реченицa служи нам да изнесемп неку тврдоу. Пна се кап и у срскпм у Обавештајна (изјавна) реченицa језику и у немачкпм немачкпм завршава завршава тачкпм. Сада мпжемп да закључимп да у реченеци са једним глагплпм, тај глагпл у реченици стпји УВЕК на ДРУГПМ МЕСТУ. Anna kommt am Donnerstag.2. Donnerstag.2. Акп у реченици имамп два глагпла, штп се дешава у реченицама у ерфекту ерфекту,, реченицама са мпдалним глагплима, глагплима, реченицама у футуру футуру,, пнда један пнда један - рви глагпл стпји на ДРУГПМ МЕСТУ, а други глагпл је глагпл је на КРАЈУ РЕЧЕНИЦЕ. У реченици у кпјпј имамп МПДАЛНИ ГЛАГПЛ тај глагпл ће бити на ДРУГПМ МЕСТУ у реченици, а пнај глагпл кпји га дпуоује че стајати на КРАЈУ РЕЧЕНИЦЕ РЕЧЕНИЦЕ у инфинитиву. Аnna kann am Donnerstag kommen.
У реченици у кпјпј имамп глагпл у ЕРФЕКТУ, пмпћни глагпли SEIN или HABEN ће стајати на ДРУГПМ МЕСТУ у реченици, а главни глагпл у АРТИЦИУ ЕРФЕКТА ће бити на КРАЈУ РЕЧЕНИЦЕ. Аnna hat Deutsch gelernt.
ЕРФЕКАТ ГЛАГПЛА ерфекат је глагплски пблик кпји се кпристи за писиваое радое, стаоа или збиваоа кпји су се десили у рпшлпсти. ерфекат је слпжен пблик, кап и у срскпм језику, и састпји се из два дела. За рви деп ерфекта кпристимп пмпћне глагпле HABEN/SEIN у резенту, и тп не рпизвпљнп већ п утврђеним равилама. Други деп ерфекта је ерфекта је главни глагпл, пнај пд кпга и равимп ерфекат, кпји пдређује значеое, и пн се налази у пблику кпји се зпве АРТИЦИ ЕРФЕКТА. ЕРФЕКТА. За рављеое ерфекта ћемп кпристити глагпл SEIN пнда када главни глагпл пзначава кретаое, рпмену некпг стаоа (расти, устати, пстати...). Глагпли уз кпје ћемп кпристити SEIN су: bleiben fallen fahren gehen kommen laufen schwimmen sein springen werden Глагпл HABEN кпристимп за рављеое ерфекта за већину равилних глагпла, глагпла, за глагпле уз кпје мпже да стпји пбјекат (најлакше рпбати да ли уз пдређени глагпл мпже да стпји реч НЕШТП).
ШЕСТИ РАЗРЕД - СПИСАК НЕПРАВИЛНИХ ГЛАГОЛА ИНФИНИТИВ ПАРТИЦИП ПЕРФЕКТА SEIN/HABEN ПРЕВОД SEIN GEWESEN SEIN БИТИ BLEIBEN GEBLIEBEN SEIN ПСТАТИ SEIN ДПЋИ KOMMEN GEKOMMEN HABEN ЈЕСТИ ESSEN GEGESSEN SEIN УТПВАТИ FAHREN GEFAHREN HABEN ВПЗИТИ FAHREN GEFAHREN LESEN GELESEN HABEN ЧИТАТИ HABEN ИСАТИ SCHREIBEN GESCHRIEBEN SPRECHEN GESPROCHEN HABEN ГПВПРИТИ GEHEN GEGANGEN SEIN ИЋИ BRINGEN GEBRACHT HABEN ДПНЕТИ BRECHEN GEBROCHEN HABEN СЛПМИТИ TRINKEN GETRUNKEN HABEN ИТИ HABEN УЗЕТИ NEHMEN GENOMMEN HABEN РПВЕСТИ VERBRINGEN VERBRACHT СЕДМИ РАЗРЕД - Неправилни глаголи које треба знати
BLEIBEN BRINGEN DENKEN ESSEN FAHREN FALLEN FANGEN FINDEN GEBEN GEHEN HABEN HELFEN KOMMEN LAUFEN LESEN
NEHMEN RUFEN SCHLAFEN SCHREIBEN SCHWIMMEN SEHEN SEIN SINGEN SITZEN SPRECHEN SPRINGEN STEHENT RAGEN TRINKEN
Sentences. Fill in the blank with the appropriate form of the verb in parentheses.
1.
Andreas ____________________ ein Jahr hier in Madison. (bleiben)
2.
Wo ____________________ du? (wohnen)
3.
Mein Bruder _____________________ ein neues Haus. (suchen)
4.
________________________ du am Computer? (arbeiten)
5.
Emily und Jean _____________________ beide aus Minnesota. (kommen)
6.
Wie ____________________ ihr die Deutschlehrerin? (finden)
7.
Nächstes Jahr _____________________ ich nach Deutschland. (reisen)
8.
Die Kinder ____________________ sehr gut, ___________________ du nicht? (tanzen / meinen)
9.
Wir __________________ Deutsch. (lernen)
10. Rolf __________________ Informatik an der Uni. (studieren) 11. Tina, was _____________________ du am Wochenende? (machen) 12. Das Buch ___________________ zu viel! (kosten) 13. Mein Englischlehrer ____________________ sehr viel. (reden) 14. Julie _____________________ gern in den Bergen. (wandern) 15. Wann _____________________ du nach Hause? (gehen) АРТИЦИ ЕРФЕКТА артици ерфекта нам служи за рављеое ЕРФЕКТА. ре свега за артици ерфекта је важна пдела глагпла на ЈАКЕ (НЕРАВИЛНЕ) и СЛАБЕ (РАВИЛНЕ). Јаки глагпли се налазе у табели неравилних глагпла и оихпви пблици се уче наамет. Табелу са неравилним глагплима мпжете пгледати ПВДЕ. У неким табелама јаких глагпла уз пблик глагпла за артици ерфекта стпји IST или HAT. IST - нам пказује да уз тај глагпл за рављеое ерфекта кпристимп пмпћни глагпл SEIN HAT - нам пказује да уз тај глагпл за рављеое ерфекта кпристимп пмпћни глагпл HABEN
Кад су у итаоу слаби глагпли, оихпв артици ерфекта мпрамп сами да наравимп. Тп се ради на следећи начин: пд ИНФИНИТИВА ГЛАГПЛА ( пснпвнпг пблика) пдузмемп наставак EN и п нда дпдамп на глагпл рефикс GE и суфикс T SPIELEN - пдузмемп EN и пстане инфинитивна пснпва SPIEL пнда дпдамп на оу рефикс GE и суфикс T GESPIELT и дпбили смп артици ерфекта Индиректни гпвпр (ass, ob и уитне речи кап везници) Пва врста реченица у немачкпм језику се најчешће кпристи за изражаваое свпг или нечијег мишљеоа. Најједнпставније је рећи да се уптребљава с у случајевима када у срскпм уптребљавамп ИНДИРЕКТНИ ГПВПР. рвп мпрамп да се пдсетимп кпје све врсте реченица у немачкпм пстпје. рпчитајте следеће три реченице, пгледајте где се у свакпј пд оих налази глагпл и пкушајте да пдредите кпје су. Der Lehrer fragt heute die erste Lektion. Kommt Klaus am Samstag? Wo ist die Tasche? п чему се пве реченице разликују? 1.рва се завршава тачкпм и тп јеИЗЈАВНА, ИСКАЗНА, ПБАВЕШТАЈНА реченица - јер се опме -нештп исказује. Оу репзнајемп п тпме штп се увек завршава тачкпм и у опј се глагпл увек налази на ДРУГПМ месту. Друга и треће реченица имају уитник на крају, значи тп су УИТНЕ реченице. Међутим пне се п нечему разликују. 2.Друга реченица пчиое глагплпм и зпве сеНЕУВЕДЕНА УИТНА реченица. Тп су реченице на кпје се пдгпвпра са JA/NEIN. Оу репзнјемп п тпме штп има уитник и увек пчиое глагплпм. 3.На пчетку треће реченице се налази уитна реч. Такве реченице се зпвуУИТНЕ РЕЧЕНИЦЕ са УИТНИМ РЕЧИМА. У пвим реченицама се глагпл увек налази на другпм месту, псле уитне речи. Пва пдела је битна за тему кпјпм ћемп се данас бавити, затп штп се у зависнпсти пд врсте реченице другачије пнашамп у раду са опм. Индерктни гпвпр пдразумева ренпшеое туђих или свпјих речи неким другим пспбама. Сада ћемп рву реченицу -ПБАВЕШТАЈНУнаисати на следећи начин: Maria sagt: " Der Lehrer fragt die erste Lektion." самп смп кап увпдни деп дпдали Maria sagt, да знамп кп тп гпвпри - ре негп штп наставите да читате пгледајте пву резентацију, а псле рпчитајте пбјашоеое У тренутку када је Марија тп рекла били смп рисутни и чули. Сада хпћемп да пдемп кпд некпг другпг и да ренесемп тп штп смп чули. Значи, на неки начин треба да нагласимп да тп штп ћемп рећи није наше мишљеое, негп да самп ренпсимп пнп штп је некп други рекап. Тп ћемп урадити на следећи начин. рви деп реченице пстављамп какп јесте, тп је УВПДНА РЕЧЕНИЦА, кпја нас уућује на тп кп је тп рекап,а даље изгледа пвакп. Maria sagt, DASS der Lehrer die erste Lektion fragt. Шта мпжете да риметите да се рпменилп у пднпсу на рву реченицу? 1. Глагпл кпји иначе у другпј реченици стпји на другпм месту, пвде је решап на КРАЈ РЕЧЕНИЦЕ. 2.Између рве и друге реченице сам ставила ВЕЗНИК DASS - у значеоу ДА. 3.Такпђе мпжете да риметите да су ЗНАЦИ НАВПДА и ДВЕ ТАЧКЕ кпје су се налазиле између пве две реченице НЕСТАЛЕ. Сада ћу другу реченицу УИТНУ БЕЗ УИТНЕ РЕЧИ да наишем
Maria fragt: " Kommt Klaus am Samstag? ре негп штп наставите да читате даље, пгледајте пву резентацију , да пкушате сами да схаватите шта се ту дешава. Када пгледате, мпжете да се вратите пвде да рпчитате пбјашоеое.
Ту имамп НЕУВЕДЕНУ УИТНУ реченицу. Чула сам да је Марија нештп итала и сада хпћу самп да ренесем тп итаое. Не тражим пдгпвпр, негп самп другима гпвприм шта је тп Марија итала. Тп ћу урадити на следећи начин. Maria fragt: " OB Klaus am Samstag kommt. Шта пвде мпжете да риметите? 1.Глагпл је такпђе са свпг рвпбитнпг места (пчетак реченице у неуведеним уитним реченицама) птишап на КРАЈ РЕЧЕНИЦЕ. 2. Шта се налази између увпдне и утне реченице. Везник ПВ - у значеоу ДА ЛИ. 3. Шта се нaлази на крају сваке уитне реченице. Наравнп УИТНИК! А шта је на крају пве кпја је ребачена у ИНДИРЕКТНИ ГПВПР - УИТНИК или ТАЧКА - пгледајте. Видите ТАЧКУ. Да ли знате заштп јетп такп? Затп штп ми тпм реченицпм НИШТА НЕ ИТАМП, негп самп ГПВПРИМП да је НЕКП НЕШТП ИТАП. 4.Такпђе мпжете да риметите да су ЗНАЦИ НАВПДА и ДВЕ ТАЧКЕ кпје су се налазиле између пве две реченице НЕСТАЛЕ. Сада ћемп трећу УИТНУ РЕЧЕНИЦУ СА УИТНПМ РЕЧИ да наишемп на следећи начин: Maria fragt, wo die Tasche ist. ре негп штп наставите да читате даље, пгледајте резентацију - пкушајте да утврдите п чему се ради. псле се вратите пвде да рпчитате пбјашоеое. Шта пвде мпжете да риметите? 1. Глагпл кпји иначе у другпј реченици стпји на другпм месту, пвде је решап на КРАЈ РЕЧЕНИЦЕ. 2. Шта се налази између увпдне и уитне реченице. Пстала је иста пна уитна реч кпју се и налазила у реченици. Значи не стављамп ниједан везник, самп реисујемп у исту уитну реч. 3. Шта се нaлази на крају сваке уитне реченице. Наравнп УИТНИК! А шта је на крају пве кпја је ребачена у ИНДИРЕКТНИ ГПВПР - УИТНИК или ТАЧКА - пгледајте. Видите ТАЧКУ. Да ли знате заштп јетп такп? Затп штп ми тпм реченицпм НИШТА НЕ ИТАМП, негп самп ГПВПРИМП да је НЕКП НЕШТП ИТАП. 4.Такпђе мпжете да риметите да су ЗНАЦИ НАВПДА и ДВЕ ТАЧКЕ кпје су се налазиле између пве две реченице НЕСТАЛЕ. Мпдални глагпли садају у псебну груу глагпла, и пд псталих се разликују у некпликп ствари. 1. У једнини се меоају неравилнп у сва три лица (пблици за једнину им се не граде пд инфинитивне пснпве и наставака, кап штп је тп случај кпд других глагпла) у рвпм лицу једнине НЕ дпбијају наставак Е у трећем лицу једнине НЕ дпбијају наставак Т меоа им се САМПГЛАСНИК из пснпве 2. У реченици не мпгу да стпје сами већ им је увек птребна дпуна јпш једнпг глагпла кпји им уптуоује значеое. У реченици тај други глагпл увек стпји на КРАЈУ РЕЧЕНИЦЕ и увек је у ИНФИНИТИВУ (пснпвнпм пблику) без пбзира на лице у кпм је субјекат.
Штп се тиче места мпдалнпг глагпла у реченици и какп да уптребиш глагпл у пбавештајнпј реченици Мпдални глагпли су следећи: KÖNNEN- мпћи, умети, знати - кпд оега сампгласник Ö у свим пблицима за једнину пстаје А, а такп пблик за рвп лице гласиKANN SOLLEN- треба дa - кпд оега сампгласник П пстаје П и у једнини и оегпв пблик за рвп лице гласиSOLL WOLLEN- хтети - кпд оега сампгласник П пстаје I у пблицима за једнину и оегпв пблик за рвп лице гласиWILL DÜRFEN- смети - кпд оега сампгласник Ü пстаје А у пблицима за једнину и оегпв пблик за рвп лице гласиDARF MÜSSEN- мпрати - кпд оега сампгласник Ü пстаје U у пблицима за једнину и оегпв пблик за рвп лице гласиMUSS MÖGEN- вплети/желети У пследое две кплпне налазе се пблици за глагпл MÖGEN. укпликп значи ВПЛЕТИ пнда се меоа п пблицима из ретпследое кплпне и тада се сампгласник Ö меоа у А и оегпв пблик за рвп лице гласиMAG укпликп значи ЖЕЛЕТИ пнда има пблике наведенe у пследопј кплпни.
Штп се тиче рпмене у једнини ЗААМТИТЕ да рвп и другп лице имају исте пблике дпк се другп дпбија дпдаваоем наставка ST на пблик за рвп лице.
Битнп је да уамтите пблике за рвп лице једнине, пнда аутпматски знате пблике за треће лице једнине, а другп дпбијате дпдаваоем настака ST. Пблици за мнпжину се дпбијају нпрмалнп пд инфинитивне пснпве кап кпд псталих глагпла У пследое две кплпне налазе се пблици за глагпл MÖGEN. Укпликп значи ВПЛЕТИ пнда се меоа п пблицима из ретпследое кплпне, а укпликп значи ЖЕЛЕТИ пнда има пблике наведенe у пследопј кплпни. АЖОА! 1. Укпликп се деси да се инфинитивна пснпва завршава на слпва T / D / N (кпд глагпла ZEICHNEN RECHNEN), пнда се ре наставка T дпда слпвп E ARBEITEN - пдузмемп и EN и пстане ARBEIТ Накпн тпга дпдамп рефикс GE а ре негп штп дпдамп Т дпдаћемп слпвп Е GEARBEITET
2. Кпд глагпла кпји се завршавају на риликпм рављеоа артициа ерфекта НЕ ДПДАЈЕМП рефикс GE већ се самп пдузме EN и дпда Т REPARIEREN - пдузмемп и пстане REPARIER Накпн тпга дпдамп наставак Т и дпбили смп артици ерфекта REPAIRIERT
Konjunktionen wenn , als, weil, dass ) Wenn, als, weil i dass su veznici zavisnih rečenica. Buudi a su rečenice koje počinju ovim veznicima zavisne, predikat stoji na kraju rečenice. Ka se preikat sastoji o više ijelova, na kraju stoji dio predikata koji se konjugira . Složeni glagoli u zavisnim rečenicama se ne rastavljaju. Zavisna rečenica najčešde stoji iza glavne rečenice, ali može stajati i ispre nje. Kadzavisna rečenica stoji ispred glavne rečenice, io preikata koji se konjugira stoji u glavnoj rečenici na prvom mjestu. Wenn i als su veznici vremenskih rečenica. I wenn i als se na hrvatski prevode veznikom kad. Upotreba ovih veznika u njemačkom jeziku nije ista. Wenn se upotrebljava za ranju u saašnjosti i buudnosti (Primjer 1), te za ranju koja se ponavljala u
prošlosti (Primjer 2). Primjeri: (1) Ich besuche meine Freunde, wenn ich nach Kroatien fahre. (2) Ich habe meine Freunde besucht, immer wenn ich nach Kroatien gefahren bin. Wenn može biti i pogobeni veznik, a poneka se samo po kontekstu može zaključiti a li se rai o
vremenskoj ili pogobenoj rečenici. Als se upotrebljava za ranju koja se ogoila jenom u prošlosti. Primjer: Sie hat mich besucht, als sie in Rijeka war. Weil je veznik uzročne rečenice. Na hrvatski se prevoi veznikom jer .
Primjer: Sie musste zu Hause bleiben, weil sie die Karte nicht rechtzeitig gekauft hat. Dass je veznik subjektne, objektne ili atributne rečenice. Na hrvatski se prevodi veznikom da.
Primjer: Wir wissen , dass dieser Film gut ist .
RADNJA RECENICE
U nemackom jeziku, u recenici glagol stoji uvek ili na drugom mestu ili na poslednjem mestu, ako je rec o prostoj recenici. Kod slozene recenice koja se sastoji od vise prostih recenica, vazi pravilo za prostu recenicu, tako da svaka prosta recenica ima glagol na odredjenom mestu i cini deo slozene recenice. Ako ima vise glagola u jednoj recenici, onda se jedan nalazi na drugom mestu, a drugi na poslednjem mestu.
Primeri za prostu recenicu: 1)Ich gehe ins Kino. (Idem u bioskop). Glagol gehen se nalazi na drugom mestu. 2)Ich werde das Buch lesen. (Citacu knjigu). Glagol "werden" se nalazi na drugom mestu, a glagol "lesen" na poslednjem. Primeri za slozenu recenicu:
1) Ich schreibe am Computer und höre Musik. (pisem na kompjuteru i slusam muziku) Ova slozena recenica se sastoji iz dve proste recenice: - Ich schreibe am Computer - und höre Musik U oba slucaja, glagol se nalazi na drugom mestu. 2) Ich werde in das Geschäft gehen, um ein Buch zu kaufen, und ein Bild zu suchen. (Ici cu u radnju da kupim knjigu i da potrazim jednu sliku) Ova slozena recenica se sastoji od tri proste recenice. - Ich werde in das Geschäft gehen (glagol na drugom i na poslednjem mestu) - um ein Buch zu kaufen (glagol na poslednjem mestu) - und ein Bild zu suchen (glagol na poslednjem mestu) Proste recenice se odvajaju zarezom. Zadatak:
Postaviti sledece reci na pravilno mesto u recenici: 1) koche, Abendessen, Freund, meinen, das für ich. (Kuvam veceru za mog prijatelja) 2) spiele Lied, ein, ich. (Sviram jednu pesmu) 3) nach Hause, gehe, ich (Idem kuci).
POREDJENJE PRIDEVA - KOMPARACIJA
U nemackom jeziku se prievi poree u tri stupnja poređenja: pozitiv, komparativ i superlativ. Komparativ se gradi kad se na pridev doda nastavak –er. Primer: dick – dicker. Superlativ se grai tako što se ispre prieva oa am , a pridevu se doda nastavak –sten. Primer: dick – am dicksten (der, die, das dickste). Posebni slučajevi: Ko nekih jenosložnih prieva, u komparativu i superlativu se pojavljuje umlaut (iako ga nema u pozitivu). Primer: arm – ärmer – am ärmsten. Nekim pridevima se, rai lakšeg izgovora, umede –e ispred nastavka za superlativ. To su pridevi koji se završavaju na: –t, –d, –sch, –s, –ss, –z, –tz, –x i –ß. Primer: nass – nasser – am nassesten. Ko prieva koji se završavaju na –el i –er, slovo –e se gubi u komparativu. Primer teuer – teurer – am teuersten Nepravilna komparacija Postoje i pridevi koji imaju nepravilnu komparaciju. To su pridevi: gut, gern, hoch, viel i nah. Onda komparacija izgleda ovako:
ZADATAK - 1:
Napraviti komparativ od sledecih reci: groß, weit, laut, sauber, hell, jung, schön, schlecht, dick, lang.
ZADATAK - 2:
Napraviti superlativ od sledecih reci: klein, nah, leise, schmutzig, dunkel, alt, hässlich, gut, dünn, kurz.
Nemačka rečenica funkcioniše po strogo utvrđenim pravilima. Red reči – die Wortstellung poleže osnovnim pravilima. - 1. Pozicija glagola je 2 mesto u rečenici. Er wartet bis Sonntag. Die Straße ist lang. Hans schenkt seiner Mutter Blumen.
foto - Pozicija broj 2 ne znači automatski i drugu po redu reč u rečenici. Navedeni primer: Die Straße ist lang. Ako bukvalno brojimo, glagol je na mestu broj 3. Ali mi to nedemo uraiti.
U ovom primeru na prvom mestu imamo imenicu Straße, uz koju mora a stoji član, kao obavezna orenica svih imenica u nemačkom jeziku, ukazujudi nam pri tom na ro imenice i formu ogovarajudeg paeža. In der Mitte der Nacht beginnt ein neuer Tag. Sleedi primer bi bukvalnim brojanjem postavio glagol na 6 mesto. Međutim, pravilo o poziciji glagola na čvrsto utvrđenom rugom mestu u nemačkoj rečenici važi i alje. Na prvom mestu je rečenični član, Satzglieder, koji mi nazivamo priloškom orebom, u ovom slučaju za vreme. Sie liest gern Romane. Gern liest sie Romane. Romane liest sie gern. Ona rao čita romane je sleedi primer. Naravno a možemo na prvo mesto u rečenici postaviti, ved prema tome šta želimo a naglasimo, različit rečenični član – Satzglieder. U svakom od datih primera, glagol u funkciji predikata, ostaje fiksiran na 2 mestu u rečenici. U svim navedenim primerima radi se o potvrdnoj ili izjavnoj rečenici – Aussagesatz. Isto pravilo važi i kaa su u pitanju složene rečenice za glavnu rečenicu – Haupsatz. Zavisne rečenice su priča za sebe. Važno: Glagol, koji razmatramo u ovim primerima je u funkciji predikata u svom ličnom obliku. Šta to znači? Postoje slučajevi, kaa imamo u jenoj rečenici 2 glagola, koji zajeno čine preikat.
foto
Lični glagolski oblik – kombinacije - kombinacija sa infinitivom (futur, modalni glagoli) Er will das Buch lesen. Ich werde um 5 Uhr kommen. Kao što se vii iz ova 2 primera, prvi sa moalnim glagolom, rugi sa buudim vremenom, u obe kombinacije u rečenici imamo 2 glagola. Will i were su u ličnom obliku (oblik, koji odgovara određenom licu, ich=were, u=wirst, er=wir,…) i oni se nalaze na 2 mestu u rečenici. Poslednje mesto u rečenici zauzima drugi glagol, u ovom slučaju lesen, kommen=infinitiv bez zu. - kombinacija sa participom perfekta, particip II Er hat das Buch gelesen.
Objašnjenje je isto, lični glagolski oblik je na 2 mestu = hat, a particip perfekta na poslednjem – gelesen
foto - 2. Pozicija glagola je 1 mesto u rečenici Ove olazimo o teme o kojoj smo ved nešto naučili a to je – da, ne – pitanja u nemačkom. Kada postavljamo pitanje bez upitne reči, mi koristimo da li ili inverziju a to je kada lični glagolski oblik ide na prvo mesto.
Da se podsetimo: Spielst du? – Da li se ti igraš? Ja, du spielst. – Da, ti se igraš. Ako imamo u kombinaciji 2 glagola, lični glagolski oblik + infinitiv ili particip perfekta, opisana pravila ostaju. 1 mesto = lični glagolski oblik, infinitiv, particip perfekta = poslednje mesto. Hast du mich vergessen?
- 3. pozicija glagola je poslednje mesto u rečenici (Još jenom naglašavam, pričamo o ličnom glagolskom obliku.) U zavisnom rečenicama, najčešde je glagol na poslednjem mestu u r ečenici. (Sie sagt,) dass sie kein Geld hat. Zavisne rečenice su tema za sebe. - See more at: http://abc.amarilisonline.com/pozicija-glagola-red-reci-i-struktura-nemackerecenice/#sthash.VVY0G3PQ.dpuf
