David Protiv Golijata

U SLU@BI BOGU I SVOME RODU

DR @ARKO GAVRILOVI]

KWIGA PETA

DAVID PROTIV GOLIJATA BORBA PROTIV NAJAMNIKA U CRKVI I [I]ARXIJA U DR@AVI NEKA OD OTVORENIH PISAMA

BEOGRAD, 2010. godina Pred S. A. Sabor za izbor patrijarha

2

SADR@AJ PRVI DEO: PISMA SVETOM ARHIJEREJSKOM SINODU SRPSKE PRAVOSLAVNE CRKVE 1) Sinodu o politi~kom angaòvawu, 30. april 1990. godine 2) Pismo Svetom Arhijerejskom Sinodu SPC, Mitropolit Zagreba~ko – qubqanski, Jovan o obustavi saradwe sa Encilkopedijom, 14. jula 1998. godine - Pismo Svetom arhijerejskom sinodu SPC - Pismo Patrijarhu Pavlu o Enciklopediji - Kriti~ki prikaz Enciklopedije koju je redigovao Dr Dimitrije Kalezi}, a izdala Savremena Administracije 2002. godine a) Uvod b) @eqa za objektivnim prikazom ove Enciklopedije v) Blagoslov koji je “posthumno” dat za ovu Enciklopediju g) Enciklopedija je ~ist Teolo{ki proma{aj d) Razo~arewe umesto odu{evqewa |) Omot i povez za Enciklopediju boqi od sadrìne e) Obim i naziv Enciklopedije pravoslavqa `) Ne{to o stru~wacima i “stru~nom pismu” ove Enciklopedije z) Izostanak na{ih eminentnih Teoliga u ovom saradni~kom timu i) Profesori i studenti “rame uz rame” kao saradnici u ovij Enciklopediji j) Nepotrebni i nedostaju}i prilozi u ovoj Enciklopediji k) Nepotpunosti, neta~nosti, plagijanstva i {krtost u tuma~ewu brojnih odrednica l) Nesrazmernost i subjektivnost u obradi pojedinih odrednica

15 15

22 25 27 36 36 36 38 39 40 41 41 42 43 45 47 48 50 333

q) Nedovoqno isticawe pravoslavnog u~ewa i nacionalnih li~nosti m) Siroma{stvo i ispu{tawe mnogih va`nih odrednica iz pravoslavqa n) Zakqu~ak w) Dodatak 3) Pismo Sinodu o predstavi Sini{e Kova~evi}a sa potpisima stranke, 15. marta 1999. godine 4) Pismo Sinodu o prestolonasledniku Aleksandru, o pomiwawu na bogosluèwima, 12. oktobra 2000. godine 5) Pismo Patrijarhu i Sinodu, O emisiji na RTS, o Deda Mrazu i Boì} Bati, ekumenizam, 31. decembra 2001. godine 6) Pohod Vatikana na Istok 7) Pismo slecijalnog papskog izaslanika Franciska Palovinetija mitropolitu Crnogorsko primorskom Danilu Dajkovi}u, upu}eno 28. decembra 1969. godine 8) Patrijarh Pavle je bio za ekumenizam 9) Amfilohijev latini~ni potpis 10) Mapa jugoslovenskog rati{ta - Srpska grobnica 11) Na{i pravoslavni u saradwi sa jereticima i judeo-masonima 12) Pismo Svetom Arhijerejskom Sinodu SPC, o Enciklopediji, 29. aprila 2001. godine 13) Pismo Sinodu o afri~kim op{tinama i Aleksandrijskom Patrijarhu, treba mi datum, orijentaciono 2001. godine 14) Pismo SAS o eventualnom uvo|ewu novog, Grigorijanskog kalendara, 27. januara 2002. godine a) Problemi sa ra~unawem vremena po Julijanskom i Grigorijanskom kalendaru b) Kalendar i wegovo zna~ewe v) Mno{tvo kalendara u ~ove~anstvu g) Vrste kalendara d) Vreme, dani, meseci i godine |) Stvarawe Julijanskog kalendara 4

53 54 55 57 62 65 67 71

76 79 80 81 82 85 87 89 89 90 91 93 97

e) Grigorijanski kalendar kao reforma Julijansko kalendara `) Anateme Isto~nih patrijaraha (1583. godine) i Kirila Carigradskog (1756. godine) z) Milankovi}eva Reforma Julijanskog kalendara i) U ~emu se sastoji Milankovi}eva Reforma kalendara? j) Zakqu~ak 15) Pismo Sinodu, O DOS u i kalendaru, poslato i Svilanovi}u i sredstvima javnog informisawa, 31. januara 2002. godine 16) Saop{tewe za Javnost Svetog Arhijerejskog Sinoda o Antisemitskim izjavama i postupcima. Informativna slu`ba, SPC, 5. februara 2002. godine (prilog, skeniran dokument) 17) Pismo Sinodu, O Ko{tunici, podr{ka pred izbore, 17. septembra 2002. godine 18) Pismo Svetom Arhijerejskom Sinodu SPC, Pisano na praznik Sveta Tri Jerarha 2002. godine. Prvi deo pisma: ÎWENICE KOJE NE ODGOVARAJU ISTINI a) Obra}awe arhijerejima SPC b) Moè li Sinod da sudi i osu|uje bez dokaza? Stavqam vam svoj sve{teni~ki ~in na raspolagawe v) „O mom govoru mr`we“ i wihovom govoru razuma? d) [ta da vam jo{ kaèm? Drugi deo pisma: MOLITVENO REAGOVAWE NA SINODSKO SAOP[TEWE a) Moja molitva Gospodu! 19) Pismo Svetom Arhijerejskom Sinodu SPC, Otvoreno pismo, Sveti Atanasije Veliki 2002. godine

99 102 103 103 105 107

110 112

114 114 115 117 119 120 121 122 127 5

20) Pismo Sinodu o Bukvaru, ilustracijama i recenziji, 17. septembra 2002. godine 21) Sinodu o ponovnom duhovnom genocidu pokr{tavawa srpske dece u Zagrebu, 2. juna 2003. godine a) Pitawa za Gospodu Arhijereje u Crkvi b) Pitawa za Gospodu u dràvnim organima vlasti v) Pitawa novinarima i medijskim ku}ama 22) Pismo Sinodu o prelasku srpske dece u katolike, 3. septembra 2003. godine (skeniran dokument) 23) Apologija mojih stavova, Pismo SAS o stawu u SPC od 5. oktobra 2003. godine a) Umesto uvoda b) Bojim se samo Gospoda v) Stara prevara „u novom ruhu“ g) Nikome ne sudim niti ma koga osu|ujem, ve} prime}ujem i kritikujem d) Va{e bezrazlo`no napadawe |) Obja{wewe pisma koga napadate e) U svom osu|ivawu drìm se samo jevan|elskog zakona `) U Pravoslavnoj crkvi nema bezgre{nih niti rimskih papa z) Ne pla{im se nikoga do Boga, jer me je stradawe o~eli~ilo i) Moj trud za dobijawe dozvole za daqu gradwu Svetosavskog hrama j) Moète me kaznite kaznom koju odaberete, ali me kaznom ne}ete u}utkati k) Bojte se zla u sebi a ne mog „zlog jezika“ l) Dovoqno sam ka`wen do sada od komunista u Dràvi i Crkvi q) Da raspravimo to: Ko je koga prvo napadao preko „novina“? 1) Napad mitropolita Jovana na mene zbog prekida predstave Sveti Sava 2) Drugi javni novinski napad sam doìveo od Svetog arhijerejskog Sabora 1991. godine. 6

130 133 136 139 141 143 144 144 146 148 149 150 153 157 158 159 160 161 162 163 166 168 170

3) Tre}i èstok, la`no motivisan novinski napad doìveo sam u tzv Saop{tewu Svetog arh. sinoda SPC, nepotpisanom, nezavedeno i nepe~atiranom 4) êtvrti javni napad sam doìveo od episkopa Atanasija Rakite 5) Va{e posledwe pismo je meni ozbiqna pretwa m) Moj problem za Vas je „moj o{tar jezik“ n) Gde su Vam episkopi i sve{tenici? o) Homoseksualci su ophrvali vrhove Crkve Boìje i na{e dràve p) Va{a merila pravde cede komarca, a pro`diru kamilu (Mt 23, 24) r) Siva eminencija koja vlada u na{oj Crkvi s) Spo~itavawe srpskog Prvojerarha t) Visoka politika, koja daje mr{ave rezultate }) U ~emu se sastoji onemogu}avawe mog nau~noistraìva~kog rada u) Blagoslov Boìji i }ef qudski f) Licemerno se ogra|ujete od mojih javno iznetih kao da su oni Va{i 24) Potpisani dokument iz Ravene na Srpskom jeziku 25) Pismo Sinodu SPC, potvrda o primawu pisma bez povratnog - odgovora, 1. februara 2008. godine 26) Pismo Svetom Arhijerejskom Sinodu SPC, 30. septembra 2008. godine DRUGI DEO: PISMA PATRIJARHU SRPSKOM GOSPODINU PAVLU 1) Pismo patrijarhu Pavlu o Faksu iz Amerike 2) Patrijarhu o pretwi za ra{~iwewe, posle prijema akta Crkvenog suda, 1. decembra 1991. godine a) Kanoni u slu`bi ka`wavawa nepodobnih b) Ako bismo na kanone gledali te{ko da bi neko bio dostojan SVE[TENSTVA v) Da li se na mene mogu primeniti navedeni crkveni propisi?

173 175 175 177 179 181 183 184 185 187 188 191 191 195 211 215 219 219 221 224 226 230 7

g) Crkva na strani vladaju}e partije d) Sve{tenosluìteqi na svetovnim poslovima 3) Bele{ka razgovora sa Antonijem \ur|evi}em u vezi laìrawa izbora za patrijarha Pavla, jesen 1993. ili 1995. godina 4) Pismo Patrijarhu, O klevetama, po tre}i put, 24. februara 1998. godine 5) Bele{ka o prijemu kod patrijarha Pavla u vezi ovih kleveta a) O razgovoru sa Patrijarhom Pavlom 6. februara 2001. godine u 14 ~asova 6) Pismo Patrijarhu, O aktuelnim pitawima, o politici, izboru za episkope, o Enciklopediji, 26. jula 1999. godine 7) Pismo patrijarhu Pavlu o izboru Filareta za episkopa 8) Pismo Patrijarhu, O dozvoli za Hilandar, za decembar o hramovnoj slavi, 20. septembra 1999. godine 9) Pismo Patrijarhu O aktuelnim pitawima o prijemu za 29. novembra o mrtvilu u crkvi 30. novembar 1999. godine 10) Pismo Patrijarhu, O slu`bi na Vavedewe, o Be~u, o zvonima za Hram, 30. januara 2001. godine 12) Pismo Patrijarhu, O antisemitizmu, molba za dostavu navoda, 12. jun 2001. godine 13) Pismo Patrijarhu Pavlu, 31. decembra 2001. godine 14) Pismo Patrijarhu, 30. januara 2002. godine 14a) Pismo patrijarhu Pavlu o slawu SPP Kuvara, Slovarice, Bele{ka povodom vra}awa tih poklowenih kwiga od strane patrijarhu Pavlu, 27. aprila 2002. godine – Obja{wewe ovog pisma i posveta patrijarhu 15) Pismo patrijarhu Pavlu, 31. januara 2003. godine 16) Bele{ka o odbijawu patrijarha Pavla da me blagoslovi (Hramovna slava 4. juna 2003. godine) 8

236 239 248 252 256 256 259 264 266 267 271 273 275 277

277 282 284

TRE]I DEO: PISMA POJEDINIM ARHIJEREJIMA 1) Pismo episkopu zapadnoevropskom Lavrentiju (8. januara 1980. godine), O putu u Austriju, Linc tro{kovi, situacija u Austriji 2) Pismo mitropolitu zagreba~ko - qubqanskom g. Jovanu (Intervju, 29. oktobra 1996. godine), O udelu Crkve u srpskom stradawu, objavqeno kao reagovawe u listu Intervju a) Kom Bogu on sluì 3) Pismo episkopu Lukijanu (17. aprila 1999. godine), u vezi napada, bolest 4) Pismo episkopu hvostanskom dr Atanasiju Rakiti, reagovawe na Boì}wu ~estitku 4a) Odgovor Atanasija Rakite, 15. januara 2001. godine 5) Pismo Irineju Bulovi}u, 21. avgusta 2002. godine 6) Pismo umirovqenom episkopu zahumsko hercegova~kom dr Atanasiju Jevti}u, O stawu u Crkvi, o uskra}ivawu blagoslova na Akademiji, 23. maja 2003. godine. a) Ovde se vidi kako je umirovqeni Atanastije Jevti} primitivno odgovarao na moje pismo {vrqaju}i ga i prepravqaju}i ga kao da je on prvosve{tenik Noje 7) Pismo Episkopu Longinu Beograd 16. novembra 2005. godine 8) Pismo Milice Keserovi} prot. @arku Gavrilovi}u 9) Otvoreno pismo, Wegovom preosve{tenstvu episkopu ì~kom GG Hrizostomu Stoli}u, 16. juna 2008. godine a) Dodataka pismo, Kraqevo, Episkopija, man. @i~a 10) Pribele{ka o razgovoru sa mitropolitom Amfilohijom Radovi}em, 8. septembra 2008. godine (pisano sa zaka{wewem vi{e od godinu dana).

287

287

289 289 292 295 298 300

301

310 315 319 321 322

326 9

ÊTVRTI DEO: PISMA DR@AVNIM ZVANI^NICIMA JUGOSLAVIJE I SRBIJE 1) Pismo Josipu Brozu u vezi ne dobijawa paso{a 1962 godine 2) Pismo Stipi [uvaru, predsedniku CK SKJ. a) Kako, dakle, stoje stvari sa Milom Budakom? 3) Teatralnost zvana “[uverijada”, 23. decembra 1988. godine 4) Otvoreno pismo dr @arka Gavrilovi}a, Kominternovsko – vatikanskoj vrhu{ci dela AP Vojvodine 5) Pismo predsedniku SO Vra~ara o ru{ewu dozvoqene gradwe, 10. marta 1984. godine 6) Radi budu}nosti srpskog naroda treba odbaciti komunizam. Odgovor na otvoreno pismo gospodina Radisava Filipovi}a, pukovnika JNA u penziji od 19. marta 1990. godine. Pod naslovom: “Zbog budu}nosti Srpskog naroda treba odbaciti Milo{evi}a i Dra{kovi}a”. a) Distancirali ste se od zlotvora i ratnog zlo~nica – Josipa Broza. b) Komunizam je najve}a nesre}a ~ove~anstva. v) Od preostalih komunista me|u najboqima jesu Milo{evi} i Dra{kovi}. g) Komunisti i êtnici – pro{lost. 7) Gospodinu Anti Markovi}u, predsedniku SIV-a i Savezu reformisanih jugoslovenskih snaga. a) [ta }e Srbima Jugoslavija, ako su narodi u woj srbofobi~ni i optere}eni mr`wom prema Srbima. 18. septembra 1990. godine 8) Pismo javnosti, „KO ]E BITI SRPSKI PATRIJARH?“ iz ~asopisa „Zbiqa“ broj 27. a) Ko }e biti patrijarh srpski? b) Da li se sveti arhijerejski sinod SPC opredelio za ateisti~ku i komunisti~ku politiku; Svetom Arhijerejskom Sinodu SPC saop{tewe 10

332 332 334 335 341 343 347

348 348 349 351 352 354 355 357 357

358

v) Crkva nije osudila stranke koje su ubile Boga u na{em ~oveku g) Kako SPC misli da sara|uje sa novim strankama? e) Zar se Sveti Sava nije bavio politikom? `) Skriveno navijawe za komuniste. 9) Pismo generalnom direktoru i glavnom uredniku lista Politika, gospodinu Darku Ribnikaru, 20. avgusta 2001. godine 10) Zahtev Ustavnom sudu Srbije za ocenu ustavnosti ove naplate, 23. novembra 2001. godine 11) Pismo predsedniku savezne republike Jugoslavije, Gospodinu Dr Vojislavu Ko{tunici, li~no na ruke, 2. marta 2002. godine 12) Pismo Goranu Svilanovi}u, ministru MIP-a, Pismo javnosti o otu|ewu teritorije, upu}eno i dràvnim vlastima i Sinodu, o Svilanovi}u i Piculi, 6. maja 2002. godine 13) Pismo engleskom ambasadoru, crkvenim i dràvnim vlastima u vezi „molitvenog op{tewa“ i demonstracija pred Patrijar{ijom u pono}, 24. decembra 2002. godine a) Da se predstavim b) Ne{to o deci koja su protestovala pred Patrijar{ijom v) Stawe u Srpskoj pravoslavnoj crkvi g) Za{to se bune od Hrista otu|eni sve{tenosluìteqi koji su uzrokovali ove demonstracije? d) Sa kakvim pravom ustaju protiv svoje dece obezbo`ni politi~ari koji ne znaju veru svojih otaca, za koju su na{i preci krv lili i ìvote svoje dali, a oni je ni ne poznaju? |) Za{to nam, i sa kakvim pravom, preti engleski ambasador? e) Ukupna zapadna ogre{ewa prema srpskom narodu kao uzrok ovih demonstracija

359 360 361 362

366 368 370

372

383 383 384 384 385

386 387 389 11

`) Kosovo - du{u srpskog naroda - Zapad osmi{qeno predaje ~itav vek u ruke na{ih neprijateqima z) Ako i{ta ima sveto za{ta vredi umreti, to je na{a mnogostradalna vera i) O u~ewu i kanonima Pravoslavqa u kontekstu zajedni~kog molitvenog op{tewa j) Kanonima Pravoslavne crkve u vezi molitvenog op{tewa k) Zakqu~ak 14) Pismo Ministru zdravqa, G. TOMICI MILOSAVQEVI]U u vezi pozitivne liste lekova, Li~no na ruke, 6. septembra 2004. godine 15) Pismo SAVETU MINISTARA DR@AVNE ZAJEDNICE SRBIJE I CRNE GORE, u vezi povla~ewa tu`be protiv NATO-a i Kosova a) Problem oko ucena iz Ha{kog Tribunala je krajwe problemati~an 16) Pismo svim relevantnim nadle{tvima Srbije, o za{titi svojih sve{teni~kih i qudskih prava, 6. maja 2004. godine a) O za{titi svojih i sve{teni~kih prava 17) Pismo ambasadoru Izraela. Srpska Pravoslavna Crkva na Razme|u Istoka i Zapada, 22. januara 2002. godine a) Neta~ni i nepravedni napadi na moju li~nost b) Utrostru~eni napadi na moj moralni integritet v) Neopravdane optu`ba protiv mene svim relevantnim vlastima u zemqi i inostranstvu g) Da li je sloboda zagarantovana samo Jevrejima ili i Srbima? d) Srbi su uvek prema Jevrejima bili prijateqi |) Ja se ipak pitam u ~emu je moj “greh”? e) Servilnost na{e vlasti prema gospodarima mo}i `) Pravo napadnutog na li~nu odbranu mora da bude osnovno qudsko pravo 12

393 393 395 398 400 402 404 409 419 419 424 425 426 426 427 428 430 432 433

z) “Mili Boè {ta }u i kako }u, Kojem }u se privoqeti carstvu?” i) Star sam da mogu da se uzbudim zbog ma kakvih pretwi i zastra{ivawa 18) Pismo uredniku lista Ve~erwih novosti, odgovor na pismo episkopa Grigorija, 11. decembra 2008. godine PETI DEO: O NE DOPUSTIVO MALOJ PENZIJI I RAÛNIMA „INFOSTAN“-A 1) Pismo Milki Planinc, predsedniku SIV-a u vezi komunalija, 14. juna 1985. godine 2) Pismo Zoranu \in|i}u, predsedniku Vlade Srbije, Predstavka, reklamacija na EDB ra~un, 15. oktobra 2001. godine 3) Pismo Bogdanovi}u o diskriminatorskog naplati poslovnog prostora, 14. marta 2001. godine 4) Pismo Gospodinu Borisu Tadi}u, predsedniku Republike Srbije, li~nona ruke 5) Pismo mimistru pravde Gospodinu Vladanu Bati}u, li~no na ruke 28. januara 2002. godine PRILOZI KWIGE “DAVID PROTIV GOLIJATA”

435 438 441 445 445 447 451 454 455 458

13

Izviwavamo se ~itaocima zbog eventualnih slovnih gre{aka u tekstu zbog izostanka vremena za uzornu korekturu Kwigu moète naru~iti na telefon: 011 / 344-12-29

Tira`: 50 primeraka 14

PRVI DEO: PISMA SVETOM ARHIJEREJSKOM SINODU SRPSKE PRAVOSLAVNE CRKVE 1) PISMO SINODU O POLITI^KOM ANGA@OVAWU SVETOM ARHIJEREJSKOM SINODU SRPSKE PRAVOSLAVNE CRKVE, Beograd, 30. april 1990. godine

O

dluka Svetog arhijerejskog sinoda SPC br. 176/Zap. 87 od 10. februara 1990. godine, koja mi nije nikada zvani~no uru~ena niti saop{tena, dovela je do toga da sam do sada dva puta pozivan na saslu{awe kod Arhijerejskog namesnika grada Beograda, odnosno, jednom saslu{avan, a drugi put pozvan na saslu{awe. Napomiwem da se ne radi o neposlu{nosti Crkvi sa moje strane, jer sam ja pre ove odluke Sinoda ve} bio opredeqen, a odluka Sinoda nije mi nikada zvani~no saop{tena. Pre nego {to se osvrnem na samu odluku èlim da je citiram. Tekst odluke glasi: “Umoliti Preosve}enu GG Eparhijske arhijereje da pozovu podru~no im sve{tenstvo da se, u novonastaloj politi~koj situaciji u Jugoslaviji, politi~ki javno ne opredequju i ne pristupaju ni jednoj novoosnovanoj partiji, odnosno politi~koj stranci.” Imam utisak, koliko poznajem Ustav SPC (~l. 70, ~l 24 i 30) da sveti arhijerejski sinod nije mogao doneti ovu i ovakvu odluku, ve} da je za to ovla{}en Sveti arhijerejski sabor SPC (Ustav SPC ~l. 69., t. 10), te iz te formalne ta~ke gledi{ta ova odluka izaziva moj komentar. Pre svega sama formulacija odluke “javno” i “novoosnovanoj” pobu|uje moje interesovawe i negodovawe, po{to imaju prizvuk nespretne formulacije i, ~ak, diskriminacije, pa mi je nejasno za{to je ona, u ovakvoj formulaciji, uop{te doneta: da li zato da se sve{tenicima zabrawuje da se javno opredequju za nove politi~ke stranke i da idu u neku vrstu 15

politi~kog podzemqa, ilegale, to jest da mogu tajno da se politi~ki opredequju za bilo koju partiju; ili je, pak, ova odluka da se za{tite oni sve{tenici koji su se, poodavno, javno opredelili za “staroosnovane” politi~ke partije levice, kakve su, na primer, KPJ, SKJ, SSRN i drugi oblici levi~arewa, u ~ijoj slu`bi je i Sve{teni~ko udruèwe, a koje su – levi~arske organizacije i partije razorile duhovnost Srba, sapele SPC i wenu aktivnost, uni{tile na{u tradiciju, razorile porodicu, selo i grad, preselile mnoge radnike u inostranstvo, ubile Boga u na{em ~oveku. Pa, ipak, Crkva do sada ni jednim svojim migom nije osudila ove politi~ke stranke niti zabranila svojim sve{tenicima da im pristupaju i da se sa tih pozicija bave politikom niti je, dakle, ikada pozvala i jednog sve{tenika koji je bio ~lan KPJ ili SKJ, odnosno SSRN ili Sve{teni~kog udruèwa da ga saslu{a za wegovu politi~ku aktivnost u levi~arstvu, da li “straha radi judejskog” ili ne, ja u to ne ulazim. Ali, zato je mene Crkva dva puta pozvala na saslu{awe za to {to sam pristupio “novoosnovanoj” politi~koj stranci, ne partiji, koja ima za ciq duhovnu obnovu srpskog naroda, pre svega obnovu vere i morala, kulture i tradicije. ûo sam nezvani~no da sam posledwi put tuèn od neke grupe sve{tenika, smi{qene da rade po receptu NKVD-a u Crkvi, obrazovane da daje karakteristike pojedinim sve{tenicima i predlaè wihovo unapre|ewe (ne znam da li je to nova grupa GG sve{tenstva). Pa kako ne pristajem da dajem izjave na anonimne tu`be, ve} samo ako je poznat moj tuìlac i navedena krivica koja mi se stavqa na teret, to ovim putem dajem svoje mi{qewe i o pomenutoj grupi sve{tenika i o odluci Sinoda koja me je iznenadila. Svima je poznato da je na{a Crkva episkopalna po svome ustrojstvu i da Eparhijski arhijerej ima dosta svojih organa preko kojih moè da prati rad i vladawe svakog sve{tenika. Do sada, koliko mi je poznato, Episkopovo “oko” i “uho” bio je Arhijerejski namesnik i sada kada je Episkop dobio vi{e “o~iju” i “u{iju”, pogotovu {to je u toj grupi ima i levi~ara kojima tu nije mesto, bojim se da ne}e mo}i da raspozna dobre sve{tenike. I ba{ ti levi~ari, po svome dosada{wem radu, boqe re~eno, neradu ne bi smeli da imaju 16

rukovode}e mesto u Crkvi. Pogotovu ne sada kada se u celom svetu obelodawuju razaraju}a uloga levi~ara svih boja. S druge strane, opredeqewe Svetog arhijerejskog sinoda da se sve{tenicima zabrawuje da se javno opredequju novoosnovanim politi~kim strankama, iako ima dobre namere, moè se shvatiti pogre{no: da u vreme kada i sama SPC diè svoj glas protiv mnogih diskriminacija i nepravdi kojima je bila izloèna i sama traì da se mewa Ustav i zakoni koji reguli{u politi~ki tretman Crkve, ~ime se i ona bavi politikom, i to sa pravom. A {to da se u novonastaloj politi~koj situaciji u Jugoslaviji kaè o politi~koj delatnosti Rimokatoli~ke crkve, islamskog fundamentalizma – xihada – koji se dobro organizuju i politi~ki i prete Srbima i SPC da ih zbri{u sa istorijske pozornice. I sada kada bi trebalo da i SPC pove}a svoju sveukupnu aktivnost na svima stranama gde Srbi ìve, da se boqe organizuje i koristi svoje potencijale ona, ovom odlukom unosi defetizam, oportunizam, propu{ta da jedno veliko poqe delatnosti, kakvo je stvarawe demokratije parlamentarnog tipa i duhovne obnove srpskog naroda, ostane nepokriveno sa sve{tenicima koji se i do sada nisu, sa ~asnim izuzecima, bogzna {ta pokazali na ovom poqu. Osim toga, i {to je najneugodnije, nije li i ovakvom odlukom Svetog arhijerejskog sinoda iskazano opredeqewe za propalu i od naroda odba~enu ateisti~ku i komunisti~ku politiku, kada se zabrawuje sve{tenicima pristupawe “novoosnovanim politi~kim strankama”? Pa kako Crkva misli sutra da sara|uje sa tim “novoosnovanim politi~kim strankama”, ako dobiju na slobodnim izborima, a treba da ih dobiju ako ti izbori budu slobodni, kada danas zabrawuje sve{tenicima i pristup tim strankama? Rimokatoli~ka crkva je ubacivala svoje qude, tajno i javno u Kominternu, na Solunski front, u Tu|manovu profa{isti~ku organizaciju, verujem i u druge formacije vlasti u Jugoslaviji, a i muslimanski fundamentalizam to ~ini, kao {to pokazuje slu~aj bra}e Pozderac i Fikreta Abdi}a, a na{e Crkva nama zabrawuje da se organizujemo, makar i politi~ki, ako se pod politikom razume briga za svoj narod i za svoju Crkvu. I obi~no oni koji malo rade na duhovnom organizovawu u svome 17

narodu, grlato ustaju u Crkvi protiv politi~kog organizovawa sve{tenstva. Oni koji se bore za pozicije u Crkvi, ustaju protiv onih koji se bore za pozicije Crkve. Oni koji se bave levi~arstvom u Crkvi, ustaju protiv desni~arstva u woj. Oni koji malo rade, pi{u, daju negativne karakteristike onima koji ne{to pi{u i rade za svoj narod. Koliko mi je poznato na{a Crkva nije nikada do sada zabrawivala sve{tenicima da rade na sveukupnoj nacionalnoj ba{tini svoga naroda: kulturnoj, verskoj, nacionalnoj, politi~koj i svakoj drugo, o ~emu se mogu dati brojni vaqani dokazi. U tom smislu Crkva nije nikada zabranila sve{tenicima ni da se bave politikom, ako se ve} tako mora da {titi svoj narod i interese Crkve. I kada je to na{a Crkva, osim u doba komunizma, zabrawivala sve{tenicima da se bave politikom? I to Crkva zabrawuje ne bavqewe politikom uop{te nego bavqewe antikomunisti~kom politikom. Ko, u Crkvi ili izvan we, moè s pravom da nam kaè: gde su granice u Svetosavqu izme|u: verskog, nacionalnog, kulturolo{kog i politi~kog? Nije li, ba{, sam Sveti Sava ove dve oblasti duha objedinio u jednu jedinstvenu – Svetosavqe – zalaù}i se za nezavisnu dràvu, samostalnu Crkvu, slobodu vere? Zar se Sveti Sava nije, istovremeno, bavio i pravom politikom, ekonomijom, diplomatijom, pravom, pored toga {to je bio Arhiepiskop? Nije li i{ao u tabor odmetnutog Bugarina Streza da sa wim pregovara o politi~kim temama? Zar, tako|e, on nije i{ao na dvor ugarskog kraqa da bi otklonio vojnu i politi~ku opasnost po Srbiju? Nije li ustao protiv svog ro|enog brata, kraqa Stefana Prvoven~anog, kada je ovaj hteo radi krune da pot~ini svoj narod pod papu? I zar nije napustio Srbiju ne slaù}i se sa politikom svoga brata? I najzad nije li ustao i protiv politike svoga sinovca, kraqa Radoslava, kada je hteo da pot~ini Crkvu i dràvu pod vlast Ohridske arhiepi-skopije i svog mo}nog tasta, epirskog despota i cara Todora? Gde je u Svetosavqu granica izme|u duhovnog i profanog, verskog i politi~kog, nacionalnog i nadnacionalnog? Zar brojni patrijarsi, episkopi, sve{tenici, monasi koji su sa 18

svojim narodom delili zlo i dobro, u zbegovima i seobama, predvodili ga u bunama i ustancima, mogu biti ìgosani da su se bavili politikom? [ta da kaèmo za Haxi-\eru, HaxiRuvima, Melentija Pavlovi}a-Dobo{ara, Vladiku temi{varskog i vr{a~kog, patrijarha Arsenije ârnojevi}a III, protu Matiju Nenadovi}a, popa Luku Lazarevi}a i mnoge druge, koji su se perom i delom, krstom i pu{kom, verom i politikom, borili protiv neprijateqa svoga naroda? Zar one, kaèm, koji su se borili “Za krst ~asni i slobodu zlatnu”, kroz na{u istoriju, od Kosovskog Stradali{ta do najnovijeg mu~enika Vladike Varnave Nasti}a, koji nisu umeli da odvoje borbu za krst od borbe za slobodu, smemo okarakterisati da su politi~ari?! I zar na{a Crkva koja nije do sada nikada zabrawivala sve{tenicima da pristupaju razornoj komunisti~koj partiji, transmisionom socijalisti~kom savezu, kamufliranom sve{teni~kom udruèwu, koja nije nikada do sada pozvala ove sve{tenike na odgovornost zato {to se bave levi~arskom politikom, a me|u wima ima i takvih koji su na Bogoslovskom fakultetu i sada, na parohijama i drugim strukturama Crkve i to aktivni, sme, moè i ima moralno pravo da mene poziva na odgovornost zato {to se bavim desni~arskom politikom u obnovi srpskog naroda?! Zar oni napu{taju svoje redovne du`nosti, ~ak i predavawe studentima, i odlaze u SSRN da se bave politikom, ne gre{e vi{e od mene koji sam penzioner i nemam nikakvo zaduèwe u Crkvi, te ho}u, na ovaj na~in, da pomognem svome narodu i Crkvi da se organizuje pred ~equstima xihada sa Istoka i Vatikana sa Zapada?! Ako Crkva wih nije pozivala nikada na saslu{awe, s kojim moralnim pravom poziva mene?! Slobodan sam da dodam da Crkva nije htela da se me{a u politi~ko opredeqewe svojih vernika i sve{tenika ni za vreme rata i nije se, u toku pro{log rata, prikqu~ila poznatom Nedi}evom “Apelu”. Po kojoj logici i po kom kanonu, pomesnog ili vaseqenskog sabora moè sada crkva da osudi one sve{tenike koji se bave politikom u slu`bi obnove duhovnih vrednosti i svome narodu? Da li Crkva izjedna~uje bavqewe politikom u jednoumqu i vi{estrana~koj demokratiji? 19

Stoga je zabrana sve{tenicima da se javno opredequju za novoosnovane politi~ke partije skriveno navijawe vode na izan|ali vito ateisti~ke politike u licu komunizma koja je pretrpela poraz u svim delovima sveta, izuzev Srbije, Albanije i Kine. Zalagawe da se sve{tenicima zabrani politika jeste recidiv ateisti~ko-komunisti~ke propagande, odnosno, zavera protiv hri{}anstva, kako bi se Crkva odstranila iz aktivnog dru{tvenog ìvota, da je vera, toboè, privatna stvar svakog gra|anina, da Crkvu treba sabiti u porte, na grobqa, oduzeti joj {kolu, medije komunicirawa, svesti je samo na pro{lost, kako bi je lak{e mogli dotu}i, uni{titi, omogu}iti samo “posve}enima” – laicima da se bave politikom. To jest Crkvi ostaviti samo tzv. verske probleme, a probleme kulture, umetnosti, nacije, verske katihizacije dece, haritativne delatnosti izdvojiti iz tog konteksta. Me|utim, problemi kulture su neodvojivi od problema vere i nacionalni problemi od ~isto verskih, kako to dobro pokazuje ovo na{e duhovno siroma{no vreme. Znano je svima da se Crkva pod komunizmom nije smela baviti ni ~isto verskim problemima: nije mogla da obnovi u ratu i posle rata poru{ene bogomoqe, da se bavi katihizacijom dece i omladine, haritativnom delatno{}u. I to, uglavnom SPC koja je, uzgred da kaèmo, imala “dobre odnose sa vlastima” (~itaj komunistima). âk i verski sekta{i imaju boqi tretman pred vlastima, jer su brojne hramove kupili, po svi zabitim delovima na{ih gradova i sela i uspe{nije vr{e katehizaciju od nas, nego SPC koja tek u posledwe dve godine nalazi na predusretqivost novih qudi. A ti verski sekta{i, dobro organizovani i pla}eni, idu po duhovnom grobqu na{eg naroda kao razni emisari, Kri{ne i Murte, jogini i egzoterici, zagovornici transcendentalne meditacije, teosofije i astrologije, idu kao svetski emisari i spasiteqi, nude}i na{em narodu “pravu veru”, truju}i ga i raslojavaju}i na{e porodice i narod. I umesto da Crkva pove}a svoju aktivnost na ovom poqu, kako to ~ine druge konfesije, da sve{tenici u svakoj prilici govore omladini i deci o veri i Hristu, sve{tenici moraju dobiti odobrewe od vi{ih vlasti za svaki nastup u javnosti, za svaku tribinu, 20

skoro za svaku re~. A i xihad je u{ao u na{ narod: Kosovo, Sanxak, Novi Pazar, delovi Bosne svedo~e o velikom potiskivawu srba. Poznato je kako je Fikret Abdi}, kao komunista, organizovao hoxe u Bosni, pomagao gradwu xamije u Zagrebu. Dakle, svuda se vernici i laici organizuju, a nas na{i qudi vezuju slepom poslu{no{}u kako bi nam zabranili da se me{amo u politiku koja nas je do ovih jada i dovela i to u vreme kada nam spremaju om~u sleva i zdesna, sa Istoka i Zapada. Nije li servilna poslu{nost isto tako greh kao i osiona prepotentnost, kojih sam li{en, jer èlim da budem poslu{an, ali ne servilan. Osim toga, odluka Svetog arh. Sinoda da se sve{tenicima zabrani da pristupaju novoosnovanim politi~kim strankama suprotna je Op{toj deklaraciji o qudskim pravima, i to ~l. 6., 19., 20., 21., koju Deklaraciju je ratifikovala i na{a dràva, a mislim da je priznaje i SPC koja je ~lan Svetskog saveza crkava. Stoga molim Sveti arhijerejski sinod SPC da povu~e svoju odluku o zabrani sve{tenicima da pristupaju novoosnovanim politi~kim strankama kao nelogi~nu ili da ovu moju molbu uputi Svetom arhijerejskom saboru na ovogodi{we zasedawe radi kona~nog odlu~ivawa po ovom pitawu. Posle odluke na{e najvi{e crkvene instance ja }u zauzeti svoj stav zavisno od te odluke. Istina, meni se preti li{avawem ~ina zbog takvog moga stava. @elim d kaèm da ja nisam ro|en kao sve{tenik i ne moram da umrem kao sve{tenik, iako bi me mnogo zabolelo da me neko zbog tako trivijalnih stvari li{i ~ina. Ali, jedno je sigurno da }u se truditi svim srcem da sa~uvam ~in i umrem kao ~ovek. Ostajem u sinovskoj odanosti prema na{oj Crkvi i svome narodu. Beograd, 30. aprila 1990. godine

U~tiv, Protojerej @arko Gavrilovi} 21

2) PISMO SINODU O OBUSTAVI SARADWE SA ENCIKLOPEDIJOM PRAVOSLAVQA POVERQIVA PISMA MITROPOLITA ZAGREBA^KOG G. JOVANA SA SVETIM ARHIJEREJSKIM SINODOM SPC, U VEZI DATOG MI BLAGOSLOVA ZA ENCIKLOPEDIJU PRAVOSLAVQA Pravoslavni Mitropolit Eparhije zagreba~ko-qubqanske 241000 ZAGREB Trst, 14. Jula 1998 godine Predmet: Uredni{tvo Enciklopedije Pravoslavqa SVETOM ARHIJEREJSKOM SINODU SRPSKE PRAVOSLAVNE CRKVE BEOGRAD

^

ast mi je izvestiti Sveti arhijerejski sinod Srpske pravoslavne crkve da sam prilikom posledweg boravka u Beogradu od 6. do 12. jula 1998. godine primio pristiglu po{tu na moju adresu i odluke Svetog arhijerejskog sinoda za Na{u kancelariju, pa izme|u ostalog i pismo Uredni{tva Enciklopedije pravoslavqa od 10. juna 1998. godine u kome potpisnici Uredni{tva (1. @arko Gavrilovi}; 2. Zoran Glu{~evi} i 3. Slobodan Filipovi} - nije se potpisao) {aqu svoj poziv za saradwu od 8. juna 1998. godine. U pismu je na sredini i faksimil odluke Svetog arhijerejskog sinoda SPC, SIN br. 531/zap. 303 od 26. marta 1998. godine ve{to ukomponovan u ciqu davawa saglasnosti za ovaj izdava~ki poduhvat. Na po~etku pisma sa desne strane je lik Svetog Save (Mili{evska), i na kraju pisma pe~at sa tekstom: “Uredni{tvo Enciklopedije Pravoslavqa, Beograd” i u sredini lik Svetog Save. Kako Srpska pravoslavna crkva jo{ do sada nije izvr{ila registraciju i za{titu autorskog prava u ciqu o~uvawa crkvene imovine, doga|aju se razne zloupotrebe po~ev od patrijar{ijskog grba i zastave SPC, Mili{evskog Belog An|ela, Svetog Save, Cara Lazara i Carice Milice, i da ne nabrajam, jer bi spisak bio veoma velik i skoro beskrajan. 22

Sli~no je i u izdava~koj delatnosti, jer se skoro i ne se}amo kada je posledwi put iza{la Spomenica u izdawu Svetog arhijerejskog sinoda. Izdava~ka ustanova Srpske pravoslavne crkve rasto~ena je na razne na~ine i sada su Eparhijske izdava~ke ustanove dobile prioritet, a Patrijar{ija se nalazi u pasivi. Na sajmu kwiga u Beogradu u mnogo teìm vremenima ponosili smo se izdawima izloènim na {tandu Svetog arhijerejskog sinoda, a sada to nije slu~aj. Radujemo se da su se pojavili {tandovi Eparhijskih izdava~kih ustanova na Sajmovima kwiga u Beogradu, ali u nikom slu~aju to nije smelo da se dogodi bez u~e{}a Svetog arhijerejskog sinoda. Wegova Svetost na{ Sveti Patrijarh Pavle osve{tao je Radio Svetigore (Svetigora Br. 74-79). Radio “Glas Crkve” u Eparhiji {aba~ko-vaqevskoj uspe{no emituje svoj program kao poznata sna`na izdava~ka ustanova. Sve je to za pohvalu, ali me malo zbuwuje nedavni ~lanak iz “Politike” od 9. jula 1998. godine, str. 14. “Adventisti nelegalno emituju program” od Mirjane Kuburovi} i postavqeno pitawe: “… kako to da prva “crkvena” radio frekvencija bude dodeqena adventistima, a ne Pravoslavnoj crkvi koja je ve}inska u Beogradu i Srbiji…” U “Pravoslavqe” br. 746 na 9. strani Petar V. [erovi} pi{e u rubrici: Savremena Tema o Srpskoj pravoslavnoj crkvi i internetu i prikazuje fotografiju: Ruska pravoslaviaja cerkov”!?, a tek u slede}em broju 747 str. 9., u nastavku: “Srpska pravoslavna crkva” i fotografija Patrijarha Pavla! Pored Patrijar{ijske {tamparije xepni kalendar za 1994. godinu {tampao je BIGZ, a za 1999. godinu {tampa “Kultura”. Patrijarhove tri kwige: “Da nam budu jasnija neka pitawa na{e vere”; izdava~: Izdava~ki fond Arhiepiskopije Beogradsko-Karlova~ke, a da ne spomiwem pri~u oko ranije Patrijarhove kwige promovisane na Sajmu kwiga u Beogradu i Milanskog izdava~a o Svetiwama na Kosovu, koji je dobio i Orden Svetog Save prvog reda! U ovakvim slu~ajevima ba{ sada nam ni{ta nije jasno! Mo`da su se iz te “dobrote” SPC inspirisali i na{i fudbaleri na svetskom takmi~ewu sa Nemcima, pa dali autogol, umesto da smo doìveli pobedu kao koji su do{li do ciqa! (“Qekaru, izlije~i se sam..”(Lk.4,23)). 23

Zato ovu Pravoslavnu Enciklopediju ne izdaje Sveti arhijerejski sinod sa Bogoslovskom fakultetom SPC u Beogradu i Libertivilu, Muzej SPC, u saradwi sa SANU kao {to su nam pomagali vredni Akademci velika i u svetu poznata imena, u izdavawu Spomenica SPC Svetog arhijerejskog sinoda, Univerzitet, Matica Srpska, vredni nau~ni radnici SANU (Miodrag Petrovi}), Narodne biblioteke Srbije, Arhiva, Narodnog muzeja; \or|e Trifunovi} (Azbu~nik Srpskih Sredwovekovnih kwièv-nih pojmova, Beograd, 1990. - posve}uje Profesoru Lazaru Mirkovi}u!) Protivim se odluci Svetog arhijerejskog sinoda SIN br. 531/zap. 303 od 26. marta 1998. godine i iz razloga, {to nije izvr{ena odluka Svetog arhijerejskog sabora Asbr. 27/zap. 46. od 16. maja 1972. godine o izdavawu Enciklopedije Srpske pravoslavne crkve povodom 1.100-godi{wice primawa hri{}anstva u Srba i molim Sveti arhijerejski sinod da obustavi saradwu Srpske pra-voslavne crkve sa Uredni{tvom Enciklopedije pravo-slavqa u Beogradu i da se ceo predmet putem raspisa dostavi Visokopreosve}enim Mitropolitama i Preosve}enim Arhijerejima, ~lanovima Svetog Arhijerejskog sabora SPC i da se izvr{i odluka SAS o izdavawu Enciklopedije Srpske pravoslavne crkve i Enciklopedije Pravoslavqa. Taj projekat trebao bi da nas pokrene i na centralizaciju Srpske pravoslavne crkve, jer smo u sada{woj praksi pobrkali prioritete. Molim Sveti Arhijerejski sinod da se ovaj predmet dostavi Svetom arhijerejskom saboru u prvom wegovom sazivawu na razmotrewe i odluku. Svetom arhijerejskom sinodu odani +MITROPOLIT ZAGREBA^KO-QUBQANSKI Jovan

24

PISMO SVETOM ARHIJEREJSKOM SINODU SRPSKE PRAVOSLAVNE CRKVE SVETOM ARHIJEREJSKOM SINODU SRPSKE PRAVOSLAVNE CRKVE TRST, 14. jul 1998. godine

^

ast mi je dostaviti Svetom arhijerejskom sinodu u prilogu pod dopunu ./.M.Br.394/98; i kratka saop{tewa Visokopreosve}enim Mitropolitima i Preosve}enoj Gospodi Arhijerejima moje pismene izjave i zalagawe za promenu odluke Svetog arhijerejskog sinoda SIN br. 531/zap 303. dod 26. marta 1998. godine da se Enciklopedija pravoslavqa {tampa u izdawu Svetog arhijerejskog sinoda Srpske pravoslavne crkve, a ne Uredni{tvo Enciklopedije kojima je to sada poverio i sa se zabrani i obustavi saradwa Srpske crkve sa tim Uredni{tvom i da Srpska crkva izvr{i svoju odluku SAS iz 1972. godine i od{tampa Enciklopediju Srpske pravoslavne crkve u svom Sinodskom izdawu. Nisam u mogu}nosti da svima dostavim ovaj predmet jer nisu svi faks aparati u funkciji, a neka Gospoda Arhijereji i nemaju i nije dostupno da im se po{aqe, pa molim Sveti arh. sinod da ovaj predmet dostavi svima ~lanovima Svetog arhijerejskog sabora na pro~itawe i odluku. Episkop slavonski Lukijan i administrator Eparhije temi{varske ima informaciju iz tog dela na{e Crkve, koja moè biti od velike koristi za Enciklopediju. Preosve}eni Vladika Nikanor bio je na studijama u MDA pa znawe Ruskog jezika moè biti od koristi na izdavawu Enciklopedije. Episkop Longin tako|e je bio na studijama MDA i zna ruski i engleski jezik, a sada kao administrator Mitropolije Novogra~ani~ke dragocene podatke moè da sakupi za izdawe Enciklopedije i da najnoviju istoriju Srpske Crkve u Eparhiji dalmatinskoj obradi za Enciklopediju. Vladika Vasilije, episkop sremski i Vladika Mitrofan bili su studenti u Bukure{tu i poznaju Rumunsku pravoslavnu crkvu. Episkop biha}ko-petrova~ki Hrizostom bio je na studijama u Solunu i zna gr~ki jezik i sada u najteìm uslovima u svojoj 25

Eparhiji moè da ilustruje najnoviju istoriju Srpske crkve u tim krajevima i to }e biti dragoceni podaci za Enciklopediju. Episkop ose~ko-poqski i barawski Gospodin Lukijan moè da izloì i svoja iskustva iz Manastira Bo|ana i da kaè interesantne podatke o wegovoj zbirci stakla i da opi{e najnovije stawe u Eparhiji, {to }e biti dragoceni podaci za Enciklopediju. Episkop Justin ima vrednih predela u svojoj Eparhiji, poznaje gr~ki jezik uz saradwu svoga duhovnog oca Episkopa Artemija moè da referi{e dragocene podatke za Enciklopediju. Episkop Sava iz Australije zalaè se za jedinstvenu celinu Novogra~ani~ke Mitropolije i Srpske pravoslavne crkve, {to je funadamentalno pitawe za prosperitet na{e Crkve. Sve ovo pi{em sa najboqim namerama za Srpsku crkvu. Svetom arhijerejskom sinodu odani, +MITROPOLIT ZAGREBA^KO-QUBQANSKI Jovan

26

PRILOZI PISMU MITROPOLITA JOVANA PATRIJARHU O ENCIKLOPEDIJI WEGOVOJ SVETOSTI ARHIEPISKOPU PE]KOM, MITROPOLITU BEOGRADSKO KARLOVA^KOM I PATRIJARHU SRBSKOM G. G. PAVLU Beograd, 12. jun 2001. godine VA[A SVETOSTI,

O

pet, po ko zna koji put, moram da Vam se obratim, uz obe}awe da to vi{e, bez te{kog jada, ne}u ~initi, jer mi ni do sada nije pomoglo nikakvo moje obra}awe Va{oj Svetosti. Pre neki dan pro~itah u dnevnoj {tampi da je Va{a Svetost dala svoj prilog beogradskom muftijiod 1000 zapadnonema~kih maraka, Haxi Hamdiji Jusufovi}u, za gradwu xamije u Beogradu. Dragi Boè! [ta sam do~ekao: da srpski Patrijarh pomaè gradwu xamija, a Srbi su prolili potoke krvi da isteraju i Turke i potur~ewake iz Srbije, da istrebe “gubu iz torine”, ako i zanemarimo da su Srbi skoro petstotina godina krvarili protiv svirepog okupatora. Kara|or|e i sve umne vojvode iz Prvog srpskog ustanaka su svojim ìvotima platili da biste i Vi, pored drugih, bili srpski patrijarh, a Vi pomaète gradwu xamija?! O, ~udnog li vremena! ~udnih li obi~aja! uzvikujem i ja zajedno sa Ciceronom. Kako radimo, tako nam i jeste. I zato nam je sve tako naopako: prvi su postali posledwi, a posledwi prvi. Mo`da je Va{ prilog politi~ki potez, u {ta se ja dobro ne razumem. Ja sam, i od Va{e Svetosti i od drugih koji se zaista bave poltikom, optuèn da se bavim politikom, ~ak mi je zapre}eno i ra{~iwewem zbog toga. Ali, vidite da se i Vi bavite aktivno politikom. Pa, ako je taj Va{ prilog i to – politi~ki trik, {to barem ne odvojiste makar jednu leptu, kao svoj prilog ili prilog SPC, za Enciklopediju pravoslavqa, za koju ste mi uredno, preko Svetog arh. sinoda, dali 27

blagoslov? Nije li to vrhunac hipokrizije?! A izneveravawe Hrista Gospoda i Wegove Crkve i da ne spomiwem?! ûo sam ovih dana i to da ste, preko Svetog arh. sinoda, otkupili unapred 500 primeraka Enciklopedije pravoslavqa koju izdaje “Savremena administarcija”, ~iji je urednik prof. g. Dr. Dimitrije Kalezi}, koji je radio tu Enciklopediju, koliko je meni poznato, bez ikakvog blagoslova SPC, a da Vi niste tu Enciklopediju ni videli u {tampi niti se upoznali sa wenom sadrìnom i vredno{}u, iako je Bogoslovski fakultet odbio da stane iza te Enciklopedije i da bude suizdava~. Pa, opet, i to nije smetalo Va{oj Svetosti da pomogne dràvno preduze}e da opstane u ovoj besparici “prilogom” koji ste mu Vi unapred dali, za delo koje niko od merodavnih i meritornih u SPC nije video niti ocenio, a meni ste “natovarili na vrat” tri mentora, tri supervajzera, od kojih dva ne mogu da stignu, od svojih obaveza, da pro~itaju na vreme ni seminarske radove nego im to ~ine asistenti, a kamo li vi{etomno pisawe Enciklopedije. I to samo za to da ne bi ja ne{to napisao {to bi, nekome u Crkvi ili izvan we, smetalo ili da bi ste meni spre~ili da ja ma {ta zna~ajno na vreme uradim. Pitam Vas: moè li i sme li srpski Patrijarh da bude nekome svedobra majka, a drugome zlehuda ma}eha?! Moète li da se tako zlehudo pona{ate prema meni i toliko blagonaklono prema g. Kalezi}u?! Meni ste, stvar-no, to tvrdim odgovorno, zaista zlehuda ma}eha od kako ste na tronu i crkvenom kormilu Svetog Save. Niste takvi bili p{re Va{eg ustoli~ewa za patrijarha. Otkuda to i za{to?! îme to samo ja toliko razgwevih Va{u Svetost, da se tako pona{ate samo prema meni? Da samo meni zatvarate usta zabranama da drìm predavawa u inostranstvu, da mi uskra}ujete bogosluèwa, iako nisam pod zabranom sve{tenodejstvovawa, da mi spore~avate pravo da radim na dobro svoje Crkve i svoga naroda, a da ~oveku, kome daju “kapom i {akom” komunisti na vlasti i komunisti u Crkvi, ~oveku koji je dobio stan, zajedno sa Va{im protojerejem miqenikom koji “vedri i obla~i” u “beogradskom pa{aluku”, jer su obojica, i ne samo wih dvojica sve{tenika, dobili stanove od komunisti~ke Mrkowi}eve gradwe “Solidarnosti”, svakako 28

ne zabadava, ve} za usluge biv{em, propalom bezbo`nom, komunisti~kom reìmu, iako ta dva sve{tenika imaju i ku}a i stanova na pretek. Pa mu jo{ i Vi, Va{a Svetosti, unapred dajete, kao “pride u miraz”, novac da moè, bez ikakve nau~ne verifikacije i recenzije, da {tampa delo koje nije provereno od merodavnih faktora u SPC. Za{to, Va{a Svetosti, ako imalo Boga imate u sebi?! Za{to toliko gre{ite svoju du{u o mene?! Jesam li samo ja Va{ problemn?! Pa, ako jesam, za{to me ne ra{~inite i time spree~ite emoje mrcvarewe?! S druge strane, ako se neko, od potencijalnih donatora za na{u Enciklopediju javi i pita Va{e pulene u Patrijar{iji da li nam moè dati prilog za na{ rad, da li da i nama sirim “udele” neku mrvicu sa “bogate trpeze narodne muke”, koju i Vi znate da tro{ite prema “liceprijatiju”, kako sami ho}ete ili kako Vam drugi to kaù, Va{i miqenici odgovaraju tim na{im potencijalnim donatorima da ja radim “privatnu Enciklopediju pravoslavqa”. Zar to nije licemerje i svetogr|e, la` i neistina. Vama i wima ni{ta ne smeta to {to imamo, za pisawe ove Enciklopedije pravoslavqa, pismeni blagoslov Svetog arh. sinoda SPC, a da va{ {ti}enik to nema. Tako, ispada, kao da sam ja sam falsifikovao tu odluku Sinoda, da sam la`no potpisao tu|e ime – potpis na woj, da sam stavio na tu odluku tu|i pe~at. Pa kad bi to uradio, za{to nisam jo{ u zatvoru? Za{to niste podneli krivi~nu prijavu za la`no predstavqawe protiv mene. Ako ste smatrali da sam, iz ma kojih razloga, nedostoojan ili nedorastao ovom radu, za{to ste mi davali dozvolu?! Ako ste se svi skupa zaletili i dali mi blagoslov da radim ovaj posao, a posle se prisetili da ja, kao antikomunista, mogu prozvati i napisati istinu o brojnim najamnicima u Crkvi koji su radili po nalogu komunista, nkaìte mi to, skinite mi muku sa du{e i srca! Za{to }utke spre~avate ~ak i pomisao da radim na ovom delu?! A da bi nesre}a, moja ili Va{a, {ta mislite ~ija?, bila ~ak ve}a, Vi ste li~no, Va{a Svetosti, zabrawivali pojedinim bogomoqkama, da ne navodim wehova imena, da mi ne smeju dati svoje ikone koje poseduju da ih skeniram za potrebe ove Enciklopedije pravoslavqa, govore}i da “niti 29

ja smem da to od wih traìm, niti one smeju da mi te ikone daju”. O Gospode Boè, je li to mogu}e?! Kakva je to hipokrizija vere, morala, mr`we kod Vas prema meni i za{to?! Zar se moète spasiti sa tolikom mr`wom prema meni?! A Bog mi je svedok da nemam ni malo mr`we prema Vama, ali imam opravdano negodovawe. Za{to mi zabrawujete da radim ono {to mi Sinod dozvoqava, a Vi u tom Sinodu predsedavate i vodite glavnu re~?! Za{to, i po sto puta kaèm, za{to Va{a Svetosti?! @elim razloge i obja{wewe i to je moje qudsko pravo. Da li ste se , Va{a Svetosti, od Milo{evi}a ili od me|unarodnih me{etara, dobro nau~ili da ve{to uvodite sankcije samo prema meni, da zavodite {estostruku blokadu samo moga rada na Enciklopediji, tako da ja, do sada za ove ~etiri godine, nisam nikada dobio, niti od Vas niti od ma koga u SPC, niti, pak, od ma koje crkvene op{tine, ni jedan jedini prebijeni dinar pomo}i za ovaj rad koji prevaziulazi sve moje umne, fizi~ke i finansijske mo}i. A poznato Vam je da niko, nikada, dakle ni jedan pojedina~ki ~ovek, nije moga uspe{no da sam radi nikakvu Enciklopediju, ponajmawe Enciklopediju pravoslavqa, pa makar se on zvao i @arko Gavrilovi}. A molio sam Vas i prekliwao bezbroj puta, ~ak sam se i pismeno obra}ao Va{oj Svetosti vi{e u tom smislu, mole}i Vas da nas pomognete. Vi za muslimane imate novca, za “Savremenu administraciju”, tako|e, samo nemate ni prebijenog marija{a za mene. âk sam traìo da intereveni{ete i kod “Bra}e Kari}”, koje pose}ujete i odlikujete, da daju svoj prilog za ovaj rad, da se, “narodnom mukom” koju su ve{to prigrabili, iskupe i, preko pomo}i ovoga rada, pomognu duhovnu obnovu na{eg naroda. îme }ete kupiti Carstvo Boìje? âk i pod predpostavkom da sam Vam ja neprijateq, a nisam kunem Vam se Bogom ìvim, du`ni ste po nauci Gospodwoj da me volite, da se za mene Bogu molite i pomaète (Mt. 5, 44). Pisao sam, i molio, i g. Kalezi}a i Sveti arh. sinod, da se ne rasipa oskudna umna teolo{ka snaga u na{oj Crkvi sa radom na tri enciklopedije pravoslavqa istovremeno, no ni|{ta mi nije pomoglo. Moje pisane molbe ostaju za “neka daleka pokole30

wa” da svedo~e o anarhiji, bezna|u i licemerstvu u SPC za vreme Va{eg pastirstvovawa. Ali, sve moje dobre namere su bile uzalud. Sva ~etvorogodi{wa moja muka, vapaji, molbe, prepiska sa Vama, nije pomogla, nije se, ~ak, dotakla Va{eg srca i Va{e savesti. Pa, gde Vi to, srpski Patrijar{e, ìvite? Kom svetu pripadate? Na kojoj planeti se nalazite? Moèli se ignorisawem ne~ije li~nosti, ne~ijeg rada, spre~iti taj rad?! Za mene je to provokacija, izazov da jo{ priqe`nije, odanije, mukotrpnije radim, ugledaju}i se na Gospoda Slave koga su raspeli, da bi nas spasio Svojim Vaskrsewem. O~ito je da mi nismo na istoj planeti, a kamoli u istoj Crkvi?! A da jesmo:Zar bi na{oj u mnogome siroma{noj bogoslovskoj nauci smetalo da bude stvarano vi{e vi{e enciklopedija pravoslavqa istovremeno, pod pretpostavkom da Vi podjednako pravi~no, arhipastirski, pomognete, kako g. Kalezi}a, kome niste podarili Svoj blagoslov da to radi to za {to mu dajete novac, a on to radi i bez Va{eg blagoslova, a mi smo traìli Va{ blagoslov, i podarili ste nam ga, pa ste bili du`ni da pre nas pomognete nego g. Kalezi}a ili podjednako i wega i mene, ako ste èleli da budete i ostanete mudar Arhipastir, kako bismo, ako treba, a ja kaèm da ne bi trebalo, radili istovremeno na stvarawu dve enciklopedije pravoslavqa, pa neka Bog i narod presude ~ija je enciklopedija boqa, stru~nija i za narod korisnija, ~ak mo`da kao iskupqewe {to do sada, u celoj istoriji ovog napa}enog naroda, nije ra|ena ni jedna takva enciklopedija? Mo`da bi to bilo i Va{e i na{e iskupqewe za vekovni nedovoqan nerad i veliku nemarnost na Gospodwoj i narodnoj wivi? Umesto svega toga Vi ste krenuli samo da blokirate samo moj rad u ovom pogledu. Ne Vi sami, ve} zajedno sa mitropolitom Jovanom, ~ija uloga u stradawu i pokr{tavawu Srba od strane Tu|mana i nove “endehazije” jo{ nije dovoqno ispitana, koji je napustio svoju pastvu kao najamnik (ni, uvidev{i vuka grabqivoga i krvolo~nog (sr. Jn. 10, 9 – 10), sve{tenojerarha koji je, po mnogo ~emu va{ sadrugu i sarabotniku, naro~ito po pismu kojke je uputio Sv, arh. sinodu u vezi rada na na{oj Enciklopediji, ~ime ste “privoleli” ostale 31

~lanove Sinoda da donesu odluku da se {tampa i tre}a “Enciklopedija SPC”. A molio sam, ponavqam, usmeno i pismeno, i Sveti arh. sinod i g. Kalezi}a, da se tako ne radi i da se ne rasipaju snage i ne razliva znawe u tri iste enciklopedije, ali, {to je rekao \ura Jak{i} “Ja l` ne da |avo, ja l` ne da Bog”. Elem, da se rade tri enciklopedije pravoslavqa, u istom vremenu, u istoj dekadi, pokazuju da kada snmo mi krenuli da radimo na tom poqu, da su mnogi za nama krenuli da to ometu i rade “svoje” enciklopedije. Sada tri enciklopedije pravoslavqa lebde u vazduhu srpskog neba. êmu sve to?! Zar to ne dokazuje da u na{oj Crkvi, najblaè re~eno, nema reda, da vlada haos i zbrka?! îjom krivicom, razmislite se?! Mojom, svakako, ne , jer ja nisam ni na kakvom poloàju u na{oj Crkvi. Na{ odavno rekao: “Riba smrdi od glave, ali se od repa ~isti”. Ose}am stid da to kaèm, ali nemam druge poslovice da vaqanije potkrepim svoju tvrdwu o anarhiji i bezna|u na duhovnom nebu Srbije. Sve se ovo de{ava, kako ja vidim bez imalo paranoi~nosti, jeste samo za to da se blokira moj rad na enciklopediji koji sam po~eo pre pet godina, da se meni ne pomogne, da se spre~i da ja dovr{im ono {to sam, sa blagoslovom Crkve, zapo~eo i {to radim, uz pomo} svojih prijateqa, saradnika i po{tovalaca, punih pet godina. Stoga zakwu~ujem da ste prema meni vi{estruko nepravi~ni, samo ste meni zlehuda ma}eha, kakva danas postoji samo u crtanim filmnovima. Na moje vapaje i moja prekliwawa Vi ste ostali nemi, gvozdeni, sa fa{isoidnom hladno}om i ignorisawem, kako prema meni li~no tako i prema mojim vapajima, prema mome radu. Za{to, Va{a Svetosti?! Znate li, Va{a Svetosti, da na{ narod kaè: “Na mrzanu ku}a ostaje” i da se moè desiti da ja, ostavqen sebi i mojim saradnicima i prijateqima, uz sve muke koje mi zadajete i koje }u, ako Bog da, opisati, pred narod izneti, a moè Bog blagosloviti da kroz muku i stvorim ne{to vredno i u ovom pogledu, pa }e mi, na{ dragi Bog, biti sudija i branilac. Smemo li iza}i pred Boga sa ovakvom na{om parbom? Ja se pla{im toga, a Vi?! Opet se pitam: Zbiqa, Va{a Svetosti, ~ime sam ja toliko ozlojedio, pre svega Vas i sve oko Vas?! Da li svojim neu32

mornim radom na dobro Crkve?! Ili mukotrpnim pregnu}em za dobijawe dozvole za gradwu Spomen hrama Svetom Savi na Vra~aru, kojom prilikom sam izloìo svoj sopstveni ìvot smrtnoj opasnosti?! Ili, pak, li~nim zauzimawem da spre~im odigravawe skaradne predstave “Sveti Sava” od Sini{e Kova~evi}a, za {to su me blatili kako bezbo`nici na vlasti i u dràvi, tako i smutqivci i najamnici u SPC, o ~emu posedujem brojne pisane dokaze i izjave onoga koji je tada zamewivao obolelog patrijarha Germana i koji je davao podr{ku semjeni{tarcu rimokatoli~kom, a protiv nas, pa se za to nije izvinio ni do danas, kao ni Vi {to ste dali potpis za “Dejtonsku vizu” srpkom zlotvoru, {to ste predloìli i izabrali Filareta, {to ste i{li na slavqewe titoisti~kog praznika koji je bio om~a oko vrata srpskog naroda. Ili je ta na{a me|usobna netrpeqivost, mo`da, zbog toga {to sam ja iz srca Srbije, a Vi iz biv{e austrougarske monarhije? Ili su u pitawu dve suprotstavqene medote u ikonomiji spasewa: zilotska i liberalna, ili dve pogre{ne politike: komunisti~ka i antikomunisti~ka. Priznajem da sam antikomunista, a Vi, Va{a Svetosti?! Sada smo u fazi otkrivawa udbinih dosijea, pa }e se videti, i u Crkvi i u dràvi, “ko je vera, a ko je nevera”?! Vide}e se, sazna}e se, ko je i {ta radio i u Crkvi u mraku i tami komunizma. Zna}e se za sve nas. Za svakoga od nas otkri}e se istina: ko je, kakav i “~iji ~ovek” bio bilo kao bogoslov, kao teolog, ili kao sve{tenosluìteq. Bog ne}e, i ne moè dopustiti, da se istina zauvek sakrije, pokopa, uni{ti. Istina se ne moè sahraniti, jer }e, makar bila ba~ena u ponor, isplivati, iz groba }e vaskrsnuti, sa raspe}a |e pobedonosno si}i. U mojim u{ima odzvawaju ne~iji glasovi kao bogoslova na Miqacki: “Dole srpski kraq!” Sigurno je da to nisu moji glasovi. Ali, i bez tih famoznih dosijea, mi }emo svi iza}i pred Gospoda da nam plati “nadnicu za ìvot”? Da mislite, po{to se i Vi brzo pribliàvate grobu kao i ja, da li ste se uop{te ogre{ili o mene u svemu ovome {to sam Vam izneo? Ja uvi|am svoj greh i {to Vam o ovome pi{em. I za{to ba{ mene uzeste na svoj ni{an?! Verovatno da sam i ja u ne~emu, iako meni nepoznatom, pogre{io u odnosu na 33

Vas. Ali gde? Kaìte mi da se popravim, da metani{em pred Vama i zatraìm opro{taj, da se izmirimo pre Boìjeg suda, da oprostimo jedan drugome da bi i On, Jedinoopra{taju}i, oprostio nama obojici (Mt. 5, 23 – 25; 6, 15 ). U suprotnom, da li moète da zamislite da sam Vama ja neprijateq i, ako to mislite, u ~emu sam Vam neprijateq? Da li me smatrate svojim neprijateqem za to {to ne mogu da podnesem ni~iju nepravdu, licemerstvo, lukavstvo, pritvornost, neiskrenost?! Tako su me u~ili moji roditeqi, moji u~iteqi u Bogosloviji, na Fakultetu. Pa, ako je ta Va{a blokada moga rada na Enciklopediji pravoslavqa zbog ovih nabrojanih mojih osobina, onda radosno kli~em sa svim svetima: Neka je hvala Bogu na Wegovom daru i na krstu koji mi je dodelio! Ako li, pak to nije slu~aj, nego se ja u svome dvoumqewu varam, i ako ima ne{to drugo {to smeta na{oj normalnoj komunikaciji, kaìte mi. Ako je to toliko nevaqalo i bezobrazno, ili ako postoji neki drugi meni razlog, da ja ne naga|am koji, kaìte mi nasamo taj razlog, da se na vreme popravim? A ako, pak, iz svoje mona{ke skromnosti ili, ne daj Boè, pritvornosti, nemoète da mi li~no kaète taj razlog, mislim na ta moja ogavna i prqava dela kojih se grozite “vi{e” nego ja sam, onda, barem, kaìte nekome od Va{ih pulena da mi to prenese, da se popravim “dok vremena ima”, dok sam jo{ u ìvotu, dok me Gospod nije pozvao k Sebi? Tako biste pomogli i meni i Sebi da se obadvojica oslobodimo zazora, netrpeqivosti, mr`we, pre nego {to iza|emo pred Boìje lice, po re~ima apostolskim: “Bremena jedan drugome nosite”. A pred Gospoda }emo sigurno, pre ili kasnije, iza}i svi bez izuzetka. I to pravilo vaì podjednako za sve nas. Svi mi: Vi, ja i svi drugi qudi, izi}i }emo pred lice Boìje da saznamo ko smo, {ta smo radili na zemqi, i {to nismo ne{to uradili, a trebalo je to da u~inimo. Pogotovu Vi, Va{a Svetosti, ~ije je breme ve}e, poloàj uzvi{eniji. Na Boìjem sudu }e se sva na{a dela i nedela obznaniti i biti vidqiva kao na dlanu. U tom smislu Vam i pi{em ovo pismo, ne samo da izlijem svoj bes, niti radi nekakve svoje naterijalne “koristi” oko rada na enciklopediji, jer sam blizu groba, bliè nego ìvotu, ve} to pi{em i radi Vas, Va{a Svetosti, pa i radi 34

svoje du{e i radi potomstva, kome }u, u svom pisanom radu, ostaviti sve ove moje muke i druge zloupotrebe u Crkvi za vreme Va{eg pastirstvovawa. To je moj dug mome narodu kao sve{tenosluìteqa i narodnog poslenika. Stoga vas molim, nemojte se zanositi da }e Bog biti prema Vama, kao srpskom Patrijarhu, nakloweniji i milostiviji nego prema meni? Va{a je odgovornost ve}a, pa i Va{ krst i odgovor za sve nas, pa dakle i za mene. Ja ne odgovaram za Vas, ali Vi, kao srpski patrijarh, ste odgovorni za mene. I tu je ta velika razlika. Pa ako se pred Bogom desi tako, onda, kuku i lele i Vama i meni?! Moli za Va{ Arhipastirski blagoslov, bez trunke zazora, Gre{ni sluga Boìjeg oltara, Protojerej @arko Gavrilovi}, Beograd, ul. Maksima Gorkog br. 37

35

KRITI^KI PRIKAZ ENCIKLOPEDIJE PRAVOSLAVQA KOJU JE REDIGOVAO DR DIMITRIJE KALEZI], A KOJU JE IZDALA SAVREMENA ADMINISTRACIJA 2002. GODINE

a) Uvod

P

osle dugog ~ekawa, nakon vi{egodi{weg najavqivawa u 2001. i 2002. godine, napokon je, krajem pro{le godine u izdawu “Savremene administracije” iza{la Enciklopedija pravoslavqa u tri toma, ~iji je redaktor dr Dimitrije Kalezi}, profesor Bogoslovskog fakulteta u Beogradu, a glavni urednik Jelena Marjanovi}, slu`benik “Savremene administracije”. Me|utim, do ove Enciklopedije nije se moglo do}i skoro u celoj 2001. godini kada je najavqivana, dok je pu{tena u slobodnu prodaju tek krajem 2002. i po~etkom 2003. godine. Zbog toga je kasnio i ovaj prikaz. Svi qudi dobre voqe, èqni dobre kwige, pogotovu Enciklopedije pravoslavqa koja izlazi prvi put u toku na{eg pravoslavnog postojawa, èqno su o~ekivali ovo dugo najavqivano, edukativno i stru~no delo, na kome je radilo vi{e od 70 vrsnih stru~waka i koje je pre prodaje u kwiàrama, onako izlaze}i “ispod ~eki}a” {tampawa, dobilo i nagradu ìrija na Beogradskom sajmu 2002. godine kao izdava~ki poduhvat godine. Ipak, da kaèmo da je neko ovu Enciklopediju primio sa velikim odu{evqewem, a neko sa velikim razo~arewem. Mislim da je istina negde u sredini. Ona je prvenac, koji ima mnoge nedostatke i neta~nosti u prezentirawu pravoslavnog u~ewa, ali kao prva enciklopedija pravo-slavqa u nas, ima i svoje draì.

b) @eqa za objektivnim prikazom ove Enciklopedije @elim da poku{am, bona fide, da dam svoj kriti~ki sud i prikaz ovog “poduhvata godine”, koji je trebalo da bude istovremeno i poduhvat stole}a, kako po vrednosti, obimu i veli~ini istraìva~kog rada, tako i po vrsnim stru~wacima koji su predstavqeni kao saradnici na ovom projektu. 36

Dakle, s obzirom o kakvom se grandioznom poslu radi, koliko je za ovaj projekat utro{eno nov~anih sredstava i kakvi su sve stru~waci na ovom projektu radili, on je morao biti mnogo boqe i stru~nije ura|en. Ovako, po svome kvalitetu, obimu i sadràju ova Enciklopedija zaista ostaje samo na nivou izdava~kog poduhvata godine, a po povezu i kori~ewu, {to je mawe va`no, ona moè da se takmi~i i za “poduhvat decenije”. U svakom drugom slu~aju, posebno {to se ti~e wene stru~nosti i nau~nosti, ova Enciklopedija je mnoge znalce leksikografske i enciklopedijske struke vi{e razo~arala nego {to ih je o~arala. Svakako da bi dobro bilo da se ~uju i druga, i ako je mogu}e pozitivnija mi{qewa od moga, budu}i da ja o wemu sudim sa aspekta svoga rada, iako ni ovo i ovakvo moje mi{qewe ne bi trebalo zanemariti, budu}i da ve} skoro deceniju radim na istom poduhvatu. Posebno bi èleo da istaknem va`nost projekta na kome radim: Srpski pravoslavni leksikon, koji je u zavr{noj fazi obrade i koje }e pokazati koliko smo bili blokirani od strane autoriteta u Crkvi i Dràvi rade}i ovaj i druge projekte. Dakle, za mene nije bilo nikakve ni crkvene ni dràvne pomo}i i podr{ke, osim blagoslova Svetog arh. sinoda {to je za mene najva`nija stvar, tako da ja nisam dobio ni jednog dinara kako od Crkve, tako ni od dràve, izuzev mawe sume novca koju sam dobio od Skup{tine grada Beograda 1998. i od Ministarstva kulture 2001. godine. Mene su, dakle, pomogli dobri qudi iz zemqe i rasejawa da radim na ovim projektima. A poglavar Crkve daje blagoslov za ovu Enciklopediju kada je ona ura|ena, bez provere wene vrednosti. Sve ovo }e svakako sluìti na “ve~itu sramotu” crkvenim i dràvnim organima kada iza|u na{a dela Srpski pravoslavni leksikon, Srpska enciklopedija pravoslavqa i Srpski pravoslavni bukvar u celosti. Tek }e se onda videti “ko je vjera, a ko li nevjera” i kakve proma{aje ~ini vrh Crkve i dràve u nepravilnoj i nepravednoj selekciji u “vo|ewu kadrovske politike”, dele}i ih krajwe subjektivno na “svoje” i “tu|e”, ne vode}i nimalo ra~una ko je Hristov i ko je koristan za Crkvu. Zbog svega toga ni mene takav stav 37

vrha SPC ne obavezuje da priznajem za svoj rad neke recenzente, kako bih mogao {to objektivnije i istinoqubivije da prikaèm stawe u na{oj SPC i wihovu episkopsku zloupotrebu vlasti. Ho}u da ukaèm na ovakav krajwe subjektivan stav Crkve prema mome radu koji se odvija po Boìjem dopu{tewu po kome se de{avaju i sve stvari, stav koji nije i ne moè biti po Boìjoj voqi, koja ~ini i dopu{ta samo dobro. Osim toga, ja sam pismeno i usmeno, vi{e puta, pozvao g. Kalezi}a da objedinimo na{e napore na ovom istom projektu za dobro naroda i teologije, {to je on odbio.

v) Blagoslov koji je “posthumno” dat za ovu Enciklopediju Ipak, ne moèmo a da ne naglasimo, da je za ovu Enciklopediju dao svoj blagoslov Poglavar na{e crkve, i to kada je ona ve} bila zavr{ena, post festum, onako kako se posthumno dele odlikovawa u bezbo`nom svetu, a posthumno svakog ~oveka o~ekuje Boìja nagrada ili kazna, suprotno vekovnoj kanonskoj praksi Crkve. S druge strane, Patrijarh je nama, preko Svetog arh. sinoda, dao pismeno blagoslov mnogo pre ovog blagoslova (1997. godine), i to unapred – na po~etku na{eg rada na SEP, za razliku od ovog usmenog blagoslova, koliko znam, koji je dat post festum, dakle “unazad”, Savremenoj administraciji 2002. godine, na kraju wihovog rada za istu Enciklopediju pravoslavqa, ne vode}i ra~una da za isti rad ne moè dati dva blagoslova dvojici razli~itih teologa, mere}i po razli~itim ar{inima: Meni je nametnuo tri episkopa kao recenzente (dr Savu Vukovi}a, dr Irineja Bulovi}a i dr Igwatija Midi}a), a redaktoru g. D. Kalezi}u dao je blagoslov bez ijednog recenzenta za neproveren rad, i to kad je taj posao ve} bio okon~an, po izlasku iz {tampe, ne upu{taju}i se u kvalitet tog obavqenog rada, rizikuju}i da on, srpski Patrijarh, stane iza nekog nepravoslavnog, sekta{kog – jereti~kog u~ewa koga ima u ovoj Enciklopediji, {to bi bilo skandalozno, bogohulno i jereti~ki. Neko }e, mo`da, pomisliti ili kazati da ja zbog toga pi{em ovaj kriti~ki prikaz Enciklopedije, {to nije ta~no. Ja ovaj prikaz pi{em kao 38

objektivni mislilac, bez trunke zazora, dobronamerno, iznose}i pred ~itaoce istinu “na tacni” da sami prosude “pravo stawe stvari”, iako }u kasnije izneti punu istinu o smetwama za na{ moj rad, kako od strane vrha Crkve tako i od strane vrha Dràve, koji su se pla{ili, sa pravom, da }u ja izneti u SEP nagu istinu o svemu, pa i o wima. Vi{e bih se radovao da nije bilo potrebe da ja prostudiram tuì rad koji me odvodi u stranu od moga rada, jer bi, da je ova Enciklopedija bila dobra, sebe po{tedeo “tantalovih muka” u pisawu tako velikog poduhvata i projekta za koji bi trebalo da zalegne neka institucija srpskog naroda, a ne nijedan pojedinac. U pojedinim odrednicama ima dosta plagijata, {to je sasvim dovoqan razlog da se ne daje blagoslov ad hoc, kao {to }emo kasnije videti, te bi bilo sramotno da srpski Patrijarh stane iza intelektualne kra|e u pojedinim odrednicama ove Enciklopedije. U drugim odrednicama ima dosta neta~nosti, nepreciznosti, pa i istraìva~kog lutawa. Ono {to posebno boli jeste ~iwenica {to je Patrijarh preporu~io (îtaj: naredio) ~ak i raspisom da crkve i manastiri u wegovoj Arhiepiskopiji kupe ovu nerecenziranu i neproverenu trotomnu Enciklopediju po stvarnoj prodajnoj ceni, bez ikakvog popusta, {to je klasi~na zloupotreba episkopske vlasti A kada je moj rad u pitawu pona{a se po onoj na{oj poslovici da je “nekom majka, a nekom zlehuda ma}eha”. To je nedopustivo kako za wegov poloàj i godine, jo{ i vi{e za wegovu ortodoksiju i ortopraksiju.

g) Enciklopedija je ~ist teolo{ki proma{aj Imena brojnih li~nosti nisu uazbu~ena, ni obra|ivana po azbu~nom redu prezimena, kako se to obi~no radi svuda u svetu, pa i kod nas, ve} po azbu~nom redu svoga li~nog imena, kako poneko radi za vi{a crkvena lica: episkope i patrijarhe, kako je radio pokojni episkop {umadijski dr Sava Vukovi} u svojoj studiji Srpski jerarsi. O~ekivali smo mnogo od ove Enciklopedije, a dobili malo. Verovali smo da }e ove tri kwige Enciklopedije pokriti celokupno blago na{e svetosavske i pravoslavne kulture i one sve brojne 39

poslenike na{e duhovne ba{tine, kao i ne{to od bogatstva ostalih pomesnih pravoslavnih crkava, ali one, barem sude}i po broju svojih odrednica i wihovom neujedna~enom kvalitetu obrade, jedva da zasluùju ime leksikona ili re~nika, a ni u kom slu~aju ne i ime Enciklopedije pravoslavqa. Ovo i zbog toga {to u impresumu Katalogizacije stoji oznaka: Hri{}anstvo, Pravoslavqe. Kako se Hri{}anstvo, posle raskola 1054. godine i Luterove reformacije u 15. v., razbilo na sijaset verskih sekti, ovaj pretenciozni naslov je neta~an. U ovoj Enciklopediji ima dosta odrednica sa gotovo najduìm tekstovima, iz Rimokatolicizma i Protestantizma, pa joj najboqe, bar ne u potpunosti ne odgovara ni naslov Pravoslavqa. U oba ova slu~aja ova katalogizacija je proma{ena stvar. Sva tri toma ove Enciklopedije jedva da pokrivaju jednu petinu na{eg rasko{nog pravoslavnog bogatstva i dvadesetinu ukupnog bogatstva pravoslavqa kod drugih naroda i pomesnih crkava. A {to se ti~e sveukupnih odrednica iz celokupnog hri{}anstva, kako je nagove{teno u impresumu Katalogizacije, ona je tu umnogome deficitarna i krajwe siroma{na.

d) Razo~arewe umesto odu{evqewa Ovaj prikaz Enciklopedije ne ~inim nimalo sa zlurado{}u, ve}, naprotiv, raduju}i se, pre svega, ovom u neuspehu “velikom uspehu”, ali je moja radost malo pomu}ena time {to ova Enciklopedija nije ura|ena sasvim stru~no i {to je kao “timski posao”, sagledala iz raznih uglova i razloga svu su{tinu pojmova i li~nosti zastupqenih u woj, {to ona nije ispunila ni najmawe moja o~ekivawa. U svakom slu~aju ona je prvenac, ali ne u smislu na{e poslovice “Prvi se ku~i}i bacaju”, ve} prvog izdawa ma koje enciklopedije pravoslavqa u na{oj celoj mukotrpnoj istoriji pravoslavqa i svetosavqa. Ova Enciklopedija je ispala oskudna i nekvalitetna i zbog toga {to Redaktor nije hteo da poslu{a potpisnika ovih redova da se objedine svi napori, pa dakle i onaj na kome ja, po blagoslovu Svetog arhijerejskog sinoda SPC (Sin. br. 531/ 40

zap. 303, od 26. marta 1998. godine), radim i onaj na kome je, bez i~ijeg blagoslova, radio g. Kalezi}, kako bi Enciklopedija pravoslavqa bila zaista potpuna, zna~ajna i kompletna, na duhovnu radost i korist na{em narodu. Objektivno govore}i, neko je ovu Enciklopediju primio sa velikim odu{evqewem, a neko sa velikim razo~arewem.

|) Omot i povez Enciklopedije pravoslavqa boqi od sadrìne Pre svega, izdawe ove Enciklopedije je u lepom, rekao bih ~ak odli~nom i luksuznom povezu, tako da povez uistinu nadma{uje vrednost samog teksta i sadràjni kvalitet same ove Enciklopedije. To mu, naàlost, nekako do|e kao da neko neku “lako osvojenu prijateqicu” obla~i u skupoceno krzno, a onu, koja mu je zakonita, verna i jedina, obla~i u najobi~niju, skromnu ode}u. Ho}u da kaèm da bih vi{e voleo da je sadràj ove Enciklopedije na ve}oj visini, makar wen povez bio i malo skromniji. Mnoge odrednice obra|ene su neujedna~eno, kako po kvalitetu tako i po kvantitetu, bez obavezne prate}e literature, ne vode}i ra~una o tome da veli~ina i zna~aj neke posebne odrednice u Pravoslavqu budu srazmerno i proporcionalno obra|eni i zastupqeni u ovoj Enciklope-diji. Vi{e se vodilo ra~una o komercijali nego o kvalitetu, o obimu nego o zna~aju, daju}i na voqu stru~wacima da pokaù svoje znawe koje imaju iz ove oblasti, a ne da to znawe bude ta~no, su~eqeno i ukr{teno drugim mi{qewima, iskristalisno i preporu~eno od strane autora kao va`no za pravoslavnu teologiju. Upravo o pravoslavnoj teologiji ili o bogoslovqu, nije vo|eno dovoqno ra~una ili to u~iweno sporadi~no i nenau~no.

e) Obim i naziv Enciklopedije pravoslavqa U sva tri toma obra|eno je negde oko 14.000 pojmova, od ~ega je samo jedan saradnik, i to filosofske, a ne teolo{ke struke – obradio 3.000 odrednica. Potrebno je da enciklopedija ovakvog jednog obima obradi barem izme|u 60 do 70 41

hiqada pojmova. I to da ih obradi stru~no, nau~no, timski, istraìva~ki i svestrano sagledavaju}i zna~aj i vrednost svake posebne odrednice u celom pravoslavnom svetu, da dati problem odrednice osvetli multidisciplinarno, da se sagleda dati problem sa svih strana i iz svih uglova nau~nog istraìvawa. Umesto toga ve}ina odrednica ura|ena je jednostrano, dakle jednoumno, a redaktor kao da nije imao dovoqno dobre voqe ili slobodnog vremena, a urednik stru~nog znawa, da urade svoj deo posla, da doteraju, uobli~e i ujedna~e sve odrednice, kako bi one imale isti ili pribli`no isti kvalitet i obim, odnosno proporciju duìne, prema svojoj vrednosti i zna~aju. [to se ti~e samog naziva Enciklopedija pravoslavqa, koji najmawe odgovara svojoj sadrìni jer je u woj izneto najmawe pravoslavnog, a vi{e hri{}anskog {tiva, on je suprotan jednoj drugoj Pravoslavnoj enciklopediji, koju je izdala “Pravoslavna re~” iz Novog Sada kao prevod Potpunog pravoslavnog bogoslovskog enciklopedijskog re~nika, u dva toma, pisanog 1913. godine, za koji je predgovor napisao jedan od saradnika na Ovoj Enciklopediji pravoslavqa, {to li~i “na vranu koja je stala na dva koca.”

`) Ne{to o stru~wacima i “stru~nom timu” ove Enciklopedije Bez ikakvih predrasuda i zlih namera, bez uvijawa i dvoumqewa, moram da istaknem da je ova Enciklopedija pravoslavqa izneverila na{a o~ekivawa, kako po sadràju, tako i po razli~itom nivou znawa koje je u woj ispoqeno, a Redaktor, jo{ mawe Urednik, nije usaglasio te nau~ne zahteve kod svih ovih radova i odrednica, nije je snabdeo nau~nom literaturom. Ovo tim pre {to taj ~uveni stru~ni tim, odnosno tim od na{ih “najeminentnijih stru~waka”, koji su najavqivani mesecima i godinama unapred kao saradnici na ovoj Enciklopediji pravoslavqa, sadrì veliki dijapazon razli~itih stru~waka, od obi~nih studenata do profesora univerziteta. Ba{ zato {to je rad na ma kojoj enciklopediji, a posebno na enciklopediji pravoslavqa, veliki, multidiscipli42

narni poduhvat, ravan gradwi katedrale i jo{ ne{to zna~ajnije, on iziskuje timski rad vi{e razli~itih struka, qudi razli~itih profila stru~nosti (jer samo teologija sadrì oko 20 svojih nau~nih disciplina), takav rad iscrpquju}e obavezuje sve svoje autore, posebno Redaktora i donekle Urednika, da imaju stostruke o~i, punu timsku saradwu, ujedna~enost i komplementarnost obrazovawa, kako bi mogli da na op{te zadovoqstvo koordiniraju svoj rad i rad svoga tima. Ovo je posebno va`no u ovom vremenu u kome ìvimo, u kome postoji multidisciplinarni na~in obrade ma kog problema, pa i religioznog, sa savremenim modernim informati~kim pomagalima (kompjuterima). Kod nas je nevoqa u tome {to je ve}ina na{ih intelektualaca obezboèna ili indiferentna prema religiji, ili ima svetovno, sekularisti~ko obrazovawe i negativisti~ki pristup fenomenu vere i religije. To se moè naro~ito videti kada se ~itaju studije pojedinih saradnika “lai~kog obrazovawa” ili wihovi radovi iz vremena “komunisti~ke vladavine”, i kada se oni uporede sa dana{wim wihovim tvrdwama. U ovom konkretnom slu~aju, taj faktor se odrazio na razli~itost kvaliteta radova ovih stru~waka, pa one obostrane, ravnopravne i entuzijasti~ke komunikacije i zajedni~ke saradwe u ovom timu stru~waka nije na ovom te{kom poslu bilo, i to se negativno odrazilo na kvalitet same Enciklopedije. Upravo ona je ra|ena vi{e individualisti~ki nego kolektivisti~ki, tako da se ispoqilo ~itavo {arenilo znawa i ume}a, obra|ivawa i usagla{avawa. Ruka redaktora nije intervenisala da to popravi, ublaì i usaglasi.

z) Izostanak na{ih eminentnih teologa u ovom saradni~kom timu Kako se, dakle, u ovoj Enciklopediji radi o teolo{kim disciplinama o~ekivali smo da }e, pre svih, na ovoj Enciklopediji, raditi na{i poznati i priznati teolozi, {to je u ovom konkretnom slu~aju izostalo. U ovoj enciklopediji, dakle, nema na{ih najpoznatijih i najzna~ajnijih imena dana{we teologije u Srba, pre svih nema tzv. justino43

vaca, kao {to su doktori teologije: Atanasije Jevti}, Amfilohije Radovi}, Artemije Radosavqevi}, Irinej Bulovi}, Igwatije Midi} i drugih, koji su se potvrdili kao stvarni stru~waci u pravoslavnoj teologiji. Ovaj tihi “bojkot Justinovaca” je nezamisliv, budu}i da su ve}ina od wih episkopi i profesori Bogoslovskog fakulteta, dakle kolege Redaktoru po profesorskom pozivu. Jedan ~lan Upravnog odbora, po struci i zvawu teolog, na primer nema ni jednu odrednicu, niti ga ima u spisku saradnika, a saradnici ozna~eni inicijalima sa Z. S. i D. T. postoje u spisku saradnika, ali wihove odrednice nisam mogao u tekstu Enciklopedije da prona|em. U stvari, pronalaèwe imena saradnika je krajwe oteàno, jer Enciklopedija nema Indeks pojmova, li~nosti i autora pojedinih odrednica, {to je nedopustivo i nezamislivo pri sada{wim mogu}nostima u doba kompjuterizacije, kada je kompjuterskim programima lako pretraìti sve tomove Enciklopedije i ustanoviti ta~nost u evidenciji kako pojmova, tako i imena koji se pomiwu ma gde u Enciklopediji. Pored toga, u ovu Enciklopediju, nisu uvedeni brojni zna~ajni i istaknuti moderni teolozi, bez obzira koliko ih ko voli i simpati{e, a uvedene su mawe zna~ajne li~nosti iz tu|ih naroda, neki koji ~ak nemaju mnogo veze sa teologijom. Posebno je veliki nedostatak {to u timu nema ni jednog uvaènog dogmati~ara, pa se u nekim dogmatskim tvrdwama lutalo negde izme|u Pravoslavqa, Rimokatolicizma i Protestantizma kao u “~ardaku ni na nebu ni na zemqi”. U izradi ove enciklopedije, {to se da videti iz priloènog spiska saradnika, najmawe je, naàlost, stru~waka iz teolo{ke struke, u odnosu na filosofsku struku i obrazovawe saradnika, ~iji je broj nesrazmerno i nepotrebno nadmo}no zastupqen, kao da se radi o enciklopediji filosofije, a ne o enciklopediji pravoslavqa. Tu je, dakle, za divno ~udo, najvi{e stru~waka filosofske provenijencije, {to se da lako utvrditi ako se samo pogleda u spisak saradnika, a znamo {ta je ve}ina na{ih filosofa do skora mislila i pisala o religiji, negiraju}i je u korenu. To nije dobro, ne samo {to se radi o Enciklopediji pravoslavqa, nego i zbog toga {to moramo 44

imati u vidu da je ve}ina na{ih filosofi bila podvrgnuta jednom surovom ateisti~kom obrazovawu, pa je mnogo odrednica obra|eno dosta lai~ki, sekularisti~ki, ekumenisti~ki, sa primesom li~nog saradni~kog tzv. pozitivisti~kog pristupa religiji, uzrokovanog wihovim sekularisti~kim obrazovawem, iako ima i onih filosofa, hvala Bogu da ima i takvih, koji su uspeli da se otrgnu takvom negativnom obrazovawu i da obrade pojedine odrednice kvalitetno i stru~no. Tako su, dakle, ovde stale jedna pored druge odrednice koje su pisali doktori nauka i studenti pojedinih fakulteta, oni koji su pozvani (profesori teolo{ke struke zastupqeni u ovom projektu u mawini) i oni koji su mawe pozvani za ovaj rad (profesori, asistenti i docenti drugih fakulteta, pre svih najvi{e profesori filosofske struke, koji su u ogromnoj ve}ini), koji su, koliko do ju~e, sa malim brojem ~asnih izuzetaka, s jedne strane gledali na religiju uop{te, a posebno na pravoslavqe, kao na “mra~wa{tvo”, zaostalost i nenau~nost. To se da zakqu~iti iz ranijih radova ovih stru~waka iz tzv. marksisti~ke ere svoga nau~nog rada. Znam da sam ja imao brojne probleme da, kao teolog, u to vreme branim doktorski rad na Filosofskom fakultetu sve dok nisam zapreti “sudom u Hagu”. S druge strane, mawe je teolo{kih poslenika na radu ove Enciklopedije, posebno onih najstru~nijih u teolo{kom znawu tzv. sledbenika na{eg najve}eg dogmati~ara oca Justina Popovi}a, i mnogih drugih pravoslavnih poslenika, koji su se potvrdili u svome narodu, a i {ire, na pisawu brojnih teolo{kih studija namewenih verskom prosve}ewu svoga pravoslavnog naroda.

i) Profesori i studenti “rame uz rame” kao saradnici u ovoj Enciklopediji Posebno je {tetno, u najmawu ruku, nepromi{qeno od strane Redaktora da se u istom redu stru~waka na ovom projektu na|u, jedan pored drugog, profesori Beogradskog univerziteta i apsolventi Bogoslovskog fakulteta. Pogotovu kad se zna da studenti navedeni ovde, kao {kolsku predspremu za Bogoslovski fakultet nemaju prethodno 45

bogoslovsko obrazovawe, ve} potpuno svetovno, ateisti~ko obrazovawe, a ima i onih koji nisu zavr{ili Bogoslovski fakultet, a navedeni su kao “saradnici” Enciklopedije pravoslavqa. Na svu sre}u, takvih napisanih i potpisanih odrednica skoro i da nema u sva tri ova toma ove Enciklopedije, ili ih ovaj prikaziva~ nije mogao na}i. Zato nikome ne moè da sluì na ~ast {to su se, na ovoj listi saradnika, zajedno na{li “rame uz rame”, studenti ma kog fakulteta, ~ak i studenti Bogoslovskog fakulteta koji su pre upisa na ovaj fakultet zavr{ili potpuno ateisti~ko sredwe, a ne bogoslovsko obrazovawe, naporedo sa poznatim profesorima univerziteta, pa ~ini mi se da takva imena u ovaj Enciklopediji sluè vi{e “kao lutke u izlogu”, ne~iji samovoqni i koristoqubivi “dekor”, pre nego kao stvarni stru~waci koji su doprineli kvalitetu stru~nog rada. Takvi ne mogu, ~ak, ni da budu ni dekor, jer ako je neko u{ao kao stru~wak i saradnik u Enciklopediju, a nije napisao “ni jednu crtu” iz teologije, osim stru~waka iz svetovne struke, to je obmana ~italaca, ~ak i da je wegovo ime vrlo “va`no”, najva`nije za Bogoslovski fakultet u nekom drugom doprinosu i radu. Saradni~ki tim ove Enciklopedije, iako je mesecima unapred najavqivano da obuhvata sve na{e najpoznatije i najve}e stru~wake, umnogome je raznolik, nehomogen, “neuigran”, najmawe teolo{ki, a najvi{e filosofski, kao da je primarni ciq pisawa i izdavawa ove Enciklopedije bio filosofski, komercijalni, ekumenisti~ki, {to nije dopustqivo u ovoj vrsti posla, a mawe svetosavski i pravoslavni poduhvat, kakav je trebalo da bude, pa je trebalo da bude obratno. Uostalom, mno{tvo saradnika, ~ak i izdava~, nisu rukovo|eni dobrom namerom u pisawu ove Enciklopedije, budu}i da su mnogi bili, mo`da su i sada, deklarisani ateisti. Dakle, ima “stru~nih saradnika” koji nisu napisali ni jednu jedinu odrednicu, barem ih ja nisam na{ao, a navedeni su kao saradnici na ovoj Enciklopediji. Nepotrebno je navoditi wihova imena, jer }e se sami prepoznati, verujem i postideti. 46

Ima i takvih odrednica koje su najverovatnije prepisivali studenti Bogoslovskog fakulteta, a potpisivali ih profesori, kako sam mogao zakqu~iti po kvalitetu wihove sadrìne, jer wihov stil i erudicija odudaraju od pisanih i objavqenih radova tih profesora. Napokon, ime jednog saradnika koji je napisao skoro ~etvrtinu odrednica u sva tri toma ove Enciklopedije, jer se neuporedivo ~e{}e pomiwe od drugih imena, nije ni~im, pa ni u Predgovoru ove Enciklopedije, istaknuto. Doprinos tog saradnika na ovom poslu je, evidentno, najve}i i najzna~ajniji, iako su i wegove pisane odrednice iziskivale redaktorsku verifikaciju i supervizorstvo.

j) Nepotrebni i nedostaju}i prilozi u ovoj Enciklopediji Kao {to sam ve} napred kazao, ova Enciklopedija je vrlo oskudna u nedostatku obra|ivawa i pomena brojnih odrednica; ona je siroma{na i u znawu koje obra|eni tekst pokazuje, tako da je prava {teta {to se ona u ovakvom obliku i sadrìni pojavila. Ova Enciklopedija je optere}ena dodatnim, nepotrebnim i {tetnim prilozima, kojima nije ovde mesto. Tako su sasvim nepotrebni prilozi: za I tom Akatist (str. 734 – 736), budu}i da je to liturgijsko-bogoslu`beni ~in; za II tom Nebeska liturgija od episkopa Nikolaja Velimiro-vi}a (str. 1399 1400), budu}i da je to pesni~ko - imaginativna tvorevina, koja moè da se na|e svuda, samo u Enciklopediji pravoslavqa nikako, a u III tomu pridodat je Spisak mu{kih i ènskih imena narodnih (str. 2127 – 2132), koja su u upotrebi u narodu, kojima tu nije mesto, jer bi mogli da se na|u u nekom xepnom kalendaru, a nikako ovde. Umesto tih suvi{nih i nepotrebnih priloga, Enciklopediji je trebalo pridodati nedostaju}i Indeks pojmovnih naziva i li~nih imena i prezimena, kada se ve} Redaktor, neuobi~ajeno za na{e leksikografske vrednosti, opredelio da navodi autore po li~nim imenima, kao da su sve te li~nosti rimske pape ili vaseqenski patrijarsi. Nedostatak tog indeksa je nedopustiv danas, kada postoji 47

kompjutersko tragawe i odre|ewe svakog pojma, {to bi pomoglo lak{i pregled i nalaèwe pojedinih pojmova i li~nosti. Osim toga nedostatak Indeksa prikriva preglednost zaslu`nih, ali isto tako i mawe va`nih imena koja su uvedena i obra|ena u ovoj Enciklopediji, kao “Pontije Pilat u Vjeruju”, a nije trebalo da budu tu, kada je ve} tako “strog” kriterij wihovog odabira primewen. Tako sam, na primer, vi{e od pola sata traìo odrednicu poznatog gr~kog savremenog teologa Jovana Zizjulasa, kod nas dosta prisutnog i citiranog kod modernih, liberalnih teologa – “gr~kih |aka” - po{to nisam mogao momentalno da se setim wegovog imena, ali je nisam uop{te na{ao, jer je nema na svome mestu. Negde je pobegla, nestala. Na posledwim stranicama svakog toma priloène su kolor ilustracije, ikona ili drugih predmeta, natrpanih bez ikakvog reda i sledovawa svome tekstu; mnoge ilustracije su ~ak bez potrebne rezolucije i o{trine, kakve su i brojne druge ilustracije u kolor i crno-beloj tehnici u samom tekstu sva tri toma Enciklopedije. Tako ilustracija Sveti Hristofor sa pse}om glavom (T- 68) potpuno je nejasna; dowa ikona: Hristos Svedrìteq izgleda kao da je na{minkana i nejasna je (T- 68), kakve su i ikone: Sveti apostol Luka (T - 103), Sveti ap. Petar (T - 117) i druge. Posle III toma priloène su opet tako re}i nabacane mape, bez ikakvog reda i veze sa odgovaraju}im tekstom, koga bi morale da prate.

k) Nepotpunosti, neta~nosti, plagijanstva i {krtost u tuma~ewu brojnih odrednica Za brojne odrednice nema hronolo{kog odre|ewa, kao ni etimolo{kog zna~ewa, {to je vrlo bitno za orijentaciju u vremenu i odre|ewe zna~ewa pojma, a wihov nedostatak je propra}en, u~eni~kom nespremno{}u prilikom ispitivawa da se ta~no utvrde te ~iwenice, sa “ne zna se” kada je ìveo, etimologija nepoznata, {to je veliki propust i nenadoknadiv gubitak za vrednost same Enciklopedije. Ve}ina odrednica nema svoju prate}u literaturu, {to je isto tako veliki propust, pa se ne zna da li je to original48

ni sastav ili je plagijat, ~ega ima u izobiqu u sva tri toma ove povr{ne Enciklopedije, kakva je na primer odrednica: Crkvene {kole, koja je, u nekom obimu, prepisana iz studije dr êdomira Dra{kovi}a pod istoimenim naslovom; zatim Metoh i Metohija, koja je prepisana iz kwige dr Radoslava Gruji}a, Azbu~nik Srpske pravoslavne crkve koju je, opet, sam Gruji} prepisao iz Male prosvetine enciklopedije (tom II, str. 546), {to je nedopustivo, nezakonito - ka`wivo, nenau~no i u nauci ìgosano kao intelektualna kra|a. S druge strane iz teksta brojnih odrednica se vidi da je, za definisawe date odrednice, kori{}ena literatura (kao na primer Heortologija od dr Lazara Mirkovi}a,), ponekad ~ak bogata literatura, ali se ona ne navodi, {to dopu{ta mogu}nost sumwe u originalnost i autorstvo obra|iva~a te odrednice i ukazuje na intelektualni proma{aj same Enciklopedije. Spisak literature uz obra|enu odrednicu ove Enciklopedije najverovatnije je izostao zbog u~iwenog plagijata, a to je {tetno i zbog toga {to spre~ava potencijalnog istraìva~a da na|e nau~ni trag u literaturi, da bi svoje nau~no istraìvawe problema usmerio u potrebnom pravcu. Osim toga to je gre{no i {tetno delo, jer novokomponovani intelektualac tim plagijatom zaklawa rad brojnih nau~nih poslenika koji su pre wega mukotrpno radili na razre{avawu datog problema. Time intelektualac, koji se sluì plagijatom, predstavqa sebe kao tvorca, za~etnika i iskqu~ivog “stru~waka”. Dakle, retko ko od saradnika ove Enciklopedije citira ranije zaslu`ne istraìva~e na doti~noj obradi pojma ili li~nosti, osim saradnika pod skra}enicom G. D. M., koji je i napisao najvi{e odrednica, ali i wegova navedena literatura za obradu doti~nog pojma mogla je biti bogatija i potpunija. To je u~iweno tako nespretno kod ve}ine odrednica drugih saradnika, koje nemaju navedenu literaturu kao da istorija i leksikografija tog pojma koji on obra|uje da “po~iwe od wega”. Nedopustivo je da autor odrednice: Ateist, citira samo samog sebe i nikog drugog vi{e, u tekstu za koji èli da bude nau~an i objektivan, kao da pojam ateizma poti~e od wega samog, da ga je on definisao, izumio i 49

obradio. Konfuzija, nedostatak u definisawu, ~ak i neta~nosti su ispoqene i u obja{wewima Autonomije i Autokefalnosti. U Pravoslavqu ne postoje termini velike narodne crkve niti nacionalne, ve} samo pomesne crkve. O tome je Redaktor morao da vodi ra~una.

l) Nesrazmernost i subjektivnost u obradi pojedinih odrednica Posebno je problemati~na i haoti~na nesrazmernost i nenau~nost pojedinih obra|enih odrednica, kojih je ionako malo za ovakvu jednu enciklopediju, {to je {tetno i nenau~no. Tako, na primer, odrednica Bezbra~nost, koju je napisao P. M., ima jedva tri reda dvostubnog teksta na jednom listu (sr. Enciklopedija, I tom, str. 150), iako je ona za teologiju, posebno za isihasti~ku, podvi`ni~ko - mona{ku determinaciju va`na odrednica, kao odlika celomudrenosti. Bigamiji je dat prostor od 1, 1/4 stupca (EP, I tom, str. 190), a Braku (EP, I tom, str. 271), kao i Braku deverskom samo po 1/4 stupca, kao da je bigamija va`niji pojam za pravoslavnu teologiju od braka. Ona bi, eventualno, bila va`na za islamsku teologiju, a ne pravoslavnu. Osim toga, verovatno kao posledica toga, nedovoqno je istaknut zna~aj hri{}anskog braka. Odrednica Pretvarawe, je nejasna, neta~na i nepravoslavna , jer se iz samog naslova ne zna da li se ona odnosi na preru{avawe, simulirawe ili pretvarawe slane u gorku vodu ~arobnim {tapi}em, pa je trebalo da glasi: Pretvarawe Svetih darova. Tako je isto filosofiji Svejedinstva (EP, III tom, str. 1682 – 1683), posve}ena ~itava tri stupca, iako je ona ~isto filosofska odrednica koje je Redaktor doktorirao, a nije uop{te bitna za pravoslavqe, a dogmi i odrednici Sveta Trojica, jednoj od najva`nijih pravoslavnih i hri{}anskih odrednica – vododelnici gde se odre|uje da li je jedno u~ewe pravoslavno, rimokatoli~ko, protestantsko, jereti~ko ili nije, dat je samo jedan pun stubac teksta, (EP, II tom, str. 1953 – 1954). Odrednici Sofiologija (EP, III tom, str. 1792 – 1794), koja je na granici filosofije, hri{}anstva i mistike, posve}eno je ~ak 5 stubaca teksta, a odrednici 50

Carstvo nebesko (III, str. 2046) dato je samo 3,5 reda. Sli~no je i sa odrednicom Carstvo Boìje. U tom smislu, Amvrosiju Milanskom je posve}eno 2,5 stupca (EP, I tom, str. 38 – 41) vi{e nego svim srpskim svetiteqima – jedan stubac (EP, III tom, 1799), skoro isto toliko koliko i Savi I Nemawi}u, to jest Svetom Savi, 3,5 stupca (EP, I tom, str. 1656 - 1658), a dr Nikodimu Mila-{u isto toliko koliko i Svetom Savi 3,5 stupca, dok je Nikodimu Svetogorcu posve}eno ~ak jo{ i vi{e prostora nego {to je to “`rtvovano” za Svetog Savu – 4, 1/3 stupca. Generalno govore}i, nekim rimokatoli~kim i protestantskim odrednicama posve}eno je vi{e prostora nego pravoslavnim, pa se iz toga vidi da je ova Enciklopedija pravoslavqa pisana u ekumenisti~ke svrhe. Tako je Vajarstvu posve}eno 2 stupca (EP, I tom, 307), iako ono nije toliko prisutno ni zastupqeno u Pravoslavqu koliko u Rimokatolicizmu. Ali, ovo nije Enciklopedija Rimokatolicizma nego Enciklopedija Pravoslavqa. Tako|e je pogre{no posve}eno Baroku (pravoslavnom u EP, I tom, 140 - 143), ~ak 8 stubaca teksta, vi{e na primer nego li celokupnom vizantijskom ikonopisawu, iako barok nije u pravoslavqu toliko zastupqen, niti pak priznat, po{to smo ga primili iz Rimokatolicizma. Uzmimo odrednicu Biblijski prevodi, koja ima 5 stubaca teksta, nepotrebno optere}enog drugim temama (Prete~e Reformacije, [tamparstvo i Reformacija, Biblijsko dru{tvo), u kojoj je naro~ito stavqen naglasak na protestantske prevode (EP, I tom, str. 176 – 179), kao da su oni bitni za Pravoslavqe, dok su odvojeno prikazani prevodi na staroslovenski i srpski jezik, kao da su protestantski prevodi Svetog pisma va`niji i hronolo{ki stariji od gr~kih i staroslovenskih Biblijskih prevoda. Istina, biblijski kriticizam je po~eo ovim protestantskim prevodima, ali nije se smelo dopustiti da se wemu da ve}i prostor na u{trb gr~kih ili staroslovenskih, ruskih ili srpskih prevoda, U tom istom smislu na{a je zamerka {to je Reformaciji dat prostor od 4,5 stupca, a Rimskoj crkvi 3,5 stupca, a Beogradsko-karlova~koj mitropoliji, bez nacrtane {eme, jedva 1/3 stupca. 51

Pojmu Bog, zajedno sa pojmom Bog Otac (EP, I tom, str. 811820) je dato 5 stubaca teksta; Bogorodici (EP, I tom, str. 221235) ~itavih 27 stubaca; Svetoj Trojici (EP, tom III, str. 1951-1954), koja je najve}a misterija hri{}anstva i zbog koje su izbili svi raskoli i sve jeresi u Crkvi, dodeqen je samo 1 stubac; Duhu Svetom (EP tom I str. 603 - 604) dato je mawe od 2 stupca; Sofiologiji (EP, III, 1792 - 1795) 4,1/2 stupca, a Sotiriologiji (EP, tom III, str. 1792), mnogo va`nijem teolo{kom pojmu, jedva ne{to vi{e od 1/2 stupca. Isto tako, o Jovanu Krstitequ (EP, II tom, str. 893-894) samo 1 1/2 stupca, a o Jovanu Majendorfu (EP, II tom, str. 895896) skoro 4 stupca, a o vladiki Nikolaju Velimirovi}u (EP, tom II, str. 1321-1323) postoji samo 3 stupca, od ~ega je 2/3 fotografija. O avi Justinu Popovi}u (EP, tom II, str. 918-919) su tri stupca sa fotografijom, dok o Jovanu Zizijulasu, modernom i modernisti~kom teologu, nema ni re~i. Ne{to sli~no je i sa odrednicama o ikonama – ikonografiji. Odrednica Ikone (EP, tom II, str. 755-765) pokriva prostor od 21 stupca, dok odrednica Ikone Gospoda Hrista (EP, tom II, str. 765 –766), mawe od jednog stupca, uz samo jednu ilustraciju Ikona Hrista Halkitisa, a odrednica: Ikona Presvete Bogorodice (EP, tom I, str. 235-236) zauzimaju prostor od 21 stupca. Zar je to objektivnost i pravoslavnost ove Enciklopedije pravoslavqa? Nesrazmernost u obra|ivawu i veli~ini odrednica, je velika mana mnogih odrednica ove Enciklopedije. Ovde je u pitawu jedan jedini Redaktor, koji ne samo da nije timski radio, ve} nije imao smisla ni voqe da o tome konsultuje znalce ovog posla, pa su se zato mnoge odrednice pisale haoti~no, po subjektivnoj oceni samog autora, a sude}i po veli~ini teksta, brojne odrednice su prikazane nesrazmerno svome zna~aju i potrebi. Tako, na primer, bezna~ajnoj odrednici za Enciklopediju pravoslavqa Avgara dat je ve}i prostor, dok je odrednica Agrafa {turo obra|ena (EP, I tom, str. 12 – 13). Adventizmu je posve}en ve}i prostor nego {to je to trebalo u~initi, ve}i nego mnogim drugim hri{}anskim oblicima veroispovedawa, isto kao {to je to ura|eno kod pojma Amblem (EP, I tom, 37 – 38), koji nema veliku biblijsku ni pravoslavnu vrednost i zna~aj. 52

Sve u svemu, nije uo~qiva niti dovoqno istaknuta razlika izme|u pravoslavnih, rimokatoli~kih i protestantskih odrednica zastupqenih u ovoj Enciklopediji, a moralo da to bude, kako bismo sa~uvali svoju ortodoksiju i ortopraksiju, kao da su autor istih pisali ekumenisti~ku i prozapadwa~ku Enciklopediju, a ne pravoslavnu, kako se isti~e u samom naslovu. A mnogim odrednicama sa rimokatoli~kog i protestantskog podru~ja data je prednost u obradi, ve}i prostor i zna~aj , {to je nedopustivo, kao da se radi o rimokatoli~koj ili protestantskoj, a ne o pravoslavnoj enciklopediji. âk nisu gradirane ni pravoslavne odrednice, kako to treba i zasluùje, po va`nosti i zna~aju. Razume se da je nemogu}e odrediti potpunu srazmernost tekstova, koja je primerena wihovoj va`nosti, jer je ona odraz autorskog znawa te materije, ali je ovde ocewivawe wene srazmernosti i vrednosti, prepu{teno stihiji, subjektivizmu autora umesto da ih defini{e i odredi Redaktor. Na kraju, “srazmernost” svih odrednica podlo`na je ne samo redaktoru nego timskoj obradi i zakqu~ivawu, o ~emu Redaktor nije vodio ra~una, a do ~ega se i ina~e te{ko dolazi. Ovde je u pitawu jedan jedini Redaktor, koji ne samo da nije radio sa timom, ve} nije imao smisla ni voqe da o tom svom redaktorskom radu konsultuje znalce ovog posla, pa su se zato potkrale mnoge gre{ke i mnoge odrednice napisane i objavqene haoti~no, krajwe povr{no, ~ak i neznala~ki, po subjektivnoj oceni samog autora te odrednice i wegovom znawu o datom problemu, a sude}i po veli~ini teksta, brojne odrednice su, s druge strane, prikazane nesrazmerno op{irno, nesrazmerno svome zna~aju i duhovnoj potrebi pravoslavqa i svoga naroda.

q) Nedovoqno isticawe pravoslavnog u~ewa i nacionalnih li~nosti Dakle, nije uo~qiva skoro nikakva ili dovoqna razlika izme|u pravoslavnih, rimokatoli~kih i protestantskih odrednica, a mnoge su odrednice sa rimokatoli~kog i protestantskog podru~ja napisane, data im je prednost u obradi i ve}i prostor, kao da se radi o rimokatoli~koj ili 53

protestantskoj, a ne o pravoslavnoj enciklopediji. Isti je slu~aj {to se ti~e na{ih duhovnih velikana, posebno dinastija, gde je evidentna velika nesrazmernost i neujedna~enost u tretirawu i duìni teksta. Zato je ispalo, sude}i barem po ovoj Enciklopediji, da je dinastija Brankovi}a, u kojoj bi trebalo traìti i izdajnika u Kosovskoj bici, va`nija i zna~ajnija za Srpstvo i SPC od slavne dinastije Nemawi}a, koja je ovom narodu dala hristoliku du{u i visoku duhovnu kulturu na svetskom a ne samo nacionalnom nivou. Kara|or|evi}ima (EP, II tom, str. 953) posve}ena su 4 stupca, a Brankovi}ima (EP, I tom, str. 274279), ~itavih 11 stubaca, Obrenovi}ima (EP, I tom, str. 13561358) 3,1/2 stubaca, svim Nemawi}ima (EP, II tom, str. 12991302) 6,5 stubaca, od ~ega su 1 i 1/2 ilustracije. O sv. Petru Cetiwskom je neprimereno malo napisano, kako u dinastiji Petrovi}a, tako i pod odrednicom Petar I Petrovi}. Da li je to u~iweno tendenciozno zato {to je on, po nekim pri~ama, prokleo celo pleme Kalezi}a, i koji zbog toga nije “popularan” u wemu. Me|utim, nau~ni rad mora da se pi{e nepristrasno, objektivno, bez obzira na subjektivno mi{qewe autora. Prema tome, ravno duplo vi{e teksta je posve}eno Brankovi}ima nego Nemawi}ima, a skoro tri puta vi{e Brankovi}ima nego Kara|or|evi}ima. Kakva objektivnost i stru~nost u nau~nom radu?!

m) Siroma{tvo i ispu{tawe mnogih va`nih odrednica iz Pravoslavqa Ve} sam napred naveo da, po broju odrednica, ova Enciklopedija jedva da se moè nazvati re~nikom ili leksikonom. Tako, na primer, Enciklopedija pravoslavqa koju mi radimo trebalo bi da ima oko 60 do 70 hiqada obra|enih pojmova i odrednica, dok na{ Srpski pravoslavni leksikon bi trebalo da ima vi{e obra|enih odrednica ili toliko koliko ova Enciklopedija, iz ~ega zakqu~ujem da se radi o vrlo oskudnoj, siroma{no obra|enoj Enciklopediji pravoslavqa, ~ije brojne odrednice ne zasluùju da se na|u u ovom prvom izdawu Enciklopedije, ~ime se Redaktor, urednik i izdava~ veoma ponose i hvale. 54

Da napomenem da u ovoj Enciklopediji nema jako mnogo va`nih odrednica za Pravoslavqe. Uzmimo na primer samo neke od odrednica u ovoj Enciklopediji u slovima: K, L i P, kojih nema, a morale bi da budu u svakoj, pa i u ovoj Enciklopediji pravoslavqa. Pod slovom K nedostaju odrednice: Kazuistika, Kainiti, Kakosodigos, Kalefaktorijum, Kalinovci, Kamaldolijci, Kampa, Kandelabr, Kanonici, Kanotar, Kapitilavijum, Kapitularija, Karakter, Karani, Karpokratovci, Kastrinije, Katarza, Katolik, Kesar, Kefalija, Kilikion, Kilisma, Kimval, Kimitrija. Pod slovom L nedostaju odrednice: La|a (duhovni simbol, mesto odakle je Gospod u~io narod i Svoje u~enike; La`. Lazarice, Lakomstvo. Lamarkizam, Lampadarije, Lapsi, Laskawe, Legenda, Legion, Leksikografija, Leksikologija, Lewost, Lepra, Leprozorijum, Lepta udovi~ka, Lestvica, Libertici, Limb, Litanija, Liturgija krvava, Litostroton, Lice Boìje, Licemer, Li{avawe sve{teni~kog ~ina i tako daqe. Od odrednica koje po~iwu na slovo P nedostaju odrednice: Pagani, Pad (grehovni), Palingenezija, Palij, Panipersevast, Paperta, Perisoma, Peridevti, Pla~, Pogruèwe, Poliglota, Porekcija, Paradigna, Paraepitrop, Paraklit, Paraklitici, Paralelizam, Paralipomenon, Parasinagoga, Paraeklisijarh, Parik, Parohijalnik, Partenogeneza, Pojawe (Pevawe) parteno, Pastva, Pastoforija, Pastuhovci, Pedobatizam i mnoge druge. Ove nedostaju}e odrednice su navedene kao paradizma, za sva druga slova. [ta da kaèmo o nedostaju}im odrednicama pod drugim slovima ove Enciklopedije; zatim, o plagijatstvu, prisutnom u ovoj Enciklopediji; o nepravoslavnom (jereti~kom) u~ewu, koje je izneto u ovoj Enciklopediji, a za koje ja nisam imao dovoqno slobodnog vremena da podrobno istraìm? Ukoliko neko bude to od mene zahtevao, zbog teìne kvalifikacija koje ja iznosim, ja mogu da se pozabavim i tim problemom.

n) Zakqu~ak Sumiraju}i ovaj svoj Kriti~ki prikaz u jedan negativan utisak o kvalitetu ove Enciklopedije, zbog toga {to su se Redaktor i saradnici koji su pisali ove odrednice, 55

rukovodili krajwe subjektivnim razlozima, sa ose}awem blagovoqewa prema jednima i zlonamernosti prema drugima, ili shodno svome znawu, a ne istraìva~kom poduhvatu, ili pak rukovo|eni nekim drugim nama nepoznatim razlozima, a ne nikako nau~nim pobudama i istinoqubivim istraìva~kim. Objektivizam u nau~nom istraìvawu sveden je na nedopustivo malu meru, uz nesrazmernost teksta po va`nosti i na mnogo mesta nedopustivo skra}enim ili izostavqenim tekstovima odrednica, pisan ne saètim nego prokrustovskim stilom i bez nau~nog su~eqavawa razli~itih mi{qewa, kako bi se izveo pravi i odgovaraju}i autorski zakqu~ak. Prema tome, Enciklopedija pravoslavqa, ~iji je redaktor g. dr Dimitrije Kalezi}, iako je pisana jasnim stilom, jeste proma{ena investicija za izdava~a, nesolidno nau~noistraìva~ko delo od strane Redaktora i ve}ine wegovih saradnika, sa retkim ~asnim izuzecima, delo sumwive nau~no - pravoslavne vrednosti. Ono malo stru~no ura|enih odrednica ne vidi se i ne moè se prepoznati u {umi mno{tva delimi~no, u nekima u ve}ini odrednicama i u ve}ini, iznetih gre{aka i nedostataka. Osim toga ova Enciklopedija je vi{e sekularisti~ka, nego {to je pravoslavna. Imena brojnih zaslu`nih teologa i sve{tenosluìteqa u srpskom narodu u ovoj Enciklopediji nisu na{la svoje mesto. Jednim delom to moè da bude posledica toga {to su studenti pisali ovu Enciklopediju, a drugi – zato {to se mnogo ùrilo da se Enciklopedija {to pre {tampa, pre na{e Srpske enciklopedije pravoslavqa, ~iji se radni naslov moè sada slobodno objaviti. Poneke odrednice u ovoj Enciklopediji su vi{e plagijati nego {to su originalni radovi. Na drugim mestima je prisutno nepoznavawe etimologije, leksikografije (recimo upu}uju}a odrednica Sedamdesetorica v. Sedamdesetorica apostola, Avramovo krilo i Avramovo lono, upu}uju}a, koje su nepotrebno navedene jedna iza druge, upu}uju}a ispred glavne odrednica, umesto da se navede samo glavna odrednica radi u{tede na prostoru, kako bi se na{lo vi{e obra|enih odrednica ~ak i u ovom obimu. Pada u o~i, da su brojne odrednice obra|ivane i ot{ampane sa uazbu~avawem 56

prema li~nom imenu, a neke prema pridevu, kakav je ovde slu~aj “Sedamdesetorica apostola” “Avramovo lono”. Po svom obimu ova Enciklopedija jedva da nadma{a veli~inu nekog pravoslavnog leksikona ili re~nika, budu}i da sadrì ne{to oko 14.000 odrednica. Mislim da bi se u eventualnom drugom izdawu, ukoliko izdava~ o tome razmi{qa, morali da otklone svi ovi nedostaci, sve uo~ene i iznete gre{ke, zajedno sa onim neiznetim gre{kama koje traè dubqu i duù nau~nu analizu. Me|utim, s obzirom na veli~inu takvog zahvata pri tom ispravqa~kom radu te{ko bi one mogle da se olako izvr{e, pretresu iz temeqa, pa bi eventualno drugo izdawe ove Enciklopedije, u ovom i ovakvom obimu i kvalitetu, ako se uskoro proda prvo izdawe Enciklopedije pravoslavqa i time nadoknade sve svoje tro{kove, bilo veliki rizik. kako za Izdava~a i Redaktora tako i za teolo{ku nauku, kako bi mogli biti svi zadovoqni: redaktor, izdava~ i pravoslavni teolo-{ki stru~waci. Sveti Jovan, 21. januar 2003. godina Protojerej dr @arko Gavrilovi} Objavqeno u “Kwièvne novine’’ br. 1072-1073, Beograd, 15.12. – 15.1.2003, st. 14 i 15; i br. 1074-1077, Bgd 15.1.15.3.2003, st. 14 i 15).

w) Dodatak U dnevnom listu „Politika“ od 6. juna ove godine gospodin prof. Dr Dimitrije Kalezi} nastavio je, posle intervjua koji je objavqen u „Pravoslavqu“, da obave{tava na{u javnost o Enciklopediji pravoslavqa kou je on gotovo zavr{io sa jednom grupom saradnika. Najpre, mislimo da se jedna ovakva publikacija, pogotovu sa onakvim pretenzijama o kojima govori dr Kalezi}, ne moè sa~initi i predati javnosti bez predhodne saglasnosti i uvida od strane Crkve. Naime, svaki izdava~ u na{oj zemqi ima pravo da objavi ovakvu ili sli~nu publikaciju koja se bavi najva`nijim i najsuptilnijim problemima pravoslavne teologije i da, mimo Crkve, odabere saradnike 57

po sopstvenom izboru, preuzmaju}i na sebe odgovornost pred Crkvom i kulturnom javno{}u za objavqeno delo. Ali ~ovek iz Crkve i na poloàju dekana Bogoslovskog fakulteta SPC ne moè i nema pravo, po na{em mi{qewu, da koristi autoritet crkvenog lica i stare{ine najvi{e nau~ne institucije Srpske Pravoslavne Crkve, uradi ovaj projekat mimo i iza le|a Crkve, dovode}i u javnost u zabludu da je jedino ovla{}eno lice da formuli{e najva`nija i najsuptilnija pitawa pravoslaven teologije kao i da prikaè istoriju na{e i svih sestrinskih crkava. Drugo, mislimo da dr Kalezi} nije uop{te pogodna li~nost da vodi ovakav jedan projekat jer se dosad, gotovo od po~etka svoje univerzitetske i publicisti~ke karijere, nekoliko puta kompromitovao ne samo kao poznavalac svoej struke nego i kao originalan autor tekstova iz te struke. Nekoliko se puta desio da je wegova pojava u javnosti bila skop~ana sa sumwama u autorstvo a jednom je i nepobitno utvr|eno da je na drsti~an na~in sklon „pozajmqivawu“ tu|ih tekstova, a kad mu to plagirani autor javno pokaè, on kao glavni argument za svoju „nau~nu“ radwu navodi ~iwenicu da to i drugi rade! Ova moralna bezobzirnost ~esto se javqa kao pratilac publicisti~ke aktivnosti dr Kalezi}a jer on ili radi sumwive redwe ili sebe uvla~i u sumwive radwe situacije pomaù}i drugima da se bave takvim radwama. Iako ga je jo{ 1973. godine prof. Dr Lazar Milin javno i dobronamerno ukorio {to upotrebqava tu|e tekstove bez navo|ewa autora kome pripadaju, jer je to i sa nau~ne i sa moralen ta~ke nedopustiva stvar koja se svrstava u plagijat ili kwièvnu kra|u, dr Kalezi} je nastavio da se pona{a u plagijatorskom stilu kao da je svekolika kulturna ba{tina wegova privatna pr}ija koju moè koristiti ne navode}i imena autora, te tako predstavqaju}i tu|e ideje, stavove, formulacije i zakqu~ke kao svoje sopstvene, i na tome grade}i ime nau~nika. Godine 1987. pojavila se u Beogradu kwiga pod naslovom Sveti Vasilije Ostro{ki u svome vremenu. Na koricama kwige stajala su ravnopravno, iako je prvo ispisano ime dr Kalezi}a, dva imena: dr Dimitrije Kalezi} i Du{an Beri}. Neobave{teni ~italac, pomislio bi da je kwiga plod zajed58

ni~kog rada potpisanih autora. Istina je, me|utim , drug~ija Dr Kalezi} je prihvatio ponudu dalmatinskog episkopa g. Nikolaja da obradi rukopisnu gra|u o Sv. Vasiliju Ostro{kom, koju je pripremao u me|uvremenu preminuli Du{an Beri}. Dr. Kalezi} je dobio na taj na~in priliku da se nametne ne samo kao prvi nego i kao glavni autor jer sve {to je dobio, kako sam ga kaè u predgovoru kwige, bilo je samo gra|a. Ko sad zna {ta je ~ije u ovoj kwizi kad je autor osnovnog rukopisa mrtav a prvopotpisan autor odbija da porodici preminulog Beri}a vrati rukopis koji je dobio kao „gra|u“, a to je jedini na~in da se utvrdi koliko je koji od potpisanih stvarno uradio? Da li je moralno svojatati bilo koji stepen autorstva nad jednim rukopisom ~iji je autor mrtav i koji pre srmti nije traìo Kalezi}evu saradwu a onako mrtav nije mogao uticati definitivno na oblikovawe rukopisa? S obzirom na to kakvo je iskustvo sa Kalezi}em imao Milan za svoga ìvota, ostaje sumwa u pogledu pravih zasluga pokojnog Beri}a za nastanak ove kwige. Godine 1994. pojavila se u Beogradu kwiga Re~nik simbola koju su kao autori potpisali g. Krsto Milovanovi} i Tomislav Gavri}, a kao recenzet dr Dimitrije Kalezi}. Ko god se razume u ovu promlematiku lako }e i brzo utvrditi da je i ova kwiga, ta~no u stilu recenzenta, ~ist i dosledan plagijat, i to od prve do posledwe stranice. Ona savedo~i da dr Kalezi} ili uop{te ne poznaje materiju za koje pi{e „stru~nu“ recenziju svesrdno je preporu~uju}i za vi{estruku upotrebu ili pak smatra, u skladu sa sopstvenim navikama i sopstvenim moralom koji je na wima izgradio, da se mirne du{e moè prepisati cela jedna kwiga i ispod we staviti svoj potpis. Po{to postoje indicije da se ovim ne zatvaraju nedopustivi postupci intelektualnog, pravoslavnog po{tewa dr Kalezi}a, a ve} ovo {to je navedeno moè kod ~italaca upu}enih u stvari da izazove ose}awe mu~ne nelagodnosti i sumwi~avosti u nau~ni autoritet dr Kalezi}a, primiv{i 200.000 nema~kih maraka od Savremene administracije, dakle ateiziranih qudi, da izda ovu ofrqe ura|enu Enciklopediju pravoslavqa, smatramo da je u principu 59

nedopustivo da se pravoslavna enciklopediaja, na ~ijem je ~elu dr. Kalezi}, pojavi u javnosti, iako sa blagoslovom patrijarha Pavla, pre nego {to se meritorno ne utvrdi stepen i nivo wene nau~ne vaqanosti, pravoslavne ispravnosti i autorske originalnosti, jer se u protivnom i Crkva i sama ideja o Enciklopedijim izlaù velikom riziku kkritike, ukoliko nije u svemu ura|ena u duhu pravoslavnog u~ewa i nauke. Interesantno je ovde pomenuti da sam ja, zajedno sa pokojnim Zoranom Glu{~evi}em, dobio do Svetog arh. sinoda SPC blagoslov da radimo na Enciklopediji pravoslavqa, bez dinara pomo}i ma s koje strane, i da nam trojica episkopa SPC budu recenzentim i to pre po~etka ma kakvih radobva koje je g. Kalezi} preuezeo sa svojim “filosofima”, kome nije bio potreban blagoslov Sinoda da radi na ovom ekumenisti~kom delu, a ne ~isto pravoslavnom, pa je on, g. Kalezi}, kada je wegova Enciklopedija pravoslavqa iza{la iz {tampe dobio blagoslov Wegove Svetosti Pavle, bez da ju je ovaj pro~itao i na{ao u woj jeresi, ~ak je sam otkrupio 500 proìmeraka ove Enciklopedije za sebe i naredio crkvama i crkvenim op{tinama svoje Arhiepiskopije da je kupuju za svoje potrebe, te je tako fal{ {tivo, pod vidom Pravoslavqam ubrizgano u ~istu pravoslavnu veru i time je zagadilo jeresima ekumenizma i vatikanizma, tako da }e one prave pravoslavne enciklopedije te{ko mo}i u}i u Pravoslavni i Svetosavsni narod srpski. Na{ narod je odavno mudro rekao: “Od glave riba smrdi, a od repa se ~isti”! Ipak, znam da sam pripremio sav materijal za desetotomnu Srpsku enciklopediju pravoslavqa i samo sami Gospod zna da li }u sti}i i od koga pomo} dobiti da bi tako veliko delo uradio. Kod nas odavno vode Pravoslavqa zamu}ene i zaga|ene od onih koji bi trebalo da ~uvaju ~istotu i bistrinu i originalnost pravoislavqa, pa je za veliko àqewee da ba{ oni koji sebe smatraju najdostojnijim i najva`nijim da o tome vode raa~una, utrkuju se ko }e Pravoslavqe iskvariti Rimokatoli~kom jeresi i jeresima ekumenizma, protestantizma i raznih drugih verskih u~ewa. Neka im je od Boga opro{teno ako su to u~inili u neznawu, a ka`weno ako to i 60

tako svesno rade, jer je Gospod rekao ko malu titlu doda ili oduzme od wegovog u~ewa, bi}e najmawe me|u an|elima u drugom svetu. Mee|u prvima je neprijateqski postu{pio protiv toga da Zoran Glu{}evi} i ja radimo na Enciklopediji pravoslavqa mpoj {kolski drug, mitropolit zagreba~ko qubqanski, Jovan, vaqda zbog toga da ne bismo izneli istinu o wegovom poro~nom ìvotu i pbekstvu sa aparohije, protivnp kanonima i Svetom pismo,kada pastir, videv{i vuka napusta sdvoje stado na wegpvi milost i nemilost. On se pri tom pozvao na nepostoje}u odluku SAS o radu na Enciklopediji pravoslavqa, a ona je ukinuta a fdruga nije doneta, ~ime se posluìo laìma, a nije ustao protiv Enciklopedije pravoslavqa koju je, preko Kalezi}a, pripremala Savremenena administracoja. Sve to moeète saznati iz gorwih skeniranih wegovih pisama, o ~emu }e biti vi{e re~i u dvadesetoj kwizi ove Biblioteke.

61

3) PISMO SINODU O PREDSTAVI SINI[E KOVAÊVI]A, SA POTPISIMA STRANKE SVETOM ARHIJEREJSKOM SINODU SRPSKE PRAVOSLAVNE CRKVE, Beograd, 15. mart 1999. godine

P

rinu|eni smo, po svom pozivu, prizivu i glasu svoje svesti da se obratimo Svetom arhijerejskom sinodu Srpske pravoslavne crkve da Vas obavestimo o nemilim i svetogrdnim pisarijama dramskog pisca Sini{e Kova~evi}a iz Beograda, mole}i Vas za intervenciju kod nadle`nih gra|anskih vlasti da se, dole pomenuta tri pozori{na dela, zabrane za izvo|ewe i publikovawe na teritoriji Savezne Republike Jugoslavije. Naime, pomenuti kwièvnik Kova~evi} napisao je tri bogohulna, psova~ka i antirodoqubna dela - drame u kojima vre|a verska i nacionalna ose}awa srpskog naroda kao celine i svakog Srbina kao pojedinca. On to sve ~ini pod vrlo providnom namerom takozvane slobode umetni~kog stvarawa, zaboravqaju}i na u~ewe svetog apostola Pavla koji kaè: “Sve mi je slobodno, ali sve ne koristi; sve mi je slobodno, ali sve ne izgra|uje” (1. Kor. 10,23) Tako se ovo “umetni~ko stvarawe” preterava u najneukusnije i najneuqudnije psovawe - svetogr|e - svih duhovnih vrednosti kojima su i za koje su na{i preci ìveli. Ovaj umetnik kao da je shvatio svoj ìvotni poziv pisawa kao pquvawe po hri{}anstvu, svetosavqu, srpstvu i svim najsvetijim i najva`nijim vrednostima na{eg naroda. Ova wegova spisateqska delatnost, ta~nije pisawe bez ikakve kwièvne vrednosti, ogleda se u wegove tri napisane i {tampane pozori{ne drame. 1) U drami “Sveti Sava”, ~ije je izvo|ewe u Jugoslovenskom dramskom pozori{tu u Beogradu 29. maja 1990. godine, dakle uo~i Tu|manovog ustoli~ewa u Zagrebu, spre~ili Svetosavci i wihovi simpatizeri, oko ~ega se podigla velika galama, a u kojoj drami se ismejava Sveti Sava, Simeon Miroto~ivi, cela dinastija Nemawi}, pa i srpski narod. O svemu tome jedan od potpisnika ovih redova je podrobno 62

izvestio Sveti arhijerejski sinod, dostaviv{i tekst drame, i zatraìo intervenciju. 2) U drami “Ravi”, koju je Sini{a Kova~evi} napisao pre nekoliko godina, koja je objavqena u reviji Teatrom 1997. godine a ~ije je {tampawe finansiralo Ministarstvo kulture republike Srbije, ismejava: Gospoda Isusa Hrista, svetog Jovana Krstiteqa, sve apostole redom, veli~a Judu izdajnika, ismejava svetu tajnu kr{tewa, pri~e{}a, Sveti Duh - Tre}e lice Svete Trojice, kao i sve druge vrednosti duha i kulture za koje su na{i preci krv lili i ìvote dali. Kao dokaz toga dostavqamo Vam tekst pomenute drame sa podvu~enim inkriminacijama uvredqivih tekstova, kako bi se i sami uverili o stra{nom stepenu svetogr|a. 3) U drami “Kraqevi} Marko” Sini{a Kova~evi} ismejava na{eg ~uvenog epskog junaka, rodoquba i hri{}anina koji se molio Bogu da hri{}ani u bitki na Rovinama pobede Turke, makar on prvi poginuo, {to se i obistinilo. Kova~evi} prikazuje Kraqevi}a Marka kao posledwu uli~nu ispi~uturu, najpoznatijeg seira Muse Kesexije, huqu i najgoreg ~oveka, a wegovu majku Jevrosimu kao nekakvu amazonku, koje nikada nisu postojale na ovim prostorima, dok monahiwe Qubostiwe prikazuje kao lake osobe za provod i uìvawe. Ova predstava je nekoliko puta izvo|ena u Beogradskom dramskom pozori{tu o tro{ku Skup{tine grada Beograda, koja je, budu}i da je Qiqana Blagojevi} gradski sekretar za kulturu, a ona je supruga Sini{e Kova~evi}a, izdvojila ogromna sredstva da se ova drama postavi i nekoliko puta prikaè publici, i da na kraju doìvi apsolutni poraz - skidawe sa repertoara pozori{ta po{to je istu gledalo malo posetilaca. Dostavqamo Vam, tako|e, i tekst ove drame kako biste se u istinitost na{ih navoda i sami uverili. Sve ove tri drame, po mi{qewu autora i problemati~ne kwièvne kritike predstavqaju zna~ajnu trilogiju, a mi mislimo da su ove drame tri spisa najve}eg svetogr|a i gluposti, psovawa i neistine koja su iza{la iz pera i iz glave ma koga ~oveka, a kamoli Srbina. Smatramo da smo duhovno bolestan i raslabqen ~ovek moè ovako ne{to da pomisli, a mislimo da se niko ne bi usudio od zdravih i razumnih qudi da stavi svoje ime kao pisca pomenutih pisanija. 63

Molimo Vas da preduzmete sve {to je u va{oj mo}i da se ova dela uklone sa javne scene, a da razmislite o mogu}nosti izop{tewa, sa anatemom ili bez we, iz ~lanstva Srpske pravoslavne crkve dramskog pisca Sini{e Kova~evi}a. O~ekujemo da nas o svemu preduzetom blagovremeno obavestite kako bismo i mi znali {ta daqe da radimo i koje korake da preduzmemo U sinovskoj odanosti, Beograd, 15. mart 1999. godine

64

U~tiv, Protojerej @arko Gavrilovi}

4) PISMO SINODU O PRESTOLONASLEDNIKU ALEKSANDRU, O POMIWAWU NA BOGOSLU@EWIMA SVETOM ARHIJEREJSKOM SINODU SRPSKE PRAVOSLAVNE CRKVE Beograd, Mihoqdan 2000. godine

S

lobodan sam, u najboqoj nameri, da Svetom arhijerejskom sinodu na{e svete Crkve predloìm slede}e: Idemo u susret vremenu kada }e se na{ narod, najverovatnije, izja{wavati o pitawu monarhisti~kog ili republikanskog ure|ewa u na{oj zemqi. Kako je monarhija na najvulgarniji na~in ukinuta i vi{e od pola veka najprimitivnije ruèna u na{em narodu predlaèm da Sveti arh. Sinod SPC, radi zagrevawa na{eg naroda za monarhiju i monarhijsko opredeqewe obaveè nadle`ne i podru~ne im arhijereje, a ovi svoje parohe i stare{ine manastira, da u bogosluèwima, u odgovaraju}im jektenijama pomiwu krunskog princa – prestolonaslednika Aleksandra Drugog. U praksi je u na{oj crkvi ovo pomiwawe danas vrlo {arenoliko, tako da se Prestolonaslednik Aleksandar negde pomiwe, a u nekim crkvama i manastirima ne pomiwe. Ova praksa bi pomogla na{em narodu da se dozove istorijskoj pameti i pam}ewu da je od doba Nemawi}a Srbija bila najprosperitetnija i najbogatija, duhovno i materijalno, u vremenu kada je bila ùpanija, despotija i kraqevina. Moramo znati da su neki “{umski qudi” ukinuli Srbima monarhiju bez narodnog referenduma i bez legitimnog predstavnika, a bojim se da i svi arhijereji SPC nisu za uvo|ewe parlamentarne vi{estrana~ke monarhije, budu}i da su ro|eni i pola veka ìveli u komunizmu, pa su tako i nehoti~no bili izloèni wegovim negativnim uticajima.Ako bi Crkva odradila svoj deo u vezi sa propagirawem monarhije, to bi pomoglo da se na{ narod dozove svom istorijskom pam}ewu, duhovnosti. Tradiciji, redu i radu i moralnoj obnovi, kad na{a dràva dobije svoga doma}ina naporedo sa duhovnim doma}inom. Sve ovo u smislu na{e narodne mudrosti: “Bez Boga ni preko praga” i “Bez kraqa – ne vaqa”. 65

U~tivo molim da budete pravilan tuma~ ovih mojih iskrenih namera. Ovaj predlog dostavqam preko svog nadle`nog Arhijereja. Mihoqdan, 2000. godine

66

U sinovskoj odanosti, Protojerej @arko Gavrilovi}

5) PISMO SINODU I PATRIJARHU, O EMISIJI NA RTS-u, O DEDA MRAZU I BO@I] BATI, EKUMENIZAM SVETOM ARHIJEREJSKOM SINODU SRPSKE PRAVOSLAVNE CRKVE, (Otvoreno pismo) Beograd, 31. decembar 2001. godine

P

i{em Vam o jednom skandaloznom doga|aju koji je prikazan na Prvom programu RTS 28. decembra 2001. godine, ~ini mi se oko 17,20 ~asova, a protiv koga, koliko znam, niko do sada nije reagovao. Kako je taj doga|aj izvan eparhije kojoj pripadam, to pi{em Vama, Gospodo Arhijereji, ne bi li izazvao Va{e reagovawe na obu i na brojne negativne pojave u na{em narodu koje, uglavnom, prolaze bez ikakvog reagovawa zvani~ne crkvene vlasti. U pomenutoj emisiji TV voditeqka, uz pomo} kamere i dekorisane jelke, ve{tom kamuflaòm spaja ono {to je nespojivo, na{e sveto pravoslavqe i inostrani paganizam, uvijen u tetra - pakovawe tvoraca Novog svetskog poretka koji, nama barem tako izgleda, ustaju protiv svega {to je na{e srpsko i pravoslavno, samo da bi ustoli~ili kod nas svoje paganske obi~aje na mesto na{e svete, hri{}anske vere. U prvom, gro planu tog doga|aja kamera zumira veliku jelku, ve}u od crkvenog torwa smederevske crkve, a u pozadini prikazuje hram Svetog Georgija u Smederevu koji se nalazi daqe na samo nekoliko metara od hrama. Dakle, na nekoliko metara od hrama je, svetiqkama i poklonima, velika, oki}ena jelka, sa mno{tvo naroda i dece okolo, koja su do{la da prime poklone od izvesnog “Deda Mraza” (îtajte: Ujka Sama preko nove nomenklature vlasti u Smederevu), koji se nekada kod nas zvao “Boì} Bata”. I dok spikerka ~ita obja{wewe {ta jelka zna~i u nordijskoj paganskoj mitologiji, pa prelazi na obja{wewe {ta jelka zna~i u mitologiji kod germanskih naroda, deca pruàju ruke “Deda Mrazu”, koji ima ogrlicu bele fate oko vrata, umesto kite zlata. I pqu{te pokloni. Deca radosna, voditeqka nasmejana, a Deda Mraz ushi}en. A ja tuàn pored televizora, ukopan u zemqu pogledom, zagledan u neku 67

daleku budu}nost: {ta }e biti sa na{im narodom sa takvom sve{}u i nebrigom za svoju tradiciju i svoje obi~aje, pred naletom i nametawem tu|eg folklora i dekora. Tuàn, bogami, i pretuàn {to mi, tu|om {arenom laòm, skrnave svetiwu, {to se izruguju mojoj veri, {to mi blate obi~aje, {to mi sramote “Boì} Batu”, {to mi ismevaju Badwak. I vi{e od toga, tuàn sam {to kao da nema nikoga u srpskom rodu i plemenu da protestuje protiv ove skarednosti, protiv ovog uvoza duhovnog {unda, {to cela Crkva }uti, {to su se sve{tenici u Smederevu zabili u svoje ku}e toga dana, pa ispred svojih “soko}ala” ili ti televizora, zure u te la`ne slike i la`ne {e}erleme “vi{eg” standarda ìvota, pasivno iz svojih rupa, kao da su pacovi, a nisu pacovi, nego bogolika bi}a, posmatraju u te {arene, kitwaste laè; to jest, mirno posmatraju novu, pagansku veru, upakovanu u mundijalisti~ke projekte NSP i ispirawe srpskih mozgova. O, Gospode Boè! dokle }e{ dozvoliti srpskoj naciji da bude ravnodu{na prema rasipawu svoga kulturnog blaga, uvozom tu|eg kulturolo{kog {unda, da samo Srbi prodaju svoju veru za ve~eru, da uvozi la`nu veru mesto svoje pradedovske koja je stvorila svetiteqe i divove od na{ih predaka? Dokle }e{, Sveti o~e Savo, dokle }e{ okretati svoju svetu glavu od srpske neja~i?! Pohitaj Gospode, umoli Gospoda Sveti Savu, prosvetite i osvetite srpski narod da ne traì sebe kod drugog! Nemam ni{ta protiv da ovakve emisije budu predmet obrazovnih emisija na{e dece, ali po{to prethodno izu~e svoju veru i svoje obi~aje, svoj Badwak i svog Boì} Batu. Ali, imam protiv da se ovakvom jeftinom propagandom, koja dodiruje ki~, duhovni {und, zaklawa Crkva Bo`ja, dom Boga ìvoga, i to sa Boìjom tvorevinom (jelkom) - drvetom koje nije ni u kom pogledu nije korisnije od Badwaka, ni kao tehni~ko, ogrevno ili ukrasno drvo, od stamenog, ~vrstog, stoqetnog hrasta, sa kojim nas vezuju vekovi i milenijumi, dedovi i preci, vera i obi~aji, kultura i arhitektura. I tako dok zvani~na Crkva }uti, ja se, kao penzionisani sve{tenik, usu|ujem da govorim, uprkos svim protestima i negodovawima. Kome da govorim Gospode: Nemu{tim velikodostojnicima Crkve koji ne umeju da ustanu ni protiv verskih sekti koje su bezbo`nici (~itaj novi agarjani) posejali po 68

pravoslavnoj i svetoj Srbiji; ni protiv ubijawa dece u maj~inoj utrobi u bezdetnoj Srbiji, u kojoj se sela gase, {kole zatvaraju, kasarne ispra`wuju; one koji ne}e ni kada mogu nove verou~iteqe da pomognu da u|u u {kole, da do|u do Tvoje dece; one koji se ne usu|uju da traè od “nove”, u svemu stare, vlasti oduzetu crkvenu imovinu koju ponovo par~aju i prodaju; one koji ne}e da ustanu ni protiv nove po{asti “gej pederastije” i wihove skaredne “predstave” u ovom genetski zdravom narodu, nego i sami namiguju na tvorce NSP?! Kome, Gospode, da govorim: obezboènim prosvetarima, kojima ne ide u ra~un da se prava vera u pravoga Boga {iri, da se brat sa bratom miri i slo`no ìvi, jer u tom slu{aju oni ne bi mogli tako lagodno i la`no da ìve: da se kaquàju u nemoralu, drogi, neradu, neobrazovawu, koji su “pijani od èstokog pi}a” no}u i dawu vi{e nego od ponosa i dostojanstva svog visokog poziva u~iteqa?! Kome, Gospode, da govorim: sve{tenicima koji su se, sa malo ~asnih izuzetaka, uglavnom okrenuli ovome svetu, namiguju na nebo, a bore se za zemqu i zemaqsko carstvo, dopu{taju nove “{atre” i nove {e}erleme pored Tvoga doma, ~ine}i od wega ponovo “razbojni~ku pe}inu” (Mt. 21, 13)?! Kome, Gospode, da se àlim: novim vlastima?! Ali, kakve razlike ima izme|u wih i onih prethodnih, jer su nas oni prethodni prodavali tu|incima zarad ideologije, a ovi drugi to ~ine zarad kapitala, zarad carstva zemaqskog, wih kao da nema. Svi su podlegli tre}em |avoqem ku{awu (Mt. 4, 8 – 10). “Nema nikoga dobro da tvori” (Ps. 14, 1). Meni se ~ini da ih je malo koji dobro ~ine, koji vole svoj narod “u dobru i zlu”, koji qube svoju grudu, veru i tradiciju. Vide}emo da li }e uo~i na{eg slede}eg na{eg Boì}a uzdi}i Badwak na trgovima, barem onako kako su uzdizali ovu jelku pred crkvom Bo`jom, da barem naprave nekakvu “uravnilovku” za koju su, oni i wihovi o~evi, oduvek bili |avolski ve{ti. Ali, govori}u, Gospode, narodu Tvome i mome, jer Tvoj narod je i moj narod, i Tvoje zapovesti su i moje zapovesti, jer “dobro ~initi da nam se ne dosadi” (sr. 2 Tim. 2,21), govori}u narodu Boìjemu, bez obzira da li se on zove srpski, albanski, ameri~ki: Ostavite nam na{e barem sve dotle dok 69

ne uvidimo da je va{e boqe od na{eg, dok ne shvatimo da je va{a vera plodotvornija za duhovnu kulturu, kojom se ne moète di~iti, osim ratne, razaraju}e tehnike. Jer, ako je ve}e boqe, {to nam to name}ete silom tomahavki ili silom |avoqeg izmetka – novca. Dopustite nam, barem, toliko slobode da moèmo da se slobodno opredelimo za sve {to je dobro, bilo ono iz na{e ili va{e kulturne ba{tine. Jer u Boìjoj ba{ti ovog ìvota ima hiqadu razli~itih ruà, ima mesta za sve kulture sveta, pod uslovom da svako neguje svoju i odmerava je sa tu|om. Podeqeno sredstvima javnog informisawa. 31. decembar, 2001. godine

70

Odani Vam, @arko Gavrilovi}

6) POHOD VATIKANA NA ISTOK Poznato je da pohod Vatikana na istok, kanonsku teritoriju pravoslavne Crkve, ima svoju duga~ku istorisku tradiciju, koja je protkana ìvotima miliona mu~enika.

U

toj pustoj èqi papista, da duhovno porobe slovenski pravoslavni narod, najvi{e su stradali Srbi i Rusi. Dok se, naro~ito posledwih desetak godina, pojedini pravoslavni episkopi SPC-e, koji bi trebalo da budu tvr|ave istine, svim silama trude da fakti~ki sprovedu uniju sa rimskom jereti~kom crkvom, prilika je da e podsetimo i dvojice velikana dvadesetog veka, koji su dali svoj ìvot za ipovedawe istine. Re~ je o istori~aru Jaroslavu Aleksandrovi~u Galanu i unujatskom sve{teniku i kwièvniku d. Gabrielu Kostelniku. Oni su primili mu~eni~ku smrt, od strane papista sredinom dvadesetog veka, jer su govorili istinu i poku{ali da svoj narod povrate u istinsko pravoslavno ispovedawe vere. Pre nego {to se upoznamo sa ovim velikanima, na àlost kod nas malo pozantim, moramo napraviti jedan istorijski osvrt na istoriju Male Rusije, koja je ine~na drevna kolevka Rusije... Istorijski, ruski duhovni prostor se razdelio na zapadni deo, osvojen od strane poqaka i papskih ritera u {esnaestom veku i isto~ni deo, ~ije je sedi{te bila Moskva. Zapadni deo, nikada jedinstvenog ruskog duhovnog prostora, zvao se Mala Rusija, a istolni Velika Rusija. Pod stra{nim terorom papskog jezitskog reda, ~iji je slogan bio i ostao – ciq ne bira sredstvo. – Krajem 16-og veka neki episkopi su prihvatili uniju sa rimskom crkvom. Narod Male Rusije, Karpatske Rusije, po~eo je da se zove malorusi ili rusini. Wihovo stradawe, tokom posledwa letiri veka, te{ko da se moè iskazati. Svi oni, koji su se susprostavqali uniji sa rimskom kurijom, bili su ubijani ili progoweni u nepristupalne planinske predele Karpata. Deo tog naroda, nasilno pounija}enih rusina, pre vi{e od 250 godina, smi{qeno je od strane Austro – Ugarske doseqen na teritoriju dana{we Vojvodine (Ruski Krstur, Kucura...). Dva ofocijalno pobedila. Ali iz wihovog se}awa nije izbrisana ota~ka vera. 71

Dràva u kojoj su oni tada ìveli bila je u Austro – Ugarskoj, i oni nisu imali nikakve mogu}nosti da ispovedaju veru svojih predaka. Unija je zaìvela u punom smislu te re~i. Ni jednog pravoslavnog sve{tenika nije bilo u predelima karpatske Rusije. Ali, dogodilo se pravo udo. Posle velikog „Prole}a naroda“, 1848. godine, u okolini grada Marmoro{a, u selu Izi, po~elo je da se ra|a istinsko hri{}anstvo. Prvi koji su se usudili da pravo slave Boga, bili su obi~ni mirjani – seqaci sela Izi. @iteqi ovoga maloga sela, sa okolinom su zvni~no istupili iz unije i prisjedini li se 1903. godine Srbskoj Pravoslavnoj Crkvi. Ovaj, u to vreme nezamisliv ~in, bio je okida~ za ~itav talas istuapwa iz unije ostalih sela i gardova (Muka~evo, U`gorod...). Prvi unijatski sve{tenik, koji je zvani~no odbacio uniju i pre{ao u pravoslavqe zvao se Jovan Naumovi}. Reakcija rimske kurije je bila stra{na. S obzirom, da je to bila teritorija Austro – Ugarske, koja je tada bila wena udarna igla, kasnije je to postala Hitlerova Nema~ka, regularna ugarska vojska je upala u selo Izi, ubila sveptenika Jovana Rakovskog, kao i mnogobrojne mirjane. Otac Jovan Naumovi} je uhap{en i sa nekoliko mirijana odveden u zatvor. Boje}i se daqeg prelaska rusina u pravoslavqe, jezuiti su zatvorili svih {est unijatskih manastira i predali ih poqacima u ruke. Po~elo je sa totalnim uni{tewem svega rusinskog i pravoslavnog. Izgra|eni su specijalni koncentracioni logori za pravoslavne i za one koji gaje simpatije prema pravoslaqu. Najpoznatiji me|u wima bio je Telergov, koji se nalazi u blizini Graca u Austriji. U wemu su, pojedinalno, ubijeni oko 300 unijatskih sve{tenika, samo zato {to su gajili simpatije prema pravoslaqu i Rusiji. Ovo je prvi konncentracioni logor u evropi u 20-om veku. U te logore su vojnici jednostavno dovodili ~itava sela, zagra|ivali ih bodqikavom ìcom i ostavili narod da umire pod otvorenim nebom, bez vode i hrane. To je bio po~etak stra{nog genocida u Maloj Rusiji u kome je stradalo nekoliko desetina hiqada qudi i litava inteligencija Karpatske Rusije. Zemqa karatoruska je dala Crkvi hiqade novih ispovednika i mu~enika, koji su od latina ubijeni. Tako su vojnici, u 72

selu Kamen Bord, pred o~ima èna i dece pobili ~itavo mu{ko stanovni{tvo. Po sedo~anstvu deputata austrijske skup{tine, poqaka Da{inskoga, tada je ubijeno preko 60.000 qudi, oko 100.000 qudi je pobeglo sa svoga ogwi{ta, a {ta je bilo sa ostatkom naroda, ostalo je nepoznato. Istovremeno sa genocidom ra|ala se i svest o ukrainskom narodu i ukrainskoj samostalno{}u. Jedini na~in, da se preìvi, bila je kolaboracija i odricawe od pravoslavqa i svog ruskog imena i prihvatawe nove nacije – ukrajinske. Me|utim, svest o svojoj pripadno{}u velikom ruskom narodu, papisti nisu uspeli da ubiju. Proces povratka u krilo pravoslavqa, vi{e niko nije mogao da zaustavi. Pre 60 godina, 24. oktobra 1949. godine, u levovu (Zapadna Ukraina), u svom stanu sekirom osve{tanom u Vatikanu, obezglavqen je istori~ar i pisac Jaroslav Galan. (Izvor K. E. Dmitrik „Sa Krstom i trozubcem“, Kijev – Moskva, 1979; V. P. Beqaev „Formula otrova“, Moskva 1972. godine). Wegove ubice – zapadnoukrajinski {ovinisti I. Luka{evi~ sa svojom dvojice bra}e i M. Stahurom su 1951. godine osu|eni na smrt zbog toga ~ina. Na sudu su posvedo~ili da su wihovi naredbodavci osudili Gulana za to {to je „razotkrio Vatikan, wegove veze sa hitlerovcima, SAD-ma, Velikom Britanijom, zato {to je iznosio u javnost ulogu Vatikana u provocirawu mr`we ukrajinaca prema pravoslavqu i ruskom narodu“. Ni ovi, kao ni mnogobrojni drugi dokazi na sudu nisu osporeni u toku sudskog procesa. Do dana dana{weg. A Gulan je bio aktivan pripadnik ideje jedinstva slovenskih naroda i pravoslavqa. I ba{ sa ovih, moèmo re}i kompleksnih pozicija, on je razotkrivao ulogu katolicima u zapadnoukrainskom nacionalisti~kom pokretu i wegovom rusofilskom karakteru. A kakav je danas odnos urkajinske (ùte vlasti) prema istori~aru Gulanu? Sve ulice i trgovi sa wegovim imenom su preimenovani. Svih deset wegovih bista su poru{ene, ukqu~uju}i i spomen plo~u. Akti vandalizam se periodi~no doga|aju i na wegovog grobu na gradskom grobqu. Ali zato sa druge strane, wegove ubice i wihovi ideolozi – Bandera, Kanovelec, Melik – po~etkom 1950-ih godina su od strane Vatikana ubrojani liku blaènih. Ve} 1920-ih i 1930-ih godina, je opublikavao oko 40 svojih rado73

va, u kojima je istupao za jedinstvo ukrajinaca i Ruska i razboli~avao velikoukrainski i poqski {ovinizam, antipravoslavnu liniju unijata katolika i samog Vatikana. A 1940. godine wegovi su radovi bili gurawe prstiju u o~i Vatikanu. Wegove publikacije „Papska suza“, „Otac tame i ulizice“, „Sumrak stranih bogova“, „Na slu`bu satani“, „Pred licem ~iwenica“, potpuno su razotkrile licemernu politiku rimske kurije, koja sebe naziva crkvom. Na sudu, jedan od ubica, Lula{evi~ je rekao: „Gulan je bio svedok na Ninberskom procesu i veoma jasno je razobli~io Vatikan. Pripremom ubistva zanimali su se moja bra}a – Aleksandar i Miron, 4. oktobra 1949. godine, zadatak da ubijem Gulana mi je dao visoki nacionalni ~inovnik Jevgen, koji ima odli~ne veze sa Vatikanom i SAD-om“. U vreme sudskog procesa, Vatikan je mudro }utao. Ovo }utawe je verovatno povezano sa ~iwenicom da je Vatikan krajem avgusta 1941. godine, zakqu~io sa hitlerovom Nema~kom sporazum o zajedni~kom delovawu na „oslobo|ewu od boqe{evizma“. A od 1944. do 1953. godine, svojim tajnim kanalima, Vatikan je omogu}io pripadnicima marionetskog reìma da izbegnu lice pravde i pobegnu na zapad. A 1886. godine, u Ruskom Krsturu, op{tina Kula, ro|en je, otac kwièvnog jezika Rusina u Vojvodini, psac i peta – ruski Vuk Karaxi}. On je 1946. godine kao unijatski sve{tenik pokrenuo inicijativu vra}awa svih grko katolika unijata u krilo Pravoslavne Crkve. Stekao mnogobrojne pristalice me|u ruskim klerom u tada{woj Jugoslaviji. Osokoqen uspehom svoje ideje u domovini oti{ao je u Ukrajinu, da bi poku{ao da i tamo zadobije {to vi{e pristalica me|u unijatskim sve{tenstvom. Me|utim, po starom dobro oprobanom receptu, sve{tenik dr. Gabriel Kostelnik je ubijen. Wegova smrt je ostala kao opomena, svim unijatskim sve{tenicima, kakva }e ih sudbija zadesiti, ukoliko poku{aju da se odreknu patronata rimske crkve. Wegovim odlaskom, ugasila se i ideja povratka (unijata rusina) veri svojih predaka. Sudbina ove dvojic, istaknutih trudbenika na wivi Gospodwoj, hrabrih boraca za isinu, otvara nam o~i sa kakvim se silama tame borimo i kakva nas budu}nost ~eka, ukoliko ne ostanemo u krilu jedne Svete 74

Saborne Apostolske Crkve. Ujedno, neka wihovo ìtije posluì i kao opomena svim papskim slugama i ulizicama, koji se odri~u crkvenih kanona i u~ewa Svetih OTaca i prvog arhijeretika, papu rimskog, nazivaju svetim ocem. Zato dobro prou~imo onu pri~u iz Jevan|eqa o devojkama koje su ~ekale svog ènika pa zaspale. Nemojte, Srbi, da i nas takva sudbina zadesi. 28. novembar 2009. godine

Iz Moskve za novinar. De Mladen Olui},

75

7) PISMO SPECIJALNOG PAPSKOG IZASLANIKA FRANCISKA PALOVINETIJA MITROPOLITU CRNOGORSKO - PRIMORSKOM DANILU DAJKOVI]U Upu}eno 28. decembra 1969. godine U nastavku sledi pismo specijalnog papskog izaslanika Franciska Palovinetija upu}eno 28. decembra 1969. godine blaènopo~iv{em mitropolitu Crnogorsko – primorskom Danili Dajkovi}u. On ga je dva dana ranije, kao preporuku pod brojem 22384 pisao u Metkovi}u a uputio iz Sarajeva. Pismo se ~uva u arhivi Mitropolije Crnogorske primorske. U pismu je jasno iznesen „ekumenisti~ki“ stav rimske crkve prema Crnoj Gori. No. Neka pismo samo govori: VA[E PREOSVE[TENSTVO,

M

olim da mi oprostite na gre{kama, ali trudi}u se da ih bude {to mawe, jer sam po prvi put u poverqivoj misije ovdje. Molim da razumijete moje napore koje ~inim sam uz pripomo} veoma odanih i povjerqivih sau~esnika, ali sve to da {to boqe i svjesnije, da najboqe namjere Svete Stolice izvr{im {to razboritije uz veliku obazrivost, ma{tao sam naro~ito upozoren. Nosim Vam specijalnu poruku Svegtog Oca Pape i Wegovu poruku treba li~no da uru~im pa sam rado prihvatio ovaj naporni put da se uz wegov blagoslov objekove~i trud i obezbijedi Va{a saglasnost i sau~e{}e {to je izri~ita èqa Sv. Oca Pape pa sam po{ao na ovaj istorijski put koji treba da ovjekove~i Vas. No, evo u Sarajevu sam pozvan u Nadbiskupiju i zadràn, hitno obavije{ten sa napomenom da momentalno nije pogodan momenat – naime papa bi u o~i moja prisutnost na Cetiwu, pa bi mogle nastupiti nemile posledice i noge neprijatnosti od nenamjernih zli qudi Va{e sredine, sto bi omelo i mnogo na{kodilo postignutim uspjesima u odvajawu Va{e Svete crkve od naturene separatisti~ke jeresi. Mnogo se postiglo i Sv. OTac papa je veoma zadovoqan i 76

predloìo je da bi bilo najboqe da se skine ona mala kapela i smjesti u muzej ili Wegu{e gdje bi odgovarao namjeni, gdje istorija toga vremena izmrlog naroda jo{ jedino ne moè da vidi. Svima je jasno da sada{wi narod nema vi{e ni{ta zajedni~ko sa nekada{wim narodom orijentisanim velikosrpskom ideologijom koja je zroupotrijebila ovaj narod, koji eto moè se re}i potpuno izumire. Novi narod sa novim navikama i novim ìvotom je narod budu}nosti i novih pregnu}a, pa je voqan Sv. Otac Papa da ovaj narod svesrdno pomogne i da ga povrati u pravu Hristovu vjeru za{to je voqan i da uloì velika sredstva. Sv. Otac Papa je voqan da dade 500 miliona lira kao pomo} za izradu mauzoleja koji ti hrabri qudi tako uporno traè i èle, pa }e i Papina pomo} mnogo dopriweti, pa }e samo traìti da u mauzolej budu smestene kosti Lucije – Crnogorske (Ozane Kotorske), koja je jo{ ranije pre{la u pravu Hristovu vjeru i do smrti bila izloèna svim progawawima, ali nikad nije htjela da tu vjeru osramoti i ostavi. Zato }e ona biti ogla{ena Sveticom i èqa bi bila da se weni ostaci pohrane u mauzolej za{to }e biti izgra|en veliki i divan sakrofag koji }e krasiti unutra{wost mauzoleja. Sv. Otac Papa cijeni}e veoma Va{e napore i veliku du{evnu i prosvjetnu vrijednost, cijene}i Va{u odanost svetoj crkvi, a veruju}i da }e u Vama nai}i na saradnika u borbi da se uspostavi u Crnoj Gori prava Hristova vjera i osamostali kao novoro|en~e Sv. Oca Pape, on je voqan da sve `rtve podnese i sva sredstva za to uloì, pa jedva ~eka da se osveti Divni Hram u Titogradu i uspostavi biblioteka, dovedu misionari i otpo~ne pomawage tog dobrog naroda u prevo|ewu pravoj Hristovoj vjeri. U tome Sv. Otac Papa ra~una na Va{u saradwu i voqan je da Vam ponudi poloàj me|u svojim najbliìm saradnicima a da Vi rukovodite svim tim poslovima uz zagarantovanu diskreciju. To je bila moja misija i to bi bila poruka koju sam imao da uru~im sa jo{ mnogim drugim, pa kako sam sprije~en i kako su sada uao{trene mnoge nesigurnosti od pakosti qudi, to sam obavije{ten da prilikom posjete Predsjednika 77

od strane Pa}inelija i dodira istog sa izvjesnim hrabrim qudima Titograda, da se ovo sada izbjegne i zatraì dodir ili sastanak u Zagrebu ili \akovu, kako bi se izbjeglo da se pedaju nov~ana sredstva i nagrade hrabrim qudima na mjestima koja bi bila podloga neprijatnosti kako tih hrabrih qudi tako i sveg dosada{weg uspjeha i rada. Iznose}i Vam ovo molim Vas da razumijete veliko interesovawe Sv. Oca pape za Va{a velika djela i qubav prema svojoj pastvi koja treba da se prevede pravoj Hristovoj vjeri za {to bi Vi bili najpogodnija li~nost. Vjerujem da Vam je poznat udio Sv. Oca Pape kod odvajawa makedonske crkve, no iz specijalnih razloga u dana{woj vjeri, {to je bilo uslovqeno od tih hrabrih qudi u Skopqu, koji su voqnni da se u dogledno vrijeme i taj narod prevede u pravu Hristovu vjeru. Iz èqe da se sve to najqep{e sredi molim da donesete Va{u odluku gdje bi èqeli da se li~no sastanemo i primite sve {to Vam donosim, a Vi mi dadete Va{u saglasnost ili mogu}nost, dostavite Nadbiskupiji Zagreb. Metkovi}i S osobitim po{tovawem, odani pokorni Vam, Palovineti

78

8) PATRIJARH PAVLE JE BIO ZA EKUMENIZAM Izrazi su}uti kardinala Kaspera i vatikanskog glasogovornika

K

atoli~ka crkva sje}a se i po{tuje patrijarha Pavla kao ~ovjeka velike duhovnosti i molitve te otvorenosti za ekumenizam, isti~e se u Vatikanu. Predsjednik Papinskoga vije}a za jedinstvo kr{}ana kardinal Volter Kasper (Walter Kasper) u pismu koje je poslao mitropolitu Amfilohiju izrazio je su}ut zbog smrti patrijarha Pavla. Tako|er je izrazio svoju blizinu u molitvi te nadu da }e se dijalog Katoli~ke crkve i Srpskog patrijarha nastaviti produbqivati u budu}nosti. Cijela Katoli~ka crkva sudjeluje zajedno sa papom Benediktom XVI, u àlosti Srpske pravoslavne crkve i preporu~a Gospodinu ovog wezina velikog pastira, izrazio je ravnateq Tiskovnog ureda Svete Stolice otac Federiko Lombardi (Federico Lombardi). Katoli~ka crkva sje}a se i po{tuje patrijarha pavla kao ~ovjeka velike duhovnosti i molitve, i predstavnika va`ne duhovne tradicije pravoslavnog mona{tva. Osim toga, sje}a ga se kao osobe otvorene za ekumenske odnose i dijalog s Katoli~kom crkvom, rekao je Lombardi. ^lanovi povjerenstva za teolo{ki dijalog izme|u pravoslavnih i katolika nisu zaboravili wegov poziv da se va`ni sastanak o dijalogu 2006. godine odrì u Srbiji te nisu zaboravili wegovo srda~no gostoprimstvo u toj prigodi, napomenuo je otac Lombardi te je spomenuo audenciju odrànu pro{le subote, tijekom koje je Papa primio srbijanskog predsjednika Tadi}a koji je tom prigodom s Papom razgovarao o te{kom zdravstvenom stawu patrijarha Pavla.Papa je zajam~io svoje molitve, pa tako moèmo re}i da je bio duhovno osobno blizu patrijarha Pavla, dodao je otac Lombardi. @alost povodom preminu}a patrijarha Pavla izrazio je i ekumenisti~ki patrijarh Bartolomej I. 18. 11. 2009 radio Vatikan/ Kri` ìv

79

9) AMFILOHIJEV LATINI^NI POTPIS “BRATU”, ARHIEPISKOPU BELORUSKE NEKANONSKE CRKVE

80

10) MAPA JUGOSLOVENSKOG RATI[TA

81

11) NA[I PRAVOSLAVNI U SARADWI SA JERETICIMA I JUDEO - MASONIMA

82

83

84

12) PISMO SINODU O ENCIKLOPEDIJI SVETOM ARHIJEREJSKOM SINODU SRPSKE PRAVOSLAVNE CRKVE Beograd, 29. april 2001. godine

U

z du`no po{tovawe obra}am se Svetom arhijerejskom sinodu Srpske pravoslavne crkve sa jednom molbom. Va{om odlukom Br. 531/ Zap. 303. od 26. marta 1998. godine dodelili ste nam blagoslov da moèmo raditi na Enciklopediji pravoslavqa. U tom blagoslovu odre|eni su kao recenzenti eminentni episkopi na{e Crkve: {umadijski Sava, ba~ki Irinej i brani~evski Igwatije. Ti i drugi episkopi obe}ali su nam i svoju saradwu. Od tada do danas, a i pre tog datuma mi radimo na istom poslu, a to je period od pune ~etri godine, mi smo pripremili ogromnu gra|u, identifikovali preko 60.000 odrednica, fotokopirali brojne enciklopedije, kwige, ~asopise, na{e i strane, formirali odrednice, uazbu~ili materijal i locirali ga u preko 400 kartonskih kutija (u koje su ranije pakovani riseva bankopst papira). Iz Skra}enica, ovog fotokopiranog i uazbu~enog materijala, koje dostavqamo uz ovo pismo, svakom objektivnom intelektualcu, koji se iole bavi istraìva~kim radom, bi}e jasno koliki smo do sada deo posla zavr{ili za jednu Enciklopediju pravoslavqa. Osim toga, skenirali smo preko deset hiqada razli~itih ilustracija: ikona, fresaka, svetih sasuda, manastira, crkava, {to je pohraweno na CDR, sve u ciqu ilustracija tomova te EP. Snabdeli se sa kompjuterima, skenerima i laserskim i drugim {tampa~ima. Raspolaèmo sa 11 kompjutera, tri skenera, tri {tampa~a, dve fotokopir ma{ine i tako daqe. Ostavqen sam, bez i~ije pomo}i, kao prorok Ilija na brdu Horivu, ja do sada nisam mogao vi{e posla u ovom pogledu u~initi nego {to sam u~inio. Kada je nama Sv. Arh. Sinod dao blagoslov odmah posle toga na{ao se jedan mitropolit, koji nije napisao ni jedan priznat nau~ni rad iz oblasti teologije, da osujeti taj nama dati blagoslov pa je, svojim pismom Svetom arh. Sinodu, 85

traìo da se radi Enciklopedija Srpske crkve. Blagovremeno smo uloìli prigovor Svetom arh. Sinodu SPC u tom pogledu. Ovih dana smo nezvani~no ~uli da pojedini ~lanovi Sv. Arh. Sinoda traè saradnike na Bogoslovskom fakultetu za gore pomenutu Enciklopediju SPC. Mislim, da bi to, ako je istinito, u najmawu ruku bilo nerazborito, da ne kaèm rasipni~ki, da se, u isto vreme, radi dve - tri iste enciklopedije. Ako mi izdamo prvi tom ove Enciklopedije pre ma koje druge, ispalo bi da mi konkuri{emo Crkvi u ovom poslu, {to ne biodgovaralo istini. âk se sada iz na{e Patrijar{ije pronose glasovi da ja radim privatnu Enciklopediju pravoslavqa. Kad bi to bilo ta~no, ja za tu “privatnu” enciklopediju ne bih traìo blagoslov Svetog arh. Sinoda, niti bi bilo ma kakve potrebe da za tu Enciklopediju budu odre|eni, od strane Svetog arh. Sinoda, episkopi kao recenzenti. Molim Sveti arh. Sinod da ponovo razmotri novonastalu situaciju i na|e, za na{u Crkvu i sve nas, najboqe re{ewe. Ja, zaista, ne znam ko me to, i za ~iji ra~un, tera da budem “konkurent” ili “oponent” na{oj Crkvi u ovom poslu, kada ja to nisam nikada bio i kada, posle pune ~etri godine mukotrpnog rada na ovom projektu, ne mogu od wega da odustanem. A nerazumno bi bilo da sada, posle tolikog vekovnog ~ekawa, izlaze dve, tri enciklopedije iste vrste na istu temu, i da tako konkuri{u jedna drugoj, kada u celoj na{oj istoriji to nije do sada uop{te ~iweno. Pored svega do sada re~enog, ja sam u ovaj posao uveo brojne pojedince, preduze}a, ~ak i neke institucije, kojima sam priloìo i odluku Svetog arh. sinoda, pa bih ja ispao {arlatan, krivotvornik – kao da sam krivotvorio odluku Sinoda, te i zbog toga ja ne mogu da odustanem od ovog posla, za koji sam uredno i blagovremeno dobio odluku merodavnih crkvenih vlasti. U sinovskoj odanosti na{oj Crkvi i Arhijerejima koji smelo stoje “na braniku vere i nacije”, moli Va{ arhijerejski blagoslov, preporu~uju}i se Va{im svetim molitvama.

86

13) SINODU O AFRI^KIM OP[TINAMA SVETOM ARHIJEREJSKOM SINODU SRPSKE PRAVOSLAVNE CRKVE Beograd

P

i{em Vam, po{tovani Arhijereji na{e svete Crkve direktno pismo, zbog razloga {to moj nadle`ni episkop, Wegova Svetost Gospodin Patrijarh Pavle, ne èli da komunicura sa mnom. Naime, dosada sam se obra}ao ~etiri puta wegovoj Svetosti, povodom akutnih problema Crkve no, on mi na ta pisma nije odgovarao. U dva slu~aja su odgovorili episkopi ~lanovi Svetog Arhijerejskog Sinoda, zbog toga uzimam slobodu da se usled rasprodaje Srpske Pravoslavne Crkve i wene imovine i to do strane Arhijereja SPC, obratim direktno vama. Posle politi~ke rasprodaje srpskih krajina i Kosmeta: teritorija, crkvene imovine, manastira, crkava i ikona, koje je izvr{ila bezbo`ni~ka vlast u Srbiji, sada se nastavqa daqa rasprodaja SPC, wenih op{tina i parohija u rasejawu, dok se u isto vreme otpo~iwe sa {ikanirawem, harangom i ra{Fiwewem sve{tenosluìteqa SPC, i to uz aktivno u~estvovawe pojedinih uticajnih episkopa, koji izigravaju neku “sivu eminenciju” u crkvi, suprotno svim kanonima svetih otaca, Ustavu SPC, i vekovnoj teoriji i praksi upravqawa crkvenom imovinom, po~ev od Sv. Save do dana{weg dana. Ozbiqnost i tragi~nost situacije u na{oj crkvi naterala me je da kao sve{tenik ustanem protiv svetogr|a, svetootatstva i cepawa rize Svetog Save. Pretpostavqam da znate o ~emu je re~: o preuzimawu crkvenih op{tina, crkvene imovine, i sve{tenosluìteqa SPC u Africi od strane Aleksandrijskog patrijarha, te ra{~iwewe sve{tenika Mirka Skrobowe i |akona Bratislava Jovanovi}a. Zbog sli~nog problema odva`ni muèvi Ruske Pravoslavne Crkve, prekinuli su odnos sa Vaseqenskom i Aleksandrijskom Patrijar{ijom. Zbog sli~nih problema koliko sam obave{ten Kanon 38. svetih apostola nare|uje da se ne sme ni{ta crkveno oti}iti (PPC, I,101.). Jerarh je obavezan da 87

se stara o “narodu Gospodwem i koji ima davati ra~una o wihovim du{ama” (AP 39; sr. AP 3O., 40.,41; Sedm. vas. sabora prav. 12; Laodikijskog 57: Kartaginskog 6.,7.,33 ). Da episkop ne upravqa crkvenom imovinom bez ekonoma (Prav. 26, êtrvtog vas. sabora Halkidonskog): “... tako da crkvena imovina ne bude bez svjedoka i da seod toga ne rasipqu dobra wezina...” “A ko toga ne u~ini, neka podlegne boànskim pravilima...” (PPC, I, 385; Ponovqeno 11 pravilo Sedmog vas. sabora. Zatim, otu}ewe crkvene imovine nije uop{te predvi}eno niti dozvoqeno Ustavom SPC, izuzev dozvolom PUO, po ~l.101. Ustava SPC, ako crkvena imovina ne prelazi vrednost sume od dva miliona dinara. (Pismo nije upu}eno, iako je napisano, jer je autor obave{ten da je Sinog poni{tio takvu odluku)

88

14) PISMO SINODU O POKU[AJU EVENTUALNOJ UVO\EWA NOVOG, GREGORIJANSKOG KALENDARA SVETOM ARHIJEREJSKOM SINODU SRPSKE PRAVOSLAVNE CRKVE Beograd, 27. januar 2002. godine (Otvoreno pismo na glasine u narodu da se na{a Crkva sprema da primi Grigorijanski kalendar)

a) Problemi sa ra~unawem vremena po julijanskom i Gregorijanskom kalendaru Problem vremena i wegovog ra~unawa star je koliko je star i ~ovek. Posmatrawe neba i kretawa nebeskih tela, bilo je ve~iti predmet divqewa, ~u|ewa i stimulans pra}ewa izvesnog reda i redosleda univerzalnog de{avawa u kosmosu, tokom protoka vremena i ~ovekovog ìvota. Ta posmatrawa „zvezdanog neba“ nad nama, kako su govorili filosofi Platon i Kant, obavqana su od strane qudi u svim stupwevima wihovog razvoja, na svim meridijanima sveta i u svim narodima, kod nekih iz teorijskih razloga, a kod drugih iz prakti~nih potreba. Postojawe nebeskih svetila - zvezda, promena dana i no}i, mene meseca, mewawe godi{wih doba, fenomeni pomra~ewa Sunca i Meseca, koji su bili vidqivi i uo~qiviji, kako za vreme dana, tako i za vreme vedre no}i, oduvek su mnogo interesovali samosvesnog ~oveka - Noto sariens-a, od kako on postoji. Svaki razuman ~ovek mora zakqu~iti da su ti prirodni fenomeni, nametnuti prirodi prilikom stvarawa sveta i to od strane Zakonodavca - Logosa univerzuma - zakonima nebeske mehanike. Otuda su oni, kao bitno odlu~uju}i faktori ~ovekovog ìvota i opstanka na Zemqi, bili predmet posebne znatièqe i interesovawa svih drugih dru{tvenih i religioznih faktora. Kroz poku{aje da se ustanovi ta~no ra~unawe vremena, da se do|e do apsolutno ta~nog kalendara, ~ove~anstvo je do sada moralo da pro|e dug put, ponekad skop~an i sa lutawima i stranputicama. 89

Prvi, koliko nam je poznato iz pisane istorije, koji su utvrdili sistem ra~unawa vremena zasnovan na mese~evim menama, bili su stari Egip}ani. Nedostak tog lunarnog kalendara nije mogao da razre{i dileme sun~eve, tropske godine, koja je ne{to duà od dvanaest mese~nih mena mladog Meseca. U stvari, svi problemi oko ustanovqewa ta~nosti kalendara i nastaju oko tog usagla{avawa lunarne i solarne, odnosno mese~eve i tropske godine, koje se vremenski ne poklapaju u trajawu, pa je nu`no potrebno da se ovi obra~uni izbalansiraju:

b) Kalendar i wegovo zna~ewe Re~ kalendar poti~e od latinske re~i calendae (koja poti~e od gr~ke {to zna~i zvati, dozivati), re~i koja je bila naziv za prvi dan, posebno u mesecu martu, kada je kod Rimqana po~iwala Nova godina, a koji je bio poseban praznik. Tada je dràvni ~inovnik - neka vrsta dobo{ara izlazio na ulice gradova i naseqa, izvikuju}i kada ta~no po~iwe nova godina ili neki od novih meseci u godini. Re~ kalenda (lat. salepdae - progla{avam) dolazila je i otuda {to je najstariji `rec u Rimu, pri svakoj pojavi mladog meseca sve~ano progla{avao (lat. calare) po~etak novog kalendarskog meseca, pa otuda re~ kalenda. Od ove re~i nastala je druga re~ - kalendar (lat. calepdariit) i ozna~avao je kwigu prihoda od prikupqenog poreza o kalendama, dok u novije vreme kalendar sadrì podelu godine na mesece, nedeqe, dane i praznike. Kalende su, u starom Rimu, bile slavqeni~ki narodni skupovi, sa prino{ewem `rtava i veseqem, pa su od IX veka, kalende u Rimokatoli~koj crkvi postale crkvene bogoslu`bene svetkovine, sa slu`bama za pokoj du{a umrlih hri{}ana, kada su se odràvale i duhovne besede, proizno{ene u hramovima na po~etku svakog meseca (kasnije, u XIII veku ove besede su u Nema~koj nazvane fratres calendarii). U stvari, kalende su, u Rimskoj crkvi, kasnije postale dru{tva sa crkvenim slavqem, koja su u doba Reformacije i{~ezla, jer su se izrodila u razuzdanost i bahanalije. 90

v) Mno{tvo kalendara u ~ove~anstvu Kalendari su, dakle, nastali na po~etku civilizacije i sadràvali su, pored dostupnog znawa iz astronomije tog vremena, ta~an datum kada po~iwu odre|eni meseci, godi{wa doba, sezone rada, saveti kada i {ta treba raditi u toj saezoni i tome sli~no. Uz kalendare su se plasirale narodne umotvorine, ku}na radinost, kulinarstvo, obave{tavao se narod o pana|urima (va{arima). To su bile svojevrsne narodne ~itanke, najomiqenije {tivo i jedna od najomiqenijih kwiga. Svoje sopstvene kalendare imali su mnogi stari narodi sveta: Sumeri, Aka|ani, Asirci, Vavilonci, Egip}ani, Jevreji, kasnije i muslimani, Kinezi, Maje, Asteci, Rimqani, masoni, revolucionari i drugi narodi i verske zajednice, pa i hri{}ani, kako pravoslavni tako i rimokatolici, imaju svoje kalendare. Svaki od tih razli~itih kalendara u razli~itim narodima imali su svoje verske i narodne karakteristike i posebnosti. Ovo i zbog toga {to razli~iti narodi i razne interesne grupe imaju svoje kulturolo{ke, istorijske i religiozne razloge i potrebe za pra}ewe toka vremena, obra~unavawe praznika i ~uvawe svoga duhovnog nasle|a. Po|imo od toga da su prvi, ne{to ta~niji kalendar ustanovili sve{tenici u starom Egiptu, pre vi{e od 6.000 godina, prate}i ciklusno izlivawe reke Nila u pravilnim vremenskim intervalima, zajedno sa pra}ewem mena na mesecu, od meseca do meseca, kojih je u godini dana bilo 12, podvode}i sve to vreme od godine dana pod dane, mesece i godine. Tako su u Egiptu do{li do kalendara sastavqenog od 12 meseci, po 30 dana, na osnovu kojih su dobili godinu od 360 dana, a pet preostalih dana su ra~unali kao kraj godine i tako ih i beleìli. Egip}ani su za po~etak svoga kalendara uzeli dan ra|awa Sirijusa, svetle zvezde koja izlazi na nebu zajedno sa Suncem, 4236. godine pre Hrista, pa se to smatra najranijim poznatim kalendarom, koji je imao 365 dana, {to je uglavnom pokrivalo vreme jedne rotacije Zemqe oko Sunca. Egip}ani su pratili kretawe poplave Nila i mene na Mesecu, pa su godinu podelili na tri sezonska, 91

godi{wa doba, od po ~etiri meseca (doba poplave Nila, doba setve i doba ètve). Ovaj egipatski kalendar je prethodnica svih dana{wih op{tepriznatih kalendara: gr~kog, rimskog - julijanskog i grigorijanskog i Milankovi}eve reforme Julijanskog kalendara. Pored ovog kalendara postojao je, u staro vreme, jo{ jedan kalendar - Kalendar Maja (dana{wi Meksiko), ustanovqen 580. godine pre Hrista, ~ija je godina bila lunarna i imala 360 dana, dok se preostalih pet dana, suprotno verovawu Egip}ana, smatralo „zlim danima”. Stari Kineski kalendar zasnivan je na posmatrawima astrologa, pa je u razdobqu od 2357. do 2.258. pre Hrista vr{en poku{aj da se do|e do zajedni~kog kalendar, a koji bi bio obavezan za celo kinesko carstvo, ali je tek 1122. godine ustanovqen taj op{ti kineski kalendar, tako {to je dan imao 12 ~asova (od po 120 minuta u ~asu) i ra~unao se od pono}i do pono}i. Najstariji Rimski kalendar (kalendar Rimske imperije) imao je godinu od 304 dana (od 10 meseci koji su bili razli~ite duìne), koja je po~iwala sa martom, dok su joj, negde izme|u 715. i 672. pre Hrista, dodata jo{ dva meseca: januar i februar, zasnovanu na lunarnom sistemu ra~unawa, koji je zamewen solarnom godinom u V veku pre Hrista. Svaki mesec u godini dobio je svoje ime po nekim mitolo{kim bi}ima: Januar je nazvan po rimskom bogu Janusu; februar po „prazniku ~i{}ewa“ koji su Rimqani proslavqali u ovo doba godine; Mars, po Marsu, rimskom bogu rata; april, verovatno po latinskom izrazu za cvetawe (otvarawe cvetova); maj je nazvan prema bogiwi Maji, za{titnici uzrasta i razvitka; jun, po bogiwi Juno - Junoni; jul je dobio ime po rimskom imperatoru Juliju Cezaru, za vreme koga je izvr{ena reforma starog rimskog kalendara; avgust, po Avgustu Cezaru, rimskom imperatoru i nasledniku Julija Cezara; dok su septembar, oktobar, novembar i decembar dobili nazive po redosledu rimskog izgovora ovih meseci kako su dolazili u kalendaru: sedmi, osmi, deveti i deseti (u kasnijoj reformi kalendara ti su meseci postali: deveti, deseti, jedanaesti i dvanaesti, ali su im imena ostala po ranijoj terminologiji). 92

g) Vrste kalendara Kalendari se dele, zavisno od toga da li se vreme ra~una po menama na Mesecu ili po rotaciji zemqe oko Sunca, na lunearno ra~unawe vremena (one koji se ra~unaju prema svim menama meseca u toku jedne godine, a mene - promene mena na Mesecu u toku jednog meseca se zavr{e za 29,5 dana ), koji nisu sasvim precizni da pokriju vreme jedne solarne, tropske godine i solarno ra~unawe vremena (to jest ra~unawe vremena prema rotaciji zemqe oko sunca za godinu dana, to je vreme tzv. tropske godine, koja nije uvek ista u trajawu. U vreme u~enog rabina Hilela koji je, 360 godine po Hristu, izvr{io reformu Jevrejskog kalendara tropska godina je iznosila 365 dana, 5 ~asova, 55 minuta i 24,4 sekunde. to jest koja trenutno traje 365, 242190 dana (oko 1900. godine ona je trajala 365, 242196, a 2100. godine traja}e 365,242184 dana) i koja se, prera~unavawima, mora doterati tako da se pokrije sve vreme od jedne do druge rotacije Zemqe oko Sunca u toku trajawa jedne tzv tropske, kalendarske godine. Vreme izme|u dva puna meseca naziva se sinodi~ki mesec i trenutno traje 29,4305889 dana (1900. je trajalo 29,5305886, a oko 2100. traja}e 29,5305891 dan). Tzv. sredwa godina traje pribli`no od 365 dana, 5 ~asova, 48 minuta, 43,155105 sekundi do 365 dana, 5 ~asova, 48 minuta i 48 sekundi.

d) Vreme, dani, meseci i godine Vreme je postojawe, bitisawe, u~e{}e u op{tem toku promena. U tom op{tem toku promena vreman te{ko je vreme odrediti {ta je. Taman kada mislimo da smo ga “uhvatili” u poimawu, ono nam izmi~e. Ni jedan trenutak vremena, ni jedan dan ili no}, ni jedan mesec ili godina nisu isti, apsolutno jednaki, ve} se stalno mewaju, sa novim sadràjem, trajawem i mewawem. Vreme moè biti mesno, lokalno i zvani~no vreme. Lokalno, mesno vreme je vreme koje je na tom meridijanu zemqine kugle, koji polazi od Severnog pa ide preko ekvatora do Ju`nog pola. Na tom meridijanu svuda je u isto vreme, isti sat i minut, ali nije isto vreme dana i no}i. Zvani~no vreme je ono vreme koje je ustanovqeno me|inaro93

dnim sporazumom da bude u nekoj zoni, dràvi, zavisno od mesta zemqine povr{ine, po~ev od prvog, grini~kog meridijana. Ukoliko neka dràva delimi~no zalazi u neki drugi meridijan, u woj se ra~una jedinstveno vreme. Zemqa je, dale, podeqena na 24 dela - vremenske zone, meridijane, za koje vreme se ona okrene oko svoje ose, a to ~ini vreme dana i no}i. Dan i no} su, dakle, vezani za rotaciju Zemqe oko svoje ose i zavise od toga da li je deo zemqe okrenut ka Suncu, nagnut ka wemu kada vlada dan, ili se ta strana Zemqe nalazi iza Sunca, pa je ono ne moè osvetliti, te na Zemqi vlada no}. Prema tome, osvetqenoj strani Zemqe traje dan, a na tamnoj no}. U godi{wem ra~unu pod danom se razume dan i no}, dakle 24 ~asa za koje se vreme Zemqa prividno jedanput okrene oko svoje ose. Ni dan ni no} ne traju podjednako vreme u toku razli~itih godi{wih doba, pa je nekad dan duì od no}i, a nekad no} od dana. Do pojave ~asovnika ra~unalo se da dan i no} traju po 12 ~asova, {to nije bilo ta~no, budu}i da se duìna dana i no}i razlikovala u pojedinim godi{wim dobima i na pojedinim zemqinim meridijanima. Uzeto je aproksimatno da ~as ima 60 minuta, 1 minut 60 sekundi, a dan 24 ~asa. Sedmica danas ima sedam dana, a nekada je trajala po 5, 6, 8 i 10 dana. Stari Jevreji, Grci i drugi narodi, su ra~unali dan od jednog do drugog zalaska Sunca, kakvo je vreme i sada u pravoslavnom ra~uwawu trajawa dana i no}i, dok stari Grci nisu ra~unali vreme no}u. Rimqani su, opet, ra~unali trajawe no}i od pono}i do pono}i, {to je astronomski nasledilo savremeno ~ove~anstvo. Ina~e, vreme rotacije Zemqe oko svoje zami{qene ose je vreme od jednog dana, s tim {to se na osvetqenoj strani Zemqe taj period vremena naziva dan, a na neosvetqenoj no}. Dan i no} nemaju uvek istu duìnu vremena, koja zavisi od godi{wih doba, odnosno nagiba Zemqe prema Suncu i wegovom osvetqewu planete Zemqe. Po~etak dana se razli~ito ra~una: kod Jevreja i muslimana po~etak dana se ra~una od uve~e, po~etkom ve~erweg bogosluèwa, pa do slede}eg ve~erwa; gra|ansko ra~unawe po~etka dana od pono}i do pono}i, astronomsko od podne do 94

podne, a kod hri{}ana bogoslu`beno vreme se ra~una od jednog ve~erwa do drugog, kao i u Starom zavetu, dok se za post uzima gra|ansko ra~unawe vremena - od pono}i do pono}i. Sedmice kod Jevreja traju od nedeqe do subote, kod hri{}ana od ponedeqka do nedeqe za rad, a bogoslu`beno od nedeqe do subote, a kod muslimana od petka do ~etvrtka. Dani se dele na na ~asove (ovi na minute i sekunde), sedmice, mesece i godine. Postoje sun~ani i zvezdani dani. Zvezdani dan je vreme koje protekne od jednog do drugog prolaza jedne zvezde kroz istu ta~ku na{eg polarnu osu meridijana i ono uvek precizno daje isto vreme, isti ~as: 0. Zvezdani dan se, daqe, deli na 24 jednaka dela – 24 zvezdana ~asa, svaki ovaj ~as na 60 minuta, svaki minut na 60 zvezdanih sekundi. Dakle, “zvezdano vreme” se meri po uglu prema kome se okre}e zemqina lopta oko zami{qene polarne ose od trenutka prolaza te zvezde kroz na{ meridijan, izraèn u vremenu, pa do ponovnog wenog dolaska u taj isti poloàj (meridijan). Zvezdani dani su uvek jednaki, a sun~ani nisu. Dakle, jednom punom obrtu Zemqe oko wene polarne ose uvek }e odgovarati jedno isto vreme, to je vreme zvezdanog dana, pa se to vreme – zvezdani dan - uzima kao osnovna jedinica za merewe vremena. Otuda, merewe vremena po menama Meseca ili Sunca ne moè da bude tako precizno kao {to je merewe vremena po Zvezdanom danu. Usaglasiti ova tri merewa vremena , odnosno usaglasiti vreme promene Meseca u jednoj godini sa rotacijom Zemqe oko Sunca “bez ikakvog ostatka vremena” nije mogu}e, pa se otuda vr{i korekcija kalendara pomo}u zvezdanog dana, {to je vrlo sloèn matemati~ki posao od koga zavisi ta~nost nekog kalendara. U tome su mane Julijanskog i Grigorijanskog kalendara {to nije uzimao u obzir korekciju protoka vremena pomo}u Zvezdanog dana koje astronomsko znawe nije bilo qudima dostupno u vreme formulisawa tih kalendara. Sedmica, kod nas pogre{no nazvana nedeqa, koje je svuda u civilizovanom svetu, vreme od sedam dana. No to vreme sedmice nije bilo oduvek i u svima narodima isto. Stari Grci su imali sedmicu u trajawu od 10 dana, a kasnije su 95

pre{li na sedmodnevnu nedequ, pod uticajem ra~unawa vremena prenetog iz egipatskog grada Aleksandrije. Rimqani su, opet, imali sedmicu koja je trajala osam dana. Vavilonci su imali sedmodnevnu nedequ, s tim {to su sedmi dan posvetili trgovini - pazaru i svetkovinama, od kojih su i Jevreji primili sli~nu praksu, posvetiv{i sedmi dan – [abat - ~isto religioznom praznovawu. Mesec dana je vreme koje protekne izme|u jednog mladog meseca do drugog, a to je ciklus otprilike od 29, 4305889 dana. Godina je vreme rotacije Zemqe oko Sunca, u kom vremenu se odigra 12 ciklusnih promena mese~evih mena na nebu i ne{to vi{e vre,mena od toga. Poseban je problem sa tzv Novom Godinom. Po~etak Nove godine je bio razli~it kod raznih naroda. Kod Jevreja je Nova godina po~iwala 1. Ti{rija (od 24. avgusta do 23. septembra); kod hri{}ana Nova crkvena i {kolska godina, kao i godina Indikta, po~iwala je prvog septembra., a po~etak Pashalnog slova 25. decembra; gra|anska nova godina po~iwala je 1. januara, kako po julijanskom kalendaru sve od 46. godine pre Hrista do 4. oktobra 1582. godine posle Hrista, a po Grigorijanskom kalendaru od 15. oktobra 1582. godine (to jest 5. oktobar 1582. godine po Julinaskom kalendaru). Kod muslimana prvi Muharem, to jest, Nova godina moè pasti na svaki datum od 1. januara do 31. decembra Po Julijanskom kalendaru tropska godina je vreme rotacije Zemqe oko Sunca, od jedne do druge proletwe ravnodnevnice, {to uvek ne iznosi ta~no vreme, budu}i da se kretawe zemqe oko Sunca usporava. Danas to vreme sredwe sun~ane, tropske godine iznosi ukupno 365 dana, 5 ~asova, 45 minuta i 46 sekundi. Otuda, nema tog ra~unawa vremena, ni kalendara, koji moè da obuhvati sve sekunde, minute, dane i mesece u jednoj tropskoj godini u kalendaru, jer se i vreme na taj na~in “mewa”, to jest ne moè se zauvek uklopiti i ura~unati “sve vreme” od jedne do druge godi{we rotacije Zemqe oko Sunca i da to bude paradigma za sve ostale godine “bez ostatka”. To jest, dvanaest mese~evih mena ne poklapa se vremenski sa vremenom rotacije Zemqe oko Sunca koje je uvek nekoliko dana duè. 96

Zvezdana godina je vreme u kome se poloàj Zemqe na|e od jednog nebeskog sazve`|a pa dok ponovo ne do|e do wega, te se u odnosu na po~etni poloàj tog sazve`|a na nebu, u potpunosti poklapi. Problemi oko ra~unawa ta~nosti kalendara nastaju iz toga {to je te{ko me|usobno usaglasiti Mese~evu godinu (vreme od punih 12 mese~evih mena koja je mawa od sekularne, tropske godine), sa Sun~evom godinom (vreme jedne potpune rotacije Zemqe oko Sunca, ta~no od jedne prole}ne ravnodnevnice do druge, koje je ne{to duè od sun~eve godine, sa Zvezdanom godinom (prividni put Zemqe oko zami{qene nebeske ose, koja prolazi kroz osu zvezde Severwa~e, od poloàja jednog sazve`|a do ponovnog dolaska u to sazve`|e). Grci su svoje godine nazivali po imenima arhonta - eponima, u Sparti po imenu predsednika eforeje, u Argu po imenu Herine prvosve{tenice, u gr~kim gradovima gde su vladali kraqevi, po godini stupawa na presto kraqa, a tek od IV veka, kada je 432. godine astronom Meton izvr{io reformu helenskog kalendara, godine su po~iwale krajem juna, grupisane u 19 godina sa sedam dodatnih meseci. Ina~e, istori~ari u Gr~koj, su po~eli da ra~unaju vreme prema Prvoj olimpijadi odrànoj 776, a Olimpijade su trajale ~etiri godine. Svaki grad je utvr|ivao kalendar, godina je imala 12 lunarnih meseci: {est mladih po 29 dana i 6 punih po 30 dana, a posle izvesnog vremena i po jedan pun mesec radi uspostavqawa sklada sa solarnom godinom. Sedmica je trajala 10 punih dana. Godina je po~iwala u Atini mladim Mesecom, posle letweg solsticija, u Sparti jesewim ekvinocijem. Rimqani su svoje godine ra~unali od osnivawa Rima. Otuda je vrlo oteàno identifikovawe pojedinih istorijskih doga|aja u razli~itim epohama u razli~itim narodima, jer se moraju znati i uzeti u obzir sve posebnosti wihovih kalendara i ra~unawa vremena.

|) Stvarawe Julijanskog kalendara Kada se rimska imperija pro{irila na razne narode zatekla je haoti~no stawe u ra~unawu vremena i primeni 97

raznih, lokalnih kalendara za svaki narod posebno. Tada se ukazala potreba da jedna imperija ima jedan jedinstven kalendar. Posle osvajawa Egipta i dovo|ewa kraqice Kleopatre u Rim, zajedno sa „zvezdo~atcima“ - astronomima, me|u kojima je bio najpoznatiji Sozigen, Julije Cezar je pristupio reformi kalendara koji je, u to vreme, zaostajao oko 80 dana posle prole}ne ravnodnevnice, te je Nova godina za toliko dolazila ranije. Po toj reformi ovaj se kalendar zove Julijanski, a izvr{ena je 47. godine pre Hrista, dok je wegova primena po~ela slede}e godine, ali tako {to je naredna, 46. godina u to vreme bila duà za 80 dana (pa je za to ta godina trajala 445 dana), da bi se, u potpunosti, izjedna~io kalendarsko vreme sa vremenom tropske godine. Tada je i doneta odluka da godina ima 12 meseci, ~etiri meseca po 30 i sedam meseci po 31 dan, izuzev februara, koji bi proste godine imao 28, a prestupne 29 dana, s tim da svaka ~etvrta godina bude prestupna. Po~etak Nove godine prenesen je sa 1. marta na 1. januar. Taj kalendar je usvojila cela hri{}anska crkva na Vaseqenskom saboru u Nikeji (325. godine) i danas je poznat kao Julijanski ili Stari kalendar. Me|utim, prema ra~unawu vremena po Starom, Julijanskom kalendaru godina je bila kra}a za 11 minuta i 14 sekundi, {to je od 46. godine do 1582. godine – reforme Julijanskog kalendara i ustanovqena Grigorijanskog iznosilo nekih 80 dana vi{ka, za koliko je dana Julijanska godina bila pre stvarnog astronomskog vremena tropske godine. Po Julijanskom kalendaru ra~unalo se vreme od 46. godine pre Hrista do 1582. godine posle Hrista, kada je, za podru~je zapadne, Rimokatoli~ke crkve izvr{ena reforma Julijanskog kalendara, poznata u istoriji kao Grigorijanski kalendar. Sve pravsoslavne crkve od tadaaa i na daqe ssu se pridràvale Julijanskog kalendaara, aa danas pomesne pravcoslavne ckrve koje nisu preeeee{le na Grigorijanski kalendaar su: jerusalimska, ruska, srpska, gruzijaska i cela Sveta Gora koja je pod jurisdikcijom Vaseqenskog patrijarha. Neke pomesne pravoslavne crkve su, samoinicijativno, suprotno duhu i sabornosti Pravoslavqa, prihvatile reformisani Grigorijanski kalendar, neke ~ak i po cenu stvarawa raskola unutar wih samihh, kakav je slu~aj 98

starokalendaraca u Jeladskoj crkvi. Trebalo bi ista}i da je Julijanski kalendar i daqe u bogoslu`benoj upotrebi u pravoslavnim pomesnim crkvama.

e) Grigorijanski kalendar kao reforma Julijanskog kalendara Kako je svaka Julijanska godina, i pored ustanovqewa kao prestupne svake ~etvrte astronomske godine bila duà od tropske (to jest sun~eve) godine za 0,0078 dana, to jest, za vreme od 5 ~asova, 46 minuta i 48 sekundi godi{we, to je dovelo do „zaostajawa” Julijanskog kalendara za astronomskom, tropskom godinom. To zaostajawe se vremenom kupilo u razliku koja nije bila zanemarqiva, pa je to, otprilike, ~inilo mawak, te je Julijanski kalendar zaostajao sve vi{e iza stvarnog merewa vremena. To je dolazilo Svetog pisma, kanona vaseqenskih sabora, u~ewu svetih otaca i Svetog predawa. Da pomenemo samo neka od mnogih protivqewa i negodovawa Pravoslavne crkve u vezi uvo|ewa Grigorijanskog kalendara i to na podru~ju Rimokatoli~ke crkve. Na Saboru Isto~nih patrijaraha 1583. godine, godinu dana posle uvo|ewa Grigorijanskog kalendara u upotrebu u Rimokatoli~koj crkvi, izre~ena je te{ka Anatema na sve one koji slede novu rimokatoli~ku upotrebu Pashalije i Kalendara. U toj Anatemi se, izme|u ostalog, kaè i slede}e: „Ko ne sledi obi~aje Crkve o Svetoj Pashi i Mesecoslovu (Kalendaru) onako kako su nam predati od Sedam Svetih Vaseqenskih Sabora, koji su ih za na{e dobro ustanovili da ih sledimo, nego èli da prati Grigorijansku Pashaliju i Mesecoslov, tome - po{to se, kao i bezbo`ni astronomi suprotstavqa svima odredbama Svetih Sabora i ho}e da ih izmeni i oslabi - neka bude anatema, i da bude odlu~en od Crkve Hristove i sabrawa vernih. Vi, pravoslavni i blago~estivi hri{}ani, prebivajte u onome {to ste nau~ili, u ~emu ste se rodili i u ~emu ste vaspitavani, a kada bude neophodno i krv svoju prolijte, da bi sa~uvali ota~ku veru i ispovedawe...“ Sli~ne stavove, ako ne jo{ i o{trije, potvr99

dio je, dva veka kasnije, Kiril, patrijarh carigradski, koji je 1756. godine bacio novu anatemu na „novokalendarce“. U toj Anatemi kaè se. iume|u ostalog, i ovo: „Naj~asniji klirici na{e Hristove Velike Crkve i drugi najpobo`niji jereji i najprepodobniji jeromonasi, pojci u crkvama na{eg grada, sledbenici nebotajnika (apostola, @.G.) Pavla, koji govori: „Ako vam i mi ili an|eo s neba propoveda jevan|eqe druk~ije nego {to smo vam propovedali, anatema da bude“ (Gal. 1, 8): ako je jerej ili mirjanin, da bude odlu~en od Boga, proklet, i po smrti da ne istrune nego da prebiva u ve~nim mukama. Kamen i gvo`|e neka se raspu i raspadnu, oni nikad i nikako. Neka naslede gubu Gijezijinu i ve{awe Judino; neka budu sa izdajnikom Judom i bogoborcima judejima; zemqa neka se otvori i neka ih proguta kao nekada Datana i Savirona; An|eo Boìji neka ih goni ma~em u sve dane ìvota wihovog, I “Neka podlegnu svim prokletstvima Patrijaraha i Sabora, pod ve~nim odlu~ewem i u mukama ve~nog ogwa. Amin!“ Ovako o{tro anatemisawe novokalendaraca moè se tuma~iti èqom Crkve i crkvenih predstavnika da se osujete raskoli, sva|e i razbijawe sabornosti i jedinstva Pravoslavne crkve kao Hristove ustanove koja pravoverno i nepokolebqivo, ~uva neizmeweno Hristovo u~ewe. Pravoslavna crkva se, kroz svu svoju mnogostradalnu i sve{tenu istoriju, dràla kanona vaseqenskih sabora koji su ta~no utvrdili pravila o praznovawu Pashe i pridràvawu Julijanskog kalendara, sve do prve polovine XX veka, kada su novi, ekumenisti~ki i konkordatski talasi, pre svega iz Vatikana i sa Zapada, po~eli da zapquskuju pojedine pomesne pravoslavne crkve i da, suprotno duhu sabornosti i zajedni{tva Crkve, te pomesne pravoslavne crkve re{avaju, ovako osetqivo pitawe kakvo je pitawe Kalendara, parcijalno i pojedina~no, prihvataju}i ~ak samovoqno ~ak i Grigorijanski kalendar, a ostaju}i pri pravoslavnoj Pashaliji i dogmatici, te tako li~e na razroke hri{}ane koji namiguju na Vatikan, a sluè se duhovnim nasle|em Pravoslavqa.Do pojave Grigorijanskog kalendara, ta~nije do 1582. godine, ta razlika u ra~uwawu vremena od 325. do 1582. godine je iznosila 10 dana zaosta100

jawa Julijanskog kalendara iza stvarnog, astronomskog vremena tropske godine. Zbog te razlike je rimski papa Grigorije XIII (u Rimokatoli~koj crkvi wegovo ime se izgovaralo kao Grigorije, pa otuda Grigorijanski kalendar) 1577. godine formirao komisiju astronoma i nau~nika, me|u kojima su bili najpoznatiji astronomi bra}a Lilijus, kako bi se ponovo do{lo do ta~nijeg kalendara i izvr{ila nau~na reforma Julijanskog kalendara. Reforma Julijanskog kalendara, nakon pet godina rada na woj, zavr{ena je od strane ove komisije, te je dekretom pape Grigorija 1582. godine odlu~eno da se od Julijanskog kalendara oduzme tih 10 dana zaostajawa u vremenu i da se pre|e na Grigorijanski kalendar ili ra~uwawe vremena, tako da se, po isteku ~etvrtka 4. oktobra 1582. godine po Julijanskom kalendaru, odmah pre|e na petak 15. oktobar 1582. godine. Tako se desilo da je iz Julijanskog kalendara izbrisano 10 dana iz postojawa u Grigorijanskom kalendaru, {to je (promena Julijanskog kalendara u Grigorijanski) ~ak u to vreme izazvalo i proteste, i demonstracije naroda. Od tada, pa sve do danas, Julijanski kalendar prihvatile su pojedine pravoslavne crkve, dok su neke od pomesnih pravoslavnih crkava i naroda prihvatile Novi, Grigorijanski kalendar, a Gregorijanskog kalendara se pridràvaju zapadni hri{}ani i ve}ina sveta.Po Grigorijanskom kalendaru svaka ~etvrta godina je prestupna, kao i svaka stota (sekularna godina), kad su wene dve prve cifre deqive sa brojem ~etiri bez ostatka, da bi se „potro{io“ onaj vi{ak u trajawu tropske godine koji preostaje svake ~etvrte prestupne godine Julijanskog kalendara, koji ne moè wime da se obuhvati i prora~una. Tako je, po Grigorijanskom kalenaru, prestupna 1600. godina, ali to nisu 1700, 1800. i 1900. godina, jer nisu deqive sa brojem ~etiri bez ostatka, pa su one samo proste godine, iako su po Julijanskom kalendaru, neke od wih i prestupne (kao, na primer, 1800. godina). Danas, po Julijanskom kalendaru, ra~unaju vreme skoro sve pravoslavne pomesne crkve koje nisu pre{le na novi, Grigorijanski kalendar, a to su: Jerusalimska patrijar{ija, manastiri Svete Gore, Ruska, Srpska i Gruzijska pravoslavna crkva, dok su druge pomesne pravoslavne crkve, neke pre 101

neke posle, uglavnom, pre{le na tzv. Novi, Grigorijanski kalendar, {to je nailazilo na, ve}e ili mawe otpore, ~ak je to, ponegde, izazivalo i raskole (kao {to su, na primer, Starokalendarci u Jeladskoj pravoslavnoj arhiepiskopiji). Trebalo bi ista}i da je Julijanski kalendar i daqe u bogoslu`benoj upotrebi u svim pravoslavnim kwigama i bogosluèwima, samo {to se prakti~no u nekim od wih primewuje novi Grigorijanski kalendar.

`) Anateme Isto~nih patrijaraha (1583.) i Kirila Carigradskog (1756.) Julijanski kalendar je, zbog svoje dugotrajne upotrebe, vi{e srastao sa duhom pravoslavqa, ovo i zbog toga {to je ceo bogoslu`beni ciklus Pravoslavne crkve kao i ve}ina doga|aja i praznika iz pravoslavne istorije vezana za taj kalendar. Poneki, kao {to je V. I. Vernadski, smatraju da se noosfera zemqe vi{e slaè sa ritmom Julijanskog nego sa ritmom Grigorijanskog kalendara. Misli se da Grigorijanski kalendar, kojim se sluì ve}ina ~ove~anstva, uspostavqa jedan nepravilan, akosmi~an ritam vremena, neodgovaraju}i bio~asovima i bioritmu prema novom stilu kalendara, jer su se oni usadili u ~oveku dugovremenskom upotrebom i uobli~ili ~ovekov hod kroz bezimeno kosmi~ko vreme. Hristova Crkva usagla{ava vremensko i ve~no bogoslu`benom upotrebom vremena u domostroju, spasewu qudi, pa samo astronomsko formalizovawe i precizirawe ra~unawa vremena, ukoliko nije ispuweno ìvogom u Gospodu Hristu, ne zna~i mnogo. Na{, pravoslavni ciq vremenskog ìvota je da se on ispuni ve~no{}u - ìvotom u Gospodu Hristu, po Hristu i sa Hristom. „A ìvim - ne vi{e ja, nego ìvi u meni Hristos“ (Gal. 2, 20). Stoga su u Pravoslavqu nastale mnoge pometwe oko starog, Julijanskog i novog, Grigorijanskog kalendara. One su poja~ane ~iwenicom da je Rimokatoli~ka crkva, odvojiv{i se od Pravoslavne crkve, pokazala sklonost ka uvo|ewu novotarija i u dogmatskom pogledu, suprotno u~ewu Gospoda Isusa Hrista. 102

z) Milankovi}eva Reforma Julijanskog kalendara Godina po Grigorijanskom kalendaru je duà od sun~eve (za 0,0003 dana i 12 sekundi) {to }e, posle 3.320. godine ra~uwawa vremena po Grigorijanskom kalendaru, narasti za ceo jedan dan. Tako }e, 3320. godine Grigorijanski kalendar biti duì jedan dan posle stvarne, tropske godine. Pa, umesto {to Julijanski kalendar zaostaje za grigorijanskim, ima}emo obratnu situaciju da }e Grigorijanski kalendar “istr~avati” za jedan dan od sada{weg grigorijanskog kalendara. [ta }emo i kako }emo, onda, vr{iti prilago|avawe tog kalendara, ko }e to izvr{iti, a da Grigorijanski kalendar ostane u funkciji i istog naziva i posle te reforme? Dakle, do}i }e vreme, ako brzopleto sada prihvatimo Grigorijanski kalendar, a odbacili smo Milankovi}evu reformu Julijanskog kalendara, koja je bila ispravnija i nau~no ta~nija, da }e na{a pokolewa, ako dotle Zemqa ne doìvi nekakvu kataklizmu, morati jednog dana da reformi{u i Grigorijanski kalendar, pa }e ova i ovakva “korekcija” hronologije vremena biti od male, mawe koristi nego direktno usvajawe Milankovi}evog kalendara. Danas Julijanski kalendar zaostaje za stvarnim ra~unawem vremena iza Grigorijanskog kalendara za 13 dana, dok }e 2100. godine ta razlika biti 14 dana. Uvidev{i velike nepravilnosti Julijanskog, kao i neke neta~nosti Grigorijanskog kalendara, na{ nau~nik Milutin Milankovi} (1879-1958) je 1923. godine izvr{io reformu Julijanskog kalendara. Danas Julijanski kalendar zaista zaostaje za stvarnim ra~unawem vremena iza Grigorijanskog kalendara za 13 dana, dok }e 2100. godine ta razlika biti 14 dana.

i) U ~emu se sastoji Milankovi}eva Reforma kalendara? Milankovi} se latio posla da reformi{e Julijanski kalendar, koji bi, tako reformisan, bio ta~niji hronometar od Grigorijanskog kalendara. Prema toj reformi kalendara, 103

te 1923. godine izostavilo bi se 13 dana iz Julijanskog kalendara, koliko Julijanski kalendar zaostaje za Grigorijanskim, prosta godina bi imala 365 dana, a prestupna godina 366 dana, tako {to bi svaka 4. godina bila prestupna, a kod sekularnih, vekovnih godina, prestupne godine bi bile (ne one koje su, kao kod Grigorijanskog kalendara, deqive sa brojem 4 bez ostatka) one godine ~ije prve dve cifre, podeqene sa 9, daju ostatak 2 ili 6. Tako bi, po Milankovi}evom kalendaru, prstupne godine bile: 2000., 2400., 2900., 3300. itd. usled razlike izme|u tropske i Milankovi}eve godine, razlika koju daje Milankovi}ev kalendar je jednog dana i to posle proteka od 40.000 godina, te je on bliì tropskoj godini nego Grigorijanski kalendar. Radi korekcije Julijanskog kalendara carigradski patrijarh Meletije 4 IV sazvao je Sabor svih pravoslavnih pomesnih crkava u Carigradu, maja 1923. godine. Na Saboru su u~estvovale: Carigradska (patr. Meletije), ruska (mitrop. Antonije Ki{ewevski), srpska (mitr. Gavrilo Doì} i Milutin Milankovi}), gr~ka (mitrop. kizi~ki Kalinik i prof. Antonijades), kiparska (mitr. Vasilije) i rimunska (arhim. Julije Skribin), kao i ruski atarhiepiskop Aleksandar iz Amerike. Kako je, u vreme odràvawa Sabora u Carigradu 1923. godine Julijanski kalendar zaostajao 13. dana iza tropske godine, Sabor je doneo odluku da se.sa primenom novog, Milankovi}evog reformisanog kalendara, po~ne ra~unawe kalendara ve} te iste godine, pa bi se 1. oktobar 1923. godine ra~unao kao 13. oktobar, od kada bi se se nastavilo daqe ra~unawe vremena. Me|utim, ovaj Milankovi}ev kalendar nije nikada primewen, jer mu je izostala aktivna podr{ka svih pravoslavnih crkava, a me|unarodni faktori Zapada nisu bili voqni da primene ovaj kalendar, jer je dolazio iz pravoslavnih zemaqa. Osim toga, neke pravoslavne crkve su tada bile ve} u pripremama da primene Grigorijanski kalendar, pa je to nejedinstvo pravoslavnih crkava time o{tetilo ne samo celo Pravoslavqe nego i celo ~ove~anstvo da do|e do novog, ta~nijeg obra~una vremena i kalendara, nego {to to Grigorijanski kalendar. 104

j) Zakqu~ak To nejedinstvo u pravoslavqu i danas je evidentno, i to ne samo u pogledu reforme Julijanskog kalendara i prihvatawa Grigorijanskog nego i u drugim oblastima u~ewa i discipline pravoslavaca, i to ne samo {to se ti~e primene Milankovi}evog kalendara, ve} se odraàva i u pripremi i odràvawu Velikog sabora svih pomesnih pravoslavnih crkava - neke vrste vaseqenskog sabora pravoslavqa, na kome bi se re{ili brojni problemi, vekovima nagomilani a nere{avani, po~ev od Sedmog vaseqenskog sabora. Svakako da bi bilo vrlo pogre{no, ako bi Ruska i Srpska pravoslavna crkva, pritisnute ekumenskim te`wama zapadnih hri{}ana, sada prihvatile tzv. novi, Grigorijanski kalendar koji, uzet sam za sebe, ima svoje ozbiqne astronomske prigovore i neuklapawe u bioritam qudskog ìvota, jer bi se moglo vrlo lako desiti da, takav jedan nepromi{qen potez, pored drugih de{avawa postoje}ih deoba i raskola, ne izazove i nove podele i raskole u krilu RPC i SPC. Radi se o dodatnim raskolima onima koji i ina~e ve} postoje danas, optere}uju}i duhovni i moralni ìvot ve}ine pravoslavnih crkava. Godina po Grigorijanskom kalendaru je duà od sun~eve (za 0,0003 dana i 12 sekundi) {to }e, posle 3.320. godine ra~uwawa vremena po Grigorijanskom kalendaru, narasti za ceo jedan dan. Tako }e, 3320. godine. Grigorijanski kalendar biti duì jedan dan od stvarne tropske godine. Pa, umesto {to Julijanski kalendar zaostaje za Grigorijanskim, ima}emo obratnu situaciju da }e Grigorijanski kalendar „istr~avati“ za jedan dan od sada{weg grigorijanskog kalendara, te tako ni on ne}e biti ta~an u astronomskom smislu. [ta }emo onda, i kako }emo vr{iti reformu i prilago|avawe tog kalendara astronomskom toku vremena, ko }e to izvr{iti, a da Grigorijanski kalendar ostane u funkciji raa~unawa vremena i svog naziva posle te reforme? Dakle, do}i }e vreme, ako preostali deo pravoslavnih crkava, koje nisu do sada prihvatile Grigorijanski kalendar, a sada ga brzopleto prihvate, odbacuju}i u potpunosti Milankovi}evu reformu Julijanskog kalendara, koja je 105

ispravnija i nau~no ta~nija za ra~unawe vremena od Grigorijanskog kalendara, da }e na{a pokolewa, ako dotle Zemqa ne doìvi nekakvu kataklizmu, morati jednog dana da reformi{u i sada{wi Grigorijanski kalendar, ako èle da do|u do ta~nog kalendara, pa }e ova i ovakva “ Grigorijanska korekcija hronologije vremena” biti od male, dakle u svakom slu~aju mawe koristi nego {to bi bilo direktno usvajawe Milankovi}eve reforme Julijanskog kalendara. Ako Pravoslavna crkva ima nameru da vr{i korekciju Julijanskog kalendara, onda je svakako boqe u~initi te promene u duhu Milankovi}eve reforme Julijanskog kalendara, koji je astronomski boqi i ta~niji, i time izbe}i zamku novih raskola, pa i u tom pogledu predwa~iti u ~ove~anstvu po pitawu ta~nog ra~unawa vremena i kalendara (Literatura: PBE, VIII, 8-9; VSC, god. XXXVII, Beograd, januar 1932., str. 30; PPBES, II, 1153-1153; PE, II, 448 - 450; HS, I, 131; Dejana Ivani}, Kako je nastao kalendar - Politika, br. 31055, Beograd 9. april 2000, 18; Mala enciklopedija prosvete, Beograd: Prosveta, 1978., kwiga 11, str. 176 - 177; KC, 1973, 76-77; KC, 1980, 73-75; Zablude Novog kalendara. Listi}, Man. ]elije, 2000, 3 i dr.). Sveti Sava, 2002. godine

106

Protojerej Dr @arko Gavrilovi}

15) PISMO SINODU O DOS-u I KALENDARU, POSLATO I SVILANOVI]U I SREDSTVIMA JAVNOG INFORMISAWA SVETOM ARHIJEREJSKOM SINODU SRPSKE PRAVOSLAVNE CRKVE (Otvoreno pismo) Beograd, 31. januar 2002. godine

O

se}am se obaveznim da Vam, kao vernik, pravoslavac, hri{}anin, i sve{tenik SPC uputim ovo Otvoreno pismo, kako zbog svoje savesti, tako i zbog mnogih pravoslavaca koji se ~ude inertnosti SPC kada se dràva Srbija komada od Dosovske vlasti i kada se u bescewe rasprodaju sva dobra koja imamo, ~ak i crkvena imawa, a da se vrhovi Crkvene vlasti ne usu|uju da ustanu protiv takve kra|e i prodaje u bescewe sveop{te narodne i crkvene muke, bez ikakvog obe{te}ewa pravih vlasnika i wihovih potomaka, koje su biv{i komunisti nasilno oduzeli - nacionalizovali. 1) ûdno je {to SPC, Akademija nauka i sve druge nacionalne institucije mirno posmatraju sulude predloge o komadawu Srbije, bilo preko ânkove komunisti~ko brozovske direktive, bilo preko skrivenih naredbi Novog svetskog poretka novim poslu{nicima vlasti u Srbiji, bez ijednog glasa protesta i alarmirawa javnog mnewa, da Srbija daje autonomiju Vojvodini, iako je Vojvodina izdejstvovala autonomiju od biv{e Austrougarske monarhije da bi mogla da bude uz svoj narod. To traè novi komunisti, odnosno komunisti~ka deca koja se nisu odvojila od ideolo{ke Brozovsko-vatikanske opredeqenosti da “razbiju Jugoslaviju i uni{te Srbiju” (odluka sa IV kongresa KPJ odrànog u Drezdenu). Zar na{e fabrike i preduze}a ne bi trebalo prvo da se ponude na{im imu}nim qudima iz rasejawa, koji imaju kapital, rodoqubqe, Bogoqubqe i pravdoqubqe ovog tla, koje stranci nemaju niti }e ikada imati,, sve u smislu one narodnoj mudrosti: “Pravda drì zemqu i gradove”, umesto {to se prodaju onima koji su nas uni{tavali i bimbardovali, kasapili tomahavkama, projetilima sa uranijumom. 107

2) Jo{ ~udnije je to {to nova, dosovska vlast prodaje u bescewe narodna dobra, me|u wima i privatna, od komunista oteta imawa i nekretnine, pa i crkvena imawa, kakav je slu~aj sa Beo~inskom fabrikom cementa, koja je sagra|ena na manastirskom, dakle crkvenom imawu, a da zvani~nici SPC }uti i sara|uju sa novom vla{}u u tome, idu na wihove prijeme, sede pored wih, bez imalo griè savesti, kao da se ta ponovna “kra|a i prekra|a crkvenih zvona” ti~e nekog drugog, a ne nas i na{e koè i ìvota. Ne moè se u pravnoj dràvi, gde je zagarantovana li~na svojina, prodavati tu|e, ve} samo svoje. Predsednik \in|i} i ministar Vlahovi}, mogu prodavati ono {to su nasledili od svojih roditeqa, a ne da prodaju strancima te{ko ste~enu crkvenu muku, a nama sve{tenicima da dele bedne penzije, “Mrvice koje padaju sa trpeza wihovih” (Mt.15, 27) koje su na granici socijalne pomo}i. \in|i}, kao jednostruki doktor nauka ima platu od 2.000 DEM, a ja, ka sve{tenik i dvostroku doktor nauka, imam penziju od 100 DEM, samo za to {to je on predsednik vlade, a ja penzioner. Ima li on imalo savesti, ako mu je vlast svest pomutila? I to je ta wegova nova “pravda” i “demokratija”. Ako se vi, Gospodo Arhijereji, sagla{avate sa takvim ponièwem i pristajete na kra|u crkvenog imawa od strane dràvne vlasti za ra~un tu|inaca, a da mi sve{tenici nemamo sredstava za goli ìvot, ja to nikada ne}u prihvatiti, jer ne èlim da budem “sirotiwa raja” a oni na{a vlast – nove dahije, pa umesto raneg jednog spahije sada da vladaju dahije. Uostalom, nove vlasti DOS-a nisu smele da po~nu proces privatizacije pre procesa denacionalizacije, jer je to nova kra|a i nova podvala, gora nego komunisti~ka, budu}i da se vr{i pod vidom demokratije i pravne dràve, ako èle da budu demokrate, dakle druk~iji od nasilnika komunista, iako su oni uistinu komunisti~ka deca, a mnogi me|u wima biv{i okoreli komunisti i debepovci. U suprotnom, i na wih se moè primeniti narodna izreka: “S ja{i Kurta, da......”. 3) U posledwe vreme sve se vi{e ~uju glasovi da se SPC priprema za uvo|ewe Novog, Grigorijanskog kalendara i da SPC pozive rimskom papi da poseti Jugoslaviju, {to bi bila fatalna, istorijska gre{ka na{ih crkvenih velikodostojni108

ka, pa za to kolenopreklono molim da to ne u~inite i ponovo, po ko zna koji put, ne izazovete nove unutra{we raskole u SPC, kao da nam nije dosta dosada{wih raskola koje su komunisti~ki i vatikanovski elementi u Crkvi stvorili. Smete li, doista, da ustanete protiv u~ewa na{e Crkve, kanona i vekovne tradicije, a da se ne zamislite da se verni svetosavski narod ne pobuni protiv vas i zbaci vas sa vlasti kao teret Crkve, vere i naroda? U tom smislu ja ne bih bio u va{oj situaciji, pa Vam za to {aqem svoje mi{qewe o Kalendarskom pitawu u SPC, bez preteznije da bude obavezno i prihva}eno. Ja ovo Vama rekoh i, mislim, svoju du{u pred Bogom i Svetim Savom spasoh! Sveti Atanasije Veliki, 2002. godine Odani Vam, Protojerej Dr @arko Gavrilovi} Upu}eno: Svetom arhijerejskom sinodu SPC Goranu Svilanovi}u, Sredstvima informisawa javnosti (Glasu, Blicu i Nacionalu, Zbiqi, koja je objavila ovo pismo)

109

16) SAOP[TEWE ZA JAVNOST SVETOG ARH. SINODA O ANTISEMITSKIM IZJAVAMA I POSTUPCIMA INFORMATIVNA SLU@BA SPC, 5. FEBRUARA 2002. GODINE, BEZ PEÂTA I POTPISA, A KOJI JE NEZVANI^NO SAÎNIO EP. BA^KI, KOME SAM O TOME NAPISAO O[TRO PISMO

110

111

17) PISMO SINODU, O KO[TUNICI, PODR[KA PRED IZBORE SVETOM ARHIJEREJSKOM SINODU SRPSKE PRAVOSLAVNE CRKVE Beograd, 17. septembar 2002. godine

O

bra}am se najvi{em Izvr{nom organu na{e svete Crkve sa molbom i predlogom, za sada dok izbori ne pro|u u najve}oj tajnosti i diskreciji, sa predlogom da na{a Crkva stane iza veruju}eg kandidata za Predsednika Srbije g. Dr Vojislava Ko{tunice, koji je, od kako znamo, bio veruju}i ~ovek, ~lan Uprave crkve svetog Aleksaandra Nevskog i odani ~lan na{e Crkve. Istina je da je svakom uspe{nom politi~aru, pogotovu danas u Srbiji, pored vere u Boga, potrebna mudrost, po{tewe i hrabrost da se uhvati u ko{tac sa goru}im problemima i izazovima srpskog naroda, a g. Ko{tunica raspolaè sa ovim kvalitetima, iako, kako meni izgleda, nema dovoqno hrabrosti da se obra~una sa mafijom koja vlada u Srbiji, ali je on, u svakom slu~aju, najboqi kandidat od svih drugih koji su izmilili sada na politi~ku scenu kao kandidati za Pretsednika Srbije. U ovom, za nas Srbe i za Srpsku pravoslavnu crkvu, vrlo va`nom i najkriti~nijem trenutka, SPC ne bi smela da bude pasivni posmatra~ doga|aja i sedi “skr{tnih ruku i nogu”, ve} da u~ini sve {to moè i da spase {to se spasti moè, da tako pomogne duhovnu i biolo{ku obnovu srpskog naroda time {to }e diplomatski stati iza ovog kandidata i pomo}i mu da pobedi razne najamnike Novog svetskog poretka, koji vode Srbiju i Srbe u vazalno, finansijsko-ekonomsko ropstvo NSP. U tom slu~aju, ukoliko se angaùje za wega, na{a Crkva ima moralno pravo da zatraì od budu}i predsednika Srbije da poloì versku zakletvu na vernost Bogu i svom rodu pred srpskim Patrijarhom i to nad jeva|eqem i krstom. Da ne bi neko, od {i}arxija na vlasti koji kr~me i prodaju Srbiju i srpske interese, srpske fabrike i preduze}a, rudno bogatstvo i materijalna dobra, zamerio Crkvi na “pristrasnosti” {to staje iza jednog kandidata (razume se da 112

to niko razuman ne bi smeo niti mogao da u~ini, jer je to vekovno pravo SPC koje su joj komunisti oduzeli), Arhijereji bi mogli da celu ovu akciju izvedu prikriveno, barem za sada i pred izbore, da to izvedu takore}i nezvani~no i usmeno, tako {to }e pozvati arhijererejske namesnike, da im sve ovo usmeno saop{te, a ovi da pozovu celokupno im parohijsko sve{tenstvo i mona{tvo, kako bi im,polu{apatom, preneli instrukcije da agituju u gore pomenutom smeru. Ovaj predlog ~inim ~ista srca i mirne savesti, u najboqoj nameri i èqi, da bi na{a Crkva obesnaìla prigovore da sada sluì dosovskoj vlasti kao nekada komunisti~koj, a ne Bogu i svome rodu, kakav je prigovor ovih dana svima nama dao, u najnovijem ~asopisu Zbiqe, gospodin profesor Dr Slobodan Turlakov, koji nije imao o~i ni za rad pojedinaca u SPC, pojedinaca koji su se, kao lavovi, borili protiv ateisti~ko-komunisti~ke nemani u na{em narodu. Celiva svetu Arhijerejsku Desnicu i moli za blagoslov, Beograd, 17. septembar 2002. godine Protojerej @arko Gavrilovi}

113

18) PISMO SINODU NA PRAZNIK SVETA TRI JERARHA SVETOM ARHIJEREJSKOM SINODU SRPSKE PRAVOSLAVNE CRKVE, (Otvoreno pismo) Beograd, Sveta Tri Jerarha 2002. godine PREOSVE]ENA GOSPODO ARHIJEREJI,

D

o{lo mi je, najzad, do ruku jedno Saop{tewe za javnost Svetog arh. sinoda o antisemitskim izjavama i postupcima, o kome sam slu{ao preko radija i ~itao mnogo u dnevnoj {tampi, u kome je, na najnegativniji na~in, pomenuto i karikirano moje ime. Kako ovo Saop{tewe nije niko od merodavnih potpisao ni na wega stavio pe~at, niti pak pomenuo zapisnik Sinodske sednice, ja iskreno mislim da je ono falsifikat, ili da je neko, zaklawaju}i se za ime i autoritet Sv. arh. sinoda, ovim krivotvornim putem èleo da u~ini nedopustiv ustupak Jevrejima na {tetu moga sve{teni~kog integriteta i ugleda Crkve kojoj sluìm, ili, postoji i ta mogu}nost, da ga je neko od pojedinaca - Sinodalaca, samovlasno i neovla{}eno napisao, kako bi se, uz pomo} jevrejskog lobija, obra~unao sa svojim politi~kim protivnikom, me|u kojima je pogre{no traìti moje ime. Dakle, ja polazim od toga da je ovo Saop{tewe falsifikat, pa }u za to, po mom sudu, sasvim opravdano o{tro reagovati na wega. Ovo i za to {to niko od ~lanova Sv. arh. sinoda to Saaop{tewe do sada nije ni potvrdio niti demantovao wegovu verodostojnost. PRVI DEO: ÎWENICE KOJE NE ODGOVARAJU ISTINI U svakom slu~aju ja ne znam {ta sada, posle ove i ovakve la`ne optu`be, o sebi da mislim i o onima koji su mi podmetnuli laì u wemu: 1) Da li sam ja samo neki `rtveni jarac koji je, star i isluèn, prinet na `rtvu izvesnom jevrejskom lobiju u 114

Beogradu, koji me je isto tako neopravdano i bezdu{no napao sada kao i ranije ili je to 2) poku{aj novig gospodara sveta da preko mene, insceniranog slu~aja oko incesta, zagospodare na{om Crkvom i Dràvom; ili je to 3) ustupak u~iwen Jevrejima “straha radi jevrejskog” (Jn. 19,38); ili, pak, 4) neko me je mo`da kao “zver” za ostrel, bacio na buwi{te tvoraca Novog svetskog poretka; ili, najzad, 5) neko je od mene sve{teenika èleo da u~ini degradaciju da bi me isterao iz oltara u pritvor Crkve, me|u pla~u}e i kaju}e, dok se neka “dobra du{a iz Crkve”, neki Samarjanin, koga danas kao i onda u ono Hristovo vreme te{ko moèmo na}i u Crkvi, ne smiluje i spere qagu i uvredu koju mi je neko, zaklawaju}i se za Sinoda SPC, nedopustivo i nepo{teno, bez ikakvog stvarnog razloga i moje krivice, oklevetao, nanev{i meni àlost, a “diku i radost” neprijateqaima na{e Crkve. Ipak, kako su usledila burna reagovawa na{e {tampe u svim sredinama: da me je Sinod osudio za antisemitizam (krupna osuda bez ikakvih dokaza), da se ogradio od mene, optuìo me te{kim optu`bama, a kako je najnoviji ~asopis Blic NEWS (br. 109, Beograd, 6. februar 2002, str. 3) nagovestio ~ak i pokretawe krivi~ne istrage od strane Republi~kog javnog tuìla{tva protiv mene {to sam, toboè, nazvao Jevreje “incestoidnim narodom”, la` koja je poomenuta u istom obliku i u tzv. Saop{tewu, to ne mogu ostati ravnodu{an na sve ovo. La` i kleveta, kao i svaka falsifikovana nov~anica, u{le su u opticaj u javnost i tuìla{tvo kao novi farisejski kvasac, spravqen u, kako novine kaù, a novine sva{ta pi{u, u kuloarima Srpske Patrijar{ije.

a) Obra}awe Arhijerejima SPC Preosve}ena Gospodo Arhijereji na{e svete Crkve! Da li je mogu}e da ma ko falsifikuje pomenuto Saop{tewe? Ako to se nije desilo, kako je i za{to tako minornom problemu dat toliko veliki zna~aj, sa tako la`nim dokazima?!Zar kod toliko zla koje se desilo srpskom narodu, a da Sinod nije izdao nikakvo saop{tewe: ni prodaja crkvene imovine od strane stare - komunisti~ke i nove - “demokratske vlasti” nije vas toliko zabolela ; niti 115

vas je poku{aj davawa pozori{ne predstave „Sveti Sava“ u JDP-u toliko uzbudio; niti vas je odràvawe skaredne gej parade, naumqene od tvoraca Novog svetskog poretka, da se sprovede usred Berograda, toliko dotakla; Vas ne boli ni nemoral koji se vr{i pred o~ima i u saznawu crkvene vlasti u nekim segmentima na|e Crkve, o ~emu je {taampa vi{e puta pisala; ni izumirawe srpskog naroda, zatirawe ~itavih sela, ukidawe vekovnih parohija u SPC, usled izumirawa Srba i slabqewa nataliteta, uz istovremen rad “klanice” nero|ene srpske dece po bolnicama i porodili{tima; ni to {to hiqade srpske dece prelazi u druge sekte, ~ak i u satanisti~ke, ne naquti Vas; ~iwenica {to se hiqade srpske dece drogira; ni to {to Vas Rimokatoli~ka crkva kupuje za male pare i tako prevodi u neku vrstu unije, sitnim parama sti~e pravo nad Vama i va{im du{ama pomo}u novih indulgencija; ni “svetosavska zvona” koja namestiste na Spomen hram Svetom Savi, ~ime uvedoste rimokatoli~ku instrumentalnu muziku u na{u Crkvu; ni to {to su ta zvona ra|ena, za skupe pare, u velikoj oskudici te zbog toga ne moè Hram da se dovr{i, livena u fabrici koja je izlivala na{a crkvena zvona, nasilno oduzeta od Srba i skinuta sa srpskih hramova od [vaba u toku Prvog svetskog rata i od wih stvarana topovska |ulad, namewena za ubijawe Srba; ni to {to ste u Serbiju, koju su na{i preci qubomorno ~uvali od “latinske prelesti”, pozvali budu}eg papu da, Vama i na{im teolozima, drì predavawe “o pravom hri{}anstvu” na dan zaqubqenih - Svetog Valentina; ni to {to Vam mnogi episkopi, svaka ~ast pojedincima, ìve u neznaboà~koj rasko{i, ~ak i nemoralu, zidaju}i skupocene palate kada narod nema {ta da jede, voze najskupqa kola i xipove, pla}ene ~ak i po 200.000 DEM, te tako ìve u najprqavijem brlogu ovog sveta koji propagira nova zver iz Jovanovog Otrkivewa, na ~ijem ~elu je ìg sa tri {estice. Izgleda da Vas ni{ta ozbiqno ne uznemirava, samo Vas uznemirava “sve{tenik, penzionaisani paroh” i to ne zbog toga {ta je rekao, nego da je “morao da kaè za Jevreje da su incestualan narod”, ono {to je Singer emitovao u vazduh, kako bi ga la`no optuìte i istinski kaznili, ne da bi ga korigovali, nego da bi ga obrukali, da bi “demaski116

rali” i skinuli sa wega “imunitet” sve{tenika i Boìju i crkvenu za{titu koji taj ~in ima u na{em narodu i prepustili ga Jevrejima kako bi ga dokraj~ili, pravdaju}i to la`ju koju su oni rekli, a Vi ponovili.

b) Moè li Sinod da sudi i osu|uje bez dokaza? ûdim se da je takvo Saop{tewe, koje Vam prilaèm u fotokopiji, uop{te moglo da iza|e iz na{e Patrijar{ije?! Zar se moè doneti ma kakva osuda ili presuda nekome u Crkvi, ako se pre toga taj neko nije, makar i kao optuèni, saslu{ao, ako mu se nije dala mogu}nost da se brani od la`nih napada?! Zar ste mogli da upadnete u zamku la`qivaca, spletkaro{a i smutqivaca i da mi donesete “presudu” bez apelacije?! Osim toga, ne zna se ko je predloìo Sinodu da se donese takvo Saop{tewe, kada to nije u~inio “moj nadle`ni arhijerej”, ni crkveni tuìlac, ni Crkveni sud a niti ma koja crkvena institucija? Jendostavno, sastao se Sv. sinod i, pored toliko te{kih i goru}ih pitawa u Crkvi, re{avao o “sve{teniku, penzionisanom parohu” i wegovom antisemitizmu. To su pri~e za malu decu, bajke i zamke ispredene da Vas mo}nici jo{ vi{e potla~e. Postavqam Vam izazovno pitawe: kako je Sinod mogao da izda ma kakvo Saop{tewe bez stvarnih dokaza pred sobom, bez mog vaqanog saslu{awa kao nekog od “aktera” te nametnute igrarije?! Napokon, zar moè tako visoko telo u na{oj Crkvi da sudi i presu|uje meni, na osnovu tra~a, “rekla – kazala”, a da nema nikakvog dokaza o mojoj stvarnoj krivici i moga saslu{awa, nego da mu neko drugi, “sa strane”, u ovom slu~aju neprijateq Hrista i hri{}ana, diktira od re~i do re~i “moju osudu”, bez dokaza i krivice u tzv. Sinodski zapisnik?! Nije li to ponovo eho ve} milenijumima vi|ene osude i presude: “Mi imamo zakon i po zakonu na{em On mora da umre” (Jn. 19, 7)?! Ho}ete li i Vi sada, kao nekada Pilat, osuditi pravoslavca, a osloboditi varvarina, kazati kao i on: [to pisah pisah (Jn. 19, 22), a da i sami ne znate {ta je napisano u tom Saop{tewu, kao i to ko je to i za{to napisao?! 117

Ako ste, zaista, Vi ili neko drugi, hteli da se ogradite od mene i mog rada, pod pritiskom jevrejskog lobija koji vlada kod nas i u svetu, mogli ste to elegantno da u~initie bez laì i kleveta na moju sedu kosu i moj, s mukom ste~eni autoritet pred Bogom i svojim rodom. To bih jo{ i razumeo kao dete svoga roditeqa. Pomislio bih da ste primorani to da u~inite, da Vas neko ucewuje da to u~inite, i ne bih Vam re~ “prepirawa” kazao. Mogli ste, da ste hteli, da ostanete Hristovi i svoji. Ali, Vi ste hteli da budete sluge, robovi novih gospodara, “senke” nove stvarnosti. Ja, dakle, ustajem protiv tih senki koje èle da se predstave kao uzor hri{}anstva, a ne protiv Va{eg ~ina i Va{eg poloàja, ponajmawe, na{e Crkve, iako }e se na}i i takvih koji }e kazati: ”Crkva, to sam ja!”, kao da Crkva nije nevesta Hristova, a ne “razbojni~ka pe}ina” (Mt. 21, 13). Stavqam Vam svoj sve{teni~ki ~in na raspolagawe. Sada sam u prilici, i u stawu, da Vam stavim na raspolagawe moj sve{teni~ki ~in, ako Vam on smeta ili ako Vam neko zapoveda da ga uzmete, ili da se onaj koji je napisao takvo, po meni, la`no Saop{tewe Sv. arh sinoda, izvini mojoj ugroènoj sve{teni~koj malenkosti za neoprostiv greh i gre{ku koju je u~inio meni. Tim àlosnim Saop{tewem, neta~nom i neistinitom osudom mene, koju su pisali on ili oni, uznemirili su moju bra}u, sestre, sve moje srodnike i poznanike, oàlo{}eni su i naqu}eni moji prijateqi i po{tovaoci, koji me svakodnevno pozivaju preko telefona da mi iskaù svoju podr{ku i simpatije, koji ~ak pi{u pisma novinama protiv ove Va{e diskriminacije i nepravednog presu|ivawa bez saslu{awa, u tobo`woj nameri da osigurate pravo mawine na {tetu prava ve}ine, mawine koja se poziva na “demokratsko pravo mawine” izgra|eno na {tetu ve}ine ovog naroda, ~ime su ugroèna ne samo prava, ve} i istina, dostojanstvo ne samo jednog sve{tenika nego celog jednog (srpskog) naroda, ve} omalovaènog, kao {to je samim tim omalovaèna i Crkva tog naroda. Ovim je i meni uskra}eno „qudsko pravo“, pravo da se bavim naukom, da se sluìm istinom, da slobodno govorim o goru}im problemima Srpstva, a umesto toga daje mi se “uputstvo” da za svoje mi{qewe idem kod drugog, da ne radim 118

po svojoj sve{teni~koj savesti nego po nalogu i nare|ewu kompromisera u Crkvi. Da li je ovo Va{a “nagrada” meni za moj predani pedesetogodi{wi rad, na dobro Crkve i Srpstva, i to od onih koji Srpstvo prodaju za “~iniju so~iva” (1. Moj. 27, 14 – 23), za xip ili mercedes, koji se kaquàju u grehu do gu{e, koji uìvaju u svim blagodetima ovog sveta, ukqu~uju}i i one nehri{}anske, nemoralne poroke i pervezije, a mene progone, obespravquju u zemqi mojih predaka. Moramo, gospodo Arhijereji, znati da Bog i narod vide sve i znaju sve: ko kako ìvi, {ta ko radi u mraku Srbije, ko iskreno i celim svojim bi}em sluì Bogu i svome rodu, ko vozi skupa kola i ko bahato, raskala{no ìvi, ko se gordi svojim poloàjem i ~inom u Crkvi, a ko ìvi u hri{}anskoj povu~enosti i skromnosti.

v) “O mom govoru mr`we” i wihovm govoru razuma? Sada sam u stawu da Vam dostavim intregralni i apsolutno ta~ni tekst moga intervjua koji je emitovan na spornoj emisiji Ju info kanala o incestu, ako Vam je uop{te do istine stalo, gde se moète uveriti da nema ni jedne jedine inkriminacije, konstatacije niti re~i koje ste mi Vi, zajedno sa pojedinim neobave{tenim dràvnim predstavnicima i Jevrejima, pripisali i javno, najjavnije uputili. Ja nisam nikad i nigde, pa i u napadnutom itrevjuu, izjavio da govorim u ime Crkve, nego u svoje li~no ime, u ime svoga sopstvenog sve{teni~kog ~ina i integriteta, kojim se mnogi od Vas ne mogu pohvaliti. Govorio sam onako kako sam u~en i nau~en od svojih roditeqa, u~iteqa, profesora, od na{ih svetih otaca, shodno svom sve{teni~kom ~inu i kanonima Crkve, koje Vi drugoja~ije poimate i smatrate da episkop moè da ru{i kanone kad god ho}e, da kanoni sluè episkopu kako bi one sve{tenike, koji su neposlu{ni ili koji mu nisu po voqi episkopa, ra{~inio, a episkopi izgleda ne smatraju da kanoni podjednako vaè i za episkope, isto kao za sve{tenike i vernike. Kanoni bi trebalo da vè pre za episkope nego za sve{tenike i vernike, jer zauzimaju 119

ve}i poloàj, od wih se traì da budu obraz Hristtovog lika. Mogao bih Vam nabrojati sijaset primera kako episkopi kr{e kanone na{e Crkve. Zato sam ja pokorni sluga svoga Gospoda i svoga naroda, a episkopa samo utoliko ukoliko je on slika, sluga i ogledalo ìvog Hrista.Molim Vas, kada ovaj moj, priloèni intervju pro~itate, kaìte mi gde je tu moj “govor mr`we”, na koji se Vi pozivate? Gde su tu inkriminacije koje u svome Saop{tewu pripisujete meni i stavqate mi ih na teret?! Zar moè la` da iza|e iz usta episkopskih, a da on i daqe sebe smatra episkopom?! Ne re~e li Gospod, ne ja, onima koji spletkare svuda u svetu, koji opadaju hri{}ane i seju laì: “Va{ je otac |avo...” (Jn. 8, 44). A Vi poverovaste toj laì i mene nepravedno osudiste. Pa jo{, i pride tome, iskazaste mnogo vi{e uvreda nego {to su ih “lukavi” Jevreji i obezboèni politi~ari na vlasti kod nas zajedno izrekli, optuìv{i me: da sam gord, èqan prepirke, neka vrsta revizora u Crkvi, kriti~ar koji bez osnova napada “svoga nadle`nog arhijereja”, koji brani Crkvu od we same. Vi, koji “odgovorno izjavqujete pred Bogom i javno{}u”, neodgovorno ste izgovorili neistine koje ste meni pripisali, klevete za koje se odgovara po zakonima svake civilizovane zemqe, a ne samo pred Bogom. Znali ste da su to uvrede koje ja ne}u mo}i otrpeti ni pre}utati bez reagovawa, jer znate i sami, kako kaète, “da sam sklon prepirawu“, ba{ za to {to u sebi nosim ìvu veru u ìvog Boga kao mnogostradalni Jov. Moja vera u Boga nije moj dekor za javnost, kao kod nekih najamnika u Crkvi, nego dah mojih plu}a, moj duhovni ìvot.

g) [ta da Vam jo{ kaèm? [ta bi jo{ ovom prilikom mogao da Vam kaèm? Da Vas ruìm?! Ne èlim, jer ste se Vi dovoqno ovim la`nim optu`bama protiv mene naruìli u celoj istoriji na{eg naroda. Tim pre {to ste poslu{ali smutqivce i spletkaro{e da me osudite neistinom, insinuacijama, laìma. Da vas branim?! Kako }u Vas ja braniti, kada Vi ru{ite Va{ autoritet ru{e}i mene neistinama?! Uop{te, ne verujem da }ete se pokajati za ovaj veliki greh prema meni, jer mnogi od 120

Vas boluju od sindroma “nepogre{ivosti” koji je stran Pravoslavqu?! Ipak Vas pitam ko Vam je pre~i: istina ili la`, Singer ili pravoslavni sve{tenik? Zbog koga, pa bio on najve}i me|u qudima, ovako grozomorna neistina sme da iza|e iz ku}e koja se zove Patrijar{ija, koja bi morala da bude sveta po svemu i za sve, pre svega za nas Srbe, a onda i za druge narode, ukqu~uju}i i Jevreje?! [ta se sve drugo prqavo vaqa u toj ku}i, koju zovemo Patrijar{ija, kada ovakve neistine izlaze iz we za “sve{tenika penzionisanog paroha”. DRUGI DEO PISMA: MOLITVENO REAGOVAWE NA SINODSKO SAOP[TEWE 2) Ne obra}am se nikome od Vas, gospodo, koji me bezrazlo`no napadate, za pomilovawe jer ne traìm pomilovawe od onih koji su spremni na sve, a i nisam u~inio greh koji mi pripisujete. Ne traìm pomilovawe ni od Vas u Crkvi, jo{ mawe ga traìm od obezboènih politi~ara koji ne znaju {ta je Crkva, kojima na{a Crkva nije i wihova, a najmawe traìm pomilovawe od izvesnih Jevreja koji su izvan Crkve, i koji su me la`no optuìli. Nisam licemer da Vas obmawujem, nego nepokolebqivi ispovednik istine i Hrista, ispovednik koji je spreman na ispovedawe ìvog Hrista, bez obzira na silu i mo} svih neprijateqa Hristovih i mojih, na sve {to ide uz to i takvo ispovedawe, ~ak da po|em i na svoju Golgotu kako bih, u Hristu, do~ekao i svoje vaskrsewe. I u ovom, za mene svetom momentu, kao i bezbroj puta u mom ìvotu, u mojim u{ima odzvawaju Judejske re~i: “ Krv Wegova na nas i na decu na{u!” (Mt. 27, 25), zajedno sa Spasiteqevom molbom: “O~e, oprosti im, jer ne znaju {ta ~ine!” (Lk. 23, 34). Umesto tog licemernog traèwa opro{taja za greh koji mi pripisujete a koji ja nisam u~inio, ja poturam svoju glavu pod Va{u giqotinu, stavqam Vam svoj sve{teni~ki ~in na raspolagawe, ~in koji sam qubomorno do sada ~uvao, mole}i se jedino jedinom i ìvom Gospodu, kako zas Vas tako i za sebe: “O~e ne moja nego Tvoja voqa neka bude!” A pored toga 121

tome dodajem i molitvu, kao nekada pravedni Jov, kao ucveqeni i prite{weni car David: “Smiluj se na mene, Boè...!” (Ps. 50, 1).

a) Moja molitva Gospodu! Gospode! Tri jaka, i opasna neprijateqa usta{e danas na mene: jedno “umiqato jagwe” koje, kao lukava lisica, sluì zveri i dve “qute zveri”, koje se prave jagawcima, ne stide}i se da me la`no oklevetaju i napadnu, da nateraju jagwe Bo`je da bleji protiv mene! Ustani Gospode, ne zakasni i neka se razi|u neprijateqi moji! Tri quta neprijateqa ustremi{e se na mene, Gospode, okomi{e se kao vukovi na bezazleno i nevino jagwe, napado{e me sa svih strana, govore laì, opa~ine i klevete. Gospode kaì mi, kako da se odrìm na nogama!? Kako da ne pocrvenim od besa i àlosti kad me ruè?! Kako da ne padnem u nesvest od stida pred vernicima, nevernicima i inovernicima, kada me moja sabra}a, prvojerarsi, ako su to doista oni pisali, u {ta sumwam, tako izneveri{e, napado{e me pred celim svetom, ne samo pred javno{}u na{e zemqe nego i pred Evropom i Amerikom, koji, bojim se to da kaèm, nisu vi{e hri{}anski, ili su to samo po imenu?! Ali, Gospode, zar Ti nisi rekao: “Blaèni ste kada vas sramote i progone i laù}i govore protiv vas svakojake r|ave re~i, zbog Mene” (Mt. 5, 11). Ostao sam sam, Gospode, kao nekada prorok Ilija protiv gomile Valovih proroka, protiv la`nih u~iteqa koji vi{e zavode nego {to vode, protiv klimavih sve{tenika kojima nije nimalo stalo do istine, protiv politi~ara koji vr{e rasprodaju srpskih nacionalnih i duhovnih interesa. Nau~i me, Gospode, kako da se borim i izborim sa tolikom silom, nau~i me i ja }u mu~ati. Ako za}utim, likova}e: gotov je, upla{en je, uhvatili smo ga u na{u mreù, nema mu spasa! Ako im odgovorim i po~nem da se branim, optuìva}e me: ta, on je sklon sva|i, prepirawu. Oni, la`qivci i nasrtqivci, moju odbranu nazivaju prepirkom, svoj ni~im opravdan napad pravdom i istinom. Onima koji su la`ni, la`ne su mere i la`ni kantari, pa otuda i la`ni zakqu~ci i la`ne optu`be. 122

Oni me napadaju, a ja se branim. Moju odbranu kr{tavaju la`nim imenom - prepirkom. Zar Ti, Gospode moj i Putevo|o moj, ne re~e: “Ja sam put, istina i ìvot” (Jn.14, 6)? I zar i Ti, Gospode, ne odgovori istim napasnicima koji navali{e na Tebe da Te udaraju:” Ako zlo rekoh, dokaì da je zlo; ako li dobro, za{to me bije{” (Jn.18, 23)? A Tvoji, nazovi sledbenici, neta~no u~e kao da nisi davao otpor nasilniku, kao da nisi doneo ma~ a Zemqu (Mt. 10, 34). Tuku me, a zabrawuju mi da pla~em i da se branim; da pla~em ne toliko nad svojom sudbinom, ve} nad jadom i sudbinom svoga naroda, koji, umesto komunisti~kog ropstva sve vi{e, uz podr{ku Crkve i Dràve, pada i dopada u mundijalisti~ko ropstvo, ne do~ekav{i zra~ka svoje nacionalne osve{}enosti i slobode. Oni ne traè istinu da bi se od we obogatili, nego iznose la` kako bi me osudili i wome se opoganili.! Opet se, Gospode, udruì{e prvosve{tenici i fariseji, izmiri{e se Pilat i Irodom, kako bi osudili jednog stradalnika, kao u vreme Gospoda Hrista (Lk. 23, 12)! Opet se na|o{e na istoj strani vrh Crkve sa goniteqima Hristovim. Opet besni “govor mr`we” protiv mene koji se la`no dekori{e kao govor razuma, koga niko svojeru~no ne potpisuje. Govore opa~ine, a mene optuùju da sam ih ja izrekao, da sam se, u svojoj nemo}i i samo}i sa Tobom, pogordio. A sve su poloàje zauzeli u Crkvi i Dràvi, tako da za nas, koji smo ovde ro|eni unazad deset kolena, nema mesta, osim progona, nema poloàja, osim {ikanirawa. Ustali su kao qute zveri na mene da me progutaju, pripisuju}i mi ono {to nikada nisam rekao, ~ak {to nisam ni u snu sawao! Pa, i pored toga, ja nisam jadam i nesre}an, nego jak i mo}an u Tebi i Tobom Gospode. Mo}niji sam od onih koji mi prete, jer znam da se pla{e opravdanog gneva Tvoga i Bo`jeg naroda. Na mestu sam stradawa, i u situaciji u kojoj se na{ao sveti Jovan Krstiteq, koji je ustao protiv incesta u odbranu vrline. Ali ne smem da im odgovorim Wegovim re~ima: “Porodi apsidini... I ne mislite i ne govorite...”(Mt. 3, 7 10), jer taj govor ne}e razumeti. Traì}e i moju glavu na tawiru kao nekada Wegovu. Opet se udruì{e prvosve{123

tenici i fariseji protiv mene, kao nekada protiv Gospoda (Mt. 26,3)! Na mestu sam svetog Jovana Zlatoustog, ali ne bih smeo da kaèm svojim protivnicima: Opet besni Irodijada i traì na tawiru glavu svetog Jovana Krstiteqa! Ne}e me shvatiti, jer su upal{eni, oni a ne ja. Oni koji su se pogordili, sli~no samom Satanailu, govore da sam gord! îme sam se ja to pogordio, kada sam tu gordost i prema kome pokazao? Oni imaju sve poloàje u Crkvi i u Dràvi, vi|eni su na svim stranama i u svim sistemima vladavine, i u komunizmu i u tzv. demokratiji, primao ih je svakodnevno Milo{evi}, da bi mu na kraju okrenuli le|a, sada ih prima Ko{tunica okrenu}e le|a i wemu. Za svoju prqavu rabotu nikome ne podne{e ra~une! A ja, Gospode, nisam imao nikakav poloàj ba{ zahvaquju}i wima i od wih, izuzev {to sam po pra{ini bosonog gazio kao Tvoj i narodni sluga?! [kolovao se i stekao dva doktorata kako bih mogao samo Tebi da sluìm, a ima me|u wima skoro nepismenih koji mi sude i presu}uju. îme se ja to gordim, iako imam toliku {kolu, a oni ne mogu, ne umeju da pravopisno sro~e ni jedno najobi~nije saop{tewe kojim me optuùju, nazivaju}i me kriti~arem, revizorom, braniteqem Crkve od we same. Oni daju meni karakteristike, misle}i da time ni{ta o sebi ne kazuju, smi{qaju}i la`ne optu`be. Ali, ovaj i ovakav wihov govor ih izdaje (Mt. 26, 73) jer la`nim optu`bama govore vi{e o sebi nego o meni. O svojoj gordosti ne}e ni{ta da kaù, o vilama i palatama u kojima planduju i uìvaju sve blagodeti ovoga sveta, a kaù da veruju u duhovno Carstvo; voze se skupim kolima: mercedesima i xipovima kao i drugi bezbo{nici na vlasti, dok wihov narod pati i nema hleba, a sve to su platili “narodnom mukom”, ~ak i po 200.000 DEM, dok wihovi sve{tenici sa svojom decom gladuju?! Narezima sve{tenicima, crkvama i manastirima “kupuju” svoj luksuz, a mene optuùju da sam se pogordio. îme se to ja gordim, Gospode, kaì mi i ja }u mu~ati?! A, iznad svega, Gospode, Crkva me te{ko tereti “osobito za wegove (to jest moje, @. G.) nedavne izjave o icestualnom pona{awu kao normalnom u jevrejskim sredinama, a pritom, 124

po wemu (to jest po meni, ~ista la`, ~ak da je i od rimskog pape @. G.) odobrenom od strane jevrejskih verskih autoriteta, {to su ti autoriteti odmah s pravom demantovali kao klevetu i besmislicu” (citat iz Saop{tewa Sv. arh. sinoda SPC). Oni, {to bi Vladika Nikolaj rekao - îvuti, to jesu demantovali, ali ne moju istinu nego svoju la` koju su javno izrekli o meni, la` o ne~emu {to ja nikad nisam rekao, a tu su la` ponovili, ako su je ponovili, prvojerarsi Crkve u famoznom Saop{tewu Sv. arh sinoda koje je emitovano u javnost. Ova posledwa konstatacija u potpunosti pokazuje i dokazuje ko je sro~io i ko pisao ovo Saop{tewe, ~ak mislim u pero diktirao (g. Aleksandar Singer), po{to takva inicijativa nije do{la od mog nadle`nog arhijereja, a niti od Crkvenog suda, o ~emu ne govori ovo Saop{tewe. Ja, u svojoj naivnosti i zabludi, nisam znao da, kao pravoslavni sve{tenik, traìm blagoslov od jevrejskog rabina! Niti da se, kao Hristov sluga, za svoj uspeh obra}am mo}nicima na vlastiu Dràvi, niti da se za preporuku obra}am antihri{}anima? A {to se ti~e mojih napada, kako se kaè u Saop{tewu, “na nadle`nog arhijereja” (ovo je ve{to sro~eno kao preporuka mome nadle`nom arhijereju da me kazni), odgovorno sada kaèm: da sam wemu pisma pisao, u najboqoj nameri za wegovo i svoje spasewe, ko ra~unam, da mi u Pravoslavqu nemamo bezgre{nog rimskog papu, kakvog imaju u Rimu, ~ijeg su izaslanika pozvali dana{wi mo}nici u SPC da im ukrasi “dan svetog Valentina”, nipoda{tavaju}i milione `rtava zaklanih Srba od usta{a, po nagovoru drugog jednog papskog izaslanika (Markonija) i drugih prelata RC (fra Sotone i Alojzija Stepinca itd.). Dakle, po{to mi u Pravoslavqu nemamo bezgre{nog ~oveka, ve} je svako, kao “grad koji uvrh gore stoji” (Mt. 5, 14), podloèn razlo`noj i dokumentovanoj kritici, makar to bio i prvojerarh, mislim da nam je u Pravoslavqu, po kanonima i vekovnom u~ewu i praksi Crkve, dozvoqeno iznositi negativnosti u Crkvi radi popravke a ne radi kritizerstva, kako bi se Crkva o~istila od najamnika, kako bi se ponovo 125

isterali trgovci iz hrama. Uostalom, spremam se da uskoro iznesem u javnost, “pred Boga i javnost”, sva svoja pisma upu}ena crkvenim i dràvnim vlastima, pa neka mi sudija budu moj Bog i moj narod, po{to u druge sudove sada nemam dovoqno vere i nade. Sveta Tri Jerarha, 2002. godine Gre{ni rab Boìji jo{ uvek sve{tenik, Protojerej @arko Gavrilovi} Dostavqeno nekim sredstvima informisawa javnosti

126

19) PISMO SINODU SVETOM ARHIJEREJSKOM SINODU SRPSKE PRAVOSLAVNE CRKVE (Otvoreno pismo) Beograd, Sveti Atanasije Veliki 2002. godine

O

se}am se obaveznim da Vam, kao vernik, pravoslavac, hri{}anin, i sve{tenik SPC uputim ovo Otvoreno pismo, kako zbog svoje savesti, tako i zbog mnogih pravoslavaca koji se ~ude inertnosti SPC kada se dràva Srbija komada od Dosovske vlasti i kada se u bescewe rasprodaju sva dobra koja imamo, ~ak i crkvena imawa, a da se vrhovi Crkvene vlasti ne usu|uju da ustanu protiv takve kra|e i prodaje u bescewe sveop{te narodne i crkvene muke, bez ikakvog obe{te}ewa pravih vlasnika i wihovih potomaka, koje su biv{i komunisti nasilno oduzeli - nacionalizovali. 1) ûdno je {to SPC, Akademija nauka i sve druge nacionalne institucije mirno posmatraju sulude predloge o komadawu Srbije, bilo preko ânkove komunisti~ko brozovske direktive, bilo preko skrivenih naredbi Novog svetskog poretka novim poslu{nicima vlasti u Srbiji, bez ijednog glasa protesta i alarmirawa javnog mnewa, da Srbija daje autonomiju Vojvodini, iako je Vojvodina izdejstvovala autonomiju od biv{e Austrougarske monarhije da bi mogla da bude uz svoj narod. To traè novi komunisti, odnosno komunisti~ka deca koja se nisu odvojila od ideolo{ke Brozovsko-vatikanske opredeqenosti da “razbiju Jugoslaviju i uni{te Srbiju” (odluka sa IV kongresa KPJ odrànog u Drezdenu). Zar na{e fabrike i preduze}a ne bi trebalo prvo da se ponude na{im imu}nim qudima iz rasejawa, koji imaju kapital, rodoqubqe, Bogoqubqe i pravdoqubqe ovog tla, koje stranci nemaju niti }e ikada imati,, sve u smislu one narodnoj mudrosti: “Pravda drì zemqu i gradove”, umesto {to se prodaju onima koji su nas uni{tavali i bimbardovali, kasapili tomahavkama, projetilima sa uranijumom. 127

2) Jo{ ~udnije je to {to nova, dosovska vlast prodaje u bescewe narodna dobra, me|u wima i privatna, od komunista oteta imawa i nekretnine, pa i crkvena imawa, kakav je slu~aj sa Beo~inskom fabrikom cementa, koja je sagra|ena na manastirskom, dakle crkvenom imawu, a da zvani~nici SPC }uti i sara|uju sa novom vla{}u u tome, idu na wihove prijeme, sede pored wih, bez imalo griè savesti, kao da se ta ponovna “kra|a i prekra|a crkvenih zvona” ti~e nekog drugog, a ne nas i na{e koè i ìvota. Ne moè se u pravnoj dràvi, gde je zagaraantovana li~na svojina, prodavati tu|e, ve} samo svoje. Predsednik \in|i} i ministar Vlahovi}, mogu prodavati ono {to su nasledili od svojih roditeqa, a ne da prodaju strancima te{ko ste~enu crkvenu muku, a nama sve{tenicima da dele bedne penzije, “Mrvice koje padaju sa trpeza wihovih” (Mt.15, 27) koje su na granici socijalne pomo}i. \in|i}, kao jednostruki doktor nauka ima platu od 2.000 DEM, a ja, ka sve{tenik i dvostroku doktor nauka, imam penziju od 100 DEM, samo za tzo {to je on predsednik vlade,a ja penzioner. Ima li on imalo savesti,a ko mu je vlast svest pomutila? I to je ta wegova nova “pravda” i “demokratija”. 3) Ako se vi, Gospodo Arhijereji, sagla{avate sa takvim ponièwem i pristajete na kra|u crkvenog imawa od strane dràvne vlasti za ra~un tu|inaca, a da mi sve{tenici nemamo sredstava za goli ìvot, ja to nikada ne}u prihvatiti, jer ne èlim da budem “sirotiwa raja” a oni na{a vlast – nove dahije, pa umesto raneg jednog spahije sada da vladaju dahije. Uostalom, nove vlasti DOS-a nisu smele da po~nu proces privatizacije pre procesa denacionalizacije, jer je to nova kra|a i nova podvala, gora nego komunisti~ka, budu}i da se vr{i pod vidom demokratije i pravne dràve, ako èle da budu demokrate, dakle druk~iji od nasilnika komunista, iako su oni uistinu komunisti~ka deca, a mnogi me|u wima biv{i okoreli komunisti i debepovci. U suprotnom, i na wih se moè primeniti narodna izreka: “S ja{i Kurta, da......”. 4) U posledwe vreme sve se vi{e ~uju glasovi da se SPC priprema za uvo|ewe Novog, Grigorijanskog kalendara i da SPC pozive rimskom papi da poseti Jugoslaviju, {to bi bila 128

fatalna, istorijska gre{ka na{ih crkvenih velikodostojnika, pa za to kolenopreklono molim da to ne u~inite i ponovo, po ko zna koji put, ne izazovete nove unutra{we raskole u SPC, kao da nam nije dosta dosada{wih raskola koje su komunisti~ki i vatikanovski elementi u Crkvi stvorili. Smete li, doista, da ustanete protiv u~ewa na{e Crkve, kanona i vekovne tradicije,a da se ne zamislite da se verni svetosavski narod ne pobuni protiv vas i zbaci vas sa vlasti kao teret Crkve, vere i naroda? U tom smislu ja ne bih bio u va{oj situaciji, pa Vam za to {aqem svoje mi{qewe o Kalendarskom pitawu u SPC, bez preteznije da bude obavezno i prihva}eno. Ja ovo Vama rekoh i, mislim, svoju du{u pred Bogom i Svetim Savom spasoh! Sveti Atanasije Veliki, 2002. godine Odani Vam, Protojerej Dr @arko Gavrilovi} Upu}eno: Svetom arhijerejskom sinodu SPC Sredstvima informisawa javnosti

129

20) PISMO SINODU O BUKVARU, ILUSTRACIJAMA I RECENZIJI SVETOM ARHIJEREJSKOM SINODU SRPSKE PRAVOSLAVNE CRKVE, (Preko Uprave Muzeja Srpske pravoslavne crkve) Beograd, 17. septembar 2002. godine

^

ast mi je odgovoriti na Va{ akt Sin. br. 2367/ Zap. 11061 od 9. septembra 2002. godine. Kao urednik Enciklopedije pravoslavqa, protojerej Dr @arko Gavrilovi}, radi, bez ikakve potpore i pomo}i kako Crkve tako i Dràve, pored Srpske enciklopedije pravoslavqa (za koju je pripremni materijal za pisawe odrednica primpremqen i stoji na lageru u 500 kartonskih kutija ~ekaju}i zahvalnog donatora i finansijera za ovaj mukotrpan istraìva~ki rad), priprema i Srpskog pravoslavnog leksikona koji sadrì, otprilike, 5.000 do 6.000 pojmova, obra|en za {tampu oko 70% materijala, priprema tako|e i Srpski pravoslavni bukvar u pet kwiga, namewen za [kolu i Porodicu. Ovaj Bukvar èleli bismo da ilustrujemo vizantijskim ikonama i originalnim slikama li~nosti i sakralnih predmeta na{e duhovne kulture, pa nam je potrebno vi{e hiqada odre|enih ilustracija.Naslovi tih kwiga Bukvara, pored gorwem – op{teg naslova, ima}e i posebne, specifi~ne naslove: Prva kwiga: SLOVARICA, 30 tematski obra}enih slova na{e azbuke, sa svetovnom i duhovnom problematikom i sadràjem i ilustracijama u boji, koja je iza{la iz {tampe pred Vaskrs 2002. godine i prodata u 1000 primeraka. Kwiga je odli~no primqena od dece i roditeqa, iako mnogi i ne znaju za wu da je iza{la iz {tampe. Bogate ilustracije, crteì, originalno ra|eni samo za ovu Slovaricu i ikone u vizantijskom stilu su u punom koloru. Druga kwiga: SLAVARICA (U pripremi) obra|uje slave i praznike po redu godi{weg kruga od januara do decembra, sa prigodnim tekstom o Krsnoj slavi, praznicima i wihovom zna~aju, kod kojih }e, na desnoj (parnoj strani) biti tekst 130

praznika ili svetiteqa, a na levoj slika svetiteqa ili praznika, opet sve u punom koloru. Tre}a kwiga: HRISTOVNICA (U pripremi) obra|iva}e temu ro|ewa Bogomladenca Hrista, Wegov ìvot, rad i u~ewe, kao i zna~aj Hristove nauke, sa punim kolorom ilustracija iz ìvota Bogo~oveka Hrista u vizantijskom stilu. Ova dva gorwa projekta Bukvara, kao i peta kwiga, su u toku istraìva~kog rada. êtvrta kwiga: BUKVARICA – SVETOSAVSKI AZBU^NIK, (zavr{ena obrada teksta, tekst je u prelomu, a potrebne su ilustracije), obra|uje 470 naj~e{}e upotrebqavanih crkvenih pojmova, imena sasuda, ~inova i drugog. U tekstualnom delu je puni kolor ilustracija za svaki pojam, kako bi deca mogla da imaju punu predstavu o ~emu se radi u ovoj kwizi. Kwiga }e imati oko 350 stranica teksta u punom koloru ilustracija i prva je kwiga ove vrste kod nas. Nedostaju nam ilustracije naro~ito za ovu kwigu, pa smo se zbog toga obratili Upravi muzeja SPC za pomo} i dozvolu fotografisawa wegovih eksponata. U tom smislu dostavqamo Spisak odrednica pojmova od devet stranica, za koje su potrebne ilustracije. Odgovaraju}u digitalnu kameru bismo pozajmili da slikamo ove eksponate iz Muzeja i na{e Patrijar{ije ukoliko dozvolite. Peta kwiga: CRKVENOSLOVNICA (projekat tako|e u pripremi) sadrà}e u~ewe Crkvenoslovenskog jezika, prilago|eno de~jem uzrastu, kako bi deca mogla da ~itaju apostol za vreme Bogosluèwa, odgovaraju na Bogoslu-èwu iz bogoslu`benih kwiga i aktivno u~estvuju u evharistijskom ìvotu Crkve.Bilo bi celishodno da ceo projekat iza|e po blagoslovu Svetog arhijerejskog sinoda ili srpskog Patrijarha, u kom ciqu predlaèmo da recezent svih pet kwiga ovog Srpskog pravoslavnog bukvara bude Visokopreosve}eni mitropolit Amfilohije ili Preosve}eni episkop jegarski Porfirije, ukoliko je Visokopreosve}eni mnogo zauzet poslovima. O~ekujemo da nas na{a Crkva u tom pogledu finansijski pomogne za ovaj Projekat, po{to se radi o Projektu koji je preko potreban za sada{we predavawe veronauke, a koji uveliko prevazilazi sveukupne pojedina~ne (umne, fizi~ke 131

i materijalne) mo}i ma kog pojedinca, ukqu~uju}i i wegovog autora, protojereja @arka Gavrilovi}a. Svima arhijerejima Svetog arhijerejskog sinoda SPC celiva svetu Desnicu i moli arhijerejski blagoslov, Beograd, 17. septembar 2002. godine U sinovskoj odanosti i poslu{nosti, Protojerej Dr @arko Gavrilovi}

132

21) PISMO SINODU O PONOVNOM DUHOVNOM GENOCIDU POKR[TAVAWA SRBSKE DECE U ZAGREBU SVETOM ARHIJEREJSKOM SINODU SRPSKE PRAVOSLAVNE CRKVE, SVIM RELEVANTNIM DR@AVNIM USTANOVAMA SRBIJE I SREDSTVIMA INFORMISAWA Beograd, 2. jun 2003. godine PO[TOVANA GOSPODO ARHIJEREJI,

B

io sam doneo odluku da Vam vi{e ne pi{em nikakva pisma, jer i ona koja sam Vam do sada napisao nisu imala nikakvog prakti~nog odjeka, osim {to su navukla Va{u mr`wu na mene. Me|utim, briga za duhovno stawe na{eg naroda i za wegov opstanak na ovim, vekovnim na{im ogwi{tima, naterala me je da Vam se ponovo obratim. Ovo tim pre {to do sada nisam ~uo da je na{a Crkva, dràva ili neka medijska ku}a uop{te reagovala na udarnu vest Glasa javnosti (br. 1.720, od 28. maja 2003. godine), objavqenu na wegovoj prvoj strani, pa sam stoga sam prinu|en da to ovim putem, koliko–toliko, poku{am da ispravim. A ta vest, pod naslovom: “Srpska deca pre{la u katolike” glasi: “U Splitu se od 5.400 Srba, koliko ih je u ovom gradu bilo 1991. godine, na posledwem popisu samo devet izjasnilo da su Srbi, a u Zagrebu je oko 20.000 srpske dece iz pravoslavqa pre{lo u katoli~anstvo, rekao je Zoran Pusi} iz Gra|anskog odbora za qudska prava “Zagreb”. (Ovde tekst Glasa – prva polovina gorweg derla strane u crno beloj tehnici). Mene je ova vest {okirala i prenerazila, pa sam bolestan od kako sam je pro~itao, a Vas ba{ briga za to. Istina, znao sam da se ne{to “kuva” sa pravoslavnim Srbima u Hrvatskoj, u toj ledenoj i jezivoj ti{ini u kojoj samo sami |avo radi svoje ne~asne rabote, i to bez reagovawa javnosti: hrvatske ili na{e. Uostalom o tome sam pisao i govorio, ali me skoro niko nije ~uo, ili nije hteo da ~uje. Ali, nisam znao da se zlo~in takvih razmera ponovo ~ini prema srpskoj deci i srpskom narodu u Hrvatskoj u vreme dok svi, u Hrvatskoj i 133

Srbiji, hala~u o qudskim pravima, demokratiji i po{tovawu prava nacionalnih mawina. A ta halabuka posluìla je Hrvatima i {iptarima za obavqawe fizi~kog i duhovnog genocid nad Srbima i za stvarawe wihovih etni~ki ~istih dràva, pred licem i nosom celog sveta, koji nemaju sluha za vapaje srpskog naroda, koji su, oni svi, obespravili i “proglasili” ga zverima za odstrel. Samo mi nemamo pravo na multietni~ku dràvu dràvu, himnu, jezik, samo su nama oduzeta qudska prava, samo nas ubijaju i pokr{tavaju, sunete i istrebquju, dok oni stvaraju svoje etni~ki ~iste “wihove lijepe”..... U isto to vreme, dok nam Hrvati ubijaju odrasle qude u Hrvatskoj, ne dozvoqaaavaju povratak prognanih, diskrimini{u ono malo preostalih Srba u svakom wihovom “kotoru”, prevode na{u decu u rimokatolike, i to ne samo u Zagrebu, a kaù da to ~ini i nadbiskup Ho~evar u Beogradu, kao {to je nekada ~inio nadbiskup Perko – davaju}i Srbima potvrde da su pre{li u rimokatolike, kako bi sa~uvali svoju imovinu (ku}e) na Jadranskom Primorju koje su s mukom gradili, na{e dràvne velmoè ustoli~uju Hrvate na ministarska i direktorska mesta ovde u Srbiji. Poznat je slu~aj viceguvernera tada{we Narodne banke Jugoslavije i sada{we banke Srbije, g. Jela~i}a (nije ban Jela~i}, mo`da wegov srodnik), koji je pored dva paso{a (hrvatskog i maxarskog) za dva dana dobio i jugoslovenski, bez ikakve provere i protiv nacionalnog interesa ovog naroda, kako bi mogao da postane viceguverner ovde u Srbiji, da ne govorim o mnogim drugim pojedincima. Pitam Vas sve: Koje i kakve poloàje zauzimaju Srbi u Hrvatskoj, u BiH, na Kosmetu, u Makedoniji, ~ak i u Crnoj Gori? Na{i preci su visili na kocu, raspiwani na krst, ìvi potkivani, kao da su kowi od o~eva dana{wih ustaa{a i muxahedina; setimo se |akona Avakuma, Haxi \ere, Ruvima, Platona Jovanovi}a, Petra Zimowi}a i brojnih drugi, a dana{wi pravoslavni Srbi su postali najotu|eniji narod u svetu, otu|eni od svoje vere, nacije, dràve, kulture, tradicije i to ne samo oni u dràvi nego i oni u Crkvi. Ko danas u Crkvi ili dràvi brine brigu o Srbima?! 134

Dakle, u to vreme, dok Hrvati pokr{tavaju na{u decu i prevode iz pravoslavqa u rimokatolike na{e crkvene velmoè se qube sa Buzanxi}em, Tu|manom, Ho~evarom, rimskim papom Vojtilom, kakav je slu~aj sa Poglavarom SPC nedavno u manastiru Begaqici; sa delegacijom Sv. arh. sinoda i wenom posetom rimskom papi, sa jednim na{im episkopom, koji vodi grupu od ~etrdesetak svojih sve{tenika u posetu rimskom papi, da im on podeli “blagoslov” i po koji zlatnik, a da ne govorimo o me|udràvnoj poseti na{ih obezboènih politi~ara rimskoj kuriji i zalagawe da papa poseti Beograd i Crnu Goru. Znaju li oni ko je i koliki antihri{}anin rimski papa?! Dakle, oni nas kamenom, a mi wih hlebom, u stilu one na{e narodne poslovice koja ima izvori{te u Svetom pismu. I sve bi to bilo u redu kada bismo, barem, tim na{im hri{}anskim stavom izazvali uspavanu savest kod rimokatolika: da se probudi wihova svest za zlo~ine koje su nam po~inili u sva tri rata i izazove hri{}ansko pokajawe za zla koja su nam naneli i koje nam jo{ uvek nanose, sve u nadi da }emo u “bra}i” rimokatolicima probuditi hri{}ansku qubav i pokajawe za zlo~ine koje nam ~ine. Uzgred da napomenem, da ja nisam nikada video toliku radost kod Poglavara na{e Crkve kao onu koju je imao na licu kada se qubio sa nadbiskupom Ho~evarom u manastiru Begaqici, kao da je on rimski papa, a ovaj mu podre|en biskup~i} ili kao da mu je hteo da kaèm: O~e! “Delo svr{ih koje si mi dao da izvr{im!” (sr. Jn. 17, 4). Tu “idili~nu sliku poqupca” na{eg Poglavara sa Ho~evarom i wegovom svitom ne èlim da prilaèm uz ovo pismo, jer je ona ve}ini na{ih vernika poznata. Mawe je poznata jedna druga slika, koju sam slobodan da priloìm uz ovo pismo, iako raspolaèm sa mnogo drugih sli~nih fotografija, o novom “Judinom poqupcu” jednog na{eg episkopa pred Sabornim hramom u Ni{u, koji se u vreme tog “poqupca” popravqao, neposredno pre nego {to je taj hram zapaqen i izgoreo u podmetnutom poàru podmah posle ovog “ Judinog poqupca”. (Ovde slika tog poqupca u crno beloj tehnika). 135

a) Pitawa za Gospodu Arhijereje u Crkvi Pitam Vas, Gospodo u Crkvi: [ta ste u~inili da za{titite srpsku decu od diskriminacija, pokr{tavawa, ubijawa, zlostavqawa ovde ili u svetu?! Umesto toga Vi se qubite sa papom i wegovim prelatima, sara|ujete sa onima koji nas uni{tavaju, ne na na{u za{titu i biolo{ki opstaanak nego na protiv. Vi qubite ruku jereticima. Episkop, ili ma koje sve{teno lice, koje qubi ruku jeretiku ili sara|uje sa wim, ili molitveno op{ti, ne samo svetotajinstveno molitveno op{ti, kako u~e “moderni” teolozi koje je komunizam {kolovao, odlu~io je sebe od Pravoslavqa, po kanonima na{e Crkve i u~ewu svetih otaca. Znate li, Gospodo u Crkvi: Gde vam je nadle`ni episkop ~ija su deca “pokatoli~ena”?! Namerno ste ga premestili da bude mitropolit cele Italije, da bi neprijateq wegovo stado raspudio i vuci grabqivi bukvalno poklali wegove ovce?! Zar ne ose}ate griù savesti, ni Vi ni on, kao da ste najamnici u Crkvi, a ne pastiri Crkve Hri-stove? Prisetite se re~i Gosapodwih: “Najamnik, koji nije pastir, kome ovce nisu svete, vidi vuka gde dolazi, i ostav-qa ovce, i beì: i vuk razgrabi ovce i raspudi ih” (Jn 10, 12). Umesto svega {to biste trebalo da ~inite i da se oduprete istrebqewu pravoslavnih Srba, Vi pozivate Srbe da iza|u na glasawe i legalizujujete {iptarsku secesiju Kosmeta; {aqete episkope i mitropolite na pregovare sa papom, da mu qube ruku i skute, a on nam ponovo oduzema decu i prevodi ih u “jani~are”, a na{i episkopi, ~ak i mitropoliti sede sa wim i wegovim prelatima i xelatima i “pregovaraju”. Papa ve} zakazuje posetu RS da u samostanu Petri}evac izvr{i beatifikaciju Ivana Merca, ideologa usta{ke organizacije, u samostanu ~iji su kalu|eri - frawevci u~estvovali u klawu i istrebqewu pravoslavnih Srba. Sutra }ete, mo`da, i Vi pozvati ~ak i samog papu sebi “u pohode”. A papa Vam, preko svojih prelata i xelata, raspu|uje stado, pokr{tava ve} kr{tene Srbe u Hrvatskoj, Srbiji, Kosmetu, Bosni i Hercegovini, stvara divqe crkve u Makedoniji i Crnoj Gori. Vi se toboè borite za {a~icu 136

pravoslavnih Makedonaca, {to nije za osudu, a dopu{tate papi da odveri i odnarodi stotine hiqada pravoslavnih Srba u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, po onoj narodnoj “da se Vlasi ne dosete”! Kao da to ~inite u znak “zahvalnosti” prema “svetom ocu” {to Vam je oteo pastvu, a Vama pomogao da se “kurtali{ete” obaveza `rtvovawa za svoje vernike, zaboravqaju}i Hristovu nauku: “Od ove qubavi niko nema ve}u da ko ìvot svoj poloì za prijateqe svoje” (Jn 15, 13). [ta }e Vam jadni va{i ìvoti i mitre, ako izneverite Gospoda Hrista, ako se odreknete jednoga od Wegovih malih (Mt 25, 45)? A i sada to isto nedelo - pokr{tavawa Srba - ~ini papa u Beogradu, [apcu, Vaqevu i po drugim gradovima Srbije, preko svojih prelata i xelata, dok na{i velikodostojnici wega tap{u i ulaguju mu se, a on postupa bogohulno i jereti~ki - pokr{tavaju}i pravoslavno - kr{tene Srbe da postanu novi jani~ari ostatku ostatka srpskog naroda, a ne ~ini to nekr{tenim muxahedinima. âk, kao “pride uz }ar” Vi, crkveni velikodostojnici, uvodite u SPC “instrumetalnu muziku” preko zvona na hramu Svetog Save, izgra|ujete reqefe i bareqefe od na{ih svetiteqa, kakav je slu~aj u Soko manastiru sa kipom sv. Vladike Nikolaja, koga osve}uje li~no Poglavar na{e Crkve, zatim poprsje Svetog Save u porti hramu Svetog Save u Beogradu, {to sve nije u duhu pravoslavne umetnosti i {to je organski nespojivo sa wom kroz vekove. Uostalom, zar nije jo{ u Starom zavetu zapove|eno: “Ne gradi sebi lika rezana niti kakve slike od onoga {to je gore .....” (2. Moj. 20, 4 – 5)? Za to nije nikakvo ~udo: a) {to radnici na gradwi ovog hrama ginu, jer rade i praznicima; {to kupola Hrama blago tone; {to nova skupo kupqena zvona prskaju, jer Gospod daje Svoje simbole i znake qudima, ali qudi u Crkvi: “Usta imaju, a ne govore; o~i imaju, a ne vide; u{i imaju, a ne ~uju” (Ps.135, 16 – 17). Pitam se: Da li ste za sve ove propuste i nerad svesni svoje istorijske odgovornosti, posebno za nerad i okrenutost materijalnom ìvotu, za svoju nedopustivu indolenciju kada su u pitawu interesi Pravoslavqa i za{tita pravoslavnih Srba? Ili, kako zli jezici kaù, da neko u vrhovima SPC radi za interese Vatikana, ako je SPC kupqena “Petrovim nov~i}em” da, kao Juda, izda pravoslavnog 137

Hrista u srpskom narodu i primi rimokatoli~ku “prelest i jeres” preko zloglasne unije?! Neki kaù to otvoreno da ima vatikanskih pla}enika u SPC, neki prikriveno, ali se “{u{ka” i trebalo bi javno iza}i sa istinom pred narod. Ja o tim pla}enicima ne znam, i ne èlim da znam, jer sam se zakleo da sluìm Gospoda Hrista po pravoslavnom u~ewu, a episkopa samo utoliko ukoliko je poslu{an Hristu, veran Pravoslavnoj crkvi i odan wenim kanonima i idealima. Znam, isto tako, da brojni predstavnici Crkve, svaka ~ast malom broju izuzetaka, nisu na visini svog poziva, misionarskog sluèwa i zadatka, kao ni moralnog ìvota koji od wih zahteva vera pravoslavna. Ako je tako, a tako jeste i to mogu dokazati, za{to se onda brojni episkopi qute na blaènopo~iv{eg oca Tadeja koji je kazao da je DB ubacio veliki broj svojih agenata u SPC da u woj iznutra rovare protiv crkvenih interesa i interesa na{eg naroda, ako to nije istina?! Koga to sme da boli istina, ako je ona u slu`bi Boga, apsolutne istine (Jn 14,6) i Pravoslavqa? I ko to u Crkvi sme da pre}utkuje zloupotrebe u woj: kra|e, nemoralan ìvot, orgijawe, korupciju, prodaju parohija, ukoliko je to istina? A ako je to la`, ko se u Crkvi zbog te i woj sli~ne laì sme uznemiravati, jer je Gospod rekao svima nama: “ Blaèni ste kada vas sramote i progone i laù}i govore protiv vas svakojake r|ave re~i, zbog Mene...” (Mt 5, 11)? Koliko je neistina samo za mene poteklo iz usta pojedinih arhijereja, pa ja ne smem da se qutim na wih koliko na |avola koji je u wima na{ao pogodno tle za laì i obmane. Pa za to Vas naju~tivije pitam: Sa ~im }emo iza}i pred Svetog Savu, pred sve na{e svetiteqe, pred svete episkope: Platona, Petra, Savu, Dositeja, |akona Avakuma i pred hiqade i hiqade drugih, znanih i neznanih, srpskih svetiteqa, ako vam neprijateqi, kao gladni vuci, raspu|uju va{e stado, a vi ni{ta ne preduzmete da ga sa~uvate?! Mislim da dobro znate kome je Gospod rekao: “Kakva je korist ~oveku ako zadobije sav svet, a du{i svojoj naudi?! (Mk 8, 36).

138

b) Pitawa za Gospodu u dràvnim organima vlasti Postavqam pitawe i vama, politi~arima Jugoslavije iliti SCG, kao {to sam to u~io i crkvenim prvojerarsima: [ta ste uradili, pred na{om i svetskom javno{}u, da za{titite diskiminisane, progowene, pobijene pravoslavne Srbe u Hrvatskoj, u Izetbegovi}evoj xamahiriji, na Kosmetu?! Kako moète biti ravnodu{ni prema ovako te{koj sudbini iskasapqenog Srpstva?! Za ~ije i kakve se pozicije borite, ako ne za svoj narod koji Vas je izabrao i postavio na to mesto da vodite politiku u duhu dobrobiti, pravi~ne i dostojanstvene saradwe i poboqàwa ìvota srpskog naroda, i qegovog mirnog suìvota sa svim susedima i drugim narodnima sveta? Nisam protiv saradwe sa na{im susedima, ali jesam protiv genocida, duhovnog i fizi~kog, prema srpskom narodu koji sprovode rimska kurija i {iptarski teroristi pod pla{tom za{tite demokratije, qudskih prava i pod protektoratom me|unarodnih mo}nika, ~ime se stvaraju etni~ki ~iste dràvice – Hrvatska i Kosovo. I to na ìvom tkivu i vekovnim ogwi{tima srpskog naroda, a vi jo{ niste vratili Srbima dràvu, himnu, grb, jezik, pismo, kulturu, veru {to su nam va{i ocevi - komunisti oduzeli nego jo{ uvek, kao komunisti~ka deca, na podnebqu Srbije, u svim nadle{tvima i kancelarijama visi satanisti~ki i kabalisti~ki znak pentagrama koji je unakazio srpski narod. A oni, koji nisu imali dràve u istoriji, stvori{e ih pomo}u srpske krvi i teritorija. Da li ste se, gospodo hri{}anska, bilo Vi ili ma ko u Crkvi, ikada zapitali: {ta rade srpska deca razbeàna progonom svuda po svetu pred Hrvatskim “Bqeskom”, “Olujom”, {iptarskim terorom, Izetbegovi}evim muxahedinima koje je Klinton doveo u BiH, razbeàna kao pili}e pred kopcem?! Umesto toga Vi ustoli~ujete Hrvate i druge nacionalne mawine da vladaju Srbijom i Srbima u srcu Srbije, i to i one nacionalne mawine ~iji narodi progone ime i jezik sprski, ~ak ~im ih samo ~uju na ulici. Osim toga, umesto naknade za ubijene Srbe od strane monstrumskih pojedinaca ovih naro139

da, Vi ni{ta ne u~iniste da poboq{ate natalitet u srpskom narodu, budu}i da sada Srbi vi{e umiru nego {to se ra|aju, a dozvolili ste i daqe dozvoqavate ono {to su komunisti ~inili: da klanica nero|ene srpske dece u ginekolo{koaku{erskim klinikama u Srbiji obavqaju svoj krvavi posao nad nero|enom na{om decom. Da li je i to qudsko pravo da se ubijaju nevina i nero|ena srpska deca, “pravo” koje nije zagarantovano u mnogim drugim tzv demokratskim dràvama Zapada i Istoka. O ~emu brinete, ako ne brinete o vitalnim nacionalnim interesima svoga naroda?! Zar moè tako stra{na i porazna vest, kao ova objavena u Glasu, da sve Vas, u Crkvi, Dràvi i sredstvima informisawa javnosti, ostavi ravnodu{ne, da ne reagujete, da se pravite “ludi” i da, umesto reciprociteta u regulisawu me|udràvnih odnosa, promovi{ete Hrvate i [iptare ovde u Srbiji - ne samo u vrhovima vlasti nego i davawem povlastica da, kao nove dahije kupuju i zaposedaju srpsku imovinu, ~esto otetu nacionalizacijom?! Ono {to [tajner radi nezakonito na Kosmetu, to vi radite “po va{em”, jo{ uvek komunisti~kom zakonu u Srbiji: ne vra}ate oteto nacionalizacijom, ve} to privatizujete, uzimaju}i u{ur za sebe, a kaète da niste komunisti. Imate li vi, uop{te, sluha za nacionalne interese ili samo za internacionalne “usluge” i “obaveze”, za svoje li~no boga}ewe i saka}ewe ovog naroda? Mislite li na sud Boìji, na sud pred istorijom i potomstvom?! Da li znate “su ~im }ete iza}’ pred Milo{a”, pred Svetog Savu i, kona~no, pred Gospoda Hrista, ~ijem stadu ne sluìte kao pastiri nego kao najamnici, misle}i samo o svojim sopstvenim, a ne o op{tim, narodnim interesima?! Vi se bogatite, a va{ narod siroma{i, gladuje i izumire; vi se {irite i uìvate, a va{ narod se skupqa, smawuje i nestaje; vi vladate mo}no, ~ak rekao bih nasilno, vladate ostatkom srpskog naroda ovde u Srbiji, ne dozvoqavaju}i narodu ni “da pisne i zavapi za pomo}”, a va{ narod robuje u susednim dràvama koje su stvorene na ra~un ìvotnog prostora srpskog naroda, robuje i pati ba{ kao u Deèvoj i âu{eskuovoj Rumuniji. Imate li savesti i dràvni~ke mudrosti da stanete pred svetog velikomu~enika kneza Lazara, koji je 140

poloìo glavu da bi sa~uvao Kosovo, koje vi i va{i predhodnici rasprodajete, a da ne pocrvenite?!

v) Pitawa novinarima i medijskim ku}ama Obra}am se i vama, gospodo novinari, iako znam da ste “sluge i robovi” novih gospodara MO]I, kao {to ste I ranije u ve}ini bili: Brozu i Milo{evi}u sa iskkrenim pitawem: [ta ste u~unili da pitawe progona, diskriminacija, pokr{tavawa Srba i srpske dece u Hrvatskoj, u xamahiriji BiH i Kosmetu, iznesete na svetlost dana i pred na{u i svetsku javnost, da ukaète na li{avawa srpskog naroda osnovnih qudskih prava na ìvot, slobodu, rad, veroispovest u Hrvatskoj, Kosmetu i drugde?! Umesto toga, neki od vas se vrlo revnosno zalaù za prava homoseksualaca da uìvaju a da se ne kote i za pravo da oni “usvajaju” tu|u decu koju ne mogu, iz svoje gre{ne, sodomske utrobe, da rode; za pravo Roma iz celoga sveta da naseqavaju ovu malu i prestravqenu i uni{tenu Srbiju, svedenu na beogradski pa{aluk, kako bi od we stvorili prvu romsku dràvu na svetu. Nisam protiv Roma, jer i oni imaju pravo da ìve, ali svuda gde su se zatekli, a ne da samo naseqavaju Srbiju i da se opet bune samo protiv Srba. Tako su nam Brozovi Crnogorci (ne Srbi iz Crne Gore) naseqavali Srbiju i vladali wome kao neka “nova klasa”, a sada èle da se, kao “nafatirani Crnogorci” kao uhraweni “pacovi” odvoje od, oglodanih i osiroma{enih Srba. Niti ustajem protiv ma koje mawina u na{oj dràvi kojoj priznajem pravo da ìvi i radi s nama na dobrobit svih. Za to se èstoko bunim protiv te nepravde da mawina ugwetava ve}inu i da se to zove demokratija; da se obespravquje ceo jedan - ve}inski narod, da bi se ovlastila, “opravila” i ustoli~ila mawina kako bi ugwetava tu ve}inu. U tom smislu, i samo u tom, ja sam antidemokrata i antiglobalista, “antireìmlija” i opozicionar, jer se zalaèm za prava svih, pa i za pravo srpskog pravoslavnog naroda da moè, svuda gde se na{ao, da ìvi u miru i dostojanstvu ~oveka. sa svim drugim narodima sveta, ne samo sa mawinama u na{oj zemqi. 141

Stanite i zamislite se: da li sam ja u pravu ili nisam?! Ja znam, a to zna i Gospod Bog, da sam u pravu. I to mi je sasvim dovoqna satisfakcija da delam po svojoj savesti i ~vrstoj veri, a ne po poltronskom diktatu i nare|ewu, u najboqoj nameri da tako sluìm svima qudima dobre voqe koji pripadaju jedinome i ìvome Gospodu Bogu. Protojerej @arko Gavrilovi}, Bgd, Maksima Gorkog br. 37 Poslato: Svetom. arhijerejskom sinodu SPC (R sa po{te Bgd 11101, 3. jun 2003. godine Skup{tini Srbije (preko Ekspedicione kwige br. 7/3), Predsedniku vlade Srbije (preko EK 8 /003), Poslani~koj grupi DSS u Skuptini Srbije (preko EK 9/2003.) i Novinama: “Glasu javnosti” (Ek 11/2003), “Politici” (EK 10/ 2003), “Blicu” (EK,6/2003), “Telegrafu” (12/ 2003) i drugim.

142

22) PISMO SINODU O PRELASKU SRBSKE DECE U KATOLIKE, 3. septembra 2003. godine

143

23) APOLOGIJA MOJIH STAVOVA, PISMO SINODU O STAWU U SPC SVETOM ARHIJEREJSKOM SINODU SRPSKE PRAVOSLAVNE CRKVE, Beograd, 5. oktobar 2003. godine (Apologija mojih stavova kao odgovor na pismo Svetog arhijerejskog sinoda SPC, Sin. Broj 1728/ zap. 1042 od 3. septembra 2003. godine)

P

ro~itao sam, sa du`nom pa`wom ali i velikom indignacijom, sa zabrinuto{}u, ali bez ikakvog straha, Va{e pismo koje mi je upu}eno pod gorwim brojem i datumom. Iskreno àlim {to ne mogu da na Va{e pismo odgovorim tako koncizno i saèto, kako ste Vi meni pisali, jer èlim da pri tom sumiram celokupnu na{u, rekao bih, nametnutu mi korespondenciju i dosada{we odnose u jednu Poslanicu - Apologiju mojih do sada javno iznetih stavova, koju èlim da prezentiram javnosti kao dokaz Va{eg i mog rada, na{e ortodoksije i ortopraksije, ko gde stoji i {ta ko zastupa, pa neka Bog i narod prosude ko je u pravu. Iskreno mi je, gledano iz ove perspektive i mog poloàja, ào {to sam se rukopoloìo za sve{tenika „u zlo vreme i godine gadne“ kada se mnogi od Vas nisu ni rodili, ili ako su se i rodili mnogi su bili uz komuniste, dok sam se ja uz velike prepreke od strane komunista, ~ak i li~no i porodi~no stradawe, upisao u Bogosloviju kasnije i rukopoloìo, u samo jednoj nameri - da verno i odano sluìm Bogu i svome narodu, ne slute}i da }u, na izmaku svog ovozemaqskog veka i posle 48 godina po`rtvovanog sve{teni~kog sluèwa, biti potpuno ignorisan i izolovan u Crkvi, stavqen vi{e puta na stub srama, pre svega od onih koji su u Crkvi najamnici, ako ~ak nisu do{li u wu „po zadatku“.

a) Umesto

uvoda

@eleo bih, kada bih mogao i umeo, da Vam jezgrovito i kratko odgovorim na gorwe Va{e pismo, kao {to ste ga Vi 144

meni napisali, ali zbog brojnih ~iwenica i dugo taloènog bola u mojoj du{i, uzrokovanog uglavnom nepravdom koju sam doìveo od strane pojedinih arhijereja SPC, kao i brojnih komunista u Crkvi i izvan we, koji se naàlost ~ak i danas boqe „kotiraju“ od mene u Crkvi, otuda ovaj moj odgovor ne mogu tako saèto napisati. Uostalom, i ovo moje pravdawe Vama, zbog neopravdanih Va{ih napada koje ste mi uputili, neka posluì na{im „budu}im pokolewima“ kao dokaz moje revnosti i odanosti u odnosu na sluèwe veri i ota~astvu. Da Vam unapred kaèm da znate sa kim imate posla da sam, u svojoj slu`bi Bogu i svome rodu, spreman u svakom trenutku moga ìvota da sav sagorim bez ostatka, e da bih kako spasao one koji jo{ uvek veruju u mene i one koji su pored sebe, a time i samog sebe. Dakle, sve {to sam do sada ~inio i {to i sada ~inim, ~inim to u najdubqem uverewu da time sluìm samoga Gospoda a ne toliko qude, ili Gospoda kroz sluèwe qudima, kao istinski bogomoqac, i to samo sluè}i Bogu „duhom i istinom“ (Jn 4, 23), budu}i da je Bog istina, i da Mu se moè sluìti samo istinom i qubavqu, to jest verom i dobrim delima. Ako moj rad nije u tom smeru, kaìte mi gde ja gre{im u javnim istupima, pismima ili govoru i ja }u mu~ati kao pravedni Jov. Setimo se ovde re~i pravednog Jova, koje dobro odslikavaju i Vas i mene, odnosno na{ odnos kroz odnos Jova i wegovih prijateqa: „Da, vi ste qudi, i s nama }e umreti mudrost. I ja imam srce kao i vi, i ja sam ~ovek koji moè da pati“, ~ak i zbog Vas koji predstavqate SPC, „nisam gori od vas“; nisam ~ovek bez greha i ko je taj od qudi koji nema greha neka „digne dva prsta“ da ga vidimo i neka se baci kamenom protiv mene,? Gle, „Na podsmijeh sam prijatequ svom, koji kad zove Boga, odzove mu se; na podsmeh je pravedni i dobri... Mirne su kolibe lupe{ke, i bez straha su oni koji gneve Boga, wima Bog daje sve u ruke.“ (Jov 12, 2-6 ). Na ovoj zemqi mirni su oni koji, svojim ìvotom, gneve Boga, a èstoko napadaju one koji slave Boga. To dokazuje celokupna istorija Gospoda Hrista i hri{}anstva. 145

b) Bojim se samo Gospoda Zbog svega Vam sada i odgovaram: Ne bojim Vas se, jer me je Gospod nau~io: „Ne bojte se onih koji ubijaju telo, a du{u ne mogu ubiti; nego se vi{e bojte Onoga koji moè i du{u i telo pogubiti u paklu“ (Mt. 10, 28). No, usu|ujem se da Vas pitam: Da li se Vi bojite Boga kad ve} ovako radite i gonite, Crkvi i rodu, odane sluìteqe i poslenike?! I koga se Boga bojite kad na pregovore, oko sklapawa stvarawa nekakve ekumene i usvajawa papskog primata, idete u Rim, sa Rimom paktirate, uniju prizivate, s jereticima molitveno op{tite, pquju}i na sve na{e svetiteqe, velikane, Svetog Savu, na na{e kanone i u~ewe Crkve?! Mene je Gospod Bog dodelio Vama, da Vam budem „kao kost u grlu“, a i Vas meni - da me ignori{ete, diskrimini{ete, ometate u nau~nom bogoslovskom radu i nacionalnom poslawu, i to samo zato {to Vas bratski opomiwem na zakletvu koju ste poloìli, pa zaboravili, protiv koje svesno gre{ite, misle}i da time „Bogu slu`bu prinosite“ (Jn 16, 2). Pa, ako ste zaboravili svoju zakletvu od koje se koà jeì kada je ~ovek slu{a, uzmite je jo{ jednom u ruke i pro~itajte, jer }emo zajedni~ki izneti svoju parbu pred Gospoda, koga ne moèmo obmanuti, ni Vi, koji imate episkopske foteqe, niti ja, koji gotovo, u odnosu na Vas, da sedi na {amlici i svojoj kostrijeti, ba{ kao pravedni Jov, niti ma ko drugi koji nepo{teno ìvi i radi u ovom svetu. Ne sudim Vam ja nego Vas opomiwem za ono {ta radite, a ne bi trebalo da radite, pa bi mi za to trebalo da budete zahvalni {to èlim da doprinesem svome i Va{em spasewu. To jest, kritika u Pravoslavqu je oduvek bila dozvoqena svima, posebno sve{tenicima, i pogotovu sve{tenim licima, posebno onima koji su skoro sve `rtvovali za dobro Crkve i naroda. Zaboravili ste kako su kritikovali Va{e prethodnike, na primer episkopa Jovana \or|evi}a, koga su javno nazvali idiotom, Vi}entija Jovanovi}a Vidaka „{to je imena srpskih svetaca iz kalendara izbrisao“, Dositeja Vasi}a, elitnog mitropolita Mihajla Jovanovi}a, neke od wih su ~ak li{avali episkopskog ~ina za mawe grehe i propuste u odnosu na Va{e gre{ke i sagre{ewa. Otkuda, dakle, Vama danas pravo da nam zabrawujete da 146

govorimo, kada nas je sve Gospod izabrao i poslao u svet sa re~ima: „Idite, dakle, i nau~ite sve narode krste}i ih u ime Oca i Sina i Svetoga Duha, u~e}i ih da drè sve {to sam vam zapovedio“ (Mt 28, 19-20)? Ko ste Vi da nam branite da delamo shodno svojoj zakletvi i savesti koju nam je Bog dao? Zakleli smo se da budemo poslu{ni episkopu kao Hristu. Ali, muka je u tome {to je retko ko od episkopa kao Hristos, mnogi su sli~ni antihristu. Episkopu jeretiku, razvratniku, homoseksualcu, pedofilu ne smemo biti poslu{ni, jer se tada odri~emo Hrista i sluìmo satani. Nemate pravo da nam zavezujete usta da ne govorimo o Hristu i Wegovom uzvi{enom u~ewu i ìvotu; nemate pravo da nam zabrawujete da govorimo o Va{im manama, gresima i propustima, kada je to praksa u na{oj Crkvi od davnina bila? Uzmite Vesnik Srpske pravoslavne crkve, i pro~itajte {ta u wemu pi{u slobodarski, dobronamerni sve{tenosluìteqi za svoje prvojerarhe. A danas ima prvojeraraha koji spavaju sa ènama svojih klirika, sa bludnicama, sa svojim ~tecima i bogoslovima, sa maloletnom decom. I ne samo to, da ne nabrajam sve ostalo, jer me je stid i sramota {to svoju du{u, kao neki balegar, prqam ovakvim re~ima i mislima, trujem je i kvarim tu|om balegom i izmetom. Za to smatram da i ja, kao i svaki drugi vernik ~ak i da nisam sve{tenik a kamoli {to sam sve{tenosluìteq sa staòm od 48 godina, ve}ini od Vas mogu, po vekovnoj praksi SPC, smelo i dostojastveno kazati gde gre{ite: u ìvotu, u~ewu i postupawu. U tom smislu, nadam se da }e mi se ostvariti èqa da napi{em svoju kwigu: „Moji nesporazumi sa najamnicima u Crkvi“, u kojoj }u izneti svoju borbu i parbu pred lice Boga i naroda, po{to se dosta gneva i teskobe skupilo u meni zbog Va{ih la`nih napada, diskriminacija, ne~asnog rada i ìvota, sa izuzetkom ~asnog broja pojedinaca. Ja sam duboko svestan ~iwenice da ne mogu suditi „tu|em sluzi“ i da su|ewe ~oveku ma kome, posebno Vama, pripada jedino Bogu (sr. 1 Moj. 16, 5; 1 Car. 24,16; Ps. 7,12; 9, 5; 49,6; Lk 18, 2; D. ap. 10, 42; 2 Tim. 4, 8). Ali, da li se ba{ svi me|u Vama boje Boga i Boìjeg suda, kada znamo {ta neki episkopi u na{oj Crkvi ~ine?! Bojim se da ima prvojerarha koji ni u Boga ne veruju, kada rade to {to rade. 147

v) Stara prevara „u novom ruhu“ îtaju}i Va{e pismo koje ste mi napisali setih se one prvobitne prevare u Svetom pismu i stiha: “Glas je Jakovqev, ali ruke su Isavove” (1. Moj. 27, 22). Ne aludiram ve} iskreno to ispovedam, jer mislim da je ovo pismo napisao episkop ba~ki Irinej, „moj stari an|eo ~uvar“, koji vodi brigu o meni kao da je name{tenik DB-a ne episkop SPC, iako nije „moj nadle`ni“, a potpisao ga je krotki i nezlobivi mitropolit Amfilohije, koji je i sam imao sukob sa ovim episkopom zbog wegovog me{awa u nadle`nost mitropolita. Raspolaèm dokazima za ovu tvrdwu. Dakle, episkop koji je napisao ovo pismo, sa znawem ili bez odobrewa Sinoda, jeste episkop ba~ki, o ~emu svedo~e prepoznatqive re~i iz ranijeg famoznog Sinodskog saop{tewa protiv mene u vezi incesta. Posebno ga ovde izdaje ponovqena optu`ba protiv mene da „neka`weno napadam svog nadle`nog arhijereja“, a ta optu`ba je prvobitno, u odnosu na mene, (zlo)upotrebqena u gore napomenutom Sinodskom saop{tewu - nepotpisanom, nezavedenom i nepe~atiranom ni od koga, za razliku od svih drugih Sinodskih saop{tewa, ~ak i od ovog pisma, koje je i potpisano i pe~atirano i zavedeno, a u kome su ponovqene laì i izmi{qotine jevrejskog lobija protiv mene oko mog nau~no obrazloènog famoznog intervjua o incestu. To Saop{tewe, koliko ja nezvani~no znam, napisao je episkop ba~ki, kako bi pridobio jevrejski lobi u Novom Sadu za podr{ku sebi u „obra~unu“ sa Nenadom ânkom, sa kojim je tih dana bio u ozbiqnom politi~kom sukobu i obra~unu. I umesto da me brani od la`nih osuda jevrejskog lobija, koji preko „mog slu~aja“ èli da porobi Vas - prvojerarhe u Crkvi i da Vas pot~ini k sebi u antihristovskoj borbi protiv svih nas, a ne samo mene, on „moj nadle`ni“ i on moj „nenadle`ni episkop“, solidari{u se sa judejskim farisejima, osu|uju mene gnusnim jevrejskim laìma, kao da se obojica nisu zakleli Bogu da }e se sluìti samo istinom i da sluè samo Istini, to jest Bogu. Ne{to sli~no ovome ~inio je i „moj nadle`ni arhijerej“, kada me je zvao „na razgovor“ povodom la`nih optu`bi g. Aleksandra Singera i spo~itavao mi lek148

ciju da ne mrzim usta{e i Judejce, to jest Hrvate i Jevreje (ne znam otkuda mu takvo la`no tvr|ewe), obe}av{i mi tom prilikom da }e mi dostaviti fotokopiju tih Singerovih optu`bi, {to nikada nije u~inio i pored mojih pismenih i usmenih zahteva u vi{e navrata. Umesto da me obojica brane od prqavih izmi{qotina Judejaca, da stanu iza svog sve{tenika koji sluì Hrista i Wegovu crkvu, oni me zajedno sa Jevrejima, zbog toga {to sam napisao predgovor Protokolima sionskim mudraca napadaju, a „moj nadle`ni“, nedavno prima od fariseja i talmudista visoko odlikovawe „za revnosnu slu`bu“ nehristu i pentagramu, isti~u}i tom prilikom nedopustivu tvrdwu koju Patrijarh ne sme da kaè, ~ak i kad bi bila istina, za Jevreje i Srbe „ostaci smo zaklanih naroda“ (v. “Ve~erwe novosti”, Beograd, Krstovdan 27. septembar 2003. godine, str. 4). Imam pravo da mislim da mu se to visoko odlikovawe dodequje samo zato {to je mene javno unov~io kod Jevreja i opomiwao me usmeno i preko Sinodskog saop{tewa javno obrukao zajedno sa episkopom ba~kim, da osu|uju moje nau~ne izjave, za to jedva ~ekam dan kada }e Jevreji odlikovati i episkopa ba~kog „Ordenom zasluga za jevrejski narod prvog reda.“ I, doista, onaj koji je to Sinodsko saop{tewe sro~io, bez obzira ko je, posluìo se gnusnim laìma kojima su se sluìli Judeji uvek kroz istoriju, posebno kada su mu~ili i osudili na{eg Gospoda. Podmuklo, farisejski oni, koji su ubijali svoje vladare, a nikada nisu trpeli okupatorske, govore Pilatu: „Nemamo cara osim }esara“ (Jn 19, 15). Mogu me zli jezici sada, zbog ovih mojih re~i, osuditi da sebe gradim Hristom, ba{ isto onako kako su i Wega osudili: „Ako ovog pusti{, nisi prijateq }esaru. Svaki koji sebe carem gradi protivi se }esaru“ (Jn 19, 12).

g) Nikome ne sudim niti ma koga osu|ujem, ve} prime}ujem i kritikujem Ho}u da kaèm da, u na~elu, nikome „ne sudim niti presu|ujem“, kako kaète, ve} samo dobronamerno ukazujem na gre{ke i propuste, kojih u na{e vreme ima mnogo kod na{ih crkvenih velikodostojnika, a oni se zbog toga mogu 149

razlo`no i sa pravom kritikovati bez da se to shvati kao osu|ivawe. Osu|ivawe se ~ini kada neko la`no i tendenciozno pronosi za nekoga neistinu, a kritika je kada neko nekome bri`no ukazuje na gre{ke i propuste. To je ta tanana nit bratskog ispravqawa koja razlikuje razlo`nu i argumentovanu kritiku od osu|ivawa koju mnogi danas, oni koji sebe, bogohulno i gre{no, izjedna~avaju sa Hristovom crkvom, ne}e da vide kod mene brigu i dobru voqu za svoje spasewe nego samo zlu voqu i nameru, pa meni, ostarelom i sedom sve{teniku, dokazanom borcu za Svetosavqe i Pravoslavqe, prete ka`wavawem; meni koji sam se opredelio za sve{tenika kada su neki od Vas bili s komunistima; meni kome su komunisti, kako u dràvi tako i u Crkvi, pretili ra{~iwewem, osu|uju}i me zamenom teza: da ja sudim wima, a ne oni meni. Ja sam bio wihova `rtva od prvog dana moje sve{teni~ke slu`be (21. septembra 1956. godine). âk i neki od onih koji mi sada sude, kao episkop ba~ki, bili su poznata komunisti~ka i prvobora~ka deca i uìvali su sve blagodeti ovoga sveta pod komunizmom i socijalizmom, iako su komunisti gonili Crkvu Boìju, oduzimali joj imovinu, ubijali sve{tenike, pa su ti (deca ili simpatizeri komunista) posle, kada su postali episkopi, bili bliski saradnici komunista i socijalista. Samo Bog zna da ja nikome ne sudim, a o svome navodnom „su|ewu Vama“ poloì}u uskoro ra~un dragom Bogu kada me pozove k Sebi, kome usrdno hrlim, i srpskom narodu, kome }u se uskoro obratiti svim svojim pismima i borbom za ovih mojih 48 godina sve{teni~kog sluèwa.

d) Va{e bezrazlo`no napadawe Da li stoji Va{a konstatacija da ja bezrazlo`no napadam Vas i da to „predstavqa drskost sa moje strane“, kako navodite u pismu, da tako neodgovorno napadam Sveti arhijerejski sinod, „koji neprekidno, na najodgovorniji na~in postavqa nadle`nim vlastima - crkvenim i dràvnim - u Hrvatskoj pitawe prozelitizma. To je tema koja se pokre}e svaki put zvani~no i nezvani~no, usmeno i pismeno na svim nivoima, kao i druge teme koje se ti~u ugroènosti na{eg naroda u Hrvatskoj“. 150

Prvo, to ne sme biti tema „kao i druge teme“, jer je to duhovni genocid, zlo~in ka`wiv po svim me|unarodnim zakonima, to je najva`nija tema dana{wice, pogotovu {to Srbe optuùju za zlo~ince oni kojima savest nije mirna kada su u pitawu zlo~ini prema Srbima i koji su stvarni zlo~inci, koji postupaju shodno poslovici kad lopovi arlau~u za lopoovom: „Dr`’te lopova!“ ûdi me {to niste zbog tako velikih zlo~ina prema Srbima i srpskoj deci alarmirali me|unarodnu javnost, onako usrdno i javno barem +kako javno pozivate Srbe da iza|u na glasawe na Kosmetu i da time daju legitimitet albanskim teroristima i da ih ubijaju? Ja nisam ~uo, mo`da sam zbog starosti slep i gluv, ni jedan va{ javni vapaj, jecaj, protest protiv zlo~ina koje nam ~ine Hrvati, muslimani i [iptari, osim pojedinca (episkopa Atanasija Jevti}a, episkopa Artemije i mitropolita Amfilohija, ali su sada i ti glasovi protesta umukli), a trebalo je da zbog toga vri{tite da se ~uje do neba, da lele~ete i da se molite Gospodu da se smiluje na na{e stradawe, da naloìte sveop{te narodne postove i kajawe, radi sticawa Boìje milosti koju smo, svojim sagre{ewima, izgubili. Drugo, nisam nikada ~uo za Va{im proteste, demar{e u vezi zlo~ina koji ~ine Hrvati prema Srbima, te, u tom kontekstu nisam ~uo da ste javno protestovali protiv pokr{tavawa srpske dece, i to u broju od preko 20.000 hiqada, od strane rimokatoli~kih fratara, i to samo u Zagrebu, niti ste, barem javno, po{to ne znam {ta sve radite tajno, protestovali kod pape protiv papinog dolaska u BiH i Hrvatsku i sluèwa wegove „mise“ na srpskom strati{tu u Petri}evcu i progla{avawa usta{kog ideologa Ivana Merca za blaènog, iako znam da su to ~inili pojedinci, laici izvan Crkve, koje je ova gnusoba i rugoba duboko zabolela (v. Politika, br. 32172, Beograd 2. jun 2003. godine, str. 10: „Protest Milana Bulaji}a: „Misa na gubili{tu“). âk niste protestovali protiv papine posete na{em strati{tu u Bawa Luci, ve} ste ugovarali sastanak wegov sa poglavarom na{e Crkve u Bawaluci i to je bilo dogovoreno „kao i druge teme“ o ~emu ste sa wim „}askali“, onako uzgred i nevezano. Pa niste protestovali protiv „in{talacije“ unijatskog papskog 151

biskupa u Beogradu, kako pi{e Politika (od 3. oktobra 2003. godine), protiv {tampawa bukvara na }irilici od strane unijatskog biskupa, protiv toga {to nam muxahedini i muslimanski teroristi prebijaju i sunete Srbe. U sveèm mi je pam}ewu da nadbiskup Zagreba - Buzanxi} u razgovoru sa novinarima, na pitawe: da li je bilo govora u tro~asovnim razgovorima izme|u wega i srpskog Patrijarha u Srpskoj Patrijar{iji o srpskim izbeglicama i wihovom povratku u Hrvatsku, hladno odgovara da nije bilo o tome ni re~i. Pa niste protestovali kod pape nego pregovarali, pregovarali oko papine posete Beogradu, susretu „na najvi{em vrhu“, u koju svrhu je stvorena i komisija u Crkvi da dela na tome, a jedan ~lan te komisije, ina~e sve{tenik SPC visokog ranga, kako kruè pri~e po Beogradu, dobio je od pape kola i voza~a, da moè da lako obigra sve srpske krajeve u misionarewu za papu. Zar to nisu ponovo Judini srebrewaci na delu?! Vidite li {ta Vam se sve radi u Crkvi, na Fakultetu, u Patrijar{iji, ili ste, kao ja starac, obnevideli?! Tre}e, kaète u svom odgovoru da su „kontakti sa Rimokatoli~kom crkvom“ jevan|elski imperativ za na{u Crkvu i da je to praksa od doba Svetog Save. Tu ste se malo prevarili, namerno ili nenamerno, iskrivquju}i istoriju. To moè da kaè i misli samo umobolni pravoslavni hri{}anin, zaraèn virusom ekumenizma i papizma. Sveti Sava nikada nije tako radio niti i{ao u Rim, a qutio se protiv svog brata Stefana {to je primio krunu od pape, pa ga je on ponovo krunisao i opravoslavio. A Vi danas, Gospodo Arhijereji, ne samo da razgovarate sa papom i wegovim prelatima, nego sa wima i molitveno op{tite, supprotno kanonima, prokletstvu koje su sveti oci, Sveti Sava i car Du{an bacili na sve one koji „prihvate latinsku prelest“. La` je da molitveno ne op{tite sa jereticima. Otvorite Politiku br. 32294 (od 2. oktobra 2003. godine str. A11), pa }ete videti na{a sve{tena lica u bogoslu`benim ode`dama kako se zajedni~ki mole sa rimokatoli~kim prelatima i papskim nuncijem na „Novosadskom katoli~kom grobqu“, ~ime grubo kr{e sve kanone i u~ewe svetih otaca i vekovnu praksu na{e Crkve. Ta sve{tena lica je „neko“, sa visokog mesta u Crkve, dao „blagoslov“ da idu tamo, jer da nije, poveo bi se 152

postupak wihovog ra{~iwewa, budu}i da su svoje ra{~iwewe oni sami ve} time u~inili. Vidite po ovom „katoli~kom grobqu“ da rimokatolici odvajaju i svoje mrtve od nas, kako nas pogrdno zovu - Cigani, jer imaju ~ak i „svoje grobqe“ odeqeno od na{eg u „srpskoj Atini“, a Vi èlite da nas, „ostatke zaklanih Srba“ od wihovog klawa, prevedete „èdne preko vode“ u uniju sa rimskim papom, li~no i zvani~no, srpskim zlo~incem, {to mogu na sudu dokazati. No, za ~iwewe jeresi Vi dajete blagoslov sve{teniku, a @arku koji sastradava u borbi protiv jeretika, nastranika, ateista, nepomjanika i najamnika u Crkvi, vi ne}ete da „dodelite“ blagoslov ~ak ni kad sam u Crkvi. Kolike lakrdije u tome ima i rugawa Hristu Gospodu?! Ubudu}e nekima ne}u ni prilaziti ruci za blagoslov, jer smatram da ga i nemaju, ~im su sebe odlu~ili od „jedne svete, saborne i apostolske Crkve“, poklonili se satani i wegovom najve}em sluzi na zemqi. Vi, dakle, sa wim kao takvim pregovarate „o tim i drugim temama“ a da mi, kao narod Boìjeg koji ~ini Crkvu, ne znamo o ~emu to pregovarate, ~ak ne smemo ni da Vas o tome ni pitamo, pa ne smemo da Vas, u tom nekanonskom i neovla{}enom razgovoru, ~ak za to ni da opomenemo. Gospodo arhijereji: Vi niste Crkva, ve} predstavnici Crkve, ali samo dotle dok drìte kanonsko jedinstvo Crkve, dokle ste verni kanonima i u~ewu Crkve. Ina~e, Vi ste jeretici, kakvi su papisti oduvek bili. Sazovite Crkvenonarodni sabor, ako imate kuraì koju ispoqavate prema meni, ostarelom i usamqenom u divovskoj - Davidovskoj borbi protiv modernih Juda i Golijata, pa iznesite pred vernike to o ~emu paktirate sa Rimokatoli~kom crkvom, kako bismo razre{ili sva sporna pitawa jer je sazrelo vreme za to, pa da vidite da li }e mnogima od Vas ~ak i mantija ostati na telu, a kamo li episkopski ~in.

|) Obja{wewe moga Pisma koga napadate Razlog za{to sam napisao prethodno pismo Sinodu koje napadate jeste vi{estruk, ali pre svega napisao sam ga zato {to nisam ~uo da je neko od arhijereja ili sinodalaca, koji 153

su pozvani na to, javno ili tajno protestovao protiv pokr{tavawa 20.000 srpske dece u Zagrebu, kako je objavio list Glas javnosti, ali jesam ~uo, i to je pompezno i na na „sva zvona“ objavqeno u svim sredstvima informisawa kod nas i u svetu, da Vi pregovarate sa Vatikanom, bez znawa i odobrewa Svetog arhijerejskog sabora i sinoda, i da se o tim pregovorima uop{te ne podnose pismeni izve{taji nadle`nim organima u Crkvi. Mo`da sam bio malo o{triji nego {to ste nau~ili da ~ujete, ali opet ne dovoqno o{tar u odnosu na to koliki prekor zasluùjete, jer pregovarate sa starim varalicama koji su tre}inu srpskog naroda pobili u najgroznijim mukama, tre}inu pokrstili a preostalu tre}inu sludili situacijom na Kosmetu, Hrvatskoj, Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini. Jo{ se govori o zaduènim qudima u SPC koji pripremaju posetu “svetog oca pape Srbiji” idu}e godine, o onima koji primaju „napojnicu“ od Vatikana za svoj prqav i izdajni~ki posao, o onima koji do~ekuju prelate, kardinale i visoke zvani~nike iz Vatikana, drè im slavoslovqe i hvalospeve, a takav je nedavni slu~aj sa mitropolitom Jovanom Pavlovi}em, koji je dao intervju rije~kom listu, a tu se ~ine pohvale „svetom ocu papi“ kao da je ve} stvorena unija sa Rimokatoli~kom crkvom. Takav je slu~aj i sa izjavom episkopa ba~kog „Slobodnoj Evropi“ da, po{to Hristova crkva ima nevidqivu glavu na nebu (Hrista), sasvim je u prirodno da ima i jednog episkopa (rimskog papu) kao vidqivu glavu na zemqi. Vi, koji tako mislite, ste se, dakle, potpuno izgubili u meteù koji je nastao posle prqavog, antisrpskog rata u Jugoslaviji 1991-1999. i postali ste vazali Vatikana i Novog svetskog poretka. Meni je sada jasnije za{to ste se ogradili od mojih javnih istupawa o pitawima vere i nacije, jer mi zaista ne mislimo isto, Vi um Hristov nemate, Vi ste se podlegli tre}em Hristovom ku{awu, Vas je satana sablaznio i prisvojio da radite wegov posao. Vi vodite tajnu diplomatiju o stvarawu unije sa Vatikanom, ~ime }ete, slutim, pocepati Hristovu i Svetosavsku rizu na{e Crkve i izazvati najdubqi raskol neslu}enih razmera. Mogu da Vam dostavim kao prilog inter154

vju mitropolita „Trsta i cele Italije“, u kome hvali rimskog papu u jednom rije~kom listu kao da mu je „brat ro|eni“, kako bih potkrepio svoje tvrdwe. Vi pregovarate sa zlo~incem i jeretikom, krvnikom na{eg Svetosavqa i Pravoslavqa, ne po onoj narodnoj “Zmiju gladi, ispod we se vadi!”, nego po onoj: Neman se hrani nevinim srpskim detiwim du{ama iz Zagreba. I to u vreme dok vam „sveti otac papa“ pokr{tava decu u rimokatolike u Zagrebu i celoj Hrvatskoj, istrebquje ono malo preostalih Srba {to ih ima u Hrvatskoj (u Splitu je ostalo samo devet Srba), postavqa unijatskog biskupa u sred Beograda, pi{e i izdaje bukvare }irilicom, ne za svoju nego za na{u decu, a Vi ni jezikom da liznete svoja nemu{ta usta, a kamoli da te satanske papista postupke javno osudite. Nisam, dakle, ~uo da ste se, javno ili tajno, oglasili protiv ovih i ovakvih papskih name{taqki na{em narodu i Crkvi, iako u napadu na mene to tvrdite. Ali, zato ste uvek bili spremni da mene javno napadnete, da se ogradite od mog javnog mi{qewa i mojih javno iznetih stavova, ako me Vi niste delegirali da te stavove iznosim. Koga, dakle, obmawujete kada sa zlikovcem pregovarate bez odobrewa Sabora i Sinoda? Ne bi me, stoga, ~udilo da i unijatskog biskupa primite u sve~anu audijenciju, kada je ve} bilo „dogovoreno“ da se poglavari dveju „sestrinskih crkava“ - Rimokatoli~ke i Srpske pravoslavne - sastanu u mnogostradalnoj Bawa Luci u vreme kad Vam papa vr{qa po Bosni i Hercegovini, a monstruozne zlo~ince prema Srbima, svoje u zlu poznate poslu{nike, progla{ava za blaène svetiteqe. Ne bi me ~udilo ni da unijatskom biskupu dodelite Orden Svetog Save prvog reda, jer je, po Frejzeru, oboàvawe zlog boànstva starije od oboàvawa dobrog boànstva. Jo{ Vam papa sa tog, srpskom krvqu obagrenog i po stradawu Srba svetog mesta - Bawaluke, „predlaè“ uniju „kao spasewe i izbavqewe Va{ih du{a“ iz „wegovih satanskih kanxi“, a ubrzo zatim postavqa unijatskog biskupa usred Beograda, a Vi ni „romorite ni govorite“, za razliku i na sramotu Va{u od Va{ih prethodnika, recimo u tzv Krvavoj litiji 1937. godine. Zato zakqu~ujem da srpski narod nije to {to je nekad bio, jer mu ni episkopi nisu to {to su nekada 155

bili i {to bi, da je sre}e i Boìjeg blagoslova, trebalo da budu, da bi kao lokomotiva {to vu~e inertne vagone, podstakli vernike na pokajawe, duhovnu obnovu i moralno ìvqewe. Ukoliko primite rimskog papu izazva}ete najve}i raskol u SPC. Du`nost mi nalaè da vam slobodno kaèm, bez imalo straha i zazora, i to ne samo kao zemqak mitropolita Josifa Cvijovi}a, ve} pre svega kao osvedo~eni borac za istinu Pravoslavqa, da ukoliko wega, srpskog zlotvora (rimskog papu), primite u svoje farisejske zagrqaje u ovoj, od wega oja|enoj Srbiji, ili se sa wim dogovorite oko famozne unije, o kojoj papa ~ak javno pri~a i u Bawaluci, nesu|enom sastajali{tu wega i Poglavara na{e Crkve, ako prihvatite novi-grigorijanski kalendar, to }e biti kraj va{eg pravoslavnog episkopstva i po~etak velikih i dubokih podela u srpskom narodu i raskola u SPC. A kako su izvesni episkopi i sve{tenici i{li u Rim da „qube skute i kapute svetom ocu papi“ i da od wega prime, „za rukoqub“, kao pride, jo{ i po koji zlatnik, oni su sami sebe, po kanonima na{e Crkve i svetoota~kom u~ewu, raspravoslavili, odlu~ili od Crkve, Pravoslavqa i Svetosavqa, nisu vi{e episkopi i ne bi trebalo da ih smatramo episkopima, po kanonima na{e Crkve, jer su sveti oci bacili prokletstvo na takve episkope ili sve{tenike. Vi biste to morali da znate. âk se pri~a da je formirana grupa sve{tenika koji }e pripremiti papinu posetu Srbiji i Beogradu. Boqe bi im bilo da pozovu samog demona u goste, jer za wega nema granice prostora i vremena, nego antihrista u mantiji. Ipak, ja ne mogu da verujem da ste namerno zaboravili svoju episkopsku zakletvu koju ste, pred Bogom i narodom Bo`jim, izrekli da }ete ~uvati ~istotu pravoslavnog u~ewa, predawa i vladawa. A ako ste je zaboravili, molim Vas kolenopreklono da je pro~itate ponovo, pa da uvidite kakvim ste se ma~em posekli i u kakve verske spla~ine uvalili.

156

e) U svom „osu|ivawu“ drìm se samo jevan|elskog zakona @elim da Vam kaèm da se ne pla{im nikoga do Boga i ni~ije pretwe pod plavom, sivom ili crnom „nebeskom kapom“, pla{im se jedino Boga jedinoga i svemo}nog, ali budu}i da je On qubav i da najboqe zna moje iskrene namere u vezi svega, pa i nameru u vezi pisawa Vama, to se ne pla{im ni Boga, jer mislim da }e mi moju „revnost za dom Wegov“ pre upisati u vrlinu nego u greh. Uostalom, koliko znam na{e pravoslavno bogoslovqe dozvoqava kritiku svih u Crkvi, pa i prvojeraraha, kada oni ne rade svoj posao kako bi trebalo da rade, kada zablude u dogmatskog u~ewu i ìve nemoralno, kad paktiraju sa jereticima i {izmaticima, o ~emu jasno u~i svetoota~ko predawe i, {to je najva`nije, Gospodwa nauka: „Ako li ti sagre{i brat tvoj idi i pokaraj ga nasamo; ako te poslu{a, dobio si brata svoga. Ako li te ne poslu{a, uzmi sa sobom jednog ili dvojicu da na ustima dva ili tri svedoka ostane svaka re~. Ako li wih ne poslu{a, kaì Crkvi; a ako li ne poslu{a ni Crkvu, neka ti bude kao neznaboàc i carinik“. (Mt. 18, 15-17). Rimski papa nije hteo nikada da slu{a pravoslavne izaslanike. Rimski papa ùdi da bude glava Crkve na zemqi, pa se za to proglasio bezgre{nim, uzurpirao Boìje mesto, seo na Boìji presto, stvorio je kult ~ovekobo{va koji je ko{tao ~ove~anstvo, ne{to kroz inkviziciju, ne{to kroz fa{izam i komunizam vi{e stotina miliona qudskih ìvota. Rimski papa je postao najve}e otelotvorewe antihrista u svetu. Pa zar da Vam on bude obrazac Hrista, vidqiva glava Crkve i predstavnik Hrista na zemqi, kako jereti~ki zagovaraju mitropolit cele Italije, episkop ba~ki i jo{ neki episkopi?! Boqe Vam je da stavite vodeni~ki kamen o svoj vrat i potonete odmah u more ìvota nego da prihvatite „bezgre{nog“ gre{nika, velikog inkvizitora malih naroda. Ja sam, dakle, postupao ta~no po ovoj Hristovoj zapovesti: prvo sam se, za nered, java{luk, nemoral i kra|u u na{oj Crkvi, “nasamo” obratio „mom nadle`nom arhijereju“. Pa, tek, kad „moj nadle`ni episkop“ nije uop{te reagovao, onda sam se obra}ao pojedinim arhijerejima na{e Crkve, onda sam se 157

obratio i svetovwacima, javno ili polu{apatom, a tek onda „kazao sve Crkvi“, odnosno Svetom arhijerejskom sinodu, koju predstavqaju moj nadle`ni episkop i drugi episkopi na{e Crkve. Sada je na redu da otvorim svoju du{u u celosti i da kaèm celom narodu i svekolikom svetu sve {ta me boli u du{i, da iznesem svu istinu koju znam, pa Vi posle toga radite svoj „krvavi pir“, sa kojim se ne}ete spasiti, ja Vam tvrdim. No i tada, kao i bezbroj puta do sada, molim se Gospodu molitvom Golgotskog Stradalnika: „O~e moj, ako je mogu}e, neka me mimoi|e ~a{a ova; ali opet ne kako ja ho}u, nego kako Ti (ho}e{, @. G.)!“ (Mt 26, 39).

`) U Pravoslavnoj crkvi nema bezgre{nih niti rimskih papa Moj nadle`ni episkop nije bezgre{ni, a ponajmawe je rimski papa, da ga ne bih mogao, razlo`no i argumentovano, kritikovati, niti je to ma ko od episkopa ili qudi, jer niko nije bez greha „osim jedinog Boga“. Ho}u da kaèm da Pravoslavna crkva ne priznaje dogmu o nepogre{ivosti episkopa, niti modernu praksu koju uvode pojedini na{i episkopi da samo episkop ~ini Hristovu crkvu. To je zabluda, jeres i dijametralno odstupawe od jevan|eqa, kanona, svetoota~kog u~ewa, posebno je krajwe suprotno Gospodwoj naredbi: „Koji ho}e da bude veliki me|u vama, neka vam bude sluìteq“ (Mt 20, 26). „A najve}i izme|u vas da vam bude sluga“ (Mt 23, 11). Setite se kome je Gospod rekao da vole za~eqa i prva mesta po sinagogama (sr. Mt. 23, 6), a da nemaju za to pokri}e u svom moralnom integritetu (sr. Mt 23, 27). Uostalom, mene niko nikada, izuzev Wegove Svetosti, nije pozvao na razgovor da me posavetuje, ve} da mi preti. Pa i to kada je Patrijarh pozivao mene dva puta na „bogougodni razgovor“ (u vezi osnivawa Svetosavske stranke i napada Aleksandra Singera, ~ije optu`be mi Patrijarh nije dao, iako je ~vrsto obe}ao da }e ih dostaviti). Pa, ako smatrate da je ma ko od Vas, u odnosu na mene gre{nog, bezgre{ni rimski papa, kako neki misle i ~ine, onda proglasite i „mog nadle`nog arhijereja“ ili nekog od Vas za bezgre{ne “rimske pape“, samo ako Vam kanoni Crkve, nauka na{eg Gospoda i 158

Va{a savest to dozvoqavaju, pa }u ja umuknuti kao pravedni Jov. „Pou~ite me, i ja }u mu~ati; i u ~emu sam pogre{io, obavestite me“ (Jov 6, 24). Ne smete me vi{e, a to i ne}u dozvoliti, pau{alno i la`no optuìvati za krivicu koju nisam u~inio, a ja da Vam budem la`no poslu{an ili stvarno servilan, pa to smireno da prihvatim i da o}utim.

z) Ne pla{im se nikoga do Boga, jer me je stradawe o~eli~ilo Ja sam i ranije imao sli~an stav u odnosu na zvani~nike iz Crkve i dràve. Se}am se vrlo dobro da su neki me|u Vama javno pozdravqali moju kritiku „nadle`nog arhijereja“ kada sam ustao, zajedno sa wima, protiv dogovora blaènopo~iv{eg patrijarha Germana u vezi gradwe Doma Svetog Save umesto Hrama Svetog Save, doma qudskog umesto doma Boìjeg, i time izloìo svoj ìvot pretwama udba{a i smrtnoj opasnosti, {to je nekima od Vas vrlo dobro poznato, jer su me komunisti, preko Miroslava Risti}a i Predraga Popovi}a, slu`benika Republi~kog MUP-a, kao i pretwi brojnih drugih velmoà koje ste Vi primali u „bratski zagrqaj“, o ~emu sam pisao Sinodu posle razgledawa svog Tajnog dosijea u DB, vodali svuda, pa i po Republi~kom SUPu, koji je kasnije bombardovan, i uz zapenu{enu pretwu zabrawivali mi akciju oko podizawa Svetosavskog hrama koju sam vodio, odnosno, da ne govorim i propovedam tako o{tro protiv komunista kako sam propovedao i t. d. No ja se na sve te pretwe nisam obazirao. A uskoro }e se otvoriti dosijea za svakoga od nas, pa }emo videti „ko je vera, a ko li nevera“. Pa kad se nisam ni wih, osionih i obezboènih, nimalo bojao i nisam prestajao da revnujem za Gospoda, mawe se pla{im Va{ih pretwi, jer mi moète oduzeti samo ~in, kome sam revnosno i predano do sada sluìo i ~uvao ga, {to }e mi biti vrlo te{ko, jer znam da mi du{u ne moète uzeti. Kad sam, dakle, te udba{ke i komunisti~ko-vatikanske, homoseksualisti~ke i pedofilske pretwe do sada ignorisao, preìveo i do~ekao donekle „slom“ vidqivih komunista, mawe }u se pla{iti onih nevidqivih, presvu~enih komu159

nista, pa bili oni u Crkvi ili dràvi. Radite {ta Vam je voqa, jer sve {to radite i}i }e na ra~un ili teret Va{ih du{a. Ja sam spreman sa svojim Gospodom po}i na svoju Golgotu, a ne samo na li{avawe ~ina, jer znam da pravo postupam i radim, tako mi Bog i savest govore. Nadam se u Boga da }u i sada, na ovaj ili onaj na~in, do~ekati slom najamnika u Crkvi, posebno onih koji mi danas prete ka`wavawem, a ne vide sebe - {ta rade i kako ìve. [to je jo{ gore, to ne vidi ni „moj nadle`ni episkop“, nego im povla|uje i {titi ih, pokriva „svojim ~istim ve{om“ wihovu prqavu i izan|alu odoru.

i) Moj trud za dobijawe dozvole za daqu gradwu Svetosavskog hrama Dobro je znano nekima od Vas, neka barem pocrvene bi}e mi dosta, da sam ìvot svoj zaloìo za dobijawe dozvole za daqu gradwu Svetosavskog hrama u Beogradu. To dobro znaju i mitropolit Amfilohije i episkop Atanasije Jevti}, ako ne zna gospodin koji me, kao tu|eg klirika, „prati u stopu“ sa svojim nepotrebnim, neovla{}enim, protivkanonskim du{ebri`ni{tvom. I taj moj rad tada je bio protiv voqe „mog nadle`nog arhijereja“, ali me on, iako me je kritikovao zbog toga, nije nikada ka`wavao niti mi pretio ka`wavawem. Toliko je bio diplomata da je znao da ceni moju `rtvu. âk me jednom prilikom, kada sam uporno radio na dobijawu dozvole, upitao pred protom Teoharom Teoharovi}em: [ta ti @arko ho}e{?! Ho}e{ li da te crkva proglasi svetiteqem? – Ne, Va{a Svetosti, odgovorio sam; bi}u zadovoqan ako Gospod dodeli neki kraji~ak raja. Dakle, i pored moje `rtve za brojne i korisne akcije za na{u Crkvu i narod, ne samo ove za gradwu hrama, Vi sada èlite mene da kaznite, a da mi niste (niko od Vas), nikada kazali {ta ne vaqa u mome radu koji obavqam na dobro Crkve. Osu|ujete me preko novina javno i zvani~no, a moj odgovor na te napade karakteri{ete kao „moje javne napade na Vas preko novina“, kao moje osu|ivawe Vas, a to, ustvari, prvo Vi ~inite, a ja se samo branim od tih Va{ih napada. Nije li takva Va{a optu`ba u stilu narodne pri~e da jagwe muti 160

vodu vuku i kad pije tu vodu nizvodno od wega?! Ili, u stilu marksisti~ke floskule o „zameni teza“, o ve{to sro~enoj i izmi{qenoj optu`nici protiv mene s Va{e strane da se „vlasi“, to jest na{i neprijateqi ne dosete, {to bih razumeo i oprostio? Verovatno da, u duhu te pri~e i floskule, delite i Orden Svetog Save onima koji su mi tada, kada su komunisti bili na vlasti, dok sam polagao ìvot svoj za gradwu Hrama Svetog Save i za dobro na{e Crkve, pretili likvidacijom, li{avali me mnogih prava u Crkvi preko crkvene i crvene nomenklature. A pored toga taj orden delite, pored maweg broja ~asnih, jo{ i nekim (uglavnom) nedostojnim qudima, mafija{ima., koji su pqa~kom i otima~inom do{li da svog imetka, a Vama sada dele po koju paricu i kupuju „Va{u qubav“; homoseksualcima, koje su Gospod i sveti oci osudili; rimokatoli~kim prelatima, zapadnim ambasa-dorima i propalim politi~arima - osvedo~enim neprijateqima pravoslavnih Srba, o ~emu Vam mogu pruìti vaqane dokaze u spisku tih odlikovanih li~nosti. Nisam ~uo da ste tim ordenom nagradili svoje revnosne sve{tenike, ~ak ni one koji su svoje ìvote dali za Crkvu ili su bili spremni da ih daju. Izme|u tako deqenog Ordena Svetog Save i rimokatoli~kih indulgencija - prodatih oprosnica za u~iwene grehove, o~ito, nema nikakve bitne razlike. Vi, dakle, primate „krvav novac“ u „ blagajnu hrama“ od mnogih donatora koji Vam samo daju od suvi{ka svoga (Mt 12, 42; Lk 21, 2), ili od novca koji su „stekli“ kra|om ovog naroda, pa i kra|om Va{e i na{e crkvene imovine, koju su nacionalizacijom oteli, a nikako da nam je vrate. Vi, dakle, bez iakvog zazora sara|ujete sa ateistima i sekta{ima na vlasti, pregovarate i bogosluìte sa jereticima i {izmaticima, ~ime pokazujete da ja Vas ne osu|ujem nego Vi sami sebe osu|ujete, potpadate pod anatemu kanona, svetih otaca Pravoslavne crkve i Svetog Save.

j) Moète me kaznite kaznom koju odaberete, ali me kaznom ne}ete u}utkati Pa Vam, zato, dovikujem: kaznite me, kad ve} ho}ete da me kaznite, kad ho}ete i kako ho}ete, jer se ja vi{e nikakve 161

Va{e kazne ne bojim. Jednostavno, oguglao sam na sve pretwe ma od koga dolazile, jer sam ih dosta do sada preìveo i proìveo. Mene samo interesuje da li su oni koji mi prete u pravu, da bih se u tom slu~aju popravio. Ali, „pitawe je sad“: da li }ete Vi, koji mene ho}ete da kaznite - a neki me|u vama ùde da me kazne, iako imaju „debeo sloj putera na glavi“ time ne{to uraditi na svome li~nom usavr{avawu ili na spasewu svoje du{e?! A, znano je svima nama, zabadava je da i ceo svet zadobijemo, ako svoju du{u izgubimo. Ka`wavawem revnosnih sve{tenosluìteqa povla|ujete najamnicima u Crkvi, koji Vam poltroni{u, kaqaju obraz svojim nemoralnim ìvotom, prodajom parohija, kradu crkvenu imovinu, u ~emu ve}ina Vas, ~ini mi se, tako obilno nehri{}anski uìva. A takvih poltrona je danas mnogo oko Vas, sede Vam „ispod skuta“, uìvaju s Vama, a Vi to ne vidite. Zabadava Vam je ako, pored svih svojih ostalih smrtnih sagre{ewa, jo{ i mojim ka`wavawem izgubite svoju du{u (Mk 8, 36-37). Ne re~e li sveti apostol Pavle Korin}anima “Zar nema me|u vama ni jednoga mudra koji }e mo}i presuditi me|u bra}om svojom” (1. Kor. 6, 5)? I zar on opet ne re~e: „Izbacite zloga izme|u vas samih“ (1. Kor. 5, 13)? Zar smete mene javno ve{ati na stub srama i time svoje grehe pokrivati, iako je va{e zvawe odgovornije i ka`wivije pred Bogom i qudima od moga. Zaboravili ste na Spasiteqevu zapovest: „Koji je me|u vama bez greha neka prvi baci kamen na wu“ (Jn 8,7). Ako li, pak, kaète da prevare nema u Vama, sebe obmawujete, jer niko od nas nije bez greha osim jednog Boga.

k) Bojte se zla u sebi a ne mog „zlog jezika“ Time {to pretite ka`wavawem za nepostoje}u krivicu koju mi pripisujete Vi, u stvari, èlite da me zapla{ite i stavite pod svoju nekanonsku samokontrolu, kako ne bih izneo ne{to {to nije po voqi mo}nika u Crkvi. Izme|u te i takve pretwe nema velike razlike od NATO pretwe maloj Srbiji da }e je bombardovati toboè zbog srpskog nasiqa nad [iptarima, iako je stvarna slika bila obrnuta. Ne bojte se mene, za ime Boìje, jer bi trebalo da smo na istoj liniji pravoslavnog sledovawa Gospodu Hristu i Svetom Savi. 162

Pretpostavqam da je u ovom konkretnom slu~aju sukob, ako ga uop{te ima, interesa izme|u nas, {to neko vodi ra~una o op{tima neko o li~nim interesima i prestiù. Mislim da bi Vi prvenstveno morali da se vi{e bojite zla u sebi i zla me|u Vama, ako ga ima, a mawe moga „zlog jezika“, jer smo svi mi sve{tenosluìteqi pozvani da budemo so zemqi i svetlost svetu (Mt. 5, 13-14), dakle na „jednoj strani“ – strani Boìjoj, na strani istine a ne lakirovke i laì. Osim toga, zar nam Gospod svima nije rekao: „Blaèni ste kada vas sramote i progone i laù}i govore protiv vas svakojake r|ave re~i, zbog Mene“ (Mt 5, 11). Bojte se, dakle, jedinog i ìvog Boga, a ne smrtnog, a ne gre{nog i pra{wavog @arka, jo{ mawe @arkovog o{trog jezika koji je, sam po sebi i bez Boga, prah i pepeo, kao i sve drugo qudsko. Pa, ukoliko govorim istinu i ona Vas poga|a, popravite se, saobrazite svoj ìvot ìvotu Bogo~oveka Hrista, istini i Bogu, pa }e se sve strele, koje upu}ujem ja prema Vama, odbiti od Vas i vratiti na moju glavi, Vi }ete ostati ~isti pred Bogom, a ja prqav i gre{an. Ako, pak, kazah ne{to la`no za Vas, molim Vas na kolenima da mi oprostite i kaète: to nije istina, to je la`, pokajte se o~e @arko, ina~e }emo te primerno kazniti. Takvo Va{e postupawe bi bilo sasvim hri{}ansko i u redu, i ja bih ga svesrdno i radosno prihvatio oberu~ke. Ali, Vi tako ne postupate. Vi èlite da me kaznite ~ak i na anonimne dostave, kako je bio zamislio „moj nadle`ni“ kada me laìma optuìo g. Aleksandar Singer. Otkada to jedan rabinista, talmudista i farisej treba da daje karakteristike pravoslavnom sve{teniku kako radi i da li radi pravoslavno i svetosavski.

l) Dovoqno sam ka`wen do sada od komunista u Dràvi i Crkvi Ja sam ve} do sada dovoqno ka`wen, kako od Crkve tako i od komunisti~ke dràve, time {to mi se sve ispode{avalo u mom mukotrpnom li~nom ìvotu; time {to imam mese~nu penziju 4.200 dinara, delom i krivicom samih komunista koji su mi zakinuli primawe za vreme bolovawa i to nisu ura~unali u sta`, verovatno za to {to sam se borio protiv 163

wih, ali i delom i va{om nebrigom za isplatu crkvene visine doprinosa za socijalno osigurawe i sta` nas sve{tenika, jer ste se mnogo brinuli za va{e penzije, luksuzan i rasko{an ìvot. Dakle, ka`wen sam i time {to imam tako bednu penziju kao dvostruki doktor nauka, ako u to ne ra~unam pomo} koju primam od EUO. Usudio bih se da ustvrdim da ~ista~ice penzionerke iz Patrijar{ije imaju ve}u penziju od mene, a znam pojedine sve{tenike-penzionere koji, sa sredwom {kolom, primaju penziju od 22.000 dinara. To jest 450% puta ve}u. Zar je to pravo ili je to zla voqa svih nadle`nih: u Crkvi i dràvi. No, nisam sve ovo rekao da Vam se àlim, nego da Vam kaèm, da svoj krst stameno i bez roptawa nosim. Mislim da ne sumwate u to da Vam istinu govorim, a ako u to sumwate, mogu Vam dokazati svojim penzionerskim ~ekom. Vi niste ni du`ni da brinete moju brigu niti to traìm od Vas. Ali mi je te{ko {to Vi brinete samo za sebe same: primate velike „apanaè“, plate, vozikate se luksuznim automobilima, pojedinci i najluksuznijim xipovima pla}enim od narodne muke i po 60.000 evra, a neki ta auta mewaju „kao ciganin kowe“, ili uz sve to primaju i penzije i puno izdràvawe od eparhije, iako nisu sposobni da vaqano obavqaju svoju pastirsku slu`bu. Tako „zli jezici“ govore da i pored „apanaè“ iz eparhijske kase, primate neke „xeparce“ od Vatikana. Ako je to zaista ta~no, onda neka Vam je „alal vera“ i neka Vam je sami Gospod Bog u pomo}, Gospodo Episkopi! Pa, ka`wen sam i time {to su mi DB-ovci razorili brak, ba{ zato {to sam revnovao za veru i ota~astvo, o ~emu se pri~a i po Patrijar{iji, a neki pomiwu DB-ovce po imenu koji su to izveli. Pa iako je moj crkveni brak razveden krivicom moje biv{e supruge, pojedini episkopi, me|u wima i moj „du{ebri`nik“, osu|uju me kao krivca za taj razvod, zaboravqaju}i da bih ja, da sam ostao da ìvim u tom braku sa ènom koja je po~inila grehe koji su ka`wivi Zakonom o braku i kanonima na{e Crkve, morao i sam biti li{en sve{teni~kog ~ina. A ti isti episkopi nisu ìveli u braku i, mislim, ne sa tako „zlom ènom“, niti bi trebalo da znaju {ta je ènsko stvorewe u tom obli~ju budu}i da su monasi od mladosti. Ali, vidite, oni mogu i smeju mene da osu|uju i 164

kada ne znaju pravu istinu. Onda sam ka`wen i time, {to i sa takvim {kolskim kvalifikacijama i, mislim, moralnim ìvotom, nisam nikad mogao da do|em do nekog va`nijeg poloàja u Crkvi shodno mojim kvalifikacijama, a te poloàje zauzimaju mnogi dou{nici DB-a i Va{i poltroni, me|u kojima su i oni koji su nedostojni i nesposobni da izuste jednu jedinu re~ o Bogu, o ~emu sam pisao Sinodu i Bogoslovskom fakultetu u vezi razgledawa mog Tajnog dosijea u DB, i jo{ }u pisati. âk ja nisam, posle penzionisawa, pri~isqen ni jednom hramu u Beogradu, {to je nekanonski i jedinstven primer diskriminacije jednog sve{tenika u istoriji na{e Crkve, koliko ja znam. Ka`wen sam time {to ste mi dali blagoslov da radim na Enciklopediji pravoslavqa a meni niste dali ni jedan dinar pomo}i za istraìva~ki rad na Enciklopediji pravoslavqa, dok „moj nadle`ni arhijerej“ daje 1.000 DM priloga za Bajrakli xamiju u Beogradu. Ka`wen sam i time {to mi ne udequjete blagoslov, ne dozvoqavate da sluìm sa episkopima, i sam ne znam za{to, osim ako je to li~ni }ef zloupotrebe arhijerejske vlasti; ka`wen i time {to mi ne dozvoqavate da snimim ikone u Muzeju SPC, i pored Sinodske odluke kojom je to odobreno; {to mi ne dozvoqavate da fotografi{em na{e patrijarhe u Salonu Patrijar{ije, nego moju molbu dostavqate na „prou~avawe episkopu ba~kom“, koji nikako do sada, nakon isteka vi{e od skoro godinu dana, da prou~i moju molbu i da odgovori na wu. Pa ka`wen sam i time {to mi dodequjete za recenzenta Bukvarice episkopa jegarskog Porfirija, koga nisam traìo, umesto mitropolita Amfilohija, koga sam traìo, a episkop Porfirije je pre vi{e od pola godine primio rukopis Bukvarice, ali do sada nije dao nikakvu svoju recenziju, verovatno zato {to mu wegov „mentor“ to ne dozvoqava. Ka`wen sam i zbog toga {to mi ne dozvoqavate da radim na istraìva~kim poslovima za dobro SPC i srpskog naroda, posebno na radu oko Enciklopedije pravoslavqa, za {to ste mi dodelili Svoj blagoslov, o ~emu }u pisati posebno kwigu, a pomaète one koji razaraju Crkvu Boìju iznutra. Samo znajte da }e ta Enciklopedija, ako Bod da, iza}i kad 165

tad i protiv Va{e voqe, da }e odslikati Va{ ìvot i Va{e postupke onemogu}avawa rada na woj; da sam u tom ciqu sklonio duplikat materijala na dve razli~ite lokacije zemaqske kugle do koga Vi ne moète do}i sve i kad biste hteli. U tom smislu ka`wavawa i onemogu}avawe mog nau~nog rada i tragawa za istinom ka`wen sam i time {to ne mogu da do|em do Sinodske arhive, koja je dostupna ~ak i skojevskim aktivistima i mnogim drugim nezaslu`nim laicima. Setite se kako je DB do{ao do potpune sinodske arhive o usta{kim zlo~inima nad Srbima u NDH pomo}u crkvenih qudi, pa sada te arhive nema. Sada pomalo, po neko od episkopa, udequje po neke mrvice sinodske arhivske gra|e, da je oni, u svojim radovima, iznesu na svetlost dana. [ta, dakle, u toj arhivi ima {to ja ne bih smeo da saznam, i {to ne bi smelo da ugleda svetlost dana, ako radite i ìvite ispravno, ako ispravno sluìte Bogu i svome rodu? Moè li se istina zauvek sakriti od Boga i od qudi, ako znamo poslovicu: „Zaklela se zemqa raju, da se svake tajne znaju“ i za Spasiteqevo u~ewe: „Ono {to radiste tajno, propoveda}e se javno“ (Mt 10, 26-27)? Sumiraju}i napred navedeno i znaju}i sve ovo isti~em Vam: moète mi pretiti kaznom do mile voqe, nikakvom kaznom ni pretwom ovoga sveta me ne}ete i ne moète u}utkati i spre~iti da ùdim za pravdom i istinom Bo`jom i ovde, u ovoj „dolini suza“ (Ps. 83,6, u na{em prevodu Ps. 84, 6), da ispovedam Gospoda kako sam vaspitan i u~en. Moète me i kazniti li{avawem ~ina, ako Vam Gospod to zadovoqstvo dopusti, ali me time, nadam se jedino u Gospoda, ne}ete li{iti spasewa du{e, koje je jedino u Bo`jim rukama. I sve dok me dragi Bog miluje, podràva i odràva u ìvotu, ne moète mi ni{ta! Odnosno, moète da me mrzite i time dajete prostora da se |avo useqava u Vas a ne u mene.

q) Da raspravimo to: Ko je koga prvo napadao preko „novina“? [ta da Vam kaèm sada, posle ovog Va{eg pisma, Gospodo Arhijereji? Ja znam da za mene ne}e ni{ta vi{e biti kao {to je bilo do sada: ni u Crkvi ni u dràvi. Ja znam da moram da 166

upirem jo{ usrdnije moj pogled k nebu, ka dragom Gospodu, jedinoj nadi i uzdanici moga spasewa i izbavqewa. Ja predose}am da }e moj daqi ìvotni put do spasewa du{e biti vrlo teàk i usamqen, ali ga ne}u izbe}i i wega se odre}i niti èlim da pokleknem pod ovim svojim. „Konec delo krasi“, kaè poslovica. Vide}emo kako }e, na kraju, pro}i mnogi od onih koji se sile svojim poloàjem i ~inom prema meni, a ne sile se i ne oruàju u Gospodu, a kako i {ta }u ja uraditi za dobro Crkve i naroda. Ja znam da dok Vi pregovarate sa papom, jereticima i ekumenistima, kako je nedavno vi|eno i ~uveno u sredstvima javnog informisawa, ja radim i molim se Gospodu da i Vas i mene odrì na stazi Pravoslavqa i Svetosavqa. Ipak, u mojoj du{i je, posle svega {to ste mi priredili, ostao gorak ukus nepravde, pre svega zato {to ste me {ikanirali celog mog radnog sve{tenosluìteqskog veka, a to evo ~inite ~ak i sada kada sam u penziji, ako i zanemarimo ~iwenicu da nisam „pri~islen“ do sada ni jedom beogradskom hramu, pod izgovorom zato {to se toliko “brinete za Crkvu, nas sve{tenike i narod“, kada me je ve} mitropolit Jovan „penzionisao“ preko no}i, takore}i za 24 ~asa po mojoj ostavci. Ja, opet, }utim i ne jadikujem na svome raspe}u. Vas i to moje }utawe vre|a, pogotovu ako i kada ne{to, kako bi [umadinci rekli prozborim, to do~ekate „na no`“. Ja sam se i do sada borio protiv komunista kako u Crkvi tako i u dràvi, a do sada su mi, uglavnom, pretili komunisti iz dràve, iako se sada javqaju optu`be i pretwe iz Crkve. Napadi, dakle, opet i uglavnom od onih koji su komunisti~kog pedigrea, ro|eni od famoznih komunisti~kih prvoboraca, od onih iz na{e Crkve koji nisu izlazili iz dvoraca svojih politi~kih qubimaca, koji biraju svoje saradnike, naj~e{}e po svom }efu, interesu i „licezratiju“, a ne Hristove satrudnike, i ne samo wih ve} i ~asne srpske intelektualce, ne angaùjete po wihovim stvarnim zaslugama i moralnim kvalitetima. Javni novinski napadi Sabora i Sinoda SPC kao povod mojih gorkih izjava. @elim da Vam dokaèm da nije ta~na Va{a konstatacija da ja (prvo) javno napadam Crkvu i wene predstavnike preko novina ili barem ona nije ta~na u svemu. Bilo je vi{e javnih 167

napada na mene pre toga, pa sam i ja morao da progovorim da ne bih psihi~ki pukao. U tom smislu po|imo izvesnim hronolo{kim redom.

1) Napad mitropolita Jovana na mene zbog prekida predstave Sveti Sava Kaèm da sam prvi javni napad preko novina doìveo kada sam, u ime Svetosavske stranke, organizovao demonstracije protiv Bogohulne i skaredne predstave „Sveti Sava“ od Sini{e Kova~evi}a, 30. maja 1990. godine pred Jugoslovenskim dramskim pozori{tem u Beogradu, i to uo~i Tu|manovog ustoli~ewa u Zagrebu, i izveo ih bez ijednog incidenta i kapi prolivene krvi, o ~emu niko od Vas nije hteo da misli niti da me od silnih napada posle toga za{titi, iako sam ve}ini od Vas unapred, pre te drame pred JDP, dostavio u celosti tekst ove drame, nekima sam to u~inio vi{e puta jer su mi kazali da su izgubili. O tome nije hteo da misli ni ~ovek koga smo u Bogosloviji zvali „svetac“ ({to dokazuje da sam sit svetaca koji „hode po zemqi“), „svetac“ koji je zamewivao obolelog Patrijarha, iako sam i wemu dostavio odnosni tekst drame, nego me je èstoko osudio i napao, a podrào biv{eg semjeni{tarca i prikrivenog jezuitu, direktora Zeni~kog pozori{ta, koji je sa svojom trupom sastavqenom od Hrvata i muslimana do{ao, u Beograd da nam se „u brk“ nasmeje i ismeje sve {to nam je najsvetije i najboqe u na{oj naciji. Ne zaboravite da je to bilo uo~i Tu|manovog ustoli~ewa. âk se ovom sjemeni{tarcu, u ime Crkve, mitropolit Jovan izviwavao, iako tu akciju SPC nije izvodila, ve} ja sa Svetosavcima. Ja sam tada, delom i zbog neodgovornog i poltronskog postupawa nekoga ko je zamewivao Patrijarha Germana, istrpio stra{nu kanonadu napada preko {tampe, sve dok Sinod nije, posle nekoliko dana, „promenio }urak“, shvatio pravu istinu, i osudio predstavu. Meni se niko za sve to nije ni izvinio, ni javno ni tajno, za te napade, a morao je ako je bio Hri{}anin i Svetosavac. I o tome }u napisati jednu kwigu, sa svim podacima. îwenicama i faktima. 168

Naime, kada se osnivala Svetosavska stranka, u martu mesecu 1990. godine, zaduèn sam od strane ~asnika Stranke da traìm savet od mitropolita zagreba~ko - qubqanskog Jovana, koji je tada zamewivao obolelog Patrijarha Germana o samom osnivawu Svetosavske stranke. To je onaj gospodin arhijerej koji je napustio svoju pastvu i predao je grabqivom vuku (Tu|manu) da je raspudi, a za uzvrat, umesto kazne ra{~iwewa, dobio titulu od najvi{eg organa SPC da bude „mitropolit cele Italije“, a koji sada veli~a na veliko „svetog oca papu“, vrlo velikog zlo~inca pravoslavnih Srba, eda bi se domogao da bude ponovo unijatski mitropolit zagreba~ki i qubqanski, po{to je uni{tio najbogatiju crkvenu op{tinu SPC - Trst i zavadio wegove pravoslavne vernike. Napokon, to je onaj gospodin koji za sobom „vu~e“ izvesnu „bratstvenicu“ Sneànu, koja ga, kako kaù, ~ak i potpisuje, koju je protivno kanonski i protivustavno predloìo za „bratstvenika“ hrama Sv. Spiridona u Trstu. Ovo zvawe bratstvenika za ènu nije nikome do sada dodeqivano u SPC, ali se kod nas de{avaju svakoga dana ~uda, pa ne bi bilo ni ~udo ako „mitropolit Trsta i cele Italije“, po ugledu na protestante, jednog dana u skoroj budu}nosti zaredi za sve{tenika ili episkopa „ènu sestru“ koju vodi za sobom svuda po svetu. Vi to ne vidite, jer ste izgubili vid da vidite sebe i svoje stale{ke kolege oko sebe, ali za to revnosno ~ujete i slu{ate {ta @arko govori i za{to tako govori kako govori. Kad bi @arko imao i vodio neku ènu sa sobom, mislim da bi to videli i saznali za 24 sata. Napokon, to je onaj gospodin, moj {kolski drug, koji je hteo da me ra{~ini zbog toga {to se toboè ja „bavim“ politikom, a ne on koji je hvalio Milo{evi}ev komunisti~ki ustav Srbije iz 1998. godine kao najboqi i najdemokratskiji u svetu. Me|utim, nije mu se dalo da tu zlu voqu protiv mene sprovede u delo, nego je to nedelo ostavio u „amanet“ svome nasledniku i tutnuo mu taj „vru}i krompir“ u ruke. âk mi je on usmeno odobrio da moèmo da osnujemo Svetosavsku stranku i u tom smislu jo{ traìo neki Du~i}ev program da ga ugradimo u program na{e Stranke, da bi, samo nekoliko dana posle toga, dobio od nekoga (od koga nego od svojih nalogodavaca) „doma}i zadatak“ da me spre~i u ostvarewu na{eg 169

dogovora. Stoga je po~eo da mi preti da }e me ra{~initi, ako se osnuje Svetosavska stranka, kao da on, ili bilo ko u Crkvi, odlu~uje o tome da li }e se i koja stranka i pokret osnovati, a ne politi~ki faktori u dràvi, suprotno svojoj ranije datoj re~i i usmenom „blagoslovu“ da to moèmo u~initi. Me|utim, ja nisam trska koju vetar duva na svaku stranu kako wemu padne na pamet, ve} sve{tenik od karaktera i moralnog dostojanstva. Odgovorio sam mu da on moè da me ra{~ini kad ho}e, ~ak i sada, budu}i da su i svetom ocu Nikolaju prvo oduzeli ~in, pa mu ubrzo posle toga vratili, ali bi, ako mene ra{~ini, trebalo da se zamisli o svojoj budu}nosti: da se i wemu moè desiti ra{~iwewe, po Spasiteqevoj zapovesti: „svi koji se ma{e za no`, od noà }e i poginuti“ (Mt. 26, 52). Na to mi je on osorno odgovorio: „Nemoj ti da uobraàva{ da si sveti Nikolaj“. I ja sam qutito odgovorio: „Ja i ne pomi{qam da sebe izjedna~avam sa svetiteqem, iako bih èleo da to budem, ali nemojte ni Vi da uobraàvate da ste vaseqenski patrijarh ili „bezgre{ni rimski papa„, koji ne postoji u Pravoslavnoj crkvi, iako delate u wegovom dominionu“.

2) Drugi javni novinski napad sam doìveo od Svetog arhijerejskog Sabora 1991. godine Posle tog osnivawa Svetosavske stranke, drugo javno saop{tewe protiv mene izdao je, niko drugi ve} Svetog arhijerejski sabor posle svog redovnog zasedawa u Pe}koj patrijar{iji, maja 1991. godine, i to je pompezno objavqeno „na sva zvona“, naro~ito pompezno preko Politike, a onda i u svim drugim va`nijim dnevnim listovima To Saop{tewe je napisao i obrazloìo mitropolit Amfilohije, a saop{tewe je doturio i senzacionali-sti~ki obradio kao udarnu i glavnu dnevnu vest sa Sabora, ~ije zasedawe je pratio udbin dou{nik - Dragan Haxi Anti}, miqenik tada{weg oca Filareta i episkopa ba~kog, kao i mnogih drugih arhijereja SPC, koga su, pre toga, DB-ovci, uz pomo} wihovih dou{nika u SPC, ubacili u Uredni{tvo Pravoslavqa na moje mesto, a mene otuda najurili, da bi ovaj, zajedno sa jo{ jednim episkopom, pripremio personalne promene u SPC. 170

Ovo Saop{tewe Sabora je bilo izdato u dnevno - politi~ke svrhe i pod bombastim, senzacionalisti~kim naslovom: „Sveti arhijerejski sabor protiv delatnosti protojereja dr @arka Gavrilovi}a i osnivawa Srpske svetosavske stranke!“ Pre toga mene niko nije zvao na savetovawe da ne osnivam Stranku, iako je, kasnije, „moj nadle`ni arhijerej“ napisao optu`nicu protiv mene, kao da je crkvenosudski tuìlac a ne arhijerej, {to je kanonski i zakonski nedopustivo, navode}i protiv mene ~ak i kanon koji se uop{te ne moè primeniti na mene, kao da sam ja, toboè, „napustio sve{teni~ku slu`bu i oti{ao da se zaposlim kod nekog politi~kog mo}nika“, a ja sam „voqom mitropolita Trsta i cele Italije“ udaqen sa parohije, istina po mojoj molbi, jer me niko nije hteo da za{titi od nekih sve{tenika – najamnika. Tom prilikom mi je Wegova Svetost zapretio ra{~iwewem koje jo{ uvek nije ostvario, jer su me sve{tenici branili. Istina, ja sam osnivawem Svetosavske stranke kao Pokreta za duhovnu obnovu, pristao dobrovoqno da se `rtvujem za spas Svetosavqa i srpskog naroda, u{ao u muq i ìvo politi~ko blato, pristao da se, u interesu naroda i Crkve, blatim i kaquàm u prqavoj vodi komunisti~ke politike, kojoj ja nisam bio dorastao, da me napadaju kako [e{eq, kome sam dete krstio, tako i drugi komunista izvan Crkve i u Crkvi. âk sam, u tom smislu, pisao Wegovoj Svetosti pismo za jednog julovca koji je primqen da radi u Patrijar{iji po~etkom devedesetih godina. Ja sam, Gospodo Arhijereji i tada, zbog ovog Va{eg neopravdanog i nepotrebnog saop{tewa, istinski crveneo pred mojim prijateqima i srodnicima, a Vi ste se, bez imalo griè savesti, radovali, ~ime ste sluìli tada{wim komunistima na vlasti i u opoziciji, koji su se preru{ili, kao Jakov u Isava, iz ruha komunisti~kog u ruho socijalisti~ko i demokratsko, i tako po~eli drugu neokomunisti~ku vladavinu me|u Srbima, kao i DOS {to je nastavio tre}u neokomunisti~ku vladavinu pod vidom demokratije. Jo{ mi je u ìvom se}awu 5. jul 1999. godine, kada je biv{i komunista [e{eq, na sastanku u Patrijar{iji, gde su se sastali „glavari srpskog naroda“, traìo od patrijarha Pavla da me 171

ra{~ini zbog „bavqewa politikom“, pri ~emu je pokojni episkop Stefan, koji je bio prisutan tom razgovoru i koga sam na{ao u svom tajnom Dosijeu kao dou{nika DB potvr|ivao: „U pravu je [e{eq! Za sve je [e{eq u pravu!“ [e{eq je kasnije imao aktivnog udela u izboru Filareta za episkopa, a ovaj mu se oduìo time {to mu je u Mile{evu klao i pekao jagawce uz âsni post. îji je to nalog da se tako postupa prema meni, i zar i takvo mi{qewe nije, tako|e, bavqewe politikom, onom komunisti~kom, ne srpskom pravoslavno-svetosavskom niti demokratskom. Znano Vam je, tako|e, da niko iz na{e Crkve nije protestovao protiv osnivawa Demohri{}anske stranke, koja je za naziv svoje stranke uzela ime na{eg Gospoda, ~ak predsednik te stranke je „rado vi|en gost u Patrijar{iji“ ali ste se zato, èstoko i slo`no, obru{ili javno na mene i protiv nas sirih u Svetosavskoj stranci, {to smo za ime Stranke uzeli ime na{eg najve}eg svetiteqa. Ja bih rekao da ste Vi to ~inili samo zato {to iza sebe nismo imali komunisti~ke mo}nike, ili ste Vi dobili nalog „s vi{e“ za takvo Va{e pona{awe. Kamo lepe Va{e i na{e sre}e da danas imamo, na vlasti ili pri vlasti, takvu jednu stranku, sa takvim programom duhovne i materijalne obnove kakav je na{, sa takvim ~asnicima, kako ste nas u jednom svom aktu nazvali, kakvi smo mi doista i bili i jesmo, o ~emu mi je, 1991. godine, pri povratku sa politi~kog skupa iz manastira Gra~anice, li~no priznao mitropolit Amfilohije slede}im re~ima: „Sada tek uvi|am, o~e @arko, da je tvoje prisustvo neophodno u opoziciji“. Pa, znano je svima da Vi niste nikada, ni javno ni tajno, koliko je meni poznato, osudili komunisti~ke sve{tenike, ni bezbo`ne, satanisti~ke politi~are, niti stranke kakve su: KPJ, SKJ, SPS, JUL koje su “okrvavile svoje ruke o srpski narod do ramena”, ni mnoge stranke na vlasti i u tada{woj i sada{woj srpskoj „opoziciji“. Niti ste ma kada osudili ni jednog komunisti~kog sve{tenika u Udruèwu koji su otvoreno radili protiv na{e Crkve i episkopata; pa niste osudili ni jednog udba{kog dou{nika u mantiji ili izvan mantije, u sve{teni~kom udruèwu ili izvan wega; pa Vi niste osudili udba{a Krstu Lekovi}a koji nije izlazio 172

iz Patrijar{ije, ve} je tamo vrbovao agente koji i sada rovare u Patrijar{iji protiv interesa na{e Crkve. Naprotiv, Vi ste ih, kao i Va{i prethodnici na vlasti, ~ak i odlikovali ~inovima protojereja i naprsnim krstom , zahvalnicama, ru~kovima, pozdravima i do~ecima za „revnosnu slu`bu komunistima“, a ne za revnosnu „slu`bu Bogu i svom narodu“, budu}i da su sluìli |avolu (Brozu i komunisti~koj partiji). Tako su, na primer, dobili protske ~inove i naprsne krstove sve{tenici komunisti: Milan Smiqani}, Ratko Jeli}, Krsta Bijelac, Karamantijevi}, Beli \or|evi}, Milovan Tiosavqevi} i mnogi drugi „~ija imena Ti sam zna{ Gospode!“

3) Tre}i èstok, la`no motivisan novinski napad doìveo sam u tzv Saop{tewu Svetog arh. sinoda SPC, nepotpisanom, nezavedeno i nepe~atiranom Ja sam dao intervju „Ju info kanalu“ o incestu, iznev{i nau~ne podatke o tom problemu, dodav{i da se jedno gluvonemo dete, po svetskim medicinskim statistikama, kod Jevreja (kod kojih je incest vrlo prisutan), rodi na 500 ro|ene dece, kao i to da su Jevreji skloni incestu iz èqe da zadrè imetak u svojoj ku}i. Napali su prvo Jevreji, ta~nije izraelski ambasador u Beogradu i g. Aleksandar Singer, javno preko {tampe, a onda Svilanovi} i kompanije, kojima sam adekvatno odgovorio, kome orkestru se pridruìo i episkop ba~ki, odnosno Sveti arhijerejski sinod SPC, svojim nekim Saop{tewem koje nije zavedeno, potpisano ni pe~atirano, koje je, po mom sudu i razumevawu, la`no i podmetnuto. To Saop{tene, koliko je meni poznato je samovlasno dao u javnost famozni i doìvotni „{ef“ Crkve, siva eminencija srpskog Patrijarha, kome je Sabor zabrawivao da se toliko vrzma po Beogradu, Patrijarha koga je, zajedno sa Draganom Haxi Anti}em i drugim, izabrao, name{tawem ceduqica, koje je otvarao pokojni Antonije \ur|evi}. On, pokojni Antonije \ur|evi}, mi je li~no, pred jednim sve{tenikom i jednim monahom, ispri~ao kako je izabrao jednu ceduqicu na kojoj je pisalo ime sada{weg 173

Patrijarha. Upitao sam ga: [ta je bilo sa ostalim dvema ceduqicama, jeste li ih otvorili? - Ne, nismo, odgovorio je o. Antonije. Pa gde su one oti{le? priupitao sam ga. Odneo ih je episkop Irinej u Novi Sad, odgovorio mi je pokojni ~estiti monah Antonije. Taj episkop, koji vodi starog Patrijarha da potpi{e zajedno sa wim Dejtonsku vizu Slobodanu Milo{evi}u, bez znawa i odobrewa Sinoda, iako nije bio u to vreme sinodalac, pa posle Sabor poni{tava Patrijarhov potpis, a nijedan od wih ne podnose ostavke; taj episkop koji u [ambeziju neovla{}eno potpisuje saglasnost na{e Crkve da se cela srpska dijaspora ustupi pod jurisdikciju Vaseqenskom patrijarhu, pa mu Sabor posle poni{tava potpis, a on ne podnosi ostavku; taj episkop koji vodio Patrijarha pre neku godinu, zajedno sa episkopom Filaretom, opet bez znawa i odobrewa Sinoda, na proslavu famoznog komunisti~kog praznika (29. novembra), koji je izmi{qen kao om~a o vratu celog srpskog naroda; taj episkop koji sada vodi neovla{}ene, bez oficijelne odluke Sabora i Sinoda, pregovore sa Vatikanom, ponekad sa drugim episkopom, ponekad sam, a da ne podnosi, koliko ~ujem, Sinodu nikakav pismeni izve{tajo tome {ta je i kome obe}ao i u ime koga je obe}ao; taj episkop koji je, kao dekan Bogoslovskog fakulteta 1994. godine, mene izbacio sa Fakulteta, u mome odsustvu, iako mi je sam rekao da ne}e re{avati moju ostavku na Fakultetu bez moga prisustva, jer me je, moj „{kolski drug“ - mitropolit Jovan Pavlovi}, zaduìo da pripremim proslavu generacije bogoslova iz 1954. godine u manastiru Rakovici i dobijem saglasnost za to od tada{weg mudrog patrijarha Germana; kasnije sam, iz mog Tajnog dosijea, saznao kako je i od koga ova moja ostavka usvojena i o tome sam podneo iscrpan izve{taj Svetom arh. sinodu; taj episkop koji je, kao monah, pretpostavqam, trebalo da bude suzdràn u vezi razvoda moga braka, koga je UDBA razorila, jer on vaqda ne zna ni{ta o bra~nom ìvotu, mo`da o nekom drugom zna, uprkos tome {to je Crkveni sud razveo moj brak krivicom moje biv{e supruge, a on me iza le|a optuìvao i napadao; taj episkop je moj ve~iti „an|eo ~uvar“, pa je, u tom svojstvu, i samovlasno, po mom mi{qewu, u ime Sinoda, napisao „Sinodsko 174

saop{tewe“, u nameri da me javno izbruka, bez ikakvih posledica po sebe, ne samo za ovo Saop{tewe nego i za mnoge druge krivotvorne radwe o kojima }e se tek ~uti, kako bi udovoqio zahtevu jevrejskog lobija koji je u Novom Sadu stao iza wega u sukobu sa ânkom, pod uslovom da Sinod izda takvo Saop{tewe protiv mene, jer ga i „govor wegov izdaje“ (Mk 14, 70). Ta~nije, stil Saop{tewa koji se pripisuje Sinodu, ra~unam, nije izdao niti ga saop{tio Sinod, jer nije zavedeno, pe~atirano niti potpisano. Wega je pisao, kao i ~esto do sada, nezaobilazni episkop ba~ki. Negirao sam autenti~nost takvog Saop{tewa, ali se niko iz Sinoda nije oglasio i to demantovao, pa ne znam {ta je istina, a dotle imam pravo da sumwam i sumwom svojom nadokna|ujem istinu. Pismeno sam pozivao episkopa Irineja Bulovi}a da raspravimo tu nedoumicu oko ovog Saop{tewa, no on me je, iako mi je obe}ao da }emo se videti u Beogradu, u tome obmanuo.

4) êtvrti javni napad sam doìveo od episkopa Atanasija Rakite Ovaj javni napad protiv mene izneo je episkop Atanasije Rakita preko TV Bra}a Kari}, uo~i Boì}a, ta~nije 6. januara 2002. godine, vaqda kao „Boì}nu ~estitku“ meni, kome sam pisao pismo o tome i traìo da se nas dvojica vidimo kako bih zatraìo od wega javno izviwewe preko iste televizije. No, umesto vi|ewa i dogovora on mi je poslao pismeno izviwewe, a sastanak izbegao, iako ga je obe}ao. Hvala mu i na tome, iako bi boqe i hri{}anskije bilo da me je „oprao“ i opravdao na istoj televiziji na kojoj me je kao episkop izblatio. I to je bilo u vezi izvikanog intervjua o incestu, opet i on da bi udovoqio jevrejskom lobiju koji apsolutno vlada kod nas. [aka vukova predvodi milione srpskih „ov~ica“.

5) Va{e posledwe pismo je meni ozbiqna pretwa I ovo sada{we pismo Svetog arh. sinoda, koje je potpisao, verujem moj prijateq - mitropolit Amfilohije, a zajedno ga sro~io sa episkopom ba~kim, jer se u wemu govori o 175

„neka`wenom napadawu nadle`nog arhijereja“, {to je omiqena fraza toga episkopa, jeste u tonu ranijih pretwi i zastra{ivawa. Ni strah ni zastra{ivawe ovde ne razre{avaju na{e nesporazume, ve} samo iskren i otvoren razgovor na dobro Crkve i naroda. Uostalom, mene niko nikada nije pozivao na takav iskren razgovor, nego su to bile vi{e pretwe i ucene, na koje sam ja vrlo osetqiv i prema wima neustra{iv. Za to bih vi{e voleo da me je neko od drugih arhijereja pozivao na razgovor, po{to moj „nadle`ni arhijerej“ ne}e ~ak ni da me blagoslovi; bri{e moje ime ako me kolege predvide za bogosluèwe sa wim, vra}a mi poklowene kwige s posvetom, kakav je bio slu~aj sa kwigama: Srpski posni pravoslavni kuvara i Slovarice, zajedno sa pismom, {to se grani~i, najblaè re~eno, sa neukusom i nevaspitawem, da ne kaèm teù re~; odmahuje rukom kad me vidi da mu prilazim za blagoslov, {to je kanonski i hri{}anski nedopustivo i gre{no, jer èli da mi sudi i bez suda, da me stavqa na stub srama i bez utvr|ene krivice, ~ak i da mi ne kaè koja je moja krivica; poziva mene na „saslu{awe“ zbog tobo`wih optu`bi Ace Singera i jevrejske op{tine {to se borim da oni ponovo ne razapiwu Hrista u srpskom narodu, {to su u~inili sa NATO bombardovawem Srbije i Srba 1999. godine, kao i sada {to su ostvarili svoje vladawe i u Srbiji, pa i u Crkvi. A „moj nadle`ni arhijerej“ dobija od wih visoko odlikovawe i govori da smo, zajedno sa Jevrejima „ostatak zaklanog naroda“. Da li to odlikovawe on dobija {to je mene, tzv Saop{tewem sinoda javno izbrukao ili za to {to je ~inio sve po zahtevu jevrejskog lobija, ~ak i ono {to je suprotno interesima srpskog naroda, ja to ne znam. Pa, umesto da me za{titi od fariseja i talmudista kao svog sve{tenika, on me poziva na razgovor i dobija od Judeja za to wihovo odlikovawe. A odlikovawe ne dobija od Jevreja niko za to {to sluì Hristu nego antihristu.To }e odlikovawe morati neko da odgonetne u bliskoj budu}nosti. Odlikovawe od Jevreja nije dobio ~ak ni sveti Vladikaj Nikolaj ì~ki koji je spasavao Jevreje od fa{isti~kog ubijawa, ve} samo grdwe, borbu i nipoda{tavawe. Za to me i ~udi {to episkop ba~ki zahteva od mene da mazohisti~ki 176

po{tujem takvo pona{awe „mog nadle`nog arhijereja“, slepo i bez ikakvog pogovora. Odlikovawa komunista Ordenom, a pretwe kaznom dobrim sve{tenicima. Vi, ~ak i sada, odlikujete Ordenom Svetog Save prvog reda biv{e ili sada{we komuniste, koji su ukradenom od naroda mukom kupili od Vas ovaj Orden, kao oprosnicu u inkvizitorskoj Rimokatoli~koj crkvi. Ukoliko èlite mogu Vam navesti sve koga ste odlikovali, sve od komunista, homoseksualaca, narodnih neprijateqa, a nas koji smo bili i ostali verni Bogu i svom narodu, pa kroz to i Crkvi i Vama, koji smo bili oduvek na wihovom tapetu zbog revnosnog sluèwa svojoj Crkvi i narodu, pa i sada smo u tom sluèwu i u tom trendu, pretite da kaznite, ako nas ve} niste do sada kaznili. Svaka Vam ~ast!? Dade Vam se velika vlast, ali „ni~ija nije gorela do zore!“ Pa kaznite nas, {ta ~ekate, jer nam time pomaète da se spasemo, a sebi potpisujete osudu u drugom svetu, ako ne i u ovom.

m) Moj problem za Vas je „moj o{tar jezik“ Mogao bih Vam izneti sijaset dokaza o tome ko se vi{e bavi politikom u Crkvi: Vi ili ja. Moja je nezgoda u tome {to sam obi~an sve{tenik, a mnogi me|u Vama misle da su bezgre{ne rimske pape, da je Vama dozvoqeno sve, a nama, odnosno meni ni{ta, pa ni da se branim istupawem u javnosti. Vi moète da govorite sve i sva{ta, ~ak me|u Vama ima i onih kojima su ispiti na Bogoslovskom fakultetu pokloweni Patrijarhovim „dekretom“, ~ime je sam Poglavar Crkve degradirao sve nas koji smo s mukom i trudom u~ili i zavr{ili Bogoslovski fakultet, pa stoga neki od wih danas ne bi mogli ~ak da budu pastiri ovaca, a kamoli slovesnog Hristovog stada, koje olako napu{taju pred grabqivim vukovima, koriste}i ih samo za „muù i striù vune“, a malo ga duhovno hrane}i i prosve}uju}i. I umesto da povedete ra~una da najboqe sve{tenosluìteqe postavqate na najodgovornija mesta; da za verou~iteqe birate u~ene i moralne teologe, Vi birate bezli~ne i bezimene vernike i studente teologije, koje 177

dosovska vlast }u{a po upravnim odborima televizije, obrazovnim ustanovama i po „buxacima {kola“, ~ime i daqe srozavate vrednost veronauke i ugled verou~iteqa, ono {to su decenijama ~inili komunisti. Vi, sa mawim brojem ~asnih, vrednih i agilnih verou~iteqa, postavqate na te vrlo va`ne poloàje u sada{wem momentu sve i sva{ta, kako biste i ovo malo preostale dece izgubili i podarili sektama i rimokatoli~koj beskrupuloznoj propagandi. A morali bismo to malo {ansi koristiti odli~nim verou~iteqima da vratimo poquqano poverewe u Crkvu, jerarhiju, u Srpstvo, kako bismo ovo malo dece vratili na pravi put ka Hristu. Ovako je dovoqno da neko bude prijateq episkopovog prijateqa pa da, bez kvalifikacija, znawa i morala, postane verou~iteq. Meni, koji ima obrazovawe koje mnogi od Vas nemaju, ne dopu{tate da pri|em mikrofonu, u~ionici gde su deca, da im prenesem svoje bogato iskustvo, iako pi{em, bez la`ne skromnosti, uspe{ne kwige ba{ za decu. Zar to nije komunisti~ka praksa: nepoèqne treba ignorisati i odstraniti od sebe, jer mogu biti o~evici nedoli~nog ìvqewa odgovornih mo}nika u Crkvi. Zamerate mi na „o{trom jeziku“, a on je sasvim blag u odnosu na situaciju u kojoj se nalazimo i u odnosu na re~i Gospoda Hrista (Mt 23 glava), na jezik sv. Proroka Ilije tesvi}anina, sv. Jovana Krstiteqa, sv. Jovana Zlatousta i mnogi drugih svetiteqa. U odnosu na ove duhovne velikane moje re~i prekora Vama su blage, miluju}e, a ne paraju}i. Ovako, muslimani Vam prevode Srbe u islam (vid. Politiku od 2. oktobra 2003. godine, str. A4: „Skandalozna zbivawa na planini Ozren: Srbe teraju u islam“) ili da Vam muxahedini isteruju Srbe iz Bosne (v. ^lanak „Napetost oko Maglaja: Muxahedini isteruju Srbe“, Politika, br. 32296, Beograd, 4. oktobra 2003. godine, str. A2); Hrvati Vam pokr{tavaju na hiqade srpske, pravoslavne dece; sekta{i Vam odvode ogroman broj dece iz pravoslavqa u sekte; droga, koju uglavnom dileruju [iptari uz pomo} „Crnogoraca“, ubija na stotine i hiqade na{e dece koja ìve u bezna|u; nemoralan na~in ìvota omladine, koja ìvi u moralnom vakuumu, uzima svoj danak bez krvi; uz to sida, koja caruje najvi{e na Balkanu posle Afrike ba{ na tlu srpskog naro178

da, kosi svoje `rtve; pa, onda, klanica srpske nero|ene dece koja se obavqa po porodili{tima i aku{erskim i privatnim klinikama, uzima svoj krvav danak u srpskom narodu i kosi kosom smrti stotinama hiqada nero|ene srpske dece. A Vi }utite i ne protestujete protiv ovih zala. Bojite se Soro{ovih organizacija, me|unarodne veze pedofila i homoseksualaca, kompromitovanih i la`nih zagovornika qudskih prava, ne gledaju}i na Gospoda Hrista i wegova merila. ]utite i ne ~uje Vam se ni glas otpora kao da ste onemeli, zbuweni, zate~eni ovim ~udima, ne~im hipnotisani ili u}utkani.

n) Gde su Vam episkopi i sve{tenici? Doista, Gospodo Arhijereji iz Svetog arh. sinoda: Gde su Vam vladike i sve{tenici da se bore protiv svih zala koja su skolila na{u Crkvu i narod sa svih strana?! Za{to ste nedopustivo pasivizirali Crkvu: episkope i sve{tenike, ~esto pod la`nom mimikrijom da se sve{tena lica ne smeju da bave politikom, a Vi se wome intenzivno bavite, kao i svi drugi: fratri i hoxe, prelati i muftije, pape i ajatolasi, i to se bavite lukavom, podmuklom i prepredenom politikom, kojoj ja, priznajem, nisam dorastao. âk i kad se bavite politikom, ~inite to naj~e{}e nespretno, smu{eno, jadno i, uglavnom, na {tetu pravoslavqa i vernog srpskog naroda. U tom ciqu Vi zabrawujete sve{tenicima da mogu i smeju, bez Va{eg blagoslova, davati javne izjave, u za{titi vitalnih interesa svog pravoslavnog naroda, dok drugi po na{em narodu (sekte, muxahedini i rimokatoli~ka crkva) vr{qaju na sve strane. Tako Vam rimokatolici (Hrvati) zabrawuju da proglasite svetom Fru{ku Goru, a Poglavar na{e Crkve se naprasno „politi~ki“ razboleo od te{ke i „neizle~ive“ bolesti, pa ide u Vrwa~ku Bawu na „zasluèni i miran odmor“ po{to nije osvetio tre}u Svetu Goru u svetu. To zna~i da se Vi bavite propalom, nemu{tom i nezameraju}om politikom, dakle onom najcrwom, najpasivisti~kijom i najpogubnijom po srpski pravoslavni narod kao da to ~inite u nameri da nam neprijateqi mogu mirno zavoditi decu, odvoditi ih u sekte, rimokatolici pokr{tavati, mafija{i 179

drogirati, muxahedini sunetiti, premla}ivati i ubijati, a mi da to ne smemo ni primetiti, a kamo li glas protesta pustiti bez Va{eg blagoslova. Zalaète se za to da ne smemo ni{ta progovoriti o nacionalnim i verskim jadima koja nam na{a „bra}a“ po vrstama veroispovesti - rimokatoli~ke i muslimanske - ~ine, niti da se bavimo „verskim i nacionalnim prosve}ivawem“ svoga naroda, da pou~avamo pastvu na svakom mestu, pa i na ulici, televiziji, radiju, politi~kom skupu, za {to smo svi mi sve{tenosluìteqi odgovarni pre svega svojom zakletvom, u~ewem, save{}u pred samim Gospodom Bogom i Svetim Savom, a ne toliko pred Vama ili pred sobom, koji smo gre{ni i tro{ni kao i sve ovozemaqsko. Zato su nam episkopi zabavqeni ~ulnim uìvawima zajedno sa sve{tenicima, pa nam je sve{tenstvo do te mere pasivno za versku edukaciju naroda i moralno pregnu}e svog ìvota, {to je nedopustivo, ali za to vrlo aktivno za sticawe materijalnih dobara i ~ulnih zadovoqstava, te na{e propuste ve{to koriste rimokatolici, muxahedini, sekta{i da se, kao orlovi, s jate sa Istoka i Zapada na duhovnu pusto{ u srpskom narodu, po re~ima samog Gospoda: „gde je trup, onde }e se i orlovi okupiti“ (Mt 24, 27). Umesto da se svi, kao jedan, aktivno borimo za Hrista, Crkvu i pastvu, jer pripadamo Borbenoj, a ne Slavqeni~koj crkvi, da se javno i tajno dogovaramo protiv zala koja su sna{la srpski narod sa svih strana, Vi }utite ili imate pogre{ne savetnike ili ih uop{te nemate; zabrawujete sve{tenicima da rade na verskoj i nacionalnoj wivi, ~asne pravoslavne intelektualce zaobilazite ili ih samo prizivate kada ste u neko potrebi, a tu|e intelektualce do~ekujete „na noge“ i sa pompom; odvajate versko od nacionalnog, pa je stoga srpski narod, naro~ito sve{tena lica, raskomadan, razdeqen na verski „odsek“ i nacionalno; suprotno Svetom Savi koji je ove prividne suprotnosti pomirio Svetosavqem; ili se me|usobno prepirete na Va{im saborima i „ episkopskim konferencijama“, koji ste izraz primili od Vatikana, vode}i uglavnom ra~una o svom „staleù“ i li~nim interesima, a ne o op{tim, zajedni~kim interesima srpskog naroda. 180

Tako vam neokomunisti ne vra}aju imovinu koju su wihovi o~evi oteli od Crkve, niti se Vi za to borite, a Vi nemate novca da isplatite radnike u Patrijar{iji i na Fakultetu. I dok mnogi sve{tenici u penziji ìve u krajwoj bedi, dotle se mnogi drugi, tzv aktivni sve{tenosluìteqi, odaju materijalizmu, rasko{i, ako ne i nemoralu, ~ak se poneki bave i kriminalom, prodaju radna mesta, finansijski posluju haoti~no neodgovorno i kriminalno u Crkvi, sa malim brojem ~asnih izuzetaka. Pa se zbog toga de{avaju ~este kra|e, koje neki od Vas zata{kavaju, prodaja i prisvajawe tu|ih parohija, o ~emu se }uti u Crkvi, a sve to prolazi neka`weno od Vas, kakav je slu~aj sa proneverom novca za gradwu Hrama Svetom Savi, prikupqawa humanitarne pomo}i i tome sli~no. Suprotno svemu tome, Vi za to pretite ka`wavawem meni koji nikakvo nedelo nije u~inio, nije se ogre{io o kanone Crkve, nije ukrao ni~iju leptu. No, i to eventualno ka`-wavawe bi, mo`da, bilo na spasewe moje du{e, jer nam je Gospod poru~io:„Blaèni ste kad vas sramote...“(Mt 5, 11). No, {ta }ete Vi za Va{e du{e?! îme }ete se Vi spasti?

o) Homoseksualci su ophrvali vrhove Crkve Boìje i na{e dràve Mnogi prvojerarsi ne vode pravilnu „kadrovsku politiku“, pa biraju nestru~ne, nesposobne, servilne, nepo{tene i sebi poslu{ne li~nosti, ~ak i antisrpski raspoloène umesto stru~ne i po{tene, Bogu i Crkvi odane, narodu i tradiciji verne. âk ~esto birate najnedostojnije za arhijereje, sve „po voqi Boìjoj i nadahnu}u Svetog Duha“, kao {to ste, na primer, izabrali za episkope, moralno izopa~ene koje ako ne znate koji su ja Vam ih imenovati. Umesto da opomiwete i ka`wavate takve kako ne bi sabla`wavali verne, Vi te afere zata{kavate, a meni pretite ka`wavawem; da im sudite po crkvenom zakonu, a Vi ih amnestirate. Bojim se da }ete takvom praksom, kako stvari stoje, morati u skoroj budu}nosti da pla}ate, kao {to to ~ini Rimokatoli~ka crkva, milione dolara, kako biste zata{kavali homoseksualne i pedofilske afera svojih „odanih i dragih slu`benika“. A na pomolu se ve} priprema 181

jedna velika afera koja }e, ako se pomoli u javnosti, uzdrmati i same temeqe na{e Crkve zbog uquqkanosti, samodovoqnosti i otu|enosti ve}ine episkopa od Hrista Gospoda. Pitam se za{to je na{ narod iskovao poslovicu: „Boqe je spre~iti nego le~iti“? Ako ka`wavate sve{tenike prequbnike, {to treba ~initi ako su krivi, morali biste, pre toga, ka`wavati episkope homoseksualce, biseksualce i pedofile. Suprotno tome, Vi ~ekate da gra|anski, bezbo`ni sudovi, koji jo{ uvek nisu prijateqi Crkve, sankcioni{u greh umesto Vas za koji ste Vi pozvani da ga ìgo{ete i za koji imate sve pravne instrumente u svojim rukama (kanone, Krivi~na pravila, Postupak za crkvene sudove, Sabor i drugo pravo sankcionisawa) da osudite, u smislu poslovice: „brigo moja - pre|i na drugoga“. Vi se pla{ite da to u~inite od dreke homoseksualaca, na{ih i stranih odbora za qudska prava, raznih Sowa Biserko, a zaboravqate da se „Bogu treba pokoravati ve}ma nego qudima“ (D. ap. 5, 29). Korov se ~upa iz wive na vreme, dok nije obuzeo celu wivu, jer }e se onda, kada se pro{iri i bolest metastazira, morati ~upati i usev sa korovom. Kako }e vernici teìti da budu ispravni i moralni, ako prvojerarsi to nisu? Zar oni koji sabla`wavaju druge nisu osu|eni samim Gospodom na ve~nu propast. Onima koji sabla`wavaju druge je rekao: „Boqe bi mu bilo da mu se vodeni~ki kamen obesi o vrat i da ga bace u more, nego da sablazni jednoga od ovih malih“ (Lk 17, 2). Pogotovu ako je to sve{tenosluìteq. Raspolaèm sa pismima u kojima mi vernici iznose detaqe i imena takvih koji sabla`wavaju svoju pastvu. Vi prema takvim nastranim osobama u Va{im redovima uop{te ne primewujete kaznenu politiku, ~ime dozvoqavate da se to zlo jo{ vi{e {iri i obuzima i potresa same temeqe osnove duhovnosti na{eg naroda i temeqe Crkve, ali Vi zato samo meni pretite ka`wavawem, pod motivacijom da ja javno i „preko novina“ napadam Vas arhijereje, {to ne stoji. Prvo sam Vam pisao bolne stvari koje su se sklup~ale u mojoj du{i oko verskih i nacionalnih problema dana{wice, u èli da me neko ~uje i ne{to preduzme, kako bismo podelili te{ko}e i do{li do {to boqih re{ewa. Pa kad niste uop{te reagovali pisao sam i govorio javno, otvoreno i odgovorno i 182

o svim drugim negativnostima u na{oj Crkvi, kojima tu nije mesto da se de{avaju. No, Vi niste za to ni{ta hajali, ili se barem meni ~inilo da ste ravnodu{ni prema zlu koje je zadesilo na{ blago~estivi narod. Vama kao da je svejedno {to su episkopi takvi, pa {titite jedni druge i kad ste u pravu i kad niste, a mene zdruèno i unisono napadate i kad ste u pravu i kada niste u pravu. Stoga sam prinu|en da odsada po~nem otvorenije da se branim, a Vi }ete i to shvatiti kao moju kritiku i osu|ivawe Vas, iako je evidentno da nam stawe u Crkvi i dràvi, zbog nerada, nemorala, kra|e, sekti, razbijawa srpskog pravoslavnog biolo{kog tkiva, nije dobro, nespojivo je sa Hristom Gospodom. Kada bih mogao i sebe bih zbog svega ovoga grizao, i sebe samog bih napadao i busao se u prsa, posipao se pepelom po glavi i ridao iz sveg glasa zbog svega {to je trulo u dràvi Srbiji i zatravqenoj Hristovoj crkvi.

p) Va{a merila pravde cede komarca, a pro`diru kamilu (Mt 23, 24) Ja sam i onda, u po~etku svoje sve{teni~ke slu`be, kao i sada, imao iste ili pribli`no iste nacionalne i politi~ke stavove, samo sada malo zrelije, oformqenije i rafiniranije, za razliku od ve}ine crkvenih velikodostojnika koji su, svoj stavove mewali zavisno od garniture politi~ara koja je na vlasti, se permanentno bavili propalom komunisti~kom politikom, u sakom slu~aju vi{e nego ja, promenili dosta svojih „programa i miqenika na vlasti“, bili prvo uz Broza, pa onda uz Milo{evi}a, pa im brzo okrenuli le|a i pri{li sada DOS-u, iako iz Milo{evi}evog dvorcarezidencije nisu, takore}i, izlazili ni no}u ni dawu, zaboravqaju}i narodnu mudrost koja kaè: „niti hvali Eraka niti kudi Petaka, oba su brata jednaka“. âk i kada je Sinod traìo neopozivu ostavku Milo{evi}a, predose}aju}i ratne strahote NATO bombardovawa, morao je da reterira? Za{to, ako ne ucenom, zbog nedoli~nog ìvota pojedinaca u Crkvi?! U tom kontekstu, ponavqam, setite se da su patrijarh Pavle i episkop Irinej Bulovi} potpisali Slobodanu Milo{evi}u „vizu“ za Dejton, bez znawa i odobrewa Sinoda, 183

pa je posle Sabor te potpise poni{tio, a oni nisu podneli ostavke na svoje poloàje, na {to ih je morala obavezivati savest i moralni integritet li~nosti i bez primene kanona?! Setite se da je episkop Irinej Bulovi} potpisao u [ambeziju „svoju saglasnost“, bez znawa i odobrewa Sinoda, da na{a dijaspora pripadne Vaseqenskoj patrijar{iji, pa mu nije falila „ni dlaka sa glave“, a wegov i potpis jednog drugog episkopa Sabor je poni{tio?! Oni nisu imali nikakve posledica za tu drskost. Setite se da su nedavno, episkopi Irinej i Filaret pre dve godine, „vodili“ srpskog Patrijarha na „sabor ne~astivih“ - komunisti~ku proslavu 29 novembra – grozomornog Brozovog praznika istrebqewa srpskog naroda, koga se komunisti – na{i zlotvori, jo{ drè, a da niko od wih nije snosio nikakve konsekvence za to. Gre{nog @arka bi zbog takvog skandala ra{~inili, ali oni koji ga ~ine nisu dobili ni opomenu. O, ~udnog li vremena! ûdnih li obi~aja! Uzviknuo bi Ciceron da je na mom mestu.

r) Siva eminencija koja vlada u na{oj Crkvi Pa, setite se da i sada pojedinci iz Sinoda vode protivkanonske i neovla{}ene pregovore sa Vatikanom, jer je rimskom papi „ponovno skoro prijezdio“ u pohode, ko bi drugi nego episkop ba~ki, neovla{}eno i nekontrolisano od strane Sinoda, koji sam pregovara sa rimokatoli~kim, jezuitskim prelatima, i to sam samcit i u ime cele SPC, a da, koliko je meni poznato, za to nema pismene „akreditive“ Sv. arh. Sinoda niti Sabora, niti obavezu da Sinodu podnose pismene izve{taje o tim pregovorima?! To i takvo pona{awe nije imao ni jedan episkop u postojawu SPC. To nikada nije ~iweno do sada u na{oj mukotrpnoj istoriji srpskog naroda, a bilo je i teìh dana nego {to su povi nesre}ni dani. Pro~itajte ~lanak u listu Danas (Beograd, 29. septembra 2003. godine, str. 5) i izjavu episkopa ba~kog, koji se {epuri u okruèwu rimskih prelata: „Episkop Rima bi}e na ~elu jedinstvene crkve“. Ko to daje pravo tom ~oveku da prodaju moju du{u i du{e ostalih pravoslavnih hri{}ana? Ko je ovlastio tog ~oveka koji prodaje srpske interese me|unarodnim mo}nicima, judeo-masonima, bez „ikakvog razloga“? 184

[ta mislite: Ko bi trebalo u ovom konkretnom slu~aju da reaguje na sve ovo: Sveti arhijerejski Sabor, Sinod ili ja? Istina, guske su spasle Rim svojim gakawem, pa dozvolite i meni da budem, uslovno re~eno, barem pravoslavni gusan i da takvo samovoqno, antipravoslavno pona{awe smem da kritikujem kad Vi }utite, bez pretwi ka`wavawa, kad ve} ne}ete da povedete postupak na Saboru protiv onih koji nam „prodaju veru za ve~eru“, koji raspu|uju pravoslavno stado, ovce predaju vukovima na klawe, Srbe papi na jereti~ko pokr{tavawe? Ko daje pravo i ovla{}ewe episkopu ba~kom da prodaje papi celu SPC i wene vernike? îme Vas to, rimski papa ili gospodari mo}i Novog svetskog poretka, kupi{e ili upla{i{e?! Zar se Vi, kao monasi, vi{e pla{ite za svoje ìvote da ga poloìte za bli`we svoje i Gospoda od mene sve{tenika, koji je na „pola puta izme|u zemqe i neba, svetovnog i duhovnog ìvota, lai~kog i mona{kog na~ina ìvqewa?! Gospodo Episkopi: Gde toga ima u kanonima i u praksi ma koje Pravoslavne Crkve: da se pregovara sa jereticima i to ne da oni napuste svoju jeres nego da je mi primimo od wih i wima se duhovno ogubamo?

s) Spo~itavawe srpskog Prvojerarha U sveèm mi je pam}ewu jedna nedeqa, mislim da je to bilo 1994. godine, kada se mitropolit Amfilohije vra}ao iz Rima sa pregovora sa papom, kada sam zajedno sa Wegovom Sveto{}u sluìo svetu liturgiju u beogradskom hramu sv. Arhangela Gavrila i, posle slu`be kada smo svratili na kafu u kancelariju, da se Patrijarh poùrivao da mora da ide: da vidi da li je Amfilohije preveo papu u pravoslavqe, na {to sam ja reagovao: „Va{a Svetosti! Taj film ne}ete gledati, ali bojim se da ne bude obrnuto...!“ I tada je mitropolit Amfilohije i{ao u Rim sa episkopom ba~kim. I tada su se vratili iz Rima, koliko ja znam, a da nisu ~ak {tavi{e Sinodu podneli pismen izve{taj o svojim „pregovorima“ sa papom, jer nisu ni oti{li kod pape sa odobrewem Svetog arh. Sinoda. Bojim se i strahujem da se u ovim pregovorima kuva stra{na podvala na{oj Crkvi i na{em narodu. 185

Da li ste se ikada zapitali o Va{im pogre{kama prema meni ili samo mislite o mojim gre{kama? Da li ste se ikada zapitali: ko je ta li~nost, kakav pravoslavni pedigre ima li~nost koja ima takvo nezvani~no blanko poverewe za sve te ni~im kontrolisane pregovore sa Rimom i ekumenistima, kao episkop ba~ki, i od koga on ima ta ovla{}ewa? I kakve to „prvobora~ke zasluge“ za na{u Crkvu ima taj ~ovek, kada nije u~io bogosloviju niti pro{ao redovno bogoslovsko {kolovawe, nego se {kolovao „na strani“, ne znam od koga, ~ijim novcem i za{to? Pa, ako on stvarno ima tako velike zasluge, za{to ste mu zabrawivali da se toliko ~esto „vrzma“ po Beogradu, Patrijar{iji i oko Patrijarha?! Zar Vam nije dovoqna jedna prevara ([ambezi), ni druga prevara (Dejtonska viza), ni tre}a podvala (odvo|ewe Patrijarha i „visoke crkvene delegacije“ na proslavu 29. novembra), nego prièqkujete jo{ i ve}u tragediju i podvalu, koju vi{e ne}e mo}i niko nikada da ispravi? Jedna kineska poslovica kaè: “Ako se jednom spotaknem o kamen, onda je kriv kamen, a ne ja; ako se i drugi put spotaknem o isti kamen, onda sam kriv ja, a ne kamen“. A Vi ste se vi{e puta „spotakli“ o istog ~oveka, i nikakvu pouku niste iz toga nau~ili. Da li se ikada zapitaste: Kojoj to „crnoj ruci“ ili „Beloj ruì“ taj ~ovek pripada, te je toliko mo}an, rekao bih, da nisam vernik, i svemo}an u Hristovoj crkvi, mo}niji od samog Gospoda: da opra{ta jereticima i kada se ne kaju, da ih prima u krilo pravoslavqa i da pod wih podvodi pravoverne hri{}ane? Morali biste znati da ko ima takvu i toliku, rekao bih, nekontrolisanu vlast u Crkvi ili uop{te u dru{tvu, spreman je da je jednog dana i zloupotrebi. A kad se to desi: Kuku nama svima! O tome govori vekovno iskustvo celog sveta, pa su tu neograni~enu vlast qudi i narodi ograni~avali zakonima, kanonima, praksom, skup{tinama i saborima. A ve}u vlast u SPC, mislim u celoj dosada{woj istoriji, nije imao niko kao episkop ba~ki, pa se opravdano postavqa pitawe: Da li ga Vi, ili neko drugi, ne priprema za na{eg slede}eg „rimskog papu“, kome moramo qubiti skute i kapute, ~ak i papu~u, kao {to je to ~inio kraq Henrih rimskom papi?

186

t) Visoka politika, koja daje mr{ave rezultate Uvi|am, da je moja gre{ka i u tome {to ja nisam umeo tako uspe{no da „vodim visoku politiku“ koja donosi tako mr{ave rezultate i poni{taje potpisa, bez ikakvih daqih konsekvenci, ve} sve {to sam radio, radio sam to po svojoj sve{teni~koj zakletvi i ~istoj savesti, tako mi Bog pomogao ovog i onog sveta! Nisam nikada bio ni uz komuniste, ni uz socijaliste, ni uz [e{eqa, ni uz DOS, iako su me oni usrdno zvali i prizivali, nego sam vodio „svetosavsku“ politiku, ako se ona sme tako nazvati, odnosno imao ~isto hri{}anski stav o svemu, bavio se primarno i permanentno duhovnom obnovom svoga naroda. Dakle, bio sam uz svoj pa}eni~ki narod i sa wim delio i zlo i dobro, odnosno, bio sam u slu`bi Bogu i svome rodu. Dakle, umalo ne izgubih ~in od „mog nadle`nog arhijereja“ zbog tobo`weg bavqewa politikom, a ja sam se bavio problemima duhovne obnove srpskog naroda, o ~emu mogu pruìti vaqane dokaze svakome ko zaèli. @eleo bih da mi neko dokaè suprotno, u kom slu~aju sam spreman da snosim sve mogu}e konsekvense koje mi naloìte. âk mi je i „moj nadle`ni arhijerej“, zbog tog mog rada, pretio ra{~iwewem, pa je od toga, iz meni nepoznatih razloga odustao, poveo postupak mog ra{~iwewa, primewuju}i pogre{an kanon koji se na mene uop{te ne odnosi, pa i od toga odustao. Pri tom se poneo kao tuìlac i sudija, jer je napisao sam optu`nicu, a to nije u~inio crkveno-sudski tuìlac, kako se ina~e radi u na{oj Crkvi, {to je nedopustivo i nepoznato u analima na{eg crkveno-sudskog prava. A {to se on i Vi, mawe - vi{e skoro svi, sa malim izuzetkom ~asnih i po{tenih episkopa, bavite politikom, ~esto pogre{nom i pogubnom po Crkvu i na{ narod, jer Vam Sabor SPC poni{tava te Va{e„politi~ke potpise“, to nikom ni{ta, jer neopravdano i neta~no mislite da Vama nema ko da sudi za Va{e grehe, nepravilno ka`wavawe i nerazumnu pretwu. Kaèm Vam da se sada pruà nova i „jedinstvena prilika“ svima onima koji to èle, da me, zbog mojih, u Hristu Gospodu, „slobodarskih aktivnosti“, „politi~kih ube|ewa“ i mog prisustva „u srpskoj opoziciji“, li{ite sve{teni~kog ~ina, 187

protiv ~ega }u se smelo boriti i braniti svim raspoloìvim i dopu{tenim sredstvima. Eto, daje Vam se svima sada ponovna prilika da ispravite tu svoju „gre{ku“, po onoj lukavoj Kajafinoj re~enici, da budem u trendu jevrejskog àrgona koji neki èle: „Boqe je za nas da jedan ~ovek umre za narod (~itajte: za nas, prim @. G.), a ne da sav narod propadne“ (Jn 11, 50). A ja sam, i tada i sada, govorio i pisao istinu (sr. Jn 8, 40) i samo istinu, koju i sada govorim, „za{to mi ne verujete“ (Jn 8, 46), ve} mi ~ak pretite? A ako Vam kazah la`, dokaìte da je to la`, pa me propisno kaznite, po re~ima samog Gospoda: „Ako zlo rekoh, dokaì da je zlo; ako li dobro, za{to me bije{?“ (Jn 18, 23). To jest pretite mi ka`wavawem? A ja se, ipak, i pored svih ovih pretwi radujem svome stradawu i ka`wavawu, jer je dosta od toga i do sada dolazilo od gospode Arhijereja, po nauci Svetog pisma: dobro {to stradam, da se nau~im putevima Gospodwim. Samo, onaj koji èli mene da kazni, mora to ka`wavawe obrazloìti, jer }u se boriti svim silama, javno i tajno, protiv bezrazlo`nog ka`wavawa. Vi morate znati da ja nisam „ispucao svu municiju“ sa kojom raspolaèm, niti sam izneo sve druge dokaze u svojoj kontraodbrani sa kojima raspolaèm.

}) U ~emu se sastoji onemogu}avawe mog nau~no-istraìva~kog rada a) Dobio sam blagoslov Svetog arhijerejskog sinoda SPC (Sin. br. 531/zap. 303, od 2. marta 1998. godine) da mogu raditi na Enciklopediji pravoslavqa i u tom ciqu napisao pismo svim arhijerejima SPC da nam po{aqu svoje biografije i fotografije u boji, kao i podatke o va`nijim li~nostima sve{tenosluìteqima iz wihove eparhije. Niko, osim episkopa Lavrentija koji nam je ustupio slajdove, iz SPC nije hteo da nas pomogne. Zanimqivo je i poniàvawe dvojica „Slavonaca“: mitropolit Jovan, koji je napisao pismo Svetom arh. sinodu i traìo da se ostvari ranija nepostoje}a odluka Sabora o radu na Enciklopediji pravoslavqa, a koja odluka je ubrzo po dono{ewu poni{tena, dakle nepostoje}a, i drugi jedan Slavonac – Wegova Svetost, je u~inio sve da 188

mi, prakti~no, onemogu}i rad na tom projektu. Za{to to ~ine?! êga se boje {to }e se napisati na papiru, ako ispravno ìve i rade? Moraju da znaju da je mnogo va`nije kakvi smo mi pred Bogom u stvarnosti nego kakvi }emo biti odslikani na papiru Enciklopedije koju spremamo i koji propada i bledi. No, i o tim zluradim preprekama }u tek pisati na osnovu dokumentacije sa kojom raspolaèm. Tako je podvaqeno Sinodu da se ovaj pozove na odluku koja ne postoji i nije na snazi, sve u nameri da se ostvare zakulisne radwe ovog najamnika u Crkvi i ja spre~im da radim na nau~nom poqu istraìvawa za jednu ovakvu Enciklopediju. b) Drugi jedan „Slavonac“, kome sam se bezbroj puta obra}ao za pomo} kod Kari}a, ili da blagoslovi da se obratim stare{inama crkava u wegovoj nadle`nosti, za pomo} u vezi projekata Enciklopedije, Leksikona pravoslavqa i Bukvara (a bilo je obe}awa da }e mi pomo}i samo ako nadle`ni episkop dozvoli taj izdatak), a „moj nadle`ni“ mi nikad nije odgovorio na tu moju u~tivu molbu, a kamoli pomogao. S druge strane, pro~itao sam da je od isti pomogao izlaèwe iz {tapme, otkupiv{i vi{e stotina primeraka unapred, jedne bezvredne, siroma{ne i {ture, rekao bih ~ak i {tetne, Enciklopedije pravoslavqa ~iji je redaktor dr Dimitrije Kalezi}, iako on za taj svoj rad nije imao prethodno blagoslov Sv. Arh sinoda; da je blagoslovio tu ekumenisti~ku i jereti~ku Enciklopediju, i to bez ~itawa i recenzenata, a meni za Enciklopediju koju stvaram u muci i oskudici nametnuo ~ak trojicu eminentnih teologa, od kojih je jedan pokojni, a druga dvojica ne stiù da pro~itaju ni seminarske radove po vi{e meseci ~ekawa; da je naredio crkvama i manastirima da je kupe, iako ona ne moè poneti epitet Enciklopedije pravoslavqa niti enciklopedije uop{te, o ~emu sam dao svoj kriti~ki sud i prikaz u dva broja Kwièvnih novina, a da se niko od pozvanih u tom Prikazu nije javio da demantuje te moje navode i kritiku. v) Obratio sam se Sinodu molbom da mi dozvoli da za ove projekte snimim eksponate u Muzeju SPC, Sinod je to svojom odlukom odobrio, ali do realizacije nije nikada do{lo, jer slu`benici Muzeja nisu hteli da demontiraju eksponate ikona radi snimawa, a nisu se mogle snimiti uramqene u stak189

lo i pri nepovoqnom poloàju u kome su za snimawe, ve} su me uputili na g. Slavka Mateji}a, koji ima slajdove Muzeja. Te slajdove ja nisam nikada dobio kako od Muzeja SPC tako ni od g. Mateji}a. To je bio samo ve{ manevar da se izigra ve} doneta odluka Sinoda, ne znam po ~ijem nare|ewu. g) Traìo sam od Sv. arh. sinoda da mi dodeli blagoslov da mitropolit Amfilohije bude recenzent ~etvrte kwige Bukvara - Bukvarice, ali je Sinod odredio da recenzent bude episkop jegarski Porfirije kome sam, pre vi{e od pola godine poslao tekst Bukvarice, i rekao mi je da ga je dobio, ali, verovatno po nalogom svog „mentora“ ja tu recenziju nisam nikada do sada dobio, tako da sam morao da {tampam Bukvaricu bez blagoslova Sinoda i bez recenzije odre|enog episkopa. d) Obratio sam se molbom Sv. arh. sinodu da mi se dozvoli da slikam digitalnom kamerom portrete na{ih patrijaraha koji se nalaze u Holu Patrijarhovog kabineta, kako bi na{oj deci, u {est kwiga Srpskog pravoslavnog bukvara koji sam, bez pomo}i Crkve i Dràve, stvaram. Me|utim, Sinod je, svojom odlukom Sin. broj 2859/ zap. 1351 od 7. novembra 2002. godine, doneo odluku da moju molbu dostavi „na prou~avawe Wegovom Preosve{tenstvu Episkopu ba~kom G. Irineju”, kao mom „an|elu ~uvaru“. Kakvo prou~avawe, za{to prou~avawe, i za{to ba{ da se to prou~avawe poveri „ episkopu ba~kom“, koji to prou~avawe nikako da prou~i, iako to prou~avawe traje do danas, dakle godinu dana, bez ikakvog re{ewa, kao da u na{oj Crkvi postoje politi~ki ili jezuitski komesari koji, bez razloga, u pomr~ini, sude i procewuju moj rad, ta~nije ometaju ga, a meni govore da ja sudim Crkvi. Prema tome ja, ~ak, nisam uspeo da dobijem ni slike na{ih prvojeraraha za Bukvar na kome radim. Ko to daje sebi za pravo, boqe re~eno, uzurpira pravo da brani na{oj deci da upoznaju likove na{ih svetiteqa i velikana, koje bismo izneli u Bukvaru u {est kwiga?! Zar to nije ponovqen Spasiteqev prekor: „Pustite decu, i ne branite im da dolaze k Meni, jer je takvih Carstvo nebesko“ (Mt 19, 14)? Zar Vi samo malo radite, ~ast izuzecima, na poqu verskog prosve}ivawa srpske dece, ali zato mo}no spre~avate one koji èle ne{to da urade, po onoj Spasiteqevoj: stojite na vratima 190

Carstva nebeskog - niti ulazite u wega niti date drugima koji èle da u|u u wega (to jest da pi{u i izdaju pravoslavne kwige za decu, bez ikakve pomo}i Crkve). Ukoliko nam ne}ete da pomognete, za{to nam odmaète i spre~avate nas da radimo na verskom prosve}ivawu i nacionalnom bu|ewu na{eg naroda na svakom mestu gde se za to ukaè prilika, pa i na mestima izvan Crkve, jer su samo komunisti ograni~avali rad Crkve na porte i grobqa. Ne}ete li, vaqda, i Vi da nam to prire|ujete?

u) Blagoslov Boìji i }ef qudski Dakle, ja traìm blagoslov za svoj savestan nau~ni rad, a neki ga od Vas uskra}uju, iako sami ne rade gotovo ni{ta ili rade nedovoqno prema stvarnim potrebama na{ih vernika. Nije to, Gospodo Arhijereji, Va{ li~ni blagoslov, niti Va{ li~ni }ef, }ar ili imetak, nego Bo`ji dar koji Vam je dat da ga badava delite, jer ste ga badava i primili. To, dakle, nije Va{ blagoslov niti ga smete deliti po svome }efu. To je Boìji dar koji ste du`ni da dalite svima koji nisu pod epitimijom. A neki od Vas ga uskra}uje ~ak i onima koji savesno rade, iako ga {tedro udequju onima koji su mawe dostojni ili koji taj isti blagoslov traè Post festum. Moè li, dakle, srpski Patrijarh da bude nekom majka, a nekom ma}eha? Kako to toliko i tako zablude{e oni koje smatramo da su prvojerarsi, primer hri{}anske krotosti i nezlobivosti. Suprotno tome, kada ne traìm od Vas blagoslov za neke moje o{trije javne nastupe, da ne bih Vas izloìo neprijatnostima za „moje“ stavove, Vi se onda èstoko qutite i jo{ è{}e kritikujete, kako je postupio, opet nezaobilazni, episkop ba~ki kod direktora TV Most iz Novog Sada u mom slu~aju u prole}e ove godine.

f) Licemerno se ogra|ujete od mojih javno iznetih kao da su oni Va{i ûdi me kakvo je to licemerje da se ogra|ujete od mene, kada ja nisam istupao u Va{e ime niti u ime Crkve, nego samo u svoje ime, kao Srbin, sve{tenik i Svetosavac? Nego me Vi 191

kritikujete i, ~ak se javno ogra|ujete od mene i tog mog javno iznetog mi{qewa, kako su uvek ~inili komunisti da im ne bi zamerio sekretar komiteta ili neko jo{ ve}i, iako ja govorim kako sam u~io od svojih roditeqa, u~iteqa, profesora i svetih otaca. Kada spre~avam bogohulne predstave, opet me napadate, pa me posle branite! Kada iznosim strogo nau~ne poglede o incestu, Vi me èstoko napadate; ogra|ujete se od mog istupawa; optuùjete me la`nim optu`bama koje su Vam Jevreji servirali, a mo`da i napisali, dok ste ih Vi bez ikakve provere prihvatili?! Niste me podràli ni kada sam ustao, sam u mantiji, protiv najezde duhovnih termitahomosekualaca iz celog sveta, dok su za to vreme na{i homoseksualci u mantiji orgijali u beogradskom hotelu Palas, kasnije i u Subotici. Ja sam se, Gospodo, sam borio protiv ove najezde satanista iz celog sveta, a Vi ste }utali i dremali po dvorcima. Niste me, dodu{e, za to direktno ni osudili (kako biste mogli i smeli), ali niste me ni podràli, a trebalo je da su mnogima mirne savesti, ve} ste me pustili da primim bezbrojne {ibe i udarce, javno i tajno, preko {tampe i u li~nim kontaktima, kod nas i u celom svetu. Jednostavno, Vi ste se izmakli i gledali sa strane da se lavina napada sru~i na mene, da me biju i prebijaju, pquju i {amaraju, a da mene svog, u slu`bi Bogu i svome rodu, ostarelog, da ne kaèm i istro{enog, u svakom slu~aju za mnoge od Vas starijeg sabrata u mantiji iako sam sve{tenik a Vi episkopi, ne poku{ate da za{titite nego me, kasnije, jo{ javno napadate, pa onda kaète da ja Vas „javno napadam“. U to vreme moga aktivnog spre~avawa odràvawa gej parade u Beogradu, neki episkopi su se provodili u beogradskom hotelu Palas. Vi, jednostavno, sve moje zasluge za Crkvu, pa i one za gradwu Spomen hrama Svetom Savi na Vra~aru za{to sam zaloìo svoj ìvot, ignori{ete, prikrivate, minimalizirate, a druge: komuniste, bezbo`nike, ~ak i homoseksualce i protivnike pravoslavqa i svetosavqa, odlikujete Ordenom Svetog Save prvog reda. Ne èlim ja od Vas nikakvo odlikovawe, koje }e mi Gospod dati, ali èlim da Vi budete pravi pastiri Hristovog stada. Ako je to moj greh, kaznite me i ne ~asite ni jednog ~asa, kako bi se {to pre spasao u Gospodu. 192

Ali, {ta Vi uobraàvate, Gospodo Arhijereji, da ste?! Gospod Savaot - svi znamo da niste! Bezgre{ne rimske pape niste, iako neki èle da to jesu?! Ni mnogi Arhijereji ne ìvite od mene asketskije, osim malog broja pojedinaca koje na prste moèmo izbrojiti! Koriste sve blagodeti ovoga sveta? Voze luksuzna kola, ìve u luksuznim dvorcima, nose mantije sa {irokim rukavima, i to najvi{e oni koji imaju najprqaviju du{u, koji misle da svoju prqav{tinu prikriju sa {irokim mantijama ili napadima na mene gre{nog. âk mnogi od episkopa, iako su monasi, ìve luksuzno, da ne kaèm poro~no. Gonili ste me, Gospodo Arhijereji, celog mog sve{teni~kog radnog veka od 48 godina, osim malog broja arhijereja, kao, kako kaù, „Bog |avola“, pa Vam ni to nije bilo dosta; li{avali ste me zagarantovanih prava u Crkvi, kakve su, na primer, stanarina, primawe polovine prihoda sa parohije za vreme bolovawa; pretili mi sa Bogoslovskog fakulteta da }e mi oduzeti, s mukom ste~enu, titulu doktora bogoslovqa; spre~avali da bogosluìm sa ponekim arhijerejima, zakulisnim radwama spre~avali da zauzmem svoje zaslu`no mesto u Crkvi, zato {to ste sva mesta oktroisano poklawali nekom drugom od svojih nedostojnih pulena, ~esto mediokriteta ili udba{kih dou{nika. [ta Vi, u stvari, ho}ete od mene: da me sadisti~ki mu~ite, a ja da Vam mazohisti~ki to o}utim i „sleèm svojim ramenima“? Gospodo Arhijereji! Niti sam ja mazohista, niti bi Vi smeli da budete sadisti. Ta vremena su davno pro{la. Vi, samouvereno i autoritaivno, prièqkujete da ta vremena povratite, ne grade}i svoj autoritet na Hristu Gospodu na kome je uobli~en autoriet episkopa nego na svom, nadmenom dràwu i na samom episkopskom zvawu, koji su bez Hrista „trice i ku~ine“, kako kaù sv. Apostol Pavle i na{ narod. Poznato Vam je da su episkopi bili Nestorije, Makedonije i mnogi drugi zabludeli jeretici, ali nisu imali u Crkvi i pred narodom autoritet episkopa koji su prièqkivali. Mnogi od Vas su imali bliske kontakte sa bezbo`nicima na vlasti, koji su radili protiv interesa srpskog naroda i na{e Crkve, dok sam se ja borio, ~ak i za wih, za wihovo prqavo lice i nali~je. Spre~avate me da i sada, u svojoj staro193

sti i pripremi za izlazak pred Gospoda, radim u duhu zakletve koju sam poloìo kada sam primio sve{teni~ki ~in da }u istinom sluìti Gospodu Hristu. Izgleda da o~ekujete od mene ostarelog da se mewam i radim, ne po svojoj ~asti i savesti, ve} za one koji èle da sluìm wima, umesto Gospodu, da u javnim nastupima poltronski i farisejski iznosim samo wihova mi{qewa, a ne nauku Gospodwu?! Pa, otuda, {to to ne ~inim sada èlite da me kaznite, umesto da me nagradite. Samo izvolite! êkam Vas i uzvikujem: ne bojim se Va{e kazne niti Va{e pretwe, ne samo {to sam ja hrabar Srbin i pravoslavac nego i za to da me dragi Bog, i zbog Va{ih neopravdanih pretwi i moje revnosti za dobro Crkve i Boìjeg naroda, nagradio. Me|utim, ka`wavawem mene, ako do toga do|e, Vi ne}ete i ne moète spasiti svoje, bez Hristove qubavi, jadne du{e. Naprotiv, bojim se da }ete ih izgubiti, ako ih do sada neki od Vas nisu ve} izgubili. Po{to se radi o dalekose`nim stavovima, vrlo bitnim za na{u Crkvu i wenu samostalnost koju je Sveti Sava izborio, a i za moju budu}nost kao sve{tenika, èleo bih, ukoliko to nije isuvi{e pretenciozno, da ovu moju Poslanicu, bez obzira {to je duga, uputite kao radni materijal svim episkopima na Vanrednom Arhijerejskom Saboru SPC, zakazanom za novembar ove godine. Ukoliko mi dozvoqavate celiva Vam svetu Desnice i èli svako dobro od Gospoda Va{ u Hristu Gospodu gre{ni i nedostojni, mawi brat. Beograd 5. oktobar 2003. godine Penzionisani (i jo{ uvek) sve{tenik @arko Gavrilovi} Upu}eno: Svetom arhijerejskom sinodu SPC, Pojedinim arhijerejima SPC Ambasadama pravoslavnih dràva

194

24) POTPISAN DOKUMENT IZ RAVENE NA SRBSKOM JEZIKU (Eklisiolo{ke i kanonske posledice svetotajinske prirode Crkve prirode Crkve. Crkveno op{tewe, sabornost i vlast Ravena, 13. oktobar 2007.)

Uvod 1. „Da i oni svi jedno budu, kao {to si Ti, O~e, u meni i ja sam u Tebi, neka i svi jedno budu u nama da svijet vjeruje d si me Ti poslao“ (Jn 17, 21). Odajemo blagodarnost trojedinome Bogu koji nas je sabrao – ~lanove Zajedni~ke Me|unarodne Komisije za teolo{ki dijalog izme|u Rimokatoli~ke Crkve i Pravoslavne Crkve – da moèmo odgovoriti zajedno u poslu{awu na ovu molitvu Gospoda. Svesni smo da na{ dijalog ponovo zapo~iwe u svetu koji se duboko promenio u posledwe vreme. Procesi sekularizacije i globalizacije i izazov postavqen novim susretima izme|u Hri{}ana i vernika drugih religija, zahtevaju da u~enici Hristovi svedo~e o svojoj veri, qubavi i nadi uz novu hitnost. Neka bi Duh vaskrslog Gospoda da silu na{im srcima i umovima i doneo plodove jedinstva u odnosu izme|u na{ih Crkava, tako da zajedno moèmo sluìti jedinstvu i miru celokupne qudske porodice. Neka bi nas isti Duh vodio ka punom izraàvawu tajne eklesijalnog (crkvenog) zajedni{tva. Koje sa blagodarno{}u ispovedamo kao ~udesan dar Boìji svetu, tajnu ~ija lepota zra~i naro~ito u svetosti Svetih, na koju su svi pozvani. 2. Prete}i plan koji je usvojen na wenom prvom sastanku na Rodosu 1980. godine. Zajedni~ka Komisija je po~ela sa upu}ivawem tajne crkvene kinonije u svetlu tajne Svete Trojice i Evharistije. Ovo je omogu}ilo dubqe razumevawe crkvenog zajedni{tva, kako na nivou lokalne zajednice i wenog episkopa, tako i na nivou odnosa izme|u episkopa i izme|u pomesnih Crkava nad kojima svaki predsedava u zajedni{tvu sa Jednom Boìjom Crkvom koja se prostire {irom vaseqene (Minhenski dokument, 1982. godine). U ciqu razja{wavawa prirode zajedni{tva, Zajedni~ka Komisija je 195

podvukla odnos koji postoji izme|u vere svetih tajni – naro~ito tri svete tajne hri{}anske inicijacije – i jedinstva Crkve (up. Dokument iz Barija, 1987). Onda prou~avaju}i svetu tajnu rukopoloèwa u svetotajinskoj strukturi Crkve. Komisija je jasno ukazala na ulogu apostolskog prejemstva kao garancije kinonije cele Crkve i wenog kontinuiteta sa Apostolima svakom vremenu i mestu (Valamski dokument, 1988). Od 1990. do 2000, glavna tema o kojoj je Komisija raspravqala bila je „unijatstvo“ (Balamandski dokument, i osvr}emo se na crkveno jedinstvo, sabornost i vlast. 3. I osnovu ovih zajedni~kih potvrda na{e vere, moramo sada izvu}i Eklisiolo{ke i kanonske posledice koje proisti~u iz svetotajinske prirode Crkve. Po{to Evharistija, u svetlu Svetotroji~ine tajne, ustanovquje kriterijum crkvenog ìvota kao celine, kako institucionalne strukture vidqivo odràvaju tajnu ove kinonije (pri~asni{tva, zajedni~arewa)? Po{to se jedna i sveta Crkva ostvaruje u svakoj pomesnoj Crkvi koja slavi Evha-ristiju i u isto vreme u kinoniji svih drugih Crkava, kako ìvot Crkava izraàvawa ovu svetotajinsku strukturu? 4. Jedinstvo i raznovrsnost, odnos izme|u jedne Crkve i mnogo pomesnih Crkava, taj konstitutivni odnos Crkve, tako|e postavqa pitawe odnosa izme|u vlasti inherentne u svakoj crkvenoj instituciji i sabornost koja te~e iz svete tajne Crkve kao zajednice. Po{to termin „vlast“ i „sabornost“ pokrivaju veoma {iroku oblast, po~e}emo sa definisawem na~ina kako ih mi razumemo (1) I. Temeqi Sabornosti i Vlasti

1. Sabornost 5. Termin sabornost ili sinodalnost poti~e od re~i „sabor“ na gr~kom, concilum na latinskom), koja primarno ozna~ava okupqawe (sabrawe) episkopa koji vr{e naro~itu odgovornost. Tako|e je mogu}e, me|utim, shvatiti termin u smislu obra}awa svim ~lanovima Crkve (up. Ruski termin sobornost). Shodno tome prvo }emo govoriti o sabornosti ozna~avaju}i da svaki ud Tela Hristovog, na osnovu 196

kr{tewa , ima svoje mesto i vaqanu odgovornost u euharistijskoj kinoniji (communio na latinskom). Sabornost odraàva Svetotroji~inu tajnu i u woj nalazi svoje kona~no utemeqewe. Tri li~nosti Svete Trojice su „nabrojane“, kako je Sv. Vasilije Veliki rekao (O Svetom Duhu, 45), bez nazna~avawa da „druga“ ili „tre}a“ li~nost implicira bilo kakvo umawivawe ili podre|enost. Sli~no tome, postoji tako|e poredak me|u pomesnim Crkvama, koji me|utim, ne implicira na nejednakost. 6. Evharistija izboraàva Svetotroji~inu kinoniju ostvarenu kod vernih kao organskom jedinstvu nekoliko ~lanova od kojih svaki ima sposobnost rukovo|ewa, slu`bu ili sve{teni~ku slu`bu, potrebnu u wihovoj raznovrsnosti i razli~itosti radi prosve}ivawa svih u jednom sklisijalnom Telu Hristovom (up 1 Kor 12, 4-30). Svi su pozvani angaòvani i smatraju se odgovornim – svako na razli~it ali ni malo mawe istinski na~in – u zajedni~kom dostignu}u dela koja, kroz Svetog Duha ~ine pristunim u Crkvi su`bu Hristovu „put, istini i ìvot“ (Ji 14, 6). Na taj na~in se sveta tajna spasonosne kinonije (salvific koinonia) sa Blagoslovenom Svetom Trojicom ostvaruje u ~ove~anstvu. 7. Cela zajednica i svaka li~nost u woj nosi „crkvenu svest“ kao to izaziva gr~ka teologija, odnosno sensus fidelium u latinskoj terminologiji. Na osnovi Kr{tewa i Miropomazawa (Krizmawa) svaki ~lan Crkve vr{i jedan v id vlasti u Telu Hristovom. U ovom smislu, svi verni (a ne samo episkopi) odgovorni su za veru koju su propovedali na sovm Kr{tewu Na{e je zajedni~ko u~ewe da narod Boìji, primiv{i „Pomazawe d svetoga“ (1 Jn 2, 20 i 27) u zajedni{tvu sa svojim pastirima, ne mogu gre{iti u pitawima vere (up. Ji 16, 13). 8. U propodedawu vere Crkve i u razja{wavawu normi Hri{}anskog pona{awa, episkopi imaju specifi~an zadatak po boànskom ustoli~ewu „Kao naslednici Apostola, episkopi su odgovorni za zajedni{tvo u apostolskoj veri i za vernost zahtevima ìvota u korak sa Jevan|eqem“ (Valamski dokument, nap. 40). 9. Saboru su glavni na~in na koji se op{tewe (zajedni{tvo) me|u episkopima vr{i (up. Valmaski doku197

mentm, nap. 52). Jer „privrènost apostolskom zajedni{tvu povezuje sve episkope zajedno spajaju}i episkope pomesnih Crkava u Kolegijum Apostola. Oni tako|e formiraju kolegijum ukorewenom Duhu u „jednom za sve“ apostolske grupe, jedinstveno svedo~ewe vere. Ovo zna~i ne samo da trba da budu ujediweni me|u sobom u veri, misiji, pomirewu, ve} da treba da imaju zajedni~ko istu odgovornost i istu slu`bu Crkvi“ (minhenski dokument, III, 4). 10. Ova sobarska dimenzija ìvota Crkve pripada wenoj duboko ukorewenoj prirodi. Odnosno, ona je osnovna u voqi Hristovoj za wegov narod (up. Mt 18, 15 – 20), iako su wena kanonska ostvarewa potrba tako|e odre|ena istorijom i dru{tvenim, politi~kim i kulturnim kontekstom. Tako definisana, sobarska dimenzija Crkve treba da se zasniva na tri nivoa zajednice, pomesnom (lokalnom), regionalnom i univerzalnom: na lokalnom (pomesnom) nivou svojim episkopima „poznaju koji pravi me|u wima“ (34. apostolski kanon); i na univerzalnom nivou, gde oni koji su primusi (protosi) u ukupnosti Crkve. Na ovom nivou tako|e, protosi (primusi) u razli~itim regijama, zajedno sa svim episkopima, sara|uju u onome {to se ti~e u ukupnosti Crkve. Na ovom nivou tako|e, protosi (primusi) moraju priznai koji je prvi me|u wima. 11. Crkva postoji na mnogim i razli~itim mestima, {to izobraàva wenu katoli~anskost. Bivaju „katoli~anski“, to ìvi organizam, Telo Hristovo. Svaka pomesna Crkva, kada je u op{tewu sa drugim pomesnim Crkvama, jeste projavqivawe jedne i nedeqive Crkve Boìje. Biti „katoli~anski“ dakle zna~i biti u op{tewu sa jednom Crkvom svih vremena i svih mesta. Zbog toga prekidawe evharistijskog op{tewa (zajedni~arewa) zna~i rawavawe jedne od su{tinskih osobina Crkve, wene katoli~ankosti (sabornosti).

2. Vlasti 12. Kada govorimo o vlasti, to se odnosi na eksusiju (exhousia), kao {to je opsiana u Novom Zavetu. Vlast Crkve poti~e od wenog Gospoda i wene Glave, Isusa Hrista. Primiv{i Wegovu vlast od Boga Oca, Hristos ju je podelio 198

posle Wegovog Vaskrsewa, kroz Svetog Duha, sa Svojim Apostolima (up. Jn 20:22). Kroz Apostole ona je preneta na episkope, wihove naslednike, a kroz wih na celu Crkvu. Isus Hristos Gospod na{ je vr{io ovu vlast na razli~ite na~ine kojima se, do wihovog eshatolo{kog ispuwewa (up. 1 Kor 15: 24 – 28), Carstvo Boìje razotkriva svetu: u~ewem (ul Mt 5:2, Lk 5:3); ~iwewem ~uda (up, Marko 1:30 – 34, Mt 14: 35 – 36); opra{tawem grehova (up. Marko 2:10, Lk 5:24), i vo|ewem svojih u~enika putevima spaswa (up. Mt 28:18 – 20), vr{ewe vlasti predate apostolima a kasnije i episkopima ukqu~uje propovedawe i u~ewe Jevan|eqa, osve}ewe kroz Svete Tajne posebno Evharistije, i u pastirskom rukovo|ewu onih koji veruju (up. Lk 10:16). 13. Vlast u Crkvi pripada samome Isusu Hristu, jedinoj Glavi Crkve (ul. Efecima 1:22, 5:23). Kroz Wegovog Svetog Duha, Crkva kao Wegovo Telo ima u~e{}a u Wegovoj Vlasti (ul. Ji 20:22 – 23). Vlast u Crkvi ima za ciq prizivawe celog ~ove~anstva Isusu Hristu (ul. Efes 1:10, Ji 11:52). Vlast koja je povezana sa blagoda}u koja se dobija rukopolagawem nije privatna svojina onih koji su je primili, niti je ona ne{to {to je povereno (se delegira) od zajednice: ve} je pre dar Svetog Duha odre|en za slu`bu zajednice i nikada se ne vr{i van we. Weno vr{ewe ukqu~uje u~e{}e cele zajednice, kako je episkop u Crkvi i Crkva je u episkopu (ul. Sv.Kiprijan. Ep. 66:8). 14. Vr{ewe vlasti ostvareno u Crkvi, u ime Hristovo i silom Svetoga Duha, mora biti, u svim svojim vidovima i na svim nivoima, slu`ba qubavi, kao {to je bila Hristova (ul. Mk 10, 45; Jn 13, 1 – 16). Vlast o kojoj mi govorimo, po{to izraàva boànsku vlast, ne moè postojati u Crkvi osi u qubavi izme|u onoga koji je vr{i i onih koji su joj pot~iweni. Ona je, stoga, vlast bez dominacije, bez fizi~ke ili moralne prinude. Budu}i da je to u~estvovawe u vlasti raspeti i vaznetog Gospoda kome je data sva vlast na nebu i na zemqi (ul. Mt 28, 18) ona moè i mora pozivati na poslu{awe. U isto vreme, zbog Otelovqena i krsta, ona je korenito razli~ita od one vo|a nacija i velika{a ovog sveta (ul. Lk 22, 25 – 27). Dok je ova vlast sigurno poverena qudima koji su, zbog slabosti i greha ~esto ku{ani 199

da je zloupotrebe, pored svega po samoj svojoj prirodi jevan|elsko poistove}ewe izme|u vlasti i slu`be ustanovquje osnovnu normu za Crkvu, Za Hri{}ane, vladati zna~iti sluìti. Vr{ewe i duhovna delotvornost crkvene vlasti je stoga obezbe|ena kroz slobodnu saglasnost i voqnu saradwu. Na li~nom nivou, ovo se prevodi z posli{awe vlasti Ckve da bi se pratio Hristos koji je bio voqno poslu{an Ocu ~ak i do smrti na Krstu (ul. Fil 2, 8). 15. Vlast unutar Crkve zasnovana je na Re~i Boìjoj, prisutnoj i ìvoj u zajednici u~enika. Sveto Pismo je otkrivena Re~ Boìja, kao {to ju je Crkva kroz Duha Svetoga koji je prisutan i aktivan u woj, raspoznala u ìvom Predawu pimewenom od Apostola. U srcu ovog Predawa je Evharistija (ul. 1 Kor 10, 16 – 17; 23 – 26). Vlast Svetog Pisma proisti~e iz ~iwenice da je to Re~ Boìja koju, ~itana u Crkvi i od strane Crkve, prenosi Jevan|eqe spasewa. Kroz Sveto Pismo, Hristos se obra|a sabornoj zajednici u srcu svakog vernika. Crkva, kroz Duha Svetoga prisutnog u woj, auteti~no tuma~i Sveto Pismo, odgovaraju}i na potrebe vrmena i mesta. Stalni obi~aj Sabora da ustoli~uju Jevan|eqa usred sabrawa potvr|uje kako prisustvo Hrista u Svojoj Re~i, koja je potrebna ta~ka upu}ivawa za sve wihove razgovore i odluke, tako u isto vreme potvr|uje i vlast Crkve da tuma~i ovu Re~ Boìju. 16. U svom boànskom Domostroju, Bog ho}e da Wegova Crkva ima ustrojstvo orijentisano prema spasewu. Ovom su{tinskom ustrojstvu pripada vera propovedana i svete tajne slavqewe u apostolskom prejemstvu. Vlast u crkvenom zajedni{tvu povezana je sa ovim su{tinskim ustrojstvom: weno vr{ewe regulisawe je kanonima i pravilima Crkve. Neke od ovih odredbi mogu se druga~ije primeniti u skladu sa potrebama crkvene zajednice u razli~itim vremenima i mestima, pod uslovom da se su{tinsko ustrojstvo Crkve uvek po{tuje. Stoga, kako pr~asnost (zajedni~arewe?) u svetim tajnama pretpostavqa zajedni~arewe u istoj veri (ul. Dokument iz Barija, nap. 29 - 33), tako isto, da bi postojalo puno crkveno op{tewe, mora postojati, me|u Crkvama, recipro~no prizivawe kanonskih zakonodastava u wihovim legitimnim razli~itostima. 200

II. Trostruko ostvarivawe Sabornosti i Vlasti 17. Istakav{i temeq sabornosti i vlasti u Crkvi, i primetiv{i kompleksnost sadràja ovih termina, moramo sada odgovoriti na slede}a pitawa: Kako insitucionalni elementi Crkve vidqivo izràvaju i sluè svetu tajnu kinonije (pri~asni{tva?) Kako kanonske strukture Crkvava izraàvaju svoj svetotajinski ìvot? U tu svrhu napravili smo razliku izme|u tri nivoa crkvenih institucija: onog koji je pomesna Crkva oko svog episkopa, onog oblasti (regije) koja obuhvata nekoliko susednih pomesnih Crkava: i onog celog naseqenog sveta (vaseqewe – ekumene) koja obuhvata sve pomesne Crkve.

1. Pomesni nivo 18. Boìja Crkva postoji tamo gde posotji zajednica sabrana zajedno na Evharistiji, kojoj na~alstvuje, neposredno ili preko svojih prezvitera, episkop koji je legitimno rukopoloèn na apostolsko prejemstvo, u~e}i veru koju je primio od Apostola, u op{tewu sa drugim episkopima i wihovim Crkvama. Plod ove Evharistije i ove slu`be jeste sabrati u autenti~no zajedni~arewe vere, molitve, misije bratske qubavi i me|usobne pomo}i, sve one koji su primili Duh Hrista na Kr{tewu. Ovo zajedni~arewe jeste okvir kojem se crkvena vlast vr{i. Zajedni~arewe jeste kriterijum za wegovo vr{ewe. 19. Svaka pomesna Crkva kao svoju misiju ima da bude, po milosti Boìjoj, mesto gde se sluì i odaje po~ast Bogu, gde se objavquje Jevan|eqe, gde se s~ave svete tajne, gde verni teè da ublaè svetsku patwu i gde svaki vernik moè prona|i spasewe. To je svetlo sveta (ul. Mt 5, 14 – 16), kvas (ul. Mt 13, 33), carsko sve{teni{tvo sveto (ul. 1 Pet 2, 5 i 9). Kanonske norme koje upravqaju wome imaju za ciq da obezbede ovu misiju. 20. Na osnovu tog samog Kr{etwa koje ga ili je u~inilo udom Hristovim, svaka kr{tena osoba je pozvana, u skladu sa darovima jednog Svetog Duha, sluì unutar zajednice (ul. 1 Kor 12, 4 – 27). Stoga je kroz zajednicu, pomo}u koje su svi 201

~lanovi (udovi) u slu`bi jednog drugoga, pomesna Crkva se ve} projavquje kao „sinodalna“ ili „saborna“ u svom ustrojstvu. Ova „sinodalnost“ ne pokazuje sebe samo u odnosima solidarnosti, me|usobne pomo}i i komplementarnosti koje razni rukopolpèni sve{tenici me|u sobom imaju. 21. Sposobnosti rukovo|ewa ~lanova zajednica svoje poreklo imaju u jednom Svetom Duhu, i usmerene su na dobrobit svih. Ova ~iwenica skida svetlo kako na zahteve tako i na ograni~ewa vlasti svakog u Crkvi. Ne treba da postoji ni pasivnost ni uamewivawe finkcija, niti nemar niti dominacija bilo koga nad bilo kojim drugim. Sve sposobnosti rukovo|ewa i slu`be u Crkvi konvergiraju u jedinstvenu pod sve{teni~kom slu`bom, episkopa, koji sluì zajednicu pomesne Crkve. Svi su pozvani da budu obnovqewi Duhom Svetim u svetim tajnama i da odgovore na stalno pokajawe (preumqewe – metanoia), tako da se osigurava wihovo zajedni{tvo u istini i milosr|u.

2. Regionalni nivo 22. Po{to Crkva sebe otkriva da je vaseqenska u sabrawu ( pomesne Crkve, ove vaseqenkost mora istinski da se ispoqi u zajedni{tvu sa ostalim Crkvama koje propovedaju istu apostolsku veru i dele istu osnovnu crkvenu strukturu, po~ev{i sa onima koji su blizu pri ruci u vrlini wihove zajedni~ke odgovornosti za misiju u toj regiji koja je wihova (ul. Minhenski dokument, III3 i valamski dokument, nap 52 i 53). Op{tewe me|u Crkvama izraàva se u rukopoloèwu episkopa. Ovo rukopo-loèwe se vr{i u skladu sa kanonskim poretkom od strane tri ili vi{e episkopa, ili najmawe dva (ul. Nikeja I, 4. kanon), koji delaju u ime episkopalnog tela i naroda Boìjeg i sami primiv{i u slu`bu od Duha Svetoga polagawem ruku u Apostolskom prejemstvu. Kada se ovo ostvari u saglanosti sa kanonima, obezbe|uje se op{tewe me|u Crkvama u istinskoj veri, svetim tajnama i crkvenim ìvotima, kao i ìvo op{tewe me|u Crkvama u istinskoj veri, svetim tajnama i crkveni ìvota, kao i ìvo op{tewe sa prethodnim nara{tajima. 202

23. Takvo efikasno op{tewe izme|u ekoliko pomesenih Crkava, od kojih je svaka Katoli~anska Crkva na naro~itom mestu, izraèna je odre|enima praksama: u~e{}em episkopa susednih katedri na rukopolo|ewu episkopa u pomesnoj Crkvi: pozivu episkopa iz druge Crkve da zajedni~ki bogosluè na sabrawu pomesne Crkve: dobrodo{licu koja se {iri na verne od ovi drugih Crkava u pri~e{}ivawu za evharistijskom trpezom: razmenu pisama povodom rukopoloèna; i pruàwe materijalne pomo}i. 24. Kanoni podjednako prihva}en i na Istoku i Zapodu, izraàva odnos izme|u pomesnih Crkava regije: “Episkopi svakoga naroda treba da poznaju prvo da izme|u wih i da ga smatraju kao glavu, i ni{ta va`nije da ne preduzimaju bez wegova znawa: svaki episkop moè samo ~initi ono {to se ti~e wegove sopstvene eparhije i wenih zavisnih teritorija Ali primus ne moè ni{ta ~initi bez saglasnosti svih. Jer }e tako biti jednosu{nost i proslavi}e se Bog kroz Gospoda u svetome Duhu” (34. Apostolsko kanon. 25. Ova norma, koja se ponovo pojavquje u nekolko vidova u kanonskom predawu, primewuje se na sve episkope regije, bilo na one iz provincije, mitropolije, ili patrijar{ije. Wena prakti~na primena se mo|e na}i na sinodima ili saborima provincije, regije ili patrijar{ije. îwenica da je sastav regionalnog sinoda uvek su{tinski episkopalni, ~ak i kada ukqu~uje druge ~lanove Crkve, otkrivena prirodu sinodalne vlasti. Samo episkopi imaju savetodavni glas. Vlast sinoda je zasnovana na prirodi episkopske slu`be po sebi i ispoqava kolegijalnu prirodu episkopata u slu`bi zajedni{tva Crkava. 26. Sinod (ili sabor) u sebi implicira u~e{}e svih episkopa jedne oblasti (regije). Vlada se principom konsenzisa i jednosu{nost koja je ozna~ena evharistijskim zajedni~kim bogosluèwem, kao {to je implicirano u finalnoj doksologiji gore pomenutog 34. Apostolskog kanona. Me|utim, ostaje ~iwenica, da je svaki episkop u svojoj pastirskoj brizi sudija, i da je odgovoran pred Bogom za de{avawa u svojoj sopstvenoj eparhiji (ul. Kiprijan Posl. 55, 21): stoga je on ~uvar sabornosti (katoli~anskosti) svoje 203

pomesne Crkve, i mora uvek biti temeqan da promovi{e saborno jedinstvo (op{tewe) sa drugim Crkvama. 27. Sledi da oblasni (regionalni= sinod ili sabor nema vlast nad drugim crkvenim oblastima. Ipak razmena informacija i konsultacija izme|u predstavnika nekoliko sinoda su manifestacija sabornosti, kao i one bratske me|usobne pomo}i i milosr|a koje treba da vlada izme|u svih pomesnih Crkava, radi ve}eg zajedni~kog dobra. Svaki episkop je odgovoran za celu Crkvu zajedno sa svim wegovim kolegama u jednoj i istoj apostolskoj misiji. 28. Na ovaj na~in nekoliko crkvenih provincija su uspele da oja~aju svoje veze zajedni~ke odgovornosti. To je bio jedan od faktora koji je doveo do pojve patrijar{ija u istoriji na{ih Crkava. Patrijar{ijski sinodi se upravqaju po istim crkvenim na~elima i istim kanonskim normama kao i provincijski sinodi. 29. U kasnijim vekovima, i na Istoku i na Zapadu, neke nove konfiguacije zajednice (op{tewa) izme|u pomesnih Crkava su se razvile. Nove patrijar{ije i autokefalne Crkve osnovane su na Hri{}anskom Istoku, a u latinskoj crkvi nedavno se pojavio naro~iti obrazac grupisawa (sabirawa) episkopa, Episkopska konferencija. One nisu, sa episkolo{ke ta~ke gledi{ta, samo administrativni podokruzi: oni izraàvaju duh zajednice u Crkvi, dok istovremeno po{tuju razli~itosti qudskih kultura. 30. U stvvari regionalna sinodalnost, kakva god bila wene konture i kanonsko regulisawe, pokazuje da je Boìja Crkva nije zajednica li~nosti ili pomesnih Crkava odse~ena od wihovih qudskih korenova. Zato {to je to zajednica spasewa i zato {to je ovo spasewe „obnova tvorevine“ (up. Sv. Irinej Adv. Haer, 1, 36, 1) ono obuhvata ~ove~iju li~nost u svemu {to spaja wega ili wu sa qudskom stvarno{}u kakvu ju je stvorio Bog. Crkva nije samo zbir pojedinaca; ona je sa~iwena od zajednica sa razli~itim kulturama, istorijama i druptvenim strukturama. 31. U grupisawu pomesnih Crkava na regionalnom nivou, sabornost se pojavquje u svom pravom svetlu. To je izraz prisustva spasewa ne u neizdiferencionalnoj vaseqeni ve} u ~ove~anstvu kakvom ga je Bog napravio i dolazi da ga 204

spasi. U svetoj tajni spasewa, ~ove~anska priroda je istovremeno se pretpostavqa u svojoj puno}i i izle~ena od onoga {to je greh ulio u wu putem samodovoqnosti, gordosti, nepoverewa u druge, agresivnosti, qubomore, zavisti, laì i mr`we. Eklasijalna kinonija (zajedni-~arewe) je dar putem kojeg je celo ~ove~anstvo spojeno zajedno, u Svetom Duhu vasrkslog Gospoda. Ovo jedinstvo, stvoreno od Svetog Duha, daleko od toga da pada u uniformnost, iziskuje i stoga ~uva – i na neki na~in, pove}ava – razli~itost i osobitost.

3. Univerzalni nivo 32. Svaka pomesna Crkva je u op{tewu ne samo sa susdenim Crkvama, ve} sa ukupno{}u pomesnih Crkava, sa onima koje su sada prisustne u svetu, onima koje su postojale od po~etka, i onima koje }e biti u budu}nosti, i sa Crkvom ve} u slavi. Shodno voqi Hristovoj, Crkva je jedina i nedeqiva, ista uvek i na svakom mestu. Obe strane propovedaju, u nijesko – carigradskom Vjeruju, da je Crkva jedina i saborna. Wena sabornost (katoli~anskost) obuhvata ne samo razli~itost qudskih zajednica ve} i wihovo fundamentalno jedinstvo. 33. Jasno je, stoga, da jedna ista vera treba da se ispoveda i ìvi u svim pomesnim Crkvama, ista jedinstvena Evharistija treba svugde da se slavi, i jedna ista apostolska slu`ba treba da funkcioni{e u svim zajednicama. Pomesna Crkva ne moè da modifikuje Vjeruju, koji je formulisan na vaseqenskim saborima, iako je Crkva uvek treba „da daje pogodne odgovore na nove probleme, odgoovre zasnovane na Svetom Pismu i saglasnosti i su{tinskom kontinuitetu sa prethodnim izrazima dogmata“ (Dokument iz Barija, br. 29). Podjednako, pomesna Crkva ne moè da mewa fundamentalnu stvar vezanu za oblik sve{teni~ke slu`be jednostranom odlukom i nijedna pomesna Crkva ne moè da slavi Evharistiju na samovoqnim odvajawem od drugih pomesnih Crkava, ne ru{e}i ozbiqno crkveno jedinstvo. U svim tim stvarima dodiruje se spona same zajednice – stoga, u samo postojawe Crkve. 205

34. Zbog ove zajednice sve Crkve, kroz kanone, reguli{u sve {to se ti~e Evharistije i svetih tajni, bogosluèwa i rukopoloèwa i predaje i u~ewa vere. Jasno je za{to su u ovom domenu kanonska pravila i disciplinske norme potrebne. 35. Kroz istoriju, kada su se pojavqivali ozbiqni problemi koji su uticali na univerzalno op{tewe (zajedni~arewe) i slagawe me|u Crkvama – u odnosu ili na autenti~no tuma~ewe vere, ili na sve{tenike i wihov odnos prema celoj Crkvi, ili na zajedni~ku disciplinu koju vernost Jevan|equ zahteva – orubegavaki se Vaseqebsjun Saborima. Ovi Sabori su bili vaseqenski ne samo zato {to su sabrali zajedno episkope iz svih oblasti, ali naro~ito one i pet glavnih episkopskih sedi{ta, Rima, Carigrada, Aleksandrije, Antiohije, Jerusalima, shodno ranocrkvenom poretku. To je bilo iz zbog toga {to su wihove sve~ane doktrinarne odluke i wihove zajedni~ke formulacije vere, naro~ito po krucijalnim pitawima, bile obavezuju}e za sve Crkve i sve vernike u sva vremena i na svim mestima. To je za{to odluke Vaseqenskih Sabora ostaju normativne. 36. Istorija Vaseqenskih Sabora pokazuje ono {to treba smatrati wihovim specijalnim karakteristikama. Ovo pitawe treba daqe da se izu~i u na{em budu}em dijalogu uzimaju}i u obzir razvoj crkvenih struktura tokom posledwi vekova na Istoku i na Zapadu. 37. Vaseqenkost odluka Sabora priznaje se kroz proces prijema bilo dugog ili kratkog trajawa, u skladu sa kojim qudi Boìji kao celina – oisredstvin uìdràvawa, razlikovawa, razgovora i molitve – priznaju u onim odlukama jednu apostolsku veru pomesnih Crkava, koja je uvek bila ista ~iji su episkopi u~iteqi (didaskali) i ~uvari. Ovaj proces prijema je razli~ito tuma~en na Istoku i Zapadu u skladu sa wihovim kanonskim tradicijama. 38. Sabornost ili sinodalnost ukqu~uje, stoga, mnogo vi{e od sabranih episkopa. Ukqu~uje tako|e i wihove Crkve. Pravopomenuti su nosioci i daju glas veri drugopomenutih. Odluke episkopa treba da se prime ìvotu Crkava, naro~ito u wihovom liturgijskom ìvotu. Svaki Vaseqenski Sabor primqen tako, u punom i pravom smislu, 206

jeste shodno tome, projavqivawe i sluèwe zajednici cele Crkve. 39. Suprotno eparhijskim i oblasnom sinodu, vaseqenski sabor nije „institucija“ ~ija se u~estalost moè regulisati kanonima: on je pre „doga|aj“, keros (kairos) nadahnut Svetim Duhom koji vodi Crkvu kako bi porodio u sebi institucije koje su mu potrebne i koje odgovaraju wegovoj prirodi. Ovaj sklad izme|u Crkve i sabora je tako dubok da, ~ak i nakon prekida izme|u Istoka i Zapada koji je u~inio nemogu}im odr|àvawe vaseqenskih sabora u strogom smislu re~i, obe Crkve su nastavile da odràvaju sabore (koncile) kad god bi se pojavila ozbiqna kriza. Ovi sabori su okupqali episkope iz pomesnih Crkava u op{tewu sa katedrom Rima, ili, iako shva}eno na druga~iji na~in, sa Carigradskom katedrom, ponaosob. U Rimokatoli~koj Crkvi, neki od ovih sabora odrànih na Zapadu smatrani su vaseqenskim. Ovakva situacija koja je obavezala obe strane Hri{}anstva da sazovu sabore pogodne za svaku od wih, favorizovala je neslagawa koja su doprinela me|usobnoj otu|enosti. Mora se tragati za sredstvima koja dozvoqavaju ponovo uspostavqawe vaseqenskog (ekumenskog) konsenzusa. 40. Tokom prvog milenijuma, univerzalno op{tewe Crkava u obi~ajenmo toku doga|aja odràvano je kroz bratske odnose izme|u episkopa. Ovi odnosi, me|u samim episkopima, izme|u episkopa i wihovih odnosnih primusa, a tako|e izme|u samih protosa u kanonskom poretku svedo~ili su da je rana Crkva gajila i u~vr{}ivala crkveno op{tewe. Istorija beleì savetovawa, pisma i apele glavnim katedrama, naro~ito onoj Rima, {to jasno izraàva solidarnost koju kinonija stvara. Kanonske odredbe poput ukqu~ivawe imena episkopa glavnih katedri i diptihe i saop{tavawe ispovedawa vere drugim patrijarsima kada su povod bili izbori, su konkretni izrazi kinonije. 41. Obe strane se slaù da je ovaj kanonski poredak bio prizna od strane svih u eri nepodeqene Crkve. Daqe, slaù se da je Rim, kao Crkva koja „predsedava u qubavi“ prema izrazu Sv. Igwatia Antihijskog (Rimqanina, Prolog), zauzima prvo mesto u poretku i da je biskup Rima stoga bio prvi (protos) me|u patrijarsima. Oni se ne slaù, me|utim, oko 207

tuma~ewa istorijskih dokaza iz ove ere vezano za prerogative biskupa Rima kao prvog, stvar koja je ve} bila shva}ena na razli~ite na~ine u prvom milenijumu. 42. Saborsnost na univerzalnom nivou, vr{ena na vaseqenskim saborima implicira na aktivnu ulogu biskupa Rima, kao prvog (protos) me|u episkopima glavnih katedri, u konsenzusu okupqenih biskupa. Iako episkop Rima nije sazivao vaseqeske sabore u prvi vekovima i nikad li~no nad weima nije predsedavao, on je, me|utim, bio tesno ukqu~en u proces dono{ewa odluka sabora. 43. Primat i sabornost su me|usobno zavisni. Zbog toga se primat na razli~itim nivoima ìvota Crkve, pomesnim, oblasnim i univerzalnim, mora uvek razmatrati u kontekstu sabornosti, a sabornost isto tako u kontekstu primata. [to se ti~e primata na razli~itim nivoima, èlimo da potvrdimo slede}e ta~ke: 1. Primat na svim nivoima jerste praksa koja je ~vrsto zasnovana na kanonskom predawu Crkve. 2. Dok je ~iwenica o primatu na univerzalnom nivou prihva}ena i od Istoka i od Zapada, postoje razlike u razumevawu u odnosu na na~in na koji treba da bude izvr{en, kao i u odnosu na wenu bogoslovsku kao i na utemeqenost na Svetom Pismu. 44. U istoriji Istoka i Zapada, najmawe do devetog veka, niz prerogativa je bio priznat uvek u kontekstu sabornosti u skladu sa uslovima tih vremena, za protosa ili kefali (glavu) svakog od uspostavqenih crkvenih nivoa pomesno, za episkopa kao protosa svoje eparhije u odnosu na wegove prezvitere i narod; oblasno, za protosa svake mitropolije u odnosu na episkope wegove oblasti, i za protosa svake od pet patrijar{ija, u odnosu na mitropolita svake ograni~ene oblasti i univerzalno, za episkopa Rima kao protosa (prvog) me|u patrijarsima. Ovo razlikovawe nivoa ne umawuje svetotajinsku jednakost svakog episkopa ili sabornost svake pomesne Crkve. 208

45. Ostaje a se pitawe uloge biskupa Rima u communion svih Crkava izuli jo{ detaqnije. [ta je specifi~na uloga biskopa „prve katedre“ u eksiologiji kanonije i u pogledu onoga {to smo rekli o sabornosti i vlast u ovom tekstu? Kao u~ew prvog i drugog Vatikanskog koncila o univerzalnom prmatu treba shvatiti i ìveti u svetlu crkvene prakse prvog milenijuma? Ovo su krucijalna pitawa za na{ dijalog i za na{e nade u obavqawe punog op{tewa (zajedni~arewa) me|u nama. 46. Mi, ~lanovi Zajedni~ke Me|unarodne Komisiji za teolo{ki dijalog izme|u rimokatoli~ke Crkve i Pravoslavne Crkve, ube|eni smo da gore navedena izjava o crkvenom op{tewu, sabornosti i vlasti predstavqa pozitivan i zna~ajan napredak u na{em dijalogu, kao i da obezbe|uje ~vrstu osnovu za budu}e raspravqawe o pitawu primata na univerzalnom nivou Crkve. Svesni smo da jo{ ostaje puno te{kih pitawa koja treba da se razjasne, ali se nadamo da, podràni molitvom Gospoda „Da svi jedno budu... da svet veruje“ (Jn. 17, 21) i bivaju}i poslu{ni Svetom Duhu, moèmo graditi nakon sporazuma koji je ve} postignut. POnovo potvr|uju}i i ispovedaju}i da je „jedan Gospod, jedna vera, jedno kr{tewe“ (Eph 5`4,

5) Odajemo slavu Bogu, Svetoj Trojici, Ocu, Sinu i Svetome Duhu, koji nas je okupio zajedno (1). Pravoslavni u~esnici su prime}uju da je va`no da naglase da je kori{}ewe termina „Crkva“, „univerzalna Crkva“, „nedeqiva Crkva“ i „Telo Hristovo“ u ovom dokumentu i u sli~nim dokumentima koje je izdala Zahedni~ka komisija na na koji na~in ne podriva samo – shvatawe Pravoslavne Crkve kao jedne, svete, saborne i episkopske Crkve, o ~emu govori nikejski Simbol Vere (Vjeruju). Sa katoli~ke ta~ke gledi{ta, primewuje se ista samosvest: jedna, sveta, saborna i apostolska Crkva, ìvi u katoli~koj crkvi (Lumen Gentium, 8:) ovo ne iskqu~uje priznawe da su elementi istinite Crkve prisutni van katoli~ke zajednice. Primedba urednika „Europaica“. Navedeni tekst, koji je ovde prikazan na zahtev mnogih na{ih ~italaca, jeste prvi 209

dokument koji je usvojila zajedni~ka Me|unarodna Komisija za teolo{ki dijalog izme|u Pravoslavne Crkve i Rimokatoli~ke Crkve u odsustvu predstavnika Moskovske patrijar{ije. Predstavnici Patrijar{ije Bugarske su tako|e bili odsutni sa sastanka u raveni, dok predstavnici PRavoslavne Crkve u Americi i PRavoslavne Crkve u Japanu nikada nisu ni bili pozvani da u~estvuju u radu Komisije po{to Patrijar{ija u carigradu ne priznaje wihov status. Dokument obuhvata izjave (naro~ito ~lan 39) koje je delegacija Moskovske patrijar{ije kritikovala u Beogradu, 2006. godine. Moskovska patrijar{ija }e analizirati dokument iz Ravene i blagovremeno predstaviti svoje zakqu~ke. 21. oktobar 2007.

210

25) PISMO SINODU, POTVRDA O PRIMAWU PISMA BEZ ODGOVORA SVETOM ARHIJEREJSKOM SINODU SRPSKE PRAVOSLAVNE CRKVE Beograd, 1. februar 2008. godine

^

udi me da do Vas, Gospodo Arhijereji, ne dopiru protesti vernika i pojedinih sve{tenika protiv samovoqe izvesnih episkopa koji kr{e svete kanone i vekovnu praksu Pravoslavne crkve da vr{e bogosluèwe po vekovno ustaqenom tipiku koji se kanonski ne moè mewati. Sveti Arhijerejski sabor SPC je, na pro{logodi{wem zasedawu, doneo je obavezuju}u odluku za sve arhijereje SPC da se bogosluèwe u na{oj mu~eni~koj Crkvi vr{i do daqweg onako kako se do sada vr{ilo. Grupa episkopa, koji se pona{aju kao papisti, koji su se odmetnuli u neku vrstu kanonske hajdu~ije Sabora SPC i Crkve, iako su poloìli zakletvu da ~uvaju kanonsko jedinstvo Pravoslavne crkve, a to zna~i da ne mogu samovoqno kr{iti kanone, kr{e kanone i uvode novotarije u Svetu arhijerejsku liturgiju, idu}i tako u susret ekumenizmu i vatikanizmu, ~ime se oglu{uju o izri~ite kanone koji im to zabrawuju, i pored izri~ite naredbe SAS SPC. Laodikijski sabor (343) odre|uje da se ustanovqene molitve na bogosluèwu ne smeju mewati niti novi poredak uvoditi; Sabor kartaginski nare|uje da svi moraju jednoobrazno upotrebqavati molitve koje su na saboru ustanovqewe; pravila Neokesarijskog sabora zabrawuju da se slu`ba Boìja vr{i drugoja~ije osim po tipiku, a koji se sve{tenosluìteq drzne da to prekr{i, - da se svrgne, to jest da mu se oduzme ~in. Sveti oci su traìli da se molitve na liturgiji ne mewaju, kao ni sama liturgija. âk je na Zapadu Rimski sabor za vreme episkopa rimskog Gelasija (peti vek) zakqu~io da se liturgija ne sme nikako mewati. Uprkos svemu tome, uprkos nare|ewu na{eg SAS, pojedini na{i episkopi, odmetnuv{i se u hajduke od kanona i Crkve, po~eli su da gaze kanone, mewaju liturgiju, da zava|aju Boìji narod, umesto da ih mire i spasavaju, da se sami ne 211

drè poloène im zakletve kao svetog obe}awa o ~uvawu kanonskog jedinstva Crkve, izraènog pored ostalog i u tipiku, zakletve date pre hirotonije, ve} oni progone one sve{tenike koje bi trebalo da odlikuju, koje verni narod ceni i po{tuje kao uzorne u svakom pogledu. âk se potpisuju i peticije episkopu od strane vernika, kakav je slu~aj ovih dana u â~ku gde je od 350 vernika potpisala peticiju nadle`nom episkopu, a oni nedostojni sve{tenosluìteqi koji „ogra|uju episkopa“ od pravih vernika, ne}e ni da prime tu peticiju, ignori{u}i voqu naroda, ne znaju}i za mudrost: „Glas naroda je glas Boìji“. [tavi{e, episkopi prete tim vrlim sve{tenicima preme{tajem i li{avawem ~ina, kakav je najnoviji slu~aj episkopa ì~kog, koji je u jednom potezu premestio {est eminetnih sve{tenika na udaqene parohije, ne misle}i da ti sve{tenici imaju ugled me|u nama sve{tenicima, u narodu, da imaju svoje porodice, decu koja poha|aju {kole u tim mestima, supruge koje su zaposlene i ne mogu da poslu{aju samovoqu episkopa. I sve to ~ine pravdaju}i se zakletvom sve{etenika da „bude poslu{an svome episkopu kao Hristu“. A to, {to ti episkopi nisu kao Hristos ni po ~emu, {to nisu poslu{ni ni Hristu ni Crkvi Wegovoj, {to gaze kanone, {to ìve poro~no i nemoralno, {to sebe smatraju da su „bezgre{ne rimske pape“, a znamo da se ispod obrazine takvih kriju najve}i poroci, gadosti i perverzije, nikom ni{ta. Narod se s pravom pobunio. Narod }e i daqe da se buni. Neko }e se staviti na ~elo tog ~estitog naroda, pa }ete posle imati velikog belaja da umirite najboqe vernike. Ho}ete li, dakle, dozvoliti stvarawe unutra{weg raskola u SPC ili }ete preduzeti ono {to ste du`ni po Ustavu SPC? Ho}ete li dozvoliti narodu da na Crkveno-narodnim saborima biraju svoje klirike, kako je to bilo u Ranoj crkvi, kako je danas u mnogim pomesnim Pravoslavnim crkvama, ili }ete dozvoliti samovoqu, java{luk, nerad i nemoral pojedinih episkopa, sve dok se narod ne otpadi od takvih „sve{tenosluìteqa“? Ja }u ~ekati izvesno vreme da vidim da li }ete ne{to preduzeti, a posle }u obavestiti na{e vernike i javnost o pismu koje Vam pi{em i kolenopreklono molim da ono {to Vam je du`nost {to pre u~inite. 212

Do sada se najvi{a crkvena vlast pokazala krajwe nemo}na da suzbije samovoqu pojedinih episkopa, ~ast pojedinim episkopima koji savesno obavqaju svoje du`nosti, da sprovedete svoje odluke kada je u pitawu nasiqe episkopa na najboqe sve{tenike, niti da sprovede u delo jednobrazno primewivawe tipika na celoj teritoji na{e pomesne Pravoslavne crkve, o ~emu je Sabor doneo odluku. Koga ~ekate da to uradi? Za koga ta Va{a odluka vaì i na koga se odnosi, ako ne na one koji je ignori{u i rade suprotno woj. Doneli ste odluku da se sve{tenik Goran Anti} iz Vrawa vrati u svezu klira, jer je bio o~evidac skandaloznog ìvota svoga episkopa, i to javno rekao, a Vi ste }utke pre{li preko toga da ga episkop ra{~ini. Niste ni{ta u~inili protiv protesta naroda u Tuleìma, u [umadijskoj eparhiji, nego je jedan dobar sve{tenik preme{tan u Banatsku eparhiju samo zato {to je ostao poslu{an Saboru na{e Crkve, a kanonoprestupnici prete sve{tenicima ra{~iwewem. Ja hrabro kaèm, sleduju}i svoga Gospoda, da se ne sme biti poslu{an onome koji nije poslu{an Hristu ni Wegovoj crkvi, jer bi takva poslu{nost bila protivna kanonima, sluèwe mamonu umesto Bogu, a Gospod nam je zabranio da istovremeno sluìmo Bogu i mamonu (sr. Mat. 6, 24). Uostalom, onaj koji ne poslu{a Crkvu mora nam svima biti kao neznaboàc i carinik (sr. Mat. 18, 15-17), makar to bio i episkop koji je sebe, zgaziv{i kanone, odlu~io od Boìje crkve. Vi znate vrlo dobro, Gospodo Arhijereji, da episkopi: ì~ki, {umadijski, brani~evski, ba~ki, da ne idem daqe, vr{e liturgiju prekrojenu po svome }itabu, a ne po kanonima na{e Crkve i naredbe na{eg Sabora; da time unose smutwu i zavadu u Boìji narod, da dele sve{tenike ne po stvarnim zaslugama nego po slepoj poslu{nosti i licemerju, da uvode haos u bogosluèwe. âk je o tim ispadima po~ela da pi{e i umerena Politika. Ho}ete li, dakle, opomenuti te episkope da se vrate u krilo Crkve, da primewuju kanone i na sebi i na drugima, one kanone koje nipoda{tavaju kada su oni u pitawu, a po kojima validno sude sve{tenicima, |akonima i sve{tenomonasima, kakav je slu~aj sa uglednim duhovnikom na{e Crkve arhimadritom Venijaminom iz manastira Preobraèwa, ili }ete ~ekati da gnev narodni prokqu~a i 213

stvore se uslovi za stvarawe novog, ne daj Boè, crkvenog raskola u na{em narodu ili novog, daj Boè, saziva Crkvenonarodnog sabora za izbor episkopa, jer su episkopi uzurpirali tu vlast da sebe biraju po sebi sli~nim sklonostima i nakaradnostima?! Beograd, 1. februar 2008. godine

Gre{ni rab Boìji Protojerej @arko Gavrilovi}

Potvrda o prijemu pisma

214

26) PISMO SINODU SVETOM ARHIJEREJSKOM SINODU SRPSKE PRAVOSLAVNE CRKVE Beograd, 30. septembar 2008. godine (Posredno preko nadle`nog Arhijreja i neposredno preko po{te, po{to iz iskustva znam da ne}e niko u Patrijar{iji da primi moju po{tu na potpis)

M

nogo sam qut, a i mnogi me vernici uznemiravaju, zbog skandala u Markovoj crkvi u Beogradu, traè}i od mene, ni sam ne znam za{to, da interveni{em da se sve{tenik, koje Vam je ime poznato, ukloni iz hrama Markove crkve, a sam hram i prostorije Markove crkve osveti. Razume se da govorim u vezi aka br. 977/2008 od 27. jula. 2008. godine koji je doneo mitropoli Amfilohije. Ovoga puta taj svoj potez ~inim nerado, jer to duboko kompromituju celu na{u SPC, mitropolita koji je zapo~eo postupak ka`wavawa, pa od wega odustao, a vernici kod mene dolaze i traè da ne{to preduzmem, sami govore da ne}e vi{e da ulaze u Markovu crkvu u Beogradu, dok je odre|eni sve{tenik tu i dok je verou~iteq Tatjana Franovi} Mihajlovi} tamo. Da to objasnim izvesnim redom. Vernici tog hrama su mi doneli akt koji sam gore naveo, da je sve{tenik Nikola Jovi} vr{io bludne radwe u samom Hramu prilikom ispovesti, nad ènama i devojkama, a da je poku{ao i nekoliko silovawa. To nije prvi put, ve} se vi{e puta desilo na mnogim wegovim pastirskim slu`bama i mestima. Zbog toga je preme{tan na vi{e mesta, a posledwi put ucenio patrijarha Pavla, pa umesto daide u neko selo, ovaj ga, zbog svoje slabosti o koji govore mnogi u Beogradu, premestio u centralnu beogradsku crkvu, da nas tu sve konprmituje. Stra{no je da se desi u hramu to, {to se desilo sa wim, i da hram posluì za satanisti~ke neznaboà~ke orgije, {to i sami gorwi akti konstatuje, da wegovo nedelo prouzrokuje daqe – krivicu „li{ewe sve{teni~kog ~ina zbog krivice prouzrokuje sablazan u narodu i sluì na sramotu sve{teni~kom ~inu...“ 215

Kruè pri~e da pomenuti sve{tenik ima {uraka episkopa u Ohridskoj arhiepiskopiji SPC, koji je intervenisao da se pomenuti sve{tenik vrati u isti hram, na sablazan vernika, a Mitropolit, koji ima neodoqivu èqi da postane srpski patrijarh, pa mu treba wegov glas i glas dvojice drugih arhijereja iz pomenute Arhiepiskopije, u~inio je to {to nije smeo, protivno kazni koju je nagovestio u Dekretu, protivno kanonima, Disciplinskim pravilima SPC i Pravilu o sudovima u SPC, {to ga diskvalifikuje da se kandiduje za tako visoko mesto u na{oj Crkvi i bi}e qudi koji }e kazati konstataciju anaksios, prilkom eventualne takve hirotonije. Osim toga, meni je uba~eno u sandu~e neko pamflet, u potpisu Informativne slu`be SPC, pod naslovom „Rani radovi Riste Radovica iliti Mitropolita Amfilohija“, na tri stranice, za koje ja ne mogu da verujem da je to autenti~no saop{tewe te slu`be. Jer bi to bilo vrlo ru`no da neko iz Mitropolitvoe sredine kompromituje samog Mitropolita, ali i to bi trebalo ispitati {ta je tu istina. Stoga, traìm da se pomenuti sve{tenik udaqi iz hrama Svetog Marka, da se hram osveti, tajno ili javno, kao i kancelarije sve{teni~ke, u kojima se bestijalno orgijalo. Traìm, tako|e da se udaqi iz hrama Svetog Marka u Beogradu, kao verou~iteq i povernik Bratstva tatjana Franovi} Mihajlovi}, jer je zavela jednog svet{enika, brak mu likvidirala, radila razne bahanalije sa drugim qudima tog hrama, kaù da se protiv we i wene sestre Ivane vodio postupak falsifikovawa diplome BF SPC, a koja sama ulazi u hram i kancelarije Markove crkve sa najve}im pvoerewem pojedinih sve{tenika, iako sluì na sablazan vernicima i vr{i prevare svuda po celoj Srbji. Osim toga, ona je verou~iteq i dolazi u ovaj hram, da bi prevarila druge lakoverne vernike da bi im izmamila novac, toboè za gradwu stanova, kako je u~inila i potpisniku ovih redova, te se prema woj vode brojni postupci, pred raznim sudovima u Beogradu (kao Ki. Br. 238/06 pred Petim op. Sudom; Ki. Br. 30/08 pred Tre}im op. Sudom, zbog dela prevara u ovom smislu i milionske koristi MUP-a Srbije, u Bulevaru despoa Stefana, kod islednika Zorana Kova~evi}a zbog ~ega sam pozvan na saslu{awe iako je ja nisam pri216

javio za prevaru do sada, a sada joj preti skora{wa dugotrajna kazna zatvora. Na sudu i pred tuìla{tvom pomenuta Tatjana se poziva da je {titi Patrijarh Pavle i visoki zvani~nici Crkve, ~ime kompromituje samu SPC. Kada je sada uhapse kao ovejanog prevaranta, a ona je verou~iteq pri ovoj crkvi, bi}e to jo{ jedna sramota za celu na{u Crkvi i za vi{e svet{enstvo u SPC, jer se ta}no ne zna ko je to {stiti iz Crkve da vr{i prevare vernika, jer svoje naivne `rtve regrutuje samo iz Crkve, gde se prima, sa svojom majkom Olgom, ~esto za doma}ina hramovnih slava, pa joj vernici veruju da je do bar i ispravan vernik.êka}u 15 dana na odgovor od Svetog Arhijerejskog Sinoda ili na izvr{ewe predloènih radwi, a onda }u, ako od ovog mog pisma ne bude nikakvog efekta, isto staviti javnosti na uvid preko Interneta, kao sasvim ispravan na~in borbe protiv zloupotreba u SPC, jer nas je tako u~io Gospod Hristos i sveti apostol Pavle: „One koji gre{e pokraj pred svima, da i ostali imaju straha“ (1 Tim. 5.20), kao i „Izbacite zloga izme| vas samih“ (1. Kor. 5, 13) 30. septembar 2008. godine U sinovskoj odanosti Protojerej dr @arko Gavrilovi}

217

DOKAZ: Fotokopija Dekreta AEM Broj 977/2008.

218

DRUGI DEO: PISMA PATRIJARHU SRBSKOM GOSPODINU PAVLU 1) PISMO PATRIJARHU PAVLU O FAKSU IZ AMERIKE WEGOVOJ SVETOSTI ARHIEPISKOPU PE]KOM, MITROPOLITU BEOGRADSKO KARLOVA^KOM I PATRIJARHU SRBSKOM G. G. PAVLU BEOGRAD VA[A SVETOSTI,

P

re dva meseca dobio sam telefaks iz Amerike, koji prilaèm uz ovo pismo, a koji se odnosi na Va{u Svetost u kome se pored ostalog tvrdi da Vam je majka Hrvatica, da ste izmenili Simvol vere, da povla~ite poteze u Crkvi pod velikim uticajem bezbo`nika. Ne mogu da verujem da je sve ovo istina, ali kada su ovome narodu mogli da podmetnu neprijateqskog vojnika kao doìvotnog cara u ovom narodu sve je mogu}e, jer kako re~e pokojni Ra{kovi} Srbi su lud narod. Mo`da sam i ja takav, po{to iz takvog naroda poti~em i, naro~ito, zato {to Vam o svemu ovome pi{em izigravaju}i neku belu ovcu. Da ste zaista pod velikim uticajem raspolu}enih i obezboènih srpskih politi~ara svedo~e mnoge ~iwenice, a me|u wima bi}u slobodan da navedem samo neke: Va{ potpis na Dejtonsku vizu g. Slobodanu Milo{evi}u kojim ste mu dali dva glasa u odnosu na pojedine ~lanove srpske delegacije tako da najve}i srpski izdajnik dobija Va{ blagoslov da moè da presu|uje u sudbonosnim stvarima za opstanak srpskog naroda. Sada se ~uje da Sveti arh. sinod SPC traì ostavku tog istog ~oveka koga je vi{e crkveno rukovodstvo SPC, dobrim delom i u ve}ini ustoli~ilo Milo{evi}a na vlasti a meni koji sam ga kritikovao pretili su ra{~iwewem. Vi ste, Va{a Svetosti, posle velike materijalne pronevere u Zavodu za izradu sve}a, postavili kao direktora PUO sina poznatog srpskog boq{evika i krvnika Dragog Stamenkovi}a. Da bruka bude jo{ ve}a postavili ste za na~elnika ekonomskog odeqewa 219

pri Zavodu za izradu sve}a julovca Milana Paunovi}a, o ~emu sam Vam pisao i priloìo dokumenta, a on sada leì kod ku}e, kako sam obave{ten, i prima platu od na{e Patrijar{ije. Dobro znate da Vam je gore pomenuti potpis poni{ten, a Vi niste podneli ostavku. I umesto {to traìte ostavku ~oveka koga ste ustoli~ili i koji je ustoli~io Vas, morali bi ste da razmislite o svom moralnom kredibilitetu za takav ~in. Istovremeno Vas obave{tavam da sam vi{e puta od vi{e osoba iz inostranstva dobijao razli~ita pisma koja govore o stawu u na{oj Crkvi i o tome da ste Vi li~no pasivizirali sve{tenstvo da se bori protiv bezbo`nika i sekta{a, pod u svetosavqu nepostoje}im izgovorom, da se ne bave politikom, koju floskulu su izmislili komunisti i masoni da bi eliminisali uticaj Crkve u svom narodu. Stoga Vam je ~ovek ([e{eq), koji je traìo moje ra{~iwewe 5. jula 1990. godine u Va{oj rezidenciji, kada mu je episkop ì~ki rekao da ima pravo, sada zabranio da se i Vi, kao poglavar Crkve i veruju}eg naroda Boìjeg bavite politikom, bez obzira {to se radi o borbi za opstanak srpskog naroda i SPC. âk je doti~ni gospodin traìo i Va{u ostavku pod istim onim izgovorom, pod kojim ste Vi i Vama sli~ni arhijereji pretili meni da me ra{~inite, toboè, zbog toga {to se bavim politikom. I Vi i ja ne bavimo se primarno politikom nego duhovnom obnovom i opstankom ovoga naroda. Kada sam ve} pomenuo proneveru u Zavodu za izradu sve}a, se}am se i kra|e blizu pola miliona nema~kih maraka iz kase eparhije ì~ke, onda moram da kaèm da se to desilo u eparhijama na ~ijem su ~elu najstariji arhijereji, nemo}ni da drè pod kontrolom i u ispravnosti pot~iwene slu`be i sve{tenike. ûdno je, zar ne, da sve{tenik koji stekne pravo za penziju iako je u odli~nom mentalnom zdravqu i punoj sposobnosti, a da arhijereji ostaju doìvotno na eparhijama iako imaju ve}u odgovornost pred Bogom i qudima i mogu da uslove ve}u i du{epogubniju {tetu za narod i Crkvu. ûdno je {to episkop koji je prodao crkvu rimokatolicima moè da ostane u ~inu i to doìvotno iako ne moè da upravqa ni samim sobom i da mu se ne bira vikar, a da mnogo mla|im arhijerejima postavqaju se mladi vikari. Ne priziva li se ovim jo{ vi{e pronevera, anarhije i pasivizacije u na{oj Crkvi?! 220

2) PATRIJARHU O PRETWI ZA RA[ÎWEWE POSLE PRIJEMA AKTA CRKVENOG SUDA WEGOVOJ SVETOSTI ARHIEPISKOPU PE]KOM, MITROPOLITU BEOGRADSKO KARLOVA^KOM I PATRIJARHU SRBSKOM G. G. PAVLU Beograd, 1. decembar 1991. godine VA[A SVETOSTI,

D

ugo sam razmi{qao, ~ak se i kolebao, {ta da uradim posle prijema akta Crkvenog suda br. 40., od 20. jula 1991. godine, koji ste Vi li~no potpisali, {to je neuobi~ajeno, akta koji ima prizvuk ultimatuma i optu`nice istovremeno. Osim toga, ovaj akt sam dobio tek po{to je sve beogradsko sve{tenstvo saznalo wegovu sadrìnu. Mislio sam da je najboqe da o}utim ali ostavqen mi je rok od mesec dana da na wega odgovorim, {to u roku i ~inim. Va{im aktom sam vi{estruko povre|en i kao ~ovek i kao sve{tenik. Kao {to rekoh, on je pro~itan pred celim beogradskim sve{tenstvom na sednici 23. oktobra 1991. godine, a ja sam ga dobio dve nedeqe kasnije, ta~nije 4. novembra 1991. godine, i to po{to sam se obratio samoinicijativno Crkvenom sudu i traìo da mi se dostavi. Video sam da mi je on toboè dostavqan, ali me niko nikada o tome nije obave{tavao. Po{tar kaè da Va{ akt nije imao u rukama, niti ima nalepnice koja je na wemu bila, a slu`benici u po{ti Beograd 11050 kaù da ga oni nisu dobijali, pa su mi na {alteru dali nekakvu potvrdicu o tome, koju dostavqam u fotokopiji. Da li se i ovde ne radi ponovo o komunisti~koj podvali u kakvih je do sada mnogo bilo, da mi se ne uru~i pismo, a Vas obaveste da su ga uru~ivali, ali ga ja nisam hteo primiti, to ne znam. Neka ih Bog pita?! Uz sve uvaàvawe prema Vama i Va{em ~inu prinu|en sam da Vam kaèm da se ni~ijih pretwi ne bojim. Bojim se samo Boga, a qude po{tujem. Nisam se pla{io komunisti~kih pretwi “u zlo vreme i godine stra{ne” kada sam oti{ao u Bogosloviju i postao sve{tenik u vreme kada je skoro sve 221

ìvo okretalo glavu od sve{tenika, a zakleti komunisti mi pretili vi{e nego danas da }e me zatvoriti, oterati na robiju, kada sam bio mladi golobrad, a za{to bi se ma ~ijih pretwi pla{io danas kada sam, takore}i, na zahodu ìvota i nemam {ta da izgubim nego bi mi smrt bila dobit isto kao i ìvot u Hristu. A i onda su mi komunisti pretili da se bavim politikom, da koristim veru u politi~ke svrhe. Ali su to bili komunisti van Crkve. Danas mi, naàlost, komunisti u Crkvi upu}uju iste optu`be, pritajeni i zli vr{e pritisak na Vas da ne {to preduzmete protiv mene, da mene “isluènog borca za Crkvu” li{ite ~ina i izazovete nepredvidqive posledice po sve nas. Pretwi i ucena se nisam pla{io, ve} su me one izazivale da se jo{ vi{e borim. Pa kada se pretwi nisam bojao ranije; sada ih se, na zahodu svoga ìvota, jo{ mawe bojim. Samo se Boga bojim, a qude mogu po{tovati ako su toga zaslu`ni ili prezreti, ako prezrewe zasluùju, te se ne bojim ni malo svih pretwi svih komunista, onih izvan Crkve ili onih u Crkvi, jer “Strah ~ovjeku ~esto obraz kaqa” (Wego{). Ja sam slobodan ~ovek, slobodan u svetu slobodan od sveta, ne dugujem nikome ni{ta samo Bogu du{u, a slobodan je samo onaj koji je spreman na sve sluè}i svome Gospodu, a ne qudima, jer je Bog istina (Sr. Jov. 14, 6). Nije istina Bog, nego je Bog istina. A svi oni koji meni prete moraju se pla{iti i Boga i istine, jer }e se sva~ije delo objaviti i sve {to qudi govore u klijetma propovedati sa krovova (sr. Mat. 10,26: “Ne bojte ih se, dakle; jer nema ni{ta sakriveno {to se ne}e otkriti, ni tajno {to se ne}e doznati”). Onaj koji se Boga boji, qudi se ne boji. I ko se boji qudi, malo mu je stalo do Boga. Istina, Vi ste mi nagovestili ovo pismo jo{ kada ste me pozivali i savetovali da napustim politiku i Stranku. Ipak je ovo Va{e pismo iznelo na svetlost dana ~itav splet problema i iznena|ewa. Pro{le godine primili ste me, istina kao Episkop ra{ko - prizrenski, zajedno sa preosve}enim Amfilohijem u izdvojenu audijenciju u man. Gra~anici, a ja sam i tada vr{io iste verske i nacionalne poslove kao i sada, bez re~i prekora ili opomene. Ali, kada ste postali srpski Patrijarh ne{to se promenilo u Va{em stavu prema meni, iako sam se kao dete radovao Va{em 222

izboru kada sam tu vest ~uo na ma|arskoj granici 2. decembra 1990. godine na povratku iz Minhena. Vidite, ne treba se ni dobroj vesti radovati, jer ona pose~e ~oveka. Pitam se: otkuda promena Va{eg stava prema meni: da li zbog toga {to sam ja sada Va{ klirik, a onda nisam bio ili zbog toga {to neka “podzemna struja” u Crkvi ili Va{oj okolini uti~e na Vas da tako radite prema meni? Iako to morate da radite èleo bih da znam, pa }e i meni, a verujem i Vama, tada lak{e biti. 3nate li da niko nije nikada, koliko ja znam, ra{~iwen zbog poslova kojima se ja sada bavim u istoriji na{e Crkve, a bilo ih je, sigurno, i gorih od mene, barem onih koji su, kao komunisti, napustili crkvenu slu`bu i stavili se u slu`bu komunista, pa nikada nisu ra{~iweni. Osim toga, i Vi i svi oko Vas, moraju imati u vidu ~iwenicu da ja nisam aktivni sve{tenik kao {to su to oni bili, i da posao kojim se ja sada bavim ne ide na {tetu moga sve{teni~kog zvawa. Da se vratim na Va{ akt. On je ne samo ultimatum nego i optu`nica. I ne samo optu`nica nego i prejudicirana presuda, po{to ste, svojim potpisom na ovom aktu, istovremeno podigli optu`nicu protiv mene, a kako ste, po svome poloàju, predsednik Crkvenog suda, to ste mi svojom optu`bom istovremeno i presudili unapred. Va{im poslu{nicima ne}e ostati mnogo posla nego da presudu obrazloè, a Vama da je potpi{ete. I moj sve{teni~ki ~in, koji sam qubomorno ~uvao i sa~uvao od komunista, ode ba{ sada kada komunisti moraju si}i sa politi~ke scene, i to zahvaquju}i Crkvi?! Se}am se kada je pokojni, meni drag, episkop Vasilije bio crkvenosudski tuìlac prilikom ra{~iwewa pokojnog episkopa Dionisija, ali istovremeno i glasao za to ra{~iwewe. Crkveno pravo, kao uostalom i svetovno, ne poznaje takva ovla{}ewa da se, u jednoj li~nosti, istovremeno na|u i tuìlac i suditeq, osim ako ne èlimo da se vratimo u ono stra{no, obespravqeno vreme kada je vaìla poslovica: “Kadija te tuì, kadija te sudi!“ Me|utim, kakve veze ima na{a Crkva sa tzv. {erijatskim pravom? Zar se na{a Crkva ne upravqa po kanonskom, pravu? Bilo bi mi mnogo lak{e u du{i, a i prilikom odbrane ~ina, da Vi taj akt niste potpisali, ali o tome je trebalo da brine Va{a Svetost. 223

a) Kanoni u slu`bi ka`wavawa nepodobnih Samo oni koji ne znaju, ili ne}e da znaju, {ta ja radim mogu da govore da se ja bavim politikom. Mogu to da govore i oni koji su u slu`bi neke druge, tamne, pozadinske sile u Crkvi ili izvan Crkve.Vi se, Va{a Svetosti, pozivate na kanone kada èlite mene da ìgo{ete i osudite, uz pomo} prizivate pravila koja je praksa prevazi{la ili se na mene ne odnose, ali onde gde biste mogli, i morali, kanone primeniti, Vi }utite. Pitam Vas: za{to ne primewujete kanone na episkope koji se sele sa eparhije na eparhiju kad god ho}e, a ne “po sudu drugih episkopa”, kud god ho}e, koliko ho}e, ~ak izri~ito zahtevaju koju eparhiju ho}e po cenu ostavke? Ili, {to se ne setiste kanona prema tzv. ratorobra~kim episkopima koji drè po dve eparhije istovremeno, suprotno kanonima i ~l. 112 Ustava SPC? Ili prema episkopima koji su napustili svoje eparhije i eparhiote u vreme wihovog uàsnog stradawa? Niste se setili kanona ni prema onim sve{tenosluìteqima sva tri stepena koji sluè na sablazan svojoj pastvi ili su u slu`bi komunista i socijalista? Niste kanone primenili ni na tzv. komunisti~ke sve{tenike koji, i to u Crkvi, vode komunisti~ku politiku, na sve{tenike koji su ~lanovi drugih opozicionih stranaka ili ~ak, {to je jo{ gore, koji su ~lanovi SPS, na sve{tena lica koji su ~lanovi sve{teni~kog udruèwa koji jo{ uvek rade u poluilegali, pred kojima su vrhovni predstavnici Crkve do sada bili vrlo servilni. I sami znate da dok ste boravili u Beogradu kao episkop ra{koprizrenski, a Va{e mona{tvo i sve{tenstvo stradalo na Kosovu od podivqalih Arnauta, kako ste u licu prokomunisti~kog sve{tenika o. Ratka Boì}a imali odli~nog saradnika. A znate, ne moè biti da ne znate, da je bilo dosta sve{tenika ~lanova KPJ, SSRN, predsednika sreskih i op{tinskih odbora koje su komunisti postavili na te poloàje, predsednike sudova, ministre u vladi, potpredsednike Prezidijuma Srbije, ~ak je sve{tenik bio ministar zloglasne O3N-e i potpisao dekret o zabrani povratka Srba na vekovna svoja ogwi{ta na Kosovu i tada ni on nije ra{~iwen. Znam, i Vi ste postradali na Kosovu. To cenim i po{tujem, ali za{to Vi 224

omalovaàvate moja stradawa prouzrokovana od preostalih i preru{enih boq{evika koji su ostali u na{em narodu i u Crkvi? Dakle, nema principijelnosti u primeni kanona u na{oj Crkvi nego se oni koriste za ka`wavawe nepodobnih, pa se osu|ujem ja za mawe propuste, iako sam penzionisani paroh, a povla|uje se onima koji direktno, kao aktivni sve{tenosluìteqi, sluè na sablazan svojoj pastvi. Vi niste primenili kanone ni protiv homoseksualaca koje Sveto pismo o{tro ìgo{e (III Moj. 18, 22; Rimq. 1, 27), kanoni i Krivi~na pravila SPC (1961., ~l. 24.), kojih je svakim danom sve vi{e u Crkvi. âk je jedan Va{ klirik iz ra{koprizrenske eparhije koji je, zbog homoseksualstva, o{i{an i obrijan na Bogoslovskom fakultetu, a drugog jednog, Va{eg biv{eg klirika koji je isteran iz Prizrenske bogoslovije zbog istog greha, Vi ste ovde u Beogradu primili u svezu klira. Vi niste primenili kanone ni protiv masona u Crkvi kojih je, tako|e, sve vi{e svakim danom, iako oni sluè direktno Satani. Jedan od wih je, kako neki kaù, mason 31 stepena, izabran skoro za mitropolita od strane Svetog arhijerejskog sabora kome ste Vi li~no predsedavali. Vi niste li{ili ~ina ni one koji su, uz pomo} dràvnih, ali {to je jo{ gore bezbo`nih i komunisti~kih, vlasti, ~ak udba{a i osvedo~enih neprijateqa Crkve, promovisani u Crkvi na istaknute poloàje na kojima se jo{ uvek nalaze, suprotno 30. pravilu Svetih apostola. Vi niste li{ili ~ina ni sve{tenosluìteqe koji su pristalice komunisti~ke i socijalisti~ke politike i koji za wih rade u Crkvi, drè wihove slike naporedo sa ikonama, iako su oni aktivni sve{tenosluìteqi, ili su slu`benici Crkve po raznim ustanovama, ~ak i u Va{oj okolini, a posegli ste, brè-boqe, da se obra~unate samnom, zato {to ja nemam nikoga iza sebe, iako sam ja paroh u penziji. Verovatno samo zato {to se skoro samo ja u Crkvi bavim antikomunisti~kom politikom. Ali ja imam iza sebe najmo}nije Bi}e koje }e svaku stvar izvesti na ~istinu. Vama oni svi ne smetaju niti grupno niti pojedina~no. Vama samo ja smetam, samo se ja bavim politikom, a oni koji tajno i javno rade za neprijateqe Crkve, a u Crkvi su, Vama ne smetaju. 225

âk tu moèmo ubrojati i one iz Va{e najbliè okoline, koji su Va{i saradnici. A ja se, uglavnom, bavim duhovnom obnovom srpskog naroda, pripadam Pokretu duhovne obnove i ujediwewa Srpstva, ne borim se za vlast niti za svoje pozicije nego za pozicije Crkve u dru{tvu, nisam se nigde kandidovao ni na jednu funkciju, nisam zaposlen ni na kakvim svetovnim ni gra|anskim poslovima, ne primam platu ni od koga ve} ìvim od skromne svoje penzije od 4800 dinara. Naprotiv, posao kojim se bavim ne donosi mi ni reputaciju, ni slavu, ni poloàj, ni nagradu, ve} mi samo oduzima moje slobodno vreme, u{te|ena materijalna sredstva. Ta~nije, Stranka kojoj pripadam bori se za obnovu morala i religije, pravne dràve i parlamentarne monarhije u srpskom narodu ne bori se za vlast. Ali, Vama, dakle, to smeta. Onda niti sam ja za Vas niti Vi za mene. Onda ja moram biti ra{~iwen, ali ne i eliminisan sve dok me Gospod drì u ovom svetu.

b) Ako bismo na kanone gledali te{ko da bi neko bio dostojan SVE[TENSTVA Ako pogledamo na kanone te{ko bi bilo na}i dostojnog sve{tenosluìteqa koji bi mogao da zadrì svoj ~in, jer prvi i posledwi hri{}anin, kaè Ber|ajev, jeste Gospod Hristos. Zar on nije objediwavao u sebi sve tri du`nosti: carsku, prvosve{teni~ku i u~iteqsku? I zar se u toj carskoj du`nosti ne nalaze i “svetovni i gra|anski poslovi”? Po|imo redom! a) 30. pravilo Svetih apostola kaè: “Ako se koji episkop posluì svetovnim vlastima da kroz iste zadobije Crkvu, neka se svrgne, pak i odlu~i.” A {ta da kaèmo kada je ta vlast jo{ i bezbo`na, i ne samo bezbo`na nego Crkvi neprijateqska, pa postavqa ili bira episkope i patrijarhe. A 16. ~l. Krivi~nih pravila SPC glasi: “Sve{teno lice koje se sluì uplivom van Crkve da u Crkvi stekne kakav jerarhijski poloàj, zvawe ili slu`bu... podleè li{ewu sve{teni~kog ~ina, odnosno iskqu~ewu iz crkvene zajednice.” Pitam se koliko je episkopa na{e Crkve moglo da se, posle rata do Va{eg izbora za patrijarha, izabere bez odobrewa “nadle`ne” komunisti~ke vlasti? Zar i Vi ne 226

znate da je biv{i patrijarh German izabran voqom komunista i UDB-e, a ne voqom Izbornog sabora, pa bi wegov izbor morao biti nevaè}i, a sve sve{tenoradwe koje je on kao patrijarh obavio mogle staviti pod znak pitawa? O tome je pisao o. Justin Popovi}. b) 42. pravilo Svetih apostola isti~e da episkop, sve{tenik ili |akon “koji se predaje igri i pijanstvu”, ako to ne prestane ~initi po upozorewu, da se svrgne. A sloì}ete se da kod nas ima episkopa, sve{tenika i |akona alkoholi~ara prema kojima se ne primewuju kanoni. v) Pravilo 70. Svetih apostola, pravila 10. i 11. [estog vas. Sabora trulskog, kao i pravilo 1. êtvrtog vas. sabora zabrawuju pravoslavnim episkopima i sve{tenicima, kao i vernicima op{tewe sa Judejima i neznabo{cima, ~ak i zajedni~ke molitve i trpeze, a pravilo 94. [estog vas. Sabora odlu~uje svakog hri{}anina koji se zakliwe “neznaboà~kom zakletvom”, a ako to ~ini klirik, da se svrgne. Na{i episkopi i sve{tenici na ekumenskim konferencijama skoro redovno prisustvuju zajedni~kim molitvama, trpezama, druè se i op{te sa Judejima i neznabo{cima, vrlo su prisni sa bezbo`nicima i komunistima, sa wima su na zajedni~kim sednicama parlamenta, na zajedni~kim ru~kovima i ve~erama, ~ak hvale bezbo`ni~ke ustave i zakone, veli~aju komuniste. I danas je mnogima u Crkvi pre~i vo|a socijalista nego sto @arka Gavrilovi}a. g) Pravilo 50. Svetih apostola zabrawuje episkopima i sve{tenicima da vr{e jedno pogwurewe i ko ne izvr{i tri pogwurewa prilikom svete tajne kr{tewa, da se svrgne. A kod nas uobi~ajeno da se ne vr{i ni jedno pogwurewe nego samo polivawe. d) Pravilo 14. [estog vas. Sabora zabrawuje da se prezviteri postavqaju pre 30., a |akoni pre 25. godine ìvota. Sabor SPC (SBr. 17., oktobra 1884.) modifikuje taj kanon tako da se prezviter ne sme postavqati pre 25., a |akon pre 21. godine ìvota. Da li na{i episkopi po{tuju ovo pravilo? Ja sam rukopoloèn i postavqen na parohiju u 23. godini ìvota. }) Pravilo 80. [estog vas. Sabora ukazuje da ako sve{teno lice ne u|e u crkvu u toku tri nedeqe, da se svrgne. Kod nas 227

je bilo sve{tenika, naro~ito posle rata, koji su napustili crkvenu slu`bu, zaposlili se kod komunista u dràvnoj, dakle “svetovnoj i gra|anskoj slu`bi”, godinama i decenijama nisu ulazili u crkvu, pa ih niko nikada nije ra{~inio niti poveo ~ak postupak za ra{~iwewe, nego su sada obukli mantiju i sluè. I ba{ takvih slu~ajeva ima kod onih “~istunaca” kanona koji danas meni i drugim sve{tenicima zabrawuju da se bavimo politikom, ovom antikomunisti~kom. e) Pravilo 3. Prvog vas. sabora, kao i pravilo 5. [estog vas. Sabora zabrawuju dràwe “èwskiwa” u stanovima i rezidencijama episkopa, prezvitera i |akona. Ovom je sli~no i pravilo 18. Sedmoga vas. sabora. A kod nas skoro da nema episkopske rezidencije da nema neka èna, monahiwa ili vernica, ponegde i vi{e wih. `) Pravilo 47. [estog vas. Sabora zabrawuje da èna boravi u mu{kom i mu{karac u ènskom manastiru. A kod nas je suprotno, {to o~igledno ima opravdawe. z) Pravilo 24. zabrawuje sve{tenosluìteqima sva tri stepena pose}ivawe kowskih trka, pozori{nih predstava, svadbi, a ako to u~ine, da se svrgnu. I sami znate kako je kod nas. i) Pravilo 20. [estog vas. Sabora zabrawuje episkopu da u~i u drugom gradu izvan svoje dijeceze, a ako to u~ini da se reducira na stepen sve{tenika. A kod nas ima episkopa koji se me{aju sve{tenicima u parohije. j) Pravilo 64. [estog vas. Sabora zabrawuje svetovwaku da u~i narod ili da drì govore u hramovima. A kod nas podobni, samo podobni, politi~ari drè govore u hramovima, kakav je slu~aj u hramu Sv. arh. Gavrila u Zemunu, ili kad mitropolit beogradski Perko drì govor u crkvi Sv. ap. Marka na opelu patrijarhu Germanu. Nisam protiv toga ja, ali kanoni jesu. k) Pravilo 77. [estog vas. Sabora zabrawuje sve{tenicima sva tri stepena da se zajedno kupaju sa ènama, a ako to u~ine, da se svrgnu. Tako su se monasi na podvizavawu stideli da gledaju svoje nago telo. A kod nas se ~ak i monasi svla~e pred drugim licima. l) Pravilo 54. Svetih apostola zabrawuje sve{tenom licu da jede u kr~mi, a ako to u~ini, da se svrgne. Odluka 228

Sabora SPC (SBr.110. od 21. H 1892.) zabrawuje sve{tenicima da sede pred kafanom, a naro~ito za vreme bogosluèwa. Mogao bih Vam navesti sijaset primera, ranije i sada, sve{tenika koji umesto u crkvu na liturgiju idu u kafanu, neki i ne sluè liturgiju pod izgovorom da nema vernika. Kako }e ih i biti ako on samo jednom izneveri ma i jednog vernika koji se spremao za pri~e{}e, a nije pri~e{}en zato {to je wegov sve{tenik probdeo u kafani. Me|u takvim sve{tenicima ima i miqenika nadle`nog episkopa. A ima ih koji ne izlaze iz kafane. q) Pravilo 42. Svetih apostola zabrawuje da se sve{teno lice “predaje igri ili pijanstvu”, pa ako po upozorewu to neprestanu, da se svrgnu. Kod nas, bogami, ima episkopa koji su zavisni od pi}a, a kamoli sve{tenika. A oni su nadglednici sve{teni~kog rada. m) Pravilo 36. Svetih apostola da ako neki klirik uvredi sve{tenika ili |akona, da se odlu~i. A episkop ì~ki Stefan pronosi mnoge neistine i uvrede za mene, a kada sam konkurisao na katedru Apologetike na Bogoslovskom fakultetu u Beogradu tvrdio da imam vanbra~nu ènu i decu i traìo od episkopa Amfilohija i proto|akona Pribislava Simi}a koji je tada bio dekan da to ustanove. n) Pravilo 53. Svetih apostola kaè da ako se sve{teno lice gnu{a mesa i vina u prazni~ne dane, a to ne ~ini radi askeze, da bude svrgnuto. Poznato nam je kako je sada i sa mirskim i sa mona{kim sve{tenosluìteqima. w) Pravilo 5. Svetih apostola kaè da episkop “ne izgoni svoju ènu.” Sada se kod nas episkopi ne ène, ali jednoga dana moè nekome pasti na pamet da se poziva i na ovaj kanon. o) Pravilo 51. Svetih apostola isti~e da ako se episkop, sve{tenik ili |akon uzdràva ènidbe, vina i mesa radi gnu{awa i osude drugih, a ne radi askeze, da se popravi ili svrgne. Poznato Vam je kako je u na{oj Crkvi. p) Pravilo 29. Svetih apostola kaè da ako ko kupi novcem, ili omogu}i takvu kupovinu, sve{teni~kog ~ina, da se svrgne. Sli~no je i 30. pravilo istih. Pravilo 2. êtvrtog vas. sabora isti~e da ako neko za novac rukopoloì, odliku229

je ili postavi nekog klirika ili vernika u crkvi, ima da se svrgne. O tome govore i Krivivi~na pravila SPC. Da li se kod nas po{tuje ovaj kanon u svemu? r) Pravilo 14. Svetih apostola isti~e da episkop ne sme napu{tati svoju eparhiju za koju se ven~ava hirotonijom, osim po sudu drugih episkopa. Kod nas ima episkopa koji zahtevaju tu i tu eparhiju ili nijednu. s) Pravilo 47. Sedmog vas. sabora zabrawuje monasima da napu{taju manastir i ìve u svetu. To isto ~ini i Sabor SPC (SBr. 20., oktobra 1884.; SBr. 72., od Z. oktobra 1892. godine) A kod nas svi episkopi, pa i Va{a Svetost, toleri{e ìvot mona{kih lica izvan manastira, ~ak i u Beogradu. t) Pravilo 9. Svetog arh. Sabora SPC zabrawuje muù i èni da mogu oboje kr{tavati decu istim roditeqima. Mislim da ve}ina sve{tenika i ne zna za ovu odluku, a kamoli da je primewuje. }) Pravilo 5. Svetog arh. sabora SPC zabrawuje da arhijerej napla}uje taksu za razre{ewa i blagoslove. Kod nas se episkopi ne drè toga pravila. Nabrojao sam samo neke od kanona i pravila na{e Crkve kojih se Crkva ne pridràva ili, mo`da, ja gre{im, ba{ zato {to ste Vi naveli u svom aktu jedno pravilo na{eg Sabora i jedan kanon Vaseqenskog sabora, i ako bi mi predupredili posledice koje me o~ekuju.

v) Da li se na mene mogu primeniti navedeni crkveni propisi? U svome aktu pozvali ste se na dva propisa, jednu odluku Sabora na{e Crkve iz pro{log veka i jedan kanon Sedmog vaseqenskog sabora odrànog pre vi{e od jednog milenijuma. Najiskrenije mislim da se nijedno pravilo ne moè odnositi na mene pre svega {to sam ja penzionisani paroh, iako ne penzionisani sve{tenik. 1) [to se ti~e odluke Svetog arh. sabora SPC (SBr. 59.; oktobar 1883.), po kojoj se zabrawuje sve{tenicima da budu ~lanovi ma koje politi~ke partije, ja èlim da kaèm da je ovde Svetosavska stranka reducirana na nivo politike partije, {to nije adekvatno tuma~ewe. Imam ~ast da ne pripadam nijednoj politi~koj partiji nego Srpskoj svetosavskoj 230

stranci koja je pre Pokret duhovne obnove i ujediwewa Srpstva kako i glasi zvani~an podnaslov na{e Stranke, a kao Stranka smo se registrovali kod “svetovnih vlasti” po{to Crkva ne registruje gra|anske stranke. Osim toga, dostavili smo Program Stranke Svetom arh. sinodu, s molbom na ukazivawe primedbi, a u toku osnivawa Stranke bio sam dva puta sa Zamenikom patrijarha Germana i obave{tavao ga {ta smeramo da u~inimo, ~ak mi je i on sam traìo nekakav program, mislim da je od Du~i}a, da mi da da se pomognem, ali je kasnije, kada je dobio “instrukcije” patrijarhov Zamenik reterirao, ali ja nisam mogao sebe da dezavui{em. Sve ostalo {to je doneto u vezi mog nacionalnog i verskog rada smatram da ne moè na mene retroaktivno da se odnosi nego na budu}e slu~ajeve. Kada je Sabor SPC u pro{lom veku donosio odluku o zabrani da sve{tenici budu ~lanovi politi~kih partija to je i razumqivo, jer tada nije postojala Svetosavska stranka niti ma koja demohri{}anska. A, ko{uqa je, vaqda, blià od kaputa i Svetosavska stranka trebalo bi da je blià Crkvi od Socijalisti~ke partije Srbije da je neko sre}nije i sre|enije vreme. Pa iako je ta odluka doneta od strane Sabora SPC ipak Vam je poznato koliko je mno{tvo sve{tenika bilo u~laweno u razne politi~ke partije, koliko ih je pre rata bilo poslanika, ~ak i komunista, ako èlite mogu Vam dokumentovati. Pa, opet, niko nikada ne pokrenu protiv wih nikakav postupak za li{avawe ~ina. Da li Vam je poznat makar ijedan slu~aj ra{~iwewa srpskog sve{tenika samo zato {to je bio ~lan neke politi~ke partije? Pa ako nije, za{to na meni ìvom eksperimenti{ete i primewujete pravilo iz pro{log veka koje nije primeweno ni prema kome? Nije li to Herostratski postupak da bi se u{lo u istoriju? Ne re~e li Gospod: “Subota postade ~oveka radi, a ne ~ovek subote radi” (Mar. 2,27)? 2) A {to se ti~e 10. pravila Sedmog vaseqenskog sabora kojim èlite da mi presudite i li{ite me sve{teni~kog ~ina, mogu da Vam kaèm da se on, koliko se ja razumem u crkveno pravo a moje znawe u wemu je oskudno, taj kanon se uop{te ne odnosi na mene. Osim toga, Vi ste, {to je nedopus231

tivo ma kome a Va{oj Svetosti posebno, citirali deo teksta tog kanona, i to onaj koji mene tereti, {to me navodi na pomisao da Vi, ili neko ko Vas je uputio na ovaj kanon, niste prema meni dobronamerni, a ako to stoji, onda sam ja ve} osu|en i ra{~iwen, bez obzira {to suda nije bilo. No, poznavaju}i Vas, ipak mislim da Vas neko, ko nije prijateq ni Vama ni meni ni Crkvi forsira i nateè kanone da bi mene sada izbacio iz Crkve kada sam sav svoj ìvot uloìo u wu i kada nastupaju boqi dani za wenu akciju. Ko je taj? - Neko ~ija je pro{lost, a delimi~no i sada{wost, tamna i koji }e sutra biti prozvan za ono {to je radio, a nije trebalo ili za ono {to nije radio, a trebalo je da radi. Poku{a}u da citiram integralniji deo teksta ovog kanona, jer je ceo kanon preduga~ak za ovaj odgovor, a on glasi: “Po{to neki klirici, obilaze}i naredbu pravila, zapu{taju svoju parohiju i u druge parohije odbegavaju, (podvukao @. G.)... takve klirike, bez privole svoga carigradskog episkopa, ne treba ni u kakvu ku}u primati, a koji to u~ini, i u tome ostane uporan, neka se svrgne. U~ine li to koji klirici sa privolom pomenutih sve{tenona~alnika, u takvom slu~aju ti klirici ne smeju uzimati na sebe svetovne i gra|anske poslove (podvukao @. G.), po{to im je to boànskim pravilima zabraweno da ~ine. A ko se zate~e da takve poslove preduzima kod tzv. velika{a, neka ili prestane, ili neka se svrgne. Svakako mu je boqe da ide da u~i decu i svoje doma}e i da im ~ita svete kwige, jer je za to sve{tenstvo dobio.” Dakle, to bi bio izvoran tekst koji ste Vi napomenuli, ali ste citirali samo ono {to me tereti. Pitam sebe i Vas: Ko je to tako mo}an, u Crkvi ili izvan we, ko tera srpskog Patrijarha da pogre{no citira kanon? Vama je, pretpostavqam, sasvim jasno da se ovaj kanon na mene ne odnosi, niti se moè odnositi, jer pre svega, niti ste Vi “carigradski episkop” niti sam ja fanarjot. Ovde se radi o odnosu srpskog Patrijarha i srpskog sve{tenika. No, neko je hteo da na|e neki kanon kojim bi uhvatio komarca, iako drugim dozvoqava da propuste magarca. Tako sam i ja do{ao pod udar kanona koji se na mene ne odnosi. Ja sam, u odgovoru Vojislavu [e{equ, kada su strana~ki prvaci 232

primqeni od Svetog arh. sinoda SPC, kome prijemu ste i Vi prisustvovali, rekao da nema kanona koji moè zabraniti sve{teniku u umirovqewu bavqewe nacionalnim i politi~kim radom, ali ima kanona koji zabrawuju da sve{tenik kao paroh u aktivnom statusu napu{ta svoje crkvene du`nosti da bi se bavio politi~kim ili nacionalnim, da prenebregava ve}e i pre~e du`nosti, a da se bavi niìm, mawe va`nim poslovima. Ali, za ime Boga, ja nisam aktivni paroh ve} penzionisan od strane pomenutog Zamenika patrijarha Germana koji je za 24 ~asa, po prijemu moje molbe za razre{ewe, istu prosledio i aktom AEMBr. 749., od 20. novembra 1989. doneo odluku: “...sa zahvalno{}u na dosada{wem radu, razre{avamo ga daqeg opsluìvawa III-e parohije pri hramu Pokrova Presvete Bogorodice u Beogradu...” Kasnije mi je davao da budem paroh pri Bolni~koj kapeli u Beogradu i kada sam ga pitao: Kome tamo da misionarim?... Mrtvima, sa toliko {kole? Odgovorio mi je qutito: “[ta bi ti hteo? I tamo se moè misionariti. Kako Filaret?...” Nisam mu ni{ta odgovorio, jer je svaki odgovor na ovakvo rezonovawe izli{an, po{to on upore|uje mene sa dva doktora, a i fakultetom sa monahom bez zavr{enog fakulteta. I tako se pojedinci u Crkvi razbacuju sa {kolovanim qudima. Za mene nije bilo mesta u crkvenoj prosveti koju su kontrolisali dosta Crkvi strani elementi, a pruà mi se ìvotna {ansa - da propovedam upokojenima Ja sam, dakle, penzionisani paroh, ali nisam prestao biti sve{tenik, sluìm po hramovima kad god mogu, propovedam, drìm predavawa, dakle “u~im decu i svoje doma}e” gde god mogu i ako se tome ne ispre~e zli qudi i nategnuti propisi. Ja nisam “zapustio” niti “napustio” svoju parohiju, jer sam od te slu`be legalno razre{en, istina ne od “carigradskog episkopa”, ali od onog koji je zamewivao legalnog arhijereja. I {to je jo{ va`nije, ja nisam, po penzionisawu, oti{ao u neku drugu slu`bu, nisam “uzeo na sebe svetovne i gra|anske poslove”, nisam oti{ao kod ma kog velika{a u wegovu doma}u bogomoqu, ne primam ni od koga nikakvu platu, ve} sve {to radim za dobro Crkve i naroda, radim to gratis, ~ak imam samo {tetu i materijalnu i gubim mnogo od svog oskud233

no slobodnog vremena koje bi mogao da upotrebim na pisawe. A {to se ti~e mog u~iteqskog rada, na koji me opomiwete u aktu, ja to obavqam u velikoj meri kao retko koji sve{tenik. Prokrstario sam Srbiju govore}i o nu`nosti moralne i verske obnove srpskog naroda. Samo {to mi, ponekad, tu u~iteqsku delatnost zabrawuju oni koji me optuùju da se bavim politikom. Pri tom, to su “mo}nici” koji se me{aju u tu|u nadle`nost, koji èle drugima da “popuju”. Nave{}u samo dva primera. a) Pozovu me pro{le godine u [vedsku kao penzionisanog paroha da zamenim nadle`nog sve{tenika u januaru. Iskoristim tu priliku da dobijem generalno odobrewe da mogu sluìti i propovedati gde me budu pozvali iz koga }e se videti da nisam pod zabranom, jer ~esto me pozovu uo~i samog nekog skupa kada je vremenski nemogu}e dobiti dozvolu nadle`nog episkopa. Me|utim, pomenuti Zamenik patrijarha Germana odgovori mi qutito da mi se odobrava “iskqu~ivo odlazak u Malme, [vedsku na poziv Uprave parohije, a za svaki drugi slu~aj obratiti se na propisan na~in bez ikakvih uslovqavawa od strane molioca” (AEMBr. 2., od 2. januara 1990. godine). [to zna~i da sam obavezan za svaki istup, predavawe, pojavqivawe u Javnosti da traìm dozvolu “na propisan na~in” od strane nadle`nog episkopa, a wega nema danima u Beogradu i niko drugi ne moè to re{iti. A pravo propovedawa boànske re~i kao {to Va{a Svetost napomiwe, ne trpi nikakvo odlagawe. b) Po~etkom juna 1990. godine pozove me u Para}in na{ ugledni teniserski stru~wak g. Mi{ko Savi}, ~ini mi se da je predsednik ili potpredsednik IO U Para}inu, da 10. juna 1990. godine odrìm predavawe o Svetom Savi i ja pristanem. Taman kada sam spremio predavawe poziva me g. Savi} i kaè da je episkop ì~ki Stefan rekao da ne}e dopustiti da sve{teni~ki hor Eparhije ì~ke u~estvuje na toj proslavi, ako ja drìm predavawe. Odgovorio sam da mi je ào {to moj profesor u Bogosloviji, koji me je jedno tada u~io a sada govori drugo, koji me je ube|ivao da budem monah vi{e puta, pozivao kod sebe i savetovao, tako o meni misli, ali da oni ni u kom slu~aju ne smeju do}i u sukob sa 234

episkopom, iako to nije bio nadle`ni arhijerej. I ja se povu~em. Namesto mene predavawe je odrào niko drugi nego predsednik verske komisije SSRN grada Beograda nabe|eni kwièvnik Miodrag \uki}. I kada je socijalisti~ki predsednik verske komisije, koji }e samo posle nekoliko dana napasti Crkvu i Sveti arh. sinod {to su ìgosali predstavu “Sveti Sava” od S. Kova~evi}a, drào predavawe, onda episkop Stefan nije povukao sve{teni~ki hor. Eto, kako mi se dozvoqava da “u~im decu ili svoje doma}e” Bo`jem zakonu. Socijalisti~ki aktivisti, zahvaquju}i na{im episkopima, se {epure po na{im crkvama, drè predavawa, samo {to nisu stavili epitrahiqe, a nama koji smo krvarili od wihovog zuluma za vreme tiranije komunizma spre~ava se dràwe predavawa o Svetom Savi. Pa, i to od nenadle`nog episkopa. Zar i to ne govori o moralnoj krizi kroz koju prolazimo mi u Crkvi koje su komunisti progonili da nas sada progone na{i profesori i episkopi?! Za ~iji ra~un oni rade?! Nisu li to oni isti “krugovi u Crkvi” koji traè moje ra{~iwewe {to se toboè bavim politikom, a oni su naivni u politici i ne znaju za koju politiku rade?! Zar ~in koji mi Vi niste dali, koji sam ja qubomorno do sada ~uvao i sa~uvao, uprkos stra{nih pretwi komunisti~kih, da ga Vi sada u boqem vremenu, ~ovek koga mnogi smatraju svetim, oduzmete na tu|i zahtev?! I zbog ~ega Va{a Svetosti?! I za koga tako uraditi?! Zar da Vi u|ete herostratski u istoriju kao prvi srpski patrijarh koji je ra{~inio jednog sve{tenika {to se, toboè, bavio politikom?! Zar se nije ra{~inio Vlada Ze~evi} {to je napustio parohiju i oti{ao prvo u ~etnike, a onda u partizane i postao ministar OZN-e nego su pred wim drhtali episkopi? Zar se nije ra{~inio prota Milan Smiqawi} {to je napustio parohiju i oti{ao u komunisti~ku slu`bu, postao potpredsednik Prezidijuma Srbije, nego je zbog toga odlikovan jo{ i protskim ~inom u toku takvog komunisti~kog slu`bovawa. A kada je prota Smiqawi} umro na sahrani mu je episkop koji Vam “sedi uz skute” na opelu drào hvalospeve, veli~ao wegovo bavqewe politikom. A on je sada jedan od najvatrenijih zagovornika da se ja kaznim {to se 235

bavim politikom, iako nije moj nadle`ni episkop. Zar i sami ne uvi|ate, Va{a Svetosti, da pomenuti episkop nema isti ar{in za komunisti~ku i antikomunisti~ku politiku, da se ne odnosi principijelno prema komunistima i sve{tenicima? I otkuda to da samo na{i mo}nici u Crkvi zabrawuju svojim sve{tenicima da se bave nacionalnim poslovima u vreme kada je svaki ~ovek u srpskom narodu dragocen, a ne brani im se grehoqubqe, materijalizam, karijerizam, nebriga u uzdizawu i edukaciji pastve, naro~ito dece i omladine koja su nam razgrabqena od verskih sekta{a i propagatora raznih misti~nih i kabalisti~kih u~ewa. A to nije slu~aj u drugim pravoslavnim crkvama. Na primer, u Ruskoj pravoslavnoj crkvi patrijarh Aleksej zajedno sa drugim sve{tenosluìteqima, je deputat vrhovnog Sovjeta. Sada{wi rumunski patrijarh bio je ~lan komunisti~kog âu{eskovog parlamenta, pa je i sada Ilijesuovog. Arhiepiskop Makarios je bio istovremeno poglavar Crkve na Kipru i predsednik dràve. U Rusiji se posle Srpske svetosavske stranke formirao Hri{}anski pokret na ~ijem ~elu su sve{tena lica. Otkuda nekakvo “politi~ko” ~istunstvo samo kod na{ih episkopa? Dokle }e se Srbi zaista praviti “ve}i katolici od samog rimskog pape”? Da li znate da ste, ovakvim svojim dràwem potkopali rad opozicije u borbi za slobodu i demokratiju, a pomogli vladaju}oj partiji da u~vrsti svoju demago{ku vlast, jer su Vam obe}avali u predizbornoj kampawi vra}awe nacionalizovane crkvene imovine, a posle stopirali u Skup{tini izglasani zakon o tome.

g) Crkva na strani vladaju}e partije Da li Vi meni zabrawujete uop{te bavqewe politikom ili bavqewe opozicionerskom politikom? Ako }e nam se zabraniti politika, kako }emo glasati i znati koga bi trebalo glasati? A prizna}ete da je pravo da se bira i bude biran osnovno qudsko pravo koje nije negirano ni u Bibliji, kanonima, zakonima i poveqama o qudskim pravima. Znate li vi da je cela Crkva, sve{tenstvo sva tri stepena i blago~estivi narod u~estvovao u prvoj hri{}anskoj zajedni236

ci u birawu episkopa? Znate kakav je izgledao Izborni sabor do izbora patrijarha Germana? Za{to sada, zbog zloupotreba jednih, kazniti druge? Za{to zbog nepo{tene politike koju su komunisti vodili omrznuti svaku politiku i progla{avati je nedostojnom sve{teni~kog poziva? Zar nije vrlo va`no ko }e nas voditi, ko }e vlast ~initi? Zar smemo odbiti ~asno obavqawe dru{tvenih poslova? Ta znate li koliko je sve{tenosluìteqa u na{oj istoriji aktivno radilo na dràvnim i politi~kim poslovima? Pri~aju dobronamerni qudi koji su Vam pomogli da date primedbe na Ustav SFRJ i Srbije pro{le godine kada su Vam prebacili da mnogo podràvate vladaju}u partiju da su neki odgovorili: Ako pobedite na izborima, mi }emo tako sara|ivati i sa vama! Da li to zna~i da Crkva nema svoga stava kada su u pitawu glavni tokovi ìvota? Da li se moè aktivnost Crkve poistove}ivati sa aktivno{}u vlasti? Da li je Crvi mesto u narodu ili uz vlast, kako je na àlost bilo pod komunistima, a nije se mnogo na boqe izmenilo ni pod socijalistima? [ta je sa crkvenim muèvima koji su, kada je trebalo, ustajali protiv dràvne vlasti ako je ona bila tiranska, zlo~ina~ka, lopovska? Znate li kako je stradao Sveti Jovan Krstiteq, za{to su prognali Svetog Jovana Zlatoustog, za{to su komunisti prebili episkopa Varnavu Nasti}a, mitropolita crnogorskoprimorskog Arsenija, za{to dràli u nekoj vrsti ku}nog pritvora o. Justina Popovi}a?! A koliko su se komunisti me{ali u na{u Crkvu, vr{qali i gospodarili u woj ostalo je svedo~anstvo i ovog vrlog muà. Kako }e se na{a Crkva o~istiti od onih koji i sada, dok ja pi{em Vama ovaj odgovoru rade na cinkarewu u Crkvi po{tenih, vrlih, rodoqubivih sve{tenosluìteqa? Kako }emo se li{iti ogromnog balasta koji spre~ava Crkvu da iza|e u narod i po~ne misiju u svome narodu koju su prekinuli komunisti? Kako }emo mo}i da i{ta dobro uradimo na korist na{eg naroda i Crkve kada ima me|u na{im najvi{im li~nostima u Crkvi onih koji nisu prijateqi Crkve i srpskog naroda?! Zar oni koji se vi{e bave od mene politikom, koji se vi{e vi|aju sa komunistima, u parlamentu sa poslanicima, koji drè govore, u~estvuju javno na televiziji u politi~kim 237

temama, smeju, mogu mirne du{e da mene osu|uju za bavqewe politikom kada se oni bave socijalisti~kom, a ja demokratskom politikom. Ko je taj koji je ~ist od politike, ukqu~uju}i i Va{u Svetost, od bavqewa politi~kim poslovima koji su na korist drugome? Pa, ako je tako, a niko me nije uverio u suprotno, onda se setimo Spasiteqevih re~i: “Koji je me|u vama bez greha neka prvi baci kamen na wu” (Jov. 8., 7). Zar hri{}ani smeju da zaborave Spasiteqevu maksimu: “Lekaru, izle~i se sam!” (Luk. 4, 23). Me|utim, ako lekar samo le~i druge a ne moè sebe le~iti malo mu to pomaè. Onaj koji sudi drugome, nema vremena da sudi samom sebi (sr. Mat.7, 1-5). Zato se, opet, pitam: Za{to oni koji vr{e pritisak na Vas da me ra{~inite nisu to sami u~inili kada im se pruìla prilika za to? Oni vr{e pritisak na Vas da se Vi, ovim neopravdanim ~inom, zamerite vernicima i opoziciji? Zar nije bilo dovoqno muke oko famoznog pisma princu Aleksandru Kara|or|evi}u, o ~emu jo{ uvek nije iza{la puna istina na svetlost dana? Oni Vas, za mnoge svetog ~oveka, teraju da radite posao koji je samo za wih ~ist. Ho}ete li dozvoliti da mene u~inite mu~enikom radi privremenog iskupqewa?! Ovo tim pre {to se ja nisam ogre{io o crkveno u~ewe, o norme hri{}anskog morala, jesam gre{nik kao ~ovek, ali nisam izvikan osim {to se iz kuhiwe vladaju}e partije “kuvaju” mnoge laì i izmi{qotine; nisam nikada stao na stranu neprijateqa svoga naroda ni Crkve.Da li sam se bavio politikom kada sam vodio akciju za dobijawe dozvole za gradwu Spomen hrama Svetom Savi u Beogradu, kako su komunisti govorili, a i sam pokojni patrijarh German, kada me je odvra}ao od te akcije, govorio da je to “politi~ko pitawe” i da ja “to ne razumem”? Ili sam se bavio politikom kada sam, sa Svetosavcima, spre~io davawe bogohulne predstave u JDP, kako je grajala cela komunisti~ka {tampa i nazivala nas svakakvim pogrdnim imenima? A tada me je i Zamenik patrijarha Germana osu|ivao, ~ak su novine objavile zahvalnost direktora zeni~kog pozori{ta, ina~e Hrvata i biv{eg semjeni{tarca, izraènu Zameniku patrijarha Germana {to ih je u odnosu na nas podrào. Ili, {ta je to danas politi~ko, mislim ~isto politi~ko u mome radu na 238

korist Srpstva? Koji bi to virtuoz bio u stawu da odvoji politi~ko od nacionalnog, izuzev “posve}enih” bezbo`nika koji su nas unazadili svojim zabludama za ~itav jedan vek? To su samo oni, koji su eliminisali dru{tvenu i prosvetnu ulogu Crkve, mogli, ali mi to ne umemo i ne smemo. Ovih meseci iza}i }e, ako Bog da, moje tri kwige govora i radova za ovih dve godine, pa }e svi koji budu èleli ceniti i ocewivati {ta je u wima politi~ko, a {ta nacionalno i versko.

d) Sve{tenosluìteqi na svetovnim poslovima Brojni su sve{tenici sva tri stepena koji su radili na svetovnim i gra|anskim poslovima, pa kada bi ih nabrajao trebalo bi mi mnogo vremena i papira. Ja }u navesti samo one koji su se, sa pu{kom u ruci, borili za svoj narod i svoju Crkvu, pri ~emu ja, koji se borim perom i govorom, izgledam bleda slika, a oni koji mi zabrawuju da se bavim i takvim poslom su jo{ ble|a slika rodoqubqa i veroqubqa. Zar se Sveti Sava nije bavio svetovnim poslovima i politikom, a kao kruna tih poslova dobijena je samostalnost Srpske crkve? Nije li on mirio zava|enu bra}u koja su se borila za vlast? Zar nije kritikovao svoga brata Stefana i sinovce ba{ {to vode politiku koju su vodili? Zar se nije ponovo vra}ao u Srbiju kada su to nesre|ene politi~ke prilike iziskivale? Zar nije bio u politi~koj misiji kod odmetnika Streza, na ugarskom dvoru, u Nikeji, ~ak traè}i samostalnost Bugarske crkve? Zar se i Vladika Rade u Crnoj Gori nije bavio svetovnim poslovima, ~emu dugujemo wegovo delo Gorski vijenac? Nije li on bio istovremeno i vladar i vladika, kako je sam govorio da je vladar me|u varvarima i varvar me|u vladarima. Zar sveti Petar Cetiwski, isto tako, nije bio vladar i vladika Crne Gore, objavqivao ratove i u~estvovao u wima, pa ne samo da nije ra{~iwen nego je posve}en? Zar prota Matija Nenadovi} nije bio, istovremeno, aktivni sve{tenik, vojvoda vaqevski, vo|a ustanka u vaqevskom kraju, ~ak i predsednik Praviteqstvuju{~eg sovjeta, to jest onda{we vlade. Da mu je episkop ì~ki Stefan bio arhijerej ne bi ga nigde bilo kao protojereja. 239

Da Vam napomenem jo{ neke primere iz bliè pro{losti. Mitropolit Josif Cvijovi} bio je obudoveli sve{tenik, oti{ao je kao komita u Ju`nu Srbiju da se bori za srpski narod, napustiv{i parohiju, pa mu to nije smetalo ~inu nego je kasnije postao mitropolit skopski i mudro vodio na{u Crkvu u toku pro{log rata umesto patrijarha Gavrila koji je tavorio u nema~kom konclogoru. Imam ~ast da poti~em iz wegovog sela. A iz na{eg sela je i vojni sve{tenik Vladimir Lijeski} koji je 26. maja 1914. preuzeo ulogu poginulog vojnog komandanta u borbi za Srpstvo. Ovo Vam pi{em da Vam nagovestim kakav “pedigre” imam, da sam ro|en u kraju gde se deca od malena vaspitavaju da vole svoju rodnu grudu, obdarena rodoqubqem i Bogoqubqem, za razliku od onih Srba koji su ro|eni u drugim krajevima gde su, obi~no, morali da kriju i versko i nacionalno obele`je. Pi{em Vam o onim sve{tenosluìteqima koji su se borili sa ma~em i pu{kom u ruci za veru i naciju, o onom obliku svetovne slu`be – vojni~kom – koji kanon i najvi{e zabrawuju. Tako pravilo 83. Svetih apostola zabrawuje sve{tenom licu da bude sve{tenik i vojnik u isto vreme, da bude svrgnut, po{to ne moè da zadrì “rimsko poglavarstvo i sve{teni~ku slu`bu.” A pravilo 7. êtvrtog vas. sabora halkidonskog kaè: “Koji su jednom stupili u klir, ili su se kalu|erstvu posvetili, nare|ujemo, da ne mogu ve} stupiti ni u vojni~ku ni u svetsku slu`bu; a koji se na ovo usude, i ne povrate se, pokajav{i se, k onome {to su radi Boga izabrali, neka budu anatema.” Ovi kanoni su pisani u vreme kada je tu|inska vojska pritiskala hri{}ane. Iako oni imaju idealno shvatawe politi~kih prilika, nisu mogli da budu u svemu primewivani na na{em uzavrelom i uvek ratom zahva}enom prostoru gde su i sve{tenici morali da uzimaju pu{ku u ruke i {tite svoje ogwi{te, bez obzira {to je to u nesaglasnosti sa kanonima koje su, uglavnom, pisali monasi daleko od vreve stvarnog ìvota. Da po~nem sa primerima, pored onih koje sam ve} nabrojao. Patrijarh Jovan 1614. godine odveden je u Carigrad, kao patriota i borac protiv okupatora, mu~en tamo i obe{en iste godine. Patrijarh Gavrilo Raji} 1659. godine putuje u Rusiju zbog narodnih - svetovnih poslova, zbog toga docnije uhva}en od Turaka i obe{en izme|u dva hrastova drveta u 240

Brusi. Patrijarh Arsenije III ârnojevi} bio je politi~ki i verski vo|a srpskog naroda istovremeno, u~estvovao u ustanku protiv Turaka, bio vo|a Srba u seobi, a i kasnije u Austrougarskoj. Patrijarh Arsenije IV [akabenda i Stani{a Markovi} - Mlati{uma bili su vo|e ustanka Srba oko Pe}i 1737. godine. Patrijarh Jovan pripremao je Srbe na ustanaka protiv Turaka 1592-1b14. Episkopi su, tako|e, la}ali se oru`ja kada je trebalo da se za{titi narod i Crkva, a ne kao u ovo sivo, komunizirano vreme kada oni traè potpunu pasivizaciju Crkve ~ak i u katihezaciji dece. Tako je, na primer, vladika Petar I Petrovi} bio vo|a ustanka protiv Turaka 1784-1790, a naro~ito mu je zna~ajna borba pod Viso~icom kod Spuà 1796. godine, no iste godine potukao je i skadarskog vezira, tako|e, pod Viso~icom i za to dobio orden Aleksandra Nevskog. To je onaj episkop koji je sastavio stra{nu kletvu protiv izdajica, stra{niju od Kneève, ali i pored svega toga on je progla{en za svetiteqa. A da je ìv danas i da tako radi, moglo bi mu se desiti ne samo da ga ra{~ine nego i anatemi{u. Srpski narod u Crnoj Gori, predvo|eni svojim vladikama Ruvimom i Visarionom Borilovi}em, digao je ustanak 1685. godine. 1695. protiv Turaka. Vladika Teodor iz Banata bio je 1594. na ~elu srpskog ustanka protiv Turaka u Banatu, Turci ustanak ugu{e, vladiku Teodora ìva uhvate i ìva oderu. Vladika jenopoqski Sava I Bankovi}, zajedno sa pop Stevom i drugim, udari 7. aprila 1606. godine na Turke na Lipi i pobedi ih. Vladika Danilo Wego{ sa vojskom udari 1712. na Ahmet pa{u na Carevom Lazu u Qe{tanskoj nahiji i pobedi ga; 1732. godine potu~e i Topal pa{u. Vladika severimski Simeon Filipovi} (Lepavina) bio je veliki borac protiv unija}ewa, ~uvaju}i Srpstvo i pravoslavqe, uhap{en je, mu~en i umro u zatvoru 1743. godine. Kakva razlika izme|u wegove borbe i sada{weg predavawa pastve unija}ewu od strane odgovornih?! To su svetli primeri “~ojstva i juna{tva” iz episkopskih redova. Zar nisu anemi~ni oni velikodostojnici na{e Crkve koji se danas zalaù za pasivizaciju Crkve u qutoj borbi izme|u dobra i zla, istine i laì, vere i neverja, Boga i demona, koji ne ohrabruju sve{tenike da se bore na svim 241

frontovima, dostojnim wihovog ugleda i istorije, za dobro Srpstva i Crkve? Da li smo se mi to izrodili ili nacionalno mutirali? A primera “svetovnog i gra|anskog” delawa i ostalih sve{tenosluìteqa u na{oj istoriji je bezbroj, koji su se, sve do na{ih jadnih i kukavnih dana, borili i ma~em i krstom protiv svih neprijateqa na{eg naroda “za krst ~asni i slobodu zlatnu” ne gledaju}i na kanone, nego na ~ast i obraz narodni, sve dok nas komunisti nisu izbacili iz na{eg nacionalnog i verskog sedi{ta. Da po~nem sa nabrajawe, iako Vam napisah ~itav esej. Arhimandrit Samuilo Jakovqevi} (Kaleni}) ubija 1794. godine ~uvenog zlikovca i silexiju Kadriju Stupawina, po onoj narodnoj: “Ko se ne osveti, taj se ne posveti!”, a u vreme Kara|or|evog ustanka aktivno se borio sa ostalim ustanicima. Nisam ~uo da je ra{~iwen ni po jednom osnovu, iako je umro u turskom zatvoru 1824. Arhimandrit Haxi-Melentije Stefanovi} (Ra~a) postao je 1804. godine sokolski vojvoda. A Vi ste, Va{a Svetosti, tamo bili monah. Ne{to mislim {ta biste mu sada uradili ako bi, zajedno sa [e{eqem, postao srpski vojvoda? Arhimandrit Mihajlo Doì} (Mora~a) bio je komandant i vo|a ustanka protiv Turaka 1876-1878. Arhimandrit Mihailo Cerovi} iz Tu{ina bio je istaknuti borac protiv Turaka. Arhimandrit Prokopije Buj{i} (manastir Bawa) bio je u~esnik bosansko-hercegova~kog ustanka 1876-1878. Arhimandrit Ni}ifor Du~i} bio je komandant dobrovoqa~kog kora Ibarske vojske u istom ustanku, a u tom koru sve{tena lica (2 arhimandrita, 2 protojereja i 11 sve{tenika) bili su stare{ine. Arhimandrit Sava De~anac, potowi episkop ì~ki, primer koji bi episkopi ì~ki mogli podraàvati, bio je dobrovoqac u borbi protiv Turaka. Arhimandrit Melentije Pavlovi} (Vra}ev{nica) zamenio je epitrahiq 1815. godine dobo{em u borbama protiv Turaka na Qubi}u, na Paleù (Obrenovac) duvao u mehove da bi pomogao borbu Srba, pa ga zato niko nije ra{~inio, nego kasnije izabran za prvog Srbina mitropolita. Jeromonah Genadije (Dra~a) hrabro se borio protiv Turaka i zbog toga zvani~no pohvaqen od strane beogradskog mitropolita Mihaila i ni{kog episkopa Viktora 5. januara 1878. Iguman ]esarije 242

(manastir Sv. \or|e u Temskoj), iako je 40 godina bio iguman, mudro se starao za narodno prosve}ivawe – “svetovne poslove” -, ali kada su 1876. udarili êrkezi i Arnauti, uhvate ga, grozno namu~e, iskasapili ga ìvog i ostavili tako da samre. Jeromonah Isaija (Kaleni}) bio je pisar i bajraktar Ko~e Petrovi}a (Ko~ik ustanak), i zbog svoje borbe za slobodu sa 40 drugova nabijen na kolac. Iguman Vasilije Crnogorac (Kaleni}), zajedno sa Stani{om Markovi} Mlati{umom, vo|a ustanka u jagodinskoj nahiji protiv Turaka 1737. Iguman Josif Leki} (\ur|evi Stupovi) u~estvovao je u svim oslobodila~kim ratovima 1876-1878, bore}i se hrabro za slobodu svog naroda. Isto tako su aktivni u~esnici Prvog srpskog ustanka bili: jeromonah Haxi - Josif (Vujan), pop \or|e iz Ku}ana (Uìce), pop Luka Lazarevi}, vojvoda {aba~ki, pop Filip, vojvoda studeni~ki, prezviter Dimitrije \or|evi} iz Bele Crkve (Banat), pop Gavra iz Bawa Luke, prota Matija Nenadovi}, vojvoda iz Brankovine, prota Atanasije iz Bukovice, prota Nikola Smiqani} iz Badovinaca i mnogi drugi. U Drugom srp. ustanku bili su: iguman Avakum iz Bogova|e, prota Aleksa Lazarevi} iz [opi}a, pop Ranko Dimitrijevi} iz Rudovaca, i mnogi drugi. Za vreme Haxi-Prodanove bune aktivni borci su bili: iguman Ni}ifor ~ija je glava 1814. godine odse~ena i nabijena na kolac na Stambol kapiji u Beogradu. \akon Avakum iz Blagove{tewa, koji je uhva}en od Turaka zajedno sa svojim igumanom Pajsijem, ìv nabijen na kolac i mnogi drugi. Pop \oko Karan, kome se kasnije pridruìo Petar Mrkowi}, Digao je ustanak u Bosni 1875. Prota Jovan Jovanovi}, docniji episkop Jeronim, bio je vo|a dobrovoqaca protiv Turaka 1862. godine. Pop Jovica iz Dervente (Bosna) bio je vo|a ustanka protiv Turaka. Pop Kurixa (Petar Jagodi}) bio je veliki borac protiv Mletaka i unijata, ~uvaju}i svoju pastvu. Pop Bogdan Zimowi}, vojvoda gata~ki, bio je veliki borac za srpska narodna prava. Pop Pero Ivanovi} bio je vo|a ustanka iz Ku~a. Pop Radovan Markovi} vo|a ustanka iz Pipera. Pop Jakov Vuleti} iz Golubinaca bio je veliki borac u ratovima 1876-1878. godine protiv Turaka. Nevesiwsku pu{ku prvi je opalio pop Anto Glogovac 21. septembra 1874. godine. 243

I mnogi drugi sve{tenosluìteqi istakli su se i na drugim narodnim – “svetovnim i gra|anskim poslovima.” Mogao bih Vam navesti mnogo ovakvih i sli~nih primera, ali mislim da je za ovu priliku dosta.U ovim primerima na{i sve{tenosluìteqi sva tri stepena su se borili za sva, verska i nacionalna prava, prava svoga naroda sa isukanom sabqom, napuwenom kuburom, odapetim okida~em na pu{ci, pa ih nije niko nikada zbog toga ka`wavao niti pretio li{avawem ~ina. Ja se borim sa perom u ruci i krstom u du{i, dakle ìvom re~ju, u kom ciqu sam napisao petnaestak kwiga, odrào hiqadu predavawa, isto toliko propovedi, moje su kwige prodavane po odluci Svetog arh. sinoda i u prodavnici Glasnik, iako Zamenik patrijarha Germana kaè da je “saznao od merodavnih da ono {to sam napisao ne vredi ni{ta”, ja se ipak usu|ujem i daqe da pi{em, ne za one koji se rukovode iz tu|e, ve} iz svoje glave. Interesantno je napomenuti da se protiv moga rada na nacionalnom i verskom planu uglavnom bune episkopi ro|eni izvan Srbije, verovatno zbog toga {to èle da uspostave svoje starateqstvo nad Srbijom sada kao {to je Broz uspostavio starateqstvo nad Srbijom posle rata sve do sada preko Srba iz Crne Gore. Ko to èli da mene li{i sve{teni~kog ~ina samo zato {to se borim protiv komunista, novih agarjana, protiv bezbo`nika svih boja, vatikanovaca, xihadovaca, socijalista koji su samo presvu~eni a nepokajani boq{evici u ve}ini slu~ajeva?! [ta bilo sa mnom da sam se, odmetnuo u {umu, podigao ustanak protiv bezbo`nika, poput na{ih velikih prethodnika?! Onda bi me komunisti~ki dou{nici u Crkvi izdali, uhvatili i bezbo`nicima ìva predali, a oni me ìva oderali. Pa to je slika Spasiteqevog raspe}a, upodobqewe Gospodu Hristu, bez ~ega ne moèmo da se spasimo ni kao narod ni kao pojedinci. Zar Vi mislite da se moète spasiti neaktivno{}u, neborbeno{}u u vreme koje je najteè po srpski narod? Zar mi ne pripadamo borbenom delu Crkve sve dok nas Gospod ne uvede u slavqeni~ku Crkvu? Zar se bez mu~eni{tva moè biti Hristov ispovednik? A ovo na{e, u svemu oskudno i siroma{no vreme, naro~ito u duhovnosti, traì ispovednike i mu~enike. Me|utim, na{a Crkva danas 244

preporu~uje kukavi~luk, nezamerawe, pasivnost, podobnost mesto onih kristalno ~istih vrlina: odva`nosti, hristoqubivosti, istinoqubivosti, srboqubivosti. Da smo posle rata boqe radili, bili organizovaniji, aktivniji, na svom i narodnom poslu, ne bi nam bilo toliko nekr{tenih, bezbo`nih, rasrbqenih i razistori~enih Srba, ne bi danas sekta{i bili tako aktivni i odvodili na{u omladinu takore}i ispred nas u sekta{ke redove, ne bi toliko bilo poroka i nemorala, ne bi mogli socijalisti tako da se igraju sa Crkvom - da joj prvo obe}avaju povra}aj oduzete imovine, a onda da joj to uskrate, ne bi bilo toliko mirewa i kompromisa me|u na{im episkopatom. Visoki crkveni dostojanstvenici pona{aju se tako kao da su osvojili Carstvo Nebesko, zaboravqaju}i na Spasiteqevu konstataciju da se Carstvo Boìje samo na silu sti~e (sr. Mat. 11, 12). Do sada sam se morao ~uvati bezbo`nika van Crkve da me, zbog moje aktivnosti i borbe, ne bi strpali u zatvor mu~ili i, mo`da, likvidirali. ûvao sam se, i Bog me ~uvao i sa~uvao. Do{lo je vreme da se moram ~uvati od bezbo`nika u Crkvi da me oni ne optuè i uni{te. ûvam se, i Bog me ~uva, ali nisam siguran u ishod ove borbe. Do sada su me komunisti izvan Crkve ba{ zato {to sam bio sve{tenik smatrali kao dràvnom neprijateqa i osu|ivali da koristim veru u politi~ke svrhe. Do{lo je vreme da me bezbo`nici u Crkvi sada osu|uju da koristim politiku u verske svrhe, da mi prete ra{~iwewem. Raniji bezbo`nici, zli i ogrezli u svakojako zlo, osu|ivali su me kao sve{tenika, a sada{wi bezbo`nici, pritvorni i jadni, osu|iva}e me kao raspopa i neprijateqa Crkve, zato {to poistove}uju Crkvu sa sobom, a ne sa Hristom Gospodom. Ranije nisam vaqao komunistima kao aktivni sve{tenik jer sam od wihovog nasrtaja branio Crkvu kao lav bez straha. Sada su se oni pritajili i pribliìli Crkvi, iako nisu postali vernici, da bi me od we, i to kao umirovqenog sve{tenika odvojili, proglasili raspopom i tako dokusurili. Ja sada ne mogu da pri|em srpskom Patrijarhu od biv{ih i sada{wih komunista, iako sam se celog ìvota trudi da budem {to boqi sve{tenik. Onda sam bio unutra{wi neprijateq naroda, a sada }e me proglasiti spoqnim neprijateqem Crkve oni koji malo {ta imaju 245

sa Crkvom. Svakome na ovom belom svetu mora biti jasno da kada sam u cvetu svoje mladosti bio spreman da svoj ìvot zaloìm za Crkvu i svoj narod, to sam danas, kao stariji ~ovek, jo{ spremniji i voqniji, po re~ima Svetog apostola Pavla: “Jer je meni ìvot Hristos i smrt dobitak” (Filibq. 1, 21), da svoj ìvot ugradim u sudbinu svoga naroda, u temeqe boqeg i drugoja~ijeg sveta, boqe i Hristu podobnije Crkve, boqeg i pravednijeg sistema vladavine. I onda kada sam kao golobradi de~ak iz uì~kog kraja postao sve{tenik mu~eni~ke Crkve u mu~eni~kom narodu bio sam spreman posledwu kap svoje krvi da dam za svoj narod. To isto sam spreman i danas da u~inim, jer ja nisam, kao mnogi van Crkve i u Crkvi, preko no}i mewao stavove i mi{qewa. Va{a Svetosti! Rekao sam jednom, a to ponavqam i sada: Nisam ro|en kao sve{tenik i ne moram da umrem kao sve{tenik. Ro|en sam kao ~ovek i Srbin i kao takav moram da umrem. Pa tako Vi me moète li{iti sve{teni~kog ~ina i tako posti}i jo{ jedan politi~ki poen, ali time ne}ete umiriti nezadovoqstvo na{eg naroda pasivno{}u Crkve u ovim izuzetno dramati~nim vremenima i te{kim stradawima srpskog naroda. Ipak mene te{i to da }emo, i Vi i ja, kao i svi ostali koji se kriju iza scene ovog ultimatuma, iza}i pred dragog Boga, pa }e nam tako svemo}ni i svepravedni Bog dati kona~nu re~ ko je u pravu. Me|utim, ne zaboravite, da }e do}i vreme i ve} je nastalo kada }e morati da se vr{e prozivke i u samoj Crkvi radi samoo~i{}ewa od Boga dobijenog svetog organizma Crkve koju su bezbo`nici u Crkvi i van Crkve zagadili i uprqali. Hristos nas je sve pozvao na krst i stradawe, a ne na gozbu i pirovawe. “Ko ho}e za Mnom da ide neka se odrekne sebe i uzme krst svoj, i za Mnom ide” (Mar. 8, 34). I ja sam poneo svoj krst one davne 1956. godine kada sam postao sve{tenik, neka vrsta pastor~eta u srpskom narodu, naàlost i u srpskoj Crkvi. Taj krst sam nosio punih 35 godina, po mom sudu ~asno i po{teno, i zar da ga sada odloìm i ne iznesem na Golgotu - svoje raspe}e koje }e biti onog dana kada me li{ite sve{teni~kog ~ina. Ako to mora biti, ako je to od Boga, “bi}e mi sla|e od meda.” Vi moète da mi kaète: To ne mora biti, to ne sme biti! A ja Vam odgovaram da to mora biti. Ako mene 246

ne li{ite sve{teni~kog ~ina, ne}e ni Crkvi biti boqe. Kakao, pita}ete. Tek kada to u~inite narod }e po~eti da se pita: Ko to ~ini? Za koga ~ini? I {ta time ho}e? Dakle, po~e}e da se ra{~i{}avaju nera{~i{}ene stvari u Crkvi i u narodu, a onda i u dràvi. Ovaj trenutak sam sawao pre {est godina kada sam kao “opsluìva~” bio na I parohiji i o tome pri~ao kolegama. Mo`da se neko od wih toga i se}a. Mi smo, i kao qudi i kao sve{tenosluìteqi, odgovorni za rad i nerad, za nedoli~ne i nepravedne poslove, ali i za ono {to nismo uradili, a trebalo je da uradimo. Ja sam radio koliko sam mogao, Bog mi je svedok, u najboqoj nameri i veri da tako treba. Za sebe ne traìm ni{ta, jer sam nag do{ao na ovaj svet, a nag }u sa wega i oti}i kako re~e pravedni Jov. Ali sam se svagda radovao u Gospodu. Pa i danas kada mi mnogi prete ra{~iwewem, a samo to mogu, ja se radujem u Gospodu kao malo dete i sa apostolom Pavlom uzvikujem: “Jer sam uveren da nas ni smrt, ni ìvot, i an|eli, ni poglavarstva, ni sile, ni sada{wost, ni budu}nost, ni visina, ni dubina, ni ikakva druga tvar ne}e mo}i odvojiti od qubavi Boìje, koja je u Hristu Isusu Gospodu na{em” (Rimq. 8, 38-39). Stoga, ako zaista smatrate da je u interesu srpskog naroda ili Crkve da mi oduzmete ~in, u~inite to {to pre, kako bi nam svima svanulo posle no}i ìvota u kojoj je carovala mr`wa, la`, otima~ina, zlo~in, stradawe. U tome Vam ne}u ni{ta “vo prjeki” kazati. Naprotiv, ja }u Vam taj posao olak{ati i u momentu za koji ocenim da je oportun, ja }u sazvati konferenciju za {tampu na sred Terazija i skinuti svoju mantiju pred svima, zapaliti je, kako bi s wome bilo spaqeno sve zlo koje je za ovih pola veka skolilo srpski narod. Ovo zbog toga jer ne bih èleo da se krivica za moje ra{~iwewe svali na Va{u Svetost nego neka se mnome zaklone i oni koji Vas teraju da uradite ovaj nepromi{qen ~in. Bio sam, jesam i osta}u Srbin uprkos ~iwenici {to je danas najteè. Va{oj Svetosti odani do sada gre{ni sluga Boìjeg oltara Beograd, Protojerej @arko Gavrilovi} 247

3) PRIBELE[KE O REZGOVORIMA SA O. ANTONIJEM \UR\EVI]EM U VEZI IZBORA PATRIJARHA PAVLA

Z

amolili su me vernici iz Homoqa, negde krajem leta 1993. ili 1994. godine, ne se}am se ta~no, da idem sa wima na ekskurziju, kojom prilikom bismo, pored ostalog posetili Ma~kov kamen, manastir Trono{u i druge istorijske znamenitosti. Bez mnogog okoli{ewa sam pristao. Svratimo u Ma~vanski Prwavor da pozovem da po|e sa nama moj {kolski drug, prota Sre}ko Radosavqevi}, ~ijeg sina sam ven~ao, dete krstio i bio u vrlo srda~nim odnosima. Me|utim, on nije mogao po}i, pa je umesto wega po{ao wegov suparoh. Kada smo do{li u manastir Trono{u sav razdragan iza{ao je pred nas jedan ~estit monah, veliki moj prijateq, o. Antonije \ur|evi}, srda~no nas do~ekao i po{to smo se izqubili ponudio meni, kolegi sve{teniku iz Prwavora o. Miroslavu Jakovqevi}u i jednom svom monahu, u stvari isku{eniku (kasnije sam saznao da je to bio Antonije Davidovi}, potowi monah iz Crne Reke, koji je jednom prilikom predvodio demonstrante pred Patrijar{ijom protiv saradwe sa Vatikanom i ekumenistima i ru{ewem manastira Gra~anice kod Vaqeva). Kad smo se smestili na terasu manastira doneli su posluèwe (mislim med, kafu neko pi}e) i otpo~eli smo ozbiqan razgovor. Ja sam ovaj razgovor isprovocirao re~ima: - “O~e Antonije“! Nisam nikako imao priliku da razgovaramo na temu izbora patrijarha Pavla, a Vi ste imali tu ~ast da izvu~ete ceduqicu iz {e{ira, sa imenom Pavle. Kako je to bilo? Ja sam bio zaprepa{}en pozivom da to u~inim ba{ ja. Pitao sam se u ~udu: Zar ja da biram srpskog patrijarha? Strahovao sam, strepeo, ~ak i drhtao. Po~eo sam da se molim pred oltarom u Sabornoj crkvi u Beogradu, a znoj me oblivao. Molio sam se, molio,... a neko od arhijereja me poùrivao: Hajde! [ta ~eka{? Izvuci ceduqicu, pa da idemo svako na svoju stranu! - A je li ta~no da je on vas, o~e Anntonije, spasio iz Drine kada ste se davili, u{li u Drinu a niste znali dovoqno da plivate? 248

- Otkuda to zna{? E, jesi opasan! - Pa, znam, to je moj kraj, a narod kaè: “Zaklela se zemqa raju, da se svake tajne znaju!” Vi ste onda u manastiru Ra~a bili saisku{enici. On vas je izvukao onda iz Drine, da biste vi wega kasnije izvukli iz {e{ira za patrijarha. - U tom momentu mitropolit Vladislav odgovara: - êkajte sada kada izvu~e ceduqicu sa imenom Pavle? Svi su se zgledali. Mitropolit dabrobosanski Vladislav Mitrovi}, ina~e moj razredni stare{ina ~iji sam miqenik bio u bogosloviji i tada jo{ uvek episkop Pavle bili su {kolski drugovi sa Bogoslovskog fakulteta (zajedno sa patrijarhom Germanom, episkopima: Stefanom, Dositejem Stojkovi}em, Svetozarom Milo{evi}em, izvesnim Milom Stankovi}em i drugim koji su zauzimali visoke poloàje u OZNI i DB, a u crkvi to je bila garnitura koja je vladala u SPC posle Drugog svetskog rata), jer su svi: istog dana, meseca i godine “~oporativno” diplomirali na BF SPC (vid. Glasnik br. 15 iz 1942. godine, i to za vreme rata. Niti se znam ko im je otvorio Fakultet, ko je obrazovao komisiju za toliki broj apsolvenata, a nisu bili svi apsolventi, pred kojom komisijom su polagali i koje ispite, kakve su ocene dobili. Elem, wih dvadeset i ne{to su diplomirali istog dana – oktobra 1942. godine. I kako je teklo daqe oko izbora. Posle sam ja, produì o. Antonije, izvadio jednu od tri ceduqice i one su otvorene bez i pro~itano na woj napisano ime Pavle. - Bez komisije i zapisnika, ume{ah se ja. - Bez ikakvog zapisnika. - A {ta je bilo sa one druge dve, preostale ceduqice? Jesu li one otvorene i da li konstatovano {ta na wima pi{e?, ponovo se ume{ah ja. - Ne, nisu. Niko to nije ni pomenuo. - A {ta je bilo sa tim ceduqicama? Opet }u ja kao da sam nekakav istraìteq, a bio sam samo radoznao kod prijateqa kod koga, znam, da }u imati razumevawe. Odgovorio mi je odmah, bez razmi{qawa: - Ceduqice je uzeo episkop Irinej (Bulovi}). - Pa gde su sada? 249

- Odneo ih je u Novi Sad. - Za{to? - Ne znam, i ja se pitam. - Kako ne znate? Da se sakriju name{teni tragovi prqavog izbora. Produìli smo da }askamo u prijateqskom razgovoru sve dok nas vo|a puta nije pozvao da po|emo daqe. Srda~no smo se pozdravili kao i uvek, jer sam tu ~estitu starinu voleo kao starijeg brata, ako ne i oca. Kasnije sam saznao da su mene izbacili iz uredni{tva Pravoslavqa, gde sam bio godinama i zajedno, sa glavnim urednicima, prvo sa protom Milisavom Proti}em, a onda sa Radomirom Raki}em, vodili ogor~enu bitku sa nasiqem komunista i servilno{}u pojedinaca u SPC, kako bismo doveli Crkvu do boqih pozicija u dru{tvu. Mi se tada nismo borili za pozicije u Crkvi nego za pozicije SPC u komunisti~koj dràvi koja je bila neprijateqski raspoloèna prema woj. Elem, saznao sam nezvani~no ~uo da su mene izbacili iz uredni{tva Pravoslavqa da bi mogli da prime u uredni{tvo, zanmislite! “Dragana struju” (Dragana Haxi-Annti}a, koji je bio jedan od urednika Politike), sve u nameri i po zadatku DB da Dragan Haxi-Anti} i episkop Irinej Bulovi}, koji je tada bio vikar Wegove Svetosti, a du`nost obolelog patrijarha Germana vr{io malodostojni mitropolit zagreba~koqubqanski i “cele Italije” Jovan (Pavlovi}), na moju nesre}u moj {kolski drug iz bogoslovije, koji mi je pretio ~im je do{ao za zamenika patrijarha Germana da me ra{~ini. Ja sam ga prosto ~ikao da to u~ini, pa }emo kasnije mi wega ra{~initi. Ali, hvala Bogu, to nije uradio. - Kasnije, kada sam susreo episkopa Savu, pitao sam ga: - Pobogu, Preosve}eni Vladiko, {to ste to dozvolili! Pa mu na tenane ispri~am na{ gore opisani razgovor u manastiru Trono{i, na {to je vladika uzviknuo: - Neka ga! @eleo je to da bude po svaku cenu, pa neka mu i bude tako kako radi! Ja sam ~ist u tome! - Znam, Preosve}eni, ali za Crkvu i narod nije svejedno ko je na ~elu SPC. Ja nemam ni{ta protiv patrijarha Pavla, ali 250

on nije za ovaj poloàj u ovim burnim vremenima, jer je on pasivizirao rad SPC, uquqkao sve{tenstvo, odre|uje tarife ~inodejstava, prima rado babe na prijeme, a te{ko sve{tenike, ne radi mnogo, skoro ni{ta, protiv sekti koje vr{qaju po wegovoj arhiepiskopiji, sve{tenici se najvi{e bore za materijalno, zemaqsko, a malo za Nebesko carstvo. Kako vi zidate preko sto hramova, pa crkvu zadu`binu, pa imate toliku izdava~ku delatnost za versko prosve}ivawe svoje pastve, mo`da najve}u u SPC. Sve ovo ne pri~am da Vam se dodvorim, nego da ispovedim istinu. Tom razgovoru je prisustvovao i tada{wi i sada{wi predsednik SO Kragujevac Veroqub Stevanovi}, sa jo{ jednim svojim visokim op{tinskim slu`benikom (mislim, predsednikom Izvr{nog saveta) i g. Slobodan Filipovi}, sponzor na izdavawu Enciklopedije Pravoslavqa. Pretpostavqam da je to bilo u jesen 1995. godine.

251

4) PISMO PATRIJARHU, O KLEVETAMA, PO TRE]I PUT WEGOVOJ SVETOSTI ARHIEPISKOPU PE]KOM, MITROPOLITU BEOGRADSKO KARLOVA^KOM I PATRIJARHU SRBSKOM G. G. PAVLU Beograd, 24. februar 1998. godine VA[A SVETOSTI,

D

ugo sam se razmi{qao da li da Vam pi{em u vezi pozivawa moga imena i prezimena, bez ikakvog epiteta, od strane Va{e Svetosti na zakazanom i odrànom sastanku Beogradskog sve{tenstva 24. februara 1998. godine u sali Patrijar{ije. Prozivku moga imena u~inili ste Vi, Va{a Svetosti, sa neta~nom optu`bom da sam ja pisao u sredstvima javnog informisawa kako je Va{a Svetost, u po narod kriti~no - najkriti~nije vreme, oti{ao u bolnicu i sa ste u ku~nom pritvoru. Kako ova tvrdwa ne odgovara istini, a du`ni smo da se sluìmo samo istinom, pre svih Va{a Svetosti, jer sluè}i se istinom mi na najboqi na~in sluìmo i Bogu, pored sluèwa u veri i qubavi, pa sam ~ekao da pro|e Vaskr{wi post, Vaskr{wi praznici i moja Krsna slava - Sveti vm~. Gregorije, da bi se qutwa u meni sti{ala i da bi sti{ala velikoponosna razmi{qawa o svojim gresima. Zato, Va{a Svetosti, ako za Boga znate, da po tre}i put tvrdite ne{to za mene {to nije istina?! Da li smatrate da sam ja najgori sve{tenik u Va{oj Arhiepiskopiji, ruglo Crkve i slabazan vernik? Pa ako tako mislite, zahtevam od vas da me, potezom pera, li{ite sve{teni~kog ~ina. Ovo su te{ke re~i s moje strane. Ali te{ka je optu`ba koja me bezrazlo`no tereti; te{ko je i vreme u kome se srpski narod na{ao, dobrim delom, voqom vladaju}ih bezbo`nika kojima mnogi iz Crkve verno sluè, vernije nego samom Gospodu. Dakle, niko od svetovnih ili crkvenih glavara ne prima ni trunku krivice za stradawe svog naroda. A znamo da su rane qute i duhovno metastaziraju}e, krivicom i nas 252

sve{tenika, pogotovu onih koji su ostavili svoju pastuvu na milost i nemilost krvoèdnih vukova, a oni potraìli azil u Srpskoj patrijar{iji, takore}i pod Va{im skutom, ili su, kao mitropolit zagreba~ki Jovan, postavqeni za mitropolite “cele Italije” kao nagradu za izdajstvo svoje pastve. Gde su izmakli svetli primeri episkopa Platona, Petra Zimowi}a i mnogih drugih koje su usta{e ìve potkivale, jahale po ulicama; Hrista radi oni pretrpe{e sve muke, a na{i dana{wi sve{tenosluìteqi odreko{e se veroispovedawa pravoslavqa i svetosavqa u dobroj meri, pohrli{e za ovozemaqskim slastima i dobrima; ni{ta ne u~ini{e, {to su mogli, da povrate Crkvi oduzetu imovinu, vrate veronauku u {kole, ve} se utrkuju ko }e pre, i usrdnije, da se odazove srpskom izdajniku i ide u “wegove dvore” na prijeme, balove, ~ak i u vreme posta. [ta, bilo Vi - Va{a Svetost - bilo Va{i arhijereji i podru~no Vam sve{tenstvo, u~iniste da smawite duhovnu pusto{ koja vlada u na{em narodu, po kome sekte, hri{}anske i nehri{}anske, satanisti~ke i okultne, bezbo`ne i masonske, vr{qaju, i kao lavovi ri~u}i hvataju u `deru sve {to je srpsko, pravoslavno i svetosavsko? Pastiri }ute dok grabqivi vuci koqu, jedu i `deru srpski narod. Ili, mo`da, i ne }ute, kakav je slu~aj kod mawine, ali se ne vide i ne ~uju, jer tron Svetog Sve je anemi~an, inertan, neorganizovan. Mi skoro proglasismo svecem vladiku vr{a~kog Teodora, ali kakva hipokrizija?! Na{ rad, ispovedni{tvo Hrista i sastradalna qubav za narod je u potpunoj suprotnosti wemu, kao i brojnim sve{tenosluìteqima pravoslavqa: Svetom Savi, Arseniju ârnojevi}u, Svetom Jovanu Krstitequ, pa i samom Gospodu Hristu, koga su jude u fariseji raspeli, koga i danas nove jude i novi fariseji raspiwu u nama i oko nas, a mi }utimo, slu{amo, sluìmo Antihrista. Kaìte mi samo koliko pronevera i nov~anih malverzacija u na{oj Patrijar{iji bi, otkako ste vi na prestolu Svetog Save, a nikome od tih raspu}ina nije falila ni dlaka sa glava?! [ta da kaèmo za najnoviju u Zavodu za izradu sve}a?! [tavi{e, popuwavaju se kra|e novim kra|ama, samo da bruka ne iza|e na videlo. Koga se to mi, ovde na zemqi, 253

stidimo, ako ne Gospoda koji sve zna i i pred kojim }emo odgovarati? A Spomen hram Svetom Savi zvrji u sivilu betona i ~eka? Koga? Drugi dolazak Spasiteqa? Profesor Pe{i} proziva li~no Vas, ne znam da li i sa kakvim pravom, ali se }uti na prozivke. Evo, ja nisam mogao da o}utim na onu koju ste Vi u~inili pred svim sve{tenicima, mojom sabra}om, ali bez osnove i povoda, ne toliko radi moga opravdawa, koliko radi osuje}ewa Va{eg gre{ewa kada sam u pitawu ja, najmawi i najnedostojniji sluga Bo`jeg oltara. Vi ste, Va{a Svetosti, do sada tri puta bezrazlo`no i neta~no pripisali meni ne{to {to ja nisam u~inio: 1) Kada ste me, svojom optu`nicom AEM Br.44 od 20. jula 1990. godine, optuìli da sam se ogre{io o 6. kanon Svetih apostola, {to uop{te nije ta~no. 2) Kada ste me pozvali 13. februara 1997. godine na razgovor ili saslu{awe da sam, na Svetog Nikolu 1996. godine rezao kola~ u 12 sati na Terazijama koaliciji “Zajedno”, zato {to je to navela “Na{a borba”, a ja sam toga dana bio u hramu Svetog Save od 7 do 14,30 ~asova, a u 15 ~asova kod o. @ivojina Todorovi}a kome sam presekao kola~. 3) I sada, odnosno 24. februara 1998. godine, neistina o meni je potekla iz Va{ih, kaù, svetih usta, {to me jako àlosti i boli kao rana na koju se stavqa so. Pitam se: u ~emu i zbog ~ega sam toliko razgwevio Va{u Svetost, kada sam ve} vi{e od decenija Va{ po{tovalac? Verujem da Van to “do{apta~i” pogre{no prenose informacije, da bi me oklevetali i doveli u situaciju da se branim i kada nisam kriv, da bi me skrenuli s puta sluèwa Bogu i svom rodu? Tvrdim Vam, kao pred Bogom, da nisam nikada rekao ni napisao inkriminacije koje ste mi pripisali. Ono {to sam kazao, to je javno kazano i to mogu, pred Vama i pred pu{~anim zrnom, ponoviti, a nikada negirati, osim u pokajawu ako saznam da sam ìveo u zabludi. Istina je ova: jedan na{ ~lan Svetosavske stanke je zaista ne{to sli~no napisao u listu Demokratija, o ~emu ja nisam imao pojma; ~ak sam to saznao od o. Toda Jefteni}a, jer ne ~itam uvek ovaj list. Me|utim, kod nas u Crkvi nema kolektivne odgovornosti, jer je to komunisti~ka floskula, nego 254

li~ne. Ja sam odgovoran za svakog ~lana Stranke koliko Episkop za svakog sve{tenika ili sve{tenik za svakog vernika. Sloì}ete se da su to dve razli~ite odgovornosti. Stoga me je vest o mome ìgosawu od strane Va{e svetosti pogodila kao “grom iz vedrog neba”. Ali se molim dragom Gospodu da nam obojici oprosti, jer smo qudi gre{ni i moèmo pogre{iti, samo {to se gre{ka meri i visinom poloàja. Ovo sam Vam morao otvoreno re}i da se u meni ne bi vi{e speklo gor~ine i zra~ilo u oìqak koji bi kasnije recidivirao u malignost i mr`wu. Celiva Svetu Desnicu i moli za Patrijar{ki blagoslov 24. februar 1998. godine Va{oj Svetosti odani Protojerej Dr @arko Gavrilovi}

255

5) BELE[KA O PRIJEMU KOD PATRIJARHA PAVLA U VEZI OVIH KLEVETA RAZNE PRIBELE[KE BEOGRAD, 6. februar 2001. godine u 14 ~asova (O razgovoru sa Patrijarhom Pavlom)

6.

februara oko 10 ~asova pozvao me telefonom jerej Du{an Jovi~i} i saop{tio mi da Patrijarh èli da do|em kod wega na razgovor u 14 ~asova tog dana. Obe}ao sam da }u to u~ini, iako mi je malo neobi~no za takvu hitwu za razgovor, jer sam mogao imati u to vreme druge obaveze. Mislio sam da je razgovor u vezi mog o{trog pisma koje sam mu poslao pre nekoliko dana, pa da ne bi shvatio da sam se upla{io razgovora sa wim, bezpogovorno sam ga prihvatio. Ne{to pre 14 ~asova sam bio u Kabinetu, gde sam na{ao Le~i}a i Ra{u Raki}a. Sa~ekao sam vreme prijema. Ta~no u zakazano vreme, iako je Patrijarh odnekuda do{ao, zazvonio je telefon kod Le~i}a koji me je odveo kod Patrijarha. Primio me u Prijemnom kabinetu. Patrijarh je po~eo da govori: - Zvao sam vas na razgovor jer je stigla pritu`ba protiv vas iz Jevrejske zajednice Sv. arh. sinodu da se bavite antisemitizmom i da ste u Ku}i \ure Jak{i}a, na pretstavqawu neke kwige, govorili protiv Jevreja. Patrijarh je govorio u uvodu da, zbog zlo~ina usta{a, ne smemo optuìvati sve Hrvate, pa i zbog gre{aka pojedinih Jevreja ne smemo optuìvati sav jevrejski narod. - Odgovorio sam: Va{a Svetosti sve to {to ste Vi rekli ~inim i ja. Moji tuìoci su morali konkretno da kaù u ~emu je moja stvarna krivica, jer ovako ja na pau{alne optu`be ne odgovaram. Ja ne znam, ~ak, ni ko me tuì ni za kakvo delo me tuì. Na pau{alne optu`be ne odgovaram. - Dostavi }u vam pismo u kome je to ozna~eno. - Dobro, bi}e mi drago da na wega odgovorim. Ali moram da Vas pitam: Otkuda to da se vrh SPC interesuje {ta mi govorimo o Jevrejima, a ne interesuje se o stawu u Crkvi, o tome kako pojedinci u Crkvi ìve i rade na {tetu ugleda Crkve, o kra|i i prodaji simonijom parohija, i uop{te o duhovnom

256

stawu i neradu sve{tenstva. O tome predstavnici Crkve se ne interesuju. [to vi to meni govorite, jer ja ne pretstavqam Crkvu. Kako to?! Po Ustavu SPC vi pretstavqate Crkvu. Pitajte arhijereje, uputite predstavku wima i traìte da vam objasne ko predstavqa Crkvu. - Ja nemam potrebe da to istraùjem, jer znam {ta pi{e u Ustavu SPC. Ali, kada smo ve} tu, ja bih èleo da malo porazgovaramo u vezi mog posledweg pisma koje sam Vam uputio. Konkretno mene interesuje ne to {to sam brisan sa spiska sluà{~ih na liturgiji man. Vavedewa na dan slave, jer Vi to imate pravo, imate pravo da mi stavite zabranu sve{tenodejstvovawa, ako sam kriv... ali, za{to, na osnovu kog kanona, zakona ste mi zabranili da drìm predavawe Srbima u Be~u na dan Svetog Save ove godine, budu}i da sam pre dve godine bio u Be~u i drào predavawe na isti dan, koje je nai{lo na odobravawe me|u Srbima? Patrijarh me o{tro prekinuo i rekao, izme|u ostalog, da ne}e da truca o tome... - Va{a Svetosti, ja sam ovde do{ao po Va{oj èqi i nemam nameru da Vam podièm pritisak, niti da Vas nerviram, jer smo obojica {e}era{i, ali mi dugujete obja{wewe za to {to ste prema meni u~inili. Da li moète da mi zatvorite usta da ne slavim Boga i Boìje ugodnike, po kom osnovu i za{to, Va{a Svetosti, to ~inite danas kada su pasivizirani mnogi na{i sve{tenici u svom pastirskom radu? - E, pa tako kako vi imate pravo da idete u Be~ kada vas neko pozove, tako i ja imam pravo da vam zabranim da govorite na skupu u crkvi! - To nije bilo u Crkvi, Va{a Svetosti, to je bilo izvan hrama, u sportskoj hali. - Svejedno! - Kako moè biti svejedno da li ja govorim izvan crkve ili u crkvi, ako slavim Boga. Da li to zna~i da ja ne smem uop{te da se odazovem na ma koje pozive kada me pozovu da govorim o veri, pravoslavqu, Bogu, ~ak i izvan hrama? Da ne smem da slavim Boga? - [ta ja znam gde vi idete i {ta vi radite? - Ja bih èleo da malo porazgovaramo na tu temu i na temu stawa u na{oj Crkvi. 257

- Ja nemam vremena da trucam. Mi smo zavr{ili na{ razgovor. Odgovorio sam: @ao mi je Va{a Svetosti, ali to nije moja krivica. Sam sam pomislio da Patrijarh ima vremena da po tri sata pri~a sa beogradskim babama o pitawima vere i da im tuma~i veru,a da nema nimalo vremena da razgovara sa mnom o akutnim problemima koji razbijaju Crkvu. Hteo sam da Ga pitam kako moè da preporu}uje roterijanca za ministra vera Srbije, da traì da veronauka bude fakultativna a ne obligativna, kako pojedini sve{tenici prodaju parohije, kako od wega dobijaju kredite za stanove, a druge stanove su odbili od komunista, i tome sli~no. Ali, nisam bio udostojen toga razgovora. Ja sam “udostojen” razgovora da odgovaram na pau{alne optu`be jevrejskog lobija, koji je bio, po mom mi{qewu, samo pretwa kaznom za ono {to ne zasluùjem. Me|utim, mo`da, Patrijarh nije ni{ta jeo, pa mu je dijabetes izazvao nervozu. Ostaje moje naga|awe da tuma~im za{to je patrijarh bio takav. Uzeo sam blagoslov od Patrijarha i pognute glave napustio Patrijarhov kabinet, ne gledaju}i da Patrijarh ide za mnom duìnom hodnika do izlaznih vrata, jer to ne bih dozvolio prvo zbog wegovog ~ina, poloàja i godina, pa sam se na izlazu iz hodnika Patrijarhu izvinio na tome. Sve planirano za ovaj razgovor s moje strane, pre svega o Enciklopediji pravoslavqa, palo je u vodu.

258

6) PISMO PATRIJARHU PAVLU, O AKTUELNIM PITAWIMA, O POLITICI, O IZBORU ZA EPISKOPE, O ENCIKLOPEDIJI WEGOVOJ SVETOSTI ARHIEPISKOPU PE]KOM, MITROPOLITU BEOGRADSKO KARLOVA^KOM I PATRIJARHU SRBSKOM G. G. PAVLU BEOGRAD, 26. jul 1999. godine Sabor svetog Arhangela Mihaila (preko episkopa ì~kog Stefana) VA[A SVETOSTI,

O

davno se re{avam da Vam napi{em ovo pismo, ali sam se mnogo kolebao i snebivao da li da to ~inim, s obzirom da mi ni ranije niste odgovarali na pisma koja sam Vam slao. Mislim da se ignorisawem goru}ih problema u na{oj Crkvi i narodu ti problemi ne re{avaju nego, na protiv, uve}avaju i metastaziraju. Ima vi{e razloga zbog kojih Vam pi{em ovo pismo. Vi }ete se mo`da qutiti na mene a data Vam je vlast da preduzmete i rigorozne mere prema meni {to u su{tini ni malo ne poboq{ava àlosno stawe u na{oj Crkvi. Nadam se da }ete se sloìti sa ~iwenicom da po Svetom pismu, Predawu i kanonima Crkve, svaki ~lan Crkve ima pravo da ukazuje i kritikuje krivice svih, ukqu~uju}i i same episkope, jer smo mi svi udi Tela Hristovog, po u~ewu sv. apostola Pavla (). Pa ako je samo jedan ud u tom organizmu bolestan, svi ostali pate i boluju. Pogotovu ako je taj bolesni ud glava, celo telo }e biti mamurno i konfuzno. Stoga, kroz istoriju i vekove, kako u na{em tako i kod ostalih pravoslavnih naroda, najboqi, Crkvi i svome rodu najodaniji, u li~nom ìvotu najmoralniji i Bogu ugodni, birali su se za sve{tenike, posebno se vodilo ra~una o li~nom ìvotu kandidata za episkopski ~in. Od kako su bezbo`nici kod nas na vlasti, to kod nas, naàlost, nije slu~aj. êsto najgori, najnedostojniji biraju se na visoka zvawa u Crkvi. 259

Da po~nem izvesnim redom: 1. Pre dva meseca dobio sam telefaks iz Amerike, koji prilaèm uz ovo pismo, a koji se odnosi na Va{u Svetost u kome se pored ostalog tvrdi da Vam je majka Hrvatica, da ste izmenili Simbol vere, da povla~ite poteze u Crkvi pod velikim uticajem bezbo`nika. Ne mogu da verujem da je sve ovo istina, ali kada su ovome narodu mogli da podmetnu neprijateqskog vojnika kao doìvotnog “cara” u ovom narodu sve je mogu}e, jer kako re~e pokojni Ra{kovi} “Srbi su lud narod”. Mo`da sam i ja takav, po{to iz takvog naroda poti~em i, naro~ito, zato {to Vam o svemu ovome pi{em izigravaju}i neku “belu ovcu”. Da ste zaista pod velikim uticajem raspolu}enih i obezboènih srpskih politi~ara svedo~e mnoge ~iwenice, a me|u wima bi}u slobodan da navedem samo neke: Va{ potpis na “Dejtonsku vizu” g. Slobodanu Milo{evi}u kojim ste mu dali dva glasa u odnosu na pojedine ~lanove srpske delegacije tako da najve}i srpski izdajnik dobija Va{ blagoslov da moè da presu|uje u sudbonosnim stvarima za opstanak srpskog naroda. Sada se ~uje da Sveti arh. sinod SPC traì ostavku tog istog ~oveka koga je vi{e crkveno rukovodstvo SPC, dobrim delom i u ve}ini ustoli~ilo Milo{evi}a na vlasti a meni koji sam ga kritikovao pretili su ra{~iwewem. Vi ste, Va{a Svetosti, posle velike materijalne pronevere u Zavodu za izradu sve}a, postavili kao direktora PUO sina poznatog srpskog boq{evika i krvnika Dragog Stamenkovi}a. Da bruka bude jo{ ve}a postavili ste za na~elnika ekonomskog odeqewa pri Zavodu za izradu sve}a julovca Milana Panovi}a, o ~emu sam Vam pisao i priloìo dokumenta, a on sada leì kod ku}e, kako sam obave{ten, i prima platu od na{e Patrijar{ije. Dobro znate da Vam je gore pomenuti potpis poni{ten, a Vi niste podneli ostavku. I umesto {to traìte ostavku ~oveka koga ste ustoli~ili i koji je ustoli~io Vas, morali bi ste da razmislite o svom moralnom kredibilitetu za takav ~in. Istovremeno Vas obave{tavam da sam vi{e puta od vi{e osoba iz inostranstva dobijao razli~ita pisma koja govore o stawu u na{oj Crkvi i o tome da ste Vi li~no pasivizirali sve{tenstvo da se bori protiv bezbo`nika i sekta{a, pod u svetosavqu nepostoje}im izgovorom, da se ne 260

bave politikom, koju floskulu su izmislili komunisti i masoni da bi eliminisali uticaj Crkve u svom narodu. Stoga Vam je ~ovek ([e{eq), koji je traìo moje ra{~iwewe 5. jula 1990. godine u Va{oj rezidenciji, kada mu je episkop ì~ki rekao da ima pravo, sada zabranio da se i Vi, kao poglavar Crkve i veruju}eg naroda Boìjeg bavite politikom, bez obzira {to se radi o borbi za opstanak srpskog naroda i SPC. âk je doti~ni gospodin traìo i Va{u ostavku pod istim onim izgovorom, pod kojim ste Vi i Vama sli~ni arhijereji pretili meni da me ra{~inite, toboè, zbog toga {to se bavim politikom. I Vi i ja ne bavimo se primarno politikom nego duhovnom obnovom i opstankom ovoga naroda. Kada sam ve} pomenuo proneveru u Zavodu za izradu sve}a, se}am se i kra|e blizu pola miliona nema~kih maraka iz kase eparhije ì~ke, onda moram da kaèm da se to desilo u eparhijama na ~ijem su ~elu najstariji arhijereji, nemo}ni da drè pod kontrolom i u ispravnosti pot~iwene slu`be i sve{tenike. ûdno je, zar ne, da sve{tenik koji stekne pravo za penziju iako je u odli~nom mentalnom zdravqu i punoj sposobnosti, a da arhijereji ostaju doìvotno na eparhijama iako imaju ve}u odgovornost pred Bogom i qudima i mogu da uslove ve}u i du{epogubniju {tetu za narod i Crkvu. ûdno je {to episkop koji je prodao crkvu rimokatolicima moè da ostane u ~inu i to doìvotno iako ne moè da upravqa ni samim sobom i da mu se ne bira vikar, a da mnogo mla|im arhijerejima postavqaju se mladi vikari. Ne priziva li se ovim jo{ vi{e pronevera, anarhije i pasivizacije u na{oj Crkvi?! 2. Prema kanonima na{e Crkve najboqi se biraju za episkope. Tako je Sveti Sava postavqao najboqe sve{tenike za protopope, najboqe kalu|ere za episkope, i zajedno sa svojim bratom, najboqe qude i doma}ine za velmoè. Pre dva meseca rekao mi je jedan intelektualac odan na{oj Crkvi: “Do{lo je posledwe vreme kad su nam po~eli i vladike da umiru od side!” A mnogo vernika mi je prilazilo i negodovalo zbog najnovijeg izbora jednog episkopa na posledwem arh. Saboru, govore}i da }e zbog toga da napuste SPC. Samo pre tri-~etiri godine, kako sam ja ~uo Vi ste i{li od vrata jednog episkopa do vrata drugog da molite da 261

se taj monah ne izabere za episkopa, jer su se pojavila pisma beogradskih studenata u dnevnoj {tampi protiv takvog izbora. Posle samo nekoliko godina Vi ste zahtevali od profesora Bogoslovskog fakulteta da tog ~oveka propuste na ispitima kako bi stekao formalnu kvalifikaciju za izbor za episkopa. Time ste degradirali ceo Bogoslovski fakultet i sve nas koji smo sa mukom i velikim odricawem sticali svoje znawe i obrazovawe, a i potcenili ste svoje najvi{e zvawe u Crkvi. Nije ni ~udo i za Vas i Va{e kolege sa Bogoslovskog fakulteta, je bila obrazovana komisija u najè{}em toku drugog svetskog rata - oktobra 1942. godine kada fakultet nije radio da poloìte sve ispite koje do tada niste poloìli. Ne nastavqate li Vi time tu istu negativnu selekciju za najvi{i ~in u Crkvi i ~emu to vodi? Osim toga, kako se ~uje, taj isti “kandidat za episkopa” je dobio diplomu o zavr{enom Bogoslovskom fakultetu a da nije poloìo gr~ki jezik. Va{a Svetosti, ose}ate li griù savesti {to se na najvi{e poloàje u Crkvi postavqaju qudi koji su nemoralni i optere}eni perverzijama. Mislim da me ne}ete terati da takve qude prozivam i nabrajam. Vi kaète da je to bolest, a Sveto pismo i kanoni kaù da je to smrtni greh i smetwa za svako, pa i najmawe sve{teni~ko zvawe. Ako je bolest, za{to je ne le~ite u karantinu nego dajete bolesniku jo{ ve}u mogu}nost i ve}e stado da ga o{uga. A na{ narod kaè: “Jedna ovca ~itavo stado o{uga”. Jo{ ste postavili takvog ~oveka na episkopsku stolicu Svetog Save na kojoj je i wegov prethodnik bio isto tako “bolestan” – na osetqivo mesto sa koga se moè pomo}i daqe cepawe Srbije i Sanxaka od Srbije. Zar zaista u SPC ne na|oste ni jednog dostojnijeg za Mile{evu osve{tanu mo{tima Svetog Save. Kaza}ete mi da episkope ne birate samo Vi, ali se radi o Va{em kliriku koji po kanonima na{e Crkve ne moè biti predloèn za episkopa bez Va{e saglasnosti. A jo{ kad a se ima u vidu sa kakvom pompom i reklamom u Pravoslavqu je doti~ni episkop hirotonisan i ustoli~en Va{om svetom desnicom, {to je dodatno iritiralo, raàlostilo i sablaznilo mnoge vernike, to postavqam pitawe i sebi i Vama: “Su ~im }emo iza} pred Svetoga Savu.” 262

3. Podari ste nam, sa Svetim arh. sinodom SPC, blagoslov da radimo na Enciklopediji pravoslavqa uz obaveznu recenziju najeminentnijih episkopa SPC, koji blagoslov je osporio episkop – srpski Ahasver i {to je najgore wegovo mi{qewe je bilo ja~e od odluke Svetog arh. sinoda, {to je za ~u|ewe kad se ima u vidu pastir koji je napustio svoje stado i umalo nije jo{ i postao srpski patrijarh. Obra}ao sam se Va{oj Svetosti sa naju~tivijom molbom da nas preporu~ite kod Bra}e Kari} za donaciju za ovako grandiozan nau~ni poduhvat misle}i da na{a Crkva nema sredstava i ne znaju}i za pronevere i kra|e o kojima sam gore govorio, ali Vi ne samo da nas niste preporu~ili, nego niste hteli ni da nam, ma i jednu leptu, dodelite kao pomo} i podsticaj u danono}noj muci oko finansija i rada na ovom projektu. A samo da ste deset posto sredstava koja su proneverena ili pokradena, odvojili za ovaj projekat nama bi to bila velika pomo} i, verujemo, Bogu i narodu velika korist. Ovih dana obrati}emo se stare{inama pojedinih crkava u SPC za pomo} i donaciju pa ako tu pomo} ne dobijemo smatra}emo da Vi i pojedini episkopi ne èlite da se pojavi Enciklopedija pravoslavqa u srpskom narodu. Sre}om mi smo ostvarili saradwu sa nekolicinom episkopa na ovom projektu i nadamo se, ako nas Bog blagoslovi, da }emo i ovaj poduhvat privesti kraju iako smo duboko svesni i obuzeti zebwom kako }emo to u~initi.U ime saradnika i u svoje li~no ime celivam Vam svetu Desnicu i molim za Arhipastirski blagoslov Va{oj Svetosti odani protojerej Dr @arko Gavrilovi}

263

7) PISMO PATRIJARHU PAVLE O IZBORU FILARETA ZA EPISKOPA WEGOVOJ SVETOSTI ARHIEPISKOPU PE]KOM, MITROPOLITU BEOGRADSKO KARLOVA^KOM I PATRIJARHU SRBSKOM G. G. PAVLU BEOGRAD VA[A SVETOSTI,

Z

a koje ste me delo ili nedelo kaznili ovako drasti~no?! Za koje nepravoslavno u~ewe?! Za koju neumesnu i neta~nu kriti~nu re~?! Ili, kada ste me i za {ta opomenuli, kaznili?! Hteli ste da me ra{~inite toboè {to se bavim politikom, a {to ste se Vi bavili politikom, davaju}i glavnom srpskom zlotvoru “dejtonsku vizu”, odràvaju}i ga na vlasti, a time produàvaju}i agoniju srpskog naroda, to nije va`no. Vas nema ko da opomene, a kamoli kazni, ra{~ini?! Vama arhijereji poni{tavaju potpis na “Dejstoinsku vizu”, ~ime pokazuju mnogo vi{e od toga,a Vi se pravite neve{ti, ne povla~ite moralni potez koji su mnogi od nas o~ekicvali. Pa i kad sam Vam ja “poturio glavu na paw” da je se~ete, Vi ste odustali da me ra{~inite?! Za{to?! Imali biste u meni, barem, iskrenom kriti~ara, nikada neprijateqa. Jer ja nikoga ne mrzim, a imam pravo mnoge da kritikujem. To su ~inili oni koji su nam ugled: Gospod Isus Hristos, Sveti Jovan Krstiteq, Sveti Jovan Zlatoust, Sveti Petar Cetiwski i moj bliski mitropolit Josif Cvijovi} koji me je primio u Bogosloviju. Razume se, Vi meni ne morate odgovoriti na ova moja pitawa. Vi mi ni do sada niste niste odgovarali na brojna moja pitawa koja su bila sasvim umesna, kao {to su: izbor episkopa Filareta, odlazak kod Milo{evi}a na krvavi dan raspolu}enog Srpstva. Vi me niste nikada ni pozvali da me, kao mla|eg u Hristu brata sve{tenika, posavetujete, ako u ne~emu nisam bio u pravu. Ovako, problemi se gomilaju i oni moraju negde pu}i, na}i svoje razre{ewe.

264

Da li znate da ste sa ovom, meni nerazumqivom, zabaranom da govorim o Svetom Savi Srbima u Be~u razqutili one koji su me èqno o~ekivali u Be~u, pa ste raàlostili i mene, pa ste, verujem, oneraspoloìli i Svetog Savu?! Vi koji sedite na tronu Svetog Save, na ovaj i sli~an na~in radite protiv svetosavqa i Svetog Save. Pa, ako ste meni zabranili da govorim u Be~u na dan Svetog Save, trebalo je da tamo poàqete nekog masona, roterijanca, ekumenistu, pervezwaka, kako i ~inite, {to imate obi~aj da ~inite, {to ste ~inili i {to }ete i daqe ~initi, ako ostanete i dawe na tronu Svetog Save. O svemu tome istupi}u javno da kaèm narodu narodu istinu, u to budite sigurni. Ja sam ~ovek i sve{tenik koji se samo Boga boji, a od qudi nikoga, koje uvaàvam toliko koliko su kao i ja Boìja slika i prilika. Pre svega imam dosta da kaèm o fabrici sa kojom ste zakqu~ili ugovor da lijete zvona za Hram Svetog Save, fabrici koja je, za vreme Prvog svetskog rata, pretapala na{a opqa~kana crkvena zvona za topovsku xulad upotrebqenu protiv Srba, ~ime uvodite stranu instrumentalnu muziku pod okriqe Pravoslavqai ~inite àlost stotinama hiqada srpskih `rtava obe{enih, silovanih, ubijenih od Austrijanaca. Ima dosta da se kaè o tome kako ste i koje sve{tenike favorizovali, nagra|ivali, a koji su sluìli Boga i mamonu.Vi me, zbog ove moje kriti~ke re~i, moète kazniti, pa ~ak i ~in mi oduzeti. Ali ono {to mi ne moète oduzeti jeste moja vera u Boga, moje ispovedni{tvo Gospoda Hrista, moja pohvala Svetog Save. Dato Vam je da radite {ta ho}ete, ali verujem da ne}ete mo}i dokle ho}ete. Celiva svetu Desnicu i moli Arhijerejski blagoslov Gre{ni rab Boìji,

Protojerej @arko Gavrilovi}

265

8) PISMO PATRIJARHU PAVLU, O DOZVOLI ZA HILANDAR, ZA DECEMBAR O HRAMOVNOJ SLAVI WEGOVOJ SVETOSTI ARHIEPISKOPU PE]KOM, MITROPOLITU BEOGRADSKO KARLOVA^KOM I PATRIJARHU SRBSKOM G. G. PAVLU BEOGRAD, 20. septembar 1999. godine VA[A SVETOSTI,

O

bra}am se Va{oj Svetosti sa u~tivom molbom da se zaloìte kod Wegove Svetosti Vaseqenskog patrijarha da mi se, kao sve{teniku na{e Crkve, dozvoli da u decembru 1999. godine posetim manastir Hilandar prilikom hramovne slave, sa grupom svojih prijateqa civila koji ~esto odlaze u Hilandar i pomaù u radovima koji se vode oko obnove manastira.U Hilandaru bismo se zadràli prema raspoloèwu bratije i proigumana manastira. Celiva sv. Desnicu i moli za blagoslov Beograd, 20. septembar 1999. godine

Unapred zahvalan Protojerej Dr @arko Gavrilovi}

266

9) PISMO PATRIJARHU, O AKTUELNIM PITAWIMA, O PRIJEMU ZA 29. NOVEMBAR, O MRTVILU U CRKVI WEGOVOJ SVETOSTI ARHIEPISKOPU PE]KOM, MITROPOLITU BEOGRADSKO KARLOVA^KOM I PATRIJARHU SRBSKOM G. G. PAVLU Beograd, 30. novembar 1999. godine VA[A SVETOSTI,

I

mao sam nameru da se okanem “}oravog posla” moga pisawa Vama, jer ste Vi toliko anemi~ni ili me ignori{ete, tako da nikada nisam dobio odgovor na moja pisma upu}ena Vama, mada imate brojne slu`benike u Patrijar{iji. Umesto Va{eg odgovora na moje pismo od 26. jula 1999. godine, dobio sam odgovor od strane Sv. arh. sinoda SPC. Ne znam da li je moj greh {to se direktno obra}am svom episkopu ili je Va{a neaùrnost i prezauzetost drugim poslovima osujetila Va{ odgovor. Ali, u svakom slu~aju, mogli ste da me pozovete na razgovor. Stvar bi bila komi~na da nije àlosna i poniàvaju}a a mo`da i tragi~na. Kad ovo kaèm mislim na stawe u Crkvi i u na{em narodu od kako ste na ~elu tog Boìjeg naroda Vi i Slobodan Milo{evi}. Od Vas sam samo traìo da mi dozvolite da se apelom obratim stare{inama beogradskih crkava, me|u kojima imam dosta i prijateqa, za pomo} ili eventualnu pretplatu Enciklopedije pravoslavqa, za koju sam dobio uredan blagoslov Sv. arh. sinoda SPC. Me|utim, umesto Vas, Sv. arh. sinod mi odgovara da ostaje pri ranijoj svojoj odluci da }e Sv. arh. sinod SPC raditi Enciklopediju SPC. Ja smatram da se sa ovim problem karikira i to od najvi{ih organa na{e Crkve i da je ovakvo re{avawe problema nezakonito, jer za ovaj posao moè da donese odluku samo Sv. arh. sabor SPC. Kako je ranija odluka Sabora iz sedamdesetih godina o pisawu Enciklopedije pravoslavqa ukinuta, a nova nije doneta, jer to pitawe nikada nije postavqeno na dnevni red Sv. arh. sabora SPC., to zna~i da 267

meritorne odluke o Enciklopediji pravoslavqa u stvari i nema. Da li je ovo pisawe Sv. arh. sinoda, pod Va{im blagoslovom, u stvari dobar izgovor za nerad i java{luk koji vlada u va{oj Crkvi?! Iritiran ovakvim Va{im “o~inskim” stavom, a posebno uàsnut {to sam Vas video, zajedno sa Va{om omiqenom svitom na saboru ne~astivih, mislim da znate na {ta aludiram – na prijem u Palati federacije povodom bezbo`nog, satanisti~kog komunisti~kog praznika, kojim je srpskom narodu stavqena om~a oko vrata - re{en sam da Vam se ponovo obratim ovim pismom. Mislim da Vam je dobro poznato u~ewe na{e Crkve, kanona i Sv. pisma, da Vama ne dolikuje da se pojavqujete u dru{tvu srpskih izroda, osvedo~enih i okorelih bezbo`nika i srpskih detoubica, po vi{e osnova, bilo preko vo|ewa propalih i besciqnih ratova na {tetu srpskog naroda, bilo preko stavqawa svoga potpisa na liberalizovani Zakon o abortusu, a da nije stavio potpis na Zakon o povra}aju imovine Crkve, na {ta Vi niste uop{te javno reagovali, tako da fabrika smrti nero|ene srpske dece jo{ uvek radi punom parom, dok se {iptarska deca mnoè geometrijskom progresijom. [ta ste preduzeli da zaustavite “balkanskog kasapina”, da na ovaj, i na druge na~ine ne uni{tava srpsku decu? Da li ste mu {apnuli, sada za vreme prijema, da dozvoli da se uvede veronauka u {kole i da se ovo malo dece {to je ostalo u Srbiji ne rasipa i uni{tava drogom, prostitucijom i odlaskom u inostranstvo. Umesto toga, Vi se sa Va{om nedostojnom svitom, {epurite po Palati federacije, sa srpskim zlo~incima, izrodima. Dobro Vam je poznato pisawe Sv. pisma: “Blago ~oveku koji ne ide na vije}e bezbo`ni~ko, i na putu gre{ni~kom ne stoji, i u dru{tvu nevaqalih qudi ne sjedi...” (Ps. 1,1). [ta ste Vi, Va{a Svetosti, do sada u~inili da privolite bezbo`nike na vlasti da se vrate na stazu Svetog Save? A ja znam da ste ~esto, vrlo ~esto, odlazili na ve~erinke u Uì~ku ulicu u Beogradu. [ta ste, Va{a Svetosti, u~inili da povratite srpsku omladinu u krilo Crkve, da ih za{titite od nasrtaja verskih sekta{a i satanista? [ta ste u~inili da o~istite SPC od neradnika, zabu{anata, ~ak i lopova, najamnika tu|ih agentura, trgovaca u Hramu, kako 268

biste za{titili verni narod Boìji od daqeg osipawa od Crkve? Umesto toga, Vi predlaète nedostojne monahe za episkope i to na episkopski tron Svetog Save, a najnedostojnije srpske Ahasvere - episkope - vra}ate iz rasejawa da budu ~lanovi Sv. arh. sinoda, kako bi bili na tu|em poslu i {titili tu|e interese. @eleo bih da znam kad ste iskreni bili: kada ste traìli ostavku Slobodana Milo{evi}a ili sada kada ste bili kod wega na “izmirewu”? Kada ste samo pre nekoliko meseci u Pe}i primili prestolonaslednika Aleksandra ili sada kada ste i{li na dodvorewe Slobodanu Milo{evi}u? Da li Vi uop{te znate {ta je AVNOJ srpskom narodu doneo i naneo, kada se pojavqujete da proslavite wegov jubilej? Sada{wa {tampa vrvi od ~lanaka koji govore o nedoli~nom ìvotu pojedinih episkopa; o kra|ama koje su izvr{ili pojedini sve{tenici i svetovwaci u Crkvi; ~ak pojedini novinari, koji mo`da nisu ni religiozni, progla{avaju za “dràvne svece” pojedine episkope; iznosi se javno neslagawe pojedinih episkopa o gledawu na Crkvu i na dogmate Crkve, kao da ih sabornost Crkve ne obavezuje na zajednicu vere i qubavi; javno se govori i pi{e o nedoli~nom ìvotu episkopa i monaha, a Vi }utite, samo }utite, kao da je sve u Crkvi u najboqem redu ili, kao da ste u Centralnom komitetu, diktatorski zabrawujete svima sve{tenosluìteqima da javno daju ma kakve izjave o Crkvi. Sada mi je sasvim jasna srpska narodna poslovica: “Riba od glave smrdi, ali se od repa ~isti.” Mo`da sam ja sada taj “rep” od koga ~i{}ewe “ribe”, to jeste na{e Crkve, treba da po~ne. Znam da }ete, kao {to je to u~inio i jedan episkop na pro{lom redovnom zasedawu Sv. arh. sabora, kazati da sam lud kad Vam ovako pi{em. Mo`da }ete i Vi na taj na~in poku{ati da pravdate svoje propuste i neuspehe. Ali kada su Wega – Najsvetijeg, Boìjeg Sina nazivali ludim, za mene je kompliment da se i na ovaj na~in upodobim Wemu. Verujem da }ete preduzeti nekakvo isle|ewe prema meni, ali znajte da }ete pre mene, i vi{e od mene, Vi odgovarati, i pred Bogom i pred qudima, za toliko sakupqenu trule` i mrtvilo u Boìjoj Crkvi, koliko je ima danas, od kako ste Vi na wenom 269

~elu, ba{ zato {to metastaziraju}e probleme srpskog naroda u Crkvi i dràvi ne razre{avate, niti, uz du`no po{tovawe prema Va{em ~inu, podnosite ostavku na poloàj Patrijarha srpskog, kome niste dorasli. Barem bi to sada bilo bezbolno, kada su bezbo`nici postavili u “zasedi” svoga ~oveka da Vas zameni. Sve se vi{e potvr|uju Spasiteqeve re~i iz 23. glave Matejevog jevan|eqa, pa nije na odmet da se prisetimo nekih od wih: “Te{ko vama kwièvnici i fariseji, licemjeri, {to zatvarate Carstvo nebesko pred qudima; jer vi ne ulazite niti pu{tate da u|u oni koji bi htjeli. Te{ko vama kwièvnici i fariseji, licemjeri, {to jedete ku}e udovi~ke i la`no se molite dugo; zato }ete ve}ma biti osu|eni” (Mt. 23,13-14). Koristim ovu priliku da Vam kaèm da }u razmotriti mogu}nost da prvom prilikom kada novinari budu zatraìli intervju od mene obavestim na{u javnost o zloupotrebama u Crkvi, kra|ama, favorizovawu nesposobnih sve{tenika, kupovini parohija, kao i o Va{em izboru za Patrijarha SPC. Celiva sv. Desnicu i moli za Arhijerejski blagoslov, jo{ uvek protojerej – gre{ni rab Boìji, @arko Gavrilovi}

270

10) PISMO PATRIJARHU, O SLU@BI NA VAVEDEWE, O BEÛ, O ZVONIMA ZA HRAM WEGOVOJ SVETOSTI ARHIEPISKOPU PE]KOM, MITROPOLITU BEOGRADSKO KARLOVA^KOM I PATRIJARHU SRBSKOM G. G. PAVLU BEOGRAD, 30. januar 2001. godine VA[A SVETOSTI,

O

pet sam prinu|en da se ovim pismom obratim Va{oj Svetosti, ali ovog puta sa negodovawem i ~u|ewem, {to se mene li~no ti~e barem iz dva razloga.

1) Za praznik Vavedewa Presvete Bogorodice pozvao me blagovremeno duhovnik man. Vavedewa da sluìm svetu liturgiju na sam dan praznika manastirske slave.Nisam znao da je predvi|eno da Va{a Svetost sluì toga dana, pa sam zato i obe}ao da sluìm, jer nisam pod zabranom sve{tenodejstvovawa, pa ra~unam da mogu da sluìm Gospodu svome“ dondeè jesam.” Me|utim, uo~i samog Praznika javqeno mi je da me je neko brisao sa spiska “sluà{~ih”. Ne znam da li ste to, Vi Va{a Svetosti, uradili i za{to?! Ako ste èleli da me kaznite, du`ni ste da mi kaète za koje delo to ~inite. Istina, ja vi{e volim da sluìm svetu liturgiju predano Bogu, bez pompe i okolne gu`ve, pa dakle i bez nekakve spoqwe ceremonije, ve} sa unutra{wom predano{}u Bogu. I nije me mnogo pogodilo to {to ne}u sa Vama sluìti svetu liturgiju, po{to sam to u~inio na drugom mestu. Vi, Va{a Svetosti, imate svakako pravo da odlu~ujete ko }e i gde sa Vama sluìti. No, ja sam najmawe kriv {to su me pitali da sluìm, a onda mi kazali da sam brisan sa spiska. Ali, ima ne{to drugo {to nikako ne razumem. 2) Krajem decembra 2000. godine pozvao me sve{tenik iz Be~a da drìm predavawe na Svetog Savu 2001. godine u Be~u, u jedno od sporstskih sala u sedmom kvartu Be~a, gde sam pre dve godine drào predavawe koje je prihva}eno od sluàlaca. Na sedam dana pred Svetog Savu javio se taj isti 271

sve{tenik i saop{tio mi da mi je, Va{a Svetost, zabranila da drìm predavawe u Be~u na dan Svetog Save. Za{to Va{a Svetosti, ako Boga znate, da mi zabrawujete da propovedam re~ Boìju, da hvalim Svetog Savu, da slavim Gospoda Isusa Hrista?! Da li za to {to sam jeretik, novoverac, pervezna li~nost. A svuda oko Vas vidim ove li~nosti koje vi nagra|ujete, {aqete u misije i ekumenske sastanke. One koji bi trebalo da nagra|ujete zato {to predano i samopo`rtvovano rade, {to ih izvode pred careve i vladike imena Hristovog radi, Vi na ovaj na~in ka`wavate. One koji vam ispod “skuta sede” i prodaju beogradske parohije, nagra|ujete svim privilegijama, po~astima, naprsnim krstovima; one koji se prodaju komunistima i kojima komunisti daju stanove za wihovu tajnu slu`bu bezbo`nicima, vi nagra|ujete sa svoje strane, da imaju “ miraz i od crkve” za svoju satansku rabotu u crkvi, jer se simonija ka`wava svrgnu}em; a Vama su, ~ak, i arhijereji saop{tavali da Vam se prodaju parohije. One, dakle, koje bi trebalo da ka`wavate za krivotvoran ìvot i delawe, Vi ih nagra|ujete, A nas koji nepotkupqivo sluìmo Boga i svome rodu, ka`wavate, èlite da nam zatvorite usta, da nam sveète jezik koji nam je dragi Bog dao, kako ne bismo mogli da kaèmo ni jednu re~ re~ kritike, da ne kaèmo ni{ta o zloupotrebama u Crkvi koje se vr{e sa Va{im znawem ili bez Va{eg znawa.

272

11) PISMO PATRIJARHU PAVLU, O ANTISEMITIZMU, MOLBA ZA DOSTAVU NAVODA WEGOVOJ SVETOSTI ARHIEPISKOPU PE]KOM, MITROPOLITU BEOGRADSKO KARLOVA^KOM I PATRIJARHU SRBSKOM G. G. PAVLU Beograd, 12. jun 2001. godine VA[A SVETOSTI,

6.

februara 2001. godine bio sam kod Va{e Svetosti na Va{ zahtev u vezi izvesnih pritu`bi jevrejske zajednice u Jugoslaviji i li~no gospodina Ace [najdera da sam ja antisemita. Po{to nisam hteo da odgovaram na pau{alne optu`be obe}ali ste mi dostaviti navode iz tog dopisa koji se odnose na mene, kako bih znao o ~emu se radi.Do dana dana{weg ja nisam to {to ste mi obe}ali dobio, a proteklo je vi{e od pet meseci od tada, iako sam vi{e puta i u vi{e navrata poku{avao uzaludno, preko Va{eg kabineta i Referenta Svetog arhijerejskog sinoda, da pomenuti dopis dobijem.Molim Va{u Svetost da mi dostavite fotokopiju traènog dopisa, {to ste i obe}ali, da bih znao o ~emu se radi i kako da se ubudu}e upravqam u ovom pogledu. Qubi svetu Desnicu i moli za Arhijerejski blagoslov, Protojerej @arko Gavrilovi} Beograd, M. Gorkog br. 37

273

12) Pismo Patrijarhu 31. decembar 2001. godine

274

13) PISMO PATRIJARHU PAVLU WEGOVOJ SVETOSTI ARHIEPISKOPU PE]KOM, MITROPOLITU BEOGRADSKO KARLOVA^KOM I PATRIJARHU SRBSKOM G. G. PAVLU Beograd, 30. januar, 2002. godine

Z

a koje ste me delo ili nedelo kaznili ovako drasti~no?! Za koje nepravoslavno u~ewe?! Za koju neumesnu i neta~nu kriti~nu re~?! Ili, kada ste me i za {ta opomenuli, kaznili?! Hteli ste da me ra{~inite toboè {to se bavim politikom, a {to ste se Vi bavili politikom, davaju}i glavnom srpskom zlotvoru “ dejtonsku vizu”, odràvaju}i ga na vlasti, a time produàvaju}i agoniju srpskog naroda, to nije va`no. Vas nema ko da opomene, a kamoli kazni, ra{~ini?! Vama arhijereji poni{tavaju potpis na “ Dejstoinsku vizu”, ~ime pokazuju mnogo vi{e od toga,a Vi se pravite neve{ti, ne povla~ite moralni potez koji su mnogi od nas o~ekicvali. Pa i kad sam Vam ja “poturio glavu na paw” da je se~ete, Vi ste odustali da me ra{~inite?! Za{to?! Imali biste u meni, barem, iskrenom kriti~ara, nikada neprijateqa. Jer ja nikoga ne mrzim, a imam pravo mnoge da kritikujem. To su ~inili oni koji su nam ugled: Gospod Isus Hristos, Sveti Jovan Krstiteq, Sveti Jovan Zlatoust, Sveti Petar Cetiwski i moj bliski mitropolit Josif Cvijovi} koji me je primio u Bogosloviju. Razume se, Vi meni ne morate odgovoriti na ova moja pitawa. Vi mi ni do sada niste niste odgovarali na brojna moja pitawa koja su bila sasvim umesna, kao {to su: izbor episkopa Filareta, odlazak kod Milo{evi}a na krvavi dan raspolu}enog Srpstva. Vi me niste nikada ni pozvali da me, kao mla|eg u Hristu brata sve{tenika, posavetujete, ako u ne~emu nisam bio u pravu. Ovako, problemi se gomilaju i oni moraju negde pu}i, na}i svoje razre{ewe. Da li znate da ste sa ovom, meni nerazumqivom, zabaranom da govorim o Svetom Savi Srbima u Be~u razqutili one koji su me èqno o~ekivali u Be~u, pa ste raàlostili i mene, pa ste, verujem, oneraspoloìli i Svetog Savu?! Vi 275

koji sedite na tronu Svetog Save, na ovaj i sli~an na~in radite protiv svetosavqa i Svetog Save. Pa, ako ste meni zabranili da govorim u Be~u na dan Svetog Save, trebalo je da tamo poàqete nekog masona, roterijanca, ekumenistu, pervezwaka, kako i ~inite, {to imate obi~aj da ~inite, {to ste ~inili i {to }ete i daqe ~initi, ako ostanete i dawe na tronu Svetog Save. O svemu tome istupi}u javno da kaèm narodu narodu istinu, u to budite sigurni. Ja sam ~ovek i sve{tenik koji se samo Boga boji, a od qudi nikoga, koje uvaàvam toliko koliko su kao i ja Boìja slika i prilika. Pre svega imam dosta da kaèm o fabrici sa kojom ste zakqu~ili ugovor da lijete zvona za Hram Svetog Save, fabrici koja je, za vreme Prvog svetskog rata, pretapala na{a opqa~kana crkvena zvona za topovsku xulad upotrebqenu protiv Srba, ~ime uvodite stranu instrumentalnu muziku pod okriqe Pravoslavqai ~inite àlost stotinama hiqada srpskih `rtava obe{enih, silovanih, ubijenih od Austrijanaca. Ima dosta da se kaè o tome kako ste i koje sve{tenike favorizovali, nagra|ivali, a koji su sluìli Boga i mamonu. Vi me, zbog ove moje kriti~ke re~i, moète kazniti, pa ~ak i ~in mi oduzeti. Ali ono {to mi ne moète oduzeti jeste moja vera u Boga, moje ispovedni{tvo Gospoda Hrista, moja pohvala Svetog Save. Dato Vam je da radite {ta ho}ete, ali verujem da ne}ete mo}i dokle ho}ete. Celiva svetu Desnicu i moli Arhijerejski blagoslov Beograd, 30. januar 2002. godine Gre{ni rab Boìji, Protojerej @arko Gavrilovi}

276

14) PISMO PATRIJARHU PAVLU O SLAWU SPP KUVARA, SLOVARICE, BELE[KA POVODOM VRA]AWA TIH POKLOWENIH KWIGA OD STRANE PATRIJARHA PAVLA WEGOVOJ SVETOSTI ARHIEPISKOPU PE]KOM, MITROPOLITU BEOGRADSKO KARLOVA^KOM I PATRIJARHU SRBSKOM G. G. PAVLU BEOGRAD, Vrbica, 27. april 2002. godine VA[A SVETOSTI,

S

ad sam dobio iz {tampe Slovaricu, prvu od ~etiti kwige Srpskog pravoslavnog bukvara, koju sam radio vi{e godina, a koji primerak Vam dostavqam uz posvetu. Istovremeno Vam dostavqam i primera Srpskog pravoslavnog kuvara kao poklon sa posvetom, koji je, tako|e, istovremeno ra|en kada i Bukvar, Srpski pravoslavni leksikon i Enciklopedija pravoslavqa, budu}i da uvek slavite posnu slavu, bez pretenzije da se ma kome na ovaj na~in udobravam, s verom u Boga da }u svojim po{tenim radom najboqe posluìti Bogu i svome rodu i pobediti sve one koji me onemogu}avaju ili ne}e da pomognu u mom Bogougodnom radu. Molim za Va{ blagoslov da se ove kwige mogu prodavati u hramovima i manastirima na{e SPC. Koristim ovu priliku da Vam poèlim sre}nu i dugove~nu slavu! Celiva svetu Desnicu i moli Patrijara{ki blagoslov, Va{oj svetosti i na{oj Crkvi odan Protojerej @arko Gavrilovi}, s. r.

14a) Obja{wewe uz ovo pismo i posveta Patrijarhu Kwige koje sam poslao Patrijarhu Pavlu sa posvetama, uz gorwe propratno pismo, poslao sam u Patrijarhov kabinet preko radnika u Uredni{tva enciklopedije dipl. teologu Aleksandru Sara~evi}u na sam dan Vrbice, 27. aprila 2002. godine, negde oko 13 ~asova koje je primio, umesto 277

Patrijarha, |akon Neboj{a Topalovi}, slu`benika u Kabinetu. To su bile kwige: Srpski pravoslavni posni kuvar, na kome je napisana posveta mojom rukom: “Wegovoj Svetosti Patrijarhu srpskom GG Pavlu, uz najboqe èqe i ~estitawe Krsne slave, Vrbica - Lazareva Subota, 27. aprila 2002. godine @arko Gavrilovi}, protojerej”, s.r. A na kwizi Slovarica - Srpski pravoslavni bukvar, kwiga prva, stajala je posveta: “Wegovoj Svetosti Patrijarhu srpskom GG Pavlu, u znak ~estitki Krsne slave - Vrbica, 27. aprila 2002. godine @arko Gavrilovi}, protojerej”. Me|utim, ve} slede}eg ponedeqka, 29. aprila 2002. godine, dakle prvog radnog dana po prijemu ovih kwiga i pisma pozvao me telefonom oko 14,05 ~asova, {ef Kabineta Wegove Svetosti proto|akon Momir Le~i}, i saop{tio mi da je poku{ao da preda Wegovoj Svetosti kwige sa posvetom i koje sam mu poklonio i pismo koje sam mu uputio i preko wega traìo blagoslov da se ove dve kwige mogu prodavati u crkvama i manastirima SPC. Ali, na moju veliku àlost, Patrijarh nije hteo niti èleo da primi poklowene kwige,. ~ak ni pismo kojim sam traìo blagoslov da se te kwige prodaju po crkvama, uprkos tome {to je proto|akon, kako mi je sam rekao, obrazlagao da bi trebalo da te kwige primi. Pismo, koje je bilo u belom, neadresiranom kovertu, je stavqeno u kwigu Kuvara, bez koverta, {to zna~i da je pro~itano, ali koverat nije vra}en Bio je to veliki {ok za mene i dokaz, ako ne primitivizma, a ono velike mr`we prema meni, ispoqene od strane mog “nadle`nog episkopa”, kako glasi u famoznom Saop{tewu Svetog arh sinoda od 6. februara 2002. godine. Stoga mi je o. Momir Le~i} preporu~io da po{aqem nekoga da te vra}ene mi kwige preuzme Me|u nama se razvio kra}i dijalog: Pa zar u vreme kada nema skoro nikakvog uxbenika iz veronauke, kada Crkva skoro ne ~ini ni{ta ili dovoqno da se do|e do pravog i stru~nog uxbenika za veronauku, kada su verski sekta{i preplavili na{u zemqu sa bogatom wihovom literaturom, da ne uzme tu Slovaricu namewenu za decu, odnosno porodici i {koli i time, decu i qude dobre voqe zakine Vaskr{wu radost, Patrijarh odbija ~ak i da vidi {ta ja to pi{em. Ja sam u~inio {to sam mogao, ali nije vredelo, 278

odgovorio mi je g. Le~i}. Te{ko ko moè znati moje muke koje svakodnevno imam rade}i ovde? Ne mogu da shvatim, ne mogu da razumem, preneraèn sam, ali posla}u sutra nekoga da uzme te kwige. Sutradan, u utorak 30. aprila 2002. godine oko 9 ~asova poslao sam istog teologa Aleksandra Sara~evi}a da preuzme te kwige i pismo, {to je on i u~inio. Tome moj razgovor sa g. Le~i}em preko telefona slu{ali su radnici u Uredni{tvu: Gradimir Maxarevi}, dipl. filosof i doktorand teologije, Aleksandar Sara~evi} i Brana Radi{i}, dok su drugi radnici radili gore, u prizemqu (u lokalu). Raàlostio sam se takvim postupkom Prvojerarh, tako da sam prekinuo rad i poàlio se radnicima na re~i koje sam od g. Le~i}a ~uo. Oti{ao sam sa g. Gradimirom u svoj stan i porazgovarao o ovakvom gestom Patrijarha, na{ta mi se on poverio da i on ima muke, silna ube|ivawa sa raznih strana, ~ak i polu pretwe, da radi na projektima sa mnom. Ne razumem takav odijum prema sve{tenicima, posebno prema meni, onog koji bi morao da nas o~inski voli i savetuje, i kao dobri roditeq voli podjednakom qubavqu svu svoju duhovni deci,. ~ak i onu nevaqalu, kako nas u~i jevan|elska pri~a o Bludnom sinu (Luk. 15, 11 – 32), koju ~esto ~itamo, i trebalo bi da je primenimo u ìvotu, i ja i Patrijarh Pavle. âk i da sam li{en sve{teni~kog ~ina, a nisam nikada ni ka`wen ni opomenut, mislim da je bio je Patrijarh duàn da uzme kwige koje sam mu poklonio sa posvetom, a na upu}eno pismo, zamolnicu, uqudno i vaspitano odgovori, pod pretpostavkom, da sam li{en sve{teni~kog ~ina, bio tada mirjanin, veruju}i hri{}anin. O ~emu mi pri~amo, sve{tenosluìteqi pri~amo, ako nemamo Hristovu qubav, ako se me|usobne ne volimo? Zar nas sami raspeti i Vaskrsli Gospod nije u~io: “Zapovest novu dajem vam: da qubite jedni druge, kao {to i Ja vas qubih, da i vi qubite jedni druge. Po tome }e svi poznati da ste moji u~enici ako budete imali qubavi me|u sobom” (Jov. 13, 34 – 35). Zar i sveti apostol Jovan Bogoslov ne blagovesti: “Ako ko re~e: Qubim Boga, a mrzi brata svoga, laà je; jer koji ne qubi 279

brata svoga koga vidi, kako moè qubiti Boga, koga ne vidi?” (1. Jov. 4,20). Sve, pa da sam ja Wegovoj Svetosti i “smrtni neprijateq”, kunem se Bogom ìvim i svojim spasewem da to nisam, on je duàn, ne samo kao Prvojerarh nego i kad bi bio sasvim obi~an hri{}anin, da voli ne samo bli`we svoje, ne samo pot~iwene sve{tenosluìteqe sa kojima bi morao da bogosluì u miru i qubavi (Mat. 5, 23 – 25), nego bi, da je dosledan sledbenik Gospoda Isusa Hrista, “morao” da voli ~ak i neprijateqe svoje, po u~ewu samog Gospoda: “Qubite neprijateqe svoje, blagosiqajte one koji vas kunu, ~inite dobro onima koji vas mrze i molite se Bogu za one koji vas vre|aju i gone” (Mat. 5, 44). Patrijarh bi morao da isijava qubav iz sebe pogotovu zbog toga {to je Prvojerarh, kao prvi i najbliì sledbenik Gospoda Hristu, pozvan da voli sve kao {to je Gospod nas voleo, jer episkop bi morao da bude vidqivi lik nevidqivog i odsutnog Hrista, kao {to je i On bio vidqiv pokazateq lika Boga Oca, najlep{i lik Boìji me|u qudima, budu}i da je episkop prvi pozvan da nam bude svima primer u qubavi, krotosti i svetosti. Nema svetosti bez qubavi, jer “ i |avoli veruju, i drhte”) jak. 2, 19). Kaù da je Patrijarh “svetac koji hoda po zemqi”. Kaù i laù, jer nema svetiteqa u ovom svetu, budu}i da se svaki ~ovek moè pogorditi na minut pred smrt. Osim toga, da li moè, da li uop{te sme neko ko je “svetac” da mrzi ma koga, pogotovu starog, isluènog i u borbi istro{enog sve{tenika sa ateizmom u Dràvi i nepravdama u Crkvi, da ne kaèm teù kvalifikaciju?! Zapita li se iko od onih koje sam ja , sa razlogom, kritikovao, da sam im time pomagao da sagledaju sebe u tu|em ogledalu, da vide sebe tu|im o~ima, {to sam im govorio istinu Hrista radi i za dobro Crkve i naroda, ~ak i za dobro wih samih, pre svega zbog wih samih, da sam im ja time najve}i prijateq? Ne re~e li umni i sveti Vladika Nikolaj da nam neprijateqi mogu biti ve}i prijateqi od samih prijateqa koji nam laskaju i ulaguju se, povla|uju}i na{im slabostima i gresima, pa nam tako prijateqi mogu mogu biti neprijateqi. Za to ovaj, uistinu sveti Boìji sluga, uzvikuje: “Sa~uvaj me Boè od prijateqa, a od neprijateqa i sam }u se sa~uvati ?!”Moè li ma ko, posebno 280

Prvojerarh, bez qubavi biti sveti, Boìji ~ovek? Niko, ama ba{ niko, ko ìvi na zemqi, ne moè biti sveti, jer “niko nije bez greha, osim jednog Boga”. I kad pravednik deset puta pada u greh na dan, {ta je ostalo onima kojima drugi podilaze time {to ih ìve izvikuju za svetiteqe? Ne re~e li Sveto pismo da qubav pokriva mno{tvo grehova? I da li ~ovek, posebno sve{tenosluìteq, makar to bio i patrijarh srpski, moè biti Hristov ili sveti bez qubavi?! Ne re~e li sveti apostol Pavle: “Ako jezike ~ove~ije i an|eoske govorim, a qubavi nemam, onda sam kao zvono koje je~i, ili kimval koji zve~i” (1. Kor.13, 1)? Nije li Gospod zapovedio svima nama, pre svega episkopima, pa onda i nama sve{tenicima i svetovwacima da je zapovest o qubavi “Qubi bli`wega svoga kao sebe samog” (Mat. 22, 38) ravna prvoj i najve}oj zapovesti - qubavi prema Bogu? Jer “kome se malo opra{ta, malu qubav ima” (Luk. 7, 47).

281

15) PISMO PATRIJARHU SRBSKOM GOSPODINU PAVLU WEGOVOJ SVETOSTI ARHIEPISKOPU PE]KOM, MITROPOLITU BEOGRADSKO KARLOVA^KOM I PATRIJARHU SRBSKOM G. G. PAVLU BEOGRAD, 30. januar, 2003. godine VA[A SVETOSTI,

O

pet sam prinu|en da se ovim pismom obratim Va{oj Svetosti, ali ovog puta sa negodovawem i ~u|ewem, {to se mene li~no ti~e barem iz dva razloga. 1) Za praznik Vavedewa Presvete Bogorodice pozvao me blagovremeno duhovnik man. Vavedewa da sluìm svetu liturgiju na sam dan praznika manastirske slave.Nisam znao da je predvi|eno da Va{a Svetost sluì toga dana, pa sam zato i obe}ao da sluìm, jer nisam pod zabranom sve{tenodejstvovawa, pa ra~unam da mogu da sluìm Gospodu svome“ dondeè jesam.” Me|utim, uo~i samog Praznika javqeno mi je da me je neko brisao sa spiska “sluà{~ih”. Ne znam da li ste to, Vi Va{a Svetosti, uradili i za{to?! Ako ste èleli da me kaznite, du`ni ste da mi kaète za koje delo to ~inite. Istina, ja vi{e volim da sluìm svetu liturgiju predano Bogu, bez pompe i okolne gu`ve, pa dakle i bez nekakve spoqwe ceremonije, ve} sa unutra{wom predano{}u Bogu. I nije me mnogo pogodilo to {to ne}u sa Vama sluìti svetu liturgiju, po{to sam to u~inio na drugom mestu. Vi, Va{a Svetosti, imate svakako pravo da odlu~ujete ko }e i gde sa Vama sluìti. No, ja sam najmawe kriv {to su me pitali da sluìm, a onda mi kazali da sam brisan sa spiska. Ali, ima ne{to drugo {to nikako ne razumem. 2) Krajem decembra 2000. godine pozvao me sveee{tenik iz Be~a da drìm predavawe na Svetog Savu 2001. godine u Be~u, u jedno od sporstskih sala u sedmom kvartu Be~a, gde sam pre dve godine drào predavawe koje je prihva}eno od sluàlaca. Na sedam dana pred Svetog Savu javio se taj isti sve{tenik i saop{tio mi da mi je, Va{a Svetost, zabranila da drìm predavawe u Be~u na dan Svetog Save. 282

Za{to Va{a Svetosti, ako Boga znate, da mi zabrawujete da propovedam re~ Boìju, da hvalim Svetog Savu, da slavim Gospoda Isusa Hrista?! Da li za to {to sam jeretik, novoverac, pervezna li~nost. A svuda oko Vas vidim ove li~nosti koje vi nagra|ujete, {aqete u misije i ekumenske sastanke. One koji bi trebalo da nagra|ujete zato {to predano i samopo`rtvovano rade, {to ih izvode pred careve i vladike imena Hristovog radi, Vi na ovaj na~in ka`wavate. One koji vam ispod “skuta sede” i prodaju beogradske parohije, nagra|ujete svim privilegijama, po~astima, naprsnim krstovima; one koji se prodaju komunistima i kojima komunisti daju stanove za wihovu tajnu slu`bu bezbo`nicima, vi nagra|ujete sa svoje strane, da imaju “ miraz i od crkve” za svoju satansku rabotu u crkvi, jer se simonija ka`wava svrgnu}em; a Vama su, ~ak, i arhijereji saop{tavali da Vam se prodaju parohije. One, dakle, koje bi trebalo da ka`wavate za krivotvoran ìvot i delawe, Vi ih nagra|ujete, A nas koji nepotkupqivo sluìmo Boga i svome rodu, ka`wavate, èlite da nam zatvorite usta, da nam sveète jezik koji nam je dragi Bog dao, kako ne bismo mogli da kaèmo ni jednu re~ re~ kritike, da ne kaèmo ni{ta o zloupotrebama u Crkvi koje se vr{e sa Va{im znawem ili bez Va{eg znawa.

283

16) BELE[KA O ODBIJAWU PETRIJARHA PAVLA DA ME BLAGOSLOVI Hramovna slava 4. jun 2003. godine Zabele{ka o Patrijrhovom odbijawu blagoslova

U

o~i Nedequ Pravoslavqa, 16. februara 2003. godine, pozvao me stare{ina crkve, protojerej Jovan Blagojevi}, da im pomognem u mirosawu ili ispovedawu na liturgiji, koju }e toga dana sluìti Wegova Svetost patrijarh Pavle Stoj~evi}. Molio sam ga da me po{tedi toga da tada do|em za ispomo}, rekav{i da }u to rado u~initi drugi put. Znao sam iz ranijeg iskustva da patrijarh ne èli da me vidi. Za{to, to on sam zna. Najverovatnije zbog mojih istupawa u javnosti i kritikovawa predstavnika SPC i dràvnih organa za sudbinu srpskog naroda. - Za{to? Ti nema{ nikakvog razloga da ne do|e{, jer nisi pod zabranom sve{tenosluèwa, ako ti to nekada bude bilo zabraweno, ja te sam ne}u zvati da radi{ ma {ta u Crkvi! Pristao sam i negde oko 8,30 do{ao i sve vreme, od mog dolska, mirosao vernike. Patrijarh je bio zauzet Proskomidijom, te nisam i{ao da traìm blagoslov od wega, jer on ne voli da ga tada ma ko uznemirava. Ina~e, najverovatnije zbog obolewa dijabetesa, a i zbog poodmaklih godina, Patrijarh je vrlo nervozan, ~ak i neprijatan u takvim prilikama, pa sam èleo da izbegnem ma kakav nesporazum. I tako sam ja sve vreme liturgije mirosao vernika. Kad je bio Veliki vhod i kada je Patrijarh uzeo diskos sa Darovima da pomene sve patrijarhe pravoslavne, nekako su nam se ukrstili pogledi, jer sam ja tada prestao da miro{em kako red nalaè. On je odmah zaklonio svoj pogled diskosom, podigav{i ga u visinu pogleda o~ima, i tako proizneo odre|enu prozbu. Kada sam zavr{io sa mirosawe, bilo je to u toku pri~e{}a, po{to je hram bio pun vernika te nedeqe, a i ina~e u Nedequ Pravoslavqa hram je pun vernika, u{ao sam u oltar, pa mi je stare{ina rekao da delim naforu, dok je 284

Patrijarh pri~e{}ivao jedno vreme, a onda predao ocu Jovanu koji je sada zajedno sa ocem Ratkom pri~e{}ivao, dok je novopostavqeni sve{tenik o. Risto Radovi}, ispovedao. Kada je on zavr{io sa ispove{}u, uzeo je on da deli nafopru, a ja sam u{ao u oltar, gde su bili Patrijarh i wegov pratilac Rakowac. Patrijarh je sedeo na stolici, ja sam skinuo epitrahiq i po{ao da zatraìm blagoslov od Patrijarha. Prilaze}i mu taman sam rekao: Blagoslovite..., u nameri da kaèm i: Va{a Svetosti, on je dva puta odmahnuo desnom rukom da mu ne prilazim, bez ikakve re~i i obja{wewa. Hteo sam da mu odgovorim u tom momentu: Ama ~ove~e, ja ne traìm ni{ta va{e nego Boìji, Boìji blagoslov koji vam je dat da ga delite, po zapovesti: “ Na dar ste dobili, na dar i dajite” (Mt. 10, 8), i jo{ da mu kaèm: I vi ste smrtan ~ovek kao i ja, ali, po{to je bio oltar, a on stariji po ~inu i godinama od mene, ja sam za}utao, dok je sve ~uo i gledao Rakowac, ni{ta ne govore}i. nda sam ja obukao zimski kaput, poqubio Sveti presto i, pri izlasku iz hrama uspeo samo da kaèm o. Ratku da je Patrijarh odbio da mi da blagoslov. Na to je on rekao: Nije vaqda! Sramota! Zatim sam, bez ijedne re~i, oti{ao ku}i setan o tuàn, àle}i kakve velikodostojnike imamo u SPC koji se ne upravqaju po Spasiteqevoj maksimi: “Ako, dakle, prinese{ dar svoj `rtveniku, i onde se seti{ da brat tvoj ima ne{to protiv tebe. Ostavi onde dar svoj pred `rtvenikom, i idi te se najpre pomiri sa bratom svojim, pa onda doì i prinesi dar svoj” (Mt. 5, 23-24), ve} po gnevu vi{e li~e na Balovog `reca koji grmi i seva o~ima i re~ima.. A Patrijarh je “prineo dar svoj” bez da je prestalo wegovo srce da me mrzi, ve} je pun mr`we prema meni, to sam osetio po pogledu na Velikom vhodu, odsluìo svetu liturgiju, pri~estio sebe i pri~e{}ivao druge kao da ni{ta nije bilo, pa je pun mr`we, ne progovoriv{i ni jednu re~, odbio da me blagoslovi. Da li zna koliku gre{ku je u~io, uskrativ{i meni Bo`ji blagoslov bez ikakvog stvarnog razloga i obja{wewa?! Ima mnogo, ~ak, i sve{tenosluìteqa, a o mirjanima i da ne govorim, koji su puni mr`we prema bratu, sa kojim sasluùju svetu liturgiju. pri~e{}uju se iz iste ~a{e, isto veroispovedawe ispovedaju, istim se krstom krste, ali istom Gospodu ne pripadaju, jer 285

su puni mr`we, koja pretvara svakog ~oveka u zver i demona. U svojoj seti i tuzi “[ta se zbi?” (sr. Lk. 24, 18), nikoga ne mrze}i da me mr`wa – izmet |avoqi - ne bi izjela spoqa i iznutra i odvela me u nebeski pakao, zavapih iz dubine svoje du{e re~ima jevan|eqa: “O~e, oprosti im, jer ne znaju {ta ~ine!” (Lk 23, 34).

286

TRE]I DEO: PISMA POJEDINIM ARHIJEREJIMA 1) PISMO EPISKOPU ZAPADNOEROPSKOM LAVRENTIJU, O PUTU U AUSTRIJU, LINC TRO[KOVI, SITUACIJE U AUSTRIJI BEOGRAD , 8. januar 1980. godine VA[E PREOSVE[TENSTVO,

D

anas sam stigao iz Linca i èlim da Vam se odmah javim, dok su i utisci sa ovog puta sveì i sre|eni. Izviwavam se proti Miloju {to nisam imao mogu}nosti da do|em mu na slavu i o svemu porazgovaramo se. Naime, ja nisam sa sobom ponio novac, jer ste mi Vi Vladiko kazali da }e mi platiti put i platu za januar u Lincu, a to niko nije ni ponudio, ja nisam ni mogao do}i kod Vas. Osim toga, nevreme i sne`ne vejavice nisu naklowene tako velikom putu, budu}i da sam se u putu mnogo namu~io. Sluìo sam u Lincu na Badwi dan liturgiju i uve~e sa o. Miroslavom ve~erwe i osve}ewe badwaka /odnosno vel. pove~erje/, a na sam dan BOÌ}A liturgiju sa tamo{wim sve{tenikom. Sveta je bilo dosta, pogotovu oba puta na Badwi dan, dok je na Boì} bilo negde 20-30 vernika. Jo{ u subotu oko podne kada sam do{ao javio sam se g. Nausneru i o svemu sa wim razgovarao. On je vrlo inteligentan, staloèn ~ovek, ali sam stekao utisak da se ti krugovi, po meni nepotrebno i nepravilno, isuvi{e mnogo me{aju u poslove koji nisu wihovi. Naime, oni kao da èle da odlu~uju ko }e i gde od sve{tenika da se postavi, a {to je nedopustivo s obzirom na na{u crkvenu organizaciju i stawe u kome se nalazimo. No tu ste Vi faktor koji odlu~uje. Razgovarao sam sa vi{e wih o celoj situaciji u Austriji i, mislim, ukoliko moje mi{qewe ma kome ne{to zna~i da je situacija vrlo delikatna da ne kaèm kriti~na. Mnogo su se stvari komplikovale, mnoge su ruke konce zamrsile, tako da }e te{ko biti ne{to korenito i odmah ispraviti. I pored svega ja sam 287

voqan da idem u Be~ na parohiju, jer sam i g. Nausneru rekao da ne dolazi u obzir moj odlazak u Linc, ali pod slede}im uslovima: Da mi se obezbedi stan /dvosoban/ i plata NETO od 8,000 {ilinga. Da imam stalnost paroha, koju ja po na{im propisima, s obzirom da sam doktorirao na na{em Fakultetu, i ina~e imam. Da zakqu~imo desetogodi{wi ugovor o mojoj parohijskoj slu`bi u Be~u, jer ne bi volio da se pokre}em ako negde se smestim, jer èlim da se bavim, pored parohijske, i nau~nom delatno{}u. Da od Vas imam odre{ene ruke da sredim situaciju u Austriji, ali i Va{u pomo}, te bi, mo`da, trebalo da se svi faktori o tome saglase i donesu pismeno usagla{ene obaveze. U slu~aju da ovi moji uslovi ne mogu da se prihvate ja ODUSTAJEM od moga dolaska u Be~, te Vas molim da me o tome blagovremeno obavestite.Tako|e Vas molim de mi se plata i putni tro{kovi za Linc isplate, onako kako ste mi Vi obe}ali, ukoliko dolazim u obzir za Be~, a ako ne odlazim za Be~ molim Vas da mi se isplate putni tro{kovi za Linc i natrag u visini od 1.300 austrijskih {ilinga, jer ja nisam sada u materijalnoj situaciji da ove tro{kove sam podnesem, tim pre {to ja nisam bio inicijator wihov, a i u putu sam se mnogo namu~io {to niko ne moè da nadoknadi. Molim Vas pi{ite onima koji ove obaveze imaju da ih blagovremeno izmire, jer ja ne}u nigde krenuti daqe dok se ovo do sada ne re{i. Tetka Aleksandra @ivkovi} se mnogo zahvaquje na Va{oj boì}noj ~estici i àli {to ne moè da odgovori, jer je prikovana za postequ i te{ko bolesna, a pozdravqa i Vas i mati Jelenu. Nadam se, Preosve}eni Vladiko, da sam bio sasvim jasan i da }u po{tovati svaku Va{u odluku u vezi novonastalih problema, mole}i Vas da me o istoj blagovremeno obavestite. Vas, oca Protu i sve Srbe, toplo pozdravqa i èli svako dobro u Novoj 1980. godini, a Vama, posebno, èlim sre}nu i blagoslovenu krsnu slavu. Celiva Vam svetu Desnicu i moli Arhijerejski blagoslov, Va{eg Preosve{tenstva odani, jerej, @arko Gavrilovi}

288

2) PISMO MITROPOLITU ZAGREBA^KO-QUBQANSKOM GOSPODINU JOVANU, O UDELU CRKVE U SRBSKOM STRADAWU (OBJAVQENO KAO REAGOVAWE U LISTU INTERVJU str. 56 , 29. oktobra 1996. godine) VA[E PREOSVE[TENSTVO,

a) Kome Bogu on sluì

N

ije uobi~ajeno da jedno sve{teno lice javno kritikuje drugo, pogotovu ako su {kolski drugovi, kakav je slu~aj sa mitropolitom Jovanom i sa mnom. Me|utim, nije uqudno da ne odgovorim na Va{e pitawe, tim pre {to sam ja, kako mislim, celog ìvota predano i iskreno sluìo Boga i qude istinom. Unapred da Vam kaèm da me zbuwuje intervju Jovana dat Svetlani Petru{i}, objavqen u Intervjuu broj 395. Nije u politi~kom integritetu da se tako osu|uje sada ova vlast koju je mitropolit Jovan hvalio kao najboqu, a Ustav iz 1989. godine kao “najdemokrati~niji na celom svetu”. Tada je on bio zamenik obolelog patrijarha Germana i ta izjava ima svoju teìnu. to su bile politi~ke, a ne teolo{ke izjave. A samo koju godinu kasnije mene je hteo da li{i sve{teni~kog ~ina {to se bavim politikom. on daje prokomunisti~ke izjave, a ja se bavim antikomunizmom koji nam je svima dozlogrdilo, a najvi{e Crkvi i vernicima. Ono {to me najvi{e zbuwuje jeste to {to mitropolit Jovan minimizira krivicu Zvani~nika crkve i svoju li~nu, u tragediji srpskog naroda. Kako moè jedan episkop, koji je napustio svoju pastuvu kada su vukovi nagrnuli na wu, da kaè da svako odgovara samo za sebe, ako znamo koliko je velika krivica sve{tenih lica u odnosu na laike. Jer {to je ve}i ~in u Crkvi, to je i odgovornost ve}a pred Bogom i qudima. I to odgovornost za druge - pastuvu koja mu je poverena. Pa kako moè jedan episkop da daje izjave da ne zna kako ìvi wegov narod i pastva u Hrvatskoj?! kome Bogu on sluì?! A dobar deo velikodostojnika SPC udvorni~ki 289

sluì reìmu u Srbiji, iako je on bezbo`ni~ki i antisrpski, po cenu duhovnog propadawa srpskog naroda. da bar isposlova{e da se veronauka uvede u {kole, da se ukine zakon o liberalizaciji abortusa, da se Crkvi vrati oteta imovina, pa da znamo za{to se ulaguju bezbo`nicima. A pre ove izbore na intimnoj ve~eri kod predsednika Srbije bili su najodgovorniji iz Crkve. nije li u to bekstvo od odgovornosti za sudbinu naroda? Ho}e li se oni - crkveni predstavnici - kriti po gorama i Dobanovcima pred gnevom naroda?! Nije li ovo licemerje arhipastira sli~no glasu Kaina kada ga Boga pita za brata Aveqa koga je ubio: “Zar sam ja ~uvar brata svoga” (I Moj.6,9)?! Zar jedan pastir sme da kaè za svoju pastuvu da ne zna kako ìvi i gde je? Ko }e pred Bogom odgovarati za izmo`dene, pobijene, silovane, prekr{tene Srbe u Hrvatskoj, ako ne mitropolit Jovan zajedno sa Tu|manom i drugim zlo~incima? Da li mitropolit govori u svoje ime ili u ime Crkve? Ako govori u svoje ime ili u ime Crkve za{to Crkva nije dala nekakvo saop{tewe u vezi ovog intervjua, ve} ~uti, a znaju, kao {to to ~ini i sam mitropolit, da govore o onim sve{tenim licima koja se bave politikom i osnivaju politi~ke stranke?! zar ovaj mitropolitov intervju nije najgora politika koja {teti svima, pre svega zvani~nicima SPC? Kako mitropolit moè mirno da spava kada je ostavio pastvu vucima grabqivim da je rastrgnu?! A on se jo{ pravi “To{a” ili Englez, kao da ga se ne ti~e sudbina srpskog naroda u zagreba~ko - qubqanskoj mitropoliji, ve} “pastva” u celoj Italiji gde ga je vrh Crkve naimenovao, po{to je napustio svoje arhijerejsko mesto i tron. Visoki predstavnici }e kad-tad, ako ne pred qudima a ono sigurno pred Bogom, morati da poloè ra~un za svoju izdaju i veleizdaju srpskih interesa, pravoslavne vere kao Hristi, umesto da sluè narodu kao Hristu. Mitropolit Jovan ne uvi|a svoju krivicu {to je napustio pastvu (Zagreb) i postao mitropolit cele Italije gde jedva da ima {aka vernika SPC, dok je Tu|man preveo u rimokatolicizam hiqade srpske dece, a sada prevodi i Srbe koji se vra}aju u Hrvatsku ve{to sro~enom izjavom da su “deo hrvatskog naroda.” ûdnije od svega toga {to predstavnici SPC i bezbo`ni~ke vlasti u Srbiji ne osudi{e fa{isti~ko 290

i inkvizitorsko pona{awe Tu|mana koji se, zbog zlo~ina prema Srbima, sada raspada. A sli~na sudbina sna}i }e i papu Vojtilu i sve one {to proli{e nevinu srpsku krv, ili krv bilo kog nevinog naroda. Intervju, 29. oktobar 1996. godine, str. 56 @arko Gavrilovi}, protojerej

291

3) PISMO EPISKOPU LUKIJANU, U VEZI NAPADA, BOLEST BEOGRAD, 17. april 1999. godine (Otvoreno pismo) VA[E PREOSVE[TENSTVO,

^

ekao sam da pro|e dosta vremena kako bi se gwev u meni sti{ao, a i da pro|e Vaskr{wi post, kako ne bi ne{to isuvi{e nepristojno, {to ne dolikuje ni mome ni Va{em ~inu, rekao ili napisao na Va{u adresu. Me|utim, za ono {to ste kazali na posledwem Vanrednom arhiepiskopijskom saboru, odrànom u Patrijar{iji novembra pro{le godine, ne mogu a da u ovom Otvorenom pismu ne iznesem izvesna saznawa o Vama do kojih sam ja do{ao. Vi, svakako, znate {ta ste kazali tada kada ste me „povezali“ sa imenom oca Filareta. Mo`da ono {to je meni preneto nije u svemu ta~no, ali je nedostojno da to iza|e iz Va{ih usta, ako su ona arhijerejska. Ja za Vas, do sada, nisam kazao ni jednu ru`nu re~, a mo`da je imalo dosta razloga, barem onih koje ja znam uglavnom po ~uvewu. Ako ba{ èlite, iskreno i po Bogu, da znate punu istinu o mojoj „bolesti“, ja sam se „razboleo“ da bi sa~uvao svoj sve{teni~ki ~in pred arogantnom, samovoqnom i beskrupuloznom crkvenom hijerarhijom koja mi je pretila ra{~iwewem {to sam dao ostavku na svoju parohijsku du`nost. A to sam u~inio te{ka srca zbog torture stare{ine Radoslava Miti}a, tzv. crvenog popa, od ~ega je, dobrim delom, stradao i pokojni Nikola Diki}, pa je trebalo ja da budem slede}a `rtva. u me|uvremenu moj Arhijerej mi je obe}ao pred dvojicom drugih arhijereja SPC preme{taj u Vo`dova~ku crkvu, a tada sam bio u Pokrovskoj crkvi, pa je posle taj preme{taj uslovqavao da budem stare{ina crkve. Ja to nisam pristao jer sam se stare{instva u crkvi prezasitio u Kraqevu. Pa kako uop{te nisam mogao da dobijem preme{taj, ja sam podneo Ostavku na parohiju i, u odre|eno vreme iako niko nije hteo da primi du`nost paroha od mene, 292

ostavio spiskove, kqu~eve, oprostio se od naroda o oti{ao ku}i, jer je stare{ina Miti} po~eo da mi podvaquje i preko svog {kolskog druga, o. Mila Milanovi}a, pripremao progon u Patrijar{iji gde je vr{io du`nost Arh. namesnika. Brojne „bratske sednice“, sa ìvim u~esnicima to dokazuju. Uostalom, ìvi su i g. Miodrag Petrovi}, moji lekari koji su me ube|ivali da otvorim bolovawe kako ne bi izgubio sve{teni~ki ~in. Posle dve nedeqe otvorio sam bolovawe ne pod dijagnozom koju sam kasnije morao da „iznajmim“ kako bih produìo bolovawe do penzionisawa, a posle jedne godine i da se hospitalizujem, sve zbog sve{teni~kog ~ina da ga ne izgubim. Ne}u da Vas kunem da Vi tako pro|ete nego }u kazati: Ne daj Boè da Vi budete prinu|eni da tako radite, a moè se i to desiti. Da nesre}a bude ve}a, ja sam se, zbog udba{a i komunista razveo krivicom biv{e supruge pred crkvenim sudom, a da se to stalno potezalo u crkvenim krugovima kao moja li~na gre{ka, ~ak i u biv{em bratstvu, no ja svoju du{u ~uvam za Boga. Dakle, postoje jo{ uvek ìvi svedoci ovoga {to Vam izneh u ovom Otvorenom pismu, a Vi ako ho}ete verujte, a ako ne}ete budite kao balegar koji se zavla~i u tu|u bolest, a svoju ne vidi. Na{ Poglavar ima obi~aj da kaè, za na~in ìvota koji vodite, da je to bolest, ali on tu bolest ne le~i nikako nego dozvoqava da se ti{ti po celoj Crkvi, pa }emo do~ekati uskoro da malo bude onih koji su normalni i koji ìve onako kako je Bog namenio ili celomudreno kako sam ~ovek izabere. Slobodan sam, u tom smislu, da Vam po{aqem kao prilog uz ovo otvoreno pismo i moj ~lanak “Moderna simonija” da ga pro~itate i shvatite da ja do sada nisam govorio o Va{oj bolesti, {to ne zna~i da ne}u od sada. Osim toga, Vi dobro znate da niste mogli izabrati episkopa zbog “maloletnosti” ni po kanonima ni po odluci Svetog arh. Sabora iz pro{log veka, a Vi ste suprotno tom, izabrati. A {ta da kaèmo {to ste dopustili usta{ama da spale do temeqa ogromnu Biblioteku u Va{oj eparhiji me|u kwigama i unikate i rukopisne kwige koje ste nasledili od predaka da ih ~uvate po cenu ìvota i spasite seobom na sigurno mesto, tako isti i za hramove i wihove dragocenosti, a Vi, kao kakav ùtokqunac, napustite, iz Tu|manovog zatvora 293

eparhiju, bez da ste spasili ijedan putir ili diskos, suprotno Va{im prethodnicima: Petru Zimowi}u, Platonu Jovanovi}u, Savi Trlaji}u i drugima koje na{a Crkva proglasi za svece. A {ta }e biti sa Vama?!Zadràvam pravo da ovo pismo objavim u vreme koje bi za na{u Crkvu bilo svrsishodno. Gre{ni sluga Bo`jeg oltara, Protojerej @arko Gavrilovi} Patrijar{ija - Kabinet Wegove Svetosti Wegovom Preosve{tenstvu Episkopu slavonskom Gospodinu Lukijanu Prilog: “Moderna simonija”

294

4) PISMO EPISKOPU HVOSTANSKOM GOSPODINU DR. ATANASIJU RAKITI, REAGOVAWE NA BO@I]NU ÊSTITKU BEOGRAD, 15. januar 2001. godine VA[E PREOSVE[TENSTVO,

O

davno se re{avam da Vam otpi{em na Va{u “Boì}nu ~estitku” koju ste mi uputili na Badwi dan preko ekrana TV Bra}e Kari}, u emisiji: Nije srpski }utati, ali sam ~ekao da pro|u Boì}ni praznici mira i da se nezadovoqstvo u meni sti{a, kako bih napisao pismo mirne svesti. Ja tu emisiju, u kojoj ste u~estvovali i prozvali me, nisam direktno u celosti gledao, posebno ne re~i kojima ste me bezrazlo`no napali, pa sam o~ekivao da }e je reprizirati, kako bih znao ta~no {ta ste rekli, pa po{to je nisu reprizirali, odgovori}u Vam onako kako su mi preneli Va{e re~i o meni, rizikuju}i da ne budem u svemu ta~an, pa ako ne{to navedem {to niste kazali o meni, ja molim za izviwewe, jer nije ni{ta zlonamerno. Govore}i o mome u~e{}u u “Danu ponosa” koji su organizovali homoseksualci Vi ste rekli: Da ja nisam Crkva, da sam ja minorna li~nost u Crkvi, da narod ne bi trebalo da slu{a ono {to ja govorim i da me ne pozivaju na televiziju, a da su to, misle}i na homoseksualce, bolesnici i sa wima treba postupati malo ne`nije, blago. Prvo, ko to Vama, ili ma kome u Crkvi, daje pravo da misli da je vrhovni tuma~ istine, kanona, svetih otaca, pa makar Vi bili i episkop, kada smo u~ili iste ili sli~ne {kole, iz istih kwiga, isto Sveto pismo izu~avali, kao obrazac vere imamo isto u~ewe Crkve. Samo je Crkva, odnosno cela Crkva, Vaseqenski sabor cele Crkve, pravi tuma~ pravoslavne istine, a u spornim, lokalnim pitawima, to je Sveti arh. sabor pomesne crkve. Vi ste rekli da su homoseksualci bolesni qudi, a da nisu perverzwaci, kako ih tretira Sveto pismo, kanoni Crkve, spisi svetih otaca i vekovno iskustvo Crkve, kao i sva med295

icinska literatura do unazad deceniju - dve. Otkuda vrhu na{e Crkve, pa dakle i Vama, takva i toliko bole}ivost kada je u pitawu ova perverzija kao veliki, sodomski greh, a nemate je prema ostalim gresima, ako u~imo da je bolest posledica greha, a ne da je wegov uzrok. Ili kada pojedinci u Crkvi dozvoqavaju da im okolina bude, uglavnom, homoseksualna, a prave se ~istunci kada su u pitawu heteroseksualci koje gone i ra{~iwavaju ako su pre i posle braka, to jest pre primawa sve{teni~kog ~ina, iako ih je wihov duhovni otac – ispovednik, ispovedio i pripu{tio svetoj tajni sve{tenstva, propisno rukopoloèni od nadle`nog episkopa, ~ime negiraju, kako svetu tajnu ispovesti i pokajni{tvo - instituciju ispovedni{tva, tako i samostalno delawe episkopa koji je to rukopoloèwe izvr{io, sve pod izgovorom da je homoseksualnost bolest, a da su heteroseksualni gresi blud ili prequba veliki gresi, maltene sodomski, koji “vape za osvetom”, ka`wavawem i ra{~iwewem? Tako se de{ava da se ra{~iwavaju sve{tena lica koja su decenijama sluìli kao sve{tenici i wihove sve{tenoradwe ostaju validne, ako se “namiri{e” da su samo imali predbra~no heteroseksualno iskustvo”. Ko to Vama ili ma kome daje pravo da tako tuma~i kanone, da opra{tate terevenke homoseksualaca u Crkvi, ~ak i u no}i pred sveto pri~e{}e, a da sutradan sluè liturgiju, pri~e{}uju sebe i druge vernike kao da ni{ta nije bilo, a da ka`wavate heteroseksualne odnose koji su bili decenijama pre kazne ili primawa rukopoloèwa. Otkuda da svaki episkop primewuje kanone Crkve kada i kako ho}e i prema kome ho}e, kada oni imaju univerzalno dejstvo u Crkvi i vaseqeni? Osim toga, kako mogu episkopi ka`wavati sve{tenike li{avawem sve{teni~kog ~ina za grehove koje sami imaju i upra`wavaju? Ne zove li se to licemerstvo, farisejstvo, hipokrizija vere i morala? Nije li to u direktnoj suprotnosti sa u~ewem samog Spasiteqa u vezi ène uhva}ene u grehu preqube: ”Koji je me|u vama bez grijeha neka prvi baci kamen na wu” (Jn. 8, 7). Zbog svega ovog ja sam u velikoj konfuziji: izgleda kao da ja nisam u~io teologiju koju sam u~io i o~ito je da se mi i u tome – u primeni u ìvot u {koli nau~ene teologije - razi296

lazimo, bez obzira {to su nam poloàji u Crkvi razli~iti i {to mi Vi poku{avate da, kao episkop, oduzmete mo} re~i govora, koju mi je dragi Bog dao, a ja se na zakletvi prilikom rukopoloèwa u crkvi Ruìci u Beogradu ) 21. septembra 1956. godine) zakleo da }u propovedati Boga ìvog i Hrista raspetog u “vremenu i nevremenu”, da }u se dràti u~ewa i kanona Crkve na{e Crkve do “posledweg izdihanija”. S kojim pravom, ili na osnovu kog crkvenog kanona, posebno kada mi Vi niste zakoniti episkop, da mi Vi oduzmete mo} dara govora koju sam dobio od Boga i da zabrawujete sredstvima informisawa javnosti da me pozivaju u svoje emisije?! Da li mislite da ste malo u svojoj osornosti i prepotentnosti preterali?! Vi biste sada èleli da manipuli{ete i sa elektronskim medijima? Ne znam i zaista me interesuje ~ime sam Vas ja toliko naqutio, kada ste od mene do sada imali samo po{tovawe. Mo`da Vas je neko na to nagovorio, da Va{im napadom na mene neutrali{e Va{ greh svima znan, o ~emu sam ja ~uo barem od desetorice sve{tenika i vernika. A {to se ti~e Va{eg navoda da ja nisam Crkva, {to je u su{tini ta~no i {to ja nisam nikad nigde ni tvrdio, ali je to gordo i prepotentno re~eno kao da ste parafrazirali parolu Luja XVI : Crkva – to sam ja! Me|utim, dobro znate da niste ni Vi Crkva, iako ste episkop, jer Hristovu Crkvu ~ine sva tri stepena sve{tenstva i ceo verni narod Boìji, da smo mi svi samo udi Hristovi, dok je glava Crkve Gospod Hristos, kako u~i sveti ap. Pavle (Ef. 4, 15; Kol.1,18) i milenijumsko iskustvo Crkve. Samo je kod rimokatolika papa vidqiva glava Crkve. Ne}ete vaqda Vi, koji dolazite iz rimokatoli~ke ultra{ke dràve da nam tu novinu latinskog praznoverja uvedete na mala vrata u pravoslavnu Crkvu? Otkuda, dakle, Vama pravo, da ste po sto puta episkop, da mene, starog sve{tenika. koji je bliì grobu nego ìvotu, koji bi Vam, po godinama, mogao biti otac, tako i toliko javno omalovaàvate, navla~e}i gnev naroda na sebe i mene, i da pozivate sredstva informisawa javnosti da ne uzimaju izjave od mene, da im ja ne dajem nikakve izjave? îme se to Vi, toliko i tako istakoste i potvrdiste u teolo{kim nauka297

ma, da moète da iskqu~ujete one koji su pre vas videli svetlost Boìjeg dana, pre vas saznali za Boga, pre vas zavr{ili teologiju, doktorirali i predstavili se na{oj {iroj javnosti, samo svojim radom, odano{}u Bogu, rodu, Crkvi i Srpstvu?! Ili mislite da ste, samo zato {to ste stavili mitru na glavu, stekli sva znawa u teologiji i vlast nad elektronskim sredstvima, zauzeli poloàje u Crkvi time {to ste vikarni episkop, osvojili sva carstva, pa i Carstvo nebesko za koje, i Vi to znate, treba mnogo truda, moralnog usavr{avawa i ìvota, ~ime se Vi ne moète ba{ mnogo pohvaliti. @ao mi je, i preàliti ne mogu, {to }ete i Vi u}i u moju Kwigu ìvota koju }u ostaviti potomstvu iza sebe, ako je uskoro i ne objavim, kao dokaz mla|im nara{tajima moga pravoslavnog dràwa, ~ak doìvqavaju}i napade i od crkvenih qudi, za razliku od Vas i Vama sli~nih visokih crkvenih velikodostojnika, koji namiguju na eufemizam, liberalnu teologiju, ekumenizam i Novi svetski poredak. Qubi svetu Desnicu i moli za blagoslov, 15. januar 2002. godine Gre{ni rab Boìji protojerej, @arko Gavrilovi} 4a) ODGOVOR ATANASIJE RAKITE 20. februar 2002. godine DRAGI OÊ @ARKO,

D

anas primih Va{e pismo koje ste, kao {to vidim, napisali 15. januara (Verovatno ga ne bih dobio ni danas da ne sretoh na hodniku g. Mitrovi}a, pa se on seti da za mene ima po{te). Voleo bih da ste ga poslali po kuriru, kao i ono {to ste uputili Sinodu (i jevr, ambasadoru, i...), jer, po{to sam okruèn Va{im “prijateqima “, po{tu 298

dobijam ili neredovno ili nikako. Piso bih Vam odmah. Ali, evo pisa}u bar sada. @elim da pi{em kao ~ovek ~oveku. Namera mi je prvenstveno da odgovorim makar na neka od va{ih pitawa. Oprostite ako oma{im, propustim. Najpre ono o pomiwawu Bas u emisiji na BKTV. Priznajem da sam pogre{io prema Vama, i izviwavam se. Mogu Vam re}i kako je do{lo do toga. Va{i ku}ni “prijateqi” su mi preneli da ste Vi autor teksta koji je sve{tenik @ika Totorovi} poslao crkvenom sudu kao svoj odgovor wemu (u dva maha), u kojem (tekstu) se ja klevetam za nemoral. Vi dobro znate da sam Vas uvek iskreno cenio. To znaju svi. I ~itao sam Va{e kwige, u koristio za apologetiku u Bogosloviji. Qut sam bio {to ste poverovali klevetnicima, tako opako. ûdio sam se {ta bi od Va{eg nau~nog pristupa stvarnosti, gde se informacije strogo, makar koliko je mogu}e za na{e organe saznawa, proveravaju. Jo{ vi{e sam se ~udio kako niste pomislili da mo`da klevetnici ne klevetaju i u dva smera! Kako ste mogli zamisliti da taj koji pquje mene pred Vama i o. @ikom ne kleveta i Vas? Klevetnik je klevetnik, i on ne kleveta selektivno. [ta su ti isti Va{i ku}ni “prijateqi” ispri~ali o Vama! Nisam heto no da ih slu{am ni da im verujem. @ao mi je {to ste klevetu protiv mene sada li~no vi izneli u Va{em pismu. Ona poti~e od Va{ih prijateqa, koji su poku{ali, i uspeli, da me zbace sa funkcije urednika “Pravoslavqa”, “Pravoslavne presa”, a kada sam izabran za episkopa preduzeli pravu klevetni~ku ofanzivu, jer sam raskinuo wihovo sluèwe nenarodnom reìmu... Molim za opro{taj u srcu, a na delu – slobodno se svetite ako smatrate to za korisno. Ep. Atanasije

299

5) PISMO EPISKOPU BA^KOM GOSOPODINU DR. IRINEJU BULOVI]U BEOGRAD, 21. avgust 2002. godine VA[E PREOSVE[TENSTVO

O

davno se re{avam da Vas zamolim da mi javite kada dolazite u Beograd da se vidimo zbog nagomilanih problema oko Va{e ume{anosti u kvalifekacije moga sve{teni~kog i nacionalnog rada. Ja bih Vas zamolio da mi, naknadno i blagovremeno javite, vreme i mesto na{eg eventualnog sastanka i razgovora, za sad u diskreciji kako bih mogao da se tome i ta~no odazovem. U slu~aju da mi ne odgovorite ni{ta, ja }u biti spreman da objavim neke podatke {to se ti~e Va{eg Preosvee{tenstva u kwigama koje }e, ako Bog da, ugledati sveta pod naslovom U slu`bi Bogu i svome rodu, Krstom i ma~em (Pisma, Napadii Odgovori, Predavawa i Intervjui). O predwem se obave{tavate radi znawa. Moli Arhijerejski blagoslov Va{em Preosve{tenstvu na usluzi Protojerej Dr @arko Gavrilovi} Pismo je episkop shvatio kao pretwu, obe}ao da }emo se videtii,prvo me pozivao u Novi Sad kod wega,{to sam odbio, ali smo se dogovorili da se vidimo u Beogradu, kad do|e i javi mi za sastanak, da bi razre{iti nesuglasnice oko Saop{tewa Sv. arh. sinoda, koje je mene osudilo u vezi moje delatnosti, a koje Saop{tewe niko nije potpisao niti pe~atirao. Ja sam saznao da je saop{tewe samovlasno napisao Irinej Bulovi}, po{to je do{ao u sukob sa Nenadom ânkom, pa morao da skllopi „savez“ sa jevrjeskim lobijem u Novom Sadu. Epispok Irinej me nikaa nije pozvao vi{e te nije do{lo do sastanka. @. \. G. 300

6) PISMO UMIROVQENOM EPISKOPU ZAHUMSKO-HERCEGOVA^KOM GOSPODINU DR. ATANASIJU JEVTI]U, O STAWU U CRKVI, O USKRA]IVAWU BLAGOSLOVA NA AKADEMIJI BEOGRAD, 23. maj 2003. godine VA[E PREOSVE[TENSTVO,

P

i{em Vam ovo pismo jo{ pod utiskom, istina sti{anim i sla|enim, u vezi Va{e qutine i oporih re~i, da ne kaèm teù konstataciju, koje ste mi uputili kada sam pri{ao da od Vas traìm blagoslov 21. maja 2003. godine, pred po~etak Akademije u ~ast svetom Vladiki Nikolaju u Domu sindikata. Na traèwe blagoslova Vi ste mi odgovorili: “Ne znam da li da Vam dam blagoslov? Vi pi{ete protiv svog nadle`nog episkopa; ustajete protiv Crkve”. Kada sam tiho rekao da ja nepi{em protiv Crkve, ve} protiv nedostojnih u Crkvi, Vi ste onda dodali: “Vi gledate Crkvu kroz patrijarha Pavla”, {to, prizna}ete, ove dve konstatcije nisu me|usobno konzistentne, a tvrdwa da je pi{em “protiv Crkve” jeste najordinarnija la`, izuzev ako ne mislite da je episkop Crkva. Odgovrio sam Vam, tihim i smirenim glasom, kako ne bih sablaznio nekoga od vernika koji je do{ao drugim povodom na tu Adademiju, a ne zbog nas dvojice, da ja ne ustajem protiv Crkve kao boànske ustanove, ve} protiv zloupotreba i nemoralnog ìvota onih koji predstavqaju Crkvu u najgorem mogu}em svetlu, i da to ~inim u najboqoj nameri da time sluìm Bogu i Crkvi svim srcem i svom du{om svojom. Na to ste Vi primetili da su mnogi tako govorili: da pisawem sluè Crkvi, a da su je, u stvari, tim “sluèwem” napadali. Jo{ ste nastavili da me grdite usput idu}i {palirom, bez obzira {to se narod tiskao oko Vas, traè}i od Vas blagoslov, koji ste {tedro delili. U toj masi vernih i nevernik bilo je, sigurno i onih koji su mawe dostojni Va{eg blagoslova od mene, pa su ga dobili. I nije u tome moja poenta. Moj naglasak je u tome {to ste tu viku ~inili isuvi{e glasno kao da se sva|ate sa mnom, {to Vam ja nisam dao nikakav stvarni povod (za takve glasne prekore). 301

Vi{e bih voleo da mi dokaète: ~ime to ja napadam Crkvu i ~ime sluìm na sablazan vernima. U suprotnom Va{a osuda je nekorektna, pau{alna, da ne kaèm i bezbo`na. Ja sam pri{ao Vama da traìm Boìji blagoslov, a ne ni{ta Va{e ~ove~ansko, blagoslov koji ste od Boga dobili hirotonijom za episkopa i koji ste du`ni da mi date sve dok nisam sudski osu|en za nekakvu kanonsku krivicu, jer je nama sve{tenosluìteqima davawe blagoslova zapove|eno: “na dar ste dobili, na dar i dajite” (Mt. 10, 8). Isto tako mi je Wegova Svetost uskratio “svoj” blagoslov u oltaru beogradske crkve Sv. Jovana Vladimira u Nedequ pravoslavqa (16/3. marta 2003.), kada sam mu traìo blagoslov nije “prozborio” ni re~i, odmahnuv{i dva puta svojom desnicom da mu ne prilazim ruci za blagoslov. ûdi me ova koincidencija i ne znam kako se Vi to pona{ate. To nije hri{}anski niti u skladu sa Svetim pismom (Mt 18, 15 – 17). Vi{e Vama i srpskom Patrijarhu ne}u prilaziti va{im rukama niti traìti od Vas blagoslov Boìji sve dok mi se ne izvinite. Ja, zaista, ne znam kako to sudite: ko je dostojan Boìjeg, ne Va{eg blagoslova i po kojim kriterijumima, kada nisam nikada osu|en ni jednim sudom: crkvenim ni gra|anskim ni za kakvu krivicu. Ono {to je nedopustivo u ovom na{em susretu jeste to {to ste toliko vikali na mene kao da ste, puni sebe, vaqda zamisliv{i da ste „rimski papa“ tako da su vernici, koji su se tiskali s obe strane {palira kojim smo prolazili, ~uli sve to, a neki su se i sablaznili, shvativ{i to kao na{u sva|u. Ta sva|a nije postojala, jer “za sva|u je potrebno dvoje”, a ja sam uglavnom }utao. Nemam nameru ni sada da se prepirem sa Vama, ponajmawe sa Vama koji ste izgarali i sagoreli u borbi protiv svih jada na{eg naroda, jer sam do tada mislio da smo na istoj strani barikade. Ali, ako i sami izgarate u toj borbi, za{to onda bagateli{ete moje izgarawe na braniku vere i nacije? Vi koji ste nekada svu tu moju borbu svesrdno odobravali, borbe “za krst ~asni i slobodu zlatnu”, u odbrani ugroènih Pravoslavqa i Srpstva?! Barem sam ja tako mislio da smo na “istoj strani”. Dopustite mi da to mi{qewe bude i moja zabluda. 302

Ako ste hteli da me kritikom ispravite, mogli ste to elegantno posti}i: da me pozovete kod sebe na razgovor, savet ili, ~ak, nare|ewe. Sve bi to boqe razumeo, mo`da ~ak i poslu{ao Vas, u svakom slu~aju cenio bi taj Va{ gest dobre voqe, nego {to ste pokazali ovako arogantan Va{ stav prema meni pred tolikim narodom. Ne zbog mene, nego naroda radi da se ne sablazni. No, ja nisam gord, kako bi neko pogre{no zakqu~uo, iako sam dostojanstvem sve{tenik koji smerno kora~a Boìjim i svojim putem u ìvotu, bore}i se hrabro, }ute}i molitveno u izolaciji od strane Crkve kojoj pripadam, stameno stoje}i na svome raspe}u, koje je uzrokovano od mojih i tu|ih, “prijateqa” i neprijateqa, pa se zato molim Bogu da Vam Bog da smirewe i trpeqivost, qubav i po{tovawa zasluàn odnos prema, barem po godinama, starijem svom sastradalniku. Da ste me posavetovali da ne pi{em tako britko i o{tro, jer da nije vreme, mo`da bih Vas i poslu{ao, ili osporio Va{e tvrdwe, jer smo u~ili istu bogosloviju, kod istih profesora, prizna}ete da nisam bio gori u~enik u bogosloviji od Vas. Ipak, mislim da znam ~istotu Va{eg srca i Va{e dobre namere, koje nisu uvek u skladu sa Va{im episkopskim pona{awem, jer sve vi{e iska~u iz normalnog pona{awa, ulaze}i u nervozu, viku, neki ~ak kaù i u tu~u, {to se kanonima na{e Crkve o{tro ìgo{e. Podsetimo se 27. pravilo Svetih apostola koje kaè: “Zapovedamo da se svrgne episkop, ili prezviter, ili |akon, koji bije verne kada sagre{e, ili neverne kada zlobe, i kroz to ho}e da ih zastra{e, jer nas tome nikako Gospod nije nau~io. Naprotiv, kad su Ga bili, nije uzvra}ao bijewem; kad su Ga psovali nije vra}ao psovkom, kad je trpio nije pretio” (1. Petr. 2, 23). Sve{teno lice ne sme nikoga da bije, ni na koga da vi~e, prema svakome da se o~inski ophodi: blago i s qubavqu, kako bi svima bio sve i sve pridobio za Hrista (sr. 1. Kor. 9, 18-23). Zar nije greh da me, pod stare dane, navodite na razmi{qawe da je nemogu}e na}i danas pravog Boìjeg slugu u SPC? Moram da kaèm da nikad ni u snu nisam pomislio da }u s Vama do}i do nekog nesporazuma, a Vi tako bagateli{ete moju muku, moju borbu za pravoslavqe, mene koji se ose}a usamqen u odbrani vere i nacije, koji sam ostao sam samci303

jat “na braniku vere i nacije”, kao {to je to nekada bio prorok Ilija protiv proroka Valovih. Sve {to sam do sada radio i napisao, ~inio sam to u najboqem uverewu da sluìm Bogu i Hristovoj crkvi kako najboqe umem i mogu, Crkvi koja je Hristova nevesta, a ne episkopska pr}ija, iako je episkopalna, budu}i da bi episkopi trebalo da u svome ìvotu i u~ewu izobraàvaju – odslikavaju ìvi lik Hristov pred vernima i nevernima, ponajprije svojim uzornim ìvotom. Zato sveti apostol Pavle u~i da se za episkopa biraju samo primerni vernici, uostalom kao i za druga sve{tena lica – primerni u svemu, pre svega u svom moralnom ìvotu. “Ali episkop treba da je bez mane, jedne ène mu`, trezven, mudar, po{ten, gostoqubiv, kadar da pou~ava, ne pijanica, ne ubojica, ne lihvar, nego krotak, miroqubiv, ne srebroqubac, koji svojim domom dobro upravqa, ima poslu{nu decu sa svakom skromno{}u....” (1. Tim. 3, 2- 7). Ne znam koliko ste iskreno, u gorwim re~ima, mogli da opravdate Va{e pona{awe prema meni, pona{awe koje je bilo, onako uzgred non{alatno, ali u stvarnosti osorno i prekorno, i to sve pred onolikom masom sveta! Vi jeste episkop, dakle neko koje po pozivu, jerarhiji i prizivu stariji od mene, pa sam Vam ja, stariji i nedostojniji protojerej, zato i pri{ao ruci i traìo blagoslov, ne va{ nego Boìji, {to nisam morao. Mogao sam lako izbeci susret s Vama, i to bih u~inio da sam znao {ta }e se desiti, ali sam ja mislio da smo obojica “stari ratnika” protiv ateizma i komunizma, koji se raduju me|usobnom susretu, iako sam ja stariji od Vas po godinama, {koli i po sluèwu Gospodu Hristu i opet sam ja pri{ao Va{oj ruci, a ne Vvi mojoj. Neprimereno je da prema meni, koji sagoreva u àru borbe za dobro Crkve, tako postupate. Kako tek postupati prema drugim mawe zna~ajnim od mene? Nisam ~uo da ste tako o{tro digli svoj glas protiv svoje sabra}e episkopa: ekumenista, masona, vatikanovaca, pedofila, koji stvarno ru{e Hristovu crkvu iznutra, koji s Vama sede u Saboru “rame uz rame”, pri~e{}ujete se iz iste ~a{e Krvqu Hristovom, o kojima ja imam dosta ru`nih podataka i {to }u, ako me Bog podrì u ìvotu, svakako objaviti, i to u ~vrstoj nameri da i time i tako sluìm na{em Bogu, istini i Crkvi. 304

Nadam se da }e uskoro iza}i iz {tampe vi{e tomova mojih kwiga na ovu temu, ukqu~uju}i i sadrìnu ovog pisma, na neka Bog i na{ narod presu|uju: ko je u pravu i ko se za {ta borio u svome ìvotu. Pa Vi svi moète, onda, do mile voqe ~ere~iti moje telo, mu~iti moju du{u, oduzimati mi mantiju i pri{ivati ma kakve druge etikete, ja }u stameno “sluìti Bogu svome dokle god jesam”: àrom svoje du{e, qubavqu svoga srca i istinom svoga uma. Sve to u iskrenoj nameri da tako ~inim ono {to je najboqe, {to mi savest i poziv nalaù: da idem pravo Boìjim i svojim putem, mo`da i ka svome raspe}u – raspe}u od svojih i tu|ih. Stoga se, iako gre{an, molim Bogu da Vam da smirewe i trpeqivost, qubav i duàn odnos prema, barem po godinama, svom starijem sabratu, sastradalniku i sve{tenosluìtequ. Se}am ste kako ste me nekada hvalili i isticali moju o{tru borbu protiv komunista kada sam vodio akciju da se dobije dozvola za Svetosavski hram, zaloìv{i ~ak za to i svoj ìvot, akcije koju sam i tada vodio “protiv na{eg zajedni~kog arhijereja” koji je zakqu~io dogovor sa Draòm Markovi}em da se onda{we zidine samo pokriju i da se dobije “Dom Svetog Save”. Onda ste me hvalili za tu “borbu protiv svog aarhijereja”. A Danas Pravoslavqe i Srpstvo propadaju a “moj arhijerej” }uti ili se qubi sa rimokatolicima. Sada ste me strpali u isti ko{ sa nevernicima, ne daj Boè i sa jereticima ili protivnicima Crkve. Kada bih znao da Bog tako misli kao {to ste Vi kazali, pristao bi da me ìvog spale ili da me sa vrh Gradine, ispod koje sam ro|en u selu mitropolita Josifa Cvijovi}a, bace u ambis tartara, da se nikad iz wega ne izvu~em, da bi drugi mogli, sa razlogom, da kaù: “Ne bilo dana niti no}i u kojoj se rodio sve{tenik @arko Gavrilovi}” (sr. Jov 3, 3). Ako Vi, Preosve}eni Vladiko, mislite da je u na{oj Crkvi sve u najboqem redu, da su svi episkopi uzorni i da primerno odslikavaju lik Hristov, da me|u wima nema mnogo najamnika, kakav je slu~aj sa onim koji su okarakterisani kao pedofili, homoseksualci, kradqivci, ekumenisti, jeretici, luksuzno i razvratno ìve}i, o ~emu sada javno pi{u novine (kakav je slu~aj pre pet godina bio sa episkopom Dositejem Motikom, sada sa episkopom Pahomijem, episkopom 305

Filaretom, da ne idem daqe), a i Va{e Preosve{tenstvo je imalo aktivnog udela u izboru ovog posledweg episkopa koji sluì na slablazan vernika Hristove crkve, koji ne trpi ~ak ni opomene od Svetog arh. sinoda, ve} preti celom Saboru da }e, ako on progovori, biti te{ko svima episkopima. A kad su mu iz Sinoda traìli da poloì ra~une za prikupqawe humanitarne pomo}i, o ~emu je govorila i princeza Katarina, budu}i da je u tome bilo nekog pozama{nog mawka, on je odgovorio: da ga ne uznemiravaju, ina~e }e on oti}i raskolniku Dedeji}u sa celom eparhijom, hramovima, manastirima, sve{tenstvom i vernicima. Ja sam ne{to sli~no predvideo jo{ prilikom wegovog izbora za episkopa i o tome pisao svom “nadle`nom arhijereju” koje pisawe, izme|u ostalog, ste okarakterisali kao napad na “nadle`nog mog arhijereja”. Ne znam za{to tako napadate one koji se bore za ~istotu ìvota i u~ewa svih sve{tenosluìteqa, ukqu~uju}i i episkope, govore}i da takvi, koji kritikuju nevaqace, “razaraju Crkvu Boìju”, {to ne odgovara istini svima onima koji imaju zdrav razum, prirodno ose}awe pravde, ako su ~ak i bez blagodati? Umesto tih najamnika u Crkvi koje Vi branite, Vi napadate one koji se bore protiv nedostojnih, pod Va{im izgovorom da takvi, svojom kritikom, ru{e Boìju crkvu. Da li je to, {to bi marksisti rekli, zamena teza?! Ko ru{i Crkvu Boìju: oni koji nedostojno ìve, pa makar to bili i episkopi, ili oni koji nedostojne kritikiju u nameri da se poprave i budu boqi, pa makar ti kriti~ari bili najobi~niji vernici ili zlatiborski ~obani. Ako je sve u na{oj Crkvi u redu, postavqa se pitawe: Za{to ste se Vi povukli sa eparhije na kojoj ste morali doìvotno da ostanete i sluìte joj, po svojoj zakletvi i kanonima Crkve? Sve{tenstvo i narod misli da su razlozi o kojima ja pi{em uzrok i Va{e ostavke. To zna~i da stawe u na{oj Crkvi nije idealno, niti su svi episkopi uzorni, {to je dokaz da ste i Vi traìli ostavku “moga nadle`nog episkopa”? Za{to ste podnosili svoju ostavku i kritikovali “moga arhijereja”, ako se i ja borim, samo prividno, protiv wega,a stvarno protiv toga {to je pasivizirao SPC i okruìo se najproblemati~nijim qudima?! 306

Ako mislite da ìvimo u idealnoj Crkvi: nije li to jeres, jer mi ne ìvimo u idealnoj, slavqeni~koj, ve} u borbenoj Crkvi, crkvi koja ima dve komponetne: nebesku i zemaqsku. Mi ìvimo u zemaqskoj Crkvi koja nije idealna. E, vidite, ja ustajem protiv licemerja, laì, nemorala, perverzija predstavnika zemaqske, borbene Crkve, a ne dao Bog da sam protiv Crkve kao Boànske ustanove, kojoj kolenopreklono i iskreno sluìm i dajem ceo svoj ìvot. Opet Vas pitam, slobodno i hri{}anski: Kada ste, i prema kom zabludelom episkopu, primenili kanone Crkve, kao {to ih revnosno primewujete prema ubogim sve{tenicima kada neko od wih u ne~emu pogre{i ili kada Vam neko od wih nije po Va{oj voqi? Kada bi Gospod ka`wavao episkope koji Mu nisu po voqi, veliko je pitawe koliko bi episkopa ostalo na svojim mestima. Sve{tenik nije za to da sluì episkopu, ve} obojica moraju da sluè Bogu i narodu. On ne mora da bude po voqi episkopa, ve} po voqi ili dopu{tewu Boga, jer je Bog na{a mera, na{ uzor (Mt. 5, 48), a mnogi episkopi to nisu. Zar nije komi~no i tragi~no da episkop bludnik potpisuje presudu o ra{~iwenu sve{tenika kome krivica bluda nije dokazana? Da li Vam je poznata jevan|elska izreka: “Lekaru, izle~i se sam” (Lk 4, 23)? Sve{tenik nije rob episkopa, nego sluga Boga ìvoga, Hrista i Wegove Crkve, a episkopu on je poslu{an samo tada i samo utoliko ukoliko je episkop poslu{an Hristu i Wegovoj Crkvi. Ina~e episkopu razvratniku, jeteriku, ekumenisti, masonu, homoseksualcu on ne sme da bude “sluga pokorni”, jer ode wegovo spasewe u satanski ambis, budu}i da bi time izneverio Hrista i pokorio se Mamoni, a . Gospod nam je, nama sve{tenicima i Vama episkopima, zapovedio: “Ne moète sluìti Bogu i Mamonu” (Mt 6, 24). Ne mislite li, vaqda, da je episkop, sam po sebi, bez blagodatnog ìvota i u~ewa, bez morala i skrupula, samo za to {to je episkop, on sam Hristova crkva, po devizi francuskog kraqa Luja apsolutiste: “Dràva – to sam ja!”? Da je on episkop po svaku cenu, samo za to {to je dobio, kupio ili stavio mitru na glavu, posve}eni, bezgre{ni “rimski papa”, vidqiva slika Hristova?! A takvih nedostojnih je bilo i u na{oj istoriji i u istoriji drugih crkava. Takvih zulum}ara ima naro~ito danas mnogo u vi{im predstavnici307

ma Crkve, kako kod nas tako i u drugim hri{}anskim crkvama. Pomislite na pusto{ antihri{}anskih pravacca: ekumenizma, amoralizma, licemerja, krivoverja koje se, brzinom poàra i po{asti, {ire na{om planetom, posebno u hri{}anskim zemqama i narodima, kao i u na{em narodu. Okrenite se oko sebe i posmotrite sebe i svoju sabra}u, u ogledalu u~ewa Svetog pisma i kanona Crkve: koliko krivoverja, licemerja, nedoslednosti u ispovedni{tvu Hrista, vike, galame, nemira, te{kih re~i, kaù ~ak i batina, i to za vreme bogosluèwa, {~edro rasipate oko sebe. Gde je tu qubav Hristova, koja popravqa, a ne sagoreva prestupnika? Uzmimo kanone Crkve, izvorno u~ewe samog Gospoda, apostola i svetih otaca, pa vidimo svi sebe same u ogledalu Svetog pisma i Svetog predawa, u ogledalu Hrista Gospoda, Wegovih apostola i mu~enika, pa }emo videti koliko smo dostojni svoga ~ina, umesto {to se gloìmo ko je u “pravu” i ko kakav ~in ima. Samo je Gospod Bog u pravu. Eda li }e ma koga od nas spasiti wegov ~in ili wegovo sledovawe Gospodu verom i delom? Nas ne}e spasiti na{ ~in, nego celomudren i po{ten ìvot, pravoslavna vera i ~uvawe dogmata Crkve, verno sledovawe Hristu. Episkop nije crkva u Crkvi, nego vidqivi stoèr nevidqivog Hrista koji personifikuje Hrista, samo tako ako je dostojan svoga zvawa i poloàja. A ako je nedostojan svog zvawa, sama ga Crkva mora odlu~iti da ne sluì na sablazan drugima, jer je on sebe, tim i takvim ìvotom, ve} pre toga odlu~io od Crkve. Zar nije Gospod rekao: “Ne}e svaki koji Mi govori: Gospode, Gospode, u}i u Carstvo nebesko; no koji tvori voqu Oca Mog nebeskog koji je na nebesima” (Mt. 7, 21)? Setimo se da je episkop bio i Nestorije i Makedonije i mnogi drugi koji su odlu~eni od Crkve, neki ~ak i sa prokletstvom za mawe krivice od krivica pojedinih dana{wih episkopa, pa ga episkopski ~in nije spasao od takvog sankcionisawa. Ja ne govorim o svima episkopima da su takvi nego o onim nevaqalcima i najamnicima u Crkvi koji su uzurpirali svoj poloàj i koriste ga na {tetu naroda Boìjeg. Uostalom, ~ime moète pravdati episkope: pedofile, homoseksualce, ekumeniste, vatikanovce, one koji su najamnici u Hristovoj crkvi i tvrditi da je napad na takve, napad 308

na Crkvu?! Ili, kako obja{wavate najnovije pute{estvije u Vatikan pojedinaca, pa makar to bili i episkopi, o ~emu je Va{ i na{ duhovni vo|a, o. Justin Popovi}, pisao u kwizi O nepogre{ivom ~oveku? Kako moè ma koja pomesna crkva izolovano da pregovara sa Vatikanom, bez saglasnosti svih drugih crkava? Posebno kako moè na{a Crkva da pregovara sa Vatikanom, koji je prolio potoke srpske krvi, pokrstio polovinu od dana{weg broja Srba, a da se nikom nikada nije izvinio, niti od ma koga: Boga, iskasapqenih `rtava i na{eg naroda traìo opro{taj?! Kako, pitam Vas? Ko ima pravo u Crkvi danas da pquje po milionima nevino iskasapqenih Srba, zaklanih, proteranih, obesspravqenih, da pregovara sa Crkvom koja nije boànska nego qudska i satanska ustanova?! Ne re~e li apostol Pavle: “Izbacite zloga izme|u vas samih” (1. Kor. 5, 13). Ili, ~ak, “da se ne mije{ate sa bludnicima; ali ne sa bludnicima ovoga svijeta, ili s koristoqubcima, ili sa otima~ima, ili sa idolopoklonicima; jer biste morali izi}i iz ovoga svijeta.” A i Vi, Preosve}eni Vladiko, za koga smatramo da je “mu` ~vrst i hrabar”, dosledan ispovednik vere pravoslavne, isto tako sedite u Saboru, suprotno Svetiom pismu (sr Psal. 1, 1) sa: pedofilima, homoseksualcima, bludnicima, ekomumestima, masonima, vatikanovcima, dakle i sa jereticima, a da se ne bunite, ne protestujete, ne vri{tite onako kako to ~inite prema nama sve{tenicima koje smatrate da smo “sirotiwa raja” samo Vama episkopima za sluèwe. âk nam ne dozvoqavate da takve i toliko zabludele episkope, mi gre{ni i mawe dostojni vernici, sa dokazima i opravdanim razlogom, izobli~ujemo po jevan|equ Gospodwem (sr. Mt 18, 15 – 17). Zar Gospod nije rekao nasilniku: “Ako zlo rekoh, dokaì da je zlo; a ako li dobro, za{to me bije{“ (Jn 18, 23). U svakom slu~aju, nama je uteha {to }e nam svima suditi dragi i pravi~ni Bog, pa bio to episkop, sve{tenik, |akon ili obi~an vernik, po zakonima Svoje ve~ne pravde, ~iji neprikosnoven i pravedan sud jedino priznajem. Qubi episkopsku Desnicu, a blagoslov ne traì, po{to ste mi ga uskratili, s po{tovawem @. G. 309

6a) Ovde se vidi kako je umirovqeni episkop Atanasije (Jevti}) primitivno odgovarao na moje pismo {vrqaju}i ga i prepravqaju}i ga kao da je on Prvosve{tenik Noje

310

311

312

313

(Poslato preporu~enim pismom)

314

7) PISMO EPISKOPU ZAPADNO - AMERI^KOM LONGINU BEOGRAD, 16. novembar 2005. godine VA[E PREOSVE[TENSTVO,

O

bave{ten sam da ste na Skup{tini Novogra~ani~ke mitropolije, koja je odràna pre sedam dana, kazali da ja govorim govorom mr`we i da mi zbog toga ne}ete poslati zave{tanih mi 5.000 ameri~kih dolara. Prvo, ja ne znam takav govor koji mi Vi pripisujete, niti je on poznat u Pravoslavqu. Poveli ste se za judeomasonskom i rimokatoli~kom zaverom protiv Pravoslavqa, pa ste primili wihove manire i obrazloèwa. Ako ja govorim govorom mr`we, to kojim govorom je govorio Gospod Isus Hristos kada je {ibao Svojim re~ima fariseje, kwièvnike i prvosve{tenike Judeje (vid. Celu 23. glavu Matejevog jevan|eqa)? I ako ja govorim govorom mr`we, kojim je onda govorom govorio sveti Jovan Krstiteq, kada je {ibao po porocima Judejskim (sr. Mat. 3,7; Luka 3, 7)? Pa ako ja govorim govorom mr`we, kojim je govorom govorio sveti Jovan Zlatousti, kada je {ibao re~ima po carskom dvoru: “Opet besni Irodijada, opet traì na tawiru glavu svetog Jovana Krstiteqa” ili sveti Nikolaj koji je bezbo`nom Ariju udario {amar na Saboru? I, napokon, ako ja govorim govorom mr`we, kojim govorom su govorili sveti apostoli, mu~enici, ispovednici kada su izobli~avali bezbo`ne careve, kada su izobli~avali sramne bezbo`ne careve, gre{nike, jeretike? Ja sam na braniku vere i nacije, a Vi ste pobegli i napustili svoju pastvu kada ste joj bili najpotrebniji, za vreme “Bqeska”; niste se ~ak za to nikome izvinili, niti toliko tada pale `rtve oplakali, a kamoli da ste izobli~ili rimskog papu za zlo~ine koje je podsticao kada je prvi priznao novu ND Hrvatsku, za zlo~ine koje je u~inio u staroj NDH, niti ste digli svoj glas protiv wegove posete Srbiji kojom se, nepokajani bezbo`nik, zlo~inac i jeretik name}e SPC i koga, naàlost, kako novine objavquju, poziva poglavar SPC. Bruka i sramota do neba! Sveti Sava ima razloga da pla~e pred prestolom Svevi{weg ko mu sada 315

sedi na na tronu i ko zavodi ovaj mu~eni~ki i napa}eni narod. Me|utim, nisu ni mnogi arhijereji, ~ast pojedincima, odmakli od takve politike prvojerarha, prvojerarha koji se zaista bavi politikom najpogubnijom po srpski narod, a meni umalo nije oduzeo sve{teni~ki ~in, {to se, toboè, bavim politikom, a ja i ako se bavim politikom }inim to protiv bezbo`nika i komunista koji su se uvukli u Crkvu. U stvari, moj rad je, ta~nije, sra~unat na duhovnu obnovu srpskog naroda, koju su kasnije prihvatili i neki arhijereji SPC. Zar ja sada sam, kao nekada prorok Ilija, moram da ustajem u odbranu SPC protiv novih proroka Vaalovih: globalista, jeretika, ekumenista, vatikanovaca, masona, homoseksualaca u SPC? Ovo posledwe je Vama dobro poznato, iako znate {ta je sveti apostol Pavle rekao za takve, {ta kanoni PC i vekovno iskustvo Crkve govore za to. Zar samo mene da okrivqujete za jade koji su sna{li na{ narod, mene, na kome nema ni trun~ice krivice u tom pogledu? Uostalom, kada sam ja branio Crkvu i na{ narod Vi jedva da ste se i rodili, a kamoli znali za mene, pa je Va{a du`nost i ukus lepog pona{awa bila, ako ni{ta drugo, da vi{e respektujete moje poluvekovno sve{tenosluèwe i, makar, moju sedu kosu i borama opsednutu glavu. Drugo, na{li ste tipi~no laàn povod da mojom revnos{}u za veru i naciju pravdate svoju la` i kra|u, podani~ki mentalitet me|unarodnim me{etarima i najamnicima u Crkvi i da je kr{tavate notornom neistinom – govorom mr`we. [ta drugo da kaèm za novac koji je od darodavke namewen mojoj muci i mome usamqenom radu za dobro srpskog naroda i Svetosavqa koji mi Vi, la`nim razlozima, uskra}ujete, nego da je to svojevrsna kra|a i Ananijevo prikrivawe te kra|e? A episkop koji ukrade tu|e, po kanonima na{e Crkve, ne moè biti vi{e episkop. Vi barem svakako dobro znate koliku sam borbu protiv ateista (to jest komunista) u Crkvi i dràvi imao do sada, komunista koji su mi i brak razorili, a da niko od Vas imu}nih, koji se provodite po celom belom svetu, tro{ite crkvenu i narodnu muku na svoj ~esto nedostojan ìvot, ne}e da pomogne ove moje nau~ne projekte za 316

dobro na{e svete vere i mu~eni~ke nacije, ve} ste nau~ili lekciju od globalista da me ignori{ete, zaboravqaju}i na na{u narodnu mudrost da “Na mrzanu ku}a ostaje!” Tre}e, ko Vama daje pravo da mewate voqu darodavca, da uzimate od mene i dajete drugim episkopima basnoslovne sume novca bez odluke EUO, da im se udobravate i pokrivate svoj nerad i svoju gre{nost? Samo su komunisti tro{ili novac nenamenski, mimo namene legatora i darodavaca, krali iz jednog fonda i prebacivali u drugi, da bi se domogli tu|e muke i imovine, ali to nije bilo svojstveno na{oj Crkvi, ponajmawe na{im arhijerejima u pro{losti, do dolaska komunista na vlast. A sada je sve dozvoqeno onome ko ne veruje u Boga i u Boìju pravdu, ~ak i onima koji kaù da veruju u Boga, ali delima ~ine drugo. Nisam do sada reagovao, iako sam znao ve} pre dve godine za legat, {to mi niste poslali taj novac koji mi je gospo|a namenila pre dve godine, jer sam znao da nemate dobru voqu prema meni, ne onakvu kakvu ste imali do tada. Smatrao sam da je to u kasi Va{e eparhije i da Vas ne mogu prisiliti na pravdu, koju ste du`ni i bez mene i mog upozorewa da ~inite pred Bogom i qudima, pre svega Va{im eparhiotima. Ali sada, kada je la` pre{la granice i izgovorena preko Va{ih usana, morao sam ovako o{tro da reagujem. Vi }ete i to krstiti “govorom mr`we” iako Vam èlim da pomognem da se operete od greha laì i spasete od greha kra|e, ako Vam je do Va{eg spasewa imalo stalo. Ja, u svakom slu~aju, kao sveti apostol Petar mogu, mirne du{e, uzviknuti: “ Ananija, za{to ispuni satana srce tvoje da slaè{ Duhu Svetom i sakrije{ od novaca {to uze za wivu? Kad je bila u tebe, ne be{e li tvoja? A kad je prodade, ne be{e li u tvojoj vlasti? Za{to si takvu stvar metnuo u srce svoje? Nisi slagao qudima nego Bogu” (D. Ap. 5, 3-4). Ne re~e li isti Apostol Simonu gataru: “Novci tvoji s tobom da budu na pogibao, {to si pomislio da se dar Boìji moè dobiti za novce” (D. Ap. 8, 20). Ali, u ovom konkretnom slu~aju nisu u pitawu Va{i novci, {to je àlosnije, nego tu|i i tu|i novac Vi ste uskratili drugom da daje svoj milodar mu~eniku Svetosavqa i Srpstva? Ima li u tom Va{em postupku, i kakve metodo317

lo{ke razlike izme|u Vas i novokomponovanih globalista koji ucewuju sada Srbe i Srbiju sa glavom Mladi}a, Karaxi}a i Kosovom i Metohijom la`nim ucenama i kvalifikacijama, kakvim Vi mene ucewujete i klevetate? Ja kaèm da metodolo{ke razlike u tome nema, a radova}u se da me u tome razuverite. Vi ste bili profesor u Bogosloviji, pa bi morali da znate vi{e o tome od onih koji to nisu bili, a nekim vol{ebnim na~inom, bez ikakvih zasluga i kvalifikacija, izabrani su za episkope SPC. Da Vam kaèm, mo`da i razo~aram, da }u i daqe svoj posao misionarstva raditi u svome narodu, bez obzira na Va{e ili bilo ~ije novce, da me niko ne}e mo}i u tome upla{iti, potkupiti ili skrenuti sa strme staze Pravoslavqa, ba{ onako kako sam se zakleo da }u raditi, kako sam to do sada ~inio, pa makar i svojim mu~eni~kim ìvotom to dokazao. Ipak, mislim da je àlosno to, {to }e ovo moje pismo ostati i posle moje i Va{e smrti da svedo~i o nama pred Bogom, qudima i na{im pokolewima: ko je bio na braniku vere i nacije, a ko wihov izdajnik i najamnik u najteìm trenucima wihove istorije. Jer na{a narodna mudrost u~i: “Na muci se poznaju junaci?” Oprostite mi na ovako o{trom pismu, {to dokazuje da nisam izgubio smisao za pravdu niti sam, ma u ~emu, optere}en mr`wom, ve} jadikovkom za na{om jadnom sudbinom i nedostojnim predstavnicima Crkve i Dràve. Moli za Gospodwi blagoslov koji Vam je badava dat da ga badava i dajete, Va{em Preosve{tenstvu jo{ uvek odani, gre{ni rab Boìji, Protojerej @arko Gavrilovi}, Beograd, M. Gorkog br. 37.

318

Pismo vra}eno dana 16. decembra 2005. godine

8) PISMO MILICE KESEROVI] PROTOJEREJU @ARKU GAVRILOVI]U 7. januar 2006. godine

319

320

9) PISMO EPISKOPU @I^KOM GOSPODINU HRIZOSTOMU STOLI]U BEOGRAD, 16. jun 2008. godine (Otvoreno pismo) VA[E PREOSVE[TENSTVO,

N

isam verovao da }u ikada imati potrebe da Vam se pismeno obratim, ma da od doga|aja sa stjeni~kim sestrama, sa ~im ja nemam ama ba{ nikakve veze, izuzev {to sam od Vas negativno pomenut na skupu, kasno no}u pre vi{e od godinu dana, u kancelariji â~anske crkve. Sada, od kako sam o{tro nastupao protiv bogoslu`benih novotarija u SPC na raznim tribinama, gde su me vernici i organizatori pozivali, dosta se gneva nakupilo u meni, a verujem i u Vama, jer su mi razli~iti glasovi stizali sa raznih strana i od raznih osoba: da ste me vrlo èstoko ìgosali, a da me nikako niste hteli da pozovete na razgovor, ose}am potrebu da Vam se obratim ovim Otvorenim pismom. Verujem da ste quti na mene zbog mog angaòvawa protiv bogoslu`benih novotarija koje, Vi i Vama podobna bra}a arhijereji uglavnom iz Srbije, uvodite „na mala vrata“ u na{u Crkvu, i to samovoqno, neovla{}eno, protiv kanonski, protiv dogmatski i antitipi~ki, dakle nasilno zavodite, suprotno kanonima Crkve, Nomokanonu Svetog Save, bogoslu`benim ustavima, Va{oj doskora{woj praksi u Hilandaru i u SPC, zakletvi koju ste poloìli pred bra}om arhijerejima: da }ete ~uvati kanonsko i bogoslu`beno jedinstvo Crkve, pa je potom pogazili; suprotno svojoj re~i i obe}awima datim dva puta u Saboru: da }ete se vratiti na „staru praksu“ bogosluèwa, pa i to pogazili te, napokon, suprotno i odlukama Sv. arh. sabora SPC: da se bogosluèwe vr{i po vekovnoj praksi. Vi i daqe, uporno i tvrdoglavo, bogoluìte novotarije za koje nemate kanonsko pokri}e. Poku{ali smo: moji prijateqi, ja i mno{tvo vernika, kako Va{e tako i drugih eparhija SPC, da Vas odobrovoqimo da tako vi{e ne ~inite, doslovno koriste}i u~ewe Svetog pisma i zapovesti Gospoda na{eg: „Ako ti zgre{i brat tvoj...“ 321

(Mat. 18, 15-17), da Vam nekako prvo doturimo dobronameran glas na{e savesti, a onda i pismeno zahtevamo (ja preko Sinoda) i usmeno preko raznih tribina i revolta naroda Srbije, da to ne ~inite ni Vi ni Vama podobni arhijereji. Pa, po{to ne}ete nikoga od nas ni da ~ujete, a kamo li da nas primite u audijenciju, i po{to ste se o te na{e apele oglu{ili, pa niste ni{ta ni marili za wih, nego ste, naprotiv, preduzeli hajku i gowewe nevinih i ~asnih sve{tenosluìteqa, monaha, monahiwa i vernike Va{e eparhije, koji se drè vekovima ustaqene prakse bogosluèwa, te da ih preme{tate, saslu{avate, pretite im kaznama i ~ak ste po~eli da ih ka`wavate. Moram da Vam kaèm da smo od Vas, kao Hilandarca, o~ekivali ortodoksnost i ortopraksiju. Ovo tim pre {to je trebalo da se potvrdite budu}i da su Vam neki pri{ivali naziv „}umurxije“ Hilandara, a Vi, jo{ i vi{e sa Va{im jednomi{qenicima, ispadoste komorxija Vatikana. Tako|e smo mislili da }ete nas pravilno pou~avati u~ewu Gospoda Hrista, Svetog Save, svetih otaca i u~iteqa Crkve, a ne da }ete Vi gaziti kanone, dogme, vekovnu praksu Crkve, svoju zakletvu, svoje mona{ke zavete i odluke na{eg Sabora.

9/a) Dodatak pismu, Kraqevo, Episkopija ili man. @i~a Sada ste po~eli da progonite i vernike, dakle laike, da bi ih zastra{ili i naterali da Vas slu{aju, Vas koji ne slu{ate i ne sluìte vaqano Gospoda Hrista, Wegovu Crkvu i Sabor, kakav je slu~aj sa progonom g. Vlade Dimitrijevi}a, najboqeg verou~iteqa koga je na{a Crkva imala, a da postavqate za verou~iteqe ne{kolovane, neznalice, lakrdija{e, samo zato {to su Vama podobni, da pozivate na saslu{awe pod pretwom i druge, kakav je skora{wi primer sa g. Milojem Stevanovi}em, koji je jedan od najboqih vernika koje imate u svojoj eparhiji, i sa mnogim drugim vernicima. Sramota me je {o ja u~im Vas Pravoslavqu, jer je Va{e zvawe u Crkvi ve}e od moga, ali znam da nije ve}a Va{a revnost za Pravoslavqe i stado Hristovo od moje. Pa zato i tvrdim: da svaki onaj koji nije poslu{an Gospodu, Crkvi ni 322

Saboru, koji ga je izabrao i uvrstio me|u klirike, ovakvim gaèwem kanona, svoje zakletve, ustava Crkve, odluke Sv. arh sabora, ne moè da traì poslu{nost od vernika i sve{tenosluìteqa, sam je sebe odlu~io od svete Crkve po kanonima PC, bez obzira da li ima ko sada da tu odluku u SPC donese i sprovede, zbog toga {to mnogi episkopi danas u na{oj Crkvi, ~as malom broju ~asnih, imaju mnogo „putera na glavi“: ìve vrlo poro~no, ~ak i perverzno, suprotno kanonima i datim zavetima pred Gospodom; neki ~ak imaju ène i decu, ve}ina ìve kao axuvani, biseksualci, neki ~ak i kao pedofili, skoro svi ìvi u nehri{}anskoj rasko{i, kao da su neznaboà~ke velmoè, dok vernici gladuju; mnogi bogosluè i sara|uju sa jereticima, kakav je nedavni primer dvojice na{ih arhijereja u Raveni, gde se ne zna ko ih je tamo poslao i za ~iji ra~un, i na drugim mestima; neki ~ak otvoreno propovedaju jeresi, kao episkop brani~evski, kao da nisu u~ili pravoslavnu Bogosloviju, ve} ekumenizam Zizjulasa; drugi zavode raskole i podele u Crkvi: me|u jednovernom, ponekad i jednokrvnom bra}om; mnogi dele vernike na podobne i nepodobne, servilne i i licemerne, umesto da ih okupqaju i hri{}anski edukuju; ve}ina cepaju rizu Svetog Save, umesto da je krpe, jer su je komunisti do sad cepali, ra{ivali i upropastili; mnogi zavode svoju strahovladu umesto vladavine qubavi u Gospodu prema svom duhovnom stadu; dosta wih se odme}u u „crkvenu hajdu~iju“, kako sam to rekao u svojim intervjuima; ima ih koji ~ak preporu~uju Zizjulasa umesto Gospoda Hrista, i {ta da Vam vi{e nabrajam?! Kako ste i mene napadali „iza le|a“, {to nije hri{}anski (ja sam prvo pisao Sinodu pismo, gde ste i Vi ~lan o pobuni naroda u Va{oj eparhiji protiv Va{e prakse, a vi niste dali ni „pet para“ za na{e vapaje i prekliwawa da se okanite |avoqe rabote, ve} ste, naprotiv, kod vernika i „svojih prijateqa“, {to ne pristoji episkopu Va{eg poloàja, produìli da me kleve}ete, pa }ete, bojim se, Vi i Vama podobnn arhijereji, koji uvodite novotarije u SPC odre|ene na Drugom vatikanskom koncilu, toliko izazvati da ustanem i javno saop{tim srpskom narodu: kakvim, Vi i pojedine Va{e kolege, poro~nim ìvotom ìvite, suprotno zavetima 323

datim Gospodu; kako samovoqno i koristoqubivo rukovodite crkvenom imovinom, koja Vam je poverena na ~uvawe; kako po{tujete: u~ewe Svetog pisma, kanone i dogme PC; kako i koliko se pridràvate datih obe}awa, zaveta i zakletvi, koje ste poloìli, za{to ne drìte datu re~ na Saboru da vi{e ne}ete sluìti liturgiju po „vatikanskom obredu“, da ne}ete pretiti vernicima ili, kao {to je to slu~aj sa episkopom {umadijskim, koji izvodi „umirovqenog episkopa“ Atanasija, da ga brani pred vernicima u Ven~anima, koji je mo`da „idejni tvorac“ ovih va{ih novotarija, kome je „u~enost udarila u glavu“ pa ne zna „gde i na koga udara“, a episkop {umadijski izvodi stotinama udbinih policajaca protiv svojih vernika i tome sli~no, ne obaziru}i se na znamewa krvoto~ivih ikona u svojoj eparhiji, pojavu zmija gde bogosluì neblagodatnu liturgiju i tome sli~no. A Vi, isto tako, mirno gledate kako sve{tenici, me|u wima pomahnitali namesnik poè{ki, tu~e svoje vernike umesto da ih pou~ava, Ja sam potpuno svestan teìne ovih mojih re~i, te ne èlim, i ne}u, da imam ulogu Lutera, Kalvina, Husa i Cvinglija u na{oj Crkvi. Ali sam, svakako, duàn da govorim istinu, ~ak i pred pu{~anim zrnom, makar bio i na svom raspe}u. Ovo ~inim ba{ {to sam svestan svoje sve{teni~ke zakletve: da }u verno sluìti SPC, da }u u vreme i nevreme govoriti istinu, ~uvati veru i boriti se za sveto Pravoslavqe i Svetosavqe. I to }u ~initi dok sam god ìv, kunem se pred Bogom ìvim i jedinim! Ja tim svojim stavom nemam {ta da izgubim u ovom svetu, ve}, naprotiv, da dobijem: u onom ve~nom ìvotu, pa }u da ispijem svoju ~a{u gor~ine do dna, ako mi je Gospod dosudi. Naprotiv, dobi}u mnogo, ~ak sve od Gospoda za ovaj svoj stav i u prolaznom ìvotu ste}i Carstvo nebesko i zajednicu s Bogom. A to je, trebalo bi da se sloìmo, ne{to najve}e za sve bnas, a za mene: sve {to mogu, {to ho}u i {to èlim. Samo da znate da briga o Crkvi nije samo episkopska du`nost, iako je prvenstveno wegova, nego i svih ostalih klirika i blagovernog naroda Boìjeg, zbog ~ega sam se i drznuo da Vam napi{em ovo Otvoreno pismo i da govorim na pozvatim tribinama. 324

Vi nemate, iako ste episkop, monopol na eparhiju Svetog Save, niti je to Va{a o~evina i pr}ija; niti takvo pravo ima ma koji episkop u SPC: da se pona{ate kao da jee bezgre{ni rimski papa, jer Vi niste rimski pape; a ako ho}ete da budete, pre|ite u Rimokatoli~ku veru, pa da znamo da niste sa nama. Ali svakako da je ta~no da mnogi me|u Vama, mo`da i u ve}ini slu~ajeva, pate od prelesti gordosti i visokoumqa, smatraju}i da ne podleète za svoj ìvot i nauku ni sudu Boìjem, ni sudu svojih vernika i sve{tenika, ni sudu Crkve, samo za to {to ste episkop, ve} zavodite najcrwi oblik „proleterske“ diktature, okruùju}i se sa lakejima i licemerima, koji }e Vam, ~vrsto verujem u Boga, i „do}i glave“. Jer na{ narod ne kaè uzalud: „S kim si, onaki si!“ Sve ovo Vam rekoh i spasoh du{u svoju! A Vi sada ~initi {ta Vam je voqa, ako vere u Boga nemate kao korektor da ~inite samo ono {to je saglasno Va{oj savesti, Va{em zvawu u Crkvi, Va{im zavetima i zakletvi. Moète, kad ste ve} sada i ~lan Sinoda, da me tuìte crkvenom sudu za ovo moje pisawe; mene moète, kad ve} niste smeli da tuìte episkopa Pahomija za wegovu krivicu, jer on zna mnogo o svima Vama i zapretio Vam je. No i ja znam mnogo o stawu u Crkvi, i ne pretim Vam, ali Vas opomiwem u duhu hri{}anske qubavi, i to znawe o svima Vama me optere}uje, te sam uvek spreman, „kao zapeta pu{ka“, da to kaèm hri{}anski u lice i pred celim narodom, kao pred Bogom, da odgovaram za svaku svoju re~ i svaki svoj postupak. Molim za blagoslov Boìji, jer verujem da mi Va{ ne}ete podariti. Odani sluìteq SPC i sledbenik Svetog Save Dr @arko Gavrilovi}, protojerej SPC Beograd, ul. Maksima Gorkog br. 37 P. S. êka}u deset dana na Va{ odgovor, a posle }u, ako odgovor ne dobijem, staviti ovo pismo na internet i uputiti ga javnosti na ~itawe. To nije pretwa nego jedini na~in moje borbe i otpora zloupotrebama u Crkvi!

325

10) PRIBELE[KA O RAZGOVORIMA SA MITROPOLITOM AMFILOHIJEM RADOVI]EM, DRUGA POLOVINA MAJA 2008. GODINE, SA ZAKA[WEWEM O GODINU DANA BEOGRAD, 8. septembar 2009. godine

P

ozvao me preko telefona o. Jovan Blagojevi}, protojerej crkve Svetog Marka u Beogradu, i reka da su on i o. Miodrag Popovi}, urednik Pravoslavqa, razgovarali, da bi bilo dobro za Crkvu da ja odem i razgovaram sa mitropolitom Amfilohijem Radovi}em, koga je Svvetog arhijerejski sinod SPC, po odobrewu patrijarha Pavla Stoj~evi}a, ovlastio da zamewuje patrijarha, dok je on (bole{}u) odsutan, to jest, nesposoban da vr{i du`nost patrijarha. Bilo je to nekoliko dana kasnije kada je objavqena takva vest u maju 2008. godine. Traìo sam prijem, koji je Visokopreosve}eni odmah prihvatio i zakazao mi isti u svom apartmanu u Patrijar{iji, u ve~erwim satima, posle zavr{etka samog ve~erwa u Sabornoj crkvi u Beogradu, da }e me primiti. Kad sam do{ao kod Mitropolita Amfilohija, u svoje vreme uzornog revniteqa Pravoslavqa i Svetosavqa, uzeo sam blagoslov, ~estitao mu na postavqewu i, koliko se se}am, na{ razgovor se vodio u ovom tonu: Visokopreosve}eni, pruà Vam se prilika da sada razvlastite mafiju u SPC koja krade SPC, vr{i simoniju prodaju}i parohije za novac, koja ìvi nedostojno svog visokog duhovnog pozvawa. âk mnogi od arhijereja i sve{tenika ìve bludno, luksuzno i perverzno, pa da se onda, kad o~istite SPC od mafije, okruìte dobrim, po{tenim i uglednim sve{tenicima, kojih, hvala Bogu, ima u Beogradu. - Aaa, ja to ne}u raditi! - Za{to pobogu, odgovorih ja, vide}i da Mitropolita interesuje samo poloàj patrijarha, a ne stawe u SPC? Zar nije sam Gospod Hristos isterao trgovce iz hrama (sr. Mt. 21, 12; Mk. 11, 15; Lk. 19, 46), da ga ne profani{u svojim poslom, a trgovci su, u odnosu na lopove i na{u mafiju u SPC, po{teni qudi, jer razmewuju dobra koja nam je dao Bog, a ne 326

kradu jedni od drugih, niti kradu Crkvu, {to je neoprostiv greh. A Vi ne}ete te ne~asne qude da isterate iz Hrama, Ne znam za{to, osim ako i Vi nemate nekakav interes od wih, da ste podlegli wihovom uticaju ili, ne daj Boè, potkupqeni od nekog od wih da to ne ~inite. - Ja sam za sada samo zamenik patrijarha, a ne i patrijarh. - Pa zar }ete opet, iako ste patrijarhov zamenik, dozvoliti da protojerej, za koga kaù da je sa patrijarhom u bliskom srodstvu, da zato vlada starim i nemo}nim patrijarhom i na{om Crkvom, da prodaje parohije sve{tenicima, enormno se bogate}i, ~ine}i greh simonije, mita – korupcije, kako li se ve} to zove, pravim se ja neve{t. - @arko, mora{ to shvatiti; patrijarh je star i treba da mu se na|e neko pri ruci. Osim toga, oni ~etrdeset godina sara|uju zajedno i navikli su jedan na drugog. - Ali to ne daje pravo protojereju da vr{i simoniju, prodaju}i parohije, kompromituju}i i samog patrijarha. Zar Vi ne znate da se pri~a da se taj prota oènio patrijarhovom vanbra~nom }erkom? - U tom trenutku Mitropolit, koji je sa mnom pri~ao mirno i staloèno, kako to samo on ume, u odnosu na mene koji sam govorio skoro kroz suze i u gr~u, planu i odbrusi mi: - Nemoj to i tako da govori{; ono {to {iri CIA i neprijateqi Crkve! - Kakva CIA? Ja vam mogu dovesti najmawe deset vrsnih intelektualaca koji bi vam mogli potvrditi ovo {to vam govorim, I ne govorim ja ovo iz zluradosti nego {to me boli sve {to se de{ava u na{oj Crkre vi, a ne bi smelo ni , iako i sam ne mogu da verujem u tako ne{to, jer po kanonima ni po zakletvi episkopa, ni po wihovom polagawu mona{kih zaveta, a znamo da ima episkopa koji imaju vanbra~nu decu i ène. - Zna{ li ti da patrijarha mnogi smatraju za sveca. Kod mene u Crnoj Gori, ~ak i komunisti govore da je on svetiteq. - Pa, poslovica kaè: „svaki Cigo svoga kowa hvali“! - [ta ti to zna~i?, upita me pomalo za~u|eno Mitropolit. - Zar vam nije ~udno da komunisti, bezvernici, koji ne znaju ni {ta je Boga, ni {ta je svetost, ni {ta je vera, hvale i progla{avaju na{eg patrijarha za svetiteqa jo{ za vreme wegovog ìvota, a u posledwem trenutku taj „svetiteq“ moè 327

da se pogordi, da izgubi veru, a mi znamo da je na{ patrijarh Pavle u Sarajevskoj bogosloviji bio aktivista komunista, drào komunisti~ku literaturu, na demostracijamai da je 1939. uzvikivao parole na Miqacki: Dole srpski kraq! Da je, pre mona{ewa, sluìo u zloglasnoj OZNi i Ozna{e i tu, kako se pri~a, smrtno ogre{io svoju du{u, mo`da i nekim ubistvima. - Sve ti zna{! Otkud tebi takve informacije? - Pa znam ono {to znam. I to {to znam, moram i da pri~am. Ali, mnoge od ovih stvari su mi pri~ali {kolski drugovi iz Bogoslovije samog patrijarha, a i sam sâm davao intervjue o tome da je patrijarh {kolski drug (sa Bogoslovskog fakulteta) Svetozar, otac Slobodana Milo{evi}a, da su istog dana istog meseca (oktobra 1942.), u jeku Drugog svetskog rata, diplomirali na Bogoslovskom fakultetu SPC: patrijarh Pavle, German, mitropolit Vladislav, episkop Boca, „mitropolit“ skopski Dositej, Svetozar Milo{evi} i cela garnitura koja je posle rata vladala u SPC. Niti se zna ko im je oformio komisiju za polagawe toliki predmeta, ko je otvorio Fakultet, pred kojom komisijom su oni polagali bogoslovske predmete i diplomske ispite, pa je patrijarh dozvolio, kasnije da se ocu Filaretu Mi}ovi}u, poklone ispiti (iz sedam predmeta) na BF SPC, protiv ~ega sam pisao otvoreno pismo samom patrijarhu, a i odgovarao pred samim patrijarhom. Uostalom, zar i Vi, Visokopreosve}eni, niste krivi za izbor episkopa Pavla za patrijarha srpskog, jer ste, na sedmom glasawu za taj izbor, ustupili svoje glasove patrijarhu Pavlu, da mu bude omogu}en laìran izbor za patrijarha, o ~emu sam pisao i Vama i patrijarhu, Sinodu i Saboru SPC ve}ini arhijereja, otvoreno pismo. Jo{ kruè i pri~e da je Slobodan Milo{evi}, pred izbor patrijarha Pavla, zvao Vas i episkopa Irineja Bulovi}a i rekao Vam: Ne ti~u me se kanoni Va{e Crkve (a Crkva nije Va{a, nego Hristova)! Ho}u da izaberete za patrijarha Pavla, a ne nikog drugog, tako da su sve tri ceduqice stavqene u „{e{ir“ za izbor patrijarha, bile napisane sa imenom „episkop Pavle“, ali da je, naàlost, od svih wih otvorena samo jedna, a druge dve nisu otvorene, i nije to zapisni~ki konstatovano, nego su dve zatvorene i jedna otvorena ceduqica, odnete u Novi Sad od 328

strane episkopa Irineja, tamo gde im nije mesto, na na~in kako komisija Sabora ne sme da radi. Sve to mi je pri~ao pokojni arhimandrit Antonije \ur|evi}, iguman trono{ki u prisustvu svedoka, a on, je, se}ate se, izvukao ceduqicu na kojoj je pisalo ime „episkop Pavle“, a druge dve nisu otvarane. U stvari, patrijarha Pavla je pomenuti o. Antonije, kao sabrata man. Ra~e (kod Bajine Ba{te, spasao patrijarha Pavla, tada{weg monaha u manastiru, od topqewa i davqena u Drini prilikom kupawa. - @arko, mora{ da zna{ da je ma ko bio na patrijarhovom mestu od nas episkopa, da bi te ra{~inio. - Pa, ne bi svet niti Crkva propali, ako biste me Vi ra{~inili. U PC su poznati i razbojni~ki sabori, jetereti~ki patrijarsi, raskolni~ki episkopi i sve{tenici, koji su „vedrili i obla~ili“ ovde na zemqi, jer im se dade vlast kao izdajstvo apostolu Judi. Ali, pitam Vas i sve koji èle da me ra{~ine: zbog ~ega da me ra{~inite, Visokopreosve}eni?! Koji biste kanon primenili prilikom mog ra{~iwewa, da bi to bilo pravno vaqano? Morate mi nabrojati moje krivice. Da li biste u wih ubrojali za ra{~iwewe to {to sam stavio svoju glavu na paw komunistima, vode}i akciju koja je bila uperena protiv komunista i mo}nika u Crkvi, koji su se me|usobno dogovorili, kao Irod i Pilat, akciju i borbu za dobijawe dozvole za zidawe Hrama Svetog Save, iako se patrijarh German sloìo sa komunisti~kom vrhu{kom da ru{evine Hrama Svetog Save budu Dom Svetog Save. Tako {to }e onda{we zidine Hrana pokriti, upristojiti i da budu naimenovane za salu, crkvenu biblioteku, muzej i tome sli~no. Ili, }ete mi pripisati kao krivicu za ra{~iwewe to {to sam, sa svojim Svetosavcima, prekinuo skaradnu predstavu – dramu od Sini{e Kova~evi}a: Sveti Sava, 29. maja 1990. godine, uo~i Tu|manovog ustoli~ewa u Zagrebu, koja ismejava Svetog Savu i celu svetu dinastiju Nemawi}a, izlaù}i se sam smrtnoj opasnosti i neprimereno strogim pogledima policije i osudi tada{weg zamenika patrijarha Germana, mitropolita Jovana Pavlovi}a, moga {kolskog druga, koji je napisao i jedno {pijunsko pismo iz Trsta Sinodu da ja ne radim Enciklopediju pravoslavqa, daju}i predlog da Sinod Ili }ete me li{iti 329

~ina zbog toga {to sam, u junu 2001. godine, sa pokojnim Neboj{om Krsti}em, predsednikom „Obraza“, organizovao otpor i onemogu}io gej parade u Beogradu, koja je trebalo da ide od Trga Republike do Hrama Svetog Save, i tako nam opogane grad i svetiwu, zbog ~ega su me napadali i neki visoki predstavnici Crkve i politike, kao i wihova piskarala. - Ne, ne zbog toga, ve} zbog tvog o{trog jezika koji ima{ i kojim se sluì{ u javnim izjavama! Odgovori mi smireno Mitropolit. - Pa vi, onda, Visokopreosve}eni, morati pre toga li{iti Gospoda Hrista Wegovog Bogo~ove{tva, jer je govorio o{tro, kao niko ni pre ni posle Wega, protiv fariseja, sadukeja, licemera (Mt. 23 glava); pa, onda, morate li{iti svetiteqstva svetog Jovana Krstiteqa, koji je govorio gre{nicima: carinicima, farisejima i sadukejima: „Porodi aspidini, ko vam kaza da beìte od gweva koji ide? Rodite, dakle, rod dostojan pokajawa. I ne mislite i ne govorite u sebi: Imamo oca Avrama, jer vam kaèm da moè Bog i od kamena ovoga podignuti decu Avramu.“ (Mt. 3, 7 - 9). Pa, napokon, morate raàlovati i svetog Jovana Zlatoustog koji je ustao protiv nemorala carskog dvora (carice), o{trim re~ima, koje vi, novope~eni ekumenisti, vatikanovci i gre{nici, nazivate „govorom mr`we“, a, se}ate se, on je govorio: „Opet besni Irodijada! Opet na tawiru traì glavu Jovana Krstiteqa!“ I mnoge, milionske svetiteqe, ispovednike Hristove i mu~enike, koji su se, isto tako, sluìli, kako Vi kaète, o{trim „vrlo o{trim jezikom“. Na kraju, Visokopreosve}eni, ma ako to zvu~alo paradoksalno, ja jedva ~ekam da me ra{~inite: da vam mogu slobodno kazati „sve u brk“, i to dokumentovano, {to znam o svima vama: kakvim luksuznim, poro~nim i perveznim ìvotom ìvite; kako ste vi monasi, naro~ito mnogi episkopi, pogazili mona{ke zavete, koje ste poloìli, mislim na tri mona{ka zaveta; kako kradete crkvenu imovinu, kako ru{ite kanonsko i liturgijsko jejdinstvo Pravoslavne crkve, vi koji ste se zakleli, prilikom hirotonije, da }ete to jedinstvo Crkve ~uvati „kao zenicu svoga oka,“ koje kanonsko i liturgijsko jedinstvo Crkve kr{ite danas masovno u liturgijskim 330

novotarijama; kako sara|ujete i bogosluìte sa jereticima i raskolnicima, pre svega sa rimokatolicima i ekumenistima; kako se wima prodajete za novac i primate tajno uplatnice i u gotovini takav Judin novac od wih; kako prema sve{tenicima skrupulozno primewujete crkvene kanone za nemawe wihove krivice, koje vi u veliko gazite, ~ine}i, pre svega, jeres, raskol, pedofilstvoi tome sli~no. Evo, Visokopreosve}eni, vama li~no se pruà sada prilika da me, kao „zamenik patrijarha“ ra{~inite, jer zamewujete moga nadle`nog episkopa, koji, po Kanonima PC moè samo da me ra{~ini. Udovoqite, molim Vas, èqi va{e sabra}e arhijereja, onima koji bi èleli da me ra{~ine. (Napomiwem sada i ja: da su na sednici Sinoda, u oktobru 2008. godine, kako sam nezvani~no ~uo, episkopi: Irinej Bulovi} i Hrizostom Stoli} predlagali su Sinodu, koji je nenadleàn za moje ra{~iwewe, da me ra{~ini, dok je protiv toga ustao episkop Vasilije Ka~avenda, te je stvar pala u vodu. Istina, i patrijarh Pavle napisao je Dekret o mome ra{~iwewu, novembra meseca 1991. godine, sazvao Beogradsko sve{tenstvo i kada je to izneo sve{tenicima, oni su me za{titili, te je i tada moje ra{~iwewe palo u vodu. Dokle, Gospode, pitam se ja, da me progone i da mi prete? I odgovaram sebi: Sve dok imam Tebe u sebi, sve dok je voqa Tvoja da budem sve{tenik, ja }u biti sve{tenik, dok me Ti {titi{ i brani{ od |avoqih qudi!). U tom su nagrnuli nekoliko mladi}a, tri ili vi{e od tri, koji su uzimali izvesne kofere, verovatno Mitropolitove da ga pripreme za put, a Mitropolit me zapitao: [ta kaè{ @arko: Ho}e li biti {ta od mojih sinovaca! Svakako da ho}e, ako budu sledili Gospoda Hrista. Uzeo sam blagoslov i tuàn iza{ao iz Patrijar{ije i to ne prvi put, razo~aran u stav Mitropolita, koga sam cenio za brata, jer je mla|i od mene po {koli i sve{teni~kom staù, i {to nije onaj Risto koga smo raniji pamtili. (Napomena: Dve li~nosti koje sam vrlo cenio i po{tovao, verujem i oni mene, su me duboko razo~arali po izdaji Pravoslavqa i Srpstva su Amfilohije Radovi} i Atanasije Jevti}, biv{i „justinovci“, kaèm ja sebi sada). Zabeleèno 8. septembra 2009. godine @. \. G. 331

ÊTVRTI DEO: PISMA DR@AVNIM ZVANI^NICIMA JUGOSLAVIJE I SRBIJE 1) PISMO MAR[ALU JUGOSLAVIJE GOSPODINU JOSIPU BROZU TITU, BEOGRAD, 28. jun 1962. godine

S

ve{tenik sam Srpske pravoslavne crkve u Kraqevu. Sveti arhijerejski sinod Srpske pravoslavne crkve, svojim aktom br. 220/zap. Ta~. 6, od 2. januara 1962. godine izabrao me je za odlazak na postdiplomske studije u Gr~ku, u toku akademske 1962/63 godine, o tro{ku Ekumenskog saveza crkava. Sve ovo je re{eno sa znawem nadle`nih dràvnih organa. Stoga sam blagovremeno podneo molbu Sekretarijatu za unutra{we poslove Sreza Kraqevo za dobijawe putnih isprava, ali sam wihovim brojem 3-435/953/62 g. odbijen, pod obrazloèwem da stoji slu~aj iz ~lana 20 st. 2 Pravilnika o putnim ispravama za prelaz dràvne granice. @alio sam se i Dràvnom sekretarijatu za unutra{we poslove NRS, ali sam odmah dobio isti odgovor pod br. 2653 od 16. maja 1962. godine. Sveti arhijerejski sinod svojim brojem 1731/zap. 312/62 28. maja t.g. odgovorila je da odnosni slu~aj spada u nadle`nost Dràvnog sekretarijata za unutra{we poslove NRS. Pitam se kome da se obratim i kakav je razlog da ne dobijem putne isprave? Osu|ivan nisam nikada, ka`wavan tako|e a ipak mi se ne dozvoqava da se usavr{avam u inostranstvu. Ja sam ro|en 1933. godine, te sam u vrtlogu Drugog svetskog rata bio dete, ali kao takav osetio sam tragediju rata. Niko moj nije u~estvovao na strani okupatora. Naprotiv, svi moji su pomagali oslobo|ewe zemqe. Moja ku}a je ispod same dreèni~ke Gradine, gde se 1941. godine vodila poznata borba izme|u Nemaca i Partizana. Posle borbe moj otac je li~no preneo jednog rawenog partizana u selo Ma~kat 30 km 332

daqine, izlaù}i se riziku da nema~ki bes sve nas sravni sa zemqom. Posle rata svi su moji pomagali izgradwu zemqe. Moji najbliì srodni i onda i danas su na istaknutim mestima gra|anske i politi~ke vlasti, ukqu~uju}i tu i svoju ro|enu bra}u. Ja sam se opredelio za sve{teni~ki poziv i trudim se da svojim pozivom budem od koristi crkvi i narodu, a time i narodnoj vlasti. Politikom se ne bavim, ve} izu~avawem teologije i nauke. Ni sa ~im ma gde ne bih doveo u pitawe ugled svoje zemqe i svog poziva te smatram da nije bilo mesta da mi se ne izdaju putne isprave za odlazak na postdiplomske studije u Atini. Ovakvim gestom stvoreno je nezadovoqstvo kod mene, jer ne mogu da se usavr{avam u inostranstvu; Sveti sinod srpske pravoslavne crkve ne moè da iskoristi stipendiju Ekumenskog saveza crkva, a i Ekumenski savez treba da se obavesti o smetwama za kori{}ewe ove stipendije. Obra}am se Vama Gospodine Mar{ale veruju}i u Va{e {iroko razumevawe i nadaju}i se da samo Va{a intervencija moè omogu}iti moj odlazak u Gr~ku, na ~emu bih ostao duboko zahvalan. U isto vreme ja se izviwavam {to Vam ovim oduzimam dragoceno vreme oko vo|ewa te{kih dràvnih poslova u uzburkanom svetu, ali molim Va{e saradnike da ovaj moj apel li~no Vama pro~itaju. Unapred zahvalan na svemu s dubokim po{tovawem Kraqevo Pravoslavna crkva 28. juna 1962. godine

U~tiv, @arko Gavrilovi}, sve{tenik

333

2) PISMO DR. STIPI [UVARU, PREDSEDNIKU CK SKJ BEOGRAD, 27. juna 1986. godine AKO JE I OD DR [UVARA, MNOGO JE! (Odgovor na ~udnu odbranu Mila Budaka od strane dr Stipe [uvara, izgovorenu preko Televizije)

^

udno je ovo vreme koje nam je dodeqeno da zajedni~ki ìvimo u wemu. Sve vi{e se zakliwemo (~itajte: zaklawamo) u bratstvo i jedinstvo, uglavnom verbalno, a sve vi{e potkopavamo temeqe narodne sloge u praksi. Zari~emo se re~ima da smo za ravnopravnost i protiv diskriminacije, a bez prestanka èlimo jedni druge danadmudrimo i da iskoristimo, tako da se na{e dru{tvo sve vi{e raslojava, uglavnom zbog dvojnog morala prvenstveno onih koji su na ~elnim pozicijama u na{em dru{tvu. Tako, na primer, i dr Stipe [uvar sve vi{e iznena|uje na{u javnost nekontrolisanim i neodgovornim izjavama, iako je ~lan najuèg partijskog foruma u zemqi. Ovaj politikolog, je ~lan najuèg partijskog foruma u zemqi. Ovaj politikolog, iako po struci sociolog, koliko znamo, daje sebi pravo da sudi u svima oblastima ìvota u na{oj kulturi, pona{aju}i se kao svemo}ni i sveznaju}i. Sada smo ga i mi, Srbi, upoznali po ponavqawu genocidne usta{ke parole: „Srbe o vrbe!“ I to usred Beograda. Naime, na Konferenciji za {tampu, u toku Trinaestog kongresa SKJ, 27. juna 1986 godine, zajedno sa Bo{kom Kruni}em (zanimqiva koincidencija!), u „Panorami“ Prvog programa RTB, i to u najgledanije vreme, Stipe [uvar je „zalutao“ sa terena prava,{to je wegova struka, na podru~je politike i kwièvnosti koje mu nisu struka, i da, bez dopustive mere pred auditorijum koji ga slu{a, ponovi parolu usta{kog doglavnika dr Mila Budaka (ja sumwam da je to parola M. Budaka) u jednom spontanom razgovoru sa dopisnikom „Pari ma~a“. Kako ne raspolaèm autenti~nim stenogramom, do koga nisam mogao do}i, parafrazira}u dr [uvara po se}awu, rizikuju}i da to ne u~inim potpuno ta~no. 334

Kada je strani dopisnik u Beogradu, gl. Pavle Jankovi}, postavio pitawe o tzv. Verbalnom (politi~kom) deliktu koji je unet u na{e krivi~no zakonodavstvo, iako ga nema ni u jednom drugom krivi~nom zakonodavstvu ma koje kulturne i civilizovane zemqe u svetu, onda je prvo odgovorio Bo{ko Kruni}, ili iz drugih pobuda, dr [uvar je upitao ovog stranog dopisnika da li je Srbin. Na potvrdan odgovor usledilo je drugo pitawe dr [uvara bez zastoja i neophodnog racionalnog odstojawa, {ta ovaj dopisnik, kao Srbin, misli o pokli~u: „Srbe o vrbe!“ Ne sa~ekav{i odgovor, iako je, koliko smo mogli razabrati ovaj dapisnik rekao da to nije delikt mi{qewa ve} delikt ~inidbe, dr [uvar je nastavio, kao mo}nik i miqenik vlasti, da govori samo za sebe iako ga je slu{ala masa Jugoslovena: tu parolu je istakao dr Mile Budak nije u~inio nikakvo krivi~no delo, svojom rukom nije nikoga ubio, ~ak je za{titio Krleù, pa je opet (zbog te parole, odnosno, zbog delikta mi{qewa, @. G.) obe{en 1945. godine. [uvar je daqe rekao da je Mile Budak dobar kwièvnik, ~ak vrlo dobar, odli~an.

a) Kako, dakle, stoje stvari sa Milom Budakom? Pre svega, ako dr [uvar toliko autoritativno govori o, kako on kaè, „propalim studentima“ koji su vinovnici tzv. „verbalnog delikta“, nas ~udi da uspe{ni, diplomirani student, kao {to je dr [uvar, moè toliko da se zaboravi ko je, gde se i na kojoj funkciji nalazi, pa da usred Beograda, onako ovla{ i lukavo, ponovi usta{ku parolu koja je mnogo jada i zla nanela ovom napa}enom narodu i da nekakvim „fi{kalskim“ razlozima i ~udnom pravni~kom logikom poku{a da rehabilituje opasnog i poznatog usta{kog iideologa, slugu okupatora, ministra zloglasne NDH i morbidnog psihopatu – Mila Budaka, koji, sa svojim zapenu{enim genocidnim pokli~om: „Srbe o vrbe!“ poziva usta{e, ~ak i okupatora, na krsta{ki rat i biolo{ko istrebqewe golorukog i neza{ti}enog srpskog naroda. A taj narod je iznedrio i heroje pale za bratstvo i jedinstvo jugoslovenskih naroda, pred kojima bi razni Budaci i [uvari morali da skinu kapu. 335

Iz dokaza koji su objavqeni kod nas i u inostranstvu zna se dobro ko je bio Mile Budak, ali je àlosno ako to ne zna dr [uvar koji sa svoga visokog poloàja vlasti zagovara politiku zajdni{tva, rehabilituu}i poznatog zloglasnika. U Maloj enciklopediji Prosvete stoji da je M. Budak „kwièvnik, usta{ki ideolog i “doglavnik” u tzv. Nezavisnoj dràvi Hrvatskoj, jedan od inicijatora bratoubila~ke borbe“ (Mala enciklopedija Prosveta, tre}e izdawe, Beograd: Prosveta, Prvi tom, str. 270.). Ovde nema nigde pomena da je to odli~an kwièvnik, da je nevin. Naprotiv, stoji da je jedan od za~etnika, ako ne i za~etnik onog stra{nog krvoproli}a u Jasenovcu, Jadovnu, Velebitu, Glini i gde jo{ ne, kakva istorija do sada nije zabeleìla, akoja nismo jo{ uvek u svemu obelodanili, po{to sva strati{ta i mu~ili{ta nevinih Srba, a sa wima i drugih naroda, nisu jo{ otkrivena niti su kosturi prebrojani. Viktor Novak, u svome poznatom ìvotnom delu Veliki zlo~in kaè: „Mile Budak, jedan od prvih Paveli}evih suradnika, wegov prvi doglavnik i uveliko organizator krvavih usta{akih akcija 1941“ (Viktor Novak, Magnum Krimen, Pola vijeka klerikalizma u Hrvatskoj, Zagreb, MCMXLVIII, str. 537.) ministar vera i prosvete u NDH i ~lan najuè usta{ke vrhu{ke (Ibid., op. Cit., str. 547. 550). Svuda gde je govorio, Budak je pretio Srbima progonom, pokr{tavawem i klawem, traè}i proterivawe i pokr{tavawe istih (hrvatizirawe i porimokatoli~ewe (Ibid., op. cit., str. 593. 603. 605), isti~u}i lozinku i krilaticu, protiv Srba: „Ili se pokloni, ili se ukloni!“ (Ibid., op. cit., str. 605 sr. “Hrvatski narod“, 22 juli 1941. 24. juli 1941). On je traìo ru{ewe srpskih hramova koji su za wega bili stra{ilo (Ibid., op. cit., str. 695.). Na zboru u Pakracu 20. jula 1941. godine kaè: „S Vlahom (tj. Srbinom) jedi samo pola zdjele, a od pola zdjele ubij ga zdjelom po glavi, jer }e i on tebe.“ (Ibid., op. cit., str. 605 sr. “Hrvatski narod“, 22 juli 1941. 24. juli 1941.) U Gospi}u 1941. Budak parafrazira poznatu parolu koju [uvar ponavqa u Beogradu 1986. (u nameri da zagovara bratstvo i jedinstvo): „Jedan dio Srba }emo pobiti, drugi raseliti, a ostale }emo prevesti u katoli~ku vjeru i tako pretopiti u Hrvate.“ (Ibid., op. cit., str. 695.). Taj program on 336

isti~e u vi{e navrata i na raznim mestima NDH (Ibid., op. cit., 605. 784). Dr viktor Novak nedvosmisleno isti~e da „Hrvatska straà“ glorifikuje Budaka kao velikog kwièvnika, jer „Budak je, kroz romane agitirao za ideje, koje su toliko prirasle srcu hrvatskih klerikalaca“, da Hrvatima dolazi najve}a opasnost od Beograda, da Hrvatska treba {to pre da se re{i prisustva Srba na svojoj teritoriji, kao {to su se Srbi re{ili Turaka, da }e se istorijski sukob Srba i Hrvata odigrati na Drini (Ibid., op. Cit., str. 597). Mnoge monografije u inostranstvu, tako|e, isti~u fa{isoidno i zlo~ina~ko lice Mila Budaka. Tako, u jednoj stoji da Budak, u govoru u Slavonskom Brodu 15. juna 1941. isti~e da su suta{e, prepru{ene u frawevce, upu}ene u sela i gradove NDH da pripremaju masakr Srba (Genocide in Satellite Croatia, 1941-1945, A Record of Racial and Religious Persecutions and Massacres by Edmond Paris, tr. From the French by Lois Perkins, Shicago> The America Institute for Balkan Affairs, Socond printing 1962, Chicago, 1962, str. 25), da Budak {aqe 3. maja 1941. pismene instrukcije usta{ama, odnosno svima podre|enim u NDH, sa svojim potpisom da usta{e otpo~nu akciju sa progonom i nasilnim pokr{tavawem Srba (Ibid., op. Cit., str. 67). Budak 13. jula 1941. isti~e povezanost usta{a i Rimokatoli~ke crkve u na{oj zemqi, no da se zapaziti i aktivna uloga Vatikana u genocidu nad Srbima, kada ~itamo: „Usta{ki pokret je osnovan na religiji. Stoga na{e akcije dolaze od na{e predanosti religiji i to Katoli~koj crkvi“ (Ibid., op. Cit., str. 100 sr.: „ Katolicki tjednik“, 17. VII 1941.). Me|utim, 3. avgusta 1941. Budak je potanko obrazloìo svoje zlo~ina~ke namere: „Pravda ne moè uvek da se dobije zakonskim sredstvima, i ponekad treba da bude nametnuta paqbom i pu{kom. Ovo je razlog za{to sam opomenuo srpsko gnezdo u Prwavoru da kada ih vidim treba}e mi 24 ~asa da ih sve pobijem, i vi }ete mi pomo}i u tome.“(Ibid., op. Cit., str. 100 sr.: „ Katolicki tjednik“, 17. VII 1941.) I mnoge druge monografije govore o patolo{koj mr`wi Mila budaka protiv Srba (Sr. A. Manhattan, Terror over Yugoslavia, London, 1953, str. 60; Jean-mare Sabather in the Magayine Paris – Match, 25 May 1957, str 23.). Dr [uvar bi trebalo da ih 337

pro~ita, ako ba{ ho}e da zna ko je bio Mile Budak, a izme|u ostalih i kwigu Zorana Nenezi}a, Masoni u Jugoslaviji (1764-1980), naro~ito stranu 492, na kojoj se govori o paktu protiv Srba i Srpske pravoslavne crkve, i to zaq vreme predratne Jugoslavije, paktu koji Mile Budak zakqu~uje kao mason i usta{a. Dr [uvar poku{ava da nam poturi zmiju mesto ribe, isti~u}i da je poznati usta{ki krvnik Mile Budak nevin, da je stradao samo za tzv. Delikt mi{qewa i to svirepo – ve{awem. Wega bi, ~ak, po [uvaru, izgleda, trebalo ne samo rehabilitovati nego slaviti, mo`da odlikovati ordenom narodnog heroja kao {to je odlikovan Enver Hoxa, zato {to je, zaboga, spasio Krleù, koji je, isto tako, imao ne retko, pogrdnih re~i za Srbe. Progla{avaju}i Mila Budaka za odli~nog kwièvnika dr Stipe [uvar je prekora~io granice svoje kompetetnosti, po{to daje kriti~ki sud o oblastima i stvarima u koje je, verujemo, neupu}en. Tako|e, prekora~io je norme pristojnosti i dobrog pona{awa {to je u srcu, iako osaka}ene Srbije, nekoliko puta uzviknuo usta{ku parolu a, nada sve, u~inio je i krivi~no delo jer progla{ava za nevinog onog zlikovca koga je ovo dru{tvo osudilo na smrt ve{awem bez pomilovawa i rehibilitovawa. Kako, onda, tuma~iti tvrdwu dr [uvara da Mile Budak nije u~inio nijedno krivi~no delo, ve} samo delikt mi{qewa – nego kao gnusnu podvalu i neistinu? A po{to je spasao Krleù, on, ~ak, po [uvaru, ima ogromne zasluge za dana{wicu. Zar to nije tipi~an primer provokacije sa neizbrisivim politi~kim implikacijama? Po toj logici danas moèmo rehabilitovati Budaka, sutra Stepinca, a prekosutra Artukovi}a i Paveli}a, jer svi oni kaù, a to je kazao i Artukovi}, da nisu nikoga ubili, da su se borili za Hrvate. Ispada da su Srbi, Jevreji i Romi kao i rodoqubivi Hrvati koji su stradali od usta{a, sami sebe mu~ili i ubijali, sami sebi o~i vadili, u vrelu vodu decu svoju bacali, polomqeni ssami u jame skakali, palili se po crkvama, grozno mu~ili po strati{tima. Ima li ve}e laì i ve}e politi~ke, ako ne}emo da priznamo moralnu, {tete od ovog rezonovawa? 338

Ne znamo da li je dr [uvar obave{ten da Milu Budaku nije su|eno niti je osu|ivan kao kwièvnik ve} kao ideolog usta{tva i idejni inicijator bratoubila~kog klawa Srba od strane Hrvata – usta{a i takvog mu~ewa koje istorija do sada nije zabeleìla u svojim analima. Vredi zapitati da li dr [uvar zna da u krivi~nom zakonodavstvu biv{e Jugoslavije, kao i u posleratnom zakonodavstvu ove Jugoslavije, nije postojalo krivi~no delo poznato kao delikt mi{qewa, te, po tome osnovu, Mile Budak nije mogao ni biti su|en, pa niti osu|en. On je su|en i osu|en za krivi~no delo zlo~ina zlo~ina i genocida nad nevinim `rtvama zlodela koja svi qudi ~iste savesti i zdrave pameti znaju, pogotovu oni koji istraùju usta{ke zlo~ine, a time i krivicu Budaka. No, i pored svega toga, simprtomati~no je i indikativno {to ovu zloglasnu parolu dr [uvar ponavqa nekoliko puta, i to u te{kom trenutku kada ovo dru{tvo i svi iskreni rodoqubi na{e zemqe ulaù ogromne napore da iza|u iz krize u koju ga neprijateqi ovih prostora guraju. I to za vreme samog kongresa SKJ gde su se za govornicom ~ule mnoge opore re~i u odnosu na sve one koji, poput dr [uvara, stvaraju razdor me|u na{im narodima. I to u te{ko vreme na{ih nepotrebnih podela, parcelisawa, optuìvawa, ~ime je dr [uvar bezrazlo`no uznemirio javnost – iznurenu sterilim, uglavnom po politi~kim re~nikom i koja je, reklo bi se, pasivno na {irem prostoru, propratila ovu [uvarevu diverziju. Me|utim, mnogo je negativnih komentara, uzdu` i popreko ovog grada, na ra~un „Konferencije za {tampu“ dr [uvara, koja to i nije bila, po{to zastupqeni govornici nisu dopustili novinarima ni da ih ~estito pitaju. Barem koliko smo mi mogli da vidimo na ekranu TVB. U javnosti je, ipak, ostala uzdràna, boqe re~eno, pritajena gor~ina zbog svega ovoga. Izgleda, samo za dr [uvara, da je Mile Budak odli~an kwièvnik, i to samo zato {to je usta{a i {to je u svojim romanima propagirao gencid i patolo{ku mr`wu prema Srbima, a Dobrica ]osi}, borac i komunista, „slab“ kwièvnik samo zato {to je Srbin i ne ume, ili ne èli, da sledi takt dr [uvara i wegove „Bele kwige“. A za sve jade je 339

kko se dr [uvar – i to kao „vrlo uspe{an student“ za razliku od „propalih studenata“ koje pomiwe – smede toliko perfidno da okomi na dan{wu vlast u Jugoslaviji, koja je obesila nevinog „heroja“ u liku Mila Budaka, a on je spasio Krleù? Znamo da su “propali studenti“ odgovarali za svoje verbalne delikte iako nisu zagovarali rehabilitaciju zlo~inaca, ali da li }e ikada kod nas „uspe{ni qudi“ odgovarati za svoje neodgovorne izjave i podnositi ovom narodu ra~une za svoje politi~ke diverzije? Ko kod nas snosi posledice za svoju javnu re~ koja uznemirava javnost: oni koji time u~ine mawu {tetu ili oni koji su neza{ti}eni od mo}nika vlasti? Kada }e na{i rukovodioci po{tovati nas obi~ne gra|ane barem toliko da paze {ta govore i da govore {to treba da kaù. Apologija zla ne moè nikome dobra doneti. Ako je i od dr [uvara, mnogo je! Ponu|eno „Pravoslavqu“ (Del. Br. 268-86), ~iji je urednik obe}ao da {tampa), „NIN-u“ (preko po{te R-10461 od 1. jula 1986. godine), kao i „Glasu Crkve“ u [apcu da objave, {to nisu u~inili. Poslato dr Stipi [uvaru, preko CK SKJ R-2861-11050 od 15. oktobra 1986. godine i CK SK Srbije R. 2860-11050 od 15. oktobra 1986godine).

340

3) TEATRALNOST ZNANA KAO „[UVERIJADA“ BEOGRAD, 23. decembar 1988. godine Pismo protojereja Dr @arka Gavrilovi}a ulu}eno Stipi [uvaru, predsedniku Predsedni{tva CK SKJ, Slobodanu Milo{evi}u, predsedniku Predsedni{tva CK SK Srbije, „Poligici“, NIN-u i „Pravoslavqu“.

S

tipu [uvara znamo poodavno, uglavnom po wegovim kontraverz-nim, dvosmislenim, u svakom slu~aju, nedore~enim izjavama. Znamo ga i po skarednom, sada to moèmo slobodno re}i, usmerenom obrazovawu koje je upropastilo nekoliko generacija sredwo{kolaca. Znamo ga, sada je to sasvim jasno, i po „neprincipijelnoj koaliciji“ protiv SR Srbije i wenog rukovodstva, atime i protiv srpskog naroda (!,n.p.). Poznajemo ga, rekoh, poodavno. Setimo se samo wegove famozne konferencije za {tampu za vreme (OIII kongresa SKJ, kada je, zajedno sa Bo{kom Kruni}em, svojim pajta{em i saborcem, poku{ao, uo~i velikog srpskog praznika Vidovdana - 27. juna 1986. godine, u emisiji „Panorama“, u najudarnije vreme kada se televizija najvi{e gleda, da javno i otvoreno brani usta{kog zlo~inca Mila Budaka. O tome sam ve} pisao. Znamo ga dobro i sa sednice CK SKJ, odràne u Pri{tini zajedno sa ~lanovima Pokrajinskog komiteta, znamo kako je vodio ovu sednicu i naglo je prekinuo da se ne bi ~ulo mi{qewe srpskog rukovodstva. Znamo ga i sa KZVII sednice CK SKJ, kada je ilegalno uveo u CK instituciju tajnog glasawa za {ta nije imao pokri}e ni u Ustavu SFRJ ni Statutu SKJ, a sve u nameri da se „neprincipijelnom koalicijom“ obra~una sa srpskim rukovodstvom. U tom smislu i dobro poznai „Hafnerov prst“, koji i danas lebdi ispred o~iju svih dobronamernih ali {okiranih gra}ana SFRJ kao znak slutwe i staqinisti~ke pretwe, nije ni{ta drugo nego ispruèna ruka Stipeta [uvara. A da je to tako svedo~i ~iwenica da „predsedavaju}i“ nije reagovao da za{titi Slobodana Milo{evi}a onako kako je reagovao da 341

za{titi Stipu [uvara na istoj sednici. Znamo, dakle, Stipu [uvara dobro „kao zlu paru“. Sada ga znamo i po nevi|enoj i neprimerenoj provokaciji nas vernika i po napadu na Srpsku pravoslavnu crkvu, kad je proglasio je za nacionalisti~ku organizaciju, iako ona to nije bila u celoj svojoj mukotrpnoj istoriji, uprkos prekoj potrebi da bude nacionalna, barem za vreme usta{kog, balisti~kog ili sada{weg {iptarskog genocida nad Srbima na Kosovu i Metohiji. Naime. Stipe [uvar, govore}i 20. decembra 1988. godine, opet emitovano oko 20 sati, mislim na NZIK) sednici CK SKJ o stawu u Makedoniji, nije propustio ni ovu priliku da se ne „o~e{e“ o Srbe i Srpsku pravoslavnu Crkvu. On je, konstatuju}i da Makedonci (komunisti su ih proglasili za poseban narod na ra~un srpskog naroda! n.p.) i danas trpe posledice gr~kog, bugarskog, albanskog i srpskog nacionalizma, detaqi{u}i to na sebi svojstven {eretski na~in, tvrdio da se „srpski nacionalizam prema Makedoncima ispoqava kroz nepriznavawe autoke-falnosti Makedonske pravoslavne crkve i skidawe plo~e sa fasade manastira Prohora P~iwskog o odràvawu sednice ASNOMA-a („Srpska borba“, îkago, god. K^LIV br. 1459. februara 1989. godine)

342

4) OTVORENO PISMO DR. @ARKA GAVRILOVI]A KOMINTERNOVSKO-VATIKANSKOJ VRHU[CI DELA RUKOVODSTVA AP VOJVODINE BEOGRAD, 18. jul 1988. godine

N

e pi{em vam ni kao sve{tenik Srpske pravoslavne Crkve ni kao nacionalista kako ste me krstili vi koji nemate pravo da kr{tavate, niti vam pi{em kao doktor teologije niti kao doktor filosofije, jer vas nauka ni filosofija nikada nisu ni interesovale nego vlast i eksploatacija, niti vam pi{em kao prijateq i drug, jer ste prijateqstvo i drugarstvo davno odbacili. Pi{em vam kao najobi~niji gra|anin ove zemqe klete i proklete koga do srì poga|a ponièwe silovanih devoj~ica i silovanih èna na Kosovu, tragedija Srba ne samo an Kosovu koju oli~ava tragi~na sudbina \or|a Martinovi}a kojoj ste vi kumovali, koju ste decenijama zata{kavali, koju i danas ignori{ete. Pi{em vam ne zbog vas, jej je vas |avo odavno uzeo pod svoje a na{ narod kaè ko s |avolom tikve sadi o glavu mu se obijaju. Nego vam pi{em zbog naroda ovog jadnog i ubogog koga zamla}ujete obmanama, kome mozak ispirate decenijama, koga ste doveli do prosja~kog {tapa, koga ste zaduìvali i kapom i {akom u inostranstvu, od ~ega ste dobar deo trpali u svoje xepove. Ako ne podseti}u vas na neke afere koje bi trebalo da dobro znate. Zbog ovog pisma vi }ete me nazvati nacionalistom, klero nacionalistom, mo`da i fa{istom. Jer vi odavno kr{tavate sve po{tene qude protiv kojih ne moète da se sluìte argumentima. Mo`da }ete traìti da budem su|en i osu|ivan kao {to ste traìli i za novinare koji su poku{ali da pi{u o svojim zloupotrebama. Vi ste se odavno odvojili os naroda opijeni vla{}u i privilegijama. Vi ste se odavno odvojili od naroda opijeni vla{}u i privilegijama. Vi ne znate koje je doba civilizacije u kulturnim zemqama, zato i smatrate u stilu poznatog apsolutiste: Dràva to sam ja, napad na nas napad je i na dràvu, socijalizam i samoupravqawe i partiju. Te u interesu ovog naroda koji ìvi u Jugoslaviji i svoje ~asti, ako vam je do we i 343

malo stalo, ako ej uop{te imate, trebalo bi da podnesete neopozivu kolektivnu ostavku. Vas svakako ne boli sudbina silovanih devoj~ica od {est, devet i trinaest godina, ali i devojaka, èna, starica i kalu|erica, ubijenih i premla}enih Srba, na hiqade odseqenih sa svojih vekovnih ogwi{ta posle ne~uvenog zuluma i obespravqewa kojima su bili izloèni decenijama. Vi ste u zavitrini vlasti, u luksuznim vilama okruèni pratwom i privilegijama, izdignuti u oblake iznad stvarnih tokova ìvota koji u bedi vodi radni~ka klasa. Za{to bi vas interesovao ìvot va{ih qudi kada je vama dobro, kada vi oli~avate dràvu, socijalizam i partiju. Vama je dobro, pa prema tome i onima koje predstavqate mora da bude dobro zato {to je vama dobro a wima kako bude. Kada vas tako stra{na silovawa poga|aju kako da se otmemo utisku da i vi niste silovani. Kada vas bezakowe na Kosovu i pqa~ka op{te dru{tvene svojine ne bole, kako da ne pomislim da i vi niste ~inili bezakowe. Kada vas genocid nad Srbima ne zanima, kako da ne posumwam u to da li ste Srbi, qudi. Govorite da se ne borite za republiku nego da je ima. Pitam vas ko vam je poklawa? Ako se stalno zaklawate za Avnojevske odluke i zakliwete u Avnojevsku Jugoslaviju kada u odlukama Avnoja nema pomena ni o va{oj republici ni o va{oj pokrajini. Da li ste svoju republiku nasledili od Kominterne, koja je op{ti mrak u istoriji, od koje se i Rusi sve vi{e ogra|uju, koju ste silovito napadali, ili ste republiku dobili onog momenta kada ste promovisani u narodne tribune da razbijete Srbe, ili vam je ona politi~ki testament od ajatolaha. Kominetrna je oti{la u mrak istorije a vi èlite da primenite odlike Kominterne u pogledu na srpski narod ali ne i na Jugoslaviju i na voqenog druga Tita. Vi èlite ad se kominternovskim metodama obra~unavate sa protivnicima i sa srpskim narodom a da ostanete na svetlosti dana i vlasti. Danas kada postoje integracioni procesi u svima narodima i dràvama, ~ak i grupacijama dràva i kontinenata, vi se borite za ne jedinstvo Srbije i Srba, protiv takozvane Velike Srbije, a ne dozvoqavate da se pravno i politi~ki konstitui{e ni ona Srbija koja je postojala odmah 344

posle rata. Da li znate o ~emu pri~ate i kako otrovno seme smutwe podele sejete. Ako èlite da znate ko ste pogledajte se u ogledalu naroda, jer ste sopstveno ogledalo izgubili. No {ta }e slepcu ogledalo, kaè na{ narod. Vi koje interesuju samo foteqe a ne dobro naroda i radni~ke klase, koja gladnija i beznade`nija luta sve vi{e van Beograda i svih krajeva Jugoslavije i koja se bori za minimalni li~ni dohodak, pred vama koji imate deset puta vi{e, koji ste samo otu|eni predstavnici radnika, trebalo bi {to pre ad napustite svoje nezasluène poloàje u korist mla|ih nesposobnijih i sposobnijih, kako bi se zemqa {to pre izvukla iz krize, osim ako ne èlite da sahranite zemqu zajedno sa sobom i narodom. Za{to aj pri~am vama ono {to ne}ete da ~ujete ni od svoje partije ni od svoga naroda? Vama su va`nije va{e foteqe, va{e luksuzne vile od va{ih fabrika u kojima uzimate ~ak i vi{e od 60% od bruto dohodaka, za razliku od kapitalista koji uzimaju radnicima do 20% od dohotka. Zamislite se kakvu ste Jugoslaviju zatekli i do ~ega ste je sada doveli. Vi ste podelili celu zemqu a ne samo Srbiju. Zamislite da bi mamutska birokratija koju ste stvorili kao nusprodukt da {titi va{e privilegije, mogla za deceniju da pojede dohodak jedne Amerike i ona sve vi{e zavla~i ruku u radni~ki xep a vi se sve vi{e i{~u|avate protestima svojih radnika, a vi i daqe unov~avate svoje foteqe na narodnoj muci na stradawima Srba na Kosovu. Govorite o nekom bratstvu i jedinstvu, a bra}a nam siluju decu i ène, nabijaju mladi}e i stoku, pale manastire i crkve, ~ak i grobove heroja koji su pali za izmi{qenu slobodu, bratstvo i jedinstvo. êkate i to u foteqama eksploziju narodnog gneva, umesto ad re{avate krizu dok vremena ima, dok nije prerasla u bunu, gra|anski rat u drugi Liban. Ko je va`niji narod ili va{e foteqe, sloga ili va{e nejedinstvo, Jugoslavija ili va{a republika. Ne znam da li }ete mi li~no odgovoriti ali znam da }ete me javno i tajno napasti. No napadajte mene ali ostavite ovaj narod da u miru i sporazumevawu re{i svoje nagomilane te{ko}e, da re{i nelogi~ne i neprimerne ustavne norme preko izmena za op{te dobro svih. Vi se pospite pepelom i tugujte {to niste 345

uspeli da na poloàju sluìte svome narodu, nego sluìte svome egoitetu i neprijateqima svoga naroda. U Beogradu, 18. jula 1988. godine

Vama dobro èle}i, Dr @arko Gavrilovi} protojerej

346

5) PISMO PREDSEDNIKU SO VRAÂR, O RU[EWU DOZVOQENE GRADWE BEOGRAD, 10. mart 1984. godine

U

~tivo Vas molim da me primete na razgovor povodom ru{ewe koje je Va{a slu`ba Komiteta za komunalne, gra|evinske i stambene poslove izvr{ila 7. jula 1983. godine u ulici Save Kova~evi}a br. 67. Ja sam se preko deset puta telefonom obra}ao Va{oj sekretarici i molio za prijem, ~ak sam u sredu 7. marta 1984. godine li~no do{ao u SO Vra~ar i molio za prijem, ali je to sve ostalo bez efekta. Stoga Vas molim da me obavestite da li ho}ete da me primite ili ne, jer èlim da se obratim Komitetu za qudska prava pri OUN budu}i da sam se, do sada, obra}ao svima faktorima u Republici, ali uzaludno. âk se vodi i krivi~na istraga u Tre}em javnom tuìla{tvu u vezi tog slu~aja, ali Va{a slu`ba ne}e da odgovori na wihovo traèwe niti da dostavi spise koje je traìlo tuìla{tvo. Mislim da }ete shvatiti moje nezadovoqstvo i spre~iti da uradim ono {to ne èlim i kao gra|anin ove zemqe da nanosim {tetu ugledu wenom. Unapred zahvalan na razumevawu 10. marta 1984. godine Dr @arko Gavrilovi} Beograd

347

6) RADI BUDU]NOSTI SRPSKOG NARODA TREBA ODMAH ODBACITI KOMUNIZAM BEOGRAD Odgovor na Otvoreno pismo g. Radisava Filipovi}a, pukovnika JNA u penziji od 19. marta 1990. godine pod naslovom: “Zbog budu}nosti srpskog naroda treba odbaciti Milo{evi}a i Dra{kovi}a”

N

isam nikada mislio da }ete i mene uvrstiti u red Va{ih meta za otvorena pisma pre svega {to duboko cenim Va{e napore da iza|emo iz }orsokaka u koji su nas komunisti doveli, a onda i zbog Va{eg intelektualnog po{tewa, kao Don Kihot, branite komunizam po svaku cenu, ~ak i kada ga mnogi napadaju i napu{taju i, naposletku, radi na{eg poznanstva koje je, barem do sada, bilo ~isto kao suza.

a) Distancirali ste se od zlotvora i ratnog zlo~inca - JOSIPA BROZA Ja sam, isto tako, duboko svestan da vi ne moète od mene napraviti komunistu, jer sam ja imun na tu zabludu i utopiju koja je i Vas, poput mnogih Srba, zatrovala u danima Va{e mladosti kada ste i Vi, zajedno sa Mugo{om (Du{anom), Spasojem \akovi}em, Miladinom Popovi}em, Tempom i drugim, krojili sudbinu Srba na Kosovu i u ime ideologije kojoj pripadate, slabili narodni front Srba time {to ste ~itavu ~etu ~etnika preveli u partizane i pomogli Josipu Brozu da nasilno preuzme vlast u Jugoslaviji, uspostavi teror nevi|en na ovim prostorima, pospe{i genocid nad Srbima i, umnogome, dovede srpski narod do ruba propasti. Ja znam da Vi to niste svesno uradili i od ovog zlotvora i ratnog zlo~inca ste se, kakotako, napokon distancirali, ali ste jo{ uvek ostali u zamci svoje vlastite ideologije, kojaje srpski narod zavela “za Gole{“ planinu. Poznato Vam je, mislim da ne bi trebalo da Vas ja na to opomiwem, kakav je stav Kominterna imala i prema Srbima i prema Kosovu sa koga i Vi poti~ete, a i Kongres KPJ u 348

Drezdenu 1928. (dakle odràn izvan granica na{e zemqe kao i svaki izdajni~ki skup) donosi odluku o pripajawu Kosova Albaniji i druge odluke, od kojih se, ni biv{i ni sada{wi, srpski i drugi komunisti nikada nisu ogradili niti traìli da se takve izdajni~ke i veleizdajni~ke odluke, “{a~ice svetskih probisveta i protuva”, stave van snage. Imate dakle tu kob da pripadate partiji koja je sve narode kojima je vladala eksploatisala i terorisala najcrwim terorom i istrebqewem. U Americi postoje studije o tome da je komunizam odneo preko 150 miliona ìvota, o ~emu Vam mogu pruìti vaqane dokaze. Dakle, komunizam je uni{tio vi{e qudi nego svi ratovi, pa i verski do sada, vi{e nego fa{izam u svome suludnom zlo~inu protiv ~ove~anstva, vi{e od svih zaraza i epidemija i vi{e od svih ratova i zaraza do sada?! Ogromna reka qudi, u jadu i ~emeru, po logorima i kazamatima, gulazima i Golim otocima, na celoj jednoj polovini zemaqske kugle, umirala je i mu~ena najgroznijim mukama u ime verovawa u neko lep{e sutra, a u stvari to je bilo boqe danas tirana i psihopata koji su, u ime komunizma vladali qudskim glavama i okretali ih kao vetrokaze ka krovu gde su hteli i èleli, kakav je, neosporno, bio slu~aj i s Vama sve dok niste istupili iz kamarile propalica i narodnih izdajica, ali ste jo{ uvek ostali zarobqnik svoje sopstvene ideolo{ke senke.

b) Komunizam je najve}a nesre}a ~ove~anstva Ne stoji Va{a konstatacija da su hri{}anske crkve ~inile zlo~ine “tokom 2.000 godina u ime izvorne Hristove vere”, ili Vi ne}ete da uvidite razliku izme|u inkvizicije, koja je delo Zapadne, Rimokatoli~ke crkve, a ne one kojoj ja imam ~ast da pripadam. Pripadam hri{}anskoj religiji, ta~nije pravoslavqu i svetosavqu, koja nije nijednog svog neprijateqa giqotinirala niti nau~nika spalila i samo morbidne li~nosti to mogu tvrditi. Pri tome Pravoslavna crkva nije odgovorna za izvesne zlo~ine dràvne vlasti od koje je i ona sama trpela. Prema tome, ako mene i moju veroispovest optuùjete za zlo~ine Rimokatoli~ke crkve, onda ja imam ve}e pravo da 349

Vas optuìm za zlo~ine Josipa Broza kome ste verno sluìli, kome ste se kleli kao boànstvu da sa wegovog puta ne}ete skrenuti, kome ste povla|ivali u patolo{kim nagonima ~ere~ewa srpstva i kome ste pomogli, svojim doprinosom, da se ustoli~i kao tiranin nad narodom, protiv kogaje uvekratovao po~ev od 1914. godine. Ta~no je da smo nas dvojica razgovarali o dru{tvu “Sava”, ali, i to je ta~no da ja nikome od wih nisam kazao da Vam ne po{aqe materijale sa svoje Skup{tine, {to su trebali da u~ine, znaju}i Va{ trud i borbu protiv antisrpske koalicije i skleroti~ne srpske birokratije koja ~uva svoje privilegije po cenu uni{tewa srpskog naroda. Moram da Vam kaèm, ako to niste znali, da ni meni nisu poslali materijale za Skup{tinu 5. januara 1990. godine jer sam u to vreme, pa sve do 5. februara 1990. godine bio u [vedskoj, a, kako su mi naknadno kazali, izabrali su me u svoj Upravni odbor u mome odsustvu, {to sam ja naknadno prihvatio. Dakle, ja, i s te strane, nisam mogao da uti~em na dru{tvo “Sava” iz Nove Pazove, da Vam {aqu materijale, iakoja smatram da ste Vi, iako istinski komunista, upotrebqiv za na{u srpsku stvar, jer ste po{ten ~ovek i veliki nacionalni borac. O tome sam svuda u svetu pri~ao svojim prijateqima. Istina ja li~no mislim da Vam komunizam smeta da progledate pravim o~ima na svoju naciju i Crkvu, jer ste se prvoj vratili, ali ste otpadnik od druge, a u istoriji nije poznat slu~aj daje otpadnik od Srpske pravoslavne crkve bio dobar nacionalista. Treba znati da je SPC ostala jedina ustanova u srpskom narodu koja nije kompromitovana, iako su komunisti u wu uporno gurali i birali svoje qude, a takvih i sada ima dosta. No, moram da Vam iskreno kaèm, iako Vas drìm za svog prijateqa i po{tujem Va{e ideolo{ko opredeqewe, iako Vi moje osporavate, da je komunizam najve}a nesre}a ~ove~anstva i da se do sada nije nigde pokazao kao humana, progresivna i inspirativna ideologija. Naprotiv, gde god je kro~io, sve je (duhovne) vrednosti opusto{io i kao gubar, koji brsti li{}e i ostavqa golo grawe drve}a koje mora da vene i da se su{i, ostavio je za sobom pusto{ duha, morala, kulture, demokratije. Radovalo bi me da me u ovom mom uverewu moète razuveriti. Ja isto tako kaèm da svakom 350

komunisti, sada{wem i pro{lom, biv{em i budu}em, treba dobro glavu oprati od ove zaraze, isprati mu svest i mozak o~istiti od zaraze zablude i utopije, koju je Bekon Verulamski krstio idolom i pe}inom, zatim dobro ga okaditi i ostaviti barem mesec dana u karantinu i potpunoj socijalnoj izolaciji, kako bi mogao da preispita svoju savest i svest i da li je zastranio iz sveta realnosti u svet utopije i fatamorgane.

v) Od preostalih komunista me|u najboqima jesu Milo{evi} i Dra{kovi} Me|utim, uvek }u se zalagati da se po{tuje sva~ije, pa i komunisti~ko mi{qewe, za slobodu da svako ima pravo da iznese svoje razloge u odbranu svoga mi{qewa i verovawa, ali i protiv diktature u mi{qewu i dirigovawa u dru{tvu, totalitarizma i apsolutizma koji su nam dobro poznati preko komunisti~ke vladavine. To je i razlog za{to komunisti mewaju svoje ime, jer su sve uprqali ~ega su se dohvatili i pravo je da kad se dete “uneredi” u dupku, da pelene promeni. Ali, komunista moè promeniti ime, ali da li moè promeniti }ud. Mi znamo za poslovicu: “Vuk dlaku mewa ali }ud nikako”. Iako poku{avam da shvatim {ta ste hteli re}i konstatacijom da “zbog budu}nosti srpskog naroda treba odbraniti i Milo{evi}a i Dra{kovi}a”, pa iako ja nisam, u svemu, pristalica ni jediog ni drugog, ne znam {ta bi onda bilo sa srpstvom, izuzev ako ne mislite da bi Srbe trebalo prepustiti Tu|manu i Ra~anu, a odvojiti ih od Milo{evi}a i Dra{kovi}a. Gde su nam boqi qudi koji bi su~elili svoja gledi{ta i stavove?! nema ih jer su ih Broz i wegovi satrapi satrli. Sve {to je bilo najboqe i najkarakternije u srpskom narodu, a {to je ostalo ìvo i {to je preìvelo genocid od usta{a, balista i drugih, u srpskom narodu, uni{tili su komunisti, bilo na Sremskom frontu, Ko~evju, Golom otoku, progonima i ubijawima posle rata, mu~ewima i maltretirawima kojima kraja nema. Ostala je samo “sirotiwa raja” u na{em narodu, ostali su defektni srpski komunisti koje Josip Broz nije mogao ni stigao da uni{ti, koje je prevaspitao da budu 351

}utolozi i novi jani~ari i poturice koji su gradili svoje karijere na ra~un Srbije i srpskog naroda, me|u kojima je, naàlost, bilo i sve{tenika “raspopova”, kakav je nesumwivo bio Vlada Ze~evi}. I od tih preostalih komunista me|u najboqima, mo`da i ne najboqi, jesu Slobodan Milo{evi} i Vuk Dra{kovi} koji su mnogo vi{e u~inili za srpski narod u kratkom roku vremena nego svi komunisti i socijalisti od Svetozara Markovi}a i Dimitrija Tucovi}a, sina jednog zlatiborskog sve{tenika. To i jeste razlog {to sve samo sami, biv{i ili sada{wi komunisti, vode ili su ~lanovi svih razli~itih stranaka u Srbiji, jer pema drugih qudi osim biv{ih i sada{wih komunista, a ako ih i ima, umukli su od terora. Ako je Vuk Karaxi} nekada pisao da u Srbiji nema drugih qudi, osim seqaka, to u dana{woj Srbiji kao da niko nema prava glasa u politici nego sada{wi i biv{i komunisti. Mi, dakle, nemamo mnogo boqih qudi od Milo{evi}a i Dra{kovi}a i ne smemo se vi{e deliti na jedne i druge, na komuniste i antikomuniste, na vernike i nevernike, jer nam je hitna potreba nacionalnog pomirewa i ujediwewa radi biolo{kog opstanka.

g) Komunisti i ~etnici - PRO[LOST Ja razumem da se Vi pla{ite “fa{isti~ko-~etni~kog revan{izma protiv komunista”, jer imate za{to, ali Vas mogu uveriti da su za mene komunisti i ~etnici pro{lost, jedna ru`na pro{lost koju treba {to pre zaboraviti, pogotovu komuniste i wihove zlo~ine. To Vam ja kaèm onako kao ~ovek koji je rat preìveo kao dete, ali se nije ni~im nikada vezivao ni za komuniste ni za ~etnike, iako }u se ja truditi da se do|e do istorijske istine i o ~etnicima i o partizanima. Pri svemu tome ja ne sejem mr`wu niti sam wen zarobqenik, niti mrzim ma koga komunistu niti komunizam kao ideologiju, pa je bez osnova Va{a konstatacija: “Sejawe mr`we ne prili~i demokratski orijentisanim qudima, a pogotovu jednom protojereju!”. Ne znam na osnovu ~ega ste to zakqu~ili? Naprotiv, dok se Vi zalaète samo za jednu opciju dru{tva - komunisti~ku - ja se zalaèm za polifoni~no gledawe i vi{estrana~ku demokratiju u kojoj bi i 352

~etnicima bilo dozvoqeno da kaù pone{to o partizanima i wihovim (zlo)delima, jer su dosta partizani govorili o zlo~inima ~etnika, tako da mi ìvimo u jednoumqu i friziranom istorijskom gledawu, a jednoumqe nas je i dovelo do ovog stawa u kome niti umiremo niti ìvimo, niti ratujemo niti mirujemo nego se gloìmo i jedemo kao da smo, nedaj Boè, u nekoj ìvotiwskoj menaèriji. Pri svemu ja èlim da budem s Vama prijateq, iako ste Vi komunista, a ja vernik - protojerej, jer imamo jo{ dosta da se u~imo i nau~imo jedni od drugih i o demokratiji i o mr`wi i o politici i o naciji i o crkvi. I kako iskreno mislim da Vi niste ~ovek za “bacawe”, bez obzira {to se komunista, pozivam Vas da radimo zajedni~ki na duhovnoj, ekonomskoj i nacionalnoj obnovi srpskog naroda pod zastavom Svetog Save koji, treba to re}i, moè jedino da nas izmiri svojom naukom mira, bratimqewa i verovawa. Molim Vas da primite moje srda~ne pozdrave i najlep{e èqe za .li~nu sre}u i zdravqe, Vas i cele Va{e porodice. Vama uvek odani prijateq. Dr @arko Gavrilovi}, protojerej Ustani~ka 208. 11050 Beograd

SAMOUPRAVA 4 (1159), Novi Sad Maj 1990. godine, str. 8-9

353

7) GOSPODINU ANTI MARKOVI]U, PREDSEDNIKU SIV- A, I SAVEZU JUGOSLOVENSKIH REFORMISANIH SNAGA BEOGRAD, 18. septembar 1990. godine (Otvoreno pismo)

I

na ovaj na~in izraàvamo svoje ogor~ewe i protivqewe pojavquvawem Va{e politi~ke stranke koju stvarate od Srba, a protiv Srba, u vreme kada Srbi u Srbiji poku{avaju da do|u do kakve takve demokratije i do jake vlade putem organizacije jake opozicije i kada Srbi poku{aju u drugim republikama da se politi~ki organizuju kako ih Tu|man i islamski fundamentalizam ne bi uni{tili. Vi se, sa Va{im Savezom JRS, niste pojavili u vreme dok su Ku~an i Tu|man stvarali nacionalne i nacionalisti~ke dràve koje su ru{ile temeqe Jugoslavije i hteli da Srbe sabiju u rezervat zvani uà Srbija kao {to su u~inili Amerikanci Indijancima kako bi ih uni{tili, ve} se javqate sada, i to sa pozicija vlasti, te, na {tetu srpske opozicije i vladaju}e SPS, stvarate svoju partiju kako bi blokirali demokratski razvij Srbije i sutra je optuìli da u woj vlada boqe{evizam. Znate li, g. Predsedni~e, da ste Vi tre}i po suksesivnom redu predsednik SIV koji je Hrvat i da Hrvati preko SIV-a i daqe nastoje da cepaju Srbe i vladaju wima kako bi produìli srbofobi~nu politiku Josipa Broza? Vi ne stvarate Va{ Svez od Hrvata i Slovenaca koji su krenuli stampedom protiv Jugoslavije nego, zabijaju}i no` u le|a srpskom narodu, poku{avate od Srba u BiH, Crnoj Gori, Makedoniji i Srbiji da, na ru{evinama avnojevske i brionske Jugoslavije stvorene genocidnim osnovama prema srpskom narodu – zami{qene kao stupci i zamku Srbima od Va{ih predaka, srbofobi~nih politi~ara, stvorite do sada neku vrstu pete kolone u srpskom narodu kako bi Srbi, pod sumwivim razlozima reforme (kakve i ~ije?) ponovo pohrlili u Jugoslaviju iz koje su ve} jednom nogom iza{li Hrvati i Slovenci. 354

a) [ta }e Srbima Jugoslavija ako su narodi u woj srbofobi~ni i optere}eni mr`wom prema Srbima? I kako to Vi, sa poziciaj vlasti, stvarate politi~ku stranku u srpskom narodu i to sa pozicija savezne vlasti koja se pokazala anemo~nom da za{titi Srbe od genocida na Kosovu u Hrvatskoj (Knin i druga mesta), u Bosni i Hercegovini (Fo~a i druga mesta)? Vi na jedna vrata ulazite kao komunista, a na druga èlite da iza|ete kao fa{ista zami{qenog nogometnog tima, po savetima onih koji nam nikada nisu bili nakloweni, kako bi Srbima zabili „gol“ po ko zna koji put u istoriji? Znate li Vi da pripadate narodu koji nikada nije stvarao Jugoslaviju koju je, naprotiv, uvek i u svakoj prilici kada mu se ona pruìla, ru{io i ruìo, pa sada, opet pomo}u fatalno zaqzbqenih Srba u jugoslovenstvo, stvarate projugoslovensku partiju ali samo od Srba? [to ne idete u Zagreb pa da tamo poku{ate sa svojom novom partijom? Ne smete od Tu|mana ili od Rimokatoli~ke crkve verovatno!? Vi ste i za vreme dok su Ku~an i Tu|man srbofobi~no ru{uili temeqe Jugoslavije i pretili Srbima }utali, spavali mrtvim politi~kim snom, a sada ho}ete da nam podmetnete svoje kukavi~ije jaje i daqe cepate rizu Srpstva i Sevtosavqa. Vi ste, silom vlasti i bezakowa, oteli zgradu biv{e Hipotekarne banke koju su pre rata sagradili gra|ani Beograda svojim dobrovoqnim prilozima, kako smo ~ula i pretvorili je u sedi{te Va{e partije, ~ak ~ujemo da je izdajete u zakup. Da li Vam je to ostalo od Frawe Tu|mana, Josipa Broza ili Frawe Josifa da se tako nedozvoqeno pona{ate, otimaju}i sve srpsko za svoje jugoslovenske zamisli, dok se niste ni jednom re~ju zaloìli da se srpskoj opoziciji dade neki kutak u zgradi koju Vi, uzurpatorski i zavereni~kim, bez dozvole srpskog naroda, koristite i pod zakup izdajete. Vi }ete se i meni cini~no nasmejati, ignorisa}ete moje ùstro i ù~no reagovawe zbog rasrbqavawa i raskola u srpskom narodu, ~emu i Vi doprinosite, ali time ovaj problem ne}ete re{iti. Poru~ujem Vam: Idie u Hrvatsku kod Tu|mana i u Sloveniju kod Ku~ana i po~nite tamo sa promovisawem svoje partije, 355

jer je tamo jugoslovenstvo i na~eto, a za Srbe se ne brinete; oni su, po ro|ewu i istoriji, dràvotvorni narod koji je slobodu donosio drugima, pa i sebi. Mi, ~lanovi Srpske svetosavske stranke, nismo za ru{ewe Jugoslavije zasnovana na genocidu prema srpskom narodu, kakva je do sada bila iod koje se Vi, ni jednim svojim migom, do asda niste ogradili. @elim Vam uspe{nu politi~ku promociju u Hrvatskoj i Sloveniji. Beograd 18. septembar 1990. godine

356

Dr. @arko Gavrilovi}

8) PISMO JAVNOSTI, ”KO ]E BITI SRPSKI PATRIJARH”? âsopis Zbiqa, br. 27, BEOGRAD, 19. marta 1994. do 1. aprila 1994, str 6.

a) Ko }e biti Patrijarh srbski

T

o pitawe je izbilo u javnost ba{ u vreme kad se Srbija sprema da iza|e na prve vi{estrana~ke izbore posle rata. I to nije slu~ajno. Zna se da nijedna stranka u Srbiji ne moè ra~unati na sigurnu pobedu ako nema podr{ku Srpske pravoslavne crkve, isto onako kao {to ni Tu|man nije mogao biti ustoli~en bez podr{ke Vatikana. Zato se za naklonost Srpske pravoslavne crkve otimaju sve stranke koje se ozbiqno pripremaj u za izbore. Me|utim, tu imamo i takav paradoks da Srpska svetosavska stranka ~iji je predsednik protojerej dr @arko Gavrilovi}, ina~e penzionisani paroh Svetosavskog hrama ne samo da nema podr{ku, nego je i najvi{e osporavana od Srpske pravoslavne crkve. U Politici ekspres od 29. septembra obelodaweno je da se Sveti arhijerejski Sabor ogradio od protojereja Gavrilovi}a a osnivawe Svetosavske stranke smatra besmislenim. Upitan {ta kaè na ovakav stav Crkve i glasine da je ra{~iwen, dr @arko Gavrilovi} je u istim novinama odgovorio: „Mislim da se u mom slu~aju radi o diskriminaciji i da je ovakav akt SPC u~iwen pod uticajem komunista. Nikada nisam bio u sukobu sa Crkvom, ali nije tajna da u woj ima qudi koji je rasta~u iznutra i name{taju se da budu patrijarsi - preko mojih le|a.“ Iz krugova, kako se kaè, bliskih Crkvi, „Samouprava“ saznaje da su kandidati za novog patrijarha mitropolit zagreba~ko-qubqanski Jovan, episkop {umadijski Sava, episkop ì~ki Stefan, episkop {aba~ko-vaqevski Lavrentije i episkop banatski Amfilohije. U istim krugovima se govori da narod ho}e za patrijarha Amfilohija Radovi}a. Da je narod za Amfilohija tvrde i u Srpskoj narodnoj obnovi ~iji su pravci, kako kaù, u posled357

we tri godine upoznali sve srpske zemqe i sve srpske vladike, bili su na svim crkvenim saborima i znaju raspoloèwe vernika u zemqi i inostranstvu i onih koji se vra}aju veri. O tome {ta se doga|a u Srpskoj pravoslavnoj crkvi uo~i vi{estrana~kih izbora u Srbiji i izbora novog patrijarha dosta se moè saznati iz jednog pisma dr @arka Gavrilovi}a Svetom arhijerejskom sinodu Srpske pravoslavne crkve koje objavqujemo u celini. Naslov i me|unaslovi su redakcijski.

b) Da li se Sveti Sinod opredelio za ateisti~ku i komunusti~ku politiku SVETOM ARHIJEREJSKOM SINODU SRPSKE PRAVOSLAVNE CRKVE BEOGRAD Odluka Svetog arhijerejskog sinoda SPC br. 176/Zap. 87 od 10. februara 1990. godine, koja mi nije nikada zvani~no uru~ena niti saop{tena, dovela je do toga da sam do sada dva puta pozivan na saslu{awe kod Arhijerejskog namesnika grada Beograda, odnosno, jednom saslu{avan, a drugi put pozvan na saslu{awe. Napomiwem da se ne radi o neposlu{nosti Crkvi sa moje strane, jer sam ja pre ove odluke Sinoda ve} bio opredeqen, a odluka Sinoda nije mi nikada zvani~no saop{tena. Pre nego {to se osvrnem na samu odluku èlim da je citiram. Tekst odluke glasi: „Umoliti Preosve}enu GG Eparhijske arhijereje da pozovu podru~no im sve{tenstvo da se, u novonastaloj politi~koj situaciji u Jugoslaviji, politi~ki javno ne opredequju i ne pristupaju ni jednoj novoosnovanoj partiji, odnosno politi~koj stranci.” Imam utisak, koliko poznajem Ustav SPC (~l. 70, tt 24 i 30) da sveti arhijerejski sinod nije mogao doneti ovu i ovakvu odluku, ve} da je za to ovla{}en Sveti arhijerejski sabor SPC (Ustav SPC ~l. 69., t. 10), te iz te formalne ta~ke gledi{ta ova odluka izaziva moj komentar. 358

v) Crkva nije osudila stranke koje su ubile Boga u na{em ~oveku Pre svega sama formulacija odluke “javno” i “novoosnovanoj” pobu|uje moje interesovawe i negodovawe, po{to imaju prizvuk nespretne formulacije i, ~ak, diskriminacije, pa mi je nejasno za{to je ona, u ovakvoj formulaciji, uop{te doneta: da li zato da se sve{tenicima zabrawuje da se javno opredequju za nove politi~ke stranke i da idu u neku vrstu politi~kog podzemqa, ilegale, to jest da mogu tajno da se politi~ki opredequju za bilo koju partiju; ili je, pak, ova odluka da se za{tite oni sve{tenici koji su se, poodavno, javno opredelili za “staroosnovane” politi~ke partije levice, kakve su, na primer, KPJ, SKJ, SSRN i drugi oblici levi~arewa, u ~ijoj slu`bi je i Sve{teni~ko udruèwe, a koje su – levi~arske organizacije i partije razorile duhovnost Srba, sapele SPC i wenu aktivnost, uni{tile na{u tradiciju, razorile porodicu, selo i grad, preselile mnoge radnike u inostranstvo, ubile Boga u na{em ~oveku. Pa, ipak, Crkva do sada jednim svojim migom nije osudila ove politi~ke stranke niti zabranila svojim sve{tenicima da im pristupaju i da se sa tih pozicija bave politikom niti je, dakle, ikada pozvala i jednog sve{tenika koji je bio ~lan KPJ ili SKJ, odnosno SSRN ili Sve{teni~kog udruèwa da ga saslu{a za wegovu politi~ku aktivnost u levi~arstvu, da li “straha radi judejskog” ili ne, ja u to ne ulazim. Ali, zato je mene Crkva dva puta pozvala na saslu{awe za to {to sam pristupio “novoosnovanoj” politi~koj stranci, ne partiji, koja ima za ciq duhovnu obnovu srpskog naroda, pre svega obnovu vere i morala, kulture i tradicije. ûo sam nezvani~no da sam posledwi put tuèn od neke grupe sve{tenika, smi{qene da rade po receptu NKVD-a u Crkvi, obrazovane da daje karakteristike pojedinim sve{tenicima i predlaè wihovo unapre|ewe (ne znam da li je to nova grupa GG sve{tenstva). Pa kako ne pristajem da dajem izjave na anonimne tu`be, ve} samo ako je poznat moj tuìlac i navedena krivica koja mi se stavqa na teret, to ovim putem dajem svoje mi{qewe i o pomenutoj grupi sve{tenika i o odluci Sinoda koja me je iznenadila. 359

g) Kako SPC misli da sara|uje sa novim strankama Svima je poznato da je na{a Crkva episkopalna po svome ustrojstvu i da Eparhijski arhijerej ima dosta svojih organa preko kojih moè da prati rad i vladawe svakog sve{tenika. Do sada, koliko mi je poznato, Episkopovo “oko” i “uho” bio je Arhijerejski namesnik i sada kada je Episkop dobio vi{e “o~iju” i “u{iju”, pogotovu {to je u toj grupi ima i levi~ara kojima tu nije mesto, bojim se da ne}e mo}i da raspozna dobre sve{tenike. I ba{ ti levi~ari, po svome dosada{wem radu, boqe re~eno, neradu ne bi smeli da imaju rukovode}e mesto u Crkvi. Pogotovu ne sada kada se u celom svetu obelodawuju razaraju}a uloga levi~ara svih boja. S druge strane, opredeqewe Svetog arhijerejskog sinoda da se sve{tenicima zabrawuje da se javno opredequju novoosnovanim politi~kim strankama, iako ima dobre namere, moè se shvatiti pogre{no: da u vreme kada i sama SPC diè svoj glas protiv mnogih diskriminacija i nepravdi kojima je bila izloèna i sama traì da se mewa Ustav i zakoni koji reguli{u politi~ki tretman Crkve, ~ime se i ona bavi politikom, i to sa pravom. A {to da se u novonastaloj politi~koj situaciji u Jugoslaviji kaè o politi~koj delatnosti Rimokatoli~ke crkve, islamskog fundamentalizma – xihada – koji se dobro organizuju i politi~ki i prete Srbima i SPC da ih zbri{u sa istorijske pozornice. I sada kada bi trebalo da i SPC pove}a svoju sveukupnu aktivnost na svima stranama gde Srbi ìve, da se boqe organizuje i koristi svoje potencijale ona, ovom odlukom unosi defetizam, oportunizam, propu{ta da jedno veliko poqe delatnosti, kakvo je stvarawe demokratije parlamentarnog tipa i duhovne obnove srpskog naroda, ostane nepokriveno sa sve{tenicima koji se i do sada nisu, sa ~asnim izuzecima, bogzna {ta pokazali na ovom poqu. Osim toga, i {to je najneugodnije, nije li i ovakvom odlukom Svetog arhijerejskog sinoda iskazano opredeqewe za propalu i od naroda odba~enu ateisti~ku i komunisti~ku politiku, kada se zabrawuje sve{tenicima pristupawe “novoosnovanim politi~kim strankama”? Pa kako Crkva misli sutra da sara|uje sa tim “novoosnovanim politi~kim 360

strankama”, ako dobiju na slobodnim izborima, a treba da ih dobiju ako ti izbori budu slobodni, kada danas zabrawuje sve{tenicima i pristup tim strankama? Rimokatoli~ka crkva je ubacivala svoje qude, tajno i javno u Kominternu, na Solunski front, u Tu|manovu profa{isti~ku organizaciju, verujem i u druge formacije vlasti u Jugoslaviji, a i muslimanski fundamentalizam to ~ini, kao {to pokazuje slu~aj bra}e Pozderac i Fikreta Abdi}a, a na{e Crkva nama zabrawuje da se organizujemo, makar i politi~ki, ako se pod politikom razume briga za svoj narod i za svoju Crkvu. I obi~no oni koji malo rade na duhovnom organizovawu u svome narodu, grlato ustaju u Crkvi protiv politi~kog organizovawa sve{tenstva. Oni koji se bore za pozicije u Crkvi, ustaju protiv onih koji se bore za pozicije Crkve. Oni koji se bave levi~arstvom u Crkvi, ustaju protiv desni~arstva u woj. Oni koji malo rade, pi{u, daju negativne karakteristike onima koji ne{to pi{u i rade za svoj narod. Koliko mi je poznato na{a Crkva nije nikada do sada zabrawivala sve{tenicima da rade na sveukupnoj nacionalnoj ba{tini svoga naroda: kulturnoj, verskoj, nacionalnoj, politi~koj i svakoj drugo, o ~emu se mogu dati brojni vaqani dokazi. U tom smislu Crkva nije nikada zabranila sve{tenicima ni da se bave politikom, ako se ve} tako mora da {titi svoj narod i interese Crkve. I kada je to na{a Crkva, osim u doba komunizma, zabrawivala sve{tenicima da se bave politikom? I to Crkva zabrawuje ne bavqewe politikom uop{te nego bavqewe antikomunisti~kom politikom.

e) Zar se Sveti Sava nije bavio politikom Ko, u Crkvi ili izvan we, moè s pravom da nam kaè: gde su granice u Svetosavqu izme|u: verskog, nacionalnog, kulturolo{kog i politi~kog? Nije li, ba{, sam Sveti Sava ove dve oblasti duha objedinio u jednu jedinstvenu – Svetosavqe – zalaù}i se za nezavisnu dràvu, samostalnu Crkvu, slobodu vere? Zar se Sveti Sava nije, istovremeno, bavio i pravom politikom, ekonomijom, diplomatijom, pravom, pored toga {to je 361

bio Arhiepiskop? Nije li i{ao u tabor odmetnutog Bugarina Streza da sa wim pregovara o politi~kim temama? Zar, tako|e, on nije i{ao na dvor ugarskog kraqa da bi otklonio vojnu i politi~ku opasnost po Srbiju? Nije li ustao protiv svog ro|enog brata, kraqa Stefana Prvoven~anog, kada je ovaj hteo radi krune da pot~ini svoj narod pod papu? I zar nije napustio Srbiju ne slaù}i se sa politikom svoga brata? I najzad nije li ustao i protiv politike svoga sinovca, kraqa Radoslava, kada je hteo da pot~ini Crkvu i dràvu pod vlast Ohridske arhiepiskopije i svog mo}nog tasta, epirskog despota i cara Todora? Gde je u Svetosavqu granica izme|u duhovnog i profanog, verskog i politi~kog, nacionalnog i nadnacionalnog? Zar brojni patrijarsi, episkopi, sve{tenici, monasi koji su sa svojim narodom delili zlo i dobro, u zbegovima i seobama, predvodili ga u bunama i ustancima, mogu biti ìgosani da su se bavili politikom? [ta da kaèmo za Haxi-\eru, Haxi-Ruvima, Melentija Pavlovi}a-Dobo{ara, Vladiku temi{varskog i vr{a~kog, patrijarha Arsenije ârnojevi}a III, protu Matiju Nenadovi}a, popa Luku Lazarevi}a i mnoge druge, koji su se perom i delom, krstom i pu{kom, verom i politikom, borili protiv neprijateqa svoga naroda? Zar one, kaèm, koji su se borili “Za krst ~asni i slobodu zlatnu”, kroz na{u istoriju, od Kosovskog Stradali{ta do najnovijeg mu~enika Vladike Varnave Nasti}a, koji nisu umeli da odvoje borbu za krst od borbe za slobodu, smemo okarakterisati kao politi~are?!

`) Skriveno navijawe za komuniste I zar na{a Crkva koja nije do sada nikada zabrawivala sve{tenicima da pristupaju razornoj komunisti~koj partiji, transmisionom socijalisti~kom savezu, kamufliranom sve{teni~kom udruèwu, koja nije nikada do sada pozvala ove sve{tenike na odgovornost zato {to se bave levi~arskom politikom, a me|u wima ima i takvih koji su na Bogoslovskom fakultetu i sada, na parohijama i drugim strukturama Crkve i to aktivni, sme, moè i ima moralno pravo da mene poziva na odgovornost zato {to se bavim 362

desni~arskom politikom u obnovi srpskog naroda?! Zar oni napu{taju svoje redovne du`nosti, ~ak i predavawe studentima, i odlaze u SSRN da se bave politikom, ne gre{e vi{e od mene koji sam penzioner i nemam nikakvo zaduèwe u Crkvi, te ho}u, na ovaj na~in, da pomognem svome narodu i Crkvi da se organizuje pred ~equstima xihada sa Istoka i Vatikana sa Zapada?! Ako Crkva wih nije pozivala nikada na saslu{awe, s kojim moralnim pravom poziva mene?! Slobodan sam da dodam da Crkva nije htela da se me{a u politi~ko opredeqewe svojih vernika i sve{tenika ni za vreme rata i nije se, u toku pro{log rata, prikqu~ila poznatom Nedi}evom “Apelu”. Po kojoj logici i po kom kanonu, pomesnog ili vaseqenskog sabora moè sada crkva da osudi one sve{tenike koji se bave politikom u slu`bi obnove duhovnih vrednosti i svome narodu? Da li Crkva izjedna~uje bavqewe politikom u jednoumqu i vi{estrana~koj demokratiji? Stoga je zabrana sve{tenicima da se javno opredequju za novoosnovane politi~ke partije skriveno navijawe vode na izan|ali vito ateisti~ke politike u licu komunizma koja je pretrpela poraz u svim delovima sveta, izuzev Srbije, Albanije i Kine. Zalagawe da se sve{tenicima zabrani politika jeste recidiv ateisti~ko-komunisti~ke propagande, odnosno, zavera protiv hri{}anstva, kako bi se Crkva odstranila iz aktivnog dru{tvenog ìvota, da je vera, toboè, privatna stvar svakog gra|anina, da Crkvu treba sabiti u porte, na grobqa, oduzeti joj {kolu, medije komunicirawa, svesti je samo na pro{lost, kako bi je lak{e mogli dotu}i, uni{titi, omogu}iti samo “posve}enima” – laicima da se bave politikom. To jest Crkvi ostaviti samo tzv. verske probleme, a probleme kulture, umetnosti, nacije, verske katihizacije dece, haritativne delatnosti izdvojiti iz tog konteksta. Me|utim, problemi kulture su neodvojivi od problema vere i nacionalni problemi od ~isto verskih, kako to dobro pokazuje ovo na{e duhovno siroma{no vreme. Znano je svima da se Crkva pod komunizmom nije smela baviti ni ~isto verskim problemima: nije mogla da obnovi u ratu i posle rata poru{ene bogomoqe, da se bavi katihizacijom dece i omladine, haritativnom delatno{}u. I to, uglavnom 363

SPC koja je, uzgred da kaèmo, imala “dobre odnose sa vlastima” (~itaj komunistima). âk i verski sekta{i imaju boqi tretman pred vlastima, jer su brojne hramove kupili, po svi zabitim delovima na{ih gradova i sela i uspe{nije vr{e katehizaciju od nas, nego SPC koja tek u posledwe dve godine nalazi na predusretqivost novih qudi. A ti verski sekta{i, dobro organizovani i pla}eni, idu po duhovnom grobqu na{eg naroda kao razni emisari, Kri{ne i Murte, jogini i egzoterici, zagovornici transcedentalne meditacije, teosofije i astrologije, idu kao svetski emisari i spasiteqi, nude}i na{em narodu “pravu veru”, truju}i ga i raslojavaju}i na{e porodice i narod. I umesto da Crkva pove}a svoju aktivnost na ovom poqu, kako to ~ine druge konfesije, da sve{tenici u svakoj prilici govore omladini i deci o veri i Hristu, sve{tenici moraju dobiti odobrewe od vi{ih vlasti za svaki nastup u javnosti, za svaku tribinu, skoro za svaku re~. A i xihad je u{ao u na{ narod: Kosovo, Sanxak, Novi Pazar, delovi Bosne svedo~e o velikom potiskivawu srba. Poznato je kako je Fikret Abdi}, kao komunista, organizovao hoxe u Bosni, pomagao gradwu xamije u Zagrebu. Dakle, svuda se vernici i laici organizuju, a nas na{i qudi vezuju slepom poslu{no{}u kako bi nam zabranili da se me{amo u politiku koja nas je do ovih jada i dovela i to u vreme kada nam spremaju om~u sleva i zdesna, sa Istoka i Zapada. Nije li servilna poslu{nost isto tako greh kao i osiona prepotentnost, kojih sam li{en, jer èlim da budem poslu{an, ali ne servilan. Osim toga, odluka Svetog arh. Sinoda da se sve{tenicima zabrani da pristupaju novoosnovanim politi~kim strankama suprotna je Op{toj deklaraciji o qudskim pravima, i to ~l. 6., 19., 20., 21., koju Deklaraciju je ratifikovala i na{a dràva, a mislim da je priznaje i SPC koja je ~lan Svetskog saveza crkava. Stoga molim Sveti arhijerejski sinod SPC da povu~e svoju odluku o zabrani sve{tenicima da pristupaju novoosnovanim politi~kim strankama kao nelogi~nu ili da ovu moju molbu uputi Svetom arhijerejskom saboru na ovogodi{we zasedawe radi kona~nog odlu~ivawa po ovom pitawu. Posle odluke na{e najvi{e crkvene instance ja }u zauzeti svoj 364

stav zavisno od te odluke. Istina, meni se preti li{avawem ~ina zbog takvog moga stava. @elim da kaèm da ja nisam ro|en kao sve{tenik i ne moram da umrem kao sve{tenik, iako bi me mnogo zabolelo da me neko zbog tako trivijalnih stvari li{i ~ina. Ali, jedno je sigurno da }u se truditi svim srcem da sa~uvam ~in i umrem kao ~ovek. Ostajem u sinovskoj odanosti prema na{oj Crkvi i svome narodu. Samouprava, br. 10 (1165), Novi Sad Novembar 1990. godine, str. 9-10

U~tiv, Protojerej @arko Gavrilovi}

365

9) PISMO GENERALNOM DIREKTORU I GLAVNOM UREDNIKU LISTA POLITIKA GOSPODINU DARKU RIBNIKARU, LI^NO NA RUKE BEOGRAD, 20. avgust 2001. godine PO[TOVANI GOSPODINE RIBNIKAR,

P

rinu|en sam da Vam napi{em ovo pismo. Poku{ao sam da stupim sa Vama u kontakt, ali mi je Va{a sekretarica rekla, u Va{e ime iako je kazala, da se javim g. Milanu Mi{i}u. Poku{avao sam vi{e puta, preko telefona a i dolaskom u Politiku, da stupim u vezu sa g. Mi{i}em, ali mi to nije uspelo. Jednostavno, g. Mi{i} ne}e da me primi niti da razgovara sa mnom preko telfona. A radi se o slede}em: Gospo|a Mirjana Kuburovi} me je prozvala, i ne navode}i moje ime u svom ~lanku (Ne) Hri{}anska re~ (Politika 30. jul 2001. godine), na{ta sam joj odgovorio sa Verujem da asm ja taj teolog (Politika, 31. jul 2001. godine). Taj moj odgovor je iza{ao u Politici blagodare}i g. Mi{i}u, kako sam naknadno saznao od izvesne Milanovi}, urednice rubrike Me|u nama. Na tom mi je odgovorila M. Kuburovi} sa Pohvala samoprepoznavawu (Politika, 9. avgust 2001. godine), ne negiraju}i da se sporni tekst, uvredqive sadrìne, ne odnosi na mene, nego ba{ da se odnosi. I u tom wenom odgovoru, u kome me uporedila sa zlom ènom, ima elementa vre|awa. U me|uvremenu ja sam i na ovaj wen odgovor poslao pismo Politici, pod naslovom Istina nije vre|awe, koji nikada nije objavqen; iako sam se i za to obra}ao g. Mi{i}u i Vama li~no preko Va{e sekretarice i uzaludno intervenisao. Da nesre}a bude ve}a, u me|uvremenu je Milovanovi}ka pustila jo{ jedno pismo, izvesnog Bogdana Gavri}a, naslovqeno Ne verujem da ste teolog (Politik, 10. avgust 2001. godine), koji je, vre|aju}i mene, „branio“ Kuburovi}ku. Odgovorio sam i na ovaj wegov napad sa adekvatnim pismom Ne verujem da ste hri{}anin. Po{to niko nije objavqivao ova moja pisma, ja sam ponovo smogao snage da se javim sekretarici g. Mi{i}a i da traìm 366

prijem. Stigao je odgovor da se javim nekoj Milovanovi}. Kada sam se woj javio preko telefona samo {to me nije izmar{irala, govore}i da ona nije htela da objavi ni prvi moj odgovor, ve} je to u~inio g. Mi{i}. Da ona ne}e vi{e da objavquje moje odgovore. Za{to? Pitao sam je kako je mogla da objavi drugi napad na mene od izvesnog Gari}a, odgovorila je da je to weno pravo, vaqda po diskrecionom pravu koje je ranije DB upra`wavala. Dostavqam Vam u fotokopiji sva moja i druga dopisivawa po ovom problemu, kako ona koja su objavqena tako i neobjavqena, kako biste imali uvid u sve to. Traìm i zahtevam da se moji neobjavqeni odgovori objave u listu Politika, pa ako se prekida dopisivawe o tome, to moè da se u~ini posle ovih mojih odgovora na napade koji su na mene izvr{eni. Ja ne bih èleo ni voleo da se sudim sa listom Politika i da to pravo ostvarim sudom, na {to imam pravo po Zakonu o {tampi. Molim Vas da mi odgovorite u roku od sedam dana, kako bih znao {ta da radim. Unapred zahvalan uz najlep{e èqe za li~no zdravqe i uspeh u izdavawu lista.

367

10) ZAHTEV USTAVNOM SUDU SRBIJE ZA OCENU USTAVNOSTI OVE NAPLATE BEOGRAD, 23. novembar 2001. godine

24.

maja 2001. godine podneo sam Ustavnom sudu Srbije zahtev I U 106/2001. godine za ocenu ustavnosti i zakonitosti novog tarifnog pravilnika naplate elektri~ne energije koju, krajwe diskriminatorski, i neustavno, u rasponu 1:6 napla}uje Elektrodistribucija Srbije. Me|utim, obave{ten sam da Vlada Srbije ne haje da osnuje Ustavni sud i tako sebi dozvoqava da vlada dekretima i tarifama koje nigde ne postoje u svetu da neko pla}a 0,80 para za jedan kilovat utro{ka EE, a neko po 6 dinara, a da ne govorim o neustavnosti pla}awa takse za angaòvanu struju. Posebno je, s pravnog gledi{ta, interesantna tzv taksa za angaòvanu EE koja je kod mene bila 1500 dinara mese~no, bez obzira da li sam potro{io makar jedan KV. Molim Vas da interveni{ete da se ovaj sud {to pre konstitui{e i da naloìte Elektrodistribuciji Beograd da ne iskqu~uje nas od kori{}ewa EE dok se ovaj spor ne re{i, jer Elektrodistribucija Beograd preti mi da iskqu~i kori{}ewe EE zbog dugova koje su nakalemili, tako da su sada negde preko 20.000 dinara, iako sam ne{to od ra~una pla}ao. Koliko sam obave{ten Elektrodistribucija to ~ini da bi “ulovila u mutnom”, jer Vlada Srbije ne obrazuje Ustavni sud da bi istoj omogu}ila da nezakonito neko do|e do ogromnih prihoda preko na{ih osiroma{enih finansija. Danas je kod nas cena struje ve}a nego u zapadnoj Evropi za neke kategorije stanovni{tva, a znamo kakve prihode oni imaju. U tom slu~aju, ako odluka Ustavnog suda i bude negativna za Eletrodistribuciju,a ne bude retroaktivna, kako se nadaju u Elektrodistribuciji Beograd, oni opet dobijaju ono {to su nezakonito stekli. O kom porezu na ekstraprofit vlasti govore, kada to Eelktrodistribucija ~ini nama pod wihovim pla{tom i uredbom. Moja mese~na penzija je 3.043 dinara, a akontacije, narezane od oka i prema famoznoj pro{logodi{woj 368

potro{wi, su negde oko 8.000 mese~no u letwim mesecima kada se EE malo tro{i. Penzije i plate miruju, a kilometarski a~uni za EE ska~u i uve}avaju se tako da nas optere}uju i dawu i no}u. Ovde je re~ o pla}awu unapred, na koje se narezuje taksa i porez,a pro{ao je 1. oktobar 2001. kada je Elektrodistribucija bila du`na da izvede celokupno stawe potro{we EE kod svih potro{a~a, a ne da se naplata pravda samo anuitetima i da kod wih ostaje, jer su mi zara~unavali tro{kove oko ove struje koje ja nisam imao. Podnosilac zahteva, Dr @arko Gavrilovi}, protojerej, Beograd, ul. Maksima Gorkog br. 37. (Tel. 344-12- 29) Upu}eno Predsedniku Vrhovnog suda Srbije Predsedniku Ustavnog suda Srbije i Elektrodistribuciji Srbije

369

11) PREDSEDNIKU SAVEZNE REPUBLIKE JUGOSLAVIJE GOSPODINU DR. VOJISLAVU KO[TUNICI, LI^NO NA RUKE BEOGRAD, 2. mart 2002. godine Po{tovani gospodine Predsedni~e,

P

rinu|en sam da Vam se obratam za pomo}, iako znam da ste vrlo zauzeti zna~ajnijim dràvni~kim poslovima. Istupao sam na JU info TV 21. decembra 2001. godine u emisiji Lice i nali~je govore}i o incestu, kao teolog i nau~nik, bez iakvih pretenzija da nekoga vre|am ili da govorim govorom mr`we. Me|utim, neko je iskarikirao moj nastup, iako je on prvo sniman na dva dana pre emitovaaa, i u wemu prona{ao ono {to ja nisam rekao, da sam rekao da su Jevreji incestualan narod, da oni upra`wavaju incest po odobrewu svojih verskih vlasti, {to je ~ista la`. Dostavqam Vam integralni tekst tog intervjua, skinut sa video zapisa emisije koja je emitovana na Ju info kanalu toga dana, a koja je ukinuta, novinarka ostala bez posla, iako ima dvoje maloletne dece na izdràvaau, a meni zabrawen pristup na dràvnoj televiziji, u sredstvima informisawa javnosti, ~ak i onda kada sam napadnut, suprotno Zakonu o {tampi. La`ne optu`be protiv mene u~inili su ministar Svilanovi}, Qaji}, kao i Sveti arh. sinod SPC, svs na podsticaj Aleksandra Singera i izraelskog ambasadora. Dostavqam Vam ceo elaborat moga intervjua i mojih odgovora ovim relevantnim orgabnima, koje nisu hteli ni jednu re~enicu da objave listove: Blic, Glas javnosti, Ve~erwe novosti, Nacional, iako su napade na mene svesrdno objavili, kao da tvorci Novog svetskog poretka uvode kod nas najcrwi oblik cenzure i odabira “podobnih i nepodobnih mi{qewa”. Molim Vas da se, svojim autoretetom i vla{}u “koja Vam je dana”, zauzmete i da skintete zabranu moea pojavqivawa u javnosti, koju su mi, neopravdano i pod la`nom optu`bom, neki “cenzori” u avetiaskom mraku obave{tavawa javnosti 370

uvel.. Mi se nismo borili da, umesto jedne cenzure do|e druga umesto komunista~ke diktature da do|e ova novog terorizma, umesto jednog spahije koji se {epurio po Srbiji, da do|u brojne dahije, koji uvode teror i obespravqivawe u novinarstvu, sve pod izgovorom demokratije i garantovawa mawinskih prava na {tetu o{ptih qudskih prava i pravne regulative. 2. mart 2002. godine

Unapred zahvalan Protojerej, @arko Gavrilovi}

371

12) PISMO GORANU SVILANOVI]U, MINISTRU MIP-A, PISMO JAVNOSTI O OTU\EWU TERITORIJE, UPU]ENO DR@AVNIM VLASTIMA I SINODU, O SVILANOVI]U I PICULI BEOGRAD, 6. maj 2002. godine

V

elika nevoqa kao i briga za na{ narod naterale su me da vam se svima obratim ovim pismom, da osujetite one koji su me|u vama, a koji i daqe komadaju i vr{e rasprodaju Srbije iz neprijateqskih razloga.. Nemojte misliti da ja to ~inim zbog svoje umi{qene brige, kao da ja “kobojagi” vi{e brinem o svome narodu od vas, jer ako bi to bilo tako, onda bi to bilo sasvim naopako. Ovim putem èlim da vas sve pozovem da spre~ite zlo rasprodaje srpskih zemaqa i dobara, dok se to jo{ moè spre~iti, da osujetite daqe komadawe i rasprodaju Srbije i srpske zemqe od onih koji to vr{e iz neprijateqskih razloga, a koji su me|u vama. Saznao sam uo~i Vaskrsa, a i dnevna {tampa (me|u wima i “Nacional” br. 122 od 29. aprila 2002. godine, str. 1 i 4) je objavila, alarmantnu i poraznu vest da je Goran Svilanovi} obe}ao Hrvatima, preko g. Picule, vi{e od 10.000 hektara srpske zemqe u Podunavqu, i tom prilikom i vi{e od 1.000 hektara za{ti}ene, kao nacionalni park, teritorije Srbije, koja je zvani~no od na{e vlade progla{ena za nacionalni park. Sve je to Goran Svilanovi} dao Piculi kao “miraz” svoga antisrpstva i servilnog poloàja u odnosu na Piculu, sa poloàja koji je zauzeo, ni sam ne znam kako, zbog ~ega i po kom osnovu, u SMIP, izuzev ako to nije radi rasprodaje Srpstva; poloàja sa koga uklawa sve Srbe iz svoje neposredne blizine, da bi mogao da radi protiv interesa srpskog naroda i da neometano vr{i daqu rasprodaju Srbije. Pi{em Vam od muke, optere}en velikim bolom i tugom, pitaju}i sve, vas Dosovce pre svih, jer vi drìte “kqu~eve carstva zemaqskog”: Ko to od vas daje pravo antisrbima da vr{e daqe komadawe srpske zemqe?! Znate li da je ra{ki vladar âslav Klonimirovi}, sin kneza Vlastimira, osni372

va~a prve nezavisne srpske dràve u Ra{koj, poginuo u tim predelima 960. godine, brane}i tu srpsku zemqu od Ma|ara; da je kraq Dragutin dobio Srem u mnogo ve}em obimu nego {to je Srem danas i zale|e Srema, kao miraz od ugarskog kraqa, da bi sada Svilanovi} poklowao tu, vekovima posedovanu, svetu srpska zemqu? Zar jedan antisrbin ili nesrbin moè da vodi izdajni~ku politiku u odnosu na srpske nacionalne interese, a da vi to svi mirno posmatrate i samo }utite kao da jezika nemate?! Ko je to od vas ovlastio Svilanovi}a, ~ije poreklo i pro{lost nisu javno obelodaweni ba{ zbog toga da bi mogao da radi to {to radi: kasapqewe srpstva po nekakvim avnojevskim granicama, koje nisu me|unarodno priznate, ~ak i kad se zna da je prirodna i me|unarodno priznata granica odre|ena od pamtiveka. To je sredina reke Dunava, koja deli srpsku zemqu od druge obale Dunava. A i ta druga obala Dunava nije nikada ranije do dolaska Broza i tzv. avnojevskih granica bila Hrvatska. Pa sada Svilanovi} olako i bez trunke otpora zemqu koja je vekovima bila srpska, deli Hrvatima kao nekakvu svoju pr}iju?! Ministar Svilanovi} bi, ako imalo op{teg obrazovawa ima, morao da zna da reka koja deli Normandiju i Bretawu, i koja stalno mewa svoje korito, jeste i uvek je bila dràvna granica izme|u Bretawe i Normandije, bez obzira koliko i na koju stranu mewa svoje korito, kako ranije kada su Bretawa i Normandija bile nezavisne dràve, tako i sada kada su one pokrajine u okviru Francuske. Uostalom, moè li samo jedan ministar, pa makar to bio i Svilanovi}, koji je sa Zapada nametnut nama Srbima i ovoj vlasti, da predstavqa i daqe srpske interese u vladi koja nije srpska ni po ~emu, pre svega po odanosti interesima srpskog naroda od strane ministara koji je predstavqaju i po (pravoslavnoj) pripadnosti ve}inskog naroda, ministrima koji }e jednoga dana morati da odgovaraju pred na{im sudom, kao sada Milo{evi} u Hagu, za zla koja nanose narodu koji predstavqaju. Ovo i zbog toga {to dele ministarske resore u vladi Srbije i Jugoslavije: predstavnici, u blièm i daqem okruèwu, nedavnoj i ranijoj pro{losti, nama neprijateqskih naroda, verskim sekta{ima, roterijancima, 373

dakle, neprijateqima srpskog naroda, od kojih je jedan i ministar Svilanovi}. Ovo tim pre {to on nema iza sebe ni validno izborno telo, niti brojnost ~lanstva stranke koja bi bila srazmerna wegovoj politi~koj snazi i uticaju koji ima u vladi Jugoslavije. Uostalom, i da sve to ima, on ne bi mogao sam da vr{i rasprodaju srpske zemqe, jer ni jedan ministar ni u jednoj civilizovanoj zemqi sveta sam ne re{ava tako osetqivo pitawe bez uvida posebno obrazovane dràvne komisije. Me|utim, to pitawe meritorno ne moè da re{ava ni parlamentom obrazovana komisija bez uvida i odobrewa samog parlamenta. Dakle, da je to pitawe i re{avala “dràvna komisija”, ona ne bi mogla pravovaqano i legalno to pitawe da re{ava i da mewa dràvne granice na {tetu srpskog naroda, jer je i wen rad podloàn verifikaciji od strane Savezne i Republi~ke skup{tine. A kamo li da tako osetqivo pitawe u osetqivom istorijskom trenutku re{ava sam ministar Svilanovi}, kao nekakav autokrata, novi Brozovi}, i da tek tako obe}a Piculi tu|u zemqu, ne zemqu svojih otaca i dedova, ve} moju, tvoju i na{u, pa Picula ode “u wegovu lijepu” vrlo obradovan i zadovoqan, kako kaè, razgovorima u Beogradu. Ovo pitawe Svilanovi} ne bi smeo da re{ava ni zbog toga, jer on dobrim delom pripada jednom drugom, nama neprijateqskom narodu, pa je razumqivo {to poklawa toliku srpsku zemqu, u kojoj i deo nacionalnog parka koji je dragocen svakom narodu na kugli zemaqskoj. Dunav je bio oduvek do sada prirodna granica koja je zagarantovana Me|unarodnim pravom. Ovim “dogovorom” Svilanovi}a i Picule (kakva asocijacija u ovim prezimenima!) Hrvati su dobili kopno na srpskoj teritoriji da na wemu mogu mirne du{e da prave vojne baze i nastave daqe osvajawe Ba~ke, Banata, Srema, Zemuna i Beograda, o ~emu neki ekstremni Hrvati ve} danas govore i sawaju, te takva podela i razgrani~ewe izme|u Srba i Hrvata moè biti ve~ita “jabuka razdora”. Kada su, i po kojim me|unarodnim aktima ti krajevi ikada pripadali Hrvatima?! Da li vi, gospodo Dosovci, znate {ta radite?! Kako vam se “desilo” da nesrbin drì savezno ministarstvo, da Hrvat 374

drì ministarstvo energetike i da vr{i takve skandalozne i dahijske naplate cene EE, koje nema nigde u svetu, da manipuli{e tim, od naroda otetim i ukradenim, i ko zna gde upu}enim, u ~ijim xepovima sklowenim novcem? Kako vam se desilo da opet jedan drugi Hrvat bude vaàn ministar u vladi Srbiji, a da u vladi Srbije najmawe ima pravih Srba , dok Srba ministara u vladi Hrvatske uop{te nema, nego Srbe tamo jo{ uvek progone i ubijaju kao zveri? Zar dozvoqavate da vam Sowa Biserko i mnoge druge Hrvatice, da ih ne prozivam, koje su zaklowene nekakvim nevladinim organizacijama, vode glavnu re~ u Srbiji, re{avaju “srpska pitawa”, me|u wima i mawinska prava drugih naroda, a sve na {tetu ve}inskog srpskog naroda, dok Hrvati protera{e skoro sve Srbe iz Hrvatske, ako ih ve} nisu do sada pokrstili. Vi Hrvatima i drugim “narodnostima” dajete mnoge kqu~ne poloàje u Srbiji, a oni nam, kaèm, odre|uju mawinska prava obespravquju}i ve}inski srpski narod usred Srbije? Zar Turci zaobilaze Srbe kada dele svoje ministarske foteqe u bo{wa~koj federaciji, a vi im ih poklawate, pa Rasim Qaji} pregovara sa [iptarima oko uzurpiranih prava u Bujanovcu? Znate li da [iptari, uz pomo} Vatikana, Nemaca i Amerikanaca, podeli{e Srbima na Kosmetu samo minorno ministarstvo poqoprivrede, da je Rugova vatikanski sjemeni{tarac, da radi za Vatikan u zale|u Srbije, a vi to ne objavqujete, ~emu se protivim, ve} samo }utite, ~ak takve i favorizujete?! Nemam ni{ta protiv da svi narodi sveta ìve sa Srbima u jednoj pravno, zakonima ure|enoj dràvi, ali imam protiv da nam tu|inci, pogotovu kompromitovani qudi, vode dràvu i “sole” pamet {ta to mi Srbi treba da radimo sa mawinama koje oni ne priznaju, kada smo imali pravno ure|enu dràvu, ~ak i pre postojawa pojedinih dana{wih “demokratskih naroda”. Vi, dakle, delite ”i kapom i {akom”, ministarske foteqe i Hrvatima i Turcima i [iptarima, i postavqate ih na vrlo visoke poloàje i va`na mesta bez dovoqne provere, na mesta sa kojih mogu daqe mirno da rade protiv srpskog nar375

oda i da, teritorijalno i duhovno, kasape na{ narod?! Objasnite mi, ako znate, kako se desilo da Svilanovi} postane ministar spoqwih poslova, da Rasim Qaji} bude ministar za nacionalne mawine, da ministar energetike, tako va`nog resora, bude Hrvat, da zamenik guvernera Narodne banke, koji je imao dva strana dràvqanstva (hrvatsko i ma|arsko) na samo dva dana pre svog postavqewa za zamenika guvernera narodne banke, a dobija na{e dràvqanstvo ba{ uo~i postavqewa bez ikakve provere, da bi bio guvernerov zamenik, i da bi usred Srbije, kao wegov ministar kolega za energetiku, radio za interes “ wihove lijepe”? Kakvu vi to politiku nacionalnih interesa vodite, po ~ijem nare|ewu i u ~ije ime?! Ko vas je ovlastio da tako radite protiv ovog jadnog naroda?! Da li uop{te imate ikakvog politi~kog sluha za vo|ewe po{tene politike?! U Americi proveravaju poreklo budu}ih ~asnike vlasti pre nego {to ih postave na neki poloàj ~ak od ~etvrtog kolena pre nego {to zauzmu neku va`nu javnu funkciju. A Vi, komunisti~ka deca, zao izdanak zlog korena, koji sada vladate komunisti~kim metodom, pod novom sladuwavom firmom demokratije, vi{e zbog li~nih interesa nego radi dobra naroda, postavqate ministre opet po “Brozovom kqu~u”, po nacionalnoj pripadnosti i posle ~iwenice da nam je to razbilo “Titovu Jugoslaviju”, po onoj izvikivanoj paroli “i posle Tita Tito”. Da nam je to zakrvilo narode, donelo srpskom narodu jad, ~emer i “osiroma{eni uranijum”. Kaète da niste vi krivi za to. Ali krivi ste za ovo jadno stawe u koje ste uveli srpski narod. I to vi ~inite samo u Srbiji, u dràvi koja nije ni sada dràva srpskog naroda niti srpska, nego gra|anska, gde gra|ani imaju sva prava, a Srbi nikakva, iako je vekovima ovo bila srpska dràva, kako pre vas, komunista, i delom Kara|or|evi}a? Proglasite srpski narod mawinom, da bismo imali barem toliko prava koliko ih dajete i garantujete ostalim mawinama, pa }emo vas razumeti. Oni koji nikada nisu imali svoje dràve, stvori{e ih danas otimawem na{e teritorije, prolivawem na{e krvi i cepawem tkiva srpskog naroda, a Srbi koji su imali organizovanu dràvu od osmog veka, nemaju je sada. I kako da je 376

imaju kada i vi, poput komunista, nedostojni vlastodr{ci svojih velikih predaka, oslepqeni strana~kom borbom i zaslepqeni li~nom kori{}u, prodajete sve {to je srpsko za “~iniju so~iva”, po~ev od Beo~inske fabrike cementa, sagra|ene na manastirskom zemqi{tu, prodajete je bez ikakvog protesta SPC, sve do zgrade nove “proklete Jerine” – Palate U{}e, sagra|ene od otetog i prokletog narodnog novca i muke, a koju sada kupuje skorojevi} koji se domogao vlasti, a nije imao nikakav kapital kada je do{ao na vlast. [to ne objavite imena onih koji sada kupuju te i takve zgrade, fabrike, preduze}a, ako po{teno radite? Nego sve to ~inite bez znawa svoga naroda i javnosti svoga rada, prikrivawem rasipni{tva od o~iju svoga naroda koji vas je “izabrao”. Onaj koji krije svoj rad od svog naroda, ne radi po{teno (deviza sada{weg predsednika vlade Srbije dok se borio za vlast i bio u opoziciji), od koje nije ostalo ni slovo “p” od po{tewa, jer se i sada, kao pre, krade i laè svoj narod, ili se radi ono {to je nedovoqno dobro za na{ narod. Zar sa ovako katastrofalnom politikom mislite u}i u istoriju?! Sa takvom politikom moète u}i u Evropu, ali ne kao suvereni i ravnopravni dràvnici sa drugim dràvnicima, ve} kao argatlije, a narod uvesti u Evropu kao neokolonijalno robqe. Ne mogu da vas ne pitam: da li imate imalo li~nog karaktera, nacionalnog ponosa, dràvni~ke mudrosti, politi~ke vizije i smisla za vo|ewe narodnog posla koji obavqate, ili se pravite ludi, po onoj narodnoj: “dok se mudri namudrova{e, ludi se naìve{e”, kad ve}, kako smo videli, ne vodite ra~una i o tome {ta ko me|u vama radi i kako radi?! Da li znate ko uvozi {lepere stranih cigareta uz pratwu policije, bez ikakve carine i poreza, te se na kriminalan na~in enormno bogati, a finansijska policija lovi jadne “sitne ribe”- trgovce po kioscima zbog “markica” na paklicama cigareta, koji od svoje trgovine i rada ne mogu ni da preìve? Da li kod toliko policije, DB i KOS-a znate {ta rade pojedini va{i ministri, ili se pravite toliko neve{ti, jer imate “mnogo putera na glavi”?! Vi ste uhvatili u “kra|i” samo jednog va{eg ministra, pa i to poku{ali da zata{kate, a mnogi se u vrhovima vlasti bave korupcijom, 377

rade protiv interesa srpskog naroda, {tite one koji diluju drogom, koji ubijaju na{u decu u osnovnim {kolama, a vi ih prvo toboè hapsite, pa ih onda pu{tate na slobodu i tako ugroàvate ìvote onih koji su vam pomogli da ih uhapsite, te tako {tetite svima nama, vodite ovaj narod u propast i i{~eznu}e, a vi se bogatite, slaète “kamate na kamate”, kao da ne znate za poslovicu “oteto - prokleto”, jer }e to od naroda oteto progristi creva va{e dece, ako ne i va{a sopstvena kad tad. Da li vas boli sudbina naroda, va{e dece, na{eg potomstva kad se pravite kao da se ni{ta ne de{ava i da vas nikakva narodna nesre}a ne tangira? I opet vas pitam: Ko od vas, pametnih i prepametnih, bi tako i toliko “pametan” da na kqu~na mesta u pojedinim saveznim i republi~kim ministarstvima, postavi qude koji pripadaju nama neprijateqskim narodima, dru{tveno razornim verskim sektama, roterijancima, da ne idem daqe, koji rade protiv interesa ovog naroda, za interese drugih naroda, verskih sekti, a ne u interesu SPC: onima koji sluè drugim obave{tajnim slu`bama, pre svega interesima nama neprijateqskih okolnih naroda i dràva, u vladi koja se samo nominalno zove Vlada Srbije ili Jugoslavije?! A ovde se radi o pripadnicima onih naroda koji su okrvavili svoje ruke do lakata, recimo o srpski narod?! Da li ste zaista nezreli politi~ari, ili golobrada deca, politi~ki i ideolo{ki diletanti, koje svako moè prevariti, ili ste, pak, prava “deca komunizma”, raspiku}e, zulum}ari, protiv kojih mora ustati “kuka i motika”, jer se pona{ate kao da vas ama ba{ ni{ta srpsko i nacionalno ne interesuje, da vas nikakav nacionalni interes ne doti~e, da vas ne interesuje sudbina i opstanak ovog naroda, ako Vi uop{te ose}ate da pripadate ovom narodu? Da li mislite na budu}nost, barem, svoje dece i na{ih potomaka, kad tako nesavesno moète da vr{ite rasprodaju Srpstva i Srbije, da je delite na nove pa{aluke iliti regione, a da umislite da to moè da ostane neprime}eno u narodu i neka`weno od Boga i od qudi?! Da li ikada pomisliste na to da }ete nekada, ìvi ili mrtvi, nekome odgovarati za zla koja nanosite ovom narodu, pod la`nim imenom i u oblandi demokratije i reformi?! Pa vi, bez ikakvog 378

stida, vr{ite privatizaciju bez denacionalizacije, ~ime pokazujete i dokazujete da ste komunisti u du{i, zao izdanak zlog komunisti~kog korena, da ne vra}ate od komunista oteto ni onima koji danas ~ame gladni u klo{arama, bolesni i na smrt osu|enim zbog nema{tine u bolnicama, ve} se bogatite mafija{kim poslovima. Niste se jo{ uvek distancirali od komunisti~kih uzurpatorstkih prava – kori{}ewa nacionalizovane imovine, dokazuju}i da ste u praksi isto {to i komunisti, iako vam je ime razli~ito, pa umesto ranijeg jednog spahije koji je nasilno vladao, sada anarhi~no vi vladate, kao brojne dahije, koje su podelile, ili èle da podele, Srbiju na dahiluke, uprkos evidentnoj i legitimnoj te`wi celog sveta da se integri{e i ujedini. Obra}am se i vama, poslanici DOS-a, pitawem: da li vas je narod izabrao samo zato da }utite u parlamentu i samo zato da podiète poslani~ke kartice radi glasawa i “glasa~ke ma{ine” za velike plate i honorare, da budete }utolozi ili da se bavite dràvom i dràvnim interesima srpskog naroda? Da li znate ~ija je ovo zemqa bila vekovima? Da li ste se ikada usprotivili zlu, kriminalu, rasprodaji i kasapqewu Srbije?! Nisu li ba{ tako, kako se vi sada pona{ate, ~inili i biv{i komunisti i socijalisti zbog ideologije i internacionalizma, poslu{nosti partiji i vo|i, ili “zbog bratstva i jedinstva”, a bra}a nama, ne mogu da kaèm {ta uradi{e od dràve i naroda, posebno biv{i socijalisti, koji su toboè bili na{i, a vodili politiku protiv nas Srba. A mi smo se protiv tih istih socijalista aktivno zajedni~ki borili, ~ak i ja sve{tenik i starac me|u vama. No vi sada ~inite ne{to sli~no wima: {iri se mito i korupcija brzinom i u razmerama epidemije, uve}ava se va{e li~no enormno boga}ewe, uz stra{no osiroma{ewe naroda. Vi, bez imalo griè savesti, podiète sebi plate na 25000 i 50,000 dinara, a penzionerima, koji jedva da imaju ~etiri hiqade dinara mese~no, skidate 12% od bedne penzije, pa ih izgladnele i ubijene sahrawujemo sve vi{e svakoga dana. Zar vas zaista nije za to stid i sramota?! Pocrveni li iko od vas poslanika, kada ubaci poslani~ku karticu u “glasa~ku ma{inu”da glasa za zakon o pove}awu svojih, poslani~kih plata u vreme kada narod sve vi{e gladuje i zbog toga 379

umire?! Vi, poslanici DOS-a, ~inite sada isto ono {to su ~inili i oni - komunisti i socijalisti pre vas: sve ~inite da se ne zamerite va{oj politi~koj vrhu{ci, koja, to je o~ito, rasprodaje na{e nacionalne interese, fabrike, preduze}a, kako pojedini “zli jezici” govore, uz visoke procente, provizije i reketirawe ili kako se to ve} zove, samo u svoju li~nu korist?! Ima li iko me|u vama savesti da glasa suprotno ve}ini kao masi?! Ako je ima, barem pognite glave, kada glasate da znamo ko ste?! Ve}ina moè i Hrista osuditi na raspe}e, kao {to se desilo i govori u jevan|equ ovih dana, ali onda je ona masa i ruqa, a vi ne smete biti ruqa, jer vas je narod izabrao kao ~asnije qude od komunista, julovaca, socijalista, radikala i spoovaca, kako sami kaète. Mislite li, zaista, da }ete ovakvim va{im }utawem u parlamentu u}i u istoriji kao demokrate i slobodari?! Ja vam tvrdim, ~ak i garantujem, da ne}ete, ve} }ete nas uvesti u Evropu kao sluge i argatlije novim gospodarima mo}i i kapitala, kao poslu{nici novih mo}nika i kapitalista koji se bogate, skidaju}i i gule}i koù sa na{ih le|a, obespravquju}i i komadaju}i na{ narod, li{avaju}i ga svih osnovnih qudskih prava, ~ak i prava na “suvu koricu hleba”, kod na{e bogate zemqe. A na{i nedorasli politi~ari prodaju u bescewe sve {to je nacionalno i srpsko belosvetskim gospodarima mo}i, uz protekcionizam i veliku tajnost te i takve rasprodaje, {to uslovqava veliko i dugoro~no osiroma{ewe na{eg naroda. Kaù da na{i mo}nici to ~ine uz veliku proviziju samo za sebe. A mogli bi, ti mo}nici na vlasti, da vam je Bog dao malo pameti i dràvni~ke mudrosti, da prekinu sa rasprodajom Srbije belosvetskim zulum}arima budza{to i da pozovu na{e qude iz rasejawa, da se sa wima dogovorite oko dono{ewa zakona i garantovawa wihovih ulagawa, da bi oni kupili na{a preduze}a po realnoj ceni, kako ne bismo potpuno upali u neokolonijalno ropstvo kapitalista sa Zapada, koji su nas i doveli do “prosja~kog {tapa” protekcionizmom, sankcijama, zelena{kim kamatama na wihove “zajmove”, bombardovawem ~ak i osiroma{enim uranijumom, antisrpskom politikom, pomagawem Bqeska i Oluje, OVK-a i Bin Ladenovih muxahedina, 380

protiv kojih se ne preduzima ni danas ni{ta samo kod nas, iako rade kao teroristi protiv Srba ili su ve} zavr{ili dobar deo svog krvavog posla. A kada samo malo pri~epe wih, oni vri{te do neba. Jo{ su na{i saveznici pomagali muxahedine i Bin Ladenove teroriste u Bosni i na Kosmetu da sru{e i unize svoje saveznike - Srbe i da uzvise svoje neprijateqe iz oba svetska rata. Ni danas ne ispravqaju svoju krivu politiku prema Srbima, jer èle da nas unize i uni{te, kako bi razbili i rastro{ili sve {to je srpsko, pa zato, na{i i svetski “mo}nici”, kupuju za za bagatelnu cenu sve {to je srpsko, sva na{a nacionalna materijalna i duhovna dobra, i to ~ine svojim prqavim novcem, naj~e{}e zara|enim na osnovu protekcionizma u trgovini, nasilnih sankcija u politici i neprimerene zelena{ke kamate u pozajmqivawu novca u na{oj oskudici i siroma{tvu koje su nam oni doneli i doprineli. Stoga zahtevam i molim sve faktore vlasti u zemqi: Da predsednici Ve}a gra|ana i Ve}a republika Savezne skup{tine sazovu oba ve}a, kako bi preispitali ta~nost navoda iznetih u dnevnoj {tampi o otu|ewu teritorije SRJ i Srbije i da odrede eventualnu krivi~nu odgovornost i smenu Saveznog ministra spoqwih poslova; Da predsednici Jugoslavije i Srbije pokrenu postupak smene ministra Svilanovi}a i poni{taj takvog eventualnog dogovora i Da, ako ti ~inioci vlasti pod 1 i 2 propuste da urade i ne postupe po ovim predlozima, da {efovi poslani~kih grupa oba parlamenta: Saveznog i republi~kog pokrenu postupke poverewa obema vladama, kao i postupak poni{taja eventualno zakqu~enog takvog dogovora. Ovo zbog toga {to bi Hrvatska mogla da stvori vojnu bazu na kopnu ove na podmukli na~in otete od Srbije teritorije i da, uz pomo} Vatikana, Nema~ke i Amerike, odatle pokrene daqe osvajawe Ba~ke i Srema, vekovnih pokrajina srpskog naroda, kako to pojedinci iz Hrvatske poluglasno traè i nagove{tavaju. Hrvatska je ovim dogovorom stupila na tle teritorije SRJ i Srbije pored slepe Dosovske vlasti, koja mora i za ovo da poloì ra~une srpskom narodu. 381

Bi}e mi ute{no ako se bar neko od vas javi na bilo koji na~in da me barem demantuje (da nisam u pravu), kako bih mogao mirno da spavam ili da sklopim svoje, od Boìje i narodne brige, umorne o~i. Beograd, \ur|evdan (moja Krsna slava) 2002. godine Protojerej SPC, Dr @arko Gavrilovi} Poslato izvesnim sredstvima informisawa javnosti Upu}eno, SAVEZNOJ SKUP[TINI JUGOSLAVIJE, REPUBLI^KOJ SKUP[TINI SRBIJE, PREDSEDNIKU SAVEZNE REPUBLIKE JUGOSLAVIJE, PREDSEDNIKU REPUBLIKE SRBIJE, PREDSEDNIKU VLADE REPUBLIKE SRBIJE, SVETOM ARHIJEREJSKOM SINODU SRPSKE PRAVOSLAVNE CRKVE, SVIM [EFOVIMA POSLANI^KIH GRUPA SAVEZNE I REPUBLI^KE SKUP[TINE

382

13) PISMO ENGLESKOM AMBASADORU, CRKVENIM I DR@AVNIM VLASTIMA U VEZI „MOLITVENOG OP[TEWA“ I DEMONSTRACIJAMA PRED PATRIJAR[IJOM U PONO] 24. DECEMBRA 2002. GODINE (Otvoreno pismo) BEOGRAD, 9. januar 2003. godine

P

odstaknut pismima i telefonskim pozivima sa vi{e strana obra}am Vam se ovim Otvorenim pismom, koje je pre apel za razum nego povod za osudu Va{eg nerazumnog ìgosawa, etiketirawa i osude, ina~e spontanih i kanonski opravdanih protesta srpske, svetosavske omladine povodom davawa “u zakup” Patrijar{ijske kapele Anglikancima, da u woj godinama sluè Boì}wu misu, doga|aj koji se desio u pono}, 25. decembra 2002. godine.

a) Da se predstavim Da se odmah razumemo: mnogi su pomislili da ja stojim iza tih demonstracija. âk su me novinari: “Glasa”, “Blic Wusa” i “Svedoka” o tome otvoreno pitali. Ja nisam organizovao te demonstracije, ne stojim iza wih, ne za to {to sam “engleski |ak”, kako mi neki prigovaraju, ali potpuno razumem te demonstracije ako su bile mirne i bez vre|awa, iako ih te{ko mogu odobriti. Pretpostavqam da su deca htela da me po{tede zbog starosti i naru{enog stawa zdravqa, pa me nisu ni pozvala da budem organizator ili u~esnik u tim protestima. Ina~e da su me deca pozvala na te demonstracije, prvo bih pitao ko ih je organizovao, pa bi potom odlu~io o svom u~e{}u u wima. Uostalom, ja sam, za vreme svojih posle diplomskih studija bogoslovqa, sluìo u engleskim crkvama, {to je pravoslanim sve{tenosluìteqima, po kanonima na{e Crkve, dozvoqeno ako imaju antimins u kome su ugra|ene mu~eni~ke mo{ti i ako ga je osvetio nadle`ni episkop, pa su mo`da deca pomislila da sam ja “engleski ~ovek” i da se 383

ne}u odazvati wihovom pozivu, a ja sam samo Hristov sluga i ni{ta drugo, pa su me po{tedela tog rizika. Me|utim, iako sam ja sluìo u engleskim, protestanskim crkvama svetu liturgiju za na{e vernike, ali ne zajedno sa protestantima u smislu molitvenog me|uop{tewa, nego sam sluìo ~isto pravoslavno bogosluèwe, znaju}i da po na{im pravoslavnim kanonima nije dozvoqeno jereticima i inovernicima da sluè svoje mise ili verske slu`be u pravoslavnim crkvama. A ako se to, ipak, nekim slu~ajem desi, taj hram mora ponovo da se osveti. Da bi se problem re{io na obostraano zadovoqstvo dobro bi bilo da se Kapela Sv. Simeona Miroto~ivog ponovo osveti, ako smatramo sebe doslednim pravoslavcem i ako sebe nismo, opet po kanonima na{e Crkve, odlu~ili od Crkve.

b) Ne{to o deci koja su protestovala pred Patrijar{ijom Mogu da kaèm generalno da su deca naj~e{}e ~istija, ispravnija i ortodoksnija, blià veri, Bogu i naciji, od nas starijih, uprqanih grehom, pogotovu od onih vrhovnih predstavnika SPC koji su izgubili kormilo u Hristu Gospodu, pa pu{taju da brod SPC pluta na razme|u izme|u Istoka i Zapada, rimokatolicizma i protestantizma, ekumenizma i mundijalizma. Me|utim, u ovom konkretnom slu~aju ja ne znam ko stoji iza tih demonstracija, {to i nije va`no. No, i to }e se svakako uskoro saznati, ako ni od koga drugog, a ono od policije koja istraùje “ovaj slu~aj”.

v) Stawe u Srpskoj pravoslavnoj crkvi Stawe u na{oj Crkvi nije dobro, ve} je veoma kriti~no, ~ak i poraàvaju}e lo~e. Prvi me|u nama, episkopi, morali bi da budu ogledalo Hrista me|u nama, primer za svako podraàvawe i ugledawe, a oni to, ~ast pojedincima, uglavnom nisu. Takvo stawe u na{oj Crkvi moèmo shvatiti kao posledicu duge, surove borbe komunista, koje su nam Englezi i êr~il nametnuli, da nam uni{te pravoslavqe i Srpstvo, moral i porodicu, te su, sada{we borbe srpskog 384

naroda da “spase ono {to se spasti moè” od tvoraca Novog svetskog poretka, a protiv produène ruke komunisti~kih i prozapadnih pulena koji su uba~eni u SPC i u dràvu da je razaraju iznutra i spoqa, sasvim razumqive. Naveliko se sada govori u narodu o “delegaciji” koja, u ime SPC, ide na poklowewe rimskom papi. Do sada su to ~inili pojedina~no samo poneki episkopi i sve{tenici, a sada to na{a Crkva ~ini javno i otvoreno, iako se svi zlo~ini Vatikana o pokoqu preko milion i po Srba nisu zaboravili niti duboke rane zale~ile, nego se stalno te rane stalno iznova pozle|uju, “{u{kawem” o uvo|ewu Novog, Grigorijanskog kalendara umesto Julijanskom, o stvarawu unije sa Rimskom crkvom, narod, a pre svih na{a omladina, se uzbunio i uzbudio. Vatikan se ni do sada nije nikada javno izvinio srpskom narodu za te zlo~ine, nije se pokajao za Stepin~eve i Markonijeve, Paveli}eve i Tu|manove, Vojtiline i Kuhari}eve zlo~ine u~iwene prema Srbima, pa postoji velika verovatno~a da }e ih ponoviti. Znamo da Vatikan ùdi za tim da nam nametnu uniju i da stvori nove raskole i deobe u SPC. A tvorci NSP, u koje spada i Engleska, ho}e da nas nasilno uteraju u jereti~ki tabor ekumenizma i liberalizma, suprotno na{oj svetoj veri i wenom u~ewu. A svoje udvorice, najamnike i srpske izdajike, svaka mo}na sila, pa i Vatikan moè uvek na}i u osiroma{enom srpskom narodu, pa i u SPC. âk su ih, po na{em mi{qewu ve} i za novac na{li, samo jo{ uvek nisu toliko mo}ni da pokrenu uniju sa Rimokatoli~kom crkvom, kao {to su Judeji lako potkupili jednog izme|u dvanaest prvozvanih apostola - Judu Iskariotskog, da za 30 srebrenika izda Gospoda Hrista (Mt 26, 47 – 50).

g) Za{to se bune od Hrista otu|eni sve{tenosluìteqi koji su uzrokovali ove demonstracije? Dakle, oni episkopi, me|u kojima svakako spada i Poglavar na{e Crkve, koji {uruju sa jereticima, primaju wihove naloge i potporu, ~ine na{u Crkvu - nevestu Hristovu- svojom ili tu|om (politi~kom) sluàvkom ili 385

obezglavqenom, imaju najmawe moralno i kanonsko pravo da tako èstoko i nemilosrdno osu|uje mirne proteste na{e dece, samo zato {to oni ne dozvoqavaju da me|unarodni me{etari sipaju svoju zaga|enu versku, hri{}ansko - protestantsku vodu (~itaj raslabqenu i od Hrista otu|enu veru) u na{e ~isto, pravoslavno mleko (~itaj ortodoksno u~ewe), i da tako prave bu}kuri{ od na{e svete vere, kroz vekove ~uvane i sa~uvane: u guwu i opancima, po zbegovima i seobama, u ustancima i ratovima. Nemate pravo, gospodo episkopi, ni vi, ni srpski dràvnici, najmawe vi me|unarodni silnici, koji ste nam mnogo jada zadali kroz istoriju, da nam sada pretite kada smo mi, kao narod, skinuli Milo{evi}a koga ste vi ustoli~avali izjavama da je on “najva`niji sagornik u pregovorima za o~uvawe mira na Balkanu”, da tako napadate decu sa kojima smo “izvojevali revoluciju” 5. oktobra 2000. godine, ali ne u korist srpskog naroda niti Srpke pravoslavne crkve, nego u korist va{ih interesa, da tako pretite na{em narodu i profani{ete na{u svetu, krvqom o~uvanu veru?!.

d) Sa kakvim pravom ustaju protiv svoje dece obezbo`ni politi~ari koji ne znaju veru svojih otaca, za koju su na{i preci krv lili i ìvote svoje dali, a oni je ni ne poznaju? A oni dràvni glavari koji su, brè boqe, èstoko i neprimerno o{tro osudili ove mirne proteste, mislim nevinu decu, ~ak primenili i egzekuciju protiv wih, poru~ujem da ne znaju “{ta ~ine” (Lk. 23, 34) kada hapse na{u i svoju decu, samo zbog mirnih demonstracija omladine koja èli da se sa~uva ~istota vere, dobijena od na{ih predaka u gr~u i muci borbe, da sa~uvaju crkvene kanone, pravoslavno i svetosavsko dostojanstvo. Pogotovu ne oni koji su privesci i udvorice, vi{e kao bezbo`nici nego stvarni vernici, tvoraca nasilnog Novog svetskog poretka, da tako govore protiv svoje omladine “govorom mr`we”, optuùju}u wu za tu mr`wu, ba~ kao nekada me|unarodni me{etari {to su optuìvali ceo srpski narod. Vi, koji se javno hvalite da ste bezbo`nici, zar smete da zamerate nama, veruju}im, {to ~uvamo ~istotu vere, {to smo je ~uvali i pod svojim izrodi386

ma – va{im o~evima komunistima - koje su nam, opet, kao i vas, nametnula na{a “zapadna bra}a”?! ûdno, zar ne, da vi koji osu|ujte tako o{tro ovu decu i govorite samo i iskqu~ivo govorom mr`we, protiv onih koji mirno protestvuju protiv svega onog {to je {tetno za vitalne interese srpskog naroda i na{e svetosavske principe, da same mirne proteste, pod pretpostavkom da nije bilo vre|awa i tu~e, nazivate govorm mr`wom i suludo{}u? Jer bezbo`nik nikada ne moè razumeti vernika, budu}i da je bezbo`nik kao vetrokaz na krovu, koji pokazuje samo koji vetar duva, a pravednik je ~vrst i stamen kao granit, opet po re~ima Svetog pisma: “Beè bezbo`nici kad ih niko ne goni, a pravednici su kao lavi}i bez straha” (Pri~e Solomonove 28, 1).

|) Za{to nam, i sa kakvim pravom, preti engleski ambasador? Wegovoj ekselenciji, gospodinu Earls Krofordu, ovom prilikom èlim da se u~tivo obratim i kaèm, kao “engleski |ak” i srpski pravoslavni sve{tenik, bez imalo èqe da u ma ~emu poremetim “dobre odnose” izme|u na{ih dveju dràva, slede}e: Zahvalni smo Vam za Va{u pomo} u Prvom svetskom ratu, iako smo ~ekali na wu nepotrebno dugo, dok su na{i vojnici umirali od tifusa i arnautske kame u Valoni i Dra~u; za plemenite i humane bolni~arke i lekare koji su nas odu{evqavali, hrabro{}u i po`rtvovawem dostojnim divqewa, le~ili srpske vojnike i rawenike i voleli Srbe kao {to smo mi oduvek voleli engleski narod, ne uvek i engleske pooliti~are; svaka ~ast i Va{oj kulturi i ugla|enosti, jer sam imao prilike da se, kao |ak u Oksfordu u to uverim. Ali {to se ti~e Va{ih politi~ara i wihove politike koja je vo|ena prema nama Srbima u celom dvadestom veka, posebno od 1941. godine do danas: daleko im wihova lepa ku}a od na{e! Zar Vi mislite da nam va{i politi~ari nisu do sada mnogo zla u~inili, pa nam jo{ i Vi sada pretite, kada ste nas, kroz komunizam i socijalizam, preko Vatikana i podràvawem Turaka, dovoqno uni{tili, i to pretite nam 387

zbog mirnih, krajwe dobronamernih demonstracije na{e omladine, {to je normalna stvar u Va{oj zemqi? I sa kojim pravom Vi to ~inite, me{aju}i se u na{a suverena prava ìvota i ~uvawa ~istote vere?! Zar Vi niste ovde u misiji dobre voqe i za{tite interesa Va{e zemqe, ali ne na {tetu vitalnih nacionalnih i verskih interesa na{eg naroda? Mislim, da nije ta~no da nemate prostora gde bi mogli odsluìti Boì}nu misu u prostorijama koje ve} imate. Mislim da je Wegova Svetost g. Patrijarh mogao da Vam da neku drugu prostoriju u Patrijar{iji, na primer Patrjar{ijsku salu, da obavite Va{u misu. A mogli ste, za tu svrhu, da obnovite barem jednu od 150 bogomoqa koje su teroristi OVK na Kosovu, pod “va{im budnim okom” i nadzorom va{ih vojnika, poru{ili, pa da Vam ~ak damo, bez imalo àqewa, da sluìte Va{u Boì}wu misu u “Gradskoj ve}nici”, koja je nekada bila kraqevski dvor Obrenovi}a, da se u woj molite Bogu za opro{taj i va{ih i na{ih grehova. Morate znati, da ako na{eg starog Patrijarha umete ve{to da zloupotrebqavate, kao {to je skoro u~inio nema~ki kosovski emisar Mihail [tajner u vezi izlaska kosmetskih Srba na glasawe, da ga ~ak teratite da poziva prognane Srbe sa Kosova da se upisuju u neke famozne bira~ke spiskove, da glasaju u izbegli{tvu za OVK- a teroriste na Kosmetu i time da im daju legitimitet da vladaju na na{oj svetoj kosovskoj zemqi koja je skupo, krvqu i kostima na{ih predaka, ome|ena i sa~uvana, nama u amanet predata na ~uvawe, zar ho}ete da manipuli{ete i sa na{om osve{}enom i probu|enom omladinom; da nam propisujete pravila kako da verujemo i u {ta da verujemo, da ru{imo svoje svete kanone i verske propise, da bismo va{oj èqi udovoqili: da ba{ sluìte Boì}wu misu u Patrijar{ijskoj kapeli? Vama koji imate prostora u ambasadi, enmgleskoj ~itaonici i drugde u izobiqu, vi{e nego {to mi sve{tenici imamo? Zar nije u Svetom pismu re~eno “Bogu se treba vi{e pokoravati nego qudima” (D. ap. 5, 29). “Sudite je li pravo pred Bogom da slu{amo vas vi{e nego Boga?” (D. ap. 4, 19), da slu{amo Vas kad nam kaète da moèmo da demonstriramo, kad moramo da pognemo svoje glave i da }utimo?! Za vreme Milo{evi}a 388

ste nas podràvali u demonstracijama, ~ak mnoge iz tada{we opozicije potpla}ivali, kako sada isti~e Va{ novinar Mar{al, pla}ali da demonstriraju? A sada pla}ate vlast u Srbiju i nare|ujete im da hapse bezazlenu omladinu zbog mirnih demonstracija u kojima nije nikome falila ni dlaka sa glave, osim {to je, mo`da, bilo verbalnih dovikivawa vi{e na{em Patrijarhu nego Vama. Onako kako Vi èlite da ìvite u pravno ure|enoj dràvi, u kojoj su uvek dopu{tene mirne demonstracije, tako èlimo i mi da demonstriramo kada nas ma ko, makar to bile i na{e duhovne stare{ine, zavodi i vodi u raskol, deobe, pogibeqnu podelu koju vi, preko Solane, i daqe zagovarate samo u Srbiji. Zar, zaista, èlite da nas uni{tite i dokraj~ite zauvek kao narod?! Nebo }e dugo grmeti i rosom i ki{om plakati, ako nestane ponosnih Srba. Pa kad su svuda u svetu dozvoqene mirne demonstracije, za{to tako svirepo osu|ujete ove “na{e”, bezazlene koje su, ne Vama, nego pre na{im duhovnim i svetovnim glavarima, priredili na{i omladinci, dakle, vi{e zbog na{ih svetovnih i crkvenih predvodnika nego zbog Vas i Va{eg Boì}a?

e) Ukupna zapadna ogre{ewa prema srpskom narodu kao uzrok ovih demonstracija Okrenimo se istoriji i razmislimo malo {ta ste nam sve u~inili u sada ve} pro{lom – dvadesetom veku, da ne pomiwemo Va{e paktirawe sa Turcima, koji su svojom dahijskom strahovladom odvodili na{u mu{ku deci u jani~are, a mnogo prelepih devojaka u hareme. Zar se niste ogre{ili o nas na Berlinskom kongresu? Zar nas niste naterali da u|emo u Versajsku Jugoslaviju, bez ome|enih granica sprskog naroda, i da nas tako ra{~ere~ite, budu}i da smo hiqadu godina pre toga imali pravno ure|enu dràvu, i to ste u~inili da biste amnestirali one koji su ratovali protiv nas i vas na strani Austrougarske monarhije i pri~inili Srbima brojne zlo~ine po Ma~vi, u Srbiji, oko Cera: Austrijance, Bugare, Arbanase?! Zar nas niste bacili u ~equsti fa{isti~ke nemani 1941. godine, sa pu~om generala Simovi}a koji ste vi 389

izveli i podsticawem demonstracijama 27. marta 1941. godine?! Zar nas niste zasuli bombama na Vaskrs 1944. godine, kada su Srbi na ovaj praznik uvek u ku}ama, u vreme dok su nema~ki vojnici kao poraèni odstupali iz Srbije, ba{ kao {to je to u~inio i Hitler 6. aprila 1941. godine; nas pre toga postradale od Hitlera, te{ko postradale od fa{ista, balista, usta{a i Bugara, vi - na{i “saveznici” ste tada svirepo bombardovali, ne da nas oslobodite i sa~uvate, ve} da nas uni{tite i istrebite?! Zar niste, potom, sve na{e najve}e usta{ke zlo~ince (Paveli}a, Artukovi}a i mnoge druge), koji su se borili u Drugom svetkom ratu protiv Vas i nas, spasili od na{eg suda i Nirber{kog procesa, odveli ih “pacovskim kanalima” na sigurno mesto, opet uz pomo} Vatikana, da niko od wih nikome ne odgovara za najmonstruoznije zlo~ine u~iwene srpskom narodu?! Iako je NDH objavila rat vama i Americi?! I opet kaèm vam: Zar niste, preko êr~ila, priznali razbojnika Broza za vo|u ustanka u Jugoslaviji protiv fa{izma, iako je on bio wihov saradnik, a stvarnog borca protiv faa{izma i pravog ministra Kraqevske vojske Jugoslavije – Draù Mihailovi}a, - predali, na milost i nemilost, krvniku Brozu, da ga unakazi i izmrcvarenog ubije, iako mu je \eneral Draà Mihailovi} vi{e puta spasio ìvot? Zar nam niste Vi nametnuli komunizam i najperfidnijeg monstruma Josipa Broza, preko êr~ila, Ruzvelta i Staqina, 1943. da razapne i ra{~ere~i srpski narod tzv. avnojevskim granicama i antisrpskom politikom, ubijawima Srba u svakom gradu, bez suda i presude, progonima svojih neistomi{qenika, ne samo stvarawem tzv. avnojevskim granicama, koje ste Vi, zajedno sa Vatikanom, preuraweno priznali devedestih godina pro{log veka, a tada postoje}e i priznate dràvne granice Jugoslavije, zagarantovane svim me|unarodnim konvencijama i va{im “ugovorima i dogovorima”, poru{ili i razme|ili, te ste tako izloìli progonu, ubijawu, mrcvarewu mnogo hiqada pravoslavnih Srba ?! Pre petnaest godina gledao sam, svojim ro|enim o~ima, fotografiju na kojoj se vidi Broz 1948. godine, kada je stvorena Rezolucija IB, kako se dogovara u Va{oj ambasadi 390

o tome, ali ja nisam mogao dobiti tu fotografiju nikako, pa ni za novac, iako mi, opet Srbi, platismo na Golom Otoku, gde su primewivane sve vrste komunisti~kog mu~ewa znane jedino u NKV, Gestapou i usta{kim kazamatima. Na Golom Otoku, po nalogu Broza i drugih, prire|ene su sve vrste mu~ewa na jednom mestu koje je svet ma kada video prema Srbima komunista. I tada su, uglavnom, tamo stradali srpski komunisti da bi, vaqda, bilo mawe Srba. Vama je bio ciq Rusija, kao i Hitleru 1941. godine, a tom va{em ciqu ispre~ili su se Srbi, pa ste re{ili da nas gazite bez imalo milosti, da biste, makar i preko na{ih le{eva, {to pre izbili na ruske granice, ono isto {to je i Hitler èleo, tako da smo mi Srbi uvek pla}ali va{e ra~une. A tom Brozu, Va{em agentu i izaslaniku, a na{em najve}em zlotvoru, odlukom Makmilana, generala Aleksandera, Loa, kao predstavnici pravne dràve i zapadne demokratije, izru~ili ste 1945. godine preko 50.000 na{ih rodoquba, uglavnom Srba izbeglica iz Jugoslavije koji su se jedva domogli Austrije, da ih skoro sve do jednog poubija u Ko~evju, Blajburgu i drugde, bez suda i presude, verovatno za to da bude mawe Srba?! Zbog tog istog Broza ste zatvorili Va{e arhive i posle zakonskog roka koji je istekao pre dvadeset godina, vi, li~no Englezi, kako biste prikrili tragove svoje prqave politi~ke igre, koju su Srbi masovno pla}ali svojim glavama, bez obzira {to je na tzv. Londonskom procesu drugoja~ije presu|eno A. Tolstoju. Zar u najnovije vreme niste, zajedno sa Amerikancima, naoruàvali hrvatskog generala [pegeqa nema~kim tenkovima “Leopard” i drugim va{im oru`jem, jo{ dok je funkcionisala Jugoslavija kao dràva, {to sam li~no rekao u lice ameri~kom ambasadoru g. Cimermanu 1991. godine, a nas nenaoruàne i goloruke niste naoruàvali, sve u nameri da Hrvati istrebe ili proteraju Srbe iz Hrvatske, pa sad ne smete da otvorite tu “Pandorinu kutiju” zlo~ina u Hrvatskoj nad srpskim narodom, kako se ne bi otkrio udeo Olbrajtove, Holbruka i drugih u~esnika u zlo~inima nad Srbima preko “Bqeska” i “Oluje”. Podgovorili ste Aliju Izetbegovi}a da pogazi datu re~ i odrekne se svoga potpisa u Lisabonu o mirnom raspletu 391

“jugoslovenske drame”, pa ste i wega natutkali da po~ne sa ubijawem i progonom Srba u BiH, a sada ni wega ne izvodite na optuèni~ku klupu u Hagu, u zloj nameri da se ne otkrije i Va{e “maslo” u tim zlo~inima, u bombardovawu Srba u BiH, kao ni u~e{}e muxahedina i terorista Bin Laden u tim maskrima u BiH. Zajedno sa Amerikancima obu~avali ste i naoruàvali Ta~ija i wegovu OVK-a da poubija i protera preko 200.000 Srba sa svete Kosmetske zemqe, pa ste nas posle toga 1999. godine, poku{ali da dokraj~ite sa tomahavkama i bombama sa osiroma{enim uranijumom, ~ak opet uz pomo} muxahedina Bin Ladena, koga ste Amerikanci i Vi, stvorili, izmislili, da proterate Ruse iz Aganistana. A sada, bez imalo stida i srama, sudite u Hagu samo Srbima kao ratnim “zlo~incima”, jer oni nisu imali va{u podr{ku i nisu slu{ali va{a uputstva, a stvarne zlo~ince, Va{e pri{ipetqe i poslu{nike iz biv{e Jugoslavije i sa Balkana: iz Hrvatske, Bosne i Hercegovine i sa Kosmeta, amnestirate od ma kakve odgovornosti za zlo~ine koje su stvarno po~inili, iako su im krvave “ruke do ramena” od prolivene srpske krvi. Napokon, zar nas Vi, va{a zemqa i 18 najrazvijenijih zemaqa Zapada, niste bestidno, bestijalno napali 1999. godine iz svih oru`ja i oru|a, pod izgovorom da to ~inite zbog Milo{evi}a i u za{titi albanskog stanovni{tva, koje je ve} bilo izbeglo sa Kosmeta, pod izgovorom va{eg bombardovawa, a imali ste Milo{evi}a vi{e puta u va{im rukama (u Dejtonu), na va{em ni{anu (iz satelita)?! A sada mu sudite kako nam ne biste platili ni ratnu {tetu koju ste nam tim bombardovawem pri~inili. Umesto hri{}anskog pokajawa za celu va{u pogre{nu, zapadnu politiku naro~ito posle Drugog svetskog rata prema Srbima, na ovaj va{ sveti dan – Boì}, kada se vr{i mirboèwe i opra{tawe me|u svim onim koji se nazivaju hri{~ani, Vi nam pretite zbog mirnih demonstracija {a~ice na{e dece. Vi nas moète uni{titi sa oru`jem sa kojim raspolaète, ja to vrlo dobro znam, jer ste nas i do sada mnogo puta uni{tavali, ali time ne}ete sebe usre}iti nego opteretiti pred Bogom ìvim i jedinim koji nas sve gleda, kao i 392

postideti sebe pred qudima koji pone{to znaju od Va{e prqave rabote. Zato molitveno uzvikujem: Oh, Gospode Boè, da li }emo preìveti ovo stradawe koje ste nam nametnuli i va{e satanizovawe srpskog naroda koje jo{ uvek traje, iako ste sada doveli svoje poslu{nike i satrape na vrhove vlasti u Srbiji, da biste i nama osirotelim i osiroma{enim, mogli vladati, sve ovo u nameri kako bismo mogli, barem na{im unucima, pri~ati koliko ste nam sve zala u~inili?! Kako ve}ina od nas danas robuje tvorcima Novog svetskog poretka, ipak ostavqam svoj amanet svakom Srbinu, onaj isti koji su nekada Jevreji ostavqali svojim potomcima, ~ame}i u vavilonskom ropstvu (sr. Ps. 137, 5): “Ako zaboravim tebe Kosovo, neka me zaboravi Desnica Gospodwa i neka me zaboravi Sveti otac Sava!”

`) Kosovo - du{u srpskog naroda – Zapad osmi{qeno predaje ~itav vek u ruke na{ih neprijateqima Kosovo, du{u i zenicu srpskog naroda, ste nam oteli, pomo}u [iptara i va{ih tomahavki, ali ako nas ikada bude bilo u ìvotu, vrati}emo ga, makar i prolivawem potoka svoje krvi, ako to nije ne bude bilo mogu}e mirnim putem. Nau~ili smo oduvek da krvqu svojom pla}amo svoje mesto pod suncem, jer nismo umeli da budemo samo podanici nikome: ni Turcima, ni Austrijancima, ni Nemcima, pa ni Vama. Nismo umeli, i to je na{a velika {teta da se, kao Vi, sluìmo diplomatijom i lukavstvom, budu}i da nam je ku}a “sagra|ena na putu” na kome se ukr{taju interesi velikih sila.

z) Ako i{ta ima sveto za{ta vredi umreti, to je na{a mnogostradalna vera Na{i preci su prolivali svoju krv za veru i ota~astvo, “za krst ~asni i slobodu zlatnu”, a vi nam, i sada u “slobodi”, zabrawujete da ~uvamo ~istotu svoje vere, barem i preko mirnih demonstracija. âk to ~inite uz pomo} va{ih satrapa, a na{ih dana{wih glavari u Crkvi i dràvi, koji ne 393

umeju ~ak ni da se dovijaju danas u, za nas, {kakqivim pitawima kakvi su, oduvek i svuda, naro~ito sada, pitawa: nacionalnog opstanka, o~uvawa vere, nacije i kulture, ono {to vi uspe{no ~inite kada su u pitawu va{i narodi, va{a vera, kultura i rodoqubiva svest. Se}amo se kako ste slali svoju armadu vojnika hiqadama miqa daleko od Engleske na Foklandska ostrva, i to na tu|u teritoriju, da za{tite svoje “vitalne interese”, a nama ne dozvoqavate da sa~uvamo Kosovo, sveti prag svake srpske ku}e i crkve. Stoga, ako je Gospod rekao Svojim u~enicima, kojima su apostoli branili deci da pri|u Hristu: “ Pustite decu , i ne branite im da dolaze k Meni, jer je takvih Carstvo nebesko” (Mt. 19, 14), dozvolite i meni, svegre{nom pravoslavnom sve{teniku, da i ja kaèm vama: Pustite srpsku decu da pri|u preobraènom i vaskrslom Hristu, a ne Hristu koga su zatamnili i umnogome izmenili protestanti, ~ak i rimokaktolici, sa kojima vrh na{eg episkopata SPC poodavno {uruje i koketira! Pustite na{u decu da vole svoj narod, onako kako u~ite svoju decu da to ~ine, jer ko ne voli sebe, ne}e mo}i da voli ni drugog; ko ne voli svoj narod, ne}e mo}i da voli ni druge narode sveta, pod uslovom da vlada racionalna ravnoteà izme|u ove dve qubavi: rodoqubqa i internacionalizma, kakva ravnoteà vlada izme|u centrifugalne i centripetalne sile u svemiru. Kao {to se ravnomernim delovawem tih dveju sila odràva ceo kosmos, tako se ravnomernim delovawem qubavi prema svom narodu i qubavi prema drugim narodima sveta, odràva i napreduje svaki pojedina~ni narod. Znajte da su na{a deca, u tom pogledu, ortodoksnija, ~istija od nas starijih, i spremnija da ispovede svoju veru u ìvog i vaskrslog Hrista, ~ak i po cenu velikog mu~eni{tva i zatvarawa u va{im i na{im kazamatima, kakav je i sada slu~aj sa onima koji su mirno demonstrira~li protiv jeretika, pa sada neki od wih provode svoje mlade dane (~ame) u neokomunisti~ke kaznionice “bogomdane” vlasti, sa kojom vrh na{e Crkve sara|uje na {tetu sledovawa Hristu, vlasti koju su nam opet doveli Englezi i Amerikanci, kupiv{i ih devizama i zapadwa~kim, protestantskim {arenlaàma jo{ 394

pre izbora, kako sam to rekao u nedavnom intervjuu “Svedoku”, o ~emu govori i Va{ novinar g. Mar{al koji je sada oti{ao u Iraku da pripremi teren za Va{e tomahavke. A za nas, pravoslavne hri{}ane, jeretici su svi oni koji su se ocepili od jedine, svete, saborne i apostolske pravoslavne Crkve, koji su uveli nove dogmate, a stare pogazili, pre svega dogmat o nepogre{ivosti rimskog pape, o filiokve, oni koji nemaju svete tajne, pa ni tajnu sve{tenstva, koji ispovedaju da je crkva Hristova samo zbornica, a ne Hristova nevesta i sveta blagovaonica onih koji pravoverno sleduju Hristu, oni koji su u potpunosti izmenili originalno i od Gospoda Hrista i svetih apostola nasle|eno izvorno hri{}ansko u~ewe.

i) O u~ewu i kanonima Pravoslavqa u kontekstu zajedni~kog molitvenog op{tewa Dakle, rimokatolici, pogotovu protestanti, me|u koje ubrajamo i anglikance, su za nas pravoslavne jeretici. O tome bruje brojni kanoni svetih apostola, vaseqenskih i pomesnih sabora, u~ewa u~iteqa Crkve i svetih otaca, pa sam slobodan da neka od tih kaknona i navedem kao dokaz mojih re~i, te je nerazumno, ~ak bogohulno i izdajni~ki, od onih koji sebe ubrajaju u pravoslavne teologe i jerarhe da govore kako su kanoni Pravoslavne crkve zastareli, prevazi|eni i da na{a Crkva ìvi ispred kanona, a ne po kanonima. Bravo, novokomponovani teeolozi koji buncate i ne znate {ta pri~ate (Lk 23, 34). Posebno je bogohulno od onih episkopa koji nas sve{tenike ra{~iwavaju po tim kanonima kojih se sami ne pridràvaju, ~ime li~e na fariseje za koje je Gospod rekao: Te{ko vama kwièvnici i fariseji {to zatvarate vrata Carstva nebeskog, pa niti sami ulazite u wega, niti date da drugi u wega u|u (sr. Mt 23, 13). Molim Vas da takvima ne verujete, jer ko izda Hrista pred Vama, izda}e i Vas pred nekom, drugom, ve}om silom, kako pred malom tako i pred najve}om zemaqskom silom. A onome koji je spreman da Vam ispovedi istinu u o~i, da govori o izvornoj veli~ini Hrista Gospoda, budite zahvalni, jer oni se barem trude da spasava395

ju u Hristu kako sebe tako i Vas. I onaj koji je spreman da Vam kaè istinu u o~i, bez obzira koliko ona bila gorka i bolna, tako|e svedo~i da je Gospod Hristos na{ i Va{ najve}i prijateq, kao put, istina i ìvot (sr. Jn. 14, 6). Kanoni i u~ewe na{e Crkve vaè podjednako za sve nas pravoslavne, kako za sve{tenosluìteqe tako i za vernike, kako za nas tako i za vas, kada su u pitawu na{i me|usobni odnosi i mogu}nost molitvenog op{tewa, drè}i se apsolutne poslu{nost prema kanonima Crkve, sve dotle dok ih cela Pravoslavna crkva ne ukine ili ne izmeni. Kada episkopi primewuju te kanone onda kada kaa`wavaju druuge za gre{ke koje su po~inili ili im se samo pripisuju da su ih po~inili, kako smeju da sada kaù da ti kanoni ne vaè kada je u pitawu na{ odnos prema rimokatolicima, protestantima, anglikancima, ekumenistima, jednom re~ju prema jereticima svih boja i primesa?! Zar ne upita Gospod pritvorne fariseje: “Koji je me|u vama ~ovek od koga ako sin wegov zai{te hleba, kamen da mu da? Ili ako ribe zai{te, da mu da zmiju?” (Mt. 7, 9 – 10). A ba{ tako se pona{aju prvojerasi u Crkvi, kada su u pitawu kanoni: Sve{tenike ra{~iwavaju za malo naru{avawe kanona, a sebe po{te|uju kada otvoreno gaze mnoge kanone, kao {to to ~ini poglavar na{e Crkve. On ra{~iwava sve{tenike koji samo okom namignu na ènu, iako je Bog ènu stvarao za ~oveka i ~oveka za ènu, a dozvoqava slobodno sulo`ni{tvo homoseksualaca u svojoj sredini, sve pod la`nim izgovorom da su to bolesnici, protivno Svetom pismu i kanonima Crkva, koje ih treetira kao velike gre{nike, koji ne~e naslediti Carstvo nebesko: ”Ili ne znate da nepravednici ne}e naslediti Carstvo Boìje? Ne varajte: ni bludnici, ni idolopoklonici, ni prequbo~incim ni rukobludnici, ni muèlo`nici, ni lakomci, ni lopovi, ni pijanice, ni opada~i, ni otima~i, ne}e naslediti Carstvo Boìje” (1. Kor. 6, 9 – 10). Ako su homoseksualci bolesnici, a jesu kako Sveto pismo u~i, za{to ih pastiri ne le~e, nego ih pu{taju da “~itavo stado o{ugaju”, zbog toga }e pastiri odgovarati pred Bogom. Ako su ravnodu{ni prema wihovoj bolesti, pu{taju}i ih da skapaju u svome grehu i od svoga greha, onda su pastiri nehatni, isto {to i najamnici (sr. Jn 10, 12). Smem 396

otvoreno da Vm kaèm da ih Gospod Hristos i Majka Crkva nisu tome i tako nau~ili, nego je ta i takva “wihova nauka” od Lukavoga. Koliko je ~uvawe kanona va`no za episkope, svedo~i i ~iwenica da svaki episkop, prilikom svog nare~ewa i hirotonije, daje zakletvu pred Bogom ìvim, vernim narodom i bra}om episkopima, da }e se dràti kanona jedine svete saborne i apostolske Pravoslavne crkve po cenu svog ìvota i da }e svako naru{avawe kanona od strane episkopa biti sankcionisano odlu~ewem od Crkve. Znajte jedno da onaj koji je veroloman pred Bogom, bi}e verolomniji pred qudima, ~ak i pred nekim ko je ve}i od Vas, kada mu se samo ukaè ve}a i boqa prilika da od tog verolomstva vi{e profitira. Tako mi znamo episkope koji nisu izlazili iz dvorca Milo{evi}a za vreme wegove diktature, budu}i da sam ja za to vreme bio podaqe od wih, a sada su oni “kao ~au{i” prvi u svatovima DOS- a, koji DOS ste Vi i ostali zapadni narodi, gospodine Ambasadore, doveli na vlast u Jugoslaviji. Narod je time izmanipulisan kako od Vas, tako i od ~elnika DOS-a. Narod je tu samo bio pokri}e za ~ek vladavine bez pokri}a. Stoga je, u najmawu ruku neumesno i nerazumno osu|ivati mirne i dobronamerne proteste dece koja èle da ìve u ~istom Pravoslavqu – u Hristovoj Ortodoksiji i Ortopraksiji, koju su nasledili od svojih otaca i praotaca, a ne u muqu u kome ìvi jedan deo na{e crkvene jerarhije koji izdaje ili prodaje na{e Pravoslavqe jereticima i ekumenistima.Stoga, molim za strpqewe i razum sve one kojima se ovim Otvorenim pismom obra}am, da u tim ~iwenicama sagledaju svoje pogre{ne osude ove dece, a dràvnim vlastima ho}u da kaèm da }e navu}i na sebe vekovnu omrazu i osudu budu}ih pokolewa za to {to hapse i progone te mlade qude. Vrhovima, pak, na{e SPC ho}u da poru~im da }e, kako vode brod Crkve, svoj li~ni i upravqa~ki ìvot u Crkvi, morati sve vi{e da se navikavaju na ovakve, i jo{ gore proteste, mole}i Boga “kao sirah tu`ni bez i|e ikoga”, da zbog ovakvih i sli~nih stvari, ne do|e do ponovnog raskola u na{oj Crkvi, na ~emu zdu{no rade svi na{i du{mani. Jer rekoh da je mladost ~esto ~istija, ispravnija i ortodoksni397

ja, blià veri, Bogu i naciji, od nas starijih, pogotovu od vrhovnih predstavnika SPC koji su izgubili kormilo u Hristu Gospodu, pa dopu{taju da brod SPC pluta na razme|u izme|u Istoka i Zapada, rimokatolicizma i protestantizma, ekumenizma i mundijalizma. Moèmo takvo stawe u Crkvi shvatiti kao posledicu duge i surove borbe na{e Crkve i naroda sa komunistima i komunizmom, kako onim u dru{tvu tako i onih koji su uba~eni u Crkvu da u woj rovare, lome i razaraju iznutra,komunizma koga su nam Englezi, li~no êr~il, nametnuli. Ali, i to stawe u na{oj Crkvi ne daje pravo obezglavqenoj SPC bilo da kr{i kanone kojima je Crkva ìvela vekovima, bilo da ona osu|uje mirne proteste onih koji ometaju me|unarodne me{etare da svojim jereti~kim u~ewem, hri{}ansko – protestantskom naukom “bezgre{nog evropskog ~oveka”, zaga|uju na{e pravoslavqe, i tako od wega prave nekakav verski gemi{t - bu}kuri{.

j) Kanonima Pravoslavne crkve u vezi molitvenog op{tewa Molitveno op{tewe (gr~. - lat. Communicatio sacrum) zabraweno je pravoslavnima kako sa jereticima, tako i sa inovernicima t.j. onima koji pogre{no u~e o hri{}anskoj veri i dogmatima pravoslavne vere, suprotno u~ewu Gospoda Hrista i kanonima Pravoslavne crkve, kao i onima koji su nekr{teni i nehri{}ani. To molitveno op{tewe sa jereticima i inovernim narodima (za nas nehri{}anima) je zabraweno pravoslavnim vernicima i sve{tenosluìteqima, a onaj koji se drzne da takvo ne{to i u~ini, biva odlu~en od Crkve, to jest izba~en iz we. Ako je ta li~nost episkop ili sve{tenik, biva ra{~iwen od zvani~ne Crkve. Ukoliko ga zvani~na Crkva i ne ra{~ini, takav sve{tenosluìteq ima se smatrati ra{~iwenim u o~ima vernih i nadle`na crkvena vlast je du`na da to ra{~iwewe blagovremeno sprovede u delo. Pravoslavna crkva je ovu odluku donela kako bi se sa~uvala ~istota pravoslavnog u~ewa, kako, s jedne strane, od jeretika (krivoverja, praznoverja, sujeverja), tako i, s druge strane, od inovernika i neznaboàca, da ne kaèm nevernika. 398

Dakle, da se sa~uva izvornost, ta~nost i ortodoksnost pravoslavqa - ortodoksija i ortopraksija na{e vere - kako od onih koji su kr{teni suprotno dogmatima jedine, svete, saborne i apostolske crkve, tako i od onih koji nisu uop{e kr{teni, koji ne priznaju kr{tewe u ime Oca, Sina i Svetoga Duha. Dakle, zabraweno je pravoslavnim hri{}anima, pogotovu episkopima i sve{tenicima, da molitveno op{te ili da iznajmquju pravoslavne crkve jereticima i nevernicima. Sve ovo u smislu jevan|elske mudrosti koja kaè: “Ne moète sluìti Bogu i mamonu” (Mt. 6, 24), kao i apostolske nauke: “Kakvu saglasnost ima Hristos s Velijarom? Ili, kakav deo ima vernik s nevernikom” (2. Kor. 6, 15). Ovi propisi – kanoni - su utemeqeni na u~ewu Svetog pisma, Svetog predawa, na odlukama vaseqenskih i pomesnih sabora, kao i na celokupnom u~ewu u~iteqa Crkve i svetih otaca, dakle celokupnom u~ewu jedine svete, saborne - vaseqenske – katoli~anske, apostolske (Pravoslavne) crkve. Ovo molitveno op{tewe zabraweno je pravoslavnim sa svima onima koji neveruju ili suprotno veruju od onog kako to Pravoslavna crkva ispoveda, pa bilo da su oni nominalni hri{}ani ili pravi nehri{}ani. I, uop{te uzev{i, zabraweno je pravoslavnim hri{}anima da se zajedno mole – bogosluè, kako sa hri{}anima, koji su odstupili od pravoslavne vere, tako, i jo{ vi{e, sa nehri{}anima, po{to se prvi tretiraju kao jeretici, a drugi kao neznabo`ci, pa bilo da je ta molitva u crkvi ili ku}i, sve pod pretwom odlu~ewa od Crkve. Po kanonima na{e Pravoslavne crkve svaki onaj ko to molitveno op{tewe u~ini, sankcioni{e se odlu~ewem, izop{tewem iz pravoslavne crkvene zajednice (sr. Pravila Pravoslavne crkve od dr Nikodima Mila{a, kwiga I, Novi Sad, 1895, str. 109 - 110). Pravilo 45. Svetih apostola glasi: “Episkop, ili prezviter, ili |akon, koji se bude sa jeretikom samo i molio, neka se odlu~i; ako im pak dopusti kao kliricima da to rade, neka se svrgne”. Uo~avate da se ovde pomiwu dve kazne: odlu~ewe i li{avawe ~ina, a to je, u konkretnom slu~aju, i bio povod ovih, boì}wih demonstracija. 399

Prema 46. pravilu Svetih apostola: episkop ili sve{tenik koji prizna kr{tewe, pri~e{}e ili `rtvu jeretika, ima da se svrgne. Isto tako, sve{teno lice koje dopu{ti jeretiku da sluì u pravoslavnom hramu, nedostojno je svoga crkvenog sve{tenosluìteqskog ~ina, i ima se svrgnuti, to jest li{iti sve{teni~kog ~ina. O tome govore i Apostolske ustanove (VI, 16, 18) da sve{teno lice koje dozvoli jeretiku da sluì u pravoslavnom hramu, podleè ra{~iwewu. 64. pravilo Svetih apostola kaè doslovno:” Ako koji klirik ili svetovwak po|e u judejsku sinagogu ili jereti~ku da se moli, neka bude svrgnut i odlu~en” (PPC, I, str. 134). A prema 33. pravilu Laodikijskog pomesnog sabora isti~e se: “ S jeretikom ili raskolnicima ne smije se zajedno moliti se”. Ovom pravilu se dodaje i dodatno uputstvo: “da nikavog verskog op{tewa ne smije imati pravoslavni hri{}anin ni sa raskolnicima ( (N. Mila{, Pravila PC, kw. II, str. 91- 92). Mislim da bi nas to odvelo isuvi{e daleko u diskusiji, ako bih Vam daqe navodio pravila vaseqenskih i pomesnih sabora i u~ewa svetih otaca i u~iteqa Crkve o ovj temi. Samo da Vam napomenem i to da se u Velikom trebniku nalazi bogoslu`beni în Osve}ewa (o~i{}ewa) crkve koju su oskvrnavili bezbo`ni neznabo{ci, jeretici ili otpadnici od vere u kome se, ve} u uvodnim napomenama, daje uputstvo sve{tenosluìteqima: “Ako jeretici ili otpadnici, ma na koji na~in uzmu crkvu od pravovernih, i u woj na svetom prestolu izvr{e svoje bogomrske slu`be, onda su oskvrnavqeni i crkva i sveti presto u woj. Zbog toga u takvoj crkvi, po{to je oskvrwena, nije dopu{teno pravoslavnima ni da se mole, akamoli da prinose Beskrvnu `rtvu. Stoga se o ovome mora izvestiti nadle`ni episkop. I on, ili sam ako ho}e, vr{i ovaj ~in, ili ovla{}uje nekoga od mesnih sve{tenika svojim blagoslovom da to u~ine...” (vid. Veliki trebnik, Prizren, 1993., str. 371 – 372).

k) Zakqu~ak Prema tome, nema zajedni~kog molitvenog op{tewa izme|u pravoslavnih hri{}ana i jeretika, a pogotovu ne sa inovernicima – nehri{}anima – koji su za nas hri{}ane ravni ne400

znabo{cima, jer nisu spoznali niti prihvatili jedinog istinitog Boga i Onoga koga je On poslao Isusa Hrista (sr. Jn 5, 38; 8, 42; 12, 44), po re~ima samoga Gospoda: “ A ovo je ve~ni ìvot da poznaju Tebe, jedinoga istinitoga Boga i koga si poslao Isusa Hrista” (Jn. 17, 3). Prema tome, kada je Gospod Hristos rekao Svojim u~enicima, koji su branili deci da pri|u Hristu: “ Pustite decu , i ne branite im da dolaze k Meni, jer je takvih Carstvo nebesko” (Mt. 19, 14), dozvolite i meni, svegre{nom pravoslavnom sve{teniku, da kaèm: Pustite srpsku decu da pri|u preobraènom i vaskrslom Hristu, a ne Hristu koga su zatamnili i izmenili protestanti, ~ak i rimokaktolici, sa kojima vrh episkopata SPC {uruje i koketira. Znajte da su deca u tom pogledu ~istija od nas i spremnija da ispovede veru u ìvog Hrista, ~ak i po cenu svoga mu~eni{tva, kakav je sada slu~aj sa onima koji su u neokomunisti~kim zatvorima vlasti, vlasti koju su nam doveli Englezi i Amerikanci, kupiv{i ih devizama i zapadwa~kim, protestantskim {arenlaàma. Prema tome, nemate pravo da se qutite za mirne proteste na{e omladine ni vi koji ste se, kroz rimokatolicizam i protestantizam, odrekli Pravoslavqa i pravoslavnih kanona, ni obezboèni politi~ari koji ne znaju kanone na{e Crkve, a jo{ mawe episkopi koji znaju kanone na{e svete Crkve, pa ih ipak svesno ru{e i gaze. U Beogradu, 9. januara 2003. godine Dr @arko Gavrilovi}, protojerej Upu}eno: Svetom arh. sinodu SPC (R. 510995, po{ta 11101), Wegovoj ekselenciji g. ^. Krofordu, engleskom ambasadoru (R. 332696, p. 11050), Predsedniku SR Jugoslavije, ako ona jo{ postoji, g. dr Vojislavu Ko{tunici (R. 510996, po{ta 11101), Predsedniku vlade Republike Srbije g. dr Zoranu \in|i}u (EK 3/03), kao i pojedinim Sredstvima informisawa javnosti: “Glasu” (EK 1/04), “Blicu” (EK 2/04) i “Nacionalu” (EK 3/04). Objavqeno u “Zbiqi”, br. 93-94, od marta-aprila 2003., str 33 i 34 401

14) PISMO MINISTRU ZDRAVQA GOSPODINU TOMICI MILOSAVQEVI]U, U VEZI POZITIVNE LISTE LEKOVA, LI^NO NA RUKE BEOGRAD, 6. septembar 2004. godine PO[TOVANI GOSPODINE MINISTRE,

K

olebam se ve} vi{e dana da Vam pi{em iz dva razloga, mada znam koliko ste zauzeti oko razre{avawa novonastalih problema u zdravstvu. 1) Lekar mi je prepisao lek Diaprel MR, Glikalazid od 30 mg, za le~ewe dijabetesa, od koga bolujem ne{to oko 6 godina. Lek sam po~eo da uzimam u mesecu junu, i tada je bio na pozitivnoj lekarskoj listi, da bi ga neko skinuo sa we 11. avgusta t. g., tako da ga nisam mogao da na|em u dràvnim apotekama, ve} u Inofarm apoteci (Ki~evska 10) i morao da ga kupim. Ne znam ko se to tako neodgovorno igra sa nama oko ovih lekova, jer mewawe terapije nije ni malo bezazlena stvar, a ukidawe ste~enog prava predstavqa uzurpaciju prava. I onaj politi~ki mo}nik koji ukida pravo bolesnicima kori{}ewe leka za koji je, u neku ruku „ste~eno“ pravo, ispada da je neozbiqan i ~ovek i zdravstveni radnik, jer i od toga zavisi pogor{awe bolesti. Naime, ja sam penzioner, iako sa dva doktorata, koji ima penziju mawu od ponekih ~ista~ica (6. 200 mese~no u ukupnom iznosu), {to samo po sebi baca senku na humanost i pravi~nost i nove i stare vlasti kod nas prema svim svojim gra|anima, bez obzira na idejnu i politi~ku pripadnost. A ovaj lek je prili~no skup (684 dinara u privatnim apotekama), pa uz pla}awe drugih lekova i participacije za hrpu lekova koju moramo da snabdevamo svakog meseca, predstavqa nemogu}nost le~ewa kod ovako malih primawa od penzije kao jedinog izvora prihoda. 2) S druge strane mnogi penzioneri, takore}i po nekom diskriminacionom pravu, uìvaju enormno visoku penziju. Tako, na primer, jedan akademik, wegovo ime mogu obznaniti ako mi ne verujete, samo za to {to je bio aktivan komunista i soocijalista, ostvaruje svoju penziju od preko 80.000 402

dinara mese~no, pa mu je penzija ve}a 13 puta od moje, iako ne znam kakve su to wegove zasluge ve}e od mojih. To je vapiju}a nepravda pred Bogom i qudima. Naprotiv, mislim da sam ja vi{e doprineo kulturi na{eg naroda, jer sam napisao preko 30 kwiga, odrào vi{e od 2.000 predavawa i govora kod nas i u inostranstvu, u ciqu uvo|ewa vi{e pravde, reda i zakona u na{e dru{tvo. A ima penzionera koji primaju „minimalnu penziju“ od nekoliko hiqada dinara, dok, na drugoj strani, mnogi jo{ uvek dobijaju nacionalne penzije za „nacionalnu izdaju“ ovog naroda, koja je ve}a i od deset puta od moje, a ~iji udeo u kulturi ovog naroda je ravan nuli. To pravo uìvaju kao nabe|eni „spomeni~ari“, iako borbu s Nemcima nisu mogli ni da vide, jer su tada bili deca. Obra}am se Vama sa molbom: 1) Da lekove koji su bili na pozitivnoj listi vratite da to i ubudu}e budu, jer niko nema pravo da se igra sa na{im ìvotima, pogotou ne vlast za koju smo se borili, rizikuju}i svoje ìvote, i zbog ~ega smo se i razboleli i 2) Da pokrete postupak usagla{avawa penzija i prava po tom osnovu tako da raspon penzija ne bude ve}i od 3 do 5 puta za sve penzionere na mese~nom nivou. U~tivo Vas molim za odgovor i svrsishodno delovawe u ovom pogledu, Odani Vam, Protojerej dr @arko Gavrilovi} M. Gorkog br. 37 (Tel. 344-12-29) Beograd, 6. septembra 2004. godine

403

15)

PISMO SAVETU MINISTARA DR@AVNE ZAJENICE SRBIJE I CRNE GORE, U VEZI POVLAÊWA TU@BE PROTIV NATO-A I KOSOVA BEOGRAD, 13. jul 2004. godine (Otvoreno pismo)

P

rinu|en sam da Vam se, ovim pismom, obratim i postavim nekoliko pitawa povodom goru}ih najnovijih politi~kih doga|aja u na{oj „dràvnoj zajednici“ i ucena koje vr{e me|unarodni mo}nici nad na{im politi~arima koji su, ~ast izuzecima, toliko pogrbqeni da je dovoqno da se Karla del Ponte naka{qe, pa da oni kinu od straha. Pi{em vam kao „wegovo veli~anstvo“ bira~, koji je glasao za neke od vas, ali ne da prodajete narodne interese me|unarodnim me{etarima, nego da se za wih borite na pravi na~in. Jer, „Pokolewa djela sude, {to je ~ije daju svjema“. Nemojte mi kazati da sam „ostatak“ Milo{evi}evih poraènih snaga, kada dobro znate da sam se sa vama, rame uz rame, borio protiv narcisoidne i diktatorske vladavine „hazjaina sa Dediwa“, ~ije metode vladavine i kardinalne gre{ke i vi, dobrim delom, ponavqate. Budu}i da imam nekoliko krupnih razloga za ovo pisawe, izne}u ih po segmentima. 1) Koja to naknadna pamet i subverzivna politi~ka mo} nama u Srbiji nikako ne dâ da Srbijom upravqaju Srbi, ili kako neki prekodrinski Srbi kaù Srbijanci, pa nam je aktuelni predsednik Jugoslavije rasrbqeni Crnogorac; predsednik Srbije „~istokrvni“ Crnogorac, biv{i predsednik vlade RS ro|en u Bosanskom [amcu, za aktuelnog i ne znam gde je ta~no ro|en; da je najmawe ministara u RS iz Srbije, a tako je, mawe - vi{e, i u ostalim „saveznim“ i republi~kim ustanovama; da nam je patrijarh i ve}ina arhijereja iz prekodrinskih krajeva, kao da mi nemamo qudi u Srbiji ni za kakvo nadle{tvo, kao da smo imbecili i kreteni? Pa, kakvi su nam kadrovi koji vladaju u Srbiji, tako nam i jeste. Ve}ina visokih funkcionera, ~ast izuzecima, vi{e vodi ra~una o svojim li~nim nego o zajedni~kim 404

interesima; vi{e sluè partiji nego dràvi; vi{e sluè me|unarodnim trustovima, iako se zakqiwu u predizbornoj kampawi da }e sluìti svome narodu. Da su dana{wi politi~ki ~asnici pre izbora kazali da }e predati sve traène Srbe Hagu, da }e povu}i tu`bu protiv NATO nacija za bombardovawe, ~vrsto verujem da ne bi dobili nikakav mandat. Ako to urade sada, po{to su nas prevarili, zna~i da rade suprotno izbornim obe}awima, pa im obe}avam da na slede}im izvorima ne}e dobiti dovoqno glasova ni za cenzus, a kamoli za neko mesto u vladi. Pri postavqawu ovih pitawa, ja ne delim Srbe na Srbijance i nesrbijance, nego to, verovali ili ne, ~ine oni koji ne dozvoqavaju nama Srbima iz Srbije da vodimo glavnu re~ u na{oj ku}i, zajedno a ne podre|eno, sa ostalim Srbima i, proporcionalno, drugim narodnostima. Izgleda da smo mi Srbijanci jo{ uvek pod starateqstvom Crnogoraca i prekodrinskih Srba, u nekoj vrsti vavilonskog, to jest, neokomunisti~kog ropstva jugoslovenskih naroda koji nam razbijaju i raslojavaju Srbiju, vojsku, obrazovawe, kulturu, kao {to su to pola veka radili srpski i jugoslovenski komunisti, a sada to rade globalisti i wihove sluge u Srbiji. 2) Koja to nevidqiva ruka postavqa na istaknute poloàje ove na{e „dràvne zajednice“ koja najmawe li~i na dràvu, a najvi{e na teksa{ku ra{omonijadu, biv{e komuniste i komunisti~ku decu, koji bi, da je sre}e, pravih i po{tenih politi~ara, morali da budu skrajnuti od upravqawa politikom ako ne ni zbog ~ega drugog a ono zbog zlo~ina svojih o~eva – komunista koji nisu „poloìli ra~une“ svome narodu, uglavnom srpskom, za „pregoleme“ zlo~ine koje su nam, nagovoreni od na{eg zlotvora Broza, u~inili. Pa su i oni iskasapili Srbiju i doveli je do totalnog raspadawa „po svim {avovima i rubovima“. Tako su, biv{i i sada{wi komunisti na{e najve}e zlo koje nam ne dozvoqavaja do danas ni da se distanciramo od komunisti~ke vladavine i „tekovina“, mislim, izme|u ostalog, i na komunisti~ka, politi~ka ideolo{ka znamewa i simbole koji se, evo ve}, pet godina „slatke demokratije i pravne dràve“ vijore na nebu Srbije. Zbbog wih je Broz pobio oko 405

milion Srba, kako ~etnika, tako i komunista i onih „drugih“, naj~e{}e bez suda i presude. Zato niste izvr{ili ni denacionalizaciju; ne}ete se lako osloboditi ni od komunisti~kog, „àbqa~kog ustava“, koji je napisan od rasrbqenih Crnogoraca samo za Srbe, a koji su oni odavno pogazili i oti{li „papi u zagrqaj“; kao ni od drugih „velikih tekovina najve}eg sina na{eg naroda i narodnosti“. Da dodam, dok ste vi uìvali komunizam u maksimumu, ja sam bio gowen i progowen, a ne vidim da mi je i sada ne{to mnogo boqe kada, kao dvostruki doktor nauka, uìvam mese~nu penziju od 6.200 dinara, a vi, naj~e{}e sa malo ili bez imalo {kole, imate brojne beneficije, ogromne plate na raznim „radnim“ mestima, da ne ra~unam „provizije“ i „plave koverte“. 3) Koja to zla voqa i koje politi~ko podzemqe ustoli~uje Svetozara Marovi}a za predsednika „Saveta ministara SCG“, kad je svima poznato da je on, sa Milom \ukanovi}em i wegovom kompanijom“, najzaslu`niji za razbijawe na{e zajedni~ke dràve SRJ, stvorene pomenutim „àbqa~kim ustavom“? Da kaèm g. Marovi}u, da ova moja primedba nije motivisana mojim navodnim „srpskim {ovinizmom“, jer i moji preci poti~u iz Crne Gore, potomak sa Baje Pivqanina. Ali, su oni Srbi iz Crne Gore, a ne Crnogorci. Geografski pojam nije isto {to i nacionalno nasle|e, jer sam i ja Uì~anin, ali ne po nacionalnom poreklu, ve} po geografskom pojmu, mestu gde sam ro|en. Pitam vas u tom kontekstu: kakve razlike ima izme|u izbora Marovi}a za predsednika SCG, kada je pre toga on u~estvovao u razbijawu SRJ i ranijeg izbora Stjepana Mesi}a, kada je i Mesi} pre svoga izbora za predsednika SFRJ radio, kao Lewin, na razbijawu svoje dràve i rekao da }e on biti „posledwi predsednik SFRJ“? Mesi} je zaista kasnije, zajedno sa Tu|manom i ostalima, razbio „svoju dràvu“, iako se zakleo da }e ~uvati wen integritet i granice. Zar ne mislite da }e se isto desiti i sa Marovi}em i \ukanovi}em u odnosu na SCG, kao {to se 1990. godine desilo sa Mesi}em i Tu|manom u odnosu na SFRJ? Ako to verujete, vi ste „golobrada deca“, jer u vrhovima na{e politike postoje me{etari stranih poli406

ti~ara koji rade ono {to im wihovi mentori, a na{i neprijateqi zapovede. Da li ste vi, zaista, kao politi~ari istovremeno i komunisti~ka nedono{~ad, da dajete „agreman“ i “no` i poga~u“ u ruke na{im neprijateqima da rade na daqem razarawu Srbije i Srpstva „po {avovima i rubovima“? Sada se priprema, u duhu Novog svetskog poretka, i cepawe – regionalisawe Srpske pravoslavne crkve samo u Srbiji, shodno voqi svetskih mo}nika, a na{ih neprijateqa da vi{e ne ostane ni kamen na kamenu od nekada{we Srbije, da se Srbija, kako je rekao Kol Klintonu, vojno porazi da bi prihvatila sve postavqene joj uslove, to jest, ucene. Ama, jeste li vi qudi? Jeste li vi Srbi, Nemawi}a soj, ili potomci Vuka Brankovi}a? Dokle }ete biti pogrbqeni i na{im neprijateqima servilni, a prema narodu osorni?! Onaj koji ne ceni sebe, ne}e biti cewen ni od neprijateqa niti od prijateqa! 4) Ko daje pravo g. Marovi}u da se onako servilno presavija i naivno izviwava Mesi}u za na{e „zlo~ine“ koje su gra|ane SCG „po~inili“ gra|anima Hrvatske pred onako mlakim i perfidnim Mesi}evim „ispri~avawem“, kada Marovi}, hvala Bogu, nije ni imao nikakve `rtve, niti je bio napadnut, nego je vodio provatikansku, pronema~ku i proameri~ku politiku cepawa Crne Gore od Srbije, jer nije za wega „popularno“ da bude Srbin nego Crnogorac, dok su na{e Srbe Hrvati, [iptari i muslimani svuda gde su stigli klali, kasapili, ìvim im meso otkidali, glave im na kolac nabijali, bacalili ih ìve u livnicu Slavonskog Broda, tukli ih maqevima, gazili tenkovima po Novskoj, prali ulice {mrkovima od tenkovima „Leopard“ pobijenih Srba, „isce|ene“ srpske krvi: u Zapadnoj Slavoniji, Kninu, Topuskom, Sarajevu, Kosovu i Metohiji. To }e i g. Dra{kovi} govore}i o „Milo{evi}evom“ ([iptari }e to uzeti kao dokaz o srpskom) genocidu nad [iptarima, {to ukoliko zna istinu, zna da nije ta~no. Razume se da Marovi} i Dra{kovi}, tandem koji sada duva u „iste diple“, iako se govorilo da me|u wima postoje nepremostive razlike, nisu teolozi, da ne zna da niko nema prava da govori neistinu, da opro{ta zlo~ine nanete na{im Srbima, osim Boga i samih `rtvava kojima su 407

ti zlo~ini u~iweni; da nije u na{em narodu primqena ta imitacija Brantovog kle~awa i izviwewa za nema~ke zlo~ine, jer je trebalo da to prvo iskreno u~ini Mesi}, a najmawe to pravo pripada Marovi}u, koji nije prolio ni kap znoja da brani svoje Srpstvo nego je “obukao }urak naopako“, od Srbina postao Crnogorac, da ne bi imao potrebu da brani ènu i srodnike, ku}ni prag i o~evinu, jer ga niko nije ni napao, nego kao Crnogorca „teto{io“. 5) Koje pravo ima predsednik g. Marovi} da sam pregovara sa Mesi}em u Zagrebu, bez aktuelnog ministra spoqnih poslova, bez auktohtonih Srba iz Srbije, bez utvr|ene platforme za ove pregovore, bez skup{tinskog verifikovawa tih pregovora, on Crnogorac i „zagreba~ki |ak“, kao {to je to i Jevrem Brkovi}, Dedei} i brojna kamarila onih koji vr{e vatikanski posao – rasrbqavawe Crne Gore, posebno Marovi} - najgori Srbi i „najboqi“ Crnogorci, koji kao da nikada nisu ~itali ni Wego{a ni Marka Miqanova {ta kaù o Srpstvu; da dakle pregovara, kako novine izve{tavaju, sam o tako osetqivom problemu kakav je dràvna granica izme|u Hrvatske i SCG, kada je ta granica regulisana ~ak i „avnojevskim me|ama“ koje su izmi{qene, a ve}im delom je najspornija sa Srbijom zbog imperijalisti~kih aspiracija naslednika Frawe Tu|mana, ~iji je Mesi} neusvojeni „potomak“, o „granici do Zemuna“. Ne{to sli~no je ~inio i biv{i ministar spoqnih poslova g. Goran Svilanovi}, onako sramno, izadjni~ki i razmetqivo, obe}avaju}i g. Piculi preko 10.000 hektara srpske zemqe kod Iloka, ne svoju {iptarsku o~evinu, nego srpsku, o ~emu sam, u svoje vreme, pisao: g. V. Ko{tunici, tada{wem predsedniku Jugoslavije, g. Z. \in|i}u, tada{wem predsedniku vlade Srbije, samom G. Svilanovi}u, Svetom arhijerejskom sinodu SPC i sredstvima javnog informisawa, ali su kukavni svi oni zanemeli i sramno za}utali, jer ni od koga od wih nisam dobio nikakav odgovor! Sramota gospodo da ne odgovorite jednom isluènom sve{teniku i osvedo~enom patrioti, va{em saborcu protiv pogre{ne politike Slobodana Milo{evi}a! Ovo vam pi{em zato {to verujem da mi opet niko od vas ne}e odgovoriti, ali }u na}i puta i 408

na~ina, ako prenebregnete ovaj moj apel, da alarmiram uspavanu srpsku javnost, a ako to ne uspem: baci}u prokletstvo na sve na{e politi~are koji, zarad svoje vlastoqubive promocije i sopstvenih interesa kao sluge i, ne daj Boè, pla}enici, izdaju vitalne interese srpskog naroda u Srbiji na{im neprijateqima.

a) Problem oko ucena iz Ha{kog Tribunala je krajwe problemati~an Ja ne znam sa kakvim pravom, ako je to uop{te pravo, Karla del Ponte, toliko ucewuje samo Srbe, traè}i izmi{qene srpske zlo~ince, a ostavqa hrvatske, muslimanske, {iptarske zlo~ince na miru, Al Kaidine zlo~ince koje je sam Klinton pomagao, muxahedine iz arapskih zemaqa, ako se nepristrasno sudi svima zlo~incima iz biv{e Jugoslavije? Kako su Tu|man, Izetbegovi} i mnogi drugi mogli da umru, a da za vreme ìvota i posle smrti posthumno ne budu osu|eni kao zlo~inci? [ta je sa stra{nim zlo~incima me|u [iptarima: Ta~ijem, Hajradinajem i mnogim drugim, za koje gospo|a del Ponteova ~uva dokaze u fijoci, a obe}ala je da }e ih izvesti na optuèni~ku klupu do jeseni 2003. godine? To nisu qudi koji ne drè svoje obe}awe, a nalaze se na tako velikom poloàju. To nisu nepristrasni pravnici, nego pla}enici u sudstvu, kakvih je kod nas, kako novine pi{u i sada{wi ministri govore, puno sudstvo. 1) Stoga, moram da pitam: sa kakvim pravom danas vi, na{i politi~ari, i to ~inite unisono svi u jedan glas kao „pod nekakvu komandu“ (ne {alite se, mo`da i jeste komanda), me|u kojima se naro~ito istr~ava i „moj saborac“, aktuelni ministar inostranih poslova, g. Dra{kovi} - da se mora „sa Hagom sara|ivati“, to jest da im se moraju predati (eufemizam za „ru`nu re~“ izdati) svi na{i patrioti, koji su ~asno i odgovorno branili svoju zemqu u najkriti~nijem momentu wene istorije, kada je Srbija bila napadnuta od brojnih agresora i sa svih strana sveta, bez povoda i bez objavqenog rata, ilegalno bez rezolucije SB i odluke UN? Kako to moète da kaète „mora“ i ako mora, za{to ne mora 409

Hrvatska, xamahirija, [iptari, koji imaju na hiqade stvarnih svojih zlo~inaca u odnosu na nas?! Ko to nas „primorava“ da izdajemo krive i prave, suprotno latinskoj poslovici da je boqe 99 krivih osloboditi nego jednog pravog osuditi?! Jesmo li mi u takvom moratorijumu, u novim sankcijama, vekovnih ultimatumima? Da li moramo ve~ito da slu{amo, makar to bili i mo}nici, mimo na{eg zakonodavstva, protivno na{oj ~asti i savesti? âk nam tu saradwu pod izrazom „moramo“ da sara|ujemo sa Hagom, bez imalo stida i srama, preporu~uju na{i politi~ari iz zemqe i kada odu „preko bare“, i iz inostranstva, predlaù kao da nam èle da kaù da }e do}i red i na nas koji se tome verbalno protivimo, da i nas predaju Hagu, samo da bi zadràli svoju vlast nad ovim jadnim i ubogim narodom. I to ~ine bez imalo „stila i {arma“, otvreno, udvorni~ki i ulaguju}i se, kao nekakvi strani potr~ci – „spoqni momci“ tih centara mo}i za na{e „unutra{we poslove“, pa idu u inostranstvo da dobiju „doma}e zadatke“ koje moraju da ispune u celosti kao osnov~i}i, kako bi pokazali da sluè vi{e wima nego Srbiji, kada smo mi, gra|ani Srbije, ve} pogre{ili, po ko zna koji put, pa ih izabrali za “narodne poslanike“, da sluè nama, a ne wima. Me|u wima, jedan od najgrlatijih i najaktivnijih „sluìteqa“ Haga i „stare ve{tice“ koja obilazi svet na metli i traì srpske patriote koje je proglasila za „zlo~ince“, jeste i g. Dra{kovi}, kao {to rekoh „moj saborac“, ~ovek koji je i sam, svojim govorima zapaqivao masu i sa svojim dobrovoqcima branio napadnutu dràvu i to sa razlogom, a i ja sam to ~inio verbalno kao sve{tenosluìteq, jer nismo mogli drugoja~ije, kao na primer g. Marovi} koji ima vi{e „rezervnih otaxbina“, a mi samo jednu, a jedna je kaù „kao ni jedna“. âk, ako bi neko napao i danas ovu malu Srbiju, unapred da mu kaèm da bih ja, ne ~ase}i ni jednog trenutka, ovako star i isluèn sve{tenik, ostavio krst u oltaru, uzeo vojni~ki {iwel, snajper ili kala{wikov i branio svoju otaxbinu, svoj narod i veru do posledwe kapi svoje krvi. Pitam vas, na{e politi~are: gg Marovi}a, Tadi}a i Dra{kovi}a: Da li znate {ta radite, ako podleète danas 410

jednoj uceni, sutran }ete podle}i svim ucenama? [ta ste vi, g. Dra{kovi}u nama ranije govorili i radili u vezi odbrane zemqe, a {ta danas, kada ste u{li u dru{tvu ministara saradnika gospo|e del Ponteove, pri~ate sa pozicija „velikog ministra spoqnih poslova“ male „dràvne zajednice“ koja se, prakti~no svela na Srbiju, Srbijicu koja izdràva vas Savet ministara sa buxetskim izdacima od 94%, a da samo 6% pla}a u buxet “ dràvnoj zajednici“ Crna Gora, i da im je to „skupa i preskupa“ dràvna zajednica, pa ho}e da je napuste, a u toj Srbijici ta Crna Gora ima toliko ministara, ambasadora, politi~kih kadrova, da Srbija ne moè da „digne glavu“ od rashoda koje pla}a drugima koji je glo|u, a wene gra|ane more gla|u? Tako smo za vreme Broza dotacijama, otkupom, narezom pomagali, i u Kosmeu i u Crnoj Gori, ra|awe {iptarske dece i mortalitet na{e dece u Srbiji, koja je tada kao i sada bila gladna; da Srbija, koja nikako ne moè da postane dràva srpskog naroda, jo{ uvek, i u post Titovoj i Milo{evi}evoj eri, {to je velika gre{ka Milo{evi}a, postaje kao nekakva „krava muzara“ od koje svi drugi boqe ìve, na {tetu tzv. Srbijanaca. Da li pomi{qate, g. Dra{kovi}u, da ako ovako nastavite da, Vi i na{i politi~ari, pretite nama sa takvim podani~kim mentalitetom, da }ete sve „predati Hagu“, mentalitetom koji ranije niste imali, pa {ta }e g. Dra{kovi} raditi ako Karla del Ponte, ne daj Boè, sutra po{aqe wemu zape~a}eno „qubavno pismo“, da li }e i onda on sara|ivati sa Hagom ili, da li bi mi morali i sutra i wega da predamo Hagu? On se, verovatno, sveti generalu Pavkovi}u, mo`da i sa pravom, ako je istinit „slu~aj sa helikopterom“. Ali, ja ne govorim o slu~aju, nego o principu: da ne smemo ni pod kakvim pretwama podle}i ucenama „zapenu{ene stare dame koja na Srbima le~i svoje komplekse ru`no}e“, niti podle}i ucenama ma koga centra mo}i u svetu i izdati na{e patriote i borce koji su nas, kad smo bili napadnuti, branili. Zlo~ince da, ali samo zlo~ince po na{em zakonodavstvu i ustavu, a ne optu`bu za „komandnu odgovornost“, koju na{i zakoni ne poznaju. Ne}emo mi, vaqda, svaki ~as mewati ustav i zakone po }efu neke del Pontove koja je, koliko se ja razumem u pravo, samo dobila od nekoga 411

pravo da optuùje iskqu~ivo Srbe, bez ikakvih stvarnih dokaza koje nam o wima, kao zlo~incima, i ne dostavqa. Mi ucenama iz inostranstva ne smemo podle}i iz vi{e razloga, pa makar nas i ne primili u Evropu, jer je Evropa danas neprijateqski raspoloèna prema nama zbog povla|ivawa Vatikanu, Nema~koj i Austriji i wihovoj srbofobi~noj, antisrpskoj politici. Tim ucenama Zapada ne smemo podle}i iz vi{e razloga: 2) Mi imamo posla sa ovejanim „trustovima mozgova“ koji ne drè ni svoju datu re~, overenu poptpisima, kakav je slu~aj sa Rezolucijom SB br1214, kojom su obe}ali da }e se na Kosovo i Metohiju vratiti na{a vojska da ~uva srpske svetiwe, a kasnije i policija i vojska da ~uvaju granice i red i mir u dràvi. Taj dogovor su prekr{ili i dozvolili masakre nad Srbima od strane [iptara kako su do{li na Kosovo i Metohiju jula 1999. godine, a naro~ito genocidom nad Srbima od 17. do 19. marta 2004. godine, uz wihovu asistenciju, jer su sve{tenici izjavili da su napred i{li Kfor i Unmik i prisilno iseqavali Srbe iz wihovih ku}a, a za wima je i{la {iptarska ruqa i palila sve {to je srpsko, ~ak i bogomoqe iz pro{lih vekova koji su deo svetske kulturne ba{tine. Pored aktivno prisutnih Nemaca, u Prizrenu je spaqeno sve {to je srpsko, ~ak i Episkopija i u woj jedini Srbin ~uvar, a jedan vojnik iz Francuske je ukrao ~ak i mo{ti sv. Joanikija Djevi~koj iz manastira Djevi~a. Ne bih hteo da nabrajam vi{e primera, jer }e uskoro iza}i moja kwiga o tom zverstvima: Prokletstvo zlo~inaca, koja }e to detaqnije opisati. Imate li vi, na{i politi~ari, imalo „mu{ku petqu“ i jezik da to kaète tim me|unarodnim me{etarima nego zajedno sa wima, kao wihovi sau~esnici, „morate“ da radite na istrebqewu svoga naroda? 3) A {to se ti~e ucene, to je zlo iz ~ega se ucewivani narod ili pojedinac te{ko moè ikada lako izvu}i. Ako jednom ispuni samo jednu ucenu, ucewiva~i idu sve daqe i traè sve vi{e {to mogu da dobiju. Ali Vi ste postali toliko servilni prema me|unarodnim mo}nicima da vam traè oca ili majnku, brata ili sestru, ènu ili dete, sve 412

bi im u~inili. To je kao laka ènska: ~im je mu{karac jednom dobije, ona mu vi{e ne moè otkazati „svoju uslugu“, kojom je on ve~ito ucewuje. I to {to ~inite na {tetu srpskog naroda nije ni{ta drugo nego politi~ka prostitucija, o kojoj je Gospod pisao u 23. glavi Matejevog jevan|eqa, pa bih se radovao da je pro~itate. Neka nas pobiju, neka nam zatvore vrata Evrope, ne}emo na takav, po narod izdajni~ki na~in, da ulazimo u tu staru vavilonsku bludnicu. Ni oni koji su sada u{li nisu se mnogo usre}ili. Pogledajte kolika je inflacija u Poqskoj, kakvu i koliko cenu doprinosa zajedni~koj uniji svaka od novoprimqenih zemaqa ~lanica treba da plati NATO, koji nije prijateq Slovena ni Pravoslavqa. A vi }ete skinuti i ko{uqu, ali ne svoju, nego na{u i dati je kao doprinos za ulazak u Evropsku zajednicu, umesto da trgujete i sa Istokom i sa Zapadom, da pokrenete lanac proizvodwe i zaposlite nezaposlene i gladne koji }e ustati protiv vas, a ne protiv wih, a ne da primate od Zapada pozajmicu, da vam oni diktiraju da je dajete za popravku puteva, dakle u potro{wu, umesto za pokretawe zamajca proizvodwe. Kad smo ve} kod toga, nastavili ste komunisti~ku praksu da na poloàje stavqate samo svoje ~lanove partije, a ne stru~ne, odgovorne i po{tene, koji ~esto nisu dorasli poslovima na koje ih postavqte, te opet sada smewujete \in|i}eve qude, kao {to je i on smenio Milo{evi}eve, da biste ustoli~ili svoje. A ja vam kaèm da i me|u Milo{evi}evim i me|u \in|i}evim qudima ima po{tenih, iako se to ne bi moglo re}i za ovu dvojicu. I tim smenama dokazujete da imate „komunisti~ki pedigre“ i ne znate onoliko o privredi i privre|ivawu koliko bi dans trebalo, zato }e vas radnici ucewivati {trajkovima, blokadama puteva, demonstracijama, kako vas ucewuju va{i zapadni mentori, pa }ete se na}i izme|u nakovwa i ~eki}a. Morate znati da ko jedanput podlegne uceni, i bez zakona izda na{eg ~oveka me|unarodnim zlikovcima, ~ak biv{eg predsednika dràve, i to zlikovcima koji su nas neovla{}eno bez odluke SB i UN bombardovali, mora biti na{ izrod, narodni izdajica i neko koga }emo se odre}i i ispisati iz istorije na{eg naroda. Jer ko moè, bez zakona, da izda Tribunalu u Hagu biv{eg predsednika dràve, za{to 413

ne bi sa zakonom izdao Vuka ili @arka, bez obzira da li su oni stvarni krivci ili ne, jer se „mora“ sara|ivati sa Hagom, bez obzira da li je to na zakonu za osnovano i pravno utemeqeno. Tzv na{i zlo~inci ako ih je bilo, bili su to obezboèni, Titovi Srbi, a ne Svetosavci, pa smo im morali sami suditi, da ne bi ~ekali da „prokqu~a glas“ del Ponteove. Mi znamo da Milo{evi} nije bio toliko zlo~inac prema Hrvatima, kojima je, svojom pogre{nom politikom, pomogao da stvore veliku Hrvatsku; ni muxahedinima kojima je omogu}io stvarawe dve xamahirije na vekovnim teritorijama srpskog naroda; ni [iptarima kojima je, pristankom na pregovore u Rambujeu, na dolazak mirovwaka na Kosovo i Metohiju, na tzv. Kumanovski sporazum, opet pod iznudom „poklonio“ Kosovo i Metohiju, {to nije smeo da u~ini makar i glavu izgubio, jer i ovako je samo pitawe koliko }e mu glava ostati na ramenima, budu}i da bi samo svojom „izgubqenom glavom“ mogao iskupiti kardinalne gre{ke svoje politike prema Srbima. Milo{evi} je bio zlo~inac prema srpskom narodu, ili, najvi{e prema srpskom narodu, a mawe zlo~inac prema drugim narodima, kako ga pogre{no sude i osu|uju. ûdo je, {to ga, gospodo nove demokrate, niste na vreme uhapsili i sudili mu vi u zemqi, a ne da dozvolite da on bude toliko na slobodi, da se {epuri kao i uvek, da isplete mreù za{tite, uni{ti sve tragove svojih zlo~ina i da, pred ovim narodom, koga je doveo do bede i gladi, ostane ~ist, a da bude sada u Hagu veli~an kao najve}i junak, ve}i patriota od vas samih koji ste ga izdali, koji „morate“ da sara|ujete sa me|unarodnom zajednicom, neko vi{e neko mawe, neko zbog naroda, a neko zbog svojih interesa, ne trude}i se dovoqno da u~inite ne{to vi{e da se na{ narodni poloàj popravi. Pa, ako je trebalo poslati Milo{evi}a u Hag, Hag je morao prvo da nam dostavi dokaze o wegovim zlo~inima, da ih na{i objektivni eksperti procene i prou~e, pa da, ako na|u wegovu krivicu, izmenite zakone i ustav o ekstradiciji na{ih gra|ana, i da ga tek tada predate, a ne da to samovoqno, iza le|a savezne vlasti, i protivzakonito u~ine: pokojni Zoran \in|i}, Vladan Bati} i Du{am Mihajlovi}, onako sramno i kukavno. I to na Vidovdan - na dan kada je Vuk 414

Brankovi} izdao kneza Lazara na Kosovu Poqu, na na{ najve}i naciopnalni praznik kada se osu|uje izdaja, a veli~a hrabrost u borbi „za krst ~asni i slobodu zlatnu“. Vi ste time omogu}ili da se u narodu stvori kult Slobodana Milo{evi}a, da ga narod smatra za heroja i va{u `rtvu, a vas za „strine“ i kukavice. Vaskrsavawe Milo{evi}a pomaè i del Ponteova i me|unarodna zajednica koja mu podme}e dokaze koji nisu validni, izmi{qenu krivicu koju sudija Mej nije mogao da podnese, nego je ~ovek pukao. Ovo rezonovawe nije moja „naknadna pamet“, jer sam o tome, u svoje vreme, pisao ~lanke i drào predavawa koji su objavqivani, te mogu sluìti kao dokaz. Uostalom, Milo{evi}a su nove vlasti morale da uhapse 6. marta 2000. godine, kako wega tako i sve wegove pajta{e, koji su ~inili kriminalne radwe u dràvi koju nije hteo ni da proglasi dràvom srpskog naroda prilikom pisawa komunisti~kog Ustava Srbije, koji vi jo{ niste promenili za ~etiri godine svoje vladavine, {to mu nije mala gre{ka. Ne mislim da je trebalo da hapsite po{tene qude, makar to bili komunisti ili socijalisti, nego kriminalce i zlo~ince, pa ma to bili i dosovci, a ima i me|u vama kriminalaca, pa ako ne znate, pitajte nas, narod sve zna i kaza}e vam. Dakle, dok su tragovi kriminala sveì i dokazi jo{ nisu ukloweni, neka se sve dokaè i osudi. No, nove „demokrate“ su amnestirale na{e zlo~ince i ~ekale da Karla del Ponte zapenu{eno digne svoj glas i stupi na tuìla~ku scenu i da vam, jo{ i sada, vi{e godina posle hap{ewa prvih optuènika, postavqa uslove, ucewiva~ke uslove za uslovima, koji uru{avaju pravni sistem na{e zemqe, suverenitet dràve, razbijaju vojsku i policiju, uni{tavaju sistem obrazovawa i privre|ivawa, koji dovode u pitawe bezbednost dràve, jer se naoruàni ne}e dobrovoqno predati, nego samo prolivawem krvi. Imate li je, gospodo politi~ari, imate li vi{e i jednu kap srpske krvi da je prolivate zbog zahteva Karle del Ponte, koje se nije proslavila kao pravnik ni u svojoj dràvi [vajcarskoj? Srbija je danas zemqa ~uda: danas su, dakle, u woj najve}e demokrate oni koji imaju komunisti~ki pedigre; najve}i bogata{i oni koji su mafija{i i name{tenom privatizaci415

jom, ~esto tu|om imovinom i denacionalizacijom neobavqenom; najve}i pravdoqupci oni koji su izigravali pravdu na svakom koraku. U Srbiji je danas najvi{e demagoga, a najmawe narodnih tribuna; najvi{e koristoqubaca a najmawe narodoqubaca; najvi{e onih koji uzimaju svoje i tu|e, a najmawe onih koji svoje poklawaju; najvi{e ucewenih i ucewiva~a, a najmawe hrabrih i po{tenih odupira~a. 4) Moram da vam kaèm da }ete, sa politikom ucewivawa vi, tako slabi, nedràvotvorni i podani~ki odgajeni, te{ko iza}i na kraj. Ucena }e sustizati uceni; vi ne}ete postoje}u ni ispuniti, sustiza}e je slede}a ucena. Jedna ispuwena, ra|a}e mno{tvo drugih. Onaj na{ politi~ar koji danas preda Hagu sve optuènike koje taj sud traì, sutra }e morati povu}i i Tu`bu protiv NATO zlo~inaca koji su nas ojadili i u crno zavili: decu nam ubijali po obdani{tima i kupatilima, putnike u vozovima i autobusima, izbeglice, koje su jednom pobegle od wihovog bombardovawa, u izbegli~kim kampovima i kolonama, u~enike po {kolama i mostovima, seqake po wivama. A za divno ~udo oni su nam zemqu, vazduh i vodu zagadili, narod otrovali raznim otrovima tako da je reprodukcija stanovni{tva u Srbiji smawena za 70%. I tako }e biti: Prvo }ete ucenom isporu~iti sve ha{ke optuènike, pa }ete ucenom obe}ati da povu~ete tu`bu protiv NATO-a, a jedan drugi na{ ministar obe}ava da ne}e uslovqavati povla~ewe na{e tu`be protiv NATO-a povla~ewem wihovih tu`bi protiv Srbije, da je sasvim mogu}e da }e Srbija, kao {to to èle Vatikan i Nema~ka, dok postoji i nestane „morati“ da pla}a ratnu od{tetu: Hrvatima, Bo{wacima – muslimanima, Arbanasima – [iptarima, Slovencima, svima, jer je od ovih zapadnih sila progla{ena za uzro~nika, to jest `rtvenog jarca rata u Jugoslaviji. A taj rat su pre izazvali Zapad i na{i susedi (naoruàvawe Jan{inih teritorijalaca, [pegeqevih neousta{a, {iptarskih terorista, muxahedinski muslimana od strane. Nema~ke, SAD, Engleske, Vatikana, Saudi Arabije, Irana, Turske itd) nego {to je za wega kriva Srbija. O Srbiji kao o tom `rtvenom jarcu dobro bi bilo da pro~itate tekst iz Svetog pisma (4. Moj. 28, 15. 22; 29, 16. 19. 22. 25. 28. 31. 34. 38). 416

Onaj koji sutra povu~e pomenutu Tu`bu, prekosutra }e morati da preda Kosovo i Metohiju [iptarima, pa kad to u~ini, mora}e da prizna regionalizaciju Srbije, prvo otcepqewe Vojvodine, pa Sanxaka, pa onda Timo~ke Krajine, zatim Ma~ve. prekosutra. „Mora}ete da sara|ujete sa me|unarodnom zajednicom u svemu“, da im dajete sve, da skidate sa sebe svekao frajla i striptizeta, pa kad sve skinete sa sebe i date to drugome, mora}ete te, zaista, da im date i ono {to je ostalo, jer je to bilo ciq wihovog patolo{kog voajerstva „osiroma{ewa“ srpskog naroda. Onda }e vas oni kojima ste dali sve, kao „zaraziti“ samo davawem, pa }ete im „davati“ i kada od vas ni{ta i ne traè; nuditi ono i {to im ne treba. Ali tek }ete onda biti od wih i nas izvikani, istro{eni, prezreni od svog naroda i odba~eni od me|unarodnih me{etara, posluì}ete kao isce|ena prqava krpa koja nije vi{e ni za potirawe svoga identiteta i nacionalnog suvereniteta, ve} za bacawe na buwi{te, jer narod kaè da „stara koka“ nije vi{e ni za {ta drugo nego da se zakoqe, skuva i od we napravi „dobra“ supa. Da to ne bi do~ekali, ako mislite da „morate“ da predate sve {to vam ovi me{etari traè, onda je boqe da se uklonite, da do|u oni koji „ne moraju sve da rade {to Karla del Ponte traì“, pa da podnesete ostavke na svoje poloàje, da vas narod ne bi oterao „kukom i motikom“, da vas ne bi uzimao na ni{an svoga napada, razume se verbalnog, da vas ne bi na slede}im izborima odbacio i prolio kao „prqavu vodu“ koja mora da se slije u kanalizaciju. I da, kao sve{tenik, poru~im onom na{em politi~aru koji se drzne da u~ini dve tako kardinalne, istorijske gre{ke protiv svog naroda: 1) Ko bez odluke Skup{tine Srbije povu~e Tu`bu protiv NATO-a u Hagu, budu}i da je uglavnom Srbija bila bombardobvana, a samo jedan aerodrom u Crnoj Gori, i 2) Ko potpi{e predaju Kosova i Metohije [iptarima bez saglasnosti srpskog naroda na Narodnom referendumu u Srbiji: 417

Neka je, od mene iako gre{nog sve{tenika, proklet i ovog i onog sveta! Neka mu se seme zatre u na{em narodu! „Ne imao od srca poroda, ni mu{koga, a ni devoja~kog. R|om kapo dok mu je koqena!“ Beograd, Sv. Arhangel Mihail 26/13. jul 2004. godine Protojerej dr @arko Gavrilovi} 11000 Beograd, Maksima Gorkog br. 37, (tel. 344-12-29) Upu}eno direktno ili preporu~enom po{tom: Savetu ministara SCG; Svetom arhijerejskom sinodu SPC; Skup{tini SCG, General{tabu vojske SCG, [efovima poslani~kih grupa u Sku{tini SCG; Skup{tini Srbije, Predsedniku Srbije, Predsedniku vlade Srbije, Predsedniku Skup{tine Srbije, [efovima poslani~kih klubova Skup{tine Srbije: SRS, DSS, DS, G17 plus, SPO-NS, SPS; Ambasadama: SAD, Rusije, Engleske, Francuske, Nema~ke, Italije, Birou Evropske unije u Beogradu, Predstavni{tvu Ha{kog tribunala u Beogradu, Papskom Nuncijatu u Beogradu; Sredstvima javnog informisawa u zemqi i inostranstvu: Tawugu, Politici, Ve~erwim novostima, Blicu, Glasu javnosti, Kuriru, Nacionalu, Balkan ekspresu i drugim.

418

16) PISMO SVIM RELEVANTNIM NADLE@NI[TVIMA SRBIJE BEOGRAD, 6. maj 2004. godine

a) O za{titi svojih sve{teni~kih i qudskih prava

N

ezvani~no sam saznao da je Sveti arhijerejski sinod Srpske pravoslavne crkve uputio zahtev dràvnim vlastima Srbije da ne smeju pripu{tati sredstvima informisawa javnosti ni jedno sve{teno lice, bez dozvole nadle`nog episkopa, {to je nedopustiv, protivzakonit i nelegalan akt samovoqe i flagrantnog kr{ewa qudskih prava. Nezvani~no sam, opet, saznao da je ta odluka doneta prvenstveno zbog mene i mojih kriti~kih (ne kritizerskih) stavova vladaju}ih krugova u Crkvi i Dràvi, zbog wihove nebrige za dobrobit srpskog naroda, haoti~nog duhovnomoralnog i biolo{ko - ekonoskog stawa u srpskog narodu i raznih po{asti koje vladaju u narodu, uz pre}utnu „toleranciju“ onih koji ne bi smeli da }ute. U tom orkestriranom tonu protiv mene je i pismo objavqeno u Ilustrovanoj politici izvesnog Milana Petrovi}a, pod naslovom „Pitawa za dr @arka Gavrilovi}a“ (v. “Ilustrovana politika” br. 2360 od 10. april 2004. godine, str. 31), u kome ovaj „anonimac“ zamera voditeqki TV “Palma plus”, u Jagodini, kako je smela da pozove mene „{ugavog“ u TV emisiju, u kojoj sam gostovao 20. marta 2004. godine zajedno sa gg generalom Neboj{om Pavkovi}em i vojnopoliti~kim komentatorom Milovanom Drecunom. Kopiju ovog Petrovi}evog pisma, kao i moj odgovor wemu koji je Ilustrovana politika korektno objavila u istom listu (v. “Ilustrovana politika” br. 2362 od 24. aprila 2004. godine, str. 12), dostavqam kao priloge uz ovaj svoj dopis. Dakle, „kockice su se sloìle“ i dokazalo se da je „nezvani~no“ saznawe u ne~emu ta~no, pa sam ja stvaqen u karantin izolacije, u neku vrstu ku}nog pritvora, pod mentorstvo i starateqstvo nepoznatih mi anonimaca i dosada{wih cinkaro{a kod DB. Bio sam u izolaciji i pod prismotrom DB od 10. jula 1964. godine, oz ozvu~enost i pretres stana. Ne 419

znam da li iikome pade na um da ukloni bubice i iz moga stana, {to je du`nost i teret ove, nove vlastui?! ûdno je da se na tom spisku pra}ewa moga rada na|u zajedno Sinod i cinkaro{i DB, zar ne?! âk bi to bilo i idili~no, da nije ironi~no i protivzakonito. A najmawe prili~i Sinodu SPC da gazi zagarantovana qudska i sve{teni~ka prava svog starog, „isluènog“ borca za dobro Crkve i naroda, sve pod maskom da se ne bi smemo „baviti politikom“. Ja sam se mawe bavim politkom koliko se politika bavi mnome i zadire u moje najprivatnije interese. âk i oni koji su zagovornici da se Crkva ne sme „baviti politikom“, {to je dokaz bavqewa {tetnom politi~nosti po Crkvu i narod, bave se vi{e politikom od mene, ali za wih Sinod nije nadleàn da ih za, po Crkvu i narod, {tetne radwe kazni ili prekori. Ako je takav demar{ Sinod zaista u~inio kod dràvnih vlasti, i ako ova takav predlog usvoji, ja sam povre|en i kao ~ovek i kao sve{tenik, pa protiv tih diskiminacija najo{trije protestujem i predo~avam da }u se, u za{titi svojih qudskih i sve{teni~kih prava koja mi neprikosnoveno pripadaju po mom pozivu sve{tenika i bogolikog qudskog stvorewa, u istoriji srpskog naroda od kako znam za sebe, uvaàvanog (a dovoqno sam star i {kolovan da znam mnogo i da patim mnogo za sudbinu srpskog naroda kojoj su „kumovali“ mnogi predstavnici Crkve i politike), najenergi~nije boriti po~ev od suda u Beogradu do apelacije Komitetu za za{titu qudskih prava u [trasburu, da se ova zabrana ukine, a krivci kazne po vaè}em Me|unarodnom pravu i Konvenciji o za{titi qudskih prava svakog ~oveka, u koje, vaqda, spadam i ja. Poloìo sam Zakletvu prilikom rukopoloèwa za sve{tenika 21. septembra 1956. godine u beogradskoj crkvi Ruìci, pred tada{wim patrijarhom srpskim Germanom, Wegovim vikarom episkopom topli~kim Dositejem i vernicima (mnogi su tada plakali), da }u revnosno, u svakom vremenu i nevremenu, ispovedati Gospoda Hrista, sluìti Bogu, Crkvi i svom narodu, da }u se boriti protiv „duha ovog sveta“ (takav je sadràj sve{teni~ke zakletve tada bio, {to mogu dokazati), duhu koji je protivan Hristu, koji danas 420

razara Bo`ju crkvu spoqa i iznutra, kome naàlost sluè i kome se klawaju mnogi crkveni velikodostojnici, iako je duh ovoga sveta istovremeno i „knez ovog sveta“ (sr. Jn 14, 30; 12, 31; 16, 11). Obe}avam Bogu i svome rodu i sada, bez zakletve ali ravno woj, da }u se svim sredstvima boriti protiv najamnika u Crkvi i Dràvi, protiv poroka ovoga sveta koji duhovno i fizi~ki ubijaju na{ pravoslavni narod, uprkost }iwenici {to mnogi predstavnici na{e Crkve o tome }ute, ili su nemu{ti, wuwkavi ili ~ak „neve{ti“. Pravo javnog nastupawa u sredstvima informisawa javnosti nije rezervisano samo za episkope niti wihove poslu{nike, jer se Bogu treba ve}ma klawati nego qudima (sr. D. ap. 5, 29; 4, 19 ) budu}i da je to univerzalno pravo svakog ~oveka na kugli zemaqskoj, pa i sve{tenika @arka Gavrilovi}a. Mnogi od na{ih najvi{ih predstavnika Crkve su danas otvoreni zagovornici ekumenisti, dijaloga i molitvenog op{tewa sa jereticima i globalistima, primaju „petrov nov~i}“ kkoji ih „podmazuje, grubo gaze}i sve {to je do sada na{im precima, pre svih Svetom Savi, bilo najsvetije. u~ewe Svetog pisma, kanone Crkve, u~ewe svetih otaca i svetog predawa. Od onog dana kada sam poloìo svoju Sve{teni~ku zakletvu pa sve do danas ja sam se vrlo qubomorno, rekao bih revnosno, drào te svoje Zakletve. A nema te sile na zemqaqskoj kugli koja bi me, starog i sedog, upla{ila i naterala da se i daqe ne pridràvam te moje zakletve i principa za koje sam se zakleo, {to mi kao sve{teniku i ~oveku neotu|ivo pripadaju, za koje sam uvek spreman da postradam u ispovedawu Gospoda, kako bi se {to vi{e upodobio Wemu, najsvetijem i najkri~inijem Bogo~oveku (vid. Mt 23 glava), Koji je zbog toga postradao i bio raspet. Postradali su za iste principe, zbog svojih kriti~kih stavova prema tada{wej paganskoj mo}i dru{tva, i svi Wegovi sledbenici, po~ev od prvih apostola, ugledaju}i se na Wega i Wegov kriti~ni ton prema farisejima, sadukejima i prvosve{tenicima, daju}i „Caru carevo, a Bogu Boìje“ (Mt. 22, 21). Postradao je za te iste principe i Wegov Krstiteq zbog kriti~kih re~i upu}enih tada{wem vladaru. Postrada}u i ja 421

za to isto, sleduju}i wima, samo ako me Bog za to udostoji. Kako bih mogao drugoja~ije i ja da u~inim i pro|em, ukoliko revnosno ispovedam Gospoda, sa kriti~kim, ne reklamerskim moga nastupa, ve} su{tastveno potrebnim radi duhovne obnove pravoslavqa i svetosavqa u na{em narodu. Ostavqam drugima, ~ak i onima iz Crkve SPC koji èle i ho}e, da sluè „knezu ovoga sveta“ do mile voqe, jer }e za to odgovarati Gospodu, a ne meni. Ja }u sluìti Gospodu mome „dondeè jesam“ (sr Rimq. 14, 18), a qudima i svakoj vlasti samo ukoliko i oni sluè Gospodu i svome narodu. Pravo na tuma~ewe Hristove istine pripada Crkvi, dakle svima u Crkvi, pa i meni sve dok sam ~lan te Crkve, dok me neka tamna ruka ne zadavi ili satara xelata ne u}utka. Kod nas u Pravoslavqu nema „bezgre{nih rimskih papa“, kao {to ih ima tamo gde se hri{}anstvo izrodilo u ~ovekobo{tvo, sa kojima na{i visoki crkveni velikodostojnici pregovaraju, bogosluè i javno daju farisejske hvalospeve „svetom ocu papi“ – najve}em nepokajanom xelatu pravoslavnih Srba, pod mimikrijom pravoslavnog ekumenizma, ne da papu vrate u Pravoslavqe nego da Pravoslavqe utope u jeres. Time na{a gospoda episkopi ru{e osnove Pravoslavne vere, kanone Crkve, u~ewe svetih otaca, osnove Svetog pisma – same temeqe na{e vere. I ja im se, u toj izdaji nebozarnog lika Hristovog, ne}u nikada pridruìti niti pokoriti, makar mi oni ispisivali i smrtnu presudu, a kamoli {to su napisali ni{tavne i nevaè}e demar{e i cinkaro{ke, potajne izve{taje, kako su mnogi to i do sada ~inili, a {to sam video u svom Tajnom dosijeu koji se vodi u DB, o ~emu sam podneo izve{taj Svetom arhijerejskom sinodu SPC. Ho}u da verujem da u vrhovima dràve ima razboritih qudi koji }e odbiti ovaj predlog Sinoda i mene blagovremeno za{tititi od samovoqe „novih i starih konvertita“ u SPC i na{em narodu, koji se sada prave da su „ve}i rimokatilici od rimskog pape“, a do sada su bili komunisti ili wihovi poslu{nici. Ovo tim pre {to u svetu nije poznat ovakav diskiminatorski postupak, izuzev u zemqama i verskim zajednicima koje primewuju duhovnu torturu. Sre}om, ja ne pripadam takvoj veroispovesti i ne ìvim u takvoj zemqi. 422

Obra}am se ovim dopisom i Ustavnom sudu Srbije da oceni ovakav postupak Sinoda, zatraìv{i wihov odnosni akt upu}en Vladi Srbije, jer znam sigurno da mi ne ìvimo u teokratskoj dràvi niti u dominionu svemo}nog i “bezgre{nog rimskog pape“. U Beogradu, \ur|evdan (23. april/ 6 maj) 2004. godine Zahvalni protojerej, @arko Gavrilovi}

Poslato: Svetom arh. sinodu SPC, Ustavnom sudu Srbije, Vladi Srbije, Skup{tini Srbije i Sredstvima informisawa javnosti (“Tawugu”, RT Srbije, “Glasu”, “Blicu”, “Politici”, “Ilutrovanoj politici”, “Ve~erwim novostima” i “Borbi”)

423

17) OTVORENO PISMO IZRAELSKOM AMBASADORU BEOGRAD, 22. januar 2002. godine VA[A EKSELENCIJO,

N

ezvani~no sam obave{ten da ste uloìli o{tar protest kod Saveznih ministara: inostranih poslova, informacija i vera (gg. G. Svilanovi}u, S. Orli}u i R. Qaji}u), kao i Svetom arhijerejskom sinodu Srpske pravoslavne crkve, optuùju}i me da sam, u emisiji TV Ju info kanala, u emisiji “Lice i nali~je”, rekao da su “Jevreji incestan narod”. Kako ja to uop{te nisam nikad rekao, pa ni tada, to ste me Vi pau{alno i neargumentovano optuìli i proglasili za antisemitu, {to nikada, nijednim deli}em svog bi}a nisam bio, niti sam to sada, niti }u to ikada biti. Ako Vi znate ne{to drugo i vi{e o meni od mene samog o mom navodnom antisemitizmu, to Vas molim da mi ukaète na moje stvarne gre{ke ili eventualne zablude i na moja neta~na tvr|ewa, kao i to na osnovu kojih mojih re~i i mojih stavova ste stekli takvo mi{qewe o meni, kako bih se popravio. Ja sam, u pomenutoj emisiji, na~elno, govorio o incestu kao teolog i filosof, a iznad svega kao slobodno misle}e bi}e i demokrata, i tom prilikom rekao, {to je delimi~no i nespretno objavqeno, da se iz brakova rodooskrvwewa, prema nau~nim istraìvawima u Evropi, obi~no ra|aju gluvonema deca. Ovako su, barem, “TV Novosti” prenele moj uvodni tekst, kao i to, da sam “izme|u ostalog tvrdio da kod Jevreja, zbog nasle|ivawa imetka, nije na~iweno pravilno krvno razgrani~ewe u rodooskrvwewu...” Pri toj istini ostajem i daqe, bez obzira na halabuku i napade u {tampi, radiju i televiziji. Zato tvrdim da ja nikad i nigde nisam tvrdio da su “Jevreji incestan narod”, kako su sredstva informisawa krivotvorno ili ta~no prenela Va{u ili tu|u izjavu, pa je to velika kleveta na moj ra~un, kao slobodnog mislioca, gra|anina SRJ, i kao sada{weg, a ne biv{eg sve{tenik SPC kako su me mediji u “Slobodnoj Evropi” i “Glasu Amerike” u 424

smislu diskvalifikacije karakteri{u, navedeni na to Va{im protestom, ako i nemate kao ciq Va{eg demar{a dizawe harange protiv mene ili mog progona i lin~a. Odmah da kaèm da ne èlim da ovim svojim odgovorom remetim eventualno dobre odnose izme|u na{ih dveju dràva i naroda, ali ni da o}utim neta~ne i ne~asne napade na moju li~nost, pa Vas qubazno molim da mi barem dozvolite, kao napadnutoj strani, da se ovim pismo samo branim, i mo`da uspem i da se odbranim, od neopravdanih napada, tuma~e}i to kao moje qudsko i demokratsko pravo. U tom smislu molim da prihvatite i protuma~ite ovo moje pismo.

a) Neta~ni i nepravedni napadi na moju li~nost Interesuje me kako ste Vi stekli utisak da sam ja antisemita? Da li samo: 1) na osnovu toga teksta, koji je objavqen u TV Novostima, {to bi bilo nepotpuno i neta~no za tako te{ku kvalifikaciju; ili 2) na osnovu celog mog izlagawa kada sam govorio o incestu, bez èqe da vre|am Jevreje, na pomenutom Ju info kanalu, do koga teksta Vi moète lako da do|ete, ili pak 3) pod nekim drugim, tu|im uticajima ili interpretacijama koje su doprle do Vas, a koje meni nisu poznate. Ja se kunem ìvim Bogom da nisam antisemita niti mrziteq Jevreja, niti ma kog naroda na kugli zemaqskoj, ali jesam slobodnomisle}i intelektualac koji se, za sve {to kaè, trudi da ima nau~no pokri}e i u kwigama objavqene dokaze. Verovatno ova moja zakletva Vama malo zna~i, no ja za to ne snosim nikakvu krivicu. Znam, tako|e, i to da me je, i pre Va{eg demar{a, g. Aleksandar Singer ranije napadao da sam antisemita, pa sam 6. februara 2000. godine davao usmenu izjavu srpskom Patrijarhu u vezi tih pau{alnih optu`bi. Rekao sam tada da na pau{alne i anonimne optu`be ne odgovaram i da svako ko me za ne{to optuì, mora to i da dokaè, da se na optu`bi potpi{e, da mi se ta optu`ba uru~i u zakonskom roku, pa da ja na wu odgovorim i iste opovrgnem, ako nisu istinite. Wegova Svetost mi jo{ uvek nije dostavio kopiju tog od g. 425

Singera optuùju}eg pisma, iako je obe}ao, iako sam ja to pismo traìo vi{e puta kako pismeno tako i usmeno preko {efa Kabineta. Tom prilikom (6. februara 2000. godine) sam rekao i to da me ~udi da se vrh Crkve bavi pitawem: kakvi smo mi u o~ima Jevreja, a ne kakvi su Jevreji u o~ima nas Hri{}ana, budu}i da su oni raspeli na{eg Gospoda, da se jedan dobar deo wih svuda u svetu bore protiv hri{}anskog u~ewa i morala, da su oni inicirali posledwe natovsko bombardovawe Srba 1999. godine.

b) Utrostru~eni napadi na moj moralni integritet Napadi na mene su nekako sinhronizovani: prvo su do{li od g. Singera, pa onda od Vas, pa od vikarnog episkopa Wegove Svetosti, dr Atanasija Rakite, da li samoinicijativno ili po “zadatku”, i to kao “Boì}na ~estitka”, na Badwi dan 6. januara 2002. godine preko TV “Bra}a Kari}”, a te iste optu`be g. Singer je ponovio, isto kao i ranije, ali ovoga puta svoju optu`bu je pro{irio i izrekao preko radija “Slobodna Evropa” i “Glasa Amerike”. ûdne li koincidencije da pravoslavni episkop govori kao da je potparol predsednika jevrejskih op{tina i da predsednik jevrejskih op{tina govori kao srpski episkop kada sam ja u pitawu. Zbog svega toga pre sam sklon da verujem da su Vas drugi naveli da me nepravedno i neobave{teno optuìte i da ni do Vas nije dospeo integralni tekst moga intervjua, koji je dat na dva dana pre emitovawa, pod uslovom da mi voditeqka obezbedi video zapis, {to ona nije ispo{tovala. Pretpostavqam da Vi imate va`nija posla od “prislu{kivawa” mojih intervjua. Ovo i zbog toga, {to je od emitovawe napadnute emisije, u kojoj sam u~estvovao kao gost na Ju info kanalu, pa do Va{eg demar{a, pro{lo skoro mesec dana.

v) Neopravdane optu`ba protiv mene svim relevantnim vlastima u zemqi i inostranstvu U svakom slu~aju, Vi ste mene optuìli svim relevantnim crkvenim i dràvnim organima na{e zemqe da sam anti426

semita i neprijateq Jevreja, a preko radija “Slobodne Evrope” i “Glasa Amerike” ta Va{a optu`ba, kao i optu`ba g. Singera, a koja nije ta~na, emitovana je u ceo svet, pa ne znam, i ~udi me, {ta je ciq tog Va{eg demar{a: Va{a preporuka politi~arima i “nacionalnim snagama” u Srbiji da paze {ta se radi u zemqi u odnosu na vas Jevreje, a ne u odnosu na interes na{eg naroda. Mo`da je to, ~ak, Va{a te`wa da mobili{ete svoje poslu{nike u Srpskoj crkvi i dràvi kako biste uspostavili potpuno gospodstvo nad na{im slobodnomisle}im qudima i medijima, a mo`da i pripremawe zabrane emitovawa mog nau~nog rada, odlaska u inostranstvo, ili, ~ak, ne daj Boè, jo{ ne{to gore. Zar je, zaista, moja krivica samo na osnovu izgovorene jedne, blago re~ene, obi~ne nau~ne konstatacije koja nikoga dobronamernog ne vre|a, toliko velika da se podigne takva i tolika medijska galama?! Za to sam pre sklon da verujem da je Va{ demar{ ili Vama dat kao tu|i stav, ili je u funkciji uspostavqawa potpune kontrole nad na{im sredstvima informisawa javnosti u duhu zamisli zagovornika Novog svetskog poretka i u}utkivawa demokratskog mi{qewa na{ih slobodnomisle}ih Srba.

g) Da li je sloboda zagarantovana samo Jevrejima ili i Srbima? Da li mislite da je sloboda data samo za Jevreje, da je Jevrejima svuda u svetu dozvoqeno da Srbe napadaju i satanizuju do mile voqe, a da Srbima nije dozvoqeno ni da se slobodno brane, a kamoli odbrane, kada im, kao meni, zabrawujete da se pojavquju na medijima u svojoj sopstvenoj zemqi i tako opovrgavaju neosnovane optu`be? Zar je to demokratija i univerzalno demokratsko pravo zagarantovano za sve qude i narode, ako mogu to pravo da koriste samo odabrani? Da, i ja sam za demokratiju, za garantovawe qudskih prava svima, ali za garantovawe istih prava i nama, pravoslavnim Srbima: da svako ko vre|a tu|a verska, rasna ili nacionalna ose}awa, odgovara. Ali, Vi ste, sa lavinom “o{trog demar{a”, pokrenuli lan~anu reakciju i lavinu 427

osuda prema meni, ugroàvaju}i pravo moje javne re~i, moga odgovora i nastupa na televiziji. Dakle, obespravili ste me. A sada mi, ~ak, “Va{i qudi” zabrawuju i da se pojavqujem na TV i branim svoja prava, svoje stavove, bez vre|awa ma koga, sluè}i se nau~nom istinom, ili barem znawem koje sam stekao u~e}i bogoslovske i filosofske {kole u na{oj zemqi, ~itaju}i brojne kwige na raznim jezicima i tako dolaze}i do znawa koja su skrivena “u tamnim vilajetima”.

d) Srbi su uvek prema Jevrejima bili prijateqi I ja li~no sam za dobre odnose na{ih dvaju stradalnih i mu~eni~kih naroda, na{ih dveju dràva koje stalno susedi osporavaju i èle da uni{te, ali ti odnosi moraju da budu zasnovani na obostranoj ~asti, dostojanstvu i po{tovawu na{ih naroda. Ho}u da kaèm: srpski narod je oduvek voleo i {titio Jevreje, ali se nisu uvek svi Jevreji pravilno oduìvali srpskom narodu, kako je trebalo ili kako smo mi to o~ekivali. Stoga, dozvolite i meni da, onako kako Vi branite interese svoga naroda, svoje dràve, religije, da i ja tako mogu da branim interese svoga naroda, svoje religije i dràve. I me|u nama tada, nadam se, ne}e biti nikakvog nesporazuma niti sukoba. Dakle, i ja sam za prava Jevreja da i oni mogu da slobodno ìve u ovoj zemqi koja se zove Srbija, ali ne tako da oni budu slobodni, a mi Srbi robovi; oni gospodari, a mi wihovo robqe. Oduvek smo, mi Srbi, bili prijateqski nakloweni prema Jevrejima i nismo im nikada u~inili naào, a kamoli izvr{ili na wima genocid. Tako je moj Uì~anin, pokojni trgovac Mandi}, odgajio jevrejsko siro~e koje se zvalo Klara Mandi}. Vladika Nikolaj je prevezao, kroz gustu nema~ku kontrolu, jevrejsku devoj~icu skrivenu u vre}i, dokje wena majka sedela pored Vladike i drugih u kolima, od Kraqeva do Trstenika, da bi je spasao od pogubqewa i tako rizikovao svoj sopstveni ìvot, da bi spasao wen. Ta se majka zove. Ta 428

Jevrejka se zvala Margita, a }erka koju je Vladika spasao se zvala Ela Trifunovi}, ro|ena Najhaus, koja se obrastila skoro pismom Srpskoj patrijar{iji i, sa punom adresom i imenom, iznela te podatke. Me|utim, Jevreji {irom sveta napadaju Vladiku Nikolaja kao antisemitu, samo za to {to se usudio da javno kaè jednu nau~nu istinu o Jevrejima, govore}i Srbima “kroz tamni~ki prozor” u Dahau. General Nedi} je rizikovao svoj ìvot kod Nemaca, da bi spasao mnoge Jevreji da, pod srpskim imenima i prezimenima, preìve nema~ke racije i pogrome, na ~emu mu Jevreji nikada nisu ni zahvalili niti mu se oduìli. S druge strane, umesto jevrejske zahvalnosti i priznawa nama Srbima za dobro koje smo im u~inili, trebalo bi da Vam je dobro poznato kako su se Jevreji {irom sveta, obru{ili na Srbe i satanizovali nas u ovom posledwem, prqavom i bezdu{nom ratu (uloga Olbrajtove, Holbruka, Kola, [iraka, Kisinxera, generala Vesli Klarka, Kozirjeva, Mikelija, Jeqcina), i na kraju, da su pokrenuli NATO ma{ineriju da nas bombarduje i uni{te, a potparol Bele ku}e, mislim da se zvao Nikols, ne ustru~ava se da javno prizna kako Olbrajtova “vodi svoj privatni rat protiv srpskog naroda pomo}u NATO-a”. A i wu smo mi, Srbi, gostoqubivo, primili u svoju zemqu kao dete. Tu su i ostale name{taqke oko Markala u Sarajevu, Ra~ka na Kosovu, medijski rat protiv srpskog naroda, koje su izmi{qene optu`be Srba kao genocidnog naroda, gde su predwa~ili jevrejski lobiji u svetu i SAD. Zbog tog satanizovawa srpskog naroda, dobrim delom, kao i zbog NATO bombardovawa i pogre{ne politike na{ih komunista tada na vlasti, koje ste vi, kao narod, ustoli~ili prvo u SSSR, a onda i u SFRJ, ja kao dvostruki doktor nauka: teolo{kih i filosofskih, imam mese~nu penziju od 100 nema~kih maraka, a ra~un samo za EE je dvostruko ve}i od te penzije, (ima li zemqe u svetu gde se tako ne{to de{ava!), dok oni koji su nas bombardovali, imaju sada otvorene banke i ra~une na sve strane sveta, da mogu i daqe da “kupuju” nas i na{e sirote politi~are, malim parama i obe}awima, sve pod vidom i u oblandi nove, zapadne demokratije, koja se nasilno name}e srpskom narodu da se “garantuju prava maw429

ina” na {tetu ve}inskog naroda. Mi imamo poslovicu koja kaè: “Ne}e baba nazor ni u raj”. Otuda, nema sre}e u nasilnom nametawu nikakve “uvozne demokratije”, jer je Srbija bila demokratska i pravno ure|ena zemqa (recimo imali smo Zakonik Cara Du{ana iz 1349. godine), pre mnogih zapadnih demokratija. Nema sre}e u nasiqu, ~ak ni tada kada to nasiqe ima dobre namere, jer je nasiqe – nasiqe, i „put do raja“, kako neko re~e, „~esto je poplo~an dobrim namerama“, to jest qudskim patwama i nesre}ama. Nasilna “demokratija”. koju smo doìveli i u komunizmu, nije vredna ni jedne qudske suze, a kamo li glave.

|) Ja se ipak pitam u ~emu je moj “greh” ? [ta sam to ja na Ju info kanalu govorio, osim onog mi{qewa ili tvr|ewa koje je objektivno, drè}i se medicinskih statistika, napisano u medicinskim kwigama i publicistici, a {to mi g. Singer osporava?! Zbog toga bi najboqe bilo da nas dvojica, g. Singer i ja, sednemo i kao qudi porazgovaramo: da li je i koja nauka istinita, koje i kakvo je mi{qewe ta~no, kojih se to ja nau~nih ostvarewa mogu pridràvati, a koje da zaobilazim i da li bi ja kao teolog trebalo za svoje mi{qewe da idem kod lajika, recimo g. Singera. Ali, ~ak kad bih ja to i prihvatio, iako se bojim da bi to bilo contradictio in adjecto jer objavqena istina u nau~nim publikacijama mora biti i nau~na istina, istina za sve ili za ve}inu, ~ak i pri kriti~kom osporavawu ili proveravawu ono {to je objavqeno u nau~nim publikacijama ostaje validno kao takvo. G. Singer moè, krajwe subjektivno ili zainteresovano, neke objavqene nau~ne istine da odbacuje ili negira, ali ja to ne mogu. Tu`no je i ru`no, makar to bilo i od g. Singera, da mene starijeg ~oveka i sve{tenika uteruje u la`, i da gpovori kako se ja la`no pozivan na nauku, kao da se ja naukom, u konkretnom slu~aju, nisam sluìo. Ako ve}, gospodine Ambasadore, i Vi izri~ete tako te{ke kvalifikacije protiv mene, du`ni ste i da ih potkrepite dokazima, to jest, da navedete moja autenti~na tvr|ewa: gde sam i kada rekao da su Jevreji incestan narod. Jer, rekao sam to i crkvenim vlastima, kod kojih me je nepravedno i 430

neopravdano optuìo g. Singer, da pau{alne optu`be ne prihvatam. Ostajem i sada, kao i onda, pri tome: da onaj koji me tuì, duàn je da navede za {to me tuì, za koju inkriminaciju, kada je ona u~iwena ili izre~ena, za koje moje tvr|ewe, pa }u za to odgovarati pred svim sudovima ovoga sveta, kao iskreni i pravi vojnik Hristov, Srbin koji se ne pla{i nikoga do Boga samoga, a i Wega ne bezrazlo`no, jer je Bog qubav (1. Jov. 4, 8), iako me proìma strahopo{tovawe pri pomisli da }emo, Vi i ja i mi svi, morati da iza|emo pred Wega i poloìmo ra~un o svom ovozemaqskom ìvotu i delima... Iskreno èlim da mi kaète gde ja to gre{im. ôvek sam, a ne rimski papa, i mogu da gre{im. Pa ako gre{im, èlim i da znam u ~emu gre{im da bi se popravio. Ali, pri tom, nemojte o~ekivati od mene da se odreknem prava da se bavim naukom, istinom i da ìgo{em neprijateqske radwe onih koji se bore protiv nas Srba i Hri{}ana, pa ma ko to bio i iz ma kog naroda poticao. U ove posledwe ja ni u kom slu~aju, ne ubrajam sve Jevreje, kao narod, kao protivnike Hrista Gospoda. Ima Jevreja pred kojima ja mogu kapu da skinem s glave, Bog mi je u tome svedok da tako mislim, ali u svakom narodu ima pojedinaca koji mu “kvare prosek”. Uostalom, o svakom pojedincu iz ma kog naroda, svako moè da sudi i prosu|uje kako mu je voqa, svest i znawe. Zbog svih ovih, Va{ih i drugih napada, morao sam da dajem i odgovor u listu Nacional (god. II, br. 36, Beograd, 17. januar 2002. godine, str. 16, ~iju Vam kopiju prilaèm uz ovo pismo) i da se i na taj na~in branim od neopravdanih kleveta. A {to se ti~e incesta i wegovog prisustva u jevrejskom narodu, ja sam rekao podatke koje je objavila medicinska nauka. Uostalom, zar o tome nema mnogo podataka u samom Svetom pismu Starog zaveta (slu~aj Lota i wegovih k}eri koje su zatrudnele sa svojim ocem - 1. Moj. 19, 31-38)? Zar i sam Frojd, kao Jevrejin, nije ustoli~io “nau~nu istinu” o incestu kroz svoje u~ewe o Edipovom i Elektrinom kompleksu, a i sam je u~inio incest, da ne idem za sada daqe i dubqe u obrazloèwu? Zar moè iko pametan da misli da sam ja napamet govorio to {to sam kazao o incestu, da sam to govorio bez ikakve nau~ne argumentacije? Ali, podvla~im po 431

sto puta, ja nisam kazao da su Jevreji incestan narod nego onaj koji me je neta~no optuìo. Tako|e, moram da kaèm da ste ovim svojim demar{om kaznili Ju info kanal, voditeqku tog programa, koja je, iako sa dvoje maloletne dece, ostala bez posla, direktora koji je morao da se izviwava za nepostoje}u krivicu, i mene, starog i oronulog sve{tenika, istro{enog u borbi sa komunizmom i ateizmom, za koga Vi traìte daqe ka`wavawe i progon, ~ak i od Svetog arhijerejskog sinoda SPC. Pa niste Vi, iako ste mo|niji, vaqda, bliì i pre~i Crkvi od mene, koji sam se zakleo da budem dobar i ispravan sve{tenik?

e) Servilnost na{e vlasti prema gospodarima mo}i Dakle, kompletno me je iznenadila servilnost pojedinih na{ih dràvnika i novinara, kao i crkvenih qudi, koji su, samo na osnovu Va{eg demar{a i pau{alne, nedokazane i nepostoje}e optu`be, potr~ali ko }e pre i vi{e da me osudi i daqe okleveta u mojoj zemqi i u inostranstvu. Neka nam je Bog u pomo}! ûdim se, tako|e, da su se, na istoj strani i u istim e{elonima protiv mene, na{li kako ateisti~ki - dràvni politi~ari i novinari, tako i pojedini crkveni qudi, pa i pojedina bra}a Jevreji, da se sluè istim kvalifikacijama i re~ima, pa i istim paualnim optu`bama protiv mene, kako jedan pravoslavni vladika, tako i jedan poznati Jevrejin, da zajedni~ki traè moj izgon i progon iz sredstava informisawa javnosti u zemqi koja, po pravima i ro|ewu, vi{e pripada meni nego wima. Sa kojim pravom oni to ~ine i po ~ijem ovla{}ewu? Imaju li oni ve}e pravo u ovoj zemqi, u kojoj su stranci i do{qaci, od mene koji sam se u woj rodio, gde su ro|eni i moj otac, deda, pradeda i ~ukundeda? Pomenuti episkop je iz Bosne, a ministar spoqnih poslova Svilanovi}, koliko ja znam, iz Gwilana. Dakle, oni imaju po dve otaxbine, jednu koja je i moja, i drugu - ”lijepu” koja im je rezervna i samo wihova, za svaki slu~aj. Oni su se u mojoj otaxbini ulogorili i 432

razba{karili, a svoje napustili i ne daju ih, mene potisli u stranu da ih gledam kako se nasla|uju mojom i narodnom mukom, pa mi jo{ u woj zabrawuju zagarantovano qudsko pravo da me novinari mogu pozvati kao gosta na televiziju. A ja nemam druge dràve u kojoj bi na{ao svoje zakinuto pravo i uhqebio, osim ove u kojoj ìvim skromno i povu~eno, bave}i se naukom – danas posledwim “zanatom u svetu”, u zemqi u kojoj sam i sam ro|en. A da i ne govorim o poloàjima kakve oni, kao stranci u mojoj zemqi, imaju. Pitam se: Koje to ve}e zasluge ili ve}e uro|ene ili, pak, “ste~ene privilegije”, mogu oni da imaju od mene, ovde gde sam ponikao i gde ìvim, radim, postojim jo{ od maj~ine utrobe i od malih nogu? Ko to wima dade tolika prava da lepe etikete antisemite meni, koji to uop{te nisam, kao {to su nekada fa{isti lepili ùte trake Jevrejima oko rukava? Da li je to ta nova, zapadna demokratija?! Sa~uvaj me Boè od we! Gospodin episkop bi morao da se zamisli o svom moralnom liku i kredibilitetu za takav stav prema meni; g. Svilanovi} - o svojom nacionalnom poreklu, a g. Singer da razmisli da li, kao pripadnik mawinskog naroda u ovoj zemqi, moè da zabrani meni, pripadniku ve}inskog naroda, da u svojoj ro|enoj zemqi, na zemqi mojih predaka, koji su, svojom krvqu i ìvotima, pla}ali svoje “mesto pod suncem”, pa i za to da i ja mogu slobodno da nastupam u svim sredstvima informisawa javnosti, barem toliko kao {to to ~ine i oni? Pravo da i ja, kao pripadnik ve}inskog pravoslavnog i ~istokrvnog srpskog naroda, mogu slobodno i istinoqubivo da govorim o svemu, pa i o incestu, barem toliko kao i oni {to mogu? I ni{ta vi{e i ni{ta mawe.

`) Pravo napadnutog na li~nu odbranu mora da bude osnovno qudsko pravo Ono {to je jo{ àlosnije jeste ~iwenica {to su Va{e udvorice, umesto da brane svoj narod i pojedince u tom narodu, da dakle vode ra~una, pre svega, o dràvnim interesima svoga naroda, onako kako Vi vodite ra~una o Va{em narodu i o Va{oj dràvi, odmah, i neznaju}i {ta sam i gde govo433

rio i {ta kazao, preuzeli Va{u ve{to sro~enu i neta~nu osudu, spremno na brzinu obukli sudijsku togu, da me u horu osude i razapnu, ~ak bez prava na moju odbranu, na slobodnu re~ da im kaèm {ta sam i gde rekao, da nisam nikad i nigde rekao da su “Jevreji incestan narod”, jer ono {to prenose novine ~esto je senzacionalisti~ko i izvitopereno, pa ispada da ja, po wihovom tuma~ewu prava i pravde te wihove demokratije, nemam pravo ~ak ni na odbranu, ni “na pomilovawe i àlbu”. ûdno je da mi javno, i to zajedno, sude: jedan episkop (Rakita), jedan savezni ministar (Svilanovi}), koji poti~e iz me{ovitog braka i jedan pravoverni Jevrejin. Nije li to neka vrsta me|unarodnog suda, novog Ha{kog tribunala u zemqi Srbiji?!. A {to je najgore, oni ili ve}ina od wih, ne znaju ni {ta sam i kada ne{ta od toga osu|uju}eg rekao. Oni, i ne znaju}i i ne èle}i da znaju {ta sam rekao, spremno me, kao svog sugra|anina, osu|uju. A Vi, eto, branite prava jevrejskog naroda u tu|oj zemqi, “od mene” koja im nisam nikad osporavao, niti Va{ narod napadao. Ne sme se brkati pravo na nau~ni rad i bavqewe naukom, koje je dodatno pravo intelektualaca sa osnovnim qudskim pravima, koja su univerzalna prava svakog qudskog bi}a. Stoga bi se i oni, ovi na{i politi~ari i javni radnici, morali ugledati na Vas u tome da brane svoj narod i svoju dràvu, ~ak i kada nisu sasvim u pravu, da ublaàvaju incidentne situacije koje su ve{to iskonstruisane, zbog mogu}ih eventualnih me|unarodnih skandala koji se mogu stvoriti i nepotrebno opteretiti me|udràvne odnose, iako im svoj trojici osporavam pravo da su ve}i i boqi Srbi, pravoslavci ili dràvqani ove zemqe od mene, koji sam se u woj rodio, odgajio i {kolovao, za razliku od wih koji su u wu “upali” kao “Pontije Pilat u Vjeruju”, budu}i da imaju “svoje rezervne dràve”. Uostalom, mislim, da sam se, kao patriota i tolerantan Srbin i prema drugim narodima, do sada dovoqno pokazao svome narodu, ako ne i dokazao, za razliku od wih koji moraju jo{ uvek, u tom, da se pogledu pokazuju i dokazuju, jer su jo{ uvek u retrovizeru narodnih pogleda, “kao grad koji na gori stoji” (Mt. 5, 14) . 434

No, ipak se, u ~udu, pitam: da li su ovi orkestrirani napadni na mene novi “recepti” te ~uvene zapadne demokratije, kojom se ustoli~uju prava mawina u ovoj zemqi, na {tetu prava ve}inskog srpskog naroda, koga mnogi, izrodi i me|unarodni me{etari, èle jo{ uvek da dele, par~aju, rasrbquju, istrebquju, a da on, srpski narod, svezan i okovan u sladuwavu oblandu “zapadne demokratije”, ne sme i ne moè ni da se brani od napada, ~ak ni da pusti svoj glas u svoju odbranu preko neke “dràvne” televizije?! Pa, ~ija je to televizija, ako ona nije i na{a, televizija svih nas koji ìvimo u toj dràvi? Zar bi trebalo da se, na toj i takvoj “dràvnoj televiziji”, ~uju samo unisona, monotona, skleroti~na, jednoli~na, jednodimenzionalna, monisti~ka mi{qewa jedne grupe qudi koji uzurpiraju prava drugima, misle za sve druge, govore u ime svih drugih, uìvaju sve blagodeti ovog sveta za sve nas. To su mi{qewa koja ko~e napredak, ubijaju nau~ni dijalog, uniàvaju qudsku slobodu i prava. Pogledajte, moja gospodo, celu istoriju nauke i filosofije, teologije i umetnosti, pro~itajte Platona, Hegela i druge slobodne mislioce, pa }ete videti blagodeti su~eqenih, razli~itih mi{qewa, umesto “monolitnosti u mi{qewu”, koja uvla~i ~ove~anstvo u sklerozu duha, nazadak nauke, ubistvo filosofije! z) “Mili Boè {ta }u i kako }u, Kojem }u se privoqeti carstvu?” Verujte mi na re~ da sam mnogo razmi{qao o svemu ovome i o mogu}nostima moga delovawa u vezi svih ovih napada, {ta }u i kako da radim. Znam da sam u sada{woj svojoj situaciji, iako sam usamqen pred ovim velikim napadima i to sa svih strana, ja moram da imam neku mogu}nost izbora. Bog mi je dao pravo izbora, koji mi niko ne moè zakinuti ni ukinuti. Ne sumwam u to da }ete ovakve, koje sada imate, i daqe druge poslu{nike na}i u na{em narodu, kako u Crkvi tako i u dràvi, da me i daqe napadaju, progone, jer od dvanaest pravovernih apostola na{li ste Judu da izda Hrista, zapla{ili apostola Petra iznu|uju}i da Ga se odrekne, 435

{kolovali fariseja Savla da Ga goni, dok se nije Hristom preobrazio u apostola Pavla i postao najvatreniji Hristov apostol. Sve ste u~inili da seme Hrista zatrete, ali iako su se ostali apostoli na Golgoti razbeàli, povratili su se i postradali u misiji {irewa hri{}anstva, a ostao je uvek veran Hristu, kako na Golgoti tako i u celom ìvotu, sveti apostol Jovan Bogoslov. U ovoj situaciji i ja mogu: da se povu~em, dakle da dezertiram, iz nametnute mi borbe, i da se odreknem svojih prava na odbranu svoga mi{qewa, da se odreknem svojih re~i koje sam javno rekao ili da ostanem ~vrst u svojim ube|ewima. Ta~nije re~eno ja sada mogu: 1) da kao Juda, podgovoren od judejskih prvosve{tenika, izdam i prodam svoga Gospoda za 30 srebrenika i kao on da u~inim svoje duhovno samoubistvo (Mt. 26, 24 - 25; Mt. 27, 3 - 7; Lk. 22, 2 - 6), {to nikako ne smem, nisam spreman ni voqan da tako ne{to u~inim, kako zbog svojih poodmaklih godina svoga ìvota, tako i zbog svog dosada{weg ìvotnog dostojanstva, dràwa i opredeqewa. Ili da se: 2) upla{im od svih mogu}ih pretwi, da me Va{i poslu{nici u Crkvi i dràvi mogu li{iti sve{teni~kog ~ina, suditi i osuditi, strpati u zatvor, baciti psima, pa da se, kao apostol Petar, i ja odreknem Hrista, svoje nau~ne istine i slobode nau~nog rada i tako izdam sebe i svoga Gospoda, pod teretom sindroma “straha radi judejskog” (Jn. 19, 38; 18, 27), {to, tako|e, ne mogu nikako u~initi, kao ube|eni srpski sve{tenik pravoslavne vere. Ne znam {ta biste Vi u~inili da ste na mome mestu. Meni ostaje najblià kao izlaz jedino tre}a mogu}nost: da ostanem ~vrsto i zajedno sa raspetim Gospodom Hristom na Golgoti, kao nekada sv. Jovan Bogoslov (Jn. 19, 35) i da spremno ~ekam razvoj budu}ih doga|aja, bore}i se za svoja prava u svojoj sopstvenoj zemqi i brane}i svoje stavove, da bih saznao kakav je ciq svih ovih usiqenih i preteranih napada i zastra{ivawa prema meni. Zbog svega toga sam, slobodno i svesno, odlu~io da ostanem pri ovoj tre}oj mogu}nosti, to jest da ostanem pri svom ~vrstom ispovedawu istine i Hrista, koga su Va{i preci razapeli, da ostanem pri tvr|ewima koje sam izneo na 436

Ju info kanalu, govore}i u dvema emisijama o homoseksualstvu i incestu, uprkos tome {to predstavnici SPC o tome podmuklo }ute i tako izdaju Hrista Gospoda, Sveto pismo, kanone Crkve, u~ewe svetih otaca, ostajem iako usamqen “na braniku vere i nacije” pri svojim stavovima, kao i pri dosada{wem svom radu, sve dotle dok me neko, razumnim razlozima i dokazima, u tome ne razuveri, kada }u biti spreman da korigujem svoje mi{qewe i da se kolenopreklono izvinim svima drugima koje sam time povredio. Ina~e, spreman sam za svoja uverewa radije umreti i glavu na paw poloìti, nego doveka pogrbqeno ìveti. Znajte, gospodo draga, da sam ja neustra{ivi Hristov vojnik, iako dosta usamqen i na mrtvoj straì pravoslavne duhovnosti i, kao takav: vojnik, Srbin i uspravan ~ovek, prinu|en da se borim za sva svoja prava i prava svoga naroda, ~ak iko sam usamqen, kao nekada prorok Ilija me|u prorocima Vaalovim (1 Car. 18, 22), da se borim “dokle god jesam” i dokle slobodno di{em Boìji vazduh. Drugim re~ima, ja ne mogu, a i ne èlim, da dajem ve}e za mawe; da se odri~em ve~nih dobara u Hristu, radi prolazne slave i zadovoqstva; da izgubim nebeski raj, u zamenu za ovaj zemaqski pakao, kao {to to ~ine izvesni najamnici u Crkvi i dràvi. Mislim da }u, kao takav, biti ve}i i pouzdaniji prijateq svog i Va{eg naroda, kao i celog ~ove~anstva u celini, od onih koji po svoje mi{qewe idu kod drugog i nikada nisu ni~iji, jba{ za to pre toga nisu ni svoji ni Boìji. Ta~nije i jasnije re~eno: spreman sam, u svako doba dana i no}i, da po|em u suret svome raspetom Gospodu i da radije izaberem smrt sa Hristom, nego li ìvot sa Judom, Kajafom i Pilatom u ropstvu Novog svetskog poretka, jer je prava i jedina sloboda u Gospodu Hristu (Jn. 8, 32 ). Radije }u, dakle, da umrem sa raspetim Hristom, negoli da ìvim u „rasko{i i luksuzu“ te nove, diskriminatorske demokratije, za koju sam se zdu{no, u svom neznawu, do sada sa drugima borio, a sada uvi|am da je to podmetnuta zamka i {e}erlema za nejaku i slabu decu. Iskreno mislim da ne moè biti ve}e pravo mawine od prava ve}ine. Ne sme se dozvoliti i{~a{ewe 437

qudske prirode u perverziju, pa to vi{e garantovati od Boìjeg prava, koje je Bog dao heteroseksualcima.Ne smemo izuzetak proglasiti kao pravilo, jer }e nastati duhovni haos u moralnim vrednostima ~ove~anstva, u kom slu~aju bi cela dosada{wa kultura i civilizacija oti{la u propast. Dakle, ako mogu da biram, a {to ne bih mogao kada mi je to pravo Bog dao, jer taj izbor zavisi samo od Boga i mene, radije }u izabrati da svoje telo dam da se saèè u ovom svetu, nego da prodam |avolu svoju du{u, kojoj je Bog namenio ve~nost.

i) Star sam da mogu da se uzbudim zbog ma kakvih pretwi i zastra{ivawa Dakle, ne bojim se nikakvih pretwi ni zastra{ivawa, pa ma ona dolazila od episkopa Atanasija Rakite ili od gg. Svilanovi}a, Singera, pa me one ne}e upla{iti niti pokolebati da sluìm svome Bogu i rodu, onako kako najboqe umem i mogu, po svojoj ~istoj savesti i ~vrstom karakteru, kako su i moji preci i prethodnici sluìli, te ne mogu da se odreknem ni nau~ne i objektivne istine, ni kriti~nog i objektivnog mi{qewa, ni slobodnog rasu|ivawa i istraìvawa, kojih sam se do sada drào i sluìo se wima. Sve ovo u smislu Gospodwe zapovesti: “Pozna}ete Istinu i Istina }e vas osloboditi” (Jn. 8, 32). Ja sam svoju istinu ìvota formirao, ona je u meni dovqno sazrela i sla|ena (stvrdnuta) toliko da se ne moè vi{e mewati na burama i olujama ovog prolaznog ìvota, te se we ne mogu nikako odre}i, jer bez we ne bih mogao daqe duhovno da ìvim i opstanem. A kada ne mogu bez we duhovno da ìvim, sve jedno mi je kako }u ovaj svoj prolazni ìvot zavr{iti: od podmetnute bombe ili na mekom du{eku, samo da svoju du{u ne ogre{im. Neka meku{ci du{ek traè, “a trwe je za ~oveka”, kako pesnik kaè. Neka i to, kraj mog ìvota, bude po Bo`joj, a ne po mojoj, ili ma ~ijoj drugoj voqi, kako se neko drugi ne bi nepotrebno ogre{io o mene gre{nog i mnogostradalnog. Pa ja sam i do sada imao mnogo podmetawa od bezbo`nika na vlasti, kako u 438

dràvi tako i u Crkvi, pa sam, verujte mi na re~, oguglao na wih, kako zbog svoje starosti, tako i zbog mnoìne ìvotnih neda}a. Milija mi je qubav Hristova nego mr`wa pojedinaca, koje àlim i za koje se molim Bogu: “O~e, oprosti im, jer ne znaju {ta rade!” (Lk. 23, 34). Otuda, nikakve pretwe ni od episkopa Atanasija Rakite, niti od g. Svilanovi}a, niti od g. Singera, ni bojkot ma koje televizije ili radija, niti ma kakvo i koliko qudsko ignorisawe i napadawe, ne}e mi te{ko pasti, jer sam se bez wih rodio, i bez wih mogu da umrem mirne savesti. Ja ne traìm slavu ovog sveta nego slavu u Bogu. Rodio sam se kao slobodan ~ovek, pravoslavac i Srbin, i samo kao takav mogu umreti. âk ne moram da umrem ni kao sve{tenik, mada bih to èleo, jer se kao sve{tenik nisam ni rodio, ali moram da umrem kao ~ovek, uspravan i ispravan ~ovek, vernik i rodoqub. To je moj dug precima i potomcima, svetiteqima i hajducima, stole}ima i milenijumima. âk i da su sve televizije i radiji sveta Va{i, ne}e me to upla{iti, obeshrabriti niti spre~iti da se molim Bogu, u samo}i i svojoj klijeti, kako bih mogao da, po dopu{tewu Boìjem, govorim na ekranu Neba, tamo gde }emo se svi zajedno na}i – pred licem Boìjim i, kako kaè pravedni Jov, izneti svoju parbu pred Bogom. Isto tako, uveravam Vas gospodine Ambasadore, da me niko nikakvim obe}awima ne moè potkupiti niti pretwama zastra{iti, jer ho}u da verujem da ìvim kao slobodan ~ovek u svojoj sopstvenoj zemqi, a ne na tu|em pragu. Kosovski mu~enik, sveti Knez Lazar formulisao je 1389. godine svoje i na{e nacionalno verovawe, i to pred najezdom Ismail}ana, dakle, va{e bra}e po praocu Avramu, a koje su kasnije, na{i o~evi 1941. godine, pred naletom Hitlerovih {tuka, preformulisali u: Boqe grob nego rob! od koga ni ja ne smem ni za jotu odstupiti. U svakom slu~aju bi}u sre}an ako mogu ma {ta da doprinesem prijateqstvu i boqem razumevawu na obostranu korist Va{eg i mog naroda, ali ne na {tetu moga naroda, moje dràve, Crkve, nau~nog rada, istine i dragog mi Boga, koji je za mene “put, istina i ìvot” (Jn. 14, 6) i Koji je do{ao, pre svega va{em stradalnom narodu, pa onda i mom. “K svojima do|e, i svoji Ga ne primi{e. A onima koji Ga primi{e dade 439

vlast da budu ~eda Boìja, onima koji veruju u ime Wegovo” (Jn. 1, 11-12). Primite izraze moga po{tovawa i najboqih èqa, Odani Vam, Protojerej Dr. @arko Gavrilovi} Dostavqeno: G. Ambasadoru Izraela, Svetom arh. sinodu SPC, Episkopu dr Atanasiju Rakiti, dràvnim vlastima (gg. Vojislavu Ko{tunici i Zoranu \in|i}u, Goranu Svilanovi}u) kao i sredstvima javnog informisawa (Glasu, Blicu, Nacionalu, Politici).

440

18) PISMO UREDNIKU LISTA VEÊRWIH NOVOSTI, ODGOVOR NA PISMO EPISKOPA GRIGORIJA BEOGRAD, 11. decembar 2008. godine

O

bjavili ste pismo episkopa Grigorija u Va{em listu od 9. i 10. decembra 2008. godine, u kome je ovaj nadobudni episkop, optere}en gordo{}u zbog koje je Satana proteran sa neba, a Adam isteran iz raja, episkopu koji drì svima lekciju, a samo sebi ne ume, indirektno pomenuo moje ime u negativnoj konstataciji. U tekstu prvog dela pisma, gde je konstatovao, da nasuprot „sveìm i odgovornim qudima“, koji su èqni liturgijskog promena u SPC, dakle onih koji kr{e kanone, saborsku odluku i stvaraju raskol u Pravoslavnom narodu Boìjem, nasuptor onima koji „stoje izan|ali, potro{eni, tu`ni qudi izgubqene vere. Oni to nadokna|uju fanatizmom, strahom, slepiilom i divqewem sebi... kao na primer... jedan propali pop politi~ar, nedou~eni profesor i uz to moralista“, ~ime je episkop pokazao ko je na Hristovom putu, a ko nije; ko etiketira qude u duhu minulog komunizma, judeomasonstva i svog predhodnika, a ko ne; ko je moralista kad osu|uje sve druge, i ko je oslepqen fanatizmom, ko je toliko optere}en prele{}u gordosti, ko je vezan za materijalna dobra, iako je poloìo pred Bogom zavet siroma{tva, zavet devstvenosti, da ne idem daqe. Za ovog episkopa nema niko u SPC ko je dostojan da sluì Bogu i svome rodu, osim wega samog. A Gospod je rekao, a ne ja: „{to ne u~iniste jednome od ove Moje najmawe bra}e, (ni) Meni (ne) u~iniste“ (Mt 25, 40. 45). Razo~aran, vaqda, {to nije izabran za patrijarha, a sve je pripremio kao car, u Jevan|eqskoj pri~i o Velikoj gozbi, koji je, kako kaù, za to angaòvao, ~ak i izvesne globaliste iz inostranstva, episkop Grigorije, je ovo, ina~a dijagnosti~ki dobro pismo, opteretio jedom i ù~ju, etiketirawem svih, pa i mene me|u najstarijim svet{enicima u SPC, re~ju pop, a ne re~ju otac, ~ime episkop dokazuje da nema ni elementarno doma}e i versko vaspitawe. On je izabran za episkopa, igraju}i nogama („nogomet“ kako kaù bra}a preko Drine), a ja sam pet godina u~io Bogosloviju, ~etiri godine 441

BF SPC, tri godine bio na poslediplomskim studijama u inostranstvu, doktorirao na dva fakulteta, pa opet sam, za ovog nadobudnog, gordo{}u i sabla`wivim ìvotom, optere}enog ~oveka, nedou~en, a on u~en za samo za to {to se bavio borila~kim ve{tinama i futbalom, a da nije bilo toga i wegovih predhodnika, nikada ne bi postao episkop SPC, a kamoli patrijarh: episkopa koji ne po{tuje ni polo`ne mona{ke zavete, koje je dao Bogu, a kamo li mene; koji ne zna {ta Gospod u~i „Ne sudite da vam se ne sudi“ (Mt 7, 1 – 3), a on sudi svima arhijerejima, meni, samozvanom akademiku, samo sebi ne. A u Hri{}anstvu je dozvoqena samo jedna osuda: osuda sebe za svoje grehe, koji manir nema episkop. Osim toga, ja nisam u~estovao u izboru patrijarha, jer nisam arhijerej, pa ne znam za{to se episkop na mene okomio; ja nisam „propali pop politi~ar“, jer sam se bavio duhovnom obnovom srpskog naroda i me|u obezboènim politi~arima, to jest, bavio sam se toliko politikom koliko je to ~inio i Sveti Sava, koji mi je, pored Gospdoa Hrista, uzor ìvota i vere; ja nisam „nedou~eni profesor“, jer imam zavr{enu petorazrednu Bogosloviju, i to Bogosloviju „Sveti Sava“, Bogoslovski fakultet SPC kada sam progla{en za najboqeg diplomiranog studenta te godine, zajedno sa jednom monahiwom, zato {to imam dva doktorata: bogoslovski i filosofski; {to sam proveo pet godina na poslediplomskim studijama u Oksfordu i napokon, {to nisam zaraèn virusom ekumenizma i vatikanizma, {to se ne bi moglo re}i za doti~nog episkopa. Pored sega, ja imam: skoro dva puta vi{e godina slu`be Bogu i svome rodu u SPC nego {to episkop ima godina ìvota i episkopovawa zajedno; a onaj koji ne po{tuje ni svoju stariju sabra}u arhijereje, a kamo li najmawu, zna se {ta je najamnik u Crkvi i ~i je ciq boga}ewe i najvi{i poloàj; uprkos mojim godinama ìvota ja sam duhovno mlad i ~io, borac za veru, ~ime se en moè episkop podi~iti. I ne znam kakav }e on izgledati u mojim godinama; {to moja vera nije izan|ala niti izgubqena, ve} je kao u „de~aka Hristovog“ {to sam se odlu~io da idem u Bogosloviju u najgore vreme tiranije ateizma i komunizma 1949, kada episkop nije bio ni u povoju 442

u utrobama svojih roditeqa: kad se episkop nije ni rodio, ja postao sve{tenik SPCI po svetu gde vlada judeomasonstvo, kad se episkop nije ni rodio niti bio za~et. A ako se iko bavi politikom vi{e od mene, to ~ini episkog Grigorije, koji pose}uje ekomeniste i oni wega, ide na molitvene skupove u Va{ington i London, traì da se Karaxi} i Mladi} predaju, ne zna sa kakvim pravom. Sve {t sam ~inio, radio sam to i SPC, i moja vera ne jewava, uprskos mojih poodmaklih godina, pa }emo videti kako }e zavr{iti svoju karijeru, episkop koji me napada. Uostalom, oba }emo, kao sluge Boìje ili najamnici, dati odgovor na Stra{nom sudu Hrista Gospoda. Episkop bi morao da zna da sam ja postao sve{tenik kako bi se borio, ne za svoje pozicijeu Crkvi, ve} pozicije Crkve i pravoslavne vere u na{em narodu; ne da budem episkop kao {to je to ~inio episkop, pored ostalog igraju}i fudbal sa episkopom Atanasijem Jevti}em, ne da se borim, po svaku cenu, da budem patrijarh pomo}u lobista i globalista, kao {to to ~ni doti~ni episkop, koji je, kako neki kaù, nudio ~ak i novac svakom episkopu koji glasa za wega da bude patrijarh, {to je za veru teàk greh simonije, a po dràvnom pravu mito i korupcija – krvica za krivi~no gowewe. A {to se ti~e da sam „propali pop politi~ar“, {to me jako uabolelo, to je velika zabluda, ali ne moja nego eposkopova, koji se vi{e bavio politikom i to antisprskom, nego ja, {etaju}i i dodvoravaju}i se globalistima i talmudistima u Va{ingonu, Londonu, Vatikanu, koji ga danas podràvaju da bude i patrijarh: {to je traìo od g. Karaxi}a i Mladi}a da se predaju Hagu, ne na fer su|ewe, nego na umorstvo u tamnici, kao u davno tursko doba: {to ga podràvaju globalisti, a on sam ima bolesnu ambiciju, da po svaku cenu bude patrijarh. Ja nemam te qude iza sebe politi~ar i izme}are, koje ima episkop ja nisam nikada bio dou{nik, ma koje obave{tajne slu`be, i zbog toga su mi pretili u vojsci vojnim sudom, na gra|anskom sudu – robijom i likvidacijom, o ~emu postoje dokazi u vojnim i policijskom arhivima Jugoslavije, u SUP u mom Dosijeu debqine najdebqe kkwige. DB mi je brak razorio, ba{ zato {to sam bio antikomunista; u mom Dosijeu postoje dokazi da su me {pijunirali ~ak episkopi i sve{tenici, da ne kaèm prosta~ki popovi, ~iji 443

termin upotrebqava episkop; {to sam na{ao u svom Dosijeu sve podatke o izboru episkopa Pavla za patrijarha. Ne znam da li su sada u taj Dosije rasporeda za izbor episkopa Grigorija za patrijarha u Saboru stavili te podatke? A takvi, kakav je episkop Grigorije, Irnej Bulovi} i neki drugi, koji se bore protiv mene u SPC, dok DB, judeomasonerije, Vatikana i drugih, pokazuju svoje lice i du{u pred Gospodom, a ne moje, koga etiketiraju i olajavaju. Zavr{i}u ovo svoje pismo, bojim se sa malo neu~tivom konstatacijom, ali to je zakqu~ak na{e narodne mudrosti: „Ko je na popovsku kapu lajao, uvek se kajao! O ovom skandalu sam dao izjavu Kuriru, istog dana po objavqivawu, na zahtev wihvoog novinara, koji tu izjavu on nije „smeo“ da objavi. Molim Vas g. Uredni~e. Da ovaj moj protest objavite u Va{em listu shodno Zakonu o {tampi, na ~emu }u Vam biti zahvalan. U suptnom, javnsot }e Vas osuditi kao navija~ki i neobjektivni medij informisawa. Beograd, 11. decembar 2008. godine Protojerej Dr. @arko Gavrilovi} Upu}eno: Ve~erwim novostima, Sv. Arh. Sinodu SPC na daqu nadle`nost, na Internet

444

PETI DEO: O NE DOPUSTIVO MALOJ PENZIJI I RAÛNIMA „INFOSTAN“-A 1) PISMO MILKI PLANINC, PREDSEDNIKU SAVEZNOG IZVR[NOG VE]A U VEZI KOMUNALIJA BEOGRAD, 14. jun 1985. godine PO[TOVANA GOSPO\O PLANINC,

P

rinu|en sam da Vam se obratim sa ovim pismom koje je istovremeno i àlba na nedopustivo pona{awe gradske slu`be greda Beograda u nabijawu cena svoje usluge. Ve} vi{e godina ova slu`ba uvodi praksu da nam u aprilu maksimalno pove}ava cene usluga tako drasti~no da to vodi u gra|anski rat. I to oni ~ine po isteku sezone, naro~ito grejne, da bi sebi osigurali li~ne dohotke i preko leta, a natrpali su toliko slu`benika i SIZ-ova da to ni bogata Amerika ne moè izdràvati. Tako, iako su pro{le godine u tri puta pove}avali svoje cene u toku godine, to su u~inili i u toku ove godine, ali toliko da mi, penzioneri, kojima male penzije rastu kao pu` a skupo}a ide mamutskim koracima, ne moèmo da pla}amo. Naime, ja iako imam najvi{u spremu u svojoj struci, ~ak i doktorat, imam minimalnu penziju, tako da primam i za{titni dodatak, jer mi je Beogradska penzijska zajednica zakinula penziju ne ra~unav{i mi primawa za vreme bolovawa nego samo doprinos iz ugovora. Ja sam vodio postupak, pa i spor, ali birokratske klanove nisam mogao da probijem. Tako mi je, septembra 1980. godine penzija bila 3.257 dinara, a novembra 1984. godine 10.309 dinara. DOKAZ: penzijski ~ekovi citiranih meseci. Sredstva objediwene naplate za komunalne usluge juna 1983. godine za moj stan bila su ukupno 2.393 dinara, juna 1984. godine dinara 3.841, a juna 1985. godine 8.278 dinara, tako da su za godinu dana pove}ana skoro za 300 nasto. DOKAZ: Originali priznanica tih meseci. 445

To zna~i da se samo komunalne usluge pove}avaju godi{we za trista posto, a penzija se pove}ava za nekih 30% ili tome sli~no, tako da ja, sa svojom penzijom sada ne mogu da platim reìjske tro{kove (ove komunalne usluge, plus struju, ne ra~unaju}i telefon i televizor), a od ~ega da se hranim, odevam? Moja sada{wa penzija je negde oko 12.000 dinara, a smo komunalne usluge, bez ra~una za elektri~nu energiju, iznose, kao {to vidite za juni 1985. godine 8.278 dinara. Po{to ne mogu da pla}am traìo sam pre godinu dana da mi ga iskqu~e. DOKAZ: Fotokopija akta “INFOSTANA” br. 1681/3 21. maja 1984. godine. Me|utim, Beogradske elektrane mudro }ute, pa nisu na{li za shodno ni da odgovore na moj zahtev, a sebi nabijaju cene koliko im kada treba. Traìo sam od Slu`be stanovawa SO Zvezdara regresivno pla}awe komunalnih usluga, ali su me odbili, toboè zato {to je stan vlasni{tvo. DOKAZ: fotokopija odnosnog akta. Ja stan ne mogu neuseqiv da prodam, a ako ga prodam useqivog ja nemam gde da se iselim. Pitam Vas, {ta da radim u ovoj situaciji koja ne miri{e na dobro. Ja znam da Vama pove}avaju plate koliko Vam treba, da administracija i SIZ objediwene naplate to ~ini isto tako, a nama zamazuju o~i sa pove}awem penzije, tako da nemamo ni za hleb novca. Molim Vas nau~ite me {ta da radim? Da li da idem u {umu, ali ja nemam nikakvog oru`ja. Da iza|em na ulice i demonstriram? Ali, {ta ja sam mogu? Zato pi{em Vama, o~ekuju}i da me Vi posavetujete. Istina, ja sam se do sada nekako snalazio i ne{to radim, ali ti moji prihodi (iako neregularni) krajwe su nesigurni, tako da ih i najmawi povetar moè oduvati. [ta da posle radim? Da prosim. To mi ne dozvoqava dostojanstvo, poziv i {kolska sprema. Da kradem? To ne mogu po cenu ìvota. Da se obesim? To mi zabrawuje religija. Verska komisija, kako je obe}ala da za dve godine prevede stare penzije na nove koje su povoqnije, to ne ~ini evo ve} tri godine. Stoga o~ekujem Va{ odgovor mole}i Vas da razumete moje negodovawe. S po{tovawem, U~tiv, Dr @arko Gavrilovi}, sve{tenik 446

2) PISMO ZORANU \IN\I]U, PREDSEDNIKU VLADE SRBIJE, PREDSTAVKA, REKLAMACIJA NA EDB RAÛN (Otvoreno pismo) BEOGRAD, 15. oktobar 2001. godine PO[TOVANI GOSPODINE PREDSEDNIÊ,

O

se}am se duboko poniènim i poti{tenim, ~ak i prevarenim, {to Vam pi{em ovo pismo. A ipak moram da Vam ga napi{em, kako zbog sebe, tako i zbog hiqadu drugih potro{a~a elektri~ne energije koji pla}aju neku ~udnu i nepostoje}u cenu tobo`weg utro{ka EE. Kad Vi, kao predsednik Vlade Srbije kaète da ne znate kako i po kojim parametrima to Elektrodistribucija ~ini, kako }emo mi, obi~ni smrtnici, znati. A ona to ~ini, izgleda, po nekakvim zakonima ameri~ke xungle i po evropskim cenama na na{e afri~ke plate i penzije „sirotiwe raje“. Spadam me|u one koji su se ù~no i ùstro borili protiv kriminalne vladavine socijalista i komunista i neko sam ko se mnogo borio da Vi pobedite, ne sawaju}i da }u doìveti takvo i toliko razo~arewe i da }u morati da ustanem protiv novih dahija i kuluka koje name}ete nama, to jest na{em narodu. Obe}avali ste nam zlatna brda i doline – evropski standard kada do|ete na vlast, a sada kada ste stavili nogu u uzengiju vlasti, uzimate za sebe zlato, a nama ostavqate maglu i pra{inu. Srbi su se digli na ustanak protiv dahija koji su im uzimali dvadesetak, a sada svako preduze}e, pod Va{om vladom, diè cenu koju ho}e, ne vode}i ra~una o plate`noj mo}i gra|ana, uzima ne stotak ve} hiqaditak, kakav je slu~aj i sa ra~unima za utro{ak elektri~ne energije koji ovih dana Elektrodistribucija „Beograd“ dostavqa gra|anima. Dobio sam ra~un od Elektrodistribucije „Beograd“ od 10. oktobra 2001. godine koji prilaèm kao kopiju, zajedno sa kopijom ~eka od penzije, a koji je potpuna katastrofa. Dug na ra~unu je 16.337,30 dinara, iznos poreza na dug skoro koliko i moja penzija, a angaòvana snaga 37,18 KW, iako je toboè smawena na 12 KW. I to je dug samo za dva meseca. Toliko, 447

procentualno i srazmerno penziji i platama, ne pla}aju fabrike za utro{ak EE u industrijskim zemqama Zapada. Dao sam Predlog za ocenu ustavnosti, ovog i ovakvog napla}ivawa utro{ka EE, ali Ustavni sud Srbije ne reaguje, kao da ga nije briga {ta ko radi u zemqi Nedo|iji, kako je vladika Nikolaj opisao zemqu Srbiju pod bezbo`nicima. I{ao sam u Elektrodistribuciju da mi smawe naplatu angaòvane snage EE, i oni su to, toboè, u~inili, o ~emu imam i dokumentaciju, ali ni{ta o tome nije re{eno i meni nije smawena angaòvana snaga sa 37 na 12 KW. Nije li to ponovqena nova kra|a i prekra|a zvona, da se izrazim re~ima na{eg kwièvnog klasika? Ko to, pod Va{im budnim okom, krade i vr{i prekra|u EE? Nemogu}e je da Vam to nije poznato, a ako jeste: {ta ste u~inili da to spre~ite?! Da tragedija bude ve}a, moja penzija, iako sam dvostruki doktor nauka, jeste ne{to oko 3.000 dinara ukupno mese~no sa najnovijim pove}awem. A Vi, kao „jednostruki“ doktor nauka imate neto platu blizu 50.000 dinara, bez akcija i transakcija, pod izgovorom, kako ste sami objasnili preko televizije, da Vas ne bi neko „potkupio“. Ipak i Vi i ja imamo jedna usta, jedan stomak, ali Vama je vlast dala mogu}nost da zara|ujete za ~ukununuke, a meni Vi ne dozvoqavate da preìvim, a kamoli da normalno ìvim. Za{to tako radite i dokle mislite tako da radite?! Do novih izbora?! Pa vi }ete u}i u istoriju na{e politike kao neozbiqan ~ovek, {to }e mi biti ào. Kada smo se borili protiv Milo{evi}a i wegovih uzurpacija na{ih prava, niste kazali da }ete tako vladati. Milo{evi} je preko Eletrodistribucije Srbije vr{io kriminalne transakcije koje niste obelodanili niti ga za to optuìli. A morali ste za to i mnogo drugog kriminala, da ga optuìte u na{oj zemqi, jer je nama skrivio i o nas se ogre{io. Umesto toga Vi ste ga mimo zakona predali na{im neprijateqima koji su nas bombardovali, a oni su mogli, da su hteli, da ga sniù i naniù na projektil iz satelita i time oslobode na{ narod stra{nih stradawa. Milo{evi} je krao preko Elektrodistribucije na{u muku i prenosio je na tajne ra~une u inostranstvo. A ko to sada krade ovaj narod naplatom nepostoje}ih ra~una, nepostoje}eg utro{ka EE, 448

nekakve takse za angaòvanu struju koja prema{a iznos mawih penzija? Zna se {ta je, Milo{evi} i wegova kriminalna vrhu{ka, radila i mu}kala sa ra~unima Elektro-distribucije i, uop{te, preko ovog preduze}a. Ko to sada, i za ~iji ra~un, opet, preko Elektrodistribucije krade na{e novce?! Pa kad ja, kako rekoh, kao dvostruki doktor nauka, ne mogu da se sna|em i da platim ra~un Elektrodistribucije struje koji vi{e nego duplo prema{aju iznos moje penzije, kako }e to da u~ini neka baka, starica, koja ima penziju mawu nego ja i nema nikoga svoga, do Boga miloga, da joj pomogne i da je za{titi? Stoga postavqam izazovno pitawe: da li znate {ta radite sa ovim narodom i da }e se to osvetiti vama na slede}im izborima u Srbiji?! Ipak, meni nije jasno ~ime }u da platim ove ra~une za struju, kad ve} to ne mogu da uradim sa svojom malom penzijom, koju mi komunisti nisu hteli da dadu u pravom iznosu koliko je trebalo, jer su me obespravili kao svog protivnika u Crkvi, a niko od novih „demokrata“ nije se na{ao da ispravi ove i druge wihove nepravde i da se na delu distancira od wih i wihove kriminalne vladavine. Da li taj ra~un EE mogu da platim kra|om? Kojom i kakvom? I, zar da Vi, kao demokrata „po ube|ewu“, terate srpskog sve{tenika da krade? I kako da kradem pod stare dane i prqam svoj sve{teni~ki obraz, kad to nisam do sada ~inio i ne bih ~inio makar da bih skapao u mraku? – Radom? Gde da se zaposlim ja sa 70 godina kada ni deca ne mogu sada da na|u zaposlewe u na{oj „idili“ savremenog stradawa? – Da platim ra~un za struju biv{om zaradom? Nemam je, jer su je biv{i lopovi na vlasti, ve{tim manipulacijama, pokrali preko: stare devizne {tedwe, zajma za Srbiju, cena ìvotnih namirnica, koje su evropske, iako je standard na{eg naroda afri~ki. Prakti~no, ja ne mogu da se „prodam“ nikome, jer sam ja gra|anin, pod Va{om vla{}u, bez ikakve cene, dakle u gorem poloàju nego rob kod spahije, ili sirotiwa raja kod dahije. Ali, ono {to mogu jeste da se stavim na ~elo naroda i da ponovo demonstriram protiv novih dahija, „Mula-Age i Mula449

Jusufa“, eda biste se dozvali pameti i poveli ra~una o obi~nom narodu, saose}aju}i sa wime, dele}i wegovu moru i nema{tinu, a ne da sebi zidate evropsku platu, a nama da udequjete afri~ke mrvice koje padaju sa Va{ih trpeza (Mt.15, 27). Ne o~ekujem da }ete me pozvati zbog ovog pisma, jer to niste hteli ni ranije da u~inite. Ali, zaista, o~ekujem da }ete ipak ne{to preduzeti zbog svoje savesti, kako biste spre~iti nove hara~lije iz Elektrodistribucije Srbije, kao i one iz Telekoma Srbije, da zidaju sebi evropske plate kra|om i naplatom nepostoje}ih ra~una za EE i za „impulse“. U svakom slu~aju, Va{ dobroèle}i,

Protojerej dr @arko Gavrilovi}

Upu}eno Predsedniku Vlade Srbije i sredstvima informisawa javnosti.

450

3) PISMO BOGDANOVI]U O DISKRIMINATORSKOJ NAPLATI POSLOVNOG PROSTORA BEOGRAD, 14. mart 2001. godine

P

rinu|en sam da Vam se obratim ovim svojim pismom u vezi sa primenom nove cene poslovnog prostora koju je Poslovni prostor grada Beograda odredio Srpskoj svetosavskoj stranci u Mutapovoj ulici br. 12. Cena koju nam je ranije bila odre|ena iznosila je 54 dinara mese~no (dva dinara po kv. metru). Sekretarijat za privredu Direkcije poslovnog prostora, svojim ra~unom br. 4901- 03 od 1. marta 2001. godine, odredio je novu cenu od 1.917 dinara (negde oko 56 dinara za kv. metar).To pove}awe cene poslovnog prostora je enormno ve}e, ~ak od oko 3.423 puta nasto, nego {to je bilo predvi|eno zakqu~enim ugovorom. Preistorija ovog problema je slede}a: po{to je Srpski pokret obnove 1999. godine uzurpirao i oteo nam, od komunista dati prostor 1990. godine u zajedni~koj zgradi u Mutapovoj br. 12. gde je bio prostor za mnoge stranke, to nam je raniji direktor prostora, g. Dr V. Vuki}evi} sa svojim slu`benicima, dao jednu mawu prizemnu i u mnogo ~emu nehigijensku zgradicu od 27 kv. metara, po ceni od dva dinara za jedan kv. mertar, u zgradi gde je sme{ten jedan zajedni~ki, nehigijenski WC koji deli prostorije ove zgrade nama date na kori{}ewe na dva dela, a time i ugroàva na{ prostor, po{to su nam sa te strane provaqivali u prostorije Stranke. Kada nam je 10. oktobra 2000. godine dat ovaj prostor na kori{}ewe, zakqu~ili smo Ugovor sa Direkcijom za Poslovni prostor 1. oktobra 1999. godine, i delimi~no smo uvedeni u posed prostor koji je koristila Liberalna stranka iz Vaqeva 27. novembra 2000. godine od strane slu`benika te Direkcije. U taj prostor je ponovo neko provalio, te smo naknadno uvedeni u kori{}ewe prostora na osnovu privremene sudske mere. Ostalo je da nas Poslovni porostor grada uvede i u biv{i prostor koji je koristila SRS, {to slu`benici Prostora to nisu do danas u~inili, a traè nam uplatu zakuponine, {to je nezakonito. Po~etkom ove 451

godine nama je NN po~inilac ponovo provalio u prostor Stranke ba{ preko prostorija SRS i hodnika u kome se nalazi zajedni~ki mokri ~vor, pa smo pozvali policiju i inspektore SUP koji su zapisni~ki konstatovali to ~iweni~no stawe provale i o tome sa~inili izve{taj. Izvestili smo, tako|e, pismeno Poslovni prostor grada o tome dok je tim prostorom privremeno rukovodio g. Kolarevi} kao vd direktora, da smo u{li u posed svih datih nam prostorija i traìli da o tome, shodno ugovoru od 1. oktobra 1999. godine, sa~inimo me|usobni ugovor, {to Prostor nije do danas u~inio. Me|utim, neko u Prostoru, i mimo zakqu~enog ugovora, donosi odluku 1. marta 2001. godine o pove}anom ra~unu nove naplate, koji prilaèmo uz ovaj dopis, da nam enormno, 3.423 puta, pove}a zakupninu ovog prostora, i ne poku{avaju}i da nas pozove da zakqu~imo taj me|usobni ugovor, na ~emu smo mi insistirali. Molimo Vas da se zauzmete i obaveète Direkciju poslovnog prostora grada Beograda da prethodno zakqu~i sa nama ugovor o kori{}ewu celog poslovnog prostora i da smawi ovako drasti~no pove}anu zakupninu od 54 na 1.917 dinara mese~no, na neku razuman i nama prihvatqiv iznos, iz slede}ih razloga: 1) Mi smo se zdu{no, sa ~lanovima DOS, svih ovih prethodnih godina borili za promenu vlasti u Srbiji, ~ak sam i ja govorio demonstrantima pred provalu u Skup{tinu 5. oktobra 2000. godine, pa bi bilo ironi~no da nam DOS nametne toliki “namet na vilajet” da ne moèmo da pla}amo zakupninu i da zbog toga prekinemo rad Stranke, te da nam tako DOS ukine Stranku koju nisu uspeli da ukinu ni sprega vladavine komunista, socijalista, julovaca, radikala i, donekle, Srpskog pokreta obnove.. 2) Borili smo se svi skupa, vi u DOS-u i mi ostali u nekompromitovanoj opoziciji, protiv monopola jedne ideologije, jedne partije ili koalicije levih partija nad svima drugim, koji su stvarali zakone samo za sebe i koristili sve pogodnosti dràve samo za sebe, a nama nisu ostavqali ni mrvice za rad na{ih stranaka. Ne{to sli~no sada ~ini i DOS kada donosi odluku da stranke koje imaju odbornike u Gradskoj 452

skup{tini pla}aju poslovni prostor do 5% od propisane cene, a nama su pove}ali cenu ovog prostora 3.423 puta od one koja je do sada trebalo da se zara~unava. Zar vi, koji imate sada ve}e mogu}nosti da pla}ate poslovni prostor od istoga se, takore}i, oslobo|avate, a nama, koji nema nikakva sredstva, osim na{ih malih penzija koje nisu dovoqne ni za puko preìvqavawe, name}ete toliko pla}amo zakupninu? Nije li to opet protekcija, subvencija onih koji su bogatiji, koji mogu da pla}aju i vi{u cenu poslovnog prostora lak{e nego mi, a oni, samo za to {to su na vlasti, prebacuju tu obavezi na nas – da mi pla}amo i na{ i wihov poslovni prostor? âk su stranke, i pod komunistima, uìvale neko smawewe pla}awa poslovnog prostora, jer to nije komercijalni prostor, ba{ za to {to im je bilo zabraweno da se potpomaù izdavawem datog im prostora u pazakup? Pitam se: zar nije velika ironija da nam DOS onemogu}i rad Stranke, DOS sa kojim smo se borili protiv SPS i wegove osione koalicije? Pa, ipak, i u toj te{koj borbi uspeli smo da se odrìmo sve vreme vladavine ove koalicije od 1990. godine do danas, i da Vi, time {to nam pove}avate cenu poslovnog prostora koju mi ne moèmo da pla}amo, ukidate rad na{e Stranke. Osim toga, niko ne pove}ava iznose penzija niti plata, da bismo, barem od te “crkavice” odvajali za rad Stranke, budu}i da ne èlimo da se ma kome prodamo niti da primimo novac sa strane. U slu~aju da nam se, na ovaj na~in pove}awem cene poslovnog prostora za 3.423 nasto koji mi ne moèmo da pla}amo, onemogu}i rad jedine Stranke koja se zalaè za duhovnu obnovu na{eg naroda, smatra}emo da je to u~inila vlada DOS-a. U~tivo Vas molimo da izvidite mogu}nost da nam se smawi uplata ovoliko pove}ane cene prostora iz razloga {to se radi o dvori{woj zgradi, koja je memliva, izloèna ~estim provalama i nasrtajima nepoznatih nasilnika, u woj postoji zajedni~ki WC u rabatnom stawu u koji ulaze ~ak i qudi sa ulice, {to sve ~ini da se ne radi o pristojnijem prostoru koga koriste stranke DOS i drugi, ve} se radi o tre}erazrednom poslovnom prostoru koji smo bili prinu|eni da prihvatimo, jer su nam prostor na Kowarniku 453

nasilno zauzeli julovci koga jo{ uvek drè u nasilnom kori{}ewu punih pet godina, iako se o tome vodi spor pred Tre}im op{tinskim sudom. O~ekujemo da }ete nam pomo}i da razre{imo ovu na{u muku oko kori{}ewa prostora na bilo koji na~in. Unapred zahvalan Predsednik Glavnog odbora Srpske svetosavske stranke, Protojerej Dr @arko Gavrilovi}

4) PISMOGOSPODINU BORISU TADI]U, PREDSEDNIKU REPUBLIKE SRBIJE, LI^NO NA RUKE PO[TOVANI GOSPODINE PREDSEDNIÊ,

M

olim Vas da me primite u audijenciju radi pritu`bi na rad gradskih komunalnih slu`bi, po{to je gradona~elnik Beograda, Gospodin Nenad Bogdanovi}, odbio da me primi, a prozvao je nas preko dnevne {tampe i to ba{ Kurira. Moram da napomenem da leìm na posteqi do 8. juna 2005. godine, pa Vas molim da taj, eventualni prijem, zakaète posle tog roka, uvaàvaju}i Va{u zauzetost dràvni~kim poslovima. Unapred zahvalan,

454

Protojerej dr @arko Gavrilovi}

5) MINISTRU PRAVDE SRBIJE G. VLADANA BATI]A, LI^NO NA RUKE BEOGRAD, 28. januar 2002, godine PO[TOVANI GOSPODINE MINISTRE

J

edva sam ~ekao promenu komunisti~kog reìma vlasti kako bih oprao qagu i uvrede koje mi je, javno i preko {tampe, nanela biv{a supruga, verujem instruirana od strane DB-a, pa Vas najqubaznije molim da odvojite malo slobodnog vremena u kome oskudevate, upoznate se sa ovim predmetom i ispravite nepravdu koja me boli kao opràj u oku. Naime, radi se o krivi~nom predmetu Prvog op{tinskog suda K. 1523/ 99, (koji je vi{e puta mewao svoje evidencione brojeve (X K.45O/ 97; K.1143/ 97), ali se po wemu nikako, za ove ~etri godine, nije sudilo, iako su se mewale sudije – ~etri za ~etri godine: Dara Hut, Sneàna Stoji}, Dragan ]esarevi} i Neboj{a Mrki}). U novosadskom listu Svet, objavqen je moj intervju u januaru 1997. godine u kome sam o{tro kritikovao pasivnost vrha SPC i wegovu kolaboraciju sa reìmom Slobodana Milo{evi}a. U tom intervjuu nisam ni re~ju pomenuo svoju biv{u suprugu, ali je ona, najverovatnije instruirana od strane DB-a, “samoinicijativno” oti{la u Dopisni{tvo Sveta u Beogradu, krajem januara 1997. godine, i dala izjavu izvesnoj Daliborki Boòvi}, koju je list Svet objavio tendenciozno, bez da se ~uje i druga strana, pod senzacionalnim naslovom: “Sve pqa~ke, {pijunaè, qubavnice i pretwe likvidacijom mog biv{eg supruga @arka Gavrilovi}a.” Tobo`wa motivacija za obra}awe listu moje biv{e supruge sa ovim natpisom bila je wena èqa da “za{titi” Patrijarha Pavla od mojih napada, iako sam ja izneo samo istinu, a i ne znam da li je Patrijarh traìo od we da ga ba{ ona za{{titi od mene – srpskog sve{tenika - koji se celog ìvota borio za dobrobit Crkve i naroda. U inkriminisanom ~lanku radi se o te{kim uvredama mene kao sve{tenika. A to je sve u~iweno namerno, u ne~ijoj 455

“kuhiwi” laì i propagande, protiv neistomi{qenika tada{weg reìma vlasti. Posle objavqivawa tog natpisa mnogi su me qudi presretali u crkvi, na ulici, pijacu, a to i danas ~ine, i pitali: kako je mogu}e da se to neprovereno objavi, a ako su ti navodi ta~ni, za{to nisam u zatvoru? Za{to ne tuìm krivce? Zar je mogu}e da novine objave takve neproverene uvrede i tome sli~no. Ja sam se ose}ao ponièno i grozno, pognute glave posle toga sam i{ao ulicom i vra}ao se ku}i, ne smeju}i, ~ak, qudima ni da gledam u o~i. Kako u pomenutom natpisu kipte uvrede koje, i sa zadovoq{tinom od strane suda ne mogu da se adekvatno izbri{u, budu}i da je prva informacija va`nija od ma kakvog demantija, zatraìo sam pravdu na sudu. Ali sud ne}e nikako da sudi, niti da privede okrivqewe na saslu{awe. Na su|ewe dolazim iskqu~ivo ja, kao da sam ja okrivqeni. Sada{wi sudija Neboj{a Mrki}, po mom uverewu, nije podoban da ovu stvar pravovaqano okon~a. Okrivqena Daliborka Boòvi} je pobegla ~ak u Republiku Srpsku, da umakne odgovornosti, pa sud ne}e ni da zatraì weno privo|ewe sudu niti wenu ekstradiciju. Ja, kao novi sluga Jernej, obijam pragove suda, pi{em pritu`be nadle`nim sudskim organima, ~ak sam se u ovom sporu obra}ao i g. Milanu Milutinovi}u, sada{wem predsedniku Srbije, i Vlajku Stojiqkovi}u, biv{em ministru policije, {to policija ne privodi okrivqene. Ali, sve to nije vredelo. Sud ne privodi okrivqene na saslu{awe, a da je kojom sre}om bila izneta neka istina u javnost protiv komunisti~kih mo}nika dok su bili na vlasti, sud bi za 24 ~asa pribavio wihove evenetualno promewene adrese, jer su u vreme pokretawa spora adrese okrivqenih bile ta~ne, pogotovu Roberta ôbana i moje biv{e supruge. Razume se, “ drugovi” komunisti nisu ra~unali na promenu reìma vlasti u Srbiji, pa su mislili da me “ vozikaju” po sudu, dok mi se ne smu~i i ne odustranem od su|ewa. Hvala Bogu! ja sam do~ekao promenu reìma vlasti, pa o~ekujem od nove vlasti da sud ustanovi stepen krivice okrivqenih i krivce ovih stra{nih uvreda sankcioni{e po zakonu. 456

Obra}am se Vama sa u~tivom molbom da izvidite ceo ovaj slu~aj, i preko Va{e slu`be, ocenite podobnost sudija koji jo{ uvek sude u dosluhu sa DB i {tite kriminalce da se slobodno kre}u i vre|aju druge nevine qude, za ra~un bezbo`nika ili tako da “ namiruju” svoje umi{qene ra~une na {tetu nevinih i ~estitih graa|ana. Ovo shvatam kao obavezu i test nove vlasti i Va{eg ministarstva u Srbiji da se distancira od “komunisti~ke” oktroisane “deobe pravde” na sudu, koja je bila najve}a nepravda: otvorena za{tita kriminalaca i ìgosawe lojalnih gra|ana. O~ekujem Va{ odgovor. Beograd, 28. januara 2001. godine

Odani Vam, Protojerej Dr @arko Gavrilovi}

457

PRILOZI KWIGE „DAVID PROTIV GOLIJATA”

458

459

460

461

462

463

464

465

466

467

468

469

470

VEROUÎTEQKA KAO OVEJANI PREVARANT

471

472

473

474

Poklowewe Judeo-Masoneriji 475

David Protiv Golijata

Recommend Documents