Visoka Tehnika kola Ni
Seminarski Seminarski rad Predmet: Sociologija Tema: Sociometrija
Mentor:
Student:
Dr. Stania Dimitrijevi
Milan Stevanovi PEk 12/11
Komunikacione Tehnologije
1
Sadraj: Istorija sociometrije
3
Definicija sociometrije
3
Predmetno - metodoloko odreenje sociometrije
4
Sociometriski Postupak
5
Primena Sociometrije
6
Sociometrijski status
6
Sociometrijski test
6
Primer sociometriskog testa
7
Literatura
9
2
Istorija sociometrije Naziv sociometrija prvi put je upotrebio francuski statistiar Adolphe Coste u delu ³Principi objektivne sociologije´. Jacob L. Moreno je pak osniva i utemeljitelj sociometrije. Dok je bio mlad zaposlila ga je austrijska vlada kako bi pomogao u organizaciji 10 000 italijanskih imigranata. Pri planiranju zajednice za te ljude poeo se baviti pojmom sociometrije. Moreno je 1925. doao u SAD gde je predstavio svo ju ideju sociometrije u radu koji se zvao ³Psiholoko organizovanje grupa u zajednici³. Taj rad je bio propraen stotinama sociometrijskih tablica koje su privukle veliku panju mnogih ljudi. Upotreba sociometrije se od tada proirila u druga polja kao to su sociologija, psihologija, antropologija.
Definicija sociometrije Sociometrija je pojam za koji postoji vie definicija, ali je najjednostavnija ona koja istie da je to metoda ili tehnika pomou koje se, na jednostavan nain, grafiki moe prikazati kompletna struktura odnosa jedne grupe. Ovim postupkom glavne linije komuniciranja, a naroito meusobno privlaenje ili odbijanje lanova grupe, postaju razumljive na prvi pog led. Sociometrija je zato istraivaka tehnika radi prouavanja odnosa u grupi, ali i dijagnostika procedura odreivanja poloaja pojedinca u grupi ili grupe u zajednici. Prema autoru ove metode Jakobu Morenu, kompletna sociometrijska procedura o buhvata korienje sociometrijskog testa, izradu sociograma i sociometrijskih indeksa. Ova metod a je iroko koriena u psiholokim i sociolokim istraivanjima u porodici, sportskim kolektivima, koli, privredi, vojsci, itd. Sociometrija je savremeni metodoloki pristup. Sociometrija se bavi matematikim prouavanjem psiholokih osobina populacije; pri emu koristi eksperimentalnu tehniku zasnovanu na kvantitativnim metodama i izlae rezultate postignute njihovom primenom. Ona tako metodiki vri anketu o evoluciji i organizaciji grupa i poloaju po jedinaca u tim grupama.
Da bi sociometrija mogla ostvariti svoje ciljeve istraivanja, ona u tu svrhu ima odreene instrumente, a to su razliiti testovi, psihodrama i sociodrama. Po stoji pet osnovnih testova koje je Moreno razvio u svojim sociometrijskim istraivanjima: test poznanstva, - sociometrijski test, - test spontaniteta, - test uloge - test akcije. Pomou ovih razliitih testova, ispitiva treba ot kriti oseajne komplekse pojedinih pojedinaca u odreenoj grupi (obino su to male grupe ± razred, klub, stambena zgrada itd.), elemente privlanosti i odbojnosti meu pojedinim osobama u grupi, te na osnovu toga i tako zvane ³zvezde³ i izolovane pojedince u grupi, odnosno treba utvrditi koheziju, socijabilitet grupe. 3
R ezultat
dobijen takvim sociometrijskim ispitivanjem fiksira se u posebne grafike slike ± sociogram, koji pokazuje koliko ko ji pojedinac privlai osoba, koliko odbija, a ko liko ostavlja ravnodunima. Na osnovu ovakvih rezultata predlau se pojedine mere radi jaanja kohezije drutvenih grupa.
Psihodrama je sociometrijski eksperiment u kojem se odreenim oso bama da da igraju nekakvu ulogu saglasno njihovoj ulozi u ivotu. Time se ele postii dve stvari: a) da se ispita ponaanje takvih osoba u povoljnim okolnostima i b) time se ostvaruje svojevrsno psihiko leenje ljudi. Psihodrama treba biti to slinija ivotnoj situaciji u kojoj se ta j pojedinac i nalazi.
Sociodrama je vrsta ³igre³ u kojoj sudeluje cela grupa, a druga grupa predstavlja publiku. Ovde se radi o uoavanju odnosa meu grupama i o kolektivnoj svesti tih grupa. U toj eksperimentalnoj grupi ³sluatelji reprezentuju javno miljenje; glumci na sceni predstavljaju protagoniste, a direktor koji rukovodi dramom simbolizira akciju grupe³. Iako se u oba primera radi o eksperimentalnim igrama koje nisu identine ivotnim situacijama, ove igre ipak mogu pruiti neke zanimljive podatke o interpersonalnim i intergrupnim odnosima.
Predmetno - metodoloko odreenje sociometrije Da je Moreno sociometriju tretirao kao samostalnu disciplinu mogue je zakljuiti i iz injenice da je izlaganje u njoj poeo klasinim naunim odreenjem njenog predmetno - metodolokog okvira, koga za potrebe ovog rada treba da ilustruje predmetno i metodoloko odreenje koje je izneo sam Moreno u svom kratkom prikazu osnova sociometrije: ³Predmet sociometrije je metodoloko prouavanje psiholokih osnova po pulacije; u tom cilju ona upotrebljava eksperimentalnu tehniku zasnovanu na k vantitativnim metodima i izlae rezultate postignute njihovom primenom. Ona tako metodino vri anketu o evoluciji i organizaciji grupa i poloaju jedinki u grupama. Jedan o d njenih glavnih zadataka je merenje jaine i prostiranja psiholokih pravaca koji prodiru u populacije. « Sa metodolokog gledita sociometrija se moe smatrati pripremnom studijom za istraivanja u odreenim o blastima kao to su sociologija, antropologija, socijalna psihologija i psihijatrija. Ona se bavi problemima u vezi sa socijusom i ³merom´, koji su zajedniki svim oblastima socijalnih istraivanja. Ona se raz vila u tri osnovna vida: -
vid dinamine ili revolucionarne sociometrije, koja se bavi problemom drutvenog preobraaja;
-
dijagnostike sociometrije, koja se bavi druvenom klasifikacijom; matematika sociometrija, bavi se matematikim prouavanjem psiholokih osobina
populacije.
4
Sociometriski Postupak Sociometrijski postupak uveo je ameriki psihijatar J. L. Moreno. Tim postupkom se brzo i lako ispituju odnosi u grupi, kao i struktura grupe, tj. utvruje se poloaj svakog pojedinca u grupi (da li je usamljen ili se drui, da li ga je grupa prihvatila ili nije, koliko on prihvata ili ne prihvata grupu, koliko je grupa kompaktna ili razjedinjena itd.). Ova metoda ima razne oblike zavisno od toga po kojem kriteriju se grupa ispituje - da li po kriteriju rada ili igre, stalnog ili povremenog druenja itd. Zavisno od ovog kriterija, odnosno cilja, bira se i pitanje na ko je svaki lan grupe treba da odgovori. Tehnika postavljanja pitanja ili nain odgovaranja zavise od uzrasta ispitanika i od toga koliko se lanovi grupe meusobno poznaju. U pitanju mora biti jasno odreen cilj, na primjer: s kojim lanom grupe bi najradije sedio u klupi, ili radio, uio, a s druge strane s kojim lanom grupe bi najmanje elio sediti, ili raditi, uiti. Broj lanova grupe, odnosno prijatelja i prijateljica koje treba oznaiti u pozitivnom ili negativnom smislu, takoe, treba unapred o drediti. Sociometriski postupak se zasniva na dva glavna odnosa meu pojedincima u grupi: izbor i odbijanje. Tako se npr. moe pitati: "S kim bi najvie elio sediti?" ili "S k im nikada ne bi elio sediti?". Odgovori se ne daju javno. Kriterij na kojem e se zasnivati izbor i odbijanje meu lanovima grupe treba da bude u vezi s osnovnom djelatnou grupe. Sociometrijskim postupkom se moe ispitati: y y y
sociometriski status pojedinca u grupi (ee biran ili odbijen), unutar grupni odnosi, npr. ko koga bira ili odbija, stepen kohezivnosti ili integriranosti grupe.
Postoje posebne sociometrijske kategorije: 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9.
Usamljeni
- oni koje niko ne bira i koji nikoga ne biraju, Neizabrani - oni koji biraju ostale lanove grupe, ali njih niko ne bira, Odbaeni - oni koji biraju druge, a oni sami imaju samo negativne glasove, Apstinenti - oni ne biraju druge, ali oni bivaju izabrani, Popularna djeca - "zvijezde" - ona djeca koja imaju pet ili vie pozitivnih glasova, a nijedan negativan, Nepopularna djeca - "odbaeni" - ona djeca koja imaju etiri ili vie negativnih glasova, a nijedan pozitivan, Uzajamno privlaenje - kada dvije osobe pozitivno biraju jedna drugu, tj. kada se privlae Uzajamno odbijanje - kada dvije osobe negativno biraju jedna drugu, tj. kada se odbijaju, Nereciproni izbor - jedna osoba bira drugu (pozitivno), a ona nju odbacuje (daje joj negativan glas).
5
Sociometrijsko ispitivanje se oslanja na pitanja i odgo vore kojima uenici saopavaju shvaanje svoje drutvene okoline i na zapaanje odreenog ponaanja zbog utvrivanja struktura uzajamnih odnosa u skupini pomou logike, statistike i grafike analize. Osim upo znavanja strukture skupine i kolektiva sociometrija otkriva i komunikacijske osobine linosti.
Primena Sociometrije U primeni sociometrijske metode u sociolokim istraivanjima javljaju se razne pot ekoe, koje uveliko umanjuju mogunost dobijanja kvalitativnih saznanja. Pre svega, podaci koji se tim putem dobijaju imaju individualno psiholoko o beleje, to su proizvoljni iskazi pojedinaca iz grupe. Ovde se mogu postaviti dva pitanja: a) da li su subjektivni iskazi dovoljan kriterijum objektivnog stanja u grupi i b) da li moemo socijalne odnose svesti na psiholoko-idejne. Dalje, ne ulazei u pitanje iskrenosti izjava, time to dobijamo odreeni sociogram koji govori o stupnju kohezije date grupe, nismo otkrili uzroke odgovarajuih osjeanja i stavova, ve s mo samo konstatovali koje su osobe u grupi omiljene (³voe³, ³zvezde³), a koje nisu. Tek sada nastaje pravi socioloki problem ± otkriti socijalne momente takvog emotivno-idejnog stanja u grupi. To pokazuje da sociometrija kao metoda nije dovoljna za objanjavanje socijalnih fenomena, da ona treba biti povezana s raznim drugim metodama koje e injenini materijal dobijen ovom metodom moi bolje objasniti. Sve to govori da sociometrija ne moe biti, kao to je smatrao Moreno, sociologija, odnosno deo sociologije, ve samo metoda prikladna uglavnom za prikupljanje konkretnog empirijskog materijala potrebnog za socioloko izlaganje, i to za prikazivanje malih socijalnih grupa, mikrosociolokih grupa.
Sociometriski status Sociometriski status je osobeni poloaj i rang po pularnosti koji ima pojedinac u neko j grupi, a objektivno se utvruje sociometriskim testom. To moe biti Äzvezda´ (odnosno pojedinac koji ima veliki broj pozitivnih izbora), Ävoa´ (pojedinac kome bi veina lanova grupe poverila rukovoenje grupom). ÄCrna ovca´ je naziv za pojedince koji imaju vrlo nizak socijalni status, tj. koji na sociometriskom testu dobijaju veliki broj negativnih izbora.
Sociometrijski test Sociometrijski test je tehnika koju je, u o bliku osobenog kratkog upitnika, konstruisao osniva sociometrije J. Moreno. Sociometrijskim testom se ispituju i mere socijalno-emocionalni odnosi u maloj grupi ljudi, kao i status svakog pojedinca u njoj. So ciometrijski test je sredstvo za prouavanje drutvene strukture u svetlosti privlaenja ili odbijanja koji se ispoljavaju u jednoj 6
grupi. R ezultati sociometrijskog testa prikazuju se obino u vidu sociograma, a mogu se koristiti za obrazovanje skladnih i uspenih grupa (u vrtiu, koli, vojsci, sportu, preduzeu).
Primer Sociometriskog testa U sledeem primeru sociometrijski test je primenjen na manju grupu radnika firme ComTrade Ni. Ispitanicima je bilo postavljeno 5 pitanja na k oja su trebali odgovoriti znacima (+) za potvrdan odgovor, (0) za ravnoduan odgovor i (-) za negativan odgovor. Spisak ispitanika: - orevi Nenad - R isti Dragan - Nikoli Marko - orevi Mladen - Cvetkovi Tomislav - Petrovi Nikola - Brankovi Neboja
Spisak pitanja: 1. 2. 3. 4. 5.
U koju osobu iz navedene grupe imate najvie poverenja? Sa kojom osobom iz navedene grupe biste podelili svoju uteevinu? Koja osoba iz grupe je najprijatnija za razgovor? Sa kojom osobom iz navede ne grupe najradije obavljate po slove u firmi? Sa kojom osobom iz navedene grupe najradije provodite slobodno vreme?
Pitanje br.1 Nenad R isti Dragan Nikoli Marko orevi Mladen Cvetkovi Tomislav Petrovi Nikola Brankovi Neboja
Pitanje br.2
Pitanje br.3
Pitanje br.4
Pitanje br.5
-
+
0
-
orevi
0 0 + 0 -
0 + 0 0
0 0 -
+ 0 -
+ + 0 + -
7
orevi
Pitanje br.1 +
Nenad R isti Dragan Nikoli Marko orevi Mladen Cvetkovi Tomislav Petrovi Nikola Brankovi Neboja
Pitanje br.2 + -
+
Pitanje br.4 0 0
Pitanje br.5 +
0
0 + 0 -
+ 0 0
+ +
+ 0 0
Pitanje br.1 + 0
Pitanje br.2 0 +
Pitanje br.3 + 0
Pitanje br.4 + -
Pitanje br.5 0
+ 0 + 0
+ 0 +
0
0 + + +
+ 0 0 0
Pitanje br.1 + orevi Nenad R isti Dragan Nikoli Marko orevi Mladen Cvetkovi Tomislav + Petrovi Nikola + Brankovi Neboja -
Pitanje br.2 0 0 0
Pitanje br.3 0 +
Pitanje br.4 0 +
Pitanje br.5 + + +
+ -
0 0 0
0 + -
+ 0
Pitanje br.1 + orevi Nenad R isti Dragan Nikoli Marko 0 orevi Mladen Cvetkovi Tomislav Petrovi Nikola Brankovi Neboja -
Pitanje br.2 + 0 +
Pitanje br.3 + 0 0 +
Pitanje br.4 0 + + 0
Pitanje br.5 0 + +
0 0
+ -
0 +
+ -
orevi
Nenad R isti Dragan Nikoli Marko orevi Mladen Cvetkovi Tomislav Petrovi Nikola Brankovi Neboja
0 0 0
Pitanje br.3 0
-
0
8
Pitanje br.1 + orevi Nenad 0 R isti Dragan Nikoli Marko + orevi Mladen Cvetkovi Tomislav + Petrovi Nikola Brankovi Neboja +
Pitanje br.2 + + + 0
Pitanje br.3 0 0 + -
Pitanje br.4 + + 0
Pitanje br.5 + +
0
+
0
0
Pitanje br.1 + orevi Nenad R isti Dragan Nikoli Marko orevi Mladen Cvetkovi Tomislav Petrovi Nikola + Brankovi Neboja
Pitanje br.2 0 + 0 + 0
Pitanje br.3 + 0 + 0
Pitanje br.4 + + 0 0 0 0
Pitanje br.5 + + + 0 +
-
+
Literatira: -
www.Wikipedia.org
Opta spoznajno-teorijska osnova sociometrije Jakoba L. Morena ± Dragica Plee www.nf.unmo.ba/dl/Psihologija
9
