Устав Устав је највиши правни, политички и конститутивни акт једне заједнице. Уставом Уставом се регулишу друш. односи у једној држави и представља најважнији најва жнији извор права у правном систему једне државе. Успоставља Успоставља политички и правни поредак. Битна својства устава: 1. устав је одраз одраз постојећег постојећег типа типа друштва, друштва, одражава одражава основне основне елементе елементе тога типа типа друштва; друштва; 2. устав је акт државе државе,, не може га донијети донијети ни ни једна једна друга организаци организација ја ни институ институција, ција, осим самосталних и суверених држава; 3. устав је најви највиши ши општи општи правни правни акт, акт, има има највећу највећу правну правну снагу; снагу; 4. устав устав је основни основни закон, закон, на основу основу устава устава доносе доносе се акти ниже ниже правне правне снаге, снаге, који који не смију ити у несагласности са уставом; !. устав устав је деклара декларати тивни вни акт, акт, устав уставуу пре претх тход одее државн државно"п о"поли олити# ти#ки ки акти акти $декле $деклерац рација ија,, резолуција% који који постају уставна материја; &. устав устав је идео идеоло лошк шко" о"по поли лити ти#к #кии доку докуме мент нт,, 'и 'име ме се рег регуулишу лишу осн основ овни ни друш друштв твен еноо полит полити#к и#кии односи односи,, а нар наро# о#ито ито пита'е пита'е (орми (ормира'а ра'а,, (ункц (ункцион иониса' иса'аа и овлашт овлаште'а е'а полити#ке власти; ). устав устав је акт стаилиз стаилизаци ације је $устав $уставом ом се у#вршћ у#вршћуј ујее пор поред едак ак $уре*е $уре*е'е% 'е% који који одго одгова вара ра носиоцима полити#ке власти који они успостав+ају или су успоставили% и ограни#е'а власти $ у (ункцији је гра*ана и свих који желе ограни#е'е и контролу постојеће јавне власти; . устав устав је акт стати статике ке $ у уставу уставу постоје постоје норме норме које које су од витално виталногг интер интереса еса постојећ постојећее државне заједнице и никако се не могу мије'ати% и динамике $динамика устава се огледа у (лексиилности и програмском карактеру што је својство демократских и стаилних устава%; -. устав устав је мјер мјерил илоо ни ниво воаа демо демокр крат атиј ијее $дем $демок окра рати ти#н #ност ост уста устава ва се мјери мјери по ката каталог логуу, стан станда дард рдиз изац ациј ији, и, оства оствари рива ва'у 'у и зашт заштит итии прав праваа и сло слоо ода да гра* гра*ан ана, а, поло положа жају ју и ме*усоном односу највиших државних органа%, 1. устав и пракса доказују доказују раскорак, раскорак, 11. устав је акт кога кога доноси посеан орган $овлаштени $овлаштени орган/ уставотворна уставотворна скупштина, скупштина, редовно изарани парламент парламент или ше( државе%; 12. устав је акт који који се доноси по посеном поступку $кроз 3 (азе/ иницијатива, иницијатива, приједлог и усваја'е%, 13. устав је акт који се мије'а по посеном поступку$ иницијатива иницијатива за промјену, промјену, приједлог и усваја'е%. Подјела (класиикација устава!: ". Примарна подјела $подјела устава по 'иховом настанку, на#ину доноше'а и суштини%/ октроисани устави устави или " октроисани или пове пове+е +е $нас $наста тају ју у апсо апсолу лутн тним им мо мона нархи рхија јама ма,, једн једност остран рании и дорово+ни акт монарха $ше(а државе%, 'егов поклон народу%%; " устав настај ајее као као акт акт саг сагласно асност стии мо мона нарх рхаа и уставни ни пакт пакт или или комп компро роми мисн сни и уста уставв $ наст представни#ког представни#ког тијела$парламента%%; " народни или демократски устави$ доноси их народ као свој једнострани једнострани акт, акт, доносе се у држав државам амаа репу репул лик икан анск ског ог ур уре*е е*е'а 'а,, доно доноси си их наро народд ре(е ре(ерен ренду думо мом м или или их доно доноси си уставотворна скупштина%. #. $екундарна подјела $ова класи(икација узима једну итну карактеристику устава%/ 0% 05670860 79:50 1
% неписан неписани и устав устави и $ои#ајни устави #ије су норме настајале годинама, устав нглеске је неписан јер је некоди(икован акт, садржи ројна неписана$ои#ајна% правила, али и ројне писа пи сане не доку докуме мент нте% е% и писани$то $то су пра прави ви устави устави,, који који мог могуу ити ити (орму (ормули лисани сани у једном једном писаном акту или више 'их%; " крути крути или чврсти чврсти $мије'ају се по посеном поступку, сложенијем него што је поступак доноше'а закона% и меки устави $доносе се по истом поступку и од истих органа као и закони тј. ез посено прописаног поступка%; " кодииковани $састоји се од једног јединственог акта, који је истовремено донесен и оу оухват хватаа све све норм нормее које #ине #ине цјел цјелов овит ит устав став,, такв такваа је већи већина на уста устава ва у сви свијету јету%% и некодииковани устав$састоји се од два или више уставних аката, донесених одвојено и у разли#ито вријеме%; " кратки устави $имају испод 1 #ланова%, сред&е дуги $од 1 до 2% и дуги$више од 2 #ланова%. 6ајвећи рој устава у свијету спада у сред'у групацију. групацију. <% =>?5@A"70 = >?5@A"70860 860 79:50 7 9:50 " номинални и реални, нормативни и семанти#ки, стаилни и гипки, стати#ки и програмски, о#ити и прикривени. 8% 75?B?CA"70 75?B?C A"70860 860 79:50 7 9:50 " монократски и диархијски, (едерални и унитарни, монархијски и репуликански, домаћи и страни устави. "Промјене се врше путем амандмана, уставног закона закона и доноше'ем новог Dстава. Dстава. "Промјене врши законодавна или уставотворна скупштина. "'а промјену је потрена двотрећинска$2E3% већина који гласају гласају у 7редставни#ком дому$2 од укупно 42 посланика%. "Проглаше&е Проглаше&е врши уставотворна или редовна скупштина. )ко је устав устав усвој усвојен ен реерен реерендум думом ом он је демокр демократ атича ичан н или народ народни, ни, рје*и рје*и начи начин н доноше&а устава. "+звори Уставног права налазе се у посеним нормама насталим у реалним друштвеним односима. "6ај#е "6ај#ешћи шћи извори извори уставн уставног ог пра права ва су ои#ај ои#ајне не нор норме ме $устав $уставни ни ои#ај ои#аји% и% и судс судске ке одлук одлукее $прецеденти%. "?звори уставног права сврставају се у неколико група/ група/ 1. прав правни ни изво извори ри,, 2. судс судске ке пресу пресуде де,, 3. ои# ои#ај ајно но прав правоо и 4. конвен венци ције је.. $21. новем новемар ар 1-1--!. !. год.% год.%,, односн односноо -ировном конеренцијом у %ејтонским %ејтонским споразумом споразумом $21. 7аризу $14.12.1--!. год.% конституисана је <иF са два ентитета; доијен Dстав од стране -е*ународне заједнице. ировним споразумом споразумом је/1% оустав+ен рат, рат, 2% <иF подје+ена подје+ена на два ентитета"= и <иF, 3% оа ентит ентитета ета су доила доила елемен елементе те државн државнее заједн заједниц ицее са огра ограни ни#ен #еним им сувер суверени енитет тетом ом,, 4% конституисана конституисана <иF као државна заједница коју коју #ине = и <иF. иљежја устава: "уста "уставв је акт акт ме ме*у *уна наро родн дног ог,, а не унут унутраш раш'ег 'ег прав праваа и саста саставн внии дио дио п пшт штег ег окви оквирн рног ог споразума; " устав није донио уставотворни орган$скупштина,ше( орган$скупштина,ше( државе, народ% " није донесен по посеном посеном поступку поступку,, донесен је једностраним једностраним поступком поступком једноставнијим једноставнијим од закона; " кратак је и има дванаест #ланова; 2
" уставом је утвтр*ено да је <иF састав+ена од два ентитета <иF и =; " <иF мора дјеловати у складу склад у са законом законом и на основу ос нову слоодних и демократских изора; " уставом је гарантована слоода крета'а на цијелој територији <иF; " уставом <иF нису утвр*ене основе унутраш'ег организова'а ентитета и нижих јединица власти власти у ентит ентитети етима, ма, тако тако да се инсти институ туциј цијее и олиц олиции уну унутраш траш'е 'е орг органи анизац зације ије изме* изме*уу ентитета разликују; "устав, закони и прописи органа <иF оавезујући су за ентитете; "уставом није утвр*ен олик државног уре*е'а <иF; "<иF има симоле G гр, заставу и химну коју утвр*ује 7арламентарна скупштина. /удска права и слооде: " право на живот, " право да лица не уду подвргнута му#е'у нити нехуманим, или понижавајућим поступцима или казнама; " право да лица не уду држана у ропству или пот#и'ености, или оав+ају принудни рад или оавезне радове; "право на слооду и езједност ли#ности, " право на поштено саслуша'е у гра*анским и криви#ним предметима и друга права у вези са криви#ним поступком, " право на приватни и породи#ни живот, дом и кореспонденцију, " слооду мисли, савјести и вјероисповјести, " слооду изражава'а, " слооду мирног окуп+а'а и слооду удружива'а удружива'а са другима, " право на рак и заснива'е породице, " право на својину, " право на оразова'е, " право на слооду крета'а и преивалишта. 7ринцип 7ринц ип недис недискри кримин минаци ације је G по ило ило ком ком осно основу ву као као шт штоо су/ су/ пол пол,, раса, раса, језик, језик, вјерск вјерска, а, полити# полити#ка ка и друга друга увјере'а, увјере'а, националн националноо и социјално социјално поријекло, поријекло, припадност припадност националној националној ма'ини, имовина, ро*е'е, други статуси.
01)2/)3$42 9ржав+ 9ржав+анс анство тво <иF регу регули лише ше 7ар 7арлам ламент ентарн арнаа скупшт скупштина ина <иF, <иF, а држав+ држав+анс анство тво свако свакогг ентитета регулишу сами ентитети, с тим да/ " држав+ држав+ани ани свако свакогг ентит ентитета ета су су смим смим тим тим држа држав+а в+ани ни <иF, <иF, " ни једном једном лицу се се не може може одуз одузети ети држав+ан држав+анство ство по по ило којем којем основу основу као као што што су/ су/ пол, раса, оја, језик, вјероисповјест, полити#ко полити#ко или друго миш+е'е. миш+е'е. " 9ржав+ани 9ржав+ани <иF <иF могу могу имати имати држав+а држав+анств нствоо друге друге државе државе уколи уколико ко постоји постоји илат илатерални ерални споразум изме*у <иF и друге државе, " 9ржав+ 9ржав+ани ани <иF у иностра иностранст нству ву ужива уживају ју зашт заштиту иту <иF, <иF, " =ви =ви држав држав+а +ани ни ужи ужива вају ју иста иста +удс +удска ка прав права, а, " 9р 9ржа жав+ в+ан анст ство во <иF <иF сти# сти#ее се/ порије поријекл клом ом,, ро*е ро*е'е 'ем м на тери терито тори рији ји <иF, <иF, усва усваја ја'е 'ем, м, путем натурализације и путем ме*ународног споразума. 53атурализацијаH
01)23) Б+/617): завршетком. 9ијагонално је подје+ен на 8р Би9 је плаве оје и у олику штита са оштрим завршетком. по+е жуто"зла жуто"златне тне и по+е плаве оје. оје. D гор гор'ем 'ем десном углу углу налази се троугао жуте оје. 3
7аралелно лијевој страни овог троугла или дијагонално на до'ем плавом по+у протеже се низ од ијелих звијезда петокрака. лици симолизују изглед карте <иF, а ојама и звијездама симолизује симолизује се приврженост европској припадности и европским вриједностима. 'астава Би9 је плаве оје, десно од центра налази се троугао жуте оје. 7аралелно лијевој страни троугла троугла,, од гор'е гор'е ивице ивице заставе до до'е ивице, ивице, протеже се ред ијелих ијелих петокраких петокраких звијезда. днос изме*у дужине и ширине заставе је 1/2. 9имна Би9 уре*ена је Iаконом Iаконом о државној химни <иF. 6азив химне је J9ржавна химна х имна <иFK. Fимна нема текст, већ се састоји од оркестарске партитатуре. партитатуре. Lлавни Lлавни град је =арајево.=воје ои+ежје имају ентитети и кантони. 3адлежности институција Би9/ " спо+на политика, " спо+ спо+но нотр трго гови винс нска ка поли полити тика ка,, " царинска пол политика, " мо моннетар етарнна полит литика, ика, " (инанс (инансира ира'е 'е инсти институ туциј цијаа и ме*ун ме*унаро ародн дних их оаве оавеза за <иF, <иF, " полит политик икаа и проп прописи иси за усе+а усе+ава ва'е, 'е, изј изјег егли лице це и азил, азил, " про прово* во*е'е е'е криви# криви#ног ног закон законаа на ме*унаро ме*ународн дном ом плану плану и изме* изме*уу ентитета ентитета,, ук+у# ук+у#ују ујући ћи односе са ?нтерполом, " регу регули лиса' са'ее саор саораћа аћаја ја изм изме* е*уу енти ентите тета, та, " контр онтрол олаа вазд ваздуш ушно ногг саор саораћ аћај аја. а.
3адлежности ентитета: паралелне односе односе са сусје " успоста став+ају специјалне паралелне сусједн дним им држав државам амаа у склад складуу са суверенитетом суверенитетом и триторијалним интегритетом <иF, " пружају ппоотрену помо $авјету министара <иF и испу'авају ме*ународне оавезе <иF, " да оез оезије иједе де сигур сигурне не и езј езједн еднее услове услове у оквири оквирима ма своје своје надл надлежн ежности ости одрж одржава ава'ем 'ем устан станов оваа за спрово*е&е складу са ме*унар ме*ународ одно но при призна знати тим м спрово*е&е гра*ански; гра*ански; закона закона у складу стандардима, " да улазе у споразуме са другим државама и ме*ународним организацијама, уз потврду 7арламентарне скупштине. "-одел уре*е&а односа у Би9 уре*ују с+едећи принципи/ 1. принцип принцип народне, народне, односн односноо гра*анск гра*анскее сувереност суверености, и, 2. при принц нцип ип равно равнопра правнос вности ти енти ентитет тета, а, 3. при принц нцип ип полит полити#к и#ког ог пл плура урализ лизма, ма, 4. прин принци ципп влада владави вине не прав права, а, !. при принц нцип ип тржишне тржишне закон законит итости ости,, &. при принц нцип ип слож сложено еногг држав+ држав+анс анства тва,, ). принцип принцип директне директне примјене примјене ме*ународ ме*ународних них станда стандарда. рда. "3адлежност је установ+ена у корист ентитета $све 8ладине (ункције и моћи које нису дате у Dставу <иF институцијама ће ити (ункције и моћи ентитета%. "9ејтонским споразумима прихваћено је (акти#ко ста'е постоја'а два ентитета на територији ивше југословенске репулике <иF, што је у складу са нормама ме*ународног права.
0епулике $рпског народа Би9 "= проглашена је као држава екларацијом о проглаше&у 0епулике -.1.1--2. год., а едерација <иF 2ашингтонским споразумо спора зумом м 2.3.1--4. год.
4
08)3+ 2<)$4+ Би9 =купштина, 7редсједништво и =авјет инистара, Dставни суд, суд, >ентрална анка 1.Скупштина " 7арламентарна скупштина има два дома/ M дом"ом 3арода $представништво трију народа% "1! делегата, 2E3 из едерације$! Fрвата и ! <ош'ака% и 1E3 из =$! =ра%, " хрватске и ош'а#ке делегате из едерације ирају хрватски односно ош'а#ки делегати у 9ому народа народа 7арламента едерације, делегате делегате из = ира 6= =. " да и дом могао радити и доносити одлуке из своје надлежности мора имати кворум, који #ини - #ланова 9ома народа $3 <ош'ака, 3 Fрвата и 3 =рина%. MM дом"Представнички дом $општеполити#ко представништво представништво свих гра*ана нтитета% "42 #лана, ирају се директно у свом ентитету, 2E3 на територији едерације$2% и 1E3 из =$14%, посланике ирају директно гра*ани у свом ентитету, ентитету, "2E3 већина свих посланика изараних у 7редставни#ком 7редставни#ком дому #ини #ини кворум. " 7редставни#ки дом има предсједника и два потпресједника$=рин, Fрват и <ош'ак% који се ротирају тако да у изорном изорном мандату сва сва три уду уду и предсједници предсједници и потпредсједници. потпредсједници. "3адлежности Парламентарне скупштине Би9: - доноше&е закона за спрово*е'е одлука 7редсједништва, - доноше&е закона да се спроведу надлежности =купштине по Dставу, - пристанак на ратиикацију ме*ународних уговора, средстава потрени; потрени; за рад институција,потрее за одлуке ке о извори изворима ма и износу износу средстава - одлу трошкове институција институција <иF и ме*ународне оавезе <иF, - доноше&е закона о типовима споразума које зак+у#ују ентитети, - усваја&е(одоре&е! у=ета за институције <иF и др. пита'а
2.Предсједништво 2.Предсједништво и Савјет Министара (извршна власт) "Предсједништво представља институцију колективног ше(а државе, а $авјет -инистара институцију институцију 8ладе. Предсједништво: "$астоји се из 3 #лана, ирају се директно са територије =$ =рин% и едерације$<ош'ак и Fрват Fрват%% на 4 го годи дине, не, изме* изме*уу сее имену именују ју пре предсј дсједа едавај вајућ ућег$6 ег$6ик икол олаа @пири @пирић%. ћ%. ?ме ?мену нује је пред предсј сјед едав авај ајуућег ћег =авј =авјет етаа ини инист стар араа и 3 #лан #ланаа >е >ент нтра ралн лнее анк анке. е. анд андат ат #лан #ланов оваа 7редсј 7ре дсјед едниш ништва тва изаран изараних их на првим првим изори изорима ма трајаћ трајаћее двије двије годи године, не, а мандат мандат #ланов #лановаа изараних након тога 4 године. %У оквиру своје надлежности Предсједништво: - води спо+ну политику <иF, - врши репрезентативне (ункције, представ+а <иF у ме*ународним односима, - постав+а и опозива амасадоре и посланике у др. државама, - прима акредитивна и опозива писма страних дипломатских представника, - издаје исправе о рати(икацији рати(икацији ме*ународних уговора, !
олакшава коордонацију ме*у ентитетима о пита'има која не спадају у надлежност <иF по Dставу. "7редсједништво може распустити 9ом народа ако одори већина делегата 2 народа, извршава одлуке и предлаже уNет =купштини, извјештава =купштину о трошковима 7редсједништва, врши и др. (ункције које му додијели =купштина или ентитети. "=ваки #лан 7редсједништва може покренути спор пред Dставним судом <иF. "ади и одлу#ује на сједницама, метода рада је консензус. $талн $тални и војни војни коми комитет тет #ине сви чланови чланови Предсједн Предсједништва иштва ккаао и најодгов најодговорнији орнији ункционери оружани; снага ентитета. $2> је институција преко које се остварује координација оружани; снага ентитета. -
$авјет -инистара: 1. 7ре 7редсј дсјед едава авајућ јућии =авјета =авјета ини инистар стара, а, 2. инистри и 3. Iамј Iамјен ениц иции ин инис иста тара ра.. "7редсјед "7редсједавају авајућег ћег =авјета =авјета инистара инистара и 'его 'егова ва два замјеника замјеника именује Предсједништво уз сагласност 7редставни#ког дома, а министре и 'ихове замјенике $авјет -инистара. "$авјет -инистара предсј дсјед едава авају јући, ћи, који који је уједно уједно и минист министар ар једног једног од -инистара сачи&ава сачи&авају ју пре министарстава и ! министара $1% за +удска +удска права и изјеглице,2% за трезор институција <иF, 3% за европске интеграције, 4% за иностране иностра не послове, !% за цивилне послове и кому комуникације никације и &% за спо+ну трговину и економске односе.. " за свој рад одговара 7арламентарној скупштини. "3адлежност/ 1. спроводи спроводи полит полити#ке и#ке одлук одлукее у оластим оластимаа које које су дате у надлежност надлежност <иF$ спо+на спо+на,, спо+нотрговинска спо+нотрговинска и монетарна политика%, политика%, 2. даје препору препоруку ку приједло приједлогу гу годиш'ег годиш'ег уN уNета ета =купштин =купштини, и, 3. извјештава извјештава најма'е најма'е једном једном год годиш'е иш'е =купшти =купштину ну о трошковима трошковима <иF. <иF.
3. Уставни суд "$астоји се од - #ланова/ 4 #лана ира 7редставни#ки дом едерације, 2 =купштина = а 3 за први мандат ира предсједник вропског суда за +удска права $не могу ити припадници <иF ни ило које сусједне државе%. "7рви мандат траје ! година и не може ити поново иран, након првог мандата судије које уду уду именоване служиће до ) год. старости. "8ећина свих #ланова #ини кворум, одлуке се доносе већином #ланова. Dставни Dставни суд је надлежан да/ 1. одлу#ује одлу#ује о спору који који се јав+а јав+а по Dстав Dставуу $изме*у $изме*у ентитета, <иF и једног ентитета,...%, 2. одлу#у одлу#ује је да ли је одлука одлука ентитет ентитетаа о успостав+а'у успостав+а'у паралелних паралелних односа односа са др. државама државама у сагласности са Dставом <иF, 3. одлу#у одлу#ује је о сагласности сагласности устава устава и закона закона ентите ентитета та са Dставо Dставом м <иF, 4. одлу#у одлу#ује је у жаленом жаленом поступку поступку о пита'има пита'има по Dс Dставу <иF, <иF, !. одлу#у одлу#ује је о пита'има пита'има која су му му прослије*ена прослије*ена од ило ило којег којег суда суда <иF. "Поступак пред Уставним судом може покренути/ - сваки #лан 7редсједништва <иF, предсједавајући =авјета инистара, - предсједавајући предсједавајући или 'егов замјеник ило којег којег дома =купштине, - предсједавајући - 1E4 оа дома =купштине и - 1E4 ило којег дома едерације, односно 6ародне скупштине =.
&
4. Централна банка "?ма овлаште'а да врши емисију новца и води монетарну политику за <иF. "3адлежност Dтвр*ује =купштина <иF. "Управља Dправни одор $4 #лана%/ гувернер $именује е*ународни монетарни (онд% и 3 #лана које именује 7редсједништво$ 7редсједништво$ 2 из едерације и 1 из =%. "-андат траје & година, глас гувернера$није држав+анин <иF нити ило које сусједне државе% је одлу#ујући. ">< има двије главне јединице јединице GLлавну анку у = и Lлавну анку у едерацији <иF. "грани#еност монетарног суверенитета <иF се остварује/ ос тварује/ " путем гувернера " одузима'ем права >ентралној анци да у првих & год. изаере олик во*е'а емисионе политике и одузимајући јој кредитну (ункцију. 'адаци ?Б: " де(инише, усваја и контролише контролише монетарну политику <иF путем издава'а домаће валуте, "управ+а служеним девизним резервама >< на сигуран и про(итаилан на#ин, " успостав+а платне и ора#унске ора#унске системе, "издаје прописе за остварива'е ос тварива'е активности утвр*ених Iаконом Iаконом о ><, "спроводи монетарну политику, "прима "прима депози депозите те од <иF <иF и комер комерциј цијалн алних их анака анака ради ради испу'а испу'ава' ва'аа захтј захтјева ева о оавезн оавезним им резервама, "став+а и повла#и из оптицаја домаћу валуту. "5ица која се сматрају држављанима Би9 су/ 1. сва лица лица која која су ила држав+ани држав+ани <иF <иF прије прије ступа'а ступа'а на снагу 9ејтонс 9ејтонско когг споразума споразума и 2. лица која која су у ме*увремену ме*увремену неутра неутрализов лизована ана $лица $лица послије &. априла априла 1--2. год. год. а прије ступа'а на снагу 9ејтонског Dстава%.
П0)2$У3+ 08)3+ Би9 =уд <иF
Bужилаштво <иF
"снован законом, а прогласио га 8исоки представник. " Lлавни Lлавни тужилац, 3 замјеника и "7окрива @ надлежности/ " криви#на, одре*ен рој тужилаца <иF. " управна и " Lлавног Lлавног тужиоца и 'егове " апелациона. замјенике ира 8исоки судски и "$удије тужила#ки савјет <иF на & год., тужила#ки $удије ира и разрјешава 8исоки судски и савјет <иF, суд има 1! судија судија $ по пет из . а тужиоце именује ез ограни#е'а сваког конст. народа%.
>омисија за људ људска ска права и оавезе. "=поразумом "=поразумом о +удским +удским правима предви*ена је >омисија "=астоји се од/ " >анцеларије омудсмена ( мудсдмен је независно тијело и нико се не може мијешати у 'ихов рад, мандат првог омудсмена је ! год и именује га предсједавајући OPQ%. и " ома за људска права. "?менује 7редсједништво <иF, састоји се од 14 #ланова. "мудсдмен је независно тијело и нико се не може мијешати у 'ихов рад. " Aанцеларије омудсмена и 9ома за +удска права надлежни су да разматрају р азматрају// )
- крше'е +удских права предви*ених вропском конвенцијом, сујеката. - рад и поступа'е јавноправних сујеката.
У$4)23 У06A6B6 06ПУБ<+>6 $0П$>6 >арактеристике устава 0$: о сновни и највиши правни акт, % устав је основни "одраз је постојећих друштвених промјена, "уставом су утвр*ени теме+и уставног уре*е'а =, које које се теме+и на институцијама и принципима принципима који су у складу са ме*ународним стандардима/ 1%гарантова'е и заштита +удских +удских слоода и права, 2%оезје*е'е националне равноправности и заштити националних интереса конст. конст. народа, 3%социјалној правди, 4%владавини права, !%тржишној привреди, &%вишестрана#ком &%вишестрана#ком систему, )%парламентарној демократији и подјели власти, %слоодним изорима, -%локалној самоуправи, 1%заштити права етни#ких група и других ма'ина, " устав је донијела 6ародна =купштина, " ра*ен је по савременим стандардима, " 'егов нормативни дио има 14 #ланова сврстаних у 12 поглав+а/ 1%сновне одреде, 2%Rудска 2%Rудска права и слооде, 3%кономско 3%кономско и социјално уре*е'е, 4%7рава и дужности д ужности =, !%рганизација =, &%Bериторијална &%Bериторијална организација,)% ор ганизација,)% драна, %Dст %Dставност авност и законитост, -%Dставни суд,1%=удови и јавна тужилаштва, 11%7ромјене устава и 12%Iавршне одреде, " спада у ред сред'е дугих устава, структура устава је савремена , јер одмах иза основних одреди иду +удска права и слооде, "по свом карактеру је крут $сложен поступак ревизије/ ! (аза/ иницијатива иницијатива за промјену, промјену, прихвата'е иницијативе, иницијативе, нацрт промјена, јавна расправа и усваја'е устава са промулгацијом%, "(лексиилан "(лексиилан је и отворен за промјене. "Уставни закон има осоине Dстава и доноси се заједно са Dставом, Dставом, а он одре*ује по#етак примјене Dстава и на#ин 'егове примјене. "ржављанство је правна веза (изи#ког лица и државе на основу које то лице има статус по комее су му доступна одре*ена права и оавезе. ком "9ржав+анство осигурава/ 1. сва гра*анск гра*анска, а, полити#к полити#каа и економс економско ко"соци "социјална јална права, права, 2. посену посену прав правну ну заштит заштитуу и др. стату статусна сна права права.. "7оред оавеза постоје и дужности као што је војна оавеза.
ржавна оиљежја 0$ =лужени језици = су/ језик српског народа, језик ош'а#ког народа и језик хрватског народа, а служена писма су ћирилица и латиница. латиница. епулика има заставу , гр и химну, који су одре*ени уставним законом. Iастава = се састоји од три оје / црвена, плава и ијела, које су положене водоравно и свака заузима 1E3 заставе, а однос дужине и ширине заставе је 1/2. Lр = је гр 6ема'ића представ+ен двоглавим ијелим орлом са круном изнад главе. 6а прсима орла је црвени штит са крстом и #етири оцила изме*у кракова крста ијеле оје.Lр је замје'ен амлемом. Fимна = је пјесма J<оже правдеK, ез текста.
Промјене Устава: "Dстав = може се мије'ати уставним амандманима.
"Приједлог могу поднијети предсједник епулике, 8лада и најма'е 3 посланика 6=, а о приједлогу да се приступи промјени акта одлу#ује 6= већином гласова народних посланика. " приједлогу акта о промјени Устава Устава одлучује 6= и 8ијеће народа. Промјена Устава става усвојена усвојена је ако за 'у гласа најма'е 2E3 од укупног роја народних "Промјена посланика и већина #ланова 8ијећа народа из сваког сваког конститутивног конститутивног народа и сталих. "0кт о промјени Dстава проглашава 3$ 0$ . "/удска права и слооде дијеле се на/ 1. ли#на ли#на права и слооде $право $право на живот, живот, једнако једнакост, ст, заштит заштитуу достојанства, достојанства, ...%, ...%, 2. полити#к полити#каа права и слооде слооде $ира#ко $ира#ко право, право, слоода слоода говора и јавног јавног иступа'а, иступа'а, ...%, 3. економс економско ко"соци "социјална јална права права и слооде слооде $право $право својине, својине, на рад, на штрајк, штрајк, ...%. 4. нова нова и посена посена пра права ва и сло слоод оде. е. "Dст "Dстав ав зара'ује злоупотреу злоупотреу права гра*ана гр а*ана и оезје*ује о езје*ује судску судску заштиту путем криви#ног или парни#ног поступка, управно"судског управно"судског или радног спора и др. <ична права и слооде су: 1% право на живот живот $природн $природно, о, трајно, трајно, непромје'и непромје'иво во и неоту*и неоту*иво, во, новим криви#ним криви#ним правом смртна казна се не предви*а%; 2% право на једнакост +уди $+уди су изједна#ени пред законом, јавном влашћу, ез озира на расу, расу, пол, језик, националну припадност, вјероисповјест, социјално поријекло, ро*е'е, оразова'е, имовно ста'е, полити#ко полити#ко и друго увјере'е, друштвени положај и др. 3% слоода #овјека $само је живот изнад слооде%; 4% права ли#ности на заштиту достојанства и интегритета $каж'ава се прислушкива'е, осим у слу#ајевима одре*еним законом, коришће'е скривених камера%; !% слоода крета'а и наста'ива'а; &% право #овјека у поступку пред државним органима $нико не може ити осу*ен и каж'ен прије него што му се предо#и разлог и пружи прилика да се рани%; )% неповредивост стана $ стан је мјесто гдје се #овјек мора осјећати апсолутно слоодним%; % слоода мисли и опредје+е'а, савјести и увјере'а, као и јавног изражава'а миш+е'а; -% слоода савјести и вјероисповјести; 1% неповредивост тајне писма$ приватна писма и друге (орме оавјештава'а представ+ају на#ин на#ин саопштава'а ли#них ставова%; 11% право на заштиту података о ли#ности; 12% слоода изражава'а националне припадности; $слоода изјаш'ава'а нац.прип; заштита нац.прип; право изражава'а нац.културе; нац.културе; слоода употрее матер'ег језика% 13% слоода слоода нау науке ке и умјетности$з умјетности$заштит аштитаа ауторск ауторских их и других других права стваралаца стваралаца нај#ешће нај#ешће се уре*ује законом%. законом%.
Политичка права и слооде: 1% ира#ко право $омогућава гра*анима да у#ествују у#ес твују у полити#ком полити#ком животу зем+е, прије свега у изору својих представника у државне органе, нај#ешће у парламент, гра*анин = који је навршио 1 год. ?ма право да ира и да уде иран, ира#ко право је опште и једнако, изори су непосредни, а гласа'е тајно%; 2% слоод слоодаа удруж дружива ива'а 'а $слоо $слоода да мир мирног ног оку окуп+а п+а'а, 'а, полит полити#к и#ког ог,, синдик синдикалн алног ог и друго другогг организова'а%; 3% слоода говора и јавног иступа'а; 4% слоода зора и јавног окуп+а'а; !% слоода штампе и других видова јавног изражава'а; &% право на представке, петиције и јавне приједлоге; )% пра право во на јавну јавну крити критику$с ку$свак вакоо има пра право во јавног јавног изража изражава' ва'аа миш миш+е' +е'а, а, посено посено о раду државних и других органа%; -
% право на држав+анство.
6кономско%социјална права и слооде: 1% право право својине својине $сви олици олици својине својине имају једнаку једнаку правну правну заштиту% заштиту%;; 2% прав правоо нас насле ле*и *ива ва'а; 'а; 3% пра право во на рад $сви $сви пуно+ет пуно+етни ни гра*ани гра*ани имају имају право право на рад и зараду зараду,, а пра право во на радно мјесто мјесто се оствару остварује је у зависн зависности ости од интел интелект ектуа уални лних, х, стру# стру#них них,, искус искустве твених них и др. спосоности%; 4% пра право во на ограни#ен ограни#еноо радно радно вријем вријемее $дужин $дужинаа радног радног дана, дневни дневни одмор, одмор, недје+н недје+нии одмор, плаћени годиш'и одмор, плаћено одсуство%; !% пра право во на зашти заштиту ту на раду $омла $омладин дина, а, тру трудн днице ице и инвал инвалиди иди имају имају посену посену заштиту заштиту,, право да не раде ноћу, да не раде тешке (изи#ке послове и да не раде у посеним условима%; &% право право на осигура'е имају имају запослени запослени и #ланови 'ихо 'ихових вих породиц породицаа у слу#ају олести, олести, право за слу#ај трудноће, сма'е'а или гуитка радне спосоности%; спос оности%; )% прав правоо на на штр штрај ајк. к. $оцијална права су: 1% пра право во на заштит заштитуу здра здрав+а в+а;; 2% пра право во инвал инвалида ида на посен посенуу заштит заштитуу, 3% право право на заштит заштитуу мајке мајке дјеце дјеце и породице; породице; 4% право право на школова' школова'ее $основно $основно школова школова'е 'е је оавезно оавезно и есплатно%. есплатно%. 3ова и посена права и слооде: 1% екол еколош ошка ка права права $#овј $#овјек ек им имаа прав правоо на здра здраву ву живот животну ну сред средин инуу и да је дужан дужан да ју штити%; 2% права права у оласти оласти управ+а' управ+а'аа $ира#к $ира#коо право и право на на рад%; 3% права права и слооде слооде етни# етни#ких ких група група и националн националних их ма'ина; ма'ина; 4% права права и слоод слоодее странаца странаца и лица ез држав+ан држав+анства. ства. Уставне Уставне дужности и одговорности човјека и гра*анина: 1% дужно дужност ст придржа придржава ва'а 'а устава устава и закон закона; а; 2% пош пошто това' ва'ее права права и слоод слоодаа других других;; 3% у#еств у#ествова ова'е 'е у одра одрани ни зем+ зем+е; е; 4% плаћ плаћа' а'ее пор порез еза, а, !% #ува' #ува'ее живот животне не око околин лине; е; &% пру пружа' жа'ее помоћи помоћи друг другом омее у нево+и; нево+и; )% дужн дужност ост стран странац ацаа да се пона понаша шају ју у скла складу ду са зако законо ном, м, уста уставо вом м и ме ме*у *уна наро родн дним им уговором. !"# ! "#$% $%&&#$' #$' & *$ +"&"$ "& "$ ,- , -!/ !/&0 &0 %$#$ % $#$ & !'# !' #'& '&0 0 !, !, $ $ S QTUVWXYVZ SX[\TV] ^_` Za b[TUcadV e\ Xa WU\T\ _ XfVgVea VeUacad_ b Evropskoj konvenciji za zaštitu prava titu prava i osnovn osn ovnih ih sloboda slob oda e_UaY[dV WU_]adZbZb b ^_` _ _]\Zb WU_VU_[a[ W U_VU_[a[ d\e VX[\f_] h\YVd_]\. SX[\T ^_` Za eai_d_X\V dodatn dod atnee mehani meh anizme zme, U\e_ WV[Wbd_Zaj _ X_jbUd_Zaj VX[T\UadZ\ WU\T\ _ XfVgVe\, Y\V k[V Xb/ 1. dae dae_XY _XYU_] U_]_d\ _d\l_Z l_Z\\ h\ XT\ f_l\ f_l\ b ^_` 2. _hgajf_la _hgajf_la _ U\XafZad\ U\XafZad\ f_l\ f_l\ _]\Zb WU\TV WU\TV e\ Xa TU\[a TU\[a b XTVZa eV]VTa, eV]VTa, WU\TV WU\TV d\ WVTU\[\Y WVTU\[\Y _]VT_da _]VT_da _f_ dVTm\db d\Yd\eb h\ daX[\fb _]VT_db 1
3. XT_ VUj\d_ VUj\d_ , XbeVT_, XbeVT_, _dX[_[ _dX[_[bl_Zan bl_Zan ebod_ ebod_ Xb k[_[_ k[_[_ fZbeXY\ fZbeXY\ WU\T\ WU\T\ _ XfVgVea XfVgVea 4. ^_` pa pa WU_qT\[_ WU_qT\[_[_ [_ ]acbd\UVed ]acbd\UVedaa XWVU\hb]a XWVU\hb]a V WU\T_]\ WU\T_]\ _ XfVgVe\] XfVgVe\]\\ !. Wbd\ X\U\edZ\ X\U\edZ\ VUj\d\, VUj\d\, _dX[_[ _dX[_[bl_Z\ bl_Z\ ad[_[a[\ ad[_[a[\ _ ^_` ^_` _ ]acbd\UVed_ ]acbd\UVed_qq VUj\d_h\l_Z\ VUj\d_h\l_Z\ SX[\Td_ SX[\Td_ Xbe ^_` _ bX[\Td_ XbeVT_ XbeVT_ ad[_[a[\ ad[_[a[\ Xb VTf\k[ad_ VTf\k[ad_ e\ _h WU\TdVj WU\TdVj WVUa[Y\ bYfVda bYfVda XTa h\YVda _ eUbja WUVW_Xa YVZ_ d_Xb b XYf\eb X\ bX[\T_]\ _ ]acbd\UVed_] eVYb]ad[_]\ . rU\T\ _ XfVgVea j\U\d[VT\d j\U\d[VT\d__ SX[\TV] SX[\TV] sO da ]Vjb Xa Vebha[_ _ VjU\d_m_[ VjU\d_m_[_._. tgahgacad\ Za XbeXY\ XbeXY\ h\k[_[\ WU\T\ _ XfVgVe\ Ve X[U\da UaeVTd_q _ bX[\Td_q XbeVT\. t h\q[aTb h\ h\k[_[b WU\T\ _ XfVgVe\ VefbmbZa Xbe d\efao\d h\ bWU\Tda XWVUVTa, WUaefVj h\ XbeXYb h\k[_[b WVedVX_ Xa \YV Xb _XWbdZad_ Xfaeap_ h\YVdXY_ h\YV dXY_ bXfVT_/ 1. e\ Za b W_[\dZb W_[\dZb SX[\TV] SX[\TV] j\U\d[VT\ j\U\d[VT\dV dV WU\TV WU\TV _f_ _f_ XfVgVe\ XfVgVe\ 2. e\ d_Za d_Za Vgahga Vgahgacad cad\\ eUbj\ eUbj\ XbeXY XbeXY\\ h\k[_[ h\k[_[\\ 3. e\ Za U\ed U\edZ\ Z\ dah\ dah\YV YVd_ d_[\ [\ 4. e\ Xa U\edZV U\edZV] ] XWUam\ XWUam\T\ T\ WU\TV WU\TV _f_ _f_ XfVg XfVgVe\ Ve\ !. e\ Za U\ed U\edZ\ Z\ bX]aU bX]aUad\ ad\ d\ d\ YVdYUa YVdYUa[\d [\d Xfbm Xfbm\Z \Z &. e\ Za TUk TUk__ Xfboga XfbogadV dV f_la f_la b VUj VUj\db \db bWU\ bWU\Ta Ta $bYVf_YV daeVX[\Za g_fV YVZ_ Ve d\Taead_q afa]ad\[\, WUaefVj h\ XbeXYb h\k[_[b ]VU\ g_[_ Veg\mad Y\V daeVWbk[ad%. EKONOMSKO I SOCIJALNO UREĐENJE UREĐENJE
CDEFGHCIG EJHECG G CKELEJM NOGDOPJHEQ JFPKEDM JFPKEDMHFM (NOPJRSPTHGUTDE! QYVdV]XYV _ XVl_Z\fdV bUacadZa h\Xd_T\ Xa / 1. U\TdVWU\TdVX U\TdVWU\TdVX[[ XT_q XT_q Vgf_Y\ Vgf_Y\ XTVZ_da XTVZ_da _ XfVgVe\ XfVgVe\ WU_TUac_ WU_TUac_T\dZ\ T\dZ\ 2. X\]VX[\fd X\]VX[\fdVX[ VX[ WUaebhap\ WUaebhap\ b WU_TUac_ WU_TUac_T\dZb T\dZb _ U\XWVeaf_ U\XWVeaf_ eVg_[_ 3. XfVgVe\ XfVgVe\ YUa[\dZ\ YUa[\dZ\ UVga, U\e\ _ Y\W_[\f Y\W_[\f\\ b saWbgf_l_ $Y\V $Y\V Zae_dX[TadV] Zae_dX[TadV] WU_TUae WU_TUaedV] dV] WUVX[VUb% WUVX[VUb% 4. XfVgVedV XfVgVedV WUaebha[d_k WUaebha[d_k[TV [TV ]Voa Xa h\YVdV] h\YVdV] VjU\d_m_[_ VjU\d_m_[_ U\e_ h\k[_[ h\k[_[aa _d[aUaX\ _d[aUaX\ saWbgf_Ya, saWbgf_Ya, heU\Ta heU\Ta mVTaYVTa VYVf_da......... !. h\gU h\gU\dZ \dZad ad__ Xb Xb ]VdV ]VdVWV WVf_ f_ &. saWbgf saWbgf_Y\ _Y\ Vgahg Vgahgacb acbZa Za h\k[_[ h\k[_[bb WV[UVk\ WV[UVk\m\ m\ ). XT_ Vgf_l_ Vgf_l_ XTVZ_da XTVZ_da _]\Zb _]\Zb Zaed\Yb Zaed\Yb WU\Tdb h\k[_[b h\k[_[b . h\YVdV] Xa ]Voa ]Voa VjU\d_m_[_ VjU\d_m_[_ WU\TV WU\TV XTVZ_da, XTVZ_da, bh WU\T_mdb WU\T_mdb [Uo_kdb [Uo_kdb d\Yd\eb d\Yd\eb -. XUaeX[\T\ XUaeX[\T\ b eUbk[TadVZ eUbk[TadVZ _ eUo\TdVZ eUo\TdVZ XTVZ_d_ XTVZ_d_ ]Vjb ]Vjb Xa V[bc_T\[_ V[bc_T\[_ X\]V WV [Uo_kd_] [Uo_kd_] YU_[aU YU_[aU_Zb]_ _Zb]_]\ ]\ 1. j\U\d[bZa Xa WU\TV d\ d\Xfac_T\dZa , b XYf\eb X\ h\YVdV] 11. X[U\d\ f_l\ ]Vjb X[_l\[_ X[_l\[_ WU\TV XTVZ_da _ WU\T\ d\ VXdVTb bf\j\dZ\ Y\W_[\f\ saWbgf_Y\ _ VWk[_d\ gbeoa[V] b[TUcbZb Z\Tda WU_qVea _ Z\Tda U\XqVea. OUaeX[T\ gbeoa[\ Xb/ WVUah_, [\YXa, _ eU h\YVdV] b[TUcad_ WU_qVe_ $Vg\Tah\ Wf\p\dZ\ WVUah\ Za VWk[\ _ b[TUcbZa Xa WUa]\ aYVdV]XYVZ Xd\h_ VgTahd_Y\% OVWXYZ[\] ^_[_[ [ W`ab_[cV: "U\l_Vd\fdV YVU_kpadZa WU_UVed_q gVj\[X[\T\ "VmbT\dZa Ybf[bUdVj, b]a[d_mYVj _ _X[VU_ZXYVj gf\j\ "d\bmdV"_X[U\o_T\mY_ U\e "k[aedZb "XWVU[ "h\d\[X[TV "h\eUbja _ h\eUbj\UX[TV 11
,&& %$'&*$& - %&#%'&5 & %-+"#'&5 ,$"'!"&5$ ,$"'!"&5$ tUj\d_h\l_Z\ b Vgf\X[_ WU_TUaea X\eUo_ 4 g_[d\ afa]ad[\ / a) b) c) d)
Grupa Grupa ljudi ljudi (pove (povezan zana a u jednu jednu celinu) celinu) Ciljevi Sredstva Sredstva (kojim (kojim orga organizaci nizacija ja raspolaže) raspolaže) Organ Organiza izacio ciona na strukt struktura ura
EYZ[d[ `ef]g[h`i]gj] X We[ieVa[: VXd_T\Zb Xa U\e_ U\e_ Vg\ Vg\TfZ TfZ\dZ \dZ\\ WU_TUa WU_TUaeda eda eaf\[dVX eaf\[dVX[_ [_ _ X[_l\dZ X[_l\dZ\\ eVg eVg_[_ _[_;; XT\YV XT\YV We _]\/ _]\/ "!NeVaXhVk] " VXd_T\Zb ]\[aU_Z\fdb _ WaUXVd\fdb VXdVTb, VUj\d_h\l_Zb, eZaf\[dVX[, XZae_k[a, o_UV U\mbd, VWk[a \Y[a, WVXfVTda YdZ_ja, X\]VX[\fdVX[ $WU\Td_ XbgZaY[_T_[a[%. #!O]agjV $_de., [UjVT\mYa, h\d\[XYa........% 3%S]aeXfV $V]f\e_dXY $V]f\e_dXYa, a, ha]fZVU\ed_ ha]fZVU\ed_mYa, mYa, X[\]gada; X[\]gada; beUbo_T\dZa beUbo_T\dZa U\e_ h\Zaed_mYVj h\Zaed_mYVj aYVdV]XYVj aYVdV]XYVj _d[aUaX\% rUa]\ Tf\Xd_mYV] $daT\f\Xd_mYV]% YU_[aU_Zb]b WUaebhap\ Xa eafa d\/ 1% rUaebhap\ rUaebhap\ b eUo\TdVZ eUo\TdVZ XTVZ_d_ XTVZ_d_ $Z\Td\ We,e.V.V., We,e.V.V., \.e. .% 2% rUaebhap\ rUaebhap\ b h\eUbodV h\eUbodVZZ XTVZ_d_ XTVZ_d_ $h\eUbo $h\eUbod\ d\ We., e.V.V., \.e.% 3% rUaebhap\ rUaebhap\ b ]akVT_[ ]akVT_[VZ VZ XTVZ_d_ XTVZ_d_ $\.e. $\.e. , e.V.V., e.V.V., YV]\de_[d YV]\de_[d\\ eUbk[T\% eUbk[T\% 4% rUaebhap\ rUaebhap\ b WU_T\[dVZ WU_T\[dVZ XTVZ_d_ XTVZ_d_ $WU_T\ $WU_T\[d\ [d\ We, \.e. X\ X\ VjU\d_madV] VjU\d_madV] VejVTVUdVk VejVTVUdVkpb% pb% !% rUaebhap\ rUaebhap\ b eUbk[TadVZ eUbk[TadVZ XTVZ_d_ XTVZ_d_ $eUbk[T $eUbk[Tad\ ad\ _ eUo\Td\% uUX[a uUX[a WUaebhap\ / 1% v\[_mdV v\[_mdV _ h\T_XdV h\T_XdV We G ZaedV ZaedV We h\T_X_ h\T_X_ Ve eUbjVj 2% rUaebhapa rUaebhapa X bh\Z\]d_ bh\Z\]d_] ] bmakpa] GeT\ We _]\Zb _]\Zb bh\Z\]dV bh\Z\]dV bmakpa bmakpa Y\W_[\f Y\W_[\f\\ 3% `Vfe_dj `Vfe_dj We $YV]W\d_Z\% $YV]W\d_Z\% G X[_ma bmakpa bmakpa Y\W_[\f\ Y\W_[\f\ b eUbj_] WUaebhap_ WUaebhap_]\ ]\ Wb[a] \Yl_Z\ \Yl_Z\ 4% wV wVdla dlaUd UdXY XYVV WUae WUaebh bhap apaa G WVT WVTah ah\d \dVV b YVd YVdla laUd Ud b YV]a YV]a ]\[_ ]\[_md mdVV We _]\ _]\ Tap_ Tap_dX dXYV YV bmakp bmakpaa b Y\W_[\fb k[V ]b V]VjbpbZa bWU\TfZ\dZa Zaed_] _f_ T_ka h\T_Xd_q WUaebhap\ !% rVXf rVXfVTd VTdVV beUboa beUboadZ dZaa G VXd_ VXd_T\ T\Zb Zb j\ eT\ _f_ _f_ T_ka T_ka WUae WUaebha bhap\ p\ U\e_ U\e_ bd\ bd\WU WUaca acadZ dZ\\ XVWX XVWX[T [TadV adVjj WU_TUac_T\dZ\ S X_X[a]b WUaebha[d_k[T\ [U_ Xb g_[d\ i\Y[VU\/ Y\W_[\f, U\e _ bWU\TfZ\dZa. tUj\d_ WUaebhap\ / o o o o
pravni odbor !adzorni odbor skupština "irektor
$ savet savet zaposlenih d_Za VUj\d WUaebhap\, Vd Za T_ka YVfaY[_Td_ VUj\d, YVZ_ h\X[bW\ _d[aUaXa h\WVXfad_q% %-+"#' ,$"'!"& xUbk[Tada eZaf\[dVX[_ VgbqT\[\Zb/ yeU\TX[Tadb h\k[_[b ^VU\mYV G _dT\f_eXYb h\k[_[b OVl_Z\fdb h\k[_[b y\k[_[b eala _ V]f\e_da 12
z\bYb, Ybf[bUb, VgU\hVT\dZa..............
$i_d\dX_U\Zb Xa _h gbeoa[\ _ iVdeVT\% xUbk[Tada eaf\[dVX[_ VUj\d_hbZb Xa Y\V Xb_]g`iV. xUo\T\ $uf\e\, b daY_] Xfbm\ZaT_]\ Xfbm\ZaT_]\ z\UVed\ z\UVed\ XYbWk[_d\ XYbWk[_d\ % VXd_T\ /bX[\dVTa, /bX[\dVTa, i\Ybf[a[a, i\Ybf[a[a, Sd_TaUh_[a Sd_TaUh_[a[a, [a, yeU\TX[Tada bX[\dVTa, ^_gf_V[aYa, vbhaZa.......... O[\g_fda, eVgUV VUj\d_hVT\da, _ U\hT_Zada eUbk[Tada eaf\[dVX[_ pozitivno uti#u u ti#u na proizvodnju$ k[V Xa WVh_[_TdV VeU\o\T\ d\ X[\g_fdVX[ X_X[a]\ dZ_qVTVj i_d\dX_U\dZ\.
%$#$ %$#$ & -6'!"& %-,&/ rU\T\ _ ebodVX[_ saWbgf_Ya TUka SX[\TV] VeUacad_ republi#ki organi . saWbgf_mY_ VUj\d_ / b[TUcbZb WVf_[_Yb eVdVXa _ _hTUk\T\Zb h\YVda k[_[a bX[\TdVX[ _ h\YVd_[VX[ saWbgf_Y\ bUacbZa _ VgahgacbZa / 1. _d[a _d[ajU jU_[ _[a[ a[ UaWbg UaWbgf_ f_Ya Ya 2. Ve VegU gU\d \dbb _ gahg gahgae aedV dVX[ X[ 3. bX[\ bX[\TdV TdVX[ X[ _ h\Y h\YVd_ Vd_[V [VX[ X[ 4. ]aUa ]aUa h\ Xfb Xfbm\ m\ZZ U\[d U\[dVj Vj X[\d X[\dZ\ Z\ !. h\k[_[ h\k[_[bb fZbeX fZbeXY_q Y_q WU\T\ WU\T\ _ XfVgVe XfVgVe\\ &. XTV XTVZ_d Z_dXYa XYa VedVXa VedVXa _ h\k[_[ h\k[_[bb XT_q Vgf_Y\ Vgf_Y\ XTVZ_ XTVZ_da da ). aY.V aY.VedV edVXa Xa X\ _dV _dVX[ X[U\ U\dX dX[T [TV] V] . g\dY g\dY\U \UXY XY__ _ WVUa WVUaXY XY__ X_X[ X_X[a] a] -. VXdVT VXdVTda da l_fZaTa l_fZaTa / WU_TUaedVj, WU_TUaedVj, d\bmdVj, d\bmdVj, [aqdVfVkY [aqdVfVkYVj, Vj, ea]VjU\iX ea]VjU\iXYVj YVj .......... .......... U\hTVZ\ U\hTVZ\ 1. U\eda VedVXa, h\k[_[b h\k[_[b d\ U\eb, h\WVkfZ\T\dZa, XVl_Z\fdV XVl_Z\fdV VX_jbU\dZa... 11. h\k[_[b h\k[_[b o_TV[da o_TV[da XUae_da XUae_da 12. i_d\dX_U\ i_d\dX_U\dZa dZa WU\T\ _ ebodVX[_ ebodVX[_ saWbgf_Ya saWbgf_Ya
EOQMHGSMlGFM OPNRLKGIP SX[\TV[TVU SX[\TV[TVUdb db _ h\YdVe\Tdb h\YdVe\Tdb Tf\X[ TUk_ z\UVed\ z\UVed\ XYbWk[_d\ XYbWk[_d\ $h\YVd_ $h\YVd_ _ eUbj_ WUVW_X_ WUVW_X_ YVZa _hjf\X\ _hjf\X\ z\UVed\ XYbWk[d\, \ YVZ_ Xa [_mb T_[\fdVj _d[aUaX\ g_fV YVZaj Ve YVdX[_[b[_Td_q d\UVe\, X[bW\Zb d\ Xd\jb [aY d\YVd bXT\Z\dZ\ b u_Zapb d\UVe\% ObeXYb Tf\X[ TUka XbeVT_. MhTUkdb Tf\X[ Tf\X[ TUk_ uf\e\. rUaeXaed_Y saWbgf_Ya WUaeX[\TfZ\ saWbgf_Yb _ _hU\o\T\ dZadV eUo\TdV Zae_dX[TV Smakpa WU_W\ed_Y\ YVdX[_[b[_Td_q d\UVe\ _ VX[\f_q b TUkadZb d\ZT_k_q ibdYl_Z\ b saWbgf_l_ VgahgacbZa Xa WU_f_YV] _hgVU\ / rUaeXaed_Y\ uf\ea rUaeXaed_Y\ z\UVeda XYbWk[_da rUaeXaed_Y\ u_Zap\ d\UVe\ rUaeXaed_Y\ uUqVTdVj Xbe\ rUaeXaed_Y\ SX[\TdVj Xbe\ 13 • • • • •
UaWbgf_mYVj Z\TdVj [bo_Vl\ $h\ d\ZT_ka eTa Ve VT_q ibdYl_Z\ Xa ]Vjb _h\gU\[_ f_l\ _h _X[Vj YVdX[_[b[_TdVj d\UVe\% {{{ •
HMOEJHM CIRNUTGHM "z\UVed\ XYbWk[_d\ TUk_ bX[\TV[TVUdb _ h\YVdVe\Tdb Tf\X[. "z\UVed_ WVXf\d_l_ |Xa g_U\Zb d\ 4 jVe_da$ daWVXUaedV _ [\Zd_] jf\X\dZa]% |bo_T\Zb _]bd_[a[ |da ]Voa g_[_ WVhT\d d\ YU_T_mdb VejVTVUdVX[ h\ _hU\oadV ]_kfZadZa b z\UVedVZ XYbWk[_d_ $gah VeVgUadZ\ z\UVeda XYbWk[_da da ]Voa Xa WVYUadb[_ YU_T_md_ WVX[bW\Y% |da ]Voa g_[_ WU_[TVUad gah VeVgUadZ\ z\UVeda XYbWk[_da $VX_] \YV Za h\[amad b TUkadZb YU_T_mdVj eaf\ h\ YVZa Za WUVW_X\d\ Y\hd\ h\[TVU\ b [U\Z\dZb eboa] Ve ! jVe% "z\ WUaefVj d\Z]\dZa 3 WVXf\d_Y\, z\UVed\ XYbWk[_d\ ]Voa 2E3V] Tap_dV] jf\XVT\ bYbWdVj gUVZ\ WVXf\d_Y\, XYU\[_[_ XTVZ ]\de\[ $XYU\p_T\dZa] ]\de\[\ z\UVeda XYbWk[_da WUaX[\Za _ ]\de\[ uf\ea; h\ TUa]a U\[dVj X[\dZ\ X[\dZ\ _ daWVXUaeda U\[da VW\XdVX[_ / | ]\de\[ Xa da ]Voa XYU\[_[_ | ]\de\[ [U\Za eVY [V X[\dZa [U\Za% "}YV z\UVed\ z\UVed\ XYbWk[_d\ XYbWk[_d\ XYU\[_ XYU\[_ XTVZ ]\de\[ $_f_ gbea U\XWbk[ad\ U\XWbk[ad\%, %, _hgVU_ _hgVU_ h\ dVTb z\UVedb z\UVedb XYbWk[_db ]VU\Zb Xa VeUo\[_ b UVYb Ve & e\d\ Ve e\d\ eVdVkadZ\ VefbYa V XYU\p_T\dZb ]\de\[\ $_hgVUa U\XW_XbZa WUaeXaed_Y saWbgf_Ya % "WUaeXaed_Y saWbgf_Ya ]Voa $WVk[V X\Xfbk\ ]_kfZadZa WUaeXaed_Y\ uf\ea _ WUaeXaed_Y\ z\UVeda XYbWk[_da% Vefbm_[_ e\ z\UVed\ XYbWk[_d\ gbea U\XWbk[ad\ "z\UVed\ XYbWk[_d\ Za ZaedVeV]d\ _ _]\ 3 d\UVed\ WVXf\d_Y\
H]aZVmg`b_ H]e`agV b\XW^_[gV OC: 1% VefbmbZa V WUV]ad_ SX[\T\ 2% eVdVX_ h\YVda, eUbja WUVW_Xa _ VWk[a \Y[a 3% eVdVX_ Wf\d U\hTVZ\, gbeoa[ _ h\TUkd_ U\mbd 4% U\XW_XbZa UaWbgf_mY_ UaiaUadeb] !% U\XW_XbZa _hgVUa h\ d\UVeda WVXf\d_Ya M WUaeXaed_Y\ _ WV[WUaeXaed_Y\ saWbgf_Ya &% TUk_ YVd[UVfb U\e\ uf\ea $_ eUbj_q VUj\d\ YVZ_ Xb ZVZ VejVTVUd_% )% _]adbZa _ U\hUak\T\ ibdYl_VdaUa $b XYf\eb X SX[\TV] _ h\YVdV]% % e\Za \]daX[_Zb -% b[TUcbZa VXdVTa XWVfZda WVf_[_Ya _ U\[_i_YbZa ]acbd\UVeda bjVTVUa _ XWVU\hb]a 1% b[TUcbZa [aU_[VU_Z\fdb [aU_[VU_Z\fdb VUj\d_h\l_Zb 11% WUVjf\k\T\ T\dUaedV X[\dZa, daWVXUaedb U\[db VW\XdVX[ M U\[dV X[\dZa, H]c[g `aZXc[i]gj]: rU\TV WUaef\j\dZ\ h\YVd\, eUbj_q WUVW_X\, VWk[_q \Y\[\ _]\Zb/ |WUaeXaed_Y saWbgf_Ya |WUaeXaed_Y uf\ea |XT\Y_ d\UVed_ WVXf\d_Y | d\Z]\dZa 3 g_U\m\ z\UVed\ XYbWk[_d\ / tefbmbZa Tap_dV] XT_q d\UVed_q WVXf\d_Y\ $\YV SX[\TV] d_Za WUaeT_cad\ WVXagd\ Tap_d\% rU\T_fd_YV] bUacbZa XTVZ U\e, WU\T\ _ Vg\Taha WVXf\d_Y\ M]\ WUaeXaed_Y\ _ eT\ WV[WUaeXaed_Y\ $YVZa g_U\ d\ 4 jVe% s\e_ b X[\fdV] X[\fdV] h\Xae\dZb $WUaeXaed_Y $WUaeXaed_Y z.X. X\h_T\ _ WUaeXae\T\ WUaeXae\T\ Xaed_l\]\, Xaed_l\]\, ebo\d Za X\hT\[_ X\hT\[_ Xaed_lb Xaed_lb d\ h\q[aT 1E3 WVXf\d_Y\% 14
DGFPnP HMOEJM y\YVdVe\Tdb Tf\X[ b sO TUk_ z\UVed\ XYbWk[_d\ _ u_Zapa d\UVe\. rUTadX[TadV [Uag\ _]\[_ b T_eb W_[\dZ\ Tah\d\ h\ i[_]Zg[ g]d[`g]Zg[ [g_VeVb \`gb_[_X_[ig[o g]e`a] / " tX[T\U_T\dZa WU\T\ YVdX[_[b[_Td_q d\UVe\ $b X]_Xfb \eaYT\[da h\X[bWfZadVX[_ b h\YVdVe\Td_], XbeXY_] _ _hTUkd_] VUj\d_]\% " Mead[_[a[ ZaedVj YVdX[_[b[_TdVj d\UVe\ " bX[\Td_ \]\de]\d_ " tgU\hVT\dZa, TaUV_XWVTaX[, Zah_Y..... " ~aU_[VU_Z\fd\ ~aU_[VU_Z\fd\ VUj\d_h\l_Z\ y\YVd_,eUbj_ WUVW_X_ WUVW_X_ _ VWk[_ VWk[_ \Y[_ $YVZ_] Xa bUacbZb T_[\fd_ T_[\fd_ _d[aUaX_ _d[aUaX_ YVdX[_[b[_Td_q YVdX[_[b[_Td_q d\UVe\% eVdaXad_ Xb Y\e\ _q b _X[VTa[dV] [aYX[b bXTVZa |z\UVed\ XYbWk[_d\ |u_Zapa |u_Zapa d\UVe\ u_Zapa u_Zapa d\UVe\ _]\ WV mf\dVT\ _h XT\YVj YVdX[_[b[_TdVj YVdX[_[b[_TdVj d\UVe\ _ 4 mf\d\ _h Uae\ VX[\f_q / v\de\[ _] [U\Za 4 jVe. ^_U\ _q Yfbg WVXf\d_Y\ b z\UVedVZ XYbWk[_d_ $d\UVed_ WVXf\d_Y da ]Voa g_[_ g_U\d h\ mf\d\ u_Zap\ d\UVe\% s\XWbk[\dZa] z\UVeda XYbWk[_da WUaX[\Za _ ]\de\[ u_Zap\ d\UVe\ •f\d u_Zap\ d\UVe\ bo_T\ _]bd_[a[ Y\V _ d\UVed_ WVXf\d_Y }YV z\UVed\ XYbWk[_d\ _ u_Zapa d\UVe\ da WVX[_jdb X\jf\XdVX[ V eVdVkadZb h\YVd\, WUVW_X\, VWk[aj \Y[\, YVZ_ Xa VedVX_ d\ T_[\fd_ d\l_Vd\fd_ _d[aUaX YVdX[_[b[_TdVj d\UVe\, [\e\ VefbmbZa u_Zapa u_Zapa SX[\TdVj Xbe\ sO $d\Z]\dZa 4 mf\d\ ZaedVj YVdX[_[b[_TdVj d\UVe\ g_pa h\X[bWfZadV b z\UVedVZ XYbWk[_d_{{{%
NOPJCPJHGI OC rUaeXaed_Y saWbgf_Ya b VYT_Ub XTVZ_q d\efaodVX[_/ " WUaeX[\TfZ\ saWbgf_Yb "Waef\oa z\UVedVZ XYbWk[_d_ Y\de_e\[\ h\ WUaeXaed_Y\ uf\ea M Y\de_e\[\ h\ WUaeXaed_Y\ _ Xbe_Za SX[\TdVj Xbe\ " bY\hV] WUVjf\k\T\ h\YVd b UVYb Ve ) e\d\ Ve e\d\ bXT\Z\dZ\ b z\UVedVZ XYbWk[_d_ $b [V] UVYb WUaeXaed_Y saWbgf_Ya ]Voa h\q[aT\[_ e\ z\UVed\ XYbWk[_d\ WVdVTV VefbmbZa V h\YVdb% "e\Za WV]_fVT\dZ\ "eVeafZbZa Vef_YVT\dZ\ _ WU_hd\dZ\ b[TUcad\ h\YVdV] "Vg\TfZ\ WVXfVTa _h Vgf\X[_ VegU\da _ gahgaedVX[_, b XYf\eb X h\YVdV] "bY\hV] $d\ WUaefVj uf\ea% WVX[\TfZ\ kaiVTa WUaeX[\Td_k[T\ sO b _dVX[U\dX[Tb "WUaef\oa \]g\X\eVUa _ eU ]acbd\UVeda WUaeX[\Td_Ya ^_` _ sO "VgU\hbZa X[Ubmda Xfboga _ X\Ta[Ve\Td\ [af\ $h\ Vg\TfZ\dZa WVXfVT\ _h XTVZa d\efaodVX[_%........ rUaeXaed_Y\ rUaeXaed_Y\ _ WV[WUaeXaed_ WV[WUaeXaed_Ya Ya saWbgf_Ya saWbgf_Ya g_U\Zb jU\c\d_ jU\c\d_ daWVXUaed_] daWVXUaed_] _ [\Zd_] [\Zd_] jf\X\dZa] jf\X\dZa] d\ 4 jVe. $da ]Vjb e\ gbeb _h _X[Vj YVdX[_[b[_TdVj d\UVe\%. xT\ WV[WUaeXaed_Y\ |Vg\TfZ\Zb WVXfVTa YVZa _] WVTaU_ WUaeXaed_Y |h\]adZbZb WUaeXaed_Y\ b Xfbm\Zb dZajVTa XWUamadVX[_ e\ Vg\TfZ\ XTVZa ibdYl_Za 1!
w\e\ z\UVed\ XYbWk[_d\, hgVj T\dUaed_q VYVfdVX[_, d_Za b ]VjbpdVX[_ e\ Xa X\X[\da, WUaeXaed_Y saWbgf_Ya WUVjf\k\T\ / T\dUaedV X[\dZa, daWVXUaedb U\[db VW\XdVX[ _f_ U\[dV X[\dZa. MX[V f_la ]Voa g_[_ _h\gU\dV h\ WUaeXaed_Y\ _ WV[WUaeXaed_Y\ d\ZT_ka eT\ Wb[\ bh\X[VWdV. b h\X[VWdV. rUaeXaed_Y _ eT\ WV[WUaeXaed_Y\ saWbgf_Ya / |e_UaY[dV |e_UaY[dV Xa g_U\Zb g_U\Zb X\ f_X[a Y\de_e\[\ h\ WUaeXaed_Y\ WUaeXaed_Y\ sO $WUaeXaed_Y" $WUaeXaed_Y"Y\de_e Y\de_e\[ \[ X\ d\ZTap_] gUVZa] jf\XVT\, WV[WUaeXaed_l_"_h Uae\ eUbj\ eT\ YVd[_[b[_Td\ d\UVe\, YVZ_ _]\Zb d\ZTap_ gUVZ jf\XVT\ _h\ _h\gU\dVj WUaeXaed_Y\% |bo_T\Zb _]bd_[a[, _]bd_[a[, Y\V _ d\UVed_ WVXf\d_l_ |WU_f_YV] X[bW\dZ\ d\ ebodVX[, WVf\ob h\Yfa[Tb h\Yfa[Tb WUae z\UVedV] XYbWk[_dV] |b Xfbm\Zb daWVXUaeda U\[da VW\XdVX[_ _ U\[dVj X[\dZ\, WUVebo\T\ _] Xa ]\de\[ eVY [\YTV X[\dZa [U\Za |WUaX[\Za _] ]\de\[ b Xfbm\Zb VX[\TYa _f_ VWVh_T\.
CPHMT OC - Za X\Ta[Ve\TdV [_ZafV d\ZT_k_q bX[\Td_q _dX[_[bl_Z\ b sO; - _]\ !! mf\dVT\ $YVZa _]adbZa WUaeXaed_Y sO _h Uae\ _X[\Ydb[_q f_mdVX[_, YVZa Xb e\fa h\W\oad -
eVWU_dVX b WU_TUaedV], WVf_[_mYV], d\bmdV], Ybf[bUdV], lUYTadV] o_TV[b, Xad\[VU_ Xa _]adbZb d\ WaU_Ve Ve ) jVe_d\$X ]VjbpdVkpb e\ gbeb _]adVT\d_ ZVk Zae\d bh\X[VWd_ ]\de\[a%, bo_T\Zb _]bd_[a[ Y\V _ d\UVed_ WVXf\d_l_, da eVdVXa VefbYa , Tap X\TZa[bZb eUbja VUj\da, XTVZb eZaf\[dVX[ Vg\TfZ\Zb d\ Wfad\Ud_] XZaed_l\]\,YVZa X\h_T\ WUaeXZaed_Y d\ WU_ZaefVj zO, uf\ea, 1E3 Xad\[VU\. s\h]\[U\ Xfaeap\ W_[\dZ\/ ]acbd\UVed_ WVfVo\Z sO,XWVfZd\ WVf_[_Y\, VegU\d\ M gahgZaedVX[ sO, bdb[U\kdZ_ U\hTVZ _ WU_TUaed\ WU_TUaed\ VgdVT\ sO, bX[\T sO _ T\od_Z_ h\YVdXY_ d\lU[_. d\lU[_.
DKMJM OC "У оквиру своје надлежности/ законе, др. прописе и опште акте, - предлаже законе, уNет и завршни ра#ун, ра#ун, - предлаже план развоја, просторни план, уNет - оезје*ује спрово*е'е и извршава законе, др. прописе и опште акте, а кте за изврше'е закона, - доноси уреде, одлуке и др. акте - даје миш+е'а о приједлозима закона, др. прописа и општих аката које 6= подносе др. предлага#и, предлага#и, утвр*ује на#ела на#ела за уну унутр. тр. орг орг.. министарстава министарстава и др. репули репули#ких #ких органа управе, - утвр*ује поста постав+ в+аа и разр разрје јеша шава ва (унк (ункци цион онер ерее у ми мини нист старс арств твим имаа и др. др. репу репул ли# и#ки ким м органима, - ускла*ује и усмјерава рад министарстава и др. репули#ких органа, врши и др. послове у складу са Dставом Dставом и законом. uf\e\ Xa g_U\ d\ WaU_Ve Ve 4 jVe $d\YVd XT\YVj YVdX[_[b_X\dZ\ dVTV_h\gU\da z\UVeda XYbWk[_da%. w\de_e\[ h\ WUaeXaed_Y\ uf\ea _hf\oa z\UVedVZ XYbWk[_d_ WUVjU\] uf\ea _ WUaef\oa dZad X\X[\T $uf\e\ Za _h\gU\d\ \YV Za h\ dZad X\X[\T jf\X\f\ Tap_d\ Ve bYbWdVj gUVZ\ d\UVed_q WVXf\d_Y\%. z\UVed_ WVXf\d_Y YVZ_ Za WUaefVoad h\ WUaeXaed_Y\ _f_ WV[WUaeXaed_Y\ u\ u\ea ea da ]Voa Vefbm_T\[_ V _hgVUb uf\ea. uf\e\ h\ XTVZ U\e VjVT\U\ z\UVedVZ XYbWk[_d_. 1&
uf\eb m_da / |WUaeXaed_Y |WV[WUaeXaed_l_ |]_d_X[U_ $ _h Uae\ XUWXYVj, ! _h gVkdZ\mYVj, _ 3 _h Uae\ qUT\[XYVj d\UVe\%. rUaeXaed_Y _ WV[WUaeXaed_Y uf\ea da ]Vjb g_[_ _h _X[Vj YVdX[_[b[_TdVj d\UVe\. y\ TUa]a TUa]a [U\Z\d [U\Z\dZ\ Z\ ]\de\[ ]\de\[\\ uf\ea, uf\ea, WUaeXa WUaeXaed_ ed_YY uf\ea uf\ea ]Voa, ]Voa, d\ VXd VXdVTb VTb ]_kfZa ]_kfZadZ\ dZ\ WUaeXaed_Y\ saWbgf_Ya _ WUaeXaed_Y\ z\UVeda XYbWk[_da TUk_[_ WUV]ada b X\X[\Tb uf\ea $ V ma]b Vg\Tak[\T\ z\UVedb XYbWk[_db% rUaeXaed_Y saWbgf_Ya WUaef\oa Y\de_e\[\ h\ WUaeXaed_Y\ uf\ea b UVYb Ve 1 e\d\ Ve e\d\ % usvajanja ostavke | _f_ _f_ _hjf\X\T\dZ\ _hjf\X\T\dZ\ daWVTaUadZ\ _f_ WUaX[\dY\ ]\de\[\ ]\de\[\ uf\ea uf\ea $ hgVj U\XWbk[\dZ\ _f_ XYU\p_T\dZ\ ]\de\[\ z\UVeda XYbWk[_da% \ dVT\ uf\e\ ]VU\ g_[_ _h\gU\d\ b UVYb Ve 4 e\d\ Ve e\d\ WUaef\j\dZ\ Y\de_e\[\ rUaeXaed_Y saWbgf_Ya ]Voa $\YV Vlad_ e\ Za eVkfV eV YU_ha uf\ea% "d\ _d_l_Z\[_Tb ]_d 2 WVXf\d_Y\ " _ WVXfbk\ ]_kfZadZa WUaeXaed_Y\ z\UVeda XYbWk[_da _ WUaeXaed_Y\ uf\ea
h\[U\o_[_ Ve WUaeXaed_Y\ uf\ea e\ WVedaXa VX[\TYb. $\YV WUaeXaed_Y uf\ea Veg_Za e\ WVedaXa VX[\TYb, WUaeXaed_Y saWbgf_Ya j\ ]Voa U\hUak_[_%
rUaeXaed_Y uf\ea ]Voa WUaefVo_[_ z\UVedVZ XYbWk[_d_ U\hakadZa mf\d\ uf\ea. tefbY\ V U\hUakadZb U\hUakadZb uf\ea _f_ mf\d\ uf\ea X]\[U\ Xa bXTVZadV] \YV Za h\ dZb jf\X\f\ jf\X\f\ Tap_d\ Ve bYbWdVj gUVZ\ d\UVed_q WVXf\d_Y\ uf\e\ _ mf\d uf\ea ]Vjb z\UVedVZ XYbWk[_d_ WVeda[_ VX[\TYb. tX[\TY\ _f_ U\hUakadZa WUaeXaed_Y\ uf\ea WVTf\m_ VX[\TYb uf\ea. uf\e\ YVZVZ Za _hjf\X\dV daWVTaUdZa YVZ\ Za e\f\ VX[\TYb YVZVZ Za WUaX[\V ]\de\[ hgVj U\XWbk[\dZ\ z\UVeda XYbWk[_da, VX[\Za d\ ebodVX[_ eV _hgVU\ dVTa uf\ea.
Članovi Članovi Vlade uživaju imunitet kao i narodni poslanici. O imunitetu članova Vlade odlučuje Vlada.
$ •f\dVT_ uf\ea d\Z]\dZa 1!€ _h ZaedVj YVdX[ d\UVe\, d\Z]\dZa 3!€ mf\dVT\ _h eT\ YVdX[ d\UVe\ _ 1 mf\d _h Uae\ VX[\f_q {{{%
$5&'&!"%$"&#'$ $5&'&!"%$"&#'$ !,-6$ - -%$#& -%$#& %! Ebg[i]jX bV h]\`g`p rVXfVTa eUo\Tda bWU\Ta Vg\TfZ\Zb / (h]\`g`p bV `aeVqXjX W`bZ`i[ v_d_X[\UX[T\ `i[o `ef]g], g]c[g xUbj_ UaWbgf_mY_ VUj\d_ bWU\Ta r[g]gb[e]gj], pVqXb`Yg[ saWbgf_mYa bWU\Tda VUj\d_h\l_Za `ag`b[, b_]_Xb aem]ig[o tUj\d_ bWU\Ta b X\X[\Tb ]_d_X[\UX[T\ ]_d_X[\UX[T\ ]Vjb Xa VgU\hVT\[_ Y\V / |bWU\Ta bZXmYVg[\]...!
|_dXWaY[VU\[_
\ UaWbgf_mYa bWU\Tda VUj\d_h\l_Za Y\V/ |h\TVe_ |e_UaYl_Za |\jadl_Za 1)
|XaYUa[\U_Z\[_..... tUj\d_ eUo\Tda bWU\Ta ]Vjb iVU]_U\[_ T\d XZae_k[\ podru#ne jedinice& |[V Za _hU\h eaYVdlad[U\l_Za dZ_qVT_q WVXfVT\ |WVeUbmda Zae_d_la _ dZ_qVT\ d\efaodVX[ VeUacbZb Xa \Y[V] VUj\d\ eUo\Tda bWU\Ta |XZae_k[a WVeUbmda Zae_d_la VeUacbZa uf\e\
xUo\Td_ Xfbogad_Y Xfbogad_Y Za f_la WVX[\TfZadV upravnim aktom "d\ VXdVTb Z\TdVj YVdYbUX\ "_f_ _]adVT\dZa] $]_d_X[U_ _ dZ_qVT_ h\]ad_l_ da X]\[U\Zb Xa eUo\Td_] Xfbogad_l_]\%. MfVgd[j] h] aem]igX XWe]iX: |X\]VX[\f\d _ dah\T_X\d VUj\d eUo\Tda bWU\Ta |VXd_T\ Za uf\e\ |e_UaY[VU\ }jadlZa _]adbZa uf\e\ d\ VXdVTb Z\TdVj YVdYbUX\, d\ 4 jVe, X\ ]VjbpdVkpb VgdVTa ]\de\[\ | d\efaodVX[_ }jadl_Za/ WUVjU\]_U\dZa _ bd\WUac_T\dZa VUj\d_h\l_Za eUo\Tda bWU\Ta, _hgVU, aebY\l_Z\ Y\eUVT\, VgahgZac_T\dZa d\l_Vd\fda U\TdVWU\TdVX[_ YVe _hgVU\ eUo. Xfbogad_Y\. S l_fZb bXWVX[\TfZ\dZ\ YV]Wa[ad[da, VejVTVUda _ [U\dXW\Uad[da eUo\Tda bWU\Ta eUo\Td_ Xfbogad_l_ [Uag\ e\ Xa WVd\k\Zb b XYf\eb X\ I`aV\b`p aem]ig[o bZXmYVg[\] $YVj\ eVdVX_ uf\e\ d\ WUaefVj }jadl_ }ja dl_Za% Za%.. xUo\Td_ xUo\Td_ Xfbogad Xfbogad_l_ _l_ Xb b Vg\T Vg\TfZ\ fZ\dZb dZb XTVZ_q XTVZ_q WVX WVXfVT fVT\\ _ h\e\[\ h\e\[\Y\ Y\ ebod ebod__ WU_]Za WU_]ZadZ_ dZ_T\[ T\[__ _ WU_eUo\T\[_ Xa SX[\T\, h\YVd\, \ WVXagdV WU_dl_W\ h\YVd_[VX[_, WUViaX_Vd\fda daWU_X[U\XdVX[_, VejVTVUdVX[_, [U\dXW\Uad[dVX[_, Z\TdVX[_, ai_Y\XdVX[_, aYVdV]_mdVX[_. rU_ [V]a, uf\e\ _]\ VTf\kpadZ\ e\ b[TUcbZa VWk[a X]ZaUd_la h\ U\e eUo\Tda bWU\Ta _ eVdVX_ WVeh\YVdXYa \Y[a. xUo\Td_ Xfbogad_l_ da ]Vjb / | g_[_ VXd_T\m_ |d\f\h_[_ Xa b VUj\d_]\ WVf_[_mY_q X[U\d\Y\ |hgVj WUV]ada WUV]ada WVf_[_mYa X[UbY[bUa X[UbY[bUa Tf\X[_, Tf\X[_, _hjbg_[_ X[\[bX X[\[bX eUo\TdVj Xfbogad_Y\ _ XTVZa U\edV ]aX[V s\e VUj\d\ bWU\Ta Za j]i]g $_hbha[dV Xa Z\TdVX[ ]Voa Vj\Ud_m_[_ V j\Ud_m_[_ h\YVdV]%. CeVab_i] h] r[g]gb[e]gjV WVXfVT\ VUj\d\ eUo\Tda bWU\Ta VgahgacbZb Xa b ^beoa[b saWbgf_Ya.
460+40+7)<3) 08)3+')?+7) + <>)<3) $)-УП0)2) рганизацијан надлежност и акти јединица локалне самоуправе у 0$ 5окална 5окал на самоуп самоуправа рава је оли оликк одлу# одлу#ива ива'а 'а и управ+ управ+а'а а'а лок локалн алним им зајед заједни ницам цама, а, на ужој ужој територији, непосредно од стране 'ених становника или путем 'иховог представништва које они непосредно ирају и других локалних органа. 9ржавне (ункције врши епулика преко својих Dставом Dставом одре*ених органа, а послове локалне управе $самоуправе% општина, односно град. 5окална самоуправа у = је једностепена, и у основи монотипска. монотипска. пштина се де(инише као основна територијална јединица у којој гра*ани остварују локалну самоуправу у пословима утвр*еним Dставом ставом и Iаконом Iаконом и =татутом =татутом општине. ормира се за дио једног или више насе+ених мјеста, а која #ине територијалну и економску цјелину неопходну неопходну за задово+ава'е потреа 'ених становника. "азликују се двије категорије послова које она оав+а/ - послови изворног дјелокруга, - послови из пренесеног дјелокруга. "пштина преко својих органа у складу са законом/ 1
1. доноси програм програм развоја, развоја, развојне, развојне, просторн просторнее и уранисти#к уранисти#кее планове планове општине, општине, 2. доноси доноси у уNет и завршн завршнии ра#у ра#ун, н, 3. уре*у уре*ује је и оез оезј је*у е*ује је кори коришт ште' е'ее гр град адск ског ог и гра* гра*ев евин инск ског ог зем+ зем+иш ишта та и посло пословн вног ог простора, 4. организу организује је комун комуналну алну полициј полицијуу и др. конт контролне ролне органе, органе, !. уре*ује уре*ује и оезје оезје*ује *ује оав+а' оав+а'ее комуна комуналних лних дјелат дјелатности, ности, &. стара стара се о изград изград'и, 'и, одржав одржава'у а'у и кориш кориште' те'уу лок локалн алних их путева, путева, улица улица и др. јавних јавних ојеката од зна#аја за општину, ). стара стара се о задово задово+ав +ава'у а'у одре*ени одре*енихх потре потреа а гра*ана гра*ана у култ култури ури,, оразов оразова'у а'у,, спо спорт ртуу, здравственој и социјалној заштити, ин(ормиса'у, занатству, туризму и угостите+ству, . предузим предузимаа мјере мјере заштите заштите #овјеко #овјекове ве околи околине, не, -. изврш извршав аваа зако законе не,, др. др. проп пропис исее и општ општее акте акте епу епул лик икее и гра града да #ије #ије је извр изврша шава ва'е 'е повјерено општини, 1. оезје*ује извршава'е прописа и општих општих аката аката општине, 11. 11. ора оразу зује, је, орг орган ане, е, ор орга гани низа заци ције је и служ служе е за потр потре еее општ општин инее и уре* уре*уј ујее 'и 'ихо хову ву организацију, оав+а и др. послове утвр*ене Dставом, Iаконом и =татутом општине. скупштине општине, општине, "пш "пшти тина на у = оав оав+а +а свој својее акти активн вност остии прек прекоо три три врст врстее орга органа на// скупштине начелника општине и општинске управе. $купштина општине: ":е ":е пред предст став авни ни#к #коо тијел тијелоо лок локал алне не самоу самоупр прав авее а #ине #ине је одо одорн рниц иции који који се ирај ирајуу на непосредним изорима$не може их ити ма'е од 11 и више од 31% "=купштину представ+а предсједник који предсједава 'еним сједницама. "=купштина општине ира предсједника предсједника скупштине који представ+а скупштину и предсједава 'еним сједницама. "=купштина има секретара који се именује на 4 године, доноси одлуке већином гласова а статут двотрећинском већином гласова изараних општинских одорника. 6адлежности скупштине општине/ 1% доно доноси си стат статут ут општ општин ине, е, 2% доноси доноси одл одлук укее и друг другаа општа општа акта, акта, 3% доноси еконо економски мски план, план, план план развоја развоја и инвестици инвестиционе оне програме, програме, 4% доноси доноси у уNет и завр завршни шни ра#ун ра#ун,, !% доноси развојн развојне, е, уранисти# уранисти#ке, ке, просторн просторнее планове планове и програме, програме, &% доноси одлуке одлуке о комун комуналним алним таксама таксама и другим јавним јавним приход приходима, има, )% доноси одлуке одлуке о располага'у располага'у имовином имовином општине, општине, % доноси програм програм уре*е'а уре*е'а гра*евинск гра*евинског ог зем+ишта, зем+ишта, -% доноси одлуке одлуке о одре*ива одре*ива'у 'у назива улиц улица, а, тргова и дијелова дијелова насе+ених насе+ених мјеста, 1% доноси одлуке о проглаше'у проглаше'у празника општине, 11% доноси одлуку о симолу симолу,, 12% доноси план коришће'а коришће'а јавних површина, 13% доноси одлуку о проглаше'у проглаше'у по#асних по#асних гра*ана, 14% доноси одлуку о наградама наградама и призна'има, 1!% ира ира и разрје разрјешав шаваа пре предсј дсјед едник никаа скупшт скупштине ине опш општи тине, не, потпре потпредсј дсједн едника ика скупшт скупштине ине општине, замјеника на#елника на#елника општине и секретара скупштине општине, 1&% усваја годиш'и годиш'и извјештај о раду на#елника општине, 1)% оснива оснива јавна и комунална комунална предузећа предузећа и установе установе за оав+а'е оав+а'е послова од интереса интереса за општину, 1% расписује јавни јавни зајам и самодопринос, 1-% расписује расписује ре(ерендум, ре(ерендум, 2% даје миш+е'е о промјени промјени граница општине. општине. 1-
3ачелник општине: ":е носилац извршне власти у општини и руководилац руководилац је општинске управе. "<ирају га на 4 године године непосредно гра*ани. "6а#елник "6а#елник има замјеника кога ира =купштина општине. "6а#елник "6а#елник заступа и представ+а општину. општину. "6а#елник "6а#елник је надлежан да/ 1. предлаже предлаже =татут =татут општине општине и одлуке одлуке скупшт скупштини, ини, 2. оавјештава оавјештава скупшт скупштину ину о свим пита'им пита'имаа која која се ти#у општине, општине, 'ених 'ених права и оавеза, оавеза, 3. спроводи спроводи полит политику ику и извршав извршаваа одлуке одлуке и др. акта акта скупштин скупштине, е, 4. извршава извршава законе законе и др. прописе прописе епулике епулике и града #ије #ије је изврше'е повјерен повјереноо општини, општини, !. оснива оснива општинску општинску управу управу и уре*ује уре*ује 'ену 'ену организац организацију ију и послова' послова'е, е, &. именује именује и разрјешава разрјешава руково руководиоц диоце, е, раднике раднике и др. раднике са посеним посеним овлаште'има овлаште'има,, прима у радни однос и одлу#ује о престанку радног односа и о др. правима из радног односа радника општинске управе, у складу са законом и колективним колективним уговором, ). успос успоста тав+ в+аа сарад сарад'у 'у општ општин инее са др. др. општ општин инам ама, а, град градов овим има, а, ме ме*у *уна наро родн дним им и др. организацијама, . даје даје сагла сагласн сност ост на стат статут ут и др. општа општа акта акта предуз предузећа ећа и уста устано нова ва #ији #ији је оснива оснива## општина, -. оавјештава оавјештава скупштину скупштину о свом свом раду и раду раду општинск општинскее управе, управе, 1. покрећ покрећее иниц иниција ијати тиву ву да се до одлук одлукее Dставног тавног суда суда оустав оуставии изврше изврше'е 'е про пропис писаа скупштине општине ако сматра да су противуставни и противзаконити, 11. рјешава суко суко надлежности име*у општинске општинске управе и др. организација, организација, 12. зак+у#ује зак+у#ује уговоре уговоре у име општине, општине, оав+а и др. послове утвр*ене утвр*ене законом, законом, статутом статутом и пословником пословником скупштине општине. пштинска управа: "7редстав+а јединствен организациони олик у којем се истовремено врше послови локалне самоуправе и стру#ни послови за потрее скупштине општине и општинског општинског на#елника. "ав+а с+едеће послове/ 1. припрема припрема прописе прописе за скупштину скупштину општине општине и општинск општинског ог на#елник на#елника, а, 2. оезје*у оезје*ује је примјену примјену закона, закона, др. др. прописа прописа и осталих повјерен повјерених их послова, послова, 3. припрема припрема нацрте нацрте одлука одлука које које доноси доноси скупштина скупштина општин општинее и на#елник на#елник,, 4. рјешава рјешава у прекрша прекршајном јном поступку поступку у складу складу са са законо законом, м, !. врши стру# стру#не не и др. послове послове које које јој повјери повјери скуп скупштина штина и на# на#елник елник.. =екретара именује скупштина општине на период од 4 године. н је за свој рад одговоран/ скупштини општине, предсједнику скупштине општине и извршном одору. одору. 6а#елник доноси правилник о организацији и систематизацији радних мјеста у складу са основним на#елима. на#елима. =уко надлежности изме*у органа општинске управе и других организација које врше послове од интереса за општину рјешава на#елник. 8рад је посена територијална јединица у којој гра*ани остварују локалну самоуправу коју #ине једна или више општина територијално и економски ме*усоно повезаних. Lрад је надлежан да/ доноси програм развоја, развојне, просторне и уранисти#ке планове за подр подруу#је #је гра града да,, доно доноси си уNе уNетт и заврш завршни ни ра#у ра#ун, н, ускл ускла*у а*ује је прог програ раме ме уре*е уре*е'а 'а град градск ског ог зем+и зем+ишта шта,орг ,органи анизу зује је кому комуналн налнуу полиц полицију ију и др. контр контролн олнее орга органе, не, стара стара се о изгард изгард'и, 'и, одржава'у и кориште'у локалних путева, улица и др. јавних ојеката од зна#аја за град, стара се о задово+ава'у одре*ених потреа гра*ана у култури, оразова'у, спорту, здравственој и социјалној заштити, ин(ормиса'у, занатству, туризму и угостите+ству. =труктуру =труктуру града гр ада #ине/ скупштина града, градоначелник и градска управа. $купштина града: 2
"=купштину града #ине градски одорници који се ирају непосредно на 4 године. "=купштину представ+а предсједник и предсједава 'еним сједницама. "=купштина града именује секретара скупштине на 4 године. "6адлежности скупштине утвр*ују се Iаконом и =татутом. "=та "=тату тутт и уNе уNетт гр град адаа се доно доносе се двот двотрећ рећин инск ском ом већи већино ном м глас гласов оваа иза изаран раних их град градск ских их одорника. "6а#ин рада скупштине, као и др. пита'а везана за 'ене активности уре*ују се пословником о раду. доноси си стат статуут град града, а, доно доноси си одлук длукее и дру друга општ општаа 3адлеж 3ад лежнос ности ти скупшт скупштине ине града града/ доно акта,доноси одлуке о порезима и таксама,, кад је за то овлашћена законом, доноси развојне, уранисти#ке, просторне планове и програме, доноси одлуке о одре*ива'у назива улица, тргова и дијелова насе+ених мјеста, доноси одлуке о проглаше'у празника града, доноси план коришће'а јавних површина, доноси одлуку о проглаше'у по#асних по#асних гра*ана, доноси донос и одлуку о наградама и призна'има, расписује јавни зајам и самодопринос, расписује ре(ерендум. 8радоначелник: "Lрадона#елни "Lрадона#елника ка ирају гра*ани на општим и непосредним изорима на период од 4 године. године. "н заступа и представ+а град и носилац је извршне власти у граду г раду.. "Lрадона#елни "Lрадона#елникк има замјеника кога ира и разрјешава скупштина. "Lрадона#елник/ 1. пред предла лаже же стат статут ут гра града да,, 2. пре предла длаже же одлук одлукее ску скупшт пштини ини,, 3. спроводи спроводи полит политику ику и извршав извршаваа одлуке одлуке и др. акта акта скупштин скупштинее града, 4. извршава извршава законе законе и др. прописе прописе епулике епулике и града #ије #ије је изврше'е повјерен повјереноо граду. граду. 8радска 8радска управа: у права: "Lрадска управа поред сопственог дјелокруга из надлежности града оав+а и послове које граду повјере општине, односно послове репули#ке управе који се граду повјере законом. "сн "снов овна на на# на#ела за ор орган ганиз изац ациј ијуу гр град адск скее управ управее утвр утвр*у *ује је ми мини нист стар ар управ управее и лок локал алне не самоуправе. "Lрадска "Lрадска управа оав+а с+едеће послове/ - примје'ује прописе скупштине града и градона#елника, закона, др. прописа и осталих ос талих повјерених послова, - оезје*ује примјену закона, - припрема нацрте одлука и др. општих аката које доноси скупштина града и градона#елник, законом, - рјешава у прекршајном поступку у складу са законом, - врши стру#не и др. послове које јој повјери скупштина града или градона#елник. =уко =у ко надлежн надлежности ости изме* изме*уу орга органа на гра градск дскее управе управе и орг органи анизац зација ија које које врше врше пос послове лове од интереса за град рјешава градона#елник sинансира&е локалне самоуправе(општине и града!/ =редства у уNету општине су/ - приходи који се оезје*ују из пореза, такса, и др. које су утвр*ене законом, а остварују се на територији општине, - средства такса и других даNина за које је општина овлаштена законом да их може увести, - средства која произилазе из имовинских права и концесија на имовину општине, пос лова епулике, - средства која произилазе из повјерених послова - средства од такса и других даNина по основу коришће'а природних ресурса на подру#ју општине.
днос репулички; органа и органа јединица локалне самоуправе :единица локалне самоуправе остварује сарад'у на свом подру#ју са репули#ким органима, предузећима и другим организацијама #ији је оснива# епулика. D слу#ају неостварива'а 21
сарад'е 8лада ће предузети одговарајуће мјере за успостав+а'е те сарад'е у складу са законом. 0ко јединица локалне самоуправе дуже вријеме не оав+а надлежности утвр*ене Iаконом и =татутом и тиме доводи у пита'е остварива'е слоода и права гра*ана, 8лада ће упозорити скупштину јединице јединице локалне самоуправе и на#елника да предузму мјере за остварива'е својих (ункција. Dколик оликоо скупшт скупштина ина једин јединице ице лок локалн алнее самоу самоупра праве ве и пор поред ед упозо упозоре'а ре'а не оав+а оав+а своје своје надлеж надлежност ности, и, 6= = мо може же распус распустит титии скупшт скупштину ину једин јединиц ицее лок локалн алнее самоу самоупра праве. ве. 6= ће именовати дор повјереника од 3 #лана , који ће вршити послове и задатке из оквира права и дужности органа јединице локалне самоуправе. 6ови изори се расписују у року од - дана. 0ко органи локалне локалне управе управе не извршавају извршавају послове из своје надлежности, надлежности, 8лада ће наложити наложити на#елнику на#елнику,, односно градона#елнику да предузме мјере за остварива'е (ункција (ункција тих органа.
3епосредни олици учеша гра*ана у локалној самоуправи Lра*ани у локалној самоуправи у#ествују путем ре(ерендума, народне иницијативе и мјесне заједнице мож же ора оразо зова ватти у општ општин инии ради ради оез оезј је* е*е' е'аа услов словаа за шт штоо -јесна -јесна заједн заједница ица се мо непосредније врше'е послова општине и ради задово+е'а заједни#ких потреа гра*ана. јесна заједница није оавезна институција, институција, односно није елемент територијалне организације епулике. у општина може оразовати на приједлог гра*ана одре*еног подру#ја ако за то пост постој ојии ин инте терес рес и потр потреа еа.. ра разу зује је се за подр подру# у#је је које оје пред предст став+ ав+аа тери терито тори рија јалн лнуу и (унк (ункци цион оналн алнуу цјел цјелин инуу и на којем ојем пост постој ојии ме ме*у *усо сона на пове повеза занос ностт гра* гра*ан анаа и мог могућ ућно ност ст остварива' остварива'аа заједни#к заједни#ких их интереса. интереса. рганизаци рганизацију ју,, послове, послове, на#ин на#ин (инансира'а (инансира'а и органе органе мјесне заједнице утвр*ује општина својим статутом, одлуком одлуком и другим општим актом. 'орови гра*ана су олици непосредног изјаш'ава'а гра*ана који имају право гласа, у дијелу насе+а, насе+у, више насе+а, односно у мјесној заједници. Lра*ани Lра*ани могу непосредним у#ешћем одлу#ивати о/ - изград'и комуналних ојеката, на#ину оезје*ива'а (инансијских средстава за изград'у тих ојеката, - покрета'е иницијативе за доноше'е и измјену прописа и општих аката из надлежности локалне заједнице, упућив ива' а'уу преп препор оруука и приг пригов овор ораа на рад рад орг орган анаа лока локалн лнее само самоуупра праве ве,, покр покрет ета'у а'у - упућ иницијативе иницијативе за издваја'е и припаја'е насе+ених мјеста из састава општине. Iор гра*ана може сазвати на#елник општине или предсједник савјета мјесне заједнице на писмени захтјев најма'е ! ира#а.. 0еерендум је олик одлу#ива'а гра*ана о пита'има која утврди 6=, скупштина општине или скупштина мјесне заједнице у складу са својим надлежностима. е(ерендум се може расписати за цијелу епулику епулику $репули#ки%, $репули#ки%, за општину $општински%, за мјесну заједницу $мјесни $мјесни%. %. 6а ре(ерен ре(ерендум думуу се гра гра*ан *ании могу изјаш' изјаш'ава авати ти о неким неким пита'и пита'има ма пре претх тход одно но $претходни $претходни ре(ерендум%, што је нај#ешће, нај#ешће, или одлу#ују, одлу#ују, изјаш'авају се о потвр*ива'у већ већ донесених одлука. 3ародна иницијатива је вид у#ешћа гра*ана , а јав+а се у мјесној заједници или општини за низ пита'а $утвр*ених статутом општине и мјесне заједнице% , али и на нивоу епулике. Dставом Dставом = је утвр*ено да гра*ани $најма'е 3 ира#а% имају право иницијативе предлага'а закона, других прописа и општих аката.
Б0)3) Б0)3) + ')t4+4) ')t 4+4)
22
Dставом = је утвр*ено право и дужност свих гра*ана да ране и штите територију и уставни поредак свих гра*ана, да ране и штите територију и уставни поредак =. 8ојска = / мирнодопске мирнодопске и оружане снаге. снаге. = им имаа свој својуу војс војску ку,, коју оју са# са#и' и'ав аваа сталн сталнии и резер резервн внии саста састав. в. =талн =талнии саст састав ав са#и са#и'а 'ава вају ју про(есионални про(есионални војниц војниции и војници на служе'у војног рока. 8ојском = у миру и рату командује предсједник =, на основу Dстава и закона. ружане снаге #ине 8ојска и јединице полиције. :единице полиције су, у току изво*е'а орених дејстава, у саставу 8ојске. 6=, кад утврди да постоји опасност или су угрожени суверенитет, територија, независност, уставни уставни поредак поредак и езједност езједност =, зависно зависно од оима или степена, степена, проглашава/ проглашава/ ратно ста&е, непосредну ратну опасност, ванредно ста&е. ?ивилна одрана је организова'е, припрема'е и у#ешће гра*ана, органа, предузећа и других правни пра внихх лица лица у заштит заштитии и спасав спасава'у а'у +у +уди ди и мате материј ријалн алних их доара доара од ратних ратних дејста дејстава ва,, елемент елементарн арних их непого непогода да и других других несрећа несрећа и у пру пружа'у жа'у других других олика олика ору оружан жаног ог отпор отпора. а. ухва ухвата та цивил цивилну ну заштит заштитуу, осм осмат атра'е ра'е и оавјеш оавјештав тава'е а'е и везе везе за потре потреее руко руково* во*е'а, е'а, оспосо+ава'е за одрану и заштиту. заштиту. ади руко руково* во*е'а е'а одран одраном ом и кома командо ндова' ва'ем ем ору оружан жаним им снагам снагама, а, пре предсј дсјед едник ник епу епулик ликее (ор (ормира 2р;ов 8рхов овни ни савјет савјет одра одране не са#и'а са#и'авај вајуу / пре предсј дсјед едник ник 2р;овни ни савјет савјет одран одране. е. 8рх епулике, 7редсједник 6=, предсједник 8ладе, министар одране, министар унутраш'их послова и на#елник на#елник Lенералштаа. 7редсједник епулике је 2р;овни 2р;овни командант оружани; снага.
-!"$#'!" & *$/'&"!" DZ]a]i[g] We]i] / |Za WV[m_dZadVX[ XT_q Vgf_Y\ Tf\X[_ WU\TdV] WVUa[Yb |h\Xd_T\ Xa d\/ "WU\Tb _ WU\Te_ "]VU\fdVX[_ _ h\YVd_[VX[_ "WU\T_mdVX[_ _ lafVT_[VX[_ SX[\TdVX[ _ h\YVd_[VX[ Xa _hU\o\T\ Y\V VedVX SX[\T\, h\YVd\ _ _ eUbj_q WU\Td_q \Y\[\. Ne[gd[W Xb_]ig`b_[ u Za WU\Td_ _ WVf_[_mY_ WU_dl_W $Y\V k[V Za SX[\T WU\Td_ _ WVf_[_mY_ WVf_[_mY_ \Y[%. ‚VU]\fd\ bX[\TdVX[ / X\jf\XdVX[ X\jf\XdVX[ h\YVd\ _ eUbj_q \Y\[\ X\ SX[\TV] SX[\TV] b WVjfaeb iVU]a $[V hd\m_ e\ _q _q Za eVdaV VUj\d YVZ_ Za VeUacad bX[\TV], WV b[TUcadV] WVX[bWYb _ b VeUacadVZ iVU]_% v\[aU_Z\fd\ bX[аTdVX[ / hd\m_ X\eUo_dXYb bXYf\cadVX[ h\YVd\ _ eUbj_q eUbj_q WU\Td_q \Y\[\ X\ SX[\TV] Ne[gd[W h]\`g[_`b_[ u k[_[_ q_ZaU\Uq_ZXYa VedVXa WU\Td_q \Y\[\, WUa]\ YVZ_]\ XT\Y_ d_o_ \Y[ ]VU\ g_[_ b XYf\eb X\ T_k_]. y\YVd_ Xb _hTaead_ _h SX[\T\, XT_ VX[\f_ d_o_ WU\Td_ \Y[_ ]VU\Zb g_[_ b XYf\eb X\ h\YVdV]. ‚VU]\fd\ h\YVd_[VX[ G bXYf\cadVX[ \Y\[\ X\ h\YVdV] WV iVU]_, YVZb b[TUcbZa d\efaod_ VUj\d v\[aU_Z\fd\ h\YVd_[VX[ G bXYf\cadVX[ X\eUo\Z\ d_oaj \Y[\ X\ h\YVdV] SX[\ SX[\TV] TV] sO b[TU b[TUca cada da Xb d\ma d\mafd fdaa VeUaeg VeUaegaa bX[\ bX[\Td TdVX VX[_ [_ _ h\YVd h\YVd_[ _[VX VX[_ [_.. zZ_q zZ_qVT VTVV VX[T VX[T\U \U_T _T\d \dZa Za WVeU\hb]aT\/ 1% h\YVd_, h\YVd_, X[\[b[_ X[\[b[_,, ebj_ WUVW_X_ WUVW_X_ _ VWk[_ \Y[_ |]VU\Zb g_[_ b X\jf\XdVX[_ X\ h\YVdV] |WUa X[bW\dZ\ d\ Xd\jb VgZ\TfZbZb Xa b Xf.jf. |X[bW\Zb d\ Xd\jb Xd\jb d\ZU\d_Za VX]Vj VX]Vj e\d\ Ve e\d\ VgZ\TfZ_T\dZ\ | da ]Vjb _]\[_ WVTU\[dV eaZX[TV $SX[\T Za WUaeT_e_V e\ Xa X\]V _hbha[dV, h\YVdV] ]Voa VeUae_[_ e\ WVZae_da dZajVTa VeUaega, \YV [V h\q[aT\ VWk[_ _d[aUaX, ]Vjb _]\[_ WVTU\[dV eaZX[TV, d\UVm_[V \YV 23
Xb [a VeUaega WVTVfZd_Za h\ WU\Tda XbgZaY[a _ jU\c\da, dWU. dWU. h\ Y\odZ_TV eafV"Y\hd\ WUa]\ WUa]\ h\YVdb b TUa]е _hTUkadZ\ eaf\, VX_] \YV Za dVT_ h\YVd gf\o_ h\ _hTUk_Vl\% 2% WUae eUo\Td_] eUo\Td_] VUj\d_]\ VUj\d_]\ _ VUj\d_h\l_ VUj\d_h\l_Z\]\, Z\]\, XT\YV] Za e\[\ e\[\ ]VjbpdVX[ ]VjbpdVX[ e\ WUV[_ WUV[_TT eVdaXadVj eVdaXadVj \Y[\ \Y[\ $b WUTV] X[aWadb% _hZ\T_ o\fgb 3% XT\YV] XT\YV] Za j\U\d[ j\U\d[VT\d VT\dVV WU\TV WU\TV e\ b WVX[bWYb WVX[bWYb WUae XbeV] _ eUbj_] eUbj_] eUo\Td_ eUo\Td_] ] VUj\d_ VUj\d_]\, ]\, Y\e\ Xa Uak\T\ V dZajVT_] WU\T_]\ _ ebodVX[_]\, bWV[UagfZ\T\ XTVZ Zah_Y _ e\ Xa bWVhd\Za X m_dZad_l\]\ d\ XTV] Zah_Yb 4% V h\YVd_[VX[_ h\YVd_[VX[_ YVd\md_q YVd\md_q WVZae_d\md_q WVZae_d\md_q \Y\[\ YVZ_]\ YVZ_]\ eUo\Td_ eUo\Td_ VUj\d_ VUj\d_ Uak\T\Z Uak\T\Zbb V WU\T_]\ WU\T_]\ _ Vg\Tah\]\ Vg\Tah\]\ , VefbmbZa sud u upravnom sporu sporu !% eV VefbYa SX[\TdVj SX[\TdVj Xbe\ uf\e\ uf\e\ _]\ WU\TV e\ VgbX[\T_ VgbX[\T_ Ve _hTUkadZ\ _hTUkadZ\ WUVW_X, WUVW_X, VWk[_ VWk[_ _f_ WVZae_d\md WVZae_d\md__ \Y[, h\ YVZa X]\[U\ e\ Xb WUV[_TbX[\Td_ _f_ WUV[_Th\YVd_[_ y\k[_[b bX[\TdVX[_ _ h\YVd_[VX[_ TUk_ SX[\Td_ Xbe, \f_ [V ]VU\Zb U\e_[_ _ / |UaeVTd_ XbeVT_ |VX[\f_ WU\TVXbed_ VUj\d_ |_hTUkd_ _ bWU\Td_ VUj\d_ z\Ubk\T\dZa bX[\TdVX[_ _ h\YVd_[VX[_ eVf\h_ X eTa X[U\da/ O\] h\YVdVe\T\l d\Ubk\T\ SX[\T, eVdVXap_ eVdVXap_ h\YVda YVZ_ d_Xb X\jf\Xd_ X SX[\TV] o xUo\Td xUo\Td__ VUj\d_ VUj\d_ $d\UVm $d\UVm_[V _[V _hTUkd _hTUkd\\ Tf\X[% Tf\X[% eVd eVdVX_ VX_ WVh WVh\YVd \YVdXYa XYa \Y[a, \Y[a, YVZ_ YVZ_ d_Xb d_Xb b o X\jf\XdVX[_ X h\YVdV] _ bX[\TV] rVX[VZa U\hf_m_[_ Vgf_l_ YVd[UVfa bX[\T\ _ bX[\TdVX[_/ 1% rUa[qVed\ YVd[UVf\, eTa TUX[a/ |WUVTaU\ WUa eVdVkadZ\ h\YVd\ e\ f_ Za XTa b XYf\eb b SX[\TV] |YVd[UVf\ WVXfa eVdVkadZ\ h\YVd\, \ WUa WUVjf\kadZ\ h\YVd\ 2% z\Yd\ed\ YVd[UVf\ " YVd[UVf\ Tap eVdVXad_q h\YVd\ _ d_o_q d_o_q WUT\d_q \Y\[\, YVZ_ Xb Xa b WU_]ad_ WVY\h\f_ Y\V daX\jf\Xd_ X\ SX[\TV] 3% Sdb[U\kdZ\ YVd[UVf\" TUk_ Za VUj\d YVZ_ Za eVdaV h\YVd _f_ eUbj_ d_o_ \Y[ 4% OWVfZd\ YVd[UVf\ "TUka Za VUj\d_ _hT\d VUj\d\ YVZ_ Za eVdaV WU\Td_ \Y[ !% rUa]\ rUa]\ VU\jdb VU\jdb YVZ_ YVZ_ Vg\TfZ\ Vg\TfZ\ YVd[UVfb, YVd[UVfb, U\hf_YbZa]V U\hf_YbZa]V// |X_X[a] X\]VYVd[UVfa h\YVdVe\Tl\ |X_X[a] WVf_[_mYa YVd[UVfa $WVXagd_ bX[\TdV"WVf_[_mY_ VUj\d_% |X_X[a] YVd[UVfa Ve UaeVTd_q XbeVT\ |X_X[a] bX[\TdV"XbeXYa YVd[UVfa $bX[\Td_ XbeVT_%
4. Уставни суд 7С "?ма v а максимално може имати w судија, врши контролу уставности и законитости закона и др. прописа и општих аката у односу на репули#ки Dстав и законе. "$удије ира 6= = и 8ијеће народа на приједлог предсједника предсједника епулике. епулике. ">андидате за судије предлажу предсједник епулике и 8исоки судски и тужила#ки савјет. "=удије "=удије се ирају ирај у на x година и не могу ити поново ирани. "Предсједник Уставног суда ира се из реда судија на 4 године и не може ити поново иран. "2ијее Уставног суда за витални интрес конст. народа роји ) #ланова $по двојицу из сваког конст. народа и један из реда осталих%. "У оквиру своје надлежности Dставни суд/ 1. одлу#у одлу#ује је о сагласности сагласности закона, закона, др. прописа прописа и општих општих аката у складу са Dс Dставом, тавом, 2. одлу#у одлу#ује је о сагласности сагласности пропис прописаа и општих општих аката аката са законо законом, м, 3. рјешава рјешава суко суко надлежности надлежности изме*у органа органа законодав законодавне, не, извршне извршне и судске судске власти, власти, 4. рјешава рјешава суко суко надлежности надлежности изме*у изме*у органа органа епули епулике, ке, града и општин општине, е, !. одлу#у одлу#ује је о сагласности сагласности програма, програма, статуса статуса и др. општих аката аката полити#ких полити#ких организаци организација ја са Dставом и законом, 24
&. одлу# одлу#ује ује о саглас сагласност ностии закон закона, а, др. прописа прописа и опш општих тих аката аката 6= са одред одредам амаа Dстава тава о заштити виталних интереса интерес а конститутивних конститутивних народа, ). одлу#у одлу#ује је о пита'има пита'има имунитет имунитета, а, која происти# происти#уу иззакона иззакона којим којим се уре*ује имунитет имунитет у =. "длуке Dставног суда оезје*ује 2лада. "Поступак пред Уставним судом могу покренути покренути предсједник репулике, 6= и 8лада, ез ограни#е'а.
8. Судови и јавна ту9илаштва "=удови врше судску власт. "D оквиру своје надлежности 2иши судски и тужилачки савјет/ - именује судије и судије. - спроводи дисциплински поступак и разрјешава судије. "$уд суди у вијећу а законом се утвр*ује кад суди судија појединац. "7авно тужилаштво је самостални државни орган који гони у#иниоце криви#них и др. по закону каж'ивих дјела и улаже правна средства ради заштите законитости. =воју (ункцију врши на основу Dстава и закона. "2исоки судски и тужилачки савјет/ тужиоца у = - именује тужиоце и замјенике тужиоца дисциплински поступак и разрјешава их дужности. - спроводи дисциплински
:. ;авно правобранилаштво
":е посена посена инсти институ туциј цијаа пра правосу восудн дног ог систем системаа #ија #ија је улог логаа заштит заштитаа имо имовин вински скихх пра права ва репулике.епули репулике.епули#ког #ког јавног правораниоца правораниоца именује и разрјешава 6= на 4 године. "Iамјеника репули#ког репули#ког јавног правораниоца именује 6= ез ограни#е'а траја'а мандата.
#.$32+ $+$46-) 01)236 УП0)26 + <>)<36 $)-УП0)26 Iуни ".Појам управе 1% D орг органи анизац зацион ионом ом смислу смислу"кру "кругг сује сујека ката, та, вршила вршилаца ца $орган $органа, а, орга органи низац зација ија%% који који су по правил пра вилуу, у оквиру оквиру државно државногг апара апарата, та, а који који се разлик разликуј ујуу од других других вршила вршилаца ца државни државнихх активности по томе што им је повјерена (ункција управе, 2% D (унк (ункци цион оналн алном ом $мат $матер ериј ијалн алном ом%% см смис ислу" лу" врст врстаа акти активн вност остии која оја се неки неким м свој својим им специ(и#ним ои+ежјима разликује разликује од осталих ос талих државних активности. "7од државном управом озна#ава се она дјелатност коју врше иск+у#иво органи државне управе према позитивноправним прописима. "7од "7од јавном управом подр подразу азумјев мјеваа се она дјелатн дјелатност ост коју коју пор поред ед органа државне управе врше и недржавни сујекти $предузећа и установе којима су повјерена и јавна овлаште'а% као и носиоци управни; активности локални; самоуправни; заједница (општина и град!. >арактеристике савремене управе: 2!
1. е(икасно остварива'е права гра*ана, 2% заштита +удских +удских права, 3% заштита јавног интереса, 4% поо+ша'е квалитета жив+е'а сваког сваког гра*анина, !% е(икасну контролу саме сее, &% стру#ну и квалитетну припрему рационалних закона, закона, )% својом ажурношшћу и експертном улогом улогом помогне реализацију својинске транс(ормације. ?звршна власт је институциуонализована у виду 8ладе, министарстава и других органа и организација. "D систему подјеле власти управа је више везана за владу као орган извршне власти, а ма'е за парламент $скупштину% као орган о рган законодавне власти. "+звршну власт у Би9 #ине два колегијална органа/ 7редсједништво и =авјет инистара. "7редсјед "7редсједништв ништвоо представ+а представ+а институ институцију цију колект колективно ивногг ше(а државе а =авјет инистара полити#ко"извршни полити#ко"извршни орган.
+'20t3) 2<)$4 У Би9 Предсједништво< Предсједништво< "8оди спо+ну политику и извршава одлуке =купштине <иF. "ав+а и др. (ункције као што су/ предлага'е годиш'ег уNета те врши и др. (ункције које му мо може же додије додијелит литии 7ар 7арлам ламент ентарна арна скупшт скупштина ина,, шт штоо указ указуј ујее да 7ре 7редсј дсјед едниш ништво тво нема нема овлаште'а класи#не владе. Савјет Министара< "=ав =авјет јет ми мини нист стар араа чине/ пред предсј сјед едав авај ајућ ућии =авј =авјет етаа ми мини нист стара ара,, ми мини нистр стрии и замј замјен ениц иции министара. 6ајвише 2E3 министара могу ити именовани са територије едерације, а 1E3 са територије =.Iа =.Iамј мјен ениц иции ми мини нист стара ара не мо могу гу ити ити из исто истогг конс консти титу тути тивн вног ог наро народа да као као и 'и 'ихо хови ви министри. "7редсједавајућег именује 7редсједништво уз сагласност 7редставни#ког дома, а замјенике предсједавајућег, министре и 'ихове замјенике именује предсједавајући =авјета министара тако*е уз сагласност 7редставни#ког 7редставни#ког дома. "7редсједавајући и министри #ине $авјет министара који је задужен за уре*е'е политике и спрово*е'е одлука из оласти које су у надлежности институција <иF/ 1. спо+ спо+на на пол полит итик ика, а, ). изјег изјегли лиштв штваа и дава'е дава'е азила, азила, 2. спо+ спо+на на трг трговин овина, а, . спро спрово во*е *е'е 'е ме ме*у *уна наро родн дног ог крив криви# и#но ногг прав права, а, 3. цари царинс нска ка поли полити тика ка,, који важи ме*у ентитетима, ук+у#ујући однос 4. мо моне нета тарн рнаа поли полити тика ка са ?нтерполом, !. (инанс (инансира ира'е 'е инст институ итуциј цијаа <иF, <иF, -.регулиса'е саораћаја изме*у ентитета, контрола &. поли полити тика ка им имиг игра раци ције је,, ваздушног саораћаја. "=авје "=авјетт минист министара ара доноси одлуке из своје надлежности већином гласова од укупног роја својих својих #ланова$ #ланова$2E3 2E3,, 4 од & #ланов #ланова%, а%, концензусом присутних #ланова. 0ко се концензус не постигне предсједавајући = сазива #ланове који су против у ци+у да се постигне концензус. 0коо се конц 0к нцен ензу зусс не пост постиг игне не у ро року ку од ) дана дана о спор спорно ном м пи пита та'у 'у,, траж тражии се савј савјет ет 7редједништва <иF. =авјет министара доноси к+у#ну одлуку у року од 14 дана након што је доијен став 7редсједништва 7редсједништва =авјет министара има три служе/ административну, административну, правну и материјално"(инансијску. материјално"(инансијску. "лик државних органа управе на нивоу <иF су министарства / 1% министарство за +у +удска дска права и изјеглице, изјеглице, 2&
2% 3% 4% !% &% )% % -%
(инансија и трезора, спо+них послова, спо+не трговине и ек. дноса, цивилних послова, комуникација и транспорта, транспо рта, правде, езједности, одране.
+'20t3) 2<)$4 У 0$ 7рема уставу = власт се дијели на / законодавну и уставотворну $нрши је 6=% - законодавну - судску $правосудни органи%, - извршну $8лада%. =лада< "У оквиру своје надлежности/ 1. спр спрово оводи ди полит политику ику епу епул лик ике, е, 2. поред зако закона на извршава извршава и др. прописе прописе и опште акте акте 6= у складу са Dс Dставом, тавом, 3. доноси уреде уреде,, одлуке одлуке и др. акте акте за извршава' извршава'ее закона закона,, 4. постав+а постав+а и разрјешава разрјешава (ункционе (ункционере ре у министарстви министарствима ма и управним управним организаци организацијама, јама, !. рјешава рјешава сукое сукое надлежност надлежностии изме*у минист министарстава арстава и др. органа органа и организаци организација, ја, &. стара стара се о интер интересим есимаа и правим правимаа епу епулик ликее , ). може може овластити овластити 0генц 0генцију ију за државну државну управу управу да донесе донесе подзако подзаконске нске акте акте који који се односе односе на државну управу, . доноси код кодекс екс државни државнихх служени служеника ка на приједло приједлогг 0генције, 0генције, -. предлаже предлаже план план развоја, развоја, просторни просторни план, план, удже уджетт и завршни ра#ун ра#ун.. " 8ладу #ине: Предсједник, два потпредсједника и министри. 7редсједник = предлаже 6= кандидата за предсједника 8ладе 7редсједник = кандидата за предсједника 8ладе у року од 1 дана од дана усваја&а оставке, изгласава&а неповјере&а, скраива&а мандата , а нова влада треа да уде уде изгласана у року од 4 дана од дана предлага'а. Iа вријеме траја'а мандата 8ладе, предсједник 8ладе може на основу миш+е'а предсједника епулике епулике и предсједника 6= вршити промјене у саставу 8ладе о #ему оавјештава 6=. андатар излаже 6= програм 8ладе и предлаже 'ен састав $8лада је изарана ако је за 'ен састав гласала већина од укупног роја народсних посланока. 8лада и 'ерни #ланови су одговорни 6=, која може на приједлог најма'е 2 посланика изгласати изгласати неповјере'е 8лади или поједином 'еном #лану. 8лада и сваки 'ен #лан могу 6= поднијети поднијети оставку. 8лада извјештава 6= о свом раду, дужна је да поднесе извјештај 6= кад то 6= затражи или на сопствену иницијативу, а најма'е једном годиш'е. 8лада ради и одлу#ује на сједницама.Iа правова+ано доноше'е одлука потрено је да на сједници присуствује већина #ланова владе и да је за одлуку гласала већина свих #ланова 8ладе. 8лад 8л адаа мо мож же за оав оав+а +а'е 'е одре одре*е *ени нихх зада задата така ка осни оснива вати ти стал стална на и прив привре реме мена на радн раднаа тијела$#ланови радних тијела који одлу#ују о управним стварима могу ити само #ланови 8ладе% 2)
8лада именује секретара који руководи руководи стру#ном служом 8ладе. "Iа државни орган је итна #и'еница да дјелује у име и за ра#ун ра#ун државе. "ржавни орган се одре*ује на три начина/ 1. у суј сујек екти тивн вном ом см смис ислу лу $под $подра разу зумј мјев евај ајуу се (изи (изи#к #каа лица лица која оја оав оав+а +ају ју посло послове ве у остварива'у надлежности одре*еног органа%, 2. у ојект ојективн ивном ом смислу смислу $под $подраз разум умјева јева се гру група па орга органи низац зацион ионоо повезан повезаних их +у +уди ди који који помоћу одре*ених средстава остварују постав+ене ци+еве, а као елементи организације јав+ају се/ +уди, +уди, ци+, средства, средства, организациона структура структура и степен самосталности%, самоста лности%, 3. у правном правном смислу $подр $подразу азумјева мјева се носилац носилац одре*ених одре*ених овлаште' овлаште'аа и дужности, дужности, односно односно надлежности%. "иљежја органа државне управе су/ "ауторативно заснива'е управно"правних односа$тј. 7рема другим сујектима,појединцима и организаци организацијама јама наступају наступају с ја#ом ја#ом во+ом, во+ом, што имплици имплицира ра могу могућност ћност намета'а намета'а одре*ено одре*еногг понаша'а против 'ихове во+е%, " заштита јавног интереса је превасходно у рукама држ. органа, - могућност непосредне примјене силе,$полицијски и војни органи% законом%, - специ(и#ан вид оснива'а органа управе$ оснива се уставом или законом%, ор гана управе - специ(и#ан вид утвр*ива'а дјелокруга и надлежности органа јел јелок окру руг% г% пред предст став+ ав+аа општ општии кру круг посло послова ва орга органа на држа државн внее управ управе, е, који који им имаа зна# зна#ај ај хоризонталног разграни#е'а послова изме*у органа управе тј. на истом територијалном нивоу $ а одре*ује се одговарајућим одговарајућим прописом којим се органи управе оснивају% о снивају% . 3адлежност органа управе озна#ава озна#ава овлаште'е овлаште'е и дужност дужност одре*ен одре*еног ог органа да оав+а одре*ене послове на одре*еној територији. азликују се двије врсте надлежности/стварна надлежност $одре*ује се према природи ствари а регулише се материјалноправним прописима% и мјесна надлежност $озна#ава територијално разграни#е'е органа држ. управе који имају исту стварну надлежност а регулише регулише се прописима о територијалној организацији зем+е%. "непостоја'е својства правног лица$орг. управе нису самосталне цјелине, већ дио државне организационе сцјелине, и као такве у име и за ра#ун државе врше одре*ене послове, "самосталност$ органи управе су самостални у врше'у своје (ункције у границама утвр*еним Dставо тавом м и зако законо ном, м, ни нису су неза незави висн сни, и,јер јер на упра управу ву се мо може же утиц утицат ати, и, нп нпр. р. 9о 9оно ноше ше'е 'е подзаконских аката "иноксни на#ин организова'а, организовани по монократском принципу. "2рсте органа управе/ центра ралн лни и и неце нецент нтра ралн лни и орга органи ни држ. држ. Управе раве $цент 1. цент $централн ралнии оствар остваруј ујуу своју своју надлежност на #итавој државној територији, не морају ити и највиши органи управе у једној зем+и, као нпр. <иF гдје се у органе управе могу сврстати органи управе на нивоу заједни#ких институција <иF и ентитетски органи управе; нецентрални$подру#ни нецентрални$подру#ни и локални% остварују дужност на дијелу територије; 2. виши и нижи органи управе $хијерархијска овлаште'а вишег органа управе према хије хијерар рархи хијс јски ки ни ниже жем м ор орган гануу управ управее прои произи зилаз лазии из 'е 'его гово вогг више вишегг поло положа жаја ја у хијерархијскојм структури, није својствено за <иF јер нема јединствен систем органа управе који је ме*усоно вертикално хијерархијски повезан%, 3. самостални органи управе $нису под контролом неког другог органа управе, већ су подвргнути подвргнути непосредној контроли 8ладе% и органи управе у саставу самосталних самос талних органа управ управе$о е$ораз разују ују се за оав+а оав+а'е 'е одре* одре*ени енихх пос послов ловаа државн државнее управе управе из дјелок дјелокруг ругаа самосталних органа%, 2
едералн ални и или заједн заједничк ички и органи органи управе управе $оразују се за оав+а'е послова из 4. едер надл надлеж ежно ности сти (еде (едерац рациј ијее на #ита #итаво вом м прост простор оруу држ. држ. Iаје Iаједн дниц ице% е% и орган органии управ управее (едералних односно конститутивних јединица $оразују се за оав+а'е послова из надлежности (ед. :единица :единица на триторији (ед. :единице%, !. општи$ (ормирају се за оав+а'е свих врста послова који се став+ају у надлежност органа управе% и посени органи управе$ оав+ају управне послове одре*ене врсте% и &. оружани$ (ормирају се у оласти одране зем+е и унутраш'их послова полиција% и ненаоружани органи управе$цивилни који не могу употре+авати (изи#ку принуду%. "лици органа држ. Управе( на основу критерија вршиоца управне активности!/ државни $оухвата хвата органе државне управе управе и посене управне организације%, - државни $оу - недржавни $#ине недржавни сујекти " предузећа и установе%. "ргани управе у 0$ су/ министарства, репули#ке управе и управне организације. Управне Управне организације су/ заводи, дирекције и агенције. инистарства се оразују за врше'е управних послова у једној или више управних грана. ƒDп ƒDправна равна гра грана на представ став+ +а ' ' *+, *+, ауто аутори рита тати тивн вних их посло послова ва,, који који су ме ме*у *усо соно но (ункционално повезани и који #ине цјелину у оквиру сектора државне управе. ƒƒ=ектор државне управе подразу подразумијев мијеваа -./*+012+ -./*+012+ 3*+42+ управних послова који по свом садржају, зна#ају зна#ају и методама рада #ине засену цјелину у оквиру управног система. ƒƒƒDправни систем систем представ+а представ+а -./*+012+ -./*+012+ 56172+ састав+ену од низа самосталних дијелова #ији се ме*усони односи заснивају на (ункционалној повезаности. "0епуличке 0епуличке управе: врше управно стру#не и др. послове из надлежности епулике у оквиру одговарајуће одговарајуће оласти $једна ужа управна оласт, а не управна грана у цјелини%. >нспекторат је олик органа управе који се (ормира за врше'е послова инспекцијског инспекцијског надзора као своје основне дјелатности. Посене управне организације: "оав+ају стру#не и са 'има повезане управне послове, " не (ормирају се ради врше'а власти $као органи управе%, већ ради оав+а'а одре*ених стру#них послова $нпр. $нпр. у оласти статистике%, статистике%, " одри#е им се карактер Jои#них J организација јер у врше'у својих стру#них послова располажу одре*еним управним управним овлаште'има, " могу имати својство својство правног лица $за разлику од органа управе%, иступити иступити у своје име и за свој ра#ун и као такви стицати приходе на тржишту, тржишту, иако се оне већим дијелом (инансирају из уNета, " нај#ешћи олици упр. организација/ заводи и дирекције. )863?+7) ') 01)23У УП0)2У =амосталан и независан орган државне управе коју оснива 8лада. 0генц 0ге нцију ију #ине/ #ине/ директ директор, ор, 3 истакн истакнута ута стру#'а стру#'ака ка из оласт оластии државн државнее управе управе,, секрета секретарр " именује их 8лада на основу јавног конкурса. 3адлежности )генције: 1% оезје*ује спрово*е'е процеса процес а запош+ава'а државних служеника, 2% пружа помоћ органима држ. управе у реализацији 'ихове кадровске политике, политике, 3% рине се о оезје*ива'у националне равноправности код изора држ. служеника, 4% припрема Aодекс држ. служеника, !% припрема програм полага'а стру#ног испита, &% оглашава слоодна радна мјеста на захтјев органа држ. управе, спроводи поступак јавне конкуренције, конкуренције, ојав+ује резултате, оавјештава кандидате кандидате о резул ре зултатима, татима, )% прати и подсти#е управне инспекторе у врше'у управног надзора над орг.држ. орг.држ. управе, 2-
% утвр*ује правила напредова'а у држ. управи -% води >ентрални регистар кадрова, 1% утвр*ује правила за оцјену рада држ. служеника, служеника, 11% 11% покреће покреће поступ поступак ак за разреш разрешава ава'е 'е са дужно дужности сти држ. држ. слу служ жени еника ка који који доију доију двије двије узастопне оцјене негативне, 12% спроводи програм стру#ног усавршава'а 13% доноси акт о покрета'у, во*е'у, застарјелости поступка за утвр*ива'е повреде радних дужности, 14% даје миш+е'е 8лади у слу#ају разрешава'а руко руководећих водећих држ. служеника, 1! подноси 8лади годиш'и извјештај о раду и план рада за наредну годину. годину. 7рецизније одреде о раду 0генције утвр*ују се правилником, који доноси директор 0генције уз сагласност 8ладе. ргани управе на нивоу ентитета 08)3+ 08)3+ УП0)26 УП0)26 У 0$: 5-инистарства: 1% инистарство (инансија 2% D7 3% управе и локалне самоуправе 4% за ек. односе и кординацију кординацију !% рада и ора#ко ора#ко инвалидске заштите &% трговине и туризма )% привреде, енергетике и развоја, % саораћаја и веза, -% по+опривреде, шумарства и водопривреде, водопривреде, 1% просвјете и кул културе, туре, 11% правде, 12% за изјеглице изјеглице и расе+ена лица, 13% породицу, омладину и спорт, 14% здрав+а и социјалне заштите, 1! за просторно уре*е'е, гра*евинарство и екологију екологију,, 1&% науке и технологије. технологије . 50епуличке 50епуличке управе: упра ве: 1% епули#ка управа за геод."имовинско геод."имовинско правне послове, 2% царина$ у саставу ин. инансија% 3%7ореска управа „ 4%епули#ки девизни инспекторат, !% епули#ка управа цивилне заштите. 50епуличке 50епуличке управне организације: 1% епули#ки завод за статистику, 2% хидрометеоролошки завод, 3% за цијене, 4% за планира'е, !% заштиту кул културног"историјск турног"историјског ог и природног наслије*а, &% стандардизацију и метеорологију, метеорологију, )% секретаријат за спорт и омладину, омладину, % вјере, -% законодавство, 1% односе са е*ународним криви#ним судом судом у Fагу и истражива'у ратних зло#ина, 11% 0рхив = 12% 0генција за држ. Dправу 3
13% Iавод за лијекове лијекове = 14% 9ирекција за приватизацију, 1!% епули#ка епули#ка дирекција за роне резерве 1&% путеве, 1)% воде, 1% цивилну и ваздушну пловиду, 1-% онову и развој, 2% производ'у и промет војне опреме 21% онд станова'а =, 22% онд за развој и запош+ава'е =, 23% епули#ки педагошки завод, 24% епули#ки завод за геолошка истражива'а, 2!% 0генција за акредитацију и унапре*е'е квалитета здравствене заштите.
08)3+ 08)3+ УП0)26 УП0)26 У s660)?+7+ s660)?+7+ Б+9 5 sедерална министарства: 1% D7, 2% инистарство правде, 3% (инансија, 4% енергије, рударства рударства и индустрије, !% промета и комуникација, &% рада и социјалне политике, политике, )% расе+ених осоа и изјеглица, изјеглица, % за пита'а ораца и инвалида одрамено"осло. ата, -% здравства, 1% оразова'а оразов а'а и науке, 11% културе и спорта, 12% трговине, 13% просторног уре*е'а, 14% по+., водопривреде водопривреде и шумарства, 1!% развоја , подузетништва подузетништва и отра, 1&% околиша и туризма. 5$амосталне едералне управе и установе: 1% едерална управа за геод."имов. 7равне послове, 2% Iавод за статистику, 3% етеоролошки завод. 4% 0рхив едерације <иF, !% Iза програмира'е развоја, &% едерална дирекција роних резерви, )% Dправа цивилне заштите. "Унутраш&а организација у органу управе може се озна#ити као процес раш#ла'ива'а послова и задатака на уже елементе који се онда повезују у организационе јединице, при #ему је најужи елемент посао. 7овезива'е више послова #ине радно мјесто, мјесто, а повезива'е више радних мјеста #ини организациону јединицу. јединицу. =ваки =ваки орга органн $минис $министар тар,, (ункц (ункцион ионер, ер, који који руководи руководи органом% уз сагласност 8ладе доноси 7равилник о унутраш'ој организацији и систематизацији систематизацији радних мјеста. мјес та. рганизацио рганизационе не јединице јединице се (ормирају унутар организационе структуре органа управе за оав+а'е појединих врста груписаних послова. 31
