Nemacki jezik sa moze veoma lako nauciti ako se to radi sa dobrim sistemom. Kao i u svemu, tako i u svom jeziku, Nemci imaju red i logucan sled pravila. Na zalost, nekima je to izgleda zasmetalo, pa je pravopis poslednjih godina nekoliko puta reformisan, tako da je sada ispravno u nemackom jeziku pisati tri jednaka slova jedan za drugim, posto je nacinjen pokusaj ukidanja slova "ostro es" ili ß (slovo koje izgleda kao grcko - beta). Posto se pravila menjaju u hodu, mnoge izavacke kuce se jos uvek drze starog dobrog pravopisa koji ima i svoju logiku i svoj smisao. Jedino deca su izlozena ovom besmislenom eksperimentu eksperimentu u skolama, tako da su Nemacka i Austrija po pismenosti dece na podlednjim mestima u Evropi. Ovde cemo poceti sa ucenjem nemackog jezika i pravopisom po starim pravilima. On i danas nije pogresan, jer se novi pravopis sve vise potiskuje, a za pocetnike je lakse kada im se pokazu pravila koja imaju smisla, pre nego reci kao sto su: ABSCHLUSSSERIE, umesto ranije ABSCHLUßSERIE i slicno. Nemacki jezik ima jako puno slozenica, sto znaci, reci koje se sastoje iz dve reci, a imaju znacenje jedne reci. Nije redak ni slucaj dozvoljenog pravljenja pravljenja licnih slozenica koje su opsteprihvacene. opsteprihvacene. Mozda na prvi pogled ovo zvuci zbunjujuce, ali to veoma prosiruje mogucnost preciznog izrazavanja. Ja se nadam da svi mogu da vide ova specijalna slova koja su potrebna u nemackom jeziku: Ä Ö Ü ß.
IZGOVOR Da se pozabavimo malo prvo izgovorom ovih specijalnih slova u nemackom jeziku. Slova sa tackicama iznad se zovu UMLAUTI. Slovo Ä se izgovara kao slovo E. Slovo Ö se izgovara tako sto namestimo usta za slovo O, a izgovorimo izgovorimo E. Slovo Ü se izgovara tako sto namestimo usta za slovo U, a izgovorimo I. Slovo ß se zove "ostro es" i izgovara se kao duplo slovo s. Nemacki jezik je veoma tvrd jezik i on mora tako i da se govori da bi se govorio dobro. Ljudi sa nasih prostora iz Rusije, Ukrajine, Bugarske, Amerike, Enleske i slicno, govore nemacki jako mekano i samim time im je akcenat prejak i nerazumljiv. Nemacki Nemacki jezik treba bukvalo da se laje da bi rec bila dobro izgovorena. Na primer, rec ÜBER (iznad), treba izgovoriti ostro i naglaseno na slovu Ü. Tada se pravilno izgovara. Kod slova R, postoji vise nacina izgovaranja. I tu ne bi trebalo da se slovo izgovara mekano, niti sa slovom R koje se "vozi" po jeziku, nego treba staviti jezik na prednji deo nepca i onda ga izgovoriti. Posebo Englezi i Amerikanci imaju problem sa slovom R, jer je njihov izgovor previse mekan, kod slovenskih naroda je izgovor izmedju mekanog mekanog i tvrdog, tako da ne lici ni na sta i cesto stranci nisu u stanju da se zbog tako loseg izgovora kvalitetno sporazumeju. Takodje je slovo E jos jedan od problema za dobar govor nemackog jazika. Dok slovenski narodi slovo E, izgovaraju previse otvoreno, sa siroko razvucenim usnama, slicko slovu A, Nemci ga izgovaraju veoma odsecno, na pocetku reci malo duze, u sredini reci, malo krace naglaseno. Skoro uvek se naglasava prvi slog u nekoj nemackoj reci, a kada se radi o slozenici, onda se naglasava prvi slog od svake reci koja cini tu slozenicu. Na primer kod reci übervorteilen, naglasak je na slogu über i na i na slogu vorteilen, dok se rec izgovara zajedno, u jedno dahu.
PRAVILA ZA CITANJE U nemackom jeziku skoro da i ne postoje izuzeci kod pravila za citanje, sto u mnogome olaksava pravilno citanje. Jedino se reci stranog porekla, imena, drzave, gradovi i slicno, izgovaraju u o riginalu i ne podlezu ovim pravilima: EI se cita kao AI (mein, dein) IE se cita kao produzeno I (vier, hier) EU se cita kao OJ (Europa, Euro) ÄU se cita kao OJ (äußerst, äussern) SP se skoro uvek na pocetku reci ili reci u slozenici cita kao ŠP (sparen, sprechen) ST se skoro uvek na pocetku reci ili reci u slozenici cita kao ŠT (stehen, stress) Slovo Z se cita kao C (Zentrale, zehn) Slovo C se cita kao C (Cäsar) Slovo S se na pocetku reci cita kao Z (sieben) Slovo V se skoro uvek na pocetku reci ili reci u slozenici cita kao F (Vetter, Vorhang) Slovo H ce u sredini reci cesto ne cita, nego se samoglasnik pored koga stoji produzuje) CH se cita kao H (Chemie) SCH se cita kao Š (Schule) TSCH se cita kao Č (Tschernobyl) Slovo Q se cita kao KU (Quadrat) Slovo W secita kao W (Witwe) Slovo Y se cita kao Ü (Yttrium) ili kao J (Yugoslawien) Slovo X se cita kao KS (Taxi) Izgovor umlauta Ä, Ö, Ü je objasnjen u prosloj lekciji. ß se cita kao SS Ko odmah nauci ova pravila, nece imati problem sa ispravnim citanjem nemackih reci.
BROJEVI 1 - eins (ajns) 2 - zwei (cvaj) 3 - drei (draj) 4 - vier (fiir) 5 - fünf (fünf) 6 - sechs (zeks) 7 - sieben (ziben) 8 - acht (aht) 9 - neun (nojn) 10 - zehn (cen)
VISECIFRENI BROJEVI
VEZBANJE CITANJA NEMACKIH RECI U zagradi se nalazi znacenje nemacke reci. Pravilo: EI se cita kao AI 1) mein (moj) 2) dein (tvoj) 3) Wein (vino) 4) Bein (noga) 5) Eier (jaja) Pravilo: IE se cita kao produzeno I 1) vier (vetri) 2) hier (ovde) 3) Gier (pohlepa) 4) sieben (sedam) 5) Bier (pivo) Pravilo: EU se cita kao OJ 1) Europa 2) Euro 3) Eule (sova) 4) euch (vas) 5) Eunuch (evnuh) Pravilo: ÄU se cita kao OJ 1) äußerst (vanredno) 2) häufen (nakupiti) 3) enttäuschen (razocarati) 4) Gebäude (zgrada) 5) Erläuterung (objasnjenje) Pravilo: SP se skoro uvek na pocetku reci ili reci u slozenici cita kao ŠP
1) sparen (stedeti) 2) sprechen (govoriti) 3) Spanien (Spanija) 4) später (kasnije) 5) Spargel (spargla) Pravilo: ST se skoro uvek na pocetku reci ili reci u slozenici cita kao ŠT 1) stehen (stajati) 2) Stress (stres) 3) studieren (studirati) 4) streben (stremiti) 5) stricken (strikati) Pravilo: Slovo Z se cita kao C (Zentrale, zehn) 1) Zentrale (centrala) 2) zehn (deset) 3) Zecke (krpelj) 4) Zins (kamata) 5) Zirkus (cirkus) Pravilo: Slovo C se cita kao C 1) Cäsar (Cezar) 2) Cäsium (cezijum) 3) circa (od prilike), cita se «cirka» Pravilo: Slovo C se cita kao K kod reci stranog porekla 1) Creme (krem) 2) Cocktail (koktel) 3) Clown (klovn) 4) Chaos (kaos) 5) Code (kôd) Pravilo: CH se cita kao H 1) Chemie 2) Chlor (hlor) 3) Chromosom (hromozom) 4) China (Kina) 5) Chirurg (hirurg) Pravilo: CH se cita kao Č ko reci stranog porekla 1) Chile (Čile) 2) Chip (Čip) Pravilo: CH se cita kao Š ko reci stranog porekla 1) Chiffre (sifra) 2) Chef (šef) 3) Charme (šarm) 4) Chaffeur (šofer) 5) Chance (šansa) Pravilo: PH se cita kao F Pharao (faraon) Photo (fotografija) Physik (fizika)
Philatelist (filatelista) Phenol (fenol) Pravilo: Slovo S se na pocetku reci cita kao Z 1) sieben (sedam) 2) Sonne (sunce) 3) Semmel (zemicka) Pravilo: Slovo V se skoro uvek na pocetku reci ili reci u slozenici cita kao F (Vetter, Vorhang) 1) Vater (otac) 2) Vorhang (zavesa) 3) Verantwortung (odgovornost) 4) Verdoppeln (udvostruciti) 5) Vergebung (oprostaj) Pravilo: Slovo H se u sredini ili na kraju reci cesto ne cita, nego se slovo pored koga stoji produzuje) 1) Vieh (stoka) 2) Reh (srna) 3) Bohren (busiti) 4) Mohn (mak) 5) Sohn (sin) Pravilo: SCH se cita kao Š 1) Schule (skola) 2) Schmeterling (leptir) 3) Maschine (masina) 4) morsch (trulo) 5) waschen (prati) Pravilo: TSCH se cita kao Č 1) Tschernobyl (Černobil) 2) Tschechien (Češka) 3) tschüss (zdravo) 4) Tschick (opusak) 5) Deutsch (nemacki) Pravilo: Slovo Q se cita kao KU 1) Quadrat (kvadrat) 2) Qualität (kvalitet) 3) Equator (ekvator) 4) Quittung (potvrda) 5) Quiz (kviz) Pravilo: Slovo W secita kao V 1) Witwe (udovica) 2) Wal (kit) 3) Welt (svet) 4) Wetter (vreme) 5) weiter (dalje) Pravilo: Slovo Y se cita kao Ü Yttrium (itrijum) Mythen (mitovi) Pravilo: Slovo Y se cita kao J
Yugoslawien (jugoslavija) Yacht (jahta) Bayern (Bavarska) Pravilo: Slovo X s e cita kao KS 1) Taxi (taksi) 2) Xylophon (ksilofon) 3) Dextrose (dekstroza) 4) Maximal (maksimalno) 5) Hexe (vestica) Pravilo: Slovo Ä se izgovara kao slovo E Äthiopien (Etiopija) Ägypten (Egipat) Lähmung (paraliza) Pravilo: Slovo Ö se izgovara tako sto namestimo usta za slovo O, a izgovorimo E 1) Österreich 2) Löwe 3) Öl 4) Möwe 5) Röntgen Pravilo: Slovo Ü se izgovara tako sto namestimo usta za slovo U, a izgovorimo I 1) Über (preko) 2) Sünde (greh) 3) drüber (iznad) 4) Kübel (kanta) 5) worüber (o cemu) Pravilo: slovo ß se cita kao SS. Ovo slovo ne postoji na pocetku reci 1) verdruß (zasicenje) 2) Streß (stres) 3) Maß (mera) 4) Gruß (pozdrav) 5) Kuß (poljubac)
LIČNE ZAMENICE JA = ICH TI = DU ON = ER ONA = SIE ONO = ES MI = WIR VI = IHR ONI = SIE POCASNO VI = SIE Mozda je na prvi pogled zbunjujuce sto se zamenica SIE pojavljuje i kao zenski rod i kao mnozina i kao pocasno oslovljavanje, ali iz pomocnog glagola koji se nalazi pored ove zamenice, kao i iz konteksta recenice, uvek je jasno o kome se radi, osim toga pocasno Sie, se pise velikim slovom. Na primer: sie ist schön = ona je lepa
sie sind schön = oni su lepi Sie sind schön = Vi ste lepi
PISANJE VELIKIM SLOVIMA U nemackom jeziku se velikim slovima pisu imenice, licna imena, i reci koje se zavrsavaju na - UNG. Reci koje imaju clanove ispred sebe (der, die das, ein, eine ) su imenice. Primeri: das Haus (kuca) die Frau (zena) der Fluß (reka) der Berg (planina) die Bestätigung (potvrda) die Meinung (misljenje) das Finanzamt (porezni ured) Zadatak: Koje od ovih reci se pisu velikim slovima? Majka, brat, stolica, flasa, gledanje, knjiga, hleb, japan, pisanje, minhen, uraditi, pomerati, nebo, kisa.
LIČNE I PRISVOJNE ZAMENICE
GLAGOLI Glagoli su reci koji oznacavaju radnju. U nemackom jeziku se svi glagoli zavrsavaju na - EN, pa se tako veoma lako prepoznaju. Glagoli se uvek pisu malim slovom. Primeri: lesen (citati) essen (jesti) gehen (hodati) sprechen (govoriti) kochen (kuvati)
GRADNJA RECENICE U nemackom jeziku, u recenici glagol stoji uvek ili na drugom mestu ili na poslednjem mestu, ako je rec o prostoj recenici. Kod slozene recenice koja se sastoji od vise prostih recenica, vazi pravilo za prostu recenicu, tako da svaka prosta recenica ima glagol na odredjenom mestu i cini deo slozene recenice. Ako ima vise glagola u jednoj recenici, onda se jedan nalazi na drugom mestu, a drugi na poslednjem mestu. Primeri za prostu recenicu: 1)Ich gehe ins Kino. (Idem u bioskop). Glagol gehen se nalazi na drugom mestu. 2)Ich werde das Buch lesen. (Citacu knjigu). Glagol "werden" se nalazi na drugom mestu, a glagol "lesen" na poslednjem. Primeri za slozenu recenicu: 1) Ich schreibe am Computer und höre Musik. (pisem na kompjuteru i slusam muziku) Ova slozena recenica se sastoji iz dve proste recenice: - Ich schreibe am Computer - und höre Musik U oba slucaja, glagol se nalazi na drugom mestu. 2) Ich werde in das Geschäft gehen, um ein Buch zu kaufen, und ein Bild zu suchen. (Ici cu u radnju da kupim knjigu i da potrazim jednu sliku) Ova slozena recenica se sastoji od tri proste recenice. - Ich werde in das Geschäft gehen (glagol na drugom i na poslednjem mestu) - um ein Buch zu kaufen (glagol na poslednjem mestu) - und ein Bild zu suchen (glagol na poslednjem mestu) Proste recenice se odvajaju zarezom. Zadatak: Postaviti sledece reci na pravilno mesto u recenici: 1) koche, Abendessen, Freund, meinen, das für ich. (Kuvam veceru za mog prijatelja) 2) spiele Lied, ein, ich. (Sviram jednu pesmu) 3) nach Hause, gehe, ich (Idem kuci).
POREDJENJE PRIDEVA - KOMPARACIJA U nemackom jeziku se prievi poree u tri stupnja poređenja: pozitiv, komparativ i superlativ. Komparativ se gradi kad se na pridev doda nastavak –er. Primer: dick – dicker. Superlativ se grai tako što se ispre prieva oa am , a prievu se oda nastavak –sten. Primer: dick – am dicksten (der, die, das dickste).
Posebni slučajevi: Ko nekih jenosložnih prieva, u komparativu i superlativu se pojavljuje umlaut (iako ga nema u pozitivu). Primer: arm – ärmer – am ärmsten. Nekim prievima se, rai lakšeg izgovora, umede –e ispred nastavka za superlativ. To su prievi koji se završavaju na: –t, –d, –sch, –s, –ss, –z, –tz, –x i –ß. Primer: nass – nasser – am nassesten. Ko prieva koji se završavaju na –el i –er, slovo –e se gubi u komparativu. Primer teuer – teurer – am teuersten Nepravilna komparacija Postoje i pridevi koji imaju nepravilnu komparaciju. To su pridevi: gut, gern, hoch, viel i nah. Onda komparacija izgleda ovako:
ZADATAK - 1: Napraviti komparativ od sledecih reci: groß, weit, laut, sauber, hell, jung, schön, schlecht, dick, lang. ZADATAK - 2: Napraviti superlativ od sledecih reci: klein, nah, leise, schmutzig, dunkel, alt, hässlich, gut, dünn, kurz.
DVOCIFRENI BROJEVI U nemackom jeziku se dvocifreni brojevi preko 20 citaju tako, da se cifre obrnu. Na primer, broj 56 se cita kao "sest i pedeset" (sechsundfünfzig). Ko zna slovenacki jezik, bice mu lakse da razume ovo pravilo, jer se i tamo brojevi obrcu na ovaj nacin. Do 20 se brojevi izgovaraju kao u nasem jeziku, vidi objasnjenje o brojevima na prvoj strani. Dakle, broj 21 i dalje se cita ovako: 21 - einundzwanzig 22 - zweiundzwanzig 23 - dreiundzwanzig 24 - vierundzwanzig 25 - fünfundzwanzig 26 - seschsundzwanzig 27 - siebenundzwanzig 28 - achtundzwanzig 29 - neunundzwanzig Od trideset je onda isto, samo stp se posle "und" koristi dreissig: 31 - einunddreissig 32 - zweiunddreissig itd.... Trocifreni, cetvorocifreni i visecifreni brjojevi se citaju normalno, osim dva zadnja broja, ako su preko 20. 118 - Einhundertachtzehn
142 - Einhunderteinundvierzig 199 - Einhundertneunundneunzig 1.005 - Eintausendfünf 1.012 - Eintausendzwölf 1.076 - Eintausendsechsundsiebzig 10.009 - Zehntausendneun 10.311 - Zehntausenddreihundertelf 10.644 - Zehntausendsechshundertvierundvierzig 100.532 - Einhunderttausendfünfhundertzweiunddreissig Kod desetine hiljada i stotine hiljada, takodje se obrcu brjevi koji su preko 20. 34.000 - Vierunddreissigtausend 72.026 - Zweiundsiebzigtausendsechundzwanzig 1.836.291- Ein Millionachthundertsechunddreissigtausendzweihunderteinundneunzig
Pravila za citanje slova Z. Slovo Z se cita kao C (Zentrale, zehn) Slovo C se cita kao C (Cäsar) Slovo S se na pocetku reci cita kao Z (sieben) Vezbati citanje ovih reci, u zagradi je prevod i nauci njihovo znacenje: Zebra Sonne (sunce) Zenter (centar) Zimt (cimet) Zar (car) Saal (sala) Reci stranog porekla ne podlezu ovom pravilu.Na primer: STEREO, se cita stereo.
PADEZI DER se menja ovako: 1. der 2. des 3. dem 4. den DIE se menja ovako: 1. die 2. der 3. der 4. die DAS se menja ovako: 1. das 2. des 3. dem 4. das DIE (mnozina) se menja ovako 1. die
2. der 3. den 4. die Potrebno je znati na koja pitanja odgovaraju ovi padezi i kada se sta koristi: 1. padez postavlja pitanje: ko ili sta? Ovo se koristi u slucajevima kada se kaze: - der Mann, - die Frau, - das Kind, - die Leute. 2. padez postavlja pitanje: cije, od koga od cega? Ovo se koristi u slucajevima kada se kaze: - die Haare des Mannes. - die Haare der Frau. - die Haare des Kindes. - die Haare der Leute. 3. padez postavlja pianje: kome, cemu? Ovo se koristi u slucajevima kada se kaze: - ich gehe zu dem Mann. - ich gehe zu der Frau. - ich gehe zu dem Kind. - ich gehe zu den Leuten. 4. padez postavlja pitanje: koga, sta? Ovo se koristi u slucajevima kada se kaze: - ich liebe den Mann. - ich liebe die Frau. - ich liebe das Kind. - ich liebe die Leute.
PROSLO VREME: ICH WAR - bio sam (bila sam) DU WARSt - bio si ER WAR - bio je SIE WAR - bila je ES WAR - bilo je WIR WAREN - bili smo IHR WART - bili ste SIE WAREN - bili su
BUDUCE VREME: ICH WERDE - bicu DU WIRST - bices ER WIRD - bice
SIE WIRD - bice ES WIRD - bice WIR WERDEN - bicemo IHR WERDET - bicete SIE WERDEN – bice
