Podsetnik Za Masinovodje

Podsetnik za mašinovođe

1

Mv. Ilić Slaviša (Švaba) – Vuča vozova Niš Idejno rešenje korica: Mv. Ilić Slaviša Korišćen materijal: -

Signalni pravilnik 1 Saobraćajni pravilnik 2 Saobraćajno uputstvo 40 Uputstvo o manevrisanju 42 Uputstvo o kočenju 233 Uputstvo o kočenju SŽD kola 233/01 Zakon 601 Uputstvo o organizaciji i evidenciji radnog vremena Pravilnik za vuču 243 Uputstvo za rad osoblja vučnog vozila 246 Uputstvo o upravljanju u jednoposedu 248 Električne lokomotive ŽS serije 441 i 461 Priručnik za rukovanje dizel-električnom lokomotivom serije 661 Ovaj priručnik nastao je nakon dugog i napornog rada mašinovođe

Ilić Slaviše

Niš 2008. god.


2

Signalni pravilnik 1 čl. 5 – Zvonovni signalni znaci:

•• •• •• ••• ••• ••• ••• •• ••• •• ••• •• ••• •• -

Vožnja prema kraju pruge Vožnja prema početku pruge Opasnost (najmanje 4 puta)

čl. 6 – Glavni signali: Glavni signali služe za davanje potrebnih naređenja ili saopštenja o zabrani ili dozvoli za dalju vožnju voza. Signalni znaci glavnih signala kada dozvoljavaju vožnju vozovima, jednovremeno zabranjuju manevarske vožnje ili obrnuto, kada zabranjuju vožnju vozova dozvoljavaju manevarske vožnje. Glavni signali ugrađeni na staničnom području nazivaju se Stanični glavni signali (ulazni i izlazni), a na otvorenoj pruzi Pružni glavni signali (prostorni, zaštitni na rasputnici, na tovarištima itd.). Glavni signali su: Ulazni, izlazni, prostorni i zaštitni - Ulazni i zaštitni signali se ugrađuju najmanje na 100 m pred ulaznom skretnicom, odnosno tačkom koju štite, a na prugama sa zaustavnim putem od 1500 m najmanje na 150 m. Ovi signali se ugrađuju na najmanje 10 m ispred zateznog stuba izolovanog preklopa kontaktne mreže, kao i na najmanje 50 m ispred signala granica manevrisanja, a na prugama sa prugama sa zaustavnim putem od 1500 m najmanje na 75 m. - Izlazni signali se ugrađuju ispred tačke koju štite. - Prostorni signali se ugrađuju na granicama prostornog odseka. Daljina vidljivosti glavnih signala je: -

50 km/h 65 km/h 80 km/h 100 km/h 120 km/h 140 km/h 160 km/h

-

100 m 150 m 200 m 250 m 300 m 400 m 500 m

Postoje jednoznačni i dvoznačni signalni znaci. Jednoznačni signalni znaci daju se obojenim mirnim svetlostima ili položajem i brojem signalnih ručica, a noću i obojenim mirnim svetlostima (stub signala je crno-bele boje). - Dvoznačni signalni znaci koriste mirne i trepćuće obojene svetlosti (stub signala je crveno-bele boje). -


3

Signalni znaci prostornih, ulaznih, izlaznih i zaštitnih glavnih signala Svetlosni i likovni signalni znak 4: “Stoj“

Svetlosni dvoznačni signalni znak 5a: “‚Slobodno’, očekuj ‚Slobodno’ ili ‚Oprezno’“

Svetlosni i likovni jednoznačni signalni znak 5b: “Slobodno“

Svetlosni dvoznačni signalni znak 6: “Oprezno’ očekuj ‚Stoj’“

Svetlosni dvoznačni signalni znak 7: “‚Slobodno’ očekuj ograničenje brzine“

Svetlosni dvoznačni signalni znak 8: “,Ograničena brzina’ očekuj ‚Stoj’“

Svetlosni dvoznačni signalni znak 9: “‚Ograničena brzina’ očekuj ‚slobodno ili oprezno’“

Svetlosni dvoznačni signalni znak 10: “‚Ograničena brzina’ očekuj ‚ograničenje brzine’“

Svetlosni i likovni jednoznačni signalni znak 11: “‚Ograničena brzina’“


4

Svetlosni dvoznačni signalni znak 12a: “‚Oprezan ulazak u stanicu sa 10 km/h’“

čl. 7 – Predsignali glavnih signala: -

Posebni predsignali se ugrađuju ispred glavnih signala na daljini zaustavnog puta. Predsignali se ugrađuju ispred svojih glavnih signala na posebnom stubu. Svetlosni i likovni jednoznačni signalni znak 13: “Očekuj ‚Stoj’“

Svetlosni i likovni jednoznačni signalni znak 14: “Očekuj ‚Slobodno’“

Svetlosni i likovni jednoznačni signalni znak 15: “Očekuj ‚ograničenje brzine’“

čl. 8 – Ponavljači predsignala :

- Ugrađuju se ispred glavnog signala na oko 400 m odnosno 600 m na prugama sa zaustavnim putem od 1500 m. - Služe da ponove signalne znake predsignalisanja onog glavnog signala koji predsignališe signalne znake prvog narednog glavnog signala, odnosno da ponove signalne znake posebnog svetlosnog predsignala kod kojih nije postignuta propisana daljina vidljivosti.

Signalni znak 16:

Signalni znak 17:

„Glavni signal pokazuje ‚Stoj’“


„Glavni signal pokazuje ‚Slobodno’“

5

Signalni znak 18: „Glavni signal pokazuje ‚Ograničenje brzine’“

čl. 9 – Dopunski signali glavnih signala i predsignala :

- Pokazivači i pretpokazivači ugrađuju se ispred signalne ploče glavnog signala, odnosno predsignala, na stubu. Pokazivač za pravac Signalni znak 19a: „Dozvoljena vožnja za... “ Pretpokazivač za pravac Signalni znak 19b: „Očekuj vožnju za... “

Pokazivač za kolosek Signalni znak 20: „Dozvoljena vožnja sa ... koloseka“

Pokazivač za brzinu Signalni znak 21a: „Voziti ograničenom brzinom od .. km/h“

Pretpokazivač za brzinu Signalni znak 21b: „Očekuj ograničenje brzine od ... km/h“ • 11.4 Pokazivač za brzine ne ugrađuje se ispred službenih mesta čiji su prijemni koloseci podeljeni graničnim signalima iz tehničkih razloga, a ne zbog omogućavanja prijema dva voza na isti kolosek, ako je odstojanje od ulaznog signala do graničnog signala jednako ili veće dužini zaustavnog puta na dotičnoj pruzi, i ako se kod prijema voza na prvi deo podeljenog koloseka uređajima kontroliše slobodnost drugog dela koloseka u smeru kretanja voza.


6

čl. 12 – Granični kolosečni signali :

Signalni znak 25:

Signalni znak 26:

„Vožnja zabranjena“

„Vožnja dozvoljena“

čl. 14 – Manevarski signali za zaštitu kolosečnog puta:

Signalni znak 27:

Signalni znak 28:

„Manevrisanje zabranjeno“

„Manevrisanje slobodno“

čl. 15 – Reonski manevarski signali:

Signalni znak 29:

Signalni znak 30:



čl. 16 – Signali na iskliznicama:

Signalni znak 31:

Signalni znak 32:



čl. 17 – Signali na spuštalici:


7

Signalni znak 33:

Signalni znak 34: Signalni znak 35:

„Guranje zabranjeno“ „Gurati lagano“

„Gurati brže“

Signalni znak 36: „Natrag“

čl. 18 – Granica manevarskih vožnji: Signalni znak 37: „Granica manevarskih vožnji“ Ugrađuje se između prve ulazne skretnice i ulaznog, odnosno staničnog zaštitnog signala sa predsignalom na najmanjoj udaljenosti od 50 m, odnosno 75 m na prugama sa zaustavnim putem od 1500 m od ulaznog odnosno zaštitnog signala. – Kod ulaznog i zaštitnog signala bez predsignala između prve ulazne skretnice i ulaznog, staničnog zaštitnog, odnosno štitnog signala. – Na elektrificiranim prugama ovaj signal se ugrađuje na najmanje 10 m od prvog preklopnog stuba izolovanog preklopa kontaktne mreže prema ulaznoj skretnici. –

čl. 19 – Signali na kolosečnim vagama:

Signalni znak 38:

Signalni znak 39:

„Prelaz zabranjen“

„Prelaz slobodan“


8

čl. 20 – Signali za ograničenje i prelom brzine:

Signalni znak 40b:

Signalni znak 40c:

Signalni znak 40d:

„Početak ograničenja brzine“ „Kraj ograničenja brzine“

Signalni znak 40a:

-

„Prelom brzine“

Signalni znak 40a:

„Očekuj ograničenje

„Strelica označava za koju prugu

ili prelom brzine“

važi signal, kod odvojnih pruga“

Predsignalna ploča se ugrađuje ispred početne ploče na daljini: • 500 m sa zaustavnim putem od 700 m • 700 m sa zaustavnim putem od 1000 m • 1200 m sa zaustavnim putem od 1500 m.

čl. 21 – Signali za električnu vuču:

Signalni znak 41: Signalni znak 42: „Pripremi se za

spuštanje pantografa“

„Spusti

pantograf“

Signalni znak 43:

Signalni znak 42a:

„Podigni

„Dozvoljena vožnja

pantograf“

samo sa jednim pantografom“ - „Pripremi se za spuštanje pantografa” postavlja se najmanje na 300 m ispred signala „Spusti pantografa” i mora se videti sa udaljenosti od najmanje 100 m. Na prugama sa zaustavnim putem od 1500 m ovaj signal se postavlja na najmanje 500 m. - „Spusti pantograf” se postavlja na odstojanju od najmanje 10 m u službenim mestima, odnosno 30 m na otvorenoj pruzi, od mesta odakle se mora

voziti sa spuštenim pantografom. - „Podigni pantograf” se postavlja kod mesta odakle sme da se vozi sa podignutim pantografom.


9

Signalni znak 44: „Pripremi se za isključenje glavnog prekidača“

-

Signalni znak 45: „Isključi glavni prekidač“

Signalni znak 46: „Uključi glavni prekidač“

Signalni znak 47: Signalni znak 48: „Stoj za vozila sa „Električni napon podignutim pantografom“ uključen“ „Stoj za vozila sa podignutim pantografom” postavlja se najmanje 10 m od

mesta odakle je vožnja sa podignutim pantografom zabranjena. - „Električni napon uključen” označava da je električno predgrevanje putničkih kola uključeno. Postavlja se na čelo voza, ali i sa strane u visini odbojnika. Strelica iznad signala usmerena naviše, ulevo ili udesno, označava zabranjenu vožnju na kolosek koji je bez voznog voda na koji se ulazi vožnjom u pravac, odnosno vožnjom u skretanje, ulevo ili udesno.

čl. 22 – Skretnički signali: a. Jednostruke skretnice

Signalni znak 49: „Vožnja u pravac uz ili niz jezičak“

Signalni znak 50: „Vožnja u skretanje uz jezičak“

Signalni znak 50: „Vožnja u skretanje niz jezičak“

b. Ukrsne dvopostavne skretnice

Signalni znak 51: „Vožnja za glavni pravac iz oba smera“ Podsetnik za mašinovođe

Signalni znak 52: „Vožnja za sporedni pravac iz oba smera“ 10

Signalni znak 53: „Vožnja za skretanje“

čl. 23 – Signali za automatske uređaje na putnom prelazu: -

Kontrolni i pomoćni kontrolni svetlosni signali

Signalni znak 55: „Uređaj na putnom prelazu u kvaru”

Signalni znak 56:

Signalni znak 56: Pomoćni kontrolni signal

„Uređaj na putnom prelazu ispravan”

-

Ako je saobraćaj na putnom prelazu obezbeđen daljinskom kontrolom u posednutom službenom mestu, ispred putnog prelaza se ugrađuje samo signal koji označava početak zaustavnog puta ispred putnog prelaza. - „Kontrolni svetlosni signal” se ugrađuje ispred putnih prelaza koji nemaju daljinsku kontrolu iz posednute stanice i to na daljini zaustavnog puta ili većoj udaljenosti ali najviše do 1,5 dužine zaustavnog puta. - „Kontrolni svetlosni signal” mora se videti sa mesta gde je ugrađen signal „Uključna tačka“ ispred kontrolnog signala putnog prelaza. - „Pomoćni kontrolni signal” se ugrađuje između kontrolnog svetlosnog signala i putnog prelaza na onom delu pruge na kojem voz ima zadržavanje između kontrolnog svetlosnog signala i putnog prelaza, a zatim nastavlja vožnju u pravcu putnog prelaza.

Signalni znak 57:

Signalni znak 57a:

„Uključna tačka

„Uključna tačka

očekuj kontrolni signal”

Signalni znak 58:

„Početak zaustavnog puta sa daljinskom kontrolom” ispred putnog prelaza”

- „Uključna tačka sa daljinskom kontrolom” ugrađuje se ispred putnih prelaza bez kontrolnih svetlosnih signala, samo ako je uključna tačka postavljena na manjoj ili većoj udaljenosti od zaustavnog puta. - Ukoliko je jedna uključna tačka za dva ili više putna prelaza, onda su na signalu dva ili više crvena romba, jedan ispod drugog.

čl. 24 – Signali na vozovima i vozilima: - Čelo voza na jednokolosečnoj i pravilnom koloseku dvokolosečne pruge a. b.

Danju – nema nikakvog signala Noću – dve bele svetlosti u istoj visini (izuzetno i jedna)


11

-

Čelo voza na nepravilnom koloseku dvokolosečne pruge: a. Danju – završni signal b. Noću – dve crvene svetlosti u istoj visini (izuzetno i jedna) - Kraj voza: a. Danju – završni signal b. Noću – završni signal ili dve crvene svetlosti u istoj visini. • 24.11. Kod guranih vozova, radnik na čelu voza mora danju držati razvijenu ručnu signalnu zastavicu, a noću ručnu signalnu svetiljku bele boje. • 24.15. Kod guranih vozova, lokomotiva koja gura, na zadnjoj strani nosi signalni znak „Kraj voza“ • 24.17. Vozovi koji imaju potiskivalicu, moraju biti označeni signalom „Kraj voza“

• 24.19. Ako za vreme vožnje dođe do kvara čeonih signala (noću), voz se mora zaustaviti i pokušati da svetiljke osvetli, u slučaju da to nije moguće, voz sme nastaviti vožnju do prve stanice sa Vmax=15 km/h. U koliko svetli samo jedna svetiljka (uključujući i reflektorsku), voz može nastaviti vožnju do prve stanice oprezno i tu pokušati da svetiljke osvetli. Ako nije moguće, voz može nastaviti vožnju pod uslovom da se osvetli bar jedna svetiljka, a stanice i pružno osoblje moraju biti obavešteni da voz saobraća samo sa jednom osvetljenom čeonom svetiljkom. • 24.20. Ako se završni signal u toku vožnje izgubi, mora se zameniti rezervnim u prvoj stanici. • 24.21. U stanicama i na otvorenoj pruzi pri susretu sa vozom na drugom koloseku ili paralelnoj pruzi mašinovođa ne sme koristiti punu svetlost reflektorske svetiljke. • 24.24. Vučna vozila koja izlaze iz depoa moraju imati ispravne čeone i završne signale.

čl. 25 – Potiskivalica: -

Danju – nema nikakvih znakova Noću – na prednjoj strani u smeru vožnje jedna bela svetlost, a na zadnjoj strani jedna crvena svetlost • 25.3. Kada se potiskivalica vraća sa otvorene pruge na jednokolosečnoj pruzi i na pravilnom koloseku dvokolosečne pruge, menja smer vožnje pa se i signali na njoj moraju izmeniti. Pri vožnji nepravilnim kolosekom dvokolosečne pruge u povratku danju na prednjoj strani u smeru vožnje „Završni signal“ ili jednu crvenu svetlost, a noću jednu crvenu svetlost, a na zadnjoj strani i to samo noću, jednu belu svetlost.

čl. 26 – Manevarka: -

Danju – nema nikakvih znakova Noću – na prednjoj i zadnjoj strani po jedna bela svetlost


12

čl. 27 – Posednuto osobama: Signalni znak 63: „Posednuto osobama“ – Na obe podužne strane kola, koja su noću unutra i osvetljena, po jedna signalna ploča žute boje sa obe strane.

čl. 27 – Poštanska manipulacija: Signalni znak 64: „Poštanska manipulacija“ – Na otvorenim vratima kola, plava zastavica, a noću plava svetlost svetiljke na tri strane.

čl. 28 – Pružna vozila: 1.

Na jednokolosečnoj pruzi:

-

Danju – nema nikakvih znakova

2.

- Noću – napred i pozadi po jedna crvena svetlost Na pravilnom koloseku dvokolosečne pruge:

3.

Na nepravilnom koloseku dvokolosečne pruge:

4.

Na zatvorenom koloseku dvokolosečne pruge:

-

-

Napred jedna bela, a pozadi jedna crvena svetlost Napred jedna crvena, a pozadi jedna bela svetlost Napred i pozadi po jedna bela svetlost

čl. 29 – Signalni znaci osoblja vučnog vozila: Signalni znak 67: „Pazi“ – Daje se kao upozorenje na nailazak voza, ispred oznake „Prilazni signal“, „Pružna opomenica“, putnih prelaza, pre ulaska i izlaska iz tunela, most, vijadukta, pri smanjenoj vidljivosti, mimoilaženju sa vozovima, u blizini putnih prelaza, na stajalištima, usecima, pre polaska sa otvorene pruge, iz službenog mesta bez dežurstva otpravnika voza, kod zaprege, pri nailasku na signalne znake „Pripremi se za spuštanje pantografa“ ili „Isključenje glavnog prekidača“. - Kod guranih vozova vozopratilac prvih kola na čelu voza daje usnom zviždaljkom „Pazi“ Podsetnik za mašinovođe

13

Signalni znak 68: „Opasnost koči“ Signalni znak 69: „Pritegni kočnice“ – Ovaj signalni znak kao i „Pritegni umereno kočnice“, „Popusti kočnice“ i „Popusti umereno kočnice“ mašinovođa daje vozopratiocima kod ručnog ili mešovitog kočenja voza. - Kod vazdušno kočenog voza koji stoji, mašinovođa daje signalni znak „Pritegni kočnice“ i time naređuje da se obezbedi voz od samopokretanja. - Davanjem ovog signalnog znaka, mašinovođa prve lokomotive na čelu voza daje naređenje mašinovođama vozne lokomotive ili potiskivalice da obustave rad svojih lokomotiva. Signalni znak 70: „Pritegni umereno kočnice“ – Daje mašinovođa vozopratiocima za regulisanje brzine voza. - Ovim znakom kod vozova sa zapregom i potiskivalicom, mašinovođa prve lokomotive naređuje ostalim mašinovođama da smanje vučnu silu lokomotiva. Signalni znak 71: „Popusti kočnice“ – Daje m-vođa vozopratiocima da popuste pritegnute kočnice. - Kod vozova sa zapregom i potiskivalicom daje mašinovođa prve lokokomotive naređenje ostalim mašinovođama da pojačaju vučnu silu lokomotiva. - Kad je voz zaustavljen bez učešća mašinovođe, mašinovođa daje ovaj znak uzastopno dva puta, da bi vozopratioci pregledali kočnice. - Ovaj znak daje mašinovođa kod svih teretnih vozova, uvek pre nego što na dati znak za polazak pokrene voz. - Kod vozova sa potiskivalicom, posle naređenja za polazak voza, mašinovođa na čelu voza daje „Popusti kočnice“ koji ponavlja mašinovođa potiskivalice. Posle toga mašinovođa prve lokomotive daje „Pazi“ i kad oseti da je mašinovođa potiskivalice otpočeo sa potiskivanjem, pokreće svoju lokomotivu. Signalni znak 72: „Popusti umereno kočnice“ – daje se vozopratnom osoblju za regulisanje brzine voza. Signalni znak 73: „Voz stao, međik slobodan“ – Daje se u stanicama u kojima je to predviđeno knjižicom reda vožnje, kada se voz na izlaznoj strani smestio unutar međika. Signalni znak 74: „Međik zauzet“ – Daje se u stanicama u kojima je predviđeno redom vožnje, kada je međik zauzet na izlaznoj strani.


14

-

Kvar sirene vučnog vozila

• 29.24. Ako se na voznoj lokomotivi ili potiskivalici pokvari sirena na otvorenoj pruzi, voz može nastaviti vožnju prema preglednosti pruge ali najviše sa Vmax = 25 km/h, do prve stanice. Ako kvar ne može da se otkloni, lokomotiva se smatra defektnom. • 29.25. Ako su na čelu voza dve lokomotive, pa se kvar desi na otvorenoj pruzi, mašinovođa prve lokomotive mora zaustaviti voz, i o kvaru izvestiti vozopratno osoblje i mašinovođu druge lokomotive. Pri daljoj vožnji do prve naredne stanice potrebne signale davaće mašinovođa druge lokomotive, a u stanici izvršiti zamena mesta lokomotiva. Za vreme ovakve vožnje, m-vođa prve lokomotive upozorava mašinovođu druge lokomotive na potrebu davanja signalnih znakova, ručnim signalnim sredstvima, a pored toga još i dovikivanjem. Brzina voza u ovom slučaju ne sme biti veća od Vmax = 25 km/h.

čl. 30 – Signali staničnog i vozopratnog osoblja:

Svetlosni

Signalni znak 75: „Na mesta„

Signalni znak 79a:

Signalni znak 76: „Pripremi se za polazak“

Signalni znak 78: „Polazak“

Signalni znak 77: „Spreman za polazak“ Usnom zviždaljkom: Otpravnik vozova daje „Pripremi se za polazak“ jedan produženi zvižduk usnom zviždaljkom.

„Prolazak“

Signalni znak 79b: „Izuzetan prolazak“

Signalni znak 80: „Uđi“ - Daje se usnom zviždaljkom ili lokomotivskom sirenom. • 30.15. Ako na dati signalni znak „Polazak“ mašinovođa ne pokreće voz otpravnik vozova mora poći prema lokomotivi dajući i dalje ovaj signalni znak, a osim toga i usmeno izdati naređenje za polazak rečju „Polazak“. • 30.23. Kada se voz po ulasku izuzetno zaustavi u području stanice, pa onda treba da nastavi započetu vožnju, otpravnik vozova ponovo daje naređenje za polazak.


15

• 30.26. Kod vozova bez vozovođe mašinovođa odlučuje o polasku, odnosno prolasku voza. Kod vozova sa prevozom putnika prvi kondukter do lokomotive mora proveriti dali svi ostali kondukteri daju „Spreman za polazak“, a onda i sam daje ovaj signalni znak mašinovođi, koji odlučuje o polasku voza.

• 30.27. Signalni znak krugom zelenih svetlećih sijalica za vozno osoblje voza koji stoji u stanici znači „Polazak“, a kod voza koji izuzetno prolazi stanicu „Izuzetan prolazak“. • 30.28. Signalni znak „Uđi“ daje otpravnik vozova ili po njegovom naređenju stanični radnik, odnosno mašinovođa voza koji se nalazi u stanici voznom osoblju voza koji je zaustavljen ispred signalne oznake „Prilazni signal“ odnosno ispred ulazne skretnice.

čl. 31 – Signalni znaci za probu automatskih kočnica: Signalni znak 81: „Poziv za vršenje probe kočnice“

Signalni znak 82: „Zakoči“

Signalni znak 83: „Otkoči“

Signalni znak 84: „Proba kočnice završena“


16

čl. 32 – Signalni znaci manevarskog osoblja:

Signalni znak 85: „Napred“

Signalni znak 86: „Nazad“

Signalni znak 87: „Malo napred“

•

Signalni znak 88: „Malo nazad“

••

Signalni znak 89: „Odbačaj“

•

Signalni znak 90: „Lagano“

Signalni znak 91: „Stoj“

•••••


17

čl. 34 – Signali pružnog osoblja:

Signalni znak 96a: „Stoj“ Praskalice

Signalni znak 96b: „Stoj“

Neposednuto mesto leva šina desna šina

Postavljnje praskalice na jednom koloseku

50m Zaustavni put (500, 300 ili 200 m)

Signalni znak 96c: „Stoj“ (Praskalicama)

- Postaviti crveni signalni kotur, noću i crvena svetlost ili samo crvena svetlost, mahati signalnom zastavicom, kapom ili ma kojim drugim predmetom u krug, noću mahati u krug svetlošću ma kakve boje, postaviti praskalice. • 34.6. Postaviti ili davati signalni znak „Stoj“ ispred neprohodnog mesta na daljini zaustavnog puta. Ovaj signalni znak mora se videti sa najmanje 500 m, 300 m ili 200 m, u zavisnosti od zaustavnog puta: 1500, 1000 ili 700 m. • 34.8. U koliko radnik ne stoji ispred neprohodnog mesta i daje signalni znak „Stoj“, ispred kotura crvene boje (koji se postavlja na daljini zaustavnog puta), potrebno je staviti i praskalice na udaljenosti 500 m, 300 m ili 200 m, u zavisnosti od zaustavnog puta: 1500, 1000 ili 700m, a na rasponu 50 m jedna od druge (dve praskalice). Ukoliko zbog hitnosti nema vremena da se signalni znak „Stoj“ postavi na dovoljnoj udaljenosti, trčati prema dolazećem vozu i davati signalni znak „Stoj“. Primeri postavljanja zaustavnih signala Zaustavni put Zaustavni put

Jednokolosečna pruga (oba koloseka neprohodna)

Dvokolosečna pruga

Zaustavni put

Dvokolosečna pruga (jedan kolosek neprohodan kao i dve paralelne pruge) Podsetnik za mašinovođe

18

čl. 35 – Signali lagane vožnje:

Signalni znak 97a:

(Za odvojnu prugu)

„Lagano“

„Lagano“

Signalni znak 97c: „Početak lagane vožnje“

Signalni znak 98: „Opozivni signal“

Žuti kotur, žuta svetlost, koso na dole razvijena signalna zastavica ili obe ruke ispružene koso naniže, postaviti, odnosno davati ispred mesta odakle se treba voziti smanjenom brzinom prema primerima: Jedan kolosek neprohodan, na drugom lagana vožnja 1200 m 700 ili 500 m

1200 m 700 ili 500 m

20 Lagano 20 Neprohodan Zaustavni put

Zaustavni put

1500, 1000 ili 700 m

1500, 1000 ili 700 m

Jednokolosečna pruga

Jedan kolosek dvokolosečne pruge

20

1200, 700 ili 500 m

Lagano

20 Lagano

20 1200 m 700 ili 500 m

1200 m 700 ili 500 m

Na zatvorenom koloseku nema nikakvih znakova

Na oba koloseka lagana vožnja

1200, 700, ili 500 m

1200, 700, ili 500 m

20


20

19

Lagano 20

Lagano Zatvoren kolosek

Lagano

1200, 700 ili 500 m

20 1200, 700 ili 500 m

Dve jednokolosečne pruge (paralelne) 1200, 700 ili 500 m

20 Laganoo 20

1200, 700 ili 500 m

• 35.5. Ako iznenada nastane potreba za laganom vožnjom, pa se nema vremena da se signalni znaci postave, trči se prema vozu koji ide u susret i daje se „Stoj“ da bi se usmeno dalo obaveštenje o laganoj vožnji. • 35.7. Kad vozno osoblje primeti signalni znak „Lagano“ a nije obavešteno opštim nalogom kojom brzinom treba voziti ili nema oznake kojom brzinom se sme voziti, onda se sme voziti najvećom brzinom od Vmah= 10 km/h. Ukoliko postoji potreba za manjom brzinom od Vmah = 10 km/h, voz treba zaustaviti i dati usmeno naređenje kojom se brzinom sme voziti. Uzastopne lagane vožnje • 35.12. Ako na pružnom koloseku nastanu dve uzastopne lagane vožnje različitih brzina, bez međuprostora na ispravnom koloseku ili ako je međuprostor manji od 1300 m, ovakve uzastopne lagane vožnje označavaju se za svaki smer vožnje jednim signalnim znakom „Lagano“ i jednim „Opozivnim signalom“ Ako je dužina koloseka na kojem se uvode uzastopne lagane vožnje do 1500 m, za taj deo koloseka, za svaki smer vožnje, postavlja se samo po jedan signalni znak „Početak lagane vožnje“ na kojem je označena manja brzina.

Za slučajeve kad je dužina koloseka preko 1500 m, dati su sledeći primeri: Dužina koloseka do 1500 m: 100 km/h

20 km/h

50 km/h

Lagano

Lagano

100 km/h

20 20 1200, 700 ili 500 m

500 m

600 m Do 1500 m


20

1200, 700 ili 500 m

Dužina koloseka veća od 1500 m, ali je veća brzina kretanja od odstojanja na kome bi trebalo postaviti „Početak lagane vožnje“ 130 km/h

80 km/h

40 km/h

Lagano 40

Lagano

130 km/h

40

1200, 700 ili 500 m

300 m

1500 m

1200, 700 ili 500 m

Dužina koloseka veća od 1500 m 120 km/h

80 km/h

40 km/h

120 km/h

1200, 700 ili 500 m

Lagano 20 1200, 700 ili 500 m

20 50 Lagano 50

400 m

1500 m

1200, 700 ili 500 m

• 35.13. Kada se lagana vožnja uvodi na glavnim prolaznim kolosecima ili na otvorenoj pruzi odmah iza stanice, pa bi signal za „Lagano“ trebalo postaviti u stanici, on se postavlja i na većoj udaljenosti, ispred prve ulazne skretnice. Kad se lagana vožnja uvodi na ostalim glavnim i sporednim kolosecima, „Lagano“ i „Opozivni signal“ se ne postavlja već se ona označava samo signalnim znakom „Početak lagane vožnje“, koji se postavlja u blizini međika uz kolosek za koji važi. • 35.17. Ako je signalni znak „Lagano“ postavljen na zajedničkom delu pruge ispred rasputnice, a važi samo za jednu od odvojnih pruga ispred žutog kotura postavlja se strelica usmerena u pravcu odvojne pruge za koju važi. Ako lagana vožnja važi za obe odvojne pruge, strelica se ne postavlja.

čl. 37 – Signalne mreže: Signalni znak 99: „Odron na pruzi – voziti brzinom do 30 km/h“

Redovno ugašen i pali se samo u slučaju odrona. Ugrađuje se na dužini zaustavnog puta od zone signalne mreže.

Signalna oznaka 224: „Početak signalne mreže“


Signalna oznaka 225: „Svršetak signalne mreže“

21

− Signalna oznaka „Početak SM“ ugrađuje se na početku zone signalne mreže i označava mesto od koga, u slučaju pojave signalnog znaka „Odron na pruzi“, treba voziti oprezno brzinom do 30km/h. − Signalna oznaka „Svršetak SM“ ugrađuje se na kraju zone signalne mreže i označava mesto do koga, u slučaju pojave signalnog znaka „Odron na pruzi“, treba voziti oprezno Signalna oznaka „Svršetak SM“ postavlja se na suprotnoj strani ploče sa signalnom oznakom „Početak SM“.

čl. 39 – Signalne oznake: Signalni oznaka 201: „Signal ne važi“

• •

39.2. Umesto krsta, signalne ploče se mogu i pokrivati. - Nevažeći patuljasti signali se uvek pokrivaju. 39.8. Ako vozno osoblje naiđe na signalnu oznaku „Signal ne važi“, a o tome nije obavešten, mora zaustaviti voz.

čl. 40 – Predsignalne opomenice:

Signalna oznaka 202: „Označavanje mesto predsignala“ Predsignal se postavlja na daljini zaustavnog puta. Ako je predsignal postavljen na manjoj udaljenosti od zaustavnog puta, na predsignalnu opomenicu se postavlja izvrnuti trougao. Ako je strelica iznad predsignalne opomenice, označava pravac odvojne pruge za koju važi i to ako je postavljena na delu pruge ispred rasputnice. -

čl. 41 – Objavnice glavnih signala i predsignala: Signalna oznaka 203a: „Očekuj predsignal“

-

„Očekuj predsignal“- Ugrađuje se kod prvog prostornog, ispred ulaznog ili zaštitnog signala na prugama sa APB i TK ili posebnog predsignala na 100, 200 i 300m

Signalna oznaka 203b: „Očekuj glavni signal“


22

„Očekuj glavni signal“ – Ugrađuje se kod ulaznih, zaštitnih i prostornih signala odjavnog prostornog odseka, koji nemaju posebne predsignale i to: a). Ispred ulaznih i zaštitnih signala na 100, 200 i 300 m: b). Ispred prostornih signala odjavnog prostornog odseka na 700, 800 i 900 m

• 41.10. Na početku elektrificirane pruge kao i na mestima gde se neelektrificirana pruga uključuje na elektrificiranu, na objavnicama se dodaje još i crvena izlomljena strelica.

čl. 42 – Upozorivači glavnih signala i predsignala: Upozorivači glavnih signala i predsignala upozoravaju da je glavni signal odnosno predsignal ugrađen sa suprotne strane koloseka u odnosu na onu na kojoj je trebalo biti ugrađen. Ugrađuju se na strani gde je trebao da bude glavni signal.

Signalna oznaka 204: „Glavni signal na drugoj strani“

Signalna oznaka 205: „Predsignal na drugoj strani“

čl. 43 – Međik: Signalna oznaka 206: „Međik“ Signalna oznaka „Međik“ označava granicu između koloseka koji se približavaju i do kojeg se mesta smeju nalaziti vozila, kako ne bi ugrožavala vožnju po susednom koloseku.

čl. 44 – Granica odseka: Signalna oznaka 207: „Granica odseka“ „Granica odseka“ je okrugli ili kvadratni stubić ili poklopac glave izolovanog odseka podeljen u normalnim pravim linijama, koje se seku u središtu oznake (od kojih je jedna paralelna sa šinama, a druga upravna na šine), na četiri jednaka dela. Svaki deo odgovara jednoj šini koja se tu završava ili počinje. Delovi oznaka koji odgovaraju šini koja je pod naponom obojeni su crveno, oni koji odgovaraju šini bez napona obojeni su žuto.


23

čl. 45 – Mesto zaustavljanja: Signalna oznaka 208 (208a): „Mesto zaustavljanja“

Signalna oznaka „Mesto zaustavljanja“ postavlja se prema potrebi u službenim mestima u kojima je vozovima sa prevozom putnika, potrebno označiti mesto zaustavljanja kako bi putnička garnitura stala na mestu određenom za ulazak i izlazak putnika. - Ona može biti stalna ili prenosna. Kod ugrađivanja stalne signalne oznake treba voditi računa da se ne ugrožava bezbednost putnika i železničkih radnika i ugrađuje se neposredno pored koloseka. - Broj ispod slova, označava dužinu voza u metrima i ona važi za sve vozove čija je dužina manja od naznačene (208a).

čl. 46 – Pružne opomenice: Signalna oznaka 209: „Pazi, putni prelaz“

One se ugrađuju ispred putnih prelaza u istom nivou kod kojih saobraćaj nije obezbeđen branicima, polubranicima ili svetlosnim signalima, odnosno kod svih putnih prelaza ispred kojih se postavljaju kontrolni svetlosni signali ili signali za početak zaustavnog puta ispred putnog prelaza. Ugrađuju se sa desne strane koloseka za odnosni smer vožnje, a na prugama sa obostranim saobraćajem postavlja se sa spoljne strane oba koloseka u oba smera vožnje. Ugrađuju se na udaljenosti, ispred putnog prelaza, na 500 m, a na sporednim prugama na 200 m. Pružna opomenica, mora se videti sa najmanje udaljenosti od 300 m, sa zaustavnim putem od 1000 m, sa zaustavnim putem od 700 m na 200 m.

čl. 47 – Prenosne pružne opomenice: Signalna oznaka 210: „Mesto rada na pruzi“ Postavlja se od mesta rada na najmanjoj udaljenosti od 800 m, odnosno 500 m u zavisnosti sa zaustavnim putem i to:

-

U stanicama ispred ulaznih skretnica; Na jednokolosečnim prugama sa desne strane u oba smera; Na dvokolosečnim i sa obostranim saobraćajem, sa spoljne strane svakog koloseka u oba smera vožnje, bez obzira na kom se koloseku radi; Na višekolosečnim, kao i na paralelnim prugama kod svakog koloseka u oba smera vožnje, bez obzira na kom se koloseku radi.


24

čl. 48 – Početak i svršetak potiskivanja:

Signalna oznaka 211: Signalna oznaka 212: „Početak potiskivanja“ „Svršetak potiskivanja“ Signalne oznake „Početak i Svršetak potiskivanja“ ugrađuju se na onim mestima pruge na kojima se vozovi redovno potiskuju i to sa desne strane koloseka za odnosni smer vožnje, a na prugama sa obostranim saobraćajem sa spoljne strane svakog koloseka u smeru vožnje. - „Početak potiskivanja“, ugrađuje se na mestu odakle je potrebno potiski-vanje voza, i mašinovođa prve lokomotive na čelu voza daje dva puta signalni znak „Pazi“ koji mašinovođa potiskivalice ponavlja i počinje potiskivanje voza. - „Svršetak potiskivanja“, ugrađuje se na mestu gde prestaje potreba potiskivanja. Mašinovođa prve lokomotive na čelu voza daje tri puta signalni znak „Pazi“ koji mašinovođa potiskivalice ponovi kada stigne kod ove signalne oznake i prekida potiskivanje. Ove signalne oznake se po pravilu noću ne osvetljavaju, ali mogu da se presvuču reflektujućom materijalom. Daljina vidljivosti mora iznositi najmanje 100 m

čl. 49 – Oznake za stanice bez ulaznog signala: Signalna oznaka 213: „Prilazni signal“ „Prilazni signal“ upozorava vozno osoblje da se voz približava stanici koja nije opremljena ulaznim (štitnim) signalom i označava mesto gde voz treba da stane i čeka naređenje za ulazak u stanicu, ako je to naređeno opštim nalogom. Ugrađuje se sa desne strane koloseka, na daljini zaustavnog puta ispred prve ulazne skretnice, i to samo na sporednim prugama. Mora se videti najmanje sa odstojanja od 200m. Noću se pred kotur postavlja i žuta svetlost. Podsetnik za mašinovođe

25

čl. 50 – Oznake za stajalište: Signalna oznaka 214: „Približavanje stajalištu“ „Približavanje stajalištu“ upozorava vozno osoblje da se voz približava stajalištu. Ova signalna oznaka ugrađuje se ispred stajališta najmanje na daljini zausta-vnog puta od signalne oznake „Mesto zaustavljanja“ i to sa desne strane kolo-seka za odnosni smer vožnje, a na dvokolosečnim i prugama sa obostranim saobra-ćajem, sa spoljne strane oba koloseka u oba smera vožnje. Mora se videti najmanje sa udaljenosti od 200 m, a na prugama sa zaustavnim putem od 1500 m na 500 m. Ako se na mestu, gde treba postaviti signalnu oznaku „Približavanje stajalištu“ nalazi veći objekat (tunel, most i sl.) ili neka druga prepreka, onda se ona izuzetno može postaviti i na manjem odstojanju od propisanog.

čl. 51 – Oznake predmeta koji zadiru u slobodan profil: Signalna oznaka 215: „Zadire u slobodan profil“ Ove oznake označavaju da predmet ili objekat zadire u slobodan profil pruge. Ona može biti naslikana na samom objektu ili je posebno izgrađena, ugrađuje se pored objekta (predmeta) koji zadire u slobodan profil.

čl. 52 – Granica izolovanog preklopa:

Signalna oznaka 216: „Početak izolovanog preklopa“

Signalna oznaka 217: „Kraj izolovanog preklopa“

Granicom izolovanog preklopa obeležavaju se mesta početka i kraja izolovanog preklopa stanice, ukrsnice ili saobraćajno-transportnog otpremništva, kako bi se osoblje vučnog vozila obavestilo o granici kontaktne mreže otvorene pruge i stanice. Druga strana ploče „Početak izolovanog preklopa“ koristi se za postavljanje signalne oznake „Kraj izolovanog preklopa“. − „Početak izolovanog preklopa“, ugrađuje se na prvi zatezni stub, konzole ili nosača opreme portala, koji je za taj izolovani preklop, predstavlja prvo mesto zatezanja voznog voda izolovanog preklopa iz oba smera vožnje.


26

− „Kraj izolovanog preklopa“, ugrađuje se na poslednji zatezni stub, konzolu, koji za taj izolovani preklop predstavlja poslednje mesto zateznog voznog voda izolovanog preklopa iz oba smera vožnje.

čl. 53 – Početak i kraj pruge sa automatskim pružnim blokom (APB):

Signalna oznaka 218:


„Početak APB“

„Svršetak APB“

Radi boljeg uočavanja, slovni znaci i strelica prevlače se reflektujućom materijom. Signalna oznaka „Početak APB“ ugrađuje se iza poslednje skretnice, a signalna oznaka „Svršetak APB“ ispred prve skretnice službenog mesta, od kojih počinje, odnosno prestaje APB za svaki smer.

čl. 54 – Početak i kraj pruge sa telekomandom (TK):



„Početak TK“

„Svrsetak TK“

Radi boljeg uočavanja, slovni znaci i strelica prevlače se reflektujućom materijom. Signalna oznaka „Početak TK“ ugrađuje se iza izlazne skretnice, a signalna oznaka „Svršetak TK“ ispred ulazne graničnih stanica, od kojih počinje, odnosno prestaje TK za svaki smer.

čl. 55–Početak i kraj pruge sa obostranim saobraćajem (OS):


Signalna oznaka 223: „Početak OS“ „Svrsetak OS“ Signalna oznaka „Početak OS“ ugrađuje se najmanje na 100m ispred ulaznog signala stanice, odnosno zaštitnog signala rasputnice, od koje otpočinje pruga sa obostranim saobraćajem, a signalna oznaka „Svršetak OS“ ugrađuje se iza poslednje izlazne skretnice stanice od koje prestaje pruga sa obostranim saobraćajem. One se ugrađuju sa desne strane redovnog koloseka. U slučaju da je neka stanica na delu pruge sa obostranim saobraćajem, polazna stanica vozova, tada se signalna oznaka „Početak OS“ ugrađuje i iza poslednje izlazne skretnice u smeru koji je opremljen za obostrani saobraćaj. Podsetnik za mašinovođe

27

Radi boljeg uočavanja, slovni znaci i strelica prevlače se reflektujućom materijom.

čl. 56 – Padokazi: Signalna oznaka 226: „Padokazi“ Padokazima se obeležavaju prelomi nivelete na pruzi i označavaju veličine i dužine nagiba na pruzi. Veličina nagiba se izražava u promilima, a dužina u metrima. Postavljaju se sa desne strane koloseka od početka prema kraju pruge.

čl. 57 – Kilometarske i hektometarske oznake: Signalna oznaka 227: „Kilometarska i hektometarska oznaka“ Kilometarskim i hektometarskim oznakama označava se odstojanje od početka prema kraju pruge na svakih 1000 m, odnosno na svakih 100 m. Oznake sa parnim brojevima postavljaju se sa desne strane, a oznake sa neparnim brojevima sa leve strane pruge. Broj za hektometar je gore a za kilometar dole.

Signali koji se više nesmeju ugrađivati čl. 58 – Manevarski svetlosni signali: Signalna znak 181: „Manevarska vožnja zabranjena“ Signalna znak 182: „Manevarska vožnja slobodna do narednog manevarskog signala“ Signalna znak 183: „Vožnja voza slobodna i preko narednog manevarskog signala“ Podsetnik za mašinovođe

28

- Ovi signali dozvoljavaju ili zabranjuju manevarske vožnje na prijemnootpremnim kolosecima, kao i na ostalim kolosecima gde postoje. - Ovi signali ugrađeni su desno uz kolosek za koji važi. Redovan signalni znak manevarskih svetlosnih signala je „Manevarska vožnja zabranjena“, i on naređuje da je iza njega manevarska vožnja zabranjena. - Manevarski signalni znak „Manevarska vožnja slobodna do narednog manevarskog signala“, dozvoljava manevarsku vožnju do narednog manevarskog signala, odnosno do signala „Granica manevarskih vožnji, ili do kola na koloseku. Ako se iz ma kog razloga ne može dati signalni znak „Manevarska vožnja slobodna do narednog manevarskog signala“, vožnja pored manevarskog signala može se izvršiti samo ako se ručnim signalnim znacima dozvoljava dalja manevarska vožnja, a oni se dobijaju usmeno ili putem telefona iz postavnice. - Signalni znak „Vožnja voza slobodna i preko narednog manevarskog signala“ daje se automatski, postavljanjem ulaznog, odnosno izlaznog signala u položaj koji dozvoljava slobodnu vožnju i on važi samo za vožnju voza. - Ako manevarski svetlosni signal ne pokazuje nikakvu svetlost ili je izgorela jedna, smatra se da pokazuje signal za zabranjenu vožnju i u tom slučaju signale daje stanični radnik.

čl. 59 – Štitni signali:

Signalna znak 184:

Signalna znak 185:

„Stoj“

„Slobodno“

- Ovi signali ugrađeni su ispred stanica i pokazuju da li voz koji dolazi može ući u stanicu ili ne. Ugrađuju se na daljini zaustavnog puta, a najmanje na 500 m ispred ulazne skretnice. Vide se s’voza na daljini od 200 m, kada su ugašeni na daljini zaustavnog puta, a kada su na manjoj udaljenosti, vide se sa daljine od 400 m. - U redovnom položaju štitni signal pokazuje signalni znak „Stoj“. Signalni znak „Slobodno“ sme se postaviti samo kad se očekuje voz i kada je sve pripremljeno za ulazak voza. Voz koji je stao ispred štitnog signala, sme da nastavi dalju vožnju tek kada signal pokaže signalni znak „Slobodno“ ili kad dobije dopuštenje za dalju vožnju. Podsetnik za mašinovođe

29

- Kada štitni signal pokazuje signalni znak „Stoj“, voz se mora zaustaviti ispred njega. Voz sme nastaviti vožnju tek kad pokaže signalni znak „Slobodno“ ili dobije dopuštenje za dalju vožnju. - Ukoliko štitni signal noću nije osvetljen ili pokazuje belu svetlost, voz se mora zaustaviti, a vožnju sme da nastavi ako su se mašinovođa i vozovođa uverili da signal pokazuje dnevni signalni znak „Slobodno“. - Kada štitni signal pokazuje signalni znak „Stoj“, noću prema stanici pokazuju belu svetlost a kada pokazuju signalni znak „Slobodno“, noću prema stanici pokazuju zelenu svetlost. - Stub štitnog signala, s’prednje strane obojen je belo-crnim prugama, a sa zadnje sivo.

čl. 60 – Svetlosni predsignali sa relejno sigurnosnim uređajem starog tipa:

Signalna znak 186: „Očekuj, Stoj“

Signalna znak 187: „Očekuj, Slobodno“

Signalna znak 188: „Očekuj ograničenje brzine“

Predsignali ulaznih signala ugrađeni su na posebnim stubovima. Predsignali izlaznih signala kombinovani su sa ulaznim signalima i ugrađeni na stubovima ulaznih signala.


30

čl. 61 – Svetlosni ulazni i izlazni signali sa relejno sigurnosnim uređajem starog tipa:

Signalna znak 189:

Signalna znak 190: „Slobodno i Očekuj, Stoj“

„Stoj“

Signalna znak 191: „Slobodno i Očekuj, Slobodno“

Signalna znak 192: „Slobodno i Očekuj, ograničenje brzine“

Signalna znak 193: „Ograničena brzina i Očekuj, Stoj“

Signalna znak 194: „Ograničena brzina i Očekuj Slobodno“

Signalna znak 195: „Ograničena brzina i Očekuj ograničenje brzine“


Signalna znak 196: „Oprezan ulazak u stanicu sa 10km/h“

31

Saobraćajni pravilnik - 2 • Čl.5. Obaveze radnika (5) Ako radnik smatra da je naređenje izdato od strane nadležnog rukovodioca protivno postojećim propisima i da dovodi u pitanje bezbednost saobraćaja, dužan je da na to upozori rukovodioca. Kada i posle upozorenja radnika nadležni rukovodilac ponovi usmeno naređenje, radnik će naređenje izvršiti samo ako mu se prethodno izda pismeno naređenje. Radnik nesme ni pismeno naređenje rukovodioca da izvrši ako su to radnje koji krivični zakon zabranjuje ili predviđa kaznu, kao ni ona naređenja koja bi očigledno dovela u opasnost bezbednost saobraćaja. (11) Radnik ne sme napustiti svoje radno mesto dok ne učini sve za osiguranje bezbednosti saobraćaja makar i sebe izložio opasnosti. • Čl.9. Skretnice (2) Redovan položaj skretnice – je položaj u kome skretnica mora biti postavljena kada preko nje ne prolazi voz niti se vrši manevra. Pravilan položaj skretnice – je kada je skretnica postavljena za nameravanu vožnju. Ispravan položaj skretnice – je kada su jezičci dobro priljubljeni uz šinu. (5) a.) Pouzdano pritvrđene skretnice – su skretnice koje se postavljaju i zabravljuju centralno ili na licu mesta i u zavisnosti su sa glavnim signalom. b.) Pouzdano zaključane skretnice – su skretnice koje se na licu mesta postavljaju i zaključavaju bravom, a u ključevnoj su zavisnosti sa glavnim signalom. c.) Pritvrđene skretnice – su skretnice koje nemaju ključevnu zavisnost sa glavnim signalom. • Čl.12. Smetnje na skretnicama (5) Preko presečene skretnice može se preći tek kad je pregleda otpravnik vozova i skretničar, uz uslov da je jezičak ispravan i da dobro priljubljuje uz glavnu šinu. Brzina je Vmax = 10 km/h. (7) U neposednutim TK-stanicama pregled vrši mašinovođa, a po naređenju TK-dispečera.


32

•

Čl.16. Sastavljanje vozova (4) Ako vozopratno ili stanično osoblje ne može utvrditi da li su kola sposobna za saobraćaj, traže mišljenje pregledača kola, a ako ga nema, merodavno je mišljenje mašinovođe. (12) Poslednja kola u vozu moraju imati ispravnu automatsku kočnicu i nazivaju se „Završna kola“. (14) Iza završnih kola vozova brzine do 80 km/h, može se dodati „Potrkač“–kola koja ne koče ali imaju ispravan vazdušni vod. To ne mogu biti kola sa putnicima i pratiocem niti kola sa zapaljivim ili eksplozivnim materijama i teška vozila. • Čl.18.Uvrštavanje kola i drugih vozila u teretne vozove (5) Dvoja ili više kola sa obrtnjima spojena krutim kvačilom uvrštavaju se u voz najviše do 3 para i to na čelu voza. Iza ovih kola mogu se dodati kola sa završnom kočnicom. Brzina voza sa kolima sa obrtnjima je Vmax = 50 km/h. • Čl.19. (4) Kola sa RID listicama „Opasnost od eksplozije“, odvajaju se najmanje jednim četvoroosovskim ili sa dvoje dvoosovskim kolima od kola sa RID listicama „Opasnost od požara“ ili „Samozapaljivo“. • Čl.24. Vozno osoblje (2) Mašinovođa se za vreme vožnje mora nalaziti u prednjoj upravljačnici kao i kod obavljanja manevarskog rada. (13) Minimalni sastav manevarskog osoblja je jedan vozovođa i jedan manevrista (14) Ako je kod voza samo jedan vozopratioc, on uvek izvršava sve dužnosti završnog vozopratioca. •

Čl.25. Pravo putovanja na vučnom vozilu (1) Na vučnom vozilu za vreme vožnje pored posade mogu se nalaziti: - Osoblje koje putuje reži sa overenim EV-1; -

Radnici sa propisanom dozvolom

Mogu se nalaziti i ostali radnici bez propisane dozvole, a to su: Radnici železničke stanice, kada su u službi i to pri manevrisanju i ukazivanju pomoći; - Vozno osoblje kad putuje radi prijema voza a nema mogućnosti putovanja vozom; - Osoblje ZOP-a, KM-a, SS-postrojenja, organi SUP-a i lekar po hitnom službenom poslu, a nema drugog prevoznog sredstva; -


33

-

•

Stručno osoblje za vreme probne vožnje; Komisija za polaganje stručnih ispita ili isleđenje vanrednih događaja; Lica pod nadzorom.

Čl.26. Otprema lica teretnim vozovima Sva lica koja putuju teretnim vozovima se brinu sama o svojoj

(3) bezbednosti (4) Sva lica moraju imati odgovarajuće vozne isprave. (6) Sva lica se javljaju otpravniku vozova i upisuju u putni list.

• Čl.27. U neizbežnoj vožnji na nepoznatoj pruzi (7) U ovim situacijama, mašinovođi se dodeljuje radnik istog zanimanja kao sprovodnik, koji dobro poznaje odnosnu prugu. (243 – 5.5). • Čl.28. U stanicama u kojima se vozno osoblje menja (11) Mašinovođa pismena obaveštenja koja još važe za dalje putovanje predaje mašinovođi koji ga je smenio, a ovaj prijem potvrđuje potpisom u EV-1 mašinovođi koji je predao obaveštenja. (13) U slučaju zamene naloga koji je već ispravljen, taj nalog se oduzima i zamenjuje novim, a pri vrhu se upisuje: „Predhodni nalog br. . . zamenjen. Potpis otpravnika vozova“.

•

(8) -

-

Čl.35. Brzina vožnje voza Redovno se mora smanjiti brzina vozu: Kad se radni voz kreće na otvorenoj pruzi ili se povlači. Vmax = 25 km/h; Kad voz saobraća kao vanredni, a na pruzi nije predviđen saobraćaj za vreme prekida rada, Vmax = 30 km/h; Usled magle i vejavice na brzinu zapažanja signala; Kad se ne vrši predsignalisanje a voz izuzetno prolazi stanicu Vmax=30 km/h Kada voz ulazi na slepi kolosek ili podeljeni kolosek, a na prvi odsek u smeru kretanja gde je obezbeđen put pretrčavanja od najmanje 50 m, kao i kad teretni voz ulazi na kolosek gde na izlaznoj strani nije obezbeđen put pretrčavanja, Vmax = 30 km/h; Kada voz ulazi na zauzeti kolosek ili podeljeni kolosek gde nije obezbeđen put pretrčavanja od najmanje 50 m, Vmax=10 km/h Kada voz ulazi sa naročitom opreznošću, Vmax = 10 km/h; Kada se voz gura, Vmax = 25 km/h.

(10) „Ograničena brzina“ je trajno propisana niža brzina od najveće dopuštene brzine na pruzi i unosi se u knjižici reda vožnje. „Lagana vožnja“ je privremeno propisana brzina


34

•

Čl.36. Brzina preko skretnica (2) Brzina preko pritvrđenih i neosiguranih skretnica za vožnju u pravac jednaka je dopuštenoj brzini za vožjnu u skretanje i nesme biti veća od Vmax = 50 km/h. (5) U službenim mestima koja nemaju izlazne signale, brzina preko skretnica nesme biti veća od Vmax = 100 km/h. (7) Vožnja ograničenom brzinom važi za celo stanično područje, do ili od prvog narednog dvoznačnog signala u stanici koji signališe odgovarajuću brzinu preko pripadajućeg skretničkog područja. (9) Ako glavni signal koji štiti područje skretnica u kvaru ili ne važi, a postoji kontrola da su skretnice u pravilnom i ispravnom položaju, skretnice se smatraju pritvrđenim i brzina preko njih je Vmax = 50 km/h. Ako nema kontrole a vožnja preko skretnice je dozvoljena, Vmax=10km/h. • Čl.44. Ulazak voza u stanicu sa naročitom opreznošću (12) Ulazak voza u stanicu sa naročitom opreznošću – a vozno osoblje nije obavešteno nalogom, voz se zaustavlja pred ulaznim signalom, a gde nema ulaznog signala ispred ulazne skretnice, postavljanjem ili davanjem signalnog znaka „Stoj“ na daljini zaustavnog puta ispred ulazne skretnice. Izaslani radnik obaveštava mašinovođu o uzroku oprezne vožnje i sprovodi voz u stanicu. (13) Ako je vozno osoblje obavešteno, ulazni skretničar daje „Lagano“. (14) Signalni znak „Stoj“ daje se ili postavlja kod mesta dokle je vožnja dozvoljena. (15) Vmax kod vozova koji ulaze sa naročitom opreznošću je 10km/h; •

Čl.45. Dolazak i bavljenje voza u stanici (2) Voz sa prevozom putnika staje kod signalnog znaka “Mesto zaustavljanja“ odnosno kod mesta gde stoji otpravnik vozova. (3) Teretni voz staje tako da su čelo i kraj voza unutar granice međika, osim ako je potrebno da se zaustavi na nekom određenom mestu, davanjem signalnog znaka „Lagano“, „Napred“, „Malo napred“, “Stoj“. Lokomotivski voz staje ispred službene prostorije otpravnika vozova. (6) Kada je voz za prevoz putnika stao, mašinovođa ne sme samovoljno pokrenuti voz. •

(2) -

(3)

Čl.46. Izuzetan prolaz Izuzetan prolaz se daje:

i izuzetno zaustavljanje voza

Vozu za prevoz putnika koji staje samo iz saobraćajnih razloga; Teretnom vozu ako nema potrebe za stajanje.

Ako se ne vrši predsignalisanje izlaznog signala a vidik je sprečen, brzina nesme biti veća od Vmax = 30 km/h.


35

•

(4)

Čl.47.

Naređenje za polazak voza

Direktno naređenje za polazak voza daje otpravnik vozova:

Signalnim loparićem, signalnom svetiljkom, svetlosnim signalom, usmeno, telefonom, radio vezom razglasnim uređajem.

Indirektno naređenje za polazak voza daje otpravnik vozova: opštim nalogom i telefonom.

(5) Direktno naređenje daje otpravnik vozova redovno danju signalnom svetiljkom, odnosno i danju i noću svetlosnim signalom, a izuzetno usmeno. (6) Direktno telefonom – kod teretnih vozova, kad je telefon ugrađen kod izlaznog signala. Za upozorenje mašinovođi da se javi na telefon koristi se razglasni uređaj. (8) Ako je stanica opremljena izlaznim signalom, otpravnik vozova posle dva puta ponovljenog upozorenja za pripremu za polazak, putem interfonskih ili razglasnih uređaja dva puta daje naređenje za polazak teretnom vozu. (9) Teretnom voz se može i RDV-om dati naređenje za polazak, a mašinovođa potvrđuje prijem naređenja. (10) Usmeno naređenje „Polazak“ otpravnik vozova daje lično mašinovođi. (12) Indirektno naređenje za polazak voza daje se opštim nalogom ili telefonom samo teretnim vozovima. Bliže odredbe propisane su u SU-40 čl.22 (17) U stanicama u kojim nema izlaznog signala, izlazni skretničar mora vozu koji stanicu prolazi izuzetno, davati signalni znak „Napred“, od momenta zapažanja čela voza pa dok ceo voz ne prođe pored njega. Ovo važi za pruge na kojima se vozno osoblje ne obaveštava o promenama ukrštavanja. •

Čl.50. Ukrštavanje vozova (8) Ako bi otpravnik vozova hteo da otpremi voz iz stanice redovnog ili utvrđenog ukrštavanja bez naloga za ukrštavanje, a voz iz suprotnog smera nije prispeo, onda će mašinovođa upozoriti na to otpravnika vozova i tražiti nalog za ukrštavanje.


36

•

Čl.51. Promene ukrštavanja (27) O promenama ili određenom ukrštavanju mora se obavestiti nalogom za ukrštavanje mašinovođa ukrsnog ili suprotnog voza. Ukrsni voz je voz koji polazi iz stanice redom vožnje predviđenog ili utvrđenog ukrštavanja, ne čekajući na dolazak voza iz suprotnog smera, koji se naziva Suprotni voz. Ako nije potrebno da se iz nekih drugih razloga vozno osoblje obaveštava opštim nalogom, ono se nalogom za ukrštavanje može obavestiti o ulasku, izlasku u skretanje kao i o izuzetnom zaustavljanju voza u stanici utvrđenog ukrštavanja. Nalog za ukrštavanje služi još i za upozoravanje voznog osoblja posebnog i suprotnih vozova na predviđena ukrštavanja koja su u redu vožnje označena sa „čeka“ i „čeka na“. Vozno osoblje vozova koji imaju ukrštavanje sa posebnim vozovima obaveštavaju nalogom za ukrštavanje o svakom propisanom ukrštavanju posebnog voza sa njihovim vozom. (30) Obaveštenje voznom osoblju o izvršenom ukrštavanju vrši se opštim nalogom: „Ukrštavanje sa vozom br. . . izvršeno u stanici . . .“. (32) Ni jedan voz nesme poći iz stanice redovnog odnosno utvrđenog ukrštavanja dok ne prispe voz iz suprotnog smera, ili dok nije nalogom za ukrštavanje vozno osoblje obavešteno da je ukrštavanje premešteno odnosno da je otpalo. Mašinovođa mora tražiti posebna obaveštenja od otpravnika vozova ukoliko nije siguran da je voz iz suprotnog smera prispeo. Ukoliko voz iz suprotnog smera nije prispeo, a ukrštavanje se neće izvršiti u toj stanici, mašinovođa mora tražiti nalog za ukrštavanje, a ako ukrštavanje otpada, onda opšti nalog odnosno upisivanje u putni list broj voza sa kojim su se sastali. • Čl.61.

Dužnost voznog osoblja kod signala koji nisu upotrebljivi (u kvaru)

(9) Ako je voz stao pred prostornim signalom odjavnice koji pokazuje signalni znak „Stoj“ mašinovođa daje „Pazi“ i u vremenu od 3 min ponavlja ga više puta. Odjavničar je dužan da obavesti vozno osoblje o svakom zadržavanju dužem od 3 min. ukoliko mašinovođa ne dobije obaveštenje u vremenu od 3 min, a odjavnica je udaljena od prostornog signala, voz oprezno produžava vožnju brzinom od Vmax = 10 km/h do odjavnice gde se interesuje o uzroku zaustavljanja. Ako je prostorni signal odjavnice istovremeno i zaštitni signal, voz ne sme proći pored njega dok on pokazuje signalni znak „Stoj“. (10) Kod odjavnice mašinovođa mora zaustaviti voz ako odjavničar ne dočeka voz i ako prostorni signal pokazuje dozvoljenu vožnju (izuzev za vreme prekida službe). U pogledu dalje vožnje mašinovođa telefonom traži dozvolu od naredne stanice. Podsetnik za mašinovođe

37

(11) Ako je glavni signal u kvaru (neupotrebljiv) a dalja vožnja je zabranjena, voz mora stati ispred signala bez obzira da li je vozno osoblje obavešteno o neupotrebljivosti. Ako je dalja vožnja dozvoljena, a vozno osoblje je obavešteno o neupotreblji-vosti, vozno osoblje ne mora stati samo ako se ispred ovog signala daje signalni znak „Napred“. Ovo se ne odnosi na APB prugama. Ako je dalja vožnja dozvoljena, a vozno osoblje nije obavešteno o neupotrebljivosti signala, voz mora stati ispred signala. Dalja vožnja se sme nastaviti tek kad je izaslani radnik usmeno obavestio vozopratno osoblje da je dalja vožnja dozvoljena, uz davanje signalnog znaka „Napred“. Izuzetno ovo ne važi u slučajevima: a.) Ako se daje signalni znak 12a – „Oprezan ulazak u stanicu sa 10 km/h“; b.) Ako se RDV-om ili telefonom dozvoli prolaz; c.) Ako se o neispravnosti izlaznog signala vozno osoblje obaveštava opštim nalogom u stanici u kojoj je signal neupotrebljiv i kada se u nalogu dozvoli vožnja bez davanja signalnog znaka „Napred“. Ako je voz stao ispred neosvetljenog signala mašinovođa će odmah

telefonom tražiti obaveštenje. Ako je voz stao ispred signala koji pokazuje signalni znak „Stoj“ obaveštenje će se tražiti tek po isteku 3 min od zaustavljanja. Ako je lokomotiva opremljena RDV-om, obaveštenje se traži pre nego što se voz zaustavi. Ako je u pitanju ulazni signal, a sporazumevanje nemoguće, mora se poslati jedan vozopratioc odnosno pomoćnik mašinovođe da se kod staničnog osoblja obavesti o uzroku zaustavljanja i dalji postupak. Ako pre povratka izaslanog radnika, ulazni signal pokaže dozvoljenu vožnju, voz će ući u stanicu i ne sme nastaviti vožnju bez izaslanog radnika. (14) Ako se iz signalnog znaka ulaznog signala ili položaja skretnica vidi da je ulaz u skretanje, a redom vožnje to nije predviđeno, odnosno vozno osoblje o tome nije obavešteno, mašinovođa blagovremeno zaustavlja voz. Voz sme ući u stanicu tek po pozivu staničnog radnika. Ovo ne važi za stanice kojima se predsignališu ulazni signali za vožnju ograničenom brzinom kao i za stanice čije skretnice nisu u zavisnosti sa ulaznim signalom (ista brzina za pravac i skretanje).


38

•

(3)

Čl.62. Sporazumevanje sa otpravnikom vozova odnosno TK-dispečerom Nakon zaustavljanja voza mašinovođa mora dati sledeće podatke:

broj voza, mesto zaustavljanja, uzrok zaustavljanja, ime i prezime.

Otpravnik vozova nakon primljenog obaveštenja mora reći: pun naziv stanice, ime i prezime, a zatim naređenje.

(4) Obaveštenje o svakoj nastaloj smetnji kod voza na otvorenoj pruzi, mašinovođa daje otpravniku naredne stanice, odnosno pozadnje stanice ako se voz povlači nazad u stanicu, uz prisustvo susedne stanice. (6) Svako primljeno naređenje mašinovođa mora ponoviti radi provere da li je pravilno primljeno, pa tek onda postupa po njemu. Otpravnik vozova susedne stanice koji prisustvuje davanju naređenja, upisuje ceo tekst naređenja, a kada ga m-vođa ponovi, potvrđuje rečju „tačno“, nazivom stanice brojem pod kojim je naređenje zavedeno i svojim prezimenom. (7) Na prugama sa APB-om, MZ ili TK, mašinovođa sva data i primljena naređenja upisuje u S-68. Ako se ova saopštenja prenose RDV-om, a odnose se na postupak ispred signala, ili jednog putnog prelaza, ista se ne upisuju u S-68. (8) Sva saopštenja koja se prenose putem RDV-a daje i prima mašinovođa bez obzira na sastav vozopratnog osoblja. (9) U slučaju zaustavljanja voza između poslednje TK-stanice i granične stanice, daje TK-dispe., a od ulaznog signala otpravnik vozova granične stanice. Za vozove koji saobraćaju prema TK-stanici, obaveštavanja i naređenja daje TK-dispe. • Čl.63. Izuzetno zaustavljanje voza na otvorenoj pruzi (2) Ukoliko je primećena smetnja kod voza, vozno osoblje mora odmah po zaustavljanju pokušati da istu otkloni. Ukoliko se predvidi da će se voz zadržati više od 15 min, mora se obavestiti otpravnik vozova, odnosno TKdispečer, i po potrebi zatražiti pomoć. Voz koji se zaustavi na otvorenoj pruzi mora se odmah obezbediti od samopokretanja, po upustvu 233. (3) Ako je u pitanju smetnja na pruzi (oštećenje, odron, poplava i sl.) dužnost voznog osoblja je da zaštiti ugroženo mesto. Odmah se javlja otpravniku vozova susednih stanica, odnosno TK-dispečeru. Ako nema RDV-a niti pružnih telefona voz zaustavlja ispred ulazne skretnice bez obzira što ima dozvoljen ulaz u stanicu i obaveštava ulaznog skretničara, odnosno otpravnika vozova. Ugroženo mesto se štiti na sledeći način: .

-

Ako nema pružnog osoblja, vozopratno osoblje štiti ugroženo mesto; Na dvokolosečnoj pruzi zaštićivanje se vrši samo sa prednje strane, a na paralelnoj i pruzi sa obostranim saobraćajem, sa obe strane; Zaštićivanje se vrši po Signalnom pravilniku 1. (5) Ispred putnog prelaza m-vođa mora zaustaviti voz kada između

znaka „Uključna tačka sa daljinskom kontrolom“ ili „Početak zaustavnog puta ispred


39

putnog prelaza“ i putnog prelaza, saobraća zbog lagane vožnje duže od 4 min ili nepredviđeno stane duže od 4 min. • Čl.64. Nastavljanje vožnje i povlačenje voza sa

otvorene pruge (3) Ako nema sporazumevanja, voz sme nastaviti vožnju samo do naredne stanice. Ne sme se vraćati natrag. (4) Prednji deo voza može da nastavi vožnju samo ako je zadnji deo osiguran od samopokretanja i pod nadzorom voznog, pružnog ili drugog radnika. Ako voz nastavlja vožnju u delovima a stanice odnosno TK-dispečer nisu mogli biti obavešteni, voz se mora zaustaviti ispred ulazne skretnice i ako mu je ulaz slobodan, odmah se obaveštava otpravnik vozova odnosno TK-dispečer. (6) Povlačenje voza u pozadnju stanicu je dozvoljeno samo ako je dobijena dozvola od otpravnika te stanice odnosno TK-dispečera, i ako su posednuta prva kola na čelu guranog voza, koja moraju imati ispravnu automatsku i ručnu kočnicu. (7) Voz koji je tražio pomoć sme nastaviti vožnju samo ako je dobio odobrenje od otpravnika vozova naredne stanice odnosno TK-dispečera. •

Čl.65.

Vožnja po nepravilnom koloseku dvokolosečne pruge

(9) O izuzetnoj vožnji nepravilnim kolosekom vozno osoblje se obaveštava nalogom u stanici od koje otpočinje ovakvu vožnju. Ovim nalogom se propisuje kakvi signalni znaci se moraju istaći na vozu i od koje do koje stanice se vrši vožnja po nepravilnom koloseku. (10) Vmax = 100 km/h, osim ako je uz nepravilni kolosek ugrađen ulazni signal čiji se signalni znaci predsignališu, gde je brzina redovna. (12) Stanica u kojoj voz otpočinje vožnju nepravilnim kolosekom, dužna je da pismenim nalogom obavesti vozno osoblje da voz saobraća u staničnom odnosno odjavnom razmaku, da se glavnim signalima ugrađenim uz pravilan kolosek ne rukuje i za dalju vožnju od ulaznih, izlaznih i zaštitnih signala, kojima se ne rukuje, važe ručni signalni znaci ili odobrenje dato putem sredstava za sporazumevanje. Signalni znaci glavnih signala i njihovih predsignala ugrađenih uz nepravilni kolosek važe za voz koji saobraća nepravilnim kolosekom. (13) Na TK-pruzi TK-dispečer izdaje naređenja i obaveštenja vezana za vožnju nepravilnim kolosekom. (14) Vozno osoblje se nalogom obaveštava kojim putnim prelazima se ne rukuje. Ulaz voza u stanicu i prelaz preko rasputnice daje se signalnim znacima „Napred“ koji se daje kod ulaznog signala za pravilan kolosek. U koliko se ne daje signalni znak „Napred“ voz se mora zaustaviti kod ovog mesta. Vožnju Podsetnik za mašinovođe

40

može nastaviti tek kad mu se da ovaj signalni znak, odnosno odobri ulaz putem sredstava za sporazumevanje. (15) Za ulazak voza u naredni prostorni odsek, važe ručni signali odjavničara. U koliko ne daje „Napred“, voz mora stati ispred prostornog signala. (17) Ako se ne predsignališu signalni znaci izlaznog signala, voz prolazi tu stanicu sa Vmax = 30 km/h. (20) Kod neposednutih TK-stanica, kada uređaj ne omogućava kontrolu slobo-dnosti međustaničnog odseka, obaveštenje TK-dispečeru da je voz prispeo ceo daje m-vođa nakon što se uveri da je na poslednjim kolima u vozu signalni znak „Kraj voza“ • Čl.67.

Saobraćaj voza do nekog mesta na otvorenoj pruzi

(8) Ovlašćeni stanični radnik, otpravnik vozova, odnosno TK–dispečer, mora opštim nalogom odnosno naređenjem obavestiti vozno osoblje (manevarsko osoblje) o: svrsi vožnje, kilometru pruge do koje voz, odnosno manevarski sastav saobraća, službenom mestu (industrijski kolosek) na otvorenoj pruzi koje poslužuje, vremenu do koje se treba vratiti sa otvorene pruge, da u povratku prostorni signali izuzetno ne važe, koji su putni prelazi neobezbeđeni, i o načinu na koji se daje ulaz u stanicu po povratku sa otvorene pruge. • Čl.68. Potiskivanje vozova (6) Signalne znake koje daje vozna lokomotiva radi regulisanja brzine, potiskivalica ponavlja i obratno. Ako je ovaj vid sporazumevanja nemoguć, onda se vrši radio vezom. (8) Mesto od kojeg se potiskivalica redovno vraća sa otvorene pruge, oprema se telefonom radi obaveštenja o njenom kretanju. (10) Osoblje potiskivalice koje se vraća sa otvorene pruge mora se obavestiti da u povratku prostorni signali ne važe, da može proći pored njih i koji su putni prelazi neobezbeđeni. Ulaz potiskivalice u stanicu daje se signalnim znacima ulaznog signala, ručnim signalnim znacima ili putem sredstava za sporazumevanje. • Čl.69. Pomoćne vožnje (pomoćna lokomotiva) (3) Ako se pomoćni voz (pomoćna lokomotiva) šalje kao pomoć na otvorenoj pruzi, u nalogu (obaveštenju) se mora navesti: „Od prostornog signala br. . . koji pokazuje signalni znak za zabranjenu vožnju, voziti oprezno“. Pored podataka o mestu zaustavljanja voza kome se pruža pomoć navodi se i da li prostorni signali važe i koji su putni prelazi neobezbeđeni.


41

•

Čl.77. Vožnja

za vreme smetnji na uređajima u stanici, APB i MZ

(4) Za vreme kvara ulaznog ili zaštitnog signala, ulaz u stanicu ili prolaz preko rasputnice daje se signalni znak „Napred“ ili odobrenjem putem telefona ili RDV-a, ako nije moguće dati signalni znak „12a“. (6) Vozovi koji se otpremaju u staničnom razmaku moraju saobraćati smanjenom brzinom prema preglednosti pruge, a ne više od Vmax = 30 km/h, od prostornog signala koji pokazuje „Zabranjenu vožnju“ ili je neosvetljen, do onog signala koji pokazuje dozvoljenu vožnju. (19) Vozno osoblje se opštim nalogom obaveštava da je dalja vožnja od izla-znog signala, koji pokazuje signalni znak za „Zabranjenu vožnju“ ili je neosvetljen, dozvoljena bez davanja signalnog znaka „Napred“ i da do narednog prostornog signala voziti oprezno prema preglednosti pruge no najviše sa Vmax = 30 km/h i da je za dalju vožnju od narednog prostornog signala merodavan signalni znak tog signala. U slučaju kvara izlaznog signala na pruzi sa MZ, kad se utvrdi da je međustanični prostorni odsek slobodan, voz se može otpremiti: - Ako ima kontrolu nad skretnicama, sa Vmax = 50 km/h, preko skretnica; - Ako nema kontrolu nad skretnicama, Vmax = 10 km/h, preko skretnica. Brzina na otvorenoj pruzi se ne smanjuje, osim u slučaju zauzeća kad se vozi sa najviše Vmax = 30 km/h. (20) Kad se izdaje naređenje za dalji postupak ispred prostornog ili izlaznog signala koji pokazuje signalni znak za „Zabranjenu vožnju“ ili je neosvetljen, vozno osoblje se mora obavestiti da su putni prelazi iza tih signala neobezbeđeni uz navođenje njihovog kilometarskog položaja. • Čl.78. Vožnja za vreme smetnji na TK (5) Vozno osoblje se mora obavestiti opštim nalogom o zavođenju regulisanja saobraćaja u staničnom razmaku odnosno pomoću APB-a za vreme smetnji na TK pruzi. (6) Iz TK-stanice gde je zbog smetnje prestalo regulisanje saobraćaja telekomande, odnosno iz privremeno granične stanice, voz sme krenuti samo po odobrenju ovlašćenog staničnog radnika. (7) O ponovnom zavođenju regulisanja saobraćaja putem telekomande, vozno osoblje se obaveštava nalogom. (10) Kada se zbog kvara TK saobraćaj reguliše u staničnom razmaku, a regulišega TK-dispečer, izveštaj iz neposednute TK-stanice da je voz ceo prispeo daje m-vođa suprotnog voza tako što će ga TK-dispečer blagovremeno upozoriti da osmotri kraj voza za koji treba da da izveštaj. Ako suprotnog voza nema, pa TK-dispečer ne može dobiti izveštaj, onda uzastopnom vozu daje naređenje da vozi oprezno prema preglednosti pruge ali najviše sa Vmax = 30 km/h. Podsetnik za mašinovođe

42

(12) Ako se pouzdano utvrdi da za dalju vožnju nema smetnji, a uređaj ne omugućava kontrolu slobodnosti koloseka, TK-dispečer će dati dopuštenje vozu fonogramom: „Pruga za voz br. . . do ulaznog signala . . . stanice (naziv stanice) slobodna. (Prezime TK-dispečera)“.

(13) Dopuštenje za dalju vožnju voza koji je stao pred prostornim signalom koji pokazuje zabranjenu vožnju, a uređaj omogućava kontrolu slobodnosti koloseka, TK-dispečer daje samo za vožnju do narednog prostornog signala koji ispravno funkcioniše. U slučaju da se izlazni signal ne može postaviti da pokazuje dozvoljenu vožnju, a uređaj omogućava kontrolu slobodnosti prvog prostornog odseka, voz se otprema u blokovnom razmaku. Vozno osoblje se obaveštava da je dalja vožnja od izlaznog signala dozvoljena bez davanja signalnog znaka „Napred“, da do narednog prostornog signala treba voziti oprezno prema preglednosti pruge no najviše sa Vmax = 30 km/h, i da je za dalju vožnju od narednog prostornog signala merodavan signalni znak tog signala. (14) Ako je voz stao pred ulaznim signalom, ulaz će se dati signalnim znakom 12a ili će telefonom ili RDV-om narediti ulazak sa naročitom opreznošću. (15) Kad se izdaje naređenje, za dalji postupak kod prostornog ili izlaznog signala, vozno osoblje se mora obavestiti i o tome da su putni prelazi iza tih signala neobezbeđeni, uz navođenje kilometarskih položaja. •

Čl.79. Smetnje na sredstvima za sporazumevanje a.) Ako je voz stao ispred prostornog signala koji pokazuje „Zabranjenu vožnju“, mašinovođa čeka 3 min na promenu signalnog znaka. Ako je sporazumevanje nemoguće, nastavlja vožnju do narednog prostornog signala ali najviše sa Vmax = 30 km/h. Na ovakav način može nastaviti vožnju sve do ulaznog signala; b.) Ako je voz stao ispred dva prostorna signala, mora se zaustaviti kod prvog narednog prostornog signala ako pokazuje da je vožnja zabranjena. Ako je sporazumevanje nemoguće, postupa se kao pod „a“; Ulazni i zaštitni signal se sme proći samo ako se daje signalni znak „Napred“, odnosno putem telefona ili RDV-a. Ako je TK-stanica neposednuta, a sporazumevanje je nemoguće, voz će do ulazne skretnice voziti opreznom vožnjom i ispred nje će stati. Mašinovođa će pregledati stanje u stanici kao i skretnice, a potom će voz sa najvećom opreznošću ući u stanicu.

(5)

•

Čl.84. Postupak kad je vidik u daljini sprečen (1) Zbog magle, vejavice i slično brzina se podešava prema mogućnosti zapažanja signalnih znakova. (2) Prilikom približavanja putnim prelazima mora se češće davati signalni znak „Pazi“. Podsetnik za mašinovođe

43

•

Čl.87. Postupak kada vozila odbegnu (2) Ako odbegla vozila jure u susret vozu, voz treba odmah zaustaviti i obavestiti mašinovođu, a ovaj će prema prilikama narediti potrebno. Ako se zaustavljeni voz s’putnicima ne može povući natrag, onda će se ako prilike dopuštaju, putnici pozvati da što pre izađu iz kola. (3) Opšte mere koje treba preduzeti su sledeće: prvo se moraju skretnice tako postaviti da odbegla vozila idu na sporedni slobodni kolosek, zatim će osoblje nastojati da duž celog koloseka na obe šine nabacuje gomile šljunka i peska, osim toga treba na šine nabaciti pruće i slamu i postaviti papuče.

(5) Ako se predviđa da se odbegla vozila neće moći zaustaviti u stanici, a na pruzi do susedne stanice se nalazi voz, skretnicu nekog sporednog koloseka treba postaviti u polovičan položaj ili na drugi način prouzrokovati da odbegla vozila iskliznu. Ako na odbeglim vozilima nema putnika ili osoblja, ona se mogu pustiti i na prazan slepi kolosek. (6) Odbegla vozila mogu se zaustavljati i lokomotivom koja treba da se kreće ispred vozila pogodnom brzinom tako da je odbegla vozila sustignu. (7) Kad se voz raskine u stanici stanično osoblje mora davati signalni znak „Stoj“, a vozopratno osoblje prihvatajući taj znak prenosi ga do mašinovođe. (8) Ako su se vozila otkinula od voza za vreme vožnje, vozopratno osoblje je dužno da na otkinutom delu voza pritegne kočnice i čim je otkinuti deo stao, daje signalni znak „Stoj“. •

Čl.88. Završni signal (10) Mašinovođa postavlja i skida završni signal samo kod lokomotivskih vozova i potiskivalice ako nema pomoćnika. (11) Pri preuzimanju i vraćanju završnog signala osoblju vučnog vozila mora se konstantovati ispravnost i upotrebljivost istog od strane radnika koji preuzima završni signal. (16) Otpravnik vozova stanice gde je utvrđan nestanak završnog signala izdaje potvrdu mašinovođi na posebnom opštem nalogu da je nestao završni signal. U nalogu pored redovnih podataka upisuju se i podaci o: Vremenu nestanka (čas i minut), broj lokomotive, prezime i ime mašinovođe. Na osnovu potvrde (dela opšteg naloga), mašinovođa podnosi izveštaj svojoj jedinici vuče. (17) U stanici u kojoj je utvrđen nestanak, na poslednjim kolima stavlja se rezervni završni signal lokomotive. U koliko i rezervni nedostaje, stanica izdaje rezervni završni signal koji se predaje opštim nalogom uz potpis: „Izdat rezervni završni signal za lokomortivu br. . . kod voza . . .“. Mašinovođa drugi deo naloga zadržava, a treći predaje jedinici vuče.


44

Vrsta vozova, podela i namena Kao voz smatra se vučno vozilo koje saobraća samo ili sa vozilima u propisanom sastavu i propisano signalisano. A. Prema vrsti vozovi mogu biti: − − − −

Vozovi za prevoz putnika Vozovi za prevoz stvari (teretni) Vozovi za železničke potrebe (službeni) Vozovi za slučaj vanrednog događaja

B. Prema potrebi saobraćaja vozovi mogu biti: − Redovni vozovi − Vanredni vozovi

a) Vozovi za prevoz putnika Oni se dele na: a) Specijalni vozovi – Namenjeni za specijalna putovanja b) EuroCiti (EC) vozovi – Najbrži i najudobniji prevoz putnika između

evropskih centara c) d) e) f) g) h) i)

InterCiti (IC) vozovi – Najbrži i najudobniji prevoz putnika između poslovnih centara Poslovni vozovi – Brz i udoban prevoz putnika između poslovnih centara Ekspresni vozovi – Najbrže prevoženje putnika u unutrašnjem ili međunarodnom saobraćaju Brzi vozovi – Brzo prevoženje putnika u unutrašnjem ili međunarodnom saobraćaju Ubrzani vozovi – Za prevoženje putnika u unutrašnjem saobraćaju kod kojih su zaustavljanja na usputnim stanicama svedena na najmanju meru; Putnički vozovi – Za prevoženje putnika na dužim relacijama, koji se zadržavaju u stanicama i pojedinim stajalištima Lokalni putnički vozovi – Za prevoženje putnika na kraćim relacijama, koji se zadržavaju u stanicama i stajalištima.

b) Vozovi za prevoz stvari (teretni vozovi) Oni se dele na: a)

Ekspresni teretni vozovi – Namenjeni za najbrži prevoz stvari, naročito

živih i brzopokvarljivih pošiljaka u međunarodnom i unutrašnjem saobraćaju b) Brzi teretni vozovi – Za brzi prevoz stvari, naročito živih i brzopokvarljivih pošiljaka u međunarodnom i unutrašnjem saobraćaju


45

c)

d)

e) f) g) h) i)

j) k) l)

Direktni teretni vozovi – Za prevlačenje direktnog bruta iz jedne

rasporedne (ranžirne) ili utovarne (istovarne) stanice preko najmanje jedne ranžirne stanice na istoj ili odvojnoj pruzi Deonički teretni vozovi – Za prevlačenje direktnog bruta iz jedne rasporedne ili utovarne stanice do susedne rasporedne stanice na istoj ili odvojnoj pruzi Sabirni vozovi – Za prevlačenje međustaničnog bruta na jednom odseku Brzi manipulativni vozovi – Za prevoz svih brzovoznih pošiljki, kao i sporovoznih denčanih pošiljki živih životinja i brzokvarljivih stvari Sabirno-manipulativni vozovi – Za prevoz međustaničnog bruta i denčanih pošiljki na jednom rasporednom odseku Kružni teretni vozovi – Za prevlačenje bruta između stanica unutar železničkog čvora Industrijski vozovi – Za prevlačenje bruta za potrebe industrije na određenim relacijama, kao i za posluživanje industrijskih koloseka koji se odvajaju od industrijskog koloseka Maršutni vozovi – Služe za prevlačenje direktnog bruta Vojni vozovi – Služe isključivo za prevoz vojnih pošiljka odnosno vojni transport Spojeni vozovi – Smatra se voz sastavljen od dva ili više vozova, koji deo puta saobraćaju po jednoj trasi kao jedan voz.

c) Vozovi za železničke potrebe (službeni vozovi) Oni se dele na: a) Lokomotivski vozovi – Namenjeni za otpremu radnih lok. van službe b) Radni vozovi – Za prevoz materijala za održavanje i izgradnju

postrojenja, uređaja ili objekata: Ovi vozovi mogu saobraćati kao pomoćni vozovi c) Probni vozovi – Za utvrđivanje sposobnosti i ispravnosti novih vozila ili vozila koja su izašla sa opravke, odnosno ispravnosti stanja pruge, postrojenja, uređaja i objekta na pruzi d) Prazni vozovi – za prevlačenje praznih putničkih garnitura.

d) Vozovi za slučaj vanrednog događaja (pomoćni vozovi) Oni se dele na: Pomoćni vozovi – Koji se sa svojom opremom upućuju na mesta vanrednog događaja radi ukazivanja pomoći i otklanjanja nastalih smetnji b) Pomoćna vučna vozila – Za preuzimanje vozova čije je vučno vozilo ostalo u kvaru c) Izvidnički lokomotivski vozovi – Za izviđanje stanja pruge u vanrednim prilikama

a)


46

d) Lokomotivske krstarice – Koriste se kao vozila za čišćenje snega na

pruzi, sa sopstvenim pogonom ili dodatna lokomotiva

I.

Redovni vozovi

Redovnim vozovima smatra se svaki voz koji saobraća svakog dana ili najmanje 5 dana u sedmici, bilo da on saobraća za sve vreme ili samo u toku izvesnog vremena važenja opšteg reda vožnje.

II.

Vanredni vozovi

Vanrednim vozovima smatra se svaki voz koji ne saobraća redovno svakog dana ili saobraća manje od 5 dana u toku sedmice. Vanredne vozove čine: a) Vozovi po potrebi – Za koje postoji red vožnje u opštem redu vožnje, a predviđeni su da saobraćaju samo u slučaju potrebe kao vanredni vozovi. Tu spadaju i oni vozovi koji saobraćaju u određene dane ali manje od 5 dana u sedmici b) Podeljeni vozovi – Za koje se koristi red vožnje nekog redovnog voza ili već uvedenog vanrednog voza u saobraćaj c) Posebni vozovi – Koji saobraćaju od slučaja do slučaja po posebnom redu vožnje, a red vožnje im se izrađuje odvojeno od opšteg reda vožnje. Red vožnje pojedinih posebnih vozova može se predvideti i u opštem redu vožnje d) Pomoćni vozovi – koji saobraćaju u vanrednim prilikama, za koje se nemože koristiti red vožnje drugog voza niti izraditi poseban red vožnje (pomoćni vozovi i lokomotive, izvidnički lokomotivski vozovi, lokomotive krstarice i snežna grtla). Ovakvim vozovima se opštim nalogom određuje vreme polaska iz polazne stanice, maksimalna brzina i zaustavljanje u stanicama, što predstavlja njihov red vožnje.

Označavanje vozova za prevoz putnika Vozovi se označavaju arapskim brojevima koji se sastoje od najviše 5 cifara. Jednim brojem može biti označen samo jedan voz, i to na celoj relaciji (prevozni put, a to je put od njegove polazne do krajnje stanice). Broj voza se formira tako da se na osnovu njega može utvrditi da li je voz iz međunarodnog ili unutrašnjeg saobraćaja, vrsta voza, da li saobraća cele godine ili u sezoni, da li je osnovni ili podeljeni, relacija na kojoj saobraća i smer vožnje. Kod vozova za prevoz putnika u unutrašnjem i međunarodnom saobraćaju, cifra desetica označava relaciju saobraćaja.


47

Neparnim brojevima označavaju se vozovi koji saobraćaju na prugama iz smera zapada i severa (HŽ, ŽBH, MAV) u smeru istoka i juga (CFR, BDŽ, CFARYM, HSH) U suprotnom smeru vozovi se označavaju parnim brojevima. Osnovni voz smatra se svaki redovni ili vanredni voz (osim podeljenih, pomoćnih i službenih vozova) čiji je red vožnje unapred utvrđen. Podeljeni voz smatra se voz za koji se koristi red vožnje nekog redovnog ili već uvedenog vanrednog voza Posebni voz smatra se voz koji saobraća od slučaja do slučaja po posebnom redu vožnje. On se izrađuje u sklopu ili odvojeno od opšteg reda vožnje.

Vozovi za prevoz putnika iz unutrašnjeg saobraćaja Vozovi za prevoz putnika, iz unutrašnjeg saobraćaja, označavaju se trocifrenim i četvorocifrenim brojevima. Vozovi većih brzina i većeg komfora označavaju se trocifrenim brojevima i to: − − − −

500 do 599 – InterCity (IC) i poslovni vozovi 600 do 699 – Ekspresni vozovi 700 do 899 – Brzi vozovi 900 do 999 – Ubrzani vozovi

-

Podeljeni vozovi iz ovog člana označavaju se dodavanjem dopunskih brojeva ispred broja osnovnog voza i to:

10 – Podeljenom vozu planiranom unapred, koji saobraća ispred osnovnog voza, sa istim elementima reda vožnje kao kod osnovnog voza (Pr. 10390) 11 – Podeljenom vozu planiranom unapred, koji saobraća iza osnovnog voza, sa istim elementima reda vožnje kao kod osnovnog voza (Pr. 11390) 12 – Podeljenom vozu koji nije planiran unapred koji saobraća istim ili pomoćnim prevoznim putem, sa elementima reda vožnje koji se određuju kod uvođenja voza u saobraćaj (Pr. 12390). 14 – Osnovnom vozu planiranom unapred, koji saobraća pomoćnim prevoznim putem po posebnom redu vožnje (Pr. 14390). 15 do 18 – Podeljenom ili posebnom vozu čije se bavljenje i ostali elementi reda vožnje određuju kod uvođenja u saobraćaj (Pr. 15390-18390). Sezonski vozovi označavaju se dodavanjem broja 1 ispred trocifrenog broja voza od 1500-1999. Podeljeni sezonski vozovi označavaju se dodavanjem broja 3 ispred četvorocifrenog broja sezonskog voza pr. od 31500 – 31999. Sezonski vozovi koji saobraćaju pomoćnim prevoznim putem označavaju se dodavanjem broja 2 ispred četvorocifrenog broja sezonskog voza 21500–21999 Auto-vozovi označavaju se brojevima od 9000 – 9999 Podeljeni auto vozovi označavaju se dodavanjem broja 3 ispred četvorocifrenog broja osnovnog voza od 39000 – 39999 Sezonski auto-vozovi označavaju se dodavanjem broja 2 ispred četvorocifrenog broja voza od 2900 - 2999 Auto-vozovi koji saobraćaju pomoćnim prevoznim putem označavaju se dodavanjem broja 1 ispred četvorocifrenog broja voza 19000 - 19999 Agencijski vozovi i njihovi priključci označavaju se brojevima od 13500 – 13999

-


48

Agencijski vozovi i njihovi priključci koji saobraćaju pomoćnim prevoznim putem označavaju se tako što im se prve dve cifre zamenjuju sa 30 (30500 – 30999)

-

Vozovi za prevoz putnika u putničkom i lokalnom saobraćaju označavaju se četvorocifrenim brojevima i to: − 2000 do 5999 – Putnički vozovi − 6000 do 8999 – Lokalni putnički vozovi − 32000 do 35999 – Podeljeni putnički vozovi (ispred osnovnog voza br. 3) − 36000 do 38999 – Podeljeni lokalni vozovi (ispred osnovnog voza br. 3) - Sezonski putnički i lokalni putnički vozovi označavaju se dodavanjem broja 2 ispred osnovnog voza (22000 – 28999).

Vozovi za prevoz putnika iz međunarodnog saobraćaja Vozovi za prevoz putnika iz međunarodnog saobraćaja koji prelaze na teritoriju ŽS, odnosno otpočinju ili završavaju vožnju na našoj teritoriji označavaju se: − − − − − −

000 do 199 – EuroCity (EC) 200 do 499 – Ekspresni i brzi međunarodni vozovi 1000 do 1299 – Sezonski međunarodni i brzi vozovi 1300 do 1499 – Međunarodni za prevoz praćenih automobila (auto-vozovi) 13000 do 13299 – Međunarodni agencijski vozovi 13300 do 13499 – Priključni agencijski vozovi

Podeljeni vozovi označavaju se dodavanjem dopunskih brojeva i to:

10 – Podeljenom vozu planiranom unapred, koji saobraća ispred osnovnog voza, sa istim elementima reda vožnje kao kod osnovnog voza (Pr. 10292) 11 – Podeljenom vozu planiranom unapred, koji saobraća iza osnovnog voza, sa istim elementima reda vožnje kao kod osnovnog voza (Pr. 11292). 12 – Podeljenom vozu koji nije planiran unapred (saobraćaj u kratkom periodu, voz sa kursnim kolima koji saobraća iza osnovnog voza, podeljen voz koji saobraća drugim prevoznim putem i sl.) sa elementima reda vožnje koji se određuju kod uvođenja voza u saobraćaj (Pr. 12292). Podeljeni vozovi koji nose brojeve od 0 – 99 označavaju se tako što se prethodno broj osnovnog voza svodi na trocifren dodavanjem 0 sa leve strane (Na pr. podeljeni voz od voza 10 je 10010) Podeljeni sezonski i auto-vozovi označavaju se brojem 3 ispred broja voza (31000) Međunarodni agencijski i priključni agencijski vozovi – koji saobraćaju pomoćnim prevoznim putem, označavaju se tako što im se prve dve cifre (13) zamenjuju sa 30 (30000 - 30499)


49

Označavanje teretnih vozova Teretni vozovi u međunarodnom saobraćaju Označavaju se petocifrenim brojevima od (40000 – 49999), tako da: − − − − −

Cifra desetica hiljada označava međunarodni karakter voza Cifra hiljada označava vrstu relacije i vrstu voza Cifra stotine označava bileteralne i trilateralne relacije Cifra desetice nema poseban značaj Cifra jedinice označava smer vožnje

Relacije saobraćaja mogu biti: − Multilateralne – Voz saobraća kroz najmanje četiri zemlje, a mogući brojevi voza su od 40000 do 40999 i 46000 do 46999 − Bi/trilateralne – Voz saobraća kroz dve, odnosno tri zemlje, a mogući brojevi vozova su od 41000 do 45000 i 47000 do 49999 Svaka vrsta vozova označava se odgovarajućim kontigentom brojeva 40000 do 43999 – Vozovi kombinovanog saobraćaja 44000 do 46299 – Vozovi s’pojedinačnim tovarom 46300 do 49999 – Vozovi s’jedinstvenim tovarom

Teretni vozovi iz unutrašnjeg saobraćaja Obeležavaju se brojevima od 50000 do 59999 Cifra na mestu hiljada označava se vrsta voza: − 0 – Ekspresni − 1 – Brzi − 2 – Direktni − 3 – Deonički − 4 – Brzi manipulativni − 5 – Sabirno-manipulativni − 6 – Sabirni − 7 – Kružni − 8 – Industrijski − 9 – Ostali Podeljeni teretni vozovi označavaju se tako što se prva cifra iza broja osnovnog voza 5 zamenjuje cifrom 6 (pr. podeljeni voz od voza 53410 je 63410)

Označavanje službenih i pomoćnih vozova Službeni vozovi označavaju se brojevima od 70000 do 79999. Cifra na mestu hiljada označava vrstu voza: 0, 1 i 2 – Lokomotivski vozovi 3, 4 i 5 – Radni vozovi 6 i 7 – Probni vozovi 8 i 9 – Prazni vozovi Podeljeni službeni vozovi - Prva cifra iz broja osnovnog službenog voza (7) zamenjuje cifrom 8 (na pr. podeljeni voz od voza 73201 je 83201) Pomoćni vozovi označavaju se brojevima od 90000 do 99999 Podsetnik za mašinovođe

50

Saobraćajno uputstvo - 40 •

Postupak sa ključevima zaključanih skretnica a u stanici ne postoji skretničar

Čl.18.

(7) U slučaju velikih udaljenosti između skretnica službene prostorije otpravnika vozova, a ne postoji izlazni skretničar ili je zauzet obezbeđenjem puta vožnje na drugoj strani, otpravnik vozova može dati ključeve zaključanih skretnica vozovođi voza koji prvi ulazi u stanicu. Vozovođa će posle ulaska suprotnog voza predati ključeve skretničaru odnosno vozopratiocu ili ako ovih nema postaviti sam skretnicu za izlazak voza. Gde nema vozovođe mašinovođa sprovodi ovu radnju. Ako lokomotivu poseda samo mašinovođa (jednoposed), onda će on postavljati skretnice za izlazak svog voza. Predaja ključeva vozovođi (mašinovođi) vrši se opštim nalogom. • Čl.20.Dočekivanje voza od strane skretničkog osoblja

(2) Skretničar dočekuje vozove sa ulazne strane na skretničkom području ulazne skretnice ispred skretničke kućice. Signalni znak „Lagano“ mora davati: − −

Kada voz koji ima prolaz mora se izuzetno zaustaviti; Kada voz ulazi sa naročitom opreznošću;

Skretničari blokari dočekuju vozove redovno na prozoru blok-kućice. Na skretničkom području izlazne strane stanice, skretničar dočekuje vozove kod skretnice ispred skretničarske kućice skretničari blokari na prozoru blok-kućice, osim u slučajevima: − −

Kada signalni znak „Napred“ moraju davati kod izlaznog signala gde i dočekuju vozove; Kada moraju davati signalni znak „Stoj“ kod izuzetnog zaustavljanja voza u stanici ispred skretničarske kućice.


51

•

Čl.21.

Izveštaj otpravniku vozova da je voz ceo prispeo i da se smestio unutar međika

(4) Na ulaznoj strani da je voz ceo ušao u stanicu sa završnim signalom i smestio se unutar međika odgovorni su: Završni kočničar, Nadzorni skretničar, Skretničar i Otpravnik vozova.

Na izlaznoj strani odgovorni su: Mašinovođa, Vozovođa, Nadzorni skretničar i Otpravnik vozova.

Kod vozova bez vozopratnog osoblja odgovornost snosi samo stanično osoblje kod ulaza voza na ulaznoj strani. (5) Ako otpravnik vozova ne može lično da se uveri da je voz ceo prispeo i smestio se unutar međika, postupak je sledeći: a.) Skretničari i na izlaznoj i na ulaznoj strani fonogramom obaveštavaju otpravnika vozova b.) Gde nema skretničara, završni kočničar, bez posebnog zahteva, obaveštava otpravnika vozova dovikivanjem, a na izlaznoj strani mašinovođa, bez posebnog zahteva, lokomotivskom sirenom ponavlja dva puta („Međik slobodan“ - dva puta jedan dugačak i jedan kratak ili „Međik zauzet“ - dva puta po pet kratka zvuka lokomotivskom sirenom). c.) Kad su skretničarske kućice udaljene od skretnice, završni kočničar obave-štava skretničara rečima na ulaznoj strani, a mašinovođa na izlaznoj strani. •

Čl.22. Indirektna otprema vozova (2) Indirektno naređenje za polazak može se dati samo teretnim vozovima a.) U stanicama gde je unapred određena indirektna otprema vozova; b.) U svim stanicama gde otpravnik vozova ne može iz opravdanih razloga direktno otpremiti voz.

Zabranjena je indirektna otprema vozova sa prevozom putnika. Kod indirektne otpreme vozova naređenje za polazak daje otpravnik vozova opštim nalogom u kome navodi: „Voz br . . sa koloseka . . ima poći u . . . sati i . . . minuti (prezime otpravnika vozova)“. Opšti nalog dostavlja vozovođi (mašinovođi) po staničnom radniku ili vozopratiocu voza, a istim putem mu se nalog vraća natrag, a kad ima skretničara on upisuje naređenje u dnevnik S-43 i odnosi na potpis vozovođi (mašinovođi) umesto naloga.


52

•

(2)

Čl.28. Propratne isprave - Osnovni obrazac je „Putni list S-56“ - Pomoćni obrasci su: „Teretnica“;

„Izveštaj o sastavu i kočenju voza (S-66)“ „Plan rada voza“. Za lokomotivske vozove vodi se „Putni list S-57“.

(8) Putni list uručuje vozovođi (mašinovođi) lično otpravnik vozova i to vozovođi u kancelariji otpravnika vozova, a mašinovođi kod lokomotive. Isto vaši i za predaju. (14) Unošenje podataka u S-56 se vrši čitko i jasno. Radiranje i brisanje podataka je zabranjeno. Ispravke se vrše blagim precrtavanjem i unošenjem novih podataka. (17) Za uredno unošenje podataka tokom vožnje voza odgovoran je vozovođa (mašinovođa) što u celini potvrđuje svojim potpisom u odeljku Vl. (21) Vozovođa (mašinovođa) pre predaje putnog lista upisuje u odeljak Vl broj priloga putnom listu. •

Čl.30. Upotreba lokomotive za vuču (1) Bez posebnog odobrenja dopušteno je upotrebiti dve lokomotive na čelu voza i jednu na kraju voza. (3) Izuzetno, pri manevarskim vožnjama samih lokomotiva na staničnom području, mašinovođa se može nalaziti u zadnjoj upravljačnici, pod uslovom da se na čelu lokomotive nalazi pratilac lokomotive, koji će davati potrebne signalne znake. U stanicama gde je dozvoljena vožnja bez pratioca, mašinovođa se mora nalaziti u prednjoj upravljačnici, odnosno pomoćnik ako je lokomotiva posednuta pomoćnikom. (7) Između dve lokomotive koje vuku, potiskuju ili guraju voz, ne smeju se uvrstiti kola.


53

•

Čl.34.

Ukrštavanje voza u službenom mestu sa prekidom službe

(14) Voz kome je kao prvom vozu predviđeno redom vožnje ili pismenim nalogom određen ulaz u pravac, na glavni prolazni kolosek, ulazi u stanicu bez zadržavanja ispred skretnice, dok voz iz suprotnog smera koji kao drugi voz ulazi u skretanje, mora stati ispred ulazne skretnice, na daljini od najmanje 100 m. Vozovođa voza koji u stanicu ulazi kao prvi, obezbeđuje put vožnje za ulazak voza iz suprotnog smera. Po izvršenom obezbeđenju puta vožnje i kad se uveri da je voz iz suprotnog smera stao, daje signalni znak „Uđi“. Pre datog signalnog znaka „Uđi“ voz iz suprotnog smera ne sme ući u stanicu. (17) Pre naređenja za izvlačenje voza preko izlaznih skretnica, vozovođe i jednog i drugog voza moraju se uveriti da je voz s’kojim su se ukrstili, prispeo ceo u stanicu. (19) Pre odlaska iz stanice, vozovođa voza koji prvi odlazi mora obavestiti susedne stanice u kojima se vrši služba, o izvršenom ukrštavanju, fonogramom koji upisuje u telegrafsko-telefonski dnevnik tog službenog mesta.


54

Uputstvo o manevrisanju – 42 Opšte odredbe o manevrisanju (7) Sva manevarska kretanja, bez obzira na to kako se obavljaju, moraju biti odobrena od strane otpravnika vozova, a gde njega nema od vozovođe ili rukovaoca manevre. (16) Manevarsko osoblje mora biti snabdeveno usnom zviždaljkom, danju signalnom zastavicom, noću svetiljkom sa belom svetlošću. (17) Rukovaoc manevre pored ovoga nosi i crvenu traku na levoj ruci. (22) Pri lok. vožnjama, bez ili sa kolima, manevrisanje naređuje skretničar, a kad on ne postoji naređuje otpravnik vozova ili radnik koga on odredi o čemu obaveštava m-vođu lično (telefonom, RDV-om) ili pismeno (rasporedom manevre ili nalogom), koji će radnik rukovoditi manevrisanjem. (28) Pri vožnji na čeonoj bočnoj stepenici brzina je Vmax = 20 km/h. (30) Dozvoljena brzina preko skretnica je Vmax = 35 km/h. Pri vožnji na dužem i preglednom koloseku brzina može da se poveća kad je lokomotiva na čelu ili kad se vrši odbacivanje Ako mašinovođa izgubi iz vidnog polja manevriste, ili ne može čuti zvučne signalne znake, mora zaustaviti dalje kretanje. (33) Visinska razlika ose odbojnika može biti: − −

500 mm kod teških vozila (međusobno i do susednih kola); 80 mm kod vozova sa prevozom putnika, svih vrsta vozova koji se guraju i kod

−

teretnih vozova kod kojih su kola uvršćena bez obzira na težinu; 125 mm kod teretnih vozova gde su uvrštena teža kola ispred lakših.

(38) Pri zakvačivanju, manevrista ulazi u kolosek pre nailaska kola koja se približavaju sa najviše 5 km/h na odstojanju manjem od 10 m. (41) Naređenje za manevarsko pokretanje posle zakvačivanja sme da se da tek kada je manevrista izašao iz koloseka. (42) Pri kvačenju vučnog vozila za voz uvek se upotrebljava kvačilo vučnog vozila. (46) Zavrtanje kvačila dva puta po dodirivanju odbojnika vrši se kod: − Vozova sa kočnicama brzog dejstva; − Međusobno zakvačene dve lokomotive i prvih kola do lokomotive; − Kod potrkača.

Pritezanje kvačila da se odbojnici samo dodirnu vrši se:

− Kod teretnih vozova sa kočnicama laganog dejstva; − Kod dve parne lokomotive ili prvih kola do parne lokomotive; − Kod potiskivalice i prvih kola do potiskivalice.


55

(55) Redosled pri kvačenju vozila: Posle zakvačivanja i pritezanja kvačila spojiti kočione spojnice i otvoriti čeone slavine. Slobodne spojnice zakačiti na držače. Čeone slavine oba dela voza polako otvoriti. (57) Redosled pri otkvačivanju: Čeone slavine zatvoriti i to po mogućstvu jednovremeno. Kočione spojnice razdvojiti. Kvačilo skinuti sa kuke susednih kola. (59) Lokomotive kod vozova zakvačuje i otkvačuje stanično osoblje. U koliko ovog nema ili je zauzeto drugim važnijim poslovima: a.) Kod vozova sa dva ili više voznih manevrista – vozni manevrista; b.) Kod vozova sa vozovođom ili jednim voznim manevristom – vozni manevrista. Ako voz ima potiskivalicu vozni manevrista – potiskivalicu a pomoćnik mašinovođe – voznu lokomotivu. Ako nema pomoćnika – vozovođa; c.) Kod vozova samo sa vozovođom, voznu lokomotivu i potiskivalicu – pomoćnik mašinovođe. U koliko nema pomoćnika – vozovođa; d.) Kod vozova bez vozopratnog osoblja – pomoćnik mašinovođe; e.) Kod vozova za prevoz putnika – voznu lokomotivu i potiskivalicu – pomoćnik mašinovođe. U koliko je lokomotiva bez pomoćnika, voznu lokomotivu – prvi kondukter, a potiskivalicu – završni kondukter; f.) U posednutim TK-stanicama, kod poseda Mv-bez – ovlašćeni stanični radnik; g.) U stanicama posednutim samo otpravnikom vozova, kod poseda Mv-bez – mašinovođa; h.) Zakvačivanje i otkvačivanje druge radne lokomotive odnosno potiskivalice – pomoćnik mašinovođe, a ako ga nema, navedeno osoblje pod a.); b.); c.); e.); f.) a u slučaju pod g.); – mašinovođa.

Kola u sastavu voza zakvačuje i otkvačuje manevarsko ili skretničko osoblje, a ako ga nema navedeno osoblje pod a.); b.); c.); d.); e.). Kod vozova sa posedom Mv-bez, kola zakvačuje i otkvačuje manevarsko ili skretničko osoblje, a ako ga nema, osoblje pogodnijeg voza, što određuje nadležna operativna služba. Kod defekta lokomotive, na otvorenoj pruzi u posedu Mv-bez, ako nema manevarskog i skretničkog osoblja, sa čela zakvačuje mašinovođa defektne lokomotive, a na kraju mašinovođa pomoćne lokomotive. (66) U grupi odbačenih kola, jedna ručna kočnica koči najviše 12 osovina. (69) Kod ručno kočenih manevarskih kretanja m-vođa koristi direktnu kočnicu lokomotive. Automatsku koristi samo u neophodnim slučajevima. (72) Pri manevrisanju vazdušnu kočnicu što više koristiti, a kod sastava preko 40 osovina kao i na nagibu 20‰ obavezno. (79) Kola koja se odbacuju moraju se zaustaviti ručnim papučama. Podsetnik za mašinovođe

56

(80) - Crveno obojena papuča je za šine tipa 35 (Xa); -

Žuto obojena papuča je za šine tipa 45 i 49; Plavo obojena papuča je za šine tipa UIC 60.

(82) Ručnim papučama plave boje se opremaju lokomotive. (85) Jednom papučom se zaustavlja najviše 12 osovina odbačenih kola. (97) Manevarski put vožnje je put koji pređe manevarski sastav, sama lokomotiva ili pojedina kola od pokretanja do zaustavljanja. (104) Za pravilan i ispravan položaj skretnica odgovoran je radnik koji ih ručno poslužuje. Za pravilan položaj odgovoran je i radnik koji naređuje pokretanje, kao i mašinovođa odnosno radnik na čelu guranog manevarskog sastava, ako skretnice imaju propisan skretnički signal, a noću ako je i on i osvetljen. (118) Ako lokomotiva gura vozila kolosek čija preglednost nije moguća zbog krivina ili drugo, onda mora na dovoljnoj udaljenosti ispred vozila da ide radnik koji će blagovremeno davati potrebne signalne znake. Tada pri guranju brzina vožnje ne sme biti veća od brzine čovečjeg hoda. (121) Ako se manevarsko kretanje obavlja lokomotivom koja je napred, osmatranje puta vožnje u prvom redu spada u dužnosti mašinovođe. Manevarski radnici nisu oslobođeni odgovornosti ako se voze na lokomotivi. (131) Otpravnik vozova odmah po dolasku voza daje naređenje vozovođi rasporedom manevre ili pismenim nalogom. (135) Kod manevrisanja lokomotiva samo sa mašinovođom, rukovaoc manevre pre početka manevrisanja određuje sa koje strane će se davati signalni znaci, da u krivini mašinovođa bude sa unutrašnje strane krivine. (137) Gde je samo mašinovođa na lokomotivi, a rukovaoc nije na strani mašinovođe, onda jedan manevrista mora da bude u blizini mašinovođe ili u upravljačnici, kako bi mogao da prenosi naređenja i odstojanja. (140) Za manevarsko kretanje pored neosvetljenog ili signala koji pokazuje „Zabranjeno manevrisanje“, rukovaoc manevre je lično odgovoran. Kod lokomotivske vožnje treba mašinovođu blagovremeno obavestiti o nastaloj smetnji. U koliko to nije moguće, kod manevarskog signala koji ne važi mora stajati jedan radnik, koji će lokomotivskom osoblju saopštiti smetnju i davati odgovarajuća upustva za dalje kretanje. (145) Rukovaoc manevre ili najbliže manevrista kada je to potrebno (magla, krivina, dužina manevarskog sastava i sl.) saopštava mašinovođi usmeno ili radio uređajem udaljenost od kola na koja nailazi. (150) Mašinovođa ili pomoćnik može napustiti lokomotivu samo kad se ne manevriše i to po odobrenju otpravnika vozova. Obojica ne smeju u isto vreme napustiti lokomotivu.


57

(178) Lokomotivskom vožnjom se smatraju kretanja lokomotive ili sa najviše 12 osovina prikvačenih kola, vazdušno kočenih, pri čemu na kraju mogu biti najviše dvoja kola bez kočnice. Kad lokomotiva gura zakvačena kola, smatra se uvek Manevarskom, a ne lokomotivskom vožnjom i stoga se prati. (185) Naređenje za vožnju ne oslobađa mašinovođu od provere i osmatranja puta vožnje i stalnih signala. (186) Mašinovođa mora neopozivo postupati prema datim signalnim znacima skretničara. (191) Kod lokomotiva dolazećih vozova, posle otkvačivanja, m-vođa daje signalni znak „Pazi“ i u koliko manevarski signalni znak ne zabranjuje vožnju ili signala nema, vozi do prve skretnice odnosno do prvog „Međika“. (223) Preko signala „Granica manevrisanja“ vožnja je dozvoljena samo po prethodnom odobrenju otpravnika vozova odnosno TK-dispečera. (226) Pismeno odobrenje za kretanje preko sig. „Granica manevrisanja“ opštim nalogom stanični radnik daje vozovođi (mašinovođi). U neposednutim TK-stanicama odobrenje daje TK-dispečer, a mašinovođa evidentira u S-68. O završenom manevrisanju preko signala „Granica manevrisanja“ obaveštava se ovlašćeni stanični radnik usmeno i vraćanjem oba odnosno jednog dela pismenog naloga. Odobrenje za manevrisanje preko signala „Granica manevrisanja“ otpravnik vozova daje rukovaocu manevre i mašinovođi opštim nalogom, gde navodi da li je dopušteno manevrisanje samo do ili i preko ulaznog signala sa suprotne strane i do kojeg vremena.


58

Uputstvo o kočenju vozova – 233 Čl.6. Periodična provera ispravnosti kočnica • Čl.6.1. Opšte odredbe o kočenju (6) Automatska kočnica voza ne sme da otkoči u toku 300 min. ako je prethodno ispražnjen glavni vazdušni vod. (9) „Pravilno nalegla papuča“ – je papuča koja celom svojom površinom naleže na kotrljajnu površinu točka, tj. da kočni umeci ne štrče. „Pravilno odvajanje papuča” – je ravnomerno odvojena papuča po celoj svojoj dužini u propisanim granicama zazora (5-10 mm). Ako je na jednom osovinskom sklopu došlo do nepravilnog naleganja i trošenja pojedinih kočnih umetaka, pri čemu je razlika 20 mm i više, obavezno završiti zamenu svih kočnih umetaka na toj strani sklopa.

• Čl.6.2. Ispitivanje kočnica vučnog vozila (2) Pre početka ispitivanja kočnica, ispustiti kondezat. (3) Zaptivenost glavnog rezervoara (stavljanjem ručice kočnika u – isključni položaj). Gubici u toku 5 min. mogu iznositi najviše 0,3 bar kod lokomotiva i pojedinačnih motornih kola, a 0,5 bar. kod motornih garnitura. (4) Posle zavođenja potpunog kočenja vrši se ispitivanje dali svi kočni umeci pravilno naležu. (5) Pri potpunom kočenju, hod klipa kočionog cilindra iznosi 110±1 mm (6) Posle otkočivanja–Papuče moraju biti „pravilno odvojene“(5–10 mm) (8) Provera automatske kočnice: U položaj „P“ zavođenjem početnog stepena kočenja (0,3 bar) proverava se da li kočne papuče čvrsto naležu i da li dolazi do samootkočivanja. Zatim zavoditi postepeno kočenje i otkočivanje, a potom brzo kočenje uz posmatranje manometra i praćenje promene pritiska u glavnom vazdušnom vodu i kočionim cilindrima. Funkciju kočnika ispitati iz obe upravljačnice. (9) Dejstvo peskare ispitati iz oba upravljačka mesta. (10) Dejstvo direktne kočnice iz obe upravljačnice uz posmatranje manometra. (13) Kočne umetke treba zameniti ako njihova debljina na najtanjem mestu iznosi 10 mm i manje (15) Ispitati budnik iz svakog upravljačkog mesta. (16) Ispitati AS-uređaj. (19) Slavine ili kočnice za slučaj opasnosti u svakoj upravljačnici.


59

Provera ispravnosti kočnica

Čl.7.

• Čl.7.1. Proba kočnica (3) Probu kočnica izvode mašinovođa i pregledni radnik. Ulogu preglednog radnika u stanicama u kojima postoji pregledač kola vrši prgledač kola, a u stanicama i na drugim mestima gde ne postoji pregledač kola dužnosti preglednog radnika vrši radnik po sledećem redosledu: Vozovođa, kondukter, vozni manevrista, rukovalac manevre, stanični radnik (manevrista ili skretničar), vozač motornog pružnog vozila, pomoćnik mašinovođe, saobraćajni otpremnik, otpravnik vozova i izuzetno drugi radnici odgovarajuće stručne osposobljenosti.

(4) Kod jednoposeda, na otvorenoj pruzi ili u neposednutoj stanici proba se vrši zavođenjem početnog stepena kočenja posle pokretanja pri brzini od 20– 30km/h. U prvoj posednutoj stanici mora se uraditi propisana proba kočnica. (13) Proba „A“ – Potpuna – Svih kočionih kola u vozu; „B“ – Pojedinačna – Svih dodatih kola; „C“ – Priključna – Proba iza mesta razdvajanja odnosno zakvačivanja „D“ – Prolaznosti – Proba na poslednjim kolima u vozu

•

Čl.7.2. Vrši se:

(3) -

Potpuna proba kočnica

U polaznoj stanici posle sastavljanja voza Ako lokomotiva dolazi na garnituru po isteku 24 h. Posle bavljenje dužeg od 1 h na -15oC i nižoj temperaturi; Ako su kočnice bile prepunjene pa su otkočivane preko otkočnika; Prilikom preuzimanja voza od druge železnice.

• Čl.7.3. Postupak kod potpune probe kočnica (2) Preko kočnika napuniti glavni vazdušni vod voza talasom visokog pritiska do 5 bar-a (1sec na 10 osovina). (3) Pregledni radnik obilazi voz sa obe strane i vrši pregled voza, a zatim daje signalni znak „Poziv za vršenje probe kočnica“. (4) Mašinovođa stavlja ručicu kočnika u „Isključni“ položaj i proverava zaptivenost voda. Pad pritiska nesme biti veći od 0,3 bar-a kod putničkih, za 0,4 bar-a kod teretnih vozova za 1 min. Posle ispitivanja zaptivenosti kočnik se stavlja u položaj „Vožnja“. (5) Pregledni radnik čeka rezultat zaptivenosti. (6) Ako je uredu daje „Zakoči“, a mašinovođa odsečno smanjuje pritisak u glavnom vazdušnom vodu na 4,5 bar-a. (7) Po završenom pregledu pregledni radnik daje „Otkoči“. (8) Po uspešno završenoj probi, pregledni radnik daje „Proba kočnica završena“ i pored toga usmeno obaveštava mašinovođu. Podsetnik za mašinovođe

60

(11) Ako se proba radi stabilnim postrojenjem ili posebnom lok., o rezultatima probe mašinovođa se obaveštava putem obrasca TK-21. • Čl.7.4. Slučajevi u kojima se vrši skraćena proba kočnica (1) Ako je prošlo manje od 24h od izvršene potpune probe „A“, a posle spajanja lokomotive izvršiti probu „D“. (2) U slučaju spajanja dva voza kod kojih je u roku manjem od 24h izvršena proba „A“ izvršiti probu „D“. (3) Posle uvrštavanja jednih ili više kola u vozu, probu „B“ i „D“. (4) Ako se izbacuju kola iz voza, proba „D“. (5) Posle raspuštanja ili dolaska u krajnju stanicu, pa voz posle toga nastavlja vožnju u istom sastavu, proba „D“ (pod uslovom da je u prethodnih 24h izvršena proba „A“) (6) a.) Kod promene lokomotive na čelu voza ili isključenja zaprežne lokomotive, proba „C“. b.) Kod okretanja lokomotive zbog promene smera vožnje sa čela na kraju voza ili kod dodavanja potiskivalice na kraju voza, proba „D“.

(7) proba „B“ (8)

Kod kola gde su kočnice bile isključene pa se ponovo uključe, a.) Kod prekidanja glavnog vazdušnog voda i ponovnog uključenja,„C“ b.) Kod prekida glavnog vazdušnog voda na više mesta u vozu i ponovnog uključenja, proba „D“

(9) Kod kola gde su za vreme prob „B“ i „C“ ili „D“ aktivirani otkočni uređaji, proba „B“. (10) Kod voza gde se vrši smena mašinovođe ili promena upravljačkog mesta, proba „C“ na prvim kolima do vučnog vozila. (11) Kod vozova gde kompresor nije radio 30 min i više (zbog kvara ili nestanka napona), a prethodno nije zavedeno kočenje, proba „C“. (12) Kad se voz sa vučnim vozilom deli: -

Kod prvog dela voza, proba „D“. Kod drugog dela voza, sa novom lokomotivom, proba „C“. Kod drugog dela voza, sa novom lok. u suprotnom smeru, proba „D“.

(13) Kod kola koja se koriste pri manevri, proba „B“ (14) Kod voza kod kojeg se dodaje „potrkač“, otvaranjem slavine ispitati prolaznost glavnog voda. • Čl.7.8. Kad kočnice ne otkočuju posle promene lokomotive

(7) Podići pritisak do 5,5 bar-a pa postepeno smanjivati pritisak do 5 bar-a brzinom 0,1 bar/min. (kod kočnika „Erlikon“), odnosno preko ventila izravnjati i sačekati smanjenje do 5 bar-a. Po potrebi ponoviti postupak u suprotnom otkočiti kola preko otkočnih uređaja.


61

Dužnosti mašinovođe

Čl.8. • Čl.8.1. Dužnosti

mašinovođe pre izlaska iz jedinice vuče

(1) Tehničku pripremu kočnice vrše radnici depoa. (2) Kod prijema lokomotive mašinovođa vrši proveru i nedostatke prijavljuje nadzorniku radi otklanjanja. (3) Pre izlaska iz depoa mašinovođa: -

-

Proverava stanje kočnih umetaka; Uključuje kopresor i kočnik stavlja u položaj „Vožnja“; AS-uređaj u odgovarajući režim; Ispušta kondezat; Posmatra punjenje glavnog rezervoara i rad kompresora Prati pritisak u glavnom vazdušnom vodu i podešava na 5 bar-a; Ispituje zaptivenost glavnog rezervoara i glavnog vazdušnog voda, stavljanjem ručice kočnika u „Isključni“ položaj. Dozvoljeni pad pritiska iznosi u toku 5 min – 0,3 bar-a kod lokomotive, odnosno 0,5 bar-a kod motornih vozova; Vrši početni stepen kočenja i proverava da li kočioni umeci čvrsto naležu; Zavodi brzo kočenje i proverava hodove klipova cilindra

(110±10mm); -

(5)

Stavlja kočnik u „Vožnja“ i proverava da li je kočnica otkočila; Kod kočenja i otkočivanja posmatra manometre; Ispituje dejstvo: EP-kočnica, direktne kočnice, budnika, elektrodinamičke kočnice, peskare, 4 ručne papuče;

Ispitivanje kočnice se upisuje u EV-76.

•

Čl.8.2. Priprema pred polazak voza (1) Pre spajanja lokomotive za voz, obavezno produvati vazdušni vod od kondezata, otvaranjem slavine, pa onda zakvačiti. Mašinovođa se mora lično uveriti u ispravnost zakvačivanja i spajanja lokomotive sa garniturom. (2) Menja vrste kočnica na lokomotivi. Stavlja u odgovarajući položaj. (3) Punjenje voda započinje talasom visokog pritiska (1sec/10 osovina) (4) Izvrši proveru zaptivenosti, a potom probu kočnica. (5) Voz sme da se pokrene tek kad se mašinovođa iz TK-21, S-66 i putnog lista lično uveri o rezultatu probe kočnice i potpiše probu.


62

•

Čl.8.3. Rukovanje za vreme vožnje (7) Voz kod kojeg je mašinovođa zaveo kočenje, mora se kočiti sve do zaustavljanja. Neposredno pre zaustavljanja može se ručica kočnika vratiti u položaj „Vožnja“ kod: - Voz sa prevozom putnika na nagibu do 2,5‰; -

Voz koji ne ulazi na glavni slepi kolosek ili na podeljeni kolosek; Voz koji ne ulazi na kolosek gde nije obezbeđen put pretrčavanja na izlaznoj strani; Voz koji ne ulazi na kolosek sa vozom radi spajanja; Voz koji ne ulazi u stanicu sa naročitom opreznošću; Voz koji se ne zaustavlja zbog opasnosti; Voz kod koga nije zavedeno brzo kočenje; Voz koji u svom sastavu nema kočnice sporog dejstva.

(8) Mašinovođa je dužan da proveri efikasnost kočnice primenom početnog stepena kočenja. -

Pri polasku iz polazne stanice pri brzini od 20 km/h; Za vreme mraza kad može doći do stvaranja leda, a kod duže vožnje bez zaustavljanja; Neposredno pre ulaska na glavni slepi kolosek, na kolosek koji je zauzet vozom, kome nije obezbeđen put pretrčavanja, kao i pri ulasku voza sa naročitom opreznošću.

(9) Otkočivanje voza posle brzog kočenja vrši se talasom visokog pritiska (6 bar-a u trajanju od 1 sec na 10 osovina). (13) Upotreba direktne kočnice dozvoljena je: -

Pri manevrisanju; Kod lokomotivskog voza; Za umereno regulisanje brzine na delu pruge bez nagiba; Za osiguranje od samopokretanja.

(14) Voz zakočen automatskom kočnicom zbog zaustavljanja mora biti zakočen istom. Pre polaska voz treba otkočiti uz prethodno stavljanje u dejstvo direktne kočnice. Kod držanja voza u zakočenom stanju dužem od 30 min, mašinovođa mora češće proveravati da li kočnice pouzdano drže. • Čl.8.4. Kočenje na padovima pri niskim temperaturama

(2) Na dugim padovima voz prvenstveno kočiti dinamičkom kočnicom, a po potrebi i automatskom, smanjenjem pritiska u granicama 4,6 do 4,2 bar. (10) Pri niskim temperaturama od -15oC i nižim, mora se ispitati dejstvo kočnice zavođenjem manjeg stepena kočenja bar jednom u 30 min. Stepeni kočenja nesmeju biti manji od 0,8 bar-a. Kod vozova koji saobraćaju brzinom 100 km/h i većom, potrebno je ispitati dejstvo kočnice i pre nailaska u stanicu u kojoj je po redu vožnje predviđeno stajanje. Ako se utvrdi nedovoljno dejstvo kočnice, u prvoj stanici zaustaviti voz i uraditi probu„A“. Podsetnik za mašinovođe

63

•

Čl.8.5. Vožnja sa zapregom (1) Kočnicom rukuje mašinovođa zaprežne lokomotive. (4) Ako dođe do kvara kočnika zaprežne lokomotive, mašinovođa mora dati signalni znak „Pritegni kočnice“ i po zaustavljanju, kočenje će preuzeti vozna lokomotiva. Vožnja se podešava prema znacima zaprege, a brzina nesme biti veća od Vmax=60 km/h. O kvaru kočnika upisuje se primedba u putnom listu i obaveštava otpravnik vozova prve posednute stanice. (5) Ako na jednom vozilu dođe do kvara na glavnim rezervoarima i instalacijama, zatvoriti isključnu slavinu rezervoara i ručicu direktnog kočnika staviti u otkočni položaj. •

Čl.8.6. Vožnja sa potiskivalicom (1) Za potiskivanje se sme upotrebiti samo lokomotiva sa ispravnom automatskom i ručnom kočnicom. (2) Zakvačena potiskivalica mora biti uključena u vazdušni vod. (3) Automatska kočnica se poslužuje sa čela voza. • Čl.8.7. Kočenje u slučaju opasnosti (5) Kad mašinovođa primeti iznenadno opadanje pritiska u glavnom vodu, kočnik stavlja u „Brzo kočenje“. U blizini mosta, tunela ili drugog mesta koje može ugroziti putnike, mašinovođa će po mogućstvu odložiti zaustavljanje voza do mesta bezbednom za putnike. (6) Ako se efekat kočenja ne ostvaruje u punoj meri, mašinovođa će vozopratnom osoblju dati signalni znak „Opasnost koči“. •

Čl.8.8. Smetnje i kvarovi za vreme vožnje (1) Ako dođe do kvara kompresora, pa pritisak pada ispod 6 bar-a, voz treba zaustaviti i pokušati da se otkloni kvar. (2) Ako dođe do kvara automatske kočnice lokomotive, a kočnik je ispravan, mora se tražiti pomoćna lokomotiva. Ako nema pomoćne lokomotive, voz se može povući do prve stanice gde će vuču preuzeti pomoćna lok., i to samo na delu pruge sa nagibom do 10‰, a najviše sa Vmax=50 km/h. Ako je nagib veći lokomotiva ne sme vući voz, osim ako je kvar nastao na otvorenoj pruzi. U tom slučaju može vući voz samo do prve stanice, brzinom ne većom od Vmax = 20 km/h. (3) Ako u toku vožnje dođe do prepunjenja, prilikom prvog zaustavljanja uspostaviti propisani pritisak. Kod kočnika koji nemaju mogućnost da sami otklone prepunjenje, postupak je dvojak: -

Ručicu kočnika staviti u „Isključni položaj“ i kad se pritisak snizi na 5 bar-a vratiti u „Vožnju“. Lagano odvijati kapu kočnika i smanjiti pritisak na 5 bar-a.


64

(8) Ako mašinovođa utvrdi nedovoljno dejstvo kočnice ili posumnja na nedostatke koji bi mogli ugroziti bezbednost saobraćaja, voz treba zaustaviti u prvom službenom mestu, nedostatke otkloniti i izvršiti potpunu probu „A“. (9) Ako kod jednoposeda mašinovođa mora da isključi neku kočnicu u vozu, proverava dali ima dovoljano SKM-a i prilagođava dalju vožnju prema raspoloživom SKM-u, a u prvoj stanici će zaustaviti voz, obavestiti otpravnika vozova i ovaj mu mora ispostaviti novi S-66. •

(1) (2) (3)

Čl.8.9. Povratak u jedinicu vuče Po povrataku u jedinicu vuče priteže se ručna kočnica; Proverava stanje kočionih umetaka i ispušta kondezat. Kočnik u „Isključni“ položaj, a direktni u „Zakočeno“.

Čl.11.

Sastavljanje vozova

•

Čl.11.2. Otprema neradnih lokomotiva (1) Glavni vod neradne lokomotive mora biti ispravan. (2) Ako je kočni uređaj neradne lokomotive ispravan, on mora biti podešen da ta lokomotiva koči kao vučeno vozilo, u položaju vrste kočnice za voz koji se otprema. •

Čl.11.3.

Uvršćivanje kola i izbor vrste kočnica kod vozova za prevoz putnika

Kod svih vozova „Završna kola“ moraju imati ispravnu automatsku kočnicu. (1) Vozovi za prevoz putnika koče se kočnicom „P“, a prilikom kvačenja po dodirivanju odbojnika, potrebno je napraviti još dva okreta zavrtnja kvačila. (6) Vozovima za prevoz putnika kočeni kočnicom „P“ (RIC) mogu se dodati i teretna kola kočena kočnicom „P“, čija ukupna kočiona masa mora iznositi najmanje 60% njihove mase. (7) Vozovi za prevoz putnika brzine do 80 km/h mogu se izuzetno dodati teretna kola kočena kočnicom „G“. Ukupan broj osovina dodatih kola sa kočnicom „G“ ne sme biti veći od 1/3 broja osovina kola kočenih kočnicom „P“. Kola sa kočnicom „G“ se uvršćuju ispred kola sa kočnicom „P“, a procenat kočne mase grupe kola sa kočnicom „G“ mora iznositi najmanje 50% njihove ukupne mase. (11) Kod vozova sastavljenih od praznih putničkih kola i kola za prevoz automobila, čiji broj osovina prelazi 80, menjač vrste kočnice kola stavlja se u položaj „P“ (RIC), a lokomotiva u „G“. •

Čl.11.4.

Uvršćivanje kola i izbor vrste kočnica kod vozova za prevoz stvari

(2) Vozovi za prevoz stvari koče se kočnicom „P“, a radne lok. sa „G“. (12) Kočnice potiskivalice koja je zakvačena i uključena u glavni vazdušni vod postavlja se u „P“. Podsetnik za mašinovođe

65

(13) Kod svih vozova za prevoz stvari, kvačila su tako nategnuta da su odbojnici lako sabijeni. • Čl.11.5. Raspored kola sa kočnicama u vozu (1) Kod vozova brzine preko 120 km/h sve kočnice u vozu moraju biti ispravne i uključene. Kod vozova brzine do 120 km/h (za prevoz putnika) između kola sa ispravnim kočnicama ne sme biti više od dvoje kola koja imaju samo ispravan glavni vazdušni vod. (2) Teretnim vozovima brzine do 100 km/h između dve automatske kočnice ne sme biti više od 8 nekočenih osovina. (3) Na nagibima preko 15‰ kod poslednjih deset kola, najmanje 5 moraju imati ispravnu automatsku kočnicu. (4) Kola sa kočnicom „G“ ili samo sa glavnim vazdušnim vodom uvršćuju se do lokomotive.

Čl.12. •

Proračun efikasnosti kočnica kod voza Utvrđivanje procenta kočenja i potrebne kočione mase

Čl.12.2.

(1) Za svaki voz u knjižici reda vožnje naznačen je potreban procenat kočenja (to je procentualni odnos kočne mase i ukupne mase voza). (4) Obrazac za izračunavanje PKM je: PKM =

(Q + L ) ⋅ p

(t)

100

- (Q + L) – Ukupna masa voza

-

p 100

– Procenat kočenja – Konstanta s’kojom se deli

(11) SKM mora biti veći ili jednak PKM. Ukoliko je SKM manji od PKM, potrebno je smanjiti brzinu ili masu voza, po obrascu za stvarni procenat kočenja. PS =

SKM ⋅ 100 Q+L

(%)

Odnosno stvarna masa voza: (Q + L )S = SKM ⋅ 100 (t) P


66

•

Čl.12.4. Obezbeđenje voza ili kola od samopokretanja (1) Posle zaustavljanja voza na pruzi sa nagibom do 2,5‰ i stajanjem do 30 min, za osiguranje voza od samopokretanja dovoljno je zakočiti direktnu kočnicu vučnog vozila. (2) Kod voza koji je zaustavljen na pruzi sa nagibom do 2,5‰ i zadržavanjem preko 30 min, kao kod voza koji je zaustavljen na pruzi sa nagibom preko 2,5‰, mora se aktivirati automatska kočnica zavođenjem „Potpunog“ ili „Brzog“ kočenja. a.) b.) c.)

d.)

Kada na koloseku ostaju vučna vozila bez mašinovođe, ručne kočnice moraju biti pritegnute. Na padu do 2,5‰ i pri stajanju do 30 min. kola od voza, dovoljno je zakočiti automatsku kočnicu, pražnjenjem glavnog voda na 0 bar-a. Na padu do 2,5‰ sa preko 30 min. stajanja, pored automatske kočnice treba pritegnuti prvu i poslednju ručnu ili pritvrdnu kočnicu kola u vozu. Na nagibu preko 2,5‰ pored zakočene automatske kočnice moraju se pritegnuti ručne ili pritvrdne kočnice prema tabeli: Merodavni pad (‰) do

Broj osovina po 1 ručnoj kočnici

4 6 8 10 12 14 16 20 25

e.) f.)

42 28 20 16 14 12 10 8 6

Kad se na koloseku sa nagibom preko 2,5‰ ostavljaju putnička kola, treba predvideti duplo veći broj ručnih kočnica. Ukoliko se ne raspolaže ptrebnim brojem ručnih ili pritvrdnih kočnica, potrebno je umesto svake nedostajuće ručne kočnice po dve osovine osigurati ručnim papučama ili upotrebiti jedan podmetač.

(5) Polužne kočnice teretnih kola obezbeđuje potpuno tovareno vozilo od samopokretanja na padu do 40‰.


67

Čl.13

Kočenje pri manevrisanju •

(1)

Čl.13.1. Zakvačivanje Otkavačivanje:

i otkvačivanje

- Zatvoriti čeonu slavinu lokomotive ili prednjih kola da bi došlo do kočenja poslednje grupe kola; - Raskvačiti kočničke spojnice i napojni vod; - Okačiti spojnice za njihove držače; - Otvoriti slavinu grupe kola koja ostaju u mestu; - Otkvačiti vlačne uređaje.

(2) Pre pokretanja izvršiti otkočivanje svih kola preko otkočnih uređaja (oni koji nisu „automatski“ držati otkočnu žicu 10 sec). (3) Prilikom zakvačivanja prvo zakvačiti kvačila vlačnih uređaja, a potom i kočničke spojnice i slavine. • Čl.13.2. Odbacivanje kola (1) Grupa kola koja se odbacuje zaustavlja se:

- Do 12 osovina papučom ili ručnom kočnicom sa platforme; - Preko 12 osovina samo ručnim kočnicama na svakih 12 osovina jednom.


68

•

Čl.13.5. Manevrisanje lokomotivom (2) Kod grupe kola sa uključenim automatskim kočnicama koje se koriste pri manevrisanju potrebno je izvršiti probu kočnica „B“. (3) Broj osovina manevarskog sastava koji se koči direktnom kočnicom lokomotive nesme biti veći od 40. 3.2.3 i 3.2.4

10 bara (bela sa krstom) 5 bara (crvena) Zatvoreno

Isključeno Otvoreno

Isključeno

Uključeno

Uključeno 3.2.3

Uključeno

Isključeno

Isključeno

Uređaji za isključivanje kočnika


69

Uključeno

Uputstvo o kočenju SŽD kola – 233/01 • Čl.1. (3) Mašinovođa mora biti usmeno i iz S-66 obavešten o broju kola SŽD uvrštenih u voz. (4) Teretni vozovi sastavljeni isključivo od kola SŽD koče se kočnicom „G“ osim vozova koji saobraćaju na dugačkom padu (15‰ i više, na dužini 5 km i više). Ako se vozu sastavljenom od kola ŽS i stranih kola kočeni kočnicom „P“ dodaju i kola SŽD kočena kočnicom „G“, radne lokomotive moraju biti kočene kočnicom „G“. Kola kočena kočnicom “G“ uvrštavaju se iza lokomotive, a ispred kola kočenih kočnicom „P“. (7) Teretni vozovi koji u svom sastavu imaju teretna kola SŽD, a saobraćaju na dugačkim padovima, moraju imati dvoposed vučnog vozila. • Čl.3. (5) Provera kočenja vrši se smanjenjem pritiska u glavnom vazdušnom vodu za 0,6 – 0,7 bar-a. Pregledni radnik proverava čvrsto naleganje papuča 2 min po zavođenju kočenja. Rasporednici koji sami otkoče smatraju se neispravnim i kočna masa ovih kola se ne uračunava u SKM voza. (6) Po dobijanju signalnog znaka „Otkoči“ mašinovođa puni glavni vod stavljanjem ručice kočnika u „Vožnja“. • Čl.5. (1) Kod teretnih vozova sa kolima SŽD glavni vod treba puniti i održavati na 5 bar-a, a menjač vrste kočnica na lokomotivi u „G“. (4) Početni stepen kočenja je 0,6 – 0,7 bar-a, a na dugačkim padovima 0,7 – 0,8 bar-a (5) Za osiguranje od samopokretanja na dugačkom padu i stajanju dužem od 30 min, pored zavođenja brzog kočenja, na svakih 6 osovina SŽD kola pritegnuti po jednu ručnu (pritvrdnu) kočnicu. (6) Posle kočenja mašinovođa mora sačekati sledeća vremena punjenja: - Posle kočenja za 0,8 bar-a – Ne manje od 1,5 min; - Posle potpunog kočenja – Ne manje od 3,5 min; - Posle brzog kočenja – Ne manje od 6 min. Za ovo vreme voz se održava u mestu direktnom kočnicom. •

Čl.6. (2) Kod potpunog kočenja pritisak u glavnom vodu ne sme pasti ispod 3,5 bar-a. Ako opadne ispod, treba zaustaviti voz i sačekati vremena otkočivanja.


70

601 Zakon o bezbednosti u železničkom saobraćaju • Čl. 20.4 (2) Pružni i stanični signali moraju biti obezbeđeni AS uređejem za brzinu kretanja od 100 – 160 km/h. (3) Za brzinu kretanja voza od 100 – 160 km/h mora postojati RDV •

Čl. 35. (1) Vučna vozila u saobraćaju na železničkim prugama opremljenim AS uređejem, moraju imati ugrađen AS uređaj. • Čl. 45. (2) Kola u vozu za prevoz putnika moraju biti na propisan način zagrejana ako je spoljna temperatura niža od 12oC. • Čl. 55. (3) Ako je značenje signala nejasno, železnički radnici i druga lica, na koje se signal odnosi moraju postupiti tako kao da taj signal ima ono značenje koje obezbeđuje veću bezbednost u železničkom saobraćaju. • Čl. 56. (1) Signali se moraju ukloniti, dopuniti ili zameniti, ako njihovo značenje ne odgovara izmenjenim uslovima saobraćaja na pruzi i zahtevima bezbednosti železničkog saobraćaja. • Čl. 60. (1) Železnički radnici moraju imati propisanu stručnu spremu, moraju biti stručno obučeni za poslove i zadatke koje obavljaju u vršenju železničkog saobraćaja i moraju ispunjavati i druge propisane uslove za vršenje određenog stručnog posla, u skladu sa ovim zakonom. • Čl. 72. (1) Na vanredni zdravstveni pregled upućuje se železnički radnik za koga se osnovano posumnja da iz zdravstvenih razloga više nije sposoban da obavlja svoje poslove i zadatke i posle svakog udesa, teže povrede, teške i dugotrajne bolesti i u drugim propisanim slučajevima. • Čl. 74. (1) Železnički radnik ne sme stupiti na rad niti vršiti određene poslove ako je u tolikoj meri umoran ili bolestan, ili je u takvom psihičkom stanju da je nesposoban da vrši poverene poslove. Podsetnik za mašinovođe

71

(2) Železnički radnik koji se u toku vršenja svojih poslova oseća umornim ili bolesnim ili iz bilo kojih drugih razloga nesposobnim za dalje obavljanje poslova, dužan je da o tome obavesti odgovorno lice u ŽTP-u i da prekine da vrši poslove.

Ukupno radno vreme, smena, odmor • Čl. 80. (1) Ukupno radno vreme voznog ili staničnog osoblja iznosi 40 časova u sedmici. (2) Izuzetno može trajati i duže od 40 časova, utvrđeno kolektivnim ugovorom, s’tim da radno vreme u proseku u toku godine ne bude duže od 40 časova sedmično. (3) Ukupno radno vreme voznog ili staničnog osoblja smatra se vreme koje radnik provede u očekivanju posla, provedeno u smeni i provedeno u raspremi. (4) Očekivanje posla je vreme od javljanja na rad do početka smene, a najviše do 2h • Čl. 81. (1) Ukupno trajanje smene iznosi najviše 12 časova. (2) Smena osoblja vučnog vozila brzog i voza višeg ranga za prevoz putnika može iznositi najviše 10 časova. (3) Pod trajanjem smene smatra se vreme u pripremi pre početka rada, provedeno u vožnji, manevrisanju i prekidu rada u toku smene najviše do 2 h. • Čl. 82. (1) Ukupno trajanje upravljanja mašinovođe na vučnom vozilu u toku jedne smene iznosi najviše 10 časova. (2) Ukupno trajanje upravljanja vučnim vozilom brzog ili voza višeg ranga za prevoz putnika, u jednoj smeni iznosi najviše 8 časova. (3) Ukupno trajanje upravljanja vučnim vozilom smatra se vreme koje mašinovođa provede na vučnom vozilu u toku vožnje uključujući i vreme zadržavanja u početnoj, usputnim i krajnjoj stanici. • Čl. 83. (1) Ukupno trajanje upravljanja i smene izuzetno se može produžiti za najviše 4h u toku jedne smene i to u slučajevima: Više sile, vanrednih događaja, vršenja saobraćaja pomoćnog voza, neredovnog izvršenja reda vožnje voza, vršenja saobraćaja u službenim mestima izvan domicilne jedinice i nepredviđenog izostanka radnika koji je trebalo da zameni radnika u obavljanju radne obaveze, pod uslovom da se radnik oseća sposobnim za

produžetak započetog rada, s’tim da rad duži od punog radnog vremena ne može da traje duže od 10 časova u radnoj sedmici po radniku. Podsetnik za mašinovođe

72

• Čl. 84. (1) Odmor u domicilnoj jedinici između dve uzastopne smene iznosi dvostruki broj časova ostvarenih na radu u toku smene, a najmanje 12 časova neprekidno. (2) Odmor u obrtnoj jedinici iznosi najmanje 6 časova neprekidno.

• Čl. 85. (1) Vozno osoblje ne sme stupiti na rad niti produžiti rad protivno odredbama čl. 80. do 84. ovog zakona. • Čl. 87. (1) U železničkim stanicama i jedinicama vuče u kojima se voznom osoblju obezbeđuje odmor između dve smene moraju postojati odgovarajuće prostorije za odmor i ishranu tih radnika, koje moraju ispunjavati propisane higijensko-tehničke uslove.

Posebne mere bezbednosti Privremena zabrana obavljanja poslova i zadataka • Čl. 119. Privremena zabrana obavljanja poslova i zadataka izriče se radniku: (1) Ako je psihički i fizički nesposoban za vršenje poslova i zadataka na osnovu nalaza i mišljenja odgovarajuće zdravstvene organizacije za vreme dok ta nesposobnost traje; (2) Ako se ne podvrgne zdravstvenom pregledu na koji je upućen; (3) Ako prilikom proveravanja stručne obučenosti ne pokaže odgovarajuće znanje; (4) Ako se ne podvrgne stručnom proveravanju znanja na koje je upućen. U ovim slučajevima, privremenu zabranu izriče ovlašćeni železnički radnik i donosi rešenje o privremenoj zabrani vršenja tih poslova za vreme dok se ne ispune uslovi zbog kojih je privremeno zabrana izrečena.


73

Uputstvo o organizaciji i evidenciji radnog vremena Osnovne odredbe •

Čl. 1.

Ovim uptstvom utvrđuje se organizacija radnog vremena, odmora i evidencija radnog vremena u cilju primene kolektivnog ugovora. •

Čl. 2.

-

Pojedini izrazi upotrebljeni u ovom upustvu imaju sledeće značenje: Radna nedelja (sedmica) – je vreme od jedne sedmice u mesecu; Kvartal – je vreme od tri meseca u godini; Turnus – je rad u smeni gde se poslovi neprekidno obavljaju u toku svih 24

-

Vozno osoblje – je osoblje vučnog vozila i vozopratno osoblje; Osoblje vučnog vozila – Mašinovođa (elektro, dizel ili parne vuče),

časa dnevno;

-

-

-

-

Mašinovođa za manevru (dizel lokomotive) Pomoćnik mašinovođe (elektro, dizel ili parne) Vozopratno osoblje – Vozovođa Vozni manevrista Kondukter Stanično osoblje – Otpravnik vozova, Ovlašćeni stanični radnik Operator na spuštalici Vođa manevre Saobraćajno-transportni otpremnik Telegrafista-teleprinterista Skretničar Nadzornik skretnica Rukovaoc manevre Manevristi Popisni vozovođa Vučno vozilo – Elektro vučno vozilo (elektro i el.motorni voz) Dizel vučno vozilo (dizel i dizelmotorni voz); Parna lokomotiva Domicilna jedinica – je mesto u kome je vozno osoblje raspoređeno na rad Obrtna jedinica –mesto gde vozno osoblje prekida rad do početka sledeće smene;


74

-

Reži putovanje – je putovanje voznog osoblja u vozu pri čemu osoblje ne obavlja svoje redovne radne obaveze (putuju kao putnici)

Radno vreme Puno radno vreme •

Čl. 3. Puno radno vreme iznosi 40 časova u radnoj nedelji. A za zaposlene mlađe od 18 godina, utvrđuje se u trajanju od 35 časova. • Čl. 4. Zaposlenom koji radi na naročito teškim, napornim i za zdravlje štetnim poslovima skraćuje se radno vreme, pa zato mašinovođa u radnoj nedelji obavlja poslove na 38 časova, a mašinovođa na manevri i pomoćnik mašinovođe na 39 čas. Zaposleni koji radi skraćeno radno vreme, ima sva prava kao da radi sa punim radnim vremenom.

Prekovremeni rad •

Čl. 5. Vozno i stanično osoblje ne može da radi prekovremeno duže od 10 časova u radnoj nedelji. Pa tako u toku jedne kalendarske godine prekovremeni rad, ne može da bude veći od 240 časova. • Čl. 6. Odluku o uvođenju prekovremenog rada donosi generalni direktor ili zamenik generalnog direktora za sve zaposlene kojima rukovodi. Odluku o isplati prekovremenog rada, takođe donosi generalni direktor ili zamenik generalnog direktora, za sve zaposlene. Ostvareni časovi prekovremenog rada, za koje nije doneta odluka o isplati, iskorišćavaju se kao zarađeni časovi do kraja kalendarske godine. • Čl. 10. Zaposlenom koji radi u turnusu smena traje 12 ili 8 časova, a voznom osoblju koje se uzastopno smenjuje, smena traje prema potrebama železničkog saobraćaja. • Čl. 12. Radnim vremenom voznog ili staničnog osoblja, smatra se vreme koje zaposleni provede u očekivanju posla, vreme provedeno u smeni i vreme provedeno u raspremi. Vreme provedeno u očekivanju posla, smatra se vreme koje vozno osoblje provede na radu od momenta javljanja na rad do početka smene, a najviše 2 časa. Vreme provedeno u raspremi smatra se vreme koje vozno osoblje provede na radu nakon završetka smene, a najviše 1 čas. Podsetnik za mašinovođe

75

• Čl. 13. Trajanje smene voznog osoblja iznosi najviše 12 časova. Izuzetno, trajanje smene osoblja vučnog vozila brzog voza ili voza višeg ranga za prevoz putnika može u jednoj smeni iznositi najviše 10 časova. Trajanje smene voznog osoblja, smatra se vreme koje vozno osoblje provede u pripremi pre početka rada, vreme koje osoblje vučnog vozila provede u vožnji ili manevrisanju vučnim vozilom i vreme «reži» putovanja u odlasku za prijem voza, vreme koje vozopratno osoblje provede u vozu i vreme prekida rada u toku smene do 2 časa. • Čl. 14. Trajanje upravljanja vučnim vozilom u toku smene iznosi najviše 10 časova. Izuzetno od odredbe stava jedan ovog člana, trajanje upravljanja vučnim vozilom brzog voza ili voza višeg ranga za prevoz putnika u jednoj smeni iznosi najviše 8 čas. Trajanje upravljanja vučnim vozilom voza smatra se vreme koje mašinovođa provede u vučnom vozilu u toku vožnje, uključujući vreme zadržavanja u početnoj stanici (vreme prelaska vozila na graničniku ili prijema službe u vozu u odlasku), vreme zadržavanja u usputnim službenim mestima i na pruzi i vreme zadržavanja u krajnjoj stanici (vreme prelaska vozila na graničniku ili predaje službe u vozu u dolasku). Trajanjem upravljanja lokomotivom na manevri, smatra se vreme koje mašinovođa za manevru provede na manevrisanju, računajući od prelaska lokomotive na graničniku pri izlasku ili prijemu službe u stanici, do prelaska lokomotive na graničniku pri ulasku ili predaje službe u stanici. • Čl. 15. Trajanje smene staničnog osoblja iznosi najviše 12 časova. To je vreme koje stanično osoblje provede u obavljanju posla u toku jedne smene. • Čl. 16. Trajanje smene voznog, staničnog i osoblja vučnog vozila izuzetno se može produžiti za najviše 4 časa u toku jedne smene, pod uslovom da se zaposleni oseća sposobnim za produžetak započetog rada. I to u slučajevima: -

Više sile (zemljotres, poplave, klizanje ili odronjavanje terena, zavejavanja pruge, snežne lavine, atmosferska pražnjenja, aerozagađenje itd.) Vanrednog događaja (udesi ili nezgode) nastalog u železničkom saobraćaju Vršenje saobraćaja pomoćnog voza Neredovnog izvršenja reda vožnje voza Vršenje saobraćaja u službenim mestima izvan domicilne jedinice Nepredviđenog izostanka radnika koji je trebao da obavlja poslove

Ako se osoblje vučnog vozila ne oseća sposobnim za produžetak započetog rada, na obrascu EV-1 daje pismenu izjavu.


76

• Čl. 17. Radnim vremenom osoblja vučnog vozila koje ne ulazi u vreme trajanja smene, smatra se: Vreme provedeno u vučnom vozilu po isteku smene, radi predaje vozila drugom osoblju Vreme «reži» putovanja u povratku u domicilnu jedinicu. • Čl. 18. .

-

Radnim vremenom zaposlenog smatra se: -

Vreme provedeno na službenom putovanju; Vreme provedeno na obaveznom stručnom obučavanju; Vreme provedeno na zdravstvenom pregledu; Po posebnom nalogu ovlašćenog lica.

Noćni rad •

Čl. 23. Rad koji se obavlja u vremenu od 22:00 časa do 06:00 časova narednog dana smatra se radom noću.

Odmori Odmori u toku dnevnog rada • Čl. 24. Zaposleni koji radi 8, odnosno 12 časova dnevno, ima pravo na odmor u toku dnevnog rada u trajanju od 30, odnosno 45 min. Zaposleni koji radi duže od 4 časa, a kraće od 6 časova; duže od 6, a kraće od 8 časova; duže od 8, a kraće od 10 časova; i duže od 10, a kraće od 12 časova dnevno, ima pravo na odmor u toku dnevnog rada u trajanju od 20; 25; 35; odnosno 40 min. Ovo vreme odmora uračunava se u radno vreme. Odmor u toku rada ne može se koristiti na početku i na kraju radnog vremena.

Dnevni odmor •

Čl. 26. Zaposleni ima pravo na odmor između dva uzastopna rada u trajanju od najmanje 12 časova. Izuzetno od stava 1. ovog člana, odmor voznog ili staničnog osoblja u domicilnoj jedinici između dve uzastopne smene iznosi dvostruki broj časova ostvarenih u radu u toku smene, a najmanje 12 časova neprekidno (za smene koje traju 6 ili manje časova). Podsetnik za mašinovođe

77

• Čl. 27. Odmor voznog osoblja u obrtnoj jedinici iznosi najmanje 6 časova neprekidno. Ako se odmor voznog osoblja, od polaska iz domicilne jedinice do povratka u domicilnu jedinicu, može izvršiti u toku trajanja jedne smene, odmor voznog osoblja u obrtnoj jedinici nije obavezan.

Nedeljni odmor • Čl. 28. Zaposleni ima pravo na nedeljni odmor u trajanju od najmanje 24 časa neprekidno, a ako je neophodno da radi na dan svog nedeljnog odmora, mora mu se obezbediti jedan dan odmora u toku naredne nedelje.

Godišnji odmor •

Čl. 29. Zaposleni ima pravo na godišnji odmor u skladu sa zakonom i kolektivnim ugovorom. Rešenje o korišćenju godišnjeg odmora zaposlenom se dostavlja najkasnije 15 dana pre datuma određenog za početak korišćenja godišnjeg odmora.

Evidencija radnog vremena • Čl. 32. Evidentiranje časova za obavljeni rad i vreme provedeno na radu koristi se za obračun zarade. • Čl. 33. Osnova za uvećanje zarade je: -

Prekovremeni rad Noćni rad (22:00 časa do 06:00 časova) Rad na dan državnog i verskog praznika koji je neradan dan (00:00 do 24:00)

-

Rad u turnusu i smenama Rad nedeljom Časovi rada mašinovođe u jednoposedu (od početka smene do predaje lokomotive)

-

Časovi rada mašinovođe za manevru u jednoposedu Časovi upravljanja vučnim vozilom (od prijema lokomotive do predaje) Neprekidno vreme provedeno u preduzeću Časovi prisutnosti kod kuće (prekid rada u obrtnoj jedinici) • Čl. 36.

Odsustvo sa rada označava se posebnim oznakama, imaju sledeće značenje: -

GO – Godišnji odmor PR – Državni i verski praznici koji su neradni PO – Plaćeno odsustvo


78

-

PD – Vreme prekvalifikacije ili dokvalifikacije NO – Neplaćeno odsustvo U – Udaljenje BO – Bolovanje VV – Vojna vežba NI – Neopravdani izostanak SP – Službeno putovanje P – Prekid rada

• Čl. 37. Šifrarnik iz obračuna: -

01 – Zbir časova ostvarenih u tekućem mesecu (Cena rada x 2,70 x 174 / baza) 02 – Zbir časova ostvarenih u jednoposedu (25%) 03 – Zbir časova uvećanja na poslovima otpravnika i TK-dispečera (15%) 04 – Prekovremeni rad ostvaren u prethodnom mesecu (35%) 05 – Prekovremeni rad ostvaren u tekućem mesecu (35%) 06 – Zbir časova godišnjeg odmora (GO) (Prosek primanja za poslednja 3 meseca) 07 – Nadoknada u dane državnih i verskih praznika (100%) 08 – Plaćena odsustva (PO) (100%) 09 – Zbir časova po osnovu prekvalifikacije i dokvalifikacije 10 – Neplaćeno odsustvo do 30 dana 11 – Zbir časova uvećanja na poslovima m-vođa za manevru u jednoposedu (10%) 12 – Neplaćeno odsustvo (NO) 13 – Rad nedeljom (18%) 14 – Prekid rada (65%) 15 – Stručno osposobljavanje i usavršavanje 17 – Zbir časova zaposlenog koji poseduje rešenje o invalidnosti (100%) 19 – Bolovanje do 30 dana (65%) 20 – Bolovanje do 30 dana (100%) 21 – Bolovanje na teret Zavoda (100%) 22 – Bolovanje na teret Zavoda (85%) 23 – Vojna vežba (VV) 24 – Prisustvo sednici (PS) 25 – Udaljenost sa rada (U) 26 – Bolovanje na teret Zavoda (65%) 27 – Neopravdani izostanak (NI) 28 – Noćni rad (35%) 29 – Rad u dane državnih i verskih praznika (110%) 30 – Kućno dežurstvo (Cena rada x 2,70 x 174 / baza x 15,734%) 31 – Porodiljsko bolovanje (100%) 32 – Bolovanje - nega deteta (65%) 33 – Bolovanje na teret Zavoda (100%) 36 – Rad u tunelu dužine 100-150 m 37 – Rad u tunelu dužine preko 500 m 39 – Prekid rada (45%) 43 – Zbir časova zaposlenom koji poseduje rešenje o invalidnosti (90%) 44 – Časovi upravljanja vučnim vozilom (Cena rada x 2,70 x 174 / baza x 16,4%) 45 – Časovi dopune radnih časova do mesečnog fonda 46 – Nedostajući časovi do mesečnog fonda radnih časova


79

-

47 – Ostvareni rezultati rada (Nagrada - kazna) 48 – Zbir časova zaposlenom koji poseduje rešenje o invalidnosti (80%) 49 – Zbir časova zaposlenom koji poseduje rešenje o invalidnosti (75%) 50 – Zbirni časovi 58 – Rad van sedišta deonice (paušal) 64 – Broj dnevnica ostvarenih u inostranstvu (celih i polovina) 66 – Broj dnevnica ostvarenih u zemlji (celih i polovina) 68 – Zbir časova voznog i ostalog osoblja koje poslove obavlja u vozu (kilometar)

Pravilnik za vuču 243

• Čl. 4. (3) - Mašinovođa instruktor – je radnik koji je stekao uslove da upravlja vučnim vozilom pri vuči svih vrsta vozova i vrši obuku kandidata za m-vođu; - Mašinovođa prvog ranga – je radnik koji je stekao uslove da upravlja vučnim vozilom pri vuči poslovnih, ekspresnih, brzih i ubrzanih vozova. To je mašinovođa koji je vozio najmanje 3 godine kao mašinovođa drugog ranga i koji je za to vreme ispunio i ostale uslove predviđene ovim pravilnikom; - Mašinovođa drugog ranga – je radnik koji je stekao uslove da upravlja vučnim vozilom pri vuči putničkih i lokalnih putničkih vozova. To je mašinovođa koji je vozio najmanje 3 godine kao mašinovođa trećeg ranga i koji je za to vreme ispunio i ostale uslove predviđene ovim pravilnikom, odnosno mašinovođa koji je izgubio prvi rang; - Mašinovođa trećeg ranga – je radnik koji upravlja vučnim vozilom pri vuči teretnih vozova. To je mašinovođa osposobljen za samostalno rukovanje vučnim vozilom sa položenim stručnim ispitom i radnim iskustvom na poslovima mašinovođa do 3 godine, odnosno mašinovođa koji je izgubio drugi rang. (4) Mašinovođa instruktor je mašinovođa prvog ranga sa položenim dodatnim odgovarajućim ispitima; Prilikom promene ranga mašinovođi se izdaje odgovarajuće rešenje. (8) Ostali uslovi koje m-vođa mora da ispuni, da bi dobio viši rang su: 1) Da je vozio najmanje 3 godine u prethodnom rangu; 2) Da u poslednje 3 godine nije kažnjen za povredu radne dužnosti zbog ugrožavanja bezbednosti saobraćaja, i to usled: a. b. c. d. e. f. g.

Prolaska bez odobrenja pored signala koji zabranjuje vožnju; Prolaska stanice ili službenog mesta gde je predviđeno stajanje; Udesa ili izbegnutog udesa; Neopravdanog isključenja budnika; Neopravdanog isključenja AS uređaja; Uživanje alkohola ili opojnih droga; Prekoračenje dozvoljene maksimalne brzine;


80

h.

Drugih slučajeva za koje je izvršena disciplinska mera zbog teže povrede radne dužnosti.

Raspored mašinovođe u niži rang vrši se sa danom počinjene povrede radne dužnosti, odnosno sa danom saznanja o povredi radne dužnosti. Ponovno dobijanje višeg ranga stiče se posle 2 godine, pod uslovom da se ne učine povrede radne obaveze iz tačke (8). ovog člana. (10) Mašinovođa višeg ranga može biti raspoređen po potrebi službe da radi u nižem rangu , dok se obrnuti rad zabranjuje. (11) U slučaju nastale potrebe radi nesmetanog odvijanja saobraćaja u stanici ili na otvorenoj pruzi gde nema jedinice vuče, može se upotrebiti i m-vođa nižeg ranga da radi u višem rangu samo do prve jedinice vuče gde je moguće izvršiti zamenu. • Čl. 5. (3) Osoblje vučnog vozila dužno je da posećuje podučavanje po izdatom rasporedu. (5) Mašinovođa se može rasporediti da obavlja dužnosti na nepoznatoj pruzi tek pošto izvrši vožnju pod nadzorom na toj pruzi i to najmanje dva puta danju i dva puta noću u oba smera i kad potvrdi poznavanje u EV-1. U slučaju da osoblje vučnog vozila nije putovalo na izvesnoj pruzi duže od 6 meseci, mora ponovo da izvrši putovanje pod nadzorom. U neizbežnoj vožnji na nepoznatoj pruzi mašinovođi se dodeljuje radnik istog zanimanja kao sprovodnik (pilot), koji dobro poznaje odnosnu prugu. • Čl.12. (3) Ako je radnik zbog bolesti ili drugih neodložnih razloga sprečen da dođe na rad, dužan je o tome obavestiti jedinicu vuče, a najmanje 6 časova pre početka rada • Čl.14. (8) Od časa kada vozilo napusti krug jedinice vuče (graničnik), do povratka u jedinicu vuče, osoblje se upravlja po službenim nalozima saobraćajnog osoblja koje je za to ovlašćeno. (246 čl.4) (9) Na vučno vozilo ili upravljačnici zabranjuje se postavljanje bilo kakvih simbola, slika, zastava i reklama koji nisu sa standardima ŽS. • Čl.19. (2) Ako dođe do kvara vučnog vozila teže prirode na otvorenoj pruzi, mašinovođa je dužan da se u roku od 10 min javi otpravniku vozova ili TKdispečeru i da ih izvesti o mogućnosti njegovog otklanjanja. • Čl.23. (2) Na lok. za vreme vožnje pored posade vučnog vozila mogu se nalaziti - Osoblje koje putuje reži sa overenim EV-1; - Radnici sa propisanom dozvolom.

Mogu se nalaziti i ostali radnici bez propisane dozvole, a to su: - Radnici železničke stanice, kada su u službi i to pri manevrisanju i ukazivanju

pomoći; Podsetnik za mašinovođe

81

- Vozno osoblje kad putuje radi prijema voza a nema mogućnosti putovanja

vozom - Osoblje ZOP-a, KM-a, SS-postrojenja, organi SUP-a i lekar po hitnom

službenom poslu, a nema drugog prevoznog sredstva; - Stručno osoblje za vreme probne vožnje; - Komisija za polaganje stručnih ispita ili isleđenje vanrednih događaja; - Lica pod nadzorom.

(4) U upravljačnici, pored posade može biti još najviše 2 lica. Izuzetno mogu biti i više lica, ali se moraju rasporediti tako da ne ometaju rad posade. Neslužbeni razgovor sa posadom je zabranjen. (5) Lica koja koriste vučno vozilo za prevoz, dužna su da se prethodno legitimišu i bez zahteva mašinovođe. Sva lica koja putuju na vučnom vozilu moraju biti poimenično uvedena od strane vozovođe, odnosno mašinovođe u putni list.

Uputstvo o upravljanju u jednoposedu - 248 Uslovi za rad mašinovođa u jednoposedu •

(1)

Čl.5. - Da Vmax voza nije veća od 120 km/h; (4) Da je mašinovođa za vuču putničkih vozova u jednoposedu vozio najmanje godinu dana teretne vozove u jednoposedu; (5) Da u poslednjih godinu dana nije kažnjavan zbog ugrožavanja bezbednosti saobraćaja i to: a.) Prolazak signala „Zabranjena vožnja“; b.) Udesa ili izbegnutog udesa; (prelaska službenog mesta koji po redu vožnje staje); c.) Isključenja budnika; d.) Isključenja AS-uređaja; e.) Upotreba alkohola i opojnih droga; f.) Prekoračenja maksimalno dozvoljene brzine.

Dužina kazne: Vožnja u dvoposedu do godinu dana • Čl.7. (1) Kod kvara „Budnika“ za vreme vožnje, mašinovođa ga isključuje i vozi do naredne stanice sa Vmax = 60 km/h gde izjavljuje defekt.

(2) Kod kvara AS-uređaja, isti se isključuje, evidentira u putnom listu i u EV-1 i nastavlja vožnju sa Vmax = 100 km/h


82

•

Čl.8.

-

Postupak kod napuštanja vučnog vozila:

Da isključi upravljačke komande i obezbedi samoukjučenje istih; Da vazdušnom kočnicom ukoči voz; Da pritvrdnom kočnicom ukoči lokomotivu; Da noću osvetli upravljačnicu i čelo lokomotive; Da po potrebi zaključa vrata i ključeve ponese sa sobom; Da ako je potrebno, ostavi vučno vozilo da radi na praznom hodu radi obezbeđenje rada pomoćnih uređaja kao što su kompresor, hlađenje, grejanje voza (ovi uređaji moraju biti sposobni za rad bez posebnog nadzora).


83

Uputstvo 246. Za rad osoblja vučnog vozila •

Čl.2. (3) Ako se na vučnom vozilu nalaze dvojica mašinovođa, oba su odgovorna za ispravnost rada vučnog vozila i sigurnost saobraćaja voza. (4) Dužnost pomoćnika mašinovođe se sastoji u proveri stanja pogonskog materijala i opreme vučnog vozila, u pripremi vučnog vozila za izlazak na rad, obavljanju poslova datih od strane mašinovođe vezani za urednost i bezbednost železničkog saobraćaja, tehničku ispravnost i čistoću vozila. Mašinovođa koji ne rukuje vučnim vozilom ima funkciju pomoćnika. (8) Mašinovođa se može rasporediti da obavlja dužnosti na nepoznatoj pruzi tek pošto izvrši vožnju pod nadzorom na toj pruzi i to najmanje dva puta danju i dva puta noću u oba smera i kad potvrdi poznavanje u EV-1. U slučaju da osoblje vučnog vozila nije putovalo na izvesnoj pruzi duže od 6 meseci, mora ponovo da izvrši putovanje pod nadzorom. (9) U neizbežnoj vožnji na nepoznatoj pruzi m-vođi se dodeljuje radnik istog zanimanja kao sprovodnik (pilot), koji dobro poznaje odnosnu prugu. (10) Ukoliko mašinovođa nije rukovao nekom serijom vučnog vozila duže od 6 meseci, upućuje se pod nadzorom najmanje 2 smene. (11) Na vučno vozilo ili upravljačnici zabranjuje se postavljanje bilo kakvih simbola, slika, zastava i reklama koji nisu sa standardima ŽS. • Čl.3. (3) Prilikom pregleda vučnog vozila pre polaska na put, mašinovođa proverava da li su zahtevane opravke nakon poslednjeg putovanja obavljene.

Odgovornost za vreme rada •

-

Čl.4. Osoblje vučnog vozila je odgovorno za vreme rada: U krugu vuče – radionicu vuče, nadzorniku ili drugom ovlašćenom radniku od strane rukovodioca; U stanici – osoblje radi po nalozima otpravnika vozova i signalnim znacima staničnog osoblja; Na otvorenoj pruzi – po nalozima vozovođe, ako ovog nema, po nalozima otpravnika vozova susednih stanica, odnosno voznog ili TKdispečera.


84

Postupak do dolaska vučnog vozila na voz •

Čl.5.

1. 2. 3. 4. 5. 6.

Osoblje se javlja na vreme uniformisano nadzorniku lokomotiva; Nadzornik utvrđuje sposobnost osoblja za rad; Osoblje potpisuje knjige naredbe o čemu se uverava i nadzornik; Mašinovođa preuzima ključeve i EV-1; Vrši pregled lokomotive; Radnik koji prati lokomotivu (izvođač) se uverava da nema smetnje za vožnju; 7. Mašinovođa se pri kretanju samog vučnog vozila mora nalaziti u upravljačnici u smeru kretanja, te prilazi vozu lagano bez udara; 10. Za izlazak vučnog vozila iz kruga vuče, odobrenje daje odgovorni radnik vuče uz dozvolu otpravnika vozova; 11. Osoblje vučnog vozila mora proveriti ispravnost zakvačivanja. Po izvršenju spajanja za voz vrši se proba kočnica. Lokomotivu na čelu kvačiti za prva kola kvačilom lokomotive. 12. Bez dozvole otpravnika vozova u stanici, ne sme se napustiti lokomotiva.

• Čl.9. (3) Vreme bavljenja u stanici duže od 30 min. Iskoristiti za vizuelni pregled lokomotive. Ukoliko je bavljenje duže od 2 sata, mašinovođa postupa po nalogu otpravnika vozova, odnosno TK-dispečera.

Dolazak u jedinicu vuče ili stanicu bez jedinice vuče • Čl.10. (3) Po dolasku u jedinicu vuče mašinovođa predaje lokomotivu nadzorniku, radi pripreme za naredni rad, gde se mora pregledati i opremiti pogonskim materijalom. U EV-63 se upisuju eventualne opravke lokomotive. U stanici bez jedinice vuče, otkvačeno vozilo mašinovođa postavlja na mesto koje odredi otpravnik vozova. Isključuje pogon, obezbeđuje od samopokretanja i zamrzavanja, zaključava ga i predaje ključeve otpravniku vozova na čuvanje do dolaska drugog osoblja. (4) Vučno vozilo mora biti potpuno opremljeno bez obzira koliko se zadržava u jedinicu vuče. (7) Po završenoj predaji vučnog vozila u jedinicu vuče, mašinovođa podnosi pismeni izveštaj sa puta o svim vanrednim događajima i nepravilnostima u radu. Predaje EV-1. Podsetnik za mašinovođe

85

Postupak sa kočnicama u depou – po povratku sa puta 1. 2. 3. 4. 5. 6.

Pritegnuti ručnu kočnicu (a na padu staviti i 1 ručnu papuču); Proveriti stanje kočionih umetaka i ručnih papuča; Ispustiti kondezat; Okačiti kočničke spojnice na držače; Ručicu automatske kočnice u „zaprežni“, a direktne u položaj „kočenja“; Zapažanja o nepravilnostima kod kočnice, AS-uređaja, budnika upisati u knjigu opravke; Ukoliko lokomotivu odmah preuzima drugi mašinovođa, prethodni ga obaveštava o zapažanjima koja su od uticaja za bezbedno rukovanje kočnicama.

7.

Električna vuča • Čl.16. U jedinici vuče (1) Kod vožnje sa zaletom, mašinovođa mora da obezbedi dovoljan pritisak u rezervoaru, proveri prohodnost koloseka, da li su vrata hale otvorena, nakon postignute brzine od 10 km/h po signalnim znacima spušta pantograf i inercijom ulazi u halu gde zaustavlja lokomotivu. (2) Zabranjeno je da: -

Mašinovođa sam i bez znanja jedinice vuče obavlja ma kakve radove na opremi i uređajima dodeljenog mu vučnog vozila; Da vrši pregled visokonaponske opreme ili opreme pomoćnih uređaja kada je dignut pantograf; Da izađe iz depoa bez overe knjige o izvršenom pregledu vozila.

-

• -

-

-

-

Čl.18. Dužnosti pre polaska na put Nakon pisane primopredaje mašinovođa: Vrši vizuelni pregled: (po mogućstvu na kanalu), i to: krovne opreme, trčećeg stroja, kočionu opremu, ogibljenje, vučno-odbojne uređaje, mazajuća mesta, oštećenje koša-oplate itd; U mašinskom prostoru: nivo ulja u transformatoru i kompresoru, mazajuća mesta, položaje ručica i prekidača i proverava stanje i rad svih uređaja; U upravljačnicama: ispita AS-uređaj, budnik, RDV, osvetljenje, sirenu, kočnike, brisače, peskare i vrši probu u mestu kao i rad svih uređaja. Proverava blombe, alat i pribor; Pregled i probu kočnica, kao i grejanje; Otpusta pritvrdnu kočnicu; Pregleda EV-63; Kontroliše rad pomoćnika.


86

• Čl.19. (3) Kod dvoposeda, pomoćnik mašinovođe čisti vučno vozilo, a u jednoposedu mašinovođa. • Čl.32. Postupak u slučaju kvara vučnog vozila (1) Mere koje mašinovođa mora preduzeti u slučaju kvara su sledeće: a.) b.) c.) d.) e.) f.) g.) h.) i.) j.)

k.)

Budnik – mašinovođa ga isključuje i sa Vmax = 60 km/h do prve naredne stanice gde objavljuje defekt; AS-uređaj – postupa po uputstvu 425; Pantograf – pantograf spustiti i isključiti i rastavljačem otvoriti – vožnju nastaviti sa ispravnim pantografom; Odvodnik prenapona – proboj odvodnika prenapona – defekt; Glavni prekidač – proboj proveriti pritisak i zaštitu i dva puta pokušati uključenje, ako ne uključi – defekt; Izolatori i rastavljači na krovu – u slučaju kvara ili proboj – defekt; Vučni motor – mašinovođa će ustanoviti o kome se motoru radi, isključiće tu grupu i nastaviti vožnju prema mogućnostima, odnosno izjaviti defekt; Elektrooprema – ustanovljava kvar i po mogućnosti otklanja ili traži pomoćnu lokomotivu; Birač napona – u dvoposedu se opslužuje ručno, a jednoposed - defekt; Trčeći stroj – u slučaju kvara na: - Osovinskim ležajevima (grejanje) i klizačima; - Osovinskim sklopovima (prelom osovine, bandaža, prskanje točkova) - Nosećim i amortizacionim gibnjevima i amortizerima; - Kočionom polužju, držačima kočionih umetaka i umecima; - Klizačima sanduka kola, klizaču obrtnog postolja i šolji obrtnog postolja – U ovim slučajevima vozilo se oglašava defekt; Vazdučni sistem vučnog vozila: - Kompresor – pokušaj opravke ili defekt - Automatska kočnica – defekt, ako je kvar samo na delu koji koči lokomotivu a kočnik je ispravan, voz može da nastavi vožnju propisanom brzinom, stim da SKM vučnog vozila pokrije sa SKM voza. U koliko se ne pokrije vozi se brzinom koja pokriva SKM. Ako dođe do kvara na direktnom kočniku, a automatska je ispravna, voz nastavlja vožnju propisanom brzinom; - Prepunjenje glavnog voda – dešava se zbog pogrešnog rukovanja kočnikom. Kod prvog zaustavljanja uspostaviti propisani pritisak. Kod kočnika koji mogu sami otkloniti prepunjenje: - Pri dozvoljenoj nezaptivenosti – ručicu kočnika staviti u isključni položaj i sačekati da se pritisak u glavnom vazdušnom vodu snizi na 5 bara pa vratiti kočnik u položaj vožnje; - Pri prekomernoj nezaptivenosti – treba zavrnuti kapu kočnika, odnosno regulatora pritiska (kočnik je u položaju vožnje) do pritiska prepunjenja. Nakon toga polagano odvijati kapu i smanjiti pritisak u glavnom vazdušnom vodu brzinom od 0,1 bar za 1 min.


87

Kod „Knor D2“ kočnik se stavlja u takav položaj da se prepunjenje smanji takvom brzinom, a da se rasporednici ne aktiviraju. Svi kočnici ispuštaju vazduh iz glavnog vazdušnog voda tako što za 10 min. smanji pritisak od 6 na 5 bara.

(4) Ako se pri prepunjenju ukaže potreba za kočenje, ovo se sme izvršiti smanjenjem pritiska od najviše 1 bar. Ovo ne važi za kočenje u slučaju opasnosti. (5) Mašinovođa koji predaje voz mora saopštiti prepunjenje mašinovođi koji prima voz. (6) Ako mašinovođa posumnja da pojedinačna kola u vozu koče, onda treba jednim talasom punjenja povisiti pritisak za 0,2 bar-a, a najviše do 5,5 bar-a. Ako ne otkoči, voz zaustaviti i prepunjenje otkloniti preko otkočnika kola koja koče. Vožnja se može nastaviti tek posle izvršene potpune probe kočnice (proba A). (9) Ako se kočnica nekih kola u vozu isključe na otvorenoj pruzi, mašinovođa mora proveriti dali ima dovoljan SKM, i prilagoditi brzinu do prve stanice gde mu se mora ispostaviti novi S-66. (11) Kod kvara kočnice čeone lokomotive kod voza sa zapregom, zaustaviti voz i obavestiti mašinovođu vozne lokomotive. On preuzima kočenje voza do prvog službenog mesta sa Vmax = 25 km/h. (12) Kod kvara kočnice čeone lokomotive kod voza sa potiskivalicom, zaustaviti voz i obavestiti mašinovođu koji preuzima kočenje voza do prvog službenog mesta sa Vmax = 25 km/h. (13) Potiskivalica sme potiskivati voz samo ako ima ispravne obe kočnice kojima je opremljena. l.) Kvar sirene – do prve stanice sa Vmax = 25 km/h. Dalje defekt. Ako su na čelu dve lokomotive – obavestiti mašinovođu druge lokomotive na čelu da preuzme davanje signalnih znakova. Brzina Vmax = 25 km/h. m.)

Kvar uređaja za upravljanje na čelu voza - Ako postoji telefonska veza između upravljačnica, a na lokomotivi su dvojica mašinovođe, jedan mašinovođa iz druge upravljačnice preuzima upravljanje, a mašinovođa na čelu kočenje. Voz može nastaviti vožnju redovnom brzinom. - Ako ne postoji telefonska veza između upravljačnica, dvojica mašinovođa na lokomotivi, sporazumevaju se pomoću zujalice ili sirene. Vmax = 60 km/h. - Ako je samo jedan mašinovođa, obaveštava vozovođu ili konduktera o kvaru. Vožnju nastavlja do prve stanice sa Vmax = 25 km/h. Mašinovođa poseda drugu upravljačnicu, iz koje upravljačnice i koči, a na čelu je i pomoćnik, vozovođa ili kondukter koji daju potrebne signale za dalji saobraćaj.


88

n.)

Neispravna svetla – Do prve stanice Vmax = 15 km/h, a dalje defekt.

Ukoliko svetli samo jedno (uključujući i reflektor), do prve stanice oprezno. Ukoliko kvar može da se otkloni, stanice i pružno osoblje se obaveštavju da voz saobraća samo sa jednim svetlom. U polaznoj stanici gde vučno vozilo preuzima voz, reflektor mora biti ispravan.

• Čl.35. Postupak u slučaju kvara na kolima (1) Ako se u stanici primeti neispravnost na kolima a nema pregledača kola, dužnost je mašinovođe da neispravnost otkloni ili kola isključi iz voza. (2) Na otvorenoj pruzi treba se postarati da se kola osposobe za vožnju do prve stanice, ako nije moguće, u dva ili više delova uvući voz u stanicu. (3) Za opravku kola mašinovođa može tražiti pomoć voznog ili prisutnog pružnog osoblja. (4) Ako mašinovođa ne može bez znatnog zakašnjenja osposobiti kola u stanici, postupaće po naređenju otpravnika vozova. (5) Ako je uzrok kvara automatska kočnica na kolima, istu isključiti. (6) Ako je kvar na tegljeniku ili odbojnicima, kola izuzetno uvrstiti na kraju voza ili isključiti. (7) Dok je mašinovođa zauzet pregledom ili opravkom na kolima, pomoćnik mašinovođe bezuslovno mora ostati na vučnom vozilu. • Čl.36. Postupak kod udesa (1) Kod iskliznuća vučnog vozila prva je dužnost mašinovođe da se uveri dali su nastala kakva oštećenja na vučnom vozilu. Treba spustiti pantografe i isključiti izvore struje. (2) U slučaju vanrednog događaja, mašinovođa utvrđuje kilometarski položaj, mesto na vozu, obim vanrednog događaja, ima li povređenih ili usmrćenih, da li je izbio požar ili preti izbijanje, prohodnost susednog koloseka, o čemu obaveštava otpravnika vozova odnosno operativnu službu, pa traži pomoć i isključenje napona po potrebi. Do prispeća pomoći, mašinovođa je dužan da sa ostalim osobljem obavi sve moguće pripreme koje će olakšati dalji rad, vodeći računa da se tragovi udesa ne unište. (3) U svim slučajevima udesa ili smetnji u saobraćaju, vozno osoblje mora osiguravati svoje vozilo, a na dvokolosečnim prugama i vožnju na susednom koloseku. (6) Posle osiguranja vučnog vozila, osoblje je dužno pomagati oko otklanjanja posledica udesa. Podsetnik za mašinovođe

89

(7) U slučaju ozlede lica postupati po propisima o pružanju prve pomoći. (8) U slučaju gaženja lica ili naleta na drumsko vozilo, mašinovođa obaveštava otpravnika vozova ili TK-dispečera i postupa po daljem uputstvu.


90

Vučna vozila Lokomotiva 441 i 461 podserije 000 i 100 AS-uređaj 2000 Hz – „Stoj“ i „12a“ (Taster TB – Vožnja po nalogu) 1000 Hz – „ Žuto mirno, Žuto trepćuće i žuto mirno, Žuto trepćuće i zeleno trepćuće, i Crveno mirno i žuto trepćuće“ (Taster TW– Budnost) 500 Hz – „Ne koristi se“ Neaktivna – „Slobodno“

− − −

Režim 1 ispod 90 km/h za 20 sec Režim 2 ispod 65 km/h za 26 sec Režim 3 ispod 50 km/h za 34 sec

Brzinomer − „Deuta“ – Beleži AS i brzinu. Kad se pojavi crveno ima još 860 km. Davač na drugoj osovini. − „Hasler“ – Davač na prvoj osovini. Poslednja 4 m trake imaju dve kose linije i kad se pojave ima još 800 km vožnje. Beleži AS, vreme i brzinu.

Lokomotiva 441 i 461 Glavni podaci i karakteristike lokomotive − − − − − − − − − − − − −

Širina koloseka Raspored osovina Sistem električne vuče Opseg promene napona Dužina preko odbojnika Masa lokomotive sa (bez) električne kočnice Maksimalna eksplotaciona brzina Trajna snaga Jednočasovna snaga Broj stepena na stepenastom prekidaču Broj stepena slabljenja polja Broj stepena za električnu kočnicu Broj stepena – uključen ograničivač napona vučnih motora „G“ „P“ − Kočiona masa „R“ „G“ − Procenat kočne mase „P“


91

441

461

1435 mm

1435 mm

Bo’ - Bo’

Co’ - Co’

25 kV–50Hz 25 kV–50Hz 17,5 - 27,5

17,5- 27,5

15.470 mm 19.800 mm 80 t (78 t)

120 t

120 km/h

120 km/h

3860 kW

5100 kW

4080 kW

5400 kW

41

40

3

3

25

40

35 48 t 55 t 84 t 61% 70%

61 t 71 t 121 t 50% 58%

„R“

108%

99%

Obrtno postolje (trčeći stroj): Obrtno postolje kod lokomotiva predstavlja trčeći deo koji ostvaruje neposrednu vezu između lokomotivskog sanduka i pruge i to je jedan od najvažnijih delova koji neposredno utiče na bezbednost saobraćaja. Na obrtnom postolju se nalaze pogonske osovine. Prenos obrtnog momenta sa vratila vučnog motora na pogonsku osovinu, vrši se preko elastične (gumene) spojnice i reduktora. Usled kidanja gumene spojnice između motora i reduktora, javlja se veća razlika struje vučnih motora. Obeležavanje obruča venaca točka (bandaža) vrši se na tri mesta crvenim linijama na belom polju i sa dve mehanički utisnute oznake zaokružene žutom linijom.

Visokonaponska oprema Pantograf: − − − −

Pritisak vazduha za pokretanje Vreme podizanja Vreme spuštanja Kontaktna sila

441

461

4 bar

6 bar

10 – 12 sec

10 – 12 sec

5 – 6 sec

5 – 6 sec

60 – 80 N

60 – 80 N

Krovni rastavljači pantografa: Imaju ulogu da vidno odvoje deo električne opreme koja nije pod naponom od one koja je pod naponom. Noževi rastavljača su na krovu, a ručice za rukovanje u mašinskom prostoru. Njima se rukuje samo kada je glavni prekidač isključen i pantograf spušten.

Glavni prekidač: Za njegov rad potreban je pritisak od 8,5 bar (za obe serije). Ima tri namotaja: Za držanje, uključenje i isključenje. Minimalni pritisak pri kome se glavni prekidač blokira u položaju „isključeno“ je: 3,5 bar (4,2 bar kod 461). Minimalni pritisak pri kome se glavni prekidač blokira u položaju „uključeno“ je: 4 bar (3,5 bar). (ako je isključen, pritisak raste, može da se uključi tek na 4,7 bar).

Naponski merni transformator: Nalazi se na krovu i služi za precizno merenje napona kontaktne mreže.

Odvodnik prenapona: Nalazi se na krovu iza glavnog prekidača. Štiti lokomotivu od prenapona, odvođenjem atmosferskog prenapona na uzemljenje. Napon reagovanja je 85 kV, a napon gašenja 33 kV. Podsetnik za mašinovođe

92

Visokonaponski uvodni izolator: Uvodi struju sa krova od glavnog prekidača do ispod krova na primar glavnog transformatora. Provodnik koji prolazi kroz sam izolator je bakarna šipka φ = 10 mm i ona je ujedno i primar mernog strujnog transformatora. Sekundar ima 100 navoja pa je i odnos struje primara i sekundara 1:100 (530 A na primaru – 5,3 A na sekundaru). Za krajeve sekundarnog namotaja vezan je prekostrujni rele. Glavni lokomotivski transformator - 441: Sastoji se iz dva nezavisna transformatora: Regulacionog i Dodatnog. Regulacioni transformator se sastoji od primarnog i 6 sekundarnih namotaja. Primar je preko glavnog prekidača i pantografa vezan za vozni vod i drugim krajem preko transformatora za uzemljenje za šinu. Primar ima 21 izvod sa kojih se preko stepenastog prekidača napaja primar dodatnog transformatora. Između svaka dva susedna izvoda je napon od 950 V. Regulacioni transformator ima 6 sekundarnih namotaja. 4 su za napajanje vučnih motora preko ispravljača. Jedan je za pobudu vučnih motora pri električnom kočenju i jedan za pomoćni pogon i grejanje voza. Grejanje voza je sekundarni namotaj za pomoćni pogon regulacionog transformatora (koji je pod naponom 1507 V), EP-kontaktor sa ručicom, priključne kutije, kabl, grejači u kolima i odvodnik prenapona za grejanje. Dodatni transformator ima 1 primarni i 5 sekundarnih namotaja. Primar se napaja sa primara regulacionog transformatora i to: a.)

b.)

Od 1 – 20 stepena stepenastog prekidača jednim krajem je vezan preko prebacača birača za izvod primara regulacionog transformatora; a drugim krajem preko teretnog prekidača za jedan od 20 izvoda primara regulacionog transformatora; Od 22 – 41 stepena stepenastog prekidača jednim krajem vezan je preko prebacača birača za izvod primara regulacionog transformatora, a drugim krajem preko teretnog prekidača za jedan od dvadeset izvoda primara regulacionog transformatora.

Napon na primaru menja se u 41 stepen. Ima 5 sekundarnih namotaja, 4 za vučne motore, a 1 za pobudu vučnih motora pri električnom kočenju. Napon na sekundarnim namotajima dodatnog transformatora za vučne motore menja se srazmerno promeni napona u primaru dodatnog transformatora, u skokovima po 30 V za svaki položaj stepenastog prekidača.


93

Dodatna oprema glavnog transformatora je: 1. Odvajač vlage sa silika-gelom. Kad je crvenkast treba ga zameniti; 2. Termometar sa kontaktima koji se zatvaraju na 90oC i pale sigurnosnu svetiljku i uključuju zvučni signal, a kod modificiranih i rele koji isključuje vuču. 3. Pokazivač nivoa ulja. Nivo na pokazivaču treba da je jednak temperaturi na termometru. Ima označene nivoe za temperature: -20, 0, +20, +50 i +90oC. 4. Sigurnosni ventil za zaštitu od eksplozije kada se u transformatorskom sudu pojavi nadpritisak. Otvara se automatski i propušta ulje na kolosek. Kad nadpritisak nestane ventil se zatvara. 5. Rastavljač za uzemljenje primara glavnog transformatora sa masom lok. i zemljom preko šine. Kad je lokomotiva uzemljena ručica se vadi i njome može da se deblokira mreža oko glavnog transformatora i vrata bloka releja (S5 ili S10)

Glavni lokomotivski transformator - 461: Glavni lokomotivski transformator se sastoji iz 3 nezavisna transformatora: regulacionog, vučnog i transformatora za električnu kočnicu. Regulacioni transformator se sastoji od 1 primara i 2 sekundarna namotaja. Primar ima 20 izvoda sa kojih se preko stepenastog prekidača napaja primar vučnog transformatora. Između svaka dva izvoda napon je 1250 V. Dodatni namotaj je sekundarni namotaj regulacionog transformatora i služi za stepenastu regulaciju napona vučnih motora. Drugi sekundarni namotaj je za pomoćni pogon i grejanje voza i ima 6 izvoda. Pet su za napajanje pomoćnog pogona, a šesti za grejanje voza. Vučni transformator ima 1 primar i 6 istovetna sekundarna namotaja. Primar se napaja sa primara regulacionog transformatora. Sa 20 izvoda na primaru regulacionog transformatora i sa dodatnim namotajem može se načiniti 40 različitih vrednosti napona, koje se ostvaruju stepenastim prekidačem. Šest indentičnih namotaja na sekundaru su izvori električne energije za 6 vučna motora, čija se naizmenična struja ispravlja sa ispravljača i prigušnice. Transformator za električnu kočnicu ima 1 primar i 1 sekundarni namotaj. Dobija električnu energiju sa sekundara za lV vučni motor. Sa sekundara za električnu kočnicu, preko ispravljača lV vučnog motora, napajaju se pobudnom strujom na red vezani pobudni namotaji statora svih 6 vučnih motora.


94

Dodatna oprema glavnog transformatora 1. 2.

3. 4.

5.

6.

7.

Odvajač vlage sa silika-gelom. Kad je crvenkast treba ga zameniti. Termometar sa kontaktima koji se zatvaraju na 90oC i pale sigurnosnu svetiljku i uključuju zvučni signal, a kod modificiranih i rele koji isključuje vuču. Pokazivač nivoa ulja. Sa oznakom za nivo na 18oC. Za druge temperature se procenjuje nivo (veća temperatura veći nivo). Rastavljač za uzemljenje primara glavnog transformatora sa masom lokomotive i zemljom preko šine. Kad je lokomotiva uzemljena vadi se „J“ ključ i njime može da se deblokira mreža oko glavnog transformatora. Hlađenje glavnog transformatora se vrši uljnom pumpom koju pokreće trofazni asinhroni motor i ulje iz transformatorskog suda preko hladnjaka vraća se u transformatorski sud. Drugi asinhroni motor pokreće ventilator hladnjaka Transformator za uzemljenje i povratne struje služi da se povratne struje (struje od kontaktne mreže preko transformatora lokomotive na šinu i struje grejanja voza) ne vraćaju preko osovinskih ležišta i tegljeničkih uređaja, već preko četkica za uzemljenje, koje se nalaze na svakoj osovini. Transformator za uzemljenje je smešten pored glavnog lokomotivskog transformatora. Grejanje voza je sekundarni namotaj glavnog transformatora (koji je pod naponom 1525 V), kontaktor za grejanje voza, priključna kutija, spojni kabli i odvodnik prenapona za grejanje. Kontaktor za grejanje voza je u S2 bloku, a kod modificiranih lokomotiva uz glavni transformator.


95

Vučna oprema: Ispravljači su Grecov spoj dioda koji u svoje četiri grane imaju po 4 paralelne grupe sa po tri redno vezane diode (ukupno 48 dioda). Paralelno sa svakom diodom vezan je po jedan otpornik i kondezator koji služi za ravnomernu raspodelu potencijala u cilju njihove zaštite. – (441 i 461) – „ASEA“ – 4 grane x 4 grupe x 3 diode = 48 dioda. – (Samo 441) – „SECHERON“ – 4 grane x 5 grupe x 2 diode = 40 dioda. Glavna prigušnica obavlja peglanje valovite struje dobijene sa ispravljača i ima na svakom jezgru po 4 zasebna namotaja (kod 441) odnosno 6 zasebna namotaja (kod 461) za svaki vučni motor po jedan. Vučni motori su redni motori jednosmerne struje. Snaga se sa rotora na pogonsku osovinu prenosi preko prenosnika snage (reduktora). Sastoji se od: statora i rotora. Stator je cilindričnog oblika i sastoji se od: kućišta, glavnih i pomoćnih magnetnih polova i kompezacionog namotaja. Pobudni namotaj je vezan na red sa namotajem rotora i on pobuđuje gvožđe glavnih magnetnih polova (ima ih 8). Paralelno sa pobudnim namotajem vezan je otpornik – stalni šent. Kompenzacioni namotaj sa pomoćnim polovima smanjuje varničenje između četkice i komutatora. Rotor se sastoji od šupljeg vratila, tela, namotaja i komutatora. Kad su iscrpljene mogućnosti povećanja napona na vučnom motoru radi povećanja brzine (birač napona u 41 odnosno 40 stepenu), prelazi se na slabljenju magnetnog fluksa vučnih motora, vezivanje sa stalnim šentom 1, 2 ili 3 otpornika za šentiranje (vezuju se paralelno). Vučni motor je reverzibilna mašina pa radi i kao motor i kao generator. Kod električne kočnice radi kao generator, pa priključivanjem otpornika za električno kočenje i dovođenjem pobudne struje, javlja se kočni moment. Hlađenje vučnog motora se vrši vazduhom koji ispod krova lokomotive hladi ispravljače i otpornike za šentiranje i kroz otvor na podu i gumeni meh ulazi u vučni motor, hladi ga i izlazi u atmosferu. Ima dva ventilatora (gornji i donji) za hlađenje jednog vučnog motora. Struje koje mogu da protiču kroz vučni motor su: − − −

Trajna Jednočasovna Trominutna

– 1.180 A – 1.250 A – 1.700 A

Menjanje smera vožnje vrši se menjanjem smera pobudne struje: Svi motori se ne okreću u istom smeru, već dva (kod 441) tj. tri (kod 461) jedan smer, a druga dva tj. tri, drugi smer, zbog svojih položaja u obrtnom postolju jer su im reduktori na suprotnim stranama.


96

Kontaktori − Kontaktori za vuču su elektropneumatski jednopolni prekidači sa komorama za gašenje luka. Za njihov rad potreban je pritisak od 5 bar-a. Postoje kontaktori kola naizmenične i kontaktori kola jednosmerne struje. Isti su po konstrukciji, a razlikuju se po komorama za gašenje luka. − Kontaktori za šentiranje su isti kao za vuču ali nemaju pomoćne kontaktore i komoru za gašenje luka. − Kontaktori za električno kočenje kao i kontaktori vuče za kompezaciju mehaničkog rasterećenja prednje osovine (kod 441) su potpuno isti kao kontaktori vuče jednosmerne struje. −

Kontaktori za električno grejanje voza

Otpornici u glavnom strujnom kolu su: otpornik za ograničenje struje zemljospoja, otpornik za kompezaciju mehaničkog rasterećenja prednje osovine (kod 441), otpornik za šentiranje, i otpornik za električno kočenje. U njima se električna energija pretvara u toplotnu. Stepenasti prekidač kod lokomotive 441 se sastoji od: − Birač napona sa prebacačem birača – za prelaz sa 20-og na 21-i dupli kontakt. − Teretni prekidač sa glavnim i pomoćnim kontaktorom koji služe da kontaktne ruke birača prelaze sa jednog na drugi dvostruki kontakt. − Prelazni otpornik ograničava struju kratkog spoja kad su oba kontaktora teretnog prekidača zatvorene, a kontaktne ruke birača se nalaze na susednim dvostrukim kontaktima. − Servo pogon sačinjavaju : servo motor (jednosmerne struje 72 V), dva zupčanika, frikciona spojnica i dva konusna zupčanika.

− Glavno bregasto vratilo koje sa servo motora prenosi obrtni moment na pokretne delove stepenastog prekidača. Na njemu je kazaljka za pun stepen birača kao i žleb za ručni pogon. − Upravljački dodatak čine: elektromagnet za blokiranje sa rezom, elektromagnet kontaktora za naviše, elektromagnet kontaktora za naniže, vratilo sa ručicom za izbor pogona „motorno“ ili „ručno“.

− Pomoćno bregasto vratilo dobija pogon od glavnog bregastog vratila preko pužastog prenosa. Na njemu je valjak za pokazivanje stepena s’brojevima od 1 do 41-og stepena (napon na ispravljače ide od prvog stepena 58 V i povećava se za oko 30 V. U 41-om stepenu je 1265 V).


97

Stepenasti prekidač kod lokomotive 461 se sastoji od: Pogonski elektromotor (servomotor) jednosmerne struje Gornja razvodna kutija služi za prenos obrtnog momenta sa vratila pogonskog elektromotora na sve pokretne delove stepenastog prekidača. − Donja razvodna kutija dobija pogon od gornje i preko dva kardanska vratila pokreće kontaktne ruke birača. − Glavno bregasto vratilo dobija pogon preko gornje razvodne kutije i načini jedan obrtaj u svakoj sekundi, dok za to vreme stepenasti prekidač načini 2o. Na glavno bregasto vratilo navučena su 4 ekscentra koja preko šipki otvaraju i zatvaraju 4 kontaktora teretnog prekidača, i 8 pomoćnih kontakta glavnog bregastog vratila. Prednji kraj vratila ima žleb za ručicu za ručni pogon i kazaljku za redosled i trenutke uključivanja i isključivanja 4 kontaktora teretnog prekidača, kao i redosled pomeranja kontaktnih ruku birača napona. Stepenasti prekidač je u punom stepenu kada je kazaljka vertikalno naviše ili naniže. − Pomoćno bregasto vratilo otvara i zatvara pomoćne kontakte pomoću bregastog vratila. Na njemu je kazaljka koja pokazuje u kom se stepenu nalazi stepenasti prekidač. − Birač napona sa kontaktnim rukama prebacuje i vezuje primar vučnog transformatora za jedan od 20 izvoda primara regulacionog transformatora. − Teretni prekidač ima 4 kontakta koja omogućavaju prelaz kontaktnih ruku sa izvoda na izvod primara regulacionog transformatora. Ova 4 kontaktora otvaraju i zatvaraju 4 ekscentra glavnog bregastog vratila. − Prelazni otpornik ograničava struju kratkog spoja između dva susedna izvoda na primaru regulacionog transformatora i zajedno sa teretnim prekidačem omogućava neprekidno napajanje vučnih motora pri prelazu iz jednog u drugi stepen. − Otpornik za gašenje varnice kad se kroz dodatni namotaj javi struja kratkog spoja preko kontaktnih ruku. − Termokontakt štiti prelazni otpornik i birač i pri temperaturi od 150oC isključuje glavni prekidač, a na 85 oC omogućava ponovno uključenje. − Mehanički graničnik je vezan za pomoćno bregasto vratilo i polugom se podiže i blokira rad stepenastog prekidača ispod 1o i iznad 40o. − Signalne svetiljke imamo bele i plave, koje služe za sporazumevanje sa mašinovođom kod ručnog opsluživanja. Kad se upali bela, mašinovođa da komandu za naviše, a plava , mašinovođa da komandu za naniže. Pomoćnik okreće ručicom glavno bregasto vratilo. Napon za ispravljače ide od prvog stepena 47 V i povećava se za 24 V i u 40o je 967 V. − −


98

Kratkospojnik (samo kod 461) Štiti ispravljač od prejakih struja koje se javljaju na komutatoru i varniče. Svaki ispravljač ima svoj kratkospojnik, koji po aktiviranju kratkog spoja sekundarni namotaj vučnog transformatora i time isključuje ispravljač na naizmeničnoj strani. Deaktivira se mehanički pomoću prenosne ručice. Impuls kratkospojniku da se isključi daje impulsni transformator.

Pomoćni pogon: Čini pogon pomoćnih mašina trofaznim asinhronim motorima sa kratkospojenim rotorom. Za to je potreban i pretvarač jednofaznog napona u trofazni. U pomoćni pogon spadaju: − Glavni kompresor; − Ventilator za hlađenje trafo ulja, glavne prigušnice i bloka otpornika; a) 4 (kod 441) odnosno 6 (kod 461) gornja i donja ventilatora

−

za hlađenje ispravljača, otpornika za šentiranje i vučnih motora; b) 4 (kod 441) odnosno 2 (kod 461) ventilatora za hlađenje otpornika električne kočnice; Jedna pumpa za ulje.

Kondezatorski pretvarač jednofaznog napona u trofazni On se napaja sa sekundarnog namotaja za pomoćni pogon i električno grejanje. Regulacija se postiže prebacivanjem na više izvode pri opadanju napona i obratno. Sastoji se od nekoliko baterija uljnih kondezatora i svaka grupa pomoćnih motora ima svoju kondezatorsku bateriju za trajan rad. Za pokretanje grupe motora neophodna je i baterija kondezatora za startovanje. Kod lokomotive 461 postoji APF (automatski pretvarač faza) i on se pušta u rad kao jednofazni asinhroni motor. Podsetnik za mašinovođe

99

Orman opreme za upravljanje i pomoćni pogon S7

21

6

43

:19

30: :1 :2 :3

7

59

:4

:5 :6

35A

36A 30 :25

:26

35B

36B

:27

:28

:29

:30

37A

38A

:31

:32

:33

:34

37B

38B

8

:7 :8 :9 :10

9

:11 :12 :13 :14

10

:15 :16 :17 :18

11

:23

39

40A

41

40B

:35

:36

:37

:38

:39

:40

12 22

42 44

17

Bočna strana ormara S7 − − − − − − − − − − − − − − − − − − − − − −

Čeona strana ormara S7 (dvokrilna vrata)

Automatski osigurači na bočnoj strani ormara S7 S7.30:1 – Grejač kalorifera u upravljačnici „A“ S7.30:2 – Motor kalorifera u upravljačnici „A“ S7.30:3 – Rešo i grejač u upravljačnici „A“ S7.30:4 – Grejač čeonih prozora u upravljačnici „A“ i „B“ S7.30:5 – Otpornik opterećenja za S7.28 (podserija 000) S7.30:6 – Motor ventilatora bloka S7 S7.30:7 – Strujno kolo brzinomera S7.30:8 – Baterijski voltmetar S7.30:9 – Impulsni transformator S7.30:10 – Kontaktor za premošćenje S7 (podserija 000) S7.30:11 – Motor stepenastog prekidača S7.30:12 – AOB (Automatski osigurač budnika) S7.30:13 – Osvetljenje 110 V S7.30:14 – Čeona svetla 110 V S7.30:15 – Motor pomoćnog kompresora S7.30:16 – Rezerva S7.30:17 – Struja upravljanja 1 S7.30:18 – Struja upravljanja 2 S7.30:19 – Uređaj za punjenje akumulatora (na čeonoj strani bloka S7) S7.6 - 11 – Tropolni zaštitni prekidači motora prve grupe pomoćnih mašina S7.12 – Termički rele za zaštitu motora ventilatora otpornika za el. kočnicu S7.22 – Valjkasti elektropneumatski prekidač za upravljanje pantografom


100

− −

S7.21 – Valjkasti prekidač za blokiranje podizanja pantografa S7.22 – Valjkasti prekidač električnog grejanja voza

Paketni prekidači, rastavljači i preklopnici na čeonoj strani bloka S7 (desna vrata)

− − − − − − − − − − − − − − − −

S7.30:25 – Baterija akumulatora (položaj 1) S7.30:26 – Uređaj budnosti (položaj 1) S7.30:27 – Struja upravljanja (položaj 1) S7.30:28 – Pomoćni kompresor (položaj 0) S7.30:29 – Izbor pogona stepenastog prekidača (Motorni) S7.30:31 – Rastavljač vučnog motora M1 (položaj 1) S7.30:32 – Rastavljač vučnog motora M2 (položaj 1) S7.30:33 – Rastavljač vučnog motora M3 (položaj 1) S7.30:34 – Rastavljač vučnog motora M4 (položaj 1) S7.30:35 – Rastavljač vučnog motora M5 (položaj 1) S7.30:36 – Rastavljač vučnog motora M6 (položaj 1) S7.30:37 – Mreža naizmenične struje S7.30:38 – Uređaj za punjenje akumulatora (položaj 1) S7.30:39 – Kontrolnik pritiska za aparate (461- 000) i glavni prekidač (461- 100) S7.30:40 – Kontrolnik pritiska kompresora (položaj 0) S7.59 – Baterijski voltmetar (napon baterija 120 V)

− − − −

S7.35 - 44 – Releji S7.42 – Pomoćni releji S7.43 – Signalni releji (zastavice) S7.44 – Relej uzemljenja

Releji (leva vrata bloka S7)

Orman opreme za upravljanje i pomoćni pogon S8 Orman S8 sličan je konstrukciji kao i orman S7 ima takođe dvokrilna vrata koja se otvaraju prema hodniku. 13

18

14

19

16

20

:21

21

17

22

:1 :2 :3 :4 :5

23

30

:6 :7 :8 :9 :10 :11:12 :13 :14 :15 :16:17 :18 :19 :20


101

S8

Blok S8 − − − − − − − − − − − − − − − − − − − − − − − −

Automatski osigurači na ormaru S8 S.8.30:1 – Grejači kalorifera S.8.30:2 – Motor ventilatora kalorifera u upravljačnici „B“ S.8.30:3 – Grejač u upravljačnici „B“ S.8.30:4 – Rezerva S.8.30:5 – Rezerva S.8.30:6 – Voltmetar za merenje napona voznog voda S.8.30:7 – Voltmetar za merenje napona vučnih motora S.8.30:8 – Napojna jedinica za relejni pojačivač S.8.30:9 – Napojna jedinica za relejni pojačivač (pri ispitivanju) S.8.30:10 – EP ventil vazdušnih sirena (461-100) S.8.30:13 – Merni transduktor za struju kočenja S.8.30:14 – Davač za pokazivanje stepena S.8.30:15 – Reflektori iznad upravljačnice „A“ S.8.30:16 – Osvetljenje instrumenata S.8.30:17 – Reflektori iznad upravljačnice „B“ S.8.30:18 – Čeoni signali S.8.30:19 – Osvetljenje 110 V S.8.30:20 – Hladnjak (frižider) S.8.30:21 – Pomoćni transformator S.8.13 – Tropolni zaštitni prekidač motora pumpe za ulje S.8.14 – Tropolni zaštitni prekidač motora ventilatora hladnjaka transformatora S.8.16 – Tropolni zaštitni prekidač motora ventilatora II električne kočnice S.8.17 – Paketni rastavljač pomoćnog transformatora S.8.18-23 – Tropolni zaštitni prekidači II grupe pomoćnih mašina.


102

Orman opreme za upravljanje na bloku S5 kod lokomotive 441 Osnovno rukovanje lokomotivom serije 441 predstavlja upravljanje njenim pogonima. Nadzor nad radom pogona obavlja se preko mernih instrumenata i signalnih svetiljki. Na bloku S5 nalazi se tabla signalnih releja (relejno kućište S5.43) i paketni prekidači.

S5.43:1

S5.43:2

S5.43:3

S5.43:4

S5.43:5

S5.43:7

S5.43:8

S5.43:9

S5.43:10

S5.43:11

S5.43:13

S5.43:14

S5.43:15

S5.43:16

Tabla signalnih releja (relejno kućište S5.43) − − − − − − − − − − − −

S5.43:1-4 – Prekostruja vučnih motora S5.43:5 – Preko struja grejanja voza S5.43:7 – Preko struja primara glavnog transformatora S5.43:8 – Preko struja pomoćnog pogona S5.43:9 – Pregoreo topljivi osigurač od 200 A S5.43:10 – Pregrejani prelazni otpornici K4 i K5 S5.43:11 – Predugo startovanje grupa pomoćnih mašina S5.43:12 – Zemljospoj M1-M4 S5.43:13 – Previsok napon vučnih motora S5.43:14 – Međupoložaj stepenastog prekidača S5.43:15 – Nizak pritisak za EP aparate S5.43:16 – Aktivirana vazdušna kočnica


103

S5.43:12

Položaj grebenastih prekidača na bloku S5 kod lokomotive 441 Rastavljač motora 1

Rastavljač motora 2

S5.34:8


S5.34:9 0

0

S5.34:11 0

1

1

Pomoćni transformator

S5.34:14 0

1

Prebacivač pogona

S5.34:5 0

1

1

Prebacivač za ispitivanje

S5.3413 0

0 1

Premošćenje regulatora pritiska kompresora

S5.34:15

Ograničenje napona baterije

S5.34:12 0

1

Pomoćni kompresor

1

Mreža naizmenične struje

S5.34:4 0

0 1

Uređaj za punjenje aku. baterija

S5.34:3


S5.34:10

S5.34:7 0

1

0 1

1 2

Akumulatorske baterije S5.34:6

Premošćenje budnika S5.34:16

Prekidač struje upravljanja S5.34:2

0

0 1

1

Rastavljač struje upravljanja S5.34:1 0 1 2

Paketni prekidači na vratima bloka S5.34 Podsetnik za mašinovođe

104

1

Dizel-elektro lokomotiva 661 Opšte karakteristike lokomotive 661 Lokomotiva 661 je namenjena za vuču svih teretnih i putničkih vozova. Proizvođač lokomotive je „General Motors” – USA. Za prenos snage proizvedene pomoću dizel-motora na pogonske točkove koristi se električni uređaj. Svrha dizel-motora je da pokreće glavni električni generator, i vazdušni kompresor, kao i pomoćne uređaje. Električna energija proizvedena pomoću glavnog generatora, prenosi se do vučnih motora. Tri vučna motora postavljena su u svako obrtno postolje. I oni su povezani za osovine preko zupčanika po sistemu, jedan motor za jednu osovinu. Tehnički podaci lokomotive serije 661 (100, 200 i 300) General Motors Co G-16 1800 KS (1325 KW) 1950 KS (1435 KW) 2200 KS (1620 KW) 114 / 124 km/h 16 - 567 C ili E 16 ‫״‬V‫ ״‬, 45o između osa cilindra 216 mm (8,5'') 254 mm (10'') 16 : 1 835 o/min 275 o/min 75 – 100 o/min tip WBO broj cilindra 3 Hlađenje Vodeno kapacitet pri 275 o/min 2,18 m3/min kapacitet pri 835 o/min 6,65 m3/min D 22L i D 32L Model Snaga 1275 KW nominalni napon 600V Model A8 102A1; A8 102A2 Snaga 18 KW radni napon 74 V 200 Ah 64 V Tip D 47B konstruktivna snaga 427 KW

Proizvođač Oznaka modela proizvođača Maksimalna snaga za vuču Maksimalna snaga dizel-motora Maksimalna snaga dizel-motora na probnom stolu Maksimalna brzina Model dizel-motora Broj cilindra Tip motora Prečnik cilindra Hod klipa Stepen konpresije Maksimalni broj obrtaja Broj obrtaja pri praznom hodu Broj obrtaja neophodan za pokretanje Kompresor

Glavni generator za jednosmerne struje Pomoćni generator jednosmerne za struje Kapacitet akumulatorskih baterija Napon baterija Dva obrtna postolja sa po tri elektromotora Ostvarena snaga Težina lokomotive Podsetnik za mašinovođe

661 – 000

105

212 KW 108,7 t

661 – 100 661 – 200 661 – 000 661 – 100 661 – 200

Osovinski pritisak lokomotive Ulje za podmazivanje Voda za hlađenje Voda za generator pare Gorivo

661 – 000 661 – 100 i 200

Pesak

Generator pare

Tip Kapacitet radni pritisak sigurnosni ventil za paru sigurnosni ventil za vodu radni pritisak vode regulator pritiska goriva regulator pritiska vazduha kontrola pregrejanosti pare kontrola temperature izduvnih gasova rele gašenja broj obrtaja motora pretvarača broj obrtaja troklipne pumpe za vodu napon napajanja jačina struje napajanja

112,7 t 113,7 t 18,7 t 18,6 t 18,8 t 757 l 795 l 5034 l 3028 l 3400 l 543 kg – 0,34 m3 OK 4616 765 kg/h 5 bar 8,4 i 8,7 bar 38,5 bar 16 – 24,5 bar 10,5 bar 2,1 – 2,5 bar 226oC o 149 C – 482 oC 43 – 47 sec 1750 – 1800 o/min 970 – 995 o/min 74 V 30 – 40 A

Princip rada dizel-električne lokomotive Pumpu za gorivo pogoni jedan elektromotor koji koristi struju iz

akumulatorske baterije. Ona prenosi gorivo iz rezervoara, koji se nalazi ispod lokomotive, do brizgaljki na glavama dizel-motora. Motor se pokreće (startuje) pomoću direktno spojenog glavnog generatora. Akumulatorska baterija daje električnu struju za pokretanje glavnog generatora, a on pokreće dizel-motor. Kada motor radi, on daje mehaničku snagu, preko vratila i spojki, za dva električna generatora (pomoćni i glavni), kompresora za vazduh, glavnog ventilatora i dva ventilatora za hlađenje motora. Glavni generator snabdeva vučne elektromotore lokomotive strujom visokog napona, čime se postiže vučna sila lokomotive. Pomoćni generator puni akumulatorske baterije i daje struju niskog napona za komandne uređaje i električno osvetljenje. Komande u upravljačnici služe da se njime uspostave strujna kola niskog napona za aktiviranje raznih kontaktora, prekidača i releja kao i regulatora dizel-motora. Vučni elektromotori nalaze se ispod lokomotive. Ima ih 6, i svaki je direktno povezan zupčaničkim prenosom sa pogonskim osovinama. Oni su smešteni u dva obrtna postolja, koja prenose i raspoređuju težinu lokomotive na pogonske točkove. Podsetnik za mašinovođe

106

Ručica za režim rada dizel-motora omogućava električno aktiviranje regulatora montiranog na motoru, koji kontroliše broj obrtaja i snagu motora. Preko generatora mehanička snaga motora pretvara se u električnu koja se tada predaje vučnim elektromotorima preko strujnih kola uspostavljenih preko raznih releja i kontaktora. Regulator opterećenja služi za zaštitu dizel-motora od preopterećenja ili nedovoljnog opterećenja i time omogućuje ujednačenu snagu u svakom položaju ručice za režim rada motora. Kompresor sabija vazduh pod pritiskom u rezervoare, koji se koristi prvenstveno za vazdušne kočnice, kojima rukuje mašinovođa iz upravljačnice.


107

Namena i opis uređaja za rukovanje lokomotivom Komandni sto mašinovođe Ručice na komandnom stolu Ima ih 5, a to su: selektor ručica (kod podserije 300), ručica za režim rada motora; ručica za promenu smera kretanja; ručica kočnika za automatsku kočnicu i ručica kočnika za direktnu (lokomotivsku) kočnicu. • Ručica za promenu smera vožnje ima tri položaja „Napred”, „Neutralni” i „Nazad”. Postavljanjem ove ručice u položaj „Napred” ili „Nazad”određuje se pravac kretanja lokomotive. Kada je ručica u „Neutralni” položaj, vučna

sila se ne proizvodi čak i ako se poveća broj obrtaja dizel-motora. Ručica se može izvaditi samo kada se nalazi u„Neutralnom” polozaju. Vađenjem ručice, blokiraju se ručice ostalih komandi. • Ručica za režim rada motora reguliše broj obrtaja motora pri normalnom radu. Ova ručica ima 10 položaja: „STOP” – stoj; „IDLE” – prazan hod; i „Položaj za vožnju” – ima ih 8. U položaj „STOP”, moguće je izvlačenje ručice u njenom pravcu, a zatim daljim pomeranjem prema „IDLE”, dizelmotor radi na praznom hodu (275 o/min), položaj udesno sve do kraja mogućeg hoda - zaustavlja se rad dizel-motor. U položaju 1 dizel-motor ima isti broj obrtaja kao na praznom hodu, ali on služi za uspostavljanje pojedinih električnih kola. Ostalih 7 položaja za vožnju (od 2 do 8) povećavaju broj obrtaja dizel-motora za po 80 o/min sve dok ne postigne maksimalni broj obrtaja 835 o/min.

Prekidači na komandnom stolu Ova tabla sadrži sve prekidače potrebne za rukovanje lokomotivom. Ispod svakog prekidača nalazi se pločica sa natpisom, koja označava njegovu funkciju. Signalne svetiljke One se nalaze na komandnoj tabli komandnog stola mašinovođe. To su: signalna svetiljka releja uzemljenja, upozorenja na pregrejan motor, klizanje točkova, pneumatski kontrolni prekidač (kontroliše dopunjavanje glavnog vazdušnog voda) i kvar generatora pare.

Manometri vazdušne kočnice Manometri su standardni, kao kod svih lokomotiva, a iznad svakog nalazi se pločica sa natpisom njegove namene. Kočnik automatske kočnice Tip kočnika je Westinhouse 26 C. Kočnik je samopodesiv i ručica kočnika ima 6 položaja: I položaj – „punjenje, vožnja i potpuno otkočivanje” Podsetnik za mašinovođe

108

-

II III IV V VI

položaj – „minimalno kočenje” položaj – „postepeno kočenje i otkočivanje” položaj – „prigušni” položaj – „vađenje ručice i zaprežni” položaj – „brzo kočenje”

Kočnik direktne (lokomotivske) kočnice Ovaj kočnik takođe je samopodesivog tipa. Ima 2 položaja: - „Otkočeno” - „Postepeno kočenje i otkočivanje” Kretanjem ručice direktnog kočnika od jednog do drugog položaja, proporcionalno se povećava ili smanjuje pritisak u kočionom cilindru. Pritiskom ručice kočnika na dole prouzrokuje brzo otkočivanje lokomotive ukoliko je bila aktivirana produžna (automatska) kočnica. Isključna slavina kočnika (selektor-ventil) Isključna slavina kočnika (selektor-ventil) smeštena je na postolju kočnika automatske kočnice. Ručica isključne slavine ima 3 položaja: 1. „Isključeno” (CUT-OUT); 2. „Uključeno” (PUTNIČKI-PASS); 3. „Teretni” (FRT) Kod nas se koriste samo dva položaja : „Uključeno” i „Isključeno”. Pri vuči vozova sa dve lokomotive i potiskivalicom ručice isključnih slavina treba da se postave: - Kod zaprežne (čeone) lokomotive u položaj „Uključeno” (PUTNIČKIPASS); -

Kod vozne lokomotive i potiskivalice u položaj „Isključeno” (CUT-OUT).

Uređaj za kontrolu budnosti mašinovđe – budnik Budnik je uređaj koji obezbeđuje kontrolu budnosti mašinovođe za vreme upravljanja lokomotivom. Postoji nožni i ručni taster budnika. U koliko mašinovođa u roku od 25 sec ne otpusti i ponovo pritisne jedan od taster prekidača za posluživanje uređaja budnosti, dolazi do automatskog kočenja voza i prekidanja vuče. Kod nas se koristi unificirani uređaj budnosti koji je impulsnog tipa. Kontrolna tabla dizel-motora Kontrolna tabla smeštena pozadi mašinovođe, na zidu ormara sa relejima. Na njoj se nalazi: - Dugme za pokretanje dizel-motora „START”; - Dugme za zaustavljanje dizel-motora „STOP”; -

Izolacioni prekidač; Ampermetar za kontrolu punjenja akumulatorske baterije; Razni automatski osigurači za zaštitu komandnih strujnih kola.


109

Kod podserije 200 i 300 -

Ampermetar za kontrolu punjenja akumulatorske baterije; Pumpa za gorivo i start dizel-motora; Dugme za zaustavljanje dizel-motora „STOP”; Prebacivač „ pomoćni generator - baterija”.

Topivi osigurači i polužni prekidači Topivi osigurači i polužni prekidači nalaze u električnom ormaru.

Tekući pregled Prilikom pripreme lok. za rad, treba obaviti sledeće tekuće preglede:

Pregled lokomotive u depou pre posedanja 1. 2.

3.

4. 5. 6.

7.

Mehanički deo Pregledati izveštaj mašinovođe o eventualnim neispravnostima i otkloniti; Proveriti nivo ulja i po potrebi doliti, i to kod: Dizel-motora (uz kontrolu pritiska ulja); Kompresora; Regulatora broja obrtaja; Brzinomera Prečistača duvaljki Reduktora ventilatora Proveriti rad u pogledu abnormalne lupe, šumova i curenja kod: Dizel-motora (izduvni gasovi); Kompresora; Reduktora i glavnog ventilatora Ventilatora vučnih motora Proveriti uključenje glavnog ventilatora, žaluzina i zvona; Proveriti temperaturu i nivo vode za hlađenje; Vizualno pregledati donji stroj vozila i to: Ram obrtnog postolja sa oprugama; Točkove; Kočiono polužje i kočne papuče – podešenost; Osovinske sklopove; Zupčaničke kutije; Harmonike za hlađenje vučnih motora; Poklopce vučnih motora; Vučnu i odbojnu spremu. Proveriti snabdevenost vozila: Peskom; Gorivom; Vodom za grejanje (sezona grejanja); Vatrogasnim aparatima (sa plombama) Inventarom.


110

Proveriti ispravnost rada produžne i lokomotivske kočnice, uz kontrolu rada manometra; 9. Proveriti ispravnost sirene, brisača stakla, kalorifera, peskara; 10. Produvati glavne rezervoare za vazduh.

8.

11. 12. 13. 14. 15. 16. 17.

Električni deo Proveriti rad električnih mašina u pogledu lupanja, šumova i mirisa; Proveriti osvetljenje lokomotive; Proveriti punjenje baterija Proveriti ispravnost budnika i električnog brzinomera Proveriti stanje kontaktora i releja; Proveriti rezervne osigurače i sijalice. Proveriti ispravnost glavnog generatora

Primopredaja lokomotive na vozu 1. 2.

3.

4. 5. 6.

7. 8. 9. 10. 11. 12. 13.

Usmeno saopštenje stanja rada lokomotive. Proveriti nivo ulja uz kontrolu rada: Dizel-motora (uz kontrolu pritiska), Kompresora, Regulatora broja obrtaja, Brzinomera, Prečistača duvaljki. Provera uključenja, uz kontrolu rada: Glavnog ventilatora, Žaluzina, Alarmnog zvona. Proveriti temperaturu i nivo vode za hlađenje. Vizuelno pregledati postolje lokomotive. Proveriti snabdevenost vozila: Gorivom, Vodom za grejanje, Vatrogasnim aparatima. Proveriti ispravnost rada produžne i lokomotivske kočnice – provera rada peskara. Izduvati glavne rezervoare Proveriti rad električnih mašina u pogledu buke i šumova. Proveriti osvetljenje lokomotive. Proveriti punjenje baterija. Proveriti ispravnost generatora pare. Očistiti kabinu mašinovođe.


111

Rukovanje lokomotivom Postupak pre stavljanja u rad dizel-motora Ukoliko dizel-motor nije radio duže vreme, prilikom njegovog stavljanja u rad, treba obaviti sledeće postupke: 1. 2. 3. 4.

5. 6.

7. 8.

Kad se lokomotiva ne kreće, postaviti kočnik direktne kočnice u položaj punog kočenja. Proveriti položaj svih ventila i ispusnih slavina na sistemu za hlađenje, podmazivanje i rezervoarima za vazduh. Proveriti nivo vode za hlađenje dizel-motora. Proveriti stanje ulja: Dizel-motora, Regulatora dizel-motora, Kompresora, Reduktora za pogon ventilatora, Pročistiti ROOT-duvaljke. Kod podserije 000 i 100 postaviti izolacioni prekidač u položaju „START” U odeljku ormara svi topljivi osigurači moraju biti u svojim sedištima, polužni bateriski prekidači moraju biti zatvoreni, a automatski prekidačiosigurači komandnih strujnih kola podignuti (ON). Ručica za promenu smera vožnje mora biti u srednjem položaju, a ručica za režim rada motora u „IDLE”-položaj. Na komandnom stolu mašinovođe „kontrola i pumpa za gorivo” i prekidač „rad motora” postaviti u uključnom položaju (ON).

Pokretanje dizel-motora Po završenom postupku iz predhodne tačke dizel-motor se može pustiti u rad na sledeći način: 1. 2. 3.

4.

5.

Proveriti proticanje goriva kroz kontrolno staklo na prečistaču goriva postavljeno na boku prednjeg dela dizel-motora. Proveriti položaj isključne ručice za kontrolu maksimalno dozvoljenog broja obrtaja dizel-motora. Proveriti položaj dugmeta isključnog mehanizma za slučaj pada pritiska ulja ispod minimalnog, na PG-regulatoru, uređaja za kontrolu nestanka vode za hlađenje i nad pritiska u karteru. Kod podserije 000 i 100, utisnuti dugme „START” i držati ga sve dok dizelmotor ne počne normalno da radi (ali ne duže od 15 sec), a kod podserije 200 i 300 prekidač „ pumpa za gorivo i start motora” postaviti najpre u levi položaj da bi se aktivirala pumpa za gorivo i napunila sistem za gorivo (puna čaša za kontrolu protoka goriva), a zatim prebaciti na desno i držati dok motor ne proradi (ali ne duže od 15 sec). Ukoliko motor ne počne da radi, sačekati 10 sec i ponovo pokušati pokretanje. Pošto dizel-motor počne da radi, proveriti pritisak ulja za podmazivanje, nivo ulja u karteru i nivo ulja u PG-regulatoru.


112

6.

Lok. ne treba pokretati sve dok dizel-motor ne dostigne normalnu temperaturu (zelena boja na termometru za kontrolu rashladne vode).

Zaustavljanje rada dizel-motora Postoje tri načina zaustavljanja rada dizel-motora: normalno, za vreme vožnje i u slučaju opasnosti.

Normalno zaustavljanje rada dizel-motora primenjuje se kada lokomotiva stoji u mestu ili je garirana. U ovakvom slučaju deluje se preko dugmeta „STOP” na kontrolnoj tabli dizel-motora. Za vreme vožnje, kada se ukaže potreba, dizel-motor se može zaustaviti pomoću ručice za režim rada motora ako se ona prebaci na polazni položaj „IDLE” , a zatim povuče sebi i malo gurne udesno, u položaj „STOP” . U slučaju opasnosti kada lokomotiva stoji u mestu, dizel-motor se može zaustaviti pomoću prekidača na boku lok.. Kod podserije 000 i 100 dizel-motor se zaustavlja tek kad se utroši gorivo u instalaciji, a kod podserije 200 i 300 kratkotrajnim pretiskanjem ovih tastera brzo dolazi do zaustavljanja motora.

Mehanička oprema i sistemi Dizel-motor Glavni pogon lokomotive 661 čini dizel-motor model 567 C i E. Ovaj dizelmotor je dvotaktni u „V”-izvedbi. Ispiranje cilindra vrše dve „ROOT” duvaljke za vazduh sa zupčastim pogonom, smeštene u zadnjem kraju dizel-motora. Dizel-motor daje 1800 KS glavnom električnom generatoru pod punim opterećenjem i maksimalnim brojem obrtaja (835 o/min). Regulator broja obrtaja dizel-motora Regulator na prednjem kraju dizel-motora, ima ulogu da reguliše broj obrtaja dizel-motora, u zavisnosti od položaja ručice za režim rada na komandnom stolu. Broj obrtaja dizel-motora kreće se od 275 o/min (u poziciji„IDLE”) do 835 o/min (u 8 poziciji). Regulator ima zadatak da obezbedi obrtanje dizel-motora bez obzira na potrebnu količinu goriva u odnosu na opterećenje motora. Sigurnosni uređaj za prekomerni broja obrtaja dizel-motora Ova naprava postavljena je na prednjem kraju dizel-motora i zaustaviće ga čim se prekorači približno 910 o/min. Kada se ova naprava isključi, mora se ručno uključiti (povlačenjem ručice nalevo sve dok se ne uključi), pre nego što se dizel-motor ponovo stavi u rad.


113

Sistem za hlađenje Voda cirkuliše kroz sistem za hlađenje dizel-motora pomoću dve centrifugalne pumpe postavljene na prednjem kraju dizel-motora. Hladnjak se sastoji od dva reda od po pet sekcija. Ispod njega je postavljen ventilator koji se uključuje i isključuje po komandi termostata i kada on radi vazduh se potiskuje na gore kroz hladnjak i izlazi kroz krov hladnjaka. 1.

2.

3.

4.

5.

Kada temperatura vode raste, 170o ± 1 o F ili 76,6 ± 0,55 oC zatvara se kontaktor termostata TA, a aktivira se elektromagnetni ventil ventilatora, te on počinje da radi. Kada temperatura vode raste, 180o ± 1 o F ili 82,2 ± 0,55 oC zatvara se kontaktor termostata TB te se elektromagnetni ventil želuzina aktivira i otvara žaluzine sa obe strane lokomotive. Kada temperatura vode opada, 170o ± 2 o F ili 82,2 ± 1,1 oC otvara se kontaktor termostata TB, elektromagnetni ventil želuzina se deaktivira zbog čega se žaluzine zatvore. Kada temperatura vode opada, 160o ± 2 o F ili 82,2 ± 1,1 oC otvara se kontaktor termostata TA, elektromagnetni ventil ventilatora se deaktivira i ventilator prestaje da radi. Termostat ETS za kontrolu i alarmiranje pregrejanosti dizel-motora zatvara svoje kontakte (pali se crvena sijalica i uključi zvono) pri temperaturi 97,7 o C, a otvori pri 93,9 o C.

Zaštita dizel-motora od nestanka vode za hlađenje i visokog pritiska u karteru Na prednjem delu dizel-motora, sa desne strane, lokomotive podserije 200 i 300 imaju ugrađen uređaj za zaštitu motora od naglog nestanka vode za hlađenje (plavo dugme) i natpritiska u karteru (crveno dugme). Kada iz bilo kog razloga dođe do nestanka vode za hlađenje ili se pojavi natpritisak u karteru dizel-motora, iskoči plavo odnosno crveno dugme, a motor će se zaustaviti. Posle uklanjanja uzroka uređaj će se deaktivirati jednostavnim utiskivanjem dugmeta koje je iskočilo. Ispod uređaja smeštena je slavina, koja mora biti u vertikalnom položaju. U horizontalnom položaju vrši se ispitivanje samog zaštitnog uređaja.


114

Punjenje sistema za hlađenje Sistem za hlađenje puni se omekšanom vodom (sa dodatkom hemijskog jedinjenja za sprečavanje korozije) kroz cevi za punjenje smeštene ispod rama s'obe strane lok., blizu drugog postolja, ili kroz odušnu cev na krovu lok. Postupak za punjenje vodom sistema za hlađenje je sledeći: -

Zaustaviti rad dizel-motora, Otvoriti ventile za nivo vode, Polako dodavati vodu sve dok ne počne da teče kroz prelivnu cev Zatvoriti doticanje vode, Zatvoriti ventil za nivo vode.

Kada se puni suv ili skoro suv dizel-motor, potreban je sledeći postupak: -

-

Startovati dizel-motor i pustiti ga da radi na praznom hodu nekoliko min. Time će se isterati vazduh iz sistema za hlađenje, Dizel-motor zaustaviti i otvoriti ventil za nivo vode, Dodavati vodu sve dok ne dospe do ventila za nivo vode, Zaustaviti doticanje vode, Zatvoriti ventil za nivo vode.

Ako se isprazni sistem za hlađenje zagrejanog dizel-motora, on se ne sme odmah ponovo napuniti hladnom vodom. Nagla promena temperature može oštetiti košuljice i glave cilindra.

Pražnjenje sistema za hlađenje Ceo sistem može se isprazniti kroz istakajući ventil smešten na nivou poda ispred dizel-motora, izuzev vode koja ostane u pumpi za vodu sa desne strane dizel-motora. Da bi se ova voda ispustila treba otvoriti ventil za istakanje koji se nalazi na dnu kućišta pumpe. Sistem za podmazivanje Pomoću pumpe, koja koristi isto ulje za hlađenje klipova i za podmazivanje motora, ulje pod pritiskom potiskuje se kroz dizel-motor radi podmazivanja motora i hlađenja klipova. Po prolazku kroz dizel-motor, ulje odlazi u sakupljač ulja (karter). Pumpa za prečišćavanje ulja, crpe ulje iz kartera kroz jednu cediljku i potiskuje ga u hladnjak za ulje i prečistač. Odatle ulje se dovodi u komoru cediljke za ulje, odakle ponovo cirkuliše pomoću pumpe za hlađenje klipova i podmazivanje motora.


115

Pritisak ulja za podmazivanje Za vreme rada dizel-motora mora se stalno održavati dozvoljen pritisak ulja. Po puštanju u rad dizel-motora i radu na prazno, pritisak ulja se skoro odmah povećava. Pritisak ulja se ne može podešavati. Veličina radnog pritiska određena je sledećim faktorima: tolerancijama na sklopovima, temperaturom ulja, razređenošću ulja, i broju obrtaja dizel-motora. Zbog toga se ne može precizno dati radni pritisak ulja za podmazivanje. Međutim obično se kreće od 6 do 8 PSI pri radu na praznom hodu od 275 o/min i 50 do 55 PSI pri maksimalnom broju obrtaja od 835 o/min. Mini-malni pritisak ulja pri radu na praznom hodu je 6 PSI, a pri punom broju obrtaja 20PSI. Isključna naprava za niski pritisak ulja, ugrađena je u PG-regulatoru, štiti dizel-motor od niskog pritiska ulja ili visokog pritiska na usisnoj strani pumpe za ulje. U slučaju nedovoljnog pritiska automatski će zaštititi dizel-motor time što će ga zaustaviti. Kontrola nivoa ulja Nivo ulja treba proveriti kada je dizel-motor zagrejan i radi na praznom hodu. Merač nivoa treba da pokaže nivo maziva između oznaka „nisko” i „puno”. Kada se motor zaustavi, ulje iz prečistača i hladnjaka ocediće se natrag u sakupljač ulja (karter), pa će tada nivo ulja porasti i pokazivaće iznad oznake „puno”. Dopunjavanje sistema za podmazivanje uljem Ulje se može dodavati kada dizel-motor radi ili kada je zaustavljen. Ako se ulje dodaje kada motor radi, obavezno se sipa kroz otvor sa četvrtastim poklopcem, na vrhu kućišta proceđivača, koje je pričvršćeno za desni prednji kraj dizel-motora. Ako bi se okrugli poklopac skinuo sa bloka dizel-motora, kada motor radi, vruće ulje pod pritiskom biće izbačeno kroz otvor i može naneti ozlede osoblju. Kad motor miruje, ulje se može dopuniti i kroz bočne okrugle otvore na motoru. Sistem za gorivo Gorivo se povlači iz rezervoara za gorivo kroz usisnu stranu dvojnog prečistača za gorivo pomoću jedne zupčaste pumpe na elektromotorni pogon. Iz pumpe, gorivo se potiskuje pod pritiskom u prečistač i ide u brizgaljke. Višak goriva koje brizgaljka ne iskoristi vraća se u rezervoar za gorivo kroz kontrolnu staklenu čašicu, postavljenu na kućištu dvostrukog prečistača. Normalno pumpa za gorivo daje višak goriva dizel-motoru nego što sagori u cilindrima. Višak goriva koje cirkuliše kroz brizgaljke hladi i podmaPodsetnik za mašinovođe

116

zuje fine radne delove brizgaljke. Zbog toga nikad ne treba dozvoliti da dizelmotor radi bez dovoljnog protoka goriva, vidljivog u kontrolnoj staklenoj cevi.

Punjenje rezervoara gorivom Rezervoar za gorivo može se puniti sa obe strane lokomotive. Staklena cev, za kontrolu nivoa goriva, postavljena je do svakog otvora za punjenje. Ona je postavljena na oko 11 cm od vrha rezervoara i treba je kontrolisati za vreme punjenja, da bi se izbeglo prepunjenje. Otvaranjem slavine na dnu pokazivača može se tačno čitati nivo goriva na pokazivaču. Sistem za grejanje goriva u rezervoaru u toku zime Neke lokomotive opremljene su uređejima za dodatno zagrevanje goriva u rezervoaru toplom vodom iz dizel-motora ili parom iz parnog voda lokomotive. Ovaj uređaj sastoji se iz priključnih slavina i spiralne cevi, smeštene u rezervoar za gorivo, kroz koju može prolaziti topla voda ili para iz parnog voda. Grejanje toplom vodom iz dizel-motora primenjuje se pri spoljnoj temperaturi -5oC do -10oC. Grejanje parom primenjuje se pri spoljnoj temperaturi manjoj od -10oC. Mora se vršiti kontrola pregrejanosti goriva i ona nesme biti veća od 50oC. Ako je temperatura veća (što se utvrđuje dodirom ruke na zid rezervoara) zatvoriti priključne slavinu za grejanje goriva. Sistem sabijenog vazduha - kompresor Sabijeni vazduh se dobija od trocilindričnog dvostepenog kompresora. Dizel-motor pokreće kompresor preko vratila i elastične spojke. On se sastoji iz dva cilindra niskog pritiska i jednog cilindra visokog pritiska. Sabijeni vazduh iz cilindra niskog pritiska ide u međuhladnjak da se rashladi pre ulaska u cilindar visokog pritiska. Kompresor ima sopstvenu pumpu za ulje i sistem podmazivanja pod pritiskom. Kontrola nivoa ulja u kompresoru vrši se pomoću pokazivača montiranog na njemu. Regulacija rada kompresora Kompresor je direktno spojen sa dizel-motorom i radi kad god dizelmotor radi, ali stalno ne pumpa vazduh. Rad kompresora reguliše pneumatski regulator. Kada pritisak vazduha u glavnom rezervoaru dostigne 8,4 bar-a regulator isključuje kompresor upuštanjem kompromiranog vazduha u klipove (ventile) za rasterećenje. Kompromirani vazduh drži usisne ventile u otvorenom položaju, i kompresor radi u rasterećenom stanju, sve dok pritisak u glavnom rezervoaru ne spadne na 7,7 bar-a, tada regulator uključuje kompresor, tj. prekida dovod kompromirajućeg vazduha u ventile za rasterećenje i kompresor počinje da sabija vazduh. Podsetnik za mašinovođe

117

Ventil za ručno deaktiviranje kompresora U slučaju potrebe da se kompresor stalno drži rasterećen, postavljen je jedan troputi ventil-slavina. Oznaka T na ventilu pokazuje u kom smeru sabijeni vazduh prolazi kroz ventil. Ventil je normalno postavljen tako da usmeruje tok sabijenog vazduha prema ventilima za rasterećenje, kroz regulatora rada kompresora. Pri ručnoj regulaciji rada ovaj ventil-slavinu treba postaviti u položaj da sprovode sabijeni vazduh iz glavnog rezervoara u ventil za rasterećenje, mimo regulatora rada kompresora, te će kompresor prestati da sabija vazduh. U slučaju kvara regulatora, na ovaj način može se ručno regulisati rad kompresora. Izduvavanje vazduha iz sistema sabijenog vazduha Sistem sabijenog vazduha treba povremeno izduvati, da se spreči unošenje vlage. Koliko često ovo treba obavljati zavisi od lokalnih uslova rada i godišnjeg doba, a obavezno kod svake smene osoblja i pri periodnim pregledima.

Električni deo Električni deo dizel-električne lokomotive može se podeliti u dva odvojena sistema: Sistem niskog napona 64 – 75 V; i Sistem visokog napona 600 V nominalno.

Sistem niskog napona Sistem niskog napona sastoji se od: strujnih kola upravljanja, koja regulišu tok struje u sistemu visokog napona, strujnih kola lokomotivskog osvetljenja, pomoćnih uređaja (kao na pr. pumpe za gorivo, grejača kabine, baterijskog i otočnog polja glavnog generatora, kontrole temperature motora i alarmnog sistema, kao i strujnog kola za punjenje baterije). Potrebna energija za ovaj sistem dobija se iz baterije (kada dizel-motor ne radi) ili generatora (kada dizel-motor radi).

Baterija Baterija od 48 ćelija, 64 V, služi za pokretanje (startovanje) dizel-motora. Baterijski sanduci smešteni su ispod rama lokomotive, pored rezervoara za gorivo, i to po jedan sa svake strane lokomotive (24 ćelija u sanduku). Za vreme rada dizel-motora pomoćni generator puni baterije i daje potrebnu struju niskog napona. Podsetnik za mašinovođe

118

Pomoćni generator Pomoćni generator od 18 kW dobija pogon direktno od zadnje zupčaste razvodne kutije motora preko osovine i elastične spojke. On proizvodi jednosmernu struju 74 V za punjenje baterije i snabdeva strujna kola niskog napona Regulator napona Smešten je u levom zadnjem delu električnog odeljka. On održava stalan izlazni napon pomoćnog generatora na približno 74 V bez obzira na broj obrtaja motora. Glavni baterijski polužni prekidač Ovaj prekidač kada je uključen, vezuje bateriju sa strujnim kolima niskog napona. Kod pokretanja dizel-motora i za vreme normalnog rada lokomotive glavni baterijski prekidač mora biti uključen. Osigurači Osigurači su električne zaštitne naprave koje štite električne uređaje od oštećenja prouzrokovanih kratkom vezom provodnika ili strujnih preopterećenja. U električnom ormaru nalaze se sledeći tipovi osigurača: Amperaža

100 A 80 A 250 A 30 A 30 A 30 A 400 A

Naziv

Amperaža

Generator pare Baterijsko polje Pomoćni generator Pobuda pomoćnog generatora Upravljanje (kod 661-000 i 100) Osvetljenje (kod 661-000 i 100) Pokretanj (start)

30 A 30 A 30 A 30 A 15 A 2A

Naziv

Control (kod 661-200 i 300) Local control (kod 661-200 i 300) Svetlo (kod 661-200 i 300) Reflektor (kod 661-200 i 300) Pumpa za gorivo (kod 661-200 i 300) Budnik (kod 661-200 i 300)

Sistem visokog napona Sistem visokog napona služi neposredno za kretanje ili usporavanje lokomotive, ako se upravlja dinamičkom kočnicom. Glavni delovi sistem visokog napona su: Glavni generator, vučni motori, kontaktori snage, kontaktori za promenu smera kretanja, releji klizanja točkova, relej uzemljenja, kontaktori za slabljenje polja (šentovi), i releji sprege.

Glavni generator Glavni generator je specijalno konstruisani generator konstantne snage. Njegova uloga je da određenu mehaničku energiju pretvori u električnu energiju. Napon glavnog generatora je 600 V, ali se menja sa uslovima rada.


119

On ima 6 namotaja za pobudu (polja). Polje za start, baterisko bolje, otočno polje, diferencijalno, kompenzaciono i komutaciono polje. Polje za start koristi se samo kada glavni generator služi kao motor za pokretanje dizel-motora. U toku rada lokomotive, pobudu glavnog generatora daju otočno i baterisko polje. Baterisko polje daje početnu pobudu glavnom generatoru. To je polje strane pobude jer je napajano iz baterije nezavisno od generatora. Struja koja teče kroz namotaje bateriskog polja menja se pod dejstvom regulatora opterećenja menjanjem jačine bateriskog polja podešava se izlazna snaga glavnog generatora. Otočno polje je visokonaponsko i njegova pobuda se menja sa naponom glavnog generatora. Diferencijalno, kompenzaciono i komutaciono polje su stalno uključeni a služe da daju generatoru željene karakteristike i ispravnu komutaciju. Vučni elektromotori Vučni elektromotori su motori za jednosmernu struju sa serijskom pobudom. Preko zupčanika vezani su za pogonske osovine lokomotive. Maksimalna dozvoljena brzina obrtanja osovina (brzina lokomotive) ograničena je sigurnosnom rotacionom brzinom rotora, odakle proističe i potreba za zupčastim prenosom određenog odnosa zubaca. Kod lokomotive serije 661 – 000 maksimalna brzina je Vmax = 114 km/h sa prenosnim odnosom 61/16, a kod lok. serije 661 – 100, 200, 300; Vmax = 124 km/h sa prenosnim odnosom 60/17. Kontaktori snage Kontaktori snage su jednopolne naprave kojima se upravlja električnim putem, a koriste se za povezivanje vučnih motora sa glavnim generatorom.

Kontaktori za promenu smera kretanja Kontaktori za promenu smera kretanja lokomotive su električni dvopolni prekidači. Postavljanjem ručice za promenu smera kretanja u položaj „napred” ili „nazad” aktiviraće se relej za vožnju napred FOR, ili relej za vožnju nazad RER. Kontaktori slabljenja polja vučnih motora Smešteni su u zadnjem delu električnog odeljka. Upotrebljavaju se za šentiranje na taj način što paralelno namotajima polja uključuje po jedan otpornik, te tako smanjuje jačinu struje, a time se smanjuje i pobuda.


120

Pronalaženje i otklanjanje kvarova na putu Opšte o kvarovima na lokomotivi Mnoge sigurnosne naprave na lokomotivi automatski štite uređaj u slučaju greške pri radu pojedinih sastavnih delova. Ova zaštita se obično ostvaruje rastere-ćenjem ili sprečavanjem opterećenja dizel-motora, tako da lokomotiva gubi svoju vučnu silu. Izuzetak je kod alarma zbog pregrejanosti dizel-motora, kada se ne smanjuje opterećenje generatora niti broj obrtaja dizel-motora. Lokacije i vrste kvara često su označene alarmnim zvonom i jednom ili više kontrolnih sijalica na komandnom stolu. Kontrolna sijalica svetli Kontrolne sijalice su smeštene na komandnom stolu i obeležene su natpisnim pločicama a to su: Motor pregrejan, relej uzemljenja, pneumatski prekidač upravljanja otvoren, klizanje točkova, generator pare isključen.

Motor pregrejan Signalna sijalica pali se pri temperaturi vode za hlađenje motora 97,7oC, a gasi se kod 93,7oC. Ovo je praćeno i zvonjenjem alarmnog zvona. Alarm za pregrejan motor ne zaustavlja dizel-motor, niti smanjuje broj obrtaja, niti snagu. Alarmno zvono će prestati da zvoni tek kada temp. ponovo postane normalna. Način otklanjanja: Da bi se otklonila smetnja, treba uraditi sledeće: • • •

Proveriti da li je prekidač „kontrola i pumpa za gorivo” uključen; Proveriti na pokaznom termometru, temperaturu i na vodokaznom staklu nivo vode za hlađenje; Proveriti da li su aktivirane želuzine i glavni ventilator za hlađenje.

Ako se ne može brzo utvrditi uzrok alarma za pregrejan motor, a vode ima dovoljno, ručicu za režim rada treba staviti na „prazan hod” i čekati da se voda ohladi do granice kada se zvono isključuje.

Nizak pritisak ulja Ako alarmno zvono zvoni a signalne sijalice ne svetle, razlog može biti nizak pritisak ulja. U ovom slučaju dizel-motor će stati, a dugme niskog pritiska na PG-regulatoru će iskočiti, pokazujući crvenu traku. Način otklanjanja:

Da pi se uspostavilo normalno stanje: • •

Treba utisnuti dugme niskog pritiska ulja za podmazivanje; Proveriti nivo ulja dizel-motora i ako je u dozvoljenim granicama, motor pustiti u rad i proveriti na manometru pritisak. Motor ne treba ponovo puštati u rad ako dugme niskog pritiska

produžuje da zustavlja motor.


121

Iskakanje dugmeta na PG-regulatoru može prouzrokovati i natpritisak u karteru dizel-motora ili nizak pritisak (nestanak) vode za hlađenje, što se može utvrditi iskakanjem odgovarajućeg dugmeta na detektoru. Relej uzemljenja Ukazuje na odvod struje prema masi lokomotive. Ovo je praćeno i zvonjenjem alarmnog zvona. Lokomotiva u ovom slučaju gubi snagu, a broj obrtaja motora svešće se na „prazan hod”. -

Uzrok: Ako se relej uzemljenja aktivira u momentu startovanja dizel-motora, znak je: instalacija niskog napona lokomotive ima vezu sa masom. Ako se relej uzemljenja aktivira u momentu kada se ručica za režim rada nalazi u 5 ili 6 poziciji – motor će stati (kod podserije 461 - 000 i 100). Način otklanjanja:

Da bi se isključio relej uzemljenja i ponovo uključio, treba najpre: • •

Ručicu za režim rada staviti u položaj „prazan hod”, „IDLE”, a potom prekidač releja uzemljenja na komandnom stolu u položaj „uključeno”. Ako se relej uzemljenja i dalje aktivira, nekoliko puta ponoviti postupak uključenja, pa ako se to ne može ostvariti, oglasiti lokomotivu defektnom ili postupiti po upustvu stručne službe.

Pneumatski prekidač upravljanja otvoren (PCR) Pneumatski prekidač upravljanja (PCR) otvara se kod 2,81 kg/cm2 (40 PSI) a zatvara se kod 1,4 kg/cm2 (20 PSI). Klizanje točkova Pokazuje klizanje jedne osovine lokomotive. Kad signalna sijalica neprestano svetli, to znači da je jedna osovina blokirana. Ako se ovo desi, treba odmah zaustaviti voz i ponovo ga lagano pokrenuti; za to vreme treba neko spolja da posmatra da li se svi točkovi okreću. Ako se ma koji od točkova ne pokreće, lokomotivu ne treba pokretati (oglasiti defekt). Ako se upali u momentu šentiranja, razlog su zaprljani glavni kontakti kontaktora šenta – očistiti ih i nastaviti vožnju. Generator pare isključen Signalna sijalica pokazuje na prestanak rada generatora pare. Ovo je praćeno i zvonjenjem alarmnog zvona. Sigurnosni uređaj za prekomerni broj obrtaja motora isključio Ako bi broj obrtaja motora prešao 910 o/min, sigurnosni uređaj za prekomerni broj obrtaja motora, smešten na prednjem kraju dizel-motora, dejstvovaće i zaustaviće motor tako što će sprečiti brizgaljke da ubacuju gorivo u cilindre. Pre nego što bi se motor mogao ponovo pokrenuti, ručica ovog uređaja mora se vratiti u prvobitni položaj.


122

Smetnje u sistemu za gorivo Za pravilan rad motora mora biti obezbeđen pravilan tok goriva. Gorivo mora biti čisto, bez vazdušnih mehurića, što se može videti u pokaznom staklu povratnog goriva, smeštenom na kućištu finog prečistača za gorivo. Ako gorivo ne protiče kroz pokazno staklo: •

Treba pregledati motor pumpe za gorivo

Ako motor ne radi, treba proveriti sledeće: • • • •

• •

Dali su uključeni zaštitni strujni prekidači „kontrola” i „pumpa za gorivo” na kontrolnoj tabli; Da li je uključen prekidač „kontrola” i „pumpa za gorivo” na komandnom stolu mašinovođe; Da li je polužni baterijski prekidač ukjučen; Da li su uključeni prekidači za zaustavljanje pumpe za gorivo dizelmotora kod podserije 661-000 i 100, odnosno prekidači za zaustavljanje pumpe i dizel-motora kod podserije 661-200 i 300; Da nisu labave elastične veze ili prljave četkice motora pumpe za gorivo; Da li se aktivirao kontaktor FPC.

Ako pumpa za gorivo radi, ali gorivo ne teče, treba proveriti sledeće: • • • •

Dovod goriva; Propuštanje zbog nezaptivenosti u usisnim cevima, jer će se pokazati vazdušni mehurići u pokaznom staklu za gorivo; Da nije negde prekinut vod za gorivo; Da nije pukla elastična spojka između motora i pumpe za gorivo.

Prekidači za prekid goriva u slučaju opasnosti Kod podserije 661-000 i 100 pritiskom na dugme „isključeno”(OFF), koje je ugra-đeno na bokovima lok., obustaviće se rad pumpe za gorivo. Pri ovome ne treba dozvoliti da se motor sam ugasi zbog nedostatka goriva, nego ga treba ručno zaustaviti. Kod podserije 661-200 i 300 pritiskom na pomenuto dugme, pored prestanka rada pumpe za gorivo, zaustaviće se i dizel-motor.


123

Kontrola punjenja glavnog vazdušnog voda Kontrolna sijalica pneumatskog prekidača (PCS) na komandnom stolu mora biti ugašena ako je prekidač uključen. Ako se prekidač PCS isključi, kontrolna sijalica će se upaliti, alarmno zvono neće zvoniti, a dizel-motor će se svesti na prazan hod. Ukoliko je ručica za režim rada bila u 5 ili 6 poziciji, zaustaviće se dizelmotor samo kod podserije 661-000 i 100. Radi ponovnog uključenja prekidača za kontrolu punjenja treba uraditi sledeće: • • • •

•

Postaviti ručicu za režim rada u položaj „prazan hod”(„IDLE”); Ručicu produžne (automatske) kočnice staviti u IV položaj- „prigušni”; Deaktivirati budnik ako je bio aktiviran; Pričekati dok se prekidač PCS uključi, tj. kada se kontrolna sijalica ugasi. Tada ručicu kočnika vratiti u I položaj „vožnja”, kada se može nastaviti vožnja Ukoliko budnik nije aktiviran (došlo je do prekida vazdušnog voda), ručicu produžne kočnice postaviti u I položaj i izvršiti punjenje voda, pošto se predhodno spoji vazdušni vod.

Dizel-motor prešao na prazan hod Razlog ovome može biti: • • • • •

Relej uzemljenja aktivirao; Prekidač „kontrole punjenja glavnog voda”– isključen; Prekidač „kontrola i pumpa za gorivo”– isključen; Prekidač „rad dizel-motora” na komandnom stolu– isključen; Kod podserije 661-000 i 100 izolacioni prekidač u položaju „START”.

Dizel-motor stao Kada je dizel-motor prešao stao razlog može biti: • • • • • • • • • •

•

Ručica za režim rada u položaju „STOP”; Dugme niskog pritiska ulja na regulatoru – iskočilo; Sigurnosni uređaj za prekomerni broj obrtaja – isključio; Dugme uređaja za kontrolu nestanka vode ili natpritisaka u karteru – iskočilo; Relej uzemljenja se aktivirao pri položaju ručice za režim rada u 5 i 6 poziciju kod podserija 661-000 i 100; Zaštitni strujni prekidač pumpe za gorivo – isključen; Zaštitni strujni prekida „kontrola” – isključen; Jedan od prekidača za prekid goriva u slučaju opasnosti – isključen; Neispravan topivi osigurač „kontrola” kod podserija 661-000 i 100; Prekidač „rad dizel-motora” na komandnom stolu m-vođe pomeren u isključeni položaj pri položaju ručice za režim rada u 5 i 6 poziciju kod podserija 661-000 i 100 Zaliha goriva iscrpljena.


124

Dizel-motor se ne pokreće pri startovanju Kada se dizel-motor ne pokreće pri startovanju proveriti: • • • • • • • •

Da li je prekidač „kontrola i pumpa za gorivo” u položaju „uključeno” (ON); Kod podserija 661-000 i 100, da li je izolacioni prekidač u položaju „START”; Strujni automatski prekidači moraju biti u položaju „uključeno” (ON); Glavni baterijski prekidač mora biti zatvoren; Proveriti ispravnost osigurača od 400 A; Proveriti ispravnost osigurača „kontrola” od 30 A; Proveriti ispravnost kontaktora GS; Proveriti napunjenost baterija. Ako se ugasi svetlo u momentu starta a motor ne može da se pokrene, baterije su prazne.

Pri startovanju dizel-motor se okreće, ali neće da proradi U ovom slučaju treba postupiti sledeće: • • • • • • •

Dugme niskog pritiska ulja mora biti utisnuto; Sigurnosni uređaj za prekomerni broj obrtaja dizel-motora mora biti uključen; Strujni zaštitnik pumpe za gorivo mora biti uključen Prekidači za slučaj opasnosti moraju biti uključeni; Proveriti dovoljnu snabdevenost goriva; Da li je ručica za režim rada u položaju „STOP”; U PG-regulatoru ima malo ulja.

Motor ne povećava broj obrtaja pri pomeranju ručice za režim rada Postupiti sledeće: • • • • • • • •

Prekidač „rad dizel-motora” na komandnom stolu mora biti uključen; Kod podserija 661-000 i 100, izolacioni prekidač mora biti u položaju vožnje; Prekidač pneumatske kontrole mora biti zatvoren (ne svetli signalna sijalica); Relej uzemljenja mora biti deaktiviran; Strujni automatski zaštitnik „kontrola” mora biti uključen; Proveriti ispravnost topivog osigurača „kontrola” 30 A; Prekidač „kontrola i pumpa za gorivo” na komandnom stolu mašinovođe mora biti uključen; Strujni automatski zaštitnik pumpe za gorivo mora biti uključen.


125

Motor povećava broj obrtaja, ali lokomotiva ne kreće • • • • • •

Ručica za promenu smera vožnje mora biti u položaju „Napred” ili „Nazad” Prekidač „Polje generatora” mora biti uključen; Ručice pritvrdne i vazdušne kočnice moraju biti otpuštene; Osigurač baterijskog polja od 81 A mora biti ispravan, uključeni kontaktori BF i SF i relej ER; Strujni automatski zaštitnik „Lokalna kontrola” mora biti uključen; Da li su uključeni kontaktori RVF 14 i RVF 2 za smer kretanja „Napred”, ili RVR 5 i RVR 36 za smer kretanja „Nazad”. Napomena: - Ukoliko se bilo koji kontaktor ne može uključiti, proveriti najpre na njima ugrađene otpornike od 50 (75)Ω (da nije pukao ili u prekidu) preko kojih se trajno napaja sopstveni namotaj kontaktora (ovaj otpornik u radu mora biti topao). - Ukoliko se u momentu prebacivanja ručice za smer bilo koji od pomenutih kontaktora kratkotrajno aktivira i potom neaktivira, razlog su prekinuti otpornik od 50 Ω ili prekid veze na sopstvenom pomoćnom kontaktoru za podržavanje. - Ukoliko se namotaj kontaktora jako greje, a otprnik od 50 Ω je hladan, zalepljeni su pomoćni kontakti na kontaktoru. - Ukoliko su kontaktori za smer i njihovi kontakti u redu, greška je u kontaktorima snage, treba proveriti njihovo aktiviranje.

Baterijski ampermetar pokazuje pražnjenje • • • •

•

Kontaktor BC u električnom ormaru mora biti uključen (ovaj kontaktor je na skoro svim lokomotivama zamenjen silicijumskim usmerivačem); Osigurač pomoćnog generatora od 250 A mora biti ispravan; Osigurač pomoćnog generatora od 30 A mora biti ispravan; Ne radi pomoćni generator – kod podserije 661-200 i 300 prebacivač na kontrolnoj tabli prebaciti u položaj „Pomoćni pogon” da bi pumpa za gorivo mogla da radi; U momentu zaustavljanja dizel-motora izgoreo osigurač od 250 A. Uzrok su probijene silicijumske usmerače za punjenje baterije. Startovanje motora u tom slučaju vrši se bez osigurača od 250A i nastaviti vožnju. Ako treba ponovo zaustaviti motor, prvo izvaditi osigurač od 250A i onda ga normalno zaustaviti. Napomena: - Poznavanjem redosleda ukopčavanja pojedinih strujnih kola omogućava se brzo iznala-ženje i složenijih kvarova, putem kontrole da li su pojedini releji i kontaktori uključeni ili ne. Preporučuje se m-vođama da složenije ili nepoznate kvarove prepuste stručnoj službi u depou.


126

Opšti problem i postupak Često se u toku vožnje pojave nenormalnosti u radu dizel-motora ili nekog drugog uređaja na lokomotivi, koje nikad nisu registrovane nikakvim signalnim uređajem, ali su dokaz da nešto nije uredu. Mašinovođe su u ovakvoj situaciji često u nedoumici da li da nastave vožnju ili da oglase defekt lokomotive. Da bi se donekle definisale ovakve pojave i izbegla neodlučnost lokomotivskog osoblja, dajemo pregled najčešćih pojava, sa određenim odlukama: • • •

•

•

•

• •

Crni izduvni gas izlazi iz auspuha dizel-motora – Lokomotiva može nastaviti vožnju do depoa. Obavestiti stručno osoblje o toj pojavi. Ulje ili vatra izlazi iz auspuha dizel-motora – Zaustaviti motor i oglasiti defekt. Dim iz kućišta motora (dolazi iz dizel-motora) – Zaustaviti motor, da bi se izbegla mogućnost ozlede, sačekati da se pojava malo smiri, pa tek onda skidanjem poklopca sa kartera i vazdušne komore motora utvrditi uzrok. Ako se on ne može pronaći, oprezno ponoviti postupak. U ovakvim situacijama najčešće treba oglasiti defekt, ako je uzrok pregrevanje ulja ili neki drugi teži slučaj. Dugme za kontrolu niskog pritiska ulja na PG-regulatoru stalno iskače, Zaustavlja dizel-motor i uključuje zvono – Uzrok može biti: Nizak pritisak ulja za podmazivanje dizel-motora; natpritisak u karteru dizel-motora ili nizak pritisak vode za hlađenje. - Ako je zaustavljanje dizel-motora prouzrokovao nizak pritisak ulja za podmazivanje ili natpritisak u karteru, ne treba više pokretati motor i oglasiti defekt - Ako je zaustavljanje prouzrokovao nizak pritisak vode za hlađenje, može se nastaviti vožnja sa ručicom za režim rada motora u nižim pozicijama, pod uslovom da dugme za kontrolu niskog pritiska vode ostane utisnuto posle startovanja motora. Abnormalni zvuk – Pronaći uzrok, pokušati sa radom u nižim pozicijama ručice za režim rada dizel-motora. Ako je uzrok opasan za rad lokomotive (otpala pečurka ventila u dizel-motoru), ili ako se uzrok ne može odrediti, da bi se sprečilo oštećenje, zaustaviti motor i oglasiti defekt. Dekompresioni ventil cilindra na dizel-motoru propušta – Ne treba dozvoliti rad dizel-motora sa ventilom koji propušta ili duva (zategnuti ga i nastaviti vožnju). Propuštaju sigurnosni ventili na hladnjaku kompresora ili glavnom rezervoaru za vazduh – Nastaviti vožnju do depoa. Uređaj za kontrolu prekomernog broja obrtaja stalno izbacuje, bez upozorenja signalizacije – Ukoliko se ne može odrediti uzrok po ranije navedenim instrukcijama (kontrola pobude generatora, ispravnost otpornika paralelnog – sopstvenog polja glavnog generatora, proticanje goriva), nastaviti vožnju do naredne stanice. Obavestiti osoblje depoa.


127

Naredbe stalnog karktera Saopštenje br. 1 (Predradni pregled) 4. Za kontrolu izvršenja naređenja (za predradni pregled) odgovoran je

nadzornik lokomotiva u Nišu. Saopštenje br. 3 (Školovanje) Redovno poučavanje za mašinovođe je u vremenu od 8 – 11h : Svakog radnog dana: II; IV; VI; VIII; X; XII; Ponedeljak, Utorak i Sreda: I; III; V; VII; IX; XI. U slučaju opravdane odsutnosti (GO, BO, više od pola meseca) ili neopravdane odsutnosti sa rada, mora se izvršiti nadoknada redovnog poučavanja za predhodni mesec. Saopštenje br. 4 (Prolaz službenog mesta u kome voz staje po redu vožnje) – u vezi dopisa br. 90-3260/96 od 12.08.1998. JŽTP-Beograd. Utvrditi razlog nastanka vanrednog događaja; Ako je nastao zbog propusta mašinovođe (neispravljena knjižica reda vožnje, nepažnja, lični propust i sl.), a mašinovođa izjavi da je sposoban da dalje nastavi službu, vožnja se može nastaviti do krajnje stanice gde se može izvršiti smena. Uslov je da mašinovođa da pismenu izjavu da se oseća sposobnim za dalju vožnju. U neposednutim TK-stanicama daje fonogram pod brojem čiji sadržaj beleži u S-68 odnosno S-43 TK-dispečer. U koliko se posumlja u izjavu mašinovođe, nesme mu se dozvoliti nastavak vožnje. Ako je vanredni događaj nastao zbog alkoholisanosti, umora, dejstva droge ili psihoaktivnih lekova, mora se obezbediti drugi mašinovođa. Ovo u svakom slučaju podrazumeva udaljavanje radnika u skladu sa uputstvom o jednoposedu, odnosno kolektivnim ugovorom. Ovaj postupak ne važi kod prolaska signala koji zabranjuje vožnju već se mašinovođa odmah udaljuje i obezbeđuje drugi mašinovođa.


128

Saopštenje br. 5 – na osnovu naređenja stalnog značenja br. 1/2005 -

-

sektora za STP Lokomotive 441 mogu se izuzetno upotrebljavati za poslove manevrisanja isključivo kod svog voza. Lokomotive 461-200 i 444 mogu se koristiti za manevru pod sledećim uslovima: Ako je lok. u dvoposedu – pomoćnik m-vođe prenosi signalne znake. Ako je lok. u jednoposedu a manevarski sastav se gura – na bočnim stepenicama na strani upravljačnice iz koje se upravlja lokomotivom mora se nalaziti manevrista koji mašinovođi prenosi signale. U svemu se pridržavati uputstva 42 i 58. Kada se ispostavlja raspored manevre S-22, otpravnik vozova, ovlašćeni stanični radnik na TK prugama, upisuje vreme rada manevre u minutima u rubriku manevrisanja u listu EV-1 i isto overava potpisom.

Saopštenje br. 6 – U vezi sa dopisom iz sektora za VV i OVS – Beograd

br. 16/2007-101 od 30.01.2007. U slučaju nailaska na nespuštene branike na putnom prelazu kada osoblje vučnog vozila nije obavešteno: Zaustaviti voz, prijaviti vanredni događaj TK-dispečeru ili otpravniku vozova do dolaska komisije. Po dolasku u domicil nepravilnost prijaviti šefu OJ. Na obrascu EV38. Saopštenje br. 7 – Zaduženje telefona evidentirati u EV-1 (br. telefona, tačno vreme zaduženja i razduženja i visinu kredita) Primopredaja između mašinovođa evidentira se i u EV-76E Saopštenje br. 8 – Na osnovu izvoda odredaba propisa makedonskih železnica (MŽ) Da u graničnoj stanici važe saobraćajni i signalni propisi domaće železnice, postupati na sledeći način: Zakvačivanje i otkvačivanje radnih lokomotiva u stanici Tabanovci vrši stanični radnik – manevrista kao i postavljanje i skidanje završnog signala, ukoliko je lokomotiva u jednoposedu; U dvoposedu, skidanje i postavljanje završnog signala obavlja pomoćnik mašinovođe

Spisak šifara stanica Podsetnik za mašinovođe

129

1100 1120 1320 1121 1321 1122 3200 3201 3202 3203 3204 3205 3206 3207 3208 3209 3210 3211 3212 3110 3111 3112 3113 3114 3115 3120 3121 3122 3123 3220 3221 3222 3124 3130 3131 3132 3140

Beograd Topčider Rasputnica G Rakovica Rasputnica A Resnik Gs Pinosava ukr. Ripanj Klenje Ripanj Tunel Ralja Sopot Kosmajski Vlaško Polje Mladenovac Gs Kovačevac Kusadak Glibovac ukr. Palanka Gs Mala Plana Velika Plana Gs Markovac Lapovo ranžirna Lapovo Bagrdan Jagodina Ćuprija Paraćin Ćićevac Stalać Gs Stevanac ukr. Braljina Staro Trubarevo ukr. Đunis Korman Adrovac Aleksinac Gs Grejač

7724

Čačak

5205 5206 5100 5214 5110 5217 5218 5222 5225 5231 5232 5131

Lazarevac Lajkovac Valjevo Kosjerić Požega Užice teretna Užice Zlatibor Priboj Prijepolje Prijepolje teretna Bijelo Polje


1102 1103 1323 1104 1324 1325 1326 3700 3701 3702 3703 3704 3710 3711 3712 3713 3714 3610 3720 3721 3722 3723

Beograd spoljna Beograd ranžirna B Rasputnica R Beograd ranžirna A Rasputnica B Rasputnica K Rasputnica K1 Jajince Gs Beli Potok Zuce ukr. Vrčin Lipe ukr. Mala Ivanča Mali Požarevac Umčari Vodanj Kolari Gs Mala Krsna Gs Osipaonica Lozovik-Saraorci Krnjevo Trnovče Veliko Orašje

1101 1130 1131

Beograd Centar Ovča Pančevo Glavna

1110 1111 1113 1604 1611 1614

Novi Beograd Zemun Batajnica Ruma Sremska Mitrovica Sid

9100 9201 9103 9104 9120 9121

Indjija Beška Novi Sad Novi Sad ranžirna Subotica Subotica teretna

1140 1240

Ostružnica Surčin

130

4100 4101 4102 4103 4104 4200 4105 4201 4202 4203 4204 4205 4206 4207 4208 4209 4210 4211 4212 4213 4214 4216 4217 4218 4110 4111

Trupale Crveni Krst Niš Niš ranžirna Međurovo Belotince Doljevac Gs Brestovac Pečenjevce Vinarce ukr. Leskovac Gs Đorđevo ukr. Grdelica Predejane Džep ukr. Momin Kamen ukr. Vladičin Han Suva Morava Priboj Vranjski ukr. Vranjska Banja Vranje Gs Ristovac Gs Bujanovac Gs Bukarevac ukr. Preševo Gs Tabanovci

4620 4721 4720 4711 4710 4706 4705 4704 4703 4702 4701 4700

Dimitrovgrad Sukovo Pirot Staničenje ukr. Čiflik ukr. Bela Palanka Crvena Reka Dolac ukr. Ostrvica Sićevo Niška Banja Ćele Kula

5700 5701 5610 5715

Žitorađa Prokuplje Kuršumlija Kosanička Rača


131

Podsetnik Za Masinovodje

Recommend Documents