SEMINARSKI RAD Predmet : Montažni sistemi Tema : Razvoj i Konstruisanje proizvoda
Student :
Profesor :
Hasi Izudin
Dr!s"!#drav$o %oži&$ovi
Travnik,2017
Sadržaj:
'!(vod '!'! Razvoj i Konstruisanje proizvoda zvoj proizvoda!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!) )!Konstruiranje!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!* +!Pojam i defini"ija montaže!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!, *!Pro"es monotaže $ao faza pro"esa proizvodnje!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!*!'.pera"ije montaže!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!/ *!)Iz0or najpovo1jnije2 postup$a spajanja!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!'' *!+Kontro1a3 pode4avanje i pose0ne opera"ije!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!') 5!Pro"es montaže!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!') 5!'.snovni pro"esi te6no1o2ije montaže!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!'+ 5!)Pomoni pro"esi te6no1o2ije montaže!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!'* 7!#na&aj pro"esa montaže!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!'7 8iteratura!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!',
1
'!(vod '!' Razvoj proizvoda Razvoj proizvoda vr1o je 4iro$ pojam3 on ne o0u6vaa samo dio vezan uz osmi41javanje pojedino2 proizvoda3 ve sadrži vi4e faza u $ojima se prepoznaju potre0e poten"ija1ni6 $upa"a3 stanje s1i&ni6 proizvoda na trži4tu3 te prepoznaju pro01emi i za6tjevi izrade! ( 4irem smis1u3 razvoj proizvoda 0i se mo2ao opisati $ao s$up a$tivnosti $oje imaju svoj po&eta$ u ini"ija1noj ideji o ne$om proizvodu3 na$on &e2a s1ijedi istraživanje trži4ta3 osmi41javanje $on"epata3 oda0ir pri$1adne varijante proizvoda3 izrada prototipova u$o1i$o je potre0na3 te te$ na$on to2a s1ijedi proizvodnja i prodaja proizvoda! Prema razvoj proizvoda u užem smis1u je zapravo niz $ora$a $ojima se s$up u1aza transformira u s$up iz1aza! Ia$o se ne doima ta$o3 u tim $ora"ima mno2o su &e4i $ora"i misaone3 i1i or2aniza"ijs$e prirode3 ne2o fizi&$e prirode! .vdje su u$1ju&ene sve a$tivnosti potre0ne za izradu proizvoda na teme1ju ranije definirani6 za6tjeva3 $ao 4to su razrada po&etni6 ideja3 odre9ivanje prin"ipa rada3 deta1jne razrade rje4enja3 pa sve do priprema za proizvodnju! ivotni "i$1us proizvoda3 $ao 4to se to dade nas1utiti iz ranije2 poja4njenja pojma razvoja3 sastoji se od vi4e faza3 $oje se ta$o9er mo2u pri$azati u 4irem i užem smis1u! ( 4irem smis1u razvoja proizvoda3 prema faze su: '! ;eneriranje ideje: #a ovu fazu 0i se mo21o rei
+! Razvijanje koncepata: ( ovoj fazi izra9uju se $on"epti i osmi41javaju varijante proizvoda! Ta$o9er3 deta1jiraju se poda"i potre0ni za izradu proizvoda! Resursi tvrt$e su ve dodije1jeni za razvoj novo2 proizvoda3 te na$on ove faze3 eventua1ni neuspje6 proizvoda stvarao 0i vr1o ve1i$e 2u0it$e! *! #oslovna analiza: Ana1iziraju se mo2ue "ijene proizvoda3 s o0zirom na $va1itetu proizvoda i $on$uren"iju! Ta$o9er se ana1izira mo2ua do0it i $o1i&ina prodaje proizvoda! 2
$estiranje: Na$on
izra9eno2 prototipa vr4i se testiranje za6tijevani6 fun$"ija proizvoda! Ta$o9er3 mo2ue je primijeniti testiranje sa oda0ranom 2rupom $orisni$a3 $a$o 0i se za0i1ježi1a i nji6ova zapažanja i mi41jenja o proizvodu! ($o1i$o je potre0no3 u ovoj fazi mo2ue je napraviti preina$e na proizvodu tamo 2dje je to potre0no! 7! Proizvodnja: ($o1i$o je sve do0ro pro41o u fazi testiranja3 $ree se u punu proizvodnju3 0udui da 0i u ovoj fazi uspje6 proizvoda tre0ao 0iti 2otovo za2arantiran >0arem po$rie tro4$ova?! ,! Prodaja i p1asiranje na trži4te: #avr4na faza razvoja proizvoda je zapravo nje2ovo p1asiranje na trži4te! ( nju pripada i o21a4avanje i osi2uravanje distri0u"ijs$e mreže do "i1jani6 trži4ni6 s$upina! Ia$o u ovi6 sedam faza nije navedeno3 na$on p1asiranja proizvoda na trži4te3 tvrt$a se mora po0rinuti i za održavanje proizvoda3 te z0rinjavanje3 &ime se zapravo zavr4ava životni "i$1us proizvoda!
)!Konstruisanje ($rat$o3 $onstruiranje se može sažeti $ao s$up pro"esa i a$tivnosti potre0ni6 da se donese od1u$a o iz21edu i o01i$u proizvoda3 s o0zirom na nje2ovu fun$"iju! No3 $onstruiranje je mno2o $omp1i"iraniji pro"es ne2o 4to je to pret6odno pri$azano! Konstruiranje se ta$o može opisati i $ao pretvor0a unaprijed postav1jeni6 za6tjeva u $on$retno3 te6no1o4$i izvedivo rje4enje! Potre0no je potpuno definirati i opisati proizvod3 $oji e imati zadana svojstva3 zadovo1javati postav1jene že1je i ispunjavati že1jene fun$"ije! ( prvom redu3 $onstruiranje je3 pro"es prerade i 2eneriranja informa"ija $oje na teme1ju u1azni6 za6tjeva definiraju i opisuju proizvod! Konstru$"ijs$i pro"es &esto je sinteza od prije poznati6 e1emenata u novu "je1inu sa novim odre9enim svojstvima3 4to za6tjeva od $onstru$tora $reativan i sna1až1jiv rad! No3 $onstruiranje nije uvije$ sinteza postojei63 poznati6 e1emenata3 ve je i osmi41javanje potpuno novi6 e1emenata3 za potre0e razvoja novi6 proizvoda3 4to za6tjeva ve1i$o is$ustvo i znanje $onstru$tora3 $a$o 0i se 4to 0rže mo2ao pri1a2oditi novoj situa"iji! #0o2 ova$vi6 situa"ija3 $onstruiranje je 2otovo uvije$ $onstantni pro"es u&enja! Ka$o se 2otovo sva$i $onstru$"ijs$i zadata$ može rije4iti na vi4e na&ina3 us$1a9ivanje za6tjeva za že1jenim svojstvima i o01i$om proizvoda može se po$azati $ao du2otrajan i
3
za6tjevan pro"es! Ta$o se sva$i pro"es $onstruiranja može prema ra4&1aniti na vi4e faza3 $oji se iterativno ponav1jaju3 u$o1i$o se javi potre0a! Konstruirati je potre0no u&iti u a$adems$om i industrijs$om o$ruženju! ( sva$oj fazi $onstruisanja potre0no je 0i1ježiti tije$ promi41janja i od1u&ivanja3 &ime se eventua1ne po2re4$e i 1o4a rje4enja mno2o 0rže prepoznaju3 te se ta$o i pro01emi 0rže rje4avaju! .va$av za0i1ježen tije$ promi41janja ostaje na ponovno $ori4tenje u s1u&ajevima izrade s1i&no2 proizvoda3 i1i za u&enje novi6 &1anova $onstru$"ijs$o2 tima! @rste $onstruisanja su:
Izvorno $onstruiranje B novi $on"ept $oji ni$ada nije postojao
Ponov1jeno $onstruiranje B 0iranje izme9u postojei6 normirani6 dije1ova
Re$onstruiranje B mijenjanje o01i$a
@arijantno $onstruiranje B mijenjanje postojee2 dije1a3 a1i zadržavanje izvorno2 $on"epta Pri1a2o9eno $onstruiranje B pri1a2od0a poznato2 rje4enja za novu zadau3 $ori4tenje zapisano2 tije$a promi41janja prija4nji6 pro"esa $onstruiranja mo21o 0i se po$azati od ve1i$e $oristi!
+! Pojam i defini"ija montaže Korijeni pro"esa montaže mo2u se nai u veoma da1e$oj pro41osti3 uosnovi ve u vremenu $ada je &ovje$ po&eo da $oristi a1at$e $oje nije0i1o mo2ue izraditi od jedno2 $omada materija1a3 i1i i6 je 0i1o veoma te4$o izraditi od jedno2 dije1a! Tada se jav1ja potre0a zauspostav1janjem pro"esa montaže!Sve do po&et$a industrijs$e revo1u"ije3 vezano2 za prona1aza$ parnema4ine3 pro"esi montaže su ima1i podre9enu u1o2u3 jer je najteži diopos1a jo4 uvije$ 0i1a proizvodnja sastavni6 dije1ova! Razvojem me6anizama $oji su omo2uava1i da se 0rzo i ta&no izrade dije1ovi jednostavniji6 2eometrijs$i6 o01i$a3 porastao je znatno i udio rada u montaži! %roj i asortiman sastavni6 dije1ova $oje je tre0a1o proizvesti rastao je to$om vremena! To je dove1o do razvoja ve1i$o2 0roja razni6 tipova o0radni6 sistema3 4to je omo2ui1o da se znatno smanji rad u1ožen u izradu pojedina&ni6 sastavni6 dije1ova i proizvoda! .vi te6no1o4$i sistemi su omo2uava1i3 prije sve2a3 razvijanje ve1i$i6 o0radni6 si1a3 $oje &ovje$ nije mo2ao sam da proizvede! Pred $raj pro41o2 vije$a je ve 0i1o mo2ue me6anizovano izvo9enje svi6 vidova o0rade s$idanjem stru2otine! (dio rada $oji je morao 0iti u1ožen u pro"es montaže nepre$idno je rastao3 jer se poveava1a s1oženost ure9aja $oji su se proizvodi1i3 a ma1o je u&injeno na po1ju ra"iona1iza"ije pro"esa montaže! ( to$u da1je2 nau&noBte6ni&$o2 razvoja izdvoji1e su se dvije osnovne tenden"ije3 $oje imaju zna&ajan uti"aj na pro"es montaže! Cedna od tenden"ija je daje razvijen &itav niz novi6 proizvoda3 $oji u pore9enju sa od2ovarajuim starim proizvodima imaju veu pre"iznost i vi4i 4
stepen s1oženosti3 4to se o21eda u znatnom poveanju 0roja sastavni6 dije1ova!.va tenden"ija je jasno uo&1jiva $od 4tampars$i63 te$sti1ni63po1joprivredni63 a1atni6 i dru2i6 ma4ina i $od dru2i6 automatizovani6 sistema3 ma4ina i1i postrojenja! .vi s1oženi proizvodi se u op4tem s1u&aju proizvode $ao pojedina&ni proizvodi3 proizvodi ma1oserijs$e i1i srednjeserijs$e proizvodnje! ( o$viru ove tenden"ije udio vremena montaže izrazito raste! ( op4tem s1u&aju se pod montažom podrazumjeva iz2radnja sistema vi4e2 stepena s1oženosti od sistema niže2 stepena s1oženosti! Po ana1o2iji sa ovim se pod pojmom
npr! e1e$tromotor $ao sastavni dio ne$e ma4ine?! Ka$o se $od najvee2 0roja proizvoda3 tipi&ni6 za o01ast ma4ins$e te6ni$e3 sastavni dije1ovi ne u2ra9uju dire$tno3 ve se naj&e4e spajaju u $ona&an proizvod u vidu predmontirani6 s$1opova3 pro"esi montaže su u op4tem s1u&aju veoma 6etero2eni3 sastoje se od neistovijetni6 par"ija1ni6 pro"esa i sto2a predstav1jaju s1ožene te6no1o4$e pro"ese! .va$vi pro"esi se dije1e na pro"es zavr4ne montaže i vei 0roj pro"esa montaže s$1opova >pods$1opova? predmontaže! Radni predmet zavr4ne montaže je proizvod predmeti predmontaže su s$1opovi najraz1i&itije vrste! Pro"es zavr4ne montaže je pro"es u to$u $o2a se od e1emenata prvo2 nivoa u2radnje formira proizvod! Pro"es proizvodnje je u osnovi pro"es prom materija1a3 pri &emu se materija1 u proje$tovanom postup$u prevodi iz stanja materija1a u stanje proizvoda! Sastavni dije1ovi se mo2u spajati u s1oženije proizvode3 $ada su na njima izvedene sve opera"ije iz te6no1o4$o2 postup$a o0rade! S6odno ovome3 u$upni pro"es rada u proizvod faze: izrada sastavni6 dije1ova3 montaža sastavni6 dije1ova u proizvod! A$o se proizvodni sistem u $ome se odvija pro"es proizvodnje posmatra $ao sistem sa osnovnom u1aznom ve1i&inom
*! Pro"es monotaže $ao faza pro"esa proizvodnje 5
Pro"es montaže je zavr4na faza pro"esa proizvodnje! ( to$u pro"esa montaže vr4i se postepeno sastav1janje de1ova u jednu or2anizovanu "e1inu3 s$1op3 u s$1adu sa za6tevima definisanim $onstru$tivnom do$umenta"ijom proizvoda! Industrijs$a proizvodnja $a$vu danas poznajemo zapo&inje $on"ipiranjem i proje$tovanjem proizvodaF #atim s1edi proje$tovanje te6no1o2ije! .vim se pro"es proje$tovanja zavr4ava i tada znamo 4ta emo proizvesti i $a$o3 odnosno na $oji na&in!Pos1e to2a s1ede p1aniranje i priprema proizvodnje! ( ovoj fazi se defini4u resursi3 vr4i nji6ovo o0ez0edjivanje i or2anizovanje! Pos1e zavr4et$a faze pripreme s1edi izrada de1ova i na0av$a standardni6 $omponenti! Proizvedeni de1ovi i na0ava1jene $omponente se $ontro1i4u u smis1u provere odstupanja od spe"ifi$a"ija definisani6 $onstru$tivnom do$umenta"ijom proizvoda! Gina1na faza pro"esa proizvodnje je $ontro1a fun$"iona1ni6 performansi formirano2 s$1opa3 odnosno proizvoda i nje2ovo pa$ovanje! Montažni se pro"es sastoji od tri $omponente: '!
montažni6 opera"ija3
)!
to$a3 i
+!
stru$ture!
.pera"ije montaže se razvrstavaju na:
spajanja3
ru$ovanja3
$ontro1e3
pode4avanja >u2a9anja?3
pose0ne opera"ije!
To$ defini4e s1ed izvo9enja montažni6 opera"ija! Stru$tura pro"esa odre9ena je stru$turom proizvoda3 a is$azuje se mo2uno4u pode1e pro"esa3 ta$o da se de1ovi pro"esa mo2u izvoditi neBzavisno jedan od dru2o2a i vremens$i usporedno! Sto2a se ne$i "e1o$upni montažni pro"es može ra4&1aniti na predmontaže i zavr4nu montažu! 6
Ta&nost je jedan od najvažniji6 te6ni&$oBe$onoms$i6 po$azate1ja oso0ine >$va1iteta? te6no1o4$o2 sistema! Parametri3 $oji $ara$teri4u ta&nost3 $a$o te6no1o4$i6 sistema u "je1ini3 ta$o nji6ovi6 $onstru$tivni6 i montažni6 e1emenata3 izvode se iz namjene sistema! .pravdanom se jav1ja ta&nost3 $oja je optima1na za sva$i $on$retni s$1op! Njeno 0espotre0no poveavanje može 0iti raz1o2 znatno2 porasta "ijene $o4tanja o0rade! ( to$u pro"esa montaže vr4i se povezivanje dije1ova3 $oji u op4tem s1u&aju imaju vei 0roj to1erisani6 mjera! #0o2
5! .pera"ije montaže Montaža se sastoji od : '! spajanje )! ru$ovanje +! $ontro1a *! podesavanje 5! pose0ne opera"ije %#&'&(') je postupa$ $ojim se u2rad0eni e1ementi dovode u me9uso0ni odnos i osi2uravaju
od rastav1janja! .dnos B spoj3 ostvaruje se pre$o p1o6a spajanja! Spojevi se postižu:
si1om >naprimer stezni spoj?3
o01i$om >spajanje za$ovi"ama3 us$o&ni"ima!!!?3
materija1om >zavarivanje3 1em1jenje3 1ep1jenje?3 i1i
nji6ovom $om0ina"ijom!
Sva$i spoj definisan je sa dva odnosa: 2eometrijs$im i ener2ets$im! ;eometrijs$i odnos defini4e prostorni raspored u2rad0eni6 e1emenata3 a ener2ets$i odnos odre9uje optereenje pod $ojim je osi2urana fun$"ija spoja! @ažna stav$a za opisivanje postup$a spajanja jeste 2i0anje pri spajanju! ;i0anje se ostvaruje primenom si1e i1i momenta3 1juds$om ru$om i1i a1atom! ;i0anju pri spajanju pret6odi postupa$ ru$ovanja3 $ojim se u2rad0eni e1ementi dovode u po1ožaj za spajanje! Ru$ovanje zavr4ava3 a spajanje otpo&inje u trenut$u $ada u2rad0eni e1ement iz2u0i najmanje 7
jedan stepen s1o0ode 2i0anja! Na$on uspostave dodira izme9u u2rad0eni6 e1emenata3 2i0anje je odre9eno o01i$om i 2eometrijs$im rasporedom p1o6a spajanja u2rad0eni6 e1emenata! #ajedni&$a povr4ina svojim o01i$om spre&ava re1ativno 2i0anje izme9u u2rad0eni6 e1emenata! Stepen odre9enosti spojno2 2i0anja zavisi o tome u $o1i$o je smerova onemo2ueno re1ativno 2i0anje izme9u u2rad0eni6 e1emenata!
Prema svojstvima3 spojevi se dij1e na:
neposredne i posredneF
rastav1jive3 nerastav1jive i us1ovno rastav1jive
po$retne i nepo$retne!
#a raz1i$u od neposredni6 spojeva3 posredni spojevi poseduju pomone spojne e1emente! Nerastav1jivi spojevi daju se rastaviti samo uz o4teenja u2rad0eni6 e1emenata! Rastav1jivi spojevi daju se rastaviti 0ez o4teivanja! (s1ovno rastav1jive spojeve mo2ue je rastaviti 0ez o4teenja samo ne$o1i$o puta! Po$retni spojevi dozvo1javaju re1ativno 2i0anje u2rad0eni6 e1emenata3 a nepo$retni ne! Sastavljanje je zajedni&$i naziv za spajanje u2rad0eni6 e1emenata: po1a2anjem3 u1a2anjem3
uvo9enjem3 ove4anjem3 u21av1jivanjem3 e1asti&nim 4irenjem! .stajanje u spojenom stanju ostvaruje se 2ravita"ionom si1om3 trenjem3 spojem o01i$om i1i nji6ovom $om0ina"ijom!Kod ne$i6 postupa$a $oristi se e1asti&nost u2rad0eni6 e1emenata i1i pomoni6 spojni6 e1emenata za osi2uranje spoja! Kara$teristi&no je za ove postup$e da is6ode rastav1jivim spojevima! Po1a2anje3 u1a2anje i uvo9enje su e1ementarni spojevi $oji se pojav1juju $od 0i1o $oje2 spajanja3 a $ara$teristi&no je za nji6 da su u2rad0eni e1ementi u neposrednom dodiru i da nema ni$a$vi6 deforma"ija! .vi spojevi sadržani su u svim postup"ima spajanja u $ojima je potre0no vi4e od jedno2 postup$a spajanja! #0o2 svoje jednostavnosti pri1i$om spajanja po2odni su za automatiza"iju! Primeri:
po1a2anje B postav1janje 0ritve na 21avu motoraF
u1a2anje B umetanje $1ina u osovinu3 $u21i"e u 1ežajF
uvo9enje B uv1a&enje jedno2 te1a u dru2o >1astin rep3 te1es$opi?F
ve4anje B opru2a pre$o a1$e >osi2uranje v1a&ne si1e?F
u21av1jivanje B autosve"i"a3 0ajonetF 8
e1asti&no 4irenje B See2erov prsten!
Punjenje ozna&ava postup$e uno4enja 2asoviti63 paroviti63 te$ui63 $a4asti63 materija1a u
o01i$u paste i1i ma1eni6 zrnasti6 te1a3 u 4up1je i1i porozne u2rad0ene e1emente! Raz1i$uju se: punjenje u užem smis1u >neon u f1uores"entnim "evima?3 natapanje >e1e$tri&ni namoti u izo1a"ionom 1a$u? i impre2niranje! 8a$o se automatizuju ure9ajima za doziranje >naprimer: punjenje $o&ione te&nosti i1i sredstva za ras61a9ivanje automo0i1a?! Pritiskanje i utiskivanje o0u6vataju postup$e spajanja u2rad0eni6 e1emenata 2de se
pomoni spojni e1ementi e1asti&no deformi4u i neže1jeno rastav1janje spre&avaju si1om! @e1i$ 0roj ovi6 spojeva je posredan! Pomoni spojni e1ementi nužni su za osi2uranje rastav1jivosti spoja! Postup"i pritis$ivanja i utis$ivanja jesu spajanja: vij&anjem3 spojni"ama3 steza1j$ama3 upre4avanjem3 stezanjem3 rastezanjem3 &av1ima3 $1inovima! Spajanje praoblikovanjem o0u6vata postup$e $od $oji6 se: na ne$om u2rad0enom
e1ementu o01i$uje dodatni deo iz 0ezo01i&no2 materija1aF vi4e u2rad0eni6 e1emenata spaja dovo9enjem 0ezo01i&no2 materija1a3 odnosno u 0ezo01i&ni materija1 u1ažu u2rad0eni e1ementi! Postup"i se $oriste u masovnoj proizvodnji >za1ivanje B izrada poste1ji"e 1ežaja3 u1ivanje pri 0rtv1jenju3u1a2anje3 umrežavanje B nano4enje $au&u$a na meta1nu p1o&u3 na1ivanje i 2a1vanizovanje?! Preoblikovanje o0u6vata postup$e $od $oji6 se na ne$im mestima u2rad0eni i1i pomoni
spojni e1ementi3 de1imi&no i1i potpuno preo01i$uju! Spoj je u pravi1u nerastav1jiv3 i osi2uran od neže1jeno2 rastav1janja o01i$om! Postup"i jesu: spajanje preo01i$ovanjem ži&ani6 tra$asti6 i s1i&ni6 te1a >postup"i p1etenja3 su$anja!!!?F spajanje preo01i$ovanjem u2rad0eni6 e1emenata od 1ima3 "evi i profi1a >postup"i ta&$anja3 pre2i0anja!!!?F spajanje preo01i$ovanjem pomoni6 spojni6 u2rad0eni6 e1emenata >za$ivanje 4up1jom za$ovi"om i s1i&no?! Zavarivanjem se spoj ostvaruje materija1om uz primenu top1ine i1i si1e3 sa i1i 0ez dodatno2
materija1a! Lemljenjem se ta$o9e ostvaruje spoj materija1om >vrste 1em1jenja: tvrdo3 me$o i uz viso$e
temperature?! Lepljenjem se spoj ostvaruje ad6ezijom i $o6ezijom3 a u veini s1u&ajeva spoj je rastav1jiv
samo uz o4teenje! Spajanje te$sti1a o0u6vata sve postup$e izrade $on"a3 pre9a3 niti i 2otovi6 proizvoda od nji6!
7! Iz0or najpovo1jnije2 postup$a spajanja Postupa$ spajanja tre0a iza0rati na ta$av na&in da se zadovo1ji za6tevana &vrstoa spoja3 uz minima1ne tro4$ove spajanja!(o0i&ajeno je da vi4e raz1i&iti6 vrsta spojeva udovo1java za6tjevanu &vrstou3 a1i uz raz1i&ite tro4$ove!
9
Kriterijum za iz0or najpovo1jnije2 postup$a sastav1janja nisu dovo1jno op4te sistematizovani3 da 0i 0i1i 1a$o primenjivi u po2ons$oBspe"ifi&nim us1ovima!Sto2a iz0or u ve1i$oj meri zavisi o znanju i is$ustva $onstru$tora i te6no1o2a montaže! Kod iz0ora postup$a spajanja potre0no je pridržavati se s1jedei6 na&e1a: 0irati neposredne spojeve3 osi2urati postup$e s pravo1inijs$im 2i0anjem pri spajanju3 postii spojeve ma1om si1om3 0irati postup$e spajanja $oji nisu vremens$i du2i i ne za6tevaju us$e to1eran"ije u2rad0eni6 e1emenata! *!' Kontro1a3 pode4avanje i pose0ne opera"ije Svr6a $ontro1e je provera stanja3 svojstava3 $a$voe i fun$"iona1nosti u2rad0eni6 e1emenata3 te ispravnosti pret6odno izvr4eni6 opera"ija! Pode4avanje >u2a9anje? o0u6vata de1atnosti za ot$1anjanje izrad0enoBte6ni&$i6 odstupanja s "i1jem da se posti2ne zadata fun$"iona1na to1eran"ija s$1opa >proizvoda?! S1uži za osi2uranje i po0o1j4anje za6tevane fun$"ije3 a može us1editi za vreme i1i na$on montaže! Prema na&inu $ompenza"ije raz1i$uju se name4tanje i pri1a2o9avanje! Namje4tanje je pode4avanje promenom re1ativni6 po1ožaja u2rad0eni6 e1emenata! Pri1a2o9avanje je pode4avanje $oje se vr4i promenom dimenzija ii1i o01i$a u2rad0eni6 e1emenata >ne postoji $od automats$i6 pro"esa?! Pose0ne su opera"ije sve fun$"ije $oje osi2uravaju postizanje fun$"iona1nosti proizvoda! Mo2u se inte2risati i1i o0av1jati izdvojeno >0ojenje3 žarenje3 pa$ovanje!!!?! Priprema e1emenata za montažu .va opera"ija je spe"ifi&na za pojedine vrste e1emenata i zavisi od nji6ove oset1jivosti na sta0i1nost za vreme usprav1janja i dizanja! Pod pripremom e1ementa za montažu podrazumeva se:
.dre9ivanje teži4ta
.0e1ežavanje e1emenata
.dre9ivanje mesta i na&ina za6vatanja
Kontro1a dimenzija e1ementa prema proje$tu
*!) Pro"es montaže Pro"es montaže je s$up te6no1o4$i6 pro"esa $oji se mo2u svrstati u tri 2urpe: '! .snovni pro"esi montaže3 10
)! Pomoni pro"esi montaže3 +! Dopuns$i pro"esi montaže! .snovni pro"esi imaju dire$tno dejstvo na o0je$at montaže us1ova1jajvui transforma"iju nje2ovo2 o01i$a i fun$"ija! ( ovu 2rupu spadaju: pro"es spajanja3 pro"es u&vr4ivanja i ne$i spe"ija1ni pro"esi! Pomoni pro"esi montaže o0u6vataju pro"ese $ojima se o0ez0edjuju us1ovi za izvodjenje osnovni6 pro"esa3 pri &emu oni nemaju uti"aj na stanje o0je$ta montaže! ( ovu 2rupu spadaju: uvodjenje de1ova u pro"es3 transport i manipu1a"ija >preme4tanje?3 $ontro1a i ne$i spe"ija1ni pro"esi pripremno2 $ara$tera! Dopuns$i pro"esi o0u6vataju pro"ese $ojima se o0ez0edjuju us1ovi za izvodjenje osBnovni6 i pomoni6 pro"esa montaže! To su po pravi1u ne$i spe"ija1ni pro"esi!
5! .snovni pro"esi te6no1o2ije montaže Proces spajanja
Pro"es spajanje je osnovni pro"es pro"esa montaže!.n je te6no1o4$i e$viva1ent pro"esu rezanja i1i pro"esu deformisanja $oji su osnovni pro"esi pro"esa o0rade! Pro"es spajanja predstav1ja s$up a$tivnosti $ojima se $onformne povr4i dva o0je$ta dovode u pret6odno definisan re1ativni po1ožaj3 pri &emu se vr4i uspostav1janje za6tevani6 medjuso0ni6 2eometrijs$i6 i fun$"iona1ni6 re1a"ija! Pro"es spajanja je determinisan sa 4est 2rupa fa$tora: '! 2eometrijs$a svojstva de1ova3 )! me6ani&$a svojstva de1ova3 +! $inemati&$a spajanja3 *! re1ativni zazor3 5! ini"ija1na 2re4$a po1ožaja de1ova 7! me6ani&$e $ara$teristi$e opreme! Proces spajanja – geometrijska svojstva
;eometrijs$a svojstva de1ova su jedan od osnovni6 fa$tora $oji dominantno odredjuje pro"es spajanja i pro"es montaže u "e1ini! 11
Po1azei od &injeni"e da je o01i$ i ve1i&ina de1ova sa $ojima se operi4e u pro"esu montaže pra$ti&no neo2rani&en3 razvijene su odredjene te6ni$e opisa i $1asifi$a"ije3 &ime se zna&ajno redu$uje $omp1e$snost pro"esa montaže u svim nje2ovim aspe$tima! K1ju&ni za6tev je da se razdvoje te6no1o4$i 0itni od te6no1o4$i ne0itni6 2eometrijs$i6 e1emenata i da se onda oni sistematizuju uvodjenjem po2odno2 forma1no2 o$vira! Prema pristupu $oji je razvio prof ;eofre %oot6rod3 taj forma1ni o$vir može se uspostaviti uvodjenjem s1edei6 $ate2orija: '! enve1opa3 )! 2eometrijs$a oso0enost3 +! simetrija3 *! ve1i&ina! Baziranje
#a pro"es spajanja 0itni su samo ne$i e1ementi 2eometrije de1ova $oji se spajaju!.ve e1emente je mo2ue svrstati u dve 2rupe: '! te6no1o4$e 0aze montaže3 )! $onta$tne povr4i! Tehnološke baze montaže
Te6no1o4$e 0aze montaže imaju fun$"iju definisanja po1ožaja de1ova u prostoru to$om pro"esa spajanja!( zavisnosti od to2a za $oju su a$tivnost vezane3 te6no1o4$e 0aze montaže se de1e na: '! te6no1o4$e 0aze manipu1a"ije3 )! te6no1o4$e 0aze os1anjanja3 +! te6no1o4$e 0aze spajanja Proces učvršivanja
Pro"es u&vr4ivanja i1i pro"es fi$siranja je osnovni pro"es pro"esa montaže! Pos1e pro"esa spajanja s1edi pro"es u&vr4ivanja $oji ima zadata$ da fi$sira stanje ostvareno pro"esom spajanja! Prema $1asifi$a"iji $oja je postav1jena od strane CSPE >Capan So"iet of Pre"isiona En2ineerin2?3 te6ni$e fi$siranja de1ova $oje se primenjuju u sistemima manue1ne i automats$e montaže svrstane su u deset 2rupa: '! Presovani spojevi3 )! @ij&ane veze3 +! #a$ivanje3 *! E1asti&ne >us$o&ne? veze3 5! 8ep1jenje3 12
7! #avarivanje3 ,! 8em1jenje3 -! Ad6ezione veze3 /! Gi$siranje p1asti&nom deforma"ijom3 'J!.sta1e te6ni$e fi$siranja! 5!'! Pomoni pro"esi te6no1o2ije montaže ( 2rupu pomoni6 pro"esa montaže spadaju s1edei pro"esi: '! uvodjenje de1ova u pro"es )! transprort +! manipu1a"ija *! pro"es $ontro1e 5! spe"ija1ni pro"esi #a ove pro"ese je svojstveno da se njima o0ez0edjuju potre0ni us1ovi za izvodjenje osnovni6 pro"esa montaže3 pri &emu oni nemaju uti"aj na stanje o0je$ta montaže!
Pomoni procesi tehnologije montaže – uvo!jenje !ijelova u proces
Ini"ija1na a$tivnost te6no1o4$e opera"ije montaže je uvodjenje de1ova u pro"es!(vodjenje de1ova u pro"es podrazumeva prevodjenje s$upa de1ova iz neuredjeno stanje u uredjeno stanje i to ta$o 4to se u sva$om trenu$tu na odredjenoj termina1noj ta&$i na1azi jedan deo sa pre"izno definisanom orijenta"ijom i pre"izno definisanom pozi"ijom!.p4ti zadata$ uvodjenja de1ova u pro"es izvodi se u &etiri $ara$teristi&ne faze: GA#A I: ;rupisanje GA#A II: .rijenta"ija GA#A III: A$umu1a"ija GA#A I@: Se1e$"ija3 separa"ija i pozi"ioniranje! (vodjenje de1ova u pro"es je uve$ vr1o de1i$atan zadata$! Tradi"iona1ni sistemi 0azirani su na sto6asti&$im te6ni$ama pasivno2 orijentisanja i pozi"ioniranja! Savremeni sistemi se 0aziraju na te6no1o2iji senzora ve4ta&$o2 21edanja3 2de se pro"es izdvajanja iz mase3 orijenta"ije i pozi"ioniranja može da se izvede 0ez i1i sa vr1o ma1im o0imom manipu1a"ije de1ovima!(mesto to2a3 ana1izom di2ia1ne s1i$e s"ene u $ojoj se na1aze de1ovi3 vr4i se nji6ovo prepoznavanje i 1o"iranje! Pomoni procesi tehnologije montaže – manipulacija i transport
Pro"es montaže se na naj2ru01jem nivou rezo1u"ije može posmatrati $ao pro"es manipu1a"ije de1ovima i s$1opovima!.snovna fun$"ija ovi6 pro"esa je preme4tanje o0je$ata iz jedne u 13
dru2u pozi"iju! Pro"es manipu1a"ije podrazumeva preme4tanje de1ova i s$1opova unutar jedne radne stani"e! .vaj zadata$ se po pravi1u izvodi manu1eno i1i primenom manipu1a"ioni6 ro0ota! Pro"es transporta podrazumeva preme4tanje de1ova i1i s$1opova u prostoru izmedju radni6 stani"a! Pro"es transporta ima inte2rativnu fun$"iju i njime se vr4i fizi&$a inte2ra"ija s$upa radni6 stani"a u sistem za montažu! Transport se naj&e4e o0av1ja $ontejnerima! Pomoni procesi tehnologije montaže – proces kontrole
Po svojoj prirodi3 pro"es montaže je zavr4na faza stvaranja jedno2 proizvoda i to je mesto na $ome se neminovno ot$riva $va1itet svi6 pret6odni6 faza proizvodno2 pro"esa i odredjuju fun$"iona1ne performanse s$1opa $oji se montira! Iz ti6 raz1o2a pro"es $ontro1e je nezao0i1azan u sva$om te6no1o4$om sistemu za montažu! Pro"esom $ontro1e o0u6vaene su provere $va1iteta de1ova $oji se uvode u pro"es i to naj&e4e provera $omp1etnosti i 2eometrijs$i6 $ar$ateristi$a fun$"iona1ni6 povr4ina! Pro"esom $ontro1e o0u6vaene su provere $va1iteta formirano2 s$1opa! Provere ove vrste se sprovode po medjufazama i na fina1nom s$1opu!
Pomoni procesi tehnologije montaže – specijalni procesi
Spe"ija1ni pro"esi su svi pomoni pro"esi $oji nisu uvodjenje de1ova u pro"es3 manipu1a"ija3 transport i1i $ontro1a!;enera1o3 radi se o vr1o 4iro$om spe$tru pro"esa $oji su naj&e4e odredjeni spe"ifi&nim za6tevima proizvoda! Na primer3 spe"ija1ni pro"es je pro"es ozna&avanja pods$1opova i1i pro"es nano4enja maziva! Ta$odje3 spe"ija1ni pro"esi mo2u da 0udu i raz1i&iti o0radni pro"esi $oji se $oriste za doradu de1ova i1i interven"ije na s$1opu $oji se montira! #a2revanje3 61adjenje3 &i4enje3 !!!!su ta$odje pro"esi $oji spadaju u ovu $1asu!
7! #na&aj pro"esa montaže #na&aj pro"esa montaže u savremenoj te6no1o2iji industrijs$e proizvodnje je ve1i$i:
Na zada"ima montaže u zavisnosti od vrste proizvoda3 an2ažuje se od )J do ,J u$upno2 proizvodno2 vremena >u ne$im re1evantnim izvorima navodi se prose&na vrednost od 5+?! Na zada"ima montaže an2ažuje se od )J do 7J u$upno2 0roja radni$a! Pro"es montaže $ao fina1na a$tivnost u pro"esu stvaranja proizvoda u zna&ajnoj meri odredjuje nivo i sta0i1nost nje2ovo2 $va1iteta! So"ija1ni za6tevi vezani za us1ove rada i uti"aja na zdrav1je radni$a! 14
Postoje proizvodi $od $oji6 se jedino automats$om montažom mo2u o0ez0editi potre0ni us1ovi >naj&e4e pro01em $ontamina"ije?! E$onoms$i aspe$ti
Krajem devedeseti6 2odina dvadeseto2 ve$a do41o je do su4tins$i6 promena u proizvodnim te6no1o2ijama! Po prvi put u istoriji industrijs$e proizvodnje pojavi1a se situa"ija u $ojoj su proizvodni $apa"iteti vei od $apa"iteta trži4ta! .va situa"ija nametnu1a je potre0u reformu1a"ije postojee2 $on"epta masovne proizvodnje i nje2ovo prevodjenje u $on"ept masovne varijantnosti3 odnosno nova proizvodna paradi2ma persona1izovane proizvodnje >customized manufacturin* ?! Para!igma personalizovane proizvodnje
je $on"ept $oji predstav1ja sim0iozu pret6odne dve paradi2me3 paradi2me zanats$e proizvodnje i paradi2me masovne proizvodnje! Sim0ioza se u ovom s1u&aju sastoji u tome da se proizvodi $oji se stvaraju po meramapotre0ama sada proizvode po prin"ipima industrijs$e masovne proizvodnje3 pre sve2a uzimajui produ$tivnost u o0zir! Kon"ept persona1iza"ije proizvoda za svoju osnovnu pos1edi"u ima e$stremnu varijantnost proizvoda3 &ime se o0im proizvodnje spu4ta na vr1o ma1e serije3 u$1ju&ujui i pojedina&nu proizvodnju! Da 0i se ova$av za6tev zadovo1jio3 potre0na je e$stremna f1e$si0i1nost proizvodno2 sistema $oja se jedino može postii $roz primenu su4tins$i nove te6no1o2ije $oja $ao svoj osnovni sadržaj ima inte1i2en"iju3 odnosno te6no1o2ija 0azirana na inte1i2entnim uredjajima3 opremi i pro"esima! Sa aspe$ta te6no1o2ije montaže3 $on"ept persona1izovane proizvodnje namee nove za6teve3 pre sve2a u domenu f1e$si0i1nosti3 2de se od sistema za6teva da 0ude sposo0an da pri6vati &este promene proizvoda! .vi za6tevi nameu potre0u za razvoj sistema $oji je vr1o s1i&an performansama &ove$a po pitanju f1e$si0i1nosti i senzitivnosti! Promene $oje su se desi1e u evo1u"iji te6no1o2ije montaže od mar2ina1ne i1i neprepoznat1jve u njenim prapo&e"ima3 do jedne od $1ju&ni6 te6no1o2iju u$upno2 te6no1o4$o2 prostora savremene industrijs$e proizvodnje3 u$azuju na njen zna&aj i intezivni razvoj! Najzna&ajnije promene u $va1itativnom i $vantitativnom smis1u su se desi1e to$om dvadeseto2 ve$a! .vaj trend e se nastaviti uz dodatno u0rzavanje! Te6no1o2ija montaže e si2urno 0iti jedna od $1ju&ni6 te6no1o2ija 0udunosti3 &iji razvoj te$ predstoji! @e sada se na2ove4tavaju radi$a1no novi prav"i razvoja3 $ao 4to je prodor u mi$ro i nano domen i $on"ept samosastav1janja proizvoda $oji je mo2u na tim nivoima razmera3 pri &emu su u ovom $onte$stu sastavni de1ovi proizvoda mo1e$u1iatomi ii1i nji6ove 2rupe!
15
Literatura '! @u$i M!3 Te6no1o4$i postup"i3 %eo2rad )! Simeunovi" #!3 Te6no1o4$i postup"i +! Mi1eusni N!3 .r2aniza"ija pro"esa proizvodnje
16
