Назив студијског програма : Музичка култура са Методиком наставе IV година смер професор професо р разредне наставе наставник : проф.др Милован Мишков / сарадник у настави : мр Биљана Јеремић
Сврха студијског програма наставае музике културе је да формира јасно профилисане стручњаке за рад у основмим општеобразовним школама. Компетенције које, апсолвирање студијског програма обезбеђује, усмерене су, наставном раду у основном општем образовању. Циљеви студијског програма наставе музике културе проистичу из сврхе за коју је коју је програм и конципиран, те су, су, стога, усмерени ка формирању стручњака који ће:1)владати општим академским знањима и вештинама подразумеваним за рад у области образовања и културе, примењивим у наставном раду у основном општем образовању; 2) моћи да практично примени стечене практичне вештине, као и стручно теоријска знања усвојена на предавањима и наставном праксом 3) познавати и знати да примене методологију предмета музичка култура. Методика наставе музичке културе :Циљ предмета:Стицање теоријског и практичног знања везаног за методологију рада. Исход предмета: Оспособљеност студената – будућих наставника за реализацију наставе предмета музичка култура .Студенти су у обавези да до краја семестра израде семинарски рад семинарски рад на тему по сопственом избору.
1.Оријентациони план васпитно-образовног рада од I-IV разреда основне школе Орујентациони план рада садржан је у оператибним задацима и садржајима рада . I-II разред разред :Оперативни задаци -
ученици треба да: -певају песме по слуху; -слушају вредна уметничка дела и дела народне музике; изводе музичке игре ; -свирају на дечјим музичким инструментима ;
Садржаји програма : У које спада извођење музике које се у овом разреду реализује певањем и свирањем и то : ''Певање песама по слуху различитог садржаја и расположења, традиционалне и уметничке музике примерене гласовним могућностима ученика; Пожељно је повезивати садржаје песама са садржајима осталих предмета; Певање и извођење музичких игара; Певање једноставних модела и наменских песама као звучне припреме за поставку музичке писмености; '' (Сл.гласник РС 2004:58) У садржајима се наводе још и свирање, слушање и стварање музике III разред Оперативни задаци на овом узрасту поред оних из предходних разреда јесу и усвајање о снова музичке писмености писмености у трећем р азреду, а уIV уIV разреду се певају песме солмизацијом. солмизацијом. III РАЗРЕД
Садржаји програма садрже певање песама по слуху и са нотног текста, игре са певањем и описмењавање ученика. Усвајање музичког речника у вези са певањем односи се на тихо,средње јако, и јако. Савлађују се то нске висине у обиму ц1-г1, као и музичког писма и трајања тонова. Певање песама у трећем разреду јесте основни садржај рада помоћу које се усвајају сва знања. IV РАЗРЕД
Садржај програма као и у трећ ем разреду, јесте певање песама по слуху и са нотног текста, игре са певањем и описмењавање ученика. Од музичког речника ученици ученици треба да упознају постепено појачавање и утишавање утишавање (crescendo – decrescendo – decrescendo ), – дур лествицу, ), ознаке за темпо и тонске висине, Ц – дур паузе, појам и назив интервала, корону, степен и полу степен, знаке за понављање, дводелни и троделни облик песме. Садржај програма чине активности: Извођење музике; Слушање музике; Стваралачки рад; Хорско и оркестарско музицирање
Наставни садржаји предмета Музичка Музичка култура реализују се у оквиру следћих активности : извођење музике музике (певање и свирање песама, ) слушање музике, дечје музичко стваралаштво, основе музичке писмености, хорско и о ркестрско музицирање.
2. Задаци и методе у настави настав и музичке културе. Задаци наставе предмета предмета музичка култура :
-неговање способности извођења музике ( певање/ свирање) ; -стицање навике слушања музике, подстицање доживљаја и оспособљавања за разумевање музичких порука; -упознавање упознавање традиционалне и уметничке уметничке музике свога и других н арода ; развијање критичког критичког мишљења - развијање упознавање основа о снова музичке писмености и изражајних средстава музичке уметности; ''(Сл.гласник ''(Сл.гласник РС Р С 2004:57) -упознавање Циљеви и задаци наставе Музичке културе у складу су са васпитно – образовним захтевима плана и програма и новим тенденцујама у образовању и васпитању младих. Методе у настави предмета музичка култура. Метода усменог излагања - која се још назива и ''акроаматском'' и јесте жива реч наставника, али не у сувопарном излагању него у циљу емотивне мотивацује ученика за учење нове песме. Метода демонстрације – у – у којој наставник приказје готово све садржаје које обрађује , а назива се још и методом опажања, посматрања и слушања Метода рада са текстом – која представља представља обраду нотног текста као и обраду књижевног текста песме и обраду песме по слуху. слуху. Метода разговора - у циљу подстицања ученика на запажања, размишљања и закључивања. Метода стваралачког рада – стварање – стварање мелодије на задати текст, музичка питања и одговори
3.
Дидактички принципи и њихова примена у настави музичке културе. 1.Принцип очигледности и апстрактности
Којим се остварује усвајање чињеница на основу перцепције неког звучног феномена помоћу чула слуха, вида и о сећаја за ритам. ''Остваривање овог принципа принципа доводи до интензивније интензивније пажње разреда, до развијања интереса, до дубљег емоционалног емоционалног доживљаја доживљаја и до до трајнијег памћења демонстрираних појава''. (Пожгај,1988:23) 2.Принцип примерености узрасту ученика Који се у настави остварује прилагођавањем при лагођавањем и одабиром наставних садржаја који ће одговарати узрасту узрасту,, психичком и физичком развоју ученика. Овим принципом прилагођавамо цбе садржаје, не само узрасту него и сваком сваком појединцу понаособ, јер се музичке способности развијају индивидуално. 3. Принцип свесне активности Који укључује активно усвајање знања ученика. Овај принцип укључује разне облике ангажованости ученика од активног слушања, певања или мисаоног укључивања. Морамо вежбати оно што желимо усвојити и зато наставни поступци морају бити усмерени усмерени на максималну активност ученика. 4. Принцип систематичности и поступности Одвија се на о снову познатих дидактичких правила: -од ближег ка даљем, -од једноставнијег ка сложенијем, -од лакшег ка тежем, -од познатог ка непознатом, 5. Принцип доживљаја Који је у складу са емоционалним активирањем ученика.'' ученика.'' Дидактичари разликују спонтане и изазване доживљаје.''(Завршки,1988:26.) Веома је важно да ученици прво слушају, мисле и тек тада певају ( перцепција – интелект – репродукција). репродукција).
4. Анализа наставног програма музичке културе. Наставним садржајима, на овом узрасту, омогућује се изражавање ''звучним средствима (гласом - по слуху) опонашањем, демонстрацијом учитеља''(СГРС,2004:58). На основу искуства у извођењу музике ученици треба да препознају звуке које ствара глас, степене јачине звука, трајање, темпо, различита расположења и на основу тих изражајних елемената музике ( динамика, темпо, ритам и мелодија) препознају познату песму. Усвајањем музичког речника у вези са певањем ученици ученици ''путем искуства, без дефинициј дефин иција'' а'' ( 2004:59) треба треб а да усвоје :'' да тонови узлазе и силазе; гласно - средње, гласно - тихо; брзо – умерено; – умерено; брзо – споро; – споро; нежно – тужно – тужно ; нежно – радосно;'' ( 2004:59) Овај програм садржи и спискове препоручених песама за обраду. Овај наставни план и програм показује показује нам : -'' у склопу осталих предмета основне школе музичка култура је једна од најважнијих дисциплина која утиче на свестран развој личности; -настава тежи ка свесном усвајању знања и вештина т ако да музичка уметност постане п отреба сваке личности; -савладавањем музичке писмености и развијањем укуса ученици се оспособљавају да активно учествују у музичком животу своје околине; -настава се остварује међусобним прплитањем предметних подручја: извођење музике, слушање музике, музичко стваралаштво;''(2004.58,59) ''Да би циљеви и задаци првог циклуса били реализовани потребно је обезбедити наставна средства у складу са важећим нормативима. Сазнајни процес у настави музичке културе заснива се на доживљају музике кроз певање и слушање слушање музике. музике. Ученицима се преносе неопходни елементи, који чине основу музичке музичке писмености пи смености и знања, а у функцији бољег разумевања музике. Основни принцип јесте активаан ученик а час доживљај за ученике ''(2004:60) . Свесно музичко описмењавање почиње крајем трећег, односно у четвртом разреду. У неколико наврата у програму се спомиње наставник од кога зависи реализација овако високо постављених циљева и задатака'' има слободу али мора пазити у одабиру песама, мора п ознавати ознавати музичке способности ученика, ствара погодну атмосферу, пева из срца, да исправља неправилно певање и дисање и примењује дидактичке принципе''.(2004:60) принципе''.(2004:60) Анализирајући садашњи наставни план долазимо до закључка да је фонд часова по један час недељно од I – IV – IV.. разреда. Певање Певање песама заступљено заступљено је у свим разредима као као основа сазнавања сазнавања доживљајем, доживљајем, са различитим садржајем певаних песама. Наставни план не даје посебна по себна упутства за извођење наставе тј.не каже ко изводи наставни процес као у предхо п редходним дним разредима.
6.
Дечје бројалице и игре уз песму. Дечје бројалице и игре уз песму најприроднији су израз дечкег ритмичког ритмичког осећаја. Деца у игри изговарају своје бројалице у тачно одређеном музичком ритму. Тај природни осећај можемо искористити у музичком образовању за развој ритмичког осећаја. Извођење дечјих игара и песама по којима наставне јединице носе називе допринеће активном учешћу деце у наставном процесу и значајно поспешити њихов психофизички развој. Образовни задаци који ће бити остварени кроз наставу јесу упознавање и извођење народних и уметничких композиција композиција различитог садржаја и карактера. Постоје бројалице које се изговарају на једном тону и бројалице које имају мелодију. Могу се изводити тако што се пљеска наглашени и ненаглашени део такта – мере или пљескањем сваког слога чиме ученици доживљавају ритам. Када деца доживљавају меру водити рачуна рачуна о наглашавању речи и слогова а у изговору ритма водити рачуна о трајању слогова. Бројалицама код деце развијамо осећај за ритам меру, дводелни и троделни такт. Постављамо темеље за касније појмновно схватање ритма и мере, вредности нота по трајању, наглашену и не наглашену доб у такту. Задаци у којима се од ученика захтева да играју школице, школице, опонашају различите звуке, решавају ребусе (виноград, солиста), саставе реч од исписаних слова (семафор) и други подстаћи ће веселу и радну атмосферу која је неопходна неопходна за потпуно и једноставно усвајање усвајање наставних садржаја. Овом и сличним видовима наставних активности требало би посветити посебну пажњу, пажњу, јер осим спознајног имају и веома велики значај у развоју моторичких способности. Свакако Свакако не би требало занемарити ни утицај који овакав овакав вид активности има на стварање и подстицање подстиц ање веселе веселе и радне атмосфе атмосфере. ре. Музичком играма дете изражава своје музичке способно сти. За развијање вештине покрета изводити игре споријег темпа. У ситуацијама ситуацијама када су правила игре сложенија и захревају већи напор деце, наставник их може поделити у две групе од којих једна пева а друга изводи покрет. Игре се изводе , углавном колективно са различитим распоредом улога. Игре се уче у целини а певање мора да почне тачним интонитањем интонита њем почетног тона .Нове покрете треба увежбавати пре савлађивања читаве игре. Музичке игре могу бити : дидактичке, игре са певањем и игре уз инструменталну пратњу.
7. Обими дечјег гласа, избори тоналитета тоналитет а
При одабиру песам један од одлучујућих фактора јесте обом дечјег гласа. Правилно одабрана песмица треба да се креће у оном обиму који ће ученици истог узраста моћи без тешкоће да отпевају. Границе Границе обима дечјег гласа које које се наводе н аводе у литератури, релативне су и променљиве а зависе и варирају од одељења до одељења. Зато наставник треба да познаје по знаје обим гласа сваког сваког ученика и да д а пронађе један заједнички обим који ће одабиром песама у одређеном тоналитету, тоналитету, током током рада повећавати то јест мењати у циљу ширења обима гласа ученика. Рад на одабирању песам треба да се заснива и на општим дидактичким принципима . -Песме треба имају васпитни карактер -Да утичу на активност ученика -Да развијају свест о уметничкој вредности песме буду приступачне приступ ачне и јасне -Да буду -Да одговарају психофизичком психофизичком узрасту у зрасту ученика.
8. Неговање и импостација импоста ција дечјег гласа. У сваком сваком ученику лежи урођена музикалност и потреба за изражавањем о сећања, потреба за уметношћу, потреба за певањем. Најближи и најадекватнији пут јесте песмом, која ће их кроз образовне задатке упознати са уметничком музиком, приближити уметности, тако да је разумеју, заволе и да она постане њихова њихова потреба. Само стицањем знања преко доживљаја доживљаја у певаним песмама она остају трајна и омогућавају омогућавају стицање и усвајање усвајање нових знања. Певање песама треба да заузима доминантно место у наставном процесу које су примерене учениковим музичким способностима. Део музичких способности јесте репродуковање репродуковање мелодије, која која мора развијати кроз вокални технику технику глас ученика . Поставка или имостација гласа одвија се кроз следеће фазе: Положај тела – правилно – правилно седење, рамена опуштена, глава глава у нормалном положају; Певачко дисање –контролисани удах и издах , костоабдоминално дисање; Поставка гласа – коју – коју обављају органи : грло, гласнице, плућа, дијафрагма, усна шупљина; Дикција – јасан јасан изговор вокала АЕИОУ АЕИОУ који се певају , док се остали гласови гласови изговарају изговарају.. Интонација – неговање – неговање чисте интонације Ученици најчешће најчешће имају добро постављен глас у средњем регистру и то веома малог опсега . Сваки регистар има своју специфичну боју и зато зато је треба уједначавати. Скретати ученицима пажњу да певају тихо , не вичу и слушају себе и друге док певају.
9. Подражавање ритмичких појава у природи. Полазећи од природне појаве дводелности у животу – удисај – удисај / издисај ; замах руке - јачи / слабији; корачање итд. Уводимо ученике у метро – ритмичке ритмичке карактеристике карактеристике песама. Уз помоћ илустрација илустраци ја у уџбенику и компакт компакт диска уз уз уџбеник, ученици имају прилике да путем различитих медија уоче уоче различите различите звук звукове ове (разлике између звук звукова ова које које производе производе жива жива бића, као и звукове које производе различити предмети и апарати) и да науче разлику између звука и тона. учитељ подсећа ученике на већ стечена знања на основу сопственог искуства и наставе из предмета Свет око нас. Ослањајући се на конкретне примере из свог окружења, ученици уочавају разноврсност и многобројност многобројност звук звукова. ова. Учитељ подстиче ученике да појединачно појединачно и у групама, групама, гласом и покретима тела, дочарају звуке из природе које су чули на снимку: ветар – ученици – ученици наместе усне као да ће да звижде, затим удахну, па опонашају поветарац, после тога и слаб ветар који бива све јачи и јачи, јачи, док не по стане олуја, да би постепено слабио и на крају престао; киша – ученици – ученици лупкају прстима по клупи како би дочарали слабу кишу која се, као и ветар, постепено појачава појачава и на крају слаби и пре стаје; гром – учитељ – учитељ показује начин на који је могуће дочарати звук грома тако што руком удара о бубњић или о плехану посуду; поток – ученици – ученици руком бућкају по посуди напуњеној водом, дочаравајући жубор потока. Учитељ подстиче подстиче ученике да се сете још неких природних појава, појава, да их наброје и дочарају гласом гласом и покретима тела. У наставку часа ученици појединачно и у групама дочаравају звук морских таласа и падања града.
10. Избори и поступци при обради песама по слуху.
Обрада песме по слуху спада у најчешћи облик рада на млађем школском узрасту. Методски поступак обраде песме по слуху : У уводном делу часа ствара се емоционална припрема , позитивна атмосфера , мотивација за учење нове песме. -Следи угледно певање наставника , демонстрације и стварање утиска о новој песми - Саопштавање Саопштавање циља часа ; -Разговор о утисцима ; - Читање текста песме и разговор разговор о садржају поетског поетског текста песме и непознатим непознатим речима речима ; --Учење текста текста песме по целинама уз пљескање, пљескање, прво наставник наставник па ученици; -Учење песме- наставник отпева мелодијско ритмичку целину коју ученици понављају ,додају се нове целине са понављањем предходних док се цела песма не научи: -- утврђивање песме певањем по групама ; -Нова песма треба да буде доживљај за ученике и зато наставник треба да је изражајно отпева. Пре почетка певања обавезно дати интонацију и водити рачуна о елементима изражајног певања.
11. Ритмичко и мелодијско меморисање.
Као психичка категорија, категорија, меморија је способност присећања, оживљавања предходно стечених опажања и искуства које постоји у разним центрима у мозгу. Прва етапа на развијању музичке ( мелодијске и ритмичке ) меморије одвија се на основу вокалне моторике . Деца која поседују добар музички слух прелазе у ову етапу релативно брзо. Док је деци са недовољно развијеним слухом потребан дужи пут од непосредног слушног перципирања и вокалног репродуковања до формирања музичко – слушних – слушних представа, на чијој основи о снови се одвијају даљи процеси развијања музичке меморије, музичког мишљења, унутрашњег слуха и др. Осим вокалног репродуковања, музичка меморија испољава се и инструменталном репродукцијом. репродукцијом. Представе на основу основу којих се врши репродук репродуковање овање могу бити изазване одговарајућим извођачким покретима, који имају значајну улогу у процесу активног музичког памћења. За све ово служићемо се непосредним примерима из дечје околине као и у свим осталим сазнањима и искуствима која деца поседују. Треба корустити све оно што је деци најближе: ритмичке пулсације које су изазване сопственим покретима руку, ногу и тела, а преко бројалица, разбрајалица, питалица које су њима као облик рада блиске и интереснтне.
12. Поступци при развијању слуха и осећаја за ритам.
Музичко ''образовање'' ученика на млађем школском узрасту има својих специфичности условљених, пре свега, узрасним карактеристикама, музичким способностима и интересовањима интересовањима које су индивидуалне и зато траже специфичан однос према сваком ученику. Ове карактеристике одређују значај предмета музичке културе на млађем школском узрасту приликом кога се морају узимати у обзир законитости развоја музикалности музикалности и неговање неговање интересовања за музиком, музиком, сваког сваког ученика у том периоду, без чега нема ни успешног васпитно -образовног развоја.Наставник треба активно да ради на развијању дечјег дечјег музичког музичког слуха и ритма као и да прати дечје напредовање кроз следеће поступке : 1. Слушање шумова, гласова и тонова; 2. Памћење и репродуковање репродуковање мелодијских и ритмичких фраза и мањих целина; 3. Препознавање Препознавање песме пе сме по мелодијским мелодијским и ритмичким мотивима; мотивима; 4. Опонашање ритмова из природе и непосредне околине ; 5. Извођење ритма уз певање песме,пљескањем и тактирањем 6. Савладавање Савладавање најједноставнијих најједноставнијих мелодијских мелодијских и ритмичких записа записа путем усмених и писмених диктата;
13. Доживљавање различитих темпа и трајања
Темпо Темпо и трајања у музици ученици ће научити научити доживљајем у слушаним и певаним музичким примерима. На одговарајућим одговарајућим музичким примерима на најранијем узрасту кроз бројалице и песме по слуху ученици пре свега доживљавањем доживљавањем , афективно упознају одређене појмове које касније конгнотивно усвајају. Наставним програмом предвиђене су композиције композиције различитог темпа за певање и слушање. У објашњавању темпа и његове различитости наставник ће се водити дидактичким принципима. Појам наглашеног и ненаглашеног тактовог дела , као и различитих темпа и трајања везан је и за појаве у природи. Трајања која која ученици упознају су : осмина, о смина, четвртина, половина и цела нота Темпо је одређена брзина којом се изводи једно музичко дело. Ученици упознају лагани( adagio ), умерен ( moderato ) и брз ( allegro )темпо.
14. Свесно разликовање звука и тона.
У I и II разреду II разреду ученици су упознали и доживели различите акустичне појаве. Све ово несвесно несве сно су доживели свако свако према својим индивидуалним могућностима и интересовањима (висина, јачина, трајање и боја). Ове тонске особине представљају основна изражајна средства у музици без којих не можемо ни замислити било какав рад као ни даљи процеси проце си у музичком музичком описмењавању. описмењавању. При објашњењу об јашњењу постанка пост анка звука, треба практично пр актично показати да тело трепери ( као као жица, плоча, мембрана ...) настаје звук. звук. Када се ово дешава, ваздух се усталаса и затрепери затрепери тако да стиже стиже и до наших чула . Као закључак можемо можемо рећи да све оно што чујемо називамо звуком, а за дефиницију тона истаћићемо да он има већ поменуте све четири особине као и то да у недостатку једне или више од њих добијамо особину која се зове звук . Потребно је подсетити ученике да се тонови разликују по висини, јачини, трајању и боји. Крајњи циљ нам је да све поменуте особине деца са лакоићом примећују и да дају своје примере.
15. Доживљавање простих и сложених сложених тактова.
Дводелни такт, у коме се смењују наглашени и ненаглашени делови такта, деци је најближи - многе игре одвијају се у дводелном покрету. покрету. Марширање, иако није игра у правом смислу, представља активност која се увек одвија уз музику у дводелном или пак сложеном такту као што што је четвороделни такт. такт. Тродел ученици упознају путем слушања и певања и на спонтан начин долазе до закључка да је ово нова врста такта која иницира покрете у кругу, као и то да се наглашени део такта налази на првој доби, и да је ово непарни такт. Све ово учитељ ће демонстрирати а деца прихватити на конкретним примерима песама и игара, као и путем слушања музике. Иако дводелни и чевороделни такт, као парни тактови., имају извесне заједничке карактеристике, карактеристике, потребно је извршити њихово диференцирање, односно, слушно препознавање препознавање метричке дводелности дводелности или четвороделности. На млађем школском узрасту сложене тактове не објашњавамо теоретски, довољно је да ученици стекну извесне представе, искуства преко одговарајућих музичких композиција.
Литература 1. Буквић - Којов, И. (1985): Методи (1985): Методика ка наставе музичког музичког васпитања, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд. 2. Допуђа, Допуђа, Ј. (1980): Ритмичке (1980): Ритмичке игре, игре, Свјетлост, Сарајево. (1981): Методика а наставе музичког музичког васпитања Нота, Књажевац. 3. Ивановић, М. (1981): Методик сводом плавим распеваним распеваним , збирка збирка композиција композиција са децу, децу, Сомбор:Учитељски Сомбор:Учитељски 4. Мишков, М. (2004). Под сводом факултет 5. Мишков, М.( 2005 ) Годишња Годишња доба у песмама, песмама, Сомбор Сомбор :Учитељски :Учитељски факултет ). Пуј пике не важи , збирка збирка композиција композиција за певање, орфов орфов инструментариј, инструментариј, клавир и 6. Мишков, М ( 2009 ). Пуј виолончело , Сомбор :Удружење композитора Војводине и Педагошки Педагошки факултет Сомбор 7. Направњик, К. (1959): Школа (1959): Школа певања, Научна књига,Београд. 8. Озгијан,М. (1986): Песма (1986): Песма у школи, школи,Завод Завод за уџбенике и наставна средства, Београд. 9.Плавша, Д.; Поповић, Б.; Дебељак, М. (1962): Музика у школи – II, Завод за уџбенике и наставна средства, средства, Београд. 10.Плавша, Д.; Поповић, Б.; Дебељак, М. (1962): Музичко Музичко васпитање, васпитање, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд. 11.Пожгај, 11.Пожгај, Ј. Ј . (1975): Методика Методика глазбеног одгоја у основној основној школи, школи, Просветни сабор Хрватске, Загреб. 12.Протић, В. (1977): (1977): Прве Прве колективне колективне музичке музичке игре, Завод за уџбенике и наставна наставн а средства, Београд. 13. Радичева , Д. ( 1997 ) Увод у методику наставе солфеђа , Фељтон : Нови Сад 14. Станчић, Б. И Драгић, А. (1970): Мале (1970): Мале музичке радости, радости, Нота, Књажевац. 15. Стојановић, Г. (1996): Настава (1996): Настава музичке музичке културе, културе, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд. 16.Стојановић, Г. Г. и Протић, В. (1996): Музичка (1996): Музичка култура култура за трећи и четврти разред разред основне основне школе, школе, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд. 17.Стоковић, 17.Стоковић, П. (1988): Настава (1988): Настава музичке наставн а средства, Београд. музичке културе, културе, Завод за уџбенике и наставна 18. Томерлин, В. (1964): Музичке (1964): Музичке игре, Школска књига, Загреб. 19. Хиба, Н. (1986): Музика (1986): Музика за најмлађе, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд.
