Visoka zdravstveno-sanitarna skola strukovnih studija ”VISAN’’,Beograd
Seminarski rad : Predmet :
Mentor : Prof.
Veliki mozak Anatomija
Sanja Milenkovic
student:
Beograd 2015
Zarko Jovanovic br.3-VI
Uvod • Mozak je najslozeniji organ ljudskog tela. Deo je centralnog nervnog sistema i nalazi se u lobanji. Upravlja svim vitalnim aktivnostima koje su neophodne da bi organizam preziveo.Sve ljudske emocije su kontrolisane mozgom.On takodje salje i prima bezbrojne signale od svih ostalih delova tela i spoljasnje sredine.Mozak nas cini svesnim,emotivnim I inteligentnim bicima. Osnovni delovi mozga su : • Produzena mozdina • Varolijev most • Hipofiza • Mozdana greda • Mali mozak • Srednji mozak • Medjumozak • Veliki mozak
Veliki mozak Veliki mozak predstavlja morfoloski I funkcionalno najrazvijeniji deo centralnog nervnog sistema. Veliki mozak zauzima najveci deo lobanjske duplje,a njegova prosecna tezina je 1100-1800grama. Veliki mozak upravlja radom pojedinih unutrasnjih organa i sistema i regulise odnos organizma kao celine prema spoljasnjoj sredini i promenljivim delovima zivota.U kori velikog mozga smestene su najvise intelektualne funkcije.
Spoljasnji opis Veliki mozak pokriva u vidu plasta(pallium)ostale delove mozga. Sastoji se od dve simetricne hemisvere(hemispherija cerebri),desne i leve ,izmedju kojih se nalazi duboka uzduzna mozdana pukotina (fissura longitudinalis cerebri). Na svakoj hemisferi razlikuju se tri strane: 1. Gornjo-spoljasnja (facies superolateralis cerebri) 2. Unutrasnja(facies medialis cerebri) i 3. Donja starana (facies inferior cerebri).
Gornjo- spoljasnja strana (facies superolateralis cerebri) - Ona je ispupcena I odgovara krovu lobanjske duplje.Na ovoj strani mozga nalaze se dva duboka zleba: - bocni(sulcus lateralis) - sredisnji(sulcus centralis). Ovi zlebovi odvajaju jedan od drugog svih pet zlebova: - Ceoni rezanj(lobus frontalis) - Temeni rezanj(lobus parientalis) - Potiljacni rezanj(lobus occpitalis) - Slepoocni rezanj(lobus temporalis) I - Ostrvo(insula) koje je skriveno u dubini bocnog zleba.
• Unutrasnja strana(facies medialis cerebri) • Na unutrasnjoj strani velikog mozga moze se uociti pravilan raspored zlebova I vijuga, koji formiraju tri ovalna pojasa: spoljasnji,srednji I sredisnji. • Na spoljasnjem pojasu,uocava se unutrasnja ceona vijuga(gurus frontalis superior), paracentralni reznjic(lobulus paracentralis), prekineus(precuneos) I kineus(cuneus). • Srednji pojas je okruzen vijugom spoljasnjeg pojasa I ima oblik potkovice.Ovaj pojas pripada spoljasnjem delu limbickog reznja. • Sredisnji pojas predstavlja unutrasnji deo limbicnog reznja.
Donja strana mozga(facies inferior cerebri) • Donja strana mozga je baza mozga. Ona lezi napred na prednjoj I srednjoj lobanjskoj jami,a pozadi na satoru malog mozga.Donja strana mozga pomocu duboke mozdane jame(fossa lateralis cerebri) podeljena na dva polja: prednje i zadnje. • Prednje polje pripada ceonom reznju mozga. Pomocu dubokog mirisnog zleba(sulcus olfactorius),ceoni rezanj je podeljen na pravu vijugu(gurus rectus) I orbitalnevijuge(gurii orbitales). • Zadnje polje pripada slepoocnom I potiljacnom reznju mozga,koji formiraju tri sagitalno postavljene vijuge.To su: • * donja slepoocna vijuga(gurus temporalis inferior) • * Spoljasnjo potiljacno-slepoocna vijuga(gurus occipitotemporalis lateralis) I • Parahipokampalna vijuga (gurus parahippocampalis).
GRADJA MOZGA U gradji velikog mozga ucestvuju siva I bela masa.
Siva masa velikog mozga se sastoji iz mozdane kore i subkortikalnih sivih masa.
Mozdana kora(cortex cerebri). Siva masa velikog mozga nalazi se na povrsini hemisfere. To je mozdana kora.Ona je plast debeo izmedju 1,5+4,5 mm, koji prekriva belu masu hemisfera. Sobzirom na lokalizaciju , mozdana kora se deli na motorna,senzitivna I senzorijelna(culna) polja, u kojima se nalaze odgovarajuci centri.
• Motorni centri. - Primarni motorni korili piramidalna zona kore velikog mozga regulse elementarne voljne pokrete covecjeg tela.On se nalazi u prednjoj centralnoj vijuzi ceonog reznja(gurus precentralis).U donjoj trecini vijuge nalaze se centri za glavu I vrat, u srednjoj trecini centri za saku, a u gornjoj trecini centri za ostali deo tela. Ispred elementarnog motornog centra, nalazi se visi motorni centri,koordinacioni I psihomotorni. - Koordinacioni centri regulisu slozene voljne pokrete coveka.Oni skupa predstavljaju ekstrapiramidalne zone kore velikog mozga.Tu spadaju motorni centar za govor, motorni centar za pisanje I centri za uspravan stav I hod - Psihomotorni centri zauzimaju prednje delove ceonog reznja.Oni predstavljaju sediste volje,mesto za predvidjanje I odluke.
• Senzorijelni centri.- Elementarni centar za vid,area striata,nalazi se na unutrasnjoj strani potiljacnjog reznja, u kandzastom zlebu (sulcus calcarinus) I u vijugama ispod I iznad njega. Elementarni centar zasluh nalazi se u opekularnom del gornje slepoocne vijuge,gde postoje mali poprecni nabori. Elementarn centar za miris nalazi se u limbicnoj vijuzi. Elementarni centar za ukus nalazi se u prednje+donjem kraju parahipokampalne vijuge,odnosno u delu iza njene kuke(uncus). Elementarnim culnim centrima pridodati su visi,psihoasocijacioni centri, zajedno cineci integracioni zonu kore velikog mozga,sediste svesti I memorije coveka.Polje za memoriju zauzima najveci deo kore slepoocnog reznja.
• Senzitivni centri.- Primarni centar za povrsni I duboki svesni senzibilitet nalazi se u kori zadnje centralne vijuge(gurus postcentralis).Iza nje, nalaze se visi senzitivni ili asocijacioni centri,koji vrse analizu I sintezu primljenih nadrazaja iz primarnog centra,odnosno njihovo raspoznavanje(gnozia). • Subkortikalne sive mase(nuclei basales) U subkortikalne sive mase ili bazalne ganglione se ubrajaju: • prugasto telo(corpus striatum), • bedem (claustrum) i • bademasto telo (corpus amygdaloidem).
• Bela masa velikog mozga(substantio alba) sastoji od mnogobrojnih asocijacionih,komisuralnih i projekcionih puteva,koji skupa obrazuju zrakastu krunu velikog mozga(corona radiata). Njeni delovi izmedju subkortikalnih,sivih masa nazivaju se mozdane cahure, unutrasnja i spoljna. Spoljna cahura (capsula externa) nalazi se izmedju claustuma i baze socivastog jedra. Unutrasnja mozdana cahura (capsula interna) nalazi se medijalno od socivastog jedra, a lateralno od talamusa i repatog jedra. Na horizontalnom preseku ona ima oblik ugla otvorenog u polje i na njoj se razlikuju koleno (genu) i dva kraka, prednji (crus anterius) i zadnji (crus posterius). Kroz unutrasnju cahuru prolaze najvazniji projekcioni putevi centralnog nervnog sistem i neznatna krvarenja u njenoj visini dovode do teskih poremecaja u sferi pokreta coveka, do pojave poznate pod imenom.
HVA LA N
A PA ZNJI !!!
