Poljoprivredna škola sa domom učenika „Valjevo“
Tema: Proizvodnja
loznih kalemova
Predmet: Vinogradarstvo
Sadržaj Uvod............................................................................................................................................1 1. Istorija gajenja vinove loze.................................................................................................2 2. Kalemljenje vinove loze.....................................................................................................3 2.1 Način kalemljenja.......................................................................................................3 2.1.1 Kalemljenje zrelo na zrelo..................................................................................4 2.1.2 Englesko kalemljenje prostim spajanjem............................................................5 2.2 Postupak kalemljenja..................................................................................................6 3. Proizvodnja loznih kalemova..............................................................................................8 3.1 Lozni rasadnik i njegova struktura..............................................................................8 3.1.1 Matičnjak loznih podloga...................................................................................8 3.1.2 Matični vinograd sorti plemenite loze................................................................9 3.1.3 Lozno korenilište (prporište)...............................................................................9 3.1.4 Građevinski objekti.............................................................................................9 3.2 Tehnologija proizvodnje sadnica..............................................................................10 3.2.1 Priprema za proizvodnju sadnica......................................................................10 3.2.2 Priprema zemljišta u prporištu..........................................................................10 3.2.3 Proizvodnja prporaka (korenjaka).....................................................................11 3.2.4 Proizvodnja kalemova klasičnom tehnologijom...............................................12 3.2.5 Priprema reznica loznih podloga i vijoka plemenite loze.................................12 3.3 Kalemljenje...............................................................................................................13 3.4 Stratifikovanje kalemova..........................................................................................14 3.5 Prporenje kalemova..................................................................................................16 3.6 Klasiranje kalemova..................................................................................................18 3.7 Trapljenje kalemova..................................................................................................18 3.8 Obeležavanje kategorija kalemova u prometu..........................................................19 3.9 Pakovanje i ekspedicija kalemova............................................................................19 Literatura...................................................................................................................................20
Uvod Vinova loza predstavlja izuzetno intenzivnu i veoma dohodovnu kulturu. Osnovni proizvod vinove loze je grožđe, a zatim niz fermentisanih i nefermentisanih prerađevina. Svi proizvodi se koriste u ishrani stanovništva u domaćinstvu i industriji. Važnost vinove loze dobija još više na značaju jer se radi o kulturi koja se uspešno gaji u brdovitim, tipično vinogradarskim područjima u kojima se zapošljava veliki broj stanovništva a samim tim obezbeđuje njihovu egzistenciju. Pored zapošljavanja radnika i obezbeđenja dohotka u neposrednoj proizvodnji grožđa, veliki broj njih se zapošljava i ostvaruje dohodak u proizvodnji loznog sadnog materijala, preradnim kapacitetima, izradi mašina i repromaterijala za vinogradarstvo, u trgovini, ugostiteljstvu i dr. Od ukupno proizvedenog grožđa, kao najvažnijeg proizvoda vinove loze, u svetu se oko 20% koristi kao stono grožđe za potrošnju u svežem stanju ili kao sušeno grožđe. Ostalih 80% se prerađuje u vino, alkoholna pića, sokove, sirće, džemove i sl. Preradom grožđa se dobijaju nefermentisani i fermentisani proizvodi. Nefermentisani bezalkoholni proizvodi, kao: šire, sokovi, slatko, pekmez, džem, kompot, grožđani med i dr., sadrže sve prirodne sastojke grožđa i koriste se u ishrani stanovništva. Fermentisani alkoholni proizvodi od grožđa su: vino, rakija, vinjak i vinsko sirće. Najvažniji proizvod prerade grožđa je vino u koje se prerađuje oko 80% grožđa. Vino u sebi sadrži sve važnije komponente svežeg grožđa, izuzimajući šećer koji se u postupku alkoholne fermentacije preobražava u potpunosti ili delimično u alkohole. Ako se vino konzumira u ograničenim količinama uz jelo, onda se ono može smatrati veoma korisnom dopunom obroka ishrane, odnosno veoma se često za vino kaže da je hrana. Ostaci koji se odbacuju rezidbom vinove loze koriste se za briketiranje i proizvodnju ogrevnog materijala, a koriste se i za izradu iver ploča i sl. Komina koja ostaje nakon prerade koristi se za kompostiranje i proizvodnju komposta, humusa i glistenjaka. Vinova loza se razmnožava generativno (semenom) i vegetativno (segmentacijom). Generativno razmnožavanje se ne primenjuje u paksi, već samo u naučnim organizacijama s ciljem stvaranja novih sorti. Vegetativno razmnožavanje se koristi u vinogradarskoj praksi razmnožavanje vinove loze. Na taj način se obezbeđuje da potomstvo ima iste biološke i privredno-tehnološke karakteristike kao i biljka sa koje su biljni segmenti uzeti. Vegetativnim putem vinova loza se može razmnožavati položenicama, potapanjem čokota, reznicama i kalemljenjem.
1
1.
Istorija gajenja vinove loze Gajenje vinove loze je počelo pre 9 do 10 hiljada godina. Ona potiče iz zemalja bazena
Sredozemnog mora, odakle je preko Trakije stigla na Balkansko poluostrvo. Oko 1500 godina pre nove ere vinova loza je gajena u Grčkoj. Smatra se da se oko 500 godina pre nove ere ona proširila iz Grčke na Pirinejsko poluostrvo i na Jadransku obalu zemalja bivše Jugoslavije. U vreme Rimskog carstva, na Balkanskom poluostrvu se vinogradarstvo vrlo uspešno razvijalo, posebno u vreme cara Proba, kada se proširilo na područje Rajne i Panonije. U vreme turske vladavine na Balkanu razvoj vinogradarsta stagnira. U nekim područjima skoro potpuno propada. Karakteristično za taj period je da se više uzgajaju sorte za stono grožđe, jer je zbog verskih zakona bila zabranjena proizvodnja vina. Najveći razvoj vinogradarstva u Evropi se beleži u XVIII i XIX veku. Pojavom pepelnice (1845. god.) i plamenjače (1878 god.), dolazi do propadanja vinograda. Posebnu štetu vinogradima donosi pojava korenove vaši (filoksere) koja dovodi do masovnog propadanja i uništenja vinograda. Filoksera vinove loze (Viteus vitifoliae, Phylloxera vastatrix ) je vaš dužine od 0,7 - 1,4 mm žuto smeđe boje. Morfološki se razlikuje više sojeva. Na evropskoj lozi kompletan razvoj vaši obavlja se na korenu, partenogenetski, prezimljava u obliku larve. Na američkoj lozi prezimljavaju zimska jaja na nadzemnim delovima biljke. Iz njih se razvijaju vaši koje obrazuju kolonije na naličju lista, tokom leta deo vaši migrira na koren gde završavaju razvoj. U jesen polno zrele ženke polažu zimska jaja na nadzemne delove loze. Filoksera je doneta iz Amerike 1833. godine prvo u Englesku, a kasinije 1840. godine u Francusku gde je izazvala propadanje gotovo svih vinograda. Ubrzo se proširila i na celu Evropu uzrokujući propadanje čitavih vinogorja. Na evropskim lozama parazitirala je koren u vidu tumora koji su trulili i na taj način je propadao ceo čokot. Na američkim lozama parazitirala je list, dok je koren sa tvrđom plutastom masom koju vaš nije mogla da probuši ostajao čitav. Ova osobina iskorišćena je da se evropska loza kalemi na američku podlogu i tako se sačuvala od potpunog propadanja.
Slika 1. Filoksera Simptomi se uočavaju na naličju lista u vidu izraslina u kojima se nalazi vaš. Vaš
rilicom buši list i iz njega siše sokove iscrpljujući biljke. Na korenu evropske loze ubodom 2
obrazuje tumoraste izrasline koje ne mogu da zacele, vremenom se na njima pojave truleži usled čega loza izumire. Suzbijanje se izvodi u matičnjacima biljnim uljima i bakarnim preparatima. Od ulja mogu se koristiti plavo ulje, belo ulje, crveno ulje i dr. Tretiranja se obavljaju u vreme mirovanja vegetacije. U toku vegetacije suzbijanja na listu se obavljaju insekticidima na bazi tiametoksama (Aktara i dr.). Da bi se sprečilo propadanje vinogradarstva u Evropi nađeno je rešenje u kalemljenju loze na američke podloge i njihove hibride, za koje je utvrđeno da su otporni na filokseru. Od tada na dalje počinje epoha „novog vinogradarstva“ i tzv. obnove vinograda, čiji se vek eksploatacije računa na 25-30 godina.
2.
Kalemljenje vinove loze Pre pojave filoksere vinova loza se kalemila dosta retko i to samo u slučajevima kada je
trebalo lošu sortu zameniti boljom ili nerodnu sortu rodnom. Pojavom filoksere, došlo je do uništenja skoro svih vinograda na našim prostorima, pa se prešlo na kalemljenje plemenitih sorti vinove loze na lozne podloge koje su otporne prema filokseri. Na taj način je započela organizovana proizvodnja loznog sadnog materijala (kalemova). Da bi se izvršilo kalemljenje vinove loze s ciljem proizvodnje kalemova, proizvođač mora posedovati savremene matične vinograde plemenite vinove loze u kojima je obezbeđena sortnost, rodnost, bujnost i besprekorno zdravstveno stanje, pre svega sa stanovišta virusnih bolesti, kao i matičnjake loznih podloga, sortno čistih i bezvirusnih. Pored ova dva prethodna uslova, za proces uspešne proizvodnje kalemova, neophodni su građevinski objekti, oprema, pribor, stručni kadar i dobro poznavanje tehnike i tehnologije proizvodnje.
2.1
Način kalemljenja Kalemljenje vinove loze se odnosi na:
Kalemljenje loznih podloga koje su ranije posađene s ciljem zasnivanja novog vinograda ili u već postojećem vinogradu.
Kalemljenje loznih podloga u postojećem vinogradu koje su poterale nakon sušenja čokota vinove loze. 3
Kalemljenje matičnjaka loznih podloga, kada proizvodnja reznica postane nerentabilna.
Kalemljenje u postojećem vinogradu kada je posađena pogrešna sorta.
Kalemljenje u postojećem vinogradu u kom se sreću slabe i nerodne sorte.
Kalemljenje loznih podloga koje su ranije posađene s ciljem zasnivanja novog vinograda je, za razliku od nas, u svetu je česta pojava, mada se sporadično kao vid podizanja novih vinograda može sresti i u nekim našim vinogradarskim područjima. Kalemljenje ranije posađenih loznih podloga s ciljem podizanja novog vinograda može obezbediti sigurnost u izboru lozne podloge i sorte. Često se na taj način mogu izbeći pogreške, veoma nepoželjne pri podizanju novih vinograda. Ostali vidovi prekalemljivanja u velikoj meri mogu doprineti povećanju prinosa grožđa po čokotu i jedinici površine, a time uticati na rentabilnost i ekonomičnost gajenja vinove loze. Svi načini kalemljenja vinove loze mogu se svrstati u nekoliko grupa i podgrupa i to: 1) Kalemljenje zrelo na zrelo:
u celi procep,
u poluprocep,
u kosi procep sa strane,
sedlasto kalemljenje,
obrnuto sedlasto kalemljenje.
2) Kalemljenje zrelo na zeleno 3) Kalemljenje zeleno na zeleno:
2.1.1
englesko kalemljenje prostim spajanjem,
kalemljenje u procep,
sedlasto kalemljenje,
obrnuto sedlasto kalemljenje,
kalemljenje očenjem (okuliranjem) na budni pupoljak,
kalemljenje očenjem na spavajući pupoljak. Kalemljenje zrelo na zrelo
Kalemljenje vinove loze zrelo na zrelo izvodi se obično u proleće. Sa postupkom se započinje kada su podloge ili čokot započeli sa aktivnim životom. Najbolji rezultat će se ostvariti kada se kalemljenje izvede u momentu završetka faze kretanja sokova, a kretanje 4
okaca je na početku. Pri tome druga komponenta (plemka) mora biti u potpunom mirovanju. Zbog toga je potrebno plemke čuvati u odgovarajućim uslovima do početka kalemljenja. Podloga, odnosno čokot koji se prekalemljuje ima dobro razvijen korenov sistem i veoma dobro nakalemljeni deo (plemku) koja se snabdeva vodom i hranjivim materijama. Zbog toga se plemka veoma dobro razvija. Ponekada može da obezbedi prinos grožđa u istoj vegetaciji kada je kalemljenje izvedeno, a prinos grožđa je siguran u drugoj vegetaciji. 2.1.2
Englesko kalemljenje prostim spajanjem Ovaj način kalemljenja podrazumeva izvođenje niza radnji oko pripreme čokota za
kalemljenje, obezbeđenja optimalnih uslova vlažnosti zemljišta, pripreme plemki, postupaka u kalemljenju i postupaka u nezi okalemljenog čokota. Podloga stara najmanje dve godine ili stariji čokot u proleće pred kalemljenje se orezuje veoma kratko jedno do dva zimska okca. Lastari će poterati iz zimskih, ali i iz spavajućih okaca. Kada oni dostignu 10 do 15 cm, a prođe opasnost od kasnih prolećnih mrazeva, obavi se lačenje. Po čokotu se ostavlja broj lastara koji je u skladu sa starošću i bujnosti podloge odnosno čokota. Na mlađim podlogama može se ostaviti 1 do 2 lastara, koliko se može i kalemiti, a na starijim 3 do 4 lastara, jer se na njima može kalemiti prema potrebi i nešto više lastara. Ostavljeni lastari se povremeno vezuju uz kolac, a sa njih se uklanjaju zaperci sve do kalemljenja. Uklanjaju se i lastari koji krenu posle prvog lačenja. Zemljište u vinogradu se obrađuje i međuredni i redni prostor se drže u rastresitom stanju i bez korova. Ako je proleće sušno, potrebno je 10 do 15 dana pre kalemljenja obaviti obilnije zalivanje svake podloge, odnosno čokota. Potrebno je voditi računa o izboru pravog vremena za početak kalemljenja. Najbolje je sa kalemljenjem započeti kada lastari na mestu kalemljenja nisu zeljasti, ali nisu ni jako očvrsli. Kada se pravilno proceni zrelost lastara za početak kalemljenja, tada oni sadrže dosta meristemskih ćelija, zbog čega je srastanje spojnog mesta podloge i plemke dobro i potpuno. Za ocenu optimalnog početka kalemljenja treba uvažavati nekoliko momenata i to:
lastar na mestu kalemljenja nije suviše zeljast i mekan, ali nije tvrd i odrveneo;
na preseku lastara podloge srž nije poprimila belu boju, ali nije ni suviše zeljasta;
na preseku lastara plemenite sorte koji služi za plemke srž nije suviše zeljasta, počela je da poprima sivkastu boju;
na preseku lastara podloge pojavljuje se sočenje;
5
Nakon utvrđivanja optimalnog roka početka kalemljenja priprema se plemka. Najbolje je ako se plemke plemenitih sorti uzimaju u istom vinogradu u kom se kalemi, neposredno pred kalemljenje. U tom slučaju reznice se skidaju sa unapred obeleženih čokota i prekraćuju na određenu dužinu od 6 do 10 okaca. Sa reznica se uklanjaju listovi i vitice. Pri uklanjanju listova ostavlja se 2 do 3 cm lisne drške. Slažu se u plastične vrećice, a potom u priručni frižider sa kontrolisanom temperaturom. Slika 2. Plemka za kalemljenje
Najbolje reznice su one koje imaju tek formirane zaperke. Ako su zaperci veći, onda takve reznice nisu suviše dobre za skidanje plemki u procesu kalemljenja. Ponekada je plemke potrebno doneti iz udaljenih vinograda. U tom slučaju mora se posvetiti posebna pažnja njihovom čuvanju kako ne bi došlo do isušivanja. Priprema reznica se obavlja na isti način i što pre se u odgovarajućim priručnim frižiderima transportuju do mesta kalemljenja.
2.2 Postupak kalemljenja Postupak kalemljenja je najbolje izvoditi po oblačno danu i vlažnom vremenu, kada spoljašnje temperature nisu suviše visoke. Ukoliko je u vreme kalemljenja sunčano i toplo, onda se ono izvodi u ranim jutarnjim ili kasnim popodnevnim časovima. Po jednom čokotu može se okalemiti 1 do 2 lastara ili čak više lastara na starijim čokotima. Ponekada se okalemi jedan ili dva lastara, a ostali lastari se privremeno prekrate i sa lišćem ostave nekoliko dana. Ako se utvrdi da kalemljenje nije uspelo, na njima se ono može ponoviti, a u suprotnom oni se do osnove odseku. Visina kalemljenja, odnosno visina spojnog mesta podloge i plemke od nivoa zemljišta je različita i zavisi od stanja lastara podloge i od cilja koji se kalemljenjem želi postići. Najčešće se kalemi neposredno iznad površine zemljišta. Ima rezultata koji upućuju da je visina kalemljenja na 80 do 110 cm iznad zemlje dala dobre rezultate. Kalemljenje se obavlja uz korištenje čistog i oštrog priručnog alata (kalemarski nož i makaze). Preseci pri kalemljenju ovim načinom se mogu praviti preko internodije (članka) ili preko nodusa (kolenca). U oba slučaja dužina preseka je za 2 do 3 puta veća od prečnika podloge, odnosno plemke i obično se kreće od 2 do 2,5 cm. Bolji je kraći presek jer je manja 6
rana, ali je onda otežano vezivanje mesta kalemljenja. Kada se kalemi preko članka, što je češći način, prvo se pravi kosi presek na podlozi. Sa reznice plemenite sorte se uzima plemka sa jednim okcem iste debljine kao i podloga. Na gornjem kraju plemke iznad okca ostavi se dio članka dužine 2 cm, a ispod okca na članku plemke napravi se isti presek kao i na podlozi, ali tako da gornji deo preseka bude na 1 do 2 cm ispod okca. Radi povećanja debljine i dodira podloge i plemke, preseci se obično prave na širim stranama, od žlebaste prema ravnoj strani. Ako se kalemljenje izvodi preko nodusa (kolenca), što je dosta ređe, onda se presekom odbacuje okce sa podloge, a na plemci se odbacuje suprotni deo od okca, vodeći računa da okce ostane nepovređeno.
Slika 3. Spajanje podloge i plemke
Slika 4. Vezivanje kalemarskom gumicom
Nakon napravljenih preseka, spoje se podloga i plemka, vodeći računa da se njihova tkiva podudaraju, a potom se obavi pažljivo vezivanje spojnog mesta klasičnim gumicama za kalemljenje, odozgo na dole. Plemka ne sme da se pomera, a gumica mora svojim rubovima da obezbedi pokrivanje. Radi boljeg srašćivanja podloge i plemke, spojno mesto treba premazati parafinskom emulzijom (za 1000 kalemova potrebno je 800 do 1000 g emulzije). Prvi znak uspešnog kalemljenja je pojava vlaženja na gornjem preseku plemke, koji se može pojaviti za 20 do 30 minuta posle kalemljenja, što znači da su sokovi prešli iz podloge u plemku. Siguran znak uspešnog kalemljenja je kretanje kalemova koji će uslediti kod uspešno nakalemljenih čokota za 10 do 12 dana od kalemljenja. Ukoliko kalemljenje nije uspelo, može se ponoviti na kalemljenom lastaru neposredno ispod mesta ranijeg kalemljenja ili na rezervnom lastaru koji je u tu svrhu ostavljen. Primljeni kalemovi podvrgavaju se specifičnom tretmanu nege. Uz svaki kalem se pobija kolac za koji se veže okalemljena podloga sa plemkom, a kasnije se povremeno vezuje 7
krenuli lastar. Obezbeđuje se redovna zaštita prema bolestima i štetočinama, jer su mladi lastari i lišće veoma osetljivi. Povremeno se razvijeni zaperci na lastaru prekraćuju na 2 do 3 lista i obavlja lačenje krenulih zaperaka ili lastara iz podloge. Vodi se računa da vezivo na spojnom mestu ne uraste, a ono se obično kod uspešnog kalemljenja može ukloniti nakon 6 do 8 nedelja posle kalemljenja. U prvoj dekadi oktobra dobro je obaviti prekraćivanje vrhova lastara i tretiranje sa bakarnim preparatima. Na taj način će se podstaći bolje sazrevanje i priprema za uspešno prezimljavanje.
3.
Proizvodnja loznih kalemova Proizvodnja loznih kalemova, kalemljenjem sorti plemenite loze na vrste loze koje su
otporne prema filokseri, uvedena je u široku vinogradarsku praksu u poslednjim decenijama XIX veka, kada se ta štetočina pojavila, iz razloga zaštite od iste. Došlo je do ubrzanog uvođenja kalemljenja i organizovanja proizvodnje loznog sadnog materijala. Osnovani su lozni rasadnici u kojima je organizovana proizvodnja kalemova za potrebe određenih vinogradarskih rejona ili širih vinogradarskih područja.
3.1
Lozni rasadnik i njegova struktura Lozni rasadnik je ranije predstavljao objekat u kome su se gajile lozne podloge i
proizvodile reznice i ožiljene reznice (korenjaci) radi sadnje i kalemljenja na stalnom mestu. Lozni rasadnici prerastaju u savremeno opremljene i organizacije koje su osposobljene za robnu proizvodnju loznih kalemova. U najvažnije delove loznog rasadnika spadaju:
3.1.1
matičnjak loznih podloga;
matični vinograd sorti plemenite loze;
lozno korenilište (prporište);
građevinski objekti i oprema; Matičnjak loznih podloga
Matičnjak loznih podloga je u sastavu rasadnika, ali se on može podići posebno van rasadnika. U matičnjaku loznih podloga se gaje čokoti loznih podloga od kojih se proizvode reznice koje se koriste za proizvodnju korenjaka (prporaka), za podizanje novih matičnjaka podloga, za kalemljenje ručno ili mašinskim putem s ciljem proizvodnje kalemova. 8
3.1.2
Matični vinograd sorti plemenite loze Matični vinograd (matičnjak plemki - vijoka) čine sorte koje se gaje u užem ili širem
području lokacije rasadnika. On može biti u sastavu loznog rasadnika ali i u sklopu vinograda van njega. Po pravilu se matični vinograd plemenitih sorti kao i matičnjak podloga zasniva i podiže sa klonskim i bezvirusnim sadnim materijalom, a u njemu se provodi redovna selekcija i provera sortnosti, rodnosti i zdravstvenog stanja i vode matične knjige. U matičnom vinogradu se planira i ostvaruje tehnologija koja će u obezbediti dobar prinos reznica za vijoke i potpuno sazrevanje lastara, što predstavlja primarnu proizvodnju, ali i proizvodi grožđe koje ima sekundaran značaj. 3.1.3
Lozno korenilište (prporište) Lozno korenilište (prporište) predstavlja zemljišnu parcelu u rasadniku na kojoj se
nakon sađenja (prporenja) reznica i kalemljenjem spojenih podloge i plemke, u toku procesa rastenja obrazuje korenov sistem sadnice. Ono predstavlja veoma značajan odeljak rasadnika, zbog čega se njegovoj lokaciji i izboru zemljišta mora posvetiti posebna pažnja. Za korenilište se biraju položaji koji su zaklonjeni od jakih vetrova i nisu izloženi poplavama i eroziji. Najbolji su otvoreni položaji, nezasenjeni i na južnim i jugoistočnim ekspozicijama. Korenilište ne treba locirati u udolinama na kojima se češće pojavljuju kasni proletnji i rani jesenji mrazevi. Najbolje je korenilište locirati na prostranim ravnicama i blagim nagibima. Zemljište za korenilište treba da bude duboko, plodno, rastresito, toplo i više peskovito nego glinovito. Naglašenije šljunkovita i krečna zemljišta treba izbegavati. Najbolji rezultati se ostvaruju ako se korenilište zasnuje na dubokim plodnim aluvijalnim ili deluvijalnim zemljištima. U blizini korenilišta treba da postoji sigurna zaliha vode, jer se savremena proizvodnja kalemova u našim uslovima zasniva na navodnjavanju u toku vegetacije. 3.1.4
Građevinski objekti Građevinske objekte čine svi objekti koji su u službi uspešne organizacije kalemljenja i
proizvodnje loznih kalemova ili proizvodnje korenjaka loznih podloga i korenjaka sorti plemenite vinove loze. Najvažniji objekti su: kalemarnica, stratifikala, hladnjača ili trapovi za čuvanje sadnog materijala, bazeni za kvašenje plemki i podloge, magacini i ostale građevine. Kalemarnica predstavlja prostoriju u kojoj se vrši kalemljenje. Ona treba da bude dobro osvetljena i da ima odgovarajuće temperaturne uslove, kako bi bio obezbeđen normalan rad kalemara.
9
Stratifikala je građevinski objekat u kome se sadni materijal podvrgava specifičnom temperaturnom režimu s ciljem stvaranja kalusnog tkiva na spojnom mestu podloge i plemke i na bazalnom delu kalema, odnosno reznice. Za stratifikalu može poslužiti svaka prostorija koja je dovoljno prozračna, koja se može lako provetravati i u kojoj se može održavati potrebna temperatura. Hladnjača predstavlja poseban namenski objekat u kome se mogu podešavati temperatura i vlaga i u kome se može osigurati potpuna kontrola u postupku čuvanja sadnog materijala. U nedostatku ovakvih objekata, obično se izrađuju specijalni trapovi u kojima se tokom zime uspešno čuva sadni materijal. Bazeni za kvašenje reprodukcionog materijala obično se grade od betona, a za tu namenu dobro mogu poslužiti sudovi veće zapremine od plastične mase. Oni služe za namakanje podloga i plemki neposredno pred kalemljenje i eventualno tretiranje tog materijala sa odgovarajućim hemijskim sredstvima. Magacinski prostor, određene površine služi kao ostava za razni materijal i inventar koji se koristi u procesu proizvodnje loznog sadnog materijala. Ostale građevine predstavljaju upravnu zgradu, garažu, radionicu, magacin za sitan inventar, za potrošni materijal, za gorivo i dr.
3.2
Tehnologija proizvodnje sadnica Pod sadnicama u vinogradarstvu se podazumevaju ožiljene reznice - prporci ili
korenjaci loznih podloga ili plemenite vinove loze i ožiljeni lozni kalemovi, nastali spajanjem reznica podloge i plemke plemenite vinove loze. 3.2.1
Priprema za proizvodnju sadnica U okviru priprema za proizvodnju sadnica veoma je važno obaviti dobru pripremu
zemljišta u prporištu. 3.2.2
Priprema zemljišta u prporištu Za uspešno ožiljavanje i razvoj sadnica vinove loze, zemljište u prporištu se mora
veoma dobro pripremiti. Priprema obuhvata đubrenje, duboku obradu, plitku obradu i ravnanje. Duboka obrada zemljišta ili rigolovanje se po pravilu obavlja u jesen, na dubinu 50 do 60 cm. Sa ciljem povećanja plodnosti, pre rigolovanja zemljište treba dobro nađubriti, sa 30 do 40 tona zgorelog stajnjaka po hektaru i 500 do 700 kg/ha mešanog mineralnog đubriva. U proleće se zemljište dobro usitni tanjiračom i poravna drljačom. 10
Na zemljištu koje se upotrebljava za prporište treba obezbediti plodored. Ako se jedno zemljište više godina koristi za prporenje sadnica može doći do negativnih efekata koji se ogledaju u: smanjenju procenta prijema za 40 do 100%, smanjenju bujnosti sadnica, pojavi raznih bolesti i opasnih štetočina i pogoršavanja fizičkih, hemijskih i bioloških osobina zemljišta. Plodoredom se osigurava odmaranje zemljišta, a ako se gaje određene leguminozne biljke zemljište se može obogatiti i potrebnim elementima, neophodnim za uspešan razvoj sadnica. Pravilo je da se na jednom te istom zemljištu ponovo mogu proizvoditi sadnice nakon 3 do 5 godina, što zavisi od tipa zemljišta, gajenih kultura, načina đubrenja i sl. 3.2.3
Proizvodnja prporaka (korenjaka) Pod prporkom ili korenjakom se podrazumeva ožiljena jednogodišnja reznica lozne
podloge ili plemenite loze. Korenjaci plemenite loze se proizvode samo za podizanje vinograda na zemljištima na kojima nema opasnosti od filoksere. Reznice od kojih se proizvode korenjaci treba pripremiti. Priprema obuhvata namakanje u vodi 12 do 14 sati i pranje s ciljem odstranjivanja peska ili drugih primesa. Reznice se zatim prekraćuju na dužinu 35 do 40 cm. Debljina reznica treba da bude 6 do 12 mm. Na bazalnom delu reznice se prekraćuju (potpećuju) na 2 do 3 mm ispod najnižeg okca. Oštrim nožem sa reznica treba odstraniti (oslepiti) sva okca na dužini reznice izuzev poslednjeg na vrhu reznice. Rez iznad najvišeg okca se pravi na visini 1 do 2 cm. Bazalni deo reznice, s ciljem boljeg ožiljavanja može se tretirati određenim fitohormonalnim sredstvima. Vršni deo reznice, ako se nakon prporenja neće nagrtati humka treba parafinisati, što se postiže umakanjem vršnog dela reznice u rastopljeni parafinski vosak. Parafinisanje se obavlja tečnim parafinom zagrejanim na temperaturi 70 do 80ºC, tako što se jedna ili više reznica trenutno urone, a zatim se rashlade u tekućoj hladnoj vodi. Ovako pripremljene reznice odmah se podvrgavaju prporenju koje se u našim područjima obavlja krajem aprila. Prporenje se može obaviti na više načina, i to: sadiljkom, u jarak (rov) ili pomoću specijalnih mašina za prporenje. Pri prporenju se praktikuju rastojanja između redova 60 do 120 cm i u redu 5 do 10 cm. Reznice se postavljaju na dubinu 25 do 30 cm u vertikalnom ili blago nagnutom položaju. U savremenijim rasadničkim uslovima prporenje se izvodi specijalnim mašinama, koje automatski regulišu razmake i dubinu prporenja. Pri prporenju reznica koje nisu parafinisane obavezna je mera nagrtanja humki preko vršnog dela reznice od sitne trošne zemlje ili peska, tako da debljina sloja humke bude 2 do 3 cm iznad vršnog preseka reznice.
11
Nakon završenog prporenja prema potrebi pristupa se obradi i popravci zemljišta, a u toku vegetacije se redovno izvode mere održavanja: zaprašivanje zemljišta, navodnjavanje, zaštita prema potrebi i dr. U jesen nakon pada lišća pristupa se vađenju korenjaka. Ono se može obaviti ručno (ašovom) ili mašinski. Poželjno je da pri vađenju zemljište bude vlažno jer se u tom slučaju manje oštećuje korenov sistem. Povoljnije je mašinsko od ručnog vađenja jer se ostvaruju veći radni učinci. Izvađeni korenjaci se klasiraju. Korenjaci I klase moraju imati 3 do 5 dobro razvijenih žila, neoštećeno stablo debljine 8 do 12 mm i dobro zreo, zdrav i neoštećen lastar, dužine 50 do 60 cm. Izvađeni i klasirani korenjaci se utrapljuju ili se unose u hladnjaču s ciljem čuvanja do momenta upotrebe. 3.2.4
Proizvodnja kalemova klasičnom tehnologijom Spajanjem segmenta plemenite loze (plemke) sa segmentom američke podloge putem
kalemljenja se stvara jedinka (kalem) sastavljena od dve različite individue. Pri tome reznica podloge preko korena ima ulogu da crpi vodu i mineralne materije iz zemljišta i da ih transportuje u vijoku, odnosno njeno lišće u kojem se one prerađuju u organske materije, koje služe biljci za njen razvoj. Spajanjem podloge i plemke u odgovarajućim uslovima na spojnom mestu se obrazuje novo spojno tkivo (kalus). Srastanjem podloge i plemke i diferenciranjem tkiva na spojnom mestu između tih komponenti dolazi do protoka i razmene hranjivih materija. Međusobni uticaj ovih komponenti se odražava na bujnost, rodnost, kvalitet grožđa, sazrevanje lastara, osetljivost prema bolestima i štetočinama, dužinu života čokota i dr. Postupak kalemljenja - spajanje podloge i plemke se obavlja na zrelo, ručno ili mašinski. Vreme kalemljenja je različito, ali u našim uslovima treba da se završi do polovine aprila. Postupak zahteva dobro poznavanje tehnike pripreme reznica podloge i plemke kao i tehnike kalemljenja, stratifikovanja, prporenja, vađenja, klasiranja i trapljenja. 3.2.5
Priprema reznica loznih podloga i vijoka plemenite loze Reznice loznih podloga koje su se obično čuvale u hladnjačama ili trapovima, iznose se,
a zatim peru s ciljem odstranjivanja nečistoće. Podloge se zatim drže oko 24 sata u čistoj i svežoj vodi radi naknade eventualno izgubljene vode tokom čuvanja Po potrebi izvodi se tretiranje odgovarajućim sredstvima (0,5% šinozol) s ciljem dezinfekcije. Poslije kvašenja i 12
dezinfekcije podloge se ocede i delimično prosušuju, a zatim se svaka reznica prekraćuje, na donjem debljem kraju, na 2 do 3 mm ispod najnižeg kolenca. Sva okca po dužini reznice se odstranjuju (oslepljuju) oštrim nožem, a na gornjem kraju, na dužini 35 do 40 cm, reznica se prekraćuje preko sredine internodije. Prekraćivanje, oslepljivanje okaca i kalibriranje reznica može se obaviti i specijalnim mašinama za te namene. Ovako pripremljene reznice su spremne za kalemljenje. Priprema reznica plemenite loze je ista kao i reznica podloga. Posebna pažnja se posvećuje njihovom tretiranju s ciljem dezinfekcije, odgovarajućim sredstvom (0,5% šinozol). Nakon vađenja iz vode i prosušivanja prave se reznice sa jednim kolencem i okcem. Iznad okca se oštrim makazama pravi ravan rez na visini 1 cm od okca. Debljina vijoke mora odgovarati debljini reznice podloge. Reznice podloga i plemenite loze koje se koriste za kalemljenje moraju biti potpuno zrele i ne smeju biti oštećene od grada, bolesti, štetočina i mraza. U pogledu debljine moraju zadovoljavati određene standarde. Smatra se da su najbolje reznice čija se debljina kreće u granicama 6 do 12 mm. S ciljem kvalitetnog srastanja spojnog mesta, poboljšanja ožiljavanja i povećanja procenta prijema kalemova, često se reznice loznih podloga i vijoke tretiraju raznim stimulatorima rasta, kao što su: β-indol sirćetna kiselina, α-naftil sirćetna kiselina, 2 - 4 dihlor fenoksi-buterna kiselina, β -indol-buterna kiselina i dr.
3.3
Kalemljenje Postupak kalemljenja (spajanje podloge i vijoke) se može obaviti ručno ili mašinama.
Ručno se kalemljenje izvodi na tzv. engleski način, spajanjem na jezičak, uz korišćenje oštrog kalemarskog noža. U postupku kalemljenja kalemar jednom rukom uzima reznicu podloge i nožem koji drži u drugoj ruci, na određenoj dužini gornjeg, tanjeg dela reznice pravi kosi presek sa strane gde je bilo okce. Na gornjoj trećini preseka reznice kalemar zatim pravi jezičak poloveći kosi rez (bisektrisom ugla kosog reza) duboko oko 1 cm. Kalemar zatim jednom rukom uzima vijoku, vodeći računa da njena debljina odgovara debljini podloge. Držeći je za kolence ispod okca na rastojanju 1 cm, sa strane gde je okce, napravi istovetan presek kao na podlozi. Na preseku se napravi jezičak istih dimenzija kao i na podlozi. Jezičak vijoke se pažljivo uvuče u rascep na podlozi i gura dok se preseci na podlozi i vijoki potpuno ne poklope. Na taj način je kalemljenje (spajanje podloge i plemke) završeno. Ručno kalemljenje angažuje mnogo radne snage, koja pri tom mora biti kvalifikovana za veoma specifičan posao kalemljenja. Kako bi se izvršila racionalizacija ovog rada, mnogo 13
je rađeno na konstrukciji mašina za kalemljenje koje sa uspehom zamenjuju ljudsku radnu snagu. Danas postoje mnoge mašine koje se međusobno razlikuju po načinu pravljenja preseka na spojnom mestu podloge i plemke. Tako neke od njih prave presek za englesko spajanje na jezičak ili druge koje na preseku prave lamele koje se međusobno uvlače. Postoje mašine koje spojno mesto podloge i plemke izrezuju u vidu slova omega ili pak, one koje na vijoci izrezuju jednu klinastu lamelu i odgovarajuće udubljenje na reznici podloge.
3.4
Stratifikovanje kalemova Stratifikovanje kalemova je proces u kome dolazi do obrazovanja kalusa na spojnom
mestu podloge i plemke. Stratifikovanje se može obaviti sa različitim supstratima, kao što su sanduci sa strugotinom, sanduci sa tresetom ili u kombinaciji treseta i mahovine, sanduci sa tresetom i perlitom i u pesku. Pre stratifikovanja, moraju se izraditi odgovarajući sanduci. Oni mogu biti od od daske, plastične mase i sl. Dimenzije sanduka su: visina i širina 60 cm, a dužina 60 do 120 cm. U sanduke ovih dimenzija se može složiti 500 do 1400 kalemova. Slaganje kalemova u sanduk se obavlja tako što se on postavi malo ukoso po dužoj strani, sa otvorom prema licu koje izvodi slaganje. Na pod sanduka i na donju stranu se postavi stratifikacioni materijal (supstrat) koji se odgovarajućom daskom sabije. Započinje se sa slaganjem kalemova tako da se oni postavljaju u 3 do 4 reda, a da im pri tom donji (bazalni) deo podloge bude prema dnu sanduka, a vijoka se okreće prema slagaču. Uporedo sa slaganjem kalemova stratifikacioni materijal se stavlja uz levu i desnu stranu sanduka. Nakon postavljenog svakog sloja kalemova, dodaje se ugalj i obavlja dobro zaprašivanje sumpornim prahom, a potom sloj od 1 do 2 cm supstracionog materijala do spojnog mesta podloge i plemke. Slaganje kalemova se nastavlja uz isti postupak dok se sanduk ne napuni. Na kraju slaganja između poslednjeg sloja kalemova i gornje strane sanduka postavlja se sloj supstrata, debljine 10 cm. Napunjen sanduk se postavlja na dno i obavlja dobro zalivanje sa 20 do 30 litara vode kantom koja ima rešetku. Kada se voda ocedi, vršni delovi kalemova (spojna mesta) se pospu vlažnim ugljem, dobro zapraše sumpornim prahom i pokriju stratifikacionim materijalom debljine oko 10 cm. Često se za stratifikovanje koriste razni supstrati u sloju do spojnog mesta, a za pokrivanje spojnih mesta se koristi perlit. Na ovaj način postupak slaganja kalemova je završen i sanduci su spremni za unošenje u stratifikalu.
14
Stratifikovanje kalemova se može obaviti i u pesku koji mora biti čist, bez prisustva organskih primesa. Korišćenje peska i sam postupak stratifikovanja je jeftiniji od prethodno opisanog, a kalusiranje i srašćivanje spojnog mesta je nešto slabije nego ako se primenjuje stratifikovanje u strugotini, mahovini, tresetu i perlitu. Za stratifikovanje u pesku potrebno je napraviti tzv. krevete odnosno platformu od daske, dubine oko 50-60 cm. Na dno kreveta i njegove ivice se stavlja sloj umereno vlažnog i čistog peska, debljine 10 cm. Slaže se jedan sloj kalemova, obično vertikalno, sa vijokama okrenutim naviše, pa se obloži peskom, do spojnog mesta. Sa slaganjem se tako nastavlja dok se krevet ne napuni, s tim što se vodi računa da se udaljavanjem od ivice platforme ka njenom kraju postavlja sa gornje strane sloj peska i tako omogući njihovo pokrivanje. Na kraju od zadnjeg sloja kalemova do ivice kreveta treba staviti sloj peska debljine 10 cm, a celokupna površina peska u koju su smešteni kalemovi se zalije. Pripremljeni sanduci sa kalemovima i supstratom ili kreveti sa kalemovima u pesku u stratifikali se podvrgavaju specifičnim, optimalnim uslovima u kojima će se uspešno obaviti kalusiranje. Stratifikala je prostorija koja treba da omogući održavanje stalne temperature, provetravanje i optimalnu vlažnost. Kada se u takvu prostoriju smeste kalemovi, pristupa se njenom zagrevanju. Optimalna temperatura za obrazovanje kalusa je od 24 do 28ºC. Ona uz ostale optimalne uslove dovodi do formiranja kalusa na spojnom mestu, razvoja i kretanja okaca na vijoci i obrazovanja korenovih začetaka na bazalnom delu kalema. U početku zagreavanja stratifikale, prva dva do tri dana temperatura može dostići do 30ºC. Zatim se ona snižava na optimalnu i održava 12 do 15 dana. Vreme držanja kalemova u stratifikali u velikoj meri zavisi od sorte i podloge. Ne treba ih u stratifikali držati duže da ne bi došlo do jačeg razvoja lastara i žila koji su vrlo nežni i lako se lome prilikom dalje manipulacije sa kalemovima. Pri visokim temperaturama u stratifikali dolazi do brzog i intenzivnog razvoja kalusa koji je nežan i lako propada. Niže temperature obezbeđuju sporije formiranje kalusa koji je čvršći i otporniji. U toku stratifikovanja povremeno se prati obrazovanje kalusa. Čim se utvrdi obrazovanje venca na spojnom mestu od kalusnog tkiva prekida se sa zagrevanjem stratifikale. Ona se otvara i omogućuje se izjednačavanje temperature u stratifikali sa temperaturom izvan nje. Nakon toga, ako su vremenske prilike napolju povoljne, kalemovi se iznose i prpore.
15
3.5
Prporenje kalemova Iznošenje kalemova iz stratifikale i prporenje obično započinje polovinom aprila i
završava se do polovine maja. Treba voditi računa da temperatura zemljišta u koje se kalemovi prpore ne bude niža od 12ºC. Pri nižim temperaturama, s obzirom da je kalus jako osetljiv, može doći do njegovog propadanja. Postupak prporenja treba prilagoditi spoljašnjim uslovima. Najbolji rezultati će se postići ako se ono izvodi po umereno toplom vremenu, bez vetra i jakog sunca i po mogućnosti pred kišu. Pri iznošenju i transportu kalemova do prporišta mora se veoma pažljivo postupati. Kalemovi se ne smeju oštetiti i ne smeju biti previše izloženi vazduhu, da ne bi došlo do sušenja kalusa. Pre prporenja sve kalemove treba pregledati jer se prpore samo oni koji na spojnom mestu imaju obrazovan venac od kalusnog tkiva. Postupak prporenja se može izvesti ručno u jarkove, pomoću sadiljke ili pomoću specijalno konstruisanih mašina za prporenje. Za ručno prporenje u jarkove na dobro pripremljenom zemljištu, se obeleže redovi na rastojanju od 80 do 120 cm. Zatim se uz pomoć ašova izbacuje zemlja i jarak produbljuje do 40 cm dubine. Dno jarka se poravna, a bočna ivica na kojoj će se ređati kalemovi se zakosi. Ređanje kalemova se obavlja na rastojanju 5 do 10 cm, a pri tome spojna mesta moraju biti na istoj visini. Poređani kalemovi u prvom jarku obično se oblažu zemljom koja se u ovaj jarak puni vađenjem drugog jarka. Kad se prvi jarak popuni zemljom do polovine, pristupa se zalivanju, kako bi se zemlja što bolje slegla, a vazduh bio iz nje istisnut. Nakon toga jarak se pažljivo puni zemljom do spojnog mesta kalema. Ako spojna mesta kalemova nisu prethodno parafinisana, što se u poslednje vreme često radi, preko vrha uprporenih kalemova se mora odmah napraviti humka od trošne i umereno vlažne zemlje. Prporenje kalemova pomoću sadiljke se retko primenjuje. Ako se kalemovi prpore na taj način, postupak obeležavanja redova i pravljenja humki je isti. U dobro pripremljenu zemlju i na određenim razmacima se pomoću sadiljke prave bušotine na dubinu koja odgovara dužini kalemova. Kalemovi se stavljaju u bušotinu, tako da spojno mesto bude 2 do 3 cm iznad zemlje. Zabadanje sadiljke nešto ukoso u odnosu na postavljeni kalem, zemlja se sabija uz kalem. Prethodno je trebalo obaviti zalivanje kalemova. U postupku prporenja se dosta često koriste specijalno konstruisane mašine kojima se izvodi otvaranje brazda, polaganje kalemova, zalivanje, vraćanje zemlje u brazdu i formiranje humki. Zemlja se u prporištu ugazi i sabije. Zbog toga se odmah nakon završenog prporenja pristupa ručnoj ili mašinskoj obradi međurednog prostora. 16
U novije vreme se u proizvodnji loznih kalemova veoma često koristi crna „mulč“ folija od plastične mase. Konstruisana je i mašina sa velikim učinkom koja na dobro pripremljenom zemljištu, formira banak, postavlja foliju i uz korišćenje elektronskih uređaja automatski prpori kalemove (mašina marke Wagner). Ako se u proizvodnji kalemova koristi crna „mulč“ folija, kalemovi se pre prporenja moraju obavezno parafinisati, korišćenjem posebnog parafinskog voska za te namene. Korišćenjem crne „mulč“ folije u proizvodnji kalemova, ostvaruju se mnoge prednosti u poređenju sa klasičnom proizvodnjom: ne formira se humka od zemlje na spojnom mestu kalemova, ne vrši se obrada zemljišta oko kalemova, a efekti borbe protiv korova su odlični, ne dolazi do razvoja površinskih žila (brandusa) na kalemovima, pospešuje se vegetativni razvoj kalemova, povećava se broj kalemova prve klase, smanjuju se troškovi rada u prporištu i ostvaruju se veći ekonomski efekti u proizvodnji loznih kalemova jer se povećava udeo kalemova prve klase. 3.5.1
Nega kalemova u prporištu Prijem i razvoj kalemova u prporištu mnogo zavisi od primenjenih agrotehničkih mera.
Zemljište u toku vegetacije treba održavati u rastresitom stanju i bez korova, što se postiže ručnom obradom ili odgovarajućim mašinama. Vlaga ima presudan uticaj na razvoj kalemova. Ako posle prporenja za 7 do 10 dana ne padne jača kiša, prporište se mora dobro zaliti, a u toku vegetacijeje potrebno je obaviti 2 do 5 navodnjavanja prema potrebi. Humka na kalemovima koja se formira od zemlje pri klasičnoj proizvodnji mora se održavati bez korova i u rastresitom stanju. U humci se često razvijaju površinske žile brandusi, pa ih tokom vegetacije treba uklanjati jer njihov razvoj može negativno uticati na uspešan razvoj dubinskih žila na podlozi. Prvo uklanjanje brandusa se obično izvodi početkom jula. Pri tome se humka rasturi, uklone brandusi, a potom se humka ponovo formira. Drugo uklanjanje brandusa obično se obavlja krajem avgusta. Humka se rasturi, brandusi se uklone, a humka se ponovo ne formira. Kalemovi se ostavljaju otvoreni, kako bi spojno mesto očvrslo i dobro sazrelo. Humka je povoljno stanište za razvoj larvi žičnjaka i drugih štetočina koje mogu naneti velike štete kalemovima, pre svega u početnoj fazi razvoja. Zato je potrebno pre nagrtanja humke dodati neki odgovarajući insekticid, npr. geolin. Lišće kalemova je izuzetno osetljivo prema bolestima vinove loze, posebno prema plamenjači. Redovna zaštita uz primenu odgovarajućih hemijskih sredstava omogućava uspešnu proizvodnju kalemova.
17
Pospešivanje sazrevanja kalemova će se postići ako se obavi prekraćivanje vrhova lastara. Prekraćivanje se može izvesti ručno ili mašinski, obično u prvoj polovini septembra. Ako se kalemovi ne vade iz prporišta u jesen nakon pada lišća, nego u proleće, onda se pre jačih mrazeva oni ponovo zagrnu. Na taj način će se sprečiti izmrzavanje spojnog mesta i dela lastara sa okcima. 3.5.2
Vađenje kalemova iz prporišta Nekoliko dana po opadanju lišća, kalemovi se mogu vaditi iz prporišta (korenilišta).
Vađenje se može obaviti ručno ili sa specijalno konstruisanim plugovima za tu namenu. Najbolje je kalemove vaditi kada je zemlja vlažna, nije zaleđena, a vreme je tiho. Pri vađenju se postupa pažljivo, kako ne bi došlo do lomljenja lastara i kidanja korenovog sistema. Kada se vađenje organizuje ručno, onda se koristi priručni alat: ašov, makaze i sl. Radnik ili grupa radnika sa suprotne strane od one sa koje je započelo prporenje, ašovom otvara jarak, koji se zatim produbljuje do dubine 40 cm. Sa suprotne strane kalemova ašov se zabada vertikalno do korenovog sistema, zatim se ašov nakrene i kalemovi izbacuju u iskopani jarak. Kalemovi se pažljivo prihvataju i polako izvlače pazeći da ne dolazi do kidanja žila. Pojedine žile koje su se razvile duboko mogu se makazama prekratiti na dužinu 15 do 20 cm. Specijalnim plugovima koje vuče traktor, proces vađenja kalemova se mnogo pojednostavljuje. Na ovaj način se za 10 časova rada mogu izvaditi kalemovi sa 1,5 do 3 ha prporišta.
3.6
Klasiranje kalemova Izvađeni kalemovi se odmah klasiraju u prvu i drugu klasu. Prva klasa kalemova mora
zadovoljiti propise standarda na osnovu kojih se puštaju u promet, a to su: spojno mesto mora biti potpuno sraslo, bez vidljivih pukotina i guka, na dnu korenovog struka treba da je dobro razvijeno 3 do 5 žila i da su one simetrično raspoređene, žile i korenov struk ne smeju biti oštećeni bolestima i štetočinama ili mehaničkim povredama prilikom vađenja, a lastari moraju imati najmanje 8 do 10 potpuno sazrelih i zdrvenjenih kolenaca, bez prisustva povreda na okcima ili drvetu.
3.7
Trapljenje kalemova Nakon jesenjeg vađenja i klasiranja kalemova, vrši se njihovo čuvanje u trapovima u
zatvorenom prostoru ili u trapovima u poljskim uslovima ili u hladnjači.
18
Za čuvanje kalemova u trapovima u zatvorenom prostoru najčešće se koriste podrumske prostorije. U njima se mora obezbediti stalna temperatura i odgovarajuća vlažnost vazduha. U takve podrume se unosi supstrat za trapljenje, tj. čist pesak, bez organskih primesa i sterilan. Temperatura u trapu je dobra, ako se kreće od 1 do 4ºC, a vlažnost peska od 10 do 12%. Kada se kalemovi čuvaju u trapovima u poljskim uslovima, postupak je isti kao kod čuvanja u zatvorenom prostoru. Prilikom trapljenja treba voditi računa da pesak prodre u sve šupljine snopova. Pri tome peskom se pokrivaju najmanje 2/3 lastara. Na taj način će korenov sistem, korenov struk, spojno mesto i deo lastara sa okcima biti zaštićeni od sušenja i izmrzavanja. Najsigurniji način čuvanja kalemova je u hladnjačama. To su objekti koji imaju uređaje za održavanje konstantne temperature i vlažnosti vazduha, kao i drugih potrebnih uslova za čuvanje. U takvim prostorijama kalemovi se mogu uspešno čuvati i do jedne godine na temperaturi od 1 do 4ºC.
3.8
Obeležavanje kategorija kalemova u prometu Kalemovi vinove loze kao i drugi sadni materijal kada se stavljaju u promet moraju biti
deklarisani u skladu sa međunarodnim propisima i konvencijama. Pri tome se uz plombu stavljaju etikete odgovarajuće boje koje označavaju nivo selekcije loznog sadnog materijala. Međunarodnim propisima je regulisano da se u promet može puštati, a novi vinogradi zasnivati samo sa baznim ili sertificiranim bezvirusnim sadnim materijalom. Zemlje koje nemaju organizovanu proizvodnju ovakvog sadnog materijala do njega mogu doći introdukcijom i koristiti ga za podizanje matičnih zasada, zasada za proizvodnju grožđa i proizvodnju kalemova, odnosno drugog sadnog materijala.
3.9
Pakovanje i ekspedicija kalemova Kalemovi se često šalju i transportuju na udaljenija mesta. Pri tome transport može da
traje od nekoliko dana do dva meseca. Tom prilikom posebno treba obezbediti korenov sistem da ne dođe do isušivanja ili izmrzavanja korena. To se obezbeđuje pravilnim pakovanjem u kartonske kutije, dodavanjem vlažne strugotine i tretiranjem u 0,5% rastvoru šinozola.
19
Literatura [1]
http://loznikalemovi.com/
[2]
http://rasadnik-dana.com/
[3]
http://www.serbianbrandy.com/razmnozavanje-vinove-loze-vegetativnimputem.html
[4]
http://agrovizija.rs/cutenews2/print.php?id=1364856688
[5]
http://poljoprivreda.info/?oid=5&id=484
20
