B E K S T V O A D O L F A H I T L E R A
D Ž E R A R D
S A J M O N
V I D L A I N J S A T M E S N
SIVI VUK Bek st st
vo
Ad o l
f a
Hi t
l er a
Edicija
GRIFON Knjiga 1
S a jm o n
Da n s t e n
D Ž E R A R D V l LI J A M S
SIVI VUK
OKTOMX
Naslov originala
GREY WOLF The The Escape Escape of Adolf Hitler Hitler Copyright © 2011 Simon Dunstan, Gerrard Williams, Spitfire Recovery Ltd.
Copyright © Srbija i Crna Gora - ADMIRAL BOOKS, Beograd Fotografija na prednjoj korici:
Adolf Adol f Hitler Hitler in Uniform © Bettmann/CORBIS
Sa d r
žaj
Spisak učesnika...................................................................7 Tretman Tretm an vojnih voj nih čin či n ov ova.......... a................ ............ ............ ............ ........... ........... ............ .........1 ...122 Skraćenice.......................................................................... 14 Spisak mapa i dijagrama...................................................15 Predg Pr edgovo ovor......... r.............. ........... ............ ........... ............ ............ ............ ............. ............ ............. .............17 ......17
U v o d ............. .................. ........... ............. ............. ............. ............. ............ ............ ............. ............. ............. ......... 25
I D E D : NACISTI TRIJUMFUJU
1. poglavlje: poglavlje: Nahraniti Nahraniti zver... z ver.................................................33 ..............................................33 2. poglavlj poglavlje: e: Početak Početak preokre pre okreta.......................................... ta.......................................... 44 3. poglavlje: poglavlje: Smeđa Smeđ a eminencija.......................................... 52 4. poglavlje: poglavlje: Silovanje Silovanje Evrope............................................. 60 5. poglavlj poglavlje: e: Nacističko zlato.............................................. zlat o.............................................. 73 6. poglavlje: Orlov let i Vatrena zemlja...............................82 II ded : LD VCI
7. poglavlje: poglavlje: Crvenokošci i privatn privatnee vojsk vo jsk e........................91 8. poglavlje: Lovački trag vodi do Pariza .......................... 102 9. poglavlje: Gotovina, rakete i uranijum......................... 112
10. poglavlje: U magli rata................................................. 124 124 11. poglavlje: poglavlje: Pljačkaš Pljačkašii R ajh aj h a............................................ 133 133 12. poglavlje: Borman, Dals i Operacija Ukrštenica....... 141 141 13. poglavlje: „Wo „Wo bist Adolf Ad olf H itler it ler?" ?".................................156 III
d e d
: BEKST VD
14. poglavlje: Bunker......................................................... 169 15. poglavlje: poglavlje: Let................................................................184 Le t................................................................184 16. poglavlje: Gruppe Seewolf.............................................197 17. poglavlje: Argentina — Zemlja srebra........................217 IV
d e d
:
s i v i
VUK
PATAGD NIJE
18. poglavlje: Podmornice uplovljavaju............................241 19. poglavlje: Pravac: Patagonija.......................................257 20. 20. poglavlje: poglavlje: Dolina Adolfa Hitler Hit lera................................. a................................. 271 21. poglavlje: Pohlepni saveznici, odani prijatelji.............280 22. poglavlje: poglavlje: Odlasc Odl asci........................................................ i........................................................ 297 23. poglavlje: poglavlje: Avet Avetii u senk s enkama ama.......................................... ..........................................308 308 Izjave zahvaln zah valnost osti........ i.............. ............. ............. ............ ............ ............. ............. ............. ......... ..31 315 5 B eleš el eš k e ............ .................. ............. ............. ............. ............. ............ ............ ............. ............. ............. ......... .. 317 Biblio Bib liogr grafi afija ja i drugi dru gi izvori......... izvo ri................ ............. ............ ............ ............ ............ ...... 356
Sp i s a k
učesnika
Spisak značajnih likova koji se pojavljuju u ovoj knjizi ne sadrži ne potrebna objašnjenja velikih istorijskih figura kao što su Adolf Hitler, Martin Borman, Herman Gering, Frenklin D. Ruzvelt, Dvajt D. Ajzenhauer i Vinston Vinston Cerčil. Njegova Njeg ova glavna glavna svrha svrha jeste da pomogne čitaocu da prati prati manje poznate ličnosti koje se više puta pojavljuju pojavljuju na ovim stranicama. Imena napisana polumasnim slovima odnose se na pojedince koji se pojavljuju drugde na ovoj listi. N
e m c i
i
A
u s t r i j a n c i
Abs, Herman Jozef: Joz ef: Predsednik upravnog upravnog odbora odbor a Dojče Doj če banke banke AG (1957 (19 57-67 -67). ). Član Član upr uprav avno nogg odbo odbora ra (193 (1 938-4 8-45). 5). Alfensleben, gen. Ludolf fon: SS i policijski general, traženi ratni zločinac, kasnije upravnik nacističkog naselja u Inalku, u argen tinskoj pokrajini Rio Negro. Arenstorf, Gerda fon: Koleginica Ditriha Nibura u nemačkoj ambasadi u Buenos Airesu (1938-44), koja je Evu Duarte regrutovala kao tajnog agenta. Barš, poručnik prve klase Franc: Komandant podmornice U1235. Baumbah, potpukovnik Verner: Verner: Oficir Luftwaffe (ratnog vazduhoplovstva) koji je zapovedao vazduhoplovnim pukom za spe cijalne zadatke Kampfgešvader Kampfge švader 200, i nadzirao bekstvo Hitierove grupe iz Travemund Travemundea ea u Nemačkoj do Reusa Reusa u Spaniji, 29. aprila 1945. Baumgart, kapetan Peter Erih: Oficir Luftwaffe i SS rodom iz Ju žne Afrike, koji je odveo Hitlerovu grupu iz Berlina u Tonder u Danskoj, 29. aprila 1945. Bete, Hajnrih: Nemački Nemački mornar sa bojnog boj nog broda Admiral GrafŠpe, koji je postao posta o Hitlerov Hitlerov poslednji sluga. sluga. Braun, Verner fon: Tehnički direktor programa balističkih pro jektila jektila V-2; -2; našao posle rata rata zaposl zaposlenje enje u Am Americ erici.i. Kanaris, admiral Vilhelm: Šef Abvera, vojne obaveštajne orga nizacije. Derge, Hajnrih: Službenik Rajhsbanke odaslan u Argentinu kao ađutant Ludviga Frojdea, i finansijski savetnik argentinske argentinske vlade.
Faupel, general Vilhelm fon: Bivši vojni savetnik argentinske voj ske i, za vreme tridesetih i četrdesetih godina dvadesetog veka, šef obaveštajne službe za Španiju i Južnu Ameriku kao upravnik Ibero-američkog instituta. Fegelajn, general Herman: Esesovac i ađutant Hajnriha Himlera u Hitlerovom štabu, koji je postao Hitlerov šurak i prisan prijatelj Martina Bormana. Flik, Fridrih: magnat industrije čelika čelika i pristalica Nacističke partije, direktor Verein Vereinigte igte Stahlwerke Stahlwerke AG A G (Ujedinjenih železara) (193345). Fos, admiral Hans Erih: Mornarički oficir za vezu u Firerovom štabu. Hohenlohe-Langenburg, princ Maksimilijan Egon cu: nemački aristokrata i posrednik između Hajnriha Himlera i Alena Dalsa. Hudal, biskup Alojz: glavna pronacistička veza Martina Bormana u Vatikanu, pomogao da se organizuje bekstvo mnogih ratnih zločinaca u Južnu Južnu Ameriku. Ameriku. Humel, potpukovnik Hans Helmut fon: SS ađutant Martina Bo rmana, rmana, i njegov njegov posrednik posred nik za kontakte kontakte s Alenom Dalsom. Hitel, Hitel, major Vilhelm: SS oficir, posrednik između SS generala Kaltenbrunera i Alena Dalsa. Kaltenbruner, general Ernst: general SS i policije koji je komandovao Glavnom kancelarijom za bezbednost Rajha (RSHA), i vršio koordinaciju između policije, Gestapoa (tajne policije), i obaveštajnog i kontraobaveštajnog ogranka SS (SD). Kaj, kapetan Valter: Bivši prvi oficir bojnog broda Admiral Graf Spe, kasnije energičan u nacističkim obaveštajnim aktivnostima u Argentini i Urugvaju. Koen, Vili: Šef odeljenja za Latinsku Ameriku u nemačkom Mini starstvu spoljnih dela (1933-45), služio u Santjagu, u Čileu, te u Madridu; aktivan obaveštajni agent. Lantšner, pukovnik Fridrih: oficir SS, kasnije vlasnik građevinske firme u San Karlosu de Bariloče, u argentinskoj pokrajini Rio Negro. Leman, Oto: Oficir saniteta u nacističkom naselju u Inalku, u Ar gentini, kasnije Hitlerov lični lekar u njegovom skloništu u La Klari. Mejner, Oto: Viši obaveštajni agent u nemačkoj nemačkoj ambasadi u Buenos Airesu (1939-44), gde je zamenio Ditriha Ditrih a Nibura. Nibura.
Miler, general Hajnrih „Gestapo“: general SS i policije koji je komandovao Gestapom. Nibur, kapetan Ditrih: Mornarički ataše u nemačkoj ambasadi u Buenos Airesu (1939-41), i obaveštajni agent generala gener ala fon Faupela. Oferman, poručnik prve klase Hans-Verner: Komandant po dmornice U-518. Putkamer, admiral Karl-Jesko fon: Hitlerov mornarički ađutant u Firerovom bunkeru, koji je pomagao Martinu Bormanu oko sigurnih radio veza. Rozenberg, Alfred: Umetnički „komesar“ Nacističke partije i šef ERR (Einsatz Ein satzsta stabb Re Reichsl ichsleiter eiter Rosenberg Rosenberg f u r die Besetze Besetzen n Gebie Gebiete te — Specijalnog štaba nacionalnog vođe Rozenberga za okupirane okupirane teritorije); organizacije zadužene za pljačku umetničkih dela iz okupiranih zemalja. Rudel, pukovnik Hans-Ulrih: Pilot lovca-bombardera „štuke“ koji je bio najodlik najodlikova ovaniji niji ofic oficir ir u nema nemačk čkoj oj vojsci, vojsci, kasnije kasnije aktiv aktivan an u nacističkoj zajednici oko San Karlosa de Bariloče, u Argentini. Sandštede, Gotfrid: Ataše za štampu u nemačkoj ambasadi u Bue nos Airesu (1939-41), viši obavetajni agent kod generala Fon Faupela, i funkcioner pomorske kompanije Delfino. Šaht, Hjalmar: Svojevremeno predsednik Rajhsbanke i ministar ekonomije Rajha, te generalni direktor Banke za međunarodna poravnanja u Bazelu, u Švajcarskoj. Šaumburg-Lipe, princ Stefan cu: Konzul u Čileu (1936-41), takođe aktivan u poslovima ambasade u Buenos Airesu. Šelenberg, general Valter: general SS koji je komandovao obaveštajnom agencijom Sicherheitsdienst (SD), i nameravao da posre duje između Hajnriha Himlera i Alena Dalsa. Šmic, Herman: predsednik upravnog odbora konglomerata IG Farben; finans f inansijer ijer i pristalica Nacističke partije. Šecau, zamenik komandanta Gerhard: Komandant podmornice U-880. Šreder, Šreder, baron Kurt K urt fon: Vodeći bankar i pristalica Nacističke par tije. Terman, baron Edmund fon: Nemački ambasador u Argentini (1938-41). Tisen, Fric: Magnat industrije čelika i pristalica Nacističke partije;
Vinter, Gustaf: Agent Abvera, koji je uspostavio tajnu obaveštajnu bazu na Fuerteventuri na Kanarskim ostrvima. Volf, Volf, general Karl: SS vojni vojni upravnik severne Italije, koji koji je s Alenom Aleno m Dalsom pregovarao o predaji nemačkih snaga u Operaciji Osvit. A m e r i k a n c i
Donovan, general Vilijam Dž.: Direktor Kabineta za koordinaciju koordinaciju informacija (COI) (1941) i Kabineta strateških službi (OSS) (1942-45). Dals, Alen Velš: Privredni advokat sa izuzetno dobrim predratnim vezama u Nemačkoj, od oktobra 1941. šef operacija COI, a zatim i šef podružnice OSS u Bernu, u Švajcarskoj (1942- 45); posle rata, direktor Centralne obaveštajne agencije (CIA) (1953-61). Ford, Henri: Magnat automobilske industrije, dobio odlikovanje od Nacističke partije zahvaljujući podršci koju joj je pružao. Grovs, general Lesli R.: Direktor Projekta Menheten i začetnik stremljenja SAD da se lociraju i neutralizuju nemačka nuklearna istraživanja. Lensdejl Mlađi, potpukovnik Džon: Šef obezbeđenja Projekta Menheten, i drugi po rangu komandovanja u Misiji Alsos čiji je cilj bio neutralisanje nemačko nema čkogpr gprogra ograma ma nuklearnih nuklearnih istraživan istraživanja. ja. Lesli, Edžvort M.: Oficir OSS, posrednik između Alena Dalsa i generala SS Kaltenbrunera. MorgentauMlađi, Henri: američ američki ki ministar ministar finan finansij sijaa (193 (1 9344-45 45).). Pas, pukovnik Boris T.: T.: Komandant Misije Alsos. Valas, Henri: Potpredsed Potpredsednik nik Sjedin Sjedinjenih jenih Držav Državaa (194 (1 9411-45 45).). B r i t a n c i
Dalzel-Džob, Dalzel-Džob, stariji poručnik poru čnik Patrik: Oficir Oficir Kraljevske mornarice mornari ce koji je komandovao Timom 4 u okviru 30. isturene jedinice (ko mandosa). Fleming, stariji poručnik Ijan: Oficir u dobrovoljačkoj rezervi Kraljevske mornarice i lični pomoćnik admirala Džona Henrija Godfrija, direktora direktora Mornaričke Mornaričke obaveštajne obaveštajne službe; kasnije, kasnije, pisac špijunskih beststelera o Džejmsu Bondu. Norman, ser Montagju: Guverner Engleske banke (1920-44) i generalni direktor Banke za međunarodna poravnanja u Bazelu, u Švajcarskoj.
A r g e n t i n c i
Ajhorn, Valter i Ida: Vodeće pristalice i organizatori finansiranja Nacističke partije, Hitlerovi prijatelji i vlasnici hotela Eden u La Faldi, u pokrajini Kordoba. Frojde, Ludvig: Bankar i građevinar-milioner, koji je nastupao kao glavni finansijski predstavnik nacista i agent za širenje uticaja u Argentini. Frojde, Rodolfo: Sin Ludvigov, koji je postao privatni sekretar i obaveštajni koordinator predsednika Perona. Perona. Lojte, Rikardo fon: Generalni direktor trgovačkog konglomerata Lahuzen čiji su osnivači bili Nemci. Palke, Maks: Direktor argentinske podružnice kompanije Manesman rođen u Nemačkoj, vlasnik klinik klinikee i banje Gran Hotel Hotel Vijena u Miramaru, u pokrajini Kordoba. Peron, pukovnik Huan Domingo: Član Grupo de Oficiales Unidos (GO (G O U ) — vojne hunte hunte Grupa „Ujedinjen „Ujedinjenii oficiri“ oficiri“ koji je postao potpredsednik, potpredsedni k, kasnije predsednik predsedn ik Argen Argentine tine.. Peron, Eva „Evita“ Duarte: Ljubavnica, kasnije žena pukovnika Perona, i agentkinja agentkinja za širenje uticaja nacističke obaveštajne slu žbe. Santander, Silvano: Zastupnik pokrajine Rios (1936-44), sve dok nije bio primoran da pobegne u Urugvaj; aktivan i glasan pro tivnik povezivanja nacista nacista i argentinske vlade. Taborda, Raul Damonte: Predsednik komiteta argentinskog kon gresa koji je istraživao aktivnosti nacista. □ s t a l i
Brugman, Čarls: Švajcarski ambasador u Sjedinjenim Državama (1939-45). Dođero, Alberto: Urugvajsko-argentinski milioner i magnat po morskog transporta, saučesnik Peronovih. Mason, general Rodžer: Direktor švajcarske tajne službe (193945). Valenberg, Markus: Švedski industrijalac i bankarski magnat.
Tr et ma n v o j n i h
čindva
Pošto ovo nije prvenstveno vojnoistorijska knjiga, nismo se trudili da posebno razlikujemo pojedine nivoe generala i viših oficira u bilo kojoj vojnoj formaciji, kako sila Osovine, tako i Saveznika. Prevodili smo nemačke SS i mornaričke činove, kako niže stoji, i one prve smo uprošćavali. Složenost strukture SS podrazumevala je da opšti oficirsk oficirskii činovi činovi pojedinaca često budu kvali kvalifik fikov ovan anii sufiksima kojima se razlikuju činovi unutar osnovne organizacije ili Allgemeine-SS, vojnog ogranka ili Waffen-SS, i paralelnog čina u policiji. Osim za ključne pojedince sa dvostrukim titulama poput „general SS i policije Kaltenbruner“, smatrali smo nepotrebnim da navodimo većinu tih razlika.
SS č i n o v i
Fo r me k o r i s c en en e u t e k s t u
ReichsFührer-SS
Rajhsfirer-SS
(Komandujući general general SS-a) SS-OberstgruppenFirer SS-ObergruppenFirer SS-GruppenFirer SS-BrigadeFirer SS-OberFirer
General SS
SS-StandartenFirer SS-ObersturmbannFirer SS-SturmbannFirer SS-HauptsturmFirer
Pukovnik SS (puk.) Potpukovnik SS (p.puk.) Major SS (maj.) Kapetan SS (kap.)
SS-ObersturmFirer SS-UntersturmFirer SS-HauptscharFirer
^
Poru Poručn čnik ik SS (por.) (por.) Vodnik SS (vod.)
M ORNARIČKI ČINO VI
FO RM E KORIŠĆENE U TEKSTU
Kapitän zur See See Fregattenkapitän Korvettenkapitän Kapitänleutnant Oberleutnant Oberleutnant zur See
Kapetan (kap.) Mlađi kapetan (ml. kap.) Komandant (kdt.) Stariji poručnik (st. (st. por.) Poručnik Poručnik (por.) (por .)
Sk r
AU CAFT CA FT CAO CIOS CI OS COI CU EPES ERR
ać en i c e
Udarna jedinica Konsolidovana Konsolidovana prethodnic prethodnicaa Kancelarija Kancelar ija za civilne civilne poslove Potkomitet za kombinovane obaveštajne ciljeve ciljeve Koordinator za informacije informacije Jedinica komandosa Odeljenje za eksploataciju neprijateljskog neprijateljskog osoblja Einsatzst Einsa tzstab ab Re Reichs ichsleite leiterr Rosenbergf Rosenbergf ü r die Besetzen Besetzen Gebiet Gebietee
(Specijalni štab nacionalnog lidera Rozenberga za okupirane teritorije) ETH FEA FE A FFI FF I LRDG LR DG MFA&A NID NSDAP
Eidgenössische Eidgenössische Techn Technische ische Hochschule Hochschule
Savezna privredna uprava uprava Francuske snage unutrašnjih dela Dalekometna Dalekometna pustinjska pustinjska grupa grupa Spomenici, lepa umetnost umetn ost i arhivi arhivi Mornaričko Mornaričko obaveštajno obaveštajno odeljenje Nationalsozialistische Deutsche Arbeiterpartei
(Nacionalsocijalistička nemačka radnička partija ili Nacistička partija) OKW Vrhovna Vrhovna komanda komand a oružanih snaga OSS Kabinet Kabine t strateških službi RAF Kraljevsko vazduhoplovstvo vazduhopl ovstvo RM Kraljevski marinci RN Kraljevska Kraljevska mornarica RSHA RS HA Glavna Glavna kancelarija kancelarija za bezbednost bezbedno st Rajha SA Sturmabteilung (uniformisani povremeni aktivisti Nacističke partije, „smeđekošuljaši“) SAS Specijalna Specijal na vazduhoplovna vazduhoplo vna služba SD Bezbednosn Bezbe dnosnaa služba (ili Sicherheitsdienst) SHAE SH AEFF Vrhovn Vrhovnii štab savezničkih savezničkih ekspedicionih ekspedicio nih snaga SS Schutzstaffel (bukvaln (bukvalno, o, „odred za zaštitu“) TICO TI COM M Komitet za prikupljanje prikupljanje ciljani ciljanihh obaveštajnih obaveštajnih podataka podatak a USAAF Vazduhoplovne snage vojske SAD
Sp i s a k
ma p a
i d i j a g r a ma
Napredovanje Saveznika u Nemačkoj, april-maj 1945 1945 ........................................ strana strana 152 Reich Fuhrerbunker
................................ strana 172-173
Presekjunkersa Presekju nkersa Ju 52 ........................................strana 177 177 Berlinski metro, 28. april 1945............................. strana 182 Bekstvo iz Berlina, 28. april 1945......................... strana 186 Bekstvo iz Nemačke u Španiju............................. strana 191 Presek Presek podmornice Tip IX ................................... ................................... strana 198 Prispeće u Argentinu ........................................strana 243 Argen Argentina tina posle rata rata
........................................ strana strana 295
PREDGOVOR
U O P Š T E N I S M O Ž E L E L I DA DVA P R I Č A B U D E I ST 1 N ITA. Prvobitno je trebalo da to bude pustolovni te
levizijski dokumentarac na temu „teorije zavere“ koji nagoni na ra zmišljanje. Međutim, iscrpna istraživanja u Argentini, Poljskoj, Nemačkoj, Velikoj Britaniji i na Kanarskom ostrvu Fuerteventura dovela su do ubedljivog dosjea punog pojedinosti — potkrepljenih svedočenjima čenjima mnogobrojnih očevidaca — koji je na svetlost dana izneo izneo priču potpuno potpu no drugačiju od prihvaćene prihvaćene „istorije“ Drugog Drugo g svetskog rata. Kao što je rekao Vinston S. Cerčil, „Istoriju pišu pobednici.“ To nikada nije bilo tačnije nego kada su posredi nebrojene priče 0 Hitlerovom bekstvu iz ruševina Trećeg Rajha u aprilu 1945. go dine. Mi smatramo daje da je užasav užasavaj aj uća realnost realnost to daje da je na kraju kraju Drugog Dru gog svetskog rata najgnusniji čovek na svetu, Adolf Hitler, pobegao iz Nemačke i proživeo svoj život u Argentini — a da su njegov zamenik, Rajhslajter Martin Borman, i Hajnrih „Gestapo“ Miler, ključna figura u planiranju Konač Ko načnog nog rešenja, takođe izmakli izmakli pravdi pravdi 1tamo mu se pridružili. Podjednako su uznemiravajući dokazi o to me da su Amerika Amerika i Britanija Britanija pripomogle pripom ogle u bekstvu stotina osvedočenih nacista, [l] poput astrofizičara Vernera fon Brauna i sadi stičkog mučitelja mučitelja Klausa Barbija, Barbija, Lionskog Lio nskog Kasapina. Obojica su se zaposlila u američkim državnim agencijama u posleratnim godina ma, dok je drugima bilo dozvoljeno da umaknu u daleke krajeve sveta. Još dok se ova knjiga priprema za štampu, u leto 2011, devedesetjednogodišnji Ukrajinac, Ivan „Džon“ Demjanjuk, [2] osuđen je za pomaganje u ubijanju 28.060 Jevreja u logoru smrti Sobibor u Poljskoj, šezdeset osam godina posle samog događaja. On je godinama lagodno živeo kao radnik Fordove automobilske kompanije u Klivlendu, u državi Ohajo, pre nego što je 2009. iz ručen Nemačkoj da bi mu se sudilo kao ratnom zločincu. Ne postoje konkretni forenzički dokazi da su upravo Adolf Hi tler i Eva Braun umrli u Firerovom bunkeru — u trenutku njihove
smrti nije bilo bilo očevidaca. Čuveni fragment „Hitlerove „Hitlero ve lobanje“ loba nje“ koji koji je decenijama decenijama čuvan čuvan u Moskvi konačno konačno je podvrgnut analizam analizamaa D N K . On pripada pripa da nekoj nekoj ženi mlađoj od o d četrdeset godina, i to ne ne Evi Evi Braun. Takođe ne postoji apsolutno prihvaćen forenzički dokaz za navodnu smrt Martina Bormana; godine 1998, nemački zvaničnici su tvrdili tvrdili da se kostur kostur zakopan blizu blizu Rajhstaga po D N K poklapa sa jednim starijim Bormanovim rođakom koji je ostao neimenovan; neimenovan; pepeo kremir kremiranih anih ostataka rasut je na na moru. Bormanova Bormanov a porodica je odbila da prihvati prihvati te nalaz nalaze. e. U međuvremenu međuvremenu,, kada su 1963. 1963. eks ek s humirane kosti pronađene u Milerovom grobu, ispostavilo se da potiču od troje drugih ljudi. Prvi put dokazujemo da se na „poslednjim zvaničnim Hitlerovim slikama' s Arturom Aksmanom i njegovom Hitlerovom omladinom snimljenim 20. marta 1945, nalazi zapravo Hitlerov dvojnik. Savremena nauka je dokazala van svake sumnje da čovek na filmu i fotografijama snimljenim tokom tog događaja, premda upadljivo liči na Hitlera, zapravo nije on, već jedan od nekoliko njegovih dvojnika. Alf Lini, profesor medicinske fizike na Univer zitetskom koledžu u Londonu i poznati stručni svedok u materiji prepoznavanja prepoznava nja crta lica, lica, pregledao je sliku na naš naš podsticaj podsti caj i ubeđen je kako na njoj nije Hitle Hitler. r. Hitler nije bio usamljen kad je posredi upotreba upotr eba uverljivih uverljivih dublera. dublera. Staljin Stalj in je imao brojne brojn e dvojnike; Čerčil najmanje jednog. Feldmaršal Bernard Montgomeri — „Monti“ — koristio je dvojnika u uspešnoj varci koja je obmanula Nemce u vezi s njegovim kretanjem pre Dana D 1944. godine. Mađioničari već stotinama godina znaju za taj trik. Ljudi oče kuju da vide ono što im se pokaže. To se naziva opsenom. Martin Borman je 28. aprila 1945. godine izveo najneverovatniji trik u istoriji. Rajhslajter je zamenio Hitlera dvojnikom koji se pojavio 20. marta. Jedna glumica iz kinematografske „ergele“ filmskih starleta ministra ministra propagande Jozefa Joze fa Gebelsa — uz pomoć pom oć najboljih šminkera koje je Rajh mogao da nađe — zamenila je Evu Braun. Dubleri Dubler i su zauzeli zauzeli svoja mesta mes ta u Firerovom bunkeru dok su Hitler i Eva bežali. Borman Borm an je tu šaradu održavao dva dana, sve dok nije bio siguran da je pravi Hitler na bezbednom. Onda je inscenirao lažno dvostruko samoubistvo Hitlera i njegove nove neveste, da bi zatim Hitlerov dvojnik i njegova tobožnja tobožnj a mlada bili bezoseć bez osećajno ajno ubijeni, ubijeni, gotovo sigurno rukom „Gestapo „Gest apo““ Miler Milera. a.
Put bekstva u berlinski sistem podzemne železnice i dalje po stoji. Slični tuneli u Londonu vode od podruma Bakingemske palate i Dauning strita broj 10, rezidencije britanskog premijera, do londonskog metroa, i njih bi upotrebila britanska kraljevska porodica i viši članovi vlade i vojske da je London ikada pao pred nacističkim okupatorom. Asošijeted pres i Rojters su preneli iscrpno svedočenje pilo ta Petera Baumgarta, koji je odveo njih dvoje iz Berlina zajed no s Evinim zetom, gen. Hermanom Fegelajnom, dato u Varšavi 1947. godine. Ali istraživači su to ignorisali sve do danas. Pošto je celog života radio za obe ove ugledne novinske agencije, Džerard Vilijams zna koliko je teško objaviti vest. Ona prolazi kroz ruke mnogih nižih urednika u procesu verifikacije pre nego što uspe da završi u novinskom stupcu. Novine širom sveta prenele su tu priču, premda začudo više niko nije potražio Petera Baumgarta i on je jednostavno nestao iz istorije posle puštanja 1951. iz varšavskog zatvora Mokotov (poznatog takođe pod imenom zatvor Rakovjecka). Istoričari su radije prihvatali „stručni“ izveštaj britanskog istoričara, profesora s Oksforda i nekadašnjeg obaveštajnog oficira Hjua Trevor-Ropera, u kojem se insistira na tome da je Hitler 30. aprila 1945. u Firerovom bunkeru izvršio samoubistvo. Za saveznički cilj bilo je od suštinske važnosti da se pokaže kako je Hitler Hitler mrtav rtav,, da bi se dopustilo novoj novoj Nemačkoj da nik nikne ne iz pepela stare. Rad Trevor-Ropera, objavljen 1947. kao knjiga sa naslovom Hitlerovi poslednji dani , sadrži brojne manjkavosti, od svedočenja Hane Rajš — „Hitlerove omiljene avijatičarke“ — koja je porekla da je ikada upoznala Trevor-Ropera i da je kazala ono što je on naveo kao njene reci, pa do Hitlerovog ađutanta iz Luftvafea, Nikolausa fon Belova, koji je kasnije izjavio da je slagao oksfordskog profesora i dobro se nasmejao svaki put kad je video kako su njegove laži bile ponavljane. Hitlerov Hitle rov vozač, vozač, Erih Kempka, Kempk a, [3] uzastopno je bio ispitivan, ali je na kraju 1974. godine priznao: „Govorio sam američkim i britanskim islednicima svašta, sve ono što sam mislio da žele da čuju.“ Prihvaćena kao činjenica, knjiga Trevor-Ropera neprestano je doštampavana. doštampava na. Proslavljeni istoričar istorič ar — koji je 1983. priznao bedne „Hitlerove dnevnike“ kao stvarni dokument — stvorio je sopstveni sofisticirani „falsifikat“ Njemu nikada nije bio omogućen pristup
onim Nemcima koji su bili u bunkeru i koje su Sovjeti uhvatili dok su ovi pokušavali da pobegnu iz Berlina; ti begunci su potom držani u zatvoru, neki i mnogo godina. Slično tome, TrevorRoper je dobio samo jedan pisani izveštaj od onih koje su držali Amerikanci. Svi su bili željni da spasu sopstvenu kožu i listom su pričali ono što su njihovi tamničari želeli da čuju — da je Hitler mrtav. Postoje drugi, mnogo bolji opisi poslednjih dana; pripovest Džejmsa O’Donela u njegovoj knjizi Bunker iz 1978, sadrži is crpan istraživački izveštaj, s intervjuima koje je obavio sa svima preživelima. Ali O’Donela je, kao i Trevor-Ropera, prevarila jedna stvar. Leševi za koje prihvaćena „istorija“ tvrdi kako su odneseni u vrt i spaljeni nisu pripadali zvedama grozomornih samrtničkih trzaja Trećeg Rajha, već njihovim dvojnicima. Hitlerov dubler je najverovatnije bio zlosrećni dvojnik po imenu Gustav Veber, ali ime Evine dvojnice možda se nikada neće saznati. Njih će istorija upamtiti kao najmaleroznije dublere na svetu. Staljin nikada nije poverovao da je Hitler mrtav i insistirao je 17. jula 1945. na Potsdamskoj konferenciji na tome da je ovaj pobegao — verovatno u „Španiju ili Argentinu“. Staljinov glavni general, maršal Georgi Žukov, rekao je 6. avgusta 1945: „Nismo pronašli leš koji bi mogao moga o biti Hitlerov Hitlerov.“ .“ [4] Gen. Dvajt D. Ajzenhauer je izjavio 12. oktobra 1945: „Po stoje sve pretpostavke da je Hitler mrtav, [5] ali nema ni najmanjeg dokaza zz. njegovu smrt.“ On je rekao Asošijeted presu da su ga „ruski prijatelji“ izvestili kako „nisu mogli da dođu ni do kakvog opipljivog dokaza da je on umro.“ Jedan američki senator je čak ponudio milion dolara za dokaz o Hitlerovoj smrti. Niko nikada nije zatražio taj novac. Nije bilo jednostavno razotkriti put Hitlerovog bekstva. Naš agent u Njujorku, Bil Korsa, dao nam je za ovaj posao nešto nalik na najbolju moguću analogiju. Kazao je kako to liči na praćenje životinje u lovu; nikada ne uočiš sve njene tragove, a povremeno dođe do prekida kada se čini da se trag ohladio, ali ako budeš ustrajan, naći naći ćeš ga ponovo pono vo i na na kraju doći do jazbine svoje lovine. lovine. Za autore je trag počeo 2006. godine u Buenos Airesu, u Ar gentini, i kasnije nas je odveo do vetrovitih obala Patagonije i grada San Karlos de Bariloče na obroncima Anđa, gde, na naše
zaprepašćenje, niko s kim smo razgovarali nije izgledao ni najmanje iznenađen iznenađen tvrdnjom daje da je Hitlertu Hitler tu živeo živeo posle poraza nacista nacista 1945. 1945. godine. Pre ovog istraživanja, dva argentinska istražitelja s kojima smo se upoznali, kap. Manuel Monasterio i Abel Basti, sledili su i otkrili trag mnogih Hitlerovih „pojavljivanja“ u Argentini. Kap. Monasterio je 1987. godine objavio svoju knjigu, Hitler murió en la Argentina (Hitler je umro u Argentini), i premda priznaje da je jedan njen deo izmislio izmislio — kako kako bi izbegao izbegao nevolje nevolje sa tadašnjim argentinskim vlastima — on insistira na tome da su sve ključne stvari istinite. Teže je prihvatiti najveći deo Bastijevih radova. Bastijev sajt i knjiga sadrže sliku muškarca koji je navodno ostareli Hitler. Nju mu je poslao neki neidentifikovani izvor koji je sliku pronašao na internetu. Basti tu sliku iznosi kao dokaz da je Hitler preživeo. Isti stručnjak koji je primetio lažnog Hitlera na snimku od 20. marta 1945, proverio je na naš podsticaj tu fotografiju naučnim metodima. Iako naizgled liči na ostarelog Firera, crte lica čoveka na fotografiji ne mogu da izdrže pomno ispitivanje; to nije Hitler. Isto važi i za pasoš za koji Basti tvrdi da pripada Martinu Bormanu. Urugvajskog porekla i izdat u Đenovi, u Italiji, on je glasio na ime Rikarda Bauera — što je bilo poznato Bormanovo lažno ime u posleratno doba. Tamo je otisak palca i slika muškarca koji naizgled liči na Bormana. Otisak je za nas sa Bormanovim poznatim otiscima iz dosjea Interpola uporedio jedan policijski stručnjak, a ispitali smo i sliku. Niti jedno niti drugo ne pripadaju Hitlerovoj odanoj desnoj ruci. Međutim, video intervjui s očevicima snimljeni u devedesetim godinama dvadesetog dvades etog veka, veka, dok je Basti radio zaAmbito Financiero, jedan od najuglednijih najuglednijih argentins argentinskih kih dnevni dnevnihh listova, listova, ubedljivi ubedljivi su. su. Upravo su reci tih svedoka, na traci traci koju nam je dao glavni glavni urednik ovih novina Rikardo DAloja, doprinele nalazima objavljenim u ovoj knjizi. Tokom više od dvadeset istraživačkih putovanja u Argentinu, divnu zemlju punu izvanrednih ljudi, jedno nas je uvek iznena đivalo: svi sa kojima smo razgovarali o mogućnosti da je Hitler tamo živeo posle rata veruju kako je to bilo sasvim moguće, a u mnogim slučajevima i definitivno tačno. To se često javlja sasvim spontano u razgovoru. Na jednom istraživačkom putovanju, bili smo u gradu Kordobi i planirali
posetu ruševnom Hotelu Vijena na obalama Mar Čikite, velikog kopnenog kopne nog slanog slano g jezera. jezera. Upitali smo mladu mlad u recepcionarku u našem hotelu za najbolji put od drugog po veličini grada u Argentini, do Mar Čikite. Čikite. I ne znajući znajući zbog čega idemo u Mar Čikitu, Čikitu, ona je uzela našu mapu i učtivo pokazala našoj prevoditeljki najbolji put do tog mesta. Kada smo završili s mapom, ona nam je rekla: „O, morate probati ribu — tamo ima morske ribe, usred Argentine! A ako vam bude dosadno, možete posetiti Hotel Vijenu gde su Hitler i njegova žena boravili posle rata.“ Slične priče dočekivale dočekivale su nas na na svakom putovanju. putovanju. Dvades Dva deseto etogg aprila 2007, bili smo u San Karlosu de Bariloče i pušili cigarete ispred gradske kockarnice. Neki sedamdesetogodišnjak nam je prišao i zamolio nas da mu pripalimo, a onda, donekle neumesno, upitao nismo li Južnoafrikanci. Objasnivši da je Džerard iz Velsa, a Sajmon iz Engleske, upi tali smo ga odakle je on. „Iz Čilea“ odgovorio je i objasnio kako tamo ima ribnjak. Ponudili smo mu cigaretu i napomenuli kako Bariloče veoma liči na Nemačku — na sve strane su ljudi govorili nemački, hrana i arhitektura su bile mahom germanske, a i mnogi nazivi ulica bili su na nemačkom. On je odgovorio da je to mesto puno nacista, naročito večeras, na godišnjicu Firerovog rođendana. On to dobro zna, rekao je; njegov otac je bio gaulajter (regionalni nacistički vođa) iz Hamburga, u Nemačkoj, i kad god je Hitler dolazio u Hamburg, odsedao je u njihovoj kući. Potom je, sa veselim „aufiđerzen“ odšetao u noć. Imali smo bezbroj sličnih susreta u najdubljim krajevima Patagonije, ali to je sasvim posebna priča. Ne postoji nijedan dokaz da su se Adolf Hitler i njegova „žena“ Eva Braun ubili u bunkeru, a opet, ceo svet je oduvek verovao u to. Međutim, čini se da nisu baš svi to primali kao nepobitnu činjenicu: direktor Federalnog istražnog biroa Dž. Edgar Huver je imao dosjee sa izveštajima o svim slučajevima kada je Hitler viđen, sve do perioda šezdesetih godina dvadesetog veka; oni relevantni iz Argentine nalaze se u ovoj knjizi. Međutim, mnogi dosjei FBI o Hitleru i Evi Evi Braun posle rata nisu obelodanjeni, obelodanj eni, a isto važi važi i za one koje imaju britanske bezbednosne službe. Ne treba zaboraviti da je Bormanova varka gotovo sve obmanula i da je Hitler potom živeo među drugim nacistima nacis tima i saradnicima, koji su većinom i sami bili bili u bekstvu kao ratni ratni zločinci. zločinci. Vlada Vlad a Huana Dominga Dom inga Perona Perona — i sami
Peronovi — imali su ogromne koristi od priliva poharanog novca kao i od nemačkih stručnjaka i naučnika. Argentina je ogromna zemlja — velika otprilike kao čitave Sjedinjene Države istočno od reke Misisipi — a u njoj je 1945. živelo manje od 20 miliona ljudi. Danas ih je tamo i dalje tek 42 miliona — jedva nešto više nego u državi Kaliforniji — a približno 3 miliona ih je nemačkog porekla. Nacistima je bilo lako da se izgube na mestima gde je činjenica da ste Nemac bila savršeno normalna stvar. Zašto nijedna svetska obaveštajna obav eštajna organizacija orga nizacija ili ili izraelska vlada nisu nastavile s potragom za Hitlerom? Najjednostavniji odgovor glasi: „A zašto bi? On je mrtav.“ Na svoju večitu sramotu, Saveznici su zaposlili brojne nacističke ratne zločince [6] zbog njihovog pre tpostavljenog saznanja o sposobnostima Crvene armije i Sovjeta u vreme izbijanja Hladnog rata krajem četrdesetih. Ljude poput Klausa Barbija, Lionskog Kasapina, angažovale su zapadne obaveštajne agencije godinama posle rata; bila je to nezgodna činjenica koja je decenijama skrivana. Ispostavilo se da je većina mogla da bude od veoma male koristi u hladnoratovskom sukobu sa So vjetskim Savezom. Podjednako zabrinjava i to što je mnogim nacistima bilo dozvoljeno da pronađu za sebe nov život u Severnoj i Južnoj Juž noj Americi, kao i u Australiji u emigracionim šemama šem ama koje su finansirale vlade u zamenu za njihove usluge. U slučaju Izraela, mlada jevrejska država [7] bila je opkoljena neprijateljima, i njen ključni ključni prioritet bio je da opstane. Indikativno je to da najiscrpnija istorija izraelsk izraelskih ih zastrašujućih zastrašujućih obaveštajnih obaveštajnih službi sadrži 634 63 4 strane, strane, a opet ope t se samo tri odnose na lov na na naciste u Južnoj Americi. Mosad je na kraju zarobio Adolfa Ajhmana tek posle uzastopnih zahteva Lotara Hermana, [8] preživelog iz ko ncentracionog logora, koji je živeo u Argentini i čija se kćerka zabavljala s jednim od Ajhmanovih sinova. Herman je godinama pokušavao da navede i nemačku i izraelsku vladu da to istraži. Sada je dokazano — posle duge sudske bitke u Nemačkoj — da je zapadnonemačka obaveštajna služba znala da je Ajhman u Ar gentini — štaviše, znali su i njegovu adresu i pseudonim Rikardo Klement — još od 1952, osam godina pre nego što je on uhvaćen i odveden u Izrael, gde su mu sudili i obesili ga. [9] Zapadnonemački kancelar Konrad Adenauer je imao mnogo razloga da ćuti u vezi s tim. Adenauerov šef kabineta, Hans Globke, ne samo što je pomogao u pisanju antisemitskih Nirnberških
zakona 1935, 1935, već je i radio s Ajhmanom Ajhmanom u ministarstvu za jevrejska pitanja. Sva Ajhmanova otkrovenja na suđenju u Jerusalimu bila bi krajnje neprijatna po Zapadnu Nemačku, pošto su mnoge druge državne funkcije, kako na saveznom tako i na lokalnom nivou, držali bivši nacisti oslobođeni od optužbi za aktivne uloge u Tre ćem Rajhu posle površnog po vršnog programa „đenacifikacije“ „đenacifikacije“ sprovedenog krajem četrdesetih. Mnogi među najgnusnijim nacističkim ratnim zločincima pronašli su zaposlenje u „Organizaciji Gelen“ koju je finansir finansirala ala CIA i kojom su dominira dominiralili esesovci, esesovci, a predvodio ju je nekadašnji nacistič nacistički ki general general Rajnhard Gelen. Gelen. I zaista, zaista, za britanske obaveštajne službe Organizacija Gelen je imala nadimak „Gestapovci.“ Takva organizacija je imala veoma malo interesa za otkrivanje skrovišta drugih visokih nacista širom sveta. Na prvoj liniji hladnoratovskog fronta, ono što su znali Zapadni Nemci, znale su i Sjedinjene Države i Britanija. Kakve se pojedinosti kriju u još tajnim dosjeima Organizacije Gelen, prethodnice zapadnonemačke strane obaveštajne agencije BND? To možda ni kada nećemo saznati. [10] Ako je Ajhman mogao da izazove znatne neprijatnosti, šta bi tek činjenica o tome da su Hitler, Borman i Miler preživeli učinila zapadu? Svet je bio opasno mesto u danima dve dijametralno suprot stavljene nuklearne nuklearne supersile, a Argentina se nije visoko kotirala na listi za prikupljanje podataka, kako u Sovjetskom Savezu, tako ni u Sjedinjenim Državama, a kamoli Izraelu. Na drugoj strani sveta, daleko od važnih „sfera uticaja“, Hitler je mogao da proživi svoj život do kraja uz pomoć i zaštitu Peronovih fašističkih prijatelja i hiljada okorelih okorelih nacista koji su pobegli pobegl i posle rata u Južnu Juž nu Ameriku. Ali verovatno je najrečitiji komentar u našem lovu na Hitlera i podmornice koje su njega i njegov pokradeni plen dovezle u Argentinu potekao od tadašnjeg argentinskog ministra pravde i ljudskih prava, senjor Hanibala Fernandesa. Kada smo 2007. iz lazili iz njegovog ministarskog kabineta u Buenos Airesu posle podužeg razgovora, on se učtivo rukovao s nama i rekao: „Godine 1945, u Argentini je sve bilo moguće.“ I bio je u pravu.
UVDD DD
„ Onaj On aj ko ko kontroliše kontroliše prošlost, kontroliše kontroliše budućnost “ — Džorđž D žorđž Or Orvel vel,, 1984,1949.
U policijskom poslu pos lu postoji po stoji stara izreka izreka koja se može primeniti na većinu zločina — „Sledi trag novca.“ Kad se Adolf Hitler vratio sa Zapadnog Zapad nog fronta u Minhen Minhen,, deset dana posle Primirja proglašenog 11. novembra 1918, na njego vom računu u banci bilo je ukupno 15 maraka i 30 feniga — što je vredelo koliko koliko dva američka dolara, dolara, ili ili i manje od toga. toga. [ l ] I premda se u javnosti predstavljao kao neko ko strogo i samopregorno služi Nemačkoj, Hitler je do 1945. godine postao najbo gatiji čovek u Evropi. Njegovo bogatstvo zasnivalo se na pljački i iznudi. Još od najranijih dana, Hitler je dobijao novčane priloge od nemačkih nacionalista i industrijalista željnih da se suprotstave pretnji komunizma u slaboj i dekadentnoj Vajmarskoj Republici posle Prvog svetskog rata. Kada je Hitler 1933. postao kancelar, Nemačka je pokrenula opsežan program ponovnog naoružavanja kako bi rekonstruisala nemačke oružane snage, što joj je branio ponižavajući mirovni sporazum iz Versaja od 1919, po završetku Prvog svetskog rata. Nemačka je ubrzo postala privlačno tržište za kapitaliste u Americi i Britaniji željne stvaranja profita i jake Nemačke kao bedema u Srednjoj Evropi protiv pretnje koju je predstavljao komunistički Sovjetski Save Savez. z. Dugogodišnji Hitlerov najbliži i najodaniji sledbenik bio je šef partijske kancelarije i Rajhslajter (vođa Rajha) Martin Borman. Pošto se Hitler nimalo nije zanimao za administrativne stvari, Bo rman je ubrzo vodio Firerov dnevnik i njegove njegove lične stvari. stvari. Kao Ka o lu l u kavi privrednik i birokrata, Borman je brzo smislio brojne sheme za uvećanje prihoda kako Nacističke partije, tako i samog Adolfa Hitlera. Mnogo pre spoznaje današnjih fudbalera i košarkaša o
tome koliko vrede prava na njihov lik, Borman je uveo dažbine na svaku upotrebu Firerove fizionomije, od plakata do poštanskih marki — Hitler je lično dobijao nekoliko feniga (penija) od svake poštanske marke izdate širom Trećeg Rajha. Slično tome, Hitler je dobijao i premiju na svaku tonu čelika i barel nafte koji su proiz vodili industrijalci zahvalni što mogu da se bogate na nemačkom ponovnom naoružavanju. I Volstrit i londonski Siti (finansijska oblast Lond L ondona ona)) bili su željni željni da investiraju investiraju u oporavljenu nemačku privredu uprkos ispadima nacističkog režima, i to se šurovanje na stavilo čak i pošto je u septembru 1939. bilo proglašeno ratno sta nje. Nacistička Nac istička ratna mašina je mlela sve pred sobom sob om kao buldožer u pobedničkim danima blickrig pohoda 1939-41, koji su posegli od Atlantskog okeana sve do kapija Moskve. Većina evropskih država bila je smrvljena smrvlj ena pod nacističkom cokulom i gusenicama gusenica ma svemoćnih pancera. Te zemlje su pod okupacijom bile nemilosrdno pljačkane i otimano im je bogatstvo i kulturno nasleđe kako bi se napunile riznice riznice nacističke Nemačke i zadovoljila pohlepa njenih njenih korumpira korump ira nih lidera. lidera. Među njima su Adolf Ado lf Hitler i feldmaršal Herman Gering pribavili najopsežnije i najvrednije zbirke umetničkih predmeta u odnosu na ma kog pojedinca tokom čitave istorije. Slično tome, iz nacionalnih trezora okupiranih zemalja poharane su zlatne poluge i kovanice kako bi se plaćale sirovine neophodne za održavanje nemačkih ratnih poduhvata. Nacistička partija je prevashodno bila zločinačka organizacija i njena hijerarhija je dobar deo ovog bo gatstva pribavila za sopstvene sumnjive ciljeve, da ne pominjemo zlato i novac oduzet od žrtava Holokausta pre nego što su one bile pobijene u gasnim komorama logora smrti. Velike količine zlata i dragog kamenja prebacivane su kroz neutralne zemlje Svajcarsku, Švedsku i Spaniju, i znatna lična bogatstva u potaji su sklonjena na brojeve računa u Svajcarskim bankama. Postoji stara nemačka iz reka koja veli da „Novac ne donosi sreću osim ako vam ne leži u Svajcarskoj banci.“ [2] Godine 1943, Martin Borman je shvatio da je rat izgubljen i da je Nacistička partija osuđena na uništenje. Pokrenuo je Aktion Adlerflug (Projekt Orlov let) za krijumčarenje zlatnih poluga, dra gulja i drugih dragocenosti iz Nemačke u bezbedna skrovišta širom sveta, sveta, naročito n aročito uJužnu Juž nu Ameriku. Ameriku. Iznos novca je bio zaprep za prepašćujuć ašćujućee velik. Neće se ponoviti Versajski ugovor kada je Nemačka bila li
šena svega što je imala, i svih svojih bogatstava. Istovremeno, Borman je smislio Aktion Feuerland (Projekt Vatrena zemlja) kako bi obezbedio bezbedno sklonište za nacističke lidere. Odabrana jazbina nalazila nalazila se u srcu Patagonije Patagonije u Argenti Argentini. ni. Cena je bila visoka, ali nacističko zlato je bilo moćno sredstvo ubeđivanja. Argentinske zlatne rezerve narasle su sa 346 tona 1940. godine na 1.173 tone, godine 1945. — što odgovara iznosu od oko 1,4 milijarde dolara. U Brazilu su porasle sa 50 tona na 346 u istom periodu — što je bilo uvećanje od 350 miliona dolara. Poređenja radi, cena zlata je 1945. 1945. iznosila iznosila 37 dolara dolara po unci: unci: sada, dok ovo pišemo, ona je 1.360 dolara po unci. Slično tome, kupovna moć američkog dola ra je 1945. bila približno dvanaest puta veća nego danas, tako da se svi iznosi navedeni u ovoj knjizi moraju pomnožiti najmanje sa deset kako bi se shvatila njihova stvarna vrednost. Godine 1944, zapadni Saveznici su se pripremili za invaziju severoistočne Evrope putem najvećeg amfibijskog iskrcavanja u istoriji, na obali Normandije u Francuskoj. Saveznici su bili veoma svesni superiornosti nemačke vojne tehnologije, od teškog tenka Tigar 1 do mlaznog lovca Meseršhmit 262, kao i prvog balističkog projektila na svetu —V-2, „oružja odmazde.“ Isto tako, saveznici su se veoma plašili da bi Nemci mogli da razviju prvu atomsku bombu. bombu . Dokazi Do kazi o iskorenjivanju Jevrej Jev rejaa i drugih manjina bili su sve očigledniji, kao i dokazi za pljačku evropskog bogatstva i slavnih umetničkih dela. U skladu s tim, Saveznici su formirali mnoštvo elitnih specijalnih snaga kako bi rešavali svaki od tih problema. Timovi ratnika i stručnjaka, poput Isturene jedinice broj 30, Spomeničara, TICOM-a i Misije Alsos, bili su u prethodnici svake savezničke armije kako bi otkrivali nemačku vojnu tehnologiju, plen i skrivena blaga. Njihov posao je bio toliko tajan da se njihovi izuzetni poduhvati smeju otkrivati tek danas, posle mnogo godina skrivanja u tajnim dokumentima. Te elitne jedinice su bile ključne u porazu Nemačke, i po potonjem izbijanju Hladnog rata, njihove su uloge postale integralni deo borbe protiv komunizma. Njihova potraga potrag a za nacističkim nacističkim oružjem oružj em i istraživačkim projektima projekt ima pokazala se neprocenjivom u posleratnoj trci u osvajanju svemira i razvoju interkontinentalnih interkontinentalnih balističkih balističkih projektila, usavršenih po podmo dmornica rnica i agenasa za biološko ratovanje. Dok se poraz primicao, članovi nacističke hijerarhije poput Rajhsfirera SS Hajnriha Himlera pokušavali su očajnički da za
ključe separatni mir sa zapadnim Saveznicima, s tim da se de mokratske sile udruže s Nemačkom kako bi se borile protiv pretnje komunizma dok Crvena Armija divlja Istočnom Evropom. Većina tih mirovnih probnih balona puštana je preko neutral nih zemalja agentima Britanske tajne službe, MI-6, ili Kabineta strateških službi (OSS). Glavni centar OSS u Evropi nalazio se u Svajcarskoj i njime je upravljao Alen Dals, koji će kasnije biti di rektor Centralne obaveštajne agencije (CIA) između 1953. i 1961. Iz svoje kancelarije u Bernu, Dals je koordinirao stotine agenata, među kojima i nekoliko nacističkih diplomata, širom okupirane Evrope. Početkom 1945, Dals je bio u direktnoj komunikaciji sa različitim nacističkim frakcijama i generalima Vermahta kako bi ugovorio separatni mir u Italiji i Austriji, skratio rat i okončao pat nje miliona ljudi. Borman je do kraja bio odlučan da spasi opljačkano blago Nemačke za sopstvene bezočne ciljeve i za izdržavanje odabrane grupe nacista posle vojnog poraza i pada Berlin Berlina. a. Ogromna sreds sre ds tva bila su kanalisana u inostranstvo, a velike zalihe poluga i ukra denih umetničkih umetničkih dela bile su skrivene skrivene u podzemlju podze mlju u dubokim dub okim rud r ud nicima širom Trećeg Rajha. One su bile opremljene eksplozivom koji bi ih uništio, što je Borman smatrao poželjnijim nego da se dozvoli da padnu u ruke boljševičkih hordi. Ali za Bormana su umetnička dela bila bila i sredstvo sredstv o za cenkanj cenkanje. e. Čini se očiglednim daj d ajee Borman nudio OSS faustovsku pogodbu: plodove hiljadu godina zapadne umetnosti zajedno sa tajnama napredne napredne vojne tehnologije nacističke Nemačke u zamenu za bekstvo jednog čoveka — Adolfa Hitlera. Alternativa je bilo potpuno uništenje dragulja zapadne ci vilizacije. Bio je to ključ za Aktion Feuerland. Pogodba je sklopljena i 28. aprila uveče 1945. godine, plan je počeo đa se realizuje. Sivi Vuk Vuk je bio u bekstvu.
SIVI VUK Ime Ime Adolf Ad olf potiče od uzvišenog staronemačkog izraza izraza koji koji znači znači „plemeniti vuk vuk.“ Od samog početka, Ad Adolf olf Hitler je kao svoje ratno ime koristio reč Vuk. Bila je to titula koju je koristio koristio celog život života. a. Njegova prva ljubavn ljubavnica, ica, Mici Rajter, ter, nazivala ga je Vukom, Vukom, a Evi Evi Braun su ga predstavi pred stavilili kao Herr Vuka. Za bliske prijatelje, kao što su bili članovi po rodice Vagner, naslednici kompozitora Riharda Vagnera, on je bio Čika Vuk [3]. Kada je Hitler postao poznatiji u javnosti javnosti,, dao je da se prezime njegove njegove mlađe sestre Paule Paule promeni u Volf (vuk) kako bi ona mogla mirno da živi u Beču gde je upravljala prodavnicom umetničkih i zanats kih predmeta; predmeta ; sahranjena je kao Paula Volf u Berhtesgadenu kada je umrla 1960. godine. Hitlerova jahta se zvala Seewolf (Morski (Morski vuk), a njegov lični avion Fliegende Wolf (Leteći vuk). Njegov glavni štab u Istočnoj Pruskoj bio je Wolfschanze (Vučja jazbina); u Ukrajini se zvao Werwolf (Vukodlak), dok je za bitku za Francusku štab nosio ime Wolfsschlucht (Vučja klisura). klisura). Jedno Jed no od najmoćnijih HitleHitlerovih oružja tokom Drugog svetskog rata bili su vučji čo pori podmornica koji su napadali savezničke brodove. Sa me podmornice bile su poznate pod po d nazivom nazivom „sivi vukovi“ i mi smataramo da je upravo u podmornici iz vučjeg čopo ra sa šifrovanim imenom Gruppe Seewolf Hitler Hit ler pobegao u Argentinu, gde je svoje pozne godine proveo kao poslo vični Sivi Vuk.
NACISTI TR I JUM FUJU
Fotografija sa prethodne strane:
Nemačke trupe u marševskom koraku
1. poglavlje
Nah r an i t i zver
P O ČE TK O M
OKTOBRA
1 9 4 2 , Treći Rajh je bio u
zenitu uspeha. Carstvo koje su zauzele Hitlerove vojske protezalo se od Arktičkog mora severne Norveške na jug sve do pustinja Severne Afrike, i od Atlantske obale Francuske na istok do reke Volge, duboko unutar Sovjetskog Saveza. Na severnoafričkom frontu Vermahta (nemačkih oružanih snaga), Afrički korpus felđmaršala Ervina Romela zaposeo je granicu Egipta radi konačne ofanzive ofanzive kako bi se zauzeo Suecki kanal kanal — žila kucavica Britanskog carstva. Na Volgi se Šesta armija gen. Fon Paulusa probijala metar po metar u grad Staljingrad u divljim uličnim borbama. Ukoliko Suecki kanal kanal i Staljingrad padnu p adnu Nemci Ne mcima ma u ruke ruke,, oni će moći lako da se dočepaju naftnih polja Bliskog istoka i Kavkaza, koja će hra niti nemačku ratnu mašinu životnom tečnošću neophodnom za ratovanje ratovanje i dovoljnom za više decenija u budućnosti, [ l ] U međuvremenu, brodovi br odovi iz Kanade Kanad e i Sjedinjenih Država koji su prevozili gorivo, municiju, pa čak i hranu koja je zaraćenoj Britaniji bila potrebna kako bi opstala posle tri iscrpljujuće godine ratovanja tonuli su na dno Atlantika u užasno velikom broju, zahvaljujući nemačkim podmornicama. Iz baza na atlantskoj obali Francuske, podmornice adm. Karla Denica isplovljavale su i okupljale se u „vučje čopore“ na zapadnim morskim putevima. Od januara 1940, britanski stručnjaci u Državnoj školi za kodove i šifre u Blečli Parku bili su sve uspešniji u provaljivanju uhvaćenih nemačkih signalnih poruka koje je generisala mašina za šifrovanje „Enigma“, tako da su dolazili do niza neprocenjivih tajnih obaveštajnih podataka — pod šifrovanim imenom „Ultra“ — koji će Saveznicima omo gućiti da donose izuzetno pronicljive zaključke o namerama i
SIVI VUK
sposob spo sobnos nostim timaa Hitlerovih oružanih snaga. snaga. Bez Be z obzira na na to; tek su u maju 1941. mašina Enigma i priručnik za njeno njeno korišćenje sa jedne zarobljene podmornice omogućili provaljivanje šifara Kriegsmarine (nemačke ratne mornarice). Za neko vreme, britanski uspesi u borbi protiv podmornica ohrabrujuće su porasli; ali u februaru 1942; modifikacija sistema za formiranje Enigminih šifara — pod šifrovanim imenom „Ajkula“ koje su joj nadenuli u Blečli Parku — još jednom je uskratila Kraljevskoj mornarici dragoceni pristup Denicevim operativnim naređenjima namenjenim komandantima njegovih podmornica na moru. [2] Cena tog osujećivanja tek će se pokazati. R A N O U J UTR UT R C I , 2. nove novemb mbra ra 194 1942; konv onvoj s ozna oznako kom m SC-107; koji se sastojao od četrdeset dva broda na putu za istok iz Njujorka, primicao se „Crnoj jami“ — jazu od hiljadu i sto kilometara usred Atlantika gde brodovlje nisu mogli da štite save znički znički avioni. avioni. Na konvoj konvoj se okomilo ok omilo trinaest t rinaest podmornic podmo rnicaa iz Gruppe Veilchen (Grupe Viola). U to vreme su brojni saveznički brodovi bili odaslani daleko na jug kako bi učestvovali u Operaciji Baklja; invaziji invaziji na francusku francusku Severnu Afriku. Afriku. Konvoj SC-1 SC -107 07 je j e štitila samo sa mo kanadska Grupa za pratnju C4, u kojoj su bili tek jedan razarač i četiri četiri korvete. korvete. Pod okriljem tame i nevremena, nevremena, dve dve podmorni podm ornice ce su se provukle provukle kroz rastegnuti kordon pratnje i manevrima se postavile pos tavile u položaj za napad. Podmornica U-402 kom. Barona Zigfrida fon Forstnera ispalila je salvu torpeda s udaljenosti od četiri stotine metara i jedan je pogodio teretnjak SS Osvit carstva posred korita; i pritom ga teško oštetio. Njega će kasnije dokrajčiti U-84 st. por. Horsta Uphofa. I podmornica U-522 kom. Herberta Šnajdera probila se kroz pratnju i potopila čak četiri broda. Do zore, Gruppe Veilchen je potopila osam brodova i oštetila još dva. Podmornice su zatim šmugnule kako bi izbegle otkrivanje, ali morale su da ostanu na površini da bi i dalje pratile konvoj. konvoj. [3] Celog sledećeg dana, konvoj SC-107 je pokušavao da izbegava vučji čopor promenama kursa kad god bi mu magla ili snežne oluje pružili kratkotrajni kratkotrajni zaklon. zaklon. Ubrzo Ubrz o posle posl e ranog ra nog sutona 3. novembra; U-89 (kom. Ditrih Loman) Lom an) se zavuk zavukla la posred konvoja i ispalila pet pet torpeda. Dva su pogodila mete, uključujući i komandni brod, SS Dzejpor , nosivosti 5318 tona; natovaren municijom. Oko ponoći; U -132 (st. (st. por. por. Ernst Fogelsang) Fogelsan g) je izbacila izbacila lepezu od pet torpeda u
NACISTI TRIJUM FUJU
desni desni bok konvoja SC-107. Pogođena su tri broda. Trideset minuta kasnije, jedna od tih lađa koja je nosila municiju eksplodirala je tolikom silinom da su brodovi na površini u krugu od desetak ki lometara osetili udar, a podmornice na dubini od šezdeset metara bile su uzdrmane udarnim talasom — štaviše, U-132 U- 132 i njena posada pos ada nestali su bez traga i glasa. [4] Dana 5. novembra, dalekometni bombarder Kraljevskog ratnog vazduhoplovstva „Oslobodilac“ iz eskadrona broj 120 doleteo je iznad konvoja SC-107, koji se potom sastao sa novom pomorskom pratnjom s Islanda. Kada je podmornica podmor nica U-89 bila oštećena u vazdušnom napadu, napadu, Gruppe Veilchen je prekinula bitku. Izvojevala je značajnu pobedu: sve u svemu, petnaest od četrdeset dve trgovačke lađe bilo je potopljeno, a četiri su bile oštećene, tako da je izgubljeno ukupno 107.958 tona tovara. Samo u mesecu novembru 1942, 1942, potopljeno potoplje no je ukupno ukupno 730.000 tona savezničkih savezničkih tovara. U cei cei oj 1942, Saveznici su izgubili, kako se procenjuje, 1.661 brod i 6,5 miliona tona tovara zbog napada podmornica.[5] Potopljeno je oko 87 podmornica, ali naručena je izrada izrada 238 novih novih i te godine je Denicova flota flota narasla narasla sa 91 na 212 podmornica. [5a] Poznato je da je britanski premijer Vinston Čerčil napisao: „Tokom rata sam strepeo samo zbog opasnosti od podmornica.“ On je izjavio: „Od njihovog poraza je zavisio ishod Drugog Dru gog svetskog rata “ [6] A K D S U T R □ Š K O VI S V E T S K O G R AT A T Au A u kr k r vvii i bedi toliko veliki veliki da se gotovo ne mogu mo gu izračunati, izračunati, isto važi važi i za ma terijalna dobra — ali ali za one srećne srećne i daleko vide, ogromne ogrom ne nestašice n estašice istovremeno stvaraju i ogromne mogućnosti.
Uslovi Versajskog mira nametnuti Nemačkoj posle njenog po raza u Prvom svetskom sve tskom ratu bili bili su drakonski. Članovi 231 do 248, klauzule klauzule o „ratnoj krivici“ sadržali su odredbu od redbu po kojoj je Nemačka isključivo nosila odgovornost za rat, pa je stoga morala platiti og romne reparacije Francuskoj, Belgiji, Britaniji i drugim zemljama. Sume o kojima je reč iznosile su 132 milijarde zlatnih maraka (31,4 milijardi dolara). Kada je Nemačka propustila da plati, fran cuska i belgijska vojska su okupirale Rajnland. Marka je doživela kolaps, a privredu su spasili samo veliki krediti Volstrita i drugih međunarodnih banaka.
SIVI VUK
U avgustu 1924, Dosov plan koji je isposlovala američka vlada uveo je moratorijum na reparacije i obezbedio kredit od 200 miliona dolara kako bi se pokrenula industrijska rekonstrukcija Nemačke. Ovo elegantno rešenje omogućilo je američkom novcu da finansira nemačku industriju kroz kredite, dok je nemačka vlada bila u mogućnosti da plaća reparacije Britaniji i Francuskoj, koje su opet zato mogle da otplaćuju Americi kredite podignute kako bi se finansirali finansirali kolosalni vojni troškovi tokom Prvog svetskog svet skog rata. rata. U deceniji između 1921. i 1931. godine, međunarodne banke su obezbedile za Nemačku kredite od oko 27 milijardi maraka dok su Saveznici dobili oko 19,1 milijardi maraka u reparacijama. Os novana 1930. samo za tu svrhu, Banka za međunarodna poravna nja (BIS) u Bazelu, u Švajcarskoj, imala je osoblje iz svih država učesnica, i nadzirala je proces reparacija.[7] Dva američka privredna advokata aktivno angažovana u doto ku sredstava sredsta va iz Sjedinjenih Sjedinj enih Država u Nemačku bila su braća po ime nu Džon Foster i Alen Velš Dals. Oni su radili za prestižnu njujoršku advokatsku firmu Saliven i Kromvel. Zastupali su poslovne klijente koji su želeli da investiraju u nemačku industriju ili ulaze u ortakluk sa već formiranim kompanijama. Braća Dals, izdanci patricijske porodice porod ice s Istočne Isto čne obale sa tradicijom tr adicijom u javnim službama, službama, imala su zavidno prethodno iskustvo [8] i kontakte za ovu ulogu. Ujak im je bio Robert Rober t Lansing, La nsing, državn državnii sekretar Sjedinjenih Država Država pod predsednikom Vudroom Vilsonom. Za vreme Prvog svetskog rata, Alen je služio kao ataše Stejt departmenta u Berlinu, Beču i Bernu u neutralnoj Švajcarskoj, gde je prikupljao obaveštajne podatke o Centralnim silama. Na poziv „Ujke Berta“ Lansinga, oba brata Dals su postala članovi komisije Sjedinjenih Država na Mirovnoj konferenciji u Parizu (1919-20) koja je kulminirala Versajskim mirom. [9] Američke korporacije poput Američke kompanije za alumini jum (Alcoa), Dipona, Internaciona Internacionalnih lnih poslovnih mašina (IBM) (IB M),, Dženeral motorsa, Internacionalnog telefona i telegrafa (ITT), Fordove automobilske kompanije i Dženeral elektrika značajno su investirale u Nemačkoj. Zajednička preduzeća stvarana su radi razmene tehničkih inovacija i podele tržišta širom sveta. Ovo je dovelo do spajanja postojećih postoje ćih nemačkih nemačkih kompanija u moćne i uticajne konglomerate, poput Interessen-Gemeinschaji Farbenindustrie (IG Farben), osnovane 1925. godine.[l0] IG Farben
NACISTI TRIJUM FUJU
je bio tržišni tržišni lider u proizvodnji hemikalija hemikalija,, boja, farmaceutika, farmaceutika, eksploziva, gume i mnoštva drugih proizvoda — štaviše, IG Farben je bio prototip „vojno-industrijskog kompleksa“. U aprilu 1929, Standard oil iz Nju Džersija udružio se sa IG Farben u razvoju procesa hidrogenizacije radi pretvaranja uglja u naftu. I opet, američki novac je finansirao istraživanje i razvoj u Nemačkoj dok su dve kompanije nameravale da međusobno podele svetsko tržište. Zauzvrat, IG Farben je obećao đa će dostaviti tehničke specifikacije svog novog „buna“ procesa za proizvodnju sintetičke gume, što je bio vitalni strateški resurs za obe zemlje. Kako se udeo Amerike u Nemačkoj povećavao, tako su zvaničnici američke vla de bili sve neskloniji da podrže ponovljene zahteve Francuske i Britanije, iz straha da ne ugroze američke investicije. S V E S E P R D M E N I L D S A K RA HO M VO LS TR I-
T A 1929. godine. Tog oktobra, američki američki finansijsk finansijskii sistem se srušio i svet se zagnjurio u Veliku ekonomsku krizu. Sa planinom na gomilanog međunarodnog duga i slabim i nestabilnim političkim institucijama, nemačka Vajmarska Republika je bila naročito ra njiva njiva.. Nacionalsocijalistička Naciona lsocijalistička nemačka radnička radnička partija (NS (NSDAP DAP ili ili Nacistička partija) 1929. godine, imala je samo 120.000 članova. Kako se ekonomska situacija pogoršavala, pogoršavala, rasla je popularnost popular nost par tije kao gromke snage koja je obećala zaplašenoj sitnoj buržoaziji zaštitu od gladi, anarhije i pretpostavljene pretnje komunizma. Na izborima 1932, nacisti su osvojili većinu mesta u Rajhstagu (sku pštini) sa 37,3 posto glasova. Zahvaljujući tome, Adolf Hitler je postao Reichskanzler (državni kancelar ili premijer) 30. januara 1933. godine. Tokom tog meseca braća Dals su bila u Nemačkoj u ime kli jenata Salivena Salivena i Kromvela, Kromvela, kako kako američk američkih, ih, tako i nemačk nemačkih. ih. Među potonjima poto njima su bili IG Farben, Robert Bosch GmbH i Vereinigte Stahlwerke AG (Ujedinjene železare), kojima su upravljale vodeće nemačke porodice industrijalaca Frica Tisena i Fridriha Flika. Magnat proizvodnje čelika Fric Tisen davao je najveće dopri nose nacističkim fondovima tokom izbora 1932. Početkom 1933, braća Dals su se sastala sa Hitlerom kako bi utvrdila poslovne mogućnosti pod novom vlašću. Hitlerova odlučnost da se upusti u program masivnog ponovnog naoružavanja pružala je Americi još veće mogućnosti za poslovanje u Trećem Trećem Rajhu. Rajhu. Kasnije, na
SIVI VUK
prijemu koji je u Berlinu priredio Tisen, Alen Dals se upoznao s Martinom Bormanom, ambicioznim nacističkim birokratom koji je uporno tragao tragao za načinom da se umili umili Fireru Fireru.. On se kasnije pri pri-setio kako Borman nije bio „prljav, necivilizovan čovek“ kakvim su mu ga opisivali: „Govorio je tiho i neuvijeno, ali dok vam se obraćao, neprestano je očima pratio Hitlera i one oko njega. njega. Osetio sam da je to snažan čovek koji bi jednog dana mogao da porazi živopisnije suparnike u nacističkoj hijerarhiji“. Bilo je to izuzetno vidov vidovit itoo zapažanj zapažanj e. e. [ 11 ] Samo nekoliko nedelja po imenovanju Hitlera za kancelara, pokušaj spaljivanja Rajhstaga dao mu je izgovor da progura hi tne zakone koji su ukidali građanske slobode, slobodu štampe i regionalnu autonomiju. Poslednji višepartijski izbori, održani 5. marta 1933, vratili su Nacističku partiju na vrh sa 44 procenta glasova. Prvi Prvi koncentracioni koncentracio ni logor za političke zatvorenike otvoren je 22. marta, u mestu m estu Dahau bli blizu zu Minhen Minhena. a. Sutradan je usvojen usvojen zakon koji je Hitleru omogućavao da vlada Nemačkom dekretima kao nesputani diktator. Sa ironijom toliko velikom da ne mora ni da se naglašava, puni naziv tog zakona, Gesetz zur Behebung der Not von Volk und Reich, bukvalno je značio „Zakon za otklanjanje nevolja po narod i državu“.[12] Istog meseca, Frenklin D. Ruzvelt je postao trideset drugi predsednik Sjedinjenih Država. Zemlja je i dalje bila zaglibljena u veliku ekonomsku krizu. Pažnja Amerike okrenula se prema unutrašnjim pitanjima kada je predsednik Ruzvelt lansirao svoj „Nju dil“ sa paketom zakona i izvršnih odluka za promovisanje poslova namenjenih nezaposlenima i oporavak privrede. Nemačka je to sledila sledila programom programo m javnih javnih radova, radova, uključujući uključujući izgradnju izgradnju op op sežnog arterijskog sistema autoputeva poznatog pod imenom Autobahnen. „Autobani“ su imali i značajnu vojnu svrhu, pošto su u mnogome olakšali suštinski važan proces premeštanja zaliha i opreme iz unutrašnjosti Nemačke radi podrške vojnim snagama na granicama zemlje u ratno doba. Međutim, pošto je glavni prioritet u nemačkoj nemačkoj industriji industriji bilo ponovno naoružavanje, naoružavanje, na autoputevima a utoputevima je bilo veoma malo automobila, automobila, uprkos Hitlerovom zavetu zavetu da će proizvesti narodna kola — Folksvagen. Ford ova ova automobilska aut omobilska kompanija i Dženeral motors mo tors su veoma rado popunili nestašicu na tržištu.[13] Henri Ford je izuzetno proširio isporuke komponenti iz Amerike Amerike u Fordovu For dovu automobilsku aut omobilsku
NACISTI TRIJUM FUJU
kompaniju u Kelnu, a između 1934. i 1938. prihodi su mu se vinuli nebu pod oblake, za 400 procenata. Nacistički režim je bio toliko impresioniran da je kompanija zvanično priznata kao nemačka, a ne strana firma; kao Ford-Werke Ford-Werke AG, AG, mogla je da sklapa ugovore sa državom. Od 1936, kada je Herman Gering bio imenovan za šefa Cetvorogođišnjeg plana koji će nemačku privredu pripremiti za rat, ponovno naoružavanje je ušlo u petu brzinu. Neposredno pred okupaciju čeških Sudeta u oktobru 1938, kada Ford-Werke AG nije uspeo da ispuni zahteve Vermahta za vojnim kamionima, Fordova automobilska kompanija je poslala vozila iz Amerike u Kein u kompletima, kako bi se sklapala u dodatnim noćnim smenama. Hitler se veoma divio Henriju Fordu. Za usluge učinjene nacističkoj Nemačkoj, Nemačko j, američki magnat je 1938. godine dobio dobi o Velik Velikii krst krst Reda nemačkog orla, najveće civilno odlikovanje u Trećem Rajhu koje se moglo dodeliti strancima, i kojih je sveukupno bilo dodeljeno samo četrnaest. [ 14] Još jedan dobitnik nemačkog odlikovanja 1938. godine bio je Džejms Muni, Muni, generalni generalni direktor direktor za prekomorsko poslovanje u Dženeral motorsu, koji je primio Orden nemačkog orla prve klase. Godine 1931, Dženeral motors je kupio Opel, najvećeg ne mačkog proizvođača automobila, u potpunosti. Do 1935, Opel AG iz Ruselshajma proizvodio je više od 100.000 kola godišnje i bezmalo 50 procenata svih novih kamiona u Nemačkoj, u fabrici u Brandenburgu.[l4a] Najvažniji među tim proizvodima bio je asortiman kamiona poznat kao Opel Blitz (Munja) — koji će za pravo biti Vermahtova najbrojnija tegleća mašina u pobedničkim godinama blickriga. Krajem tridesetih godina dvadesetog veka, proizvodnja kola za mase više nije bila prioritet. Pored proizvodnje kamiona, mnoge Opelove fabrike preuređene su za proizvodnju avionskih motora za Junkers Jumo i složenih „pištolj“ detonatora za pomorska torpeda poput onih koja su potopila brodove iz ko nvoja SC-107. F O R D I D Ž E N E R A L M □ T D R S su bile samo dve me
đu stranim kompanijama koje su mnogo ulagale u Nemačku i time na kraju kraju potpomog potpo mogle le nacističkom ratovanju. ratovanju. Nafta Naft a će zauvek zauvek ostati Ahilova peta pe ta Hitlerove ratne mašine. [ 15] Za vreme trideseti trid esetihh godina dvadesetog veka Anglo-persijska naftna kompanija (ka snije Britiš Petroleum, ili BP) u vlasništvu Britanaca i Kraljevski
SIVI VUK
holanđski konglomerat Šel, bili su izuzetno aktivni u preradi nafte u Nemačkoj, dok je britanska kompanija za auto-pneumatike Danlop veoma mnogo ulagala u nemačku industriju gume. Već je postojala postojal a fina linija linija između korišćenja prednosti dobrih poslovnih prilika i pomaganja mogućem budućem neprijatelju. Korporacija za etil benzin (čiji su zajednički vlasnici bili Dženeral motors i Standard oil) razvila je kritični aditiv za povećanje oktanskog rangiranja avionskog goriva. Protivno izričitih želja američkog Ministarstva vojnog u pogledu transfera strateških materijala i te hničkog znanja, postignut je sporazum između IG Farben i Etil benzina; proizvodnja je počela 1935. u zajedničkoj fabrici, IG Ethyl Ethyl GmbH. Ovaj prozvod je bio od ogromne vrednosti za Luftvafe (nemačko ratno vazduhoplovstvo) u poboljšanju performansi avi onskih motora — a neke od njih je pravila podružnica Dženeral motorsa, pričvršćene za avio-ramove od metala iz proizvodnje firme Alkoa, Alkoa, za letelice koje su koristile radio i elektronsku opremu opr emu ITT-a, i letele pomoću goriva dobijenog procesom hidrogenizacije uz finansiranje Standard oila iz Nju Džersija. Te će letelice kasnije uništiti Gerniku, Varšavu, Varšavu, Roterdam Roter dam i Koventri. Koventri. Dok se Britanija borila za goli opstanak 1940, oko 300 ameri čkih kompanija i dalje je normalno poslovalo s Nemačkom, i nisu automatski prestale s tim čak ni kada je Nemačka objavila rat Sjedinjenim Državama 11. decembra 1941. Te godine, 171 ame rička korporacija još jo š je imala imala više od 420 42 0 miliona dolara investira investira nih u nemačku industriju. Tek posle proglašenja Zakona o trgovini s neprijateljem iz 1942. većina kompanija prestala je direktno da posluje s Nemačkom, ali profiti koje je trebalo očekivati od trgovine naftom i drugim strateškim materijalima i dalje su za neke bili previše primamljivi. Karteli stvoreni posle Prvog svetskog rata i velike ekonomske krize sada su bili moćniji od mnogih država i te međunarodne korporacije bile su toliko duboko isprepletane da je njihov nacionalni nacionalni identitet identitet postao posta o krajnje nej n ejas asan an.[l .[l6] 6] Ovo će biti glavni faktor u kasnijem nemačkom izvršenju, u režiji Martina Bormana, Aktion Feuerland — Projekta Vatrena Vatrena zemlja. IS TO G
D A NA
KA DA J E K O N V O J S C - 1 D 7 bio izložen prvom napadu Gruppe Veilchen, jedan diplomata nižeg
ranga je otišao iz grada Vašingtona, zaputivši se prema američkom poslanstvu u Bernu, u Svajcarskoj. Kao i prestonice drugih neu
NACISTI TRIJUM UM FUJU
tralnih evropskih zemalja — Lisabon, Madrid i Stokholm — Bern je bio leglo špijunaže i multinacionalnih intriga. Zaokolišno putovanje vodilo je američkog diplomatu vazduhom do Azorskih ostrva, a zatim preko Lisabona i Madrida do granice Višijevske Francuske; u neutralnu Svajcarsku je stigao dva dana pošto je Operacija Baklja dovela savezničke trupe na obalu Alžira i Maroka 8. novembra 1942. Dotični Amerikanac je bio već pomenuti Alen Velš Dals i on je bio imenovan za specijalnog pomoćnika ambasadora Lilenda Harisona, za pravna pitanja. Ali zapravo je bio šef novoosnovanog ogranka Specijalne obaveštajne službe sa nazivom Kabinet za strateške službe (OSS) — praktično, glavni američki špijun u Evropi koju su okupirali okupirali nacisti. Za samo sa mo nekoliko nedelja, švajcarske novine su objavile da je Alen Dals „lični predstavnik predsednika Ruzvelta, Ruzvelta, zadužen zadužen za specijalne poslove“ poslo ve“ — što je bio slabo prikriveni eufemizam za špijunažu.[ 17] Po izbijanju rata u septembru 1939, Sjedinjene Države nisu imale centralnu stranu obaveštajnu službu koja koja bi odgovarala direktno izvršnoj izvršnoj kancelariji predsednik pred sednikaa u Beloj kući. kući. Prvobitnom Prvob itnom operacijom američke vlade u razbijanju šifara rukovodio je odsek MI-8 u Stejt departmentu, ali ali nju je 1929. 1929. okončao oko nčao državni državni sekretar Henri Stimson sa komentarom da „džentlmeni jedni drugima ne čitaju poštu“. [18] Sve oružane snage su imale sopstveni obaveštajni ogranak, kao i Stejt department, ali koordinacija informacija gotovo nije ni postojala pre osnivanja Združenog obaveštajnog komiteta 9. decembra 1941, dva dana posle Perl Harbora. Glavni razlog bilo je to što, što, kada su američki američki analitičari analitičari šifara raspleli raspleli komplikovanu komplikovanu japansku dipomatsku šifru poznatu pod imenom „Ljubiča „Lju bičasto“ sto“ ni obaveštajna služba američke vojske za signale G-2, niti odsek OP20-G Kabineta za pomorske obaveštajne podatke u američkoj mornarici nisu bili voljni voljni ili ili sposobni sposo bni da sarađuju u dešifrovanju tog ključnog obaveštajnog izvora. [ 18a] Vladalo je takvo suparništvo između službi da je vojska isključivo đekodirala materijal u parne dane meseca, a mornarica u neparne. Slično tome, ceo svet je bio podeljen u sfere uticaja karakteristične za konkretnu službu. Tako je američka mornarica bila zadužena za prikupljanje obave štajnih podataka u oblasti Pacifika i Dalekog Istoka dok su vojsci bile poverene Evropa, Afrika i zona Panamskog kanala. Za celu kontinentalnu Ameriku, uključujući Kanadu, Sjedinjene Države,
SIVI VUK
Centralnu Ameriku (izuzev Paname), i Južnu Ameriku, bio je odgovoran Federalni biro za istrage (FBI) pod Dž. Edgarom Huverom. Jedana Jed anaesto estogg jula 1941, 1941, dok se primicao rat, rat, [19] predsednik Ruzvelt je osnovao prvu civilnu agenciju sa zadatkom prikupljanja stranih diplomatskih i vojnih obaveštajnih podataka širom sveta. Prvi direktor ove Kancelarije za koordinaciju informacija (COl) bio je jedan od starih Ruzveltovih kolega sa pravnog fakulteta Kolumbija, Vilijam Dž. Donovan. Odlikovan Medaljom časti u Prvom svetskom ratu, „Divlji Bil“ Donovan je bio uspešan advokat na Volstritu koji je mnogo putovao u Evropu u međuratnim go dinama, i tamo upoznao nekoliko stranih lidera, među kojima i Adolfa Hitlera. U Ruzveltovoj misiji u julu 1940, on je dobio izuzetan pristup britanskim liderima i bezbednosnim agencijama, uključujući i formaciju za razbijanje šifara u Blečli Parku. Posle ulaska Amerike u Drugi svetski rat, došlo je do podrobne ponovne procene američkih oružanih snaga, pogotovo obave štajnih službi koje nisu uspele da unapred upozore na napad na Perl Harbor. U skladu s tim, COI je bio podeljen. Njegovo krilo za propagandu, Služba za strane informacije, prešlo je u novi Kabinet za ratno informisanje, dok je ostatak postao Kabinet za strateške službe, potpavši pod direktnu kontrolu američkog generalštaba — grupe visokih štapskih oficira koja je bila novoformirana iz neop hodnosti, ali je formalno osnovana tek 1947. OSS je nastao, pod Donovanovom upravom, vojnim naređenjem od 13. juna 1942. Pošto je sada imao bolji pristup vojnoj podršci i resursima, OSS je dobio status jednak statusu drugih oružanih snaga. snaga. Glavna Glavna uloga mu je bila da sakuplja vojne, diplomatske i komercijalne obaveštajne podatke, vodi psihološki rat, pruža podršku prijate ljskim pokretima otpora i partizanskim pokretima u zemljama koje su okupirale sile osovine, te pokreće tajne operacije, kako na evropskoj, tako i kinesko-burmansko-indijskom ratištu. Donovan je smesta prionuo na angažovanje novih regruta za OSS. Kako to često biva s elitnim organizacijama, među mno gim veoma motivisanim muškarcima i ženama koje su privukle mogućnosti da dožive pustolovine bio je i značajan broj onih privučenih iz viših društvenih slojeva. Među tim dobrovoljci ma bilo je Morganovih, Melonovih, Diponovih, Ruzveltovih i Vanderbiltovih — štaviše, OSS je ubrzo poprimio takav glas da
NACISTI TRIJUM FUJU
su mu dali naziv „O, tako otmen, o, tako tajan.“1Služba je privukla i nekoliko levičarskih simpatizera, poput nemačkog doseljenika i marksiste Herberta Herber ta Markuzea. Međutim, kada ka da su mu to to spočitavali, spočitavali, Donovan je žustro odgovarao: „Stavio bih ja i Staljina na platni spi sak OSS-a kad bih mislio da će to pomoći da pobedimo Hitlera.“ Jedan od prvih regruta bio je Donovanov stari prijatelj i saradnik Alen Dals, koji je prethodno bio njegov šef še f operacija u COL C OL [ 19a] 19a] TRIDESETO G
OKTOBRA
1 9 4 2 , nedelju dana pre
dolaska Alena Dalsa u Bern, teško oštećenu nemačku podmornicu U-559 (st. por. Hans Hajtman) posada je napustila pod vatrom iz topova razarača Kraljevske mornarice HMS Petard kod obala Egipta. Jedan britanski oficir i dva mornara preplivali su do nje i rizikovali život kad su se spustili unutra. Dvojica su poginula kada je podmornica podmorn ica potonula, ali šesnaestogodišnji šesnaes togodišnji kuvarev kuvarev pomoćnik po imenu Tomi Braun je preživeo — a sa njim i ključni operativni priručnici za najnoviju mašinu Enigma sa četiri rotora. Ovaj čin hrabrog žrtvovanja omogućio je Blečli Parku da 13. decembra po čne sa provaljivanjem šifara Ajkula koje su kriptoanalitičarima pr kosile još od februara. februara. Njihov Njih ov uspeh nipošto nije bio momentalan i mesecima su mogli da dešifruju signale signale iz podmornica podmor nica posle dugih kašnjenja, ali do septembra 1943, oni će ranijom brzinom dola ziti do obaveštajnih podataka pod nazivom „Ultra“. Na početku, Britanci nisu bili voljni da podele tako osetljive informacije sa svo jim američkim američkim kolegama u OSS, ali ali vremenom vremenom je njihova njihova saradnja saradnja dovela do rađanja velike organizacije za sakupljanje obaveštajnih signalnih signalnih podataka, koja je postala postal a jedno od velikih velikih angloameričkih angloameričkih ratnih ratnih dostignuća. [20]
1
Oh So Social, Oh So Secret - skraćeno OSS u obe varijante; prim. prev. prev.
2. poglavlje
Po č et et ak pr eo k r et a
A L E N D A L S J E J E D N O M N A P I S A D , u pismu maj
ci: „Bern je diplomatski i špijunski centar... Sada se družim s razno raznim čudacima — Česima, Jugoslovenima, Albancima, Crnogo rcima, Ukrajincima... Ovde postoje izgledi da se uradi podjednako mnogo kao kada bi čovek pobio čitav švapski puk [sic].“ To pismo nosi datum Božića 1917, kada je Dals imao dvadeset četiri godine. Četvrt veka kasnije, Dals se ponovo o Božiću obreo u Bernu, vrativši se poslu po slu održavanja održav anja veza s „raznor „ raznoraznim aznim čudacima". čudacima". [ 1] Stigao je u Svajcarsku taman na vreme. Jedanaestog novembra 1942, Nemci su odgovorili odmazdom na mlak otpor Francuza pružen prilikom savezničkog iskrcavanja u Severnu Afriku okupi ravši ostatak Francuske kojim je prethodno vladala Višijevska vla da maršala Petena. Potom su sve francuske granice bile zatvorene. Švajcarska je sada postala ranjivo ostrvo, okruženo nacističkom i italijanskom fašističkom teritorij om. To je veoma otežalo zadatak komuniciranja sa Londonom ili Vašingtonom. Sav protok diplo matske pošte je bio prekinut, sve telefonske linije i radio komuni kacije bile su praćene, a Dalsu je nedostajalo osoblje za efikasno šifrovanje poruka. Prvobitno, „Divlji Bil“ Donovan je zatražio da Dals ode u Lon don i koordinira između OSS i britanskih obaveštajaca. Dals se tome usprotivio i predložio da osnuje stanicu Specijalne obaveštajne službe OSS u Svajcarskoj. Motivi su mu bili raznorodni. Oči gledno, poznavao je dobro grad i zemlju i govorio nemački kraj nje pristojno. Na ličnom nivou, Bern je bio daleko privlačniji od Londona usred blickriga za jednog bonvivana koji je uživao u do broj hrani, vinu i društvu mladih žena. Štaviše, Švajcarska je bila središte skrivenog poslovanja i bankarskih aktivnosti u okupiranoj
NACISTI TRIJUM UM FUJU
Evropi. Kao uspešan advokat firme Salivan i Kromvel, Dals je bio sasvim kvalifikovan za praćenje takvih aktivnosti kako za račun američke vlade, tako i za račun svojih privrednih klijenata. Ali Bern je bio nadasve nadasve idealno mesto za bavljenje bavljenje špijunažom. špijunažom. On je Dalsu pružao ono što je on kasnije opisivao kao ka o svoj „velik „velikii prozor proz or““ u svet svet nacista nacista,, [la [l a ] Dals se često mogao naći kako ruča u Tatar kafeu ili večera u hotelu Belvi palas, gde su strane diplomate i švajcarski zvaničnici voleli da se okupljaju i razmenjuju tračeve ili obaveštajne podatke. Sa pedeset godina, on se držao kao univerzitetski profesor, u svojim sakoima sako ima od tvida, sa leptir-mašnama i lulama od divlje ruž ruže, e, a zahvaljujući njegovom lagodnom šarmu, ljudima je sa njim bilo prijatno u društvu. Imao je vremena za svakoga, koje god bilo doba dana — i zakleo se da mu nikada neće promaći još jedan Lenjin. Kako je sam govorio, njegov otvoren stav bio je rezultat toga što je „na svoja vrata dovodio dostavljače informacij informacija, a, dobrovoljce i pustolove svake fele, profesionalne špijune i amatere, dobre i zle. zle.““ [2] No Noću ću je održavao sastanke s astanke u radnoj sobi sob i punoj knjiga u svom udobnom stanu na adresi Herengase broj 23, nudeći di skretnu dobrodošlicu svakom potajnom posetiocu koji je želeo da sačuva anonimnost. Međutim, i pored toga što je bio nadaren da se prilagođava svemu i svakome, Dals je gajio znatnu antipatiju prema Britancima. Pošto je 1914. otišao s Prinstona, kratko je radio kao predavač u Indiji, gde je razvio osećaj dubokog gnušanja prema Britanskom carstvu — a to je bio sentiment koji su delili mnogi u američkom establišmentu. Britanska obaveštajna zajednica je, opet, bila done kle sumnjičava prema njegovom nehajnom držanju i raskošnom životu, ali su obe strane, kao profesionalci, bile voljne da sarađuju kad su im se interesi poklapali. Čak i tada, kako se Dals kasnije prisećao, nikad se nije skanjivao da „nasamari Britance“.[2aJ D A L S J E U B R Z O P □ S T I G A D zapažene uspehe. Po sle okupacije Višijevske Francuske, svi lokalni agenti iz Deuxi ème Bureau (francuske tajne službe) pristali su da sarađuju s
njim pod uslovom da ih OSS finansira. Dals je tako primao sta lan dotok obaveštajnih podataka iz okupirane Francuske koje će saveznički saveznički planeri izuzetno ceniti ceniti prilikom priliko m pripreme pripre me za iskrcavanje u Normandiji i potom oslobađanje Zapadne Evrope. Saznao je za
SIVI VUK
postojanje Hitlerovog programa za proizvodnju „Oružja odmazde“ — projektila V-1i V-2 — i kada su te informacije bile kombinovane sa podacim po dacimaa iz poljskih i skandinavskih izv izvora ora te onima iz Jedinice Jedini ce za tumačenje tumačenje fotografija f otografija u RAF-u, RAF-u, RAF je dobio priliku priliku da bombarduje nemačku bazu za istraživanja i testiranje kod Penemindea u avgustu 1943. godine (videti 8. poglavlje). Alen Dals je bio majstor u kultivisanju ljudi za ulogu potenci jalnih jalnih špijuna u svim sektorima društva i nacionalnostima. nacionalnostima. Među njegovim izvorima bile su diplomate, finansijeri, sveštenici, no vinari i obaveštajci širom sveta. Na jednom kraju spektra, on je sakupljao podatke od posada barži koje su plovile rekom Rajnom kroz Nemačku i Svajcarsku. Na drugom, redovno se sastajao s Karlom Jungom, slavnim švajcarskim psihijatrom koji mu je davao psihološke profile nacističkih vođa i primenjivao svoj inovativni koncept „kolektivnog nesvesnog“ u analizi nemačkog naroda. Me đutim, đutim, upravo upravo su se Dalsovi Dalsov i kontakti kontakti sa nelojalnim Nemcima Nemci ma poka po ka zali najunosnijim. Među takvima se isticao Fric Kolbe, visoki diplomata u Minis tarstvu spoljnih dela Rajha čije je šifrovano ime ime u OSS bilo „Džordž „Džord ž Vuđ“. Kolbea su Britanci odbili kao očigledno podmetnutog do ušnika. Dals ga je istrajno kultivisao i, vremenom, došao do oko 1.600 dokumenata o politici Ministarstva spoljnih dela koji su omogućili donošenje neprocenjivih zaključaka o Hitlerovim ra tnim planovima i međunarodnim odnosima Trećeg Rajha. Među obaveštajnim podacima koje mu je dao Kolbe bila je i veoma detaljna skica Hitlerovog poljskog glavnog štaba u šumi blizu Rastenburga, u Istočnoj Pruskoj (danas je to Ketrzin u Poljskoj) — sa nazivom Wolfschanze ili Vučja jazbina — sve sa preciznim lokacijama lokacijama protivavionske odbrane odbr ane i zgrada koje su koristili Gering Ger ing i Gebels. I mada je Hitler provodio provodi o mnogo mnog o vremena u Wolfschanzeu tokom rata, rata, Saveznici Saveznici ga niti niti jednom jed nom nisu bombardov bomb ardovali.[ ali.[3] 3] Petnaestog januara 1943, Dalsa je posetio stari poznanik, princ Maksimilijan Egon cu Hohenlohe-Langenburg, kome je pasoš Li htenštajna omogućavao da bez problema putuje svetom. Princ je imao bezbroj kontakata sa visokim zvaničnicima širom Evrope, naročito u Berlinu, a posebno sa Rajhsfirerom SS Hajnrihom Himlerom, koji je organizovao njegov sastanak sa Dalsom. Predlog koji je princ želeo da iznese Dalsu bio je jednostavan, premda za prepašćujući: u ime civilizacije, Himlerov SS će ukloniti Hitlera,
NACISTI TRIJ IJUMFUJL)
posle čega će Nemačka udružiti snage sa zapadnim demokratijama u globalnom ratu protiv sovjetskog komunizma. Veran svojim metodima, Dals je dopustio sebi da izgleda zainteresovano, ali se nije obavezao ni na šta, zadržavši otvorene opcije za svoj budući dijalog sa SS i nacističkom hijerarhijom. Među njegovim kontaktima sa SS bio je i austrijski aristokra ta, kapetan SS Rajnhard Špici, koji je bio SS ađutant ministra spoljnih dela Joakima Joakim a fon Ribentropa. Špici je potom služio u Amt Ausland/Ab wehr im Oberkommando der Wehrmacht (Ministarstvu spoljnih dela/Vrhovnoj komandi oružanih snaga ili OKW), od od nosno Abveru — nemačkoj vojno-obaveštajnoj organizaciji, kojom je do februara 1944. upravljao zastrašujući adm. Vilhelm Kanaris. Međutim, tek je preko nemačkog vicekonzula u Cirihu, Hansa Bernda Gisevijusa, Dals otvorio kanal do Abvera. Kanaris, poznat kao „Stari lisac“, na čelu Abvera od 1935, bio je jedna od najzagonetnijih figura Trećeg Rajha. Tečno je govorio nekoliko jezika i bavio se obaveštajnim radom tokom svoje duge karijere u mornarici. Bio je briljantan majstor špijunaže, ali se takođe pos tarao da mu najbliži saradnici ne budu članovi Nacističke partije. Pre izbijanja rata, Kanaris je bio aktivan u pokretu otpora Nemaca koji su najpre pokušali da osujete, a zatim i zbace Hitlera — grupe poznate Gestapou kao Schwarze Kappelle (Crni orkestar) a u OSS kao „Lom“. [4] Kanaris je, kao i Hajnrih Himler, pokušavao da otkrije kako će se zapadni Saveznici držati ako Hitler bude uklonjen ili ubijen. Kanaris je morao da zna kakvu bi podršku mogli da očekuju sami zaverenici, kao i kakva bi podrška usledila u političkom periodu posle obavljene stvari. Znajući za Dalsove sklonosti, naložio je jed noj od svojih stalnih agentkinja u Švajcarskoj, Halini Šimanskoj, udovici jednog poljskog oficira, da stupi u vezu s Amerikancem. Ona je slučajno bila i Kanarisova bliska družbenica za vreme njegovih poseta Švajcarskoj, pa se šaputanje na jastuku pokazalo korisnim za obe strane.[5] Šimanska je bila i Kanarisova veza sa britanskim obaveštajcima — Kanaris je preko nje krajem 1940. obavestio Britance Bri tance o Hitlerovim Hitl erovim planovima za invaziju invaziju na na Sovjetski Sovjets ki Savez. Međutim, Kanarisovi pokušaji da ustanovi šta Vašington i London misle o mogućoj budućnosti Nemačke bez Firera bili su bezuspešni. Niti jedni niti drugi nisu bili voljni da podrže bilo ka kav pokret otpora unutar Nemačke niti zaveru da se ubije Hitler, i
SIVI VUK
nisu gajili nimalo simpatija prema zaverenicima koje je predsednik Ruzvelt otpisao kao „one istočnonemačke junkere“ [5aj Britanski stručnjaci za dešifrovanje u Blečli Parku mesecima su dešifrovali Dalsove telegrame, a njihovi transkripti nalazili su se u rukama Tajne obaveštajne službe britanskog Ministarstva spoljnih dela, ili MI-6. U potcenjivačkim izveštajima Dals je opisivan kao „Jenki Duđl-Denđi skorojević koji ne može obezbediti prave oba veštajne podatke“ poda tke“ i „čini „čini se da ga previše uzbuđuju uzbuđuj u sitni uspesi“ uspe si“.. [6] Ali jedan oficir u MI-6 drugačije je gledao na te transkripte — bri tanski izdajnik Kim Filbi. On je smesta poslao izveštaj o Dalsovim aktivnostima svom kontroloru u Moskvu. Odgovor koji je dobio bio je jasan: Dals i njegovi doušnici moraju se diskreditovati — Moskva se paranoično plašila svake mogućnosti da zapadni Sa veznici pregovaraju o separatnom miru. Posle izvesnog vremena, Dals je dobio telegram od svojih starešina u OSS: „Od nas je zahtevano da vas obavestimo kako 'Mi nistarstvo vojno danas sve vesti iz Berna odbacuje 100 posto.’ Nagovešteno je kako kako je Svajcarska idealna idealna lokacija za podmetnute agente, tendenciozne obaveštajne podatke i probne balone usmerene na uspostavljanje mira, ali nisu nam izneti detalji.“ [7] Dals je bio preneražen zbog toga to ga što tvorc t vorcii politike u Vašingtonu Vašingtonu odbacuju njegove operacije za prikupljanje podataka, a kada je otkrio ulogu koju je u tome igrao MI-6, njegovo nepoverenje u Britance se do datno pojačalo. Odlučio je da iz svojih budućih operacija isključi svako značajno britansko učešće. Bez obzira na to, nastavio je da gradi mrežu kontakata širom Evrope i na Bliskom istoku. Bern je ostao važan centar za operacije OSS u Evropi, a Alen Dals je ostao u središtu središt u te mreže. O P E R A C I J A B A K L J A , A N G L O A M E R I Č K A I NV A Z I J A na francusku Severnu Afriku, započela je 8. novembra
1942, kada se 100.000 savezničkih vojnika iskrcalo u Maroku i Alžiru suočeno s neodlučnim francuskim otporom. Pod koman dom gen. Dvajta D. Ajzenhauera, iskrcavanje je bilo sasvim uspešno i primirje je uspostavljeno 11. novembra — istog onog dana kada je Hitler reagovao okupacijom Višijevske Francuske. Operaci ja Baklja se podudarila podudar ila sa prvom velikom velikom britanskom kopnenom pobedom u ratu, kod El Alamejna na libijsko-egipatskoj granici, gde je Osma armija gen. gen. Bernarda Montgom M ontgomerija erija nanela nanela velik velik poraz
NACISTI TRIJUM FUJU
Romelu i primorala njegov Afrički korpus na bezglavo povlačenje. S osvitom Nove 1943. godine, nemačke snage u Severnoj Africi bile su sabijene u sve manju enklavu u čijem je središtu bio Tunis, dok je britanska Osma Osm a armija napredovala s istoka, istoka, a američka američka Peta i britanska Prva armija sa zapada. Žestoke bitke su se nastavile u nastupajućim mesecima dok se nemačko-italijanska Armeegruppe Afrika borila do poslednje posle dnjegg čoveka, čoveka, ali predaja je postala neizbežna. neizbežna. Dvanaestog maja 1943, odaslana je poslednja radio poruka: „Sva municija utrošena. Oružje i oprema uništeni. U skladu sa svojim naređenjima, Afrički korpus se borio sve dok nije došao u stanje da više ne može da se bori. Ustaćemo ponovo“ Poruka je bila odjavljena borbenim pokličem na Svahiliju koji je Afrički korpus usvojio — „Heia Safari /" /" (što se može grubo prevesti prevesti kao poklič lovca koji opazi lisicu). U tom poslednjem afričkom pohodu izginulo je oko 60.000 vojnika Osovine, a njih 240.000 je zaroblje no. Uprkos hrabrim recima o ponovnom ustanku, nemački vojnici su tu katastrofu nazvali „Tunisgradom“ [7a] NA DAN O K U P A C I J E VIŠI J E V S K E F R A N C U S K E , poslednji napad nemačke Šeste armije kroz ruševine Sta-
ljingrada zaustavio se u groznim uslovima druge ruske zime za Vermaht. Vermaht. Na kraju njenih strahovito rastegnutih linija snabdevanja zavladala je nestašica namirnica, municije i svih drugih ključnih proizvoda. Nedelj Ne deljuu dana kasnije, kasnije, 19. novembra, gen. gen. Georgi Geor gi Žukov pokrenuo je Operaciju Operaciju Uran sa velikim ofanzivama ofanzivama severno i južno od Staljingrada. Do 22. novembra, Šesta armija je bila opkoljena. U razmetanju ili pukom neznanju, maršal Herman Gering je obećao Hitleru da njegova Luftvafe može snabdevati iz vazduha armiju u zamci. Minimalne dnevne potrebe u namirnicama neophodne da održe Šestu armiju iznosile su 550 tona, ali Luftvafe je retko uspevala da premaši 300 tona a, kako su se vremenski uslovi po goršavali, sa padom temperature na -30°C sredinom januara, isporuke su smanjene na samo 30 tona dnevno. Nemački vojnici su se smrzavali sa samo sam o nekoliko režnjeva hleba i malim komadom koma dom konjskog mesa m esa dnevno d nevno i ubrzo su počeli da oboljevaju o boljevaju od dizenteridizenteri je i tifusa. tifusa. Borbe su su se nastavile nastavile sve sve do 2. februar februara, a, kada su poslednji branioci u fabrici Crveni oktobar položili oružje. Nemačke snage su imale 750.000 žrtava te strašne ruske zime, a od 94.000 koji su bili zarobljeni kod Staljingrada samo će njih 5.000 ponovo videti Nemačku.[8]
SIVI VUK
Crvena armija je platila ogromnu cenu za odbranu, opkoljavanje i konačno ponovno zauzimanje Staljingrada, izgubivši gotovo 500.000 ubijenih ili nestalih vojnika, sa zaprepašćujućih 650.000 ranjenih — da ne pominjemo još 40.000 poginulih civila. Ipak, te užasavajuće žrtve donele su Sovjetskom Savezu pravu prelomnu pobedu.[9] Prvi put je cela jedna nemačka armija bila odlučno poražena, a onda i uništena na bojištu. Radio Berlin je obeležio taj preokret bez presedana na Istočnom frontu tako što je tri dana puštao sumornu muziku, ali nemačkom narodu će trebati mnogo više vremena da se suoči sa tom katastrofom. Prestiž Crvene armi je se vinuo u nebesa, nebesa, i u Majci Rusiji i u zapadnim demokratijama. Uživajući u slavi pobede kod grada koji je ime dobio po njemu, Staljin je stekao nov ugled kod kuće i u inostranstvu — a njegovi ponavljani zahtevi da zapadni Saveznici Saveznici otvore drugi front u Evropi kako bi popustio pritisak na Sovjetski Savez postali su neumoljivi. U J A N U A R U 1 9 4 3 , L ID I D E RI R I S V I H V EL E L I K IH IH S I L A bili su pozvani da prisustvuju konferenciji u marokanskom
obalskom gradu Kazablanci. Staljin je to odbio, pošto je bitka za Staljingrad u to vreme dosezala vrhunac. Između 14. i 24. januara, januara, predsednik predse dnik Ruzvel Ruzveltt i premijer Cerčil, Cerčil, zajedno sa šefovima kombinovanog generalštaba, sastali su se u hotelu Anfa kako bi odlučili kakva će biti dalja ratna strategija na zapadu i Pacifiku. Cerčil je žarko želeo da se ratu u Evropi dodeli najviši prioritet i njegov stav je prevladao. Više resursa će biti dodeljeno vođenju Borbe za Atlantik, pošto su sam opstanak Britanije i sposobnost Amerike da raspoređuje armije po Evropi zavisili od pobede nad podmorničkom pretnjom. Uprkos Staljinovim podsticajima, is hod katastrofalnog desanta na Dijep u Avgustu 1942. potvrdio je da veliko veliko iskrcavanje iskrcavanje na kopno Severozapadne Sev erozapadne Evrope jednostav j ednostavno no nije izvodljivo tokom 1943. godine. Umesto toga, kada bude po stignuta očekivana pobeda u Severnoj Africi, savezničke snage će najpre okupirati ostrvo Siciliju, a zatim Italiju. Da bi smekšali Staljina, zapadni Saveznici su izdali Direktivu iz Kazablanke, koja se bavila bližom koordinacijom ofanzive stra teškog bombardovanja Nemačke između Kraljevskog ratnog vazduhoplovstva i ratne avijacije američke vojske. Proklamovani cilj programa zajedničkog bombardovanja bilo je „progresivno uništenje i dislokacija nemačkog vojnog, industrijskog i ekonom skog sistema, i podrivanje morala nemačkog naroda do tačke kada
NACISTI TRIJUM FUJU
će njegova sposobnost za oružani otpor biti fatalno oslabljena“ Prioritetne mete bila su brodogradilišta za podmornice i nji hove operativne baze, a potom i nemačka avio-industrija, trans portni sistem i postrojenja za proizvodnju nafte. Ratna avijacija Sjedinjenih Država uzdala se u dnevno precizno bombardovanje pojedinih ciljeva, dok je RAF više voleo da bombarduje noću. Ova kombinovana Operacija Point blank osudiće Nemaćku na nepreki dno bombardovanje iz vazduha u razmerama bez presedana, koje je stavljalo stavljalo volju volju nemačkog nemačkog naroda pred krajnja krajnja iskušenja.[ iskušenja .[ 10] 10] Međutim, jedan aspekt konferencije u Kazablanci nije naišao na punu saglasnost. Predsednik Ruzvelt je i dalje gajio duboko gađenje prema nemačkoj vojničkoj kasti koju je s nipodaštavanjem nazivao „Fonovima“ i nije želeo da odobri nikakav sporazum sa nemačkom vladom izuzev bezuslovne predaje. Ni Cerčil ni šefovi Kombinovanog generalštaba nisu lako prihvatili takvu strategiju, ali Ruzvelt je ostao čvrst i u tome je njegova volja prevladala, baš kao što je bio slučaj sa Cerčilovom u vezi s planiranim pohodom na Italiju. Navodeći neumoljivu odlučnost Uliksa S. Granta — „Grantovska bezuslovna predaja“ — za vreme američkog Građanskog rata, Ruzvelt je zahtevao potpunu i nedvosmislenu pobedu nad Nemačkom. Nije se smelo ponoviti primirje kojim se Veliki rat okončao iako su nemačke trupe još bile na francuskom tlu. Rezul tat tog primirja bila je široko prihvaćena iluzija tokom međuratnih godina da je nemačka vojska ostala neporažena na bojištu i da su Nemačku na kapitulaciju naterali samo podli političari.[li] Prigovore politici bezuslovne predaje izneli su, između ostalih, i Ruzveltov Ruzveltov šef še f generalštaba američke kopnene vojske, vojske, gen. gen. Džordž D žordž K. Maršal, te njegov nj egov zapovednik zapovedni k na terenu terenu,, gen. gen. Ajzenhauer koji je bio u usponu karijere, karijere, s obrazloženjem obrazloženjem da će to to neizostavno pojača poja ča ti odlučnost nemačkih armija na bojištu. Obaveštajna zajednica je shvat shvatila ila da će ta politika praktično praktično upropastiti svaki svaki stvarni stvarni dijalog ili podršku pokretu otpora u Nemačkoj, pošto će njegove vođe znati da čak ni Hitlerova smrt neće njihovu zemlju poštedeti potpune propasti i poniženja. Kako je napisao Alen Dals, „Osujetili smo internu revoluciju u Nemačkoj i tako produžili rat i razaranja“. [12] Osim Staljina, jedini lideri zaraćenih strana kojima je ova odluka odgovarala bili su oni u nacističkoj hijerarhiji.
3. poglavlje
Smeđ a e mi n en en c i j a
PO SLE ZAPREPAŠĆUJUĆJH
NEUSPEHAkod
Staljingrada i u Severnoj Africi, bilo je ključno podstaći malodušni nemački narod da prihvati dalje ratovanje. Kompletna Hitlerova vojna strategija zavisila je od kratkog sukoba i osvajanja pre nego materijalna superiornost njegovih protivnika — Francuske i Brita nije, a potom i Sovjetskog Saveza — ne postane prevelika. Doba brzih pobeda u periodu 1938-42. omogućilo je Nemačkoj da pljačka sirovine, poljoprivrednu proizvodnju i industrijske ka pacitete iz Cehoslovačke, Poljske, Danske, Norveške, Holandije, Belgije, Francuske, Jugoslavije, Nemačke i zapadnog SSSR-a. Te godine pljačke usporile su nastupanje prekretnice posle koje će ne ravnoteža između Saveznika i Osovine postati najpre hronična, a zatim i nepopravljiva; ali one su Nemačkoj donele samo kapital — ne i neprekidni dotok prihoda — i dosegnuta je tačka posle koje više nije bilo povratka.[l] Nacistička Nemačka je ušla u proleće 1943. bez suvisle sve ukupne ukupne vojne strategije strategije za dalje ratovanje ratovanje.. Neusp Ne uspeh eh invazije invazije SSSR-a SSSR -a već je bio očigledan ćelom svetu. U maju 1943, zahvaljujući ko mbinaciji savezničkog tehničkog i operativnog napredovanja, mesečni gubici koje su trpele podmornice na Atlantiku najednom su se utrostručili. To je primoralo adm. Denica da povuče svoje vučje čopore sa puteva konvoja na tri meseca; oni više nikada ne će povratiti svoju dominaciju. U junu i julu 1943, prvi napadi u okviru plana „Hiljadu bombardera“ RAF razorili su gradove poput Esena, Kelna i Hamburga, a tog leta su dnevni naleti USAAF prodirali duboko u Nemačku kako bi vršili udare na industrijske mete, dovlačeći eskadrone Luftvafea sa drugih frontova. U julu
NACISTI TRIJUM FUJU
je poraz nove nove nemačke nemačke ofanz ofanzive ive oko oko Kurska Kurska u Uk Ukrajin rajinii konačn konačnoo smrvio poslednju nadu da bi se ponovo mogla steći inicijativa na Istočnom frontu. Takođe u julu, zapadni Saveznici su uspešno okupirali Siciliju, a u septembru je Italija postala prva sila Osovine koja je zatražila zatražila mir. mir. U noćima no ćima sledeće zime, pažnja RAF ispunjena mržnjom preći će na sam Berlin — samo u novembru, 400.000 Berlinaca ostalo je bez krova nad glavom. Iako su okupirale go tovo celu Evropu, nemačke snage su sada u potpunosti bile u defanzivi, uhvaćene u zamci rata punog gubitaka, svedene na to da čekaju, sa sve manje resursa, da Saveznici započnu nove ofanzive na istoku, jugu i zapadu. Staviše, jednostavno nije postojao kohe rentni mehanizam za rešavanje situacije u kojoj se Nemačka na šla. Firerova reč je bila apsolutna i nije bilo nikoga u nacističkoj hijerarhiji ili oružanim snagama ko bi mu protivrečio. Odgovor nemačkog režima na staljingradsku katastrofu i zahtev predsednika Ruzvelta za bezuslovnom predajom bio je poziv na „totalni rat“. U medijski široko pokrivenom govoru koji je 18. februara 1943. održao berlinskoj Nacističkoj partiji u Sportpalastu (Hali sportova), ministar Rajha za propagandu Dr Jozef Gebels je od svoje publike i nemačkog naroda zatražio potpunu predanost za „der totaler Krieg. Upozorivši da je ,,u opasnosti dve hiljade go dina zapadne istorije“, Gebels je pozvao na još veća odricanja radi podrške Vermahtu, poslednjim braniocima pred boljševičkim ho rdama koje su pretile teritoriji i samom kulturnom identitetu Ev rope. U tom cilju, zatražio je punu mobilizaciju nemačke privre de i nemačkog nemačk og naroda isključivo u svrhu svrhu podrške ratnim naporima. Na podijumu je sa Gebelsom bio Albert Sper, ministar Rajha za naoružanje i ratnu proizvodnju. Sper je očajnički želeo da nemačku privredu kojom se pogrešno upravljalo postavi na zdrave ratne noge, ali bio je osujećen nedostatkom kvalifikovanih radnika. Suo čen sa sve širom vojnom regrutacijom i Hitlerovim nećkanjem da mobiliše Nemice za iste one poslove koje su svojim državljankama namenile Britanija i Amerika, veliki deo industrije zavisio je od robovske radne r adne snage s istoka i regrutovanih radnika iz okupiranih okupiranih evropskih zemalja. z emalja. [2] Herman Gering, taj veliki kolekcionar titula, pokazao se jedna ko nesposobnim na mestu komesara Rajha za Četvorogodišnji Četvorog odišnji plan kao i u strateškom komandovanju Luftvafeom. Osetivši kako Ge ring — posle neuspeha njegovog hvalisanja da može snabdevati
SIVI VUK
Šestu armiju kod Staljingrada — gubi Hitlerovu naklonost, Gebels i Šper su pokušali da ubede Hitlera da ovoga otpusti kako bi preuzeli kontrolu nad domaćom privredom i doveli do efikasnije ratne proizvodnje. Međutim, taj pokušaj je ubrzo omanuo, u haosu ostalih zavera. U previranju posle Staljingrada, potisnuta su parništva u hijerarhiji isplivala su na površinu. Pošto ga je Hitler s pažnjom slušao, glavni partijski Rajhslajter Martin Borman predložio je formiranje trijumvirata koji će pred stavljati državu, partiju i oružane snage, kao Trojni savet sa dikta torskim ovlašćenjima da kontroliše privredu — upravo ono što su Gebels i Šper predlagali za sebe. Oni su smesta obrnuli ćurak i potražili saveznike u Geringu i Himleru kako bi osujetili Bormana. Ali Himler je bio učesnik zasebne zavere sa Bormanom kako bi stekao više vlasti na račun Geringa. Pošto je kontrolisao Hitlerove lične finansije, Borman je lukavo prevario zaverenike tako što je Geringu dao šest miliona rajhsmaraka da bi ovaj uživao što dalje od Hitlerovog dvora. Na kraju, nijedna od tih zavera nije uspela da ostvari cilj pošto je Hitler bio ravnodušan prema takvim smica licama, osim u meri u kojoj su one mogle da stvaraju podele među njegovim doglavnicima. P D R E C I M A D R CDTA DITRI HA, HA , načelnika Rajha za
štampu: „Hitler je među političkim liderima Nemačke stvorio najveću zbrku koja je ikada postojala u jednoj civilizovanoj dr žavi.“ [3] Zavere i kontrazavere iz 1943. pravi su primer za to kako je Hitler koristio koristio apsolutnu vlast vlast podgrevajući žestoka suparništva među svojim prvim doglavnicima tako da nijedan od njih nikada nije mogao da stekne dovoljno moći ili uticaja kako bi izazvao samog Firera. Umesto toga, takve epizode predstavljaju čitav naci stički režim u malome. [4] Ljudi uglavnom misle da je Treći Treći Rajh bio monolitna m onolitna totalitarna država koja je kontrolisala nevoljnu populaciju kroz teror i tevtonsku efikasnost. I premda je vladavina terora bila sasvim stvarna, državne institucije Trećeg Rajha bile su zapravo strahovito neefi kasne, kasne, opterećene opte rećene sukobima interesa i nejasnim nejas nim lancima komanđovanja, vanja, čime su se apsurdno traćili novac, novac, vreme i ljudski ljudski rad. Hitler se slabo interesovao za upravu i nije za nju imao talenta; više je voleo da vlada kroz kroz mnogo međusob m eđusobno no suprotstavljenih suprotstavljenih organizacija koje su samo svoje postojanje dugovale njegovoj dobroj volji. U
NACISTI TR1JUM FUJU
skladu s njegovom koncepcijom kreativnog haosa, različiti po jedinci i agencije dobij ali ali su loše definisane definisane odgovornosti odg ovornosti u blisko blisko povezanim oblastima u svemu, od poštanske uprave pa do razvoja naoružanja. Cena neophodna za Hitlerovu podršku u ratovima za teritoriju koji su iz toga proizlazili bila je potpuna lična odanost. Ona je kandidatima mogla obezbediti labavo iskazanu opštu direk tivu tivu koja se mogla protumačiti kao podrška podršk a njihovim pojedinačnim ciljevima. U ispoljavanju tih suparništava, izgradnja carstva i bi rokratske prepreke bili su široko rasprostranjeni i Hitler ih je podsticao, u skladu s njegovim pojednostavljenim stanovištem da će u konkurenciji prevladati oni najjači. Arhitektura nacističke državne mašinerije prkosila je svakom logičnom objašnjenju. [5] Pre rata, rad vlade bio je nominalno poveren sedamnaestorici ministara, a opet, kabinet se poslednji put zaista sastao u novembru 1937. Tridesetog avgusta 1939. formiran je Ministarski savet savet državn državnee odbrane. odbrane. Sastojao se od šest Hitleru najbližih sledbenika i birokrata; to telo, kojim je predsedavao Gering, moglo je da donosi zakone po Hitlerovoj volji. Imenovani su komesari sa široko definisanim ovlašćenjima u raznim oblastima vršenja vlasti, ali nije nije postojala postoja la mašinerija mašinerij a koja bi zaista zaista koordinisala njihov rad. rad. Još Jo š gore, gore, na svim nivoima nivoima je postojala postoj ala podela podela i udvajanje ovlašćenja izazvano paralelnim prerogativima državnih funkcionera i funkcionera Nacističke partije. Praktično svako državno telo ima lo je svoj jednaki duplikat u partiji, pa su i jedni i drugi stremili re sursima i povlasticama. Hajnhrih Himler, kao nacionalni lider SS i šef nemačke policije, policije, već je vladao čitavim bezbednosnim bezbe dnosnim i policijskim policijsk im aparatom, ali ali nje gove ambicije da proširi svoje SS carstvo nisu znale za granice. Cela državna mašinerija bila je prožeta zahvaljujući Himlerovoj praksi da dodeljuje paralelne SS činove funkcionerima svake vrste. Vojnoobaveštajno odeljenje adm. Kanarisa, Abver, koje je odgova ralo Vrhovnoj komandi oružanih snaga, naročito je bio na nišanu Himlerove ambicije. Njegove aktivnosti su imale svoj odraz u obaveštajnom i kontraobaveštajnom ogranku SS, Bezbednosne službe — Sicherheitsdienst. Njime je do juna 1942. komandovao Himlerov zamenik, general policije i SS Rajnhard Hajdrih, šef Glavne bezbednosne kancelarije Rajha. Sve agencije su se borile za prevlast na račun efikasnih operacija protiv zajedničkog nepri jatelja. jatelja.
SIVI VUK
Kanaris i Hajdrih, koji su delili ljubav prema jahanju i muzici, održavali su prividno srdačan odnos. Povremeno su obedovali en famille. Hladnokrvni ubica Hajdrih je isto tako bio i uspešan violinista i često je svirao Kanarisovoj ženi. Međutim, kada je njihovo profesionalno suparništvo postalo preterano jako, Kanaris je britanskom MI-6 odao Hajdrih ovo ovo kretan kretanje je u Cehoslov Cehoslovačko ačkoj.j. Dva padobranca iz češke brigade, Jan Kubis i Jozef Gapčik, bacili su 27. maja 1942. protivtenkovsku granatu na mercedes-kabriolet u jednoj praškoj ulici. Nekoliko gelera i komada sedišta punjenog konjskom dlakom zabilo se Hajdrihu u leđa. Isprva se očekivalo da se on oporavi posle operacije izvlačenja gelera, ali rane su mu se zagnojile i on je umro nedelju dana kasnije. Smrt glavnog tvorca „konačnog rešenja“ — koje je on predstavio tog januara na kon ferenciji u Vansiju — dovela je do masovnih odmazdi u kojima je stradalo oko 5.000 čeških muškaraca, žena i dece. M E Đ U G N U S N I M Fl G U R A M A u vrhu nacističke hije
rarhij rarhije, e, popularna popula rna isto rij a se posebn pos ebnoo priseća priseć a razmetljivog zazapovednika Luftvafea i narkomana Hermana Geringa, okultiste i bezbednosnog majstora Hajnriha Himlera, te ogavnog ministra propagande i de fakto ministra unutrašnjih dela Jozefa Gebelsa. Zapravo, Zapravo, najdevijantniji od o d svih njih, njih, i majstor majst or dvorskih intriga bio je relati relativn vnoo bezlič bezlični ni šef še f partije Martin Borman. Borman. Hitlerov Hitlerovaa senka senka i čuvar kapije najvećeg dela Trećeg Rajha, Borman je bio figura koja je večito večito vrebala vrebala u pozadini kraj raj Firerovog Firerovog lakta. lakta. Njegova Njegov a bojišta su bila u dosijeima s indeksnim karticama i računovodstvenim knjigama. Glavno oružje mu je bio teleprinter, preko kojeg je iz davao bujicu uputstava svojim sveprisutnim regionalnim gaulajterima (oblasnim vođama). Ti partijski zvaničnici su Bormana iza njegovih leđa naziv nazivali ali „Teleks generalom“ genera lom“.. [6] Borman je pristupio Nacističkoj partiji relativno kasno, tek 1926. godine, pa su Alte Kämpfer („Stari borci“) koji su podržali Hitlera u minhenskom pokušaju puča bili skloni da ga otpisuju. Bez obzira na to, on je imao partijsku knjižicu broj 6.088 pa je sto ga bio podoban za Zlatnu značku Partije, dodeljivanu članovima s registarskim brojem ispod 100.000. Bormanov prvi posao bio je da vodi fond za pomoć pom oć jurišnicima iz Sturmabteilungen (SA — povremenih uniformisanih partijskih aktivista u smeđim ko šuljama) povređenim u tučama i neredima. On je lukavo pregova
NACISTI TRIJUM FUJU
rao o smanjenju premija sa pojedinim osiguravajućim kompani jama i istovremeno istovremeno podigao doprinose članov članovaa NSDAP NSD AP za 50 pro pro cenata; dalje, uplata dažbina sada je bila obavezna, dok je isplata sredstava zavisila isključivo od Bormanove volje. Veoma brzo, ta šema je donela 1,4 miliona rajhsmaraka u jednoj jedinoj godini — na Hitlerovo veliko oduševljenje. Firer je Bormana i SA fond prebacio u samu NSDAP. Borman je sada radio u Smeđoj kući, par tijskom štabu u Minhenu, gde je stremio tome da preuzme mesto blagajnika partije od Franca Ksavera Švarca. U međuvremenu, napredovao je to toga da kontroliše finansije Adolf Hitler Spende der Deutsche Wirtschaft, „Fonda Adolf Hitler iz nemačke privrede“. Taj AH fond je prvobitno bio uspostavljen kao „izraz zahvalnosti prema vođi“ da bi se obezbedila sredstva za kampanju i finansiranje kulturnih aktivnosti unutar NSDAP. U stvarnosti, to je postala Hitlerova lična kasa, sa prihodima prikupljanim iz mnogih izvora. Najvažniji su bili doprinosi in dustrijalaca dustrijal aca — poput pop ut Krupa Kru pa i Tisena, te naravno naravno IG Farbena — koji su imali ogromne koristi od nemačkog ponovnog naoružavanja. U suštini, bio je to porez koji je iznosio pola procenta vrednosti plata u kompaniji, plativ neposredno Fireru. Samo u prvoj godini postojanja, u kase AH fonda je prispelo 30 miliona rajhsmaraka. [7] Godine 1929, Borman se oženio Gerdom Buh, kćerkom jed nog višeg partijskog funkcionera, a 3. jula 1933, bio je postavljen na mesto šefa kabineta Firerovog zamenika, Rudolfa Hesa. Hes je bio podjednako malo zainteresovan za papirologiju kao i Hitler, tako da je Bormanova veština da pretvara Hitlerove spontane ver balne direktive u suvisla naređenja bila od neprocenjive važnosti. Firer je s odobravanjem napominjao: „Bormanovi predloži su to liko precizno precizno razrađeni da na njih moram reći samo ’da' ili ili ne/ Sa njim, za deset minuta prođem kroz hrpu dokumenata za koje bi mi s nekim drugim čovekom trebali sati i sati.“[7a] Desetog okto bra 1933, Hitler je imenovao Bormana za partijskog Rajhslajtera ili nacionalnog vođu, tako da je on u nacističkoj hijerarhiji postao četvrti po rangu, iza Hitlera, Geringa i Hesa. Preplitanje partijske i državne vlasti, koje smo već opisali, tako je Bormanu dalo svu slo bodu za manevrisanje manevrisanje koja mu je bila potrebna.
SIVI VUK
B D R M A N D V A S P D S D B N O S T DA S E D O D V O R I F I R E R U bila je neverovatna. On je promenio svoj raspored
spavanja kako bi se podudarao s Hitlerovim i čak je oponašao svog gazdu u tome što je jeo vegetarijansku hranu i izbegavao alkohol kada su zajedno obedovali — premda je privatno proždirao šnicle, kobasice i šnaps. Kako je komentarisao jedan regionalni gaulajter: „Borman se držao Hitlera kao bršljan hrasta, i koristio ga je kako bi došao do svetla i samog sam og vrha krošnje.“ krošnje.“ [8] Ovo je postigao postiga o pošto po što se zamenik Firera Hes — koji je već bio marginalizovan — 10. maja 1941. zaputio bizarnim letom u Škotsku, očito kako bi zatražio mirovni sporazum sa protivnicima britanske vlade. Hesov odlazak sa scene omogućio je Bormanu da se još više približi Hitleru. On je sada u potpunosti potpu nosti bio odgovoran za organizaciju organizaciju Firerovog dnevnog rasporeda, sastanke i lične poslove. Uvek je bio kraj svog gospodara i nikada nije otišao na odmor iz straha da mu uticaj ne oslabi. Nagrađen je za to u aprilu 1943, kada je postavljen za Firerovog sekretara i šefa partijskog partijskog kabineta. Ova potonja poto nja fun f unkcija kcija dala mu je ogroman uticaj na gaulajtere koji su kontrolisali svaku oblast ( Gau Ga u) širom Trećeg Rajha. Rajha. Sada je bio toliko toliko nezamenljivda neza menljivda je Firer smatrao smatrao potrebnim potr ebnim da kaže: kaže: „Da „ Da bih pobedio u ovom ratu ratu potreban mi je Borman.“[9] Borman.“ [9] Borman mu je bio potreban i kako bi kontrolisao njegove lične finansije. Na jednoj večeri sa Himlerom u oktobru 1941, Hitler je izdeklamovao: izdeklamovao: „Što se tiče tiče moje privatne privatne egzistenc egzistencije, ije, uvek uvek ću živeti jednostavno, ali zbog toga što sam Firer i šef države, imam obavezu obavezu da se jasno ističem među me đu ljudima koji me okružuju. Ako Ako se moji bliski bliski saradnici presijavaju odlikovanjima, odlikovanjima, mogu m ogu se razlikovati razlikovati od njih samo ako ne budem imao nijedno na sebi.“[ 10] Ta tvrdnja o monaškom asketstvu nije baš bila sasvim tačna. Hitler je uživao u raskoši u svojoj bavarskoj rezidenciji, Berghofu, u planinskom seoskom odmaralištu Berhtesgaden u opštini Obersalcberg. Pored samog Berghofa, u Obersalcbergu su bile obezbeđene zasebne vile za sve istaknute pripadnike nacističke hijerarhije. To naselje je za Firera Firera stvorio Borman, a bilo je finansirano iz AH fonda sa oko 100 miliona rajhsmaraka.[l0a] S izvanrednim pogledom na Bavarske Alpe, Berghof je bio Hitlerovo omiljeno utočište. Tamo je provo dio vreme sa svojom ljubavnicom Evom Braun i primao strane goste i svoje bliske i pouzdane saradnike — njegove Berg Leute, ili gorštake.
NACISTI TRIJUM UM FUJU
Oto Ditrih će napisati: „Borman je onda preuzeo ekonomsko i finansijsko upravljanje čitavim ’Firerovim domaćinstvom.’ Naroči to je vodio računa o gazdarici kuće, spreman da joj ispuni svaku želju i pomogne joj u često prilično komplikovanim aranžmanima povezanim sa društvenim i državnim funkcijama. To je tim pre bilo neophodno pošto se ona taktično držala što je više mogla u pozadini. Bormanova veština u tim stvarima nesumnjivo je ojačala njegov nepobitni položaj Hitlerovog čoveka od poverenja, pošto je ovaj bio izuzetno osetljiv na sve u vezi s Evom Braun.“ Međutim, Borman i Braunova se nisu nimalo mirisali; ona ga je iza leđa nazivala „napalje „napaljenim nim žapce žapcem“ m“.. [ 11 ] Zahvaljujući briljantnoj pronicljivosti, Borman je iznalazio mnogo načina načina da uveća Hitlerovo lično bogatstvo. bog atstvo. [ 12] Pored zna tnih prihoda na osnovu njegovih tantijema za Mein Kampf — knji gu koja se, pošto je bila obavezna lektira u nemačkim školama, prodavala u milionima primeraka — Borman je smislio šemu za kapitalizaciju prava na lik po kojoj je Hitler dobijao honorar za svaku upotrebu njegove fizionomije, bilo to na razglednici, ili čak i na poštanskim markama. Ta sredstva su uplaćivana u zaseban Kulturni Kulturni fond Adolfa Hitlera radi podrške scenskim umetnostima i kupovine slika za Firerovu ličnu zbirku. Kada je rat izbio 1939, Hitlerov godišnji prihod bio je ogroman, ogroman, ali ali — zahvaljuj zahvaljujući ući spora spora zumu koji je Borman postigao sa vlastima — on nije plaćao porez na prihode. Kao i ostali nacistički lideri, i Hitler je imao račune u stranim bankama, uključujući i račun kod švajcarske Union banke u Bernu i još jedan u Holandiji. Na te račune su se slivali tantijemi od prodaje pro daje Hitlerovih knjiga u inostranstvu i, još važnije, važnije, oni oni su mu omogućavali omogućavali da udovolji jedinoj strasti koju je u životu imao imao pored politike — bila je to opsednutost slikarstvom.
4. poglavlje
Si l o v an j e Ev r o pe
K A D M L A D I Ć U B E Č U pre Prvog svetskog svetsko g rata, rata, Hitler je
gajio ambicije da bude slikar i arhitekta, uprkos žestokim primedbama njegovog oca tiranina, Alojzija Šiklgrubera. Godine 1907, on se prijavio na Akademiji lepih umetnosti, ali nije uspeo da položi prijemni ispit. Utučen, prijavio se ponovo sledeće godine, ali su ga opet odbili, i njegova mapa s radovima uspela je ta privuče tek pokoji površan pogled. Bila je to Hitlerova životna prekret nica. Pripisavši svoje odbijanje tome što su komisiju akademika činili Jevreji, on je u sebi počeo da gaji duboku ogorčenost prema jevrejskoj jevrejskoj rasi rasi,, iako iako je, je, ironič ironično no,, u onim malobrojnim prilikama kada je prodao neku od svojih slika, Hitler to činio posredstvom mađarsko-jevrejskog galeriste galeriste Jozefa Nojmana. Sledečih nekoliko godina, Hitler je živeo „potucajući se od nemila do nedraga“, kako se kasnije prisećao u knjizi Mein Kampf. Jedinu utehu je pronalazio u brojnim bečkim umetničkim muze jima i dubokoj tradici tradicijiji klasičn klasičnee muzik muzikee u tom gradu. gradu. Imao je ka tolički muzički ukus — voleo je Betovena, Bruknera, Šopena, Griga, Griga, Šuberta, Šumana, pa caki ca ki Malera i Mendelsona Mendelson a — ali ali njegov trajni miljenik bio je Rihard Vagner i on je operu Die Meistersinger Meistersinger von Nürnberg znao napamet. Hitler je posle Prvog svetskog rata odustao od slikanja pošto je napredovala napredovala njegova politička politička karijera, karijera, ali je zadržao iluziju o sebi kao o velikom slikaru čitavog života, a njegovo interesovanje interesovanje za arhitek arhitekturu turu nikada nikada nije opal op alo. o.[l [l]] Kada se našao na funkciji kancelara, Hitler je udovoljavao svo joj opsednutosti opsednutost i „rasnom čisto čisto tom“ sa beskrupuloznim elanom, elanom, paralelno sa strmoglavo brzim programom centralizovanja potpu ne vlasti u rukama partije. [2] Posle izbora nacista 1933. gotovo
NACISTI TRIJUM UM FUJU
odmah je usledilo usle dilo njihovo praktično uništavanje nemačkog nema čkog ustava u odgovoru odgo voru na paljenje Rajhstaga Rajhsta ga i,i, posle posl e smrti smr ti predsednika predsedn ika Paula Paula fon Hindenburga u avgustu 1934, Hitlerovo preuzimanje dvostrukog vodstva u Nacističkoj partiji i državi u ulozi Firera (vođe) — bio je to državni udar koji je plebiscitarno podržalo 38 miliona nemačkih državljana. Pošto su skupština i sudovi bili kastrirani, režim je imao nesputanu moć i mogao je slobodno da uvede politiku Gleichschaltung (prinudne saobraznosti), konsolidujući svoju vlast nad državom putem eliminacije ili oduzimanja moći svim organizovanim telima koja su bila izvan potpune kontrole Nacističke partije. Bujicom dekreta opozvane su slobode i prava pojedinaca na udruživanje, ućutkani mediji, zabranjene rivalske političke partije i slobodni radnički sindikati, a uništena je i ne zavisnost regionalnih organa vlasti i sudova. Uvedena je smrtna kazna za veliki broj politički definisanih „zločina“, i masovno su hapšeni ne samo komunistički, socijaldemokratski i jevrejski ak tivisti, tivisti, već isto tako i masoni, cigani, cigani, homose ho moseksua ksualci lci i svi ostali koje je nacistička nacistička pravovernost pravovernost proglašavala devijantn devijantnima. ima. Većin Većinaa tih izopštenika bila je zatvoren zatvorenaa u pedese pe desett koncentracionih koncentracionih logora koji su otvoreni za vreme prvih godina nacističke vlasti. U aprilu 1933, Julijus Strajher, zloglasni provokator Jevreja i urednik nacističkog nedeljnika Der Stürmer Stürmer (Napa (N apadač dač), ), orkestrirao je ekonomski bojkot jevrejskih jevrejskih firm firmi. Dr Joz J ozef ef Gebels, vođa no voosnovanog Ministarstva Rajha za javno prosvetljenje i propa gandu, pozivao je na „pročišćenje vatrom“ svih „nenemačkih“ knjiga, posebno onih čiji su autori bili jevrejskog porekla, kao što su Ajnštajn, Frojd, Gorki, Kafka i Marks — pa čak i dela cenjenog nemačkog pesnika iz devetnaestog veka Hajnriha Hajnea, u čijoj se nalazi upozorenje: „Tamo gde spaljuju knjige, knjige, na tragediji Almansor nalazi kraju će spaljivati i ljude.“ Desetog maja, rulja od oko 40.000 ljudi posmatrala je spaljivanje spaljivanje 25.000 25 .000 knjiga knjiga na berlinskom berlinskom Opernplacu. U novembru 1933, nacionalni referendum je pokazao da 95 pro cenata stanovništva odobrava nacističku politiku, pa makar im prava i slobode bile sistematski uništavane. U D P O J N I M D A N I M A posle izborne pobede, Nacisti su
se usredsredili na to da eliminišu političke protivnike na centru i na levici. Sada su dobili priliku da se okome na Jevreje.[3] Do 1934, sve jevrejske prodavnice su bile jasno jasn o obeležene rečju „Juden1
SIVI VUK
ili Daviđovom zvezđom, a jurišnici SA su se često motali ispred njih kako bi obeshrabrili mušterije koje su želele da uđu. Jevrejski privrednici su sve više bili primoravani da gase firme pošto su ostajali bez bez sredstava za život. život. Ubrzo su nemački Jevreji bili isterani isterani iz profesija i državnih poslova lekara, pravnika, predavača, naučnika i javnih službenika. U prodavnicama i restoranima su odbijali da usluže Jevreje, a zabranjen im je i pristup javnim parkovima, ba zenima, pa čak i sredstvima javnog saobraćaja. U nemačku decu usađivan je antisemitizam za vreme školske nastave nastave,, pa čak i dok su se igrala — cilj popularne društvene dečje igre na tabli bio je da se pojedine oblasti Nemačke učine Juden Frei ili ili „bez Jevreja.“ Veliki korak u procesu „Arijevizacije“ svih aspekata nemačkog društva načinjen je 15. septembra 1935, proglašenjem takozvanih Nirnberških zakona.[4] Otad pa nadalje, brakovi ili seksualni odnosi između Jevreja i Arijevaca bili su izričito zabranjeni, a Jevrejima su uskraćena sva politička i građanska prava. Jevreji su u sve većem broju pokušavali da emigriraju u Francusku, Svajcarsku i dalje zemlje, ali retko su nailazili na dobrodošlicu, i mnogima je zabranj zabranjivan ivan pristup pristup.. Od sveukupn sveukupnee jevrejsk jevrejskee populacije koja je brojala oko oko 525.000, nekih nekih 170.000 je već napustilo napustilo Nemačku pre 5. oktobra 1938, kada su im dekretom poništeni pasoši. Svajcarci su insistirali na tome da nemački Jevreji kojima su putna dokumenta bila potrebna za emigraciju dobiju nove pasoše sa velikim slovom ,,J“ radi momentalne identifikacije i odbijanja na granici. Mnogi Jevreji nisu mogli da podnesu sve veće troškove emigracije. Oni koji jesu, nisu smeli da sa sobom ponesu nikakav kapital, a malobrojni kojima je ostalo nešto para otišli su pošto su bili prisiljeni da prodaju proda ju kuće i firme po izuzetno sniženim cenama kako bi platili Reichsfluchtsteuer („porez („por ez na bekstvo“). Galeristi koji su trgovali slikama i antikvitetima bili su posebno na meti, i to je dovelo do prinudne likvidacije oko 80 procenata takvih galerija u Nemačkoj te izazvalo prezasićenost na tržištu i nagli pad cena. Devetog novembra, rasno nasilje — izazvano atentatom na jed nog nemačkog diplomatu u Parizu koji je počinio mladi jevrejski Poljak čija je porodica bila deportovana iz Nemačke — doseglo je nove vrhunce. Te noći su jevrejske kuće, imanja i sinagoge širom Nemačke i u delovima Austrije i Sudeta napadnute i spaljene u orgiji uništenja poznatoj pod imenom Kristallnacht — „Kristalna noć“ ili „Noć polomljenog stakla“ — usled količine srče kojom su
NACISTI TRIJUM FUJU
bile prekrivene ulice. Najmanje devedeset jedan Jevrejin je izgubio život; njih 30.000 je bilo uhapšeno i odvedeno u koncentracione logore. Preživeli su čak bili primorani da plate materijalnu cenu tog pogroma. Zamena svih porazbijanih prozora prozora koštala je oko 25 miliona rajhsmaraka, a pošto se ravno staklo uvozilo isključivo iz Belgije, to se moralo platiti stranom valutom. Tada je već pohlep ni Herman Gering bio zadužen za „Program eliminacije Jevreja iz nemačkog privrednog života“ i on je proglasio da svi preostali Jevreji u Nemačkoj moraju izvršiti državnoj blagajni Rajha „uplatu pokajanja“ pokajanja “ u ukupnom iznosu od 1 milijarde milijarde rajhsmaraka, rajhsmaraka, kako kako bi pokrili troškove popravke oštećenja. Pored toga, sve isplate osigu ranja izvršene nemačkim Jevrejima konfiskovala je država.[5] KRI S T A L L N A C H T J E B I L A K R I S T A L N □ J A S N O U P D Z D R E N J E nemačkim Jevrejima na opasnu si
tuaciju tuacij u u kojoj su se nalazili, nalazili, i od nje pa do izbijanja i zbijanja rata u septemb septembru ru 1939, oko 100.000Jevreja je nekako iznašlo način da napusti Rajh. Još jedan nacistički zakonodavni novitet spremao se da nagovesti kako svi oni koji su nesposobni ili nevoljni za to mogu da budu predati na milost i nemilost državi spremnoj da počini masovno ubistvo. U navali novih propisa proglašenih 1933. bio je i zakon o obaveznom sterilisanju ljudi koji pate od „urođenih mentalnih mana, šizofrenije, manično-depresivne psihoze, nasledne epilep sije i teškog alkoholizma.“ Nemci nisu bili usamljeni u tom svom oduševljenju prema pseudonauci eugenici, koja je u dvadesetim i tridesetim godinama dvadesetog veka bila široko prihvaćena širom Evrope i u Americi u interesu „rasne higijene.“ Jedan od njenih za govornika bio je Džon D. Rokfeler, osnivač Standard oila iz Nju Džersija, i upravo je njegova Fondacija Rokfeler obezbedila veliki deo finansiranja za institut Kajzer Vilhelm, najprestižniji medicin ski fakultet u Nemačkoj, za izučavanje „antropologije, eugenike i ljudskog nasleđa“ pod upravom švajcarskog psihijatra i vatrenog naciste, Ernsta Rudina. Uveden je masovni program sterilisanja kako mentalno bolesnih tako i društveno neprilagođenih, o ko jima odluku donese 220 okružnih okružnih „sudova za nasledno zdravlje“ zdravlje“.. Među nekoliko stotina hiljada žrtava bili su i nepoželjnici poput osuđenika, prostitutki, pa čak i dece od samo deset godina, iz sirotišta.
SIVI VUK
Po neumoljivoj nacističkoj logici, sleđeći korak je bila eutanazija ili ili „ubistvo iz milosrđa.“ milosrđa.“ Ovaj Ovaj program započet započe t je 1938. 1938. pod po d pokro po kro viteljstvom Hitlerovog ličnog lekara, doktora Karla Branta. Isprva su žrtve bile ograničene na mentalno i fizički hendikepiranu decu koja su ubijana smrtonosnom injekcijom. Ali program se ubrzo proširio na hendikepirane odrasle i sve koji su bili procenjeni kao neizlečivo društveno devijantni. devijantni. Kada se ispostavilo da smrtonosne injekcije oduzimaju mnogo vremena i nisu zadovoljavajuće efi kasne, uspostavljena je birokratija ubijanja; to je nazvano pro gramom T4 po adresi njegovog štaba u ulici Tirgartenštrase broj 4 u Berlinu. Program je pravno kođifikovan Firerovim dekretom iz oktobra 1939. U svim mentalnim institucijama sagrađena su lažna kupatila, gde su žrtve ubijane najpre ugljenmonoksidom, a kasnije otrovnim gasom.[6] U B R Z □ P O S L E K R I S T A L L N A C H T , Gering je smi
slio još okolišnih šema za profitiranje od primoravanja nemačkih Jevreja da napuste zemlju. Dekretom od 1. januara 1939, njihovu kompletnu pokretnu i nepokretnu imovinu praktično je konfiskovala država. Kancelarija za javne akvizicije osnovana je za „čuvanje umetničkih dela koja pripadaju Jevrejima“ a jednim kasnijim de kretom zahtevala se predaja „svih predmeta u njihovom vlasništvu sačinjenih od zlata, platine ili srebra, kao i dragog kamenja i bisera.“ Ta eksproprijacija jevrejske imovine bila je prva naznaka budućeg nacističkog pljačkanja Evrope Evrope.. Pošto je Gering načinio načinio izbor ume tničkih dela i đinđuva, zarada od plena išla je direktno u kase Fo nda AH ili Kulturnog fonda Adolf Hitler. Sa takvim resursima na raspolaganju, Hitler je bio u mogućnosti da povlađuje svojoj strasti prema umetničkim slikama. [7] Firerov lični ukus je bio krajnje buržoaski. On nije podnosio nereprezentativnu umetnost i njegovo oko za kvalitet bilo je posve nedosledno. Godine 1934. on je kupio portret svog velikog hero ja Frederika Veliko Velikogg iz Prusk Pruske, e, švajcarskog slikara slikara Antona Grafa (173 (1 7366 -181 -1 813) 3) za tada znata znatann iznos iznos od 34.000 rajhsmarak rajhsmaraka. a. Bila je to Hitlerova omiljena slika i svuda je putovala s njim. Primer za njegov prozaičniji prozaičniji ukus ukus jeste slučaj slučaj kada je Hitler platio 120.000 rajhsma rajhsma raka Hermanu Gradlu, slikaru idiličnih pejzaža, da naslika šest velikih ulja za salu za obedovanje u sedištu Nove Rajhskancelarije između 1939. i 1941. Njihov konvencionalni karakter može se
NACISTI TR I JUM FUJU
naslutiti po Hitlerovim uputstvima da ta narudžbina treba da ilustruje „tipičan izgled nemačke zemlje, u njenom prepletu Prirode i Kulture i njenim mnogim obrazinama Majke nemačkog naro d a “ [8] Za ukrašavanje ukrašavanje Nove N ove Rajhskancelarije Firer je potrošio gotovo 400.000 rajhsmaraka na druga savremena umetnička dela veoma različitog kvaliteta. Iako je za svoju zbirku kupovao slike Rubensa, Kanaleta, Van Dajka i Votoa po smernicama njegovog umetničkog savetnika, dr Hansa Posea, njegovi omiljeni slikari bili su zapravo donekle opskurni nemački slikari iz devetnaestog i s početka dvadesetog veka poput Franca Štuka i Karla Špicvega, a niti jedan od njih nije izdržao ispit vremena. Jedan od njegovih apsolutnih favorita bio je Eduard fon Gricner, koji je posebno bio specijalizovan za slikanje pijanih monaha. U jednom razgovoru s Albertom Šperom, Hitler je izjavio: „Vidi samo te detalje — Gricner je veoma potcenjen. On jednostavno još nije otkriven. Jednog dana će vredeti koliko i Rembrant.“ Ispostavilo se da nije bilo tako. [9] U jednom jedno m od svojih prvih poteza na mestu kancelara kancelara,, Hitler je naredio da se u Minhenu sagradi Dom nemačke umetnosti kako bi se tamo izlagali najlepši primeri germanskog slikarstva i vajarstva. Taj zadatak je poveren Alfredu Rozenbergu, ideologu Nacističke partije i glavnom glavnom teoretičaru rasizma, rasizma, kome je dodeljena grandioz gran dioz na titula „Firerovog delegata za posvemašnje intelektualno i filo zofsko obrazovanje Nacionalsocijalističke partije“. Fundamentalna protivrečnost bila je, naravno, u tome što je Nacistička partija bila duboko antiintelektualna i potpuno suprotstavljena umetničkoj slobodi baš kao i svim drugim vrstama nezavisne misli. Bez obzira na to, njeni lideri su trošili neumesno mnogo vremena na pita nja kulture — kao što lik Vilhelm Furtvengler kaže u modernom komadu Svrstavanje Ronalda Harvuda: „Samo tiranije shvataju moć umetnosti.“ Ali Rozenbergova uloga je bila dvostruka; pored pronalaženja i glorifikovanja politički prihvatljive nemačke umet nosti, on je trebalo da iskoreni i svu onu umetnost koja se nije poklapala s nacističkom na cističkom ideolog id eologijom ijom ili ili Hitlerovim ličnim ličnim ukusom. ukusom. [10] Iz straha da ne ostanu bez posla, direktori i kustosi muzeja širom Nemačke bili su u obavezi da predaju državnim komitetima za „čišćenje“ sva dela umetnika za koje se sumnjalo da su „dege nerici“— kubista, impresionista, futurista, nemačkih ekspresionista, dadaista — i drugu „nenemačku“ umetnost.
SIVI VUK
Sve u svemu, nekih 16.000 umetničkih dela bilo je konfiskovano iz muzeja širom zemlje. zemlje. Kao Ka o novi arbitar umetničkih umetničkih vrednosti, Hitler je odbacivao dela majstora poput Žorža Braka, Pola Sezana, Anrija Matisa i Pabla Pikasa kao „gluposti“, i osnovana je nova kancelarija za implementaciju njegovih zahteva za „neumoljivim ratom pročišćenja“ Svi aktivni umetnici morali su da podnose svoja dela tom Komitetu za procenu inferiornih umetničkih dela; sva dela koja su se smatrala slabijim od standarda konfiskovana su bez nadoknade, a umetnici koji su se sukobili s komitetom imali su zabranu kupovine slikarskog materijala pod pretnjom zatvora, te su im tako bile okončane karijere. Mnoga umetnička dela su bila uništena, n^ primer, 20. marta 1939, 1.004 slike i skulpture kao i 3.825 crteža, akvarela i drugih predmeta spaljeno je prilikom praktične vežbe berlinske protivpožarne službe. Kao što se i dalo očekivati, Herman Gering je situaciju okre nuo na svoju finansijsku vodenicu. Sva konfiskovana umetnička dela iz državnih muzeja bila su spremljena u skladište u ulici Kopernikusštrase u Berlinu, a kad je Gering poslao svog agenta za umetnine da procunja kroz tu Aladinovu pećinu, ovaj se vratio sa bogatim plenom impresionističkih slika, uključujući i četiri Vinsenta Van Goga. Jeda Je dann Sezan Sezan i dva Van Goga, uključujući Portret dr Gašea, prodati su jednom holandskom bankaru bankaru za 500.000 500.00 0 rajhs maraka. (Godine 1990, Portret dr Gašea prodat je za 82,5 miliona dolara.) Pomoću prikupljenih para, Gering je kupio još starih maj stora i omiljene Goblen tapiserije kako bi ukrasio zidove svoje seo ske palate Karinhol. Povevši se za Geringovim primerom, i drugi nacistički lideri su profitirali od aktivnosti Komisije za eksploataciju degenerisane umetnosti koja je pročišćene umetnine puštala u prodaju na me đunarodnom tržištu tržištu,, [ l i ] Međutim, Međutim, i pored njihove njihove pohlepe, na prodajama nemačkog nasleđa održanim u Londonu, Parizu i Švajcarskoj od 1937. do početka 1939. ta prezrena dela su bila data praktično u bescenje. Došlo D ošlo je j e do nekoliko izuzetno povoljnih kupoprodaj kupopr odaja: a: jedan jeda n Paul Paul Kle za 300 dolara, sada u Muzeju moderne umetnosti u Njujorku; Kandinski za 100 dolara, sada u muzeju Gugenhajm u Njujorku; i Kupači s kornjačom Anrija Matisa koje je kupio Džoze D žozeff Pulice Pulicerr za 9.100 švajcarskih švajcarskih franaka franaka,, i koji su sada izloženi u Muzeju umetnosti u Sent Luisu.[ 1 la]
NACISTI TRIJUM FUJU
Anšlus Austrije izvršen 12. marta 1938, pridodao je Hitlerovu
otadžbinu Trećem Rajhu, što je dočekano ushićenim oduševlje njem velikog dela austrijskog naroda. Za samo nekoliko sati, sve javne javne građevine bile su obeležene zastavama s kukastim kukastim krstom, krstom, dok su bande razbojnika harale ulicama i lovile Jevreje. Dva dana kasnije, Hitler je trijumfalno prošao kroz Beč. U međuvremenu, SS oficiri su pljačkali jevrejske domove u potrazi za umetničkim delima i dragocenostima. Tačno su znali gde da traže pošto su od nemačkih istoričara umetnosti bili naručeni katalozi i inventari privatnih kolekcija širom Evrope u iščekivanju Hitlerovih osvajanja.[l2] Umetničke zbirke bankarske porodice Rotšild bile su pri marne mete; baron Alfons de Rotšild je ostao bez 3.444 umetnič ka dela iz njegove vile Hohe Warte u Beču i seoskog imanja kod Šlos Rajhenaua, dok je njegov stariji brat baron Luj ostao bez 919 predmeta koje su mu oteli nacisti. Svi ti predmeti su bili brižljivo popisani i fotografisani i pripremljen je iscrpni inventar pre nego su odabrani komadi prebačeni u Nemačku, a ostatak ostata k zadržan u aus aus trijskim muzejima.[13] Tokom meseca posle Anšlusa, Hitler je odlučio da stvori najveći umetnički muzej na svetu u gradu Linču, blizu svog rodnog mesta. Planirano je da Firerov muzej postane mesto gde će biti smeštena sva velika velika umetnička dela opljačkana oplja čkana za vreme nacističkih ratnih osvajanja — izuzev, naravno, onih koma da koji su premešteni u privatne zbirke Adolfa Hitlera, Hermana Geringa, i još nekolicine odabranih odabranih iz nacističke elit elite. e. D V A DE S ET T R E Ć E G J U N A 1 9 4 0 , DAN PDS L E primirja ponižavajućeg po Francusku, Hitler je otišao u
trijumfalni obilazak Pariza. U njegovoj pratnji bili su i njemu omi ljeni vajar Arno Breker, arhitekta Albert Sper te nekoliko oficira generalštaba, u tri limuzine mercedes G4 sa po šest točkova. Šper se prisetio kako je prilikom obilaska čuvene pariške Opere iz de vetnaestog veka, Hitler „izgledao fasciniran Operom, obuzela ga je ekstaza zbog njene njene lepote, lepote, a oči su mu svetluca svetlucale le uzbuđenjem koje je izgledalo neverovatno“. Svita se provezla kraj crkve Madien i Trijumfalne kapije, niz Šanzelize, pored Ajfelove kule i produžila do Invalida, gde je Hitler dosta vremena proveo kraj Napoleonove grobnice, uz prethodnog velikog evropskog tiranina. Kada je za vršio obilazak Grada svetlosti, svetlosti, izjavio je: „Životni san mij m ijee bio da mi mi
SIVI VUK
bude omogućeno da vidim Pariz. Nema tih reći kojima bih iskazao koliko sam zadovoljan zato što mi se danas taj san obistinio.“ [ 14 j Taj san je plaćen životima 27.074 Nemaca dok je njih još 111.034 ostalo ranjeno, ali gubici Saveznika u Bici za Francusku iznosili su zaprepašćujućih 2.292.000 žrtava. Najveću cenu su pla tili Francuzi, sa 97.300 ubijenih i nestalih, 120.000 ranjenih i 1,54 miliona zarobljenih. zarobljenih. Ovi potonji poton ji su bili osuđeni da postanu postan u prisilni radnici angažovani u nemačkoj ratnoj privredi. Posle te kolosalne pobede, postignute za samo šest nedelja, kontinentalna Zapadna Evropa ležala je bespomoćno i čekala da bude poharana. Galaksija velikih velikih svetskih umetničkih muzeja pala je u šake nacista nacis ta — Musées Royaux des Beaux-Arts u Briselu, Rijksmuseum u Amsterdamu, i Luvr u Parizu, kao i brojne galerije u unutrašnjosti i privatne zbirke. Najveća riznica u istoriji vojnih osvajanja još od vremena Napoleona Napoleon a Bonaparte Bona parte sada sad a je postala predmet najveće krađe krađe umetumetnina nina u zabeleženoj istoriji. Z A D A T A K I Z V R Š E N J A te pljačke najveće od svih zapao
je Alfredu Alfredu Rozenbergu Roze nbergu i organizaciji organizaciji koja je po njemu dobila im ime, e, EinsatzstabReichsleiterR EinsatzstabRei chsleiterRosenbergfür osenbergfür dieBesetze dieBesetzen n Gebi Gebiet etee (Specijalni štab nacionalnog vođe Rozenberga za okupirane teritorije) ili sk raćeno ERR. Rozenbergova uloga, definisana u ličnoj direktivi od Hitlera, bila je da pročešlja sve javne i privatne kolekcije u okupiranim zemljama i „preveze u Nemačku kulturna dobra koja mu se učine vrednim, te da ih tamo čuva“. Francuska, Belgija i Holandija bile su u nadležnosti ERR Dienststell Dienststellee (agencije) Zapad, sa sedištem u Parizu. Za nekoliko nedelja, fantastična količina umetnina prikupljena je u Luvru, a nemačka ambasada je čekala odluku o njihovom konačnom odredištu. Tu je bilo i dvadeset šest „dela degenerisane umetnosti u vlasništvu Jevreja“, među njima četrnaest Brakovih slika, sedam Pikasovih, četiri Ležerove i jedna Rualova, koje su zadržane radi „trampe za umetnički vredna dela“. [15] Dok se njegov Luftvafe borio na nebu iznad Engleske u Bici za Britaniju, Gering je pretraživao muzeje Beneluksa u neutaživoj po trazi trazi za za umetničkim plenom. U oktobru okt obru 1940. on je poražen u svom „Kanalskom ratu“, i planirana invazija Britanije je bila otkazana. Trećeg novembra, utešio se putovanjem u Pariz kako bi pogledao
NACISTI TRIJUM UM FLIJU
akumulirana blaga koja su bila sakupljena u muzeju Jeu de Paume. [16] [16 ] Plena je bilo toliko da je Geringu G eringu trebalo puna dva dana da da odabere — mahom francuske i holandske majstore iz Rotšildovih i Vildenštajnovih kolekcija. Iznad svega je žudeo za slikom sa na zivom Astronom Jana Vermera, ukradenom od barona Alfonsa de Rotšilda; ali kako je Firerovoj kolekciji nedostajao Vermer, Gering tu nije imao sreće. U hijerarhiji pljačkaša, Hitler je prvi mogao da bira preko svog glavnog dobavljača umetnina, dr Hansa Posea, kako za ličnu zbirku, tako i za muzej u Linču čiju je gradnju pri premao. Marljivi snalažljiv, Pose je pisao Martinu Bormanu gotovo svakodnevno o svojim različitim „nabavkama“ za Firera i o stanju na tržištu umetninama. Drugi po redosledu bio je rajhsmaršal Gering, i posle njegovog izbora, različiti nemački muzeji dobij ali su ostatak o statak plena. Dok Do k je potraga za jevrejskim dragocenostima neprekidno neprekidno traja tr aja la, uz punu saradnju zvaničnika Višijevske Francuske — otvarani su čak i privatni sefovi — žetva u pokorenoj Evropi nije bila ogra ničena samo na predmete očigledne vrednosti. U okupiranim ze mljama, nacistima su sada na raspolaganju stajali još milioni i milioni Jevreja, koje su njihove državne vlasti morale da registruju i pripreme za čekanje na birokratiju genocida. Oni su u svako doba mogli da budu deportovani u Nemačku i u koncentracione logore koji su se širili širili kao kružne kružne jame po Istočnoj Evropi. Isprva, jevrejske kuće su bile bile jednostavno jednosta vno napuštene, da bi ih susedi zatim z atim opljačkali, opljačkali, ali nacisti su ubrzo shvatili da je to traćenje resursa. Koliko god bili skromni i obični, nameštaj i predmeti iz domaćinstva mogli su biti od koristi Rajhu, gde je proizvodnja većine predmeta za kuću bila ozbiljno smanjena zbog ratne proizvodnje. U skladu s tim, ERR je osnovao novo odeljenje sa zadatkom da konfiskuje svu jevrejsku imovinu pošto njeni vlasnici budu ot premljeni u logore smrti. Ta nova organizacija, poznata pozna ta kao AktionM (Projekt M) od Mobel (name (n ameštaj), štaj), radila je u čitavo čitavojj Evropi. Pošto bi jevrejska porodica bila izbačena iz svog doma, lokalna policija je, po uputstvima nacista, nacista, organizoval organizovalaa kamione za prikupljanje prikupljanje svih komada nameštaja i kuhinjskih uređaja, koji su odvoženi u centralno skladište gde su čekali prevoz prevoz za Nemačku. Holanđa Ho lanđani ni su čak izmislili reč za taj proces — pulsen — po imenu amsterdamske špediterske firme Abraham Puls & Sons, koju je holandska hola ndska policija
SIVI VUK
angažovala za taj posao. Samo za godinu dana, Projekt M je bio odgovoran za čišćenje 17.235 holandskih kuća od predmeta čija je zapremina bila gotovo 480.0 48 0.000 00 kubnih metara; sve je to stavljano u sanduke za slanje u Nemačku ili ili etničkom nemačkom stanovništvu s tanovništvu koje je živelo na okupiranim istočnim teritorij ama. Tokom 1942, 40.000 tona nameštaja takođe je prevezeno iz Francuske Francuske u Nema Nem a čku. U izveštaju ER RDienststelle zapad od 8. avgusta 1944. stoji da je posle uklanjanja uklanjanja predmeta za domaćinstvo iz 69.512 69.51 2 jevrejskih jevrejskih kuća, bilo potrebno 674 voza sa 26.984 teretnih vagona kako bi se opljačkan opljačkanee stvari stvari prev prevezl ezlee u Nem Ne m ačku ač ku.[l .[l7j 7j N A C I S T I S U S I S T E M A T I Č N O P L J A C K A L I ume-
tnička dela — a taj su izraz koristili za sve, od keramike do crk venih zvona, i od skulptura do pribora za jelo —iz svake zemlje koju su okupirali dok su istovremeno nezamislivo uništavali kul turne zgrade. Sovjetski Savez je ostao bez 1.148.000 umetničkih dela pošto su Nemci poharali 400 muzeja, 2.000 crkava i 43.000 biblioteka na sovjetskoj teritoriji. U Poljskoj je opljačkano oko 516.000 pojedinačnih umetničkih dela, što je predstavljalo oko 43 procenta kulturnog nasleđa te zemlje.[ 17a] Dobar deo opljačkanih umetnina trebalo je da bude izložen u Firermuzeumu u Linču, sim sim bolu Hitlerove umetničke vizije i centru kulture Hiljadugodišnjeg Rajha, čime bi konačno bilo prevaziđeno to što ga nisu primili na Akademiju lepih umetnosti u Beču. Međutim, u međuvremenu je Firermuzeum postojao samo na tehničkim crtežima i kao maketa, i od suštinske važnosti je bilo štititi Hitlerov plen od sve destruktivnijih savezničkih bombarde bomb arderski rskihh naleta. [ 18] Širom Nemačke, stvorena su brojna skladišta u pećinskim ko mpleksima i rudnicima soli gde su se mogli postići posti ći adekvatni adekvatni uslovi vlažnosti i temperature. Zahvaljujući preciznoj evidenciji ERR-a i dr Hansa Posea, Martin Bor Borman man je znao gde se nalaz nalazii svaki svaki pojedini sanduk s opljačkanim plenom uzduž i popreko u Trećem Rajhu. [19] Stoga je bio u mogućnosti da obavesti Firera o skrovištu svakog pojedinog predmeta, za slučaj da Hitler poželi da ga vidi ili izloži u bilo kom trenutku. Sam Borman se slabo interesovao za to, ali ali je shvatao shvatao potencijalnu potencijal nu vrednost čak i „degenerisane „degener isane umetno ume tnosti“ sti“ na svetskom tržištu. Uredio je da se mnogi predmeti prodaju na međunarodnim licitacijama u Švajcarskoj, a sredstva od takve pro
NACISTI TRIJUM UM FUJU
daje bila su uplaćivana na Hitlerov lični račun u švajcarskoj Union banci ili na zasebni račun radi kupovine stvari neophodnih za da lje ratovanje. Međutim, za razliku od drugih nacističkih lidera, Borman nikada nije prisvajao državne fondove radi sopstvenih ličnih ciljeva. Nagrada za kojom je on žudeo bila je moć i kontrola. Posle okupacije Višijevske Francuske u novembru 1942, ta mogućnost prodaje umetnina je nestala, pošto međunarodni tr govci umetninama nisu mogli da posećuju Svajcarsku, a američki carinski propisi zabranjivali su trgovinu s okupiranim evropskim zemljama. Borman Borma n je odmah osnovao lažne firme firme za trgovinu ume ume tninama na latinoameričkim lokacijama od Buenos Airesa do Meksiko Sitija. [20] Degenerisana umetnost je sada prevožena na američki kontinent iz Đenove u Italiji, brodovima koji su plovili pod zastavama neutralnih zemalja. Tako su mnogi komadi i dalje stizali na američko tržište, a Borman je zaradu od tih prodaja usmeravao na Banco Alemán i Banco Germánico u Buenos Airesu. U to su bile umešane špediterske i brodske kompanije poput argen tinske Delfino S.A. i španske Compañía Naviera Levantina; poto nju je kupila nemačka paravan-firma kako bi organizovala teretna putovanja pod španskom zastavom do zaraćenih nemačkih snaga u Tunisu tokom zime 1942-43. U povratku iz Južne Amerike, te lađe su dovozile preko potrebne namirnice i strateške materi jale — poput popu t vanadijuma iz Argentin Argentine, e, ključnog za proizvodnju proizvodnju sintetičkih goriva. Pored toga, mnogi članovi posade malog bojnog broda Kriegsmarine čiji je naziv bio Admiral Graf Gr af SpeL SpeLsmešteni u Argentini i Urugvaju pošto je njihov brod bio potpoljen u decem bru 1939. 1939. kod k od Montevidea, tako su prevezeni prevezeni kući kući u Nemačku. Priliv konfiskovanih umetnina iz Francuske u Nemačku nasta vio se sve dok savezničko napredovanje nije zapretilo Parizu u julu 1944 19 44.[.[2l 2l]] Do tada je od 1941. 1941. godine izvršeno izvršeno 29 velik velikih ih isporuka umetničkih dela, pomoću 137 teretnih vagona koji su prevezli 4.174 sanduka sa plenom, a ovaj se sastojao od oko 22.000 predme predmeta ta iz 203 različite zbirke. zbirke. [21 a] Sličan dotok opljačkanih predmeta nastavio se iz svih dru gih okupiranih evropskih zemalja i iz Sovjetskog Saveza, pa čak i iz Italije posle njene predaje Saveznicima u septembru 1943. Po naređenju svog počasnog šefa, Hermana Geringa iz Luftvafea, Pancer divizija je pljačkala umetnička dela u Napulju i svim mesti-
SIVI VUK
ma severno od njega, dok su se nemačke snage postepeno postepen o povlačile iz čitav čitavee Italije. Italije. Ta pljačka industrijskih razmera donela do nela je ogroman ogroma n priliv novčanih novčanih sredstava Trećem Tre ćem Rajhu Rajhu i kako za Hitlera, tako i za za Geringa, stvorila najbolje privatne umetničke zbirke koje je svet ikada video. Opljačkane umetnine su isto tako postale ključni ele ment u velikom planu koji je Martin Borman smislio kada se ratna sreća preokrenula protiv Nemačke: Aktion Feuerland.
5. poglavlje
Nac i s t i č k o zl at o
□ D T R E N U T K A K A D A J E H I T L E R došao na vlast,
vrhunski prioritet je za njega bilo ponovno naoružavanje, kako radi smanjenja nezaposlednosti među Nemcima, tako i radi ispu njenja njegovih planova o kratkom, žestokom osvajačkom ratu. Još 1933, predsednik Rajhsbanke, dr Hjalmar Šaht, otvorio je neko liko fantomskih računa na kojima su nabavke zlata Rajhsbanke bile skrivene radi finansiranja nemačkog ponovnog naoružavanja bez uzbunjivanja spoljnog sveta. Sledeće godine, objavljeno stanje zlatnih rezervi otkrilo je da je Rajhsbanka imala 80,5 miliona dola ra, dok je na skrivenim računima bilo 27 miliona dolara. Do 1939. godine ta situacija je bila gotovo preokrenuta, sa javnim zlatnim rezervama koje su pale na 28,6 miliona dolara dok se stanje na skrivenim računima popelo na 83 miliona dolara.[l] Međutim, između 1. septembra 1939. i 30. juna 1945, nemačke zlatne tran sakcije u kupovinama ključnih prekomorskih sirovina iznosile su neverovatnih 890 miliona dolara. Osmostruka razlika između tog iznosa i rezervi Rajhsbanke potekla je iz zlatnih poluga i kovanica opljačkanih u svim zemljama koje su Nemci osvojili. Za vreme tridesetih godina dvadesetog veka, Nemačka je bila u mogućnosti da dobija kredite mnogih stranih banaka i zemalja za modernizaciju njene industrije i, samim tim, programe ponov nog naoružavanja (videti 1. poglavlje). Slično tome, sve do izbi janja rata rata,, većina većina zemalja zemalja bil bilaa je spremna da pri prihv hvata ata plaćanja plaćanja za robu i usluge u rajhsmarkama, koje su se zatim često koristile za kupovinu nemačkih proizvoda. Međutim, kada je u decembru 1941. američko Ministarstvo Ministarstv o finansija preseklo finansijske i trgova trgova čke veze sa Nemačkom i okupiranom Evropom, za plaćanja su se
SIVI VUK
tražile atraktivnije valute kao britanska funta, američki dolar ili švajcarski franak. Ali najatraktivnija valuta od svih — i tada kao i sada — bilo je zlato. Krajem 1942, pošto je osvojila gotovo celu Evropu, Nemačka je imala zlata zlata u izobilju izob ilju.[2] .[2] Centralne Centralne banke banke svih svih okupira okupiranih nih ze malja bile su poharane u korist Trećeg Rajha, počevši od austrijske posle pripajanja te zemlje u martu 1938. Zlatne rezerve Austrijske narodne banke sastojale su se od 91.065 kilograma zlatnih poluga i kovanica, od čega je 22.340 kilograma stajalo u Engleskoj banci; ukupna vrednost u američkim dolarima iznosila je 102.689.215. Čehoslovačka je dala 44 miliona; slobodan grad Gdanjsk 4,1 milion dolara; Holandija 163 miliona; Luksemburg, bezmalo 4,858 miliona; Belgija 223,2 miliona dolara; i Italija posle septembra 1943, oko 80 miliona dolara. Iznos Izn os zlata zlata iznesenog iznese nog iz Grčke nije nije evidentiran, dok je jugoslovensko zlato podeljeno između Italije i Nemačke, a jedan njegov deo upotrebljen je za uspostavljanje ustaškog fašističkog režima u marionetskoj Nezavisnoj Državi Hrvatskoj. Danska, Norveška i Francuska su bile dovoljno mudre da prebace najveći deo svojih zlatnih rezervi u Englesku, Ameriku ili Kanadu pre nego što su ih nacisti okupirali. okupirali. [2a] P D LJS K D
Z LA TD J E
B I L D S P A S E N O pukim
slučajem i to zahvaljujući neumornom Stefanu Mihalskom, direk toru Poljske banke. U septembru 1939, on je lično otpratio zlato vozom i kamionom iz Varšave preko Rumunije i Turske u Liban, gde je ukrcano na lađu koja je plovila za Marsej u Francuskoj. Zlato je stiglo u Pariz vozom u oktobru 1939, baš u vreme kada su Nemci okupirali Poljsku. Potom je premešteno u luku Lorijan u Bretanji i otpremljeno francuskom krstaricom Viktor Šelšer u Dakar, u francuskoj Zapadnoj Africi (u oblasti gde je danas zem lja Senegal). Posle maja 1940, Dakar je isto tako bio pribežište za preostale zlatne rezerve Francuske i Belgije; potonje su prenesene Francuskoj banci na čuvanje početkom 1940. Nemački zahtevi da im se preda poljsko i belgijsko zlato pod uslovima primirja sa Višijevskom Francuskom naišli su na otezanje i izvrdavanje koje je potrajalo mesecima. Na kraju kraju su Francuzi Francuzi pri pristali stali da predaju belgijsko zlato, ali ne i poljsko, pošto je ta zemlja bila podeljena između nacističke Nemačke i Sovjetskog Saveza i više nije bila suverena država, te tako nije mogla da servisira kredit koji joj je
NACISTI TRIJUM FUJU
Francuska ranije dala.[2b] Marljivi Stefan Mihalski je čuvao ono što mu je bilo povereno sve do savezničke invazije Severne Afrike u novembru 1942, kada je uredio da jedan američk američkii bojni brod br od pre veze šezdeset pet tona poljskog zlata u Njujork i pohrani ga tamo u Banku američkih saveznih rezervi. Saga o belgijskom zlatu je bila jedna od krajnje neobičnih priča iz Drugog svetskog rata. Dvadeset trećeg septembra 1940, Britanci i Slobodni Francuzi gen. De Gola pokrenuli su Operaciju Pretnja, bezuspešan napad na Dakar kako bi došli do preostalih francuskih zlatnih rezervi. Pre tog fijaska, belgijsko zlato — koje se sastojalo od 4.944 zapečaćena sanduka težine nekih 270 tona — premestili su u unutrašnjost zemlje operativci Višijevske Francuske, do Kajea, gde je ono stiglo 20. septembra. Odatle je vozom prevezen prevezenoo u Bamako na reci Niger i rečnim brodovima i lakim kamionima premešteno uzvodno do Timbuktua i Gaoa. Dugo prebacivanje preko pustinje Sahara izvedeno je karavanom kamila, sve do železničke stanice u Kolomb-Beharu u francuskom Alžiru. Kada je zlato stiglo u Alžir, bilo je potrebno 120 letova avionom da bi se ono prebacilo u Marsej. Stiglo je u Berlin u Rajhsbanku u maju 1942, posle pu tovanja tovanja koje je trajalo trajalo dvadeset dva deset meseci.[3] me seci.[3] S V A K A Z L A T N A P D L U G A ukradena iz centralnih banaka
okupiranih zemalja bila je lako prepoznatljiva na međunarodnom tržištu, zahvaljujući osobenom žigosanju koje je označavalo pore klo poluga. U skladu s tim, sve opljačkano zlato prolazilo je kroz Odeljenje Rajhsbanke za dragocene metale, gde je bilo brižljivo mereno, zavođeno u katalog i sklađišteno, bilo u berlinskoj centrali, bilo u nekoj nekoj od ostalih dvadeset dv adeset filijala. filijala. Kada Kad a je to bilo neophodno, neo phodno, poluge su se pretapale pretapa le u Pruskoj državnoj kovnici kovnici novca u nove p o luge i dobijale su predratni nemački žig kako bi se prikrilo njihovo stvarno poreklo. Isto tako, svi zlatni predmeti oduzeti od žrtava u logorima za uništavanje, poput zlatnih zuba i nakita, ili su se prodavali ili preta pali i izlivali u zlatne poluge pod firmom Degussa — Deutsche Gold und Silber Scheideanstalt Ta kompanija je čak imala svoju topi onicu u Aušvicu, gde je prerađivala u prošeku jedanaest kilograma zlata dnevno: u groznoj simetriji, Degussa i IG Farben su zajednički posedovali firmu za proizvodnju hemikalija Degesch, koja je proiz vodila tablete Ciklon-B za upotrebu u gasnim komorama. Prva
SIVI VUK
isporuka dragocenosti koje su pripadale zatvorenicima zatvorenicima u logorima smrti izvršena je Rajhsbanci 26. avgusta 1942, pod nadzorom SS kapetana Bruna Melmera. U novembru 1942, deseta isporuka Rajhsbanci Rajhsbanci bila je prva u kojoj je bilo i zubarsko zlato, zlato, a isporuke su se nastavile sve do kraja rata; bilo ih je ukupno sedamdeset osam. Rajhsbanka je realizovala tržišnu vrednost svih poluga i valuta, a prihodi su bili deponovani na specijalni SS račun pod imenom Melmer. Sredstva su potom prebacivana na račun koji se vodio na ime Maks Hajliger; taj račun je kontrolisao gen. SS i policije Ernst Kaltenbruner, naslednik Rajnarda Hajdriha na mestu šefa Glavne bezbednosne kancelarije Rajha, i gen. SS Osvald Pol, glavni up ravnik koncentracionih logora. To je postao fond za troškarenje SS lidera, i odatle su se stvarali veliki depoziti i investicije u Svajcarskoj, uglavnom preko Banke za međunarodna poravnanja.[4] Uprkos novostečenim zalihama opljačkanog zlata, nacistička Nemačka nije imala direktan mehanizam plaćanja za stranu robu, a transfer sredstava ili zlatnih poluga u drugu zemlju zahtevao je saradnju međunarodne bankarske zajednice. Rešenje je ležalo na nemačkom kućnom pragu, u finansijskim institucijama neutralne Švajcarske Švajcarske koja je brzo prepoznala komercijalne mogućnosti u ono ono me što se dešavalo u Nemačkoj. Još Jo š 1934. 1934. godine, švajcarske banke banke su uvele sistem brojevima obeleženih bankarskih računa kako bi čuvale privatnost deponenata — naročito Jevreja koji su želeli da iznesu svoje bogatstvo iz Nemačke — dalje od očiju nacističkog režima. Jedino su najviši članovi uprave banaka znali za stvarni identitet vlasnika računa. Samo u avgustul939, nekoliko nedelja pre nemačke invazije, iz Poljske je obavljeno oko 17.000 transfera radi čuvanja na računima u švaj carskoj banci, a kada je izbio rat, ve likii broj evropskih Jevreja lik Jevr eja ili njihovih njihovih imenovanih zastupnika došao doša o je da deponuje ušteđevinu ušteđevinu i dragocenosti u bankama u Bazelu i Cirihu uprkos švajcarskim pograničnim ograničenjima kojima se kočio ulaz Jevreja. Ali te švajcarske transakcije sa žrtvama bile su sitne u odnosu na trgovinu zlatom zlatom koja se obavljala sa grabljivcima. □ D S A M D G P O Č E T K A , N EM CI S U N A J V I Š E V □ L E LI LI Banku za međunarodna poravnanja (BIS) sa sedištem
u Bazelu.[5] Kao što je već pomenuto, ta je banka osnovana 1930. sa ciljem da nadgleda transfer isplata nemačkih ratnih reparacija raznim raznim zemljama primaocima po odredbama odredba ma Versajskog Versajskog ugovora, ugovora,
NACISTI TRIJUM FUJLI
ali te odredbe je Nemačka porekla 1932. godine. Bez ikakve dr žavne kontrole, BIS je bila u vlasništvu zemalja članica i njom su upravljale njihove centralne banke, uključujući i Banku američkih saveznih rezervi, Rajhsbanku, i Englesku banku. Uloga joj je bila da „promoviše saradnju centralnih banaka i obezbedi dodatna sredstva za međunarodne finansijske operacije.“ Po sopstvenoj po velji, ona je bila imuna na konfiskaciju ili krivičnu odgovornost čak i u ratno doba. Postupala je kao prototip svetske banke, ali radila je isključiv isključivoo u korist sopstvenih članic članica. a. Štaviše, Štaviše, ona je postala postal a koristan klub u kom su se centralni bankari i njihovo osoblje sa stajali jednom mesečno u prijatnom okruženju Bazela. Sastav upravnog odbora BIS bio je intrigantan. Dva glavna di rektora bili su Hjalmar Šaht, bivši predsednik Rajhsbanke i mini star privrede Rajha, te ser Montagju Norman, guverner Engleske banke. Njih dvojica su bili stari i bliski prijatelji koji su voleli za jedno dugo da šetaju šumom. Predsedavajući Predsedavajući je bio prijazni prijazni Tomas H. Makitrik, njujorški bankar i advokat, čije su simpatije prema nacistima bile dobro poznate poznate.. Naklonost Na klonost BIS prema Nemačkoj bila je dodatno potvrđena time što što je u upravnom upravnom odboru odbo ru bio prisutan i tadašnji predsednik Rajhsbanke, dr Valter Funk, i njegov zamenik Emil Pul; Herman Šmic, predsednik firme IG Farben; i baron Kurt fon Šreder, bankar ban kar Adolfa Hitlera Hitle ra i vlasnik banke J. H. Stajn iz Kelna, čiji je najzapaženiji klijent klijent bio SS — u skladu s tim, tim, jedan jeda n od direktora banke Stajn bio je gen. Ernst Kaltenbruner. Baron fon Šreder, i sam SS brigadir, bio je direktor u više od trideset drugih kompanija, uključujući ITT u Nemačkoj. Šrederova Hamburška banka bila je povezana sa kompanijom Dž. Henri Šreder iz Londona, Londona , koja je postupala postupa la kao finansijski finansijski agent nemačke nemačke vlade u Britaniji od 1938. Potonja je opet bila vlasnik Bankarske korporacije Dž. Henri Šreder iz Njujorka; ovaj koncern se uortačio sa Rokfelerima 1936. godine i postao Investiciona banka Šreder Rokfeler i kompanija, gde je Alen Velš Velš Dals — budući šef še f ispostave OSSS u Bernu — bio dir OS direk ektor tor.. Takvo Takvo je bilo bratstvo međunar međ unarodno odnogg bankarstva, ujedinjeno u veri da se biznis mora nastaviti čak i u du binama svetskog rata. Sve do izbijanja rata 1939, BIS je kanalisala sredstva u uku pnom iznosu od nekih nekih 294 29 4 miliona švaj švaj carskih franaka franaka od stra nih investitora u nacističku Nemačku, i nastavila je da pomaže nacistima tokom celog rata. U vreme nemačke aneksije Čeških
SIVI VUK
Sudeta u oktobru 1938, Narodna banka Čehoslovačke u Pragu držala je oko 26 miliona u zlatu na računu kod BIS koji je pripadao Engleskoj banci u Londonu. U martu 1939, pošto je okupirana cela Čehoslovačka, Nemci su zatražili taj iznos za Rajhsbanku. BIS je smesta udovoljila udovoljila nemačkim nemačkim zahtev zahtevima, ima, ali je tražila tražila saglasnost saglasno st Engleske banke za dovršetak transakcije, i ser Montagju Norman je to spremno spremno ured uredio. io. Kada je Sovjetski Sovjetski Savez Savez pokušao to isto isto pošto je okupira okupiraoo baltičk baltičkee dr držav žavee Estoniju, Estoniju, Latviju i Litvaniju 1939-4 193 9-40, 0, njegov zahtev je bio odbijen. IAKO J E T V R D I L A DA J E
N E U T R A L N A i po
tpuno nepodmitljiva, BIS je pružala ključnu pomoć nacističkoj Nemačkoj u potrazi za vitalnim resursima — poput po put gume g ume sa Malaje pod japanskom okupacijom, plaćene sredstvima koja su u Japan prebačena preko BIS. Upravo je nemačka potreba za ključnim sirovinama podsticala operacije pranja novca u BIS i švajcarskim bankama. Slučajno, neki od najkritičnijih resursa mogli su se naći u neutralnim evropskim zemljama — švedska gvozdena ruda, turski hrom i portugalski i španski volfram — ovaj potonji je bio ključna sirovina za proizvodnju tungstena, koji se koristio za pravljenje mašinskih alata i protivoklopne municije. I Portugalijom Portug alijom i Spanijom su vladali fašistički diktatori koji su gajili simpatije za nacističke ciljeve. ciljeve. Antonio de Oliveira Salazar iz Portugalije igrao je lukavu igru i trgovao kako sa Saveznicima, tako i sa Nemačkom. Njegov režim je zavisio zavisio od američke američke nafte nafte i žita, žita, ali on on je bio spreman da prodaje volfram po strogom str ogom sistemu sistem u kvota kvota na osnovu principa plati pa nosi, nosi, što je neumitno dovelo do naduvavanja cene rude — do 1943, volfram je postigao cenu osam puta višu nego pre rata, a samo su Saveznici platili 170 miliona dolara za volfram Portugaliji i Spaniji za vreme Drugog svetskog rata. Dok su Britanija i Amerika plaćali u funtama, odnosno američkim dolarima, Nemačka je morala da plaća u zlatu. Kada je izbio rat, Salazar je proklamovao da će Portugalija ostati strogo neutralna i da će se „držati gvozdenog principa — nećemo pokušati da iskoristimo konflikt za finansijsku dobit“. Godine 1939, Banco Nacional de Portugal je imala 63 tone zlata; u oktobru 1945, njene rezerve su iznosile 356,5 tona.[5aj Godine 1939, Španija gen. Franciska Franka — E1 Kaudilja (Vođe) — dugovala je Nemačkoj oko 212 miliona dolara za njenu
NAGISTI TR I JUM FUJU
vojnu i finansij finansijsku sku podršku tokom Španskog Špan skog građanskog rata 1936 19 36-39. I mada je Španija poslala „Plavu diviziju“ fašističkih volontera da se zajedno sa nemačkom vojskom bori protiv „Boljševika“ na ruskom frontu, zadržala je neutralnost kako prema Nemačkoj, tako i prema zapadnim Saveznicima. Spanija je bila spreman iz vor volframa i drugih visokokvalitetnih ruda, poput pirita, kao i olova, žive, fosfata i cinka, te prehrambenih namirnica, posebno citrusnog voća. Nemačka je sve to plaćala zlatom, proizvedenom robom i oružjem, jednako je važna bila uloga Spanije kao kanala za zabranjenu trgovinu s Južnom Amerikom, naročito s Argentinom, koja se nastavila tokom celog rata uprkos savezničkoj nezakonitoj blokadi Iberijskog poluostrva. Portugal je, sa svoje strane, obezbedio sličan kanal za Brazil. I Amerika i Britanija su kao visoki prioritet imale održavanje neutralnosti Španije. Kada bi se Franko pridružio silama Osovine, britanski Gibraltar bi neizbežno bio izgubljen i zapadna kapija Sredozemnog mora bi se zatvorila, pa bi naftni tankeri Saveznika bili primorani da plove skroz oko Afrike preko Rta dobre nade. Da bi se Franko umilostivio, Saveznici su Španiji obezbedili velike količine žita i naftnih proizvoda. I zaista, kompletna španska flota tankera bila je sve vreme rata zauzeta prevozom nafte nafte od o d Venecuele Venecuele do Spanije, zahvaljujući Standard oilu i Teksas oil kompaniji, koje su se prikladno naplaćivale od američke vlade. U jednostavnom poljoprivrednom društvu poput Spanije, taj promet je omogućio postojanje znatnih viškova nafte preko nivoa potreba zemlje, a razlika je prodavana Nemačkoj. Na kraju rata, Spanija je otplatila sve svoje dugove Nemačkoj, a zlatne rezerve Madrida narasle su sa 42 miliona dolara 1939. godine na 110 miliona dolara 1945. 1 945. godine. godine. P D RTU GALI J A I Š P A N I J A S U
U S V D J I L E faši
stičke ideologije slične onoj u nacističkoj Nemačkoj. Teže je op ravdati ratnu trgovinu u jednoj liberalnoj demokratiji poput one u neutralnoj Švedskoj. Švedska je posedovala mineralne resurse od apsolutno ključne važnosti za nacističku ratnu mašinu — gvo zdenu rudu, ključni sastojak čelika. Ogromni švedski rudnici Kiruna-Gelivare u Laponiji sadržali su gotovo 90 procenata ev ropske gvozdene rude visokoprocentnog sastava; švedski izvoz rude održavao je nemačku industriju čelika godinama i sa tim se nastavilo sve do novembra 1944. Jedan od glavnih razloga za
SIVI VUK
nemačku okupaciju Danske i Norveške 1940. godine bila je zaštita obalskih morskih puteva kojima su se neprestano prevozile te zalihe gvozdene rude, u količini od oko 10 miliona tona godišnje. Švedska je isto tako bila i najveći proizvođač kugličnih ležajeva bez kojih nije mogao nijedan moderan sistem naoružanja. Ame rički obaveštajci su izračunali da bi nemačka ratna mašina bila primorana da se zaustavi za šest meseci ako bi joj se uskratila švedska gvozdena ruda i kuglični ležajevi proizvedeni u Svenska Kullagerfabriken (SKF) — kompaniji koja je pripadala Enckilda banci iz Stokholma. Od 100 miliona kugličnih ležajeva koje je svake godine koristila nemačka ratna industrija, 60 procenata je bilo proizvedeno u pogonima - podružnicama SKF-a u Švajnfurtu i Kanštatu u Nemačkoj, dok je većina preostale količine pristizala iz fabrika u Švedskoj. Za sve te proizvode plaćalo se u zlatu ili švajcarskim francima. Za vreme Drugog svetskog rata, Švedska je dobila 65,7 tona zlata, uključujući i 6,6 tona od žrtava Holokausta. Mehanizam je bio jednostavan jedn ostavan.. Opljačkano Opljačka no zlato se prebacivalo prebaciva lo u Švaj Švaj carsku u dipolomatskoj pošti kako bi se izbegli švaj carski carinski propisi, i deponova depo novano no je u Švaj carskoj narodnoj na rodnoj banci u Bernu, BIS, švaj carskoj Union banci, Svaj carskoj bankarskoj korporaciji, Cré dit Suisse i drugim finansijskim institucijama. Te banke su onda naplaćivale proviziju — obično 5 procenata — za skladištenje pre otpreme u centralnu banku zemlje primaoca. To je podrazumevalo prevoz zlata avionima, konvojima kamiona, ili brodom, uz osi guranje švaj švaj carskih osiguravajućih osigur avajućih kompanija. kompanij a. Na prim primer, er, izme đu maja 1942. i februara 1943, serija konvoja od ukupno oko 280 kamiona sa nacionalnim zastavama Švaj carske, prevezla je zlatne poluge u vrednosti do 400 miliona dolara kroz okupiranu Fran cusku do Španije i Portugalije. U drugoj polovini rata, sve neutralne zemlje su trpele snažan pritisak Saveznika da ne primaju plaćanja ni za kakvu robu ili usluge u nacističkom zlatu zlatu.. Viši zvaničnici zvaničnici Švaj Švaj carske narodne ban ban ke (SNB) smislili su domišljatu šemu da izbegnu takvu cenzuru. Sada je Rajhsbanka jednostavno prodavala svoje zlato švajcarskim bankama u zamenu za valutu, obično švaj carske franke. Taj novac je onda bio deponovan na račun račun zemlje primaoca u Švaj Švaj carskoj carskoj narodnoj banci. Dotična zemlja je potom mogla da prebaci sredstva kući ili kupi „oprano“ zlato od SNB — koja je, naravno, uzimala
NACISTI TRIJUMFUJU
proviziju za svaku transakciju. Od 890 miliona dolara u zlatu ko jima je finan finansira sirana na nacistička nacistička ratna ratna mašin mašina, a, 388 miliona miliona je išlo išlo kro krozz Švaj Švaj carsku narodnu banku, a sličan iznos, 378 37 8 miliona, preko preko Banke za međunarodna međunar odna poravnanja. [6] Mnoge Mnog e druge švaj švaj carske finansijske institucije institucije okoristile su se od veze s nacistima. Nacistički zvaničnici i SS lideri sakrili su u Nemačkoj nepoznatu količinu zlata, valute i umetničkih dela vrednih milione i milione dolara. Tamo je plen bio sakriven na ra čunima obeleženim brojevima, imunim na proveru, zahvaljujući švaj švaj carskim carskim zakonima zakonima o bankarskom ba nkarskom poslovanju prvobitno pro glašenim 1934. godine kako bi se omogućila anonimnost jevrejskim deponentima koji su bežali iz kandži nacističkog režima. Kao što je francuski pisac i diplomata Fransoa-Rene de Satobrijan (1768-1848) jednom primetio: „Švajcarci, neutralni u vreme ve likih revolucija u zemljama oko nje, obogatili su se na bedi drugih, i zasnovali banku na nesreći drugih država.“ [7]
6. poglavlje
Or l o v l et i
Vat r en a z e ml j a
D D L E T A 1 9 4 -3, -3 , pr proi oizv zvod odni ni kapa kapaci cite teti ti Sovjet Sovjetsko skogg Save Saveza za oporavili su se od razornog učinka Hitlerove Operacije Barbarosa započete dve dve godine pre toga. Suočene Suo čene s napredovanjem Vermah Vermahta ta u leto 1941, čitave fabrike za proizvodnju naoružanja bile su pre seljene na istok iza Uralskih planina, izvan domašaja okupatora. Tenkovi i avioni su se sada proizvodili u količinama bez presedana dok su zalihe po osnovu pomoći iz Amerike, Britanije i Kanade značajno značajno doprinele borbenim mogućnostima mogućnost ima Crvene armije. armije. U julu 1943, Verm Vermaht, aht, bolno reorganizovan posle gubitaka kod Staljingrada, pokrenuo je veliku ofanzivu sa šifrovanim imenom Operacija Citadela na isturenu poziciju Kursk u centralnoj Ukraji ni, gde su bile koncentrisane gotovo dve trećine svih sovjetskih oklopnih bojnih vozila, vozila, aviona i artiljerijskih artiljerijskih oruđa. U teškoj t eškoj borbi borb i s ogromnim gubicima, koja je trajala osam dana, nemačke i sovjetske snage su se međusobno saterale u pat-poziciju. Centralna i Južna nemačka armijska armij ska grupa izgubile su gotovo trista tenkova, tenkova, a Sovjeti triput toliko — ali Crvena armija je i dalje kontrolisala bojište i lakše je mogla da nadoknadi takve gubitke. Nade Nemačke da će poraziti Sovjetski Savez konačno su propale. Uprkos nemačkoj propagandi koja je proglašavala brojne „defanzivne trijumfe“ u nastupajućim mesecima, Ostheer ili Istočna armija nikada više nije uspela da pokrene veliku ofanzivu na Ruskom frontu. Otad pa nadalje, Crvena armija je započela s neumoljivim napredovanjem na zapad zapad,, prema granicama granicama Nemač Nem ačke. ke.[l] [l] Istog Istog meseca kada se dogodil dog odilaa i bitka za Kursk, zapadni Savezni ci su izvršili prvu invaziju u Evropi amfibijskim iskrcavanjem na
NACISTI TRIJUM FUJU
Siciliju; Operacija Haški je krajem avgusta očistila ostrvo od ne mačke vojske, vojske, otvorivši tako put prema italijanskom kopnu. kopnu. Rajhslajter Martin Borman je shvatio da ti vojni porazi, iako će se rat nastaviti, predstavljaju pogrebna zvona za Treći Rajh. Došlo je vreme da se planira ono što je ranije bilo nezamislivo — kako da se spasi nešto iz eventualnog poraza nacističke Nemačke. Za to je najpre bio neophodan novac. □ T K A D J E P R I S T U P l □ P A R T I J I 1926. godine, Bo
rman je prikupio mnogo miliona rajhsmaraka za NSDAP i različite fondove koji su s u služili služili tome da održavaju Firerov raskošan stil života. života. Bila je to veština koju on nikada nije izgubio tokom dugogodišnje službe Adolfu Hitleru. Njegova sposobnost za poslovanje bila je legendarna i brzo je umeo da prepozna svaku priliku za zgrtanje novca. novca. Borman je bio taj koji je organizovao neke prodaje „degenerisane umetnosti“, a među njima je bila i jedna licitacija održana 30. juna 1939, u Grand hotel nacionalu u švajcarskom jezerskom gradu Lucernu. U ponudi je bilo nekih 126 slika i skulptura, među njima i dela Zorža Braka, Paula Klea, Vinsenta van Goga, Anrija Matisa i Pabla Pikasa odnesena iz muzeja u Berlinu, Bremenu, Kelnu, Drezdenu, Esenu, Frankfurtu i drugih zbirki. Remek-delo Pabla Pikasa iz njegovog Plavog perioda, Čovek koji pije apsint , oteto od jevrejske porodice Seps, prodato je na licitaciji za samo 12.000 švajcarskih franaka (odnosno 2.700 američkih dolara 1939, što odgovara današnjem iznosu od oko 42.000 dolara; u junu 2010, Umetnička Umetnička fondacija Endru Lojd Lo jd Vebe Veberr prodala ga je za 52,5 miliona dolara). Svi prihodi od te švaj carske licitacije, oko 500.000 švaj carskih franaka, bili su konvertovani u britanske funte i deponovani u banku Dž. Dž. Henri Sreder S reder i kompanija u Londonu, na raspolaganju isključivo Bormanu; nemački umetnički muzeji nisu dobili niti niti jedan jedini fenig.[2] fenig.[2 ] Po izbijanju rata, Borman je bio rešen da Nacistička partija dobija pravedan deo od svega što se opljačka u okupiranim zem ljama. Posle invazije zemalja Beneluksa, dijamantska četvrt u Amsterdamu pala je u ruke Vermahta. Oko 940.000 karata brušenih i industrijskih dijamanata sa još 290.000 karata dijamanata iz Belgije, bilo je konfiskovano i prerađeno preko kompanije Johan Urbanek iz Nir Nirembe emberga. rga.[3] [3] Takv Takvii predmeti predmet i velik velikee vrednosti i male male zapremine bili su naročito korisni za Bormanove planove da raširi
SIVI VUK
pipke partije po ćelom svetu. Pogotovo su mu omogućavali da stekne potpunu kontrolu nad Auslands-Organisation NSDAP (Ino stranom organizacijom) u kojoj su bili članovi partije nastanjeni izvan nemačkog Rajha, poput onih na Iberijskom poluostrvu i u Latinskoj Americi. Inostrana organizacija je isto tako bila odličan paravan za prikupljanje obaveštajnih podataka i sredstvo za manipulisanje ili podmićivanje stranih političara kako bi podržavali nacističke ciljeve. U tom cilju cilju,, Borman Borm an je stekao sopstvene vazdušne i pomorske pomorske linije za slanje svojih ilegalnih lobista i finansijskih finansijskih sredstava širom sveta. Među njima su bile već pomenuta španska pomorska linija Compania Naviera Levantina i italijanska vazdušna kompanija LineeAeree Transcontinentali Italiane (LATI). Ova potonja je oba vljala predratne letove za Južnu Ameriku iz Rima, preko Sevilje u Španiji do Vilja Cisnerosa u španskoj Sahari, a onda do Sala na portugalskim Zelenortskim ostrvima, pa preko Atlantika Atlantika do Natala ili Resifea u Brazilu, sa poslednjim etapama do Rio de Žaneira i Buenos Airesa. Zahvaljujući tome, Borman je stvorio redovni kanal za prebacivanje ljudi i tovara u Iberiju i Južnu Ameriku ne koristeći avione Luftvafea niti kompromitujući nacionalnog avio-prevoznika, Lufthansu. Letelica koju je najviše voleo bio je tromotorac Savoja-Marketi 75 GA (za grande autonomia ili ,,dalekosežnost“), sa teretnim kapacitetom nešto većim od jedne tone i dosegom od 7.000 kilometara. To ga je činilo idealnim za prevoz predmeta kao što su umetnička dela, drago kamenje ili velike velike isporuke gotovine za nemačke ambasad a mbasadee i konzu konzulate late u Južnoj Južn oj Americi. Na povratnim letovima, ovi avioni su prevozili veoma vredne minerale minerale i druge druge resurse.[4 resur se.[4jj Veliki deo novca koji se slao nemačkim ambasadama širom sveta za finansiranje Borman ovih zavera činili su zapravo falsifikati britanskih novčanica od pet, deset, dvadeset i pedeset funti koje su se teže prepoznavale kao lažne na tako dalekim mestima. Lažne novčanice su se proizvodile od decembra 1942. do februara 1945. za vreme Operacije Operacije Andreas, a pravila su ih 142 jevrejska zatvoreni zatvore ni ka u Blokovima 18 i 19 u koncentracionom logoru Sašenhauzen blizu Berlina. Taj program je bio poznat i kao Operacija Bernhard po čoveku koji je rukovodio tom prevarom, SS maj. Bernhardu Krigeru. Kada je konačno nabavljen potreban tip hartije, falsifikovane su novčanice novčanice u funtama različitih različitih denominacija, denomi nacija, u nominalnoj
NACISTI TR I JUM FUJU
vrednosti od 134.609.945 funti što je odgovaralo iznosu od 377 miliona dolara 1944, ili 4,6 milijardi dolara danas, i predstavljalo oko 10 procenata svih britanskih banknota ba nknota u cirkulac cirkulaciji. iji. Prvobitna zamisao bila je da se lažne novčanice u zavežljajima izbacuju iznad Britanskih ostrva kako bi se destabilizovala britanska privreda, ali od 1943. godine, Nemačka nije imala dovoljno aviona na raspo laganju kako bi obavila tu operaciju. Umesto toga, novčanice su se prale preko švaj carskih banaka ili stranih kompanija, pogotovo u Holandiji, Holandiji, Italiji Italiji i Mađa Ma đarsk rskoj.[5] oj.[5] Za Bormana je sada bio imperativ da prebacuje novac u svim oblicima i formama — lažan, ukraden, pa čak i legitimna državna sredstva — u bezbedna inostrana utočišta. To je postizao kroz deo operacije sa šifrovanim nazivom — Projekt Orlov let — koja je obuhvatala otvaranje bezbroj računa u stranim bankama i ulaganje sredstava sr edstava u strane kompanije kojima su upravljali upravljali skriveni skriveni nemački interesi. [6] Na primer, između 1943. i 1945, više od dve stotine nemačkih kompanija osnovalo je podružnice u Argentini. Novac i druga aktiva, poput industrijskih patenata, prenošeni su preko paravan kompanija u Švajcarskoj, Španiji i Portugaliji do argentinskih ogranaka nemačkih banaka poput Banco Alemán. Sre dstva su se onda kanalisala nemačkim kompanijama koje su radile u Argentini, kao što je bio proizvođač automobila Mercedes Bene — bila je to prva fabrika fabrika Mercedes Benca podignuta podign uta van Nemačke. Te kompanije su zauzvrat naplaćivale od svojih matičnih firmi u Nemačkoj više cene za proizvode proizv ode poreklom por eklom iz Argentine; na primer, primer, proizvodna cena Mercedesovog Mercedesovo g kamiona mogla je biti 5.000 dolara, ali Mercedes Bene Argentina je od Mercedes Benca Nemačka dobijao fakturu na 6.000 dolara za sastavne delove. Razlika između stvarne cene i onoga što se plaćalo u potaji se sklanjala na na bankarske račune sa kojih se mogla podizati posle rata, bez ikakvog straha od provere argentinskih vlasti, a kamoli Saveznika. Iste te kompanije su postale izvor zaposlenja za nacističke ratne zločince u bekstvu posle 1945. 1945. Na N a primer, primer, SS p.puk. p.puk. Adolf Ado lf Ajhman je radio u fabrici Mercedes Benca u Gonzales Katanu, u predgrađima Buenos Airesa, pod imenom Rikardo Klement, od 1959. godine sve dok ga agenti Mosada, izraelske državne obaveštajne agencije, nisu odatle oteli 11. maja 1960. Bormanov postupak pranja para ponavljao se sa kompanijama u Portugaliji, Španiji, Švedskoj i Turskoj. Do 1945. godine, on je
SIVI VUK
nakupio oko 18 miliona dolara u švedskim krunama i 12 miliona dolara u turskim lirama, sa najvećim depozitima u Stokholmskoj Enskilda banci te Dojče banci i Dojče Orijent banci, koje su se nalazile u Istanbulu. Drugi glavni aspekt Projekta Orlov let bilo je pribavljanje deonica ili udela u kapitalu stranih kompanija, kompanija, naročito u Severnoj Severnoj Americi. Za ovo, Borman se obratio starom majstoru te igre, kom paniji IG Farben. Još otkad je osnovan 1926, IG Farben je kupo vao brojne američke kompanije kao deo svog kartela koji se protezao širom sveta. U vreme kada je Nemačka objavila rat Sjedinjenim Državama, ubrzo posle Perl Harbora, IG Farben je imao većinski udeo u 170 američkih kompanija i manjinski udeo u njih 108. Borman se za savet obratio njihovom predsedniku, Hermanu Šmicu, i bivšem ministru privrede Rajha, dr Hjalmaru Šahtu. Oni su zajednički bili u mogućnosti mogućn osti da koordiniraju transfer tr ansfer nacističkih sredstava preko švajcarskih banaka, preko Banke za međunarodna poravnanja, ili preko trećih strana i kompanija. Kao primer za to, švedska braća Jakob i Markus Valenberg su preko svoje Stokholmske Enskilda banke (SEB) kupila Američku Boš korporaciju, američku podružnicu firme Robert Boš GmbH iz Štutgarta, Štutgar ta, u ime i za račun Borman Bor man ove ove „Organiz „Organizacije acije““, ali ali sa Valenbergovima kao nominalnim vlasnicima. Za taj trud im je bilo plaćeno zlatnim polugama težine 1.066 kilograma koje su deponova depo novane ne na švaj carski račun sa šifrovanim šif rovanim brojem bro jem SEB. Ta stokholmska banka je kupovala za Bormana i akcije na Njujorškoj berzi i davala velike kredite fabrici Norsk Hydro ASA u Rjukanu, u Norveškoj, koja je bila ključna za proizvodnju „teške vode“ za nacistički program atomskog naoružanja. Ne mora ni da se napominje, IG I G Farben Farben je bio većinski većinski akcionar u Norsk Hydro ASA. [7] Na taj način je Borman uspeo da stvori oko 980 paravan kom panija, s tim da je njih 770 bilo u neutralnim zemljama, i to 98 u Argentini, 58 u Portugaliji, 112 u Španiji, 233 u Švedskoj, 234 u Švaj carskoj i 35 u Turskoj — nema sumnje da je bilo i drugih čije postojanje nikada nije otkriveno.[7a] Svaka od njih je bila kanal za iznošenje kapitala iz Nemačke, i samo je čekala đa Borman izda naređenje kada za to kucne pravi čas. U najboljoj tradiciji IG Far ben, krajnje vlasništvo nad kompanijama bilo je pomno čuvana taj na koju su skrivala skrivala brojna okolišanja, što je sažeto opisao opisa o slavni slavni no
NACISTI TRIJUM FUJU
vinar CBS radija Pol Maning, Maning, pisac pisa c knjige knjige ‘Martin Borman: Nacista u izgnanstvu: „Borman „Borm an je koristio sva poznata sredstva kako kako bi pri krivao krivao vlasništvo i način način poslovanja poslova nja u njima: koristio je zastupnike, zastupnike, ugovore o opcijama, ugovore o pulu akcionara, blanko ovlašćenja, depozite za odložena plaćanja, zaloge, kolateralne kredite, prava preče kupovine, ugovore o upravljanju, servisne ugovore, patentne ugovore, kartele i postupke zadržavanja sredstava.“[8] Najvažniji od tih instrumenata bile su deonice na donosioca. To su hartije od vrednosti koje izdaju banke, kompanije ili čak vlade, često u krizna vremena, u bilo kojoj vrednosti. One se ne registruju; ne vodi se evidencija o vlasnicima ili bilo kojim ko jim transakcijama transa kcijama u vezi vezi s njima, pa su zato veoma veom a privlačne investitorima koji žele da ostanu ost anu anonimni. Ko god fizički drži papir na kojoj je obveznica izdata, poseduje hartiju od vrednosti, tako da se obveznica na donosio ca izdata u Cirihu može nesmetano unovčiti u Buenos Airesu ili drugde. Kao što je Hitler rekao Bormanu: „Zakopaj duboko svoje blago, jer će ti trebati da osnuješ Četvrti Rajh.“[9] □ D P O T R E B E DA S E □ B E Z B E D E F I N A N S I J S K A S R E D S T V A T R E Ć E G R A J HA N E D D VD J I VA J E BI L A potreba da se sačuvaju nacističke vođe, pose
bno Ado A dolf lf Hitler i njegova najbliža svita. svita. Svako pribežište za Hitlera moralo se odabrati s pažnjom. Kada su Britanci bili suočeni sa sličnom situacijom u leto 1940, bila je to relativno jednostavna stvar; ukoliko ukoliko pretnja invazije invazije preko Kanala postane post ane realna realna,, a plano pla no vi za sprečavanje nemačkog iskrcavanja propadnu, moćna Kraljev ska mornarica mornarica će prevesti kraljevsku kraljevsku porodicu i vladu u Kanadu, da nastave rat iz dominiona i kolonija. S druge strane, Nemačka nije više imala prekomorsko carstvo, pošto su joj Versajskim ugovo rom 1919. godine bile oduzete malobrojne kolonije u Africi i na Pacifiku. Međutim, još je postojala neka vrsta faktičke nemačke preko morske kolonije u Latinskoj Americi, gde je mnogo hiljada Nemaca emigriralo u prethodnoj generaciji. Te zajednice su bile ko hezivne i komercijalno aktivne, a Borman je do njih imao pristup preko NSDAP Auslands-Organisation. Skrenuta mu je pažnja na dosije koji je za vreme Prvog svetskog rata napisao mladi pomorski obaveštajni oficir Vilhelm Kanaris, opisujući o pisujući svoje bekstvo beks tvo 1915. 1915. iz zatočeništva u Čileu preko Patagonije — ogromne, slabo naseljene
SIVI VUK
oblasti južnog Čilea i Argentine u kojoj je preovlađivala populacija nemačkih doseljenika. Por. Kanarisa je skrivala nemačka zajednica u okolini gradića u podnožju Argentinskih Anda. Njegova izolovanost i snažan nemački patriotski uticaj među tamošnjim stanovništvom bili su značajni faktori. Međutim, ako se ovo mesto odabere za takav po svemašnje važan i vrhunski tajan projekat, stav argentinske vlade biće podjednako podjed nako značajan. značajan. Na svu sreću, sreću, vojni vojni puč u Buenos Buen os Airesu izvršen u junu 1943. doveo je na vlast režim koji je podržavao nacističku Nemačku — štaviše, visoko pozicionirani član nove vlade, vlade, puk. Huan Hua n Domingo Dom ingo Peron Peron,, već je bio dve dve godine na platnom spisku nemačke obaveštajne službe. službe. Pošto su ogromna sredstva sredst va već bila deponovana u Argentini, na vlasti je bio kooperativni režim, a značajan deo industrije i trgovine u toj zemlji posedovali su ljudi nemačkog porekla, sklopile su se kockice za izvršenje dogovorenog plana. Bormanov plan je dobio šifrovano ime Aktion Feuerland (Pro jekt Vatren atrenaa zemlja) zemlja) što se odnosilo na južni južni kr kraj aj Patago Patagonije nije,, ar ar hipelag Tierra del Fuego (što je na španskom „Vatrena zemlja“). Cilj plana bio je da se stvori tajno skrovište za Hitlera sposobno da se samo održava, usred blagonaklone nemačke zajednice, na odabranom mestu blizu grada San Karlos de Bariloče na krajnjem zapadu argentinske pokrajine Río Negro. Tu se Fireru mogla pru žiti potpuna zaštita od spoljnog sveta pošto su svi pristupni putevi drumom, železnicom ili vazduhom bili u rukama Nemaca. Sredinom 1943, Bormanov glavni agent u Buenos Airesu, bankar i milioner po po imenu Ludvig Frojde, prionuo je na posa po sao. o.[[ 10] 10]
SIVI VUK
i:.v , . : . : ' :
MLADI ALEN VELŠ DALS u svojoj kancelariji u Stejt departmentu, 1924. Alen Dals je pristupio OSS 1942. godine pre nego što se u oktobru preselio u Bern, u Švajcarsku, gde je postao jedan jed an od najuspešnijih naj uspešnijih koordinatora špijuna u Drugom svetskom ratu, sa brojnim kontaktima širom okupirane Evrope i sa nacističkom vrhovnom komandom.
ALEN ALE N VELŠ VE LŠ DALS D ALS [levo [levo]] dočekuje dočekuje svog svog brata brata Džona Fostera Fostera Dalsa posle leta 4. oktobra 1948. Posle rata, Alen Dals je postao direktor Centralne informati informativne vne agencije agencije dok je Džon Foster Fos ter Dals p
SIVI VUK
RAJHSLAJTER MARTIN BORMAN je stajao sta jao u senci svog obožavano obož avanogg Firera, Adolfa Hitlera, i odano mu služio od 1933. pa do kraja života. Upravo je Bormanov smisao za posao doneo Hitleru ogromno bogatstvo i omogućio nastanak plana plana Aktion Feuerland kako bi Firer mogao da pobegne u Argentinu.
VILHELM „STARI LISAC“ KANARIS bio je načelnik Abvera, nemačke vojnoobaveštajne vojnoobave štajne organizaci organizacije, je, od 1935-44 193 5-44.. Bio je briljantni briljantni koordinator špijuna, ali se isto tako starao da mu najbliži saradnici ne budu članovi Nacističke partije. I pre izbijanja rata, Kanaris je bio aktivan u nemačkom pokretu otpora koji je isprva pokušavao da osujeti, a potom i da zbaci Hitlera s vlasti — bila je to grupa koju je Gestapo nazivao Schwarze Kapp Ka pp eile eile (Crni orkestar), a OSS „Razbijači.“ „Razbijači.“ HAJNRIH HIMLER IHERMAN GERING GERING se rukuju na jednom prijemu Nacističke partije u aprilu 1934. Do 1943, njih dvojica će se priključiti priključiti zaveri Jozefa Joz efa Gebelsa i Alberta Spera da se spreči Bormanov plan za uspostavljanje Trojnog Troj nog veća; u isto vreme, Himler je učestvovao u zasebnoj zaveri sa Bormanom kako bi stekao veću vlast na uštrb Geringa. Takve podele u nacističkoj hijerarhiji dopuštale su Hitleru da vlada vlada Trećim Rajhom neprikosnoveno i apsolutno.
SIVI VUK
BERLIN BER LINSKA SKA ULICA ULI CA posle Kristal Kristalne ne noći noći,, 9. novembra novembra 1938: 1938: Jedn Je dnaa od mnogobrojnih mnog obrojnih jevrejskih jevrejskih radnji radnji sa razbijenim razbijenim pročeljem. Te T e noći su jevrejske kuće, imanja i sinagoge sinag oge širom Nema N emačke čke i u delovima Austrije napadnute u orgiji uništenja — bilo je to za nemačke Jevreje najjasnije upozorenje do tada na to u kakvoj kakvoj su opasnosti.
HAJNRIH HIMLER, ispituje SS komandante Rajnharda Hajdriha, Hajnriha Hajnriha Milera, Artura Nebea i Franca Jozefa Hubera o dnevnim poslovima u sedištu Gestapoa u Berlinu, negde 1939. Ovi nacisti su bili među glavnim glavnim tvorcima Konačnog Konačn og rešenja — istrebljenja istrebljenja evropskih Jevrej a, a, zajedno sa drugim „untermensch“, što je bio naziv kojim su nacisti nazivali one koje su smatrali „nižom rasom.“
SIVI VUK
POSLE PADA Francuske, Adolf Ad olf Hitler Hitler je 23. juna 1940. otišao u trijumfalni obilazak Pariza. Ovde on pozira za kameru ispred Ajfelove kule u društvu svog omiljenog arhitekte, Alberta Spera (levo), (lev o), i omiljenog vajara, Arna Breke Breke ra. ra. Njegov N jegovaa poseta Parizu označila je početak nacističkog otimanja umetnina u Francuskoj i zemljama Beneluksa radi hranjenja Hitlerove požude za najvećim umetničkim delima zapadne civilizacije.
ADOLF HIT LER SE SE OPUŠTA u omiljenom planinskom letnjikovcu Berghof u Bavarskim Alpima zajedno sa svojom ljubavnicom Evom Braun i njihovim psima, negde oko 1940. Hitler drži drži povodac svog nemačkog ovčara, ženke Blondi. Hitler je izjavio izjavio da „žena „žen a mora biti slatka, mazna, naivna i sitna — nežna, mila i priglupa.“ Eva Braun je zadovoljaval zad ovoljavalaa sve te uslove.
SIVI VUK
URSULA „UŠI“ HITLER je bila kćerka Hitlera i Eve Braun. Ovde Hitler i Uši poziraju za sliku snimljenu u Berghofu, negde oko 1942. Novinarima je rečeno da je
SIVI VUK
AD O LF H ITLER ADO ITL ER,, SA BORMA BOR MANO NOM M koji koji kao kao i uvek uvek stoji stoji iza iza njega, njega, okruž okružen en oficirima posle neuspešnog atentata 20. jula 1944, u Wolfschanze ili Vučjoj jazbini, Firerovom poljskom po ljskom glavnom štabu u Istočnoj Pruskoj. Gen. Alfred Jodl, sa zavojem oko glave, nalazi se na desnoj strani.
GRUPA visokih nacističkih zvaničnika okupljena 1944. u Wolfschanze. Sasvim levo je ministar inostranih dela de lajo joak akim im fon Ribentrop. Ribentrop . Do njega je gen. Luftvafea Luf tvafea Bruno Br uno Loerzer, prijatelj feldmaršala Hermana Geringa, koji stoji u sredini. Do njega je
SIVI VUK
VELIKA TROJKA — Vinston Cerčil, Frenklin D. Ruzvelt Ruzvelt ijo ij o s if Staljin Staljin — na konferenciji u Jalti na Krimu, u februaru 1945. Tada je Ruzvelt već bio teško bolestan i još nije shvatao kakvu opasnost predstavlja Sovjetski Savez i njegov destruktivni komunistički režim za Evropu i ceo svet, uprkos upozorenjima Cerčila i drugih kao što je Alen Dals. IJAN FLEMING, 1960. Fleming, popularan kao tvorac izmišljenog špijuna Džejmsa Bonda, bio je tokom rata britanski pomorski obaveštajni oficir. 30. jedinica komandosa (30 CU), koja je imala zadatak da prikuplja vojnoobaveštajne dokumente i primerke neprijateljske tehnologije naoružanja pre nego ovi ovi budu sakriveni sakriveni ili uništeni, uništeni, bila je još jedno jedn o Flemingovo Flemingov o čedo.
GEN. DVAJT D. AJZENHAUER, AJZENHAU ER, Vrhovni Vrhovni saveznički saveznički komandant, u pratnji gen. Omara N. Bredlija i gen. puk. Džordža S. Patona Mlađeg, pregleda neke od slika iz skrovišta u rudniku soli, u aprilu 1945. U februaru 1945, najveći deo preostalih nemačkih zlatnih rezervi i monetarnih sredstava, uključujući i milijardu rajhsmaraka, prebačen je u rudnike rudnike soli u Merkersu. Ostatak O statak je zadržan u Rajhsbanci u Berlinu, gde je to poharao gen. Emst Kaltenbruner u najvećoj pljački banke u istoriji.
SIVI VUK
ZAROBLJENICI u barakama za robovsku radnu snagu u Buhenvaldu, fotografisani 16. aprila 1945, kada su logor oslobodili američki vojnici. Koncentracioni logor kod Buhenvalda davao je robove za izgradnju raketa raketa V-2 V-2 na podzemnim montažnim mo ntažnim trakama Mittelwerka kod Nordhauzena. Nordhau zena. Između 20.000 20.00 0 i 30.000 ljudi umrlo umrlo je u uslovima krajnje krajnje bestijalnosti proizvodeći Hitlerovo oružje odmazde. Treba Tre ba obratiti obratiti pažnju na zarobljenika zarobljenika u drugom redu odozdo, odo zdo, šestog šesto g s leve leve strane, strane, jer to je Eli Vizel, Vizel, jevrejsko-američki jevrejsko-američk i dobitnik do bitnik Nobel No belove ove nagrade za 1986, poznat pozna t
II D E D
L O V C I
Fotografija sa prethodne strane:
U aprilu 1945, američka 90. pešadijska divizija otkrila je riznicu nacističkog plena i umetnina umetnina u rudniku soli
7. poglavlje
CRVENDKDŠCI I PR IVATNE VDJSKE
M E Đ U B R I T A N S K I M S N A G A M A koje su se iskrcale u
francuskoj Severnoj Africi za vreme Operacije Baklja u novembru 1942. bila je i nova jedinica jedin ica u svojoj prvoj velikoj velikoj operaciji operac iji — 30. jedinica komandosa komand osa (CU (C U ). Prevashodn Prevashodno, o, 30 CU je imala zadatak prikupljanja vojnoobaveštajnih dokumenata i neprijateljs neprijateljske ke tehno te hno logije naoružanja naoružan ja pre nego oni budu sakriven sakrivenii ili uništeni. uništeni. Ta jedini ca je osnovana u Britanskom admiralitetu, a Kraljevska mornarica je bila naročito naročito željna željna da se dočepa bilo kakvih kakvih obaveštajnih obaveštajnih po po dataka u vezi vezi sa sofisticiranim mašinama mašinama za šifrovanje Enigma koje su korišćene za komunikaciju sa podmornicama adm. Denica na moru. Jedinica komandosa mornaričke obaveštajne službe bila je plod zamisli zamisli st. st. por. por. Ijana Fleminga iz Kraljevsk Kraljevskee mornaričke mornaričke dobrovoljačke rezerve (RNVR) — budućeg tvorca najpoznatijeg izmišljenog špijuna Džejmsa Džejms a Bonda. Fleminga je 1939. 1939. regrutovao viceadmiral Džon Godfri, direktor mornaričkih obaveštajaca, kao svog ličnog ličnog pomoćnika. Dvadeset Dvad eset četvrtog marta marta 1942, 1942, Flemingov predlog nove jedinice našao se na admiralovom stolu.[l] Na Fleminga su uticali poduhvati Abwehrkommando — nemačkih tajnih specijalnih snaga, često prerušenih u savezničke ili neutralne uniforme.[2] Abwehrkommando su se najefikasnije po kazali protiv Saveznika u vreme okupacije Holandije, Jugoslavije, Grčke, Krita i SSSR-a. Formirana 15. oktobra 1939, kao deo Abvera adm. Kanarisa, sa tajanstvenim nazivom Lehr und Bau Kompanie zbV 800 (Četa za specijalne dužnosti i inženjeriju br. 800) ta jedinica je imala za zapovednika kap. Teodora fon Hipela,
SIVI VUK
a baza joj je bila u barakama Generalfeldzeugmeister-Kaserne u Brandenburgu, u Pruskoj. Potom je jedinica usvojila ime tog grada kao svoj neformalni naziv — Brandenburžani. Dvadesetog maja, za vreme prvog nemačkog desanta na aerodrom Maleme tokom prve nemačke vazdušne invazije ostrva Krit, jedinica specijalaca predvodila je napad na britanski štab, sa posebnim zadatkom da dođe do vojnih obaveštajnih dokumenata i šifarnika — na svu sreću, tamo nisu pronašli ništa što bi se odnosilo na obaveštajce Ultre (videti 1. poglavlje, poglavlje, strana 33). 33 ). Upravo su izveštaji izveštaji o toj toj misiji podstakli Ijana Fleminga da napiše svoj predlog Godfriju kako bi se osnovale slične specijalne snage. Od samo sa mogg početka, Flemingovi „Crve „C rvenoko nokošci“ šci“,, kako je voleo da ih naziva, naziva, dobili su tajno ime i me Posebna inženjerijska i nženjerijska jedinica brigade Specijalne službe, koja je bila pod operativnom kontolom šefa za kombinovane operacije, adm. lorda Luisa Mauntbatena. U skladu s tim,, po završetku obuke, tim obuke, pripadnici pri padnici jedinice imali su pravo da nose priželjkivanu zelenu beretku, kao i da primaju dnevni džeparac za specijalnu službu povrh plate. Potom je naziv grupe promenjen u 30. jedinicu komandosa, pri čemu se broj „30“ odnosio na broj sobe u Admiralitetu u londonskom Vajtholu, u kojoj je sedela Flemingova legendarna sekretarica, gospođica Margaret Priesku, profesorka istorije sa Univerziteta Liđs i inspiracija za gospođicu Manipeni Manipeni u njegovim njegovim romanima o Džejmsu Bondu.[3] Bond u.[3] Jedinica se sastojala od tri elementa: Kraljevske čete marinaca br. 33, koja je učestvovala u borbama tokom operacija; Kopnene armijske čete br. 34; i 36. čete Kraljevske mornarice. Prvobitno je tu trebalo da bude i 35. četa RAF, ali Kraljevsko vazduhoplovstvo nikada nije poslalo neophodno ljudstvo. Kao i sve takve jedinice specijalnih snaga, 30. CU je privukla izvesne neobične likove. Njen prvi zapovednik bio je kom. Robert „Crveni“ Rajder, iz Kraljevske mornarice, koji je upravo bio odlikovan Viktorijinim krstom, vrhovnim britanskim ordenom za hrabrost u borbi, za izuzetno junaštvo i vodstvo prilikom uništenja vitalnih prevodnica normandijskog doka kod Sent Nazera tokom Operacije Kočije, izvršenog početkom godine. Taj briljantan, ali skup napad onemo gućio je Kriegsmarine da stekne dokove na obali Atlantika za svoje najveće najveće brodove poput Tirpica. I premda je formacijski spadala pod Kombinovane operacije, 30. CU je odgovarala neposredno Flemingu kao ličnom asistentu
LDVCI
direktora mornaričke obaveštajne službe. Jedinica je prvi put bila raspoređena tokom Operacije Jubilej, zlosrećnog napada na Dijep 12. avgusta 1942, ali njihova topovnjača topovnj ača HMS HM S Skakavac bila je nekoliko puta pogođena topovskom vatrom i primorana da se udalji na pučinu pre nego što su trupe trupe mogle da se iskrcaju. iskrcaju. Jedan Jed an od glavnih glavnih razloga za propast Operacije Jubilej bila je činjenica da su nemački signalni signalni obaveštajci obaveš tajci razbili razbili šifre Kraljevske mornarice i dobro su znali znali za planirani planirani napad nekih pet dana pre njegovog njegov og početka. Z A □ P E R A Č I J U B A K L J A , 30. jedinica jedinica komandosa iskr cala se sa broda HMS Malkolm 8. novembra 1942. kod Sidi Feruha
u Alžirskom zalivu, zajedno s udarnom jedinicom američke vojske iz 34. američke pešadijske divizije. Napredujući sa pešađijom na čelu, četa br. 33 pod komandom por. Danstena Kertisa, RNVR, zauzela je nekoliko zgrada u potrazi za obaveštajnim podacima. Zbog neobičnih uslova primirja koje je ubrzo sklopljeno sa vla stima Višijevske Francuske, Kertisu i njegovim ljudima bila je potrebna sva domišljatost kako bi otkrili materijal na mestima koje je čuvala francuska policija. Pored toga, 30. CU je zarobila oficira Abvera po imenu maj. Vurman, koji je, već lišen svih iluzija 0 ratu, odao masu informacija o strukturi i organizaciji Abvera, kao 1procenu karaktera njegovog ključnog osoblja.[4] Ti podaci su brzo odaslani ćelom MI-6 i OSS. Sve u svemu, sakupljeno je oko dve tone dokumentacije i prevezeno natrag u London. Najvažnije od svega, zarobljena je još jedna mašina za šifrovanje Enigma, koja se pokazala izuzetno korisnom za Stanicu X u Blečli Parku dok je trajao dugi d ugi zadatak zadatak razbijanja šifara za podmorni podm ornice ce iz grupe Ajkula. Ajkula. Čete 33. i 34. koje su su pripadale pripada le jedinici vraćene su na liniju fronta u februaru 1943. za vreme kampanje u Tunisu: zahvaljujući kom. Flemingu, čete Kraljevskih marinaca sada su imale džipove koji su im povećali mobilnost. U mesecima koji su usledili, oni su se sastali sa još nekoliko jedinica živopisnih specijalnih snaga koje su operisale tokom Severnoafričke kampanje, uključujući i Specijalnu vazduhoplovnu službu službu (SA ( SAS) S) puk. puk. Dejvida Sti Stirlin rlinga, ga, Dalekometnu pustinjsku grupu (L ( L RDG RD G ), i Privatn Privatnuu armiju Popskog. Popskog. Džipovi 33. 33. čete ubrzo su bili načičkani višecevnim mitraljezima po ugledu na SAS, a 30. CU je isto tako oponašala i LRDG i pribavila kamione za snabdevanje kako bi povećala radijus svojih akcija i nezavisnost u kretanju. [5]
SIVI VUK
Dok Dok je 30. CU C U sebe osposobljavala za borbu i pribavl pribavljanje janje ratnog plena, britanska Prva armija u Tunisu stvarala je sopstvenu ad hoc jedinicu jedinicu za za priku prikuplja pljanje nje obave obaveštaj štajnih nih podataka podataka,, poznatu poznatu kao kao Četa S. Ona nije imala stalnu organizaciju, ali se obično konfigurisala oko pešadijskih četa i odreda vojne policije, sa svim drugim raznovrsnim dodacima koji bi bili ocenjeni neophodnim za izvršenje zadatka. Zbog svega toga, Četa S se sporo raspoređivala na terenu i bila je nezgrapna u akciji. Brže reakcije samostalne 30. CU jasno su bile demonstrirane u noći 21. aprila 1943. Tog dana je jedan nemački teški tenk Tigar — zastrašujuća nova pretnja po saveznička oklopna vozila koja je bila predmet mnogih preplašenih spekulacija — onesposobljen kod Međez-el-Baba. Svaki zarobljeni komad bio bi izuzetno vredan za tehničku analizu, pošto ni Britanija ni Sjedinjene Države nisu imale uporedivi tenk čak ni na tehničkim crtežima. Dok se spuštao sumrak, britanske trupe su pokušale da odvuku gr dosiju od šest tona, ali su ih oterale nemačke. snage koje su imale istu nameru. Ekipa za izvlačenje tenka pozvala je podršku pešadije, ali ona nije stizala; Četa S je bila obaveštena ali je sporo reagovala. Na svu sreću, 30. jedinica komandosa je bila u blizini. Oni su stigli brzo u svojim teško oklopljenim džipovima, ponovo zarobili Tigra, i zaštitili vojnike dok su oni odvlačili svoj trofej. Taj Tigar, nesumnjivo najveći tehnički plen kampanje u Tunisu, bio je nepobitan dokaz superiornosti nemačke nemačke tehnologije naoružanja.[6] naoruža nja.[6] Posle predaje sila Osovine u Tunisu, elementi 30. CU otišli su da služe u Operaciji Vadičep na ostrvu Pantelerija u Sicilijanskom moreuzu, na samoj Siciliji tokom Operacije Haški, na grčkim ostrvima, na Korzici, i u okupiranoj Norveškoj. U novembru 1943, jedinica se vratila vratila u Britaniju Britaniju kako kako bi počela sa pripremama za iskrcavanje u Normandiji planirano za sledeću godinu. Sledećeg meseca ona je preimenovana u 30. udarnu jedinicu Kraljevske mornarice. Ova odluka je bila reakcija na Hitlerovo zloglasno Kommandobefehl (komandno naređenje) iz oktobra 1942, kojim se zahtevalo momentalno pogubljenje posle ispitivanja svih bri tanskih komandosa koje nemačke snage zarobe u bilo kojim oko lnostima, čak i ako se predaju. Naravno, SS puku promenu naziva nije smatrao legitimnom zaštitom. Bez obzira na to, 30. udarna jedinica sada je bila spremna za najneobičniju najneobičniju kampanju u koju koju će tokom rata krenuti. [7]
LOVCI
JEDANA ESTOG JANUARA 194 3, ZAVREME N A P A D A na Tripoli u Severnoj Africi; dva oklopna vozila 11.
Husarskog puka britanske Osme armije usporila su i zaustavila se nasred rimskog amfitetara u Leptis Magni. Bilo je taman toliko vremena da se posade fotografišu ispred izuzetne pozadine koju su činile najveličanstvenije klasične ruševine na svetu. Međutim, potpuk. R. Mortimer Viler iz Kraljevske artiljerije užasnuto je gledao kako teška oklopna vozila svojom težinom lome drevnu rimsku kaldrmu. Kao mirnodopski arheolog i kustos Londonskog muzeja, Mortimer Viler je ustuknuo pred oštećenjima koja su nanesena jednom od čuda antike. Odmah se konsultovao sa brig. Morisom Lašom, oficirom za civilna pitanja (CAO) u biritanskoj Vojnoj upravi u Tripolitaniji. Iako je Laš bio zbunjen time što se iko brine za „porušene građevine“ razborito je preneo zaštitu nalazišta na Mortimera Vilera i još jednog artiljerijskog oficira i kolegu iz Londonskog muzeja, maj. Džona Brajana Vord-Perkinsa. Ispostavilo se da je ta odluka bila začetak izuzetne organizacije koja se sastojala od posebno kvalifikovanih britanskih i američkih oficira sa ovlašćenjem da prepoznaju i, ako je to moguće, spreče uništenje zgrada i spomenika kulture na putu savezničkih armija. Oni će postati poznati pod imenom „Spomeničari“.[8] Istog meseca, Džordž Staut, umetnički konzervator muzeja Fog na Harvardu napisao je pismo Kenetu Klarku, direktoru Naciona lne galerije u Londonu, Londonu , sa predlogom predlogo m da se formira „konzervatorsk „konzervatorskii korpus“ koji bi pratio trupe na frontu i sprečavao uništenje važnih istorijskih građevina i spomenika. To pismo se podudarilo sa izveštajem koji je stigao na sto potpuk. ser Čarlsa Vulija — svetski poznatog arheologa i bivšeg kolege T. E. Lorensa (Lorensa od Arabije) — koji su poslali Viler i Vord-Perkins o sopstvenim naporima da zaštite Leptis Magnu. Vuli se obratio visokim uče snicima konferencije u Kazablanci, založivši se za formiranje konzervatorske jedinice pre početka sledeće kampanje. Kako je sam Vuli rekao: Pre ovog rata, nijedna se vojska nije dosetila da štiti spo menike zemlje u kojoj je i sa kojom je bila u ratu, tako da ne posto po stoje je presedani presed ani koji bi bi se mogli slediti... slediti... Sve je to izmenjeizmenjeno generalnim naređenjem koje je izdao [gen. Ajzenhauer] neposredno pre svog odlaska iz Alžira, naređenjem koje
SIVI VUK
je praćeno ličnim ličnim pismom svim komandantim komandantima... a... Ugled armije zavisio je u velikoj meri od poštovanja koje je ona ukazivala umetničkom nasleđu savremenog sveta. [9] Dvadeset trećeg juna 1943, predsednik Ruzvelt osnovao je Američku komisiju za zaštitu i spasavanje umetničkih i istorijskih spomenika u ratnim oblastima — kasnije poznatu pod sažetijim nazivom Robertsova komisija, po njenom predsedniku, sudiji američkog Vrhovnog suda Ovenu Robertsu. Od samog početka, vladala je velika nestašica opreme i prevoznih sredstava, i cilj praćenja trupa na frontu nije postignut za vreme invazije Sicilije u noći između 9. i 10. jula 1943. Prvi od Spomeničara, kap. Mejson Hamonđ, USAAF — profesor klasičnih nauka sa Harvarda — iskrcao se 29. jula. Na svu sreću, oštećenja većine klasičnih nalazišta bila su mala; gen. Džordž Džord ž S. Paton, Paton, koji je komandovao koma ndovao američkom Desetom armijom i lično predani vojni istoričar, ozbiljno je sh vatio Hamondova uputstva. Užasnut prizorom grčkih hramova kod Agriđenta bez krovova, Paton je zahtevao da sazna da li je ta oštećenja nanela američka vatra. Jedan tamošnji zemljoradnik je odgovorio preko preko tumača kako kako ni nije je to posredi — desilo desilo se to prilikom „prošlog rata“. Kad ga je Paton upitao na koji on to rat misli, tumač je odgovorio da je zemljoradnik govorio o Drugom punskom ratu koji se vodio od 218. do 201. godine pre nove ere. [ 10]
Trećeg septembra 1943, Saveznici su se iskrcali na italijansko kopno. Fašistički režim je istovremeno bio zbačen i Italija je kapitulirala, ali zemlju su odmah okupirale nemačke trupe pod feldmaršalom Albertom Keselringom. Posle žestokog otpora, Sa veznici su ušli u Napulj 1. oktobra 1943, po cenu velikih oštećenja grada. Sada su i Saveznici i Nemci optuživali jedni druge za zverstva i kulturni vandalizam, ali zapravo je Pancer divizija Hermana Geringa poharala mnoge među najvećim napolitanskim umetničkim delima. Osamnaestomesečno napredovanje Saveznika na sever nepre stano je usporavao niz vešto postavljenih i tvrdoglavo branjenih defanzivnih linija na teškom planinskom terenu. U januaru 1944, savezničke savezničke armije su se zaglavile ispred linije li nije Gustav Gust av koja je branila prilaze pri laze Rimu. Rimu. Odbrambena Odbram bena mesta bila su raspoređena duž grebena grebena i planinskih vrhova gde je drevna benediktinska opatija Monte
LOVCI
Kasino stajala iznad strateški važne doline Rapido i autoputa br. 6 koji je vodio do Rima. Podignuta 529. godine, opatija je bila simbol svega što su Spomeničari pokušavali da zaštite od uništenja, ali njihova nadanja su bila uzaludna.[ 11] Iako Monte Kasino zapravo nije bio deo linije Gustav, njegov visoki položaj omogućavao je osmatranje kilometrima unaokolo. Uprkos molbama iz Vatikana i pošto su dva velika kopnena napada sa ciljem njenog zauzimanja pretrpela neuspeh, opatiju su u paramparčad raznele bombe Pe tnaeste američke vazduhoplovne jedinice, teške ukupno 1.400 tona. Bio je to najveći neuspeh Spomeni Sp omeničara čara za vreme rata. I pored žrtvovanja opatije, bilo je potrebno još nekoliko meseci teških borbi pre nego što je taj položaj konačno pao u ruke poljskim i francuskim severnoafričkim trupama 18. maja 1944. godine. Probojem linije Gustav, Rim se našao u domašaju Saveznika, ali po svemu sudeći, bilo je realno očekivati da grad i njegova milenijumima prikupljana blaga budu uništeni u skupim uličnim bo rbama. Začudo, Hitler je i Rim i Firencu proglasio „otvorenim gradovima“ — što je značilo da će Nemačka prekinuti tamo sa svojom odbranom kako bi sprečila njihovo uništenje, pošto je on prema njima osećao kulturno strahopoštovanje. Firenca, rodno mesto renesanse, bila je nadahnuće njegove vizije o Linču, a u maju 1938. on je proveo gotovo tri sata u galeriji Ufici, u društvu svog partnera iz Osovine Benita Musolinija. Firer je bio potpuno ushićen, ali Duče i ne baš toliko. Dok se vukao za Hitlerom, čuli su ga kako mrmlja: „Tutti questi vaffunculi quadri!" („Koliko više ima ovih ovih posranih slika!“) slika !“) [12] Pošto j e sada sada savezničko savezničko iskrcavanj iskrcavanj e u Francuskoj bilo neizbežno, Spomeničari su imali zadatak ne samo da štite evropsko istorijsko nasleđe, već i da pronađu Hitlerovu ogromnu riznicu opljačkanih umetnina i vrate ih punopravnim vlasnicima. U proleće 1944, ekipe za spomenike, lepe umetnosti i arhive (MFA&A) okupile su se u Šrivenhemu u jugozapadnoj Engleskoj, spremne za Dan D.[l3] I druge specijalizovane jedinice vojnih lovaca pripremale su se da pređu preko Kanala; u ratnoj magli, tragovi koje su sledili na kraju su se ukrstili na nekoliko tačaka sa trasama Bormanovih zavera. Jedna od tih organizacija tragače za naznakama Hitlerovog programa atomskog naoružanja, a druga za njegovim opljačkanim zlatom.
SIVI VUK
U A V G U S T U 1 9 3 9 , M E S E C D AN A P R E IZBI J A N J A Drugog Dru gog svetskog rata, rata, grupa zabrinutih naučnika, naučnika, među
kojim je bio i Albert Ajnštajn, Ajnštajn, pisala je predsedniku predsedni ku Ruzveltu kako kako bi ga upozorila na opasnosti koje leže u nemačkom prednjačenju na polju teorijske fizike. Oni su izrazili brigu da „mogu biti konstruisane izuzetno moćne bombe novog tipa“ i to je dovelo do formiranja Uranijumskog komiteta za obavljanje nuklearnih istra živanja, ali napredak je bio spor. Devetog oktobra 1941, Ruzvelt je bio obavešten obavešten o nalazim nalazimaa Britanskog programa za nukle nuklearn arnaa istraživanja, sa šifrovanim imenom MAUD Komitet, kasnije Cevne legure, legure, u vezi vezi sa izvodljivošću korišćenja uranijuma za bombu. Američka vlada nije ispoljavala veliko interesovanje za to sve dok je u decembru 1941. 1941. Perl erl Harbor ni nije je uvukao uvukao na silu silu u rat. rat. Biro Biro za naučna istraživanja i razvoj osnovan je sledećeg meseca, što je za rezultat imalo nastanak Projekta Menheten koji je obuhvatio i istraživanja MAUD Komiteta. [14] Prvi eksperimentalni nuklearni reaktor, sagrađen na Cikaškom univerzitetu sa nazivom Cikago Reaktor-1, postigao je uspešnu samoodržavajuću lančanu reakciju 2. decembra 1942, pod upravom Enrika Fermija, emigranta iz fašističke Italije. Dotad su već vojni direktor programa, gen. Lesli R. Grovs, i njegov naučni direktor Dž. Robert Openhajmer shvatili razmere naučnih i industrijskih pregnuća neophodnih da se izmisli i konstruiše atomsko oružje. Brojni univerziteti širom Sjedinjenih Država, Kanade i Velike Bri tanije uključili su se u čisto i primenjeno istraživanje separacije izotopa uranijuma uranijuma radi radi proizvodnje materijala pogodnog pogod nog za naoru žanje i sposo spo sobn bnog og za nuklearnu nuklearnu fisiju, fisiju, te u ispitivanje svojstava pluplutonijuma za alternativni alternativni tip atomske bombe. Tokom tri godine, oko 2 milijarde dolara i rad 130.000 ljudi bili su usmereni na Projekt Menheten, najveći vojni i industrijski poduhvat Drugog svetskog rata. Po veličini, on se mogao porediti sa kompletnom tadašnjom američkom automobilskom industrijom. U međuvremenu, gen. Grovs i drugi vojni lideri bili su sve zabrinutiji zbog brzine razvoja atomskog oružja u Nemačkoj. Na na valjivanje valjivanje gen. gen. Džordža K. K . Maršala, osnovana je obaveštajna jedini ca sa ciljem da utvrdi dokle je stigao nemački napredak i poremeti odvijanje njihovog atomskog programa. Početkom 1943, izvori OSS u Evropi izveštavali su o glasinama da će nemačko Wunderwajfen ili „čudesno oružje“ ubrzo ući u upotrebu, pa je bilo logično
LOVCI
pretpostaviti da su Nemci nadomak ostvarenja tehnologije ato mskog naoružanja. Dobrim delom trajanja Drugog svetskog rata, oni kojima je bilo povereno upravljanje Projektom Menheten bili su čvrsto uvereni u to da su Saveznici i Nemci u trci na život i smrt sa ciljem razvoja atomske bombe. Nije bilo nikakve sumnje da bi London, u slučaju da Nemačka u toj trci pobedi, bio prvi cilj nuklearnog uništenja. U stvarnosti, Nemci su daleko zaostajali, prevashodno zahva ljujući podeljenoj prirodi nacističke vlasti (videti 3. poglavlje). Za razliku od Projekta Menheten, sa strogo centralizovanom kontro lom pod gen. Grovsom, nemačke nuklearne istraživače nadziralo je nekolik nekolikoo tela, tela, uključuj uključujući ući i Biro za za borbenu teh tehnik niku, u, Nacionalno veće za istraživanja, pa čak i Ministarstvo pošte. Dalje, šturi resursi su se delili između devet suprotstavljenih razvojnih timova, a svi su oni imali različite ciljeve. Pre rata, Nemačka je bila svetski lider u teorijskoj fizici, što je kulminiralo otkrićem nuklearne fisije u decembru 1938, ali pošto su mnoge vodeće figure na tom polju bili Jevreji, njihov rad se sve više otpisivao kao „jevrejska fizika“. Od nekih dvadeset šest nuklearnih fizičara koji su radili 1933, više od polovine će ubrzo emigrirati, među njima i četrnaest bivših ili budućih dobitnika Nobelove nagrade. Nekoliko tih jevrejskih izbeglic izbeglicaa priključi priključilo lo se Projektu Projektu Menhe Men heten ten.[l5 .[l5]] Do januara 1944, Blečli Park je dešifrovao nekoliko poruka koje su se ticale razvoja balističkih raketa, raketa, ali ali nijedna nije pominjala uranijumsku bombu. Kombinujući te poruke sa informacijama od drugih agenata na kontinentu, MI-6 i Direktorat za cevne legure (koji je u oktobru 1941 zamenio MAUD komitet) zaključili su kako ne postoje dogovoreni planovi za nemačku atomsku bombu, ali ali Amerikanci nisu u to bili ubeđeni. Razumljivo, Razumljivo, kao što je j e Grovs kasnije napisao: Ukoliko i sve dok ne budemo sigurni u suprotno, moramo pretpostavljati pretpos tavljati da najsposob najspo sobniji niji nemački naučnici naučnici i inženjeri inženjeri rade na atomskom programu uz punu podršku svoje vlade, i sa punim kapacitetom nemačke industrije na raspolaganju. Svaka druga pretpos p retpostavka tavka bila bi nesigurna nesigur na i opasna. [ 16] P.puk. Džon Lensdejl Mlađi, šef obezbeđenja Projekta Men heten, imenovao je puk. Borisa T. Paša za osnivača jedinice za
SIVI VUK
sakupljanje obaveštajnih podataka, s imenom Alsos — što je bila grčka reč za „lug“ - eng. grove, te tako igra recima koja se odnosila na ime gen. Grovsa. Rođen u porodici ruskih doseljenika, Pas je tečno govorio ruski i mrzeo iz dna duše Sovjetski Savez, a radio je za obaveštajnu obaveštajnu divizi diviziju ju G-2 u američk američkoj oj vojsci. vojsci. Semjuel Semjuel A. Goldsmit, jevrejski fizičar holandskog porekla s Univerziteta Mičigen, odabran je za naučnog direktora misije Alsos, i tim se obreo u Londonu Lond onu u vreme savezničkog iskrcava iskrcavanja nja u Normandiju, Norma ndiju, u junu 1944.[17J IAKO J E 3 □. J E D I N I C A K O M A N D O S A K O M A N D A N T A F L E M I N G A — sada preimenovana u 30.
udarnu jedinicu (30 AU) — radila zajedno sa drugim britanskim i američkim specijalnim jedinicama jed inicama za vreme sicilijanske i italijanske italijanske kampanje, te grupe nikada nisu bile u harmoničnim međusobnim odnosima, i pred invaziju Francuske, svi učesnici su ponovo procenili uloge svojih jedinica. Primenjene su značajne promene u operativnim metodima, ali iznad svega, sada je ključna reč bila saradnja, umesto konkurencije. Prioritet je bilo prepoznavanje potencijalnih meta u severozapadnoj Evropi, navedenih po stav kama u „crnim knjižicama“ koje koje su nosili pripadnici pripadni ci 30. AU. AU. Najveći problem početkom leta 1944. bilo je pronalaženje lansirnih rampi za leteće bombe V-l — stvarno nadahnuće glasina o nemačkom „čudesnom oružju“. Tih mesta je sada bilo u izobilju u severnoj Francuskoj uprkos usklađenom savezničkom bombarđovanju i ka mpanji usmerenoj da se njihovo njihovo raspoređivanje ra spoređivanje spreči i da se rampe rampe unište. Individualna obuka osoblja 30. AU bila je intenzivna, obuhvatala je mnoge veštine, uključujući jezike, skokove padobranom, ra zaranje eksplozivom, fotografisanje, ulične borbe, pa čak i obijanje brava i sefova, sefova, zahvaljujući zahvaljujući specijalnim kursevima u Skotland Skotl and Jardu. Do sada, 30. AU je imala uvid u sve sve planove za Operaciju Overlord i invaziju Francuske. Pre Dana D, svi pripadnici 30. AU dobili su karticu „za izlazak iz iz zatvora“ sa potpiso potp isom m „Po naređenju na ređenju vrhovnog komandanta Saveznika za Evropu, generala Ajzenhauera“ — naj višeg zapovednika za povednika u inva invaziji ziji Normandije Normand ije — gde g de je masnim velikim velikim slovima bilo ispisano naređenje: „Vojna policija i bilo koja druga vojna organizacija neće ometati nosioca ove kartice u vršenju njegove dužnosti.“[18]
LOVCI
Posle razočaravaj ućeg učinka ad hoc Jedinice S u Severnoj Africi i Italiji, stvorena je nova organizacija sa ciljem da obezbedi pojedine mete vojnog ili naučnog značaja i da sačuva dokumenta, opremu i sve druge predmete strateške vrednosti pre nego ih neprijatelj uništi — ili, uobičajenije, pre nego ih opljačka oslobo đena robovska radna snaga, ili čak i saveznički vojnici. [ 19] Za tu svrhu su formirani specijalizovani Konsolidovani istureni po ljski timovi (CAFT) od stručnjaka za pojedine oblasti nauke i tehnologije, kao deo nove organizacije po imenu Ciljna jedinice ili Jedinica T. Svaka američka, britanska i kanadska armija uključena u oslobađanje severozapađne Evrope imaće sopstvenu Jedinicu T. Njihova organizacija obuhvatala je i pešadijsku jedinicu sa kamionskim prevozom za zarobljavanje i obezbeđenje odabranih ciljeva, dok su istražni timovi CAFT-a ili „procenjivači“ pretraživali sve lokacije kako bi pronašli naučno interesantne ili tehnološki vredne predmete. Dok je primarna metaJedinica Jedinic a T bila vojna vojna i naučn naučnaa tehnologija, Vrhovni štab savezničkih ekspedicionih snaga (SHAEF) takođe je formirao formirao timove timove koji koji su tragal tragalii za nacističk nacističkim im zlatom zlatom i drugim dragocenostima. Poznati kao timovi „Zlatne groznice“ ili „Klondajk“, oni su bili pod kontrolom zastrašujućeg puk. Bernarda Bernštajna, finansijskog savetnika gen. Ajzenhauera za civilna pitanja i vojnu upravu. Gotovo da nije bilo oficira visokog čina od Ajzenhauera naniže, koji se nije povinovao puk. Bernštajnu kad je posredi bio nacistički nacistički plen i njegovi obzirni obzirni postupci postup ci sa ciljem ciljem pravilne podele. Sve te mere su bile deo preciznog planiranja invazije invazije Hitlerove Hitlerove Evrope Evrop e u leto 1944. godine. [20]
8. poglavlje
Lovački t r ag v o d i do P ar i z a
M E Đ U PRVIM G R U P A M A K D J E S U S E I S K R C A L E na obalu Normandije 6. juna 1944, na Dan D, bili
su elementi 30. udarne jedinice i Jedinice T britanske Druge ar mije. Desetog juna, Vulijeva jedinica — koja je to ime dobila po zapovedniku 30. AU, p.puk. A. R. Vuliju, iz Kraljevskih marinaca — iskrcala se u američkom američkom sektoru sektoru na plaži Juta Ju ta kod kod Varvija Varvija i krenula krenula u unutrašnjost unutraš njost prema San Mer Eglis, gde se vojska ulogorila ulog orila u polju ne iskopavši zaštitne rovove. Jedna neprijateljska letelica je nadletela i ispustila dva dva uređaja koji su eksplodirali eksplodirali u vazduhu vazduhu,, raštrkavši punjenje koje se oglasilo neobičnim zvukom lepršanja... Neko vreme se ništa nije dešavalo; onda je celo polje bilo osvetljeno oštrim blescima i eksplozijama, kao da su teški mašinski topovi sporadično gađali između nas. Eksplozije nisu trajale duže od pola mi nuta. Za to vreme, jedinica je izgubila 30 procenata ljud stva, u poginulima i ranjenima. To vazdušno oružje bio je veliki kanister koji je eksplodirao usred leta da bi oslobodio mnoštvo „leptir-bombi“ koje su onda dolepršale na tle ši rom polja pre nego su eksplodirale u opakom pljusku kr hotina. Te gubitke je prouzrokovala SD2 Sprengbomb Sprengbombee Dickwandig — prva klaster bomba koja je ikada upotrebljena na bojištu, tipična za naprednu nemačku tehnologiju naoružanja radi čijeg je otkrivanja 30. AU i bila osnovana. osnovana. [ 1]
LOVCI
Pored stalnog zadatka potrage za mornaričkim obaveštajnim podacima u lukama Avr i Serbur, jedna od glavnih misija 30. AU bila je da zarobe lansirnu rampu za V-l. Obaveštajni podaci su ukazivali na to da je Vergeltungswaffe 1 (V-l Oružje osvete) o kom se govorkalo već gotovo spremno za razmeštanje — prvi od nekoliko sistema napredno nap rednogg naoružanja koji su, su, po Hitlerovom uverenju, uverenju, još mogli Nemačkoj da donesu pobedu u ratu. [2] Skice i informacije stigle su do Britanskih vlasti u novembru 1943. od OSS preko osoblja MI-6 u ambasadi u Bernu, zahvaljujući hrabrim naporima jednog jedno g borca bor ca Francuskog pokreta otpora, Mišela Olara. Olara. Na njima njima se videla izgradnja betonske lansirne rampe r ampe u severnoj severnoj Francusk Fr ancuskoj, oj, sa „skijaškom skakaonicom“ za neko nedefinisano oružje. Do de cembra 1943, u izviđanjima iz vazduha prepoznate su 103 takve „skijaške skakaonice“, i sve su bile zlokobno uperene prema Lo ndonu. Bila su to prva vidljiva znamenja Hitlerove Unternehmen Eisbär — Operacije Polarni medved. Usklađena kampanja bombardovanja svih meta za koje se verovalo da su u vezi s programom V-naoružanja započela je Ope racijom Hidra u avgustu 1943. godine — napadima na projektni centar za V-naoružanje u Penemundeu na Baltičkom moru — da bi tog novembra usledila Operacija Samostrel protiv snažno zaštićenih V-2 bunkera kod Vatena i mesta sa V-3 „supertopom“ kod Mirnojekveka, s tim da su oba ta mesta bila u Francuskoj. Posle 15. novembra 1943, svi naleti bombardera protiv programa V-naoružanja potpali su pod Operaciju Samostrel. Uprkos ogro mnom trudu, pokazalo se da je skijaške skakaonice teško pogoditi, a kamoli tek uništiti. Do leta 1944, ceo severni vrh poluostrva Serbur (Kotenten) bio je načičkan lansirnim mestima, a mnoga su bila uperena prema invazionim lukama Plimut, Portsmut i Sautempton.[3j Na svu sreću, Operacija Samostrel je bila dovoljno uspešna da poremeti Polarnog medveda i odloži njegov planirani početak posle 1. marta 1944, kada je on mogao ozbiljno da pore meti pripreme za iskrcavanje u Normandiji. U rano jutro 13. juna 1944, 4. tim 30. AU, predvođen st. por. Patrikom Dalzel-Džobom, iz Kraljevske mornarice, prikrao se kroz američke linije fronta i pronašao lansirno mesto V-l koje je Francuski Francuski pokret otpora iđentifiko iđentifikovao vao nekih nekih dvadeset pet ki lometara iza američkog mostobrana. [4] Kada Kad a je patrola zašla u francuska polja, prva leteća bomba V-l pala je na Betnal grin,
SIVI VUK
u istočnom Londonu, u 4.18 ujutro. Pošto je skijaška skakonica bila obezbeđena, tehnički stručnjaci su bili u stanju da pregledaju rampu i zarobljene primerke letećih bombi, pa su se mogle primeniti nove protivmere. U njih je spadao i odbrambeni plan „Ponirač“ za južnu Englesku, koji je kombinovao presretanje br zim lovcima i protivavionske topove uz pomoć nove američke radarske tehnologije. [S] Do jula j ula 1944, gotovo polovina svih letećih bombi koje su prolazile preko odbrambenih linija Ponirača bila je uništavan uništavana. a. Krajem avgusta, avgusta, taj taj broj se popeo na 83 procenta zahvaljujući prvim mlaznim lovcima Gloster Meteor iz eskadrona RAF br. 616 koji su ušli u akciju protiv raketa V-l. Još jedna meta za 30. AU bila je ključna nemačka radarska in stalacija oko Duvr-la-Delivranda južno od Kana. Nemci su branili to postrojenje sa žestokom odlučnošću duže od deset dana, i čak su im noću padobranima stizale municija i namirnice od Luftvafea. Postrojenje je konačno osvojeno, po cenu teških gubitaka, 17. juna, posle kombinovanog napada 41. Kraljev Kraljevskih skih mornaričkih mornaričkih marinaca, divizijske artiljerije i tenkova. 30. AU se brzo našla na licu mesta i došla ne samo do mnogo korisnih podataka o sposobnos tima samog samog radarskog sistema, već i do do mape ma pe na kojoj su bile prika zane sve radarske stanice širom Evrope i njihove tačne specifikacije. U naknadnom n aknadnom obaveštajnom obav eštajnom izveštaju izveštaju pisalo je d a ,,Admiralitet ovo smatra najvećim pojedinačnim tehničkim plenom u ćelom ratu“. [6] Prethodnog Pretho dnog dana, 16. 16. juna, juna, Hitlerova Operacija Opera cija Polarni medved je započela svom silinom, silinom, tako da je preko severne severne Francuske Francuske bilo lansirano 244 leteće bombe. Od njih, 45 se srušilo po poletanju, 144 je stiglo do Engleske, a 73 je zaista palo na London. Britansko stanovništvo je stoički podnosilo Blic 1940-41. i nesnosna bombardovanja do 1943, ali ovaj napad je bio drugačiji. Dobivši brzo nadimak „bomba zujalica“ ili „zunzara“, V-l je nosila bojevu glavu od 848 kilograma amatola, koji je izazivao velika oštećenja od eksplozije. To je dopunjavao i traumatični psihološki efekt kad bi se glasno cvrčanje pulsnog mlaznog motora najednom prekinulo iznad mete: tada bi nastupilo samo dvanaest sekundi tišine pre nego bomba tresne o zemlju, i ta iznenadna tišina značila je da će neko, negde u Londonu umreti. Posle pet godina odricanja i snabdevanja na tačkice, moral Londonaca veoma je pao pred ovom novom pretnjom. Mnogi M nogi su s u otišli iz grada, dok d ok je vlada organizovala evakuaciju 360.000 360.0 00 žena i dece kao i starih i bolesnih. Bio je to osvit
LOVCI
nove ere ratovanja — rađanje krstarećih projektila — a Nemci su još jednom bili bili na na čelu čelu tehnologije tehnologije naoružanja. naoružanja. U nastupajućim mesecima, 30. AU je provodila mnogo vremena u poteri za V-l i V-2, i često je sarađivala sa lokalnim borcima pokreta otpora koji su pribavljali veoma vredne obaveštajne po datke. Pre nego što je zauzeta i poslednja lansirna rampa V-l u dometu Londona u oktobru 1944, 2.51S letećih bombi — ili jedna četvrtina lansiranih — pogodila je ciljanu oblast i izazvala 22.892 žrtve, među kojima je njih 6.184 poginulo. Svaka od njih bila je jedna lična lična tragedija. Međutim, sa samo 1,39 1,39 smrti po lansirano lansiranojj bombi, bomba V-l teško da je mogla da povrati ratno preimućstvo Nemačkoj, s obzirom na neumoljivo gomilanje savezničkih trupa kako na Zapadnom, tako i na Istočnom frontu. [7] Zapadni saveznici sada su bili toliko superiorni da je odnos u broju tenkova bio 20 prema 1 u njihovu korist, kao i 25 prema 1 kad je posredi bila avijacija; njihove vazdušne snage imale su 5.250 bombardera, sposobnih da isporuče oko 20.000 tona bombi u jednom jedn om naletu.[8] Nemačka je ratovala ratovala na na tri fronta, fronta, dok su njeni njeni gradovi i fabrike bili uništavani iz vazduha. Između juna i oktobra 1944, Kraljevsko ratno vazduhoplovstvo i Ratna avijacija američke vojske baciće pola miliona tona bombi na Nemačku — više od čitave količine upotrebljene u ratu do tog perioda. [9J P O S L E V O J N I H K A T A ST S T R O FA F A IZ 1 9 4 -3 -3 . G O D I N E , Hitler Hitler je preuze preuzeoo ulogu vrhovnog vrhovnog ratnog ratnog vođe i iskaz iskaziv ivao ao je sve sve više prezira prezira prema svojoj svojoj Oberkommando der Wehrmacht (Vrhovnoj komandi oružanih snaga, ili OKW). Njegov vojni štab sada je bio sveden na poslušne čankolize, koje je predvodio feldmaršal Vilhelm Kajtel, glavni komandant OKW, i gen. Alfred Jodl, Jod l, šef še f operativnog štaba. Firer je sve sve više odbacivao i sve sve manje trpeo ma kakvo dovođenje u pitanje njegovih vojnih odluka — odluka koje su na kraju bile katastrofalne po Vermaht usled Hitlerovog nestrpljenja da se bavi neophodnim štapskim radom, lošeg sagledavanja stvarne situacije na terenu i opsednutosti time da drži teritoriju po svaku cenu, bez obzira na taktička pitanja. Martina Bormana takve stvari nisu naročito zanimale, i on je obično izbiva izbivaoo sa vojnih vojnih izveštavan izveštavanja ja ili ili konferen konferencija. cija. Tako Tako je izbegao smrt ili ozbiljne povrede kada je 20. jula 1944. u 12.40 vođa nemačkog pokreta otpora puk. Klaus fon Staufenberg po
SIVI VUK
stavio aktovku sa bombom ispod stola od hrastovine oko kojeg je Adolf Hitler vodio vojnu konferenciju u svom štabu Wolfschanze blizu Rastenburga u Istočkoj Pruskoj. Bomba je eksplodirala po planu, ubivši tri štapska oficira i jednog stenografa, i ranivši još nekolicinu, ali Hitler je preživeo, uprkos opekotinama, brojnim iverima koji su mu se zabili u noge i lice, i probušenoj bubnoj opni. Operacija Valkira, najnovija od nekoliko zavera da se izvrši atentat na Hitlera, došla je najbliže tom cilju, i posle njenog neuspeha, režim se strahovito osvetio. Uhapšeno je oko 5.000 ljudi, i gotovo 200 pogubljeno; po novim zakonima Sippenhafi ili „krvne krivice“, Gestapo Gest apo je j e pokupio pokupi o rodbinu, pa čak i prijatelje prijatelj e zaverenika zaverenika jer su bili bili krivi zbog toga što su imali ikakve veze sa njima. Hitler je naredio da se zaverenici „povešaju kao stoka“ a mnogi od njih umrli su od sporog spo rog davljenja dok d ok su visili sa kuka kuka za meso u berlinskom zatvoru Plecen Ple cenze. ze.[l0 [l0]] Savezn Saveznici ici nisu nisu ni ni prstom mrdnuli mrdnuli dok su i poslednji ostaci pokreta otpora u Nemačkoj bili beskrupulozno uništavani. Pošto su vodeće figure u zaveri bili vojni oficiri stare škole, Hitlerov nedostatak poverenja u tradicionalnu klasu vođa Vermahta pre tvorio se u pravo podozrenje. Otad pa nadalje, on će se pouzdati samo u SS i svoj najbliži krug — pogotovo u Rajhslajtera Martina Bormana. Uprkos materijalnoj superiornosti Saveznika, njihovo napredo vanje u Normandiji bilo je obeshrabrujuće sporo i skupo; nadali su se da će se odlepiti od mostobrana za dve nedelje posle Dana D, ali im je za to zapravo trebalo dva meseca. Istog dana kada je eksplodirala bomba u aktovki puk. fon Štaufenberga, Operacija Gudvud, ofanziva gen. Bernarda Montgomerija oko Kana na is točnoj strani mostobrana, propala je sa teškim gubicima. Operacija Kobra, planirano američko probijanje gen. Omara Bredlija sa za padne strane mostobrana zakazana je za 20. jul, ali je odložena za pet dana. dana. Međutim, na Istočnom frontu, frontu, Vermaht Vermaht je smrtno krvario u najvećo najvećojj kopnenoj bici Drugog D rugog svetskog rata. rata. D V A D E S E T D R U G O G J U N A 1 9 4 -4 , N A T R E Ć U G O D I Š N J I C U Hitle itlerrove Opera peraccije ije Barb Barbaarosa rosa,, Crv Crveena arm armi ja je pokrenul pokrenulaa svoju dotad najve najveću ću ofanzi ofanzivu. vu. Ova Operacija Operacija Bag Bagraration bila je briljantan primer maskirovke — bukva bukvalno, lno, „obmane po po moću kamuflaže“ — i sofisticiranih signalnih procedura pri čemu su stvorene čitave čitave fantomske vojske kako bi zavarale zavarale Nemce Nem ce zahva
LDVCI
ljujući lažnom radio saobraćaju, lažnim pokretima trupa i dezin formacijama preko „dezertera“ iz Crvene armije.[lOa] Sovjeti su u potaji nakupili snage od 118 streljačkih divizija, osam tenkovskih i mehanizovanih korpusa sa 4.080 tenkova i samohotki, šest ko njičkih divizija divizija za prolaz kroz kroz opasne opasn e Pripjatske močvare, te trinaest artiljerijskih divizija sa 10.563 topa to pa i 2.306 2.306 višecevnih bacača raketa raketa Kaćuša. Te kombinovane armije od 2,3 miliona vojnika pokrivalo je i podržavala 2.318 lovaca lovaca,, 1.744 Sturmovik aviona za napad na zemlju, zemlju, i 1.086 raznih bombardera, bombarde ra, sa još 1.007 u rezervi.[ rezer vi.[ 11] Zahvaljujući Zahvaljujući uspehu maskirovke, Nemci nisu imali prave obaveštajne podatke o vremenu i mestu te sovjetske letnje ofanzive. Mi slilo se da će glavni napad biti usmeren na njihovu armijsku gru pu „Severna Ukrajina“, ali meta je zapravo bila armijska grupa „Centar“ u Belorusiji. Ta komanda je imala oko 800.000 vojnika sa podrškom 9.500 artiljerijskih oruđa, ali i samo 553 tenka i samohotke. Još gore, samo 20 procenata snaga Luftvafea sada je bilo raspoređeno na Istočnom frontu, pošto je glavnina lovaca bila neophodna za vazdušnu odbranu iznad Nemačke. Armijska grupa Centar imala je podršku od samo 839 aviona. Bitka je besnela dva meseca i završila se uništenjem armijske grupe Centar u Belorusiji i dolaskom Crvene armije na kapije Varšave. Nemački gubici su porasli sa 48.363 u maju 1944. preko 169.881 u julu do neverovatn neverovatnih ih 277.46 277 .4655 u avgustu — što je bilo više čak i od gubitaka za vreme klanice u Bici za Verdun 1916. Bagration je bio najkobniji poraz koji je Vermah Vermahtt pretrpeo u Drugom Drug om svetskom ratu; on je tu za tri meseca izgubio više ljudi nego u čitavoj 1942. godini.[l2] Petnaestog avgusta 1944, Saveznici su izveli uspešan amfibijski napad na jug Francuske — Operaciju Dragun. Sutradan je Hitler konačno odobrio povlačenje armijske grupe B iz Normandije, ali bilo je već prekasno. Glavnina snaga armijske grupe bila je opko ljena u Faleskom džepu, gde je otpor prestao 22. avgusta posle neprekidnog bombardovanja savezničke taktičke avijacije. DAN P R E P O K U Š A J A H IT LE R OV O G U B IS TV A
B O M B O M , u nedelju nedelju 19 19. jula jula 1944 1944,, Četvrti Četvrti tim st. st. por. por. Dalze alzellDžoba iz 30. AU ušao je u ruševine Kana u lovu na neprijateljska dokumenta i opremu. [13] Dok se primicao Basenu Svetog Pjera, Četvrti tim je naišao na grupu naoružanih Francuza i čoveka u gruboj seljačkoj odeći koji je odlično govorio engleski. Ispostavilo
SIV! VUK
se da je to bio stariji vodnik vodnik Moriš „Džok „D žok““ Brama iz Jedriličarskog Jedrilič arskog pilotskog puka, čija se letelica srušila u jedan voćnjak iza ne prijateljskih linija u noći između 5. i 6. juna. Bramu je kroz pluća prostrelio jedan nemački mitraljezac i ostavio ga da umre, ali našli su ga neki Francuzi i negovali u obližnjem selu. Nemci su saznali za mesto gde se on nalazio i poslali dva vojnika 16. juna da zarobe ranjenog pilota. Brama ih je obojicu ubio, pobegao i priključio se francuskim policijskim snagama (FFI). Sada, posle samo tri nedelje, Brama je predstavio 30. AU FFI-u i široj mreži francuskog pokreta otpora. ot pora. [14] Njihova pomoć i obaveštajni podaci od meštana pokazaće se izuzetno vrednim vrednim u kasnijim fazama francuske kampanje. Pogotovo Pogoto vo su njihova saznanja o nemačkim položajima u Parizu i oko njega omogućila da 30. AU neprimećena uđe u grad s istoka. Dvadeset petog avgusta 1944, Vulijevci su bili u mogućnosti da prolaze nečuvanim putevima i ulicama kuda ih je vodio francuski pokret otpora u misiji napada na štab Kriegsmarine u palati Rotšild na bulevaru Lans.[l5] Marinac „Bon“ Roji je počeo da sistematično otvara razne sefove pomoću plastičnog eksploziva. Kako se kasnije prisetio, razneo sam već više od 80 sefova i ponestajalo mi je pla stike i fitilja, pa sam neko vreme koristio detonatore iz sprava za pasiranje krompira [nemačkih ručnih bombi]... Ispostavilo se da su sefovi bili razočaravajući i da je u nji ma bilo malo toga. U jednom je bio par svečanih crnih cipela koje su mi čak odgovarale. Imao sam ih na nogama kada sam se oženio. U drugom je bio spisak rođendana ne mačkih admirala, ali osim što je otkrivao da su neki među njima osamdesetogodišnjaci, malo je mogao da doprinese postizanju postizanju cilja.[16] Druge mete su bile produkt produktivnije. ivnije. U skladištu torpeda kod Uija izvan Pariza, 30. AU je otkrila novi eksperimentalni propeler za torpedo sa osam elisa, revolucionarnu motornu protivavionsku topovsku topovsk u kulu, kulu, radio uređaje ur eđaje za brze Morzeove Morze ove i kratke kratke transmisije na visokim frekvencijama, te opremu za šifriranje. U septembru 1944, 30. AU je prešla u Pa de Kale u svojoj stalnoj potrazi za lansirnim mestima V-l i V-2, kako bi pronašla francuske na-
LOVCI
učnike koji su radili na V-3 Fleissiges Lieschen (zahuktala Lizi) supertopovima u Mimojeku; oni su projektovani tako da bombarduju London Lond on granatama sa 136 kilograma razornog eksploziv eksplozivaa brzinom od 300 granata na sat. Dotad je 30. AU već došla do oko 12.000 dokumenata koji su se bavili mnoštvom tema, od kompletnog borbenog poretka Kriegsmarine do sposobnosti revolucio narnih novih podmornica, i od najnovije opreme za komunikacije do mapa nemačkih minskih polja na Severnom moru.[ 17] D D K S E 3 □ . A U P R I M I C A L A P A R I Z U s istoka,
puk. Boris Paš i Misija Alsos ulazili su u grad sa zapada, 25. avgusta u 8.55 ujutro. Paš je toliko žarko želeo da dođe do svog cilja da je njegov džip bio prvo američko vozilo koje je ušlo u grad, a odmah iza njega nailazili su tenkovi 2. oklopne divizije Slobodne Francuske.[l8j Pod sporadičnom snajperskom vatrom, Pašov nenaoružani džip bio je peto vozilo u koloni tenkova koji su ušli u centar Pariza. Kasno popodne, Paš je došao do svog odredišta, Instituta za radijum u ulici Pjera Kirija, gde je susreo čoveka sa kojim je očajnički želeo da razgovara. Fredrik Zolio-Kiri, dobitnik Nobelove Nobe love nagrade za herniju herniju i zet Kirijevih, bio je zadužen za jedini ciklotron — akcelerator čestica — u Evropi i ujedno je bio vodeći autoritet za nuklearne lančane reakcije. Uz slavljeničku bocu ša mpanjca te večeri, Paš je saznao da Žolio-Kiri zna izuzetno malo toga o nemačkom istraživanju uranijuma, ali mu je ovaj otkrio da postoji istraživačka laboratorija na Univerzitetu Strazbur u AlzasLorenu, u to vreme i dalje daleko iza neprijateljskih linija.[19] U Parizu je takođe prvi put nastupila združena angloamerička Jedinica T sastavljena od četrnaest timova za inspekciju, pri ame ričkoj ričkoj 12. 12. armijskoj grupi; sveobuhvatna, koordinirana organizacija za prikupljanje prikupljanje obaveštajnih podataka ubrzo će postati još važnija važnija kada se savezničke snage budu primicale samoj Nemačkoj. U Pa rizu, aktivnosti Jedinice T bile su ugrožene žestokim rivalitetom između degolovske i komunističke frakcije koji se povremeno gra ničio sa pravim ratnim dejstvima. Dodatni problem je bio nedo statak pešadije koja bi obezbeđivala mete, pošto je francusko stanovništvo bilo sklono „les arrest a rrestations ations et Vepu Vepuratio ration n“ (hapšenjima i istrebljivanju) osvedočenih kolaboracionista, pri čemu su mnoga imanja bila poharana. [20]
SIV! VUK
Još jedna među jedinicama za specijalizovanu pretragu koje su ušle u Pariz 25. avgusta bila je jedinica Spomeničara. Por. Džejms Lorimer iz programa MFA& MF A&Ab Abio io je priključen priključen logistič logističkoj koj jedinic jedinicii američke 12. armijske grupe, pa je mogao da uđe u Pariz tog dana sa prvim konvojem namirnica namenjenih američkoj vojsci koji je stigao u grad. Lorimer je odmah otišao u Luvr, gde je s očajanjem zurio u duge, prazne galerije muzeja, sada potpuno lišene slika i skulptura. skulptura. Tamo je upoznao upo znao madmoazel madmoa zel Roz Vala Valan, n, pravu junakinju francuskog pokreta otpora. [21] Tokom nacističke okupacije, ova četrdesetšestogodišnja istoričarka umetnosti igrala je na kartu svog aljkavog izgleda kako bi ostala u pozadini u Žu de Pam, gde je radila kao kustos. Ova is postava Luvra korišćena je kao glavni depo za sva umetnička dela koja je opljačkao ERR Alfreda Rozenberga (videti 4. poglavlje, strana 65) u Francuskoj, gde je svaki komad bio pomno popisan i fotografisan pre otpreme u Nemačku. Svake noći, Roz Valan je uklanjala negative, koje je potom za razvijanje slika koristio njen kolega u pokretu otpora dok je ona prepisivala beleške o svakom predmetu i njegovoj predloženoj destinaciji u Nemačkoj. Svakog jutra ran rano, o, ona je vraćala vraćala negat negative ive pre početka radnog dana. dana. U skla du s tim, bila je u mogućnosti da dostavi vladi Slobodne Francuske u Londonu spisak gotovo svih opljačkanih dragocenosti koje su otpremljene u Nemačku. Redovan protok informacija iz različitih pokreta otpora širom Evrope rutinski je bio potvrđivan zagone tnim porukama preko radio servisa BBC-a — na primer, tipična poruka za Roz Valan mogla je biti „La Joconde a le sourire“ — „Mona Liza se smeška“. Ona sama nije imala mnogo razloga za smeškanje: otkriće njenih aktivnosti imalo bi za rezultat sigurnu smrt, bilo pred streljačkim strojem, bilo posle dugog maltretiranja u koncentracionom logoru. Još dok su se Saveznici primicali Parizu, stotine umetničkih dela pakovane su u sanduke u Žu de Pam radi dalje otpreme. Drugog avgusta 1944, 148 sanduka ukradenih slika utovareno je u teretne teretne vagone vagone prikačene za voz broj broj 40044 400 44 na železni železničko čkojj stanici u Obervilijeu. Kao i obično, Valanova je imala pojedinosti o naređenjima za otpremu i odredištima u Nemačkoj. Ona ih je dala pokretu pokretu otpora ot pora i pitala postoji pos toji li možda neki neki način način da se odloži polazak voza, voza, ako je ikako moguće, sve do dolaska Saveznika. Saveznika. [22]
LOVCI
Desetog avgusta, voz broj 40044 bio je potpuno natovaren i spreman da pođe na putovanje u Nemačku. Tog dana su slučajno francuski železničari u toj oblasti proglasili štrajk. Posle četrdeset osam sati, nekako su ih namolili da se vrate na posao. Voz je pošao, samo da bi na neki tajanstveni način bio skrenut na pomoćni kolosek. Tamo su na lokomotivi nastali neobjašnjivi mehanički problemi; koji su na kraju popravljeni, ali su potom polomljene spojnice i zakočene kočnice izazvale novo četrdesetosmočasovno kašnjenje. Konačno, voz broj 40044 ponovo je krenuo — samo da bi se zaustavio kad su se dve lokomotive sudarile i iskliznule iz šina u zloglasnom uskom grlu sistema železnica. Voz sa umetninama ostao je uhvaćen u zamku, i nikada nije napustio Pariz.[23]
9. poglavlje
Go t o v i n a , r ak et e I UR ANIJUM
IST OVR EM EN O
U N 1Š T E N J E armijske grupe Centar
u Belorusiji i armijske grupe B u Normandiji ubedilo je Martina Bormana u potrebu da ubrza svoje projekte Orlov let i Vatrena zemlja. U skladu s tim, on je sazvao vanredni sastanak nemačkih industrijalaca, poslovnih lidera i odabranih zvaničnika partije, koji je održan 10. 10. avgusta avgusta 1944, 1944, u hotelu hote luMaison Maiso n Rouge Rouge u Ulici francuske buržoazije u Strazburu, gradu u istočnoj Francuskoj. Borman ni je lično lično prisustvov prisustvovao, ao, pošto je morao da bude kraj raj Fire Firera, ra, već već je konferencijom predsedavao njegov lični izaslanik, SS gen. dr Oto Šajd. Među prisutnima su bili predstavnici Krupa, Meseršmita, Rajnmetala, Bisinga, Folksvagena i mnoštva drugih kompanija — među kojima je bio, naravno, i IG Farben. U uvodnom izlaganju, dr Sajd je objavio da će koraci koji koji budu preduzeti preduzet i kao rezultat tog sastanka sa stanka odlučiti 0 posleratnoj budućnosti Nemačke. Nemačka industrija mora razumeti da se rat više ne može dobiti i mora preduzeti korake korake kako bi se pripremila za posleratnu komercijalnu ka mpanju, koja će vremenom obezbediti ekonomsko vaskrsavanje Nemačke, s tim da svaka industrijska firma mora st voriti nove kontakte i saveze sa stranim firmama. To se mora raditi individualno i bez privlačenja sumnji. Međutim, Međuti m, NSDAP NSD AP i Treći Rajh će stati iza svake firme svojim dozvolama 1finansijskom 1finansijsk om podršk podrškom. om. [ 1]
LOVCI
Prebacivanje kapitala u inostranstvo trebalo je da uđe u petu brzinu, a podrška u „dozvolama“ data je tako što je Borman neke odredbe Zakona o izdaji države iz 1933. proglasio ništavim i ne važećim. važećim. Taj zakon je propisivao pr opisivao obaveznu smrtnu kaznu za kršenje kršenje deviznih propisa, za izvoz kapitala, pa čak i za skrivanje stranih valuta. Magnat čelične industrije Fric Tisen čak je potpao pod udar tog zakona ali je, što nimalo ne iznenađuje, iznenađuje, izbegao pogublj pog ubljenje enje;; on i njegova žena su držani u Sašenhauzenu i Dahauu, ali u izvesnom komforu.[1 a] U januaru 1950, Tisen i njegova žena će se iseliti u Buenos Aires, odakle će on kontrolisati svoje poslovno carstvo sve do smrti 1951. godine. Krajnje dvolično, Borman je iskoristio privatnu banku poro dice Tisen u Roterdamu, Bank Voor Handel en Scheepvaart N.V, koju je 1918. osnovao August Tisen kako bi protivzakonito slao sredstva iz Kajzerove Nemačke pošto se bližio poraz u Prvom svetskom ratu. [2] Novac je usmeravan iz te banke na Bankarsku korporaciju Union iz Njujorka, koju su u potpunosti posedovale Vereinigte Stahlwerke AG (Ujedinjene železare) Frica Tisena. Oda tle je isplaćivan na račune u drugim američkim bankama, uklju čujući Nacionalnu Siti banku, Nacionalnu Čejs banku i Irving trust, a korišćen je za kupovinu deonica u američkim kompanijama kompanija ma i korporacijama. Curkanje kapitala iz Nemačke sada se pretvorilo u poplavu, pošto su ogromni iznosi rezervnog kapitala nemačke industrije usmeravani preko Dojče banke AG u Svajcarsku i dalje. Tovari dragocenih metala, dragulja, akcija, patenata i obveznica na donosioca prenošeni su na anonimne bankarske račune i u sefove širom sveta, od Ankare do Andore i od Viga Viga do Valparaiz Valparaiza. a. Godine Godi ne 1938, broj industrijskih i komercijalnih patenata registrovanih na nemačke kompanije bio je 1.618. Posle konferencije u Maison Rouge, ta brojka se popela popel a na 3.377. Ti patenti su prenošeni stranim paravan kompanijama kako bi bili izvan domašaja Saveznika, ali i dalje validni za zaštitu robe i proizvodnih postupaka nemačkih ko mpanija. Nije se smeo ponoviti Versajski ugovor iz 1919, kada je nemačka državna imovina ostala pred pobednicima kao ratni plen. [3] Na jednoj kasnijoj sednici tokom konferencije u Maison Rouge, dr Kurt Bose Bos e iz ministarstva ministarstv a Raj ha za naoružanje obavestio o bavestio je indu strijalce daj d ajee vojna situacija veoma teška i da ratni ratni napori posustaju, „ali će ih Nemačka nastaviti sve dok ne budu postignuti određeni
SIVI VUK
ciljevi ciljevi za privredno vaskrsavanje Nemačke Nema čke posle rata“ Doktor Dokt or Bose je nastavio: „Od ovog dana dana,, nemačke nemačke industrijske industrijske firme firme svakog ranga moraju započeti sa prebacivanjem svojih sredstava — i, gde god je to moguće, ključnog osoblja — u inostranstvo, naročito u neutralne zemlje.“ Dok je zaključivao sastanak, primetio je da „Nacistička „Nacis tička partija partija shvata da će posle rata njeni njeni najviđeniji lideri biti biti osuđivani kao ratni ratni zločinci. zločinci. Međutim, u saradnji s industrijalcima, indust rijalcima, ona priprema razmeštanje manje upadljivih ali krajnje važnih čla nova u ratnim nemačkim fabrikama, u ulozi tehničkih stručnjaka ili članova istraživačkih i projektnih biroa“.[4] M E Đ U K L J U Č N I M F l G U R A M Auključenim Auk ljučenimuu Proj Projek ektt
Orlov let bio je predsedavajući Dojče banke AG, dr Hermán Jozef Abs, sa kojim je Martin Borman održavao srdačne odnose. Bio je tu i bivši predsednik Rajhsbanke i tadašnji direktor Banke za međunarodna poravnanja, dr Hjalmar Šaht. On je bio vodeći koordinator izvoza kapitala preko raznih švajcarskih banaka, na ročito Schweize Schweizerisch rischee Kreditan Kredi tanstalt stalt iz Ciriha, Basler Handelsbank , i naravno BIS.[5] U okviru razmeštaja osoblja, jedan od direktora IG Farben, barón Georg fon Šnicler, poslan je u Madrid. Njegova lažna priča glasila je da beži od hapšenja koje mu sprema Gestapo, ali ali Šniclerova stvarna uloga bila je da koordinira prebacivanje preb acivanje novca i akti aktive ve kompanije preko Španije u Južnu Juž nu Ameriku. To se postizal pos tizaloo posredstvom španskih banaka Banco Alemán i Banco Germánico, a obe su bile u vlasništvu Dojče banke.[6] Procenjuje se da je oko 6 milijardi dolara na taj način prešlo u Buenos Aires, radi investiranja širom Latinske Lati nske Amerike. Posebna sredstv s redstvaa sklanjana su na stranu za ličnu ličnu dobrobit dobr obit nacističkog nacističkog vodstva i prenošena su u Južnu Ameri Ameri ku u vidu zlatnih poluga, dragog kamenja i drugih dragocenosti u diplomatskoj pošti ministarstva spoljnih dela Rajha. Gering, Gebels, Ribentrop i drugi nacistički zvaničnici imali su depozitne račune u Argentini, ali Borman zapravo nikada nije imao nameru da im dopusti da uživaju u plodovima svoje kleptokratije — po njegovom viđenju, taj novac je pripadao pripad ao Nacističkoj Nac ističkoj partiji. Slično tome, Borman je orkestrirao razmeštaj svih finansijskih zvaničnika, naučnika, tehničara i bezbednosnog osoblja u vezi s Orlovim letom. Moćne kompanije koje su prisustvovale konferen cijama u Maison Rouge Rouge i njihove podružnice podruž nice davale davale su Bormanu Borma nu in
LOVCI
formacije u vezi sa svim svojim istraživačkim programima i ino vativnim tehnologijama naoružanja koje je tada ulazilo u upotrebu ili bilo u razvoju razvoju.. Ovi programi naoružan n aoružanja ja bili su dokumentovani u pogledu pogled u izvodljivost izvodljivosti,i, lokacije i povezanog ključnog osoblja. Ništa N išta se nije smelo prepustiti slučajnosti da bi se sačuvala Nacistička partija. Još 7. novembra 1942, dan pre iskrcavanja Saveznika u francuskoj Severnoj Africi, Africi, Himler i Borman su se sastali — uprkos njihovom snažnom međusobnom suparništvu — kako bi razgovavarali o budućnosti partije. Himler je kasnije prepričao njihove zaključke svojim najbližim saradnicima: „Moguće je da Nemačka bude poražena por ažena na vojnom frontu. frontu. Moguće Mogu će je da čak bude primorana prim orana i da kapitulira. Ali Nacionalsocijalistička nemačka radnička partija nikad ne sme biti primorana na kapitulaciju. Na tome moramo raditi od sada pa nadalje.“[7] Himler je ubrzo posle tog sastanka pružio prve mirotvoračke pipke prema Alenu Dalsu u Bern preko svog posrednika princa Hohenlohea Hohenlohea (videti (videti 2. poglavlje) poglavlje) — što je Borman revnosno evidentirao. U LE T D 1 9 4 4 - , S U P AR N I Š T V D iz između Bormana i Himlera bilo je akutno kao i uvek. SS — koji će ubrzo uživati u svom višem statusu posle julske zavere i atentata — već se gurao u neke od najprestižnijih programa naoružanja. Pošto je Himler sada bio istovremeno i ministar unutrašnjih dela Rajha, njegova glad za građenjem sopstvenog carstva bila je neutaživa, i 8. avgusta 1944, SS je od armije preuzeo raketni raketni program V-2. V-2. Bio je to težak udarac za Bormana, pošto je on želeo da kontroliše glavne nacističke programe naoružanja kao i njihovo osoblje za kasnije, za sopstvene ciljeve — kao moguće sredstvo cenkanja sa Saveznicima u okviru Operation Feuerland. Ovaj razvoj situacije označio je isto tako i značajnu promenu u ravnoteži snaga unutar nacističke hijerarhije, gde se Himler sada čvrsto povezao s Albertom Sperom, ministrom za naoružanje i ratnu ratnu proizvodnju. proizvodnju. Šper, Šper, koji nije izgubio Hitlerovu Hit lerovu naklonost sve do samih poslednjih dana, bio je rešen da preokrene ratnu ratnu sreću masovnom proizvodnjom pr oizvodnjom „čudesnog „čud esnog oružja.“ oružja.“ Tačno mesec dana pošto je SS anektirao program V-2, prva od tih raketa pala je na saveznički grad, najavivši početak Hitlerove Unternehmen Pinguin (Operacije Pingvin). U 11.03 pre podne, 8. septembra 1944, zaglušujuća eksplozija odjeknula je u blizini metro stanice Porte d'Italie u jugoistočnom Parizu. Usledio je urlik
SIVI VUK
raketnog motora, a zatim, delić sekunde kasnije, zvuk dvostruke grmljavine. Bio je to zvučni udar balističkog projektila koji je po novo ušao u Zemljinu atmosferu iz svemira triput brže od zvuka, ostavivši vertikalni, dugotrajni rep od pare kojim je bio označen njegov let. Šestoro Parižana je poginulo, a još trideset šest je bilo povređeno.[7a] Te večeri u 18.37, Artillerie Abteilung (bataljon) 485 ispalio je još dva V-2 projektila projektila sa lansirne lansirne rampe u prosperitetnom, zelenom zelenom predgrađu Vasenar u holandskom sedištu vlade, Hagu. Ciljali su železničku stanicu Londonski most u britanskoj prestonici. Jedan je pao u Epinšku Epinšku šumu šumu nek nekih ih dvadeset dvadeset dva dva kilomet kilometra ra severoistočn severoistočnoo od Londona u 18.40; šesnaest sekundi kasnije, drugi je pogodio Stavli roud u Ciziku, u Zapadnom Londonu. Eksplozija je raznela gasovod i vodovod, srušila jedanaest kuća i ozbiljno oštetila još dvanaest. Troje ljudi je poginulo, a još sedamnaest ostalo teško povređeno. Došlo je do potpune blokade vesti; da bi se objasnila ta tajanstvena eksplozija bez ikakvog prethodnog upozoravajućeg zvuka motora, nacionalnoj štampi je saopšteno da je uzrok bio probijeni gasovod. London je tog meseca pretrpeo još 22 napada V-2, 85 u oktobru 1944, i 154 u novembru. [7b] Tek su 8. novemb ra Nemci konačno objavili da bombarduju savezničke gradove koristeći Vergeltungswaffe 2. Dva dana kasnije, premijer Vinston Cerčil je ustao u Donjem domu i priznao Parlamentu da je „Bri tanija već nekoliko sedmica pod raketnim napadima‘.[8] G O D I N E 1 9 3 1 , B IR IR O Z A N A O R U Ž A N J E N EM A Č K E A R M I J E osnovao je bazu za raketna istraživanja u
Kumersdorfu blizu Berlina, pošto uslovi Versajskog ugovora nisu izričito isključivali razvoj raketa. U to vreme, armijom su dominirali artiljerijski oficiri i mnogo je napora usmeravano u povećanje do meta i eksplozivnog učinka oružja koje će zameniti najmoćniju tehnologiju iz Prvog svetskog rata. Prvi civil kome je bilo dozvolje no da radi u Kumersdorfu bio je dvadesetogodišnji Verner fon Braun, koji se tamo zaposlio krajem 1932. U maju 1937, kod Penemindea na ostrvu Usedom kod baltičke obale otvorena je baza za testiranje. Istovremeno, Braun je pristupio pristup io Nacističkoj Nacis tičkoj partiji; tri godine kasnije je postao major SS-a. Razvoj dalekometnih raketa nastavio se žurno, pod komandom gen. dr Valtera Dornbergera, sa Braunom kao njegovim tehničkim direktorom. Tipično za pođe-
LOVCI
ljenu organizaciju nacističkih programa bilo je to što je vazduhoplovstvo bilo zaduženo za projektovanje projektovanje Vergeltungswaffe 1 lete će bombe na mlazni pogon, dok je kopnena vojska bila odgovorna za ono što se pretvorilo u raketu Vergeltungswaffe 2. Specifikacija rakete nalagala je domet od 274 kilometra sa nosivošću jedne tone, i bilo je predviđeno da uđe u upotrebu 1943. godine. Kod Hitlera je ona isprva nailazil nailazilaa na mlak mlak prijem, ali Albert Šper je prepoznao njen potencijal pa je u potaji kanalisao sredstva u Peneminde. Prvi projektil A-4 za testiranje, u punoj veličini, lansiran je 18. marta 1942; omanuo je, kao i drugi, i treći. Trećeg oktobra, četvrti prototip je dosegao visinu od osamdeset dva kilometra pre nego što je pao oko 193 kilometra dalje u Baltik, samo tri kilometra od naciljane mete. Isto tako se probio oko pet kilometara u sam svemir — bila je to prva raketa koja je postigla taj cilj, što je gen. Dornbergera nagnalo da izjavi: „Izvršili smo našom raketom inva ziju svemira. Prvi put smo upotrebili svemir kao most između dve tačke na zemlji... Današnji dan, treći oktobar 1942, prvi je dan no vog doba... doba svemirskih putovanja.“ Dvadeset drugog novem bra, Hitler je dao dopuštenje dopušt enje da započne započn e serijska ser ijska proizvodnja. [9 J Te aktivnosti nisu izmakle fotoizvidnicama RAF; one su prvi put zaista zaista zabeležene na filmu 12. 12. juna 1943, tako da se videlo videlo kako kako jedna raketa raketa leži leži horizo horizontaln ntalno, o, a druga uspravn uspravno. o. Tada je britanska britanska obaveštajna služba već dobij ala ala informacije o bazi za testiranje raketa iz različitih izvora. [ 10] U decembru 1942, jedan danski hemijski inženjer je dostavio MI-6 široke specifikacije za „veliku raketu“. To je potvrđeno 22. marta 1943, 1943, u razgovoru razgovoru između dva dva nemačka nemačka tenkovska generala zarobljena u Severnoj Africi — Vilhelma Ritera fon Tome i Ludviga Krivela — koji je MI-19 krišom snimio u Centru za detaljna ispitivanja Kombinovanih službi u Trent Parku u Engleskoj. Toma je otkrio mnoge pojedinosti o raketnom programu, a dotad su nove informacije pristizale preko MI-6 i OSS u Svaj carskoj. U aprilu 1943, dvojica poljskih radnika u Organizaciji Tot, građevinskoj grupaciji Trećeg Rajha, prošvercovali su fotografije i planove Penemindea Poljskoj otadžbinskoj vojski. Ti dokumenti su stigli do Londona, poljskoj vladi u izgnanstvu. Dvadesetog maja 1944, partizani Poljske otadžbinske vojske čak su zarobili gotovo netaknutu V-2 raketu koja je pala na. meko tle močvara Sarnaki, oko sto trideset kilometara istočno od Varšave, posle probnog
SIVI VUK
letaJ 10aj Pošto je jedan eskadron RAF preduzeo opasnu misiju u Poljsku kako bi pokupili delove, dragoceni tovar je 28. jula stigao u London, gde ga je rekonstruisala Kraljevska vazduhoplovna us tanova (RAE) Farnboro, zajedno sa drugim delovima koji su pri bavljeni iz Švedske. Trinaestog juna 1944, još jedna raketa se otela kontroli kontroli za vreme probnog pro bnog leta iznad Baltičkog mora i eksplodirala iznad grada Bekebo, u Švedskoj. Posle malo pregovora, Šveđani su Britancima dostavili tehnički izveštaj i olupinu u zamenu za određeni broj lovačkih aviona Spitfajer. Nažalost, RAE Farnboro nije otkrila ništa u vezi sa V-2 što je moglo ukazati na efikasne protivmere. Bez obzira na to, Komitet za odbrambene operacije britanskog ratnog kabineta odobrio je Operaciju Hidra, napad Bombarderske komande RAF u noći između 17. i 18. avgusta 1943, kada je na zgradu za proizvodnju raketa i stambena naselja u Penemindeu ispušteno 1.875 tona zapaljivih i razornih eksploziva.[ll] Taj na pad je verovatno odložio masovnu proizvodnju za tri do četiri meseca, i Šper i Hitler su zajedno shvatili da proizvodnja u samom Penemindeu više nije izvodljiva. izvodljiva. Odlučeno Odluče no je da se podigne podi gne fabrika fabrika za montažu u podzemnom rudniku sadre, blizu Nordhauzena u planinama Harc u Tiringiji, koji se trenutno koristio za skladištenje rezervi goriva i municije s otrovnim gasom. Zadatak preuređenja rudnika za montažu projektila bio je poveren SS gen. dr Hansu Kamleru iz Glavnog privrednog i upravnog biroa SS. Kamler je bio inženjer koji je učestvovao u izgradnji nekoliko koncentracionih i logora za istrebljivanje, uključujući gasne komore i peći za kremiranje u logoru Aušvic-Birkenau, a isto tako i u uništenju varšavskog Geta u aprilu i maju 1943. Kamler je sada predsedavao izgradnjom podzemnih baza za montažu raketa, poznatih kao Mittelwerk (Ce ntralni radovi), uz upotrebu robovske radne snage — uglavnom Francuza, Poljaka i Rusa — koju mu je dovodio SS iz obližnjeg ko ncentracionog logora Buhenvald. Izgradnja je započela 23. avgusta 1943; prema radnicima se postupalo krajnje brutalno, živeli su i radili u nehumanim uslovima, a rad je trajao bez prestanka. Ubrzo su epidemije dizenterije, tifusa i tuberkuloze, kao i široko raspro stranjena upala pluća zbog vlage, doprineli tome da svakog dana umire umire u prošeku dvadeset dvades et pet radnika. [12] Proizvodnja raketa započela započel a je 10. decembra 1943. 1943. Himler Himl er i Šper su bili veoma impresionirani, i Šper je pisao Kamler Ka mleruu 17. decembra decem bra
LOVCI
hvaleći ga na sav glas zbog postignuća koje „daleko prevazilazi sve što je postignuto u Evropi i nenadmašno je čak i po američkim standardima“ [ 12a] Proizvodnja je prvobitno bila projektovana na količinu od 900 raketa mesečno, po ceni od 100.000 rajhsmaraka po komadu — što je bilo deset puta skuplje od leteće bombe V-l. Međutim, na samom vrhuncu proizvodilo se samo 690 jedinica, u januaru 1945; sagrađeno sagra đeno je ukupno ukupno 6.422 rak r aketa eta V-2. -2. Hitler je odobrio Operaciju Pingvin 29. avgusta 1944. Krajem marta 1945, lansirane lansirane su 3.172 3.17 2 rakete V-2, -2, od čega su 1.402 ispaljene ispalj ene na gradove u Engleskoj, 1.664 na mete u Belgiji, 76 na Francusku, 19 na Holandiju, i 11 na most Ludendorf kod Remagena kada su ga osvojili američki vojnici.[ 13j Procenjuje se da je u Operaciji Pingvin poginulo oko 7.250 ljudi u periodu od nekoliko meseci. I ponovo, iako je cena u ljudskoj bedi bila ogromna, taj prošek od 2,28 mrtvih po raketi raketi lansiranoj na savezničk savezničkee mete bio je izuzetno nizak u odnosu na uloženo. Naravno, tome se mora dodati i smrt oko 20.000 robovskih robovski h radnika u Mittelwerku i oko 2.000 2.0 00 savezničkih avijatičara koji su poginuli za vreme operacija Samostrel i Big Ben u lovu na baze V-naoružanja i njihove njihove lansirne rampe. Na vrhuncu Operacije Pingvin, u martu 1945, Englesku je pogađalo šezdesetak projektila nedeljno, sa ukupnom težinom od 250 tona eksploziva koji je nasumice nasumi ce uništavao ulice u predgrađima. predgr ađima. [ 14] Istog meseca, savezničke vazđušne snage ispustile su 133.329 tona bombi na Nemačku, razarajući čitave čitave gradove. Nemoguće je proceniti koliko je zaista koštao program Vergelt ungswaffen, ali posleratna procena američkih obaveštajaca iznosi la je gotovo dve milijarde dolara — otprilike jednako koliko i za Projekt Menheten. Po istoj ceni kao za 6.422 projektila V-2, nemačka industrija je mogla da proizvede 6.000 tenkova Panter ili 12.000 lovačkih aviona Foke-Vulf Fw 190 koji bi bili nemerljivo ko risniji u odbrani Rajha. Bez obzira na to, Amerikanci su brzo shvatili značaj balističkih projektila. Bila je to tehnologija koju su želeli da prisvoje po svaku cenu. P O S L E O S L O B O Đ E N J A P A R IZ A u avgustu 1944,
savezničke armije su se raširile u lepezi po Francuskoj u strmoglavoj poteri za nemačkim snagama u povlačenju. Britanska Druga armija je 3. 3. septembra oslobodila oslobo dila Brisel Brisel i luku luku Antverpen, Antverpen, baš kada je ame rička Prva armija stigla u Luksemburg, a Patonova Treća armija
SIV! VUK
došla do reke reke Mozel. Samopou Sam opouzda zdanje nje je bilo toliko veliko veliko da je gen. gen. Maršal čak javio predsedniku Ruzveltu da će rat u Evropi biti gotov „negđe između 1. septembra i 1. novembra 1944“.[15] Različite specijalizovane savezničke jedinice za potragu pokušavale su da održe korak sa napredovanjem oklopnih i pešadijskih jedinica. Ne N e mci su se toliko brzo povlačili da je njihova vojska retko kada bila u stanju da primeni politiku spaljene zemlje kako je to Hi tler zahtevao. Bez obzira na to, mnogi mostovi i zgrade bili su minirani i puni zamki, među njima i katedrala Sartr, remek-delo gotike iz dvanaestog veka u francuskom gradu Satrtu. Kap. Voker Henkok, „Spomeničar“ u američkoj Prvoj armiji, brzo se našao tamo sa specijalistom za miniranje iz MFA&A, kap. Stjuartom Leonardom. Beskrajno strpljivo, Leonard je razminirao dvadeset dva zasebna eksplozivna punjenja. Kada su ga drugi Spomeničari upitali da li mu je pravo što rizikuje život radi umetnosti, Leonard je odgovorio: odgovori o: „Mogao sam da biram. biram. Odabrao sam da uklonim uklonim bombe. Vredelo je.“ „Zbog čega je vredelo?“ „Kada sam završio, mogao sam da posedim u katedrali Sartr — katedrali čijem sam spasavanju doprineo — skoro čitav sat. Sam.“ Ali Spomeničari nisu uvek bili u stanju da stignu na vreme do svojih ciljeva. U noći 7. septembra, neposredno pre dolaska Saveznika, Mikelanđelova skulptura Madone iz Briža ukradena je iz katedrale katedrale Nort Dam u Brižu i otpremljena otpremljena u Nemačku.[16] Nema čku.[16] Zadatak timova MFA&A bio je ogroman; američka Prva, Treća, Deveta Deveta i Petnaesta armija, sa oko 1,3 1,3 miliona vojnika, imala je samo sa mo devet ljudi iz MFA&A MFA &A na linij linijii fronta, fronta, a sveukupno je bilo samo sam o 350 ljudi koji su radili za tu organizaciju na ćelom evropskom ratištu. Staviše, u jesen 1944, savezničko napredovanje je posustalo usled nedostatka zaliha — naročito benzina — među trupama na frontu. Savezničko bombardovanje je potpuno uništilo evropski železnički železnički sistem u Severnoj Evropi, a neuspeh u zauzimanju makar jedne neoštećene velik velikee luke luke bio je od kritičnog kritičnog značaja; pristup Antverpenu s mora još je bio u nemačkim rukama, a grad je sada bio neprekidno izložen bombardovanju projektilima V-l i V-2. Bez resursa za dalje napredovanje na širokom frontu, ali euforičan zbog očigledne neumitnosti nemačkog poraza, SHAEF je započeo Operaciju Market garden, smelu strategiju korišćenja tri divizije Prve savezničke vazdušno-desantne armije za zauzimanje ključnih
LOVCI
mostova duž uskog koridora kroz Holandiju i dalje do reke Rajne, poslednje prirodne prepreke koja je štitila Rur i srce nemačke teri torije. [17] Uprkos zabrinjavajućim Ultrinim dešifrovanim poruka ma, fotografijama iz vazdušnog izviđanja i upozorenjima od holandskog pokreta otpora o tome da glavne tenkovske SS jedinice stoje na putu tom pokušaju, vrhovna komanda je krenula u Ope raciju Market garden 17. septembra 1944. I pored umešnosti i hrabrosti američkih, britanskih i poljskih padobranaca, operacija je pretrpela neuspeh, i završila završila se uništenjem britanske 1. vazduvazduhoplovno-desan hoplovno-desantne tne diviz divizije ije kod Ar Arne nem m a.[l8] a.[ l8] U oktobru 1944, raspoloženje savezničke vrhovne komande se iz euforije promenilo u malodušnost, baš kad su se vremenske prilike pokvarile. Na severu, Britanci i Kanađani su se borili u iscrpljujućoj, blatnjavoj kampanji kako bi očistili obale ušća Selđe i otvorili Antverpen za savezničke brodove. Američka Prva armija zadržaće se u bici za Hurtgensku šumu od septembra 1944. do fe bruara 1945. godine. Dalje na jugu, američka Treća armija zau stavila se u Alzas-Lorenu, nedaleko od Meca na reci Mozel, samo zahvaljujući nedostatku goriva; taj zastoj je Nemcima omogućio da ojačaju ionako snažno utvrđeni grad za još jednu tešku bitku. [19] Pošto se odvojila od Normandije, Patonova Treća armija je napredovala 800 kilometara za manje od mesec dana i pretrpela gubitke od samo 1.200 ljudi; ljudi; u sledeća tri meseca ona će napredovati napredovati samo deseti deo te udaljenosti i pretrpeti četrdeset puta teže gubitke. Rat nipošto neće biti gotov do Božića. G E N . L E S LI G R O V S , D l R E K T O R Projekta Menhe
ten, i dalje je bio veoma zabrinut zbog lokacije 1.200 tona uranijumske rude koja je pripadala Union Miniere — belgijskoj kom paniji za kopanje rude uranijuma sa sedištem u Kongu — i koju su Nemci zauzeli 1940. Jednom prerađena u izotop uranijum-235, takva količina bila bi dovoljna da se napravi nekoliko delotvornih atomskih bombi, od kojih je svaka zahtevala oko 63,50 kilograma obogaćenog uranijuma. Posle odlaska u Pariz krajem avgusta 1944, puk. Boris Paš i tim Alsos otputovali su u Tuluz na jugu Francuske kako bi proverili proverili jednu dojavu. Tamo su s u pronašli 31 tonu uranijumske rude uskladištene u jednom francuskom pomorskom arsenalu. Taj tovar je smesta otpremljen do proizvodne baze Pro jekta Menheten Menheten u Ouk Ridžu, Ridžu, u državi državi Tenesi, Tenesi, kako kako bi se preradio
SIVI VUK
elektromagnetnom separacijom u obogaćeni uranijum za „Malog dečaka“ uranijumsku bombu čiji je razvoj bio u toku u ogromnoj laboratoriji projekta kod Los Alamosa, u Nevadi.[20] Na jugu Francuske, puk. Paš je pribavio nekoliko poluguseničara, oklopnih kola i oklopnih džipova; tako mobilna i oklopljena, jedinica Alsos je pratila pratila napredovanje napredovanje savez saveznič ničkih kih snaga prema ne mačkoj granici. U novembru 1944, tim je stigao u tek oslobođeni Strazbur, na čijem je univerzitetu zatekao laboratoriju za nuklearnu fiziku i svežnjeve dokumentacije. Ona je otkrila da nemački pro gram razvoja nuklearnog naoružanja — poznat kao Uranverein, „Uranijumski klub“ — ne samo što je bio u povoju, već se zasnivao i na pogrešnim naučnim postulatima. Time je bila potvrđena ra nija procena britanskih obaveštajaca, ali gen. Grovs i dalje nije bio zadovoljan. Slučajno, druga dokumenta su otkrila lokacije svih laboratorija koje su sarađivale sa Uranvereinom, što je u mno gome pojednostavilo misiju puk. Paša kada su Saveznici počeli s napredovanjem kroz Nemačku. [21 ] Grovs je bio podjednako odlučan da predupredi svaku šansu da neki neki od naučnika iz Uranijumskog Uranij umskog kluba ili njihova njihova dokumentacija dokumenta cija padnu šaka Sovjetskom Savezu — čiji je nuklearni program, ka ko to sada znamo, kasnio samo nekoliko meseci za američkim is traživanjima, zahvaljujući brojnom prisustvu sovjetskih špijuna u Projektu Menheten. Vodeći nemački teorijski fizičar bio je Verner Hajzenberg, koji je povremeno putovao u okupiranu Dansku ili neutralnu Švajcarsku kako bi predstavljao naučne radove i držao predavanja. Grovs je predložio da Hajzenberg bude otet prilikom jednog jedno g takvog putovanja i ispitan da bi se ustanovilo dokle dokle su Nemci stigli. Ukoliko to ne bude moguće, Hajzenberga treba ubiti — kako je sam Grovs to rečito kazao: „Neprijatelja treba ostaviti bez mozga.“[22] Taj zadatak je dobio agent OSS po imenu Moriš „Mou“ Berg, bivši hvatač i trener bostonske bezbol ekipe Crvene sokne. Berg je isto tako diplomirao na Prinstonu, a studirao je sedam jezika, uključujući sanskrit. Sada se upustio u teoriju i praksu nuklearne fizike kako bi mogao da prati Hajzenbergovo sledeće univerzitetsko predavanje koje je trebalo da se održi 18. decembra 1944, na Fizičkom institutu Eidgenössische Technische Hochschule (ETH) u Cirihu, u Svajcarskoj. U poslednjoj posledn joj nedelji novembra, novembra, Mou Berg Ber g je stigao u Bern Bern gde ga je o zadatku izvestio tamošnji načelnik OSS Alen Dals. Poput
LDVCI
Grovsa, i Dals je sada bio čvrsto ubeđen u to da je Sovjetski Savez veća pretnja po zapadne interese nego samrtnički trzaji Trećeg Rajha, pa je, je, s obzirom na na opasnos opa snostt da prvi nasledi resurse potonje poto njegg u toj oblasti, rado pomogao. Izgleda da se u to vreme misija otmice pretvorila u misiju atentata. Berg je tada napomenuo: „Ništa nije izričito rečeno, ali Hajzenberg je morao biti onesposobljen. Pi štolj mi je bio u džepu.“[22a] Bio je to automatik ,,haj-standard“ kalibra 22 sa prigušivačem; dali su mu i kapsulu sa cijanidom za slučaj da mu bekstvo bude onemogućeno posle atentata. Pristup Hajzenbergovom predavanju nije predstavljao nikakav problem, pošto je jedan od Dalsovih brojnih kontakata bio i dr Paul Šerer, direktor Fizičkog instituta na ETH. Serer je organizovao mnogo takvih predavanja i uvek je prosleđivao sve bitne informacije or ganizacijama OSS i MI-6. Hajzenbergova Hajz enbergova prezentacija prezentacija se više ticala kvantne kvantne mehanike mehanike ne go nuklearne fizike fizike;; ona nimalo nije pomogla pomog la Bergu Be rgu da odluči kako da postupi, pa je uredio da večera sa Hajzenbergom u Sererovoj kući. kući. Hajzenberg Haj zenberg je u razgovoru uživao u uspehu trenutne nemačke ofanzive na Ardene, ali kada su ga pitali hoće li Nemačka izgubiti rat, odgovorio je: „Da — ali bilo bi tako dobro da smo pobedili.“ Taj komentar mu je verovatno sačuvao život pošto je pokazao da Nemačka ne poseduje oružje masovnog uništenja koje bi moglo doprineti drugačijem ishodu. Pištolj je ostao u džepu Moa Berga. [23]
10. poglavlje
AG LI R A TA UM
D D K S U S A V E Z N I Č K E A R M I J E J O Š G AZ IL E
preko severozapadne Evrope i navodile na varljivu pomisao kako bi do mira moglo doći pre Božića 1944, Ruzveltova admini stracija je pripremala planove za strukturu posleratne Nemačke. I predsednik Ruzvelt i njegov dugogodišnji ministar finansija, Henri Dž. Morgentau Mlađi, bili su žestoki antinacisti i gledali su sa visine na Nemce kao narod. Mesecima su razmatrali plan za demilitarizovanu Nemačku koja nikada više neće moći da ratuje. Zemlja se imala podeliti pode liti na severnu i južnu zonu koje koje će biti potpu pot pu no „deinđustrijalizovane“ i prepuštene isključivo isključivo poljoprivredi poljoprivr edi radi ishrane nemačkog naroda na nivou dovoljnom za preživljavanje. Kako je Ruzvelt rekao: „Nema nikakvog razloga da se Nemačka ne vrati u 1810. godinu, gde će joj biti savim prijatno, ali neće raspolagati nikakvim luksuzom.“[l] Industrijski Rur je trebalo da bude međunarodna zona, tako da od njegovih proizvoda koristi imaju zemlje koje su trpele pod nacističkom okupacijom. Morgentau Mor gentauovplan ovplan je bio predstavljen Vinstonu Vinstonu Cerčilu na Dru goj kvebečkoj konferenciji 16. septembra 1944. Cerčil nikome nije priznavao da se nacista gnuša više nego on, ali je nagonski poimao istoriju i odbacio je to još drakonskije ponavljanje Versajskog ugovora kao „neprirodno, nehrišćansko i nepotrebno.“ Međutim, pošto je ministar finansija dao Britaniji još jednu kreditnu liniju od oko 6 milijardi dolara, Cerčil je pristao da razmotri donekle modifikovanu modifikovanu verziju verziju plana.[2] plan a.[2] Pojedinosti Morgentau ovog plana ubrzo su se našle u rukama kako Sovjeta, tako i Abvera. Moskva je odmah bila obaveštena o njemu, pošto je tvorac plana bio Morgentauov zamenik, dr Hari Dekster Vajt Vajt — sovjetski špijun špij un sa šifrovanim šifrovanim imenom „Jurista „Ju rista““.[3 j
LOVCI
Svođenjem Nemačke na nemoćno pastoralno društvo, taj plan bi zemlju učinio ranjivijom za komunističko preuzimanje u bliskoj budućnosti. budućno sti. Te informacije informacije su do adm. Kanarisa stigle zaokolišnijim putem. Dva agenta Abvera koje je on aktivirao u Svajcarskoj 1940. godine bili su „Habakuk“, u švajcarskom Ministarstvu spoljnih dela, i „Jakob „Ja kob““ u švajcarskoj švajcarskoj Tajnoj Taj noj službi. [3a] Obe ove organizaci je dobijale su masu veoma vrednih vrednih obaveštajnih obaveštajnih podataka preko preko švajcarskog ambasadora u Vašingtonu, dr Carlsa Brugmana. Opet, Brugman Brugman nije bio špijun: izvor mu je bio šurak, šurak, Henri Valas — koji je slučajno bio potpredseđ po tpredseđnik nik Sjedinjenih Država. Država. Valas Valas je bio po po pularni levičar koji je sprovodio Nju dil; znao je mnoge američke najvažnije tajne, i ujedno bio notorno indiskretan. U jesen 1944, Kanaris je odavno već bio uklonjen s mesta načelnika Abvera, i držan je u kućnom pritvoru zbog sumnje da je učestvovao u julskoj julskoj zave zaveri ri da se Hitler ubije bombom. bombom . Bez obzira na to, kao nemački rodoljub, užasnuo se kada je čuo za mogućnost da njegova zemlja namerno bude svedena na ponizno siromaštvo posle bezuslovne predaje, i brzo je preneo pojedinosti Morgentauovog plana Martinu Bormanu i Jozefu Gebelsu. Mini star za propagandu je iskoristio te informacije da podstakne ne mački narod na veći otpor, kako bi izbegli da im se zemlja pretvori u „njivu za krompir“, po rečitoj gebelsovoj frazi. [4] Ubrzo zatim, pojedinosti plana su se pojavile u listu Volstrit dzernal; to otkrovenje je izazvalo izazvalo ozbiljne podele pode le unutar Ruzveltove Ruzveltove administracije i među američkim korporacijama čije su investicije u Nemačkoj sada bile još ugroženije. I gen. Maršal i gen. Ajzenhauer su se ogorčeno žalili da je nemački otpor znatno ojačao, i rezultat toga bila je stabilizacija linija fronta duž linije Zigfrid taman dok se primicala zima. Ruzveltov protivnik na predsedničkim izborima u novembru 1944, Tomas E. Djui, rekao je kako Morgentauov plan neprijatelju vredi koliko i „deset novih nemačkih divizija“.[4a] U telegramu iz Berna, Alen Dals je jedva bio u stanju da obuzdava svoj revolt revolt zbog propagandn propag andnee vrednosti koju je ta šema pružila nacistima: [Prosečan Nemac] sada drhti od pomisli na to šta će uraditi strani radnici rad nici i ratni zaroblj enici enici kad zavlada zavlada nered, i titi milioni stranaca budu pušteni da pljačkaju i haraju po gradovima i zemlji... Vojnici na frontu, radnici u fabrikama municije, i stanovnici bombardovanih gradova izdržavaju zato što
SIVI VUK
smatraju da nemaju izbora, da im je ugrožena egzistencija. Nacisti profitiraju i koriste to raspoloženje za svoje ciljeve... Dosad Saveznici nisu opoziciji [unutar Nemačke] ponudili nikakvo ozbiljno o zbiljno ohrabre nje. Naprotiv, iznova su i iznova ujedinjavali narod i naciste objavljenim stavovima, bilo to zato što su ravnodušni, ili sa nekim konkretnim ciljem.[5] M IN IS TA RS TV O F I N A N S I J A H E N R I J A M O R G E N T A U A bilo je takođe tvorac Operacije Utočište. Bre-
tonvudski sporazum iz jula 1944, čiji je cilj bio da se uspostavi liberalnokapitalistički privredni sistem u svim industrijskim dr žavama posle rata, zahtevao je isto tako od neutralnih zemalja da prestanu sa transferom aktive u okupiranoj Evropi. Da bi sprečile bekstvo bekstvo kapitala kapitala iz Trećeg Raj ha, Sjedinjene Sjedi njene Države i Britanija Brita nija su 14. avgusta izvršile strahovit pritisak na Švajcarsku da potpiše trgova čki sporazum i smanji obim poslovanja s nacističkom Nemačkom. Pošto se sada ratna sreća okrenula na stranu Saveznika, Švaj carska je bila voljna voljna da se tome povinuje povinuje,, ali ali je je proces pranja pranja novca novca zapra zapra vo bio toliko sveprisutan da su u njegovom zaustavljanju postignu ti mali mali rezultati. rezultati. Dalje, bezmalo dve trećine trećine švajcarske spoljnotrgospoljnotr govinske razmene otpadalo je na nacističku Nemačku, a usred svets kog rata bilo je teško proceniti šta je nezakonito, nezakonito, a šta legitimno. legit imno.[6] [6] Operacija Utočište realizovana realizovana je 6. 6. decembra de cembra 1944, 1944, sa ciljem da se prati kretanje nacističkog plena i aktive širom sveta, uz njihovo lociranje u neutralnim zemljama gde su bili skriveni. Međutim, za Ruzvelta i Morgentaua je taj plan imao širu svrhu. Bili su im potre bni konkretni dokazi o nezakonitostima kako bi ih iskoristili pro tiv najvećih američkih korporacija koje su trgovale s nacističkom Nemačkom i onih pripadnika političkih struktura koji su simpatisali naciste: protiv ljudi kao što je bio kriptonacista Henri Ford; Džozef P. Kenedi Stariji, bivši američki ambasador u Londonu; i Džon D. Rokefeler Mlađi, sin Džona D. Rokefelera Starijeg, osnivača Standard oila i zagovornika eugenike. Neke od tih korpo racija i pojedinaca pojed inaca pokušavali su da potkopaju potko paju Nju dil i destabilizuju Ruzveltovu administraciju u tridesetim tridese tim godinama godina ma dvadese dva desetog tog veka veka.. Ova ambiciozna operacija trebalo je da izloži krivičnom go njenju sve one koji su pomagali u radu nacističke ratne mašine i industrijskih koncerna koji su je održavali, zbog ratnog zločina. Bankari i industrijalci poput Absa, Šahta, Šredera, Krupa, Flika, Šmica i mnogih drugih trebalo je da budu na optuženičkoj klupi
LDVCI
međunar međ unarodnog odnog tribunala t ribunala kako bi im se sudilo za njihove njihove postupke. Pošto se jednom nađu u sudnici, Morgentau će otkriti godinama presretanu dokumentaciju, dokaze dobijene prisluškivanjem i dešifrovane kodove i telegrame švajcarskih banaka, zahvaljujući obaveštajnim podacima službe Ultra dobijenim preko MI-6. Da bi se iskupili, okrivljeni će morati da otkriju svoje poslove s američkim korporacijama kao što su Fordova automobilska kompanija, Dženeral motors i Standard oil. Onda će sve one kompanije i banke za koje se ustanovi da su trgovale s neprijateljem biti suočene sa stro gim kaznama po zakonima Sjedinjenih Država. Bio je to elegantan plan za osvetu, osvetu, legitimizovan legitimizovan pobedom pobedo m dobra nad zlom na na bojnom polju. [7] Pošto Morgenta Mor gentauu nije imao poverenja ni u Ministarstvo Ministarst vo pravde, pravde, ni u Stejt department, Utočište je povereno povereno odabranoj šačici zapo zap o slenih slenih u Federalnoj Federalnoj ekonomskoj ekonomskoj administraciji administraciji (FE ( FEA) A) Ministarstva finansija. Predsednik je preko FEA davao naloge novoj kontraobaveštajnoj službiX-2 službiX- 2 unutar odeljenja OSS OS S za specijalne specijalne obaveštajne podatke, da otkriva i sakuplja dokaze, naročito u neutralnim ze mljama, u vezi sa transferom nacističkog plena i zlata. Međutim, taj taj napor je zahtevao saradnju agenata OSSO SS-aa koji su već bili na na tere nu, a to je u Švaj carskoj bilo problematično — pošto je jedan od osumnjičenih u Operaciji Utočište bio i sam Alen Dals, zbog njego vih jakih veza s korporacijama i kontakata s različitim nacističkim grupama.[8] Uprkos toj poteškoći, istraga je nužno bila usredsređena na trgovinu zlatom u švaj carskim bankama. To je za švajcarskog ambasadora Brugmana postalo glavna briga kad je saznao za Operaciju Utočište od svog indiskretnog šuraka, potpredsednika Henrija Valasa. Valasa. Otkrivanje nedvosmislenih nedvosmisle nih veza između švajcarskih banaka i nacističke Nemačke bilo bi velika potencijalna sramota za švaj carsku vladu po okončanju rata; u skladu s tim, švaj carska Tajna služba obavestila je Alena Dalsa o tome da Utočište istražuje njegove poslove. poslove . [9] U JE SE N
1 9 4 4 , A L E N D A L S je bio sve ozlojeđeniji
zbog političkih odluka u Vašingtonu kojima se, po njegovom miš ljenju, rat samo produžavao. Glavna briga mu je sada bila kako da minimizuje ulazak Crvene armije u Zapadnu Evropu, a za to je naj bolji način bio da se rat završi što je moguće pre, svim prihvatljivim sredstvima.
SIVI VUK
I dalje je imao veoma dobre rezultate u radu i u septembru 1944. je postigao najnoviji uspeh kada je pribavio informacije o tome da Nemci stvaraju nešto sa nazivom „Državna tvrđava“ u Bavarskim Alpima, gde će se kriti nacistički lideri i odakle će njihovi fanatični sledbenici voditi gerilski rat čak i posle vojnog poraza Nemačke. Ta informacija mu je stigla od austrijskog SD oficira, SS majora Vilhelma Hetla, preko austrijskog advokata koji je živeo živeo u Švajcarsko Švajcarskoj,j, Kurta Grima. Preko Preko svoje advokatske advokatske firme, firme, Grim je imao odlične kontakte širom okupirane Evrope; Dalsova firma, Salivan i Kromvel, imala je iste poslovne klijente kao i Grim, a sada su njih dvojica imali i istog krojača. Po recima jednog višeg britanskog obaveštajnog oficira, Grim je bio „jedan od tri glavna izvora izuzetno uspešne operacije Alena Dalsa u Bernu“.[ 10] Za Dalsa je posebno bilo interesantno to što je Hetl bio u štabu gen. SS i policije Kaltenbrunera, načelnika RSHA i drugog u hijerarhiji SS-a, odmah iza Hajnriha Himlera; Hetl je tako bio za njega još jedan kanal kanal do nacističk nacističkih ih vođ vo đ a.[l a. [l l ] Premda sumnjičav prema ideji Državne tvrđave, Dals je propis no prosledio tu informaciju u Vašington. U to vreme, komunikaci je OS OSSS iz Berna bile su daleko daleko efikas efikasnij nije, e, zahvaljuju zahvaljujući ći još jo š jednom lukavom dogovoru. Dals je sklopio pogodbu sa gen. Rodžerom Masonom, šefom švajcarske Tajne službe. Savezničke vazđuhoplovne posade koje su morale da prinudno slete u Švaj carskoj ču vane su u zatvoreničkim logorima, u kojima je na kraju rata bilo oko 1.500 američkih avijatičara. Sada je svakodnevno do dvana est takvih pripadnika USAAF imalo dozvolu da radi u američkom poslanstvu s tim da su morali uveče da se vraćaju u svoje logore. Oni su se pokazali kao koristan izvor tehničkog znanja za Dalsa i OSS; time su se kršila pravila ratovanja, ali opet, isto je važilo i za nemačko angažovanje posade s broda Admiral GrafŠpe u neutral noj Argentini. Komunikacije su ključne za brzi protok obaveštajnih podataka natrag do donosilaca odluka, ali oduvek su postojale smetnje u komunikaciji između obaveštajnih službi i Ruzveltove administracije. Cesto su pravovremene i aktuelne obaveštajne procene bile prenebregavane zarad predubeđenja i politike, pogotovo kad je posredi bilo stalno popuštanje Staljinu. Koliko god Alen Dals ponavljao da je pretnja od komunističkog ekspanzionizma u Istočnoj Evropi sve veća, veća, njegovi njegovi saveti su bili prenebregavani. prenebregavani.
LOVCI
Dals je isto tako bio meta nemačkih obaveštajaca, uključujući elitnu jedinicu Luftvafea za razbijanje šifara sa imenom Luftfahrtforschungsamt (jedinica Luftvafea za radio presretanje).[ 12] Kada su agenti Abvera saznali za Operaciju Utočište preko svog agenta Habakuka, počeli su da je osujećuj os ujećujuu na sve moguće načine, naročito u Svaj carskoj, carskoj, gde gd e je vladala potencija pot encijalno lno najveća opasn o pasnost ost po tekuće transfere nemačkog kapitala. Agenti Abvera su dojavili Dalsu kako i Britanci i Amerikanci presreću njegove komunikacije — što su radili i oni, ali više za to neće biti u stanju, zahvaljujući tome što su se tako otkrili pred njim. Oni su rekli Dalsu i da je on predmet istrage Ministarstva finansija preko Operacije Utočište. On je smesta promenio metode svog šifrovanja i prešao na sigu rniji „jednokratni“ sistem, i otad pa nadalje su njegove poruke bile sigurne. Transkribovanje poruka iz Vernamove šifre težak je po sao koji se obavlja ručno, pa su zato Dalsu bile potrebne usluge za točenih pripadnika USAAF za njihovo šifrovanje. Dals je ujedno otkrio Henrija Valasa kao izvor otkrovenja kako u vezi sa Morgentauovim planom, tako i sa Operacijom Utočište, najpre ambasadoru Brugmanu, te konačno i Nemcima.[l3] Predsednik Ruzvelt nije imao izbora i morao je da smeni Valasa i nominuje senatora iz Arkanzasa Harija S. Trumana kao svog kandida ta za potpredsednika na nastupajućim pređseđničkim izborima. Kao predani protivnik komunizma, Truman je bio daleko pri hvatljiviji za Dalsa. Istovremeno, u odgovoru na uputstva u vezi sa Utočištem od 6. decembra 1944, Dals je izjavio nehajno i be zbrižno: Rad na ovom projektu zahteva pažljivo planiranje pošto bi mogao osujetiti obaveštajne aktivnosti i zatvoriti važne kanale... kanale... Danas moram m oramoo pecati peca ti u uzburkanoj vodi i održavati održavati kontakte sa osobama osoba ma za koje se sumnja sumnj a da u takvim takvim stvarima sarađuju s nacistima... Za efikasno postupanje... potrebno je specijalno specijalno osoblje sa novom zaštitom zaštitom... ... Mi trenutn trenutnoo ne mamo adekvatno osoblje da bismo efikasno radili u toj oblasti i ispunjavali ostale zahteve.[l4] M E Đ U „ □ S T A L I M Z A H T E V I M A “ koji su bili usmereni
na vreme i osoblje Alena Dalsa bilo je i osnivan osnivanje, je, od o d 21. novembra 1944, OSS jedinice za istraživanje pljačke umetničkih dela. Ona
SIVI VUK
je im imala ala sličn sličnaa ovlašćenja ovlašćenja kao i Spomeničari, Spomeničari, te ogranak ogranak za lepu umetnost i arhive (MFA&A), koji su već sarađivali sa snagama na terenu, ali je uz podršku kompletnog aparata OSS, imala daleko veće resurse. resurse. [15] Pored primarnog primarn og zadatka zaštite, zaštite, Spomeničar Spom eničarii su bili bili zaduženi i da popisuju sva umetnička dela pronađena na teritorijama koje su bile preotete od Nemaca, kako bi se iđentifikovali njihovi stvarni vlasnici i kako bi se ona njima vratila u dogledno vreme, ukoliko su bila ukradena. Kap. Voker Voker Henkok iz MFA&A, renomirani vajar u civilnom životu, sada je bio priključen američkoj Prvoj armiji. Petnaestog decembra 1944, on je stigao u mirno poljoprivredno selo La Glez u istočnoj Belgiji, blizu granice sa Luksemburgom. Ono je izbeglo oštećenja ošteć enja tokom savezničkog napredovanja napredova nja i sada je tiho ležalo pod slabim zimskim suncem, sa tamnim zastrašujućim šumama Arđena u daljini. Voker je jedva čekao da vidi slavnu i cenjenu drvenu statuu iz četrnaestog veka, Madonu iz La Gleza, koja je stajala u lađi seoske crkve. Za Henkoka je to bilo izuzetno umetničko delo koje kao da je dominiralo svojom okolinom, i lak nulo mu je kada je video da je ostalo netaknuto tokom rata. Posle prijatnog obroka u lokalnoj krčmi, nastavio je da obilazi taj kraj. [16] U 5.30 ujutro, u tami praskozorja sledećeg dana, artiljerijsko bombardovanje iz 1.600 topova zasulo je tu oblast granatama. Iza te vatrene zavese naišlo je sedam oklopnih i devet pešadijskih divizija Pete i Šeste pancer armije, dok su dalje na jugu formacije iz Sedme armije takođe krenule na zapad. Unternehmen Wacht am Rhein — Operacija Straža na Rajni — bila je poslednji Hitlerov pokušaj da se kocka u pobe po bedu du na zapadu. Strategija Strategij a je bila da se sve preostale oklopne snage bace kroz Ardene, preko reke Mez, i dalje na Antverpen, čija je strateška luka konačno postala operativna za Saveznike 28. novembra. Ako bi uspeo u tome, mogao bi da zarije klin između američkih i britansko-kanadskih armijskih grupa; manje realistično, on se nadao da će mu taj napad kupiti vreme potrebno da novo „čudesno oružje“ — mlazni avion i podmornice tipa XXI s „elektro-pogonom“ — uđe u upotrebu u značajnijem broju. Jedana Jed anaest estog og decembra, Firer je je otputovao iz Berlina Berlina svojim privatnim vozom do Adlerhorsta (Orlovog gnezda), poljskog gla vnog štaba blizu Bad Nauhajma u južnoj centralnoj Nemačkoj, kako bi lično komandovao ofanzivom.[l7]
LOVCI
Priča o Bici kod Ardena potanko je već drugde ispripovedana. U magli i snegu koji je prvobitno prizemljio savezničke taktičke vazduhoplovne snage, Nemci su uspeli da prirede potpuno iznena đenje. Američke divizije na koje su najpre naišli bile su na odmoru u tom mirnom sektoru posle teških borbi za Hurtgensku šumu, ili su tek stigle iz Sjedinjenih Država. Ali težak teren i loše vreme bili su prepreka i za Pancere. U junu 1940, kada je juriš po sličnoj osi napredovanja uspešno odelio glavninu francuskih armija od Britanskih ekspedicionih snaga, bilo je dovoljno teško proći uskim šumskim putevima Ardena usred leta, tenkovima koji nisu težili više od dvadeset tona. Sada su putevi bili prekriveni snegom i le dom, a napredovanje je bilo nemerljivo teže za tenkove koji su težili dvostruko, ili i više od toga. Uprkos šoku od napada i pada mnogih jedinica, u džepovima odlučnog američkog otpora ratna inženjerija je herojski pokušala da poruši mostove koji su ležali na liniji nemačkog napredovanja — uspeh ili neuspeh nemačke ofanzive na kraju će zavisiti od ra spoloživosti goriva i mostova. Pošto su mostovi uništeni, vodeća nemačka borbena borb ena grupa bila je prinuđena prinuđen a da skrene na sever sa svo’ je planirane planirane trase prema selu La Glez. Glez. Međutim, nebo se raščistilo raščistilo i dugačku kolonu tenkova i kamiona napali su američki borbeni bombarderi, usporavajući dalje napredovanje. Dok su američka pojačanja navirala u tu oblast, nemačka borbena grupa je ostala praktično opkoljena 20. decembra. Posle žestoke dvodnevne bitke, ostaci grupe probili su se pešice, ostavivši ranjenike i malu grupu Vafen-SS vojnika da pokrivaju njihovo povlačenje. Poslednje upo rište im je bilo u crkvi La Gleza pod neprekidnim američkim bombardovanjem sve dok zgrada nije bila uništena i konačno osvojena dvadeset četvrtog. Istog dana, načelnik generalštaba (ko pnene vojske) gen. Hajnc Guderijan predložio je Fireru da zaustavi ofanzivu pošto je napredovanje na drugim trasama sada bilo minimalno i od male koristi.[18] Sok zbog neočekivane ofanzive izazvao je kod nekih Saveznika gotovo pravu paniku. Četvrtog januara, čak je i general Paton poverio svom dnevniku: „Još možemo da izgubimo ovaj rat.“ [ 18a] Malodušnost je rasla s udaljenošću od ratišta, i u Vašingtonu je na čelnik čelnik generalštaba američke vojske razmišljao: „Ako nas Nemačka bude porazila, moraćemo ponovo da preispitamo svoj stav prema čitavom ratu. Moraćemo da zauzmemo defanzivne položaje duž
SIVI VUK
nemačke granice. Narod Sjedinjenih Država će morati da odluči želi li da se rat nastavi dovoljno dovol jno da bi se podizale podizale velike nove vojske.“ Sada je već već i gorki gorki vic kružio kružio među vojnicima: „Rat „Ra t bi i dalje mogao da se završi do Božića... Božića 1950.“[l9] Još jedan naknadni potres dogodio se u zoru na Novu godinu 1945, kada je Luftvafe pokrenuo svoju Operaciju Bodenplatte (Bazna ploča) protiv broj nih savezničkih uzletišta u Belgiji, Francuskoj i Holandiji, uništivši 439 aviona, uglavnom na tlu. I mada su se ti materijalni gubici mogli brzo nadoknaditi, dok su mnogi oboreni i ubijeni nemački piloti bili praktično nezamenjivi, saveznički komandanti su taj napad shvatili kao novi dokaz sposobnosti Vermahta da produžava rat. Sveukupno, odolevanje Ardenskoj ofanzivi koštalo je Ameri kance 89.000 žrtava, među kojima je 14.872 poginulo, tako da je to bila najkrvavija bitka američke vojske tokom rata. Međutim, ne mački gubici su bili 130.000 sa 19.000 poginulih, kao i izgubljenih 400 gotovo nezamenjivih tenkova. Za nekoliko nedelja, devet svežih američkih divizija stiglo je na evropsko ratište. Hitlerovo poslednje kockanje na zapadu propalo je i granice Nemačke ostale su sada otvorene za invazi invaziju. ju. [20] S P O M E NI N I Č A R kap. Voker Henkok se vratio u La Glez 1.
februara 1945. Izdaleka, činilo se da je selo potpuno zbrisano. Cr kva u kojoj je bilo poslednje uporište esesovaca pretvorena je u lju šturu; krov se srušio, polomljene grede su ležale svuda unaokolo, lađa je do kolena bila prekrivena zamrznutim snegom, sn egom, a ledeni ledeni vevetar je duvao kroz zjapeće rupe u zidovima. Crkvene klupe su bile nagomilane u barikade izbušene mecima, a krvavi zavoji, kutije za municiju i porcije za hranu bile su raštrkane po tlu. tlu. Ali usred te pu stoši Vok Voker er je pronašao Madonu iz La Gleza potpuno neoštećenu: Stajala Stajal a je upravo upravo onako kako je stajala stajala pre dva meseca, nasred na sred lađe, sa jednom rukom na srcu, i drugom podignutom u znak blagoslova. Kao da uopšte nije primećivala ništa oko sebe, onako usredsređena na daleko božanstvo. Ali spram pozadine ona je izgledala čudesnije i ispunjenije ispunjenije nadom ne go ikada, i njena lepota trijumfovala je usred sveg tog uni štenja štenja i očajanja.[21] očajanja.[21 ]
11. poglavlje
Pl j ač k aš i Ra j h a
A R D E N S K A D F AN ZIV A J E
N A I Š L A kao posebno
neprijatan šok za savezničku vrhovnu komandu zato što se ona go dinama oslanjala na obaveštajne podatke Ultre koji su upozoravali na nemačke sposobnosti i namere. Na terenu je bilo oficira koji su strahovali od velikog nemačkog napada na liniju američkog VIII korpusa u Ardenima, poput puk. Oskara Koha, šefa obaveštajne službe G-2 iz Treće armije, ali niko nije obraćao pažnju na njegove slutnje. Saveznički komandanti su se isuviše oslanjali na Ultru, a premalo na ljudske obaveštajne obaveštajne izvore izvore ili ili izviđanje izviđanje bojiš boj išta ta.[.[l] l] Majstorski nemački plan obmane za Unternehmen Wacht am Rhein zasnivao se na strogoj radio-tišini, tako da nije bilo moguć nosti da informacije presretne Blečli Park. Druge mere obezbeđenja obuhvatala je zabrana svim oficirima upoznatim sa planom da lete avionom zapadno od Rajne za slučaj da budu oboreni ili da prinudno slete, a svi pokreti trupa obavljali su se noću. Po danu, saveznička foto-izviđanja bila su ugrožena gadnim vremenskim prilikama, i kako su se približavali granicama Nemačke, saveznički vojnici više nisu dobij ali ali korisne kori sne informacije od lokalnih lokalnih boraca bo raca pokreta otpora, kao kada su bili dalje na zapadu. Velika većina nemačkih komunikacija sada se obavljala preko najnovijih modela teleprinterskih šifarskih mašina, kao što su Simens i Halske T52d Geheimfernschreiber (tajni teleprinter) i Lorenc SZ42. Serija mašina T52 i njihov saobraćaj imali su u Blečli Parku šifrovano ime „Kečiga“ dok je Lorencova bila „Tuna“. U zimu 1944, specijalisti u Blečli Parku bili su fizički i intelektualno iscrpljeni posle godina i godina mukotrpnog rada na dešifrovanju, a rasplitanje tajni novih mašina Kečiga i Tuna zahtevalo je dodatni
SIVI VUK
usredsređeni trud. Situaciju je otežalo o težalo otkriće da su mašine Enigma sada opremljene usavršenijom verzijom povratnog cilindra koji je mnogo otežavao dešifrovanje, i zahtevao nove modifikacije protokompjutera Kolos velikog poput sobe, te elektromehaničkih ure đaja za đešifrovanje poznatih kao ,,bombice“.[la] Slično tome, Luftvafe je kasnije primenio šifarski sistem poznat kao Sat Enigme koji je automatski generisao ogroman broj ekstra permutacija pri šifrovanju. Na svu sreću, uporna nedisciplina nekih operatera nemačke Enigme — pogotovo unutar Luftvafea — olakšala je Blečli Parku posao dešifrovanja poruka, a nestašica mašina Kečiga u ovoj fazi fazi rata značila značila je da one nikada nisu predstavljale veliku veliku opasnost opasn ost po Saveznike. Bez obzira na to, ovi potonji su brzo shvatili da bi ta tehnologija u pogrešnim rukama u posleratno doba mogla da stvori ozbiljnu pretnju. Bilo je ključno ključno zarobiti netaknute primerke tih uređaja za šifrovanje i uskratiti ih potencijalnim protivnicima. [2 ]
U februaru 1945, angloamerička organizacija poznata kao Ciljni obaveštajni komitet (TICOM) dala se u lov na nemačku opremu za kriptografiju i njene operatere dok su Saveznici napre dovali u Nemačku. Timovi TICOM-a sastavljeni od britanskog i američkog osoblja delili su sav ratni plen po principu „jedan tebi, jedan meni“.[3] Sada je već postojao prećutni sporazum da Sjedinjene Države i Britanija moraju nastaviti da sarađuju na polju obaveštajne signalizacije koja je toliko dobro poslužila i jednoj i drugoj zemlji za vreme rata. Oni su zajedno razbili praktično sve vojne i diplomatske šifre koje su koristile sile Osovine, tako da su Saveznici Saveznici imali izuzetnu izuzetnu prednost prednos t na bojištu. bojišt u. Začudo, Z ačudo, jedina država država čije su se šifre i kodovi kodov i pokazali nepro n eproboj bojnim nim bio bio je Vatikan Vatikan,, ali ali pappapski režim navodno nije bio u savezu sa fašistima ili nacistima. Posle strahovitog napora, Kolos je uspeo da razbije šifru Tu ne i pročita značajnu količinu poruka preko Kečige, ali sada je iz zvučnika radija dolazio neki novi zvuk u sobi za presretanje po imenu Koliba broj 6 u Blečli Parku. Bio je to karakterističan zvuk još jednog novog nemačkog uređaja za šifrovanje, sa tajnim imenom „Vršalica“ i činilo se da on odoleva napadima Kolosa. Nemci su izumeli neprobojnu šifru za svoju najnoviju mašinu — Simens i Halske T43 Schlusselfernschreibmaschine. Stoga je bilo još značajnije značajnije zarobiti zarobiti tu opremu kako kako bi se održala savezničk savezničkaa superiornost u obaveštajnoj signalizaciji u nastupajućim godinama.
LOVCI
B R D J N E S P E C I J A L I S T I Č K E J E DI N I C E sada su
bile raspoređene na granicama Nemačke, željne da napreduju i ot kriju tajne Trećeg Rajha. Pored lovaca na nuklearna istraživanja iz misije Alsos, bili su tu: zaštitnici baštine i detektivi za umetnine iz MFA&A; teško naoružani „Crvenokošci“ 30. udarne jedinice Ijana Fleminga, koja je sada imala naziv 30. isturena jedinica; naučnici i tehnolozi iz Čete T; tragači za zlatom iz Klondajk-timova; i ekipe TICOM-a koje su lovile tehnologiju šifrovanja, a aktivirano je još nekoliko organizacija, i svaka od njih imala je svoj konkretan cilj. Da bi se smanjio rizik od uzajamne zbrke, obaveštajni odsek G-2 u SHAEF-u osnovao je ogranak sa specijalnim odsecima u februaru 1945. radi koordinacije svih tih specijalizovanih ekipa sa borcima dok su ovi napredovali u Nemačku. Pošto su joj gradovi i fabrike bile uništene u vazdušnim na padima i još su ih bombardovali projektili V-2, Britanija je jedva čekala da dođe do nemačke industrijske mašinerije i proizvodnih procesa kako bi ponovo izgradila privredu koja je bila na ivici bankrota. U Americi koja je doživela nagli razvoj takvi faktori ni su bili predmet razmatranja; umesto toga, Sjedinjene Države su želele nemačku intelektualnu svojinu i osoblje koje je razvijalo sisteme naoružanja zahvaljujući kojima je rana saveznička pobeda i dalje bila osujećena.[4] Uloga novog Odseka za eksploatiaciju neprijateljskog personala (EPES) bila je da odredi prioritete poželjnih oblasti nemačke tehnologije i iđentifikuje naučnike, in ženjere i tehničare uključene u takve projekte. Prvi zadatak je bio relativno relativno jednostavan. jednosta van. Zahvaljujući Ultri, Saveznici su znali znali mnogo pojedinosti o tehničkim i operativnim sposobnostima najnovijeg naoružanja pa čak i o njihovim tajnim nemačkim obeležjima.[5] Na primer, mlazni lovac Meseršmit Me 262 imao je šifrovano ime „Srebrni“ a Arado Arado Ar 234 — prvi svetski mlazn mlaznii bombarder bombard er — bio je „Limeni.“ Drugi zadatak EPES-a bio je teži, teži, pošto su nedostajali nedostajali obaveštajni podaci o tačnim lokacijama istraživačkih laboratorija i njihovog osoblja. Sve takv takvee baze sada su bile raštrkane širom Rajha Ra jha kako bi umanjile učinak savezničkog bombardovanja; mnoge su bile u Bavarskoj, Austriji i Čehoslovačkoj, kako bi bile u krajnjem dosegu dose gu bomba b ombarder rderaa koji su leteli leteli iz Britanije ili Italij Italije. e. Napredne nemačke sposobnosti koje su opravdavale osnivanje EPES-a EPES- a ušle su u središte pažnje pažnje kada su Ludendorfov most preko Rajne kod k od Remagena Rema gena zauzeli elementi američke 9. 9. oklopne divizije divizije
SIVI VUK
7. marta 1945. Posle neuspelog napada tri nezgrapna poniruća bombardera tipa Štuka, Štuka, koje je poobarala poobaral a američka američka protivvazdušn protivvazdušnaa odbrana, Nemci su tamo poslali neke od Hitlerovih Wunderwaffen. Sutradan su most napali lovci-bombarderi Me 262, a zatim i Arado Ar 234. [6 J Potom je nemačka sofisticirana raketna raketna jedinica jed inica SS Werfer Abteilung 500 lansirala jedanaest balističkih projektila V-2 iz oblasti Ajfelove šume. Najbliži je pao 300 metara od mete i ubio tri američka vojnika; most nije bio oštećen, ali bila je to još jedna demonstracija toga koliko koliko je Nemačka odmakla u razvoju razvoju tehnologije naoružanja.[7] Potom je gen. Hju Dž. Kner, zamenik komandanta vazduhoplovnih snaga američke vojske u Evropi, primetio: Zauzimanje nemačkih naučnih i industrijskih ustanova otkrilo je činjenicu da smo zabrinjavajuće zaostali u mno gim oblastima istraživanja. Ako ne iskoristimo priliku da zarobimo aparaturu i umove koji su sve to razvili i tu kom binaciju smesta ne vratimo na posao, ostaćemo u zaostatku od nekoliko godina dok budemo pokušavali da pokrijemo oblast koju su oni već već iskoristili. [8] Ovaj incident je direktno doveo do Operacije Krepki, koju su pokrenule vazduhoplovne snage američke vojske kako bi zarobile nemačke aeronautičke tajne i opremu, te osoblje koje se bavilo projektovanjem i razvojem letelica na mlazni i raketni pogon. [9] Značajno je to što su u julu 1945, dva meseca posle nemačke predaje, Britanci započeli Operaciju Hirurg sa jedinim ciljem da uskrate takav plen Sovjetskom Savezu, za koji su mnogi na zapa du sada verovali da postaje ozbiljna pretnja evropskom jedinstvu. Ti poduhvati su kasnije došli pod sveukupni nadzor Operacije Oblačno nebo, na inicijativu združenog generalštaba, sa ciljem re grutacije i ubeđivanja nemačkih naučnika i tehničara iz odabranih oblasti kako je u najboljem interesu njih samih i njihovih porodica da potraže zaštitu i moguće zaposlenje kod zapadnih savezničkih sila. Posebno su Amerikanci bili nestrpljivi da iskoriste ekspertizu nemačkih naučnika uključenih u razvoj balističkih projektila i ato mskog oružja. Neki analitičari su izvukli razborit zaključak kako je budućnost buduć nost u kombinaciji ta dva sistema naoružanja naoruža nja pa je tim važnije važnije bilo da se Sovjetima uskrati takva tehnologija.
LOVCI
U martu 1945, eksploatacija nemačke tehnologije postala je toliko bitna za SHAEF da su ogranak za specijalne odseke i EPES bili odgovorni neposredno načelniku štaba gen. Ajzenhauera, gen. Volteru Bedelu Smitu.[lOj Slično tome, u 21. armijskoj grupi, svi timovi za eksploataciju, poput 30. isturene jedinice i Čete T, sada su bile odgovorne SHAEF-u preko načelnika štaba feldmaršala Montgomerija, gen. Fredija de Gvinjana. Lanac komande je bio specifičan, detaljan i koordiniran. Međutim, postojala je ozbiljna prepreka za uspeh Operacije Oblačno nebo. Specijalnim dekre tom, predsednik Ruzvelt je izričito zabranio da se u Americi za posli svaki onaj Nemac koji je bio član Nacističke partije ili je imao ikakve veze sa ratnim zločinima. Pošto je napredovanje, pa čak i zaposlenje u svim važnim oblastima u nacističkoj Nemačkoj često zavisilo od pripađništva partiji, ova odluka je predstavljala ključni kamen spoticanja. Slično tome, pošto je korišćenje robovske radne snage, prisutne u proizvodnji praktično svih vrsta nemačkog oru žja, bila ratni zločin po međunarodnom pravu, svaki projekt u vezi s naoružanjem bio je uprljan time. K O N F E R E N C I J A „ V E L IK I K E T R O J IC I C E “ — Ruzvelta, Ruzvelta,
Čerčila i Staljina — održana je u krimskom gradu Jalti 4. i 11. feb ruara 1945. Sa tajnim imenom Operacija Argonaut, navodno je imala cilj da se razmotri struktura Evrope pošto prestanu nepri jateljstva s Nemačkom. [ 11 ] Tada je predsednik Ruzvelt Ruzvelt već bio ozbiljno bolestan, ali njegova politika pomirljivosti prema Staljinu i dalje se postojano sprovodila. Poljska — prvobitni povod za Drugi svetski rat — prepuštena je njenoj sudbini; Balkan je takođe postao sfera sovjetskog uticaja, a nacrtane su i konačne granice za predstojeće spajanje zapadnih savezničkih i sovjetskih armija u Nemačkoj. Zemlja je trebalo da se podeli u četiri okupacione zone kojima bi upravljali Amerikanci, Britanci, Francuzi i Sovjeti. Staljin je zahtev zahtevao ao da se ponovi istrajavanje istrajavanje na bezuslovnoj nemačkoj nemačkoj pre pre daji; on se i dalje plašio separatn sep aratnog og mira koji je mogao mo gao biti sklopljen između zapadnih Saveznika i Nemačke, pri čemu bi se oni udružili i krenuli u veliki kapitalistički krstaški pohod protiv Sovjetskog Saveza — što je bila politika koju su predlagali neki saveznički ko mandanti, poput gen. Džordža S. Patona. Predsednik Ruzvelt je brzo pristao i dao dodatne ustupke kako bi bio siguran da će se Sovjetski Sov jetski Savez priključiti ratu protiv Japana. Japan a.
SIVI VUK
On i dalje nije znao hoće li atomska bomba zaista biti delotvorna, ali jeste znao da bi svaka amiibijska invazija na japanska osrtrva bila neizrecivo skupa u ljudskim gubicima, čije su se procene za savezničke trupe kretale i do jednog miliona. Staljin je obećao da će napasti Japan devedeset dana posle poraza Nemačke. Javno, Veliki savez je bio čvrst i odlučan: „Naš je isključivi cilj da uništimo nemački militarizam i nacizam i da osiguramo to da Nemačka više nikad ne bude bu de u stanju stanju da zapre ti svetskom svetskom miru.“ [12] [12] Privatno, Cerčil je i dalje duboko sumnjao u Staljinove namere, kao i uvek: „Jedina spona među pobednicima jeste njihova zajednička mr žnja.“ [13] P D S L E D N J E G DANA K O N F E R E N C I JE U J A LU, prvi obogaćeni uranijum U-235 stigao je u Los Alamos iz
Ouk Ridža — bio je to ključni korak u izgradnji prve atomske bombe. Sada je glavni cilj misije Alsos bio da spreči Sovjete da ne dođu do materijala iz nemačkih istraživanja i naučnika uključenih u Uranverein ili Uranijumski klub. Iz radova zarobljenih na Strazburškom univerzitetu, Alsos je otkrio da postoji industrijski po gon za proizvodnju uranijumskog metala velike čistoće u fabrici Auergesellschaft u Oranijenburgu.[l4j To je bilo duboko unutar predložene sovjetske okupacione zone u Nemačkoj i daleko izvan domašaja misije Alsos. Gen. Grovs je posavetovao gen. Maršala da se fabrika napadne kako bi se sprečilo da netaknuta padne u ruke Crvenoj armiji. Petnaestog marta, teški bombarderi 612 B-17 leteće tvrđave - ispustili su 1.506 tona razornog eksploziva i 178 tona zapaljivih bombi na Oranijenburg; fabrika je bila uništena. Posle uspešnog prelaska savezničkih snaga preko Rajne u ma rtu 1945, misija Alsos je mogla da započne sa svojim zadatkom pronalaženja naučnika iz Uranvereina i uranijuma u Nemačkoj. Na osnovu obaveštajnih podataka koje je obezbedio ogranak za specijalne odseke, udarna jedinica A iz Alsosa dobila je naređenje da pokrene Operaciju Veliki. Da bi to izvršili, morali su da bez ikakvo ikakvogg odlaganja dođu do Hajgerloha u jugozapadnoj Nemačkoj. Hajgerloh je bio predviđen kao deo francuske okupacione zone — a na Konferenciji u Jalti odlučeno je da se ništa ne sme uklanjati iz oblasti odgovornosti bilo koje države — ali SHAJEF je izdao nedvosmislena naređenja da ljudi puk. Paša tamo stignu pre fra ncuske Prve armije gen. Žana de Latr de Tasinjija. Kamionima i
LOVCI
oklopnim kolima, udarna jedinica jed inica A upala upala je u Hajgerloh i pronašla nuklearni reaktor B-VIII u jednoj pećini. On je bio jednostavno premali da bi došao u kritičnu fazu. Nemci su zaista godinama kasnili za Saveznicima, pošto je Fermi u Americi postigao prvu nuklearnu reakciju u istoriji još u decembru 1942.[15] U blizini, u Hehingenu, tim je pronašao sve nemačke naučnike za kojima je tragao tragao osim Ota Hana i Verne ernera ra Hajzen Hajzenberg berga, a, a ta dvojic dvojicaa su bila zarobljena nekoliko dana kasnije. Sve i svja u vezi s atomskim istraživanjem bezbedno je uklonjeno iz buduće francuske zone. [ 16] U završnim mesecima rata, vodeća sovjetska institucija za ato mska istraživanja po imenu Laboratorija br. 2 imala je samo sedam tona uranijum oksida. Uranijumski reaktor F-l zahtevao je četrdeset šest tona da bi nastavio s radom, dok je za reaktor A za proizvodnju plutonijuma bilo potrebno 150 tona. Sovjetima su očajnički trebale velike količine uranijumske rude, a gen. Grovs je bio odlučan u nameri da im onemogu o nemogući ći da je pronađu u Nemačkoj. Nemačkoj. [ 17] Dvanaestog aprila 1945, 5. tim 30. isturene jedinice, pod ko mandom por. Džejmsa Lambija Mlađeg, iz američke mornaričke rezerve, bio je duboko u Nemačkoj i istraživao jednu fabriku u Štasfurtu, nekih sto trideset kilometara zapadno od Berlina. Iz među ostalog, pronašli su višestruke cevi — neke od njih su bile polomljene — sa neđefinisanom crnom supstancom. Njih su smesta poslali natrag u SHAEF, i sadržina cevi naknadno je identifikovana kao nedostajuća belgijska ruda uranijuma.[l8] Ali Štasfurt se nalazio u okupacionoj zoni namenjenoj Sovjetima. Drugi po komandi u misiji Alsos, potpuk. Džon Lensdejl Mlađi (bivši šef obezbeđenja Projekta Menheten), konsultovao se sa SHAEF-om i predložio da se organizuje udarna jedinica radi uk lanjanja tog materijala. Lensdejl je u izveštaju zapisao kako su u G-2 Dvanaeste armije, kada su videli taj plan, „bili veoma uznemi reni našim predlogom i izneli raznorazne poteškoće sa Rusima i političke reperkusije kod kuće“. Shvativši koliko je situacija hitna, Lensdejl se obratio gen. Omaru Bredliju, komandantu 12. armi jske jske grupe, grupe, za dozvolu dozvolu da pohara tu ustanovu protivno pravilim pravilimaa ustanovljenim u Jalti. Bredli je navodno odgovorio: „Ma ko šiša Ruse.“[19] Sedamnaestog aprila, Lensdejl i njegov tim zapu tili su se u Štasfurt i pronašli fabriku u kojoj je bila uskladištena ruda uranijuma — ukupno nekih 1.100 tona. Kada je ustanovlje no da je većina bačvi u stanju previše nestabilnom za transport,
SIVI VUK
Lensdejlovi ljudi su ukrali 10.000 jakih džakova iz obližnje fabrike hartije kako bi ih koristili za pakovanje. Za četrdeset osam sati, ogroman deo ukupnih nemačkih zaliha uranijumske rude bio je bezbedan u američkoj okupacionoj zoni, van domašaja Sovjeta. Zapadni Saveznici su sada kontrolisali većinu nemačkih atomskih naučnika, njen jedini funkcionalni reaktor i praktično sve zalihe teške vode i uranijumske rude. Uranijumski klub je bio zatvoren. Iako je misija Alsos bila veoma uspešna u osujećivanju sovjetskih nuklearnih ambicija, Martin Borman je i dalje bio jedan korak is pred u planovima za primenu nacističke visoke tehnologije. Pošto se konačno skrasio u Argentini u leto 1948, njegovposlednji avans za stalno utočište pod Peronovim režimom bili su veoma privlačni plodovi nacističkih nuklearnih istraživanja i usavršeni projekti vazduhoplova zahvaljujući zahvaljujući kojima je Argentina bila šesta zemlja na svetu koja je proizvela sopstveni mlazni avion, posle Britanije, Nemačke, Sovjets Sovj etskog kog Saveza, Saveza, Sjedinjenih Država Država i Francuske. Francuske. [ 19a] 19a] U Č E T V R T A K , 1 2 . A P R I L A 1 9 4 5 , istog dana kada je
tim por. Lambija otkrio uranijum u Štasfurtu, predsednik Frenklin D. Ruzvelt je pretrpeo jak izliv krvi u mozak i nekoliko sati kasnije umro. umro. Nasledio ga je potpredsednik potpredsedn ik Hari S. Truman Truman.. U poslednjih nekoliko meseci, Truman je predsedavao Specijalnim komitetom za istragu nad državnim programom odbrane, koji je ispitivao ogromne nepodudarnosti u vojnim fondovima dodeljenim mini starstvu rata. Samo nekoliko dana pošto je postao trideset treći predsednik preds ednik Sjedinjenih Država, Truman je bio obavešten o Projektu Menheten; sada je znao na šta su bila utrošena nedostajuća sreds tva. [20] U avgustu, predsednik Truman je doneo bolnu odluku da baci atomsku bombu na japanski grad Hirošimu, a zatim i drugu bombu na Nagasaki. Posle samo nekoliko dana, Japansko carst vo se predalo i vojna invazija Japana više nije bila neophodna. Zahvaljujući misiji Alsos, Amerika je privremeno imala monopol na atomsko naoružanje i sada je bila sposobna da proizvodi tri bombe mesečno.
12. poglavlje
Bd r ma n , Dal s I OPERACIJA □KRŠTENICA
A D O L F H ITL ER J E N A P U S T I O S V O J U VUČJ U J A Z B I N U u Istočnoj Pruskoj poslednji put 2. novembra
1944. Za vreme rata, on je više vremena proveo u toj borovoj šumi punoj komaraca nego na bilo kom drugom mestu. Posle kratkog boravka u Berlinu, 10. decembra se nastanio u svom štabu po imenu Orlovo gnezdo u južnoj centralnoj Nemačkoj kako bi lično nadgledao Ardensku ofanzivu. Kao i uvek, Martin Borman je bio sa njim, ali Rajhslajter je bio izuzetno nezadovoljan smeštajem koji je bio dodeljen njemu i njegovom osoblju u Bad Nauhajmu. Iznad svega, nije bilo dovoljno sigurnih teleprintera da bi on imao bezbednu i trenutnu komunikaciju sa svojom mrežom gaulajtera, među kojima su mnogi sada bili na ispitu kao nikada pre pošto se linija linija fronta fronta pribiližav pribiližavala ala njihovim njihovim regio re gionim nima.[ a.[l] l] Uprkos pogoršavanju ratne situacije, nemački sistem telefonije ostao je generalno veoma efikasan. U januaru 1945, gen. Alfređ Jodl je napomenuo da je iz Vrhovne komande oružanih snaga svakodnevno upućivano oko 120.000 telefonskih poziva i 33.000 teleks poruka nemačkim vojnim jedinicama. [2] Iz dana u dan, dan, Firer je stajao zguren zguren iznad iznad mapa koje koje su prik prikaziv azivale ale trenutnu trenutnu situaciju, situaciju, sa svojom lupom, i davao lavinu naređenja za formacije čiju je op remu i sposobnosti često neobuzdano preuveličavao. Kako je primetio Albert Šper: „Što je situacija bila teža, moderna tehnologija je više širila širila jaz između stvarnosti stvarnosti i fantazije fantazije kojom se upravljalo upravljalo sa tog stola.“ [2a]
SIVI VUK
Martin Borman nije prisustvovao beskrajnim vojnim konferen cijama u Adlerhorstu, pa je imao dovoljno vremena da usavrši svo je planove. planove. Već Već mesecima unazad unazad,, on je smanjivao smanjivao pristup drugih drugih nacističkih lidera Fireru, i time uvećavao sopstveni uticaj kako se broj pripadnika najbližih saradnika krunio. Do Božića 1944, samo je još mala grupa ljudi ljudi imala imala nesumnjivi nesumnjivi pristup Hitleru. Hitleru. Među njima je bio i Herman Gering, ali njegova zvezda je brzo gasnula; njegov Luftvafe i dalje dalje nije bio sposob spo soban an da spreči savezničku savezničku bombombardersku ofanzivu protiv Nemačke i sad se pokazao nesposobnim i da pruži podršku kopnenim snagama u zanemoćaloj Arđenskoj ofanzivi. Dvadeset šestog decembra, Geringove akcije su se do datno sunovratile kada je ukazao na to da je vreme za pregovore o primirju sa Saveznicima, samo da bi bio zasut svom silinom jedne od Hitlerovih mahnitih tirada: „Zabranjujem bilo kakav korak u tom pravcu! Ako, uprkos onome što kažem, uradiš bilo šta kako bi prkosio mom naređenju, narediću da te streljaju.“[3] Borman nije propustio da primeti Geringov defetizam. Na Novu 1945. godinu, Hitler se preko radija obratio narodu, izjavivši izjavivši da će se „Nemačka „Nem ačka dići dići kao feniks iz pepela i ruševina svo s vo jih gradova i.. i.... uprkos svim poteškoćama, nastav nastaviti iti sve sve do konačne konačne pobede.“[4] Četvrtog januara 1945, praktično kompletna visoka nacistička hijerarhija bila je u Orlovom gnezđu, uključujući Geringa, Gebelsa, fon Ribentropa i Bormana. Kao gost tamo je bio i puk. Hans-Ulrih Rudel iz Luftvafea, Hitlerov miljenik i najodlikovani ji čovek čovek u Verm Vermaht ahtu.| u.| 5] 5] Odsutan je bio samo Hajnrih Hajnrih Him imler ler,, zbog njegove nove uloge vojnog komandanta, dok je upravljao Operacijom Severni vetar u Rajnlandu.[6] Borman je imao pla nove za sve. Dvanaestog januara, oko 3 miliona vojnika Crvene armije za počelo je dugo očekivanu ofanzivu duž rečnog fronta na Vistuli u Poljskoj, posle najvećeg artiljerijskog bombardovanja koje je dotad viđeno u ratu. Za dvadeset četiri sata, nemačka odbrana je bila slomljena i Sovjeti su napredovali šesnaest kilometara. Gen. Guderijan je telefonirao Firerovom štabu moleći za pojačanja. Hitler je bio voljan samo da pošalje Šestu pancer armiju na Istočni front. Iako je ta formacija imala, na papiru, elitni korpus SS oklop nih borbenih sredstava, ona je bila iznurena kod Ardena. I pored poraza na Vistuli koji se nazirao, Hitler je najviše bio uznemiren otkrićem da njegov komandni bunker u Orlovom gnezdu nema
LDVGI
izlaz izlaz za slučaj slučaj opasnosti. A kad je Firer bio nezadovoljan, Borman Bo rman je neizostavno bio pri ruci da popravi situaciju. Četrnaestog januara, arhitektu bunkera, Franca Vera, pozvali su kod Hitlera; bio je unapred upozoren kako ne može da obmane Firera, pošto je ovaj za hvaljujući svom interesovanju za arhitekturu postao „najveći zida rski majstor svih vremena“. Ver je objasnio da nema potrebe za izlazom za slučaj slučaj opasno o pasnosti sti iz bunkera, pošto su u malo verovatnom slučaju da glavni izlazi budu blokirani posle bombardovanja, stoti ne radnika bile pri ruci da očiste krš. krš. Hitler je insistirao da se smesta instalira još jedan izlaz, ali kada se Ver dva dana kasnije vratio sa radnicima, Hitler je već otišao u Berlin. Berlin. [7] BORM ANDV
PLAN
ZA MARGINALIZACIJU
Hajnriha Himlera urodio je plodom. Njegov autoritet glavnog gospodara čitavog SS aparata još se nije mogao ugroziti ali, kao i većina ljudi, on je imao slabosti koje su se mogle iskoristiti. Pored ostalih titula, Himler je gajio žarku želju da bude postavljen i na visok vojni položaj. U skladu s tim, posle bombaškog pokušaja atentata u julu 1944, dok je Hitler kipeo od sumnji u oficirsku klasu Vermahta, Borman je predložio Fireru da Himler postane komandant Ersatzheer ili ili Armije Armije za zamenu. Potom je Himler po po stao, stao, uzastopno, vrhovni vrhovni komandnant armijske armijske grupe Gornja Raj Ra j na, koja je pokušavala da zaustavi napredovanje američke Sedme i francuske Prve armije u Alzasu, a potom i načelnik armijske grupe Vistula, koja je stajala na putu sovjetskom napredovanju prema Berlinu. Nije ni potrebno pominjati da su ta zapovednička mesta bila pre nominalna nego izvršna: Himler je bio lišen svake vojne pro nicljivosti ili talenta tako da su svakodnevno komandovanje vršili profesionalni vojnici. Međutim, pošto su „Himlerove“ armijske grupe bile osuđene na neuspeh usled snage protivnika sa kojima su bile suočene, Firerova vera u njegovog „treue Heinrich“ bila je uzdrmana — baš kao što je Borman i smerao. Ostali u nacističkoj hijerarhiji videli su odakle vetar duva, pa su zaključili da se za eventualnu nadu u to da prežive vrtlog poraza pre treba uzdati u Bormana nego u Himlera — a kamoli Geringa. Borman je sada imao jaku kliku saveznika u borbi za moć i isključivi pristup Fireru. Tu je bio gen. SS i policije Ernst Kaltenbruner, Himlerov zamenik kao načelnik RSHA; zagonetni gen. SS i policije Hajnrih Miler,
SIVI VUK
šef Gestapoa; i SS gen. Herman Fegelajn, zet Eve Braun, koji je bio Himlerov ađutant ađutant i predstavnik predstavnik SS u Hitlerovom štabu. Fegelajnov Fe gelajnov prebeg kod Bormana bio je ključan; kao Borman, i on je bio pohotnik i njih dvojica su postali bliski prijatelji u piću.[8] Krajem januara 1945, Crvena armija je stvorila ogroman klin uperen na na zapad, koji je dosezao d osezao do reke Oder, Oder, samo sto kilometara od Berlina. Kontrana Ko ntranapad pad na severni severni bok tog to g klina klina iz Pomeranije bio je neuspešan, neuspešan, i Borman je 20. 20. februara februara napisao svojoj ženi ženi Gerdi, Gerdi, trijumfalno: „Ofanziva čika Hajnriha nije urodila plodom. On je nije dobro organizovao i sad se njegove rezervne divizije moraju premestiti na neko drugo mesto.“[8aj Himler se povukao u vojnu bolnicu u Hohenlišenu i zatražio od Firera da ga oslobodi komandovanja „iz medicinskih razloga“, kako bi mogao da se usredsredi na druge svoje obaveze. U međuvremenu, Gering se povukao u Karinhol, svoju seosku rezidenciju, kako bi pokušao da spasi svoju ogromnu zbirku umetničkih đela pred nastupajućom Crvenom ar mijom. Borman je sada želeo da iz kruga ljudi bliskih Hitleru izbaci čak i nevažne figure koje nije mogao lako da kontroliše. Jedan od tih ljudi bio je i Hajnrih Hofman, Firerov lični fotograf, savetnik za umetnost, i stari prisni prijatelj, koji je Hitlera upoznao s Evom Braun. Zbog navodne brige za Hofmanovo zdravlje, Borman je predložio da Hofmana pregleda Hitlerov lekar, dr Teodor Morel. Posle raznih testova, Hofmana su izvestili da je nosilac opasne paratifusne bakterije Tip B; stoga je on predstavljao pretnju za Firerovo zdravlje i moralo mu se zabraniti da bude u njegovoj blizini blizini i u štabu. štabu. [8b] Zbunjen, Hofm H ofman an je zatražio i drugo lekarsko lekarsko mišljenje. Testovi su se pokazali negativnim, negativnim, ali medicinski izveštaj je dospeo do Bormanovog Bormano vog stola i Hofman je ostao u izgnanstvu izgnanstvu.. Potom se Borman okomio na Hitlerovog ličnog hirurga, dr Karla Branta, tvorca nacističkog Projekta T4, programa eutanazije.[9] Borman je nastavio sa čišćenjem beskrupulozno i efikasno. Svaki Nemac, od običnog građanina do najvišeg zvaničnika partije, mo gao se žrtvovati ukoliko bi njegovo uklanjanje bilo od koristi Borrmanu i njegovom planu da spasi živote i bogatstvo šačice na cističkih vođa. Pošto je sada sve sigurnije držao nacistički dvor u šaci, Borman je obratio obratio pažnju na uspostavljanje apsolutnog apsolutno g autoriteta autoriteta nad gaulajterima — partijskim šefovima koji su vladali u četrdeset dva
LOVCI
regiona Velikog Nemačkog Rajha. U „Gestapo“ Mileru, Borman je imao moćnog m oćnog saveznik saveznikaa za sprovođenje sprovođe nje svoje volje volje.. Kao i uve uvek, k, primenjivao je tehniku štapa i šargarepe. Potpuna odanost Fireru ostala je najvažnija od svega, a verno izvršenje svih naloga koji su poticali iz Firerovog štaba bilo je ključno za dobrobit partije. U kancelariji svakog gaulajtera gaulajte ra bujica instrukcija i nstrukcija od „Teleks generala“ kuljala je iz teleprintera. One su neizostavno počinjale recima: „Nacionalsocijalisti! Partijski drugovi! Po Firerovoj komandi, ovim na r eđ uj em. em . . 10] Zahvaljujući paukovoj mreži Milerovog Gestapoa, Bormanovi obaveštajni podaci o aktivnostima širom sve manjeg Rajha bili su i dalje iscrpni. Gestapo je bio ogromna organizacija, sa mnogo odseka i ogranaka odgovornih za široki raspon nadzornih i izvršnih funkcija u Rajhu i van njega. Kada se gaulajter Bajrojta drznuo da Bormanove telekse baci u kantu za đubre, Milerovi ljudi su ga streljali kao defetistu po Bormanovim naređenjima. To je bio štap: šargarepa je bio nov identitet na kraju kraju rata rata za one koji su se ponašali pona šali kako je partija zahtevala. Dokumenta za nov identitet pravili su jevrejski jevrejski falsifikato falsifikatori ri u koncentracionom koncentracionom logoru Sašenhauzen kroz kroz Operaciju Bernhard. Posle neuspeha Ardenske ofanzive, Hitler se vratio u Berlin i nastanio u zgradi Stare Rajhskancelarije dok ga uporni vazdušni napadi nisu primorali da potraži stalno sklonište u Firerbunkeru, smeštenom ispod vrtova Rajhskancelarije, sredinom februara. Četvrtak, 12. april 1945, bio je dan radosti u podzemnom bun keru. U sitne noćne sate, kada je Hitler bio najenergičniji, prispela je vest o smrti predsednika Ruzvelta. Hitleru je to ličilo na spasenje nalik na smrt ruske carice Jelisavete 1762, koja je izbavila Hitlerovog heroja Frederika Velikog Velikog iz Prusk Pruskee u Sedmogodišn Sedm ogodišnjem jem ratu. U dnevnoj naredbi upućenoj Vermahtu za 13. april, Hitler je predskazao da se ratna sreća promenila „sada, pošto je sudbina uklonila sa Zemlje najvećeg ratnog zločinca na svetu“. Borman je bio jednako oduševljen; smesta je poslao teleks svim svojim gaulajterima i prorekao „potpunu promenu stava zapadnih sila prema sovjetskoj ofanzivi ofanzivi u Evropi.“ Evropi.“ Staljinov Stalj inov najveći najveći strah strah od separatnog separa tnog mira između zapadnih saveznika i Nemačke, te Hitlerova najveća nada u dogovor sa Saveznicima, sada su delovali ostvarivo, pošto je zatočnik zatočnik bezuslovne predaje bio mrtav rtav,, a nacistička nacistička Nemačka još ni nije je bila poražena. poražena. Borman je svoju teleks teleks poruku zaključio zaključio
SIVI VUK
tvrdnjom da je to „najbolja vest koju smo dobili godinama una zad... Recite svima da je najopasniji čovek u ovom ratu mrtav“ Bormanu je Ruzveltova smrt pružila zlatnu priliku da sklopi poslednji slednji dogovor kako bi osigurao svoj Projekt Projekt Vatr Vatren enaa zeml ze mlja.[ ja.[ll l] U BERNU, TAM DŠN JI
N A Č E L N I K □ S S Alen
Dals nastavio je da neguje sopstvenu mrežu kontakata, uprkos osujećenju njegovih nadanja da će podržavati nemački nemački pokret otpo ot po ra pre julske bombaške zavere. I Britanija i Amerika su i dalje obe shrabrivale kontakte sa svim izaslanicima iz nacističke hijerarhije koji su ispipavali mirotvorne mogućnosti, iz straha da ne uvrede Josifa Staljina i ne kompromituju sporazum da se zahteva bezuslovna predaja. Međutim, sa Ruzveltovom smrću i veoma teškim gubicima koje su zapadni Saveznici pretrpeli tokom zime 1944-45, na nekim mestima je stav počeo da omekšava. Slično tome, slika Rusije „Ujka Džoa'fsamo kao snažnog saveznika protiv nacističke Nemačke brzo se menjala. Za Dalsa je napredovanje Crvene armije na zapad predstavljalo jasnu i prisutnu opasnost opasn ost po Evropu i buduće američke interese. interese. [12] [12 ] Pošto su savezničke snage sada otvorile švajcarske granice sa zapada, komunikacije sa spoljnim svetom išle su mnogo lakše. Dals je mogao da putuje u Pariz Pariz ili Lond L ondon on na konferencije konferencije sa svojim direktorom, gen. Donovanom, i drugima iz obaveštajne zajednice. Istovremeno, Dals je imao mnogo m nogo bliže veze veze sa kontraobaveštajnim kontraobaveštaj nim korpusom američke vojske i osobljem G-2 u SHAEF i 6. i 12. američkoj armijskoj grupi, kao i s američkom Sedmom armijom dok je ova napredovala kroz Nemačku. U zimu 1944-45, Dals je postigao sporazum sa gen. Masonom, načelnikom švajcarske Tajne službe službe,, tako da američkom a meričkom poslanstvu u Bernu bude dozvoljeno da instalira bezbedni radio-teleprinterski primopredajnik za direktne komunikacije sa Londonom, Parizom i Vašingtonom. Švajcarske vlasti su bile mnogo popustljivije prema tajnim aktivnostima Sa veznika sada, kada se nad nacističkom Nemačkom nadnosio poraz. Bez obzira na to, u februaru 1945, vojna situacija kako na ne mačkoj granici, tako i u Italiji ostala je problematična. Kampanja u Rajnlandu se pretvorila u dugu bitku punu gubitaka dok su se Saveznioci probijali uzvodno uz Rajnu, poslednju fizičku barijeru pred srcem nemačke industrije u Ruru.[l3j U Italiji, Saveznici su se zaglavili ispod Gotske linije, koja se protezala od jedne do druge
LDVCI
obale preko Apeninskih planina. Na oba fronta, saveznički gubici su bili depresivno visoki, a Nemci su i dalje pružali nepopustljivi otpor. otpor. Čitava italijanska kampanja kampanj a bila je niz teških teških i skupih napada na uzastopne nemačke linije odbrane postavljene na vrhovima brda, brda, i sada su postojali izgledi da se Vermaht uredno povuče u planine Alpa. U SHAEF-u su sve više rasle brige o postojanju Državne tvrđave u toj oblasti, gde su poslednji ostaci nacističkog režima i njegovi neumoljivi branioci mogli da se okupe radi konačnog uporišta koje je moglo potrajati mesecima, ili čak i godinama. Sposoban Sposo ban nemački nemački vrhovn vrhovnii komandant koma ndant armijske armijske grupe Jugozapad, Jugozapad , feldmaršal Albert Keselring, još je imao više od milion vojnika pod oružjem u severnoj Italiji i Alpima. Još gore, Sovjetski Savez je sada tražio tražio hegemoniju nad Austrijom Austrijom i Jugoslavijom. Jugoslavi jom. Ova potonja bi Sovjetima predala tople jadranske luke i neposredni izlaz na Sredozemno more — što je za zapad bila strateška noćna mora. Uprkos strogim zapovestima iz Londona i Vašingtona, Dals nije ignorisao sve veći broj obraćanja različitih grupa i pojedinaca koji su predstavljali članove nacističke hijerarhije — posebno Hajnriha Himlera — u potrazi za separatnim mirovnim ugovorom sa zapadom. Prvi mu se zbog toga obratio u novembru 1944. nemački konzul konzul u Luganu, Aleksander fon Nojrat. Nojrat . Posle njega je to u decembru uradio gen. SS i policije Vilhelm Harster, neposredno podređen SS i Vafen-SS gen. Karlu Volfu, najvišem vođi SS i policije policije i de fakto vojnom vojnom upravniku severne Ital Italije. ije. U januaru 1945, jedan Volfo Volfovv emisar je ponovo potvrdio mogućnost separatnog sporazuma o predaji svih nemačkih snaga u Italiji. Za Dalsa je to bila ponuda previše dobra da bi se tek tako odbila, pa je započeo pregovore sa Volfom pod nazivom Operacija Osvit. Prvi sastanak licem u lice između Dalsovih i Volfovih pre dstavnika održan je 3. marta 1945, u Luganu. Pol Blum, načelnik službe za kontrašpijunažu X-2 za bernski ogranak, nastupao je u ime OSS, dok je Volfa zastupao SS gen. Eugen Dolman. Kao gest dobre volje, Nemci su pristali da puste dva istaknuta italijanska partizanska lidera — jedan od njih je bio Ferućo Pari, kasnije italijanski premijer. Pet dana kasnije, Dals i Volf se se lično sreli u jednoj sigurnoj kući u Cirihu. Pošto je Keselring 10. marta otputovao na Zapadni front, pregovori su došli u zastoj, ali na stavljeni su 19. marta, kada je Volf čak pristao da se jedan radio operater OSS odeven u nemačku uniformu stacionira u njegovom
SIVI VUK
štab št abuu uuBo Bolza lzanu nu radi bolje komunikacije. komunikacije. Taj Taj agent je bio Čeh poznat pod imenom „Mali Voli“ Voli“ koji je pobegao pobeg ao iz koncentracionog logora Dahau. Značajno je bilo i to što je Volf dostavio dostavi o spisak spi sak umetničkog blaga iz Galerije Ufici u Firenci koje je bio voljan da vrati netaknuto ako ako pregovor pregovorii o predaji predaji uspej usp eju. u.[l4 [l4]] Tokom tih osetljivih pregovora, Dals je obaveštavao Vašington preko gen. Donovana u štabu OSS, ali odatle su se vesti o kon taktima brzo prenosili sumnjičavim Sovjetima. U OSS je bilo nekoliko sovjetskih špijuna, uključujući maj. Dankana Čaplina Lija, kontraobaveštajnog oficira i pravnog savetnika gen. Donovana, te Morisa Halperina, šefa za istraživanje i analizu u odeljenju za Latinsku Ameriku. Ameriku. [15] U strahu od separat se paratnog nog mira, mira, ljutiti Staljin je poslao telegram telegram Ruzveltu Ruzveltu i Čerčilu: Čerčilu: Nemci na Istočnom frontu imaju 147 divizija. Mogli bi bez štete po svoje ciljeve odvojiti s Istočnog fronta 15-20 divizija i prebaciti ih kako bi pomogli svojim vojnicima na Zapadno Zap adnom m frontu. frontu. Međutim, Međuti m, Nemc N emcii to nisu uradili uradili i ne rade to. I dalje se mahnito bore za neki nepoznati železnički čvor, Zemljanicu Zemljanic u u Čehoslovačkoj, Čeh oslovačkoj, koja im treba kolik kolikoo i mrtvacu topli oblozi — ali bez otpora predaju tako važne gradove u centralnoj Nemačkoj kao što su Osnabrik, Mannhajm i Kasel. Zar se ne slažete da je takvo nemačko ponašanje više nego čudno, nepojmljivo?[ 16] I Ruzvelt i Čerčil su besno odbacili natuknice sovjetskog vođe, ali šteta je bila napravljena. Ruzvelt je konačno shvatio kakvu pretnju predstavljaju Staljin i Sovjetski Savez dva dana pre svoje smrti. Ta epizoda je, praktično, bila početak Hladnog rata. Staljin je sada odbijao od bijao da prihvat prihvatii dogovoreni pakt o razdvajanju Austrije i Nemačke kako bi se prvoj pomoglo da ponovo postane nezavisna država. Načelnici američkog Združenog generalštaba iz ričito su zabranili nastavak razgovora sa Volfom. Obaveštajni po daci o tim kontaktima došli su do Bormana, i gen. SS i policije Kaltenbruner takođe ta kođe je naredio da takvi takvi pregovori pregovori smesta smest a prestanu — on i Borman nisu želeli da ugroze sopstvene planove. [ 17] Z E M L J A K A U S T R I J A N A C , E R N S T K A LT EN B R U N E R , pristupio je Hitlerovom najbližem krugu posle jul-
skog bombaškog pokušaja atentata, kada je on kao šef Glavne
LOVCI
bezbednosne kancelarije Rajha preuzeo komandu nad istragom koja je dovela do hapšenja i pogubljenja zaverenika i zatočeništva njihovih porodica. Zastrašujuća odmazda koju je sproveo visoki, mrtvacu nalik Kaltenbruner, sa licem izbrazadnim ožiljcima, dove la je do toga da on stekne veliku Firerovu naklonost. U decembru 1944, dodeljen dodelj en mu je paralelni čin generala Vafen-SS (značajan zbog toga što mu je pored policijske davao i vojnu vlast) i Zlatna značka Partije. Osamnaestog aprila 1945, on je postavljen za vr hovnog komandanta nemačkih snaga u Južnoj Evropi. [18] Kaltenbrunerov ađutant, bivši obaveštajni oficir SD maj. Vilhelm Hetl, već je preneo informacije Alenu Dalsu u vezi sa stvara njem Državne tvrđave tvrđave (videti 10. 10. poglavlje, poglavlje, strana 128). 1 28). Hetl je ob o b novio vezu sa OSS u februaru 1945. preko svog austrijskog prijate lja, Fridriha Vestena Vestena — sumnjivog privrednika koji je profitirao od eskproprijacije jevrejske imovine i robovske radne snage. Obojica su želeli da se dodvore Amerikancima (premda ne tako da uvrede Kaltenbrunera i, posredstvom njega, Martina Bormana), i priče koje su pričali ubrzo su postale još više obmanjujuće obmanju juće i lažne. lažne. [ 19] 19] Početkom 1944, kada je Hetl u Budimpešti organizovao trans port mađarskog jevrejskog življa u logore za istrebljivanje, spri jateljio se sa puk. puk. Arpadom Toldijem, Toldijem, mađarskim komesarem za jevrejska pitanja.[20] Sada, godinu dana kasnije, Toldi je bio zadužen za „Zlatni voz.“ voz.“ Taj Taj voz je bio natovaren mađarskim mađa rskim nacio nac io nalnim blagom, uključujući i krunske dragulje, dragocene metale, dragulje, slike i velike količine deviza, mahom pokradenih od ma đarskih Jevreja, Voz — čija je vrednost bila procenjena na 350 miliona dolara (danas bi to bilo približno 6 milijardi) — zaputio se za Berlin i kretao se na zapad kako bi pobegao pred napredova njem Crvene armije. Dok je prolazio kroz Austriju, Hetl je izvestio Kaltenbrunera o njegovom prisustvu, pa je voz zaustavljen blizu Snana u Tirolu i mnogi naročito vredni sanduci pretovareni su na kamione. [21] [21 ] Sadržina Sadrži na tih sanduka i mesto gde se oni nalaze ostali su nepoznati do danas. Navodno, Hetlu je bilo naloženo da koristi Zlatni voz za cenkanje u pregovorima s OSS u pokušaju da se do govori separatno primirje za Austriju nalik na sporazum o kom se razgovaralo u Italiji. I opet je Dals poslao posrednika — ovaj put višeg oficira OSS po imenu Edžvort M. Lesli — na prvi sastanak sa Hetlom na
SIVI VUK
švajcarsko-austrijskoj granici. U izveštaju Dalsu, Lesli je izvestio da je Hetl „naravno „naravno opasan“ opa san“:: On je fanatično protiv Rusa i iz tog razloga ne možemo na ročito dobro sarađivati s njim... a da ne obavestimo Ruse... Ali ne vidim razlog da ga ne iskoristimo za sprovođenje [zajedničkih] interesa... konkretno za ubrzanje otpora u Austriji osujećivanjem [Tvrđave]... Da bi se izbegle sve op tužbe kako radimo s nacističkim reakcionarom... mislim da s njim treba da održavamo kontakt što indirektnije možemo. [22 ] Uveren da je Hetl kanal do Kaltenbrunera, Dals se saglasio: „Ovaj tip zahteva krajnji oprez.“ Pristavši, gen. Donovan je javio: „Ubeđen sam da je [Hetl] Kaltenrbunerova desna ruka i ključni kontakt koji treba razvijati“[23] Za vreme tih prvih sastanaka, Hetl je otkrio nove pojedinosti o Državnoj tvrđavi. Takođe je naveo kako je u protekle dve go dine organizovan nacistički gerilski pokret poznat kao Werwolf (Vukodlak), sa pristupom skrivenim skladištima oružja i eksplozi va, i velikim fondovima. Oni su mogli da prikupe oko 100.000 predanih SS vojnika i fanatične Hitlerove omladine pod koman dom još jednog Austrijanca, SS p.puk. Ota Skorcenija — starog Kaltenrbunerovog prijatelja i Hitleru omiljenog vođe Specijalnih snaga, za čiji su impresivni ugled Saveznici jako dobro znali. [24] Te „pojedinosti“ su zapravo bile dezinformacije koje je smišljao Borman, ali one su zadivljujuće uspele da izazovu ozlojeđenost u SHAEF-u, pogotovo kod gen. Ajzenhauera. Kako je izjavio njegov šef kabineta, gen. Bedel Smit: „Imali smo sve razloge da verujemo kako nacisti smeraju da zauzmu svoje poslednje uporište među liti cama.“ [25] [25 ] J C 3 Š D D P O L A S K A I Z N □ R M A N Dl J E, E, gen. Ajzen-
hauer je koristio odmerenu strategiju dok su različito ustrojene savezničke savezničke armije, armije, pod komandom koman dom svojih frakcionaških i takmičar takmiča r ski orijentisanih zapovednika, napredovale na širokom frontu. Premda glomazan, taj plan je bio politički oštrouman i u skladu sa skromnim sposobnostima regrutovanih vojski. Nagomilana va trena moć, neiscrpna logistika i nadmoćna podrška iz vazduha bili
LOVCI
su odgovor na nemačku taktičku superiornost na bojištu. Samo je jednom Ajzenhauer Ajzenhauer odstupio od te strategij strategije, e, kada je neuspeh savezničke logistike zaustavio široko napredovanje i on je prihva tio smeli plan za Operaciju Market garden — pokušaj vazdušnodesantnog prodora duboko u Holandiju. Da je ona bila uspešna, brzo napredovanje napre dovanje na istok preko severnih severnih nemačkih ravnica ravnica dove dove lo bi ga nadohvat Berlina. Zauzimanje neprijateljske prestonice i trijumfalna parada kroz njene ulice posle pobede oduvek su bili krajnja ambicija svih velikih zapovednika. Ali Ajzenhauerove am bicije su sazrevale i on je imao sve razloge — kako humanitarne, tako i praktične — da ustukne od izgleda da izgubi 100.000 voj nika za vreme duge i ogorčene ulične bitke za Berlin. Posle više dana razmišljanja, Ajzenhauer je revidirao svoju strategiju za kampanju u Evropi. Dvadeset osmog marta 1945. popodne, on je svoje namere objavio u tri telegrama. Jedan je bio lična poruka Josifu Staljinu — bio je to jedini slučaj u toku rata kada je Ajzenhauer direktno komunicirao sa sovjetskim vođom. Drugi je bio upućen gen. Maršalu u Vašington, a treći je bio za feldmaršala Montgomerija, vrhovnog komandanta britanskokanadske 21. armijske grupe gr upe u Severnoj Nemačkoj. Ne mačkoj. [26] Uprkos žestokom protivljenju nekih svojih generala — pogotovo Patona i Montgomerija, pošto su obojica želela da povedu napad na Berlin — Ajzenhauer je izjavio da glavni udar njegovih armija mora ići na jugoistok, prema Bavar Bavarsk skoj, oj, Austriji i navodnoj navodnoj Državnoj Državnoj tvrđ tvrđav avi.i. Berlin će biti prepušten Crvenoj armiji. Ajzenhauer je tragao za vrednim vojnim plenom, a ne za praznom prazno m slavom. DOTAD
SU
ŠV A JC A R SK E
V L A S T I počele da se
sve više brinu zbog broja nacističkih emisara i izbeglica koji su pokušavali da pređu u Svaj carsku, pa su mnoge od njih zadržavale švajcarske pogranične straže. Svajcarci su Alenu Dalsu stavili do znanja kako bi bilo poželjno da on svoje razgovore vodi diskretnije, i ako je moguće, ne na njihovoj teritoriji. Nisu Ni su hteli da prave smetnje, ali želeli su do kraja da zadrže fasadu neutralnosti. U njima je najveći strah i dalje izazivala moguća moguć a poplava izbeglica koji koji se spuštaju spu štaju u Švajcarsku, pa je za njih njih glavni glavni prioritet bilo što ranije ranije razrešenje rata. Kao i uvek, Dals je imao elegantno rešenje. Zahvaljujući istori jskoj anomaliji na mapama koja je poticala još iz 1798, 1798, italijanska italijanska
NEMAČKA VOJSKA se krunila pred snagom Saveznika koji su pohrlili da zauzmu ne samo teritoriju nekadašnjeg Rajha, već i nje gove umetnine, industrijske tajne i naučnike.
LOVCI
enklava Kampione d'Italija na obali jezera Lugano bila je potpuno okružena švaj carskom teritorij om, i samo je preko vode imala pris tup iz Italije. Za vreme tamne noći 28. januara 1945, oko dvadeset agenata OSS okupiralo je Kampione — u tom trenutku suverenu teritoriju Musolinijeve krnje Italijanske Socijalističke Republike — i prisvojilo ga za Saveznike. Šest karabinjera koji su branili en klavu nisu se nimalo opirali. Posle toga, švajcarske vlasti su mogle da zažmure na aktivnosti OSS u Kampioneu, pod uslovom da one budu diskretne. Agenti OSS su se iz enklave infiltrirali u Italiju i, u martu i aprilu 1945, Kampione je postao mesto za grozničave pregovore tokom Operacije Osvit (koja je takođe dobila ime Operacija Ukrštenica).[27] U međuvremenu, drugi pripadnici nacističke hijerarhije po kušavali su da spasu sopstvenu kožu otvarajući pregovore sa za padnim Saveznicima. Izgradnja antisovjetske koalicije ili, makar, primirje sa zapadom kako bi nacisti mogli da nastave borbu pro tiv boljševičkih hordi, sve je to ostalo samo lep san za Hajnriha Himlera. Tu zbunjujuću samoobmanu sa njim je delio i ministar spoljnih dela Joakim Joa kim fon Ribentrop i Himlerov pouzdani poslušnik, SS gen. Valter Šelenberg, načelnik stranog obaveštajnog odeljenja SD. Sva trojica su pokušala da razgovaraju o miru preko kontakata kako u Švajcarskoj, tako i u Švedskoj.[28] U januaru 1945, Šelenberg je bio u Švajcarskoj i pokušavao je da postigne sporazum sa bivšim saveznim predsednikom Švajcarske, Žan-Mari Musijem. Dok je bio tamo, javio je preko gen. Anrija Gisana, načelnika štaba švajcarske vojske, kako bi želeo da stupi u kontakt s Alenom Dalsom, ali od toga ništa nije bilo. Ribentrop je u martu tražio separatni mir sa Britancima preko švedskog bankara Markusa Valenberga, čiji su poslovni interesi toliko dobro napredovali zahvaljujući zahvaljujući trgovini s nacistima. nacistima. Himler Himler je tragao za sličnim spora spo ra zumom preko švedskog diplomate grofa Folkea Bernadotea. Kao podsticaj za to, oko 17.000 uglavnom skandinavskih zatvorenika u nemačkim koncentracionim logorima vraćeno je u svoje domo vine u konvojima „Belih autobusa“, u humanitarnoj misiji Crvenog krsta. Ukoliko se brzo postigne mir na zapadu, Himler bi zauzvrat bio voljan da poštedi i oslobodi 400.000 Jevreja koji su ostali u Nemačkoj i u tom cilju on je naredio evakuaciju i uništenje logora za istrebljivanje na istoku; međutim, posle toga je, kako se procenjuje, njuje, oko četvrt miliona preživelih preživelih iz iz logora pomrlo pomrl o od smrzavanja
SIVI VUK
dok su ih terali terali kao kao krdo na zapad u marševima marše vima smrti. [29] Postojali su uslovi za Himlerove predloge, među m eđu kojima ko jima se isticao i zahtev da se ne dopusti da u Nemačku s okupacionom vojskom uđu crnci, u interesu „rasne higijene“ [30] Zapadni Saveznici nisu bili zainteresovani za mračne dogovore sa Himlerom koji je sam sebe obmanjivao, niti za separatni mir. Želeli su bezuslovnu predaju i ratni plen. Posebno su želeli naci stičku tehnologiju naoružanja, zlato i opljačkane dragocenosti. (Politika Saveznika bila je da se zlato vrati punopravnim vla snicima, kao i opljačkane umetnine, ali za tu restituciju su zapravo bile potrebne godine i neka opljačkana umetnička dela ni dan danas još nisu vraćena pravim vlasnicima; mnogi muzeji širom sveta imaju eksponate sumnjivog porekla iz nacističke ere koji ne bi izdržali podrobnu proveru načina na koji su tu dospeli.) Martin Borman je bio voljan da da zapadnim Saveznicima ono što su oni želeli — u zamenu za opstanak Adolfa Hitlera, njega samog, i male klike „gorštaka“ M A Đ A R S K I Z L A T N I V D Z stigao je 8. aprila 1945, unutar
granica takozvane Državne Drža vne tvrđave kod Verfena u dolini dolini Salzah, gde je bio skriven skriven od savezn savezničk ičkih ih aviona aviona u jednom jedno m tunelu.[ tunelu .[33 1] SS maj. maj. Hetl, koji je sada u OSS imao šifrovano ime „Alperg“, otkrio je da postoji taj voz za vreme daljih razgovora s Edžvortom M. Leslijem. Isto tako je dao informacije u vezi sa lokacijama drugih skladišta nacističkog blaga skrivenog širom Nemačke i, podjednako važno, podržao predlog SS gen. Volfa za vraćanje blaga Galeriji Ufici u Firenci — opljačkana umetnička dela su sada bila podstrek za svaki dogovor.[32j Radiotelefonska veza je uspostavljena između OSS u Bernu i austrijske SS frakcije pod gen. Kaltenbrunerom sa centrom u vili Keri, njegovom domu u Altauseu, u srcu Bavarskih Alpa. Borman je sada imao direktnu liniju komunikacije s Alenom Dalsom preko Ernsta Kaltenbrunera i Operacije Ukrštenica.[33] Tokom druge polovine aprila 1945, događaji u toj zakulisnoj završnici rata u Evropi ubrzavali su iz dana u dan. Četrnaestog aprila, Alen Dals se sreo sa gen. Donovanom u hotelu Ric u Parizu kako bi objasnio svoje ponašanje tokom mirovnih uvertira nacističke hijerarhije. „Divlji Bil“ Donovan je jedva čekao da se vrati u Vašington posle Ruzveltove smrti, kako bi se sprijateljio s novim predsednikom i zacementirao položaj OSS. Združeni
LOVCI
generalštab je i dalje bio besan na Dalsa i OSS O SS posle po sle žučne razmene razmene telegrama između Staljina, Ruzvelta i Čerčila u vezi s Operacijom Osvit.[34] Vilijam Dž. Kejsi (kasnije direktor CIA od 1981. do 1987.) prisustvovao je sastanku u Ricu i primetio da se „Dals vr poljio na stolici, na smenu besan i postiđen... Da budem otvoren, nastao je opšti pičvajz“. Dals je protestovao kako ništa konkretno nije ni postignuto iz njegovih razgovora sa SS gen. Volfom i kako se sve i dalje moglo uverljivo poreći, makar kad su Sovjeti posređi. [35] Bez obzira na to, Donovan je privremeno obustavio Osvit, ali je dozvolio nastavak nastavak pregovora u okviru okviru Ukrštenice Ukrštenice sa Ernstom Kaltenbrunerom pošto Bela kuća za njih još nije znala. Dals je sa žaljenjem komentarisao tu situaciju: „Lako je otpočeti rat, ali ga je teško zaustaviti.“ [36] [36 ] Donovan Donova n i Dals su odlučili da zadrže sadržinu razgovora s Kaltenbrunerom za sebe, pošto je bezbednost postala neoprostivo labava. Previše zainteresovanih strana bilo je svesno da iz nacističke hijerarhije preko Švajcarske ili Švedske pristižu navodni mirovni planovi — uključujući i sovjetskog špijuna Kima Filbija koji se kasnije prisetio: „Vazduh je bio zasićen uzajamnim sumnjama o predlozima za zaključenje separatnog mira.“[37]
13. poglavlje
„ W A
d
o
l
f
a " H
B I S T i t
l
e
r
?
“
D V A D E S E T O G A PR I L A 1 9 4 5 , H ITL ER DV A S V I T A je pokorno proslavila njegov pedeset ped eset šesti rođendan, ali ali
to nipošto nije bio srećom ispunjen događaj. Himler i Gering su bili prisutni u Firerovom bunkeru u Berlinu kako bi obeležili taj dan, ali su obojica obojica brzo napustili preston pr estonicu icu i nikad se više u nju nisu vratili..[l] Gering je otputovao u Berhtesgaden u Bavarsku kako bi nadzirao prispeće svoje umetničke zbirke u osam železničkih va gona iz Karinhola, premda mu je preostalo malo pogodnih mesta daj da j e sakr sakrije ije.. Zapadni Saveznici su sada hitali na istok kroz Nemačku, prema mestu sastanka sa Crvenom armijom na rekama Elba i Mulda. Montgomerijeva 21. armijska grupa skrenula je na severoistok i napre dovala je prema Oldenburgu, Bremenu i Hamburgu. Desno od nje, američka Deveta armija Vilijama H. Simpsona i Prva armija Kortnija Hodžisa stigle su do Elbe kod Magdeburga i do Mulde iza Lajpciga. Patonova Treća armija je zavila na jugoistok, grabeći prema češkoj granici. Sva branjena sela koja su se odmah predala bila su pošteđena; ona koja nisu, bila su potpuno uništena i pretvorena u „Memorijale Treće armije“ — strašne podsetnike na to da su tuda prošli Patonovi ljudi. ljudi. [2] Da bi se napredovanje napre dovanje ubrzalo, ubrzalo, gradonačelnike iz mesta koja su bila zauzeta ili uništena često su slali napred sa isturenim američkim izvidnicama kako bi ubedili nepokorne nepokorne ili spore zvaničnike zvaničnike da je isticanje ist icanje belih zastava i čaršava na svakoj kući u najboljem interesu stanovništva. Južno od Patona i unutar njegovog zaokreta, Pečova Sedma armija upravo je stigla
LOVCI
do Nirnberga. Dalje južno, De Latrova francuska Prva armija stigla je do predgrađa Stutgarta i zaputila zaputila se prema Dunavu Dunavu i Austr Austriji. iji. Obersalcberg, odmaralište najviđenijih nacista u Bavarskim Alpima, ubrzo će ostati ođsečeno od severne Nemaćke i pogotovo ođ Berlina. Za Bormana je situacija postajala kritična; pošto su se Sovjeti spremali da opkole Berlin, dok je Crvena armija pružala klešta napred sa severa i juga. Firer je još odbijao da napusti prestonicu i Bormanovi Borma novi pažljivo pažljivo pripremljeni pripremlj eni planovi za za Aktion Feuerland bili su u opasnosti da propadnu. Letelice Firerovog Fliegerstaffel (letećeg odreda) — Hitlerova lična jedinica za vazdušni transport — stajale su u pripravnosti na berlinskim aerodromima Gatov i Tempelhof kako bi ga prevezle u Bavarsku, Španiju ili drugde. Ali one će se uskoro naći u dometu sovjetskih artiljerijskih topova.[3] Slično tome, dalekometne leteće lađe Kampfgeschwader 200 — odeljenja Luftvafea za specijalne misije — bile su spremne da odnesu Firera još dalje, dalje, iz baze kod Travemindea Travemindea na na Baltič Baltičko kojj obali. obali. Hidroplani su su noću bili stacionirani na jezeru jezer u Havel, Havel, spremni da svakog momenta mo menta odvezu pripadnike nacističke hijerarhije iz Berlina. Berlina. Ost-West-Asche (Bulevar Ose istok-zapad) — između Brandenburške kapije i Spo menika pobedi, u srcu grada — raščišćen je kako bi poslužio kao priručna pista. Dvadesetog aprila, Borman je započeo s Operacijom Šaraj ili Harem, u okviru koje je veliki broj državnih službenika i dokume nata, uključujući i Hitlerove privatne papire, otpremlj o tpremljen en u Bavarsku. Bavarsku. Te noći, deset teretnih aviona se okupilo na Gatovu radi evakuacije u Minhen. Devet ih je bezbedno prispelo, ali deseti se srušio u šumu Hajdenholc dok je leteo u visini krošnji i raspao se u letu. Mnogi Hitlerovi lični dokumenti izgoreli su u zapaljenoj olupini. U toj fazi namera je bila da Firer i njegova svita odlete na jug dva dana kasnije, 22. aprilaJ 4] U MEĐUVREMENU, ALEN DALS JE NASTA VI □ pregovore u okviru Operacije Osvit sa SS gen. Volfom, upr
kos nedavnim Donovanovim naređenjima da tu misiju obustavi. Dvadeset trećeg aprila, Karl Volf je Dalsu ukazao na to da on sada, posle razgovora sa Hitlerom Hitlero m i Bormanom Borman om u Berlinu Berlinu 18. 18. i 19. 19. aprila, ima sva ovlašćenja da naredi predaju svih nemačkih vojnika u Italiji.[5] Dvadeset četvrtog aprila su i Kaltenbruner i SS p.puk.
SIVI VUK
Hans Helmut fon Humel odleteli na jug u Austriju da bi preuzeili pregovore u okviru Operacije Ukrštenica od Hetla. Helmut fon Humel je bio Bormanov ađutant odgovoran za evidenciju svih skladišta sa Firerovim poharanim umetninama i lokacija na kojima su se ona krila.[6] Najvažnije takvo skladište bilo je u Altauseu, blizu Kaltenbrunerove kuće, gde se sada u starom rudniku soli nalazio najveći deo Hitlerove umetničke zbirke; ta riznica je trebalo da bude glavni faktor u svim dogovorima sa Dalsom. Događaji su se sada redali takvom brzinom da su prvobitno dva zasebna toka pregovora — sa Volfom u okviru Osvita i sa Kalten brunerom u okv okviru iru Ukrštenice — bila nerazdvojno nerazdvojno povezana. Dva Dva deset šestog aprila, Hetl je izvestio Kaltenbrunera o rezultatima nove posete Švajcarskoj, kada se sa oficirom OSS Edžvortom M. Leslijem dogovorio da organizuje lični sastanak Dalsa i Kalten brunera u Felđkirheu u Austriji, blizu švajcarske granice. [7] Dals je shvatio shvatio da je Hetl obična marioneta m arioneta i da je dobar deo njegovih njegovih informacija u vezi vezi sa Državnom Državn om tvrđavom veoma sumnjiv sumnjiv.. [8] Dals je znao znao da Austrija ne može da se preda onako onako kako kako se se predala predala Itali Itali ja u septembru 1943. 1943. Uprkos tome što što je istog meseca bila formira na privremena vlada, ta zemlja je ostala sastavni deo Nemačkog Rajha. Šta god bilo rezultat tih razgovora, za Austriju je vreme isticalo, pošto su tenkovi Crvene armije iz 3. ukrajinske frontalne grupacije brzo napredovali na zapad posle zauzimanja Beča. Kaltenbruner je sigurno imao neki skriv skriveni eni motiv za pregovore — a to su objasnili predloži Martina Bormana. (italici se u sledećem odeljku koriste kako bi se obeležili
zaključci zasnovani na deduktivnom istraživanju; videti stranu 208 u 16. poglavlju radi dalje diskusije.) U karakterističnom Borman ovom stilu — štap i šargarepa — Kaltenbruner i Humel su Dalsu ukazali na to da je Borman voljan da Saveznicima pruži, kao podstrek ili „šargarepu " informacije o tome gde se nalaze sva umetnička dela koja su nacisti pokrali. Ona će biti predata netaknuta, zajedno sa ostatkom nacionalnog blaga Nemačke, uključujući njene zlatne rezerve, rezerve deviza, obveznice na donosioca i industrijske patente — osim, naravno, znatnog dela
tog blaga koji je Borman u potaji već izneo u inostranstvo.[9] Dodatna i izuzetno privlačna šargarepa bio je Bormanov poduhvat
LOVCI
isporuke Saveznicim Saveznicimaa primeraka najmodernije tehnologije naoru žanja zajedno sa lokacijama na kojima su bili smešteni projektanti, poput Vernera fon Brauna i njegove V-2 jedinice, kao i nuklearnih naučnika iz Uranijumskog kluba. Štaviše, primirje u Italiji će biti smesta ratifikovano.flO] Ali kakva je bila željena cena za ta blaga? Da se zazmuri na bekstvo Adolfa Hitlera, Eve Braun, Martina Bormana} Hajnriha Hajnr iha „Gestapo" „Gest apo" Milera, Milera, Hermana Fegelajna iErnsta iEr nstaKa Kalte lten n brunera. Ostatak nacističke nacističke hijerarhije hijerarhije je trebalo da bude prepušten
sopstvenoj sudbini. „Sta „S tap" p" je bio jednostavan. jednostavan. Nemačka je sada tvrdil tvrdilaa daj da j e sposobna sposob na
da bombarduje istočnu obalu Sjedinjenih Država oružjem za maso vno uništenje; znatan napor je bio uložen u to da se ova dezinfor macija proda američkim obaveštajnim agencijama, s izvesnim uspehom (videti 16. poglavlje). U ta oružja spadale su bojeve glave naoružane najotrovnijim nervnim agensima koji su ikada smišljeni, smišljeni, sarinom i tabunom.[ll] Pored toga, mnoga skladišta umetničkih dela skrivena u dubokim rudničkim oknima biće uništena eksplo zivom i zauvek spaljena. Veliki broj najvećih umetnina stvorenih tokom vekova zapadne civilizacioje sada je bio u ulozi taoca, i ta pretnja je bila bila sasvim kredibilna kredibilna posle Hitlerovog „Neronovog de kreta“ od 19. marta. Sa zvaničnim nazivom „Uništenja na teritoriji Rajha“ ovaj dekret je nalagao potpuno uništenje cele nemačke in dustrijske infrastrukture i tehnologije; iako to nije bilo obuhvaćeno zvaničnom naredbom, podrazumevalo se i uništenje kulturnih dobara i eliminacija svih ključnih ljudi koji bi mogli biti od koristi savezničkim silama.[12] Odluka je bila na strani Saveznika, Saveznika , ali sat sa t je otkucavao. otkucavao. Prethodnog dana, 25. aprila, grad Berlin je opkolila Crvena armija, a trupe ar mijske grupe gen. Ivana Koneva stupile su u kontakt sa vojnicima iz Hodžisove američke Prve armije na reci Elbi. Nemačku je pre polovio široki pojas teritorije pod savezničkom okupacijom, i samo su krajn krajnjiji sever i krajnj krajnjii jug još jo š bil bilii pod po d nacističkom nacist ičkom kontrolom. N A J V E Ć I D N E VN I V A Z D U Š N I N A PA D N A B E R L I N do sada lansiran je 3. februara 1945. Sveukupno, 937 lete
ćih tvrđava ispustilo je 2.298 tona bombi, pobivši na hiljade ljudi i nanevši gradu ogromna oštećenja, uključujući tu i četvrt državnih zgrada.
SIVI VUK
Među drugim državnim zgradama koje su pogođene tog dana bila je i zgrada Rajhskancelari Raj hskancelarije je na ćošku ulica Vilhelmštrase Vilhelmštrase i Fosštrase, gde je Bormanov Borma nov ured bio teško oštećen; glavni glavni štab štab Gesta G estapa pa u ulici Princ Albrehtštrase i Rajhsbanka na Hausfogtajplacu bili su praktično uništeni serijom bombi. U pismu ženi od 4. februara, Borman je napisao: Upravo sam se sklonio u kancelariju moje sekretarice po što je to jedina soba u celoj zgradi koja ima makar nekakve privremene privremene prozore. prozore. Jučerašnje Jučera šnje bombarđovanje je bilo veo veo ma teško. Vrt Rajhskancelarije je neverovatan prizor — duboki krater krateri,i, oborena stabla st abla i staze zbrisane masom krša i đubreta. Firerova rezidencija [u zgradi Stare Rajhskance larije] teško je pogođena nekoliko puta. I Nova Rajhskancelarija je pogođena nekoliko puta, i privremeno se ne može koristiti. Zgrade partijskog kabineta [kancelarije na gornjem spratu centralnog bloka Nove Rajhskancelarije], takođe je žalosno viđeti. Telefonske komunikacije su i dalje veoma loše i Firerova rezidencija i partijski kabinet još ne maju nikakvu nikakvu vezu sa spoljnim spoljn im svetom. Kao kruna svega, u ovoj takozvanoj Državnoj četvrti, i dalje nema svetla, struje i vode! Cisterna sa vodom stoji nam ispred Rajhskancelarije i to nam je jedina zaliha vode za kuvanje i pranje! A najgori od svega su klozeti. Ove svinje od komandosa [SS telohranitelji] neprestano ih koriste i ni ti jedan od njih ne seti se da ponese kofu s vodom da ispere to. Od ove večeri izgleda da ću imati sobu u bunkeru za rad i spavanje.[13] Sredinom februara, Hitler i njegova svita — uključujući Bormana — bili su primorani da se nastane u Firerovom bunkeru za stalno. Predsednik Rajhsbanke, dr Valter Funk, odlučio je da prebaci glavninu gotovine i zlatnih rezervi banke na bezbedno, van Berli na. Blago je otpremljeno u Merkers u Tiringiji, trista dvadeset ki lometara jugozapadno od prestonice. Tamo su poluge i devize u vrednosti od oko 238 miliona dolara uskladišteni duboko pod zemljom u rudniku kalijuma Kajzeroda, zajedno sa ogromnom količinom umetničkih dela. [14] [14 ] To je bilo samo jedno jed no od 134
LOVCI
skladišta širom Trećeg Rajha pod kontrolom Martina Bormana. [15] U skladu sa Hitlerovim Neronovim dekretom od 19. marta, mnoga od njih su sada bila minirana jakim eskplozivom kako bi se sprečilo da padnu šaka Saveznicima Saveznicima.. U rudnicima ru dnicima soli kod Altausea nalazili su se najvredniji komadi iz Hitlerove zbirke, uključujući Mikelanđelovu Madonu iz Briža, Obožavanje mističnog jagnjeta J a na van Ajka ili Oltar iz Genta, kao i mnoga druga neprocenjiva blaga. Među bezbrojnim sanducima bilo ih je i osam sa oznakom Vorsicht— Marmo Ma rmor— r— nich nichtt sturtze sturtzen n (Pažnja—Mermer—Ne ispuš taj). Postavljeni pod zemlju između 10. i 13. aprila, nisu sadržali statue, statue, već vazdušne bombe bo mbe Luftvafea od o d po pola tone. tone. [16] Za uništenje je bila spremna s premna i zbirka većine umetničkih dela poharanih iz Francuske i zemalja Beneluksa, sada uskladištena u bavarskom dvorcu iz bajke po imenu Nojšvanštajn. Ništa nije smelo da preživi nastupanje Gdtterdammerunga Trećeg Rajha. M E Đ U S A V E Z NI Č K IM T R U P A M A S P R E M N I M
da nacistima uskrate priliku da unište svoje tajne bili su i Crvenokošci kom. Fleminga iz 30. isturene jedinice. Obaveštajni podaci o tome gde treba tragati sada su kuljali iz kancelarije OSS u Bernu, zahvaljujući zahvaljujući dijalogu dijalo gu između Dalsa Da lsa i Bormana. Četvrti tim jedinice, pod puk. kom. Patrikom Dalzel-Džobom, počeo je sa nastupanjem na sever sever između Bremena na reci reci Veser Veser i Hamburga Hambu rga na Elbi. Elbi. Njiho N jihovv zadatak je bio da zarobe najnoviju podmorničku tehnologiju. Hitajući ispred 21. armijske grupe, 4. tim 30. AU bio je prva saveznička jedinica koja je ušla u veliku luku Bremen. Prihvatili su predaju grada od gradonačelnika oko dvadeset četiri sata pre prispeća konvencionalnih konvencionalnih snaga, snaga, i mali odred Kraljevskih marinaca zarobio je šesnaest podmornica. Dalje na jugu, 55. tim st. por. Džima Glenvila krenuo je 14. aprila prema Slos Tambahu u blizini Bad Sulze u Tiringiji, gde su zarobili kompletnu dokumentaciju Kriegsmarine od 1850. pa do kraja 1944, uključujući i sve dnevnike podmornica i površinskih brodova. Ti arhivi su bili za savezničke pomorske vlasti od ogromne vrednosti i njihovo pronalaženje procenjeno je kao jedan od navažnijih obaveštajnih podviga u čita vom ratu.[17] U međuvremenu, međuvremenu, posle uspešnog uspešno g pronalaže pronalaženja nja ura nijumske rude za misiju Alsos, 5. tim pod komandom por. Džejmsa Lambija tragao je po planini Harc za podzemnom bazom za montažu V-2 kod Nordhauzena, sledeći uputstva iz SHAEF-a da
SIVI VUK
zarobe dokumentaciju i personal u vezi sa programom balističkih projektila. I Spomeničari su disali za vrat borbenim trupama, zapu tivši se da sačuvaju glavna skladišta umetnina skrivena širom Ne mačke, uključujući zamak Nojšvanštajn u Bavarskoj, koji je 4. maja 1945. bio spasen spa sen od uništenja, a sa njim i blaga Francuske i zemalja zemalja Beneluksa. Beneluksa. [18] [18 ] C E L D G A P R I L A 1 9 4 5 , B □ R M A N je pripremao pripremao izvr izvr šenje svog plana za Aktion Feuerland beskrupulozno i efikasno.
Došlo Doš lo je vreme da se stvari privedu kraju kraju,, a među tim nedovršenim poslovima najvažniji je bio onaj koji se odnosio na adm. Vilhelma Kanarisa, Kanarisa, koga su sada držali držali u koncentracionom koncentracio nom logoru Flosenburg. Kanaris je znao previše toga o lokaciji skrovišta koje je Borman pripremio za Hitlera u Argentini i o glavnoj usputnoj stanici na Firerovom putovanju između Evrope i Južne Amerike. Petog aprila, Ernst Kaltenbruner je Hitleru izneo veoma optužujuće dokaze protiv Kanarisa. Firer je pomahnitao od besa i potpisao nalog za admiralovo smaknuće. Ovaj je obešen 9. aprila na krajnje ponižavajući način n ačin.[.[ 19] U izdvojenom vilajetu Firerovog bunkera — koji su mnogi od tamo zaposlenih nazivali „betonskom podmornicom“ — Hitler je živeo živeo klaustrofob klaustrofobičnim ičnim životom životom kapetana kapetana podmornice na dn dnuu okeana, sa malo osećaja za vreme i stvarnost događaja koji su se zaista zbivali gore, u svetu.[20j Firer je oduvek bio podložan na glim promenama raspoloženja, ali njegova mahnitanja su bila sve češća kako se vojna situacija neumoljivo pogoršavala i bio je su očen sa samoobmanjujućom jalovošću naređenja koja je izdavao. Na konferenciji posvećenoj vojnoj situaciji održanoj u nedelju 22. aprila, na kojoj je prisustvovao i Borman, Firer je eksplodirao u napadu neobuzdanog besa. Prvi put je otvoreno izjavio da je rat izgubljen i ponavljao je kako će umreti u Berlinu. Borman je insistirao da je došlo vreme za let na jug do Obersalcberga kako bi Firer završio svoje lične poslove pre bekstva bekstv a u skladu sa pripremama obavljenim za Aktion Feuerland, ali ali Joze Jo zeff Gebels je ubeđivao Hitlera da to ne čini; kao gaulajter Berlina, Gebels je smatrao da mu je dužnost da umre među ruševinama svog grada. Gen. Jodl Jo dl je istakao da Nemačka još ima armije na terenu u teoretskom domašaju Berlina — ostatak armijske grupe Centar feldmaršala Ferdinanda Sernera i Dvanaestu armiju gen. Valtera Venka. Firer se nije izjasnio
LOVCI
o vojnim koracima koje treba preduzeti, ali je ponavljao da je odlučan da ostane u Berlinu do kraja. Osujećen, Borman je svejedno nastavio da žonglira mogućno stima koje su mu ostale otvorene. Te noći, on je poslao teleks Geringu u Obersalcberg ukazavši mu na to da je Firer indisponiran. Bila je to zamka i Gering je upao pravo pravo u nju. nju. Sutradan je on poslao telegram u Firerov bunker izjavivši da će, ukoliko ne bude dobio suprotne instrukcije, preuzeti punu komandu nad Rajhom od 22.00 sata te večeri, u skladu s njegovom odgovornošću imenova nog naslednika Hitlera. Borman je o tome smesta izvestio Firera, podstakavši ga da poništi dekret o nasleđivanju pošto Gering oči gledno sprema puč. Isprva, Hitler je oklevao. Borman je onda Geringu poslao teleks optuživši ga za izdajničko ponašanje, ali isto tako navevši kako protiv njega neće biti preduzeto ništa ukoliko podnes pod nesee ostavku na na sve sve svoje mnogobroj mnogo brojne ne državne funkcije funkcije.. Samo Sam o sat kasnije, kasnije, Geringova ostavka je bila na Firerovom stolu. To je bilo shvaćeno kao potvrda njegove izdaje, i odredu SS u Obersalcbergu bilo je naređeno da Rajhsmaršala stavi u kućni pritvor. Pošto je tako Gering ostao skrajnut, Borman je usmerio paž nju na proterivanje Himlera. Taj zadatak mu je bio jednostavan pošto je Radio Stokholm objavio da Rajhsfirer-SS pregovara sa savezničkim silama o predaji nemačkih snaga na zapadu. Hitler je besno izjavio izjavio:: „Nikada me jedan izdajnik izdajnik neće neće naslediti naslediti kao Firer!“ Borman je postigao svoju krajnju ambiciju — da uništi sve takmace, kandidate za moć i uticaj u ulozi jedinog Firerovog nesumnjivo pouzdanog zamenika.[2l] Ipak, bila je to u neku ruku Pirova pobeda, pošto je 25. aprila Crvena armija dovršila opkoljavanje Berlina, a Obersalcberg je bio pod temeljnim bombardovanjem Lankastera iz eskadrona RAF broj 617, te je tako postao beskoristan kao jazbina za skrivanje tokom ma kakvog planiranog bekstva na jug.[22] Jurnjava u skloništa verovatno je Geringu sačuvala život, život, pošto su se njegovi SS čuvari čuvari spremali da ga ga smaknu kad su se oglasile sirene. Potvrda Bormanove ukupne pobede u intrigama na nacističkom dvoru došla je 26. aprila, kad je Hitler unapredio gen. Roberta Ritera fon Grajma u čin feldmaršala i imenovao ga za vrhovnog zapovednika Luftvafea. Borman je si gurno bio u ekstazi zbog Hitlerovog prvog naređenja izdatog Riteru fon Grajmu: trebalo je da ovaj odleti u štab Karla Denica u Plenu i uhapsi Hajnriha Himlera zbog izdaje. Međutim, to nije bilo
SIV! VUK
moguće pošto je Riter fon Grajm ranije tog dana bio teško ranjen hicima Crvene armije pre nego što je sleteo u Berlin avionom kojim je pilotirala pilotirala avijatičarka-k avijatičarka-kaskad askaderka erka Hana Rajš. IAKD J E G L A V NI N A D E P O Z IT A R A J H S B A N K E
bila prebačena u rudnik Kajzeroda kod Merkersa, još je mnogo toga ostalo u Berlinu, navodno da bi se Vermahtovi branioci grada plaćali u gotovini. Na sastanku između Firera, dr Funka i Bormana održanom 9. aprila, donesena je odluka da se preostalo zlato i devizne rezerve iz Rajhsbanke prebace u Bavarsku. Njih je trebalo preneti u takozvani „Bormanov bunker“ u Minhenu, drumom u konvoju šest Opel Blic kamiona i u dva specijalna voza sa tajnim imenima Adler i Dohle — „Orao“ i „Čavka.“ Vozovi i kamioni su napustili Berlin 14. aprila ali im je trebalo bezmalo dve nedelje da stignu u Bavarsku, zbog razorene putne i železničke mreže, kao i usled hroničnog nedostatka benzina.[23] Posle Operacije Saraj/Harem i egzodusa sporednog osoblja iz Firerbunkera 22. aprila, Borman je naložio SS gen. Kaltenbruneru da odleti na jug kako bi izvršio Operaciju Ukrštenica Alena Dalsa. Kaltenbruner je zaključio kako mu je bolje da napravi sopstveni aranžman za preživljavanje umesto da se osloni samo na Aktion Feuerland. Kao šef RSHA, naredio je SS gen. Jozefu Spacilu da po vede grupu SS vojnika vojnik a kako kako bi uklonili uklonili sve sve što je ostalo od vrednosti u sefovima Rajhsbanke — akcije, dragulje i 23 miliona zlatnih ra jhsmaraka, jhsmaraka, što je vredelo vredelo 9,13 miliona dolara dolara (u današnjem novc novcu, u, približno 110 miliona). Jedan od poslednjih teretnih aviona koji su napustili grad preneo je taj plen u Salcburg u Austriji. Odatle je kamionima odvezen u grad Rauris u visokom Tirolu i zakopan u obližnjoj šumovitoj planini. Ova najveća oružana pljačka u istoriji ubrzo je privukla pažnju Martina Bormana, koji je prokomentarisao svom savezniku, „Ge stapo“ stap o“ Mileru: Mileru: Pa, Ernst se i dalje brine za Ernsta. U sveukupnoj slici to ne znači znači mnogo. Ali Ali saznaj saznaj gde gde je to odneo. Kad Ka d bude b ude zakopano — a to će verovatno biti u nekom austrijskom jezeru blizu njegovog doma — bilo bi dobro da na blago pripazi jedan od naših partijskih gaulajtera. Kaltenbruner možda neće
L D V C I
dočekati kraj rata, a partija bi mogla od toga kasnije da se okoristi. [24] U stvarnosti, udarivši na svoje, Kaltenbruner je potpisao sopstvenu smrtnu presudu, ali on je Bormanu još bio od koristi sve dok su još trajali razgovori razgovori sa Dalsom. Dalsom . Saveznici Saveznici su pronašli manje od 10 procenata tog ogromnog blaga. Ostatak se koristio za finansiranje raznih mreža za bekstvo nacističkih ratnih zločinaca od pravde u posleratnim godinama. [25] Konačno odobrenje za primenu Operacije Osvit/Ukrštenica došlo je u obliku tri „signala najvišeg prioriteta“ iz Vašingtona 27. aprila 1945. ujutro. ujutro. [26 [2 6J Bila su potrebna potrebn a dva dana da se svi predstavnici predstavnic i različitih različitih strana sastanu i potpišu potpi šu dokument o stvarnoj predaji nemačkih snaga u Italiji Italiji.. U međuvremenu, Borman je jedva stigao da aktivira finalnu opciju za Aktion Feuerland (videti 15. poglavlje i bekstvo u Tonder). Drugog maja 1945. u 14.00 na snagu je stupio istovremeni istovremeni prekid ratn ratnih ih dejstava Saveznik Saveznikaa i Nemaca Nema ca u severnoj Italiji. [27] Pet minuta pre toga, osamnaestogodišnji radio spiker, Rihard Bajer, pročitao je poslednju vest na Grossdeutscher Rundfunk (Radio servis Velike Nemačke) iz podzemnog studija u berlinskoj ulici Masurenale: „Firer je mrtav. Živeo Rajh!“[28] Ali gde je bilo Hitlerovo telo? TD J E
B I LD P I T A N J E KO J E S U
P O S T AV AV I L I
prvi sovjetski vojnici koji su tog jutra u 9.00 ušli u Firerov bun ker. Nekoliko dana ranije, 29. aprila, specijalni odred SMERŠ (kontraobaveštajne službe NKVD-a) pri glavnom štabu 3. udarne armije osnovan je na Staljinovo insistiranje, izričito radi prona laženja Adolfa Hitlera, živog ili mrtvog. Tim SMERS je stigao do Rajhskancelarije nekoliko trenutaka pošto ga je zauzela Crvena armija. I pored intenzivnog pritiska iz Moskve, njegova potraga je bila neuspešna. Iako su ugljenisana uglj enisana tela Jozefa Joz efa i Magde Gebels brzo pronađena u vrtu razrovanom granatama, nije pronađen nikakav dokaz o smrti Adolfa Hitlera ili Eve Eve Braun. Tog ranog popodneva 2. maja, odmah za jurišnicima i oficiri ma NKVD, grupa od dvanaest lekarki i njihovih pomoćnica iz sani tetskog korpusa Crvene armije prva je ušla u bunker. Predvodnica grupe je savršeno govorila nemački i upitala je jednoga od četvoro
SIVI VUK
ljudi koji su s u još bili u bunkeru, bunkeru, elektrotehnič elektrotehničara ara Johane Joh anesa sa HentšheHentšhela: „Wo bist Adolf Hitler? Wo sind die KlamottenV‘ („Gde je Adolf Hitler? Gde je svečana ođeća?“ ođe ća?“).). Činilo se da ju je više zanimala gar deroba Eve Braun Braun nego sudbina Firera Trećeg Rajha. [29] Neuspeh Neusp eh da pronađu prepoznatljivi les mučiće sovjetske vlasti mnogo mesemeseci, ako ako ne i godina. [30] Tog dana, sovj s ovjets etske ke zvanične novine Pravda donele su vest: „Objava „Obja va Hitlerove smrti je bila fašistička fašisti čka vark varka.“ a.“[31 [31 ]
Ill D E O
BEKSTVO
Fotografija sa prethodne strane:
Na ovoj fotografiji iz 1945. vidi se Nova Rajhskancelarija razorena razorena posle godina bombardovanja i žestoke Bitke za Berlin. Izgrađena kao središte Hiljadugodišnjeg Rajha, ova grandiozna zgrada potrajala je manje od jedne decenije. Ovde se vidi Dvorište časti sa dva oklopljena automobila parkirana s leve strane. Oni su uvek bili pri ruci za slučaj da Hitleru zatreba da pobegne iz Berlina u oklopnom oklop nom vozilu.
14. poglavlje
Bunker
F I R E R D V B U N K E R , ispod ispod zadnje strane i vrta zgrade Stare
Rajhskancelarije u ulici Vilhelmštrase u državnoj četvrti Berlina, građen je u dve faze. Radove je izvodila građevinska kompanija Hohtif AG, preko svoje filijale — koja je isto tako sagradila i Berghof, Hitlerovo odmaralište u Bavarskim planinama, kao i njegovu Vučju jazbinu u Rastenburgu. Prvobitna struktura Firerovog bun kera, koja je kasnije dobila ime Forbunker (pred-bunker), bila je namenjena samo kao sklonište od vazdušnih napada za Hitlera i njegovo osoblje u Reichskanzlei (Rajhskancelariji). Izgradnja je počela 1936. 1936. i bila je zgodno zgo dno prikrivena prikrivena radovima na novoj novoj prijem prij em noj noj dvorani dvorani koja se u to vreme gradila na zapadnom, zadnjem pro pr o čelju Stare Rajhskancelarije. Izgradnja masivne Nove Rajshkancelarije Alberta Spera, koja je spreda izlazila na Fosštrase i spajala se sa Starom u obliku slova L na jugu, bila je praktično gotova u januaru 1939 1939.. U okvir okviruu ovih ovih zgrada i susednih susednih blokova kasar kasarni ni SS postavljenih pravcem sever-jug na zapadnoj strani ulice Herman Gering, od samog početka su bila dva veoma velika kompleksa povezanih podzemnih skloništa, radnih prostorija, garaža i tunela. Osamnaestog januara 1943, u odgovoru na teže bombe koje su koristile savezničke vazduhoplovne snage, Hitler je naredio Speru da proširi proširi sklonište sklonište ispod is pod Stare Rajhskancelarije izgradnjom izgradnjom dubljeg kompleksa. Pod nadzorom arhitekte Karla Pipenburga, iskopavanje za ovaj Firerov bunker, ili Hauptbunker (glavni bun ker), pod šifrom „B207“, obavljeno je ispod i zapadno od Forbunkera. Glavni radovi su bili dovršeni 1943, po ceni od 1,35 miliona rajhsmaraka — što je bilo pet puta skuplje od prvobitnog
SIVI VUK
skloništa. Međutim, tek je 23. oktobra 1944. đr Hans Hajnrih Lamers, državni sekretar Rajhskancelarije, bio u mogućnosti da obavesti Hitlera kako su nove prostorije u potpunosti spremne za njegovo korišćenje. Novi bunker je ležao sedam i po metara ispod vrta Stare i 130 metara severno severno od zgrade Nove Rajhskancelarije. Dva sprata dublji nego Forbunker, Forbunker, Firerovbunker Fire rovbunker je bio spojen spo jen s nj nj egovom zapadnom stranom i povezan sa njim hodnikom, vazdušnom komorom i stepeništem koje se spuštalo. Novi kompleks je imao dva glavna pristupa: taj put iz Forbunkera i još jedno stepenište na suprotnom kraju koje koje je vodilo gore u vrt Rajhskancelarije. Tavanica Tavanica Firerovog bunkera bila je napravljena od armiranog betona debelog tri i po metra; spoljni zidovi su bili debeli i do četiri metra, a teška čelična vrata razdvajala su razne odeljke i hodnike. Bunker je bio ugrađen u peskovito tle Berlina ispod nivoa vode, pa su pumpe neprestano radile kako bi se sprečilo vlaženje. Kompleks je imao sopstveno nezavisno snabdevanje vodom i pogon za pročišćavanje vazduha, i bio je osvetljen i zagrevan električnom strujom koju je generisao dizel motor kakav se koristio u podmornicama. Tlocrt Firerovog bunkera se generalno sastojao od niza soba koje su se pružale s obe strane centralnog hodnika, podeljenih u spoljni i unutrašnji deo.[l] Spoljni deo, najbliži pristupu iz Forbunkera, sastojao se od praktičnih prostorija poput soba sa mašinama, skladišta, tuševa i toaleta. Unutrašnja polovina hodnika funkcionisala je kao prostor za prijem i konferencije, a odatle su se dalje nizale sobe za telefon i telegraf, stanica za prvu pomoć, odaje za bolničare, sobare i medicinsko osoblje i Firerove privatne odaje. Iza male prostorije za osveženje, bila je tu njegova radna i dnevna soba, soba, kao i Hitlerova spavaća soba sob a i kupatilo; kupatilo; od kupatila su druga vrata vodila do spavaće sobe i garderobe Eve Braun. Nijedna od tih soba nije bila veća od 13 kvadratnih metara. Udobno op remljen predmetima donesenim iz Rajhskancelarije i sa slikama na zidovima, kompleks bunkera je imao i kuhinju nakrcanu lu ksuznom hranom i vinom. U filmovima je on prikazivan kao sivi, vlažni betonski podrum, ali iako su se uslovi svakako pogoršali krajem aprila 1945, kada su se voda i prašina sa bombardovanih ulica probile u gornje delove kompleksa, neki pozni posetioci
BEKSTVO
Firerovog bunkera — poput avijatičarke Hane Rajš — govorili su da je bio „luksuzan“ Glavna slabost bunkera sastojala se u tome što on nikada nije bio projekt ovan kako bi služio kao Firerhauptquartier, ili komandni štab. Pošto je silina savezničkog bombardovanja sredinom februara 1945. prisilila Hitlera i njegovo osoblje da se za stalno presele pod zemlju, sredstva za komunikaciju bila su žalosno neadekvatna za praćenje svakodnevnog svakod nevnog razvoja ratne situacije. situacije. Telefonska Telef onska centrala centrala,, prikladnija za potrebe omanjeg hotela, uopšte nije mogla da se izbori izbori s neophodnim obimom saobraćaja. saobraćaja. Pored pristupa iz Forbunkera do zgrade Stare Rajhskancelarije na površini, gornji Forbunker je imao i podzemne veze kroz tri tunela. Jedan je vodio na sever, do Ministarstva spoljnih dela; jedan je presecao Vilhelmštrase prema istoku, istoku, do Ministarstva Ministarstva propagande; a jedan se pružao na jug i povezivao sa lavirintom skloništa ispod Nove Rajhskancelarije — zbunjujućeg brloga pro laza i stepenica koji se tokom godina u mnogome izmenio — i takođe je imao podzemni podze mni izlaz za slučaj slučaj opasnos opa snosti ti do trećeg, dubljeg dublj eg tajnog skloništa za koje je znala samo odabrana nekolicina.[2] Hitler je svoje privatne odaje imao u Staroj Rajhskancelariji tokom čitavog rata sve dok u februaru 1945. nije bio primoran da ode pod zemlju. Da bi došao do tog tajnog skloništa, Hitler nije morao da napušta privatnu radnu sobu: kao deo Hohtihovih iscrpnih podzemnih radova, izgrađen je i jedan tunel koji je povezivao Hitlerove odaje direktno sa skloništem. Tunelu se moglo pristupiti kroz vrata prekrivena prekrivena kliznom pločom ploč om od tankog tan kog betona skrivenom iza police za knjige u radnoj sobi. Taj tunel je, opet, bio povezan sa berlinskim sistemom podzemne železnice prolazom dugim pet stotina metara. Treće sklonište je imalo sopstveno snabdevanje vodom, toalete i ostavu za hranu i naoružanje dovoljno veliko da tamo dvanaest ljudi boravi dve sedmice. Borman nikada nije zaista planira planiraoo da ono bude upotrebljeno; bila je to jednostavno jedna od mogućnosti koje su Hitleru stajale na raspolaganju za bekstvo iz Berlina. Berlina. Ali Ali u petak, 27. aprila 1945, bilo je to očigledno sredstvo za bekstvo pomoću kojeg će se Firer udaljiti od razornih granata koje su pljuštale po državnoj četvrti Berlina dok su se sovjetske trupe probijale u grad iz tri pravca.
PROJEKT HITLEROVOG omiljenog arhitekte Alberta Špera, Nova Rajhskancelarija trebalo je da bude sedište moći Hiljadugodišnjeg Hi ljadugodišnjeg Rajha. Rajha. Za vreme rata, dok je jačala jačal a saveznička bombarderska ofanziva, ofanziva, izgrađen je Firerov Firerov bunker kako bi se Hitler zaštitio od sve razornijih vazdušnih bombi koje su koristili RAF i US A AF.
29. 30. 31. 32. ,33. 34 35. -3$. 37. 38. 39.
Führerbunker
Storeroom Goebbelses'family quarters quarters Canteen Stairs to Foreign Foreign Ministry Conference room/corridor room/corridor Pantry &win e store 'Kilchen. Wate(supplies Boiler room room Stairs to Old Reich Chancellery Tunnei to New Reich Chancellery
E s c a p e R o u te
1 7 3
1. Incineration pit 2. Exit to garden via staircase u 3. Ventilation &guar d tower 4. Ventilation &guar d tower (under construction}'"''^ 5. VentilatiQ&mfalce 6. •"Tr" 8. 9. 10. 11.
£»eflgrator &ai r condition ing exhaust Vent- ' Wall of Old Chancelle ry garden Reinforced concrete ceiling V Staircase to guard Cloakroom. Conferertce/map room
¿J3i^iHti5er‘s bedroom 13. Hitl er's office 14. Hitler's sitting room
15. 16. 17. 18. 18. 19. 20. 21.
Eva Braun's bedro om Dressing/bathroom Toilets Electricity switching room room Corridor/lounge Conference room Goebbelses'bedroom
22. Doctor's quarters 23. Goebbels's office &doctor's room room 24. Telephone switchboard & Bormann's office 25. Generator/ventilation Generator/ventilation plant plant 26. Gas doors 27. Hall/lounge 28. Stairs to Vorbunker
U POSLJEDNJIM mesecima rata, Adolf Hitler se povukao u dubine Firerovog bunkera ispod Stare Rajhskancelarije; Borman je organizov organizovao ao ugradnju ugradnju tajnog tajnog tunela tunela koji je omogućavao omogućavao Fireru Fireru da sa odabranim odabranim saputnicim saputnicimaa pobegne pobegne kroz sistem berlinsk berlinskee podzemne železnice do improvizovane piste i umakne u Dansku, a odatle onda dalje u Španiju i Argentinu.
SIVI VUK
B E K S T V D
29. 30. 31. 32. ,33. 34 35. -3$. 37. 38. 39.
Führerbunker
Storeroom Goebbelses'family quarters quarters Canteen Stairs to Foreign Foreign Ministry Conference room/corridor room/corridor Pantry &win e store 'Kilchen. Wate(supplies Boiler room room Stairs to Old Reich Chancellery Tunnei to New Reich Chancellery
E s c a p e R o u te
1 7 3
1. Incineration pit 2. Exit to garden via staircase u 3. Ventilation &guar d tower 4. Ventilation &guar d tower (under construction}'"''^ 5. VentilatiQ&mfalce 6. •"Tr" 8. 9. 10. 11.
£»eflgrator &ai r condition ing exhaust Vent- ' Wall of Old Chancelle ry garden Reinforced concrete ceiling V Staircase to guard Cloakroom. Conferertce/map room
¿J3i^iHti5er‘s bedroom 13. Hitl er's office 14. Hitler's sitting room
15. 16. 17. 18. 18. 19. 20. 21.
Eva Braun's bedro om Dressing/bathroom Toilets Electricity switching room room Corridor/lounge Conference room Goebbelses'bedroom
22. Doctor's quarters 23. Goebbels's office &doctor's room room 24. Telephone switchboard & Bormann's office 25. Generator/ventilation Generator/ventilation plant plant 26. Gas doors 27. Hall/lounge 28. Stairs to Vorbunker
U POSLJEDNJIM mesecima rata, Adolf Hitler se povukao u dubine Firerovog bunkera ispod Stare Rajhskancelarije; Borman je organizov organizovao ao ugradnju ugradnju tajnog tajnog tunela tunela koji je omogućavao omogućavao Fireru Fireru da sa odabranim odabranim saputnicim saputnicimaa pobegne pobegne kroz sistem berlinsk berlinskee podzemne železnice do improvizovane piste i umakne u Dansku, a odatle onda dalje u Španiju i Argentinu.
SIVI VUK
TOG
DANA,
U P RIVATN □ J
RADNOJ
SO B I
bunkera, Eva Braun je sedela za stolom i pisala; Hitler se vrpoljio na sofi sofi.. Jeda Je dann SS telohranite telohraniteljlj je stajao u stavu mirno mirno kod otvorenih vrata. Hitler mu je prišao i pitao ga za žrtve napolju; tupi udari ar tiljerijskih granata čuli su se i osećali čak i tako duboko pod zem ljom i kroz debele zidove. SS oficir se prisetio kako se činilo da je Hitler tada doneo neku neku odluk odluku. u. Progovoriv Progovorivši ši kao da se obraća okupljenoj publici, lider srušenog Trećeg Rajha rekao je da sve dok on bude živ neće postojati nada za konflikt između zapad nih Saveznika i Rusije. Ali pred njim je bila teška odluka: živ, on bi mogao da povede nemački narod u konačnu pobedu — ali ako ne preživi, uslovi za tu pobedu nikada se neće postići. „Nemačka“, rekao rekao je on, on, „može da se nada budućnosti samo sa mo ako ako ceo svet pomisli pomisli da sam mrtav mrtav.. Moram...“ — tu je zaćut z aćutao.[ ao.[3j 3j Opčinjeni esesovac se brzo trgao iz transa i elegantno salu tirao kada su dvojica od pet-šest najmoćnijih i najopasnijih ljudi iz nacističke hijerarhije ušla u prostoriju: Rajhslajter Martin Borman i SS i policijski gen. Hajnrih „Gestapo“ Miler, šef Tajne državne policije.[4] Stražara su poslali napolje. Borman i Miler su doneli vest namenjenu samo Hitleru i ona ga je prodrmala do srži: bila
B E K S T V D
SIVI VUK
TOG
DANA,
U P RIVATN □ J
RADNOJ
SO B I
bunkera, Eva Braun je sedela za stolom i pisala; Hitler se vrpoljio na sofi sofi.. Jeda Je dann SS telohranite telohraniteljlj je stajao u stavu mirno mirno kod otvorenih vrata. Hitler mu je prišao i pitao ga za žrtve napolju; tupi udari ar tiljerijskih granata čuli su se i osećali čak i tako duboko pod zem ljom i kroz debele zidove. SS oficir se prisetio kako se činilo da je Hitler tada doneo neku neku odluk odluku. u. Progovoriv Progovorivši ši kao da se obraća okupljenoj publici, lider srušenog Trećeg Rajha rekao je da sve dok on bude živ neće postojati nada za konflikt između zapad nih Saveznika i Rusije. Ali pred njim je bila teška odluka: živ, on bi mogao da povede nemački narod u konačnu pobedu — ali ako ne preživi, uslovi za tu pobedu nikada se neće postići. „Nemačka“, rekao rekao je on, on, „može da se nada budućnosti samo sa mo ako ako ceo svet pomisli pomisli da sam mrtav mrtav.. Moram...“ — tu je zaćut z aćutao.[ ao.[3j 3j Opčinjeni esesovac se brzo trgao iz transa i elegantno salu tirao kada su dvojica od pet-šest najmoćnijih i najopasnijih ljudi iz nacističke hijerarhije ušla u prostoriju: Rajhslajter Martin Borman i SS i policijski gen. Hajnrih „Gestapo“ Miler, šef Tajne državne policije.[4] Stražara su poslali napolje. Borman i Miler su doneli vest namenjenu samo Hitleru i ona ga je prodrmala do srži: bila je to objava Radio Stokholma da Rajhsfirer-SS Rajhsfirer-SS Hajnrih Hajnrih Himler — njegov „odani Hajnrih“ — pregovara sa Saveznicima o predaji nemačkih snaga na zapadu. Hitlerov bes zbog Himlerove izdaje ostavio je Bormana u ne prikosnoveno uticajnom položaju, ali sada je ključna bila pravovremenost. Bilo je mnogo prilika od 21. aprila, ali Hitlerova odbija nja da ranije krene ograničila su Bormanove brižljivo isplanirane opcije. Svejedno, 27. i 28. aprila još su postojale potencijalno izvodljive kopnene trase za napuštanje Berlina. Armijski komandant odbrane berlinske oblasti, gen. Helmut Vajdling, ponudio je da se upotrebi četrdeset tenkova koje je još imao na raspolaganju za predvođenje pokušaja proboja na zapad, preko mosta na reci Havel kod Pihelsdorfa, kako bi se obezbedilo Hitlerovo bekstvo iz prestonice.[5] Ali Borman ovi planovi su nalagali da Firer odleti avionom, i on je morao da bude siguran kako će Hitlera i njegovu grupu dopremiti na neko mesto gde bi mogla da ih pokupi letelica sposobna da ih iznese iz Evrope pod okupacijom Saveznika.
BEKSTVD
B O R M A N J E V E O M A B R Z □ shvatio koliko je nedos
tatan komunikacioni sistem. Jedna zasebna soba u bunkeru ko ristila se kao teleks centar, kojim su upravljali predani mornarički operateri sa sedam mašina, među kojima su tri bile ključne za Rajhslajterove planove. Borman je već poslao i potpisao poruku „Potvrđujem predloženi prevoz preko mora“ glavnim operativ ama duž planirane trase Firerovog bekstva koristeći još neprovaljenu nacističku šifru, koju su Britanci nazivali ,,Vršalicom“.[6] Tu šifru je koristila Bormanova privatna komunikaciona mreža sazdana oko mašine za šifrovanje Simens i Halske, T43 Schliisselfernschreibmaschine , koja je čuvana kao najstroža tajna (videti 11. poglavlje, strana 134).[7] Adm. Hans-Erih Fos,[8] Hitlerov oficir za vezu sa ratnom mornaricom, prvi je skrenuo Bormanu pažnju na Simens i Halske T43 kad mu se potonji obratio krajem 1944. Bormanu je bilo potrebno da uspostavi potpuno sigurnu komu nikacionu mrežu, sposobnu da dopre do podmornica na pučini i zemaljskih stanica u Španiji i na Kanarskim ostrvima, kadru da prenosi poruke preko Atlantika do Buenos Airesa. Modifikovana verzija mašine T43 bila je upravo ono što mu je trebalo. Do februara 1945, Borman je već preuzeo kontrolu nad svim tim adaptiranim mašinama, a 15. aprila tim adm. Fosa je ugradio tri takve u Firerov bunker i poslao tamo svoje mornaričke opera tere, koji su nastavili sa primopredajom poruka sve dok Borman nije napustio bunker 1. maja. Najmanje jedna mašina bila je kod agenata Abvera u Španiji, još jedna u tajnoj ispostavi Vilja Vinter na Fuerteventuri, na Kanarskim ostrvima,[8a] i još jedna u Buenos Airesu. Osam podmornica adm. Karla Denica takođe je nosilo te supertajne mašine mašine.. Posle Posle 20. aprila aprila,, Denica je šest ma šina čekalo u Flensburgu, gde je on preselio svoj štab na kraju rata, omogućivši tako Bormanu da prenosi naređenja o konačnom pokretu i transportu, kako bi ih izvršili ostaci podmorničke flote sa bazom u Kristiansandu u Norveškoj. Sa tako tako postavljenom komu nikacionom mrežom, Borman je mogao da se posveti organizaciji izvođenja Firera i njegove grupe iz Berlina. □ D J A N U A R A D D A P R I L A 1 9 4 - 5 , Martin Borman
i njegov saveznik „Gestapo“ Miler su bili čuvari kapija koji su kontrolisali svaki pristup Hitleru. Dok su definisali konačne pla nove za bekstvo, pomagao im je Bormanov pajtaš u piću, SS gen.
SIVI VUK
Herman Fegelajn. Još od početka 1943, Fegelajn je bio oficir za vezu Rajhsfirer-SS Hajnriha Himlera na Firerovom dvoru tako da je znao mnoge tajne. Štaviše, kao muž sestre Eve Braun, Gretl, i Evin bliski lični prijatelj, Fegelajn je bio jedan od Hitlerovih najpouz danijih „gor „ goršta štaka ka““. [9] Najvažnije je najpre bilo odrediti praktične lokacije sa koje je Firer mogao odleteti avionom i doneti odluku o načinu da se on tamo dovede. Ogromna sovjetska omča brzo se stezala, a odbrana centralnog Berlina bila je sve više očajnička. U čitavom gradu, gen. Vajdling je imao približno 45.000 vojnika i 40.000 staraca iz Volkssturm (Civilne zaštite), kojima je raspolagala berlinska berlinska policija zajedno sa dečacima iz Hitlerove Hitlerove omladine. o mladine.[[ 10] Dvadeset Dva deset drugog aprila, SS gen. Vilhelma Monkea — ultraodanog oficira i veterana iz borbi, pripadnika Vafen-SS — Hitler je lično imenovao za ko mandanta borbene bor bene grupe gr upe koja će braniti braniti Državnu četvrt oko zgrade Rajhstaga i Rajhskancelarije, dejstvujući nezavisno od Vajdlinga. U ovoj Kampfgruppe (borbenoj grupi) Monke je imao manje od 2.000 ljudi: oko 800 iz bataljona SS garde „Leibstandarte Ado lf Hi Hi tler“} 600 ljudi iz pratećeg bataljona Rajhsfirera -SS (jedinica Himlerovih telohranitelja); Firerovu prateću četu (mešovitu jedinicu sastavljenu od pripadnika kopnene vojske i avijacije); i mnoge dru ge pokupljene iz rezerve rezerve.. Pored toga, tu je trebalo da bude i možda 2.000 ljudi iz takozvanog Slobodnog korpusa Adolfa Hitlera, sa činjenog od dobrovoljaca iz cele Nemačke koji su pohrlili Fireru u odbranu, pa čak i izvesnog broja sekretarica i drugih pripadnica državnog osoblja koje su takođe uzele oružje u ruke.[ll] Sa tako bednim bedni m resursima, Vajdling Vajdling i Monke su se suočili sa s a oko 1,5 1,5 miliona vojnika Crvene armije iz 1. Ukrajinskog Ukrajinskog fronta maršala Konjeva Ko njeva i 1. Beloruskog fronta maršala Žukova. Iako su aerodromi Tempelhof i Gatov već bili u sovjetskim ru kama ili pod vatrom sovjetsldh topova, još je na raspolaganju bilo više privremenih uzletišta. Osu istok-zapad duž bulevara Unter den Linden još su koristili laki avioni, ali pri sletanju transportera Junkers Ju 52 sa mornaričkim vojnicima koji su došli da se pridruže garnizonu tamo je bilo uništeno nekoliko letelica koje su naletele na rupe od granata i tako oštetile stajni trap, onemogućivši dalja uzletanja. uzletanja. Tromotorac Ju 52 bio je tip najpodesniji za to da odveze Firera i njegovu grupu; standardna transportna letelica Luftvafea tokom rata, bila je stara, spora, ali izuzetno robusna, mogla je da
BEKSTVD
nosi do osamnaest putnika i trebala joj je relativno kratka pista za uzletanje i sletanje. Fegelajn je proverio preostale moguće oblasti za preuzimanje; široki bulevar kod Hohencolerndama nije bio sa vršen, ali je bio najbolji od svega raspoloživog. Sistem podzemne železnice — U-ban — nudio je bezbedni put od državne četvrti do Ferbeliner Placa, a odatle (pod uslovom da taj kraj i dalje dr že nemačke trupe) preostajala je kratka vožnja do predloženog uzletišta. Za izvršenje plana od ključne važnosti je bilo najažurnije mo guće praćenje situacije na terenu, i za vreme svojih izviđanja Fege lajn je pronašao oficira u koga se mogao pouzdati da će mu slati najnovije podatke. Dvadesetčetvorogodišnji SS por. Oskar Šefer, veteran iz Francuske i s Istočnog fronta gde je bio pešadinac Vafen-SS, nekoliko puta je ranjavan. [12] Sada je imao zvanje panceroficira i bio je pridodat SS 503. teškom tenkovskom bataljonu, a njegov Tigar II („Kralj Tigar") bio je jedan od šačice tih čudovišta teških šezdeset tona, koja je preostala u toj jedinici i još se borila u srcu Berlina. Dvadeset sedmog aprila 1945, kasno uveče, Šefera i dva njegova druga pozvali su u komandni bunker kod Rajhskancelarije sa naređenjem da se jave direktno SS gen. Monkeu radi
GOTOVO 5.000 JUNKERA Ju 52 napravljeno je od 1932. do 1945. i Tante Ju je nastavila da dugo služi i u posleratnim godinama. Ovaj avion je opremljen mitraljezom od 13 mm MG 131 na repnoj po ziciji (nije prikazan).
SIVI VUK
podnošenja iscrpnog izveštaja o situaciji na Ferbeliner Placu i Hohencolerndamu. Monke je Šefera podrobno ispitao — ovaj je bio lakše ranjen u akciji — o rasporedu njegovih vojnika i mogućnosti da se „Ivani“ probiju napadom na njegove položaje. Sefer je raportirao što je mogao detaljnije: po njegovom mišljenju, položaje nisu mogli da drže duže od još dva dana, a preostala dva oficira su se sa tim složila. Pošto je Šefer počinuo preko noći, Monke mu je đođelio toliko željeni Viteški krst, zapisavši odlikovanje ovome u SoSoIdaten Buch.
„ G E S T A P O “ M I L E R J E S A D A M O G A O D A iz
vrši svoje i Bormanove planove za odvođenje Firera Firera iz Berlina — ali ali najpre, oni koji su bili odabrani za bekstvo morali su da „umru“ Fegelajn je prvi nestao u dimnoj zavesi zbrke, laži i prikrivanja kojim će biti maskirano bekstvo svih glavnih učesnika. Postojaće nekoliko verzija Fegelajnove smrti. U jednoj ga je SS p.puk. Peter Hegl uhvatio u njegovom Berlinskom stanu, u civilnoj odeći, spremnog da pobegne zajedno sa svojom ljubavnicom, koja je različito različito „iđentifikovana“ kao Mađarica, Irkinja Irkinja udata udata za mađarskog mađ arskog diplomatu, i tajna agentkinja Saveznika.[ 12a] Fegelajn je navodno nosio sa sobom veliku količinu gotovine, kako nemačke, tako i strane, kao i nakit, čiji je jedan deo navodno pripadao Evi Braun (premda je i to bilo samo rekla-kazala). Hegl, bivši policajac dobro poznat Hajnrihu Mileru, biće ustreljen u glavu prilikom bekstva iz bunkera i umreti 2. maja 1945.[l3] Jedan SS oficir je rekao da je ubio Fegelajna pre nego što je ovaj uspeo da se vrati u bunker, dok je drugi navo navodni dni svedok čak čak tvrdi tvrdioo kako kako ga je Hitler lično lično „ustrelio „ustrelio iz pištolja“. Većina je tvrdila da je on bio streljan, možda čak i posle isleđivanja koje je sproveo Miler i zasedanja prekog suda kojim je predsedavao predse davao Vilhelm Monke — ali ali Monke će kasnije poricati da je uopšte održana takva sednica prekog suda. Po knjizi Nacistički milioneri Keneta D. Alforda i Teodora P. Savasa, Valter Hiršfeld — bivši SS oficir koji je radio za američki Kontraobaveštajni korpus u Nemačkoj — razgo varao je s Fegelajnovim ocem Hansom krajem septembra 1945. Hans Fegelajn je Hiršfeldu izjavio: „Mislim da mogu sa izvesnošču da tvrdim kako je Firer živ. Javljeno mi je preko specijalnog glasnika [jednog SS šturmbanfirera]... pošto je njegova smrt već bila objavljena.“ Kurir je navodno
BEKSTVO
preneo sledeću poruku od Hermana Fegelajna: „Firer i ja smo bezbedni i dobro nam je. Ne brini za mene; javljaću ti se još, premda ne za neko vreme. [Kurir] je takođe rekao da je onog dana kada su Firer, Herman i Eva Braun napustili Berlin... došlo do jakog kontranapada u Berlinu kako bi se zauzela pista sa koje bi oni mogli da uzlete.“ Hiršfeld je navodno bio zbunjen: „Mnogi SS oficiri tvrde da je Firer mrtav i da mu je telo spaljeno!“ Međutim, Fegelajn ga je navodno uveravao kako je to samo bila dimna zavesa. „Sve su to pouzdani i pravi esesovci kojima je naređeno da to iz jave. jave. Držite Držite na oku oku Južnu Ameriku Ameriku.“ .“ [ 13a] 13a] Zapravo, Fegelajn je doleteo u Berlin 25. aprila u avionu Ju 52 koji mu je na raspolaganje dao Hajnrih Himler. Onda je otišao u svoj stan, i dok je komunicirao sa Bormanom i Milerom osmatrao je privremeno uzletište uzletište kod Hohencolerndama. On će u tajnom tunelu za bekstvo u podzemnu železnicu sačekati svoju svastiku i Adolfa Hitlera. Ju 52 se potom vratio u svoju bazu kod Rajhlina, na isti onaj aerodrom sa kog je, kako se veruje, kap. Peter Baumgart doleteo u Berlin. Isti taj pilot upravljao je avionom u povratku iz Berlina, 28. aprila. Hitlerov lični pilot, SS grupenfirer Hans Baur, potvrdio je da je zet Eve Braun uvek leteo avionom Ju 52, ali Baur je kazao kako nije video sletanje dvadeset osmog, o smog, niti je bio obavešten o njemu. njemu. On je iste te noći pratio dvoje svojih starih letačkih drugova, Hanu Rajš i Ritera fon Grajma, do privremene piste kod Brandenburške kapije, ali porekao je da je video ijedan Ju 52 na zemlji. Međutim, Rajševa, koja je ođletela iz Berlina dvadeset osmog, sa novoimenovanim načelnikom ratnog vazduhoplovstva, šefom Luftvafea Riterom fon Grajmom, rekla je da je uzletela „oko ponoći“ i baš dok se njen trenažni avion Arađo AR 96 odlepljivao od tla, oboje su videli jedan transportni avion Junkers 52 „blizu piste... Jedan usamljeni pilot stajao je kraj njega u senci. Očigledno je nekoga čekao“. Moguće je da su Rajševa i Fon Grajm, leteći u visini krovova kako bi izbegli sovjetske lovce, možda videli na tlu kod Hohencolerndama letelicu za bekstvo, manje od devedeset sekundi pošto su uzleteli sa piste kod Brandenburške kapije.[l3b] Stvaranje mita o Fegelajnovom smaknuću bila je prva Milerova savršena obmana, a ubrzo posle nje usledio je njegov majstorski potez. [14]
SIVI VUK
(.Italici u sleđećem pasusu koriste se za označavanje za ključaka zasnovanih na deđuktivnom istraživanju; videti str 208 u 16. poglavlju radi dalje diskusije.) O D M A H P O Š T O J E P O Č E L A DA O TK U C A V A P O N O Ć 28. 28. aprila aprila 1945, dok dok su osta ostali li stan tanovnic vnicii Fir Fireerovo rovogg bunkera pokušavali da malo odspavaju, započelo je Hitlerovo bekstvo. Firer; njegova voljena kuja Blondi, Eva Braun, Borman, Fegelajn i još šest pouzdanih vojnika iz bataljona SS garde „Leibstandarte Adolf Hitler" tiho su šmugnuli kroz Forbunker naviše, do njegovih privatnih odaja u zgradi Stare Rajhskancelarije. Panel od lakog betona kliznuo je u stranu i otkrio otkrio tun tunel el za kefcs£vo.[l4a] N a kraju prola pr olaza za osve osvetlj tljen enog og električnim sijalicama, niz mali nagib, ušli su u širi prostor trećeg nivoa bunkera. Kada je grupa došla do prostorije, zatekla je tamo dvoje lju di koji su ih čekali i koje je Miler doveo tamo tunelom iz podzemne zeleznice: dvoje dublera — zamenu za Hitlera (verovatno je to bio Gustav Veber) i zamenu za Evu Braun.
G U ST A V V E B E R J E BID H I T LE R DV D U B L E R
od 20. jula 1944; kada je Firer bio ranjen u pokušaju atentata bo mbom u njegovoj Vučjoj jazbini, poljskom štabu blizu Rastenburga u Istočnoj Pruskoj. Pruskoj. Hitler je trpeo od naknadnih naknadnih posledica posledi ca povreda koje su mu se stalno vraćale; lako se zamarao, a mučile su ga i zagnojene zagnojen e rane od iverja stola od hrastovine koji ga je zaštitio od pune siline eksplozije. (To što je koristio penicilin, oduzet od savezničkih vojnika zarobljenih ili ubijenih tokom iskrcavanja u Danu D, verovatno verovatno mu je sačuvalo život.) ž ivot.) Veber je glumio Hitlera prilikom poslednjeg zvanično fotografisanog pojavljivanja, kada je delio medalje pripadnicima Hitlerove omladine u vrtu Rajhskancelarije 20. marta 1945. Veber je toliko neverovatno ličio na Hitlera da je obmanuo čak i one koji su ovome bili bliski, i tom prilikom je Rajhsjugendfirer (Nacionalni vođa Hitlerove omladine) Artur Aksman bio ili prevaren, ili upozoren da pristane na obmanu.[15] Jedino što je moglo odati prevaru bila je činjenica da je Veberu leva šaka povremeno nekontrolisano drhtala. Borman je stvar p ove rio Hitlerovom ličnom lekaru, i SS p.puk. dr Ludvig Štumpfeger je lečio Vebera s izvesnim uspehom. Vebera su često držali pod sedativima, ali njegova drhtavica je bila primetnija kad bi se on našao pod po d ekstremnim ekstremnim stresom.
BEKSTVD
Dublerka Eve Braun bila je jednostavno savršena. Ime joj se ne zna, ali dovedena je iz „ergele“ mladih glumica koju je Ministar propagande Joz Jo z e f Gebels, Gebels, samoproklamovani „zaštitnik „zaštitnik nemačkog filma“ držao zbog sopstvenog zadovoljstva. Fizička sličnost je bila zapanjujuća, i pošto su stručnjaci za filmsku šminku i frizuru odradili svoje, bilo bi lo je veoma v eoma teško razlikovati te dve mlade žene. žene. Eva je zastala u prostoriji kako bi brzo napisala poruku roditeljima da ne brinu brinu ako im se se ne ne bude bude dugo dugo javljal jav ljala. a. D ala al a je poruku Bormanu, Borma nu, koji ju je bez rec recii stavio u džep (ugljenisani (ugljenisani ostaci te poruke por uke biće biće kasnije pronađeni na podu — bio je to preveliki bezbednosni rizik da bi Borman dozvolio njeno dostavljanje). [16] Borman je onda salutirao grupi, rukovao se sa Hitlerom, a onda poveo lažnog Firera i njegovu buduću lažnu nevestu natrag tunelom do Firerovog bunkera. U predvorju odaje na trećem nivou, begunci su stavili čelične šlemove na glave i komotne kamuflažne SS uniforme. Hitler je o ramenu nosio cilindrični kanister za gas-masku; tu se nalazila slika Frederika Velikog koja je visila iznad njegovog stola. Kao i njegov pas , taj portret koji je naslikao naslikao Adolf Ad olf Menzel išao je j e svuda sa Hitlerom Hitlerom, i poslednje što je uradio u bunk bunkeru eru bilo bilo je da izvadi platno platn o velič eličin inee 40 x 28 cm iz ovalnog rama, smota ga po širini, i pažljivi uvuče u kanister za dugi model Vermahtove gas-maske. Savršeno je tamo stalo.[ 17] 17] Grupa je ušla u sistem U-bana blizu stanice Kajzerhof (danas: Morenštrase). Zidovi su bili ofarbani zelenom svetlucavom bojom sa fosfornom osnovom, pa su baterijske lampe koje su visile vojnicima na grudima begunce kupale jezivim sjajem. Tunel je bio vlažan, i mestimično su morali da šljapkaju po vodi duboko do gležnjeva dok su se probijali prob ijali prema raskrsnici raskrsnici kod Vitenbergp Vitenbergplaca laca i dalje da lje prema prem a Ferbeline Ferbelinerr placu. To posrtanje dugo šest i po kilometara potrajalo je tri sata , a dalje su ih nagonili ne samo zvuci granata koje su eksplodirale iznad njih, već i odjek vatre iz ručnog naoružanja u daljini — drugde unutar sistema, sovjetski i nemački vojnici su se borili u železničkim tunelima. Kada je grupa izašla u staničnu dvoranu kod Ferbeliner placa, priključila priključ ila im se druga Evina sestra, sestra, Ilsa, kao i Fegelajnov Fegelajnov bliski bliski prijatelj prija telj S S gen. gen. Joakim Joak im Rumor Rum or i njegova njegova žena.
U januaru januar u 1945, Ilsa je pobegla pobegl a iz Breslaua vozom u Berlin kako bi izbegla nailazeće sovjetske trupe. Večerala je s Evom u hotelu Adlon i — uprkos žestokoj svađi sa sestrom oko načina na koji se vodio rat — ostala u gradu sve dok njen zet Herman Fegelajn nije
BEGUNCI SU ISKORISTILI sistem berlinskog U-Bana kako bi došli do priručne piste na Hohencolerndamu gde su se ukrcali u Ju 52 kojim je pilotirao SS kap. Peter Baumgart..
B E K S T V D
poslao odred „Leibstand „Leib standarte“ arte“ vojnika da je dovedu. dovedu. [18] Što se Joakima Rumora tiče, bilo je to drugi put za tri meseca da on bezi iz jednog porušenog grada tik ispred Crvene armije. Nekadašnji Fegelajnov ratni drug, Rumor je bio ranjen u februaru 1945. za vreme krvavog pada Budimpešte. Greškom je javljeno da je izvršio samoubistvo 11. februara kako ne bi pao Rusima u ruke, a on je uspeo da dođe do šumovitih brda severozapadno od Budimpešte i odatle pobegne u Beč. Sada mu je prijateljstvo s Fegelajnom garantovalo priliku priliku za novo novo bekstvo, ovaj ovaj put zajedno sa supru sup rugom gom.[.[ 19] Kada su begunci stigli do glavnog ulaza u stanicu kod Ferbeliner placa, zatekli su tamo tri tenka Tigar II i dva poluguseničara SdKfz 251 , oklopne transportere za ljudstvo koji su čekali da ih povezu nekih osamsto metara dalje do priručne piste na Hohencolerndamu.[l92Î\
B E K S T V D
poslao odred „Leibstand „Leib standarte“ arte“ vojnika da je dovedu. dovedu. [18] Što se Joakima Rumora tiče, bilo je to drugi put za tri meseca da on bezi iz jednog porušenog grada tik ispred Crvene armije. Nekadašnji Fegelajnov ratni drug, Rumor je bio ranjen u februaru 1945. za vreme krvavog pada Budimpešte. Greškom je javljeno da je izvršio samoubistvo 11. februara kako ne bi pao Rusima u ruke, a on je uspeo da dođe do šumovitih brda severozapadno od Budimpešte i odatle pobegne u Beč. Sada mu je prijateljstvo s Fegelajnom garantovalo priliku priliku za novo novo bekstvo, ovaj ovaj put zajedno sa supru sup rugom gom.[.[ 19] Kada su begunci stigli do glavnog ulaza u stanicu kod Ferbeliner placa, zatekli su tamo tri tenka Tigar II i dva poluguseničara SdKfz 251 , oklopne transportere za ljudstvo koji su čekali da ih povezu nekih osamsto metara dalje do priručne piste na Hohencolerndamu.[l92Î\
15. poglavlje
Let
C R V E N E S I G N A L N E L A M PE BIL E S U P O S T A V L J E N E duž deonice bulevara duge osamsto metara, gde
su vojnici prionuli na uklanjanje otpadaka i punjenje rupa od grana ta. ta. Dvadeset Dvadese t osmog osm og aprila 1945. u tri tri sata ujutro, lampe su upaljene, i nekoliko trenutaka kasnije jedan Junkers Ju 52/3m nezgrapno se zaustavio manje od sto metara od parkiranih vozila. Avion, koji je pripadao eskadronu Luftvafea Luftvafea Kampfgeschwader 200, uzleteo je pod kišom s aerodroma Rehli Rehlin, n, sto jedan kilometar daleko daleko od Berlina, pre samo četrdeset minuta. Rehlin je već dugo bio glavni probni aerodrom Luftvafea za projekte nove opreme, ali ali u završnim završnim nedeljama rata bio je preusmeren na prozaičnije dužnosti. On je bio jedna od nekoliko baza koje je koristio „Bombarderski eskadron 200“ — što je bio namerno obmanjujući naziv za tajni odsek vazduhoplovnih snaga zadužen za specijalne operacije kojim je od 15. novembra 1944. komandovao odlikovani pilot bombardera, potpu pot puk. k. Verner Verner Baumb Baumbah. ah. [ 1] Ju 52 koji je sleteo na Hohencolerndam bio je poveren iskus nom borben bor benom om pilotu pil otu i instruktoru po imenu Peter Peter Erih Baumgart, koji je sad nosio i paralelni SS čin kapetana. Neobičnija od toga je činjenica da je sve do 1935. Baumgart bio Južnoafrikanac, sa bri tanskim državljanstvom. Te godine je napustio svoju zemlju, po rodicu i prijatelje i odrekao se državljanstva kako bi se priključio novom Luftvafeu. Godine 1943. prebačen je sa konvencionalnih dužnosti u jedinicu iz koje je nastao KG 200; do aprila 1945. on je u potpunosti navikao da pilotira raznoraznim letelicama u tajnim misijama, misijama , a zahvaljujući zahvaljujući svojoj pouzdano pou zdanosti sti nagrađen je Gvozdenim krstom 1. klase. [2]
BEKSTVD
Čim se s e ju 52 zausta zaustavio, vio, Baumgart ga je okrenuo okrenuo za 180 stepeni radi uzletanja, i njegovi putnici su se ukrcali. Baumgart je imao naređenja da odleti do aerodroma aerodr oma kod Tondera u Danskoj Danskoj,, sedam se dam deset kilometara ođ reke Ajden, koja teče kroz severnu Nemačku tik ispod granice sa Danskom. Na svu sreću, kiša po kojoj je poleteo iz Rehlina Rehlina sada je prestala, makar privremeno.[3] Baumgart je dodao gas i stara „Tante Ju“ — „Tetka Džudi“ — zadžangrljala je drmajući se po zakrpljenom putu sve dok nije podigla nos u vazduh. Bilo je potrebno sedamnaest minuta da se popne do visine od 3 kilometra, kilometra, gde je Baumgart mogao mo gao da postavi Junkersa u vodora vodor a van položaj i krstari brzinom od 212 kilometara na sat. Tek kada se našao u vazduhu i kad je odbegla grupa poskidala šlemove, shvatio je ko su njegovi glavn glavnii putnici. putnici. Znajući da će se, se, čim čim se bude razdani razdani lo, dospeti u smrtnu opasnost od neprijateljskih letelica, Baumgart je pokazao kopilotu da da pažljivo pažljivo osmatra. Bilo Bilo je ključno ključno odleteti odleteti što što dalje po mraku iznad samih krošnji, sa dovoljno mesečine, kako bi se izbegli razuzdani noćni lovci koji su štitili savezničke teške bom bardere u letu na visini između 4,5 i 6 kilometara. U Rehlinu su mu obećali pratnju pratnju od najmanje sedam lovaca Messerschmitt Bf B f 109, ali njima nije bilo ni traga. Baumgart će kasnije reći da je sledio indirektan plan leta, i da je nakratk nakratkoo sleteo kod Magdeburga zapadno od Berlina Berlina kako kako bi izbegao savezničke lovce, a onda odleteo na sever kroz, kako je pilot rekao, rekao, artiljerijsku baražu sve do obale Baltika. Baltika. Sreća gaj g ajee poslužila, i nije susreo nove savezničke letelice pre nego što je konačno sleteo 29. aprila u Tonder, Tonder, nekadašnju nek adašnju bazu za cepeline Carske Nemačke. Tamo su bile razbacane uništene mašine; pre samo četiri dana, taj aerodrom i onaj kod Flensburga izmitraljirali su u niskom letu lovci RAF tipa Tempest (iz 486. „Novozelandskog“ eskadrona) koji su uništili dvadeset dve letelice na tlu.[4] Dok je Baumgart gasio motore i čekao da priđe zemaljska ekipa, ugledao je najmanje šest aviona Bf 109 razbacanih po aerodromu — obećanu pratnju. Baumgart je otkopčao pojas i skinuo letačku kacigu sa glave. Čuo je kako se pozadi njegovi putnici putnici spremaju da se iskrcaju; iskrcaju; poneli su sa sobom malo prtljaga. Ustao je sa svog sedišta i krenuo niz kabinu, da bi stao mirno i salutirao kada je došao do Hitlera. Firer je odstupio za korak korak i rukovao rukovao se sa njim, njim, a Baumgart se iznenadio iznenadio kada je shvatio shvatio da mu je u ruku tutnuto parče hartije, koje koje je stavio u džep pantalona da bi ga kasnije pogledao. Gledao Gleda o je kako kako zemaljska
POLETEVŠI SA HOHENCOLERNDAMA, Ju 52 je skrenuo prema Magdeburgu kako bi izbegao jednu grupu savezničkih bombardera. Baumgart je doleteo sa Ju 52 do nekadašnje nemačke carske baze za cepeline u Danskoj. Grupa je prešla u drugi Ju 52 kako bi stigla do baze Luftvafea za daleke letove u Travemindeu, gde se ukrcala u Ju 252 kako bi umakla do Reusa, blizu Barselone, u Španiji.
BEKSTVG
posa po sada da otvara vrata spol spo lja, i kako se Hitler, Hitler, Eva Braun, Ilsa Braun, Braun, Herman Fegelajn, Joahim Joa him Rumor i Rumorova žena iskrca iskrcavaju vaju.. [5] Fridrih Fon Angeloti-Makenzen, dvadesetčetvorogodišnji SS poručnik iz „Leibstandarte „Leibstand arte Adolf Ad olf Hitler“, Hitler“, tvrdiće da je video Hitlera na aerodromu Tonder. Ranjen u borbama oko Državne četvrti 27. aprila, on i još tri njegova druga, među kojima i njegov nadređeni oficir, SS por. Julius Tousen, imali su sreče da ih smeste u jedan od poslednjih aviona za evakuaciju iz Berlina. Makenzen — koji je imao groznicu i na momente bio u delirijumu — ni nije je mogao da se seti mesta odakle je krenuo. Opisao je da je ležao na nosilima
st. m ;ggiMM ' ' • rj^ m^
.......
.
m m t Clarnis
marfss drawn on a Borite bank. Baumgart said he i mmediat el y was orde rdered red to 0y l i Ä t t &r * l a. Aft er that, that, tm mM lie (fid not IIm m abou aboutt »I l er and his no nosgy, but he said he thought they had hoarded a submarine.
' WÄESAW WÄESAW — # Capt . Fei Feier er Baumgart aumgar t » 32 32*year*o year*ofd fd for f or mer Banmfar t was rel umed umed to Ger man air force force told a War saw t o m t he Brit ish m m district court Wednesday that lit In Germany sad is m trio! on fl ew Adolph dol ph Hi Hi t l er t o Denma Denmarr k a charge of having been m £ $ her. r. shortly before the fall of Berlin. mem he » who who cl ai med med t o The 6-foo -foot fl i er cl ai med med tha t hatt have shot down down J Ä Al t M pl ane anes Hitler was accompanied on the I n combat over over Cret Crete e* It aly* night by German Ge». Eoemer Nort or t h Afr Afr i ca and t he east easte ern -front» was wa s quot quo t ed by b y t he *War* ar * and HSs wi fe and a *wo « « » who who -fro saw sa w eveni evening ng newspaper newspaper,, Weic* ei c* tie believed wan Eva Braun. W * t w wee wee* ** ago as as sa^ng »aid the the party t et i i «tot Hitt er jüü Bay r,$jsri »a jüü§' »(t at S i m ho# ed an airplane at Ji^tpnfoiliffh fled m tint M m t wo wo; d a m » April % 1915, and that that he dsys he hefero fero Bt f Bn left Mm. mm l anded anded t he hem m Is Denma Denmarr k abou aboutt quoted in i&Mim by the1 mil es iron irons the the Ei t he herr i t w . same paper lust Oftnhos* but hej Upon landing, tl m Her Her sai sai d. # d not say at at mat tt sne that! that! Hi t l er shook shook hasi hasid* d* with Mm and m u m and Mi s* Br Br onn on n had] had] gave Mm a cheek l or 20,OO ,OOQ boarded s submarine.
KAP. BAUMGART je bio podvrgnut psihijatrijskim ispitivanjima kada je prvi put izneo ove tvrdnje koje su Asošijeted pres i druge informativne ispostave prenele u tadašnjim novinama. Proglašen zdravim, ponovio je svoju priču u pojedinostima pred sudom u Varšavi. Pušten je 1951, i niko više nikada nije čuo za njega.
SIVI VUK
u slabo osvetljenoj unutrašnjosti aviona i tražio vode. U Tonderu, gde je morao da čeka nekoliko dana, drugovi su ga izneli iz aviona i položili na tle tle.. U jedno je dnom m trenutku trenutku je čuo kako neko kaže: „Firer „Fir er želi želi još jednom da se obrati. obrati.““ Makenzena Makenzena su pomerili bliže bliže i polegli sa ruksakom umesto jastuka pod glavom. Hitler je govorio oko četvrt sata. Rekao je da je sada adm. Karl Denic vrhovni komandant nemačkih snaga i da će se on bezuslovno predati zapadnim silama; on nema ovlašćenja da se preda Sovjetskom Savezu Savezu.. Kada K ada je Hitler završio govor, okupljena gomila — po Makenzenovoj proceni, oko stotinu ljudi — salutirala je i onda je Hitler pošao između ranjenika, rukujući se sa njima; rukovao se sa Makenzenom, ali nisu rekli ništa jedan drugome. Eva Braun je stajala blizu jednog aviona, u koji se Hitler zatim ukrcao, a onda je ovaj uzleteo.[6] U toj novoj etapi, 29. aprila, Junkersom nije upravljao kap. Baumgart, kome je bilo naređeno da odleti drugim avionom u Berlin radi daljih evakuacija. Ispostavilo se da je parče papira u njegovom džepu bio lični ček Adolfa Hitlera na 20.000 rajhsmaraka, iz Berlinske banke. [7] Firerova letelica se vratila tek nešto više od jednog jed nog sata kasnije, i na na pistu je izbačen kanister za poruke; u njemu je bila kratka beleška o tome da je Hitlerova grupa sletela kraj obale. [7a] Hitlerov let od Tondera do Travemindea na nemačkoj nemačkoj obali obali severoistočno od Libeka potrajao je za Ju 52 samo četrdeset pet minuta. Tamo je čekao p.puk. Verner Baumbah iz Luftvafea, komandant jedinice KG 200.[8] Baumbah je procenjivao opcije kojih je imao sve manje. Poče tkom tog meseca, tri ogromne leteće lađe Blohm & Voss Bv 222 sa po šest motora, i dometom od najmanje 5.300 kilometara, pri premali su se da ponesu naciste visokog ranga na bezbedno. Da bi postojala i druga mogućnost, kopnena letelica Junkers Ju 290 sa četiri motora i sličnim dometom leta takođe je usmerena u Traveminde. Traveminde. Dve leteće lađe l ađe sada su bile na dnu zatona, uništene u savezničkom savezničkom vazdušnom napad na padu.[9] u.[9] Ju 290 je takođe bio zahvaće zahvaćenn mitraljiranjem pilota RAF u niskom letu baš dok je sletao na pro duženu betonsku pistu pored obale; pogođen je nekoliko puta, pa je pilot bio prinuđen da preleti preko piste, i bio je nakrenut u stranu, s otkinutim krajem krila. [10] Baumbah je imao još jednu leteću lađu Bv 222 u hangaru, ali on nikada nije voleo tu letelicu;
BEKSTVO
% k n a , « r o w * * » i & «* « * • »« * ** ** ** **
? ****
* * * iR
ono o f « te te $ ! ** ** » • ia *H l« l«fe H it io io * *»«» t& * * « 4 * * * • * • * * * * * * * * f l o va va ©r p i l o t e d fey i m M i
«* *• 8 t « 8 ^ '
4 8©w «on «ony W«#« «a**« la * w ptenn ptenn— —te» te» te**r te**r n*t n* tel» el » * * * • tn#*o la l a tü# f>i*n«
m
f m w«m w«m rté±m&
* I « ts lying lying *» * » t&» t&» g f* «« «ná «ná th th«n t m « tein« $lete$ &p &p agola»
i oo * o & rr rrle á to
mm
oosptol» pío«« pío«« m M
fch® pian pian®, ®,
fte ft e n *
now* now, now, «t tfeo tfeo o ru sl « l
H i t l e r Im# «OIS t t e t £« n e x *l # M s i m l &o«n &o «nlt* lt* 1# oo» l a
8Kpr#»® 8Kpr#»® «orn «orno on#. of ft e &«*w« &«*w«8 8 *w y » 4 AAnivnl AAnivnl
mm±%§~- » 1 1 1 o o t o r
In te wioofMtttiotel «mjp «mjpro roíí ííé éor vitfe t te ventero $ *« « ** . *.tttte»lsnft $» «« rr on te r to ti»« S**t«3»n S**t«3»n povor«« povor«« 00
on. ®h»% og*ln«t B a l a v i m w i ll l l go on.
ü* 1# not
Ote. i s M b i i í !
Tšm
te « te ll «9« ®?®t ®?®to o
O tte r *#*lr *#*lr». ». 1ft 1ft đfcfforont 0l r« »« St8 »««■ »««■«. «. te ** tk 4 J*g J*g to «t et « f* 0 # t ,
A I««» tten «• «« llltO llltO ^-te t I —lltlO F no li
la
ywrti ywrtiwOf wOfts tsvv He He ««44 tarnwoll tarnwoll to to tko tko « r n M poopl poople. e. 1 f f p p il f
*«*r
«**« 1»
* «lá»1«
m$ «nr« «nr«to toln ln§ §»
fte » fb m 4 U » tt «ay^o «ay^onyt nytli liit itK. K.
I t «m
MftfriUrtw ««inn«««*
% K# «mo «mo otor otor •*•*« «hoo «hoott tenso wlt&iro lt& ironn &« yo» yo» *** ***** lying lying OH. tf t fc* CPMHpftt CPMHpftt
A y •#, oisoik 1 «0« lying lying on tte gra s* oo w o l ott otter« er« w o Ift n g te o ite «o «o* I fton't fton't tern* «lio mmr m t *oia-~* *o ia-~*te» te» no no fin fin i«* i«*« « * ni« ümn ümn*Ri nnt tiioy tiioy *nt* &** « it
«¿tete, «U tter «1»# m i «§U Hitio« * f«% nf % AWt rifW ri fW » not tteo tteon U* nfeo feook tent te ntee * t t n r® r®«t «t
fc'lteu n m i m mi A
m an tn«nt
Umni fe* te to te d t t e fl in t * .
DEO dugog isleđivanja kojem su Amerikanci 15. marta 1948. pod vrgli Fridriha fon Angeloti-Makenzena, ranjenog SS oficira koji je video Hitlera i Evu Braun na aerodromu u Tonderu posle njihovog bekstva iz Berlina. On je posmatrao kako oni lete prema odredištu koje mu je bilo nepoznato.
SIVI VUK
zbog veličine, njom se teško upravljalo, i premda je bila teško naoružana, nije mogla da parira savezničkom lovcu. lovcu. MARTIN B O R M A N J E
KDN AČND
D O B I D po po
tvrdu od Abvera u Španiji, preko modifikovanog komunikacionog sistema T43, da je pripremljen aerodrom za Firerov dolazak. Hitler će odleteti u Reus u Kataloniji, oblast koju su fašisti Generalisima Franka držali u gvozdenom stisku posle poraza Katalonskih repu blikanaca u Španskom građanskom ratu. Rpuk. Baumbah je lično izradio plan leta. [li] Pošto je Ju 290 bio izbačen iz akcije, misija će biti poverena tromotorcu Ju 252 — avionu koji je Baumbah dobro poznavao, jer je na takvima leteo dok je bio u 1. grupi KG 200. Iako je bio potomak stare „Tante Ju“, Ju 252 je bio daleko bolji; maksimalna brzina mu je i dalje bila samo 438 kilometara na sat, sat, ali imao imao je domet dom et nešto ispod 4.000 4 .000 kilometara, kabinu kabinu pod pritiskom, i visinski domet od 6.858 metara. On je mogao da stigne do aerodroma kod Reusa, udaljenog samo oko 2.200 kilometara, tako da mu još ostane goriva. Dok su se putnici iskrcavali iz Ju 52 kod Travemindea posle njegovog kratkog leta iz Tondera, Ju 252 je čekao na pisti sa već uključenim propelerima. Eva Braun se sada prisno oprostila od sestre Ilse — Ilsa je odlučila da oproba sreću u Nemačkoj. Zagrlio ju je i Herman Fegelajn Fegelajn.. Njegova Njegov a žena žena — Evina i Usin Usinaa sestra sestra Gretl — bila je u poodmakloj trudnoći s njihovim prvim detetom, i procenjeno procenjeno je da je za nju nju previše opasno opasn o da beži zajedno s mužem. mužem. Borman je uveravao kolegu da će kasnije biti dovoljno vremena da mu se žena i dete pridruže u izgnanstvu. Joakim Rumor i njegova žena su takođe odlučili da ostanu u Nemačkoj. Rođen u Hamburgu, konjanik je dobro poznavao krajeve Šezvig-Holštajna, i bio je siguran da njih dvoje tamo mogu mo gu pronaći skrovište. (Glavni motiv Hitlerovih pratilaca bio je da izbegnu rusko zatočeništvo; savezničke snage koje su sada brzo napredovale prema obalama severno severno od Libeka i Hamburga bile su iz britanske britanske Druge Dru ge armije.) Preostali Preostali članovi članovi odbegle grupe potom pot om su se ukrca ukrcalili uju u ju 252, a Baumbah je salutirao svom Fireru poslednji put na nemačkom tlu. Dok je avion rulao pistom i uzletao, on je osetio veliko olakšanje:
★Berlin Berli n •
GERMANY ....¿
Leipzig
★P ra g ú e ^ v v j^ r a k o w B r a tis la v a '' ' * Budapest ^
ROMANU
YUGOSLAVIA
SC3f6át45N SC3f6át45N 15E /
V O
ATlÁN A TlÁN tr É
"light "light from Germany Germany to Spain: April April 29,19 29 ,1945 45
KONAČNA GRUPA BEGUNACA — Hitler, Eva, Fegelajn i Blondi — odletela je u Reus dalekometnim avionom Ju 252 iz sastava KG 200. Po prispeću u Reus, jedan Ju 52 španskog ratnog vazduhoplovstva odvezao je grupu na Kanarska ostrva. Da bi se eliminisali dokazi, letelica KG 200 je bila razmontirana. Hitler i njegova grupa su odleteli od Reusa do Fuerteventure, zaustavivši se da dopune gorivo u vazduhoplovnoj bazi kod Morona, pre nego što su došli do nacističke baze u Vilja Vinteru kako bi se sastali sa podmornicama p odmornicama iz Operacije Morski Morski vuk. vuk.
SIVI VUK
Bogu hvala da je gotovo. Radije bih neke stvari ostavio neizgovorene, neizgovorene, ali pada mi na pamet pame t kako bi jedno jed nogg dana d ana ove dnevničke beleške mogle donekle objasniti napore, očajni čku čku situaciju i izluđujuću žurbu u poslednjih posledn jih nekoliko dana. U to vreme sam gotovo doneo odluku da sam umaknem. Avion je stajao spreman da uzleti. Bili smo opskrbljeni na mirnicama dovoljnim za šest meseci. A onda sam ustanovio da ne mogu to da uradim. Zar bih mogao da pobegnem u poslednjem trenutku, napustim Nemačku i ostavim na cedilu ljude koji su uvek stajali uz mene? Moram ostati sa svojim ljudim lj udima. a. [12] Š P A N S K A V D J N A V A Z D UH D P LD V N A B AZA
u Reusu, sto trideset kilometara južno od Barselone, podignuta je još 1935. 1935. godine. godine. (Za vreme vreme Građanskog rata rata blizu blizu Reusa su postojal post ojalaa tri aerodroma, pri čemu su druga dva bila kod Maspujo Mas pujola la i Saloua.) Posle šestočasovnog leta od Travemindea, Hitler i njegovi pratioci iskrcali su se iz Ju 252. Posada se postrojila na pisti kako bi salutirala; Firer im je uzvratio pozdravom, i njegova grupa je brzo odvezena u dva štapska vozila do niske zgrade na ivici aerodroma.
B E K S T V D
SIVI VUK
Bogu hvala da je gotovo. Radije bih neke stvari ostavio neizgovorene, neizgovorene, ali pada mi na pamet pame t kako bi jedno jed nogg dana d ana ove dnevničke beleške mogle donekle objasniti napore, očajni čku čku situaciju i izluđujuću žurbu u poslednjih posledn jih nekoliko dana. U to vreme sam gotovo doneo odluku da sam umaknem. Avion je stajao spreman da uzleti. Bili smo opskrbljeni na mirnicama dovoljnim za šest meseci. A onda sam ustanovio da ne mogu to da uradim. Zar bih mogao da pobegnem u poslednjem trenutku, napustim Nemačku i ostavim na cedilu ljude koji su uvek stajali uz mene? Moram ostati sa svojim ljudim lj udima. a. [12] Š P A N S K A V D J N A V A Z D UH D P LD V N A B AZA
u Reusu, sto trideset kilometara južno od Barselone, podignuta je još 1935. 1935. godine. godine. (Za vreme vreme Građanskog rata rata blizu blizu Reusa su postojal post ojalaa tri aerodroma, pri čemu su druga dva bila kod Maspujo Mas pujola la i Saloua.) Posle šestočasovnog leta od Travemindea, Hitler i njegovi pratioci iskrcali su se iz Ju 252. Posada se postrojila na pisti kako bi salutirala; Firer im je uzvratio pozdravom, i njegova grupa je brzo odvezena u dva štapska vozila do niske zgrade na ivici aerodroma. Pilot KG 200 bio je u radio kontaktu sa vojnim zapovednikom u Reusu dok se približavao aerodromu, a taj oficir je opet pozvao vojnog upravn upravnika ika Barselone. Barselone. Petnaest minuta kasnije kasnije,, jedan Ju 52 španskog ratnog vazduhoplovstva sa nacionalnim oznakama sleteo je na suprotni kraj piste. Ju 252 kojim je grupa pristigla biće razmontiran; nije se smeo ostaviti nikakav fizički dokaz da je tog leta uopšte bilo, tako da Franko može potpu po tpuno no da ga poriče. [ 13] Sledeća stanica za begunce biće španska Kanarska ostrva na Atlantiku, Atlantiku, gde je postojala post ojala baza Vilja Vinter Vinter na ostrvu FuerteventuFuerteventura. Odatle će krenuti na sledeću deonicu svog putovanja prema dalekoj sigurnosti. Međutim, za jedan broj nacista, Španija će po njihovom sopstvenom izboru biti poslednje odredište. odredište. Osmog maja 1945 — istog dana kada se u Evropi slavila pobeda — ranjeni SS por. Fridrih fon Angeloti-Makenzen se konačno spremao da napusti napusti aerodrom Tonder u Danskoj, Danskoj, sa Malagom kao odredištem. On će izvestiti kako je pre poletanja njegovog aviona video tamo još jednu prepoznatljivu figuru: belgijskog SS puk. Leona Degrela, vođu fašističke Reksističke partije i, pošto je bio mnogo odlikovan komandant belgijskog Vafen-SS kontingenta,
BEKSTVD
često često fotografisanu lično ličnost. st. [14] Degrel je tog danap da napob obeg egao ao iz Osla Osla Hajnkelom He 111H-23, bombarderom preuređenim za trans port osoblja, kojim je pilotirao Albert Duhinger (kasnije pilot na komercijalnim komercijalnim avionima u Argentini) Arge ntini).[.[ 14a] 14a] Kao borac s Istočnog fronta, Degrel je zaslužio Hitlerovo poštovanje; Firer mu je jed nom rekao: „Da imam sina, voleo bih da je kao ti.“ ti.“ Hajnkel je stigao do Donostija-San Sebastijana u severnoj Spaniji, na samoj granici svog dometa, i Degrel je preživeo povrede koje je pretrpeo kad se avion avion prinudno spustio kod jedne plaže. plaže. [15] Dvadeset Dvadese t petog maja, maja, Degrel je navodno rekao kako je „uveren „uveren da je Adol Ad olff Hitler živ i da se skriva.“ Jedan Španac koji ga je posetio u bolnici rekao je da je Degrel govorio o tome kako se video sa Hitlerom Hitl erom u Berlinu Berlinu dan pre nego što su Rusi ušli u grad; grad; Firer se pripremao za bekstvo i nije bio raspoložen ni za samoubistvo, ni za za borbu do smrti. [16] Među drugim evropskim kolaboracionistima kojima će biti ponuđen ponu đen izlaz izlaz bio je i norveški marionetski ma rionetski vođa, Vidkun Vidkun Kvisling Kvisling.. Kada mu se u Oslu sudilo u septembru 1945, on je ispričao kako mu je Jozef Terbofen, nacistički Rajskomesar za Norvešku, ponu dio bekstvo avionom ili podmornicom do Spanije ili neke druge strane zemlje. Kvisling je rekao da je, kao „pravi rodoljub“, odbio tu ponudu i ostao da se suoči sa svojim zemljacima; za tu odluku će ubrzo platiti platiti pred streljačkim streljačkim strojem stro jem.[17] .[17] Početkom Početkom maja, maja, Pjer Laval, bivši premijer Višijevske Francuske, odleteo je u Spaniju avionom Ju 88. (Franko će ga proterati, tako da će i njega zemljaci pogubiti u jesen 1945.) [18] Izvešteno je i da je ambasador italijanske krnje fašističke republike u Berlinu, Filipo Anfuzo, takođe pobegao krajem aprila 1945, navodno jednim „hrvatskim avionom“ [19] Još 26. aprila 1945, Radio Moskva je optužio Spaniju da prima nacističke izbeglice na aerodromu na Balearskom ostrvu Minorka. Navodeći švajcarske izvore, Sovjeti su rekli: „Da bi nadzirao taj posao, gen. Hoze Moskardo, Frankov bliski prijatelj... posetio je prošlog meseca Minorku. Minorku. Nedavno Nedav no su na na tamošnji aerodrom prispeli članovi porodice [Roberta] Leja i nekoliko gaulajtera.“[20] Robert Lej, šef Nemačkog radničkog fronta od 1933, izvršio je samoubistvo u oktobru 1945. dok je čekao na suđenje za ratne zločine u Nirnbergu. Međutim, za vreme isleđivanja, Lej je tvrdio kako mu je Firer rekao, kad ga je poslednji put video u bunkeru tokom aprila, da ide na jug, a da će on ubrzo za njim.[21] Albert
SIVI VUK
Šper, Hitlerov ministar za naoružanje, rekao je praktično isto to u vezi sa sastankom koji je u bunkeru održan 20. aprila, na Hitlerov rođendan: „Tokom tog sastanka, na iznenađenje svih prisutnih, Hitler je objavio kako će ostati u Berlinu do poslednjeg trenutka, a onda odleteti na na jug'“ [22] SS vodnik Rohus Miš, Miš, operater telefona telefona u Firerovom bunkeru, rekao je: „Na severu Berlina čekala su dva aviona. Jedan od njih je bio Ju 390 [sic], a [drugi] Blohm & Voss koji je mogao da preleti istu udaljenost. Tako je Hitler mogao da pobegne pob egne ukoliko to poželi.“ [23 j Izvodljivost Hitlerovog bekstva iz Berlina u poslednji čas izgle da da je prihvatala i većina visokih sovjetskih oficira. Desetog juna 1945, komandant Sovjetske zone u Nemačkoj, maršal Georgi K. Žuko Žukov, v, naveo naveo je da je Hitler „mogao „mog ao da uzleti uzleti u posledn posl ednjem jem trenut ku, pošto je imao uzletište na raspolaganju“. Sovjetski komandant Berlina, Berlina, gen. gen. puk. Nikolaj E. Berzarin, rekao je: „Lično „Ličn o mislim da je on nestao negde u Evropi — možda je u Spaniji s Frankom. Imao je mogućno m ogućnost st da uzleti uzleti i pobe po begn gne“ e“ [24] Kako god izgledala popularna predstava o sveukupnoj save zničkoj superiornosti u vazduhu nad Zapadnom Evropom u poslednjim danima rata, u stvarnosti nije bilo neophodno održavati potpuni nadzor nad hiljadama kubnih milja neba; ostaci Luftvafea bili su opkoljeni u oblasti koja se sve više smanjivala. Za pilote savezničkih lovaca bilo je to „okruženje siromašno metama“; sama činjenica da su u tom trenutku vazdušni susreti bili tako retki ukazuje na to da su usamljene mašine kojima su upravljali neustrašivi, iskusni i srećni nemački avijatičari mogle da se provuku neprimećene. Pošto je ustanovljeno da je Leon Degrel doleteo čak iz Norveške — i to po Makenzenovim recima, preko Tondera u južnoj Danskoj — u severnu Spaniju tek 8. maja, svakako da nema ničeg samog po sebi nemogućeg u pomisli da ga je Hitler 29. aprila u tome pretekao. U MEĐ UV RE MEN U,
BDR MA N
I MILERsuse
u Berlinu bavili „velikim čišćenjem“ beskrupulozno i efikasno. Dvadeset osmog i devetog aprila, dvoje glumaca u privatnoj odaji u Firerovom bunkeru odigralo je groznu pantomimu u režiji veli kog lutkara Nacističke partije, Martina Bormana. Ona se okončala 30. aprila u fatalnom finalu koje je sigurno izveo „Gestapo“ Miler. U isto vreme tog popodneva, dublerka Eve Braun je otrovana, a
BEKSTVD
Hitlerovog dvojnika, verovatno Gustava Vebera, izbliza je ustrelio lično Miler. Uvijena u ćebad, dva tela su izneta gore kako bi bila spaljena u vrtu Rajhskancelarije preoranom granatama, kako je to opisao Erih Kempka, šef voznog parka Rajhskancelarije. Iako su iz jave jave svedoka zbrkane zbrkane i povremeno protivrečne protivrečne,, taj taj upečatljivi upečatljivi pri zor pretvoren je u prihvaćenu istorijsku činjenicu. Staviše, sve u vezi s tim može biti tačno — izuzev stvarnog identiteta dva spalje na tela. Slika neoprljenog Hitlerovog „leša“ sa ranom od pucnja na čelu kružila je svuda posle rata. Sada se smatra da je to možda bila fotografija kuvara iz bunkera koji je donekle ličio na Adolfa Hitlera. Bilo je to samo jedno od najmanje šest „Hitlerovih“ tela isporučenih Sovjetima u danima posle pada Berlina, s tim da ni na jednom jedno m od njih nije nije bilo tragova tragova spaljivanja.[25] I treći treći imitator imitator će će umreti: dr Verner Verner Hase, Hase, jedan je dan od Hitlerovih Hitlero vih lekara, lekara, dao je kapsulu cijanida dvojnici kuje Blondi. Njeni nedavno okoćeni štenci — s kojima su Gebelsova deca volela da se igraju u bunkeru — kao i Evini škotski terijeri Negus i Stasi, te jazavičar samog Hasea, stra dali su od ruke narednika Frica Tomova, koji je bio Hitlerov lični veterinar veterinar.. [26] [ 26] Borman je vest o „Hitlerovoj“ smrti preneo adm. Karl Denicu, koji je u Hitlerovom testamentu imenovan za predsednika Rajha. Pre nego što su Borman i Miler stigli da dovrše svoje „čišćenje“, morao se ućutkati još jedan potencijalni svedok. SS potpuk. Peter Hegl, poslednji čovek koji je video Hermana Fegelajna, takođe je bio ustreljen u glavu, kada je poslednja grupa begunaca napustila bunker u noći između prvog i drugog maja (videti 14. poglavlje, stranu 178) 17 8).[.[27 27]] U tom trenutku, trenutku, SS i policijski gen. gen. Hajnrih Miler, Miler, Bormanov glavni kolega zaverenik i ubica, nestao je iz „zvanične“ istorijske evidencije bez traga. Nekoliko dana kasnije, njegova po rodica će sahraniti leš na Berlinskom groblju; sa sandukom koji je nosio dirljiv natpis „Našem tatici“, ali kasnije će se ustanoviti da su u njemu bili delovi tela nepoznatih nepoznati h žrtava. žrtava. [28] U ranim satima drugog maja, Borman je i sam pobegao iz Firerovog bunkera zajedno sa Vernerom Naumanom, imenovanim Gebelsovi Gebel sovim m naslednikom na mestu ministra za propagandu, propagand u, koji će će se kasnije kasnije 1945. 1945. godine pojaviti u Argentini; Argentini; sArturom sArt uromAksm Aksmanom anom,, vođom Hitlerove omladine; Hitlerovim lekarem, Ludvigom Stumpfegerom; i sa Vafen-SS kap. Joakimom Tiburtijusem.[29] Ova grupa se uzverala u dva tenka Tigar II, koji su pokušali da se pro
SIVI VUK
biju ulicom Fridrihštrase, ali taj pokušaj je bio kratkotrajan. Jedan tenk je direktno pogođen iz sovjetskog protivtenkovskog oružja, i olupina je zaprečila put drugom Tigru. Borman i Tiburtijus su zasebno pešice uspeli da stignu do hotela Atlas; Borman je tamo već pripremio odeću za bekstvo, nova iđentifikaciona dokumenta i gotovinu (kao i na raznim drugim mestima u gradu.) Tiburtijus i Rajhslajter su nastavili zajedno prema Šifbauerdamu, dugoj ulici koja se pružala kraj reke Špre u centralnom Berlinu; tada je SS ka petan izgubio izgubio Bormana iz vidokruga. [30] Sutradan se Borman obreo u gradu Kenigs Vusterhauzen, dva desetak kilometara kilometara jugoistočno jugoistoč no od Rajhskancelarij Rajhskancelarije. e. Bio je ranjen; ranjen; geler mu je povredio stopalo. Uspeo je da konfiskuje vozilo kojim je stigao do nemačke nemačke stanice stanice za pružanje prve pomoći po moći i medicin sku negu. negu. Jeda Je dann mladi, lako ranjeni SS vodnik vo dnik obreo obre o se kraj kraj niskog, dežmekast dežme kastog og muškarca koji mu mu se učinio učinio poznatim, u kožnom man tilu preko uniforme sa koje su bili skinuti činovi. Mladi podoficir je rekao rekao da je krenuo krenuo u kuć kućuu strica strica,, pilota Luftvafea Luftvafea koji koji je poginuo poginuo u Rusiji, i pozvao Bormana da pođe s njim. Pošto im se pridružio još jedan ofi oficcir, ir, oni su kasnije kasnije kr kren enuli uli tamnim ulicama ulicama prema kući kući u ulici ulici Fontaneštrase Fonta neštrase 9 u okolini okolini Berlin Dame-Šprevalda. Borman je kasnije bezbedno prošao kroz britanske linije pra teći Autoban do predgrađa Flensburga, gde je smerao da stupi u kontakt sa Denicom. U bezbednoj kući tik izvan grada čekao ga je „Gestapo“ Miler, koji je takođe uspeo da se provuče kroz britanske linije.[31] Miler je rekao Bormanu da je nemoguće sastati se sa Denicom, koji je sada morao da realizuje bezuslovnu predaju kako u Remsu, tako i u Berlinu. Berlinu. Planovi su morali morali da se promene; pr omene; Martin Marti n Borman je krenuo na jug, prema Bavarskim planinama.
16. poglavlje
G
r
u
p
p
e
S
e
e
w
o
l
t
N I J E P R E D S T A L D M N □ G □ I Z B □ R A mimo pod
mornice kao prevoznog sredstva koje bi Hitlera prevezlo preko Atlantika do Argentine, ali to je i dalje bio veoma rizičan plan. Posle prekretnice u Bici za Atlantik u maju 1943, ravnoteža sna ga u pomorskom ratu se promenila. Kriegsmarine je u leto 1944. ostala bez svojih podmorničkih baza u Francuskoj, pa su pristupna putovanja mogućim patrolnim oblastima postala mnogo duža, te ža i opasnija. Savezničke protivpodmorničke pomorske i vazduhoplovne snage sa usavršenom opremom sada su dominirale severnoatlantskim morskim putevima i vodama oko najvećeg dela Ev rope, pa su saveznički gubici bili tek delić onoga što su nekada bili. Godine 1944, stopa gubitaka podmornica premašila je broj novo izgrađenih plovila — i posledica toga bila je da su preostale posade i većina njihovih komandanata bili manje iskusni. Samo od januara do aprila aprila 1945, 1945, izgubljeno izgubljeno je čak 139 139 podmornica podm ornica i njiho vih posada. Izgledi za uspešno bekstvo podmornicom direktno iz severozapadne Evrope u Južnu Ameriku bili su slabi; međutim, šanse su značajno porasle sa Spanijom kao mestom polaska. Jedina raspoloživa klasa podmornice koja je imala domet i mo gućnost da preveze putnike do Argentine iole komforno bila je klasa tipa IXC. U martu 1945, devet podmornica tipa IX isplovilo je na Atlantik; Atlantik; to je bila poslednja velik velikaa podmornička operacija operacija u ratu, i prva takva operacija posle rasterivanja neuspešne Gruppe Preussen prethodne godine. Dve podmornice, U-530 i U-548, usmerene su da operišu u kanadskim vodama, kako bi „nervirale i prkosile Sjedinjenim Državama“. Ostalih sedam, pod imenom Gruppe Seewolf — U-S18, U-546, U-805, U-858, U-880, U-881 i
SIVI VUK
U -1235 — trebalo t rebalo je da formiraju patrolnu patrolnu liniju liniju sa tajnim imenom Harke („Grabulje“). Međutim, smatra se da su sredinom aprila tri podmornice među njima otvorile zapečaćena naređenja koja će ih zaputiti južno, na specijalni zadatak. [ l] N I J E B I L O B L U Č A J N D ŠTOJ E U P D T R E B L J E N A reč „Wolf“ (vuk) u nazivu operacije. Od samog početka svoje karijere i tokom života, Hitler je koristio pseudonim Wolf. Među
najuspešnijim nemačkim operativnim tehnikama za vreme rata bila je i „taktika vučjih čopora“ čopor a“ (poznata (pozn ata kao Rudeltaktik, bukvalno „taktika čopora“) pomoću koje su podmornice potapale brodovlje
OVAJ TIP PODMORNICE konstruisan je tako da može da operiše daleko od matičnih postrojenja za podršku. Primer za njegovu izdržljivost je to što su podmornice tipa IX kratko patrolirale i kraj istočnih Sjedinjenih Država. Od 1937-44. napravljeno ih je 283.
BEKSTVO
na Atlantiku, a same podmornice je Ministarstvo propagande sla vilo kao „Sive vukove“. Za Bormanovo besprekorno planiranje bilo je tipično da tri zasebne podmornice iz Gruppe Seewolf dobiju dobiju zadatak realizacije bekstva kako bi postojale alternative ukoliko bude potrebno, kao i da bi misija bila skrivena u okviru konvencionalne operacije na Atlantiku da se ne bi privlačila radoznalost Saveznika. Planiranje ove faz fazee bekstva započelo započe lo je 1944. godine, kada je Aktion Feuerland već bila u toku duže od godinu dana. Po Bormanovim uputstvima, elementi mornarice i vazduhoplovstva bili su raspoređeni širom Rajha kako bi igrali pojedine uloge u kompleksnom planu bekstva koji se upravo razvijao. Jedna od takvih uloga pripala je i fazi dezinformisanja. U JULU 1944, NOVINSKE AG ENCIJE SU I Z V E S T I L E da je Hitler odobrio plan za predstojeći napad
na Njujork „robotskim bombama“ koje će biti lansirane sa po dmornica na Atlantiku Atlantiku.. [2] Dvadese Dvad esetog tog avgusta, avgusta, podmor po dmornica nica U1229 tipa IXC (kom. Armin Zinke) bila je napadnuta i primorana da izroni izroni na površinu kod Njufaundle Njuf aundlenđa nđa na istočnoj obali obali Kanade, a među zarobljenim preživelima bio je i jedan nemački agent, Oskar Mantel.[3] Kada ga je FBI isleđivao, on je otkrio da se talas podmornica podmor nica opremljenih opremljenih letećim bombama bomba ma V-l priprema za za napad napad na Sjedinjene Države. U novembru 1944, podmornica U-1230 je iskrcala dva agenta kod obale Mejna; oni su primećeni dok su se primicali obali, pa su uhapšeni. Za vreme njihovog isleđivanja, Erih Gimpel i Vilijam Kolpo (američki prebeg) potvrdili su Mantelovu priču.[4] Čini se da je to podržalo i predviđanje ministra Rajha za naoružanje, Alberta Špera, koji je preko radija rekao da će V-pro jektili jektili „pasti na Njujork Njujor k do 1. februara februara 1945“.[5] 1945“.[5] Desetog decembra 1944, gradonačelnik Njujorka Fjorelo La Gvardija objavio je to zapanjenim Amerikancima. Osmog januara 1945, adm. Džonas H. Ingram, komandant američke Atlantske flo te, objavio je da bi novi talas podmornica koje se približavaju Sjedinjenim Državama mogao biti opremljen raketama V-l za napad na istočnu obalu. Nacisti bi mogli da lansiraju „robote s po dmornice, aviona ili površinske lađe l ađe““ [6] na mete od Mejna do Floride, ali američka mornarica je potpuno spremna da se suoči s tom pretnjom. Mnogi Amerikanci su shvatili tu pretnju i V-l vrlo
SIVI VUK
ozbiljno. ozbiljno. [7 J Britanci Britanci su je odbacili kao propagandu propagand u i — sa mračnim iskustvom četvorogodišnjeg bombarđovanja i oko 60.000 poginu lih civila za sobom, pri čemu su oko 10 procenata žrtava izazvali projektili V-l — smatrali kako takvi napadi, sve da do njih i dođe, ne bi izazvali veliku štetu. Na kraju krajeva, Hitlerova Operacija Polarni medved uspela je da pogodi London sa 2.515 bombi V-l (što je bilo oko jedne četvrtine broja lansiranih), tako da je šačica koju bi nekoliko nekoliko podmornic podmo rnicaa moglo m oglo da ispali izgledala izgledala zanemarljivo zanemarljivo.. Šesnaestog februara 1945, telegram britanskog Admiraliteta upu ćen šefu operacija američke mornarice, adm. Ernestu Dž. Kingu, umanjivao je ozbiljnost te pretnje, premda je u njemu stajalo priznanje da su podmornice sposobne da skladište i lansiraju leteće bombe V-l.[8] (Nemci su zaista s izvesnim uspehom testirali lan sirnu platformu koju su vukle podmornice, ali one nisu još bile ni blizu ma kakve stvarne upotrebljivosti. Čak je postojao projekt u povoju, Priifštand XII, za lansiranje mnogo većeg balističkog projektila V-2 sa mora, iz nepropusnog kontejnera, koji bi bio poplavljen u osnovi da bi projektil zaneo u uspravni položaj.) Međutim, razaslane dezinformacije su postigle svoju svrhu.[9] One su usmerile pažnju Amerikanaca na svaki otkriveni čopor podmornica, poput popu t glavnin glavninee Gruppe Grup pe Seewolf] Seewolf] i time privukle privukle eleme elem e nte USN i USAAF na Atlantiku prema istoku — dalje ođ geogra fskih širina između južnih teritorija terit orija Spanije Sp anije i Argentine. Argentine. Z A P L A N B E K S T V A J E B 1L 1 L D K L J U Č N □ korišćenje Schnorkela, kombinovane kom binovane cevi za unošenje vazduha vazd uha i izbacivanje
izduvnih gasova podmorničkih dizel motora, koja je ušla u široku upotrebu u proleće 1944. Ona je omogućavala podmornici da krs tari (veoma sporo) na dizel pogon tek metar ispod površine i isto vremeno puni baterije za elektromotore koji su se morali koristiti za krstarenje u dubinama. Upotreba Schnorkela ograničavala je domet podmornice na oko 160 kilometara dnevno; ona je obično izranjala noću, a u dnevnim satima je krstarila uronjena (ponovo, veoma sporo) na električni pogon. I dok je teorijska mogućnost da ostane pod vodom dvadeset četiri sata dnevno bila spasonosna za mnoge podmornice, upotreba Schnorkela je bila bučna, teška i povremeno povre meno opasna, naravno ako je more bilo nemirno. nemirno. Mala brzina koja je time bila nametnuta onemogućavala je podmornicama da budu fleksibilne u patroliranju, a usled stalne uronjenosti uronjeno sti bila im je
BEKSTVD
otežana navigacija. I mada se tranzit do Argentine mogao zamisliti i bez skrivanja koje je omogućavala Schnorkel, ovaj je isto tako u podmornicama pogoršavao probleme u komunikaciji. Stalni boravak pod vodom gotovo je permanentno ugrožavao prijem radio poruka. Ni podmornička komanda niti britanski prisluškivači u Blečli Parku kraj Londona nikada nisu mogli da budu sigurni kada, pa čak ni da li je, pojedina podmornica primila naređenja koja su joj prosleđena. Da bi primila ili poslala bilo šta osim dugotalasnih signala, podmornica je morala da izbaci an tene iznad površine, otkrije komandni most i rizikuje otkrivanje radarom. U teoriji, dugotalasne poruke su se mogle uhvatiti i pod vodom ukoliko su uslovi savršeni, ali podmornice sa Schnorkel cevima imale su slabe rezultate u prijemu dugotalasnih poruka. Z A H V A L J U J U Ć I S T R U Č N J A C I M A ZA D ES IF R D V A N J E u Blečli Parku, Saveznici su jako dobro znali za polazak Gruppe Seevvolfu martu 1945, i relativno male brzine Schnorkel podmorn podm ornica ica — pa bile one ili ili ne ,,V ,,V-1 podmorn pod mornice“ ice“ o
kojima su kolale glasine — tako da je američka mornarica imala dovoljno vremena da organizuje masivan odgovor, sa tajnim ime nom Operacija Suza. Konvoji su bili preusmereni dalje na jug sa ograničenim brojem bojnih brodova u pratnji, pa je najveći broj lađa američke mornarice mogao da se usredsredi na to da lovi Gruppe Seewolf i dva broda koja su joj bila pridodata. Američka mornarica je navodno imala razorne rezultate i tvrdila je kako je potopila sedam podmornica podm ornica dok su se dve dve predale; predale; međutim, međutim, uvek uvek je postojala izvesna izvesna nesigurnost, nesigurnost, zahvaljuj zahvaljujući ući odgovoru Nemaca Nema ca na na ono što su oni smatrali smatrali najopasnijom sposobn spo sobnošću ošću Savezn Saveznika ika.. Otkrivanje smera visokom frekvencijom — HF/DF, ili „HafDaf“ koje je uvela britanska Kraljevska mornarica — bilo je sredstvo za pronalaženje podmornice na osnovu ukrštanja radio transmisija visoke frekvencije koje su ove koristile. Na mnogim obalama Atlantika sagrađene su brojne stanice za dalekometno prisluškivanje, prisluškivanje, a „Haf-D „Ha f-Daf af “ je bio instaliran i na bojnim brodovim brod ovimaa savezničkih brodova u pratnji, ili u grupama lovaca-ubica. Sva ka transmisija s podmornice nosila je rizik da njen položaj bude približno otkriven, što je dopuštalo lovcima da se približe dovoljno za osetljivije pretrage radarom i sonarom. Nije bilo neophodno razumeti šta komandant podmornice govori — tumačenje toga
SIVI VUK
je bio dugotrajniji dugotrajniji zadatak za Blečl Blečlii Park; ark; lovcima lovcima je bilo dovoljno dovoljno da komandant sebe učini „vidljivim“ pomoću te transmisije. I dok je Kriegsmarine ostala u relativnom neznanju o mogućnostima sa vezničkih vezničkih mornaričkih radara — to je bila jedna od najbolje najbo lje čuvanih čuvanih tajni Drugog svetskog rata — komandanti u podmornicama bili su itekako svesni opasnosti od radio lociranja i shvatali su da je očuvanje radio tišine ključno za šanse da podmornica ne bude uni štena. Poštujući svoja naređenja, nijedna podmornica iz Gruppe Seewolf nije emitovala nijednu poruku posle 2. aprila 1945. Dok je Podmornička komanda povremeno slala naređenja podmornica ma na patrolnoj liniji Harke, ne postoje dokazi da je ijedna od njih uhvatila te poruke ili postupila po njima. Posle tog datuma, tragači za podmorni podmo rnicam camaa iz Kraljevske Kraljevske mornarice mornari ce u Blečli Blečli Parku, Parku, i Zapadne pristupne komande u severozapadnoj engleskoj luci Liverpul, nisu mogli da potvrde stvarne pozicije pozicije podmornica primenom bilo kog sredstva za otkrivanje pravca. Mogli su da rade samo na osnovu informacija dešifrovanih iz poruka koje je Podmornička komanda slala podmornicama, filtriranim kroz godine iskustva i slutnju, a rezultat toga bila je činjenica da su samo nagađali gde bi podmor nice nice mogle mog le da se nalaze. nalaze. U izveštaju Admiraliteta o tekućoj situaciji za nedelju koja se okončala 2. aprila, stajalo je da će podmornice ,,verovatno dejstvovati protiv konvoja nasred Atlantika, ali bi mogle da se kreću duž procenjenih konvojskih trasa u generalnom smeru prema američkim polaznim lukama“ (italici uneti naknadno). [ 10 j Z V A N 1Č N A I S T O R I J A A M E R I Č K E M O R N A R I C E
tvrdi da su se dve dve od devet podmorni podm ornica ca koje su isplovile na Atlantik u martu i aprilu 1945 — među kojima je sedam formiralo Gruppe Seewolf — — predale na moru, dok je sedam navodno potopljeno. Međutim, nije bilo stvarnih dokaza koji bi potkrepili uništenje četiri takve podmornice. Te četiri su bile među poslednjim po dmornicama čije potapanje na moru nije potvrđeno; nekoliko gubitaka podmornica tipa IX koje su naknadno isplovile dobro je dokumentovano i tačno.[ll] Od decembra 1944, američka mo rnarica je koristila četiri grupe pratećih nosača u okviru Operacije Suza — bili su to nosači USS Mission, Croatan, Bogue i Ćore, sa čak četrdeset četrdeset dva razarača. razarača. Ta najveća saveznička saveznička operacija oper acija lovaca-ubilovaca-ubi-
BEKSTVD
ca u ćelom ratu na Atlantiku preduzeta je po p o najgorem nevremenu koje je na Severnom Atlantiku vladalo posle četrdeset godina, sa jakim vetrovima vetrovima i ogromnim ogromnim talasima talasima.. Među sedam podmornica pod mornica iz Gruppe Seewolfkoje su bile bile suočene suočen e sa tom nadmoćnom silom, samo je jedna nepobitno uništena. U-546 (st. por. Paul Just) isplovila je iz Kila u Nemačkoj 11. marta 1945. i pridružila se patrolnoj liniji Harke 14. aprila. Dvadeset trećeg aprila ju je primetio avion sa nosača USS Bogue; sutradan je prateći prateći razara razaračč klase klase Edsal US USSS Frederick C. Daviš uspostavio kontakt, ali je Paul Just prvi ispalio torpeda i potopio razarač uz gubitke 115 života. Potom se desetosatni lov završio tako što je podmornica bila pogođena i prinuđena da izroni; Just i trideset dvojica preživelih spaseni su i otpremljeni na Njufaundlend. Po tvrđeno je da su i tamo, i posle premeštaja u Vašington, st. por. Just, dva njegova oficira i pet mornara, bili podvrgnuti velikim i neprestanim brutalnostima.[lla] Izgleda da je razlog za to bio strah Amerikanaca od napada lansiranjem V-l sa podmornica — što je bila mračna potvrda uspeha plana za sejanje dezinformacija. U-805 st. por. Riharda Bernadelija isplovila je iz Bergena u Norveškoj Nor veškoj 17. 17. marta i takođe se pridružila pridruž ila patrolnoj liniji liniji Harke Harke 14. aprila, da bi kasnije preživela nekoliko napada aviona i bojnih brodova. Posle razlaza Gruppe Seewolf} U-805 je dejstvovala kod Halifaksa, u Novoj Škotskoj, da bi se konačno predala na moru 9. maja — pet dana pošto je adm. Denic poslao svoje naređenje o predaji svih podmornica koje su još patrolirale. I tu posadu su isleđivali u vezi s navodnim podmornicama koje su nosile bombe V-l, ali očigledno prema njima nisu surovo postupali — najzad, rat sa Nemačkom je sada bio završen. Podmornica U-858 st. por. Tila Bodea isplovila je iz Hortena u Norveškoj Nor veškoj 11. 11. marta i u Sobi za praćenje podmorni podm ornica ca u Kraljevskoj Kraljevskoj mornarici procenjeno je da se ona pridružila patrolnoj liniji 14. aprila. Izgleda da nije bila primećena sve dok se Bode nije predao na moru 14. maja. I Bodeovu posadu su isleđivali o navodnim la nserima V-l. Podmornica U-881, kojom je zapovedao st. pot. dr Karl Hajnc Friške, Friške, kasno se pridružila liniji. liniji. Isplovila je iz Bergena s kašnjenjem ka šnjenjem 7. aprila, posle problema koje je imala sa sistemom Schnorkel Fri ške očigledno nije uhvatio Denicovo naređenje o predaji od 4. maja, i podmornicu U-881 je otkrio i navodno uništio prateći
SIVI VUK
razarač USS Farquar dok se približavala nosaču USS Mission Bay 6. maja. Međutim, nikada se nisu pojavili nikakvi fizički dokazi o njenom uništenju.[11b] Nije bilo dokaza ni za uništenje podmornica U-1235, U-880 i U-518, za koje koje se tvrdilo tvrdilo da su potopljene potop ljene tokom Operacije Oper acije Suza. U stvarnosti, one nisu bile ni blizu položaja gde je, po mišljenju Sobe za praćenje podmornica, „verovatno“ trebalo da budu. Podmornica U-1235 (por. Franc Barš) je isplovila iz Bergena 19. marta i u Sobi za praćenje podmornica procenjeno je da se pri družila patrolnoj liniji Harke 14. aprila. Zvanično, ova podmornica je izgubljena izgubljena u noći između 15. i 16. 16. aprila aprila u napadu razarač razaračaa USS Stanton i Frost, jer se na osnovu silovite podvodne eksplozije pretpostavljalo da je U-1235 uništena — i da je, zaista, nosila bo mbe V-l. Nikakva olupina nije isplivala na površinu, i nikakvi drugi dokazi nisu izneti izneti za potvrdu tog to g uništenja. U skladu s naređenjem naređenj em od 2. aprila koje se odnosilo na sve podmornice iz Gruppe Seewolf, U-1235 nije slala nikakve radio poruke za vreme svoje poslednje patrole. Podmornička komanda svakako nije imala pojma da je podmornica „izgubljena“ i nastavila je da joj šalje naređenja sve do 22. aprila. U-880 st. st. por. por. Gerharda Ger harda Šecaua Šecau a isplovila je iz Bergena 14. 14. marta i britanska soba za praćenje je izračunala njen dolazak na liniju tačno mesec dana kasnije. Američka mornarica je tvrdila da je i ta podmornica „uništena“ u zajedničkom napadu razarača Stanton i Frost između 15. i 16. aprila, samo jedan sat posle uništenja U-1235. Pretpostavljalo se da je „nekoliko podvodnih eksplozija“ uništilo podmornicu, ali nikakvi ostaci olupine nisu isplivali na površinu niti su pronađeni. I ponovo je Podmornička komanda nastavila da šalje poruke podmornici U-880 sve do 22. aprila. Konačno, podmornica-veteran U-518, kojom je zapovedao st. por. Hans-Verner Oferman, isplovila je iz Kristijansanda 12. marta. Admiralitet je procenio da se U-518 pridružila patrolnoj liniji Harke 14. aprila. Zvaničan opis potapanja ove podmornice koji je dala američka mornarica bio je sličan opisima datim za U-1235 i U-880. Razarači klase Kenon USS Carter Carte r i Neal Nea l A. Scott tvrdili su da su je potopili 22. aprila, ali opet na površinu nisu izronili nikakvi ostaci olupine. olupine. Briljantni kapetan Kraljevske mornarice, Rodžer Vin, načelnik Sobe za praćenje podmornica, objasnio je nesigurnu prirodu tih
BEKSTVD
tvrdnji. U memorandumu od 20. maja 1945, on je napomenuo, sa klasičnom britanskom uzđržanošću, kako je ishod tih dejstava bio ponovo razmotren u optimističkom svetlu, i zahvaljujući tome se smatra da da je potopl potopljeno jeno čak čak 14podmornica... 14podmo rnica... Sa tom pretpostavkom sledi, pošto je sada sasvim sigurno utvrđen identitet podmornica u Norveškoj, da se ne zna za sudbinu još njih 11. 11. Koliko se zna, zna, tih 11 podmornica podmo rnica su na moru, ali Amerikanci tvrde, moguće s pravom, da su potopili dve od njih... To što preostale podmornice rade ili nameravaju da urade plodonosna je i intrigantna tema za razmišljanje. Isti memorandum posredno dovodi u izvesnu sumnju tvrdnju američk američkee mornarice mornarice daje d aje potopila U-530, U-530, kojom kojo m je komandovao st. st. por. Oto Vermut.[12] Za jednu potvrđeno uništenu podmornicu, ona je zaista izgledala iznenađujuće netaknuto kada je izronila na površinu kod Mar del Plate u Argentini i predala se vlastima 10. jula 1945. 1945. [13] Z A P E Č A Ć E N A N A R E Đ E N J A S U S I G U R N D BI L A D D S T A V L J E N A komandantima podmornica U-1235,
U-880, i U-518 pre nego što su isplovile u martu 1945, sa uputstvima da ih otvore tek kada dođu na određenu geografsku du žinu. Napisana u Berlinu po Bormanovim uputstvima, sadržina ovih naređenja biće poznata samo odabranim malobrojnima. Navedena geografska dužina je dosegnuta pre formiranja patro lne linije Harke u aprilu 14; naređenja su nalagala trojici koman danata da se udalje od Gruppe Seewolf tako da imaju dovoljno vre mena za susret 28. aprila kod Fuerteventure na španskim Kanarskim ostrvima, nedaleko od atlantske obale Maroka. Trebalo je da poštuju potpunu radio tišinu, prateći prijem šifre Vršalice preko svojih mašina za šifrovanje Siemens & Halske T43 , i da prenebregavaju sva naređenja namenjena Grupi kao celini. Dnevnik britanskog Admiraliteta za 15. april naveo je da je nezavisni tr govački brod klase Liberti, SS Samoland, primetio na površini jednu podmornicu otprilike na na mestu gde se mogla nalazi nalaziti ti U-518. Kretala se kursom pod 101 stepenom, natrag preko Atlantika prema Kanarskim ostrvima — udaljenim 2.092 kilometra, što je
SIV! VUK
podrazumevalo krstarenje pod vodom od trinaest dana uz pomoć sistema Schnorkel P R I Č A □ R A Z B I J A Č I M A Š I F A R A i kompjuterskim
pionirima iz Blečli Parka, baze koja je pokrivala 24 hektara osa mdeset kilometara severozapadno od Londona, i gde je u avgustu 1939. britanska vlada osnovala Školu za kodove i šifre — Stanicu Iks — opširno je ispričana na drugim mestima. Suština je u tome da su u januaru 1940. britanski specijalisti, na osnovu predratnih poljskih istraživanja, uspeli da razbiju šifrovane poruke nemačke vojske koje je generisala mašina Enigma (videti 1. poglavlje). Ubrzo je usledilo dešifrovanje Luftvafeovih poruka; međutim, ši fre Kriegsmarine za prenos poruka između Podmorničke komande adm. Denica i njegovih podmornica ostala je neprobojna. Ogromna cena koju su podmornicama 1940. platili saveznički i neutralni brodovi nalagala je da rešavanje te misterije bude pri oritet. To je postalo još urgentnije u septembru 1940, kad je Denic uspešno isprobao svoju taktiku vučjih čopora, koristeći šifrovane komunikacije kako kako bi usmerio više podmor pod mornica nica na put primećenog primećen og konvoja. St. por. Ijan Fleming iz britanske mornaričke obaveštajne službe smislio je plan za prinudno sletanje zarobljenom nemačkom letelicom u Engleski kanal, kako bi tamo sačekao da ga spasi nemački patrolni čamac, savladao njegovu posad pos aduu i zarobio mašinu Enigma. Ljudi i avion za tu Operaciju Beskrupulozni stigli su do Dovera kada je plan otkazan, sa razboritim osnovom u pomisli kako nijedno plovilo kojim Nemci dejstvuju noću u Kanalu nije prikladna meta me ta (a nije bilo ni garancije da će avion koji je prinudno prin udno sleteo sleteo plutati dovoljno dovoljno dugo da njegova njegova posada posad a bude spasena). spase na). Devetog maja 1941, podmornica U-110 je napadala konvoj CB318 na Severnom Atlantiku, južno od Islanda, kada ju je pratnja Kraljevske mornarice primorala da izroni na površinu u napadu dubinskim bombama. Posada je napustila podmornicu pošto ju je prvo min miniral irala, a, ali ali ti naboji nisu detonirali eksploziv eksploziv;; izgleda izgleda da su Britanci ubili kapetana podmornice, podmorničkog asa st. por. Frica Julijusa Lempa, kada je pokušao da se vrati unutra i dovrši posao. Potporučnik Kraljevske mornarice Dejvid Balm sa broda HMS Bulldog poveo je grupu koja se ukrcala tamo, rizikovao i sišao kroz otvor, da bi uzeo mašinu Enigma zajedno sa njenim neprocenjivim priručnicima —Britanci su se pomno trudili da
BEKSTVO
taj uspeh sakriju od zarobljene posade.[14] Stalno presretanje radio poruka i neumoran rad kako bi se išlo ukorak sa promenama podešavanja u pomorskim mašinama Enigma još su bili bili neophodni da bi se održao protok obaveštajnih podataka službe Ultra, a (kao što je pomenuto u 1. poglavlju) uvođenje mašine Enigma Schlussel M sa četiri rotora osujećivalo je Blečli Park od februara do decembra 1942, i nastavilo da gnjavi dešifrante sve do septembra 1943. Svejedno, Ultra je dala Saveznicima ogromnu ogrom nu prednost prednos t u pri pri kupljanju obaveštajnih podataka; savezničko skrivanje od Nemaca da znaju sadržinu poruka Enigme — najboljeg nemačkog tajnog „oružja“ — bilo je pitanje života i smrti.[ 15] N E M C I N I K A D A N I S U D T K R I L I DA D A SUšifreEni-
gme razbijene, ali u februaru 1945, preko radio zvučnika se čula nova vrsta poruka u Baraci 6 u Blečli Parku — poruka koje niko ni kada ranije nije sreo i niko niko pojma poj ma nije imao kako da ih razbije razbije (videti 11. poglavlje). Britanci su za ta dva najnovija oružja u nemačkom kriptografskom arsenalu smislili imena „Tuna“ i „Vršalica“; činilo se da niti jedno niti drugo ne koristi sada relativno poznate si steme Enigme. Vremenom, ogroman trud i upotreba kompjutera Kolos omogućiće da Tuna, koju je proizvodila mašina Lorenc SZ42, bude čitana (makar povremeno), ali Bormanova komuni kaciona mreža zasnivala se na mašini Simens i Halske T43 i os tala je bezbedna. Dvadeset trećeg aprila 1945, adm. Karl-Jesko fon Putkamer, Hitlerov mornarički ađutant (i još jedan od preživelih posle pokušaja atentata bombom 20. jula 1944), dobio je zadatak da ode u Berghof u Bavarskoj i tamo uništi Hitlerovu privatnu prepisku. Putkamer je imao tri mašine T43 u mobilnim radio ka mionima, u podzemnoj garaži kod Berhtesgadena, koje je čuvalo četrdeset SS vojnika, vojnika, i 25. aprila su mašine počele sa transmisijama. Nastavile su da komuniciraju sa raznim stanicama sve do 1. maja, a mnoge poruke bile su namenjene nemačkim agentima u Južnoj Americi. [16] U baraci 3 u Blečli Parku bio je smešten tim na čijem se čelu nalazio prof. (kom. eskadrona RAF-a) Oskar Ezer, fizičar poreklom iz Južne Afrike; [ 17] ta grupa je prosejavala dolazne poruke za dešifrovanje u Kolosu. Krajem aprila 1945, Ezera je posetio Ijan Fleming, čija je poslednja meta bila Vršalica i mašina Simens i Halske T43; ona je još prkosila svim pokušajima dešifrovanja,
SIVI VUK
a Vršalica se koristila koristila sve češće i češće. [ 18] Fleming Flem ing je j e rekao kako je locirao najmanje dve najnovije mašine i upitao Ezera da li bi se pridružio misiji komandosa u Nemačkoj sa ciljem njiho vog zarobljavanja i procene. Ezer je bio jedinstven po tome što je imao diplomu kako kako iz fizi fizikke, tako i iz psihologije, a studirao je u Nemačkoj. I uprkos tome što taj četrdesetjednogodišnjak nije izgledao kao ratnik i bavio se poslom koji je zahtevao stalno sedenje, njegov rad u Blečli Parku, njegova široka ekspertiza, i tečno baratanje nemačkim jezikom činili su ga savršenim kandidatom za zadatak kako evaluacije opreme, tako i isleđivanja njenih rukovalaca. Ezer se smesta zainteresovao. Nedelju dana kasnije, bio je na tlu u blizini Berhtesgadena kao deo 5. tima TICOM (Ciljnog obaveštajnog komiteta). Drugog Dru gog maja 1945, 1945, tim TICOMTICO M-aa je na nišan nišan uzeo uzeo ekipu adm. adm. Fon Putkamera, nije naišao na otpor otpo r SS stražara i zarobio tri mašine T43. (Ezer je kasnije predao dve od te tri mašine Amerikancima u okviru Operacije Spajalica.) Prof. Ezer je bio zapanjen onim što je otkr otkrio io,, i opisao kao „digitalni „digitalni računarsk računarskii sistem... sistem... decenijama is is pred“ svega što su Saveznici imali. Blečli Park nikada nije provalio šifru Vr Vršalic šalice. e. Međutim, tim TIC T ICOM OM-a -a je isto tako zarobio i glavnu glavnu jedinicu za za signalno-o signalno-obaveš baveštajne tajne podatke podatke i gotovo osam tona njene njene najtajnije opreme. Uz pomoć pom oć tih aparata, dešifranti su uspeli da raz biju šifru najnovijeg sovjetskog vojnog teleprintera koji su u Blečli Parku nazivali „Ruska riba“, a potom i „Kavijar.“ Tim TICOM-a je osećao strahopoštovanje pred usavršenom nacističkom tehnologi jom, zbog čega su mnogi nemački nemački rukovaoci rukovaoci dobili zgodno nameštenje mešte nje u Britaniji Britaniji za sledećih nekoliko nekoliko godina, godina, kako bi dekodirali sovjetske vojne poruke.[19] H I T L E R D V D B E K S T V D I Z B E R L I N A J E, kao što
se može videti iz prethodnih poglavlja, izuzetno dobro dokumentovano. Firerov trag nas je doveo čak do Reusa blizu Barselone, gde je njegov avion tromotorac bio rasklopljen, a on se ukrcao u špansku leteli letelicu cu.. Sleđeći put je dokumentovano da je viđen dubo du bo ko u Argenti Argentini, ni, na Južnoj Južn oj hemisferi, hemisferi, kod imanja San Ramon Ra mon u blizin blizinii Bariločea, u pokrajini Rio Negro, u junu 1945. godine. Nije bilo moguće precizno ustanoviti kako su Hitler i njegova grupa stigli u Argentinu, ali ako se uzmu u obzir „figure na tabli“ — da upotrebimo šahovski aksiom — najverovatnije najverovatnije se to dogodilo dogodi lo na
BEKSTVD
sledeći način. Koristeći logiku, dedukciju i istraživanje o tome koje su lađe, letelice, lokacije i ljudi stajali nacistima na raspolaganju te kako su oni mogli biti upotrebljeni, verujemo da se Hitler sastao sa tri nedostajuće podmornice iz Gruppe Seewolfi nekih šest nedelja kasnije stigao u Nekočeu na obali Argentine. Deduktivni delovi našeg naše g rezonovanja stavljeni stavljeni su u italik kako bi se razlikovali od onoga što znamo kao utvrđene činjenice. Kao što, kada lovite neku životinju, ne vidite uvek svoju lovinu, ali možete videti tragove mesta na kojima je bila i kuda se zaputila. Lov na Sivog vuka nimalo se ne razlikuje od toga. 2 8 . A P R I L A 7 9 4 5 , TRI P O M E N U T E P O D M O R N I C E I Z Gruppe Seewolf — 17-518, U-880 i U-1235 — stigle su na udaljenost od pola nautičke milje kod Fuerteventure u Punta Pesebreu, na geografskoj širini 28°07'00" severno i geografskoj dužini 14°28’30” istočno. Njihove posade nisu znale kakva ih misija čeka; jednostavno jednostavno im je nare naređe đeno no da se nađu na tom tom mestu mestu i reče rečen no im je da čekaju dalja naređenja, ako je neophodno, i deset dana. Prethodne dve noći je u određeno vreme bila upaljena signalna lampa na obali. Kada su podmornice stigle, jedna jedina, kratka poruka odaslana je u Berlin iz Vilje Vinter, sa potvrdom njihovog prisustva. Bormanov odgovor odgovorje bio bio jednako kratak: krat ak: „ Saglasa Sag lasan n s predlo predložen ženim im prekomor prekomorskim skim transportomDok su čekale dalja naređenja, posade podmornica su rado dočekale priliku da se odmaraju na toplom suncu.[ 20]
B A Z A V I L J A VI N T E R na pustom pust om poluostrvu poluostrvu Fuerteventure
po imenu Žandija sagrađena je 1943. godine pod nadzorom viso kog agenta Abvera na Kanarskim ostrvima i u njoj je bilo osoblje SS obaveštajne službe. Baza je namerno bila isključena iz primene tokom nacističkog ratovanja. Borman je nameravao da to mesto služi samo jednome: da bude ključna spona na trasi bekstva iz Berlina. Bilo je to savršeno mesto gde je Firera mogao da preuzme poslednji „vučji čopor čop or““. Nacisti su najpre započeli potragu za bazom na Kanarskim ostrvima kada je Herman Gering finansirao „ribolovačku ekspe diciju“ do ostrva između 14. jula i 14. avgusta 1938.[21] Potragom je rukovodio rukovodio Gustav Vi Vint nter, er, nemački nemački inženjer inženjer i visoki agent agent Ab Abvera vera,, „zadužen na Kanarskim ostrvima za osmatračka mesta opremljena radiom, i za snabdevanje nemačkih podmornica“ [21a]
SIVI VUK
Upravo je Vinter bio taj koji je smislio ideju o razvoju nenasta njenog poluostrva Žandija kao baze za nacističke operacije. Rođen kao Zastler, blizu Frajburga, 10. maja 1893, Vinter je studirao u Hamburgu pre nego što je odlučio da otputuje do nove nemačke krajine u Patagoniji, 1913. godine. Posle izbijanja Prvog svetskog rata sledeće godine, on je otplovio kući, ali brod mu je bio zausta vljen, a on zatočen na britanskom zatvorskom brodu u Portsmutu. Prvi put je privukao pažnju britanskih obaveštajaca 1915, kada je pobegao i otplivao na holandski brod po imenu Hollandia, a onda nekako dospeo u Spaniju. Vinter je tečno govorio engleski; po do lasku u Spaniju, otišao oti šao je u britanski konzulat, konzulat, ubedio konzula da je britanski državljanin u velikim ekonomskim poteškoćama i dobio dovoljno gotovine da se vrati u Nemačku. Između 1921. i 1937. živeo je u Spaniji i redovno putovao natrag u Nemačku „kako bi nastavio sa studijama“. Vinter je bio na ivici da kupi Isla de Lobos („Vučje ostrvo“), malu golu stenu severno od Fuerteventure, ali „ribolovačka ekspe dicija“ koju je fmansirao Gering 1938. i Vinterova putovanja jah tom Argon koju je posedovao doveli su ga do mnogo boljeg mesta za bazu namenjenu tajnim operacijama. Južno, pustinji nalik poluostrvo Žandija sastojalo se od gotovo 18.000 hektara nenasta njene zemlje, zemlje, a 1941. godine, Gustav Vinter je celu tu oblast kupio preko španske španske paravan firme, firme, Dehesa Dehesa de Jandi Jan diaa SA. Navodna Na vodna namera je bila da se ta golet razvij razvijaa za za potrebe potrebe poljoprivrede, poljoprivrede, i posađene su desetine hiljada hiljada stabala kako kako bi se ta priča priča podu p oduprla prla.[22] .[22] Izgradnja je počela poče la 1943. godine, Frankova diktatura je obezbeobezbedila prinudnu radnu snagu među svojim političkim zatvorenicima; put za Vilja Vinter i dalje je poznat kao „Put robijaša“ Detalji nisu poznati, pošto priča o koncentracionim logorima kod Tefije na ostrvu tek treba da bude napisana — kao i mnoge druge mračne priče iz Spanskog građanskog rata i vremena posle njega. [23] Sam Gustav Vinter je dobar deo svog vremena između 1940. i 1944. proveo u podmorničkoj bazi blizu Borđoa, a vratio se u Spaniju tek u avgustu 1944, kada su Saveznici preplavili fran cusku atlantsku obalu.[24] U njegovom odsustvu, između 1943. i 1945. godine, sagrađeni su putevi, tuneli u planinama, ođbrambeni položaji i čudna građevina nalik na zamak — sama „vila“. Vilja Vinter je imala opsežan, sofisticirani vojni telekomunikacioni sistem koji je verovatno bio zasnovan na mašini Simens i Haške
BEKSTVD
T43, tako da je bila u stalnom kontaktu s Nemačkom, Argentinom i podmornicama gladnim zaliha iz drugih baza na španskim navod no neutralnim Kanarskim ostrvima. Vila je bila opremljena prosto rijama za medicinsku negu obloženim pločicama i brojnim tavani ma opremljenim za smeštaj vojnika i nadređenog osoblja. Krajem 1944, kada se novac iz Nemačke iznosio punom parom posle sa stanka u hotelu Maison Rouge Rouge održanog u avgustu (videti 9. poglav lje), Nemci su sagradili pistu na kraju poluostrva; dugačka 1.500 i široka 60 metara, ona je lako mogla da prima letelice sa po četiri motora poput Junkersa Ju 290 ili Foke-Vulfa Fw 200 Kondora. Borman se obezbeđivao gde god je mogao, i u svoj plan bekstva ugrađivao rezervne opcije.[25] Od kraja 1943. pa do februara 1944, najmanje 250 nacističkih agenata probilo se do Kanarskih ostrva i kolonije Rio del Oro u španskoj Sahari, preko španske luke Kadiz. Španske vlasti ih ni na koji način nisu sprečavale. Najmanje četiri meseca pre dugo oče kivane savezničke invazije u Francuskoj, Borman je premeštao ključno osoblje koje je učestvovalo u Aktion Feuerland u nove baze, a te prekomande na Kanarska ostrva brzo su učestale krajem 1944. godine. [26] U oktobru 1944, nemačke aktivnosti u Španiji sve su više ner virale uticajnog utica jnog američkog američkog spikera i kolumnistu Voltera Voltera Vinčela — bliskog prijatelja direktora FBI Dž. Edgara Huvera i obično dobro obaveštenog kako od američkih, tako i od britanskih obaveštajnih službi. Vinčel je izvestio: „Hitler je gradio vazdušne baze u Španiji još od 1939. 1939. godine. godine..... Rad su nadzira nadziralili inženje inženjeri ri nemačke nemačke vojske, vojske, a obavljali su ga Frankovi politički zatvorenici koji su radili pod pretnjom bajoneta.“ Kasnije je ustvrdio da su „španska ostrva kraj obale Vilja Garsija ispražnjena i da je civilno stanovništvo prošle godine uklonjeno sa njih. njih. Uzletišta, prethodnice pr ethodnice Luftvafea i cela cela tri tri puka nacističkih avijatičara zauzela su ostrva. Sav civilni saobraćaj je ukinut ukinut između španskog kopna i Bakarskih Bakarski h i Kanarskih Kanarskih ostrva“. ostrva“. Civilna putovanja na ostrva zaista su bila zabranjena. Vinčel je rekao da su postojale dve velike nacističke baze na ostrvu Gran Kanarija: aerodrom Gando i obližnja podmornička baza. Da su civili smeli da putuju na ostrva, rekao je Vinčel, „videli bi velike skladišne rezervoare za podmorničko gorivo, u Las Palmasu bi videli nemačke oficire kako marširaju zajedno sa Falangistima i deset puta brojniji kontigent vojnika nego u normalna vremena.
SIVI VUK
Isto tako bi videli veliku veliku nacističku bazu za hidroplane na Balearima [na mediteranskom ostrvu Majorka]“. [27] HIT LERO VA PRO M ENA LETELI CE 29. APRIL ILA
u španskoj vojnoj bazi kod Reusa, kada je prešao iz Luftvafeovog Ju 252 u Ju 52 s oznakama Ejército del Aire, obavljena je brzo i u potaji.[ 27a] Firerovu grupu su potom prevezli do Vilje Vinter na Fuerteventuri. Tokom ove etape putovanja, osećaj olakšanja u letelici sigurno je bio gotovo opipljiv. Begunci su leteli kroz vazdušni prostor neutralne Špatiije dok su oči Saveznika još bile uperene u Berlin i, kad su posredi američki obaveštajci, u Bavarsku. U zadnjem delu aviona , Blondi je mirno spavala, uspavana sedativima koje joj je dao dr Hase. Sa kratkim zaustavljanjem radi dopune goriva u bazi španskog ratnog vazduhoplovstva kod Morona u južnoj Španiji i vođena preko opsežne komunikacione mreže iz Vilje Vinter; letelica se prizemljila na Kanarskim ostrvima kasno uveče 29. aprila ili u ranim jutarnjim satima tridesetog Njene putnike su odvezli zemljanim putevima od piste do luksuzne vile, na dobar obrok i spavanje — prvi put posle mnogo meseci — lišeno zlokobne tutnjave bombi i artiljerije. Vili Koen — redovni putnik podmornicom do Buenos Airesa i čovek odgovoran za otpreme iz Spanije u okviru Aktion Feuerland — doleteo je prethodnog dana iz Kadiza, u Španiji. Koen je bio načelnik latinoameričkog odeljenja nemačkog Ministarstva spoljnih dela i intimus generala Vilhelma fon Faúpela, šefa nacističkog lb ero-američkog instituta — Štaba za nemačku špijunažu na Zapadnoj Hemisferi. Koena su njegove dve poslednje pošiljke prestigie na moru i čekale su da budu utovarene u dve podmornice. Hitler i Eva Braun su izgleda bili prevezeni do podmornice U-518 jednim od jedanaest jedanae st ribarskih ribarskih brodova brodova koji koji su bili bili na raspolaganju u bazi. Iako je Franc Barš iz podmornice U-1235 bio, sa svoje trideset
tri godine, najstariji i najiskusniji komandant, njegova posada je u svoju prvu patrolu krenula tek u maju 1944. — kao i mornari sa podmornice U-880 Gerharda Secaua. Dvadesetpetogodišnji Hans Verner Oferman, premda najmlađi među tri komandanta, bio je iskusni pođmorničar sa ličnim iskustvom iz južnoameričkih voda, a njegova posada je plovila u ratnim patrolama još od maja 1942. Te 1945. godine — kada je prosečan vek podmorničara bio koliko i trajanje jedne i po patrole — njihova dugovečnost ih je izdvajala kao neobično srećne i vešte veterane, a ta kombinacija
BEKSTVD
iskustva doprinela je da U-518 bude razborit izbor za Hitlerovu podmornicu. [28] Kada su se putnici raskomotili koliko je to bilo moguće u skučenom prostoru borbene podmornice, ona je krenula s ostrva na putovanje dugo dugo 8.S0 8. S000 kilometara. To To putovanje će potra po trajat jatii pedeset pedeset deve devett dana da na,, i za to vreme atmosfera je sigurno bila jednako teška kao i u „betonskoj podmorni podm ornici" ci" Firerovog Firerovog bunk bunkera era.. U međuv međuvrem remen enu, u, podmornica podmor nica U-88 U- 8800 — u kojoj su bili Herman Fegelajn i Vili Koen — i U-1235 nastavile su bezbedno da se kriju na dnu mora kraj kra j Punta Punt a Peseb Pesebre. re. Obe podmornice podmorni ce su se otarasile svojih torpeda, ispalivši ih u duboke vode nedaleko od ostrva, kako bi stvorile stvorile prost pro stor or za jedan jeda n poslednji tova tovar. r. U sledeća dva dana, sanduci sa plenom prebačeni iz Kadiza bili su uskladišteni u torpednim odeljcima.
U S LOVI U P D D M D R N ICl U-5 U-518 18 sig sigurn rnoo su bili uobi uobi čajeni za jedan operativni brod: sve je zaudaralo. Članovi posade podmornice smeli su da imaju samo odeću koju su nosili na sebi, i jednu preobuku donjeg veša i čarapa, garderobu koju su mornari obično dopunjavali neregularnim odevnim predmetima po sopstvenom izboru. [29] Obično opuštena atmosfera među podmornič kim oficirima i mornarima sigurno se odmah promenila pošto se Firer ukrcao, [ 29a] iako je Hitler Hit ler sigurno sigurno zahtevao da formalnosti forma lnosti budu sve sve dene na minimum, shvativši da bi neprestano salutiranje u pretrpanoj unutrašnjosti podmornice bilo smešno. Poručnik Oferman je izvestio posadu o identitetu putnika i novom odredištu preko internog brodskog razglasa. Nešto prostora za njih dvoje, njihov prtljag i tovar sačinjen od malih ali teških sanduka oslobođeno je tako što je iz podmornice U-518 odnesena gotovo sva njena municija, a određeni broj mornara je prekomandovan prekomandovan.. Torpeda Torpeda i višak municij unicijee za protiv protivavion avionsk skee mi traljeze na palubi bili su istovareni, a dvanaest članova posade koje su smatrali nebitnim za neborbenu patrolu premešteno je u preostale dve podmornice. Međutim, za svaki slučaj, kao bodlju u škorpionovom repu, Oferman je zadržao torpeda u krmenim cevima, zajedno sa dva akustično navođena torpeda T5 Zaunkonig — „rasturača razarača.“ U borbenoj borbenoj patroli, prednje spremište spremište za torpeda predstavljalo predstavlj alo je is tovrem tovremen enoo i prostor pros tor za z a posadu. posa du. Pošto su torpeda bila uklonjena uklonjena i uobi čajeni broj članova posade sveden sa četrdeset dva na trideset dva, taj prostor prosto r je sad s adaa pruža pru žaoo izvestan izvestan step stepen en komfora komfora za Hitlera, Evu i Blondi, Blondi, ali privatnost putnika sigurno su često remetili mornari koji su obavljali
SIVI VUK
rutinske poslove održavanja ključne opreme. Najveći deo posade jedne podmornice, pored specijalista kao što su radio operateriradio je u osmosatnim smenama. Prostor za posadu je uvek bio zauzet, privatnost nepostojeća, a čak i pošto je dvanaest njihovih drugova premešteno iz podmornice, ljudstvo U-518 sigurno se neuobičajeno tiskalo za vreme ovog ovog putovanja. putovan ja. Isto tako su se sigurno ustezali zbog zbo g prisustva prisu stva putnika putni ka — ili makar dvoje od njih. Prisustvo psa u podmornici nije bilo pot puno nezabeleženo; Blondi je mogla slobodno da trčkara plovilom i postala je mezimče posade. Brzo se navikla na poslužavnik koji su joj dali da na njemu obavlja nuždu, ali za ljude u podmornici koriščenje toaleta bilo bilo je poprilično poprili čno nezgod nezgodno no.. U podmornici U-518, toaleti su bili opremljeni vodom za spiranje iz mora, a ona se slivala u sanitarni rezervoar koji se „periodično praznio u more.u[ 30] Obično je na raspolaganju bio samo jedan to alet sve dok se ne pojede hrana uskladištena u preostala dva. Na ovom putovanju, toalet u prednjem spremištu za torpeda bio je namenjen isključivo Fireru i Evi Braun; tamo je bio i metalni ormarić sa ogleda lom na vratima, u kom su stajala dva preklopna umivaonika. Količina sveže vode je bila ograničena i strogo deljena, ali putnicima je stavljena na raspolaganje raspo laganje i voda z a putnike — a toje bila privilegija privilegi ja nezamisliva nezamisliva za posadu podmornica, koji su morali da čekaju priliku da operu veš, i koji su mogli neograničeno da koriste standardnu vojničku kolonjsku vodu ,,Kolibri.u Hrana se sastojala uglavnom od konzervisane hrane uz dodatak bezukusnog priloga na bazi soje po imenu Bratlingspulver jposad jpo sadaa je to jelo nazivala „dizel hranom' usled njegovog neprekidnog izlaganja isparavanjima motora. [31] Veliki liki problem koji je izaz iz aziv ivala ala neprekidna neprekidna uronjenost tokom čitave patrole bilo je uklanjanje đubreta koje se neu mitno gomilalo u podmornici, u vlazi i smradu. Đubre se moglo bacati u malim količinama kroz lanser sonarnih mamaca, ali uobičajeno je bilo da se ono skladišti u praznoj prednjoj torpednoj cevi da bi se is palilo palil o u more kada to bude bude bezb bezbedn edno. o. Pošto je pao pa o mrak 4. maja m aja 1945. 194 5. — dva dana posle „zvanične ' objave Hitlerove smrti, koja je u pod mornici U-518 izazvala izvestan broj kiselih osmeha — podm podmor orni nica ca se usidrila na četiri sata kod jugozapadne strane nenastanjenog ostrva Branko, koje pripada Zelenortskim ostrvima blizu obale Zapadne Afrike. Iskoristivši priliku da „provetri“ lađu, Oferman je dopustio posebno Evi Braun da se popne na most i puši — za nju su uslovi u podmornici bili gotovo nepodnošljivi. Četiri dana kasnije, na poziciji
BEKSTVD
blizu 300zapadno, Oferman je načas pomislio da izroni radi uobičajene ceremonije prilikom prelaska ekvatora, ali je brzo odbacio tu zamisao. Imao je sastanak. je stigao stigao do do arge argenti ntins nske ke SS SS GEN. HERM AN FEGELAJN obale podmornicom U-880 u noći između 22. i 23. jula, oko pet dana pre Firerove Firerove podmornice. podmornice. Njegova podmornic po dmornicaa je plovila maksimalnom brzinom sve vreme putovanja kako bi Evin zet imao priliku da organizuje pripreme za Firerov dolazak. On je prešao na tegljač koji je pripadao liniji Delfino SA pedesetak kilometara od Mar del Plate, u ranim satima 23. jula.[ 32] Mornari sa U-880 su istovarili četrdeset malih, ali teških sanduka, veličine sanduka za municiju, iz podmornice na Delfinov tegljač. Sada je poslednji zadatak podmornice U-880 u službi Rajha bio obavljen. Posada se prebacila na tegljač, poslednji mornari su otvorili ventile kako bi poplavili prostorije za balast i umakli na bezbedno, i dok su mirno posmatrali, njihova podmornica se napunila morskom vodom i poslednji put potonula u dubine Južnog Atlantika. U međuvremenu, u kabini kapetana tegljača, Fegelajn se istuširao i obrijao prvi put posle pedeset i četiri dana. Petnaest minuta kasnije, Fegelajn je bio odeven u elegantno sivo odelo s prslukom, zahvaljujući najboljem krojaču iz Buenos Airesa. Na brod mu ga je doneo lični predstavnik puk. Huana Perona, Rodolfo Frojde, sin nacističkog „am basad bas ador ora" a" u Arge Argent ntini ini,, bogatogprivrednika Ludviga Frojdea. N a puto puto vanju do obale dvojici muškaraca se u kabini kormilara pridružio i drugi putnik putnik s podmornice podmorni ce U-880, U-88 0, Vili Koen, Koen, načelnik latinoameričkog latinoa meričkog odeljenja nemačkog Ministarstva spoljnih dela i bivši Šef Nacističke partije u Čileu. Koen je posledn pos lednjiji put bio u Buenos Airesu u januaru januar u
1944, 1944, kada je takođe iskoristio redovnu redovnu plovidbu podmornicom od Rote u Španiji do Mar del Plate kako bi doneo četrdeset te ških sanduka. Koen je bio dobro poznat protivnicima nacista u Argentini; tri nedelje po njegovom dolasku zajedno s Fegelajnom, demokratski argentinski izgnanici u urugvajskom gradu Montevideu potvrdili su da se Koen vratio u Argentinu. Ovaj put je bio u Patagoniji, sa „znanjem vlade u Buenos Airesu o tome.“ I nije bio sam.[33] Kada su Fegelajn i Frojde prispeli do keja u Mar del Plati, tamo ih je čekao crni automobil glavnog štaba argentinske mornarice. Malo kasnije, SS general i argentinski nacista ukrcali su se u dvokrilac Kertis
SIVI VUK
Kondor II — upravo ofarban bojama Fuerza Aérea Argentina, propisanim propi sanim pre p re samo sa mo šest mes mesec ecii — i uzl uzlet etel eli.i. Taj Kert Ke rtis isje je bio jedan jeda n od četiri koje je argentinska mornarica prvobitno poručila 1938. godine ; taj tip aviona bio je poznat po tome što mu je trebala kratka pista za uzletanje, i što je imao veliki kapacitet za prevoz tereta. [34] On se ponovo ponovo prizemljio samo pola sat s ataa kasnije kasnije, na travnatoj pisti kodjednog ranca u nemačkom vlasništvu, sedam kilometara od obale blizu luke Nekočea.
17. poglavlje
Ar g en en t i n a — Zeml j a s r ebr a
G O D I N E 1 5 3 6 , Š P A N S K I K O N K V I S T A D O R l su
osnovali naselje na Río de la Plati (reka Plata) koje će se pretvoriti u kosmopolitenski grad Buenos Aires. On leži na rubu ogromnih pampasa ili ravnica koje se stotinama kilometara pružaju do pla nina Anda na zapadnom rubu Južne Amerike. Konkvistadori su došli u potrazi potraz i za zlatom i srebrom. Toliko su s u žudeli žudeli za dragocenim dragoce nim metalima da su novootkrivenu teritoriju nazvali Argentina, ili Zemlja srebra, po latinskoj reći argentum. Malo se zlata ili srebra moglo oteti od nomadskih američkih urođenika koji su živeli u pampasima kao lovci i sakupljači, ali Spanci su sa sobom doveli nešto mnogo vrednije: konje i junce. Pampasi su bili idealni za uz gajanje stoke. Legendarni gaučosi (kravari, kauboji) gajili su og romna stada, i provodili mesece i mesece uzastopno na beskrajnim prostranstvima. Krajnji proizvod je bila koža, koja se u ogromnim količinama izvozila u Evropu. Bilo je to rasipništvo, pošto je jedina finansijska vrednost bila u kožama, dok se meso uglavnom bacalo. A onda su 1879, posle pronalaska načina za hlađenje transporta, čitava trupla goveda, ovaca i jaganjaca počela da se otpremaju milionima ljudi preko mora, iz za to posebno sagrađenih lučkih gradova — Buenos Airesa u Argentini, Frej Bentosa u Urugvaju, Sao Paula u Brazilu — kako bi hranila radnike u industrijskoj re voluciji i stvarala velika bogatstva u Južnoj Americi. Zbog sve veće populacije u Starom svetu, mnogi Evropljani su potražili novi život u Amerikama. Između 1850. i 1930, više od šest miliona mil iona doseljenik dose ljenikaa sjatilo se u Argentini: većinom već inom Italijani, Italijani, ali
SIVI VUK
i mnogi Španci, Britanci; kao i Francuzi. Francuzi. Ta mešavina mešavi na rasa je dovela do uspona kihotovske prirode Argentinaca, koji su opisivani kao „Italijani koji govore španski, a misle da su Britanci koji žive u Parizu.“ Ljudi iz Južne Evrope bili su radna snaga, dok su AngloSaksonci Saksonc i donosili kapital za rastuću infrastrukturu zemlje, zemlje, za pruge i luke. Englezi su isto tako kupovali ogromne površine zemljišta u pampasima za svoje stočne farme, ili estancije, i podsticali široko uzgajanje žita za izvoz. Posle ujedinjenja Nemačke 1871, nemački doseljenici su počeli da pristižu u Argentinu u značajnijem broju, ali najbolja zemlja u pampasima već je bila u rukama Engleza ili starih, etabliranih španskih porodica. Nemci su morali da potraže sebi mesto drugde. Pogled im je pao na pustu zabit Patagonije koja se na jugu pružala s obe strane granice između Argentine i Čilea. Teško je pojmiti razmere Patagonije: ona je upola prostranija od Teksasa ili bezmalo četiri puta veća od Velike Britanije. Naj važnije od svega bilo je to što je 1945. u njoj živeo minimalan broj stanovnika. Poređenja radi, kada bi grad Njujork imao istu takvu gustinu naseljenosti, na Menhetnu bi živelo samo trideset petoro petoro ljudi. S jedne strane, Patagonija se graniči graniči sa veličanstvenim planinskim lancima Anda, a s druge sa hladnim i negostoljubivim vodama Južnog Atlantika. Iako je 1919. Nemačka Carevina bila lišena svih kolonijalnih poseda na osnovu Versajskog ugovora, Patagonija, koja je ostala na suverenoj teritoriji Argentine i Čilea, bila je de fakto fakto nemačka kolonija. Kada je 1939. izbio rat, rat, u Argentini je živelo živelo 60.000 60 .000 prekomorskih prekomorskih članova članova Nacističke partije, partije, tako tako da je to bila najve najveća ća grupa nacionalsocija nacionalsocijalista lista izva izvann Nemačke. Nemačke. Ukupna nemačka populacija od približno 237.000 ljudi — bez nemačkih Jevreja — predstavljala je mali, ali ekonomski i politički važan deo argentinskog društva. Njen uticaj na državu daleko je prevazilazio broj ljudi koji su je činili.[ 1] U N E M A Č K O J , S T R A T E Š K I S N D V I za američki ko
ntinent prethodili su Hitlerovom dolasku na vlast najmanje tri decenije. decenije. Još Jo š 1904, 1904, Ernst Hase, predsednik Pangermanskog saveza saveza u Berlinu, čak je bio potaknut da predvidi kako će „Argentinska i Brazilska Republika, kao i sve druge bedne južnoameričke drža ve, prihvatiti naše savete i poslušati glas razuma, svojevoljno ili primenom ubeđivanja. Za stotinu godina, i Južnu i Severnu Ame-
BEKSTVD
riku pokoriće nemački Geist [filozofski način razmišljanja], a nemački car će možda svoju rezidenciju preseliti u Njujork“.[la] Za vreme nacističke ere, ere, dve ključne figure za za nemački prodor pro dor u Latinsku Ameriku bili su adm. Vilhelm Kanaris, od 1935. načelnik Abvera, i gen. Vilhelm fon Faupel, načelnik Ibero-američkog insti tuta, glavnog štaba za nemačku špijunažu i zavere na Zapadnoj he misferi. Kanaris je dobro poznavao Argentinu i Čile. Pristupio je ne mačkoj Carskoj mornarici 1905. godine, i sa izbijanjem Prvog svetskog rata, služio je kao obaveštajni oficir na brodu SMS Dre zden. Brod Drezden je bio jedina nemačka krstarica koja je izbegla da je Britanci Britanci unište unište u Bici za Folklendska ostrva u decembru dec embru 1914. godine. Kraljevska mornarica je konačno sustigla Drezden u martu 1915, kod ostrva Robinzon Kruso blizu obale Čilea. Posle kratke bitke protiv nadmoćnog neprijatelja, nemačka posada je pobegla sa svog broda i umakla u zatočeništvo u Čileu.[2] Kanaris je pobegao u avgustu 1915; već je tečno govorio španski, i u ranoj fazi njegovog dugog povratka u Nemačku pomagali su mu nemački naseljenici u Patagoniji, naročito u estanciji San Ramon kod San Karlosa de Bariloče Bariloče,, na obroncima Anda. Anda. [3] Kanaris je čakizbegao čakizbeg ao utamničenje u Engleskoj za vreme svog pomorskog putovanja kući (isto tako je dobro vladao engleskim). Potom je služio kao tajni agent u Italiji i Španiji pre nego što je kraj Prvog svetskog rata dočekao kao komandant podmornice na Sredozemnom moru. Njegovi briljantni talenti i neobično poznavanje patagonijskog regiona iz prve ruke biće od neprocenjivog značaja u vreme razvoja nacističke obaveštajne obav eštajne mreže u južnoj Argentini. Argentini. Prethodno postojeća osnova i glavni paravan za ovu aktivnost bila je kompanija Lahuzen, veliko preduzeće sa kancelarijama i prodavnicama širom Patagonije od vremena pre Prvog svetskog rata (danas ne funkcioniše). Bila je profitabilna prevashodno zbog trgovine vunom, koja je stizala sa nemačkih ovčarskih rančeva Patagonije; pre nego što je hlađenje omogućilo otpremu mesa u Evropu, vuna je bila glavni izvozni proizvod Argentine i trgovina vunom je pokretala živu privredu te dve zemlje. Organizacija Lahuzen je pogodovala pogo dovala nemačkom sistemu špijunaže u Argen Argentin tini,i, Čileu, Urugvaju i Paragvaju u oba svetska rata. Upošljavala je više od hiljadu ljudi i posedovala bezmalo 100.000 hektara zemlje na
SIVI VUK
to) teritoriji; sedište joj je bilo u četvrti Montserat u Buenos Airesu i zauzimala je sedam seda m sprat s prat ova jedne moderne mode rne poslovne po slovne zgrade. zgrade. Svaki grad i selo u Patagoniji imali su svoju Lahuzen prodavnicu i agenta, i u diplomatskim diplomatski m krugovima u Buenos Buenos Airesu neprestano je kolao vic da Hitler više zna o Patagoniji Patagoniji nego argentinska argentinska vlada. [4] Doprinos Vilhelma fon Faupela kao glavnog stručnjaka za Ar gentinu u nemačkom Generalštabu takođe potiče iz vremena pre Prvog svetskog rata. Od 1911. do 1913. godine on je bio profesor na vojnoj akademiji u Buenos Airesu. Kada Ka da je izbio rat, rat, on je prekomandovan u Spaniju, gde je upravljao nemačkim špijunskim ak tivnostima i sabotažama po Sredozemlju. Posle poraza Nemačke, vratio se u Argentinu kao glavni savetnik argentinskog Generalšta ba. Od 1927, Faupel je podržavao uspon us pon nacista u Nemačkoj; Nemačkoj ; regruregrutovao je viđene nemačke emigrante — poput Valtera i Ide Ajhorn — kako bi ovi novčano pomagali Nacionalsocijalističku partiju; Ajhornovi će posebno, u nastupajućim decenij ama, igrati central nu ulogu u nacističkim planovima za Argentinu. Od 1938. godine, iz palate na Fuerenštrase[4a] u Berlinu, Faupel je organizovao obuku nemačkih i južnoameričkih agenata i sabotera. Imao je kon ko n takte sa Spanskom falangom — španskom fašističkom političkom partijom koja je potpomo potp omogla gla nacionalističk nacionalističkuu pobunu oficir oficiraa vojske vojske u julu 1936. godine — i bila ključna u stvaranju Legije Kondor ubrzo zatim. Ta jedinica je kombinovala kadrove nemačkih vojnih instruktora i eskadrone avijatičara za borbena dejstva koji su po magali nacionalističkim snagama — i sticali i sami korisno iskustvo i skustvo — za vreme Španskog građanskog rata. Aktivnosti Vilhelma fon Faupela koje su trajale tri decenije donele su mu ogromni uticaj u Španiji pošto je lider nacionalista, gen. Francisko Franko, us postavio svoju vojnu diktaturu 1939. godine. Vremenom, taj uticaj će omogućiti da se planovi Martina Bormana za „Četvrti Rajh na jugu“ jug u“ pomere prema stvarnosti.[5] stvarnos ti.[5] AKO DANAS PDSETITE VILJU GENERAL BEL G R A N D , u San Karlosu de Bariloče, Vilju La Angostura u
Santa Rozi de Kalamuhita, ili ma koje od stotinu drugih nemačkih naselja u Argentini, i dalje će vam biti teško da poverujete kako ste u Latinskoj Americi. Arhitektura i stanovništo koje gotovo is ključivo čine belci očigledno imaju poreklo iz Centralne Evrope.
BEKSTVD
Svaki veći grad je imao svoju nemačku školu, kulturni institut, pivnicu i restorane.[6] Čak i u vreme kada je ovo pisano, 2010. godine, Argentinci nemačkog porekla čine više od tri miliona stanovnika od četrdeset dva miliona koliko ih u zemlji ima, a mnoge među tim porodicama porodicam a prispele su u zemlju zemlju decenijama pre nego je rođen nacionalsocijalizam. Naravno, nisu svi argentinski Nemci bili simpatizeri nacista, ali uobičajen je fenomen za naselja prekomorskih doseljenika da ostanu zamrznuta u konzervatizmu prethodnih generacija — a tokom tridesetih godina dvadesetog veka, dobar deo argentinskih Nemaca bili su žestoko nacionalistič ki Folksdojčeri. Kada su Saveznici zarobili glavne dosijee članova Nacističke parije, ustanovili su da je u njima gotovo osam miliona imena. Sudeći po karticama Ausland-Organisation („Prekomorske organizacije“), nacisti su bili naročito brojni u Argentini. Procene o broju članova Nacističke partije i njoj pridruženih organizacija u toj zemlju variraju, ali kombinovano članstvo kako nemačke NSDAP (Nationalsozialistische Deutsche Arbeiterpartei) i njenog domaćeg ekvivalenta bilo je blizu 100.000. [7] Simpatizeri nacista u Argentini oglašavali su i težili da prošire svoju ionako široku podršku napadnim i velikim predstavama. U proleće 1938. godine, više od 20.000 njih okupilo se na skupu na stadionu Luna park u Buenos Airesu kako bi proslavili Anšlus — pripajanje Austrije Trećem Rajhu. Nemačke nacističke zastave vi jorile su se pored por ed argentin argentinske ske,, dok su uniformisana uniformisana deca marširala marširala u mimohodu i salutiral salutiralaa Hitleru.[8] Hitle ru.[8] Argentinska Argentinska nacistička nacistička partija zvanično je raspuštena predsedničkim dekretom 15. maja 1939, ali ta zabrana je imala mali praktični učinak. učinak. Godine God ine 1941, u izveštaju koji je argentinskom kongresu podneo Raul Damonte Taborda, zamenikpr men ikpredse edsednik dnikaa kongresnog komiteta komiteta koji koji je istraživao istraživao aktivnos ti osovine, pisalo je: Nemojte misliti da nagađamo. 22.000 savršeno disciplinovanih ljudi je spremno, plus 8.000 Nemaca iz Nacisti čke partije, 14.000 članova Nemačkog radničkog fronta, 3.000 italijanskih fašista, 15.000 falangista, i mnogo drugih iz Juventud Germano Argentina [argentinska organizacija Hitlerove omladine], te još brojne hiljade ljudi povezanih sa Argentinskim nacionalističkim savezom — i svi su spremni kao zapete zapete puške.[9] puške .[9]
SIVI VUK
f
j
Mr . &. A. T«mm.
r & f r d i i t t r r n u of }t i u r »t i s o U. <
^
l i t i i t r d Dn f r s Dr Dr p a r t m r n t o f l u s t i t e C ! « l } i u s t i w, I I . C .
Mr L»dd M*. Ni Ni eiol t Mr . Ho«»« Ho«»« • . Mr . Tr»«) Tr»«) ... Mr. Mr. Cof1«? _ ar bv J Ut. Ut . Harbv Mr. K«a4«> ‘ Mr , Kr> «r ; Mr. Mr. M«0\ M«0\>ir >i r« Mr- ri per Mr. Qttiu T«awi .
Can««
5sptejiiv»r it, l$itl*
CAGiPOS
GUv? o-----------
_____
S f i T MEMOBAKIH IHW
% *i
Konr l t l « Fli ght o f f/S f/Solj-h Kiti -
Ar^entin* r^entin* , .
*
_ _ _ _
T»l * . Room _
I'a I'afly po l i t i c«! observzrr. heve heve e*pr *S9ed *S9ed %l *t opi op i ni on t hat j^r ( Adol j >hHi >hHi i l £ r »3;' »3;' c^eV c^eV ref'i^e i n Arc^nt Arc^nt ino *f t «r the coll apse of 3e 3enB£»$ nB£»$it it „ B»>hA >hA
♦
•
Pol i t i ca3 ram rami i i cm.o ne l end end crede credence nce t o t hi s po sai ^i 2i t y M,*# M,*# ****** *h en en i t i s ¡vctiiifd t hat t he dul y ao aopointe pointert rt Argenti Argenti ne Consu^ns Consu^nsll l raut h, ~ ‘ "■ ■ . ost ensi bl y esnlcned t*> t*> a Consol?r Consol?r post i n Sp?i n , had plsr.s m i c h included clandestine J ‘ west est ings v.tt v.tt h Hit l er end end Hi/ril Hi/ril or f or *4» *4» «r un ni ng of importing ¿ms tn1 technicians * i nt o Argenti Argenti na* I&Umi I&Umi t h, i nt ercepted ercepted by the Bri t i sh at at Tri ni dad, neve neverr oow oowpleted pleted * hi s missi on* .............
) Ar j ent i ns re:nei*w re:nei*w 9 «ras rase o f q » 3t i on on abl c char ac act er er ? * W [ B '■•tin Tril l be recal l ed for fe feer not ori ous af f ai r wi t h the Genr Aj^ Uj l og at l '' *. 4 repr*ss repr*ssnt nt 'if ive i n few l a ¡«i-is^ i-is^ntly j j g ^’l j j e^i^H'e e^i^H'enos nos A< r e s «f l MH[H HB; form forme e* Au st st r i an a n wn i t i o n s k i n j ar a r i e> e>*i tt tt s: s:>knd o i f ^ ^ p m ^ r a c e n U y v o n v c r t e a h i ^ M q « i e ' “ f act or i es i nt o an Ar sent i *« *>le *>lent nt f or th the- r.* r.*?rVtfactyring tfactyring of Dur Dur at i ons* Arnu l ff ^JBri as, j iro-Z ir o-Zc. c..1s a l o r .3 ranne ranne pol i t i cal cam campaign paign from Buenos Air - ^s* ^s* feno fenow wn *s t he s ee t h e ar t of t he Ait orlca orl caii i n d u s t r i a l i s t Vivi*j aShyt Argentina ntina as the po st er planne planner aShyt l cx3t cx3t ei ^^ Dl a u a s to be i n Arge for the CKrren rren cnr t e}^et e}^et sn£ csel l 3chaft . j ...
...
A ?*r%2 TTjclt hy colony i n Argenti na Aff ords t reaandon reaandone e f oeal bi l i t l ee|/ ee|/ /o r t he pr ovi di ng c f a refu ge f or Hi t l er and hi s hench henchm men* One of t he r» r»ee>ber sf Cftiin Cftiintt yyjuxb'a yyjuxb'ar^, r^, hao been been aenUoned aenUoned as operat in g & r u ch nhich wou would' ld' serve serve i n prov^din& a Jwrei Jwrei Ty t he v>ry nct ure o f any any pl ane forrsu forrsulsit ed fo r i h* abando abandoning ning o f Ge Genaangr i n f i t s CA CAi i aps«, aps«, i t I s vir t uall y impos impossib sible le to subst ant i al any all egati egati ons wit h rega regard rd? ? t o Argent Argent i na*s na*s servi ng tho Kazis af t er def eat : howe however ver scae scae si gni fi cance wa way be att ache ached d to th# fr et t hat hat Arge Argenti nti na rem remains ains si l ent d &p i t e al l tt e acc accus usati ati ons that sht* *3 1 s-»rv -»rve e ar; ar; a t Pnainus ♦’or Hi t l er af t er a ncnncn- stop Ti g h t of ?#J f & stil es fr oa Ber Ber l i n to ?uen ?uenoa oa Ai Ai res i n nn esjvni esjvni *»ll y constr constr ucted pl ane or as a passenger passenger .in a Ion S ^«n ^« n ^e s\»br;a r;a r ? m * ’ * Tni s ir.at.te ir.at.terr cont i ni 'es 'es t o be be the subject of r coordinated investigation by t he &»reao r epr f s'.nt %t i v«,n t^rnugfcoat t ^rnugfcoat t he i r r r l d, Xnfr rr t s/U s/Uon th»>r ?nt ?nt erested ¿«vej ¿«vej craental raental a^ n ci es « • ;
■
■■
l'b.' a.“x*dd,, t58 St DOKUMENT FBI iz 1944. iznosi pojedinosti o tome gde bi Hitler mogao da nađe skrovište u Argentini za slučaj da izgubi rat. 222
*'
BEKSTVD
Godine 1943, američki pisac Alan Čejs je sačinio detaljnu sliku grupa nacističkih simpatizera širom Latinske Amerike, sa centrom u spoljnoj organizaciji Spanske falange. On je to sažeo na sledeći način: Gde god da krenete po Latinskoj Americi, bila to mala ali strateški važna Panama ili velika i moćna Argentina, Ino strana falanga vas mlatne u čelo. Više od milion falangista i njihovih imitatora — koji slušaju naređenja nacističkog ge nerala Vilhelma fon Faupela iz Madrida — aktivno se bavi ratom protiv Ujedinjenih država, za račun Osovine. Hitler se ne šali — a Falange u Latinskoj Americi su Hitlerove. [ 10] Kada su 1943. godine katastrofalni porazi Nemačke u Rusiji i Severnoj Africi, te pad fašističke Italije, uverili one dalekovidije naciste da je krajnji poraz neumitan, Argentina je za njih bila poslednja i najbolja nada za posleratno utočište. Martin Borman je, kao kao i uvek uvek,, bio krajnj krajnjee dalekovid dalekovid,, i tokom te godine je pokrenuo pokrenuo svoj plan za pripremu i finansiranje tog utočišta — Aktion Feuerland. Nacistički simpatizeri u Argentini mogli su praktično da rade šta hoće, i nastavili su da u školama ističu nacističke simbole i ideologiju, kao i da se redovno sastaju (premda od 1943. ne tako javno kao pre), ali ali ključni ključnihh zavere zaverenik nikaa je bilo malo — bila je to grupa ograničena na ljude u koje je Borman s razlogom mogao da ima poverenja. Među njima je bila i klika moćnih, potkupljivih bankara i industrijalaca poput Ludviga Frojdea; harizmatičnog, ambicioznog oficira Huana Dominga Perona; i lepe, inteligentne glumice Eve Eve Duarte.[lOa] Duarte.[lOa ] PRDDDR
N A C I S T A U A R G E N T I N U može se po-
smatrati u dva dela (iako su oni bili prisno povezani): najpre, stvaranje Bormanove ljudske mreže, i zatim, ubacivanje sredstava, što je obuhvatalo i finansiranje kapitalnih projekata kao što su bili „Hitlerova dolina“ i hotel „Vijena“, te investicije i bankarski de poziti. Ludvig Frojđe, koga je američki Stejt department označio kao glavnog nacistu u Argentini, navodno je bio sila koja je stajala iza vojnog moćnika Huana Perona.[l l] Od oktobra 1942, godinu da na pre pre nego što je realizacija plana Aktion Feuerland bila pokrenuta,
SIVI VUK
on je isto tako bio de fakto nacistički ambasador u Buenos Airesu. Frojde je otišao iz Nemačke u Argentinu 1913. i osnovao građevinsku kompaniju zahvaljujući kojoj će na kraju postati je dan od deset najbogatijih ljudi u Latinskoj Americi. (Njegov sin Rodolfo, imenovan kao privatni sekretar Huana Perona, bio je ključna nacistička veza posle proleća 1945.) Huan Domingo Peron, rođen 1895, vaspitavan je tako da ume da jaše i puca na hladnom, vetrovima šibanom jugu — „argentin skom Divljem zapadu.“ On nije bio potomak aristokratske estan ciero klase — rančerske oligarhije koja je dominirala argentinskom politikom i društvom — tako da ga je pokretala ambicija, umesto osećaja da polaže pravo na položaj. Pošto je 1911. godine pristu pio vojsci, Peron se istakao u fizičkim aktivnostima, ali je isto tako zaslužio pohvale izučavajući vojnu istoriju (kasnije će objaviti pet knjiga na temu Napoleona), i 1915. godine je taj „neobično in teligentan i pozoran profesionalni vojnik“ bio jedan od najmlađih poručnika u službi. Godine 1936. su ga poslali u Čile kao vojnog atašea, ali je odatle proteran zbog špijunaže. Godine 1938, pred izbijanje Drugog svetskog rata, Perona su poslali preko okeana u Musolinijevu fašističku Italiju gde je — kao već osvedočeni skijaš — bio priključen italijanskim alpskim planinskim trupama.[l2] Desetog juna 1940, dok su tenkovi Vermahta pretili prestonici Francuske, Parizu, Musolini je konačno zaključio da Italija može bezbedno da uđe u rat na strani Nemačke, i Peron se ubrzo obreo u Parizu kako bi posmatrao ceremonijalnu nemačku paradu u prestonici koja se predala.[13] Kada se vratio u Argentinu, Peron je iskoristio neposredno iskustvo sa italijanskim fašizmom i nemačkim nacizmom kako bi stvorio sopstveni politički model za „Novu Argentinu.“ U leto 1941, i on i njegova prijateljica Eva Duarte (oportunistička dvadesetdvogodišnja glumica čija je film ska karijera bila ograničena na epizodne uloge, ali je bila sve popu larnija na argentinskom radiju) našli su se među onim argentins kim državljanima koji su direktno bili na platnom spisku Berlina — pr prec eciz iznij nije, e, Rajhslajtera Rajhslajtera Martina Martina Bor B orm m ana.[ an a.[l4] l4] D D B A R D E D Z A S L U G A ZA R A Z O T K R I V A N J E
veza nacista sa vodećim argentinskim ličnostima pripada Silvanu Santanderu, koji je svojevremeno bio zamenik predsednika Radi kalne partije zadužen za pokrajinu Entre Rios. Taj predani pro-
BEKSTVD
tivnik nacizma sarađivao je s Raulom Damonte Tabordom od 1939. godine, a 1944. je njihovo odbijanje da ućute dovelo do na loga za hapšenje, zbog čega su obojica morala da pobegnu iz zem lje. Santander je otišao samo do Montevidea u Urugvaju, s druge strane Rio del Plate u odnosu na Buenos Aires, gde je nastavio da neumorno radi u izgnanstvu.[15] U novembru 1952, on i njegov tim su otputovali u Zapadnu Nemačku, sledeći dojavu o masi do kumenata koje je otkrila otkrila komisija komisija za ratne zločine u Berlinu Berlinu tokom svog lova na nacističke veze s Argentinom. Santander je potom ob javio dve dve kn knjige jige o pozadini uspona Peronovih Peronovih do položaja položaja prvog ar gentinskog para; njegov rad je bio zasnovan na dokumentima koje je proučio u Berlin Berlinu, u, a čija je autentičnost potvrđena zahvaljuj zahvaljujući ući istražitelju iz službe za spoljne poslove američkog Stejt đepartmenta Vilijamu Sidniju, i Herbertu Sorteru, šefu ogranka za istraživanje istraživanje spoljnih fondova u kancelariji američkog visokog komesarijata. [16] Među dokumentima su se nalazili i poverljivi izveštaji o diplomatama i nacističkim agentima, koji su iz Južne Amerike stizali Bormanu, ministru spoljnih dela Joakimu fon Ribentropu, i vr hovnom špijunu gen. Fon Faupelu. Među njima su bile i rukom ispisane poruke koje su razmenjivali Borman i nemački ambasador u Buenos Airesu, baron Edmund fon Terman (koji je, što nimalo ne čudi, imao čin SS majora). U jednoj takvoj poruci, ambasador Fon Terman je hvalio vladu u Buenos Airesu kao odane poklonike nacizma i ukazivao na to da je pokrajinski guverner Buenos Airesa od 1936. do 1940, dr Manuel A. Fresko, na svom rancu, Estancia Monasterio, instalirao „moćni radio primopredajnik pomoću kojeg je uspostavljen uspostavljen stalan stalan komunikacioni komunikacioni sistem“ između Argentine Argentine i Nemačke. [17] [17 ] Biće to ključna karika u Borman Borm an ovim planovima za Hitlerovo bekstvo, jer je omogućavala da Ludvig Frojde koristi najverovatnije mašinu za šifrovanje Simens i Halske T43 koja je po svemu sudeći donesena donesen a u Buenos Bu enos Aires 1944. godine. [ 17a] 17a] J □ E> U M A J U
1 9 4 - □, mnogi poklonici nacizma u Argen
tini redovno su se okupljali na prijateljskim partijama pokera u nemačkoj ambasadi u Buenos Airesu. Među nemačkim igračima bili su ambasador Fon Terman; princ Stefan cu Saumburg-Lipe, konzul nastanjen u Čileu; pomorski ataše kap. Ditrih Nibur; ataše za štampu Gotfrid Sandstede; Rikardo Lojte, generalni direktor
SIVI VUK
Lahuzena; i bankar i multimilioner Ludvig Frojde. S druge stra ne dilera koji je delio karte, među argentinskim igračima bili su razni vojni i pomorski oficiri: generali Fon der Beke, Pertine, Ramires i Farel, te pukovnici Peron, Brikman, Heblin, Mitelbah, Tauber, Gilbert i Gonzales (broj nemačkih prezimena je upadljiv). Povremeno bi tamo zaseo i Karlos Ibarguren, šef pravnog odeljenja u Banco de la Nación, i Migel Vijankarlos, šef za istrage u argentinskoj argentinskoj policiji. Nacisti „pojma „po jma nisu imali“ s pokerom i mnogo su gubili. Saveznički obaveštajci su javljali da su Argentinci odlazili s osmehom na licu, uz napomene o tome koliko su naivni njihovi nemački protivnici, ali Terman je kasnije rekao savezničkoj komisiji za ratne zločine: „Zeleli smo da naši prijatelji budu zadovoljni — uvek smo ih puštali da pobeđuju.“[l8] Ataše za štampu Gotfrid Sandstede je imao druge dve uloge: on je istovremeno radio za brodsku brod sku liniju Delfino Delfino i bio lični lični predstavnik predstavni k gen. gen. Fon Faupela. FBI je podozrevao da je Delfino Delfino SA duboko umešana u Bormanove pošiljke plena iz Evrope, isprva površinskim lađama i avionima, a kasnije podmornicama.[ 18a] Osmog septembra 1941, časopis Tajm je izvestio: U tri meseca otkad je tridesetdvogodišnji zamenik predsednika dnika Raul Damonte Taborda započeo [kongresnu] [kongresnu] istragu o antiargentinskim aktivnostima, krišom i u potaji se sve više primicao kukavičjem gnezdu u Argentini: nemačkoj ambasadi. Prošle nedelje je zamenik Damonte pomislio da mu je šaka dopala dopa la najkrupnija kukavica iz gnezda. Ptica koju je on lovio nije bio ambasador Fon Terman, već Gotfrid Sandstede. Damonte je smatrao da je Sandstede visoki nacistički špijun u Argentini i da Terman zapravo dobij a instrukcije od o d njega nj ega — tu sumnju će Terman kasnije potvrditi. Kada se Damonte okomio na njega, Sandstede se pozvao na di plomatski ploma tski imunitet ali mu je je taj status, zbog zb og zaposlenja zaposl enja u kompaniji Delfino, bio uskraćen u argentinskom Ministarstvu spoljnih dela. Neko je Nemačkoj ambasadi dojavio da se sprema Sandstedeovo hapšenje, tako da je ovaj mogao blagovremeno da organizuje svoj hitni odlazak. Ispred njegove kuće je postavljena policija, baš kao i ispred Nemačke ambasade i na kontrolnim punktovima duž puteva koji su iz grada vodili prema aerodromu. Na jednom od tih
BEKSTVD
punktova zaustavljena su sumnjiva kola koja su pokušala da se pro biju kroz kordon, i tada je uhapšen Karl Sandstede, begunčevbrat Pomislivši da su uhvatili traženog, policajci su raspustili kordon i Gotfrid Sandstede se rano sledećeg jutra ukrcao u avion za Brazil na aerodromu Buenos Airesa. Posle Sandstedeovog dolaska u Rio de Žaneiro, ambasador Fon Terman je „učtivo izjavio da je Herr Sandstede opozvan u Berlin kako bi izvestio o antinemačkim ak tivnostima tivnostima u Argenti Arg entini“ ni“.. [19] [19 ] Istina je bila zanimljivija. Tog jutra kada se bekstvo odigralo, ataše Kriegsmarine kap. Nibur je pisao špijunskom šefu gen. Fon Faupelu: Faupelu: „Morali smo žurno da otpremimo našeg na šeg atašea za za štampu Gotfrida Sandstedea iz zemlje. Dobili smo obaveštenje od naše gđice Eve Duarte, Argentinke koja je uvek odlično informisana.“ Ali glumica nije bila puki dojavljač; ona je igrala aktivnu ulogu u bekstvu tako što se pojavila u Nemačkoj ambasadi u štapskom vozilu Ministarstva vojnog puk. Perona, s argentinskom vojnom uniformom koja je obuhvatala i šinjel i šapku: bila je to maska za Sandstedea. Tako maskiran kao visoki argentinski oficir, sa za mamnom plavušom kraj sebe, Sandstede je jednostavno prošao kroz policijski kordon.[20] Tri dana posle Sandstedeovog leta, zamenik predsednika Damonte podneo je argentinskom kon gresu izveštaj svog istražnog komiteta. Među glavnim zaključcima, u izveštaju je stajalo da je, i pored zvaničnog raspuštanja u maju 1939, Argentinska nacistička partija nastavila da organizuje ćelije širom zemlje, organizovane po ugledu na vojsku, te da je Nemačka ambasada neposredno učestvovala učestvovala u aktivnostima aktivnostima te partije.[21] part ije.[21] Dokumenta Dokument a koja je Santander Santa nder proučavao 1952. 1952. godine otkrila su su da će Eva Duarte ubrzo uživati znatno poverenje nacističkih agena ta. Kada je i sam Nibur Nibu r morao da ode iz zemlje pošto je j e „raskrinkan“ „raskrinkan“ da se bavi špijunskim aktivnostima, napisao je Fon Faupelu: „Na svu sreću, s izvesnim izuzecima, oni nisu imali novosti o našem najvažnijem osoblju u okviru kontakata koje smo imali.“ Nibur je izvestio izvestio da zapravo zapravo prenosi odgovornost odgovornos t za delove delove nacističk nacističkee mreže u „Brazilu i na Južnom Pacifiku (južni Čile)“ na Duartovu, koju je opisao kao „đavolski lepu, inteligentnu, šarmantnu, ambi cioznu i beskrupuloznu ženu koja je već zapala za oko pukovniku Peronu“ Per onu“.. [22] [22] Tri meseca posle bekstva Gotfrieda Sandstedea, japanski na pad na Perl Harbor uvukao je Sjedinjene Države u Drugi svetski
SIVI VUK
rat. U januaru 1942, vlada predsednika Frenklina D. Ruzvelta je sazvala konferenciju svih američkih država u Rio de Žaneiru. Stejt Department je izvršio pritisak na sve zemlje Zapadne hemisfere da prekinu diplomatske odnose sa Japanom, Nemačkom i Italijom. Za dve nedelje, dvadeset osmog januara, sve osim dve od dvadeset jedne republik republikee objavile objavile su da su saglasne; a one koje su su odbile bile su Čile i Argentina. I pored otkrovenja iz Damonteovog izveštaja, tek je 23. oktobra 1942. ambasador Fon Terman zauvek otišao iz Buenos Airesa. Njegove praktične funkcije su prešle, nezvanično ali nedvosmisleno, na bankara i industrijalca Ludviga Frojdea. U A P RI LU 1 9 4 3 , K A DA J E K D LD R A TN E S R E G E očigledno počelo da se okreće u korist Saveznika, Fon Faupel
je lično lično otputovao otputovao podmornicom podmorn icom u Buenos Aires.[23j Aires .[23j Pratio Pratio ga je Sandstede, koji se u zemlju nije nije vratio otkad je odatle pobegao pob egao uz pomoć Eve Duarte u septembru 1941. Kada su stigli 2. maja, primio ih je argentinski otvoreno profašistički i antiamerički na strojeni ministar mornarice, adm. Leon Skaso.[23a] Faupel je os tao u nemačkoj evangelističkoj crkvi na Kale Esmeralda u Buenos Airesu. Pre nego što su otišli 8. maja, održali su sastanke sa — između ostalih — Ludvigom Frojdeom, Rikardom Lojteom iz kompanije Lahuzen, i puk. Peronom i Evom Duarte. Terman će kasnije ispričati komisiji za ratne zločine kako je „pravi motiv za Faupelovu posetu bilo to da se od Argentine stvori bezbedno utočište za budućnost, zbog sigurnog poraza“ Faupel je rekao Peronu kako je sada moguće da će Nemačka izgubiti rat. U tom slučaju, upozorio je on, Peron i njegovi pri jatelji jatelji će se na kraju kraju suočiti s optužbama za veleizd veleizdaju aju.. Nacistički Nacistički šef špijuna je rekao svojim argentinskim kontaktima kako postoji samo jedan način da se to izbegne: moraju prigrabiti vlast i „čuvati je po svaku svaku cenu“ cenu“.[23b] .[23b] Trebaće Trebaće im manje od mesec dana da po po stupe po njegovom savetu. savetu. Četvrtog juna, 1943. gen. Arturo Roson i Grupo de Oficiales Unidos (Grupa ujedinjenih oficira, ili GOU) — tajno društvo vi sokih vojnih oficira u kom je puk. Peron igrao značajnu ulogu — izvela izvela je državni uda udar. r. Bilo je j e potrebno potr ebno oko pola dana da se zbaci tri godine star režim argentinskog konzervativnog predsednika Ramona S. Kastilja; međutim, sam Roson će predsedavati manje od dva dana pre nego ga zameni gen. Pedro Pablo Ramires. Nemačka,
BEKSTVO
Italija, i američki Stejt Department odmah su priznali novi režim; Sjedinjene Države su se nadale da će Argentina konačno odustati od svoje neutralnosti i pridružiti se borbi protiv Osovine. Presedan za to, to, autoritarni režim režim Žetulija Vargasa u Bra Brazilu, zilu, koji se pridružio pridr užio Saveznicima u avgustu 1942, bio je ohrabrujući. Međutim, nova argentinska vlast pokazala se još manje kooperativnom nego sta ra. Ramires je bio predsednik samo po zvanju; pravu vlast držala je GOU, poznata jednostavno pod imenom „Pukovnici“ a među njima se jako dobro kotirao Huan Domingo Peron. (Jedan od pr vih postupaka GOU bio je da se zatvori komitet zamenika Damontea za istragu nacističkih aktivnosti.) Peron je postao asistent ministra vojnog i, ubrzo zatim, načelnik ministarstva za rad. To tada beznačajno ministarstvo doneće mu neslućenu bazu vlasti. U Nemačkoj ambasadi, zamena kap. Nibura u nacističkoj mreži bio je Erih Oto Mejnen (još jedan pokeraš), i on je jedva uspeo da suzbije svoje trijumfalno raspoloženje kada je napisao svom pre thodniku: „Proveo sam dan i noć putujući ili primajući članove Partije; dolaze mi u posetu iz svih krajeva zemlje. Moj trud nije bio uzaludan. Uspeh revolucije naših prijatelja bio je potpun.“ Eva Duarte je pokazala Mejnenu pismo koje je ocrtavalo Peronovu političku filozofiju: „Argentinski radnici su rođeni kao stoka u sta du, i kao takvi će i umreti. Da bi se njima vladalo dovoljno im je dati hranu, posao i zakone koji će uslediti, i držati ih pod kontrolom.“ Nibur je smatrao da Peron sledi „dobru školu“. [24] AMERIČKI G N E V Z B D G D D B I J A N J A A R G E N T I N E da suzbija nacističke aktivnosti, i tvrdoglavo zadržavanje
navodne neutralnosti neutralnost i Ramiresove Ramire sove vlade u ratu ratu,, doveli doveli su do sukoba koji je kulminirao kulminirao žučnom razmenom r azmenom pisama pisa ma između i zmeđu argentinskog ministra spoljnih dela adm. Segunda Stornija i američkog državnog sekretara Kordela Hala u septembru 1943. Taj sukob su Sjedinjene Države javno obznanile, izazvavši buru u Buenos Airesu; Storni je podneo ostavku, a u Argentini su buknula antiamerička osećanja. Štampa je javila da je jedan tipičan mladi „uspaljenik“ izjavio: „Do đavola sa Sjedinjenim Državama. Mi sada gledamo prema Evropi, a tako će biti i posle rata ra ta““ [25 j Nastavak američkog pritiska doneo je novu populatnost Puko vnicima, ali onda su Velika Britanija i Sjedinjene Države pripretile da će izaći u javnost sa detaljnim informacijama o nacističkim ve
SIVI VUK
zama sa članovima argentinske vlade. U januaru 1944, predsednik Ramires, koji je popustio pred tom pretnjom, prekinuo je diplo matske odnose s Nemačkom i Japanom. (Italija se već predala Saveznicima 8. septembra 1943.) GOU je odmah zamenila Ramiresa drugim pokerašem, gen. Edelmirom H. Farelom. Peron je postao potpredsednik i ministar vojni, zadržavši ujedno portfelj resora za rad. Njegovo delanje u ovom ministarstvu pomoglo mu je sa stvori savez sa argentinskim radničkim sindikatima; zajedno su proturali zakone koji su oja čavali sindikate i davali radnicima veća prava. Protivno intuiciji, vojni zaverenik Peron sve je više nastupao kao glas radnih ljudi, a sada je bio samo na korak korak od predsedničkog zvanja. zvanja. PERDNDV PRO BO J U ODNOSIMA S JAVNO Š Ć U usledio je posle razornog zemljotresa u San Huanu 15. ja
nuara 1944, koji je odneo 10.000 života i sravnio grad sa zemljom. Potpredsednik Peron je ubacio u petu brzinu; povereno mu je prikupljanje sredstava i angažovao je medijske ličnosti kako bi mu u tome pomogle.[26] Njegov rad je zaista doneo promene u opo ravku tog regiona, a njemu lično veliku popularnost i podršku. To je isto tako bio savršen trenutak da otkrije javnosti svoju vezu s Evom Duarte. Zvanična istorija nam govori da je Peron upoznao mladu radijsku zvezdu na jednoj od predstava namenjenih priku pljanju sredstava u maju 1944; u stvarnosti, kao što smo već videli, njihova saradnja i romantična veza potiču iz mnogo ranijeg period per ioda. a. Upravo je u to vreme stvoren stvoren Evin profil u javnosti jav nosti — profil devojke skromnog porekla koja je svoja dostignuća, status zvezde i društvene veze koristila kako bi se zalagala za interese siromaha među kojima je odrasla. Bila je to predstava koja se zgodno uklapala u pozu puk. Perona kao branioca radničkih prava. Ta slika prelepe, blistave zatočnice siromašnih — los los descamisados descami sados (gologrudih, bez košulje) — doneće „Eviti“ neviđenu naklonost javnosti, pa čak i neku vrstu sekularnog statusa svetice, koji će u srcima mnogih Argentinaca potrajati generacijama posle njene smrti. U M A R T U 1 9 4 - 4 , J O Z E F G E B E L S je objasnio svoju
viziju novog svetskog poretka u Latinskoj Americi. Nemački mini star propagande je predvideo da će Argentina jednog dana biti
BEKSTVD
na čelu carinske unije koju će činiti države južne polovine Južne Amerike. Takav fokus suprotstavljanja Sjedinjenim Američkim Državama će — zajedno sa Bolivijom, Čileom, Paragvajem i Uru gvaj em — formirati moćan ekonomski blok i konačno se, preko Perua, proširiti na sever tako da koloniju dolara u Brazilu dovede u težak položaj. [27] Sledećeg meseca, potpredsednik Peron je ponovio to razbarušeno predskazanje: Nama Nam a je u Južnoj Americi Americi zadatak da vodeću ulogu Argen tine ne samo omogućimo, već je učinimo sasvim nepore civom. Hitlerova borba u miru i ratu će nas voditi. Sledeći korak biće sklapanja saveza. Privući ćemo Boliviju i Čile. Onda će biti lako izvršiti pritisak na Urugvaj. Ovih pet država će privući Brazil i važnu grupu tamošnjih Nemaca [brazilsko-nemačke doseljeničke zajednice]. Kada padne Brazil, južnoamerički kontinent će biti naš. Sledeći primer Nemačke, ulićemo neophodan militaristički duh u mase. [28] Dvadeset drugog juna 1944, Sjedinjene Države su prekinule diplomatske odnose s Argentinom; Velika Britanija ih je sledila u tome, a ubrzo zatim i dobar deo Latinske Amerike. Argentina se našla u diplomatskom karantinu, i priznavala ju je samo nacistička Nemačka i fašistički orijentisani Čile, Bolivija, Paragvaj i Ekvador. Sagledavši ove očigledne poteškoće kao zgodnu priliku, Peron je okupio ekstremne ekstremne nacionaliste iz vojske vojske i radničkog radničkog pokreta kako bi mu pomogli u odbrani časti zajedničke države. Međutim, posle diplomatskog zamrzavanja usledila je saveznička pretnja trgovačkim embargom (iako bi takav potez Britanije — koja je za visila od ogromnog izvoza argentinskog mesa u vreme kada je bri tansko stanovništvo trpelo zbog velikih nestašica hrane — doneo vladi Vinstona Čerčila izuzetno velike teškoće).[29] Uprkos ratobornosti argentinskih nacionalista, pretnja trgova čkim embargom i neprestana američka diplomatska grmljavina imale su izvesnog učinka. Kako bi tobože udovoljio američkom Stejt Departmentu, sve moćniji potpredsednik je navodno suzbio nacističke aktivnosti i zatvorio nekoliko listova na nemačkom
SIVI VUK
jeziku. jeziku. Iza tog paravan paravana, a, Ludvig Ludv ig Frojde je nastavio nastavio da sprovodi Bormanove planove uz Peronovu pomoć, ali prijatelj mu je savetovao da malo spusti loptu. Dvadeset drugog novembra 1944, Frojde je napisao gen. Fon Faupelu: Da bih predstavljao što manju metu i time olakšao odbranu naših interesa, dao sam ostavku na sve dužnosti u nemačkim institucijama, kao i u industrijskim i trgovačkim kompanijama, i uzeo sam argentinsko državljanstvo. Neka savezničke diplomate sada gube vreme suočene s mojim položajem koji je čvrst koliko i Peronov. Frojde je takođe objasnio Faupelu da će on nastaviti da upravlja nacističkim resursima u Argentini ako — kao što se tada čini lo neizbežnim — Nemačka izgubi rat: „Saglasili smo se da iz mislimo... argentinske zahteve [za reparacijom] prema Rajhu, i da garantujemo njihovo izmirenje konfiskacijom sveg nemačkog bogatstva bogat stva u Argent Argentini." ini." Frojde je jasno naveo da je odgovoran direktno Bormanu, i zatražio od Faupela da mu pomogne. pomogne . Odbijao Odbi jao je da ima ikakv ikakvee veze kako sa službom Ausland Abwehr — Kancelarijom za špijunažu, kontrašpijunažu, sabotažu i informacije iz inostranstva — tako ni sa Ribentropovim Ministarstvom stranih dela. Faupel se potpuno slagao s njim; on nikada nije verovao adm. Kanarisu K anarisu iz Abvera (koji je zaprav zapravoo već bio smenjen u februaru 1944. 1944. godine pod po d sumnjom da se bavio antinacističkim delatnostima), a Ribentropa je smatrao budalom. Gen. fon Faupel je umeo da udovoljava svojim saradnicima. Frojde je napisao da je „dijamantna ogrlica koju ste namenili našoj prijateljici Evi stigla s poslednjom isporukom. Već sam joj je pre dao, dao, i dužan sam sa m da vam prenes pr enesem em njene tople tople i zahvalne pozdrave“ pozdrave “. [30] Frojde je takođe bio široke ruke kada je davao poklone; pošto se obudoveli Peron konačno oženio Evom u oktobru 1945, Frojde joj je poklonio kuću u predgrađu Buenos Airesa po imenu Belgrano, kao svadbeni dar. Ona tamo nikada nije živela, ali Huan Peron ju je koristio za „tihe sastanke“; tamo će se 1953. godine srest srestii s Martin Martinom om Borm Bo rmano anom.[3 m.[3l] l]
BEKSTVD
U P R A V O J E P L E N IZ IZ P O R O B L J E N E E V R O P E
obezbedio ne samo dijamantnu ogrlicu za Evitu, već i čitavo fi nansiranje strukture Bormanovog uticaja u Argentini i pripremu budućeg nacističkog utočišta. Pored otprema iz Italije i Spanije preko Bormanove paravan kompanije za prekookeanski transport i avio linija, prevoz podmornicama započeo je u avgustu 1942, i nastavio se u intervalima od po šest do osam nedelja tokom 1943. i 1944. Svaki put je pristizala po jedna podmornica, iz Rote blizu Kadiza. Nekadašnji Nekadaš nji oficir napuštenog broda Admiral GrafŠpe, kap. Paul Paul Ašer, Ašer, organizovao orga nizovao je istovar i stovar u Argentini.[32 Argenti ni.[32]] Među mnogim depozitima u argentinskim bankama, Rajhsmaršal Herman Gering G ering je imao 20 miliona dolara na račun računu, u, preba preba čenih čenih preko švajcarskih banaka u Ženevi.[33] Ženevi.[ 33] Gering je akumulirao akumulirao sijaset dobro plaćenih državnih državnih nameštenja, nameštenja, ali je isto tako nagomi nagom i lao lično bogatstvo pomoću zločinačkih aktivnosti. Grabio je jevrejska imanja, primao mito kako bi drugima dozvolio da to isto rade, i — kao što je detaljno opisano u 4. poglavlju — stvorio neverovatnu kolekciju umetnina poharanih na teritorijama koje su nacisti okupirali. U ulozi direktora Cetvorogodišnjeg plana — nacističke strategije ponovnog naoružavanja i smanjenja nezapo slenosti — uzimao je ogromna mita od industrijalaca koji koji su se se ta kmičili kako kako bi dobili dobi li ugovore. Zarađivao Zara đivao je čak i na oružju kojim je snabdevao španske republikance koji su se borili protiv Frankovih nacionalista.[34] Zaveru da se Geringov plen u vrednosti od naj manje 10 miliona dolara podmornicom prebaci u Buenos Aires otkrili su britanski obaveštajci 1943. godine, ali Britanci su to odbacili pošto su sumnjali u verodostojnost svog izvora, Ernesta Hopa.[35 Hop a.[35]] Ministar Ministar propagande Joze Jo zeff Gebels Gebels je imao 1,8 milion milionaa dolara u sefu jedne druge banke, gde je ministar spoljnih dela Joakim fon Ribentrop takođe imao sef čija je sadržina vredela sk romnijih pola miliona američkih dolara. Naravno, nijedan od te trojice nacista na cista neće stići do Argentine kako bi uživao u svom plenu, ali Ribentrop je pre pogubljenja rekao jednom od svojih prijatelja, Otu Rajnebeku, bivšem nemačkom nema čkom ministru za Centralnoameričke republike, republike, „Argentina j e posledn posl ednjiji nemački mostobran mostob ran na Zapadnoj Zapa dnoj hemisferi, i njeno održavanje i razvoj biće kasnije od najvećeg mogućeg značaja“.[36] Međutim, ti lični iznosi su mali — običan sitniš u poređenju sa stvarnim razmerama Bormanovih pošiljki u okviru Aktion Feuer-
SIVI VUK
land. Samo je zlato vredelo 1,12 milijardi dolara po cenama iz
1948. — što je ekvivalentno današnjoj vrednosti od najmanje 50 milijardi — da ne govorimo o platini, dragom kamenju, ko vanicama, umetničkim delima, obveznicama i akcijama.[37] Umešanost Ludviga Frojdea i Eve Duarte u operaciju šverca bila je jasna zahvaljujući dokumentu argentinske policije od 18. aprila 1945. Tu je do pojedinosti bilo opisano poslovanje Frojdea, „agenta Trećeg Rajha“, i njegovi odnosi s jednim argentinskim agentom, „Nataliom.“ Taj doušnik je izvestio da je Frojde uplatio velike iznose u raznim bankama u Buenos Airesu na ime „dobro poznate radio-pozorišne glumice Marije Eve Duarte.“ Frojde je Nataliu rekao kako je 7. februara 1945. jedna podmornica dónela ogromna sredstva namenjena pomoći u rekonstrukciji nacističkog carstva. Kasnija policijska istraga otkrila je da su sanduci s pod mornice, sa šablonom ispisanim recima Geheime Reichssache („Ra jh strogo poverljivo“), poverljivo“), odneseni na jedan rane rane Lahuzena kojim kojim su upravljala dva „nacistička brata, odmah izvan Buenos Airesa.“ Depoziti Depoziti u zlatu i raznim raznim devizama kasnije su ulagani na Evino Evino ime u Banco Alemán Transatlántico, Banco Germánico i Banco Tornquist. [38] Ludvig Frojde je bio centralna figura u planu za finansijski op stanak nacista. Prvobitno je delao relativno prikriveno; kao predsednik komiteta Argentinske Nacističke partije on je organizovao lokalno prikupljanje sredstava i ubirao mesečnu članarinu od svih članova partije i njenih pristalica. Imao je kancelarije u Banco Alemán Transatlántico i takođe je bio predsednik mnogih drugih nacističkih paravan-kompanija. Većina je bila osnovana tokom 1942. i 1943; one su bile prisutne u svakom aspektu argentinske industrije i posedovale su ogromne teritorije zemlje u Patagoniji. Više od dve stotine nemačkih kompanija otvorilo je glavne kance larije u Argentini Argentini između 1942. i 1944. [39] Iz Berlina Berlina su slali speci jaliste kako kako bi pomagali Frojdeu, Frojdeu, među njima i Hajnriha Hajnriha Doergea, visokog zvaničnika kako Rajhsbanke, tako i Ministarstva ekonomi ja j a Doerge Doerg e je bio Peronov ekonomski savetnik i čovek čovek koji je stajao iza preobražaja argentinskog bankarskog sistema; Saveznici su ga etiketirali kao „nacistu koji se smatra opasnim po sigurnost hemi sfere“. sfere“.[40] (Kasnije (Kas nije će se on pokazati pokazati opasnim opasni m i po Bormanovu Borm anovu „Organizaciju“ i naći će se među brojnim leševima koje je Borman
BEKSTVD
ostavio za sobom kada je pokušao da povrati kontrolu nad op ljačkanim bogatstvom nacista, 1952. godine.) Frojde i Doerge su zajedno uspeli da sakriju milione dolara u novcu, akcijama, paten tima i konvertibilnim obveznicama u kompleksnoj mreži argentin skih kompanija. Oficirka koja je regrutovala Evu Duarte u Nemačkoj ambasa di, koleginica kap. Nibura Gerda fon Arenštorf, reći će u oktobru 1945. godine istražiteljima ratnih zločina kako je u februaru 1944. nemačka ambasada imala 47 miliona pezosa u bankama u Buenos Airesu i kako su ta sredstva nestala pomoću transfera „pouzdanim ljudima“ ljudi ma“.. [41 ] U februaru 1944, Nemačka Nema čka ambas a mbasada ada je imala i sedam sefova u Banco Germánico, sa zlatnicima i srebrnjacima u vrednosti 115 miliona pezosa. Ludvig Frojde je, u dopisu iz 1944. upućenom Fon Faupelu pronađenom posle rata, rata, napomenuo kako su i drugi depoziti u vrednosti od 37,66 miliona dolara uloženi u jednu banku u Buenos Airesu na imena nemačkih i argentin skih nacista. [41 a] Ključeve sefova su čuvala čuvala dvojica prvobitnih pokeraša, Erih Oto Mejnen i Rikardo Lojte, koji su potpisali doku menta o depozitu. (Ti ljudi će takođe završiti među leševina preo stalim posle čišćenja „Organizacije“ u decembru 1952; kovanice su jednostavno nestale.) Sertifikati su bili prenosivi baš kao i poluge, poluge, dragulji i gotovina. Kada su Nemci okupirali Holandiju 1940. godine, pronašli su akcije firme Compañia Argentina de Electricidad (CADE), elektrodistribucije iz Buenos Airesa, Airesa, u vrednosti od 48,67 miliona dolara, dolara, koje su konfiskovane i vraćene u Argentinu. Mnoge velike nemačke kompanije bile su umešane u prenos sredstava u Argentinu, uk ljučujući Simens, Krup, Manesman, Tisen, IG Farben i Srederovu banku, a sve su one poslovale preko lokalnih ili švajcarskih holding kompanija. [41b] □ G R DM N IM I ZN D S IM A K O J IM A J E R A S P O L A G A L A Bormanova i Frojdeova „Organizacija“ kupovan je uticaj, žmurenje, zaštita, finansijska skrovišta, i saradnja u Aktion Feuerland kako bi se stvorila bezbedna utočišta za važne begunce
od konačnog kolapsa Trećeg Rajha. U nastupajućim godinama, Peronov režim će pružiti hiljadama nacista — među kojima su mnogi bili traženi ratni zločinci — diskretnu dobrodošlicu i nas tavak skrivanja i zaštite. Ali Huan Peron je imao lične planove kako
SIVI VUK
za sopstvenu, tako i za budućnost njegove zemlje, i kakve god mane imao, imao, on je bio argentinski argentinski rodoljub. Ako ni ni zbog čega drugog d rugog,, svet je makar mogao da mu bude zahval zahvalan an za to što što se pokazao potpuno nevoljnim da dopusti da od njegove države nastane gnezdo za neki bezumni „Četvrti Rajh na jugu.“ Huan Domingo Peron je bio diktator, čija je beskrupuloznost prema onima koji su mu se suprotstavljali zloupotrebljavala i od bijala velike delove argentinskog društva. „Opsadno stanje“ koje je uveo uveo pokojni predsednik Argentin Argentinee Ramon Ram on S. Kastiljo ubrzo posle napada na Perl Harbor — uključujući gušenje štampe i zabranu opozicionih političkih aktivnosti ili javnog okupljanja — Peron je „zadržao... i usavršio“. On je nakratko ukinuo opsadno stanje 20. avgusta 1945, obećavši slobodne izbore, ali ga je posle pedeset dva dana ponovo uveo. [41c] Osmog oktobra 1945, časopis Tajm je izvestio: izvestio: „Argentina se vratila vratila u normalno stanje stanje.. Ko god je ne što značio, bio je u zatvoru. Posle pedeset dva dana nenormalne slobode, potpredsednik Huan Domingo Peron je ponovo uveo represivno opsadno opsa dno stanje' stanje ' pod kojim su Argentinci trpeli trpeli gotovo četiri godine“.[41d] Peron je ujedno slomio ono što je u Argentini preostalo od slobodne štampe. Očajnički se trudio da argentinska javnost nik nikad ad ne sazna za ono što su nacisti nacisti njemu — i naročito naročito Eviti — plaćali za vreme rata, a što su istražiteljima ratnih zločila otkrile bivše diplomate princ Štefan cu Šaumburg-Lipe i Edmund fon Terman. T erman. [42] Peron je bio fašista, u pravom smislu te mnogo zloupotre bljavane reci. Bio je veoma impresioniran režimom Benita Musolinija, i otvoreno je podržavao Osovinu. Ali karakter mu, kao ni Musoliniju, nije dopuštao da postane ideološki masovni ubica. Shvatao je — kao što to njegovi naslednici iz vojnih hunti tokom sedamdesetih i osamdesetih godina dvadesetog veka nisu — da uprkos tome što u mnogim Argentincima postoji reakcionarni instinkt, oni nikada ne bi dugo trpeli režim sa pravim koncen tracionim logorima. Isto tako, Peron nije bio antisemita; imao je mnogo prijatelja Jevreja i postavljao ih je na visoka mesta u vlasti posle rata. Možemo da zamislimo kako su grozna otkrovenja koja su usledila posle oslobađanja Hitlerovih logora smrti od strane savezničkih trupa u aprilu i maju 1945. impresionirala čak i Huana Perona. Ona ga nisu sprečila da poštuje preuzete obaveze i obez-
BEKSTVD
bedi utočište nekim ljudima odgovornim za te užase, ali možemo pretpostaviti da je zbog toga postao veoma oprezan. U V R E M E K A D A J E H I T L E R bio na tlu u Vilji Vinter
na Fuerteventuri na Kanarskim ostrvima, spremao se za dugo i neudobno putovanje podmornicom, sklonište koje je za njega organizovano i finansirano Bormanovim planom Aktion Feuerland bilo je sagrađeno, uređeno i spremno. Dva meseca kasnije, na vetrom šibanoj obali Ar Argenti gentine, ne, poslednja posledn ja podmorni pod mornica ca iz Gruppe SeeSeewolf iskrcaće iskrcaće svoje putnike.
SIVI VUK
U PO SLED SL ED NJ NJIM IM danima nacističkog nacističkog režima, režima, Ernst Kaltenbruner Kaltenbruner je izveo izveo najveću najveću oružanu pljačku u istoriji protivno željama Martina Bormana. Zbog toga mu je uskraćena mogućnost bekstva i ostavljen je da se suoči s pravdom. Ovde, zajedno sa drugim nacističkim liderima, sudi mu se septembru 1946. pred Nimberškim međunarodnim tribunalom za zločine protiv čovečnosti. U srednjem redu, sleva nadesno, sede: Herman Gering, Gering, Rudol Ru dolff Hes, Joakim Joak im fon Ribentrop, Vilhel Vilhelm m Kajtel i Kaltenbruner. Osuđen je na smrt i obešen 16. oktobra 1946. godine.
STARA RAJHSKANCELARIJA RAJHSKANCELARIJA oštećena od bombi nalazi se u pozadini ove fotografije snimljene neko vreme posle 1945; tela dvojnika Hitlera i Braunove bila su natopljena benzinom i spaljena u malom ulegnuću koje se vidi na pola puta između drveta i konusne ventilacione kule. Karaula i ulaz su se nalazili iznad stepeništa i izlaza iz Firerovog bunkera za slučaj opasnosti. Desno Des no od ventilacione kule nalazi se balska dvorana Stare Rajhskancelarije, ispod koje je bio smešten Forbunker. Hitler je svakodnevno sve do bekstva šetao svoju kuju Blondi u tom delu vrtova Rajhskancelarije.
SIVI VUK
NACISTIČKI MINISTAR PROPAGANDE PROPAGAN DE Joze f Gebels Gebels pozira sa svojom ženom Magdom, troje od njihovih šestoro dece, i Firerom u Obersalcbergu, 1938. Cela porodica Gebels umrla je u Firerovom bunkeru 1. maja 1945, pri čemu su deca bila otrovana, a roditelji su izvršili samoubistvo. Tela su spaljena na pogrebnoj lomači u vrtu Rajhskancelarije — što je bila ista sudbina koja je zadesila zadesila dvojnike Adolfa Adolf a Hitlera Hitle ra i Eve Braun. Braun. Dečkić je Helmut Gebels, koji je navodno bio vanbračni sin Magde Gebels i Adolfa Hitlera posle strasne veze koju su njih dvoje imali tokom odmora na Baltičkom Baltičkom moru u leto 1934. godine.
PRILIKOM „HITLEROVOG“ PO SLED SL EDNJ NJEG EG zvaničn zvaničnog og pojavl pojavljiv jivanj anja, a, on je napustio bezbednost bezbednos t svog bunkera kako kako bi podelio medalje pripadnicima Hitlerove omladine u vrtu Rajhskancelarije, 20. marta 1945. To je zapravo zapravo bio zlosrećni zlosrećni Gustav Veber, čija je neverovatna sličnost sa Hitlerom prevarila čak i one koji su ovome bili veoma bliski; u ovoj prilici, prilici, Nacionalni lider Hitlerove omladine, Artur Aksman, Aksman, bio bi o je ili ili obmanut, ili upozoren da ćuti.
SIVI VUK
GRAN HOTEL VIJENA finansiran nacističkim novcem i sagrađen na izolovanim obalama argentinskog kopnenog mora Mar M ar Cikita, Cikita, sada u ruševinama. ruševinama. Hitler i Eva su dolazili u hotelsku bolnicu i banju 1946. godine.
DAN AŠNJI pogled DANAŠNJI pogled odozgo na gradski centar San Karlosa de Bariloče, Bariloče, s arhitekturom pod nemačkim uticajem. U pozadini su jezero Nahuel Huapi, a u daljini su Andi ispod kojih se nalazila ..Dolina Adolfa Hitlera.“
SIV! VUK
SIVI VUK
S0UCITĐ® t i C IM U » I flSMfl MflSIAD C ltl t
m ssil
*
**"-" -">ITI1 I1^
:■
U
I«I« <•*te •* te 4s»tfc Pf i 4NvMI«I« /3 «5 i ?j
t / 1
Jt jeff. ^ t p # f Jf
, ^ 41* m Ž 0.4$ 0. 4$$$ mm- ^
_
K,
ft ftM nptp sN i *r ,^ ,^ w gtf
i i j f ^
mm*t* *t* #&*%/$t* /$t*,m ^m* . mm*&#* *&#*..„ " r
*
# *
#JU*c«'4 f/wiV iVJu JuJI* *j^Šjt* j^Šjt* jtoU *#*#«*. . I. fćP^hktžm. ^•ii fit&aiđ aiđ $*$ $*$ đ*^M đ*^Mi*SMim* ■&&Im'mJk iif.Jtompfij* *** 1*.)'* . ^Am'/fgr
4#,,.i?< ?<>*
^Pli
#' ■$mš£M š£M
«M#* aaM tMi*-" j # j >r >r £A
„ARHITE „AR HITEKTA KTA Holokausta“, Holokausta“, Adolf Ad olf Ajhman, Ajhman, pobeg p obegao ao je iz američkog zarobljeništva zarobljeništva početkom 1946. i, uz pomoć biskupa Alojza Hudala, otplovio 14. jula 1950. u Argentinu sa pasošem Crvenog Crven og krsta. krsta. Sledećih deset godina, živeo je neskriveno kao Rikardo Klement (videti gore ličnu kartu) i na kraju se zaposlio kao predradnik pred radnik u fabrici fabrici Mercedes Benca u Buenos Airesu. Airesu. Jedanaesto Jedan aestogg maja 1960, izraelski tajni agenti su ga oteli u predgrađu Buenos Airesa i odveli u Jerusalim, gde mu je suđeno 1961. Dana 31. maja 1962, Ajhman je obešen i kremiran, a pepeo pep eo mu je bačen izvan izvan izraelskih teritorijalnih voda.
POZNAT KAO „Anđeo smrti“ zbog gnusnih medicinskih eksperimenata nad zarobljenicima, zarobljenicima, naročito nad blizancima i kepecima, kepecima, u logoru Ausšvic-Birkenau Ausšvic-Birkenau,, Jo z e f Mengele je bio jedan od više hiljada nacista koji su izmakli pravdi posle rata i nastanili se u Južnoj Južn oj Americi. Tam o je vršio ilegalne ilegalne abortuse i živeo u San Karlosu K arlosu de Bariloče u Patagoniji (gde je dvaput pao na testu kada kada je polagao vožnju) i Buenos Airesu, Airesu, pre nego što je pobegao pob egao u Paragvaj Paragvaj posle posl e Ajhmanove Ajhmanove otmice. Koristeći razna imena, imena, od varijante Hoze Mengele do imena Volfgang Gehard, živeo živeo je potom poto m u Brazilu, Brazilu, gde je umro 7. februara 1979, dok je plivao u moru. Ovde se vidi tokom sedamdesetih u Brazilu, kako obeduje sa neidentifikovanom ženom (levo), (levo) , i sedi preko puta neidentifikovanog neidentifikovanog muškarca i svoje sluškinje Elze Gulpijan de Oliveira. De Oliveira, koja je nekoliko godina radila radila za Mengelea, Mengelea, posvedočila posve dočila je da ga je poznavala kao „G „Gosp ospodi odina na Pedra.“ PRED SEDN IK H UAN PERON i nje njego gova va žen ženaa Eva vide se ovde sa Rodolfom Frojdeom, Peronovim privatnim privatnim sekretarom se kretarom i obaveštajnim koordinatorom, u oktobru 1946, nekoliko meseci pre nego što je Peron stupio na vlast. vlast. Frojdeov Frojdeo v otac, Ludvig, bio je de fakto nacistički ambasador u Argentini i kontrolisao ogromno ogromn o bogatstvo koje je poslao Borman, od kojeg k ojeg su Peronovi Peronovi prigrabili prigrabili najveći deo za sopstvene potrebe. Peronovi su isto tako zgrnuli silan novac prodajo pro dajom m useljeničkih viza bez ikakvih ikakvih ograničenja, ograničenja, koje su omogućile mnogim traženim nacističkim ratnim zločincima da umaknu pravdi pravdi u Evropi i započnu posle p osle rata novi život u Argentini.
SIV! VUK
OVDE SNIM LJENA 1994 1994,, Katalina Gomero je bila kućna pomoćnica pomoćn ica — i prakti praktično čno usvojena kćerka kćerka — porodice porod ice Ajhorn. Ajhorn. Ona je 1949. služila Hitlera u njihovom domu u La Faldi, u pokrajini pokrajini Kordoba. Kordob a. Rekla je je da je njegova poseta pose ta bila „čuvana kao velika tajna.“ Takođe je viđala Hitlera s Ajhornovima u njihovom planinskom odmaralištu, E1 Kastilju, iste te godine.
ERNAN ANSIN, stolar hrvatskog diktatora Ante Pavelića, snimljen 1995. On se sreo s Hitlerovima pet puta u Mar del Plati između septembra 1953. i oktobra 1954. Opisao je Hitlera kao „veoma učtivog“ i rekao da je Eva Hitler izgledala izgledala kao kao da je „mnogo „mno go propatila.“
PENZION ISANI POLICAJAC Horhe Horhe Koloto, lični telohranitelj Huana Dominga Perona, na fotografiji iz 2009. On je video Bormana 1954, kada se Smeđa Sme đa eminencija eminencija sastala s Peronom. Kolotu K olotu je bio poveren zadatak da nosi koverat sa gotovinom od Perona svakog meseca u Hotel Plažu u centru Buenos Airesa, kako bi pokrivao Bormanove troškove.
IV D E O
SIVI VUK P A T A G□NIJE
Fotografija sa prethodne prethodne strane:
INAL IN ALKO KO;; Hitlerovo imanje i manje u Pat Pat agoniji, agoniji, u Argentini; gleda na jezero Nahuel Huapi, koje se ovde vidi vidi sa gradom Bariločeom
18. poglavlje
Po d mo r n i c e u p l o v l j av aj u
A E R D D R D M B LIZU M ES TA S A N K A R L O S DE B A R I LCD C E , grada na obali jezera u patagonijskoj pokrajini
Rio Negro, bio je otvoren 1921. 1921. godine kao deo globalnog globa lnog procva ta avijacije posle Prvog svetskog rata. Za bogate nemačke vlasnike estancija u Patagoniji on je otvorio ceo region za trgovinu; trgovinu; železnica železnica koju su izgra izgradili dili Britanc Britancii stigla je tamo tek 1934. godi go dine ne.[.[l] l] Američki novinar Dru Pirson je izvestio 15. decembra 1943. da je „Hitlerova banda radila radila na tome da sagradi utočište u Argentini Argentini za slučaj poraza. Posle poraza kod Staljingrada, a potom i u Tunisu, počeli počel i su da se suočavaju s konačnim porazom. Za njih je to bio znak da pređu u Argentinu.“ Argentinu.“ [2] Aerodro Aero drom m j e bio proširen prošire n i modernizovan modern izovan tokom 1943. u okviru programa Aktion Feuerland. Ova poboljšanja su mu omogućila da prima dalekometne četvoromotorce kao što je bio Foke-Vu Foke-Vulf lf Fw 200 Kondor Kond or i Junkers Ju 290, među ostalim opcijama koje je Borman obuhvatio svojim rezervnim planom za Hitlerovo bekstvo. Aerodrom je bio smešten u prostranstvu teritorije Estancije San Ramon, malo više od dvadeset kilometara od San Karlosa Ka rlosa de Bariloče. Zemljani put je od aerodroma aerod roma vodio do velike kuće od drvene građe nekih pet kilometara od aerodroma, gde je mladi por. por. Vilhelm Kanaris iz Nemačke carske carske mornarice bio skriven skriven trideset godina go dina ranije ranije za vreme vreme svog bekstva beks tva iz Čilea (videti 6. poglavlje, strana 87, i 17. poglavlje, strana 219). Dvadeset šestog jula 1945, nemački nemački mornari — grupa odabrana među nasukanom posadom broda Admiral G raf Spe Spe — čuvali su kuću u iščekivanju važnih posetilaca.
S I V IV U K
Oko 1.050 kilometara severo severo istočno, manju grupu gru pu ljudi s broda brod a Admiral Graf Gr af Spe Spe okupio je kap. Valter Kej na drugom aerodromu, i to na Estanciji Moromar blizu Nekočee na argentinskoj obali. Karlos Ajdaho Gesel je kupio imanje koje je pokrivalo više od 1.300 hektara, godine 1932. Podigao je obližnji grad Vilja Gesel, koji je nazvao po svom ocu; ta porodica porodica je bila imućna i nesumnjivo nesumnjivo je imala imala bliske bliske veze veze sa organizacijom organizacijom Lahuzen.[3] Lahuzen.[3 ] Bivši Bivši prvi oficir oficir broda Admiral G raf ra f Spe, Spe, Kej je obično vodio svoje operacije iz kan celarija na sedmom spratu Banco Germánico na aveniji Leandro u Buenos Airesu. Kej je bio ključna ličnost za zaposlenje njegovih navodno „interniranih“ mornara u nacističkoj obaveštajnoj službi u Argentini. Ljude sa broda Admiral Graf Špe argentinske vlasti su internirale kada su oni potražili sklonište posle ponižavajućeg poraza od Britanske kraljevske mornarice u Bici kod reke Plate 1939. godine. Međutim, to zatočeništvo je u najboljem slučaju bilo labavo, i mnogi ljudi su jednostavno iščezli iz „tamnica“.[4] Kej je — uprkos statusu zatočenika — pomogao da se više od dvesta brodskih artiljeraca, vezista i drugih specijalista vrati u Nemačku brodovima koji su plovili pod neutralnim zastavama, ali on je odlučio da ostane na jugu, gde je mislio da može biti od veće veće koristi. Kej je motivisao preostalu posadu, među kojima i mnoge predane naciste, da povrate deo samopoštovanja. Čekali su dugih šest godina, ali čak i sada pošto je Rajh poražen oni će imati pravu šansu da nešto spasu iz plamena. Dvadeset Dvad eset osmo o smogg jula 1945, 1945, tri tri podoficira sa broda Admiral Graf Špe po imenu Alfred Šulc, Valter Detelman i Vili Breneke bili su na estanciji Moromar, podjednako udaljenoj od Nekočee i Mar del Sur na argentinskoj obali. obali. [5] Sa mašinkama okačenim o ramenima, mornari su organizovali osam kamiona za vožnju do obale. Sva vozila su imala oznake Lahuzena; njih je dovezao jedan uzgajivač krompira sa svog imanja kojim je upravljao Lahuzen, šezdeset kilometara severno severno od Estancije Moromar, kod Balkarsea.[6] Balkars ea.[6] U 7 . O O U J U T R O 2 8 . J U L A 1 9 4 5 . , SS gen. Hermán Fegelajn, Fegelajn, umotan u pozajmlje pozaj mljeni ni kaput kako bi se zaštitio zaštiti o od argentin argentinske ske zimske noći, noći, čekao čekao je pod po d zvezdan zv ezdanim im nebom nebom na pla pl a ži kod Nekoč Nekočee ee svoju svastiku i svog Firera. Podmornica U-S18je sat kasnije stigla do obale. Hans Oferman je doplovio uronjenom podmornicom što je mogao bliže obali, izuzetno sporo, dok se napeti operater hidrofona trudio
IV BOLIV IVIA /•'
T“ PARAGUAY ti
r
SajfSSalva fS Salvador dor j de Jujjuy^
j
San San Migu Miguel el * deTucuman deTucuman Catamarca
Cordoba
San Santjijigo1 t\
X.
í-
i
; Santa Rosa®
‘'< '< a £ a
'
\y
300 KM
0*
* icfc>*
200 200
V '. r V;*,.:' V
^
Ï
300 300 MILES ILES
*XM-
} J
A R G E N T IN A N
sCr w
T ,W ~:Æé'ji
's
r 64°
^ '''
^ « c u ra BM^^*n s |O Ï,u r*
nr •;
. J E « ^ S v — ■ >;>; ■ ' ' ^oan«»^*^,; . a
72°
100 200
A dolf H itler itler’’s Val Valley: ey: The The “ Center” Center”
Hitler it lerrećdence i " ‘ J) ;'rw fromOctobei fromOctobei 1955. J) '4o death February13, 1^6^ 1^ 6^
, f ' *Vrc> rc > ?%
0
-v s Principal Hitle itl er resfdenc* nc*f roi ro i ri * ; •' June 1947 uMi l Octobçr ct obçr ^S5-, )ci;
i Gall allegos^.A egos^.AA'^rV^VSrVV ) v fe'Rio^: — -.ci- .r : ~ - : v
------------ Internati0nal Boundary ★ National National Capital $ Province Province Capital Capital
y\inako^>%
■'
\
Argentina
;
¡/v " v X Rawson^j^jbi^iiifriiëf; Urbpattaridtng)
Y ^ = ;
vf.'
7
\ Ojrti£ ti£tapt*iiç t*iiç ► /' /'■ •.\,V..V1 •" " S
?*! ,^”Vi ,^”Vi
V
U-530 surrenders surrenders July 10, jJft4 jJft45T • \ U-977 surrenders Augus|47r 1^45 Mar del del Plata Pl ata
CHILE
m
>
URUGUAY h/. ■
,
‘V
v\ ] HS an Carlos d* Bariloche Bariloche v pv^ it arrived at dusk July Jul y 30 ,1945> ,1945>
to'CMba.
^
/
ARGENTINA INA Bueno Aires ires La? ata; ta ; IvVvV-
ĆHILEV
; 4 4 Y v,
BRAZIL
L '\
Santa F e , parana
*
/
I *tc?
UgmutMar Chiquita
:;s :;s
Mendoza
'
^
/ ^ Resiste Resistenci nciaa * ¿ -^ e g ja d ««\ e• Corri Corrien entes tes •
"'S.
\
La
Rioaj®
( \ s
^
1
Santiag Santiago o delÏEs delÏEster tero o * -
( San Juan^
#
a»’
Formo Formosa sa /'
f
* I
48 °
"'' "''^Asunción ^
)
y
56°
56o
...
-i'vSMiSCayfW t a*. fW
480
_ E5t andaSan Ramón " Hitl er arrWti July Jul y30, t ?45 "
41°
POSLE PEDESET TRI DANA na moru, podmornica U-518 — koja je nosi la Hitlera, Evu i Blondi — stiže u Nekočeu na obali Argentine. Tamo ih čeka Fegelajn. Sutradan grupa leti na estanciju San Ramon na rubu San Karlosa
S I V IV U K
da prepozna zvuke brodova na površini ; komandant je imao malo detaljnih ili skorijih informacija o obali kojoj se primicao. Na kraju je naredio naredio da se podmornica podigne na dubinu za z a osmatranje i oprezno oprezno izbacio periskop; pažljivim pažljivi m zagledanjem upunom krugu krugu od 360step 360 stepeni eni uverio se da u blizini nema lađa niti aviona kao i da se svetlosni signali s obale poklapaju s onima iz njegovih naređenja. I dalje ne rizikujući, naredio je da se njegova streljačka posada pripremi za rukovanje protivavionskim topovima od 37mm i 20mm čim podmornica izroni, pre mda su u ormarićima imali malo municije. Fegelajnje na sastanak s podmornicom poslao mali motorni čamac koji je prip pr ipad adao ao rancu. rancu. Vremeje Vremeje za samu sredinu sredinu zime na Južnoj Južn oj hemi hemi sferi bilo iznenađujuće mirno. Kada se čamac približio plaži, obasjan ručnim ručnim baterijskim lampam lam pamaa mornara, Fegelajn je podigao ruku u kla sičnom sičnom nacističko nacističkom m pozdravu. pozdrav u. Ljud L judii sa broda Admiral Graf G raf Spe zagacali su kroz male talase na plaži i pomogli da se čamac izvuče na pesak, a Fegelajn je pošao poš ao napred kako bi pomogao pomo gao Evi Braun Brau n da siđe s čamca. čamca. Hitleru je pomogla posada, a on je uzvratio Fegelajnu na pozdrav i rukovao se s njim. Nekadašnji vladar Hiljadugodišnjeg Rajha bio je gotovo neprepo znatljiv. Lice mu je bilo bilo bledo bledo od dugog putova put ovanja, nja, prepoznatlj prepoznatljivi ivi brčić brčićii su mu bili obrijani, a kosa mlitava i nepodšišana. Eva se trudila da izgleda dobro tokom putovanja, ali zatvorsko bledilo njene kože bilo je naglašeno naglašeno ružem za usn usne i rumenilo rumenilom m koje koje je nanela nanela na obraze pre nego nego je napust nap ustila ila podmornicu. Od troje prispelih, Blondi je ve verova rovatno tno izgledala najbolje; njeno uzbuđenje zbog toga što je na otvorenom vazduhu makar je bilo pod kontrolom zahvaljući poznatom crvenom povocu, povocu, koji je Hitler Hit ler čvrst čvrstoo držao dr žao u desnoj desnoj ruci dok je grupa gru pa išla plažo pla žom m prema kolima koja su čekala. Nema sumnje da je Fegelajn iskoristio priliku da Hitlera Hi tlera tokom tokom kratke kratke vožn vožnje je obavesti obavesti o aranžma aran žmanim nimaa koji su ih neposredno čekali. Avenija oivičena stablima tamariske vodila je do glavne kuće estancije Moromar, gde će provesti prvu noć. Obezbeđenje je u rančers rančersko kojj kući kući bil biloo iznena iznenađuju đujuće će malobrojno: malobrojno: što manje ljudi ljudi zna za posetioce, to bolje.
Brodski podoficiri Šulc, Detelman i Breneke pomogli su da se zatim istovare brojni teški sanduci, koji su dovezeni s podmornice do obale uzastopnim plovidbama motornim brodićem i gumenim podmorničkim čamcima. čamcima. Sanduci su bili bili utovare utovareni ni u poljoprivred poljoprivr ed ne kamione i odveze odvezeni ni do gospodarsk go spodarskih ih zgrada na estanciji Moro Mor o mar, prepakovani u nove sanduke, da bi sadržina bila odneta u
S I V IV U KP A T A G D N I J E
Buenos Aires i deponovana u bankama pod kontrolom nacista. Na kraju istovara, najveći deo posade podmornice U-S18 iskrcao se na obalu u gumenim čamcima i odmarširao u koloni u civilnoj odeći, sa ruksacima i opremom prebačenim preko ramena, do odaja na estanciji. U međuvr međuvrem emen enu, u, posad pos adaa svedena svedena na osam ljudi ljudi odvezla je podmornicu U-S18 na njeno poslednje putovanje, kako bi bila potopljena dalje od obale. Oni Oni će se vratiti vratit i motornim čamcem da bi se pridr pri druži užilili drugovi d rugovima ma u prvom svežem obedu posle dva meseca. Nisu znali da njihova ope
racija umalo nije bila otkrivena. otkrivena. D D N L U I S M A R I OT OT I , P D L I C I J S K I K O M E S A R
u Nekočei, pozvao je prethodne večeri, 27. jula 1945, svoje ljude koji nisu bili na dužnosti da dođu od kuća, i naredio im da istraže neobične aktivnosti na obali o kojima je bio obavešten. Policajci su stigli na plažu i videli neidentifikovanu lađu na moru koja je slala signale Morzeovom azbukom, i pronašli su i uhapsili jednog Nemca koji je odgovarao svojim signalima. Posle isleđivanja koje je trajalo trajalo cele cele noći, noći, on je na kraju kraju priznao priznao da je lađa koja je slala slala signale bila nemačka podmorni podm ornica ca koja je želela da na obali pronađe bezbedno bezbedn o mesto m esto za istovar istovar.. [7] Sledećeg jutra, odred od šest policajaca koji je predvodio mlađi vodnik odlučio je da pročešlja nekoliko kilometara plaže severno i južno od mesta gde su uhva uhvatil tilii signalistu signalistu.. Posle Posle izvesnog vrem vremena, ena, pronašli su u pesku mnogo tragova porinuća i izvlačenja gumenih čamaca; isto tako, teški sanduci bili su odvučeni prema tragovima kamionskih guma. Policijski odred je sledio tragove guma po zem ljanom putu koji je vodio do ulaza u estanciju Moromar. Mlađi vodnik je poslao jednog od svojih ljudi s izveštajem natrag u sta nicu, a onda, ne čekajući naređenja, odlučio da uđe na farmu. Pet policajaca je pešice prešlo nekoliko kilometara prilaznim putem oivičenim stablima, kada su došli do brežuljaka iza kojih su se krile krile glavne zgrade. Zaustavila su ih četvorica Nemaca sa mašinkama. Mlađi vodnik nije imao nalog za pretres i bio je ozbiljno podređen što se oružja tiče; odlučio je da se povuče i podnese izveštaj svom pretpostavljenom. Komesar Marioti je telefonirao šefu policije u La Plati. Poziv je primila njegova sekretaric sekretarica, a, koja mu je rekl reklaa da ne preduzima ništa i ostane kraj telefona. Dva sata kasnije Don Luisu je bilo naređeno da celu stvar zaboravi i pusti zarobljenog Nemca.[8]
S I V IV U K
Sledećeg meseca, u jednoj poruci za FBI iz Buenos Airesa stajalo je: „Lokalna štampa ukazu ukazuje je na to da je pokrajinsk pokrajinskaa policija policija izvr izvršil šilaa raciju u nemačkoj koloniji Vilja Gesel u potrazi za ljudima koji su možda u potaji ušli u Argentinu pomoću podmornice i tokom pretrage pronađen je kratkotalasni primopredajnik. Pretresene su i druge zgrade u blizini plaže, ali niko nije uhapšen"[9] J □ Š J E D A N M O R N A R S A B R O D A Admiral Graf Spe priseća se tog iskrcavanja. Podoficir Hajnrih Bete, o čijoj se
kasnijoj ulozi u Hitlerovom životu opširno govori u 23. poglavlju, razgovarao je s izvesnim kap. Manuelom Monasteriom 1977, kada je Bete živeo živeo u obalskom gradu Kaleta Olivija Olivija u Patagoniji Patagoniji pod lažnim imenom Pablo Gloknik (bio je takođe poznat i kao Huan Paulovski) Paulovski).. Bete je jednog jed nog dana popravio Monasteriova kola kola pošto su se pokva pokvarila. rila. Kapetan Kapeta n i bivši podoficir Kriegsmarine odmah su se
F.B.I. RADIOGRAM *
DECODED
Ut. H>aAo> .. Uf. Mttt ttordItr. Jaa«« - .
COPY
Mr. Qttlu T m m č , Mr. M.» .« V ;.
Hl» FROM BUENOS
k\m%
________________
/
.. .
_
J
RE R E P OR TS ^ f t E R IN ARGE ARGENT NTII NA* LOCA LOCAL L PRESS REPO REPORT RTS S I NOI CAT CATE PRCi Vfi «^ Ci AL POLI POL I OS Ai i THEKT EKT RAI DED GERM ERMAN COLONY COLONY LOCAT LOCATEO VI LLA CESS CE SSEL EL,, , 5ENERA 5ENERAL L MADAKUCA, MADAKUCA, LOOKING LOOKING FOR FOR I NDI NDI VIDU VI DUALS ALS WHO POS SI BULE Nt t R EO A EXEXR C TI NA CLANDEST CLANDESTII NELY VIA VI A SUBMARI SUBMARI NE AND AND DURI DURI NG SEARCH SEARCH OF OF y f t e p SBORT SBORT t i AVE RECEIVING 'AUO TRANSM RANSMll TTt - NG SET SE T FOUN FOUND D • OTHER OTHER PREMI PR EMI SES ALONG ALONG BEACH NEAi SAM SAME AREA SEARCHED BY AUTHORI AUTHORI TIES TI ES BUY NO ARREGT ARREGTS HADE. I NVESTI GATI ON * VI CI NI TY VERONICA VERONI CA ARGENT ARGENTI NA REVEALED REVEALED EXI STENCE OF OF SEVERAL FARM FARMS S RE0E RE0EN Nt > LV PURCHASED PUR CHASED BV PRO NAZI GERMAN GERMANS S BUT NO NO I NDI CATI ON OF RECENT R ECENT UNI DENT DENT T 2 * * ? k V. FI ED G&RMAW ARRIVALS RRIVALS* * ^ P / ....
■r j i UNOE kL I UE UEl RECEI VED J
T
n aO a OTUAL
UE000E UE0 00E AWAI AWAI TI k S Cp C p ^ KR l J ATi Q^ i r o F WVESTKyffljW „ #ww “ ■
contained in the abov abovee mea meaee eege ge ia t a b e u ie wgge wggest steed that that it te suit suitab ably ly par egtig ag ^S aS J2L SS L ** ' order to pro p rote tect ct "th "the Bureau*» cryptograph cryp tographic ic cyete&e.
O7
IZVEŠTAJ FBI ZABELEŽEN u avgustu 1945, potkrepljen argentin skim policijskim dosjeima, o iskrcavanju kod Nekočee i sistemu podrške koji je čekao Hitlera..
k
S I V IV U KP A T A G O N I J E
sprijateljili, i u više navrata, uz boce vina i lokalne plodove mora, nekadašnji mornar je pričao o vremenu koje koje je proveo kao Hitlerov družbenik u izgnanstvu. Bete je rekao da je izbegao iz kandži Bormanove organizacije posle Hitlerove smrti u Argentini; i da je živeo povučeno na obali, radeći povremeno kao mehaničar, čime se bavio dok je bio član posade broda Admiral GrafSpe.[ 10] Sećanja podoficira Betea na uplovljavanja podmornica u suštini su nalik onome što su ispričali Sulc, Detelman i Breneke, ali njegov opis mesta gde je iskrcavanje obavljeno znatno se razlikuje (videti mapu na strani 243). Bete je govorio da je oblast iskrcavanja bila udaljena „nekoliko sati“ putovanja po neravnim drumovima od grada Puerto Madrin, koji se nalazi mnogo južnije nego Nekočea. Bete se prisetio kako je 28. jula uputio kamione do dogovorenog mesta na obali, obali, u koje su tamo ta mo bili utovareni brojni sanduci dovezeni dovezeni do obale sa dve podmornice. Kamioni su odvezli sanduke do dva velika skladišta gde su oni bili brižljivo istovareni. Kasnije, iskrcalo se sedamdesetak ljudi. Po Beteovom mišljenju, „tovar je očigledno bio veoma vredan, a ljudi koji su prispeli nisu bili obični mornari kao [on sam], već kako se činilo, pripadnici hijerarhije Trećeg Rajha Raj ha““. [10a] [10a] Možda Možda se čini da su to priče o istom iskrcavanju iskrcavanju,, ali postojal post ojalee su zapravo dve takve misije: jedna kod Nekočee, kada je doputovao Hitler, i druga dalje na jugu, kada je istovaren plen kojim će biti finansirana njegova budućnost. Ingeborg Šefer, ženu poručnika Hajnca Šefera, komandanta podmornice U-977, koja se predala kod Mar del Plate 17. avgusta 1945, pitali su 2008. godine da li je njen muž doveo Hitlera u Argentinu. Gospođa Sefer je odgovo rila: „Ako ga i nije doveo on, postojale su još dve podmornice koje su mogle da ga dovezu, a [moj muž] im je možda dao hranu i takve stvari, pošto su ostali nastavili do Puerto Madrina.“ Iako su njeni komentari donekle uvijeni, ona je očigledno bila svesna prisustva drugih nacističkih podmornica u argentinskim vodama u isto vreme kada je tamo bila i U-977, a te je informacije mogla da dobije samo samo od svog muža.] muža.] [ l l] l ] Seferova Seferova podmornica U-977 je bila tip VI1C iz U-Flotile 31. Saveznici su smatrali da je Argentina van dometa te manje klase podmornica, ali ostaje činjenica da je Šefer stigao do Mar del Plate. Plate. Međutim, Puerto Madrin je zaista bio bio van njegovog dometa; više od 800 kilometara u vazdušnoj liniji, i mnogo više ako se prati linija linija obale. obale. Svedočenje Svedočenj e Ingeborg I ngeborg Sefer, Sefer, kao
S I V IV U K
i drugi dokazi iz dokumenata dokumena ta argentinske mornarice, jasno ukazuju na to da su postojale dve zasebne grupe podmornica. Jedan par su činile U-880, koja je verovatno prebacila Fegelajna na tegljač kod Mar del Plate 23. jula, i U-518 U- 518,, za koju se veruje veruje da je iskrcala Hitlera kod Nekočee 28. jula. Obe su bile podmornice tipa IXC iz U-Flotile 33, dovoljno velike da prevezu i putnike i teret (baš kao i U-530 i U-1235). U drugu grupu je spadala i podmornica U-530, koju je por. Oto Vermut 10. jula predao kod Mar del Plate — dve nedelje pre podmornice koja je dovezla Hitlera. Ova podmornica je bila u groznom stanju i na njoj nije bilo ničeg vrednog; moguće je da je već istovaril istovarilaa teret kod Nekočee za Estanciju Moromar. Izveštaj Izveštaj 0 Vermutovom isleđivanju — preveden s nemačkog na španski, te konačno na engleski u američkoj mornarici — veli da je on razmatrao mogućnost da pristane kod „Miromara“ pre odluke da se preda kod Mar del Plate. Rekao je da je krenuo iz Kristijansenda 3. marta 1945, i nastavio do Hortena u fjordu Oslo, u Norveškoj, gde je iz nekog razloga koji „nije naveo“ ostao dva dana (moguće (moguć e da bi utovario teret). U-530 nije imala torpeda, oružje niti municiju; za razliku od nje, U-977 je nosila svoj čitav komplet naoružanja 1torpeda kada se predala 17. avgusta — punih pet nedelja posle U-530. Vermutovo pominjanje „Miromara“, i činjenica da se ratosiljao torpeda kako bi napravio mesta za tajni tovar, ukazuju na to da je možda imao šta da krije pred svojim islednicima.[l2] Odbio je da kaže kaže je lili U-530 bila sama ili ili ni nije je,, ali ali kazao je da je postupao po direktnim direktnim naređenjima naređ enjima iz Berlina Berlina i da je posledn pos lednjiji direktan kontakt imao 26. aprila. Vermut je rekao kako ne zna za druge podmornice koje bi se zaputile prema Argentini, ali ako je već trebalo da dođu, stigle stigle bi u roku roku od nedelju dana posle njegovog dolaska.[1 dola ska.[13] 3] ukazuje na to da je drugu grupu podmornica, odgovornu za iskrcavanje blizu Puerto Madrina koje je opisao Hajnrih Bete, možda pratila pod mornica U-977 njenog muža pod punim naoružan naoružanjem, jem, koja je pošla iz Kristijansenda 2. maja 1945 — dan pre isplovljavanja podmor nice U-530.1 U-530 i U-1235 iz Gruppe Seewolf imale imale su domet dom et za iskrcavanje na najjužnijim tačkama. Prisustvo druge grupe od tri podmornice takođe je nagovešteno u dva zasebna televizijska in tervjua koji su održani u Buenos Bueno s Airesu sa Vilfredom fon Ovenom. Ov enom. SVEDDČENJE
I N GE BD R G
E FER Š
S I V IV U KP A T A G D N I J E
Oven je bio lični ađutant za štampu ministra propagande Jozefa Gebelsa između 1943. i 1945. godine. On je pratio Legiju Kondor u Španiji kao ratni izveštač i poznavao je gen. gen. Vilhelma fon Faupela iz Ibero-američkog instituta. Oven je 1945. počeo da se krije pod Ur. I .
A.
T* T* s u a _
Ht. ČU«* ČU«*
*
Mt. Cuttiy
M r . C Uv Uv t a
F B I . RADIOGRAM DECODED COPY
______
_
Mr . K l « ho ho l »
j
Mr. Romb Hr . T n w M». Cttroa Mr. E|*a . Mr . M*nda a
___________
*
'• '•
Mr .
Mr. Qui Quitu» tu» Ttaua^ Ttaua^.. Mr. »
m m
JJ L» Q»ad Q»adyy
y
- :
FROM BUENO BUENOS S AI R ES
-../ <*/
.,
.-T. . , '
R EPO EP OR T* 'HITJ£$ 'HITJ£$ »N ARG ARGEN ENT T IR A» _ QAT QATA AVAIL AB ABLE LE THI THI S OFFICE CON CONTAINEO AINEOss ^ V ^ IN REPORT REPORT OF S PE CIAL A G E K T■ H H H H H B I «JULY 1© E NTITLE NTITLE D SURRE SURREN NDER %
OF GERMAN GERMAN SUU SUU 0 5 J O. MAR UCL PL P L AT* . COHCEn COHCEnwi wi We RUKOR RUKOR RE LAND I HO a. SAN J UL U L I AN A N, A R S C N T l r l A , m B M | M B | H B T H E R e NO« REPORTS HE - P DI SCOVERED T« 0 SETS SETS FVO FVOT PR I M LEADI NG I N ONE ONE OI R ECTI ON ONLY T 3 LEADING f ROM HIGH HI GH WAT WATER ER MA MARK THEN THEN ACROSS MU MUD FLATS TO SHORE SHORE PROPER PR OPER NE NE A R ^ /V SAN J ULI UL I AN. AN . AT POI NT WHERE FOOT FOOT PR I NTS END ENDED ED TI R E MARKS ARKS FOUND v? vt. vt .< Ä I NDICAT NDI CATII NG CA CAR HA HAD BEEN BEEN TURNED RNED AT RI GHT GHT ANGL ANGLE E TO SHORE. F O O T - ' ^ ; PR I NTS MUST MUST HAVE HAVE BEEN MAOE AOE ABOU ABOUT T J UNE « 5 WHI LE FLATS F LATS C O V E R E D * I TH. ' V FLOOD WATERS ATERS AS AREA AREA FROZEN THI THI S TI &E OF YEAR* YEAR* EFFORTS BEI NC .1 * \ MADE ADE TO TRACE RACE CAR. I NQUIR NQUI R I ES CONT CONTI NUING NUI NG AT VERONI CA.
S'*
RECEIVEO
•v.: -:Vr
jjLt t ha i nt el l i gence / f jj gence con contt ei ned ned i n the ab above ove nee neeeage age l i t o t t diee dieeea eaii nated it,fJ/ \ out side t he Bureau, i t i s sugg sugges estt ed t hat i t be suit abl y paraphras paraphrased ed i n ( , ^or ds n t o-.prffteb -.prfftebtt t he Bureau’ Bureau’ s crypt ographie system systems. s. •„
\
•
.!»•>** 3. "Vv
IZVEŠTAJ IZ FBI u Buenos Airesu zabeležen u avgustu 1945, u vezi sa dolaskom podmornicom u Argentinu.
V
S I V IV U K
lažnim imenom i pobegao je u Argentinu 1951. godine; kao pre dani nacista, proglašen je personom non grata u ambasadi Savezne Republike Nemačke u Buenos Airesu. Pre nego što je umro 2008, Ovena su pitali za „flotu“ nacističkih podmornica koje su došle u Argentinu 1945. U dva navrata — jednom pred jednim argentin skim piscem, i ponovo pred britanskom TV ekipom — on je od govorio, naizgled omaškom: „Ne, bilo ih je tri, samo tri.“ Njegovi intervjui su zaokolišni i takvi da ukazuju kako je on znao mnogo više nego što je bio voljan da kaže, ali kad su posredi bile tri pod mornice, mornice, izgledao je sasvim lucidno. lucidno. [I3 [I 3 a j U jednom memorandumu argentinske vlade od 14. oktobra 1952, pisalo je: Stavljam vam do znanja da su naši agenti [imena obrisana] pronašli kod Ascočinge, u planinskom regionu pokrajine Kordoba, farmu na Sero Negru, koju je pribavio jedan bi vši oficir iskrcan sa podmornice U-235 [sic] u pomorskoj bazi Mar del Plata. Ta podmornica je, zajedno sa drugim nemačkim podmornicama, došla u Patagoniju iz Nemačke posle zaključ zaključen enja ja neprijateljstava.[l4J ne prijateljstava.[l4J Kanadski pisac Vilijam Vilijam Stivenson takođe pominje U-235: Javljeno je kako su članovi bratstva počeli da se svađaju oko novca tokom šezdesetih godina dvadesetog veka, i to se činilo verovatno tačnim. Vođa pobune protiv Bormana bio je opisan kao komandant podmornice U-235. On je navodno došao do šao svojom svoj om lađom lađ om do argentinskih argentinskih voda, iskrcao tovar ukradenog nacističkog blaga, potopio podmornicu, tovar tovar unovčio i kupio veliko imanje. [ 15] Zbrka kod tih izvora u pogledu brojeva U-235 i U-1235 izgleda sasvim uverljivo. Sigurno je da je stvarna podmornica U-235, tipa VIIC, izgubljen i zgubljenaa sa kompletnom posad po sadom om u oblasti zaliv zalivaa Kategat kod danske obale 14. aprila 1945, posle napada dubinskim bom bama koji je greškom izvršio nemački torpedni brod T-17.[l6] Ne postoje zvanični podaci o trećoj podmornici pored U-530 i U-977 — a to je mogla biti U-1235 — koja se predala argentinskim vlas tima kod Mar del Plate. Međutim, 19. jula 1945, dnevne novine
S I V IV U KP A T A G D N I J E
Critica iz Buenos Airesa izvestile su da su još jednu podmornicu
„opkolile lađe argentinske ratne mornarice pedeset kilometara od obale Mar del Aho“, odmah severno od Mar del Plate. O toj pod mornici se s e više ništa ništ a nije čulo čulo.. Pitanje šta se dogodilo s posadom koja se iskrcala iz onih podmornica koje su radije potopljene nego da budu predate — moguće, U-518, U-880 i U-1235 — prirodno se postavlja. Uprkos priči o tome da je komandant najverovatn najverovatnije ije podmornice podmorn ice U-1235 (st. por. Franc Barš) preživeo i kupio farmu u Kordobi, gde je još živeo živeo 1952, 1952, ne postoje post oje izveštaji izveštaji o tome da je posle rata ijedna druga podmorni podm ornica ca izronila izronila u Argenti Argentini. ni. [ 16a] 16a] Tri podmornice podmor nice su zajedno imale ukupno oko 152 člana člana posade. Najjednostavniji Najjedno stavniji odgovor odgovo r jeste da je bilo savršeno moguće raspršiti te mornare među stotinama nemačkih zajednica raštrkanih po celoj Patagoniji. Moguće je za misliti da je izvestan broj njih više voleo takve izglede od povratka u uništenu, izgladnelu, okupiranu Nemačku, naročito ako su im porodice stradale u vazdušnim napadima ili su sada bile izgubljene negde u Sovjetskoj zoni. Mnogo mračnije alternativno objašnjenje jeste da su oni oni možda lik likvid vidiran iranii ubrzo ubrzo po dolask dolasku. u. Na kraju kraju kr kraje ajeva va,, u Argentini niko nije tragao za njima, baš kao što niko nije tragao za Hitlerom, Evom Braun, Hermanom Fegelajnom, ili glavnim umo vima koji su skovali plan bekstva, Martinom Bormanom i Hajnrihom „Gestapo“ Milerom. Bormanova i Milerova krajnja beskru puloznost uopšte se ne dovodi u pitanje; a Fegelajn je službovao u Rusiji kao komandant SS jedinica angažovanih u „antipartizanskom“ ratovanju iza linije fronta. G O D I N E 1 9 4 5 . N I J E B I LD L D N I ČE ČE G K DN T RD VE RZ N □ G u zamisli o tome da nemačke podmornice u potaji operišu duž obale Argentine. Mogućnosti za to navedene su u pis mu koje nosi datum još od o d 7. avgusta 1939, od o d kap. kap. Ditriha Nibura, pomorskog atašea u ambasadi u Buenos Airesu, koje je ovaj uputio svom špijunskom kontroloru u Berlinu, gen. Fon Faupelu: „Stra teška situacija na patagonijskoj obali i Tijera del Fuego izvanredno pogoduje postavljanju baza sa zalihama za [površinske] napade i podmornice.“ Argentinski kongresmen Silvano Santander koji je lovio naciste nimalo nije sumnjao da su takvi planovi sprovedeni u delo: „Te [kontaktne tačke] su uspostavljene, i služile su da obezbede gorivo za nemačke podmornice i napade. Tolerisanje ovoga
S I V IV U K
od strane argentinskih argentinskih vlasti izazvalo izazvalo je brojne broj ne proteste pro teste savezničkih savezničkih vlada. Kasnije, posle poraza nacista, te su se baze koristile i da bi mogle pristizati tajanstvene podmornice, donoseći i ljude i brojne dragocenosti.“[l7] Savezničke obaveštajne službe bile su svesne takvih mogućnosti makar od 1943, kada su Amerikanci počeli ak tivno da tragaju za bazom namenjenom snabdevanju podmornica gorivom i namirnicama, namirnicama, u blizini blizini svetionika kod San Antonija. [18] Dvadeset drugog maja 1945, po okončanju rata s Nemačkom, argentinsko Ministarstvo spoljnih dela izvestilo je mornaricu o „prisustvu nemačkih bojnih podmornica u vodama Južnog Atlan tika, koje su pokušavale da dođu do japanskih voda“; a 29. maja, argentinska mornarica je izvršila protivpodmorničke operacije u Magelanovom moreuzu kako bi sprečila da podmornice prelaze iz Atlantskog u Tihi okean.[l9] To nije sprečilo saobraćaj. Savezna policija je izvestila da su se 1. jula 1945. dve osobe iskrcale iz pod mornice blizu San Hulijana, na atlantskoj obali blizu južnog vrha Argentine i Magelanovog moreuza. Dva Nemca su doveslala do obale u gumenom čamcu gde ih je sačekao „neko ko je imao je drilicu“ Policija je tvrdila da se podmornica snabdela gorivom iz „buradi skrivenih duž obale“. [20] Takve priče nisu bile ništa novo. U januaru 1945, Stenli Ros, koji je bio dopisnik iz Buenos Airesa za Prekomorsku informativnu agenciju, javio je da su nacističke podmornice pojačale svoje aktivnosti donoseći „milione dolara u nemačkom ratnom plenu na ovu hemisferu kako bi se ovaj tu čuvao sve dok nacistički lideri ne dođu u situaciju da mogu da ga koriste“ Ros je dalje napisao: Jedna nacistička podmornica je izronila na površinu blizu argentinske obale kod Mar del Plate. Primećeno je da je na tegljač Delfino linije u vlasništvu Osovine utovareno četrdesetak sanduka, a primećen je i Vili Koen, načelnik lationoameričkog odeljenja nemačkog Ministarstva spolj nih dela. dela. Dok D ok je podmornica podmor nica čekala da ga vrat vrati,i, Koen, Koe n, koji je nekada vodio Nacističku partiju u Čileu, sastao se u Buenos Airesu s ključn ključnim im nacističkim nacističkim agentima agentima i sarad sar adnic nicim ima.[ a.[2l] 2l] U julu 1945, Koen se već vratio u Argentinu, pošto se pridružio Fegelajnu na poslednjem putovanju podmornice U-880 iz Fuerteventure.[22]
S I V IV U KP A T A G O N I J E
P UK . R D M U L D B U S T D S
K DM AN DDVAD J E
argentinskom argentinskom obalskom jedinicom jedinico m protivavionske protivavionske zaštite kod Mar del Plate za vreme južne zime 1945. Početkom juna, nadređeni su mu naredili da pokrije široku teritoriju obale između Mar del Plate i Mar Cikite, kako bi se suprotstavio svakom pokušaju nemačkih podmornica da pristanu i iskrcaju se; ako se iko bude iskrcao, on je trebalo trebalo da zarobi što više prispelih. prispelih. „Moja grupa je morala morala da pokriva oblast blizu lagune Mar Čikita, nekoliko kilometara severno od pomorske baze. Imali smo devet topova; bili smo spremni da otvorimo vatru. Jedne mračne noći sam video odbleske svetiljki s mora prema obali, [usmerene] prema mestu blizu našeg položaja. Stupio sam u kontakt s vođom naše grupe. Kada je on stigao na naš položaj, svetla su nestala“, ali kada se komandant pripremao da pođe, ponovo su počela da se pojavljuju. pojavljuju. Pošto sledečih noči više nije bilo svetlosnih signala, cela ope racija je bila svedena na osmatranje, a dosje klasifikovan kao „tajni“ u kom se izveštavalo o tim događajima, prosleđen je admiralu koji je bio najviši najviši u lancu komande. komande. Bustos se setio i drugog incidenta incidenta s kraja juna: Jedan moj vojnik je pronašao pećinu dubine gotovo tri me tra. Ustanovili smo da je neko u toj pećini postavio tri drvene police, deset ili dvadeset centimetara iznad najvišeg nivoa plime. Na policama su bile konzerve, velike kao kon zerva za pivo, pivo, bez ikakvih oznaka osim jedno jed nogg slova. U prvoj koju smo otvorili bio je hleb, a u sledećoj table čokolade. Pomislio sam kako je u ostalima takođe hrana i piće. Tada mi je palo na pamet da je to mesto za snabdevanje namir nicama podmornica ili članova posade koji su se u potaji iskrcavali u toj oblasti. Snimili smo fotografije i napisali de taljan izveštaj. Uklonili smo konzerve i police. Ne znam šta se kasnije desilo s tim dokazima. Naknadno, penzionisani pukovnik je pomislio kako je bilo čudno što lokalna štampa nije pominjala te događaje, s obzirom na to da su „svi u tom kraju o njima pričali“. Puk. Puk. Bustos Bus tos je nekoliko nedelja kasnije, kasnije, 10. 10. jula 1945, bio prisu tan kada kada je podmornica podm ornica U-530 stigla stigla u Mar del Platu Platu.. „Kad smo se tamo ukrcali, pažnju su mi privukle dve stvari: gadan smrad u lađi
S I V IV U K
(iako su sva vrata bila otvorena), i to što smo pronašli konzerve istovetne s onima koje smo videli na plaži.“[23] S P O S O B N O S T N E M A C A D A D T P R E M A J U po po
dmornicama dmornic ama ljudstvo ljudst vo i teret, teret, u ambicioznim razmerama i na dugim udaljenostima, svakako je potrajala do završnih sedmica rata. Intrigantan dokaz za to bila je podmornica U-234, koja je isplovila iz Kristijansenđa 25. marta 1945. Bila je to lađa tipa XB za postav ljanje mina; sa 2.710 tona nosivosti kada je bila pod vodom i pot puno natovarena, ta ma lobrojna lobrojna klasa koju je čini lo samo osam podmorni ca predstavljala je klasu najveć najvećih ih podmornica ko St ale" al e" Asfcs Emba Emb assy' sy ' There her e H taanc Inquiry ini# It h je su ikada bile sagrađene. sagrađene. WASHI WASH I NGTON, NG TON, Jul J ul y 17 17*£ >~T >~Th« S t ate at e D epart epar t ment me nt is goi g oing ng to check check U ovom slučaju, odrediš 11* on a repo r eporr t t hat hat Adol f Hi Hi t l er te podmornice U-234 bio and Eva Braun are hiding out In je Japan, a ona nije nije nosila nosila It directed the 0. S, Embassy In Buenos Ai r es to t o fol l ow up a Chi Chi « mine, već desetak speci cago Ti mes st st ory f r om Mont evi evideo deo which said Hitler and his alleged jalnih putnika i 240 tona tona wife have found haven in Patagonia.. Argentina has assured other allied specijalnog tovara, plus gove governm rnme ents nt s that it woul d not not har bor Axis war criminals. dovoljno dizel goriva i na The Chicago Chi cago Ti mes mes story st ory was was fr f r om mirnica za putovanje u tra corres corr esponde pondent nt Vi nfee nfeent DePascat ePasca t He sai sai d fc* fc* was was virt ual ual l y «cert certain ain t hat hat janju janju od šest šest do dev devet et meHi t l er and t he woman oma n he is supposed supposed to have marr i ed in Berl Berl i n’s n’s l ast days seci. Tovar je obuhvatao i "are "ar e on an i mmense. mmense. German- owned owned estate in Patagonia” jednog upakova upakovano nogg mlaz mlaz “The pair reportedly landed on a lonely shore from a German sub* nog lovca Meseršmit Me mari ar i ne whi whi ch suppose supposedl dly y returned ret urned t o surrender sur render t o t he a l l ies* ies * D ePascal eP ascal 262, navođenu jeđriličawr ot e. Ot her storie stori es have had Mi Mi l l er put rsku bombu Henšel Hs t o de deat ath h on his hi s own orders. orders. Some 293, uzorke najnovijeg Germans er mans cl ai med med to have ha ve seen seen his hi s and Eva Braun's burning bodies in električnog sistema za na Berl i n, Al Al l i ed source sources s have h ave not agree agreed d de defi nit ely on what what happened vođenje torpeda, mnogo t o t hem. hem. ■ tehničkih crteža, i više od pola tone uranijum oksi ČLANAK AP objavljen u listu Lewis ton Daily Sun, 18. jula 1945: Jedan od da. Među putnicima su mnogih novinskih izveštaja koje su bili gen. Luftvafea Ulrih američke vlasti shvatale krajnje ozbiljno, Kesler, dva japanska po o tome da su se Hitler i Eva Braun iskr morska oficira i civilni in cali iz podmornice na obalu Argentine i ženjeri i naučnici; među da žive u srcu Patagonije.
S I V IV U KP A T A G D N I J E
potonjima je bio i dr Hajnc Slike, specijalista za radar, infrarcrvene uređaje i protivmere, koji je bio direktor opitne laboratorije Kriegsmarine u Kilu (kasnije su ga regrutovale Sjedinjene Države u Ope raciji raciji Spajalica), Spajali ca), kao i August Augus t Bringevalde, zadužen za prouzvodnju Me 262 u Meseršmitu. O sudbini podmornice U-234 odlučiće još jedan od sporazuma Martina Bormana s američkim obaveštajcima po principu „štapa i šargarepe.“ Prvog maja 1945, st. por. Johan-Hajnrih Feler je ot vorio zapečaćena za pečaćena naređenja naređ enja koja su mu nalagala da se zaputi prema istočnoj obali Sjedinjenih Država. Trebalo je da svoj tovar preda američkoj mornarici, ali naređeno mu je i da ne dozvoli da neke stvari padnu u američke ruke. Borman je morao da održava bezbedne veze za komunikaciju, pa je komandant podmornice bacio u more svoju opremu za šifrovanje, Kurira i T43, kao i sva doku menta u vezi s Enigmom. Četrnaestog maja USS Saton je preuzeo komandu nad podmornicom U-234 i odveo je do mornaričkog brodogradilišta brodogradilišta u Portsmutu.[24] Portsm utu.[24] D E S E T I N E S L U Č A J E V A P R IM E ĆE NI H P O D M O R N I C A u blizini Argentine verno su zabeležene u poli
cijskim i pomorskim dokumentima. Mnogi od njih zbili su se u ključnom periodu između 10. jula 1945, kada se podmornica tipa 1XC U-530 predala kod Mar del Plate, i 17. avgusta, kada se pod mornica tipa VIIC U-977 predala u istoj toj argentinskoj pomor skoj bazi. (Navodno, podmornici U-977 trebalo je šezdeset šest dana da preplovi Atlantik, sve vreme pod vodom, a U-530 je to izvela za šezdeset tri dana.) Dvadeset prvog jula, samo nedelju dana pre iskrcavanja kod Nekočee kada je tamo prispeo Hitler, načelnik generalštaba ar gentinske mornarice, adm. Hektor Lima, izdao je naređenje da se „Povuku sve obalske patrole patrole". ". [25] [25 ] To naređenje, od najvišeg naj višeg ešelona vojnih vlasti, praktično je otvorilo obalu Argentine za iskrca vanja koja su opisali ljudi sa broda Admiral Graf Špe. Ali uprkos tome što je mornarica opozvala poteru, izveštaji o podmornicama kraj obale i dalje su pristizali. Došlo je do odlučnog zataškivanja od strane visoko kotiranih pripadnika vojnih vlasti, kako bi se stekao utisak da su U-530 i U-977 bile jedine „stvarne“ nacističke pod mornice koje su uspele da pređu preko Atlantika. Kolumnista Dru Pirson iz Belovog sindikata napisao je 24. jula 1945:
S I V IV U K
Duž obale Patagonije, mnogi Nemci su vlasnici zemljišta, a tamo postoje luke doboljno duboke da u njih pristanu podmornice. A ukoliko su podmornice mogle da stignu do argentinsko-urugvajskih voda iz Nemačke, a definitivno jesu, jesu, nema nikakvog nikakvog razloga za pomisao pomis ao da nisu mogle da produže još malo na jug, do Patagonije. Isto tako, nema razloga da se ne pomisli kako Hitler nije mogao da bude u nekoj od njih.[26] U oktobru 1945, iz svog izgnanstva u Rio de Žaneiru, Raul Damonte Taborda — bivši predsedavajući argentinskog kongres nog komiteta o nacističkim aktivnostima i bliski saradnik Silvana Santandere — rekao je kako smatra da je moguće da je Adolf Hitler u Argentini. Damonte je rekao da je „ukazano“ na to da su podmornice mimo U-530 i U-977 završile na dnu mora pošto su ih potopile njihove posade kada su stigle do argentinske obale; u njima su „van svake sumnje“ prevezeni političari, tehničari, ili „čak možda i Adolf Ado lf Hitler “.[27] .[2 7] Če Gevarin otac, Ernesto Gevara Linč, koji je bio aktivan antinacistički „komandos“ u Argentini tokom tridesetih i četrdesetih godina dvadesetog veka, veka, takođe je bio ubeđen u to to:: „Nedugo „N edugo pošto je nemačka armija a rmija bila poražena por ažena u Evropi, Evropi, mnogi nacisti nacisti najvišeg ranga došli su u našu zemlju i ušli kroz morsko odmaralište Vilja Gesel, koje se nalazi južno od Buenos Airesa. Oni su došli u neko liko nemačkih podm po dmorn ornica ica““.[28] Kada su ga autori pitali za podmornice nedavno, 2008. godine, argentinski ministar pravde, Anibal Fernandes, rekao je jednostav no: „U Argentini Argentini je 1945. godine sve bilo bilo moguće.“
19. poglavlje
Pr av ac : Pat ag ó n i j a
IZ GNANICI SU PRO VELI SAM OJEDNU NO Ć
na estanciji Moromar. Njih Nj ih dvoje dvoje su se svakako najpre okupali i poku po kuša ša li da se otarase upornog upor nog smra sm rada da iz podmornice. Fegelajn je obezbed obezbedio io više kompleta odete za putovanje i sada je organizovao da se njihova stara odeća spali. Hitler i Eva su boravili u zasebnim sobama. Na to aletnom stolu u Evinoj spavaćoj sobi bio je njen omiljeni parfem, Sanel br. 5; boca viskija Kanejdijen klab u posudi s ledom, zajedno sa čašom; paklica pakli ca cigare ci gareta ta Laki štrajk i srebrna srebrna tabakera — koju Fegelajn nije nije sti gao da izgravira nje njen nim prepozna prepoznatlj tljivim ivim mono monogra gramom mom , , E B t e zlatni Danhilov upaljač„junik.“
Travnato uzletište kod ranča bilo je napravljeno 1933, ubrzo pošto je Karlos Ajdaho Gesel kupio imanje. Sledeć Sledećeg eg jutra, 30. jula ju la 1945, Hitler, Eva i Fegelajn, zajedno sa kujom Blondi, ukrcali su se u isti onaj dvokrilac Kertis argentinskog ratnog vazduhoplovstva koji je pokupio Fegelajna kod kod Mar M ar del del Plate. Plate. Danas Da nas će prevaliti poslednju poslednju deonicu putovanja koje je potrajalo mesecima i pokrilo gotovo trećinu puta oko sveta, iz Berlina pretvorenog u bojište i ruševine do sveta nepregle nepreglednih dnih,, tihih tihih prostr pro stranst anstava ava.. Iako su Hitlera iscrpno iscrpno upoznali sa tim kol koliko iko je Patagon Pat agonija ija ogrom ogrom na, to saznanje je bilo teorijsko, i za vreme dnevnog leta na zapad on je bio zapanjen spektakularnim prizorom koji se prostirao ispod njega. Posle leta koji je trajao najmanje tri i po sata, Kertis Kondor se spustio na još jedno travnato polje odmah izvan varoši Neuken na severu Patagonije. Niko od putnika nije hteo da izađe iz letelice dok se primicala mala kamionska cisterna, a pilot je nadzirao grupu ljudi u uniformama ratnog vazduhoplovstva dok su je ovi punili gorivom. Tako natankovan, Kondor se ubrzo ponovo vinuo u vazduh i zaputio
S I V IV U K
na jugoza jug ozapa pad, d, dok su troje putnika putni ka s desne desne strane aviona kroz prozore posm po smat atra ralili veličans veličanstven tvenee Ande prekrivene snego snegom m u sjaju sja ju popodnevnog popodnevno g sunca. Dva sata kasnije, kada je voda jezera Nahuel Huapi svetlucala ispod njih i dok se primicao sumrak 30. jula, dvokrilac se ponovo spus tio, zatruckao po travi i zaustavio se na aerodromu kod San Ramona.
U ovoj oblasti, estancija San Ramon bila je prvo zvanično obeleženo i ograđeno imanje. Rane je izolovan, može mu se prići sa mo neasfaltiranim putem pored prvog uzletišta San Karlosa de Bariloče.[l] Porodica princa Štefana cu Šaumburg-Lipea — koji je bio, bio, zajedno sa svojom revnosno patriotskom princezom, princezom, jedan jeda n od redovnih pokeraša u Nemačkoj ambasadi u Buenos Airesu — kupila je to imanje još 1910. i još ga je posedovala 1945. Godine 1943, princ Štefan i Vilhelm fon Šen, konzul odnosno ambasador nacističke vlade u Čileu, pozvani su u Nemačku u cilju učešća u planu Aktion Feuerland. Napustili su Južnu Ameriku Ameriku preko preko Buenos Airesa, gde su vodili opširne razgovore sa de fakto ambasadorom, lokalnim milionerom Ludvigom Frojdeom.[2] P LA N J E BID N A J R A N J I V I J I Z B D G Č I N J E N I C E da je adm. Vilhelm Kanaris iz Abvera bio taj koji je prvi
zapazio estanciju San Ramon, kada ju je sam koristio kao skrovište 1915. godine za vreme bekstva preko Patagonije. Godine 1944, kada je Borman B orman finalizov finalizovao ao planove za Firerovo bekstvo, bekstvo, Kanarisovo poznavanje imanja, i Vilje Vinter na Fuerteventuri — koju je os novao njegov agent iz Abvera Gustav Vinter — bilo je više nego opasno. Kanaris je — kao što je pomenuto u 2. poglavlju — već dugo bio efikasni zaverenik protiv Hitlera. Premda je Kanaris go dinama pokrivao svoje tragove, tragove, i dalje je bio pod sumnjom sumnj om Himlera Himler a i SS hijerarhije, koja je, generalno i iz principa, odavno želela da apsorbuje Kanarisovu vojnoobaveštajnu mrežu pod Glavnu bezbednosnu kancelariju Rajha (RSHA). Kanaris je konačno izgubio sposobnost da ostaje za korak ispred SS i Gestapoa u februaru 1944, kada su dva agenta njegovog Abvera u Turskoj prebegla kod Britanaca neposredno pre nego što je Gestapo stigao da ih uhapsi zbog povezanosti sa jednom antinacističkom grupom. Kanaris nije uspeo da na zadovoljavajući način objasni aktivnosti Abvera Hitleru, kome je bilo dosta toga da ga nacistička hijerarhija ne obaveštava pa je naložio SS gen. Hermanu Fegelajnu da nadzire uvrštavanje Abvera u RSHA. Admiral je smenjen i dodeljen mu je
S I V IV U KP A T A G D N I J E
besmisleni posao šefa Kancelarije za komercijalno i ekonomsko ratovanje. ratovanje. [3] [3 ] Umešanost osoblja Abvera u zaveru sa bombom od 20. jula 1944. konačno je dovela do toga da Kanaris bude stavljen u kućni pritvor; omča se polako zatezala, ali su ga na kraju bacili u lance u podrum ispod glavnog štaba Gestapoa na Princ-Albrehtštrase u Berlinu. Sedmog februara 1945, poslali su ga u koncentracioni logor Flosenburg, ali čak je i tamo neko vreme ostao u životu — bilo je sugestija o tome kako je čak i tako kasno Himler smatrao da bi Kanaris mogao biti od koristi u posredovanju sa Saveznicima. Borman nije smeo da rizikuje da jedan tako potencijalno kredibilni svedok o postojanju skrovišta u Argentini i usputnim stanica ma između Evrope i Južne Amerike preživi i padne Saveznicima u šake. Petog aprila 1945, u Firerovom bunkeru, Bormanov saveznik SS gen. Kaltenbruner je Hitleru izneo neke veoma teške dokaze — navodno, „dnevnike“ Vilhelma Kanarisa. Pošto je pročitao neko liko strana koje mu je Kaltenbruner obeležio, Firer je pomahnitao i potpisao poturenu smrtnu presudu. Po direktnom naređenju Hajnriha „Gestapo“ Milera, SS p.puk. Valter Hupenkoten i SS maj. Oto Torbek su odaslani u Flosenburg da se otarase te smet nje. Devetog aprila ujutro, nag u poslednjem činu poniženja, adm. Kanaris je obešen o drvenu gredu. Iako se izveštaji o njegovoj smrti međusobno razlikuju, kraj mu nije došao brzo. Tog popođneva neva u 16.33, Hupenkoten je poslao posla o tajnu poruku Mileru, Mileru, šifrovanu Enigmom, preko Mileru potčinjenog SS gen. Riharda Gliksa. Od potonjeg se „ljubazno zahtevalo“ da odmah obavesti SS gen. Milera, telefonom, teleksom ili preko kurira, da je Hupenkotenov zadatak izvršen kako je naređeno.[4] Jedina glavna figura koja je mogla da poveže pojedinosti o Hitlerovom bekstvu i skrovištu u Argentini bila je mrtva. G D D I N E 1 9 4 5 , N E M C I S U I MA MA L I P D T P U N U K D N T R D L U nad pristupom San Karlosu de Bariloče i es-
tanciji San Ramon. Niko nije mogao da uđe ili izađe iz te oblasti bez izričite dozvole tamošnjih nacista visokog ranga. Dvadeset četvrtog jula, Dru Pirson je napisao u svojoj kolumni koja se pojav ljivala u više novina,
SIVI VUK
Možda će proći mnogo vremena pre nego ustanovimo da li su Hitler i njegova nevesta Eva Braun umakli u Patagoniju. Ta zemlja se sastoji od niza ogromnih rančeva u vlasništvu nacista gde se gotovo isključivo govori nemački i gde bi Hi tler godinama mogao da se lako i uspešno krije. Rančevi u tom južnom delu Argentine prekrivaju na hiljade hektara i već su generacijama pod nacističkom [napomena: u toj oblasti je bilo Nemaca mnogo pre nacističke dominacije] upravom. Bilo bi nemoguće da se bilo koji pripadnik nekog drugog naroda osim nemačkog probije u tu oblast i obavi is crpnu istragu istragu o Hitlerovom boraviš bor avištuj tuj 5] Osoblje na izolovanom imanju San Ramon bilo je danima zauzeto otkad je unapred dobilo upozorenje da stižu važni gosti. Dolazak ekipe za bezbednost sačinjene od mornara sa broda Admiral G raf Spe Spe nedelju dana ranije već je povećao obim poslova, a dva nova lica priključila su se nedeljnim odlascima u nabavku do San Karlosa de Bariloče kako bi se osiguralo da prisustvo gostiju ne odaju govorkanja. Kuvarica na imanju San Ramon, Karmen Torentuiđi, sigurno je bila temeljno upoznata sa prehrambenim prohtevima njenih gostiju.[6] Njena s pravom čuvena „Cordero Patagónico“, patagonijska jagnjetina, za neko vreme je skinuta s jelovnika, kao i mnoge druge vrste mesa sa tradicionalnog ar gentinskog „asada“ ili roštilja. Jelovnik je trebalo da bude bogat povrćem, ali sa klasičnim nemačkim jelima kao što su knedle od džigerice i goluždravci (mali golubovi). Ona će kasnije ustanoviti sta je „njegovo omiljeno" jelo među onima koja će spremati za njega i ženu koja će mu ubrzo postati supruga.[ 7] Nemci na imanju primili
su vest o Hitlerovoj „smrti“ u duhu smirene neverice; Karmen se nije naročito iznenadila kada je, sa čistom i uštirkanom keceljom preko odeće domaće izrade, izrade, bila predstavljena gostima gostim a pre veče večere. re. Hitler i Eva Braun su devet meseci boravili u San Ramonu. [7a] Kontakt sa Martinom Bormanom, koji je još bio u pokretu u Evropi, bio je sporadičan, ali njegova „Organizacija“ u Argentini finalizovala je bezbednosne planove za stalno prebivalište prispelog para. Izgradnja tog t og privatnijeg i sigurnijeg skrovišta skr ovišta bila je pri kraju; ime mu je bilo Inalko, i bilo je oko devedeset kilometara udaljeno od San Ramona, na granici sa Čileom, blizu mesta Vilja Angostura.
SIVI VUK PATAGDNIJE
U R S U L A , K Ć E R K A K O J U J E EVA IM A L A S A H I T L E R O M , stigla stigla je na na est estan ancij cijuu San Ramon Ramon u sept septem embr bruu 194S. Šestogodišnja Ursula, sa nadimkom „Uši", doplovila je iz Španije u brodskoj kabini prve klase; njen teča Herman Fegelajn sačekao ju je na pristaništu u Buenos Airesu i odveo je da se pridruži roditeljima, doletevši do piste na bregu iznad ranca istim onim Kertis Kondorom kojim su i oni doputovali. Ušino postojanje se strogo skrivalo od
nemačkog naroda, upravo kao i odnos njenih roditelja, iako je ostatak sveta znao za Hitlera i Evu još od 15. maja 1939, kada je časopis Tajm izneo pojedinosti pojedino sti o tome kako je „tamnokosoj, jedroj Evi Braun, staroj 28 godina, kiriju za stan, kao i obično, platio njen stari prijatelj u Berlinu... Eva Braun se poverila prijateljima kako očekuje da se njen prijatelj [Adolf Hitler] venča s njom u roku od godinu dana.“ [7b] Nije bilo suđeno da se tako dogodi. Hitler je smatrao smatrao kako kako njegov njegov uticaj uticaj na javno javno mnenje mnenje zavis zavisii od toga da ga svi sagledavaju kao čoveka koji je potpuno posvećen sudbini Nemačke. Dete je navodno rođeno u San Remu, u Italji, veče pred Novu 1938. godinu.[8] Roditelji devojčicu nisu videli od 11. aprila 1945, 1945, poslednj posl ednjeg eg dana tajnog tajno g trodnevnog trodne vnog puta u Bavarsku Bavarsku gde su su posetili Uši, kako su oboje mislili, možda poslednji put. Hitlerov dvojnik Gustav Veber je sigurno pokrivao Firera dok su njih dvoje u potaji pota ji bili na na putu. [9] Plavokosa devojčica koju su uglavnom po po dizali dalji rođaci Evine majke, provodila je brojne srećne sate u Berhtesgadenu gde se igrala sa Gitom, kćerkom Evine drugarice iz detinjstva Herte Šnajder, i često je bila fotografisana i snimana filmskom kamerom. Posle rata, za nju se govorilo da je bila sestra Gite Šnajder ili kćerka Hermana Fegelajna i Gretl Braun — iako je njihova kćerka jedinica, Eva, rođena tek pošto se rat završio. Uši nije bila niti niti jedno niti drugo. [ 10] Godine Godin e 1945, ona se možda m ožda do d o nekle služila španskim; godine 1943, Borman je svakako uredio da i ona i njeni staratelji (njena „porodica") dobiju španska dokumenta, i po njegovim uputstvima „porodica" je dobar deo 1944. godine provela učeć učećii jezik. jez ik.
Kada je Uši u septembru 1945. stigla u Argentinu, Eva Braun je ponovo bila trudna — ,,u ,,u poslednjoj misiji misiji za Hitlera“ — pošto po što je zatrudnela zatrudnela u Minhenu, Minhenu, u martu 1945.[ 194 5.[ l i ] Njih dvoje su i dalje živeli nevenčano, a među ljudima u bunkeru pronosile su se gla sine o njenoj trudnoći. (Zapravo, bila je to njena treća trudnoća; rodila je mrtvorođenče 1943. godine. Porodio ju je August Šulten,
SIVI VUK
ginekolog i glavni lekar u minhenskoj bolnici Krankenhauzen Links. nk s. Kasnije Ka snije iste godine, on je poginuo pogin uo u saobraćajnoj saobrać ajnoj nesreći. nesreći. [ 12] Pošto je porodica poro dica sada bila bezbedna u Argentini, Argentini, a Evin Evin zet Herman Fegelajn pri ruci da je preda mladoženji, privatna katolička kapela u San Ramonu bila je savršeno mesto za njihovo stvarno venčanje. (Dubleri su se navodno „venčali“ u bunkeru 29. aprila 1945. — više od dvadeset četiri sata pošto je pravi par pobegao iz Berlina. Osim Bormana, nije bilo preživelih svedoka te ceremonije.) U martu 1946, zaposleni na imanju San Ramon sazvani su na sastanak sast anak i rečeno im je da su njihovi gosti tragično stradali u saobra saob ra ćajnoj nesreći blizu imanja. Upozoreni su da o njima nikada više ne govore.[13] Trag u Patagoniji je trebalo da se ohladi; ne samo što su Hitler i Braunova bili „mrtvi“ u berlinskom bunkeru, već su sada ponovo bili „mrtvi“ i u Argentini. Ako ikome uspe da sledi Hitlerove do Argentine, tamo će zateći samo još priča o leševima ugljenisanim do neprepoznatljivosti, ovaj ovaj put u sudaru sudar u automobila. automobi la. B R I T A N S K A I A M E R I Č K A V L A D A su izložile argen
tinske vlasti jakom pritisku kako bi ove izručile natrag u Nemačku sve preostale pripadnike posade broda Admiral Graf Špe — one koji nisu pobegli ili nestali — bez obzira na to da li su se venčali sa tamošnjim ženama. Šesnaestog februara 1946, britanski brod za prevoz prevoz trupa RML RM L Gorski monarh, u pratnji pratnji HMS HM S Ajaksa (jedne od krstarica Kraljevske mornarice koje su oterale lađu Admiral Graf Spe u urugvajske urugvajske vode decembra 1939), prispeo je najpre najpre u Buenos Aires, a zatim i u Montevideo, kako bi prevezao nemačke mornare kući. Argentinske vlasti su predale više od devet stotina ličnih knjižica (vojnih iđentifikacionih isprava) u nekoliko poštanskih džakova. Ukrcavanje je bilo haotično, Gorski monarh je imao na ređenja da isplovi što je moguće pre, i niko nije imao vremena da uporedi isprave sa pojedincima koji su se ukrcali. Uprkos insisti ranju Saveznika, mnogi oficiri i ljudi sa „džepnog bojnog broda“ jednostavno su nestali nestali u Argenti Argentini. ni. Dokumenta Dokume nta su bila upoređena s ljudstvom tek tokom dugog putovanja do Nemačke. Govorkalo se da je među njima bilo i osamdeset šest članova podmorničkih posada, posada , čije prisustvo u Argentini argentinske argentinske,, američke i britanske vlasti navodno nisu umele da objasne, pošto su posade podmor nica U-530 i U-977 koje su se predale već bile repatrirane preko Sjedinjenih Država. U stvari, dokumenta u Britanskom nacional-
SIVI VUK PATAGDNIJE
nom arhivu dokazuju da su Britanci identifikovali sve prisutne na brodu Gorski monarh, i niko od njih nije bio s podmornice — tako da sudbina ljudstva sa preostale tri podmornice, U-880, U-1235 i U-518, ostaje nedokumentovana.[14] „ Š T A U F E N B E R G D V A B □ M B A “ od 20. jula 1944. po-
vredila je Hitlera teže nego što je objavila nacistička propagandna mašina. Sada je jaka hladnoća patagonijske zime pojačala njegov „reumatizam“ i on je patio od upale zglobova i kočenja desne ruke, ali više je uznemiravala činjenica da hirurzi nisu uspeli da uklone sve ivere hrastovine kojima je bio zasut od stola zahvaljujući kom je ostao u životu životu.. Stalni Stalni pritisak od delića hrastovine hrastovine koji koji mu je bio zariven duboko u nazalnim kostima između očiju izazivao je akutni akutni neuralgični neuralgični bol dok je boravio na Estanciji San Ramon. Ramo n. [15] Hitleru je trebala operacija.[ 16] Pošto je procenjeno kako bi odlazak u bolnicu u Buenos Airesu bio previše rizičan po njegovu bezbednost, on i Eva su otputovali na sever u pokrajinu Kordoba i nacističku bolnicu sa banjom u Gran Hotelu Vijena, Vijena, kod Miramara na jezeru Mar Cikita.[ Cikita .[ 17] 17] Gran Hotel Vijenu podigao pod igao je jedan agent Abvera, Abvera, član Nacističke partije parti je iz ranih dana po imenu Maks Palke, između 1943. i 1945. godine — u istom periodu perio du kada ka da se gradila i Vilja Vinter na Fuerteventuri i produžetak uzletišta kod San Karlosa de Bariloče. Palke, sposobni upravitelj argentinskog ogranka nemačke multinacionalne kom panije Manesman, došao je do argentinskog državljanstva tokom tridesetih godina dvadesetog dvade setog veka, veka, ali bio je poznat Saveznicima Saveznicima po svom špijunskom š pijunskom radu u Južnoj Južn oj Americi. Americi. [18] Građevina se sastojala od osamdeset četiri sobe, medicinske ustanove sa osobljem koje su činili lekari, bolničarke i stručnjaci za terapije masažom, velikog bazena za plivanje, biblioteke i trpe zarije u koju se moglo smestiti dve stotine ljudi. Svaka soba je bila opremljena klima uređajima i grejanjem, granitnim podom, zidovima opervaženim uvezenim mermerom iz Karare, i bronzanim svećnjacima. Bili su tu još i banka, vinski podrum, skladište za hranu, pekara, kasapnica, pogon za proizvodnju električne ene rgije i garaže sa sopstvenim zalihama goriva. Među sedamdeset nameštenika hotela, samo s amo ih je dvanaest bilo domaćih, iz Miramara, i svi su radili van glavnog kompleksa tako da nisu imali nikakvog dodira sa gostima hotela. Preostalih pedeset osam nameštenika
SIVI VUK
bili su ili iz Buenos Airesa ili iz Nemačke, i svi su govorili nemački. Pored savremenog telefonskog sistema koji je goste povezivao sa ostatkom sveta, sveta, Gran Hotel Vijena imao je i telekomunikacionu an tenu na tornju sa rezervoarem vode, visokom dvadeset metara. Ta kota, i još jedan toranj dalje niz obalu, omogućavali su opreznim stražarima da primete kada je hotelu prilazio bilo ko, preko vode, kopna, ili kroz vazduh. Mala pijačna varoš Miramar bila je neobično mesto za ogro man, krajnje krajnje moderan modera n kompleks hotela i banje, banje, kilometrima kilome trima daleko od svih magistralnih puteva ili drugih komercijalnih trasa. Palke, poznat po poslovnom njuhu njuhu,, napravio napravio je od Manesmana Argentina Argentina izuzetno profitabilnu firmu. Palke je nadzirao otvaranje hotela od decembra 1945. do marta 1946; onda je otišao. [19] Bivši pukovnik nemačke vojske po imenu Karl Martin Kriger, „šef obezbeđenja Vijene“, bio je zadužen za sigurnost hotela. Besprekorna figura, u okolini poznat po nadimku „Inženjer“, Kriger je doputovao u Miramar 1943. godine. On je dao sve od sebe da boravak Hitlerovih u medicinskoj ustanovi učini što udobnijim; imali su ekskluzivni apartman sa sve prekrivačima, čaršavima, peškirima i posuđem koje je nosilo monogram AH. [20] Zajedno sa brojnim tamošnjim pristalicama, Hitler i njegova žena su često putovali do Balnearije, grada udaljenog oko pet ki lometara od Mar Cikite, na čaj. Slikao se sa drugim nacistima vi sokog ranga i potpisivao primerke knjige Mein Kampf onima koji su ga pozdravljali. Jedan svedok tih svakodnevnih susreta rekao je kako kako je Hitler često bio „duboko zamišljen“ i kako je govorio: „Sada „Sa da sam daleko odavde.“ [21] Hitlerovi su uživali u boravku u eksklu zivnom, luksuznom hotelu kraj vode. Jedan njegov telohranitelj prisetio se da su njih dvoje redovno šetali po obali i da je Hitler komentarisao divne zalaske sunca.[22] Isprva se činilo da je ope racija uklanjanja ivera bila uspešna, ali bol u licu vraćaće se Hitleru kasnije i mučiće ga u poznim danima.[23] U februaru 1946, Huan Domingo Peron je na izborima kona čno stekao nesputanu vlast kao predsednik Argentine, što je sva kako ublažilo sve one latentne strahove od progona kod nekih odbeglih nacista. Krajem četrdesetih godina dvadesetog veka, i Hitler se lično prilično slobodno kretao između strateških mesta u Argentini, oko trougla koji su činili San Karlos de Bariloče; dom njegovih prijatelja i ranih finansijskih pomagača, Ajhornovih, u La
SIVI VUK PATAG ONIJE
Falđi; i Mar Čikita. U sve tri tri oblasti on je posedovao posedo vao ogromna pros pr os transtva. transtva. [24] [24 ] U M E Đ U V R E M E N U , M ARTIN B O R M A N J E J O Š B I O U E V R O P I , i kontrolisao izdaleka mrežu u Ar
gentini. On je bio u redovnom kontaktu sa Ludvigom Frojdeom preko prenosivog sistema za šifrovanje T43. Isto tako je iskoristio svoje opsežne veze, među kojima su najvažnije bile one u Vatikanu, kako kako bi ostvario svoje planove o izgnanstvu. izgnanstvu. Posle prerano prekinu p rekinu tog putovanja u Flensburg u maju 1945. (videti kraj 15. poglavlja), Borman se pet meseci krio u brdima Bavarske pre nego što se usu dio da poseti staro srce nacizma, Minhen, bavarsku prestonicu. J. A. Fridl, bivši član Nacističke partije i viši narednik minhenske policije koji je Bormana poznavao od najranijih dana, video ga je tamo u oktobru 1945. Fridl se prisetio da je Borman bio „sa još nekim ljudima u kolima, parkiranim ispred Spanskog konzulata". Kada je Fridl prišao automobilu i pozdravio se sa starim drugom, kratko su proćaskali; Borman je Fridlu rekao kako pokušava da dobije vizu za ulazak u Španiju.[25] Borman je boravio u Minhenu do jula 1946, kada je ponovo primečen, s tim što je ovog puta to učinio čovek koji ga nimalo nije voleo voleo.. Jakob Jako b Glas, nezadovoljni nezadovoljni bivši bivši Bormanov Bor manov šofer — otpušten zbog svađe oko ukradenog baštenskog povrća iz Firerovog ličnog vrta u Berhtesgadenu — takođe je video svog starog šefa u kolima, kako se vozi napred, na seđištu do vozača. Kola su se kretala sporo i Glas je uspeo Bormana dobro da pogleda; ovaj je bio u običnoj, prilično pohabanoj civilnoj odeći. Kako veli Asošijeted pres, Glas je rekao: rekao: „Bili su još neki neki ljudi sa njim, njim, ali ali njih nisam uspeo do do bro da vidim. Suviše sam bio zauzet zurenjem za Bormanom“. [26] [26 ] Glasov Glas ov izvešt izveštaj aj je naveo američku američku vojsku da pokrene potragu potrag u za Bormanom od kuće do kuće, ali bez ikakvog uspeha. Došlo je vreme da se on vrati u svoju ličnu „Alpsku „Alps ku tvrđavu“ tvrđav u“ gde su ga štitile dve stotine bivših pripadnika Vafen-SS snaga (videti 21. poglavlje, stranu 284). Pred kraj leta 1947, došlo je vreme da se Borman ponovo da u pokret. U T O M P E R I O D U , FBI je uzimao izveštaje o tome da je
Hitler u Latinskoj Americi krajnje ozbiljno. Hiljade dokumenata u vezi sa Hitlerom iz tih godina još su klasifikovane pod oznakom „strogo „strog o poverljivo“ s obe strane Atlantika; Atlantika; bez obzira na to, to, i uprkos
SIVI VUK
veoma jakoj cenzuri onih malobrojnih dokumenata koji su postali dostupni javnosti, neke informacije je moguće napabirčiti. U jednom izveštaju iz iz losanđeleske losanđe leske kancelarije Biroa upućenom direktoru Huveru 5. juna 1947, detaljno se navodi materijal koji je stigao u kancelariju 16. maja te godine. Poreklo informacije bilo je prilično prilično naivno naivno locirano locirano ili ili blizu Buenos Airesa Airesa ili ili blizu Rio de Žaneira (koje razdvajaju hiljade kilometara), ali je navodno ona stigla od poznatog i pouzdanog doušnika. Taj doušnik je poznavao čoveka koji je nekada bio u francuskom pokretu otpora i koji je posetio Kazino u Rio Grandeu, grad na južnoj obali Brazila odmah iznad granice s Urugvaj em. Francuz je tvrdio da je video kako Eva Braun i Ad Adol olff Hitler sede za stolom stol om u prepunoj hotelskoj trpezariji. trpezariji. [27] [27 ] To je bilo dovoljno da podstakne podst akne Huvera da zatraži zatraži još pojedinosti.[27 nost i.[27a] a] On ih je dobio dobi o preko tajnog tajn og kurir kurira, a, avionom, 6. 6. avgusta 1947, na sedam stranica upućenih iz njegove kancelarije u Rio de Žaneiru sa naslovom: ,,U vezi s informacijama o Adolfu Hitleru i Evi Braun.“ Nekadašnji pripadnik francuskog pokreta otpora koji je poslom putovao u Ameriku Ameriku i gajio gajio ambicije ambicije da počne da se bavi bavi novinarstvom, saznao je od više kontakata u Latinskoj Americi kako bi varoš Kazino u brazilskoj državi Rio Grande de Sol mogla da iznedri nešto zanimljivo. (FBI je iscrpno proverio poreklo svog doušnika, čije je ime nažalost precrtano perom cenzora.) Kancelarija FBI u Riju opisala je Kazino kao naselje od „pri bližno dve stotine raštrkanih kuća. Većina stanovnika su nemačke nacionalnosti ili nemačkog porekla“. Agent na terenu je takođe izvestio kako ,,u Kazinu ne može živeti niko osim onih koji su tamo imali kuće pre nego što je to postala vojna oblast odsečena od ostat ka okolnih okolnih zajednica. Taj Taj kraj kraj je navodno na vodno stekao ste kao status st atus zabranjenog zab ranjenog pristupa pred kraj rata u Evropi“. Nije nimalo slučajno da je to bilo vreme kada se Aktion Feuerland zahuktavala i kada je Borman selio ljudstvo i materijal. Izveštaj veterana iz pokreta otpora se nastav ljao: „Ovo je bila neobična zajednica u smislu da je bilo neophod no obezbediti obe zbediti propusnicu pro pusnicu kako bi se ušlo u okolinu grada, i štaviše, štaviše, tamo stanovništvo čine gotovo stoprocentno Nemci. U toj oblasti nije bilo bilo trgovačkih trgovačkih radnji i sastojala sastojal a se od vila, vila, kuća i jednog jed nog velikog hotela, koji je bio preuređen i veoma moderan. Činilo se po njego voj veličini da je neprimeren za veličinu zajednice.“ Hotel Kazino je imao još nešto zajedničko sa Viljom Vinter na Fuerteventuri i Gran
SIVI VUK PATAG ONIJE
Hotel Vijenom u Miramaru: veoma veliku radio antenu, u ovom slučaju, paralelno sa tlom i obezbeđenu ogradom. Covek iz pokreta otpora je rezervisao hotel unapred (i istovre meno uredio da dobije propusnice za tu oblast) kao deo grupe, još jednim Francuzom, Francuzom, Rusom, Nikaragvancem, Nikaragvancem, Australijancem Australijancem i Amerikancem. Navodno, tamo su išli kako bi tri noći proveli za bavljajući se, što je obuhvatalo i izvođenje Les Sylphides, slavnog baleta-jednočinke uz Šopenovu muziku. S izuzetkom Rusa — čoveka poznatog u Brazilu, koga je uprava očito gledala donekle popreko — grupa je dočekana ljubazno, kako u hotelu, tako i kada su ih zvali u lokalne kuće. Prva naznaka nečeg pomalo čudnog Francuzu je zapala za oko kada je primetio da jedna hotelska sobarica razgovara sa privlač nom tinejdžerkom kestenjaste kose, koja je uhvatila njegov pogled kada je salutirala salutirala sluškinji sluškinji uz reci reci „Hajl „Ha jl Hitler.“ Hitler.“ Prve večeri, večeri, na baletsbaletskoj koj predstavi, velika balska dvorana bila je dupke puna, sa nekoliko stotina ljudi, koje je režiser opisao kao „bogate Južnoamerikance“, ali je Francuz primetio da su svi govorili nemački. Tokom večeri, reflektori reflektori su su često obasjavali publiku, publiku, i za jednim stolom sto lom prepunim šampanjca, Francuz je najednom ugledao poznat, upadljivo izbrazdano lice. Prepoznao je tog čoveka kao bivšeg nacističkog oficira po imenu Vajsman — čoveka koji bi, strahovao je on, mogao prepoznati njegovo lice, iz dana okupacije Pariza. Bivši pripadnik pokreta otpora o tpora bio je obučen tako da koristi stari Bertijon ili sistem identifikacije portrait parlé, parlé, i bio je siguran u to da se nije prevario. Pošto je sada obratio pažnju, Francuz je ustvrdio kako je pre poznao — na osnovu njenih brojnih fotografija — ženu koju je iđentifikovao kao Evu Hitler, rođenu Braun. Kad je shvatio ko je ona, podrobnije je pogledao prostoriju i, naravno: „Bio je tamo jedan čove čovek. k..... koji koji je imao dosta Hitlerovih Hitlerovih osobina.“ Premda mršaviji, bio je generalno iste građe i godina kao Hitler, obrijan (kako ga opisuju gotovo svi očevici u Argentini), i veoma kratko podšišane kose. Činilo se da se prijateljski ophodi prema svima za svojim stolom. Kasnije iste te večeri, Francuz se upoznao sa mladom devojkom koju je ranije video. Ona mu je rekla kako se zove Abava, i da se odnedavno doselila iz Nemačke, Nemačke, a sada je državljanka državljanka Čilea. Saznao je da da je ona ona „sestričina“ žene žene koju je prepoznao kao Evu Evu Braun Braun i da je najveći deo grupe iz Vinje del Mar u centralnom Čileu, blizu Vilje
S I V IV U K
J u n e 5 ,1 9 « 7
•:!r •:! r X'I VR, FBI FBI Res Res
ADOLPH HITLER HI TLER AND AND EVA Bil Bil At M
rmtijmmj
liear lU^emiddle o f the tableVftpbaervod lan t ?3________ iimardiately fellMmfad sees before* In refreshing ;SUdc l i l y arrived at the coWifesioii that »he mnn £VA £VA BRAUN o f >served many ch^ographs but had never seen se en in pers pe rson on.. Upon r< jsing this womadMLfelt omadMLfelt that HITLER sight be nearby and examined i »r e cl osel osel y the the other «embers of the group sitting at the large table« There was one nan
i n p ar t i cul ar havi ng num numerous rous char *et eri at i ea of K2 K2TJL2 JL2R This »an was general general b ui l d and and age age of HITIER, ITIER, «as cl eaneanGerman erman crew ha i r cu t , t hi s man man was r at her t hat t his part y w-a def i ni t el y HIT HITL L2B, but t hat ha t t he wom woman an des cr i bed above was was SVA B.UU B.UU8* THFHIT FHITL LER susp suspec ectt s c a r e d t o be be fri endl y wit h eve everyo ryone ne at t he t abl e.
described as having the same * shaven, and had a very short elated aisdSHHHHBjfelt J H ^ v a s n o t as wPWHMJlwes
After the performance, which was was wel wel l r eceived, dancing was hel d and a mater of people including gue guests at t he hotel and those at the large table restsinei for dancing* I t was noti ced ced thgLtke young g i r l »toyed wi wi t h an e l d e r ! : However, t o t he young young gi r l She She wes very" German, gay, and gi r l had, during one one of the intermissions, given VHf VHf ca bans bans s o r t o f g r a t u i t y f o r a fine performance and sWiecrm<*t she «03 kee keep i t for a souve souvenir* nir* earned t he nam name o f t he young young gi r l was/.A as/.AB BAVA (ph (ph on et i c) and be a German but was now now a Chi Chi l i an and and resided in Chil e* med t o be Chi l i an spoke spoke Ge German rman enticned that these people who clai med entireiy -Syaiand there was noevldence o f the Spanish or Portuguese language hey had had mat resi resi ded i n t hat sect sect ion being used which ad^J^ioubt that t hey of the country very 1<
»
j&ur j&urin ingg
in the Tillage k plant near Rio Or-,
Boring the performance of the second evening at the hotel, same table was set up but on this evening the table contained an extra ir and v*s of the previous evening the occupants of the table came in 1st young again ag ain observed the g i r l whom whomW WRtte Rttemg mght ht to be EVA BRAUiI an a nd t he young observe the m a ^ B ^ H m ^ u d g e d to be Hxrii3l on the g iA r l but did not observe approximatel y f i f t y previous evening* V H t d i d notice s ver^Cfcrge man of approximatel the
•7 -
PRVOBITNI IZVEŠTAJ Dž. Edgaru Huveru o Hitlerovom prisus tvu u Kazinu, Brazil, 5. juna 1947. Huver je odmah zatražio više pojedinosti. 2 6 8
S I V IV U KP A T A G D N I J E
Rio đc Jnneiro, Jnneiro, Brazil Ao ma t 6 , 19k7 S B « » - AIR COURIER
Director, FBI Re:
HITLER AHĐ ADOLPH HITLER AH Đ FVA/^BRAUH
IWFOH
Dear Sir: Reference is made made to Bureau Bureau letter dated July 9 , 19^7 19^7 ring the above-captioned title. t he St St at e or Hi Hi o Grand Grand© © Do Sul , advi sed t hat t he Casino is a suburb of the city of Rio own r efer r ed to as Casino suburb b ooartnonly is referr referred ed to as Casi Casino no , m “ Gr ande* Thi s subur is a pa part of the muni munici cipa pali lity ty of Rio Rio Grcnde* M U E m *advised đ s that Casino was located in a summor res it consisted of approxlmately two hundred scattered residences* The majority majority of the inhabitants are Gorman notional» or are of German descent« t
^^Weaanothat i
3*
0
Acco Accord rdin ing g tc^Bir t could be expe expec cted that a Nasi refugee would seek seek asy asyll um or assi st ance in the Casino area because of the existence of the predominantly German element* The center of activity in Casino is is a large hotel Whic Which h includes a gamb gambl ling ing casino« Since gambl amblin ing g has has been been pro hibited, hibited, the hotel hotel ata atana nage ger r from from time to time has endeavor endeavored ed to arrange some form of entertainment for guests and visitors from from nearby nearby Rio Grand Grande« e« It may be pointed out that that the the Casino section section is on the coast and that the beach which which borders the suburb ^ regularly ¿¿^frequented by residents of the city of Rio Grande« Grande« *
.
With With regar egard d to the alle allege ged d nec necessi ssity for passes to . travel in in the area of Casino, Casino, it it is believed that the allegation ; A s without without specific foundation* For the information information of the ,1> Bureau, Bureau, for forei eign gn natio national nals s in Brazil Brazil are require required d by law fc fcoXw» -• ldentidade”, , which which are identification identification W 5 possess "cartelras de ldentidade” cards issued officially by the Brazilian Government« Often * ' When When traveling traveling from one city to another by automobile police police *toay request request drivers drivers and passen passengers gers to exhibit exhibit t h e i r identifi cation cards cards or or their passports* Such a r equest may be
IZVEŠTAJ FBI Huveru, od 6. avgusta 1947, koji iznosi više detalja o vremenu koje su Hitler i Braunova proveli u brazilskom gradu Ka-
S I V IV U K
Alemana (bukvalno, Nemačkog grada), varoši koju su doseljenici podigli 1896. godine. Francuz joj nije poverovao; imao je jasan uti sak da je „ta mlada devojka, poput navodnog Hitlera i Eve Braun zapravo živela u Kazinu.“ Njegova opšta ljubopitljivost u vezi sa gradom, izražena kroz tobožnju nameru da napiše putopis u kom će opisati tu izvanrednu i nekomercijalizovanu lokaciju, navela je devojku da mu smesta napomene kako to ne bi bila „prikladna tema“ za pisanje pisan je — ljudi l judi iz Kazina Kazina nisu voleli voleli turiste. turiste. Kasniji Kasni ji susreti sa hotelskom upravom i članovima privredne komore Kazina pot vrdili su njegovo mišljenje, i jedan sat posle sastanka sa potonjim sagovornicima njegova grupa je naglo zamoljena da isprazni sobe, pošto je „hotel bio pun.“ Sutradan, dok je Francuz čekao, sa spakovanim koferima, da ga pokupe kola, video je devojčinu „tetku“ i još dvoje ljudi kako izlaze iz hotela i hodaju hodaj u prema moru. Žena je na sebi imala i mala kratk kratkuu suknju za plažu, i na sve tlu dana on je bio još sigurniji da je to Eva Braun. [28]
20. poglavlje
Do l i n a Ad o l f a Hi t l er a
G D D I N E 1 9 4 - 3 A D M . K A R L D E N1 N 1 C je izjavio izjavio:: ,,Ne,,Ne-
mačka podmornička flota je ponosna zbog toga što je stvorila raj na zemlji, neprobojnu tvrđavu za Firera, negde u svetu.“[l] Sledeće godine, Denic je saopštio klasi diplomaca - pomorskih kadeta u Kilu: „Pred nemačkom mornaricom tek stoji velika uloga u budućnosti. Nemačka mornarica poznaje sva skrovita mesta na koja može odvesti Firera, ukoliko se pokaže potreba za tim. Tamo on može može svoje poslednje posle dnje mere pripremiti pripremiti u potpunom potpuno m miru.“ miru.“[[2 ] Među Međ u svim takvim mogućim lokacijama, lokacijam a, malo ih se u opis bolje uklapalo od nekog mesta u Patagoniji. Ta oblast prekriva više od milion kvadratnih kilometara Argentine i Čilea — i upola je veća od Teksasa. Njeni pejzaži dramatično variraju, od vetrom šibanih, jalovih jalovih ravnic ravnicaa kraj kraj obale oko oko zaliv zalivaa San Matijas Ma tijas pa do planinsk planinskih ih obronaka Anda, od bujnih pašnjaka na severu do glečerskih polja na jugu. [3] Filip Hamburger je 1948. godine pogrešio kada je u Njujorkeru nju otpisao jednostavno kao „golu zemlju, vetrovitu i kišovitu, kišovitu, turobno prostranst pro stranstvo vo stenja, drača i peska, crne lave lave i vul kanskog pepela. Samo joj je zapadni deo navodnjen i kultivisan“. Međutim, nije pogrešio kada je nastavio: „Unaokolo su raštrkani usamljeni rančevi za uzgoj ovaca, i mnogi među njima pripadaju naseljenicima nemačkog porekla. Za jednog bivšeg Firera... Patagonija bi verovatno bila privlačno skrovište.“ Hamburger je nas tavio: Što se tiče patagonijskog dela priče, ubrzo po prispeću po dmornica sa svojim tajanstvenim ljudskim tovarom, do
SIVI VUK
putnika koji su prolazili tim ogromnim regionom počele su da pristižu priče o ogromnoj estanciji zabačenoj gotovo van granica mašte i obezbeđenoj električnom ogradom. Iza te ograde neprestano laju opasni psi. Firer je, naravno, iza te ograde. On nikad ne napušta imanje. Nije u stanju za to. Lekovi, poraz i razoreni nervni sistem monumentalno su ga upropastili i izludeli. Izgleda kao da mu je više od sedam deset godina. Eva Braun je i dalje uz njega, pošto nema kud da ode. Hamburger je svoj izveštaj zasnivao na brojnim pričama koje je čuo dok je bio u poseti Argentini Argentini — „toj „toj čudnoj zemlji, zemlji, to to liko drugačijoj od ostatka sveta, tako dalekoj, kao da je sa druge planete.“ [4j N EKE P DJEDINOS T I IZ ŽIV D TA N AC ISTA U P A T A G□NIJI, i iz skrovišta koje je Hamburger zamišljao,
otkrio je poljskoj štampi 1995. godine čovek koji se predstavio kao „Herr Smit.“ Rekao je da je njegov otac „radio u glavnoj bezbednosnoj kancelariji Rajha na adresi u ulici Princ Albrehtštrase u Berlinu... Berlinu... u centru Gestapo Gest apoa“ a“.. Šmit je objasnio ob jasnio da je njegov otac bio visoki zvaničnik zvaničnik SS koji je tokom rata često putovao Evropom; gde, gde, i koje ratne zločine je njegov otac počinio, Smit nije znao. Godine 1945, Smit Smi t je imao dvanaest godina i živeo je u Minhenu s majkom i mlađom mlađ om sestrom. sestr om. Otac mu se nije nije vratio iz rata. rata. Tada, 1948. godine, njegova majka je dobila izuzetnu vest: muž joj je bio živ, i nalazio se u Argentini, a porodica je trebalo da mu se pridruži. Nekoliko nedelja kasnije, otišli su u Italiju i odatle otplovili u Argentinu na jednom jedno m španskom brodu. Ferdinand Ajfl Ajfler er,, stariji nacistič nacistički ki argen tinski organizator i bliski saradnik Ludviga Frojdea, sačekao ih je kad su se iskrcali u Buenos Airesu. Porodicu su odveli u bezbednu kuću u predgrađu mesta Visente Lopes, gde su dobili nova lična dokumenta. Nedelju dana kasnije, u kuću je došao Smitov otac, i posle ekstatičnog porodičnog okupljanja, Ajfler ih je povezao ko lima na putovanje koje je potrajalo dva dana. Vozili su se kroz mesta sa „egzotičnim“ imenima sve dok se na horizontu nisu ukazali Andi. Na neravnom seoskom putu koji je, kako je Smit rekao, povremeno bio „jedva vidljiv“ provezli su se kroz San Karlos de Bariloče i oko jezera Nahuel Huapi, a onda kroz
SIVI VUK PATAG O NIJE
selo Vilja La Angostura. Stigli su do niza kapija; Ajfler je pokazao dokumenta naoružanom stražaru, kapije su se otvorile, i kola su prošla kroz njih.[ 5 ] „Smitov“ opis njihovog odredišta uklapa se u slične pripovesti o lokaciji nacističke kolonije po imenu „Centar“ koju je opisao Hajnrih Bete, bivši podoficir sa broda Admiral Graf Spe koji je sačekao iskrcavanje druge podmor pod mornice nice (one u kojoj nije bio Hitler), Hitle r), 28. jula 1945. uveče (videti 18. poglavlje, strana 247). Kada je Beteova grupa gr upa stigla do Centra 1947. godine iz njegove privremene privremene baze u gradu Neuken, Neuken, „Isprva je bilo dolina, ali ali onda su počele da se pomaljaju planine na čijim je vrhovima bio večiti sneg“. Posle više od devet sati vožnje vožnje,, konačno su došli do jedn j ednog og naizgled klasičnog ranca na obroncima Anda. Pošto su prošli kroz prvu kapiju, nastavi nas tavi li su oko pet kilometara sve dok nisu počeli da viđaju ljude; zatim su u daljini videli jednu kuću, pa neke šupe, a onda i glavnu zgradu. [6] Ovo se takođe poklapa sa knjigom Pola Maninga o skrovištu Martina Bormana u Patagoniji pre 1955, kada je predsednik Huan Peron bio zbačen s vlasti: „Planinsko odmaralište na argentinskim Andima, rane za stoku i ovce površine 2.000 hektara, oko 100 ki lometara od grada San Karlos de Bariloče“.[7] „Smitova“ sećanja iz detinjstva odnose se na tri mala naselja raštrkana u velikoj, divnoj dolini. Svečanim glasom, njegov otac je rekao kako se dolina u koju su stigli zove „Dolina Adolfa Hiti era“ i kako se okolna naselja zovu Deutschland (Nemačka), Heimat (slo bodno prevedeno, Domovina), i Vaterland (Otadžbina). Šmit se setio kako mu je otac pričao da su nemačke podmornice došle u Argentinu s ogromnim blagom Trećeg Rajha, te da su druge dragocenosti koje je SS zarobio tokom osvajanja Evrope stigle različitim prevoznim sredstvima.[ 8] Porodica se uselila u veliku, lepu kuću sa baštom u zajednici Heimat. Posle gladi u posleratnoj Nemačkoj, oni su živeli „gotovo luksuzno“ — porodica je imala čak i slugu, starog esesovca koji je bio potčinjen njegovom ocu i obavljao sve poslove u bašti i kući. Hajnrih Bete je takođe živeo u Centru i opisao je svoje skrom nije stanište kao „malu i tipičnu tipičnu lokalnu brvnaru, brvnaru, sa velikom sobom sob om koja je služila istovremeno i kao kao dnevni boravak i kao spavaća spava ća soba, malim ognjištem, i svim stvarima očigledno potrebnim da bi se udobno udob no živelo u toj oblasti. S leve leve strane je bilo kupatilo, kupatilo, a sa desne mala prostorija projektovana tako da se u njoj odlažu lične stvari“.
SIVI VUK
Bete je bio smešten u jednoj od nekoliko kancelarija duž hodnika jedne od većih većih kuća. kuća. „Glavni „Glavni intendant“ je poslovao iz iz glavne glavne zgrade zgrade Centra, gde je radilo šesnaest ljudi koji su se starali za građevine i zemljište; devet Nemaca, tri Cileanca i četiri četiri Argentinca. [9] „Šmita“ su poslali u nemačku školu u San Karlos de Bariloče. [10] Na zidovima učionice bili su Hitlerovi portreti, kukasti krstovi i drugi ukrasi; ukrasi; to je dečaka podsetilo podse tilo na njegovu staru školu u Minhenu za vreme Trećeg Rajha. Svi učenici, bez obzira na uzrast, morali su da pristupe omladinskoj organizaciji. Iako joj ime nije bilo Hitlerova omladina, mladom Šmitu je veoma ličila na tu paravojnu grupu. Setio se kako je uživao u sastancima, marševima, dobošima, vojnoj obuci, obuci, ratnim igrama, igrama, i gađanju iz različitog vatrenog vatr enog oružja, a sve sve se to radilo sa gotovo religiozim rel igiozim žarom. žarom. Disciplina Discipl ina je bila stro stro ga, i mališani su dobij ali batine ako su kršili pravila, dobij ali loše ocene ili bili lenji. Bilo je lekcija o Trećem Rajhu i Hitlerovim ak tivnostima, a sve je ilustrovano filmovima, slajdovima i fotografi jama. Škola je imala imala „izvrsnu „izvrsnu"" biblioteku biblioteku u kojoj kojoj se nalazilo nalazilo mnogo primeraka knjige Mein Kampf, Hitlerovih i Gebelsovih govora, Rozenbergovih knjiga, godišnjaka, starog nacističkog propagand nog nedeljnika Das Reich, i drugih nacističkih publikacija objav ljenih u Hitlerovo doba, ili krišom u Zapadnoj Nemačkoj posle rata. Deci su govorili kako je Centar delić Trećeg Rajha, skrovište odakle će jednog dana otpočeti borba za novu i veliku Nemačku, i gde će preživeli početi da tragaju za osvetom zbog izgubljenog rata. rata. „Obrazovali su nas kao osvetnike koji će nastaviti posao po sao naših očeva.“ Školski drugovi su mu u potaji rekli da su njihovi očevi takođe bili u SS ili Gestapou, ili su imali druge važne funkcije u Trećem Rajhu, ali nije im bilo dozvoljeno da otkriju svoja stvarna prezimena ili druge pitaju za njihova. Niko nije živeo izvan doline; pripadnici zajednice uzgajali su najveći deo svoje hrane, a sve drugo što im je trebalo donosilo se spolja, iz obližnjih gradova San Karlos de Bariloče i San Martin de los Andes. Andes. Filip Hamburger je slično ispričao u Njujorkeru: Jednom mesečno, kapije estancije se otvaraju i crni kamion juri prilazni prilaznim m putem, putem, zanosi se dok skreće skreće na glavn glavnii put i nastavlja prema glavnom zaseoku udaljenom mnogo ki lometara, gde desetak snažnih plavokosih muškaraca iskače iz kamiona i tumara deset ili petnaest minuta po ulicama,
SIVI VUK PATAG QNIJE
kupujući zalogaj ovde, dranguliju tamo. Onda uskoče na trag u kamion i odjure odjure ponovo na estancij esta nciju.[ u.[ll 11 G O D IN E 194-6, „D DL I NUAD D LFA H ITLE R A“
kod Inalka kontrolisao je masovni ubica i traženi traženi ratni ratni zločinac, zločinac, SS i policijski gen. Ludolf fon Alfensleben, koga su prijatelji nazivali „Bubi“ (Mališa). Rođen 1901, Alfensleben je potekao iz pruske oficirske klase i borio se kao husar krajem Prvog svetskog rata. Pošto je 1933. godine postao nacistički poslanik u Rajhstagu, us pon mu je bio brz: sledeće godine je komandovao 46. SS pukom u Drezdenu i postao stariji ađutant Rajhsfireru SS Himleru. Za vreme rata, rata, komandovao komando vao je SS S S i policijskim jedinicama jedinica ma na Krimu, Krimu, a kao zapovednik paravojnih snaga Selbstšuc u okupiranoj zapadnoj Poljskoj upravljao je masovnim pogubljenjima i drugim zverstvima. Oženjen i sa četvoro đece, Alfensleben je isto tako bio otac naj manje jednog vanbračnog deteta u okviru Himlerovog programa „Lebenzborn“ sa ciljem stvaranja rase gospodara — Himler je bio „kum“ Alfenslebenovom vanbračnom sinu. U aprilu 1945. su ga zarobili Britanci, ali je Alfensleben kasnije te godine izašao iz zat vora dok su stražari u logoru logo ru za internirce internirce Nojengam Nojen gamee u Hamburgu Hamburg u slavili Božić. Pobegao je sa porodicom pacovskim kanalima koje je Vatik Vatikan an organizovao organizovao kroz Italiju Italiju (videti 2 1 . poglavlje, stranu 281), i stigao u Argentinu početkom 1946. [ 1 2 ] Predsednik Peron i njegova „Blažena Evita“ dočekaće dobrodošlicom mnogo takvih masovnih ubica u drugom domu nacista, među jezerima i planina ma Patagonije. Patagonije. H ITLER D VI S U S E PR ESELILI U IN ALKD , NJIHC D V U ND V LI P A LA TU , po povratku sa odmora u
brazilskom gradu Kazinu, u junu 1947. godine. Palata Inalko se nalazi na mestu koje se nekada zvalo parcela broj osam u poljo privrednoj koloniji Nahuel Huapi, planiranoj početkom dvadese tog veka. Ta oblast je bila gotovo nepristupačna sve do šezdesetih godina dvadesetog veka, kada je izgrađen put koji preko Anda vodi u Čile. [13] Oblast između San Karlosa de Bariloče i Vilje La Angostura u pokrajini Río Negro upadljivo izgleda i odaje evrop ski utisak — posebno podseća na Bavarsku. To je predeo izuzetne prirodne lepóte, sa snegom prekrivenim planinama i nekoliko
SIVI VUK
jezera smeštenim smeštenim usred netak netaknute nute šume koja koja se pruža pruža kilometrim kilometrimaa unaokolo. Nedaleko od međunarodne granice sa Čileom, na najudaljeni jem kraju kraju jezera jezera Nahuel Nahuel Huapi, Huapi, Inalko Inalko je gotovo sasvim skriv skriven en od pogleda s jezera iza dva mala ostrva. Rukavac jezera gde je kuća sagrađena zove se Última Esperanza ili „Poslednja nada" pošto su rani istraživači verovali da im je to poslednja nada da će pronaći vodeni put u Čile. Tokom četrdesetih i pedesetih godina dvadese tog veka, do Inalka se moglo doći samo brodom ili hidroplanom. Jedan redovan posetilac, koji je navodno stalno vodio Hitlera na sastanke u toj oblasti, bio je pilot pilo t čije je ime slučajno bilo Frederiko Firer, i čiji je hidroplan „Grumanova guska“ često bio privezan za betonski beto nski kej s leve leve strane travnjaka ispred glavne zgrade. U kućici za čamce kraj kraj keja nalazio se Hitlerov Hitl erov lični lični motorni mot orni čamac. čamac. [14] Palata sa deset spavaćih soba kod Inalka tipičan je primer sti la slavnog argentinskog arhitekte Alehandra Bustilja, koji je ot voreno priznavao uticaj dela Alberta Špera. U narodu poznat kao „Peronov omiljeni arhitekta“, Bustiljo je 1939. godine projektovao hotelski hotelski kompleks Ljao Ljao u San Karlosu de Bariloče, Bariloče, a sredinom sredinom ili krajem 1943. dobio je narudžbinu, gotovo sigurno od Ludviga Frojdea, Frojdea, da radi na budućem budućem domu dom u za Hitlera. Hitlera. Palata gleda na jezero Nahuel Huapi Hua pi i Ande — zamamnu panoramu panoram u vode, vode, šume i snežnih snežnih planinskih vrhova ravnu Obersalcbergu. Teško je zamisliti lepše planinsko mesto, kao i neko toliko nedostupno za sve osim za one najodlučnije uljeze. U to doba, do kuće se motornim vozilom mo glo stići tek posle napornog putovanja po neuređenim putevima i stazama iz najbližeg naselja, Vilje La Angostura (kako su to opisali i „Sm „Smit“ it“ i B ete) et e).[ .[l5 l5]] Po okolnim okolnim pošumljenim pošumljenim brdima brdima bile bile su pos po s tavljene osmatračnice, sa kojih su se čuvali čuvali prilazi prilazi imanju vazdušnim i vodenim putem. Jedan Jed an zbunjujući aspekt — ako se ima u vidu ko liko je sigurno bilo skupo podići takvu palatu tokom četrdesetih godina dvadesetog veka, veka, i kaka kakavv je ogroman zadatak moralo pred stavljati dopremanje građevinskog materijala na tako izolovanu lokaciju — bila je činjenica da je ona zahvaljujući svom položaju, okružena brdima i tamošnjim visokim stablima, bila ostavljena u neprekidnoj senci i nikad nije bila direktno izložena suncu. Iza kuće se nalazio ogromni podzemni rezervoar za gorivo ko je je pokretalo električ električne ne generatore generatore u dolin dolini,i, a na jednoj humci humci sa strane, sada prekrivenoj drvećem, vide se dokazi o postojanju
SIVI VUK PATAG O N1 JE
podzemnih podze mnih prostorij prost orijaa i ventilacionih šahtova. [16] Opis Centra koji je izneo Hajnhrih Bete obuhvatao je i podzemne odaje ispod kancelarija obložene čelikom, gde su čuvani „najvažniji i najzlokobniji dokumenti tog veka.“[l7] Godine 2008, nastojnik imanja je upozorio da je humka humka opasna i da se neprestano urušav urušava. a. Kazao Kaz ao je kako kako je, je, kada je preuzimao posao posa o kod Inalka Inalka,, morao da obavi obavi razgovor u jednoj lokalnoj kući gde je živeo upravnik imanja, i setio se dve masivne bronzane ploče ukrašene kukastim krstovima na zidu u glavnoj sali. [18] Poput glavne zgrade, Bustiljo je projektovao i sagradio pastiš srednjevekovnoj stražarskoj kuli na poluostrvu San Pedro koju tamošnji živalj naziva „Saracenskom kulom“; nevidljiva sa glavnog puta, ona se može videti samo sa vode jezera Nahuel Huapi ili iz vazduha. S vrha kule pažljivi osmatrač može videti praktično celo jezero i svaku svaku letelicu ili ili brod br od koji se približav približavaa Inalk Inalkuu s argentin ske strane.[19] Omar Kontreras, nekadašnji novinar koji je sada ministar turizma u pokrajini Río Negro, setio se da je u detinjstvu posetio tu kulu s ocem, krajem šezdesetih godina dvadesetog veka; Kontreras stariji je radio za građevinsku firmu SS puk. Fridriha „Frica“ Lantšnera. Kontreras se setio kako se iznenadio kada je ugledao ugleda o kulu; pomislio pomisl io je da je to nekakav zamak, a iza iza nje je video jezero Nahuel Huapi. Huapi. Neki visoki Nemac N emac svetle svetle kose kose pro ćaskao je s njegovim ocem i uveo ih u kulu; Kontreras je mislio da je to bio Fridrih Lantšner. Iz predvorja su dvokrilna drvena vrata vodila u veliku prostoriju. Pošto je bio radoznao dečak, Kontreras je prošao kroz njih, i setio se kako se tada iznenadio ugledavši unutra izvestan broj nacističkih zastava — prepoznao ih je iz ratnih stripova. Kad se vratio u glavnu prostoriju, ugledao je grupu od desetak ljudi koji su razgovarali, kako je mislio, na nemačkom. U kolima je, za vreme povratka kući, kući, pitao oca za zastave zastave,, ali ali otac mu je odgovorio odg ovorio:: „O tome se ne priča“. [20] IN ALK D JE BI□ H ITLER D VA G LA V N AR E ZID E NC IJA od juna 1947. do oktobra 1955, i upravo tamo će
bivši podoficir Kriegsmarine, Hajnrih Bete, postati njegov najpri sniji sluga.[21] Za Evu i njene mlade kćerke, život u Inalku je is prva bio idiličan; leti su plivale u ledenohladnoj vodi jezera, a zimi uživale u skijanju u obližnjem planinskom odmaralištu Sero Katedral. U prvim godinama, i predsednik Peron je dolazio upo-
SIVI VUK
sete, skijao se i planinario sa svojim prijateljima nacistima iz Kluba
Andino Bariloče (videti sledeći pasus). Hitler je bio među srodnim dušama; San Karlos de Bariloče je bio dom za stotine nacista nacista posle Drugog Dru gog svetskog s vetskog rata. rata. U maloj maloj zgradi od žute cigle u centru grada bila je delikatesna radnja koja je pripadala SS kap. kap. Erihu Pribke Pribkeu, u, istovremeno i predsedniku upravnog odbora tamošnje najprestižnije nemačke škole, Primo Kapraro. (Godine 1996, posle jakog međunarodnog pritiska, Ar gentina ga je konačno izručila. U vreme kada je ovo pisano, 2010. godine, Pribke je služio kaznu doživotnog zatvora u Italiji zbog svoje uloge u masakriranju 335 Italijana u Arđeatinskim pećinama u Rimu, 24. marta 1944.) Preko puta Pribkeove delikatesne rad nje nalazio se Klub Andino Bariloče, planinarsko udruženje koje je 1931. 1931. osnovao Oto Majling Majling.. Među njegovim članovima članovima je od kraja četrdesetih godina dvadesetog veka bio i slavni pilot aviona štuka puk. Hans-Ulrih Rudel, najodlikovaniji as Luftvafea i bliski Hitlerov prijatelj, prijatelj, kao i Fridrih Lantšne Lant šnerr i njegov brat Gustav. Gustav. [22 ] Grad je bio mnogo godina dom i za austrijskog SS narednika po imenu Jozef Švamberger, osvedočenog sadistu koji je na kraju osuđen za to što je lično ubio trideset četiri žrtve i bio neposred no odgovoran za smrt još njih 274 u poljskom getu i logoru kod Pšemisla. (Argentina se najzad saglasila s njegovom ekstradicijom 1987. godine; pošto je u zapadnonemačkom sudu oglašen krivim za ubistva 1992. godine, umro je u zatvoru 2004.) [23] U grads koj većnici, „Anđeo smrti“, dr Jozef Mengele, SS kapetan zlogla san po svojim medicinskim eksperimentima u Aušvicu, morao je dvaput da polaže vozački ispit tokom četrdesetih godina dvadese tog veka. Među ostalima koji su živeli u toj oblasti ili je posećivali bili su i SS potpuk. Adolf Ajhman, funkcioner koji je sproveo u delo zamisao Rajnharda Hajdriha o „Konačnom rešenju“; SS kap. Eduard Rošman, s nadimkom „Kasapin iz Rige“; SS kap. Aribert Hajm, „Doktor Smrt“ iz koncentracionog logora Mauthauzen; i sam Martin Borman. B orman. Niko Ni ko od njih izuzev izuzev Ajhmana nikada nije uh vaćen, a i ovome se to dogodilo tek kada se vratio u prestonicu Argentine kako bi tamo živeo, te tako postao dostupniji lovcima. Pređsednik Huan Peron je objasnio: „Kada se rat okončao, izvesni korisni Nemci pomogli su nam da sagradimo fabrike i na naj bolji mogući način iskoristimo ono što smo imali, a vremenom su uspeli da pomognu i sami sebi.“ [24]
SIVI VUK PATAGDNIJE
G O D IN E 1947, KAD AS UH ITLE RI N JEG O VA PO R O D IC AB ILI BE ZBE DNIpod budnim okom viših
SS oficira oficira ikada ika da je Peron tek položio položi o predsedničku pre dsedničku zakletvu, zakletvu, Martin Borman Borma n je počeo da privodi kraju svoje tajne poslove poslo ve u Evropi. Evropi. Bio je spreman spreman i za svoje svoje konačno konačno putovanje putovanje na na jug. jug. Jedan Jed an poslednji sa stanak u Evropi Evropi zapečatiće njegov pakt sa Peronovima.
21. poglavlje
Po h l epn i s a v e z n i c i , OD ANI PRIJATELJI
Š E S TO G JUNA 1947, P R V AD A M A AR G EN TIN Epošla je na „Turneju duge“ po Evropi avionom Daglas
D C -4 Skajmaster koji joj je pozajmila španska vlada. Ta metafora je potekla sa naslovne naslovne strane časopisa Tajm: „Eva Peron: Između dva sveta, sveta, argentinska duga“ duga “. Predsedn Predsednik ik Peron, Peron, najveći deo njegove vlade i hiljade dobronamernih pristalica ispratili su je na put. Za njom je poleteo i drugi avion, koji je nosio garderobu prve dame, prtljag prtlja g cele cele grupe i brojne sanduke (čija je sadržina drugi d rugi put u pota po ta ji putovala preko Atlantika) Atlantika) — duga je razborito razborito nosila sa sobom sobo m i svoj ćup zlata. Evitu je pratio njen brat Huan Duarte, njen lični frizer Hulio Alkaras (koji je isto tako čuvao njenu ogromnu zbirku nakita), te dvojica španskih diplomata koje je Franko poslao kako bi joj pravili društvo do prvog odredišta, Madrida.[l] U letelici je bio i Alberto Dodero, milijarder milijarder i vlasnik trgovačk trgovačkee pomorske flote koji je finansirao putovanje. Dodero je bio „razmetljivi tajkun široke ruke koji je zasenio čak i najveće argentinske raspikuće“. Njegovi brodovi će prevesti hiljade nacista i drugih evropskih fa šista u Argentinu. Argentinu. [2 ] Ispred Evine grupe putovao je otac Ernan Benites, jezuitski sveštenik i stari prijatelj njenog njeno g muža. Benites a je pre putovanja put ovanja u sve uputio kardinal Antonio Kađano, nadbiskup argentinskog grada Rozario, jaka karika u lancu koji je doveo odbegle naciste u njihov novi život u Argentini. Kađano je posetio papu Pija XII u Rimu u martu 1946. kako bi tamo preuzeo svoj crveni šešir. Na sastanku s kardinalom Eugenom Tiseranom, Kađano je, u ime
SIVI VUK PATAGDNIJE
„vlade Republike Argentine“ ponudio svoju zemlju kao utočište za francuske ratne zločince koji su se krili u Rimu, „koje bi njihov politički stav za vreme proteklog rata izložio, u slučaju da se vrate u Francusku, teškim merama i ličnoj osveti“ [ 3 ] Sada je došao red na Nemce. Otac Benites će olakšati olakšati Evitinu Evitinu posetu Rimu Rim u uz pomoć pom oć biskupa Alojzija Hudala, Bormanove glavne veze u Vatikanu.[ 3 a] Predani antikomunista, rodom iz Austrije, obučavan kod jezuita, Hudal je bio „klero-fašista“ (crkveni pristalica Musolinija) i po časni nosilac nacističke Zlatne partijske značke. Biskup Hudal je bio komesar episkopata za katolike u Italiji čiji je maternji jezik bio nemački, kao i ispovednik pripadnika nemačke zajednice u Rimu. Rimu. Godine God ine 1944, 1944, preuzeo je kontrolu kontrolu nad nad austrijskim odsekom papske komisije za pružanje pomoći (PCA), uspostavljene kako bi pomagala raseljenim licima. PCA je, uz pomoć Bormanovog novca, trebalo da predstavlja kičmu pacovskih kanala za pomoć nacističkim nacističkim ratnim ratnim zločincima zločincima u bekstvu. bekstvu. [4] (Napomen (Nap omena: a: pacovski kanali, izraz izraz koji se često koristi za puteve puteve bekstva bekst va nacista, zvanično je defin d efinisan isan u rečn rečniku iku vojnih vojnih izraza izraza američkog Ministarstva odbra odb ra ne kao organizovana operacija premeštanja ljudstva i/ili opreme tajnim sredstvima preko zabranjene oblasti ili granice.) Među hiljadama ljudi kojima je Hudal pomogao da umaknu od pravde bili su i komandanti logora za istrebljivanje Sobibor i Treblinka, SS poručnici Franc Štangl i Gustav Vagner. Posle bek stva iz američkog zatočeništva u Austriji, Austriji, Stangl je došao doša o u Rim, Rim, gde je Hudal za njega njega pronašao bezbednu kuću, kuću, dao mu novac novac i uredio uredio da dobije pasoš Crvenog krsta sa sirijskom vizom. [5] Erih Pribke, Jozef Mengele i Ajhmanov asistent Alojzije Bruner bili su samo nekolicina među zloglasnim ubicama koje su takođe bezbedno prošle kroz ruke nacističkog biskupa na putu do brodova Alberta Dodera.[ 6] Godine Godi ne 1947, Hudalove aktivnosti su prvi put bile bile razotkrivene razotkrivene kada su ga katoličke novine na nemačkom jeziku, Passauer Neue Presse, optužile da upravlja organizacijom za bekstva nacista, ali njega to nije nije zaustavilo zaustavilo.. Trideset Trid eset prvog prv og avgusta 1948, biskup Hudal je pisao predsedniku Peronu Peronu sa zahtevom zahtevom za 5.000 argentins argentinskih kih viza — 3.000 za nemačke i 2.000 za austrijske „vojnike... čija su stradanja u ratu“ spasila Zapadnu Evropu od sovjetske dominacije. [7] [7 ]
SIVI VUK
S A BR DJNDM P R A TNJ□MŠPAN SKIH LO V A Č K I HA V IO IO N A, Evitina letelica je uzletela 7. juna iz grada Vilja
Cisneros (današnja Dakla) u Spanskoj Sahari, prema Madridu. Gomila od tri miliona Madriđana dočekala ju je na aerodromu koji je bio prekriven prekriven cvećem cvećem,, zastavama zastavama i tapiserijama. tapiserijama. Kao da je je u poseti neko iz kraljevske porodice, njen dolazak je obeležen dvadeset jednim plotunom, a ona se provezla s El Kaudiljom — „Vodom“ „Vodom“ — Frankom do palate El Prado u limuzini bez krova, kroz masu koja ju je obožavala o božavala i klicala klicala njeno im ime. e. Čekalo ju je izobilje skupih poklona. Obožavali su je u svakom gradu koji je posetila; blistava prva dama se ponašala kao kraljica, a Špancima je — posle godina građanskog rata i turobnog autoritarizma Frankovog režima — prelepa Argentinka prirasla za srce. srce. Nepobediva Nepobe diva Evita je iz Španije pošla u Rim 25. juna 1947. 1947. Dva dana kasnije ju je u audijenciju primio papa Pije, i ona je sa Svetim ocem provela dvadeset minuta — „što je vreme koje se po vati kanskom protokolu obično dodeljuje kraljicama.“[8] Međutim, ta poseta je imala i mračniju stranu. Koristeći biskupa Hudala kao posrednika, ona je ugovorila sastanak sa Bormanom u jednoj itali janskoj vili vili kod Rapala koju joj je na upotrebu dodelio Dodero. Brodovlasnik je takođe prisustvovao tom sastanku, kao i Evin brat Huan. Tamo su ona i njen nekadašnji finansijer sklopili pogodbu koja je garantovala da će bezbedno skrovište njegovog Firera ostati bezbedno, i omogućila Bormanu da konačno napusti Evropu kako bi započeo novi život u Južnoj Americi.[9] Međutim, ona i njen tim imali imali su za Bormana jedno jed no šokantno razočaren razočarenje. je.
D O KAZA VŠI D AM E Đ U LO PO VIM AN EM AČ A S T I, Peronovi su sa Bormanom krenuli u radikalne ponovne pre
govore o predmetu ranijeg sporazuma. Evita je donela sa sobom u Evropu dragocenosti u vrednosti od oko 800 miliona dolara koje je navodno čuvala na bezbednom u Argentini, i tu ogromnu sumu je nameravala da uloži u švajcarske banke kako bi bila na raspolaganju samim Peronovima. Kako je njen muž Huan Domingo navodno rekao: „Svajcarska je zemlja... u kojoj se okupljaju svi banditi [i] kriju sve što su opljačkali od drugih“.[ 9a] To blago — koje se sa stojalo od zlata, dragulja i obveznica na donosioca — najverovatnije je otišlo pravo Evinim pouzdanim kontaktima u Švajcarskoj, koji su očekivali njen dolazak kasnije za vreme evropske turneje
SIVI VUK PATAGDNIJE
kako bi otvorili tajne račune. Argentinci su Bormanu ostavili samo četvrtinu poharanog plena u Argentini. Ta prevara je izvedena u dosluhu sa Bormanovim najpoverljivijim argentinskim kontak tima — Ludvigom Frojdeom, Rikardom fon Lojteom, Rikardom Štautom[10], i Hajnrihom Doergeom — koji su svi redom bili potpisnici bankarskih računa otvorenih u Buenos Airesu u okviru plana Aktion Feuerland. Preostali deo je i dalje bio ogroman, i Borman nije imao drugog izbora do da prihvati to brutalno jednostrano povećanje premije njegovog životnog osiguranja. On je planirao svoje skrovište četiri godine, i sve je bilo već na mestu. Hitler se već nalazio u Patagoniji, a pošto su zločini nacističkog režima sada konačno bili raskrinkani pred celim svetom, nigde se drugde nije moglo otići. U sledećih devet meseci, i Borman i SS i policijski gen. Hajnrih „Gestapo" Miler planirali su da se i sami skrase u Argentini, i za to su njihovi aranžmani za prijem prije m morali da funkcionišu glatko glatko.. [10a] Borman Borma n je znao da je Evita žilav, iskusan pregovarač, i kasnije će za nju reći da je daleko inteligen inteligentnija tnija od muža mu ža.[l .[l l] l] Međutim, Bormanova „Organizacija" je imala dobro pamćenje. Posle leta 1948, kada se Miler nastanio u Kordobi[l 2 ] i postao neposredno odgovoran za bezbednost Organizacije, bankari koji su izdali Bormana počeli su da umiru prerano i serijski. Hajnrih Doerge je umro 1949. na tajanstveni način; u decembru 1950, Rikardo fon Loj te je pronađen mrtav na jednoj ulici Buenos Airesa, a Rikardo Štaut ga je nadživeo tek nekoliko meseci. Sam Ludvig Frojde, ključna figura Aktion Feuerland u Argentini, umro je 1952. pošto je ispio otrovanu šoljicu kafe[l3], a Evitin mlađi brat Huan Duarte skončao je 1954. ustreljen u glavu. Zvanično, to je bilo samoubistvo.[l3 a] PO SLE PR IJEM A UL1SA BD N UI P AR IZU ,Evita
je napra napravila vila pauzu u Hotel de Pariš u Monte Karlu, gde ju je Dodero upoznao sa svojim prijateljem, grčkim magnatom i brodovlasni kom Aristotelom Onazisom. Grabljivi milioner će se kasnije hvali sati da je spavao sa njom i ujutro joj dao ček na veliki iznos za jednu od njenih mnogobrojnih dobrotvornih organizacija. [ 13b] Posle kratkog odmora, „Duga" je otišla u Svajcarsku da se pri druži svom ćupu sa zlatom. Kada je stigla u Ženevu 4. avgusta 1947, sačekao ju je šef protokola Svajcarske službe inostranih poslova.
SIVI VUK
Bio je to stari prijatelj; Žak-Alber Kutat koji je radio u Švajcarskom poslanstvu u Buenos Airesu od 1938. do 1946. On je bio dubo ko umešan u prenos nacističkih sredstava u Argentinu i bio je je dan od vlasnika računa sa mnoštvom depozita zlata u gradskim bankama. Posle sastanka sa švajcarskim predsednikom Filipom Eterom i ministrom spoljnih dela Maksom Petitpjerom, Evita je nestala. Pridružila se Doderu i drugim prijateljima u planinskom odmaralištu Sen Moric, ali imala je još posla u Cirihu, bankarskoj prestonici švajcarskog kantona u kom se govori nemački. Jedan sastanak se odigrao na zatvorenoj sednici u hotelu Baur au Lac , gde je Evita bila gošća Instituta Suizo-Argentino. Predsednik insti tuta, profesor prof esor Vilijam Dunkel, Dunkel, predstavio predst avio ju je publici koju je činilo više od dve stotine švaj carskih bankara i privrednika, izvestivši ih o mnogobrojnim mogućnostima u „Novoj Argentini.“ Mnoge od tih mogućnosti mogućno sti bile su pod kontrolom poznatih prijatelja i klijen klijenata. ata. [14] B D R M A N S E N A KR AT KO VRATI O U S V O J E S K R D V I S T E u austrijskim planinama — sada već vitkiji, u
boljoj kondiciji, i siromašniji nego što je godinama bio. Iako su neki bili uvereni da je on mrtav, suđeno mu je u odsustvu pred Međunarodnim vojnim tribunalom u Nirnbergu u oktobru i bio je osuđen na smrt. smrt. Krajem 1947, 1947, britanska britanska vojska je provalila provalila tajnu tajnu nacističku radio mrežu u kojoj je u maju 1947. Rajhslajter dvaput bio pomenut imenom, i FBI je te informacije shvatio ozbiljno. [14a] Šesnaestog avgusta 1947, vodič je odveo njega i njegove telohranitelje tajnim putem kroz Alpe do jedne baze odmah severno od Udina, u Italiji.[15] U decembru je bio spreman za sledeću etapu svog putovanja, ali to neće proći neprimećeno. Kap. Ijan Bel, istražitelj ratnih ratnih zločina sa sedišt se dištem em u Italiji, Italiji, iz glavne glavne pravne kance kance larije britanske vojske, dobio je dojavu o Bormanovom prisustvu. Bel, koji je uhvatio više traženih traženih italijanskih ratnih zločinaca, nare nare dio je da izviđnički avion preleti oblast u kojoj su se navodno oku pili Borman i njegova telesna garda od dvesta ljudi. Dva dana kas nije, nije, Bel je zatražio vazdušni napad; jedna američka letelica je nadnadletela letela to mesto i ispustila ispustila bombu, jedan jed an broj esesovaca je pokušao da pobegne pobe gne pa su ih pohapsili, pohapsili, i za vreme isleđivanja oni su priznali priznali da su štitili Martina Bormana.
SIVI VUK PATAGDNIJE
Office Memorandum • ?fc« fc« St r oct ar
u n it e d
ISP SECRET
D« U. IMĆ
s ta t e s g o v e rn m e n t
D' "
ls'
m
Bar Cri minal
{
/ /V'I 1I A i
far t bar raf t raaoa I » aada aada to aç açr aoaw aoawrarahi é'' é''# % 14« 1948» dlacuaaiac Um» t wo i*Jt arc«pt a roccdvad f r o » 3t 3t t r«aa*B r«aa*Boarc« oar c« T*o i n Siarc iarcfc fc of 1967, i n d i ca ca t i o n t h at at t t t r t i a 1 «, «, l a f a a t , « t ü l « U t t « s a S* W* R*ytmld« R*ytmld« nad« ioqu ioqull rjr at t b» »ar Depa Depart rt aaat aaat m i aaoart ainad t he fol l ow. ow. Dl « ral aaaa aaaa of t i » too M Wi j M dt acuaa acuaall Ag itt urüs Bcrsmo, rogtt rogtt lar douro« douro« î «o w m i i H i oaua oauao ođ a groat groat Hurr y of axdtaaaa t in i \grl \grl t i ab ci rci ««« ««« I t app« app««r*d r*d t hat hat t ba Bri t l ab war« iat aroapt aroapt iag an and < [ daaodiae daaodiae t r af fi c oror é olaadaatl ao mt *&ek, a aurvi ror of t ba Oaraa raao* wi t h r at i f i cat i on « l a ffe ffero rop po and and âara âaraa aaor« Tho asiat anoa of t hi s IKaat aor * aaa aaa «t «t l d t o b« a olaaal olaaal y Jtapfc «««rat «««rat « à tho t ra ff i c l utaraaptad utaraaptad ^ «M hand handled led an «a "«yaa "«yaa oa$ oa$y* baai « {! «« • f or tbo t vi oal oal y °* t àc of fl oor I J l to aboa aboa addra addraaa aaod od)) l aat aat aad aad of tba aua auataaa taaary ry »t »t op aae aaerat« baal baal a « abich abich V \% : - Soar oo Too aat ar i al l o bandl bandl ad* Un t b« day thaao thaao par t i cul ar aaaa aaaaaitaa aitaa* * ^ ¿ j ^ d a « ! ! » # wit h Sonar n* aara aara r«oa r«oaiva ivadj dj t b« &rvp offi cer handling handling 11» 11» »o »oyoo o a l j * t r a f f i c cm aaagr and t a« Hwy *ot bol d o f t ha t oo aaaeaj aaaeaj c««* c««* Tboy *« *• pabl pabl iabad «« r*gol r*gol ar dipl onat i o t raff ic; by t ha Wwy# Tbo Stat « Dopor t wat caaa caaaod od a aa*b«r aa*b«r of photograph photograph« « and. daacri pi l oa» o f ^r aa ah t a %, ,. bo pri nt ed «p «ad «ad cir cal at od aao aaong ng rar iouo aafca aafcaaa aall a«* a«* Stat « got got oeaaidar abl« g g &t pohli ol t y for t b« all ogati ogati on that that Bo Bo^aaesn aaa aaa st i l l al i vo* t ba Sri t iah «ar*# u ««sal , borri fi od at t ba laok of aam aamrit gr* tfca tfcalr ol rcuit appare apparentl ntl y aaa brok« rok«a sp and tlio rushli ng fro « tba tba inoidant inoidant l a r t Ul going going aa is t b«
13
fcXv.
■ XM111 » T * (^TS) '•'•*t.’*«/> •COs Sbaaa baaa i oi areopt a, unlaaa o
D *
CLASmCu 9Y 9Y » 1 e* * hr hr#u..
aoaa aoaa bal bal ag aaft ft d in , a aa* aa*y oioaa oioaa iadi oati oa that sorawa la «t i l l «li va« tbo Bri t i sh, appa appara ratt tt tl y, ' tb« only oaaa «ba bara praela« iaforaatlon «boat tba nataork avar «blob tba •_?rf «ia wIa at l A« t r af f i c aaa aovis^ ovis^g* g* Bio fur or oasaod oasaod by t ba abor abor o»aaat o»aaat i oaad i acl daat " ^pa r aat l y «aatral aad aad tbo tbo Ar m fr ca l a^ai r i ng l at o Boraann Boraann* *« t fea fearaabo raaboa atai CXà «aa aot '"r* a«l l »at up up *t *t tba Uaa Uaa t ad tba St ate Dop« Dop«rt rt a«nt a«nt *a l avaatl ^ati aa i aa probab probabll y • * i j arf wat oxy. I t mnM t t ea aoaa aoaa that t ba Br Br l t i ^b ara tba ooly «aa» aba aba ba* ba*« «ay «ay ; 4« 4a l i nfot aatl oa ab about out tbo poaaibU ^ar aabo at a of aonatm» «a w«H aa aai ab aboat oat t bo 'iJ alandoat alandoat iao t *af &o ooa ooaooraiftg raiftg blau Booa ooaaoo aoo of tbo «ocurit «ocurit y ocaaldarat ocaaldarat ioa i av dr o d, : i * aaoo aaooaa aaary ary t bat t b« 0oraaa aaaa aaaaaa aa t ha poatw poatwro ro t bat bat i t baa ao i afo t sat l oa fr oa * ui ^pa r ea t a» oa Sosaa Sosaaat,« at,« Skmtrmr^ inq air y aboo aboold ld bo aada aada of the Bri t i ah, and ^^i vab abi l y oaa oaat a bo bo aad aado o ai t b aoaa oaa dog dograa raa of aoac aoacoa oaa a oa tba baais t bat bat j ^r a|at a|at eat ruaara ruaara
*«Srs
Ž xS.
« « i ~ » «»o»nrtae
t bara l a at t aabad aabad a propoao propoaod d aaaor aaaor aoi aa to t ba L«£ L«£ «l Att adn>‘ adn>‘‘ of &À i^a^lcan a»tUa tUag«y l a ;.l aa da% ^«mtai nl ng; a r a ^ a a t t bat ho cont act at aiUabl aiUabl o" aooroa aooroaa a -for ^ iaf omat omat iof t « b i ^ wi l l tbrow l i ^bt da tko abatbar abatbar Boys&sira l a «Ü 11 and also apao apaolfl lfl o IdsQ IdsQt l^rl ai; data data toolad tooladlag lag J ^a i o al daaorl pt io% baaiarl' baaiarl' fiaf«rp3rJUta aad pbotograjpba« CJ
1— 4 ^ DOPIS OD 15. MAJA 1948. direktoru FBI Huveru o posleratnoj nacističkoj radio mreži koja je dvaput pomenula pomenula Bormana po ime nu 1947. pre nego što su je Britanci razbili. 2SS
S I V IV U K
Bel i njegova dva narednika čekali su na mestu gde je, po ono me što im je bilo saopšteno, trebalo da prođe Borman, i ušli su džipom i prikolicom u rikverc na prilazni put jedne farme. Malo kasnije, ugledali su na putu ispod sebe mali konvoj — velika crna kola i dva kamiona sa prikolicama. Kap. Bel je procenio da je tamo ukupno šesnaest ljudi, po šestorica u svakom kamionu i još trojica sa Bormanom u štapskim kolima — previše da bi ih savladali on i njegova dva lako naoružana podoficira. Pratili su konvoj sve dok Bel nije ulučio priliku da telefonira iz jedne drumske krčme i po zove svoj štab. Bio je preneražen kad mu je nadređeni oficir rekao: „Pratite, ali ne hvatajte, ponavljam, ne hvatajte". Sledeća dva dana, britanski oficir je svoju lovinu sledio više od hiljadu i sedamdeset kilometara. Nemački konvoj je prolazio bez ikakvih problema kroz policij ske i vojne blokade na putevima, i prispeo na dokove italijanske luke Bari u ranim satima jednog decembarskog jutra 1947. Iz zak lona, Bel i njegovi ljudi su posmatrali kako dizalice podižu vozila na jedan teretn teretnii brod i kako kako se Martin Borman penje mostićem. Istog trena kada je poslednje vozilo bilo smešteno u spremište, dizalice su se okrenule na drugu stranu, sajle kojima je brod bio privezan smaknute su i on se udaljio od keja. Kada je Bel kasnije tog jutra u lučkoj kapetaniji proverio odredište broda, rekli su mu da on plovi za Argentinu. Kako je Bel objasnio u intervjuu intervjuu u dokumentarnom dokument arnom filmu koji koji je na britanskoj televiziji emitovan 1999, „veoma" se pokajao što nije uhapsio Bormana: Bili smo apsolutno zgromljeni i trebalo nam je vremena da prevaziđemo traumu zbog toga što smo gledali kako beži; Hitlerova desna ruka tek tako, slobodno se ukrcava na brod i odlazi u slobodu. Posle silnih muka i putovanja koje smo prevalili, naprezanja zbog toga što smo morali da se uzdržavamo i ništa ne preduzimamo palo nam je veoma teško. Zbog toga što sam to video, kako on tek tako odlazi, a ja ništa ne mogu u vezi vezi s tim da uradim, uradim, da, veoma sam bio uznemiren, veoma potišten. Ali takav je bio život, morali smo da nastavimo dalje, vratimo se u naš štab i preuzmemo novu ulogu, nov slučaj. slučaj.
S I V IV U KP A T A G D N I J E
Bela su pitali kako je to Bormanu moglo biti dopušteno da slobod no ode, i ko je po njegovom mišljenju za to bio odgovoran. Bili smo sigurni s igurni da je Vatika Vatikann imao mnogo mn ogo veze sa bekstvom bekst vom Martina Bormana, pošto ga tokom puta niti jednom nisu zaustavili karabinjeri [vojna formacija zadužena za policij ske poslove među civilnim stanovništvom u Italiji] niti bilo ko iz vojske; dopušteno mu je da prođe sasvim slobodno. Bilo je to dobro organizovano. Ko je to još mogao da uradi bez saradnje [sic] između Vatikana i italijanske vlade? [ 16] M A R T I N B D R M A N J E S T I G A D U B U E N D S Al Al R E S 17. maja 1948, na brodu Đovana C iz Đenove. (Iako nije evidentno kad ili gde je Borman promenio brod, Đovana C gotovo
izvesno nije bio isti onaj brod br od na koji su se Borman Borma n i njegova vozila ukrcali u Bariju.) [ 16a] Bio je odeven kao jezuitski sveštenik, i ušao je u zemlju s vati kanskim pasošem koji ga je identifikovao kao velečasnog Huana Gomesa. Nekoliko nedelja kasnije, on se prijavio Apostolskoj nun cijaturi u Buenos Airesu kao osoba bez državljanstva i dobio Uverenje o identitetu broj 073, 909. Dvanaestog oktobra 1948. dobio je željeni željeni „plavi „plavi pečat pe čat““ koji koji mu je omogućavao da ostane za stalno stalno u Argentini. Sa groznom ironijom, Martin Borman je sada bio poznat, između ostalih pseudonima, po jevrejskom imenu Elizer Goldštajn.[l7] Borman i Peronovi su se sastali u Buenos Airesu ubrzo pošto je Rajhslajter stigao. stigao. Konačni pregovori pregovori o nacističkom blagu sigur no su bili burni i dugi. Dokumenta objavljena 1955. godine posle Peronovog pada, i kasnije 1970, pokazala su da su Peronovi Peronovi uručili Bormanu obećanih 25 procenata. Fizički aspekt blaga — mimo investicija koje je pažljivo konstruisao Ludvig Frojde u ime svog nacističkog poslodavca, a koje koje Peronovi nisu dirali dirali — bio je impre sivan: 187.692.400 zlatnih maraka 17.576.386 američkih američkih dolara 4.632.500 4.632 .500 britanskih britanskih funti funti 24.976.442 švaj carskih franaka 8.370.000 8.370.0 00 holandskih florina florina
S I V IV U K
54.968.00 54.96 8.0000 francuskih francuskih franak franakaa 87 kilograma platine 2,77 tone zlata 4.638 karata karata dijamanata i drugog dragog kamenja Bormanova četvrtina tih fizičkih sredstava i dalje je predstavljala ogromno bogatstvo. Zajedno sa investicijama u više od trista kom panija širom privrednog spektra Latinske Amerike — u bankama, industriji i poljoprivredi — pri čemu je samo Lahuzen zarađivao 80 miliona pezosa — taj novac je postao „glavni faktor u privred nom životu Južne Južn e Amer Amerike ike““. [ 17a] Mornar Hajnrih Bete je bio prisutan kada se Borman pono vo sreo sa svojim Firerom u Inalku, kasnije te iste godine.[18] Borman, sada prerušen u „oca Avgustina“ stigao je u svešteničkoj rizi. Bio je tamo tek nešto duže od jedne sedmice. Poslednjeg dana njegovog boravka, Hitler i Borman su održali privatni sastanak koji je potrajao gotovo tri sata, sata, posle čega je Borman napustio Centar. Centar. U vreme kada je Borman stigao u Argentinu 1948, svet je bio mnogo drugačiji u odnosu na onaj kada se puk. Peron prvi put umešao u Aktion Feuerland zajedno s agentima Trećeg Trećeg Rajha. Rajha. Oda O da vno su prošla vremena kukastih krstova i prkosnih demonstracija; Borman, koji je oduvekbio realista, shvatio je da mora da se zado volji (pošto izravna izvesne račune) nadziranjem znatnog preosta log dela opljačkanog bogatstva. On će redovno dolaziti u posete Centru, ali, siguran u pomnu zaštitu koju je kupio od Peronovih, vreme će mahom provoditi u Buenos Airesu, kako bi mogao da tamo podmazuje točkove Organizacije i planira sigurnu finansijsku budućnost. D V D J E N A J V A Ž N I J I H I G R A C A u pokušaju nacista da
zavedu Argentinu bili su milioneri iz La Falde, hotelijeri Valter i Ida Ajhorn. Oni su bili pristalice i prijatelji Nacističke partije i Hitlera najmanje još od 1925. godine, i Hitler im je svakako odlazio u po sete — bez Eve — 1949. godine u La Faldu. Ajhornovi su prvi put privukli pažnju direktora FBI-ja Dž. Edgara Huvera u dokumentu koji je po kuriru stigao iz američke ambasade u Londonu u septembru 1945. Posle izveštaja o onome što se znalo o odnosu između Ajhornovih i Hitlera, dokument se završava citiranjem reči koje je navodno izgovorila Ida Ajhorn:
S I V IV U KP A T A G □ N I JE
„Ako Firer ikada dospe u poteškoće, uvek može pronaći bezbedno utočište u La Faldi, gde su već obavljene neophodne pripreme“. Huver je pisao američkoj ambasadi u Buenos Airesu nekoliko nedelja kasnije, kasnije, kako bi ih upoznao sa situacijom situac ijom (videti reprodukciju oba dokumenta dokumenta na na stranama stranama 290 i 291).[1 291 ).[19] 9] Odnos između Ide Ajhom i njenog „rođaka“ kako je uvek na zivala Hitlera, potiče iz vremena mnogo pre 1944. godine, premda postoje izvesna sporenja oko datuma kad su se Ajhornovi zaista priključili Nacističkoj partiji. Jedanaestog maja 1935, Valter i Ida su dobili „počasnu verziju“ Zlatne partijske značke; tek pet-šest od ukupno 905 takvih značaka dodeljeno je ljudima koji nisu imali državljanstvo Rajha.[20] Firer je Ajhornovima poslao lično pismo sa čestitkama datirano 15. maja, što je bio neuobičajeni do datni kompliment uz samu nagradu. U pismu p ismu u kom se zahvaljivao zahvaljivao Valteru Ajhornu za njegove usluge, Firer je upotrebio reči „od va šeg pristupanja 1924, zajedno sa vašom suprugom“, koje izgleda ukazuju na to da su Ajhornovi bili među prvim članovima partije. [21] Lično im je poklonjen i primerakbr prime rakbroj oj 110 ograničenog ograničenog tiraž tiražaa od 500 primeraka knjige Mein Kampf kad su se prvi put sreli s Hitlerom u njegovom stanu 1925. 1925. — iste godine godin e kada je knjiga bila objavljena. [2 2 ] Ajhornovi su se ponovo videli s njim 1927. i 1929, a potom su počeli redovnije da putuju u Nemačku. Najmanje jedno od Hitlerovih pisama iz 1935-36. sadrži njegovu direktnu zahval nost za velikodušnu ličnu novčanu donaciju. Njih dvoje je njihova unuka-sestričina Verena Seski opisala kao „velike idealiste koji su zaista bili oduševljeni Firerovim idejama, kao i cela Nemačka u to doba, [i] međusobno su se veoma sprijateljili“. Kada bi u njihovom luksuznom hotelu Eden u La Faldi Idu Ajhorn pitali pitali može li se nešto postići, ona bi odgovorila odgovor ila da je sve moguće, „uz volju Adolfovu.“ Na zidu njene kancelarije bila je velika Hitlerova fotografija koju joj je on lično posvetio. U hotelu je takođe postojala soba uređena kao hram Fireru, uvek ukrašena svežim cvećem. Posuđe, pribor za jelo i stolnjaci u Edenu nosili su odštampan kukasti krst, a u hotelu je bilo još mnogo drugih Hitlerovih slika. Hitlerovi govori hvatani su kratkotalasnom antenom na krovu Edena i emitovani na razglasu kako u hotelu, tako i van njega. Hotel je imao više od stotinu soba sa trideset osam kupatila, centralno grejanje, ogromnu trpezariju i balsku dvoranu, golf-teren sa osamn o samnaest aest rupa, rupa, terene za tenis tenis,, bazen
S I V IV U K
«
)lf
B u rm u o fS n u ^ s t i g a t i o n ânitcîi Itn te cD e p a rtm e n to fiu a tire S B a s tftn g tim 2 5 ,B .C . ßtbctal
i
American Bnbasey. London. England Sept ember 17 , 1946 1946
M NI M%«, MUH i UH M M 1«
ATTENTI ATTENTI ON:
S I S ETBO ETBOPEAH PEAH DESK
VIA VI A US ASHY ASHY COURIER COURIER SERVICE SERVI CE
Director, FBI Vasbi ngt on« D* D* C. Do o r S i r s R e :*^ 1&TLER 1&TLER HIDEOUT HIDEOUT I N ARGSN ARGSNT TI HA Security Matter » 0
£
throi which
in’
-w i nf or mat i on was was obt ai ned from t he War Roo Room m f OSS regard in g t h h^it ^it t Kfia fiafi fi A&fcion fcioned ed »at t ar * ’t ai n ad by OSS —
*A cer t ai n Kra Kra /^EICH ^EICHH HORN, RN, an al l egedl y repu t abl e member ber of Argentine society and proprietress of the largest spa hotel in LA FAL FALSA (Argen (Argen t i ne) made, 'at an i nt i mat e par t y som some e ti me ago , ( p r e c i s e l y wh en en o r wh wh er er e i a n o t s t a t e d ) t h e f o l l o wi wi n g o b se se r v a t i o n s ::-
\ I v *♦ NKw **>♦
Her fami fa mi l y have ha ve bee been n ent husi ast i c support er» of HIT HITL LER si ne« t he Nazi Nazi Part y was founded« founded« Even before* t he Nazi Nazi s cam came in t o power power she pl aced i mmediat ely b y c a b l e M t ent i r e bank bank account , amoun amountt ing to 50,000 Kar ks, A at OO OOEBBEL’ s di spo sal « Thi e «as done i n r esponse to t he l a t t e r * s r e q u e st s t t o h e r f o r 3- 4,000 Ka r k s f o r p r o pa pa ga ga nd nd a purposes« cam came i nt o powe power t hei r (mean (meanii ng presumab presumabll y her and her hu sb an d^ ),3 ),3 fr i en end d shi p wi wi t h him him beca becam me ao ao close t hat t hey hey used t o Ii^CojJ£ Ii^CojJ£ ''- *t t o ge ge t h e r i s l e ) i n t h e same h o t e l o n t h e o c c as as i o n o f t h e i r ann ual st ay i n Germany Germany on t he PA PARTEI RTEITAG. They were th en pe n jtim t o ent er t he pr i vat e roqma. roqma. of t he Fuehrer Fuehrer at at any any jtime Jtime Jtimee iwit heu" heu" being previously announcea^r^ I f t h e Fu eh eh r er e r sh sh ou ou l d a t * a ^ * &j &j w could always find a safe retreat al r eady made made t he neceseary„ neceseary„prepar prepar i
^ n Sr S r â i f i S Co C o u l t i ea h e r^ A24%)^e A24%)^e r e they they had
The above i s bei ng fu r ni shed t he Bur* information. /
Ö0 CT
erely for its
dfe*
JACtFML
DOPIS FBI od 17. septembra 1945, iz Američke ambasade u Lon donu, gde se iznose pojedinosti o Hitlerovom odnosu s Ajhornovima — zaveden četiri meseca posle „samoubistva.“
SIVI VUK PATAGDNIJE
:**'•tvv«y • ^
>*
SIS Oo*,
• Al E Cćw»*iLrji rji
m ;r*Ätet
13, lir. I___ ___
to«
t he ÁñerE ÁñerE
Bm d m JUt m , Argentina
Front
v*v.-
John Edgar dgar B o o w - St traet traet ar» yedaral yedaral Bure Bureau au ef I ßvost i ^atl on
Sub^ec ub^ectt ii ii t l er Hidao Hidaout ut i n Araeati raeati na . Seourl ourl tgr Kat t ar - 0 , The Buroau uroau l s i n receipt of a l aport f r « the St St rat egie egie ’Service« gal t of t he war De Departsten artstentt dat ed %t ob er $3, l$k$ concesning the poasibillty of a »Rit l er Ht Ht deout »i a Arge Argenti nti aa* t hi a re repcart l a as tfollcwBi*
A*.**Vf\ . i • ,• ‘ad‘ t o be a •reput able «ieab *•’ er oif Arge m 9 «Ooa «O oa Kr K r s« E l chbc report « ieabe Arger.ti r.ti ne 45S - . soolet y «ad «ad t he paroprt at orof Uw lä rmest rmest sp * hot el l n\X* Fuld a, Arg«i Arg«i t i na»
#.V \*•
reoe reoentl y nade nade the foll foll fl«tng fl«tngs s observatl rvatl ons onst "af
\
)
t hat «von «von befar a t he Maxi axi Part y aas founde founded d töio eade availabl« to Goebbe oebbell s her her ent t re bank bank acco accou& u&t ah i ch , a t t he t i r e, aaoun aaouniw iwü ü epp ra xlcat xl cat el y t o t &irt gr thouaand aari ca, ahl ahlcfa cfa aoacQT «as; t o bo used ' ! ' f o r propagand propaganda a purpoSeej purpoSeej .
* •
i
•b * *~t *~t hat abc^asd abc^asd bar f t el l y hsvo hsvo fca fcaes eothftaiaa othftaiaatJL tJLc c capucrt ers of Adol f Hi t l er al nae t he Hha^ Hha^ Part Part y aaa founded; founded;
i-
•c *
t hat t hi a vo voubmvaacy Rapport apport of t he Hasi Part y was nevepIfor ^ot t ea by Hit l er and t hat during i he ye ar s a ft er fed fed ea&e ¿.. ¿..t o! ptare tarer bar frl endaiii endaiii p al i i : Hi Hi t l er boca bocaao ao ao close t hat alia and and Barbara arbara of her fctnlly fctnlly li ved i dt h Hi Hi t l er In t he se seae t et el or or* t he ppaisXoa of ! • \; t heir heir annu annua al vi si t t pGcrnan pGcrnanyj yj
"d*
that I f iil tl or ah ahould ould at any t i ae get get int o diff icul t y Niho iho«rfLn i t aae nece necess ssary ary fo r fcfa fcfa t o fi nd a saf e ret reat , he would would fi nd such safe r et reat at her: hot el (La (La Fal da) »here »here t hey had had alr eady eady a& a&de t he neces necessary sary preparat i ons«» ?■ |\ l i ds i s balng ffcrnlsh ffcrnlshe ed only t or your inforaatlon and for the \ \ ; I “* ** e*\ ,
___ fff
fctWICATIOrtSS£CTiCMj 8
/ \/ '
/ H
: P" A
Nßv i / »c:¿ »c:¿ ft«,. ’b s jiim s1 ^ayteyiiÄöir aai$ aai $e
A *'
’
*
' . ''O %«^ %«^ssZ/A/ ^ipiiW TY~ ,y V T( ''OK Z/A/iW
of
IZVEŠTAJ FBI OD 13. NOVEMBRA 1945, dostavljen Američkoj ambasadi u Buenos Airesu, sa rekapitulacijom septembarskog izveštaja FBI u vezi s Hitlerovim odnosom sa Ajhornovima.
SIVI VUK
za plivanje i mnoge druge sadržaje.[22 a] Čak i danas, polusrušeni Eden pokazuje tragove ranije veličanstvenosti koja je u tridesetim godinama dvadesetog veka privlačila mnoge međunarodne slavne ličnosti, među njima i zvezdu među fizičarima, Jevrejina Alberta Ajnštajna, Ajnštajna, kao i Princa od Velsa. Velsa. (Princ (Pri nc je bio krunisan krunis an kao Edvard VIII u januaru janua ru 1936, ali ali je posle jedanaest jedana est meseci mese ci abdicirao abdicir ao kako bi se oženio američkom raspuštenicom Voliš Simpson; kao Vojvoda i Vojvotkinja od Vindzora, oboje su bili osumnjičeni da su simpa tizeri nacista, a Hitlera su posetili 1937. godine).[23] Izgleda da je Ajnštajn boravio u hotelu kada antisemite antisemite Ajhornovi nisu nisu bili bili prisutni. Eden je bio mesto za sastanke mnogih nacističkih organizacija iz pokrajine Kord K ordoba, oba, a vojna obuka obuka se obavljala u logoru logor u po imenu ,,Kit-Ut“ na zemljištu koje je pripadalo Ajhornovima. Ida je takođe osnovala nemačku školu u La Faldi 1940. godine. Njeni učitelji koji koji su predavali osnovcima morali su da se zakunu na vernost Hitleru u nemačkoj ambasadi u Buenos Airesu, profesori koji su predavali gimnazijalcima morali su da se pridruže Nacionalsocijalističkom savezu nastavnika, a škola je pružala pružal a kompletan program prog ram nacističke indoktrinacije.[24] Ta predanost nacizmu, koja se 1940. primenjivala vala već u gotovo gotov o dvesta nemačkih nemačkih škola u Argent Argentini, ini, potrajala potrajal a je — naročito u unutrašnjosti — uprkos dekretu predsednika Roberta Ortisa iz 1938. kojim se zabranjivalo isticanje stranih zastava ili simbola u školama. Đaci su prisustvovali komemorativnoj ceremoniji koja je u Edenu održana 17. decembra 1940, na prvu godišnjicu potapanja broda Admiral Graf Spe. Većina navodno „interniranih“ članova posade marširala je u kompletnim uniformama i u paradi pronela nacističku zastavu pred očima desetina argentinskih zvaničnika i viših pripadnika vojske. Parada se okončala na hotelskoj esplana di, gde su otpevali marš Nacističke partije „Pesmu Horsta Vesela“, i bilo je ostrašćenih pronemačkih govora.[25] Međutim, uprkos zaštiti argentinske policije i naoružanih nemačkih mornara koji su boravili u blizini, prisustvo nacista u La Faldi nije prošlo pot puno neometano. [26] Kada su Ajhornovi odlučili odlučili da prikupe novac prikazujući nacističke propagandne filmove pred velikom publikom, pripadnici male antinacističke, prosavezničke grupe po imenu Acción Argentina izbušili su gume parkiranih kola gledalaca.
SIVI VUK PATAGDNIJE
Među napadači n apadačima ma je bio i Ernesto Gevara Linč, Linč, otac budućeg buduće g geril ca Ernesta „Če“ Gevare.[27] A J H D R N D V I S U NASTAVILI DA D R G A N I Z U J U P R I K U P L J A N J E N O V C A za nacističku stvar, i čak su
1944. i dalje prenosili desetine hiljada hiljada švajcarskih franaka na na račun Jozefa Gebelsa u Buenos Airesu. Međutim, u martu 1945, pod ja kim pritiskom Sjedinjenih Država, Argentina je konačno objavila rat silama Osovine — i bila poslednja država iz Latinske Amerike koja je to uradila. Posle te objave, hotel Eden je bio konfiskovan kao „imovina neprijatelja“ i — sada okružen bodljikavom žicom i stražarima kako bi se ljudi sprečili da tamo ulaze ulaze više nego da odatle odlaze — koristio se jedanaest meseci da bi u njemu bilo zatočeno osoblje iz japanske ambasade, kao i njihove njihove porodice. porodice. Ubrzo U brzo pošto po što su Japanc Jap ancii bili vraćeni u svoju zemlju, unutra unutr a su provalili antinacisti iz La Falde, skin s kinuli uli orla sa fasade fasa de hotela hot ela i uništili sve sve na čemu je bio kukasti kukasti krst.[28] krst.[28 ] U maju 1945, 1945, Ida Ajhorn je saopštila s aopštila najbližem najbližem krugu prijatelja prijatelja da njen „rođak“ „rođ ak“ Adol Ad olff Hitler „putuje“ „putu je“.. [29] [29 ] Ajhornovi, koji su se za tvorili u svoju vilu nedaleko od hotela, stvorili su mrežu distribu tivnih tivnih centara odakle su slali na na hiljade paketa sa odećom odeć om i hranom u razorenu Nemačku. Pomagali su i mreži nacista koji su pobegli u Argentin Argentinu, u, a Ad Adol olff Ajhman je često dolazio da ih poseti pos eti u La Faldi, zajedno s porodicom. Jedan od njegovih sinova, Horst Ajhman — koji je vodio argentinsku Frente Nacional Socialista Argentino (FNSA (FN SA)) nacistič nacističku ku partiju partiju u šezdesetim šezdesetim godinama dvadesetog vek vekaa — oženio se Elvirom Pumer, kćerkom jednog od baštovana iz ho tela Eden. [30] Ajhornovi su održavali bliske kontakte sa Gran Hotel Vijenom na obalama Mar Čikite; posedovali su zemljište udaljeno samo 150 metara od hotela. [31] Sigurno su se 1946. tamo sastali s astali sa Hitlerom i Evom dok se on oporavljao. (Kakve god da su nacisti imali dugoročne planove za Gran Hotel Vijenu, oni se nikada nisu ostvarili. Posle druge posete Hitlerovih početkom 1948, to mesto je praktičn praktičnoo bilo napušten napušteno. o. U martu te godine, šef še f obezbeđenja, puk. Kriger, Kriger, pronađen prona đen je „otrovan“ u jednoj jedn oj prostoriji prostor iji kraj kraj hotelske garaže — doživevši istu sudbinu koja će četiri godine kasnije snaći Ludviga Frojdea.) [32]
SIV! VUK
KATALINA GDMERD JE IMALA PETNAEST G □ DI N A 19-4 5, kada je došla da živi s Ajhornovima. Bo
lovala je od astme i poreklom je bila iz siromašne porodice koja je smatrala da će joj život život biti bolji u hotelu Eden od onog što su oni mogli da joj ponude. Premda sluškinja, Katalina je odgajana kod Ajhornovih bezmalo kao da im je bila kćerka. Ona je rekla da je Hitler jedne noći 1949. 1949. stigao u njihovu njihovu kuću kuću u La Faldi Faldi i ostao tamo tri dana; odmah ga je prepoznala. „Sigurno ga je dovezao šofer. Smestili su ga na treći sprat. Rekli su nam da mu nosimo doru čak gore i... pokucamo na vrata i poslužavnik ostavimo na podu. Imao je dobar apetit, poslužavnici su uvek bili prazni. Jela su ug lavnom bila nemačka.“ Obrijao je brčiće. U kući je obično po ceo dan bilo ljudi, ali tokom ta tri dana, na treći sprat se nije moglo. „Gospođa Ida mi je rekla: ’Sta god da si videla, pravi se da nisi/ je dan od vozača i ja smo se često šalili: ’Ništa nisam videla, baš kao ni tL Kao da se to nikada nije ni dogodilo. Sve se čuvalo kao veo ma velika tajna.“ Hitler je ostavljao odeću, uključujući i pantalone od zelenog sukna te crnu košulju s okovratnikom, ispred sobe, a Katalina je to prala i peglala. Odnela mu je tri doručka, tri ručka, i tri posluženja uz čaj. čaj. Četvr Č etvrtog tog dana, rekli rekli su joj joj da je otišao. Osam dana pošto je „važan posetilac“ napustio La Faldu, go spođa spo đa Ajhorn je rekla rekla Katalini da spakuje ručak za za izlet. izlet. Sa šoferom š oferom koji je vozio mercedes-benc i Valterom Ajhornom kraj njega, njih četvoro su se odvezli do kuće Ajhornovih na planini Pan de Azukar. Ta građevina od cigle i drveta imala je veliku radio antenu i bila je deo mreže nacističkih sigurnih kuća širom zemlje. Hitler je ostao petnaest petn aest dana na tom mestu koje je porodica poro dica nazivala nazivala ,,E ,,E11 Kasti Ka stiljo ljo““, ali Katalina ga posle toga nikada više nije videla. Međutim, sećala se kako se javljao telefonom i zvao broj doma Ajhornovih preko centrale u La Riohi i Mendozi; prepoznala mu je glas. Ti pozivi su se nastavili sve do 1962. godine. [3 3 ] Džon Volš, agent FBI stacioniran u to vreme u Buenos Airesu, priznao je da su on i njegovi operativci o perativci nailazili nailazili na na poteškoće potešk oće u obav ljanju svih tajnih poslova u Argentini. Za hotel Eden i Ajhornove, Volš Volš je rekao: „Mi lično nismo tamo obavljali obavljali nadzor. nadzor. To su obično ob ično obavljali izvori izvan ambasade. Ne možete jednostavno ući i reći, znate, kako tragate za nečim“. Volš je rekao kako su on i njegove ko lege bili pod prismotrom lokalne policije. Više puta, dok je izlazio
64» 64 »
'BOLIVIA
56° 56 °
*/F'X
PARA PARAG GUA UAY Y V ~"
\
SajS Salvador cte Ju|uyw Ju| uyw
j
.
48° 48 °
>,
A
!\
v
-
' r r t f
^Asuncion
BRAZIL
Formosa f San Miguel de Tuc uman
Santiago „del Estero
ncia
i "%
/ -------
^Pg§adj
i
: Rioja^ La Falda \
/
Lup Lupiitut Mur
Cbüptít <
^ Hotel otel Vier ierta, Mar Chiqu hiquit ita a Cordo ordoba ba® ®! _ cJtS Š i®Parana i®Para na ............. i ____ _. Santa Fe %
\
Æ
".\ \4 ^^RUGUAY ^f^s^attbebaltet
Santiago★1 ! 1« (
:
Bu e n o s * . » ^ “ Vkleo Aires LaW™
CHILEl
ARGENTINA * Mar del Plat Plata a seen with Pavelić s'Neuquen.
'V, 'V,
B San Carlos de Bariioche
' Vteđma
81Comodoro Rivadavia visited a friend in hospital
;:■’-¡-'V §Sj §SjB8 r Gattegos^/V attegos^/ViV iV^«;^,j ^«;^,j<<)\ Rio-'fp.,
...
t m
M
SOUTH ATLA AT LAN N TIC OCEAN
Falkland Falkland i slands Oslas slas.^ Ivinas )'
VvS.tarvtey
M ía S
Postwar Postwar Argentina Argentina
í% s
----------------International Boundary
PmRMHIHHi 64 °
0
★
National Capital Capital
Province ince Cap Capit ital al
■
Sightings Sightings of Adolf Adolf Hitler
H too15o200
300 KM 200
300 MILES
560
KLJUČNI SLUČAJEVI KADA SU Adolf Hitler i Eva Braun bili primećeni u Argentini posle Drugog svetskog rata.
S I V IV U K
sa drugim agentima, viđali su ljude koji su oh očigledno pratili i nadzirali. [34 ] U P R K O S N E P O S R E D N O J ZAŠ TI T I K O J U MU J E P R U Ž A L A „Organizacija“ i posrednijoj ali suštinski bitnoj
saradnji Peronove vlade, činjenica da se Hitler kretao unaokolo krajem četrdesetih i početkom pedesetih godina dvadesetog veka umesto da ostane zakopan u Centru, neumitno je nalagala da on bude više puta primećen. Posle izvesnog vremena, Katalina Gomero više nije bila jedina osoba spremna da priča o tome kako se su sretala posle rata u Argentini sa bivšim Firerom. Firerom. Horhe Batinik, direktor banke u gradu Komodoro Rivadavija u južnoj patagonijskoj patagonijskoj pokraijini pokraijini Čubut, živo živo je upamtio priču koju mu je ispričala njegova majka, Španjolka, Mafalda Batinik. U leto 1940, ona je bila u Francuskoj i tamo radila za Crveni krst, pa je u nekoliko nekoliko navrata videla Hitlera Hitle ra izbliza, izbliza, kada je on dolazio da poseti ranjene vojnike Vermahta. U poznijim godinama, često je govori la: „Kada jednom vidiš Hitlerovo lice, nikad ga više ne zaboraviš“. Posle rata, rata, Mafalda se preselila u Argentinu, Argentinu, a početkom 1951. radi la je kao bolničarka b olničarka u jednoj privatnoj bolnici bol nici „ Arustiza i Varando“. Varando“. Jednog dana, nekog nemačkog rančera su doveli na lečenje prostrelne rane, i nekoliko dana kasnije, još tri Nemca su došla u posetu pacijentu. Bilo je primetno da su se dvojica od njih prema trećem odnosili kao prema „šefa“. Mafalda je morala da priguši u sebi nevoljni usklik zaprepašćenja kada u ovome prepoznala Hitlera. Nije imao brčiće i donekle je osedeo, ali to je nesumnjivo bio on. on. Preneražena Preneražena,, gospo go spođa đa Batinik je to rekla vlasnicima klinike klinike,, doktorima Arustizu i Varandu; pogledali su ga, iznenadili se, ali ništa nisu preduzeli. Osim što se pozdravio s pacijentom, Hitler jedva da je prozborio i reč. reč. Kada su trojica Nemaca otišl otišli,i, gospo g ospođa đa Batinik je upitala pacijenta pac ijenta ko je bio taj taj važni važni posetilac. posetila c. Shvativši Shvativši da je ona već već prepoznala Firera, Firera, povređeni rančer rančer je rekao rekao bolničar bolničarki: ki: „Gledajte, to je Hitler, ali nemojte ništa reći. Znate da tragaju za njim, njim, pa p a je najbolje najbolj e ništa ne govoriti“ govor iti“.. [3 5 ]
S I V IV U KP A T A G D N I J E
22. poglavlje
□ d l as c i
NEMAČKI NACISTI NISU BILI JEDINI FAŠI S T I koji su posle rata pobegli u Argentinu. Jedan od njihovih
najkrvoločnijih saveznika bio je Ante Pavelić, vođa ustaškog re žima u kratkotrajnoj marionetskoj državi koju su Nemci osnovali u Hrvatskoj. Nazvavši sebe Poglavnikom (što je ekvivalent Fireru), Pave Pavelić lić je bio odgovoran odgovora n za ubistva stotina hiljada muškaraca, žena i dece srpskog, jevrejskog i drugog porekla u etničkoj slagalici Jugoslavije u doba rata; čak su i neki pripadnici Gestapoa smatrali ustaške metode met ode „bestijalnim.“ „ bestijalnim.“ [ 1] Hrvatska Hr vatska je istorijski bila rimoka rimok a tolički region, i kontakti u Vatikanu omogućili su Paveliću i ćelom njegovom kabinetu, koje je kasnije sledila njegova žena, Mara, s njihovom decom, da pacovskim kanalima otputuju u Argentinu. Peronova vlada je u posleratnim godinama izdala 34.000 viza Hrvatim Hrva tima.[2 a.[2]] Posredno, Paveli Pavelićev ćevoo bekstvo ođ o đ pravde pravde dovelo je do nekih od najpouzdanijih iskaza očevidaca o Hitlerovom prisustvu u Argentini 1953-54. godine. Stolar po imenu Ernan Ansin sreo se sa Hitlerovima u nekoliko navrata tokom pedesetih godina dvadesetog veka, dok je radio za Pavelića kao stolar u argentinskom obalskom gradu Mar del Plata. Bivši hrvatski diktator je tamo razvio građevinski posao. Pavelić je bio poznat kao „Don Lorenco“, ali jedan njegov telohranitelj ka zao je kako je on bio predsednik Hrvatske. (Nimalo ne čudi što Ernan Ansin za njega nikada ranije ranije nije čuo — Pavelić Pavelić je živeo pod lažnim imenom i jakom zaštitom, ali nije bio naročito poznat u Argentini po svojim sv ojim zločinima. zloč inima.)) Ansin je radio za Pavelićev Pavelićevuu firmu od sredine 1953. do septembra ili oktobra 1954. U južno leto 1953, Hitlerovi su redovno red ovno posećivali pose ćivali gradilište gradiliš te na kom je Ansin radio. radio. U
S I V IV U K
prvoj prilici kada je stolar stola r video dva bivša diktatora zajedno, Hitler je stigao sa svojom ženom i tri telohrani telohranitelja telja.. Hitler očigledno nije bio zdrav; jedva je mogao da hoda bez tuđe pomoći, i telohranitelji su ga praktično nosili. Ti sastanci su se održavali nasamo, ali obezbeđenje obojice neprestano je bilo prisutno. Ansin je rekao da se činilo činilo kako se Hitler oslanja osla nja na svoje telohranitelje, koji su mu određivali dnevni raspored aktivnosti. On i Pavelić bi razgovarali sve dokjedan od stražara ne bi rekao nešto u smislu „dosta je bilo“, a onda bi otišli. Kao i većina drugih koji su opisivali Hitlera posle rata, rata, Ansin je kazao da je Firer, iako mu se izgled izmenio, ,,u osnovi bio isti. Imao je sedu, sedu, krat kratku ku kosu, kosu, ošišanu po vojn vojničk ički.i. Bez brčića brčića.“ .“Jedan Jed an naročiti naročiti trenutak ostao je Ansinu u pamćenju. „Kada je Hitler [stigao], po digao je stisnutu pesnicu desne ruke koju je ispružio. Pavelić mu je prišao i spustio svoju šaku na Hitlerovu pesnicu, obujmivši je. Potom su se osmehnuli, i Pavelić se s Hitlerom rukovao. Uvek su se tako pozdravljali.“ Ansin je Hitlera video s Pavelićem u još šest navrata. Pavelićeva ljubavnica Argentinka (žena iz Kordobe po imenu Marija Roza Gel) praktično nikada nije učestvovala u njihovim razgovorima, već ih je samo služila kafom. I Hitlerova žena je stalno ćutala; Evi godine nisu prijale, prijale, i nikako nikako nije nije mogla mogl a da se otarasi kilograma koje je dobila kad im im se rodila rodila druga kćerk kćerka, a, kraje krajem m 1945. 1945. godine. godine. Ansin Ansin je rekao: Hitlerova žena je bila malo bucmasta. Izgledala je kao da je upravo navršila četrdesetu. Bila je krupna, reklo bi se, uhra njena. Imala je na sebi radnu odeću, veoma jeftinu, bež boje, baš nalik na njegovu. To je bila žena koja je odavala utisak da je mnogo mn ogo toga pretrpela, ili makar da trenutno trpi nešto, zato što joj se to videlo na licu. licu. Uvek je izgledala zabrinuto, zabrinuto, i gotovo nikad se nije osmehivala. Na osnovu Ansinovog svedočenja može se zaključiti da je razgovor u najvećem delu tekao na španskom. „Hitlerova žena, ne sećam se — pretpostavljam da je donekle govorila španski, pošto je svaki svaki put kazala kazala ’hvala ’hvala vam za kaf kafu. u.'' ...Hitle ...Hitlerr je govorio španski s poteškoćama, i jakim nemačkim naglaskom“. Na jednom od tih sa stanaka, Pavelić je Hitleru predstavio Ernana Ansina kao stolara ko
S I V IV U KP A T A G D N I J E
ji radi radi na na građev građevini, ini, i pozvao pozvao ga da im se pridruži uz uz kafu. kafu. Hitler se se osmehnuo Ansinu i klimnuo glavom u znak pozdrava, ali mu nije pružio ruku niti progovorio. Ansin je bio „potpuno ubeđen“ da je taj čovek Hitler.[3 ] On je viđao Hitlera i drugde u Mar del Plati, u staroj kući sa građenoj u kolonijalnom stilu iza parka San Martin. Video je da tamo ulaze Hitlerova kola, i stražare kraj vrata; nije bio siguran da li Hitler tamo živi ili je jednostavno u poseti (ta kuća je zapravo pri padala Lahuzenu). Lahuz enu). Dok je boravio u gradu, gradu, Hitler je uvek putovao jedn oj prilici, prilici, stolar ga je video blizu obale; izašao je iz kolima, ali u jednoj kola i sedeo je j e na klupi, klupi, zamišljeno zagledan u more. Ansin je mislio da Hitler ima probleme problem e sa cirkulacijom cirkulacijom i da da ne može dugo da hoda; vukao je noge, a Eva ga je držala za mišicu dok je pešačio. Za razliku od Pavelića, koga je penzionisani stolar upamtio kao nepristojnog čoveka surovih očiju, Ansin se prisetio da je Hitler imao „svetle oči, prijazan pogled — [bio je] tih i veoma učtiv“. I Hitler i Pavelić su nestali iz Mar del Plate u avgustu ili se ptembru 1954. godine. H I T L E R D V D N A R U Š E N O Z D R A V L J E, i zamiranje
svih fanatičnih snova o širenju „Četvrtog Rajha s juga“ koji nikada nije zaista postojao, doveli su do neprestanog jenjavanja aktivnosti u Centru u Inalku početkom pedesetih godina dvadesetog veka. Prirodno, kako je vreme prolazilo i kako je stvarnost bivala sve jas nija, mnogi nekada predani nacisti postali su zaokupljeni svojim novim životom i poslom, a privlačnost rada za poraženog lidera i ideologiju jednostavno se istrošila. Cak je i SS gen. Ludolf fon Alfensleben, koji je postao prisni prijatelj Huana Perona kada su zajedno išli na skijanje u San Karlos de Bariloče, podneo u okto bru 1952. godine ostavku na mesto „guvernera“ zajednice u do lini. Prihvatio je položaj u Buenos Airesu kod predsednika Perona kao „načelnik odeljenja za lov, robolov i jahte za oblast R 1 0 1 1 1 “ a Peron Peron mu je podario podar io i novi novi identitet identitet pod imenom Karlos Karl os Lueke. [4] Među malobrojnima koji su plamen još održavali u životu bio je čovek čovek koji ni nije je bio tražen traženii ratni ratni zločinac zločinac,, već slavn slavnii ratni ratni pilot. Hans-Ulrih Rudel, as koji je pilotirao ponirućim bombarderima štukama i uništavao tenkove, i koji je ostao bez noge kada je bio oboren pred kraj rata, kao najodlikovaniji avijatičar u nacističkoj Nemačkoj.[5] Uprkos tome, on se 1948. preselio u Argentinu i
SIVI VUK
postao poverenik kako Hitlera, tako i pređseđnika Perona. Gajeći i dalje snove o nekoj vrsti „Fašističke internacionale“ Rudel je bio u kontaktu sa ser Osvaldom Mouzlijem, predratnim liderom Britanske unije fašista, i sa paragvajskim diktatorom Alfredom Stresnerom. Mouzli i Rudel su se sastali 1950. u Buenos Airesu, i Mouzli je dve godine kasnije u Britaniji objavio Rudelove ratne memoare, Pilot štuke, u izdanju Euforion Buks — kompanije koju je osnovao zajedno sa svojom aristokrats aristokratskom kom ženom Dajanom, Dajanom, čije čije je devojačko devojačko prezime prezime bilo bilo Mitford. Mitford. U knjizi knjizi su se na na sav glas hva hvalil lilii principi nacionalsocijalizma; mora se pretpostaviti kako je britan ski avijatičarski as Daglas Bejder, koji je ostao bez nogu, i koji je napisao predgovor, bio izmanipulisan da to uradi tako što mu je rečeno da se jednostavno radi o memoarima jednog ratnog pilota. Rudel je bio neumoljivi nacista koji je žalio samo zbog toga što je Nemačka izgubila rat. Dok je boravio u Argentini, redovno se sa stajao sa Hajnrihom „Gestapo“ Milerom, koga je koristio za refe rence i kontakte, i svakako se sastajao i sa Hitlerom. Godine 1953, Rudel se vratio u Zapadnu Nemačku, gde je bezuspešno pokušao da pokrene stranku ratobornog naziva Deuts Deutsche che Reichsparte Reic hsparteu[6 u[6] A K D J E A N S I N M I S L I D D A E V A H I T L E R IZ I ZG L E DA TU Ž N □, to ne bi trebalo nimalo da čudi. Ona je bila
vedra i plitka devojka koja je volela živahno društvo i zabave, i njen život na ogromnom, izolovanom imanju u Inalku nije bio ono što je oček očekiva ivala. la. Njen ranije ranije obožavani obožavani „Gospo „ Gospodin din Vuk“ Vuk“,, nekada nekada tako tako impresivan usred dvora punog ulizica, sada je bio neprestano bolestan ili zauzet dosadnim sastancima, a život u zabačenom se oskom kraju gde je podizala dva mala deteta brzo je izgubio svaki sjaj. Postoje brojni dokumenti o tome da je, uprkos demonskoj energiji i ubeđenju koje je Hitler umeo da ispoljava, kako javno, tako i unutar kruga bliskih ljudi, on u osnovi bio lenj čovek koga su od praktičnog posla lako odvraćali odbojnost i apstraktne pre okupacije. Bez trunke iluzije da kontroliše velike događaje, ili kruga laskavaca pred kojima bi mogao da glumi svoje pretenzije, sigurno je bio jadno društvo za za ženu ženu koja koja je osećala kako kako joj mladost ml adost kopn kopni.i. Posle njene „smrti“ u Firerovom bunkeru, niko nije tragao za mladom majkom sa dva deteta, pa Evino preseljenje pod novim lažnim identitetom ne bi predstavljalo nikakvu veliku poteškoću. Verovatno 1954. godine, posle njihovog povratka sa užasnog od
S I V IV U KP A T A G D N I J E
mora u kući u Mar del Plati koja je pripadala Lahuzenu (u vreme kada je Hitlerove sastanke s Pavelićem zapazio Ernan Ansin), Eva je konačno konačno napustila Inalk Inalkoo i Hitlera. Hitlera. Preselil Preselilaa se sa kćerkama kćerkama u Neuken, miran, ali sve razvijeniji grad oko 370 kilometara severoistočno od San Karlosa de Bariloče. „Organizacija“ je svakako, kao i uvek, vodila i dalje računa o njima. [7] MARTIN B D R M A N S E D R ŽA D P D D A L J E D D P □ LITI ITI KE. Sada se zanimao isključivo za zaštitu i umnožavanje
finansijskih sredstava Organizacije. U dolinu je putovao sve rede i rede, kako je udaljavao i sebe i svoju mrežu od obolelog Hitlera. Mnogo vremena je provodio u Buenos Airesu; paravan mu je bila kompanija koja je proizvodila frižidere, iza koje je on širio finansijske poslove po ćelom svetu.[ 8] O njegovim redovnim sastan cima s predsednikom Peronom detaljno je izvestio Horhe Silvio Adeodato Koloto, načelnik Peronove lične policijske garde od 1951, 1951, pa sve do puča protiv njega izvršenog izvršenog u septembru 1955. 1955. go g o dine. I danas, sa osamdeset sedam godina, visok gotovo dva metra, i sa derindžer pištoljem u džepu, Koloto ostaje impresivna figura, lucidan je i spreman da razgovara sa nama o vremenu koje je pro veo kao šef še f ličnog obezbeđenja obezbeđen ja bivšeg argentinskog predsednika. predsednika. Koloto Kolot o je objasnio ob jasnio kako je, je, dok do k je bio sa Peronom, zapisao zapi sao svaku svaku zanimljivu epizodu o predsedniku, među kojima i mnoge rečenice na ceduljicama koje je sve stavio u jednu konzervu! Iz te neobične arhive koja se sastojala od 6.200 dokumenata, koje je Koloto obeležio i preveo na engleski za knjigu koja još nije objavljena, potiče njegovo prisećanje na ključni susret. Koloto je u proleće 1953. u Peronovoj kući na adresi u ulici Teodoro Garsija u Belgranu, elitnom predgrađu Buenos Airesa, prisustvovao jednom takvom susretu. Bila je to kuća koju je na cistički „ambasador“ Ludvig Frojde poklonio Eviti kao svadbeni dar 1945. godine. Dvostruko obudoveli predsednik, koji ju je sada koristio za privatne sastanke i romantične veze, odlazio je tamo sa šeširom i naočarima kao maskom. (Još jedan česti posetilac bio je magnat i brodovlasnik Alberto Dodero. On se posvađao s Peronom 1949. 1949. kada mu je predsednik predsedn ik nacionalizovao nacionalizovao akcije akcije u po po morskoj kompaniji za delić njihove stvarne vrednosti, ali taj sukob nije dugo potrajao.)
S I V IV U K
U ovoj prilici, Koloto je bio na dužnosti u kući kad mu je Peron rekao: „Borman dolazi u 20.00. Budi obazriv — Nemac je to, nije Argentinac, a oni su tačni.“ I tačno u osam uveče, Koloto je čekao kraj kr aj vrata kada je Borman Bo rman stigao taksijem. ta ksijem. Rukovali su se, se, i telohra telohra-nitelj ga je proveo kroz kuću sve do predsednikovog dnevnog bo ravka. Koloto se seća da je Rajhslajter bio „pravi Nemac“. Borman je pustio brkove brkove i imao je na sebi sako i kr krav avatu atu.. Veoma Veoma slabo je govorio španski, ali ono što je pričao dalo se razumeti. Peron je bio u svojoj kancelariji, i telohranitelj je otišao da mu kaže kako je njegov gost stigao. Kad su se sastali u dnevnoj sobi, pozdravili su se snažnim zagrljajem, zagrljajem, kao stari prijatelji; onda su otišli u kancelariju, kancelariju, gde su ostali do 2 2 .00. Pošto je kuća korišćena uglavnom za tajne sastanke, sastanke, Koloto Kolot o je rekao da je obezbeđenj obe zbeđenjee bilo min minimaln imalno. o. „Preko dana su napolju bila dva agenta kada Peron nije tamo boravio. Ali kad je Peron bio tamo, agente je slao kući. Ja sam bio jedini stražar u kući kada je Peron bio u njoj.“ Peronov batler Romano i kuvarica Fransiska takođe su bili u kući; predsednik je nameravao da po zove Bormana da ostane na večeri, ali posetilac je rekao kako ima druge obaveze. Kad su njih dvojica izašli iz kancelarije, Peron je kazao Kolotu da „odšeta sa gospodinom Bormanom“ do Kabilda, avenije udaljene trista metara od kuće, kako bi mu pozvao taksi. Kad se Koloto vratio, predsednik Peron je rekao: „Borman mi je dao poklon koji ne zaslužujem.“ Nije rekao šta je to bilo, ali Koloto je pretpostavio da je to moglo da bude samo nešto malo i vredno vredno.. Koloto je video Bormana u kući drugi put u nedeljama koje su usledil usledile, e, i prisustvo Nemca u prestonici prestonici postalo je deo njegovog po po slovnog života. [9] Borman je držao apartman u luksuznom hotelu Plaža, okrenutom prema trgu San Martin na kraju Kaše Florida, svetski poznatoj trgovačkoj aveniji u Buenos Airesu. Koloto će svakog meseca odlaziti u hotel Plaža da plaća Bormanove troškove i smeštaj novcem koji mu je Peron davao u smeđem kovertu. Bormanova ljubavnica Alisija Magnus, nemačko-brazilskog porekla, boravila je tamo s njim.[ 1 0 ] S druge strane trga, preko puta ho tela, nalaze se impresivne zgrade Circulo Militar (vojnog kluba os novanog 1881. godine) i argentinskog Ministarstva spoljnih dela, u oblasti koja je isto tako blizu bankarske četvrti.[ll] Koloto je smatrao da Borman održava redovne poslovne sastanke u klubu Circu Circulo lo Militar Mili tar..
S I V IV U KP A T A G D N I J E
J O Š J E D N A Ž E N A U B U E N D S AI R E S U uverena
da je dobro poznavala Martina Bormana bila je Araseli Mendes, koja je u Argentinu stigla iz Spanije 1947, kad joj je bilo dvadeset četiri godine. Srela ga je 1952. u jednom kafeu u Buenos Airesu; kad mu je zatrebao neko za pisanje pisama i dokumenata na va ljanom španskom, ona ga je upoznala sa svojim bratom. Araseli je rekla kako se njihov odnos produbio; postali su dobri prijatelji, i ona je počela da radi za njega. Kazao joj je da je bio nacista visokog ranga i da mu je Kurija (papski sud u Vatikanu) pomogla da dođe u Argentinu — bio je krajnje određen kada je to izgovarao. Isto tako je rekao rekao da je bio u bolnici i da mu je preuređeno preuređeno mesto početka kose na čelu. Izgleda da je Borman Borm an imao četiri četiri ili pet različitih različitih pasoš pa soša; a; Araseli ga je poznavala kao Rikarda Bauera, ali on je koristio i ime Danijel Teofilo Giljermo Depres, iz Belgije.[ 1 2 ] Pod tim imenom je bio vlasnik fabrike koja je proizvodila frižidere marke „Apis“, u ulici Ministro Brin u Lanusu, Buenos Aires. Araseli Mendes je na kra ju za njega vodila kn knjige jige u kancela kancelariji riji u Pasahe Pasahe Barolo, Barolo, i tvrdila je kako je on tada počeo da joj se udvara (izgleda da je njegova glad za seksom bila podjednako velika kao i njegova velika lična finansijska nezasitost). Prisustvovala je mnogim njegovim finansijskim dogovorima; jednom mu je preko banke iz Evrope doznačeno 400.000 dolara. Kazao joj je da ima akcije u jednoj belgijskoj fabrici kao i u jednoj holandskoj, te da je ta doznaka kao i mnoge druge samo deo njegovih profita. Borman je iz Evrope doneo i mnogo dragog kamenja, među kojim i jedan dijamant koji je prodao u Buenos Airesu za 120.000 dolara.[l3j D D S J E I FBI S A K D J I H J E S K IN U T A O Z N A K A S T R O G □ P O V E R L J I VD o slučajevima kada je Hitler bio
primečen u Južnoj Americi, koliko god šturi bili, relativno su is crpni u poređenju sa pukim curkanjem informacija koje su potekle iz Centralne obaveštajne agencije, ali među njima se ističe jedan izveštaj iz losanđeleske ispostave agencije. Po njemu je Firer u januaru 1955. 1955. navodno bio u Kolum Ko lumbiji.[ biji.[14] 14] Premda krajnje krajnje neu neu-verljiv, on je neobičan po tome što sadrži i veoma lošu fotokopiju fotografije, koju je navodno snimio kontakt doušnika CIA (bivšeg esesovca po imenu Filip Sitroen) i na kojoj je Hitler, tada pod identitetom izvesnog Adolfa Šutelmajera. Na fotografiji „Hitler“
SIVI VUK
— kome je tada trebalo da bude šezdeset pet godina — još ima tamnu kosu i klasične brčiće, te tako odudara od drugih, očigledno bolje zasnovanih svedočenja. Slika je označena recima „Kolumbija, Tunga, Amerika Del Sur, 1954.“ U centralnoj Kolumbiji postoji grad Tunha, ali tamo nije bilo poznatih nacističkih veza; štaviše, posle Drugog svetskog rata on je postao dom za mnoge jevrejske izbeglice iz Evrope. „Tajni“ izveštaj izveštaj CIA obeležen obel ežen je upozorenje upozo renjem m da ni ni neimenova neimenova ni doušnik niti ispostava u Los Anđelesu nisu ,,u mogućnosti da pravilno procene ovu informaciju, tako da se ona prosleđuje kao moguće interesantna“. Svejedno, činjenica da je losanđeloska kan celarija CIA smatrala kako to vredi uraditi značajna je. Izgleda kako ni FBI ni CIA nisu bili uvereni u izjavu koju je pre deset go dina s apsolutnim ubeđenjem izneo britanski istoričar i nekadašnji obaveštajni oficir Hju Trevor-Roper, da je Hitler umro u bunkeru — u tvrdnju koja je izrečena premda za nju nije bilo nikakvih forenzičkih dokaza. P O D Z A Š T I T O M P R E D S E D N I K A P E R O N A , Ar
gentina je postala utočište za nemačke, francuske, belgijske i hr vatske fašiste. Oni su se s Peronom sastajali u njegovoj zvaničnoj rezidenciji po imenu Kasa Rosada, okrenutoj prema trgu na isto čnom kraju Plaze de Majo. Rodolfo Frojde, Ludvigov sin i prijatelj Evitinog brata Huana Duartea, održavao je tajnu mrežu kontakata kontakata bivših nacista sa režimom. On se uzdigao do mesta Peronovog na čelnika predsedničke obaveštajne službe i imao je kancelariju u Kasa Rosadi.[l5] ^ Huan Peron je ponovo izabran za predsednika u junu 1952. sa razlikom od preko 30 procenata glasova u odnosu na protivkandidata (tada je prvi put bilo dozvoljeno i Argentinkama da glasaju). Mesec dana kasnije, 26. jula 1952, njegova harizmatična žena Evita umrla je od raka kad joj je bilo samo trideset tri godine. U vreme kada je umrla, dobar deo ukradenog novca koji je ona, opet, ukrala od Bormana, bio je potrošen mahom na finansiranje filantropskog rada u korist argentinskih siromaha — njenih de de scamisados (bukvalno, „bez košulje“). U zemlji je zavladala žalost. Masa je bdila i dan i noć pred palatom predsednika i kasnije ispred Ministarstva Ministar stva za rad, rad, gde su je odneli da bude prikazana. Sa svećama u rukama, muškarci su klečali i molili se na vlažnim ulicama, a žene
SIVI VUK PATAG ONIJE
Air Air-11
rAmmuÁ i wabrJ n
* OS)*#** OMU I Ootcbor J9$$— 3. J3 ß Ü t
Sbefet
cuasmacncm
Chief, VBD Aßtixigg/^
r: Gotatu.—
T ó 3 r iT iT X . * ^ { jjgg l A / i / ß + ^ ^ 3
r C
Adolphff lphfforrj orrj»»
Cj
J1
£
MICROFIt-MCD
JUL 2 61963
POC. -NHCWO. iBl'
3- ^Ob 89 S«pt *aber 29$$£ „ Jl wporfcod porfcod tíxo tíxo XoHo «ü i ¿ oai io ar • tfa tfaLa Station 1« ta * p wt t t » t o gtv* gtv* «a kt d 31(ppt 31(ppt ~ «val val aati aati joií o£ t í » i nf omat t onand i i i * bai ag iOrw iOrww wrdad rdad «a^fif «a^fif pOooi talq talq lotersst.
:\U>~2 ^
&s eootaotod oa
__
29 Mpt m bm ; 19$$ If Iflr
* trttat trt tatod od f arfend sbo.
^ t ai ai a o oa oaa on on d i n S o ro ro p# p# a nd nd -a b» b» J j p w w c t l y r w d d l a g t a • ‘ 'not 'not «o ranM Kltho idant idantdLt dLtyy o f taU feiend.
.___ 1 «hob «hob éc da g «ha Xafetar fetar p a r t a f 2Sg?» g?» * "a t ó tala tala ooofidmfctál l y that~AdoIph gEBOBR l a g ^ i ^ ¿3B3& ¿3B3&Eg«1fda»d Eg«1fda »d t a hora ocgfca cgfcac ctodtod10333» abovt «rit i ó'« áoath áoat h Un :ßoO ßoOaBfela «a-tale «a-tale t adp £ xxal thafc xxalíí mrmo*S mrmo*Sbo t o thafc l — .—„ »B/i á eapl apl ojreg^af tfc® tfc® SSffiH ffiH ^ S^r Ä ltafc ltafcc cäl) 3bl 3bl ppi ñ¿;G ñ¿ ;G©. ©. i nHar ac ai bo . _ _
_ _ _ _
[ -4mHnakHA
tí>l£ lMIJ>toék a r t ” ^ ^ vtUl * .
I not not tó© l ong j ipo, twt* twt* db£ not dimr t be ptaotégrapte ptaotégrapte* * Ha al a o o fca fcafco fcod
tte t'.im t'.i m ER - li-.;, i
fc r AxgaaHaa«oaadTJoantiy !$äT* !$ä T* -035 -03580 8085 85'*'* *
.■ocea oceaaafcad aafcad t taot l aasamc aasamch h .^ia t oa xu r a tac tacva pao—d pao—d «j aca tíba «ad af "Worl d Al i j es ooal ooal d no Itg^ Itg^gar pro* pro*e eca£e ca£e HI TI M aa aa a «gi at aal of w r . Var U , t he Al I w Oft 26 Sopfciaa opfciaabäy bäy 3$gjfrC gjfrC ~_7X* ~_7X*ll ood «ur«q?tí «ur«q?t í ±irtog¿«p pt»>tog¿«ph h ooz oozztcL ztcLnođ nođ ttaa goll gol l owt owt ng dat da t o: "Adol f A ____
CoMbda, 1^5U.*
DHB/l HB/l ac At t aduee adueenfcx nfcx 1 pbot o
rl.VJJWAiiORMBS^j-'SyREAS 2000
m copv. EXQdPDONS Sectíon 3(b)
(2)XA) Privacy Privacy
Q
DOKUMENT CIA iz 1955, sa detaljnim izveštajem o tome da je Hitler bio u Kolumbiji. 305
S I V IV U K
su neskriveno plakale. Dvadeset sedmog jula, cela zemlja je stala. [16]„Mala Eva“ je bila amajlija Huana Perona i njegov glavni glavni adut a dut za pridobijanje naklonosti javnosti. Do 1955, najveći deo novca koji su njih dvoje oteli potrošen je, a pošto ona više nije bila kraj njega, sa novcem ga je napustila i sreća. Njegove privredne reforme su podelile zemlju, i brojni teroristički napadi i stalne odmazde brzo su gurale argentinsku politiku u novu revoluciju. Ironično, kap koja je prevršil prevršilaa čašu nije bila neka neka nova nova opresivna opresivna mera, mera, već Perono Peronovv liberalni plan da legalizuje razvod i prostituciju. Vođe rimokatoličke crkve, čija je podrška predsedniku jenjavala, sada su počele da ga nazivaju „Tira „ Tiraninom ninom““. [17] [17 ] Ozbiljan udarac za Peronovu popularnost kod onih koji su religiozno uznosili sećanje na Evitu bio je skandal, objavljen u trač-novinama, koji se bavio odnosom pedesetdevetogodišnjeg predsednika i trinaestogodišnje devojčice po imenu Neli Rivaš. On je pogrešno procenio raspoloženje javnosti kada je odgovorio na pitanja novinara o uzrastu njegove devojke: „Pa šta? Nisam su jeveran jeveran““ [18] Al Alii ubrzo ga je izdao smisao za humor, humor, i na ono što je sagledao kao podršku crkve crkve opozicij opoziciji,i, odgovorio je tako tako što je iz zemlje proterao dva katolička sveštenika. Papa Pije XII je uzvratio tako što je ekskomunicirao Huana Perona 15. juna 1955. Sledećeg dana, mlazni lovci mornarice kojima su pilotirali po bunjenički oficiri bombardovali su demonstracije peronista na Plazi de Majo preko puta Kase Rosada, i navodno ubili čak 364 ljudi. Izbezumljena masa peronista dala se u divljanje i spalila Metropoliten katedralu i još deset crkava u Buenos Airesu. Tačno tri meseca kasnije, 16. septembra 1955, katolička grupa iz kopnene vojske i mornarice, koje su predvodili generali Eduardo Lonardi i Pedro Aramburu kao i adm. Isak Rohas, izvršili su puč iz drugog najvećeg argentinskog grada, Korđobe. Korđobe. Trebalo im je samo tri tri dana da se dočepaju do čepaju vlasti. vlasti. Peron — koji je i sam došao na vlast vojnim pučem 1943. go dine — nikada nije zatvarao oči pred mogućnošću revolucije. Po savetu Martina Bormana, sagradio je sopstveni „Firerov bunker“. Od prizemlja u zgradi Alas na Avenidi Leandro N. Alem u San Nikolasu, u Buenos Airesu, tajni prolaz je vodio do podzemnog skloništa obloženog ružinim drvetom. Tamo je su u spavaćoj sobi bile svilene pižame, pižame, zaliha kiseonika za slučaj opasnost o pasnosti,i, i ugrađeni
S I V IV U KP A T A G D N I J E
sef u koji se moglo ući. Iza sefa je bio gipsani zid koji je skrivao dugi podzemni prolaz prema tajnom izlazu na dokovima Puerta Madeira. Ne zna se je li Peron iskoristio bunker kako bi pobegao kroz kordon vojske koji mu se primicao. Zna se da je uspeo da stigne do Puerta Madeira. Tamo je Perona čekao bojni brod koji je poslao paragvajski diktator diktator Alfredo Alfredo Štresn Štresner. er. Ne potrudivši se da povede i svoju maloletnu ljubavnicu, nekadašnji i budući predsednik j e p ob egao egao iz zemlj e. e. [ 19 19 ] „RE VDLUCID N
LI B E R T A D D R A “ je odaslala udarne
talase kroz nacističku zajednicu u Argentini. Borman je izdao na log da se Centar u dolini Inalko zatvori i uredio da se Hitler pre seli u manju kuću gde je mogao da živi u potpunoj tajnosti. Sada u društvu svoja najbliža dva pomagača — ličnog lekara, doktora Ota Lemana, i bivšeg podoficira sa broda Admiral Graf Spe Hajnriha Betea — Hitler se preselio na imanje po imenu La Klara, još dublje u unutrašnjosti Patagonije.[20 ] Borman je jedini u Organizaciji znao gde se ono nalazi, i svima ostalima je kazao kako je to neo phodno zbog Firerove bezbednosti. Još jednom, on je potpuno kontrolisao pristup Hitleru. Krhki, prerano ostareli Hitler sada je bio samo sporedni problem koji je odvlačio pažnju međunarodnog privrednika Martina Borma Bormana na — problem koji će rešiti rešiti vrem vreme, e, dok d ok Firer kopni u izgnanstvu unutar izgnanstva.
23. poglavlje
Av et i u s en k ama
M A L O S E T D G A Z N A □ H I T L E R D V O M LIČN □ M L E K A R U , doktoru Otu Lemanu. „Lema „ Leman“ n“ mu j e možda
bilo pravo ime, a možda i nije. Po onome što se da napabirčiti iz malobrojne postojeće dokumentacije, on je bio član Nacističke partije od njenih prvih godina, ali nije imao visoki vojni položaj u Rajhu. U poslednjim godinama rata izgleda da se bavio revizijom sanitetskih jedinica Vermahta. Rekao je da su ga odmah posle rata zarobili Saveznici, ali pošto su nalog za njegovo hapšenje izdali Sovjeti, uspelo mu je da pobegne. Stigao je u Inalko 1947. godine, koristeći trasu za bekstvo pod kontrolom Vatikana, i odmah je postavljen za glavnog sanitetskog oficira u „Dolini Adolfa Hitlera“. Škrt na recima, Leman je u Centru izbegavao političke rasprave, i radije je trošio slobodno vreme na čitanje i pisanje. Navodne memoare Ota Lemana koji u pojedinostima opisuju kako je živeo kao Hitlerov lekar sačuvao je mornar sa broda Ad Ad miral miral G raf ra f Špe Hajnrih Bete, sa kojim je Leman zajedno negovao obolelog i ostarelog Hitlera.[l] Smatra se da je Bete predao „Le man ove ove papire“ papir e“ kap. kap. Manuelu Monasteriju, Monasteri ju, koji se sprijateljio sprijatelji o s Beteom krajem sedamdesetih godina dvadesetog veka (kapetan je rekao rekao da su papiri nažalost izgubljeni izgubljeni za vreme brojnih selidbi tokom dugog života). Monasteriova knjiga iz 1987, Hitler murio en la Argentina, obuhvata kako Lemanove papire, tako i Beteova sećanja, koja je ovaj izneo Monasteriju (videti 18. poglavlje, od strane strane 246). 246 ). Lemanovi papiri, kako su prepričani u Monasteriovoj knjizi, nisu neposredna pripovedačka proza; puni su referenci u vezi sa misticizmom, okultnim i radikalnim misliocima koji su stajali iza
SIVI VUK PATAGDNIJE
uspona nacionalsocijalizma u Nemačkoj tokom dvadesetih godina dvadesetog veka. Izgleda da je Leman dobro poznavao mnoge od tih figura. Njegova čudna naklapanja, poput onoga da je Hitler neka vrsta medijuma za okultne sile koje su odlučile da unište zemlju, zvuče jednostavno kao apsurdno izvinjenje za itekako ljudsko zlo Holokausta. (U jednoj fazi, Leman je čak sugerisao da je u toku neka vrsta „bitke magijom“ između Hitlera i okultista u Velikoj Britaniji koji su uspeli da zemlju spasu okupacije 1940. godine.) [l [ l a] Hitler Hit ler murió en la Argentina takođe prenosi Lemanova zapažanja zapažanja o Hitlerovom propadanju; Leman je veliku krivicu za to svalio na dr Teodora Morela, lokalnog „lekara za boginje“ (zapravo doktora za venerične bolesti) koga su sa Firerom upoznali fotograf Hajnrih Hofman i njegova pomoćnica Eva Braun 1936. godine. Leman je optužio Morela za „opasno davanje davanje lekova lekova i drugih drugih supstanci sumnjivog učinka“. On je svom kolegi medicinaru priznao izvesne zasluge zbog toga što je izgleda rešio neke Hitlerove probleme sa varenjem, ali rekao je da su ti tretmani Hitlerov inače osetljiv nervni sistem ostavili „hronično pogođen“ te da je Morel „teško otrovao tkiva koja se nisu mogla lako oporaviti“. Leman je takođe optužio Morela da je pacijentu davao „halucinogene supstance“ kako bi pojačao svoju kontrolu nad njim. U M □ N A S T E R I D V D J K N J I Z I, Lemanove napomene o
Hitlerovoj Hitlerovoj bolesti postaju detaljnije detaljnije posle selidbe u La Klaru 1955. 1955. godine. Adolf Hitler je napunio šezdeset šest godina, i njegovo zdravlje, koje se popravilo kada je tek stigao u Argentinu, sada je počelo da propada. Brojni medicinski istoričari izneli su teoriju da je Hitler bolovao od Parkinsonove bolesti možda od tridesetih godina godin a dvadeset dvade setog og veka; veka; posle posl e 1950, simptomi simpto mi su mu se pogoršali, i sada je on provodio dobar deo vremena u odmaranju i razmišljanju. razmišljanju. Politika mu je bila sve manje i manje važna. Borman, kome je još verovao, rekao mu je kako je Peronov pad predstavljao veliku opa snost po Organizaciju, ali zahvaljujući sve većoj depresiji, ostareli diktator više nije bio ni u stanju ni u poziciji da uradi bilo šta u vezi s tim. tim. Lišen L išen dodira dodir a sa spoljnim svetom i uklonjen sa čela bilo kakv kakvee efikasne mreže, ostao je usamljen i povučen. Kapetan piše daje, po recima recima doktora Lemana, Hitler svoje dane provodio prozaično. Obično bi se pojavio malo pre podneva. Posle
SIVI VUK
pozdrava sa Lemanom i Beteom, prošetao bi se sa svojim psom — bila je to druga Blondi u nizu. Ostatak dana se naizmenično odmarao, ćaskao sa svoja dva družbenika, ili se još šetao. Posle večere je održavao raspričane „radne“ sastanke sa Beteom, koji su mornara držali budnim često i do tri ili četiri ujutro. Leman je rekao da bi Hitlerov Hitlerov duh ponekad pone kad „ponovo „po novo živnuo“ ali ali samo načas. Nervni sistem mu je bio permanentno oštećen, i kako su se godine vukle, „melanholija“ je postala njegovo uobičajeno raspoloženje. Trojica muškarca su mnogo razgovarali. Leman je tu grupicu opisivao pridevima pri devima „čudna“, „čudna“, „prognana „prog nana““ i govorio govorio da je bila udaljena od svih spoljnih događaja. događa ja. Sudeći Sud eći po njegovim beleškama, doktor dokto r je prema Hitleru izgleda gajio kompleksna osećanja. Izražavao je no rmalnu brigu svakog lekara za pacijenta, ali je u drugim navratima blatio Hitlera kao „čudovišnog diktatora koji je sada ostao bez svoje maske i uniforme“ Takođe je otpisivao Hajnriha Betea, ,,čoveka koji je izgleda odavno već umro“ Sopstveni usud nagonio je Lemana na izlive samosažaljenja — on je bio „stari, zaboravljeni doktor koji se našao, u poslednjoj fazi svog života, u okolnostima sa kojima neumitno neće moći da izađe na kraj“. N A S V O J Š E Z D E S E T S E D M I R I Z I ĐE N D A N , 20.
aprila 1956, Hitler je očekivao posetu četiri važna gosta (Leman nije naveo njihova imena). Hitlera su izvestili da će dobiti iscrpan izveštaj o situaciji u kojoj je bila Nacistička partija — ali tom prilikom niko se nije pojavio. pojavio. Tada T ada je Hitler, Hitler, prvi put, počeo poče o da podozreva kako ga je Borman Bor man konačno izdao. U septembru septe mbru te godine, morao je u postelju, zbog srčanih problema. Doktor Leman mu je zabranio da brine o bilo čemu, i on je zauvek odustao od razmi šljanja o politici. Leman se prisetio kako kako je početkom novembra novembra 1956. 1956. Borman, koji je išao u posetu Čileu, stigao u La Klaru. Isprva, Hitler ga je primio hladno. Razgovarali su duže od tri sata, i Hitler je na kraju sastanka ponovo izgledao optimistično; njegov stari zamenik ga je izvestio izvestio da Organizacija Organizacija ponovo solidno napreduje. napreduje. Borman se zadržao tu dva dana, i ujutro pred polazak odveo Betea u stranu. Pošto se zahvalio mornaru zbog njegovih neprocenjivih usluga za opštu stvar, zamolio ga je da ne gnjavi Hitlera nikakvim pitanjima, i pokuša da ovome omogući da živi što je moguće mirnije. Borman
S I V IV U KP A T A G D N I J E
je rekao rekao da će će nastupiti nastupiti dan dan kada će se Hitler Hitler ponovo obratiti obratiti svetu, svetu, ali ali sada sada je najvažnije bilo njegovo zdravlj zdravlje. e. Hitlerov optimizam nije nije dugo potrajao; potrajao ; mnogo puta su ga obu zimale pomisli na samoubistvo, od čega su ga odvraćali Leman i Bete — sada s ada već njegovi najbliži družbenici. Za razlik razlikuu od očevidaca u bunkeru, koji su ukazivali na to da je do 28. aprila 1945. Hitler bio umoran, ali inače sasvim priseban, Leman je verovao kako je Hitler već i ranije pomišljao na samoubistvo: „Istovetna suicidalna manija spopala spo pala ga je 1945. u bunkeru, ali u toj fazi je Borma Bo rmann i dalje smatrao Hitlera ključnim za svoje posleratne planove, i sprečio je ono što je smatrao velikim osujećenjem ambicija da organizovani nacizam bude pretvoren u stvarnost“ Međutim, moramo se prisetiti da Leman nije lično bio u bunkeru. U T D M Č U D N O M L I M B U U K D J E M J E B ID ID U Z A P C E N zajedno sa svoja dva loše odabrana družbenika,
Hitler je isto tako izneo i neka iznenađujuća priznanja. Ispričao je Beteu o ljubavnoj vezi sa „pravom predstavnicom arijevske rase“ atletičarkom Tili Flajšer. Ta nacistička olimpijka osvojila je zlato u bacanju koplja na zloglasnim igrama u Minhenu 1936, i Jozef Gebels ju je upoznao sa Firerom. Zaljubivši se istog trena, Hitler ju je smestio u jednu seosku kuću na rubu Berli Berlina na.. Ta romantična međuigra potrajala je osam meseci, ali kada je Hitler saznao da Tili čeka bebu, zamolio je svog prijatelja, dr Frica Hojzera, da se venča s njom. Hojzer ga je poslušao, i kada je Tili bila u petom mesecu trudnoće, on je bio bogato nagrađen za svoju „patriotsku pomoć“ tako što je postavljen za glavnog nadzornika medicinskih službu za celu oblast Frankfurta. Kada se Treći Rajh srušio 1945, dr Hojzer se razveo, spakovao kofere i napustio Nemačku. Hitler je samo jednom video dete, dete, po imenu Žizela.[2 ] Bete, koji je u Hitlera verovao kao u boga i posvetio ceo život nacističkom cilju, prenerazio se kada je čuo to otkrovenje. Setio se još jedne priče koja se pojavila u oktobru 1946. Žena bivšeg Hitlerovog državnog sekretara Ota Majsnera zaprepastila je svet tvrdnjom da je Magda Gebels imala sina sa Hitlerom 1935. godine, kao rezultat strasne veze iz vremena kada su oboje letovali na Baltičkom moru, u leto 1934. Frau Majsner je tvrdila kako joj je Magda Magd a lično rekla rekla da je Hitler Hitler stvarni otac Helmuta Gebelsa. Magda
S I V IV U K
je ubila Hitlerovog Hitlerovog sina sina u bunke bunkeru ru zajedno sa svojih svojih pet kćerk kćerkii pre pre nego što su ona i njen muž izvršili samoubistvo.[3 j H I T L E R J E PCD K U Š A O D A S E V RA RA T I S V O J O J S T A R O J S T R A S T I prema slikanju, ali zbog Parkinsonove
bolesti gotovo da uopšte nije mogao da drži kičicu. Doktor je nje govo stanje opisivao kao stanje pred kolaps, pošto mu se Hitler žalio na „oštre neuralgične bolove u licu“ izazvane neuspelom ope racijom uklanjanja uklanjanja ivera ivera koje je tamo zabila Štaufenbergova bomba. bomb a. Hitler je patio i od migrena koje su bile s vremenom sve jače i sve duže. Kako veli Monasterio, Leman, koji se izražavao starinski, priznao je: „O Bože, pomozi mi! Ponekad sam osećao čudno za dovoljstvo suočen sa strašnim patnjama tog čoveka. Činilo mi se da sva ta neizmerna prolivena krv žamori iz arterija zemlje tražeći osvetu u Hitlerovoj osobi.“ Godine između 1957. i 1961. prošle su u turobnoj monotoniji dok je Leman u pojedinostima opisivao neprekidno Hitlerovo fi zičko i mentalno propadanje. Jedne noći, neposredno pred zoru krajem januara 1962, on i Bete su začuli „užasavajuće stenjanje“ i ušli u Hitlerovu spavaću sobu. Seđeo Seđ eo je na ivici ivici kreveta kreveta u „žalosnom „žalo snom stanju živčane depresije“. Na krevetu kraj njega bile su razbacane fotografije snimljene posle završetka rata. Leman je tvrdio da se na jednoj od njih njih videla „grupa masakriran masakriranee jevrejske jevrejske dece“. dece“. Hitler Hitler je plakao u ritmu, ljuljajući se napred-nazad na rubu kreveta, i nije čak ni primetio njihovo prisustvo. Nigde u Leman ovim memoarima memoar ima ne postoj p ostojii nikakva nikakva sugestija o tome da Hitler nije znao za za Holokaust Holoka ust ili da nije nije igrao centralnu ulogu u njegovom planiranju. U lekarevom dnevniku se često pominje Hitlerova potpuna i totalna mržnja prema jevrejskoj rasi — što je, uzgred, bilo i mišljenje dr Lemana, iako je ovaj to uvio u ezoterični ezoterični pseudointelektualni jezik. Kako je odmicao januar 1962, Hitlerovo mentalno i fizičko stanje se sve brže pogoršavalo, a lice mu se delimično paralizovalo. Provodio je sate zagledan u jezero i planinu na obzorju kao ,,posednut čovek“. čovek“. Leman Lema n je smatrao da ne postoji postoj i ništa što bi se moglo mogl o uraditi, osim čekanja, dok „aveti Aušvica, Buhenvalda, Treblinke i tolikih drugih ne završe sa njegovim odvlačenjem iz ovog života. Neće još dugo potrajat potr ajati“ i“.. Nekoliko noći, Hitler je imao halucinacije „unakaženih „unakaženih lica, lica, polja prekrivenih prekrivenih leševima koji ustaju u staju da ga optuže
SIVI VUK PATAGDNIJE
drhtavim pokretima“. Jedva je mogao da spava; uprkos trudu kako Lemana, tako i Betea, odbijao je hranu i provodio vreme „između jecaja prisećajući se dana d ana svoje svoje najranije najranije mladosti“ mlad osti“.. Dvanaestog februara 1962, u podne, sedamđesetdvogodišnji Hitler se srušio dok su mu njegova dva staratelja pomagala da ode u kupatilo. Tri sata kasnije, imao je šlog koji mu je paralizovao levu stranu tela. Posle nemirne noći, diktator je skliznuo u komu. Trinaestog Trinaestog februara 1962, u 15.00, dr Leman se uverio da više nema niti jednog znaka života. P D S L E H I T L E R D V E S M RTI RTI, Oto Leman i Hajnrih Be Be te više nisu bili od koristi za Organizaciju; postali su samo usta koja je trebalo ućutkati. Znajući to, Leman je upozorio Betea da beži. beži. Ponevši Ponevši sa sobom sob om Leman Lema n ove ove papire i neka druga manje važna dokumenta, Bete je uspeo da izmakne Milerovoj i Bormanovoj mreži ubica i špijuna. Promenivši ime u Huan Paulovski, on je umro na rubu malog patagonijskog obalskog grada Kale ta Olivija 1977. godine god ine.[4] .[4] Čini se da dr dr Leman Lema n nije bio te sreće; on je nestao ubrzo posle Hitlerove smrti, verovatno ubijen po Bormanovim na ređenjima. Bio je to poslednji čin u životu i smrti Adolfa Hitlera u Argentini. Bormanu i Mileru se kasnije gubi svaki trag. Godine 1971, u Boston gloubu od ponedeljka, 26. jula, navedene su reci Cvaja Aldubija, bivšeg oficira izraelske obaveštajne službe i koautora knjige o Adolfu Ajhmanu iz 1960. sa naslovom Ministar smrti, koji je rekao da je Martin Borman živeo na jednom rancu u Pa ragvaju. Pisac Ladislas Farago je kazao da je iste godine lično vi deo Bormana — donekle senilnog i lišenog volje za životom — u zabačenom zabače nom kraju Bolivije. Bolivije. Pošto se Huan Domingo Domi ngo Peron vratio na vlast 20. juna 1973, Farago je rekao da se Borman preselio natrag u Argentinu i živeo u jednoj kući kući severno od imućnog imuć nog dela Buenos Bu enos Airesa po imenu San Isidro. Rajhslajter je i dalje bio tamo u junu 1974, kada je Farago pisao svoju knjigu. Pol Maning je napisao daje Borman, koji je rođen 1900, još bio živ 1980. u Argentini, kao i Hajnrih „Gestapo“ Miler koji je rođen iste godine kad i njegov šef. šef. Nema Nem a pouzdanih pouzd anih izveštaja o tome kako su skončali ovi istaknuti nacisti. [4]
SIVI VUK
U SVCDJIM MEMOARIMA, ALBERT ŠPERsepri-
setio svog razgovora s Adolfom Hitlerom u novembru 1936. u vezi sa Hiljadugodišnjim Rajhom. Hitler je stajao ispred ogrom nog panoramskog prozora u svojoj rezidenciji u Berghofu i zurio u omiljeni planinski pejzaž Bavarskih Alpa, pejzaž jezivo sličan pogledu iz njegovog patagonijskog doma u Inalku. Hitler je rekao: „Za mene postoje dve mogućnosti. Da pobedom ispunim sve svo je planove, planove, ili ili da propadnem. Ak Akoo pobedim, biću jedan od najve ćih ljudi u istoriji. Ako propadnem, biću osuđivan, prezren i pro klet.“ [6] Do D o današnjeg dana, svet osuđuje, prezire i proklinje Ad Adol ol fa Hitlera i njegov istinski zao režim. Opet, dok je propali i iskopneli Firer umirao u Argentini, izmu čen čen, dementan i izda izdan, n, sedamna sed amnaest est godina g odina posle posl e bekstva be kstva iz bunkera bunkera u kom je, kako je svet bio ubeđen, navodno izvršio samoubistvo, još jednom su potvrđene njegove njegove i Gebelsove čuven čuvenee reci: reci: „Neka laž bude krupna, neka bude jednostavna, stalno je ponavljajte, i na kraju će svet poverovati u nju.“ Svet veruje da je Hitler umro u Berlinu. Čuvena je rečenica Vinstona Čerčila, Hitlerovog neumoljivog britanskog protivnika: „Istorija „Istori ja će biti dobra dobra prema meni, pošto nameravam da je napišem.“ Ali njegov arhineprijatelj je predvideo tu mogućnost, i pre nego što je Čerčil napisao istoriju, Adolf Hitler, jedan od ljudi koji koji su u sebi nosili nosili najviše zla u istoriji civilizac civilizacije ije,, preduhitrio ga je rekavši: „Od pobednika se nikada neće zahtevati da kaže istinu.“ Na kraju Drugog svetskog rata, pobednike za istinu niko nije pitao. Zato ih mi za nju pitamo sada.
IZJAVE ZAHVALN LNDSTI
Od srca se zahvaljujemo svim organima vlasti i pojedincima u Ar gentini koji su nam pružili neprocenjicevu podršku u realizaciji ovog projekta. Njihovo ubeđenje da istinu konačno treba reći — pošto je Argentina sada postala zrela demokratija — omogućilo nam je da raspletemo ovu izuzetnu priču. Zeleli bismo takođe da iskoristimo ovu priliku i zahvalimo se sledećim ljudima: Mariji Eugeniji Faveret, izvrsnoj prevoditeljici i organizatorici bez premca: muchas gracias, amiga; istoričaru i ekspertu za podmornice lnisu Makartniju za njegovo iscrpno is traživanje u Nacionalnom arhivu u Kjuu, u Londonu, i drugde; Nahuelu Koki, argentinskom istraživaču i izvanrednom novinaru, za svu pomoć u Buenos Airesu; stručnjaku za avijaciju i Luftvafe Toniju Holmsu; Filipu Brejsu i osoblju u glavnoj biblioteci Mini starstva odbrane za pribavljanje brojnih opskurnih i ezoteričnih knjiga i dokumenata iz raznoraznih izvora; osoblju Nacionalnog arhiva u Kjuu za pouzdanu pomoć; Karolini Varašavski za neprocenjivu podršku; kap. Manuelu Monasteriju za odvažnost koju je pokazao objavivši priče dr Ota Lemana i Hajnriha Betea o sopstvenom trošku čak i kada mu je život bio u opasnosti; Horheu Elbaumu iz Delegación de Asociaciones Israelitas Argentinas za to što je otvorio dosjee organizacije i ponudio nam bezbednost; poznatom argentinskom TV voditelju Adrijanu Korolu i njego voj sjajnoj životnoj partnerki Silvini Sini za pomoć, upoznavanja i možda najbolje naj bolje bifteke koje smo ikada i kada pojeli; i direkto direktorki rki kastinga, kastinga, učiteljici glume i velik velikoj oj prijateljici prijate ljici Marijani „La „L a Čini“ Čin i“ Sini za sve sve.. Zahvaljujemo se ekipi u kući Grin media, koja je imala takvu viziju da prigrli ovu izvanrednu priču. U izdavačkoj kući Sterling pablišing želimo da se zahvalimo Markusu Liveru, predsedniku;
Džejsonu Prinsu, izdavaču; Majklu Fragnitu, direktoru uredništva; Elizabet Mihalce, umetničkoj direktorici za broš-korice; i Blanki Olivijeri, publicistkinji. Želeli bismo takođe da se zahvalimo ekipi za pakovanje u kući Bajo point media: Lariju Rozenblatu, Fabiji Vargin i Lori Lib; te Ejmi King, za upečatljivi dizajn korica. I na kraju, ali ne i najmanje najma nje važno, hvala našoj bril briljantno jantnojj lelektorki ktorki u Sterlingu, Barbari Bar bari Berger, koja je proveravala i iznova iznova pro pro veravala naše nalaze, nalaze, i celu stvar učinila čitljivom. — SA SAJMON JMON DANSTENIDŽ DA NSTENIDŽERARD ERARD VILI VILIJA JAMS MS Zahvalan sam argentinskoj glumačkoj i snimateljskoj ekipi filma Sivi vuk — previše ih je da bih mogao pojedinačno da ih pomenem, nem, ali svima želim da iskažem i skažem zahvalnost za profesion prof esionalno alnost st i pripri jateljstvo; Robertu Stabsu i Ijanu Ijanu Holu za svu njihovu njihovu pomoć; pom oć; SajSajmonu Goldbergu, mom advokatu u Londonu, za pomoć i strp ljenje; Raselu Tenzeru za dugotrajno prijateljstvo, pomoć i savete; Eduardu Martinu Boneo Viljegasu; Kuini Amelio Ortis, rediteljki i hroničarki hroničarki aktivnosti aktivnosti Ajhornovih; Džejmsu Rejnbirdu, Rejnbirdu, pomoćniku pom oćniku režisera, kompozitoru i velikom prijatelju; i porodici Noris za tako pouzdano prijateljstvo i podršku. podršku. Zahvalio bih se i mom ocu, nekadašnjem mlađem vodniku Le nu Vilijamsu, i mojoj majci, Meri, jer su se oboje borili protiv fa šizma u Drugom svetskom ratu i zgadili bi se nad istinom. Njima i svima drugima koji su uzeli oružje u ruke širom sveta, svi treba da budemo zahvalni. U znak sećanja na troje divnih divnih ljudi koji su bili tamo na početku, ali nisu doživeli doživeli da vide kraj: kra j: Bilu Stautu, velikom kamermanu, bra tu i saputniku u pustolovinama toliko brojnim da ne mogu ni da ih se setim; Dž.Dž. Svortu, još jednom jed nom sjajnom kamermanu, kuvaru kuvaru i prijatelju; i jednoj od najboljih žena na svetu, Tini Mardok. Svi mi oni nedostaju. Nadasve želim da se zahvalim izuzetnoj izdržljivosti moje prelepe žene Džini, i moje dece Nika i Beks. Bez njihove vere i podrške, ne bi se dogodilo ništa od svega ovoga. I Magnusu Pitersonu — mom dobročinitelju, pristalici i veselom drugaru u svim iskuše njima i mukama koje je doneo ovaj projekt — upućujem svoju zahvalnost, najlepše želje i besmrtno prijateljstvo. — DŽERARD VILIJAMS
BELEŠKE
BELEŠKE
Predgovor Kancelarija za specijalne istrage: 1„ p r i p o m o g l iu b e k s t v u s t o t i n a o s v e d o č e n i h n a c i s t a “ :
2 3 4
5
6
7 8 9 10
Težnja Težnja za postizanjem postizanjem odgovo odgovorno rnosti sti posle počinjenog Holokausta, Holokausta, Ministarstvo pravde, Krivično odeljenje, 2006. Videti http://documents.nytimes.com/coniidential-reportprovides-new-evidence-of-notorious-nazi-cases?ref=us#p=l; videti takođe http://www. archives.gov/iwg/declassiiied-records/rg-330-defense-secretary/. Videti takođe Mark Aarons, Sanctuary: Nazi Fugitives in Australia (Melbourne: William Heinemann Au stralia, 1989), i Stephen Tyas, „British Intelligence and the Nazi Recruit“, History Today 54, 2004, http://www.historytoday.com/stephen-tyas/british-intelligence-and-nazirecruit. New D ž o n D e m ja n ju k : York Times, „Demjanjuk osuđen zbog uloge u nacističkom logoru smrti“ 12. maj 2011, http://www.nytimes.com/2011/05/13/world/europe/13nazi. html?_r= 1&scp=2&sq=Demjanju 1&scp=2&sq=Demjanjuk&st=cse. k&st=cse. The Hist History ory of o f the the James James P. O’Donnell, 77?e Bunker: The „ H i t l e r o v v o z a č ,E r i h K e m p k a “ : Reich Chancellery Group (Boston: Houghton Mifflin, 1978). reči „ N i s m o p r o n a š l il e s k o j ib im o g a o b i t iH i t l e r o v .“ : maršala Georgija Žukova, koje News, „Hitler je 6. 6. juna juna 1945. 1945. nave naveoo Unite Unitedd Press Press Berl Berlin in,, Miami Daily News, „Hitler May Have Fled with Bride Before Before Fall of o f Berlin“, Berlin“, 10. 10. jun 1945, http://news.google.com/newspapers?id=qE8y AAAAIBAJ&sjid=yecFAAAAIBAJ&pg=286l,2346002&dq=hitler+fled+berlin+zhuko v&hl=en. sve pretpostavke d Dvajt D. Ajzenhauer, citiran 12. oktobra „ P o s t o j e a j e H i t l e r m r t a v “ : 1945, Asošijeted pres, Indian Express, „Is Hitler Alive?“, 14. oktobar 1945, http://news. http://news. google.com/newspape google.com/newspapers rs ?id=orIAAAAIBAJ& ?id=orIAAAAIBAJ& sjid=SEwMAAAAIBAJ&pg sjid=SEw MAAAAIBAJ&pg=4222,100 =4222,10073 73 85&dq=eisenhower+hitler-i-alive&hl=en. New York Times, „Nacisti „ S a v e z n i c is u z a p o s l i l ib r o j n e n a c i s t i č k e r a t n e z l o č i n c e “ : dobili sigurno utočište u SAD, stoji u izveštaju“, 13. novembar 2010, http://www. http://www. nytimes.com/2010/ll/14/us/14nazis.html? scp=2&sq=nazis&st=cse. See also 77ie Office of Special Special Investigations: Investigations: Striving Strivingfor fo r Accountability Accountability in the the Aftermath of the the Holocaust, Ministarstvo prave, krivično odeljenje, 2006, Izveštaj: „Klaus Barbie: The Butcher of Lyon.“ I z r a e l s k a v l a d a il o v n a n a c i s t e :Ijan Blek i Beni Moris, Israel's Secret Wars: A History of Israel's Intelligence Services (New York: Grove Press, 1991). L o t a r H e r m a n :http://www.holocaustresearchproject.org/trials/eichmanntrialcapture . html. Daily Telegraph, „Nemačka „Nemačka i SAD su znali gde je Ajhman Ajhman bio 1952“, 1952“, „ S a d a je d o k a z a n o “ : 9. jan. 2011, http://www.telegraph.co.uk/news/worldnews/europe/germany/ 8248965 /Germ /Germany any-an -and-U d-US-k S-kne new-w w-wher here-E e-Eichm ichmann ann-w -was-i as-in-1 n-195 952.h 2.htm tml.l. Klaus Vigrefe, „Nacistički zločinci postali nemački bauci“ O r g a n i z a c i ja G e l e n iB N D : Der Spiegel, 16. februar 2011, www.spiegel.de/international/germany/0,1518,745640,00 2011, www.spiegel.de/international/germany/0,1518,745640,00 . html.
B E L E Š K E
Uvod 1
Kris Veton, Hitler's Fortune (Barn „ K a d s e A d o l f H i t l e r v r a t i o s a Z a p a d n o g f r o n t a “ :
2
sley, UK: Pen and Sword Books, 2004). „ N o v a c n e d o n o s is r e ć u “ :Pol Maning, Martin Bormann: Nazi in Exile (Secaucus, NY: Lyle Stuart, 1981).
3
Gvido Knop, Hitler's Women (New York: Routledge, 2003). „ Č i k a V u k “ :
1. poglavlje: poglavlje: NA HR AN ITI ZVER 1 „ u z e n i t u u s p e h a “ :Postoji bezbroj opštih istorija Drugog svetskog rata, ali kao jednotomnu knjigu koja se bavi aspektom relevantnim za ovaj tekst, autori mogu preporučiti delo Normana Dejvisa, Europe at War 1939-194S: No Simple Victory (London: Mac millan mil lan,, 2006) 2 006).. 2 „ Ronald Luin, Ultra Goes to m o d i f i k a c i j a s i s t e m a z a f o r m i r a n j e E n i g m i n i h š i f a r a “ : War (Barnsley, UK: Pen and Sword Books, 2008). Dodavanje četvrtog rotora pomorskim mašinama Enigma (Schliissel M) praktično je zaustavilo britansko dešifrovanje signalnog saobraćaja među podmorcima na devet meseci. 3K o n v o jS C 1 0 7 :Wolf Packs (serija Treći Rajh) (Alexandria, VA: Time-Life Books, 1989). Videti „Tretman vojnih činova“ na strani xiv zbog prevođenja nemačkih činova. Gruppe Veilchen: Više pojedinosti o ovoj bici mogu se naći na adresi 4 p o d m o r n i c a i z http://www.uboat.net. http://www.uboat.net . the 5 „ Gordon Vilijamson, Wolf Pack: 1he Story of the 7 3 0 .0 0 0 t o n a s a v e z n i č k i h t o v a r a “ : U-Boat U-Boat in World World War II (Oxford: Osprey, 2005). 5a „ s a 9 1 n a 2 1 2 p o d m o r n i c a “ :Gordon Vilijamson, U-Boat Tactics in World War II (Oxford: Osprey, 2010). 6 „ T o k o m r a t a s a m s t r e p e o s a m o “ :Vinston S. Čerčil, Vie Second World War, vol. 2, Their Finest Hour (London: Cassell, 1949). Dejvid Sinkler, Hall of Mirrors (London: Century, 7„ u s l o v in a m e t n u t iN e m a č k o j“ : 8
9 10 11 12 13
2001 ).
„ z a v i d n o p r e t h o d n o i s k u s t v o “ :Džejms Srouds, Allen Dulles: Master of Spies (Wa
shington, DC: Regency, 1999). U jednoj prilici, za vreme Dalsovog službovanja u Bernu tokom Prvog svetskog rata, čovek po imenu Vladimir Iljič Uljanov pokucao je na vrata njegovog stana i zatražio prijem i vizu za Ameriku. Nestrpljiv da se sastane s jednom mladom mladom damom u teni tenis-k s-klub lubu, u, Dals je to odbio, odbio, procen procenivši ivši da njegov njegov posetila posetilacc „nije naročito važan." Kasnije će gorko zažaliti zbog toga; V. I. Uljanov će kasnije postati poznatiji kao Lenjin. Ibid. » U jk e B e r t a “ L a n s i n g a : Diarmuid Džefriz, Hell's Cartel: IG Farben and the „ m o ć n e iu t i c a j n e k o n g l o m e r a t e “ : Making Making of Hitler's Hitler's War Machine Machine (London: Bloomsbury, 2008). Maning, Maning, Martin Bormann. D a l s o v s a s t a n a k s a M a r t i n o m B o r m a n o m : The Third Reich: A New Hist History ory (London: Macmillan, Majki Barlej, The „ u s v o je n z a k o n “ : 2000 ).
„ v e o m a r a d o p o p u n i l in e s t a š i c u “ :Edvin Blek, Nazi Nexus: America's Corporate
Connections to Hitler's Holocaust (Washington, DC: Dialog Press, 2009). 14 „ R e d a n e m a č k o g o r l a “ :Agostino fon Hasel i Sigrid Makrej sa Simon Ameskamp, Alliance of Enemies: The Untold Untold Story of the the Secret American and and German Collaborati Collaboration on to End World War II (New York: Thomas Dunne Books, 2006). 14a O Ibid. p e lA G i z R u s e l s h a jm a : Trading ng with with the Enemy: The The Nazi-Amer Nazi-Americ ican an Money Plot 15 „ A h i l o v a p e t a “ :Carls Hajam, Tradi 1933-1949 (New York: Delacorte Press, 1983).
BELEŠKE
16
Glen Jidon i Džon Hokins, The Nazi Hydra „ D o k s e B r i t a n i j a b o r i l a z a g o l io p s t a n a k “ :
in America (Joshua Tree, CA: Progressive Press, 2008). Jidon i Hokins daju (str. 92) upečatljiv primer dvoličnosti američkih poslovnih korporacija pod nemačkim uticajem: „Ugovorom između Dipona i Dinamita iz 1929. kontrolisala se proizvodnja tetrazina, supstance koja je veoma poboljšavala aktivatore municije. Kada je 1939. počeo Drugi svetski rat, Remington Arms (pod kontrolom Dipona) dobio je ogromne britanske narudžbine za municiju. Zbog ugovorne klauzule sa IG Farben, Britanci su dobij ali inferiorne metke bez tetrazina.“ Dulles.. 17 „ : Srouds, Allen Dulles l i č n ip r e d s t a v n i k p r e d s e d n i k a R u z v e l t a “ 18 „ Fon Hasel i dr., Alliance of Enemies. d ž e n t l m e n ij e d n id r u g i m a n e č i t a j u p o š t u “ : 18a „ Za više podataka o rivalstvu među različitim službama ja p a n s k u d i p l o m a t s k u š i f r u “ : koje je osujećivalo američko dešifrovanje pre Drugog svetskog rata, videti Tomasa Pariša, T7ie Ultra Americans: The U.S. Role in Breaking the Nazi Codes (New York: Stein and Day, 1986). „Ljubičasto“ je bio japanski ekvivalent nemačke mašine za kodiranje Enigma, a dešifrovani podaci koji su tako dobijani imali su tajno ime „Čarolija.“ Američki kriptoanalitičari su razbili japansku diplomatsku šifru nekih petnaest meseci pre Perl Harbora, ali nedostatak povezanosti između različitih službi i državnih agencija doveo je do toga da upozorenja na japanske vojne namere budu ili prenebregavana ili odbacivana u danima koji su doveli do 7. decembra 1941 — „datuma koji će ostati da živi u svojoj zloglasnosti". Na svu sreću, Japanci su nastavili da koriste Ljubičasto i mnogi suštinski važni važni podaci u vezi vezi s nacističkim ratnim planovima mogli su da se napabirče napabirče presretanjem telegrama japanskog ambasadora u Berlinu, Hiroši Ošima, posle njegovih čestih, dugih sastanaka s Adolfom Hitlerom tokom rata. 19 „ d o k s e p r i m i c a o r a t “ :Alen V. Dais, The Secret Surrender (Guildford, CT: Lyons Press, 2006). 19a „ O ,t a k o o t m e n “ :Tlte Secret War (serija Drugi svetski rat) (Alexandria, VA: Time-Life Books, 1998). 20 U http://www.uboat.net . por. Toni Fason i mornar Kolin Glejzijer posthumno su 5 5 9 :http://www.uboat.net. odlikovani Džordžovim krstom, a kuhinjski pomoćnik Tomi Braun je doživeo da primi Džorđžovu medalju — premda nije preživeo preživeo rat. rat. Poginuo je tragično 1945, pokušavajući pokušavajući da spasi sestru iz požara u njihovoj kući.
2. poglavlj poglavlje: e: POČET AK PREO KRE TA 1 „ : Srouds, Allen Dulles. s r a z n o r a z n i m č u d a c i m a “ la „ Mauh, The Shadow War Against Hitler: The Covert Operations of v e l i k i p r o z o r “ :Kristof Mauh, Americas Wartime Secret Intelligence Service (N. York: Columbia University Press, 2002). 2 „ :“ Srouds, Allen Dulles. n a s v o j a v r a t a d o v o d i o d o s t a v l ja č e i n f o r m a c i ja British Intelligence Intelligence:: 100 Years of MI-5 and 2a „ n a s a m a r iB r i t a n c e “ :Gordon Tomas, Inside British MI-6 (London: JRBooks, 2009). The Story of Fri Fritz Kolbe, Kolbe, the Most Important Important 3 „ Delatr, Betraying Hitler: The D ž o r d ž V u d “ :Lukas Delatr, Spy of the Second World War (London: Atlantic Books, 2005). 4 V i l h e l m K a n a r i s :Carls Vajting, Hitlers Secret War: The Nazi Espionage Campaign Against Against the the Allies (Barnsley, UK: Leo Cooper, 2000). Alliance of o f Enemies. Enemies. 5 „ Fon Hasel i dr., Alliance š a p u t a n j e n a j a s t u k u “ : 5a „ : Ibid. o n e i s t o č n o n e m a č k e ju n k e r e “ British Intelligen Intelligence. ce. 6 „ Tomas, Inside British J e n k iD u d l D e n d i “ : 7 „ : Delatr, Betraying Hitler. s v e v e s t ii z B e r n a “ The World World at Arms: Arms: The Reader's Digest Illustra Illustrated ted History of o f 7a » S v a m u n i c i ja u t r o š e n a “ : World War II (London: Reader s Digest Association, 1989). The The Illustr Illustrate atedd Histor Historyy of the the World: World: The The World World in 8„ m a l i m k o m a d o m k o n js k o g m e s a “ : Flames 1939-4S (London: Readers Digest Association, 2007).
B E L E Š K E
9 10 11 12
„ p r a v u p r e l o m n u p o b e d u “ :Dejvis, Europe at War 1939-194S. H. K o n f e r e n c i ja u K a z a b l a n k iiO p e r a c i ja P o i n t b l a n k : P. Vilmot, Čarls Mesingžer, i
Robin Kros, World War II (London: ( London: Dorling Kind Kindersl ersley, ey, 2004). 2004) . Enemies. Fon Hasel i dr., Alliance of Enemies. „ G r a n t o v s k a b e z u s l o v n a p r e d a j a “ : Pismo P:ismo Česteru Vilmotu, 3. januar 1949, dokumenta „ O s u j e t i l i s m o i n t e r n u r e v o l u c i j u “ Alena V. Dalsa, Biblioteka rukopisa rukopi sa Sili Dž. Mad, Prinston, Prinston, Nju Nj u Džersi, Džersi, kako je navedeno Hitler: The Story of Fritz Kolbe, Kolbe, the the Most Important Spy of the the kod Lukasa Delatra, Betraying Hitler: IIW. War (London: Atlantic Books, 2005).
3. poglavlje: SMEĐA EMINENCIJA 1 „ Na raspolaganju je masa statističkih podataka, ali biće dovoljne s a s v e m a n j e r e s u r s a “ : isledeće brojke za 1943. 1943. godinu. Ukupna saveznička proizvodnja uglja iznosila je 928 miliona tona a proizvodnja sila Osovine 545 miliona. Ukupna saveznička proizvodnja gvozdene rude bila je 145 miliona tona, a proizvodnja Osovine 77 miliona. Ukupna sa veznička proizvodnja sirovog čelika iznosila je 118 miliona tona, a proizvodnja Osovine 47 miliona. Ukupna saveznička proizvodnja sirove nafte bila je 259 miliona tona, a Oso vine samo 18 miliona. Sto se tiče industrijske proizvodnje, godine 1943. države Saveznika napravile su 61.062 borbena tenka i samohodnih topova, a države Osovine 12.957. Iz The World World War War II Dat Dataa Book (London: Aurum Press, 1993). Džona Elisa, The 2 „ t o t a l n ir a t “ :Ričard Besel, Nazism and War (London: Phoenix, 2004). The T Center of of the Web (The Third Reich series) 3 „ n a j v e ć u z b r k u k o j a j e i k a d p o s t o j a l a “ :he Center (Alexandria, VA: Time-Life Books, 1990). 4 „ Barli, Tliird Reich. k a k o j e H i t l e r k o r i s t i o a p s o l u t n u m o ć “ : 5 „ d r ž a v n e m a š i n e r i je p r k o s i l a je s v a k o m l o g i č n o m o b ja š n je n jBrajan u “ : L. Dejvis, The German Home Front 1939-4S (Oxford: Osprey, 2007). 6 „ Johan fon Lang, Bormann: The Man Who Manipulated Hitler (London: T e l e k s g e n e r a l “ : Weidenfeld & Nicolson, 1979). 7 „ : Veton, Hitler's Fortune. H i t l e r o v a l i č n a k a s a “ 7a „ Joakim Joakim C. Fest, The Face of the B o r m a n o v ip r e d l o ž is u t o l i k o p r e c i z n o r a z r a đ e n i “ : Third Reich (New York: Da Capo Press, 1999). 8 „ Patrik Delafors, The Hitler File (London: Michael O’Mara d r ž a o H i t l e r a k a o b r š l j a n “ : Books, 2007). Bormanova moć nije poticala toliko iz njegovog partijskog čina — postojalo je sedamnaest različitih resornih Rajhslajtera u NSDAP — koliko iz toga što je obavljao određene poslove u Hitlerovoj blizini. 9 „ Gvido Knop, Hitler's Hitmen (Stroud, UK: Sutton, 2002). p o t r e b a n m ije B o r m a n “ : 10 „ : Veton, Hitler's Fortune. m o j e p r i v a t n e e g z i s t e n c i j e “ 10a „ : Ibid. f i n a n s i r a n o i z A H f o n d a “ Center Center of o f the Web Web.. 1 1„ F i r e r o v i m d o m a ć i n s t v o m “ : 12 „ Fon Lang, Bormann. b r i l j a n t n a p r o n i c l j i v o s t “ :
4. poglavlje: SILOVANJE EVROPE Hitler:: A Portrait (Stroud, UK: Spellmount 1H i t l e r o v a m l a d o s t :Majki Ficdžerald, Adolf Hitler
2 3 4 5
Books, 2006).
„ r a s n o m č i s t o t o m “ :Barli, Third Reich. Besel, Nazism and War. „ e l i m i n i š u p o l i t i č k e p r o t i v n i k e “ : :“ Mark Mazover, Hitler's Empire: Nazi „ Ä r i je v i z a c i je ’s v i h a s p e k a t a n e m a č k o g d r u š t v a
Rule in Occupied Europe (London: Allen Lane, 2008). Kristallnacht: Džejms Pul, Hitler and His Secret Secret Partners: Contributions, Contributions, Loot and and Rewards Rewards 1933-1945 (New York: Pocket Books, 1997).
BELEŠKE
6
Džon D Kornvel, Hitler's Scientists: Science, War and the Devil's Pact „ b i r o k r a t i m a u b i ja n ja “ :žon Kornvel,
(London: Penguin Books, 2004). 7 „ Ričard Z. Česnof, Pack ofTlneves: How Hitler and Europe č u v a n je u m e t n i č k i h d e l a “ : Plundered the Jews and Committed the Greatest Tl'ieft in History (London: Weidenfeld & Nicolson, 2000). 8 „ Ronald Poli, Poli, Hitler's Chancellery: A Palace to Lasta Thousand s l i k a r u i d i l i č n i h p e j z a ž a “ : Years (Ramsbury, UK: Crowood Press, 2009). 9 „ Delafors, T\\e Hitler File. V i d i s a m o t e d e t a l j e “ : 10 R :“ Džonatan Petropulos, TJie Faustian Bargain: o z e n b e r g i„ l i k V i l h e l m F u r t v e n g l e r The Art World in Nazi Germany (London: Allen Lane, 2000). Muzeji su morali isto tako da daju neka od svojih remek-dela radi dekoracije Nove Rajhskancelarije. Na primer, 1938-39. Šper je uzeo „na poslugu“ mnoga dela iz Muzeja istorije umetnosti u Beču, uključujući i dvadeset jednu ogromnu holandsku i belgijsku tapiseriju iz sedamnaestog veka; videti Polija, Hitler's Chancellery. 11 K Lin H. Nikolas, The Rape of o m i t e tz a e k s p l o a t a c i ju d e g e n e r i s a n e u m e t n o s t i : Europa: The Fate of Europe's Treasures in the Third Reich and the Second World War (New York: Alfred A. Knopf, 1994). 11a „ : Ibid. i z u t e t n o p o v o l jn i h “ 12 „ Sol Fridlender, Nazi Germany and the Jews (London: t r i ju m f a l n o p r o š a o k r o z B e č “ : Phoenix Phoenix,, 2009). 2009) . 13 R finan-o t š i l d o v i :Hitler je posebnu mržnju gajio prema ovoj slavnoj jevrejskoj porodici finan sijera i kolekcionara umetnosti čije je zbirke u Beču i Parizu poharao za svoj planirani Firerov muzej u Linču. Njegova baba je jednom radila kao sobarica za bečki ogranak te porodice porod ice i kolale su uporne glasine daj d ajee njen vanbrač vanbračni ni sin, Hitlerov otac Alojz Šiklgrube Šiklgruber, r, zapravo dete nekog od Rotšildovih — po čemu bi Hitler imao u sebi četvrtinu jevrejske krvi. 14 „ Albert Šper, Inside the Third Reich o č is u m u s v e t l u c a l e “ i„ Ž i v o t n im ij e s a n b i o “ : (London: Weidenfeld & Nicolson, 1970). 15 „ Nikolas, Nikolas, Rape of Europa. d e l a d e g e n e r i s a n e u m e t n o s t iu v l a s n i š t v u J e v r e ja “ : 16 J e u d u P a u m e :Hektor Felisijano, The Lost Museum: The Nazi Conspiracy to Steal the World's Greatest Works of Art (New York: Basic Books, 1997). Thieves.s. 17 A Česnof, Pack of Thieve k t io n M : 17a „ Videti fusnote na adresi S o v je t s k iS a v e z je o s t a o b e z 1 .1 4 8 .0 0 0 u m e t n i č k i h d e l a “ : http://en.wikipedia.org/wiki/Nazi_plunder.. http://en.wikipedia.org/wiki/Nazi_plunder 18 „ :“ Mazover, Hitler's Empire. c e n t r u k u l t u r e h i l ja d u g o d i š n je g r a j h a 19 „ : Veton, Hitler's Fortune. B o r m a n je z n a o g d e s e n a l a z i “ 20 „ Stenli l a ž n e f i r m e z a t r g o v i n u u m e t n i n a m a n a l a t i n o a m e r i č k i m l o k a c i ja m a “ : Dž. Pejn, Franco and Hitler: Spain, Germany and World War II (New Haven: Yale University Press, Press, 2008). 2008) . Rape of Europa. Europa. 21 „ Nikolas, P r i l i v k o n f i s k o v a n i h u m e t n i n a “ : 21a „ www.yadvashem.org , p o m o ć u 1 3 7 t e r e t n i h v a g o n a “ :Centar za istorijsku građu Šoa, www.yadvashem.org, „Einsatzstab Rosenberg“. Rosenberg“.
5. poglavlje: NACISTIČKO ZLATO 1 N e m a č k e z l a t n e r e z e r v e :Džon Vajc, Hitler's Banker: Hjalmar Horace Greely Schacht (London: Little, Brown, 1999). 2 „ z l a t a u i z o b i l j u “ :Česnof, Pack of Tliieves. of the the Nazi Nazi 2a p Artur Artur L. Smit, Hitler's Gold: The Story of l j a č k a n j e e v r o p s k i h z l a t n i h r e z e r v i : War Loot (Dulles, VA: Berg, 1996). 2b „ :“ Ibid. N a k r a j u s u F r a n c u z i p r i s t a l id a p r e d a j u b e l g i j s k o z l a t o 3 » Ibid. s a g a o b e l g i j s k o m z l a t u “ :
BELEŠKE
4
Jidon i Hokins, Nazi Hydra in America. Razmere „ z l a t n ip r e d m e t io d u z e t io d ž r t a v a “ :
plana Aktion Reinhardt — krađa imovine zarobljenika pre njihovog uništenja u logorima smrti — bile su zaprepašćujuće, i obuhvatale su eksproprijaciju 53.013.133 rajhsmaraka u gotovini; strane devize u banknotama u vrednosti od 1.452.904 rajhsmaraka; strane devize u zlatnicima u vrednosti od 843.802 rajhsmaraka; dragocene metale u vrednosti od 5.353.943 rajhsmaraka; druge vredne predmete, poput nakita, časovnika i naočara, u vrednosti od 26.089.800 rajhsmaraka; i odeću i tekstil u vrednosti od 13.294.400 rajhsmaraka, što daje ukupnu ukupnu vrednost od 100.047.983 100.04 7.983 rajhsmaraka. Skaredna preciznost preciznost računovodstva Holokausta u potpunosti izmiče razumu. Enemies. ies. 5 „ Fon n a j v i š e v o l e l i b a n k u z a m e đ u n a r o d n a p o r a v n a n ja “ : Hasel i dr., Alliance of Enem 5a „ G o d i n e 1 9 3 9 ,Banco Nacional de Portugal j e i m a l a 6 3 t o n e z l a t a “ :Antonio Lousa i Ansgar Šefer, Šefer, „Portugalija i nacističko zlato: 'Lisabo 'Li sabonska nska veza u prodaji zlata zlata koje je opljačkao Treći Rajh“; videti onlajn PDF na adresi www.yadvashem.org. www.yadvashem.org. 6 „890 m i l i o n a d o l a r a u z l a t u “ :Džon Loftus i Mark Arons, The Secret War Against the Jews (New York: St. Martins Press, 1994). Tek je u maju 1997. BIS priznala daje primala isporuke nacističkog zlata koje je bilo istopljeno i obeleženo predratnim nemačkim oznakama kako bi se prikrila činjenica da je poharano od drugih zemalja. Enemies. 7 F Fon Hasel i dr., Alliance of Enemies. r a n s o a R e n e d e Š a t o b r i ja n :
6. poglavlje: pogla vlje: ORLOV LET I ZEMLJA ZEML JA VATR VATRE E 1 O Dejvis, Europe at War 1939-45. p e r a c i j a C i t a d e l a : Rape of Europa. 2 „ Nikolas, p r o d a j e ’d e g e n e r i s a n e u m e t n o s t i ’“ : 3 „ Česnof, Pack of Thieves. 2 9 0 .0 0 0 k a r a t a d i ja m a n a t a “ : 4 „ Ladislas Farago, Aftermath: Martin Bormann and the Fourth v e o m a v r e d n e m i n e r a l e “ : Reich (New York: Avon Books, 1974). 5 O Jidon i Hokins, Nazi Hydra in America. Falsifikati su bili p e r a c i ja A n d r e a s / B e r n h a r d : toliko dobri da Engleska banka nije mogla mnogo toga da uradi kako bi ih povukla iz opticaja, a da ne uništi veru u britanski papirni novac; zbog toga ništa nije bilo ni rečeno ni učinjeno i oni su ostali u cirkulaciji sve do 1954, kada je nov dizajn novčanice od pet funti zamenio stari beli „čaršav“. Razmere operacije bile su znatne: proizvedeno je 3.945.867 novčanica od pet funti, 2.398.981 novčanica od deset funti, i 1.337.325 novčanica od dvadeset funti. Rad na lažnim dolarskim novčanicama započeo je u proleće 1944, i prvi primerci su zajedno sa pravim novčanicama pokazani Hajnrihu Himleru u januaru 1945. On nije mogao da primeti razliku između pravih i lažnih banknota, ali ozbiljna proizvodnja falsifikovanih dolara nikada nije postala masovna. Za opsežnije podatke o Operaciji Andreas/Bernhard, videti „Izveštaj o falsifikovanju u koncentracionom logoru Sašenhauzen“, od 15. decembral945, koji je sačinila Centralna krivična kancelarija Čehoslovačkog ministarstva unutrašnjih poslova. 6 P Maning, Martin Bormann. r o je k t O r l o v l e t : 7 „ t e š k a v o d a “ :Česnof, Pack of Thieves. 7a „ Jidon Jidon i Hokins, Nazi Hydra in America. d a s t v o r io k o 9 8 0 p a r a v a n k o m p a n i ja “ : 8 „ : Maning, Martin Bormann. s v a p o z n a t a s r e d s t v a “ 9 „ Ibid. Z a k o p a jd u b o k o s v o je b l a g o “ : 10 „ s v a k o p r i b e ž i š t e z a H i t l e r a “ :Džim Mars, The Rise of the Fourth Reich (New York: William Morrow, 2008).
7. poglavlje: poglavl je: CRVENO CRVENO KOSCI SCI I PRIVATNE PRIVATNE VOJSKE VOJ SKE 1 2
„ J e d i n i c ak o m a n d o s am o r n a r i č k eo b a v e š t a j n e s l u ž b e “ :Nacionalni arhiv, Kju,
London; Prilog 1uz 1 uz dosje ADM 223/500. 223/ 500. „Abwehrkommando“ : Stiven Kipaks, „Hitlerove specijalne snage“, Military Illustrated 155 (2001).
BELEŠKE
3
Ovaj „ F l e m i n g o v i’C r v e n o k o š c i ’“ : pasus je preuzet iz knjige The History of 30 Assault
Unit 1942-1946 (London: Kings College Library Military Archives, Ref GB99). Broj sobe st. por. Fleminga bio je 39; admiral Godfri, iz sobe 38, bio je model za ,,M-a“ u romanima o Džejmsu Bondu. Videti takođe http://www.30AU.co.uk. http://www.30AU.co.uk. 4 » : Ričard Brajtman, U.S. Intelligence and the Nazis (Cambridge, UK: M a j.V u r m a n “ Cambridge University Press, 2005). Surpri se: The Story of of 30 5d ž i p o v i3 0 .C U :Dejvid Nating i Džim Glenvil, ur., Attain by Surprise: Assaul Assaultt Unit Royal Royal Navy Na vy// RoyalMari Royal Marine ne Commando Commando and and of Intellig Intelligen ence ce by by Capture (London: David Glover, 1997). 6 t e n k T i g a r :Dejvid Flečer, istoričar, Muzej tenkova Kraljevskog oklopnog korpusa, Bovington, Dorset, Dors et, Velika Velika Britanija, Britanija, u razgovoru sa Sajmonom Sajmo nom Danstenom, Avgust 2010. Taj tenk Tigar — broj kule 131 iz Panzer Abteilung 504 — sada se nalazi u Bovingtonu. To je jedini preostali tenk Tigar I na svetu koji i dalje može da se kreće na sopstvenim gusenicama. Veoma teško oklopljen, sa glavnim topom od 88mm, Tigar je bio dvostruko teži teži i imao imao je dvostruko dvostruko jaču vatrenu moć od ssrednjeg rednjeg tenka M4 Šerman Šerman koji je bio osnova i američkih američkih i britanskih oklopnih snaga u periodu period u 1943-45. 1943 -45. 7 3 Nating i Glenvil, Attain by Surprise. 0 .u d a r n a j e d i n i c a : 8 „ Robert M. Edsel, Monuments Men: Allied Heroes, Nazi Thieves and the S p o m e n i č a r i “ : Greatest Treasure Hunt in History (London: Arrow Books, 2009). 9 » P r e o v o g r a t a “ :Nikola Lamborn, War Damage in Western Europe: The Destruction of Historic Monuments during the Second World War (Edinburgh: Edinburgh University Press, 2001). 10 „ D r u g ip u n s k ir a t “ :Uprava Nacionalnog arhiva i evidencije (NARA), Koledž Park, Merilend; RG 239/ 47. Izveštaj američke Komisije za zaštitu i spašava Izveštaj 1 1„ b e n e d i k t i n s k a o p a t i ja M o n t e K a s i n o “ : nje umetničkih i istorijskih spomenika u ratom zahvaćenim područjima (Washington, DC: Kancelarija za štampu američke vlade, 1946). Svakako se može reći da je uništenje Mantenjinih fresaka u kapeli Ovetari Eremitanske crkve u Padovi, u savezničkom bombardovanju 11. 11. marta 1944. bila uporediva umetnička tragedija. 12 „ T u t t iq u e s t iv a f f u n c u l iq u a d r i ! “ :Dejvid Tutaev, The Consul of Florence (London: Seeker & Warburg, 1966). 13 „ :a Edsel, o g r o m n u r i z n i c u o p l ja č k a n i h u m e t n i n “ Monuments Men. First War of Physics Physics 14 K Džim o m i t e t z a u r a n i ju m i P r o je k t M e n h e t e n : Bagot, Atomic: The First and the Secret War of the Atom Bomb 1939-1949 (London: Icon Books, 2009). 15 „ j e v r e j s k a f i z i k a “ :Ričard Rouds, The Making of the Atomic Bomb (London: Penguin Books, 1986). 16 „ Sintija Sintija C. Keli, ur., The Manhattan U k o l i k o i s v e d o k n e b u d e m o s i g u r n i u s u p r o t n o “ : Project: The Birth of the Atomic Bomb in the Words of Its Creators, Eyewitnesses, and Hi storians (New York: Atomic Heritage Foundation, 2007). 17 M : Bagot, Atomic. i s i ja A l s o s to Dust Dust of of Normandy: Normandy: The 18 „ n o s i o c a o v e k a r t i c e “ :Patrik Dalzel-Džob, Arctic Snow to Extraordinary Wartim artimee Exploits of a Naval Naval Special Agent Agent (Barnsley, UK: Pen and Sword, 2005). T-Force: The Race Race for Naz N azii War 19 „ Šon Longden, T-Force: m e t e v o jn o g i l in a u č n o g z n a č a j a “ : Secrets 1945 (London: Constable, 2009). 20 t Videti dokumenta Bernarda Bernštajna na adresi http:// i m o v i„ Z l a t n e g r o z n i c e “ : www.trumanlib www.trumanlib rary. ary.oo rg/hstpap er/b ernstein ernstein /htm. /htm .
8. poglavlje: LOVAČKI TRAG VODI DO PARIZA 1 „neobičn „neobičnim im zvukom zvukom lepršanja“: lepršanja“: Dal Dalzzel-D el-Džo žobb, Arctic Snow. 2 „V-l oružje oruž je odmazd odm azde“ e“ : Sti Stive venn Dž. Dž. Zaloga, Zaloga, V-l Flying Bomb 1942-52: Hitlers Infamous "Doodlebug" (Oxford: Ospr Osprey ey,, 2005). 200 5).
3
Džordž S. Paton, War, As I Knew It (Cambridge, MA: M A: Riverside Riverside „ O p e r a c i ja S a m o s t r e l “ :
Press, 1947). Između avgusta 1943. i marta 1945, savezničke vazduhoplovne snage imale su 68.913 naleta i ispustile ispusti le 122.133 tone bombi na instalacije V-1i V-1 i V-2; to je predstavljalo oko 14 procenata svih bombarderskih bombar derskih misija misija u tom periodu. 4 „ Nacionalni N arhiv,, Kju, Londo L ondon; n; d v a d e s e t p e t k i l o m e t a r a i z a a m e r i č k o g m o s t o b r a n a “ :acionalni arhiv Dosje ADM 223/214, Istorija 30. jedinice komandosa (kasnije 30. udarne jedinice i 30. isturene jedinice). 5 „ Zaloga, V-l Flying Bomb. b r z i m l o v c i m a “ : 6 „ Nacionalniarhiv, Nacionalni arhiv, Kju, n a j v e ć i m p o je d i n a č n i m t e h n i č k i m p l e n o m u ć e l o m r a t u “ : London; Dosje ADM 223/214. 7 V l :Zaloga, V-l Flying Bomb. Ispaljeno ih je ukupno 8.617, od čega je 1.052 palo po poletanju. Od 5.913 koliko je stiglo do Britanije, 3.852 je uništila protivvazdušna od brana, pri čemu 1.651 protivavionski topovi; samo je 2.515 pogodilo ciljane oblasti. Ostale su promašile mete i pale u nenaseljene oblasti. Poslednja (lansirana) bomba V-l pogodila je selo Dačvort, u Hertfordširu, 29. marta 1945. godine. Wagess of of Destruction: Destruction: The Makin Makingg and Breaki Breaking ng of 8 „20.000 t : Adam Tuz, Tfte Wage o n a b o m b i“ the Nazi Economy (London: Allen Lane, 2006). 9 „ Mazover, Hitler's Empire. u n i š t a v a n ii z v a z d u h a “ : he End End of the Tlurd Reich (Stroud, 10 „ (Stroud,UK:Tempus, UK:Tempus, p o v e š a j u k a o s t o k a “ :Tobi Taker, T 2008). 10a m a s k i r o v k a :Crvena armija je u prošlosti umela majstorski da skriva čitave vojne for macije od neprijateljskih, izvidnica brojnim sredstvima koja su se zajedno nazivala maskirovkom. U Operaciji Bagration obmana je bila toliko efikasna da su Nemci poverovali da će se glavna sovjetska ofanziva 1944. dogoditi u Ukrajini, iako je posredi bila sasvim druga zemlja, Belorusija. Slično tome, zapadni Saveznici su stvarali lažne vojske pre Dana D kako bi obmanuli Nemce u pogledu mesta gde će se amfibijsko iskrcavanje zaista dogoditi kroz Operaciju Hrabrost. Fantomska „Prva američka armijska grupa“ ko jom je zapovedao zapovedao gen gen. Džordž S. S. Paton Paton bil bilaa je „formiran „formirana“ a“ u jugoistočn jugoistočnoj oj Englesk Engleskoj oj — veoma nalik na maskirovku — sa takvim uspehom da su Nemci pomislili kako će glavna saveznička ofanziva biti usmerena na oblast Pa de Kale u Francuskoj, čak i posle Dana D i iskrcavanja u Normandiji. Zanimljivo je napomenuti daje nemačkom jedinicom vojnih obaveštajaca na Istočnom frontu (Fremde Heere Ost ili FHO), koju je dobrano obmanula maskirovka pre Operacije Bagration, komandovao izvesni puk. Rajnhard Gelen. On je posle rata prodao svoje „poznavanje" Crvene armije CIA, koja je finansirala nastanak „Organizacije Gelen“ u kojoj su se zaposlili mnogi bivši esesovci. Puna sovjetskih agena ta od samog početka svog postojanja, Organizacija Gelen je bila jednako neefikasna u pribavljanju vojnoobaveštajnih podataka zapadnim Saveznicima kao što je FHO bila za nemačku vosjku 1944. godine. 11 „ Džonatan V. Džordan, „Operacija Bagration: Sovjetska ofanziva O p e r a c i ja B a g r a t i o n “ : 1944“, časopis World War II (jul - avgust avgust 2006). 2006). Bagrati on 194 1 944: 4: The Destruction of Army Group Group 12 „ Stiven Dž. Zaloga, Bagration n a j k o b n i j ip o r a z “ : Center (Oxford: Osprey, 1996). 1 3„ Č e t v r t it i m i z 3 0 .AU“: Dalzel-Džob, Arctic Snow. 14 S poduhvat ima st. st. vod. Brame možete naći na adresi t .v o d .B r a m a :Priču o izuzetnim poduhvatima http:/ / www.nasenoviny.com/GPREN.html www.nasenoviny.com/GPREN.html.. 15 „ V u l i j e v c i “ :Nacionalni arhiv, Kju, London; dosje ADM 1/15798, Operacija Vulfors: aktrivnosti 30. udarne jedinice u Parizu 1944. Nating i Glenvil, Attain by Surprise. 1 6„ r a z n e o s a m v e ć v i š e o d 8 0 s e f o v a “ : 17 3 0 .AU: Nacionalni arhiv, Kju, London; dosje ADM 223/214. 18 « p r v o a m e r i č k o v o z i l o “ :Stiven Dž. Zaloga, The Liberation of Paris 1944 (Oxford: Osprey, 2008). 19 „ Bagot, B:agot, Atomic. s l a v l je n i č k u b o c u š a m p a n jc a “
BELEŠKE
20 21 22 23
„ a k t i v n o s t i J e d i n i c e T “ :Longden, T-Force. Edsel, Monuments Men. „ d u g e ,p r a z n e g a l e r i j e “ : „ 148 s : Ibid. a n d u k a u k r a d e n i h s l i k a “ I: Ibid. bid. Ovi podvizi bili su dramati„ v o z s a u m e t n i n a m a je o s t a v i o u h v a ć e n u z a m k u “
zovani u filmu Voz 1964. 1964. godine, u režiji režiji Džona Frankenhajmera, sa Bertom Lankasterom, Polom Skofildom, Žanom Moro i Suzan Flon kao „madmoazel Vijar“ - Roz Valan u glavnim ulogama.
9. poglavlje: GOTOVINA GOTOVINA,, RAKETE RAKETE IURANIJU IUR ANIJUM M 1 Ia 2
: Maning, Martin Bormann. „ k o r a c i k o jib u d u p r e d u z e t i “ Jidon Jidon i Hokins, Nazi Hydra. F r i c T i s e n i n je g o v a ž e n a z a t v o r e n i : Kancelarija Kancelarij a direktora za obaveštajne poslove, Age „ p r i v a t n u b a n k u p o r o d i c e T i s e n “ :
ncija za informacije sa terena /Tehničko odeljenje, Izveštaj br. EF/ME/ 1, 04.09.1945; Ispitivanje dr Frica Tisena, Američko veće za grupnu kontrolu u Nemačkoj. Hydra. 3 » :“ Jidon Jido n i Hokins, Hokins, Nazi Hydra. b r o ji n d u s t r i j s k i h i k o m e r c i j a l n i h p a t e n a t a 4 „ Maning, Martin Bormann. p o s l e p o r a z a N e m a č k e “ : 5 „ : Mars, Rise of the Fourth Reich. v o d e ć i k o o r d i n a t o r “ 6 „ Maning, Martin Bormann. g o o d o f f i c e s o f t h e S p a n i s h b a n k s “ : 7 „ : Mars, Rise of the Fourth Reich. M o g u ć e je d a N e m a č k a b u d e p o r a ž e n a “ 7a O Stiven Dž. Zaloga, V-2 Ballistic Missile 1942-52 (Oxford: Osprey, p e r a c i ja P i n g v i n : 2003). 7b N V-2 n www.V2rocket.com. a p a d ir a k e t a m a a L o n d o n :A4/V2 sajt sa izvorima, www.V2rocket.com. The Rocket and the 8 „ Majki Dž. Nojfeld, The n e k o l i k o s e d m i c a p o d r a k e t n i m n a p a d i m a “ : Reich: Peenemunde and the Coming of the Ballistic Missile Era (New York: Free Press, 1995). 9 „ Valter Valter Dornberger, V-2 (N. York: Viking, 1954). I z v r š i l i s m o i n v a z i j u s v e m i r a “ : 10 „ p r v ip u tz a i s t a z a b e l e ž e n e n a f i l m u “ :Roj M. Stenli II, V Weapons Hunt: Defeating German Secret Weapons (Barnsley, UK: Pen and Sword, 2010). 10a „ Marek Nej-Krvavič, The Polish Home Army p a r t i z a n ip o l js k e O t a d ž b i n s k e v o j s k e “ : 1939-1945, prev. Antoni Bogdanovič (London: Trust za izučavanje poljskog pokreta otpora (1935-1945), 2001). Videti takođe www.polishresistanceak.org/2Article.htm www.polishresistanceak.org/2Article.htm,, zahvaljujući Poljskom institutu i Muzeju Sikorski, London. II O Nojfeld, Rocket and the Reich. Tragično je to da su žrtve većinom bili p e r a c i ja H i d r a : prinudni poljski radnici, premda je načelnik odeljenja za razvoj motora, dr Valter Til, takođe bio među 735 poginulih. Izgubljeno je četrdeset letelica RAF-a. 12 r : Ibid. o b o v s k a r a d n a s n a g a 12a „ Ibid. d a l e k o p r e v a z i l a z is v e š t o j e p o s t i g n u t o u E v r o p i “ : Ballistic Missile. Jedan 13 O Zaloga, V-2 Ballistic Jeda n od najgorih incidenata incidenata dogodio se p e r a c i ja P i n g v i n : 25. novembra 1944, kada je V-2 pao na prodavnicu Vulvortsa na Nju Krosu, u Istočnom Londonu, i ubio 168 ljudi. Poslednji V-2 lansiran na London pao je u Orpingtonu, u Kentu, 27. marta 1945, i ubio gospođu Ajvi Miličemp — ona je bila poslednja među 60.595 britanskih civila izginulih u Drugom svetskom ratu. Najveći pojedinačni slučaj pogibije bio je 16. decembra 1944, kada je poginula 571 žrtva, i kada je V-2 pogodio Bioskop Bios kop Reks u Aveniji Aveniji De Kejzerlej u Antverpenu, Antverpenu, u Belgiji. ages of Destruction. Destruction. 14 „ Tuz, Wages š e z d e s e t p r o j e k t i l a n e d e l j n o “ : Europe at War. 15 „ Dejvis, S a m o p o u z d a n je je b i l o t o l i k o v e l i k o “ : 16 K a t e d r a l a Š a r t r iM a d o n a i z B r i ž a :Edsel, Monuments Men. Zajedno sa ogromnim količinama umetnina iz basnoslovne Hitlerove zbirke, zbirke, Madona Mad ona iz Briža Briža je bila uskladištena us kladištena u jednom rudniku soli kod Altausea u Bavarskim Alpima, gde je bila minirana jakim eksplozivom po Bormanovom naređenju. Madonu iz Briža su spasili Spomeničari 10. jula 1945, 1945, i vrat vratililii je kuć kući,i, u Crk Crkvu vu Naše gospe u Brižu Brižu,, u Belg Belgiji, iji, gde gde je i dandan-dan danas. as.
BELEŠKE
17 „ Taker, End of the Third Reich. o č i g l e d n e n e u m i t n o s t in e m a č k o g p o r a z a “ : 18 A r n e m :Luin, Ultra Goes to War-, Stiven Bedsi, Arnhem 1944: Operation Market Garden (Oxford: Osprey, 1993). 19 „ Stiven Dž. Zaloga, The Siegfried Line 1944-45: Battles on the j o š j e d n u t e š k u b i t k u “ : German Frontier (Oxford: Osprey, 2007). 20 „ Keli, Keli, Manhattan Project. e l e k t r o m a g n e t n o m s e p a r a c i jo m “ : 21 „ I: Indikativno ndikativno je za Grovsovuticaj to daje on bio g e n .G r o v s i d a l j e n i j e b i o z a d o v o l j a n “ u stanju'da zahteva pojedine bombarderske misije kako bi osujetio nemačka nuklearna istraživanja. Na njegov zahtev, berlinsko predgrađe Dalem — gde se nalazio Institut za fiziku Kajzer Vilhelm — uvršteno je u plan bombardovanja za noć između 15. i 16. feb ruara, 1944. Za vreme tog najtežeg napada RAF na grad Berlin, pogođena je laboratorija vodećeg naučnika iz Uranferajna, Ota Hana, i sva njegova dokumentacija je uništena. Potom su postrojenja Uranferajna bila raštrkana po celoj Nemačkoj — ali sada su u Alsosu već znali za većinu tih lokacija širom zemlje. 22 „ Bagot, Atomic. N e p r i j a t e l j a t r e b a o s t a v i t i b e z m o z g a “ : 22a „ Ibid. N i š t a n i j e i z r i č i t o r e č e n o “ : 23 „ : Ibid. P i š t o l jje o s t a o u d ž e p u M o a B e r g a “
10. poglavlje: U MA GLI RATA RATA 1 „ Arijeh Arijeh Kočavi, Prelude to Nuremberg (Chapel Hill: University N e m a n i k a k v o g r a z l o g a “ : of North Carolina Carolina,, 1998). 2 P Jidon i Hokins, Nazi Hydra. l a n M o r g e n t a u : 3 d r H a r iD e k s t e r V a j t :Vajting, Hitler's Secret War. 3a » : lb id. id. D v a a g e n t a A b v e r a “ Berliner Morgenpost, 5. oktobar 1944, izveštaj o Gebelsovom go 4 „ n ji v u z a k r o m p i r “ : voru koji je završen recima: „Destruktivne težnje neprijatelja čine nas još otpornijim i odlučnijim za borbu.“ La st Best Hope, Hope, 2 4a „ Vilijam Vilijam Dž. Benet, America: The Last d e s e t n o v i h n e m a č k i h d i v i z i ja “ : vols. (Nashville, TN: Thomas Nelson, 2007). 5 „ :“ Predsednička biblioteka i muzej Frenklina je d v a b i o u s t a n ju d a o b u z d a v a s v o jr e v o l t D. Ruzvelta, Hajd Park, NY; zvanična depeša OSS br. 250. 6 „ : Loftus i Arons, Secret War Against the Jews. p r o c e s p r a n ja n o v c a “ 7 O p e r a c i j a U t o č i š t e :Loftus i Arons, Secret War Against the Jews; Hajam, Trading with the Enemy. Videti takođe Jidona i Hokinsa, Nazi Hydra in America, u vezi s Ruzveltovim planovima za korišćenje britanskih nezakonitih prisluškivača protiv privrednih krimi nalaca u posleratnim suđenjima suđenji ma za izdaju. Enemies. 8 F Fon Hasel i dr., Alliance of Enemies. e d e r a l n a e k o n o m s k a a d m i n i s t r a c i ja : 9 „ : Vajting, Hitlers Secret War. s r a m o t a z a š v a j c a r s k u v l a d u “ 10 „ : Srouds, Allen Dulles. D r ž a v n a t v r đ a v a “ 11 „ Brajtman, U.S. Intelligence and the Nazis. Posle jo š j e d a n k a n a ld o n a c i s t i č k i h v o đ a “ : nemačke okupacije Mađarske u martu 1944, Vilhelm Hetl je organizovao transport 440.000 mađarskih Jevreja u Aušvic-Birkenau, gde su oni pobijeni u gasnim komorama između aprila i juna 1944. Hetl je posle rata radio za razne savezničke obaveštajne službe, čime je nagrađen za ulogu koju je imao u Operaciji Ukrštenica (videti 12. poglavlje). Pokazalo se da je beskoristan doušnik i agent u periodu Hladnog rata. Against the the Jews. Jews. 12 „ Loftus i Arons, Secret War Against j e d i n i c u L u f t v a f e a z a r a z b i j a n j e š i f a r a “ : 13 „ :“ Srouds, Allen Dulles. D a i s je u je d n o o t k r i o H e n r i ja V a l a s a 14 „ m o r a m o p e c a t iu u z b u r k a n o jv o đ i “ :NARA, Koledž Park, Meriland; NA RG 226 Zapis 134, Evidencija Kabineta strateških službi (OSS), kancelarije direktora i evidencija terenskih terenskih ispostava. 15 „ Završni Završni izveštaj jedinice OSS O SS za istragu krađe umetnina (Vašington: s l i č n a o v l a š ć e n j a “ : Kancelarija za štampu vlade SAD, maj 1946).
BELEŠKE
16 Edsel, Monuments Men. M a d o n a i z L a G l e z a : 17„ O r l o v o g n e z d o “ :Franc V. Sajdler i Diter Cajgert, Hitler's Headquarters: 1he Fuhrer’s Wartime Bases, Bases , from from the the Invasion of France France to the Berlin Bunker (London: (Lon don: Greenh Greenhill ill Books, 2004). The Ardennes Offensive: Offensive: VI Panzer Panzer 18 N e m a č k a b o r b e n a g r u p a u L a G l e z u :Brus Kvori, The Armee (Oxford: Osprey, 1999). 18a „ : Martin Blumenson, The Patton Papers, 1940-1945 J o š m o ž e m o d a i z g u b i m o o v a jr a t “ (New York: Houghton Mifflin, 1974). The The Eventful 20th 20th Century: Century: The The World World at War 19 193939 19 „ A k o n a s N e m a č k a b u d e p o r a z i l a “ : 1945 (London: Reader s Digest Association, 1998). Third Reich at War: The The Ris Risee and and 20 „ Majki M H i t l e r o v o p o s l e d n je k o c k a n je “ :ajki Veranov, The Third Fall of Hitlers Military Machine Machine (London: Magpie Books, 1997). 21 Edsel, Monuments Men. „ S t a j a l a j e u p r a v o o n a k o " :
11. poglavlje: PLJAČKAŠI RAJHA 1 la 2 3
Luin, Luin, Ultra Goes to War. „ o s l a n ja l a n a o b a v e š t a j n e p o d a t k e U l t r e “ : Ibid. „ p o v r a t n o g c i l i n d r a k o jije m n o g o o t e ž a v a o d e š i f r o v a n je “ : Kornvel, Hitler's Scientists. „ S a t E n i g m e “ : GCHQ:: The Uncen Uncensored sored Story of of Britain's Britain's Most Ričard Dž. Oldrič, GCHQ „ t i m o v iT I C O M a “ :
Secret Intelligence Agency (London: Harper Press, 2010). 4 „ Džon Gimbel, Science, Technology and Reparations: n e m a č k u i n t e l e k t u a l n u s v o ji n u “ : Exploitation and Plunder in Postwar Germany (Stanford, CA: Stanford University Press, 1990). 5 „ Luin, Ultra Goes to War. Me 262 je imao svoju prvu žrtvu 26. jula Z a h v a l j u j u ć iU l t r i “ : 1944, u akciji protiv RAF-ove letelice Dehaviland Moskito za foto izviđanje. On je tek u februaru 1945. 1945. posta po staoo zaista zais ta operativan kao lovac, lovac, ali ali tada je već bilo prekasno da ima bilo bilo kakav uticaj na savezničke vazdušne operacije. Wunderwaffen“: Stiven Dž. Zaloga, Remagen 1945: Endgame against the 6 „ H i t l e r o v i h Third Reich (Oxford: Osprey, 2006). V-2 Ballistic Ballistic Missile. 7 „ Zaloga, o d m a k l a u r a z v o ju t e h n o l o g i je n a o r u ž a n ja “ : 8 „ „Operacija Spajalica“ iz Z a u z i m a n je n e m a č k i h n a u č n i h ii n d u s t r i js k i h u s t a n o v a “ : „Istorije raketarstva“ na adresi http://www.daviddarling.info/ency http://www.daviddarling.info/encyclopedia/P/Pap clopedia/P/Paper er clip.html. 9 O Gimbel, Science, Technology and Reparations. p e r a c i ja K r e p k i : 10 „ Ibid. e k s p l o a t a c i ja n e m a č k e t e h n o l o g i je “ : of How Roosevelt, Roosevelt, Stalin Stalin and 11 „ V e l i k e t r o j i c e “ :Džonatan Fenbi, Alliance: The Inside Story of Churchill Won One War and Began Another (London: Simon & Schuster, 2006). Reich. 12 „ N a š j e i s k l j u č i v ic i l j “ :Taker, End of the Third Reich. Enemies. 13 „ Fon n ji h o v a z a je d n i č k a m r ž n ja “ : Hasel i dr., Alliance of Enemies. Auergesellschaft u 14 „ Bagot, Bagot, Atomic. u f a b r i c i O r a n i je n b u r g u “ : 15 O Keli, Manhattan Project. p e r a c i j a V e l i k i : 16 „ Rouds, Making of the Atomic Bomb. s v e n e m a č k e n a u č n i k e “ : 17 „ : Bagot, Atomic. s o v j e t s k a i n s t i t u c i j a z a a t o m s k a i s t r a ž i v a n j a “ 18 „ Nacionalni arhiv, Kju, London; Dosje ADM s a n e d e f i n i s a n o m c r n o m s u p s t a n c o m “ : 223/214. 19 „ M a k o š i š a R u s e “ :Izveštaj puk. Džona Lensdejla Mlađeg posle završene akcije, citiran Maki ng of the Atomic Bomb. Bomb. kod Roudsa, Making 19a „ Posle rata, poznati nemački projektant aviona u s a v r š e n ip r o je k t iv a z d u h o p l o v a “ : prof. Kurt Tank, koji se proslavio projektovanjem lovca Foke-Vulf Fw.l90, emigrirao je u Arge Argenti ntinu nu pod imenom imenom Pedr Pedroo Matijes Matijes kako kako bi izbeg izbegao ao krvičn krvičnoo gonjenje gonjenje od stran stranee Saveznika. Tamo su ga angažovali da projektuje Pulki II ili mlažnjak Strelu u Institutu
BELEŠKE
20
Aerotécnico u Kordobi, koji je prvi put poleteo 27. juna 1950, ubrzo posle izbijanja Korejskog rata. Iako je bio veoma uspešan, projekt Pulki otkazan je 1960. usled sve viših troškova i raspoloživosti viškova mlažnjaka F-86 Sablja. Posle pada Peronovog režima u septembru 1955, nemački nemački projektantski tim je raspušten, a mnogi njegovi članovi su našli posao u američkoj vazduhoplovnoj industriji. Slično tome, ubrzo posle Bormanovog dolaska u Argentinu, Peronova vlada je zaposli la nacističkog naučnika dr Ronalda Rihtera u oktobru 1948, kako bi razvio reaktor za nuklearnu fisiju u mirnodopske svrhe. Umesto toga, Rihter je ubedio Perona da finansira usavršeniju tehnologiju nuklearne fuzije uz obećanje da će proizvesti neograničene količine nuklearne energije u kontejnerima velikim kao boce za mleko, za pokretanje svih mogućih kućnih aparata i vozila. Izgradnja postrojenja za fuziju započela je u junu 1949. na izolovanom ostrvu Huemel u hladnim vodama jezera Nahuel Huapi, nedaleko od Hitlerove kuće na obali jezera u Inalku. Dvadeset četvrtog marta 1951, Peronova vlada je objavila da su „16. februara 1951, na... Isla Huemel... izvršene termonuklearne reakcije pod kontrolisanim uslovima u tehničkim razmerama“ Ovo bi od Argentine Argentine učinilo prvu zemlju u svetu koja je zauzdala nuklearnu energiju u mirnodopske svrhe. Naravno, sve su to bile besmislice; kontrolisana nuklearna fuzija i dan-danas je sveti gral za naučnike. Rihter i njegov tim su pootpuštani u novembru 1952. pošto je Argentina potrošila otpri like milijardu dolara u današnjem novcu i nekih 150 puta veći iznos od onog koji su u to vreme Sjedinjene Države trošile na istraživanje nuklearne fuzije. Bez obzira na to, Centro Atómico u obližnjem Bariločeu i dalje je žiža argentinskog nuklearnog istraživanja. Proyecto Huemel ili Projekt Huemel i dalje živi u argentinskoj pošalici Huele a mula, što znači „Prévara veka!“ :“ Bagot, Atomic. „ o g r o m n e n e p o d u d a r n o s t iu v o jn i m f o n d o v i m a
12. poglavlje: BORMAN, DALS I OPERACIJA UKRŠTENICA 1„ O r l o v o g n e z d o “ :Sajdler i Cajgert, Hitler's Secret Headquarters. 2 „ Fon Lang, Bormann. 3 3 .0 0 0 t e l e k s p o r u k a “ : 2a „ : Sajdler i Cajgert, Hitlers Secret Headquarters. S t o j e s i t u a c i j a b i l a t e ž a “ Secrett Headquarters. 3„ n a r e d i ć u d a t e s t r e l j a j u “ :Sajdler i Cajgert, Hitlers Secre 4 „ Ibid. N e m a č k a ć e s e d i ć i k a o f e n i k s “ : 5 „ :“ Ibid. k o m p l e t n a v i s o k a n a c i s t i č k a h i j e r a r h i ja 6 „ Ken Ford, The Rhineland 1945 (Oxford: Osprey, 2000). O p e r a c i ja S e v e m i v e t a r “ : Secrett Headquarters. 7 „ Sajdler Sajdler i Cajgert, Hitlers Secre k a d j e F i r e r b i o n e z a d o v o l j a n “ :
8 8a 8b 9
„treue Heinrich“: Fon Lang, Bormann.
Ibid. „ O f a n z i v a č i k a H a j n r i h a n i je u r o d i l a p l o d o m “ : Ibid. Ibid. H a jn r i h H o f m a n : D r .K a r lB r a n t :Ibid. Posle njegovog suđenja pred Međunarodnim tribunalom u Nirn-
bergu, Brant je obešen zbog zločina protiv čovečnosti. 10 „ Ibid. N a c i o n a l s o c i j a l i s t i !P a r t i j s k id r u g o v i ! “ : 11 „ :“ Ibid. n a j b o l ja v e s t k o ju s m o d o b i l ig o d i n a m a u n a z a d 12 „ j a s n a i p r i s u t n a o p a s n o s t “ :Srouds, Allen Dulles. Liberation ion:: The Bitter Road Roa d to Freedom Freedom, Vilijam I 1 3„ p o s l e d n j u f i z i č k u b a r i j e r u “ : .Hičkok, Liberat Europe 1944-1945 (London: Faber and Faber, 2008). 14 O Srouds, Allen Dulles. p e r a c i ja O s v i t : 15 „U O Robert V. Stefan, Stalins Secret War: S S j e b i l o n e k o l i k o s o v j e t s k i h š p i j u n a “ : Soviet Counterintelligence against the Nazis 1941-1945 (Lawrence: University Press of Kansas, Kansas, 2004). 200 4). Suzan Batler, ur., My Dear Mr. Stalin: 1 6„ N e m c in a I s t o č n o m f r o n t u i m a j u 1 4 7 d i v i z i ja “ : The Complete Complete Correspondence Correspondence of of Franklin Franklin D. Roosevelt Roosevelt and Joseph Joseph V. Stali Stalin n (New Haven: Yale University University Press, 2005) 200 5)..
BELEŠKE
17 18 19 20 21
22
23 24
25
26 27 28 29 30 31 32
Srouds, Srouds, Allen „ N a č e l n i c ia m e r i č k o g Z d r u ž e n o g g e n e r a l š t a b a i z r i č i t o s u z a b r a n i l i “ :
Dulles.
E r n s t K a l t e n b r u n e r :Piter R. Blek, Ernst Kaltenbrunner: Ideological Soldier of the Third
Reich (Princeton, NJ: Princeton University Press, 1984). Brajtmen, U.S. Intelligence and the Nazis. „ d a s e d o d v o r e A m e r i k a n c i m a “ : NARA, Koledž Park, Merilend; dosije SS „ t r a n s p o r tm a đ a r s k o g j e v r e j s k o g ž i v l j a “ : oficira Hutela [Hetla], NA-BDC RG 242, A-3343. Gold Train: Train: Vie Destruction of o f the the Ronald V. Cvajg, The Gold „ v r e d n i s a n d u c i p r e t o v a r e n i s u “ : Jews and the Looting of Hungary (London: Harper Collins, 2003). U to vreme, gaulajteri su obično otimali vozove koji su prolazili kroz njihovu teritoriju — naročito one koji su prevozili ugalj, kako bi opskrbili svoje stanovništvo koje se smrzavalo. To su često radili na račun elektrana koje su snabdevale ratnu industriju. Brajtmen, U.S. Intelligence and the Nazis. „ f a n a t i č n o p r o t i v R u s a “ : c i t a t i D a l s a i D o n o v a n a :Ibid. Werwolf“: Timoti Dž. Naftali, „Stvaranje mita o Alpen„ g e r i l s k ip o k r e t p o z n a t k a o festungu: Saveznički obaveštajci i pad nacističke policijske države", u Austrian Historical Memory and National Identity, ur. Ginter Bišof i Anton Pelinka (New Brunswick, NJ: Transaction, 1997). Državna tvrđava je trebalo da bude poslednji bastion nacističkog otpora čak i pošto prestanu konvencionalna neprijateljstva sa osvajanjem Berlina. Zbog savezničke vazdušne nadmoći, nedostatka vojnika, i nestašice goriva za premeštanje zali ha, ha, to se nikada nije ostvarilo, osim osi m u grozničavoj grozničavoj mašti Jozefa Joz efa Gebelsa Gebelsa i drugih fanatičnih fanatičnih i okorelih nacista. Poznata pod imenom Alpenfestung ili Alpska tvrđava, ona se navodno pružala preko alpskih oblasti Bavarske, Austrije i Italije tako da joj je u samom srcu bio Hitlerov dom Berhtesgaden. Sa padom Nemačke, nacistička hijerarhija trebalo je da se povuče u Alpenfestung gde bi je štitili Skorcenijevi pravoverni Vukodlaci, ali Hitler za pravo nikada nije odobrio taj plan i ideja je izbledela dok se nacistička Nemačka krunila. Zahvaljujući Martinu Bormanu i Operation Feuerland, Hitler uopšte nije nameravao da se krije u Alpima. „ s v o j e p o s l e d n j e u p o r i š t e “ :„Šest Ajzenhauerovih velikih odluka“, Saturday Evening Post, 13. jul 1946. Sa današnje tačke gledišta, teško je razumeti kako je saveznička Vrhovna komanda bila tako lako prevarena idejom o Državnoj tvrđavi. U svojoj autobio grafiji, gen. Omar Bredli se pokajnički prisetio: „Tvrđava je postojala uglavnom u mašti nekoliko fanatičnih nacista. Izrasla je u toliko preuveličanu šemu da sam zapanjen time što smo mogli tako naivno u to da poverujemo. Ali dok je uporno trajala, ta legenda... je oblikovala naše taktičko razmišljanje." U stvarnosti, „taktičko razmišljanje" je namerno naduvalo pretnju od Državne tvrđave kako bi američke armije mogle da okupiraju taj region sa ogromnim zalihama nacističkog nacist ičkog plena plena i postrojenjima postroje njima visoke vi soke tehnologije, i tako tako ih uskrate Sovjetima. D. D. Ajzenhauer, Crusade in Europe (N. York: Doubleday, 1948). „ t r i t e l e g r a m a “ : Dais, Secret Surrender. C a m p i o n e d ’I t a l i a : Ričard Brajtman i Šlomo Aronson, „Kraj Konačnog „ p o k u š a l a d a r a z g o v a r a j u o m i r u “ : rešenja? Nacistički planovi o otkupu Jevreja 1944-1945", Central European History 25, no. 2(1992). „ B e l i h a u t o b u s a “ :Meredit Hindli, „Granice bezuslovne predaje: Odbor za ratne izbeglice u Švedskoj i nacistički predloži o otkupu Jevreja 1944-1945", Holocaust and Genocide Studies 10, no.l (1996). NARA, Koledž Park, Merilend; „ n e d o z v o l id a s o k u p a c i o n o m v o js k o m u đ u c r n c i “ : NA RG 266. Ovaj Ovaj groteskni uslovm us lovmože ože se naći u nacrtu autobiografije Valter Valteraa Šelenberga, napisanom u junu 1945. „ M a đ a r s k iZ l a t n i v o z “ :Cvajg, Gold Train. NARA, Koledž Park, Merilend; NA RG 263, Wilhelm „ o p l ja č k a n a u m e t n i č k a d e l a “ : Hiittel [Höttl], CIA Name File, Vol. 1.
BELEŠKE
33
34 35 36 37
„ u v i l iK e r i “ :Robert E. Metison, Vie Capture and the Last Days of SS General Ernst
Kaltenbrun Kaltenbrunner, ner, Chief of the the Nazi Naz i Gestapo Gestapo> Criminal Police, and Intelligence Services (Saint Paul, MN: Private publication, 1993). Metison je bio u 80. četi Kontraobaveštajnog korpusa Američke kopnene vojske, i predvodio je tim koji je zarobio Kaltenbrunera 12. maja 1945, posle pretrage vile Keri. „ ž u č n e r a z m e n e t e l e g r a m a “ :Fon Hasel i dr., Alliance of Enemies. „ D a i s s e v r p o l j i o n a s t o l i c i “ :Vilijam Dž. Kejsi, The Secret War Against Hitler (Wash ington, DC: Regnery, 1988). Gentleman Spy: The Life of Allen Dulles (Boston: „ L a k o j e o t p o č e t ir a t “ :Piter Gros, Gentleman Houghton Mifflin, 1994). Kim Filbi, My Silent War: The Story of Kim Philby (London: „ V a z d u h je b i o z a s i ć e n “ : Modern Library, 2002).
13. poglavlje: „WO BIST ADOLF HITLER HIT LER?“ ?“ 1H i t l e r o v p e d e s e t š e s t ir o đ e n d a n :Bernd Frajtag fon Loringhoven, In the Bunker with
Hitler (London: Weidenfeld & Nicolson, 2006). Pattons Last La st Battle Battle (New York: Stein & Day, 2 „ Čarls M e m o r i ja l e T r e ć e a r m i je “ : Vajting, Pattons 1987). 3 „ Glen Sviting, Hitler's Squadron: The H i t l e r o v a l i č n a j e d i n i c a z a v a z d u š n it r a n s p o r t “ : Fuehrer's Personal Aircraft and Transport Unit 1933-1945 (Dulles, VA: Brassey s, 2001). 2 00: The Luftwaffes Luftwaffes Most Secret Secret 4 „ : Džefri Dž. Tomas i Bari Kitli, KG 200: u z a p a l j e n o jo l u p i n i “ Unit (Crowborough, UK: Hikoki, 2003). 5 „ Srouds, Allen Dulles. K a r l V o l f je D a l s u u k a z a o “ : 6 H u m e liO p e r a c i ja U k r š t e n i c a :Konsolidovani izveštaj o istrazi u vezi sa Hansom Helmutom fon Humelom, od kap. S. L. Fesona Mlađeg, iz jedinice OSS za istragu op ljačkanih umetnina, od 11. oktobra 1945; iz dokumentacije o ratnim zarobljenicima, u Centru kombinovanih službi za detaljno isleđivanje, u Bad Nendorfu, u Nemačkoj. U vreme kada su ga Amerikanci uhapsili, Humel je prenosio zalihu zlatnika rajhsmarki iz najveće pljačke banke u istoriji. Začudo, isto važi i za ženu Martina Bormana Gerdu, kada je uhva uhvaće ćena na,, ali ali ona je bil bilaa teško teško bolesna od raka raka i umrla umrla je 23. 23. marta marta 1946 1946,, otrov otrovan anaa živom koja je korišćena korišćena u njenom lečenju. 7 „ : NARA, Koledž Park, Merilend; Vilhelm Hutel l i č n i s a s t a n a k D a l s a i K a l t e n b r u n e r a “ [Hetl], Preliminarni izveštaj o isleđivanju u Trećoj armiji br. 17, jun 1945, NA RG 263, Wilhelm Hiittel CIA Name File, Vol. 1. 8 „ Dais, Secret Surrender. o b i č n a m a r i o n e t a “ : 9 „ Ijan Sejer i Daglas Boting, Nazi Gold (Edinburgh: n a c i o n a l n o g b l a g a N e m a č k e “ : Mainstream, 1998). Poslednje rezerve iz Rajhsbanke stigle su u „Bormanov bunker“ u Minhenu iz berlinske i okolnih filijala, u dva specijalna voza i drumskom konvoju, 28. aprila — samo dva dana pre nego što je taj grad zauzela Patonova Treća armija. Rocket and the Reich. Glavni naučnici 10 „ Nojfeld, n a j m o d e r n i je t e h n o l o g i je n a o r u ž a n ja “ : i tehničari iz programa balističkih projektila, zajedno sa četrnaest tona dokumentacije, prebačeni prebačeni su drumskim prevozom iz Penemindea u Nordhauzen. Nordhauzen. Na njih su pomno po mno pazili vojnici SS pod komandom surovog SS gen. dr Hansa Kamlera, koji je od Bormana dobio stroga naređenja da pobije naučnike i uništi dokumentaciju ako se za to ukaže potreba. Kornvel, Hitlers Scientists. Iako su Saveznici držali 1 1„ o r u ž j e m z a m a s o v n o u n i š t e n je “ : velike zalihe hemijskog oružja kap što je hlor, fozgen i iperit, daleko su kaskali za pro nalaženjem bioloških agenasa zasnovanih na organofosfatnim jedinjenjima. Godine 1936, dr Gerhard Šreder iz IG Farben razvio je veoma smrtonosnu supstancu sa imenom tabun, koja napada i parališe ljudski nervni sistem, što dovodi do smrti od gušenja za dvadesetak minuta. Proizvodnja još smrtonosnijeg agensa po imenu sarin započela je u septembru 1939. Do 1945, oko 12.500 tona tabuna proizvedeno je kod Dihernfurta
BELEŠKE
u Silesiji (danas Bžeg Dolnji u Poljskoj) za različite sisteme dostave, uključujući mine i artiljerijske granate, a mnoge od njih bile su uskladištene u podzemnim tunelima Mitelverka u Nordhauzenu, gde su se sklapali projektili V-2. Punjenja tabunom i sarinom razvijena su i za leteću bombu V-l; bilo je to oružje za potencijalnu upotrebu protiv Sjedinjenih Država, lansirano sa podmornica (videti 16. poglavlje). Bila bi korišćena iu A-9/A-10, A-9/A-1 0, prvom interkontinentalnom balisti balističkom čkom projektilu, koji je još bio u fazi projektovanja u Penemindeu. Specifikacije njegovog dizajna bile su deo dokumentacije o istraživanju teške četrnaest tona u rukama SS gen. gen. Kamlera — videti prethodnu napo nap o menu. 12 H Vilijam L. Širer, The Rise and Fall of the Third Reich: A i t l e r o v „ N e r o n o v d e k r e t “ : History of Nazi Germ Germany any (New York: Touchstone, 1959). Hitler je bio potpuno nemilo srdan prema nemačkom narodu koji ga je, kako je mislio, izneverio. Izjavio je u razgovoru s Albertom Šperom: „Ako rat rat bude izgubljen, narod će propasti. Ta sudbina sudbi na je neizbežna. neizbežna. Nema potrebe da se razmatra mogućnost da ljudi nastave svoj krajnje primitivan život. Naprotiv, bilo bi mudrije da sami uništimo sve to pošto će se ispostaviti da je ovaj narod slabiji, a budućnost će pripasti samo snažnijem istočnom narodu. Pored toga, oni koji preostanu posle bitke biće inferiorni, jer će oni dobri već izginuti.“ Nije se svako slagao sa Firerovim čudovišnim nihilizmom; neki su pokušali da osujete Neronov dekret, uključujući Alberta Špera i mnoge iz Vermahta. Predvidevši to protivljenje, Hitler je u dekretu izjavio da su „sve direktive suprotne ovome nevažeće“. Borman je Šperovu neposlušnost sagledao kao priliku da ga odvuče pred preki sud, ali nije u tome uspeo. Dovoljno Bormanovih gaulajtera je poslušalo tu naredbu kako bi za savezničke agente ova pretnja bila uverljiva, uključujući gaulajtera Augusta Ajgrubera iz Oberdonaua, koji se postarao da u skladište umetnina u Altauseu budu postavljene bombe, tako da ono „ne padne u ruke Boljševicima i međunarodnoj Jevrejštini“. Ironično je to što je Hitlerov „Neronov dekret“ izuzetno bio nalik na koncept iz Morgentauovog plana za svođenje Nemačke na pastoralni status. Naz i Gold. old. 13 B Sejer i Boting, Nazi o r m a n o v o p i s m o ž e n i : 14 „ Greg Bradšer, „Nacističko zlato: Blago iz rudnika Mer r u d n i k k a l i ju m a K a j z e r o d a “ : Prologue: Quarterly of the the National National Archiv Archives es and and Records Records Administrati Administration on 31, br. 1 kers“, Prologue: (1999). 15 „ : Veton, Hitlers Fortune. 1 3 4 s k l a d i š t a “ 16 „ : Edsel, Monuments Men. Začudo, šablonom ispisana slova bila su pogrešna: N e i s p u š t a j “ trebalo je da piše stürzen, ne stürtzen. 17 „ :“ The National Archives, Kew, London; o n e o f t h e m o s t i m p o r t a n t i n t e l l i g e n c e h a u l s File File ADM 223/214 22 3/214.. 18 S videti napomene, a v e z n i č k a k o n f i s k a c i j a n a c i s t i č k i h s r e d s t a v a ip o v r a ć a jp l e n a : na različitim mestima. U poslednjoj nedelji rata, brojne jedinice savezničkih specijalnih snaga spustile su se na odabrana mesta uzduž i popreko Trećeg Rajha. Na severu, 30. isturena jedinica upala je u luku Kil pre trupa sa linije fronta kako bi došla do tajni usavršenog dizajna podmornica i sredstava za podvodni potisak velikih brzina. Na jugu su zarobili nacističke inženjere sa raketa V-2 i mnogo tona podataka i planova za balističke projektile koji su činili osnovu za razvoj interkontinentalnih balističkih projektila tokom Hladnog rata i trke prema Mesecu. Dalje na istoku, jedna ekipa TICOM-a došla je do Hitlerovog doma u Berhtesgadenu kako bi konfiskovala sigurne mašine za šifrovanje koji su nacističkoj vrhovnoj komandi omogućavale da komunicira u potpunoj tajnosti. Kasnije, otkrili su nemačku opremu za presretanje poruka koja je bila sposobna da dešifruje sovjetske radio poruke: bilo je to ključno sredstvo za nastupajući Hladni rat. Pedeset milja istočno od Berhtesgadena, nekoliko odreda specijalnih snaga, uključujući izvršne timove OSS i Britanske službe za specijalne operacije, pod tajnim imenom Istoričar, spustile su se kod Altausea kako bi obezbedili Hitlerovu basnoslovnu riznicu umetnina zakopanu kilometar i po ispod površine zemlje u lavirintima rudnika soli Kajzer Jozef pre nego ih u paramparčad raznese Bormanov fanatični poslušnik, gaulajter
BELEŠKE
19 20
21 22 23 24 25
26 27
28 29
30
31
Adolf Ajgruber. Tamo je bilo 15 Rembranta, 23 Brojgela, dva Vermera, 15 Kanaleta, 15 Titnoreta, Titnoreta, 8 Tjepol Tjepola, a, 4 Ticija Ticijana na i 2 Da Vinčija Vinčija kao i prefinjene skulpture poput Mikelanđelove Madone iz Briža. Više dana kasnije, stigli su Spomeničari sa američkim trupama kako bi odneli sva ta neprocenjiva umetnička dela pre nego što ta oblast ne postane deo sovjetske okupacione zone. Enemies. Fon Hasel i dr., Alliance of Enemies. „ F i r e r je p o m a h n i t a o o d b e s a “ : Blejn Tejlor, Hitler's Headquarters: From Beer Hall to „ b e t o n s k o m p o d m o r n ic o m “ : Bunker 1920-1945 (Washington, DC: Potomac Books, 2007). SS kap. Helmut Berman iz SS Begleit Kommando des Führers — Hitlerove lične garde — podrobno je opisao život pod zemljom: zemljom: „Tamo dole, dole, cela atmosfera je bila... bila ... kao da ste zaglavljeni zaglavljeni u betonskoj podmornici, ili živi zakopani u nekoj mrtvačnici. I ljudi koji rade u kesonskim zvonima verovatno se osećaju manje skučeno. Bilo je vlažno i prašnjavo... Ventilacija je čas bila topla i sparna, čas hladna i vlažna.. vla žna.... Tamo se osećao os ećao smrad čizama či zama,, znojavih vunenih vunenih uniformi i jetkog sredstva za dezinfekciju od ugljenog katrana. Pred sam kraj, kada se kanalizacija zapušila, tamo je bilo prijatno kao da radite u javnom pisoaru.“ Fon „ je d i n o g F i r e r o v o g n e s u m n ji v o p o u z d a n o g z a m e n i k a “ : Lang, Bormann. „ b e s k o r i s t a n k a o j a z b i n a “ :Farago, Aftermath. : Sejer i Boting, Nazi Gold. „ B o r m a n o v b u n k e r “ Maning, Martin Bormann. „ E r n s t s e id a l j e b r i n e z a E r n s t a “ : „ b e k s t v o n a c i s t i č k i h r a t n i h z l o č i n a c a o d p r a v d e “ :Sejer i Boting, Nazi Gold. Kaltenbrunera su Saveznici uhvatili 12. maja 1945 (videti napomenu za 12. poglavlje, „vila Keri“ Keri “, strana 330), a Međunarodni tribunal tribunal u Nirnbergu Nirnbergu ga je osudio i obesio 16. oktobra 1946. Enemies. Fon Hasel i dr., Alliance of Enemies. „ s i g n a l a n a j v i š e g p r i o r i t e t a “ : Dana „ i s t o v r e m e n i p r e k i d r a t n i h d e js t a v a S a v e z n i k a i N e m a c a u s e v e r n o jI t a l i ji “ : 27. aprila 1945, Benita Musolinija i njegovu ljubavnicu Klaru Petaći zarobili su italijanski komunistički partizani; sutradan su ih streljali i unakazili im tela pre nego što su ih obesili za noge ispred jedne benzinske pumpe p umpe na Pjacali Loreto Loret o u Milanu. Vest Vest o groznom gr oznom kraju njegovog saveznika bila je značajan faktor za Hitlerovu kasnu odluku da pobegne iz Berlina. Entoni Bivor, Berlin: Tlu Downfall 1945 (London: Viking, 2002). „ F i r e r j e m r t a v “ : » G d e j e A d o l fH i t l e r ? “ :O'Donnel, 7he Bunker (Boston: Houghton Mifflin, 1978.) O’Donnel je razgovarao sa Johanesom Henšelom, koji se dobro sećao lekarke starije po činu. Njeno vladanje nemačkim bilo je impresivno: „die Klamotten“ je tipičan berlinski sleng za „krpice“ ili „odeću za provod“ i ne može se naći u prosečnom udžbeniku nemačkog jezika. „ p r e p o z n a t l j i v il e š “ :Sovjetske vlasti su sprovele iscrpnu istragu, pod tajnim imenom Operacija Mit, o događajima u Firerovom bunkeru u poslednjim danima Trećeg Rajha i o navodnoj navodnoj smrti Adolfa Hitlera. Svi preživeli preživeli zarobljeni očevici iz bunkera bunkera podvrgnuti su intenzivnom, dugom isleđivanju u rukama NKVD/MVD. Privremeni izveštaj završen je krajem 1946, ali Josif Staljin nije bio zadovoljan. Potom je preduzeta iscrpnija istraga, čiji je rez rezul ulta tatt Knjiga o Hitleru, predata Staljinu 29. decembra 1949. Sovjetski Sovjetsk i vođa je pročitao izveštaj obima 413 strana i, posle unošenja izvesnih napomena, jedini primerak dosjea zaključao u fioku svog stola, gde je ovaj ostao sve do njegove smrti u martu 1953. „ f a š i s t i č k it r i k “ :Bivor, Berlin.
14. poglavlje: BUNKER 1
časopis After the Battle, „Rajhskancelarija i berlinski bun „ T l o c r t F i r e r o v o g b u n k e r a “ :
2
Secrett Headquarters ; videti takođe „ i z l a z z a s l u č a jo p a s n o s t i “ :Sajdler i Cajgart, Hitlers Secre
ker nekad i sad“ 61 (1988).
„Politizaciju građevinske industrije 1933 -1945“, str. 3-4, iz istorijskog odeljka veb-
BELEŠKE
sajta Hochtief http://www.hochtief.com/hochtief_en/97.jtml http://www.hochtief.com/hochtief_en/97.jtml;; also http://berlinerunterwelten.de/fuehrer-bunker.328.1.html. Izlaz tunela za bekstvo u podzemnu železnicu blizu Morenštrase još je tamo, iako su zgrade Raihskancelarije konačno uništene 1950. godine, a Firerov bunker 1989. g. 3 „ P r o g o v o r i v š ik a o d a s e o b r a ć a “ :časopis Time, „Sve dok sam ja živ...“, 28. maj 1945, citat depeše iz Berlina od 1. maja 1945, http://www.time.com/time/magazine/ article/0,9171,775644,OO.html. Ova depeša se zasnivala na razgovoru sa maj. Ivanom Nikitinom, za koga se smatra da je bio zamenik komandanta tima SMERŠ-a iz 3. udarne armije, koji je ušao u bunker odmah posle prvih jurišnika i ispitao mnoge zarobljene preživele. Nikitin je izvestio da su, za vreme isleđivanja, Nemci koji su govorili o Hitlerovoj smrti „menjali svoju priču, protivrečili sebi u pojedinostima“, da bi konačno priznali kako niko nije zaista video da je Firer umro. dve tačke je opis scene od 2 4„ n a j m o ć n i j i h i n a j o p a s n i j i h l j u d i “ : U 7 .aprila problematičan. Jedna je trivijalna: očevidac je bio opisan nepostojećim činom „SS-Untergruppenführer\ Međutim, određen broj pripadnika SS-Begleit Kommando des Führers sa činom SS-Untersturmführer (potporučnik) bio je prisutan u bunkeru. Više zbunjuje to što, po origi nalnom članku u Tajmu, Borman ulazi sa Hajnrihom Himlerom, a ne sa Milerom. Prvog maja, isleđivani zarobljenici maj. Nikitina možda i nisu znali da je Himler mesecima pre toga napustio Berlin, povukavši se 13. marta u sanatorium; ili je to možda jednostavno bio lapsus — to svakako nije bilo nemoguće, pod isleđivanjem SMERŠA. U svakom slučaju, mlađi oficir ne bi umeo da prepozna Milera, koji je uvek bio jedan od najneupadljivijih pripadnika hijerarhije. Kada su ga isleđivali Amerikanci, Erih Kempka, šef voznog parka Rajhskancelarije, rekao je da nikada nije video Milera i da čak nije siguran kakav mu je tačno posao. p osao. 5 „ Vajdlingova izjava sovjet k a k o b is e o b e z b e d i l o H i t l e r o v o b e k s t v o i z p r e s t o n i c e “ : skim islednicima, 1945. Descent into Nightmare (serija Treći Rajh) (New York: Time-Life Education, 1992). 6 „ p o s l a o ip o t p i s a o p o r u k u “ :Majki Bar-Zohar, The Avengers (London: Arthur Barker, 1968). Schlüsselfernschreibmaschine: Jozef Langer, „SFM T-43“, istraživački rad na inter 7 T 4 3 netu, Beč, jun 2001, http://www.alpenfestung.com/funk_sfm_t_43.htm http://www.alpenfestung.com/funk_sfm_t_43.htm.. Videti i kod Džeka B. Koplenda i dr., Colossus: The Secrets ofBletchley Park's Codebreaking Computers (Oxford: Oxford University Press, 2006). T43 je bio u razvoju i pre rata, a jedna ranija Admiral Graf Špe kada je ovaj potopljen kod Urugvaja u verzija bila je na ratnom brodu Admiral decembru 1939. 8 H je Jozef a n s E r i h F o s :Godine 1942, kao komandanta teške krstarice Princ Eugen, Fosa je Gebels odabrao da bude predstavnik mornarice u najbližem Hitlerovom okruženju. On je 20. 20. jula jula 1944. 1944. ran ranjen jen u pokušaju pokušaju ate atent ntata ata na Hitler Hitleraa u glavno glavnom m štabu štabu Vučja Vučja jazbina jazbina kod kod Rastenburga. 8a V i l j a V i n t e r :Robert H. Vili, Hitler and Spain: The Nazi Role in the Spanish Civil War, 1936-1939 (Lexington: University Press of Kentucky, 1989). 9 H e r m a n F e g e l a j n :Kada je Ani Vinter — Hitlerova kućepaziteljka u njegovom minhenskom stanu na Princregentenplacu broj 16 — bila isleđivana 6. novembra 1945. u Nirnbergu, govorila je s mržnjom kako o Bormanu — koga je opisivala kao brutalnog, bezdušnog cinika — tako i o Fegelajnu. Nagovestila je kako je potonji imao vezu s Evom Braun. Pravna biblioteka Univerziteta Kornel, „Frau Ani Vinter“, u Donovanovoj zbirci sa Nirnberških suđenja, odsek 8/Hitler, pasus 8.02 na nemačkom (postoji prevod na engles ki); vidi http://library2.1awschool.corn http://library2.1awschool.cornell.edu/donov ell.edu/donovan/show.asp?iđ= an/show.asp?iđ=567&quer 567&query= y=.. 10 „ : Bivor, Berlin. U č i t a v o m g r a d u “ 11 V Ijan ilh e lm M o n k e : Sejer i Daglas Boting, Hitler's Last General: The Case Against Wil helm Mohnke (London: Bantam Press, 1989). Izraz Begleit se ovde prevodi kao „pratnja“.
BELEŠKE
Precizna identifikacija jedinica je komplikovana zbog paralelnih titula. Prvobitni Führer Begleit Bataillon se sastojao achregiment Berlin i vazsasto jao od ljudi iz dve dve elitne jedinice, vojne Wachregiment duhoplovne Regiment Hermann Göring. On je kasnije proširen, i većina njegovih pripad nika prebačena je na liniju fronta, premda je preostala jedna četa. SS-Begleit Kommando des Führers je bio probran tim telohranitelja neposredno odgovornih za Hitlerovu sva kodnevnu bezbednost bezbed nost i iz njega su poticali i njegovi sobari i sluge, tako da je 1945. tu bilo 140 oficira i ljudi pod komandom SS-Untersturmführera Franca Sedla. 12 O http://www.ritterkreuztraeger-1939-45.de/Wa -1939-45.de/Waifen-SS/S7SchaeferOskar ifen-SS/S7SchaeferOskar.. s k a r Š e f e r :http://www.ritterkreuztraeger htm.. On se prijavio htm prijavio kao dobrovoljac 1938. 1938. i borio kao pešadinac sa SSSS pukom „Dojčl „Do jčland“ and“ pre nego što je prekomandovan u 5. 5. oklopnu oklopnu SS diviziju divizij u „Viking“ „Viking“ 1943, i posta postaoo tenkista. Hitlers Bunker: Bunker: The Last Last Days of th the 12a F Joakim Fest, Inside Hitlers e g e l a j n o v o z a r o b l ja v a n je : Third Reich (New York: Farrar, Straus and Giroux, 2004); videti takođe Vilijam B. Breuer, Feuding Allies: The Private Wars of the the High High Command (Edison, NJ: Castle Books, 2007). La st Days Days of Hitler: Hitler: The Legends, the the Eviden Evidence, ce, the the 13 P e t e r H e g l :Anton Joakimštaler, The Las Truth (London: Arms & Armour Press, 1999). 13a r Kenet D. Alford i Teodor P. Savas, Nazi Mi llionaires: The a z g o v o r s a F e g e l a j n o v i m o c e m : Allied Search for Hidden SS Gold (Havertown, PA: Casemate, 2002). 13b „ O’Donel, O’Donel, Bunker. u s a m l je n i p i l o t s t a j a o j e k r a jn j e g a u s e n k a m a “ : 14 „ Ibid. Ibid. s t v a r a n je m i t a o F e g e l a j n o v o m s m a k n u ć u “ : 14a „ „Sve dok sam ja živ...“ živ... “ P a n e l o d l a k o g b e t o n a “ :časopis Time, „Sve 15 „ Facijalna analiza koju je obavio Alf Facijalna o b m a n u o č a k io n e k o jis u o v o m e b i l ib l i s k i “ : Lini, profesor medicinske fizike, sa Univerzitetskog koledža u Londonu, a naručili su je autori, autori, u avgustu 2010. Vodeći Vodeći britanski stručnjak za facijalnu identifikaciju, identifikaciju, prof. prof. Lini redovno sarađuje kao konsultant sa Metropoliten policijom kao stručni svedok. Profesor Lini je naučno dokazao da čovek koji se vidi u kadrovima filma koje je snimio Valter Frenc sa Hitlerovom omladinom 20. marta nije Adolf Hitler. (Taj događaj se nije zbio, kako se često tvrdilo, 20. aprila — film je pušten u distribuciju u okviru filmskih novosti 22. marta.) Time, „Sve „Sve dok sam ja živ...“; Maj. Nikitin je 16 „ časopis časopis Time, b i ć e k a s n i je p r o n a đ e n in a p o d u “ : pomenuo spaljenu poruku. 17 „ S a v r š e n o j e t a m o s t a l o “ :www.mp44.nl/equipment/gas_mask.htm . 18 I l s a B r a u n :Junajted pres, Varšava, „Hitler pobegao podmornicom, tvrdi nemački pilot“, 12. decembar 1947, objavljeno u časopisu St. Petersburg Times, 13. decembra 1947, http://news.google.com/newspapers?id=fyNPAAAAIBAJ&sjid=504DAAAAIBAJ& pg=4293,888260&dq=hitler-escaped-in-u-boat-says-german-pilot&hl=en. Što se tiče spora s Evom, videti Bivora, Berlin. U svom svedočenju svedoče nju pred sudom u Varša Varšavi vi 1947, 1947, pilot Baumgart pominje Evinu sestru kao jednu iz grupe koja je pobegla. 19 J www.geocities.com/~orion47/.. o a k im R u m o r :Biografska istraživanja sila Osovine, www.geocities.com/~orion47/ Videti takođe Asošijeted pres: „Avijatičar tvrdi da je Hitler pobegao“, Varšava, 18. decembar 1947, gde je izveštaj o Baumgartovom svedočenju; http://news.google.com/ newspapers?id=hSNPAAAAIBAJ&sjid=504DAAAAIBAJ&pg=4258,4339256&dq=ba umgart+hitler+warsaw&hl=en. Videti takođe reprodukciju ovog članka na strani 187 u 15. 15. poglavlju. Baumgart pominj pominjee generala „Romera“ „Romera “ ili „Remera“ i njegovu ženu u grupi grupi koja je pobegla. Jedini nacistički general sa imenom sličnim tome bio je Fegelajnov bliski prijatelj Rumor. 19a T http://www.ritterkreuztrae gere n k o v iT i g a r I I :Svedočenje Oskara Šefera; videti http://www.ritterkreuztrae 1939-45.de/Waffen-SS/S/Schaefer-Oskar.htm.
15. poglavlje: LET 1 Kampfgeschwader 200 : Tomas i Ketli, KG 200. Zvanično formiran 20. februara 1944, KG 200 je najednom mestu okupio izvestan broj postojećih osetljivih ili tajnih operacija
BELEŠKE
2 3 4 5
6
7 7a 8
9
Luitvafea — testiranje i primenu zarobljenih savezničkih letelica, ubacivanje agenata Abvera iza savezničkih linija, testiranje tehnika „traganja“ i radarskog ometanja, obav ljanje nekonvencionalnih bombarderskih zadataka i izvođenje dalekometnih letova u Japan. I pored kišobrana svog novog identiteta, KG 200 se sastojao od različitih grupa i eskadrona koji su operisali iz zasebnih baza, a iz bezbednosnih razloga nisu znali znali ništa o aktivnostima drugih delova organizacije. organizacije. Rehlin je bio baza 6. i 7. eskadrona KG 200 (Štafeln), opremljenih nekonvencionalnim bombarderima tipa „Imela“; 6. marta 1945, oni su, zajedno sa radijski navođenim bombama Hs 293, upotrebljeni u napadu na mo stove preko reke Odre koji su bili u rukama Sovjeta. Dalekometni specijalisti KG 200 bili su u 1. eskadronu, sa bazom kod Finova. Asošijeted pres, „Pilot Luftvafea robijaće pet godina“, Varšava, 8. P e t e r E r i h B a u m g a r t : avgust 1949, objavljeno u listu Canberra Times, 9. avgusta 1949, http://trove.nla.gov.au/ nđp/del/page/690899. Asošijeted pres, „Avijatičar tvrdi da je Hitler pobegao"; „ B a u m g a r t je i m a o n a r e đ e n ja “ : videti takođe niže napomenu „Baumgartova priča.“ „ p r e s a m o č e t i r id a n a “ :Asošijeted pres, „Mlažnjaci RAF uništili nemačko uzletište“, London, objavljeno u listu New York Times, 24. aprila 1945, http://select.nytimes.com/ gst/abstract.html?res=F40ElFFB3C5FlB7B93C7AB178FD85F418485F9. Asošijete Asoš ijetedd pres, „Avijatičar tvrdi tvrdi daje daj e Hitler pobegao.“ Baumgartovo B a u m g a r t o v a p r i č a : suđenje u Varšavi pokrivale su podrobno međunarodne informativne agencije, i re dovno objavljivale ažurirane podatke. Baumgart je bio podvrgnut psihijatrijskoj proceni kada je prvi put izjavio da je odvezao avionom Hitlera iz Berlina; proglašen je zdravim. Kada je iste tvrdnje ponovio na sudu, nastavak suđenja odložen mu je za četrdeset dva dana; ponovo su ga poslali na psihijatrijsko veštačenje i opet je proglašen zdravim. Po istraživanju koje su obavljale grupe Holokausta u vezi s Aušvicem, pilot je pušten u de cembru 1951. pošto je odslužio tri od svojih pet godina kazne. Potom niko više za njega nije čuo. Isleđivanje Fridriha Artura Rene Lote fon AngelotiIsleđivanje F r i d r i h f o n A n g e l o t i M a k e n z e n : Makenzena, Ninrnberška Palata pravde, 18. mart 1948 (Digitalne zbirke biblioteke Gumberg na Univerzitetu Dukvesne, „Zbirka Musmano — Isleđivanje Hitlerovih saradnika“). Videti takođe http://digital.library.duq.edu/cdm-musmanno ; videti takođe Aso šijeted pres, Stokholm, 8. maj 1945. Makenzenovo tročasovno isleđivanje koje je vodio Majki Musmano, jedan od američkih pravnika, beslovesno je, i on neprestano brka da tume. Makenzen je u to vreme koristio invalidska kolica, pošto mu je polomljena kičma za vreme prinudnog sletanja u južnoj Švedskoj 8. maja posle pokušaja bekstva u Malagu, u Španiji (njegova letelica je bila jedna od jedanaest nemačkih aviona koji su oboreni ili prinuđeni da slete za vreme takvih pokušaja). Došao je svesti u bolnici logora za ratne zarobljenike broj 404 u Marseju, u Francuskoj, 16. 16. maja. Za vreme isleđivanja, Makenzen tvrdi kako je uglavnom bio u stanju delirijuma dok je provodio vreme na tlu u Berlinu i Danskoj. Iako je Makenzenovu priču Musmano odbacio kao „fantastičnu", njenim pa žljivijim čitanjem otkrivaju se podudarnosti sa Baumgartovim iskazom. Izgleda da je i Makenzen nestao posle rata. „20.000 r a j h s m a r a k a “ :Asošijeted pres, 19. decembar 1947. Angeloti-Makenzena. „ k a n i s t e r z a p o r u k e “ :Isleđivanje Angeloti-Makenzena. Broken Swasti Swastika: ka: The Defeat of the the Luftwaffe (Mu V e r n e r B a u m b a h :Verner Baumbah, Broken nich: Pflaum, 1949; London: Robert Hale, I960). Baumbah nikada nije objasnio šta je tražio u Travemindeu 29. aprila, ali beleške iz njegovog dnevnika govore same za sebe. On je posle posle rata rata otišao u Ar Arge gent ntinu inu,, gde je radio radio na na vazd vazduho uhoplo plovnim vnim projek projektima tima i spr sprijat ijatelj eljio io se sa puk. Peronom. Na kraju je poginuo u padu britanskog bombardera Avro Lankaster koji su Argentinci kupili, 20. oktobra 1953. u Andima. Blohm & Vo5S Bv 222: Nik Filding, Sunday Times, London, 28. decembar 2003, http:// forum.axishistory.com/viewtopic.php?f=34&t=39672. Intervju Nika Fildinga sa deve-
BELEŠKE
10 11 12 13
14
14a 15 16 17 18 19 20 21 22 23
24
desettrogođišnjim bivšim nemačkim navigatorom, kap. Ernstom Kenigom, opisuje plan evakuacije nacističkih vođa na „Grenland“ letećom lađom. Kenig je tvrdio da je upravo završio sa pripremama dva aviona Bv 222 za taj let, kada su ih na vodi napale savezničke letelice i uništile. „Imali smo još jedan u radionici, pa je pripremljen i on. Bilo je za to potrebno mnogo rada, rada, ali ali je obavljeno, i zalihe zalihe su još jednom j ednom pristigle pristigle kako bi se utovarile u njega.“ Zna se da je KG 200 imala Bv 222 među trideset dva različita tipa aviona sila Osovine i Saveznika. Sa nosivošću od oko 34,5 tona (blizu triput u odnosu na Ju 290), leteći brod je mogao da preveze devedeset dva vojnika pod punom ratnom opremom, brzinom od 390 kilometara na sat. Mogao je da ostane u vazđuhu do dvadeset osam sati, pa je zato bio idealan za duge letove. 290: Baumbah, Broken Swastika; videti takođe Asošijeted pres, Traveminde, J u n k e r s J u 16. jun 1945 (zakasnela depeša). : Tomas i Ketli, KG 200. „ p l a n l e t a “ Broken Swastika. Baumbah, „ M o r a m o s t a t is a s v o ji m l ju d i m a “ : „ r a z m o n t i r a n “ :19. juna 1945, londonski list Daily Express — pod naslovom „Da li je Hitler u Španiji?“ — opisao je dolazak nemačke tromotorne letelice sa tajanstvenim put nikom kome su „salutirali s poštovanjem poštovanje m iako je bio u civilnoj civilnoj ode o deći ći... ... Lica prekrivenog prekrivenog okovratnikom kišnog mantila, putnik je izašao iz aviona dočekan elegantnim nacističkim pozdravom posade, a onda uzleteo u španskom avionu prema nepoznatom odredištu. Navodno, nemački avion je potom razmontiran.“ Videti: „Tvrdnja o dolasku nacističkih zvaničnika u Španiju“, Telegraph Herald, 21. jun 1945, http://news.google.com/newspapers?id=XiđiAAAAIBAJ&sjid=OXYNAAAAIBAJ&pg=4 pers?id=XiđiAAAAIBAJ&sjid=OXYNAAAAIBAJ&pg=4599,2831 599,2831598&dq=hitl 598&dq=hitler-iner-inspain&hl=en. „ p r e p o z n a t l j i v u f i g u r u “ :Isleđivanje Angeloti-Makenzena. Ne postoji zvaničan zapis o Degrelovom planu da se zaustavi u Tonderu, ali pojedinosti u vezi s letom i dalje su nejasne, i uverljiva uverljiva je pomisa po misaoo da je avion mogao tamo da sleti kako bi dopunio rezervoare rezervoare pre dugog leta na jug. Postoji fotografija Degrela u Oslu, gde stoji kraj jednog Hajnkela sa iđentifikacionim slovima „CN“ na trupu. http://home.arcor.de/sturmbrigade/Wallonie/ „ k o ji m je p i l o t i r a o A l b e r t D u h i n g e r “ : Revista Española de Historia Militar magazine, Wallonie.htm; videti takođe Revista magazine, October 2004. Asošijeted pres, Donostia-San Sebastián, Španija, 8. maj 1945. „ p r i n u d n o s p u s t i o “ : Asošijeted pres, Madrid, 25. maj 1945. „ D e g r e l je n a v o d n o r e k a o “ : Asošijeted pres, Oslo, 25. avgust 1945. Asošijeted V i d k u n K v i s l i n g : Asošijeted pres, Madrid, 2. maj 1945. P j e r L a v a l : L'Unitä, zvanično glasilo Komunističke partije, Rim, 25. maj maj 1945. 1945. F i l i p o A n f u s o : Gen.Hoze Moskardo G e n .H o z e M o s k a r d o :Asošijeted pres, Moskva, 16. jun 1945. Gen.Hoze Ituarte je bio načelnik Frankove Casa Militar ili vojnog domaćinstva. R o b e r t L e j :Isleđivanje Roberta Leja, Nirnberg, 1945, Zapisi o isleđivanju pripremljeni za postupak suđenja za ratne zločine u Nimbergu, 1945-47, strana 101; http://www. http://www. footnote.com/document/231909201 /. A l b e r t S p e r :Isleđivanje Alberta Špera, Flensburg; USSBS specijalni dokument, 22-23. maj 1945. History: ory: Hitler Hitler of oftheAndes, Andes, Barking Mad Productions Intervju, Secret Hist Product ions za Kanal R o h u s M i š : 4 (britansku javnu televiziju), 2003. Napravljena su samo dva prototipa šestomotornog Junkersa Ju 390, projektovanog u okviru takozvanog Projekta bombardera za Ameriku. Jedan je bio ispitan u probnom letu u Luftvafeovom 5. eskadronu za dalekometna iz viđanja, ali u glasine o probnom letu koji je stigao gotovo do američke obale više niko ne veruje. Edi Gilmor, Asošijeted pres, „Komunjare misle da je Hitler C i t a t iŽ u k o v a i B e r z a r i n a : živ" Berlin, 9. jun 1945, objavljeno u listu Herald-Journal, 10. juna 1945, http://news. http://news. google.com/newspapers?id=DV8sAAAAIBAJ&sjid=_soEAAAAIBAJ&pg=4259,3091 076&dq=hitler-feddy+gilmore&hl=en.
BELEŠKE
25
26 11 28 29 30 31
Eriha Kempku su isleđivali američki agenti 20. juna i H i t l e r o v a n a v o d n a k r e m a c i ja :
4. jula 1945. u Berhtesgadenu; videti takođe Asošijeted pres, „Sa britanskom Drugom armijom" 8. maj maj 1945. 1945. Sovjeti So vjetima ma su predali predali ili pokazali pokazali čak šest „Hitlera“ u danima posle pada Berlina. Berlina. Jedan Jed an od njih je radio kao kuvar u Firerovom bunkeru. bunkeru. p s i :O'Donel, Bunker. La st Days of Hitle Hitler. r. H e g l o v a s m r t :Joakimštaler, Last O'Donel, Bunker. M i l e r o v a s a h r a n a : ,,B°nnan| e i s a m p o b e g a o “ :Bivor, Berlin. T i b u r t i j u s e v a p r i č a :Intervju objavljen u listu Der Bund, Bern, Švajcarska, 17. februar 1953, i iscrpno citiran kod Maninga, Martin Bormann. Bormann. Maning, M B o r m a n o v o i z m i c a n je :aning, Martin Bormann.
16. poglavlje: GRUPPE SEEWOLF SEEWOLF Seewolf: Klej Bier, Hitlers U-Boat War, vol. 2: Vie Hunted, 1941-1945 (London: 1 Gruppe Seewolf: Cassell, 2000). 2 „ Asošijeted Asošijete d pres, pres, London, L ondon, 25. jul 1944. 1944. r o b o t s k i m b o m b a m a “ : 3 U 1 2 2 9 :Maine Sunday Telegram, Portlend, 29. oktobar 2000. „Komandir“ je engleski prevod za čin Korvettenkapitän — videti „Tretman vojnih činova“ na strani 12. 4 „ Izveštaj o isleđivanju nemačkih agenata, Gimpela i p o t v r d i l is u M a n t e l o v u p r i č u “ : Kolpoa, koji su se iskrcali na obalu Mejna iz podmornice U-1230, od 13. januara 1945. Op-16-Z (SC)Al-2(3)/ EF30 Serial 00170716. Nalazi se u arhivu Nacionalnog muze ja amer američke ičke morna mornarice rice u Vašin Vašingto gtonu nu,, http://www.ibiblio.org/hyperwar/USN/rep/ U-1230/. 5 S Džejms P. Dafi, Target America: Hitlers Plan to Attack the p e r o v g o v o r p r e k o r a d i ja : United United States States (Westport: Praeger, 2004); videti takođe www.bbc.co.uk/ww2peopleswar/ stories/92/a3641492.shtml. 6 „ A Asošijeted r o b o t e s p o d m o r n i c e ,a v i o n a i l i p o v r š i n s k e l a đ e “ :sošijeted pres, „Luka na Istočnoj obali", objavljen u listu Deseret [Utah] News, 8. januara 1945. 7 „ p r e t n j u iV l “ :New York Times, „Admiral smatra da su napadi robotskim bombama ovde Verovatni’“ 8. januar 1945, http://select.nytimes.com/gst/ab http://select.nytimes.com/gst/abstract.html stract.html?res=FAO ?res=FAO C16F93A5ClB7B93CBA9178AD85F418485F9&scp=2&sq=V-l&st=p. 8 „ : Dafi, Target America. t e l e g r a m b r i t a n s k o g A d m i r a l i t e t a “ 9 V „Hitlerov raketni program za podmornice: Istorija raketnih pod ll a n s i r a n a s a m o r a : mornica u Drugom svetskom ratu“ ratu “, http://www.Uboataces.com. http://www.Uboataces.com . Ne iznenađuje to što su Sjedinjene Države ozbiljno shvatile ovu pretnju; uspele su da reverznim inženjeringom konstruišu V-l za samo četiri meseca, nazvavši svoju verziju JB-2 Grom-buba. Osoblje iz ogranka za specijalno oružje iz Rajt Filda lansiralo je prvi prototip u oktobru 1944 u Eglin Fildu, bazi USAAF na jugozapadu Floride. USAAF je bila oduševljena rezul tatima postignutim posle lansiranja iz vazduha sa B-17 i B-29, ali narudžbina za njihovu masovnu proizvodnju otkazana je na Dan pobede nad Japanom. Od oko hiljadu proizve denih JB-2, tri stotine su konvertovane za upotrebu u mornarici; poboljšani tip KUV-1 Gnjurac prvi prvi put je lansiran lansiran sa podmornice p odmornice USS U SS Cusk u januaru 1946. 1946. Videti Mark Fišera, „Američke bombe zunzare: Nepotpuni istorijat“, http://mcfisher.Ocatch.com/scratch/ vl/vl-O.htm. 10 „ Radio i z p o r u k a k o je je P o d m o r n i č k a k o m a n d a s l a l a “ : saobraćaj sa svake podmornice može se naći u Nacionalnom arhivu, Kju, London, zaveden pod brojem HW 18. Za U-880, videti HW 18/400; za U-530, videti HW 18/406; za U-518, videti HW 18/410; i za U-1235, videti HW 18/431. Nedeljni izveštaji o situaciji u borbi protiv podmornica the Atlantic and Signals Intellig Intelligen ence: ce: U-boat Situations Situations nalaze se kod D. Sireta, The Battle of the and Trends (Farnham, UK: Ashgate, 1998).
BELEŠKE
11 „ Bier, Hitlers U-boat War. d o b r o je d o k u m e n t o v a n o i t a č n o “ : 11a „ Filip K. Lundeberg, „Operation p o d v r g n u t iv e l i k i m in e p r e s t a n i m b r u t a l n o s t i m a “ : Teardrop Revisit Revi sited“ ed“,, in Timothy J. Runyan Runyan and Jan M. Copes, To Die Gallantly: The Battle of the Atlantic (Boulder, CO: Westview Press, 1994). the Atlantic; takođe Majki 1lb „ Siret, n i k a k v if i z i č k id o k a z io n je n o m u n i š t e n ju “ : Battle of the Genon, Operation Drumbeat: The Dramatic True Story of Germany's First U-boat Attacks Along the American Coast in World War II (New York: Harper Perennial, 1991). 12 M Genon, Operation Drumbeat. Ser Čarls Rodžer Noel Vin, e m o r a n d u m R o d ž e r a V in a : CB, OBE, QC (1903-72) — predratni sudija, obogaljen dečjom paralizom — doprineo je save savezn zničk ičkoj oj pobedi pobedi u Drugoj Drugoj bici bici za za Atlan Atlantik tik na mnogo mnogo raz različ ličit itih ih,, nikada nikada rani ranije je viđen viđenih ih načina, ali ovde ima prostora samo za najkraću moguću belešku o njegovoj izuzetnoj karijeri. Dok je još bio civil, prekomandovali su ga sa isleđivanja zarobljenika u Sobu za praćenje podmornica (deo Operativnog obaveštajnog centra), gde je brzo ovladao podmorničkim taktikama i često je mogao da predvidi njihove postupke. Zahvaljujući tome, unapređen je u komandanta Sobe za praćenje sa privremenim činom komandira u Kraljevskoj pomorskoj dobrovoljačkoj rezervi — to je bilo bez presedana za nekoga ko nije imao formalnu obuku za pomorskog oficira. 13 „ p r e d a l a s e v l a s t i m a “ :Dobri isto rij ati Operacije Suza mogu se naći kod Blera, Hitler's U-boat War, i Lundeberga, „Povratak Operaciji Suza.“ 14 „ h:ttp://www.iwm.org.uk/upload/package/10/enigma/enihttp://www.iwm.org.uk/upload/package/10/enigma/eniz a r o b i o m a š i n u E n i g m a “ gmal2.htm. Frensis Hari Hinsli, OBE (1918-98) je bio engleski kriptoanalitičar u Blečli Parku, koji je pored drugih svojih doprinosa pomogao da se pokrene program zaro bljavanja mašina Enigma i dokumenata iz nemačkih meteoroloških brodova. To je ola kšalo nastavak dešifrovanja poruka Kriegsmarine preko Enigme posle prekida 1942-43. 15 „ F.:H. Hinsli i Alan Strip, o g r o m n u p r e d n o s t u p r i k u p l ja n ju o b a v e š t a j n i h p o d a t a k a “ Codebreakers: Tl'ie Inside Story Story of o f Bletchley Bletchley Park (Oxford: Oxford University Press, 1993); videti takode http://www.bletchleypark.org.uk http://www.bletchleypark.org.uk.. 16 B e r h t e s g a d e n :Artur H. Mičel, Hitler's Mountain: The Führer; Obersalzberg, and the American Occupation of o f Berchtesgaden (Jefferson, NC: McFarland, 2007). 17 O s k a r E z e r :Artur Dž. Bedeja, ur., „Krivi za entuzijazam“, u Management Laureates, vol. 3 (London: JAI Press, 1993); takođe videti onlajn istoriju Psihološkog fakulteta na univerzitetu univerzitetu Sent Endrus. Endrus . The Path to Colossus ... ... an historical historical look at the de 18 K o l o s :Piter Tom i Džon Makačen, The velopment of the electronic computer. Prezentacija za Inženjersko nasleđe Viktorija, 19. jun 2008, 2008, www.consuleng.com.au/The%20Path%20to%20Colossus%20080827%20rev comp. pdf. 19 „ http://www.ellsbury.com/enigmaP r o f .E z e r j e b i o z a p a n j e n o n i m š t o j e o t k r i o “ : bombe.htm; videti takođe Luina, Ultra Goes to War. Pominje se da je ova mašina uve dena u signalni saobraćaj Abvera u decembrul944. gde je ona navedena pod imenom Schlüsselgerát 41 — SG41. (Tada je adm. Kanaris već bio u zatočeništvu Gestapoa, Gesta poa, a Abver je dospeo pod kontro kontrolu lu Glavn Glavnee SS kancela kancelarije rije za za bezbedn bezbednost ost Rajha.) Prvobit Prvobitni ni Ab Abver verov ov sistem Enigma razbijen je u Blečli Parku u decembru 1941. i to je uradio Alfred Dilvin „Dili“ Noks, kao i onaj koji je koristio Sicherheitsdienst (SD) u avgustu 1942, što je ura dio Kit Bejti, ali u Bejtijevoj čitulji (Londonski Times, 10. septembar 2010) potvrđeno je da ni on niti bilo ko drugi nisu bili u stanju da rekonstruišu operativni sistem ove nove mašine Simensa i Haskea. 20 „ B o r m a n o v o d g o v o r “ :Bar-Zohar, Avengers. 21 „ Vili, Hitler and Spain. r i b o l o v a č k u e k s p e d i c i ju “ : 21a G u s t a v V i n t e r :Huan Luis Kalbaro, „Vida y leyenda de Gustav Winter", časopis Historia, 16, 16, april - maj 2005. „Fuerteventura: geología, naturaleza y actividad humana. Prezenta 22 „ p o l u o s t r v a Ž a n d i j a “ : cija za Kanarsko udruženje za naučno obrazovanje, Fuerteventura, decembar 5-9, 2007;
BELEŠKE
PDF dostupan na internetu, http://docs.google.com/viewer?a=v&q=cache:pjgK76WX cUJ cU J:www www.viera .vieraycla yclavijo.o vijo.org/h rg/html/ tml/pp d f/cuadernillos/ f/ cuadernillos/00 7 /0 7 12_fuertevent 12_fuerteventura.pd ura.pdf+%22 f+%22FF uerteventura:+geo uerteventura:+geolog%C3%A log%C3%ADa;+naturaleza+y+actividad+hum Da;+naturaleza+y+actividad+humana%22&hl= ana%22&hl=en&gl=u en&gl=u s&pid=bl&srcid=ADGEESiaB_KX2fCx0XOM4pKP-cXpXS96Uc-62bJnkDFsj58b06z mhrQdQ264BUDbJOx2w3LW14C69671ZXNYdyiOL_Q2Nhoq9rPQ9fckQyYWQC HlHCIh5aMlXPD3VhZpNrf0qybAii_9&sig=AHIEtbRrbZsz09TEP0llRji_u0MXY k-aZA. Citati iz intervjua s Izabel Vinter, ženom Gustava Vintera, preuzeti su iz ove prezentacije. Godine 1984, izuzetno živopisna priča o slučajnom otkriću „spremištu za podmornice“ do kog se kroz tunel dolazilo duboko u ostrvu objavljena je u jednom nemačkom časopisu. Ta fikcija je eksplodirala zahvaljujući istoričaru podmorničarstva Jaku P. Malman Šauelu i njegovoj knjizi U-Boats At War: Landings on Hostile Shores (Hersham, UK: Ian Allan, 2000), za koju je obavio istraživanje na terenu i iscrpnu ana lizu podmorničkih naređenja, dnevnika i izveštaja o misijama relevantnim za Kanarska ostrva. Postoje detaljni izveštaji o bazi za snabdevanje podmornica kojim se upravljalo sa „zarobljenog“ nemačkog teretnjaka u luci Las Palmas na ostrvu Gran Kanarija, ali nigde se ne pominje da su podmornice dolazile u posetu Fuerteventuri. To nimalo ne iznenađuje: Vilja Vinter je bila projektovana za jednu jedinu svrhu, i sve što je moglo privući pažnju na nju pre 1945. namerno je izbegavano. 23 „ m r a č n e p r i č e “ :Elizabet Neš, „Nemci pomagali Franku da upravlja logorima smrti za vreme Građanskog rata“, London Independent, 22. februar 2002, http://www.independent.co.uk/news/world/europe/germans-helped-franco-run-civil-war-deathcamps-661623.html. 24 „ Intervju sa Izabel Vinter. b l i z u B o r d o a “ : 25 „ s a g r a d i l ip i s t u “ :Enrike Načer, Gran Canarija. „La Leyenda de Gustav Winter: ¿Espía nazi en Fuerteventurar, časopis Historia 16, april april - maj 2005, ponovo objavljeno o bjavljeno na adresi http://hispanismo.org/reino-de-las-canarias/5643-la-leyenda-degustav-winter-espianazi-en-fuerteventura.html. 26 „ p r e k o m a n d e n a K a n a r s k a o s t r v a “ :Asošijeted pres, Moskva, 1. februar 1944. 27 V a l t e r V i n č e l :„Izveštaj jednog izveštača naciji“ objavljeno u više listova, 26. oktobar 1944. Vinčel je napadao Karltona Hejsa, koji je bio postavljen na mesto američkog ambasadora u Španiji 1942. godine. U proleće 1944, Hejs je navodno opstruirao Operaciju Utočište, američku operaciju čiji je cilj bio da se pronađu i eliminišu nemačka industrijska i komercijalna imovina širom sveta. Po recima Donalda P. Sturija — agenta CIA koji predaje kao redovan profesor na Univerzitetu Južne Kalifornije, i piše na vebsajtu agencije — Semjuel S emjuel Klaus, lider tima Federalne Federalne ekonomske administracije u Španiji, ukazao je na to da je Hejs bio nespreman za saradnju i da ambasada nekoliko meseci nije dozvoljavala da OSS Madrid dostavlja materijal Utočišta Vašingtonu, pa čak ni osnovne ekonomske izvešt i zveštaje. aje. 27a „ „Je li Hitler u Španiji?“, Daily Express, London, 19. jun H i t l e r o v a p r o m e n a l e t e l i c e “ : 1945. 28 i Jak P. Malman Šauel, U-Boat Commanders and Crews 1935-45 (Rams k u s t v o p o s a d a : sbury, UK: Crowood Press, 1998). 29 „ http://www.uboataces.com/ h:ttp://www.uboataces.com/ p o b o l jš a v a l in e r e g u l a r n i m o d e v n i m p r e d m e t i m a “ articles-life-uboat.shtml. opuštena atmosfera" a tmosfera" pa s 29a „Obično opuštena Ovaj đeo 16. poglavlja je v e d o k r a j a 1 6 .p o g l a v l j a : dan je od malobrojnih odeljaka ove knjige koji se ne mogu dokumentovati, već se zasniva na našem iscrpnom istraživanju, kao i na istraživanju našeg stručnjaka za podmornice, Inisa Makartnija, uz konsultacije sa našim stručnjakom za Luftvafe, Tonijem Holmsom. Tipovi letelica koje je koristilo Špansko ratno vazduhoplovstvo i vojne vazdušne trase do Fuerteventure i poluostrva Žandija zasnivaju se na preciznim saznanjima uključujući i to koji su avioni Ju 52 predati Španskom ratnom vazduhoplovstvu od strane Legije Kondor, kao i gde su im bile baze. Ustanovili smo da je poluostrvo Žandija bilo tajno postrojenje
BELEŠKE
Abvera koje je dobro isplanirano pre rata i sagrađeno zahvaljujući ekstremnim patnjama Frankovih Frankovih republikanskih političkih zatvorenika, zatvorenika, sa visokom visoko m cenom u ljudskim životima. životima. Tako velika investicija u oblasti sa jalovim, negostoljubivim terenom nagoni na pitanje: kakvu je ona drugu dr ugu svrhu mogla da ima osim kao usputna stanica za složeni plan bekstva? bekstva? Pista na južnom kraju poluostrva poluos trva mogla mog la je da primi i najveće najveće Ietelice Ietelice Luftvafea, poput Fw Google Earth Eart h. Čitavo poluostrvo Žandija bilo je 200 Kondora iliJu 290. 290. Još se vidi na sajtu Google zabranjena vojna zona tokom rata, i godinama zatim. Saveznici su bili ozbiljno zabrinuti zbog mogućnosti da Kanarska ostrva Nemci koriste za podršku podmorničkim operaci jama. jama. Ova Ova sumnja sumnja zasniv zasnivala ala se na presret presretanj anjuu tajnog tajnog dokume dokumenta nta Kriegsmarine sa nazivom U-Plätze, ili „U-Mesta“, što se tumačilo kao „Podmorničke baze“ s pretpostavkom da su to bile baze za smeštaj podmornica. To „U“ je zapravo u vezi sa Unterkunft, ili „utočištem“, i mnoštvo je takvih bilo načičkano širom sveta, s namenom da budu skloništa za sve tipove lađa Kriegsmarine — mesta za popravke ili pronalaženje sveže vode. Slično tome, među Saveznicima su neprestano kolale glasine da duž obale Južne Amerike postoje podmorničke baze, čak i tako daleko na jugu, do Tjere del Fuego. Nema dokaza koji bi podržali takvu pretpostavku, ali spisak lokacija u U-Plätze ne pominje i maleno ostrvo kraj obale Rio de Žaneira. Svejedno, nacisti su koristili Kanarska ostrva za podršku podmornicama; jedan nemački tanker bio je neprekidno ukotvljen kod Las Palmasa na ostrvu Gran Kanaria kako bi omogućavao podmornicama da se ušunjaju noću i u po taji natankuju gorivo. Dakle, Fuerteventura i Žandija posebno nisu bili projektovani niti su ikada služili kao baza za podršku podmornicama ili bilo koju drugu aktivnost sve do aprila 1945, a opet je na izgradnju kompleksa Vilje Vinter i piste bio utrošen ogroman novac. Što se tiče stvarnih okolnosti Hitlerovog putovanja podmornicom, one su silom prilika morale biti rezultat zaključivanja i spekulacija zasnovanih na solidnom istraživanju u vezi sa realnošću života u dugim periodima u klaustrofobičnom svetu jednog podmorničara. Posebno smo se oslonili na iskustva Janagija, tajne podvodne trgovine između Nemačke i Japana koju su obavljale nemačke i japanske podmornice kako bi prevozile vitalne strateške resurse, poput tungstena, kalaja, kinina, kafe, opijuma, visoke tehnologije i važnih osoba, između 1942. i 1945. Ta putovanja između Evrope i Japana bila su neizmerno duga i, pošto su najvećim delom provedena pod vodom, krajnje tegobna. Međutim, ona su nam pokazala kako su nemačke i japanske podmornice podmor nice bile bi le modifikovane za prevoz značajnih putnika. putnika. 30 t o a l e t i :Izveštaj Američke mornarice, „Sanitarni uslovi na bivšem nemačkom tipu IXC“, mart 1946, 1946, www.uboatarchive.net/DesignStudiesTypeIXC.htm. www.uboatarchive.net/DesignStudiesTypeIXC.htm. 31 h http://www.uboataces.com/articles-life-uboat.shtml.. r a n a :http://www.uboataces.com/articles-life-uboat.shtml 32 „ Stenli Ros, Agencija za preko s t i g a o d o a r g e n t i n s k e o b a l e p o d m o r n i c o m U 8 8 0 “ : morske vesti, „Navala špijuna na podmorničke baze u Latinskoj Americi“, Christian Sci ence ence Monitor, Monitor, 24. januar 1945. 33 „ d a s e K o e n v r a t i o " :Asošijeted pres, Montevideo, Urugvaj, 18. avgust 1945. 34 K e r t i sK o n d o r I I :Piter M. Bauers, Curtiss Aircraft 1907-1947 (London: Putnam, 1987).
17. 17. poglavlje: poglavlje: ARGENTINA — ZEMLJA ZEMLJA SREBRA SREBRA 1 la 2 3
http://www.archives.gov/research/holoca rch/holocaust/findin ust/finding-aid/ g-aid/ „ K a d a j e 1 9 3 9 .i z b i o r a t “ :http://www.archives.gov/resea
civilian/rg-84-argentina.html. The Plot Against Against the Peace: A Warning to the the Nation Nation c i t a t H a s e a :Majki Sejers i Albert Kan, The (New York: Dial Press, 1944). Ričard Baset, Hitlers Spy Chief: The Wilhelm Canaris Mystery (London: V i l h e l m K a n a r i s : Cassell, 2005). E s t a n c i ja S a n R a m o n :Patrik Bernsajd, El Escape de Hitler (Buenos Aires: Editorial Planeta Planeta,, 2000) 2 000)..
BELEŠKE
4
„ n e p r e s t a n o j e k o l a o v i c “ :Horhe Kamasara, Puerto Seguro: Desembarcos clandestinos
en la Patagonia [Safe Haven: Clandestine Landings in Patagonia] (Buenos Aires: Norma Editorial, 2006). 4a „ i z p a l a t e n a F u e r e n š t r a s e “ :Sejers i Kan, Plot Against the Peace. Falange: The Axis Axi s Secret Army in the the Americas Americas (New York: G. P. 5 F a l a n g a :Alan Čejs, Falange: Putnams Sons, 1943). 6 „ Putovanje autora kroz Patagoniju, o č i g l e d n o i m a j u p o r e k l o i z C e n t r a l n e E v r o p e “ : 2007-09. 7 Č l a n s t v o N a c i s t i č k e p a r t i j e :Asošijeted pres, Berlin, 17. oktobar 1945. Videti takođe http://www.archives.gov/research/holocaust/finding-aid/civilian/rg-84-argentina . html. 8 „ k a k o b ip r o s l a v i l iA n š l u s “ :Film Američkog ministarstva rata, MID 2093, Buenos Ai res, april 1938. 9 „ s p r e m n ik a o z a p e t e p u š k e “ :Izveštaj pred argentinskim Kongresom koji je podneo zamenik predsednika Raul Damonte Taborda, predsedavajući kongresnog komiteta za istragu nad nacističkim aktivnostima, septembar 1941, navedeno kod Čejsa, Falange. 10 „ G d e g o d d a k r e n e t e “ :Čejs, Falange. New York Times, „Argentina izvrdava da prizna svoju nacističku 10a F r o jd e ,P e r o n ,D u a r t é : prošlost“, 22. mart 1997, http://query.nytimes.com/gst/fullpage.html?res=9E02E2DD 153BF931A15750C0A961958260. Consultation among th the 11 „ k a o g l a v n o g n a c i s t u " :Vlada SAD, Blue Book on Argentina, Consultation American Republics Republics with Respect to the the Argentine Argentine Situati Situation on; Memorandum of the United States Government, V;ašington (New York: Greenberg, 1946). 12 P Istraživač Istraživač Nahuel Koka je konsultovao više izvora u Buenos o č e t a k P e r o n o v e k a r i je r e : Airesu 2010. Časopis Time, „Argentina: Šef GOU“ 27. novembar 1944, http://www. time.com/time/magazine/article/0,9171,796883,OO.html. 13 P http://www.arlindo-correia. e r o n u P a r i z u :„Ö Holocausto, Perón e la Argentina“, http://www.arlindo-correia. com/ co m/ 140402.h 140402.html. tml. 14 „ Godine 1945, bivši diplomata Princ Stefan d i r e k t n o b i l in a p l a t n o m s p i s k u B e r l i n a “ : od Šaumburg-Lipe (potpukovnik SS — koji je tako bio viši po činu od nemačkog amba sadora sador a u Argentin Argentini,i, Edmund E dmundaa fon Termana) reći reći će komisiji za ratne ratne zločine u Berlinu za pojedine čekove među mnogim takvim isplatama: ček broj 463803 od 26. juna 1941, na ime Eve Duarte i iznos od 33.600 dolara; i ček broj 682117 od 30. juna na puk. Huana Dominga Perona na iznos od 200.000 dolara. Godine 1942, „Evita“ je bila u mogućnosti da kupi sebi stan na adresi Kale Posadas 1567 u ekskluzivnom delu Buenos Airesa po imenu Rekoleta; videti Roberta Vaku, Eva Perón (Buenos Aires: Centro Editor de Amé rica Latina, 1971). Fon Terman, bivši nemački ambasador, potvrdiće da je odrađivao takva plaćanja. On je islednicima za ratne zločine da je jedan od kurira ambasade bio lični predstavnik Rajhsfirera-SS Hajnriha Himlera i da je jedan od Termanovih sobara — nikada nije uspeo da ustanovi koji koji — bio bi o agent najvišeg ranga iz špijunske službe, službe, u direktnoj komunikaciji sa Rajhslajterom Martinom Bormanom u Rajhskancelariji. Videti kod Silvana Santandera, Técnica de una Traición [The Technique of Treachery]: Juan D. Perón y Eva Duarté—Agentes del Nazismo en la Argentina (Montevideo, Urugvay: Editorial Antygua 1953); videti dve napomene niže, i Fon Termanovo svedočenje u pojedinostima dato u PDF fajlu na internetu sa naslovom „Vier Prinzen zu Schaumburg-Lippe“, gde se navodi Dodatak od 15. januara 1946. uz Konsolidovani izveštaj o isleđivanju br. 4, Prilog 76: „Delimični spisak nabavki nemačke robe za Line“, http://edocs.fu-berlin.de/docs/ servlets/MCRFileNodeServlet/FUDOCS_derivate_000000000030/vierprinzen_ letzte_fassung_copia.pdf letzte_fassung_copia.pdf;jsessionid=45 ;jsessionid=452DFAE5507E35l6 2DFAE5507E35l6FFD859EB79290 FFD859EB792902B6?hos 2B6?hos ts=, na sajtu Freie Universität, Berlin. U „autorizovanoj verziji“ Evitinog života navodi se da je ona upoznala Huana Perona tek tek u maju 1944, 1944, za vreme dobrotvornog dobrot vornog rada posle zemljotresa u San Huanu; dokumenti koje je Santander proučio opovrgavaju o povrgavaju ovaj ovaj datum.
BELEŠKE
15
„ n e u m o r n o r a d iu i z g n a n s t v u " :Ladislas Farago, Aftermath: Martin Bormann and the
Fourth Reich (New (New York: York: Simon Simon & Shuster, 1974). 1974 ). Santander Santander je, kao i drugi argentinski argenti nski političari koji su se protivili Peronovom režimu, nekoliko puta morao da odlazi u izgnan stvo. Posle rata je tesno sarađivao sa lovcem na naciste Simonom Vizentalom i važio je „postojanog i liberalnog prijatelja Jevreja“ (Jevrejska telegrafska agencija, Buenos Aires, 3. decembar 1964). 16 O Posle objavljivanja Santanderove knjige Técnica de b ja v l je n o S a n t a n d e r o v o d e l o : una Traición 1953. u Montevideu, došlo je do organizovanih pokušaja da se on ućutka. Njegov rad je odbacilo nekoliko argentinskih istoričara, a dokumenti (verifikovani u SAD) koje je on citirao proglašeni su „komunističkim falsifikatima“; međutim, nijedna građanska parnica protiv njega nije bila uspešna. Godine 1956, Santander se vratio u Zapadnu Nemačku da potraži dalje dokaze da su nacisti prebacili svoje bogatstvo u Argentinu uz Peronovu pomoć. Dvadeset šestog decembra te godine, nemački časopis Der Spiegel objavio je žučni napad protiv njega sa naslovom „Mukotrpni falsifikator“. Mnoge Santanderove optužbe iz 1953. iznesene u Técnica de una Traición naknadno su dokazane kao tačne u radu istraživača, uključujući i autore ove knjige, kao i kroz svedočenja savremenika poput Fon Termana i Gerde fon Arenstorf. Arenstorf. 17 F o n T e r m a n o v m e m o r a n d u m :Santander, Técnica de una Traición. 17a „ Na osnovu izveštaja da su poslednje m a š i n u z a š i f r o v a n je S i m e n s iH a l s k e T 4 3 “ : poruke iz Berhtesgadena bile upućene agentima u Južnoj Americi, što se razmatra kod Hitlers Mounta Mountain. in. Mičela u knjizi Hitlers 18 „ Santander, Técnica de una Traición. Takođe „Završ u v e k s m o i h p u š t a l id a p o b e d u ju " : ni izveštaj o isleđivanju Edmunda Frajhera fon Termana“, 11. jul 1945, NARA, Evidenciona grupa 59, Podaci Stejt departmenta, 862.20235/7-1145. U vezi sa Nibutovim Kapitän zur See See — videti „Tretman pomorskim pomorsk im činom, „kapetan“ je engleski prevod izraza izraza Kapitän vojnih činova“ na str. 12. 18a T Maning, M s i r a n s p o r t n a k o m p a n i ja D e l f i n o :aning, Bormann; takođe „Špijunaža i propaganda si la Osovine u Latinskoj Americi“ Americi “, NARA, Evidenciona Evidenci ona grupa 319, Podaci armijskog armijs kog štaba, Podaci kancelarije pomoćnika načelnika generalštaba, G-2, Odsek za vojnoobaveštajne podatke. Zasebna fascikla. Citirano kod R. L. Makgaha, „Politika špijunaže: Nacističke diplomate i špijuni u Argentini, 1933-1945“ (doktorska disertacija, Univerzitet Ohajo, 2009): „FBI. je sumnjao da su kompanija Delfino i Sandstedeova kancelarija paravan za prebacivanje nemačkih agenata, sredstava i propagandnog materijala iz Evrope u Južnu Ameriku... Ameriku ... Sandstede je koristio koristio svoju ulogu zaposlenog u Kasi Delfino kako kako bi bi špijunirao za račun nacista.“ nacista.“ 1 9„ o p o z v a n u B e r l i n “ :časopis Time, „Argentina: Lov na jednog nacistu“, 8 .septembar 00. 0,0 . 1 9 4 1 .Videti takođe http://www.time.eom/time/magazine/article/0, 9 1 7 1 ,8 4 9 4 6 4 html. 20 „ je d n o s t a v n o p r o š a o " :Santander, Técnica de una Traición. 21 D a m o n t e o v i z v e š t a j :Damonte Taborda, naveden kod Čejsa u knjizi Falange. Časopis Time (videti drugu beleške gore) ukazivao je na to da će ambasador Fon Terman ubrzo morati da „pakuje pinkle“. To očekivanje je bilo preuranjeno za godinu dana. 22 „ Santander, Técnica de una Traición. u ž i v a t iz n a t n o p o v e r e n j e n a c i s t i č k i h a g e n a t a " : 23 F a u p e l o v o p u t o v a n je :Pol Meskil, Hitlers Heirs (New York: Pyramid Books, 1961); Santander, Técnica de una Traición. 23a S k a s o :Mariza Navaro Gerasi, „Argentinski desni nacionalizam“, Studies in Comparative International Development l,br. 12 (1965). 23b „ Santander, Técnica de una Traición. č u v a t ije p o s v a k u c e n u " : Ibid. 2 4M e j n e n o v a i N i b u r o v a p r e p i s k a : 25 „ Časopis Časopis Time: „Amerike: Neshvaćena Ar D o đ a v o l a s a S je d i n je n i m D r ž a v a m a " : gentina“, 20. septembar 1943, http://www.time.com/time/magazine/article/0,9171 , 774570,00.html.
BELEŠKE
26 27 28 29
30 31 32
33
34 35
36 37 38 39
„ P o t p r e d s e d n i k P e r o n j e u b a c i o u p e t u b r z i n u “ :Džozef Pejdž, Perón: A Biography
(London: Random House, 1983). Da s Reich, Reich, 26. mart 1944, od Sejersa i Kana, Plot Against the Peace. G e b e l s o v č l a n a k :Das Sejers i Kan, Plot Against the Peace. P e r o n o v a v i z i ja : časopis časopis Time, „Argentina: Akcija sledi“, „ s a v e z n i č k a p r e t n ja t r g o v a č k i m e m b a r g o m “ : 10. jul 1944, http://www.time.com/time/magazine/article/0,9171,791494,00.html . Videti takođe Ruzveltovo pismo Vinstonu Čerčilu na adresi docs.fdrlibrary.marist.edu/ PSF/BOX37/a335bb02.html. Neprekidna i očajnička britanska potreba za uvoznom robom u godinama neposredno posle rata, kada je hrana još strože deljena nego tokom rata, može biti objašnjenje nespremnosti britanske vlade da obraća pažnju na posleratne poslove Argentine sa nacističkim izbeglicama. 1944: Santander, Técnica de una Tra K o r e s p o n d e n c i ja i z m e đ u F r o jd e a iF a u p e l a i z ición. Razgovor autora sa Horheom Silviom Adeodato Ko„ s r e s t is M a r t i n o m B o r m a n o m “ : lotom, bivšim Peronovim policijskim telohraniteljem, u Buenos Airesu, 2008. „Nemač ko iskrcavanje i skrcavanje kod San Klemente del Tujua“ Tuju a“,, argentinski argentinski dokument sa P a u l A š e r :„Nemačko kog je skinuta oznaka tajnosti, Coordinación Federal CF-OP-2315 upućen iz Central de Reunión Ministarstvu Ministarst vu mornarice, 18. 18. aprila 1945, Nacionalni argentinski arhiv arhiv u Buenos Airesu. Faksimil-kopija može se naći kod Faraga, Aftermath. Mlađi kapetan je engleski prevod izraza Fregattenkapitän — videti „Tretman vojnih činova“ na str. xiv. H e r m a n G e r in g :Izveštaj Stejt departmenta SAD, 1945. Navedeno kod Česnofa, Pack ofTlúeves. Videti i kod Korkija Simaška, „Memorandum optužuje Švajcarce zbog nacisti čkog plena“, New York Daily News, 5. decembar 1996, http://www.nydailynews.com/ archive arch ives/ne s/news/1 ws/1996/ 996/12 12/0 /05/ 5/ 1996-12 1996-12-05 -05_mem _memo_hit o_hit_swis _swiss_ov s_over_n er_nazi__l azi__loot.h oot.html. tml. Spain: n: The Spanish „ s n a b d e v a o s p a n s k e r e p u b l i k a n c e “ :Entoni Bivor, The Battle for Spai Civil War 1936-1939 (London: Phoenix, 2006). Dokument MI-5 MI-5 (Služba bezbednosti) bezbednosti) sa kog 1 0 m i l i o n a d o l a r a o d G e r i n g o v o g p l e n a : je skinuta skinuta ozna oznaka ka tajnosti tajnosti 2007; isleđ isleđivan ivanje je Ernesta Ernesta Hopea, Hopea, KV2/ KV 2/ 2636, 2636, Nacion Nacionaln alnii ar arhiv, iv, Kju, London. Sledeći dojavu od agenta MI-6 (Tajna obaveštajna služba) iz Argentine, Hope, naturalizovani Argentinac rođen u Nemačkoj, uhapšen je kod Gibraltara, na brodu koji je plovio iz Bilbaa u Buenos Aires i potanko ispitan. Hope, čije je šifrovano ime bilo „Herold“, na kraju je rekao svojim islednicima kako mu je zadatak bio da primi četrdesetak sanduka sa švercovanom nacističkom robom koja je trebalo da se isporuči do mesta za iskrcavanje posade podmornice na obali, a onda utovari u kamione radi prevoza do Buenos Airesa. Tamo je, u zavisnosti od oznaka na sanducima, trebalo da se oni odnesu u banku, u jednu kuću u predgrađu Buenos Aires po imenu Vilja Ballester — čiji su vlasnici bili dva brata nacisti — i na još jednu adresu. I premda je Hopeu priznao da je hrab hrabar ar i snal snalaž ažlji ljiv, v, MI-5 je zaklju zaključio čio kako kako je ovaj ovaj bio nepri neprincip ncipijel ijelni ni otpadnik otpadnik spre man podjednako da uzme novac od Argentine, Nemačke ili Britanije. Hope je u oktobru 1945. vraćen u Argentinu. Videti takođe https://www.mi5.gov.uk/output/german-intelligence-agentsand-suspected-agents-5.html i Makla Evansa, „’Neprincipijelni grubijan ispričao MI-5 o nacističkoj zaveri prebacivanja zlata u Argentinu“ Sunday Times, 4. sep tembar 2007, http://www.timesonline.co.uk/tol/news/uk/article2381177.ece http://www.timesonline.co.uk/tol/news/uk/article2381177.ece.. Santander, Técnica de una Traición. Videti takođe isleđivanje Ota J o a k i m f o n R i b e n t r o p : Rajnebeka, 4. februar 1946, NARA, Evidencijska grupa 59, Podaci Stej departmenta, Dosje 862.20235/4-2646. Procene vrednosti potiču potič u iz više izvora; „ S a m o j e z l a t o v r e d e l o 1 ,1 2 m i l i j a r d id o l a r a “ : videti ranije napomene. „ d e p o z i t iu z l a t u ir a z n i m v a l u t a m a “ :„Nemačko iskrcavanje kod San Klemente del Tujua“; za faksimil primerak, videti kod Faraga, Aftermath. Blue „ V i š e o d đ v e s t o t i n e n e m a č k i h k o m p a n i ja “ : Book on Argentina, u izdanju Vlade SAD.
BELEŠKE
40 41 41a 41b 41c
Asošije Asoš ijeted ted pres, Vašington, Vašington, 27. april 1946. 1946. „ n a c i s t u k o jis e s m a t r a o p a s n i m “ : „ G e r d a f o n A r e n s t o r f “ :Santander, Técnica de una Traición. Ibid. D o p i s L u d v i g a F r o jd e a : t r a n s f e r í s r e d s t a v a u A r g e n t i n u :Ibid. časopis č:asopis Time, „Argentina: Kraj opsade“, 20. „ O p s a d n o s t a n j e . ..z a d r ž a o . . .i u s a v r š i o “
avgust 1945, http://www.time.com/time/magazine/article/0,9171,797675,OO.html . 41 d „ časopis časopis Time, „Argentina: Povratak u normaA r g e n t i n a s e v r a t i l a u n o r m a l n o s t a n je “ : lu“, 8. oktobar 1945, http://www.time.eom/time/magazine/article/0,9171,776258,00 . html. 42 „ Santander, Técnica de una Traición; “Vier Prinzen zu Schaumburg-Lippe.” o t k r o v e n ja “ :
18. poglavlje: PODMORNICE UPLOVLJAVAJU 1 2 3 4
5
6 7 8 9 10
Više poseta autora, 2007-8. S a n K a r l o s d e B a r i l o č e : Pirson, „Vašingtonski „Vašingtonski ringišpil“ ringiš pil“ Bell Syndicate, Syndicate,15. decembar 1943. Sve „ u t o č i š t e “ :Dru Pirson,
do jula 1942, Pirsonova sindikalizovana kolumna pisana je u saradnji sa Robertom S. Alenom, koji je u to vreme prihvatio posao u činu majora u kopnenoj vojsci SAD. Dokument FBI sa kog je skinuta oznaka tajnosti, Dokument E s t a n c i ja M o r o m a r b l i z u N e k o č e e : 1. avgust 1945; videti stranu 246. Ovde dati dokumenti FBI sa kojih je skinuta oznaka tajnosti pribavljeni su preko http://www.paperlessarchives.com/hitler.html http://www.paperlessarchives.com/hitler.html.. Višestruke pósete autora Buenos Airesu, „ K e jj e o b i č n o v o d i o s v o j e o p e r a c i j e “ : 2007-8. Videti takođe kod Huana Salinasa i Karlosa De Napolija, Ultramar Sur: La Ultima Operación secreta del Tercer Reich (Buenos Aires: Grupo Editorial Norma, 2002), i Horhea Kamarase, Puerto Seguro (Safe Haven) (Buenos Aires: Grupo Editorial Norma, 2006). Š u l c ,D e t e l m a n ,B r e n e k e :Izjave pred Komisijom za istragu nacističkih aktivnosti u Argentini (CEANA). Nju je osnovao predsednik Karlos Menem u maju 1997, sa čla novima iz Argentine i međunarodne zajednice, i širokim ovlašćenjima u istraživanju svih aspekata pomenutih u delovima III i IV ove knjige. Šulc, Detelman i Breneke su obav ljali inženjerske inženjerske i radio radio poslove, svi pod po d kategorijom kateg orijom Unteroffiziere ohne Portepee — grubo prevedeno, „niži podoficiri.“ Iz dokumenata koji se nalaze kod Kamarase, u knjizi Puerto Seguro. Originalna argentinska dokumenta dostupna su na adresi http://admiral-grafspee.blogspot.com. Izjave pred CEANA; iz dokumenata koji se nalaze kod Kamarase, u „ o s a m k a m i o n a “ : knjizi Puerto Seguro. : Salinas i De Napoli, Ultramar Sur. „ P o s l e i s l e đ i v a n j a k o j e j e t r a j a l o c e l e n o ć i “ Izjave pred CEANA; iz dokumenata „ K o m e s a r M a r i o t ij e t e l e f o n i r a o š e f u p o l i c i j e “ : koji se nalaze kod Kamarase, u knjizi Puerto Seguro. „ u j e d n o jp o r u c iz a F B I “ :Dokumenti FBI sa kojih je skinuta oznaka tajnosti, Buenos Aires, avgust 1945. Džef Kristensen, Hitler murió P o d o f i c i r H a j n r i h B e t e ik a p .M a n u e lM o n a s t e r i o : en la Argentina [Hitler je umro u Argentini]: Operación Patagonia (El Dios Abandonado) (Buenos Aires: Ediciones Lumiere, 1987). „Džef „Dž ef Kristensen“ Kristensen“ je pseudonim nekadašnjeg argentinskog oficira trgovačke mornarice, kongresmena i uspešnog privrednika, kap. Manuela Monasterija. Nekoliko puta smo razgovarali sa Monasteriom 2007. i 2008. go dine. Penzionisani trgovački kapetan je bio impozantna figura u svojim osamdesetim go dinama, lucidan, oštrouman, tečno je govorio engleski, i još se bavio pomaganjem starim ljudima u Buenos Airesu. Monasterio je bio ubeđen u istinitost Beteove priče i obećao je da će saček sačekat atii da prođe prođe deset godina godina posle posle Beteove Beteove smrti smrti pre pre neg negoo što tu pri priču ču objav objavi.i. Njegova knjiga Hitler murió en la Argentina je čudna, pošto poš to izgleda kao da su je napisala tri tri sasvim zasebna autora. Međutim, on insistira na tome da su glavni likovi, izvesni „Pablo Gloknik“ i dr. Oto Leman zaista postojali.
BELEŠKE
Horhe Kamasara, u svojoj knjizi Puerto Seguro, prepoznaje u „Glokniku“ „Glokni ku“ Hajnriha Betea. Admiral Graf Špe postoji Hajnrih Bete, rođen 26. oktobra 1912, Na spisku posade broda Admiral koji je radio kao pomoćnik mehaničara u 6. diviziji. Kap. Monasterio kaže da je upoznao „Gloknika“ „Gloknika“ 1967. godine u Kaleta Kal eta Oliviji na obali Patagonije; tražio je nekoga ko bi mu popravio kola kada je jedan od žitelja grada predložio da proba sa „gringo loco" (ludim Evropljaninom), nemačkim mehaničarem koji živi živi malo dalje niz ulicu. ulicu. Možda zbog toga što su obojica službovali u mornarici, njih dvojica su se zbližili. Kapetan priznaje da je izmislio ime „Pablo Gloknik" kako bi zaštitio svog nemačkog poznanika. Patrik Bernsajd, u svojoj knjizi El Escape de Hitler, navodi da je Bete zapravo koristio lažno ime „Huan Paulovski" za koga je potvrđeno potvrđ eno da je živeo i umro u Kaleta Oliviji. Oliviji. O Monasteriju i knjizi Hitler murió en la Argentina podrobnije se govori u prvoj napomeni za 23. poglavlje, str. 354. Kristensen (Manuel Monasterio), „ B e t e o v a s e ć a n ja n a u p l o v l ja v a n ja p o d m o r n i c a “ : Hitler murió en la Argentina. 11 „ Intervju na televiziji, Eyeworks Quatre Cabezas, Berlin, I n g e b o r g Š e f e r j e o d g o v o r i o “ : 2007. 12 I Isleđivanje Ota Vermuta pred argentinskim vla z v e š t a jo V e r m u t o v o m i s l e đ i v a n ju : stima. Potpuni izveštaji o U-530, uključujući Vermutovo isleđivanje, dostupni su na adresi http://www.uboatarchive.net/U-530NAReport.htm . Postoji „Miramar“ na obali Argentine, pedesetak kilometara od Mar del Plate, ali ne bi postojao razlog za predaju u tom malenom obalskom selu. Najverovatnije je posredi greška u kucanju za „Moromar“, estanciju blizu Nekočee koja je ugostila Hitlera prve noći koju je proveo u Argentini. Zvanični prevodi i dokumenti, kao što su izveštaji o isleđivanju iz nimberških istraga, puni su štamparskih grešaka očiglednijih od ove. Ibid. I: bid. u r o k u o d n e d e l ju d a n a p o s l e n je g o v o g d o l a s k a “ 13 „ Nekorišćeni intervju za dokumen e l e v i z i js k ii n t e r v ju is a V i l f r e d o m f o n O v e n o m : 13a 13a T tarne britanskog Kanala 4, Secret History: Hitler of the Andes (Tajna istorija: Hitler u Andima) Barking Mad Productions; takođe i argentinski dokumentarac Oro Nazi en Argentina (Nacističko zlato u Argentini), Rodolfo Pereira (videti http://www.independent.co.uk/news/world/americas/nazi-gold-shipped-by-uboat-to-argentina-532304. html); i Patrik S. Bernsajd, El Escape de Hitler: Su vida invisible en la Argentina—Las con exiones con Evita y Perón (Buenos Aires: Editorial Pla Plane neta, ta, 2000). Dirección de Coordinación Federal, Estrictamente e m o r a n d u m a r g e n t i n s k e v l a d e : 14 M Secreto y Confidential, dokument DAE 568,14. oktobar 1952. Vilijam Stivenson, The Bormann Bro o p i s a n k a o k o m a n d a n t p o d m o r n i c e U 2 3 5 “ : 15 „ therhood (London: Corgi, 1975). 16 „ Savremeni Savreme ni nemački nemački signali dekodirani iz poru poru i z g u b l je n a s a k o m p l e t n o m p o s a d o m “ : ka Enigme u Blečli Parku dokazuju van svake sumnje kako je u akciji Kriegsmarine slu čajno uništena njihova sopstvena podmornica. Značajno je takođe da je čak i Britanski Admiralitet Adm iralitet zabrljao zabrljao u broju kada je je objavio podatke — videti videti HW18/421 HW18/ 421 (U2325 (U23 25 [sic]) u Nacionalnom arhivu, Kju, London. Pet podmornica je podignuto sa dna Kategata, pre mda U-235 nije među njima — videti adresu http://www.uboat.net/boats/u235.htm http://www.uboat.net/boats/u235.htm.. Brotherhood. 16a 16a S t .p o r .F r a n c B a r š :Stivenson, Bormann Brotherhood. 17 „ Santander, Santander, Técnica de una Traición. u p i s m u k o je n o s id a t u m jo š o d 7 .a v g u s t a 1 9 3 9 “ : Materijal o Niburovim aktivnostima sve do njegovog proterivanja 1942. može se naći u KV 2/3301 u britanskom Nacionalnom arhivu u Kjuu. Taj dokument se iscrpno bavi nacističkim operacijama u Brazilu, ali mnoga pitanja u vezi s aktivnostima u Argentini ostavlja bez odgovora. p o č e l ia k t i v n o d a t r a g a j u z a b a z o m “ :Izveštaj FBI sa kog je skinuta oznaka tajnosti, 18 „ Buenos Aires, avgust 1943. Salinas i De Na a r g e n t i n s k a m o r n a r i c a je o b a v i l a p r o t i v p o d m o r n i č k e o p e r a c i je “ : 19 „ poli, Ultramar Sur.
BELEŠKE
20 21 22 23 24 25 26 27 28
„ u g u m e n o m č a m c u “ :Džozef Njuman, „Dve tajanstvene prilike iskrcale se sa podmo
rnice“, New York Herald-Tribune, Buenos Aires, 14. jul 1945. I z v e š t a jS t e n l i j a R o s a :Prekomorska informaciona agencija, „Navala špijuna na pod morničke baze u Latinskoj Americi“, Christian Science Monitor, 24. januar 1945. Asošijeted pres, Montevideo, Urugvaj, 18. avgust 1945. „ K o e n s e v e ć v r a t i o “ : Ernesto G. Kastriljon i Luis Kazabal, “Historia Viva BuS e ć a n ja p u k o v n i k a B u s t o s a : Nation, Buenos Aires, 23. mart 2008. squedas and Yo Fui Testigo,” La Nation, le Secret Diary Diary of of a U-Boat, prev. Geoffrey Brooks (London: U 2 3 4 :Volfgang Hiršfild, 7 7 Cassell, 2000). Sur. „ p o v u k u s v e o b a l s k e p a t r o l e “ :Salinas i De Napoli, Ultramar Sur. Drew Pearson, Bell Syndicate, 24. jul 1945. „ D u ž o b a l e P a t a g o n i je “ : R a u lD a m o n t e T a b o r d a :United Press, Rio de Janeiro, Brazil, 20. oktobar 1945. Ernesto Gevara Linč, Young Che: „ N e d u g o p o š t o je n e m a č k a a r m i ja b i l a p o r a ž e n a “ : Memories of Che Guevara by His Father, prev. Lucia Alvarez de Toledo (London: Vintage/ Random House, 2008.
19. poglavlje: PRAVAC: PATAGONIJA 1 O p i s i :Putovanja autora u San Karlos de Bariloče, 2007-8. 2 P Makgaha, „Politika špijunaže.“ Princa Štefana ne treba r i n c Š t e f a n c u Š a u m b u r g L i p e : mešati sa njegovim bratom, princom Fridrihom Kristijanom, takođe predanim nacistom, koji je bio ađutant Jozefa Gebelsa i imao čin u SA. 3 « Džerald Džerald Rajtlinger, The SS: Alibi oj a Nation d v a a g e n t a n je g o v o g A b v e r a u T u r s k o j“ : (London: William Heinemann, 1956). 4 ,,a Džef Salivan i Frode Vajerud, „Provaljivanje šifara nemačke Džef d m .K a n a r i s j e o b e š e n “ : vojske“, Cryptologia 29, jul 2005. U članku se pominje i poruka od četiri stranice pod nazivom Broj 69, emitovana u 16.33, 9. aprila 1945, a poslao ju je Valter Hupenkoten. Poruka je imala oznaku Geheim (Tajna) i adresirana je na SS-Grupenfirera Gliksa. U čla nku se pominje: „Gliks [je] ljubazno zamoljen da odmah izvesti načelnika Gestapoa, SSGrupenfirera Milera, telefonom, teleksom ili preko kurira kako je njegov zadatak završen kako je i bilo naređeno. Zadatak koji je obavio bilo je smaknuće po kratkom postupku poslednjih istaknutih pripadnika nemačkog pokreta otpora povezanih sa pokušajem atentata na Hitlera 20. jula 1944.“ SS-Štandartenfirer Valter Hupenkoten je bio načelnik Gruppe Gruppe E-Spionageabwehr E-Spionagea bwehr (Grupe E-kontrašpijunaža) u odseku IV RSHA, u Gestapou. Oto Torbek je bio tamo pravni oficir. 5 „ Dru Pirson, Bell Syndicate, 24. jul 1945. i s c r p n u i s t r a g u o H i t l e r o v o m b o r a v i š t u “ : 6 K Televizijska informativna emisija La Cornisa, Kanal 7 Argentina, a r m e n T o r e n t u i đ i : reporter Martin Hauregi, 2005. U emisiji se vidi kako članovi ekipe snimaju zgradu na estanciji kada pristiže Anđela Sorijani, Karmenina sestričina, i pita ih šta to rade. Kad joj odgovore kako snimaju kuću u kojoj je navodno živeo Hitler, Anđela odmahne glavom i pokaže drugo mesto na imanju sa recima: „Živeo je tamo“. Kuća u kojoj su Hitlerovi živeli srušena je tokom osamdesetih godina dvadesetog veka. 7 „ : Rajan Beri, Hitler: Neither Vegetarian Nor Animal k n e d l e o d d ž i g e r i c e ig o l u ž d r a v c i “ Lover (New York: Pythagorean, 2004). 7a „ Karmen Torentuiđi preko svoje sestriH i t l e r i E v a B r a u n s u d e v e t m e s e c ib o r a v i l i “ : čine, čine, koja je rekla rekla da je osoblju na estanciji estanciji San Ramon Ramo n saopšteno saopš teno da su Hitlerovi Hitlerovi poginuli u automobilskoj nesreći u martu 1946. 7b „ časopis časopis Time, „Italija: Opruga Osovine“, 15. maj 1939, t a m n o k o s o j,je d r o jE v i B r a u n “ : http ttp :/ / www.time.com/time/magazine/article/0,9171,761275, www.time.com/time/magazine/article/0,9171,761275,00.ht 00.html ml.. 8 „ r o đ e n o u S a n R e m u “ :Rojters, Bad Godesburg, Rajnland, 19. januar 1946; objavljeno u listu Baltimore Sun, 20. januara 1946. Nemački novinar Bernard Leskrinijer naveo je ovaj datum i mesto na konferenciji za štampu prilikom promocije njegove knjige Behind
BELEŠKE
the Scenes in the Third Reich (koja izgleda nikada nije zapravo ni objavljena). „Debeli“ Leskrinijer je bio poznati sumnjivac koji je materijalima hranio mahom londonski Daily Telegraph i Junajtid pres; po recima Majkla Trejsija, biografa ser Hjua Karlton-Grina, Debeli je bio vredan zahvaljujući svojim bliskim kontaktima sa Geringovim krugom i Rajhskancelarijom. Kada se njegova priča sledi unazad, ne drži vodu u pojedinostima. Međutim, mladić koji je pratio Evu na poslu studijske pomoćnice Hitlerovog „dvorskog fotografa“ Hajnriha Hofmana tvrdi da je ona rodila. Tu tvrdnju je navodno potkrepio i otac Eve Braun, koji je navodno rekao: „Sada je važno da Hitler neće umreti bez naslednika“. 9 Junajtid pres, Stokholm, 11. jun 1945. Bivši član šve „ t r o d n e v n o g p u t a u B a v a r s k u “ : dskog poslanstva u Berlinu, Erik Veslen — koji je rekao da je bio u bliskom kontaktu sa Hitlerovim štabom za vreme opsade grada — smatrao je da izveštaj o sklapanju braka između Hitlera i Eve u bunkeru treba da ozakoni dečaka i devojčicu koje je Eva rodila za vreme njihove duge veze. Veslen je rekao kako su istaknuti Nemci smatrali da ta deca žive u Bavarskoj sa daljom rodbinom majke Eve Braun i da su Hitlerovi otišli na trodnevno putovanje putovanje u Bavarsku 8. ili 9. aprila. Hitler i Eva su 12. 12. ili 15. 15. aprila prešli prešli u Firerov bunker (istoričari tu nisu složni). Ne postoje istorijski zapisi koji bi dokazali ili opovrgli njihov boravak 8. i 12. aprila. 10 „ b r o j n e s r e ć n e s a t e “ :U poznu jesen 1945, Asošijeted pres je izvestio da su američki obaveštajci pronašli „sanduk sa blagom“ Eve Braun, uključujući i, „ispod gomile nakita i novca, desetine fotografija sa porodičnim slikama nje, Adolfa Hitlera i tajanstvene male devojčice po imenu Uši [deminutiv od Ursula]“, složenih „normalno kako bi inače bile izloženeusvakomporodičnomalbumu“.Videti„AmerikancipronašlisanduksablagomEve Braun“ Frankfurt, objavljeno u listu St. Petersburg Times 16. novembra 1945, http:// 1945, http:// new news. google.com/newspapers google.com/newspapers ?id=gBIwAAAAIBAJ&sjid=pE4DAAAAIBAJ&pg=4925, 2133570&dq=eva-i-braun%27s-rtreasure-chest&hl=en. Na mnogim snimcima, gde se vidi devojčica od vremena kada je bila beba, pa do uzrasta od otprilike tri godine (poslednja je nosila datum 1944), Eva je rukom napisala reči: ,,a evo opet i Uši“. Evina biblioteka sa ličnim kućnim filmovima pronađena je 1945. godine. Pohranjena je u arhiv kod NARA, Evidenciona grupa 242.2, ogranak za filmove, Arhiv II, da bi na kraju kraju bila komercijalno objavljena na DVD-u 2004. godine. Na filmovima se više desetina puta vidi i Uši, a mnoge scene pokazuju veliku privrženost sa kojom su je Hitler i Eva držali. Posle rata, bilo je mnogo teorija teorij a o tome ko je Uši bila, i preovlađivao preovlađivao je stav da je ona bila kći Evine najbolje drugarice Herte Ostermajer, rođene Šnajder. Međutim, u novinskim arhivama se dete potom ne pominje, i čini se da su sve priče prestale. Začudo, tu devojčicu koja je bila toliko prisutna u Evinom ličnom životu, na fotografijama i kućnim filmovima, filmovima, Evina biografkinja Anđela Lambert L ambert čak ni ni ne pominje. Londonski Londonski Sunday Chronicle, 1 jun 1 1 1w E v a B r a u n je p o n o v o b i l a t r u d n a “ : 7 . 9 4 5 . 12 „ Intervju s majkom Eve Braun, Severnoamerička novi m r t v o r o đ e n č e 1 9 4 3 .g o d i n e “ : nska alijansa, 18. februar 1946. La Cornisa, Kanal 7 Argentina, izveštač Martin 13 „ s a o b r a ć a j n o jn e s r e ć ib l i z u i m a n j a “ : Hauregi, 2005. Savremeni novinskih izveštaji opisuju dodatne Savremeni 1 4„ n i k o o d n j i h n i j e b i o s p o d m o r n i c e “ : zarobljenike na brodu Gorski monarh kao bivše nacističke diplomate, špijune i druge „nepoželjnike“ koji su izbačeni iz zemlje po nalogu ministra spoljnih dela Huana Kuka. Pojedinosti o „putnicima“ na Gorskom monarhu nalaze se u dosjeima Admiraliteta ADM i1 u Nacionalnom arhivu, Kju, London. 1 1 6 /5 4 7 4 1 6 / 5 4 7 5 15 „ n e u r a l g i č n ib o l “ :Severnoamerička novinska alijansa, Njujork, 4. mart 1947. 16 „ H i t l e r u j e t r e b a l a o p e r a c i j a “ :Dr Oto Leman, Hitlerov lični lekar, citiran kod Džefa Kristensena (Manuel Monasterio), Hitler murió en la Argentina. Videti napomenu „Po doficir Hajnrih Bete i kap. Manuel Monasterio“ na str. 344.
BELEŠKE
17
Poseta autora hotelu, 2007. Dok su bili u poseti Kordobi i boravi G r a n H o t e lV i je n a :
li u jednom gradskom hotelu, prevoditeljka koju su autori angažovali pitala je kako se dolazi do Mar Čikita. Mlada recepcionerka za pultom je udovoljila tom zahtevu i pre poručila poručil a ribu iz slane slane vode koja se mogla dobiti dobit i tamo, tamo, na kopnenom moru. Onda je veselo predložila da posetimo, ako nemamo pametnija posla, Gran Hotel, gde su „Hitler i njego va žena boravili posle rata“. 18 M a k sP a l k e :Džejms Stjuart Martin, All Honorable Men (Boston: Little and Brown, 1950). Palkeov tobožnji razlog za izgradnju kompleksa koji je koštao 25 miliona dolara bio je ličan: njegovo starije dete, Mašimo Junior, navodno je imao težak oblik psorijaze, a Palkeova žena Melita bolovala je od astme. „Lek“ je izgleda pronađen u slanim vodama i terapeutskom blatu Mar Čikite. Priči o tome da je izgradnja kompleksa rezultat za hvalnosti oca ispunjenog olakšanjem protivrečio je posle rata jedan član porodice, koji je rakao da mladi Maks nikada nije imao kožnu bolest koja bi ga naružila. 19 „ond „o ndaj ajeo eotiš tišao ao““ :FernandoHorheSoto :FernandoHorheSoto Roland,„H Roland,„HotelV otelVijena“istraž ijena“istraživa ivačk čkira irad, d,januar januar2010, 2010, http://let http://letras-uru ras-uruguay.espaci guay.espaciolati olatino.com/aaa/soto_fernando/gran_hotel_viena_y no.com/aaa/soto_fernando/gran_hotel_viena_y _el_hotel_baln.htm. Roland je profesor istorije na Univerzitetu Mar del Plata. Ukazuje se na to da je hotel služio za pranje pranje novca koji je činio deo ogromn o gromnog og iznosa iz nacističkog nacist ičkog plena prosleđenog u Argentinu, ali to izgleda nelogično. „Pranje“ je proces u kojem „pr ljav“ novac postaje „čist“ i dostupan za ponovnu upotrebu. Ne bi imalo mnogo smisla sasuti milione u ogroman hotelski kompleks usred ničega i onda ga ostaviti da stagnira. 20 „ R Razgovori b o r a v a k H i t l e r o v i h u m e d i c i n s k o ju s t a n o v i “ :azgovori između istraživača (anonim nog) kog su angažovali autori i gospođe M., Argentina, 2008. Gospođa M. je posećivala hotel i govorila je kako je mnogo puta tamo susretala Hitlerove posle rata. Gospođa M. je pristala pristala da da pita pita prija prijatel telje je da lili su sačuv sačuvali ali fotog fotograf rafije ije Fire Firera ra posle posle rata rata.. Posle Posle malo malo raspi tivanja, neki nepoznati muškarac joj se javio telefonom. Rekao je da je „Gestapo i dalje aktivan“, zapretio joj smrću i rekao joj da je ta radoznalost opasna pošto je „ona“ još živa — misleći pritom na Evu Hitler. Posle toga, gospođa M. više nije htela da razgovara sa nama. Moramo pretpostaviti da su za vreme te pósete Hitlerovi ostavili i Ursulu i njenu malu sestru drugima da ih podižu u San Karlosu de Bariloče. Ibid. 2 1„ d u b o k o z a m i š l je n “ : 22 „ Razgovor istraživača sa Klauđijom Korejom, Argentina, 2008. d i v n e z a l a s k e s u n c a “ : 23 „ :“ Dr Oto Leman, po navodu Kristensena (Manuel Mona m u č i ć e g a u p o z n i m d a n i m a sterio), Hitler murió en la Argentina. 24 „ : Razgovori istraživača sa gospođom M., Argentina, 2008. o g r o m n a p r o s t r a n s t v a “ 25 „ Meskil, Hitlers Heirs. v i d e o g a je t a m o u o k t o b r u 1 9 4 5 “ : 26 „ Asošijeted pres, Nirnberg, 29. jul 1946. v i d e o s v o g s t a r o g š e f a u k o l i m a “ : 27 „ Pismo direktoru Huveru, FBI, iz losanđeleskog biroa, 5. jun 1947; F r a n c u z j e t v r d i o “ : videti str. 268. 27a „ j o š p o j e d i n o s t i “ :Pismo, EX 39, od direktora Huvera, FBI, pravnom atašeu u Rio de Žaneiru, Brazil, 9. jul, 1947. 28 „ :“ Izveštaj sa oznakom „Strogo poverljivo — vazdušnim p o t v r d i l is u n j e g o v o m i š l j e n j e kurirom od pravnog atašea, Rio de Žaneiro, Brazil, direktoru Huveru“, od 6. avgusta 1947. Deklasifikovani dosjei FBI dostupni su na adresi http://vault.fbi.gov/adolf-hitler http://vault.fbi.gov/adolf-hitler..
20. poglavlje: DOLINA DOL INA ADOLFA ADOLFA HITLERA 1 2 3
Bar-Zohar, The Avengers. „ D e n i c j e i z j a v i o “ : Tim Svare, Evil Agenda of the Secret Government „ S l e d e ć e g o d i n e ,D e n i c j e s a o p š t i o “ : (New Brunswick, NJ: Global Communications, 1999). Putovanja autora kroz čileansku i argentinsku Patagoniju, 2007-8. „ T a o b l a s t p r e k r i v a “ :
BELEŠKE
4
Filip Hamburger, „Vetar u pam„ g o l u z e m l j u ,v e t r o v i t u ...k a o s a d r u g e p l a n e t e “ :
pasima“, New Yorker, decembar 1948. 5 Š m i t o v a p r i č a :Citirano iz „Hitlerove doline u Argentini“, u poljskom nedeljniku Przekrój, mart 1995. 6 » Kristensen (Manuel Monasterio), Hitler murió en la k o j u j e o p i s a o H a j n r i h B e t e “ : Argentina. 7 „ :“ Maning, Martin Bormann: Nazi in Exile. o s k r o v i š t u M a r t i n a B o r m a n a u P a t a g o n i ji 8 „ „Hitlerova dolina“, dolina“, časopis časopi s Przekrój. D o l i n a A d o l f a H i t l e r a “ : 9 „ Kristensen Kristensen (Manuel Monasterio), Hitler murió en o p i s a o j e s v o j e s k r o m n i j e s t a n i š t e “ : la Argentina. 10 „ „Hitlerova dolina", časopis Przekrój. p o s l a l iu n e m a č k u š k o l u “ : 11 „ Hamburger, „Vetar u pampasima “ c r n ik a m i o n “ : 12 „ Dokumentarac televizije BBC „Deca rase gospodara“, deo P o b e g a o je s a p o r o d i c o m “ : serije Poslednji nacisti, Minnow Films, London, emitovan 2010. Zapadnonemačka vlada je imala neko nekolik likoo neodluč neodlučnih nih pokušaja pokušaja da joj Alfen Alfensleb sleben en bude bude ispor i sporučen učen zbog optuž optužbi bi za ubistvo 4.247 ljudi u jesen 1939. Te pokušaje je osujećivala argentinska vlada, i SS general je živeo mirno u Argentini sve do smrti 1970. Bariloche Nazi: Nazi: Sitios históricos históricos relacianados relacianados 13 „ : Abel Basti, Bariloche u I n a l k o ,n ji h o v u n o v u p a l a t u “ al Nationalsocialismo (San Karlos de Bariloče, Argentina, privatno objavljeno, 2005); Bernsajd, El escape de Hitler. 14 „U k Istraživačka putovanja autora do Inalka, Inalka, Bariločea, i Vilje Vilje u ć i c i z a č a m c e k r a jk e ja “ : La Angostura, 2007-8, uključujući podatke Argentinske civilne avijacije. 15 „ „Hitlerova „Hitlerova dolina", časopis Przekrój; Kristensen p o n e u r e đ e n i m p u t e v i m a is t a z a m a “ : (Manuel Monasterio), Hitler murió en la Argentina. 16 „ Višestruke pósete autora Inalku, 2007-8. s a d a p r e k r i v e n o jd r v e ć e m “ : 17 „ Razgovori autora sa Džefom Kristensenom“ Razgovori p o d z e m n e o d a j e . ..o b l o ž e n e č e l i k o m “ : (Manuel Monasterio), Buenos Aires, 2007-8. 18 „ : „Hitlerova dolina“ časopis Przekrój. u p r a v n i k i m a n ja “ 19 „ za Alehandra Bustilja pogledati pogl edati biografiju biografi ju u Revista arquitec B u s t i l j o j e p r o j e k t o v a o i “ : tura Andina 4, http://www.arquitecturaandina.com.ar/anterior.php http://www.arquitecturaandina.com.ar/anterior.php.. „Saracenska kula“: Razgovor istraživača sa ministrom turizma pokrajine Río Negro Omarom Kontrerasom, Buenos Aires, 2008. 20 F r i d r i c h L a n t š n e r :Joakim Lila, Statisten in Uniform: Die Mitglieder des Reichstages 1933- 194S 194S (Düsseldorf: Droste Verlag, 2004); Andreas Šulc i Ginter Vegman, Die Generale der Waffen-SS und der Polizei, Band 1 (Bissendorf: Biblio-Verlag, 2003); Rut Betina Birn, Die Höheren SS- und Polizeiführer: Himmlers Vertreter im Reich und in den be setzten Gebieten (Düsseldorf: (Düsseldo rf: Droste Dros te Verla Verlag, g, 1986). Lantšner, Lantšner, umešan u pogrome Jevreja 1938, u doba Kristallnacht, bio je viši nacistički zvaničnik u Tirolu. Godine 1945. pobe gao je sa svojim bratom Gustavom („Guzijem" — osvajačem srebrne medalje na zimskoj Olimpijadi 1936.) vatikanskim pacovskim kanalima kojima je upravljao kardinal Alojz Hudal. Nastanivši se u San Karlosu de Bariloče, Lantšner je osnovao uspešnu firmu kojoj je Perono Peronovv rež režim im dodel dodeljivao jivao mnoge mnoge drža državn vnee ugov ugovore ore.. 21 „ Kristensen (Manuel Monasterior), Hitler murió en la H i t l e r o v a g l a v n a r e z i d e n c i j a “ : Argentina. U okviru istraživanja obavljenog 2008, kap. Monasterio je pitao udovicu svog starog prijatelja, Osvalda R., da li je sačuvala išta od muževljeve dokumentacije. Osvaldo, ključna figura u operaciji pacovskih kanala sa bazom u Đenovi, jednom je pokazao Monasteriju posleratno pismo od Martina Bormana u kojem mu se ovaj zahvaljuje za pomoć. Monasteriova i Osvaldova žena sujgodinama bile prijateljice i komšinice, i živele su jedna kraj druge u varošici u pokrajini Cubut, u Patagoniji. Gospođa R. je pristala da potraži papire. Te noći je osamdesettrogođišnjeg Monasterija pozvao neki nepoznati muškarac i zapretio da će ubiti i njega i njegovu porodicu i spaliti mu kuću ukoliko ne prestane sa njuškanjem. Kada je Monasterio sutradan pokušao da stupi u kontakt sa
BELEŠKE
22
23 24
gospođom R., rečeno mu je da je ona otišla preko okeana, u Nemačku. Knjiga koju je objavio izložila je kap. Monasterija brojnim pretnjama smrću koje su trajale godinama; isto tako, ispitao ga je i FBI. Poseta autora San Karlosu de Bariloče, 2007-8. Videti Šejmusa Poseta K l u b A n d i n o B a r i l o č e : Mirodana, „Nacističko seosko skrovište u Argentini privlači turiste“ londonski Daily Te legraph, 14. februar 2004, http://wwvv.telegraph.co.uk/new http://wwvv.telegraph.co.uk/news/worldnew s/worldnews/south s/south ameri ca/argentina/ 1454352/Nazis-Argentine-village-hide-out-pulls-in-tourists.html. J o z e f Š v a m b e r g e r :Asošijeted pres, Berlin, 3. decembar 2004; videti takođe www.holocaustresearchproject.org/ghettos/przemysl.html. Poseta autora San Karlosu de Bariloče. Videti Poseta „ P r e d s e d n i k H u a n P e r o n j e o b ja s n i o “ : kod Mirodana, „Nacističko seosko skrovište.“
21. poglavlje: poglavlje: POHLEPNI POHLEPN I SAVEZ SAVEZNIC NICI, I, ODAN ODANII PRIJATELJI PRI JATELJI 1
2
3 3a 4 5 6
7
8
„ E v i t u j e p r a t i o “ :„Vizental tvrdi da je Evita najverovatnije smestila nacistički plen na
sigurno“ Rojters, 26. jun 1997, objavljeno u listu Página 12, Buenos Aires; U.S. News & World Report, „Plači za njima, Argentino, Nacistički plen od žrtava Holokausta doneo bogatstvo Evi Peron“, 15. novembar 1999; Česnof, Pack of Thieves. Videti takođe kod Nikolasa Frejžera i Marise Navaro, Evita: The Real Life of Eva Perón (London: Andre Deutsch, 2003; New York: W. W. Norton, 1996). „Abdikacija ja jednog jedn og tajkuna“ 16. 16. maj maj 1949, http://www. http://www. A l b e r t o D o d e r o :časopis Time, „Abdikaci time.com/time/magazine/article/0,9171,853719,OO.html. Videti. takođe Džejn Šuter, Aftermath of the Holocaust (Chicago: Heinemann Library, 2003); Holgera M. Medinga, Ruta de los Nazis en los Tiempos de Perón (Buenos Aires: Emecé Editores, 1999). Videti takođe pominjanje Ajhmanovog i Medingovog statusa u „Dugom putu do Ajhmanovog hapšenja“, Spiegel Online, 1. april 2011, http://www.spiegel.de/international/germany/0,1518,754486,OO.html, i Nikolasa Kasezea, “La rama nazi de Perón,” La Nación, Bu enos Aires, 16. februar 1997, http://www.lanacion.com.ar/202464 http://www.lanacion.com.ar/202464.. „ f r a n c u s k e r a t n e z l o č i n c e “ :Uki Gonji, The Real Odessa: How Perón Brought the Nazi War Criminals to Argentina (London: Granta Books, 2002). Ališa Duhovne Ortis, Eva Perón: A Biography (New York: St. Martins B e n i t e s u R i m u : Griffin, 1997). Karlhajnc Dešner, Ein Jahrhundert Heilsgeschichte, vol. 2 P a p s k a k o m i s i ja z a p o m o ć : (Cologne: Leek, 1983); Piter Godman, Hitler and the Vatican (New York: Free Press/ Simon & Schuster, 2004). F r a n c Š t a n g l :Gita Sereni, Into That Darkness (London: Andre Deutsch, 1974; New York: McGraw-Hill, 1974). „ k r o z r u k e n a c i s t i č k o g b i s k u p a “ :Majki Fejer, Pius XII, the Holocaust and the Cold War (Bloomington: Indiana University Press, 2007); Gonji, Real Odessa. Videti takođe Šutera, Aftermath of the Holocaust; Medinga, Ruta de los Nazis; takođe videti pominjanje Ajhmanovog i Medingovog statusa na adresi http://www.spiegel.de/international/germany/0,1518,754486,OO.html i http://www.lanacion.com.ar/202464 http://www.lanacion.com.ar/202464.. Greg Vitlok, „Alojz Hudal: Klerofašistička „ H u d a lje p i s a o p r e d s e d n i k u P e r o n u “ : kritika Ničea“, u Nietzsche-Studien 32 (2003). Hudal će biti „čuvar“ oca Adolfa Martina Bormana, najstarijeg Rajhslajterovog sina; Adolf Martin se kasnije raspopio, oženio ne kadašnjom kaluđericom i postao predavač teologije u Južnoj Americi. Videti takođe L. Bezimenskog, Tracing Martin Bormann (Honolulu: University Press of the Pacific, 2001); Faraga, Aftermath; i Stivensona, The Bormann Brotherhood. Hudal je takođe bio biskup pod čijim je pokroviteljstvom jezuitski otac Ejveri Dals, sin Džona Fostera Dalsa i Alenov sinovac, sinovac, prošao proša o obuku u manastiru Vilah u Austriji. Austriji. Ejveri Dals D als je postao pos tao kardinal kardinal 2001. Videti Bezimenskog, Tracing Martin Bormann. :“ Frejžer i Navaro, Evita. „ E v i t a j e i z Š p a n i j e p o š l a u R i m
BELEŠKE
9 „ Santander, Técnica de una Traición. u g o v o r i l a s a s t a n a k s a B o r m a n o m “ : 9a „ Česnof, Pack of Thieves, 243. m e đ u l o p o v i m a n e m a č a s t i “ : 10 R http://www. i k a r d o S t a u t :časopis Time, „Argentina: Razmažena“, 17. decembar 1945, http://www. time.com/time/magazine/article/0,9171,776519,00.html. 10a „ Farago, Farago, Aftermath. n i je i m a o d r u g o g i z b o r a d o d a p r i h v a t i “ : La Mañana 11 „ Intervju sa Araseli Araseli Mendes, Mendes, objavljen u LaMañana d a l e k o i n t e l i g e n t n i j a o d m u ž a “ : del Sur, delu novinske grupacije Diario Ambito Financiero, Buenos Aires, 1996; takođe, razgovori razgovori istraživača s Araseli Mendes, Buenos Aires, 2008. Lični papiri Hans-Ulriha Rudela, stavljeni na au 1 2„ k a d a s e M i l e r n a s t a n i o u K o r d o b i “ : kciju kod Signačer Hausa, br. predmeta 236, www.signaturehouse.net/. www.signaturehouse.net/ . 13 „ časopis Time, „Miljokazi“, 7. maj 1956, http://www.time 1956, http://www.time.. d a u m i r u p r e r a n o i s e r i j s k i “ : com/time/magazine/article/0,9171,937348,00.html; Džerald L. Posner i Džon Ver, Mengele: The Complete Story (Lanham, MD: Cooper Square Press, 2000); Bar-Zohar, Avengers. 13a D jedn og diktatora“ di ktatora“,, 25. 25. maj 1953. 1953. u a r t e o v o s a m o u b i s t v o :časopis Life, „Udvaranje jednog 13b „ Frejžer i Navaro, Evita. u j u t r o j o jj e d a o č e k n a v e l i k ii z n o s “ : Evitas Geheimnis: Geheimnis: Die 14 Ž Grank Garbeli, Evitas a k A l b e r K u t a t iI n s t i t u t o S u i z o A r g e n t i n o : Nazis, Die Schweiz, und Peróns Argentinien (Zurich: Rotpunktverlag, 2003). 14a „ Izveštaj FBI, D. M. Lad Huveru, 15. maj 1948, Izveštaj F B I j e t e i n f o r m a c i j e s h v a t i o o z b i l j n o “ : NA, RA RG 65 65-55639 (1-24) kutija 38, citiran kod Brajtmana, U.S. Intelligence and the Nazis. 15 „ U:avgustu 1961, zapadnonemački ča v o d i č j e o d v e o n j e g a in j e g o v e t e l o h r a n i t e l j e “ sopis Revue objavio objav io je intervju intervju s jednim austrijskim austrijski m vodičem kroz Alpe koji je tvrdio da je odveo Bormana tajnim putem kroz Alpe u Italiju, 16. avgusta 1947. 16 „ o d U d i n a ,u I t a l i j i “ ik a p .B e l :Ijan Bel, No Place to Hide (London: Minerva Press, 1998). Bel je takođe dao intervju o svom radu i o tome kako je pratio Bormana u „Lovcu na naciste“, emisiji iz dokumentarne serije War Stories na Televiziji Granada (britanskoj TV mreži), 1999. 16a Đ o v a n a C :Brod Đovana C napravljen je u Japanu pod imenom Istočni trgovac za američku državnu pomorsku agenciju 1919. Godine 1922. prodat je Lukenbahovoj paro brodskoj kompaniji u Njujorku, i plovio je pod imenom Horas Lukenbah sve dok ga nije kupila Linea C (deo brodske kompanije Košta Kročere S.p.A.) 1947. godine. Plovio je za Južnu i Severnu Ameriku sve do 1953. Videti http://www.simplonpc.co.uk/CostaPCs http://www.simplonpc.co.uk/CostaPCs.. html#anchor559191 i http://www.theshipslist.com/ships/lines/costa.htm http://www.theshipslist.com/ships/lines/costa.htm.. 17 „ Farago, Aftermath. Postojale su tvrdnje da su Faraga pre B o r m a n j e s a d a b i o p o z n a t “ : varili pokazavši mu lažna dokumenta. Mi u to nismo ubeđeni; i dalje je u toku operacija plasiranja krajnjih dezinformacija u Argentini, kojom rukovode okoreli peronisti u želji da ništa ne ukalja sećanje na njihov fašistički vladajući bračni par. Faragova dokumen tacija potiče iz brojnih izvora, uključujući Argentinsku katoličku informativnu agenciju (AICA), Argentinske senatore Silvana Santandera i Hulija Busaničea, obaveštajne po datke Argentinske mornarice, i Sprila Brejdena, nekadašnjeg američkog ambasadora u Argentini. 17a N Farago, Aftermath. Zasebno, a c i s t i č k o b l a g o „ ig l a v n if a k t o r u p r i v r e d n o m ž i v o t u “ : ugledni francuski dnevni list Le Figaro objavio je dokaze koji potkrepljuju podatke o fizičkom blagu i ulaganjima 1970. godine. Postoje sugestije da je Peron, pre nego što se vratio iz izgnanstva 1972, ponudio vladajućoj hunti delić onoga što je preostalo od nacističkog blaga koje je kontrolisao, kao deo onoga što Farago naziva „plaćanjem ula znice“ za povratak na vlast u Argentini. 18 „ :“ Kristensen (Manuel Monasterio), k a d a s e B o r m a n p o n o v o s r e o s a s v o ji m F i r e r o m Hitler murió en la Argentina. 19 „ Pismo poslato preko kurirske službe vojske SAD od pravnog n e o p h o d n e p r i p r e m e “ : atašea u Američkoj ambasadi u Londonu, direktoru Huveru, 17. septembra 1945. Pismo
BELEŠKE
20 21
22 22a
23 24 25 26 27
28
29 30
31
32
od direktora Huvera Ameičkoj ambasadi u Buenos Airesu, 13. novembar 1945. Dosjei FBI o Hitleru dostupni su na internetu na adresi http://vault.fbi.gov/adolf-hitler . Z l a t n a p a r t i j s k a z n a č k a :Istraživanje koje je za autore obavio sajt www.oocities.com/ goldpartypin/index.html. „ o d v a š e g p r i s t u p a n j a 1 9 2 4 " :Dokumentarni film Hotel Eden Kuini Amelio Ortis, De utschland 1995 / 3sat / MDR. Gospođica Ortis je predložila priču o mogućem Hitlerovom boravku u Argentini svojim urednicima iz Nemačke koji su naručili film, ali oni su odlučili da to ne objavljuju. : Ortis, Hotel Eden. „ k a d s u s e p r v i p u t s r e l is H i t l e r o m “ H o t e lE d e n :Poseta autora 2007, i različiti članci Karlosa Panoza, La Falda. Isto tako Karlos Panozo, El Hotel Edén de La Falda (La Falda, Argentina: privatno izdanje, n.d.). Videti takođe Horhea Kamarasu, „La Falda tiene también su secreto nazi“, La Nación, Buenos Aires, 27. jul 1998, 1998, www.lanacion.com.ar/nota.asp www.lanacion.com.ar/nota.asp ?nota_id= ?nota_id= 104816; Or Ortiz, tiz, Ho tel Eden. Za vreme ove pósete, autor Džerard Vilijams je razgovarao sa potomkom Ide Ajhorn kroz gvozdenu kapiju stare kuće Ajhornovih blizu hotela: „On mi je rekao da je spalio sav materijal koji se vidi u Kuininom filmu [videti gornju napomenu o dokumen tarnom filmu Hotel Eden Kuini Amelio Ortis] i optužio je da je izdala njegovo poverenje; takođe je greškom optužio Katalinu Gomero da je plaćena za njene intervjue, što su demantovali i ona ona i oni koji su sa njom razgovarali [videti [videti niže niže napomenu o video intervjuu sa Katalinom Gomero]. On je porekao priče o tome da je Hitler boravio kod njegovog deda-strica i baba-strine. Kada Kad a se okrenuo na kraju kraju našeg razgovora, razgovora, zastao zast ao je, pogledao u mene i rekao: ‘Jednog dana, istina će izaći na videlo’. Potom je odbio da dalje razgovara.“ P r i n c o d V e l s a :Sajmon Edž, „Nacistički kralj" London Daily Express, 23. maj 2011, http:// http :// dailyexpre dailyexpress.co. ss.co.uk/p uk/posts osts/view/113232 /view/113232.. Razni članci istoričara Karlosa Panoza, La Falda. Falda. Nacistička Nacist ička „ n e m a č k u š k o l u u L a F a l d i “ : doktrina u školama: Ronald Č. Njuton, The "Nazi Menace" in Argentina, 1931-1947 (Palo Alto, CA: Stanford University Press, 1992). Razni „ k o m e m o r a t i v n o jc e r e m o n i ji “ : članci istoričara Karlosa Panoza. :“ Ibid. „ p o l i c i je i n a o r u ž a n i h n e m a č k i h m o r n a r a Acción Argentina: Linč, Young Che; takođe razgovori autora sa dr Florealom Vajlisom, Buenos Aires, 2008. Dr Vajlis, koji je sada u svojim osamdesetim godinama, izdavao je stan Džerardu Vilijamsu u Buenos Airesu i još je žestoki protivnik nacizma. Dr Vajlis je u ovoj prilici bio prisutan ispred hotela Eden. Razni članci istoričara Karlosa Panoza, La Falda; Pa Razni „ H o t e l E d e n je b i o k o n f i s k o v a n “ : Hotel Edén Edén de La Falda; Falda; Alfredo Ferarasi, Eden Hotel y Pueblo La Falda (Kordoba, nozo, El Hotel Argentina: privatno izdanje, 2006). Japansko zatočeništvo: Ajako Tomii, A Japanese Diplomat's Daughter: An Outsider's Childhood in the 1930s and 1940s (iUniverse, 2004). Video intervju sa Katalinom Gomero u Secret „ s a o p š t i l a n a j b l i ž e m k r u g u p r i j a t e l j a “ : History: Hitler of the the Ande Andes, s, Barking Mad Productions. Contra la Patagonia Patagonia judía: judí a: La familia famili a Eichmann Eichmann y los Ernesto Bohoslavski, Contra H o r s t A jh m a n : nacionalistas nacionalistasArgentinosyChilenos Chilenosfrente frente al PlanAndinia ... (Santiago (Santia go de Chile, Chile, 2008, PDF na na internetu), http://ungs.academia.edu/ebohos/Papers/86439/Contra_la_Patagonia_ judia._La judia ._La_fam _familia ilia_Ei _Eichm chmann_ ann_y_lo y_los_na s_nacion cionalist alistas_a as_argen rgentino tinos_y_c s_y_chile hilenos nos_fren _frente_ te_ al_Plan_Andinia_de_1960_a_nuestros_dias_; časopis Time, „Miljokazi“, 1. septembar 1961, http://www.time.eo http://www .time.eom/time m/time/magaz /magazine/artid ine/artide/0,9171,939852,O e/0,9171,939852,OO O.htm .htmll. „ p o s e d o v a l is u z e m l j i š t e “ :Poseta autora Miromaru, Mar Čikita, pokrajina Kordoba, Argentina, 2007. Hotel nam je pokazao jedna od njegovih „čuvarki" iz lokalne zajednice; ona je čula mnogo nepotkrepljenih glasina o tome da su Hitlerovi boravili u hotelu. Videti takođe „Hitlerov duh“, Ghost Hunters International, američka TV serija na kanalu Saj-Faj, januar 2010, snimljeno u Hotelu Vijena. Roland, „Hotel Vijena“. „ š e f o b e z b e đ e n ja ,p u k .K r i g e r “ :
BELEŠKE
33
34 35
Razgovor autora sa režiserkom dokumentaraca Kuini Amelio P r i č a K a t a l i n e G o m e r o :
Ortis (videti prethodnu napomenu), Rim, 2008; takođe, video intervju zahvaljujući ljubaznosti novinske grupe Diario Ambito Financiero, i dokumentarac Hauarda i Robertsa, Secret History. Videti treću napomenu za 22. poglavlje, na ovoj istoj stranici, za više podataka. Hauard i Roberts, Secret History. P r i č a D ž o n a V o l š a : Video intervju sa Horheom Batinikom, P r i č a H o r h e a B a t i n i k a iM a f a l d e B a t i n i k : zahvaljujući ljubaznosti Rikarda DAloje, urednika i direktora, novinska grupa Diario Ambito Financiero, Buenos Aires, 2008. Videti takođe Hoy en la Noticia, „El Pais: Hitler en Chubut“, La Plata, Argentina, 24. jul 1997, pdf.diariohoy.net/1997/07/240797CU. PDF.
22. poglavlje: ODLASCI 1 A n t e P a v e l i ć :IV/D/4 RSHA Izveštaj Gestapoa Rajhsfireru-SS Hajnrihu Himleru, 17. februar 1942. Videti takođe kod Srde Trifkovića, „Pravi genocid u Jugoslaviji: Povratak u Nezavisnu Državu Hrvatsku iz 1941“, Centar za mir na Balkanu, 21. april 2000, http:// www.balkanpeace.org/ind www .balkanpeace.org/index.php?index= ex.php?index=article&articleid= article&articleid= 13742. 13742. 2 „ Josi u p o s l e r a t n i m g o d i n a m a . ..H r v a t i m a “ : Melman, „Zaglavljeni u pacovskim kana lima“ Haaretz, Tel Aviv, 17. januar 2006; takođe dosje američke vojske o Anti Paveliću, izveštaj kap. Mariona Skota, http://www.jerusalim.org/cd/biblioteka/pavelic http://www.jerusalim.org/cd/biblioteka/pavelic papers/ pavelic/ap0015.html. 3 A Video intervju, zahvaljujući ljubaznosti Rikarda DAloje, ured n s i n o v o s v e d o č e n je : nika i direktora u novinskoj grupi Diario Ambito Financiero, Buenos Aires, 2008. Video intervjui sa Katalinom Gomero i Horheom Batinikom (videti 21. poglavlje) i sa Ernanom Ansinom nikada nisu emito emitovan vani.i. Nedovršena Nedov ršena emisija koju je pripremio TV T V ogranak no vinske kuće tokom devedesetih godina dvadestog veka prikazao je vlasnik grupe svom prijatelju, argentinskom predsedniku Karlosu Menemu. Menem je zahtevao da se na tome više ništa ne radi. Videti takođe „Čovek tvrdi da je video Hitlera posle rata“, agencija Frans Pres, 31. maj 1997; videti http://www.indianexpress.com/Storyold/2523/ . 4 „ K a r l o s L u e k e “ :Majki D. Miler s Andreasom Šulcom i Kenom Makanlisom, Leaders of the SS & German Police, vol. vol. 1 (San Jose, CA: R. James Bend Bender er,, 2008). 2008 ). 5 H Jedan od samo dvadeset sedam ljudi kojima je uručen Viteški krst sa a n s U l r i h R u d e l : hrastovim lišćem, mačevima i dijamantima, puk. Rudel je bio jedinstven po tome što je verzija sa zlatnim hrastovim lišćem napravljena isključivo za njega. njega. 6 R Meskil, Hitler's Heirs; takođe Junajtid pres, Bon, 28. u d e l o v e p o s l e r a t n e a k t i v n o s t i : avgust 1953; videti i http://www.pilotenbunker.de/Stuka/Rudel/rudel.htm http://www.pilotenbunker.de/Stuka/Rudel/rudel.htm;; za izdavača Euforion, videti videt i An de Kursi, „Blistava lepotica lepotic a otrovnog otrov nog pera“, pera“, Daily Mail, Velika Britanij Britani j a, 9. januar 2009, http:// http :// www.dailymail.co.uk/home/b www.dailymail.co.uk/home/books/art ooks/article-1 icle-11109382/Thedazzling 09382/Thedazzling -beauty-poison-pen-DIANA-MOSLEY-THE-PURSUIT-OF-LAUGHTER.html. 7 » Razgovori istraživača Nahuela Koce u Buenos E v a j e k o n a č n o n a p u s t i l a I n a l k o “ : Airesu, 2008, s Alisijom Oliveirom, koja je tvrdila da je upoznala jednu od Hitlerovih kćeri u tom gradu. Takve priče se obično mogu lako odbaciti, ali Alisija Oliveira je bila visoko rangirana pravnica u Ministarstvu za ljudska prava i bila je prva žena ombudsman za Buenos Aires. Aires. Godine 1985, 1985, gospo go spođa đa Oliveira je radila u nevladinom centru centru za ljudska prava, Centro de Estudios Legales y Sociales (CELS). Nekoliko puta se sa njom konsultovala žena koja je razmišljala o tome da se razvede, očigledno zbog nasilja u porodici, i koja je imala problema sa dokumentima zato što su i ona i njen muž Nemac živeli sa lažnim identitetom. (Gospođa Oliveira je odbila da prekrši tajnost podataka iz odnosa između advokata i klijenta iznošenjem imena.) Posle nekoliko sastanaka, pravnica je zadobila poverenje svoje klijentkinje, i ta žena — koju je gospođa Oliveira procenila kao razumnu i lucidnu — otkrila je da je ona kćerka Eve Hitler, koja je navodno napustila
BELEŠKE
Adolfa za vreme vreme pedesetih. Ona nije govorila s privrženošću ni ni o jednom svom roditelju; rekla je da joj je otac mrtav, ali joj je majka i dalje živa. Ona je „odrasla u Kordiljerima, mislim u Mendozi [sic], blizu Neuken [u pokrajini Neuken, ne Mendoza]. Ono što mi je rekl reklaa zvučal zvučaloo mi je uverl uverljiv jivo. o. Zamolila Zamolila sam je da ponovo ponovo dođe, ali ona ona to nik nikad adaa nije uradila.“ Pravnica je rekla da je, kada je videla fotografiju Eve Braun, bila zaprepašćena sličnošču sa njenom klijentkinjom. 8 „ Intervju sa Araseli Mendes, La Mañana del Sur, f i n a n s i js k e p o s l o v e p o ć e l o m s v e t u “ : 1996; isto. isto. tako, tako, razgovori istraživača i straživača s Araseli Araseli Mendes, Buenos Buenos Aires, 2008. 9 B Razgovori autora sa Horheom Kolotom, Buenos Aires, 2008. o r m a n ,K o l o t o i P e r o n : 10 „ u l u k s u z n o m h o t e l u P l a z a " :Dokument argentinske vlade, Dirección Coordinación Federal, Federal, Estrictamente Estri ctamente Secreto y Confidential, CF C F “A” “A” No. 9976, 99 76,5. 5. oktobar 1960. Izveštaj primljen u septembru 1953. Círculoo Milita Mi litarr: Poseta autora Buenos Airesu, 2008; videti takođe http://www.circulo11 Círcul militar.org/Re.htm i http://www.frommers.com/destinations/buenosaires/A34264.ht ml#ixzzOwx55TjO. 12 „ : Uzgred, Uzgred, stručnjak za facijalnu analizu, analizu, profesor prof esor Alf Al f Lini, č e t i r i i l i p e t r a z l i č i t i h p a s o š a " s Univerzitetskog Koledža u Londonu Lond onu (videti napomenu za 14. 14. poglavlje, poglavlje, „obmanuo „obma nuo čak i one koji su ovome bili bliski“, strana 334), dokazao je naučnim poređenjem da fotografija u jednom navodnom urugvajskom pasošu kao fotografija Martina Bormana iz Argentine, otkrivena otkrivena tokom devedesetih, ne može biti biti njegova. Pregledan je i otisak oti sak prsta na pasošu, pasoš u, i nije Bormanov. 13 „ Intervju s Araseli Mendes, La Mañana del Sur, 1996; f i n a n s i js k i m d o g o v o r i m a " : takođe i razgovori istraživača s Araseli Mendez, Buenos Aires, 2008. 14 „ Izveštaj CIA broj A02592 sa kog je skinuta oznaka F i r e r ...n a v o d n o b i o u K o l u m b i ji " : tajnosti, 3. oktobar 1955. Videti stranu 305. 15 R o d o l f o F r o jd e :Izveštaj o istrazi Delegación de Associaciones Israelitas Argentinas (DALA), Godišnji izveštaj, 1997. 16 „ Frejžer i Navaro, Evita. E v i t a u m r l a j e o d r a k a " : 17 „ T i r a n i n " :Dejvid Krasveler, Perón and the Enigmas of Argentina (New York: WW. No rton, 1987). 18 „ Tomas Eloj Martines, La novela de Perón (London: Vintage Books, N i s a m s u je v e r a n " : 1997). Videti takođe časopis Time, „Hemisfera: Tatica Tatica i Neli“ 10. oktobar 1955, 1955, http ht tp:/:/// www.time.com/time/magazine/article/0,9171,937225 www.time.com/time/magazine/article/0,9171,93 7225,00.htm ,00.htmll ; Čarls Kili, „Peronizam i dalje jak u Argentini“, Copley News Service, Buenos Aires, 5. decembar 1964, preštampano u The News and Courier, Čarlston, Južna Karolina, 6. decembar 1964. 19 „ časopis Time, „Hemisfera: Tatica i Neli.“ p r e d s e d n i k je p o b e g a o i z z e m l je " : 20 „ Kristensen Kristensen (Manuel Monasterio), Hitler murió en la Argentina. p r e s e l iu m a n ju k u ć u " :
23. poglavlje: AVET AVETII USENKAMA Kristensen Kristensen (Manuel Monasterio), Hitler murió en la 1H a j n r i h B e t e i „ L e m a n o v i p a p i r i " :
Argentina (izvodi u ćelom poglavlju); razgovori autora s Kristensenom (Monasteriom), Buenos Aires, 2008. Videti takođe 18. 18. poglavlje, str. str. 246, i napomenu, „Podofic „Podoficir ir Hajnrih Bete i kap. Manuel Monasterio“, na strani 344). Na početku Monasteriove knjige stoji citat Pabla Gloknika/Hajnriha Betea (videti napomenu „Podoficir Hajnrih Bete i kap. Manuel Monasterio“, na strani 344 za više informacija o Glokniku/Beteu) koji opisuje sahranu. On glasi, delimično: „Muškarci su se zamišljeno kretali napred i vukli za sobom staru tminu punu sećanja na slavu, poraz i zločine. Gledam ih nemo, s leđa, isključen, posmatram posma tram izraze izraze,, gestikulaciju, pokret pok rete... e... siguran sam da su svi, svi, kada je pastor izgovorio svoje, zamišljali mauzolej u Berlinu... jaku vojsku, iskaljenu i pobedničku, koja paradira i oprašta se od bola zbog njegove smrti klarinetima... Vidim ih poražene, strahom i
BELEŠKE
la 2
3 4 5 6
kukavičkim bolom zbog toga što moraju da [drže] zatvorene i neme usne — nesposobne da viknu, zahtevaju tišinu, i saopšte svetu: Adolf Hitler je juče umro?“ Kap. Monasterio se prisetio kako je proveo mnogo sati u razgovoru sa „Gloknikom“ koji je želeo da nekome ispriča svoje tajne pre nego umre. Nemački mornar je otkrio pojedinosti o nacističkoj špijunskoj mreži u Argentini, o prispeću dve podmornice, i tome kako je živeo sa Hitlerom „blizu Bariločea“ sve do Firerove smrti 13. februara 1962. Kao što je već rečeno, on je Monasteriju poverio na čuvanje i Lemanove papire, izgleda zagubljene tokom jedne od mnogobrojnih selidbi posle sedamdesetih. Ti dokumenti, prepričani u Hitler murió en la Argentina, u pojedinostima opisuju život dr Ota Lemana dok je ovaj negovao ostarelog ostarel og Hitlera kao njegov lični lični lekar. lekar. Intrigantno je to što se može pronaći jedna referenca u vvezi ezi sa čovekom koji bi se uklopio uklopi o u doktorov dokt orov profil, profil, na jednom geneološkom geneološ kom sajtu skrivenom skri venom u dubinama internet interneta. a. Taj dr Oto Leman Le man je rođen u Štednu 1894. a kasnije je imao ordinaciju u Buenos Airesu. Nismo Nism o više otkrili ništa o njemu, njemu, a i to prezime „Leman“ moglo je biti pseudonim. Više o tom navodnom sukobu možete naći na adresi http://www. http://www. „ b i t k e m a g i jo m “ : foreantimes.com/features/articles/4435/the_magical_battle_of_britain.html. Ž i z e l a H e u z e r :Žizela Heuzer i Filip Mervin, Adolf Hitler Mon Père (Paris: ALE Im pressions, 1966). Videti Der Spiegel, „Hitler", 18. jul 1966, http://www.spiegel.de/spiegel/print/d-46407960.html. Zizela Heuzer je, na osnovu „ispovesti“ njene majke, koju je objavil objavilaa zajedno zajedno sa svojim svojim mužem mužem Filipom Filipom Mervinom Mervinom — koji koji je izgle izgleda da to i napisao napisao u njeno ime — izdala knjigu u kojoj je tvrdila da je Firerova kćerka. Mervin je bio sin rabina koji je umro u koncentracionom logoru, i upoznao je Žizelu dok je obavljao istraživanja u Nemačkoj za svoju knjigu iz 1964, A chacun son juif (Svako ima svog Jevrejina). Kada je devojka devojka rek rekla majci majci da će se udati udati za sina sina jednog rab rabin ina, a, Frau Heuz Heuzer er je pretr pretrpel pelaa na pad panike. „Ne smeš se udati za Jevrejina“, usprotivila se; kada je Žizela upitala zašto ne, ona je odgovorila: „Zato što si ti kćerka Adolfa Hitlera. Firer je bio tvoj otac.“ Žizela je otišla od o d kuće, kuće, napustila Nemačku, prešla u judaizam judaiz am i udala se za Filipa Mervina Mervina u jednoj varošici blizu Pariza. Ona u svojoj knjizi piše: „Moja majka živi u Frankfurtu, u Zapadnoj Nemačkoj, i protivila se mom braku jednako koliko i mojoj odluci da uđem u jevrejsku veru. veru. Mislim da je ona još jo š okorela nacistkinja i da je još zaljubljena u oca njene kćer kćerke ke.. Ali ja sam dovoljno dovoljno stara stara da mogu suditi suditi objek objektivn tivnoo o svojim rodite roditeljim ljimaa i odluči odlučiti ti sama šta ću i kako ću.“ Kada se poslednji put čulo za njih, Žizela i Filip Mervin su razmišljali o tome da se isele u Izrael. Njena majka je demantovala celu priču. H e l m u t G e b e l s :Asošijeted pres, Minhen, 7. oktobar, 1946. S m r t H a j n r i h a B e t e a :Razgovori autora sa Džefom Kristensenom (Manuelom Monasteriom), Buenos Aires, 2008. Robert Tejlor, „Nacista Martin Borman je živ u Paragvaju, B o r m a n o v iM i l e r o v t r a g : tvrdi bivši izraelski špijun“ špi jun“ Boston Globe, 26. jul 1971 ; takođe Farago, Aftermath, i Maning, Martin Bormann. Šper, Šper, inside the Third Reich. „ Z a m e n e p o s t o je d v e m o g u ć n o s t i “ :
BIBLIO IOGRAFIJ IJA.
BIBLIO G RAFIJA I DRUG I
IZVO R I
KNJIGE Aarons, Mark. Sanctuary: Nazi Fugitives in Australia. Port Melbourne, Victoria: William Heinemann Australia, Australia, 1989. Aarons, Mark, and John Loftus. Unholy Trinity: The Vatican, the Nazis, and the Swiss Banks. New York: St. Martin’s Press, 1991. GCHQjj The Uncensored Uncensored Story of Britain's Britain's Most Secret Intelligen Intelligence ce Agency. gency. Aldrich, Richard J. GCHQ London: Lond on: Harper Press Press,, 2010. Na zi Plunder: Great Treasure Stories of o f Wor World ld War War II. Cambridge, MA: Da Alford, Kenneth D. Nazi Capo Press, 2001. Nazi Millionaires: The Allied Search Search for fo r Hidden SS Alford, Kenneth D., and Theodore P. Savas. Nazi Gold. Havertown, PA: Casemate, 2002. Allen, Martin. The Hitler/Hess Deception: British Intelligence's Best-Kept Secret of the Second World War. London: HarperCollins, 2003. Death. Staplehurst, UK: Spellmount, 2002. Altner, Helmut. Berlin Dance of Death. Aly, Gotz. Hitler's Beneficiaries: How the Nazis Bought the German People. London: Verso, 2007. Badsey, Stephen. Arnhem 1944: Operation Market Garden. Oxford: Osprey, 1993. First War of Physics Physics and the the Secret Secret War of the the Atom Bomb 1939 19 39-1 -194 949. 9. Baggott, Baggott, Jim. Atomic: The First London: Icon Books, 2009. Bar-Zohar, Michael. The Avengers. London: Arthur Barker, 1968. Chasi ng Down Down the World World's's Most Notor Notorious ious Naz Nazi.i. London: Bascomb, Neal. Hunting Eichmann: Chasing Quercus, 2009. Bassett, Richard. Hitler's Spy Chief: Tlw Wilhelm Canaris Mystery. London: Cassell, 2005. Basti, Abel. Bariloche Nazi: Sitios Historicos Relacianados Al Nationalsocialismo. San Carlos de Bariloche, Argentina: privately published, 2005. Baumbach, Baumbach, Werner. erner. Broken Swastika: The Defeat of the Luftwaffe. London: Robert Hale, 1960. Bedeia, Arthur G., ed. “Guilty of Enthusiasm.” In Management Laureates, vol. 3. London: JAI Press, 1993. Beevor, Antony. Berlin: The Downfall 194S. London: Viking, 2002. -------- . The Battle for Spain: Tl-ie Spanish Civil War 1936-1939. London: Phoenix, 2006. The Most Noble Adventure: TheMarsha Marshallll Plan and the the Reconstruction Reconstruction of Post-War Post-War Behrman, Greg. The Europe. London: Aurum Press, 2008. Bell, Ian. No Place to Hide. London: Minerva Press, 1998. Bellamy, Chris. Absolute War: Soviet Russia in the Second World War. London: Macmillan, 2007. Bennett, Bennett, WilliamJ. America: The Last Best Hope. 2 vols. Nashville, TN: Thomas Nelson, 2007. Bergen, Doris. The Holocaust: A New History. Stroud, UK: Tempus, 2003. Berry, Ryan. Hitler: Neither Vegetarian nor Animal Lover. New York: Pythagorean, 2004. Bessel, Richard. Nazism and War. London: Phoenix, 2004. -------- . Germany 1945: From War to Peace. London: Simon & Schuster, 2009.
I DRUG I IZVO RI
Best, Geoffrey. Churchill and War. London: Hambledon & London, 2005. Martin Bormann. Bormann. Honolulu: University Press of the Pacific, 2001. Bezymensky, L. Tracing Martin Biddiscombe, Perry. The Denazification of Germany: A History 194S-19S0. Stroud, UK: Tem pus, 2007. Birn, Ruth Bettina. Die Höheren SS- und Polizeiführer: Himmlers Vertreter im Reich und in den besetzten Gebieten. Düsselforf: Droste Verlag, 1986. Black, Edwin. Nazi Nexus: Americas Corporate Connections to Hitlers Holocaust. Washington, DC: Dialog Press, 2009. Black, Ian, and Benny Morris. Israels Secret Wars: A History of Israel's Intelligence Services. New York: Grove Press, 1991. Black, Peter R. Ernst Kaltenbrunner: Ideological Soldier of the Third Reich. Princeton, NJ: Prin ceton University Press, 1984. 1984. Blair, Clay. Hitlers U-Boat War, vol. 2: The Hunted, 1941-194S. London: Cassell, 2000. Patton Papers, Papers, 1940 19 40-1 -194 94S. S. New York: Houghton Mifflin, 1974. Blumenson, Martin. The Patton Curtiss Aircraft Aircraft 1907-19 190 7-1947. 47. London: Putnam, 1987. Bowers, Peter M. Curtiss Breitman, Breitman, Richard. U.S. Intelligence and the Nazis. Cambridge, UK: Cambridge University Press, 2005. the High High Command. Edison, NJ: Castle Breuer, William B. Feuding Allies: Vie Private Wars of the Books, 2007. State: e: The Foundation and Development Development of the the Internal Internal Structure Structure of o f the the Broszat, Martin. Vie Hitler Stat Third Reich. Harlow, UK: Longman, 1981. Burleigh, Michael. Vie Third Reich: A New History. London: Macmillan, 2000. -------- . Sacred Cause: Religion and Politics from the European Dictators to Al Qaeda. London: Harper Harpe r Perenn Perennial, ial, 2006. 2006 . Burnside, Patrick. Patrick. El Escape De Hitler: Su vida invisible en la Argentina—Las conexiones con Evita y Peron. Buenos Aires: Editorial Planeta, 2000. Butler, Rupert. An Illustrated History of the Gestapo. Shepperton, UK: Ian Allan, 1992. Mr. Stali Stalin: n: Vie Complete Correspondence Correspondence of of Franklin D. Roosevelt and Butler, Susan, ed. My Dear Mr. Joseph V. Stalin. New Haven, CT: Yale University Press, 2005. Seguro: Desembarcos clandestinos clandestinos en en la Patagonia Patagonia [Saf [ Safee Haven: Clandestine Clandestine Camasara, Jorge. Puerto Seguro: Landings in Patagonia]. Buenos Aires: Norma Editorial, 2006. Capote, Truman. Answered Prayers. London: Random House, 1987. Carr, Carr, Jonathan. Jonathan . The Wagner Clan. London: Faber and Faber, 2007. Casey, Casey, William J. Vie Secret War Against Hitler. Washington, DC: Regnery, 1988. Cesarani, David. Eichmann: His Life and Crimes. London: William Heinemann, 2004. Falange:: Vie Axis Axis SecretArmy in the theAmericas. New York: G.P. Putnams Sons, 1943. Chase, Alan. Alan. Falange Chesnoff, Richard Z. Pack of Thieves: How Hitler and Europe Plundered the Jews and Committed the Greatest Theft in History. London: Weidenfeld & Nicolson, 2000. Churchill, Winston. Vie Second World War, vol. 2, Their Finest Hour. London: Cassell, 1949. Citino, Robert M. The German Way of War: From the Thirty Years' War to the Third Reich. Law rence: University Press of Kansas, 2005. Conant, Jennet. The Irregulars: Roald Dahl and the British Spy Ring in Wartime Washington. New York: Simon & Schuster, 2008. Cookridge, E. H. Gehlen: Spy of the Century. London: Corgi Books, 1972. Copeland, Copelan d, Jack Jac k B., et al. al. Colossus: Vie Secrets ofBletchley Park's Codebreaking Computers. Oxford: Oxford University Press, 2006. Cornwell, John. Hitler's Scientists: Science, War and the Devil's Pact. London: Penguin Books, 2004. Crassweiler, David. Peron and the Enigmas of Argentina. New York: WW. Norton, 1987. Snow to to Dust of of Normandy: Vie Extraordinar Extraordinaryy Wartime artime Exploits of a Dalzel-Job, Patrick. Arctic Snow Naval Special Agent. Barnsley, UK: Pen & Sword, 2005. Davies, Norman. Europe at War 1939-1945: No Simple Victory. London: Macmillan, 2006.
BIBLIO IOGRAFIJ IJA.. ..
Davis, Brian L. Tlie German Home Front 1939-45. Oxford: Osprey, 2007. de Camara, Andrea M. Moral Courage: Robert "Rosie" Rosenthal's WW2 Experience. Maxwell Maxwell Air Force Base, AL: Air Command & Staff College Air University, 2006. Delaforce, Patrick. The Hitler File. London: Michael O'Mara Books, 2007. Hitler: The Story of Fritz Fritz Kolhe, the Most Important Important Spy of o f the the Second Delattre, Lucas. Betraying Hitler: World War. London: Lon don: Atlantic Atlantic Books, 2005. Delize, Delize, Jean. U-Boote Crews: The Day-to-Day Life Aboard Hitler's Submarines. Paris: Histoire & Collections, 2007. Deschner, Karlheinz. Ein Jahrhundert Heilsgeschichte, vol. 2. Cologne: Leck, 1983. Doerries, Reinhard R. Hitler's Intelligence Chief: Walter Schellenberg. NY: Enigma Books, 2009. Dornberger, Walter. V-2. New York: York: Viking, 1954. 1954. Duffy, James P. Target America: Hitler's Plan to Attack the United States. Westport, VA: Praeger, 2004. Dujovne Ortiz, Alicia. Eva Perôn: A Biography. New York: St. Martins Griffin, 1997. Dulles, Allen W. The Secret Surrender. Guilford, CT: Lyons Press, 2006. Hitler Book: The Secret Secret Dossier Prepared Prepared for fo r Stalin. Eberle, Henrik, and Matthias Uhl, eds. The Hitler London: John Murray, 2006. Edsel, Robert M. Monuments Men: Allied Heroes, Nazi Tlneves and the Greatest Treasure Hunt in History. London: L ondon: Arrow Books, 2009. Eisenhower, Dwight D. Crusade in Europe. New York: Doubleday, 1948. Ellis, Ellis, John. Brute Force: Allied Strategy and Tactics in the Second World War. London: André Deutsch, 1990. -------- . The World War II Data Book. London: Aurum Press, 1993. Evans, Richard J. The Third Reich at War: How the Nazis Led Germany from Conquest to Disaster. London: Allen Lane, 2008. Farago, Ladislas. Aftermath: Martin Bormann and the Fourth Reich. New York: Simon & Schuster, 1974. Farrell, Farrell, Joseph Jos eph P. Nazi International. Kempton, IL: Adventures Unlimited Press, 2008. Lost Museum: TÎte Îte Nazi Na zi Conspiracy to Steal Steal the Wor World's ld's Greatest Greatest Works orks of of Feliciano, Hector. The Lost Art. New York: Basic Books, 1997. Felton, Mark. Yanagi: Vie Secret Underwater Trade Between Germany and Japan 1942-1945. Barnsley, UK: Pen and Sword Books, 2005. Alliance:: Tlte Inside Inside Story Story of of How Roosevelt, Stali Stalin n and and Churchill Churchill Won Won One One War War Fenby, Jonathan. Alliance and Began Another nother.. London: Simon & Schuster, 2006. the TJnrd Reich. Reich. New York: Da Capo Press, 1999. Fest, Fest, Joachim C. The Face of the -------- . Inside Hitler's Bunker: The Last Days of the Third Reich. New York: Farrar, Straus and Giroux, 2004. Adolf Hitler: Hitler: A Portrait. Stroud, UK: Spellmount, 2006. Fitzgerald, Michael. Adolf Foley, Charles. Commando Extraordinary: Otto Skorzeny. London: Cassell, 1998. Ford, Ken. The Rhineland 1945. Oxford: Osprey, 2000. Perôn.. London: Andre Deutsch, Fraser, Nicholas, and Marysa Navarro. Evita: The Real Life of Eva Perôn 2003 2003;; New York: W. W. W. Norton Norton,, 1996. Friedländer, Saul. Nazi Germany and the Jews. London: Phoenix, 2009. Operation Drumbeat: The Dramatic Dramatic True Story of o f Germ Germany's any's First U-Boat Atta Att a Gannon, Michael. Operation cks Along Along the American American Co Coas astt in World War War II. New York: Harper Perennial, 1991. Garbely, Frank. Evitas Geheimnis: Die Nazis, Die Schweiz, und Perôn's Argentinien. Zurich: Rotpunktverlag, tpunktverlag, 2003. 2003 . Gimbel, Gimbel, John. Science, Technology and Reparations: Exploitation and Plunder in Postwar Germany. Stanford, CA: Stanford University Press, 1990. Godman, Peter. Hitler and the Vatican. New York: Free Press/Simon & Schuster, 2004. Executioners: Ordinary Ordinary Germans and and the the Holocaust. Goldhagen, Daniel Jonah. Hitler's Willing Executioners: London: Abacus, 1997.
I DRUG I IZVDRI
Goñi, Uki. Vie Real Odessa: How Perón Brought the Nazi War Criminals to Argentina. London: Granta, 2002. The Life of o fAllen Dulles. Boston: Houghton Mifflin, 1994. Grose, Peter. Gentleman Spy: The Harper, Stephen. Capturing Enigma: How HMS Petard Seized the German Naval Codes. Stroud, UK: Sutton, 1999. Hastings, Max. Armageddon: The Battle for Germany 1944-45. London: Macmillan, 2004. Haynes, John Earl, Harvey Klehr, and Alexander Vassiliev. Spies: The Rise and Fall of the KGB in America. London: Yale University Press, 2009. Adolf Hitler Mon Père. Père. Paris: ALE Impressions, 1966. Heuser, Gisela, and Philippe Mervyn. Adolf Higham, Charles. Trading with the Enemy: The Nazi-American Money Plot 1933-1949. New York: Delacorte Press, 1983. Gods: A Swedish Waffen-SS Volunteers Experiences Experiences with the the 11th Hillblad, Thorolf. Twilight of the Gods: SS-Panzergrenadier SS-Panzergrenadier Division “Nordland," “Nordland," Eastern Front 194419 44-45. 45. Solihull, UK: Helion, 2004. ofBletchley Park. Oxford: Oxford Hinsley, F. H., and Alan Stripp. Codebreakers: The Inside Story ofBletchley University Press, 1993. Diary of of a U-Boat. London: Cassell, 2000. Hirschfield, Wolfgang. The Secret Diary Hitchcock, William I. Liberation: Vie Bitter Road to Freedom, Europe 1944-1945. London: Fa ber and Faber, Faber, 2008. Hoffmann, Peter. Hitler's Personal Security: Protecting the Führer\ 1921-1945. New York: Da Ca po Press, 2000. Hyland, Gary, and Anton Gill. Last Talons of the Eagle: Secret Nazi Technology Which Could Have Changed the Course of World War II. London: Headline, 1998. Jeffreys, Diarmuid. Hell's Cartel: IG Farben and the Making of Hitler's War Machine. London: Bloomsbury, 2008. Last Days of Hitler: V u Legends, the the Eviden Evidence ce, the Truth. London: Joachimstaler, Anton. Vie Last Arms & Armour Press, 1999. Johnson, Brian. Brian. Vie Secret War. Barnsley, UK: Pen & Sword, 2004. Jones, Nigel. Vu Birth of the Nazis: How the Freikorps Blazed a Trail for Hitler. London: Constable & Robinson, 2004. Judt, Tony. Postwar: A History of Europe since 1945. London: Pimlico, 2007. Manhatta tan n Project: The The Birth of the the Atomic Bomb in the the Word Wordss of of Its Kelly, Cynthia C., ed. The Manhat Creators, Eyewitnesses Eyewitnesses, and Historians. Historians. New York: Atomic Heritage Foundation, 2007. Kershaw, Ian. Hitler, the Germans, and the Final Solution. London: Yale University Press, 2008. Kitchen, Martin. Vu Viird Reich: A Concise History. Stroud, UK: Tempus, 2007. Knopp, Guido. Hitler's Holocaust. Stroud, UK: Sutton, 2001. -------- . Hitler's Hitmen. Stroud, UK: Sutton, 2002. -------- . Hitler's Women. New York: Routledge, 2003. Kochavi, Arieh. Arieh. Prelude to Nuremberg. Chapel Hill: University of North Carolina, 1998. Kopleck, Maik. Berlin 1933-1945. Berlin: Christoph Links Verlag, 2005. Kristenssen, Jeff (Manuel Monasterio). Hitler Murió en la Argentina: Operación Patagonia (El Dios Abandonado). Buenos Aires: Ediciones Lumiere, 1987. Lambourne, Nicola. War Damage in Western Europe: The Destruction of Historic Monuments du ring the Second World War. Edinburgh: Edinburgh University Press, 2001. Slaughter at at Halbe: Halbe: The Destruction of o f Hitler's 9th Arm Army. Stroud, UK: Sutton, Le Tissier, Tony. Slaughter 2005. -------- . The Battle of Berlin. Stroud, UK: Tempus, 2007. -------- . Berlin 1hen and Now. Old Harlow, UK: Battle of Britain International, 2007. -------- . Death Was Our Companio Companion: n: Fina Finall Days Days of the the Third Re Reich. ich. Stroud, UK: Sutton, 2007. -------- . Berlin Battlefield Guide: Viird Reich & Cold War. Barnsley, UK: Pen & Sword, 2008. Lewin, Ronald. Ultra Goes to War. Barnsley, UK: Pen and Sword Books, 2008. Lilia, Joachim. Statisten in Uniform: Die Mitglieder des Reichstages 1933-1945. Düsseldorf: Droste Verlag, 2004.
BIBLID IDGRAFI IJA..
Strategic Services 194 19422-1945: The World World War II Origins Origins of the CIA. Liptak, Eugene. Office of Strategic Oxford: Osprey, 2009. Loitus, John, and Mark Aarons. The Secret War against the Jews. New York: St. Martins Press, 1994. Longden, Sean. To the Victor the Spoils: Soldiers' Lives from D-Day to VE-Day. London: Constable &Robinson, 2007. -------- . T-Force: T-Force: The Race for fo r Naz Nazii War Secrets 1945. London: Constable, 2009. Kommando:: German Speci Special al Forces of of World War War Two. Two. London: Cassell, 1998. Lucas, James. Kommando Lundeberg, Philip Philip K. “Operation Teardrop Revisited.” In Timothy J. Runyan Runyan and Jan M. Copes, Cope s, To Die Gallantly: The Battle of the Atlantic. Boulder, CO: Westview Press, 1994. Lynch, Ernesto Guevara. Young Che: Memories of Che Guevara by His Father. London: Vintage Books/Random House, 2008. MacDonnell, Francis. Insidious Foes: The Axis Fifth Column and the American Home Front. Guilford, CT: Lyons Press, 2004. MacDonogh, Giles. After the Reich: From the Liberation of Vienna to the Berlin Airlift. London: John Murray, 2007. -------- . 1938: Hitlers Gamble. London: Constable & Robinson, 2009. Mallmann Showell, Jak P. Das Buch der deutschen Kriegsmarine. Stuttgart: Motorbuch Verlag, 1992. -------- . U-Boat Commanders and Crews 1935-45. Ramsbury, UK: Crowood Press, 1998. -------- . Enigma U-Boats: Breaking the Code. Hersham, UK: Ian Allan, 2000. -------- . U-Boats at War: Landings on Hostile Shores. Hersham, UK: Ian Allan, 2000. -------- . U-Boat Century: German Submarine Warfare 1906-2006. London: Chatham, 2006. Manning, Paul. Martin Bormann: Nazi in Exile. Secaucus, NJ: Lyle Stuart, 1981. Marrs, Marrs, Jim. The Rise of the Fourth Reich. New York: William Morrow, 2008. Bundesbank: The Bank That Rules Europe. Europe. London: Mandarin Paperbacks, Marsh, David. 77le Bundesbank: 1993. Men. Boston: Little, Brown, 1950. Martin, Martin, James Ja mes Stewart. All Honorable Men. Martínez, Eloy Tomás. La novela de Perón. London: Vintage Books, 1997. Matteson, Robert E. The Capture and the Last Days of SS General Ernst Kaltenbrunner, Chief of the Nazi Gestapo, Criminal Police, and Intelligence Services. Saint Paul, MN: privately published, 1993. Againstt Hitler: Hitler: The Covert Covert Operations Operations of o f Americ America’ a’s Wartime Mauch, Christof. The Shadow War Agains Secret Intelligence Service. New York: Columbia University Press, 2002. Empire: Naz Nazi Rule in Occupied Occupied Europe Europe.. London: Mazower, Mark. Hitler's Empire: Lo ndon: Allen Lane, 2008. McCartney, Innes. Lost Patrols: Submarine Wrecks of the English Channel. Penzance, UK: Periscope, 2003. -------- . British Submarines 1939-1945. Oxford: Osprey, 2009. Meding, Holger M. Ruta de los Nazis en los Tiempos de Perón. Buenos Aires: Emecé Editores, 1999. Hitler's Heirs: Heirs: Where Are They They Now? New York: Meskill, Paul. Hitler's York: Pyramid Books, Book s, 1961. 1961. U-Boats: The Illustra Illustrated ted History History of o f the the Raiders Raiders of the the Deep. Deep. Limpsñeld, UK: Pegasus, Miller, David. U-Boats: 1999. Miller, Miller, Michael D., D., with Andreas Schulz and Ken McCanlis Mc Canliss. s. Leaders of the SS & German Police, vol 1. San Jose, CA: R. James Bender, 2008. Mitchell, Arthur H. Hitler's Mountain: The Führer, Obersalzburg and the American Occupation of Berchtesgaden. Jefferson, NC: N C: McFarlan McFarland, d, 2007. Moorhouse, Roger. Berlin at War: Life and Death in Hitler's Capital 1939-45. London: Bodley Head, 2010. Naftali, Naftali, Timothy Ti mothy J. “Creating the Myth of the Alpenfestung: Allied Intelligence Intelligence and the Collapse Colla pse of the Nazi Police State.” In Austrian Historical Memory and National Identity, ed. Günter Bischof and Anton Pelinka. New Brunswick, NJ: Transaction, 1997.
I DRUG I IZVO RI
Neufeld, Michael J. The Rocket and the Reich: Peenemünde and the Coming of the Ballistic Missile Era. New York: Free Press, 1995. Ney-Krwawicz, Marek. The Polish Home Army 1939-1945 , trans. Antoni Bohdanowicz. Lon don: Polish Underground Movement (1935-1945) Study Trust, 2001. Rape of Europa Europa:: The Fate Fate of o f Europe's Treasures in the Third Third Reich Reich and and the Nicholas, Lynn H. The Rape Second World War. New York: Alfred A. Knopf, 1994. Nicosia, Francis R., and Jonathan Huener, eds. Medicine and Medical Ethics in Nazi Germany: Origins, Practices and Legacies. Oxford: Berghahn Books, 2004. Assaultt Unit Unit Royal Nutting, David, and Jim Glanville, eds. Attain by Surprise: The Story of 30 Assaul Navy/Royal Marine Commando and of Intelligence by Capture. London: David Glover, 1997. The Bunker: The The Histor Historyy of of the Reich Reich Chancellery Group. Boston: Houghton O’Donnell, James P. The Mifflin, 1978. Nuremberg: Evil on Trial: Trial: The Extrao Extraordi rdinar naryy Story of of How the the Nazi Naziss Were ere Brought Brought Owen, Owen, James. James . Nuremberg: to Justice. London: Headline, 2006. Page Page,, Joseph. Jo seph. Perön: A Biography. London: Random House, 1983. Panozzo, Carlos. El Hotel Eden de La Falda. La Falda, Argentina: privately published, n.d. Parrish, Thomas. The Ultra Americans: The U.S. Role in Breaking the Nazi Codes. New York: Stein and Day, 1986. The Secret War: The The Inside Inside Story Story of o f the Code Breakers Breakers of of World World War II. Cin Paterson, Michael. The cinnati: David & Charles, 2007. Patton, George S. War, As I Knew It. Cambridge, MA: Riverside Press, 1947. Pawly, Ronald. Hitler's Chancellery: A Palace to Last a Thousand Years. Ramsbury, UK: Crowood Press, 2009. Payne, Stanley G. Franco and Hitler: Spain, Germany and World War II. New Haven, CT: Yale University Press, 2008. Petropoulos, Jonathan P. The Faustian Bargain: The Art World in Nazi Germany. London: Allen Lane, 2000. Phayer, Michael. Pius XII, The Holocaust and the Cold War. Bloomington: Indiana University Press, 2007. Silent War: The Story of o f Kim Philby. London: Modern Library, 2002. Philby, Kim. My Silent Pool, Pool, James. Hitler and His Secret Partners: Contributions, Loot and Rewards 1933-1945. New York: Pocket Books, 1997. Posner, Gerald. Hitler's Children: Inside the Families of the Third Reich. London: Mandarin Pa perbacks, 1992. Posner, Gerald, and John Ware. Mengele: The Complete Story Lanham, MD: Cooper Square Press, 2000. Preparata, Guido Giacomo. Conjuring Hitler: How Britain and America Made the Third Reich. London: Pluto Press, 2005. Price, Alfred. The Last Year of the Luftwaffe May 1944 to May 1945. London: Greenhill Books, 1991. -------- . Aircraft versus Submarine in Two World Wars. Barnsley, UK: Pen and Sword Books, 2004. Panzer Armee. Armee. Oxford: Osprey, 1999. Quarrie, Bruce. The Ardennes Offensive: VI Panzer Rawson, Andrew. In Pursuit of Hitler: Battles Through the Nazi Heartland March to May 1945. Barnsley, UK: Pen and Sword Books, 2008. Reitlinger, Gerald. The SS: Alibi of a Nation. London: William Heinemann, 1956. The Maki Making of o f the the Atomic Bomb. Bomb. London: Penguin Books, 1986. Rhodes, Richard. The -------- . Masters Masters of Death: Death: The SS Einsatz Einsatzgruppe gruppen n and and the the Inven Invention tion of of the the Holocaust. Oxford: Perseus Press, 2002. Pilot. London: Rudel, Hans Ulrich. Stuka Pilot. London : Euphorion Books, 1952; 1952; rpt. Barbarossa Barbarossa Books, 2006. Ryan, Cornelius. Tlte Last Battle: Berlin 1945. London: William Collins, 1966.
BIBLID IDGRAFI IJA..
Salinas, Salinas, Juan, and Carlos De D e Napoli. Ultramar sur la Ultima Operación Secreta del Tercer Reich. Buenos Aires: Grupa Editorial Norma, 2002. Santander, Silvano. Técnica de una Traición [The Technique of Treachery]: Juan D. Perón y Eva Duarté—Agentes del Nazismo en la Argentina. Montevideo, Uruguay: Editorial Antygua, 1953. Saunders, Tim. Operation Plunder: The British and Canadian Rhine Crossing Barnsley, UK: Pen and Sword Books, 2006. Sayer, Ian, and Douglas Botting. Hitlers Last General: The Case Against Wilhelm Mohnke. London: Bantam Press, 1989. -------- . Nazi Gold. Edinburgh: Mainstream, 1998. Sayers, Michael, and Albert Kahn. The Plot Against the Peace: A Warning to the Nation. New York: Dial Press, 1944. Schmidt, Ulf. Karl Brandt, the Nazi Doctor: Medicine and Power in the Third Reich. London: Hambledon Continuum, 2007. Schulz, Andreas, and Giinter Wegmann. Die Generale der Waffen-SS und der Polizei, vol. 1. Bissendorf: Biblio-Verlag, 2003. Seidler, Franz W., and Dieter Zeigert. Hitlers Secret Headquarters: The Fiihrer’s Wartime Bases, from the Invasion of France to the Berlin Bunker. London: L ondon: Greenh Greenhill ill Books, 2004. Sereny, Gitta. Into that Darkness. London: Andre Deutsch, 1974; New York: McGraw-Hill, 1974. Long Roa Road Home: Vie Aftermath Aftermath of the Second World World War. War. London: Bodley Shepherd, Ben. The Long Head, 2010. Shirer, William L. Vie Rise and Fall of the Viird Reich: A History of Nazi Germany. New York: Touchstone, 1959. Shuter, Jane. Aftermath of the Holocaust. Chicago: Heinemann Library, 2003. Simpson, Bill. Spitfire Dive-Bombers versus the V-2: Fighter Command's Battle with Hitler's Mobile Missiles. Barnsley, UK: Pen and Sword Books, 2007. Mirrors. London: Century, 2001. Sinclair, David. Hall of Mirrors. o f the the Nazi Na zi War Loot. Loot. Dulles, VA: Berg, 1996. Smith, Arthur L. Hitler's Gold: The Story of Speer, Albert. Inside the Third Reich. London: Weidenfeld and Nicolson, 1970. Srodes, James. Allen Dulles: Master of Spies. Washington, DC: Regency, 1999. Stafford, Stafford, David. Endgame 194S: Victory, Retribution, Liberation. London: Little, Brown, 2007. Stanley, Roy M., II. V Weapons Hunt: Defeating German Secret Weapons. Barnsley, UK: Pen and Sword Books, 2010. Steinweiss, Alan E., and Daniel E. Rogers. The Impact of Nazism: New Perspectives on the Viird Reich and Its Legacy. Lincoln: University of Nebraska Press, 2003. Stephan, Robert W. Stalin's Secret War: Soviet Counterintelligence against the Nazis 1941-194S. Lawrence: University Press of Kansas, 2004. Stevenson, William. The Bormann Brotherhood. London: Corgi, 1975. fo r Battle: Battle: The Arms Trade in a Global Stoker, Stoker, Donald Don ald J., Jr., and Jonathan Jona than A. Grant, Grant, eds. Girdingfor Perspective, 181S-1940. Westport, CT: Praeger, 2003. Strawson, Strawson, John. Hitler as Military Commander. London: Sphere Books, 1973. the Secret Government NewBrunswick, Swartz, Sw artz, Tim. Evil Agenda ofthe NewBrunswick, NJ: NJ : Global Communications, Communications, 1999. Hitler's Squadron: Squadron: The Fueh Fuehrer's rer's Personal Aircraft and Transport Transport Unit, 1933 1933-4 -4S. S. Sweeting, C. G. Hitler's Washington, DC: Brassey s, 2001. the Atlantic and Signals Signals Intelligen Intelligence: ce: U-Boat Situations Situations and Tren Trends. ds. Syrett, D. Vie Battle of th Farnham, UK: Ashgate, 1998. Taylor, Blaine. Hitlers Headquarters: From Beer Hall to Bunker 1920-194S. Washington, DC: Potomac Potomac Books, 2007. -------- . Hitler’s Engineers, Fritz Todt and Albert Speer: Master Builders of the Third Reich. Newbury, UK: Casemate, 2010.
I DRUG I IZVO RI
The End of the the Third Third Reich. Stroud, UK: Tempus, 2008. Thacker, Toby. The Thomas, GeoffreyJ., and Barry Ketley Ketley.. KG 200: The Luftwaffes Most Secret Unit. Crowborough, UK: Hikoki, 2003. Intelligence: 100 100 Years Years of MIS MIS and MI6. London: Thomas, Gordon. Inside British Intelligence: London: JR Books, 2009. 2009. Thuermer, Angus M. Fairly True Reports from a CIA Man. Middleburg, VA: unpublished manuscript. Tomii, Ayako. A Japanese Diplomat's Daughter: An Outsider's Childhood in the 1930s and 1940s. iUniverse, 2004. Wagess of of Destruction: The Making Maki ng and Breaking Breaking of the the Naz Nazi Economy. Economy. London: Tooze, Adam. The Wage Allen Lane, 2006. La st Days of Hitler Hitler.. London: Pan Books, 2002. Trevor-Roper, Hugh. The Last Destination Berchtesgaden: The Story of o f the the United States States Turner, Turner, John Jo hn Prayn Prayn,, and Robert Rob ert Jackson. Jac kson. Destination Seventh Army in World War II. London: Ian Allan, 1975. The Consul Consul of Florence. London: Seeker & Warburg, 1966. Tutaev, Tutaev, David. The Twigge, Stephen, Edward Hampshire, and Graham Macklin. British Intelligence: Secrets, Spies and Sources. London: The National Archives, 2008. Argentina: Consultation Consultation among theAmerican Republics Republics with respect respect U.S. Government. Blue Book on Argentina: to the Argentine situation: Memorandum of the United States Government Washington, Washington, DC. New York: Greenberg, 1946. the American American Commission Commission for fo r the the Protection Protection and Salvage of Artistic U.S. Government. Report of the and Historic Monuments in War Areas. Washington, DC: U.S. Government Printing Office, 1946. Vacca, Roberto. Eva Perón. Buenos Aires: Centro Editor de América Latina, 1971. Third Reich Reich at at War: The Rise and and Fall of Hitl Hitlers ers Military Military Machine. Machine. London: Veranov, Michael. 7Tie Third Magpie Books, 1997. Alliance of of Enemies: The von Hassell, Agostino, and Sigrid MacRae with Simone Ameskamp. Alliance Untold Story of the Secret American and German Collaboration to End World War II. New York: Thomas Dunne Books, 2006. von Lang, Jochen. Bormann: The Man Who Manipulated Hitler. London: Weidenfeld & Nicolson, 1979. von Loringhoven, Bernd Freytag. In the Bunker with Hitler. London: Weidenfeld & Nicolson, 2006. Weindling, Paul Julian. Nazi Medicine and the Nuremberg Trials: From Medical War Crimes to Informed Consent. Basingstoke, UK: Palgrave Macmillan, 2006. Weitz, John. John. Hitler's Banker: Hjalmar Horace Greely Schacht. London: Little, Brown, 1999. Welch, David. The Hitler Conspiracies: Secrets and Lies Behind the Rise and Fall of the Nazi Party. Shepperton, UK: Ian Allan, 2001. Whealey, Robert H. Hitler and Spain: The Nazi Role in the Spanish Civil War 1936-1939. Le xington: University Press Press of Kentuc Kentucky, ky, 1989. Whetton, Cris. Hitler's Fortune. Barnsley, UK: Pen & Sword, 2004. White, John F. The Milk Cows: The U-Boat Tankers 1944-1945. Barnsley, UK: Pen & Sword, 2009. Whiting, Charles. Patton. New York: Ballantine Books, 1970. -------- . Skorzeny. New York: Ballantine Books, 1972. -------- . Patton's Last Battle. New York: Stein & Day, 1987. -------- . Bloody Bremen. Barnsley, UK: Leo Cooper, 1998. -------- . Hitler's Secret Secret War: War: The Nazi Na zi Espionage Espionage Campaign Campai gn Against Against the Allies. Barnsley, UK: Leo Cooper, 2000. -------- . Bounce the Rhine. Stapleford, UK: Spellmount, 2002. -------- . Hitler's Hitler's Warriors: The Final Battles of o f Hitler's Private Private Bodyguard, 194 1 9444-45 45.. York, UK: Eskdale, 2005. Williamson, Gordon. U-Boat Crews 1914-45. London: Osprey, 1995.
BIBLIO IOGRAFIJA.. ..
-------- . Wolf Pack: Pack: Vie Stor Storyy of of the U-Boat U-Boat in World War War II. Oxford: Osprey, 2005. -------- . German Special Forces of World War II. Oxford: Osprey, 2008. -------- . U-Boat Tactics in World War II. Oxford: Osprey, 2010.
Willmott, H. P., Charles Messenger, and Robin Cross. World War II. London: Dorling Kindersley, 2004. Wistrich, Robert S. Hitler and the Holocaust: How and Why the Holocaust Happened. London: Phoenix Press, 2002. World at Arms: Vie Reader's Digest Illustr Illustrated ated History of World World War War II. Wright, Michael, ed. The World London: Readers Digest Association Association Vermeer: eer: Vxe Forger Forger Who Who Swindled the Nazi Nazis.s. London: Bloomsbury, 2006. Wynne, Wynne, Frank. Frank. I Was Verm Yeadon, Glen, and John Hawkins. The Nazi Hydra in America. Joshua Tree, CA: Progressive Press, 2008. ofArmy Group Centre. Oxford: Osprey, 1996. Zaloga, Steven J. Bagration 1944: The Destruction ofArmy -— . V-2 Ballistic Missile 1942-52. Oxford: Osprey, 2003. -------- . V-l Flying Bomb 1942-52: Hitler's Infamous "DoodlebugOxford: Osprey, 2005. -------- . Remagen 1945: Endgame against the Viird Reich. Oxford: Osprey, 2006. -------- . Vie Siegfried Line 1944-1945: Battles on the German Frontier. Oxford: Osprey, 2007. -------- . The Liberation of Paris 1944. Oxford: Osprey, 2008. Zhukov, Georgi K. Marshal Zhukov's Greatest Battles. London: Sphere, 1969. Battle for fo r Berlin: Berlin: End End of of the the Third Third Reich. Reich. London: Macmillan, 1969. Ziemke, Earl F. Battle o f the the Jews and the Looting Looting of o f Hungary. Zweig, Ronald W. Vie Gold Train: The Destruction of London: Harper Collins, 2003. ----
SERI SE RIJA JALI LIU U VIŠE TOMOV TOMOVA A The The Center Center of of the Web Web (The Third Reich series). Alexandria, VA: Time-Life Books, 1990. Descent into Nightmare (The Third Reich series). New York: Time-Life Education, 1992. The Secret War (World War War II II series). series). Alexandria, VA: VA: Time-Life Ti me-Life Books, Bo oks, 1998. WolfPacks Packs (The Third Reich series). Alexandria, VA: Time-Life Books, 1989. The World at War 1939-1945 (The Eventful 20th Century series). London: Readers Digest Association, 1998. The World in Flames 1939-45 (The Illustr Illustrated ated History of the the World orld series). London: L ondon: Reader Rea derss Digest Association, 2007.
ČLANCI IZ I Z ČASOPISA I ŽURNALA ŽURNALA IZ TADAŠNJEG VREMENA Das Reich, Berlin, 26. mart 1944. Der Bund, Bern, 17. februar 1953. Der Spiegel. „Mukotrpni falsifikator.“ 26. decembar 1956. Hamburger, Philip. „Vetrovi u pampasima." New Yorker, decembar 1948. Časopis Life. „Diktator se udvara" 25. maj 1953. L'Unita, Rim, 25. maj 1945. Časopis Revue, Zapadna Nemačka, avgust 1961. Saturday Saturday Evening Evening Post. Post. „Sest Ajzenhauerovih velikih odluka." 13. jul 1946. Časopis Time. „Abdikacija jednog tajkuna." 16. maj 1949. http://www.time.com/time/magazine/ article/0,9171,853719,00.html. Časopis Time. „Argentina: Akcija sledi." 10. jul 1944. http://www.time.com/time/magazine/ article/0,9171,791494,00.html.
I DRUG I IZVO RI
Časopis Time. „Argentina: Šef GOU." 27. novembar 1944. http://www.time.com/time/maga' zine/article/0,9171,796883,OO.html. Časopis Time. „Argentina: Kraj opsade." 20. avgust 1945. http://www.time.com/time/magazine zi ne/a /arti rticl cle/0 e/0,9 ,9171,79 171,797675, 7675, OO.htm .htmLL Časopis Time. „Argentina: Lov na jednog nacistu." 8. septembar 1941. http://www.time.com/ time/ma tim e/magazi gazine/ar ne/article ticle/0,917 /0,9171,849464, 1,849464, OO.htm .html.l. Časopis Time. „Argentina: Razmažena." 17. decembar 1945. http://www.time.com/time/magazin gaz ine/a e/arti rticle cle/0, /0,9171, 9171,7765 776519, 19, OO OO.htm .html.l. Časopis Time. „Sve dok sam ja živ..." 28. maj 1945, depeša iz Berlina od 1. maja 1945. http:// www.time.com/time/magazine/article/0,9171,775644,OO.html.. www.time.com/time/magazine/article/0,9171,775644,OO.html Časopis Time. „Italija: Opruga Osovine." 15. maj 1939. http://www.time.com/time/magazine/ article/0,9171,761275,OO.html. Časopis Time. „Miljokazi." 7. maj 1956. http://www.time.eom/time/magazine/artide/ http://www.time.eom/time/magazine/artide/0,9171 0,9171,, 937348,OO.html Časopis Time. „Miljokazi." 1. septembar 1961. http://www.time.com/time/magazine/article/ 0,9171,939852,OO.html. Časopis Time. „Amerike: Neshvaćena Argentina." 20. septembar 1943. http://www.time.com/ time/magazine/article/0,9171,774570,00.html. Časopis Time. „Hemisfera: „Hemisf era: Tatica Tati ca i Neli." Neli." 10. 10. oktobar okt obar 1955. http://www.time.com/time/magazine/article/0,9171,937225,OO.html
SAVREMENI After the Battle. „Rajhskancelari „Rajhska ncelarija ja i berlinski bunker bunker nekad i sad.“ 61 61 (1988 (19 88).). Bellucci, Alberto. „Stil Bariločea.“ Journal oj Decorative and Propaganda Arts, Argentine Theme Issue (1992). Prologue: Quarterly of the the National National Bradsher, Greg. „Nacističko zlato: Blago rudnika Merkers.“ Prologue: Archive Archivess and Records Records Administration 31, 31, br. 1 (1999). (1999 ). Breitman, Richard, and Shlomo Aronson. „Kraj konačnog rešenja? Nacistički planovi o otkupu Jevreja 1944-1945.“ Central European History 25, br. 2 (1992). Calbarr Cal barro,Ju o,Juan an Luis. “Vida y leyenda leyenda de Gustav Wint Winter er.” .” Historia 16, april-maj (2005). Gerassi, Marysa Navarro. „Argentinski nacionalizam desnice.“ Studies in Comparative Interna tional Development Development 1, br. 12 (1965). Guyatt, David. „Prinčevi pljačke.“ Nexus 12, br. 2 (2005). Hindley, Meredith. „Granice bezuslovne predaje: Odbor za ratne izbeglice u Švedskoj i naci Holocaust and Genoc Genocide ide Studies 10,br. 1 (1996). stički stički predloži o otkupuJevreja 1944-45." Holocaust Magazine, 7. januar 1999. Hodel, Georg. „Evita, Švajcarci i nacisti." iF Magazine, Jordan, Jonathan W. „Operacija Bagration: Sovjetska ofanziva 1944.“ World War II, jul-avgust 2006. Kippax, Steven. Steven. „Hitlerove specijalne snage.“ snage.“ Military Illustrated 155 (2001). Nácher, Nácher, Enrique. “La Leyenda de Gustav Winter: Winter: ¿Espía nazi nazi en Fuer teventura?” Historia 16, april-maj 2005. http://hispanismo.org/reino-de-las-canarias/5643-la-leyenda-de-gustav-winter-espia-nazi-en-fuerteventura.html. Nash, Elizabeth. „Nemci pomagali Franku da upravlja logorima smrti za vreme Građanskog rata“ London Independent, 22. februar 2002. http://www.independent.co.uk/news/world/europe/germ ans-helped-franco-run-civil-war-death-camps-661623.html. Przekrój. „Hitlerova dolina u Argentini." Mart 1995. Sullivan, Geoff, and Frode Weierud. „Provaljivanje šifara nemačke vojske." Cryptologia 29, jul 2005. http://www.dean.usma.edu/math/pubs/cryptologia/ . Tyas, Stephen. „Britanski obaveštajci i nacistički regrut" History Today 54 (2004). http://www. historytoday.com/stephen-tyas/british-intelligence-and-nazi-recruit. Whitlock, Greg. „Alojz Hudal: Klerofašistička kritika Ničea.“ Nietzsche-Studien 32 (2003).
B I B L I O G R A F I J A . . .
IZVEŠTAJI IZ NOVINA NOVINA I NOVINSKIH NOVINS KIH AGENCIJA AGENCIJ A
IZ TADAŠNJEG VREMENA Asošijeted pres, Moskva, 1. februar 1944. Asošijeted pres, London, 25. jul 1944. Deseret [Utah] [Ut ah] News News, 8. januar 1945. Asošijeted pres, „Luka na Istočnoj obali" objavljeno u listu Deseret Asošijeted pres, „Mlažnjaci RAF uništili nemačko uzletište“, London, objavljeno u listu New York Times, 24. april 1945. http://select.nytimes.com/gst/abstract.htm http://select.nytimes.com/gst/abstract.html?res= l?res=F40El F40ElFFB FFB 3C5F1B7B93C7AB178FD85F418485F9. Asošijeted pres, Madrid, 2. maj 1945. Asošijeted pres, Donostia-San Sebastián, 8. maj 1945. Asošijeted pres, Stokholm, 8. maj 1945. Asošijeted pres, „Sa britanskom Drugom armijom“, 8. maj 1945. Asošijeted pres, Madrid, 25. maj 1945. Eddy Gilmore, Asošijeted pres, „Komunjare misle da je Hitler živ“, Berlin, 9. jun 1945, obja vljeno u listu Herald-Journal, 10. jun 1945. http://news.google.com/newspapers?id=DV 8sAAAAIBAJ&sjid=_soEAAAAIBAJ&pg=4259,3091076&dq=hitlerfeddy+gilmore& hl=en. Asošijeted pres, Traveminde, 16. jun 1945 (zakasnela depeša). Asošijeted pres, Moskva, 16. jun 1945. Asošijeted pres, Moskva, 27. jun 1945. Asošijeted pres, Montevideo, 18. avgust 1945. Asošijeted pres, Oslo, 25. avgust 1945. Asošijeted pres, „Da li je Hitler živ?“, list Indian Express, 14. oktobar 1945. http:// http: // news. news.go googl oglee. com/newspapers?id=orI-AAAAIBAJ&sjid=SEwMAAAAIBAJ&pg=4222,1007385&d q=eisenhower-rhitler+alive&hl=en. Asošijeted pres, Berlin, 17. oktobar 1945. Asošije Aso šijeted ted pres, „Amerikanci pronašli sanduk s blagom blago m Eve Braun“, Braun“, Frankfurt, Frankfurt, objavljeno objav ljeno u listu St. Petersburg Times 16. novembra 1945. http://news.google.com/newspapers?id=gBIw AAAAIBAJ&sjid=pE4DAAAAIBAJ&pg=4925,2133570&dq=eva-l-braun%27s+treasu re-chest&hl=en. Asošijeted pres, Vašington, 27. april 1946. Asošijeted pres, Nimberg, 29. jul 1946. Asošijeted pres, Minhen, 7. oktobar 1946. Asošijeted pres, „Avijatičar tvrdi da je Hitler pobegao“, Varšava, 18. decembar 1947. http:// news.google.com/newspapers ?id=hSNPAAAAIBAJ&sjid=504DAAAAIBAJ&pg=425 8 ,4339256&dq=baumgart-rhitler+warsaw&hl=en. Asošijete Asoš ijetedd pres, „Pilot Luftvafea robijaće pet godina“ god ina“,, Varša Varšava, va, 8. avgust 1949, objavljeno objavlj eno u listu Canberra Times, 9. avgust 1949. http://trove.nla.gov.au/ndp/del/page/690899 http://trove.nla.gov.au/ndp/del/page/690899.. Berliner Morgenpost, 5. oktobar 1944. Britiš junajted pres, Hamburg, 13. mart 1946. Daily Express, London, 19. jun 1945. Der Spiegel. „Hitler.“ 18. jul 1966. http://www.spiegel.de/spiegel/print/d-46407960.html http://www.spiegel.de/spiegel/print/d-46407960.html.. Internešnel njuz servis, Stokholm, 11. jun 1945. Kili, Carls. „Peronizam i dalje jak u Argentini“. Kopli njuz servis, Buenos Aires, 5. decembar 1964, preštampano u listu News and Courier, Carlston, Carlst on, Južna Juž na Karolina, Karolina, 6. december 1964. 1964. La Prensa, Buenos Aires, 20. avgust 1945. Njumen, Džozef. Džozef. „Dve tajanstvene prilike iskrcale se sa podmornice podmo rnice““, New York Herald-Tribune, Buenos Aires, 14. jul 1945. New York Times. „Admiral smatra da su napadi robotskim bombama ovde Verovatni’“ 8. januar 1945. http://select.nytimes.com/gst/abstr http://select.nytimes.com/gst/abstract.html?res=FA0 act.html?res=FA0C16F93A5Cl C16F93A5ClB7B93CBA B7B93CBA 9178AD85F418485F9&scp=2&sq=V-l&st=p. Severnoamerička novinska alijansa, intervju s majkom Eve Braun, 18. februara 1946.
I DRUG I IZVO R I
Severnoamerička novinska alijansa, Njujork, 3. mart 1947. Pirson, Dru. Sindikalizovana kolumna. 24. jul 1945. Pirson, Dru. „Vašingtonski ringišpil.“ Bel Sindikat, 15. decembar 1943. Rojters, Bad Godesburg, Rajnland, 19. januar 1946; objavljeno u listu Baltimore Sun, 20.11946. Ros, Stenli. „Navala špijuna na podmorničke baze u Latinskoj Americi“ Prekomorska infor mativna agencija. Christian Science Monitor, 24. januar 1945. Sunday Chronicle, London, 17. jun 1945. Telegraph Herald. „Tvrdnja o dolasku nacističkih zvaničnika u Španiju.“ 21. jun 1945. http:// news.google.com/newspapers?id=XidiAAAAIBAJ&sjid=OXYNAAAAIBAJ&pg=459 9,2831598&dq=hitler-in-spain&hl=en. Junajted pres, Berlin. „Hitler je možda pobegao sa nevestom pre pada Berlina.“ Miami Daily News, 10. jun 1945. http://news.google.com/newspapers?id=qE8yAAAAIBAJ&sjid=ye cFAAAAIBAJ&pg=286l,2346002&dq=hitler-rfled+berlin+zhukov&hl=en. Junajted pres, Stokholm, 11. jun 1945. Junajted pres, Rio de Žaneiro, 20. oktobar 1945. Junaj Ju najted ted pres, pres, Varšava Varšava.. „Hitler „Hitler pobegao pobeg ao podmor po dmornic nicom, om, tvrdi nemački nemački pilot'1 pilot'1, 12. 12. decembar, 1947, objavljeno u listu St. Petersburg Times, 13. decembra 1947. http://news.google. http://news.google. com/newspapers? id=fyNPAAAAIBAJ&sjid=504DAAAAIBAJ&pg=4293,888260&dq =hitler-escaped-in-u-boat-says-germanpilot&hl=en. Junajted pres, Bon, 28. avgust 1953. Volter Vinčel, sindikalizovana kolumna, 26. oktobar 1944.
SAVREMENI Agencija Agencij a Frans pres. „Čovek tvrdi tvrdi da je video Hitlera posle rata.“ 31. 31. maj 1997. 1997. http://www. http://www. indianexpress.com/Storyold/2523/. Asošijeted pres, Njujork, 17. oktobar 2003. Asošijeted pres, Berlin, 3. decembar 2004. Kaseze, Nikolas. „La Rama nazi de Perón.“ La Nación, Buenos Aires, 16. februar 1997. http:// www.lanacion.com.ar/202464.. www.lanacion.com.ar/202464 Nación,, Kastriljon. Ernesto G., i Luis Kazabal. „Historia „Histo ria Viva Busquedas Busque das and Yo Yo Fui Testigo.“ Testigo.“La Nación Buenos Aires, 23. mart 2008. Daily Telegraph, „Nemačka i SAD su znale gde se Ajhman nalazio 1952“, 9. januar 2011. http:// www.telegraph.co.uk/news/worldnews/europe/germany/8248965/Germany-and-USknew-where-Eichmann-was-in-1952.html. De Kursi, An. „Blistava lepotica otrovnog pera.“ Daily Mail, Velika Britanija, 9. januar 2009. http://www.dailymail.co.uk/home/books/article-l 109382/The-dazzling-beautyhttp://www.dailymail.co.uk/home/books/article-l 109382/The-dazzling-beautypoison-pen-DIANA-MOSLEY-THE-PUR poison-pen-DIANA-MOSLEY-THE-PURSUIT-OF-LAUGH SUIT-OF-LAUGHTER.html. TER.html. Express, 23. maj 2011. http:/ Edž, Sajmon. „Nacistički kralj.“ London Daily Express, htt p:/// dailyexp dailyexpres ress.co s.co.uk/ .uk/ posts/view/113232. Evans, Evans, Majki. „’Neprincipijelni grubijan ispričao MI-5 o nacističkoj zaveri zaveri prebacivanja zlata u Argentinu.“ Sunday Times, 4. septembar 2007. http://www.timesonIine.co.uk/tol/news/ uk/article2381177.ece. Filding, Nik. Sunday Times, 28. december 2003. http://forum.axishistory.com/viewtopic http://forum.axishistory.com/viewtopic.. php?f=34&t=39672 Hoy en la Noticia. „El Pais: Hitler en Chubut.“ La Plata, Argentina, 24. jul 1997. pdf.diariohoy. net/ 1997/07/240797CU.PDF. 1997/07/240797CU.PDF. Jevrejska telegrafska agencija, Buenos Aires, 3. decembar 1964. La Mañana del Sur, novinska grupa Diario Ambito Financiero, Buenos Aires, 1996, intervju s Araseli Mendes. Maine Sunday Telegram, Portlend, 29. oktobar 2000. Melman, Josi. Jos i. „Zaglavljeni u pacovskim pacovs kim kanalima.“ Haaretz, Tel Aviv, 17. januar 2006.
B I B L I O G R A F I J A . .
Mirodan, Šejmus. „Nacističko seosko skrovište u Argentini privlači turiste" Londonski Daily Telegraph, 14. februar 2004. http://www.telegraph.co.uk/news/worldnews/southamerica/arg rica /argenti entina na/1454352/N /1454352/Nazis-A azis-Argen rgentine-v tine-village-h illage-hide-ou ide-out-pulls t-pulls-intou -intourists.htm rists.html.l. New York Times. „Argentina izvrdava da prizna svoju nacističku prošlost“, 22. mart 1997. http://query.nytimes.com/gst/fullpage.html?res=9E02E2DD153BF931A15750C 0A961958260. New York Times. „Demjanjuk osuđen zbog uloge u nacističkom logoru smrti.“ 12. maj 2011. http://www.nytimes.com/2011/05/13/world/europe/13nazi.html ?_r= 1&scp= 2&sq=Demjanjuk&st=cse. New York Times, „Nacisti dobili sigurno utočište u SAD, stoji u izveštaju“, 13. novembar 2010. http://www.nytimes.com/2010/11/14/us/ 14nazis.html?scp=2&sq= 14nazis.html?scp=2&sq=nazis&st=cse. nazis&st=cse. New York Times, čitulja Silvana Santandera, 18. avgust 1987. Rojters. „Vizental kaže da je Evita verovatno sklonila nacistički plen na sigurno.“ 26. jun 1997, objavljeno u listu Página 12, Buenos Aires. Časopis Revista Española de Historia Militar, oktobar 2004. Simaško, Korki. „Memorandum optužuje Švajcarce zbog nacističkog plena. New York Daily News, 5. decembar 5 1996. http://www.nydailynews.com/archives/news/1996/12/05/ 1996-12-05_memo_hit_swiss_over_nazi_loot.html. Spiegel Online. „Dugi put do Ajhmanovog hapšenja.“ 1. april 2011. http://www.spiegel.de/international/germany/0,1518,754486,00.html. Tejlor, Robert. „Nacista Martin Borman je živ u Paragvaju, tvrdi bivši izraelski špijun“ Boston Globe, 26. jul 1971. U.S. News & World Report. „Plači za njima, Argentino, Nacistički plen od žrtava Holokausta doneo bogatstvo Evi Peron.“ 15. novembar 1999. Vigrefe, Klaus. „Nacistički kriminalci koji su postali nemački bauci.“ Der Spiegel, 16. februar 2011. 2011. www.spiegel.de/intemational/germany/0,1518,745640,00.html. www.spiegel.de/intemational/germany/0,1518,745640,00.html .
ARHIVI Nacionalni arhiv arhiv,, Kju, London Lond on Dosje ADM 1/ 15798 — Vulfors. Dosje ADM 116/ 5474 & 5475 — repatrijacija posade broda Admiral Graf Gr af Spe. Spe. Dosje ADM 223/ 214 — Istorija 30. jedinice komandosa, kasnije 30. udarne jedinice i 30. isturene jedinice. Dosje Dosj e ADM 223 2 23// 303 — Ratni dnevnik dnevnik 30. 30. udarne jedinice, jedinice, 1944. 1944. Dosje ADM 223/ 22 3/ 500: Jedinica komandosa mornaričke mornaričke obaveštajne obaveštajne službe službe.. Dosje HW 18/400: U-880 U-880.. Dosje HW 18/406: U-530 U-530.. Dosje HW 18/410: U-518 U-518.. Dosje HW 18/421: U-235. Dosje HW 18/431: U-123 U-1235. 5. Dosje KV 2/ 3301: Isleđivanje Isleđivanje Ditriha Ditriha Nibura. Nibura. Dosje WO 171/ 1316: Ratni dnevnik5. Kraljevog puka, 1944. Biblioteka Bibliotek a vojnog arhiva arhiva na Kraljevom koledžu, London Lo ndon The History of 30 Assault Unit 1942-1946, Ref GB99. GB99. Predsednička Predsednič ka biblioteka i muzej Frenklina D. D. Ruzvelta, Hajd Park, Njujork Nju jork Zvanična depeša OSS br. 250. Ministarstvo pravde SAD The Office Office of Special Special Investigations: Investigations: Striving Striving for Accountability Accountability in the the Aftermath of the the Holocaust, Ministarstvo pravde, Krivično odeljenje, 2006. http://documents.nytimes.com/coniidential-report-provides-new dential-report-provides-new-eviđence-o -eviđence-of-notorious-naz f-notorious-nazicases?ref=us# icases?ref=us#p=l. p=l.
I DRUG I IZVDRI
Uprava nacionalnog arhiva i evidencije SAD (NARA), Koledž K oledž Park, Merilend „Špijunaža i propaganda sila Osovine u Latinskoj Americi.“ NARA, Evidenciona grupa 319, Podaci o vojnom osoblju, Podaci kancelarije pomoćnika načelnika štaba, G-2, Odeljenje za vojnoobaveštajne poslove. Zasebna fascikla. „Završni izveštaj o isleđivanju Edmunda Frajhera fon Termana.“ 11. jul 1945, NARA, Evi denciona grupa 59, 59, Podaci Stejt departmenta, departmenta, 862.2023 8 62.20235/7-1 5/7-1145. 145. „Završni izveštaj o isleđivanju Ota Rajnebeka.“ 4. februar 1946, NARA, Evidenciona grupa 59, Podaci Stejt departmenta, 862.20235/ 4-2646. NA RG 226 Zapis 134: 134: Podaci Kabineta za stratešk strateškee službe službe (OS ( OSS), S), podaci Kancelarije direktor direktoraa i ispostave na terenu. NA RG 239/ 47: Razgovor generala Patona u vezi sa: hramovima u Agriđentu, na Siciliji. NA RG 263: Vilhelm Hutel [Hetl] Dosje CIA po imenu, tom 1. — Prepiska telegramima između Donovana i Dalsa, 24. mart 1945. — Lesli Dalsu, 17. april 1945. — Preliminarni izveštaj o isleđivanju iz Treće armije br.17, jun 1945. NA RG 266 — skica autobiografije Valtera Šelenberga, jun 1945. NA-BDC RG 242, A-3343: Dosje SS oficira Hutela. Završni izveštaj OSS o istrazi pljačke umetničkih dela. Vašington: Kancelarija za štampu američke vlade, maj 1946.
DEKLASIFIKOVANI DRŽAVNI DRŽAVNI DOKUMENTI DOKUMEN TI Većina deklasifikovanih dosjea FBI dostupna je na adresi http://vault.fbi.gov/adolf-hitler . Deklasifikovani argentinski dokument, „Nemačko iskrcavanje kod San Klemente del Tujua“ Coordinación Federal CF-OP-2315 od Central de Reunión za Ministarstvo mornarice, 18. april 1945, Argentinski nacionalni arhiv u Buenos Airesu. Za primerak faksimila, videti Faraga, Aftermath. Argentinski dokument, „Strogo tajno i poverljivo“, Dirección de Coordinación Federal, CF ,,A“ br. 9976, 5. oktobar 1960; izveštaj primljen u septembru 1953. Argentinski memorandum, Dirección de Coordinación Federal, DAE 568,14. oktobar 1952. CLA izveštaj A02592, 3. oktobar 1955. FBI izveštaj i radiogrami, Buenos Aires, 1. avgust 1945. Pismo preko Kurirske službe Američke kopnene vojske od pravnog atašea iz Američke amba sade u Londonu, upućeno direktoru Huveru, 17. septembar 1945. Pismo od direktora Huvera Američkoj ambasadi u Buenos Airesu, 13. novembar 1945. FBI pismo direktoru Huveru iz kancelarije u Los Anđelesu, 5. jun 1947. FBI pismo, EX 39, od direktora Huvera pravnom atašeu u Rio de Žaneiru, 9. jul 1947. FBI izveštaj izveštaj sa oznakom „Poverljivo — vazdušnim kurirom od pravnog atašea u Rio de Žaneiru, Brazil, direktoru Huveru“, od 6. avgusta 1947. D. M. Lad Huveru, 15. maj 1948, NA, RA RG 65 65-55639 (l-24) kutija 38, navedeno kod Brajtmana, U.S. Intelligence and the Nazis. Gestapov izveštaj Rajhsfireru-SS Hajnrihu Himleru, IV/D/4 RSHA, 17. februar, 1942. MI-5 izveštaj, oznaka dosjea KV/ 2/ 2636, isleđivanje Ernesta Hopea. Podaci kancelarije Sekretarijata odbrane, http://www.archives.gov/iwg/declassified-records/ rg-330-defense-secretary/. Izveštaj američke vojske o Anti Paveliću, od kap. Mariona Skota, http://www.jerusalim.or/cd/ biblioteka/pavelicpapers/pavelic/apOO 15.html. Izveštaj Izveštaj američke mornarice, mornarice, mart 1946, 1946, „Sanitarni uslovi na nekadašnjoj nemačkoj podmornici podmorni ci tipa IX-C,” http://www.uboatarchive.net/DesignStudiesTypeIXC.htm .
DRUGI ISTRAŽNI IS TRAŽNI IZVEŠTAJI IZVEŠTAJI Fridric fon Angeloti-Ma Angeloti-Makenzen, kenzen, Nirnberg, 18. 18. mart 1948. 1948. Digitalne Digital ne zbirke zbirke Biblioteke Gumberg, Univerzirtet Un iverzirtet Dikvesni, Dikvesni, zbirka Musmano. http: ht tp:// / digital.library.duq.edu/ digital.l ibrary.duq.edu/cdm-m cdm-musmanno. usmanno.
B I B L I O G R A F I J A .
Isleđivanje nemačkih agenata, Gimpela i Kolpoa, koji su se iskrcali na obalu Mejna iz podmornice U-1230, od 13. januara 1945. Op-16-Z (SC)Al-2(3)/ EF30 Ser. br. 00170716. Nalazi se u arhivu Nacionalnog muzeja američke mornarice, Vašington. http://wwrw.ibiblio.org/ hyperwar/USN/rep/U-1230/. Konsolidovani izveštaj o isleđivanju u vezi sa Hansom Helmutom fon Humelom, od kap. S. L. Fezona Ml., jedinica OSS za opljačkana umetnička dela, od 11. oktobra 1945; iz do kumentacije o ratnim zarobljenicima, u Centru kombinovanih službi za detaljna isleđivania, Bad Nendorf, Nemačka. Erih Kempka, koga su isleđivali američki agenti u Berhtesgadenu, 20. juna i 4. jula 1945. Robert Lej, Nirnberg, 1945, Podaci o isleđivanju pripremljeni za suđenje za ratne zločine u Nirnbergu, 1945-47, strana 101. http://www.footnote.com/document/231909201/ http://www.footnote.com/document/231909201/.. „Vier Prinzen zu Schaumburg-Lippe“, dodatak sa spiskom od 15. januara 1946 uz Konsolidovani izveštaj o isleđivanju br. 4, Prilog 76: „Delimični spisak nabavki za Linc robe iz Nemačke.“ http://edocs.fuberlin.de/docs/servlets/MCRFileNodeServlet/FUDOCS_derivate_000000000030/vierprinzen_letzte_fassung_copia.pdf;jsessionid=452DFAE55 07E3516FFD859EB792902B6?hosts=, na sajtu Fraj Universitet, Berlin. Oberlojtnant cu Se (mornarički poručnik) Hajnc Šefer i drugi zarobljenici s U-977, koji su se predali kod Mar del Plate, u Argentini, 17. avgusta 1945. http://www.uboatarchive. http://www.uboatarchive. net/U-977INT.htm. Albert Šper, Flensburg. Specijalni dokument USSBS, 22-23. maj 1945. Oto Vermut, isleđivanje pred argentinskim vlastima 1945. http://www.uboatarchive.net/U530NAReport.htm. Pravna biblioteka univerziteta Kornel, „Frau Ani Vinter“, 6. novembar 1945, u Donovanovoj zbirci sa Nurnberškof suđenja, pod-odeljak 8/Hitler, pasus 8.02 na nemačkom (postoji engleski prevod). http://library2.1awschool.cornell.edu/donovan/show.asp?id=567& query=.
TEZE, DISERTAC D ISERTACIJE IJE I RADO RADOVI VI Contra la Patagonia Patagoni a judía. judí a. La familia familia Eichmannylos nacionalistas Arge Argenti ntino noss Bohoslavski, Ernesto. Contra y Chilenos frente al Plan Andinia (de 1960 a nuestros días). Santjago de Čile, 2008. http:// ungs.academia.edu/ebohos/Papers/86439/Contra_la_Patagonia_judia._La_familia_ Eichmann_y_los_nacionalistas_argentinos_y_chilenos_frent Eichmann_y_los_nacionalistas_argent inos_y_chilenos_frente_al_Plan e_al_Plan_Andinia_ _Andinia_ de_l de _l 960_a_nuestros_dias_. 960_a_nuestros_dias_. „Fuerteventura: geología, naturaleza y actividad humana.“ Prezentacija Kanarskog društva za naučno obrazovanje, Fuerteventura, 5-9. decembar, 2007. http://docs.google. http://docs.google . com/viewer ?a=v & q=cache: q=cache: pjgK76W-XcUJ: pjgK76W-XcUJ: www.vierayclavijo.org/html/p www.vierayclavijo.org/html/pdf/ df/ cuadernillos/07/0712_fuerteve cuadernillos/07/0712_fuerteventura.pdff%2 ntura.pdff%22Fuerteve 2Fuerteventura:-fgeolog% ntura:-fgeolog%Č3%ADa,-rnat Č3%ADa,-rnat uraleza+y+actividad-í-humana%22&hI=en&gl=us&pid=bl&srcid=ADGEESiaB_KX2f Cx0XOM4pKP-cXpXS96Uc-62bJnkDFsj58b06zmhrQdQ264BUDbJ0x2w3LW14C69 671 671 ZXNYdyiOL_kQyYWQCH 1HCIh5aMlXPD3 HCIh5aMlXPD 3 VhZpNrfOqyb VhZpNrfOqyb Aii_9&sig=AHIE Aii_9&si g=AHIEtt bRrbZsz09TEPoIlRji_uOMXYk-aZA. Langer, Jozef. ,,SFM T-43“, istraživački rad na internetu, Beč, jun 2001. http://www.alpenfestung.com/funk_sfm_t_43.htm. Makgaha, R. L. „Politika špijunaže: Nacističke diplomate i špijuni u Argentini, 1933-1945.“ Doktorska disertacija na Univerzitetu Ohajo 2009. Roland, Fernando Horhe Soto. „Hotel Vijena“ istraživački rad, rad, januar 2010. http://letrasuruguay.espaciolatino.com/aaa/soto_fernando/gran_hotel_viena_y_el_hotel_baln. htm. Colossus. us..... an historical historical look look at the the developm development ent of the the Torn, Piter, i Džon Makačan, The Path to Coloss electronic computer. Prezentacija za Inženjersko nasleđe Viktorija, 19. jun, 2008, www.consuleng.com.au/The%20Path%20to%20Colossus%20080827%20revcomp.pdf .
ID R U G I I Z V D R I
OSTA OSTALE LE INTERNET INTERNE T REFERENCE REF ERENCE OPŠTE http:// www.bIetchleypark.org.uk www.bIetchleypark.org.uk http://www.cia.gov/library http: / / www www.circulomilitar.org/Re.htm .circulomilitar.org/Re.htm http: / / ww www.flyingb w.flyingbombsa ombsandroc ndrockets. kets.com com http://www.gesell.gov.ar/ http://www.geocities.com/~orion47/ (biografska istraživanja pripadnika sila Osovine) http: / / www www.paperlessarchives.com/hitler.html .paperlessarchives.com/hitler.html http://www.polandinexile.com http: ht tp:// // swissinte swissinterne rnees.tr es.tripod ipod.com .com http://www.trumanlibrary.org/hstpaper/bernsten.htm (dokumenta http://www.trumanlibrary.org/hstpaper/bernsten.htm (dokumenta Bernarda Bernštajna) http:/ / www.uboat. ww.uboat.net net http://www.uboataces.com http://www.v2rocket.com SPECIFIČNE VEB-STRANICE http://www.30AU.co.uk. http://www.30AU.co.uk. http://admiral-graf-spee.blogspot.com (Izjave ( Izjave pred Komisijo Komis ijom m za istragu nacističkih aktivnosti u Argentini [CEANA] u Kamarasi, Puerto Seguro) http://www. http://www.archives.gov/ archives.gov/ research/holocaust research/holo caust/findi /finding-aid ng-aid/civi /civilian/rg-84-a lian/rg-84-arge rgentin ntina.htm a.htmll http://www.arquitecturaan http://www.arquitecturaandina.com.ar/anterior.ph dina.com.ar/anterior.phpp (biografija arhitektr Alehandra Bustilja, © Revista Arquitectura Andina, Edición No. 4) http://www.arlindo-correia.com/ 140402.html („O Holocausto, Holocaust o, Perón Perón e la Argentina“) http://www.atp.com.ar/verpost.asp?ID=32702 http ttp :/ / www.balkanpeace.org/index.php?index=article&articleid= 13742 (Srda (Srda Trifković, ^Pra vi genocid u Jugoslavi Jugos laviji: ji: Povratak Povratak u NDH 1941“, 1941“, Centar za mir mir na Balkanu, 21. IV 2000) 200 0) http://www.bbc.co.uk/ww2peopleswar/stories/92/a3641492.shtml http://berliner-unterwelte http://berliner-unterwelten.de/fuehrer-bun n.de/fuehrer-bunker.328 ker.328.. l.html l.ht ml http://www.daviddarling.info/encyclopedia/P/Paperclip.html (Operacija spajalica iz Istorije raketarstva) docs.fdrlibrary.marist.edu/PSF/BOX37/a335bb02.htmi (pismo F. D. Ruzvelta Čerčilu) http://www.ellsbury.com/enigmabombe.htm http://www.emporis.com/application/ ?nav=building&lng= ?nav=building&lng=3&id= 3&id= 1149853/ http://www.enotes.com/topic/DKM_Admiral_Graf_Spee http:/ htt p:/// en.wikipedia.org en.wikipedia.org/wiki/Naz /wiki/Nazi_plun i_plunder der.. http://www.foreantimes.com/features/a http://www.foreantimes.com/features/artic rticles/44 les/4435/the_magical_ 35/the_magical_battle battle_of_ _of_britain. britain.html html http://www.frommers.eom/destinations/buenosaires/A34264.html#ixzzOwx55TjO http:/ http: / / www www.hochtie .hochtief.com/h f.com/hochtie ochtief_en/ f_en/97.jht 97.jhtml ml http://www.holocaustresearchproject.org/ghettos/przemysl.html http://www.holocaustresearchproject.org/trials/eichman http://www.holocaustresearchproject.org/trials/eichmanntriaIcapture.html ntriaIcapture.html http://home.arcor.de/sturmbrigade/Wallonie/Wallonie.htm http://home.arcor.de/sturmbrigade/Wallonie/Wallonie.htm http://germanhistorydocs.ghi-dc.org/sub_image.cfm?image_id=1874 http://www.iwm.org.uk/upload/package/10/enigma/ http://www.jewishvirtuallibrary.org/jsource/Holocaust/canaris.html http://www.mar http://www.maritimequest.com/warship_directory/germany/p itimequest.com/warship_directory/germany/pages/ ages/ cruisers/ags_crew_pages/dick_heinrich_rudolf.htm (memoari Matrozenobergefrajtera G raf Spee Spee) Hajnriha Rudolfa Dika, Odeljak 1, Admiral Graf http://mcfisher.0catch.com/scratch/vl/vl-0.htm (Mark Fišer, „Američke bombe zunzare: http://mcfisher.0catch.com/scratch/vl/vl-0.htm nepotpuna istorija“)
B I B L I O G R A F I J A .
https://www.mi5.gov.uk/output/german-intelligence-agents-and-suspected-agent https://www.mi5.gov.uk/ output/german-intelligence-agents-and-suspected-agents-5.html s-5.html http:/ / www.mp44.nl/equipment/gas_mask.htm . http://www.nasenoviny.com/GPREN.html (st.vod. http://www.nasenoviny.com/GPREN.html (st.vod. DžokBrama u Normandiji) http://ordorenascendi.blogspot.com/2 http://ordorenascendi.blogspot.com/2010/03 010/03/operacion-tierr /operacion-tierra-de-fuego-ii.html a-de-fuego-ii.html http://www.pilotenbunker.de/Stuka/Rudel/rudel.htm http://www.polishresistance-ak.org/2Article.htm (zahvaljujući http://www.polishresistance-ak.org/2Article.htm (zahvaljujući ljubaznosti Poljskog instituta i Muzeja Muzeja Sikorski, Sikorski, London) http://www.ritterkreuztraeger-1939 http://www.ritterkreuztraeger-1939-45.de/Waffen-SS/S/Schae -45.de/Waffen-SS/S/Schaefer-Oskar.htm fer-Oskar.htm http://www.signaturehouse.net/ (Lična (Lična dokumenta Hansa Ulriha Ulri ha Rudela, na aukciji aukciji u Signačer Signačer Hausu pod brojem 236) http://www.simplonpc.co.uk/CostaPCs.html#anchor559191 http://www.theshipslist.com/ships/lines/costa.htm.. http://www.theshipslist.com/ships/lines/costa.htm http://www.uboat.net/boats/u235.htm http://www.uboataces.com/articles-life-uboat.shtml http://www.ww2aircraft http://www.ww2aircraft.net/forum/m .net/forum/modern/ejercito-de odern/ejercito-del-aire-spanish-air-force-24156 l-aire-spanish-air-force-24156.html .html http://www.yadvashem.org (Istraživački http://www.yadvashem.org (Istraživački centar Šoa, „Einsatzstab Rosenberg“; takođe Antonio Louka i Ansgar Šefer, „Portugalija i nacističko zlato: ’Lis ’ Lisabons abonska ka veza' veza' u prodaji zlata koje je opljačka opljačkaoo Tre Treći ći Rajh")
ORIGINALNI ORIGINALNI INTERVJUI Horhe Luis Berneli, direktor, Dirección de Communicación Social, Ministerio de Defensa, Argentina, 2008. Horhe Koloto, policijski telohranitelj Huana Dominga Perona, Buenos Aires, 2008. Potomak Ide Ajhorn, La Falda, Kordoba, 2007. Horhe Elbaum, izvršni direktor, Delegación de Associaciones Israelitas Argentinas (DALA), Buenos Aires, 2008. Ernesto Bernardo Fajher, presidente, DA1A, Córdoba, 2008. Anibal Domingo Fernandez, ministar pravde, bezbednosti i ljudskih prava, Buenos Aires, 2008. Dejvid Flečer, istoričar, Muzej tenkova Kraljevskog oklopnog korpusa, Bovington, Dorset, Velika Velika Britanija, Britanija, avgust 2010. Inis Makartni, konsultant za istoriju podmornica i ronjenje, 2008-2010. Kap. Manuel G. Monasterio („Džef Kristensen“), Buenos Aires, 2008. Kuini Amelio Ortis, Rim, 2008. Huan Anhel Sera, Prefecto Mayor/Jefe Servicio de Buques Guardacostas, Prefectura Naval, Argentina, 2008. Dr Floreal Vajlis, Buenos Aires, 2008. Izabel Izabel Vinte Vinter, r, 1993; „intervju „i ntervju sa http://www.philosophie.at/cofete/espanolhtm.“
NARUČENA ORIGINALNA ORIGINALNA ISTRAŽIVANJA ISTRAŽIVANJA Istraživačka facijalna analiza koju je obavio profesor Alf Lini, profesor medicinske fizike, Uni verzitetski koledž u Londonu, avgust 2010. Originalno istraživanje koje je za autore obavio sajt www.oocities.com/goldpartypin/index www.oocities.com/goldpartypin/index .. html. Razgovori istraživača sa Omarom Kontrerasom, Buenos Aires, 2008. Razgovori istraživača sa Klaudijom Korejom, Argentina, 2008. Razgovori istraživača sa Araseli Mendes, Buenos Aires, 2008. Razgovori istraživača sa gospođom M., Argentina, 2008. Razgovori istraživača Nahuela Koke s Alisijom Oliveirom, Buenos Aires, 2008.
... .. I DRUGI IZVDRI
VIDEO, TELEVIZIJSKI I FILMSKI IZVORI Intervjui s Ernanom Ansinom, Horheom Batinikom i Katalinom Gomero, video zahvaljujući ljubaznosti urednika i direktora Rikarda DAloke, Diario Ambito Financiero, Buenos Aires, 2008. Intervjui s Katalinom Gomero i Rohusom Misom, u Tajnoj istoriji: Hitler u Andima Dejvida Hauarda i Madoka Robertsa, Barking Mad Productions, za Kanal 4, Velika Britanija, 2003. Intervju sa Ingeborg Šefer, Eyeworks Quatre Cabezas, Berlin, 2007. Dokumentarac televizije BBC, „Deca rase gospodara“ deo serije Poslednji nacisti, Minnow Fi lms, London, emitovano 2010. Kanal 7 Argentina. La Cornisa. Reporter: Reporter: Martin Martin Jauregui, 2005. Televizija Granada, „Lovac na naciste“ emisija u britanskoj dokumentarnoj seriji Ratne priče, 1999. Saj-faj kanal, „Hitlerov duh“, deo američke TV serije Ghost Hunters International, januar 2010, snimljen u Hotelu Vijena. Kuini Amelio Ortis, Hotel Eden, dokumentarni film, Deutschland 1995 / 3sat / MDR, 1995. Oro Nazi Nazi enArgentina Argentina (Nacističko (Nacističko zlato zlato uArgentin Argentini) i),, Argentinski Rodolfo Rodo lfo Pereira Pereira,, Oro Argentinski dokumentarac. dokumentarac. http://www.independent.co.uk/news/world/americas/nazi-gold-shipped-by-uboat-toargentina-532304.html. Film američkog Ministarstva rata, MID 2093, Buenos Aires, april 1938.
POSETE POSET E AUTOR AUTORA, A, BROJ B ROJ POSETA PO LOKACIJI Buenos Aires, Argentina: Argentina: 14; 14; Estanci Est ancija ja San Ramon: 3; San Kariös Kariö s de Bariloče, pokrajina Rio Negro: 5; Vilja La Angostura: 3; palata Inalko: 3; Kordoba: 1; Hotel Vijena, Miromar, pokrajina Kordoba: Kordob a: 1; Hotel Eden i kuća Ajhornovih, La Falda: 1; kuća Ajhornovih, Pan Azukar, Azukar, pokrajina Kordoba: 1; Kaleta Kalet a de los Loros L oros i Viedma, Viedma, pokrajina Rio Negro: 1; Berlin: 2; aerodrom Reus, Barselona: 1
OSTALO Delegación de Associaciones Israelitas Argentinas (DALA). Izveštaj o istrazi DALA, Godišnji izveštaj, 1997.
IZVORI SLIKA Brojevi u italiku odnose se na slike po brojevima stranica; kada ima više slika na strani, označene su slovima „PL“ i brojem inserta (l ili 2), posle čega sledi redni broj unutar svakog inserta. age Fotostock PL 2-6: age Fotostock/© Walter Bibikow Asošijeted pres 187,254: Upotrebljeno Upotrebljeno sa dozvolom Asošijeted presa Copyright © 2011. Sva prava zadržana. 187 takođe zahvaljujući listu St. Petersburg Times. Zahvaljujući ljubaznosti Diario Ambito Financiero Intervjui s Ernanom Ansinom, Horheom Batinikom i Kat;alinom Gomero, video zahvaljujući ljubaznosti urednika i direktora Rikarda DAloje, Buenos Aires. PL 2-14, PL 2-15, PL 2-16
B I B L I O G R A F IJ A . .
Corbis i 67: © Hulton-Deu Hulton-Deutsch tsch Collection/CO Collecti on/CORBI RBIS; S; PL 1-2: 1-2: © Bettmann/C Bettm ann/CORBI ORBIS; S; PL 1-9: -9: © Hulton-Deutsch Collection/CORBIS; PL 1-11; © Hoffmann/dpa/Corbis; PL 1-12: © Bettmann/CORBIS; PL 2-2: © Hulton-Deutsch Collection/CORBIS; PL 2-10: © Bettmann/CORBIS; Bettmann/CORBIS; PL 2-11:© Bettmann/CORBIS Bettmann/CORBIS Getty Imag Images es Getty Images: PL 1-10, PL 1-14, PL 2-4 Time & Life Pictures/Getty Images: PL 2-7; PL 2-12 Mape i dijagrami zahvaljujući ljubaznosti ljubaznosti Greene Media; Kartografija: Kartog rafija: Mark Frenklin Frenklin 152,172-173,177,182,186,191,198,243,295 Digitalne zbirke biblioteke Gumberg G umberg sa Univerziteta Dikvesni, Dikvesni, „Zbirka „Zb irka Musmano Musm ano Isleđivanje Hitlerovih saradnika“): 165 Zahvaljujući ljubaznosti Odeljenja za grafiku grafiku i fotografiju, Kongresna Kongresn a biblioteka PL 1-1: LC-DIG-npcc-12390 Zahvaljujući ljubaznosti Uprave nacionalnog arhiva i evidencije (NARA), Koledž Park, Meriland 31: 200-SFF-52; 89: 89: 239-PA-6(34)(2); PL 1-8: 242-HLB-5073-20; PL 1-13: 11 l-SC-260486; PL 1-15: 111-SC 204516; PL 1-16: 208-AA-206K-31; PL 2-1: 238-NT-592 Dokumenti FBI zahvaljujući ljubaznosti sajta http://vault.fbi.gov/adolfhttp://vault.fbi.gov/adolf-hitler hitler i dokumenti NARA (takođe i CIA) http:/Avww.archives.gov/iwg/declassified-records/rg-330-defense-secretary/ 200,222,22 5 , 243, 244, 261, 266, 267, 282 Newscom: ii: akg-images/Newscom Shutterstock 239: © Shutterstock/jorisvo Courtesy o f Wikimedia Wikimedia Commons PL 2-13: Rodolfo Frojde/Sanmarcos Deutsches Bundesarchiv (Nemački federalni arhiv): PL 1-3: File:Bundesarchiv Bild 183-R14128A, Martin Borman, Bild 183-R14128A; PL 1-4: File: Bundesarchiv Bild 146-1979-013-43, Vilhelm Kanaris, Bild 146-1979-013-43; PL 1-5: Dosje: Bundesarchiv Bild 183-R96954, Berlin, Hermann Göring ernennt Himmler zum Leiter der Gestapo/Bild 183-R96954; PL 1-6: File:Bundesarchiv Bild 146-1970- 083-44, Magdeburg, zerstörtes jüdisches Geschäft/Bild 146-1970-083-44; PL 1-7: File:Bundesarchiv Bild 183R98680, Besprechung Himmler mit Müller, Heydrich, Nebe, Huber/Bild 183-R98680; PL 2-3: File:Bundesarchiv Bild 183-1987-0724-502, Obersalzberg, Besuch Familie Goebbels bei Hitler/Bild 183-1987-0724-502 Zahvaljujući ljubaznosti Džerarda Vilijamsa PL 2-5; PL 2-8; PL 2-9
SAJMONDANSTEN DŽERARD VILIJAMS
S IV I VU K st Bek st
vd
Ad o l
f a
Hit
l er a
Urednik:
Radomir Uljarević Izdavač:
. OKTOIH Podgorica, Mitra Bakica 140 Za izdavača:
Jelena Ratković Prevodilac:
Goran Skrobonja Lektura i korektura:
ADMIRAL BOOKS Tiraž:
5.000 primeraka 2012.
Štampa: AKT PRINT
CIP - KaTanon/i3aL4nja y ny6nnKai4i/ijn HaMMOHa/iH a/iHa 6n 6n6jinoTeKa TeKa UpHe Tope Tope,, MeTU eTUhbe ISBN 978-86-7659-490-0
IU
s v o j o j
k n j iz i
Si
v i
v u k , ,
b e k s t v o
Ad
o l f a
Hi
t l e r a ,
DVOJICA BRITANSKIH PUBLICISTA ODBACUJU ZVANIČNUg V E R Z I J U F I R E R O V E S M R T I , PO K O J O J S E ON ON U B I O U SVOM b u n k e r u u B e r l i n u 30. a p r i l a 1 9 4 5 . , a B r a u n o v a j * P O Č I N I L A S A M O U B I S T V O ■ O NI NI T V RD RD E DA P O S T O J E B R O J N I g D O K A Z I , K O J E SU SU P R I K U P L J A L I V I Š E OD OD P E T G O D IN I N A , 11 K O J I UKA ZUJ U NA TO TO DA J E NA NA KR AJ U DRU DRUG GOG SV ET S K0 G RATA OVAJ PAR P0BEGA0 IZ ZA Z A P O Č E O S V O J Ž I V O T U E N K L A V I POD K ONT ON T R OL OM N A C I S T A Ž I V E O
S V E DO 1 9 6 2 .
G O D I N E I C AK
IZRODIO
P O T O M S T V O.
