Nastavni Plan i Program 2011-2012-Sve

Наставни план и програм за школску 2011/2012. годину годину - Историја, Грађанско васпитање, Свакодневни живот у прошлости

САДРЖАЈ: 1.

1.1. 1.1.1. 1.1.2. 1.1.3. 1.1.4. 1.2. 1.2.1. 1.2.2. 1.2.3. 1.2.4. 2.

2.1. 2.1.1. 2.1.2. 2.1.3. 2.1.4. 3.

3.1. 3.1.1. 3.1.2. 3.1.3. 3.1.4. 4.

4.1. 4.2. 5.

5.1. 5.2. 5.3. 5.4. 5.5.

ИСТОРИЈА...................................................................... Глобални и оперативни планови (V -VIII разред) ........ Пети разред...................................................................... разред...................................................................... Шести разред.................................................................... разред.................................................................... Седми разред.................................................................... разред.................................................................... Осми разред...................................................................... разред...................................................................... Глобални и оперативни планови (V -VIII разред) ........ Пети разред......................................... разред................................................................. ............................. ..... Шести разред....................................... разред.............................................................. ......................... ..... Седми разред............................................ разред................................................................. ........................ ... Осми разред............................................ разред.................................................................. .......................... .... СВАКОДНЕВНИ ЖИВОТ У ПРОШЛОСТИ ............... Глобални и оперативни планови (V -VIII разред) ........ Пети разред......................................... разред................................................................. ............................. ..... Шести разред....................................... разред.............................................................. ............................. ...... Седми разред............................................ разред................................................................. ........................ ... Осми разред............................................ разред.................................................................. .......................... .... ГРАЂАНСКО ВАСПИТАЊЕ........................................ Глобални и оперативни планови (V -VIII разред) ........ Пети разред......................................... разред................................................................. ............................. ..... Шести разред....................................... разред.............................................................. ............................. ...... Седми разред.................................................................... разред.................................................................... Осми разред............................................ разред.................................................................. .......................... .... ПРИЛОЗИ........................................................................ Литература........................................................................ Литература........................................................................ Кључна знања.................................................................. знања.................................................................. СТАНДАРДИ................................................................... Увод.................................................................................. Увод.................................................................................. Образовни стандарди по нивоима.................................. нивоима .................................. Образовни стандарди по нивоима са примерима питања Димензије знања: главни типови и подтипови знања ... Настава на узрасту од 11 до 15 година........................... година ...........................

2

2 3 5 10 16 22 22 23 24 25 34

34 35 37 39 41 43

43 43 45 47 49 51

51 58 62

62 63 65 78 79

2

Дамир С. Живковић, дипл. историчар - наставник у ОШ Радомир Лазић“


1. ИСТОРИЈА Разред

бр.наставних бр.часова недеља недељно

укупно часова

ПЕТИ

36

1

36

ШЕСТИ

36

2

72

СЕДМИ

36

2

72

ОСМИ

34

2

68



Уџбеник

Данијела Стефановић, Снежана Ферјанчић, Зорица Недељковић, Историја за 5.разред основне школе, ФРЕСКА, Београд, 2011. Радивој Радић, Марко Шуица, Историја за 6.разред основне школе, ФРЕСКА, Београд, 2011. Радош Љушић, Историја за 7.разред основне школе, ФРЕСКА , Београд, 2011. 2011 . Љубодраг Димић, Радош Љушић, Историја за 8.разред основне школе, ФРЕСКА, Београд, 2011 .

ПЕТИ РАЗРЕД

ЦИЉ ИЗУЧАВАЊА Циљ изучавања наставног предмета јесте културни напредак и хуманистички развој ученика. Циљ наставе историје јесте да допринесе разумевању историјског просора и времена, историјских процеса и токова, као и развијању националног, европског и светског идентитета и духа толеранције код ученика. ученика. ЗАДАЦИ ИЗУЧАВАЊА: Задаци наставе историје су да ученици, уочавајући узрочно -последичне везе, разумеју везе, разумеју историјске процесе и токове, улогу истакнутих личности у развоју људског друштва и да познају националну и општу историју ( политичку, економску, друштвену, културну...) као и исто рију суседних народа и држава. Циљ и задаци учења историје наведени су у ''Правилнику о наставном плану за други циклус основног образовања и васпитања и наставном програму за пети разред основног образовања и васпитања'', ''Службени ''Службени гласник РС, Просветни ласник'', број 6/07 од 2 5 јуна 20 07. године. ОПЕРАТИВНИ ЗАДАЦИ:  Разумевање појма прошлости  Упознавање начина и значаја проучавања прошлости  Разумевање основних одлика праисторије и старог века 3



   

Примењивање временских одредница: деценија, век, миленијум Оспособљавање за коришћење историјске карте Стицање знања о личностима који су обележили епоху старог века Упознавање основних одлика античке културе НАСТАВНА СРЕДСТВА: УЏБЕНИК: Данијела Стефановић, Снежана Ферјанчић, Зорица Недељковић, Историја за 5.разред о сновне школе, ФРЕСКА, Београд, 2011. ИСТОРИЈСКИ АТЛАС ЗА ОСНОВНУ ШКОЛУ, ЗУНС, Београд, 2007. - рачунар - видео пројектор - зидне историјске карте - презентација у Power Power - point (Историја за 5.разред5.разред - аутор: наставник Дамир Живковић)

1.1. 1. ГЛОБАЛНИ ПЛАНОВИ (V-VIII РАЗРЕД) Ред.бр. наставне теме

I II III

Назив наставне теме УВОД (ШТА ЈЕ ИСТОРИЈА?) ПРАИСТОРИЈА СТАРИ ВЕК Стари исток Стара Грчка Стари Рим УКУПНО

Бр. часова по теми

Број часова за Обраду УтврђиУтврђи- СистемаСистемановог вање тизацију градива

5 2 29 4 12 13 36

3 1

2 1

14

12

3

2 6 6

2 5 5

1 2

18

15

3

4



Редни број теме

I

II

Тема

Циљеви/ исходи по темама

Увод

Стицање знања о основним одликама историје као дела прошлости, интегрисање знања о историји као науци, историјским изворима и временским одредницама; Разумевање рачунања времена

ПраПраисторија

Упознавање са одликама праисторије и поделом; Уочавање начина живота код људи овог периода Стицање знања о времену и простору старог века, друштву, веровањима, култури, народима и државама старог века

III

Стари век

Разумевање географског и историјског појма старог истока Стицање знања о грчком свету, друштвеном и државном уређењу, Значајним сукобима, Уочавање културних достигнућа старих Грка Упознавање са кључним личностима и догађајима из прошлости старог Рима; државно и друштвено уређење; одлике културе

Методе и технике рада

Причање, дијалог, Илустрација, рад са уџбеником

Причање, предавање, дијалог, рад са уџбеником, посматрање илустрација Причање, предавање, дијалог, рад са уџбеником, посматрање илустрација Рад са историјском и географском картом Рад на историистори- јским јским Изворима и разговор; гледање уметниуметни-чких филмова и докумедокуме нтарних емистија које имају за тему антику

Активности наставника

Предаје, објашњава, илуструје, проверава знање ученика, самосталан рад са ученицима, кординира дијалог између ученика и подстиче изношење мишљења и закључака код ученика Разговора , предаје, објашњава, припрема самосталне задатке за ученике, подстиче ученике на изношење сопственог запажања

Активности ученика

Оцењив ање

Време реализације

Усмено, Посматра, кратке слуша, бележи, писане самостално ради, провере, износи своје рад на мишљење, часу

септембар

Усмено, Посматра, кратке слуша, бележи, писане самостално ради, провере, износи своје рад на мишљење, мишљење, часу

октобар

Посматра, слуша, бележи, Разговора , предаје, самостално ради, објашњава, припрема износи своје самосталне задатке за мишљење, ученике, подстиче Читају и Усмено, ученике на изношење коментаришу кратке сопственог запажања, приступачне писане Помаже ученицима у историјске провере, самосталном раду са изворе и рад на историјском картом, коментарисање часу упућује их на истих. самостална Самостално истраживања теме која истражују теме их интересује за које су заинтересовани

Новембар јун

5



1.1.2. ШЕСТИ РАЗРЕД ЦИЉ И ЗАДАЦИ ЦИЉ изучавања наставног предмета историја је културни развој и хуманистичко образовање ученика. ученика. Циљ је и у доприношењу разумевања историјског простора и времена, историјских процеса и токова, као и развијању националног и европског идентитета и духа толеранције код ученика. ЗАДАЦИ су да ученици уочавајући узрочно -последичне везе, разумеју историјске процесе и токове, улогу истакнутих личности у р азвоју људског друштва и да познају националну и општу историју (политичку,економску, (политичку,економску, културну...) као и историју суседних народа и држава. ОПЕРАТИВНИ ЗАДАЦИ: - разумевање појма „‟средњи век‟‟ и основних одлика тог историјског периода; - разумевање основних одлика феудалног друштва; средњовековне Европе; - стицање знања о најзначајнијим државама средњовековне - стицање знања о српским средњевековним државама; - стицање знања о личностима које су обележиле средњи век у општој и националној историји; - разумевање улоге религије у др уштву средњег века; упознавање културних и техничких достигнућа средњевековне Европе; - упознавање - упознавање упознавање културног наслеђа Ср ба у средњем веку; - коришћење историјских карата за период средњег века; - подстицање ученика за коришћење историјских извора; - развијање критичког односа према историјским изворима. НАЧИН ОСТВАРИВАЊА НАСТАВЕ Дужина и значај периода средњег века, који се изучава у средњем веку, а об ухвата 1000 година људске историје, захтевају велику пажњу у избору наставних садржаја. У програму се налазе релевантни догађаји, догађаји, личности и појаве за то историјско раздобље, а кључни садржаји у оквиру наставних тема дати су у заградама које се налазе иза назива наставних јединица. Оваква структура програма помаже наставнику у планирању непосредног непосредног рада са ученицима јер му олакшава одреживање обима и дубине обима појединих садржаја. Наставник има слободу да сам одреди распоред и динамику активности за сваку тему уважавајући циљеве и задатке предмета. Наставни програм се може допунити садржајима из локалне средњовековне прошлости, чиме се код ученика постиже јаснија слика о томе шта од културне баштине њиховог краја потиче из овог периода. У школама на наставном језику неке од националних мањина могу се, осим садржаја из њихове средњовековне историје који су дати у програму, обрадити и проширени наставни садржаји из прошлости тог народа. При то ме, наставници ће настојати да ученицима пруже 6



историјску слику дотичног народа и његове државе у средњем веку, али и слику средине у којој живе: како су и зашто населили те просторе, какав је био начин живота у средњем веку и које су значајне личности обележиле то раздобље њихове прошлости. Савлађујући наставни програм историје ученици шестог разреда, осим што стичу знања о догађајима из средњовековне прошлости, добијају и подстицаје за свој интелектуални развој. Они се кроз историју вежбају у логичком закључивању и схватању узрочно -последичних веза. Историја веза. Историја је је изузетно погодан наставни предмет за подстицање развоја критичког мишљења, односно за разликовање чињеница чињеница од претпоставки, података од њихове интерпретације и битног од небитног. Због тога је од великог значаја којим ће методским приступом да се обрађују наставни садржаји. Историја као наративни предмет, у коме су усмено излагање, опис, разговор, објашњења, тумачења, аргументовање наставника и ученика главна активност, пружа велике могућности за подстицање ученичке радозналости која је у о снови сваког сазнања. Наставни садржаји треба да буду представљени као прича” богата богата информацијама и детаљима, не зато да би оптеретили памћење ученика, већ да би им историјски догађаји, појаве и процеси били описани јасно, детаљно, живо и динамично. Настава не би смела бити статистичка збирка података и извештај о томе шта се некада збило, већ треба да помогне у стварању што јасније слике код ученика не само о томе шта се тада десило, већ и зашто се то десило. Посебно место у настави историје имају питања, како она која постављанаставник постављанаставник ученицима, тако и она која долазе од ученика, подстакнута подстакнута причом” коју су чули током наставе или ван ње. Питања наставника немају функцију само у фази утврђивања и систематизације градива, већ и у самој обради наставних 159 садржаја. Добро постављена питања, као позив на размишљање и вођени процес трагања за одговором, обезбеђују разумевање, а самим тим и успешно памћење. У зависности од тога шта наставник жели да постигне, питања могу имати различите функције, као што су: фокусирање пажње на неки садржај или аспект, подстицање поређења, трагање за појашњењем, процена могућих последица... Наставник, поред тога што креира своја предавања, осмишљава и планира на који начин ће се ученици укључити укључити у педагошки процес. Није битно да ли је ученичка активност организована као индивидуални индивидуални рад, рад у пару, малој или великој групи, као радионица или домаћи задатак, већ колико и како уводи” у прошле догађаје, односно колико подстиче ученике да се децентрирају од садашњости и сопственог угла гледања, што је за дванаестогодишњаке дванаестогодишњаке тежак задатак. Да би схватио догађаје који су се збили у прошлости, ученик мора да их оживи у свом уму, у чему велику помоћ пружа употреба р азличитих историјских текстова, карата и других извора историјских података (документарни (документарни и играни видео и дигитални материјали, музејски експонати, илустрације, као и обиласци културнокултурно -историјских споменика). Историјске Историјске карте су одличан спољни ослонац” за мисао која није још у стању да се одвоји од конретног нивоа, што је карактеристично за ученике шестог разреда. Оне омогућавају ученицима не само да на очигледан и сликовит начин доживе простор на коме се неки од догађаја одвијао, већ им и помажу да прате промене на одређеном простор у кроз време. Настава историје има утицаја и на развијање језичке и говорне културе јер историјски садржаји богате језички фонд ученика. ученика. Наравно, потребно је да се све речи и појмови који су непознати или недовољно добро познати ученицима прецизно објасне. Где год је могуће, треба избегавати појмове високог нивоа апстрактности. Како нису сви ученици са једнаким даром за вербално изражавање, наставник ће позитивно вредновати када се ученик 7



добро сналази на историјској карти, поставља промишљена питања или вешто аргументује у дискусији, чак и о нда када је његово и зражавање, посматрано по броју речи, сиромашно. У раду са ученицима треба имати у виду интегративну функцију историје, која у образовном систему где су знања подељена по наставним предметима, помаже ученицима да постигну целовито схватање о повезаности и условљености биолошких, географских, економских и културних услова живота човека кроз простор и време. Треба се чувати фрагментарног, изолованог знања историјских чињеница јер оно има најкраће трајање у памћењу и најслабији тр ансфер у стицању других знања. Постоји природна веза историје са другим обавезним и изборним наставним предметима (географија ( географија,, српски језик, језик, ликовна култура, култура, музичка култура, култура, народна традиција, традиција, свакодневни живот у прошлости, прошлости, верска настава, настава, грађанско васпитање...) васпитање...) и зато је пожељна сарадња између предметних наставника, која се може остваривати на различите начине (редовна настава, додатни рад, слободне активности, излети и екскурзије...). екскурзије...). НАСТАВНА СРЕДСТВА: - УЏБЕНИК: Радивој Радић, Марко Шуица, Историја за 6.разред основне школе, ФРЕСКА, Београд, 2011. 201 1. - ИСТОРИЈСКИ АТЛАС ЗА ОСНОВНУ ШКОЛУ, ЗУНС, Београд, 2007. - рачунар - видео пројектор - зидне историјске карте - презентација у Power Power - point (Историја за 6.разред.разред- аутор: наставник Дамир Живковић) Ред.бр. наставне теме

I II III IV V VI

Број часова за Назив наставне теме Увод Европа и Средоземље у раном средњем веку Срби и њихово окружење у раном средњем веку Европа у позном средњем веку Срби и њихово окружење у позном средњем веку Српске земље и њихово окружење у доба османлијских освајања Годишња систематизација градива УКУПНО


Обраду новог градива

УтврђиУтврђивање

СистемаСистематизацију

6 13 11 12 16

4 7 6 6 8

2 5 4 5 7

1 1 1 1

10

5

4

1

4 72

36

27

9 8




I

II

III

Тема

Увод

Европа у раном средњем веку

Срби и њихови суседи у раном средњем веку


Уочавање хронолошких одредница средњег века и усвајање најосновнијих појмова. Усвајање основних историјских извора и оспособљавање ученика за њихово препознавање

Разумевање узрока и последица Пада Западног римског царства и сеобе народа. Усвајање знања о народима и државама раног средњег века : Византија и Франачка држава Разумевање карактеристика хришћанства и ислама у раном средњем веку

Усвајање основних знања о Јужним Словенима, њиховом насељавању на Балкан и формирању првих српских држава; Уочавање географског простора и народа које су Словени затекли на Балкану. Упознавање са културним културним достигнућима Јужних Словена


Предавање, Објашњавање, Описивање, Илустрација, рад са историјским изворима,

Предавање, описивање, причање, дијалог, рад са уџбеником, рад са историјским изворима, демонстрација, илустрација, рад са картом, самосталан рад

Предавање, описивање, причање, дијалог, рад са уџбеником, рад са историјским изворима, демонстрација, илустрација, рад са картом, самосталан рад



Посматра, слуша, бележи, самостално ради, износи своје мишљење, Самостално уочава периоде на временској ленти, ради са историјским изворима Предаје, објашњава, Посматра, слуша, илуструје, проверава знање бележи, ученика, припрема самостално ради, адекватне изворе, износи своје демонстрира на карти и мишљење, оспособљава ученике да се Користе сами користе карту, историјску карту, подстиче ученике да износе покушавају да своја мишљења, подстиче их препознају да самостално истражују значајне податке у појав за које су историјским заинтересовани изворима Предаје, објашњава, Посматра, слуша, илуструје, проверава знање бележи, ученика, припрема самостално ради, адекватне изворе, износи своје демонстрира на карти и мишљење, оспособљава ученике да се Користе сами користе карту, историјску карту, подстиче ученике да износе покушавају да своја мишљења, подстиче их препознају да самостално истражују значајне податке у појав за које су историјским заинтересовани изворима

Предаје, објашњава, илуструје, проверава знање ученика, самосталан рад са ученицима, кординира дијалог између ученика и подстиче изношење мишљења и закључака код ученика, припрема адекватне примере средњовековних извора

Оцењи вање


Усмено, рад на часу, краће писмене провере

септембар


Септембар, октобар


Новембар, децембар

9




IV

V

VI

Тема



Европа у позном средњем веку

*Уочавање карактеристика средњовековних сталешких монархија *Уочавање узрока и последица као и кључних момената током крсташких ратова *Упознавање карактеритика средњовековних градова и начина живота

Предавање, описивање, причање, дијалог, самосталан рад, рад са уџбеником, писање , читање, илустрација, демонстрација на карти

Српски народ и његови суседи у позном средњем веку

Изучавање и разумевање основних карактеристика Намањићког периода. Савладавање хронолошких одредница као и значаја који су Немањићи имали на културу Србије током позном средњег века Изграживање свести о значају стицања самосталности српске цркве. Уочавање карактеристика средњовековне босанске државе и Дубровника и њиховог значаја за Србију.

Предавање, описивање, причање, дијалог, рад са уџбеником, рад са историјским изворима, демонстрација, илустрација, рад са картом, самосталан рад, Посете манстимансти - рима, рима, материјаматерија-лним остацима из средњег века, музејима; Гледање уметничких филмова и докумедокументарних емисија

Српске земље у доба Османлиј ских освајања

Стицање восновних знања о турској држави и њен утицај на земље Балканског полуострва у позном средњем веку. Изучавање и разумевање политке српских држава крајем средњег века и уочавање разлога за нестанак хришћанских држава на Балкану. Упознавање са првим миграцијама српског становништва у позном средњем веку

Предавање, описивање, причање, дијалог, рад са уџбеником, рад са историјским изворима, демонстрација, илустрација, рад са картом, самосталан рад, Посете манстимансти - рима, рима, материјаматерија-лним остацима из средњег века, музејима;



Предаје, објашњава, Посматрају, илуструје, проверава знање служају, бележе, учен ика, демонстрира на користе карти и оспособљава историјску карту, ученике да се сами користе износе своје карту, подстиче ученике и мишљење даје им идеје за писане писмено и усмено. радове и служа и даје Пишу задате мишљење о тим радовима. радове и читају их Предаје, објашњава, илуструје, проверава знање Посматра, слуша, ученика, припрема бележи, адекватне изворе, самостално ради, демонстрира на карти и износи своје оспособљава ученике да се мишљење, сами користе карту, Користе подстиче ученике да износе историјску карту, своја мишљења, подстиче их покушавају да да самостално истражују препознају појав за које су значајне податке у заинтересовани, користи историјским илустрације у раду и изворима, адекватни филмски материјал Посматра, слуша, Предаје, објашњава, бележи, илуструје, проверава знање самостално ради, ученика, припрема износи своје адекватне изворе, мишљење, демонстрира на карти и Користе оспособљава ученике да се историјску карту, сами користе карту, покушавају да подстиче ученике да износе препознају своја мишљења, подстиче их значајне податке у да самостално истражују историјским појаве. изворима,

Оцењи вање


Усмено, рад на часу, краће Децмбар, писмене јануар, провере, фебруар самостал ан рад код куће

Усмено, рад на часу, краће писмене провере, самостал ан рад код куће,

Усмено, рад на часу, краће писмене провере, самостал ан рад код куће,

Фебруар, март, април

Мај, јун

10



1.1.3. СЕДМИ РАЗРЕД ЦИЉ И ЗАДАЦИ Циљ наставе историје јесте да се осигура да сви ученици стекну базичну базичну jeзичку jeзичку и научну писменост и да напредују ка реализацији одговарајућих стандарда образовних постигнућа, да се оспособе да р ешавају проблеме и задатке у новим и непознатим ситуацијама, да изразе и образложе своје мишљење и дискутују са другима, развију мотивисаност за учење и заинтересованост за предметне садржаје, као и развијање историјске свести и х уманистичко уманистичко образовањe образовањ e ученика. Настава историје треба да допринесе разумевању историјског простора и времена, историјских догађаја, појава и процеса, као и развијању националног и европског идентитета и духа толеранције код ученика. ЗАДАЦИ НАСТАВЕ ИСТОРИЈЕ СУ: могућности да кроз различите садржаје и облике рада током наставе историје сврха, циљеви и задаци образовања, као и - стварање разноврсних могућности циљеви наставе историје буду у пуној мери реализовани - да ученици разумеју историјске догађаје, појаве и процесе, улогу истакнутих личности у развоју људског друштва и да познају националну и општу историју (политичку, економску, друштвену, културну...). ОПЕРАТИВНИ ЗАДАЦИ Ученици треба да: - усвоје појам нови век и стекну знања о основним одликама тог историјског периода - стекну знања о историји најзначајнијих европских држава у новом веку - стекну знања о положају српског народа под турском, хабзбуршком и млетачком влашћу - стекну знања о настанку и развоју модерних српских држава до међународног признања независности 1878. године - упознају културна и научно -технолошка достигнућа Европе и света у новом веку - упознају културна и научно -технолошка достигнућа Срба у новом веку - стекну знања о знаменитим личностима новог века истраживачку радозналост и к ритички однос према историјским изворима. - развијају истраживачку - стекну знања о развоју грађанских слобода и права током новог века НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА Током остваривања програма потребно је уважити високу образовну и мотивациону вредност активних и интерактивних (кооперативних) метода наставе/учења те кроз све програмске целине доследно осигурати да најмање једна трећина наставе буде организована употребом о вих метода. У настави користити, најмање у трећини случајева, задатке који захтевају примену наученог у разумевању и решавању свакодневних проблемских ситуација препоручениох препоручениох од стране Министарства и Завода, а приликом оцењивања обезбедити да су ученици информисани о критеријумима на основу којих су оцењивани.

11



Дужина и значај периода који се изучава у седмом разреду основног образовања и васпитања, а обухвата четири века људске историје, захт евају велику пажњу у избору наставних садржаја. Програм садржи најважније догађаје, појаве и процесе, као и знамените личности које су обележиле раздобље од краја XV века до седамдесетих година XIX века. Кључни садржаји у оквиру наставних тема дати су у заградама које се налазе иза назива наставних јединица. Оваква структура програма конципирана је с циљем да помогне наставнику у планирању непосредног рада са ученицима јер му олакшава одређивање обима и дубине обраде појединих садржаја. Наставник има слободу да сам одреди распоред и динамику активности за сваку тему уважавајући циљеве и задатке предмета. Пожељно је овако осмишљен програм допунити садржајима из локалне прошлости, чиме се код ученика постиже јаснија слика о томе шта од историјске и културне баштине њиховог краја потиче из овог периода (положај под турском или хабзбуршком влашћу, учешће у устанцима, револуцији 1848–49. или ослободилачким ратовима 1876– 1878...). 1878...). Савлађујући наставни програм историје ученици седмог разреда, осим што стичу знања о догађајима, појавама и процесима из прошлости, добијају и подстицаје за свој интелектуални развој. Они се, учећи историју, вежбају у логичком закључивању закључивању и схватању узрочно -последичних веза. Историја веза. Историја је је изузетно погодан наставни предмет за подстицање р азвоја критичког мишљења, односно за разликовање чињеница од претпоставки, података од њихове интерпретације и битног од небитног. Због тога је од посебног значаја којим ће методским приступом да се обрађују наставни садржаји. Историја као наративни предмет, у коме су усмено излагање, опис, разговор, објашњења, тумачења, аргументовање наставника наставника и ученика ученика главна активност, пружа велике могућности за подстицање ученичке радозналости, која је у основи сваког сазнања. Наставни садржаји треба да буду представљени каоприча” богата информацијама и детаљима, не зато да би оптеретили памћење ученика, већ да би им историјски догађаји, појаве и процеси били описани јасно, детаљно, живо и динамично. Настава не би смела бити статистичка збирка података и извештај о томе шта се некада збило, већ треба да помогне ученицима у стварању што јасније слике не само о томе шта се тада десило, већ и зашто се то десило и какве су последице из тога проистекле. Посебно место у настави историје имају питања, како она која поставља наставник ученицима, ученицима, тако и она која долазе од ученика, подстакнута оним што су чули у учионици или што су сазнали ван ње користећи различите изворе информација. Добро осмишљена питања наставника имају подстицајну функцију функцију за развој историјског мишљења и критичке свести не само у фази утврђивања и систематизације градива, већ и у самој обради наставних садржаја. Прецизно постављена питања као позив на размишљање и трагање за одговором како је уистину било”, обезбеђују разумевање, а самим тим и успешно памћење и трајно усвајање знања и вештина код ученика. У зависности од тога шта наставник жели да постигне, питања могу имати различите функције, као што су: фокусирање пажње на неки садржај или аспект, подстицање поређења, трагање за појашњењем, процена могућих последица... Наставник, поред тога што креира своја предавања, осмишљава и планира на који начин ће се ученици укључити укључити у образовно -васпитни процес. Није битно да ли је ученичка активност активност организована као индивидуални индивидуални рад, рад у пару, малој или великој групи, као радионица или домаћи задатак, већ колико и како уводи” у прошле догађаје, односно колико подстиче ученике да се дистанцирају од садашњости и сопственог угла гледања. Да би схватио догађаје који су се збили у прошлости, ученик мора да их оживи у свом уму, у чему велику помоћ пружа употреба различитих историјских текстова, карата и других извора историјских података (документарни (документарни и играни видео и дигитални материјали, музејски експонати, 12



илустрације, као и обиласци културнокултурно -историјских споменика и посете установама културе). Коришћење историјских карата је од изузетне важности јер оне омогућавају ученицима не само да на очигледан и сликовит начин доживе простор на коме се неки од догађаја одвијао, већ им и помажу да прате промене на одређеном простору кроз време. Настава историје има утицаја и на развијање језичке и говорне културе јер историјски садржаји богате језички фонд ученика. Наравно, потребно је да се све речи све речи и појмови који су непознати или недовољно добро познати ученицима ученицима прецизно објасне. Где год је могуће, треба избегавати појмове високог нивоа апстрактности. Како немају сви ученици једнак дар за вербално изражавање, изражавање, наставник ће позитивно вредновати када се ученик добро сналази на историјској карти, поставља промишљена питања или вешто аргументује у дискусији, чак и онда када је његово изражавање, посматрано по броју речи, сиромашно. У раду са ученицима треба имати у виду интегративну функцију историје, која у образовном систему, где су знања подељена по наставним предметима, помаже ученицима да постигну целовито схватање о повезаности и условљености биолошких, географских, економских и културних услова живота човека кроз простор и време. Треба се чувати фрагментарног, изолованог знања историјских чињеница јер оно има најкраће трајање у памћењу и најслабији тр ансфер у стицању других знања. Постоји природна веза историје са другим обавезним и изборним наставним предметима (географија, географија, српски језик, језик, ликовна култура, култура, музичка култура, народна традиција, традиција, свакодневни живот у прошлости, прошлости, верска настава, настава, грађанско васпитање...) васпитање...) и зато је пожељна сарадња између предметних наставника, која се може остваривати на различите начине (редовна настава, додатни рад, слободне активности, излети и екскурзије...). екскурзије...). Број часова за Ред. Бр. бр. часова Обраду УтврђиСистемаНазив наставне теме Наст. по новог вање тизацију теме теми градива

I II III IV V

УСПОН ЕВРОПЕ (Европа од краја XV до краја XVIII века) Српски народ под страном влашћу од XVI до XVIII века ДОБА РЕВОЛУЦИЈА (Европа и свет од краја XVIII века до седамдесетих година XIX века)

Нововековне српске државе Србија и Црна Гора Српски народ под страном влашћу од краја XVIII века до седамдесетих година XIX века

УКУПНО

11 15

6 7

4 7

1 1

17

10

4

3

24

11

9

4

5

2

2

1

72

36

26

10

13




I

II

Тема

Успон Европе

Српски народ под страном влашћу од 16. до 18. века


Упознавање са основним одликама и хронолошким одредницама новог века, променама до којих су довела велика географска открића и мануфактурни мануфактурни начин производње. Разумевање појма апсолутистичка монархија“, као и схватање промена у оквиру хришћанске цркве. Развијање осећаја за значај тековина хуманизма и ренесансе код ученика Упознавање ученика са карактеристикама државног и друштвеног уређења османлијске државе, Као и са положајем српског народа под страном влашћу у периоду од 16. до 18. века; Уочавање значаја миграција српског становништва као и значаја формирања грађанске класе код српског народа и улоге Пећке патријаршије



Предаје, објашњава, илуструје, проверава знање ученика, припрема Предавање, адекватне изворе, описивање, причање, демонстрира на карти и дијалог, рад са оспособљава ученике да уџбеником, рад са се сами користе карту, историјским подстиче ученике да изворима, износе своја мишљења, демонстрација, подстиче их да самостално истражују илустрација и појаве за које су препознавање истих, рад са картом, заинтересовани, користи илустрације у раду и самосталан рад, адекватни филмски Гледање уметничких уметничких материјал, подстиче филмова и докумедокуме ученике да формирају нтарних емисија. сопствено мишљење о тековинама хуманизма и ренесансе


Оцењивање

Посматра, слуша, бележи, самостално ради, износи Усмено, рад своје на часу, мишљење, краће Користе писмене провере, историјску самосталан карту, покушавају да рад код куће, препознају значајне податке у историјским изворима

Време реализаци је

Септембар , октобар

крај Октобра, новембар, почетак децембра

14




III

IV

Тема

Доба револуција

Нововековне српске државе Србија и Црна Гора

Циљеви/ исходи по темама Стицање знања о индустријској, политичким и грађанским револуција крајем 18. и у првој половини 19. века; Француској после револуције (Наполеоново доба); Формирању Италије и Немачке као националних држава. Схватање последица Наполеонових ратова и уочавање промена које су револуције 19. века донеле у Европи. Упознавање са карактеристикама историје САДСАД -а у другој половни 19. века; Уочавање проблема источног питања“ и постављање питања српске улоге у овом проблему. Савладавање основних података везаних за српску револуцију и уочавање узрока и последица. Разумевање појмова полуаутономија“ и аутономија“ као и промена који су карактеристичне за статур Србија у оквиру Турске. Разумавање основних одлика владавине кнеза Милоша и Михаила као и тековина уставобранитељског режима. Упознавање ученика са значајем који је Берлински конгрес имао за балканске државе. Упознавање ученика са одликама Црне Горе св до стицања независности.


Предавање, описивање, рад са картом, рад са историјским изворима, демонстрација, илустрација, рад са уџбеником, самосталан рад, Гледање уметничких филмова и докумедокументарних емисија, дискусија са ученицима


Предаје, објашњава, илуструје, проверава знање ученика, припрема адекватне изворе, демонстрира на карти и оспособљава ученике да се сами користе карту, подстиче ученике да износе своја мишљења, подстиче их да самостално истражују појав за које су заинтересовани


Оцењивање

Посматра, слуша, бележи, самостално ради, износи Усмено, своје рад на мишљење, часу, краће Користе писмене историјску провере, карту, самосталан покушавају да рад код препознају куће значајне податке у историјским изворима

Време реализаци је

Крај децембра, јануар, фебруар

март, април, мај

15




Тема

V

Српски народ под страном влашћу од краја XVIII века до 70их година XIX века





Оцењив ање


Уочавање и разумевање положаја у којима је српски народ живао ван територија српске државе, идеја идеја које су се јављале на овом простору, као и веза које с у постојале између Срба у и ван Србије

Предавање, описивање, рад са картом, рад са историјским изворима, демонстрација, илустрација, рад са уџбеником, самосталан рад,

Предаје, објашњава, илуструје, проверава знање ученика, припрема адекватне изворе, демонстрира на карти и оспособљава ученике да се сами користе карту, подстиче ученике да износе своја мишљења,

Посматра, слуша, бележи, самостално ради, износи своје мишљење, Користе историјску карту, покушавају да препознају значајне податке у историјским изворима


мај и јун

16



1.1.4.

ОСМИ РАЗРЕД

Ред.бр. наставне теме

I II III IV V VI VII VIII IX X УКУПНО

Назив наставне теме Свет у другој половини XIX и почетком XX века Србија, Црна Гора и Срби у Хабзбуршком и Османском царству од Берлинског конгреса до Првог светског рата Први светски рат и револуције у Русији и Европи Србија и Црна Гора у Првом светском рату Свет између Првог и Другог светског рата Југословенска краљевина Други светски рат - Тотални рат Југославија у Другом светском рату Свет после Другог светског рата Југославија после Другог светског рата

Број часова за




СистемаСистематизацију

5

3

1

1

11

6

4

1

6 6 7 6 7 7 6 7

3 3 4 3 4 4 3 4

2 2 2 2 2 2 2 2

1 1 1 1 1 1 1 1

68

37

21

10

ЦИЉ И ЗАДАЦИ Развијање националног и европског идентитета и духа толеранције код ученика. Задаци наставе историје су: - стварање разноврсних могућности могућности да кроз различите садржаје и облике рада током наставе историје сврха, циљеви и задаци образовања, као и циљеви наставе историје буду у пуној мери реализовани - да ученици разумеју историјске догађаје, појаве и процесе, улогу истакнутих личности у развоју људског друштва и да познају националну и општу историју (политичку, економску, друштвену, културну...). Циљ и задаци наставе историје остварују се кроз различите садржаје, методе и облике рада, уз поштовање Образовних стандарда за крај обавезног образовања. Оперативни задаци 17



Ученици треба да: - стекну основна знања о најважнијим одликама историјског периода од друге половине XIX до краја XX века - стекну основна знања о најважнијим одликама историјског периода од друге половине XIX до краја XX века на српском и југословенском простору - стекну основна знања о историји европских и ваневропских држава у периоду од друге половине XIX до краја XX века - разумеју најзначајније политичке идеје историјског периода од друге половине XIX до краја XX века - стекну основна знања о знаменитим личностима периода од друге половине XIX до краја XX века у општој и националној историји - се упознају са културним и научнотехнолошким достигнућима на српском, југословенском, европском и ваневропском простору у пер иоду од друге половине XIX до краја XX века - разумеју да национална историја представља саставни део опште историје - развијају истраживачки истраживачки дух и критички однос према прошлости и оспособе се да препознају различита тумачења истих историјских догађаја - разумеју узроке и последице најважнијих историјских појава у периоду од друге половине XIX до краја XX века - овладају вештином коришћења историјских карата за период од друге половине XIX до краја XX века - науче да повезују различите историјске садржаје (личности, догађаје, појаве и процесе) са одговарајућом временском одредницом и историјским периодом - поседују свест о повезаности појава из прошлости са појавама из садашњости. Редни број теме

I

Тема


Свет у другој половини 19. и почетком 20. века

Упознавање са међународним односима и привредним и друштвеним односима крајем 19. и почетком 20. века. века . Разумевање тековина овог периода и подела које постоје у Европи и свету пред Први светски рат.


Предавање, Објашњавање, Описивање, дијалог, рад са историјског и географском картом, коришчење различитих типова историјских извора, рад са уџбеником, коришћење документарних и уметничких филмова.




Оцењивање

Посматра, слуша, бележи, самостално ради, износи своје Усмено, рад мишљење, на часу, Користе кратке историјску писмене карту, провере, покушавају да самосталан препознају рад ученика значајне податке у историјским изворима


септембар

18



Ред.бр теме

II

III

Циљеви/ исходи по темама Стицање знања о историји Србије , Црне Горе и њихових суседа крајем 19. века и почетком 20. века, као и о условима у којима Србија, Црна су живњли Срби ван Гора и Срби у просторс Србије и Црне Хабзбуршком Горе. Разумевање околности у и Османском којима се развија царству од политички живот Берлинског независне Србије, конгреса до политичких странака, Првог њихових програма . светског рата Уочавање узрока који су довели до Балканских ратова, као и последица. Истицање значајних појединаца и разумевање њихове улоге у одређеним догађајима. Тема

Први светки рат и револуција у Русији и Европи

Уочавање узрока и повода за избијање Првог светског рата и истицање значајних моменатата у рату. Истицање значајних ратишта и личности. Упознавање ученика са узроцима који су довели до Фебруарске и Октобарске револуције у Русији, као и упознавање са последицама ових ревлуција и утицајем истих на догађаје у Европи,


Предавање, Објашњавање, Описивање, дијалог, рад са историјског и географском картом, коришчење различитих типова историјских извора, извора , рад са уџбеником, коришћење документарних и уметничких филмова.




Посматра, слуша, бележи, самостално ради, износи своје мишљење, Користе историјску карту, покушавају да препознају значајне податке у историјским изворима

Оцењивање


Септембар, Октобар, Усмено, рад на часу, кратке писмене провере, самосталан рад ученика

новембар

19




IV

V

Тема



Стицање знања о догађајима везаним за учешће Србије и Црне Горе у Првом светском рату и стварању прве јужнословенске државе Истицање значајних битака Истицање значајних чинилаца који су довели до стварања Краљевине СХС Србија и Црна Гора у Издвајање значајних личности и уочавање њихове Првом Предавање, појединачне улоге у светском рату колективу. Објашњавање, Изграживање става о Описивање, дијалог, доприносу Србије рату, али и рад са историјског и о променама које су настале географском картом, после рата. коришчење

Свет између Првог и Другог светског рата

Стицање знања о идеолошким и политичким системима у Европи између два светска рата као и економским, културним и друштвеним приликама у Европи и свету. Разумевање улоге појединаца у догађајима. Оспособљавање ученика да уоче пропагадни материјал и успеју да одреде у којој мери би евентуално подаци могли бити релеванти. Изграђивање свести о културним достигнућима.

различитих типова историјских извора, рад са уџбеником, коришћење документарних и уметничких филмова Дискусија, илустрација



објашњава, илуструје, проверава знање ученика, припрема адекватне изворе, демонстрира на карти и оспособљава ученике да се сами користе карту, подстиче ученике да износе своја мишљења

Посматра, слуша, бележи, самостално ради, износи своје мишљење, Користе историјску карту, покушавају да препознају значајне податке у историјским извори

Оцењивање


децембар

Усмено, рат на часу, учествовање у дискусији, краће писмене провере

Јануар, фебруар

20




VI

VII

VIII

Тема

Југословенска краљевина

Други светски рат – тотални – тотални рат

Југославија у другом светском рату



Уочавање догађаја и чинилаца који су довели до стварања заједничке државе Срба, Хрвата и Словенаца, као и оних који су деловала током постојања ове државе. Уочавање значаја појединачних личности и политичких странака Истицање узрока и последица Предавање, Другог светског рата. Објашњавање, Упознавање ученика са Описивање, дијалог, основним подацима о Другом рад са историјском и светском рату и детаљима који су утицали на његов ток, географском картом, као и личностима које су коришчење имале значајну улогу на различитих типова колектив историјских извора,

Упознавање ученика са догађајима везаним за Други светски рат у Краљевини Југославији и грађански сукоб. Уочавање и истицање проблема са којима се Краљевина суочава 1941. и оспосабљавање ученика да самостално уочи географске промене на Балкану 1941. уз помоћ историјске карте.

рад са уџбеником, коришћење документарних и уметничких филмова Дискусија, илустрација



Оцењивање


март



Март, април Усмено, рад на часу, учествовање у дискусији

април

21




IX

X

Тема

Свет после Другог светског рата

Југославија после Другог светског рата

Циљеви/ исходи по темама *Стицање знања о најважнијим променама у Европи и свету после Другог светког рата Блоковска подела и стварање НАТО и Варшавског пакта *Промене настале деведесетих година. Уочавање географских промена после 1945. Уочавање проблема послератне Југославије, основних карактеристике спољне и унутрашње политике социјалистичке Југославије. Упознавање ученика са проблемима током деведесетих година и уочавање узрока као и последица политике која је била актуелна на Балкану у овом периоду.


Предавање, Објашњавање, Описивање, дијалог, рад са историјском и географском картом, коришчење различитих типова историјских извора, рад са уџбеником, коришћење документарних и уметничких филмова Дискусија, илустрација





Оцењивање


мај

Усмено, рад на часу, учествовање у дискусији

мај

22



ИСТОРИЧАРИ“ 1.2. ДОДАТНИ РАД И СЕКЦИЈА „МЛАДИ ИСТОРИЧАРИ“ ФУНКЦИЈА ИСТОРИЈЕ У НАСТАВНОМ ПРОЦЕСУ Историја као наука и наставни предмет, јесте једна од друштвених наука, али истовремено је и х уманистичка уманистичка наука. То практично значи да она пружа не само знање о прошлости, већ и утиче на образовање и моделирање ученика, (човека), у смислу што рационалнијег сазнања о себи и другима. Зато је она у обаразовном процесу, било као познавање друштва било као историја: 1. Једина наука, односно наставни предмет, која ученицима објашњава објашњава појмове из друштвене теорије и праксе (држава, владар, де мократија …) 2. Једина наука која уз српски језик и географију, пружа основе за изградњу идентитета (националног, културног итд) 3. Једина наука која пружа елементарну политичку писменост писменост и политичку културу. 4. Једина наука која треба да васпитава за демократију, мир и толеранцију, објашњавањем појмова као што су: рат, мир, избори, странке, опозиција, историјски процес, … 5. Једина наука која пружа о снове за усвајање националних, регионалних, европских и светских културних вредности

ЦИЉЕВИ НАСТАВЕ ИСТОРИЈЕ У XXI ВЕКУ Настава историје у демократској Европи треба да: - има витално место у припреми одговорних и активних грађана и развоју уважавања свих врста различитости, заснованог на схватању националног идентитета и принципа толеранције; - буде одлучујући фактор у помирењу, прихватању, разумевању и поверењу међу народима; - игра главну улогу у унапређењу основних вредности као што су толеранција, узајамно разумевање, људска права и демократија; - буде кључни чинилац слободне изградње Европе на основама заједничког историјског и културног наслеђа, обогаћеног кроз различитости, чак и у оним аспектима који су конфликтни и понекад драматични; - буде део такве образовне политике која непосредно доприноси развоју и напредовању младих људи у погледу њиховог активног учешћа у изградњи Европе, као и мирном развоју људског друштва у глобалној перспективи и у духу међусобног разумевања и поверења; информација, кроз дијалог, - омогући развој интелектуалних способности ученика потребних за критичку и одговорну анализу и т умачење информација, трагање за историјским сведочанствима и отворену расправу која се заснива на мултиперспективности, посебно кад је реч и контроверзним и осетљивим питањима; - омогући грађанима Европе јачање њиховог индивидуалног и колективног идентитета кроз познавање заједничког историјског наслеђа у свим његовим димензијама - локалној, регионалној, националној, европској и глобалној; - буде инструмент за спречавање злочина против човечности. 23



ЗЛОУПОТРЕБА ИСТОРИЈЕ Настава историје не сме бити средство идеолошких манипулација, пропаганде, пропаганде, нити се сме користити за заговарање идеја нетол еранције, ултра национализма, ксенофобије, расизма и анти -семитизма. Историјска истраживања, истраживања, као и настава историје у школама, нису ни на који начин и без обзира на намеру, спојиве са основним вредностима и прописима Савета Европе, уколико допуштају или промовишу злоупотребу историје кроз: - кривотворење или састављање лажних сведочанстава, сведочанстава, статистичких података, монтираних слика итд; - стриктно везивање за један догађај да би се оправдали или прикрили други; - искривљавање прошлости за потребе пропаганде; верзију прошлости која може да створи поделу «ми»«ми» -«они»; - изразито националистичку верзију - злоупотребу историјског записа; - негирање историјских чињеница; - занемаривање историјских чињеница.

ЕВРОПСКА ДИМЕНЗИЈА У НАСТАВИ ИСТОРИЈЕ Како је изградња Европе израз и слободне одлуке самих Европљана који су у њу ушли и историјске реалности, било би прикладно: - показати постојање трајних историјских веза на локалном, регионалном, националном и европском нивоу; - подстаћи наставу о оним периодима и збивањима која имају очевидну европску димензију, посебно оне историјске и културне догађаје и тенденције које су ослонац европске свести; - користити сва расположива средства, посебно информациону технологију, за унапређење заједничких пројеката и медјушколских размена о темама везаним за историју Европе; - развијати занимање ученика за историју других европских земаља; - уводити и развијати наставу о самој историји изградње Европе. У унапређивању европске димензије наставе историје у једној увећаној, демократској и мирној Европи, прикладно је: - узети у обзир постигнуте резултате у оквиру пројекта «Учење и настава европске историје двадесетог века» и то како садржинске тако и у домену методолошког приступа, који је извео Савет за културну сарадњу; - ослонити се на програме Савета Европе за реформу наставе историје и припрему нових уџбеника и методолошких водича у активностима развоја и консолидације демократске стабилности; - ослонити се на програме Савета Европе за подизање свести о значају и настави у домену културног наслеђа; - што је више могуће ширити употребу наставних материјала насталих у оквиру пројекта «Учење и настава европске историје двадесетог века» одговарајућим коришћењем технологија информација и комуникације; комуникације; 24



САДРЖАЈ НАСТАВНИХ ПРОГРАМА Иако настава историје мора избегавати акумулацију акумулацију енциклопедијских знања, она ипак мора обухватити: - подизање свести о европској димензији које ће бити узето у обзир приликом састављања нових програма, да би се ученицима усадила «европска свест», отворена према остатку света; - развој критичких способности ученика, способност самосталног размишљања, објективност и отпорност на манипулације; - догађаје и тренутке који су оставили траг на историји Европе као таквој, који се изучавају на локалном, националном, националном, европском и глобалном нивоу а којима се приступа из перспективе посебно значајних значајних периода или чињеница; - истраживање свих димензија европске историје, не само политичке, него такодје и економске, социјалне и културне; - развијање радозналости и истраживачког духа, нарочито кроз коришћење метода откривања у истраживању културног наслеђа што у први план истиче међукултурне утицаје; - уклањање предрасуда предрасуда и стереотипа истицањем у наставним програму историје позитивних међусобних утицаја различитих земаља, религија и школа мишљења током историјског развоја Европе; преиспитивање злоупотреба историје, без обзира да ли до њих долази због порицања историјских чињеница, фалсификата, - критичко преиспитивање прећуткивања, прећуткивања, незнања или прилагодјавања идеолошким циљевима; контровезних питања узимајући у обзир различите чињенице, мишљења и становишта, исто као и трагањем за истином. - истраживање контровезних

МЕТОДЕ УЧЕЊА ***УПОТРЕБА ИЗВОРА Потребно је користити најразноврсније изворе наставног материјала у преношењу и приказивању историјских чињеница да би оне биле научене кроз критички и аналитички приступ, а посебно: документима; - архиве који су доступни за јавност, у којима сада постоји слободан приступ аутентичним документима; удиовизуелне изворе; - документарне и игране филмове и друге а удиовизуелне - материјале који су производ информационе технологије, а које је потребно проучавати и индивидуално и групно, у чему наставник има кључну улогу; - све врсте музеја посвећених двадесетом веку и места од историјског значаја, који могу помоћи реалном сагледавању недавних догађаја од стране ђака, посебно њихове свакодневне димензије; - усмене историје, путем које изговорено сведочење о недавним историјским догађајима младима може приближити историју и понудити гледишта и становишта оних који су изостављени из «историјског записа».

САМОСТАЛНО ИСТРАЖИВАЊЕ Ђаке треба подстаћи да врше самостална истраживања, одговарајућа за њихов узраст и околности, чиме се код њих подстиче радозналост и иницијатива у погледу прикупљања података и способност уочавања важних података; 25



ГРУПНО ИСТРАЖИВАЊЕ Потребно је подстаћи групе ђака да се баве истраживачким пројектима или активним учењем учењем да би се створили услови за дијалог и отворено и толерантно поређење мишљења.

ИНТЕРДИСЦИПЛИНАРНИ И МУЛТИДИСЦИПЛИНАРНИ ПРИСТУП У настави историје треба увек користити образовни потенцијал интердисциплинарног интердисциплинарног и мултидисциплинарног мултидисциплинарног приступа, успостављајући везе са другим предметима у програму у целини, укључујући књижевност, књижевност, географију, уметности и природне науке.

НАСТАВА И СЕЋАЊЕ Наглашавајући позитивна достигнућа двадесетог века, као што је употреба науке у циљу побољшања животних услова и ширења демократије и људских права, потребно је учинити све што је могуће у сфери образовања, да се спречи понављање или порицање страшних догађаја који су обележили век, пре свега Холокауста, геноцида и других злочина против човечности, етничког чишћења и масовног кршења људских права и основних вредности које Савет Европе посебно подржава. Ово треба да обухвати: – који спадају у најмрачније догађаје европске и светске историје; - помоћ ђацима да стекну знање и свест о догађајима – и њиховим узроцима – који - размишљање о идеологијама које су до њих довеле и начинима како да се спречи њихово поновно појављивање; - обликовање, развој и координисање релевантних програма усавршавања за запослене у образовању у земљама чланицама Савета за културну сарадњу; документацији о овом предмету употребом нове технологије и за наставне материјале у овом домену; - олакшавање приступа постојећој документацији

ОБРАЗОВАЊЕ И УСАВРШАВАЊЕ НАСТАВНИКА ИСТОРИЈЕ Образовање и усавршавање наставника историје треба да: - оспособи и подстакне наставнике историје да користе сложене, на процесе усмерене и промишљене методе наставе историје; - упозна будуће наставнике и оне који већ предају о свим најновијим производима, средствима и методима, посебно у погледу употребе технологија информација и комуникација; комуникација; - упозна наставнике наставнике са техником наставе која, узимајући у обзир чињеничке податке иде и даље од њих са циљем да ђаке оспособи д а тумаче и анализирају историјске чињенице чињенице и њихов утицај на садашњост, у различитим контекстима, на пример, социјалним, географским, економским , итд.;

26



- помогне наставницима наставницима да се оспособе у коришћењу техника оцењивања које обухватају не само податке које су ђаци меморисали, већ и активности које су у стању да обаве на основу свог познавања одређених података, укључујући укључујући истраживање, дискусију и анализу контроверзног питања; интердисциплинарних ситуација за учење у сарадњи са својим колегама; - помоћ у планирању и обликовању интердисциплинарних С обзиром да технологије информација и комуникација доводе до преображаја улоге наставника, важно је да: - се створе прилике за размену које ће помоћи наставници да сазнају о разноврсним ситуацијама за учење у којима може да се испољи т а нова улога; дискусионих група у оквиру којих би се разматрале тешкоће професије, недоумице и сумње у погледу ових нових м етода у - подржи оснивање дискусионих настави; - оснују банке података које се односе на веб сајтове, документе које они садрже, као и ваљаност података садржаних на сајтовима и у документима. Да би се остварили ови циљеви и установио одређен профил наставника историје било би упутно:

ТЕХНОЛОГИЈЕ КОМУНИКАЦИЈА И ИНФОРМАЦИЈА У складу са законом и поштујући слободу говора потребно је предузимање одређених корака у спречавању ширења расистичког, расистичког, ксенофобичног и ревизионистичког материјала, посебно преко интернета. У контексту распрострањене употребе технологија информација информација и комуникација међу младима, и током боравка у школи и ван ње, ва жно је да наставни методи и технике омогуће да ове технологије: - постану важан извор у настави историје; - захтевају једну темељно промишљање које се односи на разноврснот и поузданост извора; - омогуће наставницима и ђацима приступ аутентичним изворима и разноврсним тумачењима; - у многоме прошире приступ историјским подацима и чињеницама; - омогуће и прошире прилике за размену и дијалог. Штавише, било би упутно обезбедити услове у којима наставници могу да: - у процесу одабира, помогну својим ђацима да сами процене поузданост извора података и самих података; транскултурни приступ тумачењу - у наставу уведу праксу која подстиче критичку анализу, уважава постојање мноштва гледишта и која усваја транскултурни чињеница; - помогну ђацима да стекну вештине критичке анализе и аналошког расуђивања. ,

27



Програм историјске секције шк. 2011/12. год. Програмски задаци

ГАНТОГРАМ АКТИВНОСТИ

V разред

IX

X

XI

XII

I

II

III

IV

V

VI

Договор о раду, избору тема . . . Израда паноа или историјских карата Израда веб сајта секције и постављање првих текстова и планираних пројеката Култура народа Старог Истока (писма, материјали на којима се писало) Хомерова Илијада у литератури и на филму (разговор о филму Троја) Спартанско васпитање – васпитање – Атинско Атинско васпитање Олимпијске игре старе Грчке (израда албума - спортске дисциплине) Историјски споменици старе Грчке и Рима (фотографије, видео снимци, ...) Приказ Power-point презентација ученика Разговор о раду секције током године

Програмски задаци VI разред

ГАНТОГРАМ АКТИВНОСТИ IX

X

XI

XII

I

II

III

IV

V

VI

Договор о раду, избору тема . . . секције Живот сељака у средњем веку (радионица) Израда веб сајта секције и постављање првих текстова и планираних пројеката Словени, свакодневни живот, сеобе, веровања, обичаји Израда електронског албума Јужни Словени Србија у доба Немањића, (израда историјских карата, ПП презентација – Задужбине Немањића, галерија слика династије Немањић Лазар Хребељановић – историја – историја култ, предање Приказ Power-point презентација ученика Разговор о раду секције током године 28



Програмски задаци VII разред

ГАНТОГРАМ АКТИВНОСТИ IX

X

XI

XII

I

II

III

IV

V

VI

IX

X

XI

XII

I

II

III

IV

V

VI

Договор о раду, избору тема . . . секције Израда веб сајта секције и постављање првих текстова и планираних пројеката Историјски значај великих географских открића (техничка открића, последице великих географских открића) Најзначајнија дела сликара хуманизма и ренесансе (израда електронског албума) Израда хронолошке табеле Српски народ под турском влашћу (данак у крви, народна књижевност) Велика сеоба Срба (рад на сликама и тексту) Први и Други српски устанак (писани и материјални историјски извори, израда електронског албума) Приказ Power-point презентација ученика Разговор о раду секције током године

VIII разред Договор о раду, избору тема . . . секције Израда веб сајта секције и постављање првих текстова и планираних пројеката Посета музеју Израда хронолошких таблица Србија у Првом светском рату (рад на историјским изворима, гледање филма Где цвета лимун жут Азања у Првом светском рату Фашизам и нацизам – симболи и њихово коришћење данас «Хладни рат» Југославија после Другог светског рата Приказ Power-point презентација ученика Разговор о раду секције током године

29



1.2.1. ОПЕРАТИВНИ ПЛАНОВИ ДОДАТНОГ РАДА (V-VIII РАЗРЕД) ПЕТИ РАЗРЕД 1.2.1.1. Ред.бр. часа

Назив наставне јединице

Ред.бр. Назив наставне јединице часа

1.

Упознавање ученика са планом и начином рада

17.

2. 3.

Историја као наука на конкретним примерима Живот човека у праисторији

18. 19.

4.

Настанак првих држава на Истоку

20.

5. 6.

Најзначајније одлике Сумера и Акада - Хамураби ''Египат је дар Нила''Нила''- Херодот

21. 22.

7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14.

Египатски владаривладари - фараони Државе Старог истокаистока- сист. Најстарија историја ХеленаХелена- Тројански рат. Грчка митологија Грчка митологија Спарта и Атина као најзначајнији најзначајнији полиси у Хелади Спартанско васпитање и атинска демократија( Перикле) Грчка историја до рата са ПерсијомПерсијом - систематизација

23. 24. 25. 26. 27. 28. 29. 30.

15. 16.

Борба Грка за очување независности независности у рату против Персије Међусобни сукоб Грка за превласт над ГрчкомГрчком - Пелопонески рат

31. 32.

Успон Македоније и победа над Персијом) Александар Велики) Карактер Александрове државе Утврђивање градива из текуће школске године као припрема за такмичење Утврђивање градива из текуће школске године као припрема за такмичење Грчка тј. хеленистичка историјаисторија - систематизација Утврђивање градива из текуће школске године као припрема за такмичење Најстарија историја Рима Пунски ратовиратови - Ханибал Гај Јулије Цезар и ширење римске државе Рим до царствацарства- систематизација Римско царство Позно Римско царство Пропаст античког света Античка културакултура- упоредни преглед римске и грчке културе ХришћанствоХришћанство- појава и положај Култура и религија у старом векувеку - систематизација

30



1.2.1.4.

ШЕСТИ РАЗРЕД



1.

Упознавање ученика ученика са планом и начином рада

17.

2. 3.

18. 19.

4.

Византија као прва хришћанска држава Свакодневни живот у Византијском царству; церемонијал Византијско царствоцарство - сист.

5. 6.

Словени у прапостојбини и коначно расељавање Јужни Словени у борби против Византије

21. 22.

7. 8.

Јужни СловениСловени- систематизација Франачки цар Карло Велики и сукоб са Византијом око ингеренција Хришћанска црква у средњем веку Знамените личности средњег векавека - краљ Артур Рани средњи веквек - систематизација Позни средњи век и његово друштво Аутокефалност српске цркве 1219. Свети СаваСава- први српски архиепископ Настанак српске државе у VII веку Немањићка Србија: Стефан Немања и Стефан Првовенчани

23. 24.

Наследници Стефана Првовенчаног Првовенчаног-- успон српске државе до 1282. године Немањићка Србија до 1282.1282.- сист. Утврђивање градива из текуће школске године као припрема за такмичење Утврђивање градива из текуће школске године као припрема за такмичење Краљ Милутин и Стефан Дечански Утврђивање градива из текуће школске године као припрема за такмичење Живот на српском двору; византинизација Стефан ДушанДушан- први српски цар

25. 26. 27. 28. 29. 30. 31. 32.

Пропаст Немањићке Србије Српска држава у периоду 1371. и Косовске битке 1389. год. Косовска битка у традицији и историји Српска деспотовина Губитак независности српске државе Србија после 1371.год.1371.год.- сист. Знамените жене средњевековне Србије Годишња систематизација градива

9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16.

20.

31



1.2.1.4. Ред.бр. часа

СЕДМИ РАЗРЕД

Назив наставне јединице


1. 2. 3.

Уводни час Оснивање прве школе у Азањи 1851. године Нова откривања света у новом веку

17. 18. 19.

4.

Хуманизам, ренесанса ренесанса и р еформација унутар РКЦ

20.

5.

Апсолутистичке монархије (Луј XIV)

21.

6.

Револуције у Европи и свету( Амерички рат за независност)

22.

7. 8. 9. 10. 11. 12.

Француска буржоаска револуција Наполеон Бонапарта и Европа у периоду 1794-1815. 1794 -1815. Карактер и значај Револуције 1848/9. у Европи Век национализманационализма -Бизмарк и Кавур Европа у новом векувеку-сист. Турско царство после Мохачке битке 1526. г.г. - карактер, друштво Османско царство и Срби( устанци, буне, положај) Пећка патријаршија(значај патријаршија(значај обнове 1556. године) Годишњица Првог српског устанка; најзначајнији догађаји у устанку Најзначајније личности Првог српског устанка

23. 24. 25. 26. 27. 28.

13. 14. 15. 16.

29. 30. 31. 32.

Доња Јасеница у устанку Први српски устанакустанак - сист. Утврђивање градива из текуће школске године као припрема за такмичење Утврђивање градива из текуће школске године као припрема за такмичење Сеобе Срба у Аустрију, Хрватску и МађарскуМађарску - Привилегије цара Леополда и стварање Војне крајине Утврђивање градива из текуће школске године као припрема за такмичење Карловачка митрополијамитрополија- СПЦ у Хабзбуршкој монархији Срби у Аустрији и ТурскојТурској - сист. Други српски устанак: ток, карактер и значај Кнез Милош Обреновић и добијање независности независности Српска револуцијареволуција- сист. Уставобранитељски режим и кнез Александар Карађорђевић Друга влада Милоша и Михаила Србија 1835-18691835-1869- утврђивање Знамените личности српског новог века(Арсеније века(Арсеније III, Карађорђе, кнез Милош) Устави у Србији 1835-1888. 1835 -1888.

32



1.2.1.4. Ред.бр. часа 1.


Назив наставне јединице Уводни час

2. 3. 4.

Последице Бечког конгреса у Европи и на Балкану Значај Конгреса за СрбијуСрбију- независност и краљевина Краљ Милан и краљ Александар Обреновић

5. 6. 7.

Мајски преврат и долазак Петра Карађорђевића на српски престо Србија 1878-1912.1878-1912.- утврђивање Балкански ратовиратови - узроци, ток последице

8. 9.

Први светски рат у Европи и свету: узроци, повод и ток. Србија и Први светски рат: најзначајније битке и егзодус

10.

Србија под окупацијом; војска у Грчкој и пробој Солунског фронта. Први светски ратрат -систематизација Стварање нове државе на БалкануБалкану - Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца Краљ Александар Карађорђевић Фашизам и нацизам у Европи Краљевина Југославија после Марсејског атентата 1934. г.

11. 12. 13. 14. 15.

Ред.бр. Назив наставне јединице часа Узроци и повод Другог светског рата( ток и последице у 16. Европи и свету) Карактер владавине Адолфа Хитлера 17. Крај Другог светског рата 18. Утврђивање градива из текуће школске године као припрема 19. за такмичење Утврђивање градива из текуће школске године као припрема 20. за такмичење Мартовски пуч и демонстрације 1941. године. 21. Утврђивање градива из текуће школске године као припрема 22. за такмичење Југославија у Другом светском рату: карактер, ток и битке 23. Покрети отпора у Ј угославији: Равногорски и ПартизанскиПартизански24. сличности и разлике Последице Другог светског рата у Југославији и свету 25. 26. 27.

Хладни ратрат- основне одлике послератног периода СФРЈСФРЈ- карактер нове државе

28. 29. 30.

Јосип Броз Тито 19451945-1980: једно ново време Друштвени живот послератне Југославије Криза и распад СФРЈ

33



2. СВАКОДНЕВНИ ЖИВОТ У ПРОШЛОСТИ Циљ и задаци Циљ изучавања предмета је проширивање знања из области опште културе и оспособљавање ученика да, кроз упознавање с начином живота људи у прошлости, боље разумеју свет и време у коме живе и развију свест о континуитету и укорењености. Ученици би требало да се упознају са специфичностима динамике културних промена и да науче како да сагледају себе у контексту "другог", да би сопствени идентитет што потпуније интегрисали у шири контекст разуђене и сложене садашњости. Задаци предмета су да ученици, кроз наставу усмерену ка упознавању с различитим елементима свакодневног живота, као што су односи у породици, исхрана, образовање, дечје игре, забава, станишта, одевање итд, уоче њихову условљеност историјским процесима и догађајима. Концепција наставе овог изборног предмета нагласак ставља на упознавање с основним елементима свакодневног живота у прошлости Србије, Југоисточне Европе, Средоземља и Европе у целини, с намером да се уоче њихови заједнички именитељи и упознају различитости које постоје у датом историјском контексту, као и у односу на савремено доба у којем ученик живи. Подстицањем радозналости, креативности и истраживачког духа у проучавању овог предмета, ученици треба да се оспособе да формирају јаснију слику о прошлим временима, да овладају елементарним процедурама прикупљања историјске грађе, као и да развију критички однос према њој. Разред ПЕТИ ШЕСТИ СЕДМИ ОСМИ

бр.наставних бр.часова недеља недељно 36 36 36 34

1 1 1 1

укупно часова 36 36 36 34

Уџбеник Марко Шуица, Дневници из прошлости, ЗУНС, Београд, 2008.

34



2.1. ГЛОБАЛНИ И ОПЕРАТИВНИ ПЛАНОВИ (V-VIII РАЗРЕД) 1.2.1.4.


Оперативни задаци: разумевање појма свакодневни живот; разумевање појма прошлост; разумевање значаја проучавања свакодневног свакодневног живота у прошлости; усвајање и продубљивање знања о разликама између свакодневног живота данас и у прошлости; идентификовање идентификовање актуелних дечјих игара (врсте и њихова функција); упознавање с дечјим играма у прошлости (врсте и њихова функција); идентификовање идентификовање сличности и разлика између игара некад и сад; разумевање значаја значаја игре у развоју појединца и друштва; упознавање са свакодневним животом људи у праисторији; упознавање са свакодневним свакодневним животом народа Ст арог истока; упознавање са свакодневним животом старих Грка; упознавање са свакодневним животом старих Римљана; подстицање ученика на самостални истраживачки рад; истраживачки рад; развијање способности повезивања знања из различитих области; подстицање креативности.

Ред.бр. н. теме I II III

Назив наставне теме Увод Игре у прошлости Свакодневни живот у праисторији и старом веку УКУПНО

Бр. часова по теми 3 5 28 36

35



ОПЕРАТИВНИ ПЛАН ЗА V РАЗРЕД

10.

Начин исхране, становање и одевања у праисторији

29.

11.

Изуми и веровања

30.

Употребни предмети у Старом Египту и Месопотамији Путовање и трговина код народа Старог истока Веровања у Старом Египту и Месопотамији Најзанимљивији Најзанимљивији археолошки налази и локалитети СТАРА ГРЧКА Начин исхране, oдевање, становање и породични односи у Старој Грчкој Образовање у Старој Грчкој Друштвени живот у Старој Грчкој Медицина и наука у Старој Грчкој Веровања старих Грка Употребни предмети предмети у Старој Грчкој Најзанимљивији Најзанимљивији археолошки налази и локалитети СТАРИ РИМ Начин исхране, oдевање, становање и породични односи у старом Риму Образовање у старом Риму

12.

Најзанимљивији Најзанимљивији археолошки налази и локалитети

31.

Друштвени живот живот у старом Риму Риму

32.

Римска војска

33.

Путовање и трговина у старом Риму

34.

Веровања и ритуални обреди у Старом Риму

1. 2. 3.

УВОД Прошлост и време Појам свакодневног живота Значај проучавања свакодневног живота у прошлости ИГРЕ У ПРОШЛОСТИ

18. 19. 20. 21.

4.

Појам и феномен игре

22.

5. Дечје игре у садашњости и прошлости Играчке у прошлости 6. 7. Традиционалне игре у Србији 8. Олимпијске игре у античкој Грчки СВАКОДНЕВНИ ЖИВОТ У ПРАИСТОРИЈИ И СТАРОМ ВЕКУ ПРАИСТОРИЈА Свакодневни живот у праисторијским заједницама 9.

СТАРИ ИСТОК

23. 24. 25. 26. 27. 28.

14.

Начин исхране и становање у Старом Египту и Месопотамији Породични односи у Старом Египту и Месопотамији

15.

Образовање у Старом Египту и Месопотамији

35.

Употребни предмети предмети и накит

16.

Обавезе становништва

36.

Најзанимљивији Најзанимљивији археолошки налази и локалитети

17.

Друштвени живот у Старом Египту и Месопотамији

13.

36



1.2.1.4.


Оперативни задаци: - разумевање појма свакодневни живот; - разумевање значаја проучавања свакодневног живота у прошлости; - усвајање и продубљивање знања о разликама између свакодневног живота данас и у прошлости; - упознавање са улогом и значајем грбова и застава; - упознавање са улогом и значајем грбова и застава у прошлости српског народа; - упознавање са свакодневним животом у средњем веку; - упознавање са свакодневним животом српског народа у средњем веку; - подстицање ученика на самостални истраживачки рад; - развијање способности повезивања знања из различитих области.

Ред.бр. н. теме I II III IV

Назив наставне теме Увод Грбови и заставе заставе некад и сад Свакодневни живот у средњoвекoвној Европи Свакодневни живот у српским земљама средњег века Укупно

Бр. часова по теми 2 4 18 12 36

37



ОПЕРАТИВНИ ПЛАН ЗА VI РАЗРЕД 18.

Витешка каријера

Појам свакодневног живота Значај проучавања свакодневног живота у прошлости

19.

Витешки турнири и друге такмичарске игре Друштвени живот

21.

3.

ГРБОВИ И ЗАСТАВЕ НЕКАД И САД Појам грба и заставе као симбола и хералдике као науке о грбовима

4. 5. 6.

Улога и значај грбова и застава у садашњости Улога и значај грбова и застава у прошлости Грбови и заставе у прошлости српског народа

23. 24.

УВОД

1. 2.

Свакодневни живот у средњoвекoвној Европи 7. Начин исхране у средњем веку 8. Одевање у средњем веку

9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17.

Породични односи у средњем веку Становање у средњем веку Живот у средњовековном граду Средњовековни замак Живот у средњовековном селу Властелин на свом имању Образовање Живот у средњовековном манастиру Војска

20.

22.

Употребни предмети Страхови средњовековног становништва Лечење Путовање и трговина

Свакодневни живот у српским земљама средњег века 25. Начин исхране

26. 27. 28. 29. 30. 31. 32. 33. 34. 35. 36.

Одевање Становање Лечење Животни циклус Српска средњовековна породица Образовање Друштвени живот Насеља Живот на селу Војска Путовање и трговина 38



1.2.1.4.


Oперативни задаци Ученици треба да: - разумеју појам свакодневни живот - разумеју значај проучавања свакодневног живота у прошлости - усвоје и прошире знања о разликама између свакодневног живота данас и у прошлости - усвоје и прошире знања о улози новца и банака у свакодневном животу људи некад и сад - употпуне знања о историји српског новца - стекну знања о свакодневном животу у новом веку - стекну знања о свакодневном животу Срба у новом веку - развијају истраживачку радозналост - развијају способност повезивања знања из различитих области.


Назив наставне теме Увод Новац и банке некад и сад Свакодневни живот у новом веку Свакодневни живот Срба од краја XV до краја XIX века УКУПНО


39



ОПЕРАТИВНИ ПЛАН ЗА VII РАЗРЕД УВОД 1. 2. 3. 4. 5. 6.

Појам свакодневног живота Значај проучавања свакодневног живота у прошлости НОВАЦ И БАНКЕ НЕКАД И САД Појмови нумизматика, новац и банка Новац и банке у садашњости Новац и банке у прошлости Новац у Србији некад и сад СВАКОДНЕВНИ ЖИВОТ У НОВОМ ВЕКУ

7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18.

Начин исхране Одевање Породични односи Становање у доба ренесансе и барока Становање у индустријско доба Живот у ренесансном и барокном граду Живот у граду индустријског доба Живот на селу Образовање и васпитање Верски живот Војска Класична музика и класично позориште

19. 20.

Доколица и забавни живот Комуникације у индустријско доба

Однос према другом и различитом 21. Страхови становништва 22. Лечење 23. Свакодневни живот Срба од краја XV до краја XIX века Начин исхране 24. 25. 26. 27. 28. 29. 30. 31. 32. 33. 34. 35. 36.

Одевање Становање Живот у граду Трговина и занатство Живот на селу Породица Друштвени живот Однос према другом и различитом Образовање Војска Лечење Комуникације 40



1.2.1.4.


Oперативни задаци Ученици треба да: – разумеју разумеју значај проучавања свакодневног свакодневног живота у прошлости – усвоје – усвоје и прошире знања о разликама између свакодневног живота данас и у прошлости – стекну – стекну знања о свакодневном животу у Европи и свету од краја XIX до краја XX века – стекну – стекну знања о свакодневном животу код Срба од краја XIX до краја XX века – усвоје – усвоје и прошире знања о улози фотографије, филма, радија и телевизије у свакодневном животу људи некад и сад – развијају истраживачку радозналост – развијају развијају способност повезивања знања из различитих области.


Назив наставне теме Увод Фотографија, Фотографија, филм, филм, радио и телевизија некад и сад Свакодневни живот у Европи и свету од краја XIX до краја XX века Свакодневни живот код Срба од краја XIX до краја XX века УКУПНО


41



ОПЕРАТИВНИ ПЛАН ЗА VIII РАЗРЕД УВОД 1.

Појам свакодневног живота

2.

Значај проучавања свакодневног живота у прошлости

18.

4. Фотографија, филм, радио и телевизија у садашњости 5. Фотографија, филм, радио и телевизија у прошлости 6. Фотографија, филм, радио и телевизија у Србији некад и сад Свакодневни живот у Европи и свету од краја XIX до краја XX века

Комуникације, путовања и туризам Односи и стереотипи према другом и 19. различитом 20. Брига о телу и здрављу – лечење – лечење Свакодневни живот код Срба од краја XIX до краја XX века 21. Начин исхране и одевање 22. Становање 23. Индустрија, трговина и занатство 24. Живот у граду

7. 8. 9. 10. 11.

Начин исхране Одевање Породични односи Становање Живот у граду

25. 26. 27. 28. 29.

12.

Живот на селу

30.

13. 14. 15. 16. 17.

Образовање и васпитање Верски живот Војска Забава Спорт

31. 32. 33. 34.

ФОТОГРАФИЈА, ФИЛМ, РАДИО И ТЕЛЕВИЗИЈА НЕКАД И САД 3.

Феномен фотографије, филма, радија и телевизије

Живот на селу Породица Верски живот Друштвени живот Спорт Односи и стереотипи према другом и различитом Образовање Војска Брига о телу и здрављу – лечење – лечење Комуникације, путовања и туризам

42



3. ГРАЂАНСКО ВАСПИТАЊЕ 3.1. ГЛОБАЛНИ И ОПЕРАТИВНИ ПЛАНОВИ (V -VIII РАЗРЕД) Циљ и задаци Општи циљ предмета је оспособљавање ученика за активно учешће у животу школе и локалне заједнице , проширивањем знања о демократији, демократији , њеним принципима и вредностима кроз практично деловање .

1.2.1.4.


Задаци: - подстицање и оспособљавање за активно учешће у животу школе развијањем вештина за унапређивање услова школског живота кроз праксу; - упознавање упознавање школских правила и процедура; - разумевање функционисања функционисања органа управљања школе и стручних тела; - упознавање упознавање права и одговорности свих актера на нивоу школе; комуникацијских вештина неопходних за сарадничко понашање, аргументовање ставова и изражавање мишљења; - развијање комуникацијских - обучавање техникама групног рада; - развијање способности критичког просуђивања и одговорног одлучивања и делања. Ред.бр. Бр. часова наставне по теми теме

Назив наставне теме

I II III IV V VI VII

УПОЗНАВАЊЕ ОСНОВНИХ ЕЛЕМЕНАТА ПРОГРАМА САГЛЕДАВАЊЕ УСЛОВА ШКОЛСКОГ ЖИВОТА ИЗБОР ПРОБЛЕМА НА КОМЕ ЋЕ СЕ РАДИТИ САКУПЉАЊЕ ПОДАТАКА О ИЗАБРАНОМ ПРОБЛЕМУ АКТИВИЗАМ И ПАРТИЦИПАЦИЈАПАРТИЦИПАЦИЈА - ПЛАН АКЦИЈЕ ЈАВНА ПРЕЗЕНТАЦИЈА ПЛАНА АКЦИЈЕ ОСВРТ НА НАУЧЕНОНАУЧЕНО - ЕВАЛУАЦИЈА

УКУПНО

6 4 1 8 12 1 4

36 43



ОПЕРАТИВНИ ПЛАН ЗА V РАЗРЕД 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18.

Доношење правила Доношење правила Права и одговорности Партиципација - Шта је то? Учешће ученика у животу школе Формирање разредног тима Проблеми у школи Проблеми у школи Прикупљање података о школским проблемима Извештавање и дискусија о прикупљеним подацима ИЗБОР ПРОБЛЕМА НА КОМЕЋЕ СЕ РАДИТИ

Извори података Технике и начини сакупљања података Технике и начини сакупљања података Вежбање у сакупљању података Вежбање у сакупљању података Анализа процеса прикупљања података Извештавање о прикупљеним подацима

19. 20. 21. 22. 23. 24. 25. 26. 27. 28. 29. 30. 31. 32. 33. 34. 35. 36.

Евалуација рада на прикупљању података Зашто је важно да учествујемо Нивои партиципације Мале акције доводе до промене Осмишљавање плана акције План акције Завршница плана акције Завршница плана акције Планирање рада тимова Планирање рада тимова Припрема за јавну презентацију Вежба јавне презентације Вежба јавне презентације ЈАВНА ПРЕЗЕНТАЦИЈА ПЛАНА АКЦИЈЕ

Осврт на наученонаучено - евалуација Осврт на наученонаучено - евалуација Евалуација рада на прикупљању података Слављење

44



1.2.1.4.


Задаци: - подстицање и оспособљавање за активно учешће у животу школе развијањем вештина за унапређивање услова школског живота кроз праксу; - упознавање школских правила и процедура; - разумевање функционисања органа управљања школе и стручних тела; - упознавање права и одговорности свих актера на нивоу школе; - развијање комуникацијских вештина неопходних за сарадничко понашање, аргументовање ставова и изражавање мишљења; - обучавање техникама групног рада; - развијање способности критичког просуђивања и одговорног одлучивања и делања. Ред.бр. наставне теме

I II III IV V VI VII

Назив наставне теме УПОЗНАВАЊЕ ОСНОВНИХ ЕЛЕМЕНАТА ПРОГРАМА ПРВИ КОРАК - УОЧАВАЊЕ ПРОБЛЕМА У ЗАЈЕДНИЦИ ДРУГИ КОРАККОРАК - ИЗБОР ПРОБЛЕМА ТРЕЋИ КОРАККОРАК- САКУПЉАЊЕ ПОДАТАКА О ИЗАБРАНОМ ПРОБЛЕМУ ЧЕТВРТИ КОРАК - ИЗРАДА СТУДИЈЕ ПЕТИ КОРАККОРАК- ЈАВНА ПРЕЗЕНТАЦИЈА СТУДИЈЕ ШЕСТИ КОРАККОРАК- ОСВРТ НА НАУЧЕНОНАУЧЕНО - ЕВАЛУАЦИЈА

УКУПНО


6 4 1 8 12 1 4

36

45



ОПЕРАТИВНИ ПЛАН ЗА VI РАЗРЕД 1. 2. 3. 4.

Увод у програм Упознавање са најзначајнијим појмовима из програма Мере и решења : уочавање проблема у заједници, предлози могућих решења одређених проблема Правила и захтеви тимског рада

19.

Разговор о прикупљеним подацима

20.

Подела ученика на четири студијске групе

21. 22.

Разврставање и класификовање сакупљених материјала Разврставање и класификовање сакупљених материјала

5.

Упознавање са корацима кроз које се реализује програм

23.

Критеријуми за израду ст удије

6.

Студија одељења: упознавање ученика са израдом разредне студије

24.

Израда студије : показни део (пано)

7.

Уочавање проблема у друштвеној заједници

25.

Израда студије : показни део (пано)

8.

Подела ученика у групе за прикупљање података

26.

Израда студије : документациони део

9.

Прикупљање података о проблемима заједнице

27.

Израда студије : документациони део

10.

Извештавање и дискусија о прикупљеним подацима

28.

Припрема за јавну презентацију

11.

29.


12.

ИЗБОР ПРОБЛЕМА НА КОМЕ ЋЕ СЕ РАДИТИ Индентификовање Индентификовање извора информација

30.


13. 14.

Упознавање са техникама и поступцима прикупљања информација

31. 32.

Симулација презентације

15.

Подела на истраживачке тимове и припрема потребних материјала

33.

Разговор о томе шта су ученици и како научили

34.

Разговор о томе шта су ученици и како научили

35.

Израда кратког писаног осврта на научено као део документације

16. 17.

Сакупљање података о изабраном проблему

18.

36.

ЈАВНА ПРЕЗЕНТАЦИЈА ПЛАНА АКЦИЈЕ

46



1.2.1.4.


Оперативни задаци: Ученици треба да: да : - разумеју значења кључних појмова који се односе на грађанина државу и власт - схвате историјски развој грађанских права и слобода - се упознају са карактеристикама одговорног и активног грађанина - разумеју место и улогу детета као грађанина у друштву - разумеју однос између грађанских права појединца и општег добра - се упознају са начинима развијања грађанске одговорности - разумеју волонтерски покрет и значај волонтерских акција - буду подстицани да се ангажују у различитим иницијативама и акцијама ; - разумеју значај иницијативе за постизање промена у друштвеној заједници - разумеју неопходност постојања власти - се упознају са концептом ограничене власти - се упознају са институцијом Ђачког парламента. парламента . ,


I II III IV


Назив наставне теме УВОД ГРАЂАНИН ДРЖАВА И ВЛАСТ

ЂАЧКИ ПАРЛАМЕНТ И ИНИЦИЈАТИВА

ЗАВРШНИ ДЕО УКУПНО




Пројекти

2 19 7 5 3

2 10 5 2 0

0 3 2 1 3

0 6 0 2 0

36

19

9

8

47



ОПЕРАТИВНИ ПЛАН ЗА VII РАЗРЕД 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15.

Поглед уназад Представљање циљева, задатака, садржаја и метода рада Грађанин и политика у прошлости Грађанин и политика у прошлости Одговоран и активан грађанин Одговоран и активан грађанин Дете као грађанин Дете као грађанин Породица, школа, локална заједница, држава заједнице у којима живимо Права појединца и опште добро Одговорност ( индивидуална) Одговорност ( грађанска) Начин развијања грађанске одговорности: институционално и ванинституционално Појам и значај волонтерског покрета Вредности на којима почива волонтеризам

Избор волонтерских акција 17. Извођење волонтерских акција 18. Извођење волонтерских акција 16.

19. Извођење волонтерских акција Анализа извођења успешности волонтерских акција 20. 21. 22. 23. 24. 25. 26. 27.

Анализа извођења успешности волонтерских акција Држава- појам Држава- историјски контекст развоја државе Власт- Неопходност постојања власти Власт- ограничена и неограничена власт Власт- владавина појединца, владавина закона Власт- демократија, Устав

28. Власт- нивои власти и подела власти Место и улога Ђачког парламента по одредбама Закона о основама 29. система образовања и васпитања 30. Начин функционисања Ђачког парламента Избор теме демократском процедуром и покретање иницијативе да 31. се о њој расправља у Ђачком парламенту Избор теме демократском процедуром и покретање иницијативе да 32. се о њој расправља у Ђачком парламенту Избор теме демократском процедуром и покретање иницијативе да 33. се о њој расправља у Ђачком парламенту 34. Израда речника кључних појмова 35. Израда речника кључних појмова 36. Шта носим са собом

48



1.2.1.4.


Задаци : - стварање разноврсних могућности да кроз различите садржаје и облике рада током наставе грађанског васпитања сврха , циљеви и задаци образовања, као и циљеви наставе грађанског васпитања буду у пуној мери реализовани ; - разумевање концепта универзалности права детета ; - стицање знања о узроцима различитог степена остварености права детета у савременом свету ; - подстицање развоја критичког односа према појавама злоупотребе права детета ; - упознавање са неопходним условима за остваривање најбољег интереса детета ; - упознавање са местом , улогом и значајем међународних организација које се у свом раду баве унапређивањем положаја деце ; - упознавање са местом , улогом и значајем институција и организација које се у свом раду баве унапређивањем положаја деце у Србији ; - упознавање са националним законодавним оквиром чији је циљ заштита интереса деце ; - разумевање места, улоге и одговорности државе , друштва, породице и детета у унапређивању положаја деце у једном друштву ; - идентификовање особина , знања и вештина код деце које су значајне за њихову активну улогу у унапређивању положаја деце у друштву ; - разумевање улоге и значаја медија у савременом друштву ; - унапређивање вештина критичког разматрања информација добијених преко различитих медија;



Назив наставне теме

I УВОД ДЕЦА У САВРЕМЕНОМ СВЕТУ II III МЕДИЈИ У САВРЕМЕНОМ ДРУШТВУ IV ЗАВРШНИ ДЕО УКУПНО




Пројекти

2 18 11 3

2 12 5 0

0 4 2 3

0 2 4 0

34

19

9

6

49



ОПЕРАТИВНИ ПЛАН ЗА VIII РАЗРЕД 1.

Поглед уназад

18.

2.

Представљање циљева, задатака, садржаја и метода рада

19.

Компетенције деце значајне за укључивање у активности које доприносе побољшању положаја деце у друштву Активности за унапређивање положаја деце у Републици Србији

3.

Положај детета у друштву - место, улога и одговорност државе, друштва, породице и детета

20.

Активности за унапређивање положаја деце у Републици Србији

4.

Универзалност људских права и права детета, повезаност дечијих потреба са правима детета

21.

Медији у савременом друштву

22. 23. 24.

Место, улога и значај медија

25.

Медији као извор информација

9. Анализа положаја деце у Србији 10. Анализа положаја деце у Србији 11. Анализа положаја деце у Србији 12.

26. 27. 28. 29.

Утицај тачке гледишта на објективност информација

13. Институционални Институционални оквир - установе које се баве

30.

Анализа одабраног домаћег медија

31.

Разматрање предлога ученика који имају за циљ садржајније, веродостојније и у већем обиму представљање деце и њихових проблема у анализираном медију

32.

Шта носим са собом

33.


34.


5. Чиниоци који утичу на оствареност дечијих права 6. Чиниоци који утичу на оствареност дечијих права 7. Примери злоупотребе права детета 8.

Међународне организације које се баве унапређивањем унапређивањем положаја деце и заштитом њихових интереса

унапређивањем унапређивањем положаја деце и заштитом њихових интереса

14. Националне и локалне организације које се баве питањима

15. деце и организације у којима деца узимају учешће

Националне и локалне организације које се баве питањима

16. деце и организације у којима деца узимају учешће

Компетенције деце значајне за укључивање у активности

17. које доприносе побољшању положаја деце у друштву

Разумевање и тумачење медијских порука Разумевање и тумачење медијских порука

Улога медија у стварању слике о положају деце у једном друштву Учешће деце у медијима - могућности и начини Анализа одабраног домаћег медија

50



4.ПРИЛОЗИ 4.1. ЛИТЕРАТУРА ЛИТЕРАТУРА ЗА 5. РАЗРЕД * Амијан Марцелин, Историја, прев. М. Милин, Београд 1998. * Апијан, Римски грађански ратови, прев. Б. М. Стевановић, Београд 1991. * Диодор са Сицилије, Историјска библиотека, прев. М. Рицл, Нови Сад 1998. * Ђурић М., Историја старих Грка до смрти Александра Македонског у одабраним изворима, Београд Београд 1975. * Еп о Гилгамешу, прев. В. Кош утић, Београд 1996. * Гај Јулије Цезар, Галски рат, Грађански рат, прев. А. Тузлић, Нови Сад 1980. * Корнелије Тацит, Анали, прев. Љ. Црепајац, Београд 1970. * Корнелије Тацит, Хисторије, прев. Ј. Миклић, Загреб 1987. * Ксенофонт, Анабаза, прев. М. Поповић, Београд 2002. * Ксенофонт, Хеленска историја, прев. М. Душанић, Нови Сад 1980. * Тит Ливије, Историја Рима од оснивања Града I-II, I-II, прев. М. Мирковић, Београд 19911991 - 1995. * Плутарх, Славни ликови антике I-II, I-II, прев. М. Ђурић, Нови Сад 1987. * Плутарх, Упоредни животописи I-III, I-III, прев. З. Дукат, Загреб 1988. * Полибије, Историје I-II, I-II, прев. М. Рицл, Нови Сад 1988. * Транквил, Повијест дванаест римских царева, прев. С. Хосу, Ријека 1975. * Тукидид, Историја Пелопонеског рата, прев. Д. Обрадовић, Београд 1999. * Херодот, Историја I-II, I-II, прев. М. Арсенић, Нови Сад 1980. * Хомер, Илијада, прев. М. Ђурић, Нови Сад 1985. * Хомер, Одисеја, прев. М. Ђурић, Нови Сад 1985. * Будимир, М.М.- Флашар, М., Преглед римске књижевноста, Београд 1963. * Буркхарт, Ј., Доба Константина Великог, Нови Сад 2006. * Гарашанин, М., Праисторија, Београд 1982. * Гримал, П., Римска цивилизација, Београд 1968. * Ђурић, М., Историја хеленске књижевности, Београд 1986. * Замаровски, В., Тајне царства Хетита, Загреб 1965. * Илустрована историја света I: Стари свет, Београд 1983. * Историја приватног живота I: Од Римског царства до 1000. године, Београд 2000. 51



* Каркопино, Ж.., Рим у раздобљу највишег успона Царства, Загреб 1981. * Крајсиг, Х., Повијест хеленизма, Загреб 1987. * Крамер, С. Н., Хисторија почиње у Сумеру, Загреб 1966. * Курт, А., Стари исток I-II, I-II, Београд 2004. * Лисичар, П., Грци и Римљани, Загреб 1971. * Ликови старог Египта, Београд 2005. * Машкин, Н. А., Историја старог Рима, Београд 198 5. * Монте, П., Египат у доба Рамзеса, Загреб 1978. * Оксфордска историја библијског света, Београд 2006. * Оксфордска историја Грчке и хеленистичког света, Београд 1999. * Оксфордска историја старог Египта, Београд 2004. * Оксфордска историја римског света, Београд 1999. * Папазоглу, Ф., Историја хеленизма. Владавина Александра Великог. Доба дијадоха, Београд 1995. * Рађање европске цивилизације. Грчка и Рим, Београд 1967. * Ростовцев, М., Историја Старог света, Нови Сад 1990. * Срејовић, Д., Лепенски Вир, Београд 1969. * Срејовић, Д., Уметност Лепенског Вира, Београд 1983. * Срејовић, Д.Д.-Цермановић, А., Речник грчке и римске митологије, Београд 1979. * Струве, В. В.В.-Калистов, Д. П., Стара Грчка, Сарајево 1969. * Фласелијер, Р., Грчка у доба Перикла, Загреб 1979. * Чедвик, Џ., Микенски свет, Београд 1980. * Шаму, Ф., Грчка цивилизација у архајско и класично доба, Београд 1967. * Ведерил, С., Грчка - прочитај и направи, Београд 2006. * Ведерил, С., Египат - прочитај и направи, Београд 2006. * Дери, Т., Откачени Грци, Београд 2004. * Дери, Т., Покварени Римљани, Београд 2004. * Дечија илустрована енциклопедија, Развој цивилизације, Београд 2005. * Дудуковић, А., Приче са хоризонта, Београд 2006. * Кандури, К., Велико истраживање - Историја, Београд 2005. * Кандури, К., Велико истраживање - Праисторија, Београд 2005. * Пирсон, Е., Енциклопедија Енциклопедија свезнања XXIII. XXIII. Стара Грчка, Београд 2006. * Харт, Џ., Енциклопедија свезнања свезнања XVII. XVII. Стари Египат, Београд 2006. * Џејмс, С., Енциклопедија свезнања свезнања XXVI. XXVI. Стари Рим, Београд 2006. 52



ЛИТЕРАТУРА ЗА 6. РАЗРЕД - С. Пеинтер, Историја средњег века, Београд 1997. - Џ. Холмс, Оксфордска историја средњег века, Београд 1998. - Џ. Линч, Историја средњовековне цркве, Београд 1999. - Ж. Диби, Историја приватног живота 2, Београд 2001. - Ж. Диби, Уметност и друштво у средњем веку, Београд 2001. - Ж. Ле Го ф, Средњовековна цивилизација Западне Европе, Београд, 1974. - Г. Острогорски, Историја Византије, Београд 1993. - Л. Бреје, Византијска цивилизација, Београд 1976. - Х. Иналџик, Османско царство, Београд 2003. 1 -2, Београд 1982. - Историја српског народа 11 -2, Београд 1988. - К. Јиречек, Историја Срба 1- Ј. Калић, Срби у позном средњем веку, Београд 2001. - Р. Михаљчић, Лазар Хребељановић. Историја, култ, предање, Београд 1984. - А. Веселиновић, Држава српских деспота, Београд 2006. - М. Благојевић, Србија у доба Немањића, Београд 1989. - М. Благојевић, Државна управа у српским средњовековним земљама, Београд 199 7. - М. Спремић, Деспот Ђурађ Бранковић и његово доба, Београд 1994. - С. Бојанин, Забаве и светковине у средњовековној Србији, Београд 2005. - Приватни живот у српским земљама средњег века, Београд 200 4.

ЛИТЕРАТУРА ЗА 7. РАЗРЕД      

Б.Максимовић, Доба великих географских открића, Х.В.Прескот,Освојење Мексика Р.Рајт,Отети континент,”Нови свет”виђен очима староседеоца Ж.Делимо, Настанак и учвршћење реформације Р.Мандру,Опседнутост Р.Мандру,Опседнутост ђаволом и враџбине у XVII веку Д.Живојиновић,Успон Европе 1450-1789. 1450-1789. 53



                        

Пероа,Латреј,Дусе, Историја Француске; А.СенА.Сен -Симон,Двор Луја XIV Паркс,Историја САД, Д.Живојиновић, Документи о америчкој револуцији Ч.Попов,Грађанска Европа С. Јовановић, Вођи француске француске револуције. Тарле,,Историја новог века,II века, II Р.Самарџић,МехмедР.Самарџић,Мехмед-паша Соколовић Р. Самарџић, Сулејман и Рокселана Х.Иналџик,Османско Х.Иналџик,Османско царство, класични период 1300-1600. 1300 -1600. Ђ.Слијепчевић,Историја Ђ.Слијепчевић,Историја СПЦ,I-II СПЦ,I-II Р.Љушић,Вожд Карађорђе ИСД II Књига о Главашу сабрана дела Вука Караџића Г.Станојевић,Србија у време Бечког рата ИСН, IV А.Ивић,Историја Срба у Војводини од најстаријих времена до оснивања ПотискоПотиско -поморишке границе 1703. В. Стојанчевић, Из историје Србије Другог српског устанка и кнез Милошеве владе 1815 -1839 Р.Љушић,Кнежевина Р.Љушић,Кнежевина Србија 1830-1839 1830-1839 Р.Љушић,Тумачење Р.Љушић,Тумачење Српске револуције у историографији XIX/XX века С. Јовановић, Друга влада Милоша и Михајла 1858-1868 1858 -1868 Р.Љушић,Књига о Начертанију Р.Веселиновић, Арсеније Црнојевић у народној традицији и историји С.Јовановић, Кнез Милош Обреновић С. Јовановић, Влада Милана Обреновића

ЛИТЕРАТУРА ЗА 8. РАЗРЕД В. Поповић, Источно питање С.Јовановић, Влада Милана Обреновића С. Јовановић, Влада Александра Обреновића Живојиновић, Петар Карађорђевић С.Скоко, Војвода Радомир Путник 54



В. Дедијер, Сарајево 1914. Потемкин, Историја дипломатије Џ.Тејлор, Борба за превласт у Европи 1848-1918 1848 -1918 Р.Ренувен, Европска криза и Први свјетски рат А. Митровић, Продор на Балкан и Србија 1908-1918 1908-1918 Д. Ћосић, Време смрти А. Митровић, Србија у Првом светском рату А. Ђурић, Солунци у Грчкој Б. Петрановић, Југословенски федерализам, идеја и стварност Ђ. Станковић, Савезници и стварање Југославије Б. Глигоријевић, Краљ Александар Карађорђевић А. Митровић, Време нетрпељивих А. Митровић, Фашизам и нацизам ВинтВинт-Калвокарези, Тотални рат Ј.С.Пул,Тко је финанцирао Хитлера,тајни извори новца којим је Хитлер освајао власт 1919-1933. 1919 -1933. Б. Петрановић, Србија у Другом светском рату К. Николић, Историја Равногорског покрета К. Николић, Страх и нада у Србији М. Ђилас, револуционарни рат В.Лакер,Историја Европе 1945-1992. 1945-1992. Нирнбершка пресуда Б. Петрановић, Историја Југославије 1918-1988 1918-1988

ПРЕДЛОЖЕНИ ДВД ЗА ДОДАТНИ РАД ПЕТИ РАЗРЕД ''Историја старог века'', ЗУНС,2002. ''Стара Грчка'', Мултисофт, 2006. ''Стари Рим'', Мултисофт, 2006. ''Мистерије Стоунхенџа''Стоунхенџа'' - документарни филм 55



'Тутанкамоново проклетство''проклетство'' - документарни филм, National Geographic 'Највећи ратник старог Египта'' - документарни филм, National Geographic ''Грчка митологија'' ''Највећи освајачи'' «Највећи освајачи на свету» - Александар Велики ''Рођење Исусово''Исусово'' - играни филм ''Бен Хур''Хур'' - играни филм ''Пад ''Пад Западног римског царства'' - играни филм ДВД о ГамзиградуГамзиграду - Felix Romuliana ШЕСТИ РАЗРЕД

''Краљ Артур''Артур'' - играни филм ''Први витез''витез'' - играни филм Материјал добављен са: http://www.an http://www.antikvarne-knjige.c tikvarne-knjige.com/studio/ om/studio/ СЕДМИ РАЗРЕД

''Apocalypto''- играни филм Мумије Инка'' - Natioal Geographic ''Гробница породице Медичи'' ''Краљица Марго'' ''Лутер ''Лутер''''- играни филм «Кнежевина Србија»Србија» - документарно -играни филм ТВ серија ''Вука Караџић'' Материјал добављен са: http://www.an http://www.antikvarne-knjige.c tikvarne-knjige.com/studio/ om/studio/

56




«Крај династије Обреноввић», играна серија «Најважнији догађаји XX века» 1-2 1-2 «Најважнији догађаји XX века» 3-4 3-4 «Мистерија Титаника» «Краљевина Србија»Србија» - документарно -играни филм ''Где цвета лимун жут''жут'' - документарно -играни филм ''Тамо далеко''далеко'' - документарни филм ''Највеће битке 2.св.рата'' ''Лов на Хитлерове научнике'' ( National Geographic'') Geographic'') Материјал добављен са: http://www.an http://www.antikvarne-knjige.c tikvarne-knjige.com/studio/ om/studio/ ''Шиндлерова листа''листа'' -играни филм ''Пијаниста'' -играни филм ''Мартовски пуч''пуч'' - документарни филм у продукцији ТВ Пинк ''Спашавање редова Рајана'' -играни филм Исечци из филмова послератне ЈУ продукције (Сутјеска“, Неретва“, Ужичка република“) Равногорска читанка“

57



4.2. КЉУЧНА ЗНАЊА (ПОЈМОВИ) ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА 2008.

СТАРИ ВЕК (ПЕТИ РАЗРЕД) НУЖНА ЗНАЊА Подела прошлости , Стари век, Средњи век, Нови век, Савремено доба, доба, Муслиманска ера, Хришћанска ера, Откриће ватре, Откриће точка, Откриће метала, Појава писма, Многобожачке религије, Винча, Лепенски Вир, Мит, Еп, Стари Исток, Настанак првих држава у долинама: Тигра, Еуфрата и Нила, Египат, Месопотамија , Ропство, Град -држава, полис , Пирамиде, Хомер,ГрчкоХомер,Грчко -персијски ратови , Грчка, Персија, Јевреји, Колонија, Спарта, Атина, Провинција, Аристократија, Перикле, Средоземље, Народна скупштина, Александар Велики, Филозофија, Херодот, Алфабет, Грци, Олимпијске игре, Демократија, Грчки богови, Тукидид, Рим, краљ, Италија, Цезар, Република, Цар, Римски богови, Тацит, Константинопољ, Једнобожачке религије, Хришћанство, Исус Христос, Библија (Стари и нови Завет, Јеванђеља), Апостоли , Јерусалим, Најзначајнији римски градови на тлу Србије, Октавијан Август, Трајанова табла, Гамзиград,Константин Велики, Балканско полуострво, Пропаст Западног римског царства 476. год., Велика сеоба народа, Варвари, Хуни ВАЖНА ЗНАЊА Камено доба, Метално доба, Појава сточарства и земљорадње, Појава занатства, Фараон, Хамурабијев законик, Илијада и Одисеја, Троја, Тројански рат, Ахил, Микена, Херакле , Пелопонески рат , Оснивање Рима 753. год. п.н.е, Пунски ратови, Картагина, Римске провинције на тлу Србије, Прогони Хришћана, Милански едикт 313. Године, Подела Римског царствацарства - крај IV века, Вандали ВРЕДНА ЗНАЊА Клинопис, Хијероглифи, Александријска библиотека, , Рамзес, Битка код Гаугамеле 431. год. п.н.е., Александрија, Друштвено уређење Атине, Друштвено уређење Рима, Државно уређење старог Рима, Државно уређење Атине, Маратонска битка 490. год. п.н.е., Битка код Кане 216. год. п.н.е., Ханибал, Пир, Трајан, Оснивање Константинопоља , Пролазак Хуна кроз Врата народа 375. г., Готи

58



СРЕДЊИ ВЕК (ШЕСТИ РАЗРЕД) НУЖНА ЗНАЊА: Натурална привреда, робно -новчана привреда, земљорадња, сточарство, трговина, занатство, Београд као привредни центар, Европа, Африка, Азија, Мала Азија, Балканско полуострво, Средоземље, Србија, Рашка, Зета (Дукља), Босна, Рим, Константинопољ (Цариград), Јерусалим, латиница, ћирилица, Косовска битка, Краљевић Марко, Хиландар, Студеница, Источно римско царство (Византија) , Западно римско царство, Арабљански калифат, Османско царство, Српска краљевина, Српско царство, Српска деспотовина, краљевина, царство, краљ, цар, Немањићи, Лазаревићи, Бранковићи, село, град, племство (властела), свештенство, грађани, зависно становништво у средњем веку, кмет, феудализам, феуд, сениор, вазал, Јудаизам, Хришћанство, Ислам, Православље, Католичанство, Св. Ћирило и Методије, папа, патријарх, црква, свештеник, џамија, манастир, патријаршија, Српска патријаршија, Душанов законик, тврђава, опсада, Пад Цариграда под Турке, пад Смедерева -Србије, Велика сеоба народа, Сеоба Јужних Словена, Досељавање Срба и Хрвата, сеоба Срба у Угарску, Германи, Византинци (Ромеји), Романи, Арабљани, Словени(Јужни, Источни, Западни), Срби, Хрвати, Бугари, Мађари, Турци -Османлије, Мухамед, Стефан Немања, Стефан Првовенчани, цар Душан, кнез Лазар, Вук Бранковић, Милош Обилић, деспот Стефан Лазаревић, деспот Ђурађ Бранковић, Сава Немањић. ВАЖНА ЗНАЊА: Повеље, житија, фреске, новац, грађевине оружја, оруђе -остаци, народне песме, легенде, караван, рударство, Ново Брдо, Блиски истокисток -Палестина, Света Гора, Крушевац, Смедерево, Византијска културна зона, Римска културна зона, Исламска културна зона, глагољица, Грачаница, Жича, Универзитет, Франачка, Бугарска, Угарска, Дубровачка република, Немачко римско царство, Енглеска, Француска, Моравска Србија, кнежевина, калифат, султан, кнез, деспот, Каролинзи, баштина, мајстор, шегрт, калфа, витез, паганство, Велика шизма, јерес, Христијанизација, крсташки ратови, архиепископ, архиепископија, монах, синагога, Пад Босне, Маричка битка, коњица, пешадија, досељавање Авара, Хуни, Франци, Руси, Авари, Албанци, Румуни, кнегиња Милица, цар Урош, краљ Милутин, краљ Твртко, султан Мурат, Карло Велики, Јустинијан, Атила. ВРЕДНА ЗНАЊА: минијатуре, цех, Царичин град, Мека, краљ Артур, Света Софија, Ниш, ктитор, Париз, Оксфорд, жупа, калиф, државни сабор, Кијевска Русија, Крсташке земље, Млетачка република, Богумили, аутокефалност, епископ, бискуп, надбискуп, 59



исламизација, хиџра, Магна карта(Велика повеља слободе), Битка на Велбужду, сеоба Викинга, Нормани, Самуило, Фридрих Барбароса, Ричард Лавље срце, Саладин, Марко Поло, Влад Цепеш Дракул, Ђурађ Кастриот Скендербег, краљ Вукашин.

НОВИ ВЕК (СЕДМИ РАЗРЕД) НУЖНА ЗНАЊА Научнотехнолошка и географска открића,мануфактура, капиталистичка привреда, нови свет, Османско царство, Млетачка република, аустријско и турско државно, друштвено и духовно наслеђе у српском народу, теократија, кнежевина, краљевина, царство, Апсолутистичке монархије (16 -17. в.): Француска, Русија, Свето римско царство (по сле 1806. Хабзуршка монархија, од 1867. Аустро -Угарска, Турско царство, просвећени апсолутизам (18. и 19. в.): Аустрија и Русија, Уставне монархије монархије (19. и поч. 20. в.), Уставна Уставна -парламентарна монархија: Енглеска (16. в.) и Фран цу ска (18. в.), санџак, спахије, раја, власи, Државна обележја (грб, застава, химна), Карађорђевићи, Обреновићи, Петровић -Његоши, Француска грађанска револуција, Српска револуција, Устанак у Херцеговини и Босни (1875 -1878), Први српски устанак, Други српски устанак, буна на дахије, Српско -турски ратови 1876–78, Мохачка битка, бтке код код Аустерлица и Трафалгара 1805., Бородинска битка 1812., Битка народа код Лајпцига 1813, битка код Ватерлоа, Битке (на Иванковцу, Мишару, Делиграду, Чегру), Битке Другог српског устанка, Карловачки мир 1699, Пожаревачки 1718, Букурешки мир 1812, Берлински конгрес 1878 (Независност Србије и Црне Горе и територијално проширење), Хатишерифи (1830, 1833, 1838), Декларација права човека и грађани на, Сретењски устав 1835, Српске привилегије 1690 -1695, Скупштина, Правитељствујушчи совјет, влада, јањичари, Пећка патријаршија, Карловачка митрополија, данак у крви, Наци ја:у културном, политичком,психолошком смислу–идентитет, Сеобе Срба 16 -19. века (Лика, Кордун, Хрватска, Славонија, Далмација, Банат,Бачка, Срем), Начертаније”, Велике силе, Доситеј Обрадовић, Вук Караџић Карађорђе Петровић, Ми лош и Михаило Обреновић, Илија Гарашанин, Петар II Петровић ВАЖНА ЗНАЊА хуманизам и ренесанса, романтизам, Војна Крајина, Вој вод ство Србије и Тамишки Банат, тимарски систем, племе, братство, Грађанско друштво(сталежи– друштво(ста лежи– аристокра тија, свештенство, трећи сталеж”), Романови, Хабзбурзи, Османлије, Револуције у Европи 1848/9, Грађански рат у САД (1861–1865), Наполеонова освајања, Руско -турски ратови (18(18 -19. ве к), АустроАустро -турски ратови (17(17 -19. ве к), Велики бечки 1683–1699, Кочина Крајина 1788–1791, Милетина буна, Вучићева буна, 60



ЦрногорскоЦрногорско -турски рат 1876–78, Француски устав 1791, Српски грађански законик 1844, Унијаћење, Уставобранитељски покрет, Петар Велики, Марија Терезија, Наполеон Бонапарта, Ото фон Бизмарк, Милан Обреновић, Јован Ристић, Светозар Милетић, Петар I Петровић, Данило и Никола Петровић, Кнегиња Љубица ВРЕДНА ЗНАЊА Ејалет (беглербеглук), Бурбони, Тјудори, Стјуарти, Орански, Америчка револуција, Бечки конгрес 1814/5, Устав САД 1787, Намесништво, Намесништво, (Прво (1839–40)и Друго(1868–1872), Друго(1868–1872), Света алијанса 1815

САВРЕМЕНО ДОБА (ОСМИ РАЗРЕД) НУЖНА ЗНАЊА грађанско друштво, друштво, Нација, Велике империје (нестају 1918), 1918) , демократска држава, аутократска држава, држава , Социјалистичка држава, Фашистичка држава, Нацистичка држава, Краљевина СХС/Југославија 1918– 1945, 1918– 1945, Петар I Карађорђевић, краљ (1904– 1921), 1921), Октобарска револуција, Први светски рат (1914 (19 14 –1918) (узрок, повод, последице, зараћене стране), стране ), Церска битка, Колубарска битка, Повлачење преко Албаније, Живојин Мишић, Мишић, Никола Пашић, Пашић, Гаврило Принцип, Принцип, Радомир Путник, Путник, Степа Степановић, Степановић , Конференција мира у Паризу (Версај), (Версај) , Друштво народа, Вудро Вилсон, Александар I Карађорђевић, Петар II Карађорђевић, краљ, Парламент/парламентаризам Парламент/парламентаризам,, Уставотворна скупштина, скупштина , Видовдански устав, 1934., Споразум ЦветковићЦветковић -Мачек 26. 9.1939., 9.1939., Окупација и подела земље, 1941– 1945, 28. 6.1921, Диктатура, 6.1.1929, Марсејски атентат 1934., 1945, Друго заседање АВНОЈАВНОЈ -а 1943, Ослобођење 15. 5.1945., 5.1945., Други светски рат (1939– 1945) стране ), 27. март 1941, 1941, 1945) (узрок, повод, последице, зараћене стране), Априлски рат, Априлски рат, 6-18. 6-18. 4. 1941, Југословенска војска у отаџбини (Драгољуб Михаиловић), Михаиловић) , Народноослободилачка војска (Ј. Б.Тито), Б.Тито), Ратни савези (коалиције), (коалиције), Атомска бомба (Хирошима, 6. 8. 1945. и Нагасаки 9.8.1945), 9.8.1945), Дан победе против фашизма 9. мај 1945. (данас Дан Европе), Европе), Хладни рат, рат, Блоковска подела света, света, Концентрациони логори, Холокауст, Холокауст, Организација уједињених нација, Милан Стојадиновић , Милан Недић, Недић, Адолф Хитлер

ВАЖНА ЗНАЊА радничка класа, буржоазија (грађанска класа), пролетеријат, Велика економска криза (1929– 1932), (1929– 1932), Југословенска влада у избеглиштву, Влада народног спаса, Битка за Британију (1941– 1944), 1944), Операција Овер лорд“, Напад на Перл Харбур, Вајс I и II (1942– 43), 43), Шварц I и II (1943), (1943) , Споразум Тито–Шубашић (Вис и Београд), Сукоб са Информбироом, Информбироом, Национализација, Национализација, Откуп (1945– 1955), 1955), Колективизација, Студентске демонстрације 1968, 1968, УНЕСКО, УНЕСКО, УНИЦЕФ, УНИЦЕФ , Шарл де Гол, Видкун Квислинг, Квислинг, План Барбароса“, Франш Депере, Депере , Царински рат.

61



5. СТАНДАРДИ ЗА КРАЈ ОБАВЕЗНОГ ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА 5.1. Увод Образовни стандарди су дефинисани за следеће области: • ИСТОРИЈСКО ЗНАЊЕ • ИСТРАЖИВАЊЕ И ТУМАЧЕЊЕ ИСТОРИЈЕ ИСТОРИЈСКО ЗНАЊЕ чини скуп организованих информација и појмова из историјске науке које поседује ученик/ученица на крају Основног образовања: Знања о времену и простору, разумевање простору, разумевање хронологије, познавање важних чињеница, појмова, личности и процеса из националне и опште историје, разумевање узрочноузрочно-последичних веза, као и вертикална и хоризонтална перспектива у историји. Историјско знање служи као основ за сагледавање савременог света Који узима у обзир временску димензију, у којем је којем је садржано разумевање садржано разумевање да садашњи догађаји и збивања имају своје корене у прошлости (често у далекој прошлости), а нису само резултат само резултат нечега што се недавно догодило. Вертикална перспектива односи се на проучавање промене и континуитета током времена. Хоризонтална перспектива односи се на одређивање места појединачних догађаја, дешавања или токова у ширем европском контексту. ИСТРАЖИВАЊЕ И ТУМАЧЕЊЕ ИСТОРИЈЕ чине вештине, умења, ставови и вредности који су засновани на употреби историјских извора, коришћењу различитих средстава у функцији историјског истраживања и стицања знања, и мултиперспективност и пристрасности у тумачењу историје. Истраживање и тумачење историје служи као основа за аналитичке вештине и умење тумачења, које ће ученици моћи да употребе у будућности да би разумели свет у коме живе и промене које се дешавају и које ће им помоћи да процене податке који до њих долазе преко медија и из других извора. Дакле, у листи стандарда наведени су: експлицитни искази шта ученик треба да зна и уради да би показао да је нешто савладао нивои стандарда описују градива. колико добро је ученик савладао знања и вештине које су дате у стандардима наученог градива. Образовни стандарди за наставни предмет Историја описани су на три нивоа захтева. Нивои образовних стандарда описују захтеве различите тежине, когнитивне комплексности и обима знања, од једноставнијих ка сложенијим. Сваки наредни ниво подразумева да је ученик савладао знања и вештине са претходног нивоа. 1. Основни ниво На првом, основном нивоу описани су захтеви који представљају базични или основни ниво знања и вештина. Основни ниво описује очекивани минимум нивоа знања и вештина. На основном нивоу налазе функционална и трансферна знања потребна за наставак учења и сналажење у окружењу. Очекује се да ће око 80% ученика постићи тај ниво. 2. Средњи ниво На другом, средњем нивоу описани су захтеви који представљају средњи ниво знања, вештина и ставова. Очекује се да ће око 50% ученика постићи или превазићи тај ниво. Средњи ниво описује оно што просечан ученик може да постигне. 3. Напредни ниво На трећем, напредном нивоу описани су захтеви за ученике који представљају напредни ниво знања, вештина и ставова. Очекује се да ће око 25% ученика постићи тај ниво. Захтеви за ученике на напредном нивоу су когнитивно сложенији. Напредни ниво описује знања и вештине које могу да покажу ученици који ће вероватно бити успешни у средњем образовању. Сви стандарди у овом документу означени су на следећи начин: 62



скраћеница за назив предмета: ИС. – Историја први број је ознака за ниво: 1. основни ниво; 2. средњи ниво; 3. напредни ниво; други број је ознака за област:1. Историјско знање ; 2. Истраживање и тумачење историје трећи број је редни број стандарда у одређеној области на одређеном нивоу. Сваки исказ са листе стандарда знања, вештина и умења односи се на кључна знања из историје за крај обавезног образовања, којa су саставни део Приручника за наставнике. Листе кључних знања из историје за крај обавезног образовања настале су као резултат рада резултат рада око осамсто наставника историје на семинарима Подршка настави историје“, који су реализовани у сарадњи Министарства просвете и спорта, Завода за вредновање квалитета образовања и васпитања и Друштва историчара Србије Стојан Новаковић“.

5.2. Образовни стандарди по нивоима 1.1. ИСТОРИЈСКО ЗНАЊЕ ИС.1.1.1. именује и разликује основне временске одреднице ИС.1.1.2. именује историјске периоде и зна редослед историјских периода ИС.1.1.3. зна поделу на праисторију и историју ИС.1.1.4. уме да одреди којем веку припадају важне године из прошлости ИС.1.1.5. уме да одреди којем историјском периоду припадају важне године из прошлости ИС.1.1.6. препознаје значење основних појмова из историје цивилизације цивилизације ИС.1.1.7. именује најважније појаве из националне историје ИС.1.1.8. именује најважније појаве из опште историје ИС.1.1.9. зна на којем простору су се одиграле најважније појаве и догађаји из националне и опште историје ИС 1.1.10. уме да наведе узроке и последице најважнијих појава из прошлости

О В И Н И Н В О Н С О . 1

1.2. ИСТРАЖИВАЊЕ И ТУМАЧЕЊЕ ИСТОРИЈЕ ИС.1.2.1. препознаје на основу карактеристичних историјских извора (текстуалних, сликовних, материјалних) о којој историјској појави, догађају и личности је реч ИС.1.2.2. препознаје разлику између текстуалног историјског извора и других текстова познатих ученику, ученику, који говоре о истим историјским појавама ИС.1.2.3. препознаје једноставне и карактеристичне карактеристичне историјске информације дате у форми слике ИС.1.2.4. уме да прочита једноставне и карактеристичне историјске информације дате у форми историјске карте у којој је наведена легенда ИС.1.2.5. уме да прочита једноставне и карактеристичне историјске информације дате у форми табеле ИС.1.2.6. уме да прочита једноставне и карактеристичне историјске информације дате у форми графикона ИС.1.2.7. зна да исте историјске појаве могу различито да се тумаче ИС.1.2.8. препознаје различита тумачења исте историјске појаве на једноставним примерима 63



2. 1. ИСТОРИЈСКО ЗНАЊЕ 2.2. ИСТРАЖИВАЊЕ И ТУМАЧЕЊЕ ИСТОРИЈЕ ИС.2.2.1. уме да закључи о којем догађају, феномену и личности је ИС.2.1.1. уме да повеже личност и историјски феномен са одговарајућом временском одредницом и историјским реч на основу садржаја карактеристичних писаних историјских извора периодом ИС.2.2.2. уме да закључи о кој ем историјском феномену феномену је реч на ИС.2.1.2. препознаје да постоји повезаност националне, основу карактеристичних сликовних историјских извора регионалне и светске историје ИС.2.1.3. препознаје да постоји повезаност регионалне и ИС.2.2.3. уме да одреди из које епохе или са ког географског простора потиче историјски извор када је текст извора непознат светске историје ученику, али су у њему наведене експлицитне информације о ИС.2.1.4. препознаје да постоји повезаност појава из особинама епохе или географског простора прошлости са појавама из садашњости ИС.2.2.4. уме да одреди угао гледања на историјску појаву ИС.2.1.5. зна и разуме узроке и последице важних (победника или побеђеног) на основу поређења два историјска историјских феномена у националној историји извора који говоре о истом историјском догађају, феномену ИС.2.1.6. зна и разуме узроке и последице важних ИС.2.2.5. препознаје да постоји пристрасност у појединим историјских прекретница из опште историје тумачењима историјских личности, догађаја, феномена 3. 1. ИСТОРИЈСКО ЗНАЊЕ 3. 2. ИСТРАЖИВАЊЕ И ТУМАЧЕЊЕ ИСТОРИЈЕ ИС.3.2.1. уме да изврши селекцију историјских извора ИС.3.1.1. уме да примени знање из историјске ИС.3.2.2. уме да анализира и процени релевантност историјског хронологије (уме прецизно да одреди којој деценији и извора веку, историјском периоду припада одређена година, ИС.3.2.3. уме да анализира и процени ближе хронолошко порекло личност и историјски феномен) извора ИС.3.1.2. уме да објасни специфичности важних ИС.3.2.4. уме да одреди на основу анализе историјског извора историјских појмова и да их примени у одговарајућем контекст у којем је настао извор и контекст о којем говори извор историјском контексту ИС.3.1.3. зна специфичне детаље из националне и опште (идеолошки, културолошки, социјални, политички, географски контекст извора) историје ИС.3.2.5. уме да прочита историјске информације у различитим ИС.3.1.4. разуме на који начин су повезане појаве из симболичким модалитетима и повеже их са претходним националне, регионалне, опште историје историјским знањем (закључује на основу историјске карте без ИС.3.1.5. разуме како су повезане појаве из прошлости и понуђене легенде, упоређује два графикона и закључује о појави) садашњости ИС.3.2.6. уме да издвоји разлике и сличности у тумачењима и ИС.3.1.6. уме да закључи зашто је дошло до одређених изворима који се односе на исту историјску појаву историјских догађаја и које су последице важних ИС.3.2.7. уме да изрази став и мишљење о одређеном тумачењу историјских дешавања историјског феномена и да одреди врсту пристрасности

О В И Н И Њ Д Е Р С . 2

И Н Д Е Р П А Н . 3

(манипулација, пропаганда, стереотип...) 64



5.3. Образовни стандарди по нивоима са примерима питања 1. ОСНОВНИ НИВО 1.1. ИСТОРИЈСКО ЗНАЊЕ ИС.1.1.1. именује и разликује основне временске одреднице Знање: чињенично Когнитивни процес: разумети, разликовати Којој деценији припадају шездесете“ године XX века? ___________________ .

( Тачно решење: седмој деценији, 7. )

ИС.1.1.2. именује историјске периоде и зна редослед историјских периода Знање: чињенично Когнитивни процес: разумети, разликовати Наведени су историјски периоди. Упиши правилан правилан редослед, хронолошки след историјских периода бројевима од 1 до 4. а) Нови век __ б) Стари век__ в) Савремено доба__ г) Средњи век__ (3,1,4,2,) ) (Тачно решење: а )3, б) 1, в ) 4, г) 2, (3,1,4,2,))

ИС.1.1.3. зна поделу на праисторију и историју Знање: чињенично Когнитивни процес: памтити Допуни реченицу: Прошлост делимо на праисторију праисторију и ______________________ . (Тачно решење: историју историју))

ИС.1.1.4. уме да одреди којем веку припадају важне године из прошлости Знање: чињенично Когнитивни процес: разумети, разликовати Стефан Душан се крунисао за цара 1346. године. Та година припада: Заокружи словиспред тачног одговора. А) првој половини XIII века б) првој половини XIV века в) другој половини XIV века. (Тачно решење: б) првој половини XIV века) века ) 65



ИС.1.1.5. уме да одреди којем историјском периоду припадају важне године из прошлости Знање: чињенично Когнитивни процес: памтити У којем историјском периоду се догодило откриће парне машине? Заокружи слово испред тачног одговора. а) у Старом веку б) у Средњем веку в) у Новом веку г) у Савременом добу (Тачно решење: в) у Новом веку )

ИС.1.1.6. препознаје значење основних појмова из историје цивилизације Знање: чињенично, познавање терминологије Когнитивни процес: разумети, разликовати Пронађи појмове који су истог значења и повежи их линијама. 1. револуција а) исељавање 2. емиграција б) изјашњавање изјашњавање грађана путем општег гласања 3. референдум в) преврат г) избори

1 -в, 22-а, 33-б) (Тачно решење: 1-

ИС.1.1.7. именује најважније појаве из националне историје Знање: чињенично Когнитивни процес: памтити, разликовати У време којег од наведених владара је Београд по први пут био српска престоница?Заокружи слово испред тачног одговора. а) велики жупан Стефан Немања б) цар Стефан Душан в) деспот Ђурађ Бранковић г) деспот Стефан Лазаревић (Тачно решење: г) деспот Стефан Лазаревић )

ИС.1.1.8. именује најважније појаве из опште историје Знање: чињенично Когнитивни процес: памтити, присетити се, препознати Наведене су три револуције и године када су се одиграле. На линију поред сваке револуције упиши одговарајућу годину: а) Октобарска револуција______ б) Француска буржоаска р еволуција_____ в) европске социјалне/националне револуције_____ (Тачно решење: а) 1917 б) 1789 в) 1848) 1848) 1789 1848 1917 66



ИС.1.1.9. зна на којем простору су се одиграле најважније појаве и догађаји из националне и опште историје Знање: чињенично Когнитивни процес: памтити, разликовати На којој од наведених територија се одиграла Mаратонска битка између Грка и Персијанаца? Заокружи слово испред тачног одговора. а) Мала Азија б) Апенинско полуострво в) Балканско полуострво (Тачно решење: в) Балканско полуострво) полуострво )

ИС 1.1.10. уме да наведе узроке и последице најважнијих појава из прошлости Знање: чињенично Когнитивни процес: памтити, разликовати Међу наведеним појавама само jeдна је последица Индустријске револуције. Заокружи слово испред тачног одговора. а) Појава мануфактура б) Појава апсолутистичких монархија в) Прелазак са ручне на машинску производњу производњу ) (Тачно решење: в) Прелазак са р учне на машинску производњу)

1.2. ИСТРАЖИВАЊЕ И ТУМАЧЕЊЕ ИСТОРИЈЕ ИС.1.2.1. препознаје на основу карактеристичних историјских извора (текстуалних, сликовних, материјалних) о којој историјској појави, догађају и личности је реч Знање: чињенично Когнитивни процес: препознати, раз умети Који од наведених извора потиче из праисторије? Заокружи слово испред тачног одговора. а) папирус б) цртежи у пећинама в) плочице са клинастим писмом пећинама) (Тачно решење: б) цртежи у пећинама)

ИС.1.2.2. препознаје разлику између текстуалног историјског извора и других текстова познатих ученику, који говоре о истим историјским појавама Знање: концептуално Когнитивни процес: разумети 67



Наведени извори написани написани су 28.06.1919. поводом Версајске мировне конференције. конференције. Један је написао др Лазар Марковић, а други ј е из немачких новина. Заокружи слово испред извора који је из немачких новина. а) “Данас је у Дворани огледала потписан срамотни мир. Немојте то никада заборавити. Биће освете за срамоту из 1 919.” б) “У одређеном моменту, кад је дворана била дупке пуна,...појавио се стари Пашић, шеф југословенске делегације и бивши председник српске владе...И Немцсу зурили у Пашића, осећајући и сами да је ово...врло лепа иронија судбине и пунасатисфакција пунасатисфакција за малу Србију и сва њена страдања у рату.” (Тачно решење: а )

ИС.1.2.3. препознаје једноставне и карактеристичне историјске информације дате у форми слике Знање: чињенично Когнитивни процес: препознати, раз умети Овај плакат могао је да настане у време: Заокружи слово испред тачног одговора. а) Кнежевине Србије б) Краљевине Срба Хрвата и Словенаца в) Краљевине Ј угославије г) Социјалистичке Федеративне Републике Ј угославије

Тачно решење: в) Краљевине Југославије

ИС.1.2.4. уме да прочита једноставне и карактеристичне историјске информације дате у форми историјске карте у којој је наведена легенда Знање: чињенично Когнитивни процес: препознати Пажљиво погледај мапу, прочитај легенду са објашњењем и одговори на пиатање испод мапе.

Које републике су биле у саставу СФРЈ ? 1.__________________ 4._________________ 2.__________________ 5.________________ 3.__________________ 6._________________ Тачно решење: Словенија, Хрватска, Србија, Босна и Херцеговина, Црна Гора, Македонија

68



ИС.1.2.5. уме да прочита једноставне и карактеристичне историјске информације дате у форми табеле Знање: чињенично Когнитивни процес: препознати, раз умети Прочитај из табеле и одговори која је држава чланица Балканског савеза дала највећи проценат војника. Укупан проценат бугарских, грчких и црногорских војника Укупан проценат српских војника 35,48% 61,42% Укупно 100% Одговор____________ (Тачно решење: Србија, српски војници) војници )

ИС.1.2.6. уме да прочита једноставне и карактеристичне историјске информације дате у форми графикона Знање: концептуално Когнитивни процес: разумети Графикон представља проценат незапослености у односу на укупан број становника у Немачкој, у периоду од 1928. до 1938. године. Које је године незапосленост у Немачкој достигла највиши ниво? Одговор: _________________ . Године) (Тачно решење: 1932. Године)

ИС.1.2.7. зна да исте историјске појаве могу различито да се тумаче Знање: чињенично Когнитивни процес: евалуирати Да ли иста историјска појава може да се т умачи на различите начине ? Заокружи слово испред тачног одговора. а) да б) не

да) (Тачно решење. а) да) 69



ИС.1.2.8. препознаје различита тумачења исте историјске појаве на једноставним примерима Знање: метакогнитивно Когнитивни процес: евалуирати Који од ових извора говори негативно о светом Сави? Заокружи слово испред тачног одговора. а) «...И опет оде свети (Сава) у... велику архиепископију звану Жичу. И ту помоливши се по Богом преданом своме обичају... изабра т у од својих ученика богоразумне и богобојажљиве и часне (поштене и религиозне)... који могу управљати по божанственом закону и по предању светих апостола (по Светом писму) и чувати указање светих богоносних отаца.» б) «Одавна нам је стигао глас ... како си оставио своју земљу (Србију) и родбину и родбину иочинско наслеђе (Стефана Немање) ... и дошао у Свету гору. ... (Потом је) испосниСава оставио Свету гору и вратио се натраг (у Србију) као о ни који се предомишљају и окрећу ка злу ... Укратко речено, не само да је повредио монашкзавете, него је уздрмао и сам устав о црквеним стварима.» (Тачно решење. б)

2. СРЕДЊИ НИВО 2. 1. ИСТОРИЈСКО ЗНАЊЕ ИС.2.1.1. уме да повеже личност и историјски феномен са одговарајућом временском одредницом и историјским периодом Знање: чињенично Когнитивни процес: памтити Уз назив политичког система упиши упиши име једне од понуђених држава у којој се тај систем први пут појавио у XX веку. Нацизам______________________ СССР, Италија, Немачка, Француска, Велика Британија (Тачно решење : Немачка) Немачка )

ИС.2.1.2. препознаје да постоји повезаност националне, регионалне и светске историје Знање: чињенично Когнитивни процес: памтити, разумети Који догађај је довео до повлачења Руса из Србије 1812 .године? Заокружи слово испред тачног одговора. а) Француска буржоаска револуција б) Рат Русије и Енглеске в) Наполеонов поход на Русију г) Сукоб Руса и Срба (Тачно решење: в) Наполеонов поход на Русију) Русију )

ИС.2.1.3. препознаје да постоји повезаност регионалне и светске историје Знање: чињенично Когнитивни процес: разумети 70



Који од наведених догађаја или процеса је довео до изумирања староседелачког староседелачког становништва (Индијанаца) у Америци? а) Колонизација Америке б) Америчка револуција в) Грађански рат у Америци (рат Севера и Југа) Заокружи слово испред тачног одговора. (Тачно решење : а) Колонизација Америке) Америке)

ИС.2.1.4. препознаје да постоји повезаност појава из прошлости са појавама из садашњости Знање: чињенично Когнитивни процес: памтити Која од наведених институција у Србији траје од средњег века до данас? Заокружи слово испред тачног одговора. a) Народна банка б) Српска православна црква в) Народна скупштина црква ) (Тачно решење: б) Српска православна црква)

ИС.2.1.5. зна и разуме узроке и последице важних историјских феномена у националној историји Знање: концептуално Когнитивни процес: разумети Која освајања су довела до нестанка српске средњовековне државе? Заокружи слово испред тачног одговора. а) крсташка освајања б) турска освајања в) хабзбуршка освајања г) византијска освајања (Тачно решење : б) турска освајања) освајања)

ИС.2.1.6. зна и разуме узроке и последице важних историјских прекретница из опште историје Знање: концептуално Когнитивни процес: разумети Један од најважнијих изума који је допринео ширењу знања и информација у прошлости био је: а) проналазак парне машине б) проналазак штампарије в) проналазак механичког часовника Заокружи слово испред тачног одговора. (Тачно решење : б) проналазак штампарије) штампарије)

2.2. ИСТРАЖИВАЊЕ И ТУМАЧЕЊЕ ИСТОРИЈЕ ИС.2.2.1. уме да закључи о којем догађају, феномену и личности је реч на основу садржаја карактеристичних писаних историјских извора Знање: концептуално Когнитивни процес: анализирати 71



О којем рату говори текст? На сопствену молбу постављен је ... за команданта Прве армије, која се у Колубарској бици нашла под најјачим ударом аустроугарских снага. Тада је извео маневар којим су његови војници успели да поврате положаје на планини Сувобор идаљим дејствима, у садејству са друге две армије, избаце аустроугарске трупе из Србије ...“ ______________________________________ ( Тачно решење: о Првом светском рату, 1. Светски рат )

ИС.2.2.2. уме да закључи о којем историјском феномену је реч на основу карактеристичних сликовних историјских извора Знање: чињенично Когнитивни процес: памтити, разумети Шта је приказано на овој слици? Заокружи слово испред тачног одговора. а) Косовска битка б) Велика сеоба Срба в) досељавање Словена г) Први српски устанак Тачно решење б) Велика сеоба Срба

ИС.2.2.3. уме да одреди из које епохе или са ког географског простора потиче историјски извор када је текст извора непознат ученику, али су у њему наведене експлицитне информације о особинама епохе или географског простора Знање: концептуално Когнитивни процес: анализирати Пажљиво прочитај део историјског извора. Овај свети и увек помињани кнез Лазар отачеством и рођењем и васпитањем од српскога колена беше, рода славна и светла и одлична и од благочастивих родитеља... када је тако одрастао, дадоше га у службу цару Ст ефану, и због крепости, благе наравиврлина његових и храбрости би од цара одликован и постављен за првога у палати његовој... И би отац синовима и кћерима Мари, Драгани, Јелени, Теодори, Оливери, Вуку и Стефану, потоњем деспоту.“ Из којег историјског периода потиче овај писани извор? __________________________ Тачно решење: Из Средњег века, Средњи век 72



ИС.2.2.4. уме да одреди угао гледања на историјску појаву (победника или побеђеног) на основу поређења два историјска извора који говоре о истом историјском догађају, феномену Знање: метакогнитивно Когнитивни процес: разумети, разликовати, проценити Заокружи слово испред цитата који говори о паду Јерусалима из угла освајача. а) «Проливају се реке крви, б) «Наша крв је натопљена сузама. док се наши мачеви и копља немилосрдно заривају Нико не може да одбије непријатеља који прети. у заблуделе људе. Пред копљима и мачевима који бод у, влада ужас. Радуј се Јерусалиме» (Латинска песма о паду Јерусалима) Лица деце су бледа од страха» (Арапска песма о паду Ј ерусалима) (Тачно решење. а)

ИС.2.2.5. препознаје да постоји пристрасност у појединим тумачењима историјских личности, догађаја, феномена Знање: чињенично Когнитивни процес: памтити Извод из радијског саопштења од 04.05.1980. о смрти председника СФРЈ, Јосипа Броза Тита гласи:  Данас, у 15 часова и 5 минута престало је да куца срце највећег сина свих нашихнарода и народности.“ Који од наведених исказа је чињеница? Заокружи слово испред тачног одговора. а) Јосип Броз Тито је умро 15. маја б) Јосип Броз Тито је умро у 15:05 часова в) Сви грађани СФРЈ су обожавали Јосипа Броза Тита г) Јосип Броз Тито је био особа различитих народности (Тачно решење б) Јосип Броз Тито је умро у 15:05 часова) часова )

3. НАПРЕДНИ НИВО 3. 1. ИСТОРИЈСКО ЗНАЊЕ ИС.3.1.1. уме да примени знање из историјске хронологије (уме прецизно да одреди којој деценији и веку, историјском периоду припада одређена година, личност и историјски феномен) Знање: метакогнитивно Когнитивни процес: евалуирати “...На дворске балове позивани су у то доба, поред градског паше, још и аустријски официри из Земуна и Панчева и они су сматрали за велику част да будгости кнеза Михаила и кнегиње Јулије...”( Коста Н. Христић, «Записи старог Београђанина»). Овај извор је из ________________века. (Тачно решење: Из деветнаестог века, 19 , XIX век, 19. ) 73



ИС.3.1.2. уме да објасни специфичности важних историјских појмова и да их примени у одговарајућем историјском контексту Знање: метакогнитивно Когнитивни процес: евалуирати Уз назив политичког система упиши име државе у којој се тај систем први пут појавио у XX веку. а) социјализам___________________________ б) фашизам_____________________________ в) нацизам______________________________ Могући одговори: Кина, СССР, Немачка, Француска, Француска, Велика Британија, Италија

ИС.3.1.3. зна специфичне детаље из националне и опште историје Знање: чињенично Когнитивни процес: разумети Савезничке вође размениле су честитке... У победничкој емисији те вечери, Черчил се обратио Британцима: Волео бих да вечерас могу да вам кажем да је крајсвим нашим мукама и невољама.“ Заокружи слово испред одговора у којем је наведен тачан датума Черчиловог говора. а) 15. 12. 1945. б) 09. 05. 1945. в) 02. 09. 1945. г) 06. 08. 1945. 09.05.1945.) (Тачно решење: б) 09.05.1945.)

ИС.3.1.4. разуме на који начин су повезане појаве из националне, регионалне, опште историје Знање: метакогнитивно Когнитивни процес: анализирати, евалуирати Шта повезује ратове за уједињење у Европи и ратове за ослобођење на Балканском полуострву у 19. веку? Заокружи слово испред тачног одговора. а) економски интерес б) тип државног уређење в) идеја стварања националне државе г) идеја једнакости људи (Тачно решење: в) идеја стварања националне државе )

ИС.3.1.5. разуме како су повезане појаве из прошлости и садашњости Когнитивни процес: памтити, разумети Текст задатка и упуство за рад: Која институција данашње Србије одговара Правитељствујушћем совјету , основаном 1805. године? Заокружи слово испред тачног одговаора. а) Народна банка Србије б) Влада Србије в) Ректорат Београдског универзитета г) Синод Српске православне цркве (Тачно решење: б) Влада Србије) Србије ) 74



ИС.3.1.6. уме да закључи зашто је дошло до одређених историјских догађаја и које су последице важних историјских дешавања Знање: концептуално Когнитивни процес: применити Велика сеоба Срба 1690. била је непосредна последица једног од наведених наведених догађаја. Заокружи слово испред тачног одговора. а) масовно учешћe Срба у Бечком рату б) спаљивање моштију светог Саве в) укидање кнежинске самоуправе г) балкански ратови (Тачно решење а) масовно учешће Срба у Бечком рату )

3. 2. ИСТРАЖИВАЊЕ И ТУМАЧЕЊЕ ИСТОРИЈЕ ИС.3.2.1. уме да изврши селекцију историјских извора Знање: метакогнитивно Когнитивни процес: евалуирати Која од о ви слика представља сведочанство о Првом светском рату?

а)

б) в) г) Заокружи слово изнад слике која представља сведочанство о Првом светском рату (Тачно решење В )

ИС.3.2.2. уме да анализира и процени релевантност историјског извора Знање: метакогнитивно Когнитивни процес: евалуирати Народна песма «Цар Лазар и царица Милица», записана је у XIX веку. «А што питаш за проклетог Вука, Проклет био и ко га родио! 75



Проклето му племе и кољено! Он издаде цара на Косову И одведе дванаест хиљада, ... љутог оклопника ...» Да ли је та песма поуздан историјски извор за догађаје и XIV века? Заокружи један од понуђених одговора : ДА НЕ

не ) (Тачан одговор: не)

ИС.3.2.3. уме да анализира и процени ближе хронолошко порекло извора Знање: концептуално Когнитивни процес: анализирати У којем веку је наведени цитат из историјског извора могао је да настане? «...А по убијању мужа овог храброг деспота Угљеше (и Вукашина), просуше се Турци и полетоше по свој земљи, као птица по ваздуху.... а друге у ропство одвођаху..» Заокружи слово испред тачног одговора. а) 12. век б) 13. век в) 14. век г) 15. век Тачан одговор: в) 14. век

ИС.3.2.4. уме да одреди на основу анализе историјског извора контекст у којем је настао извор и контекст о којем говори извор (идеолошки, културолошки, социјални, политички, географски контекст извора) Знање: метакогнитивно Когнитивни процес: евалуирати Пажљиво прочитај стихове и одговори на питање: О чему говори овај цитат? Ој Стаљине стара бако не вара се Тито лако, Не вара се Титo борац, Нити Ђидо Црногорац. Што је више клевета и лажи Тито нам је милији и дражи.“ Заокружи слово испред тачног одговора. а) о савезу СССР и ФНРЈ б) о оснивању Коминтерне в) о Титовом 56. рођендану г) о раскиду са Информбироом

Тачан одговор:г) о раскиду са Информбироом 76



ИС.3.2.5. уме да прочита историјске информације у различитим симболичким модалитетима и повеже их са претходним историјским знањем (закључује на основу историјске карте без понуђене легенде, упоређује два графикона и закључује о појави) Знање: метакогнитивно Когнитивни процес: евалуирати На основу података приказних и уцртаних на историјској карти, одреди о каквој појави је реч. Заокружи слово испред тачаног одговора. а) мрежа трговачких путева б) стварање државе в) сеоба

(Тачан одговор: в )

ИС.3.2.6. уме да издвоји разлике и сличности у тумачењима и изворима који се односе на исту историјску појаву Знање: метакогнитивно Когнитивни процес: евалуирати Наведена су два извора која сведоче о Версајском миру: 1. “Данас је у Дворани огледала потписан срамотни мир. Немојте то никада заборавити. Биће освете за срамоту из 1919.” 2.“У одређеном моменту, кад је дворана била дупке пуна,...појавио се стари Пашић, шеф југословенске делегације и бивши председник српске владе...И Немци су зурили у Пашића, осећајући и сами да је ово...врло лепа иронија судбине и пуна сатисфакција сатисфакција за малу Србију и сва њена страдања у рату.” Како ови извори т умаче Версајски мир? Заокружи слово испред тачног одговора. а) оба извора т умаче Версајски мир пристрасно б) један од извора тумачи Версајски мир пристрасно а други објективно в) оба извора т умаче Версајски мир објективно Тачно решење: а) оба извора тумаче Версајски мир пристрасно

ИС.3.2.7. уме да изрази став и мишљење о одређеном тумачењу историјског феномена и да одреди врсту пристрасности (манипулација, пропаганда, стереотип...) Знање: метакогнитивно 77



Когнитивни процес: евалуирати Прочитај стихове из песме Владимира назора Др уг Тито“: Лице тврдо, шапа лавља, али на дну груди скрито, срце има као отац друг нам Тито, Тито, Тито!“ Ови стихови предст ваљају: Заокружи слово испред одговора који одражава твоје мишљење. а) реалан опис Титове историјске улоге б) пропаганду личности вође в) песму без политичке поруке г) уметничку критику личности вође

Тачно решење: б) пропаганду личности вође

5.4. Димензије знања: главни типови и подтипови знања А. Чињенично знање – основни – основни елементи које ученици треба да знају да би били упознати са дисциплином и могли да решавају проблеме у области: терминологија и специфични детаљи и елементи. Б. Концептуално знање – разумевање разумевање основних појмова, повезаност основних елемената са ширим стр уктурама које им омогућавају заједничко функционисање: класификације класификације и категорије, принципи и генерализације, генерализације, теорије и модели. В. Процедурално знање – знање – знање како нешто чинити, коришћење истраживања и критеријума, коришћење вештина, техника и метода: специфичне вештине и алгоритми, критеријуми за одабир одговарајућих поступака. поступака. Г. Метакогнитивно знање – знање – знање о когнитивним процесима (процесима мишљења који се користе за учење), као и свесност и разумевање властитих когнитивних процеса: знање о начину како смо решили задатке, знање када како и у којим ситуацијама применити одређена концептуална и процедурална знања. 78



5.5. Настава на узрасту од 11 до 15 година Употребите конкретна средстава и помагала, посебно када се ради о комлекснијем материјалу комлекснијем материјалу . Дајте ученицима Дајте ученицима могућност да истраже многа хипотетичка многа хипотетичка питања.

 Користите визуелна помагала као што су мапе, дијаграми, табеле...  Користите добро појмовно организоване материјале који дају објашњења корак

по корак.  Омогућите ученицима да дискутују о друштвеним темама.  Планирајте наставне ситуације у којима ће ученици да износе ставове и аргументе

са позиције других“  Тражите од ученика да раде у паровима где ће један од ученика да размишља

Охрабрите ученике да објасне како су разумели о чему се ради, како су решавали су решавали проблеме.

Када год Када год је могуће, објашњавајте и приказујте шире концепте, не само чињенице користећи материјале и идеје релевантне за ученике.

наглас и изложи како би решио проблем или приказао лекцију, а други ученик је слушалац који проверава да ли су сви кораци споменути и да ли све делује логично.  Проверите да ли питања или тестови које дајете деци захтевају само пуко меморисање, један једини један једини исправан одговор или дајете отворена питања или тражите од ученика да упореде два различита става о истој теми.  Када говорите на пример о грађанском рату, узмите у обзир да су многи други проблеми поделили земљу пре тога. књижевности, да бисте  Користите медије, изворе, примере из живота, из књижевности, илустровали и објаснили друштвене појаве.

5.6. Литература  Министарство просветепросвете-Завод за вредновање квалитета образовања и васпитања, васпитања,

Образовни стандарди за крај обавезног образовања за наставни предмет Историја, Београд, 2010.  Министарство просветепросвете-Завод за вредновање квалитета образовања и васпитања, васпитања, Кључни појмови за крај обавезног образовања, Београд, 2008.

79


Nastavni Plan i Program 2011-2012-Sve

Recommend Documents