Академија за дипломатију и безбедност
УЛОГА ОБАВЕШТАЈНИХ СЛУЖБИ У БОРБИ ПРОТИВ ТЕРОРИЗМА предмет: -Системи безбеднпсти-
СТУДЕНТ
Ненад Арнаут
ПРОФЕСОР
Др. Радослав Гаћиновић Београд, мај 2009
I. II.
Увод
Сједињене америчке државе
III.
Централна обавештајна агенција - ЦИА
IV.
Агенција за националну безбедност - НСА
V.
Сателитски систем ЕШАЛОН
VI.
Велика Британија
VII.
VIII.
IX.
X. XI. XII.
МИ-5 и МИ-6
Руска Федерација Федерална служба безбедности – ФСБ Израел МОССАД АДЕНДУМ – Ал каида, Осама бин Ладен, Терористички напади
XIII.
Закључак
XIV.
Литература-Библиографија
2
Увод Савремени меѐунарпдни терпризам је у сталнпм ппрасту без пбзира на све прганизпваније супрптстављаое меѐунарпдне заједнице и на мере кпје се предузимају ради оегпвпг сузбијаоа. Захваљујуёи шинипцима кпји га генерищу, меѐунарпдни терпризам се пбнавља и усаврщава на све вищем технишкп-технплпщкпм нивпу, а ефикаснпст му се кпнстантнп ппвеёава. Уз сталну примену нпвих, разлишитих метпда и пблика делпваоа, меѐунарпдним терпризмпм (па и наципналистишким – лпкалним пблицима терпризма) ппстижу се, наизглед, пптпунп супрптни ефекти: пшекује се да ёе се прпблеми кпји су изазвали терпризам рещити веёпм демпкратизацијпм, ублажаваоем или уклаоаоем спцијалнп-пплитишких узрпка кпји впде ка оегпвпм пбнављаоу, али и да се ппјашанпм репресијпм, гущеоем пснпвних граѐанских права или увпѐеоем ванреднпг стаоа (увпѐеое државнпг терпризма прптив терпризма) мпже птклпнити терпризам. У првпм слушају, укпликп примпрају власт на демпкратизацију услпва живпта у једнпм друщтву и на рещаваое ппјединих питаоа за кпја су терпристи заинтереспвани, пни ппстижу, делимишнп или пптпунп, циљеве свпје активнпсти. У другпм слушају, укпликп се пплитишка реакција државе исппљи крпз ппјашану кпнтрплу и принуду, нарущиёе се меѐунарпдни углед земље и мпгуёе је оенп изплпваое у меѐунарпднпј заједници, щтп је, такпѐе, пствареое дела циљева планера терпризма. У тпм слушају, терпристишка активнпст у таквпј земљи, ппсебнп акп стратези терпризма успеју да пред светским јавним моеоем замене узрпке и ппследице, дпбија привид бпрбе за прпгресивну прпмену друщтва и услпва живпта сваке ппједине индивидуе у тпм друщтву. Нпсипци терпризма, првенственп ппсредствпм пфанзивне стратегије, пднпснп терпристишке агресије, ппкущавају да пд жртве (пбјекта напада) изнуде пплитишке уступке. У веёини слушајева, исппљена терпристишка агресија ппкреёе пдбрамбенпзащтитни механизам нападнутпг пбјекта, тп јест, дплази дп непружанпг и сукцесивнп пружанпг, а у пдреѐеним пкплнпстима, и маспвнпг пружанпг сукпба измеѐу агреспра и бранипца. Према тпме, терпризам није самп најгрубљи пблик насиља, какп се сматра и терминплпщки пзнашава, веё плански, свепбухватан и кпнтинуирани сукпб, најшещёе измеѐу држава и ппјединих или група држава прптив щире прганизпване терпристишке прганизације, у кпме нападаш, усклаѐеним непружаним делатнпстима и пружаним активнпстима, настпји да кпд нападнутпг изазпве страх збпг кпјег ёе пвај пристати на пплитишке уступке, пднпснп на пптшиоаваое свпје впље нападашу. Иакп је терпризам кап друщтвена ппјава настап давнп, за савремена разматраоа су знашајна три перипда: (1) “либерални” – неппдржављени терпризам седамдесетих гпдина XX века; (2) терпризам на крају XX века и на ппшетку XXI века и (3) бујаое исламскпг терпризма
3
- Обавештајна служба је друштвено-историјски и класно условљена специјализована организација која у оквиру свог делокруга рада спроводи тајне обавештајне, контраобавештајне и субверзивне садржаје према виталним интересима противника, користећи при томе специфичне методе и средства, са циљем остваривања одређених политичких интереса и заштите унутрашње и спољне безбедности. Мпдернп дпба услпвилп је експанзију и развпј пбавещтајних делатнпсти на свим ппљима кап пдгпвпр на све крупније и кпмпликпваније прпблеме. Развпј шпвекпве свести и интелигенције ствара и нпве нашине делпваоа прптив безбеднпсти ппјединца, друщтва и државе. Терпризам је и сппљни и унутращои прпблем данащоих држава. Земље кап щтп су САД и Велика британија, кпје имају велику и јаку пбавещтајну заједницу и дпвпљнп финансија мпгу спрпвпдити кпнтра-терпристичке мере щирпм планете. Али ипак семе терпризма првп клија унутар државе кпја мпра бити дпвпљнп снажна и стабилна да га неутралище у пнпликпј мери кпликп је тп у оенпј мпёи и интересу. Задаци пбавещтајне службе су да применпм свпјих метпда и средстава пткрију и прате шинипце и индикатпре кпји имају утицаја на развпј и делпваое терпризма, спрешавају убациваое терпристишких група (транснаципналнпг карактера) у земљу, да сараѐују са страним службама безбеднпсти и размеоују пбавещтајне ппдатке (нашелп и метпд сарадое) , и свпја сазнаоа да стави на распплагаое пплитишким структурама државе и јединицама за антитерпристишка дејства. Ударна песница сваке пбавещтајне службе су оене антитерпристишке јединице впјске и пплиције. Наредбпдавна линија тпг прпцеса мпже се ппсматрати кап релација функципнисаоа мпзак-телп. Рад пбавещтајних служби је тајан и кпнспиративан и управп је тп срж ефикаснпсти и делпваоа према сппљнем и унутращоем непријатељу. Крпз пснпвне фазе рада (планираое, прикупљаое ппдатака п терпристишкпј групи, пбрада и евалуација, пднпснп прпцена инфпрмација и намера терприста) дпбија се јасна слика и представа п ппстпјеёем стаоу, кпје се презентује креатприма пплитике. Најбитније у сампм тпку рада је да све карике пбавещтајнпг ланца мпрају бити шврстп узрпшнп-ппследишнп везане. У прикупљаоу ппдатака у инпстранству велику улпгу има агентурна мрежа са агентима расппреѐеним на таквим ппслпвима ппмпёу кпјих мпгу дпёи дп безбеднпснп интересантних инфпрмација пд интереса за службу. У данащопј бпрби прптив терпризма сарадоа безбеднпснп-пбавещтајних служби је неминпвнпст, кап и сарадоа на нивпу држава. Пбавещтајне активнпсти, кпји шине сущтину превентивне функције пбавещтајних служби у сузбијаоу терпристишких активнпсти, пдвијају се крпз прпцес пбавещтајне делатнпсти. „Није највећи успех бприти се и извпјевати ппбеду, већ слпмити непријатеља без бпрбе“ (древни аксипм,стар прекп 2500 гпдина)
4
Сједињене Америчке Државе – Најразвијенији пбавещтајни систем Крпз истприју развпја пбавещтајних служби САД мпже се упшити једна заједнишка карактерна црта,а тп је кпнстантнп ппсвеёиваое пажое сппљнппплитишкпј и сппљнппбавещтајнпј делатнпсти. Мпдернп дпба је развилп веё ппстпјеёе пблике терпризма такп да су се и пбавещтајне службе мпрале адаптирати и развијати свпје мере супрптстављаоа и бпрбе. Два тела система, ппред председника САД и кпнгреса играју саветпдавну и кпмандну улпгу, а тп су *Савет за наципналну безбеднпст (NSC – National Security Council) *Савет за унутращоу безбеднпст (HSC – Homeland security council) У великпм дијапазпну пбавещтајних служби и специјализпваних снага, мпгу се издвпјити кап најшещёе сппмиоане
Централна обавештајна агенција (CIA - Central Intelligence Agency), Одбрамбена обавештајна агенција (DIA – Defence Intelligence Agency) , Федерални истражни биро (FBI – Federal Bureau of Investigation), Секретаријат безбедности отаџбине (DHS – Department of Homeland Security), и служба јпщ увек највеёе пбавијенпсти велпм тајне и предмет мнпгих интереспваоа – Агенција за националну безбедност (NSA – National Security Agency).
Набрпјане службе, кап и службе Министарства пдбране, Министарства финансија, Министранства трансппрта заједнп са специјализпваним и специјалним антитерпристишким јединицама кппнене впјске,ппмпрских и десантних снага,ратнпг ваздухпплпвства и мпрнарице шине кпнглпмерат меѐуспбнп-синергијскпг дејства у бпрби прптив свих пблика угрпжаваоа безбеднпсти, а нарпшитп терпризма. Јединице кпје су најчешће у упптреби у кризним ситуацијама су
Марински кпрпус, Прптивтерпристишки пплицијски тимпви (SWAT – Special Weapons And Tactics специјалнп пружје и тактика) Ад-хпк тимпви зависнп пд ситуације, Делта фпрс, Мпрнаришке фпке – Navy seals, 75. пук ренчера, Зелене беретке, 82.падпбранска дивизија 101. ваздущнп-јурищна дивизија.
5
За кппрдинацију пбавещтајних прптивтерпристишких дејстава задужен је Уред кппрдинатпра за антитерпристишка дејства (Office of the Coordinator for Counterterrorism - OCC), пснпван при Стејт дипартменту -Државнпм секретаријату. За пбавещтајнп-пплицијски аспект бпрбе прптив терпризма пд 1986. гпдине је задужен Прптивтерпристички центар IC (Intelligence Community’s Counter Terorrist Center - CTC), кпји кппрдинира активнпсти CIA, NSA, FBI и псталих шланица IC на неутралисаоу терпристишких претои. Такпѐе ту је и "Национални координатор за безбедност, заштиту инфраструктуре и контратероризам" (National coordinator for security, infrastructure protection, and counterterrorism), са задаткпм да пбезбеди пуну ефикаснпст и брзину свих америшких пптенцијала на плану бпрбе прптив меѐунарпднпг терпризма. Финални прпизвпд америшких прптивтерпристишких акција и пбавещтајнпг рада представља псниваое Националног обавештајног центра за тероризам (National Terrorism Intelligence Center – NTIC) 1999. гпдине, кпји је задужен за прикупљаое и анализу пбавещтајних сазнаоа п делпваоу терпристишких прганизација у свету и правпвременп уппзправаое п мпгуёим терпристишким дејствима. Уз врхунску технплпгију, хај-тек системе, щпијунске сателите, систем Ещалпн, Наципнални уред за извиѐаое (NRO – National Reconnaissance Office), SIGINT и електрпнику, дпщлп је дп великпг пслаоаоа на технплпгију и направљена је кардинална грещка пбавещтајнпг ппсла – заппстављен је људски фактпр и дат је примат електрпници и кпмјутерима, щтп ималп негативан пдраз у ранијим дпгаѐаоима а нарпшитп 2001. гпдине у септембарскпм нападу на Светски тргпвашки центар у Оујпрку. Кап центар пбавещтајних активнпсти и велике тајнпсти и утицаја у свпм раду CIA и NSA ёе бити детаљније ппменуте.
6
Централна обавештајна агенција - ЦИА ---- „Тихи патриптизам је наще пбележје“---НАЩ ГЛАС: -Ко
смо ми?
ПОСТУЛАТ АГЕНЦИЈЕ Ми смп Централна инфпрмативна агенција Ми прпизвпдимп правпвремене и виспкпквалитетне инфпрмације за председника и владу Сједиоених Америшких Држава Ми прибављамп пбјективне, истините, без предрасуда прпцене, увек смп птвпрени за нпва сазнаоа и спремни да изазпвемп пбишну мудрпст Ми извпдимп специјалне пбавещтајне задатке пп захтеву председника Ми рукпвпдимп нащим активнпстима и нама самима, дпследнп највищим стандардима ппщтеоа,мпрала и шасти, дпследнп духу и знашеоу закпна и Устава Ми меримп нащ успех дппринпщеоем защтите и ппвеёаваоем америшких вреднпсти, безбеднпсти и наципналнпг интереса Ми верујемп да су нащи људи најважнији фактпр агенције Ми тражимп најбпље и радимп на тпме да их ушинимп јпщ бпљима Ми се ппдреѐујемп жељи за јавним признаоем и пптребпм за тајнпщёу Ми стремимп ка кпнтинуиранпм прпфесипналнпм унапреѐеоу Ми дајемп неисцрпну пданпст један другпме и нащпј заједнишкпј сврси Ми тражимп прекп нащих лидера да стимулищу и ппдстрекују нащ рад за узвищене дела и склпнпст ка акцији; да защтите и награде службенике и пспбље Агенције за оихпве важне пдгпвпрнпсти, дппринпсе и ппжртвпванпст; да унапреде псеёаое и знашеое меѐуспбнпг ппвереоа и заједнишке пдгпвпрнпсти Ми дпбијамп нащу инспирацију и пбавезу ка узвищенпсти из записа -
«И ви ћете спознати истину и истина ће вас учинити слободнима» (Откровење Јованово) CIA credo (мото агенције)
7
ЦИА је прпдукт америшке щпијунске мащинерије за време Другпг светскпг рата. Ствпрена је дпнпщеоем Акта наципналне безбеднпсти 1947.гпдине, замеоујуёи дптадащои Уред стратещких служби (OSS – Office of Strategic Services) кпји је впдип пукпвник Вилијам Ч. Дпнпван звани „дивљи Бил“ са свпјпм шетпм прганизатпра ппкрета птппра и тзв. легалних сабптера. 1955. „Кпмпанија“ је расла и развијала се дп те мере да је тадащои предесдник Двајт Ајзенхауер пдпбрип бучет пд 46 милипна дплара за изградоу главнпг щтаба у Ленглију близу Ващингтпна, држава Вирчинија. У истпј деценији, ппд патрпнатпм Алена Дулса, ЦИА се излпжила ризику тзв. „црних пперација“(Black Ops), тајнп регрутујуёи и врбујуёи агенте у инпстранству, финансирајуёи стране пплитишке кампаое и припремајуёи атенатате на „прпблематишне“ стране државнике. Пратеёи истрагу 1975. гпдине кпју је впдип Френк Шурш сенатпр државе Ајдахп, председник Чими Картер изврщип је замисап да пграниши делпкруг рада агенције. Касније, председник Рпналд Реган је пппустип и укинуп мнпге забране везане за „кпмпанију“. ЦИА сакупља, анализира страни пбавещтајни рад, а све у вези са наципналнпм безбеднпщёу сједиоених држава. Пдгпвпрнпсти ппред псталпг укљушују и саветпваое председника у вези са ппслпвима меѐунарпдне безбеднпсти, ушествује у меѐунарпдним пбавещтајним и кпнтрапбавещтајним активнпстима, надгледа меѐунарпдни радип-телевизијски прпграм, щтампу, електрпнску ппщту и ппщти пбавещтајни рад (и щпијунажу). Агенција садржи 5 главних кпмппненти:
I. II. III. IV. V.
Директпрат за пперације (covert ops) Директпрат за науку и технплпгију (сателитскп-технплпщкп псматраое и патентираое щпијунске ппреме) Директпрат за пбавещтајне ппслпве (анализа сакупљених инфпрмација) Директпрат за администрацију (ппдрщка) Кабинет директпра агенције
Ппсле терпристишких напада на америшке вреднпсти и удара на Оујпрк, тадащои америшки председник Чпрч В. Бущ је званишнп пбјавип „да заппчиое глпбални рат прптив терпризма ппд впђствпм САД и да ће напасти билп кпју тачку на планети где гпд су угрпжени интереси Америке и светске безбеднпсти“.
8
У драматишнпм щиреоу глпбалнпг рата прптив терпризма председник Чпрч Бущ је пвластип америшке пбавещтајне службе да прате и елиминищу билп кпју пспбу са листе пд двадесетак пзлпглащених терприста на свих пет кпнтинената. У заједнишкпј акцији америшких и јеменских пбавещтајних служби убијен је Абу Али, један пд впѐа Ал каиде. Впзилп у кпме је Али са пет сапутника пбилазип ппгранишну пбласт Јемена ппгпдила је прптивтенкпвска ракета лансирана са беспилптне летелице “предатпр” (први пут кприщёене за щпијунске летпве у Бпсни). Шитаву акцију праёеоа извеп је тим америшких пбавещтајаца из стптинама килпметара удаљенпг Чибутија ппмпёу сателитских снимака и система даљинскпг управљаоа. У сарадои са јеменским кплегама, пвај тим је недељама пратип Алија: у два наврата јеменски пбавещтајци су у ппследоем тренутку зауставили нападе на пптврѐене мете за кпје се исппставилп да су напружани кпнвпји бедуина. Алија је наппслетку “пдап” сигнал мпбилнпг телефпна - мета је лпцирана и пптпм унищтена. Пвај напад је из мнпгп разлпга прпглащен великим тренуткпм кпји би мпгап да представља и први прави нагпвещтај сигурне ппбеде у глпбалнпм рату прптив терпризма. Удруженп је искуствп других пбавещтајних служби у бпрби са терпристима - израелски Мпсад гпдинама селективнп елиминище впѐе терпристишких групација, напреднпм впјнпм технплпгијпм беспилптних летелица и прецизних ракета. Пентагпн верује да је акција у Јемену самп прва у низу успещних пперација у кпјима ёе се агенти ЦИА разрашунати са впѐама терприста.
-
Licence to kill granted „Дозвола за убијање добијена“ Ппследои изум америшке лабпратприје за бпрбу прптив терпризма пмпгуёава припадницима пбавещтајних служби да прате и елиминищу терпристе са “листе пзлпглащених” на теритприји билп кпје државе у свету. Председник Чпрч Бущ је 15. децембра пбјавип да је пвластип агенте ЦИА да без оегпвпг неппсреднпг пдпбреоа спрпведу све акције кпје за циљ имају унищтаваое терпристишких упприщта и елиминисаое оихпвих впѐа. На пснпву пве пдлуке ЦИА ёе у нареднпм перипду “лпвити” впѐе терпристишких прганизација щирпм планете и “елиминисати” све индивидуе за шије привпѐеое не ппстпје адекватни услпви. Адвпкати администрације пресудили су да је пдлука председника Буща пптпунп у складу са ппстпјеёпм закпнскпм регулативпм. Пплитишкп убиствп је у складу са закпнпм п рату у слушају када су мете “припадници ратних снага друге државе, герилских снага или терористичких и сличних групација које својом активношћу угрожавају безбедност САД”. Прпфеспр Харплд Кпх са Јејл универзитета сматра да би, са правнпг аспекта и уз ппстпјеёе пкплнпсти, даље антитерпристишке пперације америшких служби имале правну пснпву и без најнпвијег пдпбреоа председника Буща. “Ппвеља Уједиоених нација признаје правп на самппдбрану, а САД су самп преузеле акцију прптив субјеката кпји ће најверпватније ппнпвп напасти”, дпдајуёи да смрт терприста приликпм хапщеоа не мпже бити изједнашена са пплитишким убиствпм.
9
Кршење права - кплатерална щтета рата прптив терпризма? Деп струшоака у пбласти меѐунарпднпг права се ипак слаже да најнпвија пвлащёеоа ЦИА представљају крщеое усппстављенпг система меѐунарпдне безбеднпсти и прихваёених стандарда у пбласти људских права. Птвпренп је питаое да ли ёе држава на шијпј теритприји ЦИА планира акцију бити спремна на сарадоу и какп ёе се агенција ппставити у слушају забране рада. Са друге стране, шак и за државе кпје су се јавнп декларисале кап активни бпрци у бпрби прптив терпризма, мпже бити незгпднп питаое надлежнпсти пргана друге државе да хапсе или убијају дпмаёе или стране држављане на оенпј теритприји. Меѐунарпднп правп, кап и америшка впјна и пплицијска дпктрина, забраоују егзекуцију притвпрених пспба или “елиминисаое” пспба кпје нису активни впјни пбвезници. Крщеое пвпг закпна тпкпм трајаоа ратнпг стаоа сматра се ратним злпшинпм. Најнпвија пвлащёеоа ЦИА су ппстављена дпвпљнп щирпкп да не претппстављају прецизне параметре увпѐеоа нпвих имена на списак, нити сигурне нашине избегаваоа дпдатних људских жртава (приликпм једнпг пд атентата Мпсада на впѐу Хезбплаха, ппгинули су и оегпва супруга и петпгпдищои син). Меѐунарпднп правп јаснп прпписује да и ратни злпшинци, терпристи, треба да буду изведени пред лице правде да би им се судилп према утврѐеним закпнима и нпрмама. Једнпстранп преузимаое улпге “светскпг пплицајца” кпја ппдразумева и физишкп разрашунаваое са свима кпји угрпжавају безбеднпст једне нације уз извпѐеое пперација на свих пет кпнтинената, угрпзилп би саме темеље ппстпјеёих меѐунарпдних пднпса, билп да је пваква пвлащёеоа сампиницијативнп преузела нека пд меѐунарпдних прганизација или ппјединашна држава. На пснпвама пваквих пвлашћеоа, државни разлпг дпбија врхпвни суверенитет, а држава има мпгућнпст да према сппственпм нахпђеоу распплаже живптима свпјих и страних држављана, упада на теритприје других држава и крши оихпва суверена права, а све мимп ппстпјећих међунарпдних угпвпра п безбеднпсти и пснпвних стандарда људских права.
Овакву моћ никако не би требало ставити на располагање групи моћника окупљених у једној организацији, ма колико добро она била кадровски и технички опремљена. У супротном, у будућности, зависно од односа надмоћи, било која држава може дати себи за право да преузме улогу праведника и почне да уклања све индивидуе за које сматра да угрожавају њену безбедност или раде против њених интереса.
10
Агенција за националну безбедност „У Бога верујемо, све остале прислушкујемо“ - крилатица агенције Државна безбеднпсна агенција / Централна безбеднпсна служба (НСА/ЦСС) -National Security Agency / Central Security Service (NSA/CSS) се сматра највеёпм америшкпм владинпм пбавещтајнпм агенцијпм. Пдгпвпрна је за сакупљаое и анализу страних кпмуникација и за безбеднпст америшких владиних кпмуникација пд стране слишних агенција из пстатка света. Званишнп је усппстављена 4. нпвембра 1952, кап деп министарства пдбране. Оен директпр је увек бип виспки мпрнаришки пфицир, или генерал са три звездице. НСА је кљушна кпмппнента Пбавещтајне заједнице Сједиоених Држава кпјпм управља Директпр наципналнпг пбавещтаваоа. Прислущкивашке мисије НСА укљушују радип пренпс пд стране разних ппјединаца и прганизација, интернет, телефпнски сапбраёај, и друге пресретнуте видпве кпмуникација. Оене мисије пбезбеѐиваоа кпмуникација укљушују впјне, диплпматске, и све пстале псетљиве, ппверљиве или тајне владине кпмуникације. Упркпс шиоеници да је пписују кап највеёег ппјединашнпг ппслпдавца математишара, власника највеёе ппјединашне групе суперкпмпјутера, НСА је била у изненаѐујуёпј анпнимнпсти све дп ппшетка 21. века. Дугп времена влада САД шак није ни признавала оенп ппстпјаое. Шестп се, наппла у щали, гпвприлп да НСА акрпним представља реши "No Such Agency" (Не ппстпји таква агенција), и такпѐе "Never Say Anything" (Никад ништа не гпвпри), првенственп за свпје заппслене. Збпг свпјих прислущкивашких задатака, НСА је дубпкп умещана у развпј криптпанализе, настављајуёи рад свпјих агенција-предхпдника, пдгпвпрних за разбијаое мнпгих щифара тпкпм Другпг светскпг рата (пперација Љубишасти кпд, Венпна и ЈН-25). Седищте НСА је у Фпрт Чпрч Ч. Миду, Мериленд, приближнп 16 km северпистпшнп пд града Ващингтпна. НСА има сппствени излаз са пута Балтимпр-Ващингтпн, на кпме пище "Самп за заппслене у НСА", кпји пбишнп шувају два впзила државне пплиције Мериленда. Размере пперација НСА је тещкп утврдити из некласификпваних ппдатака, али пдреѐена представа се мпже стеёи из ппдатака п пптрпщои струје у седищту НСА. Бучет НСА за
11
електришну енергију прелази 21 милипн дплара гпдищое, щтп НСА шини другим највеёим пптрпщашем струје у држави Мериленд. Рад НСА са тајним безбедним владиним кпмуникацијама је ушинип да НСА буде умещана у разне технплпщке пбласти, укљушујуёи развпј специјализпванпг кпмуникаципнпг хардвера и спфтвера, прпизвпдоу пплупрпвпдника (ппстпји фабрика за прпизвпдоу шиппва у Фпрт Миду), и истраживаое напредне криптпграфије. Агенција угпвара ппслпве са приватним сектпрпм у ппљима истраживаоа и ппреме. Ппшеци НСА датирају пд прганизације првпбитнп усппстављене унутар министарства пдбране, Безбеднпсне агенције пружаних снага АФСА (AFSA – Armed Force Security Agency), 20. маја, 1949. АФСА је требалп да буде пдгпвпрна за управљаое електрпнским пбавещтајним активнпстима, и активнпстима везаним за кпмуникације, впјнппбавещтајних јединица - Впјна безбеднпсна агенција, Мпрнаришка безбеднпсна група и Ваздухпплпвна безбеднпсна служба. Меѐутим, агенција је имала малп мпёи и недпстајап јпј је централизпвани кппрдинаципни механизам. Ствараое НСА је билп резултат једнпг мемпрандума кпји је 10. децембра, 1951, ппслап директпр ЦИА, Вплтер Бедел Смит Чејмсу Б. Лају, изврщнпм секретару Наципналнпг безбеднпснпг савета. У пвпм мемпрандуму је изнетп запажаое да се "кпнтрпла над, кппрдинација, сакупљаое и пбрада кпмуникаципних пбавещтајних ппдатака ппказала неефикаснпм", и преппрушенп је испитиваое кпмуникаципних пбавещтајних активнпсти. Пвај предлпг је прихваёен 13. децембра, 1951, а студија је пдпбрена 28. децембра, 1951. Извещтај је заврщен дп 13. јуна, 1952. Ппщте ппзнат кап "Извештај Браунвеловог комитета", пп председнику кпмитета, Херберту Браунвелу, пвај извещтај је испитивап истприју америшких кпмуникаципних пбавещтајних активнпсти, и налазип је пптребу за мнпгп веёим степенпм кппрдинације и управљаоа на наципналнпм нивпу. Какп је и прпмена имена безбеднпсне агенције гпвприла, улпга НСА је била прпщирена изван впјних ппслпва. Ствараое НСА је пдпбренп у писму кпје је написап америшки председник Хари С. Труман у јуну 1952. Агенција је фпрмалнп усппстављена крпз ревизију Пбавещтајне директиве Наципналнпг безбеднпснпг савета (NSCID – National Security Council Intelligence Directive), 24. пктпбра 1952, и званишнп је ппшела да ппстпји 4. нпвембра 1952. Труманпвп писмп је билп класификпванп кап ппверљивп, и псталп је неппзнатп јавнпсти тпкпм вище пд једне генерације. Ппвеља НСА, изврщнп нареѐеое 12333, пвлащёује НСА да сакупља инфпрмације кпје шине "стране пбавещтајне или прптивпбавещтајне активнпсти", дпк се забраоује "прикупљаое инфпрмација кпје се тишу дпмаёе активнпсти пспба из Сједиоених Држава". Традиципналнп, НСА је тврдила да се пслаоа на ФБИ (кпји је пдгпвпран за дпмаёе пбавещтајне активнпсти), у сакупљаоу инфпрмација п страним пбавещтајним активнпстима кпје се пдвијају унутар граница САД, пгранишавајуёи свпје делпваое унутар
12
САД на амбасаде и мисије страних држава.Aли ппсебнп јавнп признатп прислущкиваое телефпна у Америци и прпграми дпмаёе базе ппдатака ппзива, су узрпкпвали ппщту забринутпст за приватнпст, и питаоа кпја се тишу дпмета и мпёи НСА. Мпё америшке Агенције за наципналну безбеднпст (НСА), кпја практишнп кпмандује „Ещелпнпм”, пгледа се и у цифрама. Сматра се да се из гпдищоег бучета за пву прганизацију издваја 10 милијарди дплара.НСА распплаже са пкп 2.000 сппствених прислущних центара у свету и заппщљава пкп 130.000 струшнпг пспбља. У главнпм щтабу у Фпрт Миду (држава Мериленд) ради 20.000 виспкп квалификпваних впјних и цивилних службеника. Наравнп, пвим брпјкама ваља дпдати на десетине хиљада струшоака кпји раде у српдним агенцијама. Ппзнавапци тврде да је НСА институција са највище врхунских светских математишара, заппслених на рущеоу туѐих и шуваоу свпјих кпдпва. Данас је НСА највећа организација електронске шпијунаже и тајне контроле на свету, и данас је чак већа и од ЦИА.Шта се стварно дешава у њеним тајним базама Нурунгар, Пине Гап и другим за које се и не зна где су, то нико сем њих тачно не зна. У седищту НСА налази се супер мпёна кпмпјутерска мрежа CRITICOM, ппмпёу кпје је мпгуёе у рпку пд десетак минута анализирати, селектпвати и прпследити даље прикупљене пбавещтајне ппдатке. Ппсле 2001. гпдине дпщлп је дп репрганизације и веёих пвлащёеоа пве службе, кап и мнпгих других усвајаоем дпкумента названпг «Патриптски акт». Щири дијапазпн и делпкруг утицаја класификују нарпшитп пву агенцију кап мпёнп пружје у бпрби прптив терпризма. Псама бин Ладен, најтраженији терприста на планети, захваљујуёи свпм знаоу и вещтпм скриваоу у ппдземним базама и тунелима избегава лпцираое и сателитскп праёеое.Када би бип на ппврщини и упалип дигитрпн, а кампли мпбилни, сателити би детектпвали шак и такп малп магнетнп ппље и пплпжај би бип пткривен. Е-мејлпви, интернет, и уппщте све електрпнске кпмуникације укљушујуёи фиксну,мпбилну и сателитску телефпнију су ппд будним пкпм система «Ещалпн», кап и других станица ппстављених у нискпј прбити задужених за пресретаое телекпмуникација. „Саудијски пдметник Псама бин Ладен има на распплагаоу бпљу технплпгију негп НСА кпја је надлежна за защтиту наципналних инфпрмаципних система и прикупљаое ппдатака ппмпёу кпјих се пткрива пптенцијална сппљна претоа САД. Бин Ладенпве суперипрне технплпщке мпгуёнпсти ппмпгле су му да 1998. псмисли и спрпведе у делп истпвременп бпмбардпваое америшких амбасада у Кенији и Танзанији у кпјима је ппгинулп 224 људи, укљушујуёи 12 американаца“. (изјава генерала Мајка Хејдена, директпра пве агенције у телевизијскпм интервјуу 2001.гпдине). Бин Ладен је бип умещан у та бпмбардпваоа и наставља да спрпвпди свпј глпбални и дугпрпшни план да убија Американце и унищтава импвину САД. Шак је и јавнп пбјавип да су тп оегпви циљеви.
13
Шетвпрп људи кпји су рекли да имају везе са Бин Ладенпм тренутнп су на испитиваоу у слушају бпмбащке завере кпји се впди пред оујпрщким савезним судпм. "Псама бин Ладен има на распплагаоу бпгатствп телекпмуникаципне индустрије вреднп три билипна дплара гпдищое на кпје мпже да се пслпни", пренпсе агенције Хејденпве реши изрешене у ТВ интервјуу. "Ми не држимп кпрак с глпбалнпм телекпмуникаципнпм ревплуцијпм." «Псама бин Ладен ппкущава да завара пне кпји настпје да му уѐу у траг такп щтп не кпристи виспкп технплпщка средства за кпмуникацију», изјавип је један бивщи америшки пбавещтајни пфицир. Упркпс тпме, ппстпје електрпнски трагпви кпје су пставили Бин Ладенпви сарадници. Агенти су свпјевременп успели да лпцирају Бин Ладена такп щтп су пткрили да кпристи сателитски телефпн. Схвативщи да га прислущкују, пн је престап да га кпристи. "Пн је увеликп престап да кпмуницира с другима. Сада тп уместп оега раде други људи", кажу пбавещтајни аналитишари. Следеёи нпва правила за кпмуникацију Бин Ладен се за пренпс свпјих ппрука пслаоа на гласнике, безбедна скрпвищта и мале, затвпрене групе, на пример шланпве ппрпдице. "Тп није кпмуникација на нискптехнплпщкпм нивпу. Пре би се мпглп реёи да је тп нетехнплпщки нивп" каже Вејн Медсен, бивщи струшоак за кпмуникације из НСА. НСА је врхунска државна криптплпщка служба, кпристи сателите, кпнтрплище телефпне, е-ппщту, факспве и радип емисије, а служи се и другим пперативнп-технишким метпдама за пткриваое претои САД. Према свпм статуту, пва агенција је "виспкп-технплпщка прганизација... на најистуренијим ппзицијама у пбласти кпмуникација и пбраде ппдатака" и "наставиёе да буде светски предвпдник у мнпгим технплпщким пбластима."
14
ЕШАЛОН очи и уши Америке и Британије Верује се да је НСА/ЦСС, у сарадои са слишним агенцијама у Уједиоенпм Краљевству (Владин главни щтаб за кпмуникације), Канади (Устанпва за безбеднпст кпмуникација), Аустралији (Пдбрамбени директпрат за сигнале), и Нпвпм Зеланду (Владин бирп за безбеднпст кпмуникација), у групи ппзнатпј ппд именпм UKUSA, пдгпвпрна, измеѐу псталпг, за функципнисаое система ECHELON.Пвај систем је у стаоу да надзире велики прпценат светскпг цивилнпг телефпнскпг, факс,интернет и радип сапбраёаја. Једна пд најважнијих база пвпг система је у нпминалнп РАФ-пвпј станици на Менвит Хилу 54.0162° N 1.6826° W близу Харпгејта, Јпркщир. Друга ппстаја, у Щугар Грпуву, Западна Вирчинија 38.514997° N 79.28421° W, пресреёе све меѐунарпдне кпмуникације кпје улазе у истпшне САД, дпк ппстаја близу Јакиме, Ващингтпн 46.681965° N 120.357810° W пресреёе сапбраёај у западним САД. Технишки, скпрп све мпдерне телефпнске, интернет, факс и сателитске кпмуникације се мпгу пресретати услед скпращоих напредака у технплпгији, и дифузне прирпде веёине радип-кпмуникација щирпм света. Пперације сакупљаоа инфпрмација, за кпје се сумоа да их НСА спрпвпди, су ппдигле буру критика у САД, услед страхпваоа да НСА крщи права на приватнпст америшких држављана. Меѐутим, Сигнална пбавештајна директива 18 Сједиоених Држава (УССИД 18) стрпгп забраоује НСА пресретаое или сакупљаое инфпрмација п "...америшким пспбама, ентитетима, кпрппрацијама или прганизацијама..." без експлицитне писмене правне дпзвпле пд Врхпвнпг тужипца Сједиоених Држава. Врхпвни суд САД је пресудип да пбавещтајне агенције не смеју да спрпвпде надзпр над америшким држављанима. Ппстпји некпликп екстремних пкплнпсти кпд кпјих је сакупљаое ппдатака п америшким ентитетима дпзвпљенп упркпс УССИД 18, кап щтп су цивилни ппзиви у ппмпё, или изненадне хитне ситуације (кап щтп су били терпристишки напади 11. септембра), меѐутим, Патриптски закпн САД је знашајнп прпменип закпнске пдредбе у вези приватнпсти). Сматралп се да је у прптеклпм времену билп навпдниих крщеоа УССИД 18. Псим тпга, граѐани држава изван савеза UKUSA, гаје ппщту индигнацију према пвпм систему, и сумоу да га влада Сједиоених Држава кпристи за мптиве кпји немају везе са државнпм безбеднпсти, укљушујуёи пплитишку и индустријску щпијунажу. Намене НСА/ЦСС, декларисане у оенпј ппвељи, су искљушивп сакупљаое знашајних страних пбавещтајних ппдатака, кпји имају везе са државнпм безбеднпсти, или впјнппбавещтајним пперацијама. Ещалпн је аутпматски глпбални систем за пресретаое и прпслеѐиваое, кпјим рукпвпде пбавещтајне агенције пет земаља: Америке, Велике Британије, Канаде, Аустралије и Нпвпг Зеланда.Америшка безбеднпсна агенција НСА впди главну реш, а службе псталих земаља
15
је верпнп прате.Ппшетак рада на Ещалпну датира јпщ из 1947.гпдине када су се за глпбалнп щпијунираое заинтереспвале неке америшке и британске тајне службе.Тада је у Лпндпну настап сппразум кпје истраживаши називају Прпклети Пакт. Такав назив није ни малп слушајан, јер нема сумље да је Ещалпн самп један и тп маои деп оихпвпг мпнструпзнпг прпјекта, а пн је у пднпсу на друге прпјекте ппд пкриљем Прпклетпг Пакта и најбезппаснији. Америка и Британија кпјима су се прикљушиле Канада, Аустралија и Нпви Зеланд су такп 1947.гпдине ускладиле свпје пбавещтајне активнпсти, такпзваним УКУСА угпвпрпм а сам Ещалпн је настап 1971.гпдине.Претппставља се да је данас у стаоу да сними прекп пет милијарди разгпвпра сваки дан и да их затим пбради.Предмет интереспваоа Ещалпна је буквалнп сваки вид кпмуникације: разгпвпри пбишним, мпбилним и сателитским телефпнима, интернет, Е-маил, факспви.Прекп 90% сапбраёаја кпји се пдвија прекп глпбалне кпмпјутерске мреже је ппд будним пкпм Ещалпна и НСА. Кап и мнпги други щпијунски системи, Ещалпн је развијен у дпба хладнпг рата.Оегпве примарне мете су владе, прганизације и индустрија, а секундарне све псталп щтп мпже да се щпијунира.Циљ им је да им нищта не прпмакне.Пет држава ппд кпмандпм УСА дели скупљене инфпрмације и свака шланица снабдева пстале шетири ппдацима п сппственим кљушним решима, фразама, људима и лпкацијама.Вепма важнп питаое је кп пдреѐује предмет прислущкиваоа и кп има приступ тим инфпрмацијама.Извещтај ппд називпм Могућности пресретања 2000 тврди да Американци кпристе пвај систем према свпм нахпѐеоу и да никпме не пплажу рашуне.Француска влада је пптужила америшку да злпупптребљава Ещалпн да би пбезбедила преднпст свпјим кпмпанијама над кпнкуренцијпм. Чејмс Вулси, бивщи щеф ЦИА, на тп је самп пдгпвприп да су пни самп неутралисали ефекте францускпг ппдмиёиваоа щирпм света.Притпм је забправип да је индустријска щпијунажа кпју им Ещалпн са лакпёпм пмпгуёава, кажоива свуда у свету. Савезници се псеёају угрпженима и дижу свпј глас, али тп уппщте не узбуѐује НСА.
Како «Ешалон» прикупља податке и доприноси борби против тероризма? Систем Ещалпн прикупља ппдатке на вище нашина. За пресретаое сателитске кпмуникације, на Земљи је изграѐена шитава мрежа масивних радип-антенских станица кпје су лпциране у САД, Италији, Енглескпј, Турскпј, Нпвпм Зеланду, Канади и Аустралији.За праёеое кпмуникација измеѐу градпва кпристи се велики брпј сателита кпји прпслеѐују ппдатке центрима за пбраду на Земљи.Најважнији су близу Денвера (САД), у Великпј Британији, Аустралији и Немашкпј. Щтп се Интернета тише, Ещалпн рутински пресреёе сваку инфпрмацију.Шак ни ппдвпдни каблпви нису пстали ван дпмащаја Ещалпна. Јпщ 1982. гпдине прпнаѐен је на дну пкеана уреѐај за прислущкиваое, кпји је бип везан за магистрални впд. Верује се да га је ппставила америшка мпрнарица и
16
питаое је кпликп је јпщ оих псталп непткривенп. Када ниједан пд метпда не даје тражене резултате, прганизација приступа класишним системима щпијунаже. Оихпви пбушени агенти рушнп ппстављају спфистицирану прислущну ппрему у близини изабране мете. Ппсле прикупљаоа сирпвих инфпрмација, систем врщи селекцију ппмпёу решника такп щтп ппмпёу кпмпјутера тражи неке кљушне реши или адресе. На тај нашин се у великпј мери смаоује брпј инфпрмација кпје се касније пбраѐују и истпвременп пнемпгуёава непвлащёеним кприсницима да се кпнцентрищу на билп кпји ппјединашни слушај у тпј фази. Све пнп щтп бива "ухваёенп" Ещалпнпм прпслеѐује се пдмах у централу Менвит Хил у Енглескпј. Ту се пбавља шитаое и класификпваое приспелпг материјала, а пнп щтп је најинтересантније пдмах се щаље у Фпрт Мид, у Мериленду, седищте НСА. Пнп щтп није прпслеѐенп, тп се снима и ствара се гигантска база ппдатака кпја ёе бити упптребљена кад се укаже пптреба за тим. Саставни делпви Ещалпна су псим сателита и "земаљске станице" кпје се налазе у Щугар Грпу и Јакими (САД), Ваихппаи (Нпви Зеланд), Чералдтпну (Аустралија) у Хпнгкпнгу, Канади, Јапану, Јужнпј Кпреји и у скпрп свим земљама шланицама НАТП-а. Ппд надзпрпм пвих станица кпјих у Ещалпну има пкп 2500 налази се све щтп ппстпји.Ппд специјалним режимпм Ещалпна су и сви сателити Интерсат, кап и сви пстали кпји служе пренпсу инфпрмација.Ещалпн интензивнп ппмажу и щпијунски авипни типа Авакс.
Менвит хил, Енглеска
17
Велика британија – „у служби Њеног величанства“
У Великпј Британији ппстпје следеће пбавештајне и безбеднпсне службе:
I.
Тајна пбавещтајна служба у Министарству инпстраних ппслпва (SIS - Secret Intelligence Service, Foreign Office), ппзната ппд именпм Military Intelligence 6 (MI6)
II.
Служба безбеднпсти у Министарству унутращоих ппслпва (SS - Security Service, Home Office, пппуларнп Military Intelligence (MI5)
III.
Владин Кпмуникаципни Главни Щтаб у Министарству сппљних ппслпва (Government Communications Headquarters - GCHQ, Foreign Office)
IV. V.
Специјални пгранак Скптланд Јарда (Special Branch of Scotland Yard) Пбавещтајна служба Министарства пдбране (Defence Intelligence Service DIS, Department of Defence)
Најистакнутију улпгу има МИ-5 и МИ-6, а владин кпмуникаципни главни щтаб је пандан америшкпј НСА са кпјпм сараѐује, нарпшитп на прпјекту „Ещалпн“. Служба безбеднпсти (енгл. Security Service), упбишајенп називана MI5, је британска кпнтрапбавещтајна и безбеднпсна агенција кап и деп пбавещтајне мащинерије у кпју су укљушене Тајна пбавештајна служба (енгл. Secret Intelligence Service - SIS или MI6), Државни кпмуникаципни штаб (GCHQ) и Одбрамбенп пбавештајна служба (DIS). Све пне ппдреѐене су Обједиоенпм пбавештајнпм кпмитету (JIC). Служба има свпју статутарну пснпву у Акту безбеднпсних служби из 1989. и у Акту пбавештајних служби Уједиоенпг Краљевства из 1994. гпдине. Задаци Службе безбеднпсти пбухватају защтиту британске парламентарне демпкратије и екпнпмских интереса, бпрбу прптив серијских злпшина, милитантнпг сепаратизма, терпризма и щпијунаже унутар Уједиоенпг Краљевства. Иакп се највище бави унутращопм безбеднпщёу, пна има и важну улпгу у ппдрщци прекпмпрским пперацијама.
18
Служба пд 1995. гпдине има седищте у Темз Хаусу у лпндпнскпм кварту Милбенк. Тејмз Хаус је такпѐе и седищте Канцеларије за Северну Ирску кап и Пбједиоенпг центра за анализу терпризма, прганизације ппдреѐене Безбеднпснпј служби. Унутар заједнице цивилних служби, MI5 је кплпквијалнп ппзнат и кап Бпкс 500 (пп оенпј званишнпј раднпј адреси PO Box 500 и оенпј тренутнпј адреси - PO Box 3255, Лпндпн SW1P) или једнпставнп Пет. Пд априла 2007. директпр је Чпнатан Еванс. Пд 1992. гпдине МИ5 је преузеп пптпуну пдгпвпрнпст за супрптстављаое терпризму и та прпблематика је заступљена са 70% пд укупних активнпсти службе; 25% активнпсти се пднпси на кпнтращпијунажу и спрешаваое недпзвпљене тргпвине пружјем и савременпм технплпгијпм (кпнтрапрплиферацију), а препстали деп ангажпваоа (5%) усмерен је на кпнтрасубверзију. Претппставља се да је ангажпваое МИ5 у пвпј пбласти знатнп веёе пд званишних ппдатака. Tајна пбавештајна служба (MI6) „Тајна служба Оенпг велишанства“ налази се у саставу Министарства инпстраних ппслпва и, у пднпсу на ингеренције министра, практишнп је сампстална и независна у раду. SIS (Secret Intelligence Service) је уствари маое пппуларнији назив пве службе. Ппд дирекцијпм Заједнишкпг пбавещтајнпг кпмитета(JIC – Joint Intelligence Committe) пва служба сараѐује са псталим српдним службама и елементима пбавещтајне заједнице Велике британије. За разлику пд МИ-5 кпја се бави кпнтрапбавещтајним радпм и ппслпвима пд интереса за наципналну безбеднпст, МИ-6 је усмерена на стране земље и прганизације.МИ-6 регрутује агенте кпји ппсле заврщене пбуке бивају инфилтритани у стране групе и владу шије су делатнпсти претоа државнпј безбеднпсти Британије. Ппсле хладнпг рата МИ-6 се супшила с нпвим изазпвима. Терпристишке групе и државе су припритетни циљеви пве службе кпја је ранијих гпдина била фпкусирана на Мпскву. МИ-6 стреми развијаоу вище агентурних мрежа какп би веёа теритприја била ппд оихпвпм присмптрпм. Такпѐе, један пгранак службе је и индустријска щпијунажа, шија је сврха унапреѐеое и ппбпљщаое британске привреде и тргпвине. Скупљаое пбавещтајних ппдатака пд пријатељских држава, сједиоаваое стешенпг знаоа кпје ёе бити упптребљенп у пплитишке и прегпварашке сврхе такпѐе је једнп пд делатнпсти МИ-6 данас. МИ-6 заппщљава 2,303 пспбе и има бучет пд 150 милипна фунти, кпји ппада и расте зависнп пд безбеднпсних ппјава. Архитекта Тери Фарел је кпнструисап садащои изглед зграде службе, кпја се налази у Лпндпну, на адреси MI-6/SIS, PO Box 1300, Vauxhall cross 64 (јужна пбала Темзе). Пд 2004. щеф МИ-6 је сер Чпн Скарлет.
19
Специјалне јединице Велика британија распплаже и квалитетним, дпбрп пбушеним, мптивисаним и ефикасним специјалним јединицама кпје су се развијале тпкпм ратне истприје Пстрва.Бпгатп ратнп искуствп ппмпглп им је да прптивппбуоенишка и прптивтерпристишка дејства дпведу дп саврщенства у шему су ппстали експерти. Британци пп питаоу специјалних снага за ппсебне пперације имају пд свих западних савезника највеёу традицију. Британски кпмандпси извпдили су у другпм светскпм рату најуспещније акције, ппшевщи пд Гршке, Француске, Нпрвещке и Африке, да би оихпви наследници имали успеха у рату за Фплкланде и пслпбаѐаоу талаца из пкупиране иранске амбасаде у Лпндпну. Специјалне снаге Уједиоенпг краљевства су:
SAS (Special Air Service), који у свом саставу има 21,22 I 23. пук, 264. чета везе и падобранско-извиђачки пук Командос-45 и сквадрон поморских диверзаната.
SBS (Special Boat Squadron), елита британске морнарице Гурке Падобрански пук Пустињски пацови (Desert rats), из састава 7. оклопне бригаде
Унутращоа служба безбеднпсти и кпнтращпијунаже МИ-5 вепма активнп сараѐује са Специјалнпм пплицијпм у пткриваоу и прпгпну дисидената, щпијуна и терприста.Са Ппщтпм и Царинскпм управпм врщи кпнтрплу ппщиљки и прислущкиваое телефпна. Највеёи прптивници МИ-5 кпд куёе данас су ИРА и милитантна група «Мајбипн Глајдур». МИ-5 са Скптланд јардпм бије крваву битку прптив ИРА. Кпнтрапбавещтајци из Лпндпна успели су да прпбију щифру Ирске републиканске армије и да спреше мнпге трагедије у Енглескпј. (Једнпм је благпвременп изврщена блпкада аутп-пута М-5 кпји је ИРА минирала, а други пут су птказане трке кпоа за Наципнални куп, јер је пткривенп да је ИРА минирала хиппдрпм). И МИ-5 и МИ-6 су данас пптереёене и бпрбпм прптив иранскпг терпризма. Какп је пткрила ЦИА 1997. Британија исламу служи кап щтаб за прппаганду и центар за сарадоу са исламским фанатицима. Иранскп министарствп за инфпрмисаое и безбеднпст МOIS има мрежу диплпмата и агената кпји делују из иранске амбасаде у Лпндпну. Иранци финансирају известан брпј исламских институција щирпм Британије, шија је функција
20
прппагираое исламскпг фундаментализма и пбезбеѐеое пбјеката пбавещтајне и терпристишке мреже. Иакп се Иранци углавнпм уздржавају пд извпѐеоа терпристишких напада на тлу Британије, један ирански диплпмата у амбасади у Лпндпну је , накпн пппзива и ппвратка у Техеран, дпведен у везу са убиствпм Казема Рачавија, иранскпг дисидента и сарадника британске службе, убијенпг у Женеви 1990. гпдине. Иранска пбавещтајна служба VEBAK је присутна и у Даблину, пдакле је ппмагала снабдеваое ИРА пружјем.
Како МИ-5 испитује терористе?
Ппд притискпм пптужби за ушещёе Британије у мушеоу псумоишених за терпризам, британска влада ёе први пут јавнп пткрити пп кпјим правилима раде пбавещтајни службеници приликпм испитиваоа псумоишених
Пвај кпрак је предузет у циљу „защтите репутације безбеднпсних и пбавещтајних служби" Велике Британије и какп би се ппказалп да Британци не злпстављају псумоишене, навеп је премијер Гпрдпн Браун пбјављујуёи пву пдлуку. „Мушеоу нема места у мпдернпм демпкратскпм друщтву. Тп неёемп тплерисати, нити ёемп икада тражити да други тп раде у наще име", рекап је британски премијер. Правила испитиваоа британске унутращое пбавещтајне агенције МИ5, кап и впјне и меѐунарпдне пбавещтане агенције МИ6, биёе пбјављена за највище два месеца, а пткриёе се и правила кпја се примеоују у испитиваоу псумоишених кпји се налазе изван британске теритприје. Пре негп щтп инфпрмације буду пбјављене, мпраёе да их прегледа Пбавещтајни и безбеднпсни парламентарни кпмитет, кпји надгледа пбавещтајне агенције, рекап је Браун. Председник тпг кпмитета Ким Хауелс изјавип је да је оегпва улпга да испита трпщкпве, администрацију и пплитику безбеднпсних и пбавещтајних агенција. За надгледаое ппщтпваоа правила и гпдищое извещтаје кпји се ппднпсе премијеру биёе надлежан щеф пбавещтајних служби и бивщи судија Питер Гибспн
21
Пвај пптез неки виде и кап ппкущај да се пдупре ппзивима да се спрпведе независна истрага све брпјнијих дпказа за британскп ушещёе у саслущаоима псумоишених у Пакистану и Марпку. Пшекује се ппкретаое судских сппрпва на британским и еврппским судпвима на кпјима ёе се испитати сви пви навпди, а неки адвпкати предвиѐају да ёе јавпст сазнати кпликп је МИ5 близак другим страним пбавещтајним агенцијама шије су тпртуре дпбрп дпкументпване. Браунпвп саппщтеое уследилп је накпн щтп је Пбавещтајни и безбеднпсни кпмитет британскпг парламента ппнпвп ппкренуп истрагу п третману Биоама Мпхамеда, кпји има британскп држављанствп и кпји је пслпбпѐен из затвпра у заливу Гвантанамп. Преседник кпмитета Ким Хауелс изјавип је да се пдлушип на тај кпрак услед нпвих инфпрмација п тпм слушају кпје је дап щеф МИ5 Чпнатан Еванс. Пн је дпдап да нпви дпкази имају знашај кпји надилази ппјединашни слушај и да су ппкренули питаоа п пплитици и прпцедурама кпје спрпвпде британске пбавещтајне и безбеднпсне агенције. Мпхамед је прпвеп седам гпдина у америшким затвприма у Пакистану, Марпку, Авганистану и Гвантанаму збпг пптужби за терпризам, али је прпщлпг месеца пслпбпѐен свих пптужби. Пн је недавнп пптужип британске пбавещтајце да су ушествпвали у оегпвпм мушеоу. Према оегпвим тврдоама, МИ5 је слала питаоа и инфпрмације пакистанским службеницима, кпји су га мушили пп налпгу САД. Мухамед је бип ппдвргнут мушеоу пре и накпн щтп га је пфицир МИ5 саслущап. Званишници САД и Велике Британије пприцали су Мухамедпве тврдое, а пппзиција и групе за защтиту људских права затражиле су да се спрпведе истрага п пвим навпдима. Први знак умещанпсти МИ5 у мушеое зарпбљеника бип је 2005. гпдине када је Салахудин Амин из Пакистана деппртпвану у Британију. Претхпднп га је пакистанска пбавещтајна служба ИСИ незакпнитп држала 10 месеци. Амин је тврдип да су га припадници ИСИ тукли, бишевали и претили пре свакпг саслущаоа кпје су спрпвпдила два пфицира МИ5. Судија у оегпвпм слушају дпнеп је пдлуку да је ппступаое према оему у затвпру билп „физишки пкрутнп", али га није квалификпвап кап тпртуру.
22
Руска Федерација – Чувари мајке Русије Обавештајни систем Руске Федерације чине:
I. II. III. IV. V. VI. VII. VIII. IX. X. XI. XII. XIII.
Министарствп унутращоих ппслпва (Министерствп Внутренних Дел – МВД) Министарствп пдбране (Министерствп Пбпрпны – MO) Федерална служба безбеднпсти (Федеральная Служба Безппаснпсти – ФСБ) Впјна пбавещтајна служба (Главнпе Разведывательнпе Управление – ГРУ) Сппљна пбавещтајна служба (Служба Внещней Разведки – СВР) Федерална агенција за владине кпмуникације и инфпрмације (Федеральнпе Агентствп Правительственнпй Связи и Инфпрмации – ФАПСИ) Федерална служба за защтиту (Федеральная Служба Пхраны – ФСП) Председнишка служба безбеднпсти (Преидентская Служба Безппаснпсти – ПСБ) Главна управа специјалних прпграма (Главнпе Управление Специальных Прпграмм – ГУСП) Служба екпнпмске безбеднпсти (Федеральная Тампженная Служба – ФТС) Федерална служба за бпрбу прптив прпмета наркптика (Федеральная служба пп кпнтрплю за пбпрптпм наркптикпв – ФСКН - бивщи Гпснаркпкпнтрпль) Наципнални кпмитет за антитерпризам (Наципнальный антитеррпристишеский кпмитет – НАК) Пбавещтајна служба Ппгранишне службе безбеднпсти (Разведывательнпе Управление
,Ппгранишная Служба Безппаснпсти - ПСБ
Русија је крпз свпју истприју па дп мпдернпг дпба имала прпблем са нападима на оену теритприју и са терпристичким претоама и делпваоем. Када је терпризам у питаоу, кап и свакпј великпј пбавештајнпј заједници, круцијални фактпр је ппстпјаое међуспбне кппрдинације и садејства свих служби безбеднпсти какп би се брзп и ефикаснп сузбила претоа, или прецизнп гпвпрећи, брзп,енергичнп и ефикаснп елиминисаое узрпка и узрпчника терпризма и санираое ппследица насталих актима терпризма.
23
Ппред свих набрпјаних служби Руске Федерације најизраженију активнпст увек је имала централна пбавещтајна служба, садащои ФСБ. Службе кпје у великпј мери дппринпсе бпрби прптив терпризма су МВД, МП, ГРУ, СВР, НАК и ФАПСИ (пандан америшкпј НСА). У безбеднпснпм систему Руске Федерације делују једне пд најппбушенијих и најквалитетнијих јединица на свету – руске специјалне јединице. При ФСБ делује Центар за специјалне пперције (ЦСП) кпји је фпрмиран за бпрбу прптив терпризма и защтиту уставнпг ппретка државе. У пквиру оега делују 3 пдељеоа, пднпснп пдсека кпји у свпм саставу имају специјалне јединице.
Специјалне снаге Руске Федерације су: СПЕЦНАЗ (специальнп назнашение – специјална намена) АЛФА (ппзната и ппд именпм спецгруппа А) ВЫМПЕЛ (у превпду – застава, брпдски јарбпл) ВИТЯЗЬ (Витезпви – специјалне јединице Министарстве унутращоих ппслпва) ОМОН
(Птряд Милиции Пспбпгп Назнашения – Ппсебне јединице
пплиције МУП-а) СОБР
(Специальные Птряды Быстрпгп Реагирпвания – Специјални
пдред за брза дејства МУП-а) ВДВ (Впздущнп-десантные впйска – ваздущнп-десантна јединица , шувени Десантньики) 103. падпбранска дивизија РМП (Руская мпрская пекхпта – мпрнаришка пещадија руске впјске)
24
Наципнални кпмитет за анитерпризам (НАК) брпји 300 пперативаца ФСБ и 7 из ФСП. Фпрмиран је пп Указу Председника „П мерама супрптстављаоа терпризму“, 16.фебруара, 2006.гпдине. Председавајуёи Кпмитета је директпр ФСБ, а рукпвпдилац апарата је оегпв заменик.
Најважнији задаци и дужности комитета су: *1) Припрема председника Руске Федерације за фпрмираое јавне пплитике у дпмену прптивтерпризма, кап и ппбпљщаое закпна Руске Федерације у тпј пбласти; * 2) Кппрдинација прптиверпристишких дејстава федералних пргана изврщне власти, антитерпристишких кпмисија субјеката Руске Федерације, кап и прганизација оихпве интеракције са изврщнпм власти субјеката Руске Федерације, лпкалне сампуправе, прганима, удружеоима и јавним прганизацијама; * 3) Мере за развпј прптивтерпризма, уклаоаое узрпка и спрешаваое развпја терпризма, укљушујуёи неппхпдне ппступке какп би се псигурала защтита пд пптенцијалних терпристишких напада; * 4) Ушещёе у меѐунарпднпј сарадои у прптив терпризма, укљушујуёи и припрему нацрта меѐунарпдних угпвпра у Рускпј Федерацији у пвпј пбласти; * 5) Припрема предлпга какп би се пбезбедила спцијална защтита за пне кпји су ушествпвали у бпрби прптив терпризма и (или) ангажпвани у пвпј делатнпсти, кап и за спцијалну рехабилитацију жртава терпристишких аката; * 6) Рещаваое разних задатака, предвиѐених закпнпм Руске Федерације, у бпрби прптив терпризма.
25
ФСБ - Федерална Служба Безбедности
У Совјетским временима, дејствовале су две јединице у борби против тероризма у систему КГБ. Прва је део чувене Пете управе (Идеолошка), а деловали су на територији СССР. Друга је такозвана Канцеларија "К" (контраобавјештајна активност) ПГУ КГБ, а били су одговорни за спречавање деловања терориста у земљи. Када је у раним 90’-им тероризам постао један од главних проблема, то је била основа на којој ће настати ФСБ и његов анти-терористички центар. Раније, избор акција и руковођење ишло је у корист Канцеларије «К», која је сматрала и политичку опозицију за екстремисте. Као резултат тога, Совјетски принцип је задржан - терористи и политичке истраге су, у ствари, исти проблеми. Након талачке кризе у Будыонновск-у, основан је центар за борбу против тероризма (анти-терористички центар). Године 1997, то чине основу Одсека за борбу против тероризма. А 1999 стопили су се са Уредом Уставне Безбедности (сада такозване - политичке истраге).
ФСБ је четврта генерација у реорганизацији обавештајне службе током историје Русије. Наследник је служби Чека, НКВД и КГБ-а. Задужен је за контрабавештајни рад, унутрашњу и пограничну безбедност, против-тероризам и надзирање и осматрање. Главни штаб је у истој згради где је био смештен КГБ некад, на тргу Лубјанка у центру Москве. Федерална контробавештајна служба (Федеральная Служба Контраразведки – ФСК) је претходница стварања ФСБ. Акт о формирању и улазак у оквире закона потписао је Борис Јељцин 3. априла,1995. Била је подређена Министарству правде председничким декретом 9.марта, 2004.године.
26
ФСБ је углавном задужен за државно-унутрашње послове, док су дужности шпијунаже преузете од стране Спољне обавештајне службе (СВР је наследник Првог директората КГБ-а). Такође, агенција ФАПСИ (електронско осматрање,надзирање домаћих и иностраних комуникација, прислушкивање) је у служби ФСБ и под њеним патронатом. ФСБ слободно ради и делује унутар територија бивших Совјетских република, и може спровести анти-терористичке војне операције било где на свету ако тако нареди Председник Руске Федерације, а све у складу новоусвојеног Закона о тероризму. Све безбедносно-обавештајне службе раде под вођством ФСБ ако је то потребно.Например, ГРУ, Спецназ и једнинице Министарства унутрашњих послова су радиле под командом ФСБ за време сукоба у Чеченији. ФСБ је аутономна обавештајна институција непосредно подређена Председнику РФ и Влади. По својој природи представља службу безбедности у пуном смислу те речи, јер је истовремено:
Контраобавештајна служба, Служба за заштиту Уставног поретка, и Против-терористичка обавештајна служба
Адреса: Бпльшая Лубяanka Ul., 101000 Мпсква
Изјаву о тумачењу тероризма дао је генерал Здановиц, начелник оперативног центра ФСБ "Одвојити политички екстремизам од чистог тероризма је понекад јако тешко - обе појаве су једнако штетне за државу." Структура службе је репликована на локалном нивоу, постојањем подручних уреда ФСБ.
У циљу координације борбе против тероризма у ЗНД-у 2000 је формиран АТЦ, Анти-терористички центар, са седиштем у Москви, којим руководи заменик директора ФСБ. АТЦ је основан сагласјем страна-учесница Заједнице независних држава, 20.јуна 2000. ,а за стварни датум почетка функционисања Центра наведен је 1.децембар 2000. године. У погледу финансирања рада, Русија се обавезала да финансира 50 процената буџета, док је преосталих 50 % равномерно распоређено на остале државе ЗНД. Активно сарађује са „Т“ директоратом ФСБ, односно са ЦСН -Центар специального назначения (Центар специјалне намене).
27
Против-тероризам Током година, ФСБ и сродне службе и организације државне безбедности су су ликвидирале главне носиоце тероризма,тј. вође терориста у Чеченској републици Ичкерији.Елиминисани су Џохар Дудајев, Зелимкан Јандарбиев, Аслан Масхадов и Абдул-Калим Саидулајев. Током талачке кризе у Московском позоришту „Дубровка“ 23.октобра 2002. и у школи у Беслану 1.септембра 2004.године, сви отмичари су ликвидирани од стране Спецназа који су имали логистику ФСБ. Само један осумњичени ,Нур-Паши Кулајев, је преживео и осуђен је касније од стране суда. Више од 100 вођа терористичких група је ликвидирано током 119 операција на северном Кавказу током 2006.године. 28.јула 2006. ФСБ је презентовао листу од 17 терористичких организација потврђених од стране Врховног суда Руске Федерације.Новине „Россиская Газета“ су тај дан објавиле тај списак. Списак је био доступан и раније, али само на лични захтев. Тада, шеф одсека за анти-тероризам у ФСБ је био Јури Сапунов који је за новине дао интервју у коме говори које критеријуме Служба користи да би неку организацију означила као терористичку.
Терористички бомбашки напади и талачке кризе:
Болница у Будјоновску, узимање талаца (1995.)
Руске стамбене зграде у Бујнаску, Москви и Волгодонску, бомбашки напади (1999.)
Војна парада у граду Каспијск, република Дагестан, бомбашки напад (2002.)
Позориште „Дубровка“ у Москви, узимање талаца (2002.)
Црвени трг, Москва, жена бомбаш-самоубица (2003)
Московски метро, бомбаш-самоубица (2004.)
Напад на летовима домаћих авио-превозника,“Волга-Авиа Експрес“ и Авиакомпания „Сибирь“, обарање авиона (2004)
Школа у Беслану, узимање талаца, «Беслански масакр» (2004.)
28
*Тајне службе разговарају о тероризму* Москва 25/03/2002
„Функционери ових служби обично не седају за исти сто и не размењују информације. Али то се управо догађа у Санкт Петербургу. Више од стотину представника обавештајних и безбедносних служби из скоро 40 земаља окупило се ради разговора о томе како да најбоље сарађују у борби против тероризма. Међу учесницима су функционери руске Федералне безбедносне службе - ФСБ-а америчке Централне обавештајне агенције и Федералног истражног бироа, британске службе МИ-5, као и представници обавештајних служби из Кине, Европе и Централне Азије. У свом уводном говору директор ФСБ-а, Николај Патрушев, рекао је да ова конференција отвара ново поглавље у односима између тајних служби. Од терористичких напада на Сједињене Државе, прошлог септембра, безбедносне службе широм света нашле су се на првој линији фронта у борби против често недовољно познатог света међународног тероризма. Циљ конференције у Санкт Петербургу јесте отварање врата већој размени информација и већој сарадњи у тој антитерористичкој кампањи. У својој поруци упућеној учесницима конференције, руски председник Владимир Путин рекао је да тероризам представља, како се изразио, ”незапамћену опасност“ за светску заједницу. Он је упозорио да ни једна држава не може да се нада да ће се сама ефикасно супротставити тој опасности. Председник Путин се посебно потрудио да поздрави кампању против тероризма коју су повеле Сједињене Државе, и понуди руску сарадњу. Он је поздравио и кампању у Авганистану, па чак и долазак америчких снага у неке од централноазијских земаља. Али председник Путин и други светски лидери изражавају забринутост због могућности да Сједињене Државе самостално прошире своју антитерористичку кампању. Многе посебно забрињава могућност америчког напада на Иран. Председник Путин је више пута рекао да рат против тероризма мора бити део светског настојања у које би требало да буду укључено више земаља.“
29
Израел „Путем превара и обмана ти ћеш водити битке“
Обавештајна заједница Израела састоји се од комплекса организација одговорних за обавештајни и контраобавештајни рад, ширење терирорије, и истраге за државу Израел. Срж и есенцију безбедносно-обавештајног система чине:
* АМАН – Врховна војна обавештајна служба, део Министарства одбране, у склопу којег се налази и Директорат ваздухопловне обавештајне службе ( обавештајна служба авијације) Уред поморске обавештајне службе (обавештајна служба морнарице) Обавештајни корпус (главни део обавештајног прикупљања и анализе података за Министарство одбране) Теренски обавештајни корпус (обавештајна служба главног штаба копнене војске) Обавештајне јединице 4 Регионалне команде (централна, северна, јужна, гранична)
* МОССАД – Агенција задужена примарно за контраобавештајни рад * ШИН БЕТ („Шабак“) – Организација одговорна за унутрашњу безбедност, укључујући и територије које је окупирао Израел од Египта, Јордана и Сирије
* ОБАВЕШТАЈНИ СЕКТОР ИЗРАЕЛСКЕ ПОЛИЦИЈЕ, део
Министарства унутрашњих послова
* ЦЕНТАР ЗА ПОЛИТИЧКА ИСТРАЖИВАЊА, део Министарства спољних послова * НАЦИОНАЛНИ САВЕТ БЕЗБЕДНОСТИ * SIGINT Служба – електронско снимање,извиђање,комуникације и прислушкивање *
КОМИТЕТ ЗА АНТИТЕРОРИЗАМ
Парламентарни надзор и контролу рада обавештајне заједнице врши Подкомитет за обавештајни рад и тајне службе, Комисија Министарства спољних послова и Одбор за одбрану. Ово су супервизори Израелских снага безбедности.
30
Специјалне јединице Израела:
SAYERET MATKAL – (најелитнија од свих специјалних јединица , која добија најважније , најтеже и најповерљивије мисије . О њој се много не зна и не говори .Спомиње се још и под именом Специјална извиђачка група Генералштаба , Извиђачки пук 269, или само као“ Хајехида“ /јединица/ а њени припадници као“ Хахаврех“ /момци/ . Под директном је командом Генералштаба израелске војске).
SAYERET TZANHIM - (јединица за препад и убацивање)
SAYERET SHADAG - (инфилтрација и диверзије)
SAYERET CANHAIM - (падобранске јединице)
SHAYETET 13 - (Флотила 13) – (морнарички командоси)
SAYERET YAHALOM - (инжењерија)
SAYERET YAMI - (јединица поморских командоса-рониоца)
SAYERET HADRUZIM - (извиђачка јединица)
DUVDEVAN - (елитна јединица за тајне операције)
SAMSON - (тајне операције против палестинских милитаната и појаса Газе)
SHUALEI SHIMSHON - („Самсонове лисице“ – јединице командоса 54.-ог извиђачког батаљона
ОКЕТZ - (К-9 јединица, тренирање и употреба паса за војне намене)
GOLANI - (налази се у саставу пешадијске бригаде „Голани“ и делује као
MISTARAVIM - (противтерористичка јединица у којој су војници
водећа борбена формација у свим акцијама.)
специјализовани да „буду Арапи“)
31
МОССАД „Дуга рука Израела“
Кроз своју историју, од настанка граница и вођства Давида Бен Гуриона, ова држава је трпела нападе и агресију на своју територију. Стални немири,небезбедност,константан опрез и опасност условили су настанак најопасније службе света – МОССАД.
Ha-Mossad le-Modiin ule-Tafkidim Meyuhadim, "Институт за обавештајне и специјалне задатке") је израелска обавештајна агенција, у обичном говору позната под именом Мосад. Одговорна је за обавештајно сакупљање, тајне акције (укључујући паравојне активности и атентате) и анти-тероризам. Фокус Мосада је на арапске земље и организације широм света. Мосад је једна од најчувенијих обавештајних агенција у свету, уз америчку Цију и британски МИ6. Позната је по својој ефикасности, и многи сматрају да даје велики допринос стабилности и безбедности Израела. Мосад је формиран у децембру 1949. као "Централни институт за координацију", на препоруку Реувена Шилаоха тадашњем премијеру Израела Давиду Бен-Гуриону. Шилоах је желео централно тело које би координисало и унапредило сарадњу између постојећих безбедносних служби - Војног обавештајног одељења (МАМАН), Опште безбедносне службе (ГСС или "ШАбак") и "политичког одељења" министарства спољних послова. Марта 1951. је реорганизован, и учињен делом канцеларије премијера, одговарајући директно премијеру. Данашњи број радника Мосада се процењује на око 1200. Мосад је цивилна служба и не користи војне чинове, мада је већина службеника служила у Израелским Безбедносним Снагама (у Израелу је обавезно служење војног рока), и многи од њих су официри.
32
Оригинални мото Мосада је: Betahbulot Ta'ase Lekha Milkhama - Јер уз мудар савет ћеш водити рат: а у мноштву саветника је безбедност." Мада Мосад има дугу репутацију врло ефикасне агенције, он има прилично либералну политику када су у питању киднаповања и атентати, и некада га називају разбојничком агенцијом изван Израела. Такође је био умешан у неколико срамних дебакала. Одељења Седиште Мосада је у Тел Авиву, и има 8 одељења:
1) Одељење прикупљања је највеће, и одговорно је за шпијунске операције. 2) Одељење политичке акције и веза спроводи политичке активности и одржава везе са 3) 4) 5) 6)
пријатељским страним обавештајним службама и са државама са којим Израел нема нормалне дипломатске односе. Дивизија за специјалне операције (Метсада) спроводи атентате, саботаже и паравојне пројекте. ЛАП (Лохамах Психологит) одељење је одговорно за психолошко ратовање, пропаганду и операције обмањивања. Одељење за истраживање је одговорно за обавештајну синтезу. Технолошко одељење је одговорно за развој технологија за подршку мосадових операција.
Чувене Мосадове операције
Лоцирање и киднаповање нацисте Адолфа Ајхмана Помоћ у имиграцији етиопских Јевреја у Израел. Ликвидација одговорних за Минхенски масакр на Олимпијским играма 1972. и *Аферу Лилехамер*.
Киднаповање Мордекаја Ванунуа (Mordechai Vanunu) у Италији Добављање високо осетљивих информација о ирачком нуклеарном реактору «Озирак» који је уништен у израелском ваздушном нападу 1981.
Добављање обавештајних података за израелске војне операције, хиљаде миља од Израела, на пример за Операцију Ентебе.
Ликвидација Абу Џихада.
33
Израелска тајна обавештајна служба Мосад са правом ужива углед једне од најмоћнијих и најбоље организованих тајних служби на свету. За име ове службе везују се многе спектакуларне акције и операције широм света, које су помогле да Израел свих ових година опстане у непријатељском арапском окружењу. Мосад и у својој земљи има статус легенде, националног поноса и институције са немерљивим заслугама за постојање јеврејске државе. Оперативци Мосада представљају врхунске професионалце и праве иноваторе у области обавештајног и конспиративног деловања, а један од основних принципа кога се придржавају у свом раду је: "Не дај никад да те ухвате". Међутим, деси се некад и да прекрше ово правило... Тако су, захваљујући једној неуспешној акцији 1973. у Норвешкој (афера Лилехамер), ухапшена четири агента Мосада, који су приликом саслушања пред судом, први пут открили организацију и тактику деловања тзв. "Ударног тима" Мосада, који је имао задатак да проналази и ликвидира непријатеље Израела широм света. Имена група у саставу једног оваквог тима означавана су словима хебрејске абецеде.
I група "ALEPH" - у чији састав су улазили искључиво ликвидатори, професионалне убице, снабдевене специјалним врстама лако преносивог и расклопивог оружја, са пригушивачима и одличне прецизности, од којих су нека израђивана у лабораторијама Мосада.
II група "BETH" - старала се за повлачење тима са места акције и безбедно напуштање ширег подручја.
III група "HETH" - задатак овог , у пракси обично пара (често мушкарац и жена) био је да неупадљиво изнајмљују конспиративне станове, аутомобиле и легално обезбеде све оно што је потребно за неометано извођење акције.
34
IV група "AYIN" - бројчано највећа, имала је и најсложенији задатак, који се састојао у окривању и идентификацији особе коју треба "елиминисати". Одговорност ове групе је велика и од ње је, практично, зависио исход подухвата и судбина целе екипе.
V група "QOPH"- одржавала је везу са централом Мосада у Тел Авиву, како би у случају потребе, могле да се врше консултације. Да би веза била тајна и застићена од "упадања" (прислушкивања) службе безбедности земље у којој се тим налазио у потрази за жртвом, веза је успостављана из амбасаде Израела у тој земљи и обављала се, наравно, шифрованим порукама.
Захваљујући овом суђењу светска јавност је сазнала за тајно деловање "Ударног тима", који је после овога, наводно, престао да постоји а извођење сличних акција препуштено је јединицама командоса израелске армије. Међутим, судећи по неким акцијама које је Мосад предузимао последњих година, чини се да је Мосад поново активирао "Ударни тим", вероватно у нешто модификованијем облику.
Гнев «Божје освете» над «Црним септембром» Током мандата генерала Замира 1972.године Израел је претрпео снажан терористички ударац. На олимпијади у Минхену, група палестинских командоса напала је израелски павиљон и отела 11 спортиста. У годинама које су уследиле, спровођена је оперативна акција «Божја освета». Освета је била страшна. Тадашња премијерка Голда Мејер је постављањем новог директора Мосада, генерала Јицака Хофија убрзала и појачала акцију прогона чланова «Црног септембра», који су усмртили израелске спортисте у Минхену. Операција ликвидирања припадника овог терористичког војног крила Ал-Фатаха и ПЛО-а трајала је 5 година. Израелски агенти су широм Европе, укључујући и Либан,пронашли, и поуздано идентификовали и ликвидирали све терористе (осим грешке у Норвешкој). Паклена машина постављена у аутомобил у Риму је убила Абдела Шабија и Абдела Нахаја, док је наредне године у
35
Паризу убијен Мохамед Буди, министар за терор у организацији «Црни септембар». Ликвидације су најчешће вршене лицем у лице, Јеврејин на Арапина, на друму, у хотелу, стану, у аутомобилу, подземној железници, лифту, на покретним степеницама робне куће, у ресторану, директан сусрет-метак у главу. Због овакве освете Мосада крајем 70-тих у врховима ПЛО завладао је параноичан страх, и многи тадашњи палестински лидери су изјављивали да немају ништа са трагедијом у минхенском Олимпијском селу 11 Палестинаца је умрло, а међу њима и „Црвени принц“, Ал Хасан Саламех, кога је ЦИА управо преокренула у свог информатора.
Због тога што је Израел деценијама био, фактички, у ратном стању, све његове обавештајне и контраобавештајне службе, па и Мосад, имале су и имају и данас огромну улогу у вођењу унутрашње и споњне политике ове јеврејске државе. Посебно се израелска дипломатија увек ослањала на информације која је добијала од Мосада. АМАН (Агаф Модин), војна обавештајна служба, организује контраобавештајну заштиту оружаних снага Израела чији мото гласи: „Израелска армија види све, чује све и зна све“. ШИН БЕТ је све до 80-тих била у саставу МУП-а Израела. Делује унутар земље, на безбедносној заштити државе и народа.
Тероризам – проблем број 1. Највећа опасност за Израел су екстремни муслимански покрети и организације фундаменталистичке исламске оријентације ХЕЗБОЛАХ, ХАМАС и радикалне групе ПЛО. У свом против-терористичком деловању Израел се оријентисао на обавештајну и контраобавештајну сарадњу са САД, Русијом, Великом Британијом, Француском и Немачком. Сваки Јеврејин, било где на свету, има патриотску обавезу да помаже својој отаџбини, својим сународницима, и посебно припадницима армије и тајне службе Израела. Због такве подршке, Мосадова снага је велика. Влада Маргарет Тачер је својевремено због тероризма забранила сваку активност Мосада на британској територији. Тероризам се у израелско-арапском конфликту почео користити као неконвенционални облик борбе крајем 60-их година 20. века, мада су се неки инциденти догађали и раније. Крајем 60-тих година прекогранични упади на израелску територију еволуирали су у смишљену стратегију борбе против Израела терористичким средствима. Поступно је тероризам, као облик политичке борбе, прихватила
36
већина оружаних организација у региону, од Муслиманског братства у Египту до Хезболаха у Либану.
Израелске обавештајне службе су и саме изводиле атентате и акције терористичког карактера у иностранству. Најзначајнија израелска кампања је била тзв. „Афера Лавон“, усмерена против Египта, а названа по израелском министру одбране Пинхасу Лавону. Наиме, почетком педесетих година су агенти израелског Мосада широм Египта постављали бомбе на западне циљеве, с намером дискредитације новог египатског режима и спречавања британског повлачења из Египта.
Тајни и прикривени рат између Израелаца и Арапа, у првом реду Палестинаца, наставља се и даље, несмањеном жестином. Обавештајна служба Мосад у том рату ће и даље играти важну улогу, али ће озбиљно морати да преиспита неке поступке у свом оперативном раду.
37
ADDENDUM
АЛ-КАИДА Ал-Каида (арап. ال قاعدة- „база“) је назив дат интернаципналнпм савезу исламских терпристишких група, кпје су слабп ппвезане у прганизаципнп-хијерархијскпм смислу, али негују идентишан систем пплитишких идеја п пптреби враёаоа фундаменталистишкпм тумашеоу Курана и ппредељене су за насилне метпде пствариваоа свпјих циљева. Пснпвана је пд стране арапских мучахединских дпбрпвпљаца кпји су тпкпм 80-их гпдина двадесетпг века пдлазили у Авганистан да се бпре прптив снага СССР-а. Најистакнутији лидери те глпбалне прганизације су Саудијац Псама бин Ладен и Египёанин Ајман алЗавахри, али се пснивашем, у тепријскпм, па и практишнпм смислу, мпже сматрати палестински щеих Абдулах Јусуф Азам. Екстремистишки муслимански ппкрети пре Јусуфа Азама, углавнпм су били усмерени на лпкална наципналнп-пслпбпдилашка питаоа или прпблеме либерализације друщтва. Пн је, меѐутим, афирмисап принципе фпрмираоа идеплпщке и парамилитарне инфраструктуре глпбализације радикалнпг ислама. Азам је идеју планетарнпг чихада развип филпзпфски, а и лишнп је, ушествујуёи у рату у Авганистану прптив спвјетске пкупације, успещнп дппринпсип регрутпваоу и пбуци мучахедина из целпг муслиманскпг света, ппстављајуёи правац за развпј Ал Каиде. Пва мрежа је пдгпвпрна за вище тещких терпристишких напада, кап напади 11. септембра 2001., накпн кпјих САД ппкреёу «рат прптив терпризма» нападпм на Авганистан у пктпбру 2001. гпдине, кпји битнп пслабљује и тера оене шланпве из те земље. Накпн тпга ал Каида се репрганизује и спрема на нпве нападе.
Ал Каида впди кпрене из времена спвјетске инвазије на Авганистан, када се велики брпј муслиманских бпраца из целпг света придружип лпкалнпм мучахединскпм ппкрету птппра, кпји су највеёим делпм финансирале Сједиоене Државе и Пакистан. Претеша Ал Каиде била је МАК – Служба за пптппру (Мактаб Кхадамāт ал-Мујāхидīн ал-'Араб), кпју је у Пещавару на авганистанскпј граници пснпвап Јусуф Азам је с циљем да у рату прптив неверника и кпмуниста прикупља финансијску ппмпё и прганизује бпрбену пбуку за дпбрпвпљце из целпг света кпји су спремни за ушещёе у чихаду и да дају живпт «на Алахпвпм путу». Према писаоима пакистанских медија Псама бин Ладен се, кап бпгатащки син кпји је бип спреман да практишнп ппмпгне чихад, ппјавип у Пещавару 1981. гпдине. У пквиру Канцеларије хадамат, пн је Азаму бип ппмпёник и ушеник и званишнп се бавип пбезбеѐиваоем путних и смещтајних трпщкпва за дпбрпвпљце, административним пднпсима са пакистанским властима и другим лпгистишким ппслпвима. Притпм,
38
усппстављена је и стална курирска и снабдевашка веза измеѐу Пещавара и теритприја Авганистана на кпјима су делпвале исламске милиције блиске щеику Јусуфу Азаму. Псама је 1984. пснпвап и специфишну институцију Баит ул-Ансар (Куёа ппмагаша), кпја је најпре унапредила Азампве пптенцијале за пптппру дплазеёим «авганистанским Арапима», а касније је представљала и темељ за фпрмираое ппсебне милиције, пднпснп меѐунарпдне мреже Ал Каида. Ппсле Азампвпг убиства 1989, Псама се кап херпј вратип у Саудијску Арабију нудеёи свпје бпрце за прптериваое «невернишких», углавнпм америшких трупа, кпје су впдеёи Први заливски рат за пдбрану Кувајта, веё биле стаципниране у ппјединим муслиманским земљама. Меѐутим, двпр у Ријаду није прихватип оегпве идеје, веё се пкренуп свпјим западним савезницима, а Бин Ладен је шак и прптеран и следип је ппступак да му се пдузме држављанствп. Пн је, меѐутим, наищап на дпбар пријем у Судану, где су, какп се сматра и скпвани планпви за први пзбиљан терпристишки напад (на америшку амбасаду у Танзанији). Впѐе ал Каиде тврде да САД и Велика Британија угоетавају муслимане и за врбпваое и радикализпваое младих муслимана, на руку им иде и америшку инвазију и пкупацију Ирака, присуствп америшких трупа у исламским земљама и птвпрена ппдрщка Израелу, прптив Палестинаца. И ппред шиоенице да владајуёе структуре у веёини исламских земаља псуѐују делпваое Ал Каиде, и спрпвпде пдреѐене мере бпрбе прптив терприста, знашајан прпценат јавнпг моеоа у мнпгим исламским земљама даје експлицитну или имплицитну ппдрщку АлКаиди, и оенпм лидеру, Псами бин Ладену. (на слици – терпристишка мрежа) Терористичка мрежа Ал-каиде и међусобна повезаност њених субјеката
39
Осама бин Ладен,
најтраженији терориста на планети
Осама бин Мухамед бин Авад бин Ладен (рпѐен 10. марта или 30. јула 1957. гпдине) (арапски: )ال د ب ن عود ب ن محمد ب ن أ سامة, ппзнатији кап Псама бин Ладен ()ال د ب ن أ سامة, је саудијски мултимилипнер (шлан вепма бпгате у угледне ппрпдице Бин Ладен) и впѐа Ал каиде, милитантне исламистишке прганизације кпја је извела вище терпристишких напада щирпм света. ФБИ га је 1999. ппставип меѐу десет најтраженијих псумоишених збпг оегпве умещанпсти у нападе на америшке амбасаде у Кенији и Танзанији 1998. гпдине. Малп тпга се зна на Западу п оегпвпм живпту. Наследип је живптни успех пд свпга пца, кпји је ппседпвап граѐевинску кпмпанију, кпја је прпсперирала крпз блиске везе са саудијскпм краљевскпм ппрпдицпм. Бин Ладен је дпщап у меѐунарпдну пажоу 1980-тих у Авганистану збпг свпје улпге у авганистанскпм птппру прптив спвјетске пкупације. Спвјетски Савез је изврщип инвазију на Авганистан 1979. Тпкпм младпсти Бин Ладен је прплазип крпз исламска фундаменталистишка ушеоа, и гледап је на спвјетску инвазију кап на неппрпстиву агресију на муслимане. Да ппмпгне птппр, Бин Ладен је псигуравап нпвац и ппмпё, градип камппве за пбуку, и дпвпдип велики брпј дпбрпвпљаца из арапских земаља. 1988., при крају рата Бин Ладен, заједнп са Египёанинпм Ајманпм ал-Завахријем пснива Ал Каиду ,прганизацију кпја, према америшким званишницима, ппвезује и кппрдинираисламске фундаменталистишке групе щирпм света. Накпн Заливскпг америшке снаге налазе на пптппра Израелу пптишу га напада прптив Запада. 2001. америшке су снаге терпризма кпји је Авганистана и је ппдржавала Бин се репрганизује и спрема
рата шиоеница да се исламскпм тлу и на прганизпваое тещких Накпн напада 11. септембра ппкренуле Рат прптив избацип терпристе из срущип талибанску владу кпја Ладена. Накпн тпга ал Каида за нпве нападе.
Оегпва ппрпдица га се јавнп пдрекла 1994. гпдине, неппсреднп пре негп щтп је Саудијска Арабија ппнищтила оегпвп држављанствп и некпликп гпдина пре напада на Оујпрк 2001. гпдине.
40
Серија палестинских терористичких напада У јуну 1968. године тројица Палестинаца су отела авион израелске компаније Ел Ал на лету из Рима у Тел Авив. Иако су се отмице авиона догађале и раније, Ел Алов авион је био први који је отет у политичке сврхе. Захваљујући публицитету који је отмица придобила палестинској ствари, дошло је до експлозије сличних акција у чему су поновно предњачили Палестинци. Уследиле су нове велике палестинске терористичке акције; у августу 1970. године су симултано отета четири авиона која су уништена у јорданској пустињи и инициран је међуарапски рат у Јордану. У септембру 1972. године, неколико дана након почетка Олимпијских игара у Минхену, осам терориста из организације "Црни септембар" упало је у Олимпијско село и узело групу израелских спортиста за таоце. Захваљујући присутним ТВ камерама из целога света, милиони људи су били у прилици да прате крваве догађаје у Олимпијском селу када је након траљаве акције немачке полиције погинуло свих девет талаца. У јуну 1976. године група палестинских терориста повезаних с немачком организацијом Бадер Мајнхоф отела је авион Ер Франса на лету из Израела у Француску и преусмерила га према Уганди, у срцу Африке. Отмичари су тражили пуштање затворених палестинских бораца у Израелу, Кенији, Западној Немачкој и Швајцарској, претећи почетком ликвидације талаца. Иако је израелски став према тероризму био традиционално непопустљив, израелска влада се упустила у преговоре док је војска ужурбано радила на плану ослобађања талаца. У крајње ризичној операцији упркос удаљености од неколико хиљада километара, израелски командоси, које су водили будући израелски премијер Ехуд Барак и брат израелског премијера Бењамина Нетањахуа - Џонатан Нетањаху, су савладали угандске војнике и отмичаре. Таоци су ослобођени уз минималне губитке и враћени у Израел. Операција израелских командоса у Ентебу 1976. године остала је до данас једна од најсмелијих командоских акција свих времена.Званични назив је био противтерористичка акција «Грмљавина», а позната је и под називом «Ентебе» или «Џонатан». Нарочито су тешке биле палестинске терористичке акције са великим цивилним жртвама, међу којима је било и много деце. Отмица аутобуса у месту Авивим Мосхав 1970. године, рушење стамбене зграде у насељу Кирјат Шмона 1974. године, те школе у кибуцу Маалот месец дана касније, као и велики медијски публицитет који је добио ПЛО када је заузео брод "Ахиле Лауро" 1985. године.
41
ЗАКЉУЧАК Терпризам је, кап пблик пплитишкпг насиља, најинтересантнији метпд субверзивних дејстава знашајнп заступљен у пквиру тајних акција пбавещтајних служби. Терпризам иза кпга стпји држава спрпвпди се маое ради публицитета, а вище ради спрпвпѐеоа циљева сппљне пплитике. Ппстпје и схватаоа п терпризму кап инструменту сппљне пплитике-тајнпм терпризму (covert action). У пквиру оега се разликују тајни државни терпризам, кпји је у ствари директнп прикривенп ушещёе државних агентата (пбавещтајних служби и специјалних снага) у терпристишким активнпстима. Друга врста тајнпг терпризма јесте државнп сппнзприсан терпризам кпји ппдразумева ситуацију у кпјпј су државе или приватне групе унајмљене да за рашун државе изврщавају терпристишке акције. У тпј ситуацији једна држава је нарушилац али не и увек директни ушесник акција. Тајни терпризам се спрпвпди да би се стварап страх и хапс у (пптенцијалнп) непријатељским државама. Такпѐе, акције су усмерене и на слабљеое птппра неке државе, умаоеое оене жеље за шврстим птппрпм или на дестабилизацију режима кпји нису пп впљи држави кпја напада. Тп је, шини се, та танка разлика измеѐу државнпг терпра кпји је насумишнп насиље превасхпднп усмеренп ка унутра, и терпризма кап инструмента сппљне пплитике. Пвде треба имати у виду да је јакп тещкп дпказати ппвезанпст измеѐу пдреѐених држава, оихпвих влада и пбавещтајних служби са терпристишким актима. Ппред директнпг ушещёа у терпристишким акцијама, мнпге државе врлп активнп ппдупиру терпризам и терпристишке прганизације, пружајуёи им лпгистишку ппдрщку у ппреми, пбуци, материјалнпј и финансијскпј ппмпёи. Такпѐе, неке земље пбушавају, ппремају, дају утпшищте и спасавају терпристе шије је насиље срашунатп да ппдржи сппљну пплитику земље. "Терпристишка интернаципнала” је ппшела да се пбликује. Треба ли јпј дпзвплити да се пптпунп развије? Најбпља защтита за будуёнпст је да будемп реални. У прптивнпм ёе терпризам ппстати пзбиљна претоа за шпвешанствп. Државе треба да ппјашају сарадоу пре свега на билатералнпм нивпу, где је мнпгп лакще наёи плпднп тлп у интересу меѐунарпдне безбеднпсти и да размеоују инфпрмације ппсредствпм оихпвих пбавещтајних служби. Кпнашнп, дпбри резултати се мпгу ппстиёи стратещки, кпристеёи немпё ппстпјеёих терпристишких фпрмација и оихпв стил рада, нарпшитп унутращоу неслпгу и не увек дпбре пднпсе измеѐу рукпвпдипца и група на терену, ппсебнп акп неки пд оих намерава да пбезбеди пплитишкп впѐствп.
42
Безбеднпснп-пбавещтајне службе и оихпв мпдус пперанди мпра бити не самп превентивни фактпр у бпрби прптив терпризма, веё и репресивни, ефикасан и снажан, кап щтп се тп мпже видети на примерима најутицајнијих служби света. Наравнп у садејству са специјализпваним снагама безбеднпсти. Илузпрнп је рашунати на брзп и истпвременп елиминисаое фактпра кпји стимулищу, ппдстрекавају и ревитализују терпризам, мада се пн мпже пгранишити адекватним мерама. Затп му се несме давати нада, јер га тп пптхраоује и пјашава.
Истрајнпст и заједништвп су суштина бпрбе прптив терпризма. Кап и бескпмпрпмиснпст, ефикаснпст и јаснпћа – да терпризам не сме ппстати прпфесија, нити се претвприти у снагу кпја диктира услпве друштву.
„Снага једне државе зависи од снаге њене обавештајне службе“
Ненад Арнаут , Виша школа унутрашњих послова Сремска каменица, час из предмета „Државна безбедност“, 1997.године
«Самп снажна пбавештајна служба мпже трасирати пут снази и развпју државе у свим оеним сегментима» Владимир Владимирович Путин, кпнференција за нпвинаре, Москва 2007.године
43
Литература и библипграфија Вилић Душан – „Тероризам и нови светски поредак“, Бепград: Графпмарк, 1999. Вукчевић Радомир, Петковић Милан – „Рат шпијуна за контролу света“, Екппрес, Бепград, 2002. Гаћиновић Радослав – „Како против тероризма“, Младост, Београд, 1996. Гаћиновић Радослав - „Савремени тероризам“, Графпмарк, Бепград, 1998 Гаћиновић Радослав – „Тероризам“, Драслар партнер, Београд, 2005. Делић Милан - „Обавештајна делатност“, Образпвнп-истраживачки центар Института безбеднпсти, Bепград, 1996. Дулић Драгана – „Људска безбедност“, зборник текстова, Београд, 2007. Kegley Charles W. Jr. - „The New Global Terrorism: Characteristics, Causes, Control“, New Jersey: Prentice Hall, 2003. Кегли Чарлс В. Јр, Виткоф, Јуџин Р. - „Светска политика – тренд и трансформација“, Бепград: Центар за студије Југпистпчне Еврппе, Факултет пплитичких наука, 2004. Лазански Мирослав – „Командоси“, Коига-кпмерц, Бепград, 2002. Левков Миливоје – „Израелска тајна служба“, Филип Вишњић, Београд, 2001. Лопушина Марко – „Тајне службе света“, Нарпдна коига алфа, Бепград, 1999. Матовић Виолета – „Самоубилачки тероризам-како се постаје мученик“, Национални комитет за борбу против тероризма“, Бепград, 2004. Савић Андреја – „Увод у државну безбедност“, ВШУП, Београд, 2000. Савић Андреја – „Обавештајно безбедносне службе“, Академија за диплпматију и безбеднпст, Бепград 2009 Савић Андреја – „Савремени системи безбедности“, Академија за диплпматију и безбеднпст, Бепград, 2008.
44
Трифони Александар – „Обавештајне службе и прислушкивање“, Ида-М, Београд, 2001. Томас Гордон – „The secret history of Mossad”, Амазпн, 2007. Хобсбаум Ерик – „Глобализација,демократија и тероризам“, Архипелаг, Бепград, 2008. Хофман Брус – „Унутрашњи тероризам“, Народна књига, Алфа, Београд, 2000. Џамић Драган – „ЦИА изнутра“, Коига кпмерц, Бепград, 2005.
Интернет сајтови: www. serbianeagles.com www. apisgroup.org www. ivonazivkovic.net www. guskova.ru www. cia.gov www. mi5.gov.uk www. mi6.gov.uk www. nsa.gov www.afpn.org www. wikipedia www. agentura.ru www. cfr.org www. fas.org www. fsb.ru www. mossad.gov.il
45
