I 1. Rezolu Rezolucija cija o prid pridruž ruživa ivanju nju EU EU Republ Republika ika Srbij Srbije? e? Rezolucija sadrži smernice za rad zakonodavne i izvršne vlasti Republike Srbije s ciljem dostizanja Kopenhagenških kriterijuma. U tom smislu, u Rezoluciji se izražava: - potpuna saglasnost o ulasku u Evropsku uniju kao najvišem i neospornom političkom prioritetu i o uključivanju u program Partnerstvo za mir, kao elementu zajedničke bezbedonosne strukture evropskih zemalja - spremnost za dalje angažovanje na ispunjavanju političkih uslova za ulazak u Evropsku uniju. Rezolucija naglašava potrebu da se pravdi privedu sva lica osumnjičena za zločine počinjene tokom oružanih sukoba u periodu od 1991. do 2000. godine na teritoriji bivše SFRJ. - potpuna saglasnost o daljem unapređivanju dobrosusedskih odnosa i svih drugih vidova regionalne saradnje i regionalnih inicijativa. - obaveza Narodne skupštine da prioritet bude rad na usklađivanju domaćeg zakonodavstva sa pravnim tekovinama Evropske unije, a zahteva se i uvođenje posebnih procedura za poboljšanje efikasnosti tog procesa. - neophodnost izrade Nacionalne strategije Srbije za pridru živanje Srbije i Crne Gore Evropskoj uniji, koja će utvrditi trenutnu situaciju u Srbiji u oblastima značajnim za pridruživanje EU, analizirati uslove za pridruživanje koje postavlja EU i utvrdi redosled i rokove za preduzimanje neophodnih mera i aktivnosti. 2. Sredst Sredstvo vo za za rrad ad prema prema Zakonu Zakonu o BZR BZR Sredstvo za rad jeste: (1) objeka objekatt koji koji se korist koristii kao radni radni i pomo pomoćni ćni pros prostor tor,, uključ uključuju ujući ći i objeka objekatt na otvor otvoreno enom m prosto prostoru ru,, sa svim svim pripad pripadaju ajućim ćim instalacijama (instalacije fluida, grejanje, električne instalacije i dr.), (2) oprema oprema za rad rad (maši (mašina, na, uređaj uređaj,, postr postroje ojenje nje,, insta instalac lacija ija,, alat alat i sl.) sl.) koja koja se se korist koristii u proc procesu esu rada rada,, (3) konstr konstrukci ukcija ja i objeka objekatt za kolekt kolektivn ivnu u bezbedno bezbednost st i zdravl zdravlje je na radu radu (zaštit (zaštita a na prelazi prelazima, ma, prola prolazim zima a i prilazi prilazima, ma, zaklon zaklonii od toplotnih i drugih zračenja, zaštita od udara električne struje, opšta ventilacija i klimatizacija i sl.), (4) pomoćna konstrukcija i objekat, kao i konstrukcija i objekat objekat koji se privremeno koristi koristi za rad i kretanje zaposlenih (skela, radna platforma, tunelska podgrada, konstrukcija za sprečavanje odrona zemlje pri kopanju dubokih rovova i sl.), (5) drugo drugo sred sredstv stvo o koje koje se se koris koristiti u proce procesu su rada rada ili ili je je na bilo bilo koji koji nači način n poveza povezano no sa sa proce procesom som rada; rada; 3. Obave baveza za lic lica za za BZR BZR Lice za bezbednost i zdravlje na radu obavlja poslove u skladu sa ovim zakonom, a naročito: 1) učes učestv tvuj uje e u prip pripre remi mi akt akta o proc procen enii rizi rizika ka;; 2) vrši kontro kontrolu lu i daje daje savet savete e poslod poslodavc avcu u u plani planiran ranju, ju, izbo izboru, ru, kori korišćen šćenju ju i održa održavan vanju ju sreds sredstav tava a za rad, rad, opas opasnih nih mate materij rija a i sredstava i opreme za ličnu zaštitu na radu; 3) učestv učestvuje uje u oprem opremanj anju u i uređ uređiva ivanju nju radnog radnog mesta mesta u cilju cilju obez obezbeđ beđiva ivanja nja bezbed bezbednih nih i zdrav zdravih ih uslo uslova va rada rada;; 4) orga organi nizu zuje je prev preven entitivn vna a i peri period odič ična na ispi ispititiva vanj nja a usl uslov ova a rad radne ne okol okolin ine; e; 5) orga organi nizu zuje je prev preven entitivn vne e i per perio iodi dičn čne e preg pregle lede de i isp ispititiv ivan anja ja opr oprem eme e za za rad; rad; 6) pred predla laže že mer mere e za pobo poboljljša šanj nje e uslov uslova a rada rada,, naro naroči čito to na na radn radnom om mes mestu tu sa sa pove poveća ćani nim m rizi rizikom kom;; 7) svakod svakodne nevn vno o prat pratii i kontr kontrol oliš iše e prime primenu nu mer mera a za bezb bezbed ednos nostt i zdra zdravl vlje je zap zapos osle leni nih h na radu radu;; 8) prati prati stan stanje je u vezi vezi sa povre povredam dama a na radu radu i prof profesi esiona onalni lnim m obolje oboljenji njima, ma, kao i boles bolestitima ma u vezi vezi sa sa radom radom,, učest učestvuj vuje eu utvrđivanju njihovih uzroka i priprema izveštaje sa predlozima mera za njihovo otklanjanje; 9) prip pripre rema ma i spr sprov ovod odii osp ospos osob obljljava avanje nje zapo zaposl slen enih ih za bezb bezbed edan an i zdr zdrav av rad; rad; 10) 10) prip pripre rema ma uput uputst stva va za bezbe bezbeda dan n rad rad i kont kontro roliliše še njih njihov ovu u pri prime menu nu;; 11) zabran zabranjuj juje e rad rad na na radno radnom m mest mestu u ili ili upotre upotrebu bu sredstv sredstva a za rad, rad, u slučaj slučaju u kada kada utvr utvrdi di neposr neposredn ednu u opasnost po život ili zdravlje zaposlenog; 12) sarađu sarađuje je i koordi koordinir nira a rad rad sa sa služ službom bom medici medicine ne rada rada po svim svim pitan pitanjijima ma u oblast oblastii bezb bezbedn ednost ostii i zdravlja na radu; 13) 13) vodi vodi evi evide denc ncijije e u obla oblast stii bezb bezbedn ednos ostiti i zdra zdravl vlja ja na na rad radu u kod kod posl poslod odav avca ca.. Lice za bezbednost i zdravlje na radu dužno je da u pismenoj formi izvesti poslodavca i predstavnika zaposlenih o zabrani rada iz stava 1. tačka 11) ovog člana. Ako poslodavac, i pored zabrane rada u smislu stava 1. tačka 11) 11) ovog člana, naloži zaposlenom da nastavi nastavi rad, lice za bezbednost i zdravlje na radu dužno je da o tome odmah izvesti nadležnu inspekciju rada. II 1. Nacion Nacionaln alna a strate strategija gija Srbi Srbije je za pridr pridruži uživan vanje je EU Nacionalna strategija Srbije za pristupanje Srbije i Crne gore EU, doneta je juna 2005. g. U okviru III glave – strategija ekonomskog i socijalnog razvoja pod naslovom Zaštita radne sredine predstavljeno je postojeće stanje u pogledu preduzetih aktivnosti za donošenje novog zakona umesto Zakona o zaštiti na radukoji je bio na snazi i ukazano je na zahteve koji se postavljaju u cilju harmonizacije sa EU. Zahtevi za promene nacionalnog sistema bezbednosti koji proizilaze i z međunarodnih dokumenaqta odnose se uglavnom na: uvođenje principa prevencije, aktivno uključivanje službe medicine rada neposredno u radne i proizvodne procese, - uvođenje principa odgovornosti organizatora radova za primenu mera bezbednosti i zdravlja na radu, izbor predstavnika zaposlenih i uvođenje obaveznog osiguranja zaposlenih radi naknade štete nastale povodom povrede na radu ili profesionalnih bolesti. Preduzimanje preventivnih mera podrazumeva primenu mera na osnovu prethodne procene rizika sa ciljem da se utvrđeni rizik otkloni ili svedene na najmanju moguću meru kako bi se izbegle i sve mogućnostinastanka povreda na radu i profesionalnih bolesti.
U strategiji se navode principi u vezi prevencije od profesionalnih rizika koji su sadržani u Opštoj diirektivi 89/391 Evropske zajednice, a odnose se na prevenciju profesionalnog rizika iuvođenje mera za podsticanje BZNR. U cilju harmonizacije sa propisima EU iz oblasti BZNR predlaže se donošenje odgovarajućih zakona (Zakon o BZR), podzakonskih i drugih pravnih akata u kojima će se ugraditi i zahtevi i principi prava EU u pogledu procene rizika, pregleda i ispitivanja sredstava za rad i radne sredine, prethodni i periodični lek arski pregledi, evidecije i dr. Posebno se ističe potreba za donošenje nacionalne strategije BZNR, praćenje stanja bezbednosti i permanentno usaglašavanje zakonodavstva sa propisima EU i obrazovanje Saveta za BZNR kao nacionalnog tela savetodavnog karaktera. 2. Akt o proceni rizika prema Zakonu o BZR Akt o proceni rizika jeste akt akt koji sadrži opis procesa rada sa procenom rizika rizika od povreda i/ili oštećenja zdravlja zdravlja na radnom mestu u radnoj okolini i mere za otklanjanje ili smanjivanje rizika u cilju poboljšanja bezbednosti i zdravlja na radu; Poslodavac je dužan da donese akt o proceni rizika u pismenoj formi za sva radna mesta u radnoj okolini i da utvrdi način i mere za njihovo otklanjanje.Poslodavac je dužan da izmeni akt o proceni rizika u slučaju pojave svake nove opasnosti i promene nivoa rizika u procesu rada.Akt o proceni rizika zasniva se na utvrđivanju mogućih vrsta opasnosti i štetnosti na radnom mestu u radnoj okolini, na osnovu kojih se vrši procena rizika od nastanka povreda i oštećenja zdravlja zaposlenog.Način i postupak procene rizika na radnom mestu i u radnoj okolini propisuje ministar nadležan za rad. 3. Služba Služba medi medicin cine e rada rada - uloga uloga znača značajj i dužnos dužnosti ti Služba medicine rada obavlja poslove zaštite zdravlja zaposlenih na radu u skladu s a zakonom o BZR, a naročito: 1) učestvuje učestvuje u identifikaci identifikacijiji i proceni rizika rizika na radnom mestu i radnoj radnoj okolini prilikom prilikom sastavlja sastavljanja nja akta o proceni rizika; rizika; 2) upoznaje upoznaje zaposlene zaposlene sa rizicima rizicima po zdravlje zdravlje koji su povezani povezani sa njihovim njihovim radom i obavlja obavlja poslove poslove osposobljava osposobljavanja nja zaposlenih za pružanje prve pomoći; 3) utvrđuje utvrđuje i ispituje ispituje uzroke uzroke nastanka nastanka profesiona profesionalnih lnih oboljen oboljenja ja i bolesti bolesti u vezi sa radom; radom; 4) ocenjuje ocenjuje i utvrđuje posebne posebne zdravstvene zdravstvene sposobnosti sposobnosti koje koje moraju da ispunjavaju ispunjavaju zaposleni zaposleni za obavljanje obavljanje određenih određenih poslova na radnom mestu sa povećanim rizikom ili za upotrebu, odnosno rukovanje određenom opremom za rad; 5) vrši prethodne prethodne i periodične periodične lekarske lekarske preglede preglede zaposlenih zaposlenih na radnim mestima mestima sa povećanim povećanim rizikom i izdaje izdaje izveštaje izveštaje o lekarskim pregledima u skladu sa propisima o bezbednosti i zdravlju na radu; 6) učestvuje učestvuje u organizovanju organizovanju prve pomoći, pomoći, spasavanju spasavanju i evakuaciji evakuaciji u slučaju povređivan povređivanja ja zaposlenih zaposlenih ili havarija; havarija; 7) daje savete savete poslodavcu poslodavcu pri izboru drugog drugog odgovarajućeg odgovarajućeg posla posla prema zdravstvenoj zdravstvenoj sposobnos sposobnostiti zaposlenog; zaposlenog; 8) savetuje savetuje poslodavca poslodavca u izboru izboru i testiranju testiranju novih sredstava sredstava za rad, rad, opasnih opasnih materija materija i sredstava sredstava i opreme za ličnu zaštitu na radu, sa zdravstvenog aspekta; 9) učestvuje učestvuje u analizi analizi povreda povreda na radu, radu, profesiona profesionalnih lnih oboljenj oboljenja a i bolesti bolesti u vezi sa radom; radom; 10) neposredno neposredno sarađuje sarađuje sa licem za bezbednost bezbednost i zdravlje na radu. Prethodne i periodične lekarske preglede zaposlenih u smislu stava 2. tačka 5) ovog člana može da vrši služba medicine rada koja ima propisanu opremu, prostorije i stručni kadar. III Ugovori o osnivanju EU (Rim, 118, Luxemburg 118A) Ugovor o osnivanju EEZ, potpisan 1957. u Rimu s tupio na snagu 1958. zaključen na neodređeno vreme. Bezbednost i zdravlje se reguliše članom 100 Ugovora (bezbednost proizvoda) i čl 118 Ugovora. Ugovor sadrži niz odredaba kojima proklamuje osnovne ciljeve, među kojima su visok stepen zaposlenosti i socijalne zaštite kao i osnovna načela: načelo slobodnog kretanja lica (radnika), načelo jednakog plaćanja muškaraca i žena za rad jenake vrednosti, a sadrži i odredbe o ciljevima socijane politike i merama za njihovo ostvarivanje Jedinstveni evropski akti iz 1986. s tupio je na snagu 1987 od posebnog je značaja u pogledu zaštite radnika na mestu rada i jačanja „ekonomske i socijalne kohezije“ Član 118a Ugovora: 1. Državne članice posvećuju posebnu pažnju podsticanju poboljšanja u pogledu zdravlja i bezbednosti radnika, posebno u radnom okruženju, i kao svoj cilj određuju usklađivanje uslova u ovoj oblasti , zadržavajući već ostvarena poboljšanja, 2. Savet putem Direktiva usvaja minimalne zahteve koji će se posebno uvoditi, uzimajući u obzir uslove i tehničke propise na snazi u svakoj od državnih članica, ali mora da bude izbegnuto uvođenje administrativnih, finasijskih i pravnih ogranIčenja koja bi ometala osnivanje i razvoj malih i srednjih preduzeća, 3. Odedbe usvojene na osnovu ovog člana ne sprečavaju ni jednu članicu da zadrži ili uvede strože mere zaštite uslova rad koji su u skladu sa ovim Ugovorom. Član 136 Zajednica i državne članice imaju za cilj podsticanje zaposlenosti, poboljšanja uslova života i rada, odgovarajuću socijalnu zaštitu, dijalog poslodavac-radnik, razvoj ljudskih resursa, sa ciljuem podsticanja visoke i trajne zaposlenosti i borbe protiv socijalne marginalizacije. U tom cilju Zajednica će primeniti mere u oblastima konvekcija i radnih ugovora, i vodiće računa o održanju konkuretnosti privrede Zajednice. Države članice ceruju da će do takvog razvoja doći ne samo zbog delovanja zaedničkog tržišta, koji će doprineti usaklađivanju socijalnih sistema, već i na osnovu mera predviđenih u ovom Ugovoru, kao i na osnovu usklađivanja zakonskih, podzakonskih i administrativnih propisa. Član 137 1.U cilju sprovođenja ciljeva iz člana 136 Zajednica će podržati i uskladiti aktivnosti dr žava članica u sledećim oblastima: - posebno poboljšanje radnog okruženja za zaštitu zdravlja i bezbednosti radnika, - radni uslovi, - socijalna sigurnost i socijalna zaštita radnika, - zaštita radnika u slučajevima prestanka ugovora o radu, - obaveštenje i savetovanje radnicima, - predstavljanje i zajednička zaštita interesa radnika i poslodavaca, uključujući i saodlučivanje, - uslovi zapošljavanja državljanja trećih zemalja k oji zakonito borave na teritoriji Zajednice, - integracija lica koja nisu na tržištu rada, - ravnopravnost između žena i muškaraca na tržištu rada i tretmana na poslu, 1.
- borba protiv socijalnog zapostavljanja, - osavremenjivanje sistema cojalne zaštite. 2. U tom smislu Savet: - može da usvoji mere sa ciljem da se ohrabruje saradnja između država članica kroz inicijative unapređenja znanja, razvoja razmene podataka i dobre prakse, predstavljanje inovacija i ocenjivanje iskustava. - može usvojiti u obliku direktiva (uputstava), minimum zahteva za postepeno sprovođenje uslova i tehničkih propisa potrebnih u svakoj o država članica. 3. Država članica može povezivati dužnosti upravljanja i rada, na zajednički zahtev svih članica, sa sprovođenjem direktiva usvojenih u skladu sa tačkom 2. U tom slučaju, osiguraće se da socijalni partneri usvoje zajednički sporazum do roka kada direktive najkasnije treba da budu primenjeneu nacionalnom zakonodavstvu. U tom slučaju država č lanica je obavezna da preuzme sve neophodne mere koje će joj omogućiti da bude u stanju da garantuje izvršenje re zultata određenih direktiva. 4. Odredbe usvojene u skladu sa ovim članom: - neće imati uticaj na pravo država članica da određuju osnovna načela njihovihsistema socijalne sigurnosti i stoga se nesmeju posebno odraziti na finasijski bilans, - neće sprečiti bilo koju državnu članicu od zadržavanja ili uvođenja oštrijih zaštitnih mera u skladu sa ovim Ugovorom. 5. Odredbe ovog člana se ne primenjuju na plate, pravo udruživanja, pravo na obustavu (štrajk) ili na pravo zatvaranja firme. Odredbama iz člana 209 i 210. izmenjenog Ugovora EU iz 2004 preuzete su obaveze država članica u oblasti BZNR. 2. Lice za BZR – prema Zakonu o BZR – definicija Lice za bezbednost i zdravlje na radu obavlja poslove u skladu sa zakonom o BZNR, a naročito: 1) učestvuje u pripremi akta o proceni rizika; 2) vrši kontrolu i daje savete poslodavcu u planiranju, izboru, korišćenju i održavanju sredstava za rad, opasnih materija i sredstava i opreme za ličnu zaštitu na radu; 3) učestvuje u opremanju i uređivanju radnog mesta u cilju obezbeđivanja bezbednih i zdravih uslova rada; 4) organizuje preventivna i periodična ispitivanja uslova radne okoline; 5) organizuje preventivne i periodične preglede i ispitivanja opreme za rad; 6) predlaže mere za poboljšanje uslova rada, naročito na radnom mestu sa povećanim rizikom; 7) svakodnevno prati i kontroliše primenu mera za bezbednost i zdravlje zaposlenih na radu; 8) prati stanje u vezi sa povredama na radu i profesionalnim oboljenjima, kao i bolestima u vezi sa radom, učestvuje u utvrđivanju njihovih uzroka i priprema izveštaje sa predlozima mera za njihovo otklanjanje; 9) priprema i sprovodi osposobljavanje zaposlenih za bezbedan i zdrav rad; 10) priprema uputstva za bezbedan rad i kontroliše njihovu primenu; 11) zabranjuje rad na radnom mestu ili upotrebu sredstva za rad, u slučaju kada utvrdi neposrednu opasnost po život ili zdravlje zaposlenog; 12) sarađuje i koordinira rad sa službom medicine rada po svim pitanjima u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu; 13) vodi evidencije u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu kod poslodavca. Lice za bezbednost i zdravlje na radu dužno je da u pismenoj formi izvesti poslodavca i predstavnika zaposlenih o zabrani rada iz stava 1. tačka 11) ovog člana. Ako poslodavac, i pored zabrane rada u smislu stava 1. tačka 11) ovog člana, naloži zaposlenom da nastavi rad, lice za bezbednost i zdravlje na radu dužno je da o tome odmah izvesti nadležnu inspekciju rada. 3. Zaštita ličnih podataka u vezi sa lekarskim pregledima zaposlenih Lični podaci prikupljeni u vezi sa lekarskim pregledima zaposlenog poverljive su prirode i pod nadzorom su službe medicine rada, koja vrši te preglede. Podaci o povredama na radu, profesionalnim oboljenjima i bolestima u vezi sa radom dostavljaju se organizacijama zdravstvenog i penzijskog i invalidskog osiguranja u skladu sa zakonom. Podaci iz stava 2. ovog člana mogu se dostavljati drugim licima, samo uz pismenu s aglasnost zaposlenog. Izveštaj o lekarskom pregledu zaposlenog dostavlja se poslodavcu na način kojim se ne narušava princip poverljivosti ličnih podataka. Nije dozvoljeno korišćenje podataka prikupljenih po osnovu lekarskih pregleda zaposlenih u svrhu diskriminacije zaposlenih. IV 1. Evropska socijalna povelja (čl. 3 - 1996 god) Temeljni izvor radnog prava kojim se uređuje bezbednost i zaštita zdravlja zaposlenih na radu sadržan je u Evropskoj konvenciji o zaštiti prava čoveka i osnovnih sloboda (1950) na osnovu koje je doneta Evropska socijalna povelja (1961) Odredbom iz čl. 3 Povelje iz 1996.g. propisano je: - u cilju efektivnog ostvarivanja prava na bezbedne i zdrave radne uslove, države ugovornice se obavezuju u konsultaciji sa organizacijama poslodavaca i radnika da: formulišu, primenjuju i periodično razmatraju jedinstvenu nacionalnu politiku o bezbednosti na r adnom o mestu, zdravlju na poslu i u radnoj okolini. Prvenstveni cilj je unapređivanje bezbednosti i zdravlja na radu i prevencija nezgoda i povreda koje se mogu o dogoditi na radnom mestu, putem smanjenja rizika koji su svojstveni radnom okruženju. donesu propisi u vezi sa bezbednosšću zdravstvene propise, o obezbede primenu takvih propisa merama odgovarajućih nadzora, o Unaprede postepeni razvoj zdravstvene službe na poslu za sve radnike, koja bi imala preventivne o savetodavne funkcije.
Suština obaveze čl.3 Povelje je da države potpisnice usvoje jedinstvenu nacionalnu politiku u oblasti BZNR koju će periodično razmatrati i revidirati. Cilj politike je unapređenje bezbednosti i zdravlja na radu, odnosno uvođenje prevencije kao osnovnog principa u ovoj oblasti radi smanjenja rizika u radnom okruženju 2. Uživaoci prava na BZR Pravo na bezbednost i zdravlje na radu imaju: 1) zaposleni; 2) učenici i studenti kada se nalaze na obaveznom proizvodnom radu, profesionalnoj praksi ili praktičnoj nastavi (radionice, ekonomije, kabineti, laboratorije i dr.); 3) lica koja se nalaze na stručnom osposobljavanju, prekvalifikaciji ili dokvalifikaciji; 4) lica na profesionalnoj rehabilitaciji; 5) lica koja se nalaze na izdržavanju kazne zatvora dok rade u privrednoj jedinici zavoda za izvršenje kazne zatvora (radionice, gradilišta i sl.) i na drugom mestu rada; 6) lica na dobrovoljnim i javnim radovima organizovanim u opštem interesu, radnim akcijama i takmičenjima u vezi sa radom; 7) lica koja se zateknu u radnoj okolini radi obavljanja određenih poslova, ako je o njihovom prisustvu upoznat poslodavac. Bezbednost i zdravlje na radu licima iz stava 1. tač. 1), 2) , 4) i 7) ovog člana obezbeđuje poslodavac, licima iz tačke 3) ovog člana obrazovna organizacija, licima iz tačke 5) ovog člana zavodi za izvršenje kazne zatvora, a licima iz tačke 6) ovog člana organizator radova i takmičenja. 3. Prethodni i periodični lekarski pregledi zaposlenih Poslodavac je dužan da zaposlnom na radnom mestu sa povećanim rizikom pre početka rada obezbedi prethodni i periodični lekarski pregled, kao i periodični lek arski pregled u toku rada. Prethodni i periodični lekarski pregled zaposlenih na radnim mestima sa povećanim rizikom vrše se na način, po postupku i u rokovima utvrđenim propisima o BZNR koje sporazumno propisuje ministar za rad i minstar za zdravlje. Ako se u postupku periodičnog lekarskog pregleda utvrdi da zaposleni neispunjava posebne zdravstvene uslove za obavljanje poslova na radnom mestu sa povećanim rizikom, poslodavac je dužan da ga premesti na drugo radno mesto koje odgovara njegovim zdravstvenim sposobnostima. Neispunjavanje posebnih uslova za rad na radnom mestu sa povećanim rizikom ne može biti razlog za otkaz ugovora o radu. V 1.
Rezolucija saveta EU (1987), o bezb. higijeni i zdrav. na radu
Savet evropskih zajednica je na osnovu clana 118a Ugovora o osnivanju Evropske ekonomske zajednice ima za cilj uskladjivanje uslova u radnom okruzenju,za zastitu zdravlja i bezbednosti radnika.Savet prema clanu 118a u saradnji sa Evropskim parlamentom i nakon konsultacija sa Ekonomskim i socijalnim komitetom,usvaja,putem direktiva,minimalne uslove za postepeno sprovodjenje rezolucije.Clan 118a ce omoguciti akciju na nivou Zajednice u pogledu poboljsanja radnog okruzenja,koja ce biti pojacana i prosirena da bi se zastitili bezbednost i zdravlje radnika.Clan 118a posebno predvidja poboljsanje zdravstvenih i bezbednosnih uslova na radu,sto cini sustinsku karakterisitku socijalne dimenzije unutrasnjeg trzista.Savet Evrop.zajednica je usvojio ovu rezoluciju. Savet: (Rezolucija Saveta od 21.decembra 1987.godine) a.)pozdravlja saopstenje Komisije o svom programu u vezi sa bezbednoscu,higijenom i zdravljem na radu b.)smatra da ovo saopstenje cini koristan okvir za zapocinjanje sprovodjenje clana 118A na nivou Zajednice c.)deli misljenje Komisije da zastita bezbednosti i zdravlja radnika mora takodje da ukljuci mere ergonomije u vezi sa bezbednoscu i zdravljem na radu d.)naglasava potrebu: -da se stavi jednak akcenat na postizanje ekonomskih i socijalnih ciljeva u zaokruzivanju unutrasnjeg trzista -da se usaglase komunitarne i nacionalne mere u vezi sa postizanjem ova dva cilja,primecuje u ovom kontekstu da je Komisijaizjavila da ce uzeti u obzir socijalne aspekte preloga,koje ce podneti u pogledu na zaokruzivanje unutrasnjeg trzista. 1.)Savet uocava mere koje je predvidela Komisija u svom saopstenju o bezbednosti,higijeni i zdravlju radnika u tom cilju:*predlaze da Komisija sastavi praktican plan rada,po mogucstvu godisnji,u tesnoj saradnji s a drzavama clanicama i nakon konsultacija sa Savetodavnim komitetom za zastitu bezbed.,higijene i zdravlja na radu. *uocava nameru Komisije da joj u bliskoj buducnosti podnese: a.)minimalne zahteve na nivou Zajednice u vezi sa: -organizacijom bezbednosti i zdravlja radnika na radu ukljucujuci zastitu od rizika nastalih prilikom obavljanja teskog utovara rucno -zastitom od rizika koji nastaju zbog opasnih supstanci,ukljucujuci kancerogene supstance,u vezi sa tim,principi zamene koristeci priznate bezopasne ili manje opasne supstance,uzimaju se kao osnova -uredjivanjem mesta rada b.)druge aktivnosti: -uskladjivanje statistike nesreca na radu i profesionalnih oboljenja -studija organizacije kontrolonih sredstava i sankcija od strane drzava clanica *takodje primecuje da Komisija namerava da podnese do 1992.god niz mera ukljucenih u svoj program bezbednosti,higijene i zdravlja na radu.
2.)Savet smatra da prilikom sastavljanja planova rada,treba uzeti u obzir posebno sledece kriterijume: -ozbiljnost rizika od nesreca na radu ili profesionalnih oboljenja -broj radnika koji su izlozeni riziku -mogucnosti prevencije 3.)Direktive Saveta moraju da naglase propisivanje glavnih odredbi z a eliminaciju rizika za radnike na radnom mestu 4.)drzave clanice ce uciniti dostupnim Komisiji raspolozivo znanje i iskustvo u drzavama clanica,izmedju ostalog,da bi obezbedili komisiji da poboljsa iskaze u pogledu uticaja na njihove predloge za mala i srednja preduzeca -U tom cilju,od Komisje se trazi da odrzi bliske kontakte sa nacionalnim ekspertima 5.)Socijalni partneri ce biti ukljuceni u izradi direktiva,a posebno Savetodavni komitet za zastitu bezbednosti,higijene i zdravlja na radu.Socijalni patrneri ce takodje biti ukljuceni,u skladu sa nacionalnim pravom i praksama u: -sprovodjenje direktiva Saveta na nacionalnom nivou -sastvaljanje i sprovodjenje Saveta na nacionalnom nivou -organizaciji radnog okruzenja u preduzecima,radi zastite bezbed. i zdravlja radnika i u sprovodjenje odgovarajucih rezima zastite radnika. 6.)Savet naglasava da informacije,povecana svesnost i ,ako je potrebno ,obuka poslodavaca i radnika,cine fundamentalnu ulogu u uspehu mera koje su predlozene u saopstenju Komisije o svojim programima o bezbednosti,higijeni i zdravlju na radu 7.)da bi se pomoglo i ubrzalo sprovodjenje bezbed. i zdravst.mera,drzave clanice ce istraziti mogucnost mera koje idu u prilog preduzecima kako bi ta preduzeca brzo sprovela preventivne mere 8.)Od Komisije se trazi da preispita kako se moze poboljsati razmena informacija u oblasti koja je obuhvacena ovom rezolucijom,posebno u pogledu prikupljanja i prosledjivanja podataka. Istovremeno ,Komisija se poziva da preispita preporucljivost sastavljanja mera u oblasti zdravlja i bezbednosti na radu. 9.)Savet: -priznaje dominantnu ulogu podizanja javne svesti u vezi sa uspehom mera preporucenih u saopstenju Komisije o svom programu o bezbednosti,higijeni i zdravlju -slaze se da predlozi organizovanje Evropske godine,u ovoj oblasti,u 1992. godini. 2. Preventivne mere – primena Preventivne mere u ostvarivanju bezbednosti i zdravlja na radu obezbeđuju se primenom sav remenih tehničkih, ergonomskih, zdravstvenih, obrazovnih, socijalnih, organizacionih i drugih mera i sredstava za otklanjanje rizika od povređivanja i oštećenja zdravlja zaposlenih, i /ili njihovog svođenja na najmanju moguću meru, u postupku: 1) projektovanja, izgradnje, korišćenja i održavanja objekata namenjenih za radne i pomoćne prostorije, kao i objekata namenjenih za rad na otvorenom prostoru u cilju bezbednog odvijanja procesa rada; 2) projektovanja, izgradnje, korišćenja i održavanja tehnoloških procesa rada sa svom pripadajućom opremom za rad, u cilju bezbednog rada zaposlenih i usklađivanja hemijskih, fizičkih i bioloških štetnosti, mikroklime i osvetljenja na radnim mestima i u radnim i pomoćnim prostorijama sa propisanim merama i normativima za delatnost koja se obavlja na tim radnim mestima i u tim radnim prostorijama; 3) projektovanja, izrade, korišćenja i održavanja opreme za rad, konstrukcija i objekata za kolektivnu bezbednost i zdravlje na radu, pomoćnih konstrukcija i objekata i drugih sredstava koja se koriste u procesu rada ili koja su na bilo koji način povezana sa procesom rada, tako da se u toku njihove upotrebe sprečava povređivanje ili oštećenje zdravlja zaposlenih; 4) proizvodnje, pakovanja, prevoza, skladištenja, upotrebe i uništavanja opasnih materija, na način i po propisima i pravilima kojima se otklanjaju mogućnosti povređivanja ili oštećenja zdravlja zaposlenih; 5) projektovanja, proizvodnje i korišćenja sredstava i opreme za ličnu zaštitu na radu, čijom se upotrebom otklanjaju rizici ili opasnosti koji nisu mogli da budu otklonjeni primenom odgovarajućih preventivnih mera; 6) obrazovanja, vaspitanja i osposobljavanja u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu. Preventivne mere u postupcima iz stava 1. ovog člana propisuje ministar nadležan za rad. Izbor predstavnika zaposlenih, u oblasti BZR i njihova prava Zaposleni kod poslodavca imaju pravo da izaberu jednog ili više predstavnika za bezbednost i zdravlje na radu (u daljem tekstu: predstavnik zaposlenih). Postupak izbora i način rada predstavnika zaposlenih i Odbora, broj predstavnika zaposlenih kod poslodavca, kao i njihov odnos sa sindikatom uređuju se kolektivnim ugovorom. Predstavnik zaposlenih, odnosno Odbor imaju pravo: 1)da poslodavcu daju predloge o svim pitanjima koja se odnose na bezbednost i zdravlje na radu; 2)da zahtevaju od poslodavca da preduzme odgovarajuće mere za otklanjanje ili smanjenje rizika koji ugrožava bezbednost i zdravlje zaposlenih; 3)da zahtevaju vršenje nadzora od strane inspekcije rada, ako smatraju da poslodavac nije sproveo odgovarajuće mere za bezbednost i zdravlje na radu. Predstavnik zaposlenih, odnosno član Odbora imaju pravo da prisustvuju inspekcijskom nadzoru. 3.
VI 1. Nova strategija Zajednice EU, u oblasti BZR (2002-2006.g.) Zdravlje i bezbednost na radu predstavlja danas jedan od najkoncentrisanijih i najvaznijih sektora socijalne politike Evropske Unije.u programu socijalne politike je izlozena strategija Zajednice i ona ima tri osnovne odlike:
-Usvaja se globalni pristup dobrobiti na radu,vodeci racuna o promenema u svetu rada i pojavi rizika,pre svega rizika psiho-socijalne prirode,kao takva,ova strategija treba da poboljsa kvalitet rada,a bezbed. na radu i zdravo radno okruzenje su pri tom shvaceni kao jedna od kljucnih komponenti strategije. -Zasnovana je na konsolidaciji kulture prevencije ri zika,na kombinovanju razlicitih politickih instrumenatazakonodavstva,socijalnog dijaloga,mera i proverene prakse,socijalne odrovornosti kompanije i ekonomskih podsticaja i na ostvarivanje partnerstva izmedju svih koji su ukljuceni u zastitu zdravlja i bezbednosti. -Istice cinjenicu da je ambiciozna socijalna politika jedan od cinilaca ujednacavanja konkurencije ,a da,sa druge strane,nepostojanje takve politike stvara troskove koji u velikoj meri opterecuju privredu i drustvo. Stvaranje vise i boljih radnih mesta je bio cilj Evropske unije izlozen na Lisabonskom sastanku Saveta Evrope. (2000 god),jasno je da zdravlje i bezbednost predstavljaju sustinske elemente kvaliteta rada i da spadaju medju indikatore koji su prihvaceni nedavno,nakon usvajanja saopstenja komisije «Ulaganje u kvalitet»,.Evropska unija je u ovoj oblasti zabelezila pozitivan ucinak ,jer je broj nezgoda na radu opao za oko 10% od 1994 do 1998.godine.U zemljamakandidatima za EU ucestalost nezgoda na radu je znatno veci nego u clanicama.Iz ovih podataka mozemo zakljuciti da je potrebno stvaranje zdravijeg radnog okruzenja.Politika Zajednice u oblasti zdravlja i bezbednosti na radu mora da drzi korak sa promenama i potrebama,a to znaci da sama Zajednica mora da tezi poboljsanju sopstvenog kvaliteta,i tu postoje dva zahteva: *Potrebno je da se iskombinuju razna s redstva i da se pronadje osnov u obimnom zakonodavstvu,pri cemu DIREKTIVA 89/391 treba da sluzi kao vodilja jer se u njoj prednost daje prevenciji. *Moraju da budu ukljuceni svi ucesnici-npr.drzava,socijalni partneri,kompanije,osiguravajuca drustva..itd. *Hvatanje koraka sa promenama u svetu rada(Posto Evropa prolazi kroz tranziciju ka ekonomiji zasnovanoj na znanju,koja je obelezena dubokim promenama koje uticu na drustvo,potrebno je sagledati kakvu politiku treba primeniti i odrediti prioritete). *Promene u dustvu(sve vece prisustvo zena u drustvu -preventivne mere treba da budu osmisljene tako da bude u obzir uzet sve veci broj zena ,jer pol znatno utice na nastanak profesionalnih oboljenja.,sve starije radno aktivno stanovnistvomladima se cesce desavaju nezgode na poslu,a kod starijih se javljaju profesionalna oboljenja sa dugim periodom inkubaije-rak i kardio-vaskularna....) *Promene u oblicima zaposljavanja(honorarni rad,nestandardno radno vreme...su cinioci koji povecavaju stepen rizika.Verovatnoca nastanka nezgode na radu je veca od prosecne kada se radi o licima koja su zaposlena u manje od dve godine. *promene u prirodi rizika (sve vece pojave stresa,depresije,napetosti,nailje na radnom mestu.sve je vise ovakvih problema. *jacanje kulture prevencije-Obrazovanje,svest.. -bolja primena postojeceg zakona -kombinovanje sredstava i stvaranje partnerstva9svi ucesnici treba da preuzmu odgovornost -Prilagodjavanje zakonskog i institucionalnog okvira -podsticanje inovativnih pristupa -dobrovoljni sporazumi izmedju socijalnih partnera -socijalna odgovornost kompanije -ekonomski podsticaji.. *Rad na ukljucivanju brige o zdravlju i bezbed. na radu u politiku zajednice u ostalim oblastima *Pripreme za prosirenje Evrop.Unije *Razvoj medjunarodne saradnje 2. Opšte obaveze poslodavca (Zakon čl.15) Poslodavac je dužan da: 1) aktom u pismenoj formi odredi lice za bezbednost i zdravlje na radu; 2) zaposlenom odredi obavljanje poslova na kojima su sprovedene mere bezbednosti i zdravlja na radu; 3) obaveštava zaposlene i njihovog predstavnika o uvođenju novih tehnologija i sredstava za rad, kao i o opasnostima od povreda i oštećenja zdravlja koji nastaju njihovim uvođenjem, odnosno da u takvim slučajevima donese odgovarajuća uputstva za bezbedan rad; 4) osposobljava zaposlene za bezbedan i zdrav rad; 5) obezbedi zaposlenima korišćenje sredstava i opreme za ličnu zaštitu na radu; 6) obezbedi održavanje sredstava za rad i sredstava i opreme za ličnu zaštitu na radu u ispravnom stanju; 7) angažuje pravno lice sa licencom radi sprovođenja preventivnih i periodičnih pregleda i ispitivanja opreme za rad, kao i preventivnih i periodičnih ispitivanja uslova radne okoline; 8) obezbedi na osnovu akta o proceni rizika i ocene službe medicine rada propisane lekarske preglede zaposlenih u skladu sa ovim zakonom; 9) obezbedi pružanje prve pomoći, kao i da osposobi odgovarajući broj zaposlenih za pružanje prve pomoći, spasavanje i evakuaciju u slučaju opasnosti; 10) zaustavi svaku vrstu rada koji predstavlja neposrednu opasnost za život ili zdravlje zaposlenih. Postupak i rokove preventivnih i periodičnih pregleda i ispitivanja opreme za rad k ao i preventivnih i periodičnih ispitivanja uslova radne okoline, odnosno hemijskih, bioloških i fizičkih štetnosti (osim jonizujućih zračenja), mikroklime i osvetljenosti propisuje ministar nadležan za rad.
Pravno lice iz stava 1. tačka 7) ovog člana dužno je da izda stručni nalaz po izvršenom pregledu i ispitivanju opreme za rad ili ispitivanju radne okoline. 3.
Obaveze poslodavca prema predstavnicima zaposlenih, tj. odboru za BZR
Poslodavac je dužan da predstavniku zaposlenih, odnosno Odboru omogući: 1) uvid u sve akte koji se odnose na bezbednost i zdravlje na radu; 2) da učestvuju u razmatranju svih pitanja koja se odnose na sprovođenje bezbednosti i zdravlja na radu. Poslodavac je dužan da predstavnika zaposlenih, odnosno Odbor informiše o svim podacima koji se odnose na bezbednost i zdravlje na radu.Poslodavac treba da omogući Odboru uvid u sve akte i to-akt o proceni rizika,osnivacki akt,statut,kolektivni ugovor i dr.opsti akti poslodavca. Poslodavac je duzan da predstavnika zaposlenih,odnosno Odbor upozna : 1.)sa nalazima i predlozima ili preduzetim merama inspekcije rada 2.)sa izvestajima o povredama na radu,profesionalnim oboljenjima i oboljenjima u vezi sa radom i o preduzetim merama za BZR 3.)o preduzetim merama za sprecavanje neposredne opasnosti po zivot i zdravlje. VII 1.)Konvencija 155 o ZNR,zdravstvenoj zastiti i radnoj okolini .Cilj i znacaj? Ova konvencija je usvojena 1981. god i primenjuje se u svim granama privredne delatnosti.Cilj je sprecavanje nesreca na radu,profesionalnih oboljenja i ostalih povreda na radu koje su posledica rada ili koje su povezane sa radom ili se desavaju u toku rada,svodeci na najmanju mogucu meru uzroke opasnosti u radnoj okolini,koliko je to moguce. Ova konvencija se primenjuje na sve grane privredne delatnosti i na sve radnike u obuhvacenim granama. 2.)Nacela koja poslodavac obezbedjuje u primeni mera prevencije?? Preventivne mere poslodavac obezbedjuje primenom savremenih tehnickih ,ergonomskih,zdravstvenih,obrazovnih,oragnizacionih i drugih mera i sredstava u cilju otklanjanja rizika od povredjivanja i ostecenja zdravlja zaposlenih na najmanju mogucu meru. Preventivne mere obezbedjuje poslodavac polazeci od sledecih nacela: a.)izbegavanje rizika b.)procena rizika koji se ne mogu izbeci na radnom mestu c.)otklanjanje rizika na njihovom izvoru ,primenom savremenih tehnickih resenja d.)prilagodjavanje rada i radnog mesta zaposlenom,narocito u pogledu izbora opreme za rad i metoda rada,kao i izbora tehnoloskog postupka da bi se izbegla monotonija u radu,u cilju smanjenja njihovog uticaja na zdravlje zaposlenog. e.)zamena opasnih tehnoloskih procesa ili metoda rada bezopasnim ili manje opasnim f.)davanje prednosti kolektivnim nad pojedinacnim merama bezbednosti i zdravlja na radu g.)odgovarajuce osposobljavanje zaposlenih za bezbedan i zdrav rad i izdavanje uputstava za rad na siguran nacin.
Polazeci od toga da poslodavac organizuje proces rada,da on obezbedjuje sredstva za rad i opremu za licnu zastitu,prema zakonu on je obavezan i da preuzme odgovarajuce preventivne mere radi zastite zaposlenih. Ima 7 nacela. 3.Evidencije u oblasti BZR?? Poslodavac je duzan da vodi i cuva evidencije o bezbednosti i zdravlju na radu,na nacin i pod uslovima koji su propisani zakonom. Poslodavac je duzan da vodi i cuva evidencije o: 1.)radnim mestima sa povecanim rizikom 2.)zaposlenima rasporedjenim na radna mesta sa povecanim ri zikom i lekarskim pregledima zaposlenih rasporedjenih na ta radna mesta 3.)povredama na radu,profesionalnim oboljenjima i bolestima u vezi sa radom 4.)zaposlenima osposobljenim za bezbedan i zdrav rad 5.)opasnim materijama koje koristi u toku rada 6.)izvrsenim ispitivanjima radne okoline 7.)izvrsenim pregledima i ispitivanjima opreme za rad i sredstava i opreme za licnu zastitu na radu 8.)prijavama iz clana 50.ovog zakona(Poslodavac je duzan da odmah,a najkasnije u roku od 24 casa od nastanka ,usmeno i u pismenoj formi prijavi nadleznoj inspekciji rada i nadleznom organu za unutrasnje poslove svaku smrtnu,kolektrivnu ili tesku povredu na radu,povredu na radu zbog koje zaposleni nije sposoban za rad vise od tri uzastopna radna dana,kao i opasnu pojavu koja bi mogla da ugrozi bezbednost i zdravlje zaposlenih.Poslodavac je duzan da ,najkasnije u roku od tri uzastopna radna dana od dana saznanja,prijavi nadleznoj inspekciji rada profesionalno oboljenje,odnosno oboljenje u vezi sa radom zaposlenog.)
VIII 1.)Konvencija 161 o sluzbama medicine rada.Funkcije medicine rada?? Funkcije sluzbe medicine rada treba da odgovaraju,tj.da budu prilagodjene profesionalnim rizicima u preduzecu kome je angazovana za obavljanje poslova i usmerene prevashodno na pracenje zdravstvenog stanja radnika u odnosu na rad.Funkcije SMR ostvaruju se kroz: identifikaciju i procenu rizika po zdravlje na radnom mestu ucesce i davanje saveta sa zdravstvenog stanovista pri planiranju i organizaciji rada,oblikovanju radnog mesta,izboru sredstava za rad i supstanci koje se koriste pri radu ,sredstva licne i kolektivne zastite na radu kao i pri kontroli uslova rada i proceni nove opreme. Ucesce u rehabilitaciji,pruzanju prve pomoci i hitnih intervencija,kao i u analizi povreda na radu i profesionalnih bolesti Funkcije i zadaci SMR odresjeni kovencijom br.161 nalazu odgovarajucu organizaciju sluzbe,nacin rada i odnos prema zastiti zdravlja na radu.Sa ovog stanovista istice se potreba da se delovanjem SMR obuhvati sto veci broj radnika i da se preventivnim aktivnostima uspostavi neposrednija saradnja sa ostalim subjektima u preduzecu,a pre svega sa strucnim licem ili sluzbom BZNR. 2.)Obaveze poslodavca pre pocetka i izvodjenja radova,na izgradnji ili rekonstrukciji gradjevinskog objekta ili promeni tehnoloskog procesa? #Posebne obaveze# Poslodavac je duzan da najmanje OSAM dana pre pocetka rada,nadleznu inspekciju rada izvesti o : a.)pocetku svoga rada b.)radu odvojene jedinice c.)svakoj promeni tehnoloskog postupka Poslodavac koji izvodi radove na izgradnji ili rekonstrukciji gradjevinskog objekta ili vrsi preomenu tehnoloskog procesa duze od sedam dana ,duzan je da izradi propisan elaborat o uredjenju gradilista koji uz izvestaj o pocetku rada dostavlja nadleznoj inspekciji rada.Poslodavac je duzan da na gradilistu obezbedjuje,odrzava i sprovodi mere za bezbednost i zdravlje na radu u skladu sa elaboratom o uredjenju gradilista. Sadrzaj elaborata o uredjenju gradilista propisuje ministar nadlezan za rad. Ispunjenost propisanih uslova u oblasti BZR pre pocetka obavljanja delatnosti poslodavca u skladu sa zakonom,utvrdjuje ministarstvo nadlezno za rad ,na zahtev poslodavca. Postupak utvrdjivanja ispunjenosti propisanih uslova iz stava 5. ovog clana propisuje ministar nadlezan za rad.Visinu troskova postupka utvrdjivanja ispunjenosti propisanih uslova iz s tava 5. ovog clana(18),sporazumno propisuju ministar naddlezan za rad i ministar nadlezan za finansije.Sredstva ostvarena od naplacenih troskova za utvrdjivanje ispunjenosti propisanih uslova iz stava 5. ovog clana prihod su budzeta Republike Srbije. 3.)Obaveze poslodavca u vezi izvestavanja o povredama na radu,profes.oboljenjima i oboljenjim u vezi sa radom?? Poslodavac je duzan da vodi i cuva evidencije o: 1.)radnim mestima sa povecanim rizikom 2.)zaposlenima rasporedjenim na radna mesta sa povecanim ri zikom i lekarskim pregledima zaposlenih rasporedjenih na ta radna mesta 3.)povredama na radu,profesionalnim oboljenjima i bolestima u vezi sa radom 4.)zaposlenima osposobljenim za bezbedan i zdrav rad 5.)opasnim materijama koje koristi u toku rada 6.)izvrsenim ispitivanjima radne okoline 7.)izvrsenim pregledima i ispitivanjima opreme za rad i sredstava i opreme za licnu zastitu na radu 8.)prijavama iz clana 50.ovog zakona -Nacin vodjenja evidencije propisuje ministar nadlezan za rad. -Poslodavac je duzan da odmah,a najkasnije u roku od 24 casa od nastanka ,usmeno i u pismenoj formi prijavi nadleznoj inspekciji rada i nadleznom organu za unutrasnje poslove svaku smrtnu,kolektrivnu ili tesku povredu na radu,povredu na radu zbog koje zaposleni nije sposoban za rad vise od tri uzastopna radna dana,kao i opasnu pojavu koja bi mogla da ugrozi bezbednost i zdravlje zaposlenih.Poslodavac je duzan da ,najkasnije u roku od tri uzastopna radna dana od dana saznanja,prijavi nadleznoj inspekciji rada profesionalno oboljenje,odnosno oboljenje u vezi s a radom zaposlenog. -Izvestaj o povredi na radu,prof. Oboljenju i oboljenju u vezi sa radom k oji se dogode na radnom mestu,poslodavac dostavlja zaposlenom koji je pretrpeo povredu,odnosno oboljenje i organizacijama nadleznim za zdravstveno i penzijsko osiguranje.Poslodavac je duzan da na zahtev inspektora rada ili predstavnika zaposlenih dostavi izvestaj o stanju bezbednosti i zdravlja na radu zaposlenih,kao i o sprovedenim merama.
IX 1.)Konvencija 81 o inspekciji rada,u industriji i trgovini?Ovlascenje i nadzor? Svaki clan medjunarodne organzacije rada za koga je ova konvencija na snazi treba d ima jedan sistem inspekcije rada u industrijskim preduzecima. Sisteminspekcije rada imace zadatak da: -osigura primenu zakonskih odredaba koji se odnose na uslove rada i na zastitu radnika u vrsenju njihovg zanimanja,kao sto odredbe o radnom vremenu,o platama,o sigurnosti,o higijeni i dobrim uslovima zivota ,o zaposlenju omladinaca i dece,u meri u kojoj su inspektori rada duzni da osigiraju primenu tih odredaba. -da pruzaju obavestenja i tehnicke savete poslodavcima i radnicima o najefikasnijem nacinu za postovanje zakonskih odredaba -da signaliziraju nadleznoj vlasti slabosti i zloupotrebe k oje nisu posebno pokrivene postojecim zakonskim propisima -Osoblje inspekcije rada bice sastavljeno od sluzbenika i oni su nezavisni od svake promene vlade . *Inspektori rada bice ovlasceni : a.)da ulaze slobodno bez prethodne opomene u svako doba dana i noci u svako preduzece koje podleze kontroli inspekcije b.)da ulaze danju u sve lokale za koje mogu imati opravdanog razloga c.)da pristupaju svakom ispitivanju,kontroli ili anketi koju smatraju potrebnom da bi se uverili da se zakonske odredbe postuju. (da ispituju,da traze da im se pok azu sve knjige,registri i dokumenta,da uzmu i ponesu u cilju analize,uzorke materijala i supstanca koriscenih ili onih sa kojim se rukuje. 2.)Obaveze poslodavaca,koji u obavljanju poslova dele radni prostor? Kada dva ili vise poslodavaca u obavljanju poslova dele radni prostor,duzni su da saradjuju u primeni propisanih mera za bezbednost i zdravlje zaposlenih. Poslodavci su duzni da,uzimajuci u obzir prirodu posla koju obavljaju koordiniraju aktivnosti u vezi sa primenom mera za otklanjanje rizika od povredjivanja odnosno ostecenja zdravlja zaposlenih kao i da obavestavaju jedan drugog i svoje zaposlene ili predstavnike zaposlenih o tim ri zicima i merama za njihovo otklanjanje.Nacin ostvarivanja saradnje poslodavci utvrdjuju pismenim sporazumom,kojim se odredjuje lice za koordinaciju sprovodjenja zajednickih mera kojima se obezbedjuje bezbednost i zdravlje svih zaposlenih. 3.)Strucni ispit lica,koja obavljaju poslove BZR? Za obavljanje poslova za BZNR i poslova odgovornog lica polaze se strucni ispit.strucni ispit se polaze pred odgovarajucom komisijom koju obrazuje ministar nadlezan za rad.Program ,nacin i visinu troskova polaganja strucnog ispita propisuje ministar nadlezan za rad.Ova sredstva su prihod budzeta Republike Srbije. Polaganje ispita nije samo obaveza,vec i neophodan uslov za obavljanje poslova bezbed. I zdravlja na radu.,kao i poslova odgovornog lica. Strucni ispit uz druga dva uslova(strucna sprema i radno iskustvo).,predstavlja zaokruzeenu celinu znanja i sposobnosti lica da moze profesionalno da se bavi poslovima bezbednosti.Preko strucnog ispita,nadlezna komisija proverava teorijsko i prakticno znanje lica koje treba da se bavi poslovima bezbednosti i zdravlja na radu. Zakonom nije odredjeno kada se polaze strucni ispit,ali ako se on polozi ,lice dobija licencu. X 1.)Direktiva EU (89/391/eez) o uvodjenju mera za podsticanje poboljsavanja BZR.Cilj direktive-opsta i okvirna?? Cilj ove direktive je da uvede mere za podstrek poboljsanja bezbednosti i zdravlja na radu.S tim u vezi ona sadrzi principe u vez prevencije od profesionalnih rizika,zastite bezbednosti i zdravlja,eliminacije rizika i faktora koji mogu da izazovu nesrecne slucajevemprincipe informisanja,konsultovanja,balansiranog ucesca u skladu sa nacionalnim zakonima i praksom i obuke radnika i njihovog prestavnika,kao i opste smernice za pripremu pomenutih principa. -Ova direktiva ce se primenjivati na sve sektore aktivnosti i javne i privatne(industrijske,poljoprivredne,komerijalne,administrativne,obrazovne,usluzne...) -Ova direktiva se nece primenjivati kod vojske i policije -Ova direktiva je namenjena zemljama clanicama. 2.)Obaveze poslodavca,pre davanja zaposlenom na upotrebu opreme za rad,sredstva i opreme za licnu zastitu i opasnih materija? Poslodavac moze zaposlenima dati nna upotrebu opremu za rad,sredstvo i opremu za licnu zastitu ili opasne materije,samo: 1.)ako raspolaze propisanom dokumentacijom na srpskom jeziku z a njihovu upotrebu i odrzavanje,odnosno pakovanje,transport,koriscenje i skladistenje,u kojoj je proizvodjac odnosno isporucilac naveo sve bezbednosno-tehnicke podatke vazne za ocenjivanje i otklanjanje rizika na radu.
2.)ako je obezbedio sve mere za bezbednost i zdravlje koje su odredjene tom dokumentacijom ,u skladu sa propisima o BZNR,tehnickim propisima i standardima. -Izuzetno,kada poslodavac nije u mogucnosti da obezbedi dokumentaciju,duzan je da tu dokumentaciju pribavi od pravnog lica registrovanog za poslove kontrole kvaliteta proizvoda.Poslodavac je duzan,kada je to potrebno da obezbedi prevod dokumentacije na jezik koji zaposleni razume. 3.)Izdavanje licenci u oblasti BZR?? Ministar nadlezan za rad izdaje licencu: 1.)Pravnom licu ili preduzetniku za obavljanje poslova BZNR 2.)pravnom licu za obavljanje poslova pregleda i ispitivanja opreme za rad i ispitivanja uslova radne okoline. 3.)odgovornom licu u pravnom licu iz tacke 2 ovog clana. Licencu za obavljanje poslova u oblasti BZNR,moze da dobije pravno lice,odnosno preduzetnik koji ima zaposlenog sa VSS odgovarajuce struke,polozenim strucnim ispitom i najmanje tri godine radnomg iskustva na tim poslovima. Licencu za obavljanje poslova pregleda i ispitivanja opreme za rad i ispitivanja uslova radne okoline moze da dobije pravno lice koje ispunjava propisane uslove u pogledu obezbedjivanja odgovarajucih strucnih kadrova,tehnicke opreme,metodologije vrsenja odredjenih pregleda i ispitivanja i koje ima zaposleno odgovorno lice. Licencu za obavljanje poslova odgovornog lica moze da dobije lice sa VSS odgovarajuce struke,polozenim strucnim ispitom i najmanje tri godine radnog iskustva na tim poslovima. XI 1.)Principi prevencije-prema Direktivi EU 89/391?? a.)U okviru konteksta odgovornosti,poslodavac ce preduzeti mere neophodne za bezbednost i zastitu zdravlja radnika,ukljucujuci prevenciju od profesionalnih rizika i obezbedjenje neophodnih organizacijai sredstava.Poslodavac ce biti upozoran na potrebu da prilagodi ove mere i da poboljsa postojece stanje. b.)Poslodavac ce primeniti mere na osnovu sledecih opstih principa prevencije: izbegavanje rizika eliminisanje rizika procena rizika koji se ne mogu izbeci suzbijanje rizika na samom izvoru prilagodjavanje rada radniku koji ga obavlja na radnom mestu izborom opreme,metoda rada kako bi se i zbegla monotonija prilagodjavanje uslova ada tehnickom napretku davanje prednosti kolektivnim merama zastite u odnosu na individualne mere zastite zamena opasnog sa manje opasnim postupkom ili sredstvima razvoj prevencije u okviru tehnologije,organizacije rada,uslova rada,socijalnih odnosa i uticaja ambijentalnih faktora na radu -davanje odgovarajucih uputstava radnicima o bezbednosti i merama zastite zdravlja,na jeziku koji je za njih razumljiv c.)Ne uticuci na druge odredbe ove Direktive,poslodavac ce: - proceniti rizike po bezbednost i zdravlje radnika ,pravilno izabrati radnu opremu,hemijske supstance ili preparate koji se koriste i opremu radnih mesta. -kada poverava posao radniku,uzeti u obzit radnikove sposobnosti imajuci u vidu zdravlje i bezbednost -da obezbedi da planiranje i uvodjenje novih tehnologija budu prethodno predmet konsultovanja sa radnicima,u pogledu posledica koje proisticu iz izbora opreme,radnih uslova i radnog okruzenja po bezbednosti i zdravlje radnika. -preduzme odgovarajuce korake da bi obezbedio da samo radnici koji s u dobili odgovarajuca uputstva mogu da imaju pristup prostoru gde postoji ozbiljna i specificna opasnost. d.)U slucaju kada nekoliko preduzeca dele radni prostor,poslodavci ce saradjivati u primeni odredaba koje se ticu bezbednosti,zdravlja i profesionalne higijene,i vodeci racuna o prirodi aktivnosti,koordinirace svoje aktivnosti po pitanjima zastite i prevencije od profesionalnih rizika,i obavestavace jedni druge kao i svoje radnike. e.)Finansijski troskovi za mere u vezi bezbednosti ,higijene i zdravlja na radu ne smeju da ide na teret radnika. 2.)Opste priznate mere? Kada zbog uvođenja nove tehnologije nisu propisane mere bezbednosti i zdravlja na radu, poslodavac, do donošenja odgovarajućih propisa, primenjuje opšte priznate mere kojima se osigurava bezbednost i zdravlje zaposlenih. Opšte priznatom merom, u smislu stava 1. ovog člana, smatra se mera kojom se može otkloniti opasnost pri radu ili smanjiti štetnost po zdravlje zaposlenog, u meri u kojoj je to razumno izvodljivo.
3.)Uprava za BZR? U sastavu ministarstva nadleznog za rad obrazuje se Uprava za bezbednost i zdravlje na radu,koja obavlja poslove drzavne uprave sa ciljem unapredjivanja i razv oju BZNR,odnosno smanjenja povreda na radu,profesionalnih oboljenja i oboljenja u vezi sa radom.UPRAVA obavlja sledece poslove: 1.)priprema propise u oblasti BZNR kao i misljenja za njihovu primenu 2.)priprema strucne osnove za izradu nacionalnog programa razvoja BZNR i prati njegovo ostvarivanje 3.)prati i ocenjuje stanje BZNR i priprema stavove za jeinstveno uredjivanje mera BZNR koje su predmet ovog zakona i drugih propisa. 4.)istrazuje i podstice razvoj u oblasti humanizacije rada 5.)pruza strucnu pomoc u oblasti BZ zaposlenih 6.)priprema metodologije za obavljanje poslova pregleda i ispitivanja u oblasti BZNR 7.)proucava uzroke i pojave koji za posledicu imaju povrede na radu,profesionalne bolesti i bolesti u ezi sa radom, 8.)organizuje polaganje strucnih ispita iz clana 54. ovog zakona,o cemu vodi evidenciju 9.)vrsi nadzor nad zakonitoscu rada pravnih lica i preduzetnika kao i odgovornih lica sa licencom i priprema predloge resenja za izdavanje i oduzimanje licenci iz cl. 55 i 57 ovog zakona,o cemu vodi evidenciju. 10.)prikuplja i analizira podatke o povredama na radu,prof. oboljenjima,bolestima u vezi sa radom i pojavama koje uticu na zdravlje zaposlenih 11.)obavlja informaciono-dokumentacionu delatnost u oblasti bezbednosti i zdravlja zaposlenih 12.)organizuje savetovanja,vrsi edukaciju zaposlenih,poslodavaca,lica za bezbednost i zdravlja na radu,inspektora i dr.objavljuje razlicite materijale i informise javnost o stanju u oblasti BZNR 13.)Stara se o primeni medjunarodnih akata u oblasti BZNR 14.)podstice obrazovanje i razvijanje kulture rada u oblasti BZNR 15.)obavlja druge polsove odredjene zakonom. XII 1.)Zadaci saveta za BZR? Savet putem direktiva usvaja minimalne zahteve koji će s e postepeno uvoditi, uzimajući u obzir uslove i tehničke propise na snazi u svakoj od država članica. 2.)Obaveze poslodavca ,u vezi donosenja posebnog programa, o postupnom otklanjanju nedostataka?? Ako aktom o proceni rizika utvrdi nedostatke u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu za čije su otklanjanje potrebna veća investiciona ulaganja, a život i zdravlje zaposlenog nisu teže ugroženi, poslodavac je dužan da sačini poseban program o postupnom otklanjanju nedostataka i utvrdi rokove za realizaciju programa. 3.)Inspekcijski nadzor? Inspekcijski nadzor nad primenom ovog zakona vrsi ministarstvo nadlezno za rad preko inspektora rada.Poslove inspekcijskog nadzora u oblasti BZNR mogu da obavljaju inspektori rada koji imaju VSS,najmanje 3 godine radnog iskustva u struci i polozen strucni ispit za rad u organima drzavne uprave.Izuzetno inspekc.nadzor u oblasti trgovine,ugostiteljstva i turizma,zanatskih i licnih usluga,finansijsko-tehnickih i poslovnih usluga,obrazovanja,nauke i informacija,zdravstvene i socijalne zastite,u stambeno-komunalnim delatnostima,kao i poslove utvrdjivanja ispunjenosti propisanih uslova iz BZNR,mogu da obavljaju inspektori rada koji imajuvisu SS odgovarajuceg smera,polozen strucni ispit za rad u organima drzavne uprave i najmanje 3 godine radnog iskustva u struci.U postupki inspekcijskog nadzora ,inspektor rada ima pravo i duznost da preduzima radnje kojima se kontrolisu BZNR,a narocito higijena i uslovi rada,proizvodnja,stavljanje u promet,koriscenje i odrzavanje sredstava za rad,sredstava i opreme za licnu zastitu na radu,opasne materije.i dr.,kao i da: 1.)pregleda opste i pojedinacne akte,evidencije i drugu dokumentaciju 2.)saslusa i uzima izjave od odgovornih i zainteresovanih lica 3.)pregleda poslovne prostorije,objekte,postrojenja,sredstva i opremu za licnu zastitu,predmete i robu. 4.)uzima uzorke radi analize,ekspertize.. 5.)naredjuje merenja koja obavlja druga strucna organizacija kad poslodavac samostalno ili preko odredjene s trucne organizacije vrsi merenja u odgovarajucim oblastima,a rezultati izvrsenog merenja pruzaju osnov za to. 6.)poslodavcima,zaposlenima,njihovim predstavnicima i sindikatu daje obavestenja i savete u oblasti BZNR,kao i o merama zijom primenom se obezbedjuje izvrsavanje ovog zakona na najefikasniji nacin 7.)u skladu a podnetim zahtevom,poslodavca ili zaposlenog ili predstavnika zaposlenih obavesti o izvrsenom inspekcijskom nadzoru i utvrdjenom stanju 8.)preduzima druge radnje za koje je ovlascen drugim propisom. Poslodavac je duzan da,radi vrsenja nadzora,omoguci inspektoru rada: 1.)ulazak u objekte i prostorije,u svako doba kada ima zaposlenih na radu 2.)odredi najmanje jednog zaposlenog koji ce inspektoru pruzati potrebne informacije i obavestenja,davati podatke,akte i dokumentaciju.. 3.)uvid u dokaze o stabilnosti objekta 4.)uvid u primenjene mere BZNR na sredstvima za rad u radnoj okolini
5.)uvid u sredstva i opremu za licnu zastitu na radu 6.)uvid u podatke i evidencije o proizvodnji ,koriscenju i skladistenju opasnih materija Inspektor rada je duzan da izvrsi nadzor odmah ,nakon prijave poslodavca o svakoj smrtnoj,teskoj, ili kolektivnoj povredi na radu ,kao i opasnoj pojavi koja bi mogla da ugrozi BZNR,odnosno odmah po prijemu zahteva. Inspektor rada je duzan da poslodavcu,odnosno zaposlenom nalozi preduzimanje mera i radnji za otklanjanje uzroka koji su izazvali povrede,doveli do nastanka opasnosti po BZNR,odnosno koje mogu spreciti nastanak povrede i umanjiti ili otkloniti opasnosti po BZNR. Inspektor rada je duzan da,za vreme trajanja okolnosti koje dovode do ugrozavanja bezbednosti i zdravlja zaposlenog,zabrani rad na radnom mestu kod poslodavca,a narocito kad utvrdi: -da su neposredno ugrozeni bezbed. i zdravlje zaposlenog -da se koristi sredstvo za rad na kome nisu primenjene mere za BZNR -da se ne koriste propisana sredstva i oprema za licnu zastitu na radu -da zaposleni radi na radnom mestu sa povecanim rizikom,a ne ispunjava uslove za rad na tom radnom mestu,kao i ako se nije podvrgao lekarskom pregledu u propisanom roku -da zaposleni nije osposobljen za bezbedan rad na radnom mestu na kom radi -da poslodavac nije sproveo mere ili izvrsio radnje koje mu je,radi otklanjanja uzroka koji dovode do ugrozavanja bezbednosti i zdravlja zaposlenog,nalozio inspektor rada. XIII 1.)Uredjivanje prava,obaveza i odgovornosti u vezi sa BZR?? Poslodavac je dužan da opštim aktom, odnosno kolektivnim ugovorom, utvrdi prava, obaveze i odgovornosti u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu. Poslodavac koji ima do deset zaposlenih - prava, obaveze i odgovornosti iz stava 1. ovog člana može utvrditi ugovorom o radu. 2.)Osposobljavanje zaposlenih za bezbedan i zdrav rad-obaveze poslodavca?? Poslodavac je duzan da izvrsi osposobljavanje zaposlenog za bezbedan i zdrav rad kod zasnivanja radnog odnosa,odnosno premestaja na druge poslove,prilikom uvodjenja nove tehnologije ili novih sredstava za rad,kao i kod promene procesa rada koji moze prouzrokovati promenu mera za bezbedan i zdrav rad. Poslodavac je duzan da zaposlenog u toku osposobljavanja za bezbedan i zdrav rad upozna sa svim vrstama rizika na poslovima na koje ga odredjuje i o konkretnim merama za bezbednost i zdravlje na radu u skladu sa aktom o proceni rizika.Osposobljavanje poslodavac obezbedjuje u toku radnog v remena,a troskovi osposobljavanja ne mogu biti na teret zaposlenog.Ako posodavac odredi zaposlenom da obavlja poslove na dva ili vise radnih mesta,duzan je da zaposlenog osposobi za bezbedan i zdrav rad na svakom od radnih mesta. Osposobljavanje zaposlenih ,poslodavac obavlja teorijski i prakticno,i to s e obavlja na radnom mestu. 3.)Sankcije u oblasti BZR-visina zaprecenih kazni?? U odredbama clana 69-75 predvidjene su kazne za prekrsaje u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu.Kazne su ostre i sa visokim novcanim iznosima kako za poslodavca tako i za odgovorno lice kod poslodavca.Predvidjene kazne treba da podstaknu poslodavce da zaposlenima obezbede sigurne i zdrave radne uslove,siguran i bezbedan rad na radnom mestu.poslodavcu ce se mnogo vise isplatiti da preduzima neophodne mere i ulaze u s redstva i opremu,radi sprecavanja i otklanjanja rizika a time i zastitu zaposlenih na radnom mestu,nego da kaznama izvrsava zakonske obaveze Najstrozija kazna za poslodavca je od 800 hiljada do 1 milion dinara(cl.69),i to ak o ne obezbedi zaposlenom na radnom mestu i u radnoj okolini sve mere bezbednosti koje su odredjene zakonom,ako ne obezbedi sve preventivne mere,ako ne donese u pismenoj formi akt o proceni rizika za sva radna mesta,ako zaposlene ne obavestava o uvodjenju novih tehnologija i sredstava za rad,i u takvim slucajevima da donese odgovarajuca uputstva za bezbedan r ad..i sl..Moze se kazniti i zaposleni i to u iznosu od 10 hilj do 20 hilj. I to ako:-ne primenjuje propisane mere za bezbedan i zdrav rad,ako pazljivo ne rukuje sredstvima za rad i supstancama(clan 75) -ako u skladu sa svojim saznanjim odmah ne obavesti poslodavca o nepravilnostima,nedostacima,stetnostima ili drugoj pojavi koja bi mogla da ugrozi njega na rqadnom mestu ili druge zaposlene... Kaznjava se takodje i zdravstvena ustanovakoja ima organizovanu sluzbu medicine rada ,ukoliko ne dostavi propisani izvestaj o lekarskom pregledu zaposlenog,a kaznjava se i odgovorno lice u zdrav.ustanovi(Clan 72) Po clanu 71,novcanom kaznom od 100 do 150 hilljada kaznice se poslodavac ako u datom roku za ispravljanje nedostataka ili nepravilnosti u pismenoj formi,ne obavesti nadleznu inspekciju rada. Po clanu 74 novcanom kaznom od 20 do 50 hilj. Kaznice se za prekrsaj lice za bezbednost i zdravlje na radu ako ne obavlja poslove odredjene ovim zakonom(clan 40) Po clanu 73 novc.kaznom od 400-600 000 dinara kaznice se pravno lice: -ako ne izda strucni nalaz o izvrsenom strucnom pregledu opreme za rad i ispitivanje uslova radne okoline - ako nema licencu za obavljanje poslova BZNR
Po clanu 70 novc. Kaznom od 600-800 000 dinara kaznjava se poslodavac : -ako ne preduzme mere da spreci pristup u krug objekta ili u podrucje gradilista neovlascenim licima i sredstvima saobracaja -ako zaposlenog ne upozna o obavljanju procesa rada na bezbedan nacin -ako zaposlenoj zeni za vreme trudnoce,mladjem od 18 godina i zaposlenom sa smanjenom radnom sposobnoscu ne obezbedi pismeno obavestenje o rezultatima procene rizika na radnom mestu na koje su odredjeni,kao i merama kojima se rizici otklanjaju. XIV 1.)Zaposleni-prema zakonu BZR?? Pojam:je domace ili strano fizicko lice koje je u radnom odnosu kod poslodavca,kao i lice koje po bilo kom osnovu obavlja rad ili se osposobljava za rad kod poslodavca,osim lica koje je u radnom odnosu kod poslodavca radi obavljanja poslova kucnog pomocnog osoblja. Prava i obaveze zaposlenih:clan 32 Zaposleni ima pravo: a.)da poslodavcu daje predloge,primedbe i obavestenja o pitanjim bezbednosti i zdravlja na radu b.)da kontrolise svoje zdravlje prema rizicima radnog mesta,u skladu sa propisima o zdravstvenoj zastiti Zaposleni koji radi na radnom mestu sa povecanim rizikom,ima pravo i obavezu da obavi lekarski pregled na koji ga upucuje poslodavac.Zaposleni je duzan da radi na radnom mestu sa povecanim rizikom,na osnovu izvestaja sluzbe medicine rada,kojim se utvrdjuje da je zdravstveno sposoban za rad na tom radnom mestu. 2.)Nacin osposobljavanja zapooslenih za bezbedan i zdrav rad?? Poslodavac je duzan da izvrsi osposobljavanje zaposlenog za bezbedan i zdrav rad kod zasnivanja radnog odnosa,odnosno premestaja na druge poslove,prilikom uvodjenja nove tehnologije ili novih sredstava za rad,kao i kod promene procesa rada koji moze prouzrokovati promenu mera za bezbedan i zdrav rad. Poslodavac je duzan da zaposlenog u toku osposobljavanja za bezbedan i zdrav rad upozna sa svim vrstama rizika na poslovima na koje ga odredjuje i o konkretnim merama za bezbednost i zdravlje na radu u skladu sa aktom o proceni rizika.Osposobljavanje poslodavac obezbedjuje u toku radnog v remena,a troskovi osposobljavanja ne mogu biti na teret zaposlenog.Ako posodavac odredi zaposlenom da obavlja poslove na dva ili vise radnih mesta,duzan je da zaposlenog osposobi za bezbedan i zdrav rad na svakom od radnih mesta. Osposobljavanje zaposlenih ,poslodavac obavlja teorijski i prakticno,i to s e obavlja na radnom mestu. Kada tehnolosko proces rada zahteva osposobljavanje zaposlenog za bezbedan i zdrav rad ,poslodavac je duzan da upozna zaposlenog o obavljanju procesa rada na bezbedan nacin,putem obavestavanja,uputstava ili instrukcija u pismenoj formi.U izuzetnim slucajevima,kada zaposlenom preti neposredna opasnost po zivot ili zdravlje,zbog hitnosti ,obavestenja,uputstva ili instrukcije mogu se da ti u usmenoj formi. Poslodavac je duzan da obezbedi da zaposlena zena za vreme trudnoce,zaposleni mladji od 18. god zivota i zaposleni sa smanjenom radnom sposobnoscu i pored osposobljavanja z a bezbed. i zdrav rad,budu u pismenoj formi obavesteni o rezultatima procene rizika na radnom mestu i o merama kojima se rizici otklanjaju u cilju povecanja bezbednosti i zdravlja na radu. Poslodavac je duzan da svako lice upozori na opasna mesta ili na stetnosti po zdravlje, u radnoj okolini.Poslodavac je duzan da vidno obelezi i istkne oznake za bezbednost i zdravlje radi obavestavanja ili informisanja zaposlenih o rizicima u tehnoloskom procesu,pravcima kretanja i dozvoljenim mestima zadrzavanja. Poslodavac je duzan da obezbedi da pristup radnom mestu ,na kome preti neposredna opasnost od povredjivanja ili zdravst. Ostecenja imaju samo lica koja su osposobljena za bezbedan i zdrav rad i koja su dobila posebna uputstva za rad na takvom mestu i imaju odgovarajucu opremu za licnu zastitu.. 3.)Lica protiv kojih se podnosi zahtev,za pokretanje prekrsajnog postupka?? Inspektor rada podneće zahtev za pokretanje prekršajnog postupka ako nađe da je poslodavac, odnosno direktor ili preduzetnik, povredom zakona ili drugih propisa kojima se uređuju radni odnosi izvršio prekršaj. XV 1.)BZR-prema zakonu Pojam:je obezbedjivanje takvih uslova na radu kojim se ,u najvecoj mogucoj meri ,smanjuju povrede na radu,profesionalna oboljenja i oboljenja u vezi s a radom i koji pretezno stvaraju pretpostavku za puno fizicko,psihicko i socijalno blagostanje zaposlenih. 2.)Prava i obaveze zaposlenih? Prava i obaveze zaposlenih:clan 32 Zaposleni ima pravo: a.)da poslodavcu daje predloge,primedbe i obavestenja o pitanjim bezbednosti i zdravlja na radu b.)da kontrolise svoje zdravlje prema rizicima radnog mesta,u skladu sa propisima o zdravstvenoj zastiti
Zaposleni koji radi na radnom mestu sa povecanim rizikom,ima pravo i obavezu da obavi lekarski pregled na koji ga upucuje poslodavac.Zaposleni je duzan da radi na radnom mestu sa povecanim rizikom,na osnovu izvestaja sluzbe medicine rada,kojim se utvrdjuje da je zdravstveno sposoban za rad na tom radnom mestu 3.)Povreda prava,po osnovu rada i prava iz soc.osiguranja XVI 1.)Preventivne mere-prema zakonu o BZR?? Pojam:jesu sve mere koje se preduzimaju ili cije se preduzimanje planira na svim nivoima rada kod poslodavca,radi sprecavanja povredjivanja ili ostecenja zdravlja zaposlenih. 2.)U kojim slucajevima zaposleni ima pravo da odbije da radi?? Prema clanu 33,zaposleni ima pravo da odbije da radi: ako mu preti neposredna opasnost po zivot i zdravlje zbog otga sto nisu sprovedene propisane mere za bezbednost i zdravlje na radnom mestu na koje je odredjen,sve dok te mere ne obe zbee. - Ako mu poslodavac nije obezbedio propisani lekarski pregled - Ako u toku osposobljavanja za bezbed. i zdrav rad nije upoznat sa svim vrstama rizika i merama za njihovo otklanjanje,na radnom mestu na koje ga je poslodavac odredio Duze od punog radnog vremena,tj.nocu ako bi ,prema oceni medic sluzbe takav rad mogao da pogorsa zdravstv. Stanje zaposlenog Na sredstvu za rad na kojem nisu primenjene propisane mere za bezbed.i zdravlje na radu Zaposleni moze da se pismenim zahtevom obrati poslodavcu radi preduzimanja mera koje,po misljenju zaposlenog,nisu sprovedene. Ako poslodavac ne postupi po ovome u roku od 8 dana od prijema zahteva.zaposleni ima pravo da podnese zahtev za zastitu prava inspekciji rada. 3.)Ne preduzimanje mera ZNR?? XVII 1.)Radno mesto-pojam?? Radno mesto jeste prostor namenjen za obavljanje poslova kod poslodavca(u objektu ili na otvorenom kao i na privremenim i pokretnim gradilistima,objektima,uredjajima,saobracajnim sredstvima i sl.),u kojem zaposleni boravi ili ima pristup u toku reada i koji je pod neposrednom ili posrednom kontrolom poslodavca. 2.)Organizovanje poslova BZR?? Poslodavac je duzan da organizuje poslove BZNR.Poslove BZNR moze da obavlja lice koje ima strucni ispit u skladu sa ovim Zakonom. Poslove BZNR poslodavac moze da obavlja s am u delatnostima trgovine,ugostiteljstva i turizma,zanatskih i licnih usluga ,obrazovanja,nauke i informacija,zdravstvene i socijalne zastite i u stambeno –komunalnim delatnostima,ako ima do deset zaposlenih i nije duzan da ima polozen strucni ispit. Za obavljanje poslova BZNR poslodavac moze da odredi jednog ili vise od svojih zaposlenih ili da angazuje pravno lice,odnosno preduzetnika koji imaju licencu.Poslodavac odlucuje o nacinu organizovanja poslova za BZNR u zavisnosti od: tehnoloskog procesa organizacije,prirode i obima procesa rada broja zaposlenih koji ucestvuju u procesu rada broja radnih smena procenjenih rizika broja lokacijski odvojenih jedinica vrste delatnosti... 3.)Izazivanje opasnosti,ne obezbedjenjem mera ZNR??
I 1.)Ucesnici u zdravstvenoj zastiti U obezbeđivanju i sprovođenju zdravstvene zaštite u Republici učestvuju građani, porodica, poslodavci, obrazovne i druge ustanove, humanitarne, verske, sportske i druge organizacije, udruženja, zdravstvena služba, organizacija za zdravstveno osiguranje, kao i opštine, gradovi, autonomne pokrajine i Republika. 2.) Pravo na privatnost dokumentacije?? U neposrednoj vezi sa pravom na privatnost i poverljivost informacija jeste i pravo na tajnost podataka jer podaci iz medicinske dokumentacije spadaju u lične podatke o pacijentu i predstavljaju službenu tajnu koju su dužni da čuvaju svi zdravstveni radnici i zdravstveni saradnici kao i druga lica zaposlena u zdravstvenim ustanovama, privatnoj praksi, organizaciji zdravstvenog osiguranja kod koje je pacijent zdravstveno osiguran, a kojima su ti podaci dostupni i potrebni radi ostvarivanja zakonom utvrđenih nadležnosti. Licni podaci prikupljeni u vezi sa lekarskim pregledima zaposlenog poverljive su prirode i pod nadzorom su sluzbe medicine rada,koja vrsi te preglede.Podaci o povredama na radu ,profesionalnim oboljenjima I bolestima u vezi s radom ,dostvaljaju se organizacijama zdravstvenog I penzijskog osiguranja u skladu sa zakonom.Podaci iz stava 2.ovog clana mogu se dostavljati drugim licima,samo uz pismenu saglasnost zaposlenog.izvestaj o lekarskom pregledu zaposlenog dostavlja se poslodavcu na nacin kojim se ne narusava princip poverljivosti licnih podataka,Nije dozvoljeno koriscenje podataka prikupljenih na osnovu lekarskih pregleda zaposlenih u sv rhu diskriminacije zaposlenih. 3.)dnevni odmor? Zaposleni ima pravo na odmor izmedju dva uzastopna radna dana u trajanju od najmanje 12 casova neprekidno,ako ovim zakonom nije drugacije odredjeno. II 1.)Radno vreme? *Puno radno vreme-iznosi 40 casova nedeljno,ako ovim zakonom nije drukcije odredjeno.Opstim aktommoze da se utvrdi radon vreme krace od 40 casova nedeljno,ali ne krace od 36 casova nedeljno. Zaposleni iz stava 2 ovog clana ostvaruje sva prava iz radnog odnosa kao da radi sa punim radnim vremenom. *Nepuno r.v.-jeste radon vreme krace od punog radnog vremena. *Skraceno radno vreme-Zaposlenom koji radi na narocito teskim,napornim I za zdravlje stetnim poslovima,utvrdjeni zakonom ili opstim aktom,na kojima I pored primene odgovarajucih mera bezbednosti I zastite zivota I zdravlja na radu,sredstva I opreme za licnu zastitu na radu postoji povecano stetno dejstvo na zdravlje zaposlenog –skracuje se radon vreme srazmerno stetnom dejstvu uslova rada na zdravlje I radnu sposobnost zaposlenog,a najvise 10 casova neeljno(poslovi sa povecanim rizikom).Skraceno radon vreme utvrdjuje se na osnovu strucne analize ,u skladu sa zakonom. Zaposleni koji radi skraceno rad.vreme ima sva prava iz radnog odnosa kao da radi sa punim radnim vremenom. *Prekovremeni rad-Na zahtev poslodavca,zaposleni je duzanda radi duze od punog radnog vremena u slucaju vise sile,iznenadnog povecanja obima posla I u drugim slucajevima kada je neophodno da se u odredjenom roku zavrsi posao koji nije planiran. Prekovremeni rad ne moze da traje duze od 8 casova nedeljno,niti duze od cetiri casova dnevno po zaposlenom. Dezurstvo u zdravstvenim ustanovama,kao prekovremeni rad,uredjuje se posebnim zakonom. 2.)Odmor u radno vreme? Zaposleni koji radi puno radno vreme ima pravo na odmor u toku dnevnog rada u trajanju od najmanje 30 minuta. -zaposleni koji radi duze od 4 a krace od 6 casova dnevno ima pravo na odmor u toku rada u trajanju od najmanje 15 minuta -zaposleni koji radi duze od punog radnog vremena,a najmanje 10 casova dnevno ,ima pravo na odmor u toku rada u trajanju od najmanje 45 minuta. -odmor u toku dnevnog rada ne moze da se koristi na pocetku i na kraju radnog vremena -vreme odmora iz st.1-3 ovog clana uracunava se u radno vreme -Odmor u toku dnevnog rada organizuje se na nacin kojim se obezbedjuje da se rad ne prekida,ako priroda posla ne dozvoljava prekid rada,kao i ako se radi sa strankama. -Odluku o rasporedu koriscenja odmora u toku dnevnog rada donosi poslodavac. 3.)Invalidska penzija? Invalidnost postoji kad kod osiguranika nastane potpuni gubitak radne sposobnosti zbog promena u zdrav stvenom stanju prouzrokovanih povredom na radu, profesionalnom bolešću, povredom van rada ili bolešću, koje se ne mogu otkloniti lečenjem ili medicinskom rehabilitacijom. Povredom na radu, u smislu ovog zakona, smatra se povreda osiguranika koja se dogodi u prostornoj, vremenskoj i uzročnoj povezanosti sa obavljanjem posla po osnovu koga je osiguran, prouzrokovana neposrednim i kratkotrajnim mehaničkim, fizičkim ili hemijskim dejstvom, naglim promenama položaja tela, iznenadnim opterećenjem tela ili drugim promenama fiziološkog stanja organizma. Povredom na radu smatra se i povreda prouzrokovana na način iz stava 1. ovog člana, koju osiguranik - zaposleni pretrpi pri obavljanju posla na koji nije raspoređen, ali koji obavlja u interesu poslodavca kod koga je zaposlen. Povredom na radu smatra se i povreda prouzrokovana na način iz stava 1. ovog člana, koju osiguranik pretrpi na redovnom putu od stana do mesta rada ili obrnuto, na putu preduzetom radi izvršavanja službenih poslova i na putu preduzetom radi stupanja na rad, kao i u drugim slučajevima utvrđenim zakonom. Povredom na radu smatra se i oboljenje osiguranika koje je nastalo neposredno ili kao isključiva posledica nekog nesrećnog slučaja ili više sile za vreme obavljanja posla po osnovu koga je osiguran ili u vezi s njim.
Povredom na radu smatra se i povreda prouzrokovana na način iz st. 1. do 4. ovog člana, koju osiguranik pretrpi u vezi s korišćenjem prava na zdravstvenu zaštitu po osnovu povrede na radu i profesionalne bolesti. Povredom na radu smatra se i povreda prouzrokovana na način predviđen u članu 22. ovog zakona koju osiguranici pretrpe učestvujući: 1) u akcijama spasavanja ili odbrane od elementarnih nepogoda ili nesreća; 2) u vojnoj vežbi ili u vršenju drugih obaveza iz oblasti odbrane zemlje utvrđenih zakonom; 3) na radnom kampu ili takmičenju (proizvodnom, s portskom i dr.); 4) na drugim poslovima i zadacima za koje je zakonom utvrđeno da su od opšteg interesa. Profesionalne bolesti, u smislu ovog zakona, jesu određene bolesti nastale u toku osiguranja, prouzrokovane dužim neposrednim uticajem procesa i uslova rada na radnim mestima, odnosno poslovima koje je osiguranik obavljao. Profesionalne bolesti, radna mesta, odnosno poslovi na kojima se te bolesti pojavljuju i uslovi pod k ojima se smatraju profesionalnim bolestima, u smislu stava 1. ovog člana, utvrđuju ministar nadležan za poslove penzijskog i invalidskog osiguranja i ministar nadležan za poslove zdravlja, na predlog fonda. Osiguranik kod koga nastane potpuni gubitak r adne sposobnosti, stiče pravo na invalidsku penziju: 1) ako je invalidnost prouzrokovana povredom na radu ili profesionalnom bolešću; 2) ako je invalidnost prouzrokovana povredom van rada ili bolešću - pod uslovom da je gubitak radne sposobnosti nastao pre navršenja godina života propisanih za sticanje prava na starosnu penziju utvrđenih u članu 19. tačka 1) ovog zakona i da ima navršenih pet godina staža osiguranja. III 1.)Obrazovanje,strucno osposobljavanje i usavrsavanje?? Poslodavac je dužan da zaposlenom omogući obrazovanje, stručno osposobljavanje i usavršavanje kada to zahteva potreba procesa rada i uvođenje novog načina i organizacije rada. Zaposleni je dužan da se u toku rada obrazuje, stručno osposobljava i usavršava za rad. Troškovi obrazovanja, stručnog osposobljavanja i usavršavanja obezbeđuju se iz sredstava poslodavca i drugih izvora, u skladu sa zakonom i opštim ak tom. U slučaju da zaposleni prekine obrazovanje, stručno osposobljavanje ili usavršavanje, dužan je da poslodavcu naknadi troškove, osim ako je to učinio iz opravdanih razloga. 2.)Zastita materinstva?? Zaposlena žena za vreme trudnoće ili sa detetom do tri godine života može da radi prekovremeno, odnosno noću, samo na osnovu njene pismene saglasnosti. Otac deteta do tri godine života može da radi prekovremeno, odnosno noću, u slučaju kad majka napusti dete, ako umre ili ako je iz drugih opravdanih razloga sprečena da se stara o detetu ili ako se supružnici o tome sporazumeju, samo na osnovu njegove pismene saglasnosti. Samohrani roditelj koji ima dete do sedam godina života ili dete koje je težak invalid, može da radi prekovremeno ili noću, samo na osnovu njegove pismene saglasnosti. 3.)Lica kojima se obezbedjuje pravo u slucaju invalidnosti i telesnog ostecenja prouzrokovano povredom na radu i profesionalnom bolescu?? Prava se ostvaruju kod fonda kod kojeg je osiguranik bio poslednji put osiguran ili kod koga je navršen pretežan deo staža osiguranja.* Za slučaj invalidnosti i smrti zbog povrede na radu pravo se ostvaruje kod Fonda kod kojeg je osiguranik bio osiguran u času povrede, a penzija pada na Fond kod koga je pravo ostvareno. Prava se ostvaruju od dana podnetog zahteva, a najranije šest meseci pre tog dana. Sticanje i utvrđivanje prava osim nalaza veštaka utvrđuje sa na osnovu matične evidencije.** Postupak za ostvarivanje prava pokreće osiguranik–član porodice. Pravo na penziju ostvaruje se posle prestanka osiguranja.*** Može se koristiti samo jedna penzija, a ako osiguranik sam plaća doprinos pravo koristi samo ako je sve plaćeno. IV 1.)Stupanje na rad? Zaposleni ostvaruje prava i obaveze iz radnog odnosa danom stupanja na rad. Ako zaposleni ne stupi na rad danom utvrđenim ugovorom o radu, smatra se da nije zasnovao radni odnos, osim ako je sprečen da stupi na rad iz opravdanih razloga ili ako se poslodavac i zaposleni drukčije dogovore. Poslodavac je dužan da zaposlenom dostavi fotokopiju prijave na obavezno socijalno osiguranje najkasnije u roku od 15 dana od dana stupanja zaposlenog na rad. 2.)Preraspodela radnog vremena?? Poslodavac moze da izvrsi preraspodelu radnog vremena kada to zahteva priroda delatnosti,organizacija rada,bolje koriscenje sredstava rada ,racionalnije koriscenje radnog vremena i izvrsenje odredjenog posla u utvrdjenim rokovima. Preraspodela radnog vremena vrsi se tako da ukupno radno vreme zaposlenog u periodu od 6 meseci u toku kalendarske godine u proseku ne bude duze od punog radnog vremena. U slucaju preraspodele radnog vremena,radno vreme ne moze da traje duze od 60 casova nedeljno.
Preraspodela radnog vremena ne smatra se prekovremenim radom. Zaposlenom koji radi u smislu clana 57. ovog zakona,kriscenje dnevnog i nedeljnog odmora moze se odrediti na drugi nacin i u drugom periodu,pod uslovom da mu se dnevni i nedeljni odmor obezbedi u obimu utvrdjenom zakonom u roku koji ne moze da bude duzi od 30 dana. U slucajevima iz stava 1. ovog clana,zaposleni imapravo na odmor izmedju dva radna dana u trajanju od najmanje 10 casova neprekidno.Preraspodela radnog vremena ne moze se vrsiti na poslovima na kojima je uvedeno skraceno radno vreme,u skladu sa clanom 2.ovog zakona. Zaposleni kome je radni odnos prestao pre isteka vremena za koje se vrsi preraspodela vremena ima pravo da mu se casovi prekovremenog rada preracunaju u puno radno vreme i priznaju u penzijski staz ili da mu se racunaju kao casovi duzeg od punog radnog vremena. 3.)Naknada stete prema odredbama Zakona o PIO??? Naknada štete pričinjene fondu, odnosno povraćaj nezakonito i nepravilno izvršenih isplata penzija i drugih novčanih primanja iz penzijskog i invalidskog osiguranja vrši se po odredbama zakona kojim se uređuju obligacioni odnosi, ako ovim zakonom nije drugačije uređeno. Fond ima pravo da zahteva naknadu pričinjene štete od lica koje je prouzrokovalo invalidnost, telesno oštećenje ili smrt osiguranika ako je, po tom osnovu, ostvareno pravo iz penzijskog i invalidskog osiguranja. Fond je dužan da zahteva naknadu štete od poslodavca ukoliko je do povrede na radu, odnosno profesionalne bolesti došlo nepreduzimanjem odgovarajućih mera bezbednosti i zaštite zdravlja na radu, u skladu sa propisima o radu. Pri utvrđivanju visine štete ne uzimaju se u obzir iznos uplaćenog doprinosa za to osiguranje, niti dužina navršenog penzijskog staža. Zahtevom za naknadu štete može se obuhvatiti ukupan iznos štete ili iznos dela štete koji se odnosi na određeni protekli period. Fond može zahtevati da se šteta koja je prouzrokovala obavezu plaćanja invalidske ili porodične penzije, kao i drugog trajnog novčanog primanja, nadoknadi jednokratnim iznosom u celini. Iznos iz stava 2. ovog člana obračunava se prema visini priznate penzije i drugog trajnog novčanog primanja, kao i prema očekivanom prosečnom vremenu korišćenja tih prava. Fond ima pravo da zahteva naknadu štete i neposredno od zajednice osiguranja imovine i lica nastale upotrebom motornog vozila. V 1.)Duznost poslodavca? Poslodavac ima : a.)Opste obaveze b.)Posebne obaveze c.)osposobljavanje zaposlenih a.)OPSTE OBAVEZE-Poslodavac je duzan zaposlenom da obezbedi rad na radnom mestu i u radnoj okolini u kojima su sprovedene mere bezbednosti i zdravlja na radu (clan 9) -Poslodavac je duzan da obezbedi da radni process bude prilagodjen telesnim I psihickim mogucnostima zaposlenog,a radna okolina,sred. Za rad i oprema za licnu zastitu na radu budu uredjeni,tj.proizvedeni i obezbedjeni da ne ugrozavaju bezbednost i zdravlje zaposlenog -poslodavac je duzan da obezbedi da sprovodjenjem mera bezbednosti i zdravlja na radu ne prouzrokuje finansijske obaveze za zaposlenog tj da ne utice na njegov materijalni i socijalni polozaj stecen na radu i u vezi sa radom.(cl.10) -poslodavac je duzan da ,prilikom organizovanja rada i radnog procesa,obezbedi preventivne mere radi zastite zivota i zdravlja zaposlenih kao i da za njihovu primenu obezbedi potrebna finansijska sredstva. -Poslodavac je duzan da donese akt o proceni rizika u pismenoj formi za sva radna mesta u radnoj okolini i da utvrdi nacin i mere za njihovo otklanjanje -poslodavac je duzan da opstim aktom,odnosno kolektivnim ugovorom,utvrdi prava,obaveze i odgovornosti u oblasti bezb. i zdravlja na radu.(cl.14) -Prema clanu 15.,poslodavac je duzan da : 1.)Odredi lice za bezbednost i zdravlje na radu 2.)da zaposlenom odredi poslovena kojima su sprovedene mere bezbednosti 3.)da obavestava zaposlene o uvodjenju novih tehnologija 4.)da osposobljava zaposlene za bezbedan rad 5.)da obezbedi zaposlenima sredstva i opremu za licnu zastitu 6.)da uvidi ispravnost sredstava i opreme za licnu zastitu 7.)da angazuje pravno lice za preventivne preglede 8.)da obezbedi lekarske preglede zaposlenih 9.)da pruzi prvu pomoc 10.)da zaustavi svaki rad zbog neke neposredne opasnosti -Poslodavac je duzan da aktom o proceni rizika odredi posebne zdravstvene uslove koje moraju ispunjavati zaposleni i da obezbedi samostalni rad sluzbe medicine rada (cl.16) -Poslodavac je duzan da zaposlenom izda na upotrebu sredstvo i opremu za licnu zastitu(17) b.)POSEBNE OBAVEZE -Poslodavac je duzan da,najmanje osam dana pre pocetka rada,nadleznu inspekciju rada obavesti o:
1.)pocetku svog rada 2.)radu odvojene jedinice 3.)svakoj promeni tehnoloskog procesa -poslodavac je duzan da kod izgradnje gradjevinskih objekata-izradi posebni elaborat o uredjenju gradilista koji dostalja nadleznoj inspekciji.. -kada dva ili vise poslodavaca u obavljanju poslova dele radni prostor,duzni su da saradjuju u primeni mera za bezb.i zdravlje zaposlenih (koordinacija aktivnosti poslodavaca u primeni mera za otklanjanje rizika)-cl.19 -Poslodavac je duzan da preduzme mere za sprecavanje pristupa u krug objekta ili u podrucje gradilista licima i sredstvima saobracaja koja nemaju osnova da se nalaze u njima (cl.20) -Poslodavac koji za obavljanje svojih poslova angazuje zaposlene kod drugog poslodavca duzan je da za te zaposlene obezbedi propisane mere za bezbednost i zdravlje na radu.(21) -poslodavac je duzan da pri svakoj promeni tehnoloskog procesa sredstva za rad prilagodi tom tehnoloskom procesu pri pocetku rada(22) -poslodavac je duzan da zaposlenima da na upotrebu sredstva za rad,tj sredstva i opremu za licnu zastitu na radu na kojima su primenjene propisane mere za bezbednost i zdrravlje na radu(23) -Poslodavac moze zaposlenima dati na upotrebu opremu za rad,sredstvo i opremu za licnu zastitu na radu ili opasne materije,samo: (24) -ako raspolaze propisanom dokumentacijomna srpskom jeziku za njihovu upotrebu i odrzavanje -ako je obezbedio sve mere za bezbednost i zdravlje koje su odredjene tom dokumentacijom -prospisana dokumentacija treba da bude na srpskom jeziku -kada zbog uvodjenja nove tehnologije nisu propisane mere bezbednosti i zdravlja na radu,poslodavac,do donosenja odgovarajucih propisa,primenjuje opste priznate mere kojima se osigurava bezb. I zdravlje zaposlenih.(25) -ako aktom o proceni rizika utvrdi nedostatke u oblasti bezbed. i zdravlja na radu za cije su otklanjanje potrebna veca investiciona ulaganja,a zivot i zdravlje zaposlenog nisu teze ugrozeni,poslodavac je duzan da sacini poseban program o postupnom otklanjanju nedostataka i utvrdi rokove za realizaciju programa(26) c.)OSPOSOBLJAVANJE ZAPOSLENIH -Osposobljavanje zaposlenih ,poslodavac vrsi kod: (27) a.)kod zasnivanja radnog odonosa b.)premestaja na druge poslove c.)prilikom uvodjenja nove tehnologije ili novih srestva za rad d.)kod promene procesa rada -Poslodavac je duzan da zaposlenog u toku osposobljavanja za bezbedan rad upozna sa svim vrstama rizika na poslu -osposobljavanje zaposlenih,poslodavac vrsi teorijski i prakticno i to se obavlja na radnom mestu i periodicno(28) -Poslodavac kod koga obavljaju rad zaposleni drugog poslodavca,duzan he da te zaposlene osposobi za bezbedan i zdrav rad(29) -kod promene tehnoloskog procesa u radu,poslodavac je duzan da upozna zaposlenog o obavljanju procesa rada na bezbedan nacin,putem obavestavanja,uputstva ili instrukcija u pismenoj formi.(30) -Poslodavac je duzan da svako lice upozori na opasna mesta ili na ststnosti po zdravlje koje se javljaju u tehnoloskom procesu.Poslod. je duzan da vidno obelezi i istakne oznake za bezbednost i zdravlje radi informisanja zaposlenih o rizicima u tehnol.procesu.Poslodavac je duzan da obezbedi da pristup radnom mestu ,na kome preti neka opasnost po zdravlje (trovanja,gusenja),imaju samo lica koja su osposobljena za bezbedan i zdrav rad i koja su dobila posebna uputstva za rad na takvom mestu.(31) 2.)Obavestenja o privremenoj sprecenosti za rad? Član 1 Zaposleni je dužan da, najkasnije u roku od tri dana od dana nastupanja privremene sprečenosti za rad u smislu propisa o zdravstvenom osiguranju, o tome dostavi poslodavcu potvrdu lekara koja sadrži i vreme očekivane sprečenosti za rad. U slučaju teže bolesti, potvrdu iz stava 1. ovog člana, umesto zaposlenog, poslodavcu dostavljaju članovi uže porodice ili druga lica sa kojima živi u porodičnom domaćinstvu. Ako zaposleni živi sam, potvrdu iz stava 1. ovog člana dužan je da dostavi u roku od tri dana od dana prestanka razloga zbog kojih nije mogao da dostavi potvrdu. Lekar je dužan da izda potvrdu iz stava 1. ovog člana. Ako poslodavac posumnja u opravdanost razloga za odsustvovanje sa rada u smislu stava 1. ovog člana, može da podnese zahtev nadležnom zdravstvenom organu radi utvrđivanja zdravstvene sposobnosti zaposlenog, u skladu sa zakonom. 3.)Drustvena briga o zdravlju sa nivoa poslodavca? Član 2 Poslodavac organizuje i obezbeđuje iz svojih sredstava zdravstvenu zaštitu zaposlenih radi stvaranja uslova za zdravstveno odgovorno ponašanje i zaštitu zdravlja na radnom mestu zaposlenog, koja obuhvata najmanje:
1) lekarske preglede radi utvrđivanja sposobnosti za rad po nalogu poslodavca; 2) sprovođenje mera za sprečavanje i rano otkrivanje profesionalnih bolesti, bolesti u vezi sa radom i sprečavanje povreda na radu; 3) preventivne preglede zaposlenih (prethodne, periodične, kontrolne i ciljane preglede) u zavisnosti od pola, uzrasta i uslova rada, kao i pojavu profesionalnih bolesti, povreda na radu i hroničnih bolesti; 4) preglede zaposlenih koji se obavezno sprovode radi zaštite životne i radne sredine, radi zaštite zaposlenih od zaraznih bolesti u skladu sa propisima kojima je uređena oblast zaštite stanovništva od zaraznih bolesti, zaštite potrošača, odnosno korisnika i druge obavezne zdravstvene preglede, u skladu sa zakonom; 5) upoznavanje zaposlenih sa zdravstvenim merama zaštite na radu i njihovo obrazovanje u vezi sa specifičnim uslovima, kao i na korišćenje ličnih i kolektivnih zaštitnih sredstava; 6) obezbeđivanje sanitarno-tehničkih i higijenskih uslova (sanitarnih uslova) u objektima pod sanitarnim nadzorom i drugim objektima u kojima se obavlja delatnost od javnog interesa u skladu sa zakonom kojim se uređuje oblast sanitarnog nadzora, kao i obezbeđivanje i sprovođenje opštih mera za zaštitu stanovništva od zaraznih bolesti u skladu sa zakonom kojim se uređuje oblast zaštite stanovništva od zaraznih bolesti; 7) druge preventivne mere (neobavezne vakcinacije, neobavezni sistematski pregledi), u skladu sa opštim aktom poslodavca; 8) praćenje uslova rada i bezbednosti na radu, kao i procene profesionalnih rizika u cilju unapređivanja uslova rada i ergonomskih mera, prilagođavanjem rada psihofiziološkim sposobnostima zaposlenih; 9) praćenje oboljevanja, povređivanja, odsutnosti sa posla i smrtnosti, posebno od profesionalnih bolesti, bolesti u vezi sa radom, povreda na radu i drugih zdravstvenih oštećenja koja utiču na privremenu ili trajnu izmenu radne sposobnosti; 10) učešće u organizaciji režima rada i odmora zaposlenih, kao i u proceni nove opreme i novih tehnologija sa zdravstvenog i ergonomskog stanovišta; 11) sprovođenje mera za unapređivanje zdravlja radnika izloženih zdravstvenim rizicima u toku procesa rada, uključujući i ocenjivanje i upućivanje radnika zaposlenih na posebno teškim i rizičnim poslovima na zdravstvenopreventivne aktivnosti i odmor; 12) ukazivanje prve pomoći u slučaju povrede na radnom mestu i obezbeđivanje uslova za hitne medicinske intervencije. Društvena briga za zdravlje na nivou poslodavca, u smislu stava 1. ovog člana, obuhvata i prethodne i periodične preglede radnika koji rade na radnim mestima sa povećanim rizikom, na način i po postupku utvrđenim propisima kojima se uređuje oblast bezbednosti i zdravlja na radu. U obezbeđivanju društvene brige za zdravlje na nivou poslodavca, poslodavac je dužan da zaposlenima obezbedi i druge mere bezbednosti i zdravlja na radu, u skladu sa propisima kojima se uređuje oblast bezbednosti i zdravlja na radu. VI 1.)Srazmerni deo godisnjeg odmora?? Član 3 Zaposleni ima pravo na dvanaestinu godišnjeg odmora (srazmeran deo) za mesec dana rada u kalendarskoj godini: 1) ako u kalendarskoj godini u kojoj je prvi put zasnovao radni odnos nema šest meseci neprekidnog rada; 2) ako u kalendarskoj godini nije stekao pravo na godišnji odmor, zbog prekida radnog odnosa u smislu člana 55. stav 1. ovog zakona. 2.)Kada se prava zakljucuju iz radnog odnosa? Poslodavac je dužan da pre zaključivanja ugovora o radu kandidata obavesti o poslu, uslovima rada, pravima i obavezama iz radnog odnosa i pravilima iz člana 15. tačka 2) ovog zakona. Tj 2) da poštuje organizaciju rada i poslovanja kod poslodavca, kao i uslove i pravila poslodavca u vezi sa ispunjavanjem ugovornih i drugih obaveza iz radnog odnosa; 3) Izmena ugovora o radu (aneks) Poslodavac može zaposlenom da ponudi izmenu ugovorenih uslova rada (u daljem tekstu: aneks ugovora): 1) radi premeštaja na drugi odgovarajući posao, zbog potreba procesa i organizacije rada; 2) radi premeštaja u drugo mesto rada kod istog poslodavca, u skladu sa članom 173. ovog zakona; 3) radi upućivanja na rad na odgovarajući posao kod drugog poslodavca, u skladu sa članom 174. ovog zakona; 4) ako je zaposlenom koji je višak obezbedio ostvarivanje prava iz člana 155. stav 1. tačka 5) ovog zakona; 5) iz člana 33. stav 1. tač. 10), 11) i 12) ovog zakona; 6) u drugim slučajevima utvrđenim opštim aktom i ugovorom o radu. Odgovarajućim poslom u smislu stava 1. tač. 1) i 3) ovog člana smatra se posao za čije se obavljanje zahteva ista vrsta i stepen stručne spreme koji su utvrđeni ugovorom o radu. Uz ponudu za zaključivanje aneksa ugovora poslodavac je dužan da zaposlenom u pisanom obliku dostavi i razloge za ponudu, rok u kome zaposleni treba da se izjasni o ponudi i pravne posledice koje mogu da nastanu odbijanjem ponude. Zaposleni je dužan da se izjasni o ponudi za zaključivanje aneksa ugovora u roku koji odredi poslodavac, a koji ne može biti kraći od osam radnih dana. Smatra se da je zaposleni odbio ponudu za zaključivanje aneksa ugovora ako se ne izjasni u roku iz stava 2. ovog člana. Ako zaposleni prihvati ponudu za zaključivanje aneksa ugovora, zadržava pravo da pred nadležnim sudom osporava zakonitost tog ugovora.
V 1)Puno radno vreme Puno radno vreme iznosi 40 časova nedeljno, ako ovim zakonom nije drukčije određeno. Opštim aktom može da se utvrdi radno vreme kraće od 40 časova nedeljno, ali ne kraće od 36 časova nedeljno. Zaposleni iz stava 2. ovog člana ostvaruje sva prava iz radnog odnosa kao da radi sa punim radnim vremenom. 2)Godišnji odmor u delovima Godišnji odmor može da se koristi u dva dela. Ako zaposleni koristi godišnji odmor u delovima, prvi deo koristi u trajanju od najmanje tri radne nedelje u toku kalendarske godine, a drugi deo najkasnije do 30. juna naredne godine. Zaposleni koji je ispunio uslov za sticanje prava na korišćenje godišnjeg odmora u s mislu člana 68. stav 2. ovog zakona, a nije u celini ili delimično iskoristio godišnji odmor u kalendarskoj godini zbog odsutnosti sa rada radi korišćenja porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i posebne nege deteta - ima pravo da taj odmor iskoristi do 30. juna naredne godine. 3)Utvrđivanje prava iz PIO Osiguranik stiče pravo na starosnu penziju: 1) kad navrši 65 (muškarac), odnosno 60 (žena) godina života i najmanje 15 godina staža osiguranja; 2) kad navrši 40 (muškarac), odnosno 35 (žena) godina staža osiguranja i najmanje 53 godine života; 3) kad navrši 45 godina staža osiguranja. Invalidska penzija, Porodična penzija VI 1)Prava Zaposlenih Zaposleni ima pravo na odgovarajuću zaradu, bezbednost i zaštitu života i z dravlja na radu, zdravstvenu zaštitu, zaštitu ličnog integriteta i druga prava u slučaju bolesti, smanjenja ili gubitka radne sposobnosti i starosti, materijalno obezbeđenje za vreme privremene nezaposlenosti, kao i pravo na druge oblike zaštite, u skladu sa zakonom i opštim aktom. Zaposlena žena ima pravo na posebnu zaštitu za vreme trudnoće i porođaja. Zaposleni ima pravo na posebnu zaš titu radi nege deteta, u skladu sa ovim zakonom. Zaposleni mlađi od 18 godina života i zaposleni invalid imaju pravo na posebnu zaštitu. Zaposleni neposredno, odnosno preko svojih predstavnika, imaju pravo na udruživanje, učešće u pregovorima za zaključivanje kolektivnih ugovora, mirno rešavanje kolektivnih i individualnih radnih sporova, konsultovanje, informisanje i izražavanje svojih stavova o bitnim pitanjima u oblasti rada. Zaposleni, odnosno predstavnik zaposlenih, zbog aktivnosti iz stava 1. ovog člana ne može biti pozvan na odgovornost, niti stavljen u nepovoljniji položaj u pogledu uslova rada, ako postupa u skladu s a zakonom i kolektivnim ugovorom. 2)Odsustvo sa rada zbog nege deteta i člana porodice Jedan od roditelja deteta kome je neophodna posebna nega zbog teškog stepena psihofizičke ometenosti, osim za slučajeve predviđene propisima o zdravstvenom osiguranju, ima pravo da, po isteku porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta, odsustvuje sa rada ili da radi sa polovinom punog radnog vremena, najduže do navršenih pet godina života deteta. Pravo u smislu stava 1. ovog člana ostvaruje se na osnovu mišljenja nadležnog organa za ocenu stepena psihofizičke ometenosti deteta, u skladu sa zakonom. Za vreme odsustvovanja sa rada, u smislu stava 1. ovog člana, zaposleni ima pravo na naknadu zarade, u skladu sa zakonom. Za vreme rada sa polovinom punog radnog vremena, u smislu stava 1. ovog člana, zaposleni ima pravo na zaradu u skladu sa zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu, a za drugu polovinu punog radnog vremena - naknadu zarade u skladu sa zakonom. Uslove, postupak i način ostvarivanja prava na odsustvo sa rada radi posebne nege deteta bliže uređuje ministar nadležan za društvenu brigu o deci. Hranitelj, odnosno staratelj deteta mlađeg od pet godina života ima pravo da, radi nege deteta, odsustvuje sa rada osam meseci neprekidno od dana smeštaja deteta u hraniteljsku, odnosno starateljsku porodicu, a najduže do navršenih pet godina života deteta. Ako je smeštaj u hraniteljsku, odnosno starateljsku porodicu nastupio pre navršena tri meseca života deteta, hranitelj, odnosno staratelj deteta ima pravo da, radi nege deteta, odsustvuje sa rada do navršenih 11 meseci života deteta. Pravo iz st. 1. i 2. ovog člana ima i lice kome je, u skladu sa propisima o usvojenju, upućeno dete na prilagođavanje pre zasnivanja usvojenja, a po zasnivanju usvojenja - i jedan od usvojilaca. Za vreme odsustva sa rada radi nege deteta, lice koje koristi pravo iz st. 1-3. ovog člana ima pravo na naknadu zarade u skladu sa zakonom. Roditelj ili staratelj, odnosno lice koje se stara o osobi oštećenoj cerebralnom paralizom, dečjom paralizom, nekom vrstom plegije ili oboleloj od mišićne distrofije i ostalih teških oboljenja, na osnovu mišljenja nadležnog zdravstvenog organa, može na svoj zahtev da radi sa skraćenim radnim vremenom, ali ne kraćim od polovine punog radnog vremena. Zaposleni koji radi sa skraćenim radnim vremenom u smislu stava 1. ovog člana ima pravo na odgovarajuću zaradu, srazmerno vremenu provedenom na radu, u skladu sa zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu. Prava iz člana 96. ovog zakona ima i jedan od usvojilaca, hranitelj, odnosno staratelj deteta, ako je detetu, s obzirom na stepen psihofizičke ometenosti, potrebna posebna nega. Jedan od roditelja, usvojilac, hranitelj, odnosno staratelj ima pravo da odsustvuje sa rada dok dete ne navrši tri godine života. Za vreme odsustvovanja sa rada iz stava 1. ovog člana prava i obaveze po osnovu rada miruju, ako za pojedina prava zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu nije drukčije određeno. 3)Pravo na uvid u medicinsku dokumentaciju Pacijent ima pravo uvida u svoju medicinsku dokumentaciju. U slučaju kada je pacijent novorođenče ili maloletno lice, pravo uvida u medicinsku dokumentaciju imaju roditelji, staratelj, odnosno zakonski zastupnik.
Nadležni zdravstveni radnik dužan je da uredno vodi medicinsku dokumentaciju, u skladu sa zakonom, i da evidentira sve medicinske mere koje su preduzete nad pacijentom, a posebno anamnezu, dijagnozu, dijagnostičke mere, terapiju i rezultat terapije, kao i savete date pacijentu. Članovi porodice pacijenta imaju, izuzetno, pravo uvida u medicinsku dokumentaciju svog člana porodice ako su ti podaci od značaja za njihovo lečenje. VII 1)Raspored radnog vremena Radna nedelja traje pet radnih dana. Raspored radnog vremena u okviru radne nedelje utvrđuje poslodavac. Radni dan, po pravilu, traje osam časova. Poslodavac kod koga se rad obavlja u smenama, noću ili kad priroda posla i organizacija rada to zahteva - radnu nedelju i raspored radnog vremena može da organizuje na drugi način. Poslodavac je dužan da obavesti zaposlenog o rasporedu i promeni rasporeda radnog vremena najmanje sedam dana pre promene rasporeda radnog vremena. 2)Zaštita ličnih podataka Zaposleni ima pravo uvida u dokumente koji sadrže lične podatke koji se čuvaju kod poslodavca i pravo da zahteva brisanje podataka koji nisu od neposrednog značaja za poslove koje obavlja, kao i ispravljanje netačnih podataka. Lični podaci koji se odnose na zaposlenog ne mogu da budu dostupni trećem licu, osim u slučajevima i pod uslovima utvrđenim zakonom ili ako je to potrebno radi dokazivanja prava i obaveza iz radnog odnosa ili u vezi sa radom. Lične podatke zaposlenih može da prikuplja, obrađuje, koristi i dostavlja trećim licima samo zaposleni ovlašćen od strane direktora. 3)Osiguranici prema Zakonu o zdravstvenoj osiguranju Osiguranici su fizička lica koja su obavezno osigurana u skladu sa ovim zakonom, i to: 1) lica u radnom odnosu, odnosno zaposlena u privrednom društvu, drugom pravnom licu, državnom organu, organu jedinice lokalne samouprave i autonomne pokrajine, kao i kod fizičkih lica (u daljem tekstu: zaposleni); 2) civilna lica na službi u Vojsci i vojnim jedinicama i vojnim ustanovama; 3) izabrana, imenovana ili postavljena lica, ako za obavljanje funkcije ostvaruju zaradu, odnosno platu ili naknadu zarade; 4) lica koja, u skladu sa zakonom kojim se uređuje rad, obavljaju poslove van prostorija poslodavca; 5) lica koja, u skladu sa zakonom kojim se uređuje rad, obavljaju poslove kućnog pomoćnog osoblja; 6) državljani Republike koji su na teritoriji Republike zaposleni kod stranih ili međunarodnih organizacija i ustanova, stranih konzularnih ili diplomatskih predstavništava ili su zaposleni kod stranih pravnih ili fizičkih lica, ako međunarodnim ugovorom nije drukčije određeno; 7) lica u radnom odnosu, odnosno zaposleni upućeni na rad u inostranstvo, odnosno zaposleni u privrednom društvu ili drugom pravnom licu koje obavlja delatnost ili usluge u inostranstvu, ako nisu obavezno osigurani po propisima te zemlje, ili ako međunarodnim ugovorom nije drukčije određeno; 8) zaposleni roditelj, usvojitelj, hranitelj, odnosno staratelj koji odsustvuje sa rada dok dete ne navrši tri godine života, dok mu miruju prava i obaveze po osnovu rada, u skladu sa propisima o radu; 9) državljani Republike zaposleni u inostranstvu kod stranog poslodavca koji nemaju zdravstveno osiguranje stranog nosioca zdravstvenog osiguranja ili koji nisu obavezno osigurani prema propisima strane države, odnosno ako prava iz zdravstvenog osiguranja po propisima te države, za sebe ili članove svoje porodice, ne mogu ostvarivati ili koristiti van teritorije te države; 10) strani državljani i lica bez državljanstva koji su, na teritoriji Republike, zaposleni kod stranih pravnih ili fizičkih lica, ako međunarodnim ugovorom nije drukčije određeno, kao i kod međunarodnih organizacija i ustanova i stranih diplomatskih i konzularnih predstavništava, ako je takvo osiguranje predviđeno međunarodnim ugovorom; 11) državljani Republike zaposleni u domaćinstvima državljana Republike u radnom odnosu u inostranstvu kod organizacije čije je sedište na teritoriji Republike; 12) lica koja imaju pravo na novčanu naknadu po osnovu nezaposlenosti, prema propisima o zapošljavanju; 13) lica koja obavljaju privremene i povremene poslove u skladu sa zakonom kojim se uređuje rad (lica koja nisu u radnom odnosu, zaposleni koji rade nepuno radno vreme - do punog radnog vremena i korisnici starosne penzije); 14) lica koja u skladu sa zakonom obavljaju privremene i povremene poslove preko omladinske, odnosno studentske zadruge a imaju navršenih 26 godina života, odnosno bez obzira na godine života ako nisu na školovanju; 15) lica koja po prestanku radnog odnosa ostvaruju pravo na naknadu zarade zbog povrede na radu ili profesionalne bolesti, u skladu sa ovim zakonom; 16) lica koja obavljaju poslove po osnovu ugovora o delu, po osnovu autorskog ugovora, po osnovu ugovora o porodičnom smeštaju prema propisima o socijalnoj zaštiti, kao i po osnovu drugih ugovora kod kojih se za izvršen posao ostvaruje naknada (u daljem tekstu: ugovorena naknada); 17) lica koja su osnivači, članovi, odnosno akcionari privrednih društava (ortačka društva, komanditna društva, društva sa ograničenom odgovornošću, akcionarska društva i druge pravne forme privrednih društava, odnosno preduzeća), koji u njima nisu zasnovali radni odnos ali obavljaju određene poslove (u daljem tekstu: osnivači privrednih društava); 18) preduzetnici koji su registrovani za obavljanje zakonom dozvoljene delatnosti u vidu zanimanja radi samostalnog obavljanja delatnosti, obavljanja delatnosti slobodne profesije, kao i samostalni umetnici, u skladu sa zakonom (u daljem tekstu: preduzetnici); 19) sportisti, koji u skladu sa zakonom kojim se uređuje sport obavljaju sportsku delatnost kao samostalnu delatnost; 20) sveštenici i verski službenici koji te poslove obavljaju kao samostalnu delatnost; 21) poljoprivrednici stariji od 18 godina života, koji obavljaju poljoprivrednu delatnost kao jedino ili osnovno zanimanje, u skladu sa zakonom, ako nisu: osiguranici zaposleni, osiguranici samostalnih delatnosti, osiguranici iz tačke 17) ovog stava, korisnici penzija, lica na školovanju;
22) korisnici penzije i prava na novčane naknade koji su ova prava ostvarili prema propisima o penzijskom i invalidskom osiguranju; 23) državljani Republike koji primaju penziju ili invalidninu isključivo od inostranog nosioca osiguranja dok borave ili imaju prebivalište na teritoriji Republike, odnosno koji primaju penziju od države sa kojom ne postoji bilateralni sporazum o socijalnom osiguranju ili ako prava iz zdravstvenog osiguranja po propisima države isplatioca penzije, za sebe ili č lanove svoje porodice, ne mogu koristiti ili ostvarivati van teritorije te dr žave; 24) strani državljani koji na teritoriji Republike rade kod domaćih organizacija, odnosno privatnih poslodavaca na osnovu posebnih ugovora o razmeni stručnjaka ili sporazuma o međunarodnoj tehničkoj saradnji; 25) strani državljani za vreme školovanja ili stručnog usavršavanja na teritoriji Republike. Svojstvo osiguranika iz stava 1. ovog člana može se steći samo po jednom osnovu osiguranja. Izuzetno od stava 1. tačka 16) ovog člana, lica koja ostvaruju ugovorenu naknadu na osnovu ugovora o davanju u zakup poljoprivrednog zemljišta, a nisu: osiguranici zaposleni, osiguranici samostalnih delatnosti, osiguranici iz stava 1. tačka 17) ovog člana, korisnici penzija ili lica na školovanju, svojstvo osiguranika stiču u skladu sa stavom 1. tačka 21) ovog člana. VIII 1)Zabrana diskriminacije Zabranjena je neposredna i posredna diskriminacija lica koja traže zaposlenje, kao i zaposlenih, s obzirom na pol, rođenje, jezik, rasu, boju kože, starost, trudnoću, zdravstveno stanje, odnosno invalidnost, nacionalnu pripadnost, veroispovest, bračni status, porodične obaveze, seksualno opredeljenje, političko ili drugo uverenje, socijalno poreklo, imovinsko stanje, članstvo u političkim organizacijama, sindikatima ili neko drugo lično svojstvo. Neposredna diskriminacija, u smislu ovog zakona, jeste svako postupanje uzrokovano nekim od osnova iz člana 18. ovog zakona kojim se lice koje traži zaposlenje, kao i zaposleni, stavlja u nepovoljniji položaj u odnosu na druga lica u istoj ili sličnoj situaciji. Posredna diskriminacija, u smislu ovog zakona, postoji kada određena naizgled neutralna odredba, kriterijum ili praksa stavlja ili bi stavila u nepovoljniji položaj u odnosu na druga lica - lice koje traži zaposlenje, kao i zaposlenog, zbog određenog svojstva, statusa, opredeljenja ili uverenja iz člana 18. ovog zakona. Diskriminacija iz člana 18. ovog zakona zabranjena je u odnosu na: 1) uslove za zapošljavanje i izbor kandidata za obavljanje određenog posla; 2) uslove rada i sva prava iz radnog odnosa; 3) obrazovanje, osposobljavanje i usavršavanje; 4) napredovanje na poslu; 5) otkaz ugovora o radu. Odredbe ugovora o radu kojima se utvrđuje diskriminacija po nekom od osnova iz člana 18. ovog zakona ništave su. Zabranjeno je uznemiravanje i seksualno uznemiravanje. Uznemiravanje, u smislu ovog zakona, jeste svako neželjeno ponašanje uzrokovano nekim od osnova iz člana 18. ovog zakona koje ima za cilj ili predstavlja povredu dostojanstva lica koje traži zaposlenje, kao i zaposlenog, a koje izaziva strah ili stvara neprijateljsko, ponižavajuće ili uvredljivo okruženje. Seksualno uznemiravanje, u smislu ovog zakona, jeste svako verbalno, neverbalno ili fizičko ponašanje koje ima za cilj ili predstavlja povredu dostojanstva lica koje traži zaposlenje, kao i zaposlenog u sferi polnog života, a koje izaziva strah ili stvara neprijateljsko, ponižavajuće ili uvredljivo okruženje. Ne smatra se diskriminacijom pravljenje razlike, isključenje ili davanje prvenstva u odnosu na određeni posao kada je priroda posla takva ili se posao obavlja u takvim uslovima da karakteristike povezane sa nekim od osnova iz člana 18. ovog zakona predstavljaju stvarni i odlučujući uslov obavljanja posla, i da je svrha koja se time želi postići opravdana. Odredbe zakona, opšteg akta i ugovora o radu koje se odnose na posebnu zaštitu i pomoć određenim kategorijama zaposlenih, a posebno one o zaštiti invalidnih lica, žena za vreme porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta, posebne nege deteta, kao i odredbe koje se odnose na posebna prava roditelja, usvojitelja, staratelja i hranitelja - ne smatraju se diskriminacijom. U slučajevima diskriminacije u smislu odredaba čl. 18-21. ovog zakona lice koje traži zaposlenje, kao i zaposleni, može da pokrene pred nadležnim sudom postupak za naknadu štete, u skladu sa zakonom. 2)Sticanje prava na godišnji odmor Zaposleni ima pravo na godišnji odmor u skladu sa ovim zakonom. Zaposleni koji prvi put zasniva radni odnos ili ima prekid radnog odnosa duži od 30 radnih dana stiče pravo da koristi godišnji odmor posle šest meseci neprekidnog rada. Pod neprekidnim radom smatra se i vreme privremene sprečenosti za rad u smislu propisa o zdravstvenom osiguranju i odsustva sa rada uz naknadu zarade. Zaposleni ne može da se odrekne prava na godišnji odmor, niti mu se to pravo može uskratiti. 3)Povrede na radu u smislu Zakona o PIO Povredom na radu, u smislu ovog zakona, smatra se povreda osiguranika koja se dogodi u prostornoj, vremenskoj i uzročnoj povezanosti sa obavljanjem posla po osnovu koga je osiguran, prouzrokovana neposrednim i kratkotrajnim mehaničkim, fizičkim ili hemijskim dejstvom, naglim promenama položaja tela, iznenadnim opterećenjem tela ili drugim promenama fiziološkog stanja organizma. Povredom na radu smatra se i povreda prouzrokovana na način iz stava 1. ovog člana, koju osiguranik - zaposleni pretrpi pri obavljanju posla na koji nije raspoređen, ali koji obavlja u interesu poslodavca kod koga je zaposlen. Povredom na radu smatra se i povreda prouzrokovana na način iz stava 1. ovog člana, koju osiguranik pretrpi na redovnom putu od stana do mesta rada ili obrnuto, na putu preduzetom radi izvršavanja službenih poslova i na putu preduzetom radi stupanja na rad, kao i u drugim slučajevima utvrđenim zakonom.
Povredom na radu smatra se i oboljenje osiguranika koje je nastalo neposredno ili kao isključiva posledica nekog nesrećnog slučaja ili više sile za vreme obavljanja posla po osnovu koga je osiguran ili u vezi s njim. Povredom na radu smatra se i povreda prouzrokovana na način iz st. 1. do 4. ovog člana, koju osiguranik pretrpi u vezi s korišćenjem prava na zdravstvenu zaštitu po osnovu povrede na radu i profesionalne bolesti. IX 1)Sindikat zaposlenih Zaposlenima se jamči sloboda sindikalnog organizovanja i delovanja bez odobrenja, uz upis u registar. Zaposleni pristupa sindikatu potpisivanjem pristupnice. Poslodavac je dužan da zaposlenom koji je član sindikata na ime sindikalne članarine odbije iznos od zarade na osnovu njegove pismene izjave i da taj iznos uplati na odgovarajući račun sindikata. Sindikat je dužan da dostavi poslodavcu akt o upisu u registar sindikata i odluku o izboru predsednika i članova organa sindikata, u roku od osam dana od dana dostavljanja akta o upisu sindikata u registar, odnosno od dana izbora organa sindikata. Sindikat ima pravo da bude obavešten od strane poslodavca o ekonomskim i radno-socijalnim pitanjima od značaja za položaj zaposlenih, odnosno članova sindikata. Poslodavac je dužan da sindikatu obezbedi tehničko-prostorne uslove i pristup podacima i informacijama neophodnim za obavljanje sindikalnih aktivnosti. Tehničko-prostorni uslovi za obavljanje aktivnosti sindikata utvrđuju se kolektivnim ugovorom ili sporazumom poslodavca i sindikata. Ovlašćeni predstavnik sindikata ima pravo na plaćeno odsustvo radi obavljanja sindikalne funkcije, u skladu sa kolektivnim ugovorom ili sporazumom poslodavca i sindikata, srazmerno broju članova sindikata. Ako kolektivni ugovor ili sporazum iz stava 1. ovog člana nije zaključen, ovlašćeni predstavnik sindikata za obavljanje sindikalne funkcije ima pravo: 1) na 40 plaćenih časova rada mesečno ako sindikat ima najmanje 200 članova i po jedan čas mesečno za svakih sledećih 100 članova; 2) na srazmerno manje plaćenih časova ako sindikat ima manje od 200 članova. Kolektivnim ugovorom ili sporazumom iz stava 1. ovog člana može se utvrditi da ovlašćeni predstavnik sindikata u potpunosti bude oslobođen obavljanja poslova za koje je zaključio ugovor o radu. Ako kolektivni ugovor ili sporazum iz stava 1. ovog člana nije zaključen, predsednik podružnice i član organa sindikata imaju pravo na 50% plaćenih časova iz stava 2. ovog člana. 2)Noćni rad i rad u smenama Rad koji se obavlja u vremenu od 22,00 časa do 6,00 časova narednog dana smatra se radom noću. Zaposlenom koji radi noću najmanje tri časa svakog radnog dana ili trećinu punog radnog vremena u toku jedne radne nedelje poslodavac je dužan da obezbedi obavljanje poslova u toku dana ako bi, po mišljenju nadležnog zdravstvenog organa, takav rad doveo do pogoršanja njegovog zdravstvenog stanja. Poslodavac je dužan da pre uvođenja noćnog rada zatraži mišljenje sindikata o merama bezbednosti i zaštite života i zdravlja na radu zaposlenih koji rad obavljaju noću. Ako je rad organizovan u smenama, poslodavac je dužan da obezbedi izmenu smena, tako da zaposleni ne radi neprekidno više od jedne radne nedelje noću. Zaposleni može da radi noću duže od jedne radne nedelje, samo uz njegovu pisanu saglasnost. 3)Pravo na tajnost podataka Podaci iz medicinske dokumentacije spadaju u lične podatke o pacijentu i predstavljaju službenu tajnu. Službenu tajnu iz stava 1. ovog člana dužni su da čuvaju svi zdravstveni radnici i zdravstveni saradnici, kao i druga lica zaposlena u zdravstvenim ustanovama, privatnoj praksi, odnosno organizaciji zdravstvenog osiguranja kod koje je pacijent zdravstveno osiguran, a kojima su ti podaci dostupni i potrebni radi ostvarivanja zak onom utvrđenih nadležnosti. Službenom tajnom smatraju se i podaci o ljudskim supstancama na osnovu kojih se može utvrditi identitet lica od koga one potiču. Dužnosti čuvanja službene tajne nadležni zdravstveni radnici i zdravstveni saradnici, kao i druga lica iz stava 2. ovog člana, mogu biti oslobođeni samo na osnovu pismenog ili drugog jasno i nedvosmisleno izrečenog pristanka pacijenta ili odlukom suda. Ako je pacijent dao pristanak nadležni zdravstveni radnik može saopštiti podatke o zdravstvenom stanju pacijenta punoletnom članu porodice pacijenta. Nadležni zdravstveni radnik može saopštiti podatke o zdravstvenom stanju pacijenta punoletnom članu porodice i u slučaju kada pacijent nije dao pristanak a saopštavanje podataka o zdravstvenom stanju pacijenta je neophodno radi izbegavanja zdravstvenog rizika člana porodice. Podaci iz medicinske dokumentacije pacijenta, odnosno iz zdravstvene evidencije, mogu se dostavljati na uvid, kao i u obliku zapisa, odnosno izvoda iz medicinske dokumentacije, samo na zahtev sudskih organa, organa starateljstva, organizacije zdravstvenog osiguranja, organa nadležnog za poslove statistike kada je to propisano zakonom, druge zakonom ovlašćene zdravstvene ustanove, kao i na zahtev drugih organa i organizacija kada je to propisano zakonom. Podaci iz stava 7. ovog člana dostavljaju se kao službena tajna. Lica iz stava 2. ovog člana, kao i druga lica koja neovlašćeno, odnosno bez pristanka pacijenta ili punoletnog člana porodice pacijenta, raspolažu podacima iz medicinske dokumentacije iz st. 1. i 3. ovog člana i neovlašćeno iznose u javnost te podatke, odgovorna su za odavanje službene tajne u skladu sa zakonom.
X 1)Radni odnos za obavljanje poslova sa povećanim rizikom Ugovor o radu može da se zaključi za poslove za koje su propisani posebni uslovi rada samo ako zaposleni ispunjava uslove za rad na tim poslovima. Zaposleni može da radi na poslovima iz stava 1. ovog člana samo na osnovu prethodno utvrđene zdravstvene sposobnosti za rad na tim poslovima od strane nadležnog zdravstvenog organa. 2)Opšta zaštita zaposlenih Zaposleni ima pravo na bezbednost i zaštitu života i zdravlja na radu, u skladu sa zakonom. Zaposleni je dužan da poštuje propise o bezbednosti i zaštiti života i zdravlja na radu kako ne bi ugrozio svoju bezbednost i zdravlje, kao i bezbednost i zdravlje zaposlenih i drugih lica. Zaposleni je dužan da obavesti poslodavca o svakoj vrsti potencijalne opasnosti koja bi mogla da utiče na bezbednost i zdravlje na radu. Zaposleni ne može da radi prekovremeno ako bi, po nalazu nadležnog zdravstvenog organa, takav rad mogao da pogorša njegovo zdravstveno stanje. Zaposleni sa zdravstvenim smetnjama, utvrđenim od strane nadležnog zdravstvenog organa u skladu sa zakonom, ne može da obavlja poslove koji bi izazvali pogoršanje njegovog zdravstvenog stanja ili posledice opasne za njegovu okolinu. Na poslovima na kojima postoji povećana opasnost od povređivanja, profesionalnih ili drugih oboljenja može da radi samo zaposleni koji, pored posebnih uslova utvrđenih pravilnikom, ispunjava i uslove za rad u pogledu zdravstvenog stanja, psihofizičkih sposobnosti i doba života, u skladu sa zakonom. 3)Zaštita omladine Zaposleni mlađi od 18 godina života ne može da radi na poslovima: 1) na kojima se obavlja naročito težak fizički rad, rad pod z emljom, pod vodom ili na velikoj visini; 2) koji uključuju izlaganje štetnom zračenju ili sredstvima koja su otrovna, kancerogena ili koja prouzrokuju nasledna oboljenja, kao i rizik po zdravlje zbog hladnoće, toplote, buke ili vibracije; 3) koji bi, na osnovu nalaza nadležnog zdravstvenog organa, mogli štetno i sa povećanim rizikom da utiču na njegovo zdravlje i život s obzirom na njegove psihofizičke sposobnosti. Zaposleni između navršene 18 i 21 godine života može da radi na poslovima iz člana 84. tač. 1) i 2) ovog zakona samo na osnovu nalaza nadležnog zdravstvenog organa kojim se utvrđuje da takav rad nije štetan za njegovo zdravlje. Troškove lekarskog pregleda iz člana 84. tačka 3) i člana 85. snosi poslodavac. Puno radno vreme zaposlenog mlađeg od 18 godina života ne može da se utvrdi u trajanju dužem od 35 časova nedeljno, niti dužem od osam časova dnevno. Zabranjen je prekovremeni rad i preraspodela radnog vremena zaposlenog koji je mlađi od 18 godina života. Zaposleni mlađi od 18 godina života ne može da radi noću, osim: 1) ako obavlja poslove u oblasti kulture, sporta, umetnosti i reklamne delatnosti; 2) kada je neophodno da se nastavi rad prekinut usled više sile, pod uslovom da takav rad traje određeno vreme i da mora da se završi bez odlaganja, a poslodavac nema na raspolaganju u dovoljnom broju druge punoletne zaposlene. Poslodavac je dužan da u slučaju iz stava 2. ovog člana obezbedi nadzor nad radom zaposlenog mlađeg od 18 godina života od strane punoletnog zaposlenog. XI 1)Nedeljni odmor Zaposleni ima pravo na nedeljni odmor u trajanju od najmanje 24 časa neprekidno. Nedeljni odmor se, po pravilu, koristi nedeljom. Poslodavac može da odredi drugi dan za korišćenje nedeljnog odmora ako priroda posla i organizacija rada to zahteva. Ako je neophodno da zaposleni radi na dan svog nedeljnog odmora, poslodavac je dužan da mu obezbedi odmor u trajanju od najmanje 24 časa neprekidno u toku naredne nedelje. 2)Vrste kolektivnih ugovora Kolektivni ugovor može da se zaključi kao opšti, poseban, i kod poslodavca. Opšti kolektivni ugovor i poseban kolektivni ugovor za određenu granu, grupu, podgrupu ili delatnost zaključuju se za teritoriju Republike Srbije. Poseban kolektivni ugovor zaključuje se za teritoriju jedinice teritorijalne autonomije ili lokalne samouprave. 3)Obavezno zdravstveno osiguranje je zdravstveno osiguranje kojim se zaposlenima i drugim građanima obuhvaćenim obaveznim zdravstvenim osiguranjem obezbeđuju pravo na zdravstvenu zaštitu i pravo na novčane naknade za slučajeve utvrđene ovim zakonom. Obavezno zdravstveno osiguranje obuhvata: 1) osiguranje za slučaj bolesti i povrede van rada; 2) osiguranje za slučaj povrede na radu ili profesionalne bolesti. XII 1)Kako se uređuju prava i odgovornosti iz radnog odnosa Prava, obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa, odnosno po osnovu rada, uređuju se ovim zakonom i posebnim zakonom, u skladu sa ratifikovanim međunarodnim konvencijama. Prava, obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa uređuju se i kolektivnim ugovorom i ugovorom o radu, a pravilnikom o radu, odnosno ugovorom o radu - samo kada je to ovim zakonom određeno. 2)Savet zaposlenih Zaposleni kod poslodavca koji ima više od 50 zaposlenih mogu obrazovati savet zaposlenih, u skladu sa zakonom.
Savet zaposlenih daje mišljenje i učestvuje u odlučivanju o ekonomskim i socijalnim pravima zaposlenih, na način i pod uslovima utvrđenim zakonom i opštim aktom. 3)Ko su učesnici u zaključivanju kolektivnog ugovora Opšti kolektivni ugovor zaključuju reprezentativno udruženje poslodavaca i reprezentativni sindikat osnovani za teritoriju Republike Srbije. Poseban kolektivni ugovor za granu, grupu, podgrupu ili delatnost zaključuju reprezentativno udruženje poslodavaca i reprezentativni sindikat osnovani za granu, grupu, podgrupu ili delatnost. Poseban kolektivni ugovor za teritoriju jedinice teritorijalne autonomije i lokalne samouprave zaključuju reprezentativno udruženje poslodavaca i reprezentativni sindikat osnovani za teritorijalnu jedinicu za koju se zaključuje kolektivni ugovor. Poseban kolektivni ugovor za javna preduzeća i javne službe zaključuju osnivač, odnosno organ koji on ovlasti, i reprezentativni sindikat. Poseban kolektivni ugovor za lica koja samostalno obavljaju delatnost u oblasti umetnosti ili kulture (samostalni umetnici) zaključuju reprezentativno udruženje poslodavaca i reprezentativni sindikat. Poseban kolektivni ugovor za sportiste, trenere i stručnjake u sportu zaključuju reprezentativno udruženje za sportsku delatnost u fizičkoj kulturi i reprezentativni sindikat. Kolektivni ugovor kod poslodavca za javna preduzeća i javne službe zaključuju osnivač, odnosno organ koji on ovlasti, reprezentativni sindikat kod poslodavca i poslodavac. U ime poslodavca kolektivni ugovor potpisuje direktor. Kolektivni ugovor kod poslodavca zaključuju poslodavac i reprezentativni sindikat kod poslodavca. U ime poslodavca kolektivni ugovor potpisuje direktor, odnosno preduzetnik. Ako nijedan od sindikata, odnosno nijedno od udruženja poslodavaca, ne ispunjava uslove reprezentativnosti u smislu ovog zakona, sindikati odnosno udruženja poslodavaca mogu zaključiti sporazum o udruživanju, radi ispunjenja uslova reprezentativnosti utvrđenih ovim zakonom i učestvovanja u zaključivanju kolektivnog ugovora. Ako kod poslodavca nije osnovan sindikat, zarada, naknada zarade i druga primanja zaposlenih mogu da se urede sporazumom. Sporazum se smatra zaključenim kada ga potpišu direktor, odnosno preduzetnik i predstavnik saveta zaposlenih ili zaposleni koji je dobio ovlašćenje od najmanje 50% od ukupnog broja zaposlenih kod poslodavca. Sporazum prestaje da važi danom stupanja na snagu kolektivnog ugovora. XIII 1)Odmor u toku radnog vremena Zaposleni koji radi puno radno vreme ima pravo na odmor u toku dnevnog rada u trajanju od najmanje 30 minuta. Zaposleni koji radi duže od četiri, a kraće od šest časova dnevno ima pravo na odmor u toku rada u trajanju od najmanje 15 minuta. Zaposleni koji radi duže od punog radnog vremena, a najmanje 10 časova dnevno, ima pravo na odmor u toku rada u trajanju od najmanje 45 minuta. Odmor u toku dnevnog rada ne može da se koristi na početku i na kraju radnog vremena. Vreme odmora iz st. 1-3. ovog člana uračunava s e u radno vreme. Odmor u toku dnevnog rada organizuje se na način kojim se obezbeđuje da se rad ne prekida, ako priroda posla ne dozvoljava prekid rada, kao i ako se radi sa strankama. Odluku o rasporedu korišćenja odmora u toku dnevnog rada donosi poslodavac. 2)Naknada štete Zaposleni je odgovoran za štetu koju je na radu ili u vezi s radom, namerno ili krajnjom nepažnjom, prouzrokovao poslodavcu, u skladu sa zakonom. Ako štetu prouzrokuje više zaposlenih, svaki zaposleni je odgovoran za deo štete koju je prouzrokovao. Ako se za zaposlenog iz stava 2. ovog člana ne može utvrditi deo štete koju je prouzrokovao, smatra se da su svi zaposleni podjednako odgovorni i štetu naknađuju u jednakim delovima. Ako je više zaposlenih prouzrokovalo štetu krivičnim delom sa umišljajem, za štetu odgovaraju solidarno. Postojanje štete, njenu visinu, okolnosti pod kojima je nastala, ko je štetu prouzrokovao i kako se naknađuje - utvrđuje poslodavac, u skladu sa opštim aktom, odnosno ugovorom o radu. Ako se naknada štete ne ostvari u skladu sa odredbama stava 5. ovog člana, o naknadi štete odlučuje nadležni sud. Zaposleni koji je na radu ili u vezi s radom namerno ili krajnjom nepažnjom prouzrokovao štetu trećem licu, a koju je naknadio poslodavac, dužan je da poslodavcu naknadi iznos isplaćene štete. Ako zaposleni pretrpi povredu ili štetu na radu ili u vezi sa radom, poslodavac je dužan da mu naknadi štetu, u skladu sa zakonom i opštim aktom. 3)Uslovi za sticanje prava iz PIO Osiguranik stiče pravo na starosnu penziju: 1) kad navrši 65 (muškarac), odnosno 60 (žena) godina života i najmanje 15 godina staža osiguranja; 2) kad navrši 40 (muškarac), odnosno 35 (žena) godina staža osiguranja i najmanje 53 godine života; 3) kad navrši 45 godina staža osiguranja. Invalidska penzija, Porodična penzija XIV 1)Prekovremeni rad Na zahtev poslodavca, zaposleni je dužan da radi duže od punog radnog vremena u slučaju više sile, iznenadnog povećanja obima posla i u drugim slučajevima kada je neophodno da se u određenom roku završi posao koji nije planiran (u daljem tekstu: prekovremeni rad). Prekovremeni rad ne može da traje duže od osam časova nedeljno, niti duže od četiri časa dnevno po zaposlenom. Zabranjen je prekovremeni rad i preraspodela radnog vremena zaposlenog koji je mlađi od 18 godina života. Dežurstvo u zdravstvenim ustanovama, kao prekovremeni r ad, uređuje se posebnim zakonom.
Zdravstvena ustanova može da uvede dežurstvo kao prekovremeni rad, ako organizacijom rada u smenama iz člana 76. ovog zakona ili preraspodelom radnog vremena nije u mogućnosti da obezbedi zdravstvenu zaštitu. Za vreme trajanja dežurstva zdravstveni radnik mora biti prisutan u zdravstvenoj ustanovi. Dežurstvo iz stava 1. ovog člana može da se uvede noću, u dane državnog praznika i nedeljom. Dežurstvo koje se uvodi noću počinje posle druge smene, a završava se početkom rada prve smene. Odluku o uvođenju i obimu dežurstva na nivou zdravstvene ustanove, kao i po zdravstvenom radniku, donosi direktor zdravstvene ustanove. Zdravstvenom radniku dežurstvo ne može trajati duže od deset časova nedeljno. Izuzetno od stava 6. ovog člana direktor zdravstvene ustanove može doneti odluku da za određenog zdravstvenog radnika dežurstvo traje i duže, a najviše do 20 časova nedeljno, u zavisnosti od delatnosti zdravstvene ustanove, raspoloživog kadra, kao i organizacije zdravstvene službe na teritoriji koju pokriva zdravstvena ustanova. Ministarstvo daje saglasnost na odluku iz stava 7. ovog člana, uz prethodno pribavljeno mišljenje nadležnog zavoda za javno zdravlje. Zdravstveni radnik za koga je odlukom direktora zdravstvene ustanove uvedeno dežurstvo ima pravo na uvećanu zaradu za dežurstvo kao prekovremeni rad, u skladu sa zakonom i propisima kojima se uređuje rad. 2)Raspored korišćenja godišnjeg odmora U zavisnosti od potrebe posla, poslodavac odlučuje o vremenu korišćenja godišnjeg odmora, uz prethodnu konsultaciju zaposlenog. Rešenje o korišćenju godišnjeg odmora z aposlenom se dostavlja najkasnije 15 dana pre datuma određenog za početak korišćenja godišnjeg odmora. Ako poslodavac ne dostavi zaposlenom rešenje, smatra se da je zaposlenom uskratio pravo na godišnji odmor. Poslodavac može da izmeni vreme određeno za korišćenje godišnjeg odmora ako to zahtevaju potrebe posla, najkasnije pet radnih dana pre dana određenog za korišćenje godišnjeg odmora. 3)Obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje Obavezno osigurana lica (u daljem tekstu: osiguranici), u smislu ovog zakona, jesu: 1) zaposleni (u daljem tekstu: osiguranik zaposleni); 2) lica koja samostalno obavljaju delatnost (u daljem tekstu: osiguranik samostalnih delatnosti); 3) poljoprivrednici (u daljem tekstu: osiguranik poljoprivrednik). Ako lice istovremeno ispunjava uslove za osiguranje po više osnova iz stava 1. ovog člana, osnov osiguranja određuje se na taj način što postojanje osnova osiguranja po prethodnoj tački isključuje osnov osiguranja i z naredne tačke. Obaveze za plaćanje doprinosa po osnovu osiguranja utvrđuju se u skladu sa ovim zakonom. XV 1)Dužnost zaposlenog Zaposleni je dužan: 1) da savesno i odgovorno obavlja poslove na kojima radi; 2) da poštuje organizaciju rada i poslovanja kod poslodavca, kao i uslove i pravila poslodavca u vezi sa ispunjavanjem ugovornih i drugih obaveza iz radnog odnosa; 3) da obavesti poslodavca o bitnim okolnostima koje utiču ili bi mogle da utiču na obavljanje poslova utvrđenih ugovorom o radu; 4) da obavesti poslodavca o svakoj vrsti potencijalne opasnosti za život i zdravlje i nastanak materijalne štete. 2)Upućivanje na rad kod drugog poslovaca Zaposleni može da bude privremeno upućen na rad kod drugog poslodavca na odgovarajući posao ako je privremeno prestala potreba za njegovim radom, dat u zakup poslovni prostor ili zaključen ugovor o poslovnoj saradnji, dok traju razlozi za njegovo upućivanje, a najduže godinu dana. Zaposleni može, uz svoju saglasnost, u slučajevima iz stava 1. ovog člana i u drugim slučajevima utvrđenim opštim aktom ili ugovorom o radu, da bude privremeno upućen na rad kod drugog poslodavca i duže od godinu dana, dok traju razlozi za njegovo upućivanje. Zaposleni može da bude privremeno upućen u smislu stava 1. ovog člana u drugo mesto rada ako su ispunjeni uslovi iz člana 173. stav 1. tačka 2) ovog zakona. Zaposleni sa poslodavcem kod koga je upućen na rad zaključuje ugovor o radu na određeno vreme. Ugovorom o radu zaposlenom se ne mogu utvrditi manja prava od prava koja je imao kod poslodavca koji ga je uputio na rad. Po isteku roka na koji je upućen na rad kod drugog poslodavca zaposleni ima pravo da se vrati na rad kod poslodavca koji ga je uputio. 3)Nadzor nad Zakona o radu Nadzor nad primenom ovog zakona, drugih propisa o radnim odnosima, opštih akata i ugovora o radu, kojima se uređuju prava, obaveze i odgovornosti zaposlenih vrši inspekcija rada. U vršenju inspekcijskog nadzora, inspektor rada je ovlašćen da rešenjem naloži poslodavcu da u određenom roku otkloni utvrđene povrede zakona, opšteg akta i ugovora o radu. Poslodavac je dužan da, najkasnije u roku od 15 dana od dana isteka roka za otklanjanje utvrđene povrede, obavesti inspekciju rada o izvršenju rešenja. Inspektor rada podneće zahtev za pokretanje prekršajnog postupka ako nađe da je poslodavac, odnosno direktor ili preduzetnik, povredom zakona ili drugih propisa kojima se uređuju radni odnosi izvršio prekršaj. Ako inspektor rada nađe da je rešenjem poslodavca o otkazu ugovora o radu očigledno povređeno pravo zaposlenog, a zaposleni je poveo radni spor, na zahtev zaposlenog odložiće svojim rešenjem izvršenje tog rešenja - do donošenja pravnosnažne odluke suda. Zaposleni može podneti zahtev iz stava 1. ovog člana u roku od 30 dana od dana pokretanja radnog spora.
Inspektor rada je dužan da donese rešenje o odlaganju izvršenja rešenja poslodavaca o otkazu ugovora o radu u roku od 15 dana od dana podnošenja zahteva zaposlenog, ako su ispunjeni uslovi iz st. 1. i 2. ovog člana. Protiv rešenja inspektora rada može se izjaviti žalba ministru u roku od osam dana od dana dostavljanja rešenja. Žalba na rešenje iz člana 271. ovog zakona ne odlaže izvršenje rešenja. Ministar je dužan da u roku od 15 dana od dana prijema žalbe odluči po žalbi. Protiv konačnog rešenja iz člana 271. stav 1. ovog zakona ne može da se pokrene upravni spor. XVI 1)Međusobni odnos Zakona, kolektivnog ugovora, pravilnika o radu i ugovora o radu Kolektivni ugovor i pravilnik o radu (u daljem tekstu: opšti akt) i ugovor o radu ne mogu da sadrže odredbe kojima se zaposlenom daju manja prava ili utvrđuju nepovoljniji uslovi rada od prava i uslova koji su utvrđeni zakonom. Opštim aktom i ugovorom o radu mogu da se utvrde veća prava i povoljniji uslovi rada od prava i uslova utvrđenih zakonom, kao i druga prava koja nisu utvrđena zakonom, osim ako zakonom nije drukčije određeno. Ako opšti akt i pojedine njegove odredbe utvrđuju nepovoljnije uslove rada od uslova utvrđenih zakonom, primenjuju se odredbe zakona. Pojedine odredbe ugovora o radu kojima su utvrđeni nepovoljniji uslovi rada od uslova utvrđenih zakonom i opštim aktom, odnosno koje se zasnivaju na netačnom obaveštenju od strane poslodavca o pojedinim pravima, obavezama i odgovornostima zaposlenog - ništave su. Posebnim kolektivnim ugovorom ne mogu se utvrditi manja prava i nepovoljniji uslovi rada zaposlenom od prava i uslova utvrđenih opštim kolektivnim ugovorom koji obavezuje poslodavce koji su članovi udruženja poslodavaca koje zaključuje taj poseban kolektivni ugovor. Kolektivnim ugovorom kod poslodavca ne mogu se utvrditi manja prava i nepovoljniji uslovi rada zaposlenom od prava i uslova utvrđenih opštim, odnosno posebnim kolektivnim ugovorom koji obavezuje tog poslodavca. Ništavost odredaba ugovora o radu utvrđuje se pred nadležnim sudom. Pravo da se zahteva utvrđivanje ništavosti ne zastareva. 2) Zaštita invalida Član 101 Zaposlenom invalidu rada poslodavac je dužan da obezbedi obavljanje poslova prema preostaloj radnoj sposobnosti. Zaposlenom kod koga je, u skladu sa propisima o penzijskom i invalidskom osiguranju, utvrđeno da postoji opasnost od nastanka invalidnosti na određenim poslovima - poslodavac je dužan da obezbedi obavljanje drugog odgovarajućeg posla. Član 102 Poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji odbije da prihvati posao u smislu člana 101. ovog zakona. 3) Pravo na zdravstvenu zaštitu Građanin Republike Srbije (u daljem tekstu: Republika), kao i drugo lice koje ima prebivalište ili boravište u Republici, ima pravo na zdravstvenu zaštitu, u skladu sa zakonom, i dužnost da čuva i unapređuje svoje i zdravlje drugih građana, kao i uslove životne i radne sredine. XVI 1)Kako se uređuju prava u radnom odnosu Kolektivni ugovor i pravilnik o radu (u daljem tekstu: opšti akt) i ugovor o radu ne mogu da sadrže odredbe kojima se zaposlenom daju manja prava ili utvrđuju nepovoljniji uslovi rada od prava i uslova koji su utvrđeni zakonom. Opštim aktom i ugovorom o radu mogu da se utvrde veća prava i povoljniji uslovi rada od prava i uslova utvrđenih zakonom, kao i druga prava koja nisu utvrđena zakonom, osim ako zakonom nije drukčije određeno. Ako opšti akt i pojedine njegove odredbe utvrđuju nepovoljnije uslove rada od uslova utvrđenih zakonom, primenjuju se odredbe zakona. Pojedine odredbe ugovora o radu kojima su utvrđeni nepovoljniji uslovi rada od uslova utvrđenih zakonom i opštim aktom, odnosno koje se zasnivaju na netačnom obaveštenju od strane poslodavca o pojedinim pravima, obavezama i odgovornostima zaposlenog - ništave su. Posebnim kolektivnim ugovorom ne mogu se utvrditi manja prava i nepovoljniji uslovi rada zaposlenom od prava i uslova utvrđenih opštim kolektivnim ugovorom koji obavezuje poslodavce koji su članovi udruženja poslodavaca koje zaključuje taj poseban kolektivni ugovor. Kolektivnim ugovorom kod poslodavca ne mogu se utvrditi manja prava i nepovoljniji uslovi rada zaposlenom od prava i uslova utvrđenih opštim, odnosno posebnim kolektivnim ugovorom koji obavezuje tog poslodavca. Ništavost odredaba ugovora o radu utvrđuje se pred nadležnim sudom. Pravo da se zahteva utvrđivanje ništavosti ne zastareva. 2) Skraćeno radno vreme Zaposlenom koji radi na naročito teškim, napornim i za zdravlje štetnim poslovima, utvrđenim zakonom ili opštim aktom, na kojima i pored primene odgovarajućih mera bezbednosti i zaštite života i zdravlja na radu, sredstava i opreme za ličnu zaštitu na radu postoji povećano štetno dejstvo na zdravlje zaposlenog - skraćuje se radno vreme srazmerno štetnom dejstvu uslova rada na zdravlje i radnu sposobnost zaposlenog, a najviše 10 časova nedeljno (poslovi sa povećanim rizikom). Skraćeno radno vreme utvrđuje se na osnovu stručne analize, u skladu sa zakonom. Zaposleni koji radi skraćeno radno vreme ima sva prava iz radnog odnosa kao da radi sa punim radnim vremenom. 3) Prava iz PIO Pravo na starosnu penziju ostvaruje se posle prestanka osiguranja. Prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja prestaju kada, u toku njihovog korišćenja, prestanu da postoje uslovi za sticanje i ostvarivanje tih prava. Prava iz stava 1. ovog člana prestaju i kad korisnik ostvari pravo iz ovog osiguranja kod organizacije za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje države koja je formirana na području prethodne Jugoslavije, ako međunarodnim ugovorom nije drugačije određeno.
Korisniku penzije iz stava 2. ovog člana koji ispunjava uslove za sticanje prava na penziju propisane ovim zakonom ponovo se utvrđuje pravo na penziju, pri čemu se ne uzima u obzir penzijski staž na osnovu koga je organizacija za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje države formirane na području prethodne Jugoslavije utvrdila pravo na penziju. Starosna penzija isplaćuje se od dana ispunjenja uslova, ako je zahtev podnet u roku od šest meseci od dana ispunjenja uslova propisanih za sticanje prava, odnosno od dana prestanka osiguranja, a ako je zahtev podnet po isteku toga roka, od dana podnošenja zahteva i za šest meseci unazad. Porodična penzija isplaćuje se od dana utvrđenog u stavu 1. ovog člana, pod uslovom da podnosilac zahteva u tom periodu nije bio u osiguranju.
