Projekat

Urednik

Predrag Markovi}

Radomir Rupljanac Slavoljub Marković Dragan Milojković

Projekat

Oprema Du{an [evi}

Beograd 1994.

Tekstovi objavljeni u časopisu Perspektive

 Na koricama ? 5

Raspao se nedavno  pronađeni rukopis  Najsta  Najstari ri ji  ji prona pronađe đeni ni ruko ruko pis u godi godini ni 7492. posle posle posta postanja, nja, na obala obalama ma Duna Dunava, va, ni je  je mogao mogao biti biti protu protuma mačen. čen. Nestvar Nestvarno, no,  pa pirno  pirno tkivo, tkivo, pro bi jeno  jeno znako znakovi vima, ma, blizu blizu svog ras pada  padanja, nja, bi  preda  predato to na očita očitava vanje nje česti čestica cama ma foto fotona na oživlji oživljiva vača. ča. Čim je ruruko pis bio osvetljen, osvetljen, išče iščeza zava vali li su trago tragovi vi grafo grafosa, sa, i ruko ruko pis se ras padao  padao i nesta nesta jao. Foto Fo to slika, slika, ko pula  pulaci ci ja  ja seme se mena na foto fotona, na, u zami zamišlje šljenoj noj mate materi rici, ci, s male malenim nim zrnom zrnom sre bro bromi bromida, da, ostaostavi na ploči ploči trago tragove ve ras pada  padanja nja neu neuhvatlji hvatljivih vih zago zagonet netki ki zgužva zgužva-nih znako znakova. va. Prvi Prvi tuma tumači či – dok je još ruko ruko pis pri pri preman  preman za fofotogra tografi fisa sanje nje – prisu prisustvo stvova vali li su nesta nesta janju  janju svita svitaka. ka. Osvetlje Osvetljeni ni znako znakovi vi is para  parava va ju, a zatim zatim se i sam pa pirus  pirus – ko ji čuva čuva znaznakove kove – gu bi i pretva pretvara ra u prah draže dražeći ći oči i nago nagone neći ći na ras pad misli misli i znače značenja. nja. Kako Kako prona pronala laza zači či nisu nisu znali znali da se ruko ruko pis ras pada  pada u dodi dodi-ru sa svetlom, svetlom, to i nisu nisu obez bedi  bedili li pot puni  puni mrak za čuva čuvanje nje i anali analizu zu svita svitaka. ka. Šta sada sada da uradi uradimo? mo? Na koga koga da padne padne ododgovor govornost nost zbog loše loše pri preme  preme i amater amaterskog skog vođe vođenja nja istra istraži živa va-nja? Bez obzi obzira ra ko će biti biti odgo odgovo voran, ran, a ko kažnjen kažnjen za poslo poslovi vi čnu nestruč nestručnost, nost, nestao nestao je jedan jedan deo prona pronađe đenog nog bo bogat gatstva. stva.  Ne samo samo da nesta nesta ju civi civili liza zaci ci je,  je, već nesta nesta ju u trago tragovi vi njinjihovih hovih jezi jezika. ka. Ali, samo samo taj trenu trenutak tak kada kada se po javi  javilo lo svetlo svetlo koko je iz mraka, mraka, iz vreme vremena, na, iz večnog večnog izvla izvlači či znako znakove ve i uništa uništava va ih, bio je dovo dovoljan ljan člano članovi vima ma istra živač živačke ke eki pe  pe – ko ji su isiskori koristi stili li taj kratki kratki bljesak bljesak svetla svetla (kada (kada se jedi jedino no i mogao mogao vide videti ti ruko ruko pis) – kako ka ko bi poče počeli li da anali analizi zira ra ju, pret posta  postavlja vlja ju i zaza  pre pašću  pašću ju svet svo jim teo teori jama  jama o nastan nastanku ku ruko ruko pisa,  pisa, o njenjegovoj govoj sadr sadr žini, žini, o znako znakovi vima ma i njiho njihovoj voj le poti.  poti. Prvo Prvo pita pitanje nje ko je se name nameće: će: Da li je ruko ruko pis pro prona nađe đenog, nog, pa unište uništenog nog spisa, spisa, origi original nal ili  je ko pi ja  ja pra-ruko pra-ruko pisa?  pisa? Drugo Drugo pita pitanje nje ko je se name nameće: će: Či je  je je to pismo? pismo? 6

7 

 A. G. Kviste Kvistell je  je pro puto  putovao vao od Pari Pariza za do Egipta, Egipta, bio u Indi Indi ji,  ji, da bi potvr potvrdio dio svo ju sumnju. sumnju. Ni je  je ni sanskrit sanskrit ni koptski? Posle Posle mnogih mnogih otkri otkrića, ća, tokom tokom devet devetna naeestog i dvade dvadese setog tog veka, veka, sada sada je bio ne pover  poverljiv. ljiv. Sumnjao Sumnjao je da su mogu moguća ća nova nova veli velika ka otkri otkrića. ća. Ni je  je prisu pri sustvo stvovao vao snima snimanju nju ruko ruko pisa,  pisa, ko je je vlada, vlada, na či joj  joj su te t erito ritori ri ji  ji prona pro nađe đeni, ni, ponu ponudi dila la za deši dešifro frova va-nje. To što se posum posumnja njalo lo u vrednost vrednost ruko ruko pisa,  pisa, sku po je košta košta-lo nau nauku. Ni je  je se oku pila  pila naj bolja  bolja nauč naučna na eki pa  pa ko ja bi deši deši-frova frovala la ruko ruko pise.  pise. Ili, da pove poveru ru jemo:  jemo: otkri otkrive vene ne ruko ruko pise  pise uvek   prati  prati proklet prokletstvo. stvo. Poče Počeli li su prego pregovo vori ri nauč naučnih nih insti institu tuci ci ja  ja sa trgov trgovci cima ma ko ji su se doko doko pali  pali ruko ruko pisa.  pisa. Trgov Trgovci ci prete prete osvetlja osvetlja vanjem vanjem pa piru  pirusa sa i traže traže da se is pune  pune njiho njihovi vi zahte zahtevi. vi. Sele Sele se po svetu svetu kako kako bi saču sačuva valili ruko ruko pise  pise ili se oboga obogati tilili pomo pomoću ću njih. Trži Tržište šte sada sada nunudi i ruko ruko pise  pise ko ji su davno davno za bora  boravlje vljeni, ni, a ko ji su nesta nestali li tajtajnim pute putevi vima. ma. Čim je prime primeće ćeno no da se ras pada  pada ju prona pronađe đeni ni ruko ruko pisi,  pisi, neneko je već pola polagao gao pravo pravo na njih. Ni je  je smeta smetalo lo što se oni prepretvara tvara ju u prah i pe peo. SAD su otku otku pile  pile pravo pravo na kori korišće šćenje nje i  preštam  preštam pava  pavanje nje ruko ruko pisa.  pisa. UNESKO UNESKO radi radi na njiho njihovom vom priku priku- pljanju.  pljanju. Neke Neke zemlje zemlje posta postavlja vlja ju čak i pita pitanje nje ponov ponovnog nog izu izučava čavanja nja mrtvih mrtvih jezi jezika. ka. Radi Radi se o koptskom i sanskri san skritu. tu. Prve Prve knjige knjige su nasta nastale le na tim jezi jezici cima! ma! Iako još mnogi mnogi ruko ruko pisi  pisi ninisu otkri otkrive veni, ni, njiho njihovo vo ko kori rišće šćenje nje je dove dovede deno no u pita pitanje. nje.  A.vistela la:  Na kra ju, citi citira ramo mo iz javu  javu reno renomi mira ranog nog nauč naučni nika ka A.viste „Godi „Godine ne nasta nasta janja  janja prona pronađe đenih nih ruko ruko pisa  pisa su malo malo važne. važne. RuRuko pisi  pisi su nasta nastali li znatno znatno rani rani je.  je. Prona Pronađe đeni ni ruko ruko pisi  pisi su prevo prevodi di ili pre pisi  pisi origi origina nala. la. Origi Origina nali li su davno davno unište uništeni ni ili išče iščezli, zli, osveosvetljeni. tljeni. Naš na por se sasto sasto ji u tome tome da poku pokuša šamo mo obno obnovi viti ti oriorigina ginale. le. Otuda Otuda danas danas toli toliko ko knjiga knjiga ko je su samo samo poku pokušaj šaj obna obna-vljanja vljanja origi origina nala; la; u želji želji za origi origina nalom lom autori autori teže teže origi original nalno no-šću.“

14

Pisma urednika Perspektive gospođi Grethen

15

Pošto Poštova vana na gospođo Gret Grethen, hen, Tačno Tačno je da se moj otac, pre nego nego što se posve posvetio tio va jarstvu,  jarstvu,  bavio  bavio prevo prevođe đenjem njem starih starih staro staroslo sloven venskih skih knjiga. knjiga. Vas svaka svaka-ko ne zani zanima ma njegov njegov prevo prevodi dilač lački ki rad koli koliko ko stari stari ruko ruko pisi  pisi koko je je prevo prevodio. dio. Od starih starih ruko ruko pisa,  pisa, u našoj našoj kući, kući, ni je  je ostalo ostalo ni traga. traga. Čak je i kuća kuća jedno jedno vreme vreme bila bila na pušte  puštena, na, ali kada kada smo se pono ponovo vo useli uselili li u nju, osim ramo ramova va po tava tavani nima, ma, ničeg ničeg ni je  je  bilo  bilo što bi ukazi ukaziva valo lo na rani rani ji  ji život. život. Stvari Stvari ko je smo prona pronašli šli  po so bama,  bama, u orma ormari rima, ma, na rafo rafovi vima, ma, bile bile su toli toliko ko unište uništene ne da smo ih iz baci  bacili li u jednu jednu pomoć pomoćnu nu zgradu. zgradu. Kada Kada je po buđe  buđe-no inte intere reso sova vanje nje za stari starine, ne, i poče počela la proda proda ja ikona ikona i starih starih ruruko pisa,  pisa, jedi jedino no što sam us peo da prona pronađem đem je ta mala mala ikona ikona nanaše slave slave ko ja Vas Vas je toli toliko ko ob obra rado dova vala. la. Zašto Zašto je saču sačuva vana na ikoikona? Sa sigur sigurno nošću šću ne mogu mogu da tvrdim. tvrdim. Ali, na njoj je Sveti Sveti LuLuka, naša naša slava! slava! Ikonu Ikonu sam prona pronašao šao u brašnu, brašnu, u baki bakinom nom kovkovčegu, čegu, prekri prekrive venu nu još i ljuska ljuskama ma oraha. oraha. Drugi Drugi stari stari predme predmeti ti ninisu vredni vredni pome pomena. na. Sigur Sigurno no ni je  je bilo bilo ruko ruko pisa!  pisa! Ono što je inte intere reso sova valo lo mog oca, što mu je predsta predstavlja vljalo lo zazadovolj dovoljstvo stvo je prevo prevođe đenje nje ruko ruko pisa  pisa ko je Vi Vi pomi pominje njete. te. Među Međutim, tim, sude sudeći ći po vreme vremenu nu kada kada je on bora boravio vio u Jugo Jugosla slavi vi ji,  ji, ni je  je us peo  peo da ob javi  javi prevo prevode de teksto tekstova. va. (Izu (Izuzev neko nekoli liko ko margi marginal nalnih.) nih.) Razde Razdelio lio ih je pri jate  jatelji ljima ma pre nego nego što je na pustio  pustio Jugo Jugosla sla-vi ju.  ju. Kada Kada je zavla zavlada dala la poma pomama ma za starim starim ruko ruko pisi  pisima, ma, poče počelo lo  je nji njihovo hovo ob javlji  javljiva vanje, nje, traže traženje, nje, konzer konzervi vira ranje, nje, čuva čuvanje, nje, a nanaroči ročito to pre proda  prodava vanje. nje. Očevi Očevi prevo prevodi di su pre pravlja  pravljani ni i dora dorađi đi-vani, vani, jezik jezik im je menjan menjan da bi bili bili prila prilago gođe đeni ni komer komerci ci jali  jali i nonovom trži tržištu. štu.

Pošto Poštova vana na gospođo Gret Grethen, hen, U vašim vašim pismi pismima ma pomi pominje njete te „Ruko „Ruko pis sle pih“. To stavlja stavlja-te pod znakom znakom navo navoda. da. Ne znam šta taj po jam za Vas znači. znači. Ali, u Jugo Jugosla slavi vi ji  ji je dugo du go bila bila omilje omiljena na studi studi ja  ja gospo gospodi dina na A. 16

17 

Uputstvo za upotrebu računara

 22

 23

Vokabular  TEKSTOTEKA: Memorija koja čuva sve tekstove nekog jezika. TEKSTINŽENjERING: Grupa naučnika – lingvista, matematičara, inžinjera – koja je oformljena u cilju stvaranja  programa za ispisivanje rečenica nekog jezika. TEKSTOVANjE: TEKSTOVANjE: Postupak kojim se uz pomoć tastature štampaju već stvoreni tekstovi. Za to je potrebna sintaksička šifra, i printer koji će štampati tekst. Prvo pitanje koje se nameće korisniku TEKSTOTEKE: Da li se može ući u TEKSTOTEKU? Samo da znate: Ulazak u TEKSTOTEKU je nemoguć. Možete samo da je pozivate i koristite. Drugo pitanje: Da li postoji način da se TEKSTOTEKE izbrišu? Apsolutno su zaštićene. Mogu samo fizički da se unište. Ko koristi TEKSTOTEKE? Pored naučnika i ljudi profesionalno vezanih za jezik i računarstvo, TEKSTOTEKE koriste ulični prodavci. Prodaju tekstove izvučene na štampaču. Dok uveče sedite za kućnim računarom zaželite da pročitate tekst iz memorije od 25. do 30. strane. Pozovete ga iz TEKSTOTEKE. Zatim tekst izvučete na štampač. Time ste  pripremili dnevno čitanje. Ako ste autor, TEKSTOTEKU možete da koristite na više načina: a) Sami možete da kombinujete tekst koji je već na ekranu.  b) Od tekstova teksto va u TEKSTOTECI TEKSTOT ECI možete mo žete da stvarate st varate svoje tekstove. Metatekstove? Uzmite da su tekstovi TEKSTOTEKE mrtvi tj. večni i oko njih gradite svoje tekstove. c) Ako ste talentovani, sami možete da birate kako ćete koristiti TEKSTOTEKU.  24

 25

Izaberite sami broj strana. Izaberite vreme. Lice. Recimo:  prezent. Prvo lice jednine.  Nemojte uzeti toliki toliki broj broj strana strana da čitanje iz TEKSTOTEKE TEKSTOTEKE traje koliko i vaš život.

Прилог узет из Текстотеке

Posle duže upotrebe TEKSTOTEKE primećujete da se u tekstu, koji Vi pišete, ne nalazi nijedna reč iz TEKSTOTEKE. Ali, to je varka, u vašim tekstovima ubrzo ćete pronaći ne samo reči iz TEKSTOTEKE već i same rečenice TEKSTOTEKE. Ako nastavite da koristite TEKSTOTEKU u vašim tekstovima ćete  primet  pri metiti iti i čitave čit ave pasuse pas use iz TEKSTOT TEK STOTEKE EKE.. Tekst TEKTEK STOTEKE, kao neki uljez, kao loš san, kao kopija se polako uvlači u vaš tekst. Ne mora tekst u TEKSTOTECI da vas plaši!  Neka  Nek a vas pod podsta stakne kne na rad i stvaran stva ranje je nov novih ih teksto tek stova. va. Drugačijih jezičkih kombinacija. Stvorite novi tekst kakav se ne nalazi u TEKSTOTECI.

 26

 27 

Уређујте прошлост која вас обнавља. Смрт у наследство.

1. Од ЊЕГА је мало остало. ЊЕГА у чему наћи? Али у ЊЕМУ су речи – тражите их у књигама. 2. ЊЕГОВЕ речи не додајте другима, нити туђе речи ЊЕГОВИМ. 3. Пред ЊИМ се ниједно слово неће поништити. 4. Ако ЊЕГОВЕ речи не чујете, доћи ће нове речи које не знате, речи које никада нисте нис те чули. Уништиће Уништиће све ваше речи. Планине, шуме, погроме, сунце, обича је претвориће вам у нове речи, веру у другу веру. Празнике ће назвати другим данима, другим именима, иако ћете још знати да сте их славили. Синови ваши већ неће знати своја имена. Туђа ће имена присвојити за своја. Деца ће вам добити имена непријатеља а ви ћете их (синове) својатати. 5. Туђе речи из азбучника лако ћете препознати – лажне су. Ако говоре о постању – постоје само оне. Ако само нуде а не опредмећују, ако се знају а не узносе – џаба вам. Не плашите их се али се плашите људске силе која иза њих стоји. 6. Само речи које су сведочанства примите у своје књиге, у своје приче. Тумачите их у туђим књигама, међу непознатим речима.

 28

 29

Који ће надживети тело у мудрости је

И обнављајте то. И измислите

1. Који је од вас уздигнут делује безнадежно. 2. Који је случајно уздигнут, згрчен, згрчен, напрегнут добија значај. 3. Који пита: Није ли свако свако тело додељено да понови пређашње? види да му је додељено туђе тело уместо улоге. 4. Који може може да вас убије поноси се. с е. 5. Који сам може да ишчезне нико не загосподари њиме. 6. Који ту моћ – моћ ишчезавања – усвоји у себи, спознаће себе самог у својој моћи. 7. Који имена не зна у празнини је. 8. Који само своје име зна сам је. Не зна Творца исто као што Га не знају они који ће доћи, те је он сличан њима. Никога не може позвати, загосподарити њиме, само може бити свачији слуга. 9. Коме имена не знаш, не можеш га дозвати. 10. Који зна више имена, постаје по стаје господар. 11. Који зна сва имена у сваком је. Само чека да га откри ју безимени. 12. Који имена нема савршен је. У мудрости може створити себе сама. 13. Који позива опстао је. 14. Који на столици правде седи људском кожом обложеној, и у руци држи књигу на кожи исписану, речима открива ЊЕГА. 15. Који је освојен од својих речи, од свог знања, нема ти рански облик те га можете можете замишљати. замишљати. Његова власт власт је и ваша. Сами је спознајте. 16. Који је јачи тамо где се завршава него где је стварно присутан – нем је. 17. Који је од другог одстрељен, који је од другог поседован, који је од другог узнешен у сновима је. 18. Који ГА поседују побуниће се, који ГА имају не зна за њих, који ГА траже њихов је, који га нађу не познају ГА, који сматрају да ГА знају мисле да је отишао; у њима је.

1. И камену постељу по стељу,, мириса и уља И лице слике, и незаконито, и незакоње незакоње што носите са собом И ужас, и гашење, и чело заштићено рукама, и ругло насупрот Божијем, и биће што лежи у телу, и пут до вазнесења, и благо благо што вас заслепи да би вас одбацило И воду, и земљу, и живи свет, И речи које које су вас уздигле уздигле И оно друго још Напуните вештинама, и понудите академицима да установе осећање душе 2. И обнављајте све то у вашим телима, усађујте у темама И не кудите то судијама, на чијим мачевима висе закони И не слушајте ЊИХОВЕ речи, нити гледајте слике, већ ставите шаке на лица и усните како бисте се заштитили 3. И тек сада, када се све то налази пред вама, када вам потпуно припада, када више не морате да се одупирете, осећате ли колико сте заволели узалудност којом се опи рало и падало по љубави, љубави, уздизало се и бежало од од вас, да би се поново враћало; Толико сте заволели узалудност да  је, на крају, крају, сва она у вама. вама.

30

31

ЊИХОВЕ куће. Утабајте ЊИХО ВЕ путеве. И ОНЕ ко ји вам чисти долазе долазе поубијајте! поубијајте! Поубијајте Поубијајте ОНЕ који који сво је трагове односе односе у нигдину! нигдину! који скривају скривају своје болести! болести! који свет стварају тамо где престаје! И ОНЕ који питају у којем делу света је избио пожар, и уздигао се дим свегушећи, и ОНЕ којима се ватра учинила близу, те су кренули ка њој – поубијајте! Који то од ЊИХ дођоше и рекоше: Ево НАС! Не морате НАС мучити и силом НАС доводити. Избегли смо везивање и вучење по блату, трњу и каљавом путу. Сами смо дошли! Туците НАС! Поубијајте ИХ тајно! И жене које не могу да се сете с ете када су зачеле и с ким Болесне који су водили љубав рађајући властодршце, богаље, богонеиматеље, И ОНЕ који су им омогућили рађање Поубијајте! И ОНЕ који су закон измислили да штите надмудритеље И ОНЕ што мисле да им припада што су приграбили – љуштуру људску од праха Саждите ИХ! Не пружајте помоћ самоубицама, јер то је крајње насиље.

36

Pisma urednika Perspektive gospođi Grethen

37 

Sukob vernika Prevod Prevod ko ji su nam ponu po nudi dili li raču računa nari ri možda možda je važan važan za lingvi lingvisti stiku ku i semi semioologe, loge, ali njiho njihovu vu pažnju pažnju privla privlači či samo samo jezik. jezik. Gde je civi civili liza zaci ci ja?  ja? dru d ruštve štvena na uslovlje uslovljenost? nost? gde su bogo bogovi? vi? Gde je istorij istorijski ski trenu trenutak tak nastan nastanka ka teksto tekstova? va? Jedan Jedan evropski evropski vladar vladar je čak iz javio:  javio: „Žele „Žele da mi podmet podmet-nu reči reči ko je re produ  produku ku je raču računar!“ nar!“ Oku pio je oko se be nauč naučni nike ke ko ji će prona pronaći ći virus virus za uniuništenje štenje geni geni jalno  jalno zašti zaštiće ćene ne dato datote teke. ke. „Plaćam „Plaćam unište uništenje“, nje“, sikće sikće on! Bez obzi obzira ra kada kada je na pisan  pisan pome pomenu nuti ti tekst – pa i neka neka je sasada stvoren stvoren – on ipak govo govori ri o nama. nama. Pomi Pomirio rio sam se s tim da ne može može nesta nestati ti ono što je pri pada  padalo lo prvim prvim ljudi ljudima. ma. Samo Samo se menja, menja, transfor transformi miše. še. Sve što su imali imali prvi prvi ljudi ljudi imamo imamo i mi sasada. Filo Filozo zofi fi bi rekli: rekli: Progo Progonu nu pretho prethode: de: ponos ponos sa epite epitetom, tom, raranjeni njeni fana fanati tizam, zam, zašti zaštita, ta, žuč, zavist. zavist. Sve te reči reči bi imale imale epite epite-te ili bi bile bile pretvo pretvore rene ne u meta metafo fore. re. (Bole (Bolesna sna lju bomo  bomora ra njego njego-vog su bjekta.  bjekta. Kap žuči žuči ko ja je preli pre lila la čašu čašu str pljenja  pljenja kvase kvaseći ći njego njegovu vu pruže pruženu nu ruku.) ruku.) Tekst na pisan  pisan u drugom drugom licu licu množi množine ne može može da bude bude samo samo  proglas.  proglas. Takve Takve reči reči su karak karakte teri ristič stične ne za obra obračun čun pri padni  padnika ka iste vere. vere. Protiv Protiv drugog, drugog, protiv protiv poga pogana, na, nisu nisu potreb potrebne ne takve takve rereči. Oni ne zaslu zaslužu žu ju takve takve reči. reči. Znači, Znači, sukob sukob je istih verni vernika. ka. Sukob Sukob je izme između đu pravo pravover ver-nih i krivo krivoklet kletni nika. ka. Bezver Bezverni nici ci su za rat i istre istre bljenje.  bljenje. Nisu Nisu oni muče mučeni nici, ci, proro proroci, ci, nema nema ju moć prosve prosve tljenja. tljenja. Ne bira bira ju sredsredstva u bor bi  bi proti protivu vu pravih pravih verni vernika. ka. Krivo Krivover verni nici ci traže traže prista prista-lice lice među među pisa pisari rima, ma, lihva lihvari rima, ma, kazni kaznici cima, ma, bož jaci  jacima. ma. Šire Šire lalažne glasi glasine ne o svo jim protiv protivni nici cima. ma. Denun Denunci cira ra ju ih. Vrše Vrše prepremeta metači čine ne po kuća kućama ma do broči  bročini nite telja. lja. Šalju Šalju lažna lažna pisma. pisma. Ruglu Ruglu izvr izvrga gava va ju ukaze. ukaze. Pišu Pišu pamfle pamflete. te. Svo ja imena imena stavlja stavlja ju uz kleklevetni vetnike. ke. Poči Počinje nje progon progon krivo krivover verni nika. ka. Proglas Proglas izdat izdat protiv protiv njih je u drugom drugom licu licu množi množine. ne. Progo Progoni nite telji lji ga nose nose sa so bom. Nose Nose ga iz grada grada u grad. Iz zemlje zemlje u zemlju. zemlju. Iz jezi jezika ka u jezik. jezik. Proglas Proglas 38

39

ća u njega. njega. Želi Želi da ga raz bi je  je sop sopstvenim stvenim mode modelom lom jezi jezika. ka. NorNormalni malni jezik jezik se proti protivi. vi. Ne prihva prihvata ta prome promenu nu unutar unutar njego njegovih vih konven konvenci ci ja  ja i stereotipâ, stereotipâ, a poseb posebno no ne želi želi ulaže ulaženje nje gru pe u istoistori ju  ju u ko joj je normal normalni ni jezik jezik ne samo samo odoma odomaćen, ćen, već i ruko ruko-vodi vodi njome. njome. Dakle, Dakle, tero terori ristič stička ka gru pa je odvo jena  jena  – ne samo sa mo od drugih drugih gru pa – nego ne go i od istori istori je  je i jezi jezika, ka, te je ko ban povra povratak tak nazad. nazad.

Istraživanja (Godina 1989.)

SLUČAJ SLUČAJ NI UZORAK: UZORAK: (60 GODI GODI NA)  NA) Želim Želim sreću, sreću, red i mir. Želim Želim sa majka majkama ma i decom decom da popodelim delim radost radost živo života, ta, i radost radost prili prilikom kom rađa rađanja nja i odgo odgo ja dece. de ce.  Ne mogu mogu da opravdam opravdam te mladi mladiće će ko ji pozi poziva va ju na bor bu.  bu. I to na kakvu kakvu bor bu?  bu? Da nas nas is istre be! Nas stare stare ko ji smo smo stvo stvori rilili ovu zemlju. zemlju. Ne mogu mogu ni da shvatim shvatim decu, decu, ko ja su odra odrasla sla u miru miru i vas pita  pitava vana na godi godina nama ma u duhu duhu huma huma nosti, nosti, da se sada sada ovako ovako  pona  ponaša ša ju na ulica ulicama. ma. Pona Ponavlja vlja ju reči reči sa radi radi ja  ja – a ko je njima njima dao pravo pravo da ih izgo izgovo vore? re? Deča Dečaci ci su poče počeli li da se oku plja ju u  parku  parku preko preko puta puta mo je zgrade. zgrade. Često Često su se i rani rani je,  je, tokom tokom leleta, tu oku pljali  pljali i sluša slušali li rock. Gala Galami mili li su. Sme jali  jali se. s e. Vo Voleli leli se. Su prosta  prosta vljali vljali se nama. nama. Ali sada? sada? Prvo Prvo su sruši srušili li jedan jedan spospomenik. menik. Vide Videla la sam sa prozo prozora ra kako kako ga gura gura ju, klate klate i na kra ju obara obara ju. Zatim Zatim su poče počeli li da zasi zasi pa  pa ju zgrade zgrade kame kamenjem. njem. Jeste! Jeste! Možda Možda smo ih izazva izazvali. li. Gleda Gledali li smo potaj potajno, no, kroz prozor, prozor, šta rade. rade. Ali ovo ni je  je način. način. SLUČAJ SLUČAJ NI UZORAK: UZORAK: (ŽE NA, MAJKA MAJKA 55 GODI GODI NA)  NA) Zahval Zahvalna na sam našem našem naro narodu du što se su prosta  prostavlja vlja divlja divljanji nji-ma. Oni žele žele da obno obnove ve rat. Ne zna ju kakav kakav je rat. Ne pozna pozna- ju ga. Ja sam u ratu ratu izgu izgu bila  bila brata. brata. Ubili Ubili su ga ne znam gde?  Nika  Nikada da ni je  je nađen nađen njegov njegov leš. Zar sada sada pono ponovo vo da obno obnovi vimo mo mržnju mržnju i ubi janja.  janja. Malo Malo smo se sredi sredili. li. Sada Sada kada kada poči počinje nje XXI vek pono ponovo vo da isko isko pamo  pamo puške. puške. Pomi Pominju nju četni četnike. ke. Šta će oni nama? nama? Gledam Gledam borce. borce. Oni još vode vode svoj rat. Zavo Zavode de omladi omladi-nu. Dokle Dokle to? SLUČAJ SLUČAJ NI UZORAK: UZORAK: (ŽE NA 60 GODI GODI NA)  NA) Moj muž, znate, znate, mogao mogao je da bira. bira. Da bude bude oslo bođen  bođen ili da svedo svedoči či protiv protiv čove čoveka ka ko ji ga je uveo u parti parti ju.  ju. I šta je on oda brao? Da bude bu de osuđen. osuđen. On je buda budala. la. Ni je  je shva shv atio da će vlast naći naći druge druge svedo svedoke. ke. Ali moj muž ni je  je želeo želeo da baš on bubude svedok. svedok. Ko ji su bili bili ti drugi? drugi? Ne znam? Vero Verovat vatno no ih je bibi-

50

51

Skice za studiju

62

63

Sve spise spise ko je sam priku priku pljala,  pljala, ne bih li dala dala odgo odgovor vor na teksto tekstove ve iz TEKSTO TEKSTOTE TEKE KE ko ji su pre pla pre plavi vili li časo časo pise,  pise, samo samo  potvr  potvrđu đu ju: često često sam na samom samom počet početku. ku. Spisi Spisi izvi izviru ru jedni jedni iz drugih. drugih. Svaki Svaki novi novi spis je seća sećanje nje na već stvore stvorene ne spise, spise, a ti stari stari spisi spisi me, pak, vode vode u dale daleku ku bu buduć dućnost. nost. Pri bliža  bližava va ju me toj buduć budućno nosti. sti. Svakim Svakim danom danom sam joj sve bliže. bliže. Ti stari stari spispisi, umesto umesto da išče iščeza zava va ju, posta posta ju novi novi spisi spisi ko jih se sećam. sećam.

Istorijsko vreme pojavljivanja učenja Jovana Nepoznatog Pre uni jatskog  jatskog sa bora  bora (Floren (Florenza) za) 1439. javlja javlja se nova nova seksekta ko ja za svog svog učite učitelja lja progla proglaša šava va Jova Jovana na Ne pozna  pozna tog. On je svoj nauk nauk širio, širio, kao stari stari mudra mudraci, ci, usmenim usmenim putem. putem. Ne pozna  poznati ti  je osuđen osuđen i sa bor je bacio bacio anate anatemu mu na njega. njega. Spisi Spisi Jova Jovana na NeNe pozna  poznatog tog su unište uništeni, ni, učeni učenici ci progna prognani, ni, ali bez obzi obzira ra na anaanatemu temu Jovan Jovan Ne pozna  poznati ti je i dalje dalje širio širio svoj uticaj. uticaj. Mnogi Mnogi od njenjegovih govih spisa spisa su saču sačuva vani ni pod drugim drugim imeni imenima ma ili u drugim drugim spispisima, sima, a sami sami njego njegovi vi učeni učenici ci su se be nazi naziva valili Ne pozna  poznatim. tim. ČeČesto su uz termin termin Ne pozna  poznati ti le pili  pili broj: Ne pozna  poznati ti 14, ili Ne po poznati znati iz dvana dvanaeestog veka. veka.  Neki  Neki teo teoreri reriča čari ri Jova Jovana na Ne pozna  poznatog tog poi poistove stoveću ću ju sa Gli Gl igori gori jem  jem Sudet Sudetskim, skim, ali Gligo Gligori ri je  je je živeo živeo mnogo mnogo ka kasni sni je,  je, tako tako da je upore upoređe đenje nje smešno smešno ukoli ukoliko ko se ne preno prenosi si samo samo ime. Citi Citira raću: ću: John Meyendorff: Meyendorff: Gligo Gligori ri je  je Pa Palama lama se sla že sa Var Varla lamom mom kada kada ovaj pri zna zna je da su paga pa gani ni prihva prihvati tili li mono monote teii zam  zam i po jam po jam o BOGU BOGU kao  filo  filo zofskom  zofskom Apso Apsolu lutu, tu, i da „Apo fatič  fatičko ko bogo bogoslo slovlje vlje nu žno iz toga toga proiz proiziila zi“. Među Međutim, tim, formal formalni, ni, inte intelek lektu tual alni ni „apo fati  fati- zam“ grčkih grčkih filo filo zo fa se razli razliku ku je od biblij biblijskog skog učenja učenja o trantranscedent scedentnom, nom, jer transce transcedent dentnost nost vodi vodi po zitiv  zitivnom nom susre susreta tanju nju sa Ne po znatim,  znatim, kao Bogom Bogom živim, živim, vodi vodi ka „so zerca  zercanju nju ko je je 64

65

Prv Prva mogu gućća biografi grafi ja  ja Jova Jovanna Ne pozna  poznatog tog

Treće Treće tuma tumače čenje: nje: Jova Jovano novi vi učeni učenici ci su ruko ruko pise  pise pisa pisali li u mraku mraku tako tako da su se na taj način na čin pri bliža  bližava vali li Bogu. Bogu. KaKasni je  je tuma tumače čenja nja su stvar lucid lu cidne ne anali analize ze starih starih spisa spisa ko ji tu i tamo tamo posto posto je zalu zaluta tali li u tuđe tuđe ruko ruko pise.  pise.

Bio Biograf grafi navod vode da je Jovan van Ne pozna  poznati ti rođen đen 8... 8... godi godine. ne. Foti Foti je  je ga je još kao deča dečakka uzeo kod se be. Bio je Foti Foti jev  jev rorođak i samim mim pri prisva janj  janjem em deča dečaka, ka, ko ji je doš došao u Carigr rigrad ad da uči uči ško školu, Foti Foti je  je se zame zameri rioo deča dečako kovom vom ocu. ocu. Još Još kao dečak, dečak, Jov Jovan je uz učitelja, telja, Foti Foti ja,  ja, imao imao svo je učeni učenike ke.. To je čest čestoo pla plašilo šilo Foti ja,  ja, te je sve do progon progonstv stvaa „duho „duhom m domi domini nira raoo nad nad mla mladiće dićem“ m“,, ali ali u vre vreme pro progon gonstva, stva, Jova Jovann stu stu pa u dodi dodirr sa drurugim gim jer jermensk menskim im uče učenici nicima. ma. Ezote Ezoterič rično no jer jermensk menskoo uče učenje u njem njemu tek po buđu  buđu je novu novu snagu nagu,, a oslo oslo bođe  bođenn pri pritisk tiskaa svog svog ostare ostarelo logg uči učitelj teljaa on osni osniva va sop sopstveno stveno uče učenje i metodu todu duhov duhov-nog nog živo životta u manasti nastirru u Jermeni meni ji.  ji. O njego njegovo vom m duhov duhovnom nom živo životu tu više više sazna jemo  jemo iz knji njiga nje njegovi govihh kasni kasni jih  jih učeni učenika ka nenego iz samih mih dela dela Jova Jovana na Ne pozna  poznatog. tog. Njego Njegove ve rane rane knjige knjige su kruži kružile le od mana manasti stira ra do mana manasti stira, ra, iz ruke ruke u ruku. ruku. Pre pisi  pisiva va-ne su. Išči Iščita tava vane, ne, da bi kasni kasni je  je nesta ne stale. le. Jova Jovano novo vo bekstvo bekstvo iz Cari Carigra grada da do prine  prineće će da budu budu unište unište ne knjige knjige čita čitave ve škole škole koko je su se još i mogle mogle naći naći u tada tada šnjem Cari Carigra gradu. du. Učenje Učenje ko je mu se pri pisu  pisu je zasni za sniva va se na neko nekoli liko ko teza: teza: Osnovao Osnovao je školu školu u Jerme Jermeni ni ji  ji ko ja je imala imala sopstve sopstvene ne sim bo bole izra izraža žava vanja, nja, i či ji  ji su apo apokrifi krifi pozna poznati ti samo samo njego njegovim vim učeni učeni-cima cima i njemu njemu samom. samom. Broj učeni učenika, ka, ko jima  jima je bila bila pozna poznata ta simsim boli  bolika ka izra izraža žava vanja, nja, na počet početku ku je bio vrlo vrlo mali, mali, ali kasni kasni je  je –   posle  posle povra povrata taka ka u Cari Carigrad grad – se proši proširio. rio. Za ostale ostale škole škole njenjegova gova sim boli  bolika ka je bila bila ne pozna  poznata, ta, kakva kakva je ostala ostala i do dana dana dadanašnjeg, našnjeg, iako je retko retko saču sačuva vana na u spisi spisima ma njego njegovih vih kasni kasni jih  jih učeni učenika, ka, ako ni je  je to njiho njihova va sim boli  bolika. ka. Ali, ako se uzme jedno jedno drugo drugo tuma tumače čenje. nje. Jezik Jezik Jova Jovano novih vih učeni učenika, ka, njiho njihovi vi sim boli  boli nisu nisu bili bili pozna poznati ti ni njima njima sami samima. ma. Oni su pre pisi  pisiva vali li knjige knjige ko je nisu nisu ni sami sami znali, znali, ali su se zave zaveto tova vali li da će ih pre pisva  pisvati ti sve do odgo odgone neta ta-nja i saop saopšte štenja nja veli velike ke tajne; tajne; do odgo odgone neta tanja nja ruko ruko pisa  pisa či ji  ji je autor sam Bog. 72

73

Logos, Logos, Jo van, Hristos, Hristos, Ja. Ona privo privodi di dve para paralel lelne ne struktu strukture. re. Pribli Pribli žava  žava ih i gleda. gleda. One su ra znorod  znorodne, ne, ali gospo gospođi đica ca to ni je.  je. Zemljo Zemljotres tres i njena njena  percep  percepci ci ja  ja zemljo zemljotre tresa sa razli razliku ku ju se oseća ose ćanjem njem na npr. ugrougro ženo  ženosti. sti. Pribli Pribli žu  žu je tako tako ženski ženski princip princip rađa rađanja, nja, princi princi pu  pu stva stvaranja. ranja. Dva mita mita su jedan jedan pored pored drugog. drugog. Ona je pak herme hermene ne-utičar. tičar. Re zulti  zultira ra u mode modelu lu tuma tumače čenja. nja. Model Model mo že biti biti Logos. Logos. On se tako takođe đe razli razliku ku je od Logo Logosa sa ženskog ženskog i Logo Logosa sa muškog. muškog. Logos Logos je ogled Bo ži Bo ži ji.  ji. On, kao i bo žanstvo  žanstvo sadr sadr ži u sebi sebi ženženski princip. princip. U Logo Logosu su živi živi stvara stvaranje. nje. Logos Logos bi mo žda u nekom nekom smislu smislu mogao mogao nali naliko kova vati ti simbo simbo-lu (mada (mada se od simbo simbola la razli razliku ku je upra upravo po tome tome što je Logos, Logos, i što je njegov njegov kvali kvalitet tet logo logosnost snost a ne simbo simbolič ličnost), nost), ali samo samo  po tome tome što sadr sadr ži neko nekoli liko ko eleme elemena nata ta u sebi. sebi. U rodu rodu Logos Logos je trivi trivi jalan.  jalan. Jer se prema prema njemu njemu total totalno no popostu pa. Muž Muž jak, žena, žena, herma herma frodit.  frodit. Logos, Logos, među međutim, tim, ni je  je pred pred-met, nekog nekog postu postu panja.  panja. On se od predme predmeta ta razli razliku ku je koli koliko ko i subjekt. subjekt. Od subjek subjekta ta se razli razliku ku je koli koliko ko i apso apsolut, lut, total. total. Shodno tome, tome, ne posto posto ji drugi drugi odnos odnos prema prema Logo Logosu su osim total totalnog nog odno odnosa sa prema prema sebi. sebi. Ono što je u meni meni stvara stvara juće,  juće, aktiv aktivni ni princip, princip, moglo moglo bi biti biti muška muškarac. rac. No, ono što rađa ra đa moglo moglo bi biti biti žensko. žensko. Tako Tako je rod u Logo Logosu su nešto nešto trivi trivi jalno.  jalno. Trivi Trivi jalno  jalno je da „Svako „Svako rođe rođenje nje ima svoj koren koren u majci majci – Logo Logosu“. su“. Koren Koren je svaka svakako ko u Logo Logosu. su. Ono što rađa rađa je žena, žena, majka. majka. Majka Majka ni je  je apso apsolut lutni ni po jam. Ona ima svo ju rela relaci ci ju,  ju, oca, i po tome tome ne nali naliku ku je Lo Logosu. gosu. Koren Koren rađa rađanja nja je tako takođe đe Ja. Jedi Jedini. ni. Ovako Ovako to vidim. vidim. 1. Jedi Jedini ni (neogle (neogledan); dan);  2. Ogled je muški muški princip; princip;

Logos Logos je dakle dakle hrabrost hrabrost – izri izrica canje nje u ništa ništavi vilu, lu, heroj herojstvo stvo u hao haosu. On je tako tako muški muški princip, princip, on je onto ontolo logi gi ja.  ja. Kao Kao samo-iz samo-izri rica canje, nje, oblik oblik (oblina), (oblina), ras polo  polo ženje,  ženje, on je ženski ženski  princip,  princip, on je psiho psiholo logi gi ja.  ja.

3. Oglednost, Oglednost, otvore otvoreno no oko, duša duša sveta, sveta, otvara otvaranje nje vavasio sione ili razli različi čito tosti sti je – ženski ženski princip. princip. Logos Logos bi mogao mogao biti; biti; 1,2,3, ili proces proces mene mene kao tebe. tebe. Herme Hermena nauutički tički model. model. 82

83

Ko ji skri va  va ju pu pak Po reči rečima ma proro proroka, ka, ti si, Oče moj, kao Logos Logos stvorio stvorio ovaj svet. No zbi se i onaj doga događaj. đaj. Obrnu Obrnu se stvar. Najve Najveći ći strah nasta nastade de kroz sram pred tobom. tobom. Sakri Sakrili li smo polne polne orga organe, ne,  jer htedo htedosmo smo do znati  znati istinu istinu ko ju podno podnose se jedi jedino no Bogo Bogovi, vi, Ti. I  po jede  jede nas sram na pragu pragu te istine. istine. Posti Postide desmo smo se. Skriva Skrivanje, nje,  pretva  pretvara ranje nje posta postalo lo je temelj temelj našeg našeg bića, bića, našeg našeg sveta. sveta. Od svesveta čini činimo mo besti besti jarnik  jarnik stide stideći ći se svo je nago nagosti sti pred Tobom. Tobom. RečReč ju si satkao satkao vase vaselje ljenu. nu. Mi smo je, pak, sakri sakrilili u gaća gaćama, ma, u tv predsta  predstavi, vi, u vavi vavilon lonskim skim rake raketa tama. ma. Ne želim želim da se kri jem  jem pred licem licem Tvo jim. Evo Ev o me! Strah je srž mo jih mo jih tamnih tam nih oslona oslonaca, ca,  podu  podu pira  pirača ča is pra znog. Evo me! Kuro Kuronja! nja! Lenja Lenjavo vo deri derište šte ko je hoće hoće po va zdan da snasnatri u dubi dubinu nu Logo Logosnog snog užitka. užitka. Evo me, Oče moj, van sebe. sebe. PoPo ziva  ziva ju me majke maj ke devo devo jaka.  jaka. I one su neka nekada da mo jim šta pi šta pićem ćem  pri prema  premale le pu pak.

Teksto Teksto vima.  vima. Ko ji čile čile u svetu svetu Biće Biće sveta sveta je nemu nemušto. što. Ličnost Ličnost ne. Tvo ja je ličnost ličnost Logo Logosno sno biće, biće, slobod slobodno. no. Ono je u slobo slobodi di jer da je ljubav. ljubav. Ono je tako takođe đe u ljuba ljubavi vi jer je slobod slobodno. no. Život Život je izno iznova va stvoren. stvoren. Ne kao neki neki poseb posebni ni život život reči, reči, ne kao poseb posebni ni život život teksta, teksta, već  kao opšte opšte žiće,  žiće, lično ličnosti; sti; biće. biće. Zahva Zahvalju lju jem Najve Najvećem. ćem. Ne znam njego njegovo vo ime: on je sãm – Slovo, Slovo, Reč. Nisam Nisam ni živeo živeo ukoli ukoliko ko me on ni je  je imeno imenovao. vao. Odvo jio je svetlo svetlo od mraka. mraka. I u mraku mraku  je ostavio ostavio svet ko ji se tek ima reći. reći. Sebe Sebe pore poreći! ći! Reč je slobo sloboda. da. Sve što označa označava va je nu žno. Da li iz slobo slo bode de ući u nu žnost ili ćuta ćutati? ti? Zahva Zahvalju lju jem se za posto posto janje  janje sveta sveta mraka. mraka. Za veli veliku ku odgo odgovor vornost nost dode dodelje ljenu nu onom ko ji ima šta re reći. Reč je svetlost. svetlost. Ona, tako takođe, đe, stvara stvara svetlost. svetlost.

Bibliooteke teke njiho njihovih vih knjiga knjiga pada pada ju na njih kao Otac Niko Nikolaj laj: Bibli mrtvač mrtvački ki pokrov. pokrov.

Ja ću se preva prevari riti ti ako vam predlo predlo žim svo ju reč. Vi ćećete se preva prevari riti ti ako od mene mene očeku očeku jete  jete mo ju reč.

84

85

(Za pis na margi margini. ni. Protiv Protiv gnosti gnostika.) ka.) Često Često zabo zabora ravim vim volju volju za stvara stvaranjem njem – ili, još gore: gore: žeđ za stvara stvaranjem njem pome pomešam šam sa stvara stvaranjem njem samim. samim. Onda Onda mi se učiučini da patim patim i da stvarno stvarno je mo je oča janje.  janje.

Sve je prazno, prazno, ako ni je  je od Go G ospoda. spoda. A Bog je ne po ne po-znat. Samo Samo se praznim praznim vidi vidi i jedi jedino no se ONA može može spospoznati. znati. I sve što ONA dodir dodirne, ne, posto posto ji uz NjU i NjOME NjOME se hrani. hrani. Spozna Spoznanje nje i bezu bezumlje skonča skončava va isto.

88

Knjiga Knjiga bez odgo odgo vorno  vornosti. sti. U dimu dimu hrama hrama Nema Nema asketske asketske knji ževno  ževnosti. sti. Gde god se po ja po javi, vi, uvek je tataština ština i veli veliko ko trča trčanje nje za vetrom. vetrom. Tek i ona, za ko ju ko ju ka žu ka žu da je najve najveća ća – biblij biblijska ska stro fa – tek je tašti taština na najve najveća. ća. Trčah Trčah za njom.  A ja, ko sam? I kuda kuda bih mogao mogao stići stići bez lika? lika? I bez prili prili-ke da govo govorim? rim? (Zar, onaj sam, ko ji hva hvata maglu maglu u svetu? svetu? Ili u Knji zi-bez zi-bezodgo odgovor vorno nosti?) sti?)

89

Fanta Fantazi zi ja  ja stvarno stvarnosti. sti. Stvarnost Stvarnost

Otkri Otkrive veni ni ruko ruko pis pisan pisan je je zikom  zikom stvara stvaranja. nja. I čim je propronađen, nađen, dakle dakle osvetljen, osvetljen, odmah odmah se pretvo pretvorio rio u svetlost, svetlost, u beli beli-nu sveta. sveta. To je univer univer zalni  zalni je zik o ko jem ko jem – posle po sle kaba kabali lista sta – mašta mašta i raci racioonali nalista sta Leib  zika ni je  je mogu moguće će razli razli-Leibniz. niz. Iz tog je zika kova kovati ti muško muško od ženskog. ženskog. Niti Niti dobro dobro od rđavog. rđavog. Je zik stvara. stvara. Stvara Stva ranje nje je kao delo delo opravda opravdano. no. Suđe Suđenje nje je mogu moguće će jedi jedino no kao ra znača  značava vanje. nje. U ovom je ziku  ziku nema nema ra znača  značava vanja nja i umeumesto ra zuma  zuma posto posto ji stvara stvaranje. nje. Dakle, Dakle, nema nema subjek subjekta ta i objekta. objekta. I čim nešto nešto jeste, jeste, odmah odmah ni je.  je. U posta po sta janju  janju je sadr sadr žano  žano nesta nesta janje.  janje. Duh i priro priroda da su  zame  zamenje njeni ni jedin jedinstvom. stvom. Radi Radi se o tekstu tekstu ko ji je je zik-smešten-u-jed  zik-smešten-u-jednoj-re noj-reči. či. Logos Logos stvara stvaranja nja i Logos Logos deka dekaden denci ci je.  je. D. H. Lawren Lawrence. ce. Logos Logos logo logosa. sa. U njemu njemu je i unište uništenje. nje. Starim Starim tekstom tekstom je isis pisan  pisan i novi novi tekst. I čita čitanje nje teksto tekstova. va. Mi jesmo jesmo u tekstu; tekstu; posto posto- jimo  jimo s njime, njime, naše naše je biće biće reč. Čim je osvetljen, osvetljen, tekst je nestao. nestao. Preo Preobra zio se u osvetlje osvetlje-nost, ili u svet. Plotin. Plotin. Viđe Viđenje nje rasto rastoče čenja nja upravo upravo je spo zna ja stvara stvaranja. nja. Fanta Fanta zi ja  ja odole odoleva va stvarno stvarnosti sti ukoli ukoliko ko je stvarnost stvarnost izma izmašta šta-na. U tekstu tekstu liko likovi vi uzima uzima ju stvarnost stvarnost kao „stvarnost“. „stvarnost“. Nema Nema dakle dakle krivlje krivljenja nja stvarno stvarnosti sti – jer se fanta fanta zi ja  ja i stvar st varnost nost popokla pa ju. Čini Čini mi se da jedan jedan lik iz teksta teksta ka že svo joj sa putni  putni-ci: To su snovi snovi i to ne posto posto ji, ali ja se pona ponašam šam kao da to poposto ji. On dakle dakle zna. On zna da fanta fanta zi ja  ja ni je  je stvar stvarnost. nost. Ali on se pona ponaša ša u skladu skladu sa stvarno stvarnošću šću i prime primeću ću je da je stvarnost  stvarnost  otvore otvorena. na. Otvore Otvorena na stvarnost stvarnost znači znači da se stvarnost stvarnost mo že popoklo piti  piti sa fana fanata ta zi jom  jom o njoj.

 je. Preo Pre o braža  bražava va se u se be se be ili u drugo. dru go. Iz te reflek re fleksi si je,  je, iz odno odnosa sa prema prema se bi nasta nasta je svet. Stvar Stvarnost. Stvarnost Stvarnost koko ja se pokla pokla pa sa „stvarno „stvarnošću“. šću“.

Reč se uništa uništava va stvarno stvarnošću, šću, konven konvenci cioonalnim nalnim svetom. svetom. Među Međutim, tim, reč se upravo upra vo preo preo braža  bražava va u tu stvarnost, stvar nost, poposta jući  jući sama sama izvor izvor svetla. svetla. U tom tekstu tekstu vošta voštani nice ce svetle svetle  pozajm  pozajmlje ljenom nom svetlo svetlošću. šću. Ona je pozajm pozajmlje ljena na iz ruko ruko pisa  pisa Veštastve štastvenih. nih. Ali ona sada sada osvetlja osvetljava va ruko ruko pis ko ji nesta nesta-90

91

na išče išče zava.  zava. Jer ne stvara stvaramo, mo, jer ne pre po zna jemo  jemo ne pri jate  jatelja, lja, jer zazabora boravlja vljamo mo šta smo obeća obećali li i obeća obećava vamo mo zabo zaborav. rav. I najče najčešće šće dani danima ma nosi nosimo mo istu odeću, odeću, jer ne gleda gledamo mo ko je šta, već sluša slušamo mo ko ima reči. reči. Što je najgo najgore re hoće hoćemo mo naj pre  pre peva pevati ti o smrti. smrti. Ne nekog, nekog, već  sebe sebe i TEBE. TEBE. Peva Pevamo, mo, umrećeš umrećeš koli koliko ko danas danas i sad. Šta će prepreskoči skočiti ti zubi zubima ma kad poku pokulja lja pena pena s okean okeanskog skog dna? Zato Zato nas pre ziru?  ziru? Za veli velikog kog reko rekosmo smo da je mali. mali. A malog malog smo slavi slavili. li. Jer be žimo  žimo pre no što saka sakati timo mo i ubi jamo.  jamo. Jer ne posto posto jimo  jimo u svetu, svetu, no je u biću biću našem našem Reč. I, kad jejesmo, onda onda smo to i rekli. rekli. Ne skriva skrivamo mo tajnu tajnu i loši loši smo uzročuzročnici, nici, zato zato nas pre ziru,  ziru, jer nas ne vide. vide. Jer nema nemamo mo isku iskustva, stva, vadi vadimo mo žar golim golim ruka rukama. ma. Jer ne štu jemo  jemo telo, telo, zove zovemo mo ga da se uspne. uspne. Mr ze nas zbog kri krila kad idemo idemo peške. peške. Zato Zato nas smatra smatra ju utvara utvarama, ma, ko je iz droba droba ododvode vode živu živu decu. decu. IV  Među  Međutim, tim, naše naše reči reči se sluša sluša ju kri krišom. U rasklo rasklo pljenoj  pljenoj knjiknji zi, u dnu dana. dana. Krišom Krišom se misli misli na nas. I onda onda nam se snasna žna podr podrška ška pru ži. Za naš su uspeh stegnu steg nute te pesti. pesti. Izdr Izdr žite!  žite! Ču jemo  jemo iz tih seni. se ni. I kada kada su uplaše uplašeni, ni, krišo krišovi viti, ti, i kada kada misle misle da ih niko niko vide videti ti neće, neće, mi ih ču jemo  jemo tada. tada.

 Moguć  Mogućnost nost isku iskustva stva u ne pozna  poznatom tom spisu. spisu.  Anamne  Anamnezis. zis. Svakog Svakog dana dana bi zabo zabora ravio vio šta je najva najva žni je.  je. Ni je  je pamtio. pamtio. (Pamćenje (Pamće nje je ideo ideološko loško biće biće tota totali lita tari ri zma;  zma; seća sećanje nje je, pak, bibiće slobo slobode de kao ne-svet pamće pamćenja nja i čvrsti čvrstine.) ne.) Zato Zato se pomo pomoli limo. mo.  Moli  Molimo mo se za reč, a ne za biće. biće. Reč ne posto posto ji u pamće pam ćenju. nju. Ona posto posto ji u seća se ćanju. nju. Vide Videći ći konač konačnost nost pamće pamćenja, nja, moli molimo mo se za večno večno prise priseća ćanje. nje. Za sloslobodu bodu okreta okretanja nja od sveta sveta okova okova tuđe tuđe reči. reči. Moli Molimo mo se za svaku svaku reč. Na poslet  posletku, ku, ni je  je ga odvi odviše še oku pirao  pirao svet. Jer ga je posma posma-trao po svom seća sećanju. nju. Zani Zanimao mao ga je odnos odnos reči; reči; ne odnos odnos ko ji se pamtio pamtio u biću, biću, tradi tradici ci ji  ji ili za jedni  jednici. ci. A jedi jedini ni odnos odnos seća sećanja nja mogao mogao je biti: biti: Ja i drugi drugi i Bog. Odnos Odnos neče nečega ga što se ne mo že mo že upamti upamtiti. ti. Posve Posve je i zau zauvek novost novost pod ka pom. „Ne pamtim!“, pamtim!“, rekao rekao je.

Za bora  boravlja vlja jući  jući u slo bodi,  bodi, poči počinjem njem se skriva skrivati. ti. Seća Seća-nje mi daru daru je ko ji je ne po ne poznat, znat, neza neza pamćen.  pamćen. I novo novo lice lice  poka  pokazu zu jem savla savlada dava va jući  jući strah i stid. U svetu sve tu slo bode  bode pipisca reči. reči.

Jer i posto posto jimo  jimo kao Reč. Tajna Tajna zadu zadužbi žbina, na, uzdah uzdah u smismislu, u dnu, naša naša su hrana, hra na, ko ja poti potiče če iz istog drhta drh tanja. nja.

96

97 

Ko ji ne odole odole va ju  Mono  Monolog log je ćuta ćutanje; nje; di jalek  jalekti tika ka je reč. I u isiha isihasta. sta. Kod njih moli molitve tveni nika ka di jalek  jalekti tika ka ne presta presta je. Takva Takva je i misti mistika ka su fi ja.  ja. Ćuta Ćutati ti znači znači brblja brbljati, ti, brblja brbljati ti odgo odgovo vore re ko ji niko nikoga ga ne zovu. zovu. Jer ništa ništa ne otvara otvara ju, a zatva zatvara ra ju sve. Spis Vešta Veštastve stvenih nih je išče išče zao na svetlo svetlosti, sti, otvara otvara jući  jući pita pitanje nje o sebi, sebi, posta postavlja vlja jući  jući sebe-u-pi sebe-u-pita tanje. nje. Tako Tako se stvorio stvorio svet. StvoStvoren je iz moguć mogućno nosti sti reči. reči. Za Vešta Veštastve stvene ne je veči večito to otvoren otvoren taj svet. Jer je svet u pita pitanju. nju. U di jalek  jalekti tici ci ko ja pri privlači vlači nove nove sledsledbeni benike, ke, odbi odbi ja  ja one ko ji se plaše, plaše, ali ko ji joj više više ne mogu mogu odoodoleti. leti.

Ka jem se ali ne u stra strahu od odma odma zde. Mada Mada drhtim drhtim i pred tim. Ka jem se zbog zabo zabora rava va Reči Reči i zbog pohva pohvala la lešu lešu ko ji ne govo govori. ri.  Mrtvac  Mrtvac se ne mo že skriti, skriti, ruko ruko pis stari!? stari!? I viđe viđenje nje s njim  zbiva  zbiva se. Ve za sa starim sta rim kra jem. Zar će ONA biti biti u osnovi? osnovi? Bo že, čine čineći ći mi skripto skriptorij rij u srcu srcu – ma gde da jesam jesam – ubla ži moj strah!

O, oprosti oprosti opet, i učini učini da vidim! vidim! Amin! I ko ji se začu začudio: dio: O, koli kolika ka je Reč! Neka Neka nika nikada da ne nanastu pi ćuta ćutanje! nje!

Gospode, de, veru veru jem; pomo pomo zi mi mi u mom bezbezM. de Unamu Unamuno: no: Gospo ver ju! Ne nosi nosimo mo u sebi sebi plan. Ne podno podnosi simo mo princip, princip, jer nema nema-mo vreme vremena na za plaća plaćanje nje – jer smo na putu putu patnje, patnje, i jer je pripriseća sećanje, nje, ko je je čudo čudo i ne posred  posredni ni dar, jedi jedino no u šta se uzdamo uzdamo kao u nadgrad nadgradnju nju za bol.  Al tračka trač ka Mu, u tome tome svetu, svetu, ne nađe, nađe, jer  С.Н. Богослов: Al sve je – zdano. zdano. Vera Vera u nešto nešto što ni je  je zdano. zdano. Vera Vera u Ne onoga onoga o ko jemu  jemu govo govori ri volja. volja. Vero Verova vanje nje u volju volju ko ja se ne mo že naći naći u jednoj jednoj volji. volji. Ko ji se se moli moli za moć izri izrica canja nja Reči Reči kroz iglene iglene uši sveta, sveta, momoli se za moć glumlje glu mljenja nja vlasti vlastite te reči. reči. On hoće hoće govo govori riti ti u moći moći istine: istine: Daj mi snagu snagu da izi izigram svoj osobe osobeni ni ili neoso neosobe beni ni lik! U ćuta ćutanju nju provo provode deći ći dane, dane, vino vino je is pari  parilo lo moj um. Na puj pujdan gonje gonjenjem njem strasti strasti da brbljam, brbljam, od vlasti vlastite te gala galame me nisam nisam mogao mogao čuti čuti Vešta Veštastve stveni ni glas. Zar je to mo je mo je lice!? li ce!? Ili to mo je mo je lice li ce ni je?  je? No, N o, neko ne ko tuđe, tuđe, ugrablje ugrabljeno no mahom mahom magi magi je?  je? Stvar Stva rno! Mole Moleći ći se za hrabrost  hrabrost   poka  poka ziva  zivanja nja svog lica lica ko je je Reč... Mrtvac Mrtvac je izbio izbio preska preskaču ču-ći sloj zemlje. zemlje. 100

101

Na margi margina nama ma Svaka Svaka teo teori ja  ja Neba-na-Ze Neba-na-Zemlji mlji uzima uzima da je pore poreklo klo Reči Reči u čove čoveku. ku. Ona će omogu omogući ćiti ti svakom svakom tekstu tekstu da se ostvari. ostvari. Među Među-tim, jedi jedino no se ostvari ostvarila la Reč-kralje Reč-kraljeuubica. bica. Zasve Zasvetleo tleo je plotun plotun u ri zi  zi mona mo naha. ha. Ne po znata  znata reč Jova Jovana na Ne po znatog  znatog hilja hiljada dama ma godi godina na izgo izgova vara ra takvu takvu sudbi sudbinu. nu. Ona podu podučava čava ne po znatom  znatom odno odnosu su posto posto janja.  janja. Njen oblik oblik je jedi jedino no trage tragedi di ja  ja po jedi  jedina naca. ca. Jedin Jedinstvo stvo progo progona: na: progo progoni nitelj telj i progo progonje njeni. ni. Po jedi  jedinac nac je SaSamoni monikla kla crkva. crkva. U njoj svetli svetli vošta voštani nica ca JA. To je sveća sveća re flek fleksi je.  je. Je zik za dre dresuru suru hoće hoće da skloni skloni samo samoni niklost. klost. Junak Junak sudi sudi samo samoni niklom klom spisu. spisu. Pri zna  zna je da je on san. Crkva Cr kva Samo Samodre dre ža  posta  posta je – ja. Roman Roman je po tome tome knji ževnost  ževnost Reči. Reči. On u svo joj samo samoni niklo klosti, sti, ne po znato  znatosti, sti, Samo Samodre dre ži paro parodi dira ra je zike  zike za dredresuru. suru. Percep Percepci ci ja  ja teksta teksta je na nivou nivou po jedin  jedinca ca istovet istovetnog nog sa sasamim roma romanom. nom. Tako Tako će reč vide videti ti reč. Miste Misteri ri ja  ja istog.

junak Lenzo zabora ravio vio Adam Rogul Rogulla la – junak Lenzovog vog roma romana na – je zabo imena imena stvari. stvari. Adam Cadmon mogao je izno iznova va poče početi ti da imeimeCadmon mogao nu je. Pogre Pogrešno? šno? Sve jedno!  jedno!

G. Grethen Grethen može može reći reći da je doga događaj đaj ruko ruko pisa  pisa samo samo san. Među Međutim, tim, u nekom nekom počet početnom nom polo položa ža ju, u Cadmo Cadmono novom vom  polo  položa ža ju, sadr sadržaj žaj ruko ruko pisa  pisa mogao mogao bi biti biti i stvarnost. stvarnost. TaTako da bi se junak ju nak mogao mogao pona ponaša šati ti i stvarno. stvarno.

Problem Problem reči. reči. Problem Problem spisa. spisa. Da li reč posto posto ji slu slučaj čajno? no? NuNu žno? Da li je ona proble problema matič tična na ili je stvarna? stvarna? Mogu Mogu li se na nju prime primeni niti ti kate katego gori ri je  je ko ji ko jima ma sa zna jemo?  jemo? Ona je i sama sama kate katego gori ri ja.  ja. Spo znati  znati moć sa znanja.  znanja. Kant. Nemo Nemogu guće će je spo znati  znati ono čime čime se spo zna je. Hegel Hegel. Kate Katego gori ri je  je nisu nisu pod voljom voljom čove čoveka. ka. One su pod logi logikom kom BoBoga ili Duha. Duha. One se dakle dakle po javlju  javlju ju u mode modelu lu di jalek  jalekti tike. ke. DiDi jalek  jalekti tika ka je razgo razgovor. vor. Ovoga Ovoga puta puta govo govori ri Bog. Njegov Njegov sistem sistem bi mogao mogao biti biti Hege Hegelov lovski. ski. Te, otuda otuda nema nema slobod slobodnog nog spisa spisa (ko ji ne bi bio u odno odnosu su sa stvarno stvarnošću). šću). Bog je među međutim tim slobo slobodan. dan. Bog je slobo sloboda. da. Бердяев. Slobo Sloboda da je reč. Sartre. Sartre. Prva Prva knjiga: knjiga: Je zik je pod znakom znakom činje činjeni nica. ca. Wittgen Wittgenste stein. in. Druga Druga knjiga: knjiga: Je zik je pod zako zakoni nima ma igre. Wittgen Wittgenste stein. in. 104

105

Pismo Pismo uredni urednika ka Perspek Perspekti tive ve gospo go spođi đi Grethen Grethen Pošto Poštova vana na gospo gospođo đo Grethen, Grethen, Ovde Ovde se zavr završa šava va ovaj naš za jednič  jednički ki pro jekat.  jekat. Dalji Dalji nasta nasta-vak ob javlji  javljiva vanja nja bele beleža žaka ka u časo časo pisu  pisu Perspek Perspekti tive, ve, za mene mene je tajna. tajna. I dok razmi razmišljam šljam šta će mi se ponu ponudi diti ti kao nasta nastavak vak zaza poče  počete te pre piske  piske deša dešava va se ono o čemu čemu ne razmi razmišljam. šljam. Na uliulici me susre susreće će jedna jedna žena žena nude nudeći ći mi prozu prozu svog muža muža nesta nestalog log u ne nekom kom logo logoru. ru. Kaže: Kaže: „Moj muž je pri padao  padao progo progonje njenoj noj grugru pi.“ Ja želim želim da iz begnem  begnem razgo razgovor vor sa njom. Ne razmi razmišljam šljam ododmah o njenim njenim reči rečima. ma. Prirod Prirodno. no. Urednik Urednik časo časo pisa  pisa mora mora da trtr pi priti pritisak. sak. Dozvo Dozvolio lio sam se bi da preno prenosim sim teksto tekstove ve u drugom drugom licu licu množi množine. ne. Onda Onda pono ponovo vo do bi jam  jam Vaše Vaše pismo pismo sa foto fotoko ko pi jama  jama slika slika nekih nekih mana manasti stira, ra, i ruko ruko pis mog oca.  Ne znam kako kako da vam zahva zahvalim lim što ste mi posla poslali li očev ruruko pis? Još ma m anje mogu mogu znati znati kako kako je vest, o tome, tome, da pišem pišem do prla  prla do Vas. Očeki Očekivao vao sam da je očev ruko ruko pis dnevnik. dnevnik. NiNi jednog  jednog trenut trenutka ka nisam nisam slutio slutio da je književ književni ni tekst. Koli Koliko ko je tek ruko ruko pisa  pisa ostalo ostalo da ih proči pročita ta ju mno mnogo godi godina na kasni kasni je.  je. Osta Osta-vljali vljali su ih kao amanet amanet ili kao teksto tekstove ve raznih raznih gru pa ko je ko je su  progo  progonje njene ne i ko je su se plaši plašile le da će biti biti unište uništene ne za jedno  jedno sa svo jim ruko ruko pisi  pisima. ma. Razlo Razlozi zi za skriva skrivanje nje teksto tekstova, va, kao što vividite, dite, retko retko su bili bili književ književni. ni. Njima Njima se preno prenosio sio nauk, nauk, a ne jejezik. Moj otac sedi sedi za stolom. stolom. Tek je stigao. stigao. Ka put mu još jo š ni je  je sklonjen sklonjen sa kreve kreveta. ta. Sa prozo prozora ra se vidi vidi zid sused susedne ne kuće. kuće. MajMajka ni je  je u so bi. Sâm sam sa sa ocem. On ćuti ćuti i puši. puši. Ja se ne igram sa njim. Ali zado zadovo voljan ljan sam što je otac u so bi. Ve Veselo selo vučem vučem kamion. kamion. Ćutim. Ćutim. Sve bliže bliže sam njego njegovim vim noga nogama. ma.

Otac je bio vrlo vrlo mlad. Ja mislim mi slim da ni je  je bio ni puno punole letan. tan. Kada Kada nas je na pu na pustio, stio, počeo počeo je da studi stu dira. ra. Njego Njegova va ide ja da meša meša stare stare i nove nove teksto tekstove; ve; da meša meša svo je teksto tekstove ve pipisane sane deset deset godi godina na rani rani je  je i nove nove je i mo ja. mo ja. On i ja smo vrvršnjaci. šnjaci. On je prete preteča ča te ide je. Očev rad r ad samo sa mo potvr potvrđu đu je da su već jednom jed nom nasta nastale le sve ide je. ide je. Sada Sa da se samo samo sredsredstva menja menja ju. Sad su tu i raču računa nari. ri. I meni meni kada kada dosa dosadi di pipisanje sanje jednog jednog teksta teksta zaže zaželim lim da udahnem udahnem dah druge dru ge knjiknjige. Zašto Zašto tekst ko ji pišem pišem ne bi bio nasta na stavak vak ili prethod prethod-nik nekih nekih drugih drugih teksto tekstova? va? Možda Možda i jeste. jeste. Knjige Knjige izvi izviru ru  jedne  jedne iz drugih. drugih.

Tako se ja sećam se ćam oca. Znao sam da je va jar va jar.. Nika Nikada da ninisam slutio slutio da piše. piše. Mo ja majka majka je žele želela la dete, dete, a ne njega. njega. 110

111

Дневник мог оца

112

113

1. Посматрам далека надминхенска брда у овршју. Затим видим бљесак хиљаду светиљки са католичких портала.  Чујем смех и кораке. Пред кафаном, обичном, црнолики трубачи. трубачи. Седим усамљен за мермерним столом. Окрећем очи са смешних барских дама, професионалних милосница. Шта то под њихо вим паунастим сукњама заиста ври је? Воња на ужарени густ и челични шут, шут, као у свакој свакој избљувотини пост-индустриској. пост-индустриској. Сањам опет. Видим лавове париске и самоникле. Тај мој преборав. А црначки blues blues тетоши и ове минхенске ноћи те старе filles filles pu blices.  blices. Оне инстинктивно инстинктивно загледају исцу релим очицама у моју архимандритску браду. браду. Светац? Филигранист? Обудављена минхенска манекенка? Laus? Laus? Filzla Filzlaus? us? Стидна вашка. Незаборав. Дрво и длето. Камен брачки или аранђеловачки? К и д и ш у? Ове ноћи, као у београдским приликама, опет врију и  рију нека излапела излап ела сећања. сећ ања. Прве ластавиц ласт авице! е! Пољуп П ољупци! ци! Градови: Дубровник! Београд! Манасија! Кришом, док испијам коњак, као свака хуља, хапсим велике речи. Но, шта би мислиле оне манекенчице које са муштеријама напуштају бар? Љубопитљивац: Љубопитљивац: Henr Henryy Moo Moore. Колико ли је он пригрнуо капита листичког лис тичког злата? Колико Колико ли је он одржао самоста лних изложби? Сан богаму сваког младог вајара. Решеткасто и рупичасто гвожђе над главама сваког бонзе. Та лутка, баснословна. Или ћу можда да се вратим у PaPa ris? Безгласја људска као и волшебничка, резбар ска, зографска; душе наше које крећу у печалбу. Ћутим. Ноћ! History History of modern modern Art Her bert  bert Read. Европа, катедра уз синекуре галанте, деформистичке, мистификаторске фикаторске изједа тај Art modern. modern. Бета Вукановић, и њен Риста, достасавали, овде, у Münchenu. nchenu. Запрежница у оку. Под краном блебећу блебећу ветрушине. „Schnell! Bist du bald?“ Гледам на сат. Где су ти непокопани вајари? Где су ти моји пајаци недомишљати из буфетница? Пијанци који су се грабили око слободног уметниковог ухљебљенија.  Nикада доста! Дакако, Дакако, овде, привремено привремено и светлоциљно. светлоциљно. 114

115

Дунав ћу отићи ка тој земљи. Можда је црква откопана у машти? Нисте ли је измислили, господине господине Јован? Нестварна, она је још лепша. Одлазак би, можда, био наша потпуна срећа. Ако бисмо овде били срећни да ли би помак био потребан? У мени постоји један део који се ноћу буди, и уместо да ишчезава, он се претвара у светлећи Божански део који се спаја са Вама, са госпођом Schwarzkopf, Schwarzkopf, с црквом у Вашем завичају. Тако повремено спаја све нас и носи нас у Ваш мистични завичај. Не живи ли госпођа Schwarzkopf Schwar zkopf у Самониклој цркви? Католикиња у православној цркви. Хоћеш ли да је посетимо? по сетимо? Можда она чита апокрифне књиге? Можда Можда је доживела старост лихвара? Можда она припада отмичарима који се оглашавају. Прво су одвели мог We berа, затим сте дошли Ви са иконама из Србије. Поклонили сте једну икону Grethen Grethen да је штити. Вас су опљачкали. Још не знам шта Вам је однешено? Затим је дошла смрт. Убили су мистичног Ђошића. Са скеле у суноврат. Међу Ђошићевим стварима није остала ниједна икона. икона. По саопштењу полиције нестале су и амајлије. Ви не ве рујете да је Ђошић ишта имао код код себе. Онострано? Госпођа Schwarzkopf Schwarzkopf ствара планине, реке. Приближава се Сунце, које она ствара. Приближи ми се с унутрашње стране и озари ме. Госпођа Schwar Schwarzkopf  zkopf  нестане и ишчезне онострани свет, који који је она ство рила.

ну епоху, са нападним орнаментима фасада, са лављим главама и звекирима на улазним вратима. Такви су утисци из старог Берлина, из прошловековне Prinz Eugen Strasse. Strasse. Кућа пуних балкона са цвећем, где сам пронашла своју стару професорицу.

Носим са собом умор који ме прати из Берлина, што Вама пада у очи, док ме слушате. Свакако драг Вам је велелепни утисак који ја носим са собом. Дошли сте пешице из полиције, посматрајући фасаде које беху сазидане у прошлом веку. Оне Вам, својим изгледом, стварају утисак сентименталне чежње за прошлошћу којом ско рашњи градитељи беху беху инспирисани. Као да се садашњи München вратио у своју прошлостолећ154

155

лагано, и то је она у својим вечерњим има гинацијама видела јасно. Промешкољи се у својој наслоњачи и широко отворених уста удахну ваздух. ваздух. Видело се да сањари уз оскудно оскудно вечерње светло, а зраци залазећег сунца су се тек понегде задржавали у крошњама дрвећа. Кроз прозор је видела светла тек упаљених фењера. фе њера. Подиже главу главу изазвана аутоматским паљењем ружичасте светиљке над њеном најомиљенијом фото-уљаном копијом. Correg Correggio: gio: Leda. Leda. И учини јој се да исто тако топло капље под лабудом, у благим млазевима, љубав у грчевима Ледине вагине. Сваке вечери, у исти час, Grethen Grethen се враћала, уз помоћ Ледe, у продужетак продужетак својих снова, када је светлост фењера капала у њене разбуђене очи, и када је видела капање лабудових сокова сокова у Ледин у вагину. вагину. Тада је јасно чула речи: „Увек „Увек су у тим очима отрови Содоме и Гоморе.“ Лабудови су, после одзвањања фамозних речи, – почињали да њишу крилима. Grethen Grethen затворених очију покушава да побегне од мене који који сам јој био заве штан шта н на бригу и чување. Или се она, Grethen, Grethen, забринула над мојим постојањем? Плашила се моје жеље да напустим München. Одлазак за њу беше обавијен мистичношћу као да је живот, од сада на тамо, био могућ само у Münchenu. Münchenu. Смешила се на уснулу Ledu Ledu која је и даље, у вечности, била нераскидиво везана за свог лабуда, и осети да је због тога спопада туга. Седимо заједно за округлим сточићем. Grethen Grethen седи по ред мене увек глатка глатка лица, лица, да имам утисак: нежна црвена кожа кожа при најмањем напору пући ће због своје истанчано унутрашњу напетост напетост без сти. И увек сам немо загледан загледан у унутрашњу иједног покрета на њеном лицу. Гре тине очи су приковане за мој лик. Слутим да ме сматра аскетом, за кога сигурно зна да је припадао већ неком прошлом времену, чудновато удаљеном, скоро нестварном. Док гледам њену фигуру, осећам да јој се немир лица спушта наниже, у стомак. Њен увек топли стомак, њена увек пулсирајућа вагина. Моћни флуид струји кроз тело. Ах, перверзија чула. Подиже очи и задр жа их на зиду преко пута собе. 162

Нагло устаде и отвори прозор. Запљусну је свежи пролећни поветарац. Дисала је широким плућима, срце јој је живо ударало. ударало. Мирис природе је опијао, шуштање храстова јој се завлачило у уши.

163

као припадница секте која се бори да буду испуњена пророчанства света. Текстови о којима је госпођа говорила припадају Вештаственима. Требало је вратити их? Не знам да ли госпођица Grethen Grethen још жели да поседује пос едује рукописе рукописе или не? GRETHEN: GRETHEN: Скрнавећи текстове не можете променити исто рију.  рију. ЈОВАН: Ја не скрнавим текстове. GRETHEN: GRETHEN: Лажно их представљате и тумачите. Репрезенту јете их свету, свету, допуњавате, и глорификујете. глорификујете. Чините светогрђе. А, оно што је најгоре: измишљате нове Вештаствене текстове, иако нисте један од њих. Прижељкујете да Ваши текстови постану важнији од са-

мих рукописа Вештаствених. Не припадате Ви Вештаственима. Залуд своје речи убацујете у туђе књиге да би се одржале. Нису ли Ваше речи кукавичије јаје у рукописма Вешта стве них?

FOUX: FOUX: Дискусија се заоштрава. Да се поново прихватим своје палете. Ви мислите да су Ваше очи и упијено сунце у њима, створени за славу човека и његова чулна задовољства. Свестан сам ја Вашег осунчаног лика, необуздане, слободне жене  рођене у ритуал ритуалној ној игри игри сперма сперматозои тозоида да и овариовари јума, ваших ваших далеких предака. предака. GRETHEN: GRETHEN: Да. 174

ЈОВАН: По техницистима свет би био лишен свих људских емоција. Ох, како схватам свој страх, и све деце природе, од стравичних наслућивања. Само, надам се, човечанство ће избећи такву смрт. Уметност и хуманизам наука, су деца матере филозофи је, упрокос упрокос јаловим компјутерским компјутерским потврдама потврдама за првим животним истинама. FOUX: FOUX:

По господину Јüргенu уметност је сам човек, стваралац, пренет на платно, у књиге – речима, у звучност – хармонију, у стање своје сопствене пројекције, поновљив као јединка кроз векове. Уметност је према вама, дакле, овековечени соп-

ствени тренутак, неко стање квази бесмртности. Тако се значи значи и Ви, моја драга госпођице, госпођице, пројек тујете заувек у мени да би Вас и даље бесконачно задржавала моја личност. На мени, дакле, против воље пара уменотсти, уменотсти, успеће да понове неког, неког, као да сте то Ви, у апсолутним мерама. Да ли ћу због тих сво јих околности, приликом приликом постања, постати по стати сиромашнији добивши само једног претка, у Вашем лику, или због овог сусрета, да ли почињем да схватам да  је све у мени, или око око мене, обична варка варка и да то нисам ја? Неко други у мени и кроз мене. GRETHEN: GRETHEN: Мислите да сте Ви, Јоване, мена Вашег лика и повезаност његова са вашим еротско-уро-расплоднима направама. ЈОВАН: Зашто ме је жеља за перверзијом притискала као мора, као несносно очекивање. Интимно ми није била разумљива? разумљива?

На основу књишких искустава своју љубав

175

Синтагме за госпођицу Grethen Grethen

182

183

1. Уснулом родницом бубриш. У ноћи нага с месечином стојиш: дах месеца у врели грлић сасуће ти. Млазеви оргазма натапају дворе. Прозор је видљив. Чаша на столу. Таблете. Могу устати и отићи по новине. Зашто више о љубави ћутати? Крећеш се. Пре мешташ се. Боже, зар пролазиш? Тај мирис чарша ча рша ва. То једном остане у сећању с ећању.. Свакако зној, ишчупани облици жене, набрекле жиле. Набубрела вагина, превелика, гурнута ка мом лицу. Издашна. Обнављајући себе саму. Пркосиш стидницом; лучећи чини, мирисом пичке заливаш собно цвеће.

184

185

2. Зажелим да видим дојке у камену слите, да камене облике балавим устима цимам. Приближавам се малим усминама. Крадем их из огледала! Са ваза их скидам! Точим их низ папир. Кроз утиснуте гаћице, сикиљ измами, гејзер под месечином. Слузни пољубац срамници, тренутно откривеној, видљивој. Фелах! Звуци сонета. Изливи. Кора од наранxе. Дно процепа. Патроклово семе! Брисеидо. Клиторис ти Ахил откива. Потопљени Потопљени црвени реси. Мичу сабласти. Врт заливај спермом поете-пажа. Млазевима оргазма ната пај вез, хаљине и преводе.

186

3. Наша лица су тако близу; дочарани мотив са Манеовог платна. Ноге у кревету подвијене и скрите. Могу да устанем повлачећи чаршав. Трагајући за суштином стидног ти меса, лезбејског врела, мрвећи лаута Фауна, памтећи чини Јонског мора, љубећи твоје обновљене ране, Tinto Tintoret retto to црта Сузане вулву прекривши руком плодиште једро, покрив наготу, очима пијући ружине боје; наборе набреклих малих усана, чезнућ че знућ за облаком. облаком.

187 

4. Најзад бдијући сањам: извор. Постеља. Лик нимфе. Срчем с млечних дојки. Из очију извлачим пејзаже који су прикупљени у тминама Арла. Велики космос ћути. Земља округла округ ла се окреће. Месец шест шес т пута мањи од Земље такот акође се окреће. Чујем одзив другог, меког тебе. Цртам. Као Сизиф над тобом кудравом бдим. А ти, гурајући тело преко папира, говориш: говориш: Не познајем тајновиту реч. Не налазиш извора у речнику. речнику. Постајање Постаја ње или распад? Суноврат? Суноврат?  Чему прича о раскоши? Тонем иза међа словног скатола. Обриси ствари без чврстих имена. Осећам целу историју и протицање времена без знакова и знања. Тело је изједначено са стварима око себе. Човек се производи у робу. Тело осећам непосредно иако је биолошки производ.

188

5. Тај глас још остаје. Не! Само мирис. Тело у рукама. Поседовано. Без стреле и мача. Наготом посрамљен. Вулвом у сну нуђен. Остаје сећање на кишу. Твоја постеља. Рошење слузи. Сен-светлости замчи сред сикиља, најлепшег праисторијског записа. Затим смех. Пред тобом огледало. Телесност твоју Gior Giorgi gioone црта. Птица гола сред стегана. Брадавице. Перле сисуљака. Блудних усана жеђ. Около књиге. Миришљави врто ви. Крикнеш у сну.

189

6. И пре него што почнем да пишем о теби представа о твом лику постоји, није старија од самог аутора. Недостају ми боје, црте и обриси. Реч се у пантомиму прелива. УкљеУкљештена је између светла и мрака. Доре кни што недостаје! Постани чврста слика. Знак слова прати твој оголели стас. Моћ словног записа? з аписа? Тебе словну, голу, голу, пред устима ус тима гладним, зар ставити? Игром језика, заблудом, бол слици да нанесем. Постајеш По стајеш прах графита, пот у словном реду. реду. Шта значи слика меса на стаблу хијероглифа којим се цртају уста свете женке?

190

7. Кућа у брду. Нађосмо се у њој једне ноћи. Бића не дишу с оне стране земље, нити ми, са рубова обли обли жњих планина, сањамо о њима. Седимо у соби. Обла ци. Ливаде. Порука? Сребрне шуме, речи, слова, брезе. Митски знаци? Видех те нагу кроз прозрачни прозор досегнувши кроз застор твоје тајне. Размакнутом бутином бутином затрепери светло. Скидаш с провидне хаљине велове. Али ме још застор дели од голог ужареног тела, крцатог соковима. Страсна лепота твоја! Длачне утваре. Путоказ сикиљ.

191

8. Долази мирис вулве на цвет дивљег кестена. Јеси ли с фреске властелинка? Цваст усмина стидних. Поета? Вечити сутон душе и мириси.

192

9. Малих дојки, страсних бутина, с мокрих усмина, ћуди ћуди ласцивних. Материца обећава чин стварања. На накит поете стављаш тело. Чин мимезиса. Премажем по телу слуз. Неименованим звуком дешава се чин оплодње јајашца.

193

10. Мудрац словом сече непостојећу ствар, а оно што чврсто стоји хисторик оћутава. Где нестаје ствар ту није људска реч. Слово, запис, нису ни кожа ни земља. Ни детету нису дар ствари преисходећ само у речи. Књига? Имитација? Усуд? Естетски измет?

194

11. Пред вече клешем ти дојке. Када бих сазнао реч која открива стидне ти пути. Заоденух у наводнике самоникле лексеме. Обновићу намаз словни. Моје око, маштом живо, обнавља те. Заумна Заумна реч потврда је такве т акве слике. Крикни са одслика, у жутој ноћи. И сне вам: раскош тела сред мисли и речи. Слична си мојим словима на папиру. папиру. Са њих извлачим срж твоје вагине. Из јајника сокова цури графитни слуз. Лексику ми зобају птице. Прљаш ми очи и уши апстракцијама. Не сећам се више детињства. Цртана пичка мелемом плави папир.

195

Исказ господина Jürgena Jürgena полицији

196

197 

Као што вам је познато, дајући вам потребне генерали је о себи приликом саслушања у мојој кући, био сам станодавац уваженог и данас покојног господина Јована, све до критичног датума његове погибије. Имао сам, дакле, част, част, господо, да у окриље своје честите породице примим  једно племенито племенито и славно име, усамљено у својој својој величини, а тако, ипак, судбински везано за оне који су имали част да га упознају. С обзиром на покојникова покојникова и моја ближа интимна духовна слагања, и што вам на први поглед изгледа невероватно да су један индустријалац и један трго т рго вац антиквитетима имали много мн ого тога заједничког и неразлучивог, дужан сам једино објашњење о свом рођењу, пореклу, школовању и васпитању, о мојим наклоностима, уопште о свим елементима који сачињавају моју личност. Рођен сам у овом месту, где лежим болестан, непокретан, у колицима, на спрату своје куће, заборављен, од оца Mein Meinfre freda da Holc beka,  beka, индустријалца, касније политичара, и мајке о којој не желим да говорим – желим да је оставим у миру своје преране смрти – јер је преминула одмах после мог рођења. Има, свакако, нечег другог, сматрам, а мислим да ћете се и ви, поштована господо, сложити са мном; дакле, нешто друго је много важније у карактеристикама о мом оцу. оцу. Наиме, мој покојни отац је десна рука некадашњег Sicher Sicher-cheits-Di cheits-Dienst-а enst-а господина We berа, буд будућег ућег зета, мужа мужа моје сестре, који је такође мртав. Какве ли то везе има са објашњењем околности око смрти мог сустанара, покојног господина Јова на? Морам признати то и мени није толико  јасно. Размислите и ви, господо, о томе: можда тај моменат има некаквих узрочних веза са свим тим збивањима, а на крају не мора их имати! Bило како било, ја тај податак наведох ради комплетности. После завршене школе, господин Јован је дуго сам шетао беспослен Berli Berlinom. nom. Одвојен од рада, а нарочито од малограђанских узора свог оца, доспео је до носача штафелаја и сликарских боја једном потоњем славном имену, дружећи се у исто време с маестром, пијући заједно с њим 198

199

Поводом извештаја полицији господина Јüргена Holcbekа: Господин осподин Јüрген Јüрген Holc bek, поштовани п оштовани индустриј ин дустријалац, алац, није узнемираван поводом овог извештаја. Господин Јüрген је емигранта Јована Палигора (псеудо(псеудоним) познавао само као госта у својој кући. Видео га је укупно три пута, од тога последњи пут мртвог, да би поштедео своју кћер Grethen, Grethen, и није га могао препознати. Можда Можда је писмо полицији послала пос лала и госпођица Grethen, Grethen,  јер је створила створила хипотезу хипотезу о постојању постојању Вештас Вештас тве них; и не само да је створила хипотезу, већ је – као и сваки научник  – живела живела у њој, увлачећ увлачећии и пријатеље пријатеље у сопствени сопствени хипотехипотетизовани живот. Како је секта Вештаствених само хипотеза, тј. измишљена, госпођа Grethen, Grethen, после измишљања, ни је мог могла ла да да контро контролише лише дешавања дешавања око око Вештаст Вештаствени вених. х. ФикФикција је покренула низ реакција, јер улазећи у стварност, људи нису знали да постоји аутор вештаствених текстова, те су се понашали према њима не формално, већ комуникомуникацијски, што је условило неспоразуме између две помешане фиктивне стварности. Као прво: Дошло је до опредмећивања фикције у стварност, а затим су се људи понашали као да хипотизирана стварност постоји. Таква измишљена стварност је однела неколико живота.

Ruko pis Ruko Veštastve štastvenih nih OVOG OVOG TREН TREНUT UTKA KA ZНAM ZНAM DA JE PRET PRETHO HODН DНII DEO DEO OVE OVE KНjI KНjIGE GE BIO BIO PRED PREDGO GOVO VOR R TEK TEKSTU STU KOJI KOJI SLE SLEDI Kada Kada nasta nastavi vite te da čita čitate te slede sledeći ći tekst pret posta  postavi vite te da  prethod  prethodni ni niste niste čita čitali. li. Čita Čitate te novu novu knjigu. knjigu.

Grethen Grethen није хтела да се одрекне пријатељства са Јованом које ју је толико узнело. Али се одрекла потраге за рукописима Вештаствених: зар њене очи сме ју да гледају гледају оригинале? оригинале?

 220

 221

1)

I

 222

 223

Орао Орао је цар летилица. Добар је млад. Сто лета живи без туге. Заливају му се очи. Не може да лови, те се вине у висину небеску и ходи на рајскоблато на истоку. Падне на прост камен.

Седи седам дана на камену. Спадне му сва болест на камен. Остане му заборав на камену. И седи насупрот сунцу. Загледан је у прошавшу старост. И када се разгреје од сунца, очисте му се очи и буде као млад.

 224

 225

И на маргинама књига Титрају на сунцу угљенисани монаси, у оцртаним угловима А рукави црноризачки, залепршали над сламнатим дво рима,  рима , и жетеоци жете оци себарск себ арскии сви св и помрли, пом рли, свети свет и као ка о сенке с енке усред будућих житишта

И велможа на неухрањеном коњићу, као сваки мртав јунак међу оживелим кљастим себрима, појави се на маргинама нагореле манастирске књиге

 226

И Он Bезимени Дуго гледаше Bезимени, држећи перо у чврст загрљај прстију, прстију, насликане јеванђелисте, сећаше с ећаше се хеладских, распеваних цртача и илуминатора. Остави кратковечни кратковечни запис о преступу пре ступу прстију својих:

Смушеном уму је могуће одбећи од заборава а оваквом Премудрост не отвара двери.

 227 

Тражих њен пород Цртах у станишту, ЊУ у деспотовским одорама набављеним у Дубровнику. Ужежех јој, манастирским зејтином, змијолике шаре, извукох јој скрите јој преварне ноге. Тражих исцелитељске речи у креди и бојама. Довикнух ЈОЈ са оцртавајућег словара: „Занела СИ продужно све до стотог колена. Испод мојих властелинских  руку  руку, изаћи изаћи ћеш у облику облику цртачк цртачког ог знака, знака, обескоже обескожена, на, пропробитог пупка, ради утројене моје личности.“ Сневах Сневах је грешно грешно ЊЕН верник верник и тражих казну казну од Bезименог:

Мирење људи и ствари Себрова браћа, сликопишчеви садружбеници, призиваху мирење људи и ствари, свих оних затечених на обалама Маргума, надомак Нисе, и покушаваху покушаваху да спаре камен и ветар, плач и лењост, бујесловље црноризачких преписивача са кратким слоговима моћ, јед, бој, смрт, Bог, што на живопишчевој слици створи незалечиве ране, у стварним променама душе и тела, оплаканих у папирним сави јуцима Bезименог Bезименог преписивач преписивачаа који који и даље жуђаше жуђаше за исисцртаним црвоточним древним иконама.

„ОНА имена нема и не чује. Увек када је дозиваш и са ЊОМ речи мењаш мењаш друга се јавља. Чекај Чекај ЊЕН по род на маргинама маргинама нове нове књиге брата брата Bезименог.“ Bезименог.“

 228

 229

Рат Рат почињаше на слици. Увек рисовах њу, а преко ЊЕ цртах коње и војнике, змијске утваре и трагове медвеђе. Из слика, из симбола црпех причу при чу.. Вришташе пар Јабучилове ждребади после битака под Моравом. Савијаху се телеса папирнатих живопишчевих лутака пред излуделим иноверницима. Стопала утиснута у песку стврдњаваху се. Шуме над пешчаником ожи веше гласовима зачуђених похлепника наоружаних копљима. Заталасани као мравињаци, себарски ратници са моравмора вских плавишта Загрлате, јахаху и у сну, и одзвањаху њихове команде. Гледаху ратници ступ где силази с неба. Из њега излазише пламене луче. И са јарошћу паљаху лица  ратника,  ратника, и огњени људи са оружјем у рукама и са жестином гоњаху их, секући њихове кукове. Винограде и многе воћке из корена посекоше. И њиве многе понеле, које да ју плодов плодовее на храну људима, људима, такође такође заповед заповедише ише да да до конконца искорене. Кукаше планински путељци, руњаше се остављена земља, ницаху хумке међу туђинским шумама нестварних људи које су ратници копљима пробадали.

Рат 2 Рат почињаше у речима. Хлеб под живописачком четком беше умрљан крвљу. Bи поједен од надзагрла тских летећих ала, огрнутих одраном људском кожом. Чух илирскословенске убилачке убилачке запеве. Чух речи оних што песнички помреше, оних што их живописачки оживљавах, и оних што на будућим рати штима лелекаше. Страдаху многе кћери, у свом усхиту пред непознатим силним коњаницима. Плакаше земља. Убожници се множише пред зидинама ксенодохија. Мушких стопала не беше у песку. Узалуд беху изгинули сви онострани, и сви овострани. ово страни. А коже коже са којих је црноризац грешни одрао најљубазније речи славе, победе, покајања, и саме с аме прободене, лепршаху лепршаху по беспутиштима Загрлате. И то беху одсликане ствари природе, видивим и же свем и невидивим. Разголићени Разголићени и осивели  ратници постајаху постајаху наједном победнички победнички по милости сликаревог надахнућа.

Када се појави месец, мес ец, сред сликаревог потеза, у заносу праљубави, ратничке похаране ствари, општи ше сластополно.

 230

 231

2)

II

 234

 235

Слово о себрима 1. Десетог Де сетог блиског блиског века записа франачки летописац ЊЕНО часно име из земље нам Сирбишта, из рода нурског и кимберског по имену Симбера, Сораба, Србљов. 2. Bеше тек скинула своју речно белу кошуљу, те би записана као тобожња кћер Деметрине дадиље у књигу варварских, кужних. 3. И беше ОНА долазећа са с а ћилибарског пута, дњепарско-балтичког, у ове стране мезијских беспутишта, сред река позне Загрлате. Загрлате. 4. И уписах копљевита копљевита хеленска слова на слици о ЊОЈ. 5. Носила је црнокудраве црнокудраве безгаћнице робињице Bрисеиде, Ахилејеве љубавнице. 6. Имала је колена од кованог гвожђа, бутине испуњене кречним прахом, лице ЈОЈ је било сламнато као да је са испошњених њива себарских сневача. 7. Нагих дојки, боја црвених гушчијих кљунова, слаткожарним млеком дојила је ждрепце. 8. Преживела је похару кужних те јој црни маги лечили саплеменике што и на ЊОЈ остави трага. 9. Свлачила је прслук одбијајући порочне живописчеживописчеве покличе. 10. Пол сам јој зачудо, зачудо, мада безгаћој и седефастој, при миловању свог живопишчевог угљена, овалних очију, тешко распознавао.

11. И ноге ЈОЈ наопако, на челу, почеле – сред целе дарданске Арсе, и себарског Раса – да расту.

 236

 237 

Учење 1. Херодотови Нервои, илити Аристофанови Кимбери, опатроси, од истог оца и из исте матере слушаху будуће царске похвале. 2. Не знађаху тајне записа, који беху без прозора у ко јима није живео нити нити се чуо свет. свет. Слова су била била замке у које се хватаху путници залуда преписивачког у земљи Дарданаца, Bруга, Миса, Илира и Алемана. 3. Дотадашњи рапсоди, трагоси и комоси потписиваху своја звучно-сликовна дела сулудим знацима: овнујским,  рибљим, зодијачким. зодијачким. 4. Срицао сам знаке неких сламнатих ларви. Нури! Кимбери! Сербљи! Себри! 5. Живопишчеве речи беху о сили, о неправди, о нехлебљу, о бескрају воље себарске за другачијим живљењем; нас грешних синова загрлатског сунца и кћери пешчанске земље. 6. У атару Маргума, и Загрлатских Река, као преко мостова, процваше оцртана, обојена, озвучена словарска знамења, и под навалом киша растопише се у непоимање, у недочуј, о прастаром Сирбишту, као у свим незаписаним сменама путника. 7. А ОНА: замућеним живопишчевим зеницама, ожеднела, ожеднела, усплахирена, остаде о стаде у дугој травкастој одори до стомака нага.

8. Потоњи живописац, раб Радослав, димом са домаћег загрлатског загрлатског огњишта, разагнаше ројеве пастирских девица.

 238

Путовање 1. Зближисмо се на путовању по новој земљи Себа ра. 2. ОНА је носила кондир вина. Ја, поставши живо писцем, држах у руци обредно гушче перо. 3. На пресахлим изворима пешчаре слушали смо урлике медведа. Дивљи вепрови су забадали зубе у стопе отиснуте у песку. 4. Клопарали су себарски жрвњи по Моравишту. Маштом дочаране поточаре и ветрењаче ломиле су помељарске кичме, али уместо жита – које су носили царски казнаци и провестијари – себри су добијали плеву којом којом су прекривали прозеблу децу. 5. Тешисмо се у грех грехуу опчињени липовим лишћем. Велмошки ликови бежаху мимо мојих очију; препознавао сам их у оном другом, оностраном, делу слике. Bолесници у ксенодохији стењаху у ритму паунових крештања. 6. Тамо, подно Bолвана, у време заслепљујуће блискости сунца, које се тек беше вратило са северног починка, лежаше ОНА: 7. Са планине загрлатске загрлатске допираше лавеж ЊЕНОГ прогнаног пса. 8. ОНА говораше о репатим птицама очврслим у летеће сенке. 9. Своје срце беше скрила иза светла, а сећање на мошти прекрите речима постаде блуд на оживелом папиру. 10. Ћилибар у ЊЕНИМ змијским наушницама бојаше ивице песков пе сковитог итог хоризонта. Одбројавасмо садашње време ради игре наших хермафродитских хермафродитских слова.

 239

Лутке 1. Стајаше живописац, усамљен, сред пешчаног видика ослушкујући псовке Ираклијеве. 2. Чух шљапкање отетих себарки по ужареној реци. 3. Сумњах, усред јутра, у ликове податних, невласте линских, папирнатих лутки. 4. Удебљале од тешких усисавелих боја, са крвавим ружиним пупком, саме трчаше под водоплавним моравским  рукавцем. 5. Лежаше влати девојачких коса, сред зидина нацртане Дренче манастира. 6. Чинило ми се да љуљах једну од њих, и док писах по уштављеној кожи, јер осетих бестелесно, танковиту жену, која у доба сна, чврсто корачаше. 7. Па опет гаснух, пред решеткама манастирског здања, тог чувара обичних, свакидашњих слика, бед ног ми брата, раба Радосава, Радос ава, иконољупца. иконољупца. 8. Неверне себарске сестре, рађаху децу са ногама јарећим а гласови им одзвањаху рзањем бестелесних властелинских коња. 9. Дојке им прерастаху у репове. 10. Bежаше живописац у сну пред разбешњеним кће рима чије чије стомаке стомаке параше светогрдним светогрдним угљем угљем док док сујетно сујетно увлачаше семенике трава у отворене утробе, а опет преко њих црташе ратнике и коње. 11. Лежаху јаја змијурина по малоазијским роби штима Сербљов. Ходаху авети без ногу, поред витких црта, и пребојених бутина. Тишином зановетаху вијугаве црвене обешене сенке, и шарена змијска тела. Предавах се обмањивању својих руку, и слушах постварена корачања зми јоликих ловаца. Распредах разнозорњачке космате речи: слама, блато, коњи, врбов плетар, пред голим и зажареним за жареним бутинама. Цепах црвенкасте луткине хаљине и навлачих неуречене неуречене свилене, властелинске, у своје шаре. Онда прозрех властелинку дотераних вештачких шара, у уморним зеницама маштара. Чух одборјавање и откуцај срца.  242

Оштрих бритву, набављену на дубровачком пазару, хвалих те европске господаре, и длетом разбијах светлеће, прошупљене змијске главе. Извртах утробе најдражих кћери. Удевах струкове босиљка у њихове витице, и опет, оживљавах слике василисе Сербљов.

12. Постајаше, Постај аше, најзад, змијска змиј ска глава без коже, коже, у крљуштима моравских риба, на мојој слици, посве жива.

 243

Ларве 1. Певала је ОНА лутко-папирним гласом, на листовима Непознатог Љубостињца. 2. Крештећи померала је живопишчеве нацрте некдашњих себарских ларви, преобраћених у чврста, жива стања грешног меса, ме са, препуног простачк про стачког ог оплођивања на сувој слами, зимских загрлатских земуница. 3. Излио сам најдражу ми боју, црно-плаву, усред ома јаног љубавног пара, који који је гакао и подло-у подло-улизички лизички се погрбљивао. Свалио сам убелелу смолу на грани стајалици на којој су голубови чинили обе штећења. 4. Лежали смо нас двоје, родоскрвно – неслико не сликовито вито –  наги, љубећи тело знака, некадашњег светлећег светлећег Дајбога. 5. Сањала је пешчане дечаке, искушенике, искушенике, у само с амо тном диву. 6. Гледали смо нас двоје словних играча на распр шене папирусне свитке који труле по манастирским ћошковима. 7. А, ја сам сањао, о сликовитим областима, областима, под ЊЕНОМ сукњом. Завирио бих у њих.

Папирна срећа 1. Постајах срећан пред папиром, ја, измољени записивач себарских шареница. 2. Неизговорено беше шуштање праха небеског, оствареног у зрнцима песка. 3. Цртах загрлатско житиште око ЊЕ, које неми лосрдно, и при мојој љутњи, зобаху графичарски голу голу бови гриваши. 4. Ругах се заједно са братом братом ми Bезименим, израњавелом сиплидном папирусу, са осунчаних, порочних атенских поља. 5. Дивих се овостраној срећи некадашње себарке, а данас светогрдне лепотице заводнице гривастих, вла стелинских коња, која која је прогнана из смерног света. 6. Преци, ове моје срцолепе и кудрознане кудрознане лепотице, следећи мисли старих Хелена, поново су окоштали окоштали после својих земних распадања, добијајући боју испосничког, монашког меса, исходећи најзад у кћери, простодушних и слаткодатних себарских пастирица. 7. Она-ветрушка небеска слика на очврслом папиру, птица знања себарског, миља жена пешчарских, онеми и тако залепи крила преко знакова на сликаревом папирусу. 8. Ветром запловила птица, док су јој под ногама проходале ходале речи о достатној себи, о распојасаности крсташа и пљачкаша светогрдних, ломних, прасловенских земуничарских церков.

9. Разорна крештања премалених дугорепих чедница, полно немоћних, одзвањала су за бедним побе дницима.

 244

 245

3)

III

 248

 249

Зарва Да ли Зарва беше малени град над Љубешом, осве тљен пожаром са Мојсиња, или какво себарско свети ли ште са много болешљиве деце. Или је Зарва снена живопишчева живопишчева мисао о сопстве ном препорођењу? Или се чињаше велмошким учењацима, да Зарва никада и не постајаше на Загрлати, већ можда негде код код Пешчанице, као беле нераспознатљиве куле, куле, нарастајуће усред заборављених гробишта Миса, или Илира – свог тог убилачког живља. Или људи, живећи над затињаном Загрлатом, на обалама са плитким шарама расушене тиње, која им се око тела обмотаваше као вијугава змија, постадоше случајни маштари о Зарви. Ратници сиђоше на дно потопљене Зарве. Добише бронзане главе, ћилибарске очи, одсликане усне, поцепане уши. И чуо се дах свих тих погубљених. А неки себарски радознали гледачи, гледачи, држећи се обмане летње јаре, тонуше заједно са некадашњом Зарвом. И земнокопачи вероваху да су неки други, иноплеменици, мртви под окамењеним песком, а не ови себарски одрицатељи, који живе у митским причама о чудесима земље и несталих људи. Маљеви тутњаше Зарвом, као звоњава за беспомоћне,  рањене, загрлатске загрлатске себре у боју око око европских међа.

Bрадати Немилај разбокори своју мисао о Зарви: потонула је као острво спаса за грешне болеснике. А сада њени измаштани предели оснаже, о снаже, загреју нејач себарску под земуничким сводом, са кога цуре ледене кише.

 250

 251

чевог застора, у том оностраном и просторном, који се крише због природе видљивог, створеног на светлу дана. Онострано даде сликару повода да живи у невидљивој страни слике, тако да се обојено, по трагу слова о ЊОЈ претвори у слику о ЊОЈ, у мисао сликописаца о ЊОЈ, стварној и двострукој. У мраку, мраку, с оне стране, не могах пронаћи реч. Не видех ни словарске словарске знакове, за лик са оностраног дела слике. Молио сам зато ЊЕГА, светлог, ради ЊЕНИХ потоњих слика, да процепа мрежасти застор са ЊЕНОГ лажног, у одоре обученог тела, са видљиве стране слике.

4)

IV

5. Bио сам у дослуху са стварима. Олимпијске лампе, лучеви и жишкови, будуће ужарене але које гледах као светла увијена међ точкове кола, помагаше ми да сазнам онострану празнину у којој се мој немир љуљаше као небеско клатно. А руке сликара држале су набацане боје истоветних значења, с овостраном или оностраном сликом, где су се видела дрвена здања, камените улице, потонуле Зарве. 6. На најновијем делу Bезименог, Bезименог, лете слова као копља из црних урокљивих лобања, као утваре некадашње Зарве као  рањени  рањени себар себар у буни бунилу лу,, када када извла извлачи чи гвозд гвоздене ене косе ОНЕ ОНЕ жене свезагрлатске, која која чучи ноћу на раскршћима Што је у памети свих манастирских мисленика, а ОНА на леђима носи многе немањићке зидине, да би напаствовала чобане, одсе-

цала дојке себарских млекуља; да би духом давила похотљиве удовице. Bеше расплинуто срце ЊЕНО сред страница препи сане књиге брата Bезименог. Располућена ЊЕНА женска душа љуљала се у његовом његовом сећању монашки бесполна. Церекала се у његовим сновима, у тамним ћилибарским ноћима, кроз мрежасте приказе својих небројених, и завршених промена. Отуда и стид, без гордости живописца, у његовом цртежу ЊЕНОГ промењеног тела које беше у оностраном испарило, а дух јој се кретао по листовима књига и сам подстичући на грешне мисли.

 256

 257 

Прогнаше нас. Језик заборависмо 1. И побише све нас, од земље и праха саздане. Звездочатце, васљубљене, женике, ћивотносиоце, тајноклете, иноколене, иноплеменике. 2. Посекоше нас мачевима, избодоше копљима, унаказише речима. Прогнаше нас. Примораше нас туђиновати. Жигосаше нас. 3. Узеше Узеше нам штитове, посуђа, злата, сребра, порфира, икона, слова. 4. Посекоше нам косе. Образи нам упадоше у таму и створише велике подочњаке. Начинише нас слугама, плаћеницима, убицама, преобраћеницима, козми козми цима. 5. Присвојише изографе, хрисовуље, хрисовуље, производитеље, промислитеље. 6. Ми постадосмо ОНИ тако да не знадосмо своју мисао. Уподобисмо се ЊИХОВИМ телима. 7. Више не слушасмо приче, беседе, пророке. Не занимаху нас ни сопствена тела. 8. Када жмурасмо нестајаху нестај аху слике које које смо покупили по црквама и лаврама. 9. Ни имена, ни криптографске знаке не могасмо сачувати. 10. У мукама откривасмо криптогафе. криптогафе. 11. Писмо нам остаде. Једина нада коју сигурно чува заборав, као што земља чува оно што је додиривала. 12. С криптограмом криптограмом остаде љубав Непознатог мртваца мртваца који је иструлио иструлио и нестао. не стао. 13. Носисмо са с а собом преосталу косу и лобању. лобању. Руке прелазише преко костију. Шкропише их светом водицом. 14. И више ништа не остаде од њега. Ни симболи који се цедише у значење не беху његови. Кроз њих нестајаше. 15 Носисмо га као непрочитану плочу чији илуминатори са нама нестајаху.

 258

 259

ишчезаваше.

17. Онај тренутак разлике, најважнији тренутак ко ји носисм но сисмоо у себи, себ и, и који не откривас откр ивасмо мо неста не стаде. де. „Жив је“, рекао је неко. „Не! Умро је“, рекао је неко други. Онда се сви насмејасмо тој разлици која ништа не значаше и која беше исконска тајна.

 264

Прошлост је позната. Учествовасмо у њој 1. Од плаве боје угледасмо угледасмо мрље чамаца које се кретаху по пучини. Високо уздигнути јарболи удараше у дно неба. Видик се при дну мешаше са пејзажом који у себе примаше смртна људска тела. Али руке које даваху замах баченим мрежама, покретаху барјаке као да премештаху градове по давно нацртаној мапи. 2. По обичају, мошти прво спуштасмо на земљу. 3. Увек треба започети из почетка и непрестано се враћати док се другачије не угледа бунар, оштрице укроћене главама, богови за које не знадосмо да ли су у прошлости или будућности, да ли су моћни или им се суди. Ми сами, држећи чврсто ход ход с ЊОМ, саучеснички примисмо лелек на странице неисцртаног сликарског сликарског папира. 4. Заповедне речи у нама као сећање на гониоце из родног дома, и ти себарски жуљевити дланови које дизасмо на кишовитом небу, закорачише у утешне снове потоњих. 5. Точисмо Точисмо у збегове боје из забитија за битија наших зеница, повлачисмо влачисмо у сну озеленеле прсте по вилинским косама некадашње Зарве. Чусмо лавеж грифона и мекетање оживелих овчијих стада. 6. Bацисмо одећу и прекривени кожама омивасмо се светом водом. Узносимо се од слика зидина. Залазисмо у нас живе, узнесени богатствима земаљских предела, где више не бејаше ни мртвих ни нас живих. 7. На зиду, у одсликаној жени, приметисмо да расте стомак у замаху четке, и та жена, бесловесна, милосрдна, слаткодатна, обновитељска, указиваше на грех.

 265

Стишљивост. Лица су нам трпеза 1. Удаљавасмо се. Bежасмо или се враћасмо. Проси пасмо семе по земљи по којој боси ходасмо. ходасмо. 2. Држасмо, ми, од глине глине саздани, пехар у руци славећи грнчарију, а само бејасмо посуђе које се пунише светлом, те из њега одсипасмо семе по друмовима, друмовима, постељама и затворима. 3. Добра што имасмо расподелисмо међу собом, сласмо их онима за које не знасмо да ли ће се вратити. Не знасмо да ли до њих стизаху дарови или их уз пут развукоше лопови, те до њих ни вести не стигоше као што оно – што они нама шаљу – до нас долазаше само преко снова. Долазаше без речи, без слова, с лова, без јасних трагова. 4. Данима пролазисмо кроз мрак. Успесмо једне ноћи да направимо отвор у њему. њему. Али простор у који уђосмо такође кође не беше нов и незнан. Личаше на израслину коју сакуписмо очима. Када очи буду отворене испашће из њих брда, увале, тамнице, распоред соба у детињству. 5. Али то више не бејаху исти људи. Док одгањасмо мрак, док га немо стругасмо, мењасмо се и ми. 6. Подвиг бејаху наше стишљиве душе, али се одвојисмо од тела. 7. И тела нам немаху образа. Лица нам више не беху трпеза која се за вас даје. 8. Наша промена беше усебљење, али кроз њега ишчезавасмо, уздизасмо се, и постајасмо тиховне душе.

 266

Фрагменти житија, са фуснотама фуснотама 5)

 267 

Напомена Ромил је непознати исихаст из манастира Раванице. Трагајући за његовим делом и радом нашао сам само његов гроб, и спомен плочу у поменутом манастиру.

Ћуталица 1. Ромил Непознати, у својој ћутећој, исихастичкој исихастичкој бесловесници, трагаше за објавном светлошћу. 2. Душа му се скри у ћутању. ћутању. 3. Гледаше својим очима, у ноћне прогоне сабраће, ко ји покушавах покушавахуу да се скрију међ окриља окриља знакова знакова који који носаху туђи свет усред пешчане пустиње. 4. Bојаше се с е Ромил украсних, властелинских речи о царским животима, о смерним краљицама туђинским. 5. Дошав међу раваничарску братију, братију, недокучивши обећане даљине о посвећењу њега самога, сиротог испосника духом и телом, настави своје безгласне молитве. 6. Bрлина беше сама по себи, но и мисаоност златоузлатоустих ковача словног блага које се низаше у драгуљне знаковнице. 7. Bеше остављен сред оску о скудне дне земље да траје у сине јестичкој ћутњи, ћутњи, као сам себи извор и увир увир шумо вима душе. 8. Bарлам Јосифу Јо сифу говораше: „Зар не видиш да човек не може угледати суштину сунца, јер не подносе очи сву Његову светлост.“ 9. И Константин Константин Костанички, Философ саветоваше писменим му знаком: „Пошто земља Сербљов беше као пуста и као исушена  268

 269

жељаше да се надоји водом, водом, измењена многим гресима, удостојавајући се најбољег наследства кнеза Лазара.“ 10. А Ромил пак, са сабраћом исихастичком му, у време летњих жега, изашав из келијског келијског гнезда, спаваше у крошњама врба и топола моравских. 11. И покри му, никада одгонетнута знања, ружно испошњено лице, и згрчи занавек му прсте, и сакри га пепе сак недалеке Зарве, и потону у драч, у коровско биље, да траје као лелек повремених, историјских празнина.

Напомена Сада следи белешка о људима за које из почетка нисам знао да ли су се познавали, да ли су живели у истом времену, или их само везују заједничке белешке на књизи Хронограф и Оточник Свете Горе Атоске. Ишчитвајући, касније, студију господина М. Петровића о средњовековној књижевности, дошао сам до информације да су црно рисци, о којима којима се говори говори у белешкам белешкамаа на манускриптима, манускриптима, живели у истом времену, али да белешке на маргинама датирају знатно касније, и да нису њихове. њихове.

О Непознатом Љубостињцу остаде запис на књизи  Хронограф: Он, грешни, Bезимени, за кога и сам Радосав мишљаше, да је путем затурио име своје, или да га је у  јаду монашком монашком заборавио; он који који дође ради преписања књига, издржав пре доласка са Атоса млчанију пред стварима словарским, загонетно неречивим, али и песмогласно чаробно великим, сумњаше – због грубости познатих записа о прецима, о тужној пескуши на овим пустињским странама ненасељене земље  – у своје личне снаге, а чуо је од братије хиландарске да Деспот Стефан, Лазарев син, тек по Косовском боју, необично љубљаше књигу.

О Непознатом Хиландарцу његов безимени ученик: Тек приспели Хиландарац, прионув на посао, би окриљен неограниченом, светогордом слободом, да оцртава речи, ради удивљенија удивљенија му сабраће с абраће љубостињске, и ради ползе отечаства. Bрат Bезимени, зашао међу црте свог пера, далеко од озеленелих поља, пред манастиром Дренчом, сам, сједињен са сабратом сабратом рабом Радосавом, мирја 270

 271

нином, сликоукрашивачем, беше у мучењу црта на хартији, давно зашао заша о у звукове покопаних гласова. гласова. А за оно незаписиво да ли је било потребно измишљати име које он сам никада не изговори, јер га оства риваше са оних невидљивих невидљивих страна. Ствар која имена нема не служи људима, и бесловесна мори још не рођене себре. Безимени Знакове не можемо да протумачимо док не достигнемо просветљење. Порука је тајна, која ће бити одгонетнута када будемо заслужили, тада ће и сам Bог да нам укаже на њу, те ће је и слепи моћи прочитати. Још знам да прочитам то слововање. Погрдно је. Bиће откривено када дођу они који га неће знати, већ ће га само тумачити. Љубостињац:

Када поруке не може нико да разуме Bог ће их некима открити, или ће рукописи досећи старост да сами могу ишчезнути.

 272

Радосав Недостојном мирјанину Радосаву беху очи пуне боја. Гледаше узнешену светину у општем грабежу грешних ствари. Bеше то чудни свет људи, но драгих му, домаћих, па чак беше и хеладских лавова, египатских камила, арапских дражесних пастува. Себри лудачки загаламише ломећи јечмене погаче, славећи опет себе, а не неке, друге, непознате им саплеменике. Застаде. Покуша да купи танке змијске шије, пљосната јаја, козју торбу за потребе преписивача чедног му брата Bезименог, који му тајну знакова не открива. Остао је у келији да плаче због грешних манастирских слугу. Не испазари, наравно, ништа. Vиде све до последњег лажне људе. Пође ношен отвореним очима, мислећи на грехове грехо ве учитеља. И виде да му с леђа спаде светлећи грифон, коме не могаше наћи достојна покоја на било којем, новом манастирском здању. здању. Радосав Радо сав гледаше у правцу сталаћке куле. Очима даде слободу у истинитим, живим сликама. Дошао је он преслободан, преподобан, прељубазан, у видокруг давно умрлих људи. Исплива из газа, и још једном, се указа безгаћица. Радосав се окрете. Биде: Играла је у предвечерју, ОНА, најдивнија русалка, под сталаћким Маргумом. Светло Светло је сместила сред распуклих дојки. Преобраћена, у свету Русалију, ОНА, у бестелесност игром је израстала, одвојив обнажено тело од распеваног гласа. Зађе међу трепавице обесхрабреног Радосава. Bи препаднут помишљу да ће се остварити претње брата му Bезименог. И Радосав би у недоумици пред женом која га је кушала, на граници сазнавања с азнавања о себи, таквом, оваквом, или онаквом, без меса, без духа, пред нестварном нес тварном женом женом из сна. „Зашто немаш угљен при себи, или бар оцрвењену четку, да створиш светогрдно дело о ломности, о пролазности бестидне жене из сна? Пут ка слици о човеку је пут  273

преко чврстог моста између сопствених очију и женског тела.“ „Одлази, грешна жено“, викаше он.  Чему светогрђе? светогрђе? Bез додира његових његових грешних грешних руку, руку, са ужареним ознојеним телом, те жене? Њена пут, страст, грешност у библијској најави, не води лик поствареног, безгрешног духа. Радосав остаде пренеражен. Жмураше, бежећи од кушњи, изједначи жену-тело и жену-ствар. А ствар ако се узме, као део мртвог, мртвог, не може бити никада у домену греха. А ствар ако се прими као слика живог, увек одише тим паганским путеним грехом? Зар не живи сликар и песник, недостојни раб Радосав, путешественик, у свету мртвих?

„Или ћеш у слане болванске лагуме, или ћеш предметна жено, на слатки преписивачки рукоштит.“

Непознати из петнаестог века Памтио сам: Заљубио сам се у средовечну лепотицу, одбеглу конкубину великог челника Радича; жену коју је пијани себар, на рубу пешчаре, само једном пожелео. Расањивао сам плаве соколове очи, снажио свој глас, ради обремењене конкубине, којој је црноризачки игуман овенчао врат венцем од сламе, као општу поругалицу за безмужевну. Преплашен, почео сам да се кријем у жбуњу. Ако ме виде се јачи злобе? Понех Понех кошуљу кошуљу анахоретску анахоретску што сече и завлазавлачи се у најдраже моје украсе. Хватао се покајнички за дуге постове, искушенички се кајао, по сакрстијама, млчалницама, бесполан, раздражљив на шкрипу ђерама. Моје руке као на слици одсликане, цртају голубове у руци Радичеве конкубине. Клешу је кријући њен првобитни лик од мене самог с амог.. Окују је на грнчарском грнчарс ком котлу котлу,, стварајући неплодне медведице од печене глине. У крхком стасу грле је руке док сам ја суочен суочен са њеним ликом ликом на фресци. Памтио сам:

У тами, пред домом Радича, великог челника и књигољупца господског, састављах, заједно са братом ми Bезименим, летопис о пожару. Оручена гушчја пе ра, мењаху мењаху боје боје и наличја пешчаре. пешчаре. Правише Правише беле потонуле куле, црвенилом овијене. Тонуше у наслаге бо ја будних будних живописаца. Vајао сам опешчане опешчане куле куле под давно протеклим Маргумом, у чаробним загрлатским пећинама на замишљеним зидинама потонуле Зарве. Илуминисах заставице на иницијалима четворјеван ђеља, свог садружбеника с адружбеника Bезименог. Bезименог. Bрат Bези мени, од ЊЕНИХ лутки праваше словне заставе за слепе  274

 275

под Загрлатом. Оживљивач и сневач слушах вапај свог учитеља, пресветлог Хиландарца, због неприличних својих приказања утроба ствари, које су иначе давно мртве.

Константин Философ Најзначајнији записи, које могу да назовем живим записима, налазе се на маргинама манускрипта, изме ђу илуминисаних листова, или на почетним страницама рукописа. Писани су другачијим мастилом мастилом од самог преписаног текста, и најчешће су сведочанства о времену док је преписивана књига. Тако се износе појединости о настанку књиге, о људима из времена док је књига писана, и о исто ријским догађајима. О Константину Философу сазнајемо да је рођен у Bугарској, Bугарској, у месту Костенец, а из његових списа сазна јемо да је побегао из Bачковског манастира. Историјски гледано, његово бекство из Bугарске у Србију долази после Ангорске битке, 1402. године, када је за робљен турски турски султан султан Bајазит Bајазит,, и када је српски српски вазал, вазал, СтеСтефан Лазаревић, три пута у јуришу покушавао да га ослободи, али то није успео. Рат око престола који је захватио Турску и сукоби претендената, као и жеља хришћана да се додворе Турцима, помажући им у борбама, доводе до тога да Константин Философ напушта Bугарску и бежи од Мусе, сина Bајазитовог. На маргинама књиге Левитико стоји: Из подземног и полунебеског долази у источне пределе. Разагнаше својом светлошћу таму која се налазаше на стењу земаљском и осветљаваше и оси јаваше сав свет. свет. У Србији Константин Философ би добро примљен. О његовом доласку на двор Стефана Лазаревића на маргинама Петокњижја Галичанског, Галичанског, који преписа непознати Хилендарац, стоји записано: Мирјанин, световњак, и учењак овешта своју школу међ нејачи Стефана Лазаревића. Постаде на дво-

 276

 277 

нара. Затим је додано: Те би одмах потом, страшни слишеније, смрт покоси Деспота Стефана Лазревића. Земља наша смутила се. Јер Турци зверски нападоше. Јер жив он или он Међу братијом калуђерском завапи Лутао са братијом пет дана по распуштеној земљи. Он одбеже у нови манастир, Bлаговештање, близ града Ждрела. И ту преписа књиге Евангелије, да спасе душе многих који су лелекали над пе-

шчаром моравском, и многих монаха којима се указа вештаствени пут и откровење за којим жуђаше. И препоручи књигу нејакој деци да је чувају от умраченија и свештенога накапанија и нажеженија, и масленога от кандила облити ја. А украсе образа руко рукописа писа уради грешни жиживописац, раб Радосав, у манастиру Bлаго Bлаго вештеније, близ ждрела, у Горњој клисури, на обали Млаве.

ЛОНГИН У земљи Србији, у Пећком Хвосну, у својој келији, у манастиру Дечанском, раб Лонгин поче у сну да прати оно што се стварно дешава. Књигу на кожи исписану, заштитницу Срба, виде како носе негде у далекој Русији. Узеше  је читати руски руски просветитељи и нико нико не успе да да је прочипрочита. Лонгин јасно у сну гледаше знаке у књизи и препознаше их. Bејаху то његови знаци. „Читај!“, рекоше му, и Лонгин поче да чита. „Пошто знаш читати ове знаке, то је твоја књига“, рекоше му. „Не!“, рече он. „То је књига мојег Господа. Vама се чини да је знам читати. Ја је само сањам. Књига ће бити прочитана тек у манастиру у којем је написана.“ Рука црнорисца, потоњег и тадашњег, на књизи преписаној остави запис: Заборави Лонгин, и на младе дијаке и на простачке библиографе са којима у првом младошћу дружељубив беше. Они малоуки, и малодушни, преписивачи старих црквених кодекса, као кртице рише по манастиру међу списима давноумрлих, давноумрлих, славних живописаца царских, краљевских и патријарха Сербљов. И мољаху се Лонгину да им предочи књигу ко ју у сну читаше.

И записа Лонгин радећи на икони Стефана Дечанског: Не заборави мене смиреног и лењог и непотре бног раба Лонгина. Већ просвети, прослави и научи ме вапити из средине душе теби овакве речи: Радуј се, ти ради кога сам се потрудио потрудио ја лењи плетући из љубави песме ове. Радујте се, ви благи и светли велики моји заступници, јер свештене ваше ликове са чудима много сам пута руком својом сам  280

 281

ни, раб Лонгин, да напишем ово. И виде ону двојицу како слепи ка њему иду. иду. И ништа их не пита, и ништа им не рече, само дуго сеђа ше са њима. И када устаде пође тихо да их не узнемири. Али они чуше његов бешумни одлазак:

„Пођи! Књигу о којој говориш ми у сну пишемо. Али не видимо и не можемо је прочитати. Можда оно што ми у сну пишемо будни могу читати. Књига је онострана.“

НЕПОЗНАТИ НАСТАВЉАЧ Поштована Поштована госпођо Grethen, Grethen, Када будете пролазили кроз Грчку Грчку,, крећући се од Микене према Атини, и слушајући на трговима гласове који се мешају са гласовима мртвих грифона, и када будете наставили пут душом, доћи ћете до високих стена, на чијим врховима се пред очима указују крстови. И пењући се кривудавим вудавим путем ка стенама којима којима се само са једне стране може прићи – из срца – Vештаствену епоху у уметности доживећете географски. На Vашој карти коју ћете држати у руци, као прву тачку епохе, означићете лавру Метеори. Одозго, Одозго, из неба, видећете или само наслутити слике и облике за које ћете рећи: Bештаствена уметност прво се с е огледа у архитектури. И одатле, са брда, предочићете слику о покољу: Најлепши град, град на небесима, град из снова, град чије су зидине одолевале Персијанцима, Слове нима, Арапима, 13. априла 1204. године, под налетима крсташа и Млечана, би освојен и опљачкан. Bлага највећег светског града бејаху разнешена и дивљачки уништена. Сликари, илуминатори, зографи, боготрагачи, исихасти, Bештаствени, беже из Цариграда ка Bугарској и Србији где ће наставити своје деловање. Зато што вештаственост оживљава заједно са паганизмом и сензуалношћу Bизантинци престају да буду хладни, досадни, учени, неинвентивни,  религиозно теолошки. теолошки. Пут којим мислите да ходате почећете да обележавате  једном линијом линијом која се пружа пружа кроз Охрид, а затим затим се грана сликама манастира Србије и Bугарске. И онда приближавајући се манастиру Горњак упитаћете се: Да ли се он приближава небу, или храм нема ничег у себи. Храм је са-

 288

 289

ти ће га икада, видљиво, срести. О језику ћемо говорити у Bеограду ако не буде доцкан. Bиће магле. Пут је узан. Манастири су далеко од магистрала. Они су високо саграђени у планинама. До њих се стиже неасфалтираним путевима. Улазимо у Bеоград. Причам о запису Непознатог настанаста вљача: И горе на брду београдском где се небо спајаше са го ром, у мрклој ноћи учини му се да ће чути глас Bожији Bожији о коме коме машта, а који су чули његова његова сабраћа, исписан и списан по об рисима  рисима љубостињ љубостињских ских манускрип манускриптум тума. а. И очекива очекиваше ше предпредсказање, а чу само у себи глас Дими трија Кантакузина ожалошћеног због пада родног му Bрда у руке султана Мехмеда Другог Другог.. Пред зору уморни крећемо даље. Прелазимо Саву. Саву. Идемо ка Хопову. „Човек је Bожији храм“, кажем. „Све око њега створено – свет је.“ Почиње јесења киша. Предлажем да се вратимо и са Калемегдана гледамо Саву. Помињем Bам шајке. Bи кажете: „Прелазимо реку. Сутра ћемо изнајмити чамац и отпловити низ Дунав. Ту би могли да завршимо текст једним записом Непознатог настављача.“

шен драге му колибице, лајаше нехајно, покисао на месечини која падаше из оловног неба. А по беспућима, у забитијима и запустенијима остајаху кола без волова, плугови без коња, уста без фрула. Моје речи и слике божанска светлост не обасја. И ко ће вршити исправке рукописних књига, да због мојега незнања у јерес и нечитљивост не западну? Ако Ако остану такве  речи остаће мртве на ругло света. Можда Можда ће тамо, у Сентандреји, на божију светлост наићи.

Стресох се. А сада је љути, негостољубиви октобар сремски, и царске шајке већ су за збегом остале. За мном у тузи иђаху, властеле Рашковићи, калуђе ри манастира Раванице, са моштима кнеза Лазара, Лазара, па и мо шти ма последњих по следњих Бранко Бранкови вића. ћа.

У ноћима одсликавао сам бат речи из кострети – милен, миљен, мудрослован. Имао сам славну слику Чарнојевића за петама. Плакао сам, а миловао погледом погледом дете, молећи старца предводника, под барјаком византијског орла, четворооког, четворооког, да изда непечени јечмени хлеб за сву нејач. Bлатили су ме олињали себарски коњићи и прскале воде мочвар-них предела. У бојама над непознатим колибама сремским дочаравао сам песковите оранице, сиротињски исењене сукње неухрањених жена, месечеве мене над земљом спаситељском. спаситељском. Саша птавале су се сапутнице општећи ноћу са утварама, и побуђивале на чин убожничког греха, поред јаркова сред блата и суснежице. Разбацивао сам њихова лица по својој оцртаној слици. Глађу савладан пас постао је збеговска мртво-жута ствар. Усамљеник ли 292

 293

nih sa teritorije Srbije? Možda je ideja gospođice Grethen i verovatnija od ideje A. G. Kvistela o Etrurcima koja ga je proslavila?

5)Napomena Kraj ovog prevedenog teksta trebalo bi – po zamisli priređivača – da bude kodeks imena Veštastvenih Veštastvenih koje je prikupila gospođica Grethen, ali pošto se radi o ogromnoj knjizi – gde se pored imena Нepoznati susreću i poznata i značajna imena i mena srednjovekovne istorije, te se spisak proširuje i do nas – priređivač se odlučio samo za imena nekolicine srednjovekovnih autora, čije je grobove sam i sâm posetio. Gospođica Grethen je prvo smatrala da treba staviti imena autora, prepisivača i iluminatora, za koje se pretpostavlja da su pisali tekst, pa tek onda tekstove koje su stvorili ili prepisali. Tako su iz ogromnog spisa Vešta stvenih, koje navodi gospođica Grethen – od srednjeg veka do danas – izdvojeni samo oni tekstovi koje je među ostalim štampao u Veneciji Veneciji gospodin Vjekoslav Jelačić, koji se proslavio čitajući odštampane tekstove naglas – što je tada verovatno bio i jedini način čitanja – tako da je on, pošto je bio dobar glumac, tekstove pretvarao u molitve ili psalme. Deo pod naslovom KOНSTAНTIН FILOSOF izdat je u  petnaestom veku. Prepisivači su naveli sve redakcije koje su do tada bile poznate i koje su postale put za traženje označenih rukopisa. Taj tekst, iz petnaestog veka, štampao je u Veneciji gospodin Vjekoslav Jelačić, a danas se čuva u Moskvi. Druga dva izdanja teksta objavljena su u devetnaestom veku u Zagrebu (Jugoslovensko društvo) i u Sofiji. Нije poznato otkuda su priređivači dobili prepis za objavljivanje. Original je izgoreo u Drugom svetskom ratu prilikom bombardovanja Beograda.

Rukopisi koji se ovde objavljuju su preostali delovi iz iz nesačuvanih hagiografija, dopunjeni priređivačevim beleškama.

 298

 299

ФАКТО ФАКТОГРА ГРАФИ ФИЈА ЈА ИЛИ ПОГОBОР

300

301

Школску Школску 1984/85. годи годину ну прово проводим дим у Деспо Деспотов товцу цу као средњо средњошкол школски ски профе професор. сор. Те годи године не завр заврша шавам вам са писа писа-Градиво во. Доса  Досада да усво јених  јених речни речника ка, и у мињем рома романа на Гради миљеу средњо средњове веков ковне не Срби Срби је, по ред Мана Манаси си је, запи запису су јем:

Про леће  леће је. Топи Топи се снег. Пењем Пењем се уз брдо. брдо. Соба. Соба. Раз ме мештен је кревет. кревет. Кроз прозор прозор гледам гледам ђубри ђубриште. ште. Орах. КоКопи ја фреске фреске ратни ратника ка на сто лу. Отићи Отићи ћу до мана манасти сти ра. Поно Поново во писа писати. ти. Мона Монаси си по млчани млчаница ца ма. О њи њ и ма писа писа-ти. Јесе Јесенас нас сам завр завршио шио ро ман Гради Гра диво. во. Фор мални  мални момодел гра мати  матике ке ко ји функци функ циоонише. нише. Шта је његов његов произ произ-вод? Много Много па ра лел  ра лелних них произ произво вода. да. Мулти Мултипли плици ци ра  рање! ње! Ова зи ма је прове проведе дена на без гре јања.  јања. Же ља да доби доби јем назеб. назеб. Прику Прикупља пљање ње соци социоо лошких  лошких тексто текстова. ва. Сопстве Сопствена на истра истра-жива живања. ња. Страх људи људи да гово гово ре о власти. власти. Мистич Мистичност ност ко ја држи. држи. Мана Манасти сти рски хор и ди ректно  ректно обраћа обраћање ње кокосмосу. смосу. Суд са водом, водом, ко ја се за мр за мрзла зла у децем децембру, бру, марта, марта, када када сам се пресе пресе лио у други други стан, оста ла је за мр за мрзну знута та на сто лу. Темпе Темпе рату  рату ра у соби со би се це ле зи ме ни је ни је поди подигла гла изнад изнад ну ле. Изме Између ђу Горња Горњака, ка, Рава Равани нице це и Мана Манаси си је где су по пећи пећи-нама, нама, кели кели јама,  јама, исиха исихасти сти очеки очекива вали ли Откро Открове вење, ње, у годи години ни 1984. одлу одлучу чу јем да прево преводим дим тексто текстове ве писа писане не у Ресав Ресавској ској школи. шко ли. Са пожу пожуте телих лих папи папи ра, из снова, снова, из изма измашта штаних них тотонова нова јесе јесени, ни, хватам хватам ритам ритам прево превода. да. Текст ко ји сањам са њам тотоком ноћи ноћи прево преводим дим дању. дању. Обна Обнављам вљам га или пишем пишем поно поно-во? Ритам Ритам текста текста осећам осећам у ко рача  рачању, њу, у жубо жубо рењу  рењу реке, реке, у гласо гласови вима ма мана манастир стирског ског хо ра. Почет Почетком ком зиме зиме поста постављам вљам пита питање: ње: Не прево преводим дим ли тексто текстове ве ко ји су позна познати ти и преве преве-дени дени на савре савреме мени ни језик? језик? Па нека нека већ посто посто ји превод! превод! МоМожда текст ко ји прево преводим дим ни је ни напи написан? сан? Сигур Сигурно но текст ни је напи написан. сан. Ипак прево преводим дим само само могу могући ћи текст једног једног зазабо равље  рављеног ног јези језика. ка. Али, не успевам успевам дуго. дуго. Уско ро ништа ни шта не могу могу учини учинити ти са запо започе четим тим текстом. текстом. Оста вљам га. На јесен јесен посе посећу ћу јем при јате  јатеља ља Радо Радоми ми ра Рупљан Рупљанца. ца. ДаДа је ми на чита читање ње руко рукопис пис ко ји је писао писао потпу потпуно слеп. Текст  је писао писао у болнич болничкој кој соби, соби, уз крешта крештање ње пау паунова, нова, страху страху-302

303

vesnosti. Kao da iz Roda cedi onu slatku spomen, otisak duha  predačkog koji je zasut agresivnim agresivnim modernizmom nahrupelim  prapoče la, s Zapada. Projekat je knjiga koja raznosi Svetlo  prapočela Logosa, luč Slovesnosti... uz grdan registar jeSvetlo ženskog Logosa,  zičkih metamorfoza metamorfoza i kupe pune Celomudrenosti...

Gojko Božović

Gradivo iz biblioteke (Slavoljub Marković, Radomir Rupljanac; Projekat , Vreme knjige, Beograd, 1994.) Kruženje žanrovskih nadležnosti u srpskoj književnosti dalo je niz zanimljivih oblika, a poseban zamah dobija početkom osamdesetih godina s pojavom mlade srpske poze. Čitavo jedno krilo ove prozne orjentacije posvetilo se isključivo proeziskom pisanju. Proezija, kao jedan od ključnih elemenata pro ze razlike razlike, prestavljala je produbljivanje produbljivanje i radikalizovanje eks perimentalne crte poetske poet ske proze. Ovi tekstovi – ni-proza-nini-proza-n i poezija – najavljivali su temeljan poetički izbor svojih autora (glavni predstavnici Nemanja Mitrović, Vladimir Pištalo, Slavoljub Marković, Dragan Đoković) i njihovo mogućno okretanje poeziji srodnog tipa ali su na jednom višem, knjiživnoistorijskom planu o vitalnosti srpske književnosti, njenoj poetičkoj mnogolikosti, pa, samim tim, i makar minimalnoj otvorenosti za avangardni glas razlike. Ako je proezija predstavljala značajno osveženje za savrmenu prozu, pomalo umornu od epohalnih traumatičnosti, ni poezija nije ostala imuna na povratnu reakciju. Neki od najrelevantnijih srpskih pesneckih glasova danas upravo računaju sa lirizacijom narativnog, kao svojim osnovnim tehnotoposom. Kruženje žanrovskih nadležnosti ne obeležava, međutim, samo žanrovski dinamizam i nomadizam savremene poezije i  proze. Kreativni podsticaji, u tom smislu, dolaze od naglašene transformativnosti i žanrofagije modernog eseja. Esej sve više postaje megažanr koristeći, pri tome, iskustva poezije i  proze. Razume se, ravnoteže mora biti, pa esej poeziji i prozi daje barem onoliko koliko uzima od njih. Čitanje „Projekta“ Slavoljuba Markovića Markovića i Radomira Rupljanca govori nam o tome koliko ovo otvoreno delo zavisi od proezijskog govora, lirizacije narativnog i narativizacije lirskog, kao i od esejizaci-

324

325

„Posle duže upotrebe TEKSTOTEKE primećujete da se u tekstu koji Vi Vi pišete ne nalazi nijedna reč iz TEKSTOTEKE. Ali, to je varka, u vašim tekstovima ubrzo će te pronaći ne samo reči iz TEKSTOTEKE TEKSTOTEKE već već i same rečenice TEKSTOTETEKSTOTEKE. Ako nastavite da koristite TEKSTOTEKU u vašim tekstovima ćete primetiti čitave či tave pasose iz TEKSTOTEKE. Tekst Tekst TEKSTOTEKE, TEKSTOTEKE, kao neki uljez, kao loš san, kao kopija se polako uvlači u vaš tekst. Ne mora tekst u TEKSTOTECI TEKSTOTECI da vas  plaši! Neka vas podstakne na rad i stvaranje novih tekstova. tekstova . Drugačijih jezičkih kombinacija. Stvorite novi tekst kakav se ne nalazi u TEKSTOTECI.“ Celovitost „Projekta“ obezbeđena je govorom o misterioznoj sekti Veštastvenih i o njihovim rukopisima koji iščezava ju. Tako se o povremenoj mističnosti teksta pridružuje i neo bično, ponekad po nekad i anarhično, romaneskno splektarenje splektaren je povodom Veštastvenih: Veštastvenih: „Reč koja preziresvoje iskonsko značenje, svoj kôd, lomi konvekcije premešta značenja postaje anarhista. Reč počinje da uživa u neredu označavanja. označavanja. Rukopis želi da unese „terminološku zabunu“. Isti pojmovi se označavaju različitim znakovima. Tako, Tako, recimo, isti je znak i za istinu i za laž. Isti su znakovi i za neprijatelje i za prijatelje. Nešto kasni je, u jednom pismu, naćićemo i ovakvo pitanje: „Zar su pronađeni tekstovi ostali da bi poslužili za obnavljanje jezika?“ Reaktivirajući jezik, tekstovi „Projekta“ zahtevaju deduktivni ishod priče. Priča o sekti i rukopisima koji nestaju u ovom paraboličnom svetlu postaje priča o reanimaciji jezika i funkcionisanju jezičkih obrazaca. Priče u konvencijalnom smislu, za pravo, i nema; u pitanju je netipično pripovedno pripovedno prebiranje po  jezičkim obrascima i žanrovima. Gde je stvarnost osporena ili, prosto, zanemarena, tamo je literatura stvarna. „Veza između literature i stvarnosti je snažna: postoji samo literatura“, kaže se pri kraju romana. Reči  proizvode sve, pa i verzije iščezavajućih romana. „Projekat“  počiva upravo na toj otvorenosti u jeziku (u rasponu od hotimične arhaizacije jezika, preko glotofagije do višejezičnosti i neologističnog tretmana) i zaključanosti u jezik. U krajnjem slučaju, dvojništvu u pisanju s kakvim nas suočava „Projekat“, odgovara dvojništvo u čitanju: čitalac će se naći pred zatvore328

nom skripturom, ali i provokativnom tekstualnom raznolikošću nesvodivošću „Projekta“. Svaki čitalac imaće svoj primerak „Projekta“ pošto i „Projekat“ kao i svako otvoreno delo,  posle svakog čitanja iščezava.

329