Projekat El Instalacije Stambene Gradjevine

Projektni Zadatak: Električne Instalacije Pantić Vladica, 214/06 SADRŽAJ

UVOD............................................................................................................................. - 3 PROJEKTNI ZADATAK................................................................................................... - 4 TEHNIČKI OPIS............................................................................................................. - 6 PANIČNA RASVETA........................................................................................................ - 7 INSTALACIJA TELEFONA.............................................................................................. - 7 INSTALACIJA ZA TV....................................................................................................... - 7 INSTALACIJA INTERFONA................................................................................................. - 7 UZEMLJENJE................................................................................................................. - 8 GROMOBRANSKA INSTALACIJA........................................................................................ - 8 TEHNIČKI USLOVI........................................................................................................ - 9 PRILOG ZAŠTITE NA RADU........................................................................................... - 10 OPŠTE MERE ZAŠTITE NA RADU................................................................................... - 11 FOTOMETRIJSKI PRORAČUN.....................................................................................- 12 TERMOAKUMULACIONO GREJANJE..........................................................................- 18 IZBOR TERMIČKIH POTROŠAČA...............................................................................- 20 DEFINISANJE STRUJNIH KOLA..................................................................................- 21 PRORAČUN STRUJNIH KOLA.....................................................................................- 23 STEPENIŠNO OSVETLJENJE.......................................................................................- 15 PRORAČUN NAPAJANJA LIFTA..................................................................................- 16 DEFINISANJE PM, MRM I RM....................................................................................- 17 PRORAČUN KABLA I OSIGURAČA OD MRM DO RM...................................................... - 17 PRORAČUN KABLA I OSIGURAČA OD PM DO MRM1.................................................... - 18 PRORAČUN KABLA I OSIGURAČA OD PM DO MRM2...................................................- 19 PRORAČUN KABLA I OSIGURAČA OD TS DO PM....................................................- 20 PROVERA PADA NAPONA OD TS DO NAJUGROŽENIJEG POTROŠAČA...............................- 21 TELEFONSKA INSTALACIJA.......................................................................................- 21 INSTALACIJA ZA TV.................................................................................................... - 21 ZAŠTITA OD ATMOSFERSKOG PRAŽNJENJA............................................................- 22 ZAŠTITNO UZEMNJENJE............................................................................................ - 25 ZAŠTITA OD OPASNOG NAPONA DODIRA „TT“ SISTEMOM..................................- 26 GRAFIČKA DOKUMENTACIJA.....................................................................................- 27 SPECIFIKACIJA MATERJALA I OPREME....................................................................- 28 LITERATURA............................................................................................................... - 29 -

profesor: mr Dragan Brajović

Projektni Zadatak: Električne Instalacije Pantić Vladica, 214/06

UVOD Električne instalacije se izvode u stambenim objektima, poslovnim prostorima, industriji, poljoprivrednim dobrima, gradilištima itd. Postoje sledeće vrste instalacija: elektroenergetske, gromobranske, telekomunikacione i signalne. Elektroenergetske instalacije se izvode kako bi se osiguralo napajanje potrošača električnom energijom. Gromobranska instalacija se postavlja u cilju zaštite ljudi i objekata od štetnog delovanja atmosferskog električnog pražnjenja. Telekomunikacione instalacije omogućavaju prenos podataka. Postoje sledeće vrste telekomunikacionih instalacija: telefonske instalacije, instalacije interfona, instalacije zajedničkih radio i TV antena, instalacije interne televizije, instalacije razglasa, instalacije računarskog sistema, instalacije centralnog sistema časovnika itd. U signalne instalacije spadaju: instalacije električnog zvonca, instalacije protivpožarnog sistema, instalacije protivprovalnog sistema i instalacije poziva u hotelima i bolnicama. Signalne i telekomunikacione instalacije su srodne i očekivati je da će daljim razvojem tehnike doći do njihovog integrisanja. Elektroenergetske i gromobranske instalacije spadaju u grupu instalacija jake struje dok se telekomunikacione i signalne instalacije ubrajaju u instalacije slabe struje.



PROJEKTNI ZADATAK Projektovati električnu instalaciju stambene zgrade P+m=12 spratova, a sa po n=2 istovetnih stanova na svakom spratu. U zgradi postoji lift čiji je pogonski deo smešten u prostoriji iznad liftovskog šahta na m-tom spratu. Zgrada je završena ravnim krovom pokrivenim limom debljine 0,8 mm, čija je osnova, kao i osnova zgrade, pravougaonik dimenzija stranica 25x11 [m]. Zgrada je visoka (m+1) x 3,2 m. Projekat instalacije obuhvata sledeće: 1. Tehnički opis 2. Tehničke uslove 3. Fotometrijski proračun 4. Izbor termičkih potrošača 5. Termoakumulaciono grejanje 6. Stepenišno osvetljenje 7. Električnu razvodnu instalaciju za lift 8. Efinisanje PM, MRM i RM 9. Telefonsku instalaciju 10. Instalaciju za TV 11. Zaštita od opasnog napona dodira: TT sistem 12. Instalacija zaštite od atmosferskog pražnjenja 13. Električne šeme 14. Specifikaciju opreme i materijala 15. Električni priključak zgrade: kablovski vod 120 m Prilog: Građevinska osnova stana „E“

Datum izdavanja projkta: Zadatak izdao:

07. April 2009. godine Brajović


mr Dragan


ostava

kuhinja

predsoblje kupatilo

spavaća soba


dnevna soba


TEHNIČKI OPIS Električna instalacija objekta mora biti izvedena po propisima koje se odnose na izvođenje električnih instalacija u stambenim objektima. Stambeni objekat se napaja preko dva kabla tipa PP41-3x150+90mm 2. Dužina kabla od trafostanice do priključnog mesta iznosi 120m. U TS je ugrađeno šest NVO 300A. Iz priključnog ormana (PM) sa osigurača polaze dva kabla tipa PP41-3x90 +75 mm2 pomoću kojih se napaja dva mernorazvodna mesta (MRM1 i MRM2). MRM1 je opremljeno sa trofaznim dvotarifnim brojilima pomoću kojih se meri utrošena električna energija prvih 12 stanova, takođe u MRM1 su instalirana brojila zajedničke potrošnje stepenišnog osvetljenja. U MRM2 su ugrađena dvotarifna brojila sa kojih se meri utrošak električne energije preostalih 12 stanova i brojilo potrošnje lifta. Svako razvodno mesto (RM) u stanu napaja se kablom 5x8 mm 2 . Razvodna mesta ili razvodne table u stanovima su tipske proizvodnje sa odvojenim sabirnicama za dirigovane potrošače i slobodnu potrošnju, postavljene iznad ulaznih vrata sa ugradjenom signalnom lampicom za drugu tarifu, sa kontaktorom za uključenje druge tarife i el. zvonom. Jednopolna šema po kojoj je urađena svaka tabla data je u prilogu grafičke dokumentacije. Merenje utrošene električne energije je za svaki stan zasebno pomću trofaznog brojila sa uklopnim satom. Od instalacija u stanovima predvidja se električna rasveta u svim prostorijama. U spavaćoj sobi su predvidjene četiri monofazne "šuko" priključnice, u dnevnoj sobi tri monofazne i jedna trofazna. U kuhinji je predvidjena jedna trofazna i tri monofazne "šuko" prikljucnice, priključak za protočni bojler i priključak za ventilaciju. U svim kupatilima izvedene su instalacije za izjednačenje potencijala na takav način što se sve metalne mase povežu provodnicima tipa P/F 16mm2 na kutiju PS-49 koja se postavlja na zid iznad ulaznih vrata kupatila. Iz ove kutije se jednim provodnikom ide u razvodni orman gde se vrši povezivanje sa šinom. U stepeništu su predvidjene svetiljke koje se uključuju preko stepenišnog automata Za svaki stan predvidjena je instalacija zvučne signalizacije koja se sastoji od tastera ispred ulaznih vrata i električnog zvonceta .



Panična rasveta Za panično osvetljenje predvidjene su svetiljke sa NiCd baterijom ispravljačem i automatikom. Instalacija za ove svetiljke izvešće se kablovima PP-Y- 3x1,5 mm2, u ubetoniranim PVC cevima.

Instalacija telefona Za priključak na PTT mrežu u prizemlju predvidjen je orman koncentracije ITO 60. U svim stanovima predvidjeno je po dva telefonska mesta u predsoblju i u dnevnoj sobi. Sve izvode iz stanova dovesti do ormana koncentracije i završiti ih na regletama. Instalacija se izvodi provodnicima Ti 20 preseka 0.6mm 2 dvostruko upredenim u parice. Ove provodnike postaviti u PVC cevi prečnika označenog u šemi (zavisno od broja parica). U crtežima se radi kraćeg obeležavanja provodnici Ti 20 20.6 mm, obeleženi sa 1P, a Ti 20 220.6 mm, sa 2 P itd. Telefonske izvode u stanovima i lokalima završiti priključnicama.

Instalacija za TV Za prijem radio i TV programa predvidjen je zajednički antenski sistem. Antene se postavljaju na krov objekta na stubni nosač, antenski stub se pričvrščuje posebnim ankerima na krov, a preko obujmice povezan je na gromobransku instalaciju. Pri montaži antena na stub voditi računa o njihovom medjusobnom rastojanju zbog smetnji. Antene su koaksijalnim kablom povezane na pojačivački sistem. Pojačivači i frekventni pretvarači postavljeni su u glavnoj stanici. Od ormana date su vertikale dobijene preko razdelnika sa odcepnim kutijama i završnim priključnicama. Raspored priključnica dat je u grafičkoj dokumentaciji. U svakom stanu predviđeno je po dve priključnice, u dnevnoj i spavaćoj sobi. Ostavljena je cev 0.5m do 1 m izvan objekta i do glavne stanice, za provlačenje kabla kablovske televizije.

Instalacija interfona Predviđa se instalacija interfona. Na ulazu stavlja se pozivnim tasterima i električna brava. Pored table sa tasterima se instalacija mini kamere, koja je povezana sa glavnom zajedničkog antenskog sistema, što omogučava da korisnik na ekranu može da vidi osobu koja poziva. U svakom stanu pored vrata postavljen je govorni uredjaj.


tabla sa predvidja stanicom svom TV


Uzemljenje Kao uzemljivač i gromobranski uzemljivač koristi se temeljni uzemljivač. Isti je izveden od FeZn trake 25x4 mm, postavljene u temeljne trake objekta, mestimično zavarene za čeličnu armaturu objekta. Medjusobno spajanje trake vrši se ukrsnim komadima postavljenim u kutijama za ukrsni komad zaliven olovom. Ostaviti potreban broj izvoda od uzemljivača za gromobranske spustove i ormane.

Gromobranska instalacija Na objektu je predvidjena klasična gromobranska instalacija. Ista se sastoji od prihvatnih vodova(limeni krov), spustova i uzemljivača koji sa svim spojnim i nosećim gromobranskim elementima i postojećim metalnim delovima na zgradi (oluci i limene opšivke) stvaraju kavez u odnosu na zemlju. Krov objekta je pokriven limom debljine 0,8 mm. Horizontalne olučne cevi iskorišćene su kao pomoćni prihvatni vodovi, tako što su na glavne prihvatne vodove povezani preko obujmica za oluk. Na dimnjacima i ventilacijama postaviti metalne kape. Traku zavariti za metalnu kapu, istu spustiti po dimnjaku i vezati na prihvatne vodove najkraćim putem bez kontrapadova. Kod svih spajanja izmedju trake i trake sa limenim površinama mora se izmedju spojnih elemenata postaviti olovni podmetač. Na objektu predvidjeni su direktni i indirektni spustovi, direktni spustovi izvode se trakom FeZn 20x3 mm. Ovi spustovi na visini 1,75m od nivoa tla moraju imati rastavnu spojnicu (merni spoj) koja odvaja nadzemnu instalaciju od uzemljivača. Rastavna spojnica mora biti izvedena sa preklopom trake dužine l00 mm, sa dva zavrtnja M8xl8, i ofarbana crvenom bojom. Kod ovih spustova koji idu uz oluk iznad mernog spoja postaviti obujmicu za slivnik, radi povezivanja oluka za uzemljenje, a od mernog spoja postaviti mehaničku zaštitu. Indirektni spustovi izvedeni su preko vertikalne olučne cevi tako da se na donjem i gornjem kraju postavljaju obujmice za slivnik i time ih povezati na uzemljivač. Za uzemljivač je upotrebljena traka temeljnog uzemljivača. Vezu uzemljivača i traku spusta izvesti ukrsnim komadom, postavljenim u kutiji za ukrsni komad zaliven olovom.



TEHNIČKI USLOVI Ovi tehnički uslovi su sastavni deo projekta i kao takvi obavezuju investitora i izvođača pri izgradnji objekta. Izvođenje električne instalacije mora se izvesti prema tekstualnom i grafičkom delu ovog projekta i važećim propisima. Za sve izmene i odstupanja od projekta,kako u pogledu električnog rešenja,tako i u pogledu izbora materijala,mora se imati sagalasnost projektanta. Sav materijal koji se ugrađuje mora odgovarati standardima,atestiran i od prvoklasnog kvaliteta. Sve radove pri izradi,ispitivanju i puštanju ,moraju izvoditi samo stručno osposobljena lica. Za električne aparate i uređaje smeju se koristiti goli i izolovani vodovi po standardima JUS-a. Provodnici moraju biti dimenzionisani tako da se previše ne zagrevaju. Presek provodnika je određen padom napona. Kroz zidove se provodnici postavljaju tako da su zaštićeni od vlage i oštećenja. Treba izbegavati paralelno postavljanje vodova do dimnjaka,ako to nije moguće izbeći,vodove treba polagati bar 20 cm daleko od dimnjaka. Takođe treba izbegavati horizontalno polaganje kablova na visini manjoj od 2m. Vodovi se smeju postavljati horizontalno (udaljeni 30cm od plafona) i vertikalno bar 30cm od poda. Vertikalno polženi kablovi treba da su udaljeni od vrata i uglova za 15cm, a ako su postavljeni paralelno,razmak između njih je 10cm. Najmanji dopušteni presek stalno polioženih vodova iznosi 1.5 mm 2 za bakar, a 2.5 mm2 za aluminijum. Najmanji dopušteni presek u kolima rasvete 1.5 mm 2,a u kolima termičkih potrošača 2.5 mm2. Vodovi se smeju nastavljati isključivo u razvodnim kutijama. Ukrštanje energetskih i telefonskih vodova treba izbegavati. Vodovi se spajaju stezaljkama ili spojnicama, a lemnjenje treba izbegavati u energetskim instalacijama. Međusobni spoj električne instalacije ili spoj električnog razvoda sa električnom opremom mora biti izveden tako da električni razvod ne bude izložen silama izvlačenja ili uvijanja. Spoj u električnim instalacijama mora biti dimenzionisan tako da može trajno podnositi dozvoljenu struju provodnika. Ako se spoj električne instalacije izlaže toploti,mehaničkim ili hemijskim uticajima ili vibracijama,moraju se preduzeti odgovarajuće mere zaštite. Spoj mora biti izveden tako da ne dođe do smanjenja preseka ili oštećenja preseka ili oštećenja provodnika i izolacije. Sve prekidače postaviti na 1.5 m od poda i to pored vrata na strani gde se ista otvaraju. Svi prijemnici u kupatilu se uključuju prekidačem siganalizacije uključenja a montira se kraj vrata ispred kupatila. Sve utičnice postaviti na visini 0.3-0.8 m od poda,osim u kupatilu i u kuhinji gde se postavljaju na visini 1.2-1.8 m. Ako se u blizini električnog razvoda nalaze neelektrične instalacije,moraju se između njih obezbediti takav razmak da održavanje jedne ne ugrožava druge instalacije. Najmaji dozvoljeni razmak između električnog razvoda i drugih instalacija je 30mm. profesor: mr Dragan Brajović

Projektni Zadatak: Električne Instalacije Pantić Vladica, 214/06 Električni razvod ne sme se postavljati ispod neelektričnih instalacija na kojima je moguća kondenzacija vode ili drugih tečnosti. Krož višežilni kabal ne sme se voditi više strujnih kola,osim provodnika upravljačkih pomoćnih strujnih kola. Kablovi položeni neposredno pod malter i u zid moraju po celoj dužini biti pokriveni malterom debljine najmaje 4mm. Izuzetno,kablovi ne moraju biti pokriveni malterom ako su položeni u šupljinama tavanica i zidova od betona ili sličnog materijala koji ne gori niti potpomaže gorenje. Razvodne kutije za kablove i provodnike(u instalacionim cevima)koji se polažu pod malter moraju biti izrađene od izolacionog materijala ili od metala sa izolacionom postavom i uvodnicama od izolacionog materijala. U suvim prostorijama,i to ispod maltera,smeju se polagati i kablovi bez ispune,kao što su kablovi tipa PP/R. Kablovi bez ispune ne smeju se voditi u snopu,postavljati ispod gips-kartonskih ploča,bez obzira na način kojim se pričvršćuju,i ne smeju se polagati na zapaljive materijale ni kad se pokrivaju malterom. Pri postavljanju kablova ili provodnika u cevi svi provodnici koji pripadaju istom strujnom kolu moraju biri postavljeni u istu cev. Metalne zaštitne obloge kablova i metalne izolacione cevi ne smeju biti upotrebljene kao povratni vod, niti kao provodnik. Pri horizontalnom polaganju,cevi moraju imati blagi pad prema razvodnim kutijama. Na slobodnim krajevima cevi moraju se postaviti uvodnice od izolacionog materijala. Cevi postavljene u zidu ne smeju se prekrivati materijalom koji bi ih nagrizao. U svakom strujnom krugu neutralni provodnik mora se razlikovati bojom od faznih provodnika. Zaštitni provodnik treba da bude žutozelen,ovaj provodnik se ne sme koristiti u drugu svrhu. Kroz jednu instalacionu razvodnu kutiju nesmeju se postavljati provodnici iz različitih strujnih krugova. Prekidači i osigurači se postavljaju samo na fazne provodnike. Pri prolazu izolacionih cevi kroz zid između vlažne i suve prostorije pri polaganju treba izvesti da se voda ne može sakupljati u cevi niti u nju da prodre. Cevi treba da su izrađene od materijala otpornog na vlagu, a da se postavljaju sa nagibom prema vlažnoj prostoriji. Pri prolazu vodova kroz zid između suve i vlažne prostorije provodnici se moraju završiti u suvoj prostoriji sa instalacioonim priborom za vlažne prostorije.

Prilog zaštite na radu Ovaj prilog sa propisima,merama i normativima zaštite na radu primenjenim pri projektovanju u smislu člana 9 Zakona o zaštiti na radu SR Srbije (Službeni glasnik broj 42/91). Prilog obuhvata opšte obaveze zaštite na radu i mere za otklanjanje potencijalnih opasnosti pri izvođenju radova koje je projektant uočio prilikom izrade tehničke dokumentacije.



Opšte mere zaštite na radu Sva elektro oprema i matrijal predviđen ovim projektom moraju da odgovaraju svim važećim tehničkim propisima i standardima. Izvođač radova je obavezan da uradi poseban elaborat o uređenju gradilišta i radu na gradilištu. Proizvođač oruđa za rad za mehanizovani pogon obavezan je da dostavi upustvo za bezbedan rad i da potvrdi da su na istom primenjene propisane mere i normativi zaštite na radu,odnosno da dostavi uz oruđe za rad i atest o primenjenim propisima zaštite na radu. Izvođač radova je obavezan da pre početka rada na osam dana obavesti nadležni organ inspekcije rada o početku radova. Preduzeće koje izvodi radove je obavezno da izvrši obučavanje radnika iz materije zaštite na radu i da upozna radnike sa uslovima rada,opasnostima i štetnostima u vezi sa radom i obavi proveru sposobnosti radnika za samostalan i bezbedan rad. Izvođač radova je obavezan da utvrdi radna mesta sa posebnim uslovima rada,ukoliko takva radna mesta postoje. Izvođač radova koji radi sa eksplozivnim smešama mora imati Pravilnik o rukovanju električnim postrojenjima koja su eksplozivno zaštićena,kao i evidenciju o izvođenju radova,opravke i održavanja tih postrojenja. Tim Pravilnikom treba predvideti obavezne primene pregleda tih postrojenja,kao i rokove ovih pregleda,s tim da oni ne mogu biti duži od jedne godine. Pri izvođenju radova ili remonta postrojenja ili opreme,obavezno je postavljanje opomenskih tablica u pogledu:  stanja uključenosti-isključenosti  zabrana  drugih važnih obaveštenja za rukovaoca. Pri rukovanju i intervenciji u postrojenju obavezna je primena zaštitne opreme i zaštitnih sredstava.



FOTOMETRIJSKI PRORAČUN Svi podaci i preporuke za fotometrijske proračune prostorija uzeti su iz knjige Miomira B. Kostića, “Teorija i praksa projektovanja električnih instalacija“, ETF, Beograd, 2002. Fotometrijski proračuni su vršeni metodom faktora korisnosti i

a b , gde je: hk  a  b 

i-indeks prostorije, hk-korisna visina od svetiljke pa do radne površine. za visinu radne površine uzeta je vrednost 0,85m. Фuk=

E ab (lm), gde je: f

Фuk-ukupni svetlosni fluks svih izvora svetlosti u prostoriji, E-potreban nivo osvetljenosti η-iskoristljivost osvetljenja korisne površine f -faktor zaprljanja svetiljki i starenja izvora svetlosti f  f 1 f 2

a∙b -površina prostorije. N=

Фuk gde je: Фiz

N-potreban broj izvora svetlosti Фiz -svetlosni fluks svetlsonog izvora (lm) Ns=(0,9÷1,1)N- stvarni broj izvora svetlosti Stvarni broj izvora,kao i stvarna osvetljenost treba da budu u garnicama +/-10% Est  E

Ns (lx) N

Est  E  100 E


Projektni Zadatak: Električne Instalacije Pantić Vladica, 214/06 Prostorija: Dnevna soba Dimenzije prostorije: 3,153,253,2m Potrebna vrednost osvetljenosti: Iz tabele P1.1 preporučena vrednost optimalnog nivoa osvetljenosti, za ovu vrstu prostorije i delatnosti koja se u njoj obavlja je 250 lx. Tip svetiljke: Iz Priloga 2 biram svetiljku tipa A1 za izvor svetlosti sa užarenim vlaknom snage 150W za direktan sistem osvetljenja. Faktor refleksije: Iz Priloga 4 nalazim da je faktor refleksije tavanice koja je bele boje ρt=0,7, a za faktor refleksije zidova koji su svelte boje nalazim da je ρz=0,5 Iz Priloga 6 za kategoriju zaprljanja K=V i za period čišćenja T=12 meseci pri srednjem zaprašivanju nalazim da je f 1 =0,83 Iz Priloga 7 za usvojeni izvor svetlosti nalazim da je f 2 =0,92 f  f 1  f 2 =0,83∙0,92=0,76 hk = h -0,85=3,2-0,85=2,35m a b 3,15 3,25 i    0,43 hk  a  b 2,35  3,15  3,25 Iz Priloga 5 za i=0,43 ne postoji vrednost za  , zbog toga usvajam prvu tabličnu vrednost za i=0,6 odakle nalazim da je  =0,25 E  a b  13470,4lm Фuk= f Фuk 13470,4   6,12 N= Фiz 2200 Ns=(0,9÷1,1)N=(0,9÷1,1)6,12 → (5.50÷6,73) Ns=6 Ns 6 Est  E  250  245,09lx N 6,12 Est  E 245,09  250  100  100  1,96%  E 250 Na osnovu ovoga zaključujem da stvarni broj izvora svetlosti i stvarna vrednost osvetljenosti zadovoljavaju tehničke propise, tj. nalaze se u granicama +/-10%.


Projektni Zadatak: Električne Instalacije Pantić Vladica, 214/06 Prostorija: Kuhinja Dimenzije prostorije: 4,73,253.2m Potrebna vrednost osvetljenosti: Iz tabele P1.1 preporučena vrednost optimalnog nivoa osvetljenosti, za ovu vrstu prostorije i delatnosti koja se u njoj obavlja je 250 lx. Tip svetiljke: Iz Priloga 2 biram svetiljku tipa A1 za izvor svetlosti sa užarenim vlaknom snage 150W za direktan sistem osvetljenja. Faktor refleksije: Iz Priloga 4 nalazim da je faktor refleksije tavanice koja je bele boje ρt=0,7,a za faktor refleksije zidova koji su svelte boje nalazim da je ρz=0,5 Iz Priloga 6 za kategoriju zaprljanja K=V i za period čišćenja T=12 meseci pri srednjem zaprašivanju nalazim da je f 1 =0,83 Iz Priloga 7 za usvojeni izvor svetlosti nalazim da je f 2 =0,92 f  f 1  f 2 =0,83∙0,92=0,76 hk = h -0,85=3,2-0,85=2,35m a b 4,7 3,25 i    0,81 hk  a  b  2,35  4,7  3,25 Iz Priloga 5 za i=0,81 linearnom interpolacijom nalazim da je  =0,299 E  a b  16804,92lm Фuk= f Фuk 16804,92   7,63 N= Фiz 2200 Ns=(0,9÷1,1)N=(0,9÷1,1)7,63 → (6,87 ÷8,4) Ns=7 Ns 7 Est  E  250  245,1lx N 7,63 Est  E 229,35  250  100  100  8 ,26% E 250 Na osnovu ovoga zaključujem da stvarni broj izvora svetlosti i stvarna vrednost osvetljenosti zadovoljavaju tehničke propise, tj. nalaze se u granicama +/-10%. Prostorija: Predsoblje Dimenzije prostorije: 3,151,83,2m Potrebna vrednost osvetljenosti: Iz tabele P1.1 preporučena vrednost optimalnog nivoa osvetljenosti, za ovu vrstu prostorije i delatnosti koja se u njoj obavlja je 60 lx, ja biram100 lx iz razloga što se teži da se postigne što veća osvetljenost. Tip svetiljke: Iz Priloga 2 biram svetiljku tipa A1 za izvor svetlosti sa užarenim vlaknom snage 75W za direktan sistem osvetljenja. Faktor refleksije: Iz Priloga 4 nalazim da je faktor refleksije tavanice koja je bele boje ρt=0,7,a za faktor refleksije zidova koji su svelte boje nalazim da je ρz=0,5 profesor: mr Dragan Brajović

Projektni Zadatak: Električne Instalacije Pantić Vladica, 214/06 Iz Priloga 6 za kategoriju zaprljanja K=V i za period čišćenja T=12 meseci pri srednjem zaprašivanju nalazim da je f 1 =0,83 Iz Priloga 7 za usvojeni izvor svetlosti nalazim da je f 2 =0,92 f  f 1  f 2 =0,83∙0,92=0,76

hk = h -0,85=3,2-0,85=2,35m

i 

a b 3,15 1,8   0,42 hk  a  b  2,35  3,15  1,8

Iz Priloga 5 za i=0,42 ne postoji vrednost za  ,zbog toga usvajam prvu tabličnu vrednost za i=0.6 odakle nalazim da je  =0,25 E  a b  2984,21lm Фuk= f Фuk 2984,21   3,14 N= Фiz 950 Ns=(0,9÷1,1)N=(0,9÷1,1)3,14 → (2,82÷3,45)→Ns=3 Ns 3 Est  E  100  95,54lx N 3,14 Est  E 95,54  100  100  100  4,46%  E 100 Na osnovu ovoga zaključujem da stvarni broj izvora svetlosti i stvarna vrednost osvetljenosti zadovoljavaju tehničke propise, tj. nalaze se u granicama +/-10%. Prostorija: Spavaća soba Dimenzije prostorije: 2,93,33,2m Potrebna vrednost osvetljenosti: Iz tabele P1.1 preporučena vrednost optimalnog nivoa osvetljenosti, za ovu vrstu prostorije i delatnosti koja se u njoj obavlja je 60 lx, ja biram100 lx iz razloga što se teži da se postigne što veća osvetljenost. Tip svetiljke: Iz Priloga 2 biram svetiljku tipa A1 za izvor svetlosti sa užarenim vlaknom snage 100W za direktan sistem osvetljenja. Faktor refleksije: Iz Priloga 4 nalazim da je faktor refleksije tavanice koja je bele boje ρt=0,7,a za faktor refleksije zidova koji su svelte boje nalazim da je ρz=0,5 Iz Priloga 6 za kategoriju zaprljanja K=V i za period čišćenja T=12 meseci pri srednjem zaprašivanju nalazim da je f 1 =0,83 Iz Priloga 7 za usvojeni izvor svetlosti nalazim da je f 2 =0,92 f  f 1  f 2 =0,83∙0,92=0,76

hk = h -0,85=3,2-0,85=2,35m

i 

a b 2,9 3,3   0,65 hk  a  b  2,35  2,9  3,3

Iz Priloga 5 za i=0,65 ne postoji vrednost za  ,zbog toga usvajam prvu tabličnu vrednost za i=0,6 odakle nalazim da je  =0,25 profesor: mr Dragan Brajović

Projektni Zadatak: Električne Instalacije Pantić Vladica, 214/06 E  a b  5036,84lm Фuk= f Фuk 5036,84   3,73 N= Фiz 1350 Ns=(0,9÷1,1)N=(0,9÷1,1)3,73 → (3,35÷4,103) Ns=4 Ns 4 Est  E  100  107,24lx N 3,73 Est  E 107,24  100  100  100 7,24% E 100 Na osnovu ovoga zaključujem da stvarni broj izvora svetlosti i stvarna vrednost osvetljenosti zadovoljavaju tehničke propise,tj. nalaze se u granicama +/-10%. Prostorija: Kupatilo Dimenzije prostorije: 1,91,53,2m Potrebna vrednost osvetljenosti: Iz tabele P1.1 preporučena vrednost optimalnog nivoa osvetljenosti, za ovu vrstu prostorije i delatnosti koja se u njoj obavlja je 150 lx. Tip svetiljke: Iz Priloga 2 biram svetiljku tipa A1 za izvor svetlosti sa užarenim vlaknom snage 150W za direktan sistem osvetljenja. Faktor refleksije: Iz Priloga 4 nalazim da je faktor refleksije tavanice koja je bele boje ρt=0,7,a za faktor refleksije zidova koji su svelte boje nalazim da je ρz=0,5 Iz Priloga 6 za kategoriju zaprljanja K=V i za period čišćenja T=12 meseci pri srednjem zaprašivanju nalazim da je f 1 =0,83 Iz Priloga 7 za usvojeni izvor svetlosti nalazim da je f 2 =0,92 f  f 1  f 2 =0,83∙0,92=0,76

hk = h -0,85=3,2-0,85=2,35m i 

ab 1,9  1,5   0,36 hk  a  b  2,35 1,9  1,5

Iz Priloga 5 za i=0,36 ne postoji vrednost za  ,zbog toga usvajam prvu tabličnu vrednost za i=0,6 odakle nalazim da je  =0,25 Фuk= N=

E ab  2250lm f

Фuk 2250   1.022 Фiz 2200

Ns=(0,9÷1,1)N=(0,9÷1,1)0,99 → (0,91÷1,12)Ns=1 Est  E

Ns 1  150  146,77x N 1,022

Est  E 146,77  150  100   100  2,15% E 150

Na osnovu ovoga zaključujem da stvarni broj izvora svetlosti i stvarna vrednost osvetljenosti zadovoljavaju tehničke propise, tj. nalaze se u granicama +/-10%. profesor: mr Dragan Brajović

Projektni Zadatak: Električne Instalacije Pantić Vladica, 214/06 Prostorija: Ostava Dimenzije prostorije: 1,50,83,2m Potrebna vrednost osvetljenosti: Iz tabele P1.1 preporučena vrednost optimalnog nivoa osvetljenosti, za ovu vrstu prostorije i delatnosti koja se u njoj obavlja je 60 lx. Tip svetiljke: Iz Priloga 2 biram svetiljku tipa A1 za izvor svetlosti sa užarenim vlaknom snage 40W za direktan sistem osvetljenja. Faktor refleksije: Iz Priloga 4 nalazim da je faktor refleksije tavanice koja je bele boje ρt=0,7,a za faktor refleksije zidova koji su svelte boje nalazim da je ρz=0,5 Iz Priloga 6 za kategoriju zaprljanja K=V i za period čišćenja T=12 meseci pri srednjem zaprašivanju nalazim da je f 1 =0,83 Iz Priloga 7 za usvojeni izvor svetlosti nalazim da je f 2 =0,92 f  f 1  f 2 =0,83∙0,92=0,76

hk = h -0,85=3,2-0,85=2,35m

i 

a b 1,5 0,8   0,22 hk  a  b  2,35  1,5  0,8

Iz Priloga 5 za i=0,22 ne postoji vrednost za  ,zbog toga usvajam prvu tabličnu vrednost za i=0,6 odakle nalazim da je  =0,25 E  a b  378,95lm Фuk= f Фuk 378,95   0,91 N= Фiz 415 Ns=(0,9÷1,1)N=(0,9÷1,1)0,91 → (0,82÷1,00)Ns=1 Ns 1 Est  E  60  65,93lx N 0,91 Est  E 65,93  60  100  100 9,88% E 60 Na osnovu ovoga zaključujem da stvarni broj izvora svetlosti i stvarna vrednost osvetljenosti zadovoljavaju tehničke propise, tj. nalaze se u granicama +/-10%.



TERMOAKUMULACIONO GREJANjE Termoakumulaciono grejanje se vrši sa termoakumulacionim pećima. Grejanje u stanu sa TA pećima planiram u spavaćoj sobi, kuhinji i dnevnoj sobi, u kupatilu sa infracrvenom grejalicom, dok za predsoblje ne planiram posebno grejanje. Tačan izbor instalacione snage jedne električne TA peći zasniva se na proračunu toplotnih gubitaka u prostoriji koju želimo da grejemo. Planirano je dnevno grejanje u trajanju od 16 h. Akumulacija energije u pećima obavlja se u toku povlašćene tarife tj. 8 časova noću i 2 časa po podne. U skladu sa ovim možemo koristiti tabele za izbor instalacionih snaga jedne električne TA peći. Izbor TA peći za planirane prostorije vršimo na sledeći način: SPAVAĆA SOBA Za spoljašnji zid Za unutrašnji hladni zid Za unutrašnji topli zid Za pod i plafon Za prozore Za unutrašnja vrata

Površina (m2) 18,9 8,7 9,9 19,2 8,32 1,8 UKUPNO

Snaga (kW) 1,89 0,235 0,086 0,74 0,89 0,39 4,19

Potrebna instalisana snaga peći je: Pin = 4,19 kW Usvajam peć ”CER” Čačak, tip; “AD 45N”, 4,5 kW sa podacima: struja opterećena pri akumulaciji: 3 x 380...........I = 6,9 A 1 x 220...........I = 20,5 A normalno vreme akumulisanja h = 8 časova dužina 1026 min. visina 765 min. širina 320 min. težina 240 kg snaga motora ventilatora 23 W manja brzina 79 m3 / h veća brzina 137 m3 / h specifična toplotna snaga 2500 kcal / h. -


Projektni Zadatak: Električne Instalacije Pantić Vladica, 214/06 KUHINjA Za unutrašnji topli zid Za unutrašnji hladni zid Za pod i plafon Za prozore Za unutrašnja vrata

Površina (m2) 4,5 14,25 18,9 8 1,8 UKUPNO

Snaga (kW) 0,05 0,45 0,44 0,89 0,35 2,18

Posebna instalaciona snaga peći je: Pin = 2,18 KW. Usvajam peć “CER “ Čačak, tip: “AD 30N “, 3KW sa podacima: struja opterećena pri akumulaciji: 1 x 380....I = 6,9A; 1 x 220....I = 13,7A normalno vreme akumulisanja h = 8 časova dužina 1026 min. visina 606 mm. širina 320 mm težina 185 kg snaga motora ventilatora 23W manja brzina 79 m3 / h veća brzina 137 m3 / h specifična toplotna snaga 1700 kcal / h DNEVNA SOBA Za spoljašnji zid Za unutrašnji hladni zid Za unutrašnji topli zid Za pod i plafon Za prozore Za unutrašnja vrata

Površina (m2) 23,25 5,1 9,9 21,2 8 3,6 UKUPNO

Snaga (kW) 2,08 0,16 0,86 0,92 0,89 0,45 4,6

Potrebna instalaciona snaga je: Pin= 4,6 KW. Usvajam peć”CER” Čačak, tip; “AD 50N ”, 5 KW sa podacima: struja opterećena pri akumulaciji: 3 x 380...........I = 7,61A 1 x 220...........I = 22,73A normalno vreme akumulisanja h = 8 časova dužina 1026 min. visina 668 min. širina 380 min. težina 248 kg snaga motora ventilatora 31W manja brzina 147m3 / h veća brzina 187m3 / h specifična toplotna snaga 2750 kcal / h.



IZBOR TERMIČKIH POTROŠAČA

Prostorija: PREDSOBLJE jedna priključnica P = 1000 W

za

prenosne

Prostorija: KUPATILO jedna priključnica za P= 1500W -jedna priključnica za”IC” P= 1000 W jedna priključnica za veš P= 2000 W jedna priključnica za aparat za P= 1000 W

aparate

bojler grejalicu mašinu brijanje

Prostorija: KUHINJA jedna priključnica za el. šporet P= 5000 W jedna priključnica za TA peć P= 3000 W jedna priključnica za protočni bojler P= 3000 W jedna priključnica za frižider P= 500 W jedna priključnica za zamrzivač P=500 W dve priključnice za pren.. potrošače P=2x1000 W Prostorija: DNEVNA SOBA jedna priključnica P= 5000 W tri priključnice za P= 3x1000 W

za za

Prostorija: SPAVAĆA SOBA jedna priključnica P= 4500 W dve priključnice za P=2x1000 W


TA pren.

za pren.

peć potrošače

TA

peć potrošače

Un = 220 V

Un = 220 V Un = 220 V Un = 220 V Un = 220 V

Un=3x380/220V Un = 220 V Un = 220 V Un = 220 V Un = 220 V Un = 220 V

Un=3x380/220V Un = 220 V

Un=3x380/220V Un = 220 V


DEFINISANjE STRUJNIH KOLA -

Strujno kolo br. 1 TA peć u spavaćoj sobi: instalisana snaga P = 4500W nominalni napon Un = 380 V

-

-

Strujno kolo br.2 TA peć u kuhinji: instalisana snaga P = 3000 W nominalni napon Un = 380 V

-

-

Strujno kolo br. 3 TA peć u dnevnoj sobi: instalisana snaga P = 5000 W nominalni napon Un = 380 V

-

-

Strujno kolo br.4 napajanje el. šporeta: instalisana snaga P = 5000 W nominalni napon Un = 380 V

-

-

Strujno kolo br.5 bojler u kupatilu: instalisana snaga P = 1500 W nominalni napon Un = 220 V

-

-

-

-

Strujno kolo br.6 protočni bojler: instalisana snaga P = 3000 W nominalni napon Un = 220 V

-

Strujno kolo br. 7 IC-grejalica: instalisana snaga P = 1000 W nominalni napon Un = 220 V

-

-

-

-

-

-

-

-

-

-

Strujno kolo br. 8 napajanje priključnice predsoblju: instalisana snaga P = 1000 W nominalni napon Un = 220 V

-

u

Strujno kolo br. 9 frižider I priključnica za prenosne potrebe u kuhinji: instalisana snaga P = 1500 W nominalni napon Un = 220 V Strujno kolo br. 10 veš mašina I priključnica kupatilu: instalisana snaga P = 3000 W nominalno napon Un = 220 V


u

-

Strujno kolo br. 11 dve priključnice u kuhinji instalisana snaga P = 2000 W nominalni napon Un = 220 V Strujno kolo br. 12 priključnica u kuhinji: instalisana snaga P = 500 W nominalni napon Un = 220 V Strujno kolo br 13 tri priključnice u dnevnoj sobi: instalisana snaga P = 3000 W nominalni napon Un = 220 V Strujno kolo br. 14 dve priključnice u spavaćoj sobi: instalisana snaga P = 2000 W nominalni napon Un = 220 V Strujno kolo br. 15 osvetljenje u spavaćoj,dnevnoj sobi i kpatilu: instalisana snaga P = 530 W nominalni napon Un = 220 V Strujno kolo br. 16 osvetljene u kuhinji, predsoblju i ostavi: instalisana snaga P = 415 W nominalni napon Un = 220 V Strujno kolo br. 17 el.zvonce: instalisana snaga P = 20 W nominalni napon Un = 220 V


PRORAČUN STRUJNIH KOLA -

1. Strujno kolo za TA peć u spavaćoj sobi: instalisana snaga P = 4500 W nominalni napon Un = 380 V najveći dozvoljeni pad napona ∆u% = 3% struja kroz kolo je: I

-

-

P 4500   6,84 A 3 U n 3  380

usvajam I0 =10A, Scu = 2,5mm2 provodnik je tipa PP-Y 5 x 2,5mm2 P  l  4500 10  45000Wm pad napona je: P  l 1,75  45000 u %  1,75   0,22% S  U n2 2,5  380 2

10m 5000W

D

Io=10 A

3 x UZ

25 / 10 A

Cu

S = 2,5mm2

PP - Y

5x2,5 mm2

-

2. Strujno kolo za TA peć u kuhinji: instalisana snaga P = 3000 W nominalni napon Un = 380 V najveći dozvoljeni pad napona: u% = 3% struja kroz kolo je: I

-

-

P  l  45000Wm

P 3000   6,9 A 3 U n 3  380

usvajam Io=10A, Scu=2,5mm2 provodnik je tipa PP – Y, 5 x 2,5mm2 P  l  3000  9  27000Wm pad napona je: P  l 1,75  27000 u %  1,75    0,13% S  U n2 2,5  380 2


u %  0,22%


9m

D

Io=10 A

Cu

S = 2,5mm

3000W

3 x UZ 2

PP - Y

25 / 10 A 5x2,5 mm

P  l  27000Wm

2

u %  0,13%

3. Strujno kolo za TA peć u dnevnoj sobi: instalisana snaga P = 4500W nominalni napon Un= 380 V najveći dozvoljeni pad napona: u% = 3% struja kroz kolo je: I -

P 4500   6,83 A 3 U n 3  380

usvajam Io = 10 A, Scu = 2,5mm2 provodnik je tipa PP – Y 5 x 2,5mm2

P  l  4500  7,5  33750Wm

-

pad napona je: u %  1,75 

P  l 1,75  33750   0,16% S  U n2 2,5  380 2

7,5m 4500W

D

Io=10 A

3 x UZ

25 / 10 A

Cu

S = 2,5mm2

PP - Y

5x2,5 mm2


P  l  33750Wm

u %  0,16%

Projektni Zadatak: Električne Instalacije Pantić Vladica, 214/06 4. Strujno kolo za napajanje el. šporeta: instalisana snaga: P = 5000 W nominalni napon: Un = 380 V najveći dozvoljeni pad napona: u% = 3% struja kroz kolo je: I -

P 5000   7,6 A 3 U n 3  380

usvajam Io= 10A, Scu = 2,5mm2 provodnik je tipa PP - Y 5 x 2,5mm2

P  l  5000 12  60000Wm pad napona je: P  l 1,75  60000 u %  1,75    0,29% S  U n2 2,5  380 2

-

12m 5000W

D

Io=10 A

Cu

S = 2,5mm

3 x UZ 2

PP - Y

25 / 10 A 5x2,5 mm

2

P  l  60000Wm

5. Strujno kolo za bojlera u kupatilu: instalisana snaga: P = 1500 W nominalni napon: Un = 220 V najveći dozvoljeni pad napona: u% = 3% struja kroz kolo je: I -

P 1500   6,82 A Un 220

usvajam Io= 10A, Scu = 2,5 mm2 provodnik je tipa PP – Y , 3 x 2,5 mm2 P  l  1500  4  6000Wm

-


2  P  l 3,5  6000   0,17% S  U n2 2,5  220 2


u %  0,29%


4m 1500W

D

Io=10 A

Cu S =2, 5mm2

1 x UZ

25 / 10 A

PP - Y

3x2,5 mm2

P  l  6000Wm

6. Strujni krug za napajanje protočnog bojlera: instalisana snaga: P = 3000W nominalni napon: Un = 220 V najveći dozvoljeni pad napona:u% = 3 % struja kroz kolo je: I -

P 3000   13,63 A Un 220

usvajam Io = 16 A, Scu = 2,5mm2 provodnik je tipa PP – Y , 3 x 2,5 mm2 P  l  3000 10  30000Wm

-


2  P  l 3,5  300000   0,87% S  U n2 2,5  220 2

10m 3000W


u %  0,17%

Projektni Zadatak: Električne Instalacije Pantić Vladica, 214/06 D

Io=16 A

1 x UZ

25 / 16 A

Cu

S = 2,5mm2

PP - Y

3x2,5 mm2

P  l  30000Wm

u %  0,86%

7. Strujni krug za IC-grejalicu: instalisana snaga: P = 1000 W nominalni napon: Un = 220 V najveći dozvoljeni pad napona:u% = 3 % struja kroz kolo je: I -

P 1000   4,54 A Un 220

usvajam Io = 6 A, Scu = 2,5mm 2 provodnik je tipa PP – Y, 3 x 2,5mm2

P  l  1500  4,5  4500Wm

-


2  P  l 3,5  4500   0,13% S  U n2 2,5  220 2

4,5m 1000W

D Cu

Io=6 A S = 2,5mm2

1 x UZ PP - Y

25 / 6 A 3x2,5 mm2

P  l  4500Wm

8. Strujni krug za priključnicu u predsoblju: instalisana snaga: P = 1000 W nominalni napon: Un = 220 V najveći dozvoljeni pad napona:u% = 2 % struja kroz kolo je: I -

-

P 1000   4,54 A Un 220

usvajam Io = 6 A, Scu = 2,5mm 2 provodnik je tipa PP-Y 3 x 2,5mm2 P  l  1000  5  5000Wm pad napona je:


u %  0,13%

Projektni Zadatak: Električne Instalacije Pantić Vladica, 214/06 -

u %  1,75 

2  P  l 3,5  5000   0,2% S  U n2 2,5  220 2

5m 1000W

D

Io=6 A

1 x UZ

25 / 6 A

Cu

S = 2,5mm2

PP-Y

3x2,5 mm2

P  l  5000Wm

u %  0,2%

9. Strujni krug za frižider I priključnice u kuhinji: instalisana snaga: P = 1500 W nominalni napon: Un = 220 V najveći dozvoljeni pad napona: u% = 3 % struja kroz kolo je: I -

-

P 1500   6,81A Un 220

usvajam Io = 10 A, Scu = 2,5mm 2 provodnik je tipa PP – Y 3 x 2,5mm2 pad napona je:

P  l  500  2  1500  8  13000Wm

u %  1,75 

2  P  l 3,5 13000   0,38% S  U n2 2,5  220 2

8m

2m 1000W

D

Io=10 A

1 x UZ

25 / 10A

Cu

S = 2,5mm2

PP - Y

3x2,5 mm2


500W

P  l  13000Wm

u %  0,38%

Projektni Zadatak: Električne Instalacije Pantić Vladica, 214/06 10. Strujni kolo za veš mašina I priključnica u kupatilu: instalisana snaga: P = 3000 W nominalni napon: Un = 220 V najveći dozvoljeni pad napona:u% = 3 % struja kroz kolo je: I -

P 3000   13,63 A Un 220

usvajam Io = 16 A, Scu = 2,5mm 2 provodnik je tipa PP – Y 3 x 2,5mm2

P  l  2000  2  3000  2,5  11500Wm

-


2  P  l 3,5 11500   0,33% S  U n2 2,5  220 2

2,5m 1000W

D

Io=16 A

1 x UZ

25 /16 A

Cu

S = 2,5mm2

PP - Y

3x2,5 mm2

2m 2000W

P  l  11500Wm

11. Strujno kolo za dve priključnice u kuhinji: instalisana snaga: P = 2000 W nominalni napon: Un = 220 V najveći dozvoljeni pad napona:u% = 3 % struja kroz kolo je: I -

-

P 2000   9,09 A Un 220

usvajam Io = 10 A, Scu = 2,5mm 2 provodnik je tipa PP – Y 3 x 2,5mm2 P  l  1000  2  2000  6  14000Wm pad napona je:


u %  0,33%


u %  1,75 

2  P  l 3,5 14000   0,40% S  U n2 2,5  220 2

6m 1000W

D

Io=10 A

1 x UZ

25 / 10 A

Cu

S = 2,5mm2

PP - Y

3x2,5 mm2

2m 1000W

P  l  14000Wm

u %  0,40%

12. Strujni krug za priključnicu u kuhinji instalisana snaga: P = 500 W nominalni napon: Un = 220 V najveći dozvoljeni pad napona:u% = 3 % struja kroz kolo je: I -

-

P 500   2,27 A U n 220

usvajam Io = 6 A, Scu = 2,5mm 2 provodnik je tipa PP – Y 3 x 2,5mm2 pad napona je:

P  l  500  5  2500Wm

u %  1,75 

2  P  l 3,5  2500   0,07% S  U n2 2,5  220 2

5m 500W

D

Io=6 A

1 x UZ

25 / 6 A

Cu

S = 2,5mm2

PP - Y

3x2,5 mm2


P  l  2500Wm

u %  0,07%

Projektni Zadatak: Električne Instalacije Pantić Vladica, 214/06 13. Strujno kolo za tri priključnice u dnevnoj sobi: instalisana snaga: P = 3000 W nominalni napon: Un = 220 V najveći dozvoljeni pad napona: u% =3 % struja kroz kolo je: P 3000   13,63 A Un 220

I -

-

usvajam Io = 16 A, Scu = 2,5 mm 2 provodnik je tipa PP - Y 3 x 2, 5mm2 pad napona je:

P  l  1000  5  2000  3  3000  3  20000Wm

u %  1,75 

2  P  l 3,5  20000   0,58% S  U n2 2,5  220 2

3m 1000W

3m

5m

1000W

D

Io=16 A

1 x UZ

25 /16 A

Cu

S = 2,5mm2

PP - Y

3x2,5 mm2

1000W

P  l  20000Wm

14. Strujni krug za dve priključnice u spavaćoj sobi: instalisana snaga: P = 2000 W nominalni napon: Un = 220 V najveći dozvoljeni pad napona:u% = 3 % -

struja kroz kolo je: I

-

-

P 2000   9,09 A Un 220

usvajam Io = 10 A, Scu = 2,5 mm 2 provodnik je tipa PP – Y 3 x 2,5 mm2 P  l  1000  5  2000  5  15000Wm pad napona je:


u %  0,58%


u %  1,75 

2  P  l 3,5 15000   0,43% S  U n2 2,5  220 2

5m 1000W

5m 1000W

D

Io=10A

1 x UZ

25 / 10 A

Cu

S = 2,5mm2

PP - Y

3x2,5 mm2

P  l  15000Wm

u %  0,43%

15. Strujni krug za osvetljenje u dnevnoj sobi,spavaćoj sobi i kupatilu: instalisana snaga: P = 530 W nominalni napon: Un = 220 V najveći dozvoljeni pad napona:u% = 3 % struja kroz kolo je: I  -

P 530   2,41 Un 220

usvajam Io = 6 A, Scu = 1,5mm 2 provodnik je tipa PP /R 3 x 1,5mm2

P  l  300  3,25  530  1,65  1849,5Wm

-


2  P  l 3,5  1849,5   0,1% S  U n2 1,5  220 2

1,65 m

3,25 m

530W

D

Io=6 A

3 x UZ

25 / 6 A

Cu

S = 1,5mm2

PP /R

3x1,5 mm2


300 W

P  l  1849,5Wm

u %  0,1%

Projektni Zadatak: Električne Instalacije Pantić Vladica, 214/06 16. Strujni krug za osvetljenje u predsoblju, kuhinji i ostavi: instalisana snaga: P = 415 W nominalni napon: Un = 220 V najveći dozvoljeni pad napona:u% = 3 % struja kroz kolo je: I  -

P 415   1,89 A Un 220

usvajam Io = 6 A, Scu = 1,5 mm 2 provodnik je tipa PP/R 3 x 1,5 mm2

P  l  300  0,6  340  4,25  415  1,5  2247,5Wm

-


2  P  l 3,5  2247,5   0,11% S  U n2 1,5  220 2

1,5m

4,25m

415W

340W

D

Io=6 A

1 x UZ

25 / 6 A

Cu

S = 1,5mm2

PP/R

3x1,5 mm2

-

P 20   0,09 A U n 220

usvajam Io = 6 A, Scu = 1,5 mm 2 provodnik je tipa PP/R 3 x 1,5 mm2 P  l  20  2  40Wm

pad napona je: 2  P  l 3,5  40 u %  1,75    0,002% 2 S U n 1,5  220 2

-


300W

P  l  2247,5Wm

17. Strujni krug za zvonce: instalisana snaga: P = 20 W nominalni napon: Un = 220 V najveći dozvoljeni pad napona: u% = 3 % struja kroz kolo je: I

0,6m

u %  0,11%

Projektni Zadatak: Električne Instalacije Pantić Vladica, 214/06 2m

D

Io=6 A

Cu

S = 1,5mm

2

20W

1 x UZ

25 / 6 A

PP/R

3x1,5 mm


2

P  l  40Wm

u %  0,002%


STEPENIŠNO OSVETLjENJE Stepenišno osvetljenje je realizovano pomoću jednog vremenskog automata smeštenog u razvodnom ormaru, tako da automat pokriva svih 12 spratova. Na svakom spratu treba ugraditi po četiri sijalica (inkadescentne izvore svetlosti sa normalnim svetlosnim tokom), nazivne snage (po jednoj sijalici) P=75W zajedno sa tasterima za uključenje.

-

ukupna instalisana snaga svih 12 spratova je: P=3600 W struja u kojoj je: I 

-

P 3600   16,36A Un 220

usvajam Io =20 A, Scu=3 mm2 provodnik je tipa PP /R 2 x3 mm2

P  l  300 3,2 600  3,2  900 3,2 1200  3,2  1500  3,2   1800  3,2  2100 3,2 2400  3,2 2700 3,2  3000  3,2  3300  3,2  3600  3,2  74880Wm -

pad napona je: u%  1,75 

2  P l 3,56  74880   1,83% 2 S  Un 3 2202 3,2 m 3,2 m

3,2 m

4x75W 4x75W 4x75W S1 S2 S10 D

Io=20 A

1 x UZ

25 / 20 A

Cu

S=3 mm2

PP/ R

2x3 mm2


 PL

 52800Wm

u%  1,83%


PRORAČUN NAPAJANJA LIFTA Za pokretanje lifta koristi se asinhroni motor sa kratkospojenim rotorom sledećih karakteristika: Pn = 4000 W cos = 0,7 Un = 3 x 380 V  = 0,8 Ip/In = 7 tp = 5 s. -

nominalna struja motora:

In  -

Pn 3 U n    cos



4000 3  380  0,8  0,7

 10,85 A

polazna struja motora:

I p  7  I n  7  10,85  75,95 A

-

za polaznu struju 75,95A i vreme polaska 5s, nalazimo potrebnu vrednost nazivne struje tromog osigurača (Dt) Io = 25 A i provodnik Scn=4 mm2. P

Pn 4000   5000W  0,8

l = 38,4 m -

pad napona pri normalnom pogonu: P l 1,75 5000  38,4 u%  1,75    0,72% 2 2 S  Un   4  380 0,8 

-

pad napona pri polasku motora: u%  1,75 

P  l Ip S U

2 n

In

Dt

Io=25A

3 x UZ

35 / 25 A

Cu

S =4 mm2

PP Y

5x4 mm2




1,75  5000 38,4  7  5,09%  10% 2 4  380 0,8 

P  l  112000Wm

u%  0, 72%


DEFINISANjE PM, MRM i RM Prijemno mesto je priključak el. instalacije u zgradi sa razvodnom mrežom niskog napona. Sastoji se od unutrašnjeg i spoljnjeg dela. Unutrašnji deo napaja MRM, dok spoljašnji deo vrši napajanje PM sa TS i izveden je kablovskim priključkom. PM je kablovska priključna kutija izrađena od lima i postavljena na fasadi zgrade. Sastoji se iz 2 dela: radnog i priključnog. Priključni deo je donji deo kutije izveden kao jednostruka kablovska uvodnica a radni deo je gornji deo i u njemu se nalaze osigurači za zaštitu strujnih kola. Merno razvodno mesto – MRM je ormar sa koga se vrši razvod kablova do RM. U ovoj zgradi planiram 2 merna razvodna mesta. Prvo odnosno MRM 1 nalazi se u prizemlju zgrade. Drugo – MRM 2 postavljeno je na petom spratu. MRM1 napaja prvih 20 stanova i stepenišno osvetljenje, MRM 2 napaja 20 stanova i lift. Prijemno mesto PM je instalaciona razvodna tabla sa koje se provodnici granaju na strujna kola. PM je opremljeno instalacionim osiguračima i pristupačno je sa zadnje strane. U zgradi ima 40 razvodnih tabli.

Proračun Kabla I Osigurača Od MRM Do RM -

-

ukupna instalisana snaga za jedan stan je: Pin = 36965 W jednovremena maksimalna snaga stana je: Pjmax = Pin . Kj = 25875,5 W , gde je koeficijent jednovremenosti stana i iznosi: Kj = 0,7. maksimalna jednovremena struja stana je: I max 

-

Pj max 3 U n



25875,5 3  380

 39,31A

usvajam Io = 50 A, Scu=8 mm2 provodnik je tipa: PPOO – Y 5 x 8 mm2 pad napona za najudaljeniji stan je: P l 1,75  25875,5 32 u%  1,75  J max 2   1,25% S U 8 3802

D

Io=50A

3 x UZ

63 / 50 A

Cu

S =8 mm2

PP - Y

5x8 mm2


P  l  828016Wm

u%  1,25%


Proračun Kabla I Osigurača Od PM Do MRM1 -

-

-

-

-

koeficijent jednovremenosti za jedan stan je: Kj =0,7 jednovremena maksimalna snaga stana je: Pjmax=Pin·Kj = 25875,5 W parametar koji predstavlja odnos srednje snage je: K∞ = 0,25 koeficijent jednovremenosti za sve stanove napajane iz MRM1 je: 1  K 1  0,25 Kj1(10)  K   0,25   0,46 n 12 jednovremena maksimalna snaga za sve stanove napajane iz MRM1 je: Pj max  n  Kj n  Pj max 12  0,46 25875,5  142832  ,76W snaga stepenišnog osvetljenja: Ps = 3000W ukupna snaga MRM1 je: PjM1  Pj max 1  Ps  145832,76W jednovremena maksimalna struja je: PjM1 145832,76 IjM1    221,83A 3  Un 3 380 usvajam prvu vrednost I’n =230 A

Pri izračunavanju preseka provodnika treba uzeti u obzir koeficijent temperature okoline različite od 20 C. Za temperaturu od 25C on iznosi K (25C) =0,94. Takođe treba uzeti u obzir koeficijent kada se polažu dva kabla jedan pored drugog koji iznosi: k = 0,7, a nazivna struja osigurača tada iznosi: I'n 230   244,68A K(25C) 0,94 usvajam prvu veću vrednost nazivne struje: Io = 260A osiguračje tipa NVO 300/260 A presek bakarnog provodnika Scu =90 mm2 provodnik je tipa PP41 3 x 90+ 75 mm2 rastojanje od PM do MPM1 je: l1 = 5 m pad napona od PM do MRM1 je: In 

-

u%  1, 75 

NVO Cu

Io=260A S=90 mm

3 x NVO 2

PP41

PjM1  l1



S U

2 n

220 / 180 A 3x90+75mm


2

1, 75  145832, 76 5  0, 098% 90 3802

P  l  728122,94Wm u%  0,098%


Proračun Kabla I Osigurača Od PM Do MRM2 -

koeficijent jednovremenosti za jedan stan je: Kj = 0,7 jednovremena maksimalna snaga stana je: Pjmax = Pin . Kj = 25875,5 W parametar srednjih vrednosti: K? = 0,25 koeficijent jednovremenosti: 1  K 1  0,25  0,25   0,46 n 12 jednovremenska maksimalna snaga za sve stanove napajanih iz MPM2 je: snaga lifta je: P? =5000 W Kj2(12)  K 

-

Pj  n  Kj n Pj max

Pl

12  0,46

25875,5 

5000 

147832  ,76W

-

jednovremena maksimalna struja je: PjM2 147832,76 IjM2    224,87A 3  Un 3 380

-

usvajam struju osigurača Io = 230 A analogno proračunu kabla i osigurača od PM do MPM1: In 

-

I'n 230   244,68A K(25C) 0,94

osigurač je tipa NVO 300/260 A presek bakarnog provodnika Scu = 90 mm2 provodnik je tipa PP41 3 x 90 + 75 mm2 rastojanje od PM do MPM2 je: l2 = 17 m pad napona od PM do MRM2 je: u%  1,75 

NVO

Io=180A

Cu

S=150 mm

2

PjM2  l2



S U

2 n

3 x NVO

220 / 180 A

PP41

3x90+75mm


2

1,75  147832,76 17  0,33% 90 3802

P  l  1448638,85Wm

u%  0,33%


PRORAČUN KABLA I OSIGURAČA OD TS DO PM Instalisana snaga je: Pin = 36965 W jednovremena maksimalna snaga stana je: Pjmax = Pin . 0,7 = 25875,5 W koeficijent jednovremenosti je: 1  K 1  0,25 K(24)  K   0,25   0,4 j n 24 jednovremenska maksimalna snaga objekta je: PjM  n  Kj(24) Pj max P Ps 24 0,4  25875,5  5000  jednovremena maksimalna struja je: PjM 256404,8 IjM    390,01A 3  380 3 380 usvajam dva kablovska snopa karakteristika:(K2=0,9) nominalna struja je: In’=400 A korekcion faktor temperature K(25C) = 0,94 nazivna struja osigurača je: Ijm 400 Ijm /    200A 2 2

3000 

256404,8W 

-

I'n 200   236,4A K(25C) k2 0,94 0,9 tri kablovska snopa sa osiguračima nazivne struje Io = 260A osigurač je tipa NVO 300/260 A presek bakarnog provodnika Scu=150 mm2 provodnik je tipa PP41 3 x 150 + 90 mm2 kablovski vod ima dužinu l=120 m pad napona od TS do PM je: In 

-

u%  1,75 

PjM  l S U

2 n



1,75  256404,8 120  1,24% 2 150  3802

NVO

Io=300A

3 x NVO

350 / 300A

Cu

S=150 mm2

2xPP41

3x150+90mm2


P  l  23671685Wm

u%  1,24%


Provera Pada Napona Od TS Do Najugroženijeg Potrošača -

U =UTS + Up +UR+ UPB =1,24+0,33+1,25+0,86=2,97% najveći pad napona od TS do najugroženijeg korisnika (protočni bojler stana na poslednjem spratu) zadovoljava standarde: U% = 3,68%  5% U samoj zgradi najveći pad napona je na elektromotoru lifta tj. pri njegovom polasku, a pad napona iznosi: U%’=1,24+0,33+1,25+5,09=7,91%  10%

TELEFONSKA INSTALACIJA Za priključak na telefonsku mrežu predviđen je orman koncentracije ITO koji se nalazi u prizemlju zgrade. Do zgrade telefonski priključak je doveden podzemno. Telefonska instalacija je izvedena sa tri telekomunikaciona kabla koji vode od razvodnog telefonskog ormana do poslednjeg sprata. Za svaki stan predviđene su po dve priključnice za telefonske aparate, u predsoblju i u dnevnoj sobi, koje se postavljaju na visini h=0,5m od poda. Pošto zgrada ima 40 stanova potrebno je 80 parica. Instalacija se izvodi kablom tipa TI20 40,6mm2. Ovi kablovi se smeštaju u instalacione cevi prečnika 13,5mm. Šema telefonske instalacije data je u prilogu grafičke dokumentacije.

INSTALACIJA ZA TV Za izradu TV instalacija korišćen je centralni antenski sistem koji je sastavljen iz pasivnog dela i pojačivača postavljenog između antene i pasivnog dela sistema. Od pojačivača koaksialnim kablom KEL 75/4/0,68, pojačani signal se dovodi do antenske skretnice gde se vrši deljenje signala i dalje sprovodi do pojedinačnih prijemnika. U svakom stanu ugrađene su po dve priključnice tipa P887, u dnevnoj i spavaćoj sobi. Priključnice se postavljaju na visini h=0,5m od poda. Koaksialni kabl kojim je izvedena instalacija polaže se u PVC cevi prečnika 13,5mm. Izbor instalacionih cevi prema prečniku i broju provodnika P tipa bira se na osnovu tabele date u nastavku.


Projektni Zadatak: Električne Instalacije Pantić Vladica, 214/06 P R E S E K P R O V O D NI K A

NAJVEĆI BROJ PROVODNIKA TIPA «P» VELIČINA CEVI Ø (mm)

1 1

1 3 , 5

1 6

2 3

2 9

3 6

3

5

6

-

-

-

2

3

5

6

-

-

4

-

2

4

6

-

-

6

-

-

3

6

-

-

-

-

-

4

6

-

-

-

-

3

5

6

-

-

-

-

3

5

-

-

-

-

2

4

-

-

-

-

-

3

 mm  2

1, 5 2, 5

1 0 1 6 2 5 3 5 5 0

ZAŠTITA OD ATMOSFERSKOG PRAŽNjENjA Instalacija zaštite od atmosferskog pražnjenja izvodi se u vidu Faradejevog kaveza. Proračun usvojene vrednosti učestalosti udara groma, Nc.: Vrednost Nc će biti procenjena na osnovu analize opasnosti od šteta, uzimajući u vidu faktore, u vezi sa objektom koji se štiti, kao što su: tip konstrukcije objekta (C1) sadržaj objekta (C2) namena objekta (C3) posledica od udara groma u objekat (Cu) Određivanje Nc: Faktori u vezi sa analiziranim objektom dati su koeficijentima C 1, C2, C3, i Cu. Uz pomoć vrednosti iz tabela B1, B2, B3, i B4. mešana konstrukcija objekta sa metalnim krovom: C1=1 mala vrednost objekta ili uglavnom zapaljiv: C2=1 teška evakuacija ili opasnost od panike: C3=3 profesor: mr Dragan Brajović

Projektni Zadatak: Električne Instalacije Pantić Vladica, 214/06 obaveza neprekidnosti pogona ali bez uticaja (posledica) na okolinu: Cu=5 C  C1  C 2  C 3  Cu  1  1  3  5  15

Nc 

3  10 3 3  10 3   0,0002 C 15

Određivanje stvarnog broja udara groma, Nd N d  N g  Ae  10 6 , gde su: Ng – gustina atmosferskog pražnjenja u tlo Ae – ekvivalentna prihvatna površina objekta N g  0,04  Td1,25 , gde je: Td – broj grmljavinskih dana u toku godine Td = 36  brojudara   2  km  god 

1,25 Ng = 0,04  36  3,52

Pošto se objekat nalazi na ravnom mestu u blizini koga ne postoji drugi objekat, ekvivalentna površina objekta se računa kao: Ae  a  b  6  h a  b   9  h 2

a=25 m,

b=11 m,

Ae  25  11  6 38,4  25

h = 38,4 m, 11

 9

 38 ,42

2 50261,6m 

 brojudara   godina  Nd=0,18  Nc=0,0002, odakle zaključujem da je neophodna instalacija zaštite od atmosferskog pražnjenja. Nd  3,52  50261,6 106

0,18 

Računska vrednost instalacije zaštite od atmosferskog pražnjenja: N 0, 0002 ER  1  c  1   0, 998 Nd 0, 18 Na osnovu ER prema tabeli 3. odgovara nivo zaštite I. Za nivo zaštite I za spustne provodnike nalazimo iz tabele 3, da je srednja vrednost rastojanja spustnih provodnika 10m. Za nivo zaštite I iz tabele 1 dobijamo da je R=20 m. Za nivo zaštite I iz tabele 5 nalazimo da su minimalni preseci za gromobransku instalaciju: spustni provodnici Fe 50 mm2 - usvajam čeličnu pocinkovanu traku FeZn 20 x 3 mm za sistem uzemljenja Fe 80 mm2 – usvajam čeličnu pocinkovanu traku FeZn 25 x 4 mm kao hvataljka koristi se krov zgrade prekriven limom debljine 0,8 mm. Kao uzemljivač upotrebićemo četiri trake FeZn 25 x 4 mm dve dužine 33 m i dve po 19 m,koje će se postaviti na 2 m od objekta i ukopati na dubinu 0,8 m. Pretpostavljajući da je specifičan otpor zemljišta približno  =100m. iz tabele nalazimo da je dovoljno imati traku dužine 20 m (k=1,1), na jednu ili drugu stranu spoja zemljovoda na uzemljivač. profesor: mr Dragan Brajović

Projektni Zadatak: Električne Instalacije Pantić Vladica, 214/06 Zbog simetrije dovoljno je da se izvrši provera vrednosti Rud uzemljivača samo za spojeve 1 i 2. Spoj 1 – od spoja 1 imamo traku dužine 10 m na desnu stranu i 9 m na levu.  2  l2 100 2 192 R  ln  ln  8,71 2  l a h 2  19  0,025 0,8  R ud1  k  R  1,1 8,71

9,58

R uddoz

20 

Spojevi: 2, 3 4, 5 i 6 imaju dužinu veću od l19 m, pa im otpor rasprostiranja može biti samo manji od Rud1 Što zadovoljava uslove.



ZAŠTITNO UZEMNjENjE Za izradu uzemljivača koristimo složeni uzemljivač koji se sastoji od pocinkovanih traka koje se ukopavaju na dubini 0,8m i od pocinkovanih cevi dužine 2÷4m prečnika 50mm. Koristiću uzemljivač koji se sastoji od pravougaone konture dimenzija 3319m po čijem obimu je, na jednakim međusobnom rastojanju postavljeno n=12 cevi,svaka dužine l=3m. Konturu koja je postavljena paralelno sa površinom zemlje, na dubini h=0,8m, obrazuju četiri FeZn trake poprečnog preseka a  b=254mm, dok spoljni prečnik cevi iznosi d=50mm. Okolno zemljšte je približno homogeno, specifičnog električnog otpora ρ=100Ωm. Otpor rasprostiranja složenog uzemljivača se računa po obrascu: n  1  c  Rc  Rt 

R  tc  1 

1

R- otpornost rasprostiranja složenog uzemljivača Rt- otpornost rasprostiranja trakastog uzemljivača Rc- otpornost rasprostiranja jednog cevnog uzemljivača n- broj cevnih uzemljivača ηtc- koeficijent kojim se obuhvata međusobni uticaj trake i svih cevnih uzemljivača ηc- koeficijent kojim se obuhvata međusobni uticaj cevnih uzemljivača Otpor rasprostiranja cevnog uzemljivača se računa po obrascu: Rc 

 4l 100 43  ln  ln  29,075 2 l d 2  3 0,5

Otpor rasprostiranja cevnog uzemljivača se računa po obrascu:  8  L2 100 8 1042 RT   ln  ln  2,11  2   L   a h 2 104  0,025  0,8 x 10   3,33 ,gde je x- rastojanje između cevi, a l- dužina Iz tabela za l 3 jedne cevi, linearnom interpolacijom dobijamo:  ηtc-koeficijent kojim se obuhvata međusobni uticaj trake i svih cevnih uzemljivača 0,651  0,621 tc   2,11  2  0,621  0,624 3  2  ηc- koeficijent kojim se obuhvata međusobni uticaj cevnih uzemljivača 0,740  0,659 c   2,5  2  0,659  0,6938  Rotpornost 32 rasprostiranja složenog uzemljivača iznosi: n   1  c Rc   Rt

R  tc1 

1

12  1   0, 6241   0, 6938  2, 11 29, 075 


1

 2, 09


ZAŠTITA OD OPASNOG NAPONA DODIRA „TT“ SISTEMOM TT sistem zaštite se primenjuje u električnim instalacijama koje su priključene na transformator sa sa direktno uzemljenim zvezdištem. Ostvaruje se povezivanjem delova sa neutralnom tačkom transformatora. Da bi se TT sistemom postigla efikasna zaštita,potrebno je zadovoljiti uslove: Ig ≥ Ireag Uddoz 50V  R R Uddoz 50V R  k  In k  In Ig 

Da bi se TT sistemom efikasno štitili prijemnici u stanu treba da bude ispunjen uslov: R

50V 50   0.89 k  In 3.5  16

Da bi se TT sistemom efikasno štitilo kućište RM treba da bude ispunjen uslov: R



50  0.28 3.5  50

Da bi se TT sistemom efikasno štitilo kućište MRM treba da bude ispunjen uslov: 50 R   0, 066 2, 5  300 Pošto je R < Ruz = 0,057Ω < 2,09Ω predlažem ugradnju ZUDS tipa FID 63/0.5A. Da bi se sa ovim uređajem štitili prijemnici od opasnog napona dodira mora da bude ispunjen uslov: R

50V 50   100 Ig 0.5

Uslov da je otpor rasprostiranja složenog uzemljivača manji od 100Ω je ispunjen,tako da se sa ZUDS moze efikasno zaštititi od opasnog napona dodira. R=2.59Ω ≤ 100Ω



GRAFIČKA DOKUMENTACIJA



SPECIFIKACIJA MATERJALA I OPREME Naziv opreme (kom) Priključni orman Tipski orman za MRM Instalacine razvodne table 40 Razvodni orman za stepenišno osvetljenje 1 Stepenišni automati 1 Tasteri 40 Električna zvonca Trofazno dvotarifno brojilo 43 Uklopni sat Inkadescentni izvori svetlosti 40W 24 Inkadescentni izvori svetlosti 75W 48 Inkadescentni izvori svetlosti 100W Inkadescentni izvori svetlosti 150W 360 IC grejalice Trofazne šuko priključnice 72 Monofazne šuko priključnice 288 Jednopolni prekidači 48 Serijski prekidači Indikatori za kupatilo Razvodne kutije 470 Osigurači 6A tipa D 384 Osigurači 10A tipa D 768 Osiguača 16A tipa D 384 Osigurača 20A tipa Dt Osigurača tipa NVO 50A 1 Osigurača tipa NVO 200 2 profesor: mr Dragan Brajović

Količina 1 2

40 2

60 40

72 24

1

Projektni Zadatak: Električne Instalacije Pantić Vladica, 214/06 Osigurača tipa NVO 260A 1 Kablovi Dužina(m) Kabal PP-Y 31.5mm2 720 Kabal PP-Y 32.5mm2 2172 Kabal PP-Y 42.5mm2 Kabal PP-Y 52.5mm2 648 Kabal PP-Y 56mm2 404 Kabal PP41 370+35mm2 20 Kabal PP41 3150+70mm2

20

300



LITERATURA [1]

Miomir B.Kostić, „TEORIJA I PRAKSA PROJEKTOVANJA ELEKTRIČNIH INSTALACIJA“, ETF, Beograd, 2002 godine

[2]

Katalog firme “CER”, Čačak

[3]

Miomir B. Kostić, „VODIČ KROZ SVET TEHNIKE OSVETLJENJA“, MinelSchreder, Beograd, 2000 godine


Projekat El Instalacije Stambene Gradjevine

Recommend Documents