75. Položaj i uloga parlamenta u političkom sistemu Ruske federacije Federalna skupština se sastoji od: Saveta federacije (gornjeg doma) i Državne dume (donjeg doma) Savet federacije kao federalni dom ima 360 poslanika, po 4 iz svake federalne jedinice, od čega su 2 birana neposredno, a po jednog imenuju predstavnički i izvršni organ svake federalne jedinice (najčešće na predlo savezne izvršne vlasti). To znači da je struktura ovog doma kombinovana neposredno-posrednim predstavljanjem, što je, komparativno gledano, unikatno rešenje. Obično je ili neposredno (previlo) ili posredno (izuzetak: Nemačka, Kanada) Postupak i način izbora predstavnika nisu uređeni ustavom, već federalnim zakonom. Ustavom nije propisan ni mandatni period na koji se biraju. Državna duma to je opšte predstavnički dom, ima 450 poslanika, biranih na 4 godine (po novom zakonu na 5 godina). Ni za ovaj dom ustavom nije propisan ni jedan element izbornog sistema. Pasivno biračko pravo ima svaki državljanin koji ima 21 godinu života, poslovno je sposoban i nije na izdržavanju kazne zatvora. Raspuštanje kao osnov kolektivnog prestanka mandata predviđeno je samo za Državnu dumu, a ne i za Savet federacije, i to je posledica neravnopravne dvodomnosti. Dumu može da raspusti jedino predsednik Rusije i to u 3 slučaja: 1. ako Duma tri puta uzastopno odbije da da saglasnost na predsednikov predlog za predsednika vlade 2. ako Duma dva puta u roku od tri meseca izglasa nepoverenje vladi, a predsednik odbije da smeni 3. ako Duma ne izglasa poverenje vladi na njen zahtev, a predsednik odbije da smeni vladu. Raspuštanje je u potpunosti u rukama predsednika Rusije. Duma ne može biti raspuštena u 4 slučaja: 1) prve godine njenog mandata, 2) dok traje postupak smene predsednika, 3) za vreme ratnog ili vandrednog stanja i 4) poslednjih 6 meseci svog mandata. Način rada i nadležnosti: Domovi zasedaju na odvojenim sednicama (pravilo) i zajedničkim sednicama (izuzetak: poruke predsednika Republike, Ustavnog suda i stranih državnika). Oba doma biraju iz svog sastava predsednika i njegove zamenike, koji rukovode sednicama i vrše unutrašnju organizaciju. Domovi obrazuju svoja radna tela, komitete i komisije, koji obavljaju parlamentarna razmatranja. Nadležnost federalne skupštine podeljena je između domova na 3 grupe poslova: 1. samostalni poslovi Saveta federacije – samostalno donosi odluke o: - promeni državnih granica, - raspisivanju izbora za predsednika Rusije, - razrešenju predsednika Rusije, - upotrebi vojske van državnih granica, - potvrđivanje odluka predsednika Rusije o uvođenju ratnog ili vandrednog stanja i izborima sudija i vrhovnog tužioca. 2. samostalni poslovi Državne dume – samostalno donosi odluke o: - optužbama predsednika Rusije (pokreće postupak razrešenja i smene), proglašava amnestiju - bira guvernera Centralne banke i ombudsmana. - daje saglasnost na imenovanje predsednika vlade i odlučuje o poverenju vladi. 3. zajednočki poslovi oba doma – poslovi vezani za donošenje zakona, u kojima domovi nisu ravnopravni. Osnovni nosilac poslova je Duma, kojoj se predlozi podnose i koja ih prva razmatra. Ako Duma usvoji tekst šalje ga na razmatranje Savetu federacije koji može da reaguje na tri načina: - da tekst razmotri i odobri, u kom slučaju je on konačno usvojen - da se ne izjašnjava u roku od 14 dana, posle čega se smatra se da je tekst odobren (prećutno odobren) - može da ga odbije posle čega dva doma mogu da obrazuju komisiju za usaglašavanje, ili Duma može skinuti veto usvajanjem predloga dvotrećinskom većinom.
Prećutno odobravanje ne važi za zakone koji se odnose na: budžet, porez, finansije, međunarodne ugovore, državne granice i rat i mir – o tim zakonima mora se izričito izjasniti. Za razliku od ove neravnopravne dvodomnosti, ravnopravna dvodomost postoji prilikom: 1. donošenja federalnih ustavnih zakona o ustavom propisanim pitanjima (zastava, grb, himna, vandredno stanje...) – 2/3 većina u Dumi i ¾ većina u Savetu federacije 2. promene Ustava - ili 3/5 u oba doma + referendum, ili 2/3 većina oba doma + 2/3 svih fed. jedinica 3. ponovnog odlučivanja u vezi sa suspenzivnim vetom predsednika – 2/3 većina oba doma 4. prava zakonodavne inicijative – to pravo imaju još: predsednik, vlada, skupštine fed. jedinica, kao i Ustavni sud, Vrhovni sud i Vrhovni arbitražni sud (ali ovi sudovi samo iz njihove nadležnosti) *Predlozi zakona koji se odnose na budžet moraju imati prethodno mišljenje vlade Rusije. *Promenu Ustava mogu predložiti: predsednik, vlada, oba doma, predstavnička tela subjekata federacije i 1/5 članova svakog od domova.
76. Način izbora i funkcije ruskog predsednika Izbor predsednika: Predsednik Rusije bira se neposredno, na opštim, jednakim i tajnim izborima, na 4 godine (po novom zakonu na 6), najviše 2 puta uzastopno. Izborni postupak i potrebna većina nije određena ustavom već su prepušteni zakonu. Pasivno biračko pravo ima državljanin Rusije, sa najmanje 35 godina i sa prebivalištem u Rusiji od najmanje 10 godina. Prilikom stupanja na dužnost, predsednik daje svečanu zakletvu narodu (a ne parlamentu). Tom činu prisustvuju članovi Saveta federacije, Državne dume i sudije Ustavnog suda. Predsednik je neprikosnoven, uživa imunitet, što znači da ima apsolutnu pravnu, procesnu i materijalnu neodgovornost dok je na vlasti. Odgovornost se uspostavlja po proteku funkcije, ukoliko kažnjive radnje nisu zastarele. Ako predsednik ne može da vrši funkciju, zamenjuje ga predsednik Vlade, s tim što on ne može raspustiti Dumu, raspisati izbore i menjati Ustav. Pre isteka mandata predsednik napušta funkciju u slučaju: ostavke, trajne zdravstvene nesposobnosti i smenjivanja Smena predsednika: Razlozi za smenu predsednika može biti veleizdaja ili teško krivično delo Postupak se pokreće u Dumi, 1/3 članova Dume, a o njemu se izjašnjava i specijalna komisija. Postupak je pokrenut ako ga prihvati 2/3 članova oba doma i može da ima formu optužbe za izdaju državnih interesa ili teškog krivičnog dela. Zatim, Vrhovni sud treba da potvrdi da li postoje elementi dela za koje se predsednik tereti, a Ustavni sud treba da potvrdi ispravnost tog postupka. U drugoj fazi odlučuje samo Savet federacije na osnovu potvrda Vrhovnog i Ustavnog suda. Predsednik je razrešen odlukom 2/3 glasova Saveta federacije. Rok za donošenje odluke je 3 meseca od dana podnošenja optužbe.
FUNKCIJE PREDSEDNIKA
Funkcije predsednika: Ustav Ruske Federacije propisuje da predsednik ima sledeća ovlašćenja: 1. predstavlja garant Ustava i ljudskih i gradjanskih prava i sloboda, preduzima mere zaštite suvereniteta, nezavisnosti i teritorijalnog integriteta, i obezbeđuje usaglašeno funkcionisanje i uzajamnu saradnju organa državne vlasti 2. može da koristi proceduru usaglašavanja kako bi pomirio razmimoilaženje federalnih organa i organa federalnih jedinica, ili između organa samih federalnih jedinica. Ako se ne dođe ni do kakvog rešenja, onda taj spor može da iznese pred odgovarajući sud 3. obustavlja akte organa izvršne vlasti federalnih jedinica u slučajevima kada ti akti protivreče Ustavu, federalnom zakonu ili medjunarodnom ugovoru, ili krše ljudska i gradjanska prava i slobode, dok se to pitanje ne reši na sudu 4. određuje ukupnu spoljnu i unutrašnju politiku 5. predstavlja Rusiju u međunarodnim odnosima 6. imenuje predsednika Vlade uz odobrenje Dume – ukoliko Duma tri puta ne odobri, predsednik sam postavlja predsednika Vlade, raspušta Dumu i raspisuje nove izbore 7. predsedava sednicama Vlade 8. donosi odluke o ostavci Vlade 9. na predlog Predsednika Vlade imenuje i razrešava funkcije zamenika Predsednika Vlade i federalne ministre 10. imenuje kandidate za sudije Ustavnog suda, Vrhovnog suda, Vrhovnog arbitražnog suda i kandidata za mesto Glavnog tužioca 11. raspušta Državnu dumu u Ustavom propisanim situacijama – a) ako Duma tri puta odbije da odobri predsednikov predlog za imenovanje premijera, b) ako Duma dva puta u tri meseca izglasa nepoverenje Vladi i c) ako Duma ne izglasa poverenje vladi na njen zahtev 12. podnosi nacrte zakona Državnoj dumi (pravo zakonodavne inicijative) 13. potpisuje i objavljuje federalne zakone (tu se ogleda njegova funkcija zakonodavnog veta) 14. izdaje ukaze i naredbe (koji su obavezujući na celoj teritoriji i koji ne smeju biti u suprotnosti sa Ustavom). 15. godišnjim porukama obaveštava Federalnu skupštinu o situaciji u zemlji i osnovnim ciljevima u unutrašnjoj i spoljašnjoj politici 16. utvrđuje vojnu doktrinu Ruske Federacije 17. u slučaju napada ili predstojećeg napada na Rusku Federaciju, Predsednik sprovodi ratni zakon na teritoriji Rusije ili na nekim njenim delovima o čemu mora odmah obavestiti Savet federacije i Državnu dumu 18. u određenim situacijama, predvidjenim Ustavom, može uvesti vanredno ili ratno stanje na celoj teritoriji, ili na nekim njenim delovima. O tome mora odmah obavestiti Savet federacije i Državnu dumu
UTICAJ PREDSEDNIKA NA FEDERALNU SKUPŠTINU I VLADU
Uticaj predesnika na federalnu skupštinu – 5 ovlašćenja: raspuštanje Dume, zbog rada vlade, predsednik ih koristi na osnovu slobodne procene – ovu funkciju nemaju ni predsednici u predsedničkim sistemima. suspenzivni veto na usvojene zakone – može da se obori 2/3 većinom u oba doma. Predsednik nema suspenzivni veto u odnosu na federalne ustavne zakone, već samo u odnosu na obične zakone predlaganje zakona (običnih, ne ustavnih) i ustavnih promena isključivo pravo predlaganja sudija najviših sudova, vrhovnog tužioca i drugih visokih državnih funkcionera pravo na obraćanje federalnoj skupštini (usmeravanje rada parlamenta), nije tipično za parlamentarne predsednike. Uticaj na vladu: predlaganje izbora i smenjivanje vlade uređivanje strukture izvršne vlasti predsedavanje sednicama vlade ukidanje propisa vlade određivanje poslova vlade Vlada je pod punom i potpunom kontrolom predsednika. Mandat vlade u rukama je predsednika republike. Ovih obeležja ima samo u predsedničkim sistemima.
77. Mesto, struktura i uloga vlade u političkom sistemu Rusije Vlada se obrazuje tako što predsednik Rusije imenuje predsednika vlade uz saglasnost Dume, a zatim predsednik Republike imenuje ministre na predlog predsednika vlade. Prilikom izbora kandidata za predsednika vlade, predsednik Rusije nije obavezan da vodi računa o odnosu manjinee i većine niti da izvrši bilo kakve konsultacije. Ukoliko Duma da saglasnost, postupak je okončan, a ukoliko odbije tri puta, predsednik imenuje predsednika vlade, a Dumu raspušta. Saglasnost Dume je, dakle, samo formalnost. Vladi mandat ističe istekom mandtata predsednika Rusije, ostavkom vlade i izglasavanjem nepoverenja vladi na zahtev Dume i izglasavanjem nepoverenja vladi na zahtev vlade. Komparativno gledano, u parlamentarnim i polupredsedničkim sistemima mandat vlade je vezan za mandat parlamenta, dok je u rusiji njen mandat vezan za predsednikov, što je u najmanju ruku čudno. Ostavka je Ustavom predviđena u dva slučaja: 1. kao kolektivna ostavka, ali koju predsednik Rusije može da odbije; 2. kao odluka predsednika Republike o ostavci vlade. On to može uraditi uvek kad smatra potrebnim. Mandat vlade i njen sastav su u potpunosti u rukama predsednika Rusije, a uloga Dume je samo konsultativna i indikativna uz rizik da i sama bude raspuštena, ako se usprotstavi predsedniku Rusije. Struktura - predsednik vlade, zamenik predsednika vlade i federalni ministri – o broju i konkretnim funkcijama određuje predsednik Rusije, na osnovu predloga predsednika vlade. Vladom predsedava predsednik Rusije.
Funkcije - po ustavu, to je izvršna vlast, koja se u realnosti svodi na manji broj manje značajnih poslova (podređena predsedniku – njegov operativni organ, obavlja samo neke izvršne poslove). Vladi su prepušteni tehničko – izvršni poslovi: sprovođenje ustava, federalnih zakona, normativnih ukaza predsednika Rusije, sprovođenje finansijske politike, sprovođenje politike u oblasti kulture, nauke i prosvete, zdravstveno socijalnog staranja i ekologije. preduzimanje mera za obezbeđenje odbrane zemljei mera za ostvarenje: zakonitosti, prava čoveka, očuvanja svojine, javnog reda i borbe protiv kriminala.
78. Osnovne karakteristike federalizma u političkom sistemu Rusije
Putin: recentralizacija Elementi federacije (Ustav: 89): 21 republika, 11 okruga, 6 krajeva, 49 provincija, 2 grada federalnog značaja o 7 «federalnih oblasti» (poklapaju se sa oblastima MUP-a), na čelu sa izaslanicima koje direktno postavlja predsednik (5 generala, članovi Saveta bezbednosti, 2 X puta godišnje sa predsednikom) + «glavni federalni inspektori» (uglavnom «siloviki»: paralelna, neustavna struktura teritorijalne vlasti o slabljenje Saveta federacije kao fokusa moći «regiona»; «Državni savet»: konsultativno telo «guvernera», 4 X godišnje sa predsednikom o direktna intervencija centra u regionalne poslove, uključujući pravo predsednika da smenjuje izabrane regionalne lidere, i da raspušta zakonodavne organe regiona o uredi svih «ministarstava sile» na nivou federalnih oblasti (izuzetak FSB): militarizacija, enormno povećanje predsednikove moći o Jeljcin: asimetrična federacija (42 posebna ugovora sa regionima) – sada svi poništeni o Porezi: od 50:50% (fed-reg) u vreme Jeljcina, do 67:33% sada o Blokada federalnih zakona, ranije česta uz 1/3 reg., sada je praktično onemogućena
Putin – „siloviki“ Učešće silovika u vladajućoj eliti se povećava od Gorbačova do danas: 4% (1988) – 11% (1993) – 17% (1999) – 25% (2003) U Putinovoj eri: Državna duma: 9%, Savet federacije: 15%, regionalne elite: 10%, Federalna vlada: 33%
