Podzemne gradjevine usmeni

1. ДЕФИНИЦИЈА ТУНЕЛА

- Tuneli su građevinski objekti ispod površine terena koji obezbeđuju prostor za različite r azličite namene. 2. ТУНЕЛСКА КОНСТРУКЦИЈА

Tunelska Tunelska konstrukcija je od betona ili armiranog betona dimenzionisana tako da može da primi sile  podzemnih pritisaka pritisaka u svim pravcima. pravcima.

3. САОБРАЋАЈНИ АЈН И ТУНЕЛИ ТУНЕ ЛИ - ИСТОРИ ИСТО РИЈСК ЈСКИ И РАЗВО РАЗВОЈ Ј

- Prvi saobraćajni tunel je !"#$ %#"T& '()(*+$,$ -T!+()$ +& (#"P/$0 P#!%&0& 1T(##( +"$#2 0"+T 3(+$/2 %"T44 /$0P)"+6 -T!+()$ +& P#!%&0& ! /#7$8$ $ 3#+"8 %"#$ 1#$P&+8/$2 #&)8&2 /T&)&92 7&#/$ T!+()$6 P!T+$ -T!+()$ +& (#"P/$0 P!T($0& T!+()$ +& P!T($0& ! /#7$8$ $ 3#+"8 %"#$ 4. ЖЕЛЕ ЕЛЕЗН ЗНИ ИЧКИ ТУНЕЛИ ТУН ЕЛИ - ИСТОРИ ИСТО РИЈСК ЈСКИ И РАЗВО РАЗВОЈ Ј

-Prvi železnički tunel sa konjskom vučom nastao je u :;. eku na trasi /ent (tien < )ion. Prvi tunel za parnu lokomotivu na liniji 0anchester - )iverpool 5. ПУТНИ ТУНЕЛИ- ИСТОРИЈСКИ РАЗВОЈ РАЗВОЈ

- Prvi je izgrađen u :=. eku na 3otthard < skom putu 1>?m6 u @vajcarskoj - )eardl 1A?.B km6 < +ebraska najduži putni tunel. - ! /rbiji < !čka 1BC>Am6 6. ИДРОТЕ ИДР ОТЕНИ НИЧКИ ТУНЕЛИ ТУНЕ ЛИ - ИСТОРИЈСКИ ИСТОРИ ЈСКИ РАЗВОЈ

- Prvi hidrotehnički tunel izgražej je krajem :=. eka eka u #usiji. $ntenzivnija gradnja počinje posle prvog svetskog rata. %rade se za odvođenje vode2 za potrebe kanalizacije i melioracije. !. ТУНЕЛИ ЗА ВОЈНЕ СВРЕ СВРЕ - ИСТОРИЈСКИ РАЗВОЈ РАЗВОЈ

- To su tuneli koji u mirnom periodu imaju odreženu svrhu2 a tokom rata su skloništa. 8avljaju se za vreme prvog i drugog svetskog rata kao zaštita od vazdušnog napada. 0etro u londonu je u vreme drugog svetskog rata bio sklonište. ". ТУНЕЛИ НА ПЛОВНИ# ПУТЕВИ#А - ИСТОРИЈСКИ РА РАЗВОЈ

- Prvi ovakav tunel nastao je u :D. eku u rancuskoj ima ih oko ?C. +ajduži tunel ovog tipa je E#ovF koji spaja reku #onu sa 0arsejom. $. ОП %ТА КЛАСИФИ КЛА СИФИКАЦ КАЦИЈ ИЈА А ТУНЕЛА ТУНЕЛ А

- #udarski - /aobraćajni - 4idrotehnički

- Privredno industrijski - Tuneli zaštite - *a vodne svrhe 1&. ПОДЕЛА ТУНЕЛА ПРЕ#А ВРСТИ ПРЕПРЕКЕ

- 7rdski - Podvodni - %radski 11. ПОДЕЛА ПОДЗЕ#НИ ОБЈЕКАТА ПРЕ#А НА#ЕНИ

:6/aobraćajni tuneli G drumski2 železnički2 na plovnim putevima2 gradska železnica2 za pešake. A64idrotehnički G hidrotehnička postrojenja 1dovodni2 odvodni2 optočni62 vodovodni2 kanalizacioni2 za melioraciju 1navodnjavanje2 isušivanje6 H6*a specijalne svrhe G hangari za avione i podmornice2 podzemne garaže2 skloništa2 industrijska  postrojenja. 12. ТУНЕЛИ ТУ НЕЛИ ЗА ИДРОТЕ ИД РОТЕНИ НИ ЧКА ПОСТРОЈ ПО СТРОЈЕ'А Е'А

- 5ovodni - "dvodni - "ptočni - analizacioni - odovodni - 0elioracioni 13. ПОДЗЕ#НИ ОБЈЕКТИ ЗА СПЕЦИЈАЛНЕ НА#ЕНЕ

- hangari za avione i podmornice2 - podzemne garaže2 - skloništa2 - industrijska postrojenja. 14. ПОДЕЛА ТУНЕЛ Т УНЕЛА А ПРЕ#А ПРЕ #А ДУБИН ДУ БИНИ И (РА)Е'А

- Plitko položeni - 5uboko položeni 15. ПОДЕЛА ТУНЕЛА ТУНЕЛ А ПРЕ#А ПР Е#А ДУЖИНИ

:6rlo :6rlo kratki < manji od BCm A6ratki < BC-:CCm H6/rednje dugi < BCC-AACC m ?65ugački < AACC-?CCCm B6rlo dugački < veći od ?CCCm 16. 16 . ПОДЕ П ОДЕЛА ЛА ПО ТЕ ЖИН ИНИ И (РА ( РА)Е' Е'АА- (ЕОЛО (Е ОЛО %КИ УСЛО УСЛОВИ ВИ

:6)aki za građenje < čvvrste stene 1granit2 1 granit2 kvarc6 A6/rednje teški < meke stene 1glina i les6 H6Teški za građenje < stene u raspadanju 1%ips6 ?6e ?6eoma teški < meke i plastične stenske mase 1pesak 2 muljevito tlo6 1!. ПОДЕЛА ПОДЕ ЛА ПРЕ# П РЕ#А А ВЕЛИ ВЕ ЛИ ЧИН ИНИ И ПОПР ПО ПРЕ ЕЧНО( ПРЕСЕ ПР ЕСЕКА КА

- Tunelska cev manja od BmA - Tunelski potkop 1>-:AmA6 - 0ali proIili 1:A-ADmA6 - /rednji proIili 1AD-B>mA6 - eliki proIili veći od B>mA 1". ПОДЕЛА ТУНЕЛА ПРЕ#А ВРСТИ КОНСТРУКЦИЈЕ

:6Prskani beton < koristi se kod tunela čija je kontura iskopa potpuno stabilna. A6/vod bez oporca H6&rmirano betonska konstrukcija < tuneli sa potpuno urađenom tunelskom konstrukcijom od monolitnog betona. 1$. ЗНА ЧАЈ ИЗ(РАД'Е ПОДЗЕ#НИ ОБЈЕКАТА

- !prošlosti su podzemni objekti rađeni samo radi savladavanja barijera. 5anas se koriste i u druge svrheG  +edostatak prostora 1u veoma urbanim sredinama62 aspekt očuvanja sredine 1u manjim naseljenim mestima6 20. ОСОВИНА САОБРАЋАЈНИХ ТУНЕЛА ** * 

- Tunelsko rešenje primeniće se kod presecanja oštre krivine reke2 umesto da se trassa razvija kroz klisuru2 sve u cilju skraćenja trase. Tunelsko rešenje se primenjuje u sledećim slučajevimaG :6na mestima izloženim kamenim odronima i lavinama A6deonice puta u aktivnim klizištima H6u dolinama koje imaju veliki pad ?6u klisurama ako reke imaju sa obe strane strmi pad B6za podzemne železnice u gradovima >6za rešavanje ukrštanja ulica i trgova sa saobraćajnicom D6pri prolazu ispod velikih rečnih tokova 21. НИВЕЛЕТА САОБРАЋАЈНИХ ТУНЕЛА * 

- Prilikom prelaska preko vododelnice građenjem tunela ispod nje skraćuje se trasa saobraćajnice i ublažuju usponi2 smanjuju se troškovi građenja2 ekploatacije i održavanje. Tunel se može postaviti  bliže vrhu vododelnice i tada se naziva vršni tunel ili se može postaviti pri dnu planinskog masiva i tada ga nazivamo bazisni tunel. "dređivanje najpovoljnijeg rešenja položaja tunela obzirom na visinu 4 vrši se na osnovuG - Troškova gradnje 1%6 - Troškova održavanja 1"6 - Troškova pogona 1P6 - Troškova saobraćaja 1/6 - Tangenta na sumarnu liniju 1%J"JPJ/6 dobijene za različite položaje tunela i to tangenta na ekstremni položaj sumarne krive daje optimalnu visinu 14opt6.

22. СВЕТЛИ ПРОФИЛ САОБРАЋАЈНИ ТУНЕЛА

- 5a bi se utvrdila optimalna površina razmatraće se tri različita slučaja sa različitim površinama iskopa i i debljinama tunelske konstrukcije. /vetli proIil je prostor ograničen unutrašnjom konturom konstrukcije.

23. СЛОБОДНИ ПРОФИЛ САОБРАЋАЈНИХ ТУНЕЛА * 

24. ИНЖЕ'ЕРСКО-(ЕОЛО%КА ИСТРАЖИВА'А - ОСНОВНИ ПОЈ#ОВИ

/T(+/$ 0&/$ 2 /T(+/& 0&/& /T(+& )$T")"@& /#(5$+& #&/(5$  +&7"#$ /$+)$+&)( $ &+T$)$+&)( $/P!3&)"/T %(")"@& &#T& %(")"@$ /&/T& %(")"@$ P#"$) %(")"@$ 0"5()$ 4$5#"%(")"@( P"5)"%( $)T#&3$"+& /"8/T& 25. ЗНАЧАЈ ИНЖЕ'ЕРСКО * (ЕОЛО%КИ ПОДЛО(А

5aje podatke o G - 5ubini i nagibu slojeva2 - Tektonici 1rasedi2 nabori2 navlake6 - 4idrogeološkim uslovima 1vodonosni slojevi2 kretanje vode2 agresivnost6 - %eomehaničke karakteristike 1/tanje napona u stenskoj masi2 poroznost2 vlažnost6 - podobnost lokacije 26. ЗНАЧАЈ ИДРО(ЕОЛО%КИ ПОДЛО(А

4$5#"%(")"@& &#T& &#T& P"5$+( "5"+"/+"% /)"8& &#T& #"$+( "5"+"/+"% /)"8& /T#!T!#+( &#T( "5(+( /#(5$+( &#T( 4$5#")"@$4 P&#&0(T&#& "/+"+$ P"80"$ 4$5#")"@$ ")(T"#  "5"+"/+$ /)"8 "5"+"/+$ 4"#$*"+T P$8(*"0(T&#/$ +$" P$8(*"0(T&#   +$" P"5*(0+( "5( +P 1 /)$& 6 /T&T$,$ 5$+&0$,$ )&'+$ +$" P"5*(0+( "5( 27. НИВОИ ПОДЗЕМНЕ ВОДЕ * 

Podela podzemnih voda je najčešće na delovimaG poroznih stenskih masa2 zona raseda2 neposredno ispod  površinskih voda.. +a pojavu podzemnih voda utiče količina padavina i geološki sastav.

2". О#О(ЕНОСТ И ЕТЕРО(ЕНОСТ СТЕНСКИ #АСА

- Pod homogenim telom  podrazumeva se ono telo koje u svim svojim  pravcima sagrađeno na isti način tj kod kojeg su Iizička svojstva u svakoj tački jednaka u suprotnom telo se naziva nehomogeno ili heterogeno. 4eterogenost stena uslovljena je nepravilnim rasporedom njihovih sastavnih elemenata. "štećenja i diskontinualnost doprinose heterogenosti. 2$. НАПРЕ(НУТОСТ СТЕНСКИ #АСА

- Prirodno naponsko stanje je stanje koje zavisi od intenziteta naprezanja kojima su stene izložene. #azlika unutrašnjih napona kod čvrstih stena i tlaG :6Tlo < vertikalna i horizontalna izazvana transIerzalnom dilatacijom A6/tene < mnogo složenije stanje2 uzroci pojave pukotina nisu vezani isključivo za gravitaciju. 3&. ИЗОТРОПИЈА И АНИЗОТРОПИЈА

$zotropija < Iizička svojstva jednaka u svim pravcima &nizotropija < svojstvo tela da u raznim pravcima povučenim iz jedne njegove tačke pokazije različita Iizička svojstva. Po pravilu stenska masa je izrazito anizotropna. 31. ДИСКОНТИНУАЛНОСТ * 

- !sed ispucalosti2 stenske mase prestaju da budu neprekidan sredina i postaju deskontinualne. )inije diskontinuiteta povezuju mesta gde naponi imaju prekid. 5iskontinuitet se mora razmatrati u odnosu na red veličina posmatranog područja. 0ože se uzeti da je stenska masa neprekidna sredina kada je rastojanje susednih pukotina između :K:C-:KAC raspona podzemne konstrukcije. 5iskontinuitet je svaki mehanički prekid u stenskoj masi.

32. ПОСТОЈАНОСТ И ДЕ(РАДАЦИЈА

- #aspadanje i atmosIerska korozija - Posledice hemijskog ili Iizičkog procesa - *načajno utiče na mehanička svojstva stene - Površinski deo 1termalni ciklus i insolacija6 - 5ubinski deo 1jonska razmena2 oksidacija i hidratacija6 - 5ejstvo vode

33. ПРСЛИНЕ И ФА#ИЛИЈЕ ПУКОТИНА

- Prsline < )omovo koji pretstavljaju površine duž kojih je došlo do potpunog gubitka kohezije. !zroci ispucalosti G dejstvo tektonskih sila2 smanjenje zapremine usled hlaženja magme2 skupljnaje usled sušenja2 gravitacione sile2 dejstvo erozije2 naprezanje usled iskopa i miniranje - amilije pukotina su pibližno iste orijentacije 1dijaklaze2 pukotine smicanja2 pukotine klizanja2 cepljivost2 pukotine lučenja...6 34. КАТЕ(ОРИЗАЦИЈА ДИСКОНТИНУИТЕТА

:6 %enetska

pri Iormiranje 1luenje2 hlaženje 2savijanje2 smicanje2 sabijanje6 naknadne naponske promene 1rasterećenje2 izmena Iorme terena6 A65elovanje vode G erozija2 rastvaranje H6%eometrijska G položaj u prostoru2 učestaost2 kontinualnost2 otvorenost 35. IS! КВАНТИТАТИВНИ ОПИС ДИСКОНТИНУИТЕТА

- Porstoran orijentacija diskontinuteta deIiniše se pomoću azimuta i padnog ugla. &zimut je ugao između reIerentne ravni i tačke u horizontalnoj projekciji. Padni ugao je ugao koji padni pravac zaklapa sa horizontalno ravni. Prametri pukotina su G razmaknutst2 prostiranje pukotina2 veličina zeva  pukotine2 čvrstoća zidova pukotine2 koeIicijent sigurnosti i koeIicijent oštećenosti. 36. #ЕАНИЧКО ПОНА%А'Е ДИСКОНТИНУИТЕТА

-+eporemećeni uzorak se optereti vertikalnim naponom i duž zadate ravni loma se napreže naponom smicanja koji raste do loma. +edostatak opita je što se

37. УСЛОВИ ЛОМА * 

:6 0ohr < 3oulomb < ov uslov tečenja ima oblik piramide sa nepravilnim šestougaonim presekom i telo glavnih napona iznosiG

σ r =σ 3 −radijalni napon σ θ =σ 1−tangencionalni napon τ f = c + σ n∗tgφ − pritisna čvrstoća

σ n −normalni naponu ravni smicanja

A64oek < 7roLn < ov σ 1= σ 3 +σ c

H65rucker < Prager-ov uslov tečenja u naponskom stanju ima obik kupe kružnog preseka. $zražava se u Iunkciji od prve invarijante tenzora napona i druge invarijante devijatora napona u sledećem obliku.

3". МЕРЕ#Е И КАРТИРА#Е * 

- "prema za pripremu kartiranja G :6 larov kompas < za određivanje lokacie diskontinuiteta A60erna traka za određivanje dužine traga diskontinuiteta H6 %eološki čekić ?6njiga terneskih izveštaja - artiranjem se obeleži G :6vrste i granice stenskih masa A6/tanje stene H6Prostorn položaj diskontinuiteta ?6$spuna i obloga dikontinuiteta B6)okacija tokova vode >6 Pozicija2 mera i stanje glavnih diskontinuiteta 3$. ПРИМАРНО СТА#Е НАПОНА * 

- +aponsko stanjeu stenskoj masi svakako  postoji i pre izgranje podzemnih objekata. To naponsko stanje izazivaju uglavnom same stenske mase sopstvenom težinom. etikalna komponenta napona 1 i horizontalana6G

- koeIicijent  bočnog pritiska v-poasonov koeI. 4&. КЛАСИФИКАЦИЈА ПРЕ#А ПРОТО)АКОНОВУ

- valitet stenske maseG eoma slab kvalitet 1 do ABM62 /lab kvalitet 1AB-BCM62 Prilično dobar kvalitet 1BC-DBM62 5obar kvalitet 1DB-=CM62 veoma dobar kvalitet 1;C-:CCM6.  RQD= −ukupna dužina komada

∑ lp ¿

jezgra dobijenibu!enjemv"ći od 10 cm −dužina intervalabu!enja

 RQD− pokazatelj kvaliteta stenske mas e

%1. КЛАСИФИКА&ИЈА ПРЕМА 'I()+S,-! * 

- "va klasiIikacije se naziva još i klasiIikacija ispucalih stena li #0#. "n je na osnovu prvih iskustava u primeni2 eliminacijom pojedinih manje važnih parametara i sažimanjem silnih sveo klasiIikaciju na B osnovnih i jedan korekcioni IaktorG :6 ,vrstoća neispucale stene A6 #N5 < indeks kvaliteta jezgra H6#asprostranjenost pukotina ?6 /tanje ukotina B6 !ticaj podzemnih voda - za određivanje čvrstoće na pritisak moguće je koristiti i opit indeksa tačkastog opterećenja G $sO  #  D

2

P- sila loma2 5-jezgro prečnika 5 1najčešće BCmm6 %2. КЛАСИФИКА&ИЈА ПРЕМА '-)/ * 

- +aziva se još +%$ ili N klasiIikacija. lasiIikacija se brojno predstavlja indeksom N 1kvalitet stenske  RQD  $ n

mase6. N je deIinisano izrazom NO

 $r

∗

 $"

∗

 $a %R& 

#N5 < indeks kvaliteta jezgra ¿−indeks broja pukotinski sistema

 $r−indeks rapavosti pukotine  $a −indeks pukotinskeispune  $" −faktor redukcije pukotinske vode %R& − faktorredukcije napona 43. КЛАСИФИКАЦИЈА ПРЕ#А -(,/ И '-+)/  '

σ 1

'

σ 3

- riterijum loma stene G (p = (p +

√

'

m∗σ 3 (p

+s

m2s-emprijske konstante '

σ 1− maksimalni efektivni glavni napon u trenuku loma '

σ 3 −minimalni efektivniglavni napon u trenuku loma '

σ 3 −kriterijum lomatla kojim je )oe k pokrenuometodologiju za odre*ivanjetipa podgrade (p 44. ПРИ#АРНО И СЕКУНДАРНО РАВНО СТА'Е НАПОНА ОКО КРУЖНО( ОТВОРА У ЕЛАСТИ ЧНОЈ СРЕДИНИ

45. ВЕЗЕ КО#ПОНЕНТАЛНИ НАПОНА + У РАВНИ +

46. РЕДИСТРИБУЦИЈА + БИФУРКАЦИЈА + НАПОНА ОКО КРУЖНО( ОТВОРА У ЕЛАСТИ ЧНОЈ СРЕДИНИ -  ,IS 

4!. СЕКУНДАРНО НАПОНСКО СТА'Е ОКО ЕЛИПСАСТО( ОТВОРА У ЕЛАСТИЧНОЈ СРЕДИНИ

4". КРУЖНИ ОТВОР-КАРАКТЕРИСТИЧНЕ РЕЛАЦИЈЕ

:6/lom stene A6Pojava prslina H6 0aksimalni smičući napon 4$. СЛО# СТЕНЕ

5&. ПОЈАВА ПРСЛИНА

51. МА С#И Ч У Ћ И НАПОН

52. ДЕФОР#АЦИЈЕ И ПО#ЕРА'А++++++++++++++++++++++++ 53. СЕКУНДАРНО РАВНО СТА'Е НАПОНА ОКО КРУЖНО( ОТВОРА ИДРОСТАТИЧКО ПРИ#АРНО СТА'Е НАПОНА И РАДИЈАЛНО РЕАКТИВНО ОПТЕРЕ ЋЕ'Е НА КОНТУРИ

-

54. СЕКУНДАРНО РАВНО СТА'Е НАПОНА ОКО КРУЖНО( ОТВОРА СА ЗОНО# У (РАНИЧНО# СТА'У РАВНОТЕЖЕ - ,/0-ОВО РЕ%Е'Е

55. СЕИЗ#И ЧКО НАПОНСКО СТА'Е

4. МЕТОДА КОНА5НИХ ЕЛЕМЕНАТА *  - !zimajući u obzir kastnerovu teoriju o plastičnim osobinama stenske mase  pomoću metode konačnih elemenata2 razvija se računski postupak koji daje tačnije rezultate2 naime stenska masa se po ovoj metodi zamenjuje matematički dostupnim modulom elastično idealno plastičnog kontinuuma. Pretpostavlja se da je stanje deIormacije za svaki element dato jednim linearnim zakonom. ´ + / 2 1  ´ +  ( ,´ -  .´ )=ui + / 1 0  ´ + /  4 1  ´ ´ ) = vi + /  3  0  2  ( ,´ -  .

#ešenje problema se satoji u rešavanju sistema linearnih jednačina. Prednost ovog načina proračuna je u tomešto se dobija ponaanje tunelske konstrukcije zajedno sa stenskom masom. 7. ЕЛЕМЕНАТ НА ДИСКОНТИНУИТЕТУ * 

5". ИСПОАВА'Е ПОДЗЕ#НИ ПРИТИСАКА

- 0ože se javitiG - odma posle iskopa  - posle kraćeg vremena  - naknadno posle podgrade ili obloge 5$. ТЕОРИЈЕ И ИПОТЕЗЕ О ПОДЗЕ#НИ# ПРИТИСЦИ#А

:6 Teorija o podzemnim pritiscima zasnovanim na zakonima nekoherentih sredina A6 4ipoteze pritisaka zasnovane na podacima o Iormiranju rasteretnog svoda H6 4ipoteze koje se zasnivaju da je pritisak proporcionalan dubini 6&. 6!- ИПОТЕЗА

- ertikalni pritisak na podgadu po 4ajmu je pvOQstR4 2 iako je njegova primena ograničena ne može se izostaviti posebno kada je tlooko podzemne konstrukcije muljevito. "tpor tla je manji od težine. 61. ИПОТЕЗА 8-6!(

- $zveo je teriju stenskog pritiska za nekoherentne2 suve i zrnaste materijale. "va hipoteza se može primeniti samo pod uslovom da je peskovia masa trošna sa uglom unutrašnjeg trenja 3 AB. NOS-ART S-težina stenske mase TOQstRARaR4-AR(aRtg φ 62. ИПОТЕЗА (9:I6

- $zvedena je i kao teorija Protođakonova za zrnaste2 nevezane odnosno nekoherentne materijale. ! ovoj  pretpostavci učinjena je teorija da će doći do pomeranja posle iskopa tunelskog proIila i koja su dovoljno velika da izazovu mrežu kliznih ravni. ,vrstoća na smicanje τ =c + σ) ∗tgφ σH

-normalni napon.

63. ИПОТЕЗА ():(S(

"n je razmotrio ponašanje nekoherentne stenske mase u poluprostoru i dokazao da ona ne pritiska celom naslagom jer se obrazuje prirodan svod. To se tako dešava i iznad potkopa i iznad tunela tako da se u temenu svoda javlja kako ga je (ngeser nazvao minimalni pritisak. -

64. РЕ%Е'Е ,-!((;

- Po ovoj teoriji se iznad tunela obrazuje prirodni olakšavajući svod sa kojim se ograničava onaj deo stenske mase čije se rastresanje ne može izbeći pošto drvena podgrada do izvesne mere popušta. 4. РЕ<Е#Е ПРОТО=АКОНОВА * 

- Primenjuje se za duboko polžene podzemne konstrukcije2 zasniva se na pretpostavci Iormiranja parabolično rasteretnog svoda. )uk se aproksimira parabolom uvođenjem koeIicijenata čvrstoće Ik2 protođakonov je omogućio da ova terija dobije opšte rešenje za različite kategorije materijala.

66. РЕ%Е'Е I!'(I >

- To je primenjeno rešenje protođakonova na opterećenje boka prostorije.

6!. РЕ%Е'Е 'I'/!(

- 5ao je dva različita obrasca za određivanje pritisaka stenske mase na tunelsku konstrukciju. ! prvom slučaju  polazi od pretpostavke da ne dolazi do mogućnosti Iormiranja kliznih površina. ! drugom slučaju on smatra da se prilikom građenja tunela stvaraju dve ravni klizanja koje leže pod uglom od ?BJ φ /2  prema horizontali. 4". СВОД ЕЛАСТИ5НО УК?Е<ТЕН У СТЕНСКУ МАСУ * 

-

To je najprostija tunelska konstrukcija. /trela I iznosi :KD do :K:C od 4. 4 je raspon. /vod možemo  posmatrati kao savijen nosač sa bočnim osloncima2 elastično uklješten u stenu tako da se oslonci mogu oktretati i pomerati po tangenti na osovinu svoda. #adijalna pomeranja svoda se eliminišu usled  postojanja velikih sila trenja u slonačkim presecima. Problem se svodi na izračunavanje momenta : i normalne sile A kao nepoznate veličine kanonskih jednačina metode sila.

4$. СВОД ЕЛАСТИ5НО УК?Е<ТЕН У МАСИВНЕ ЗИДОВЕ * 

-

&ko se gornji svod tunelske konstrukcije potkovičastog poprečnog preseka oslanja na masivne ili vertikalne zidove pod izvesnim uglom2 tačke oslonca se pod dejstvom vertikalnog opterećenja pomeraju u horizontalnom ravcu prema steni. "porci u ovom slučaju imaju veliku krutost i njegove se deIormacije mogu zanemariti. /ile trenja u podlozi2 an kontaktu temene spojnice i stenske mase uvode se preko horizontalnih nepokretnih oslonaca. !sled dejstva opterećenja oporci se sležu po vertikali i skreću prema senskoj masi izazivajući sa njene strane otpor koji se menja po trouglu.

!&. УЗДИ(НУТ СВОД У ЕЛАСТИ ЧНОЈ СРЕДИНИ

:6%rađenje u relativno čvrstim stenama A6 ertikalno opterećenje izaziva elastičan otpor stenske mase i sile trenja na bočnim površinama tunela. /ila trenja τr = 4∗ pv  4− koeficijent trenjaizme*u konstrukcijei stenskemase5 !1. ЗАТВОРЕН СИСТЕ# ТУНЕЛСКЕ КОНСТРУКЦИЈЕ У ЕЛАСТИЧНОЈ СРЕДИНИ

-Primenjuje se kod male nosivost stenske mase i nepovoljnih geotehničkih parametara. %ornji deo tunelske konstrukcije je elastično uklješten u elastični svod. "porci su kruto vezani sa krajevima podnožnog svoda koji leži na elastičnoj podlozi. 72. ЗАМЕНА ЕЛАСТИ5НЕ СРЕДИНЕ ЕКВИВАЛЕНТНИМ ОСЛОН&ИМА * 

*a određivanje statičkih uticaja u naizmeničnim  presecima potrebno je uvesti sledeće pojmove. :./tatička linija konstrukcije se zamenjuje poligonom A. +eprekidan promena krutosti konstrukcije se zamenjuje stepenastom H. &ktivno opterećenje koje deluje na koncentrisane sile u čvorovima ?2 (lastična sredina se takođe zamenjuje elastičnim osloncima koji se postavljaju u naznačenim čvorovima. #aspored elastičnih oslonaca vrši se na sledeći načinG -statička linija od granice nulte tačke k pa do oslonca deli se na štapove istih dužina -svod se između tačaka k deli na ?-> delova zavisno od raspona i tačnosti

73. МЕТОДА СИЛА * 

*a statički proračun sistema sa elastičnim osloncima najbolje je primeniti metodu sila. ao osnovni sistem uzima se zglobni lanac koji se dobija kada se postave zglobovi na mestima elastičnih oslonaca. ada su simetrini opterećenje i konstrukcija2 akononske jednačine imaju oblike.

7%. МЕТОДА ДЕФОРМА&ИЈА *  - od ovog proračuna se tunelska konstrukcija i stenska zamenjuju sa ekvivalentnim sistemski štapovima.  +epoznate veličine metode deIormacije su komponente pomeranja i obrtanje čvrova. Parametri krutosti štava su ( i ($. 0atrica krutosti tačaka štapova

0atrica Ileksibilnosti

*a svaki štap se deIinišeG

!5. ПРОРАЧУН КОНСТРУКЦИЈЕ КРУ ЖНО( ПРЕСЕКА

- ada stenska masa zbog svojih mehaničkih karakteritika ne može dati otpor deIormacijama tunelske konstrukcije2 tada se obloga može računati kao prsten koji se slobodno deIormiše usled dejstva spoljnjeg opterećenja. "vako treba proračunavati tunelske konstrukcije koje se nalaze u podvodnim i muljevitom zemljuštu kao i u vodom zasićnom pesku. !6. ПРОРАЧУН ПО #ЕТОДИ БУ(АЈЕВЕ И ЗУБАРОВА

- Proračun tunelske konstrukcije kružnog preseka po ovoj metodi uzima u obzir elastičan otpor sredine koji je ogranien uglom od ADC stepeni. 3eo proračun se može za različite vrste opterećenja sprovesti na bazi izraza i vrednosti koeIicijenata koji su dati od autora. 77. ОП<ТИ ПРИН&ИПИ ПРОРА5УНА ТУНЕЛСКЕ *   КОНСТРУК&ИЈЕ ОД МОНТА@НИХ ЕЛЕМЕНАТА * 

unelska konstrukcija se računa sa ograničenom deIormacijom obloge u elastičnoj sredini. ružni presek obloge  pretvara se u ravilni upisani mnogougaonik. (lastična sredina se zamenjuje ekvivalentnim osloncima određenih karakteristika G

!". ДИНА#ИЧКИ ПРОРАЧУН

- "snovni talasi su najizraženiji i njihove brzine se mogu analitičji odrediti 1za elastičnu sredinu6G :6 Podužni talasi A6 Poprečni talasi ! izrazima Iigurišu G ( < 8ungov modul elastičnosti  < poasonov koeIicijent % < modo smicanja  6 - masa !$. ПРО(РА# S(SS У РАВНИ

- od ovog načina proračuna tunelska konstrukcija i stenska masa zamenjuju se ekvivalentnim sistemom štapova. To je upršćenja metoda deIormacija. /tatička linija konstrukcije se deli na n delova 1čvorova6 koji su međusobno povezani pravim linijama. /vi štapovi imaju svoje karakteristike2 površinu i momente inercije  preseka. /tenska masa se zamenjuje sistemom elastičnih oslonaca. *adatak G "dređivanje statičkih utcaja u ravanskom nosaču. "slonci mogu biti kruti2 zglobni2 pomični i elastični. Postupak G $0P!T2 "!TP!T. "&. ПРО(РА# AS( 

- "vaj program omogućavaG :6 5eIinisanje konture tnelskog iskopa i konturu modela A6 5eIinisanje Iaze iskopa H6 5eIinisanje opterećenja ?6 5eIinisanje stenskog materijala B6 #eultati bez podgradnog sistema >6 ormiranje podgradnog sistema D6 !nutrašnje sile u sidrima i betonskoj oblozi "1. РАБ5ЕВИЋЕВА АНАЛИЗА ФУНК&ИЈЕ ПОДBРАДЕ *  - Primenom prskanog betona i ankera oko tunelskog otvora se stvara snažni noseći prsten. *a analizu #acevič koristi šematski prikaz potrebnog otpora podgrade Pr kao Iunkcija radijalnih pomeranaj r i vremena. ada radijalni napon padne vrlo brzo zoni oko tunelskog otvora javljaju se pukotine. +a slici je prikazan prikazan  porast napona u prskanom betonu usled njegovog deIorisanja pod dejstvom konvergencije.

"2. НАПОНСКО-ДЕФОР#АЦИОНО СТА'Е ОКО ПОД(РА)ЕНЕ ПОДЗЕ#НЕ ПРОСТОРИЈЕ

- Postoje dve zoneG (lastična i Plastična

"3. ЕЛАСТО-ПЛАСТИЧНИ #ОДЕЛ

- Podzemni pritisak je u stvari interakcija podgrade i stenske mase. &ko bi se reakcija podgrade pv mogla  posepeno smanjivati u okolnoj masi bi počelo oslobađanje napona sa pojavom elastičnih deIormacija. "vakvo stanje stenske mase ilstruje kriva koja pretstavlja potreban otpor podgrade u zavisnosti o radijalnom pomaku konture prema otvoru. "%. РЕОЛО<КИ МОДЕЛ * 

"5. #ЕРЕ'Е КОНВЕР(ЕНЦИЈЕ

- 0erenje se satoji u određivanju promene rastojanja između više parova repera ugrađenih na konturi tunelskog  proIila 1stenska masa2 prskani beton2 tunelska konstrukcija6 "6. #ЕРЕ'Е ПРИТИСАКА НА ПОД(РАДУ

- 5inamometri2 razne dozne ! našoj zemlji razvijena je metoda

"!. СТАРА БЕЛ(ИЈСКА #ЕТОДА

- Prvi put primenjena u belgiji :;A= godine. arakteristika ove metode je da se prvo radi iskop gonjeg dela tunelskog proIila2 zatim izrada gornjeg svoda2pod čijom se zaštitom radi donji deo tunelskog proIila. +ije  pogodan za primene u veikim senskim masama. "". НОВА БЕЛ(ИЈСКА #ЕТОДА

- ! prvoj Iazi ove metode se radi donji potkop u kome se polaže kolosek za transport materijala2 zati m se gradi  privremeni kanal za odvodnjavanje. #ad se nastavlja kao po staroj 7egijskoj metodiG izrada goenjeg potkopa2  proširenjem tunelskog prIila do praga male kalote i do praga velike kalote. *atim se betonira gornji svod pa se vrši iskop dela izmežu praga velike kalote i gornje površine donjeg potkopa. "$. #ЕТОДА ТЕ#ЕНО( ПРОСЕКА

- #adi se samo donji potkop a zatim se iz njega izvodi prosecanje stenske mase naviše sve do temena gornjeg svoda. Primenjuje se u čvrstim stenskim masama bez potrebe podgrađivanja. $&. НЕ#АЧКА #ЕТОДА (РА)Е'А

- %rade se dva paralelna potkopa2 visoka toliko da se njima obuhvati cela visina oporca. 3entrano jezgro se oslanja kao oslonac kao oslonac za podgradu2 pa se i ono uklanja kada se završi tunelska konstrukcija. Prvi put  je primenjen :=A? godina. $1. #ЕТОДЕ (РА)Е'А У ОТВОРЕНО# ИСКОПУ

- &naliza opterećenja se uzima po teoriji orhajmera. 0etoda rađenja G iskop gornjeg dela bez podgrade2 iskop donjeg dela sa podgrađivanjem2 ugrađvanje i betoniranje oporaca2 izrada gornjeg svoda2 zatrpavanje konstrukcije. $2. (РА)Е'Е ТУНЕЛА У ЧВРСТИ# СТЕНСКИ# #АСА#А

:6 0ašinsko bušenje minskih bušotina 1ručni bušeći čekić sa i bez potporne noge6 A6 7ušeći čekić sa posebnim postoljem $3. ТЕНИКА #ИНИРА'А

- "snovni elementi tehnike miniranjaG - primena odgovarajućih sredstava za mašinsko bušenje minskih bušotina2 - određivanje prečnika bušotna2 dubine bušenja2 količina vrste eksploziva - za svaki presek radi se detaljna šema miniranja 0inske bušotine se izvode pomoćuG :6 #učni bušeći čekič

A6 ,ekići težine preko HC kila. $4. САВРЕ#ЕНЕ #ЕТОДЕ (РА)Е'А

:6 /istem osiguranja iskopane konture sa čeličnim lučnim nosačima A6 "siguranje iskopane konture čeličnim limovima H6 +ova austrijska metoda < primena ankera i prskanog betona ?6 Postupak građenja preIabrikovanim armirano betonskim elementima < tjubinzi B6 &merička metoda >6 unuova i elnska metoda D6 0etode građenja hidrauličnim čeličnim talpama $5. ОСИ(УРА'Е ИСКОПА ЧЕЛИЧНИ# ЛУЧНИ# НОСАЧИ#А

- Primenjuje se u čvrstim stenskim masama. ,elični nosači su međusobno poveani čeličnim zategama i drvenim razupiračima. +edostatak je što čelični elementi ostaju ubetonirani u tunelsku konstrukciju. $6. ОСИ(УРА'Е ИСКОПА ЧЕЛИ ЧНИ# ЛИ#ОВИ#А

- Primenjuje se kada iskopanu konstrukciju tunela nije dovoljno osigurati samo čeličnim elementima < remenatama. 7ernold limovi u specijalno obrađeni limovi sa naizmenično utisnutim prorezima koji na taj način Iormiraju proreze. Primenjuju se u kombinaciji sa prskanim betonom i remenatama. $7. НАТМ CНОВА АУСТРИЈСКА МЕТОДАD *  - "va metoda sastoji u iskopu tunelskog proIila sa čekićem2 a sa različitim vidovima osiguranja iskopane konture. "snovan karakteristika ove metode je primena torkreta i prskanog betona a u dređenim uslovima i ojačanje konture ankerima i ugrađivanjem čeličnih nosača u oblozi od prskanog betona. Preduslov za primen ove metode je da stenska masa bude stabilna posle iskopa. "vom metodom se postiže znatno veća brzina napredovanja. - /avremena &ustrijska metoda zasniva se na sledećim uslovima koje treba da ispuni oblogaG :6 0ora imati dovoljnu otpornost ljuske da bi sprečila veće pomeranje stenske mase A6 0ora biti dovoljno popustljiva da dozvoli obrazovanje zone oslobođene napona. H6 "dmah po nosaču konture treba novo izloženu površinu stene da zatvori što je moguće pre #azikuju se A karakteristična slučaja osiguranja iskopane kontureG :6 ada stenska masa ima veći stepen stabilnosti-tada se primenjuje prskani beton sa mrežicom A6 ada stenska masa ima niže vrednosti parametara otpornosti2 u tom slučaju se prethodno nanese debljina prskanog betona po celom obimu tunelskog proIila i postave čelični lučni nosači na međusobnom rastojanju od :-:2Hm. $". А#ЕРИЧКА #ЕТОДА

- Primenjuje se u stenskim masama kada se pojava podzemnih pritisaka ne razvija u kratkom vremenskom intervalu. Prva Iaza je iskop sa osiguranjem konture iskopa u temenu svoja lakim montažnim elementima. 0ontažni elementi se povezuju zavrtnjevima i privremeno se podupiru čeičnim stubovima oji se na gonjem kraju mogu podešavati po visini. +a isti način se radi i druga Iaza do horizontalne osovine tunela. aza H je izrada donjeg dela proIila u lamelama. $$. НЕПОПУСТИВ СИСТЕ# ПОД(РАДЕ

- "tpor podgrade kao reakcioni pritisak stenske mase zavisi od krutosti materijala. oja će podgrada biti  prmenjena zavisi od više činioca. 8edan od bitniih je visina nadsloja i dozvoljene sleganje površine terena. "siguranje nepopustljivim sistemom sprečiće pomeranja stenske mase po konturi tunelskog proIila. 1&&. КУНЦОВА #ЕТОДА

- arakteristike ove metodeG :. Primena dvostrukog čeličnog prstena speciIičnog oblika koji istovremeno služi kao nosač brdskih pritisaka i kao nosač oplate za betoniranje.. A.$skop se izvodi odmah u punom proIiu sa čela. H.anproIilski iskop svodi se na minimum2 njega praktično nema ako je tunelska oplata od čeličnih talpi. ?.može se primeniti u slabijim stenski masama. 1&1. КЕЛНСКА #ЕТОДА

- "va metoda se primenjuje u stenskim masama sa nepovoljnim geotehničkim parametrima i vodom natopljenom tlu. /astoji se u utiskivanju čeličnih talpi koje se preklapaju. Talpe se oslanjaju na poprečne ramove. #amovi su međusobno povezani razupiračima. ! porcesu betoniranja čelične talpe ostaju u betonu zajedno sa poprečnim ramovima.

1&2. ПОТИСКУЈУЋЕ ТАЛПЕ

- arakteristična je primena čeličnih poprečnih ramova preko kojih se potiskuju čelične talpe speciIičnog  preseka a ugrađivanje betona tunelske konstrukcije obavlja se pod zaštitom ovih talpi. Postoje A tipaG talpe po sistemu bernold i talpe po sistenu Iirme Lalbrohl. 1&3. (РА)Е'Е ТУНЕЛСКИ# #А%ИНА#А

- $skop se vrši raznim alatom2 čime se postiže ne samo smanjenje vanproIilskog iskopa2 već se takvim radom manje narušava primarno naponsko stanje. Primenom ovih mašina težak ljudski rad je okončan. %lavni elementi mašina G otopna glava2 otkopni krak2 uređaj za utovar iskopane stenske mase2 lančani trasporter2 ram koji nosi navedene elemente. "ve mašine su do ; tona teške2 lako se demontiraju. Postoje G mašine sa pokretnom glavom2 mašine za iskop u punom proIilu2 mašine sa štitom. 1&4. (РА)Е'Е СА ПОВР %ИНЕ ТЕРЕНА 1&5. ПЛИТКО ПОЛОЖЕНИ ТУНЕЛИ 11!. СПЕЦИФИЧНОСТИ ПЛИТКО ПОЛОЖЕНИ ТУНЕЛА

- /a površine terena obično se rade plitko položeni tuneli. Tunelske konstrukcije kod ovog načina građenja mogu biti kružnog preseka2 u obliku rama i zasvedene. ada je visina nadsloja mala izvođenje tunela sa  površine terena je u otvorenom useku koji mora mati stebilne kosine. *a pravilno rešenje tehnologije građenja i konstrukcije potrebno je imati urbanistički plan zbog utvrđivanja tačnog poožaja komunalnih instalacija. Posle izrade hidroizolacije cev se pokriva zemljom2 sa površine terena se dovodi u prvobitni nivo.

1&6. #ЕТОДА ПОТИСКИВА'А

- Primenjuje se za male preseke tunela kada tunel prolazi ispod železničkih pruga2 magistralnih puteva2 linija metroa2 a u slov je da se ne vrši prekid saobraćaja. "na je pogodna za građenje hidrotehničkih2 pešačkih i tunela za komunalne instalacije u mekim i nekoherentnim materijalima. 107. ТУНЕЛСКЕ КОНСТРУК&ИЈЕ ОД МОНТА@НИХ ЕЛЕМЕНАТА *  - mora da ispuni uslove sigurnosti i ispituje se za sledeća opterećenja2 i to odG sopstvene težine konstrukcija2  podzemnih pritisaka2 pritisaka hidrauličkih presa prilikom potiskivanja čeličnog štita. - ove konstrukcije treba da su vodonepropusne i postojane za duži period eksploatacije objekta. +a celoj dužini tunela ili za karakteristične deonice montažni elementi imaju iste preseke.. Tunelke konstrukcije od montažnih elemenata imaju kružne poprečne preseke. "vi elementi prema vrsti materijala mogu biti odG livenog gvožđa2 čelika. &rmiranog betona. $zbor materijala zavisi od inženjersko geoloških i geotehničkih karakteristika2 uslova na površini terenea i nameni tunela.

1&". ПРОБЛЕ#И ИЗ(РАД'Е ПРЕДУСЕКА И ПОРТАЛНО( ДЕЛА ТУНЕЛА

- !lazni i izlazni delovi tunela počinju i završavaju se posebnim objektima koji se nazivaju portali. Portali mogu  biti ulazni i izlazni. "snovna Iunkcija portala je da u Iazi eksploatacije obezbedi stabilnost uaznih i izlaznih deonica. 1&$. ОДВОД'АВА'Е ТУНЕЛА

- Tunel se odvodnjava tokom izgradnje i tokom eksploatacije. oda se iz tunela odvodi na A načinaG gravitacionim tokom do portala tunela ili u kavernu i cevovodima uz pomoć pumpe. 11&. ВЕНТИЛАЦИЈА ТУНЕЛА

- #azlikujemo prirodno i veštačko provetravanje. +ajbolje je prirodno provetravanje < za kratke tunele. eštačko provetravanje tunela vrši se na taj način što se mehanizovanim putem dovodi u tunel odgovarajuća količina svežeg vazduha. /istem ovog provetravanaj može se podeliti u H osnovne grupe G P"5!'+"2 P"P#(,+" $ "07$+"&+". 111. ОСВЕТАВА'Е ТУНЕЛА

- 5nevno osvetljenje se gudi na AB-HCm od portala. 3ilj osvetljavanja je sigurnost saobraćaja bez promene  brzine. +orme osvetljavanja tunelaG gradski. 5rumski duži2 drumski kraći. luorescentne lampe se postavljaju na razmacima >-:Cm. Tuneli dužine preko ACCm se moraju redovno osvetljavati. 112. ИДРОИЗОЛАЦИОНИ РАДОВИ 113. ДРЕНАЖНИ РАДОВИ

- 4idroizolacija se izvodi radi zaštite obloge od štetnih uticaja podzemne vode2 zaštite kolovoza i instalacija u tunelu2 sigurnost saobraćaja. 4idroizolacija se može izvoditi G :.na spoljnjem delu obloge tunela A.na unutrašnjj strani obloge tunela. H.umetanjem između spoljašnjeg i unutrašnjeg dela obloge. 11%. И#ЕКТИРА#Е *  - $njektiranje ima svrhu da se ubrizgavanjem raznih injekcionih masa u podloge objekta ili u samu stensku masu  povećeva otpornost tla i smanji vodopropusnost i da se u izvesnim slučajevima obezbedi neposredna veza između objekta i stenske mase. $njektiranje može biti G :. 7 89:8;79:  < primenjuje se radi ostvarivanja kontakta betona i stene2 A. <:= < vezivanje obloge sa stenom i to u jednoj užoj zoni oo tunelske konstrukcije. H. ,>?8@7A8 < utiče na poboljšanje mehaničkih karakteristika stene ?. /7B>  < da u oni oko tunela stvori pritiske koji će izazvati utezanje konstrukcije. 115. ВЕ%ТАЧКО ЗА#РЗАВА'Е ТЛА

- Primenjuje se u cilju Iormiranja zone od zamrznutog tla pri izvođenju tunela i podzemnih građevina u nestabilnim i vodonosnim stenskim masama. /nižavanje temperature tla vrši se pomoću cevi koje se rasporeuju  po konturi i skopa tunela. roz cevi cirkuliše rastvor kalcijum-hlorida rashlađen u stanici za zamrzavanje. 116. СИДРЕ'Е И (ЕОТЕНИЧКА СИДРА

- /idriti ili nakerovati stensku masu znači ubacivati u nju metalne šipke koje će vršiti ulogu ojačanja i omogućiti  joj da primi veća naprezanja. /idrenje se primenjuje sa ciljem da se stenska msa ojača kako u Iazi izvršenje radova tako i za deIinitivno izvedenu konstrukciju. $mamo A slučaja njihove primene G :. ao unapred predviđenu meru obuhvaćenu projektom2 A. ao i meru u cilju sanacije oštećenja !kupna dužina G l uO l kJ l tJ l n l k- dužina kotve l t < dužina tela ankera l n < dužina navoja na sidru

11". ТУНЕЛИ ИСПОД ВОДЕНИ ПОВР%ИНА

- Postoje A načina gradnje G :. %rađenje pomoću kesona A. %rađenje pomoću potapanja elemenata %rađenje pomoću kesona se primenjuje kada su tuneli pod vodom. *atim ako se nalaze u podzemnoj vodi ili u slabim materijalima 1mulj2 živi pesak....6. Tunel po ovoj metodi treba podeliti u deonice dužine :B-?Cm sa međusobnim razmakom :-:2Bm. %rađenje pomoću potapanja elemenata se primenjuje tamo gde je moguće da se prethodno iskopa rov za tunel sa  bagerom na mestu budućeg objekta. (lementi tuneli - odseci2 su heremetički atvoreni sa obe strane2 pune se vodom i spušćaju na dno. 11$. САНАЦИЈЕ ТУНЕЛА

- "snovu za izradu predmeta sanacije čini projekat izvedenog stanja2 snimak oštećenja i rezultati laboratorijskih ispitivanja. /nima oštećenja treba prvenstveno da sadrži razvijeni podužni proIil obloge tunela sa ucrtanim kompletnim oštećenjima. Posebno je neophodno razmatranje stanje kolovozne konstrukcije u pogledu donjeg stroja2 kolovoznog zastora i eventualno prodora podzemne vode. "snovni zadatak rekonstukcije je da se obezbedi zadovoljavajuća nosivost oštećene podgrade i spreči prodor vode u tunel. $njekcionim masama  popunjavaju se pore i šupljine u postojećoj oblozi. !nutrašnja povrina obloge se najčešće vrlo uspešno sanira i kasnije štiti slojem torkreta.