NENAD ANAK
RATOVI TEK
DOLAZE
1993
Predgovor drugom izdanju
Ovo izdanje posve ujem srušenim novosadskim mostovima. Autor
Ova knjiga je napisana u jesen 1993. godine u jeku hiperinflacije i rata u Bosni U tada objavljenom tekstu za ovu priliku ništa nije ni menjano ni dopisivano, a ni izbacivano. Zablude koje sam u to vreme imao danas su dragocena svedo anstva o tadašnjem na inu razmišljanja i procenjivanja zla na kome smo se našli. Neki predvi ani doga aji tekli su druga ijim redosledom (rat nije prvo po eo u Makedoniji ve na Kosovu jer se u me uvremenu u Makedoniji instalirao zna ajan broj NATO vojnika), a sudbina Republike Srpske Krajine 1995. i proterivanje stotina hiljada ljudi iz Hrvatske u svega nekoliko dana, iako o ekivano u opisanom projektu »razmene stanovništva« nije detaljnije obra ivano zbog (u tom trenutku) zamagljene slike o kona uoj sudbini prostora tadašnje RSK. Dejtonski sporazum je 1995. na trenutak zaustavio kreiranje Velike Srbije, ali nije ukinuo postojanje njene ideje, nije uklonio sa politi ke scene njene ideologe niti je prekinuo praksu upotrebe etnopoliti kih iš enja i državnog terora kao sredstava u borbi za vlast. Politi ke okolnosti u Srbiji se u proteklih šest godina nisu zna ajnije promenile. Novi Sad, april 1999. Nenad anak
Predgovor prvom izdanju Rat i mi. (Ne fali r). Pro i e još mnogo godina dok ne bude sasvim razjašnjeno zbog ega smo ratovali u poslednjoj deceniji dvadesetog veka. Zvani no, još uvek nije jasno ni da li smo bili u ratu. Srbija, nije u ratu, uporno, ve tri godine ponavlja njen Predsednik, ostavljaju i ceo svet u dilemi kako to šef države koja nije u ratu stalno potpisuje primirja i mirovne sporazume. Nenad anak nema tih dilema, on je u ratu bio, prinudno je mobilisan kao državljanin te iste države koja nije u ratu i koja ima oko 100 hiljada ratnih dezertera i na desetine hiljada ratnih invalida, ima dobrovoljce i ratnu siro ad i nema više nekoliko hiljada stanovnika umrlih od rata koga nema. Kao pravi optimista anak je zagledan u budu nost i tvrdi još emo ratovati, ali na sre u, ne emo biti u ratu. Treba li mu verovati? Naravno da ne treba, ali nije loše znati šta nam se može desiti kad ve ne znatno šta nam se dogodilo. Predsednik drzave koja nije bila u ratu i koja je uvek bila za mir, o emu svedo e i njegovi brojni potpisi na mirovnim sporazumima, tvrdi da je bio u pravu kada je predvi ao rat ako budu priznate Slovenija, Hrvatska i Bosna. Kao pravi vizionar zaista je pogodio. Nedavno, je opet imao privi enja, tvrdi da Gr ka uskoro ne e imati sta da prizna ako ne požuri sa priznanjem Makedonije. Da li mu se to opet javio glas sudbine ili opet zna nešto što drugi ne znaju. Da li anak zna to što on zna, ili veruje da je dovoljno to što zna njega. 1 nas. NE VERUJEM! AKO DO RATA IPAK TREBA DA DO E MI EMO SE RATOM TOME SUPROTSTAVITI. Mile Isakov
KUDA IDU RATOVI
Od samog po etka ratnih operacija na tlu bivše Jugoslavije 1991. godine, nametalo mi se pitanje za ime idu svi ti ratovi i gde je njihovo ishodište. Odgovore do dan danas nisam pronašao. Ova knjižica predstavlja samo pokušaj da, pre svega samom sebi, pokušam da pomognem u razumevanju ratnog zla koje nas je sve zajedno zadesilo. I ako ova moja razmišljanja imalo doprinesu da se ratovi u Jugoslaviji zaustave, bi u manje nesre an. Vojvodina, Novembar 1993.
Nenad anak
RATOVI Rat u Jugoslaviji je po eo protivustavnom aneksijom Vojvodine od strane režima Slobodana Miloševi a 06.10.1988. godine. Me utim, sa ratnim operacijama se zapo elo skoro tri godine kasnije, 26.06.1991. godine sukobom Jugoslovenske Narodne Armije i Teritorijalne Odbrane Slovenije. JNA sa ubrzo posle toga povukla iz Slovenije. Zbog ega? Zašto JNA nije ispunila svoju (Ustavom SFRJ jasno definisanu) obavezu "... zaštite Ustavnog poretka i teritorijalnog integriteta SFRJ", ve se povukla sa dela teritorije SFRJ menjaju i pri tome spoljne granice SFRJ? Odgovor mi se nametnuo sam po sebi kada sam ponovo pred sebe stavio memorandum etnikog ideologa dr Stevana Moljevi a od 30.06.1941. godine i podsetio se osnovnih postulata etni kog pokreta tog vremena. Istih postulata na kojima se zasniva Memorandum Srpske Akademije Nauka i Umetnosti napisan polovinom osamdesetih. Postulata na kojima je (koriste i se nasledenim aparatom komunisti ke države) stvoren nacionalsocijalisti ki režim u Srbiji. Postulata kojih se JNA pridržavala kada je pošla u rat u kome je uništila ne samo zemlju ija je oružana snaga bila, ve i samu sebe.
Zadatak onih koji sprovode ovu ideju je (citira u dr Moljevi a): "... da stvore i organizuju homogenu Srbiju koja ima da obuhvati celo etni ko podru je na kome Srbi žive, i da joj osiguraju potrebne strateške i saobra ajne linije i vorove, te privredna podru ja kako bi joj bio omogu en i obezbe en slobodan privredni, politi ki i kulturni život i razvitak za sva vremena. Te strateške i saobra ajne linije i vorovi potrebni za sigurnost, život i opstanak Srbije, iako gdegde danas ne bi imali srpsku ve inu, imaju da posluže Srbiji i srpskom narodu da se ne bi više ponavljala teška stradanja koja Srbima nanose njihovi susedi im im se pruži prilika. Preseljavanje i izmena stanovništva, naro ito Hrvata sa srpskog i Srba sa hrvatskog podru ja, jedini je put da se izvrši razgrani enje i stvore bolji odnosi izme u njih, a time otkloni mogu nost da se ponove strašni zlo ini koji su se dešavali u prošlom ratu, a naro ito u ovom sadašnjem, na svemu podruju na kome su Srbi i Hrvati bili izmešani, i gde su Hrvati i Muslimani s planom išli za istrebljenjem Srba." Na Moljevi evoj karti Jugoslavije (karta br.l), Srbija nema dodirnih ta aka sa Slovenijom.
Karta br. 1: Karta Jugoslavije iz 1941. godine, na kojoj je ozna ena i Velika Srbija. Objavljena je uz Moljevi ev Memorandum u etni koj brošuri: "Naš put" od 30. 6. 1941.
Najlogi nije je bilo da se ostvarivanje ideje takve (Velike) Srbije zapo ne proterivanjem" Slovenije iz SFRJ. Ili, bolje re eno, dogovornim insceniranjem jednog kratkog rata ijim bi rezultatom bili zadovoljni nacionalisti i u Sloveniji i u Srbiji. Slovenija je junskim ratom 1991. godine "dobila" nezavisnost a rukovodstvo Srbije, predvodeno Slobodanom Miloševi em, šansu da preko marione-
tskog 'krnjeg predsedništva SFRJ" zapo ne ratne operacije u Hrvatskoj.
druge nacionalnosti. (Najkoriš eniji su bili incidenti i ubistva na svadbama ili sahranama).
Hrvatska je bila zahva ena ratnim sukobima pre Bosne jer je rukovodstvo Srbije još uvek pokušavalo da zadrži privid opstanka "Jugoslavije" kao izgovor za nastaju u Veliku Srbiju. U slu aju (makar i prividnog) opstanka Jugoslavije, opredeljenje gra ana Bosne (kao uvek isticanog "najjugoslovenskijeg prostora") bilo bi nesumnjivo za ostanak u "jugoslovenskoj" zajednici upravo iz straha od posledica potencijalnog medunacionalnog sukoba. Takav razvoj doga aja bi Bosnu (po karti br.l), direktno uklju io u Veliku Srbiju a etni ka " iš enja" (nezaobilazni momenat u planovima režima u Srbiji) bi se mogla izvršiti naknadno i manje drasti nim metodima, koji ne bi u ve oj meri privukli pažnju me unarodne zajednice.
Tre i korak: No ne barikade koje (navodno) postavljaju Srbi, a pravdane "strahom od druge strane". Ti "ljudi sa barikada" uvek su medijski predstavljani kao "goloruki, branioci ognjišta" a druga strana kao "pla enici, fanatici i sl.". ("No ne straže" Srba ugroženih odstrane Albanaca" su koriš ene još 1981. godine na Kosovu kao oblik pritiska na Jugoslovensku zajednicu od strane nacional komunisti kih prethodnika današnjeg režima u Srbiji). etvrti korak: Po etak oružanog sukoba na barikadama, posle koga se od strane "krnjeg predsedništva SFRJ" upu uje Jugoslovenska Narodna Armija da "razva a zava ene strane". JNA se stavlja na stranu "ljudi sa barikada".
Scenario po etka rata bio je uvek isti i sastojao se od etiri koraka (osim u slu aju Slovenije gde to nije bilo potrebno). Prvi korak: Psihološka priprema za rat koju obavlja Socijalisti ka Partija Srbije emituju i putem svih raspoloživih medija alarmantna saopštenja o ugroženosti Srba na nekom podru ju. Drugi korak: Incident na odabranom podru ju u kome žrtva mora biti srpske a ubica neke
(Ovaj scenario je bio pokrenut i u Vojvodini saopštenjima SPS oko navodne ugroženosti Srba u severnoj Ba koj i u Makedoniji u vezi "ugroženosti Srba" u predelu Skopske Crne Gore. Na svu sre u, u oba slu aja nije se išlo dalje od tre eg koraka.)
HRVATSKA
BOSNA
Rat u Hrvatskoj je vo en upravo na klju nim ta kama sa Moljevi eve karte: Isto na Slavonija, Zapadni Srem, Baranja, okolina Pakraca, Kninska Krajina. Prodor u Dalmaciju je pokušan iz i uz pomo Crne Gore a preko Dubrovnika prema Splitu.
Pozicija Bosne je u ovim doga anjima bila veoma jasna. Ostajanje u novoj "Jugoslaviji" zna ilo bi gubljenje svake mogu nosti da se ostane neutralan i nužno stavljanje na stranu nacionalsocijalista iz Srbije. Pokušaj ostvarenja nezavisnosti (kao i priznanje Bosne kao nezavisne države od strane jednog broja zemalja), uz približavanje Hrvatskoj u pokušaju da se sledi primer "Hrvatskog osamostaljenja", samo su ubrzali (ali ne i izazvali) po etak vojnih dejstava. Vojno nadmo na JNA kao i dobro naoružane snage prividnih "srpskih paravojski" uskoro su vojno zaposele ogroman procenat teritorije BiH.
Dogovor sa Hrvatskim rukovodstvom je bio o igledan od samog po etka: JNA je na po etku sukoba bila daleko vojno nadmo nija od Hrvatskih oružanih snaga obrazovanih pre svega oko MUP-a Hrvatske. Ipak, ni jednog trenutka nije pokušala da osvoji Zagreb ili da prisili Hrvatske oružane snage na predaju. Sa druge strane, Hrvati su sa zaposedanih teritorija proterivani (o emu je najbolji primer zauzimanja Iloka kada je u jednom danu iseljeno 7000 ljudi). Istovremeno, Srbi su bežali iz Hrvatske i to sa svih teritorija koje (po karti br.l) nisu "predvi ene" da budu u sastavu Velike Srbije. (Podsetio bih na Moljevi ev Memorandum: "Preseljavanje i izmena stanovništva, naro ito Hrvata sa srpskog i Srba sa hrvatskog podru ja, jedini je put...")
ZABLUDA O SUŠTINI RATOVA Ratom u Bosni i Hercegovini je najjasnije postala vidljiva osnovna zabluda me unarodne javnosti o karakteru ratova u Jugoslaviji. Prihvatanjem pojednostavljenog pristupa o tri zava ene etni ke strane, me unarodna zajednica je prihvatila i nametnutu,
navodno "etni ku", suštinu rata što ne odgovara istini. Tri zava ene strane su, u stvari, grupacije oformljene oko tri nacionalne stranke: Srpske Demokratske Stranke, Hrvatske Demokratske Zajednice i Stranke Demokratske Akcije. Služe i, svaka svojoj državotvornoj koncepciji, ove organizacije su se pre svega vojno nametnule kao osnovni subjekti u Bosansko - Hercegova koj drami. Kako druga ije objasniti injenicu da Savez Reformskih Snaga za Bosnu i Hercegovinu za koji je u BiH glasalo preko deset procenata bira kog tela (oko 250000 glasa a), ni u jednom trenutku nije došao u situaciju da bude makar i konsultovan od me unarodnih "mirovnih pregovara a". Tri nacionalne stranke su na izbore izašle u fakti koj koaliciji da bi istisnule nadnacionalne opcije iz politi kog prostora BiH. Po osvajanju vlasti, svaka od njih se pripremala za rat i to HDZ uz pomo Hrvatske države, SDS uz pomo Srbije i Jugoslovenske Narodne Armije, a SDA oslanjaju i se na potencijale Ministarstva Unutrašnjih Poslova Bosne i Hercegovine. Tako e, sve tri strane se slažu sa etni kom podelom Bosne a jedini sporni momenat je veli ina teritorija koje treba da pripadnu pojedinim stranama. Naravno, ni jedna od tih "strana" ne postavlja pitanje kako je mogu e podeliti BiH po "etni kom osnovu" u
situaciji kada po takvoj podeli preko polovine gra ana BiH ne bi više bilo u mogu nosti da se vrati svojim ku ama jer bi one ostale u "državama" neke druge "etni ke grupacije". Drugim re ima, rat u Bosni nije sukob "dobrih i loših" ve puka sva a istomišljenika oko podele teritorija. Zbog toga je veoma zanimljiva budu a sudbina Tuzle u kojoj je Savez Reformskih Snaga nosilac lokalne vlasti i u kojoj još uvek postoji višenacionalna višekonfesionalna struktura stanovništva, a takav primer zajedni kog življenja opovrgava tvrdnje o "nemogu nosti zajedni kog života" na kojima manje ili više insistiraju sve tri nacionalne stranke. U slu aju prihvatanja podele Bosne po "etnikom" osnovu, novostvorene državice bi bile samo okviri za dalje ratove u cilju teritorijalnih proširivanja, a na njihovim teritorijama bi se odvijalo permanentno etnopoliti ko iš enje sa "zacementiranim" jednopartijskim politi kim sistemom i ratno - komunisti kom privredom.
RATNI PROSTORI
Za sve vreme ovih ratnih doga anja, i na teritorijama na kojima nije bilo rata dolazilo je napetosti i kriznih situacija. Deo odgovora na to gde e se ovakve pojave doga ati dala mi je karta komadanja Jugoslavije prilikom okupacije 1941. godine (karta br.2). Kada se preklope karta br.l i karta br.2, to jest, karta Velike Srbije i karta Nezavisne Države Hrvatske (korigovana planovima NDH iz 1941. godine), dobija se jasna slika konfliktnih podru ja (karta broj 3). Pažljivijom analizom te karte, postaje jasno da gde god se ta dva velikodržavna koncepta preklapaju, zakonomerno dolazi do tenzija, konflikata i raznovrsnih vidova etnopoliti kog nasilja (na teritoriji Vojvodine to su Srem i Ba ka, a u Srbiji i Sandžak). Projekat Velike Slovenije i Velike Hrvatske se preklapaju preko Istre i Kvarnera.
Karta br. 2: Komadanje Jugoslavije od strane okupatora 1941. godine.
MAKEDONIJA
Makedonija je do sada bila pošte ena i rata i ratnih razaranja, ali je daleko od toga da u sebi nema suprotnosti i tenzija koje mogu da posluže kao gorivo za ratni požar.
Karta br. 3: Preklapanje velikodržavnih teritorijalnih pretenzija
Na karti broj 2a, vidi se da su pri komadanju Jugoslavije 1941. godine, deo zapadne Makedonije kao i jugozapadni deo Kosova bili direktno pripojeni Albaniji. Tako e je poznato da su organizacije koje danas okupljaju Albance u Makedoniji poznate po svom radikalizmu, te je ve dolazilo do (naizgled) etni kih sukoba u z a p a d n o j Makedoniji.
Karta br. 2a: Uveli an detalj sa karte br.2 komadanje Jugoslavije 1941. god.
Drugim reima, logi no je pretpostaviti da se destabilizacija Makedonije najlakše može izvršiti upravo putem instrumentalizacije ove etnopoliti ke grupacije.
Rat u Makedoniji bi išao u prilog režimu u Srbiji iz najmanje dva razloga: Prvi - Oružano slaba makedonska država bi se morala hitno opredeliti koga bi od suseda pozvala u pomo protiv pobunjenih Albanaca, obzirom da su se dosadašnja o ekivanja pomo i od me unarodne zajednice redovno pokazivala kao uzaludna. (Ameri ki vojni kontigenti stacionirani na teritoriji Makedonije ne bi se mogli koristiti u ovim nemirima samom injenicom da su u pitanju VOJNE jedinice, a za sam sukob bi se morale angažovati, bar u po etku, POLICIJSKE jedinice. Prilikom nemira koji su se ve dogadali na prostorima zapadne Makedonije, MUP Srbije je munjevito reagovao javno nude i pomo u ljudstvu.) Relativno je lako pretpostaviti da bi u pitanju bila Srbija, izabrana kao "manje zlo" u odnosu na Bugarsku ili Gr ku. Ulazak vojno policijskih formacija iz Srbije u Makedoniju na poziv makedonskog rukovodstva zna ilo bi snaženje prosrpskog rukovodstva u Makedoniji i fakti ko uvodenje Makedonije u Veliku Srbiju (pod nazivom "Saveza Srpskih Zemalja" ili nekom neutralnijom formulacijom). Naravno, zapadni deo Makedonije se ne bi ni branio nego bi, kao deo dogovora sa albanskim ekstremistima, posle insceniranih borbi, bio napušten. Drugi - Rat bi se iz Makedonije zakonomerno morao preneti, u režiji istih autora, na Kosovo što bi olakšalo predavanje jugoisto nog dela Kosova u ruke albanskih organizacija na Kosovu.
KOSOVO Ovako izazvan rat na Kosovu je jedna od klju nih ta aka nacionalsocijalisti ke politike rukovodstva Srbije zbog toga što se ni na jedan drugi na in ne može izvršiti (režimu toliko potrebna) ponovna velika nacionalna homogenizacija u Srbiji. Rat na Kosovu bi imao dvojaki efekat: Prvo: Srbija bi najzad imala rat na svojoj teritoriji kojim bi se legitimisali svi potezi režima, suspendovao parlamentarizam, a svaka kritika okarakterisala kao "nacionalna izdaja" uz prate u pojavu fizike likvidacije, te bi bila otvorena mogu nost nesmetanog etnopoliti kog iš enja "nepodobnih" pod okriljem "ratnih okolnosti". Drugi efekat bi bio to što bi opozicione stranke i organizacije morale ili da se pridruže režimskoj ratnoj kampanji "odbrane Kosova" (to jest, da postanu sau esnici u insceniranom ratu i izgube bilo kakav me unarodni kredibilitet), ili da nestanu sa politi ke scene. Kao i u ratu 1991. godine, pripadnici opozicionih stranaka, kao i njihovi simpatizeri bili bi u najve em procentu mobilisani i upu ivani direktno na prvu liniju fronta. (Režim je za tu priliku i izmislio prikupljanje hiljada potpisa za prijavljivanje lista za izbore da bi
sami opozicionari prikupili podatke o svojim simpatizerima i predali ih režimu u ruke. Sa druge strane, režim raspolaže kompletnim podacima sa popisa stanovništva održanog upravo pred po etak ratova koji sadrže niz podataka o svakom pojedincu u Srbiji uklju uju i i nacionalnu pripadnost, materijalno stanje kao i druge elemente po kojima se može odrediti približna politi ka orijentacija.) Time bi režim najzad i kona no razrešio pitanje organizovane opozicije i ostao da na dugi rok vlada sam, okružen jednim brojem satelitskih "stranaka" koje bi mu davale privid postojanja višestrana ja ali sa istih ideoloških pozicija. Predavanje dela teritorije Kosova bi se gra anstvu objasnilo "me unarodnom zaverom" pra enom "doma om izdajom", a na teritoriji Kosova koja ostaje u Srbiji bi ve u toku ratnog sukoba bila izvršena operacija etnopoliti kog " iš enja". Najbolji primer kako treba da izgleda deo teritorije Kosova predviden za napuštanje predstavlja izgled izborne jedinice broj 7 u Srbiji (karta br.4). Izgled te izborne jedinice frapantno podse a na deo Kosova pripojen Albaniji 1941. godine prikazan na karti 2a, uz izuzetak isto nog dela važnog kao zale e Skoplja. Uz napuštanje te teritorije, izvršilo bi se i etnopoliti ko ' iš enje" pre svega Albanaca iz ostalih
delova Srbije a njihova imovina bi bila konfiskovana i upotrebljena za kupovinu lojalnosti lica doseljenih iz ratom zahva enih podru ja. (Za vreme hrvatsko srpskog rata '91 - '92, ova pojava je bila široko rasprostranjena u Sremu prilikom proterivanja graana Vojvodine pre svega hrvatske nacionalnosti). Ovakvo odricanje dela teritorije ne bi ni na koji na in ugrozilo saobra ajnu komunikaciju sa pripojenom Makedonijom. (Na primer, magistralni put Niš Skoplje u širokom luku zaobilazi Kosovo.)
Karta br. 4: Izborne jedinice u Republici Srbiji (19. 12. 1993.)
VELIKA SRBIJA Nakon svega ovoga, karta Velike Srbije bi izgledala veoma sli no kao i njen istorijski uzor uz izuzetak dela Kosova i Makedonije kao i srednjeg dela
Karta br. 5: Projekat današnje Velike Srbije ucrtan na kartu iz 1941. godine
Bosne. Uz eventualnu skromnu i sigurno privremenu madarsko - etni ku autonomiju na severu Vojvodine (najviše devet opština), Velika Srbija bi najzad ugledala svetlo dana (karta br.5). Time bi se nužno zapo eo novi period etnopoliti kih progona i zatvaranja u autarki nu ekonomiju sa stalnim inscenacijama ratova na bezmalo svim granicama. Centralizovano - distributivna privreda koju bi vodila tanka kasta uz režim na dugi rok bi onemogu ila bilo kakav organizovan otpor jer bi svi ostali gra ani bili puki robovi režima. (Kada kažem robovi, ne mislim u prenosnom ve u istinskom zna enju te re i. Zatvaranje granica uzcenzuru medija i pisama kao i radna obaveza i ne zna i ništa drugo, jer bi ve sam in otpuštanja sa radnog mesta zna io fatalno isklju ivanje iz lanca distribucije hrane i ode e.) Vernost lojalnih i odabranih bi se kupovala imovinom proteranih, kao i pravom na neometano bavljenje kriminalom svih oblika. Da je projekat teritorijalnog objedinjavanja veliko srpskog etnopoliti kog prostora ve u toku, najbolje se vidi iz slede eg primera: nije potrebno govoriti kolika je uloga Televizije Srbije u podstrekavanju ratova. Me utim, interesantno je pogledati kako izgleda meteorološka karta TVS koja se prikazuje svakoga dana u Dnevniku u 19.30 asova (karta
br.6). (Televizija Srbije je do te mere instrument ratne politike režima Slobodana Miloševi a da ak ni ovako naizgled bezna ajan detalj nije niti slu ajan ni nepromišljen. Najbolji dokaz za ovu moju tvrdnju može biti i hitna promena iste te meteorološke karte i ucrtavanje "autonomne pokrajine zapadna Bosna" posle razgovora Slobodana Miloševi a i tvorca te "pokrajine", Fikreta Abdi a.)
Ta meteorološka karta je (osim delova centralne Bosne i teritorije Makedonije), do detalja podudarna sa kartom Moljevi eve Velike Srbije (karta br.l). Jasno je da takva meteorološka karta i nije u osnovi predvi ena za potrebe ilustrovanja meteoroloških izveštaja, ve za rafinirano usa ivanje ideje o postojanju prikazane kvazi - državne tvorevine najširem krugu gledalaca.
***
Ako je budu nost tako mra na, zašto opozicija u Srbiji nešto ne preduzme? Zašto se (naizgled) niko od ljudi koji su na sebe preuzeli odgovornost bavljenja politikom u Srbiji ne suprotstavlja svim ovim strahotama?
Karta br. 6: Meteorološka karta Televizije Srbije. Prikazuje se svakog dana na kraju drugog TV Dnevnika u 19,30 asova, na I programu televizije.
Odgovor je jednostavan. Opozicija to ovoga trenutka ne može. Da bih ovo pojasnio, moram u nekoliko re i dati pregled trenutnog stanja opozicije u Srbiji.
OPOZICIJA
Pojedine opozicione stranke u Srbiji se najjasnije mogu razumeti kroz njihov odnos prema politi kim idejama sadržanim upravo u Memorandumu SANU. U odnosu na ovaj dokument, opozicione orga nizacije se mogu razvrstati na tri osnovne grupe: Memorandumske, Antimemorandumske i Nememorandumske. U Memorandumske opozicione stranke spadaju one organizacije iji je Srpski nacionalni predznak jak, koje se zalažu za izmenu unutrašnjih granica bivše SFRJ u cilju "povezivanja Srpskih etni kih prostora", i takve stranke su uglavnom u opoziciji prema režimskoj stranci zbog izrazitog antikomunisti kog ose aja, kao i zbog neslaganja sa metodama kojima se režimska stranka bori za ostvarenje ciljeva definisanih u Memorandumu SANU. Naj eš e koriste fraze : Srbija, srpski narod, srpski nacionalni interes, nacionalno bi e i sl. U Antimemorandumske stranke spadaju organizacije gra anske opcije i nadnacionalnog karaktera. Takve stranke se uglavnom zalažu za o uvanje postoje ih granica izmedu bivših Jugoslovenskih republika, za nacionalnu i versku RAVNOPRAVNOST
(a ne "toleranciju" kako to neke mekše Memorandumske stranke ine), kao i za ustrojstvo države na gra anskom principu. Ove stranke su u principijelnoj ideološkoj konfrontaciji sa režimom kao i sa samom idejom Memoranduma SANU. Naj eš e koriste fraze: gra ansko društvo, ljudska prava i sl. U Nememorandumske stranke spadaju one organizacije ije ideološke osnove nisu najdirektnije vezane za Memorandum SANU i to su, pre svega, organizacije nacionalnog tipa gra ana nesrpske nacionalnosti. Ove organizacije se pretežno zalažu za o uvanje etni kih specifi nosti nacije ije interese pokušavaju da zastupaju sa manjim ili ve im izletima u teritorijalne odnosno regionalne pretenzije. Naj eš e koriste fraze: o uvanje etni kih posebnosti, školstvo na maternjem jeziku, kulturna autonomija i sl. Zajedni ka karakteristika svih stranaka je, pre svega, nedovoljno jasna i definisana ideološka platforma. Kada se iz programa stranaka izuzmu "opšta mesta" (zalaganje za parlamentarnu demokratiju i višestrana ki sistem, tržišnu ekonomiju i privatno vlasništvo, ljudska prava i slobodu medija), preostaje veoma malo suštinskih razlika. Me utim, upravo se na tim razlikama najviše i insistira. I, paradoksalno je ali ta no, najžeš i konflikti se i razvijaju izmedu stranaka unutar istih grupa u strahu od asimilacije i
preuzimanja lanstva od strane neke druge, sli ne stranke do kojeg bi približavanjem moglo do i. Navedeni nedostatak razgovetne ideološke platforme se, u današnjem politi kom trenutku, uglavnom zamenjuje li nim simpatijama za pojedine strana ke lidere. Sama infrastruktura na terenu je kod svih stranaka pretežno slaba i maksimalno zavisna od odluka "centrale". Razlog za ovo je, izme u ostalog, i u tome što ono što se danas kod nas naziva "stranka" i nije stranka u smislu kakvu ta re ima u razvijenim demokratskim sistemima, ve je to manje ili više (a uvek i kod svih nedovoljno) organizovana grupa ljudi koja sledi onoga koga je prihvatila (a ne demokratskim putem izabrala) kao vo u. Poluvekovna ikonografska identifikacija komunisti kih elnika kao zamene za oduzete crkvene relikvije dala je kao posledicu i prihvatanje trenutno politi ki eksponiranih li nosti kao "Bogom danih" reprezenata pojedinih ideja i stavova. Politi ki lideri se doživljavaju kao ljudi koji pripadaju nekom drugom i višem svetu na koji se, doduše, ne može uticati ali se pojedinac može opredeljivati za jednog od "ponu enih" vo a. Ovakav, suštinski primitivan, oblik politi kog organizovanja nametnuo je i neumitnost potpunog pojednostavljivanja politi kih programa ak do ta ke isticanja marginalnih (ali za pojedine grupacije atra-
ktivnih) delova programa kao osnovnih programskih ciljeva, kao i predimenzioniranog insistiranja na propagandnoj ikonografiji (što je naro ito slu aj sa strankama iz prve grupe). To pojednostavljivanje programa svodi (u o ima pojedinca) itavu delatnost stranke na samo jednu ili mali broj osnovnih misija. Na primer, Srpski Pokret Obnove se vezuje za obaranje režima, rehabilitaciju etni kog pokreta, generala Draže Mihajlovi a i povratak Kralja. Liga Socijaldemokrata Vojvodine se vezuje isklju ivo za ostvarenje koncepta najšire autonomije Vojvodine. Gra anski Savez Srbije za gra ansku opciju i mirotvorstvo.
Me utim, pošto režim još uvek u potpunosti kontroliše najzna ajnije elektronske medije, on je u situaciji da vrlo efikasno kreira psihološko okruženje u kome opozicione stranke deluju. Definisanjem pojedinih stranaka kao "izdajni kih", a drugih kao "rušila kih", on kod ionako skepti nih bira a još dodatno potencira ose aj nesigurnosti da bi opredeljivanjem za pojedine opozicione stranke mogli da u ine neko, nedovoljno definisano ali sasvim sigurno veliko, zlo i sebi i svom okruženju. Iz istog razloga se i stvaranje koalicija izmedu stranaka razli itih grupa od strane bira a pojedinih stranaka iz koalicije doživljava kao odstupanje ili, u ekstremnijim slu ajevima,
kao izneveravanje osnovnih principa stranke kojoj bira pripada ili koju simpatiše. Otežavaju u okolnost ini sam profil lanstva opozicionih stranaka. Zbog prepreka koje se postavljaju od strane režima pred svakoga ko se javno eksponira radom u opozicionoj stranci, u politi ki rad se mahom uklju uju pretežno ljudi unapred vrsto definisanih li nih stavova i pobuda što dodatno komplikuje me ustrana ku saradnju jer je osnovna karakteristika takvih ljudi beskompromisno istrajavanje na li nim stavovima. Ovakav odnos prema strana kom radu se dodatno forsira i posrednim putem, kreiranjem moralnih normi po kojima se kao najviši stepen individualnosti i moralnih vrednosti navodi upravo injenica da neko "... nije lan ni jedne stranke." Tako e, svaka kritika upu ena od strane lana opozicione stranke se, po definiciji, odbacuje (ili diskvalifikuje) kao "strana ki stav" ili "uskostrana ki interes". Na ovaj na in se ljudi koji su po svojim predispozicijama usmereni na umereno delovanje, "drže podalje" od aktivnog politi kog života te je on prepušten ve oj koli ini strasti i emocija nego što je to korisno za društvo u celini. Ova "demonizacija politike" se vidi i na nizu drugih primera. Okupljanja ljudi inicirana socijalnim
momentom se tako e od strane režima naj eš e diskvalifikuju klasi no - boljševi kim metodom po kome se ona ocenjuju kao "... manipulacija opravdanim nezadovoljstvom gra ana od strane pojedinih organizacija i pojedinaca koji bi tim putem da destabilizuju državu u cilju ostvarenja svojih mra nih ciljeva". Pošto ova formula zastrašuju e deluje na ljude nesvikle politi koj borbi, ovog trenutka se uglavnom sve sindikalno - granske organizacije drže što je mogu e više po strani od aktivne politike ime je opoziciji oduzeto jedino preostalo efikasno sredstvo politi ke borbe (jer su ostala dva, mediji i državni instrumenti represije, i tako vrsto u rukama režima). Na sve ovo treba dodati i injenicu da režim redovno ( im neka stranka dostigne ve i stepen uticaja nego što je to režimu potrebno u cilju stvaranja privida višestrana ja) stvara marionetske stranke koje za cilj imaju pre svega zbunjivanje glasa a i unošenje konfuzije izlaganjem obi no najatraktivnijeg dela programa doti ne stranke kojoj su "dvojnica". Uz to, takve marionetske stranke imaju daleko više medijske promocije u režimskim sredstvima informisanja od "orginalnih" stranaka. Kao primer dovoljno je navesti "stranku Udruženje Ma ara za otadžbinu Srbiju i domovinu Jugoslaviju", ili Srpsku Radikalnu Stranku koja je inicijalno nastala kao odgovor režima na zna ajan uticaj Srpskog Pokreta
Obnove u to vreme. Najnoviji primer je stvaranje tzv. "Stranke Srpskog Jedinstva" pod rukovodstvom Zeljka Ražnatovi a Arkana (poznatog po obimnom kriminalnom dosijeu i osumnji enom za niz ratnih zlo ina), iji je osnovni cilj preuzimanje ultradesne pozicije organizacije fašisti kog tipa od strane Srpske Radikalne Stranke i njenog predsednika dr Vojislava Šešelja koja je u me uvremenu postala preveliki kompromituju i balast za režim u Srbiji. Drugim re ima, opozicija u Srbiji mora još mnogo toga da uradi pre svega na sebi i svom organizovanju i stabilizovanju da bi postala makar i ravnopravni partner režima, a kamoli da preuzme vlast. Naravno, u uslovima potpune stopljenosti stranke na vlasti i državno - policijskog aparata, ovaj proces je izuzetno mukotrpan i spor. Opozicione organizacije nemaju (a sve e manje i imati) bilo kakve izvore finansiranja jer unutrašnji finansijski resursi ne postoje, a finansiranje iz inostranstva ne funkcioniše. U me uvremenu, ratovi traju.
ŠTA E DALJE BITI? Ratove, ovoga trenutka, nema ko da zaustavi. Mirovne grupacije i pokreti to nisu nikada i nigde na svetu uspeli. Humanitarne organizacije pokušavaju da ublaže posledice rata, ali ne pomažu da se uzroci otklone. Jedino što zaista može prekinuti ratove je jasna i razgovetna nadnacionalna, a opet široko prihva ena, politi ka opcija, tipa pokreta, koja bi se stavila na elo opšte pobune protiv, pre svega, ideologije nacionalne isklju ivosti. Ta opcija mora (sa druge strane) ponuditi i obe anje socijalne pravde, a ne sme zapasti u greške komunisti kog metoda upravljanja društvom putem staljinisti ko - boljševi kih mehanizama grube prisile i prinude, kao ni centralizma i dogmatizma. (Režim pokušava da se ubaci i na to mesto u politi kom prostoru Srbije pre svega potenciraju i svoju kvazi socijalisti ku orijentaciju, a u novije vreme i favorizovanjem pojedinih "levih" stranaka uglavnom neo komunisti kih opredeljenja). Dok se takva politi ka snaga (koje u Srbiji još nema na vidiku) ne pojavi, dolazi e do konflikata u Sandžaku kao i etnopoliti kog nasilja u Vojvodini.
Rat u Bosni e se smirivati tek toliko da se neka od strana malo odmori i nabavi još oružja. U slu aju direktne ugroženosti režima u Srbiji do i e do destabilizacije Makedonije i rata na Kosovu u režiji i saradnji DB Srbije i albanskih ekstremista. Rat na Kosovu e biti pra en velikim materijalnim razaranjima, a izvesno je totalno uništenje Prištine po Vukovarskom "receptu" iz razloga veoma sli nih Vukovarskoj tragediji. U slu aju ujedinjavanja "Republike Srpske i Republike Srpske Krajine" sa "Saveznom Republikom Jugoslavijom" do i e do ofanzive hrvatskih snaga na Knin i zapadnu Slavoniju (iz istih razloga iz kojih je priznavanje Bosne ubrzalo po etak ratnih dejstava na tom prostoru). Krajišnici e biti preseljeni u Bosansku posavinu u ku e iseljenih gra ana hrvatske nacionalnosti radi izmene etni kog sastava stanovništva.
VOJVODINA
U samoj Vojvodini klasi an rat nije verovatan jer u Vojvodini nema "druge strane", a i zbog toga što sama injenica da je Vojvodina ravnica onemogu ava bilo kakve ratne akcije ograni enog domena bez opasnosti da se sukob proširi (što režimu u Srbiji ne bi išlo na ruku). Etnopoliti ka iš enja e se vršiti uz manju primenu nasilja, pre svega oduzimanjem prava na rad i mogu nosti privre ivanja. Mogu e su zabrane povratka dezerterima, kao i nasilne mobilizacije uz konfiskaciju imovine onih koji se tome odupru. Direktno nasilje e biti eš e primenjivano u manjim naseljima. Instrumenti e biti pretnje, pretnje deci, silovanja, pucanja u ku e iz vatrenog oružja, podmetanja manjih koli ina eksploziva (primena ru nih bombi), pretu e, a delom i pojedina na ubistva. U slu aju vojne intervencije od strane NATO, Vojvodina e biti prva koja e biti napadnuta i okupirana, a Novi Sad e biti prvi grad koji e na svojoj koži osetiti bombardovanja i granatiranja. Razlog za ovo je odsecanje Ba ke od Beograda rušenjem mostova na Dunavu, kao i onesposobljavanje vojnih objekata u okolini Novog Sada.
ETVRTA JUGOSLAVIJA Ukoliko se nacional socijalisti ki režim u Srbiji održi i završi svoj projekat stvaranja Velike Srbije, slede i korak je ponovno povezivanje sa Hrvatskom u cilju stvaranja zajedni ke državne tvorevine. Od po etka ratova bilo je više pokušaja da se ovakav sporazum napravi. Jedan od njih je, na primer, u injen na mirovnoj konferenciji održanoj avgusta 1992. godine u Londonu. Ovakav sporazum bi se prezentovao javnosti kao "istorijski sporazum Srba i Hrvata".
POJMOVI: INSCENACIJA RATA
Svaki rat (po definiciji Klauzevica), ide za tim da se protivnik porazi i primora na prihvatanje volje pobednika. JNA je ušla u ratni sukob sa slovena kom TO. JNA se povukla iz Slovenije. JNA je ušla u sukob sa hrvatskim MUP-om. JNA se povukla sa sedamdeset procenata Hrvatske teritorije. U oba ova sukoba, JNA je ušla kao neuporedivo nadmo na strana i u ljudstvu i u naoružanju. Jasno je, onda, da povla enje JNA nije bio poraz, ve volja JNA za koju je trebalo na i odgovaraju i modus sprovo enja. Taj modus je na en u inscenaciji rata koji je trebao da posluži kao opravdanje za povla enje sa teritorija koje nisu bile definisane kao prostori budu e Velike Srbije. U toku tih inscenacija, vršene su i akcije mobilisanja politi kih neistomišljenika kao i njihovo perfidno progonstvo iz zemlje. (Poznat je primer da se
1991. godine nije moglo iza i iz zemlje bez dodatne dozvole vojnih vlasti. To "zatvaranje granica" je bilo uvedeno kao mera da se, navodno, spre i bežanje vojnih obveznika iz zemlje. Me utim, pet dana pre stupanja na snagu, televizijski je najavljena vest o uvo enju ove mere da bi svi oni koji se ne slažu sa ratnom politikom mogli blagovremeno da pre u granicu. Na ovaj na in je jednim potezom veliki broj opoziciono misle ih Ijudi odstranjen iz politi kog života zemlje na duži period, a mnogi i zauvek.) Pod inscenacijom rata podrazumevam svaki ratni sukob koji ima kao unapred definisani cilj napuštanje dela državne teritorije a služi kao izgovor za taj in. Inscenacijom rata se mogu smatrati i oni ratni sukobi koji imaju za cilj isklju ivo unutrašnjepoliti ke efekte uglavnom usmerene ka suspendovanju civilnih institucija vlasti i uvodenju nekog vida vanrednog stanja. To su uglavnom sve one vojne akcije koje nisu vezane za zaštitu spoljnih granica zemlje od inostrane agresije.
ETNOPOLITI KO
IŠ ENJE
Izraz "etni ko iš enje" koji je ovoga trenutka u najširoj upotrebi zbog svog pojednostavljivanja odnosa veoma lako može da zavede na pogrešan put. Po definiciji, "etni ko iš enje" bi trebalo da predstavlja progon pripadnika jedne etni ke grupacije sa teritorija na kojima vlast sprovodi onaj ko tu operaciju izvršava. U praksi su odnosi unekoliko druga iji. Poznati su primeri u Bosni da su "etni ka iš enja" sprovo ena upravo po tom - etni kom principu da bi se izazvalo nacionalno podvajanje gra ana. Me utim, neki primeri iz same Bosne daju i druga iju sliku: U Sarajevu su pripadnici jedne samozvane "srpske" paravojne formacije na samom po etku rata ušli u stambenu višespratnicu i isterali stanare na ulicu. Tu su ih razdvojili na dve grupe, "Srbe" i "ostale". U grupi "Srba", bila su i tri mladi a koje su naoružani ljudi pozvali da im se pridruže. Pošto su mladi i to odbili, preba eni su u grupu "ostalih" i na licu mesta, pred o ima svojih suseda "Srba", streljani zajedno sa svima "ostalima". Za dogadaj sam saznao od jednog od preživelih "Srba". Ili, primer iz Vojvodine. Na samom po etku proterivanja gra ana Hrvatske nacionalnosti po etkom 1992. godine, u selo Hrtkovce je došla
grupa pripadnika Srpske Radikalne Stranke predvoena dr Vojislavom Šešeljem i održala javni skup na kome je pro itan spisak od šesnaest lica koja se moraju iseliti iz Hrtkovaca. Drugi na tom spisku je bio predsednik Srpskog Pokreta Obnove za to mesto, po nacionalnosti Srbin. Drugim re ima, etni ka pripadnost sama po sebi ne predstavlja nikakvu garanciju ni sigurnosti ni bezbednosti, ukoliko nije istovremeno pra ena i odgovaraju im politi kim stavom koji je u skladu sa idejama onih koji se za takav "nacionalni" koncept zalažu. Velika Srbija, baš kao i Velika Hrvatska proklamativno treba da budu nacionalne države Srba ili Hrvata, a suštinski, predstavljaju tvorevine stvarane samo za "dobre" Srbe ili "dobre" Hrvate, dok se "loši" moraju ukloniti kao i svi "nesrbi" ili "nehrvati". Naravno, i tu etni ka pripadnost ne igra preveliku ulogu, pa se (u Srbiji), na najodgovornijim mestima u državi nalaze "dobri" i Ma ari i Slovaci i Albanci i svi oni koji su odani sledbenici politi kih ideja svojih poslodavaca. Zbog svega gore navedenog, uveren sam da sam pojam "etni ko iš enje" treba zameniti pojmom "etnopoliti ko iš enje" jer daleko bolje objašnjava istinsku suštinu nasilja nad druga ijim mišljenjem i politi kim uverenjem.
NACIONALSOCIJALISTI KI REŽIM U SRBIJI
Degeneracijom i nestajanjem komunisti ke ideologije iz politi kog života Jugoslavije i pretvaranjem Saveza Komunista Jugoslavije u puki okvir za politiko delovanje, oslobo en bilo kakve ograni enosti i odredenosti u idejnom smislu, stvoren je prostor za osvajanje vlasti u Srbiji "iznutra" od strane vitalnijeg i bolje organizovanog "desnog" krila koje je za pogonsko gorivo svog uspona upotrebilo dugo prigušivan srpski nacionalizam. Usa ivanjem takvog ideološkog sklopa u rukovodstvo postoje e jednopartijske mašinerije stvoren je originalni srbijanski hibrid nacionalisti ke ideologije i socijalisti kog - jednopartijskog sistema koji svoju vlast sprovodi kontrolom ekonomije putem državnih privrednih sistema, kontrolisanim elektronskim medijima i državnom represijom (vojskom i policijom). Sama vlast se sprovodi preciznom kadrovskom politikom i onemogu avanjem zaživljavanja kako slobodnih medija tako i privatne inicijative uopšte (ukoliko nije u direktnoj službi režima). Privid višestranaja se stvara "dopuštanjem postojanja" ve eg broja stranaka, ali ni jedan drugi elemenat višestrana kog sistema niti postoji niti (u ovom trenutku) može nastati.
Drugim re ima, socijalisti ki metod upravljanja državom, centralizovana ekonomija zasnovana na "državnim preduze ima" kao osnovom distributivne privrede i nacionalisti ka ideologija uz neprikosnoveni monopol jedne politi ke grupacije i jednog oveka nad silom, ekonomijom i informisanjem - to je nacizam u Srbiji.
IDEJA
Ako je itanje ovog teksta ostavlja utisak da je sve izgubljeno, ili da se ne vredi boriti, to sigurno nije bila moja namera. Osnovni cilj je bio upozorenje na dubinu i složenost zla u koje smo gurnuti i na ozbiljnost sa kojom se mora suprotstavljati ideologijama "Krvi i Tla" od kojih je, eto, jedna uhvatila korene i ra a svoje otrovne plodove i ovde gde mi živimo. To nije niti sramota niti odraz našeg kolektivnog "primitivizma" ili "nedoraslosti". Mnoge druge i zemlje i nacije su to ve preživele i platile cene svog oslobo enja nebrojenim grobovima i decenijskim traumama miliona ljudi. Želja mi je bila da podelim sa drugima svoja razmišljanja o tome gde smo sada a kako i kuda dalje. Namerno nisam ulazio u razmatranje uloge inostranih faktora u ratovima na prostorima bivše Jugoslavije. Mislim da je ta uloga daleko manja nego što to na prvi pogled može izgledati. Za svoje probleme smo, pre svega, sami odgovorni. Sami moramo i tražiti i na i rešenja.
OPET ŠTAMPANO U VOJVODINI PO ETKOM APRILA 1999.
