prirucnik za pripremu strucnog ispita masinstvo novembar 2…

Osnovna verzija PRIRUČNIK ZA PRIPREMU STRU ČNOG ISPITA IZ MAŠINSTVA

NOVEMBAR 2007

UDK 621(76)-861 PRIRU ČNIK ZA PRIPREMU STRU ČNOG ISPITA IZ MAŠINSTVA sedmo, dopunjeno izdanje Za štampu priredili Miodrag Isailovi ć, dipl.inž.maš. Dr Martin Bogner, dipl.inž.maš. Dušan Đuričić, dipl.inž.maš. Izdavač Savez mašinskih i elektrotehni čkih inženjera i tehni čara Srbije (SMEITS) Kneza Miloša 7a/II, 11001 Beograd Urednik  Dr Aleksandar Petrovi ć, dipl.inž.maš. Za izdavača Miloš Galebovi ć Slog SMEITS NOVEMBAR 2007.

SADRŽAJ 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11

Uvod Poslovi izgradnje za koje je potrebno imati licencu Poslovi izgradnje za koje je potrebno imati samo položen stru čni ispit Ko ima pravo da polaže stru čni ispit Prijavljivanje za polaganje stru čnog ispita Izbor teme za pismeni stru čni rad Ispitni rokovi Naknada za polaganje ispita Stručni ispit Opšti deo stru čnog ispita Posebni deo stručnog ispita

11.1 11.1.1 11.1.2 11.1.3 11.1.4 11.2 11.2.1 11.2.2

Pismeni deo ispita Izrada pismenog stručnog rada (projekta) Tehnička obrada stručnog rada Dostavljanje stručnog rada Ocenjivanje stručnog rada Usmeni deo ispita Odbrana stručnog rada Poznavanje zakona, tehničkih normativa, standarda i drugih propisa iz oblasti iz koje se polaže stručni ispit 11.2.3 Pravni izvori za usmeni deo ispita 11.2.3.1 Izgradanja objekata 11.2.3.2 Grejanje i ventilacija 11.2.3.3 Zaštita životne sredine 11.2.3.4 Zaštita na radu- opšti propisi 11.2.3.5 Zaštita na radu- propisi za industrijske grane 11.2.3.6 Sudovi pod pritiskom 11.2.3.7 Zapaljivi gasovi 11.2.3.8 Zapaljive tečnosti 11.2.3.9 Zaštita od požara 11.2.3.10 Transportni uređaji 11.2.3.11 Energetika 11.2.3.12 Čelične konstrukcije 11.2.3.13 Opšti propisi 11.2.3.14 Standardi

12. 13. 14. 15. 16.

Ocenjivanje Popravni ispit Odustajanje od ispita Uverenje o stručnom ispitu Pripremni seminar Literatura  Prilog 1. Projektni zadataka za izradu glavnog mašinskog projekta instalacija centralnog   grejanja  Prilog 2. Projektni zadataka za izradu glavnog mašinskog projekta instalacija klimatizacije  Prilog 3. Projektni zadataka za izradu glavnog mašinskog projekta vrelovodne kotlarnice kapaciteta 2x 9,3 MW Prilog 4 Projektni zadatak za izradu glavnog mašinsko – tehnološkog   projekta Pogona za proizvodnju traktorskih diferencijala  Prilog 5. Izgled naslovne strane pismenog struč nog rada  Prilog 6. Detalj situacije objekta  Prilog 7. Izgled sastavnice na crtežima

1.UVOD Zakonom o planiranju i izgradnji (″Službeni glasnik RS ″ broj 47/2003 i 34/2006) uveden je niz novina u pogledu sticanja prava na bavljenje poslovima vezanim za izradu tehni čke dokumentacije i građenje objekata. Uvedena je li čna licenca za odgovornog planera, urbanistu, projektanta i izvo đača radova a položen stru čni ispit je jedan od uslova za dobijanje te licence. Licencu za odgovornog projektanta mašinskih instalacija može da stekne lice sa visokom stru čnom spremom mašinske struke odgovaraju ćeg smera sa položenim stru čnim ispitom i najmanje tri godine radnog iskustva sa stručnim rezultatima na izradi tehni čke dokumentacije i sa preporukom najmanje dva odgovorna  projektanta ili Inženjerske komore. Stru čnim rezultatima za projektanta smatraju se rezultati ostvareni na rukovo đenju i izradi ili saradnji najmanje na dva projekta. Licencu za odgovornog izvođača mašinskih instalacija može da stekne lice sa visokom stru čnom spremom mašinske struke odgovarajućeg smera sa položenim stručnim ispitom, najmanje tri godine radnog iskustva sa visokom stru čnom spremom i sa stru čnim rezultatima na građenju objekata. Licencu za odgovornog izvođača radova može da stekne i lice sa višom školskom spremom mašinske struke, odgovaraju ćeg smera, sa položenim stru čnim ispitom, sa najmanje 5 godina radnog iskustva sa višom stru čnom spremom i sa stručnim rezultatima na građenju objekata. Stru čnim rezultatima na gra đenju objekata smatraju se rezultati ostvareni na rukovo đenju građenjem ili saradnji na građenju najmanje dva objekta. Statutom Inženjerske komore ( ″Službeni glasnik RS ″, br.88/2005) predvi đene su sledeće licence za mašinsku struku:

Visoka stručna sprema 330 332 333 334 430 432 433 434

Odgovorni projektant termotehnike, termoenergetike, procesne i gasne tehnike, Odgovorni projektant mašinskih instalacija objekata vodosnabdevanja i industrijskih voda, hidrotehnike i hidroenergetike Odgovorni projektant transportnih sredstava, skladišta i mašinskih konstrukcija i tehnologije Odgovorni projektant mašinskih delova skretnica, železni čke opreme i pribora Odgovorni izvo đač radova termotehnike, termoenegetike, procesne i gasne tehnike, Odgovorni izvo đač radova mašinskih instalacija objekata vodosnabdevanja i industrijskih voda, hidrotehnike i hidroenergetike Odgovorni izvo đač radova transportnih sredstava, skladišta i mašinskih konstrukcija i tehnologije Odgovorni izvo đač radova mašinskih delova skretnica, železni čke opreme i pribora

Viša školska sprema

830

Odgovorni izvo đač mašinskih instalacija: - instalacije grejanja i provetravanja, - rashladne instalacije pod uslovom da temperatura vazduha u hla đenoj prostoriji nije niža od -10 0C, - kućne kotlarnice i ku ćne toplotno-predajne stanice, - instalacije za skladištenje i distribuciju čvrstih i te čnih goriva , - instalacije gasne tehnike za skladištenje i transport prirodnog i drugih gorivih

-

gasova, instalacije za koriš ćenje obnovljivih vidova energije-sun čeve energije, energije vetra, geotermalnih voda, biomase, gorivog i industrijskog otpada, instalacije za razvod fluida u proizvodnim procesima i za pneumatski i hidraulični transport, instalacije za transport i skladištenje rasutog tereta, instalacije u okviru linija metaloprera đivačke industrije, instalacije sistema za automatsko upravljanje.

Lica sa završenom višom ili srednjom školskom spremom odgovarajuće struke mogu da rukovode građenjem stambenih i pomoćnih objekata za svoje potrebe i potrebe članova  porodičnog domaćinstva kao i izvođenjem pojedinih građevinsko-zanatskih i instalaterskih radova, radova na unutrašnjem uređenju objekata i uređenju terena pod uslovom da imaju  položen stručni ispit. Za ovu grupu poslova nije predviđeno izdavanje lične licence. Stručni ispit koji je kao uslov za obavljanje navedenih poslova propisan zakonom polaže se  pred komisijom koju obrazuje Ministar za infrastrukturu.

2.POSLOVI IZGRADNJE OBJEKATA ZA KOJE JE POTREBNO IMATI LICENCU Zakon o planiranju i izgradnji propisuje da licencu za odgovornog projektanta moraju imati lica koja: -učestvuju u izradi prethodne studije opravdanosti i studije opravdanosti, -izrađuju tehni čku dokumentaciju (generalne, idejne, glavne i izvo đačke projekte i  projekte izvedenog objekta), -vrše tehničku kontrolu glavnih projekata, -vrše reviziju (stručnu kontrolu) projekata za objekte iz čl.89 st.4 Licencu za odgovornog izvo đača radova moraju imati lica koja: -rukovode građenjem objekata odnosno izvo đenjem radova, -vrše stručni nadzor tokom građenja objekata -vrše tehnički pregled objekata Licencu za odgovornog planera, odgovornog urbanistu, odgovornog projektanta odgovornog izvođača radova izdaje : Inženjerska komora Srbije, 11000 Beograd, Kneza Miloša br.9 poštanski fah 73-35, telefoni: predsednik 32 48 585, mati čna sekcija projektanata 32 35 515, mati čna sekcija izvođača radova 32 33 956, faks: 32 48 586 E-mail [email protected]

www.ingkomora.org.yu Poslovi konstruisanja mašina, ure đaja i alata i instalacija na njima (hidraulika, pneumatika i dr.), razrade tehnologije proizvodnje i zavarivanja, kontrole proizvodnih procesa, održavanja postrojenja i mašina, rukovođenja proizvodnim i drugim procesima i sl. - nisu u vezi sa izgradnjom ili rekonstrukcijom objekata i za obavljanje tih poslova ne zahteva se posedovanje licence a samim tim

ni polaganje stru čnog ispita.

3.POSLOVI IZGRADNJE OBJEKATA ZA KOJE JE POTREBNO IMATI SAMO POLOŽEN STRUČNI ISPIT Rukovođenje građenjem stambenih i pomo ćnih objekata za svoje potrebe i potrebe članova  porodičnog domaćinstva kao i izvo đenjem pojedinih gra đevinsko-zanatskih i instalaterskih radova, radova na unutrašnjem ure đenju objekata i uređenju terena. radova mogu vršiti lica sa završenom višom ili srednjom školskom spremom odgovaraju će struke i sa položenim stručnim ispitom. Za ostale poslove poput konstruisanja, razrade tehnoloških postupaka, održavanja i sl. ne zahteva se  polaganje stru čnog ispita.

4.KO IMA PRAVO DA POLAŽE STRU ČNI ISPIT Stručni ispit mogu da polažu lica koja imaju visoku, višu i srednju školsku spremu mašinske struke. Pravo na polaganje stru čnog ispita sti če se sa najmanje dve godine radnog iskustva na odgovarajućim poslovima (poslovi u vezi izgradnje objekata navedeni u prethodnom stavu). Lice koje je položilo stru čni ispit za niži stepen stru čne spreme a naknadno završi viši stepen polaže samo  poseban deo ispita predvi đ’n za taj stepen. Licima koja su položila stru čni ispit prema drugim  propisima (napr. za rad u pedagoškoj struci, za rad u državnim organima i dr.) priznaje se opšti deo ispita a polažu samo poseban deo stru čnog ispita koji odgovara stepenu stru čne spreme. Lica koja su  položila stru čni ispit kojim je izvršena provera stru čne osposobljenosti za rad na poslovima u vezi izgradnje objekata, po propisima koji su bili na snazi u vreme njihovog polaganja, kao i lica kojima  je tim propisima priznato pravo vršenja odre đenih poslova, ispunjavaju i dalje uslove za vršenje tih  poslova i ne preba ponovo da polažu stru čni ispit.

5.PRIJAVLJIVANJE ZA POLAGANJE STRUČNOG ISPITA Pismenu prijavu za polaganje stru čnog ispita podnosi kandidat. Prijava se popunjava čitko (pisaćom mašinom ili štampanim slovima) u jednom primerku i bez takse. Prijava se podnosi Savezu mašinskih i elektrotehničkih inženjera i tehničara Srbije, Beograd, ul.Kneza Miloša br.7a/II, 11000 Beograd , sa naznakom struke za koju se kandidat prijavljuje. Prijava se može  poslati i poštom. Pored prijave, kandidat podnosi: 1. izvod iz matične knjige rođenih (u sudu ili opštini overena fotokopija ili prepis izvoda), 2. diplomu ili svedo čanstvo o završenoj školi (u sudu ili opštini overena fotokopija ili prepis), 3.  potvrdu izdatu od strane preduze ća ili druge organizacije o vrsti poslova na kojima je kandidat trenutno radi ili je radio a koji spadaju u poslove u vezi izgradnje objekata i to najmanje dve godine pre podnošenja prijave za polaganje stru čnog ispita (projektovanje, gra đenje, nadzor, tehnički pregledi objekata, kontrola tehni čke dokumentacije i dr.) sa ste čenom školskom spremom u vreme podnošenja prijave za polaganje stru čnog ispita 4.  predlog teme (glavnog projekta) za pismeni stručni rad, sa opširnijim projektnim zadatkom, kao obrazloženjem odnosno opisom predmeta teme.  Na osnovu prijave i priloženih dokaza komisija utvr đuje da li kandidat ispunjava propisane uslove i donosi rešenje kojim se predložena tema prihvata ili odre đuje odgovaraju ća tema za pismeni rad, zatim određuje ispitivača pod čijim će se nadzorom izrađivati pismeni rad kao i rok za dostavljanje  pismenog rada. Rešenje se dostavlja kandidatu na adresu navedenu u prijavi.

6.IZBOR TEME ZA PISMENI STRUČNI RAD Za visoku školsku spremu mogu se predlagati teme koje se odnose na projekte za gra đenje složenijih i tehni čki i tehnološki specifi čnih objekata ili složenih rekonstrukcija, projekte složenih  postrojenja, ure đaja i instalacija kao i mašinsko-tehnoloških projekata i rešenja za složene i tehni čki i tehnološki specifi čne industrijske i druge privredne objekte. Za višu stručnu spremu mogu se predlagati teme koje se odnose na projekte za gra đenje manje složenih objekata ili razradu glavnih projekata za takve objekte, manje složenih postrojenja, ure đaja i instalacija, izradu mašinsko-tehnoloških projekata za manje složene objekte ili tehnološka rešenja za te objekte i sl. Za srednju stručnu spremu mogu se predlagati teme koje se odnose na projekte jednostavnijih objekata, projekte rekonstrukcija takvih objekata, projekte unutrašnjih instalacijai ure đaja i sl. Projektnim zadatkom koji se prilaže uz predlog teme treba da budu definisane tehni čkotehnološke i eksploatacione karakteristike objekta, opreme i instalacija program proizvodnje po asortimanu i  planiranim godišnjim koli činama za krajnju fazu) kao i posebni uslovi koji su od zna čaja za funkciju objekta (zaštita na radu, zaštita od požara, zaštita životne sredine i sl.). Radi lakšeg sagledavanja obima teme projektni zadatak treba da bude dopunjen podacima napr. o gabaritima objekta ili opreme, vrsti materija koje u čestvuju u tehnološkim procesima, karakteristikama opreme, kapacitetima i sl.  Prilozi 1,2,3 i 4

sadrže primere projektnih zadataka.

7.ISPITNI ROKOVI Ispiti se održavaju tri puta godišnje.Ispitni rokovi su slede ći: Februarski rok; ispiti se prijavljuju do 15 novembra, ispit se polaže krajem februara ili  početkom marta Junski rok; ispiti se prijavljuju do 1 marta, ispit se polaže polovinom juna, Novembarski rok; ispiti se prijavljuju do 1 septembra, ispit se polaže krajem novembra ili  početkom decembra.

8.NAKNADA ZA POLAGANJE STRU ČNOG ISPITA Troškove polaganja stručnog ispita, kao i troškove polaganja popravnog ispita, snosi lice koje polaže stručni ispit ili preduzeće odnosno drugo pravno lice u kome je kandidat zaposlen. Naknadu za polaganje određuje Ministarstvo za infrastrukturu, uoči svakog ispitnog roka. Obaveštenje o visini troškova polaganja stručnog ispita kandidat dobija zajedno sa pozivom na ispit, po pravilu 15 dana pre polaganja. Prilikom predaje pismenog stručnog rada kandidati su dužni da prilože dokaz o izvršenoj uplati troškova polaganja ispita.

9.STRUČNI ISPIT Stručni ispit se polaže na na čin propisan Pravilnikom o uslovima, programu i na činu polaganja stručnog ispita u oblasti izrade tehni čke dokumentacije i građenja (″Službeni glasnik RS ″, broj 18/2004 i 47/2006) i sastoji se od: - opšteg dela - posebnog dela. Opšti deo stručnog ispita polaže se prema jedinstvenom programu. Poseban deo stručnog ispita obuhvata: 1.Pismeni deo ispita:

- izradu pismenog stru čnog rada, odnosno glavnog projekta; 2.Usmeni deo ispita: -odbranu stručnog rada; - proveru poznavanja zakona, tehni čkih propisa, normativa, standarda i drugih koje kandidat polaže stru čni ispit.

propisa iz oblasti iz

Opšti deo i usmeni deo ispita polažu se istog dana.

10.OPŠTI DEO STRUČNOG ISPITA Opšti deo ispita polaže se usmeno. Opšti deo stru čnog ispita ne polažu kandidati koji su stru čni ispit  položili po odredbama drugih propisa pod uslovom da program ispita u sadržinskom smislu odgovara programu stru čnih ispita u tehni čkoj struci. O osloba đanju od polaganja opšteg dela stručnog ispita odlu čuje komisija na zahtev kandidata Opšti deo stru čnog ispita obuhvata slede će gradivo:

1.Društveno i ekonomsko ure đenje: Republika Srbija - osnovi ustavnog ure đenja Republike Srbije; slobode prava i dužnosti čoveka i građanina po Ustavu RS; ekonomsko i socijalno ure đenje;  prava i dužnosti Republike Srbije; republi čki organi (Narodna skupština, Predsednik Republike, Vlada Republike Srbije, sudovi i javna tužilaštva); ustavnost i zakonitost; teritorijalna organizacija Republike Srbije (Autonomna pokrajina Vojvodina, Autonomna pokarjina Kosovo i Metohija), opština, grad Beograd); donošenje i promena Ustava RS.

2.Radni odnosi : Osnovna prava, obaveze i odgovornosti po osnovu rada i zabrana diskriminacije; zasnivanje radnog odnosa (uslovi za zasnivanje radnog odnosa, ugovor o radu, stupanje na rad, probni rad, radni odnos na određeno vreme, radni odnos za obavljanje  poslova sa poveđanim rizikom, radni odnos sa nepunim radnim vremenom, radni odnos za obavljenje poslova van prostorija poslodavca, radni odnos sa kućnim pomoćnim osobljem,  pripravnici); radno vreme (puno radno vreme, nepuno radno vreme, skraćeno radno vreme,  prekovremeni rad, raspored radnog vremena, preraspodela radnog vremena, noćni rad); odmori i odsustva (odmori zaposlenih, odmor u toku dnevnog rada, dnevni i nedeljni odmor, godišnji odmor, odsustvo uz naknadu- plaćeno odsustvo, neplaćeno odsustvo, mirovanje radnog odnosa); zaštita zaposlenih (opšta zaštita, posebna zaštita žena i omladine, zaštita materinstva, porodiljsko odsustvo, odsustvo radi nege deteta, odsustvo sa rada radi posebne nege deteta ili druge osobe, zabrana otkaza, zaštita invalida, obaveštenje o privremenoj sprečenosti za rad); zarada, naknada zarade i ostala primanja (zarada, uvećana zarada, minimalna zarada, naknada zarade, naknada troškova i druga primanja, zaštita zarade i naknade zarade); zabrana diskriminacije, naknada štete; prestanak radnog odnosa (slučajevi  prestanka radnog odnosa, prestanak radnog odnosa nezavisno od volje poslodavca i zaposlenog, otkaz od strane zaposlenog, otkaz od strane poslodavca, postupak u slučaju otkaza, nezakoniti otkaz, udaljenje zaposlenog sa rada, višak zaposlenih, pravo na otpremninu i druga prava po prestanku radnog odnosa); ostvarivanje i zaštita prava zaposlenih (ovlašćenje za odlučivanje o pravima i obavezama, arbitraža, sudska zaštita, rokovi zastarelosti potraživanja iz radnog odnosa); posebni oblici rada i radna knjižica (privremeni i povremeni poslovi, ugovor o delu, samozapošljavanje); savet i sindikat zaposlenih; kolektivni ugovori (predmet i oblik kolektivnog ugovora, vrste kolektivnih ugovora, učesnici u zaključivanju kolektivnog ugovora prema vrsti kolektivnog ugovora, odbor za pregovore, postupak i ovlašćenja za pregovaranje i zaključivanje kolektivnog

ugovora, primena kolektivnih ugovora, važnje i otkaz kolektivnog ugovora, rešavanje sporova, registracija i objavljivanje kolektivnog ugovora); inspekcijski nadzor nad  priomenom Zakona o radu, drugih propisa o radnim odnosima, opštih akata i ugovora o radu kojima se uređuju prava, obaveze i odgovornosti zaposlenih. 3.Upravni postupak  Dužnost postupanja po zakonu- državni organi kada u upravnim stvarima rešavaju o pravima, obavezama ili pravnim interesima fizi čkog lica, pravnog lica ili druge stranke i preduze ća i druge organizacije kada u vršenju javnih ovlaš ćenja, koja su ima poverena zakonom, rešavaju o pravima, obavezama ili pravnim interesima fizi čkog lica, pravnog lica ili druge stranke; osnovna načela upravnog postupka - na čelo zakonitosti, na čelo zaštite interesa gra đana i zaštite javnog interesa, načelo efikasnosti, na čelo istine, načelo saslušanja stranke, na čelo ocene dokaza, načelo samostalnosti u rešavanju, na čelo dvostepenosti u rešavanju (pravo na žalbu), na čelo pravosnažnosti rešenja, načelo ekonomičnosti postupka, na čelo pružanja pomo ći stranci, upotreba jezika i pisma u  postupku; nadležnost u upravnom postupku- stvarna nadležnost, mesna nadležnost; stranka u upravnom postupku- strana čka sposobnost, procesna sposobnost i strana čka legitimacija, zastupanje stranke (zakonski zastupnik, privremeni zastupnik , zajedni čki predstavnik, punomo ćnik); pokretanje upravnog postupka (po zahtevu stranke, po službenoj dužnosti, spajanje stvari u jedan postupak, izmene zahteva, odustajanje od zahteva, poravnanje); dokazivanje u upravnom postupku (isprave, uverenje kao poseban vid isprave, svedoci, izjava stranke, veštaci i tuma či, uviđaj, obezbeđenje dokaza); dostavljanje (posredno i obavezno li čno dostavljanje, posebni slu čajevi dostavljanja); rokovi( rokovi odre đeni zakonom i rokovi koje odre đuje službeno lice); rešenje u upravnom  postupku- oblik (pismena forma) i sastavni delovi rešenja (uvod, dispozitiv, obrazloženje, pouka o  pravnom leku, broj rešenja, datum donošenja, potpis službenog lica i pe čat organa), rok za izdavanje rešenja; žalba, dejstvo žalbe, postupak po žalbi (rad prvostepenog organa po žalbi, rešavanje žalbe od strane drugostepenog organa); izvršno, kona čno i pravosnažno rešenje; izvršenje rešenja (postupak izvršenja, obustava izvršenja, odlaganje izvršenja, administrativno izvršenje, izvršenje  putem prinude, izvršenje radi obezbe đenja i privremeni zaklju čak o obezbeđenju); troškovi upravnog  postupka, osloba đanje od obaveze plaćanja troškova. Pravni izvori za opšti deo stru čnog ispita: 1 Ustav Republike Srbije ( Službeni glasnik Republike Srbije, broj 79/2006); 2 Povelja o ljudskim i manjinskim pravima i gra đanskim slobodama ( ″Službeni list Srbije i Crne Gore″, broj 6/2003); 3 Zakon o radu ( Službeni glasnik Republike Srbije, broj 24/2005, 61/2005); 4 Zakon o opštem upravnom postupku ( Službeni list SRJ, broj 33/97 i 31/2001);

11.POSEBAN DEO STRUČNOG ISPITA 11.1. PISMENI DEO ISPITA 11.1.1 IZRADA PISMENOG STRU ČNOG RADA (PROJEKTA)

Pismeni stručni rad - projekat mora da bude ura đen samostalno. Stru čni rad se radi pod nadzorom ispitivača iz čije je oblasti tema stru čnog rada koga odre đuje predsednik ispitne komisije . Stručni rad treba da bude ura đen u obliku projekta odnosno kao:

A- glavni mašinski projekat, B- glavni mašinsko -tehnološki projekat ili C- glavni mašinsko- montažni projekat. A) Stručni rad urađen u obliku GLAVNOG MAŠINSKOG PROJEKTA termoenergetskih  postrojenja (toplane, termoelektrane, industrijske energane i sl.), postrojenja u hemijskoj, farmaceutskoj, prehrambenoj industriji, poljoprivredi, metalurgiji i dr. ili termotehni čkih instalacija (grejanje, ventilacija, klimatizacija, otprašivanje i sl.), gasnih instalacija, transportnih ure đaja, dizalica, postrojenja za preradu nemetala i sl. treba da ima sledeća delove: 1 naslovnu stranu sa sadržajem, (vidi  Prilog 5) 2 izjavu o samostalnoj izradi rada 3 detaljan projektni zadatak, (vidi  Prilog 1,2,3,4 ) 4 tehnički opis i obrazloženje, 5 opšte uslovi za ugovaranje i izvo đenje radova, 6 tehničke uslove za izvo đenje radova, 7 sve potrebne prora čune, 8 predmer i predračun, 9 prilog o primenjenim merama zaštite na radu 10 spisak koriš ćene literature i propisa, 11 grafičku dokumentaciju, 12 projektne zadatke (podloge) za izradu ostalih projekata.  Napomene: 1. Proračuni treba da obuhvate glavne elemente postrojenja i instalacija na osnovu kojih se definiše njihov kapacitet, nosivost, čvrstoća i sl. Ako se, na primer, radi projekat toplane  proračunava se potrebni kapacitet toplane, a zatim se vrši dimenzionisanje kapaciteta za snabdevanje i skladištenje goriva, hemijsku pripremu vode, pre čišćavanje dimnih gasova, opreme za transport fluida i sl. Prora čunima se određuje visina dimnjaka kao i čvrstoća nestandardne opreme. Za instalacije grejanja, ventilacije i klimatizacije prora čunavaju se toplotni gubici i dobici i dimenzionišu elementi instalacije (pumpe, ventilatori, razmenjiva či, kanali, cevovodi, grejna tela, oprema za regulaciju i dr.). Kod transportnih ure đaja  proračunavaju se kapaciteti kao i čvrstoća nosećih elemenata itd. 2. Prilog o primenjenim merama zaštite na radu treba da sadrži opis svih opasnosti i štetnosti kao i mere za njihovo otklanjanje odnosno dovo đenje u propisane i dozvoljene granice. 3. Grafička dokumentacija treba da sadrži situacioni plan, dispoziciju opreme u objektu,

šeme, karakteristične horizontalne i vertikalne preseke i izglede, sklopne crteže (kod dizalica i transportnih uređaja) i druge crteže koji definišu funkciju, obim, izgled i

-

konstrukciju objekta. Crteži u sastavu grafičke dokumentacije moraju biti numerisani i navedeni u sadržaju stručnog rada. Prvi crtež mora da bude situacioni plan (situacija objekta i sl.) na kome je prikazan objekat na koji se odnosi stručni rad (šrafiranao), susedni objekti, saobraćajnice, spoljne instalacije (toplovodi, gasovodi i sl.). Karakteristike objekta (ose objekta, unutrašnje površine zidova, ose stubova i sl.) moraju biti označene u koordinatnom sistemu (x,y) u odnosu na postavljeni koordinatni sistem fabričkog kompleksa ili sistema u kome se odvijaju i neki drugi  procesi ili se jednostavno nalaze drugi objekti.(vidi Prilog 6 ) Drugi crtež mora biti šema postrojenja ili instalacija, šema veza ili tehnološka šema a obavezno mora biti izrađena u skladu sa srpskim standardima: SRPS M.E4.021/98 - Šeme procesnih postrojenja. Vrste šema, SRPS M.E4.022/98 - Šeme procesnih postrojenja. Uputstva za crtanje, SRPS M.E4.023/98 - Šeme procesnih postrojenja. Grafički simboli, SRPS M.E4.024/98 – Šeme procesnih postrojenja. Oznake, SRPS M.E7.012/93 - Rashladna postrojenja. šeme rashladnih postrojenja. Grafički simboli, SRPS M.E7.011/93 - Šeme rashladnih postrojenja. Vrste šema, SRPS A.A0.063/96 - Grafički simboli za tehničko crtanje. Cevovodi. Funkcionalno  prikazivanje SRPS ISO 6412-1 -Tehnički crteži- Uprošćeno prikazivanje cevovoda- Deo 1: Opšta  pravila i ortogonalno prikazivanje SRPS ISO 6412-2 -Tehnički crteži- Uprošćeno prikazivanje cevovoda- Deo 2: Izometrijsko prikazivanje SRPS ISO 6412-3 -Tehnički crteži- Uprošćeno prikazivanje cevovoda- Deo 3: Granične konture ventilacionih i drenažnih cevovoda (Standardi SRPS M.E7.011 i 012 dati su u literaturi [8] , SRPS A.A0.063 u literaturi [14] a ostali standardi u literaturi [24]).

Crteži moraju biti izra đeni u skladu sa standardima. Na crtežima koji predstavljaju dispoziciju opreme i instalacija (osnove i preseci) moraju se koristiti iste oznake kao u tehnološkoj šemi odnosno šemi veza ili šemi postrojenja i instalacija. Na crtežima treba dati potrebne napomene, objašnjenja i legende za potpunije razumevanje crteža. Svaki crtež mora obavezno imati sastavnicu (zaglavlje) sa  potrebnim podacima i samo sa imenom kandidata kao realizatorom i mora biti potpisan od strane kandidata. (vidi  Prilog 7 ) Poslednji crteži treba da budu izra đeni na osnovu odgovaraju ćih projektnih zadataka odnosno da  predstavljaju podloge za projektovanje gra đevinskog objekta, elektroinstalacija ili za izradu drugih glavnih projekata. Tako, naprimer, gra đevinska podloga treba da sadrži podatke o masi, broju obrtaja, podacima o fizi čkim veličinama vibracija, snazi motora, rasponima i rasporedu ankera itd. dok u podlogama za projektovanje elektro instalacija treba da budu dati podaci o mestu, instalisanu i efektivnu vrstu i snagu tehni čko tehnoloških potroša ča, trasi kablova ili regala, položaju elektro ormana, opštem i lokalnom osvetljenju i sl. B) Stručni rad urađen u vidu GLAVNOG MAŠINSKO-TEHNOLOŠKOG PROJEKTA iz oblasti metaloprera đivačke industrije (fabrike ili pogoni za proizvodnju delova, sklopova ili mašina,  pogoni za remont vozila, mašina i sl.) treba da ima slede ća delove: 1. naslovnu strana sa sadržajem, 2. izjavu o samostalnoj izradi rada 3. detaljan projektni zadatak  (vidi Prilog 4), 4. tehnički opis i obrazloženje usvojene koncepcije,

5. 6. 7. 8. 9.

opšte uslove za ugovaranje i izvo đenje radova, tehničke uslove za izvođenje radova, opis glavnih i pomo ćnih tehnoloških procesa, opis i prikaz tehnoloških operacija,  bilans svih potrebnih osnovnih i pomoćnih materijala-sirovina a posebno opasnih

materija 10.  proračun svih potrebnih tehnoloških kapaciteta za sva osnovna i pomo ćna tehnološka odeljenja i skladišta, 11.  proračun potrebnih sredstava za obavljanje unutrašnjeg transporta, 12.  proračune potrebne eneregije, fluida i sl.. 13.  proračun ljudskih resursa i specifikaciju ljudskih resursa po zanimanjima i kvalifikacijama,

specijalizacijama, licencama, atestima i sl. 14. specifikaciju potrebne tehnološke opreme, pribora, alata i sl. 15. predmer i predračun, 16. projektne zadatke za izradu svih potrebnih glavnih projekata (arhitektonskograđevinskog projekta, projekta električnih instalacija jake i slabe struje, mašinsko montažnog projekta, projekta vodovoda i kanalizacije i drugih instalacija) sa svim  potrebnim podacima za njihovu izradu. 17. prilog o primenjenim merama zaštite na radu 18. spisak korišćene literature i propisa 19. grafičku dokumenatacija.  Napomene: 1. Projektni zadaci za izradu svih potrebnih projekata neophodnih za realizaciju investicije treba da sadrže spisak svih ostalih potrebnih glavnih projekata (arhitektonsko- gra đevinski, mašinski, elektroenergetski i elektroinstalaterski, zaštite od požara, montažni i dr.) 2. Za svaki glavni projekat drugih struka koji je potrebno uraditi, treba dati sve podatke i uslove na osnovu kojih će odgovarajući projektanti moći uraditi svoje projekte, 3. Prilog o primenjenim merama zaštite na radu, zaštite životne sredine i zaštite od požara koji treba da sadrži opis svih opasnosti i štetnosti kao i mere za njihovo otklanjanje odnosno dovođenje u propisane i dozvoljene granice, 4. Specifikacija opreme i pribora treba da sadrži i podatke o njihovim tehni čko-tehnološkim karakteritstikama, 5. Za grafičku dokumentaciju važe iste napomene kao kod glavnog mašinskog projekta . C) Stručni rad urađen u vidu GLAVNOG MAŠINSKO-MONTAŽNOG PROJEKTAmašinskih  postrojenja, ure đaja i instalacija u industrijskim, poljoprivrednim, metalurškimobjektima (toplane, termoelektrane, kotlarnice, rezervoari, velike dizalice i dr.) , nosećih čeličnih konstrukcija industrijskih, poljoprivrednih i drugih privrednih objekata i sl. treba da ima slede ća delove: 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8.

naslovnu strana sa sadržajem, izjavu o samostalnoj izradi rada, detaljan projektni zadatak, tehnički opis postupka i plan izvo đenja montažnih radova,  plan organizacije gradilišta, izbor osnovne i pomo ćne opreme za izvo đenje radova sa navedenim karakteristikama, termin plan izvo đenja radova,

 proračun ljudskih resursa i specifikaciju ljudskih resursa po zanimanjima i kvalifikacijama, specijalizacijama, licencama, atestima i sl.

9.  proračune elemenata i konstrukcija koji se koriste pri montaži 10. opšte uslovi za ugovaranje i izvo đenje radova,

11. tehničke uslove za izvođenje radova, 12.  predmer i predračun, 13. elaborat o zaštitnim merama pri izvo đenju radova, 14.  postupak sa otpadnim i opasnim materijama, 15. spisak korišćene literature i propisa, 16. grafičku dokumenataciju.  Napomene: 1. Tehnički opis postupka montaže treba da obuhvati sve radnje pri istovaru, transportu i montiranju delova postrojenja, opreme ili konstrukcije kao i njihov redosled. 2. Proračuni elemenata i konstrukcija koji se koriste pri montaži treba da obuhvate skele koje se koriste za montažu, podupira če, grede, koturače, vitla i sl. i to u pogledu nosivosti a kod specifičnih sredstava i u pogledu čvrstoće. 3. Za grafičku dokumentaciju važe iste napomene kao kod glavnog mašinskog projekta . 11.1.2 TEHNIČKA OBRADA STRUČNOG RADA

Tekst i grafi čka dokumentacija stru čnog rada moraju se uraditi na čistom papiru bez oznaka  preduzeća i druge organizacije tako da budu jasni i čitljivi. Za obradu teksta i crteža mogu se koristiti odgovarajući računarski programi uz primenu srpskih standarda kako za obradu teksta tako i za crteže. Ne mogu se koristiti fotokopije crteža i drugih listova iz originalnih projekata. Rad mora biti ukoričen za nazivom teme i imenom i prezimenom kandidata na naslovnoj stranici. Izjavu o samostalnoj izradi rada mora potpisati kandidat svojeru čno. 11.1.3 DOSTAVLJANJE STRUČNOG RADA

Stručni rad se dostavlja u jednom primerku na adresu: Savez mašinskih i elektrotehni čkih inženjera i tehničara Srbije, Beograd, ul.Kneza Miloša br.7a, 11000 Beograd. Rad se može poslati i poštom.Rok  za dostavljanje stru čnog rada određen je u rešenju o odre đivanju teme. Uz pismeni stru čni rad kandidati su dužni da prilože dokaz o izvršenoj uplati troškova polaganja ispita. 11.1.4 OCENJIVANJE STRU ČNOG RADA

Stručni rad po pravilu ocenjuje ispitiva č pod čijim je nadzorom kandidat izradio rad. O pozitivnoj oceni rada obaveštava se kandidat i tom prilikom obaveštava se i o terminu polaganja ispita. Ukoliko stručni rad ne dobije pozitivnu ocenu od strane ispitiva ča kandidat ne može pristupiti polaganju usmenog dela ispita (opšti deo, odbrana stru čnog rada i poznavanje propisa). U tom slu čaju komisija obaveštava kandidata da mu rad nije prihva ćen, kao i o razlozima zbog kojih se rad ne može  prihvatiti. U dogovoru sa ispitiva čem, kandidat može ponovo izraditi ili dopuniti odbijeni rad i ispit  prijaviti u slede ćem ispitnom roku. Ukoliko ispitiva č oceni da je rad potrebno dopuniti, kandidat može do određenog datuma dostaviti dopunu,kako bi u prijavljenom roku mogao polagati ispit.

11.2. USMENI DEO ISPITA Usmeni deo ispita obuhvata: -odbranu stručnog rada; -proveru poznavanja zakona tehni čkih propisa, normativa, standarda i drugih propisa iz oblasti iz koje kandidat polaže stru čni ispit 11.2.1 ODBRANA STRU ČNOG RADA

Odbrana stručnog rada obuhvata usmeno obrazloženje koncepcije projekta i opravdanosti  projektovanih rešenja, funkcije, konstrukcija i dr. sa obrazloženjem predloženih rešenja sa aspekta savremenih tehničkih, tehnoloških i drugih nau čnih dostignu ća u oblasti iz koje je izra đen stručni rad i ekonomske prednosti tih rešenja. Osim toga, daje se stru čno mišljenje o načinu realizacije projekta sa aspekta lokacije, uslova za zaštitu životne sredine, zaštite na radu i zaštite od požara i drugih uslova propisanih za vrstu i namenu objekta koji je predmet stru čnog rada Odbrana obuhvata proveru poznavanja zakona i drugih propisa, standarda, tehni čkih normativa i normi kvaliteta koji su neposredno primenjeni pri izradi dokumentacije koja je predmet stru čnog rada. Pri odbrani rada proverava se stepen samostalnosti i samoinicijativnosti pri izradi projekta. 11.2.2. POZNAVANJE ZAKONA, TEHNI ČKIH I NORMATIVA, STANDARDA I DRUGIH PROPISA IZ OBLASTI IZ KOJE SE POLAŽE STRUČNI ISPIT

Ovaj deo ispita polaže se usmeno pri čemu se ne moraju doslovno citirati članovi propisa ve ć samo suština odredbi.Program za ovaj ispitni predmet obuhvata slede ća pitanja:  prethodni radovi, izrada prethodne studije opravdanosti i studije opravdanosti, izrada tehničke dokumentacije (namena i sadržaj generalnog, idejnog, glavnog i izvođačkog projekata i projekta izvedenog objekta, uslovi za preduze ća koja izrađuju tehničku dokumentaciju, uslovi za lica koja izra đuju tehničku dokumentaciju), kontrola tehni čke dokumentacije (sadržaj stručne kontrole revizione komisije, sadržaj tehničke kontrole, uslovi za lica koja vrše kontrolu, kontrola dokumentacije izrađene u drugim zemljama), odobrenje za izgradnju ( nadležnost za izdavanje odobrenja, dokumentacija koja se  prilaže uz zahtev za izdavanje odobrenja, izgradnja objekata i izvo đenje radova po  prijavi, čuvanje tehni čke dokumentacije), građenje objekta (pripremni radovi, prijava po četka izvođenja radova, uslovi za  pravna lica koja se bave gra đenjem objekata, uslovi za lica koja rukovode gra đenjem objekta odnosno izvo đenjem radova,obaveze izvođača radova i odgovornog izvođača radova, građevinski dnevnik, knjiga inspekcije, stru čni nadzor i njegov sadržaj, uslovi za lica koja vrše stru čni nadzor, upotrebna dozvola ( tehni čki pregled objekta, probni rad, podobnost objekta za upotrebu) inspekcijski nadzor, • •

•

•

•

•

•

Osim navedenih pitanja iz oblasti izgradnje objekata ovaj deo ispita obuhvata i : •

•

•

•

 poznavanje propisa kojima se utvr đuju osnovni uslovi za projektovanje i gra đenje objekata, instalacija, ure đaja, postrojenja i opreme,  poznavanje propisa kojima su utvr đeni uslovi i mere zaštite objekata, ure đaja,  postrojenja i opreme i to: zaštita od požara i eksplozija i drugih štetnih dejstava, zaštita na radu, zaštita od elementarnih nepogoda, zaštita životne sredine itd.  poznavanje tehni čkih normativa i normi kvaliteta za izvo đenje radova zavisno od njihove vrste i to za toplotnu i zvu čnu zaštitu, zaštitu od korozije, provetravanje skloništa, liftove, stabilne ure đaje za gašenje požara i dr.  poznavanje i primenu standarda.

11.2.3. PRAVNI IZVORI ZA USMENI DEO ISPITA

U cilju olakšanja pripremanja dela ispita koji se odnosi na poznavanje zakona, tehni čkih propisa, normativa, standarda i drugih propisa iz oblasti iz koje kandidat polaže stru čni ispit, sledi spisak  najčešće primenjivanih propisa o izgradnji objekata odnosno tehni čkih normativa i standarda grupisanih po oblastima. Propisi koji se odnose na izgradnju objekata su obavezni za sve kandidate. Propise i tehni čke normative koji budu objavljeni, izmenjeni ili dopunjeni posle izrade ove brošure kandidati tako đe treba da poznaju. 11.2.3.1 IZGRADNJA OBJEKATA

a)  b) c) d) e) f) g) h) i)

 j) k) l) m) n) o)  p) q) r) s)

Zakon o planiranju i izgradnji ( Službeni glasnik RS, br.47/2003 i 34 /2006), Pravilnik o sadržini i izradi planskih dokumenata ( Službeni glasnik RS, br.60/2003), Pravilnik o sadržini, na činu izrade, načinu vršenja stru čne kontrole urbanisti čkog plana, kao i uslovima i na činu stavljanja plana na javni uvid ( Službeni glasnik RS, br.12/2004) Pravilnik o na činu uvida u doneti urbanisti čki plan, overavanja, potpisivanja, dostavljanja, arhiviranja, umnožavanja i ustupanja urbanisti čkog plana uz naknadu ( Službeni glasnik RS,  br.75/2003), Pravilnik o opštim uslovima o parcelaciji i izgradnji i sadržini, uslovima i postupku izdavanja akta o urbanisti čkim uslovima za objekte za koje odobrenje izdaje opštinska, odnosno gradska uprava ( Službeni glasnik RS, br.75/2003), Pravilnik o sadržini, obimu i na činu izrade prethodne studije opravdanosti i studije opravdanosti za izgradnju objekata ( Službeni glasnik RS, br.80/2005), Pravilnik o metodologiji i proceduri realizacije projekata za izgradnju objekata za koje odobrenje za izgradnju izdaje ministarstvo nadležno za poslove gra đevinarstva odnosno autonomna pokrajina( Službeni glasnik RS, br.59/2006), Pravilnik o sadržini i na činu izdavanja odobrenja za izgradnju i sadržini prijave po četka izvođenja radova ( Službeni glasnik RS, br.60/2003), Pravilnik o na činu, postupku i sadržini podataka za utvr đivanje uslova za izdavanje licence za izradu tehničke dokumentacije i licence za gra đenje objekata za koje odobrenje za izgradnju izdaje ministarstvo, odnosno autonomna pokarjina, kao i o uslovima za oduzimanje tih licenci ( Službeni glasnik RS, br.114/2004), Pravilnik o uslovima i postupku za izdavanje i oduzimanje licence za odgovornog urbanistu,  projektanta, izvo đača radova i odgovornog planera ( Službeni glasnik RS, br.116/2004 i 69/2006), Pravilnik o na činu i postupku vršenja stru čnog nadzora u toku gra đenja objekta ( Službeni glasnik RS, br.105/2003), Pravilnik o sadržini i na činu vođenja knjige inspekcije i gra đevinskog dnevnika ( Službeni glasnik RS, br.105/2003) Pravilnik o sadržini i na činu vršenja tehni čkog pregleda objekta i izdavanju upotrebne dozvole ( Službeni glasnik RS, br.111/2003), Pravilnik o uslovima, programu i na činu polaganja stru čnog ispita u oblasti izrade tehni čke dokumentacije i gra đenja ( Službeni glasnik RS, br.18/2004 i 47/2006) Pravilnik o uslovima, programu i na činu polaganja stru čnog ispita za prostornog planera i urbanistu ( Službeni glasnik RS, br.121/2003 i 47/2006), Pravilnik o obrascu i sadržini legitimacije urbanisti čkog, građevinskog i geodetskog inspektora ( Službeni glasnik RS, br.105/2003) Pravilnik o projektu izvedenog objekta, odnosno tehni čkoj dokumentaciji i o izdavanju odobrenja za izgradnju i upotrebne dozvole za obejkte čija je izgradnja završena bez građevinske dozvole ( Službeni glasnik RS, br.79/2006) Pravilnik o sadržaju elaborata o ure đenju gradilišta ( Službeni glasnik RS, br.31/92), Uredba o objektima i rejonima od posebnog zna čaja za odbranu Republike Srbije (Službeni glasnik SRS, br.18/92),

t)

Posebne uzanse o građenju ( Službeni list SFRJ, br.18/77).

11.2.3.2 GREJANJE I VENTILACIJA

a) Pravilnik o jugoslovenskim standardima za toplotnu tehniku u gra đevinarstvu (SRPS U.J5.600),( Službeni list SRJ, br.7/98),  b) Pravilnik o jugoslovenskim standardima za toplotnu tehniku u gra đevinarstvu(SRPS U.J5.510),( Službeni list SRJ, br.69/87), c) Pravilnik o jugoslovenskim standardima za toplotnu tehniku u gra đevinarstvu (SRPS U.J5.520 i JUS U.J5.530 ),( Službeni list SRJ, br.60/97), d) Pravilnik o tehni čkim normativima za sisteme za ventilaciju ili klimatizaciju ( Službeni list SFRJ, br.38/89), e) Pravilnik o tehni čkim normativima za skloništa ( Službeni list SFRJ, br.55/83), f) Pravilnik o tehni čkim i drugim zahtevima za termoizolacione materijale ( Službeni list SCG,  br.54/2005), g) Standardi SRPS M.E6.200, 201, 202, 203, 204, 205,206, 207 i SCS M. E7. 100, 101, 102, 103, 104, 105, 106, 107, 108, 110, 011, 012 i dr. 11.2.3.3 ZAŠTITA ŽIVOTNE SREDINE

a)  b) c) d) e) f) g) h) i)  j)

Zakon o zaštiti životne sredine ( Službeni glasnik RS, br.135/2004), Zakon o proceni uticaja na životnu sredinu ( Službeni glasnik RS, br.135/2004) Zakon o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu ( Službeni glasnik RS, br.135/2004) Zakon o integrisanom spre čavanju i kontroli zaga đivanja životne sredine ( Službeni glasnik  RS, br.135/2004) Pravilnik o sadržini studije o proceni uticaja na životnu sredinu (Službeni glasnik RS,  br.69/2005) Pravilnik o radu tehni čke komisije za ocenu studije o proceni uticaja na životnu sredinu (Službeni glasnik RS, br.69/2005), Pravilnik o postupku javnog uvida, prezentacije i o javnoj raspravi o studiji o proceni uticaja na životnu sredinu (Službeni glasnik RS, br.69/2005) Pravilnik o grani čnim vrednostima, metodama merenja imisije, kriterijumima za uspostavljanje mernih mesta i evidenciji podataka (Službeni glasnik RS, br.54/92, 30/99, 19/2006), Pravilnik o graničnim vrednostima emisije, na činu i rokovima merenja i evidentiranja  podataka ( Službeni glasnik RS, br.30/97, 35/97), Pravilnik o bližim uslovima koje moraju da ispunjavaju stru čne organizacije koje vrše merenja emisije i imisije ( Službeni glasnik RS, br.5/2002),

11.2.3.4 ZAŠTITA NA RADU - OPŠTI PROPISI

a) Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu ( Službeni glasnik RS, br. 101/2005),  b) Pravilnik o postupku pregleda i ispitivanja radne sredine, opasnih materija, oru đa za rad, instalacija i sredstava i oreme li čne zaštite( Službeni glasnik RS, br.7/99), c) Pravilnik o uslovima za vršenje pregleda tehni čke dokumentacije, pregleda i ispitivanja oruđa za rad, opasnih materija, instalacija i radne sredine, sredstava i opreme li čne zaštite i osposobljavanje radnika za bezbedan rad ( Službeni glasnik RS, br.7/99), d) Pravilnik o opštim merama zaštite na radu za gra đevinske objekte namenjene za radne i  pomoćne prostorije ( Službeni glasnik SRS, br.29/87) e) Pravilnik o opštim merama i normativima zaštite na radu od buke u radnim prostorijama (

Službeni list SFRJ, br. 21/92), f) Pravilnik o merama i normativima zaštite na radu na oru đima za rad ( Službeni list SFRJ,  br.18/91), g) Pravilnik o zaštiti na radu i o tehni čkim merama za razvijače acetilena i acetilenske stanice ( Službeni list SFRJ, br. 6/67, 27/69) h) Pravilnik o zaštiti na radu pri izvo đenju građevinskih radova ( Službeni glasnik RS,  br.53/97) 11.2.3.5 ZAŠTITA NA RADU - PROPISI ZA INDUSTRIJSKE GRANE

a) Pravilnik o posebnim merama zaštite na radu pri proizvodnji i preradi obojenih metala ( Službeni glasnik SRS, br. 19/85),  b) Pravilnik o posebnim merama zaštite na radu u crnoj metalurgiji ( Službeni glasnik SRS,  br.25/87), c) Pravilnik o posebnim merama zaštite na radu pri mehani čkoj preradi i obradi drveta i sli čnih materijala ( Službeni glasnik SRS, br.51/88), d) Pravilnik o posebnim merama zaštite na radu na preradi nemetalnih minerala ( Službeni glasnik SRS, br.2/83), e) Pravilnik o higijenskim i tehni čkim merama pri radu u grafičkim preduzećima ( Službeni list FNRJ, br.56/47) f) Pravilnik o tehni čkim normativima za pripremanje mineralnih sirovina - ruda obojenih metala ( Službeni list SFRJ, br.36/79), g) Pravilnik o tehni čkim normativima za livni čku industriju ( Službeni list SFRJ, br.14/79 i 11/80) h) Pravilnik o tehni čkim normativima za plasti čnu preradu obojenih metala (Službeni list SFRJ,  br.25/86). i) Pravilnik o tehni čkim normativima za pekare (Službeni list SRJ, br.13/92).  j) Pravilnik o tehni čkim normativima za mlin za preradu žita u mlinske proizvode (Službeni list SFRJ, br.13/92). 11.2.3.6 SUDOVI POD PRITISKOM

a) Pravilnik o tehni čkim normativima za stabilne posude pod pritiskom (Službeni list SFRJ,  br.16/83),  b) Pravilnik o tehni čkim normativima za pokretne zatvorene sudove za komprimirane, te čne i   pod pritiskom rastvorene gasove ( Službeni list SFRJ, br.25/80, 9/86, 21/94, 56/95 i 1 /2003), c) Pravilnik o tehni čkim normativima za postavljanje stabilnih sudova pod pritiskom za te čne atmosferske gasove ( Službeni list SFRJ, br.39/88), d) Pravilnik o tehni čkim normativima za stabilne sudove pod pritiskom za te čne atmosferske gasove ( Službeni list SFRJ, br.9/86), e) Pravilnik o tehni čkim normativima za postavljanje stabilnih sudova pod pritiskom za te čni ugljen-dioksid ( Službeni list SFRJ, br.39/90), f) Pravilnik o tehni čkim normativima za pregled i ispitivanje stabilnih sudova pod pritiskom za tečni ugljen-dioksid ( Službeni list SFRJ, br.76/90), g) Pravilnik o tehni čkim normativima za cevne vodove za gasoviti kiseonik (Službeni list SFRJ, br.52/90), h) Pravilnik o tehni čkim normativima za radove pri čišćenju i odmašćivanju opreme za kiseonik 74/90), i) Pravilnik o tehni čkim normativima za cevne vodove za acetilen ( Službeni list SFRJ,  br.6/92),

 j) Pravilnik o tehni čkim zahtevima za elektri čne akumulacione zagreja če vode (Službeni list SRJ, br.5/99), k) Zakon o elektroenergetskoj i gra đevinskoj inspekciji i inspekciji parnih kotlova ( Službeni glasnik SRS, br.5/83, 15/83, 45/85, 53/93, 67/93,48/94) (primenjuje se samo deo koji se odnosi na inspekciju parnih kotlova). 11.2.3.7 ZAPALJIVI GASOVI

a) Zakon o energetici ( Službeni glasnik RS, br. 84/2004),  b) Pravilnik o uslovima koje mora da ispunjava energetski subjekt za transport i distribuciju  prirodnog gasa ( Službeni glasnik RS, br. 93/2005), c) Pravilnik o uslovima, na činu polaganja stru čnog ispita za lica koja obavljaju poslove tehničkog rukovo đenja, održavanja i rukovaoca u objektima za transport i distribuciju  prirodnog gasa ( Službeni glasnik RS, br. 93/2005), d) Zakon o cevovodnom transportu gasovitih i te čnih ugljovodonika ( Službeni list SRJ, br. 29/97), e) Odluka o uslovima koje mora ispunjavati preduze će ili drugo pravno lice za obavljanje  poslova projektovanja i izgradnje gasovoda, naftovoda i produktovoda ( Službeni list SRJ,  br.22/98), f) Odluka o uslovima koje moraju ispunjavati lica koja obavljaju poslove rukovanja transportom gasovitih ili te čnih ugljovodonika i poslove održavanja gasovoda, naftovoda ili  produktovoda ( Službeni list SRJ, br.22/98), g) Odluka o načinu vođenja evidencije o transportovanim koli činama gasovitih ili te čnih ugljovodinika gasovodima, naftovodima ili produktovodima za me đunarodni ili magistralni transport i rokovima za dostavljanje podataka iz te evidencije ( Službeni list SRJ, br.22/98), h) Pravilnik o tehni čkim uslovima i normativima za bezbedan transport te čnih i gasovitih ugljovodonika magistralnim gasovodima i naftovodima i gasovodima za me đunarodni transport ( Službeni list SFRJ, br. 26/85), i) Pravilnik o tehni čkim normativima za projektovanje i polaganje distributivnog gasovoda od  polietilenskih cevi za radni pritisak do 4 bar ( Službeni list SRJ, br. 20/92),  j) Pravilnik o tehni čkim normativima za kućni gasni priklju čak za radni pritisak do 4 bar ( Službeni list SRJ, br.20/92) k) Pravilnik o tehni čkim normativima za unutrašnje gasne instalacije ( Službeni list SRJ, br. 20/92, 33/92), l) Uslovi i tehni čki normativi za projektovanje i izgradnju gradskog gasovoda ( Službeni list grada Beograda, br. 14/77, 19/77, 18/82, 26/83, 6/88), m) Pravilnik o tehni čkim normativima za projektovanje, gra đenje, pogon i održavanje gasnih kotlarnica ( Službeni list SFRJ, br. 10/90, 52/90) n) Pravilnik o izgradnji postrojenja za te čni naftni gas i o uskladištavanju i pretakanju te čnog naftnog gasa ( Službeni list SFRJ, br.24/71, 26/71). 11.2.3.8 ZAPALJIVE TEč NOSTI

a) Zakon o cevovodnom transportu gasovitih i te čnih ugljovodonika ( Službeni list SRJ, br. 29/97),  b) Pravilnik o tehni čkim uslovima i normativima za bezbedan transport te čnih i gasovitih ugljovodonika magistralnim gasovodima i naftovodima i gasovodima za me đunarodni transport ( Službeni list SFRJ, br. 26/85), c) Pravilnik o izgradnji postrojenja za zapaljive te čnosti i o uskladištavanju i pretakanju zapaljivih te čnosti ( Službeni list SFRJ, br. 20/71, 23/71), d) Pravilnik o izgradnji stanica za snabdevanje gorivom motornih vozila i o uskladištavanju i

e) f) g) h)

 pretakanju goriva ( Službeni list SFRJ, br. 27/71), Pravilnik o smeštaju i držanju ulja za loženje ( Službeni list SFRJ, br. 45/67) Pravilnik o tehni čkim i drugim zahtevima za te čna goriva naftnog porekla ( Službeni list SRJ, br. 51/2004), Pravilnik o tehni čkim normativima za uređaje u kojima se nanose i suše premazna sredstva ( Službeni list SFRJ, br. 57/85),  Naredba o zabrani upotrebe motornih benzina za odmaš ćivanje ili čišćenje metalnih delova i  predmeta od drugog materijala ( Službeni list SFRJ, br. 23/67)

11.2.3.9 ZAŠTITA OD POŽARA

a) Zakon o zaštiti od požara ( Službeni glasnik SRS, br. 37/88, 53/93, 67/93, 48/94 i 101/05),  b) Zakon o eksplozivnim materijama zapaljivim te čnostima i gasovima (Službeni glasnik SRS,  br. 44/77, 45/85, 18/89, 53/93, 67/93, 48/94 i 101/05), c) Pravilnik o tehni čkim normativima za zaštitu visokih objekata od požara (Službeni list SFRJ,  br. 7/84), d) Pravilnik o tehni čkim normativima za zaštitu skladišta od požara i eksplozija( Službeni list SFRJ, br. 24/87), e) Pravilnik o tehni čkim normativima za zaštitu elektroenergetskih postrojenja i ure đaja od  požara ( Službeni list SFRJ, br. 74/90), f) Pravilnik o tehni čkim normativima za sisteme za odvo đenje dima i toplote nastalih u požaru 45/83), g) Pravilnik o tehni čkim normativima za stabilne ure đaje za gašenje požara ugljendioksidom ( Službeni list SFRJ, br. 44/83, 31/89), h) Pravilnik o tehni čkim normativima za zaštitu od požara i eksplozije pri čišćenju posuda za zapaljive tečnosti ( Službeni list SFRJ, br. 44/83, 60/86), i) Pravilnik o tehni čkim normativima za ure đaje za automatsko zatvaranje vrata ili klapni otpornih prema požaru ( Službeni list SFRJ, br. 35/80),  j) Uredba o merama zaštite od požara pri izvo đenju radova zavarivanja rezanja i lemljenja ( Službeni glasnik SRS, br. 50/79). k) Pravilnik o tehni čkim zahtevima za sisteme za gašenje požara pirotehni čki generisanim aerosolom ( Službeni list SRJ, br. 58/99) l) Pravilnik o tehni čkim zahtevima za zaštitu garaža za putni čke automobile od požara i eksplozija (Službeni list SCG, br.31/2005) m) Pravilnik o tehni čkim normativima za zaštitu od stati čkog elektriciteta ( Službeni list SFRJ,  br. 62/73). 11.2.3.10 TRANSPORTNI UREĐAJI

a) Pravilnik o tehni čkim normativima za liftove na elektri čni pogon za vertikalni prevoz lica i tereta ( Službeni list SFRJ, br. 16/86, 28/89, 22/92, 14/96),  b) Pravilnik o tehni čkim normativima za liftove na elektri čni pogon za vertikalni prevoz tereta, sa kabinom u koju nije moguć pristup ljudi (Službeni list SFRJ, br. 55/87), c) Pravilnik o tehni čkim normativima za liftove na elektri čni pogon za kosi prevoz lica i tereta ( Službeni list SFRJ, br. 49/86) d) Pravilnik o tehni čkim normativima za fasadne liftove na elektri čni pogon ( Službeni list SFRJ, br. 19/86, e) Pravilnik o tehni čkim normativima za dizalice ( Službeni list SFRJ, br. 65/91), f) Pravilnik o tehni čkim normativima za pokretne stepenice (eskalatore) i pokretne trake i staze za prevoz ljudi ( Službeni list SRJ, br. 83/94)

11.2.311 ENERGETIKA

a) Zakon o energetici ( Službeni glasnik RS, br. 84/2004),  b) Pravilnik o tehni čkim normativima za pogon i održavanje elektroenergetskih postrojenja i vodova ( Službeni list SRJ, br. 41/93), c) Pravilnik o tehni čkim normativima za zaštitu elektroenergetskih postrojenja i ure đaja od  požara ( Službeni list SFRJ, br. 74/90), d) Zakon o elektroenergetskoj i gra đevinskoj inspekciji i inspekciji parnih kotlova ( Službeni glasnik SRS, br.5/83, 15/83, 45/85, 53/93, 67/93,48/94). (primenjuje se samo deo koji se odnosi na inspekciju parnih kotlova). 11.2.3.12 ČELIČ NE KONSTRUKCIJE

a) Pravilnik o tehni čkim normativima za nose će čelične konstrukcije (Službeni list SFRJ, br. 61/86),  b) Pravilnik o opštim tehni čkim propisima za izradu predmeta i konstrukcija zavarivanjem ( Službeni list SFRJ, br.19/59), c) Pravilnik o tehni čkim propisima o kvalitetu zavarenih spojeva za nose će čelične konstrukcije ( Službeni list SFRJ, br. 41/64), d) Pravilnik o tehni čkim normativima i uslovima za montažu čeličnih konstrukcija ( Službeni list SFRJ, br. 29/70) e) Pravilnik o tehni čkim propisima za toleranciju mera i oblika kod nose ćih čeličnih konstrukcija ( Službeni list SFRJ, br. 41/64). f) Pravilnik o tehni čkim merama i uslovima za zaštitu čeličnih konstrukcija od korozije( Službeni list SFRJ, br. 32/70) g) Standardi iz grupe SRPS U.E7 11.2.3.13 OPšTI PROPISI

a)  b) c) d)

Zakon o standardizaciji ( Službeni list SCG, br. 44/2005), Zakon o akreditaciji ( Službeni list SCG, br. 44/2005), Zakon o metrologiji ( Službeni list SCG, br. 44/2005), Zakon o tehni čkim zahtevima za proizvode i ocenjivanju usaglašenosti proizvoda s  propisanim zahtevima ( Službeni list SCG, br. 44/2005),

e) Rešenje o označavanju standarda i srodnih dokumenata u Republici Srbiji (Službeni glasnik RS, broj 27/2007) 11.2.3.14

SRPSKI STANDARDI

a) Grana A - Osnovni i opšti standardi - Glavne grupe A.A i A.K,  b) Grana C - Metalurgija i tehnologija prerade metala - Glavna grupa C.B ,

c) Grana M - Mašinogradnja i metalska industrija - Glavne grupe, M.A ; M.B ; M.C ; M.E ; M.Z d) Grana U -Građevinarstvo - Glavne grupe U.J, U.E e) Grana Z - Glavne grupe Z.C i Z.P.

12.OCENJIVANJE Kandidat se na stru čnom ispitu ocenjuje za opšti deo jednom ocenom a za posebni deo ocenjuje se  posebno svaki predmet (stru čni rad, odbrana rada i poznavanje propisa). Uspeh kandidata na stručnom ispitu ocenjuje se ocenom položio ili nije položio. Ocenom nije položio ocenjuje se kandidat koji nije pokazao dovoljan uspeh iz opšteg dela i jednog  predmeta iz posebnog dela ispita ili ako nije pokazao dovoljan uspeh iz dva predmeta posebnog dela.

13.POPRAVNI ISPIT Kandidat koji nije pokazao dovoljan uspeh iz opšteg dela ili iz jednog predm,eta posebnog dela može  polagati popravni ispit u roku koji ne može biti kra ći od tri meseca od dana kada je ispit polagao odnosno u narednom ispitnom roku.

14.ODUSTAJANJE OD ISPITA Ako kandidat ne pristupi polaganju stru čnog ispita ili ako pre po četka polaganja stru čnog ispita izjavi da odustaje od ispita, smatra će se da nije ni polagao ispit s tim da može da pristupi polaganju u narednom ispitnom roku. Ako kandidat neopravdano odustane od zapo četog polaganja stru čnog ispita smatraće se da ispit nije položio. Ukoliko je kandidat zbog bolesti ili iz drugih opravdanih razloga bio sprečen da pristupi zapo četom polaganju ispita (napr. stru čni rad je ocenjen pozitivno a ne može da pristupi usmenom delu ispita) podnosi pismeni zahtev komisiji za odlaganje ispita za sledeći ispitni rok. Komisija obaveštava kandidata da li je njegov zahtev usvojen.

15.UVERENJE O POLOŽENOM STRU ČNOM ISPITU  Na osnovu zapisnika o položenom stru čnom ispitu, kandidatu se izdaje uverenje o položenom ispitu. Kako uverenje potpisuje Ministar za infrastrukturu, to iz tehni čkih razloga kandidat na dan polaganja ispita dobija potvrdu o položenom stru čnom ispitu a mesec dana kasnije uverenje o položenom stručnom ispitu koje mora li čno da preuzme jer se pri prijemu rešenja potpisuje u knjigu evidencije.

16.PRIPREMNI SEMINAR  U cilju pružanja pomoći kandidatima koji namerevaju da polažu stru čni ispit, Savez mašinskih i elektrotehničkih inženjera i tehni čara Srbije (SMEITS) organizuje jednodnevni pripremni seminar.  Na seminaru, kandidati se upoznaju sa na činom izrade stručnog rada i postupkom na usmenom delu ispita. U sažetom obimu kandidatima se izlaže materija koje se neposredno odnosi na izgradnju objekata (zakon i pravilnici) kao i na opšte propise koji se posredno odnose na izradu tehni čke dokumentacije i građenje objekata (standardizacija merne jedinice i merila, zaštita na radu, zaštita od  požara, zaštita životne sredine i sl.). Obaveštenje o vremenu održavanja i sadržaju seminara dostavlja se kandidatima zajedno sa rešenjem komisije o odobravanju teme kako bi se kandidati mogli  blagovremeno odlu čiti o prisustvovanje seminaru. Seminar se održava u prostorijama Saveza mašinskih i elektrotehni čkih inženjera i tehni čara Srbije, Beograd, ul.Kneza Miloša br.7a/II.

LITERATURA 1) 2) 3) 4)

Isailović, M., M.Bogner : Tehni čki propisi o posudama pod pritiskom, SMEITS, Beograd, 2003 , Živković, B., Z.Stajić; Mali termotehnički priručnik, SMEITS, Beograd, 2003. Bogner, M., A.Petrović: Procena usluga u izgradnji objekata, SMEITS, Beograd, 1999, Đokić, M. N. Mitrović-Žitko, S. Vukoti ć: Priručnik za pripremu opšteg dela stru čnog ispita za

radnike tehničkih struka, SITS-SMEITS, Beograd, 2007. 5) Bogner, M., M. Isailović : Prirodni gas, ETA, Beograd 2005, 6) Bogner, M.: Propan i butan, ETA, 2005, 7) Bogner, M., M. Isailović : Tehnički i medicinski gasovi, ETA, Beograd 2005, 8) Bogner, M., M.Isailović : Tehnički propisi u grejanju, hla đenju i klimatizaciji, II izdanje,SMEITS, 2002, 9) Topić R., M.Bogner: Tehnika sušenja, Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd, 2002. 10) Isailović, M.: Tehnički propisi o zaštiti od požara i eksplozija, SMEITS, Beograd, 2004, 11) **** Pravila prora čuna toplote potrebne za grejanje zgrada, Prevod DIN 4701 sa komentarima, SMEITS, Beograd, 1985, 12) Petrović, V.: Principi projektovanja gasnih instalacija, SMEITS, Beograd, 1993, 13) Todorović, B., M.Milinković : Razvod vazduha u sistemima klimatizacije, SMETS, 2004, 14) Bogner, M.: Projektovanje termotehni čkih i procesnih sistema, ETA, Beograd 2007. 15) Bogner, M., i dr. : Zavarivanje- teorija , konstruisanje i prora čuni,ETA, Beograd, 2007. 16) Reknagel, Šprenger, Šramek,Čeperković : Grejanje i klimatizacija 05/06, šesto izmenjeno i dopunjeno izdanje, Interklima, Vrnja čka banja, 2004. 17) Todorović, B.: Klimatizacija, SMEITS, Beograd, 2005. 18) Milenković, B.: Priručnik za merenje protoka fluida, SMEITS, Beograd, 2000, 19) Vučetić, R.: Priručnik o uravnotežavanju cevnih mreža u grejanju, hla đenju i klimatizaciji, SMEITS, Beograd, 2002 20) Isailović, M., M. Bogner : Stanadardizacija: Jugoslovenski standardi za opšte mašinstvo, Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd, 2002, 21) Bogner, M., A.Petrović: Posude pod pritiskom, Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd, 2003. 22) Bogner, M., Z.Stajić : Tehnika hla đenja, Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd, 2003. 23) Rikalović, M.: Dobošasti razmenjiva či toplote, SMEITS, Beograd, 2002. 24) Bogner, M. i dr. : Termotehni čar, tom 1 i 2, tre će, dopunjeno i prošireno izdanje, Interklimagrafika, Vrnjačka Banja-SMEITS, Beograd 2004. 25) M.Mr đanov: Zbirka zakona i pravilnika o planiranju i gra đenju objekata i izradi tehni čke dokumentacije, SMEITS, Beograd, 2006. 26) Isailović,M., Bogner,M.: Propisi o planiranji i izgradnji, ETA, Beograd 2005. 27) Bogner,M., Stanojević, M.: O vodama, ETA, Beograd 2006. 28) Bogner, M., Stanojević, M., Livo, L.: Prečišćavanje i filtriranje gasova i te čnosti, ETA, Beograd 2006. 29) Bogner, M., Isailović, M.: Termotehnička i termoenergetska postrojenja, ETA, Beograd 2006. 30) Živković, M., Maneski,T.: Termomehanički naponi cevovoda i posuda, SMEITS, Beograd, 2006 31) Šamšalović D., Šamšalović, S.: Vodič kroz standarde i propise o grejanju, hla đenju i klimatizaciji, SMEITS, Beograd, 2007, 32) Bogner, M., Zekonja, P., Ivanovi ć,D.: Priručnik za izradu projektne dokumentacije, ETA, Beograd,2007 33) Bode,E., Bogner.M,; Ugljendioksid, ETA, 2007. Knjige čiji je izdavač Savez mašinskih i elektrotehni čkih inženjera i tehni čara Srbije(SMEITS) [1,2,3,4,8,10,11, 12,13, 17,18,19, 23, 25, 30 i 31] mogu se nabaviti u prostorijama Saveza u Beogradu ul.Kneza Miloša br.7a (2 sprat) soba 29, tel.011/3230 041, faks 011/3231 372, Email:[email protected]. Knjige pod rednim brojem 5, 6, 7, 14, 15, 16, 24, 26, 27, 28, 29, 32 i 33 mogu se naručiti od izdavača ETA, Beograd, Milana Raki ća 4 (www.eta-beograd.co.yu) , preko telefona/faksa 011/2423-974, E-mail:[email protected].

PRILOG 1 PROJEKTNI ZADATAK za izradu glavnog mašinskog projekta instalacija centralnog grejanja 2

Stambeno-poslovni objekat se nalazi u gradskom jezgru. Objekat je površine 2280 m i sastoji se od suterena, prizemlja, četiri sprata i potkrovlja. U prizemlju se nalaze lokali i poslovni prostor, a stanovi su u ostalom delu objekta. Magacini i tehni čke prostorije nalaze se u suterenu.Međuspratna visina je 3 m. Objekat je sa izraženom orijentacijom istok-zapad. Spoljna projektna temperatura za 0 zimski period u Zrenjaninu je -18 S (klimatska zona II, vetrovito podru č je). Podatke o koeficijentima  prolaza toplote uzeti iz projekta gra đevinske fizike koji je u sklopu arhitektonsko-gra đevinskog  projekta. Predvideti instalaciju centralnog grejanja u celom objektu. Kao grejna tela predvideti čelične radijatore ″Termik ″. Visinu radijatora prilagoditi visini parapeta. Boju radijatora u  poslovnom delu objekta uskladiti sa bojom enterijera. Na radijatorskim priklju čcima predvideti termoregulacione ventile i radijatorske navijke. U pomo ćnim prostorijama kao grejna tela mogu0 se  predvideti registri od glatkih čeličnih cevi. Temperaturski režim radijatorskog grejanja je 90/70 S. Za cirkulaciju tople vode u sistemu predvideti šavne i bešavne čelične cevi oblika i mera po SRPS C.B5.221 i SRPS C.B5.225. Horizontalnu cevnu mrežu voditi vidno pod plafonom suterena odnosno  prizemlja. Predvideti odvojene cevne mreže za stambeni i poslovni deo objekta, što treba da omogu ći zasebno merenje i registrovanje utroška toplotne energije. Na mestima gde je potrebno predvideti toplotnu izolaciju cevovoda. Održavanje pritiska u sistemu ostavriti primenom zatvorene ekspanzione posude. Odvo đenje vazduha iz instalacije predvideti na najvišoj etaži objekta. Dopunjavanje instalacije vršiti omekšanom vodom. Svu potrebnu opremu za rad instalacije centralnog grejanja predvideti u podstanici.0 Objekat se snabdeva toplotnom energijom iz gradske vrelovodne mreže temprature vode 130/70 S i pritiska 8 bar. Predvideti indirektno priklju čenje objekta na vrelovodnu mrežu pomo ću razmenjivača toplote. Toplotnu podstanicu predvideti u suterenu objekta. Primarni deo podstanice nije predmet ovog projekta. Svi elementi instalacije centralnog grejanja i  podstanice predvi đeni ovim projektom moraju imati odgovaraju će ateste i certifikate. Sve ostalo  jepotrebno uraditi u skladu sa važe ćim propisima i tehni čkim normativima za ovu vrstu instalacija. INVESTITOR 

PRILOG 2 PROJEKTNI ZADATAK za izradu glavnog mašinskog projekta instalacije klimatizacije Ugostiteljski objekat se nalazi na planini, na 680 m nadmorske visine, u podru č ju zaštićenih 2  prirodnih dobara. U objektu, ukupne površine 2960 m , nalaze se hol, restoran, kuhinja, sala za sastanke, višenamenska sala, disko klub i sobe za spavanje. Objekat ima tri etaže i nalazi se na otvorenom položju u vetrovitom podru č ju. Spoljašnji priojektni uslovi za klimatsku zonu u kojoj je 0 objekat su: leto: t=30 S, f=32%, 0 zima: t= - 21 S, f=80% Projektom predvideti instalaciju klimatizacije za slede će prostorije: -hol sa recepcijom i kafe-barom, -restoran za 100 ljudi, -sala za sastanke za 50 ljudi, -disko-klub, 0 višenamenska sala za 160 ljudi. Unutrašnjni projektni uslovi su: leto: t=26 ±0 2 S, f max = 60%, zima: 0 t= 20 ± 2 S, f max = 30%. U kuhinji obezbediti unutrašnju temperatiru od 28 S. Podatke o koeficijentima prolaza tioplote uzeti iz projekta gra đevinske fizike koji je u sastavu arhitektonskograđevinskog projekta. Predvi đeno zastakljivanje objekta je sa koeficijentomzaštite 0,6. Sistem klimatizacije odrditi tako da je mogu ć nezavisan rad svake od navedenih prostorija.Predvi đenim sistemom klimatizacije obezbediti uštedu energije. Dobitke toplote od osvetljenja i opreme uzeti iz  projekta elektri čnih instalacija. Koli činu svežeg vazduha odrediti na bazi obroka svežeg vazduha po čoveku, a u zavisnosti od namene prostorije. U restoranu predvideti 100% svež vazduh. Uzimanje svežeg vazduha odrediti tako da ne do đe do narušavanja fasade objekta. Otpadni vazduh iz kuhinje izbaciti na najvišoj ta čki objekta. Na čin izbacivanja ovog vazduha odrediti tako da se spre či širenje mirisa prema sobama za spavanje. Kanale za razvod vazduha predvideti od pocinkovanog lima. Elemente za ubacivanje vazduha izabrati tako da u prostorijama nema ose ćaja promaje. Sve elemente za distribuciju vazduha predvideti sa regulatorom protoka.Tip i mesto ugradnje elementa za distribuciju vazduha usaglasiti sa projektom enterijera. Sve kanale svežeg vazduha i kanale potisnog vazduha koji prolaze kroz neklimatizovane prostorije izolovati termi čkom izolacijom sa parnom branom. Na mestima  prolaza kanala kroz protivpožarne zidove i me đuspratne konstrukcije predvideti protivpožarne klapne. Upogledu dozvoljenog nivoa buke u prostorijama, pridržavati se važe ćih propisa i preporuka. Za smeštaj opreme za klimatizaciju predvideti tehni čku prostoriju. Objekat se nsabdeva toplotnom energijom iz samostalne kotlrnice. Za potrebe greja ča u sastavu klima-komora na raspolaganju je 0 topla voda temperature 70/90 S, kapaciteta 150 kW. Grejanje objekta je predviđeno posebnim  projektom.Za potrebe hla đenja objekta predvideti rashladni agregat sa kondenzatorom hlađenimvazduhom. Agregat postaviti na postolje van objekta. Projektom predvideti zaštitu instalacije hladne vode od smrzavanja. Pri odre đivanju vrste rashladnog medija, mesta uzimanja i izbacivanja vazduha i stepena filtriranja vazduha, voditi ra čuna o zahtevima iz propisa o zaštiti životne sredine. Za kontrolu rada, upravljanje i regulaciju svih parametara instalacije klimatizacije  predvideti elektronsku DDS automatiku. INVESTITOR 

PRILOG 3 PROJEKTNI ZADATAK za izradu glavnog mašinskog projekta vrelovodne kotlarnice kapaciteta 2 x 9,3 MW Projektom predvideti dva vrelovodna kotla kapaciteta po 9,3 MW slede ćih parametara: - priprema 0 vrele vode (potis/povrat) 150/70 C, -hemijska priprema vode prema analizi sirove vode, -u okviru kotlarnice obezbediti primarne cirkulacione pumpe kao i recirkulacione pumpe kotlovskog kruga, -održavanje pritiska u sistemu obezbediti u kotlarnici, - predvideti dvostruki limeni samostojeći dimnjak (u blizini kotlarnice nema ve ćih zagađivača), -gorivo je mrki ugalj ″aleksinac″, sortiran na 15 do 30 mm, slede ćeg elementranog sastava: S=44,04%, N= 3,62%, O=8,60%, N=0,40%, S=5,99%, A=23,85%, W=13,5%, donja toplotna moć Nd=18268 kJ/kg. -za kotlarnicu se predvi đa nov objekat, sa skladištenjem goriva i skladištenjem šljake i  pepela i prilazima za deponovanje, odnosno odvoženje. U toku izrade projekta pridržavati se tehnički propisa za ovu vrstu obajekata, posebno sa stanovišta zaštite na radu, zaštite od požara i zaštite životne sredine. INVESTITOR 

PRILOG 4 PROJEKTNI ZADATAK za izradu glavnog mašinskog tehnološkog projekta Pogona za  proizvodnju traktorskih diferencijala Za fabriku traktora NN potrebno je uraditi glavni mašinsko – tehnološki projekat Pogona za  proizvodnju diferencijala ukupnog godišnjeg kapaciteta od 25.000 komada godišnje u 2008. godini i 35.000 komada godišnje u 2012. godini i to po slede ćem asortimanu: za traktor tipa Traktor tipa A - 1 Traktor tipa A - 2 Traktor tipa A - 3

br. komada za 2008. god. 12.000 10.000 3.000

br. kom za 2012. god. 15.000 15.000 5.000

Pogon za proizvodnju traktorskih diferencijala treba da bude u novoj hali u krugu preduzeća na mestu posebno označenom u priloženom situacionom planu. U projektovanoj hali treba smestiti: Radionicu za obradu delova rezanjem -

Liniju protočne montaže diferencijala Skladište delova iz kooperacije

-

Skladište alata sa Alatnicom

-

Remontno odelenje sa priručnim skladištem rezervnih delova

Garderobe i sanitarne čvorove Administrativne i pomoćne prostorije.  Napomena: termička obrada delova diferencijala će se obavljati u kooperaciji. Ostali uslovi:  –  Pogon za proizvodnju diferencijala treba da radi u dve radne smene, izuzev montaže, koja će se obavljati u jednoj radnoj smeni.  –  Broj radnih dana nedeljno je 5 (pet)  –  Fond radnih časova je 7,5 časova dnevno  –  Prisutnost zaposlenih na radu je 90% godišnjeg fonda radnih časova  –  Pri određivanju potrebne tehnološke opreme koristiti prvenstveno postojeću opremu, po priloženom spisku, ali ne i za visokoproduktivne i složene tehnološke operacije  –  Planirati nabavku vijčanih i zaptivnih elemenata i kotrljajuće ležajeve iz kooperacije  –  Iz kooperacije će se nabavljati i odlivci kućišta diferencijala  –  Skladištne prostore projektovati za 5 (pet) dana skladištenja za odlivke i 15 dana za ostalu robu. -

 –  Sva proizvodna i pomoćna odelenja projektovati tako da zadovolje konačan

 –   –   –   –   – 

 program proizvodnje od 35.000 traktora godišnje, a za prvu fazu proizvodnje ostaviti slobodna mesta na kojima će se naknadno postaviti oprema za drugu fazu proizvodnje. Pri tome voditi računa o najkraćim transportnim tokovima  pri čemu za nefleksibilne sisteme prednost dati drugoj fazi. Projektovati u podu hale posebne transportere za odvod opiljaka (''špona'') od rezanja metala. Za svu nestandardnu opremu treba uraditi detaljne projektne zadatke na osnovu kojih se takva oprema može naručiti od odgovarajućih proizvođača. Toplotna i električna energija se obezbeđuju iz sopstvene kotlarnice i trafo stanice, za koje treba izvršiti proveru kapaciteta. U krugu preduzeća postoje skladišta opasnih materija, ali se mora proveriti njihov kapacitet, tj. moraju se definisati potrebe za tim materijama. Traženim projektom treba da bude omogućena racionalna proizvodnja diferencijala u traženom kvalitetu. Tehnološki projekat mora biti kompletan tako da se na osnovu njega mogu uraditi svi ostali potrebni glavni projekti!

Prilog: -Kompletna konstruktivna dokumentacija svih tipova diferencijala -Ažurirani situacioni plan preduzeća sa ucrtanim svim građevinskim objektima, unutrašnjim i pristupnim saobraćajnicama, nadzemnim i podzemnim instalacijama, susednim objektima, orijentacijom i ružom vetrova. -Izvod iz urbanističkog plana (ili akt o urbanističkim uslovima) -Lista raspoložive tehnološke opreme sa tehničko – tehnološkim karakteristikama i inventarskim brojevima.

INVESTITOR 

PRILOG 5 - Izgled naslovne strane Savez mašinskih i elektrotehničkih inženjera i tehničara SrbijeKomisija za mašinsku struku

Pismeni rad za stručni ispit GLAVNI MAŠINSKI PROJEKAT KOTLARNICE KAPACITETA 2x5 t/sat ZASIĆENE VODENE PARE PRITISKA 12 bar, LOŽENE MAZUTOM Kandidat Jovan Jovanović dipl.maš.inž

Beograd, NOVEMBAR 2007

PRILOG 6

0

0

OF je koordinatni0 po četak koordinatnog sistema fabrike koji je na A F geografske širine i V F a ´ zaokrenut je za 7 30 20´´ u odnosu na meridijan u smeru kretanja kazaljke na satu. Koordinate unutrašnjih temena predstavljenog objekta su A(x A, yA), B(xB, yB), C(xC, yC), D(xD, yD). PRILOG 7 Izgled sastavnice na crtežima