MAŠINSKI FAKULTET U MENADŽMENT PROIZVODA NIŠU PROIZVODNJA STUDENTI: PROFESOR:
JOGURTA
dr. SAŠA RANĐELOVIĆ
1
SADRŽAJ SADRŽAJ................................................................................................................. 2 1. O MLEKARI.......................................................................................................... 3 1.1 ISTORIJAT.......................................................................................................... 3 1.2 DELATNOST FIRME............................................................................................ 6 1.3 STANDARDI....................................................................................................... 6 1.4 SISTEM MENADŽMENTA ................................................................................... 6 1.5 POLITIKA KVALITETA I BEZBEDNOST PROIZVODA.............................................7 1.6 KOMUNIKACIJA SA KUPCIMA............................................................................. 8 1.7 KOMUNIKACIJA SA ISPORUČIOCIMA .................................................................8 2. PROCES PROIZVODNJE JOGURTA........................................................................9 2.1 PRIJEM MLEKA................................................................................................... 9 2.2 PREČIŠĆAVANJE.............................................................................................. 10 2.3 HOMOGENIZACIJA........................................................................................... 12 2.4 PASTERIZACIJA................................................................................................ 12 2.5 INOKULACIJA................................................................................................... 13 3. ANALIZA TRŽIŠTA............................................................................................. 14 3.1 ANALIZA TRŽIŠTA U SVETU............................................................................. 14 3.2 ANALIZA TRŽIŠTA U SRBIJI.............................................................................. 15 3.2.1 PROIZVODNJA MLEKA.................................................................................. 16 3.2.2 SWOT ANALIZA............................................................................................ 17 3.3 GLAVNI KONKURENTI NIŠKE MLEKARE............................................................19 3.3.1 MLEKARA “IMLEK”....................................................................................... 19 3.3.2 “MLEKARA SUBOTICA”................................................................................ 21 4. CENA PROIZVODA............................................................................................. 24 5. POBOLJŠANJE PROCESA PROIZVODNJE JOGURTA..............................................32 6. NOVI PROIZVODI............................................................................................... 33 6.1 DIZAJN PROIZVODA........................................................................................ 33 6.2 CENA NOVIH PROIZVODA............................................................................... 34 6.3 PROMOCIJA NOVIH PROIZVODA......................................................................35 6.4 PRODAJA PROIZVODA..................................................................................... 40 6.5 ISTICANJE PROIZVODA I AKCIJA.......................................................................41 7. REZULTATI PRODAJE......................................................................................... 42 8. KORIŠĆENA LITERATURA I IZVORI.....................................................................42
2
1. O MLEKARI 1.1 ISTORIJAT Današnja mlekara je izrasla na temeljima, male gradske mlekare osnovane 1957. godine sredstvima UNICEF-a. 1974. godine mlekara je konstituisana kao OOUR u okviru AIK-a Niš, rešenjem Fi.br. 524/74. Kao društveno preduzeće "Niška mlekara", sa potpunom odgovornošću kontituisana je 1994. godine rešenjem Fi. br. 2078/94. Dana 01.04.2005.godine, u Agenciji za privredne registre pod rednim brojem BD.9828/2005. je registrovana u otvoreno Akcionarsko društvo, pod punim poslovnim imenom Akcionarsko društvno Niška mlekara AD Niš, Nikodija Stojanovića 28b, i skraćenim poslovnim imenom Niška mlekara AD Niš. 2006.godine je raskinuta neuspešna privatizacija, a kapital je marta 2007. prodat na berzi.Vlasnička struktura je : 81.39% vlasništvo fizička lica, 14.46% vlasništvo pravna lica,4.15% vlasništvo zbirni račun . “NIŠKA MLEKARA” AD posluje kao tehnološka celina gde je primenjen Integrisani sistem upravljanja kvalitetom i bezbednošću proizvoda [1]. Promenom rukovodstva mlekare, promenjen je i logo kompanije.
Slika 1. Logotipovi Niške mlekare do 2012. godine [1]
Slika 2. Najnoviji logo Niške mlekare od 2012. Godine [1] Urađen je i redizajn ambalaže svih proizvoda i lansira se novi brend kačkavalja, belih i topljenih sireva i sirnih namaza pod imenom EMERALD, sa očekivanjem da ovi proizvodi vrlo brzo nadju put do novih izvoznih destinacija [1]. 3
Slika 3. Logo EMERALD grupe proizvoda [1] Ulazni elementi projektovanja i razvoja Ulazi u projektovanje i razvoj mogu biti interni (dokumentacija "Niška Mlekara" A.D.) i eksterni (specifikacije kupca, zakoni, propisi, standardi, tehnički, normativi) i utvrđuju se projektnim zadatkom. Eksterni zahtevi kupaca i potrošača se prikupljaju metodama istraživanja [1]. Izlazni elementi projektovanja i razvoja Izlazi iz projekta se izradjuju tako da se mogu verifikovati u odnosu na usaglašene ulazne podatke. Izlazni podaci u zavisnosti od vrste projekata mogu biti: tehnička - projektna dokumentacija, dokumenta sistema menadžmenta, organizacioni projekti ili njihovi delovi i sl. [1]
Slika 4. Kampanja Niške mlekare sa sportistima [1]
4
Kontinuirani prosperitet na trzistu se ostvaruje pre svega standardno dobrim kvalitetom proizvoda i novim dizajnom pakovanja istih,prateći savremene trendove u zelji da se zadovolje najvisi kriterijumi potrosaca [1]. Pored domaćeg tržišta snadbevaju se i trzista: Makedonije, Crne Gore i Bosne i Hercegovine. Prizvodi firme: •
Mleka
•
Kiselo mlečni proizvodi
•
Pavlaka
•
Beli sirevi
•
Sirevi
•
Mlečni krem namazi
•
Maslac
•
Topljeni sirevi
ASORTIMAN JOGURTA
Slika 5. Asortiman jogurta mlekare “Niška mlekara” nekada [1]
Slika 6. Asortiman jogurta mlekare “Niška mlekara” sada [1] 5
1.2 DELATNOST FIRME Preradni kapaciteti prerade.
su instalirani za preradu 120.000 litara mleka dnevne
Osnovna delatnost firme je prerada mleka i proizvodnja sireva, što i čini njenu osnovnu delatnost . Glavni kupci su: Metro, Idea, Merkator, Maxi, Tempo, Profiko-Beograd, Kruna komerc – Beograd, Univerexport -Novi Sad [1].
1.3 STANDARDI Aktivnosti "Niška Mlekara" A.D.su uskladjene sa zahtevima standarda: •
ISO 9001:2008, sa osnovnim motivom da se zadovoljie zahtevi korisnika na najefektivniji način,
•
Codex Alimentarius CAC/RCP 1-1969, Rev.4 – 2003 da se ispune zahtevi za bezbednost proizvoda.
•
IFS verzija 5, avgust 2007 –da se ispune zhatevi kupaca za kvalitetnim i bezbednim proizvodom
•
ISO 22000 kako bi se zahtevi bezbednosti proizvoda unapredili [1].
1.4 SISTEM MENADŽMENTA Sistem menadžmenta u "Niška Mlekara" A.D je potreban da se ispune ciljevi menadžmenta putem: •
Poštovanja i sprovođenja aktivnosti zapisanih u dokumentima sistema menadžmenta;
•
Angažovanja svih zaposlenih u sprovođenju mera poboljšanja;
•
Stalnog unapređenja postupaka imetodara da u svim procesima poslovanja;
•
sistemske provere neusaglašenost;
•
uspostavljanjem i održavanjem komunikacije i konstruktivnih odnosa sa internim i eksternim zainteresovanim stranama [1].
u
cilju
analize
i
otklanjanja
uzroka
6
1.5 POLITIKA KVALITETA I BEZBEDNOST PROIZVODA Poslovna politika "NIŠKA MLEKARA" A.D. je da ispuni i premaši sve zahteve i očekivanja korisnika proizvoda i usluga. Da bi potrošač prepoznavalii visoki kvalitet i bezbednost proizvoda, mlekara neprekidno radi na: •
Uspostavljanju, održavanju i stalnom poboljšavanju "Sistema upravljanja kvalitetom prema zahtevima standarda ISO 9001:2008,
•
Uspostavljanju, održavanju i stalnom poboljšavanju "Sistema upravljanja bezbednošću
proizvoda
INTERNATIONAL CODE
prema
zahtevima
RECOMMENDED
OF PRACTICE GENERAL PRINCIPLES OF
FOOD HYGIENE CAC/RCP 1-1969, Rev.4 – 2003", •
Uspostavljanju, održavanju i stalnom poboljšavanju Sistema upravljanja kvalitetom I Sistema upravljanja bezbednošću proizvoda prema zahtevima Međunarodnog standarda za hranu IFS verzija 5, avgust 2007
•
Uspostavljanju, održavanju i stalnom poboljšavanju Sistema upravljanja kvalitetom I Sistema upravljanja bezbednošću proizvoda prema zahtevima SRPS ISO 22000: 2007
•
Stalnom povećanju zadovoljstva korisnika proizvoda i usluga,
•
Praćenju i primeni savremenih tehnologija i metoda,
•
Primeni principa HACCP u proizvodnji i razvoju novih proizvoda,
•
Stalnom sticanju novih znanja i motivisanju zaposlenih za dostizanje maksimalnih rezultata,
•
Preduzimanju
mera
za
unapređenje
kvaliteta
rada
i
organizacije
isporučilaca i uspostavljanjem partnerskih odnosa sa njima, •
Primeni domaćih i međunarodnih zakona, propisa i kodeksa i aktivnim sarađivanjem sa lokalnim vlastima i udruženjima,
•
Razmeni informacija o kvalitetu i bezbednosti naših proizvoda sa eksternim zainteresovanim stranama,
•
Brizi za očuvanje životne sredine.
•
Obezbeđenju
stalnog napretka
"NIŠKE MLEKARE" A.D, uz stalno
povećanje zadovoljstva vlasnika organizacije [1]. 7
1.6 KOMUNIKACIJA SA KUPCIMA Efektivna komunikacija sa korisnicima odvija se u direktnim kontaktima (telefonom, faksom, kontaktima na javnim skupovima). Cilj je da korisnici i potencijalni korisnici imaju na raspolaganju adekvatnu informaciju o proizvodima "Niška Mlekara" A.D. i da su zahtevi i potrebe korisnika utvrđeni. "Niška Mlekara" A.D. posebnu pažnju posvećuje ostvarivanju korektne i efikasne saradnje u toku prikupljanju povratnih informacija o zadovoljstvu kupca , a posebno prikupljanju i rešavanju žalbi i reklamacija kupaca, koje predstavljaju osnovu za poboljšanje svih poslovnih procesa u "Niška Mlekara" A.D. [1].
1.7 KOMUNIKACIJA SA ISPORUČIOCIMA Za komunikaciju sa isporučiocima odgovoran je referent nabavke. Pitanja reklamacije kvaliteta i bezbednosti proizvoda rešava PRK, tj. Vođa HACCP tima, svako u oblasti svog poslovanja. Spisak isporučioca sa kontakt telefonima se nalazi kod Referenta nabavke. Kada je u pitanju nabavka mleka otkupljivači postupaju po Uputstvu za otkup mleka a kontakt sa isporučiocima sa većom sirovinskom bazom obavlja Direktor sirovinske službe . U komunikaciji sa isporučiocima ujedno se vrši i edukacija proizvođača o dobroj proizvođačkoj i higijenskoj praksi u primarnoj proizvodnji [1].
8
2. PROCES PROIZVODNJE JOGURTA
Slika 7. Karta procesa proizvodnje jogurta
2.1 PRIJEM MLEKA Sirovo mleko koje stigne u mlekaru mora proći kroz faze prijema. Ova faza je često jedan od presudnih momenata za kvalitet proizvoda. Mleko se u mlekari prima na liniji za prijem. 1. Kvalitativna ispitivanja. Uzima se uzorak mleka da bi se ispitao njegov kvalitet. Kvalitativna ispitivanja podrazumjevaju određivanje: kiselosti, sastava (mast, SM, proteini) i higijenskih karakteristika. 2. Kvantitativna ispitivanja. Određuje se prispela količina merenjem mase ili zapremine. Merenje količine se može obaviti vagom (ako mleko stiže u mlekaru u kantama) ili meračem protoka (ako mleko u mlekaru stiže u cisternama). Na osnovu rezultata ovih analiza određuje se cena mleka i mleko usmerava u određeni proces prerade. Prijem ne sme da traje duže od 3h da se mleko ne bi pokvarilo [2]. Mleko mora imati sledeće karakteristike: •
8,5% SMBM, 9
•
6,5-7,5 oSH,
•
ne više od 1 000 000 mikroorganizama/ml i
•
ne sme sadržati antibiotike, bakteriofage, deterdžente, pesticide iznad dozvoljene količine (Pravilnik o kvalitetu i drugim zahtevima za mleko, mlečne proizvode, kompozitne mlečne proizvode i starter kulture, 2002) [2].
Neophodno je pre početka industrijske proizvodnje u mlekari uraditi biotest u labaratorijskim uslovima sa mlekom namjenjenim za proizvodnju fermentisanih proizvoda u cilju provere prisustva inhibitornih supstanci (antibiotici, bakteriofagi, pesticidi i dr.) na aktivnost određene starter kulture (Obradović, 2000) [2].
2.2 PREČIŠĆAVANJE •
Mleko se potom transportuje u balansni tank. Iz njega se pumpom odvodi na prečišćavanje. Mleko se prečišćava od mehaničkih nečistoća:
•
filtracijom i
•
centrifugisanjem (klarifikatori). Klarifikatori su separatori posebne konstrukcije. Imaju veći zazor između lopatica i bubnja, manju brzinu okretanja bubnja od separatora standardizatora.
•
Prečišćavanje doprinosi estetskom izgledu mleka i omogućava neometano izvođenje ostalih operacija (naročito pasterizacije i homogenizacije) [2].
Prednosti i mane korišćenja filtra i klarifikatora: Filtri: niska cena, jednostavno održavanje, habanje ništavno, po kapacitetu jednaki su centrifugalnim, ne dolazi do većeg razbijanja kolonija bakterija, ne dolazi do uklanjanja adsorpcionog sloja. Nedostatak filtera je što se brzo kontaminiraju pa omogućavaju da se nečistoća na filtrima rastvara i odlazi sa mlekom. Zbog ovoga se postavljaju dva povezana propusnom slavinom.Jedan se čisti dok drugi radi [2]. Klarifikatori: uklanjaju i čestice koje prolaze kroz pore filtra, izdvajaju sluzaste materije i leukocite, velika im je cena, veliki troškovi održavanja, razbija kolonije bakterija, i delimično uništava adsorpcioni sloj masnih globula [2]. Standardizacija masti u mleku •
najmanje 3,2% za punomasne proizvode,
•
najmanje 1,6% za delimično obrane i
•
manje od 1,6% za obrane.
10
Mlečna mast je najskuplji sastojak mleka, pa se sa njom mora dobro ekonomisati. Dakle, separacija masti u mleku se obavlja radi podešavanja koncentracije masti u mleku, odnosno gotovom proizvodu [2]. Primjenjuju se centrifugalni separatori. Odvajanje mlečne masti bazira se na razlici specifične mase mlečne masti i ostalih komponenata mleka (0.93g/cm3 prema 1.032 g/cm3). Globule mlečne masti se, kao lakše, izdvajaju na površinu tokom stajanja mleka, zbog dejstva gravitacije. Dejstvom centrifugalne sile izdvajanje se ubrzava, a savremena konstrukcija pasterizatora omogućuje kontinualan i potpuno automatizovan tok ovog procesa [2]. Separator standardizator. Mast se iz mleka može odvajati potpuno ili delimično. Razlika između separatora koji potpuno separiraju pavlaku i separatora standardizatora je samo u dodatnom uređaju koji omogućava da se pavlaka meša sa obranim mlekom u određenoj razmeri, tako da se postiže željena masnoća. Višak pavlake se izdvaja preko posebne slavine [2].
Slika 8. Standardizator [10] Prilikom separiranja mast mora biti u tečnom stanju, zato se pre ulaska u standardizator mleko predgreva na 45 do 50 °C. U novijim linijama samo deo obranog mlijeka ide u homogenizator sa pavlakom. Odnosno pavlaka se tek nakon homogenizatora meša sa obranim mlekom. Ovim se postiže da ne ide svo mleko u homogenizator pa se on manje troši [2]. Kapacitet standardizatora mora biti sinhronizovan sa kapacitetom pasterizatora. Naravno kapaciteti svih uređaja u liniji moraju biti sinhronizovani (Obradović, 2000) [2]. Podela separatora prema nameni: •
separatore za obiranje i delimično čišćenje mleka, surutke i dr.
•
klarifikatore za čišćenje mleka,
•
baktofuge za uklanjanje bakterija iz mleka 11
•
separatore za proizvodnju pavlake sa visokim sadržajem masti i
•
klarifikatore za delimičnu homogenizaciju mleka [2].
2.3 HOMOGENIZACIJA Izvodi se kod ovih proizvoda iako nisu proizvodi duge trajnosti jer pored povećanja stabilnosti emulzije mlečne masti, usled veće hidratisanosti masnih globula teže je izdvajanje vode iz proizvoda.
Slika 9. Šematski prikaz homogenizacije mleka [2] Princip i ciljevi homogenizacije mleka Cilj homogenizacije je povećanje stabilnosti emulzije mlečne masti, odnosno sprečavanje izdvajanja masti na površinu stajanjem mleka. Međutim, postoji i niz drugih pozitivnih efekata [2].
2.4 PASTERIZACIJA Pasterizacija mleka se izvodi na 85 – 95°C/10-30min. Ona nema samo za cilj uništenje svih patogenih i deo saprofitnih mikroorganizama, već izaziva i flokulaciju proteina surutke i obezbeđuje neometan razvoj i delovanje startera [2].
12
Slika 10. Pasterizator [11] Princip i cilj pasterizacije Osnovni cilj pasterizacije je da se u mleku: •
unište patogeni mikroorganizmi,
•
inaktivišu njihovi enzimi [2].
2.5 INOKULACIJA Inokulacija mleka se vrši odabranom starter kulturom u duplikatoru. Starter ima ulogu da pored uticaja na aromu snižavanjem pH mleka, približavanjem IET kazeina, destabilizuje kazeinsku micelu koja zbog ovoga prelazi iz sol stanja u gel, u koji se ukomponuju ostale komponente mleka [2].
13
Slika 11. Jogurtna starter kultura [14] A. Ako se proizvodi tečni jogurt, fementacija se odvija u duplikatoru do postizanja određene kiselosti (pH=4,3-4,5), a zatim se proizvod hladi na t =4 do 6o°C. Ohlađen jogurt se razliva u ambalažu. B. Ako se proizvodi čvrst jogurt (kiselo mleko), posle inokulacije i mešanja inokulisano mleko razliva se u ambalažu i odlazi u termokomore dok ne postigne željenu kiselost [2].
2.6 PUNJENJE, ETIKETIRANJE I PAKOVANJE Punjenje, etiketiranje i pakovanje su sledeće aktivnosti u procesu i obavljaju se na različitim mašinama.
3. ANALIZA TRŽIŠTA 3.1 ANALIZA TRŽIŠTA U SVETU Svetska proizvodnja mleka u 2010.godini je iznosila oko 711 miliona tona.Najveći proizvođači mleka su EU 27 i SAD, dok su od Azijskih država najveći proizvođači Kina i Indija. Jedna trećina ukupne proizvodnje mleka je skoncentrisana u razvijenim državama.Svetska proizvodnja mleka ima trend rasta [3]. U poslednjih 20-tak godina ukupna proizvodnja mleka se povećala za preko 30%., a prognoze ukazuju da će u 2017. godini svetska proizvodnja mleka iznosti oko 800 miliona tona. Prosečna svetska potrošnja mleka i mlečnih proizvoda iznosi 103,6 kg/stanovniku/godišnje. Pritom, prosečna godišnja potrošnja mleka po stanovinku u razvijenim državama iznosi 245,6 kg, a u zemljama u razvoju svega 66,2 kg [3]. Povećan broj stanovnika u istom periodu je, međutim, doveo do činjenice da je proizvodnja mleka po stanovniku smanjena za 9%. Povećanje proizvodnje mleka je izraženije u zemljama u razvoju u odnosu na razvijene države. Proizvodni rast u razvijenim državama je rezultat povećanja proizvodnje po grlu, dok je kod država u razvoju povećanje proizvodnje mleka rezultat povećanog broja grla u odgoju [3].
14
3.2 ANALIZA TRŽIŠTA U SRBIJI U Srbiji ima oko 200 aktivnih mlekara, ali broj mlekara varira u zavisnosti od godine, pa čak i u istoj godini. Postoje čak i mlekare koje imaju sezonski otkup mleka.Najveći broj mlekara pripada kategoriji zanatskih mlekara [3]. Dnevni otkup mleka manje od 3 t 3‐10 t 10‐50 t 50‐100 t Više od 100 t Ukupno
Broj mlekara 103 54 22 3 5 187
% otkupljenog mleka 5% 10 % 20 % 6% 59 % 100%
Izvor podataka – MPTVŠ, 2010
Tabela 1. Struktura dnevnog otkupa mleka Oko 30 mlekara ima preradne kapacitete veće od 10 t/dan i otkupljuju oko 8085% ukupne količine otkupljenog mleka. Najveću poslovnu grupaciju je do skora predstavljao Danube Food Group (DFG) koji je posedovao 15 uglavnom najvećih mlekara u Srbiji. Male mlekare otkupljuju i prerađuju između 3 i 10 t/dan, ali je u ovoj kategoriji najveći broj mlekara koje imaju otkup manji od 5 t što predstavlja ekonomski minimum u EU. Male mlekare otkupljuju svega 15-20% mleka [3]. Iskustva iz drugih zemalja EU ukazuju na činjenicu da najveći broj malih mlekara neće opstati u narednom periodu jer neće imati ekonomskih mogućnosti da uskladi svoje poslovanje prema zahtevima i standardima EU [3]. Mlekara
Kapacitet t/dan
Imlek, Beograd Subotička mlekara, Subotica Novosadska mlekara, Novi Sad Sremska mlekara, Sremska Mitrovica Šabačka mlekara, Šabac Somboled, Sombor Mlekara Pančevo, Pančevo Mlekoprodukt, Zrenjanin Niška Mlekara, Niš
1.000 160 150 120 100 100 100 100 100
Izvor podataka – MPTVŠ, 2011. Tabela 2. Mlekare sa najvećim kapacitetom u Srbiji Imlek, Novosadska i Subotička mlekara su mlekare sa najvećim kapacitetom prerade u Srbiji. Mlekara Imlek otkupljuje skoro 30% celokupnog mleka na tržištu Srbije i ima preradne kapacitete od 1.000 t mleka/dan [3]. Procena je da sadašnje mlekare rade sa oko 50% iskorišćenosti, tako da preradni kapaciteti nisu prepreka povećanju proizvodnje. Veliki problem mlekarama predstavlja mala količina mleka na tržištu, sezonska proizvodnja mleka i postojeći kvalitet mleka. Postojeći kvalitet mleka direktno utiće na strukturu mlekarske proizvodnje kao i na kvalitet i rok trajanja proizvoda, ali i ekonomičnost proizvodnje [3]. 15
3.2.1 PROIZVODNJA MLEKA U Srbiji se pod mlekarstvom uglavnom podrazumeva proizvodnja kravljeg mleka koja predstavlja 99% ukupno proizvedenog mleka. U simboličnim količinama, i u pojedinim delovima sezone se mogu javiti mlečni proizvodi od ovčijeg i kozijeg mleka. U Srbiji se u poslednjih trideset godina beleži trend smanjenja broj krava i steonih junica tako da je samo u periodu 2005-2009.godine broj grla krupne stoke smanjen za skoro 200.000 grla (tabela 3.), dok je broj krava i steonih junica smanjen za 124.000 [3]. Godina 2005 2006 2007 2008 2009
Goveda 1096 1106 1087 1057 1002
Krava i steonih junica 709 674 648 624 585
Izvor podataka – Statistički godišnjak, 2006-2010
Tabela 3. Broj goveda u Srbiji u periodu 2005-2009., (u 000 grla) Proizvodnja kravljeg mleka se u istom periodu smanjila za 140.000 t, dok se proizvodnja ovčijeg mleka smanjila za oko 4.000 t (tabela 4.). Godina 2005 2006 2007 2008 2009 2010
Proizvodnja mleka, 000 t Kravlje mleko Ovčije mleko 1.602 14 1.587 15 1.549 14 1.534 14 1.478 10 1.462 10
Mlečnost po grlu, kg Krave Ovce 2.568 40 2.645 50 2.663 47 2.731 56 2.852 51
Izvor podataka – Statistički godišnjak, 2006-2011.
Tabela 4. Proizvodnja mleka u Srbiji i prosečna mlečnost po grlu U poređenju sa 1990. godinom (1.805 000 t) pad je znatno izraženiji i iznosi 343 000 t, odnosno skoro 24%. Najveći broj velikih i specijalizovanih farmi se nalazi u okolini Beograda i Vojvodini, dok se najveća količina mleka se proizvodi u Centralnoj Srbiji (42%) i Vojvodini (36%).U južnim krajevima Srbije se uprkos postojanju velikog broja gazdinstava i mlečnih krava proizvodi svega oko 22% ukupne količine mleka [3]. Osnovni problem u mlekarskom sektoru, uz mali broj grla i nisku produktivnost po grlu, je još uvek neogranizovan proces sakupljanja mleka i loš mikrobiološki kvalitet mleka [3]. Procene su da se sadašnja proizvodnja mleka sa relativno malim ulaganjima može podići sa sadašnjih 160 na 250 miliona t u kratkom periodu, a osnovna ulaganja bi trebalo izvršiti u proces specijalizacije farmi [3]. Proizvodnja mleka i mlečnih proizvoda zadovoljava potrebe tržišta Srbije pri čemu preostaje mala količina mleka i mlečnih proizvoda koji se mogu izvoziti. Osnovni proizvodi na tržištu su mleko (66% ukupne proizvodnje), fermentisani mlečni 16
proizvodi (27,8%) i razne vrste sireva. Sirevi se znatno manje proizvode u mlekarama i različitog su kvaliteta [3]. Proizvod
Jogurt i kiselo mleko
Finalni proizvod, t 209,981
Udeo u ukupnoj proizvodnji, % 25.3 %
Neprerađen og mleka, t
U udelu neprerađenog mleka, %
135,646
13.9 %
Izvor podataka – Tabela preuzeta iz Dairy sector study, 2010
Tabela 5. Proizvodnja mlečnih proizvoda u mlekarama, 2009 Postojeća struktura proizvodnje u kojoj preovlađuje proizvodnja mleka, jogurta i kiselog mleka ukazuje na činjenicu da je najveći broj mlekara fokusiran na lokalno/opštinsko tržište. Industrijske mlekare plasiraju proizvode preko lanaca supermarketa i u manjoj meri preko prodavnica, pekara i sl. Manje mlekare su slabije zastupljene u lancima supermarketa i više su fokusirane na manja i lokalna tržišta poput malih prodavnica, restorana, pekara, itd. [3]. Osnovni trendovi na domaćem tržištu su: • • •
Povećana potrošnja sterilizovanog mleka u odnosu na pasterizovano, i posebno sveže mleko; Povećan udeo korišćenja voćnih jogurta i jogurta sa cerealijama; Povećana tražnja za različitim tipovima sireva i mlečnih kremova (uključujući i kajmak) [3].
Sve veća količina mlečnih proizvoda se plasira preko supermarketa i hipermarketa.Za mleko i fermentisane mlečne proizvode su supermarketi najvažnje tržište, dok se najveći deo plasmana sira i dalje vrši kroz male prodavnice i pijacu. Tražnja za mlečnim proizvodima kod supermarketa ima dalji trend rasta [3].
3.2.2 SWOT ANALIZA Analiza sektora ukazuje na još uvek značajnu nerazvijenost i neuređenost tržišta ponude i tražnje mleka. Količine mleka kao osnovne sirovine za preradu, još uvek su nedovoljne po količini i kvalitetu.Sektor primarne proizvodnje je značajno usitnjen i razbacan što otežava organizaciju prikupljanja mleka što uz lokacijske aspekte (razbacanost proizvođača) i klimatske uslove (znatne sezonske oscilacije), predstavlja značajno ograničenje razvoja mlekarske industrije, a posebno u nerazvijenim područjima [3].
17
Slika 12. SWOT Analiza Nedostatak kvalitetne sirovine tokom cele godine je svakako jedan od osnovnih ograničenja. Mlekare kupuju svo mleko na tržištu, ali i pored toga ne rade punim kapacitetom. Potrebno je izaći iz Srbije u potrazi za dodatnim mlekom [3]. Na domaćem tržištu se mlečna industrija suočava sa sve većim zahtevima sve uticajnijih potrošača. Najveći kupci mlečnih proizvoda su trgovci hranom, uslužni sektor i prehrambena industrija. Vodeće kompanije u ovim sektorima imaju tendenciju da preuzmu ili direktno određuju poslovanje mlečne industrije. Ove kompanije u globalnom procesu se konstantno razvijaju i već sada su znatno snažniji od mlekarske industrije. Mlekarska industrija treba da nastoji da na ove procese odgovori intregracijama i formiranjem strateških saveza [3]. Izazovi mlekarske industrije zavise i od tržišta na kome deluju. U Srbiji, kao zemlji u razvoju se traži veća količina mlečnih proizvoda. U razvijenim državama je tržište konstantno, nivo potrošnje po glavi stanovnika je izuzetno visok i teško se može povećavati, a tržište je uglavnom već podeljeno. U tim uslovima jedini pravac delovanja kompanija je povećanje sopstvenog udela na tržištu. U značajnom broju ove kompanije u cilju povećanja proizvodnje izlaze na tržišta zemalja u razvoju, čime direktno utiču na poslovanje lokalnih kompanija koje najčešće nemaju ekonomskih mogućnosti da budu konkurentne multinacionalnim kompanijama. Pretnje u razvoju predstavljaju i ograničenja izvoza (kvote, necarinske barijere, ne stimulisanje izvoza,...), nedostatak kvalitetnih izvora sredstava za razvoj i funkcionisanje, nedovoljan uticaj institucija na razvoj [3]. U saglasnosti sa globalnim trendovima koje i na lokalnom nivou povećavaju konkurenciju, prerađivači mleka – mlekare, moraju značajno da investiraju u sopstveni razvoj i razvoj asortimana što u suštini, bitno utiče na rast fiksnih troškova po jedinici proizvoda i posledično, na njihovu konkurentnost. Neophodno je izvršiti horizontalnu i vertikalnu integraciju kako bi povećali svoje izglede na tržištu kao i na razvoj lokalnih brendova koji omogućuju prepoznatljivost i povećavaju finansijske efekte njihovog angažovanja u sektoru [3]. Mogućnosti za unapređenje rada mlekara su: •
Bolja organizacija procesa sakupljanja mleka;
•
Tehnološko unapređenje rada mlekara koje prvenstveno podrazumevas tandardizaciju proizvodnje, podizanje kvaliteta mlečnih proizvoda i 18
nabavku opreme kojom bi se podigao kvalitet mlečnih proizvoda i stvorile pretpostavke za razvoj novih mlečnih proizvoda; •
Uvođenje novih proizvoda;
•
Brendiranje i promocija lokalnih, tradicionalnih proizvoda,
•
Bolja organizacija rada unutar mlekare u cilju podizanja ekonomske efikasnosti proizvodnje;
•
Uspostavljanje tržišnog načina poslovanja i razmišljanja – Jačanje tržišne pozicije;
•
Ispitivanje mogućnosti za osvajanje novih, inostranih, tržišta;
•
Uspostavljena saradnja između prerađivača [3].
3.3 GLAVNI KONKURENTI NIŠKE MLEKARE Glavni konkurenti Niškoj mlekari su mlekara “Imlek” iz Beograda i “Mlekara Subotica” iz Subotice.
3.3.1 MLEKARA “IMLEK” IMLEK je regionalni lider mlekarske industrije. Postoji od 1953, a čine ga Fabrike na teritoriji Srbije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine i odnedavno Makedonije. Otkupljuje mleko od 14 000 Farmera-kooperanata u Srbiji i sa njima ostvaruje evropske standarde i kriteriju me kvaliteta. Duga tradicija, stručni kadrovi, savremena tehnologija i stalno unapređivanje proizvodnje rezultiralo je u više od 80 različitih mlečnih proizvoda koje IMLEK svakodnevno donosi [2]. Proizvodi firme: Mleko -Sveže mleko - Dugotrajno (UHT) mleko i proizvodi Kiselo mlečni proizvodi -Jogurti -Kefir - Kisela mleka - Kisele pavlake - Mileram - Dezerti Maslac i sirevi 19
-Maslac - Sirevi [2].
ASORTIMAN JOGURTA
Slika 13. Asortiman jogurta mlekare “Imlek” [4] MARKETINŠKE AKTIVNOSTI MLEKARE IMLEK Više od 600 litara „Imlekovog“ mleka i mlečnih proizvoda za devet ustanova za brigu o deci Više od 600 litara mleka i mlečnih proizvoda dobilo je 621 dete iz devet ustanova za brigu o deci od kompanije „Imlek“ povodom 1. juna Svetskog dana mleka. 20
Tamara Dragićević, Inspektor Blaža i Ivana Zarić su u ime kompanije „Imlek“ odneli mleko i mlečne proizvode u Dom za srednjoškolsku i studentsku odmladinu pri Centru za zaštitu dece i odojčadi u Zvečanskoj ulici u Beogradu. Njih 25-oro obradovalo se poklonu i druženju sa poznatim muzičarem, glumicom i voditeljkom. Mleko i mlečne proizvode kompanije „imlek“ dobilo je i 150 dece koja pohađaju Osnovnu školu za decu sa posebnim potrebama "Sava Jovanović Sirogojno", 70 dece iz Specijalne bolnice za cerebralnu paralizu i razvojnu neurologiju, 100 dece čiji su roditelji članovi Udruženja samohranih roditelja i porodica dece sa invaliditetom "Plava školjka", 45 dece iz Doma za nezbrinutu decu „Drinka Pavlović“, 60 dece iz Doma za nezbrinutu decu „Jovan Jovanović Zmaj“, 50 dece iz Doma za decu „Moša Pijade“, 30 dece iz Doma za decu „Dragutin Filipović Jusa“. A „Imlekove“ proizvode dobilo je i 91 dete u manastiru Svete Petke u Paraćinu. Svetski dan mleka, 1. jun prvi put je u Srbiji obeležen prošle godine tako što su Udruženje proizvođača mleka i kompanija "Imlek" donirali 1.500 litara mleka deci u nekoliko ustanova za brigu o najmlađima [4]. Svetski dan mleka obeležava se od 2000. godine, a ustanovila ga je Organizacija Ujedinjenih nacija za poljoprivredu i hranu (FAO) sa ciljem stalne promocije zdravog načina života uz pravilnu i uravnoteženu ishranu [4]. Imlek nagradio najbolje farmere Nagrade farmerima rekorderima dodeljene su u dve kategorije ‐ za porodične i komercijalne farme. Dobitnici zlatne statue i zlatnika u kategoriji porodičnih farmi su: gospodin Predrag Petrović, iz Knića sa isporučenih 1.774.522 litara mleka u 2011.godini, gospodin Mirko Maksimović , iz Banatskog Novog Sela, sa isporučenih 846.761 litara mleka IMLEK‐u, kao i gospodin Radoslav Čobanin iz Samoša koji je u protekloj godini isporučio IMLEK‐u 778.994 litara mleka [4].
Slika 14. Mlekara imlek na društvenim mrežama [6]
3.3.2 “MLEKARA SUBOTICA” “Mlekara” je osnovana 4.marta 1955. godine pod imenom samostalna privredna organizacija “Zadružna mlekara”. Kolektiv od dvadesetak ljudi, sa svega par 21
mlekarskih kanti i jednom konjskom zapregom, imao je ambiciozan zadatak da snabdeva grad Suboticu mlekom i mlečnim proizvodima. “Mlekara” je tada raspolagala samo sa jednim parnim kotlom i jednim postrojenjem za led.Tokom 1957. godine kupuju se prvi polovni kamioni, bubnjasti paster sa rebrastim hladionikom i separator pasterizator, iako je još uvek bio zastupljen ručni rad pakovanja pasterizovanog mleka, kiselo-mlečnih napitaka i proizvodnje sira – kačkavalja. Iz tog vremena datira i prvo hemijsko ispitivanje kvaliteta mleka, odnosno, analiza kiselosti i procenta mlečne masti. Maja 1959.godine, “Zadružna mlekara” postaje “Mlekara” Subotica [2]. Proizvodi firme: -
AB jogurt Ella jogurt
-
5+ voćni jogurt
-
Vitamilk +12
-
Sveže subotičko mleko
-
Grekos subotička feta
-
Subotički mladi sir
-
Kremsi – krem maslac
-
Čokoladno mleko
-
Proizvodi u prahu [2].
ASORTIMAN JOGURTA
Slika 15. Asortiman jogurta mlekare “Mlekara Subotica” [5] 22
MARKETINŠKE AKTIVNOSTI MLEKARE SUBOTICA Dan rekordera Mlekare Subotica Mlekara Subotica organizovala je Dan rekordera na kojem je podelila zahvalnice i plakete najuspešnijim farmerima i pravnim licima po kolilčini isporučenog mleka u 2011. godini. Mlekara Subotica protekle godine otkupila je 53 miliona litara sirovog mleka, što je za 6% više nego u 2010. godini. U kategoriji pravnih lica najviše mleka je isporučilo preduzeće AD Sava Kovačević iz Vrbasa, preko 2,2 miliona, dok je među farmerima najuspešniji bio Mikloš Balaša iz Čantavira sa preko milion litara isporučenog sirovog mleka [5]. Nova unapređena formula AB Jogurta Mlekara Subotica je 23. juna 2011. u Botaničkoj bašti u Beogradu na radnom doručku za predstavnike medija predstavila novu formulu proizvodnje AB jogurta sa probiotskim i kulturama iinulinom. Direktor proizvodnje Dragan Šašić govorio jeo novoj formuli proizvodnje AB jogurta. U duhu promena koje je Mlekara Subotica započela ove godine, novi korak predstavlja i modernizacija pakovanja AB jogurta - o čemu je govorila brend menadžer Tanja Antić, dok je o uticaju redovnog konzumiranja jogurta na naše zdravlje govorio doktor Ivan Jovanović, asistent profesora interne medicine na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu [5].
Slika 16. Mlekara Subotica na društvenim mrežama [6]
23
Slika 17. Mlekara Subotica na društvenim mrežama [7]
4. CENA PROIZVODA “Realna cena nečega je njegova vrednost u alternativnoj upotrebi”. Svako preduzeće vodi politiku cena shodno: 1. Svojim formulisanim cenovnim ciljevima 2. Razumevanju faktora koji opredeljuju cenovnu elastičnost 3. Odabranoj politici unificiranosti cena 4. Razumevanju uzajamnih odnosa između drugih elemenata marketing miksa. Cenovni ciljevi usmereni su ka maksimiziranju profita u što kraćem roku ili povećanju tržišnog učešća i smanjenju snage konkurencije. Cenovna elastičnost tražnje predstavlja osetljivost tražnje na promene cena. Izražava se kao odnos procentualne promene tražene količine proizvoda i procentualne promene cena. Politika unificiranosti cena predstavlja sličnost, odnosno različitost cena po kojima preduzeće prodaje isti proizvod različitim kupcima. Oblici popusta mogu biti kasa skonto, količinski (vrednosni) rabat i sezonski popust.
4.1SIROVO MLEKO Mleko se plaća na osnovu isporučene količine i udela mlečne masti u mleku. Obračun osnovne cene mleka izgleda ovako:
OCM = (M x v1) + (B x v2) OCM = osnovna cena mleka M = % masti u mleku B = % udeo belančevina u mleku V1 = novčana vrednost masne jedinice, za kravlje mleko V2 = novčana vrednost jedinice belančevina, za kravlje mleko
24
Ukoliko mleko ima manje od 3,2% mlečne masti i 3,0% belančevina obračunata cena mleka umanjuje se za odredjen iznos RSD/l. Prosečna cena mleka u otkupu je 6,5-7,0 RSD/masnoj jedinici, odnosno 28-35 RSD/litru mleka. Vreme naplate mleka je do 30 dana. Otkupne cene mleka u regionu su među nižima, s obzirom da veće mlekare u Srbiji u ovom trenutku imaju otkupnu cenu mleka od 30-40 RSD/litri mleka. Pojedine mlekare vrše stimulaciju proizvođača koji isporučuju najveće količine mleka. Najčešće se ovi proizvođači stimulišu sa dodatnim RSD/l isporučenog mleka. Otkupna cena mleka u Niškoj mlekari a.d. kreće se od 30 do 40 dinara, a proizvođači sa teritorije opštine Svrljig na tu cenu dobijaju premiju iz opštinskog budžeta kako za ovčje i kozje mleko od 10 dinara za litar tako i za kravlje mleko koje iznosi 7,5 dinara za litar. Mlekara Subotica je najavila da u periodu koji sledi počinje da se primenjuje novoproizvedena stočna hrana, koje ima manje i slabijeg je kvaliteta u odnosu na prošlogodišnju, tako da se očekuje pad ulaza sirovog mleka. Očekuje se da će u prvim mesecima ove godine uslediti pad. Prilikom otkupa mleka, proizvođači se stimulišu premijama. Premija se isplaćuje kvartalno za kravlje, ovčije i kozje sirovo mleko ukoliko je predato najmanje 3.000 litara mleka po kratalu. Premija se isplaćuje po litru isporučenog mleka u iznosu od 5 RSD. [13]
4.2CENA JOGURTA Mlekare u regionu još uvek nisu uspostavile sistem plaćanja mleka zasnovan na kvalitetu prema sadržaju proteina i mikrobiloškog kvaliteta mleka (tzv. „vrednovanje mleka“) [3]. Osnovni uzrok loše cenovne politike lokalnih mlekara su slabe finansijske mogućnosti. Mlekare jednostavno nemaju prostora da podignu cenu mleka u otkupu ili izvrše promenu sistema plaćanja. Dodatno, mlekare dobijaju mleko lošeg kvaliteta i samim tim imaju lošiji kvalitet proizvoda što im ne ostavlja mogućnost podizanja cene finalnih proizvoda na tržištu [3]. Utvrđivanje cene koštanja jogurta Niške mlekare dato je na sledećoj slici.
25
JOGURT2,8%mm1L
Proizvedena kolicina
ARTIKAL Flaša 1/1 Bela 2,8% Pvc poklopac boca roze Termo folija (470x0,06) Mleko za jogurt 2,8%mm
Kol.po normativu 1.0100 1.0100 0.0028 1.0000
Zavisni troškovi
200,000.00
Ukupni troškovi
639,543.20
Cenakoštanja
10,000.00 Cena 7.90 0.78 188.40 34.66
Trošak 79,790.00 7,878.00 5,275.20 346,600.00 439,543.20
63.95432
Izvor podataka: Niška mlekara a.d. Tabela 6. Cena koštanja jogurta 2,8% 1kg Niške mlekare a.d. Izlazna cena različitih vrsta jogurta iz Niške mlekare kao i prodajne cene istih u maloprodajnim objektima trgovinskih radnji u Nišu prikazane su sumarno u sledećoj tabeli: Niškamlekara R.br.
Nazivrobe
J.M.
1 Jogurt 2,8%mmPET 1,5L 2 Jogurt 2,8%mmPET 1L 3 Jogurt 2,8%mmPET 0,5L 4 Jogurt 2,8%mm180g 5 Jogurt niški probiotski 0,5%mmPET 1L 6 Jogurt niški probiotski 0,5%mmPET 0.5L 7 Jogurt niški probiotski 0,5%mm180G
Kom. Kom. Kom. Kom. Kom. Kom. Kom.
Roktrajanja Pakovanje 25dana 25dana 25dana 25dana 25dana 25dana 25dana
Transp. Pak. Cena (kom)
1,5 kg 1 kg 0,5 kg 180 g 1 kg 0,5 kg 180 gr
6 8 10 30 8 10 30
130.00 89.80 47.80 18.10 81.30 43.10 16.70
PDV 8% 8% 8% 8% 8% 8% 8%
Trgovinskaradnja
Prodajnacena Prodajnacena Marža saPDV u trgovini namalo 140.40 96.98 51.62 19.55 87.80 46.55 18.04
8.97% 8.27% 8.48% 7.43% 8.20% 9.56% 8.12%
153.00 105.00 56.00 21.00 95.00 51.00 19.50
Izvor podataka: Cenovnik Niške mlekare od 24.12.2012i kalkulacija trgovinske radnje u Nišu
Tabela 7. Lepeza cena jogurta Niške mlekare a.d. Uporedjivanjem prodajnih cena jogurta istog procenta mlečnih masti, iste težine i iste vrste pakovanja iz maloprodajnog objekta IDEA u Nišu, može se zaključiti da su cene Niške mlekare a.d. izuzetno konkurentne i da kupac za svoj novac dobija jogurt dobrog kvaliteta sa najpovoljnijom cenom u odnosu na najveće konkurente Imlek i Mlekaru Subotica.
Jogurt FIT 0%mm 0,5 kg
Imlek
Prodajna cena 56.68
Jogurt kravica 2,8%mm 0,5 kg PET Viva 250 gr
Imlek
54.91
Imlek
35.99
Balans 250 gr
Imlek
35.99
Jogurt kravica 2,8%mm 250gr
Imlek
29.83
Balans plus 1kg
Imlek
113.31
Tip jogurta
Proizvođač
26
Jogurt kravica 2,8%mm 1kg tetrapak Jogurt FIT 0%mm 1 kg
Imlek
97.77
Imlek
104.52
Jogurt kravica 2,8%mm 0,5kg
Imlek
44.99
Jogurt kravica 2,8%mm 1kg
Imlek
90.67
Mlekara Subotica Mlekara Subotica Mlekara Subotica Niška mlekara Niška mlekara
62.99
AB Jogurt 1,5%mm 0,5kg AB Jogurt 1,5%mm 1 kg Zdravo jogurt 1.0%mm 1.5kg Jogurt niški probiotski 0,5%mm PET 0.5kg Jogurt niški probiotski 0,5%mm PET 1kg Izvor podataka: IDEA prodavnice
112.99 120.43 43.52 76.99
Tabela 8 i 9.. Uporedni prikaz aktuelnih cena jogurta
4.3TRGOVINA MLEKOM I MLEČNIM PROIZVODIMA U SRBIJI Među bivšim članicama nekadašnje SFRJ, Republika Srbija je regionalni lider u proizvodnji mleka. Geografski položaj pruža nam mogućnost za razvoj trgovine mlekom i mlečnim proizvodima. Iako Srbija proizvodi preko 1,6 milijardi litara mleka godišnje, značajna količina mleka (oko 48,6%) koja se direktno koristi nalazi se van svih tokova kontrole. Ovakvo mleko je jeftinije od mleka kupljenog u prodavnici, bogatije je mlečnim mastima, ali je po pravilu manje kvalitetno po pitanjunhigijene, i njegovo korišćenje u nepasterizovanom stanju često izaziva bolesti. Trgovina mlečnim proizvodima, a naročito svežim mlekom, ograničena je usled poteškoća u transportu. Ova činjenica daje mogućnost lokalnim mlekarama da u prodaji mleka zauzmu deo tržišta prikupljajući mleko od lokalnih proizvođača, pasterizujući ga i prodajući u lokalnim prodavnicama, koje obično nemaju sve neophodne uslove za adekvatno čuvanje mleka. Iako je evidentno da će male mlekare sve teže poslovati, u ovom trenutku je značajno da one pokrivaju ovaj deo tržišta zato što velike kuće nisu zainteresovane da organizuju prodaju na udaljenijim tržištima. Analizom cena mleka u Srbiji primećuje se neuspeh tržišta da obezbedi pravilnu distribuciju dohotka: • prosečne otkupne cene mleka u Srbiji spadaju među niže u regionu; • maloprodajne cene su najviše u regionu, pa je maloprodajna cena sterilisanog mleka u Srbiji za nekoliko desetina procenata veća nego cena u regionu, a cena mleka proizvođača iz Srbije niža je u regionu nego u Srbiji; 27
• • •
velika je razlika između najniže i najviše otkupne cene mleka; trend povećanja maloprodajne cene mleka znatno je veći od trenda povećanja otkupne cene mleka; postoji netržišno značajna razlika između cena u različitim regionima i među tipovima prodavnica i različitim proizvođačima. [12]
Nedostatak tržišta koje bi balansiralo ponudu i tražnju onemogućava realno raspoređivanje cena. Nedostatak konkurencije u proizvodnji određenih proizvoda (sterilisano mleko) uslovljava da kompanije koje s određenim proizvodima imaju prevlast na tržištu mogu da kontrolišu i diktiraju cenu. Kod proizvoda koji se proizvode u većini mlekara (jogurt, pasterizovano mleko) postoji konkurencija i njihova je cena mnogo manje dirigovana, a mnogo se više menja prema zahtevima tržišta. Farmeri često posluju sa mlekarama po principu ko više plati u datom trenutku. Na taj način ni farmeri ni mlekare ne mogu da planiraju svoje poslovanje. Sklapanjem ugovora između proizvođača i prerađivača s određenom cenom i kvalitetom za isporučeno mleko i poštovanjem tih ugovora od strane ugovarača mogu se planirati proizvodnja i unapređenje. Srpski farmeri imaju još dosta toga da urade na mnogim poljima da bi dostigli proizvodnju približnu standardima EU. Gledajući uporedne parameter sa EU, možemo reći da je proces razvoja tek na početku. Od ukupne količine mleka koja uđe u mlekare izveze se tek oko 5%. Republika Srbija je, u periodu od 2002. do 2005. godine, bila neto-uvoznik mleka i mlečnih proizvoda. U periodu od 2005. do 2006. godine Republika Srbija je postala netoizvoznik, ali je na tu činjenicu uticalo i osamostaljivanje Crne Gore. Posmatrano po regionima, najviše se izvozi u Republiku Crnu Goru, oko 80%, u Hrvatsku oko 10%, a ostalo je raspodeljeno na ostale članice potpisnice sporazuma CEFTA. Izvoz mleka i mlečnih proizvoda zasnovan je na proizvodima manje dodate vrednosti u odnosu na naš uvoz. Srbija izvozi neprerađene ili slabo prerađene proizvode. Iako ima 220 mlekara na svojoj teritoriji, izvozi samo dve grupe proizvoda niskog stepena prerade. Nijedna mlekara nema specifične proizvode, koji mogu da budu cenovno i kvalitativno konkurentni na inostranom tržištu. Mlekara „Subotica je jedina domaća mlekara s dozvolom za izvoz proizvoda na tržište Evropske unije a zajedno s „Imlekom” posluje u sklopu „Denjub fuds grupe” (DFG), pod kontrolom Investicionog fonda “Salford”. Nedostatak ulaganja u proizvodne pogone, zastarelost opreme (kod malih i srednjih mlekara) i nedostatak znanja ne dozvoljavaju da se razviju specifični proizvodi. Velike mlekare drže primat u proizvodnji pasterizovanog mleka, mekog sira i urde, koji su ujedno naša najveća izvozna komponenta. Oni nisu toliko zainteresovani za promociju i ulaganje u druge proizvode kojima bi se probijali na tržište jer već imaju obezbeđeno tržište za ove proizvode. Liberalizacija spoljnotrgovinskog prometa tržišta Srbije imaće značajan efekat na ceo sektor. Primenom Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju Evropskoj uniji (u daljem tekstu: SSP), čije je trajanje predviđeno na period od šest godina od trenutka početka primene sporazuma, drastično će smanjiti uvoznu zaštitu za mleko i mlečne proizvode u nameri da se formira zona slobodne trgovine između Srbije i Evropske unije. Pri liberalizaciji trgovine Srbija će se suočiti sa sledećim trendovima: • kod većine proizvoda ne bi došlo do značajnijih promena na tržištu zbog jeftine domaće sirovine, velike ponude sirovine, male kupovne moći stanovništva i visoke cene uvoznog mleka bez obzira na carinu; 28
• • •
kod nekih visokofinalnih proizvoda kao što su praškasti proizvodi (mleko u prahu, surutka u prahu) došlo bi do povećanja uvoza zbog naše zastarele tehnologije i skupog finalnog proizvoda; liberalizacija uvoza bi, u svakom slučaju, dovela do poboljšanja kvaliteta proizvoda koji se nalaze u prodaji, i do racionalizacije proizvodnje; racionalizacija proizvodnje bi imala pozitivan efekat na životnu sredinu jer mnogi nusproizvodi (surutka i mlaćenica), koji trenutno završavaju kao otpadne vode, bili bi prerađivani za dalju finalizaciju (sirevi i konditorski proizvodi).
Kao što je poznato, u EU je trenutno na snazi sistem kvota za mleko koji ograničava proizvodnju i služi za održavanje cena mleka proizvedenog u EU. Posle najava da će se kvote ukinuti 2010. godine, Evropska komisija odlučila je da se kvote zadrže do 2016. godine, kada će se ukinuti. Predviđa se da će po ukidanju kvota doći do porasta u proizvodnji za 5%, dok će cene proizvoda pasti za oko 10%. Zavisno od scenarija kojim sistemom će se kvote ukidati, to će određivati i proizvodnju i cene. Generalno, usled male elastičnosti potrošnje mleka i mlečnih proizvoda u EU, doći će do većeg izvoza izvan EU, sa smanjenjem ili potpunim ukidanjem izvoznih podsticaja (osim za puter), kao i većom paletom raznovrsnih proizvoda kojima će prerađivači, usled veće količine dostupnog mleka, pokušati da osvoje različita tržišta. To će smanjiti monopolsko ponašanje bilo koje firme u Srbiji, usled velike konkurencije ostalih prerađivača. [12]
4.4CENOVNA POLITIKA MLEKA U SRBIJI Cena mleka u proteklom periodu blago je rasla do 2007. godine, kada se desio ‘’bum’’ na tržištu mleka. Zbog posledica suše i nedostatka mleka, cene su porasle u rekordno kratkom roku. Od juna 2007. do sredine 2008. godine cene su niže za 10-20%, ali su se i dalje zadržale na visokom nivou. U drugoj polovini 2008. godine došlo je do velikog pada cene mleka, koje su praćene i smanjenjem otkupa mleka od strane mlekara, i do pojavljivanja viškova mleka i daljeg pada cena. Svetska ekonomska kriza imala je uticaja i na mlekarski sektor u Srbiji. Pojedine velike mlekare snižavale su cene mleka u maloprodaji, za 10% do 20%, na štetu proizvođača. Proizvođačka cena mleka kretala se u periodu od 2000. do 2008. godine u sledećim rasponima:
Tabela 10. Proizvodna cena mleka Pregledniji uvid se stiče pokazivanjem podataka na grafikonu:
29
Grafikon 1. Maksimalne i minimalne otkupne cene mleka u period od 2000-2008 godine Statistički je nerealno izračunati prosečnu cenu kada su date samo dve cifre za svaku godinu. Krivulja za minimalnu cenu ne pokazuje gotovo nikakve promene tokom osam godina, počev od 2000. godine. Cena daje sliku problema na tržištu. Nedostatak tržišta koje bi balansiralo ponudu i tražnju onemogućava realno raspoređivanje cena. Nedostatak konkurencije u proizvodnji određenih proizvoda (sterilno mleko) dovodi do formiranja uslova pod kojima kompanije, koje imaju prevlast sa određenim proizvodima na tržištu, mogu da kontrolišu i diktiraju cenu. Kod proizvoda koji se proizvode u većini mlekara (jogurt, pasterizovano mleko), postoji konkurencija i njihova je cena mnogo manje dirigovana, a mnogo više se menja prema zahtevima tržišta. Problem postoji i u udruživanju farmera i postojanju jakih asocijacija. Ne postoji jako pregovaračko telo, i svaka grupacija farmera iz određenog regiona deluje samostalno. Nepotpisivanje ugovora sa otkupljivačima i nepoštovanje potpisanih ugovora samo su još neki od problema koji utiču na to da cenu mleka kreiraju samo mlekare i maloprodaja, bez mnogo uticaja ostalih učesnika u lancu.
4.5CENOVNA POLITIKA U EU Cene koje farmeri dobijaju za svoje mleko različite su od zemlje do zemlje. U Italiji farmeri dobijaju najviše cene. Cene u Francuskoj rasle su do 1990. godine, kada su se stabilizovale, zajedno sa cenama u drugim zemljama. Od 2001. godine počinje pad cena u svim državama članicama. Prosečna cena mleka u 2001. godini bila je 32,19 evra za 100 kg mleka i opadala je u sledeće četiri godine na 28,5 evra za 100 kg mleka u 2005. godini (–11%). U 30
2006. godini cene su u proseku bile niže za 2,8% nego u 2005. godini. U 2007. godini cena je bila 32,82 evra za 100 kg mleka, dok je u 2008. godini prosečna cena 31,93 evra za 100 kg mleka. Posle visokih cena u 2007. godini, cene sirovog mleka u EU i izvozne cene počinju da padaju u 2008. godini. Niže cene mleka u kombinaciji sa povećanim cenama poljoprivrednih inputa doveli su do toga da je proizvodnja mleka postala manje profitabilna. Ista situacija je i u Republici Srbiji bila u 2007/08. godini. U proleće i jesen 2008. godine EU farmeri imali su seriju štrajkova zbog niske cene mleka i visokih cena inputa. Štrajkovi su se u posmatranom periodu dogodili i u Republici Srbiji. U EU je došlo da smanjenja broja krava, ali je nastavljeno genetičko usavršavanje grla na farmama. Zahvaljujući tome, grla imaju veoma visok prinos, pa se generalno stvara veća stabilnost mlekarske industrije. Nasuprot tome, u Srbiji je veoma spor pomak ka unapređenju genetskog potencijala životinja i smanjenju troškova proizvodnje. Veliki uticaj na cenu ima sistem kvota. Usled povećane proizvodnje, kao deo reforme ZAP (zajedničke agrarne politike EU) u 2003. godini, kvota je povećana za 0,5%. Kao dodatna mera, kvota je povećana još za 2% u martu 2008. godine, kao odgovor na veliku proizvodnju u 2007. godini. EU nije dostigla maksimalnu kvotu u maju 2007/2008, ali su nju ipak probile pojedine članice (Austrija, Kipar, Irska, Italija, Nemačka, Luksemburg i Holandija). Kazna je iznosila skoro 350 miliona evra, od čega polovinu su platili italijanski, a trećinu nemački farmeri. U EU se vodi velika debata o tome kako da se ukine sistem kvota do 2015. godine, u okviru ZAP reforme. Većina kvote sastoji se od „veleprodajne“ kvote. To je mleko koje ide direktno u mlekare na preradu. Ostali deo kvote zove se „direktna prodaja“, koja se sastoji od mleka potrošenog na farmama ili mleka prodatog komšijama. Ova „direktna“ kvota nema velikog značaja za EU–15, ali za nove države članice, posebno Bugarsku, Rumuniju i Poljsku, predstavlja značajan izvor mleka. Prema podacima država članica „direktna prodaja“ u EU–27 je 7% od ukupne prodaje mlekarama u 2007. godini i očekuje se da će, u narednom periodu, opasti na 6%. Očekuje se da će se ovaj procenat značajno smanjiti u svim novim državama članicama, gde je veći od 7%, zbog plana o kontroli kvaliteta svog mleka koje može da se nađe na tržištu. Prema podacima RZS, u Srbiji je ovaj procenat oko 50% i ne pokazuje znake opadanja u proteklih šest godina. [12]
4.6EVROPSKO I SVETSKO TRŽIŠTE Cene mleka u Evropskoj uniji i u svetu imale su sličan trend kretanja kao i u Republici Srbiji. U 2007. godini skok cena mleka dogodio se u većini evropskih država, usled nedostatka i visoke cene stočne hrane. Posebno su bile pogođene evropske države koje se nalaze na jugu kontinenta. Istovremeno, u Sjedinjenim Američkim Državama cena mleka je porasla, ali zbog drugih faktora. Kao jedan od najvećih svetskih proizvođača mleka u prahu i mleka uopšte, usled povećane potražnje mleka na bliskoistočnim ratištima i povećanim zahtevima rastuće Kine i Indije, SAD su omogućile postizanje boljih cena za njihove proizvođače, bez značajnijih povećanja cena proizvodnje. U 2008. godini, usled svetske ekonomske krize, došlo je do manje potražnje za proizvodima sa većom dodatom vrednošću. Evropska proizvodnja, koja se suočila
31
sa mnogo boljom žetvom i jeftinijom stočnom hranom nego u 2007. godini, doživela je pad cena usled smanjene potražnje. U Sjedinjenim Američkim Državama je zbog velike proizvodnje došlo do stvaranja velikih zaliha mleka u prahu, kao i ostalih proizvoda koji ne mogu da nađu put do kupca. Cene u SAD u odnosu na 2007. godinu opale su za 40–50%. Svetska ekonomska kriza, velihe zalihe, smanjena potražnja, kao i zimski period, kada dolazi do veće proizvodnje mleka, dovodi do situacije u kojoj se još ne nazire jačanje sektora mleka na svetskom nivou, što će imati dugoročne posledice i za naše proizvođače i prerađivače. [12]
Tabela 11. Cena mleka po godinama
4.7UTICAJ PRISTUPANJA SRBIJE EVROPSKOJ UNIJI U SEKTORU MLEKARSTVA Kao što je poznato, u EU je trenutno na snazi sistem kvota za mleko koji ograničava proizvodnju i služi za održavanje cena mleka proizvedenog u EU na određenom nivou. Posle najava da će kvote biti ukinute 2010. godine, Evropska komisija odlučila je da one ipak budu zadržane do 2016. godine, kada će doći do njihovog konačnog ukidanja. Predviđanja ukazuju na to da će po ukidanju kvota doći do porasta u proizvodnji za 5%, dok će cene proizvoda pasti za oko 10%. Zavisno od scenarija kojim će se sistemom kvote ukidati, određivaće se i proizvodnja i cene. Generalno, usled male elastičnosti potrošnje mleka i mlečnih proizvoda u EU, doći ce do većeg izvoza van EU, sa smanjenjem ili potpunim ukidanjem izvoznih podsticaja (osim za puter), a prerađivači će, usled veće količine dostupnog mleka, ponuditi više raznovrsnih proizvoda, čime će pokušati da osvoje različita tržišta. To će smanjiti monopolsko ponašanje bilo koje firme u Republici Srbiji, usled velike konkurencije ostalih prerađivača.
5. POBOLJŠANJE PROCESA PROIZVODNJE JOGURTA Proces proizvodnje mleka se može poboljšati integracijom sledećih aktivnosti: punjenje, pakovanje i etiketiranje. Ove aktivnosti se mogu obavljati na jednoj mašini. Uslov je nabavka nove opreme koja nije jeftina, ali koja može na duži 32
vremenski period doneti uštede. Sem uštede povećala bi se zaštita proizvoda od spoljašnjih uticaj tokom obavljanja aktivnosti, smanjilo bi se vreme transporta i povećao kvalitet. Na narednoj slici je prikazana karta procesa posle poboljšanja.
Slika 18. Poboljšana karta procesa proizvodnje jogurta
6. NOVI PROIZVODI 6.1 DIZAJN PROIZVODA Realizacija projekta započinje projektnim zadatkom. Ovim dokumentom se imenuje projektni tim, rok za realizaciju projekta, resursi, ulazni i izlazni podaci iz projekta [1]. Projektni tim priprema plan realizacije projekta, koji sadrži sve faze projekta, računajući i tačke u kojima se obavlja preispitivanje, verifikacija i validacija [1]. Dugoročni plan razvoja "Niška Mlekara" A.D. je određen Vizijom i kvaliteta, a operativni planovi razvoja rade se na godinu dana [1].
Politikom
Pri planiranju razvojnih projekata vrši se vrednovanje i predhodna ocena svake ideje i u tu svrhu rade tehničko-tehnološke i tehnoekonomske analize koje treba da pokažu mogućnost realizacije, opravdanost i isplativost svake pojedinačne ideje [1]. Osim poboljšanja procesa proizvodnje, predlaže se i proizvodnja jogurta u novim pakovanjima. Jedno od novih pakovanja bi bilo pakovanje u plastičnoj boci od 1,5 kg, a drugo pakovanje u boci od 250 gr.
33
Slika 19. Pakovanje „Niškog jogurta“ 1,5 kg i „Mini jogurta“ od 250gr OBRAZLOŽENJE Cilj uvođenja novih pakovanja je proširiti proširiti prodaju proizvoda na novu kategoriju kupaca. Jogurt od 1,5 kg je tipa porodičnog pakovanja, dok je pakovanje od 250 gr namenjeno poslovnim ljudima, đacima, studentima i svima onima koji uživaju da piju jogurt u pauzama svoga rada. Prednost ovog mini pakovanja je ta što je kod čašica jogurta upotreba jednokratna, a kod ovog pakovanja postoji zatvarač koji omogućava slobodno vraćanje jogurta u torbe bez ikakvih mogućnosti da se jogurt iz ambalaže prospe. Takođe se radi o maloj količini jogurta, za razliku od dosadašnjeg najmanjeg pakovanja u bocama od 500 gr, što za cilj ima i nižu cenu proizvoda.
6.2 CENA NOVIH PROIZVODA Za pakovanje od 1,5 kg
34
Tabela 12. Izračunavanje osnovne cene jogurta Na tabeli 7. je prikazana osnovna cena jogurta od 1,5 kg koja iznosi 125, 29 dinara. Za pakovanje od 250 g
Tabela 13. Izračunavanje osnovne cene jogurta Na tabeli 8. je prikazana ukupna osnovna jogurta od 250 g koja iznosi 32,29 dinara. Na ove osnovnu cenu se dodaje marža mlekare i marža trgovinskih objekata.
6.3 PROMOCIJA NOVIH PROIZVODA Promocija: 1. informiše, podučava, usmerava i/ili stimuliše odgovarajuće i vremenski podešeno reagovanje pojedinih tržišta ili tržišnih segmenata 2. pomaže u stvaranju imidža preduzeća i/ili njegovim proizvodima i uslugama 3. ukazuje na karakterisitke postojećih proizvoda 4. pomaže u održavanju popularnosti postojećih proizvoda, naročito u fazi opadanja životnog ciklusa proizvoda, kao i zadržavanja tržišnog učešća preduzeća odnosno kreiranju sekundarne tražnje 5. upoznaje tržište sa novim proizvodima odnosno kreira primarnu tražnju 6. podstiče aktivnosti kanala distribucije 7. doprinosi bržem zaključenju kupoprodajnih transakcija i davanju posleprodajnih usluga kupcima 8. stavlja proizvode u povoljniju poziciju od proizvoda konkurencije 9. direktno se odražava na rast prodaje i profita preduzeća 35
10.pomaže stvaranju lojalnosti kod potrošača i ostvarenju direktnog kontakta sa ciljnim auditorijumom bitnim za uspeh [8].
Na narednim slikama je ilustrovan predlog za promociju novih proizvoda.
Slika 20. Promotivni poster novog pakovanja od 1,5 kg
Slika 21. Promotivni poster novog pakovanja od 250 gr
36
U oblike promotivnih aktivnosti unapređenja prodaje se ubrajaju: •
promotivni kuponi
•
bonus pakovanja proizvoda
•
specijalne promotivne akcije proizvoda/usluga
•
promocije na mestu prodaje proizvoda/usluge
•
nagradne igre
•
specijalna takmičenja
Svaka od gore pomenutih aktivnosti je tako dizajnirana da momentalno ohrabri ili podstakne sam čin prodaje. Neophodno je napomenuti da ukoliko se ova vrsta aktivnosti prečesto koristi (bez jasnog povoda i osmišljenog biznis/marketing plana za kalendarsku godinu), može lako postati krajnje neefikasna umesto da je proaktivno sredstvo prodaje [8]. Stvaranje dugoročne lojalnosti kod kupca, širenje i razvoj prodaje Promotivni kupon - Predstavlja kupon koji se nalazi u nekoj formi promotivnog medija koji se obično dostavom maloprodajnom objektu ili prodavcu može zameniti formom proizvoda/usluge. Kupon može sadržavati i procentualno sniženje na kupovinu određenog proizvoda/usluge, te u tom slučaju kupac nabavlja istu uz priloženi kupon uz prethodno obračunato sniženje [8].
Slika 22. Promotivni kupon Rasprodaja - Predstavlja cenovno sniženje obično u periodu kraja sezone prodaje datog proizvoda/usluge. Ovo je najbrži način pospešivanja prodaje. Ponekad rasprodaje mogu podrazumevati i prodaju „dva u jednom“, tj. prodaju dva
proizvoda
po
ceni
jednog
proizvoda
[8].
37
Bonus pakovanje- Predstavlja kupovinu osnovnog proizvoda/usluge uz dobijanje besplatnog (gratis) dodatnog proizvoda/usluge, čime se stimuliše prodaja onog prvog [8].
Slika 23. Promotivni poster bonus pakovanja od 1,5 kg + 100 gr gratis Korporativna
promotivna
sredstva
-
Predstavljaju
sva
kompanijska
promotivna sredstva koja su brendirana nazivom kompanije. U korporativna promotivna sredstva spadaju različiti promotivni artikli: kišobrani, olovke, upaljači, privesci, zastavice, rokovnici, brendirana tekstilna konfekcija, kalendari i ostalo [8].
38
Slika 24. Promotivni poster akcij pakovanja 6 jogurta + poklon
VIP kartica – Predstavlja karticu sa kojom se ostvaruju specijalni popusti prilikom kupovine proizvoda/usluge kad je u pitanju kontinuirana poslovna saradnja na relaciji kupac-prodavac. Obično predstavlja nagradu lojalnom potrošaču [8]. Internet –
Tabela 14. Prednost innternet promocije [9] Unapređenje prodaje preko društvenih mreža- Pet od top deset najbrže rastućih webbrendova pripada društvenim medijima •
Više od 67% poznatih kompanija kaže da su najbolji izvor informacija o proizvodima i servisiranju upravo njihovi potrošači (koji se pojavljuju na društvenim medijima)
•
Na web-u se pojavi oko 1.2 miliona blog postova dnevno [9]. 39
Društveni mediji pomažu kompanijama i pojedincima da: •
Upravljaju brendom kompanije
•
Da utiču na prisutnost brenda u svakodnevnom životu potrošača
•
Da se približe potrošačima, nauče o njihovim potrebama, da učestvuju u diskusijama i ponude im potrebno rešenje
•
Omogućavaju neuporedivo jeftinije reklamiranje od tradicionalnih medija [9].
Jedan od predloga za poboljšanje je uvođenje novog sektora u mlekari za odnos sa potrošačima. Takođe kao predlog za poboljšanje je i osnivanje stranice Niške mlekare na društveno-socijalnim mrežama kao i besplatnog kontakt telefona i email adrese, za pohvale, primedbe i sugestije. Još jedan predlog je postavljanje ankete na web sajtu mlekare, što za cilj ima povratnu informaciju od kupaca. Najbitnije da se stvori slika šta kupci žele. Obrazloženje za ove poteze leži u tome što sve veći broj ljudi koristi internet, i veliki broj njih je prisutan na društveno-socijalnim mrežama.
6.4 PRODAJA PROIZVODA Na prodaju proizvoda u maloprodajnom objektu utiče: •
Distribucija(Proizvod)
•
Cena
•
Izlaganje
•
Merchandising
•
Odnos sa kupcima(zaposleni u objektima) [1].
Ako proizvodi nisu na mestu prodaje neće se prodavati. Dok su proizvodi u nekim zabačenim ćoškovima ili u magacinu ili maskirani drugim proizvodima u vitrine, potrošači će izabrati proizvode koji su vidljivi, čisti i uredno složeni [1]. Puna distribucija znači: •
Svi brendovi
•
Sva pakovanja
40
•
Svi ukusi
•
Sva moguća mesta prodaje
•
Stalno (uvek) [1].
Kao minimum potrebno je biti pozicioniran kao glavni koknkurent. Formula 4*100 •
100 % proizvoda
•
100% prodajnih mesta
•
100 % vremena (stalno)
•
100 % naplate [1].
Količina robe Izgraditi distribuciju znaci povećati prodaju sa svakom novom posetom. Izbegavati razmišljanja o minimalnim količinama. Pored odličnog kvaliteta proizvoda i dobre distribucije potrebno je voditi računa o cenama sopstvenih proizvoda [1].
6.5 ISTICANJE PROIZVODA I AKCIJA Kada se pozicioniraju proizvodi sa dobrom distribucijom i dobrim cenama potrebno je istaći aktivnosti [1]..
Isticanje proizvoda: -Pojačava svest o prisutnosti robe -Pojačava interes potrošača -Olakšava izbor potrošačima -Informiše i obrazuje kupca i potrošača [1]. Posteri i obaveštenja o tekućim akcijama i promocijama na samom ulazu kod mesta prodaje. Organizacija promocije kod velikoprodaje kao i maloprodaje povećava verovatnoću da će potrošači kupiti proizvode pre nego konkurentske, 41
smanjiće konkurentski asortiman i dramatično će povećati prodaju [1].
potrošaču olakšati izbor pri kupovini, i
U sklopu ovih prodajnih aktivnosti predlaže se i promocija proizvoda na štandovima u hipermarketima. Na tim štandovima bi bila omogućena degustacija proizvoda i davanje poklona potrošačima koji pokažu račun o kupljenim proizvodima Niške mlekare toga dana. Za vreme promcije se preslažu praznični dani kao i dani vikenda, iz razloga što tada veći broj ljudi ide u trgovinske objekte.
7. REZULTATI PRODAJE Rezultati prodaje novih proizvoda bi bili praćeni mesečno. Odmah po promociji novih proizvoda predlaže se sprovođenje ankete sa ciljem da kupci iskažu svoje mišljenje o novim proizvodima i eventualnim predlozima za njihovo poboljšanje. Takođe se predlaže praćenje aktivnosti konkurenata po pitanju cene i marketinških aktivnosti, pogotovu u prvom mesecu od izlaska novih proizvoda na tržište. U slučaju pada prodaje proizvoda neophodno je sačiniti sveo buhvatnu analizu sa podacima o prodaji, željama potrošača, mogućnostima kompanije sa ciljem redizajna proizvoda.
8. KORIŠĆENA LITERATURA I IZVORI 1. NIŠKA MLEKARA 2. www.tehnologijahrane.com/tehnologijamleka/tehnoloski-procesproizvodnje-jogurta
42
3. Mlekarski sektor Peštera - Marketing plan, Prof Zoran Njegovan, dr sci Senad Hopić 4. MLEKARA IMLEK, www.imlek.rs 5. MLEKARA SUBOTICA, www.mlekara.rs 6. www.facebook.com 7. www.youtube.com 8. www.link-elearning.com/lekcija-Unapre%C4%91enje-prodaje_5097 9. www.seminarskirad.biz 10.www.milkomak.com.tr/urunler/sut/reda-sut-endustrisi/standardizatorler/ 11.www.brinox.si/resource/gen/wm_gen_800_600_image_303.jpg 12.Poljoprivredna politika – sektor mlekarske industrije, potencijal za razvoj, Centar za primenjene evropske studije, 2009, Beograd 13.Uredba o uslovima i načinu korišćenja premije za mleko za 2012.godinu, Sl. Glasnik RS 24/12
43
