Parmenid O Prirodi Kočije koje su me vodile, vodile su me toliko daleko koliko je moje srce moglo zamisliti, dok me nisu dovele i postavile na poznat i slavan Put boginja, koje svojim rukama predvode ljude koji znaju mudrost. Na tom putu sam bio rođen… zbog njega su me kočije nosile. Vozeći kočije, device su pokazale put. I osovina na kočijama je bila usijana – bila je pokretana
užarenim točkovima. Nadolazio je zvuk frule, kada su kćeri Sunca, hitale kako bi me odvele u svetlost i skinule svoje poveze s a lica napuštajući stanje Mraka. Ispred se najednom pojavila kapija na putu iz Noći u Dan, potporena gredom iznad a ispod pragom od kamena. Ona, visoko u nebesima, zatvorena su moćnim vratima, i Osvetnička Pravda drži ključeve kojima se ona otvaraju. Nju su device finim rečima zamolile i umešno ubedile da bez oklevanja otvori zakovane grede na kapiji. I kada je kapija bila otvorena, otkrile su prostranost, dok su se vrata svojim bakarnim šarkama zaškrinula u svoju osnovu pričvršćenu zakivcima i zaglavc ima.
Pravo kroz njih, prostranim putem, device su vodile konje i kočije, kad me je boginja blagorodno pozdravila, pozdravila, i uzela moju desnu ruku i počela počela mi govoriti sledeće reči: Dobrodošao, plemeniti mladiću, koji dolaziš u moje boravište kočijama koje nose teb e vođene besmrtnim kočijašima! Nije Nije puka šansa, već pravda i tačnost tačnost ono što te je poslalo na put ka ovamo. Daleko, zaista, taj put leži daleko od utabanih staza čoveka! Sastanak je to što će te naučiti svim stvarima, kao i nepokolebljivim srcem opšte isti ne, dok mišljenja smrtnika u sebi nemaju u sebi nikakvu istinu. Takođe, ne bi trebao da učiš sledeću stvar – kako da prolazeći kroz sve stvari, sudiš stvarima kakve trebaju biti. Suzdrži svoje misli od ovog puta spoznaje, nemoj dozvoliti da te navika njihovog iskustva navede na skretanje sa ovog puta radoznalog oka ili zvučnog uha ili jezika; Pre sudi logosom koji je opovrgnut mojim dokazima. Ostao je samo još jedan put o kojem se može besediti…
PUT ISTINE
(2) Istrajno
gledaj svojim umom stvari, sve dok su ti pri ruci. Ti ne možeš biti odvojen od onoga što je postojano u samome sebi, niti odvajati postojanost granicama niti je spajati. (3) Za mene je sve
bilo Jedno tamo gde sam nastao; Tamo ću se ponovo i vratiti.
– ti osluškuj moje reči i ponesi ih sa sobom – jedina – jedina dva načina (4,5) Pođi samnom, reći ću ti – ti traganja koja mogu postojati. Prvi, svojim imenom, koji Jeste , i čije je nepostojanje nemoguće, je put
uverenja, koji ide zajedno sa putem istine. Onaj drugi, koji Nije, i koji ne može biti, - taj, je put koji niko ne može nikako naučiti. Ti ne možeš znati ono što Nije – to je nemoguće – niti izrecivo; Za to je isto da nešto može biti mišljeno i da može biti. – Jeste; za to je moguće da ono Jeste; a (6) Mora biti da ono što može biti izgovoreno i mišljeno – Jeste; nije moguće za ono što Nije. Ovo ti zapovedam da pažljivo proučiš. Držaću te dalje od tog puta spoznaje, a i od ovog drugog takođe, o kojem smrtnici ništa ne znaju i pitaju se u raspravama; za bespomoćno vođenje radoznalom misli u grudima se koriste, i time su rođeni opijeni kao gluvi i slepi ljudi. Nepronicljive Nepronicljive mase, koje misle da to jeste ili nije isto i da nije isto, i sve stvari upućuju na suprotne pravce!
J esu – Nisu, Nisu, i nemoj ograničavati tvoju misao (7) Ovo nikada neće biti dokazano, da stvari koje Jesu od ovog puta spoznaje. (8) O samo jednom putu je ostalo da govorimo, O onom koji Je. Na tom putu postoji mnogo znakova koji nisu stvoreni i koji su neuništivi; on je po sebi kompletan, nepomičan, i bez kraja. Niti je
ikada bio, niti će ikada biti; sada on jeste, sve odjednom, neprekidno jedno. Za kakvom vrstom porekla i uzroka ti tražiš? Na koji način i sa kojeg izvora ono povlači svoj rast?... Neću ti dozvoliti da govoriš i misliš o nečemu što Nije; jer ne može biti mišljeno niti rečeno ono što Nije. I ako je došlo iz Ničega, šta je navelo da se to nešto pojavi pre kasnije nego ranije? Zato, to mora biti sveukupno ili ne biti uopšte. Niti će snaga istine ma kako patiti kako bi dorasla onome što Nije. Zato, pravednost ne gubi svoje okove i dopušta da sve dođe u postojanje ili prođe, ali se zato drži u postojanosti. Naša presuda stoga zavisi od sledećeg: „Da li to jeste ili to nije?“ To je sigurno presuđeno, kao što to mora biti, da mi moramo jedan put odvojiti kao nezamisliv nezamisliv i bezimen (za njega nema ispravnog puta), i da je onaj drugi put stvaran i
istinit. Kako, onda, ono što Jeste može biti u budućnosti? Samim tim je postajanje poništeno a za prolaženje ne možemo čuti. Niti je deljivo, zato što je jednolično, i nema ga više na jednom mestu nego na drugom, kako bi sprečilo sebe od držanja skupa, ili od odvajanja, sve je ispunjeno onim što Jes te. Stoga je potpuno idno; Za ono što jeste, ono jeste u kontaktu sa onim što Je. neprek idno; Dalje, ono je nepomično u granicama moćnih lanaca, bez početka i bez kraja; dok su dolazak i odlazak iz postojanja daleko i prava misao ih je daleko odbacila. To je isto, i ono počiva u Samo -istom mestu, boraveći u samome sebi. I tako ono traje besprekidno u svojem mestu; iz velike nužde se zadržava u ograničenjima granica koje drži postojano na svakoj strani. Stoga to nije u saglasnosti sa beskonačnošću; njoj njoj treba Ništa; dok da je beskonačna, beskonačna, trebalo bi joj sve. Stvar koja može biti mišljena i ta stvar stvar zbog koje mišljenje postoji su iste iste stvari; ti ne možeš naći misao koja je bez nečega što Jeste, kao i bez onog što je rečeno. I ne postoji, i nikada i neće postojati, ništa pored onoga što Jeste, stoga što je sudbina skovala da to bude celovito i nepomičn o. Stoga, sve te stvari predstavljaju samo imena koja su smrtnici dali, verujući da su istinita – koja postaju i nestaju, postoje i ne postoje, menjaju mesto mesto i menjaju menjaju jarke jarke boje.
Stoga što poseduje najudaljenije granice, potpuna je sa svih strana, kao mas a okrugle sfere, podjednako uravnotežena od centra ka svim pravcima, za nju ne može postojati veće ili manje na različitim mestima. Ne može biti ničega što može izaći izvan te ravnoteže, niti toga što Jeste može biti više ovde a manje tamo, zato št o je sve nenarušivo. Iz tačke koja je jednaka u svim pravcima ona podjednako stremi ka granicama. granicama.
PUT UVERENJA
Ovde ću prekinuti moj istiniti govor i misao o istini. Odsada ćeš čuti uverenja smrtnika, zato slušaj varljive obmane koje moje reči naređuju. Smrtnici su oblikovali svoje umove da bi imenovali dve forme, onu koju ne mogu imenovati, i to je ono što ih vodi suprotno od istine. Oni su ih razdvojili kao suprotne u obli ku, i dali im oznake različite za obe. Jednim su dodelili vatru raja, nežnu, veoma svetlu, u svakom smeru istu po sebi, ali ne
istu kao nešto drugo. To drugo je suprotnost njemu, mračna noć, jasna i teška masa. Ja ću ti reči čitav jedan smrtnik neće nikada nikada reći. poredak kako kako on jeste, jeste, onako onako kako ti ni jedan (9) Sada kada su sve stvari označene svetlom i tamom, i kada je moć dodeljenih imena koja pripada svakom dodeljena ovim i onim stvarima, sve je ispunjeno odjednom svetlom i mrakom, oboje isto, stoga nijedno nema odnosa sa onim drugim. (10, 11) I ti moraš znati sastojke neba, i sve znakove neba kao i sve blistave radove užarenog
plamena sunca, i kako oni nastaju. I trebao bi takođe naučiti čudesne činjenice jednoličnog meseca i njegove sastojke. Ti takođe moraš znati, nebesa koja su oko nas, gde ona nastaju, i kako ih Neminovnost drži nad nama da bi održala granice zvezda… kako zemlja, kako sunce i mesec, i nebo koje je jedno za sve, i Mlečni Put, i najdalji Olimp, i kako plamteća moć zvezda nastaje. (12) Ta sitna polja bila su popunjena nepomešanom vatrom, a ona pored njih mrakom, a u sredini tih naleta se oslobađala vatra. U sredini među njima, nalazi se božanstvo koje upravlja tokom svih stvari; za njega to je početak svih bolnih rođenja i svih začinjanja, stremljenja žena ka zagrljaju muškaraca, i muškaraca ka ženama. (13) Pre svih božanstava ona je stvorila Erosa. (14) Šljašteći noću pozajmljenim svetlom, pitamo se širom zemlje. (15) Uvek gledajući u zrake sunca. (16) Kao što misli postoje svakog trenutka na raspolaganju njihovim zalutalim organima, tako čovek shvata; za ono što se misli da je isto, pogotovo sastojci udova, u svakom čoveku; zbog njihovih misli postoji nešto više od toga. (17) Sa desne strane dečaci, sa leve devojčice. (19) Stoga, prema ljudskim uverenjima, stvari dolaze u postojanje, i stoga su one Sada. U
vremenu, one će rasti i nestajati. Svakoj toj stvari, čovek je dao odgovarajuće ime.
