Seminarski Rad - Propratnica - Informacioni sistemi

VISOKA ŠKOLA TEHNIČKIH STRUKOVNIH STUDIJA-ČAČAK

ODSEK: Mašinski SMER: Inženjerska informatika VJ - Lazarevac

ŠKOLSKA: 2016-2017

SEMINARSKI RAD IZ INFORMACIONIH SISTEMA TEMA: PUTNI NALOG

STUDENT:

PROFESOR:

JANKO KNEŽEVIĆ

DR NATAŠA GOJGIĆ

OCENA RADA:___________________________________________________

Propratnica

SEMINARSKI RAD IZ INFORMACIONIH SISTEMA

SADRŽAJ

SAŽAJ ............................................................................................................................................................. 2 ZADATAK ........................................................................................................................................................ 3 IZGLED IZABRANOG DOKUMENTA ................................................................................................................ 4 1.0 FUNKCIONALNA DEKOMPOZICIJA DOKUMENTA .................................................................................... 5 1.1 Kontekstni dijagram ............................................................................................................................ 5 1. 2 Stablo aktivnosti ................................................................................................................................. 7 1.3 Dekomponovani dijagram procesa „Propratnica“ .............................................................................. 8 2.0 INFORMACIONO MODELIRANJE ............................................................................................................. 9

2.1.0 Logički model podataka .................................................................................................................... 9 2.1.1 Kreiranje ER dijagrama ................................................................................................................... 10 2.1.2 Identifikacija kandidata za entitete ................................................................................................ 10 3.0 APLIKATIVNO MODELIRANJE ................................................................................................................ 11 3.1 Generisanje baze podataka ............................................................................................................... 11 3.1.1. Forme ............................................................................................................................................ 12 3.1.2 Definisanje upita............................................................................................................................. 13 3.1.3 Definisanje izveštaja ...................................................................................................................... 13

4.0 ZAKLJUČAK ............................................................................................................................................. 14 LITERATURA: ................................................................................................................................................ 15

2

Propratnica


ZADATAK

Za izabrani dokument potrebno je uraditi model procesa, model podataka i aplikativni model

korišćenjem softvera BPwin, ERwin i MSAccess sa sledećim poglavljima:





Funkcionalno modeliranje Konteksni dijagram Stablo poslova Dekompozicioni dijagram -

Informaciono modeliranje -



Logički model podataka Fizički model podataka

Aplikativno modeliranje Baza podataka Implementacija (sa test podacima u bazi podataka preko formi, upita i -

izveštaja) 

Zaključak



Literatura

3

Propratnica


IZGLED IZABRANOG DOKUMENTA

SLIKA 1 - Dokument “ Putni nalog”

4


Propratnica

1.0 FUNKCIONALNA DEKOMPOZICIJA DOKUMENTA

Funkcionalnom dekompozicjom potrebno je identifikovati poslove koji su potrebni pri obradi

dokumenta „Prijemnica“. Za izvođenje ovih procesa potrebno je koristiti grafički jezik IDEFO tj. CASE alat BPwin. IDEF0 tehnika je svojevrstan grafički jezik koji omogućuje komunikaciju, koja je razumljiva svim učesnicima u projektu. Funkcionalnu dekompoziciju potrebno je izvoditi kroz tri podređena procesa: -

Definisanje granica sistema ( kontekstni dijagram ) , Definisanje stabla aktivnosti, Definisanje dekompozicionog dijagrama.

1.1 Kontekstni dijagram

Kod standarda IDEF0 kao prvi korak definiše se odgovarajući dijagram konteksta tj. potrebno je postaviti granice sistema.

Na slici 2 prikazan je dijagram konteksta gde se definiše neposredno okruženje.

Standard

Radni nalog

Putni nalog Propratnica

’ PROPRATNICA

$0

0

Magacioner Dispecer

NODE:

TITLE:

A-0

PROPRATNICA PUTNI NALOG

NUMBER:

Slika 2 - Konteksni dijagram Konteksni dijagram je definisan pravougaonikom koji predstavlja granicu modela koji se

proučava. U tom sistemu i van njega teku informacije preko strelica. Konteksni dijagram je najviši nivo apstrakcije koji se dekompozicionim dijagramima prevodi u niže ni voe apstrakcije. Konteksni

5

Propratnica


dijagram je sa leve strane definisan ulaznim informacijama, sa desne strane izlaznim informacijama, odozgo su definisane kontrole, a odozdo resursi (izvori).

Ulazne informacije : "Radni nalog", kojim se definiše trebovanje materijala(vrsta,kolicina,jedinica mere...).

-

Izlazne informacije : "Putni nalog", gde se dokument zavodi i arhivira.

-

Kontrola: -

"Standard", koje reguliše način evidentiranja i arhiviranja.

Mehanizmi su izvori koji izvode aktivnosti : -

"Dispečer",službenik određen za obradu dokumenta i njegovo arhiviranje.

6

Propratnica


1. 2 Stablo aktivnosti

Na osnovu definisanih granica sistema prelazi se na sledeću aktivnost “Definisanje stabla aktivnosti”, gde se uspostavljaju vertikalne (hijerarhijske) veze između aktivnosti. Stablo aktivnosti se definiše primenom metode odozgo nadole ( eng.top-down), kada se složena aktivnost rastavlja na više podređenih aktivnosti, a zatim se pristupa rešavanju jednostavnih podređenih aktivnosti. Stablo aktivnosti predstavlja hijerarhiju definisanih aktivnosti, očišćenu od strelica i omogućuje funkcionalnu dekompoziciju i uvid u dubinu odvijanja veza i zmeđu aktivnosti.

PUTNI NALOG PROPRATNICA

$0

UNOS $0

0

OZNACAVANJE 1

$0

IZVESTAJ 2

$0

3

OZNAKA VOZILA OZNAKA PREDMETA

OZNACAVANJEPREDMETA VOZILA OZNACAVANJE

IZVESTAJOOPROPRATNICI VOZNJI IZVESTAJ

KILOMETRAZA KOLICINA

OZNACAVANJEMAGACINA RADNIKA OZNACAVANJE

NALOG KAO IZLAZ PROPRATNICA KAO IZLAZ

SERVIS RADNI NALOG Slika 3 - Stablo aktivnosti

Na slici 3 prikazano je stablo aktivnosti za aktivnost “ Putni nalog”. Aktivnost na vrhu (eng.root) uvek je označena sa 0. Brojevi se koriste da bi prikazali koliko detalja sadrži aktivnost. Aktivnost A0 -Nalog je dekomponovana (razdvojena) na :   

Unos,

Označavanje, Izveštaj.

7


Propratnica

1.3 Dekomponovani dijagram procesa „Putni nalog“

Na osnovu definisanog kontekstnog dijagrama (slika 2) i stabla aktivnosti (slika 3) defini še se dekompozicioni dijagram prikazan na slici 4. Sa prethodno definisanog kontekstnog dijagrama (slika 2) automatski su prenesene grani čne strelice, a na osnovu stabla aktivnosti (slika 3) pojavljuju se tri nepovezana procesa. Potrebno je granične strelice povezati sa odgovaraju ćim procesima i definisati interne strelice koje će povezati procese između sebe.

Standard UNOS

Radni nalog $0

1

OZNACAVANJE

Predmet posl ovanja $0

2

Predmet posl ovanja

Propratnica Putni nalog

IZVESTAJ

$0

3

Magacioner Dispecer

Slika 4 - Dekomponovan konteksni dijagram

Na slici 4 je prikazan dekomponovani dijagram za dokument “Putni nalog”. Svaka strelica ima

konkretno značenje,pa tako strelice bez uglastih zagrada na početku predstavljaju dokumente na osnovu kojih se vrše određene aktivnost i. Strelice sa uglastim zagradama predstavljaju sledeći nivo dekompozicije i predstavljaju konkretne aktivnosti.

8

Propratnica


2.0 INFORMACIONO MODELIRANJE

Informaciono modeliranje (IDEF1X) predstavlja apstraktno vi đenje realnog sistema. To je pojednostavljeno predstavljanje realnog sistema preko skupa objekata (entiteta), veza izme đu objekata i atributa objekata. Informaciono modeliranje je pojam koji je definisan u okviru IDEF1X metodologije i definiše odgovarajući model podataka. U stvari IDEF1X je semanti čki bogat modelar podataka treće generacije koji je realizovan u okviru softvera ERwin (Entity Relationships for windows) CASE alata. Informaciono modeliranje se izvodi kroz logički i fizički model podataka.

2.1.0 Logički model podataka

Dekompozicioni dijagram obrade dokumenta je informatički opisan putem fizičkog modela podataka (Slika 6) korišćenjem ERwin-a.

Slika 5 - Logički model podataka kreiran u Erwin-u

9


Propratnica

2.1.1 Kreiranje ER dijagrama

U okviru aktivnosti “Kreiranje ER dijagrama” definišu se sledeće podaktivnosti: -

Identifikacija kandidata za entitete,

-

Identifikacija veza,

-

Definisanje ER modela,

-

Verifikacija ER modela.

2.1.2 Identifikacija kandidata za entitete

Za aktivnost “Identifikacija kandidata za entitete” polazi se od objekata posmatanja. Objekat posmatranja je sve što se može jednoznačno identifikovati, pa samim tim i izolovati iz okoline i opisati. Na osnovu navedenog izabrani entiteti su:

-

Firma,

-

Zaposleni,

-

Putni nalog,

-

Vozila.

Na slici 6 je predstavljen fizički izgled podataka koji su smešteni u odgovarajuće tabele. S vaka tabela predstavlja poseban entitet koji je opisan atributima koji se nalaze u tabelama.

Slika 6 - Fizički model podataka urađen u Erwin-u

10

Propratnica


3.0 APLIKATIVNO MODELIRANJE

3.1 Generisanje baze podataka

Na osnovu fizičkog modela izgenerisana je baza podataka u MS Access -u i njene tabele su prikazane u Relationships-u. Na slici 6 je prikazana baza podataka “Putni nalog“.

Slika 6 - Generisana baza u Microsoft Access-u

Za implementaciju baze podataka realizovana je korisnička aplikacija, koja sadrži meni korisničke aplikacije sa pripadajućim formama za unos podataka i izveštajima.

11

Propratnica


3.1.1. Forme

Forme su osnovni tip objekatau većini SUBP itreba da omoguće korisnikupredstavljanje podataka iz baze i unos podataka u bazu. Forme u sebi mogu imati veliki broj drugih objekata

(kontrola). Većina SUBP, koji za osnovu imaju MS WINDOWS podržava takozvanu wizard metodologiju za kreiranje formi.

Slika 8 – Izgled forme za unos podataka

12

Propratnica


3.1.2 Definisanje upita

Prava snaga sistema za upravljanje bazom podataka je sposobnost da vidimo podatke koje

želimo, u redosledu koji mi sami pravimo. Sa upitima (eng.query) mi možemo postavljati pitanja o podacima koji se nalaze na našim tabelama. Podatke u upitu možemo izvući iz jedne ili više tabela. Pre izrade izveštaja,potrebno je napraviti upit u kojem će biti određeno šta na izveštaju želimo da vidimo.

3.1.3 Definisanje izveštaja

Kreiranje izveštaja je pogodan način da prikažemo podatke kao štampani dokument. Izveštaji nam omogućavaju više kontrole da bi efektno prikazali podatke i imali veću fleksibilnost kod izračunavanja i prikazivanja zbirnih pregleda. Izveštaji su praktično izvučene informacije iz naše baze koje su organizovane i formatirane tako da zadovolje naše zahteve.

Slika 9 – Izgled gotovog izveštaja

13

Propratnica


4.0 ZAKLJUČAK

U seminarskom radu je prikazan jedan od podsistema informacionog sitema za obradu dokumenta Radni nalog.

Prikupljene su informacije iz postojeće dokumentacije i definisani zahtevi koji ne postoje u postojećim ručno vođenim dokumentima. Uspostavljen je odnos izmedju modela procesa na osnovu tokova podataka prikazanih strelicama i modela podataka koji opisuje strukturu podataka i poslovnih pravila posmatranih procesa.

Model podataka treba da omogući definisanje elemenata za fizičku izradu baza podataka i izradu korisničke aplikacije koja će biti efikasan servis zaposlenima za dobijanje svih informacija koje treba da im budu dostupne.

14

Propratnica


LITERATURA:

[1] A.Veljović, N.Gojgić Projektovanje baza podataka, VTŠ Čačak, 2005. [2] A.Veljović, N.Gojgić Informacioni sistemi (skripta). [3] Lazarević Branislav skripta iz Baza podataka FON, 2000.

15

Seminarski Rad - Propratnica - Informacioni sistemi

Recommend Documents