Pavle ]osi}
SRPSKI ZA STRANCE Priru~nik za lektore i studente srpskog jezika
testovi ve`banja igre
WYDAWNICTWO NAUKOVE UAM
SADR@AJ:
O NAMENI I UPOTREBI PRIRU^NIKA
9
1. DEO TESTOVI I VE@BANJA
11
]irilica 13 Pade`i, predlozi, prezent, glagol biti, leksika 13 Pade`i, odri~ni oblik 14 Sastavi re~enice 15 Povezivanje pojmova 16 Postavi pitanje 17 Revizija: pade`i, vremena (perfekt, prezent, futur prvi) 18 Primer me{ovitog testa 20 Povezivanje pojmova (profesije i alati 1) 22 Povezivanje pojmova (profesije i alati 2) 23 Pore|enje prideva; komparativ i superlativ 24 Glagolski prilog sada{nji 25 Me{oviti test 26 Predlozi i pade`i 28 Pade`i; imenice, pridevi, prilozi, zamenice i predlozi 29 Prezent; futur I i II, aorist, imperfekt, prezent za budu}nosti i pro{lost, kondicional 30 Upitne zamenice 31 Pitanja i odgovori 32 Pade`i; zamenice 33 Sastavi pri~u 34 Sintaksa; zavisne i nezavisne re~enice. Dopuni re~enice 35 Leksika; izrazi, pore|enja 36 Glagolski prilog pro{li 39 Glagolski homonimi 40 Glagolski homonimi i sinonimi (1) 42 Glagolski homonimi i sinonimi (2) 44 Glagolski homonimi i predlozi 45 Glagolski pridev trpni, pasiv (1) 46 Glagolski pridev trpni, pasiv (2) 48 5
Prefiksi (anti-, protiv-, kontra-, inter- i me|u-) 49 Pridevski sufiksi (-ki, -ski, -(i)ji, -ni, -ov (-ev), -in) 50 Tvorba i upotreba imenica 51 Zavisne re~enice; idiomi 52 Tvorba re~i; izvedeni pridevi, prilozi i imenice 53 Kolokvijalni govor i `argon (1) 54 Kolokvijalni govor i `argon (2) 55 Tvorba re~i; izvedeni glagoli, imenice, pridevi i predlozi 56 Govorne ve`be, Intervju 57 Veznici; uzro~ne re~enice, vremenske re~enice, kondicional, pade`i, dvostruka negacija 58 Sinonimi 60 Familijarni izrazi 62 Razumevanje teksta 63 Glagol trebati 65 Aorist i imperfekt 66 Deminutiv i augmentativ 67 Pridevski prefiksi 69 Kondicional, futur II, uslovne re~enice 70 Uzvici 71 Gramati~ke i pravopisne gre{ke 72 Antonimi i sinonimi 74
2. DEO VE@BANJA I IGRE
77
Na slovo na slovo 78 Kalodont 78 Igra pokvarenih telefona 78 Konsonantske grupe 78 Toplo - hladno 79 Sastavi re~i (anagrami) 79 Narodne poslovice 80 Poslovice i izreke 80 Ve{ala 80 Najmanje dve stvari koje... 81 Pogodi ko je 82 [esnaest pojmova. Psiho test Najomiljenije `ivotinje. Psiho test Poga|anje li~nosti Poga|anje profesije 84 Kviz 1 84 Kviz 2 88 Kviz 3 88 Kviz 4. Igra asocijacija 89
6
83 83 83
Umesto diktata 97 Igra s re~nikom 97 Ve`be s horoskopom 97 TV Dnevnik 97 Nastavi re~enicu 98 Obezglavljene re~enice 98 @ivotinje i njihove navike 99 Crna hronika 100 Pridevski i glagolski bingo (tombola) 101 Kako gledam na tebe 104 Izbaci uljeza 105 Zagonetna pri~a 111 Uputstva 112 Proces rada 114 Kuhinjski recepti 115 [tamparske gre{ke 115 Defini{i re~ 116 Podela uloga po scenariju 118 Nastavi dijalog 119 Sinopsis ili pri~a 121 Dr`ave i gradovi (Zanimljive geografije) 123 Pome{ana pitanja i odgovori 124 Hajde da pri~amo o... 127 Intervjui 129 Osmosmerke 131 Ukr{tene re~i 133 Mali oglasi 133 Akrostih 133 Numeri~ke igre 134 Re~enice i re~i sastavljene od limitiranih sredstava Dopuni dijaloge 136
135
3. DEO LITERATURA
141
Ud`benici, jezi~ki priru~nici i sl. 141 Beletristika, romani, zbirke pri~a, drame, popularna literatura Novine, ~asopisi, periodika 144 Internet 145 Indeks za snala`enje po nivoima Indeks oblasti i va`nijih termina
BIBLIOGRAFIJA
147 149
153
7
143
8
O NAMENI I UPOTREBI PRIRU^NIKA
Ovaj priru~nik namenjen je pre svega lektorima i studentima srpskog jezika, ali i svima onima koji predaju i u~e srpski van fakulteta, u {kolama jezika i na privatnim ~asovima. Nastao je kao posledica nedostatka nastavnog sredstva za srpski jezik koji bi pratio nastavu uz ud`benik ili barem omogu}io lak{i pregled programa i rada na predavanjima i ve`banjima. Ipak, nedavno je iza{ao “Pregled nastave srpskohrvatskog jezika“ Danka [ipke1, na koji se ovaj priru~nik velikim delom i oslanja. U ovom priru~niku sabrano je iskustvo ste~eno na nastavi srpskog jezika na Univerzitetu Adama Mickjevi~a u Poznanju, dr`anjem ~asova stranih jezika, privatnim ~asovima srpskog za strance, ali i iskustvo ste~eno u~enjem stranih jezika. Budu}i da su gotovo sve postoje}e knjige s temom srpskog jezika za strance ra|ene za po~etni nivo, a ve}ina ba{ za apsolutne po~etnike, ovaj priru~nik ne sadr`i mnogo ve`banja i testova za najni`i nivo znanja zbog toga {to ti ud`benici u dovoljnoj meri pokrivaju te potrebe. Ne zna~i da i takvih ve`banja ovde nema, ali su malobrojna i tu su vi{e da nastavnika inspiri{u kako da sastavi sli~na. Na vrhu svakog ve`banja nazna~eno je kom je nivou ono namenjeno, od 1 do 9, {to ozna~ava broj semestra na fakultetu. To gradiranje ne treba shvatiti preterano precizno. Ono slu`i kao elementarni orijentir, skala, a naravno da uvek ima grupa i pojedinaca koji }e svojim znanjem odskakati od nje. Gotovo svi obrasci raznih vrsta ve`bi (koriste}i ovaj termin mislimo i na testove znanja i igre, tekstove i ostale vidove vo|enja nastave) primenljivi su na sve nivoe znanja i mogu varirati u odnosu na to kako ih predava~ prilagodi u~enicima. Sve ve`be i primeri navedeni u ovom priru~niku isprobani su na ~asovima. Pore|enja radi, neke su ve`be obra|ene primerima za sve 1 [ipka, Danko: "Pregled nastave srpskohrvatskog (srpskog/hrvatskog/bosanskomuslimanskog) jezika, (Petogodi{nji, trogodi{nji i intenzivni dvomese~ni nastavni program za govornike poljskog jezika); Wydawnictwo Naukove UAM, Poznan 2003. 9
nivoe. Valja naglasiti da je po pitanju modela malo toga u ovom priru~niku ekskluzivno novo i originalno. Kori{}ene su razne {eme ve} odavno poznatih ve`bi primenjivani generacijama u nastavi stranih jezika, odavno poznate igre za decu, koncepcije iz poznatih kvizova; ve`be, testovi i igre preuzeti iz brojnih ud`benika i priru~nika ovog tipa za druge jezike2, ali je isto tako va`no naglasiti da su ovde probrani oni koji dokazano dobro funkcioni{u u primeni na srpski odnosno hrvatski jezik3. Pokazalo se, naime, da neke vrlo popularne i godinama usavr{avane ve`be za, na primer, engleski i francuski ili su neprimenljive na srpski zbog gramati~kih razli~itosti, ili studente ostavljaju krajnje ravnodu{nim i nezainteresovanim zbog kulturolo{kih razlika koje se latentno provla~e kroz nastavu jezika. Ovde su, dakle, svoje mesto na{la samo ona ve`banja koja su se pokazala delotvornim, ali i dovoljno zabavnim i zanimljivim da odr`e neophodnu pa`nju u~enika. Primeri su u najve}em broju originalni. Veliku zahvalnost na podr{ci, idejama, dopunama i ispravkama dugujem kolegama Stanislavi Kosti}, \ur|ici Bo`i}, Marinku Zeki}u i Slobodanu Vladu{i}u, a posebno se na brojnim primerima i podr{ci zahvaljujem Veri Raki}.
P. ].
2 Vidi bibliografiju. Ona ve`banja koja su direktno preuzeta iz stranih priru~nika i ud`benika obele`ena su fusnotama, dok su op{tepoznate igre, ve`banja i modeli kvizova, zajedno s onima kojima se ne zna autor ili ih je smislio potpisnik ovih redova, a ne mo`e biti siguran da od ranije negde ne postoje, ostali neobele`eni. 3 Budu}i da su uz uva`avanje svih razlika izme|u srpskog i hrvatskog njihove razlike ipak nedovoljno velike da je skoro nemogu}e proizvesti neku ve`bu koja se ne mo`e brzo serbizirati ili kroatizirati, koristili smo se ovde zajedni~kim iskustvom za oba jezika. Ovo va`i i za ostale priznate ili nepriznate jezike, a koji su do 1990. godine potpadali pod zajedni~ki termin srpskohrvatski odnosno hrvatskosrpski jezik. 10
1. TESTOVI I VE@BE Ovaj deo priru~nika namenjen je svim nivoima, s tim {to je uvek nazna~eno na po~etku testa ili ve`be {ta je za koji. Me|utim, ne treba se toga striktno dr`ati zbog starog pravila da je ponavljanje za u~enje jezika uvek dobrodo{lo. Neke lak{e testove vi{i nivoi mogu re{avati sve ve}im skra}ivanjem vremena, ubacivanjem manje frekventnih re~i ili komplikovanjem re~eni~ne konstrukcije. Ovde su dati primeri za uobi~ajene gramati~ke, leksi~ke, sintaksi~ke i stilske ve`be i testove koji u ovom ili onom obliku ve} postoje u raznim na{im ud`benicima. Najbolje }e poslu`iti lektorima i nastavnicima da ih daju studentima i u~enicima da ih rade na ~asu ili za doma}e zadatke. Njihova forma je klasi~na i uobi~ajena, osim u nekim redim slu~ajevima. Priru~nik je zami{ljen tako da lektoru {to je mogu}e vi{e skrati prirpemu za ~as tako {to }e testove mo}i da fotokopira direktno iz priru~nika. Neka ve`banja i testovi dostupna su i na internetu (v. stranicu http://www.krompir.co.yu/prirucnik). Ono {to razlikuje ovaj deo od drugog dela knjige je u tome {to je ovaj vi{e okrenut klasi~nom, tradicionalnom usvajanju jezika, dok je u drugom poseban akcenat stavljen na zabavnije sadr`aje. Ova ve`banja i testovi nemaju pretenziju da obuhvate sve segmente potrebne za potpuno savladavanje srpskog jezika. Zasad je ovo samo model koji olak{ava nastavu. Postoje mnoge pojave u jeziku koje kroz ove testove nisu obra|ivane, a to se naro~ito ti~e nekih izuzetaka, ~esto najomiljenije teme kod mnogih sastavlja~a ud`benika. Ovde smo po{li od toga da je va`nije usvojiti ono {to se u jeziku javlja ~e{}e, a to su oni slu~ajevi koji formiraju pravila. Kroz primere su, me|utim, dotaknute i mnoge specifi~ne jezi~ke konstrukcije, oblici i izrazi, ali oni nisu odvojeno nazna~eni. Na studentima je da uo~e njihovu neobi~nost i ponavljanjem sli~nih primera da krenu da ih usvajaju. Neke pojave u jeziku lektor ne mo`e ni da objasni uz pomo} testova. Potrebno je, dakle, povremeno dr`ati predavanja. U ovom delu nalaze se i saveti i uputstva za takav vid nastave (v. npr. ve`banje za augmentative i deminutive, str. 67) Izvesnu novinu u odnosu na postoje}e sli~ne priru~nike, ud`benike i skripta ove vrste je pove}an broj primera {to omogu}uje iscrpniji i temeljniji rad i sa ve}im grupama. Tako|e, kroz te primere provla~e se ~esto konstrukcije koje pripremaju studente za neka druga ve`banja i testove, a povremeno su namerno kori{}eni oblici koji u~enike zbunjuju. Na nastavniku je da ih prepozna i da uka`e na njihovu pojavu. Ovo se naro~ito odnosi na neobi~nu ali pravilnu upotrebu pojedinih glagolskih vremena i vidova.
11
Nivo 1 ]IRILICA Bez znanja }irilice nema ni znanja srpskog. Pojedini studenti i u~enici unapred se boje da }e im to predstavljati veliki problem, ali ne bi trebalo da bude tako. Iskustvo nam govori da ovo pismo svako mo`e da nau~i i to vrlo brzo. Pokazala se najboljom receptura kakva se zapravo primenjuje i u osnovnoj {koli. Prvo {to |aci treba da nau~e je ba{ }irilica. Tad je najlak{e. Nekima manje, nekima vi{e, ali va`no je da ve} posle prvog ~asa dobiju u zadatak da prepi{u azbuku, prvo pisana slova, posle i {tampana, i da taj doma}i donesu na slede}i ~as. Posle toga, u zadatak dobijaju da prepi{u prvu lekciju, zatim i ve`banja i tako neprekidno prve dvetri nedelje, prakti~no samo to da rade, dok se jo{ ni me|usobno ne poznaju dobro, dok jo{ imaju po~etnog elana i `elju da u startu ostave dobar utisak i dok se uklapaju. Ovaj metod je dobar i iz psiholo{kih razloga jer studenti odmah po~inju da rade ne{to konkretno {to daje opipljive rezultate. Ve} posle dve nedelje mo`e im se dati diktat i prvi, neki jednostavan tekst, za ~itanje. Posle je dovoljno s vremena na vreme davati diktate, tekstove, a u prvo vreme uvek da pi{u doma}e }irilicom. I sami }e biti iznena|eni kako brzo napreduju. Sa sajta www.cirilica.com mogu se skinuti tekstovi iz ~itanki za osnovnu {kolu, a nastavnik ih mo`e sastaviti i sam, zavisno od toga po kom ud`beniku radi. Oni studenti koji pokazuju vi{e elana i inicijative mogu da ve`baju rade}i sa }irili~nim kodnim rasporedom sa srpskom tastaturom na ra~unaru. Tako|e, v. str. 127. i 133. Nivo 1-2 TEST (pade`i, predlozi, prezent, biti, leksika)* (*Ovakve i sli~ne testove dobro je davati {to ~e{}e u po~etnim kursevima. Ni{ta ne smeta ni prepisati tekst iz ud`benika koji su studenti ve} radili, izbrisati nastavke i umesto njih staviti prazne linije. To je dobar na~in za utvr|ivanje gradiva. Ponekad nije lo{e vi{e nivoe iznenaditi ovako jednostavnim testovima jer vremenom i oni krenu da zaboravljaju elementarne stvari pa nije lo{e povremeno se vra}ati unazad. Naravno, njima treba ograni~iti vreme za re{avanje)
U prodavnic___ se proda___ razne stvar___, ali Jovana najvi{___ vol___ da kupuj___ polovnu rob___. Nije tako zato {to ona nem___ dovoljno par___ da kup___ nov___ stvar___ nego prosto zato {to polovn___ rob___ vi{___ vol___. Njen___ mama nem___ razumevanj__ za to i stalno je zbog toga kritik____. Narav____, to ne uti~___ na nje____ odluke. Jovana ____ vrlo samostal____ osoba. Ona vi{___ vol___ da nosi suknj___ nego pantalo___. U pantalon___ se ne ose}___ dobr___. Ka`___ da im___ lep___ nog___, a da se u pantlon___ one skor___ nikad ne vid___. Ona je studentki___ arhitektur___, ___ je zanim___ i mnoge drug___ stvar___. Na primer, Jovana im___ velik___ kolekciju film____ na video-kaset___. Ona je velik___ ljubitelj filmsk___ umetnost___. Najvi{___ ___ se svi|a___ franusk__ i italijansk___ film____ iz sedamdesetih i osamdese___ godin___. Jednom, kad je bi___ u kinotec__ u Kosovskoj ulic__, tamo gde se prikaz___ star___ filmo___, upoznala je Dark___. Njeg__ tako|e interesu___ star___ film___, ali vi{__ vol__ kinematografi___ koja dolazi iz isto~___ Evrope. Po njemu, ti film___ ima___ u seb__ vi{e `ivot__ , ali on prizna___ kvalitet mnogi__ drugih kinematografi___. U bioskop___ ~est___ ne___ {ta da se gled___ pa nji___ dvoje id___ __ pozori{t__. 13
Nivo 1-2 TEST (pade`i, odri~ni oblik):
Popuni re~enice ispravnim oblikom re~i iz zagrade: 1. Vi ste iz __________ (Amerika)? 2. Imam dve ________ (sestra). 3. Ivan je kod ____________ (prijateljica). 4. U ovoj sobi ima puno __________ (ugao). 5. Na ulici ima mnogo _______ (~ovek). 6. Tamara ne mo`e da `ivi bez ____________ (ogledalo). 7. ______ se to veoma dopada (ja). 8. Da li _____ je drago (ona)? 9. Buka smeta ___________ dok u~i (studentkinja). 10. _________ je dosadno (sestre). 11. Mirkov prozor gleda na _________________ (Studentski park). 12. Iznajmila sam _____________________ (velika ku}a). 13. Mi _________ (kupovati) ________ (knjige). 14. Imamo _______ (pi}a) za __________ (ve~era). 15. Sutra idemo na ____________ (ekskurzija). 16. _________, da li si ti normalan (Igor)? 17. S _________ (Marija) je lepo razgovarati. 18. Deca se igraju _________ (lopta). 19. Na _________ (selo) se dobro ________ (jesti). 20 . O ______ (to) ne ______ (vredeti) ni pri~ati. 21. Na rukama i nogama imamo po pet __________ (prst) Napravi odri~an oblik od slede}ih re~enica: 1. Nau~nici pi{u knjige. ______________________________________________ 2. Zec je u {umi. ______________________________________________ 3. Sutra }e biti velika `urka kod Marka. ______________________________________________ 4. Uvek idem u bioskop subotom. ______________________________________________ 5. Lidija je jednom bila u Budvi. ______________________________________________ 6. Jednom }u i ja da odem u Budvu. ______________________________________________
14
Nivo 1-2 Sastavi re~enice koje }e sadr`ati zadate re~i, bez obzira koliko }e i kojih drugih re~i imati.* (*Vodi ra~una o razli~i izme|u prideva i priloga)
primer: sok - prazan - ~a{a ^a{a mi je prazna, sipaj mi malo soka Kad popije{ ~a{u soka, ona ostane prazna. Kad je sok bio u ~a{i ona je bila puna, a sad je prazna. Bokal nije prazan, sipaj mi ~a{u soka. Milan je pobedio u takmi~enju u brzom razbijanju ~a{a, popio svoj sok i vratio se ku}i praznih ruku. 1. do}i - misliti - vreme 2. malo - crn - kupovati 3. brat - boleti - slavan - zub 4. engleski - drug - gladan - praviti 5. fakultet - i}i - pametan - veoma 6. razgovarati - vrlo - tih - sestra 7. krava - {uma - zec - brzo - ru~ati 8. sto - petak - ju~e - piti - meso 9. sutra - spavati - oni - biti - jak 10. tetka - vuk - brat - zima - naravno 11. crkva - {irok - hotel - an|eo 12. voziti - seljak - auto - ponekad - uvek 13. ki{a - sedeti - jesti - prozor - preksutra 14. nekad - siv - crven - glup - pametan 15. u~iti - odmarati se - voziti - uvek - stanovati 16. ulica - trotoar - ~ovek - sestra - prodavnica 17. ljut - pozori{te - kasniti - pljeskavica - rano 18. mleko - pas - ru`an - lep - raditi 19. govoriti - ro{tilj - jelo - pu{iti - paziti 20. nikad - tako|e - lud - velik - slon
15
Nivo 2-6 LEKSIKA - IMENICE, POJMOVI, ZNA^ENJA - POVEZIVANJE POJMOVA Pove`i gornje s donjim pojmovima. Na liniju pored imenice odozgo upi{i slovo pod kojim se nalazi odgovaraju}a odrednica sa spiska ispod. (* Neki gornji pojmovi mogu se povezati sa dve ili vi{e donjih odrednica. Upi{i onu za koju se najvi{e vezuje ili na koju tebe najvi{e asocira) roman __, {unka__, pr{ut__, aspirin__, jabuke__, tabla__, kada__, scenografija__, kifla__, uvija~__, navija~__, {ampon__, {ampion__, {ampinjon__, farmerke__, trava__, ru`a__, {tala__, injekcija__, jogurt__, buket__, poga~a__, stomak__, ker__, pi{taljka__, kroasan__, `drebe__, sako__, soko__, tu{__, njiva__, hrast__, tablete__, vrabac__, {minka__, rakovi__, bonsai__, vizita__, orasi__, kuni}__, stopalo__, zastava__, petao__, analgetik__, luk__, poga~a__, gaza__, {koljke__, haljina__, muzika__, vo__, so__, kasapin__, himna__, vepar__, ga}e__, farmaceut__, terapeut__, d`emper__, pa{teta__, je`__, burek__, karanfil__, prst__, kreda__, krompir__, jagode__, brija~__, lignje__, jelen__, ka~kavalj__, duks__, prase__, prasetina__, peca-nje__, lopta__, fundus__, hirurgija__, pavlaka__, vrat__, suvi vrat__, smeh__, ki~ma__, keks__, buter__, nokat__, salama__, zemlja__, vrganji__, koreografija__, monografija__, monodrama__, mononukleoza__, ~etinari__, kulen__, pilule__, koplje__, flaster__, proja__, aplauz__, kikiriki__, slavina__, rakija__, pe{kir__, ~arape__, bend`amin__, levi bek__, amputacija__, simfonija__, sestra__, dijagnoza__, mukanje__, mekinje__, {pric__, fikus__, los__, losos__, statista__, lovac__, kvasac__, rebarca__, rebro__.
A. apoteka B. knji`ara C. selo D. ljudsko telo E. more F. kupatilo G. cve}ara H. bolnica I. u~ionica J. pekara K. pozori{te L. mesara M. prodavnica hrane N. stadion O. prodavnica ode}e P. {uma 16
Nivo 4-6 VE@BE. PITANJA I ODGOVORI; RAZNO - POSTAVI PITANJE Sastavi pitanja tako da ponu|ene re~enice budu odgovori na njih.
primer: Zato {to je duvao jak vetar. a. Za{to ste odustali od odlaska na izlet? b. Zbog ~ega je odlo`en let za Beograd? c. Za{to ste onda spustili jedra, kapetane? d. Za{to su svi ju~e bili tako nervozni? e. Radi ~ega je padobranac proma{io cilj za ~itavih dvesta metara?
1. Da bismo u{tedeli {to vi{e novca. 2. Zato {to bi se {ef onda jako naljutio. 3. Jer ima strah od letenja. 4. Zato {to je u tom restoranu zabranjeno pu{enje. 5. Zato {to su ta~ni. Nikad ne kasne. 6. Ne verujem da je to pravi razlog. Verovatno je to samo opravdanje. 7. Zato {to je kelner bio izuzetno neljubazan. 8. Jeste, ali i ti bi to radio da si puno mla|i. 9. Zato {to nisam bio tamo. 10. Zbog mravã 11. Tako {to su se upoznali u zatvoru. 12. Ne, ni najmanje, a Vama? 13. Neka hvala, drugi put. 14. Samo preko mene mrtvog. 15. Iz tog tvog pitanja se ta~no vidi da o tome nema{ pojma. 16. Nije, mislim da je to veoma lo{ predlog. 17. Ne, ali slede}i put pazi. 18. Da, svakako. Uze}u, ali samo malo. 19. Nema {anse. Nisam ti ja otac da me pita{ takve stvari. 20. Ma ho}u, ne brini se, samo ve} jednom prestani da mi stalno postavlja{ to isto pitanje.
17
Nivo 2 REVIZIJA: PADE@I, VREMENA (PERFEKT, PREZENT, FUTUR PRVI) 1. Popuni re~enice kao u primeru:
U januaru putujemo u _________ (Moskva) U januaru putujemo u Moskvu.
1. Posle koncerta idemo u ____________ (restoran). 2. Idemo u _________ (bioskop). 3. Idem u _________ pre podne ({kola). 4. U koju ________ `elite da putujete? (zemlja). 5. Svakog dana Milo{ ide na ___________ (fakultet). 6. Sla|ana se vratila sa __________. (`urka) 7.Mirko je bio na __________ kod svoje tetke. (proslava) 8. U martu uvek pada puno _________ . (ki{a) 9. U moru ima puno vrsta __________. (riba). 10. Moja ku}a ima nove ___________ (prozor). 11. Pored _________ ima jedna mala prodavnica. (crkva) 12. Zbog ~ega si se posva|ao s __________? (Borivoje) 13. U kojem se _____________ daje onaj glupi tinejd`erski film? (bioskop) 14. To pitaj profesora koji predaje ____________ jezika. (istorija) 15. U mojoj ___________ ne pi{e tako. (knjiga) 16. Jaja se kuvaju u _________. ({erpa) 17. Danas }emo za ________ jesti ________. (ru~ak; sarma) 18. Bez muke nema ________. (nauka) 19. Ne volim da se sun~am na _________ (pla`a) 20. Te biljke obi~no rastu pored ________. (more) 21. Sa Meseca se vidi cela _________ (Zemlja) 22. Ne razumemo se s ___________ biologije (nastavnica). 23. Ljudi se u poslednje vreme sve vi{e sporazumevaju __________. (tenkovi) 24. U mojoj __________ ne stanuju ti ______. (ulica; ~ovek) 25. U ovom _________ se ni{ta ne vidi. (mrak) 26. Koliko __________ ima tvoj ___________? (liftovi; neboder) 27. Na osmi sprat se penjem ________. (lift) 28. ^esto sedim na __________ (terasa). 29. Jovana sprema dobra ________. (jelo) 30. Nema nikakvog __________ da se vra}amo ku}i _________. (smisao; taksi) 31. U _______________ `ivi nekoliko veoma poznatih pisaca. (Crna Gora) 32. Nema _______________ da se setim gde smo letovali pre osam ___________. ({ansa; godina) 33. U prole}e ima puno ____________, ali ih u skorije ___________ ima i najesen. (tre{nje; vreme) 34. U svakom ____________ }emo sti}i na _________. (slu~aj; vreme) 35. Nigde ne vidim navija~e __________________, ali Partizanovih ima na svim strana ma ______________. (Crvena zvezda; stadion) 36. Ove ________ sam uzeo od na{e ________. (lutka, }erka) 18
2. Popuni re~enice kao u primeru:* (*Neki primeri imaju dva ili vi{e re{enja)
Gospo|a Ratkovi} dobro ___________ francuski jezik. (znati) Gospo|a Ratkovi} dobro zna francuski jezik.
1. On vi{e ___________ u ovoj fabrici. (ne raditi). 2. Radnici danas nisu _________ na posao. (ne do}i). 3. Jo{ ju~e su ma~ke _________ u sobi (biti). 4. Sutra ____________ Milo{ i Jasna (do}i). 5. Nemoj da __________ ono {to ne ________. (kazati; misliti) 6. Oni koji ___________ neka iza|u napolje. (pu{iti). 7. Kakvo }e vreme biti, ___________ sutra. (mi - znati). 8. Mima ______________ da _________ pre nego {to je nau~ila. (ne znati; kuvati). 9. Mi ______________ ono {to nam __________. (kupiti; trebati) 10. U ovoj ku}i nikad __________ dovoljno kafe. (nemati) 11. Za{to te __________ taj hotel? (zanimati) 12. Jo{ uvek se ne zna kada ____ Sale ____________ na radiju. (gostovati) 13. Sandra _________________ da do|e tek u sredu. (planirati) 14. Dok ___ dvojica _______ tre}i koristi. (tu}i se) 15. Maki _____________ kako ga oni uvek _____________ (ne razumeti; prevariti) 16. U utorak ________________ novi kafi} u mom kraju. (otvoriti se) 17. Neki ljudi ________________ u potpuno hladnoj vodi. (kupati se) 18. U kadi __________ i da se _________ ve{. (mo}i; prati) 19. Arhimed _____________ "Eureka!". (uzviknuti) 20. Za{to vi vi{e _______________ na moja pisma?. (ne odgovarati) 21. Neke ptice ____________ na jug. (seliti se) 22. I mi ________________ nekad u ovom kraju. (stanovati) 23. U avgustu obi~no ne ________ sneg, ali i to ____________ na visokim planinama (padati; de{avati se) 24. Vi nikad _______________ doma}e zadatke. (ne raditi) 25. Jednog dana ove nov~anice ________ veoma vredne. (biti) 26. Nekad ____ krave _________ vi{e mleka. (davati) 27. Kad ti ____________ tvoja devojka, ti odmah _____________ kod Milice (dosaditi; oti}i) 28. __________ li oni pravo na sopstveni `ivot? (imati) 29. Neca i Luka ___________ veoma dugo. (`iveti) 30. Nela ___ nekad ___________________________ po ceo dan. (voleti; telefonirati) 31. U celoj Vojvodini `etva _____________ ove jeseni veoma dobra. (biti) 32. Hvala vam puno, ali mi ____________________ crtane filmove (ne voleti; gledati) 33. U ovoj kafani ljudi mnogo ________, a u onoj prekoputa ____ samo _______________ . (piti; sva|ati se) 34. Ovu lekciju _________________ na slede}em ~asu. (raditi) 35. Neki ljudi _____________ i kad ____________. (lagati; ne trebati) 36. _________ li ti dalje od svoga nosa? (videti)
19
Nivo 2 PRIMER ME[OVITOG TESTA Stavi prideve i imenice u odgovaraju}e pade`e:
1. Ju~e sam razgovarao sa ________________________________ 2. Razgovaramo o _______________________________________ 3. Ju~e smo videli _______________________________________ 4. Video sam te na ______________________________________ 5. Sedim iza ____________________________________________ 6. Sa prozora vidim ______________________________________ 7. Legli su ispod ________________________________________ 8. Knjigu sam dao _______________________________________ 9. Dragana li~i na svoju __________________________________ 10. Po ceo dan ona se gleda u _____________________________
(dobri vojnici) (veliki problem) (Zoranova tetka) (mala fotografija) (najbolji u~enik) (zelena trava) (nisko drvo) (slaba studentkinja) (stara baka) (iskrivljeno ogledalo)
Stavi glagole u odgovaraju}a vremena i oblike: 1. Ju~e su Zorica i Zoran ____________ na izletu zajedno (biti). 2. On ______________________ na more (putovati, futur+negacija) 3. Mi _______________________ da ~itamo ovu knjigu (morati, perfekt+negacija) 4. Pomo}u nogu i kostiju ______________________ (mi, kretati se, prezent) 5. Kad on ___________ ve}i, vide}e se sli~nost (biti). 6. Mi ________________ kad se zavr{i film (do}i). 7. On _________________ doma}i zadatak. (uraditi, perfekt+negacija) 8. Molim vas, _________________ mi moju svesku (vratiti). 9. Vozili smo se dugo, neprestano ________________ velike pauze (praviti+gl.pril. sada{nji) 10. Slede}e subote __________________ taj film (mi+gledati). Odgovori na pitanja: 1. Koliko je sad sati? (slovima) ____________________________________________ 2. U kom mesecu po~inju predavanja na fakultetu? ___________________________ 3. Odakle je bio Leonardo da Vin~i? _______________________________________ 4. Navedi pet divljih `ivotinja _____________________________________________ 5. [ta je to ~a{a? ________________________________________________________ Upi{i neku zamenicu na praznu liniju.
1. Kupio sam ________ veliku igra~ku. 2. Proda}emo _________ stan. 3. Upla{io sam se ~oveka ___________ je bio jako velik. 4. Mora}u da nabavim ____________ cipele. 5. Razgovarali smo o ______________ bratu.
20
Sastavi re~enice od ponu|enih re~i (mo`e{ koristiti i druge re~i) cigareta, ~ovek, pevati, lo{, dosadno _______________________________________________________________________________ _______________________________________________________________________________ doktor, dobar, sutra, i}i, brzo _______________________________________________________________________________ _______________________________________________________________________________ sneg, padati, ku}a, stalno, zanimljiv _______________________________________________________________________________ _______________________________________________________________________________ Navedi re~ suprotnog zna~enja (antonim) 1. glup: _________________________ 2. te`ak: ________________________ 3. istina: ________________________ 4. prodati: ______________________ 5. bolji: _________________________ 6. mr{av: _______________________ 7. vu}i: _________________________ 8. pokvariti: _____________________ 9. mali: _________________________ 10. pro{li: ______________________ Stavi prideve u komparative: 1. prijatan: ______________________________ 2. debeo: _______________________________ 3. mlad: ________________________________ 4. jeftin: ________________________________ 5. ~udan: _______________________________ 6. lak: __________________________________ 7. te`ak: ________________________________ 8. sre}an: _______________________________ 9. zdrav: ________________________________ 10. tih: _________________________________ Sastavi pitanja tako da ove re~enice budu odgovori na njih: 1. Preko vikenda. ______________________________________________________ 2. Ho}u, vrlo rado. _____________________________________________________ 3. Zato {to je ta planina veoma visoka. ____________________________________ 4. Nemam vremena. ____________________________________________________ 5. Skoro svaki dan _____________________________________________________ 21
Nivo 2-4 TEST - LEKSIKA Spoji profesije s leve sa alatima s desne strane, kao u primeru. Primer:
kuvar - varja~a no` za staklo.1 menja~ .2 ~eki} .3 lopta .4 reket .5 kasa .6 oklagija .7 testera/pila .8 ~etkica .9 mapa sveta .10 ma{ina za kucanje .11 lenjir .12 olovka .13 epruveta .14 kamera .15 palica .16 metla .17 mikrofon 18 pu{ka .19 mre`a .20 ~e{alj .21 blic .22
1. daktilograf 2. ~ista~ica 3. peva~ 4. pisac 5. nastavnica geografije 6. stolar 7. rukometa{ 8. teniser 9. frizer 10. pekar 11. snimatelj 12. slikar 13. lovac 14. prodavac 15. ribar 16. staklorezac 17. fotograf 18. drvose~a 19. u~enik matematike 20. voza~ 21. dirigent 22. hemi~ar
22
Nivo 4-6 TEST - LEKSIKA Spoji profesije s leve sa alatima s desne strane, kao u primeru.
Primer:
snimatelj - kamera 1. ~elista 2. bubnjar 3. kova~ 4. kroja~ 5. sve}ar 6. manikir 7. lekar 8. kosa~ 9. kinooperater 10. mesar 11. ratar 12. brija~ 13. ma|ioni~ar 14. ma{inovo|a 15. artiljerac 16. {ahista 17. leksikograf 18. tonac 19. ronilac 20. gatara 21. krotitelj 22. moler
peraja .1 {e{ir .2 turpija .3 re~nik .4 britva .5 granata .6 violon~elo .7 kona~ .8 mikseta .9 bi~ .10 karte .11 plug .12 valjak (jarac) .13 satara .14 stetoskop .15 projektor .16 nakovanj .17 dobo{ .18 lokomotiva .19 figure .20 vosak .21 kosa .22
23
Nivo 2 1. Stavi pridev ili prilog u komparativ ili superlativ* (*neke re~enice nemaju naveden pridev/prilog u zagradi. Odredi ga po smislu)
Moja ku}a je ________ od tvoje (velik). Moja ku}a je ve}a od tvoje. 1. Hleb je __________ od cigareta. (jeftin) 2. Beograd je ________ od Be~a. (mali) 3. Dejan je danas ____________ od Nenada (veseo) 4. Ova knjiga je __________________ od svih koje sam dosad ~itala. (dosadan) 5. Taj vic je glup, ali ovaj je jo{ __________. 6. Rekli su mi da je lepa, ali je jo{ __________ nego {to sam o~ekivao. 7. Dijamant je _______________ dragi kamen. (tvrd) 8. Platina je _____________ plemeniti metal. (skup) 9. U Rimu je jo{ ____________ saobra}aj nego u Beogradu. (gust) 10. Tvoje cipele su __________ od mojih. (star) 11. Sarme su danas __________ nego pro{li put. (slan) 12. Ponekad je kornja~a _______________ od zeca. (brz) 13. Kupili ste _________ sijalice. (jak) Sad je u sobi ______________ nego pre. 14. Meni je ____________ pored moga Ilije. (milo) 15. Sale se prvi popeo na ______________ planinu na Balkanu. (visok) 16. Ju~e sam se lo{e ose}ao, ali danas sam mnogo ___________. 17. Mile je _____________ nego ikad. (debeo) 18. Taj ^vorovi} je sigurno neki tvoj ______________ ro|ak. (dalek) 19. Sutra }e biti jo{ __________ nego danas. (toplo) 20. Moj {tap je ___________ nego tvoj. (tanak) 21. Ne pravi se _____________ nego {to jesi. (pametan). 22. Ovo je sigurno ________________ muzika koja se danas pravi. (`estok) 23. Beograd zna~i beli grad, ali je to mo`da ____________ grad na svetu. (siv) 24. Treba da bude{ ______________ u sebe. (sigurna) 25. Ovo je bez sumnje ________________ {e{ir koji sam ikad video. (ru`an) 26. Ova slanina je _____________ od one druge. (mastan) 27. Ka`u da su `uti feferoni __________ nego zeleni. (ljut) 28. Trebalo bi da danas za ru~ak pojedemo ne{to ____________. (konkretno) 29. Jelena je drska, ali je Bojana jo{ _______________. 30. S mora }emo se sigurno vratiti ___________ nego {to smo sad. (crn) 31. To je ________________ zemlja u kojoj sam dosad bila. (siroma{an) 32. Imate li ne{to ___________? (sitno) 33. Danas su banane trule, ali ako ih ne pojedete sutra }e biti jo{ ____________. 34. ________ mi je belo vino nego crno. (drago) 35. Dragana tvrdi da je __________ nego Vanja. (lenj) 36. Bolje krenite ovim putem, __________ je. (kratko) 37. [to ju`nije to ____________. (tu`no) 38. Ova ulica mi se ~ini _________ od one druge. (uzak) 39. Razgovarao sam sa ____________ vodnikom. (star) 40. Bulevar Aleksandra Kara|or|evi}a Beogra|ani _________ (~esto) zovu samo Bulevar, jer je to ________________ ({irok) i _____________ (velik) ulica u gradu.
24
Nivo 2-6 TEST: GLAGOLSKI PRILOG SADA[NJI Dopuni re~enice kao u primerima: Napomena: Na vi{im nivoima, studenti se mogu stimulisati da sami smi{ljaju re~enice koje }e sadr`ati ove oblike. Treba napomenuti da oni mogu zameniti skoro sva vremena, tako da bi mogu} zadatak bio da smisle po primer u kojem }e gl. pril. sada{nji zamenjivati prezent, perfekt, futur I, futur II... Tako|e, treba voditi ra~una i podvu}i razliku od prideva koji dobijaju sufiks -}i i ovog oblika priloga.
Dok smo se mirno {etali kejom, nai{li smo na jednog velikog psa koji nas je napao. Mirno se {etaju}i kejom, nai{li smo na jednog velikog psa koji nas je napao. i obrnuto U~e}i geografiju, ~ovek ponekad po`eli da ode na neko daleko putovanje. Kad (dok) u~i geografiju, ~ovek ponekad po`eli da ode na neko daleko putovanje.
1. Kad vas gledam kako zevate i meni se spava. 2. ^ovek se brzo umori penju}i se uz planinu biciklom. 3. Ne paze}i, ~oveka mo`e da strese struja. 4. Dok su odlazile vozom, An|ela i Sla|ana su nam mahale 5. Televiziju naj~e{}e gledaju le`e}i. 6. Najvi{e volim da putujem dok spavam. 7. Male odmore smo provodili _____________ (pu{iti). 8. Dok su se vozili kolima, kroz prozor im se vijorila zastava. 9. Baba se povredila preska~u}i ogradu od terase. 10. Ikar je do`iveo veliko iskustvo lete}i visoko ka svetu bogova. 11. Autobusom smo se uvek vozili ______________ (pevati) 12. Mi}a se ujeo za jezik. Rekao je glupost __________ (`eleti) da ka`e ne{to sasvim drugo. 13. Kad ne radi ni{ta, Milan se ose}a umorniji nego posle posla. 14. Mnogo ste pogre{ili kad ste se onoliko radovali prvom golu. 15. Jova je pobesneo ~ekaju}i Tanju da se vrati iz kupovine. 16. Posle svega, Milan }e ipak da se vrati, ali ___________ (tugovati) za Londonom. 17. Polude}u ako budem govorio ovako u prazno. 18. Dr`a}u ti pal~eve, ali spavaju}i, po{to ispit pola`e{ suvi{e rano. 19. Nikad ne}e{ smisliti dobar poklon ako bude{ samo o tome razmi{ljao. 20. Ptice umiru dok pevaju. 21. ^ovek mo`e i da se umori ______________ (sun~ati se) previ{e. 22. Minja se uvek penjao na deseti sprat pe{ke a da se nikad nije previ{e umarao. 23. Oti{li su kod lekara ______________ (strahovati) za svoje zdravlje. 24. Ne verujem da }e{ napraviti veliku karijeru ___________ (prati) prozore.
25
Nivo 4-6 ME[OVITI TEST: Napomena: Ovo je primer me{ovitog testa. Pogodan je za rad na ~asu, ne za doma}i, tako {to se studentima zadaje da odgovaraju na pitanja nasumi~no, kako ih ne bi re{avali ~ekaju}i da na njih do|e red i tako unapred spremali odgovor, jer tako ne paze na ~asu. Na primer, slede}i ko je na redu, ka`e mu se da dâ odgovor na drugo ve`banje pod brojem 3. Ako ne zna, lektor pita onog ko se javi da zna. 1) Stavi direktni govor u indirektni: Deca su rekla: “Ne volimo da idemo kod lekara”. Deca su rekla da ne vole da idu kod lekara. .
1. ^ovek ponekad ka`e: “Mnogo mi je te{ko palo to {to imam sve manje posla”. 2. Marija je dobra u~enica, ali stalno govori: “Ja ne volim da idem u {kolu i mrzim u~enje. To rade samo {treberi. Ja se po ceo dan zezam s dru{tvom, uve~e uvek izlazim i jednostavno me ni{ta drugo ne interesuje”. 3. Gospodin Luki} redovno ide kod lekara: “U principu, meni ni{ta ne fali”, ~esto ka`e, “ali kod lekara idem da bih proverio svoje zdravstveno stanje za svaki slu~aj. U stvari, ja volim da idem kod lekara”.* 4. An|elko i An|ela su brat i sestra. An|elko ka`e: “Moja sestra An|ela je la`ljivica jer svojim drugaricama stalno govori: ”Ja normalno jedem i najvi{e volim slatki{e”, a kod ku}e po ceo dan gladuje, ne jede ba{ ni{ta da bi u {koli mogla pred njima da se prejeda, a opet uvek da bude vitka i mr{ava”. 5. Ne volim kad neko ka`e: “Bi}u kratak”.
2) Stavi re~enice u direktni govor: 1. Gospo|ica Peri} neprestano tvrdi da najbr`e kuca i da joj nema ravne u daktilografiji u preduze}u u kojem radi, ali i {ire. Njene koleginice tvrde uglas da to nije istina, da je svaka od njih i bolja i br`a od nje. 2. Danas }e Luka sigurno da ka`e da je ju~e bio kod svog lekara, a sutra }e da ka`e da je danas trebalo da ide ali da je zaboravio. Jo{ }e dodati da }e da ide sutra. 3. Dejan je rekao da voli da glada stare filmove i da mu nimalo ne smeta {to su crno-beli. 4. U~iteljica je svojim u~enicima rekla da }e sutra da rade test iz geografije, ali je dodala i da ne treba unapred da se spremaju. 5. Marko je pitao svoje drugove za{to idu na pecanje kad napolju pada ki{a, a oni su mu odgovorili da vole da kisnu. 6. Jovana }e se jednog dana zapitati {ta joj je trebalo da se petlja s onim propalicama iz kraja kad je grad pun finih mladi}a. * Ova re~enica ima nekoliko mogu}ih re{enja. 26
3) Upotrebi ZATO umesto ZATO [TO. Mi danas du`e `ivimo zato {to su mnoge bolesti izle~ive. Mnoge su bolesti izle~ive, zato danas mi du`e `ivimo. 1. Nemam nameru da se izvinjavam zato {to nisam ni za {ta kriv. 2. Sutra }e Pera da fotografi{e predsedni~kog kandidata zato {to }e za to da dobije puno para. 3. Danas je Mima bila bezobrazna zato {to je bila nervozna. 4. Zato {to je danas ~etvrtak, mi smo se lepo obukli i spremili se da pevamo. 5. Pro{le godine nije bilo puno snega zato {to je bilo previ{e hladno, a ove godine ga nema zato {to je suvi{e toplo. 6. Dugo smo se sva|ali zato {to se nismo razumeli od samog po~etka. Tek kasnije smo utvrdili da nije ni bilo razloga za sva|u zato {to niko nije odmah primetio da je u pitanju bio nesporazum. 7. Ljudi ~esto ne{to pre}ute zato {to su nesigurni u sebe. Posle im bude `ao zato {to prekasno shvate da su bili u pravu. 8. Ne postoji siguran na~in da se do|e do sre}e zato {to je broj mogu}ih kombinacija beskona~an. Ipak, mnogi su prona{li sre}u zato {to su probali veliki broj kombinacija. 9. Neki se ~esto boje istine zato {to im se ne uklapa u ono {to su tog dana planirali da urade.
4) Prema smislu i logici, zameni obele`ene zamenice odgovaraju}im oblikom imenice ili neke druge promenljive re~i.*
Nekad su ljudi mislili da se ono vrti oko nje. a) Nekad su ljudi mislili da se Sunce vrti oko Zemlje. b) Nekad su ljudi mislili da se sve vrti oko `ene. . 1. U njemu ima puno njih, ali u njima nema nikad dovoljno njih. 2. Daj svoju nju svojoj onoj, ali svoju nju samo svojoj majci i njoj. 3. Moje ono je mnogo daleko i zato preko njega vi{e volim da ostanem u njemu u kojem studiram i u miru spremam njih. 4. Iako joj je bilo jako toplo, Lidija je ipak oti{la svojoj njoj u kojoj je bilo puno nje, ali bila je vrlo gladna. 5. Dok smo bili kod nje, on je bio uklju~en ali ga niko nije gledao jer smo se svi zabavljali igraju}i njih na njemu, pa kad nam je i to dosadilo pre{li smo na njega, ali vrlo neozbiljan jer smo svi bili popili previ{e toga i te. 6. U Subotici ima puno njih i zato se ona uzima za to uspe{nog zajedni~kog i slo`nog njega. 7. Kad se ono sabere, ispada da ovog njega ne}emo imati dovoljno njih ni za nju. 8. Ko pre njoj njegova je ona. 9. Gde ima toga ima i te.
* Svaka re~enica ima vi{e re{enja, ali izaberi ono koje ti se najvi{e svi|a ili ti prvo padne na pamet. 27
Nivo 2-4 REVIZIJA, TEST: PREDLOZI I PADE@I Upotrebi odgovaraju}i predlog ili stavi re~ iz zagrade u odgovaraju}i pade`.* (*U nekim slu~ajevima mogu se upotrebiti razli~iti predlozi)
1. Sad ti je jasno za{to nam je _____ `urci bilo toliko dosadno. 2. Nema hleba bez _________ (motika). 3. Dosta smo gledali _____ prozor. 4. Jedna lasta ne ~ini __________ (prole}e). 5. Kad vi mislite da se vratite _____ puta? 6. Kupili smo puno jaja da napravimo _________ _________ (velika torta). 7. Pera se kasno vratio _____ {kole. 8. Gospodin Stankovi} je _________ (prodavac). 9. [ta sve to ima{ _____ toj torbi? 10. Parfem uvek dr`im u ________ (kupatilo). 11. Tu odluku doneli smo _____ pritiskom. 12. Na ulici ima puno ______ (~ovek). 13. _____ mojih le|a stoji jedna `ena. 14. Da li vi to govorite _______ (ja)? 15. Da li vi to govorite _____ meni? 16. Na ______ (ja) uvek mo`e{ da ra~una{. 17. Sve je on to izra~unao na ________ __________ (svoj kompjuter). 18. Vrati se ______ svoje mesto. 19. Dosta je bilo, idemo _______ (ku}a). 20. Knjigu je ostavila _____ ku}e. 21. Vrati}emo se kroz nekoliko ________ (dan). 22. Kad izlazim ______ ku}e, obi~no prolazim ______ vrata. 23. _____ njenog prozora se ni{ta ne vidi. 24. Kroz _____ (ona) prozor se ni{ta ne vidi. 25. Moramo, tako je _____ zakonu. 26. Veliko pismo. Kome _____ (to) pi{e{? 27. Nau~io sam svog psa da hoda ______ nogu. 28. Nisu se lepo pona{ali prema ______ (Vi)? 29. Najzad su se vratili ____ Kopaonika. 30. Pri~ali smo sa _______________ (direktor {kole) 31. Pri~ali smo o ________________ (direktor {kole)
28
Nivo 2-4 REVIZIJA: IMENICE, PRIDEVI, ZAMENICE I PREDLOZI; PADE@I
Stavi pridev i imenicu u odgovaraju}i pade` ili dodaj odgovaraju}i predlog, kao u primerima: A. Mnogi ljudi ne vole da `ive u ________________ (visoke zgrade). Mnogi ljudi ne vole da `ive u visokim zgradama. B. _____ prodavnice smo iza{li tu`ni jer nismo na{li {e{ire ____ slame. Iz prodavnice smo iza{li tu`ni jer nismo na{li {e{ire od slame.
1. Deca vole da se igraju u ___________ (parkovi) i da putuju _____ more. 2. Kad god se Zoran vra}a iz _________ ({kola), sretne mnogo ______________ (stari prijatelji). 3. __________ (~ovek) se ne svi|a kad ga svi posmatraju. 4. _________ (majka) se ne svi|a kad ne mo`e da vidi ______ (deca) ___ prozora. 5. U _____________ (neboderi) se ljudi `ale ____ buku. 6. Igor i Sale su oti{li na ___________ (planina) i brzo se popeli na _______ (vrh). 7. U _________ (Milenina torba) nalazi se sveska ____ linije. 8. Sporedni ulaz ___ pozori{te se nalazi u __________________ (Francuska ulica) 9. Po ___________________ (Marfijev zakon) hleb uvek pada ____ namazanu stranu. 10. _____ Petrovi}a se uvek ose}am kao kod _______ (ku}a). 11. Navija~i Zvezde imali su puno ___________ (razlog) da se raduju jer je Radi} odbranio ______________ (penal). 12. Kupci su navalili _____ robnu ku}u kad su ~uli za ______________ (rasprodaja). 13. Pored _____ (ja), _____ izlet idu jo{ dvoje _____________ (moji prijatelji). 14. Filolo{ki faklutet se nalazi _____ Studentskom ______ (trg), a Poljoprivredni ___ Zemunu. 15. U ________________ (Perin kompjuter) nema ____________________ (nepotrebni podaci). 16. Klju~ ___ u~ionice je u _____________ (kabinet). 17. Suncokret je vrsta _______ (cvet) koja je uvek okrenuta _______ Suncu. 18. Sa _________ (`urka) sam se vratio sa _________ (one), ali bez _______ (oni). 19. Kako misli{ da ____ (ona) vrati{ ____________ (olovka) kad nije do{la ____ fakultet? 20. Ima li u __________ (ovaj grad) ________________ (normalni ljudi)?
29
Nivo 3-8 SINTAKSA; PREZENT; FUTUR I i II, AORIST, IMPERFEKT, PREZENT ZA BUDU]NOST I PRO[LOST, KONDICIONAL Napomena: Prezent mo`e ozna~avati i radnju koja se desila u pro{losti (narativni prezent) i koja }e se desiti u budu}nosti, a mo`e predstavljati i zamenu za neka modalna zna~enja. Ovakva distribucija prezenta veoma je ra{irena u srpskom, naro~ito u govornom jeziku. Za radnju u budu}nosti mogu se upotrebiti samo nesvr{eni glagoli mada je u svakodnevnom govoru ve} dosta dugo prisutna i upotreba svr{enih (npr. vidimo se sutra; mo`da padne ki{a i sl), {to se smatra nepravilnim. Kao u primerima, zameni glagol u prezentu odgovaraju}im u nekom drugom vremenu.* (*Neki slu~ajevi imaju vi{e re{enja, a neki se ne mogu zameniti nijednim drugim oblikom) a. Ju~e vidim Marka kako kupuje nov auto, a ne znam otkud mu toliko para. Ju~e sam video (videh) Marka kako kupuje (je kupovao, kupova{e) nov auto, a ne znam (nisam znao) otkud mu toliko para. b. Sutra idemo u pozori{te, ako stignemo. Sutra }emo i}i (bismo i{li) u pozori{te, ako budemo stigli. 1. Dolazite li na ve~eru? Spremam lazanje. 2. Idem ja tako ulicom i odjednom padnem na nos; sapleo se o ne{to. 3. Ove godine sigurno pada vlada, a onda slede vanredni izbori. 4. Ako se desi da nema mesta, ne idemo. 5. Pre nekoliko godina zvoni mi neko na vrata. Ja otvorim i vidim po{tara koji mi ka`e: “Od slede}eg meseca penzije vi{e ne dostavljamo na ku}u.” 6. Prekosutra sigurno gubimo utakmicu od uvek neprijatnog Azerbejd`ana. 7. Ju~e odem u fabriku gde mi ka`u da od slede}e godine radim u tre}oj smeni. 8. Dolazim sigurno, ~ak i ako ne mogu. 9. Vidim jutros Pericu kako tr~i i pitam se kuda toliko `uri. 10. Kako stvari stoje, od slede}e godine nema posla ni za koga, osim ako se ne desi neko ~udo. 11. Dok se ne smirite, ne razgovaram sa vama! 12. Da upozna{ bolje svoju zemlju, mora{ vi{e da putuje{. 13. U Nik{i}u se od slede}e godine odr`avaju dani piva. 14. Uz izvesne uslove prihvatam va{ poziv. 15. Ne dam ti svoju sliku. Kakav si, ima da je izgubi{. 16. U aprilu se o~ekuje zahla|enje, a moglo bi da se desi i da padne sneg. 17. Molimo klijente da na kasi prebroje novac. Ne primamo kasnije reklamacije. 18. Ako Vam se desi da izgubite paso{, javite se odmah najbli`em konzulatu. 19. Ako nema prevelike gu`ve, dolazimo i mi na karneval u Veneciji ove godine. 20. Ne brini se, `urim ukoliko se dogodi da oni krenu ranije.
30
Nivo 2-3 Na prazne linije upi{i odgovaraju}e upitne zamenice*. (*Naj~e{}e je mogu}e upotrebiti vi{e zamenica, ~ime se menja smisao pitanja, a ~esto pitanje mo`e biti i besmisleno, ali gramati~ki ispravno).
1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16.
Gde... ? Kad... ? Za{to... ? Kuda...? Koliko...? Zbog ~ega... ? Radi ~ega... ? Kako...? [ta...? Kako to da... ? Otkud... ? Odakle... ? Ko...? S kim... ? Otkud to da...? Zbog koga.... ?
17. 18. 19. 20. 21. 22. 23. 24. 25. 26. 27. 28. 29. 30. 31. 32.
Radi koga... ? Odakle... ? Od kada (otkada...) ? ^emu... ? Na ~emu... ? Po ~emu... ? Za kad... ? Dokle... ? Do kad...? Oko ~ega...? U vezi s ~im....? Koliko dugo...? Koliko ~esto...? Koliko daleko...? Od ~ega...? Iz ~ega...?
33. 34. 35. 36. 37. 38. 39. 40. 41. 42. 43. 44. 45. 46. 47. 48.
O ~emu...? Po kome...? Da li...? Nad kim...? Sa ~im...? Ispod ~ega...? Iznad ~ega...? Od koga...? Koliki/e/a...? O kome...? Iza ~ega...? Koji/koja/koje...? Kakav/a/o-/i/e/a...? S koliko...? U koliko...? Za koliko...?
Primer: 1, 2, 3, 5, 6, 7, 8, 14, 15, 16, 17, 26, 27, 35, 38, 39, 43 ste se posva|ali?
1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19. 20. 21.
_____________________ su se oni prvi put upoznali? _____________________ smo bili na koncertu? _____________________ se boji{ aviona? _____________________ govorite srpski? _____________________ se stidite da im to ka`ete u lice? _____________________ bi objasnio funkciju pluskvamperfekta u jeziku? _____________________ ide{ u taj restoran? _____________________ stanuje{ u neboderu? _____________________ sati prestaje policijski ~as? _____________________ ste diplomirali? _____________________ pticama slu`e krila? _____________________ se koristi grejalica? _____________________ je razlika izme|u njih dvoje? _____________________ se pravi od drveta? _____________________ se razlikuju mu{karac i `ena? _____________________ se proizvodi ~elik? _____________________ radnici rade u tri smene? _____________________ boluju lekari? _____________________ praznici ponekad traju toliko dugo? _____________________ se nalazi klju~ od stana? _____________________ se putuje od Ni{a do Budve?
31
Nivo 2-4 REVIZIJA, TEST: PITANJA I ODGOVORI Postavi pitanje tako da istaknuti deo re~enice bude odgovor.
Marina i Darko su odli~ni u~enici. [ta su Marina i Darko? 1. Ju~e su svi studenti bili na izletu. 2. Ju~e su svi studenti bili na izletu. 3. Ju~e su svi studenti bili na izletu. 4. Kad svi odu ku}i, osta}e samo domar da ~uva {kolu. 5. Kad svi odu ku}i, osta}e samo domar da ~uva {kolu. 6. Kad svi odu ku}i, osta}e samo domar da ~uva {kolu. 7. Kad svi odu ku}i, osta}e samo domar da ~uva {kolu. 8. Nema hleba bez motike. 9. Nema hleba bez motike. 10. U Srbiji ima puno lepih brda, planina, dolina, reka, potoka i jezera. 11. U Srbiji ima puno lepih brda, planina, dolina, reka, potoka i jezera. 12. U Srbiji ima puno lepih brda, planina, dolina, reka, potoka i jezera. 13. U Srbiji ima puno lepih brda, planina, dolina, reka, potoka i jezera. 14. Mnogo `elim da putujem i da vidim sve interesantne zemlje i gradove. 15. Mnogo `elim da putujem i da vidim sve interesantne zemlje i gradove. 16. Mnogo `elim da putujem i da vidim sve interesantne zemlje i gradove. 17. Mnogo `elim da putujem i da vidim sve interesantne zemlje i gradove. 18. Zato {to je sutra nedelja sprema}emo ne{to lepo za ru~ak. 19. Zato {to je sutra nedelja sprema}emo ne{to lepo za ru~ak. 20. Zato {to je sutra nedelja sprema}emo ne{to lepo za ru~ak. 21. Zato {to je sutra nedelja sprema}emo ne{to lepo za ru~ak. 22. U mom dragstoru uvek ima sve`eg hleba iako radi neprekidno. 23. U mom dragstoru uvek ima sve`eg hleba iako radi neprekidno. 24. U mom dragstoru uvek ima sve`eg hleba iako radi neprekidno. 25. U Evropi su nekad `ivele mnoge divlje `ivotinje kojih vi{e nema. 26. U Evropi su nekad `ivele mnoge divlje `ivotinje kojih vi{e nema. 27. U Evropi su nekad `ivele mnoge divlje `ivotinje kojih vi{e nema. 28. U Evropi su nekad `ivele mnoge divlje `ivotinje kojih vi{e nema. 29. U Ni{u vrlo ~esto pada ki{a. 30. U Ni{u vrlo ~esto pada ki{a. 31. U Ni{u vrlo ~esto pada ki{a. 32. Nekad su ljudi mislili da je Zemlja ravna plo~a. 33. Nekad su ljudi mislili da je Zemlja ravna plo~a. 34. Nekad su ljudi mislili da je Zemlja ravna plo~a.
32
Nivo 6-9 SINTAKSA: ZAMENICE, PADE@I Upotreba zamenica koji, -a, -e (kojeg, kojem... - koga, kome...) i {ta (~ijeg, ~ijem... ~ega, ~emu...). Upi{i odgovaraju}i oblik odnosno-upitne zamenice na praznu liniju, kao u primeru* (*U nekim slu~ajevima ima vi{e re{enja) U Kragujevcu ima mnogo bendova ________ sviraju hevi-metal. U Kragujevcu ima mnogo bendova koji sviraju hevi-metal.
Napomena: Obratiti pa`nju na zamenicu {to, koja ~esto mo`e da se upotrebi umesto nekih drugih. ______________________________________________________________________________ 1. Jeste, to je ona stara gitara na __________ sam nau~io da sviram. 2. Je l' to ono vino od ________ boli glava? 3. Od ________ me toliko boli glava? 4. ________ se vi{e boji{, mi{a ili slona? 5. Kako to da tebi taj sos uvek tako dobro ispadne? U ________ je tajna? 6. Kako vam brzo rastu deca! ________ ih to hranite? 7. U _________ filmu be{e ona scena kad onog tipa pojedu mravi? 8. Na _______ ste vi? Na vinu ili pivu? 9. Kako se to pona{a{? Od ________ si to nau~io? 10. Je l' to onaj politi~ar _________ voli da psuje? 11. Oko ________ ste se posva|ali? 12. U _______ grmu le`i zec? 13. Na ________ spratu `ivite? 14. Dobar dan. Na __________ sprat idete? 15. Sa _________ sprata ste pali? 16. S _________ biste voleli da idete na godi{nji odmor? 17. __________ biste voleli da putujete u Kotor? 18. Jana je ona devoj~ica _________ voli da crta. 19. Od ___________ mesa se prave pljeskavice? 20. To je onaj Steva __________ je pobegao iz zatovora. 21. Vra}am se iz firme u __________ sam zaposlen. 22. To je istinita pri~a po _________ je snimljen jedan film. 23. Kakav je hleb zavisi i od toga od __________ je bra{na napravljen. 24. Od _________ zavisi ho}emo li dobiti dobre ocene? 25. To je onaj Joca _________ stanuje na Vra~aru. 26. Ovo su krave _________ daju puno mleka. 27. U _________ ulici se nalazi Narodno pozori{te? 28. Ne znam ni ja od ________ je ovo jelo tako ljuto. 29. Zaboravili su radi _________ su se toliko radovali. 30. Nemate _________ da se pla{ite. 31. U _________ si mesecu ro|en? 32. On je taj ~ovek ________ treba da se obratite. 33
Nivo 5-6 SINTAKSA I LEKSIKA: PISMENE VE@BE Sastaviti pri~u od ponu|enih re~i. Svaka od ovih re~i mora da se na|e bar jednom u pri~i, a sve ostalo je stvar slobodnog izbora studenta.* (*Obratiti pa`nju na razliku izme|u prideva i priloga)
IMENICE:
PRIDEVI:
PRILOZI:
GLAGOLI:
STAN GOST MI[LJENJE GLUPOST ^OVEK NIVO OSOBA SITUACIJA KARAKTER ZVU^NIK MUZIKA JELO SARMA FILM PE^URKA RADIJACIJA KRIVICA LA@
GLUP STALAN ZELEN MALO ^EKATI VELIK TANAK GLASAN LJUT SLAB BESMISLEN NEKORISTAN KRATAK UPLA[EN LA@NI NESLAN VESEO PRAKTI^AN
BRZO O^EKIVANO MALO MNOGO AUTOMATSKI PREVI[E OPU[TENO OVDE
PEVATI KUKATI ^EKATI SMEJATI SE PLA[ITI GLEDATI KRASTI RIZIKOVATI IGRATI PUCATI SKAKATI PLATITI PREME[TATI TRAMPITI SE [U[KATI PALITI PO^ETI
34
Nivo 4-8 SINTAKSA: ZAVISNE I NEZAVISNE RE^ENICE Dopuni re~enice:
U jednom selu kod Kragujevca ____________________________________________________ ___________________________________________________, ali nisu mogli da ______________________________________________________________________________ . Dok su neki vi{e voleli ___________________________________________________________ __________________, drugi su radije _______________________________________________ _______________________________________________________. U crkvi je _______________________________________________________________________________ _____________________________________________________________, ali to je njihovoj deci ___________________________________________________________________________ _______________________________________________________________________________ _________. Kad je najstariji sin jednom _______________________________________________________ _______________________________________________________________________________ _____, pa se zbog toga ___________________________________________________________ ________________________________________________________, neki u porodici su _______________________________________. Zbog toga je rekao svima: “________________________________________________________ ______________________________________ i vrati}u se tek kada ______________________________________________________________________________”. Na to mu je otac odgovorio: “To je tvoj problem, ali __________________________________ _______________________________________________________________________________ ______________________________________________________________________________”. Posle toga _____________________________________________________________________ _______________________________________________________________________________ ________________________, a mnogi su se pitali _____________________________________ _______________________________________________________________________________. Nije pro{lo ni godinu dana a ____________________________________________________ _______________________________________________________________. Me|utim, ne bi to bilo tako _______________________________________________________________________ _______________________________________________________________________________ _____________, bez obzira {to _____________________________________________________ _______________________________________________________________________________ ______________________________________. Iako ____________________________________ _______________________________, kasnije su_______________________________________ _______________________________________________________________________________ _______________________________________________________________________________. Na kraju su ______________________________________, pa je majka _________________ _______________________________________________________________________________ ______________________. Od tada u _______________________________________________ _______________________________________________________________________________ __________________________________________________________. 35
Nivo 3-6 IZRAZI, PORE\ENJA Kako se ka`e? 1. jak kao __________________________________________ 2. spor kao _________________________________________ 3. brz (juri) kao _____________________________________ 4. velik kao _________________________________________ 5. mali kao _________________________________________ 6. vredan (radi) kao _________________________________ 7. radi (funkcioni{e) kao _____________________________ 8. lenj kao _________________________________________ 9. gluv kao _________________________________________ 10. star (mator) kao _________________________________ 11. debeo kao ______________________________________ 12. mr{av (tanak) kao _______________________________ 13. pijan kao _______________________________________ 14. pije kao ________________________________________ 15. slobodan kao ___________________________________ 16. smrdi kao _______________________________________ 17. glup kao ________________________________________ 18. pametan kao ____________________________________ 19. lep kao _________________________________________ 20. ru`an kao _______________________________________ 21. sladak kao ______________________________________ 22. ravan kao _______________________________________ 23. besan (ljut) kao __________________________________ 24. ~ist (neuprljan) kao _______________________________ 25. lukav kao ________________________________________ 26. zdrav kao ________________________________________ 27. lud kao __________________________________________ 28. spava kao ________________________________________ 29. jede kao (ako puno jede)____________________________ 30. jede kao (ako malo jede) ___________________________ 31. jede kao (ako nepristojno jede) ______________________ 32. psuje kao _________________________________________
36
33. lak kao ___________________________________________ 34. te`ak kao ________________________________________ 35. gladan kao _______________________________________ 36. bogat (pun) kao _____________________________________ 37. upla{en (boji se) kao _________________________________ 38. pu{i kao ___________________________________________ 39. la`e kao ___________________________________________ 40. sme{an kao ________________________________________ 41. dosadan kao _______________________________________ 42. veran kao __________________________________________ 43. kriv (pogrbljen) kao _________________________________ 44. bedan kao _________________________________________ 45. ~vrst, tvrd kao ______________________________________ 46. hladan kao _________________________________________ 47. tvrdoglav kao _______________________________________ 48. uporan kao _________________________________________ 49. peva kao (ako lepo peva) _____________________________ 50. pri~a kao (ako puno pri~a) ____________________________ 51. dobar kao __________________________________________ 52. prljav kao __________________________________________ 53. mudar kao __________________________________________ 54. pun kao ____________________________________________ 55. pliva kao (ako dobro pliva) ____________________________ 56. pliva kao (ako lo{e pliva) _____________________________ 57. bled kao ___________________________________________ 58. grbav kao __________________________________________ 59. tvrd kao ____________________________________________ 60. siroma{an kao _______________________________________
37
ODGOVORI: 1. jak (sna`an) kao bik, konj, vo, od brega odvaljen 2. spor kao pu`, kornja?a 3. brz kao munja, ris, zec 4. velik kao slon, ku?a, kit, Sunce 5. mali kao mrav, mi{, zrno gra{ka 6. vredan (radi) kao mrav, p?ela, (lud, blesav) 7. radi (funkcioni{e) kao {vajcarski sat, ma{ina, lud, blesav 8. lenj kao trut 9. gluv kao top 10. star (mator) kao mumija, Biblija, Metuzalem 11. debeo kao svinja, bumbar, ormar 12. mr{av (tanak) kao igla, prut, list, glista, slamka 13. pijan kao letva, majka, zemlja 14. pije kao smuk, sun?er 15. slobodan kao ptica (na grani) 16. smrdi kao tvor, riba, govno 17. glup kao to~ak, }uskija, top, to~ilo 18. pametan kao p?elica, mrav 19. lep kao slika, upisan 20. ru`an kao pas, grob, ve{tica, |avo, vrag 21. sladak kao {e}er, bombona, med 22. ravan kao daska 23. besan (ljut) kao ris 24. ~ist (neuprljan) kao suza 25. lukav kao lisica, vidra 26. zdrav kao dren, jabuka 27. lud kao zvono, struja, luster, kupus 28. spava kao top, zaklan 29. jede kao (ako puno jede) lud, da mu je poslednji put, nezdrav 30. jede kao (ako malo jede) pti?ica, vrabac 31. jede kao (ako nepristojno jede) svinja 32. psuje kao ko~ija{ 33. lak kao pero 34. te`ak kao slon, konj, olovo, kamen 35. gladan kao pas, vuk 36. }uti kao riba, grob 37. upla{en (boji se) kao mrav, pti~ica 38. pu{i kao dimnjak, smuk, Tur~in, furuna 39. la`e kao pas 40. sme{an kao klovn, pajac, crtani film 41. dosadan kao proliv 42. veran kao pas 43. kriv (pogrbljen) kao kifla, paragraf 44. bedan kao crv 45. ^vrst kao stena 46. hladan kao led 47. tvrdoglav kao magarac, mazga 48. uporan kao mrav, magarac 49. peva kao (ako lepo peva) slavuj 50. pri~a kao (ako puno pri~a) navijen 51. dobar kao du{a, hleb (lebac), dobar dan 52. prljav kao svinja, prase 53. mudar kao sova 54. pun kao oko 55. pliva kao riba 56. pliva kao sekira 57. bled kao krpa 58. grbav kao kamila 59. tvrd kao kamen 60. siroma{an kao crkveni mi{ 38
Nivo: 5-8 VE@BE, GLAGOLSKI PRILOG PRO[LI (PARTICIP PERFEKTA) Uradi re~enicu po modelu: Kad je napravio oru|e od metala, ~ovek je lak{e lovio. Napraviv{i oru|e od metala, ~ovek je lak{e lovio. Ili obrnuto: Pojev{i ru~ak, Zorica je prestala da bude gladna. Kad je pojela ru~ak, Zorica je prestala da bude gladna. 1. Po{to je uvideo da nema drugog re{enja, \or|e je platio kaznu. 2. ^im su se doselili u novi stan, Paunovi}i su ga odmah sredili po sopstvenom ukusu. 3. Najev{i se, i Olji i Sla|ani se prispavalo. 4. ^im je snimio svoj dosad najbolji film, Kusturica je odmah zapo~eo rad na novom. 5. Prevrnuv{i se u krevetu na drugu stranu, Ratko je nastavio da spava. 6. Potra`iv{i savet od svoje `ene, slu`benik Predrag Lukovi} po~eo je da napreduje na poslu. 7. ^im su stigli u Beograd, odmah su kupili plan grada. 8. Kad je, nagnuv{i se kroz prozor, Aleksandra shvatila da se nalazi na osamnaestom spratu, po~ela je da vri{ti jer pati od vrtoglavice. 9. Videv{i kakve su danas cene, gospo|a Miti} je oti{la s pijace a da ni{ta nije kupila. 10. Napraviv{i uspe{no dvostruki salto, kliza~ica Mira bila je sigurna u pobedu. 11. Kad se vratila s mora, Biljana se o~igledno prolep{ala. 12. Kad se sve sabere, nismo tako lo{e pro{li. 13. Doseliv{i se na Balkan, Sloveni su sa sobom doneli i svoje obi~aje. 14. Sonja i Darko shvatili su da su zaboravili najva`nije stvari tek kad su raspakovali kofere. 15. Upisav{i se u Ginisovu knjigu rekorda, Dejvid Vots je ostvario svoj `ivotni san. 16. Marija Damjanovi} je prona{la sebe najzad odabrav{i pravi poziv. 17. Dragutin Topi} oborio je balkanski rekord tek kad je sko~io peti put. 18. Umisliv{i da je bio inspirisan, Zoran je ovaj put napravio sasvim osrednju izlo`bu. 19. Igor je shvatio kako `ivot mo`e da bude veseo tek po{to je poslovno posetio Afriku. 20. Napoleonu je postalo jasno da }e izgubiti bitku tek kad se u nju upustio. 21. Jovana je re{ila da napusti fakultet kad je shvatila kako je manekentsvo unosan poziv. 22. Damir se naljutio, pokazuju}i svoju ljutnju tako {to je zalupio vrata za sobom u odlasku. 23. Slavko se osamostalio tek po{to je okrenuo le|a svom {efu. 24. Budu}i da su se na brzinu spremile za nastup, balerine jo{ mogu da budu i zadovoljne kako su pro{le kod publike. 25. Ne znam kako si mislio da polo`i{ ispit kad si knjigu pro~itao samo jednom, i to povr{no. 26. Mirko i Slavko nisu hteli da odu ku}i dok pre toga nisu upecali po tri velike ribe. 27. Iako nije shvatio vic, Kiza se ipak nasmejao radi reda. 28. Ne mogav{i druga~ije da pre|e reku, Milan ju je preplivao. 29. ^im je stigla kod zubara, Katarinu je prestao da boli zub. 30. Gustav i Maja su odmah oti{li po{to su shvatili da im tu nije mesto. 39
Nivo: 5-8 VREMENA, ZNA^ENJA, GLAGOLSKI HOMONIMI, GLAGOLSKI VIDOVI Izaberi glagol i upotrebi ga u odgovaraju}em obliku, kao u primerima. (Neke re~enice imaju vi{e re{enja). odneti otkriti odmarati se igrati (se) (pro)na}i odlu~iti (se) postaviti (postavljati)
pokriti (po)jesti vratiti se (vra}ati se) voditi oti}i raditi (na)ljutiti se
1. Evropljani nisu znali za krompir pre nego {to ___________ Ameriku. Evropljani nisu znali za krompir pre nego {to su otkrili Ameriku. 2. Kad sve __________________ ne}ete vi{e biti gladni. Kad sve budete pojeli ne}ete vi{e biti gladni. (ili: Kad sve pojedete ne}ete vi{e biti gladni.)
1. Idi na pijacu i ne _______________ bez boranije. 2. Gradona~elnik Leskovca _______________ da }evap~i}i postanu za{titni znak tog grada. 3. Kad sam _______________ ku}i s posla, gosti su ve} ____________________ . 4. Nikola Tesla je neke svoje izume ostavio nedovr{enim, ________________ sa sobom njihovu tajnu u grob. 5. Kolumbo ______________ Ameriku, ali je posle nije _____________. 6. Mora{ _______________ {ta ti je u `ivotu bitno. 7. Ako ni ova partija ne _______________ pobednika, mora}emo da ___________ majstoricu. 8. Partizan _______________ 3:0, ali je na kraju ipak uspeo da izgubi utakmicu. 9. Ako ne _________________ barem dve porcije, ova doma}ica }e _____________. 10. Kad se __________________ s puta, ho}u da sve ___________ na svom mestu. 11. Sa{a i Sandra _________________ da imaju decu tek kada zavr{e fakultet. 12. Mirka _______________ svoj prtljag na garderobu, a posle nije ______________ neke stvari u svom koferu. 13. Kad ste __________ klju~eve, da li ste odmah _____________ od ku}e? 14. Neki ljudi vi{e vole _____________ {ah nego tango. 15. Petar je voleo da po ceo dan provede u gradu, uop{te ___________________ ku}i barem ne{to da ______________. 16. Svega toga ne bi bilo da je Perica na vreme _______________ u policiju. 17. Ako se ispostavi da nije bilo razloga da vi ______________, da li ____________________? 18. Nismo mi ludi, mi samo ___________ svoj posao, a ludi su oni koji su nam dali to 40
_____________. 19. Oti{li smo na more da ___________________, a ne da ______________. 20. Kad god ___ Ivana ______________ sa instituta, zatekne decu kako crtaju po zidovima. 21. Po ceo dan ___________ ko crnac, a nikad nemam vremena da _________________. 22. Tetka Olja ___________________ u drugu sobu da gleda televiziju, zaboraviv{i _____________________ bebu koja je upravo zaspala. 23. Luna je nau~ila kako __________________ sto. 24. Vesna i Nada dobro _________ tenis, ali to _______________ prekasno. 25. Mogu li bilo {ta da ti ka`em a da ___________________? 26. Biljana ga ________________ svuda sa sobom, kao da je on neka vrsta njene maskote. 27. Branka ____________________ prodajnu izlo`bu i uspela je da proda pet velikih slika. 28. Ne bih se ja __________________ da su mi rekli da ne}e ______________ ranije. 29. Nau~nici su uspeli da produ`e ljudski vek ________________ razna medicinska sredstva. 30. Vi ni{ta ne ________________, samo _______________ te }evape. 31. Bernar ______________ na izgradnji Ajfelove kule, ali se zbog toga nije ____________ u ud`benicima istorije arhitekture. 32. Goran _________________ u fotelji, kad je Jasna odjednom do{la i onda opet ___________. 33. __________________ ja vremena da popravim ma{inu, ali nisam ni primetio da _____________. 34. Kad god odlu~im da sednem ______________ zazvoni telefon, a kad sednem ________________ obi~no se stvore idealni uslovi za rad. 35. Marina nikako ________________ ve{ na pranje, a ve} toliko dugo stoji da su neke stvari moljci skroz _______________ . 36. Daj ______________ ve} jednom kakva jaja ho}e{ da ti spremim. 37. Sne`ana je skroz pokisla ________________ ku}i iz kluba. 38. Branka se uop{te nije ugojila iako nimalo _______________ ra~una o tome koliko _________. 39. Kad se mi ___________________, vi }ete ve} biti daleko. 30. Nemoj ________________ , ali moram da ti ka`em da ti jako lo{e __________ karte. 41. Deca ____________________ u parku, a onda je odjednom po~eo zemljotres. 42. Dok ____________________ ko je ubica, ja ne}u prestati da ~itam ovaj krimi}, makar mi _______________ svi autobusi.
41
Nivo 6-9 GLAGOLI: HOMONIMI, SINONIMI, IDIOMI, VREMENA, VIDOVI, ZNA^ENJA Izaberi glagol po smislu i stavi ga u odgovaraju}e vreme*: (*U nekim slu~ajevima mogu}e je upotrebiti vi{e glagola sa spiska) raditi (uraditi, proraditi, poraditi, izraditi) (se) praviti (napraviti, popraviti) (se) baviti se (pozabaviti se) obaviti (obavljati) ~initi (na~initi, u~initi) (se) pona{ati se (poneti se) vr{iti, izvr{avati (izvr{iti) postupati (postupiti) sprovesti (sprovoditi) izvesti (izvoditi) spremati, pripremati (spremiti, pripremiti) 1. Ne bih se ja time _____________ da ne moram. To ja zbog para. 2. Ve} du`e vreme taj video-rikorder ne __________, ali ako ho}e{ ______________ ga. 3. Ako ne prestane{ da ____________ te grimase, popla{i}e{ svu decu u parku. 4. Poslasti~ari ____________ kola~e, oni se time ____________. 5. ______________ smo savr{en plan: on }e da kuva, a mi }emo da jedemo. 6. Jedna lasta ne __________ prole}e, ali zato dve laste mogu da ____________ puno malih lasti. 7. Ne ___________ se va`an. Tek dva meseca ____________ a ve} misli{ da si neka krupna zverka. 8. @ivi ve} tri godine kod njih u gostima ne ____________ ni{ta. 9. Samo ga {utni i __________. Takvi su ti stari televizori - sve na silu. 10. Neki studenti se ______________ kao majmuni, ali to ne zna~i da se jednog dana ne}e __________ ozbiljnim poslovima. 11. Ne znam kako ste to ___________ , ali otkako ste se pojavili televizor vi{e ne ________. 12. Ni{ta mi se ne __________ ve} danima. ^im me pro|e ovo raspolo`enje _____________ se tim poslom. 13. [ta to __________ ? Po tvom pona{anju bi se reklo da se __________ o ne~em ozbiljnom. 14. Savi} je zvani~no zaposlen u Novom Sadu, ali zapravo __________ na crno u Somboru. 15. Vojnici nisu ____________ po pravilima slu`be i zato su ka`njeni. 16. O~igledno je da su \in|i}u kriminalci ___________ o glavi ve} dugo. U suprotnom ne bi ____________ ovo ubistvo. 17. Pazi {ta ________, ovakvo tvoje pona{anje uvek se mo`e protuma~iti kao da se _________ ne~im sumnjivim. 18. Oni se nisu lepo _____________, ali vi ste dobro _____________ {to ste tako mirno reagovali. 19. Veruje se da su po{to su ___________ masakr, pojedini zlo~inci ____________ samoubistvo. 20. Meni se __________ da imamo realne {anse u revan{u. Mihajlovi} je _____________ ~udo postigav{i dva gola u poslednjih pet minuta. 21. Ne, banka vi{e ne _________, ali do|ite sutra i (mi) _____________ sve {to treba. 42
22. Zar vam se ne _________ da ste malo preterali? 23. Skaka~ica je dobro _________ dvostruki salto, ali je slabo usko~ila u vodu. 24. Ivan nije obu}ar, ali ume da ____________ cipele. 25. S obzirom na to kako su prema njemu ______________ jo{ je i dobro pro{ao. 26. O~igledno je da ovde policajci ne ___________ svoju du`nost kako treba. U suprotnom se ne bi tako ___________. 27. [ta je ___________ !? ____________ grudvu i pogodio profesora u glavu!? 28. Ta agencija navodno ____________ dezinsekciju i deratizaciju, ali meni se vi{e __________ da se ___________ nekim drugim poslovima. 29. Ako prona|emo na~ina, ______________ taj plan u delo. 30. Ta cura se ____________ kao kuvana noga, a jo{ se i ____________ va`na. 31. [ta nam lepo __________ za ru~ak? 32. Ta knji`ara __________ do pono}i, ali mi se ___________ da se zaposleni ____________ krajnje neljubazno. 33. Nismo se jo{ ______________ za put, moramo jo{ ne{to da ________________, sa~ekajte nas malo. 34. Otkako _________ za vlast, prili~no se _____________. Vi{e nije onako mr{av. 35. Ma samo ti se ___________, oni su, u stvari, jako fini ljudi. 36. Savezna vlada re{ila je da ____________ popis stanovni{tva slede}e godine. Popis }e biti ___________ na celoj teritoriji na{e zemlje bez Kosova. 37. [ta ste mu to ___________ ? Izgleda kao da su ga krave `vakale. 38. [ta da se ___________? On se ____________ kao skot i tu se ni{ta ne mo`e __________. 39. Danka i Tanja su lokale cele no}i i totalno su se _____________. Zna~i, opet sutra ni{ta ne}e __________. 40. U toj kasarni ____________ se obuka za specijalce. 41. Kad god spremim ispit, _____________ sve pogre{no. __________ se da je najbolje izlaziti nespreman. 42. Svesni smo da smo __________ gluposti i ____________ se nedoli~no, ali obe}ajemo da }emo se ____________. 43. Ne __________ se fin, svi znamo da si ti sklon da ___________ i najpo{tenijeg ~oveka. 44. Ako ne bude{ ___________ po uputstvu, nemoj da se ~udi{ {to ti mobilni ne}e ___________. 45. ____________ mi samo neki sendvi~ da pojedem ne{to na brzinu. 46. Pazite kako se ____________ za stolom i ne ___________ predstavu kao {to obi~no _________.
43
Nivo 5-9 GLAGOLI: HOMONIMI, SINONIMI, IDIOMI, VREMENA, VIDOVI, ZNA^ENJA Izaberi glagol po smislu i stavi ga u odgovaraju}e vreme: koristiti (iskoristiti) (se) slu`iti (poslu`iti, uslu`iti) (se) upotrebiti (upotrebljavati) tro{iti (potro{iti)
1. Branka se sama ___________ vo}em koje je stajalo na stolu. 2. Ako ne}ete da ____________ mozak, najbolje da ni ne idete na ~asove. 3. Mnogi politi~ari se __________ jeftinom demagogijom kako bi stekli bira~e. 4. Logi~no je da vojska ___________ te{ko naoru`anje, ali nije logi~no da se time _________ i sitni krminalci. 5. Milan se sna{ao ni ne _____________ najja~e adute koje je imao. 6. Rekli su mi da je telefon nov, ali deluje kao da je ve} __________. 7. Taj foto-aparat me je besprekorno ___________ 10 godina, a onda se odjednom skroz raspao. 8. Ma ona je njega samo _____________ i zatim odbacila kao prljave ga}ice. 9. Kad vas ~ujem kako se ____________ engleskim, pitam se gde ste ga tako nau~ili. 10. U ovom lokalu ne ___________ alkohol pijanim osobama. 11. Sandra ___________ sve pare na garderobu pa posle gladuje nedeljama. 12. Te devojke su za samo dva dana _____________ sav toalet-papir koji smo imali kod ku}e. 13. Samo se vi __________, ose}ajte se kao kod svoje ku}e. 14. Znate li vi kako se ___________ ovaj mobilni telefon? 15. Nikad ne ____________ hemijsku olovku, uvek se radije _____________ tankim flomasterom. 16. ^emu _________ ova sprava? 17. Nikad ne ____________ usluge te avio-kompanije jer na njihovim linijama ___________ u`asnu hranu. 18. Previ{e sam vremena _____________ na gluposti. Sad moram da radim i da vreme ___________ maksimalno rentabilno. 19. Trenutno se ___________ tatinim kolima, ali to je zato {to su moja na popravci. 20. Vidim da __________ moju pastu za zube. Za{to ne kupi{ sebi jednu?
44
Nivo 5-8 GLAGOLSKI PREDLOZI, HOMONIMIJA Po smislu odaberi glagol i stavi ga u odgovaraju}i oblik, kao u primeru: (Neke re~enice imaju dva ili vi{e re{enja)
uraditi obraditi odraditi zaraditi naraditi se poraditi proraditi izraditi
obaviti probaviti zabaviti (se) nabaviti dobaviti izbaviti (se) pozabaviti se pribaviti
Milena obi~no ne radi doma}e zadatke, ali ovaj put ________________. Milena obi~no ne radi doma}e zadatke, ali ovaj put je uradila.
1. Ba{ smo se lepo ___________ na ru~ku kod Branka. 2. Nismo se ba{ ____________ ove nedelje, ali }emo zato slede}e cr}i od posla. 3. Ako ne ____________ dovoljno ovog leta, preko zime ne}e{ imati novca ni za hleb. 4. Sat mi je crko jo{ pre mesec dana, a onda je odjednom _______________. 5. [to to ne ________________ sad pa da se zezamo preko vikenda? 6. Ne mogu sad da spremam lazanje jer ne mogu da ________________ sve sastojke. 7. Ja odoh u kafanu a ti ________________ ovim poslom dok nisam tu. 8. Nemoj da otaljava{ posao, _______________ malo vi{e na tome i vide}e{ da }e{ uspeti. 9. Nela je mislila da to ne mo`e da se _____________, ali se prevarila. 10. Ako scenarista __________________ malo vi{e na ovom scenariju, film }e sigurno biti lo{. 11. Za Marka je delovalo kao da je situacija skroz beznade`na, ali ga je Martin nekako _____________ iz svih nevolja. 12. Na po~etku ti sva{ta obe}aju, ali te na kraju uvek ______________ . 13. Bili bismo mnogo zadovoljniji da ste bolje ________________ ovu policu za knjige. 14. Bajaga je probao da ___________ tu pesmu, ali ni njemu nije uspelo. 15. Prvo su posekli sve drve}e pa su onda ______________ zemlju. 16. Ve~era je bila odli~na, ali toliko te{ka da smo je jedva ________________. 17. Ma to je Mira ______________ na brzinu. 18. Mora}emo prili~no da ___________________ u slede}ih mesec dana, ali }emo se posle _______________ do mile volje. 19. Ne bi bojler mogao da _____________ sam od sebe; popravio ga je majstor Milan. 20. Ako ________________ dovoljno, napravi}emo i ~etvoro dece ako treba. 21. Trenutno nemamo tu knjigu, ali ________________ je sigurno tokom ove nedelje. 22. Umesto da se dobro provede, Pe|a je na `urci ______________ batine. 23. Nikako ne mogu da ______________ tako lo{ tekst u pozori{tu. 24. [ta ste to _____________ s mojim stvarima?
45
Nivo 3-6 MORFOLOGIJA, GLAGOLI, VREMENA - PASIV (1) Napomena: Pasiv se mo`e graditi jedino uz pomo} prelaznih (tranzitivnih) glagola. U ovom ve`banju su dati ~esti i “`ivi” primeri u kojima se pasiv koristi i to su oblici koji se grade uz pomo} oblika perfekta pasiva (trpnog priloga i prideva glagola) i oblika infinitiva pasiva (glagol + re~ca se). Popuni re~enice kao u primerima*: * Neki primeri imaju vi{e re{enja. 1. Na{a reprezentacija ______________ je od (strane) Francuske jo{ u kvalifikacijama (eliminisati). Na{a reprezentacija eliminisana je od (strane) Francuske jo{ u kvalifikacijama. 2. Svako ima pravo da bira i da _________ _________ (birati) Svako ima pravo da bira i da bude biran. 3. Nije nam bilo _________ da se ranije sretnemo (suditi). Nije nam bilo su|eno da se ranije sretnemo. 4. Predsednik ______________ na svake ~etiri godine (birati). Predsednik se bira na svake ~etiri godine.
1. Niko se nije rodio ____________. (nau~iti) 2. Begunac ___________ na ulicama Kragujevca. (primetiti) 3. Tenk _____________ ju~e u pet sati popodne. (ukrasti) 4. Uno{enje sladoleda u bioskopsku salu nije __________. (dozvoliti) 5. Njen najnoviji roman ostao je prili~no ______________ i kod publike i kod kritike. (zapaziti + negacija) 6. Neke stvari ______________ u prisustvu dece (raditi + negacija). 7. Prilikom te operacije _____________ je vi{e od 300 kilograma zlata iz olupine broda. (izvaditi) 8. Na{ guverner u proseku ____________ na svake dve godine (smenjivati) 9. Crvena zvezda je bila poznat klub jo{ puno pre nego {to je ___________ Marakana. (izgraditi) 10. Saobra}aj ______________ u ulici Kneza Milo{a na potezu od raskrsnice kod Londona do kanadske ambasade. (obustaviti) 11. Svaki proizvod obavezno ___________ pre pu{tanja u prodaju. (proveravati) 12. Info^ukarica je _____________ i ___________ da slu`i interesima gra|ana i privrednika 46
^ukarice. (napraviti, zamisliti). 13. Brojne vrste insekata i `ivotinja prilago|avaju se svojoj `ivotnoj sredini po bojama i zbog toga ___________ ~ak ni danju. (prime}ivati + negacija) 14. Od pro{le godine cigarete _____________ isklju~ivo u objektima koji za to imaju dozvolu. (kupovati) 15. Utakmica je zbog jake ki{e ____________ u ~etrdesetom minutu. (prekinuti) 16. Akcioni plan je klju~ni instrument ekonomske politike ~ija }e funkcionalnost ______________ izradom studije o izvodljivosti. (ispitati) 17. Ove godine ____________ rekordna koli~ina p{enice (zasaditi) 18. Stru~njaci predvi|aju da }e slede}e godine ____________ manje automobila nego ove. (proizvesti) 19. Zaista delotvoran lek protiv side jo{ uvek zvani~no nije ____________. (prona}i) 20. Dovoljno je da se tako nekvalitetne krpe stave u hladnu vodu i ve} ________________ od sopstvene farbe. (videti + negacija) 21. Na ovogodi{njem Sajmu automobila _______________ je 26 novih modela iz 19 fabrika iz celog sveta. (predstaviti) 22. Ove godine ________________ je upis za preko 16.000 bruco{a. (predvideti) 23. Majonez ______________ od jaja i ulja, a odnedavno se u prodavnicama mo`e kupiti majonez bez jaja. (praviti) 24. Sav materijal za ovaj dokumentarac koji se navodno de{ava u Africi _____________ je u okolini Beograda. (snimiti) 25. “Ukoliko nalogodavci ________ ____________ u roku od mesec dana, ja }u podneti ostavku na mesto ministra”, izjavio je ministar Mihajlovi}. (prona}i + negacija)
47
Nivo 5-8 MORFOLOGIJA, VREMENA - PASIV (2) Napomena: Pasivne re~enice imaju ograni~enu distribuciju. Naime, nije mogu}e od svake aktivne re~enice napraviti pasivnu. Ovde su dati primeri ~estih i “`ivih” slu~ajeva. Subjekat mo`e, ali ne mora, biti imenovan. Ukoliko neku misao `elimo da izrazimo u pasivu, subjekat iz aktivne re~enice ~esto izostavljamo upravo zato {to se gra|enjem pasivnih re~enica dodatno nagla{ava uloga objekta. Od aktivne re~enice napravi pasivnu, kao u primerima:* (*Neki primeri imaju vi{e re{enja) 1a. Marija i Peda re{ili su da bace suvi{ni name{taj. Marija i Peda re{ili su da name{taj bude ba~en. 1b. Pohvalili su decu zbog lepog pona{anja. Deca su pohvaljena zbog lepog pona{anja. 2. Ljudi istrebljuju neke `ivotinjske vrste. a. Neke `ivotnjske vrste bivaju istrebljivane od (strane) ljudi. b. Neke `ivotnjske vrste se istrebljuju [od (strane) ljudi]. 1. Njega su kriminalci eliminisali jo{ pro{le godine. 2. Probudili su me iz najdubljeg sna. 3. Danilo ne vidi na~ina kako da kupi tako dobra, velika i skupa kola. 4. Cipele ne kupujemo u apoteci. 5. Danas vi{e ne smatraju da je ekspres-lonac toliko neophodan aparat u kuhinji. 6. Sumnja se da su njih dvojica silovali tri maloletnice. 7. Slede}e godine ponovo }e povisiti cenu elektri~ne energije. 8. Carinska slu`ba je saop{tila da }e ubudu}e na ulasku u zemlju oduzimati sve prehrambene proizvode. 9. Optu`eni se na su|enju `alio da su ga pre davanja izjave u policiji pretukli. 10. Mu`jaci napadaju jedni druge. 11. Na lokalitetu kod Ni{a su na{li kerami~ke sudove stare preko 5.000 godina. 12. Veruje se da su na{i preci znali da govore pre nego {to su otkrili vatru. 13. Nau~nici ne priznaju postojanje drugih civilizacija dok se za tu tvrdnju ne prikupe dokazi. 14. D`on Tenkbar nokautirao je Milutinovi}a ve} po~etkom druge runde. 15. Ako nastavite ovako da se pona{ate, mora}emo da vam oduzmemo voza~ku dozvolu. 16. Nikad se dosad Olimpijske igre nisu odr`avale u Africi. 17. Prestani da se smeje{ ili }emo da te bijemo! 18. Dajte mi polugu i pomeri}u Zemlju. 19. Politi~ari su nam obe}ali da }e se primanja tokom ove godine dvostruko pove}ati. 20. Politi~ari nisu ispunili svoja obe}anja. 21. Zaposleni, posle duge diskusije, o tom pitanju nisu odlu~ili ni{ta. 22. Sad je kasno, bacio sam kocku! 23. Nisam mogao da do|em, ukrali su mi paso{. 24. Ne mo`ete napolje da se igrate dok ne pojedete ceo ru~ak. 25. Napravili su odli~ne pala~inke. 48
Nivo 5-8 TEST. LEKSIKA; PREFIKSI. Predlozi anti-, protiv-, kontra-, inter- i me|u- uvek se pi{u zajedno s re~ju s kojom se udru`uju. Upotrebi odgovaraju}e predloge, objasni {ta tako dobijene re~i zna~e i odredi njihovu vrstu*. (*U nekoliko slu~ajeva mogu se upotrebiti razli~iti predlozi) 1. vazdu{ni
26. bakterijski
51. otrov
2. ustavan
27. {pijun
52. fa{isti~ki
3. diktoran
28. disciplinarni
53. mera
4. prostor
29. legalan
54. -meco
5. rasista
30. te`a
55. usluga
6. grani~ni
31. ratni
56. zavisnost
7. prirodan
32. produktivan
57. teza
8. obave{tajni
33. heroj
58. tim
9. semit
34. ~in
59. admiral
10. vreme
35. udar
60. po`arni
11. nacionalni
36. -venisati
61. -re~iti
12. narodni
37. gradski
62. globalista
13. talenat
38. -pretirati
63. dr`avni
14. revolucionarni
39. kandidat
64. otrov
15. evolucijski
40. hrist
65. re~ni
16. ritam
41. punktirati
66. polacija
17. aktivan
42. admiral
67. usluga
18. srpski
43. teza
68. pretirati
19. komunista
44. sprat
69. avionski
20. -sobni
45. po`arni
70. reformacija
21. kulturni
46. tip
71. planetarni
22. inflacijski
47. -cipirati
72. stanica
23. ferencija
48. ofanziva
73. -siti
24. kolonijalisti~ki
49. napad
74. zakonit
25. telo
50. -cepcija
49
Nivo 3-6 MORFOLOGIJA - PRIDEVSKI SUFIKSI Nastavci -ki, -ski, -(i)ji, -an, -ni, -ov (-ev), -in, -ljiv naj~e{}i su produktivni pridevski sufiksi. Njihovim dodavanjem na gotovo svaku imenicu mo`e se napraviti pridev. Koji }e od njih kada biti upotrebljen zavisi od te{ko obja{njivih procesa, te je zbog toga najbolje zapamtiti najfrekventnije slu~ajeve napamet, pa se na osnovu njih dalje slu`iti usvojenim znanjem po sluhu. Ponekad je mogu}e na~initi prideve istog ili razli~itog zna~enja od vi{e nastavaka, a ponekad je ~ak potrebno dodati dva sufiksa, jedan za drugim. Stavi ponu|ene sufikse uz odgovaraju}u imenicu i tako na~ini pridev* (*Obrati pa`nju na glasovne alternacije koje se de{avaju dodavanjem ovih nastavaka. Ponekad se pridevi grade od nekog krivog pade`a imenice, ne od nominativa. Podjednako su pravilni oblici -ji i -iji). 1. zec 2. majmun 3. soba 4. kuhinja 5. jabuka 6. telefon 7. dete 8. kontakt 9. prozor 10. sto 11. ptica 12. pas 13. Vr{ac 14. bolesnik 15. posao 16. dim 17. violina 18. automobil 19. kompjuter 20. Rus 21. pijaca 22. ruka 23. livada 24. politika 25. klima 26. kesten 27. zvuk 28. buka 29. mi{ 30. virus 31. meso 32. mesto 33. mesar 34. ~aj
35. koza 36. Kozak 37. ovca 38. ov~ar 39. tre{nja 40. bagrem 41. leto 42. zima 43. jug 44. oko 45. uvo (uho) 46. `ena 47. mu` 48. Biblija 49. ulje 50. Ma|ar 51. Sloven 52. Slovak 53. Slovenac 54. p~ela 55. starac 56. mladi} 57. devojka 58. majka 59. otac 60. baba 61. deda 62. alkohol 63. aceton 64. gvo`|e 65. drvo 66. mast 67. planina 68. jezik
69. korist 70. magija 71. kontradikcija 72. namena 73. zaraza 74. nastava 75. Bosna 76. gozba 77. paradajz 78. riba 79. la` 80. le|a 81. Sunce 82. Mesec 83. ma~ka 84. gospodar 85. vazduh 86. Koreja 87. Kina 88. zid 89. zidar 90. smisao 91. kosa 92. perje 93. krv 94. crv 95. va{ 96. starost 97. sir 98. so 99. guska 100. platno 101. `eludac 102. ~elo
50
Nivo 6-8 LEKSIKA I GRAMATIKA: TVORBA I UPOTREBA IMENICA Napravi imenice od zadatih re~i u zagradi i stavi ih u odgovaraju}i pade`. 1. Neki ljudi boje se paukova od ranog ____________ (dete). 2. Moj brat dobio je medalju za ____________. (hrabar) 3. U ovoj torbi je sva moja fotografska ____________. (opremiti) 4. Du`nost jednog __________ je da odr`ava red. (policija) 5. Mnogi se pla{e za sudbinu {uma od ___________ koje preti od kiselih ki{a. (uni{titi) 6. U slede}oj epizodi sledi ____________ serije. (nastaviti) 7. Ljudi koji `ive u velikim gradovima ~esto pate od __________. (sam) 8. Mnogi u no}ima kad je pun Mesec pate od __________. (san) 9. Moj sin oduvek je `eleo da postane __________. (nauka) 10. Danka je odlu~ila da __________ bude njen hobi. (slikar) 11. Nemoj danas ni{ta da kupuje{ jer od sutra po~inju zimske _____________. (rasprodati) 12. Milo{ nije mogao da ka`e ni{ta u svoju __________. (odbraniti) 13. Opstanak slonova kao vrste doveden je u pitanje zbog porasta vrednosti __________. (slon) 14. Ovu haljinu bilo bi nemogu}e iskrojiti bez dobre ma{ine za _________. ({iti) 15. Marko je zaboravio jaknu u __________ u {koli. (u~iti) 16. Zbog pove}anja cene grejanja, od ove godine __________ }e biti duplo skuplja. (stan) 17. Bra}a Lukovi} optu`eni su zbog _________ i ___________. (krasti; silovati) 18. Jasna [ekari} je vi{estruki olimpijski {ampion u ___________. (streljati) 19. Optu`eni je osu|en na smrt ___________. (streljati) 20. Sergej Bubka proslavio se svojim neverovatnim _________ s motkom. (skakati) 21. Iako ska~u, kenguri ne spadaju u vrstu skakavaca nego u vrstu _________. (torba) 22. Pre {kole, mnoga deca idu u _________. (zabaviti) 23. Krave daju mleko, a ljudi ga dobijaju ________. (musti) 24. Lavovi se ogla{avaju rikom, a krave _________. (mukati) 25. Vojnik je optu`en za ___________ jer je pobegao sa fronta. (kukavica) 26. Ovaj no` ne}e da se~e. Potrebno mu je __________. (o{triti) 27. Na Bliskom Istoku nastavlja se ______________ situacije. (zao{travati) 28. Ne bacajte opu{ke po ____________ zgrade. (stepenica) 29. Od {ljive se dobija ~uvena rakija poznatija kao _________. ({ljiva) 30. ____________ u industriju je i ove godine u konstantnom padu. (investicija) 31. Koje je njegovo trenutno ___________. (zanimati se) 32. Igorov omiljeni film je “_________ iznad kukavi~jeg gnezda”. (leteti) 33. Ova kamera je pravi _________. (drag) 34. To {to ti pri~a{ su obi~ne ____________. (besmislen)
51
Nivo 6-9 SINTAKSA, ZAVISNE RE^ENICE, IDIOMI Popuni prazna mesta u re~enicama odgovaraju}im oblikom glagola, po smislu i po uzoru na primer.
Ne mogu danas s vama u bioskop, _______________________ Ne mogu danas s vama u bioskop, ne ide mi se.
1. Odli~no, medaljoni s pe~urkama, ba{ to ______________________. 2. Hvala, ne bih sad da zapalim cigaretu, _______________________. 3. Kako da spremam ispit kad _______________________________? 4. Julija nije do{la u Beograd zato {to joj _______________________. 5. Do{li bismo mi u Tivat s njima, ali nam ____________________________ avionom. 6. Ako Lidiju __________________, napravi}e nam {pagete za ve~eru. 7. Aleksandra bi volela veliku `urku za svoj ro|endan, ali ______________________. 8. Do{li bismo mi sad kod vas na karte, ali __________________________________. 9. Nela je ostavila violinu u pozori{tu jer joj _____________________________ ku}i. 10. Mo`da i odemo u Budimpe{tu ako nas ______________________________. 11. Nisam naru~ila kafu zato {to mi _______________________________. 12. U~lanio bih se ja u biblioteku, ali mi _______________________ knjige. 13. Ugasi taj televizor, ________________ mi se ta glupa serija. 14. Bahove fuge! To mi ____________________. 15. Jako mu _________________ votka, ali mu je zabranio lekar. 16. Dosta vi{e, ___________________ mi se sad o tome. 17. Kupila bi Tanja i tu bi`uteriju, ali joj ______________________ pare na gluposti. 18. Ivana bi se rado vratila, ali vi{e joj __________________________ u Americi. 19. Hajde da ostanemo jo{ malo, ba{ mi __________________ uz ovu muziku. 20. Olju su zvali zbog prate}ih vokala, ali njoj _______________ u tom bendu. 21. Idite u {umu bez mene, ___________________ mi se pe~urke danas. 22. Za{to nisam pocrnela? Zato {to mi _____________________ na jakom suncu. 23. U`asno sam umoran, ugasi svetlo, jako mi ________________. 24. Glupo je da nosimo loptu, siguran sam da nam se sutra ___________________ fudbal.
52
Nivo 6-9 TVORBA RE^I; IZVEDENI PRIDEVI, PRILOZI I IMENICE; PADE@I; SEMANTIKA Napravi prideve ili priloge od imenica i stavi ih u odgovaraju}i oblik, kao u primeru:
Oprao sam sve su|e, ali su neki tanjiri jo{ uvek (mast). Oprao sam sve su|e, ali su neki tanjiri jo{ uvek masni. I obrnuto, zameni pridev imenicom i stavi je u odgovaraju}i oblik, kao u primeru: (Bezobrazan) je odlika nevaspitane dece. Bezobrazluk je odlika nevaspitane dece. 1. Neka (Arhimed) otkri}a se primenjuju u svakodnevnom `ivotu. 2. I (bes) pas ma{e repom. 3. Me|u psima u gradu je epidemija (besan), pa je (grad) vlada preduzela odgovaraju}e mere. 4. Kupio sam (sunce) nao~ari i iza{ao iz (roba) ku}e kao drugi ~ovek. 5. (Lep) je prolazna, ali je (korist) ako se upotrebi na vreme. 6. Nekima istina ne odgovara jer im se ne uklapa u (dan) raspored ~asova. 7. Ako `eli{ da se izle~i{ od (pijan) posmatraj (pijan) dok se trezni. 8. (Inteligencija) si ti, ali ti nedostaje (obrazovan). 9. (Mudar) bez prakse je kao vatra bez (topao). 10. (Lukav) }e{ uloviti i lava, a silom ne}e{ ni crv~ka. 11. Volim grumenje (zlato), a voli{ ga i ti verovatno. 12. Svako ima pravo da bira i da bude (izbor). 13. U ovoj {umi je usred dana tako (mrak) da je to (jeza). 14. Tanja ne izlazi na ispit bez (zec) {ape za koju tvrdi da joj donosi sre}u. 15. I najgluplja (lep) prona|e (pamet) mu{karca. 16. Ni (slep) ni (gluv) ne uti~u na razum. 17. Jedan od najpoznatijih eksperimenata u psihologiji je onaj sa (Pavlov) psima. 18. Na (po~etak) kursu ove godine imamo puno u~enika, ali na (konverzacija) ih ima svega petoro. 19. Sko~iti s prvog sprata je (lud), a sko~iti sa desetog - to je ve} (lud). 20. U mnogim (ljubav) romanima iza izmi{ljenih li~nosti kriju se zapravo (istina) likovi kojima su pisci samo promenili ime i stavili ih u neku novu pri~u. 21. Noviji filmovi uglavnom se snimaju samo radi profita i zbog toga nemaju onu (o{tar) koju su imali stari. 22. (Stvaran) je ponekad (bol). 23. U (Marks) filozofiji mnogi su videli na~in kako da se domognu vlasti. 24. (Mlad) - (lud). 25. Neke (more) pla`e su (nudista). 26. Mnoge ljude (dete) plakanje (u`as) iritira. 27. Milan je bio vanredno (talenat) muzi~ar i ~ovek (nemir) duha. 28. (Veseo) je trajalo ~itave no}i, a onda su gosti oti{li jer im nije prijalo (dan) svetlo. 29. U polju raste (polje) cve}e, a u Poljskoj (Poljak) deca. 30. Iz nje je prosto zra~ila (dobar). 53
Nivo 6-9 LEKSIKA: NESTANDARDNE RE^I, KOLOKVIJALNI GOVOR I @ARGON (1) Napomena: U ovim primerima ima dosta i vulgarnih i manje poznatih re~i koje mo`da ni neki lektori ne}e znati, a ne bele`e ih ni re~nici osim onih specijalizovanih. Ipak, rade}i sa studentima sa novijom literaturom, a posebno gledaju}i filmove, ispostavilo se da oni previ{e toga gube ne razumeju}i pojedine re~i. Zbog toga je itekako preporu~ljivo da se upoznaju i sa ovim segmentom vokabulara. Zameni podvu~enu re~ odgovaraju}om iz standardnog jezika. Kupili bismo mi sve {to treba, ali smo ostali bez love. Kupili bismo mi sve {to treba, ali smo ostali bez para (ili novca). 1. Bez kinte sam. Daj mi pozajmi 200 dind`i do ponedeljka. 2. Vodio je ribu kod matoraca na ve~eru. ]ale je odlepio, a kevi se uop{te nije dopala. 3. Nisam imao kud jer je bio ja~i, morao sam da palim. 4. ]ao, moram da palim, da stignem na poslednju trolu. 5. Ne pali ga toliko, provali}e da ga lo`i{. 6. Cile se `e{}e primio na jednu cupi, ali ga je pro{lo ~im je skapirao da ona samo `eli da mu se useli na gajbu. 7. Vlada i Dena su se toliko ucirkali (uletvili, ole{ili, uradili, naroljali, urokali, usvinjili, u{ikali, udesili, u{ljemali, nalokali, usvirali, odvalili) da nisu imali pojma {ta rade. 8. Prvo ste ~eki}ali dve ~uke, a posle su vas jo{ ispeglali neki d`ukci?! 9. Smuvala bi ona njega vrlo lako, ali on toliko smara da nije ni poku{ala. 10. Je li, frajeri, jesmo rekli da nema duvanja vutre ovde? 11. Riknuo sam danas od {ljake, ajde da se divimo sutra. 12. Ne {ljaka mi mobilni. Zovi me na fiksni fontele. 13. Ju~e sam bila sa Sanjom u {opingu. Ona je nabacila nove gilje i ja{u, a ja nisam na{la ni lone. 14. Riknuo mu je mi{ pa uop{te ne mo`e da koristi ma{inu. 15. Ljosnuo sam ve} na pismenom. 16. Simu su odrali za struju. 17. Ja odoh ne{to da hasam, a ti za to vreme ~ekiraj mejl. 18. Ala si se picnuo, ko da si krenuo na sudar s nekim avionom od cave. 19. \ole je zakuntao ~im je zatovorio o~i. 20. Malo ti je mator fazon; tome su se smejale na{e bakute kad su bile klinke. 21. Ma nije on neko mudo, obi~an uli~ni murkan. 22. Pana je sad sitna muvara, mi jurimo bud`e. 23. Odjebi! Svima si se popeo na tuki. 24. Digla se velika frka oko toga. 25. Malo ga je uhvatila frka, ali pro{lo ga je ~im je iza{ao na stejd`. 26. Nema frke, vrati}e{ mi sutra. 27. Nimalo ga nije blam, a uop{te nije neki kulov.
54
Nivo 6-9 LEKSIKA: @ARGON, FAMILIJARNI, NESTANDARDNI GOVOR (2) Zameni ozna~ene re~i i izraze odgovaraju}im iz standardnog, knji`evnog jezika.
1. Nema{ {anse ako krene{ na divljaka preko crte. 2. Opali ga ja~e. Kao da ni{ta ne ose}a. 3. Mogao bih malo da odem do {tajge da overim izloge u okolini. 4. Ma film je mrak, keve mi, ali ti bi isfurao iz bioskopa ve} posle druge sekvence. 5. \ani kako hoda, derpe, a mo`da je i stondiran. 6. Ma on je skot, a fala bogu, uvek voda i neke gabore sa sobom. 7. Koji ti je!? Deluje{ ko da ti je neko riknuo. 8 Neki krimosi su ga roknuli su ga s pet metaka u vugla. 9. Ma boli me uvo, kad vidim kolku tek Ceca surlu ima, uvek se ute{im. 10. Le{ili su me kako ko stigne i kako me ko dohvati, ali mogao bih tako da izdr`im i metar dana da me nisu pride jo{ i psihi~ki maltretirali. 11. Njih dve su se kao i uvek rastorokale preko telefona, a ne zna se koja vi{e lupeta. 12. Opet je haos u gradu, idemo pe{aka na faks. Nema veze {to ima puno da se gilja odavde, imamo vremena. 13. Darko se opet totalno napalio na neku klinku. Mislim da su se ve} kresnuli. 14. Previ{e su ga vozali i naravno da je na kraju popizdeo. 15. Svega mi je preko glave, idem da zapalim pljugu da se smirim. 16. Koji si ti mentol, pa ne mo`e{ da valja{ kradenu robu i da tvrdi{ da je to normalna stvar. Zaglavi}e{ u buvari. 17. Ma on mi je ortak, ne}u njega da radim. 18. Ovo je doma}a rad`a, ali nije kao one krd`e {to prodaju na pijaci. 19. Bolje da idete na neku |usku nego da provedete celu no} uz telku. 20. Pe|a tripuje da zna mati{ najbolje u razredu, a veze nema, sve buba napamet. 21. To ne}e{ na}i u originalu, gradom kru`e samo pirati, ali mo`e{ da naru~i{ preko mre`e. 22. Ajmo negde na }epi, dosta smo {arali bez cilja. Posle }emo na tad`u. 23. Njegova makina deluje kao neka krntija, ali je nabud`ena tako da radi kao nova. 24. Idemo na Kali{, na Ta{u je klincima dosadilo. 25. Ne mogu s tobom na `uraju, nema {aje! 26. Marina je dobila nogu, {utnuli je s posla. 27. Idemo na Darkwoode ve~eras, ufur je 200 dinara, a da opet d`ed`im po gradu mi ne pada na pamet. 28. Nema vi{e kova za film, ali garant }e biti tapkaro{a na ulazu. 29. Ala si ga nagazio, ladno furamo 150 na sat. Iskuliraj malo. 30. Ne foliraj se, nema{ ti herca da se bije{ s tom gorilom.
55
Nivo 6-9 IZVEDENI GLAGOLI, IMENICE, PRIDEVI I PRILOZI; PADE@I; VREMENA; SEMANTIKA Napravi glagole od imenica i prideva i stavi ih u odgovaraju}i oblik, kao u primeru:
Tr~ao je kao zec dok mu najzad nije (beg). Tr~ao je kao zec dok mu najzad nije pobegao. I obrnuto, zameni glagol imenicom, pridevom ili prilogom i stavi ih u odgovaraju}i oblik, kao u primeru: Dosta mi je (u~iti), idem da gledam (skijati) na televiziji, mada }e i to da bude (dosaditi). Dosta mi je u~enja, idem da gledam skijanje na televiziji, mada }e i to da bude dosadno. 1. Nikada to ne bih (rad) da nisam morao. 2. Ako (put) drugom klasom, obratite (paziti) na lopove. 3. Profesionalno (izvesti) (krasti), vrata uop{te nisu (obijati) ve} su (otvoriti) obi~nim klju~em ili kalauzom. 4. Sr|an nije `eleo da se me{a u (tu}i se), ali ipak nije mogao da odvoji (gledati) od nje. 5. Voda danima (ne prestajati) (kap) iz ~esme dok svi u ku}i nisu po~eli da (lud). 6. Uhvatila ih je (~eznuti) za starim prijateljima, pa su samo seli u kola i luda (voziti) je po~ela. 7. (Iznenaditi) je (skok) na noge i rekao: “Udaj se za mene!”. Bila je to vrlo (ne o~ekivati) (prositi). 8. Nisam ja ru`an nego ti ima{ (iskriviti) (ogledati se). 9. (Ploviti) je bila u`asna. Sve vreme je duvao jak vetar i (pljusak) ki{a. 10. Slu`io se (ne dozvoliti) sredstvima i zato je (izbaciti) iz igre. 11. Prestanite da se (glup), celo selo vam se (smeh). 12. Na{o lonac (poklopiti). 13. Bio je to veliki (prona}i), samo {to nikad nije na{ao (odgovarati) (primeniti). 14. An|elkovi}i na selu imaju veliko (imati), ali od njega nisu stekli nikakav (imati) jer vi{e vole da `ive i (rad) u gradu. 15. Posle posla (raditi) obi~no odu u kafanu na (piti), 16. Moje odelo je od posebne (tkati) i zato je skroz (ne promo~iti). 17. Ima ne~eg nelogi~nog u (kuvati). Uglavnom kuvaju `ene, a ipak su najpoznatiji (kuvati) mu{karci. 18. Ptice (seliti se) zimi (let) na jug, a ptice (grabiti) uglavnom se (gnezdo) kod ku}e. 19. (Prositi) su pune ulice a niko im ne daje ni (prebiti) pare. 20. Ivana voli da (telefon), a Milan da ide u (loviti).
56
Nivo 6-9 VE@BE: LEKSIKA, GOVORNE VE@BE, INTERVJU Odgovori na postavljena pitanja*: (*Na svako pitanje daj najmanje jedan odgovor, a mo`e{ i vi{e)
Primer: [ta je za tebe hrabrost? Mogu}i odgovori: Hrabrost je osobina hrabrih ljudi, suprotna kukavi~luku. Hrabrost je kad se neko ne boji da ide kod zubara. Hrabrost je kad nema{ tremu da pri~a{ pred velikom grupom ljudi. Hrabrost je uvek re}i ono {to misli{. Hrabrost je kad ne{to sme{ da radi{ a da ne misli{ na posledice. Hrabrost je osobina ludih.
1. Kako bi definisao/la spretnost? 2. Za {ta ka`e{ da je lepo? 3. [ta misli{ o pohlepi? 4. [ta za tebe zna~i vernost? 5. Koja je razlika izme|u pametnog i obrazovanog ~oveka? 6. [ta misli{ o laganju? 7. [ta misli{ o iskrenosti? 8. Koje prednosti po tebi donosi iskustvo? 9. U ~emu je razlika izme|u {krtosti i {tedljivosti? 10. Po tebi, kada su ljudi najsigurniji u sebe? 11. [ta te ~ini sre}nim/sre}nom? 12. Kad ose}a{ nestrpljenje? 13. Prema kome ose}a{ po{tovanje? 14. Prema kome ili ~emu ose}a{ strah? 15. [ta te najvi{e zasmejava? 16. [ta kod tebe najvi{e izaziva ose}aj besa? 17. [ta te najvi{e raduje? 18. Kad ti je najvi{e dosadno? 19. Koje su ti slabe ta~ke? 20. [ta ne voli{ da te drugi pitaju?
57
Nivo 6-9 VE@BE: VEZNICI; UZRO^NE RE^ENICE, VREMENSKE RE^ENICE, KONDICIONAL, PADE@I, DVOSTRUKA NEGACIJA Upotrebi odgovaraju}e veznike kao {to su: zato {to, jer, ako, budu}i da, po{to, zbog toga {to, radi, zbog, ali, ako, nego, ukoliko, da, ni, niti, ve}, {to, koji, kako... i dovr{i re~enice odgovaraju}im oblikom re~i ili sintagme u zagradi.
Primer: __________ ne _____________ (prestati) da se smejete, ja __________ (oti}i) ku}i uvre|en ___________ ne volim kad mi se drugi smeju. Ako ne prestanete da se smejete, ja }u da odem ku}i uvre|en, zato {to ne volim kad mi se drugi smeju. Ili: Ukoliko ne budete prestali da se smejete, ja }u oti}i ku}i uvre|en, jer ne volim kad mi se drugi smeju. 1. Tanja je jo{ kao mala po~ela da igra fudbal ____________ je to jedini sport koji joj ______ (biti) interesantan. 2. Vrati mi ______ ________ (moja olovka)! ___________ sam znao da je kod tebe ne ________________ (tra`iti) tri dana po _____________ (ceo stan). 3. Kad se \or|e i Jelena _________ (vratiti), sve _____________ (promeniti se), __________ }e ostati najmanje tri godine. 4. Mi smo jo{ mali, __________ kad ____________ (porasti), onda }emo mi vas da zavitlavamo. 5. Neki romani ______________ (ekranizovati) su toliko lo{e __________ sa originalom nemaju vi{e ___________ (nikakva veza). 6. U aprilu se obi~no odr`avaju mnoge _________________ (javna manifestacija), ________ {to tad obi~no _________ (otopliti). 7. Nemoj da objavi{ taj ________ (tekst), ____________ postoji opasnost da to pro~ita ne~ija keva i onda ______________ (misliti) ________ smo mi nekakva sekta. 8. Na _________ (ulica) ima puno ljudi i svi se ____________ (grudvati) kao mala deca, verovatno ____________ ve} godinama ________________ (ne padati) sneg. 9. Sve je _____________ (poplaveti), _____________ je tata stavio svoje ~arape u ______________ (beli ve{). 10. Ne samo da su Jova i Milo{ _____________ (zakasniti), __________ se jo{ bune _______ vi{e __________ (nemati) pi}a. 11. Ne ____________ (ponoviti) se, ali ako se jo{ jednom bude desilo ___________ do|ete praznih ruku, _______________ (izbaciti - ja) vas napolje. 12. _______ sam ja glup, ________ je on glup, ________ ti ne _________ (koristiti) svoj mozak. 13. Kad i ako _______________ (vratiti se - mi) sa Mont Everesta, molim vas da nas sa~ekate ______________ (sme{iti se) i ________ budete ponosni na nas! 14. Ovo je mali korak za ________ (ja), _________ veliki za ~ove~anstvo. 15. ~ekaju nas te{ki dani ____________ nam je do kraja ___________ (mesec) ostalo svega hiljadu __________ (dinar). 16. ____________ se ne maknete, nikada ne}ete sti}i do vrha ___________ (palanina). 58
17. Ne samo da nisu oprali ____________ (sudovi), __________ nisu _________ ruke oprali. 18. _________ ti dvojica ka`u da si pijan, vreme je da _________ (legnuti). 19. Kad ___________ (mo}i - ja) jo{, ______________ (nastaviti) bih da se penjem, ali sam se umorila. 20. Zdravko tvrdi _________ (kupati se) svaki dan, __________ ne bi se reklo. 21. Kad ____________ (raditi - mi) sve {to `elimo, vi ______________ (ne biti) zadovoljni. 22. @eleo bih ne{to ________ vas pitam. __________ biste bili na __________ (moje mesto), {ta ______________ (preduzeti) da se situacija izmeni u va{u korist? 23. _______ bi srce svako moglo da kuca, i olovka bi ova mogla da ________ (tucati). 24. Gde to ________ (biti)? Da li je to ona zgrada na _________ (ugao) Jevremove i Zmaj Jovine ulice _______ se skroz uru{ila? 25. _______ odemo u Po`arevac, svakako ______________ (posetiti) muzej Milene Pavlovi} Barilli. 26. Kad __________ (biti) zdrava, Milica bi sada bila s _________ (mi). 27. Krava ________ (mukati), vo _________ (vu}i), ________ koza nikad nikoga ________ (tu}i). 28. Mi smo ovde do{li samo ________ para i _____________ ne `elim da ~ujem nikakve kritike po pitanju ____________ (kvalitet) na{e muzike. 29. S njim se nikad ____________ (znati) da li misli ozbiljno __________ se samo {ali. 30. Ako ovako _____________ (nastaviti - mi), sutra _______________ (mo}i) da postanemo prvaci sveta. 31. Dok jednom ne _________ (smrknuti), drugom ne _________ (svanuti). 32. _________ god da se zateknem, __________ me sa~eka Madona. 33. _________ se ubrzo ne budemo navikli na nove uslove, ___________ (propasti) nam firma. 34. Sad je pravi momenat _______________ (probati - vi) da shvatite pravila igre, _______ biste od slede}eg kruga mogli i sami ______________ (uklju~iti se). 35. Ne samo da se radije ne _______________ (me{ati se - ja) u taj posao, _________ bih najvi{e voleo da ni{ta o svemu tome __________ ne znam. 36. Na _________ spratu stanujete? Lift je pokvaren pa _________________ (vi{e voleti) da ne moram puno da ____________ (penjati se). 37. ___________ slede}eg vikenda _______________ (biti) lepo vreme, napravi}emo ro{tilj negde kraj ___________ (jezero), _____________ je blizu __________ (obala) najprijatnije sedeti. 38. Nismo se dovoljno __________ (potruditi se), __________ slede}i put sigurno ______________ (pobediti), osim ako oni ________________ (imati) sre}e. 39. Nemam ________ dinara, _________ ima}u slede}e nedelje, ako ____________ (dobiti) platu na vreme. 40. ______ ona ________ on ne znaju {ta bi s parama, ali oboje _____________ (praviti se) siroma{ni.
59
Nivo 6-9 LEKSIKA - SINONIMI Zameni podvu~enu re~ sa {to vi{e mo`e{ drugih re~i i izraza tako da se zna~enje re~enice bitnije ne izmeni: (Obratiti pa`nju na to da neke re~i, kad se zamene, zahtevaju i izmenu oblika re~i koje se vezuju za njih)
Ljudi ponekad vole da promene ambijent u kojem `ive. Ljudi povremeno; s vremena na vreme; katkad; pokatkad vole da promene ambijent u kojem `ive. 1. I meni su oblaci ~esto interesantni. 2. Mnogo smo se udaljili od teme. 3. Na izletu su se Nikoli}i lepo proveli. 4. Deci bi to mo`da bilo zabavno, ali nama nije. 5. Odlu~ili su da prekinu sve veze. 6. Svi su se lepo proveli osim Sr|ana. 7. Oni su bili lo{i, ali posle njih je svirao jedan odli~an bend. 8. [ef je samo zavirio u njihovu kancelariju i ve} mu je sve bilo jasno. 9. Sipaj mi jo{ malo ~aja. 10. Ova godina bi}e po mnogo ~emu posebna u odnosu na prethodne. 11. Prvo me je udario, a onda me skroz pretukao. 12. Vlada je mladi} koji nikad ne izlazi sa ru`nim devojkama. 13. Predsedni~ki kandidat je naglasio da }e se vi{e posvetiti vladavini prava. 14. Ceo posao je obavio na svom kompjuteru. 15. Sva{ta smo poku{ali, ali ovo jelo uvek ispadne skroz druga~ije. 16. Predsednik je stigao nekim ogromnim autom. 17. Sla|ani je trebalo dugo vremena da primeti da s tim ne{to nije u redu. 18. To je sigurno ba{ tako kao {to tvrdite, ali on ba{ i nije siguran da ste u pravu. 19. Neki eksperti smatraju da ovo ne bi bio dobar momenat za promenu kursa dinara. 20. Prime}uje{ li kakva je vru}ina danas?
60
RE[ENJA: 1. zanimljivi, zabavni 2. dosta, puno, prili~no, jako, veoma, previ{e, suvi{e 3. fino, dobro, ugodno, (krasno, divno...) 4. mali{anima, najmla|ima, klincima, malima 5. a. pokidaju, preseku, raskinu b. odnose, kontakte, spone, {to ih vezuje (spaja), (a. i b. poru{e sve mostove) 6. sem, izuzev, ne ra~unaju}i, sa izuzetkom, izuzimaju}i, isklju~uju}i, isklju~iv{i 7. a. slabi, r|avi, nikakvi, osrednji, bez veze, mlaki, bledi, bezvredni, bezvezni, bedni, drugorazredni, (sranje...) b. izvrstan, izvanredan, prvoklasan, vanredan, sjajan, izuzetan, osobit, fenomenalan, fantasti~an, vrhunski, jako (veoma, stra{no...) dobar, predobar, silan, bogovski, kapitalan, briljantan, bravurozan, vanserijski, impresivan, (super, opasan, nevi|en, mrak, `estok, strava...) 8. a. provirio, bacio pogled, gvirnuo, glednuo, `draknuo, `acnuo, {acnuo, b. biro, ured, ofis 9. ulij, dolij, nalij, uspi, naspi, daj 10. druk~ija, druga~ija, naro~ita, specijalna, osobita, razli~ita, izuzetna, neobi~na, netipi~na, ekskluzivna 11. a. lupio, opalio, drmnuo, odalamio, raspalio, odvalio, (aknuo, klepio, geknuo, o{inuo, puknuo, zveknuo, nabo...) b. istukao, prebio, izmlatio, premlatio, ispra{io, (razbio, izlemao, ispeglao, ole{io, napucao...) 12. a. momak, de~ko, tip, (frajer, lik...) b. curama, `enskim, (ribama, trebama, ma~kama...) 13. a. istakao, podvukao, napomenuo, stavio akcenat b. zalo`iti, pozabaviti, potruditi oko, obratiti (pokloniti) pa`nju 14. a. zavr{io, uradio, dovr{io, sredio, odradio, dokraj~io, okon~ao, priveo kraju b. ra~unaru, ma{ini, (kanti...) 15. a. probali, preduzeli b. sasvim, potpuno, u potpunosti, totalno c. druk~ije, razli~ito, nejednako (druga stvar, pri~a) 16. a. do{ao, se dovezao, prispeo, dospeo, doputovao b. d`inovskim, jako (mnogo, u`asno, stra{no, veoma....) velikim c. automobilom, kolima, (limuzinom, makinom) 17. a. uvidi, uo~i, opazi, spazi, shvati, zaklju~i, (ukapira, skapira, skonta, skop~a...) b. ne valja, nije kako treba, (ne {ljaka). 18. a. nesumnjivo, izvesno, bez sumnje, garant(ovano), definitivno, sto posto b.uveren, ube|en, (nije mi{ljenja, ne misli...) 19. a. pojedini, izvesni, odre|eni, jedan broj, jedni b. stru~njaci c. misle, veruju, imaju mi{ljenje, tvrde, dr`e, (su mi{ljenja, su ube|eni, su uvereni...) d. zgodan, pogodan, odgovaraju}i, povoljan, pravovremen e. trenutak, ~as, prilika, situacija f. izmenu, menjanje, zamenu, revalorizaciju, prevrednovanje. 20. a. ose}a{, zapa`a{, opa`a{, uvi|a{, uo~ava{, (provaljuje{, kapira{...) b. toplota, vrelina, omorina, sparina, (‘ega, pripeka, jara...)
61
Nivo 6-9 LEKSIKA: FAMILIJARNI IZRAZI
1. Njemu je svejedno - Nije ga briga; Ba{ ga briga; Boli ga uvo (dupe); Puca mu prsluk 2. Idi odavde! - Gubi se! Bri{i! Idi vidi da l’ sam tamo; Ne}u da te vidim: Be`i! 3. Ovde je veoma ~isto (uredno) - Ovde se sve sija; Ovde je kao u apoteci 4. Ovde je veoma prljavo (neuredno) - Ovde je kao u svinjcu; Ovde kao da je bomba pala 5. Vrlo je neuredan - Izgleda kao da su ga krave `vakale. 6. Vrlo je siroma{an - @ivi kao crkveni mi{. 7. Vrlo je snala`ljiv - Snalazi se kao riba u vodi. 8. Imao je sre}e - Upala mu je sekira u med; Do{lo mu je kao kec na deset. 9. Bilo je to veoma davno - To je bilo pre Hrista; Pre 100 godina. 10. Nikad (se to ne}e desiti) - Kad na vrbi rodi gro`|e; Na kukovo leto; U mesecu limburgu (kad se majmuni {i{aju). 11. Veoma je mlad (mali) - Tek se ispilio; Jo{ pi{ki u pelene. 12. To je jako daleko - Bogu iza le|a (ki~me, nogu, bubrega); Iza sedam mora (i sedam gora); 13. Puno pri~ati - Ne zatvarati usta; Mleti; Dr`ati banku; i kolokvijalni i `argonski glagoli tipa BRBLJATI, TOROKATI, BLEBETATI itd.. 14. Biti nespretan, trapav - Pona{ati se kao slon u staklarskoj radnji. 15. Veoma mi se dopada - Da poli`e{ prste; Ko bog; Boli glava (u{i otpadaju); i familijarni i `argonski izrazi kao MRAK! STRAVA! SUPER! DO JAJA! HAOS! itd. 16. Ovde vlada potpuni haos - Ne zna se ni ko pije ni ko pla}a; Ne zna se ni ko kosi ni ko vodu nosi; Jebe lud zbunjenog; Ovo je ludnica. 17. Zbunio se (izgubio se) - Ne zna gde mu je glava; Pona{a se ko ku~e u liftu. 18. Odmoriti se, oporaviti se - Napuniti baterije; Danuti du{om; Do|i (k) sebi. 19. Umreti - Napustiti (ovaj) svet; Ispustiti du{u; Baciti ka{i~icu; Otegnuti papke; Oti}i; i familijarni i `argonski izrazi kao RIKNUTI, CR]I, SKIKNUTI itd. 20. Jako (mi) je hladno - Srmzo sam se; Se~e po u{ima; Kao u zamrziva~u (hladnja~i). 21. Jako (mi) je toplo - Skuvo sam se; Kao u rerni (pe}nici, paklu). 22. Veoma je bogat - @ivi kao bubreg u loju; Pun je ko brod.
62
Nivo 5-8 VE@BE: SINTAKSA, LEKSIKA, RAZUMEVANJE TEKSTA Po smislu, dovr{i re~enice upisuju}i re~i u praznine (primeri uglavnom imaju vi{e re{enja).
1. U severnoj i srednjoj Africi je _________ vru}e i _______ toga tamo ljudi nose laku ode}u i zapravo ni ne znaju za __________. 2. U Bangkoku, na Tajlandu, nedavno je ______________ orkestar ~iji su ~lanovi isklju~ivo slonovi. Ove `ivotinje ___________ na udaraljkama koriste}i ve{to _________ surlu. 3. Kod ri|okosih ___________ postoje izvesna odstupanja u centralnom nervnom _____________ zbog ~ega je i njihova osetljivost na bol ve}a. 4. Kad neko ~esto nosi {e{ir, to je onda upravo onaj _________ ode}e koji ________ primetimo. 5. Pravilo broj jedan u ronjenju je da se uvek _____________ u paru jer je tako mnogo manja _____________ nego kad se _____________ pojedina~no. 6. Ni u najburnija _____________ Rimskog carstva nije se ____________ da nekog iz carske _____________ pogubi narod. 7. Bilo je to u __________ kada zakon o zabrani pu{enja nije bio ____________ strog kao danas. 8. Rukopise dva knji`evna __________ upotrebila je kao hartiju za pakovanje ku}na _________________ francuskog pisca @ana Batista [atobrena i tako ___________________ njegovo ~etrdesetpetogodi{nje stvarala{tvo. 9. U _____________ Napoleonovog _____________ Egipta, piramide su bile dopola zatrpane peskom, a Sfingi se _______________ samo glava. 10. Da li mu{karci zaista _________ vole plavu{e ili se radi o sterotipu koji, ukoliko se dovoljno dugo ___________, preti da postane istina? 11. ^uveni ________________ baron Minhauzen zaista je postojao. Bio je oficir u ruskoj ___________ za vreme ___________ protiv Turske u 18. veku. 12. Pariski metro “Meteor” kre}e se __________ automatski, a sad i Drezdenski institut za sabra}aj ___________ na tome da se uvede _________ bez voza~a. 13. Knjige o ________________ de~aka ~arobnjaka Harija Potera iz pera britanske _________________ D`oane K. Rouling prevedene su na __________ od 30 jezika. Iako izgleda sasvim _____________, kinkand`u se ubraja u ___________ rakuna. 14. Tridesetih __________ pro{log veka Diznijev __________ Miki Maus vredeo je na filmskoj berzi isto ___________ i Greta Garbo. 15. Halejeva kometa ____________ vidljiva sa Zemlje i na dan kad se Mark Tven __________ i na __________ kad je umro. 16. Kad mu ____________ opasnost, australijski pustinjski pacov mo`e da tr~i ________ od konja. 17. Neke vrste gljiva su toliko ____________ da je dovoljan samo jedan pove}i zalogaj da ___________ odraslog zdravog ~oveka. 18. Ma~ke retko do`ivljavaju stresove, pa __________ i retko obolevaju od sr~anih ____________.
63
19. U ru{evinama Pompeje razorene i _____________ za vreme erupcije Vezuva, na|ena je __________ radionica za izradu sapuna kao i ___________ izliven u kalupe. 20. Pingvini se __________ u isto leglo svakog prole}a i nalaze ga ~ak i kada je ___________ snegom. 21. U starom Rimu se _____________ da `aba skuvana u vodi i sir}etu poma`e _________ zubobolje. 22. Kralj Aleksandar I Kara|or|evi} ___________ je u Marseju 1934. godine, ali pre toga je pre`iveo nekoliko ________________. 23. Evzoni na stra`i stoje nepomi~no, bezizraznih _________, pogleda ~vrstog i usredsre|enog u prazno, ________ da su od kamena. 24. Ameri~ko _____________ odbrane najavilo je mogu}nost da }e prilikom napada na Irak _________ put upotrebiti svoje novo, tajanstveno ____________. 25. Posle maturskog ispita, Anri de Tuluz Lotrek _________________ je da u~i slikanje kod o~evog ________________, slikara Renea Prinstoa, ~udnog gluvonemog umetnika, ___________ je `ivot posvetio __________________ konja i pasa. 26. Teofrast je `eleo da __________ da li su vode Mediterana povezane sa svetskim ____________. 27. ^uveni francuski re`iser Fransoa Trifo jednom je izjavio da se zanat filmskog ____________ mo`e nau~iti za _________ ~etiri sata, ali da je osim toga _____________ odgledati barem hiljadu filmova. 28. Za pisanje ____________ u boci najbolja je obi~na grafitna olovka, jer i mastilo i hemijska ___________ ostavljaju trag koji brzo bledi na suncu. 29. Luj Armstrong je kao _________ i{ao odeven u odba~ena odela maj~inih prijatelja, _________ isklju~ivo pasulj, pirina~ i __________ je bio bos. 30. Ove godine kod vrhunskih skija{a popularne su _____________ nao~ari koje se ne magle zato {to ______________ ugra|en ventilator na baterije. 31. Poslednje godine ____________ vojskovo|e Marlboroa ____________ su mnogobrojnim skandalima. 32. Hijeroglifi, {to doslovno ________ “sveti zapisi”, nastali su mnogo pre 3000. godine pre na{e ere, a ______________ ih je ~uveni francuski egiptolog @an-Fransoa [ampolion. 33. Na ovogodi{nji ________ “Zabavnika” za najbolje knji`evno delo namenjeno mladima ____________ su 34 knjige. 34. Za razliku od svih ________, dlakavi nosorog sa Sumatre ima ko`u prekrivenu ri|om __________. 35. Mnogi danas, najvi{e zahvaljuju}i filmovima, misle da su u ne tako davnoj _________ i na{i zaljubljeni parovi razmenjivali ljubavna _________ sli~na onima iz holivudskih melodrama. 36. Prvi {e{ir _________ je verovatno napravio samo zato da bi se za{titio od __________. 37. Vratolomna veveri~ina brzina nije _______ izraz njene `ivotne radosti nego i jedina mogu}nost da se __________ neprijateljima - kunama i __________ grabljivicama. 38. Da bi se ispitalo gravitaciono _________ Zemlje, u njenu orbitu do sada je izba~eno vi{e satelita, a bi}e ih _______. 39. Mnogi su skloni da __________ u pri~u koja ka`e da ono {to su radili prvog januara da }e ~initi i tokom ~itave ___________. 40. Sokrat je tvrdio da on zna da ni{ta ne zna, a da drugi ni to _________. Danas neki misle da sve znaju, a da __________ ni to ne znaju.
64
Nivo 6-9 MORFOLOGIJA I SINTAKSA, UPOTREBA GLAGOLA TREBATI Stavi glagol trebati u odgovaraju}i oblik* (*neki primeri imaju vi{e ta~nih odgovora) Napomena: Glagol trebati koristi se u bezli~nom obliku (tre}e lice jedinine) kada se vezuje za neki drugi glagol. U ostalim slu~ajevima mo`e se koristiti i u li~nim oblicima. Zbog ove specifi~nosti, ~esto je umesto ovog glagola u upotrebi sintagma biti potrebno. Ovde su uvr{}eni i primeri za glagolski pridev trpni (potreban) i svr{eni vid zatrebati. ______________________________________________________________________ 1. Ne mogu s vama u bioskop, ___________da u~im. 2. Ovo nije dovoljno, _____________ jo{ novca (nama). 3. Ne ______________ mi tvoje slike, znam kako izgleda{. 4. Kako smo mogli da znamo? ______________ ranije da nam ka`ete. 5. Idi ku}i, ne ___________ mi danas. 6. Ako bude ____________ , nazovi me i ostavi poruku na sekretarici. 7. ___________ da zna{ neke stvari. 8. Kad god _____________, tu je majstor Steva koji sve ume da popravi. 9. __________________ da pro|e ~itavih 90 minuta dok na{a reprezentacija najzad nije postigla go. 10. Knjige mi ne ______________ sad, ali __________________ mi sutra. 11. I Luna i Irena ______________ da do|u u Beograd, ali na kraju nisu. 12. Deco, ako budete dobri, da}u vam klikera koliko god vam ______________. 13. Oti{li bismo mi na pijacu, ali nije _______________. 14. Ako _____________ sko~i}u u vatru, samo nemoj po ovakvom vremenu da idem po pivo. 15. __________ da se borimo ako ho}emo da ostanemo u prvoj ligi. 16. Gospo|i Ja{i} ______________ nekoliko godina da prona|e radnu knji`icu me|u papirima. 17. Ne znamo sad da Vam odgovorimo, ________________ da razmislimo o tome. 18. Gde ste bili ju~e kad ste mi najvi{e ______________ ? 19. Otkud cigarete u mojoj torbi? ________________ da su u {e{iru. 20. Ako vam ______________, pozovite me na mobilni. 21. Oti{ao bih rado, ali ne znam da li sam joj ____________. 22. Sa pijace ____________________ samo paradajz i krompir. 23. Ne bi ________________ da se ljuti{, ipak smo se samo {alili. 24. Ti me zove{ samo kad ti _______________. 25. Vrati se posle, ___________ da ti objasnim neke stvari. 26. Ove sandale su toliko lepe da }u ih kupiti makar mi nikad ______________. 27. Izvolite, ___________ li vam jo{ ne{to? 28. Hvala, ni{ta mi ______________. 29. Nekim ljudima pare ________________ samo da bi se njima hvalili. 30. Zva}u vas samo ako _________________. 31. S obzirom na to kako se pona{ate, _________________ vam zabraniti da izlazite iz ku}e. 65
Nivo 6-9 MORFOLOGIJA I SINTAKSA: AORIST I IMPERFEKT Stavi glagole u odgovaraju}e oblike aorista i imperfekta. Napomena: Imperfekt i aorist smatraju se arhai~nim vremenima jer se sve manje koriste. Ipak, za znanje jezika neophodno je poznavanje njihovih oblika, pre svega radi razumevanja knji`evnih, naro~ito starijih, tekstova, ali i zbog upotrebe u govoru koja je relativno retka, ali ipak jo{ uvek `iva u mnogim frazama. Naro~ito je uo~ljiva upotreba aorista kod pojedinih glagola, posebno oti}i i re}i. Ova ve`banja su sastavljena na osnovu slu~ajeva koji se jo{ uvek veoma ~esto koriste u svakodnevnom govoru. ____________________________________________________________________________ 1. Velika Bela Reka? Gde to ____________? (biti+imperfekt) 2. Ne mo`emo vi{e da vas ~ekamo. _____________ bez vas. (oti}i+aorist) 3. Dva lo{a _____________ Milo{a. (ubiti+aorist) 4. Nisam bio siguran pa _________ da pitam... (re}i+aorist) 5. Kako ______________ ono selo kraj Loznice? (zvati se+imperfekt) 6. Ne mo`emo da se vratimo, _____________ nam svi no}ni autobusi. (oti}i+aorist) 7. [ta ____________ zvekir? Je l` to ono {to stoji na vratima? (biti+imperfekt) 8. Pera ju~e _________ (re}i+aorist) da }e nam ukinuti vize i stvarno nam danas __________ (ukinuti+aorist) 9. _______________ mi da je to na ovom {alteru. (oni+re}i+aorist) 10. Ja __________ u samoposlugu, pa ako se jo{ ne~eg setite, javite mi na mobilni. (oti}i+aorist) 11. Neko __________ da }e danas opet ki{a (re}i+aorist) 12. Vidi {ta mi moljci _____________ od d`empera. Sav je u rupama. (uraditi+aorist) 13. Turski turbo-folk?! Gde me ________! (na}i+aorist) 14. Kako __________ ide melodija italijanske himne? (biti+imperfekt) 15. Dobro je. Skoro svi me _____________ za ro|endan. (setiti se+aorist) 16. I na kraju ti ______________ na more s njima... (oti}i+negacija+aorist) 17. Ba{ lepo ______________. (mi+ispri~ati se+aorist) 18. Kud _____________ ona moja turpija za nokte? (denuti se+aorist) 19. _______________ da ti se javim, ali dogovori}emo se sutra. (ja+zaboraviti+aorist) 20. Ne ____________ vas sto godina, a ni{ta se niste promenili (ja+videti+aorist) 21. Nego, ________ (setiti se+aorist) da vam je danas godi{njica braka, pa _________ (re}i+aorist) da vam ~estitam. 22. [ta to ________? (biti+aorist) _______ guma? (pu}i+aorist)
66
Nivo 4-6 LEKSIKA, MORFOLOGIJA: DEMINUTIV I AUGMENTATIV Deminutivi se na~e{}e prave uz pomo} sufiksa: -ica, -~ica, -i}, -~i}, -ak, -ce, -~e, -a{ce, -ence, -~e a augmentativi dodavanjem sufiksa: -ina, -~ina, -etina, -erina, -urina, -urda, -erda, -u{tina, -~uga Napomene: 1. Deminutivi (hipokoristici, umanjenice) i augmentativi (uve}anice), osim {to daju imenicama zna~enje ne~eg manjeg ili ve}eg, ~esto se upotrebljavaju iz stilskih razloga. Tako se, primera radi, augmentativi ~esto koriste da bi ne~emu dali pe`orativno (pogrdno) zna~enje (`ena - `enetina, seljak - selja~ina, selo - selendra), ali ponekad i afirmativno (momak mom~ina, ~ovek - ljudina). 2. Budu}i da ozna~avaju umanjene ili uve}ane imenice, obi~no se, ponovo iz stilskih razloga, dodavanje prideva mali odnosno veliki smatra neprimerenim, jer dolazi do pleonazma (tautologije). Na primer: mala pti~ica. Pojedini gramati~ari to ~ak smatraju nepravilnim. No, kada se neki augmentativ ili deminutiv u kontekstu na|e da bi stilski ozna~io neku drugu osobinu, mogu i}i i uz ove prideve (velika juna~ina). 3. Pojedine re~i dodavanjem ovih nastavaka dobijaju preneseno (figurativno) zne~enje ili se sasvim semanti~ki udaljuju od re~i od koje su nastale jer oni ne moraju nu`no da slu`e tome da umanje ili uve}aju pojam koji se nalazi u osnovi. Primeri: {a~ica, mu{ica, tetkica, glavica, gumica, rukavica, stolica, jagodica, govedina, piletina, svetina, potrep{tina itd. Nastavak -ica ~esto slu`i tome da imenici koja ozna~ava osobu mu{kog dã oznaku `enskog (sobar - sobarica; sekretar sekretarica). 4. Imenice mu{kog i, naro~ito, srednjeg roda, manje podle`u ovoj pojavi nego imenice `enskog roda. Do ovoga dolazi usled toga {to augmentativnim sufiksima imenice dobijaju oblike gramati~kog `enskog roda i iz pomenutih stilskih razloga.
Primeri:
@enski rod: ptica, pti~ica (pti}), pti~urina (pti~urda) ku}a, ku}ica, ku}etina (ku}erina, ku}erda) soba, sobica (sobi~ak), sobetina suknja, suknjica, suknjetina majica, maj~etina, maj~urina ~izma, ~izmica, ~izmetina (~izmurina) cipela, cipelica, cipeletina ruka, rukica (ru~ica), ruketina (ru~etina, ru~erda) noga, nogica (no`ica), nogetina (no`etina, no`urda) {aka, {akica ({a~ica), {aketina glava, glavica, glavetina (glavurda) noga, nogica (no`ica), nogica (no`etina, no`urda) ki{a, ki{ica, ki{etina (ki{urina) 67
ma~ka, ma~kica (ma~e, ma~i}, ma~ence), ma~ketina riba, ribica, ribetina ~a{a, ~a{ica, ~a{etina gre{ka, gre{~ica, budala, budalica, budaletina (budal~ina) ga}e, ga}ice, ga}etine vatra, vatrica, vatru{tina bombona, bombonica (bombon~i}), krava, kravica, kravetina Mu{ki rod: momak, mom~i} (mom~e), mom~ina (mom~etina, mom~urina) cvet, cvetak (cveti}), seljak, selja~i} (selja~e), selja~ina sto, stoli} (sto~i}), auto, auti}, automobil, automobil~i}, automobil~ina bicikl, bicikli}, bicikletina brat, brati}, unuk, unu~e (unu~i}), ru~ak, ru~ki}, glupak, -, glupa~ina (gluperda) nos, nosi}, nosurda batak, bata~i} (bata~e), bata~ina vetar, vetri}, vetru{tina ~ovek, ~ove~uljak, ljudina Srednji rod: selo, seoce, selendra dete, detence, Sunce, Suna{ce, bure, burence, buretina pivo, pivce, piv~uga uvo, uvce, u{erina (uvetina) oko, okce (oka{ce), o~urda pile, pilence, brdo, brda{ce, govedo, gove~e, dugme, dugmence (dugmi}), -
68
Nivo 3-5 TVORBA RE^I, LEKSIKA: PRIDEVSKI PREFIKSI Zna~enje prideva mo`e se ubla`iti uz pomo} prefiksa: pri-, o-, na-, po-, pro-, su-. Njihova je distribucija prili~no ograni~ena i prakti~no se svodi samo na slede}e primere: pri- : priglup, priprost, pripit o- : omalen, osrednji na- : nagluv, natruo po- : podobar, povelik, poduga~ak pro- : pro}elav, prohladan, prosed su- : sulud
Poja~ano zna~enje prideva posti`e se uz pomo} prefiksa pre- koji je toliko produktivan da se mo`e staviti uz skoro svaki pridev koji ozna~ava neku osobinu (presre}an, predivan, prelep, pre{irok, preduga~ak, prebogat, premlad, predobar, preskup, preambiciozan, prenatrpan, pretovaren, prezreo, prezasi}en, prepametan, prehladan, pretopao...). Tako|e vrlo produktivan pridevski prefiks je polu- koji ima funkciju da ozna~i nepotpuno svojstvo ne~ega (polupismen, polupijan, polupokretan, polunapredan, poluliberalan...). S obzirom da je i ovaj prefiks danas vrlo produktivan, ~esto nailazimo i u obi~nom govoru i u knji`evnosti na okazionalne oblike koje naj~e{}e re~nici ni ne bele`e (polulud, polunormalan, poluraspakovan, poluuvre|en, poluutemeljen, polusre}an, poluzatvoren...). Prefiksi koji daju suprotno zna~enje pridevu su ne- (neveseo, nestalan, neveran, nema{tovit, nemaran, neuredan, nebitan, neprirodan...) i bez- (besmislen, bezna~ajan, bespredmetan, bespovratan, bezizra`ajan, bezvredan, beskona~an, bezli~an...).
69
Nivo 6-8 VE@BANJA: KONDICIONAL, FUTUR II, USLOVNE RE^ENICE Napomena: Ovo ve`banje pokazalo se vrlo uspe{nim za savladavanje kondicionala. Najbolje da studenti prvo na ~asu nastave ponu|ene situacije, jedan po jedan, u krug, a zatim za doma}i da urade to pojedina~no, pismeno, po~ev{i od sopstvenog primera. Jedna od varijanti ove aktivnosti je da nastave lanac re~enica, da ih bude ta~no deset a da se poslednjom u nizu zatvori lanac. Dakle, ako je prva bila “Kad bih imala mnogo para...” da i poslednja zavr{ava sa “...imala bih mnogo para”. Nastavi lanac re~enica po ugledu na primer:
Kad bih imao/la mnogo para, ____________________. Kad bih imao/la mnogo para, kupio/la bih veliku ku}u s bazenom. Kad bih imao/la veliku ku}u s bazenom, stalno bih imao/la puno gostiju u ku}i. Kad bih stalno imao/la puno gostiju, zajedno bismo se veselili. Kad bismo se stalno veselili, meni bi to dosadilo. Kad bi mi to dosadilo, kupio/la bih veliku jahtu.... Kad bih imao/la veliku jahtu... itd. 1. Kad bih imao/la veliku jahtu, __________________________________________. 2. Ako ikad budem imao/la puno dece, ____________________________________. 3. Ako se sutra razbolim, ________________________________________________. 4. Da sam astronaut, ___________________________________________________ . 5. Kad bih bio/la kralj/kraljica, ___________________________________________. 6. Da sam se rodio/la kao dete bogata{a, ___________________________________. 7. Kad budem star/a, ___________________________________________________. 8. Kad bih bio/la jako siroma{an/na _______________________________________. 9. Da sam pas, _________________________________________________________. 10. Da sad opet imam 5 godina ___________________________________________.
Nastavak: Sam smisli situaciju i nastavi lanac. Lanac mora da sadr`i najmanje 10 re~enica. Zapi{i re~enice u svesku.
70
Nivo 3-6 TEST: UZVICI Nastavi re~enicu, kao u primeru:
Oh!______________________________________________ Oh! Kako vam lepo stoji taj {e{ir. Oh! Pa nije trebalo... Hvala vam puno. Oh! Mnogo je dosadan.
Ah! _______________________________________________________________________ Uh! _______________________________________________________________________ O bo`e! ____________________________________________________________________ Do|avola! __________________________________________________________________ [ta?! ______________________________________________________________________ Jao! _______________________________________________________________________ Joj! ________________________________________________________________________ Hej! _______________________________________________________________________ Dosta! _____________________________________________________________________ Aman! _____________________________________________________________________ Blago tebi! __________________________________________________________________ Odli~no! ___________________________________________________________________ I!? ________________________________________________________________________ Izvini! _____________________________________________________________________ Ne! _______________________________________________________________________ Da! _______________________________________________________________________ To! _______________________________________________________________________ Tako je! ___________________________________________________________________ Fala bogu! _________________________________________________________________ Sre}no! ____________________________________________________________________ ^estitam! ___________________________________________________________________ @iveli! _____________________________________________________________________ Ti{ina! _____________________________________________________________________ Super! _____________________________________________________________________ Prokletstvo! _________________________________________________________________ Polako! ____________________________________________________________________ Ojs! _______________________________________________________________________ Ups! _______________________________________________________________________ Napomena: Mnogi uzvici u srpskom sadr`e tzv. ru`ne re~i. [tavi{e, naj~e{}e se ~itave psovke javljaju u funkciji uzvika. Budu}i da su one deo svakodnevnog govora, preporu~ujemo lektorima i nastavnicima da ih uvrste na ovaj spisak, naro~ito kad rade sa studentima i odraslim u~enicima. Mnogi uzvici sa ovog spiska zapravo ni nisu u upotrebi u govornom jeziku. Koriste se (uglavnom u prevodima) samo kao neka vrsta eufemizama za prave psovke. 71
Nivo 8-9 GRAMATI^KE I PRAVOPISNE GRE[KE Na|i i ispravi pravopisne i gramati~ke gre{ke. Napomena: Me|u primerima se nalaze ~este gre{ke koje prave u~enici, ali neretko i govornici srpskog kojima je to maternji jezik. Iako su u nekim slu~ajevima gre{ke vrlo te{ke i o~igledne, ove ve`be mogu re{avati samo studenti i u~enici koji su u zavr{noj fazi usvajanja jezika, naro~ito zato {to su namerno une{eni neki slu~ajevi koji deluju kao gre{ke, a nisu. Ostalima se mo`e dati vi{e iz zabave da probaju zajedni~ki ne{to da urade na ~asu. primer: Dajte mi poluge i pomeri }u zemlju. pogre{no: a. poluge b. pomeri }u c. zemlju
treba: a. polugu b. pomeri}u c. Zemlju
1. U nadi sam da }e{ sutra i}i samnom. 2. Nema {ta da se ka`e u vezi tvojih cipela osim da se mi ~ini da su tebi malo velike. 3. Kada }ete nau~iti da govorite, tada se mi javite. 4. Jedna ruka ima pet prstova, a pet ruka dvadesetpet. 5. Letci su prosto plju{tali na nama, pa sam uzeo jedan da vidim {ta na njemu je napisano. 6. U glavnom gradu, u Beogradu, ljudi u glavnom znaju gde neki stanuje po broju autobusa s kojom se vozi u centar. 7. U avijonu dobro spavamo ako ~ovek ne strahuje od letenja. 8. Ne znam gde da idem; ostavila sam plan grada ku}i. 9. Popi taj ~aj, lezi i sanji lepe sanje. 10. Danas nemam vreme, ali sutra bi}u slobodna. 11. Popi}u jednog piva s nogu pa }emo se videti kad zavr{im svih poslova po gradu. 12. Trebam da idem u po{tu da platim telefon, ali me mrzi pa }u odugovla~iti koliko mo`em. 13. Kupio sam novog mi{a i tastature, pa mi sad kompjuter izgleda kao novi. 14. Sedio sam na mom krevetu kada je iznenada ~ista~ica ulazila u moju sobu. 15. Po meni, Novi Sad ima raznovrsne sadr`aje, a jedan od njih je Petrovaradinska tvr|ava. 16. Bolje da si donela bez`i~ni telefon nego miksera. 17. ^aj je ono ~ega najvi{e volim da pijem poslepodne, ali u jutro mi vi{e prija kafa. 18. Dobardan, imate li onih kola~a kojih sam ju~e naru~ila? 19. Karaburma je smatrana za prokleto mesto jer se nekad na njegovom rtu koji se spu{tao prema Dunavu nalazio gubili{te gde su streljani obi~ni i politi~ki zatvorenici. 20. Re}i}u mu da popravi ~esmu. Neprestano kaplje voda i to vi{e ne mam `ivce da trpim.
72
RE[ENJA:
pogre{no:
treba:
1. a. u nadi sam b. samnom 2. a. u vezi tvojih b. se mi ~ini c. tebi su 3. a. }ete nau~iti b. se mi 4. a. prstova b. dvadesetpet 5. a. Letci b. na nama c. je napisano 6. a. u glavnom znaju b. neki c. s kojom 7. U avijionu dobro spavamo ako ~ovek ne strahuje od letenja. 8. a. gde b. ku}i 9. a. Popi b. sanji lepe sanje 10. a. vreme b. bi}u (slobodna) 11. a. jednog piva b. svih poslova 12. a. trebam b. mo`em 13. a. tastature b. novi 14. a. sedio b. mom c. ulazila 15. nema gre{ke 16. a. bez`i~ni b. miksera 17. a. ~ega b. poslepodne c. u jutro 18. a. Dobardan b. kojih 19. a. njegovom b. nalazio 20. a. Re}i}u b. ne mam
1. a. nadam se b. sa mnom 2. a. u vezi s tvojim b. mi se ~ini c. su ti 3. a. budete nau~ili b. mi se 4. a. prstiju b. dvadeset pet 5. a. Leci b. na nas c. pi{e 6. a. uglavnom znaju b. neko c. s kojim 7. U avionu se dobro spava ako nema straha od letenja. 8. a. kuda b. kod ku}e 9. a. Popij b. sanjaj lepe snove (sne) 10. a. vremena b. }u biti (}u imati) 11. a. jedno pivo b. sve poslove 12. a. treba b. mogu 13. a. tastaturu b. nov 14. a. sedeo b. svom c. u{la 15. nema gre{ke 16. a. be`i~ni b. mikser 17. a. {to b. posle podne c. ujutro 18. a. Dobar dan b. koje 19. a. njenom b. nalazilo 20. a. Re}i }u b. nemam
73
Nivo 2-9 VE@BE, LEKSIKA, ANTONIMI, SINONIMI Navedi re~ suprotnog zna~enja, kao star - nov, rat - mir, miran - nemiran, vu}i - gurati.. (Zavisno od zna~enja, neke re}i mogu imati vi{e razli~itih antonima, ali i vi{e sinonimnih antonima) Napomena: Re~i su ovde pore|ane po te`ini, {to zna~i da po~inju od sasvim lakih primera koje mogu re{avati i po~etnici, a zatim se polako komplikuju do primera koji bi mogli predstavljati problem i za one kojima je srpski maternji jezik. Treba tako|e naglasiti da neki slu~ajevi imaju vi{e re{enja. 1. velik 2. mlad 3. brz 4. `iv 5. dobar 6. bolji 7. pametan 8. hladan 9. otvoriti 10. tih 11. zdrav 12. pozitivan 13. kratak 14. suv 15. sladak 16. visok 17. radost 18. mek 19. slan 20. stvaran 21. privatan 22. unutra 23. bri`an 24. jeftin (jevtin) 25. te`ak 26. gornji 27. moderan 28. dubok 29. poznat 30. imati 31. pitom 32. potpisan 33. poja~ati
34. oja~ati 35. impotentan 36. la` 37. ni{ta 38. mr{av 39. pogre{no 40. svetao 41. pokretan 42. udata (udana) 43. o~ekivan 44. kasno 45. ozbiljan 46. dru{tven 47. odlu~an 48. obu}i 49. odgovoran 50. nikad 51. krupan 52. start 53. dug 54. paran 55. prvi 56. usporavati 57. obavezan 58. pravedan 59. va`an 60. nezgodno 61. po{ten 62. nigde 63. dosadan 64. siguran 65. povremen 66. jednostavan 74
67. prost 68. zna~ajan 69. ljubazan 70. smrdeti 71. mutan 72. penjati se 73. razli~it 74. daleko 75. leden 76. ljubav 77. kulturan 78. organizovan 79. namazan 80. voljan 81. nikad 82. isprljati 83. proma{en 84. promi{ljen 85. amater 86. skroman 87. bogat 88. zajedno 89. sklopiti 90. voleti 91. ve{t 92. koristan 93. odgledan 94. nau~en 95. mogu} 96. izmi{ljen 97. korisno 98. r|av 99. smrtan
100. spretan 101. pri~ljiv 102. sirov 103. najslabiji 104. silazan 105. dugotrajan 106. odvrnuti 107. nizbrdo 108. pomagati 109. odmicati se 110. normalan 111. istovetan 112. smislen 113. ne~iji 114. rastaviti 115. pokvasiti 116. bezbedan
117. namerno 118. odmrznuti 119. omrznuti 120. orjentisan 121 diskretan 122. o{triti 123. prihod 124. zakasniti 125. eksterijer 126. sekundaran 127. marljiv 128. graditi 129. simetri~an 130. }elav 131. brbljati 132. nevin 133. vezati
75
134. introvertan 135. umoran 136. grub 137. vredan 138. smiren 139. konveksan 140. vodoravan 141. volonter 142. u{}e 143. tali~an 144. slep 145. krezub 146. nemoj! 147. zimzelen 148. zavetrina
76
2. VE@BANJA I IGRE
U ovom delu se nalaze ve`be i igre za rad na ~asu. U stvari, radi se o naj~e{}em vidu prakti~nih ve`bi na koji otpada najve}i deo lektorata posle prve godine u~enja i usvajanja osnovnih znanja iz jezika, ali su unete mnoge primenljive i za prvu godinu jer je i na po~etku po`eljan {to ~e{}i odmor od ud`benika kako bi se usvojeno znanje sistematski talo`ilo ponavljanjem. Iskustvo nam govori da je granicu razlike izme|u ve`banja i igara ~esto vrlo te{ko povu}i pa su se otud ova dva termina na{li jedan pored drugog, u istom poglavlju. Jedina uo~ljiva razlika je da se pone{to od ovoga mo`e nazvati samo igrom a ne i ve`banjem i obrnuto, ali su takvi primeri retki. Uglavnom se radi o kombinaciji. Na engleskom postoji zgodan termin koji pokriva ono {to bi ovde najvi{e odgovaralo - game-like activities. Osim postavljenih temelja ve`bi, u ovom poglavlju na}i }ete i niz saveta za odr`avanje konverzacije na ~asovima. Koliko je to bilo mogu}e, ovde su sabrana iskustva za rad na srpskom kao stranom jeziku, uvr{}ena su i prilago|ena mnoga ve`banja i igre iz stranih ud`benika, a sva su i prakti~no proveravana, tako da je vrlo ~esto istaknuta napomena koje su potencijalne prepreke u uspe{noj realizaciji svakog pojedina~nog ve`banja ili igre. Primeri koji su ovde dati, kao i u prvom delu, mogu se prilago|avati nivoima, ali je ispred nazna~eno na koje je nivoe najbolje primenljivo i za koje su nivoe ovde konkretno uvr{}eni primeri. Sistematizacija je manje-vi{e proizvoljna upravo zato da bi se istaklo koliko je va`no stalno menjati na~in rada na studijama ili kursevima kako pa`nja u~enika ne bi popu{tala. One uspe{nije igre i ve`banja mogu se ponavljati, ali je po`eljno uvek uneti neke izmene, a ako se kompletno ponavlja, onda uvesti neku restrikciju da bi igra bila te`a.
77
1. Na slovo na slovo Ovu igru treba igrati isto kao {to je igraju deca. Zada im se jedno nasumi~no odabrano slovo, da ne bude ni slovo na koje po~inje premalo re~i (kao d`, lj, |...), ali ni previ{e (p). Igra se igra na ispadanje radi vi{e dinamike i radi motivacije u~enika da {to kasnije ispadnu i tako {to du`e ostanu u igri. Ovu igru ne treba previ{e forsirati jer brzo dosadi, ali je dobra ve`ba za obnavljanje starih i u~enje novih re~i. Student koji ka`e neku manje poznatu re~, bilo bi dobro da objasni {ta ona zna~i. Ako ne ume, lektor je zapisuje na tablu i obja{njava njeno zna~enje. Pravila ove igre su i ina~e fleksibilna i mogu biti manje ili vi{e restriktivna, zavisno od volje i naravi predava~a ili vrste grupe s kojom se radi. Primera radi, mo`e se uvesti i pravilo da iz igre ispada i onaj student koji ka`e re~ koju je neko ve} ranije rekao.
2. Kalodont Tako|e igra za decu, s tim {to je ovde bolje ukinuti ispadanje iz igre. Lektor ka`e neku re~, slede}i je prvi u~enik po redu koji treba da ka`e re~ koja po~inje na poslednja dva slova od re~i koju je rekao lektor. Tako redom u krug. U igri su sve re~i u svojim osnovnim oblicima a jo{ jednu razliku u odnosu na tu igru kako se ina~e igra predstavlja i to da se mogu koristiti li~na imena i geografski pojmovi, ali isklju~ivo lokalnog karaktera. To ograni~enje odre|uje lektor sam, po volji.
3. Igra pokvarenih telefona Ova poznata igra koju igraju sva deca sveta dobra je i za nastavu jezika. Najbolje da za po~etak lektor prvi nekom u~eniku {apne re~enicu koju pre toga zapi{e na papir. Svaki student onom pored sebe {apne samo jedanput re~enicu koju je ~uo, a zatim je zapi{e na papir tako da ovaj kome je {apnuo to ne vidi. Igra se zavr{ava time {to poslednji student u nizu izgovara naglas re~enicu koju je ~uo a zatim se vr{i rekonstrukcija od po~etka do kraja da se utvrde sve faze zabune. Preporu~uje se za ni`e kurseve ali je mogu igrati i vi{i.
4. Konsonantske grupe Na ove igre logi~no se nadovezuju jo{ neke varijante igara sa slovima i re~ima. Jedna od mogu}ih varijanti je da se studentima zada neka vi{e ili manje ~esta konsonatska grupa, na primer sk, zg, st, pr, ps i sl. pa da onda igru igraju dalje kao po pravilima igre na slovo na slovo, s tim da se ove konsonantske grupe mogu na}i u bilo kojem polo`aju u re~i, ne samo na po~etku. Daljim varijacijama: smanjivanjem u~estalosti pojavljivanja konsonantskih grupa, kao i uvo|enjem bodovanja, ovakve igre dobijaju na dinamici. Studenti se mogu podeliti i u grupe, a pre samog po~etka igre pustiti nekoliko minuta da u svoje sveske zapi{u {to vi{e primera.
78
5. Toplo - hladno Jo{ jedna de~ja igra primenljiva na nastavu jezika. Ipak, kao i obi~no, potrebno je uneti neke izmene. U odsustvu jednog studenta ostali negde sakriju neki predmet. Kad se vrati, u~enik koji tra`i negde u u~ionici predmet ne treba da se kre}e. On taj predmet tra`i samo postavljaju}i pitanja, ostaju}i na svom mestu. Dakle, pogodnije su u~ionice sa {to vi{e name{taja, ure|aja; kabineti, laboratorije, ili, jo{ bolje, igrati igru tokom izleta negde u parku, dvori{tu, ba{ti, boravka u prirodi, bilo gde van u~ionice. Ostali studenti mu odgovaraju sa toplo i hladno, a po`eljna su i gradiranja kako to i deca rade: vru}e, jako vru}e, vrelo, vatra, ledeno, led ledeni i sl. Igra je pogodna za po~etne kurseve radi usvajanja pade`a i predloga (na klupi, iza klupe, pored table, uza zid, u fioci, van u~ionice i sl.)
6. Sastavi re~i (anagrami) Studentima se zada nekoliko slova. Najbolje da lektor unapred spremi primere sa {to u~estalijim slovima, ali za vi{e kurseve izazov je ba{ u onima koja se re|e pojavljuju. Igra se igra po sistemu anagrama - bilo koje slovo mo`e se na}i na bilo kom mestu u re~i. Najbolje je studentima zadati izme|u {est i deset slova, ali da nastavnik unapred izvr{i izbor na osnovu toga {to }e biti siguran da postoji jedna ili vi{e re~i od svih slova koje su u igri. Ne mora, naravno. Kriterijum mo`e biti i da se prona|e kombinacija slova od koje se zasigurno mo`e napraviti {to ve}i broj re~i. Igra se mo`e igrati i pojedina~no i u grupama i ima vi{e varijanti. Unapred zadata slova mogu se samo ispisati na tabli ili se od{tampati na papiri}e i podeliti studentima ili grupama. U svakom slu~aju, treba im ostaviti vremena da sami poku{aju da se sete {to ve}eg broja primera (mo`e i za doma}i uz ve}i broj anagrama). Kad zavr{e, po~inje student ili grupa koja prijavi re~ od najve}eg broja slova. Mo`e se igrati i na poene. Primeri: VARITASIT (rastaviti, stvarati, satirati, vatrasti, artista, starati, staviti, stariti, stativa, svariti, vratiti, titrava, svirati, vrstiti, rastrti, trista, saviti, satira, variti, varati, satrti, stativ, stvari, strava, Istar, Istra, vrsta, rasti, stvar, vatra, trava, vrata, sitar, rvati, tvist, star, rast, tvar, sati, trti, Sava, Tara, Tisa, vata, tast, vrat, rata, sita, rita, vist, rat, siv, var, sav, svi, vir, tas, sir, ris...); STRIPARKO (prostirka, pokrasti, okrasti, prskati, pritoka, krasota, prostak, porasti, potisak, kositar, korist, patika, prosta, srkati, korita, rokati, Sokrat, pastir, istok, prkos, krsta, pasti, porta, strip, sorta, prsti, sport, korpa, Kosta, taksi, pisak, kosti, tisak, trska, krst, park, star, kras, osip, stop, post, spot, kosa, kist, rika, kita, skot...) DRANICASI, ANISECPET, TARNATIC, ZITU^E[NI... Varijanta ove igre su piramide koje se mogu sakupiti iz enigmatskih ~asopisa (v. literaturu). Tako|e vrlo sli~na igra ovoj je i scrable, ali nju je nemogu}e igrati na ~asu s ve}im grupama, Dobra je, me|utim, za grupe od troje-~etvoro u~enika. Ima jo{ jedna varijanta ove igre koja je mo`da i najbolja za grupe od desetak studenata na nekom od srednjih i vi{ih nivoa. Lektor treba unapred da spremi kartice sa slovima, barem oko 100, s tim da ih raspodeli po u~estalosti, dakle da bude oko 65% suglasnika a ostalo da budu samoglasnici me|u kojima }e biti najvi{e A, E i I, a ne{to malo manje O i U. Isto va`i i za suglasnike. Dakle, najvi{e P, S, T, D i sl. a najmanje, mo`da najvi{e po jedno D` i \. Studenti se zatim podele u dve ekipe. “Vo|e” ekipa zatim licitiraju slova jedno po jedno tra`e}i samoglasnik ili suglasnik, recimo do 10 slova. Dobijena slova lektor pi{e na tabli onim redom kojim su 79
izvu~ena. Od tog momenta meri se vreme. Najvi{i limit mo`e da bude minut i po do dva. Ona ekipa koja ima re~ sa najvi{e slova je pobednik u tom krugu. Drugi kriterijum mo`e biti broj sastavljenih re~i, ali da se priznaju, naravno, samo re~i u svojim osnovnim oblicima - dakle glagoli u infinitivu, imenice i pridevi u nominativu jednine i mno`ine neodre|enog vida, svejedno u kom rodu. Napomena: U ovoj igri ~esto se javljaju razne vrste problema. De{ava se da ni sam lektor ne mo`e biti siguran da li neka re~ zasigurno postoji u jeziku, a po{to nije uvek u prilici da u blizini bude neki pove}i re~nik, najbolje je takve re~i ostaviti po strani za naknadnu proveru. Tako|e, igra nije fer ukoliko studenti tokom igre dopisuju re~i, {to je skoro nemogu}e spre~iti. Zbog ovakvih ograni~enja, najbolje je na licu mesta proceniti do koje mere se mogu tolerisati improvizacije tokom igre.
7. Narodne poslovice Svaki u~enik napi{e u svesku po tri poslovice na svom maternjem jeziku (mo`e i vi{e, zavisno od grupe) i bukvalno ih prevodi na srpski. Onda u krug jedan po jedan ~itaju te poslovice i, ako je potrebno, na srpskom obja{njavaju {ta one zna~e. Na kraju, lektor daje analognu srpsku poslovicu i zapisuje je na tabli (ukoliko postoji, a naj~e{}e postoji). Studenti to prepisuju u svoje sveske ili re~nike.
8. Poslovice i izreke Ova igra izvodi se po principu dosta ra{irenog kviza poznatog na televiziji naj~e{}e pod imenom “To~ak sre}e”. Lektor unapred spremi veliki spisak narodnih poslovica i izreka. One ne moraju biti isklju~ivo srpske. Na tabli on napi{e crtice umesto slova od neke izabrane poslovice. Studenti redom govore slova za koja pretpostavljaju da bi ih moglo biti u toj poslovici. Kako ko neko slovo ka`e, lektor ga ispisuje na crtice na mestima na kojima se pojavljuje. Kad neko ka`e slovo kojeg nema, krug se nastavlja i onda je na redu slede}i u~enik. Onaj koji prvi vidi re{enje, bez obzira da li je na njega red ili nije, javlja se da bi poga|ao. Pobednik je onaj ko prvi pogodi i u slede}em poga|anju on ima prednost. Samo prvu re~enicu, tj. izreku ili poslovicu, ispisuje i vodi lektor na tabli. Od slede}eg kruga, studenti se sami smenjuju na tabli. Ovo je najjednostavniji na~in igranja ove igre, ali ju je mogu}e dinamizirati bodovanjem i podelom studenata po grupama. Ovaj drugi na~in se preporu~uje za ve}e grupe.1 Primer: __ __ __ __
__ __ __ __ __ __ __ __
__ __ __ __
__ __ __ __ __ __
B O LJ E
S P R E ^ I T I
N E G O
L E ^ I T I
9. Ve{ala Jo{ jedna poznata de~ja igra pogodna za u~enje, uz male izmene pravila. Grupa se podeli u dva tima, a lektor na tabli napi{e onoliko crtica koliko ima re~ koju je smis1 Vidi literaturu
80
lio. Prvi tim po~inje da poga|a govore}i slova. Ako ka`e slovo koje postoji u re~i, lektor ga upisuje na liniju a ta ekipa dobija pravo ponovo da poga|a. Dakle, ako je lektor smislio re~ DECEMBAR, posle dva uspe{na poga|anja na tabli bi moglo da pi{e: D ___ E ___ ___ E ___ ___ ___ ___ ___
^i~a Gli{a 1
^i~a Gli{a 2
Kad ekipa ka`e slovo kog nema na tabli, lektor joj crta glavu ^i~a-Gli{e na tabli, a pravo da poga|a dobija druga ekipa i tako dok neko ne pogodi ili dok neka ekipa ne popuni celog ~ove~uljka koji se sastoji od {est poteza, {to zna~i da ima pravo pet puta da pogre{i. Napomena: Deca obi~no ovu igru igraju sa crtanjem celih ve{ala na kojima treba da visi ~ove~uljak ~ime se pove}ava mogu}nost broja gre{aka, ali se igra u tom slu~aju pokazala kao suvi{e laka za grupe u~enika. Ona je zgodna i za vi{e nivoe i dobro ju je igrati pri kraju godine ili semestra, kako bi se utvrdile u tom periodu nau~ene re~i. Izuzetno, grupa se mo`e podeliti i na vi{e timova od dva, ako je grupa ba{ velika, ~ime se pove}ava i broj ve{ala, pa lektor mo`e prozvati i jednog u~enika da mu bude asistent tokom igre.
10. Najmanje dve stvari koje... Ovo je korisna i zabavna leksi~ka ve`ba. Ovde su navedeni primeri za ni`e nivoe, ali ve`banje se mo`e zakomplikovati pove}avanjem broja primera i uvo|enjem apstraktnijih pojmova (npr: navedi najmanje pet stvari koje se ljuljaju, `ivotinja koje se kre}u skakanjem, stvari koje su ti tu`ne... i sl.). Najbolje je dati studentima da ovo rade kod ku}e, za doma}i, pa da onda na ~asu u krug ~itaju odgovore. Navedi najmanje dve stvari koje: 1. su vrlo skupe 2. mo`e{ da koristi{ za pisanje 3. lepo miri{u 4. su dovoljno male da stanu u tvoj d`ep 5. su opasne 81
6. te mogu u~initi sre}nim 7. su tanke i o{tre 8. mo`e{ da nosi{ oko struka 9. bez kojih te{ko da bi mogao da `ivi{ 10. su `ute 11. proizvode neugodan ili preglasan zvuk 12. su vrlo te{ke 13. ne bi trebalo jesti na dijeti za mr{avljenje 14. u kojima ljudi u`ivaju u slobodno vreme 15. se mogu na}i na selu (ali obi~no ne u gradu) 16. se okre}u vrlo brzo 17. ne rade bez struje 18. obi~no koristi{ samo jednom 19. se mogu na}i u kuhinji 20. ljudi obi~no nose na odmor 21. mo`e{ da preduzme{ da bi beba prestala da pla~e 22. su vrlo lomljive 23. te mogu u~initi umornim 24. kojih se ljudi obi~no boje 25. su napravljene od stakla 26. su ukusne 27. mu{karci smatraju privla~nim kod `ena i obrnuto 28. ko{taju manje od 50 dinara 29. u kojima se mo`e ~uvati novac 30. bez kojih se ne ide na ronjenje 31. u kojima se ose}a{ prijatno 32. ljudi obi~no rade u slobodno vreme 33. se mogu kupiti u farbari 34. se lako i brzo kvare 35. prave buku
11. Pogodi ko je2 Ova igra dobra je za po~etne kurseve kad se u~enici jo{ ne poznaju dobro. Slu`i za u~enje i uve`bavanje kori{}enja prideva. Svaki student treba da izabere nekog drugog iz grupe i na par~etu papira napi{e njegov {to detaljniji opis. Na primer: Ima sme|e o~i, plavu kosu vezanu u rep, nosi zelenu suknju, zeleni duks.... Posle {to detaljnijeg opisa, ostali poga|aju o kome se radi. Slede}i korak u igri je da se studenti podele u grupe po dvoje. Svako ima za zadatak da onog drugog opi{e samo upisivanjem prideva na papir. Ti papiri}i se zatim stave u {e{ir. Jedan po jedan redom izvla~e ceduljice i na osnovu upisanih prideva opisuju osobu sastavljaju}i re~enice. Ostali zatim opet poga|aju o kome se radi. Studenti }e ovde postavljati pitanja “Kako se ka`e?”, tako da je dobro na tabli napisati unapred set re~i kao {to su: plav, visok, mi{i}av, mr{av, pun|a, rep i sl. Tako|e, tokom razvijanja igre, studenti }e osetiti potrebu da navedu i osobine koje se ne ti~u samo fizi~kog izgleda, pa }e se na tabli uskoro na}i i pridevi kao: }utljiv, pri~ljiv itd. Lektor mo`e sve te re~i napisati i na samom po~etku, u prvoj fazi igre. Treba naglasiti da ova i njoj sli~ne igre u kojima se zahteva prevelik anga`man na li~nom planu i prekomerno zadiranje u privatnost nije pogodan za sve grupe. Na lektoru je da proceni kad ih je zgodno primenjivati. 2 V. Claire Maria Ford: "101 Bright Ideas", ESL Acivities for all ages; Addison-Wesley Publishing Company, Inc. 1997, str. 20
82
12. [esnaest pojmova. Psiho test Ovaj test je idealan za vrlo male grupe od 2-5 u~enika, ali se mo`e raditi i u ve}im grupama, samo {to su onda ograni~enja ve}a. U~enici na papiru napi{u 16 stvari koje bi sa sobom obavezno nosili na pusto ostrvo, ili na Mesec, u svakom slu~aju - tamo gde nema ni~eg, dakle 16 stvari koje smatraju neophodnim za svoju egzistenciju na takvom mestu. To ne moraju biti stvari u pravom smislu te re~i; {tavi{e, preporu~uju se i apstraktni pojmovi tipa ljubav, pamet, kreativnost i sl. Posle toga, u~enici imaju zadatak da spoje 1. i 16; 2. i 15; 3. i 14. i tako redom, u zajedni~ki pojam, neki koji ih objedinjuje, odnosno budi zajedni~ke asocijacije. Tako dobiju novih 8 pojmova. Na isti na~in spajaju i njih, i tako redom dok ne do|u do samo jednog pojma. Na kraju, objasniti im da ovaj test daje odgovor na pitanje: “^emu stremite u `ivotu?”. U~enici mogu da komentari{u test i da obja{njavaju da li su zadovoljni odgovorom i za{to jesu ili nisu.
13. Najomiljenije `ivotinje. Psiho test Ovaj test je tako|e bolje izvoditi u manjim grupama, ali je opet mogu}e i u ve}im, a preporu~uje se da se radi pismenim putem. Studentima re}i da u svesci napi{u sebi tri najomiljenije `ivotinje. Kad to zavr{e, neka napi{u zbog ~ega su im te `ivotinje najomiljenije. To mogu da rade i za doma}i zadatak i na ~asu, svejedno. Bilo kako bilo, kad zavr{e, svako treba pred svima da pro~ita {ta je napisao. Kada svi zavr{e i po{to lektor zavr{i sa ispravljanjem gre{aka re}i im re{enje testa. Prva `ivotinja predstavlja ono {to bi oni `eleli da budu. Druga ono kako ih drugi vide, a tre}a ono {to oni zaista jesu. Ovaj test se mo`e raditi i potpuno usmeno i u tom slu~aju je dobra ve`ba za konverzaciju. Na lektoru je da odlu~i {ta mu je zgodnije, ali to najvi{e zavisi od grupe s kojom se radi. Ukoliko je grupa manje sklona razgovoru, bolje je ve`bu izvoditi usmeno, nau{trb mogu}nosti da se na ovaj na~in ve`ba pisanje.
14. Poga|anje li~nosti Ova ~esta dru{tvena igra lako je primenljiva na u~enike i studente i dobra je za konverzaciju, ne zahteva visok nivo znanja, te je zgodna za ni`e kurseve i odli~na je upravo za savladavanje neke osnovne komunikacije na nivou postavljanja pitanja. Jedan student sedne na lektorovo mesto, a drugi na tabli ispi{e ime neke op{tepoznate li~nosti. Onaj ko poga|a ko je, postavlja pitanja na koja se zahteva odgovor sa DA i NE. Tako postavlja pitanja ukrug jednom po jednom studentu iz grupe. Onaj kod koga je krug stao u momentu kad student pogodi ko je izlazi da poga|a slede}i, a li~nost smi{lja onaj koji odlazi sa table. Ova igra se igra bez bodovanja, ali ga je mogu}e primeniti ukoliko se radi o grupama koje motivi{e takmi~arski duh. Igra se mo`e igrati i obrnuto, a preporu~uje se prvo ovaj gornji na~in za prvi put, a ovaj drugi za slede}i put. Naime, student mo`e sam da zamisli neku li~nost koju }e ostali poga|ati (najbolje da za po~etak to bude lektor), a ostali mu redom postavljaju pitanja. Onaj koji stalno dobija odgovor DA mo`e da pita dalje dok ne dobije NE. Pravo poga|anja li~nosti ima sa83
mo onaj student na kog je do{ao red. Slede}i koji zami{lja li~nost je onaj koji je pogodio ko je ovaj prethodni. Predava~ i sam u~estvuje u ovoj igri, a aktivan je i na na~in {to nepoznate re~i potrebne za igru stalno ispisuje na tabli. Igra je zgodna za grupe koje su sklonije konverzaciji i za u~enike koji su motivisani za rad. Skoro ju je nemogu}e igrati sa grupama introvertnijeg tipa i ne treba ih terati da je igraju na silu.
15. Poga|anje profesije Ova igra igra se po istim pravilima kao i poga|anje li~nosti, samo {to u~enici treba da pogode zami{ljenu profesiju. Preporu~uje se za po~etne kurseve uz upotrebu re~nika.
16. Kviz 1 Nivo 3-9 Studenti se podele u grupe, najbolje 3 ili 4, a idealno bi bilo da se grupe sastoje od, isto tako, najvi{e 3-4 studenta. Pitanja se napi{u na ceduljice koje se zatim stave u {e{ir. Na tabli se napi{u imena ekipa koje studenti sami daju. Pred svaki krug, svaka ekipa iz {e{ira izvla~i po jedno pitanje. Kad se zavr{i sa izvla~enjem, ekipe po~inju da daju odgovore. Imaju ograni~eno vreme za odgovor, ali to lektor odre|uje pribli`no i po volji. Za svaki ta~an odgovor ekipa dobija 10 poena. Za neta~an odgovor ne dobijaju se negativni poeni. Ukoliko neka ekipa ne odgovori ta~no, ona slede}a dobija priliku da dã ispravan odgovor i, ukoliko ta~no odgovori, dobija 5 poena. Tako redom u krug dok neko ne odgovori ta~no. Pred svaki novi krug odgovaranja, ekipa koja prva odgovara pomera se ukrug za jedno mesto. Bilo bi dobro da se unapred dogovori pravilo od kojeg nema odstupanja ni u jednom slu~aju - lektor ne poma`e ekipi koja ne razume pitanje. Ova pitanja su koncipirana tako da zahtevaju i znanje jezika i poznavanje op{te kulture i poznavanje obi~aja, kulture, istorije i geografije vezane za Balkan. Pitanja za ovaj kviz sastavljena su nezavisno od nivoa znanja jezika. To su zapravo uglavnom predlozi za pitanja, a na lektoru je, ako `eli, da sastavlja neka druga, sli~na, zavisno od grupe s kojom radi. Tako|e, kviz je mogu}e igrati po razli~itim pravilima, a ona }e se sama nametnuti po lektorovom naho|enju.
Navedi najmanje 5 gradova u Srbiji. Navedi najmanje 5 gradova u Hrvatskoj. Navedi najmanje 3 grada u Bosni i Hercegovini. Navedi najmanje 3 grada u Crnoj Gori. Koji je glavni grad Slovenije? Koji je glavni grad Makedonije? Koji je glavni grad Kosova? Koji je glavni grad Vojvodine? Iz koje je zemlje bio Hamlet? (Ime zemlje na srpskom) Koja zemlja je poznata po satovima? (Ime zemlje na srpskom) Koja je zemlja poznata po lalama? (Ime zemlje na srpskom) Koje zemlje je glavni grad Budimpe{ta (Ime zemlje na srpskom) 84
Koji je zvani~ni naziv za zemlju izlaze}eg Sunca? (Ime zemlje na srpskom) Koja zemlja je najmnogoljudnija na svetu? (Ime zemlje na srpskom) U kojoj zemlji se nalazi planina Balkan? (Ime zemlje na srpskom) U kojoj zemlji izvire Dunav? (Ime zemlje na srpskom) Koja zemlja je poznata po grofu Drakuli i Transilvaniji? (Ime zemlje na srpskom) Koja je planeta druga od Sunca (Ime planete na srpskom) Koja je planeta ~etvrta po redu od Sunca? (Ime planete na srpskom) Navedi bar jo{ jedan naziv za planetu Veneru. Koja se valuta koristi u Hrvatskoj? Koja se valuta koristi u Srbiji? Koja se valuta koristi u Bosni i Hercegovini? Koje dve reke proti~u kroz Beograd? Koja reka proti~e kroz Zagreb? Gde se uliva Dunav? Koji je najpoznatiji roman Iva Andri}a? Kako se zvao ~uveni reformator srpskog knji`evnog jezika? Koje godine i u kom mesecu je po~eo Drugi svetski rat u tada{njoj Jugoslaviji? Koji grad na hrvatskom primorju je poznat kao “Biser Jadrana”, koji je dugo vremena u istoriji opstojao kao nezavisna republika? Atentat na austrougarskog prestolonaslednika Ferdinanda smatra se povodom za po~etak Prvog svetskog rata. U kom se gradu taj atentat dogodio? Kako se zove `ivotinja koja voli da kokoda~e? Kako se zove najve}i sisar na svetu? Kako se zove `ivotinja koja voli da jede med? Kako se zove `ivotinja poznata po svojim bodljama na le|ima? Kako se zove mladun~e krave? Kako se zove mladun~e ovce? Kako se zove jedini sisar koji leti? Navedi imena najmanje 5 `ivotinja koje se mogu ukrotiti. Kako se zove ono {to se obla~i ispod pantalona? Kako se zove nos od slona? Uz pomo} ~ega ptice kljucaju? Koja `ivotinja kukuri~e? Kako se zove `ena koja se tog dana udaje? Kako se zovu ljudi koji su pozvani na svadbu? Kako se zove `ena koja pora|a `enu? Kako se zove `ena kojoj umre mu`? Kako se zove ~ovek koji pravi hleb? Kako se zove zanatlija koji popravlja satove? Kako se zove zanatlija koji popravlja i pravi cipele? Kako se zove vrsta jela, tipi~na za Balkan, sli~na hamburgeru? {ta ka`ete kada se kucate ~a{ama? Za koji hri{}anski praznik se ljudi tucaju jajima? U kom veku su se Sloveni doselili na Balkan? Kako se druga~ije zovu pare? [ta se sliva niz oluk? [ta raste na prstima? [ta se radi lopatom? Kako se zovu najslabije figure u {ahu? ^emu slu`e migavci? 85
^emu slu`e farovi? Od ~ega se pravi kajgana? Navedi najmanje tri stvari koje mogu da se nama`u na hleb. [ta duva kad se otvore vrata i prozor? Kako se zove ~ovek koji `ivi u zatvoru? Kako se zovu u~esnici revolucije? Kako se zove ideja/pokret o ujedinjenju Slovena? Kako se zove jedini nobelovac s podru~ja biv{e Jugoslavije? Nabroj tri jadranska ostrva. Ko je bio Nikola Tesla? Ko je Boris Davidovi}? Ko je Filip Latinovi}? Koliko ima akcenata u srpskom i kako se zovu? Koja tri oblika ima genitiv mno`ine imenice crkva? Dovr{i poslovicu: U la`i su... Nabroj ~etiri strane sveta. Dovr{i poslovicu: Ko peva... Ko je bio Ivan Me{trovi}? U kojem gradu se odr`ava Sterijino pozorje? U kojem gradu se nalazi Ba{-~ar{ija? [ta je to Kalemegdan? [ta je Drina? Ko je oslikao Sikstinsku kapelu? U kojem gradu se nalazi Krivi toranj? U kojem gradu se nalazi Zid pla}a? U kojoj bici je poginuo car Lazar? Po kome je }irilica dobila ime? {ta je to d`amija? Ko je predvodio Veliku seobu Srba? Koje je ime i prezime mar{ala Tita? Koja reka proti~e kroz Vi{egrad? Ko je napisao “Hazarski re~nik”? Ko je Pepeljuga? U kojem gradu se nalazi Dioklecijanova pala~a? Ko je napisao Kulturu la`i”? Ko je bio vo|a Prvog srpskog ustanka? Ko je napisao ”Lu~u mikrokozmu”? Nabroj tri filma Emira Kusturice. Navedi tri manastira u Srbiji. Kako se zove najve}i zaliv u Crnoj Gori? Navedi tri `ivotinje koje imaju rogove. U kojem je pade`u oblik zamenice joj? [ta je suprotno od vredan? [ta je suprotno od mator? [ta je suprotno od lep{i? Kako se zove mu`jak `abe? Kako se zove kravlje meso? Nabroj pet `ivotinja koje `ive u Jadranskom moru. Navedi pet stvari od kojih se mo`e napraviti rakija. Navedi pet vo}ki od kojih se mo`e napraviti marmelada. 86
Navedi pet sportova koji se igraju loptom. Navedi tri sporta u kojima se koristi mre`a. Na kom ure|aju se slu{aju LP plo~e? [ta je pogre{no u re~enici: “Vratila sam se od mojih roditelja”? [ta je pogre{no u re~enici: “Nemam nijedan prigovor u vezi toga”? [ta je pogre{no u re~enici: “Nisam znao gde }u sa sobom, pa sam se vratio ku}i”. Ako je }irilica drugo slovensko pismo, koje je bilo prvo? Ijekavski, ekavski i ikavski razlikuju se po refleksu kog glasa? Koji sve glasovi u srpskom jeziku mogu biti slogotvorni i pod akcentom? Na kom drvetu raste `ir? Za {ta se ka`e da veje? [ta mo`e da plju{ti? ^ime se mete? Nabroj najmanje tri biljke kojih u Evropi nije bilo pre otkri}a Amerike. Navedi nazive barem tri javna mesta u kojima se pije kafa. Mikologija je nauka o...? [ta je to selotejp? [ta se ukucava ~eki}em? [ta se radi na tastaturi? Kako se druga~ije zove kompjuter? [ta je to vo}njak? Kako se zove medicinska sestra kad tu du`nost obavlja mu{karac? [ta je suprotno od bezbedan? [ta zna~i izraz “Briga me je”? U kojem gradu se nalazi }ele-kula? Navedi tri vrste ptica selica. {ta je to {vedski sto? {ta je to poljski mi{? U kom gradu se nalazi Aja Sofija? U kom gradu se nalazi Kremlj? Navedi najmanje tri re~ne ribe. U kom gradu se nalazi Latinska ~etvrt? U ~emu `ive mravi? [ta povezuje imenice sudija, tata, zanatlija i budala? Osim {to se vrti oko Sunca, Zemlja se vrti i oko svoje...? Kako se zove gas od kojeg se u najve}em procentu sastoji atmosfera? Kako se zove metal ~iji je znak Ag? Kako se jo{ zove ve{ta~ka ko`a? Kako glasi mno`ina od imenice dugme? Ko je napisao “Alisu u zemlji ~uda”? U kom gradu se nalazi Brodvej? U kom gradu se nalazi Holivud? [ta je to metafora? Koji je zajedni~ki naziv za subotu i nedelju? Kako se zvao konj Marka Kraljevi}a? Navedi bar jo{ jedan sinonim za kosmos. Kako se druga~ije zove neboder? [ta figurativno zna~i odiseja? Kako se zove maj~in brat? Na koja dva sporta se misli kad se ka`e beli sport? 87
Na {ta se odnosi izraz sedma sila? [ta je pogre{no u re~enici: “Uvek ne znam koliko je sati”. Kako se zove `ena koja se uda za popa? [ta je pogre{no u re~enici: “Radije sedim ku}i nego da gledam lo{e filmove u bioskopu”. [ta je pogre{no u re~enici: “Nisu uspeli da na|u ono ~ega su tra`ili”? [ta je pogre{no u re~enici: “Zna}u {ta je sre}a tek kada }u da upoznam pravu ljubav”? Kako se zove merna jedinica od 2,5 cm? [ta je ministar bez portfelja? [ta je “Kalevala”? [ta su agrumi? Slu`beni jezik u Brazilu je? Vlah Alija je oteo An|u, `enu kog poznatog junaka? [ta je jesetra? Protiv koga/~ega se borio don Kihot? Otomansko carstvo je drugi naziv za? [ta je mulat?
17. Kviz 2 U ovom kvizu studenti sami sastavljaju pitanja. Bilo bi dobro da se ovaj kviz igra posle ste~enog iskustva na kvizu 1, kako bi studenti orijentaciono znali kakva pitanja mogu da postavljaju. Dakle, na prvom ~asu, lektor dã studentima da na ceduljicama zapi{u pitanja za kviz. Treba im napomenuti da im se isplati da napi{u {to je vi{e mogu}e pitanja za to vreme jer se tako pove}ava mogu}nost da posle izvuku pitanja koja su sami postavili. Naravno, svaki student mora znati ta~an odgovor na pitanje koje postavlja. Studenti se potpisuju ispod pitanja koje postave. Na kraju ~asa, lektor pokupi ceduljice i pred slede}i ~as ih pregleda. Elimini{e pitanja s kojima na bilo koji na~in ne{to nije u redu, ili ih ostavi ali ispravi - po `elji. Na slede}em ~asu, kviz se mo`e igrati po pravilima kviza br. 1, ali je bolje igrati ga ovaj put pojedina~no jer su studenti i pitanja pojedina~no postavljali, tako {to se ceduljice izvla~e u krug i vra}aju se u {e{ir ukoliko onaj kome je postavljeno pitanje ne da neta~an odgovor. Bodovanje se mo`e vr{iti na puno na~ina, ali je najjednostavnije i najprakti~nije da onaj koji ta~no odgovori dobije po jedan poen. Ceduljica mo`e da se vrati u {e{ir i ako student ta~no odgovori, ~ime se dodatno mo`e bolje utvr|ivati znanje i ve`bati memorija. Jedan od na~ina da se ovaj kviz igra je da se studenti podele po grupama i pred postavljanje pitanja. Ovaj na~in se preporu|uje za ve}e grupe.
18. Kviz 3 Ovaj kviz je varijanta Kviza 2, odnosno nastavak istog od ostatka materijala. Ova verzija vi{e slu`i za konverzaciju nego za proveru znanja i u~enje kroz takmi~enje. Studenti opet sastavljaju pitanja, jedan po jedan, bez pisanja. Neko, bilo koje pitanje iz op{te kulture, prvo postave, a lektor odredi posle ko }e na njega da odgovori ili se unapred odredi pravilo ko }e da odgovara (recimo - tre}i zdesna, ali to ima taj nedostatak {to onaj ko pita una88
pred zna koga pita). Ako onaj kome je postavljeno pitanje ne zna odgovor, lektor pita ko zna. Ako niko ne zna, na to pitanje odgovara onaj ko ga je postavio ili lektor ukoliko zna odgovor (podrazumeva se da onaj ko pita mora da zna odgovor). Slede}e pitanje koje isti taj student postavlja je pitanje za lektora, najbolje da pravilo bude da to pitanje bude vezano za lokalnu zemlju i njenu kulturu ili bilo {ta drugo. Ukoliko lektor ne zna odgovor, student sam odgovara na njega. Ovaj kviz se odvija skroz usmeno, bez bodovanja, a zgodan je i zbog mogu}nosti da lektor usput postavlja potpitanja studentima na njihova sopstvena pitanja.
19. Kviz 4. Igra asocijacija Ova igra je sastavljena po uzoru igru asocijacija poznatu u svim na{im kvizovima sa u~esnicima u studiju jo{ od po~etka sedamdesetih godina pa do danas. Budu}i da su pravila iz primera vrlo jasna, evo samo preporuke kako je ovu igru najbolje igrati na ~asu. Lektor treba da odabere jednog asistenta me|u studentima koji }e mu pomagati na tabli pri upisivanju poena u tabelu i dopisivanja pojmova u praznine, a ostale studente da podeli u grupe, optimalno po 3 u svakoj. Grupa koja otvori jednu kolonu dobija 3 poena a ona koja pogodi kona~no re{enje dobija 5. Ukoliko neka grupa pogodi kona~no re{enje pre nego {to bude otvorena neka od kolona, toj ekipi pripadaju i poeni iz neotvorenih kolona. Ukoliko je grupa mala, studenti mogu ovu igru igrati i pojedina~no, a mo`e se igrati i bez takmi~enja i bez upotrebe table, ~ime se dobija vi{e na konverzaciji na ~asu. A.
B.
1. RA\ANJE 2. SAMO JEDNA 3. @ENA 4. RODITELJ
1. TURSKA 2. BELA 3. FILTER 4. SA [E]EROM
MAJKA
KAFA
MLEKO C.
D.
1. ZVONO 2. [ARULJA 3. BIK 4. BELKA
1. STARI 2. MLADI 3. KOZJI 4. TOPLJENI
KRAVA
SIR
89
A.
B.
1. BERZA 2. CENE 3. PROPADANJE 4. PROPAST
1. IKAR 2. PERJE 3. LEPTIR 4. PTICA
PAD
KRILA
LETENJE C.
D.
1. PILOT 2. KONKORD 3. DC10 4. STJUARDESA
1. PAUK 2. TREMA 3. SMRT 4. MRAK
AVION
STRAH
A.
B.
1. HITROST 2. @URBA 3. MENJA^ 4. ZEC
1. @ICA 2. @ARULJA 3. STRUJA 4. EDISON SIJALICA
BRZINA
SVETLOST C.
D.
1. ZVEZDA 2. LETO 3. ZRAK 4. TOPLINA
1. SATELIT 2. PUN 3. AVGUST 4. KRATER
SUNCE
MESEC
90
A.
B.
1. OTROV 2. INSEKT 3. KLE[TA 4. HOROSKOP
1. PLJUVANJE 2. JAHANJE 3. GRBA 4. KARAVAN
[KORPIJA
KAMILA
PUSTINJA C.
D.
1. OLUJA 2. SAT 3. ZRNO 4. PLA@A
1. BODLJA 2. BILJKA 3. UKRASNI 4. TEKILA
PESAK
KAKTUS
A.
B.
1. SLEPI 2. POLJSKI 3. CRKVENI 4. KU]NI
1. DOBA 2. PERIOD 3. N OVA 4. STARA
MI[
ERA
KOMPJUTER (RA^UNAR) C.
D.
1. ELEKTRONSKA PO[TA 2. WWW 3. MRE@A 4. SAJT
1. LCD 2. MALI 3. KATODNA CEV 4. TELEVIZOR
INTERNET
EKRAN (MONITOR)
91
A.
B.
1. IZREKE 2. MUDROSTI 3. UMOTVORINE 4. NARODNE
1. ORGAN 2. UKUS 3. KINESKI 4. ENGLESKI
POSLOVICE
JEZIK
VUK KARAD@I] C.
D.
1. TORTA 2. EKONOMSKA 3. SOCIJALNA 4. POLITI^KA
1. RUSKO - POLJSKI 2. ENGLESKO - [PANSKI 3. MA\ARSKO - SRPSKI 4. [PANSKO - ITALIJANSKI
REFORMA
RE^NIK
A.
B.
1. PELJE[AC 2. ITALIJA 3. PREVLAKA 4. SKANDINAVSKO
1. LASTE 2. BOGDAN 3. TOPLOTA 4. STRANA SVETA
POLUOSTRVO
JUG
BALKAN C.
D.
1. ZAJEDNICA 2. KONTINENT 3. GR^KA BOGINJA 4. BRISEL
1. SNEG 2. VENAC 3. ALPINIZAM 4. SKIJANJE
EVROPA
PLANINA
92
A.
B.
1. JU@NI 2. SEVERNI 3. MU[KI 4. @ENSKI
1. SLOBODNA 2. TRAGI^NA 3. STRASNA 4. PLATONSKA
POL
LJUBAV
SEKS C.
D.
1. RAST 2. [KOLA 3. VASPITANJE 4. IGRA^KE
1. KOLEKTIVNI 2. ZAJEDNI^KI 3. DRU[TVENI 4. KOMUNALNI
DECA
GRUPNI
A.
B.
1. DEVOJKA 2. KRUPNA 3. [ARAN 4. UDICA
1. KORPUS 2. STRANO 3. LJUDSKO 4. NEBESKO
RIBA
TELO
ZDRAVLJE D.
C.
1. LOPTA 2. ZIMSKI 3. REKORD 4. TAKMI^ENJE
1. DOBRI 2. ZLI 3. AVET 4. ALADIN
SPORT
DUH 93
A.
B.
1. VELI^ANSTVENIH 2. FILM 3. SAMURAJA 4. DANA U NEDELJI
1. VILJEM TEL 2. CRV 3. RAZDOR 4. PITA
SEDAM
JABUKA
GREH D.
C.
1. VELI^ANSTVENIH 2. FILM 3. DANA U NEDELJI 4. SAMURAJA
1. IZ NEHATA 2. HLADNOKRVNO 3. IZ ZASEDE 4. ATENTAT
SEDAM
UBISTVO
A.
B.
1. KAVIJAR 2. MAJONEZ 3. PILE 4. KUKAVICA
1. ROBERTO 2. \UZEPE 3. \OVANI 4. MARIO
JAJE
ITALIJAN
KOLUMBO D.
C.
1. MAHABHARATA 2. KRAVE 3. KASTE 4. KARI
1. PARNA MA[INA 2. EUREKA 3. TO^AK 4. [TAMPA OTKRI]E (PRONALAZAK)
INDIJA
94
A.
B.
1. OKEAN 2. PLANKTON 3. NAJVE]I 4. SISAR
1. BONSAI 2. SEKIRA 3. PANJ 4. KRO[NJA
KIT
DRVO
PINOKIO C.
D.
1. ^A^KATI 2. SIRANO 3. PR]AST 4. PARFEM
1. MARIONETA 2. DEVOJ^ICE 3. IGRA^KA 4. POZORI[TE
NOS
LUTKA
A.
B.
1. SVETI \OR\E 2. JOVAN JOVANOVI] 3. PAPIRNATI 4. VATRA
1. MATERIJAL 2. RIBA 3. PUT 4. MARAMA
ZMAJ
SVILA
KINA C.
D.
1. BUDU]NOST 2. RIBE 3. ZVEZDE 4. ZNAK
1. PINK FLOJD 2. U[I 3. CIGLA 4. ZVU^NI
HOROSKOP
ZID
95
A.
B.
1. SPRAVA 2. MERNI 3. MEDICINSKI 4. MUZI^KI
1. SAMBA 2. ANDANTE 3. MUZIKA 4. METRONOM
INSTRUMENT
RITAM
KASTANJETE C.
D.
1. SAN^O PANSA 2. BIK 3. ANDALUZIJA 4. GRA\ANSKI RAT
1. OBREDNI 2. PODIJUM 3. IGRA 4. BAL
[PANIJA
PLES
A.
B.
1. ]ERKA 2. KLINAC 3. BEBA 4. MALI[AN
1. TRG 2. JABUKE 3. TIKVICE 4. TEZGA
DETE
PIJACA
KOLICA C.
D.
1. SLEP 2. GLUV 3. RATNI 4. VOJNI
1. GONDOLA 2. MESO 3. VO]E I POVR]E 4. RIBA
INVALID
SAMOPOSLUGA
96
20. Umesto diktata Diktat je ~esta, klasi~na forma i najpouzdanija metoda za uve`bavanje pisanja, a da bi bila zanimljivija mo`e se izvoditi i pu{tanjem ise~enih, izabranih delova iz filmova ili “skidanjem” tekstova iz pesama koje predava~ pu{ta s kasete ili CD-a, deo po deo, vra}aju}i nekoliko puta stihove unazad. Klasi~no, rutinsko diktiranje treba ponavljati s vremena na vreme na ~asu, ali nema potrebe da lektor svaki put sam ispravlja diktate. Ako nije za ocenu, ili deo testa, studenti mogu sami to da rade tako {to }e izdiktirani tekst biti iz ud`benika, a posle je dovoljno da se zamene za sveske i jedan drugom ispravljaju gre{ke.
21. Igra s re~nikom Ovo je zgodna igra koja slu`i za usvajanje novih i utvr|ivanje kori{}enja ve} poznatih re~i. Lektor dr`i u ruci neki re~nik koji s leve strane ima odrednice na srpskom. Bez obzira na nivo znanja grupe s kojom se radi, ipak je najbolje za ovu se igru slu`iti nekim d`epnim re~nikom s nevelikim brojem natuknica. Student nasumice ka`e neki broj, lektor okre}e broj strane pod tim brojem, a student dalje bira koji }e stubac i koju re~ po redu u tom stupcu tako|e nasumice. Du`an je zatim da ka`e zna~enje te re~i, da proba da je defini{e i da je upotrebi u re~enici koju sam smisli. Lektor mo`e dalje nadogra|ivati ovu igru u zavisnosti od zainteresovanosti i znanja studenata. Mo`e, na primer, da ka`e: “Upotrebi tu imenicu u genitivu mno`ine”. Ukoliko ne zna, javlja se student koji zna. U ovoj igri ne treba se suvi{e strogo dr`ati pravila. Re~i dosta ~esto nisu u skladu s nivoom znanja grupe3, pa onda lektoru ostaje da bira najbli`u odgovaraju}u. Igra se mo`e igrati i po grupama i na poene.
22. Ve`be s horoskopom Varijacije kori{}enja horoskopa u nastavi su brojne. Evo nekoliko mogu}ih. Najjednostavnija varijanta koja se ~esto mo`e koristiti kao jezi~ka ve`ba je da studenti samo prevedu neki horoskop sa svog maternjeg jezika na srpski i da lektor posle ispravlja gre{ke nagla{avaju}i koje su jezi~ke konstrukcije u srpskom za horoskop uobi~ajene. Isto tako, na ~asu studenti mogu u krug ~itati svoj horoskop za tu nedelju ili dan (v. literaturu), ali najpo`eljnija i najkorisnija varijanta je da se nabavi neka knjiga sa op{irnijim opisom zodija~kih znakova i da studenti onda ~itaju}i karakteristike svog znaka komentari{u koliko su opisi u odnosu na njih ta~ni a koliko ne.
23. TV Dnevnik Radi se o jo{ jednoj klasi~noj i oprobanoj igri, odnosno radu po scenariju. Idealno ju je izvoditi s pove}om grupom u~enika (od 10 do 20), a najzgodnije ju je iskoristiti ne na ~asu nego prilikom nekog zajedni~kog izleta, ekskurzije ili u nekoj sli~noj situaciji. Studentima se podele uobi~ajene uloge iz Dnevnika onih koji se pojavljuju pred kamerama. 3 Mogu se koristiti i minimalni vokabulari kao {to je re~nik na kraju ud`benika Bo`a ]ori}a ili Lista jezi~kog minimuma Danka [ipke iz "Programa nastave srpskohrvatskog jezika" i koja se mo`e pokupiti i sa interneta na stranici http://main.amu.edu.pl/~sipkadan/pp/shpo5000.txt
Dakle, dva ili vi{e voditelja, izve{ta~i sa terena, iz zemlje i iz sveta, autori priloga iz kulture i nauke; crna hronika, regionalne vesti, vremenska prognoza, sport.... Najbolje da se polaznicima ostavi mogu}nost da se sami dogovore oko podele uloga, po afinitetima, kako se kome {ta dopada i kome koja uloga vi{e odgovara.
24. Nastavi re~enicu Za ovu igru od materijala nije potrebno ni{ta i mo`e se igrati u svakoj prilici. Ipak, zahteva vi{i nivo poznavanja jezika pa je nema puno smisla igrati s po~etnicima. Igra po~inje tako {to lektor ka`e neku re~, najbolje neku imenicu za po~etak, a svaki slede}i student nastavlja re~enicu dodaju}i neku svoju re~, s tim da pre toga mora da ponovi zapo~etu re~enicu. Ovo je lako na samom po~etku, ali po~inje da se komplikuje gomilanjem re~i. Student koji ne mo`e da se seti cele zapo~ete re~enice ispada iz igre. Re~enica }e vremenom postajati sve besmislenija ali to ni{ta ne smeta. Na lektoru je samo da upozorava na njenu gramati~ku ispravnost. Pobednik je onaj student koji ostane poslednji u igri i ponovi celu re~enicu. Najbolje da se lektor isklju~i iz igre posle prvog kruga i da zapisuje re~enicu u svesku da ne bi do{lo do zabune i da na kraju re~enicu, koja naj~e{}e ostaje nedovr{ena, zapi{e na tabli.
25. Obezglavljene re~enice Ova igra je ujedno zgodna i leksi~ka i gramati~ka ve`ba. Najbolje ju je igrati u grupama od dvoje ili troje u~enika. Ekipama se zadaju re~enice kao u primeru i ostavi im se vremena da ih popune (zavisno od broja re~enica, nivoa znanja studenata, po proceni lektora, ali svakako ne vi{e od minut-dva po re~enici). Kad je taj deo igre zavr{en, pozove se po jedan igra~ iz svake ekipe i podeli im se svakom po kopija sa ta~nim odgovorima. On ocenjuje druge grupe i zatim saop{tava koliko je koja ekipa imala ta~nih odgovora. U ovom primeru su objedinjeni sportovi i muzi~ki instrumenti kako bi u~enici usput savladali i razliku izme|u glagola igrati i svirati koja u mnogim jezicima ne postoji, ali primeri se mogu sastavljati i po sasvim druga~ijim kriterijumima, po izboru nastavnika i njegovim procenama o interesovanjima grupe. Popuni re~enicu kojoj nedostaje po~etak. Primer: U boksu je zabranjeno udaranje ispod pojasa. 1. _____________ se igra u singlu ili u parovima, ~esto i na travi. 2. _____________ se svira uz pomo} trzalice ili prstima. 3. _____________ se igra na ledu sa {tapovima. 4. _____________ neki ka`u da je “najva`nija sporedna stvar na svetu”, a ~esto ga prati i po stotine miliona gledalaca. 5. _____________ se duva, a poznati izvo|a~ je bio Luis Armstrong. 6. _____________ se lopta prebacuje preko mre`e i servira se rukom a ne reketom. 7. _____________ su proizvodile porodice Stradivari i Gvarneri, a ~uveni maestro bio je Paganini. 98
8. _____________ se igra s malim rupi~astim lopticama na velikim poljima. 9. _____________ se svira i rukama i nogama, a poznat je po crnim i belim dirkama. 10. _____________ se igra i rukama i nogama, a poznat je po lopti jajastog oblika. 11. _____________ je olimpijski sport, igra se igra na tabli, za stolom, a mo`e i bez ruku. 12. _____________ igraju dvoje ili ~etvoro ljudi, za stolom, reketima. 13. _____________ spada u `i~ane instrumente, dr`i se izme|u nogu, a svira se prstima. Nikad gudalom. 14. _____________ je cilj posti}i gol, ali se ne va`i ako je postignut nogom. 15. _____________ se svira udaranjem palicama po plo~icama koje su naj~e{}e od drveta i nisu iste veli~ine. 16. _____________ su svirali bardovi u starom Rimu i Gr~koj. Vi{e nije u modi, ali se ~esto spominje u pesmama. 17. _____________ se naj~e{}e izvodi u gr~ko-rimskom stilu, a primenjuje se i u svakodnevnom `ivotu kad se ljudi tuku. 18. _____________ nije najpopularniji sport u Srbiji i Crnoj Gori, ali je svakako najtrofejniji. 19. _____________ se skoro ne mo`e ni zamisliti tradicionalna rock-grupa, ali ih u poslednje vreme sve vi{e zamenjuje ritam-ma{ina. 20. _____________ se igra u vodi, igra~i tradicionalno nose plave i bele kapice, a pobednik je onaj ko postigne vi{e golova.
26. @ivotinje i njihove navike4 Ovu igru/ve`bu najbolje je izvoditi u u~ionici. Zamolite jednog po jednog studenta da iza|e na tablu i napi{e nasumice i bez reda imena tri ili pet `ivotinja, zavisno od broja u~enika u grupi. Mo`e i vi{e ako radite sa sasvim malom grupom. Po{to se svi izre|aju, ka`ete im da izaberu `ivotinju koja bi `eleli da budu i zatim im podelite list hartije s pitanjima. Na ta pitanja treba da odgovore pismeno na ~asu. Kad zavr{e, svako ~ita odgovore naglas. Nivo 2-4 VE@BE: SINTAKSA I LEKSIKA @ivotinje i njihovo pona{anje. ___________________________________________________________________________. Ja sam _____________________________________________________________________. No}u ja ____________________________________________________________________. Bojim se ___________________________________________________________________. Kad se kre}em, ja ____________________________________________________________. Kad tra`im partnera, ja _______________________________________________________. Ne jedem __________________________________________________________________. ______________________________________________________________ se boji/e mene. Danju ja ___________________________________________________________________. 4 V. Rinvolucri, Mario: "Grammar Games"; Cognitive, affective and drama activities for EFL students; Cambridge Univerity Press 2000.
99
@ivim (gde) ________________________________________________________________. Volim da se igram sa _________________________________________________________. Mama me je hranila _________________________________________________________. Moji mladunci obi~no `ive (gde) ________________________________________________. Spadam u vrstu/porodicu/grupu _________________________________________________. U proseku, obi~no `ivim oko (koliko dugo) _______________________________________.
27. Crna hronika I ovo jedna od varijanti pismenih ve`banja. Za nju je potrebno samo nekoliko nadnaslova, naslova i eventualno podnaslova koji izlaze u dnevnoj {tampi (v. literaturu), a na studentima je da izma{taju celu ostalu pri~u. Mogu pisati na ~asu, pojedina~no ili u grupama, a mogu to da rade i za doma}i. Na primer: T R A G E D I J A U ^ A ^ K U
Mlado`enja ubio kumu Tokom svadbe Miladin Milo{evi} (28) u pijanom stanju potegao revolver i umesto u vazduh iznenada pucao direktno u Sla|anu Turovi} (24), nevestinu kumu, na mestu je usmrtiv{i s dva hica u glavu.
28. Pridevski i glagolski bingo (tombola)5 Spremiti za svakog studenta kartice od po deset polja u koje }e upisati re~i (ne smeju da ispravljaju jednom upisane re~i, zbog toga su bitni “formulari”). Podeliti studentima formulare s ponu|enim re~ima da sami biraju kojih deset da prepi{u u tabele. Kad je ta faza gotova, ~itati re~enice redom. Pobednik je onaj student koji prvi ima sve upisane prideve i vikne “Bingo!”. Posle toga mo`e se nekoj grupi studenata dati spisak na proveru da bi se utvrdilo da student pobednik nije pogre{io, a u~enici se mogu stimulisati nekim stvarnim bingo-poklonom. Druga varijanta ove igre je da se igra obrnuto. Posle svake re~i koju student ima upisanu i kad je ~uje u re~enici, on je du`an da vikne “Imam“, a pobednik je onaj koji poslednji popuni tabelu. Napomena: Ovo bi bila u potpunosti igra na sre}u da se oblici re~i ne menjaju. Tako se studentima ~esto de{ava da propuste re~ koju su odabrali. Zbog toga im treba na po~etku igre skrenuti pa`nju da budu obazrivi i povedu ra~una o tome.
5 V. Ur, Penny: "Grammar Practice Activities", A practical guide for teachers; Cambridge Hadbooks for Language Teachers, Series Editor Penny Ur; Cambridge University Press 2003.
100
Nivo 2-4 LEKSIKA, PRIDEVI: IGRA - PRIDEVSKI BINGO (TOMBOLA) Izaberi deset prideva i upi{i ih u ku}ice na tabeli. Jednom upisanu re~ ne sme{ da ispravlja{.
· debeo · velik · prazan · donji · ~udan · gladan · veseo · hrabar · mali · sli~an · teorijski · sme{an · lep · hladan
· vla`an · ta~an · slep · vreo · pijan · slobodan · dosadan · kulturan · kiseo · vredan · spor · nizak · vru} · brojan
· ru`an · plav · nemiran · odli~an · glup · pametan · sladak · kratak · `iv · tu`an · poznat · prvi · poslednji · brz
101
1. ^ovek nikad nije sasvim slobodan.. 2. Na Balkanu se sarma uglavnom pravi od kiselog kupusa. 3. Aleksandar je tu`an pored prazne ~a{e. 4. Da bi supa bila dobra, mora da bude i vru}a. 5. Lidija je puna energije, ali je i pored toga prili~no spora. 6. Jao {to sam gladan! 7. Andrej je takav. Nikad nije ni prvi ni poslednji. 8. Jelena mo`da i nije neka lepotica, ali je zato jako slatka. 9. Najgore je kad je neko istovremeno i dosadan i glup. 10. Ne mo`e neko da bude i mrtav i `iv istovremeno. 11. Tvoj sat je lep{i od mog, ali je moj ta~niji. 12. Marina misli da joj najbolje stoji kratka suknja i neka ve}a jakna. 13. Petar je mr{av, ali ipak najdeblji u ovom dru{tvu. 14. Dejan je bio odli~an u~enik, a danas radi kao taksista. 15. Nema ~udnijih pantalona od ovih u izlogu. 16. Po uvek hladnoj fla{i prepoznaju se uvek pijani ljudi. 17. Na donjem spratu prisutna je neka poznata li~nost. 18. Ru`e uglavnom nisu ru`ne. 19. Otrovna zmija je opasna i kad je mala. 20. Milan je hrabar mladi}, ali nije najbolje savladao teorijski deo. 21. U zoolo{kom vrtu `ive brojne `ivotinjske vrste. 22. Skoro sam se opekla kad sam u{la u kadu; toliko je voda bila vrela. 23. Ova bluza nije zelena nego plava. 24. Danas je Vlada poznati ko{arka{, a bio je uvek najni`i u razredu. 25. Ne preteruj, nisu moje pantalone mokre nego samo malo vla`ne. 26. Pome{ao si, nisu oni gluvi nego slepi. 27. Sve {to je retko vredno je. 28. Mo`da su oni pametni, ali nisu nimalo kulturni. 29. Uozbilji se malo, mnogo si sme{an. 30. Sli~an se sli~nom raduje. 31. Nije dobro kad je budilnik br`i od ostalih satova. 32. Kad je vesela, Bojana je najnemirnija.
102
Nivo 2-4 LEKSIKA, GLAGOLI: GLAGOLSKI BINGO Izaberi deset glagola i upi{i ih u ku}ice na tabeli. Jednom upisanu re~ ne sme{ da ispravlja{. · po}i · kupovati · stanovati · pasti · znati · raditi · praviti · ko{tati · do}i · govoriti · razumeti · sti}i · piti · vezati
· svirati · pogledati · u}i · leteti · `eleti · smeti · skakati · voditi · pobegnuti · tr~ati · sesti · ukrasti · stojati · plakati
· provoditi · bojati se · upla{iti se · pristati · otpratiti · jesti · postaviti · iza}i · hodati · {etati se · smejati se · goreti · spavati · pevati
103
1) Nisam ni primetila da su mi ukrali torbu. 2) Tr~ali smo ceo dan, ali smo zato stigli na vreme. 3) Zoran se veoma upla{io kad je prvi put oti{ao u {kolu. 4) Lidija i Ra{a odmah su znali {ta `ele. 5) @ivana je pristala da otprati Dragana na posao. 6) Uop{te ga se ne bojim ali odmah pobegnem kad ga vidim. 7) Veran je nekad radio na drugom radiju. 8) Tanja ponekad ceo dan provodi ispred televizora. 9) Vanja voli da jede krompir a ne lubenice. 10) Nemanja vodi neke emisije na televiziji ali i dalje ponekad peva. 11) Razume}e vas ako budete govorili sporije. 12) Ako kom{ijska ku}a gori pazi na svoju. 13) Pogledaj jo{ jednom, to te ni{ta ne ko{ta. 14) Na onoga ko stoji sa strane drvo ne}e pasti. 15) Mrtva baba na federe ska~e. 16) Oliver se smeje a plakao bi. 17) Lak{e je na noge postaviti pijanca nego propalicu. 18) Kad siroma{tvo u|e na vrata, ljubav iza|e kroz prozor. 19) Pustite me da spavam! 20) I Goranu se ponekad ne svira klavir. 21) Voja vi{e voli da pije sam. 22) Vera mi je upravo javila da ide da se {eta. 23) Po|imo u mala mesta na{e domovine. 24) Ko hoda ne leti. 25) Mnogo si se umorila, sedi malo, odmori se. 26) Marina nije do{la jer je oti{la na neku `urku. 27) Ako ho}e{ da prestanem da kupujem, mora}e{ da me ve`e{. 28) @ao mi je ali Popovi}ka vi{e ne stanuje ovde. 29) [ta pravi{ za ve~eru? 30) Ne smem ovakav ni da se pojavim na ispitu.
29. Kako gledam na tebe6 Ova igra odvija se u dve faze. Svaki student najpre dobije unapred pripremljen papir s re~enicama koje treba da dopuni. U drugoj fazi |aci se podele na grupe od po dvoje ili troje. Student B i/ili C treba da pogodi/e odgovore koje je dopisao student A na svoj list. Na primer: “Prvo {to uradi{ kad ustane{ je da opere{ zube”. Oni tako poga|aju dokle god ne daju ta~an odgovor. Student A im mo`e pomagati odgovorima tipa: “Ne, ali blizu si”, “Ne, ni pribli`no” i sl.
6 Isto.
104
Nivo 2-6 Prva stvar koju uradim kad ustanem je da ___________________________________________________________________________. Pre nego {to do|u gosti ja ___________________________________________________________________________. Najvi{e se bojim ___________________________________________________________________________. Kad me ne{to upla{i ja ___________________________________________________________________________. Kad god ne{to zaboravim ja ___________________________________________________________________________. U trenutku kad ~ujem da telefon zvoni ja ___________________________________________________________________________. Kad se puno najedem naj~e{}e ___________________________________________________________________________. Kad se uve~e vratim ku}i ja prvo ___________________________________________________________________________. Poslednja stvar koju uradim pre nego {to odem da spavam je da ___________________________________________________________________________. Posle kupanja/tu{iranja ja obi~no ___________________________________________________________________________. Kad shvatim da je neko ljut na mene ___________________________________________________________________________. Kad previ{e popijem obi~no ___________________________________________________________________________
30. Izbaci uljeza Nivo 1-8 Sa spiska od po ~etiri pojma zaokru`i jedan koji po nekoj logici ne pripada ostalima. Kriterijumi mogu biti sasvim razli~iti i raznovrsni.
105
1. a. slon b. nilski konj c. konj d. lav
10. a. fotelja b. krevet c. trosed d. stolica
18. a. ku}a b. most c. zgrada d. soliter
2. a. {poret b. kada c. tu{ d. umivaonik (lavabo)
11. a. pesnica b. koleno c. {aka d. prst
19. a. majmun b. koza c. krokodil d. konj
12. a. tenis b. odbojka c. rukomet d. ping-pong
20. a. avion b. automobil c. kamion d. autobus
13. a. paradajz b. krompir c. orah d. krastavac
21. a. kuvar b. stolar c. barmen d. stric
14. a. krompir b. {argarepa c. kupus d. celer
22. a. majka b. bajka c. ujka d. tetka
15. a. upravo b. odmah c. ljut d. nikad
23. a. ka{ika b. patika c. vilju{ka d. no`
16. a. paradajz b. kru{ka c. jabuka d. tre{nja
24. a. patika b. cipela c. rukavica d. ~izma
17. a. orman b. krevet c. roman d. sto
25. a. tepih b. sto c. grejalica d. vrt
3. a. usta b. nos c. uvo d. prst 4. a. ~elo b. ruka c. noga d. {aka 5. a. koko{ka b. prase c. guska d. }urka 6. a. tele b. ovca c. koza d. krava 7. a. divlja patka b. roda c. lasta d. golub 8. a. magarac b. jelen c. konj d. vo 9. a. skakavac b. bubamara c. krastavac d. pauk
106
26. a. bicikl b. motocikl c. kamion d. trotinet
34. a. pivo b. sok c. vino d. rakija
27. a. motocikl b. bicikl c. kombi d. autobus
35. a. ~a{a b. {olja c. tanjir d. fla{a
28. a. limun b. grejpfrut c. ananas d. pomorand`a
36. a. pivo b. sok c. vino d. ~orba
29. a. gitarista b. truba~ c. peva~ d. violinista
37. a. pivo b. krompir c. vino d. ~orba
30. a. vilju{ka b. makaze c. kle{ta d. ~eki}
38. a. le{nik b. orah c. kesten d. lubenica
31. a. glava b. le|a c. fasada d. ko`a
42. a. {e}er b. istok c. jug d. zapad 44. a. ajkula b. pastrmka c. delfin d. losos 45. a. slikarstvo b. knji`evnost c. vo}arstvo d. film 46. a. suknja b. haljina c. tepih d. pantalone 47. a. doru~ak b. ru~ak c. u`ina d. sarme 48. a. lokomotiva b. traktor c. kupe d. vagon
39. a. nastavnik b. u~enik c. predava~ d. u~itelj
32. a. lepak b. majica c. pantalone d. ga}e
40. a. za ve{ (za rublje) b. za sudove c. za spavanje d. za {ivenje
33. a. petica b. {estar c. osmica d. devetka
41. a. kukuruz b. krompir c. paprika d. paradajz 107
49. a. more b. reka c. dolina d. srebro 50. a. more b. reka c. dolina d. jezero
51. a. more b. reka c. okean d. jezero
59. a. krilce b. kifla c. batak d. but
67. a. cvet b. dete c. riba d. bluza
52. a. pu{ka b. kle{ta c. top d. revolver
60. a. krilce b. kifla c. batak d. papir
68. a. kofer b. ranac c. sako d. torba
53. a. demokrata b. diktator c. liberal d. komunista
61. a. krug b. kvadrat c. kugla d. trougao
69. a. mrav b. pauk c. bubamara d. buba{vaba
54. a. violinista b. flautista c. socijalista d. klavirista
62. a. seljak b. batak c. ujak d. {urak
70. a. Borivoje b. Marija c. Andrija d. Milija
55. a. violinista b. flautista c. socijalista d. glista
63. a. grejalica b. fri`ider c. radijator d. pe}
71. a. koplje b. kugla c. kegla d. kladivo
64. a. grejalica b. fri`ider c. radijator d. narator
72. a. brod b. jahta c. pramac d. ~amac
65. a. pomfrit b. ~ips c. pire d. pilav
73. a. lonac b. {erpa c. tiganj d. tanjir
56. a. violinista b. flautista c. saksofonista d. truba~ 57. a. frizer b. rudar c. mesar d. vepar 58. a. frizer b. rudar c. maser d. kozmeti~ar
66. a. gluv b. slab c. slep d. nem
108
74. a. ris b. panter c. hijena d. lav
82. a. detinjstvo b. starost c. mu`evnost d. pubertet
75. a. fiksni b. pokretni c. mobilni d. be`i~ni
83. a. zec b. vepar c. kuni} d. vuk
76. a. film b. predstava c. televizija d. radio 77. a. motika b. grabulje c. lopata d. ~eki} 78. a. kukuruz b. duvan c. krompir d. paradajz 79. a. prsten b. ogrlica c. rukavica d. narukvica
90. a. olovo b. gvo`|e c. teret d. bakar 91. a. ~in b. scena c. poglavlje d. kostim 92. a. kontrabas b. bas c. alt d. tenor
84. a. put b. staza c. linija d. drum
93. a. Stevan Sremac b. Vuk Karad`i} c. Danilo Ki{ d. Milorad Pavi}
85. a. Ljubljana b. Skoplje c. Pri{tina d. Sarajevo 86. a. kosilica b. pe{adija c. artiljerija d. mornarica
94. a. pljeskavica b. paprika{ c. krastavac d. gula{ 95. a. kutla~a b. lozova~a c. stomaklija d. {ljivovica
87. a. pozori{te b. kazali{te c. bioskop d. teatar
80. a. telefon b. megafon c. gramofon d. mikrofon
88. a. narod b. gra|anstvo c. tolerancija d. pleme
81. a. Miroslav Krle`a b. Slobodan [ijan c. Emir Kusturica d. Sr|an Dragojevi}
89. a. hrast b. breza c. kaktus d. vrba 109
96. a. kafi} b. restoran c. kafopija d. kafana 97. a. mat b. {ah c. top d. pat
98. a. kuna b. tolar c. dabar d. dinar
106. a. ki{an b. pametan c. iskusan d. sebi~an
114. a. kulturna b. klasi~na c. starogradska d. narodna
99. a. led b. voda c. para d. vetar
107. a. mi{ b. monitor c. kasetofon d. tastatura
115. a. pr`iti b. pe}i c. seckati d. dinstati
100. a. volan b. menja~ c. migavac d. jedro
108. a. {argarepa b. krompir c. kupus d. karfiol
116. a. uzeti b. videti c. uspeti d. ise}i
101. a. Ni{ b. Novi Sad c. Kragujevac d. Mostar
109. a. sejati b. kositi c. saditi d. kucati
117. a. debeli b. mr{av c. glup d. miran
102. a. bli`i b. dalji c. te`i d. sve`i
110. a. stariji b. ne~iji c. sporiji d. masniji
118. a. Danica b. Milica c. Ve~ernja~a d. Severnja~a
103. a. boravi{te b. dvori{te c. stanovi{te d. lovi{te
111. a. bezobrazluk b. praziluk c. kukavi~luk d. nesta{luk
104. a. ljubi~ica b. visibaba c. borovnica d. bela rada
112. a. luk b. strela c. metak d. granata
105. a. brati b. se}i c. bradati d. moliti
113. a. med b. sir c. mek d. lav
119. a. znati b. videti c. gledati d. smatrati 120. a. pesak b. list c. beton d. bra{no
110
31. Zagonetna pri~a Jo{ jedna klasi~na dru{tvena igra lako upotrebljiva za nastavu jezika. Mogu}e je mnogo verzija. Za po~etak predla`emo onu u kojoj se odgovara sa DA i NE (~esto se name}e i odgovor NIJE VA@NO tj. NE ZNA SE). Tako studenti vi{e pri~aju, a uvek je bolje izabrati takvu varijantu. Kao i kod ostalih igara, ne treba studente previ{e prekidati kad gre{e jer pa`nja treba da im bude usredsre|ena na igru, a jezik nesvesno usavr{avaju iz potrebe da se {to preciznije izraze. Treba na}i neku razumnu meru i ispravljati ih samo oko onih elementarnijih gre{aka, naro~ito zato {to je ova igra dovoljno rasprostranjena i zanimljiva da se mo`e igrati i s u~enicima na nekom po~etnom ili osrednjem stepenu znanja. Studentima se postavi situacija, a oni treba da pogode kako je do te situacije do{lo. Kad rekonstrui{u celu pri~u uz pomo} odgovora koje su dobili, treba da je prepri~aju. Odnosno, prepri~ava je onaj koji je do{ao do krajnjeg zaklju~ka kako je do{lo do situacije koja je postavljena na po~etku. U idealnoj varijanti, najbolje je da neki student koji ve} zna za ovu igru i neku zagonetnu pri~u ve} zna da je on vodi sa ostalim studentima. No, i ovako je mogu igrati |aci i bez nastavnika tako {to se neki bolji student unapred upozna sa situacijom i pri~om i onda vodi igru dok mu ostali postavljaju pitanja. Treba napomenuti da ova igra, kao i sve njoj sli~ne, ne mo`e da se igra uvek i te{ko ju je planirati unapred. Naime, nemogu}e je predvideti kako }e grupa s kojom predava~ radi biti raspolo`ena tog dana i da li je uop{te raspolo`ena za igre tog tipa. Zbog toga je bolje ovu igru imati uvek spremnu za slu~aj da lektor proceni da je pravi momenat za nju, ili, ako je ve} ima u planu, da ima u rezervi neku druga~iju aktivnost na ~asu. Evo mogu}ih primera.
Primeri: Situacija 1. U potpuno izgoreloj {umi prona|en je mrtav ronilac u punoj ronila~koj opremi. Kako je do toga do{lo? Re{enje: [uma se nalazila u blizini mora. Kad je izbio {umski po`ar, anga`ovani su i oni avioni koji funkcioni{u tako {to u svoje rezervoare, spu{taju}i se do mora, prigrabe ve}u koli~inu morske vode i onda njome polivaju {umu koja gori (“kanaderi”). Desilo se da je jedan avion, skupljaju}i tako vodu, pokupio i tog ronioca i izbacio ga zajedno s vodom u poku{aju da ugasi po`ar.
Situacija 2. Pored pruge prona|en je mrtav ~ovek. Jedan seljak je video da je izba~en kroz prozor i slu~aj je odmah prijavio policiji. Ubica nije prona|en, ali je autopsijom utvr|eno da je smrt usledila mnogo pre nego {to je mrtvac izba~en iz voza. Kako se to desilo? 111
Re{enje: Mrtvac je umro prirodnom smr}u ranije. No, imao je `elju da bude sahranjen u drugom gradu, a po{to je prevoz mrtvaca skup, njegovi sinovi nisu imali novca za prevoz i re{ili su da ga povezu vozom kao obi~nog putnika, postaviv{i ga u kupe kao da spava. Tokom putovanja iza{li su do bifea i tamo se predugo zadr`ali. Za to vreme, u kupe je u{ao neki ~ovek, stavio svoj te`ak kofer iznad mrtvaca, ali kad je voz naglo zako~io, ovome je kofer pao na glavu. Po{to je uvideo da je ~ovek mrtav, mislio je da ga je njegov kofer ubio pa je, da bi se oslobodio krivice, izbacio ~oveka kroz prozor.
Situacija 3. U pustinji je prona|en mrtav potpuno go ~ovek sa slomljenom {ibicom u ruci. Kako se to desilo? Re{enje: On je s prijateljima leteo iznad pustinje balonom. U jednom momentu, do{lo je do nekakvog kvara i oni su po~eli da gube na visini i zbog toga da izbacuju sve {to su imali sa sobom i na sebi da bi bili lak{i. Kad su ostali i bez ode}e, shvatili su da ih mo`e spasiti jedino to da neko isko~i napolje. Odlu~ili su da o tome odlu~i `reb, odnosno izvla~enje {ibice. Ovaj koji je izvukao kra}u, odnosno slomljnu {ibicu, morao je da isko~i.
32. Uputstva Ovo ve`banje korisno je za ve`be imperativa, ali i usvajanje konstrukcije re~enica tipi~nih za fraze koje se koriste u raznim vrstama uputstava. Ve`banje mo`e biti zabavno, naro~ito ako se studentima da u zadatak da sastave uputstvo za kori{}enje nekog ure|aja koji ina~e svakodnevno koriste, kao u navedenom primeru za telefon. Najbolje je da svi studenti izaberu razli~ite ure|aje. Tu su primeri, ali studenti mogu po svojoj volji izabrati neku spravu koju retko ko ume da koristi, kao na primer elektri~nu kosilicu, motokultivator, miksetu za tonski studio i sl. Jedna od varijacija ove igre/ve`banja je da studenti opi{u kako se ne{to radi ili pravi, na primer kako se pere ve{ na ruke, kako se pere su|e, kako se, po njihovom mi{ljenju, najbolje i najefikasnije u~i...
112
Nivo 5-8 Kao u primeru, daj uputstvo.* (*uputstvo se mo`e davati u obliku imperativa ili infinitiva)
Primer: Uputstvo za kori{}enje telefona Priklju~ite telefon na mre`u uz pomo} prilo`enog kabla. Podignte slu{alicu i proverte da li ~ujete signal tu-tu. Ako je to u redu, izaberite `eljeni broj telefona pritiskanjem dugmi}a na tastaturi. Posle obavljenog razgovora spustite slu{alicu na svoje mesto. Kad ~ujete da telefon zvoni, to zna~i da vas neko zove. Podignite slu{alicu i ka`ite Halo! Posle obavljenog razgovora spustite slu{alicu na mesto.
Uputstvo za kori{}enje telefaksa. Uputstvo za upotrebu fena. Uputstvo za upotrebu lifta. Uputstvo za upotrebu mi{a za kompjuter. Uputstvo za kori{}enje tastature. Uputstvo za {poret. Uputstvo za fri`ider. Uputstvo za ma{inu za ve{. Uputstvo za ma{inu za {ivenje. Uputstvo za fotoaparat. Uputstvo za ma{inu za fotokopiranje. Uputstvo za mikser. Uputstvo za aparat za brijanje. Uputstvo za depilator. Uputstvo za televizor. Uputstvo za video-rikorder. Uputstvo za video-kameru. Uputstvo za termometar. Uputstvo za aparat za masa`u tela. Uputstvo za mobilni telefon. Uputstvo za fritezu. Uputstvo za klima-ure|aj. Uputstvo za grejalicu na struju. Uputstvo za radio-kasetofon. Uputstvo za televizor. Uputstvo za peglu. Uputstvo za elektri~nu ~etkicu za zube. Uputstvo za elektri~ni kuhinjski no`. Uputstvo za ku}ni solarijum. 113
33. Proces rada Ovo ve`banje li~i na ovo gornje. Studentima se kao u navedenom primeru dã u zadatak da opi{u proces rada neke ma{ine ili pravljenja ne~eg. Za ovo ve`banje je potrebno odre|eno predznanje i ~esto zbog komplikovane terminologije najbolje da ga studenti rade pismeno na ~asu uz stalno konsultovanje s lektorom, i to grupe na vi{em nivou znanja. ~esto }e se desiti da je neki student iz hobija ili nekog drugog razloga upoznat s procesom rada neke neuobi~ajene sprave. Neka proba da objasni ostalima kako ta sprava funkcioni{e (recimo kino-projektor). Nivo 6-8 Kao u primeru, opi{i proces rada navedenih ure|aja. Izaberi neki primer sa spiska ili predlo`i neki kojeg nema. Po kom principu radi gramofon? Gramofon je ure|aj za reprodukciju muzike. Radi tako {to zapisani zvuk sa okruglih plo~a na vinilu ~ita uz pomo} igle i reprodukuje ga uz pomo} poja~ala i zvu~nika. Gramofoni prakti~no vi{e nisu u upotrebi zbog pojave CD plejera, ali se koriste kao neka vrsta instrumenta za skre~ovanje u rep-muzici. Po kom principu rade zvu~nici? Po kom principu radi ma{ina za ve{? Po kom principu radi radijator? Po kom principu radi kosilica za travu? Po kom principu radi elektri~ni brija~? Po kom principu radi elektri~na sijalica? Opi{i kako se koristi pegla. Kako se pravi ram za sliku? Kako se koristi testera/elektri~na pila? Kako se koriste igla i konac? Kako se koriste luk i strela? Kako se re`e i name{ta prozorsko staklo? Po kom principu radi ki{obran? Kako se koristi bu{ilica za beton? Po kom principu radi vokmen? Opi{i proces pravljenja ~okolade u fabrici. Opi{i proces proizvodnje vina. Kako se dobija bra{no? Kako se pravi sir? Kako se priprema ro{tilj? Kako se prave cigarete? Po kom principu radi mehani~ki sat? Po kom principu radi budilnik? Kako je radila parna ma{ina? Po kom principu radi motor na benzin? Po kom principu radi akusti~na gitara? Logi~an nastavak su kuhinjski recepti: 114
34. Kuhinjski recepti Najbolje da studenti na ~asu iz glave napi{u kako se sprema neko jelo, makar to bila i jaja na oko ili ~ak i kafa ili ~aj ako ba{ ni{ta drugo ne umeju da naprave. Neka to u~ine po {emi kako se i ina~e pi{u recepti. Dakle, prvo spisak sastojaka, pa onda priprema i na kraju kako se i uz {ta najbolje servira. Pre nego {to po~nu, neka najave za {ta }e pisati recept. Ne smeta ni da dva studenta izaberu isto jelo, naro~ito zato {to }e imati prilike da rasprave koja je varijanta bolja. Ovo ve`banje mo`e se u potpunosti izvoditi na jednom dvo~asu tako {to }e na prvom da pi{u a na drugom da ~itaju recepte, ali im se mo`e dati i da napi{u recept za doma}i zadatak, ~ime im se omogu}ava da prosto prevedu neki recept iz nekog kuvara sa svog maternjeg jezika na srpski. Kuhinjski recepti su tako|e pogodni i za zavr{ne testove. Jednostavno se studentu dã u zadatak da napi{e kako se sprema neko jelo. Koliko student zna, vidljivo je ve} na osnovu toga koje }e jelo da odabere, tako da ovu aktivnost nije lo{e upra`njavati i na testovima za ocenu.
35. [tamparske gre{ke Jedno od klasi~nih ve`banja koje se mo`e primenjivati na puno na~ina. Ovde su navedeni primeri slovnih gre{aka po pravilu zamene jednog slova, ali mogu se sastaviti i primeri koji }e sadr`ati ~este gramati~ke ili sintaksi~ke gre{ke (v. str. 74). Ovakve ili sli~ne primere studenti mogu dobiti da rade na ~asu neko vreme pa ih onda jednog po jednog prozivati da redom govore svoja re{enja. Ako neko ne zna, lektor pita celu grupu ima li neko re{enje. Za ni`e nivoe mogu se bez reda od{ampati re~i sa ispravljenom gre{kom, a na studentima je da ih odaberu i stave odgovaraju}u re~ u odgovaraju}u re~enicu na odgovaraju}e mesto. Nivo 6-9 Svaki primer sadr`i po jednu slovnu gre{ku. Na|i je i ispravi. Ko je lud ne budi mu drum. Ko je lud ne budi mu drug. 1. Vatra i soda su dobre sluge, a zli gospodari. 2. Svakog mosta tri dana dosta. 3. Vi{e volim s mudrim plakati, nego s ludim zevati. 4. Vrana vrani o~i ne sadi. 5. Na kukama se poznaju junaci. 6. Videla baba kako konja potkivaju pa i ona digla nogu. 7. Zabranjeno braniti `ivotinje! 8. Robu kupljenu na drugom testu obavezno prijavite na kasi. 9. Zatvoreno zbog godi{njeg odbora. 10. Na{a predstavnica je u Honoluluu postala mi{ sveta. 11. Tra`i se atraktivna devojka za rat u butiku. 12. Pe{aci, pre|ite na drugu stranu ubice.
115
13. Opasno je naslanjati se na brata. 14. Deca su ukras cveta. 15. U centru kavane predsednik Kastro obratio se okupljenom narodu. 16. Najzad je objavljen zvani~ni {it meseca. 17. Kad je saznao da mu je iznenada pove}ana norma, gospodin Zoni} nije mogao da se oporavi od soka. 18. Neki mangupi su i{li po kraju i prali ve{ koji se su{io napolju na {triku. 19. Neodgovorni gra|ani su opet zapalili sve}e u kontejneru. 20. Inspektor Petrovi} je re{io da na ceo slu~aj stavi ma~ku. 21. Radari su najavili ve}e prihode p{enice ove godine. 22. Planina je najvredniji metal na svetu. 23. U~iteljica nas je u~ila da posle kori{}enja kreme treba prati ruke. 24. Za ovu sve~anu priliku majstor kuhinje smuvao je svakom po jednu prvoklasnu ribu. 25. Novak nije stigao na vreme pa smo morali da ga pozajmimo od prijatelja. 26. Ne znam kako je sad, ali jednom smo u tom restoranu seli sasvim pristojno. 27. Vrlo uspe{an dribling, ali je Savi}evi} na kraju vrlo traljavo {utirao lepom nogom. 28. Kao studenti `iveli smo stra{no skromno i neuredno. Petkom smo ru~ali, utorkom ve~erali, a kredom smo prali su|e. 29. Posle osve`avaju}eg letnjeg pljuska celom du`inom neba se, na de~iju radost, prostrla velika tuga. 30. Miki je dugo tra`io gove|u kocku za supu, ali ju je Pluton prona{ao i zakopao u dvori{tu. 31. Najbolje `ene graditeljima u Po`arevcu. 32. Izvinjavamo se ~itaocima zbog neprijatne olovne gre{ke. 33. I ove godine sve o~i bile su uverene u na{e vaterpoliste. 34. Treba re}i da se Slatka Valentina dugo razbijala kao kafanska peva~ica pre nego {to je ispekla zanat. 35. Nismo mogli da odlu~imo koji gra{ak za ve{ da kupimo. 36. To je dobar restoran, jedini je problem {to za pi}e, umesto sosa od paradajza, koriste industrijski ke~ap. Napomena: Ni`im nivoima mogu se dati ovi i sli~ni primeri, ali uz ponu|ena ali izme{ana re{enja. {oka, mestu, krede, krali, odmora, hit, hraniti, mukama, slovne, platina, gosta, ulice, kosku, sveta, uperene, vrata, rad, Havane, vadi, `aba, ta~ku, ratari, pra{ak, razvijala, `elje, mis, sredom, voda, skuvao, jeli, sme|e, levom, duga, pevati, Novac
36. Defini{i re~ Jo{ jedna ~esta i dobra ve`ba i za ni`e i za malo naprednije nivoe. Nastala je verovatno iz iskustva leksikografa koji su prvi po~eli da se susre}u s problemom definisanja nekih naizgled sasvim uobi~ajenih pojmova. Ne{to ni`im nivoima mo`e se dati u zadatak da defini{u re~i po sopstvenom izboru, a za one naprednije sastaviti spisak i dati im da probaju da za njih daju definicije na srpskom. 116
Odgovori na postavljena pitanja: Primer: [ta zna~i biti bogat? Mogu}i odgovori: Bogat ~ovek je onaj koji ima puno para. Bogat je suprotno od siroma{an. Bogat je onaj koji puno zna. Bogat je ~ovek koji ne zna {ta }e s parama pa onda ~esto gubi pravi ose}aj za vrednost. 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19. 20. 21. 22. 23. 24. 25. 26. 27. 28. 29. 30. 31. 32. 33. 34. 35. 36. 37. 38. 39. 40. 41. 42.
[ta je to stolica? [ta je to automobil? [ta je staklo? [ta je trava? [ta je to cvet? [ta je to {uma? [ta je to utorak? [ta je vazduh? [ta je to kada? [ta je olovka? [ta je slon? [ta je to ruka? [ta su to le|a? [ta je to srce? [ta je mozak? [ta je to ptica? [ta su to vrata? [ta je to prozor? [ta je to ~aj? [ta je to muzika? [ta je to umetnost? [ta je to ma~ka? [ta je to pas? [ta je konj? [ta je krava? [ta je prase? [ta je to grad? [ta je to pirina~? [ta je to hleb? [ta su to banane? [ta je to ti{ina? [ta je to telefon? [ta je to ra~un? [ta je to vreme? [ta je to dim? [ta je to jutro? [ta je to ljubav? [ta je zadatak? [ta je to poklon? [ta je to noga? [ta je to vic? [ta je to roman?
43. 44. 45. 46. 47. 48. 49. 50. 51. 52. 53. 54. 55. 56. 57. 58. 59. 60. 61. 62. 63. 64. 65. 66. 67. 68. 69. 70. 71. 72. 73. 74. 75. 76. 77. 78. 79. 80. 81. 82. 83. 84. 117
[ta je to bioskop? [ta je to pozori{te? [ta je to film? [ta je to pijaca? [ta je to istina? [ta je to primer? [ta je to stvar? [ta zna~i biti pametan? [ta zna~i biti blizu? [ta zna~i biti pristojan? [ta zna~i putovati? [ta zna~i doputovati? [ta zna~i biti dobar? [ta zna~i biti lo{? [ta zna~i biti glup? [ta zna~i u`ivati? [ta zna~i leteti? [ta zna~i pevati? [ta zna~i svirati? [ta zna~i plesati? [ta zna~i igrati se? [ta zna~i jesti? [ta zna~i piti? [ta zna~i prati? [ta zna~i biti brz? [ta zna~i biti lep? [ta zna~i posle? [ta zna~i odmah? [ta zna~i svakodnevno? [ta zna~i prednji? [ta zna~i biti zadovoljan? [ta zna~i biti umoran? [ta zna~i umreti? [ta je te{ko? [ta su to ljudi? [ta zna~i biti prazan? [ta zna~i tra`iti? [ta zna~i upoznati? [ta zna~i pevati? [ta je to {ta? [ta je to za{to? [ta je to najve}i?
37. Podela uloga po scenariju Jedan od najklasi~nijih vidova vo|enja konverzacije, sintaksi~kih ve`bi i usvajanja nove leksike. Mo`e se sprovoditi na vi{e na~ina, ali je u svakom slu~aju najbolje proceniti na licu mesta kako su u~enici raspolo`eni na ~asu i koji im oblik najvi{e odgovara. Mogu im se zadati situacije pa da odmah pristupe improvizovanoj konverzaciji, mo`e im se zadati situacija pa da sami podele uloge, mo`e im se ostaviti vremena da se dogovore kako }e razgovor izgledati ili im celu situaciju dati za doma}i zadatak.* Nivo 4-8 Primeri scenarija: 1. U restoranu, naru~ivanje 2. Kupovina: na pijaci, u butiku, u mesari, u pekari, u kiosku... 3. U second-hand shopu ili prodavnici svega i sva~ega. Radnja s poklonima ili sli~no. 4. Kod lekara. Pacijent dolazi kod lekara op{te prakse. 5. Dogovor oko toga koji }e se film ili bioskopska predstava gledati. Uop{te - kuda iza}i. 6. Razgovor posle filma, predstave, koncerta ili sli~no. 7. U turisti~koj agenciji. Podela uloga. Dogovor oko nekog putovanja. 8. Po{ta. Slanje paketa u inostranstvo. Slanje telegrama ili preporu~ene po{iljke. 9. Banka. Otvaranje ra~una, uplata novca. 10. Preslu{avanje grupe izgrednika u policijskoj stanici. 11. Legitimisanje na ulici ili na granici. 12. Carina. Carinik i putnici. Prijavljivanje robe. Poku{aj da se ne{to pro{vercuje. 13. U TV ili radio studiju - podela uloga. Voditelj i li~nosti iz javnog `ivota. 14. Su~eljavanje politi~kih kandidata pred izbore. Podela uloga u studiju ili na tribini. 15. Ispit iz nekog predmeta, po izboru. Profesor i u~enik. 16. Internet. Rasprava o internetu. 17. Kod automehani~ara. 18. Na utakmici ili posle nje. Rasprava o dobroj/lo{oj igri reprezentacije ili sva|a navija~a su~eljenih klubova. 19. Kod frizera. 20. Kod psihijatra. Sesija po izboru. 21. Su|enje zbog nekog prekr{aja. Po izboru studenata. Podela uloga: sudija, optu`eni, tu`ilac, advokat... 22. Razgovor u kafi}u o {tetnosti alkohola ili cigareta. 23. Slu~ajno upoznavanje na ulici. Izbor situacije. 24. Mladi} poku{ava da {armira ili zavede devojku koju je tek upoznao. Obrnuto. 25. Jedna prijateljica obja{njava drugoj kako se sprema neko jelo. 26. U apoteci. Dolazi mu{terija koju ne{to boli, ima kijavicu ili sli~no. Tra`i savete. 27. U prodavnici, butiku, samoposluzi, piljarnici, mesari, pekari... Kupac dolazi da reklamira proizvod koji je tu kupio. 28. U video-klubu. Radnik i mu{terija koja ne zna ta~no {ta ho}e. Ili po dogovoru. 29. Redakcija nekih novina (najbolje da studenti biraju vrstu novina). Na sastanku. Podela uloga. 30. Rasprava o vremenu i globalnim klimatskim promenama. 31. Dogovor oko odlaska na izelet. Podela uloga i organizacija. 32. Dogovor oko kupovine/iznajmljivanja stana ili ku}e. * Jo{ sli~nih primera scenarija mo`e se na}i na internetu na stranici http://main.amu.edu.pl/~sipkadan/pp/scenar.htm, po ideji Danka [ipke
118
33. Kod gatare. Podela uloga. 34. Sekta{i dolaze u ku}nu posetu i poku{avaju da ubede porodicu da se u~lane u njihovu sektu. 35. Rasprava `irija na izboru za mis. 36. Odlazak u lov. Rasprava lovaca ili ribolovaca posle ulova ili dogovor oko toga kako }e se loviti, po izboru. 37. Prodavac koji ide po ku}ama. Vrata otvara neko od uku}anih, a prodavac nudi neke proizvode, npr. alat, usisiva~e, mikser ili neki drugi aparat za kuhinju, enciklopediju, atlas sveta, preparate za mr{avljenje, visok pritisak i sl... Po izboru. 38. Prijatelji gledaju na televiziji neku (dosadnu/lo{u/dobru/osrednju...) seriju ili film i naglas komentari{u. 39. U teretani, na ve`bama se upoznaju dve devojke. Obe bi htele da smr{aju. Savetuju jedna drugu. 40. Na skijanju. Grupa skija{a raspravlja o stazama, sme{taju u hotelu i sl.
38. Nastavi dijalog Studentima se zadaju papiri sa zapo~etim situacijama da sami zavr{e dijalog. Najbolje je dati studentima da biraju situaciju koja im se najvi{e dopada pa da onda na ~asu pismeno zavr{e zapo~eti scenario, pojedina~no ili u grupama. Mogu ga raditi i za doma}i. Nivo 2-4 1. Milena i Igor se poznaju jo{ iz gimnazije i bili su dobri prijatelji. Posle dve godine, sre}u se prvi put na Filozofskom fakultetu. Milena: Igore! Igor (sme{i se): Zdravo Milena. Milena: Izvini, ali otkud ti ovde? Zar ti nisi upisao fiziku? Igor: Jesam, ali ovde sam do{ao da se na|em sa svojom devojkom. Milena: Aha, tvoja devojka studira ovde... Igor: Ne, ona studira matematiku, ali ovde smo se dogovorili da se na|emo. Milena: Dobro, izvini, radoznala sam, ali za{to ovde? Igor: Zadatak: Nastavi dijalog do Mileninog i Igorovog rastanka. 2. Gospodin Nikoli} i gospo|a Stevi} su kom{ije. Sre}u se na pijaci. G. Mitrovi}: Dobar dan, kom{inice. G-|a Gagi}: Dobar dan. G. Mitrovi}: Obi~no ovde sre}em va{eg mu`a. G-|a Gagi}: Ponekad promenimo uloge. Ja kupujem a on kuva. G. Nikoli}: Dobro, nego, izvinite {to sam ovako radoznao. Za{to ste kupili toliko krompira? 119
Tu ima najmanje 5 kila! G-|a Gagi}: Hmm... I ja sam radoznala. Re}i }u vam ako mi ka`ete za{to ste na pijacu do{li u sve~anom odelu i s kravatom. I {ta }e vam ki{obran po ovako vedrom i lepom danu? G. Mitrovi}: Zadatak: Nastavi dijalog do njihovog rastanka.
3. Sandra ima osam godina. Ona svakog dana dolazi u istu pekaru koja se nalazi u kom{iluku. Sandra: Dobar dan. Pekar: Zdravo, Sandra. Kao i obi~no? Sandra: Ne, danas samo jednu kiflu i ~okoladu. Pekar: Kiflu sa susamom ili bez njega? Sandra: Ne, kiflu sa {e}erom. Pekar: Slu{aj, Sandra. U kifle nikad ne stavljamo {e}er, a, osim toga, u pekari se ne prodaju ~okolade. Sandra: Ali mama mi je tako rekla. Pekar: Jesi li sigurna? Sandra: Zadatak: Nastavi dijalog do Sandrinog odlaska iz pekare. 4. Prodavnica cipela. Ulazi Dejan, mladi} od dvadesetak godina. Prodavac: Dobar dan. Izvolite... Dejan: Hvala, samo da pogledam ~ega ima. Prodavac: Ni{ta posebno. Rasprodajemo robu jer se radnja zatvara. Imamo samo ova dva modela patika. Dejan: Kako samo dva modela? Pa pune su vam police. Prodavac: Jesu, ali od ostalih imamo samo jako male brojeve. Dejan: Kako male? Pa ovi na policama su veliki... Prodavac: Zadatak: Nastavi dijalog do Dejanovog izlaska iz prodavnice.
5. Prodavnica name{taja. Sanja i Zdravko, mladi bra~ni par, do{li su da kupe krevet. Sanja: Ovaj je lep, ali ~ini mi se da je prevelik. Zdravko: Prevelik? Pa i mi smo veliki. Sanja: Da, ali soba nam je mala. Zdravko: Da li je za krevet va`nija veli~ina sobe ili to koliko smo mi veliki? Sanja: I jedno i drugo. 120
Zdravko: A izgled? Sanja: I izgled je va`an. Zdravko: Zadatak: Nastavi dijalog do Sanjinog i Zdravkovog dogovora oko kupovine odgovaraju}eg kreveta. 6. Pet-{op (prodavnica za ku}ne ljubimce). Ulazi gospodin \or|evi}, stari mu{terija. Prodava~ica: Dobar dan, gospodine \or|evi}u. Kako je Kuki? G. \or|evi}: Kuki je odli~no, ali sad nisam do{ao zbog njega nego zbog svog prijatelja. Prodava~ica: Da...? Izvolite. G. \or|evi}: Znate li da li neko poklanja ma~i}e? Prodava~ica: Naravno, toga uvek ima. Kakvu bi ma~ku Va{ prijatelj `eleo? Rasnu? Neku slatku obi~nu? G. \or|evi}: Da budem iskren, to nije toliko va`no. Njemu ma~ka treba zbog mi{eva. U ku}i su mu se pojavili mi{evi, odnosno, ta~nije, pacovi. Ogromni pacovi! Prodava~ica: Zadatak: Nastavi dijalog do zavr{etka dogovora g. \or|evi}a i prodava~ice. 7. Prodavnica tehni~ke robe. Ulazi kupac. Prodavac: Dobar dan. Izvolite. Kupac (besan je): Dobar dan. Pre dva dana sam ovde kupio {poret i ve} ne radi. Prodavac: [ta mu fali? Kupac: [ta mu fali?! Ni{ta ne radi, eto {ta mu fali. Prodavac: Jeste li poneli garantni list i ra~un? Kupac: Naravno da sam poneo. I nemojte me, molim vas, pitati da li sam {poret uklju~io u struju. Prodavac: Zadatak: Nastavi dijalog. (tako|e v. str. 136/50)
39. Sinopsis ili pri~a Jo{ jedan od klasi~nih oblika pismenih ve`bi s kreativnom motivacijom. Ovde su dati primeri sinopsisa koji studenti treba da nastave ili da na osnovu nje napi{u drugu pri~u, kratku dramu, scenario ili {ta im se vi{e svi|a. Varijante ovog ve`banja su brojne. Studentima se mo`e dati neka nezavr{ena pri~a (v. literaturu) da je oni zavr{e, bilo da se radi o vrhunskoj knji`evnosti bilo da se radi o nekoj istinitoj pri~i, putopisu ili ~ak ~lanku iz novina. Primeri: 121
Nivo 6-9 PISMENE VE@BE. Nastavi i zavr{i sinopsis ili sastavi pri~u ili dramu na osnovu zadate situacije. 1. Pla`a Na pla`i se odmaraju i sun~aju dva starija bra~na para. Igraju karte. Dolazi grupa tinejd`era. Pu{taju glasnu muziku, po~inju da se vrzmaju oko njih, da ih prskaju vodom. U jednom momentu, jedan od penzionera ih zamoli da se pona{aju pristojnije i da ih ostave na miru. Me|utim, jedan od mladi}a ga samo opsuje... 2. Uskrs Pred Uskrs sin, }erka i majka farbaju jaja. Otac popravlja usisiva~ koji se pokvario. Svi su malo nervozni jer sutra na ru~ak dolazi puno gostiju. U kuhinji se ve} sprema hrana za sve~ani uskr{nji ru~ak. Odjednom, u goste dolazi neo~ekivani gost. To je dosadni o~ev poznanik kojeg zna jo{ iz {kole i koji ima obi~aj povremeno da svrati. Majka ga poziva da u|e i da popije kafu. Otac je nervozan jer ne uspeva da popravi usisiva~, ali ne prestaje da radi dok je gost tu. I deca nastavljaju da farbaju jaja. Gost se raspituje oko toga ko {ta radi svojim dosadnim pitanjima. Posle svega, ocu “pukne film” i on krene da ga isteruje napolje. Gost se uvredi. Dolazi do konflikta. 3. Frizerski salon U frizerskom salonu za mlade je naizgled sve mirno. Jednoj devojci frizerka farba kosu, a njenog mladi}a {i{a frizer. Jo{ dvoje ~ekaju na red i ~itaju neke ~asopise. Me|utim, ispostavi se da je frizerka gre{kom devojku umesto u svetlo plavo ofarbala u tamno crno. Kad to vidi, devojka vrisne. Njen mladi}, usred {i{anja, poluo{i{an, ustaje sa stolice i po~inje da se sva|a i sa frizerkom i sa frizerom. Oni se pravdaju, ali on ih previ{e vre|a, agresivan je i sva|a prerasta u tu~u izme|u njega i frizera. Ostali poku{avaju da ih smire, ali pogre{no ofarbana devojka, tako|e previ{e iznervirana, na strani je svog mladi}a. Op{ti nered. Pored salona prolaze dva policajca i kad vide {ta se zbiva, ulaze unutra. Po~inje obja{njavanje.
4. Voz Poslovni, ekspresni voz. Mladi} je krenuo u posetu svojoj devojci koja `ivi u unutra{njosti da se upozna s njenim roditeljima. Oni ga ~ekaju na ru~ak. On sedi i spokojno slu{a muziku na vokmenu. U istom kupeu je strarija `ena koja ~ita ljubavni roman, jedan ~ovek koji putuje nekim poslom i neka devojka koja je krenula da poseti svog momka u vojsci. Mladi} gleda kroz prozor i u~ini mu se da ne{to nije u redu. Pita gospo|u pored sebe kuda ide voz u kom se nalaze. Ispostavlja se da je on u{ao u potpuno pogre{an voz. Budu}i da do slede}e stanice ima jo{ puno, mladi} re{i da povu~e sigurnosnu ko~nicu i tako iza|e iz voza. Osatli putnici poku{avaju da ga spre~e. Nailazi kondukter...
122
40. Dr`ave i gradovi (Zanimljiva geografija) Naziv ove igre zapravo ne odgovara verziji koja se preporu~uje za ve`banja na u~enju jezika, ali ovde stoji jer je ta igra poznata pod tim imenom. Ovde dajemo primer tabela za tri razli~ita nivoa u~enja, a naravno da se pojmovi mogu menjati. Igra se na ~asu mo`e igrati na vi{e na~ina. Ipak, preporu~uju se standardna pravila. Nasumi~no se izabere slovo na koje treba da po~inju pojmovi upisani u kolone tabele. Kad prvi student ili grupa zavr{i ostalima se {topuje jo{ jedan minut do kraja. Da ne bi bilo kasnijeg dopisivanja pojmova, najbolje da pre po~etka svaka grupa ili student prijavi koliko im pojmova nedostaje. Ova igra nije zanimljiva ako se ne igra na poene, a pravila bodovanja su uglavnom svuda ista. Ako neka ekipa ima jedina neki pojam ona dobija 20 poena, u slu~aju da dve ili vi{e ekipa imaju razli~ite odgovore, a neka ekipa nema odgovor tada sve dobijaju po 15 poena (osim ove koje nije dobila ni{ta). Po 10 poena ekipe dobijaju ako sve imaju odgovore ali razli~ite. Po 5 poena upisuju ekipe koje imaju iste odgovore. Nivo 1-2 zbir
Dr`ava
zamenica predlog ili prilog
pridev
glagol
imenica m. ili s. roda
imenica @.roda
Nivo 3-5 zbir
pridev
glagol na eti -uti ili -ci
Glagol na -ati ili -eti
Imenica s nastavkom -lac ili -ac
imenica sa sufiksom -ija
imenica sa sufiksom ost ili -et
stvar (predmet)
biljka
`ivotinja
dr`ava
123
Nivo 6-8 zbir
`ivotinja
biljka
Imenica na -nik
Imenica na -lac
imenica sa sufiksom -ija imenica sa sufiksom -ost ili -et
glagol na -uti ili -ci
glagol na -iti
glagol na -eti
glagol na -ati
41. Pome{ana pitanja i odgovori Na osnovu primera je ve} jasno {ta ovde treba da se radi. Studenti treba da na liniju desno upi{u broj pravog odgovora sa spiska. Ovi primeri su namenjeni ni`im nivoima, ali se ve`banje mo`e primeniti i na vi{e tako {to bi se uvrstila te`a pitanja, na primer iz Kviza 1. (v. str. 80). Nivo 2-4 VE@BE: RAZUMEVANJE TEKSTA, USVAJANJE LEKSIKE Pitanja i odgovori su se pome{ali, ali ne svi. Ponekad ispod pitanja stoji ispravan odgovor. Spoji pitanja s ta~nim odgovorom upisuju}i odgovaraju}i broj u ku}icu pored 1. Za{to deca idu u osnovnu {kolu? Zato {to tad prestaje da bude hladno i zato {to mogu vi{e da se {etaju i provode slobodno _________ vreme napolju. 2. Gde `ive slonovi? Da.
________
3. Za{to Mesec svetli? Zbog vitamina i raznih drugih hranljivih materija.
________
124
4. Kad je najbolje i}i na izlet? Krajem petnaestog veka.
________
5. Kako je po~eo Drugi svetski rat? U pozori{tu.
________
6. Kad je otkrivena Amerika? Kad se zavr{i no}
________
7. Koja zemlja je poznata po vetrenja~ama i lalama? Nauka nema odgovor na to pitanje.
________
8. Za{to je Novakovi} zakasnio na posao? Zato {to ga obasjava Sunce.
________
9. Ima li `ivota posle smrti? Australija.
________
10. Od ~ega se pravi hleb? Od bra{na, kvasca, soli i vode.
________
11. Za{to se sisari zovu sisari? Zato {to je tramvaj bio u kvaru.
________
12. Koliko vremena bebe provode u maj~inom stomaku? Devet meseci.
________
13. Od ~ega se sastoji jedan dan? Od 24 ~asa.
________
14. [ta je to most? Vrsta vo}a crvene boje.
________
15. Koje su tri najpoznatije vrste majmuna? Veliki plavi kit.
________
16. Po ~emu je poznat Egipat? Hitlerovim napadom na Poljsku.
________
17. Po ~emu je poznata [vajcarska? Po plja~kanju banaka.
________
18. [ta je to ljubav? Gra|evina koja spaja dve obale.
________
19. Ko je izmislio nulu? ^arli ^aplin.
________
20. Koja je najve}a `ivotinja na Zemlji? To je kad nekog voli{.
_________ 125
21. Kako se zove najpoznatiji mi{ na svetu? Jurij Gagarin.
________
22. Gde se ljudi kupaju? Po piramidama i slivu reke Nil.
________
23. Kako se zvao najpoznatiji komi~ar iz ere nemog filma? Albert Ajn{tajn.
________
24. Koji je najmanji kontinent na svetu? Pecanje.
________
25. Gde se prodaju lekovi? U raju.
________
26. Kako se jo{ zove ribolov? [impanze, gorile i pavijani.
________
27. Da li u proseku `ene `ive du`e od mu{karaca? Ne.
________
28. Koliko pauci imaju nogu? Osam.
________
29. Koliko je trajao Prvi svetski rat? ^etiri godine.
________
30. Kako se zvao najpoznatiji fizi~ar XX veka? Miki Maus.
________
31. Gde su `iveli Adam i Eva? U Africi i Aziji.
________
32. Kako se zvao prvi ~ovek u Svemiru? Zvono.
________
33. Od ~ega se pravi pavlaka? Od mleka.
________
34. Za koga se ka`e da je lak? Po ~okoladi, satovima, siru i bankama.
________
35. [ta je to jagoda? Kra}i put za Indiju.
________
36. Koje su boje brazilski dresovi? Mokar.
________
126
37. Kakav je crnac kad iza|e iz Crnog mora? @ute.
________
38. Za{to ljudi vole prole}e? Zato {to je tako organizovan saobra}aj.
________
39. Po ~emu su poznati Boni i Klajd? Kad je lepo vreme i kad nema ki{e.
________
40. Ima li jo{ `ivih mamuta? U svinjcu.
________
41. [ta je Kolumbo tra`io prona{av{i Ameriku? Holandija.
________
42. [ta su to slepci? Arapi.
________
43. [ta obi~no krave nose oko vrata? Patke.
________
44. Kada se za nekog ka`e da je sit? Za onog ko nije te`ak.
________
45. [ta su Paja i Pata? Ljudi koji ne vide.
________
46. Gde `ive svinje? U apoteci.
________
47. Za{to je zdravo jesti sve`e povr}e? Zato {to sisaju maj~ino mleko kad su mali.
________
48. Kad po~inje jutro? Kad se neko dobro najede.
________
49. Za{to se kamioni mimoilaze? Da nau~e da pi{u i ~itaju i steknu osnovna znanja iz ostalih nauka.
________
50. Gde se obi~no odr`avaju predstave? Na pla`i i u kupatilu.
________
127
42. Hajde da pri~amo o... Ljudi se upu{taju u razgovore o svemu i sva~emu, pa tako povremeno i u teme koje naizgled mogu delovati bespotrebno ili nezanimljivo, ~ak i u stvari u koje se sagovornici ~esto vrlo slabo razumeju. Ipak, takvi razgovori umeju da se ispostave kao veoma zanimljivi, a sagovornici se ponekad i sami na|u u ~udu koliko o nekim stvarima imaju da ka`u a da im to nikad nije palo na pamet. Ova konverzacijska ve`ba sastavljena je po ugledu na takve situacije. Na ovom spisku su popisane teme, odnosno pojmovi koji umeju da se jave u takvoj vrsti razgovora. Na nastavniku je da odabere na~in na koji }e se ova ve`ba izvoditi. Pojmovi su numerisani tako da studenti mogu nasumice re}i neki broj i tako odabrati temu. Jedan od na~ina je da lektor pita studenta {ta mo`e da ka`e i {ta sve zna o temi pod brojem koji je rekao. Drugi na~in je da se studenti podele u parove i da krenu da pri~aju o toj temi. Od ovog ve`banja mo`e se napraviti ~ak i igra na poene tako {to se studenti podele u grupe pa se onda na tabli upisuju bodovi gde se svaki bod dobija za neku konkretnu ~injenicu koju grupa ima da saop{ti u vezi s temom koja je pred njim. Ukoliko se igra ta igra, bolje je ispisati pojmove na ceduljice i onda ih izvla~iti iz {e{ira. To tako|e mogu da u~ine studenti pre po~etka igre, prepisuju}i zadate pojmove na ceduljice.
1. zvezde 2. ma~ke (pona{anje, vrste, rase) 3. zaga|enje, ekolo{ki problemi 4. oblaci 5. ma{ina za ve{ 6. gljive 7. vremeplov 8. `estoka alkoholna pi}a 9. sokovi 10. kupatila 11. taksi 12. parfemi 13. drve}e 14. insekti 15. tenis 16. prigradska naselja 17. pauci 18. {poret, rerna 19. ribe, ribolov, pecanje 20. olimpijada 21. komarci 22. mi{evi i pacovi 23. hipermarketi 24. laganje 25. automobili 26. opstanak ugro`enih vrsta 27. telefoni (mobilni i fiksni)
28. kleptomanija 29. sladoled 30. ku}e, zgrade 31. televizijske reklame 32. reklame na bilbordima 33. radio 34. sirevi 35. bilijar 36. brodovi, ~amci, jahte 37. letenje avionom 38. rase pasa 39. biciklizam 40. nao~ari za sunce 41. kuglanje 42. internet 43. ptice 44. muzi~ki ure|aji 45. skijanje 46. gradski prevoz 47. eutanazija 48. cve}e 49. egzoti~na hrana i kuhinje 50. snabdevenost prodavnica 51. formula 1 52. ve{ta~ko navodnjavanje 53. globalno zagrevanje 54. vegetarijanstvo 55. ekstremni sportovi 56. peglanje
128
57. seoski turizam 58. droge, narkomanija 59. plasti~na hirurgija 60. donji ve{ 61. vreme, klima 62. budilnici 63. more, pla`a, kupanje 64. pijaca, kupovina 65. {umski po`ari 66. organizovani kriminal 67. teleportacija 68. otkrivanje svemira 69. moda 70. `uta {tampa 71. torte i kola~i 72. stari zanati 73. borila~ke ve{tine 74. voz, `eleznica 75. lov na divlja~ 76. kloniranje 77. nepoznate civilizacije 78. erotika i pornografija 79. vino i pivo 80. pranje su|a 81. oru`je 82. kaktusi 83. konzerviranje hrane 84. satovi
43. Intervjui Intervju kao oblik u primeni nastave jezika ima puno varijanti. Za vi{e kurseve najpogodniji je najklasi~niji i najjednostavniji intervju u kojem jedan student usmeno intervjui{e drugog. Mogu se staviti u uloge imaginarnih li~nosti ili stvarnih za koje svi znaju. Da bi ova forma dobila na dinamici mo`e se zaista koristiti diktafon, {to omogu}uje kasnije preslu{avanje materijala i to da studenti sami uo~avaju svoje gre{ke. Ni`i nivoi mogu pisati pitanja i odgovore na ~asu ili, kao u ovom primeru, odgovarati na seriju postavljenih pitanja. Ovde su dati primeri intervjua gde studenti treba da se stave u uloge poznatih li~nosti, da oni budu ti koji su postali slavni. Mogu da biraju profesiju koja im se najvi{e svi|a. Kao i obi~no, mogu odgovarati na pitanja usmeno ili pismeno na ~asu ili za doma}i, pa da im lektor naknadno postavlja potpitanja. Pitanja za pop-rock zvezdu: Kako obja{njavate tako veliki uspeh va{eg poslednjeg albuma? Od raspada va{eg benda ovo je va{ prvi solo-album. Da li su ostali ~lanovi grupe zavidni zbog ovolikog uspeha? [ta mislite, da li va{i stavovi, tekstovi va{ih pesama i uop{te va{e kontroverzno pona{anje mogu lo{e da uti~u na omladinu? Da li planirate neku turneju? Ako da, gde }ete sve svirati? Jedan poznati kriti~ar je primetio da vi nemate sluha i da ga va{e pevanje podse}a na {kripanje krede po tabli. Kako to komentari{ete? U jednom ranijem intervjuu ste izvjavili da vas ne zanimaju problemi starijih ljudi. Da li ste razmi{ljali o tome da }ete i vi jednog dana biti stari? Gde pronalazite inspiraciju za svoje tekstove? Kako i kada ste nau~ili da svirate gitaru? Kakvi su vam planovi? Radite li na novom albumu? Imate li novih pesama? [ta imate da poru~ite na{im ~itaocima? Pitanja za poznatog pisca: Va{ poslednji roman preveden je na 14 jezika i prodat je u skoro milion primeraka. Da li ste o~ekivali toliki uspeh? Da li vas tako iznenadna slava malo pla{i i mislite li da }e uticati na va{e pisanje? U va{im knjigama naro~ito je prisutan psiholo{ki nivo. Da li ste se bavili psihologijom stru~no ili ste neka vrsta samouka po tom pitanju? Za{to u va{im romanima ima tako malo dijaloga? Jeste li probali da pi{ete drame ili neku drugu vrstu teksta osim pri~e i romana? Koliko u va{im romanima ima va{eg stvarnog `ivota? Ponekad su situacije toliko uverljive da sve izgleda kao da prepri~avate doga|aje iz li~nog iskustva. Neki kriti~ari su veoma o{tri prema va{em pisanju. ~ak se ~uje da va{i romani nisu ni{ta drugo nego kompilacija ve} objavljenih re~enica. Kako to komentari{ete? Ljubavne scene u va{im delima su dosta slobodno opisane. Da li mislite da je to ono {to najvi{e privla~i va{e ~itaoce? Kako }e se zvati va{ slede}i roman? [ta biste poru~ili na{im ~itaocima? 129
Pitanja za filmskog re`isera: Va{ poslednji film jedva da se prikazivao u na{im bioskopima. Otkud toliki komercijalni debakl posle ranijih velikih uspeha? Ipak, kriti~arima se ovaj film uglavnom dopao... Kako obja{njavate to neslaganje publike i kritike? Da li ste u skorije vreme dobijali ponude od stranih distributera? Ho}ete li i ubudu}e pisati scenarije za svoje filmove ili }ete probati sa ne~ijim tu|im? Vi nikad niste radili sa velikim filmskim zvezdama. Kako to ako se uzme u obzir da su neki va{i filmovi prili~no skupi? Da li dok radite na filmu imate na umu neku ciljnu grupu ili postupate po svojim trenutnim interesovanjima? Koji su filmski autori najvi{e uticali na vas? Imate li svoj najdra`i film, i ako da - koji je to? Koji je slede}i va{ projekat? Pitanja za filmsku zvezdu: Da li ste u detinjstvu ma{tali da postanete to {to jeste? Pro{le godine igrali ste glavnu ulogu u tri filma. Da li je to dosad va{ najve}i godi{nji anga`man? Prilikom rada na svom imid`u, da li vi{e vodite ra~una o svom izgledu ili usavr{avanju gluma~ke tehnike? U gotovo svim filmovima vi se skidate. Da li vas takav izbor re`isera pomalo ljuti ili raduje? Ima li nekih scena koje ste odglumili a kojih se stidite? Ako da - kojih? Jednom ste izjavili da se ne dru`ite sa svojim kolegama jer su vam dosadni. Na {ta ste ta~no pri tom mislili? Ostvarili ste i puno pozori{nih uloga. Gde vi{e volite da glumite? U filmu “Mi{ljenje jedne doma}ice” vi odli~no ma~ujete. Jeste li se posebno spremali za ulogu ili ste to umeli i ranije? Za film “Skok u veliku rupu” morali ste da se ugojite 20 kilograma. Da li vam je to te{ko palo? Osim u ulogama u filmovima imali ste i nekoliko ispada u javnim nastupima na televiziji. Da li volite da {okirate publiku? Pitanja za poznatog fudbalera: Ovo je peta sezona u reprezentaciji i dosad ste postigli 30 golova. Da li vam imponuje taj bilans? Pro{le godine ste progla{eni za sportistu godine. Da li vas je iznenadio taj izbor s obzirom na veliku konkurenciju? Nedavno je Batistuta izjavio da vi polovinu svojih golova posti`ete slu~ajno. Kako obja{njavate tu njegovu izjavu? 130
Poznati ste po svojem izvo|enju slobodnih udaraca. Da li vi{e volite da {utirate spoljnim ili unutra{njim delom kopa~ke? Koliko ~esto i na koji na~in uve`bavate izvo|enje slobodnih udaraca? Kako to da ste se opredelili da igrate na poziciji desnog krila kad bolje {utirate levom nogom? Da li je istina da u {koli niste igrali ~ak ni za prvi tim u svom razredu? Ko su bili va{i idoli kad ste bili mali? Od svog poslednjeg transfera zaradili ste 15 miliona dolara. [ta planirate s tolikim novcem? [ta planirate da radite kad zavr{ite s karijerom fudbalera? Pitanja za predsednika vlade: Vi retko dajete intervjue otkako ste postali premijer. Da li je to zbog toga {to izbegavate ili vam ih retko tra`e? Proizvodnja je u padu ili stagnira otkako ste vi do{li na vlast. ^ime to pravdate? Kako se bolje ose}ate, na vlasti ili u opoziciji? Jedno od va{ih predizbornih obe}anja bilo je da }ete raspisati nove izbore u roku od godinu dana ako pobedite. Evo, pobedili ste, pro{lo je dve godine, a od novih izbora nema ni najave. Kakav je va{ odnos prema ameri~koj spoljnoj politici? Stalno govorite o borbi protiv nezaposlenosti, ali jo{ ne vidimo nikakve rezultate. Koji su va{i slede}i potezi u tom smeru? [ta }ete u~initi da se privredni kriminal i korupcija smanje? Da li je va{ dolazak na vlast uticao na va{ privatni `ivot i, ako jeste, kako? [ta mo`ete sigurno da obe}ate na{em narodu u ovom intervjuu?
44. Osmosmerke Ovaj kod nas dosta ra{iren oblik enigmatske zabave nije toliko poznat svuda u svetu u toj varijanti tako da je studentima potrebno naglasiti pravilo da se skrivene re~i mogu nalaziti u bilo kom polo`aju i ~itati iz bilo kog smera. Re{enje osmosmerke ~ita se u neupotrebljenim slovima raspore|enim odozgo nadole, sleva nadesno. Osmosmerki ima u gotovo svakom enigmatskom ~asopisu (v. literaturu) i uz spisak re~i mogu je re{avati svi nivoi. To je dobra leksi~ka i ortografska ve`ba. Najbolje da se studenti podele u grupe dok ovo re{avaju na ~asu. Pobednik je ona ekipa koja prva ka`e re{enje. Ovde su dati jednostavni primeri. U prvom su divlje `ivotinje (re{enje je VELIKI PLAVI KIT), a u drugom biljke (re{enje je PLAVI PATLID@AN). Vi{i nivoi ove osmosmerke mogu re{avati i bez spiska re~i, uz dozvolu upotrebe re~nika.
131
Tema: Divlje `ivotinje O
V
A
^
A
T
S
A
R
K
E
V
L
I
S
I
C
A
U
L
I
K
I
I
A
I
B
Z
G
P
K
Z
E
B
R
A
K
U
N
N
U
L
M
E
D
V
E
D
E
O
V
A
V
V
I
I
K
E
K
Z
D
E
J
O
V
A
R
M
I
I
V
T
A
D
U
K
A
R
A
B
BARAKUDA, BIVO, BIZON, DABAR, KENGUR, KRASTA^A, LISICA, MEDVED, MEDUZA, MRAVOJED, RAKUN, VEVERICA, VIDRA, VUK, ZEBRA.
Tema: biljke Z
K
A
M
E
Ð
@
O
R
G
P
J
N
L
I
H
M
A
R
V
A
R
A
P
A
K
A
E
E
B
I
P
N
D
A
O
J
R
N
A
A
J
A
P
A
P
O
A
O
M
K
K
L
R
N
I
A
I
I
U
I
D@
U
A
E
V
N
P
K
S
T
T
N
L
S
A
N
A
N
A
ANANAS, BANANA, BAMBUS, BOR, GREJPFRUT, GRO@\E, KAPARA, KIM, KOPRIVA, LIPA, LUK, MAJORAN, MAK, ORAH, PAPRIKA, PARADAJZ, REN, PAPAJA, SENF, TIKVA, VRBA. 132
45. Ukr{tene re~i Mnogi smatraju da kad neko na nekom jeziku mo`e da re{ava ukr{tene re~i da to zna~i da je taj jezik u potpunosti savladao. Ovo je mo`da i ta~no, ali to onda va`i samo za te`e ukr{tenice u ozbiljnim enigmatskim ~asopisima. Postoje i ukr{tene re~i za decu, jednostavne skandinavke koje se gotovo rutinski re{avaju i za koje ni nije potrebno neko veliko jezi~ko znanje. Studentima mo`emo dati da re{avaju neku jednostavnu ukr{tenicu za decu ili skandinavku na ~asu uz lektorovu pomo} i da rade u manjim grupama od po dvoje-troje. To mogu da probaju ve} od 4. nivoa (vidi literaturu).
46. Mali oglasi7 Svi znaju kako mali oglasi izgledaju i u~enike ne treba posebno upoznavati sa tim. Mo`e im se pred igru dati primerak nekog oglasnika (v. literaturu) da otprilike vide koje se re~eni~ne konstrukcije za oglase upotrebljavaju u srpskom. Zatim svaki u~enik na ceduljice napi{e po nekoliko kratkih oglasa na bilo koju temu, bilo da nudi/tra`i zaposlenje, ne{to kupuje ili prodaje, tra`i `enu/mu`a, daje oglas li~ne prirode... Kad zavr{e, te se ceduljice pome{aju i stave u {e{ir. Igra~i zatim redom izvla~e ceduljice. Ukoliko se desi da neko izvu~e sopstveni oglas, vra}a ga u {e{ir i izvla~i drugi. Kad izvu~e ceduljicu sa oglasom “javlja se telefonom“ studentu koji ga je sastavio i oni na licu mesta improvizuju razgovor. Ovo je ujedno zgodna i pismena i konverzacijska ve`ba.
47. Akrostih8 Pre ~asa lektor na papiru napi{e vertikalno svoje ime i prezime i dopi{e prideve koji ga opisuju, a po~inju na ta slova. Na primer:
DEJAN PAVLOVI]
Debeo Efikasan Jasan Analiti~an Neozbiljan
Pametan Agresivan Vreme{an Luckast Ozbiljan Visok Inspirativan ]utljiv
7 V. Ford, Claire Maria: "101 Bright Ideas", ESL Activities for all ages; Addison-Wesley Publishing Company, Inc. 1997. str. 70 8 Isto, str. 59
133
Na ~asu, na tabli, isto tako napi{e svoje ime i prezime, prepi{e dva-tri pojma sa svoje liste i pita studente koje bi mu osobine pripisali pod ostala slova. U slede}oj fazi studenti treba da napi{u u svojim sveskama isto tako vertikalno svoja imena (da ih transkribuju onako kako se ~itaju na srpskom) i da isto tako opi{u sebe pridevima koji po~inju na ta slova. Najbolje da lektor dopusti kori{}enje malog re~nika za ovu igru i da dok studenti upisuju prideve {eta po u~ionici i pru`a im pomo} dok pi{u. Igru je mogu}e igrati na jo{ mnogo na~ina. Na primer, ponekad je zabavnije da studenti, koji se ve} bolje poznaju, jedni drugima upisuju prideve pa da ih onda naglas ~itaju. Igra se mo`e nadograditi smi{ljanjem sve ve}eg broja prideva na slova koja su u opticaju.
48. Numeri~ke igre9 U potpunosti savladati brojeve u nekom stranom jeziku je problem o kojem je puno pisano i koje u lingvistici predstavlja i dalje interesantan fenomen. Ipak, nema sumnje da se brojevi mogu usvojiti njihovom {to ~e{}om upotrebom. Zbog toga se ovaj set igara s brojevima preporu~uje za sve nivoe, s tim {to, naravno, treba na tome mnogo vi{e insistirati na po~etnim nivoima, kad se u~enik tek sretne s brojevima i njihovom upotrebom. U srpskom su brojevi promenljiva vrsta re~i, tako da oni predstavljaju dodatan problem za one kojima se u maternjem jeziku oni ne dekliniraju te je najbolje {to pre po~eti raditi s njima. Krenu}emo zato od jednostavnijih igara. 1. Lektor na tabli ispi{e brojeve na samom po~etku ~asa ili jo{ bolje pre njega. Za po~etak, najbolje da to budu obi~ni jednocifreni i dvocifreni brojevi. Tabla treba da izgleda otprilike ovako:
9 V. "Language teaching games", W. R. Lee, Oxford University Press, 2000. str. 86
134
Dvoje u~enika iz razli~itih ekipa iza|u na tablu. Nastavnik ~ita brojeve koji se nalaze na tabli, ali bez reda. Poen dobija ona ekipa ~iji predstavnik prvi prona|e broj. Igru treba igrati brzo. Ona nema puno smisla ako nije jako dinami~na i pomalo konfuzna. Obi~no se prilikom igranja ove igre u u~ionici napravi poprili~na dreka i vika, ali to je u redu. Postoji vi{e varijanti ove igre i ona se mo`e ponavljati u bilo kojoj od njih kad u~enici jednom usvoje pravila. Umesto ovih obi~nih brojeva, na tabli se mogu ispisati i vremena, datumi, nacrtati satovi koji pokazuju razli~ita vremena, redni brojevi, razlomci, brojevi sa vi{e cifara, a i pravila mogu varirati. Mo`e se igrati u vi{e ekipa, ne samo dve. Studenti koji stoje na tabli mogu se menjati posle svakog kruga kako bi svi ravnopravno u~estvovali. 2. Elementarno znanje iz aritmetike pogodno je za jo{ jednu igru s brojevima. U~enici se podele u dve ekipe. Neko od u~enika iz prve pita nekog iz druge, na primer: “Koliko je 7 puta 6?”. Ovaj treba da pogodi {to br`e. Ako pogre{i, neko iz prvog tima treba da uo~i gre{ku. Ako primeti, ta ekipa ima pravo ponovo da postavlja pitanje. Ako ne, nastavnik ukazuje na gre{ku. Igra se mo`e igrati na poene, ali ne mora. Ponekad je zgodno igrati je ~isto radi malo relaksacije i odmora na ~asu posle nekih napornijih ve`bi. 3. Obi~an, numeri~ki bingo (tombola) kakav se igra {irom sveta tako|e je pogodan za nastavu. Pravila su ista kao i u pravom bingu s tim {to nije potrebno brojeve izvla~iti iz bubnja. Dovoljno je da nastavnik ima ispred sebe tabelu sa svim brojevima, da nasumice ~ita jedan po jedan, kako koji ka`e da ga precrta, a studenti da sami sebi sastave tabele pre po~etka igre. Igra se mo`e zakomplikovati tako {to }e tabele sastavljati jedni drugima i to upisivanjem brojeva slovima. Tako|e, kao i gore, umesto obi~nih brojeva, mo`e se igrati i s datumima, razlomcima, decimalama, vremenima, rednim brojevima i sli~no...
49. Re~enice i re~i sastavljene od limitiranih sredstava ^esto nastavnik ostane bez ideja {ta dalje, pa ako grupa nije naro~ito raspolo`ena za obi~no ~avrljanje i }askanje, treba se nekako na brzinu sna}i i zainteresovati je. Ovo je jedna od takvih igara/ve`banja koje se vadi iz rukava. Preporu~uje se da se studenti podele u grupe pred po~etak (ukoliko ih nema premalo). Mogu}e je i bodovanje po unapred proizvoljno dogovorenim pravilima. 1. U~enicima treba zadati da, za po~etak, sastave re~enice od ta~no odre|enog broja re~i, recimo ba{ 16. One naravno moraju biti gramati~ki ispravne, a lektor mo`e da zada i temu na koju }e biti. Slede}i korak je ograni~iti broj slogova u re~enici ili broj slogova u svakoj re~i. Mogu se praviti i kombinacije - na primer: da budu naizmeni~no raspore|ene re~i sa po jednim, dva i tri sloga, pa po tom pravilu sastaviti re~enicu od 12 re~i, recimo na temu “Prole}e“. 2. Ograni~enja mogu biti sasvim druga~ije prirode. Jedno od mogu}ih je da re~enica mora da ima sva upotrebljena slova iz azbuke, ali da ima {to je manje mogu}e znakova. Dakle, idealno bi bilo da ih ima 30, ali po{to to nije mogu}e, onda da se slova {to manje ponavljaju. Ovakve re~enice kao drugo ograni~enje moraju imati samo gramati~ku ispravnost, ina~e bi bilo suvi{e te{ko sastavljati ih. 3. Jo{ jedna od ideja dolazi iz iskustva poigravanja sa srpskim jezikom. Naime, poznato je da se neki slovni znakovi isto pi{u i }irilicom i latinicom (A, E, O, T, M, J, K... itd), neki su isti ali se druga~ije ~itaju (latini~no P }irilicom se ~ita kao R, B kao V, C kao S itd). Tako dolazimo do niza od 16 znakova koji se mogu obele`iti latini~nim velikim slovima a ~itati }irilicom (tu spadaju i broj 3 koji se u }irilici ~ita kao Z, te latini~no X i Y koji se ~itaju kao H i U). Dakle, ograni~enje mo`e biti da studenti probaju da sastave re~enicu koja bi imala odre|en broj re~i 135
(recimo, najmanje 10), a da sve re~i sadr`e ovakva slova, da se pi{u latinicom a ~itaju }irilicom (Npr: TEPEBEHKA YTPOJE JE KAO KPACHE CECTPE CA CEBEPA KOJE CE CBAKOM HA OBOM CBETY CMEJY HAKOH BOJHE XYHTE). Nadalje, ograni~enja mogu biti svakojaka, pa i takva da ih studenti sami smi{ljaju. Dovoljno je ograni~enje izuzimanje vokala A i nekog suglasnika, recimo N, pa tako redom do {to ve}eg spiska slova koja se moraju izostaviti. Ovakve se igre mogu igrati i skroz usmeno. Studenti mogu imati neko od ovih najminimalnijih ograni~enja pa da {to br`e naizmeni~no govore ukrug re~i, na ispadanje. Pobednik je onaj ko ostane poslednji u igri.
50. Dopuni dijaloge Ova u novije vreme popularna aktivnost mo`e se upra`njavati i na ~asu i za doma}i. Ima vi{e varijanti, a ovde je kori{}en te`i model, s potpuno praznim delovima koje treba dopisati. Kojem je nivou namenjen dijalog, zavisi od modela. Ovi primeri koji su ovde dati mogu lektoru poslu`iti i kao inspiracija, a za naprednije grupe mogu se koristiti i postoje}e drame izbacivanjem delova dijaloga. Valja napomenuti da u ovim primerima ne postoje univerzalna re{enja. Na studentima je da izma{taju i izgrade situaciju. Ovde ponu|ene strukture nude velik izbor mogu}ih scenarija. Nivo 4-8 1. U prodavnici Prodavac: Dobar dan, izvolite. Kupac: Prodavac: Samo vi gledajte. Ako vam ne{to zatreba ja sam tu. Kupac: Prodavac: Kako to mislite? Kupac: Prodavac: Ho}ete da ka`ete da je ovo neozbiljna prodavnica? Kupac: Prodavac: Ne razumem. Kupac: Prodavac: Gospodine, ako `elite ne{to da kupite, izvolite. Ja nisam ovde da se sva|am s mu{terijama. Kupac: Prodavac: Dobro, slobodno zovite policiju, ali mene ostavite na miru! Kupac: Prodavac: Nisam to rekao. Kupac: Prodavac: Ne, pogre{no ste me shvatili. Nisam mislio ni{ta lo{e. Kupac: Prodavac: Molim!? Kupac: Prodavac: U tom slu~aju }u ja da zovem policiju! Kupac: Prodavac: Ne, nisam lud. Kupac: 136
Prodavac: Kupac: Prodavac: Kupac: Prodavac: Kupac: Prodavac: Kupac: Prodavac:
Uh... Ne, ~ove~e, nisam rekao da ste vi ludi nego da ja nisam lud. Pa ako ba{ ho}ete, samo izvolite. Dobro, ne}u to zaboraviti. Ne brinite. Svakako. Do vi|enja. I ja vama.
2. Porodi~na idila ]erka: Majka: Mo`e{, ali kad uradi{ doma}i. ]erka: Majka: Dobro, ali prvo mi pomozi da operem ovo su|e. ]erka: Majka: Ne znam, pitaj tatu. Otac: Otkud ja znam!? ]erka: Majka: Kako ho}e{, ali ka`em ti da mora{ prvo da mi pomogne{. ]erka: Otac: Zato {to je mama tako rekla. ]erka: Otac: Vide}emo slede}e nedelje, sad nemam vremena. Majka: Ti nikad nema{ vremena. Odgovori joj. Lepo te pita. Otac: Odgovori joj ti. Majka: Tebe je pitala. Otac: Pa kad si joj rekla da mene pita... ]erka: Majka: A ti bi mogla malo da pripazi{ {ta govori{. Otac: [ta da pripazi? Lepo ti ka`e. ]erka: Otac: Ma nemoj! Ti misli{ da pare rastu na drvetu? ]erka: Majka: Ho}e{ da ka`e{ da je tvoj otac len{tina? ]erka: Otac: Ta~no. A za{to onda ima{ tako slabe ocene? ]erka: Otac: To si rekla i pro{li put, pa ni{ta... ]erka: Majka: Stvarno, dosta je bilo. Pusti dete na miru. Otac: Pa na ~ijoj si ti strani? Odlu~i se. ]erka: Majka: Dobro, ali prvo uradi taj doma}i. ]erka: Majka: Onda operi su|e. Stvarno mi je svejedno. ]erka: 137
Otac: Ja da operem su|e? Dobro, a ti onda idi sutra plati telefon i podnesi izve{taj za slede}u godinu. ]erka: Otac: Va`i. Dogovorili smo se. ]erka: Majka: Ja!? ]erka: Majka: Dobro, uradi}u tvoj doma}i, samo prestani ve} jednom da pri~a{ gluposti. ]erka:
3. Kod frizera Frizer: Kako `elite da vas o{i{am? Mu{terija: Frizer: Nisam shvatio, izvinite. Mu{terija: Frizer: Kako to mislite? Mu{terija: Frizer: Dobro, to mi je jasno, ali kako mislite i da vam skratim i da vam ostavim {i{ke? Mu{terija: Frizer: Aha, dobro... Razumem. Mu{terija: Frizer: I to sam shvatio. Zna~i da ne preterujem. U redu. A ovo da skratim? Ovo ovde da ne diram? Dobro. (Posle 5 minuta) Mu{terija: Frizer: Pa vi ste mi tako rekli. Mu{terija: Frizer: Nisam ja tu da vam ~itam misli. Lepo sam vas pitao. Mu{terija: Frizer: U redu. Izvinite, nismo se razumeli. (posle 5 minuta) Mu{terija: Frizer: Kakve to veze ima? Mu{terija: Frizer: Aha... izvinite. Da, i meni se to ponekad de{ava. Mu{terija: Frizer: Jeste. U pravu ste. Mu{terija: Frizer: Potpuno vas razumem. (posle 5 minuta) Mu{terija: Frizer: Gde!? Mu{terija: Frizer: Pa rekli ste mi da mogu slobodno da vam skratim {i{ke.
138
Mu{terija: Frizer: Ja nisam tako upamtio. Evo, mo`emo da pitamo mog pomo}nika. Mirko, {ta je rekao za {i{ke? Mirko: Ja stvarno ne znam. Nisam slu{ao. Mu{terija: Frizer: Pa {ta sad da radimo? Mu{terija: Frizer: To nije razlog da me vre|ate. Mu{terija: Frizer: U redu, onda }emo probati ne{to da popravimo. Mu{terija: Frizer: Kako god `elite, samo mi vi{e nemojte dolaziti u salon. Mu{terija: Frizer: Ba{ me briga!
139
140
3. LITERATURA U ovom delu dajemo kratak pregled literature koja se preporu~uje za rad na nastavi srpskog jezika. Ograni~ili smo se za ovu priliku samo na pisane izvore, uz napomenu da su gotovo svi filmovi i muzika pogodni za u~enje srpskog, te da izbor isklju~ivo zavisi od preferencija nastavnika i u~enika.
UD@BENICI, JEZI^KI PRIRU^NICI I SL. Srpski za strance, Bo`o ]ori}; Me|unarodni slavisti~ki centar i Zavod za me|unarodnu nau~nu, kulturnu, prosvetnu i tehni~ku saradnju republike Srbije; Beograd 1989-1995. Kasnija izdanja: ^igoja, Beograd. Osim {to je ova knjiga gotovo nezamenljiv kao jedan od bazi~nih ud`benika za nastavu srpskog jezika, vrlo je koristan i za sastavljanje testova, na primer. Osim toga, na kraju knjige nalazi se i izbor kratkih tekstova prilago|enih stranim studentima i |acima, izbor ve`banja, tako|e vrlo korisnih i za vi{e nivoe znanja, a neka izdanja imaju i izbor pesama s notama. Tu je i mali re~nik re~i upotrebljenih u lekcijama koji tako|e mo`e biti od koristi za sastavljanje testova, primera i ve`banja za po~etne kurseve. Posle svake ~etvrte lekcije uvr{}ene su revizije tekstova s osvrtom na gramatiku. Srpskohrvatski jezik 2, Insitutut za strane jezike, Beograd, 1986. Iako su tekstovi u ovoj knjizi poprili~no zastareli i prevazi|eni, ud`benik je jo{ uvek koristan zbog niza dobro smi{ljenih ve`banja i testova za naprednije kurseve jezika. Mnogi testovi i 141
ve`banja u ovom priru~niku napravljeni su po uzoru na njih. Ud`benik se mo`e koristiti kao model za sastavljanje testova, mogu se neke stranice fotokopirati i tako podeliti u~enicima da rade, na primer za doma}e zadatke, a mogu se prona}i i zanimljive teme za konverzaciju, i to upravo zato {to je ud`benik zastareo. Zanimljivo je porediti {ta je nekad bilo zanimljivo a {ta je danas. Uz to, u knjizi se nalazi obilje futurolo{kih predvi|anja, ~esto potpuno pogre{nih, koja mogu biti zanimljiva iz dana{njeg ugla. U~imo srpski 1-2, Marina Petrovski, Nata{a Mili}evi} - Dobromirov, Merima Simovljevi}, Svetozar Po{ti}, Azbukum, Centar za srpski jezik i kulturu, Novi Sad, 2000. Veoma koristan ud`benik modernije forme i stukture. Sadr`i tekstove lekcija, pregledne ve`be, konverzacijska ve`banja, igre, niz tekstova i pesama, velik broj ilustracija i audio materijal na kasetama. Nau~imo srpski 1-2, Letnja {kola Univerziteta u Novom Sadu; Milivoj Alanovi}, Nata{a Bugarski, Isidora ^enejac, Jasmina Dra`i}, Marina Petrovski, Jelena Vojnovi}, Du{anka Vujovi}; Novi Sad 2002. Priru~nici sadr`e lekcije, ve`banja, testove i tekstove za po~etni te~aj u~enja srpskog i namenjen je stranim studentima. Pojedini primeri i ve`be kori{}eni su i u ovom priru~niku. Srpski za strance, po~etni te~aj za strance, Ma{a Selimovi}-Mom~ilovi}, Ljubica @ivani}, Institut za strane jezike, Beograd 2002. Ovaj ud`benik mo`e biti od koristi za studente koji po~inju od nule, ali ve} za studente kojima je prvi strani jezik neki slovenski jezik suvi{e je lak jer po~inje od osnovnog usvajanja fonetike a zavr{ava se na gramati~kom nivou koji ovi studenti obi~no savladaju posle svega nekoliko ~asova. Serbian/Croatian for Foreigners I, Slavna Babi}, Zadu`bina Ilije M. Kolarca. Beograd 2001. Po~etni kurs za strance koji u~e srpski. Ud`benik je koristan zbog ve`banja koje donosi posle svake lekcije i zbog toga {to daje pregledna obja{njenja i instrukcije na engleskom. Ta se ve`banja mogu koristiti i uz rad uz neki drugi ud`benik. Serbian for Foreigners With Short Grammar, Petar Banjac, Prosveta, Beograd 2002. Jo{ jedan ud`benik za apsolutne po~etnike. Pogodan je za u~enike sa znanjem engleskog jezika. Serbian, Vladislava Ribnikar i David Norris, Teach Yourself, London 2003. Veoma prakti~an ud`benik za samostalno u~enje jezika, naro~ito pogodan za one koji znaju engleski jezik. Uz knjigu idu i dva kompakt-diska sa audio snimcima lekcija i ve`banja. Hrvatski jezik 5, Zorica Lugari}, Neboj{a Koharovi}: Ud`benik za peti razred osnovne {kole; Profil, Zagreb 2000. Dobro do{li 1-2, Jasna Bare{i}: Ud`benik i rje~nik, Sova, {kola za strane jezike, Zagreb, 1995. Grammar Practice Activities, A practical guide for teachers; Penny Ur; Cambridge Hadbooks for Language Teachers, Cambridge University Press 1983-2003. Ovaj priru~nik u kojem je sabrano puno iskustva u u~enju engleskog koristan je iz dva vrlo va`na razloga. Prvi deo knjige donosi niz vrlo korisnih saveta za nastavu, a u tre}em delu nalazi se velik broj ilustracija i slikovnih ve`bi koje lektor za bilo koji jezik mo`e fotokopirati i koristiti na svojim ~asovima.
142
BELETRISTIKA, ROMANI, ZBIRKE PRI^A, DRAME, POPULARNA LITERATURA Beograde, dobro jutro 1-2, Du{an Radovi}. Zgodno {tivo s obiljem probranih duhovitih aforizama, kratkih pri~a i anegdota koje je Du{an Radovi} godinama ~itao na radiju svakog jutra. Pogodno za srednje i naprednije kurseve. Ima mnogo razli~itih izdanja i bilo koje od njih je dobrodo{lo. Prvo je iza{lo jo{ u BIGZ-ovoj ediciji D`epna knjiga 1976. Od 1991. izlazilo je u izdanju Nolita, a od kraja devedesetih i kod nekoliko manjih, privatnih izdava~kih ku}a. Od 1999. u izdanju izdava~ke ku}e Dragani} prodaje se kompilacija sakupljena u jednoj knjizi. Vox Populi, Poslovice i izreke naroda sveta; Odabrao i priredio Stojan Risti}, Mono & Manana Press, Beograd, 2002. Knjiga sadr`i velik broj narodnih izreka i poslovica svih naroda sveta. Korisna je za igre i ve`banja koji se doti~u kori{}enja poslovica, kao i za obi~nu konverzaciju na ~asu i prevode za naprednije kurseve. Latinski citati, priredila Danijela Anti}; Plavo slovo, Beograd, 2001. Kao pod 3. Zbirke kratkih pri~a - Osamdesedih godina bilo je me|u mladima veoma popularno pisanje sasvim kratkih pri~a, do jedne strane ili malo vi{e. Iz tog perioda datiraju veoma zabavne zbirke pri~a, ali mnoge i iz kasnijeg perioda koje su se razvile iz tog trenda. Primera radi, tu su zbirke iz radio-emisije Ozon, sa konkursa za kratku pri~u, a manje zbirke raznih autora mogu se na}i po knji`arama i bibliotekama. Sve su one pogodne za rad sa studentima. Nacionalni park Srbija, Dragoljub Ljubi~i} Mi}ko, Kreativni centar, Beograd 2002. Satiri~na knjiga s obiljem ilustracija o te{kom stanju u Srbiji s kraja devedesetih godina pro{log veka. Vrlo je zabavna za studente koji su bolje upoznati s dru{tvenim prilikama u Srbiji iz tog vremena. Seks za po~etnike, Jasminka Petrovi}, Kreativni centar, Beograd 2000. Veliki hit u Srbiji namenjen tinejd`erima, ali se tako|e pokazalo kao literatura koja zabavlja studente. Kraj srpske bajke, Slavoljub \uki}, Obnovljeno i novim doga|ajima dopunjeno izdanje sa nastvkom pri~e On, Ona i mi. Samizdat, Free B-92, Beograd, 1999. Za studente i polaznike koje vi{e interesuje savremena istorija Srbije. Knjiga u kojoj je na popularan na~in obra|ena tema Milo{evi}eve tiranije od dolaska na vlast do pred sam kraj. Autobiografija o drugima, Borislav Mihajlovi} - Mihiz, Solaris, Novi Sad, 2003. Ovo je podatak za jedno od brojnih izdanja ove vrlo popularne knjige, ujedno i autobiografije i zbirke istinitih pri~a i anegdota kroz koje je Mihiz prolazio ili koje je ~uo od drugih iz svoje okoline.. Preporu~uje se za studente koje zanima sve {to je vezano za Srbiju, posebno Vojvodinu, od Prvog svetskog rata do devedesetih. Du{an Kova~evi} - Drame. Bilo koja drama ovog proslavljenog pisca pogodna je za strane studente. Naro~ito se preporu~uju njegove komedije, bilo ranije bilo kasnije. I jedne i druge studenti s prili~nom lako}om prihvataju ve} od petog-{estog nivoa. Ve} dugi niz godina ove drame objavljuje izdava~ka ku}a Stubovi kulture, a pre toga, do 1996. godine Vreme knjige. 143
Branislav Nu{i} - Drame i “Autobiografija”. Iako pisane pomalo zastarelim jezikom, drame Branislava Nu{i}a i danas su veoma lako {tivo za studente jer je on toliko dobro vladao jezikom da je imao dobar ose}aj za re~i koje }e dugo pre`iveti. To se odnosi i na njegovu autobiografiju, koja je i danas korisna za upoznavanje sa nestandardnom leksikom. Dreme ovog proslavljenog komediografa izlazile su u izdanjima gotovo svih ve}ih izdava~kih ku}a, uklju~uju}i i izdanja za {kolsku lektiru. [kolska lektira, Lektira za srednju i osnovnu {kolu, bilo da je u zvani~nom izdanju Zavoda za ud`benike ili nekog od privatnih izdava~a, pogodna je za u~enje jezika, ~ak i kad se radi o prevodnoj knji`evnosti.
NOVINE, ^ASOPISI, PERIODIKA Dnevne novine. Sve dnevne novine mogu biti korisne za rad na ~asovima i gotovo sve imaju i svoja internet-izdanja. Osim radi pra}enja zbivanja u SCG, korisna su i zbog ostalih rubrika, naro~ito kulturnog, ali i zbog tekstova iz crnih hronika i sportskih vesti. V. pod INTERNET. Politikin zabavnik. Ovaj list sa dugom tradicijom koji je po~eo kao ~asopis za decu, kao “Politikin” podlistak, vremenom je zaista postao ~asopis za sve uzraste kao {to i pi{e u zaglavlju (od 7 do 107), ali i veoma korisno {tivo za u~enje srpskog jezika za malo vi{e nivoe. Ako predava~ radi u inostranstvu bilo bi preporu~ljivo da je pretpla}en na ove novine jer zasad ne postoji njihovo internet-izdanje. Ilustrovana politika, ovaj list koji obuhvata razli~ite teme u svakom broju donosi bar poneki tekst koji mo`e biti interesantan za ~itanje na ~asu. V. pod INTERNET. Bazar, `enski ~asopis izdava~ke ku}e “Politika” s dugom tradicijom. U svakom broju donosi bar poneki zanimljiv tekst, a i stalne rubrike mogu se pratiti kontinuirano. Neki lektori pretpla}eni su na ovaj ~asopis, naro~ito oni koji rade s grupama u kojima mu{karaca uop{te nema, {to nije tako redak slu~aj. Ana, tako|e `enski ~asopis izdava~ke ku}e “Politika”, ali s manjom tradicijom i koji za ciljnu grupu ima mla|e devojke i tinejd`erke. Osim stalnih rubrika kao {to su zaanimljivosti iz sveta muzike i filma, ove novine u svakom broju donose i poneki test. ~esto to raditi je besmisleno i dosadno, ali kao se radi umereno ponekad mo`e biti zabavno i korisno. OK Magazin, mese~ni magazin koji izlazi u Beogradu. Deo je duge tradicije ove vrste ~asopisa koji su po~eli da izlaze negde po~etkom osamdesetih godina u vidu prvobitnog “D`uboksa”. Pogodan je za povremeno listanje i ~itanje na ~asu uz odabir tekstova po `elji studenata. Ovaj ~asopis ima i svoju stranicu na internetu koja vi{e slu`i u reklamne svrhe tako da se odande mo`e skinuti tek poneki tekst.
144
INTERNET www.krompir.co.yu/prirucnik Na ovoj stranici mogu se na}i ve`banja kori{}ena u ovom priru~niku u elektronskom obliku. To omogu}uje rad direktnim upisivanjem u kompjuter, pre{tampavanjem i umno`avanjem. Isto tako, pogodna je za lektore koji predaju hrvatski jezik jer ovako brzo i lako mogu da kroatiziraju tekst pre nego {to po~nu da ga koriste. http://main.amu.edu.pl/~sipkadan/pp/index.htm Dopuna “Programa nastave srpskohrvatskog jezika” Danka [ipke. Sa ove stranice se mo`e skinuti izuzetno mnogo korisnog materijala za nastavu jezika. Na primer: leksikon jezi~kog minimuma, veoma mnogo testova za razne nivoe, liste tekstova, primeri scenarija, elektronska verzija re~nika sinonima i sl. www.beograd.co.yu; www.beograd.com i www.beograd.org.yu . Ovo je oficijelni sajt gradske vlade, ali po{to je nekako stihijski nadobupanjavan i nadogra|ivan du`i niz godina, upravo njegova dezorganizacija doprinosi tome da je postao vrlo zanimljivo {tivo za surfanje. Preporu~uje se za studente vi{eg nivoa znanja koji pokazuju i dodatno interesovanje za lokalne kulturne sadr`aje. Pogledati i stranicu s linkovima. www.cirilica.com Veoma zgodan sajt za uve`bavanje }irilice, ali i za druge svrhe, jer sadr`i brojne skenirane tekstove iz ~itanki, {kolske literature i sl. www.serbiancafe.com; www.serbiancafe.co.uk Reprezentativan chat site preko kojeg se mo`e pristupiti i IRC kanalima i serverima. www.politika.co.yu Osim dnevnih novina, sa ove stranice mo`e se pristupiti jo{ nekim izdanjima ove velike ku}e. Na primer “Ilustrovanoj politici”, a povremeno i “Politikinom” nedeljnom dodatku “Magazin”. www.nin.co.yu Nedeljne novine s dugom tradicijom. Zgodno za kori{}enje tekstova. www.vreme.co.yu Tako|e nedeljne novine koje imaju i svoje internet-izdanje. www.slovio.com Ovaj sajt posve}en je ve{ta~kom jeziku slovio koji ima za cilj da ga razumeju svi slovenski narodi. Sajt je zgodan zbog tekstova za rad sa studentima kojima je maternji jezik neki slovenski. Budu}i da su tekstovi laki, vrlo su zgodni za prevo|enje na srpski za ni`e i srednje nivoe znanja jer su zaista vrlo razumljivi za sve slovenske narode, barem kad su ovako jednostavni. Najbolje je koritsiti ove tekstove na ~asu uz konverzaciju. www.sezampro.yu Internet provajder ~iji sajt ima pretenziju da bude vodi~ kroz internet sadr`aje Srbije. Ponekad mo`e biti koristan zbog linkova i top lista sajtova koje donosi.
145
www.eunet.yu Prva stranica jo{ jednog od najve}ih internet provajdera u Srbiji. Mo`e poslu`iti kao vodi~ kroz aktuelna de{avanja na internetu u Srbiji i Crnoj Gori. www.serbia-tourism.org Turisti~ke informacije vezane za Srbiju. www.visit-motenegro.com Turisti~ke informacije vezane za Crnu Goru www.yumediacentar.com Medijski linkovi www.vlast.hr i www.iskon.hr Dva veoma dobra hrvatska sajta koja se svakodnevno a`uriraju bave se doga|ajima na tlu cele biv{e SFRJ. Tako|e, na oba se nalazi veoma velik broj korisnih linkova.
146
INDEKS ZA SNALA@ENJE PO NIVOIMA Ovaj registar treba koristiti kao orijentir. Nivoi se ~esto preklapaju, grupe u~enika su nekad bolje nekad gore, te ga se ne treba dr`ati striktno. Vi{im nivoima nikad ne smeta dati ve`banja za ni`e radi utvr|ivanja gradiva. Brojevi van zagrade odnose se na stranice u knjizi, a u zagradi ozna~avaju broj ve`banja ili igre iz drugog dela priru~nika.
1. NIVO 13, 14, 74, 78 (1,3), 79 (5), 80 (9), 82 (11), 91 (21), 105-110 (30), 123, 131-132 (44), 134 (78). 2. NIVO 13, 14, 15, 16, 18-19, 20-21, 22, 24, 25, 28, 29, 31, 32, 74-75, 78 (1, 2, 3), 79 (5), 80 (9), 81 (10), 82 (12), 83 (14), 84 (15), 97 (20, 21), 99 (26), 100-104 (28), 104-105 (29), 105110 (30), 115 (34), 116-117 (36), 119-121 (38), 123 (40), 124-127 (41), 128 (42), 131-132 (44), 133 (47), 134-135 (48). 3. NIVO 16, 22, 25, 28, 29, 30, 31, 32, 36-38, 46-47, 50, 69, 71, 74-75, 78 (1, 2, 3, 4), 79 (5, 6), 80 (7, 8, 9), 81-82 (10), 82 (11), 83 (12, 13, 14), 84-88 (16), 88 (17, 18), 89-96 (19), 97 (20, 21, 22, 23), 98 (24, 25), 99 (26), 100 (27), 100-104 (28), 104-105 (29), 105-110 (30), 112-113 (32), 115 (34), 116-117 (36), 119-121 (38), 124-127 (41), 128 (42), 131-132 (44), 133 (46, 47), 134-135 (48). 4. NIVO 16, 17, 22, 25, 26-27, 28, 29, 30, 32, 35, 36-38, 46-47, 50, 67-68, 69, 71, 74-75, 78 (1, 2, 3, 4), 79 (5, 6), 80 (7, 8, 9), 81-82 (10), 82 (11), 83 (12, 13, 14), 84 (15), 84-88 (16), 88 (17, 18), 89-96 (19), 97 (20, 21, 22, 23), 98 (24, 25), 99 (26), 100 (27), 100-104 (28), 104-105 (29), 105-110 (30), 112-113 (32), 115 (34), 116-117 (36), 118-119 (37), 119-121 (38), 123 (40), 124-127 (41), 128 (42), 131-132 (44), 133 (46, 47), 135-136 (49), 136-139 (50). 147
5. NIVO 16, 17, 23, 25, 26-27, 30, 34, 35, 36-38, 39, 40-41, 44, 45, 46-47, 48, 49, 50, 51, 6364, 67-68, 69, 71, 74-75, 78 (1, 2, 3, 4), 79 (6), 80 (7, 8, 9), 81-82 (10), 83 (12, 13, 14), 84 (15), 84-88 (16), 88 (17, 18), 89-96 (19), 97 (20, 21, 22, 23), 98 (24, 25), 100 (27), 104-105 (29), 105-110 (30), 111-112 (31), 112-113 (32), 115 (34), 116-117 (36), 118-119 (37), 123 (40), 128 (42), 129-131 (43), 131-132 (44), 133 (45, 46, 47), 135-136 (49), 135-136 (49), 136-139 (50). 6. NIVO 16, 17, 23, 25, 26-27, 30, 33, 34, 35, 36-38, 39, 40-41, 42-43, 44, 45, 46-47, 48, 49, 50, 51, 52, 53, 54, 55, 56, 57, 58-59, 60-61, 62, 63-64, 65, 66, 67-68, 70, 71, 74-75, 78 (2,4), 79 (6), 83 (12, 13, 14), 80 (7, 8), 83 (12, 13, 14), 84 (15), 84-88 (16), 88 (17, 18), 89-96 (19), 97 (20, 21, 22, 23), 98 (24), 100 (27), 104-105 (29), 105-110 (30), 111-112 (31), 112-113 (32), 114 (33), 115 (34), 115-116 (35), 116-117 (36), 118-119 (37), 121-122 (39), 124 (40), 128 (42), 129-131 (43), 133 (45, 46, 47), 135-136 (49), 136-139 (50). 7. NIVO 30, 33, 35, 39, 40-41, 42-43, 44, 45, 48, 51, 52, 53, 54, 55, 56, 57, 58-59, 60-61, 62, 63-64, 65, 66, 70, 74-75, 78 (4), 79 (6), 80 (7, 8), 83 (12, 13, 14), ), 84 (15), 84-88 (16), 88 (17, 18), 89-96 (19), 98 (24), 100 (27), 105-110 (30), 111-112 (31), 112-113 (32), 114 (33), 115 (34), 115-116 (35), 116-117 (36), 118-119 (37), 121-122 (39), 124 (40), 128 (42), 129-131 (43), 133 (45, 46), 135-136 (49), 136-139 (50). 8. NIVO 30, 33, 35, 39, 40-41, 42-43, 44, 45, 48, 49, 51, 52, 54, 55, 56, 57, 58-59, 60-61, 62, 63-64, 65, 66, 70, 72-73, 74-75, 78 (4), 79 (6), 80 (8), 84-88 (16), 88 (17, 18), 89-96 (19), 98 (24), 100 (27), 105-110 (30), 111-112 (31), 112-113 (32), 114 (33), 115-116 (35), 116-117 (36), 118-119 (37), 124 (40), 128 (42), 133 (45), 135-136 (49), 136-139 (50). 9. NIVO 33, 42-43, 44, 52, 53, 54, 55, 56, 57, 58-59, 60-61, 62, 65, 66, 72-73, 74-75, 78 (4), 79 (6), 80 (8), 84-88 (16), 88 (17, 18), 89-96 (19), 98 (24), 100 (27), 105-110 (30), 111-112 (31), 115-116 (35), 116-117 (36), 124 (40), 128 (42), 133 (45), 135-136 (49).
148
INDEKS OBLASTI I VA@NIJIH TERMINA
alternacije v. glasovne promene antonimi 21, 74, 75 aorist 30, 63 augmentativ 67 bingo (tombola) 101-104, 135 brojevi 20, 134 budu}e vreme v. futur I i II }irilica 13, 86, 87, 129, 135 definisanje re~i 97, 116 deminutiv 67 diktati i ve`be pisanja 13, 97 direktni i indirektni govor 26 dvostruka negacija 14, 58 familijarni govor 54, 55, 62 familijarni izrazi 62 futur I 18, 20, 25, 30, 52 futur II 25, 30, 70 glagoli (vremena) 13, 14, 18, 19, 20, 25, 30, 35, 39, 40, 41, 42, 43, 44, 45, 46, 47, 48, 46, 56, 58-59, 65, 66, 70, 78, 79, 98, 103, 112-113, 123-124 glagolski homonimi 40, 41, 42, 44, 45 glagolski pridev trpni (pasiv) 46, 47, 48 glagolski prilog pro{li 39 glagolski prilog sada{nji 25 glagolski vid (svr{eni i nesvr{eni glagoli) 30, 40, 41, 42, 43, 65 glasovne promene (alternacije) 50, 72 gre{ke 72, 73, 84, 87, 115, 124 homonimija 40, 41, 42, 44, 45 idiomi 42, 44, 52, 62 imenice 16, 22, 23, 27, 29, 34, 50, 51, 53, 56, 67, 68, 80, 82-85, 97, 98-99, 117, 121-124, 131132 imperfekt 30, 63 imperativ 112-113 intervju 57, 129 izrazi 42, 44, 52, 62 izreke 80 149
jesam, biti, hteti 13, 15, 19, 20, 58, 59, 66, 72, 73 kolokvijalni govor 54, 55, 62 komparacija prideva 21, 24 kondicional 30, 70 konverzacija 78, 83, 84, 88, 97, 115, 118, 128, 133, 142, 143, 145 kreativno pisanje 15, 17, 34, 35, 71, 100, 118, 119, 120, 121, 122, 129, 135, 136-139 kvizovi 84-96 leksika 13, 16, 22, 23, 34, 36, 49, 51, 54, 55, 57, 60-62, 63-64, 67-68, 69, 74-75, 78, 79, 80, 99, 101, 103, 106-110, 117-118, 123-124, 131-132, 133 me{oviti testovi 13, 14, 18-19, 20-21, 26-27, 29, 58-59 morfologija 46-48, 50, 65, 66, 69, v. tvorba re~i narativni prezent 30 nastavci v. sufiksi negacija v. odri~ni oblik nestandardna leksika 54, 55, 62, 144 odri~ni oblik 14, 58 pade`i 13, 14, 18, 20, 28, 29, 33, 51, 58, 79, 84-88, pasiv 45, 46, 47 perfekt 18, 19, 20, 30, 35, 39, 40, 41, 42, 43, 44, 45, 46, 47, 48, 52, 56, 58-59, 63-64, 103-104, 111 pitanja i odgovori 17, 20, 21, 31, 32, 79, 82, 83, 84-96, 111-112, 124-127 pore|enje prideva 21, 24 poslovice 80, 143 povezivanje pojmova 16, 22, 23, 89-96, 105-110 pravopis 72-73 predlozi 13, 28, 29, 45, 79, 123-124, v. prefiksi prefiksi 49, 56, 69 prezent 13, 14, 18, 20, 25, 30, 35, 40, 41, 42, 43, 44, 45, 46, 47, 48, 52, 56, 58-59, 63-64, 71, 103-104, 119-121, 122 prezent za pro{lost 30 prezent za budu}nost 30 pridevi 15, 20, 21, 24, 29, 34, 36-38, 46-47, 48, 49, 50, 53, 56, 67, 69, 74-75, 97, 100-102, 117, 123-124, 133-134 pridevski prefiksi 49, 69 pridevski sufiksi 50, 53, 56 pridevski vid 50, 53 pro{lo vreme v. perfekt, imperfekt i aorist razumevanje teksta 35, 63-64, 98-99, 119-121, 121-122, 136-139 re~nik 80, 97, 147-148 sada{nje vreme v. prezent scenariji 118 sinonimi 42, 43, 44, 60-61, 74-75, 145 sintaksa 15, 21, 30, 33, 34, 35, 52, 63-64, 65, 66, 71, 99, 118, 135 sufiksi 50, 53, 67-68, 123-124 superlativ 21, 24 svr{eni i nesvr{eni glagoli v. glagolski vid trebati 65 tvorba glagola 25, 39, 46, 47, 48, 56, tvorba imenica 51, 53, 67, 68, 69 tvorba prideva 24, 25, 46-47, 48, 49, 50, 56, 67, 68 150
tvorba re~i 24, 25, 39, 49, 50, 51, 53, 51, 67, 68, 69 uslovne re~enice 30, 70 uzro~ne re~enice 25, 30, 70 uzvici 71 veznici 58 ve`be pisanja v. pod diktati vremenske re~enice 58 zamenice 20, 27, 29, 31, 33, 123 zavisne i nezavisne re~enice 35 `argon 54, 55
151
152
BIBLIOGRAFIJA: Alanovi}, Milivoj; Bugarski, Nata{a, ^enejac, Isidor; Dra`i}, Jasmna; Petrovski, Marina; Vojnovi}, Jelena; Vujovi}, Du{anka: “Nau~imo srpski 1-2”, Letnja {kola Univerziteta u Novom Sadu; Filozofski fakultet, Katedra za srpski i lingvistiku, Redaktor: Dr Ljiljana Suboti}, Novi Sad 2002. Babi}, Slavna: “Serbian/Croatian for Foreigners I“, Zadu`bina Ilije M. Kolarca. Begrad 2001. Banjac, Petar: “Serbian for for Foreigners With Short Grammar“, Prosveta, Beograd 2002. Bare{i}, Jasna: “Dobro do{li 1-2”, Ud`benik i rje~nik, Sova - {kola za strane jezike, Zagreb, 1995. Bari}, Eugenija; Lon~ari}, mr Milo; Pave{i}, dr Slavko; Peti, mr Mirko; Ze~evi}, mr Vesna; Znika, Marija; “Priru~na gramatika hrvatskoga knji`evnog jezika”, {kolska knjiga, Zagreb 1979. Bartnicka, Barbara; Jekiel, Wojciech; Jurkowski, Marian; Wasilewska, Danuta; Wrocawski, Krzysztof: “We Learn Polish 1-2”, An elementery course, Grammar and Usage Notes, Wiedza Powszechna, Warszawa 1994. ]ori}, Bo`o: “Srpski za strance”; Me|unarodni slavisti~ki centar i Zavod za me|unarodnu nau~nu, kulturnu, prosvetnu i tehni~ku saradnju republike Srbije; Beograd 1989-1995. Ford, Claire Maria: “101 Bright Ideas”, ESL Activities for all ages; Addison-Wesley Publishing Company, Inc. 1997. Gerzi}, Borivoj; Gerzi}, Nata{a: “Re~nik savremenog beogradskog `argona”, Istar; Beograd, 2002. Klajn, Ivan: “Re~nik jezi~kih nedoumica”, ~etvtvrto, prera|eno i dopunjeno izdanje, ^igoja {tampa, Beograd 1997. Klikovac, Du{ka: “Gramatika srpskoga jezika za osnovnu {kolu“, Srpska {kolska knjiga, Beograd 2002. Leti}, Dobrila: “Srpski jezik i kultura izra`avanja za 8. razred osnovne {kole“, Zavod za ud`benike i nastavna sredstva, Beograd, 2000. Lugari}, Zorica; Koharovi}, Neboj{a: “Hrvatski jezik 5”, Ud`benik za peti razred osnovne {kole; Profil, Zagreb 2000. Nikoli}, Ljiljana; Stanoj~i}, @ivojin; Klikovac, Du{ka, “Jezik i jezi~ka kultura 1“, Stru~na knjiga, Beograd, 2000. Rinvolucri, Mario: “Grammar Games“; Cognitive, affective and drama activities for EFL stu153
dents; Cambridge Univerity Press 1984-2000. Misztal, Mariusz: “Tests In English; Word-Formation”, Wydawnictwa Szkolne i Pedagogiczne spólka akcijna, Warszawa 1998. Nemeth-Jaji}, Jadranka, “Sati s jezikom hrvatskim”, Priru~nik za vi{e stupnjeve u~enja, Widawnictwo naukowe UAM, Pozna?, 1997. Pe{ikan, Mitar; Jerkovi}, Jovan; Pi`urica, Mato: “Pravopis srpskoga jezika”, {kolsko izdanje, Matica srpska, Zavod za ud`benike i nastavna sredstva, Beograd 2000. Siek-Piskozub, Teresa: “Gry i zabawy w nauczaniu j?zyków obcych”, Wydawnictwa Szkolne i Pedagodiczne, Warszawa 1994. Staki}, Milan, “Testovi iz srpskog jezika”, Gradivo za I, II, III i IV razred srednje {kole; Trebnik, Beograd 2002. Simi}, Radoje; “Srpska gramatika za srednje {kole 1 i 2”, “MH Aktuel”, Beograd 1996. [ipka, Danko; “Program nastave srpskohrvatskog (srpskog/hrvatskog/bosanskomuslimanskog) jezika”, Petogodi{nji, trogodi{nji i intenzivni dvomese~ni nastavni program za govornike poljskog jezika; Wydawnictwo naukowe UAM, Pozna?, 2003. [ipka, Danko; ”SerboCroatian-English Colloquial Dictionary”, An Exercise in Cross-cultural Cognitive Linguistics; McNeil Technologies; Dunwoody Press, Springfield, 2000. Stanoj~i}, @ivojin; Popovi}, Ljuba; ”Gramatika srpskoga jezika”, Ud`benik za I, II, III i IV razred srednje {kole; Zavod za ud`benike i nastavna sredstva - Beograd, 1986 - 2000. Te`ak, Stjepko; Kanajet, Lada, ”Moj hrvatski 5”, vje`banica za peti razred osnovne {kole, {kolska knjiga Zagreb, 1996. Ur, Penny: ”Grammar Practice Activities”, A practical guide for teachers; Cambridge Hadbooks for Language Teachers, Series Editor Penny Ur; Cambridge University Press 19832003. Woolard, George: ”Lessons With Loughter”, Photocopiable lessons for different levels, Straightforward, easy-to-use material for busy teachers, LTP Language, England 1996-2001.
154
