Bekstvo Iz Harema

Erotski roman

Prevela s nemačkog Kristina Došen

4

5

Naslov originala Daria Charon FLUCHT

AUS DEM HAREM

Copyright © 2009 Verlagsgruppe Lübbe GmbH & Co. KG, Bergisch Gladbach Translation copyright © 2011 za srpsko izdanje, LAGUNA

BEKSTVO IZ HAREMA

6

7

Prvo poglavlje

Lejla se kretala sitnim koracima kroz vrt ko ji je odva jao pala-

tu od pašinog harema. S njom su bile Cenda, s jedne, i njena majka s druge strane. U rukama ukrašenim kanom nosila je zlatan kovčežić. Na sunče vom svetlu presi ja valo se bezbroj dragulja ko jima je bio obložen. Ni je mogla da dočeka da ga otvori. Kakvo li se neprocenji vo blago možda nalazi u kuti ji ko ju joj je, po vodom njenog dvanaestog rođendana, uručio sam paša? Neobičan čin, jer joj njen gospodar nikada pre toga ni je uputio ni jednu reč. Danas ju je, međutim, dugo i pažlji vo posmatrao, i bila je srećna što su je majčine služavke pr vi put

obukle i pobrinule se o njenoj kosi kao da je odrasla žena. Od vele su je u veliku dvoranu u ko joj je paša sedeo na tronu

i gledao je. Ponizno je klekla pred njim i uspra vila se tek kad  joj se, na njeno iznenađenje, obratio sâm veliki paša Ahmet. „Vidim da si porasla, Lejla. Uskoro ćeš postati žena.“ I dalje je gledala u pod, dlano vi su joj bili vlažni, a srce joj  je ubrzano kucalo od uzbuđenja, jer paša je zaista razgo varao s njom. Druge de vojke nikada neće po vero vati u to, i…

8

9

D����� H����

Bekstvo iz harema

„Pogledaj me!“ Nehotice je podigla gla vu. Tu, odmah pored nje sedeo je svemoćan paša raširenih nogu i ruku opušteno položenih

urezi valo u kožu kroz tanku svilu. Išla je pognute gla ve ali ni je

na rukohvate fotelje. Njego vo tamno lice i vilica prekri vena uskom saracenskom bradom odudarali su od belog

tima kakve je uvek posmatrala kod odraslih žena.

kaana ukrašenog zlatnim vezom. Pantalone su mu takođe bile bele, a papuče sa uvi jenim vrhom obložene biserima i dragim kamenjem. „Koža fina poput sedefa i oči bo je persijskog ametista“,

ne do lučnog ulaza u dvoranu gde su je čekale Cenda i majka. Sve tri su se poslednji put poklonile paši i napustile dvoranu. „Daj da vidimo, Lejla! Šta ti je paša poklonio?“ Cenda je pokušala da joj otme kovčežić, ali Lejla ga je držala čvrsto i žustro odmahi vala gla vom.

rekao je on setno. „Lejla, postaćeš pra va lepotica, dragulj

mo je kuće.“ Lejli su se obrazi zarumeneli i radost ju je prepla vila dok je

posmatrala fini mozaik ko ji je krasio pod dvorane. Umesto toga, usredsredila se na to da se udalji otmenim, hitrim pokreNa njeno olakšanje, zaista joj je uspelo da bez posrtanja stig-

„Može nam ga kasni je pokazati“, rekla je njena majka. „Ipak je to poklon, pa neka Lejla odluči kada će nam ga

slušala ove reči. Ona je paši lepa! Ubuduće će hodati uzdig-

pokazati. I da li će to uopšte učiniti.“

nute gla ve. I majka će biti zado voljna, ipak se i ona tako

Lejla je s olakšanjem popustila stisak ko jim je prigrlila kovčežić i trudila se da održi korak s dvema ženama. Hodnici

trudila da Lejla danas izgleda sa vršeno. Paša Ahmet podigao je uzanu, prstenjem ukrašenu šaku, i odmah mu je prišao sluga obučen samo u dimi je. Pružio je gospodaru zlatan kovčežić s blagom.

palate činili su joj se beskrajni, a snalaženje među svim tim  visokim stubo vima teško joj je palo. Do tada ni je tako često morala da napušta harem.

„Dakle, Lejla“, počeo je paša, „ovaj poklon će te uvek podsećati na današnji dan. U ovom kovčežiću nalazi se tvo ja

U tom trenutku u susret su im dolazila dva ču vara. Vukli su zarobljenika kome je gla va beži votno padala na grudi. S njego-

budućnost.“

 vih mrša vih ruku visili su pokidani dronjci bele košulje. Kroz

Pružio joj je kovčežić i Lejla ga je prihvatila drhta vim rukama. Usta su joj se osušila, a jezik zalepio za nepce. „Hva-

pocepane smeđe pantalone videle su se noge s krastama od kr vi pomešane s prašinom. Lejla je razmišljala kakav li je zločin počinio ovaj mladić, budući da je zaslužio ovakvu kaznu. Dok  je prolazila pored zarobljenika, pitala se da li će među cr venka-

la vam, gospodaru moj“, jedva je izgo vorila goto vo nečujno. Onda se dosetila i poljubila ruku ko ja je još uvek bila ispružena prema njoj. Naravno, ni je mu zaista dodirnula ruku. Na njego vom tamnom licu po ja vila se naznaka osmeha. „Hvala ti što si me usrećila slutnjom svo je buduće lepote. Možeš se udaljiti, Lejla. Ali budi sigurna da te nikada neću zabora viti.“ Dok je napuštala dvoranu korača jući unazad, Lejla je držala kovčežić tako čvrsto uz grudi da joj se drago kamenje bolno

stopla vim prameno vima njego ve kose prepoznati lice, ali ni je  videla ništa osim tamnih, sasušenih trago va kr vi. Zamišljeno je gledala za ovim muškarcima, pa ni je primetila da su Cenda i njena majka skrenule između dva stuba. Tek kada je začula svo je ime, brzo je promenila pra vac i krenula za njima.

10

D����� H����

Cenda ih je napustila kada su došle u harem, a Lejla se s majkom po vukla u svo je oda je. Otrčala je bez reči u svo ju sobu i bacila se na kre vet. Oprezno je položila kovčežić i posmatrala ga sa svih strana. Namerno je produža vala neiz vesnost, legla je na leđa i podigla kuti ju kako bi uži vala u sve-

tlucanju dragog kamenja. Konačno je klekla pokraj kre veta i iz vukla iz ušica zlatan zasun s lančićem. Lejla je zadržala dah dok je polako i oprezno otvarala poklopac, očeki vala je da će i unutra otkriti svetluca ve dragulje. Međutim, zurila je u kovčežić zbunjeno i u ne verici. Bio je prazan. Pošto je okle vala da prihvati ovu činjenicu, opipa vala

 je pono vo i pono vo dno obloženo cr venim somotom. „To je poklon za tvoju budućnost“, rekla je majka ko ja

Bekstvo iz harema

11

Dobra Hatisa uvek je mislila na najgore. Na svakom uglu  videla je pokuša je tro vanja i spletke. Ni je to bilo sasvim neosno vano, za vist i ljubomora već su mnoge haremske žene

prerano oterale u grob. Ipak, ovde ni je bilo nikoga koga je ona ugroža vala i ko da bi joj zato sipao otrov u kafu. Njen položaj ni je bio značajni ji od položa ja robinje; ona ni je bila ni opasnost ni ozbiljna suparnica drugima. „Ma, ne, Hatisa“, odgo vorila joj je. „Samo sam umorna.“ Bila je to laž. Ni je bila umorna, već je čeznula za zabora vom ko ji bi joj san podario. U sno vima je mogla da gospodari svo jim ži votom, mogla je da bude sve što poželi i da pono vo proži vlja va sećanja ko ja su joj se dopadala, a sve

ostalo da zabora vi.

 je sta jala kraj nje. Klekla je i pri vukla Lejlinu gla vu na svo je rame. „Jednog dana bićeš veoma lepa i poželjna žena. Paša

Protegnula se, zevnula i ustala. Hatisa joj je pružila veliku, belu maramu od muslina, ko ju je Lejla ogrnula oko golog

će ti biti zahvalan za usluge ko je ćeš mu pružiti. Njego vu

Shvatala je samo da ju je pre varila svetluca va spoljašnjost jer

tela. Crna, vlažna kosa dopirala joj je do kuko va. Služavka će se kasni je pobrinuti za nju. Za jedno sa Hatisom hodala je bosonoga po podu ukrašenom mozaikom. Na pločicama toplih kamenih klupa sedele

 je očeki vala isto tako svetluca vu unutrašnjost. Greška, ko ja…

su i ležale žene svih uzrasta. Vitka, tamnoputa tela, pored

zahvalnost možeš ču vati u svom kovčežiću.“ Lejla ni je razumela ništa od onoga šta joj je majka go vorila.

bujnih tela bo je alabastera s mekim, svetlim bedrima. Neke od prisutnih brčkale su se u kadama, a druge su robinje

„Lejla, probudi se.“ Neko joj je grubo drmao rame. Lejla se pridigla i zbunjeno treptala. U hamamu se od pare sve rasplinja valo. Čak je i lice osobe ko ja je sta jala pored nje bilo kao prekri veno velom. „Hatisa, šta želiš?“, Lejla se nakašljala i pokušala da se

sabere. „Lejla, spa vaš već dva sata. Pomislila sam da su ti sta vili nešto u jelo.“

masirale mirisnim uljima. Bilo je goto vo teško disati jer je  vazduh bio ispunjen parom i najrazličiti jim aromama. Lejla se ovde dobro osećala i svaki slobodan trenutak pro vodila  je u hamamu. Vlažan vreo vazduh omamlji vao je i opuštao i telo i dušu. Ovde ni je razmišljala niti donosila odluke, jednostavno se prepuštala užitku. Hatisini i Lejlini pute vi razišli su se čim su napustile kupa-

tilo, budući da su ži vele u različitim krilima harema. Lejla je

12

13

D����� H����

Bekstvo iz harema

bora vila u oda jama pored An var, svo je majke. Aga Saad, egi-

Na noćnom stočiću pored velikog, zlatom uokvirenog ogledala, sta jao je kovčežić ko ji joj je paša poklonio pre deset

patski evnuh zadužen za majčinu i kćerinu dobrobit i sigurnost, naklonio se pre nego što joj je nečujno otvorio vrata. Lejla je isto ta ko nečujno proletela pored njega i ušla u sobu. Njena majka ležala je na kre vetu umotana u svetlopla vu svilu – kao ogromna lar va iz ko je iz vire crna kosa. Nepomič-

no je piljila u ta vanicu. U sobi se, bez sumnje, osećao miris opi juma. Majka je bila slomljena. Nikada ni je prebolela to što paša ni je želeo da se njome oženi i tako od nje napra vi kadunu.

godina. Spustila se na hoklicu i pri vukla kuti ju. Pre nego što  je iz vukla zasun iz ušica, po na vici je vrho vima prsti ju prešla preko dragog kamenja. Danas kovčežić ni je više prazan. Nakon što joj je oduzeo ne vinost, paša joj je poklonio rubin veličine kokoš jeg ja jeta. Prsten sa smaragdima dobila je kada ju je drugi put pozvao i kada mu je pružila zado voljstvo. Svaki komad nakita imao  je svo ju priču. Biserne minđuše takođe. One su bile poslednji

Teško joj je padalo da bude jedna od mnogih. Zbog toga više ni je napuštala svo je oda je, ni je se šetala vrtom niti odlazila na izlete na ko je su išle žene s vremena na vreme. Jednom reč ju, isključila se iz svega, pušila je opi jum ili hašiš, a obroke su joj

pašin poklon; posle toga ni je je više pozi vao k sebi.

donosili u kre vet. U mirisnim isparenjima hamama izgubila  je lepotu. Ugo jila se od ratluka, slatkoće ko jom je pokušala da ublaži bol, i to toliko da je čak ni po istočnjačkim merilima više nisu smatrali punačkom, već ružno izobličenom.

Za razliku od majke, ona ni je ga jila iluzi je o svom položa ju. Ne više. Ni je ona bila ništa drugo do podatno telo s ko jim je paša mogao da postupa kako god zaželi. „Lejla.“ Iz misli ju je trgao tihi glas, pa je ustala. U sobi je sta jala žena. Preko narandžastih pantalona nosila je svetložuti kaf-

Više od deceni je paša je ni je pozi vao kod sebe. A u retkim trenucima kada je bila svesna, preklinjala je Lejlu da pobegne

da ne bi za vršila kao ona. Lejla je i sama već razmišljala o tome, ali ni je znala kako to da iz vede. Iz van palate ni je imala nikoga kome bi se mogla

obratiti. Sve što je ona pozna vala, jedino mesto gde se osećala sigurno, bilo je ovde, u pri vidnoj bezbrižnosti harema. A toga ni je želela da se odrekne. Pono vo je zatvorila vrata i otišla u svo ju sobu, ko ja ni je

Od tada je prošlo već više od četiri godine. Lejla ni je znala da li ga je odbi jalo nešto što je radila ili je se jednostavno zasitio. U svakom sluča ju, znala je da nikad neće postati kaduna.

tan; njego va bo ja milo vala je njenu maslinastu kožu. Džamila  je već više od dvadeset godina babica, učiteljica i bliska pri jateljica haremskih žena. Ona je znala sva neophodna sredstva za spreča vanje trudnoće, njeno podsticanje ili prekidanje. Učila je de vojke umeću ljuba vi, veštini ulepša vanja i umešno-

sti kako da i u najkraćem razgo voru s muškarcem uzdignu njego ve vrline. Ublaža vala je porođajne bolo ve, tegobe ko je

bila uređena manje raskošno od majčine. Na zido vima je

nasta ju za vreme mesečnice i umela je da pomogne i dâ sa vet

 visio brokat, svetlost je dopirala iz umetnički izrađenih kan-

kada je reč o lečenju mnogih bolesti.

dila od šarenog stakla, a debeli tepisi su u više slo je va prekri-

 vali mermerni pod ko ji se presi ja vao.

Istini za volju, u palati je posto jao i lekar, ali on ni je

smeo da dodiru je žene. Umesto toga one su mu, obučene i

14

15

D����� H����

Bekstvo iz harema

pokri vene velom, opisi vale svo je tegobe uz pomoć lutke od

žudnje i kad je od Džamile zahte vala sve više i više. Sve dok  je žena konačno ne bi predala gospodaru da bi on mogao da uži va u tek probuđenoj strasti.

slono vače ili ebano vine. Iz tog razloga ni njego ve di jagnoze ni

prepisana sredstva nisu bila tako delotvorna kao Džamilina. „Paša hoće da te vidi“, rekla je Džamila. „Mene?“, pono vila je Lejla u ne verici. „Da se nisi pre varila? Znaš i sama koliko je vremena prošlo od kada me je

Pono vo se pred Lejlinim očima, u ži vopisnim slikama, po ja vilo ono veče kada ju je Džamila pr vi put od vela kod

paše Ahmeta:

poslednji put tražio?“ „Da, naravno da znam. Ali to ne menja činjenicu da danas

hoće da te vidi. Evo tvog leka.“ Džamila je iz kaana iz vukla bočicu. „Šta god da se desi, kada ispi ješ moj napitak nećeš morati da brineš da ćeš zatrudneti.“ Lejla je uzela bočicu i iz vadila čep. Leko viti napitak je bio gorak, ali ni približno kao saznanje da u ovoj prilici nema šta

da kaže. Kao ni u jednoj drugoj. „Poći ćeš sa mnom?“ Vratila je Džamili praznu bočicu. „Ako želiš, rado ću poći s tobom.“ Posmatrala je odeću razbacanu svud naokolo i čekala da se Lejla oslobodi svilenog

ogrtača ko jim se oba vila kad je napuštala hamam. Lejla se pred Džamilom kretala bez stida. Stida ni je ni bilo među haremskim ženama. Osim toga, Džamila je zauzimala

posebno mesto. Ona je bila ta ko ja je pregledala tela de vo jaka, ko ja ih je poduča vala kako da pruže zado voljstvo i kako da ga same osete. Stoga se ni je po vukla kada je Džamilina ruka kliznula

preko njenih obnaženih kuko va, blago i nežno sve dok joj konačno ni je za vršila na grudima. Potom se sa vila i sklopila usne oko ružičaste brada vice. Lejla ju je polusvesno pomazila po kosi. Osetila je kako su

 joj se brada vice nadražile dok ih je vešt jezik mazio, ali ni je se uzbudila. Da, posto jalo je vreme kad joj se telo topilo od

„Dobro mi došla, dragulju mo je kuće.“ Paša Ahmet se nasme jao, a njego vo lepo lice izgledalo je još pri vlačni je. Ustao je sa

širokog di vana na kome je ležao i pušio nargilu. U vazduhu se osećao mirisni du van. Lejla je klekla, kao što joj je Džamila naredila, i gledala u pod. Srce joj je tako snažno tuklo da se plašila da bi ga paša mogao čuti. Poslednjih dana mislila je samo o tome šta će se desiti kad se pr vi put sretnu. Kako da pruži paši različita zado voljstva i zahvalju jući tome postane njego va miljenica. Sama pomisao na to toliko ju je uzbuđi vala da je morala da mazi samu sebe kako bi umirila svo ju žudnju. „Džamila, hvala ti, možeš se udaljiti“, čula je pašine reči. Trenutak kasni je osetila je njego ve prste na kolenu. „Lejla, ustani.“ Treptala je zbunjeno. „Gospodaru, ja…“ Nasme jao se. „Znam, znam. Džamila vam uvek kaže da na kolenima dopuzite do mog kre veta kako biste mi pokazale svo ju poniznost i odanost. A ja joj uvek go vorim da ne cenim ništa od toga. Ni poniznost, ni odanost, ni pu zanje

na kolenima.“ Pružio joj je ruku i ona je ustala. Bez reči ju je od veo do kre veta. „Pred nama je mnogo noći kada ću moći da uži vam

16

17

D����� H����

Bekstvo iz harema

u tvom znanju i umeću. Danas ćeš mi, međutim, pokloniti

Sasvim se naslonila na njega i iz vila gornji deo tela kako bi bolje osetila njego vu nežnost. Dok joj je milo vao grudi, paša je naredio: „Od veži po jas i skini pantalone“. Poslušala ga je. Zasvetlucale su njene već  vlažne stidne usne bez ijedne dlačice.

ono što samo jednom možeš dari vati, a ja ću ti zauz vrat pru-

žiti zado voljstvo kakvo možda nikada više nećeš iskusiti.“ Njego ve reči ispunile su njena očeki vanja, mada se trudila da sakri je uzbuđenje. Zastao je ispred ogledala pored

kre veta, odmah iza nje. Njego vi prsti klizili su po rubo vima njenog jeleka od brokata ko ji je nosila preko tanke lanene košulje. Prelazio joj je prstima preko ramena, a onda je jelek pao na pod. Kroz tananu tkaninu košulje nazirale su se njene već

nadražene brada vice. Na vratu je osetila pašin dah, a ubrzo potom i usne ko je su joj polako šetale preko kože. Mirisao  je na meša vinu pačuli ja i du vana, na uzbudljiv muški miris zbog koga je Lejla glasno uzdahnula. Kako je samo često

čeznula da paša konačno od nje napra vi ženu. A počelo je mnogo bolje nego što je zamišljala. Napetost se stišala. Njego ve usne spo jile su se sa njenim i oduzele joj i dah i misli. Njegov jezik uronio joj je u usta, milo vao je i mamio  vrelim, slatkim, zanosnim obećanjem. Htela je da se okrene ka njemu, ali on ju je čvrsto držao i otkopča vao joj dugmad na košulji. Onda se odmakao i preko

gla ve joj skinuo odeću. „Pogledaj se, Lejla. Gledaj kako si lepa“, priljubio je obraz

na njen obraz i šaputao joj je na uho. Ona je u ogledalu posmatrala kako joj sta vlja ruke na pune bele grudi, ko je su još više isticale njego vu tamnu kožu. Njene

ružičaste brada vice bile su čvrste poput kamenčića. Prelazio  je palcem preko njih i Lejla je osetila kako krv u njego vom krilu pulsira. Na ježila se. Paša je nasta vio da nadražu je očvrsle vrho ve njenih brada vica sve dok Lejla ni je duboko uzdahnula i zastenjala.

Tamna ruka kliznula je preko njenog stomaka, uronila joj među bedra i ispiti vala otvor. Lejla je nagonski raširila noge. Jasna moć rasuđi vanja po vukla se na neko nepoznato mesto;

posto jala je samo vatrena čežnja. Ruka mu se vratila na njene grudi i trljala brada vice rosom njene požude. Bez proti vljenja dopustila je da se događa ji

nižu, samo je prigušenim, nerazgo vetnim glaso vima iskazi vala svo ju požudu. Neočeki vano, uz leđa joj se priljubila vrela gola koža, a kao

odgo vor na njeno preklinjanje, uvukao joj je koleno među noge. Bestidno se trljala o njego ve butine, pokretala je karlicu

tamo-amo u ritmu nagona. Paša je palcem i kažiprstom obuhvatio njene vlažne, leplji ve brada vice, stiskao ih je i po vlačio. Vrtlozi iskriča ve požude

prožimali su joj telo. Čvrsto se držala za njego ve podlatkice,  jahala mu je na bedrima sve dok prostor oko nje ni je eksplodirao u svetlu. Bez daha se pono vo pribrala. Paša je još uvek sta jao iza nje i grlio je otpozadi. U ogledalu mu je vi dela lice i užarene oči, a na zadnjici je osećala njegov čvrst ud. Uzbuđenje joj se naglo vratilo. Sa vila se, raširila mu noge

i opipa vala rukom između njih, sve dok ni je pronašla njegov ud. U trenu je zabora vila sve što joj je Džamila ikada pričala o prefinjenosti, taktici i erotskim igrama. Želela ga  je. Sada. Odmah.

18

19

D����� H����

Bekstvo iz harema

Njeni nestrplji vi prsti vukli su ga i pri vlačili ka vlažnoj, pohotnoj pećini. Otpuzala je i stisnutih zuba morala da čeka da on pono vo zauzme položaj. Položio je ruku na samo dno

 je ču vala u kuti jici rubin ko ji joj je paša dao nakon te noći

njene kičme i oprezno je spuštao. Onda je osetila da je konačno prodro u nju. Bol je tra jao samo tren, bio je goto vo nepri-

metan i neuporediv sa oseća jem da je polako ispunja va i širi svo jim čvrstim mesom. Zastenjala je i izazovno gurala karlicu

prema njemu, a on se pokorno kretao u njoj. Lejla se pridrža vala za zlatni okvir ogledala, jedino za šta  je mogla da se uhvati. Dugim i snažnim prodiranjem paša  ju je do veo do vrhunca, ko ji je bio neizbežan poput izlaska sunca i tako snažan da je izgubila svest. Opružena na kre vetu, pono vo se probudila. Paša je ležao pored nje, nag kao što ga je Alah stvo rio, oslonio je gla vu na ruku i posmatrao ju je s blagim smeškom. „Lepa mo ja Lejla, nisi me razočarala. Ali dosta je bilo odmora, želimo da nasta vimo naše puto vanje.“ Potom se nagnuo preko nje, usnama joj milo vao grudi, lizao svetluca ve

kapljice njenog užitka, a onda se, preko stomaka, spustio do zenita njenih bedara. Neće svo je seme izliti u nju, obuzdaće se, ubeđi vao ju je pro-

muklim glasom. Tek kada njeno zado voljstvo bude potpuno, tek kada njeno telo bude ispunjeno užitkom, misliće na sebe. I održao je reč. Milo vao joj je telo na sve moguće načine do ranog jutra i podario joj zado voljstvo ko je je pre vazišlo sve njene slutnje. Tek kada je u potpunosti bila zado voljena i kada joj se telo rastočilo u užitku, tek tada je mislio na sebe.

ispunjene ljuba vlju. S puno radosti ulepša vala se za njega

kad god bi je pono vo pozi vao kod sebe. Drugi put je on bio taj ko ji se prepuštao, a ona je pružala zado voljstvo. Pošto je njeno telo uži valo u čulnoj ljubavnoj igri, i ona je u toku noći doži vela vrhunac, ali ni približno snažan kao prilikom pr vog susreta. I sve noći ko je su usledile, izno va su izne vera vale nje-

na očeki vanja, sve dok njeno telo ni je prestalo da pokazu je bilo kakve znake požude. Nedeljama i mesecima pona vljali su se pašini pozi vi, možda deset, dvadeset ili trideset puta. Potom je izgubio zanimanje za nju. „Imaš najlepše grudi od svih žena ovde“, šaputala je Džamila promuklim glasom i pono vo vratila Lejlu u sadašnjost. „Čvrste, bele, krunisane ružičastim vrho vima.“ Lejli su ove reči bile poznate i znala je šta znače. Prišla je komodi i iz vukla jednu ladicu. Prstima je napipala predmet ko ji je tražila: nabrekao veštački ud od slono vače, do najsitni jih po jedinosti veran uzoru. Blago je po vi jen i oivičen debe-

lim venama, ko je stvara ju pri vid ži vota tamo gde ga nema zaista. Svakoj ženi ko ja će ga koristiti obeća va ju nemerlji vo zado voljstvo. Gla vić liči na zrelu šlji vu s dubokim urezom. Lejla ga je dobila od Džamile u vreme kada ju je poduča vala umetnosti ljuba vi. Učiteljica je na njemu pokazi vala šta treba raditi rukom, svaki dodir, a na kra ju je zahte vala i od svo je učenice da pono vi pokazano. Lejla je naučila ko je su tačke kod muškarca posebno osetlji ve na nežnosti ili kako da klonulog putnika pretvori u čvrstog ratnika. Nakon što  je Lejla izgubila ne vinost, Džamila joj je pokazala kako sama

da se zado volji igračkom od slono vače i sa veto vala je da to Danas je znala da je ovo učinio iz čiste muške su jete. Ipak, tada je zaista vero vala da je to bilo nešto posebno i ponosno

radi što češće kako bi podstakla strast i upoznala se sa svo jim telom. Međutim, bio je to bezuspešan pokušaj, budući da sav

20

21

D����� H����

Bekstvo iz harema

njen trud ni je bio do voljan da trajno veže pašu za sebe i tako učvrsti svoj položaj u haremu.

pomerila bliže kre vetu i pokazala Džamili da legne, ne prekida jući pritom svo je pokrete. Klekla je pored nje i iz vukla

Lejla se polako i izazovno veštačkim udom mazila po obra-

 joj veštački ud iz usta. Džamila se ni je bunila. Kada ju je Lejla pogledala i bez reči joj preko kuko va svukla pantalone, obrazi

zima, dok je Džamila gladnim očima pratila njene pokrete. Pre nego što je dotakla usne, Džamila joj je zadržala ruku i okrenula k sebi vrh uda od slono vače. Jezik joj je klizio po naborima, polako, s uži vanjem, dok se njena ruka još uvek poigra vala s Lejlinim grudima. Bilo  je bezbroj glasina o Džamili. Ljubavnici van harema pričali su svakakve neistine o njoj, jer ona je bila jedina žena ko ja  je bez teškoća i bez pratnje smela da napusti palatu. Drugi su želeli da zna ju zado volja va li ona i evnuhe ko jima u potpunosti nedosta je muškost. Ali niko ni je tačno znao niti je imao hrabrosti da pita Džamilu o tome. Kako bilo da bilo, ostale žene su je pošto vale, a kada je trebalo zado voljiti Džamilu, ni jedna od njenih štićenica ni je odbi jala taj zahtev. Ni Lejla ni je bila izuzetak. Grče vito se trudila da oseti zado voljstvo ili uzbuđenje, jer

znala je da Džamila ni je neko ko samo uzima već i uz vraća u istoj meri. Ipak, koliko god se trudila, spretne ruke druge žene osta vile su je potpuno hladnom. Kako bi prikrila nedostatak strasti, gurnula je veštački ud u Džamilina usta.

su joj se zarumeneli, a oči si jale od grozniča vog iščeki vanja. Lejla je skinula sve sa nje i raširila joj noge. Džamilina

koža si jala je kao posuta zlatnim prahom. Prorez ispod stidnice bez ijedne dlačice bio je blago otvoren i otkri vao ružičasto meso, ko je se prepušteno i puno žudnje nudilo Lejli. Vlažan gla vić veštačkog uda presi ja vao se dok je Lejla

njime golicala i dražila njeno najsveti je mesto, ne prodirući potpuno. Džamilino duboko disanje pretvorilo se u požudno

stenjanje. Kružila je kuko vima i iz vi jala leđa nad čarša vom. Lejla je posmatrala kako to delu je na nju, osećala se kao posmatrač ko ji ne učestvu je u tom činu. Tačno je znala šta mora da radi da bi po jačala Džamilino zado voljstvo do granica izdržlji vosti. Ni je prodirala u nju, odmah ga je iz vlačila, milo vala joj gla vićem stidne usne i dražila nabrekao klitoris. Onda je pono vo na tren prodirala, okretala ga, ponovno

prodirala, pa ga opet okretala kako bi vene sa spoljne strane  veštačkog uda po većale nadražaj prilikom prodiranja.

snažnim pokretima pomerala napred-nazad. Njeno stenjanje potvrdilo je Lejli da to radi onako kako treba. Ruka joj je

Dok je pružala zado voljstvo, Lejli su se na čelu po ja vile graške zno ja, ali sve ostalo na njenom telu bilo je su vo kao barut. Konačno su prodiranja postala brža i snažni ja, drugu ruku  joj je spustila na stidne usne i palcem dražila nabrekao klito-

skliznula u Džamiline pantalone i tražila vlažno mesto među

ris, sve dok Džamila ni je doži vela vrhunac i vrisnula prigu-

Kada je Džamila počela da ga sisa, Lejla ga je kratkim,

njenim bedrima. Polako joj je trljala nabrekle donje usne i gurala prst u procep ko ji je vapio od žudnje, u istom ritmu u kome je pomerala veštački ud u njenim ustima. U sobi je bilo tiho, ni je se čulo ništa osim Džamilinog dubokog, prigušenog disanja i šuškanja svile. Lejla se

šeno, goto vo ži votinjski. Nakon poslednjeg izdizanja, telo joj

 je klonulo i posmatrala je Lejlu poluzatvorenih oči ju. Blago se osmehi vala dok je gledala veštački ud u Lejlinim rukama. „Sada je red na tebe. Dopusti mi da te zado voljim“, rekla  je i ustala.

22

23

D����� H����

Bekstvo iz harema

Lejla se udaljila od kre veta u nadi da Džamila ovo neće shvatiti kao beg. Pred muškarcem je lako mogla da odglumi zado voljstvo i strast, ali ne i pred svo jom učiteljicom. „Ne,

Lejla znala iz iskustva. Iako joj se steglo u stomaku, zadržala  je pri vidnu hladnoću. „Samo mi jedan može naređi vati, a to niste vi, be je Karime“, rekla mu je odlučno.

bolje da se spremim. Ne moraš me pratiti, odmori se još

malo. Ovde ti niko neće smetati.“ Brzo je ogrnula komad odeće ko ji se našao u blizini i

odlepršala. Tanka svila bila je protkana čipkom, a veo ko ji je išao uz nju bio joj je šnalom pričvršćen za kosu. Papučice sa uvi jenim vrho vima upotpunile su sa vršenost njene po ja ve. Nakon što je Lejla napustila sobu, Džamila se sklupčala na kre vetu i zatvorila oči. Lejla je sada znala kako da dođe do palate, budući da je u među vremenu veoma često išla tim putem, a ipak joj se uvek činila sve dalja. Koraci su odzvanjali

hodnicima sa stubo vima, či ju raskoš već iz vesno vreme ni je ni primeći vala. Pre nego što se domogla krila gde ju je paša primao, mora-

la je da prođe kroz unutrašnji hodnik ko ji su krasili brojni bunari. Zbog žuborenja vode ni je mogla da ču je korake ko ji su je pratili. Stoga se preplašeno trgla kad ju je neko ščepao za ruku. „Lejla, dugo te nisam video.“ Glas je bio dubok i baršunast. Dubok i baršunast kao i oči ko je su je čežnji vo gledale. „Be je Karime“, uz vratila je drhta vim glasom. „Očeku ju me, molim vas, pustite me da prođem.“ Stisnuo joj je ruku još snažni je. Ako tako nasta vi, ostaće  joj modrice. „Okolnosti će se promeniti, Lejla, vrlo skoro, a onda ćeš biti mo ja. Ne jednu noć, već zau vek.“ Lejla je pokušala da sakri je strah. Karim je bio najmlađi brat paše Ahmeta. Ta janstven i vlastoljubiv čo vek, svestan svo je pri vlačnosti, nastupao je bez ustezanja. A kada njego va

za vodlji vost ni je bila do voljna, ni je prezao ni od čega, što je

„To ćemo još videti“, uz vratio je i sagnuo se. I pre nego što

 je uspela da se snađe, sklonio joj je veo s lica i prešao vrelim, su vim jezikom po njenom obrazu. Potiski vala je sve snažni ji osećaj mučnine, jer ni je želela da mu pruži zado voljstvo i pokaže da ju je njego va drskost na bilo ko ji način dotakla. „Očeku ju me, pustite me“, rekla je mirnim tonom i oslobodila se njego ve ruke. „Smeš da ideš, ali pronaći ću te pono vo, Lejla, ne zabora vi. Nikada ne zabora vi.“ Njego va nedvosmislena pretnja podsetila ju je na siktanje razdražene zmi je u telu čo veka. Lejla se okrenula i skamenjeno nasta vila da korača. Kretala se kao marioneta. U strahu je osluški vala slede li je njego vi koraci sve dok se na kra ju ni je, sa oseća jem olakšanja, naslonila na mermerni zid u jednoj niši. Teško je disala i

pokuša vala da se smiri, ali ni je uspe vala. Osećala je sve snažni ju mučninu, sklupčala se, zastenjala i ispo vraćala se na

mermerni pod. Drhtala je i trudila se da se nasloni na zid, ali grč ko ji je osećala primorao ju je da klekne. A onda je sve oko nje postalo crno.