UVOD U STUDIJE ARHEOLOGIJE -kolokvijum II (ispit)-
1. NOVA (PROCESNA) ARHEOLOGIJA Cinilo se da tradicionalni arheolozi, organizujuci artefakte u kulture cesto zanemaruju ljudska bica. U tom smislu je kulturnoistorijska arheologija bila fetisisticka. Cinilo se da tradicionalni arheolozi trose vreme na opisivanje kretanja tih stvari ne razmisljajuci o ljudskim bicima, kulturnim sistemima koji iza njih stoje. Kulturnoistorijska arheologija je teziste stavljala na medjusobne razlicitosti kultura i ljudskih drustava, kao i na deskripciju pojedinacnog i lokalnog. Tradicionalni vidovi arheologije zastupaju normativno shvatanje kulture, prema kojoj je kultura denisana kao skup zajednickih ideja. Te su ideje savrseno izrazene u materijalnoj kulturi. “taro vino u novim mesinama.! " #olter Tejlor $ Arheolosko $ Arheolosko proucavanje proucavanje " " %&'(.) #reme *+ih bilo je vreme optimizma i verovanja u svemoc nauke, narocito prirodnih nauka. Uvrenje da je nauka nauka svemocna odlika odlika je pozitivistick !lozo!j. !lozo!j . -jen najvazniji predstavnik predstavnik bio je gist Kont. Kont. matrao je da pozitivisticka lozoja moze sve da svede na “naucne zakonitosti!, zakonitosti!, bilo da su u pitanju prirodne ili drustvene pojave. /ngleski istoricar 0enri 1akl je ljudsku kulturu video kao proizvod klime, tla i hrane, a verovao je da u drustvenom svetu vladaju strogi zakoni koji se mogu otkriti statistikom. licnu ideju o univerzalnom redu u istoriji u rbiji imao je lozof 1ozidar Knezevic. 2mericki lozof Karl 0empel je direktno uticao na novu arheologiju i u svojim radovima je isticao da su objasnjenja u sustini ista za sve vrste naucnog istrazivanja i da se na sve oblike ljudskog saznanja mogu primeniti generalni sveobuhvatni zakoni. 3rema njegovom modelu, naucna istrazivanja moraju biti deduktivna. 4a nesto drugaciji hipotetickodeduktivni metod zalagao se lozof Karl 3oper. -ova arheologija je pocivala na dva postulata5 vis "#uk$ i "#uk$ i vis #"t%opolo&ij$ 3ojam nova ili procesna arheologija prvi put je upotrebio 6ozef Kaldvel %&7&. snovne tacke nove arheologije5 %. '#uc"i p%istup " tj. egzaktnonaucni pristup. vo se nije odnosilo samo na primenu novih metoda u arheologiji, vec i na teorijski pristup i citav naucni metod. 1itno je naglasiti da koriscenje prirodnih nauka u arheologiji nije nova arheologija. 8. Eksplici%#"j ciljv# ist%#ziv#"j# " ist%#ziv#"j# " za razliku od nasumicnog prikupljanja podataka i iskopavanja samo da bi se punili muzeji, predstavnici nove arheologije isticali su da svako istrazivanje mora imati jasan i unapred istaknut cilj, odnosno formulisano pitanje na koje bi istrazivanje pruzilo odgovor. 9sticana je objektivnost i nepristrasnost u istrazivanju. :. ultu%"# volucij# " volucij# " odbacen je kulturnoistorijski metod usmeren na proucavanje pojedinacnih kultura i njihovih razlika, a paznja je prebacena na opsta pitanja razvoja kulturnih zajednica, ekonomije, unutrasnjeg razvoja drustva itd. To je podrazumevalo podrazumev alo sagledavanje opstosti i zakonitosti koje se ticu ljudskog drustva, shvacenog kao jedinstven sistem koji se razvija. '. Sistmsko mislj"j " mislj"j " na kulturu se gledalo kao na jedinstven i slozen sistem medjusobno povezanih i medjuzavisnih elemenata, a ne samo kao na prost skup razlicitih artefakata i kulturnih normi. vi delovi sistema imaju svoju ulogu " funkciju. 7. ultu%# k#o ##pt#cij# " ##pt#cij# " kultura je posmatrana kao odgovor na izazove prirodne sredine. *. ultu%"i p%ocs " p%ocs " novu arheologiju zanimali su dinamicni procesi u proslosti koji su oblikovali drustvene odnose, a ne deskripcija kulturnih oblika i staticna kulturna istorija. ;. Optimiz#m " Optimiz#m " za razliku od pesimistickog i skepticistickog shvatanja kulturnoistorijske arheologije, koja je tvrdila da ne postoji mogucnost razumevanja unutrasnjih aspekata neke kulture u proslosti zbog ogranicenja koje namece arheoloski materijal, zastupnici nove arheologije smatrali su da se arheologija moze poduhvatiti i tih pitanja.
-ajvazniji predstavnici nove arheologije bili su enfruovo resenje problema megalita. Kulturnoistorijsko objasnjenje bilo je da su megaliti dokaz kulturnog uticala sa 1liskog istoka i iz /geje. Kolin >enfru je na osnovu C%' metode i njene kalibracije pokazao da su megaliti u zapadnoj /vropi stariji od svojih pretpostavljenih uzora. -a osnovu analogija sa drugacijim kulturama na slicnom nivou razvoja, pretpostavio je da su megaliti teritorijalne oznake. tavio je naglasak na prirodnu sredinu i utvrdio da se megaliti javljaju na rubnim podrucijima /vrope, gde je nestasica obradive zemlje. Utvrdio je da su megaliti u sredistu teritorija priblizno istih velicina. Tako je ponudio novo objasnjenje $a ne deskripciju) megalita kao funkcionalnog elementa kulturnog sistema.
*Vis "#uk snovni metodoloski postulat nove arheologije bio je +ipotticko-uktiv"o-"omotticki mto. -jega je razradio Karl 0empel. 3ozitivizam je cesto povezivan sa tim metodom provere sudova. 3rema 0=- modelu, naucnik postupa tako sto uzima odredjenu hipotezu i proverava je. =edukcije izvedene iz rezultata provere treba iskoristiti za gradjenje generalizujucih objasnjenja $“nomoteticko! ili “nomolosko! znaci generalizujuce). 3re svega, to je znacilo potpunu nepristrasnost i razdvajanje procesa formulisanja hipoteze od proveravanja te hipoteze. =rugim recima, trebalo je odvojiti teoriju od metoda. 6edan od novih reci, koja je usla u nasu nauku sa novom arheologijom bila je mol tj. vestacka predstava stvranosti, koja se najcesce koristila u ekperimentalnoj arheologiji. ?oze da sluzi kao hipoteza $pretpostavka) ili materijal za uporedjenje tj. analogiju. %. Hipotz# " rane drzave podrazumevaju nejednak pristup resursima tj. osnovna dobra su bila dostupnija elitama. 8. ,%ov%# " obaviti iskopavanje nekropole drustva ranog drzavnog tipa i izvrsiti analizu kostiju. :. Dukcij# " elita je jela vise mesa, otud zakljucujemo da joj je hrana bila dostupnija. '. G"%#liz#cij# " u ranim drzavama zaista postoje nejednakosti u dostupnosti resursa, sto je podlozno daljoj proveri, drugim primerima iz drugih kultura u istoj fazi drustvenog razvoja. va vrsta generalizacije i “zakona! uprkos silnom nastojanju pobornika nove arheologije, nije primenljiva na proucavanje ljudskog drustva i ponasanja uopste, a kamoli ljudske zajednice u proslosti. 6edan od pionira nove arheologije Kent @laneri ostro je kritikovao “arheologe reda i zakona!, kako je nazvao pristalice ekstremnog nomotetickog pristupa. @laneri navodi da su ponekad komplikovani statisticki sistemi korisceni u trivijalne svrhe. =obijeni zakoni su bili potpuno beskorisni $“#elicina 1usmanskog naselja proporcionalna je broju kuca u njemu!). /gzaktno naucni 0=- pristup u arheologiji, s pravom je kritikovan, posto se pokazalo da ljudsko ponasanje nije predvidljivo kao zicke pojave. no moze biti smisljeno i namerno i kao takvo zavisi od ideja, tj. misli, koje se ne mogu jednostavno izmeriti, kvantikovati, statisticki obraditi i svesti na univerzalne zakone. Uprkos opravdanim kritikama, nov naucni metod i pristup otvorio je arheologiji nova polja istrazivanja. 3osebno znacajno je bilo zalaganje za preciznije istrazivanje, kvantikaciju, sakupljanje uzoraka, kao i pridavanje podjednake vaznosti svakom podatku. >anije su se arheolozi cesto usresredjivali na najveca ili najbolja nalazista ili na najlepse artefakte. -ovi arheolozi da ne mozemo razumeti recimo, neku vaznu urbanu civilizaciju, ako ne proucimo njenu ruralnu bazu. -ova arheologija se trudila da u etickom pogledu bude nepristrasna i neutralna, a ne zavisna od ideoloskih, rasnih i politickih predrasuda. Umesto tradicionalne, deskriptivne arheologije, pruzala je objasnjenja.
*Vis #"t%opolo&ij 2ntropolosku podrsku nova arheologija je nasla u neoevolucionistickoj antropologiji ciji su glavni predstavnici bili
vec kao posledica faktora koji su najcesce van ljudske kontrole $prirodna sredina, klima, demografski pritisci). . >edklif1raun. ?alinovski je odbacivao •
•
da je kultura duhovni kapacitet, jedinstven za pojedini narod, i umesto toga kulturu je posmatrao kao praktican instrument koji se stara o tome da drustvo prezivi. Kultura obezbedjuje da bioloske i ekonomske potrebe drustva budu zadovoljene i covek i njegova kultura su posmatrani kao deo ekosistema $koloski 0u"kcio"#liz#m). 6edna od karakteristika funkcionalistickog pristupa, bila je negiranje istorijskog pristupa. @unkcionalisticko proucavanje kulture je bilo sinhronickoA drugim recima, njih nije zanimalo poreklo odredjene drustvene pojave ili institucije, vec samo njena funkcija i nacin na koji se ona uklapa u celinu. 4a arheologe funkcionalizam i neoevolucionizam bile primamljive, nove i sveze ideje u arheologiji, ali za antropologe druge polovine 8+. veka, bile su to stare, prozvakane, pa i odbacene ideje. 3oznati engleski antropolog /dmund
12%"u kutiju3 je smatrao nedokucivim mehanizmom, koji se ne moze istraziti ni spoznati. ?ozemo da sagledamo ulaz B $dinamika u proslosti) i izlaz $arheoloski zapis), ali ne mozemo da dokucimo sta se desava u crnoj kutiji. Kada bi znali da postoji samo jedan moguc odgovor, mogli bi naslutiti sta se desava u kutiji, ali ako znamo da ih ima bezbroj $kao sto znamo za drustvene sisteme), onda je sadrzaj kutije vecita zagonetka. 2 sadrzaj crne kutije je upravo drustvena organizacija i nacin funkcionisanja sistema. 9jan 0oder je, u postprocesnom maniru, predlozio da se “crna kutija! zameni manje sigurnom, subjektivnom kockom, ciji bi izgled zavisio od posmatraceve tacke gledista.
Kako na osnovu staticnog arheoloskog podatka $) sagledati dinamicne procese koji su se desavali u proslosti $B), pa i zaviriti u crnu kutiju i makar samo naslutiti osnove praistorijskog drustvenog sistemaD =a problem bude jos komplikovaniji, arheoloski ostaci pokazuju razliciti stepen ocuvanosti, posto su prosli dva sasvim razlicita procesa5 jedna je ljudska aktivnost u proslosti, a drugo je prirodna transformacija. -auka koja se bavi proucavanjem nastanka i vestacke i prirodne transformacije arheoloskog materijala zove se t#0o"omij#.
populacije. 9 opet gradimo jednu pretpostavku srednjeg opsega da je velicina naseobine, merena brojem prostorija u naseobini, u pozitivnoj korelaciji s velicinom populacije. 1inford postavlja dva uslova koja teorija srednjeg opsega mora da zadovolji5 teorija mora biti formulisana nezavisno od naseg gradjenja opste teorije. Kako mozemo proveravati dve opste teorije ako je nasa teorija srednjeg opsega zasnovana na jednoj od njihD mora biti zasnovana na uniformistickoj pretpostavci. ?oramo poci od pretpostavke da su uslovi u proslosti bili slicni uslovima u sadasnjosti. Teorija srednjeg opsega je, prema njegovom misljenju, most koji spaja tu statiku i dinamiku. 1inford je smatrao da je etnografska sadasnjost izvor “municije! za teorije srednjeg opsega. 3isao je5 “Cilj mi je da istrazim odnose izmedju statickog i dinamickog u savremenom okruzenju. Kada bi dobro shvatili te odnose to bi nam pruzilo neku vrstu “kamena iz >ozete! tj. nacin da prevedemo staticni materijal, pronadjen na lokalitetu, u treperav zivot ljudi koji su ga tamo ostavili.! •
•
Taj 1infordov kamen iz >ozete u stvari je teorija srednjeg opsega, ali su 1infordovi kriticari u toj metafori videli i zakljucivanje na osnovu analogija. 3roblem je bio u tome sto se etnografske analogije, kao hipoteze, vrlo tesko mogu proveriti. To je otvorilo vrata dvema disciplinama arheologije5 eksperimentalnoj arheologiji i etnoarheologiji. /ksperimentalna arheologija je zasnovana na premisi da se, u modernim uslovima, mogu ponovo izazvati procesi koji su doveli do stvaranja odredjenog arheoloskog materijala. ?edjutim, ako bismo hteli da izradimo kucu slicnu neolitskoj, makar i sasvim malu, nasli bismo se pred problem kako to uraditiD -ama nedostaju odredjena prakticna znanja. ?orali bismo pronaci nekog starog seljaka koji se seca kako je to radjeno. ?orali bismo dakle pristupiti etnoarheoloskom istrazivanju. 1inford je, zbog toga, odlucio da se posveti etnoarheoloskom istrazivanju -unamiut /skima, posto je smatrao da ce kod njih steci dovoljno etnoarheoloskih znanja da resi jedan problem evropske praistorije " musterijenski problem. >azlicite varijante paleolitskog musterijenskog kremenog orudja tretirane su u tradicionalnoj arheologiji kao razlicite kulture. 1inford je smatrao da su to samo razlicite alatke, prilagodjene specicnim adaptacijama. 3osto nije mogao arheoloski da proveri svoje hipoteze, preuzeo je etnoarheolosko istrazivanje /skima sa 2ljaske, za koje je pretpostavio da zive u slicnim klimatskim uslovima kao i -eandertalci iz ?usterijena. ?edjutim, mnogi su ga kritikovali da on zapravo nije proveravao svoje hipoteze, vec je etnografske analize koristio vrlo slobodno pri interpretaciji arheoloskih nalaza. “U traganju za objasnjenjima razlika i slicnosti u arheoloskim podacima nas krajnji cilj jeste formulisanje zakona kulturne dinamike! "
2. SOCIJALNA ARHEOLOGIJA (3. Ekonomska arhe.)
ocijalna arheologija obuhvata otkrivanje i interpretaciju razlicitih drustvenih pojava, struktura drustva, odnos izmedju ljudi unutar drustva i odnos izmedju razlicitih drustava. D%ustvo je grupa ljudi koji zive na odredjenoj teritoriji, pod zajednickim sistemom politicke vlasti, uz svest o svom posebnom indentitetu u odnosu na grupe koje ih okruzuju. 6edan vid analize drustva na osnovu njegove razmere razradili su americki neoevolucionisticki antropolog /lman ervis i njegov saradnik ?arsal alins. To%ij# c"t%#l"o& mst# 5 pozajmljena je iz geograje. 4asniva se na pretpostavci da je velicina naselja proporcionalna njegovom znacaju $zakonitost o hijerarhiji naselja). Ts#"ovi poli&o"i 5 these are simple geometrical shapes that divide an area into a number of separate territories, each focused on a single site. 9t should be noted that this procedure takes no account of diEerences in size or importance of sitesA a small site Fill have as big polgons as a large site. Thus it is important to use onl sites of the same rank in the settlement hierarch. 6TE'T 7oli"& 5 it assumes that a large center Fill dominate a small one if the are close together. 9n such a case, of so called dominance, the territor of the smaller site is simpl absorbed in the stud into that of a larger one. 9n GT/-T ?odeling the site of each center is assumed to be directl proportional to its area of inHuence.
4. RGOVINA I RA!"ENA 3roucavanje trgovine u proslosti omogucava arheolozima da premoste jaz izmedju statickog arheoloskog materijala i dinamicnih kulturnih procesa koji su bili uzrok promenama, usponu ili opadanju pojedinih drustava. -a osnovu hemijskog sastava sirovina ili prema stilskim odlikama nekog predmeta nekada se mogu utvrditi kontakti praistorijskih zajednica koje nisu ostavile nikakve pisane tragove. 3ogodan primer za to je cilibar. snovne arheoloske modele trgovine detaljno je razradio eng. arhe. Kolin >enfru. 3okazalo se da ucestalost predmeta nejednako opada sa udaljavanjem od izvora, pa se time mogu ustanoviti centri trgovine. Upravo je redistribucija dobara jedan od bitnih preduslova za opsti rast civilizacije. #ezivanje trgovine za jedno mesto, po >enfruovom misljenju, oznacilo je pocetak jednog novog sistema u drustvenim odnosima iz kojeg je izrastao tzv. moul %#"i+ %z#v#. >eciprocna razmena je jednostavan vid trgovine koji podrazumeva direktnu razmenu dobara izmedju dva partnera, dok placanje moze biti u naturi, u radu ili nekoj drugoj vrsti monete. >edistribucija je, medjutim, mnogo visi i slozeniji vid razmene, jer ukljucuje i posrednike, zatim razne carine i takse, a na kraju i akumulaciju bogatstva, veca ulaganja i prosirenje mreze trgovackih puteva. Rcip%oc"# %#zm"# je mogla postojati u svim etapama i na svim nivoima drustvenog razvitka, a %ist%i.ucij# postoji samo u slozenijim i raslojenim drustvenim zajednicama. 3olazeci od tih nacela, renfru je nacinio sistematizaciju opstih oblika nabavke dobara i trgovine. uzajamnost interesa omogucilo je da se razmena i trgovina razdele na tri posebne vrste5 razmenu darova, institucionalizovanu razmenu dobara i trziste za razmenu trgovacke robe. >azmena darova je najcesce ceremonijalnog tipaA u ritual ukljucuje najvise predstavnike vlasti, koji svojevoljno rasporedjuju dobra kao darove za razmenu. 9nstitucionalizovana razmena obavljala se u zavisnosti od potreba i ponude, kao i od medjusobnih sporazuma medju vodjama i mocnicima, koji su odlucivali o nabavci. snova trzisne trgovine je u sistemu ponude i potraznje, a uslovi trzista su obuhvatali sve aspekte trgovine " skladistenje, transport, rizik itd. 3rednost takve trgovine bila je u vecoj sigurnosti dobara, u bezbednosti trgovista i luka, zastiti trgovaca itd. 7ol p#%" i"t%#kcij polazi od zapazanja da ukoliko zive u susedstvu, ljudske zajednice razvijaju odredjeni stepen slicnosti, uprkos mogucem razlicitom poreklu.
#. POSPROCESNA ARHEOLOGIJA 9an 0oder je smatrao da ne postoji nacin da se sprovede apsolutna provera dveju alternativnih hipoteza. U potonjoj literaturi o tome se cesto govorilo kao o problemu kvi!"#l"osti.
U maloj ali rastucoj grupi arheologa pocetkom (+ih kljucna krilatica bila je da Imaterijalnu kulturu treba smatrati smisleno ustrojenomJ, sto znaci da artefakti nisu puko sredstvo za izlazenje na kraj sa okolinom. lavne stavke postprocesne arheologije5 %. dbacivanje pozitivistickog naucnog metoda i jaza izmedju teorije i podataka " odbacuju pretenzije nauke kao jedine forme saznanja. Umesto crne kutije 0oder je predlozio subjektivno opazenu kutiju, koju svako moze da vidi drugacije, zavisno od ugla gledanja. matraju da nema razdvajanja navodno objektivnih podataka od teorije, vec da mi sve podatke vidimo kroz oblak terije. 8. 9nterpretacija je uvek hermeneuticna " hermeneutika je nauka o pravilnom tumacenju tekstova i umetnickih dela. 9sticu da nema jednog pravilnog tumacenja proslosti, odnosno arheoloskih podataka. vaki istrazivac moze da ima svoje vidjenje i tumacenje proslosti. 4ato se ova arheologija zove i interpretativna arheologija. #azno je odbacivanje svake generalizacije. :. dbacivanje suprotstavljanja materijalistickog i idealistickog pogleda na svet '. 3otreba da se proucavaju misli i vrednosni sudovi u proslosti " ovo je jedan vid empatije, odnosno saosecanja. =rugim recima trebali bi da se stavimo u kozu ljudi iz proslosti. 7. 9ndividua je aktovna " postprocesni arhe. odbacuju ideju da su ljudi samo pioni u kulturi kao skupu normi $kultisto tumacenje) ili srafovi u sistemu adaptacije na prirodne datosi $procesno tumacenje. 9sticu da su ljudi u proslosti bili pojedinci, koji su imali svoje poglede na drustvene norme, pa su ih prihvatali ili odbacivali protiveci se sistemu. 3ojam sistema, kritikovan je kao totalitaran koncept, posto sistemima uvek upravlja elita.9sticu da je konHikt u drustvu $izmedju drustvenih grupa, klasa, polova) glavni pokretac drustvene dinamike $uticaj marksisticke teorije). *. ?aterijalna kultura kao tekst " tekst moze razlicitim ljudima znaciti razlicite stvariA nema konacnog citanja teksta, pa ni konacne interpretacije materijalne kultureA na razumevanje teksta ne utice autor. To je tzv. smrt autora. 2ko je tekst $ili materijalna kultura)otvoren za vise interpretacija, onda je vecina tumacenja daleko od onoga sto je autor zaista hteo da kaze.
