Zbirka resenih zadataka iz matematike za 4. razred srednje skoleFull description
Matematika, 2. srednjeFull description
Zbirka resenih zadaka iz matematike za 3. razred srednje skoleFull description
Zbirka resenih zadaka iz matematike za 3. razred srednje skole
13JF5274VuNthhwKkLrYyZW73smjSYAEen
Dorađena, obogaćena i gramatički ispravljena skripta za 1. razred srednjih škola i gimnazija. Takođe je namenjena i upisnicima političkog, pravnog ili filozofskog fakulteta. Autor skripte: Vojis...
Dorađena, obogaćena i gramatički ispravljena skripta za 1. razred srednjih škola i gimnazija. Takođe je namenjena i upisnicima političkog, pravnog ili filozofskog fakulteta. Autor skripte: Vojis...
//sta ja znam...Full description
Citanka
Zadaci iz Matematike za II razred. Mnozenje, deljenje, zadaci sa dve operacije.
Zbirka resenih zadataka iz matematike za 2.razred srednje skoleFull description
Nek skida kome treba!Full description
PRIPREME
Solfedjo za drugi razred nize muzicke skoleFull description
Full description
Listici 1. i 2. Razred Matematika
elektric network 1
Др П авле Миличић
•
мр Владимир Стојановић
•
др Зоран Каделбург
др Бранислав Боричић
МА ТЕМАТИКА ЗА
I
РАЗРЕД СРЕДЊЕ ШКОЛЕ
ПРОГРАМИ СА Ч ЕТИРИ ЧАСА НАСТАВЕ МАТЕМАТИКЕ НЕДЕЉ НО
ЗЛВОД Зд YUbEI IИK E И НЛСТЛВ I !Л СРЕ.дСТВЛ • БЕОГРАД
2003
САДРЖАЈ
Предговор
1.
5
.... . ............ .
ЛОГИКА И СКУПОВИ
7 7 12 16 17
....... .
1.1. Основне операције са исказима 1.2. Нека правила логичког и математичког
Садржај предложеног уџбеника обухвата нове програме математике за Ј. разред гимназије и стру•1них ш кола у којима се математика предаје са часа недељно (nрограми
Ml,
4
М2, МЗ, М12, МЈЗ и М14). Основа за његово
писање били су ауторски прилози у уuбенику Математика за Ј разред сред њег образовања и васпитања, аутора П Миличића, В. Стојановића, З. Ка делбурrd, Б. Боричића, С Тмушића иД Распоповиhа (Научна књига, Бео град н Завод за издавање уuбеника, Нови Сад 11 издање 1990). Осим тога, за писање осме главе коришћен је ауторски прилог" Тригонометрија " из Ма темат~tке за 1l разред заједничке основе средњег усмереног образовања, ау тора П Миличића, Д Лопандића, Р. Дацића и З. Ивковића (Нау•tна књига, Београд
11 издање 1987. ).
Уз коришћење својих прилога у поменутим књигама, поједи нач ни при лози у овом уuбенику изгледају овако: Б Боричић - прва глава,· П. Миличић
-
друга, трећа (заједно са В. Стојановићем) и осма глава, као и одељак
5.5;
В. Стојановић- трећа (заједно са П Миличићем), четврта, пета (без одељка
5.5)
и седма глава,· З. Каделбург - шеста глава. Наравно, поменути текстови
су прера.ђени и прилагођени новом програму са смањеним бројем часова, са тежњом да се добије штиво доступно узрасту ученика, из кога може да учи и научи одговарајуће садржаје. Садржај теоријског дела у појединим главама, који је обично изла.ган преко теорема, увек је илустрован урађеним примерима. Иза појединих одељака дат је известан број задатака за вежбу. Нумерација слика, дефини ција, теорема и примера дата је у оквиру глава. Крај решења примера оз
на•tен је знаком
• , а крај доказа теореме зна.ком • .
Рецензенти овог уџбеника, др Раде Дорословачки, Бранко Јевремовић и
Срђан Огњановић, учинили су велики напор, детаљно читајуhи рукопис и дајући низ корисних сугестија. Пријатна нам је дужност да им на овом месту за.хвалимо.
Београд, маја
1991.
АУТОРИ
ПРВА ГЛАВА
ЛОГИКА И СКУПОВИ
На самом почетку ћемо говорити о неким појмовима са којима смо се сретали и раније, а који ће бити важни и за савлађивање градива које садржи ова књига. То се, пре свега, односи на елементарна правила рада са исказима,
скуповима и функцијама. Поред тога што ћемо неке ствари поновити, тру дићемо се да сваки пут одемо и корак даље од простог понављања и упознамо
неке нове могућности које вам до сада можда и нису биле познате.
1.1.
ОСНОВНЕ ОПЕРАЦИЈЕ СА ИСКАЗИМА
Већ знамо шта су то алгебарски изрази и о њима ће бити више речи у шестој глави ове књиге. У аритметици смо их, на пример, градили од брО јева (дакле константи, или боље рећи, од симбола којима се означавају бро јеви), на пример-
1, 2,
О,
15.
затим променљивих (или тзв. општих бројева),
на пример х,у, и, Ь и аритметичких операиија (или тзв. рачун ских радњи). на пример+,
· , :_При
градњи израза смо као помоћно средство користили
и заграде, као и одређена правила по којима се симболи у изразу могу ређати. Тако, рецимо, знамо да су
2, (7-1): 12
није случај и са следећим низовима симбола: х:
и а
· (1 +'!х) изрази, а да то :+2,((4)4)))) и+ +х)а. Такође
знамо да је аЬ+с скраћеница за израз (а ·Ь) +с, а не, рецимо за а·
(h
+с) или
(а:Ь)+с.
Сећамо се и да смо сваки израз једнозначно и прегледно могли предста
вити одговарајућимдрветом. Тако су, на пример, изразима (а ((а
+
Ь) +с)
+ d,
редом, одговарала дрвета на сликама
+ х)(Ь
-б)
Када су изрази међусобно доведени у неку везу, на пример, израз знаком једнакости повезан са изразом
+3
и
1 и 2.
б, тј. написано је
4 + 3 је
= 1 + б или рецимо, х 2 - а 2 = (х- а)(х +а), долази се до неког математичког тврђења,
1+
4+3
што нас, даље, води појмовима исказа и формуле.
Под исказом се подразумева било која реченица за коју се зна да може бити само тачна или само нетачна. Другим речима, исказ је произвољна реченица која има само једну истинитосну вредност. Ово је једна од мо rућих дефиниција исказа и то ће нам бити користан показатељ при разли ковању исказа од свих осталих реченица.
ПРИМЕР
"1 < 2"
1.
Није тешко видети да ће од следећих реченица:
(или "Број један је мањи од броја два.")
.,Како се ти зовеш?"
"2 ,,xz
= 4"
= 4"
., , .,.н
''".1"'1
1 1 '- "~ II \,J IH1
ь
о
С ЈЈ
1
сл
2
прва и трећа бити искази, и то прва тачан, а трећа нетачан, док друга врта реченица нису искази. Друга реченица је упитна,
11 о
11
'IСТ
њеној IIСПIНIПО
сти, односно лажности се не може ни говорит11, а •1етврта је пplll\tep једне
математичке формуле која није исказ. Наиме, 11СП1нитосна вредност те реченице зависи од тога коју вредност има променљивах, па се не може рећн
да ли је она тачна или није. С друге стране, стављајући конкретне врспно сти за х, рецимо х 2, добијамо реченицу ,.2 2 4", што је тачан нсказ. док
=
=
рецимо за х= З добијамо нетачан исказ:
..з~
=
4". •
Нас ће надаље занимат11 само реченице које се односе на неке 1\lатема
тичке објекте и најчешће ћемо користити љихов уобичајени скраћсн11 за пис, помоћу математичких симбола. У претходном примеру наведени су само неки прости, елеме11Т:1рни
искази, које ћемо, по договору, означавати словима р, ц,
r нтд. а cal\1 ~1 слова
називати исказним словимп. Полазећн од таквих елементарннх IICK<ШI , да кле исказних слова, слично као што се у српскО!\! језику од простнх реченица праве сложене, могу се правити и сложени искази. При изrрадњи сложен их исказа, а то се чини помоћу тзв. логичкr1х везника или логичких опер:щија,
за нас ће бити најважније да знамо када ће ти нови искази бити тач1111 или нетачни, у зависности од тога да ли су истинити 11ли нису њихови саст ;шни
делови, исказна слова . У том циљу уводимо ознаке Т - за та•1но (чита с е
.. т е")
и .l - за нета•1но (чита се ,,не-те"), симболе за тзв. исказне константе, и појам истинитосне вредноспt. Ист11нитосна вредност неког Јtсказа р, коју ћемо означавати са т {р) (чита се "тау од пе") , бнће:
т (р)
= { Т, ако ј~ исказ р тачан .l,
ако ЈС исказ р лажан
Овакав приступ омоrућује да се помоћу испmнтосних таблииа задају и поједини логички везници. Иако је још од раније познато како се у матсматиuи, односно у прllрод ном језику, употребљавају одређени везш1UЈ! , овде ћсмо се задржатн на xoвим строжијим дефиниuнјама Ако су р и
q
11
искази, онда је ., р
lhll-
нешто дубљој аналнз11 њихооог З ЈЈа'IСЊа.
11 q"
нов11 Јtсказ који се означава са
Jl
л
lf.
IILKЛJII\1\
1 1 OCIIOI\111· OIIFPAI\1\JI· LA
ДЕФИ 1111 UИЈА
1. Конјункиија
исказа р
11 ц је 11сказ р л ц. којем олrовара
ltCTJ.fHifTVCII:J ПIOJllf/lfL
r -· р
q
т
т
р лq
т
т
1.
1.
1.
т
1.
1.
1.
1.
Одавде неnосредно иr.1амо следеће карактеристично својство конјункци
је: исказ р л
rJ је гачан када су оба исказа, р и ц, тач1111, 11 само у том слу•1ају. 11 rJ. нов11 ssсказ "р ил11 ц" означнва се ен р v q.
За исказе р
ДЕФИНИЦИЈ А 2. Дисјункuија исказа р и ц је искпз р
v ц.
којем одгова
ра таблица р
q
рvц
т
т
т
т
1.
т
1.
т
т
1.
1.
1.
1
Дакле, карактсрiiСТIIЧНО за дисјункцију је да је исказ р
су оба исказа, и р
11 ч,
v
ц нетнчан кала
нетач н н. и само у тor.t слу•tају.
Скрећемо пажњу на разлику изr.sеђу управо деф11ннсаног везник<~ днсјун кщsје и вcЗIIIIK
.. нлrr... , или... ". Разлика у погледу ЈtстинитосЈtttх вредностн .. или р или ц" није тачан 11и у случају ю1лн су оба 11скаЈн. и р и rt. T
ра језнчка форма
је у
р~
1о ме
што исказ
q.
ДЕФИНИ ЦИ Ј А 3. llмпликаuија исказа р и q (Г11М редом) р ~ц •шје се 11стинитосне предности задаiv таблиuом.
11СЮЈЗ
·-
....... р
jr
Jl:;. IJ_
ч
т
т
т
т
1.
1.
1.
т
т
1.
1.
т
Својство карактерi!СТIIчно за имnлик~щију је да је нсказ р=> ц нетачан једино у случају кнда је 11сказ р тачан и иска'З ГЈ нетача11 . Ј еда н од ннјзначај11 1 1ј их везн и ка за Њему одговаrа још
11
pe•JCIIИШt
.. ако р.
H(IC
је
yrtpaoo
nсз11нк
1tМПЛIIКације.
OH Л
1\ICtьcнlf!\1 Зllii'ICЊC!\1. 1\ЮЖС 1ЭПIIСЗТI! И на један ОЈ\ с ледсћЈЈХ IJa'fiiiiЗ :
\0
:юпrкл н <.:KYJtorш
"р имплицира
"из р следи
"q,
q",
q",
ако р",
"р је довољан услов за
"q је
q",
потребан (неопходан) услов за р".
Значај
овог везника је у томе што се многа тврђења у математици
изражавају управо таквом реченичном формом.
ПРИМЕР
2.
Питагорина' теорема се не може изрећи овако а'+ Ь' = с 1 ,
него бар треба рећи: збир квадрата дужина катета сваког правоуглог троугла
једнак је квадрату дужине хипотенузе. Или, како се, кад је реч о катетама и хипотснузи. подразумева да се ради о правоуглом троуглу, то би се Питаго рина теорема могла и овако исказати: ако су а и Ь дужине катета, а с дужина
хипотенузе, онда је а 2
+ Ь' = с'. "'
На импликацији ћемо се, због њене несумњиве важности, задржати нешто више него на осталим везницима. Анализирајмо и следећа два проста примера.
ПРИМЕР
3. 1)
Да би било задовољено а<
4,
потребно је да буде а< б,
али је за то свакако довољно а < З. Све то јер: ако а < 3, онда а < 4 и ако а
< 4,
2)
онда а
<
б.
Шта је потребан, а шта довољан услов да производ нека два броја буде
једнак нули' 1 Јасно је да:
( 1)
из а
=
О следи аЬ
(2)
из Ь
= О следи аЬ = О,
=
О
и
одакле можемо закључити и да
(З) из а
=
О
v
Ь
=
О следи аЬ
=
О.
Дакле, добили смо три довољна услова под којима важи из аЬ
=
О не можемо закључити да је а
закључити да је Ь
=
О. Ипак, из аЬ
=
О следи а
=
ah
О, као што ни из аЬ
=
О
v
Ь
=
= О. Међутим, =
О не можемо
О значи, а
=
О
v
Ь = О је потребан услов за аЬ = О. Из свега што смо до сада казали видимо да
је а
= О v Ь = О потребан и довољан услов за аЬ = О. "' q може се формирати и нови исказ .. р који се означава са р <::> q. За исказе р и
ДЕФИНИЦИЈА
р
llитar·op
(Vl Rt.:J( 11.
q"
4. Еквиваленција исказа р и q је исказ р .. q којем од
говара следећа таблица истинитосних вредности:
1
је еквивалентна
н.
q
р<>
т
т
т
т
.L
.L
.L
т
.L
.L
.L
т
t.:.), староr·рч.ки матсматич:ар
q
11
Ј. Ј. ОСЈЈОВЈЉ OJibl'ЛlliJJJ· СЛ IICKЛ3Jt\1A
У случају еквиваленције исказ р Ф ир и
q,
q
таL1ан је само онда када оба исказа,
имају исту истинитосну вредност.
Реченица "р је еквивалентна q" може се исказати и на један од следећих начина:
"ако р, онда
q,
и ако
fJ,
онда р,"
.. р
је потребан и довољан услов за
.. р
ако и само ако
'1 ,"
q."
То су били основни бинарни логички везници или операције. Бинарни зато што од два исказа праве један нови исказ. Увешћемо сада један ун ар ни
везник или унарну операцију који од исказа р прави нови, сложен иј и исказ "не-р", који означавамо са ~р.
ДЕФИНИЦИЈА
5. Негација исказа р је исказ ~р, којем одговара таблица р
т
Очигледно је исказ
--.
р тачан само у случају када је исказ р нетачан.
Illтo се тиче карактеризације логичких констаната, могу се изрећи следећа два проста тврђења:
исказ т је увек тачан;
исказ ј_ је увек нетачан. Све исказне константе заједно, сва исказна слова и сви сложени нсказн настали помоћу оnисаних и дефинисаних логичких везника, назнвају се исказним формулама. Да бн једна ис казна формула била недвосмислено за писана, nриликом з:шисивања користе се и заrр(lде. При том се, радн краћег
записа, подразумевају одређени договори о юостављању појединих за града. Полази се, наиме, од тога да је негација операција највишег приоритета, З
њом су конјункција и дисјуикција, које су међусобно равноправне, а на кра ју су импликација и еквиваленција, такође међусобно равноправне. Приме ри КОЈИ следе илуструју све то.
ПРИМЕР
4. 1)
Низ симбола р л
'1 v r
не можемо прихватити као форму
лу, јер се овде заправо не зна тачно да ли се ради о (р л р л
(q v r),
q)
v ,.
или о
што су, јасно, две потпуно различите формуле. Слично, имајући
у виду горње конвенције о приоритетима појединих операција и, према то одговарајућих заграда, формуле ((~ р) л ц)~ (r v s), r)) и ((р v ( ~ q)) л р)<> ((r л r) v (~р)) краће записујсмо као: ~р л '1 ~ r V s, ~р<> q л ~ r и (р v ~ q) л р<> (r л r) v ~р. 2) Посматрај мо формулу р л '1 ~ r. За r(p) ~ Т, r(q) ~ .l и r(r) ~ .l имамо т(р л q ~ r) ~ Т, док за r(p) ~ Т, r(q) ~Т и r(r) ~ .l имамо т(р л '1 ~ 1') ~ .l. ме,
(
изостављању
~ р) <>
(q л
(
~
Све могућности за ову исказну формулу су прегледно дате следећом табли цом њених истинитосних вредности.
12
ЛОГИКА И СКУПОВИ
р
q
т т
r
рлq
т
т
т
т
т
Ј.
т
Ј.
т
Ј.
т
Ј.
т
т
Ј.
Ј.
Ј.
т
т
т
Ј.
т
т
Ј.
Ј.
т
Ј.
Ј.
т
Ј.
т
Ј.
Ј.
Ј.
Ј.
т
Ј.
'
Ј.
pлq=>r
1 1
! ~
Очигледно, свакој исказној формули одговара једна таблица истш•ито сти. Такође, из nретходног nримера се види да истинитосна вредност једног сложеног
исказа
зависи
од
истинитосних
вредности
свих
елементарних
исказа од којих је тај сложени исказ састављен.
За овакав приступ анализи значења лоп1чких везника најзаслужнији је Џорџ Бул.'
1.2.
НЕКА ПРАВИЛА ЛОГИЧКОГ И МЛТЕМАТИЧКОГ ЗАКЉУЧИВАIЬА
Исказне формуле, сем по томе од којих су исказних слова сачињене и помоћу којих логичких везннка, ~югу се разликовати и по томе ко.:шко у nоследњој колони истинитосне таблице неке формуле имају вредности т и колико вредности .l. Две крајности ће, очигледно, бити оне формуле чија је истннитосна вредност увек Т 11 оне чија је вредност увек Ј... За нас ће нарочито бити интересантан први случај. ДЕФИНИЦИЈА
6.
Искюнс формуле које су увек, з,1 све могућс врсдно
СП1 исказних слова која чине те формуле, та чне називају се тауто.логнјама. Да ли је нека исказна формула таутологија или није најједноставније се
може nроверити nомоћу истинитосне таблипе те формуле. Реuимо, таблица направљена у претходном примеру nокюује да нсказна
формулар л
q""
г није таутологија, што се јасно види јер је у другој врсти
лоследње колоне ове таблице вредност .l, СЛ!!'! НО, наредне таблицс nоказу ју да је формула (р л р
v
q) v
г"" р
v
г таутологија, а да то није формула
~г<> р л q. Наиме, у nоследњој колони nрве табтше nојављује се само
истинитосна вредност Т, док то није слу~1ај и са лоследњом колоном друге табли це.
Уверимо се још да су формуле F 1 = (р л q) v г<> (р v r) л (ц v r) и ~ (р л q) <>~р v ~ q таутологије, што следи из истинитосних таблица на следећој страни.
У неким случајевима се испитивање тачности исказне формуле може јед ностшзно извести и без употребе таблиuе. 2
(ј, Воо]с (lfH5-l864). CIII'Ж:CKИ М:ПС.\!аЛ1'Шr
1.2. III·KA
q
р
ПРАВИЛА ЛО ГI!ЧКОГ
р л
г
11
q) v
(р л
q
lЗ
МЛ IT'IATIIЧKOI ЗАКЉУЧ\1\IЛН.А
г
р
v
(р л
г
q) v ,.
т
т
т
т
т
т
т
т
Ј.
т
т
т
т
т
Ј.
т
Ј.
т
т
т
т
т
Ј.
Ј.
Ј.
.l
т
т
Ј.
т
т
Ј.
т
т
т
.l
т
.l
Ј.
Ј.
Ј.
т
.l
.l
т
.l
т
т
т
Ј.
.l
.l
Ј.
Ј.
Ј.
т
q
р
т
т
-.r
г
т
р л
р л-,,.
Ј.
pv
q
т
т т
т
т
.l
т
т
т
Ј.
т
Ј.
т
.l
.l
т
Ј.
Ј.
т
т
.l
.l
Ј.
т
т
.l
.l
Ј.
т
.l
т
.l
т
т
.l
Ј.
.l
.l
т
.l
Ј.
Ј.
т
Ј.
.l
Ј.
.l
т
Ј.
Ј.
q) v r
v
q v
(р
v
г) л
vr
-.,·орлq
т
т
(р л
~р
(q v
г)
FJ
р
q
г
т
т
т
т
т
т
т
т
т
т
рлq
р
г
г
т
т
.l
т
т
т
т
т
т
.l
т
Ј.
т
т
т
т
т
т
Ј.
.l
.l
.l
т
Ј.
Ј.
т
.l
т
т
.l
т
т
т
т
т
Ј.
т
Ј.
Ј.
Ј.
.l
т
.l
т
Ј.
Ј.
т
Ј.
т
т
т
т
т
Ј.
Ј.
Ј.
Ј.
Ј.
Ј.
Ј.
Ј.
т
q
рлq
-.р
-.q
т
т
т
Ј.
Ј.
Ј.
Ј.
т
т
.l
.l
т
Ј.
т
т
т
т
т
.l
т
т
Ј.
т
т
т
.l
.l
т
т
т
т
т
5. Да је
исказна формула ((р~
р
ПРИМ ЕР
-,(р л
q)
-.р л
q)
-.q
-,(р л
q)
о -.р
v -,q
~р) ~р таутологнја може се
установити овако: ако nосматрана формула не би била таутологија, за н еке
вредн ости елементар н их исказа р и q који се у овој формули nојављују, мо рало би бити r(((p ~ q) ~ р)~ р)= ..L. То би се могло десити једнно у
случају да је т:( (р => q) => р) .L, условљава -с(р => q)
=
-'-
-
-'
'
-
:_
------
--
=
=
Т и т: (р) ..L, што даље, због тога што је т:(р) .L. Међутим, како је т (р) ..L, не може бити
_ _ _ _ _ ..._ _
_ __ ь_ __
=
- - - -- - - - - - - - - - - ----··"""'-•.,.. • •
......
• • ,..v~""o
14 р
:rш·нкл
11 '1
IJ
CKYIIOШI
за које би наша форму т била нетачна. Према томе, nосматрана фор
мула је таутологија . .а. Из свега до сада реченог о таутологијама следи да истинитосна вредност једне таутологије, пошто је увек Т, не зависи оп пстинитосних врс,1носпt
елементарних исказа, односно исказних слова која се у њој појављују. Та кође, ако се покаже да је неко тврђење еквивалентна некој таутолог11ји, онда се то узима као довољан аргумент за доказ са;\!ОГ тог тврђења.
Логички везници, чак и овако егзактно дефинисани, одговарају поједи ним везницима у језику, односно nојединим реченичним формама које су најчешће присутне у исказивању математичких и логичких тврђења. Т ауто легије, као увек тачни искази, у себи крију законитости по којима се владају логички везници
па,
према томе,
и законитости правилног логичког зак
ључивања. Овде ћемо скренути пажњу на неке од IЫIX. Но, пре тога. пратимо
се још једном импликаuији, логпчком везнику који је на овом мt::сту нео пходан.
На пример, претпоставимо да ако важе неки услови А, В н С, треба да
важи услов
D.
За то би очигледно било довољно да је реченица. која се nо
моћу логичких везника заnисује као А л В л С->
гија. У таквом случају услов
D
D,
увек тачна, тј. таутоло
се добија из услова А. В и С на оснопу nрав''-""
логичког закључивања које се означава са: А, В, С
D На тај начин се може доћи до неколико правил
(!)Један од незаобилазни х и најчешћс nримењиваних, а уједно и најјед ноставнијих логичких закона, јесте nюdus
ponens,
који се записује О!mко:
А, А-> В в
Он се чита на следећи начин: "Ако А и изА следи В, онда В." Ово правило закључивања оnравдава таутологија р л (р
-> '/) -> '1·
(Показати да је ова фор
мула заиста таутологија')
(2)
Правила транзитивности имnликације и еквиваленције, која се редом
заnисују као
А"" В, В-> С
А-> С
и
А<> В, В<> С А<>С
базирају на таутологијама
(р
-> q)
л (ц
(р<> ц) л
->
г)
""
('1 <> r)->
(р ""
r),
(р<> г).
(Уверите се да су ове формуле таутологије!)
(3)
Према таутологији (р-> ц) л
('1-> р)->
(р""
q)
nроизилази nра~тло
А ->В, В-> А А<>В
које је такође често nрисутно у математичк11м расуђипањима. Кала треба доказ3ТИ међусобну еквиваленцију тврђсња А и В, онда је за то, 11рсма о nом правилу, довољно доказати да из А сл ели В и обрнуто, да из В слс1ш А.
1:.
111·КЛ 111'ЛВ11Ј1Л
JIOI
ИЧКОI
11
15
'1.1ЛН'IЛ IIIЧKOI JЛKЉ~IIMII.Л
(4) Правило контрапозиције -.в::.-.А
А=> В оправдава таутологија
-.р)
( -. q =>
=>
(р=>
q).
Корнстећн ово правило внди
се да је за доказ да из А следи В довољно доказати да из
-. В
сле.111
-. А,
што
је понекад лакше доказати.
(5)
Из таутологије
(
-.р=> (q л -.А
-. q)) => =>
(В л
р добија се да и пр
-. В)
А
има место међу лоп1чким правилима закључнвања. Ово правило је поз нато под називом
reducflo ad absurdum
(свођење на противречност) 11 пред
ставља најважнијн пример правила посебног или индиректноr закључива
ња. Према овом правилу, за доказ тврђења А довољно је доказати да се из
-.А може известн противречност (контрадикција) ПРИМЕР
6.
Наводимо један доказ у којем се користи метода
retluctio ad
abяmlum. Рецимо д
= 2, Ь = )
и с
=4
није правоугли. Претпоставимо ли супротно. ТЈ. да се
овде ипак радн о правоуглом троуглу, онда је логично да његова најдужа страница с
= 4 буде његова хипотенуза.
Но када се ради о правоуглом троу
глу, имајући у виду Питагорину теорему. биће а'+ ь~ =с'. што у овом случају води контрадикцији
2 2 + 32 = 4~.
Одавде, посредно, следи да страни
це датих дужина не могу образовати правоугли троугао. .&. Пример, у које\1 баш ннје јасно како би се доказ извео непосредно, доказ
да је брОЈ
.f'1.
ирационалан тј. да се не може написати као кош1чник целих
бројева, даћемо на наредним страницама ове књиге. Пример, о ирационал
ности броја
.f'2.
јесте од историјског значаја за развој методологије матема
тике јер сnада међу прве математичке доказе у којима се користи неки метод
посредног закључивања, а потиче још од Пнтагоре. И закључивање описано у примеру 5 базира такође на nравилу reducflo ad
absurdum. Поред nравила закључивања важних за математику, али
11
Зtl логику
уоnште, указаћемо и на нека nравила која се односе на једнакост, дакле на
чисто математичка nравила закључивања. Иначе, све особине једнакости ко је овде наводимо имали смо nрилике да користимо радећи, рецимо, са бро јевима, скул0В11r.щ дужима, nовршинама и заnреминама геометријскнх тела. Уз увек nрисутну nретnоставку
t
= t:
{рефлексивност једнакости),
за једнакост се још nретпоставља да се понаша по следећим nравитнtа:
(6) (7)
(8)
t•
=у
( симстричност);
у=\
х= у, у=
x=z х =у, а= Ь х•а =у•Ь
z
(транзитивност);
(сагласност са операцијом
•),
16
.'IOГIIKA
11
CKYIIOШI
где су х,у, а и 1> произвОЈЫНf математи•Јкн објектrr н
""
произвољна операци
ја с тим објектима (на пример. то може бити множење бројева, сабнр:нье дужи итд.).
Последње правило, на пример, може се записати као следећа фор:\1ула:
х=ул a=h =>Х*П=Ј'*h чији су посебни случајеви, када се, рецимо, ради о сабирању и множењу бројева, формуле: х =у л а
= h =>
+п
х
=у
+Ь
и х =у А а =
h =>
ха = уЬ.
Ово правило се понекад може nримењивати у донекле обрнутоr-.1 смеру, од х
•
а =х* Ь ка а= Ь и у том случају се зове заЈ.:он скраћивања или кание
лације. Наравно, такав закон не важи увек, што се може показати слсдећим једноставним примером.
ПРИМЕР
7.
Ако би се на множење бројева могао примењивати закон
скраћивања без допунских претпоставки, онда би се из О извести
1 = 2.
х ;< о л х у =х
Подсетимо
z~
у
се да закон
скраћивања
· 1 =О · 2
код множења
могло гласи:
= z....
Разматрана nравила (б),
(7)
и
(8),
заједно са условом рефлексивности,
чине тзв. аксиоме једнакости.
КВАНТОРИ
1.3.
Још смо у првом примеру, говорећи о исказнма, видели ла реченица
":r 2
= 4"
није исказ, јер њена истинитосна вредност зависи од променљиве х.
Међутим, истинитосне вредности реченица
"за сваки х,х 2 = 4," "постоји х тако дах 2 = 4," које, редом, скраћено заnисујемо ('llx) (х'=
4) и (3х) (х 1
= 4), више нсћс зави
сити од х и јасно је да ће nрва од њих бити нетачна, а друга тачна.
Речи за сваки (или за било који, за прошвољан) и постоји (или за неки) зову се кванторима (или квантификаторима), а формуле у којима се, као у
горњим примершщ nојављује века променљива (на nример,х,у mд.) и не·
ки симбол релаиије (на пример,
=, :5, 11 итд.) зову се предикатским фор·
мулама. Квантор за сваки назива се универзалним, а квантор постоји- еr
зистенuијалним квантором. Од nредикатскнх форму ла, помоћу кnантора, nраве се нове прсдикатске формуле. На nример, ако је А предикатска форму ла, онда су
('llx)A
и (3х)А такође nредикатске формуле.
Често су у уnотреби и тзв. оrраничени или условни квантори. Такви квантори су у реченицама:
"За сваки природан број х, х!
+ 1 =х,"
"Постоји nаран број х тако да х< Или, ако се са
N
4."
означи скуп свих природних, а са
2Z
бројева, горње реченице би имале овакав скраћени запис:
('llx
Е
N)
(х'+
l
=х) и (3х Е
2Z)
(х<
4),
скуп свих nар н их
Н. О
IIEIOIM OCIIOI'IIIIIM
17
МЛТiiМАТ\IЧКЈIМ ЈНЈЉЮШIМЛ
односно. што је логички еквивалентна,
(\fx)(xEN,..x 2 + 1 =х) и(3х)(хЕ 2Z л х<4). Што се тиче истинитосних вредности ових реченица, јасно је да је nрва од њих нетачна, а друга тачна.
Понашање квантора у присуству негације најбоље објашњавају слсдсће увек та чне (тзв. ваљане) формуле: ~
(\f
х)А <> (3х) ~А,
~(3х)А<> (\fx)~A.
Прва од њих каже да изрази није сваки и неки није имају исто значење, а друга да изрази није неки
11
сваки није такође 11мају исто значсњс. На
пример, реченице "Није сваки човек добар" и ,.Постоји човек који није до бар" имају исто значење. Слично би се могла образложити друга формула. ПРИМЕР
8.
Ево како би се уз помоћ квантора могло записати тврђење да
не постоји највећи природан број. Да би формула којом ћемо то за1111сати била једноставнија, претпоставићемо да су т и n ознаке за природне бројеве. У том случају наша реченица би гласила ~
(3 n) (\fm) (n 2:
т).
Но, знајући како се квантори и нејс:tН;lКОст понашају у присуству негације, ова формула ће бити еквивалентна свакој од следеће три формуле.
(\fn)
~ (\fт)
(\fn) (3 т)
~
(\fn) (3 т) (n Напоменимо и то да се често уместо
(n 2:
т),
(n 2:
т),
<т) . ...,
(\fx) (\f у) А
скраћено пише и
(lf>·,
у) А.
Што се тиче употребе и присуства универзалног квантора у ыатема тичким текстовима, није на одмет скренути пажњу и на то да се приликом записивања неке форму ле, а када се ништа експлицитно не каже о промељи вим које се у тој формули nојављују, увек nодразумева да су те про\lенљиве везане универзалним квантором. Тако се, на пример, комутативни закон са
бирања уместо
(\fr,y) (r
+у= у+ х)
често записује само као х+ у= у +х.
1.4.
О НЕКИМ ОСНОВНИМ МАТЕМАТИЧКИМ ПОЈМОВИМА
Математика, као типичан nример једне дедуктивне науке, базира на до казима. До знања којима расnолаже математика, а која се презентирају као извесна тврђења. теореме или ставови (сва ова три термина се могу кори
стити као синоними), долази се једино помоhу доказа. Да би се уоnште мо гло говорити о доказима и њиховим плодовима
-
теоремама неке ствари,
18
ЛОПIКА
11 СКУГЮНИ
преко којих ће се доћи и до тих појмова најпре се морају прецизно одредити
-
дефинисати. Дефиниције помажу у краћем и прецизнијем изражавању.
Њиховим посредствоУЈ уводе се нови називи за неке већ познате појмове. (Замислите само ЮiКО би изгледало једно излагање из геометрије, ако се не би користио термин "паралслност" за "две праве које припадају истој равни и при том немају заједничких тачака или се поклапају". Тада бисмо сваки ПУf; уместо да кажемо да су неке две праве паралелне, морали рећи да су то две праве које припадају истој равни и које немају заједничких тачака или
се поклапају.) Стога треба рећи и неколико речи о самим дефиницијама, што је можда најбоље учинити кроз неки једноставан пример. ПРИМЕР
У аритметици се од самог почетка поштују договори ове
9. 1)
врсте:
2 је 3 је 4 је
замена за замена за
замена за
1 2 3
+ 1, + 1, + 1 итд.
што су заправо и дефиниције за бројеве дефиниције, уместо израза((! дом пише се
2)
1 ·2
и
4
где је са
Z
2
итд. Тако, имајући у виду ове и(((!
+ 1) + 1) + (1 + 1)
ре
+ 2.
Знамо да је неки цео број
као производ броја
2, 3, 4
+ 1) + 1) · (1 + 1) n
дељив са
2 ако
и само ако се
и неког 11елог броја, тј. ако и само ако
n може заnисати (3 k Е Z) (n = 2k),
означен скуп целих бројева. Парни бројеви се онда :1ефинишу
овако: неки цео број је паран ако и само ако је тај број дељив са дефиницијом се уводи нови назив за бројеве који су дељиви са
2.
2.
Овом
Међутим,
како се најчсшће и најлакше сазнаје да ли је неки број заиста паран или није'' То се обично чини помоћу следеће теореме: неки цео број је паран ако и само ако је последња цифра тог броја нека од цифара О,
2, 4,
б, и
8.
Дакле,
ово тврђсње даје један једноставан критеријум парности. &
Поред типа дефиниције из горњих примера, у математици се често су срсћу и тзв. индуктивне дефиниције. Оне се користе када треба поступно, члан по члан, описати неки бесконачан скуп. Ј еда н важан и већ познат при мер, где је индуктивна дефиниција просто незаобилазна, јесте изrрађияање скупа природних бројева, где се практично, полазећи од броја један и кори
стећи операцију сабирања, дефинише цео скуп природних бројева. Всћ овај кратак осврт на дефиниције указује на њихоя изузетан значај, па ћемо их и убудуће у овој књизи, уз теореме, доказе и примере, издвајати како
би биле уочљивије. Индуктивна изrрадња скупа природних бројева је веома поучан пример
јер се на сличан начин творе и много сложенији !\.Штематички објекти, чак и целе м<:~.тематичке теорије. Такав приступ је, наиме, карактеристичан за тзв. аксиоматски приступ. Први и најзначајнији покушај заснивања једне
научне области било је Еуклидово 3 излагањс елементарне геометрије у њеЈ
Ј·:укЈ1И.;t (око :\65-~00
IJ.II.c.),
старогрчки ман:ма.1·ичап
1. 1 U 111-1<11\1 OCIIOI!IIII\1
19
\1Л 11·\1Л IIIЧKII\1IIIIJ\10IIII\H
говом чувеном делу Елементи, које је касније веков1tма служило као ненад машни узор строгог, научног доказивања.
Аксиоматски nрнстуn карактерише уnраво нндуктнвно увођеље nојмова. Полази се од некнх основних, по nравилу ,.очигледннх" н nрост ш. тврђења, која се називају аксиомама. Из њих се nомоћу нек11х задатих пр:18ила из вођења или закљу•твања доказују или дед; кују теореме. Доказ ће. у овом случају, бнтн коначан ню таквих тврђења да nроювољно тврђење А-тог
низа задовољава услов: А је аксиома нли А се може добити из нею1х од nре тходних тврђења тог ннза неnосредном nрименом неког од дап1х nравила
извођења. Другим речима, свако извођење теореме 11з аксиома noмohy расnо ЛОЖIIВИХ nравила извођења корак по корак, назнва се доказом.
Поглавља која следе биће најбоља илустрација међусобних веза овде nо менутих nојмова.
2. Одредити вредности за х тако да дата формула буде тачна: а) 2х - 2 = 2; б) r > 1 л х! - 3х + 2 = О; в) х Е { 1, 2, З} л xs + х'- 2 х = О. З. Означимо са р и q реченице: ..х је nаран број" н ,,}' је nаран број··. Која од
q,
формула р л
р
v q,
q
р=>
одговара реченнци:
а) бар један од бројева х, у је nара н; б) оба броја х, у су nарна?
4.
Која од следећих формула је таутологија: а) р=> р
v q;
д) (р л ц)
5.
б) р л
v r е:.
р
q =>р;
v r;
в) р
ђ) (р
v
v q)
-.р; г) р л -.р; л г е:. р л
r'!
Показати да су следеће формуле таутологнје: а) р л СЈ е:. ц л р, р
б) р л (ц л г) е:. (р л
v ц q)
е:.
л
lf v р (комутап1В1111 закон н); r, р v (q л r) е:. (р v ц) v г (асоц11јапшн11
зако
ни);
в) р л (ц
v
r)
е:. (р л ц)
v (р
л
r),
р
v
(с/ л
r)
е:. (р
v tf)
л (р
v r)
(шtстри
бутивни закони);
г) -. (р л q) е:. -.р v -. ц.
6.
-.
(р v q) е:. -.р л -. tf (Де Морганов11' закони).
Исnитујући да ли за неке вредности својнх нсказних слова дата формула може имати истинитосну вредност ..L nоказат11 да је та формула таутоло гија:
= Ь следи а + с = Ь + с; = Ь, Ь = с, с = d и d =х следи в) изх 2 "" 4 следи х"" 2. а) из а
б) из а
8.
а =х;
Која је од следећих формула тачна: а)
N) (Зу Е N) (х< у); N) ('ly Е N) (х 5 у); ('lx Е Z) (Зу Е Z) (х у= О)? ('lx
Е
б) (З х Е в)
1.5.
СКУПОВИ
Основне особине скупова, као и операције са њима, познате су нам још од раније. Но, како је скуп један од кључ ни х математичких појмова и служи као полазиште при изградњи многих математичких писLшплина. то ће мно ге од тих, већ познатих чињеница бити поновљене и овде. Сваки скуп у потпуности одређују његови елементи. Је::~ан трочлани
скуп, на пример, који као елементе садржи међусобно различите објекте х, у и z, означава се са {x,y,z). Међутим, десиће се да некад није згодно не посредно наводити све елементе неког скупа, а нека;Јд би то било и nотnуно
немогуће, као у случају неког бесконачног скупа (нпр. скупа природних бро јева). Стога се користи и овакво записивање скупова: {х 1
S(x)}
или, што је исто, {х 1 х има својство
То би, дакле био "скуп свих х који имају својство
S".
S}.
Да неки објекат х
припада неком скупу А означава се, као и до сада, са х Е А, односно да не
припада ~ (х Е А) или х$. А. ПРИМЕР
10.
Скуп
{1, 2, 3, ... }
свих природних бројева означава се са
N,
а скуп{ ... ,
-2, -1, О, 1, 2, ... } свих целих бројева са Z. Скуп свих пар н их бро јева ће бити {х 1 (З k) (k Е Z л х= 2k)}, док је, рецимо, скуп рационалних бројева
{:'
lmEZЛ nEZЛn"<
0}
Скуп свих реалних бројева, који се на бројној оси налнзе између бројева укључујући и те бројеве, јесте {х 1 х Е R л х е: 1 л х 5 2). Скупови свих
1 и 2,
рационалних и свих реалних бројева редом означавају се са ДЕФИНИЦИЈА
7.
Q и К
За нека два скупа каже се да су једнаки ако су сви - сви еле
елементи једног скупа уједно елементи другог скупа и обрнуто менти другог скупа су елементи првог скупа Дакле, А= В ако и само ако
Дакле, сваки члан скуnа је nрисутан једним појављивањсм, а сва ост<1ла н.егова појављиваља, уколико их има, нису важна, уз то, ни редослед на
вођења чланова није битан . .&.. ДЕФИНИЦИЈА
8.
Скуп А је подскуп скупа В, што се озна'!ав:l са А с В
ако су сви елементи скупа А тако/је н еле,ненти скупа В, тј. А с В ако и салrо ако
(\fx)
(х Е А ~х Е В).
Релација уведена претходном дефиницијом назива се релацнјом uнклузије. ПРИМЕР
12.
Лако се види да је
N
с
Z
11
Z
с
те да није
Q,
Z
с
N
нити
QCZ.& ТЕОРЕМА
1.
За скупове А и В южн: А =В ако н само ако А с В н
Вс А.
Доказ. Ако се пажљиво упореде дефиниције једнакости и инклузије (де финиција
7
и дефиниција
8)
види се да се оне разликују само по томе што
у првој стоји еквиваленција, а у другој, на одговарајућем месту, имплика ција. Нашу теорему, дакле, потпуно оправдава чињеница да је исказ на фор мула (р
...
ч)
...
(р~ ч) л (q ~ р) једна таутологија.
•
Ово значи да се релација с nонаша слично као :::;_Сетимо се да за бројеве х и у важи х =у ако и само ако х
::s у
А у
:s х.
Ако се посматра {х 1 х ~ 2 л х $ 1}, на при~tер, дошtзи се до појма 11разног скупа. У ствари, пође ли се од било ког nротнвречног услова, дак"1е снојстnа које нема ниједан објекат, долази се оnет ло nразног скупа. Празан скуп се означава са
0.
ПРИМЕР
13. Cl =
{х
1
х;< х);
Cl =
{х
1
х је ученик л х није ученик}.&
Празан скуп има веома важну улогу међу скупови~ы и понаша се слично
као нула међу бројевима. Рецимо.
(\fx Е f{) (х+ О= х л х· О= 0). За nразан
скуп ћемо касније доказати слично тnрђсњс. ДЕФИНИЦИЈА
9. А
nВ=
{х
1
х Е А л х Е В}
AUB={xlxEAVxEВ}
A\B={xlxEAлxf/:.B} Овом дефиницијом су уведени пресек А
n В,
унија А
UВ
и разлика
А\ В скупова А и В. То су уједно и три основне операције са скуповима. На сликама 3-5 су помоћу дијаграма представљене ове операције, rде шрафира ни део представља нови скуп који се добија изА и В помоћу шпначене опе рације.
Дефинисане операције се могу окарактеристати и овако: х Е А х Е А
n U
В ако и само ако х Е А л х Е В, В ако и само ако х Е А
v
х Е В,
х Е А\ВакоисамоакохЕ А лхf/:. В. ПРИМЕР 14. Није тешко юшети да, ако је А= {1, 2, 1, 4} и В= {3,4,5,б},ондаА В= {3,4),А U В= {1,2,1,4,5,6} иА\В= {1,2} . .to.
n
Са А, В и С ћемо надшье озна~1ав;пи произвољне скупове. Укажнмо на неке опште особине скvповних операција.
22
ЛОI IIКA
11 CKY I IOВII
А
АПВ
C; r.
Сл .
3
ТЕОРЕМА
2.
а) А С А б)
д) А\ 0 =А; ђ) А \А
С А ; в) А
0
t:.r 5
4
() 0
= 0; r)
А
U0
=А ;
= 0.
Доказ. Доказаћемо само особин е б) и в). Остале се доказују слич н о. б) По дефиницији инклузије
0
с А ако и само ако
('V х)
0
(х Е
==- х Е А).
Како празан скуп не садржи н11ј едан елемент, то је испt нtпос на вред
ност формуле х Е 0 свакако .1.. . Ако се х Е А оз н ачи са р, о нда ћ е торђење с А бити тачно ако и само ако исказна формула .1.. ==-р ј е тачна. Н о, ооа исказна форм ула је таутологија, што се лако може nроверит11. Овщ.t је дока
0
зана особина б). в) По дефиницији, А
n 0 =0
ако и само а ко ако и само ако
('V х) ('V х)
(х Е А
n0
~х Е
(х Е А л х Е
0
0),
~х Е
0).
Овде смо најпре користили дефинициј у једн акости скупова, а зап1r.1 де
финицију пресека. Сада ће в) бити тачн о ако и са мо ако је исказн а формула р л .1.. ~ l. таутологија, што није тешко nроверити. • ТЕОРЕМА З. а) А
()
В = В() А , А
U
В= В
(В
U
U
А (комуrатИВ/111 з:IКОН/1 за
пресек и унију);
б) А
n (В n С) = (А n В) n С,
А
U
С)
= (А U В) U С
U
(В
(асоuffјптивни
закони за пресек и унију); в) А
n (В U
С)
= (А n
В)
U
(А
n
С), А
n
С)
= (А U
В)
n (А
U
С)
(дистрибуrивни закони пресека према унији и уније према пресеку);
r) А n А =А, А А
uА
=А (закони идемпотенцнје за пресек
11 yrmjy).
Доказ. Докажимо дистрибутивни зако н nресека nрема у ниј11. Ј еднакост С) (А В) U (А С) еквивалеmна је сваком од наредн11х услова:
n (В U ('V х)
=
(х Е А
n n n (В U С) ~х Е (А n В) U
(А
n С))
( на основу дефинициј е једнакости скуnова),
('V х)
(х Е А Л х Е В
U С ~х
Е А() В V х Е А
n С)
( на основу дефинициј е nресека и униј е),
('V х)
(х Е А л (х Е В
Vх
Е С) ~ (х Е А л х Е В)
V (х
Е А л х Е С))
(н а осн ову дефиниције у није и nресека).
q -х Е В и са r-x Е С, види се да ћ е ди стри бутивни закон nресека nрема у нији важити ако и само ако је 11сказ на фор мула р л (q v r) ~ (р л q) v (р л r) таутологија, што се у овом слу чај у може Ако се са р означи х Е А , са
;,..,.. ••
~ ....- - - · · -
-- ----··-··
- - - - - ... ~
·-
r
Поред до сада nocl\taтpaнllx
I.S. t:KY\101111
23
onepau11ja,
уuодс се још неке опсрац11је са
скуnовима. Ако је А nодскуn неког скуnа
S. онда се са С~(А) (11;111 са:-.ю А ') означава комплемент скупа А } однос;. на скуп S, што је по лсфumtщtји, С,(А) =А' = 5\А. (Доказаш следеће скуповне идснmтете: (А n 8) =А' u В '
n
и (А U В) '= А'
В')
За нас је, такође, значајан Декартов~ производ скупова. П ознато је да је Декарт увео ПОЈаМ nравоуглог коордннапюг с11стема. кој11 се
11
.1а нас. у ње
гову част, назива Декартовим коорд11натн11:-.1 с11стемом. У nравоугло'\1 коор д11натном систему свакој тачкн равн11 одгов~1ра један тзв.
них бројева (х, у)
11,
ypel;cmt n:1p
реал
обрнуто, сваком пару реал н11х бројева ((,у) одговара јед
на тачка у координатној равн11. Први број \ у пару (х,у) назива се првом координатом (или апсцисом), а други број у другом коордннптом ( или ор динатом). За уређене nарове је карактер11стична следећа особ11нй: (х, у)= (а,
h) ако и само ако х= а л у= h.
Према томе, две тачке ће се поклошп11 у координатној рав1111 ако и само ако су им, редом, једнаке nрве и друге коорд11нате. Стога, на nр11мер, важи
(1, 2)
~
(2, 1).
ДЕФИНИЦИЈА 10. Декартов производ скупова А и В је скуп А Х В= {(х,у) 1 х Е А Л)' Е В}. ПРИМЕР
15. Ако јеА
= {а,Ь}
и В=
{1, 2,3}, онда ће бити:
А х В= {(а, 1), (а, 2), (а, 3), (Ь, 1), (Ь, 2), (Ь, З)}, В х А= {(l,a),(l,b),(2,a),(2,b),(3,a),(З,b)}. Графички се то може nредставити као на сл11кама
Ах В (о,
3)
--о-
1
:r о, 2 Ј
в
91
( 1 ,Ь) f2,b)
А
9-
1
1 1
?fЬ,2)
-~
1
~ ь
-q--
ва
<....1 ()
-f
(з,Ь)
1
-?:-
:Г1 ,о Ј 1(2 ,о)
-~0, 1} ~ (Ь 1 1) А
А
8 х А
-?( Ь,2)
'
6 11 7.
з})
о
2
С. 1
~ :f'J 1 о )
7
Претходни nример уједно nоказује да ова оnерација није комутативна. Дакле, за Декартов nроизвод, у оnштем случају, важи А х В~ В х А.
С друге стране, важе св11 дистрибупtВШI зак01111 оnерације х nрема nре секу и унији, што је дато у следећем nримеру: s 1{ l)t:~c.trtc~ (< .:arlc~нt\) ( 15'Њ-1 МО). фр::11щуск11 ф111ю1оф
11 \IJ rC\1311/'IJP
24
,1 О ГIIКЛ
ПРИМЕР
16.
11 CKYIIOIIII
Важи :
n С) = (А
А х (В А х (В
х В)
= (А х С = (А х С = (А х
(А х С),
U
С)
n (В
С)
U
(В х С) .
х В)
n
(А х С)
x(BnC)~xE(A х
B)n(A
(А
n В)
(А
U
х
В) х
С)
n
В)
U
(А х С) , х С),
Доказујемо nрву једнакост: А х (В
n С) = (А
ако и само ако
(VI')(rEA
х С)).
Овде смо користнли дeфi!НIIUI!jy једнакост11 скуnова. У следећеr.1 кораку се користи дефиниција Декартовог nроизвода, а чшьеница да нею1 елемент х nриnада Декартовом nроизводу некнх скуnова значи, пре свега, да ј ех један уређен пар, рецимо х=
()•, z), а затнм, да nрва
коорд11ната тог пара (У) nриnада
nрвом скуnу ю nроизвода, а друга (z) другоr.1. Дакле, једнакост кој~1 се дока зује исnуњена је ако 11 само ако важи свака од наредних релацнја:
(Vy) (V z) ()• Е А
л
zЕВn
С~(~·.
z)
ЕА х В л
(користећи дефиниције Декартовог
(\fy) (Vz)
()· Е А Л
(z
ЕВ Л
z
()•, z) Е А х С) nроювода 11 nресека),
Е С)~()· Е А л
zЕ
В) л (у Е А л
zЕ
С))
(користећн деф11ниц11је пресека 11 Декартовог nроизвода) . Ако се са р означн у Е А, са Cf- z Е В 11 са r-z Е С, за доказ nрвог тврђења ове теореме је довољно да се nокаже да је нсказна формула
р л (q л r) ~ (р л q) л (р л r) једна таутологнја, што се једност<тно i\Юже учинити nомоћу таблнце. Остала тврђења се доказују слично . .._
1.6.
РЕЛАЦИЈЕ
Већ смо имали nрилнке да се овде упозна:-.ю са неким релациј а \lа 11 llзве сним њиховим особннама. Рец11мо, ~ и С бtiЛII су nример11 ре.1<нщја. Релације указују на одређене односе i\teђy математнчким објектнча. Првн 11 битан корак од nојма израза ка појму нсказа нлн i\!<Пематичке форчуле nрави се уз nомоћ рел;щнје.
=.
Релација се може nоема rрати као повезивање елемената неког с купа А са елементима неког скупа В, где је важно да се зна који елементи скуnа А С] у вези, у релацији, са којим елементима скупа В. Због тога се једна таква релација у nотnуности може задати на следећи начин: ако х Е А и у Е В и nри том су х и у у датој релацнј и. онда се уре ђеном пару (х, у) Е А х В nри дружује вредност Т, а ако то није случај, онда се уређеном пару (х, у) nри дружује вредност .l . Дакле, релација заправо раздваја оне уређене nарове
елемената скуnова А и В за које се каже щt јесу од оних за које се каже да нису у тој релацнји. Стога се једна релацнја међу елементима скупова А и В може задати као nодскуn Декартовог nронзоола А х В урсђсн11х парова оних елемената који јесу у датој релацији.
25
IЛ 1'1-.JIЛIIIIJI·
ДЕФИ НИЦИЈА 11. Рел:щlfја је бrто којн иодскуп Декарговоr пронзво да лронзвољннх скупова. Ако је р с А х В 11 (х,у) Е р, онд:1 се каже да је х у релацији р са у, што се још озна•tава са х р у. Ј една релацијар над коначниr.t скуnовима елемената, може се задати не
nосредним набрајањем уређених
nарова који јесу у тој релацнји. То,
међутим, није увек згодно и nрегледно. Прегледнија могућност nредстав
љања релације у таквом случају је таблица релације или граф релацнје. Ако (х, у) Е р, тј. ако х р у, онда се у таблицн на месту где се nресецају врста у
којој се налази х и колона у којој се налаз н у n н ше Т, а уколико (х, у)
tl. р, тј.
ако није хру онда се nише .l. Када се представља релација графом, онда се сваки елемент представља једном тачком, а ч1rњеюща да је х р у означава nовезујућt! тачке х н у линиј ом, назначавајућн пр н том cтpem1110~t он~ р ол х кау.
р
1 2 3 4
4
Ј
2
3
т
т
.L
.L
т
т
.L
.L
.L
.L
т
.L
.L
.L
.L
т
ПРИМЕР 17. Релацији р= {(1, 1),(2,2),(2, 1),(1,2),(3,3),(4.4)} с одговарају таблица и граф на сл.
l .l "
{1,2,3,4} х {1,2,3,4}
8. .А
Ми ћемо се највише бавнти релацијама р СА х В, када је А =В. Скуп А х А А z се још назива Декартовим квадратом скуnа А.
=
Издвајамо нека од могућих бит ни х својстава релаuија.
Некајер с А 2• За релацију р каже се даје:
(R) рефлексивна ако (\:Јх Е А) (хрх),
(S)
симетрична ако (\:Јх, у Е А) (х р у=> у р х),
(А) антисиметри•1на ако (\:Јх, у Е А) ~r. р у л у р х =>х =у),
(1)
транзитивна ако
(\:Jx,y,z
ЕА) (х ру лурz
=>xpz).
ПРИМЕР 18. 1) Релаuијар из nретходног nримера је рефлексивна, симе трична и транзитивна. Својство рефлексивности, за релацију задату табли
цом, карактерише то да се на главној дијагоналн (слева удесt-10 11 одозго на доле) налазе само вредности Т. Н а графу се то в1щи тако што од сваког еле
мента води и по једна линија ка њему car.юr.t. Својство cимeтpll'lltocп r ка рактерише осно снметр11чан расnоред вредности Т 11 .l у табтщн у односу на главну дијагоналу. Ако је нека релаuнја симетрична онда н,ен граф има ту особину да су му свака два nовезана елемента, nовезани у оба са другим, као
2)
11
cr.tepa -
nрви
други са првим.
Релација инклузије, практично исказана у теореми
1, јесте једна анти
симетрична релација. П оред ТОГ"а, инклузија је рефлексивна и транзнтивна,
али није симетрична. Једнакост је, а то се види и из аксиома једнакости, једна рефлексивна, симетрич на, антисиметри•tна и транзитивна релацнја. З) Н ека је релација р дата следећом табтщом.
26
IIКЛ
,101
11 CKYIIOIIII
2
1
р
3
1
т
т
Ј.
2
т
т
т
з
т
Ј.
Ј.
1
Ова релацнја нема ниједно од горе наведених својстава: ннје рефлексив на, јер није З р 3; ннје снметр11чна. јер јесте 3 р 1, али ннје 1р 3; 1111је аmи симетрична, јер јесте 1 р 2 11 јесте 2р 1, алн није 1 2; 11ајзад, ннје ш1 тран зипшна, јер јесте 1 р 2 11 јесте 2р 3, алнн11је 1 р 3. ( Представитн ову релацију
=
и nомоћу графа!) .А.
ДЕФИНИЦИЈА ЗИТ11ВНа (скр:1ћсно:
12. Peлauuja кој:1 је рсф.леКСIIВЈЩ CltMCTplt'/11:1 11 rран
RST)
llазнва се релацијом еквивплеtщuје. Рсл;щнј:Ј која
је рефлексивна, антиснметри•11m 11 тpaiiЗitТJtomi (RA Т) назttоа се релаии
јом поретка. ПРИМЕР
19. Релац11ја једнакосп1 је рел:щ11ја еквиваленц11јс, али 11 рела
ција nоретка! Релације слнчности
11
nодударности геометријск11х фнгура су
такође nрнмер11 релацнја еквиваленuнје, што ће бнти доказано у наредном nоглављу. Релацнје ~, 2:
>
11
С су nрнмери рслација nоретка. Релације
< 11
нису релације nоретка (нису рефлексив11е!) .А.
Свака рел:щнја скоlшаленш1је ствара на скуnу на којем је дата тзв. класе еквиваленције. Ако је - реланнја еквивалс111111је, онда се класа слсl\tснта х, у ознаци С., дефнн1 1 ше овако:
С, = {у ТЕОРЕМА
4.
а) За сваки х, С, ;е
б) Ако није х -у 011да је С, Доказ. Услов а) кt~жс
n
-у}
0.
С,
..'la је св:.~ка
lx
= 0.
класа еквнвалсtннlје 11спразан скуп. То је
очигледно, јер t Е С, због рсфлексiiВНОСТII. Прс:.tа услову б) сваk.е две ра зличите класе еквнвалснције су међусобно днсј; 11ктне тј. нички х елемен,па. Ако би се десило да постоји
zЕ
.. било х -
zЕ
С,
n С, .
IICI\tajy
зајед
онда б11, како
z , а како z Е С. б11ло б11 такође z -у. О дат ле б11. због тран 11 х -у, што није по са!\Юј nретnоставц11 наше тсорсме. (У доказу дела б) ове теореме користили смо nраnило контраnозЈщЈtје!) • Све класе еквиваленцнје неког скупа А 'IIIIIC једну nоделу, пиртrщију, тог скупа, тј. његово растављ:нье на д11сјунктне nодскуnове. J-b11xona ун11ја he, с
зитивности, било
наравно, чннип1 сам скуn А, што се може доказати.
ПРИМЕР
20. 1)
Il eкa су х и у цели бројсв11
11
нека је х -у ако
је х исте nарности као у. 1/а овај начин је дефннисана једна
RST
11
само ако релац11ја
на скупу целих бројева, а класе еквиваленције ће чинити скуnов11 св11х пар них и свих н еn ар11 н х бројева.
2) Н ека је са "r 1 у ако 11 само ако (3k EN) (у= k r)" (читаТII ,., се садржи у у") уведена јед11а релацнја на скуnу nр11родн11Х бројева. Показаћсмо да је .
.
1.7. ФYIIКIIIIH 11 0111-I'ЛII IIJI
27
Ова релац11ја је рефлексивна јер (Vx Е N) (х 1 х), што се. nрема нашој де финицији остварује за k = 1. Ако х 1 у и у 1 х, тј. у =Ј.. \ 11 .t за неке k, 1 Е N, онда је у k 1у, односно k 1 = l. Како су k 11 1 nр11родн11 бројеви, то из kl = 1 следи k = 1 = 1, односно х =у. То значи да је х 1 .\· је.:ша антисиме трнчна релација. Нека х 1 у и у 1 z. тј. у= k х 11 z за неке k,l Е N. Тада је z = kl~, тј. стављајући т = k/ види се да је тачна фор\lу.1а (3m Е 1\ ) (z = m.t), односно да важи х 1 z. Другим речима ова релација ЈС 11 траюипшна.
= (\'
=
= (\'
Истом дефиницијом се не уводи релација nоретка 11 на ш1tрем скуnу, ску nу целих бројева. Наиме, када би се исnитивала анпtс1шетр1tчност ове ре лације било би, рецимо, 2 1 (-2) и (-2) 1 2, али не 11 -2 2! .А
=
1.7.
ФУНКЦИЈЕ И ОПЕРАЦИЈЕ
Појам функције или пресликавања сnада, као и nој<ш скуnа, у фундамен талне математичке nојмове. Овде се опет, као и код релн шtја, ради о усnо стављању одређених веза међу елементима нека два скуnа, с пш што сада
овакве везе имају и неке особености. Наиме, док, кма је реч о релац11јама, један елемент скуnа А може бити повезан са више paзmtЧIIТitX елемената скупа В, допушта се да, када су у питању функције, један елемент скуnа А
буде у вези са највише једним елементом скупа В. Уз то се још претпоставља и да је сваки елемент скуnа А у вези са неким елемеi!ТО\1 скупа В. ДЕФИНИЦИЈА
13. Пресликавање (функција)
скуп.1А ускјП В, у ознаци
[:А -+В (или А_!__.В) је реладија[СА х В, која ича особину да је сваки елемент скупа А у релацији
f
са тачно једним елементом скупа В. То се
може записати помоћу следеће две формуле:
(Vx Е А)(3у Е В) ((х, у) Е[), (Vx Е A)(Vy,z Е В) ((х,у) Ef л (x,z)
Е[:;. у=
z).
Када се ради о пресликавању, а не само о релац11ј11 , 011да се уместо
(х,у) Е
f
у ИЛИ да
пише у= f('r) и каже да фунцијаf придружује слементу t елемент
f
пресликава Х у у; ПИШе се јОШ И Х -+
оригинал или лик, а у
слика. Ако
f: А
f
(х) . У TO~I случају Х се ЗОВе
-+В, онда се полазшt скуп, скуп А у
којем се налазе ликови, назива домен функције[, а долазн11 скуп, скуп В у којеr-1 се налазе слике, кодом ен функције
ПРИМЕР
21.
f
Када је реч о функција
ма на коначним скуповима, онда се прак
тикује овакво записивање, на пример: уместо[= {(а,
1), (Ь, 3), (с, 1)}
или[(а)
=
=З и[(с) = 1, када А= {а,Ь,с} , 2, З} и[:А-+ В, пише се
= l,f(b) В=
{1,
r-- (а1 3Ь с)1 ' чему одговара дијаграм на сл.
9. CJI. 'Ј
28
.10Г IIКЛ
Лосматрајмо
11 CKHIOI\11
релац11ју р= fU {(Ь,2)}. Зашто р н11је функц11ја? Просто
11
зато што је сада елемент Ь у релацији са два paJЛif'IIITa елемента скупа В са
пресликавање, а ево зашто: два различита елемента скупа А, а н с, преслика
f
вају се посредством функције у један исти елемент скупа В, у 1 па, према томе,[ није .,1- 1".Ова функција ннје ни преслнкавање на скуп В, јер у скупу В постоји један елемент, то је елемент
2,
који није слика ннјешюг елемента
из скупа А. Међутим, ако се f посматра као пресл11кавање скупа А у скуп С
= {1,З}, онда ће f 2)
бити пресликавање скупа А на скуп С.
Нека су функције Ји g, које преслнкавају скуп R реалних бројева у себе,
дефинисане формуламаf(r) = 2х + 4 и ,t: (х)= х 2 • Из f(t 1) = f(x~). тј. 2r 1 + 4 = 2tz + 4, одузимањем броја 4 н дељењем са 2 добија се х 1 =х 2 , што значи да је f .,1-1" пресл11кавање. С друге стране, ако је у произвољн11 реалан број, онда 11з у= 2\· + 4 следи r = ~ -2, тј. тачна је формула да је
f
(Ј (t) =у). Дrtкле,
('l:fy) (3r)
f
пpecmtкaвil скуп 1~ на скуп Ј{ , што значн
и једно бијективно пресликавање.
За другу функцију може се видети дil није .,Ј
g ( -2) =g (2), ('l:fx Е 1{) (g (х)
али не и
=х
2
-2
= 2.
Такође,
g
-
Ј" јер, рецнмо, важи
ннје нн ,. на" јер, на прнмср, важи
~ О), па ниједан негапtван број није слнка неког реалног
броја при пресликС:tвању
g.
&
ДЕФИНИЦИЈА 15. Преслнкавањеf :А= -+А, дакле Декартовог квадрата А 2 неког скупа А Ј скуп А, назива се (бинарном) операиијом. Примери пресликавања, која су и операције, налазе се међу познати~r рачунским операцијама (радњама) са бројевнма: сабнрање, !\нtОжење итд.
ДЕФИНИЦИЈА 16. Нека су f: А -+В и g: В-+ С функuије. Тада g о f оз на•!ава производ (компознuнју) пресликава.њаf н к 11 дефm1ише се условом.
('l:fx
Е А)
((g о
ј) (х)=
g (J(r))).
У овом случају јасно је дagof:A-+ С ПPL1MI
1\ All'n iP А= {1? 1 4}
Оба nримера nоказују, између осталог, да уведена onepauнja о над фун кцијама није комутативна (У nрвом npиr-1epy се чак не може н11 формирати функција [о g). С друге стране, може се доказати да је ова оnерацнја асоuи јативна, тј. да за nронзвољне три функције [:А~ B,g: В~ С 11 /1: С~ D важи
(h о g)o [
= 11 о (g о [).
ДЕФИ НИЦИЈА 17. Пресликавање скупа А на себе, уознаин i111 са особи ном (Vx Е A)(iA(x) =х), назива се идентичким (или јединичним) преслика вањем скупа А. Акоје[:А ~в бијективно пресликавање, онда се са[- 1 оз начава пресликавање скупа в на скуп А, које 1/МЛ особину 1of = iA. у том СЛУ'Јају Н8ЗИ88 Се ИНВерЗНЈ/М ПреСЛ11К8В.1ЊСМ преСЛИК888ЈЬаf Другим речима, инверзне nресликавање } 1 nресликавања[ може се ока рактерисати условом (Vx)(} 1([(r)) =х).
r-
r-l
У дефиницији инверзног nресликавања, услов да[ буде бнјекuнја, веома
је битан. Он осигурава да на описани начин доб11јена релација[- 1 заиста и буде функција, а не само релација. ПРИМЕР
24.
Како је[(х)
= 2r + 4 бијекција скупа R на себе,
што смо ра
није установили (п ример 22.2 "), то по дефиниц11ј и постоји њој инверзне nресликавање Да бисмо га одредили, уочимо да треба да буде
r-l.
r- ([(x)) =х, тј. r-1(2x + 4) =х. Стављајући ( = 2t + 4, добија се х = I- 2, од1
носно[- 1(t)
=
1-2. Дакле, тражена инверзна функција функције[ се у овом
случају може дефин исати формулом[- 1 (х)
х
=2 -
2. •
ЗАДАЦИ
1.
Показати да не мора да важи:
а) А
2.
n
В= А; б) А
n В= А
U В; в) (А
n В)
U С= А U (В
n
С) .
Доказати да за nроизвољне скуnове А , В и С важи:
=
а) А \ (А \В) =А n В; б) (А \ В) \ С (А \ С) \ (В \ С) ; в) А UB =А U (В \А); г) (А ' ) ' =А; д) А n (В \А)= 0. З . Проверити да ли увек важи: а) А
nBcA;
б) А
UBC А ; в) А СА
n
В; г) А СА
U В.
4.
Које од особина
5.
Показати да је релација инклузије једна релација nоретка.
6.
Да ли је релација р дефи ниса на као х р у а к? и само ако х 2 :- у2 = О,
R, S,
А и Т има релација паралелности правих?
30
7.
;IQI 'IIKЛ
11 (KYIIOIIII
Показати да су релације задате следеhим таблицама релацнје еквнвален
ције и одредити одговарајуће класе еквнваленцнје.
1
р
8.
9.
2
з
4
р
{/
/Ј
с
d
1!
1
т
.L
т
т
{/
т
т
.L
.L
.L
2
.L
т
.L
.L
/Ј
т
т
.L
.L
.L
з
т
.L
т
т
с
.L
.L
т
т
т
4
т
.L
т
т
с/
.L
.L
т
т
т
1!
.L
.L
т
т
т
Проверит11 да mt су рслацнј е задате следећ11~1 таблицама уједно кције скуnа {а, Ь, с, d}, односно {а, Ь, (, tl, е} у самог себе.
11
фун
f
{/
/)
с
cl
р
(/
ь
с
с/
е
а
т
т
.L
.L
{/
.L
т
.L
.L
.L
ь
т
т
т
.L
ь
.L
.L
.L
т
.L
с
.L
.L
т
.L
с
т
.L
.L
.L
.L
d
.L
.L
.L
т
tl
т
.L
.L
.L
.L
1!
.L
.L
.L
.L
т
Одредити све функције које
,. l - 1"
nресл икавају скуn {а,Ь,с} на скуn
{1 , 2, 3}. 10. Н ека је А
= {1, 2, 3, 4}
и[: А -+ А. Које су од следећих функција
.. 1 - 1",
а
које ,.на":
l 2 3 4) )f а= ( 1324 ; 11. Ако је[ функција f! =g of. 12.
б) f
= (1112
322; 4) 8 ) f
2 3 4) '}· = (13421
из nретходног задатка 8), одредити функш1је g
=f о[ и
Одредитн функцију инвсрз н у функuијн: ј': Ј{ -+ Ј{ која је дефинисана формуломf(х) =?х-
13. Нека jef(x) gog.
=х2 -
1.8.
1.
2r- 3
и
g (х)= 4 \' 3. OдpeДIIТII функuнјејi1[, кof,fog
11
ЕЛЕМЕНТИ КОМБИПЛ ТОРИКЕ
Када је дат један коначан скуn елемената, онда има више r.югућности да
се од тих елемената, нижући их на разн е нач н нс, добију некн нови с куnовн . При томе је нарочито важно колнко ће чланова имати пt новн скуnови н како ће тачно, у оnштем случају, број чланова тог новог скуnа зявнсЈtТ11 од броја елемената nолазног скуnа. Грана математ11ке која се бави nроблемима ове врсте назива се комбинатооика.
\.R l:.-\1·'-11·1\111
31
КО:-ЉI\1\Л Пll'\11\1 ·
Овде ће се, кроз неколико П!Пitчних
11
разнородних nримера, илустрова
ти како се решавају неки једноставн11ј11 nроблем11 комбинатор11ке, 11мајућн у виду да ће се током изучавања математЈtке у стар1tјнм разредима уnознатн основни nојмови комбинаторнке, као што су варијац11је, nер~1упщ11је и ком
бllнаuије. Сада ћемо размотрити само два комб11наторна nроблема којн се, у оnштем случају могу овако форi\tулнсати. Дата су два коначна скуnа А и В, који, редом, нмају а
1)
Колнко елемената и~tа скуn А
U
В?
2)
11 h
елеi\lената.
Колнко елемената н ма скуп
А х В? Одговоре на овако nостављена тпања није тешко добитн. 1\о, nотешкоће
могу настуnитн npiiЛIIKOM nреnознавања nробле!\tа, што је чест слу•1ај у ком бинаторlщи. Друп1м речима, најтежн део nосла у оваквим зaд;IUIIMй неће
бити nримена формула, већ закључйк :1а у конкретној снтуащlјl1 треба прн менити уnраво одређену формулу.
На nрво nнтање се може овако одговорити: у случају да скуnовн А и В В = 0, скуn А u В нма укупно а h елемената; но, уколико је А В ~ 0 11 у nресеку скуnова А 11 В се на лази укуnно с елемената, тада скуn А U В 11'\13 укуnно (а - с) + (1> -с) + немају заједничких елемената, тј. да је А
n
+
с= а
+Ь
сликама
n
-с елемената. Добијени резултати су графички nредстављени на
10
и
11.
AU8
AU8 С1
С.1.
10
11
Друго питање има још јсдноставннји одговор: без обзнра на међусобне односе скупова А и В, број елемената скуnа А х В јесте аЬ. (сл11ке ПРИМЕР25.НекајеА скуn А
UВ
има
6
= {1,2,3},
В=
елемената, скуn А
{3,4,5,6} нС= U С такође б, као
6 11 7).
{4,5,6}.Јасноједа уосталом и скуn
А
U В U С, док скуn В U С нма 4 елемента. С друге стране, скуn А х В има 12, А х С 9, В х С 12, а скуn А х В х С 36 елемената. (Последњи скуn је скуn свих уреЈ,ених тројки облика (а, 1>, с), таквих да а Е А , /Ј Е В, с Е С) . • ПРИМЕР
26.
Правоугаоннк
ABCD
је nодељен мрежом линнја, nралел
них његовим страницама на мање nравоуrаоннке, од којих ниједна два не мају међусобно заједничких унутрашњнх тачака и то тако да те nаралелне nиниiР nnPrl'н::tiv rтn;нrи11v AR v f.. n:Ј'\Пичитих т::.ч::tк:t ::1 rтn;HHIIIV ВС V 7
32
ЈЮПIКЛ
различитих тачака, као на слици
12.
lf CKYIIOIШ
Дакле, у обзир се узимају најмањи пра
воугаоници добијени описаним разлагањем. а) Колики је број овако добијених правоугаоника?
б) Колики је број правоугаоника који имају бар једну страницу која је део неке од страница полазног правоугаоника А В С
D?
в) Колики је број правоугаоника који имају само једну страницу која је део неке од страница полазног правоугаоника?
г) Колики је број правоугаоника који немају заједничких страница са правоугаоником
ABCD? Решење. Онај задатак се може посматрати као
о
1
1
комбинаторних проблема. С обзиром на рела тивно малу бројност скупова, до решења се може доћи директним пребројаваљем одговара
t .
Ј
1
носебан случај претходно формулисаних општих
с
--
-
јућих правоугаоника са слике, али и коришће
њем готових формула које су наведене за општи i
А
'
случаЈ.
1
1
1
1
с.·1.
а) Користећи резултат броја елемената Де картовог nроизвода, а знајући да б тачака дели
8
дуж А В на
12
на
8
7
дужи и да
7
тачака дели дуж В С
дужи, закључује се да укупан број правоу-
гаоника износи
7·8
= 56.
б) Правоугаоници који имају бар једну страницу заједничку са делом не ке странице полазног правоугаоника А В С том, уз страницу АВ их има
7,
уз ВС
- 8,
уз
D
су на слици шрафирани. При
CD - 7
и уз
DA - 8.
Но, правоу
гаоници чије се по једно теме поклапа са неким од темена правоугаоника
А В С
D на слици двоструко шрафирани, у горњем пребројавању су присут
ни више пута, о чему се мора водити рачуна. Стога укупан број ових пра воугаоника износи
26.
в) Од броја добијеног у претходном задатку треба одузети број свих оних правоугаоника који имају више од једне странице садржане у страницама
правоугаоника
ABCD. Таквих је укупно 4, који су на слици двоструко шра
фирани. Зато је резултат у овом случају
22.
г) Резултнт овог задатка се може добити било као разлика резултата зада така а) и б) :
(56 - 26
ПРИМЕР
27.
= 30)
или као производ
(5 ·
б
= 30). &
Од места А до места С може се стићи једино преко места В;
од места А до места В води 7 различитих једносмерних путева, а од места В до места С
11.
Колико је укупно различитих начина да се из места А стигне
до места С' 1
Решење. Овде је јасно да се решење добија као производ броја могућих 7 · 11 = 77. &
путева од А до В и броја могућих путева од В до С, што износи
Уколико би изостала претпоставка о једносмерности путева који повезују поменута места у претходном примеру, задатак би се битно разликовао од постављеног. Наиме, могло би се протумачити да пре него што се стигне на циљ, у место С, може се више пута ићи од места В до места А и обрнуто, што би проширило скуп решења нашег проблема. Зато и у наредном при-
1.&
33
~:lf ..iHITII KO"ihiiiiЛ ГOI'IIКI•
меру, ради једноставности, треба претпоставити да се рад11 о једносмерним путевима, нс 11стичућн то посебно. ПРИМЕР
28.
Да бн се стигло од места А до места
D
мора се проћи кроз
место В иmt место С. Од места А до места В вод11 директно
путева, од А до С
2,
од В до С З, од В до D
5
н од С до D
4
6
различитих
дl!реЈ.."Тна пута.
Колико има могућих путева од А до D?
C.t 13
Решење. Ради бољег разумевања поступка решавања овог задатка треба посматрати одrоварајућн графички nр11каз описане мреже путева на слици
13.
Најпре треба, као и у nретходном nр11меру, одредити укупан број ра зличитих могуhности да се стигне од места А до места С, што износи
6 · 3 + 2 = 20, а то је број могућности да се 11з А стигне до С преко В, увећан за 2 (две могућности да се ю А стигне д11ректно у С). Стога број могућности да се до D стигне из А nреко С износи 20 · 4 = 80. С друге стране, број мо гућности да се од А стигне до D не пролазеh11 кроз С је 6 · 5 = 30. Дакле, укупан број различитих путева од А до D износ11 80 + 30 = 110. • Сличним поступком може се одредити број д11јагонала многоугла. ПРИМЕР
29.
Одредићемо број дијагонала седмоугла
број дијагонала из nроизвољне тачке седмоугла юноси
ABCDEFG.
4.
Укупан
Ј ! о, како се неке
од њих не могу бројати више пута, поступа се на следећи начнн: број дија гонала из тачке А је 4, као и из тачке В; међу днјагонале из тачке С нећемо убројати ону која спаја тачку С са тачком А, јер смо њу већ једном бројали међу дијагоналама из тачке А. Дакле, из тачке С има З нове дијагонале.
Слично, из
D
има
2
нове, из Е једна, док из тачака
нала. Тако је укупан број дијагонала седмоугла
F
и С нема нових дијаго
4 + 4 +З+ 2 + 1 = 14. •
ПРИМЕР 30. Колико се троцифрених бројева може образовати од цифара З, 4, 5, 6, 7, 8 и 9, али таквих да све три щtфре датог броја увек буду
1, 2,
међусобно различите? Решење. Замислимо да смо троцифрене бројеве којн могу настатн од да тих девет цифара, а да су при том све цифре међусобно различите, класифи ковали према томе која је прва цифра датог броја. Таквих класа ће, очиглед
но, бити укупно
9,
од којих свака има исти број елемената. Како се друга и
трећа цифра сваког броја одређене класе разликују, то нас сада занима ко
лико има укупно двоцифрених бројева са међусобно различ11тим цифрама, који се могу формирати од 8 цифара? Њихов укуnан број је 8 · 7 56, јер ако смо их све поделили у осам класа, и то nрема nрвој цифрн сваког двоuифре-
=
34
ЛОГИКА И СКУ!ЮВИ
-------------------ног броја,
онда свака класа има по седам елемената. Тако ће,
решење нашег проблема бити:
коначно,
9 ·8 · 7 = 504 . .о11.
Проблем који је сличан претходним проблемима и може се решити про стим набрајањем свих елемената тражено г скупа, зато што је у питању скуп са малим бројем елемената дат је у следећем примеру.
ПРИМЕР
Одредити укупан број: а) свих троцифрених бројева;
31.
б) свих троцифрених бројева са међусобно различитим цифрама, који могу настати од цифара
Одредити број свих трочланих подскупова једног четво
32.
рочланог скупа.
Решење. Полазећи од скупа подскупове: укупно има
{1, 2, 3, 4}, исписујемо све његове трочлане и {2, З, 4}, те се може закључити да их
{1, 2, З}, {1, 2, 4}, {1, З, 4}
4.
А
Када је у питању скуп од више елемената, такав проблем се може и јед ноставније решавати.
ПРИМЕР
33.
Одредити
укупан
број
двочланих
подскупова
неког
осмочланог скупа.
Решење. Посматрај мо, на пример, скуп
{1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8}
и покушај мо да
пребројимо све његове двочлане подскупове. Укупан број двочланих подску пова полазног скупа који садрже број
1
као елемент је очигледно
7.
Овом
броју треба додати и укупан број двочланих подскупова који садрже број као свој елемент, али умањен за вима који садрже број
1 као
1,
2 {1, 2} већ бројан међу скупо Збиру 7 +б додаје се и укупан број
јер је скуп
свој елемент.
двочланих подскупова скупа који садржи број З као свој елемент, али ума њен за
2,
јер смо приликом ранијих пребројавања већ имали у виду скупове
{1,3} и {2,3}. Настављајући на овај начин, долази се до крајњег резултата: 7 + 6 + 5 + 4 + 3 + 2 + 1 = 28. Могли смо поступити и на следећи начин: број
1 са свих осталих 7 бро 7 двочланих подскупова датог скупа. Слично важи за број 2, а и за бројеве 3, 4, 5, б, 7, 8. На овај начин добија се 8·7 = 56 скупова. Међутим, тако су сви подскупови бројани два пута. На пример, скуп {1, 2} је бројан међу
јева чини
скуповима које формира јединица, али исто тако и међу скуповима које фор-
мира двојка. Због тога је стварни број тражених подскупова 8~7 = 28. .о11. Ево још једног проблема сличне врсте. ПРИМЕР
34.
Одредити број свих подскупова неког шесточланог скупа.
Решење. Пођимо од скупа nримеоv. да
ie
{ 1, 2, 3, 4, 5, 6}
и установимо, као у претходном
vкvпан број њсrових подскvпова без чланова (празан скуп)
1,
1.8.
35
EJIE~f'HПI КОМБIНIАТОrИКЕ
да је укупан број његових једночланих подскупова них
20, четворочланих 15, петочланих носи: 1 + б + 15 + 20 + 15 + б + 1 = б4.
6,
двочланих
б и шесточланих
1,
15,
трочла~
што заједно из.
Друго решење би се лако могло пренети и на случај скупа са произвољ ним бројем елемената. Када се формира подскуп датог скупа{\,
2, 3, 4, 5, 6},
онда за сваки његов елемент има две могућности: да припада формираном подскупу или да му не припада (на пример, ако сваки од елемената припада
формираном подскупу, тај подскуп је сам скуп
{\, 2, 3, 4, 5, б}, а ако, рецимо 2, 4 и 6, а не припадају му елементи 1, З {2, 4, 6} ). Користећи правило (2) са почетка овог
том подскупу припадају елементи
и
5,
онда се ради о подскупу
одељка
може
се
закључити
да
је
тражени
број
подскупова
једнак
2 . 2 . 2 . 2 . 2 . 2 = 2' .... ЗАДАЦИ
1.
Од места А до места В води С до места
D
7 путева,
а од места В до С
4 пута.
Ако од места
води б путева, колико различитих путева има: а) од места
А до места С; б) од места В до места
D; в) од места А до места D?
2.
Колико трочланих подскупова има скуп {а, Ь, с, d,
3.
Бацају се три коцке за играње. Одредити укупан број различитих тројки бројева (х,у,
z),
e,f,g}?
где је са х означен број са прве, са у број са друге и са
z
број са треће коцке.
4.
На колико се начина може распоредити шест различитих књига на једној полици?
5.
Колико врста треба да има истинитосна таблица исказне формуле са де сет различитих исказних слова?
б. Колико се разних троуглова може формирати од четири тачке од којих ниједне три не леже на истој правој?
7.
Колико има природних бројева између међусобно различите?
100
и
1000
чије су све цифре
ДРУГА ГЛАВА
РЕАЛНИ БРОЈЕВИ
Знања о бројевима, а посебно о природним бројевима, спадају у прва ма тематичка знања која је човек стицао током свог развоја. Колики је значај придаван тим знањима види се из чињенице да су питагорејци (Питагорини
следбеници) говорили да бројеви управљају светом. Толика мистичност се не може приписати бројевима. Међутим, будући да се сва научна дости гнућа савременог света описују углавном реалним бројевима, могло би се рећи да је теорија реалних бројева једна од највећих тековина наше циви
лизације. Зато и на овом нивоу образовања треба подсетити на битне чиње нице о реалним бројевима, систематизујући то знање и, наравно, научити још неке нове чињениuе о њима. Треба се, дакле, nрво подсетити како смо стицали и проширивали знања
о реалним бројевима.
2.1.
ПРЕГЛЕД ПРИРОДНИХ И ЦЕЛИХ БРОЈЕВА
Током математичког образовања прво се учи бројање и рачунање. Дакле,
упознаје се скуп природних бројева
N = {1, 2, ... , п, ... )
и основне алгебарске
операције које се изводе у том скупу. (Наравно, треба разликовати природне
бројеве од њихових симбола. Уместо арапски х цифара користити римске цифре Ј, /Ј, рација сабирања
( +)
lll, JV, ...
1, 2, З, 4, ...
могу се
или неки други симболи). То су опе
и операција множења
( · ).
Те операције су настале из
потребе пребројавања елемената два скупа још у зачецима људске цивили
зације. Нека су а, Ь и с произвољна три природна броја (а, Ь, с Е
N).
Из искуства
рачунања са природним бројевима може се закључити да, поред осталога,
важе и ове особине:
(NO) (N1) (N2) (N5)
а+ Ь Е
(N9)
а·Ь
N,a ·
Ь Е
N,
(,.+"и,.·" су бинарне операције у
N),
а+ (Ь +с)= (а+ Ь) +с, (асоцијативни закон за сабирање),
а
= h +а, (комутативни закон за сабирање), = (а·Ь)·с, (асоцијативни закон за множење), (Nб) 1·а =а· 1 =а (број 1 је неутралан при множењу), (N8) а · (Ь +с) =а · Ь +а ·с, (Ь +с) · а = Ь · а +с · а, (дистрибутини зако +
Ь
а·(Ь·с)
ни множења према сабирању),
=
Ь·а, (комутативни закон за множење).
Овде се од најважнијих особина које важе за скуп реалних бројева (оде љак 2.5) наводе оне које важе и за природне бројеве. Зато нема (N3).(N4) итп.
l-1.
!IPf:Г:II'Д ПI'ИРО){ННХ Н
У скупу природних бројева
1\I·..:IIIX
N посматрали
37
!;I'ОЈЫIЛ
смо и две релације"< "(стро
го мање) и",; " (мање или једнако). Наиме, ако за природне бројеве а и Ь постоји природан број с тако да је а +с = Ь, онда се каже да је број а мањи од броја Ь(а
<
Ь). На основу ове дефиниције је
i<2<3< ...
",;"
уводи се помоћу
a:5b."a
<
и
,;
у скупу
најважније су следеће особине:
(NIO)
а
(N\1) (Ni2)
ако је а,; Ь и Ь,; а, онда је а
(NB)
<
Ь или а = Ь или а
N
>
Ь, (закон трихотомије),
ако је а,; Ь и Ь,; с, онда је а за сваки с Е
= ,;
Ь (антисиметричност релације с (транзитивност релације
,; ),
,; ),
N,
из а:5 Ь следи а+ с:5 Ь+с, (сагласност релације
,;
са
N,
из а
,;
са
сабирањем),
(N\4)
за сваки с Е
,;
Ь следи а
·
с
,;
Ь
· с,
(сагласност релације
множењем).
С обзиром да су у скупу
( +) и N са овим опе рацијама чини једну алгебарску структуру која се означава са (N, +,·).Исто тако, скуп N са релацијом ,; чини тзв. уређајну структуру (N, :5). Уређена четворка (N, + , · , ,; ) је пример једне алгебарске уређајне структуре. У структури (N,+,-) може се разматрати могућност решавања следеће
( · ),
N
дефинисане две алгебарске оnерације,
које испуњавају одређене особине, често се каже да скуп
две једначине:
а +х= Ь,
( 1) (2)
а·х
= Ь,
где су а и Ь два дата природна броја, ах непознати природан број који треба одредити.
Ако постоји природан број х који задовољава једначину (!),онда је он разлика бројева Ь и а. Разлика бројева Ь и а означава се са Ь број Ь- а решење једначине
(1).
-
а, тако да је
Тако се појављује операција одузимања у
скупу nриродних бројева. Али најпростији примери показују да једначина
(1)
нема увек решење у скупу природних бројева, што значи да разлика два
nриродна броја није увек природан број. На пример, не постоји природан број х такав да је 5+х
= 2.
Дакле, за операцију"-" не може се рећи да је зат
ворена у скуnу nриродних бројева
N.
Међутим, разни практични задаци доводе до nотребе да се реши јед начина
(1),
не nостављајући услов да је а< Ь. То значи да за решавање так
вих nроблема нису довољни nриродни бројеви. Зато је целисходно тај скуп проширити тако да у новом скупу једначина (1) увек има јединствено решење. Тако се долази до скупа целих бројева бројеве и нове елементе означене са
мент из
Z
0,-l,-2
Z.
Он садржи све природне
итд. Са О је означен такав еле
који је решење једначине а +х= а, за било који" Е
означено решење једначине а +х =О, за а Е
N.
Према томе је
Z = {0.1.-1.2.-Z ..... n.-n ... }.
N.
Са -а је
38
РFАЛНИ БРОЈЕВ\1
Пошто је
N с Z,
природно је да се у
наслеђивале особине из структуре
"·"у
Z
Z (N, +,
уведу операције"+" и"·" које би ·).То значи да за операције"+" и
важе особине аналогне особинама
Дакле, за операције
"+"
и
"·"
(N1), (N2), (N5), (N6), (N8) и (N9). Z важе одmварајуће
у скупу целих бројева
особине:
(ZO), (Z1 ), (Z2), (Z5), (Z6), (Z8) Број О зове се нула а бројеви
-1,-2,-3, ...
и
(Z9).
негативни цели бројеви. Из
саме дефиниције броја О и броја -а (број супротан броју а) види се да важе још две особине (а Е
Z):
(ZЗ) О+ а =а +О= а, (неутралност нуле при сабирању),
(Z4)
а
+
(-а)
=
(-а) +а =О, (егзистенција супротног броја -а за број а).
У скупу Z уводи се релација 5 на следећи начин: ако је а - Ь N(a, Ь Е Z), онда се каже да је Ь мањи од а, а ако а - Ь ftc N, онда се каже да је а мањи или једнак од Ь. Тако се добија уређена структура (Z, 5) која
Е
има особине
(Z14)
(Z10), (Z11), (Z12)
ако је О 5 а
и (ZlЗ), а уместо
и О 5 Ь, онда је О 5 а Ь,
(N14)
важи
(сагласност релације
5
са
множењем).
Вратимо се сада једначни
(2)
у структури
(N,+, · ).
Ако постоји природан
број х, такав да је а ·х= Ь, где су а и Ь дати природни бројеви, онда се каже да је х количник бројева Ь и а и записује х
= Ь :а.
Тада се, такође, каже да је
број Ь дељив бројем а и да је број а чинилац броја Ь. Ове дефиниције се преносе и на случај када се једначина
(2)
решава у структури
На
(Z,+,·).
лажење количника два цела броја доводи до нове операције ":" која се зове дељење. Најпростији примери показују да операција дељења није затворена операција нити у скупу
N,
нити у скупу
Z.
Проблеми дељивости целих бро
јева довели су до нових чињеница о целим бројевима и до потребе да се скуп
Z
прошири, о чему ће се mворити у наредном одељку. ПРИМЕР
1.
Којим најмањим целим бројем треба помножити број
1260
да би се добио квадрат неког целог броја?
Решење. Нека је х број који треба да се добије. Онда његов квадрат х 2 садржи
као
делиоце
квадрате
својих
простих
чинилаца.
Како
је
1260 = 22 • 32 • 5 · 7, то је тражени број 5 · 7. & ПРИМЕР
2.
Ако је збир два цела броја непаран, тада је њихов производ
паран. Доказати ово тврђење.
Решење. Нека су а и Ь два цела броја чији је збир
2k + 1, k Е Z. Тада је
Ь = 2k + 1- а, пајеа·Ь = a(2k + 1- а). Ако је а паран, ондајеа·Ь паран без икаквих даљих услова. Ако је а непаран, онда је горња заграда паран број, па је поново а· Ь паран број. &
ПРИМЕР З. Доказати да је производ ма која четири узастопна цела броја увећан за један једнак квадрату неког целог броја. Решење. Довољно је доказати да важи једнакост
n(n+l)(n + 2)(n + 3) + 1 = (n 1 + Зп
+ 1)1. &
Архимедова аксиома и дељиност це..гшх бројева
Навешћемо сада две важне особине скупа целих бројева које се у основној школи не истичу или се не истичу довољно. Оне су, иначе, скоро очигледне, па се усвајају без доказа, дакле, као аксиоме. ДЕФИНИЦИЈА
1.
тако да је, за сваки х Е АКСИОМА
1.
Скуп
S, т
S
s
с
Z
ограничен је одоздо ако постоји т Е
Z
х. У том случају број т је доња граница скупа
S.
(Принциn најмањ•'Г целог броја) Сваки скуп целих бројева
који је ограничен одоздо има најмањи број. АКСИОМА
2. (Архимедова6 аксиома) За свака два цела броја а и Ь, од
којих је а> О, постоји природан број
n
такав да је
n ·а >
Ь.
Из основне школе су познати разни проблеми дељивости, као налажење највећег заједничког делиоца, најмањег заједничког садржаоца итд. За те и друге nроблеме дељивости изузетно је значајна следећа теорема, која се прихвата без доказа, а која се може доказати на основу претходне две аксиоме.
ТЕОРЕМА 1. За целе бројеве а и Ь, Ь јеви
q
и
r такви да је U s r <
постоје јединствени цели бро
> U,
Ь и а=
(З),
bq
+ r.
Услов (З) еквивалентан је услову (З'
а
)
ь
На nример, у случају да је а
. једноставну
чињеницу
13
5
=2
r
=q + ь·
= 13
3
+ s·
и Ь
о вде
= 5,
онда једнакост (З') изражава
. q = 2 и r = 3. је
Наведимо сада неколико важних дефиниција у вези са дељивошћу целих бројева, од којих су нам неке већ nознате. ДЕФИНИЦИЈА 2. Јединствени број r у разлагању (З) зове се остатак при дељењу целог броја а целим бројем Ь а број q се назива целим ко
личником ова два броја. Ако је r = О, онда се каже да је број а дељив бројем Ь, односно да број Ь дели број а, са ознаком Ь 1 а. Ево још неколико познатих дефиниција.
l) Највећи број који дели и број а и број Ь зове се највећи заједнички делилац бројева а и Ь. Означава се са НЗД (а, Ь).
2) Ако је НЗД (а, Ь)
= 1, онда се каже да су бројеви а
и Ь међусобно (уза
јамно) прости.
З) Најмањи позитиван број који је дељив и бројем а и бројем Ь зове се најмањи заједнички садржалац бројева а и Ь. Означава се са НЗС (а, Ь).
4)
Природан број р већи од
једини природни делиоци
6
l
1 је прост број
или прим број ако су његови
и р.
ПРИМ
14 n n+ Ер 4. д оказати да броЈ. 21 + 34
Лрхимсл
(287-212
.
·
НИЈе цео ни За Један nриродан
пдс.), велики староrрчки математичар
б
· n.
роЈ
40
РЕАЛЮI I>POJFRИ
Решење. Ако би дати број био цео, онда би бројеви
14 n + З и 21n +4 имали 14 n +З = а d, 21 n + 4 = {3 d (а ,{3, d Е N). Одатле би следило 1 = З (14 n + З) - 2 (21 n + 4) = (3 а - 2 {3 ) d, тј. d = 1. Дакле, дати разломак не може се скратити ни за један природан број n."" заједнички делилац:
ПРИМЕР (р- !)(р+
1)
Нека је р
5.
дељив са
прост број већи од З. Доказати да је број
24.
Решење. Сваки прост број већи од
је непаран, па су његови суседни
3
бројеви парни; при томе је један од њих дељив са р+
1 морају
бити дељиви са З, јер су р- 1,р,р
4.
Осим тога, р
+ 1 три
броја, од којих р није дељив са З. Дакле, производ (р- !)(р+ дељив са
2 ·4 ·
З
- 1 или
узастопна природна
мора бити
1)
= 24. ""
ЗАДАЦИ
Нека је
1.
S
скуп свих целих бројева који су:
целих бројева. Да ли је скуп
Показати да је за сваки
2.
n
Е
Z
S
дељиви са
1)
7; 2)
квадрати
ограничен одозго (одоздо)?
број п'
- n
З. Рюлика два непарна природна броја је
дељив са б.
8.
Показати да су ови бројеви
међусобно прости.
4.
Колики је остатак при дељењу броја
5.
Доказати да ни за један цео број
2.2.
101 100
број
n
са
7?
n1 + Зп + 5
није дељив са
121.
ПРЕГЛЕД РАЦИОНАЛНИХ БРОЈЕВА И НАСТАНАК ИРАЦИОНАЛНИХ БРОЈЕВА
Потребе мерења дужи веома рано су довеле до појаве првих позитивних разломака, бројева који нису цели. Позитивне разломке познавале су древне цивилизације Вавилона и Египта пре негативних. Али, до скупа рационал них бројева нећемо доћи преко мерења, већ преко једначине
2.1.
(2)
из одељка
Дакле, посматраћемо једначину ах= Ь,
( 1)
где су а и Ь цели бројеви, а >'О, а х непознати број. Лако је видети да та Z. На пример, једначина Зх = -б има
једначина нема увек решење у скупу решење х
= - 2;
решења у скупу
оно припада скупу
Z, јер 7 није дељиво
Међутим, једначина Зх
Z.
=7
нема
са З. Зато је природно поставити питање
може ли се скуп целих бројева проширити још неким елементима, тако да у том проширеном скупу једначина
(1)
увек има јединствено решење. Од
говор је потврдан. Тако проширен скуп бројева означава се са рационалних бројева. Јединствено решење једна чине
(1)
Q
и зове скуп
мора зависити од
целих бројева а и Ь. Уобичајено је да се то решење означава са ~ и зове
разломак, где је бројилац Ь, а именилац а. Према, томе, сваки елемент скупа ()
а =Е..q (р Е Z, q Е N) 11 а ' =В:, (р' Е Z, q' Е N) два рационална броја. Тада је, q по дефиницији,
,
a+a'=f!.+L=Pq q
,+ ,
q'
qq'
pq
'
а ·а ' =!!. · Et_ =Р.?:_ q
цq''
q'
Осим тога, уводи се оnерација дељења
:
е. Et_ q q'
= е. . q:._
(р
р'
q
.,:" 1
са
'#
0).
Овако уведене операције сабирања и множења наслеђују све одговарајуће особине из структуре (Z, + , · ). То знач11 да у скуnу рационалн11х бројева Q важе особ11не:
(QO), (Ql), (Q2),
(QЗ),
(Qб),
(Q4), (QS),
(Q8)
и
(Q9).
Осим тога, у овој новој алгебарској структури (Q, + , ·) једнач11не а +х= Ь(а, Ь Е Q) и ах= Ь(а , Ь Е Q, а '#О) имају јединствена решења. Спе-
цијално, за свако а
'#
О, једначнна
at
= 1 има јединствено решење
број се назива реципрочним бројем броја а и означава се
11
k Овај
1
са п - • Дакле,
поред набројаних, структура (Q, + , ·) има још једну важну особину, а то је: (Q7), за сваки а Е Q \ {0} постоји јединствен а - 1 Е Q, такав да је а·а- 1 На основу уређености скупа
= а-
1
·а
и скуп
Z
Q се може уредити релацијом 5.
Наиме, каже се да је рационалан број а
f. ако је 1
а' =
= 1. = Р мањи од рационалног броја q
pq ' < p'q Тада особине уређености скупа
Z
имплицирају одrоварајуће особине
(QlO) - (Q14). Поред ових особина уређености, скуn
Q има још једну значајну особину.
То је тзв. густина рацноналних бројева. Ову особину немају ни природни
ни цели бројеви. ТЕОРЕМА
2. За било које рационалне бројеве а и Ь, такве д;l је n < Ь,