Dijazeuksis): 1. tetrakord
2.tetrakord
355
SINATRA, Frank (Francis), ameriĉki pjevaĉ (bariton) i filmski glumac talijanskog podrijetla (Hoboken, New Jersev, 12. XII 1915 —). Od 1938 nastupao kao pjevaĉ na radiju u orkestrima H. Jamesa i T. Dorseva, da bi se uskoro razvio u jednog od najboljih i najpopularnijih zabavljaĉa na podruĉju lake muzike. God. 1953 dobio je nagradu Oscar za ulogu u filmu From Here to Eternity i otada ostvario još niz izvanrednih uloga u filmovima : The Man tvith the Golden Arm (1956), High Society (1956), The PriĊe and the Passion F. SINATRA (i957)) Can-Can (1960), Come Blotv Your Horn (1962) i dr. Izbor iz njegova repertoara zabavnih melodija objavio B. Hainsworth pod naslovom Songs by Sinatra 1939—1970 (1973). Medu njima su najveću popularnost stekle pjesme: South of the Border (1953), Three Coins in the Fountain (1954), Love and Marriage (1955), Witchcraft, Ali the Way (1957), Come Fly tvith Me (1957), Onely the Lonely (1958), Come Dance tvith Me (1958), High Hopes (1959), The Nearness of You (1960), How Deep Is the Ocean (1960), Nice'n' Easy (1960), The Lady Is a Tramp i Strangers in the Night. S. je ĉesto nastupao s Dea-nom Martinom i Sammvjem Davisom. LIT.: R. G. Reisner, The Jazz Titans, Garden City, New York 1960. — R. Douglas-Home, Frank Sinatra, New York i London 1962. — A. Shazv, Sinatra, Twentieth-Century Romantic, New York 1968 (novo izd. Sinatra, Retreat of the Romantic, London 1969). — A. I. Lonstein i V. R. Marino, The Complete Sinatra, Ellenville, New York 1970 (diskografija, popis svih filmskih, televi zijskih i radio nastupa i dr.). — G. Ringgold i C. McCarty, The Films of Frank Sinatra, New York 1971. — K. Barnes, Sinatra and the Great Song Stvlists, Shepperton, Middlesex 1972.
SINDING, Christian August, norveški kompozitor (Kongsberg, u. I 1856 — Oslo, 3. XII 1941). Uĉio kod L. M. Lindemanna u Oslu i na Konzervatoriju u Leipzigu (H. Schradieck, S. Jadassohn, C. Reinecke); usavršavao se u Miinchenu, Berlinu i Dresdenu. Dobivši stipendiju norveške vlade bavio se iskljuĉivo komponiranjem. God. 1921—22 predavao kompoziciju na Eastman School of Music u Rochesteru (SAD). Kao kompozitor sluţio se nordijskom narodnom motivikom, novoromantiĉnim kolorizmom u harmoniji i wagnerijanskom kromatikom. Uzori su mu bili i Schumann i Liszt. Mnoga su njegova klavirska djela svojedobno bila vrlo popularna, osobito Proljetni ţubor. DJELA. ORKESTRALNA. Ĉetiri simfo nije: I, u d -mo lu op. 21, 189c; II, u D-duru op. 83, 1907; III, u F-Duru op. 121, 1921 i IV, Vinter og Vaar, 1936. Koncert za klavir u Des-duru, 1889. Za violinu i orkestar: 3 koncerta, 1898, 1901 i 1917; suita; legenda, 1900 i romanca, 1910. Episodes chevaleresques, 1888; Rondo infinito, 1889. — KOMORNA: gudaĉki kvartet u a-molu op. 70, 1904; 3 klavirska trija, 1893, 1902 i 1908; klavirski kvintet, 1884. Ĉetiri sonate za violinu i klavir: I, u C -duru op. 12, 1894; II, u E-duru op. 27, 1895; III, u F-duru op. 73,1505 i IV, op.99,/m alten Stil, 1909. Tri suite, 3 romanse i varijacije Cantus doloris za violinu i klavir, 1906 i dr. ■—■ KLAVIRSKA: sonata u b-molu op. 91, 1909; suita; Caprices; Burlesques i dr. — Opere Titandros, 1884 i Der heilige Berg, 1914. — Dvije kantate; TU Molde za zbore i orkestar. Oko 250 solo-pjesama. LIT.: W. Niemonn, Die nordisehe Klaviermusik, Leipzig 1918. — 0. Gaukstad, Sindingbibliografi, Norsk Musikgranskning, 1938. — O. Gurvin, Christian August Sinding, MGG, XII, 1965.
SINFONIA, talijanski naziv za simfoniju. Isprva je s. mu ziĉki pojam nestalna znaĉenja; odreĊeniji smisao dobiva u doba baroka kada oznaĉuje instrumentalne predigre i meĊuigre u operi, oratoriju, kantati i drugim vokalnim (solistiĉkim) djelima. U tom se smislu rijeĉ s. javlja poĉev od L. Marenzija (1589), G. Caccinija i E. de'Cavalierija preko C. Monteverdija i F. Cavallija do A. Scarlattija i J. S. Bacha (crkvene kantate). Istodobno se od sredine XVII st. rijeĉju s. oznaĉuju i uvodni stavci u suiti, bilo za klavir bilo za instrumentalne sastave, a katkad i u višedjelnoj instru mentalnoj canzoni. MeĊutim, od druge polovine XVII st. s. je u prvom redu naziv za talijansku opernu predigru koja dobiva posve odreĊenu trodijelnu formu (A. Scarlatti) i u XVIII st. se razvija u samostalno instrumentalno djelo (G. B. Sammartini) te postaje ishodištem klasiĉne -> simfonije. 1. Ać. SINFONIA CONCERTANTE (tal., koncertantna simfonija; franc. symphonie concertante, .skraćeno Concertante, Konzertante), vrsta instrumentalne kompozicije za nekoliko koncertirajućih solistiĉkih instrumenata i orkestar. Proširila se i njegovala u doba klasike, tj. u drugoj polovini XVIII st., naslijedivši po sastavu barokni concerto grosso. Po obliku i muziĉkoj graĊi koncertantna simfonija je bliţa klasiĉnom solistiĉkom koncertu nego simfoniji. Zapravo se u njoj sjedinjuju elementi divertimenta, solistiĉkog kon-
356
Hl
SINFONIA CONCERTANTE — SINGSPIEL
certa i simfonije, ali je koncertantna simfonija dobila svoj specifiĉni niĉki muziĉki instrument, vrstu orkestriona, koji je nazvao karakter postavši samostalnom vrstom. S. c. je većinom dvostava- symphonikon. ĉna ili trostavaĉna, a samo iznimno ima 4 stavka. Broj solistiĉkih DJELA: kompozicije za klavir i za orgulje. — CRKVENA: 101 instrumenata varira od 2 do 9. U ranijim djelima najĉešće se susreću 600 ofertorija; oko 30 litanija; zbirka Cantus choralis in provincia Tirola suetus, kraće crkvene kompozicije. — Metaphysische Blicke in die 1 2 violine, kasnije prevladavaju 3—4 solistiĉka instrumenta, i to više nebst. . 1862; . neuem System der Tomuissenschaft, 1847 (izd. G. Phillips). duhaĉa nego gudaĉa. Solistiĉki su instrumenti raznovrsniji nego LIT.: P. Hartmann, Peter Singer, Innsbruck 1910. — /. E. Eni u concertu grossu (npr. oboa, violina, violonĉelo, i klavir ili violina, Jahrhundertfeier der Geburt des P. Singer, 1910. — R. Zangerl, Peter viola, flauta, oboa i fagot itd.), a po tematskoj su gradi samostalniji, tara Singer, Franziskanische Studien, 1926. — R. Federkohar-Konigs, tj. manje ovisni o srodnosti s orkestralnom tematikom. Instrumen- Alkantara Singer, MGG, XII, 1965. talne su dionice tehniĉki virtuozne, svaka s efektnim kadencama. SINGHER, Martial (Jean Paul), ameriĉki pjevaĉ Karakteristiĉna je za koncertantnu simfoniju raznolicnost i dopa- cuskog podrijetla, bariton (Oloron-Ste-Marie, Basses-Pyn dljivost melodijskih linija i vedar, leţeran osnovni ugoĊaj, vrlo ri- 14. VIII 1904 ■—). Pjevanje uĉio u Saint-Cloudu i na Kc jetko dramatiĉan, a nikad sveĉan ili turoban. Uvod je obiĉno orkevatoriju u Parizi stralni tutti, a prvi je Gresse) koji je naj stavak oblikovan poput 1929 kao dobitnik stavka klasiĉnog koncerta nagrade; na operni samo bez izraziti-jeg zornici debitirao u motiviĉkog razraĊivanja i Amsterdamu u kovoj smionijih modulacija. U Ifigeniji na Te U provedbi se, umjesto Pariškoj operi put tematske grade iz nastupio 19; ekspozicije, katkad javlja Massenetovu Tha posve nova melodi-ka. tamo angaţiran do Finale je najĉešće izgraĊen u 1937-—41 pjevao ta u obliku ronda. Namijenjena pariškoj Opera que. prvenstveno koncertnom Njegova meĊur na izvoĊenju, s. c. se umjetniĉka ka vodila njegovala najviše u ga je na ni svjetska središtima procvata javnih operna kaz; od 1937 koncerata, Parizu, redovit gos donskog Mannheimu, Beĉu i LonCovent C na, 1943— donu. Prvim djelom te vrste 59 nastuj njujorškom smatraju se kon-certantne Metrof. nu, a gostovao simfonije I. Holzbauera, je u vernoj i Juţnoj komponirane moţda prije Ar i dr. Bio je i veom 1753 u Beĉu, a sam naslov paţen interpret I javlja se prvi put 1767 u God. 1951—55 prei je zbirkama pariškog pjevanje na M izdavaĉa Collegeu u New "! i J. B. Verniera (F. P. Ricci, Sinfonie SINGSPIEL. I. Umlauf, Die Bergknappen, Beĉ 1777 1954—68 na Curi concertante. . .). Ubrzo je s. c. postala stitute of Music u Philadelphiji; 1962 tako popularna da je u doba njezina procvata, oko 1770— naslijedio je Lottu mann kao proĉelnik Odjela za pjevanje i 1830, nastalo preko 500 djela. Komponirali su je osobito operu na Mu; akademiji u Santa Barbari (Kalifornija), gdje i pripadnici mannheimske škole C. Cannabich, F. Danzi, C. sada ţivi. Spec. za talijanski i francuski operni repertoar, Stamitz (23) i A. Stamitz, te Francuzi J. B. Davaux (13), F. ostvario je niz kn koje su ostale uzorom kasnijim generacijama Devienne, F. J. Gossec, I. J. Plevel, J. B. Breval (10), J. B. de Saint- pjevaĉa. Njegoi poznatiji uĉenik je J. King. Georges (11) i mnogi drugi, zatim u Londonu J. Ch. Bach, od SINGSPIEL (od njem. singen pjevati i Spiel igra), kaz; beĉkih klasiĉara Dittersdorf, J. Haydn i W. A. Mozart, a od djelo s govorenim dijalozima i muziĉkim toĉkama, koje se Talijana G. B. Giotti, L. Boccherini, G. Brunnetti, I. Fiorillo i, vilo u Njemaĉkoj oko 1700. S. je srodan francuskoj opera-coi najplodniji meĊu njima, G. G. Cambini koji je ostavio preko i engleskoj ballad-operi. Naziv S. susreće se prvi put pi 80 koncertantnih simfonija, napisanih za pariške Concerts spirituels i XVIII st. u nekim libretima na njemaĉkom jeziku. Ondje Concerts des Amateurs. sinonim za talijanski izraz dramma per mušica. Pojava Sings Još se i Beethovenov Tripelkonzert za violinu, violonĉelo i kla- pada u poĉetke muziĉko-scenske umjetnosti u Njemaĉkoj vir (op. 56) moţe svrstati u koncertantne simfonije, ali već oko se razvio iz školskih drama i njemaĉkog oblika talijanske comi 1820 taj oblik izumire. Suvremeni kompozitori nastoje ga ponovno dell'arte, tzv. Stegreifkomodie, koja se u XVI st. njegovala u J oţivjeti (F. Martin, Petite symphonie concertante za ĉembalo, harfu, chenu. Velik utjecaj na S. izvršila je i ballad-opera. Prvo, klarinet i 2 gudaĉka orkestra, 1945). te vrste prikazano je u Berlinu 1743; bio je to prijevod LIT.: J. J. de Momigny, Symphonie Concertante, Encyclopedie MethoThe Devil to Pay (Der Teufel ist los) Ch. Coffevja. dique, II, Pariš 1818. — F. Waldkirch, Die konzertanten Sinfonien der MannPo karakteru je S. blizak duhu narodne umjetnosti. < heimer im 18. Jahrhundert, Ludwigshafen 1931. —J. A. White, The Concerted je u dijalektu, a i sadrţajno i muziĉki uvijek je jednostavan, Symphonies of John Christian Bach, 2 sv. (disertacija), University of Michigan 1957. — B. S. Brook, The Symphonie Concertante: An Interim Report, MQ, stupaĉan i prostodušno vedar. Libreto Singspiela obr; 1961. — J. M. Stoltie, A Symphonie Concertante Type. The Concerto for MidogaĊaje iz Biblije, klasiĉne antiĉke literature ili zbivanja 1 xed Woodwind Ensemble in the Classic Period, 2 sv. (disertacija), State Uni narodnim priĉama i bajkama, a tretira i tematiku ,iz svakida versity of Iowa, 1962. — B. S. Brook, La Symphonie francaise dans le seconde e moitie du XVIII siecle, 3 sv., Pariš 1962. — Isti, Symphonie concertante, ţivota. On moţe biti i ozbiljan i komiĉan. U XVIII st. S. je j MGG, 1965. I. Ać. izrazito njemaĉki muziĉko-scenski oblik i ujedno jedina p SINGER, Kurt, njemaĉki muziĉki pisac (Berent, n. X teţa prevlasti talijanske i francuske opere u muziĉkom ţ 1885 — koncentracioni logor Terezin, 7. II 1944). Lijeĉnik; muzi- Njemaĉke. On je, u stvari, izdanak ojaĉaloga graĊanskog st kologiju uĉio kod M. Friedlandera u Berlinu. God. 1913 osnovao koji izgraĊuje tipiĉno svoju, novu scensku umjetnost. Berliner Arztechor kojemu je bio dugogodišnji dirigent. Muziĉki S. je nastao u Leipzigu, no ubrzo se poĉeo njegovati i u kritiĉar lista Vorzuarts i referent hamburškoga ĉasopisa Musik-zvelt, linu, a nešto kasnije i u Beĉu. Vaţnu ulogu u oblikovanji uz to suradnik ĉasopisa Allgemeine Musikzeitung, Rheini-sche kazališne forme imali su J. Standfuss i osobito J. A. Hiller nart Musik- und Theaterzeitung, Merkur i Musik. God. 1928—30 und Dariolette, 1766; Der Dorfbarbier, 1770; Der Krieg, 1 U zamjenik intendanta u gradskoj operi Berlin-Charlottenburga, Berlinu su popularnost stekli Singspieli J. Bende, a od b 1930—32 intendant. Od 1935 muziĉki direktor u Reichsverband autora istakli su se I. Umlauff (Die Bergknappen, 1778), C. D Dittersdorf (Doktor und Apotheker, 1786) i J. Schenk (Der 1 jiidischer Kulturbunde. God. 1939 emigrirao u Nizozemsku. barbier, 1796). Der neue krumme Teufel J. Havdna kao i Entftii DJELA: RicharĊ Wagner, 1913; Bruckner's Chormusik, 1924; Vom Wesen der Musik, 1926; Berufskrankheiten des Musikers, 1927 (engl. 1932); Heilvjirkung aus dem Serail W. A. Mozarta — najvrednija su djela u his der Musik, 1927 i dr. te muziĉko-scenske umjetnosti. I Mozartova posljednja c SINGER, Peter Alkantara, austrijski kompozitor i muziĉki Die Zauberfldte nosi naziv Singspiel. teoretiĉar (Haselgher, Lechtal, 18. VII 1810 — Salzburg, U XIX st. ta se vrsta kazališnog djela pribliţava talija: 25. I 1882). Izvrstan orguljaš i pijanist, 1839 konstruirao mehaoperi buffi te doţivljuje dekadenciju i nestaje s pozornice.,
SINGSPIEL — SINUS-TON karakteristiĉan njemaĉki muziĉko-scenski oblik S. je u doba romantike odigrao vaţnu ulogu u stvaranju njemaĉke nacionalne opere. C. M. von Weber, tvorac prvih takvih djela (Freischiitz), oslanja se ĉesto na tradiciju klasiĉnog Singspiela. LIT.: H. M. Schktterer, Das deutsche Singspiel, Leipzig 1863 (II izd. 1879). — G. Calmus, Die ersten deutschen Singspiele von Standfuss und Hiller, Ltipzig 1908. — V. Helfert, Wiener Singspiel, ZFMW, 1923. — E. O. Beer, Mozart und das Wiener Singspiel, Wien 1932. — H. Graf, Das Singspielrepertoire Berlins 1771—86, Berlin 1934. — W. Stauder, Johann Andre: ein Beitrag zu Geschichte des deutschen Singspiels, Leipzig 1936. M. Kun.
SINHRONIZACIJA (od grĉ. auyx£»vo? istodoban), u filmskoj i televizijskoj tehnici, usaglašivanje slike i tona, koordinacija zvuĉne vrpce filma (muzike, šuma, govora) s vizuelnom. Provodi se na razliĉite naĉine: slika i odgovarajući tonski materijal se mogu snimati istodobno (sinhrono); kod tzv. postsinhronizacije se muzika ili zvuĉna grada naknadno dodaje, tj. sinhronizira s postojećom, prethodno realiziranom vizuelnom snimkom; za razliku od toga kod presinhronizacije se najprije snima tonski materijal kojemu se zatim dodaje vizuelna snimka; taj se postupak ubraja u -> playback-tehniku, a prakticira se primjerice kad pjevaĉ i glumac nisu iste osobe. SINIGAGLIA, Leone, talijanski kompozitor (Torino, 14. VIII 1868 —■ 16. V 1944). Studirao na Liceo musicale u Torinu (G. Bolzoni), kod E. Mandyczewskoga u Beĉu i A. Dvofaka u Pragu. Njegove najbolje kompozicije inspirirane su pijemonteškom narodnom pjesmom. DJELA. ORKESTRALNA: koncert za violinu u A-duru, 1901; Rapsodia piemontese za violinu i orkestar, 1900; Romanza e Umoresca za violonĉelo i orkestar, 1898; uvertira Le Baruffe Chiozzotte, 1905; suita Piemonte, 1910; Danze piemontesi. —KOMORNA: gudaĉki kvartet u D -duru, 1900; Scherzo, 1892 i Variazioni su un tema di Brahms za gudaĉki kvartet, 1901; Serenata za gudaĉki trio, 1906; sonata za violinu i klavir; sonata za violonĉelo i klavir, 1923. — 5 Fogli d'Album za klavir. — 48 Vecchie canzoni popolari del Piemonte za glas i klavir (6 sv.), 1913—22. LIT.: E. Desderi, Leone Sinigaglia, RMI, 1944. •— L. Rognoni, Leone Sinigaglia, Musicisti piemontesi e liguri, 1959. — A. Damerini, Leone Sinigaglia, MGG, XII, 1965.
SINK, Kuldar, sovjetski kompozitor, flautist i ĉembalist (Tallin, Estonija, 14. IX 1942 —). Flautu i kompoziciju uĉio u Tallinu i na Konzervatoriju u Lenjingradu (B. Drapov, A. Petrov). Flautist orkestra Estonskog radija i ĉembalist Komornog orkestra Tallin. Kao kompozitor S. se nadovezao na neoklasiĉne uzore, ali se onda priklonio suvremenoj kompozicijskoj tehnici. Tako je prva od ĉetiri njegove Kompozicije za dva klavira napisana grafiĉkom notacijom, druga se temelji na serijelnim strukturama, a treća je oblikovana u tzv. otvorenoj formi. DJELA (izbor): Concertino za flautu i orkestar, 1960; 2 komorne simfonije, 1962 i 1967; kompozicije za 2 klavira, 1963—66; kantata Aastaajad (Godišnja doba), 1965; oktet, 1966; Diario degli accidenti musicali za komorni ansambl, 1971. Scenska i filmska muzik3. LIT.: H. Tauk, Kuus eesti tanase muusika loojat (Šest suvremenih estonskih kompozitora), Tallin 1970.
SINKOPA (od grĉ. auvKorc-rav prerezan; engl. syncopation, franc. syncope, njem. Sinkope, tal. sincope), ritmiĉka figura koja nastaje povezivanjem arze s tezom pri ĉemu metriĉki naglasak prelazi s teze na arzu:
IJ i I J J I S. najĉešće povezuje dvije jednake dobe mjere, ali nastaje spajanjem dijelova dobe koji slijede u odnosu arza-teza:
IH * U brzim stavcima efekt sinkope postiţe se i stapanjem većih metriĉkih skupina. U širem smislu s. nastaje i primjenom naglasaka koji stoje u suprotnosti s logikom metra:
c J J J J I J J J J I Dojam sinkope stvara katkada i niz arzi koje prekidaju pauze na tezama:
c J t J J t J U J *Jl Glavna je znaĉajka sinkopiranja sukob što ga stvara nepravilno naglašavanje dobi u odnosu na pravilnu izmjenu teze i arze. Sinkopirati se moţe pojedina dionica, dok ostale dionice istodobno zadrţavaju uobiĉajen metriĉki tok. Kod sinkopa koje se pojavljuju istodobno u svim dionicama, nepravilnost naglašavanja sukobljuje se s osnovnim metriĉkim osjećajem zadrţanim
357
u svijesti slušaoca. Harmonijski se s. moţe protumaĉiti kao pripravljena disonanca ili anticipacija. S. ide u red najizrazitijih ritmiĉkih, odnosno metriĉkih pojava. Njome se postiţe dojam iznenaĊenja i osebujne ritmiĉke ţivosti. Efekte srodne sinkopi medu prvima su primjenjivali pripadnici francuske ars novae (G. Machault). U potpunosti mogla se s., meĊutim, razviti istom nakon pojave menzure, pa je osobito ĉesta u kasnom XIV st. S vremenom (već u XV st.) s. postaje jedan od najraširenijih kompozicijskih postupaka u izraţavanju uzbudljivih i strastvenih osjećaja. Izvanredni efekti, postignuti sinkopom, susreću se u djelima L. van Beethovena. Kompozitori romantike rado primjenjuju s. u svima dionicama (R. Schumann). S. je veoma ĉesta u narodnoj muzici Ĉehoslovaka, Madţara, Škota i drugih. Ona je jedan od temeljnih elemenata muziĉkoga folklora afriĉkih i ameriĉkih Crnaca. Preko njihovih pjesama i plesova s. je ušla i u jazz, kao njegova osnovna znaĉajka. LIT.: H. Wetzle y Die sinkopische Motivbildung, M, 1909.
E. A. S.
SINKRETIZACIJA (sinkretizam; od grĉ. auvxpeTi£si.v sjediniti), sinteza elemenata razliĉitih filozofskih sistema ili religija; u umetnosti —• zdruţivanje više raznih umetnosti u celinu. S. je po pravilu redovna pojava u umetnosti prvobitne društvene zajednice, gde se pojedine umetnosti još nisu osamostalile, pa nema ni umetniĉkog profesionalizma, već ĉitav kolektiv uĉestvuje u umetniĉkim manifestacijama koje jednovremeno obuhvataju elemente poezije, muzike, glume, plesa i magije, i sluţe prvenstveno u magiĉno-kultne svrhe. (Sliĉna nerazdvojna povezanost elemenata više umetnosti sreće se i u spontanoj umet niĉkoj aktivnosti dece —■ kao atavistiĉka uspomena na davnu prošlost društvene zajednice.) Tek na višem stepenu razvoja vrši se diferencijacija i izdvajanje pojedinih umetnosti. I u novije vreme niz umetniĉkih radova zasniva se na sintezi raznih umetnosti, te prema tome sadrţi elemente sinkretizma (u muzici: vokalne forme, opera, balet, melodram itd.); kulminacija tih teţnji ogleda se u Wagnerovom idealu sveukupnog umetniĉkog dela (nem. Gesamtkunstzverk). LIT.: J. Combarieu, La Musique et la magie, Pariš 1909. — Isti, Histoire de la musique (I sv.), Pariš 1913 (novo izd., 1953). — /*. II. Fpy6ep, HCTOPHH My3biKajrbH0H KvjibTvpti (I sv.), MocKBa i JleHHHrpafl 1941. V. Peć.
SINTETIZATOR (engl. Synthesizer), organizirani sklop elektroakustiĉkih ureĊaja, odnosno elektroakustiĉki sistem koji proizvodi zvuĉne signale i ujedno ih sam transformira, dakle sluţi stvaranju elektronske muzike; sve te radnje obavlja s. poluautomatski, na osnovu upravljanja naponom (engl. voltage control, njem. Spannungssteuerung), tj. s pomoću promjena napona. Pri tome se kao izvori upravljaĉkih napona koriste tonski generatori (oscilatori), a s njima se tada upravlja drugim tonskim generatorima, pojaĉalima, filterima i ostalim aparaturama za proizvodnju i transformaciju zvuĉnih signala, dok se samo upravljanje zbiva tako da svaka promjena napona uzrokuje odgovarajuću promjenu, modulaciju, zvuĉnog signala. Stvaranje elektronske muzike s pomoću sintetizatora odvija se mnogo brţe i preciznije nego u klasiĉnom elektronskom studiju, gdje se svakom pojedinom aparaturom mora manuelno upravljati; osim toga, sa sintetizatorom je moguće obavljati istodobno i više proizvodnih i transformacijskih procesa. S. je potpuno tranzistoriran i stoga malih dimenzija, lako prenosiv, a ipak predstavlja kompletan elektronski studio. Zbog toga je vrlo pogodan i za neposrednu, ţivu elektronsku izvedbu (engl. live-electronic music), gdje se s pomoću njega mogu transformirati zvukovi instrumenata (tradicionalnih) i glasova, kao i na licu mjesta, u tzv. realnom vremenu, samostalno graditi i izvoditi odreĊene muziĉke strukture. S. se ĉesto popularno naziva Moog (odn. Moog-Synthesizer) prema konstruktoru prvog takvog ureĊaja, Amerikancu A. Moogu (1964), premda su nakon njega i drugi izraĊivali sintetizatore, u prvom redu takoĊer Amerikanac D. Buchla. Ameriĉka tvrtka RCA (Radio Corporation of America) proizvela je već 1955 poseban elektroakustiĉki ureĊaj za proizvodnju elektronske muzike, Olson-Belar Sound Synthesizer, ali on nema niĉeg zajedniĉkog s opisanim tipom sintetizatora. Daljnji je korak u primjeni sintetizztora povezivanje sintetizatora s kompjutorom, kome se odreĊenim programom povjerava izvedba kompozicijskog procesa, a ta se s pomoću naponskog upravljanja, prenosi na s. tako da se onda kompletna produkcija elektronske muzike obavlja automatski (-> Kompjutor u muzici). LIT.: W. Kaegi, Was ist elektronische Musik?, Ziirich 1967. —E. Schzvartz, Electronic Music, London 1973. —• H. U. Humpert, Was ist und wie funktioniert ein Svnthesizcr?, Melos, 1973, 4. N. Dć.
SINUS-TON, ton koji nastaje jednostavnim, periodiĉkim titranjem i ne sadrţi -> alikvotne tonove (-> Akustika). Budući da je
358
SINUS-TON — SITSKY
boja zvuka rezultat suzvuĉja pojedinih parcijalnih tonova (njem. Teiltone), od kojih je svaki za sebe opet neki s.-t. to sinus-tonovi postaju osnovnom zvuĉnom sirovinom u proizvodnji -> elektronske muzike. Generatori sinus-tonova pruţaju praktiĉki neograniĉene mogućnosti dobivanja zvuĉnih boja od najjednostavnijih harmoniĉkih kombinacija sve do -> bijelog šuma, koji nije ništa drugo nego ukupnost zvuĉanja sinus-tonova što ih ljudsko uho moţe ĉuti (-> Šum). LIT.: U. Dibeiius, Moderne Musik 1945—1965, Miinchen 1966. ■—■ W. Gieseter, Komposition im 20. Jahrhundert, Celle 1975. N. Dć.
SIOHAN, Robert Lucien, francuski dirigent, muziĉki pisac i kompozitor (Pariz, 27. II 1894—). Studirao na Pariškom konzervatoriju (A. Lavignac, G. C aussade, Ch. M. Widor, V. d'Indv). God. 1929 osnovao Concerts Siohan i vodio ih do 1936. God. 1932—47 zborovoda pariške Opere, a 1945—62 profesor na Konzervatoriju. Od 1964 inspektor je i znanstveni savjetnik Nacionalne istraţivalaĉke komisije za muziku. Uz to je neko vrijeme bio i muziĉki kritiĉar pariških dnevnika Combat, Express, Les Lettres franfaises i Le Monde, te suradnik muziĉkih i filozofskih ĉasopisa i leksiĉkih izdanja. Do 1945 stvarao u impresionistiĉkom stilu uz utjecaje suvremenijih struja. Nakon toga komponira iskljuĉivo politonalno.
H
DJELA. ORKESTRALNA: simfo nija, 1926. Koncerti: za violonĉelo, 1927; za violinu, 1928 i za klavir, 1939. In Afemoriatn, 1922. ■—• KOAIORNA: gudaĉki kvartet, 1922; Metaboles za violu i klavir, 1952; kompozicije za flautu. — Malarmeennes, 1951 i dr. za klavir. — Opera La Baladin de satiri cramoisi, 1927. Koreografska simfonija Hypirlon za zbor i orkestar, 1938.— VOKALNA: kantate Cantique au frere Soleil, 1928 i Hyperion, 1945; zborovi; solo-pjesme. — SPISI: Perspectives sur Vart sonore (disertacija), 1954; Horizons sonores; evolution actuelle de Van musical, 1956; Stravinsky, 1959 (njem. 1960); studije i ĉlanci. LIT.: V. Fedorov, Robert-Lucien Siohan, MGG, XII, 1965.
SION, Josif, flautista (Skopje, 15. IV 1914—). Uĉio u Vojnoj muziĉkoj školi u Vršcu i na Srednjoj školi Muziĉke akademije u Za grebu. IzmeĊu dva svetska rata prvi flautista u razliĉitim orkestrima u Jugoslaviji, napose u Dubrovniku. Posle OsloboĊenja u Skopju solista Makedonske filharmonije i Opere Makedonskog narodnog teatra (1945—70) te nastavnik na Srednjoj muziĉkoj školi. Koncertirao kao solist i ĉlan ansambla Opersko-simfonijskih muziĉara u Skopju. T. Si. SIRENA, instrument za ispitivanje frekvencije izvora tona. Struja zraka prolazi kroz cjevĉicu i zatim kroz kruţno poredane otvore na ploĉi. Ploĉa se vrti, a što je veća brzina vrtnje, to je ton koji se proizvodi viši. Broj okretaja oĉitava se na brojaĉu. Ako se pomnoţi broj okretaja u sekundi (frekvencija sirene) s brojem otvora na ploĉi sirene, dobija se frekvencija tona, koji se ispituje i tako saznaje njegova apsolutna visina. Jednostavan oblik sirene konstruirao je Seebeck. U novije doba usavršili su tehniku eksperimentiranja sirenom H. Helmholtz i R. Konig, upotrijebivši pri tome dvostruku sirenu. A. KU. SIRIJSKA CRKVENA MUZIKA, li- vrijeme ranoga kršćanstva razvilo se na kršćanskom Istoku nekoliko regionalnih starokršćanskih muziĉkih kultura kao grĉka, kaldejska, armenska i sirijska sa središtem u Antiohiji. S. c. m. evala je osobito od IV do VII st. kad su Siriju pokorili Arapi. Ali njezini poĉeci zadiru u još dublju prošlost, a mnogi drevni napjevi saĉuvali su se do danas. Uz izvorne znaĉajke stara s. c. m. pokazuje utjecaj grĉke muziĉke prošlosti, a kasnije i muzike istoĉnjaĉkih naroda. Jedan od najstarijih sirijskih muziĉara Bar Daisdn (Bardesanes, ? —■ 222) gradi na helenistiĉkim osnovama kao i njegov sin Mani Harmonios (? ■— 276). Najistaknutija liĉnost stare sirijske crkvene muzike je antiohijski patrijarh sv. Efrem (Afrem, 306—373) koji je stvorio tip popularne religiozne pjesme. Bili su to sveĉani napjevi madhraše s opseţnim kiticama koje je pjevao solist sa stalnim zborskim pripjevom. Tu vrstu crkvene pjesme himniĉkoga karaktera njegovali su pod utjecajem Efrema i sv. Hilarije, biskup u Poitiersu (? ■— 367), i milanski biskup sv. Ambrozije (333—397)> a u VI st. i jedan od najistaknutijih bizantskih muziĉara Sirijac Romanus. Već za vrijeme Efrema bile su u Siriji raširene pjesme koje su izvodila dva zbora izmjeniĉno. Iz Sirije se zatim naĉin antifonijskog pjevanja proširio i na Zapad. U V st. pojavljuje se u praksi sirijskoga crkvenog pjevanja i vokalni oblik srodan kasnijoj zapadnoj sekvenci. Teoretici sirijske crkvene muzike poznavali su osam naĉina tzv. oktoiha. To nisu ljestviĉni nizovi već melodijski tipovi. Sustav tih modusa —■ uz neke izmjene — preuzeli su od Sirijaca najprije Bizantinci, a u vrijeme Ivana Damascenskog (oko 700 — oko 760) i Rusi. S. c. m. je menzurirana i većim dijelom silabiĉka. Iz najstarije sirijske crkvene muzike nije saĉuvan nijedan zapis. Najstariju poznatu zbirku sirijskih crkvenih pjesama redigirao je pod naslovom »Oktoih« antiohijski patrija rh Severus (451—528). Tradicija sirijske crkvene muzike utjecala je osobito snaţno na muziku istoĉnjaĉkih naroda (Mezopotamija, Perzija, Turke-
stan, Indija, Kina). Njena povezanost sa zapadnom kršćan muzikom bila je samo povremena. LIT.: J. Parisot, Les huit modes du ehant svrien, Tribune de -Gervais, 1901. — J. Jeannin, Le Chant liturgique svrien, Journal asi 1912 i 1913. —• Isti i J. Puyade, L'Octoechos svrien, Oriens christianus. i< L. Bonvin, On Svrian Liturgical Chant, MQ, 1918. — E. Closson, Les M liturgiques svriennes et chaldeennes, Vie et les arts liturgiques, 1925 — J. Jeannin i J. Puyade, Melodies liturgiques svriennes et chaldeennes 192S—29.— \V. H. T. Gairdner, Oriental hymn tunes: Egvptian and : London 1930. R_
SIRINGA grĉ. CupivO; stari grĉki duhaĉki instru Jednociievna ... zvala se monokalamna (grĉ. |i,6vo<; sam, je xaXšfj.o<; trska), a s. s nekoliko meĊusobno povezanih cije\ sila je naziv polikalamna (grĉ. 7TOX>J£ mnogo) ili -> panova Polikalamna s. bila je u razliĉitim varijantama i pod razl imenima raširena i u mnogim drugim zemljama (Izrael, Peru, Ekvador). Svojim oblikom i tehnikom sviranja ona jt uzor kasnije usne harmonike. SIRIŠĈEVIĆ, Nada, pjevaĉica, sopran (Zagreb, 26. XI —). Pjevanje uĉila kod L. Vrbanića i Z. Šira u Zagrebu; na or pozornici debitirala 191 Rijeci kao Marica (Tijari Splitski akvarel). God. i< 65 ĉlanica zagrebaĉkog k šta Komedija i od 1965, r pom u ulozi Gilde (Verdi, letto), solistica Zagrebaĉke re. Sopranistica profinjene zikalnosti i blistavih v ostvarila niz zapaţenih 1: i koloraturnih uloga, med' jima su Kraljica noći, stanca i Suzana (Mozart. robna frula, Otmica iz Sei Figarov pir), Lucia di '. mermoor (Donizetti), R (Rossini, Seviljski brijaĉ), tha (Flotow), Violetta, G Oscar (Verdi, La Traviatc goletto i Krabuljni N. SIRIŠĈEVIĆ
ples), M (Bizet, Carmen) i dr. S 1 hom nastupa i kao orato: pjevaĉica. Osim u Jugoslaviji, gostovala je u Njemaĉkoj, Au: Švicarskoj, Luksemburgu, SSSR, Španjolskoj i dr. God. 197: bila je nagradu Milka Tmina. K. l SIRVENTES (provansalski, prema lat. servire sluţiti), sme srednjovjekovnih trubadura. Za razliku od ostalih c trubadurske lirike, s. nisi bavne pjesme; one su na njene feudalnim gospodar pjevaju o njihovoj slavi ili ţavaju nezadovoljstvo pj' s gospodarevim postupi Sadrţaj im je prema torm litiĉki ili moralizatorski. S maju odreĊena oblika i n: rojatnije su se recitirale uz no ponavljanje kraće, ugla' već otprije peznate meloc LIT.: J. Storost, Ursprun Entwicklung der altprovencal Sirventes bis auf Bertram de Halle T931.
SISTRUM, jedan od starijih idiofonih instrum sliĉan ĉegrtajjki. Sastoja od metalnog okvira s ru na kojemu su bila priĉvr SISTRUM i CYMBALUM zvonca ili metalni koluti, bio iz Pompeja raširen kod svih narod« roga vijeka, a osobito u Eg Ondje se upotrebljavao u obredima posvećenim boţici Moderni potomak sistruma je triangel. LIT.: H. Hickmann, Sistrum, MGG, XII, 1965. 5
SITSKY, Larry, australski kompozitor i pijanist (Tier Kina, 10. IX 1934 —). Studirao na Nezv South Wales State servatory u Sydneyu i kod E. Petrija u San Franciscu; u koi ziciji samouk. Profesor je klavira na Visokoj muziĉkoj škc Canberri. DJELA. ORKESTRALNA: simfonija za 10 sviraĉa, 1964; Appar 1966; Homage to Strazvinsky, 1968; koncert za violinu, 1970; koncert za di kvintet i orkestar, 1970. — KOMORNA: sonata za flautu solo, 1960; di kvartet, 1963; sonata za 2 gitare, 1968; gudaĉki kvartet, 1969. — KLAVIR* Fantasia in memoriam Egon Petri, 1962; koncert za 2 klavira, 1967. —DRAM<
SITSKY — SJEDINJENE AMERIĈKE DRŢAVE opere Fali of the House of Usher, 1965 i Lenz, 1970; balet Dark Refuge, 1964. — VOKALNA: 5 Improvisations za zbor i klavir, 1960; zborovi; solo-pjesme. LIT.: R. Covell, Australia's Music, Themes of a New Societv, Melb ourne 1967. — A. W. McCredie, Musical Composition in Australia, Canberra 1969.
SITT, Jan (Hans), ĉeški violinist, dirigent i kompozitor (Prag, 21. IX 1850 — Leipzig, 10. III 19^2). Uĉenik Praškoga konzervatorija (A. Bennewitz, I. Krejĉi). Od 1870 kazališni dirigent u Bratislavi i Pragu, a 1873—80 gradski dirigent u Chemnitzu. Zatim je organizirao serije popularnih koncerata u Leipzigu gdje je 1883—1921 predavao violinu na Konzervatoriju. Nastupao je i kao ĉlan kvarteta Brodsky (viola); 1885—1903 vodio je ansambl Bachvereina, a bio je i zborovoda Pjevaĉke akademije i Uĉiteljskoga pjevaĉkog društva. Uţivao je ugled istaknutog violinskog pedagoga; njegova instruktivna djela upotrebljavaju se još i danas. DJELA. ORKESTRALNA : 3 koncerta za violinu; 2 koncerta za violonĉelo; koncert za violu; 4 Concertina za violinu; 3 instruktivna Concertina za violinu; kompozicije za violinu i orkestar ili klavir (Cavatina, Polonaise, Wiegenlied, Gavolte i dr.); 2 koncertne kompozicije za violu i orkestar; uvertira Don Juan d'Austria. — Dva gudaĉka trija; brojne kompozicije za violinu i klavir. — Klavirske kompozicije. —■ VOKALNA: Hohenzollern und Oranien za bariton, muški zbor i orkestar; muški zborovi; solo-pjesme. -— Crkvene kompozicije. — Praktische Violaschule. — Izdao zbirku od 30 klasiĉnih i romantiĉnih kompozicija za violinu i klavir Lyrica (sa C. Reineckeom) i studije Schulausgabe neuerer Violinliteratur (5 sv.). LIT.: H. Muenzer, Hans Sitt. Violins and Violinists, 1950. — F. Gothel, Hans Sitt, MGG, XII, 1965.
SITTARD, 1. Josef, njemaĉki muziĉki pisac i kritiĉar (Aachen, 4. VI 1846—Hamburg, 24. XI 1903). Muziku uĉio 1868—• 72 na Konzervatoriju u Stuttgartu gdje je od 1875 predavao pjevanje i klavir, a od 1883 i povijest muzike. Od 1885 muziĉki kritiĉar lista Correspondent u Hamburgu. Bavio se i kompozicijom. DJELA: F. Mendelsson -Burtholdy, 1879; G. Rossini, 1882; Compendium der Geschichte der Kirchenmusik, 1885; Zur Einfiihrung in die Geschichte und Asthetik der Musik, 1885; zbirka eseja Studien und Charakteristiken (3 sv.), 1889; Geschichte des Musik- und Conzertzvesens in Hamburg, 1890; Zur Geschichte der Musik und des Theaters am zvurttembergischen Hofe (2 sv.), 1890—91; Musik und Theater in Hamburg um die Jahrhundertivende 1800, 1900.
2. Alfred, orguljaš (Stuttgart, 4. XI1878—Berlin, 31. III 1942). Sin i uĉenik Josefa; zatim studirao u Hamburgu kod W. Kohlera i K. Armbrusta. Studij orgulja i kompozicije nastavio na Konzervatoriju u Kolnu (F. Wiillner, F. W. Franke). Od 1903 orguljaš u crkvi sv. Kriţa u Dresdenu, od 1912 u crkvi sv. Mihajla u Hamburgu, gdje je iste godine osnovao veliki Crkveni zbor s kojim je izvodio oratorijska djela. Zbor je ubrzo stekao ugled i veliko znaĉenje za muziĉki ţivot Hamburga. S. je nastupao i u drugim njemaĉkim gradovima. Od 1920 zborovoda je Uĉiteljskoga pjevaĉkog društva u Hamburgu, a od 1925 profesor za orgulje na Akademiji za crkvenu i školsku muziku u Berlinu. God. 1933 naslijedio je H. Riidela kao dirigent zbora berlinske katedrale. Kao umjetnik na orguljama ĉesto je koncertirao na turnejama u razliĉitim evropskim gradovima. DJELA: Choralstudien za orgulje. — Kantata Ein fešte Burg; Psalam I za 8-gl. zbor a cappella; mnoge duhovne pjesme za zbor a cappella. — SPISI: Praktische Erfahrungen bei Schutzauffuhrungen, Jahrbuch der Akademie, IV; Das Hauptorgelzverk und die Hilfsorgel der Michaelis-Kirche in Hamburg, 1912. LIT.: K. Stephenson, 1. Josef, 2. Alfred Sittard, MGG, XII, 1965. — H. Siedentopf, Der Nachlass des Musikgelehrten J. Sittard, MF, 1973.
SIVEC, Joţe, muzikolog (Ljubljana, 19. I 1930 —). U Ljubljani završio studij germanistike; na Akademiji za glasbo diplomirao 1953 iz povijesti muzike i 1967 na Filozofskom fakultetu stekao doktorat muzikoloških nauka. God. 1956—58 bibliotekar u Psihološkom institutu u Ljubljani, 1958—63 asistent na Muziĉkoj akademiji u Sarajevu; od 1963 asistent i od 1970 docent Filozofskog fakulteta u Ljubljani. U središtu njegova znanstvenog rada je starija povijest slovenske muzike. DJELA. KNJIGE: Opera v Stanovskem gledalisĉu v Ljubljani od leta 1790 do 1861, 1971; Kompozidjski stavek Wolfganga Stricciusa, 1972; Opera skozi stoletja (u tisku). — STUDIJE (izbor): Uloga izvora u istoriji muzike i neki problemi njihovog prouĉavanja, Zvuk, 1960, 41—42; Rossinijeve opere na odru Slanovskega gledališĉa, Muzikološki zbornik, I, 1965; Donizettijeve opere v Sta novskem gledalisĉu v Ljubljani, ibid., II, 1966; Uprizoritve Mozartovih oper v Ljubljani do leta 1861, ibid., III, 1967; Vzponin propad nemške opere v IjubIjanskem Stanovskem gledalisĉu v obdobju tridesetih in štiridesetih let 19. stoletja, Dokumenti Slovenskega gledališkega muzeja, 1968; Stilistische Orientierung der Musik des Protestantismus in Slowenien, Mušica Antiqua Orientalis, II, 1969; Zbirka 'Neue Teutsche Liedert (Nilrnberg 1588) Wolfganga Stricciusa, Muziko loški zbornik, V, 1969; »Ecce quomodo moritur justus« J. Gallusa, M, A. Ingegnerija in O. di Lassa (Stilno kritiĉna primerjava), ibid., VII, 1971; Nemška opera v Ljubljani od leta 1861 do 187$, ibid., VIII, 1972; Poĉeci izvoĊenja Verdija u Ljubljani, Arti Musices, I, 1969; Izvedbe Bellinijevih opera na pozornici Stanovskega gledališĉa u Ljubljani, ibid., IV, 1973. Studije; ĉlanci; prikazi; bibliografski prikazi i d I Kĉ ; p I. Kĉ. dr.
SIVORI, Ernesto Camillo, talijanski violinist i kompozitor (Genova, 25. X 1815 — 18. II 1894). Od 1823 uĉenik N. Paganinija koji je za njega napisao Concertino i 6 sonata za violinu, gitaru, violu i violonĉelo. Koncertne turneje poĉeo je prireĊivati u svojoj desetoj godini, najprije u talijanskim gradovima, a od 1827 i u svim muziĉkim središtima Evrope te Sjeverne i Juţne Amerike. God. 1870 prestao javno koncertirati; otada je boravio u Genovi. Violinist svjetskoga glasa, izvrstan komorni muziĉar i
359
solist; njegova je svirka nosila sva obiljeţja Paganinijeve virtuozne škole. S. je ostavio dva koncerta za violinu te više briljant nih kompozicija za violinu i orkestar, odnosno klavir. LIT.: E. Heron-AIlen, Camillo Sivori, The Violin Times, 1894. — A. Pierottet, Camillo Sivori, Milano 1897. -—■ A. Bachmann, Les grands violinistes, Pariš 1913. — A. Moser, Geschichte des Violinspiels, Berlin 1923. •—■ E. van der Straeten, The Historv of the Violin, London 1933. — F. Gothel, Ernesto Camillo Sivori, MGG, XII, 1965.
SIX (Les Six) -š- Šestorica SIXTE AJOUTĆE (franc. dodana seksta), izraz koji je uveo Rameau, a odnosi se na subdominantni trozvuk s dodanom sekstom, raĉunajući od basova tona, npr. u C-duru f-a-c-d. Taj je akord>po obliku prvi obrat septakorda II stupnja, dakle ->kvintsekstakord. Zbog svoje izrazite subdominantne funkcije moţe se riješiti jednako
I V S
"I (S) (S)
dobro u toniĉki, kao i u dominantni trozvuk. U prvome sluĉaju kvinta kvintsekstakorda ne silazi, iako je to ton koji predstavlja septimu, kad se akord nalazi u osnovnom obliku, tj. u obliku septakorda (-5- Subdominantne harmonije, -> Septakord). N. Dć. SIXT Z LERCHENFELSU, Jan, ĉeški kompozitor, poznat i po latiniziranom imenu Johannes Sixtus Pragensis (Prag?, oko 1550—60 —■ Litomĉfice, 3. XI 1629). Uĉio najprije kod isusovaca (do 1575); kasnije postao puer musicus u kapeli Rudolfa II, kod kojega je od 1600 bio dvorski kapelan. Od 1602 u Plzenu, od 1608 kanonik i od 1613 dekan u Pragu (na Višehradu). Od 1617 djelovao u Litomeficama, gdje je 1625 osnovao muziĉku štampariju. Zabiljeţena su njegova putovanja u Beĉ i Regensburg (1612). God. 1623 dobio je plemstvo. DJELA: Chorus musicus Caesareus XII vocum, 1597; Melicum poema D. J. S., 1597; Mildĉek historia, 1613; Triumphus et victoria, 1626. LIT.: J. Schlerilz, Johannes Sixtus von Lerchenfels, Mitteilungen des Vereins fiir Geschichte der Deutschen in Bohmen, 1908. — R. Haas, Ein Leitmeritzer Musikdruck von 1626, Auftakt, 1923. — J. Buţga, Johann Sixt von Lerchenfels, MGG, VIII, 1960.
SIZOVA, Alla Ivanovna, sovjetska plesaĉica (Moskva, 22. IX !939 —■ )■ Studij klasiĉnog baleta završila 1958 na Lenjingradskoj baletnoj školi. Tu je otada prvakinja baleta Kirov s kojim je 1960—61 gostovala u Londonu postigavši velik uspjeh kao Trnoruţica (Ĉajkovski); tu je ulogu kreirala i u filmskoj verziji tog baleta. S. se ubraja medu najbolje balerine svoje generacije. Njen se ples odlikuje stilistiĉkom preciznošću. Istakla se u baletima Lenjingradska simfonija (Šostakoviĉ), Giselle (Adam), Pepeljuga (Prokofjev), Bahĉisarajska fontana (Asafjev) i dr. SJEDINJENE AMERIĈKE DRŢAVE (SAD). Pojam ameriĉka muzika ili jedinstvena, specifiĉna, muziĉka kultura naroda SAD danas je još uvijek u nastajanju, zato je bolje govoriti o muzici na tlu SAD. Tri i po stoljeća stara je teţnja da se postigne nacionalno obiljeţena homogena ameriĉka muziĉka produkcija koja je, meĊutim, ĉesto bila ovisna o idejnim i stilskim strujanjima u zemljama Evrope. I prvi poĉeci muzike u SAD vezani su uz najranije naseljivanje britanskih kolonizatora: 1607 u Virginiji (Jamestown) i 1620 u Massachusettsu (Plvmouth i Boston). Francuska psalmodija, koju su, po J. T. Howardu, hugenoti već 1572 prakticirali u drţavi Karolini, nije ostavila nikakvih tragova. Muziĉka se praksa XVII st. svodila gotovo samo na psalmodijsko pjevanje u puritanskim crkvama. Prema tekstovima J. Cottona iz 1647, koji govore o raširenosti psalmodijske prakse, puritanci su se suprotstavljali zbornom pjevanju ili instrumentalnoj pratnji u crkvama, ali se nisu miješali u privatno, kućno muziciranje. U crkvama je kongregacija pjevala po psalterijima donesenim iz Evrope: Sternhold and Hopkins, Ainsworth, Ravenscroft. »Bay Psalm Book« iz 1640 prvi je psalterij štampan u SAD. Melodije nisu u njemu bile zapisane sve do njegova devetog izdanja (Boston 1698); tada mu je dodano 13 popularnih dvoglasnih pjesama iz Ravenscroftove i Plavfordove pjesmarice. Od instrumenata u to su vrijeme u upotrebi najviše virginal, spinet, oboa, flauta, violina i viola. Ĉini se da je prve orgulje posjedovala, već 1703, švedska crkva Gloria Dei u blizini Philadelphije. Nedaleko nje, u Wissahickonu, osnovana je 1694 i njemaĉka kolonija pijetista. Njezin pastor J. Falckner autor je mnogih himni. Kako se psalmodijsko pjevanje kongregacija sve do tada temeljilo na usmenoj predaji, pojavila se na poĉetku XVIII st. potreba da se reformira. U tu svrhu objavljuje J. Tuft 1712 priruĉnik »A very plain and easy introduction to the whole Art of Singing Psalm Tunes«; 1720 izlazi »Reasonableness of Regular Singing« Symmesa, a
360
SJEDINJENE AMERIĈKE DRŢAVE
Thedtre Americain u New Orleansu, poĉetak XIX st.
1721 »Grounds and Rules of Music Explained« Th. Waltera. Nezgrapno pjevanje kongregacije zamjenjuju oko polovine XVIII st. školovani pjevaĉki zborovi. Još na poĉetku toga stoljeća Pennsvlvania preuzima vodstvo u muziĉkom ţivotu. Ondje se naseljuju njemaĉki, švedski i velšanski kolonizatori. MeĊu njima je i Nijemac J. C. Beissel (1690—1768), prvi kompozitor na tlu SAD. On je osnovao samostan u Ephrati u kojem se njegovalo višeglasno pjevanje. Za potrebe toga samostana Beissel je napisao niz himni; B. Franklin izdao ih je (1730) pod naslovom »Ephrata Hymn Collection«. Godine 1741 nastaje u Bethlehemu (Pennsvlvania) kolonija doseljenika iz Ĉeške i Moravske. Oni donose u novu domovinu mnoge instrumente (meĊu ostalim i klarinet) i svoju veliku muziĉku tradiciju. Odrţavaju komorne, orkestralne i zborske koncerte, a 1744 osnivaju i vlastiti Collegium musicum. U anglikanskim crkvama Nove Engleske muzika zauzimlje mnogo vaţnije mjesto nego u puritanskim. Najpoznatija meĊu njima je Kings Chapel u Bostonu koja već 1713 ima vlastite orgulje. U XVIII st. reproduktivni muziĉki ţivot postaje sve ţivlji. Prvi javni koncerti odrţavaju se 1731 u Bostonu, a nešto kasnije i u Charlestownu, New Yorku i Philadelphiji. Već 1722 Williamsburg (Virginija) posjeduje kazalište, a 1735 izvodi se u Charlestownu prva opera, »Flora«, nepoznatog autora. Povećava se broj domaćih kompozitora. Engleski doseljenik W. Tans'ur (1700—1783) objavljuje nekoliko zbirki psalama i himni; 1762 izlazi zbornik psalama i himni »Urania« J. Lyona (1735—1794), a autor psalama i koncertni organizator J. Flagg (1737—1795) izdaje 1764 »A Collection of the Best Psalm Tunes«. Najistaknutiji umjetnici toga razdoblja svakako su W. Billings (1746—1800) i F. Hopkinson (1737—I79l)> prvi kompozitor roĊen u Americi. Neke od svojih himni iz zbirke »The New England Psalm Singer« (7 sv., poĉevši od 1770) sam je Billings nazvao fuguing pieces; to su najraniji primjeri imitacijskoga kontrapunkta u SAD. Billings osniva i prvo ameriĉko pjevaĉko društvo Stoughton Musical Society. Hopkinson je bio muziĉki amater, a njegove popijevke, sabrane pod naslovom »Seven Songs« (1788), prva su muziĉka publikacija u SAD. Vaţno je djelovanje orguljaša W. Selbyja (1738—1798), te orguljaša, kompozitora i dirigenta W. Truckeya (1708—1781) koji je 1770 u New Yorku dirigirao prvom ameriĉkom izvedbom pojedinih dijelova iz oratorija »Mesija« G. F. Handela. Po završetku ratova za nezavisnost (1775—83) ameriĉki muziĉki ţivot još se brţe razvija. Tome znatno pridonosi i povećana imigracija školovanih muziĉara iz Engleske i Njemaĉke, a nakon Francuske revolucije (1789) i iz Francuske. Charlestown i New Orleans postaju središta francuske kulture. Doseljeni kompozitori, kao R. Taylor (1747—1825), A. Reinagle (1756—1809), Chr. G. Groupner (1767— 1836), B. Carr (1768—1831) i J. Hezvitt (1770—1827), nisu koĉili razvoj izvorne ameriĉke muziĉke kulture, već su, naprotiv, njezinu napretku mnogo pridonijeli kao odgojitelji ameriĉkih muziĉara. Osobite zasluge stekao je A. Ph. Heinrich (1781—1861), podrijetlom Ĉeh, koji je u svojim djelima prvi upotrijebio motive iz muzike ameriĉkih Indijanaca. Poĉetkom XIX st. još uvijek dominiraju psalmi i solo-pjesme, ali se postepeno povećava i broj instrumentalnih djela. Zasluga je pedagoga L. Masona (1792—1872), autora ponešto sentimentalnih crkvenih himni, da je 1838 muziĉki odgoj postao obvezatan
predmet u svim bostonskim školama. O. Shaw (1779—i kompozitor, pedagog i orguljaš, piše crkvenu i instrumei muziku. Manje vaţni kompozitori toga vremena jesu Th. H, (1784—1872), H. K. Oliver (1800—1885), G. J. Webb (1 1874),'/. B. Woodbury (1809—1859) i W. B. Bradbury (1 1868). U to se doba osnivaju brojna muziĉka društva i 1 muziĉke ustanove; u Bostonu 1810 Philharmonic Society, i Handel and Haydn Society; u Portlandu (Maine) 1819 Bee, Society, Philadelphiji 1820 Musical Fund Society, a u New 1842 Philharmonic Society. God. 1808 zapoĉinje izgradnja nih opernih kuća, a prva velika koncertna dvorana sagraĊ 1851 u Bostonu. Tih godina posjećuje Ameriku velik broj i mentalista i pjevaĉa iz Evrope (O. Buli, S. Thalberg, J. H. Sontag, M. F. Malibran) pa je u SAD još i danas ţi virtuoza. Novi val imigracije nakon revolucionarnih do; u Evropi 1848 dovodi u Ameriku i brojne muziĉare, u ] redu njemaĉke. Samo neki od njih — kao dirigenti L. Dai (1832—1885) i Th. Thomas (1835—1905) — odigrali su u 1 ameriĉkoj kulturi pozitivnu ulogu kao odgajatelji. Većir muziĉara ■— poput K. Anschutza (1815—1870), C. Bergi (1821—1876), C. Zerrahna (1826—1909) i A. Neuendorffa (] 1897) — ubrzo se pretvorila u ideološki i estetski teret i osjetno usporio kristalizaciju specifiĉno ameriĉkog muziĉk raţa. Mladi ameriĉki kompozitori školuju se u njemaĉkom (njemaĉki orkestar Germania priredio je, u roku od 6 j svojega boravka u SAD, oko 800 koncerata na kojima su dena poglavito njemaĉka djela). Utjecaju njemaĉke kulture prlo se tek nekoliko ameriĉkih muziĉara. Najvaţniji su njima W. H. Fry (1813—1864), autor prve ameriĉke opere nora« (izvedena u Philadelphiji 1845), G. F. Bristom (1825— kompozitor druge nacionalne opere i brojnih simfonija, i Foster (1826—1864) koji je zbog melodioznosti i populs svojih solo-pjesama nazvan ameriĉkim Schubertom. Prva riĉka visoka muziĉka škola je Oberlin Conservatory, osnovan 1867 poĉinje radom i New England Conservatory. Na uni tetima u Yaleu i Virginiji predaje se muzika kao glavni met već od 1849. U drugoj polovini XIX st. naglo se 1 orkestralno i komorno muziciranje. L. Damrosch osniva Njujorški simfonijski orkestar, od 1880 djeluje Simfonijsl kestar u St. Louisu, od 1881 u Bostonu, od 1891 u Chici 1883 otvara se Metropolitan Opera House u New Yorku. I ranije komorne ansamble ubraja se Mendelssohn Ouintette u Bostonu (1849—95) i gudaĉki kvartet Kneisel (1886— Sve ţivlji muziĉki razvoj pokazuju zapadne kolonije sa s tima u Chicagu, Detroitu, Cincinnatiju i Rochesteru. Pc je znaĉajka ameriĉke muzike toga razdoblja utjecaj -> M shozva, laganog muziĉkog ţanra; u njemu se ironizira mu mentalitet ameriĉkih Crnaca. Nova generacija ameriĉkih kompozitora sa J. K. Po (1839—1906) na ĉelu, nazvana bostonskom ili novoengli školom, istiĉe se visokim stupnjem muziĉkog obrazovanja i jeca. U taj skup idu A. Foote (1853—1937), G. W. Chc (1854—1931), jedan od najindividualnijih ĉlanova škole, Kelley (1857—1944), A. B. Whiting (1861—1936), H. W. ker (1863—1919), ĉija je opera »Mona« jedno od najboljih renja iz toga razdoblja, pa H. H. Beach (1867—1944), t Converse (1871—1940), autor prve ameriĉke opere (»The of Desire« 1906) izvedene na Metropolitanu, D. G. Mason (1 1953) i J- A. Carpenter (1876—1951), jedan od najizra ameriĉkih kompozitora, koji muziĉki reagira na mehani modernog ameriĉkog ţivota. Nezavisno od navedene sk djeluje najznatniji kompozitor toga doba E. A. MacDoivell (1 1908). Za ameriĉku muziĉku kulturu veoma je vaţno i kl trajno djelovanje A. Dvofaka na Konzervatoriju u New ^ (1892—95); on je upozorio ameriĉke kompozitore na mi tradiciju Indijanaca i Crnaca. Otada mnogi stvaraoci pokli paţnju toj folklornoj muzici, medu kojima posebno H. W. I (1865—1930) i Ch. S. Skilton (1868—1941). Poĉetkom XX st. osjetno slabi njemaĉki utjecaj kojen sve odluĉnije suprotstavlja francuski. Naglo raste i kvanti kvaliteta stvaralaca i muziĉkih umjetnika. U prvim godi stoljeća djelovalo je 9 simfonijskih orkestara, a 1951 već 700, od ĉega 36 profesionalnih. Središta muziĉke kulture pi se sve više prema zapadu (Los Angeles, San Francisco, N. apolis). Odmah u prvim desetljećima jak je u muzici SAD francuskog impresionizma, poglavito u djelima J. A. Carpi i Ch. T. Griffesa (1884—1920). U godinama izmeĊu dva kasnije uzor je Pariz u kojemu djeluju Stravinski i Šestorica. Neposredno prije Drugoga svjetskog rata SAD postaje ĉiste progresivnih evropskih umjetnika, kao što su B. Bart< Stravinski, P. Hindemith, A. Schonberg, D. Milhaud, B. Ma E. Kfenek i dr. Veliki broj ameriĉkih kompozitora koji st\
SJEDINJENE AMERIĈKE DRŢAVE u toj atmosferi moguće je svrstati uglavnom u pet skupina. Prvu saĉinjavaju konzervativniji muziĉari, kao što su dirigent W. J. Damrosch (1862—1950), H. Hadley (1871—1937), R. Goldmark (1872—1936), Ch. W. Cadman (1881—1946), autor popularnih balada, D. Taylor (1885—1966) i V. Giannini (1903—1966). Drugu skupinu ĉine napredniji kompozitori; njemu pripadaju E. B. Hill (1872—1960), D. S. Moore (1893—1969), H. Hanson (1896—), R. Thompson (1899—) i R. L. Finney (1906—). Znatno su radikalnije usmjereni pripadnici treće skupine, kao što su W. Piston (1894—) i R. Sessions (1896—), kompozitori meĊunarodne reputacije i visoke tehniĉke spreme. Estetski su se obojica formirala pod utjecajem neoklasicizma I. Stravinskog; to se, osobito kod Sessionsa, oĉitovalo u oštrom reagiranju protiv iracionalnosti francuskog impresionizma, protiv egzaltirane emotivnosti uopće. W. Piston je uz kompozitorski rad razvio i bogatu pedagošku djelatnost, i kao dugogodišnji profesor Harvardskog univerziteta i kao autor brojnih teoretskih priruĉnika. Radikalizam R. Harisa (1898 —) oĉituje se u prvome redu u njegovoj bujnoj melodijskoj invenciji koja se temelji na folkloru ameriĉkih Indijanaca i keltskih narodnih pjesama. U nizu njegovih djela posebno se istiĉu komorne kompozicije, klavirski koncerti i tri baleta. Uz Ch. M. Loefflera (1861—1935), B. Wagenaara (1894—) i A. Portera (1897—1966) najmlaĊi je kompozitor ove skupine A. Copland (1900—), uĉenik N. Boulanger (kao uostalom i većina drugih ameriĉkih kompozitora iz toga razdoblja). Prevladavši utjecaje jazza i ekstremnog modernizma, Copland je u zreloj fazi svojega stvaranja prihvatio formalnu i sadrţajnu jednostavnost i jasnoću koje su njegovim djelima pribavile veliku popularnost. Ĉetvrtu skupinu saĉinjavaju kompozitori eksperimentatori: W, Riegger (1885—1961), H. D. Cozoell (1897—1965), i, najdarovitiji, Ch. E. Ives (1874—1954). Po svojim pokušajima da se posluţi poliritmikom prije I. Stravinskog, polimetrikom prije D. Milhauda, ĉetvrttonskim sustavom prije A. Habe i dodekafonijom prije A. Schonberga, Ives ide u red najprodornijih liĉnosti suvremene muzike. Da njegova djela uz istraţivalaĉku ideju sadrţe i dublje vrijednosti, dokazuju izvanredno uspjele Treća simfonija i simfonijska suita »Holidavs«. U petu skupinu idu autori roĊeni do 1920. U njoj se traţenjem novih zvukovnih mogućnosti istiĉu G. Antheil (1900— r 959)) P- Creston (1906—), H. Partch (1910—), V. Ussachevsky (1911 —), J. Cage (1912 —), H. Brant (1913) i M. Babbitt (1916—). Oni na potpuno nov i neuobiĉajen naĉin primjenjuju zvukovne
G. Gershwin, Porgy and Bess, prizor iz opere
361
Metropolitan Opera House, nova zgrada, djelo arhitekta W. K. Harrisona, 1966
efekte tradicionalnih instrumenata, a iskorišćuju i potpuno nove izvore zvukova. Tako je Antheil već 1924, u »Ballet mecanique«, uvrstio u partituru medu ostalim i pneumatske bušilice i automobilske trublje. Sasvim nove tehniĉke principe iskušava Antheil i u svojim Improvizacijama za klavir; vremenom, meĊutim, osobito u simfonijama, pokazuje emocionalno angaţiraniji stav prema muzici. P. Creston oĉituje zanimanje za akustiĉke probleme više na teoretskom podruĉju; u praksi se zadovoljava tradicionalnim instrumentima koje, meĊutim, grupira na dotad neuobiĉajene naĉine. Zanimljive su i njegove rasprave s podruĉja estetike, psihologije i filozofije muzike. Samouk H. Partch eksperimentira s bojom zvuka i tzv. mikrotonovima. V. Ussachevskv ide meĊu najaktivnije propagatore elektronske muzike. Interesi J. Cagea usredotoĉeni su gotovo samo na njegovo pronašašće — na preparirani klavir. Za nj je komponirao većinu svojih djela, uvijek u potraţnji za novim rezonancama što ih pruţa taj tradicionalni instrument s razliĉitim predmetima i vrstama materijala meĊu ţicama. H. Branta privlaĉi nepregledno bogatstvo šumova i razliĉiti elektroakustiĉki efekti. M. Babbitt prouĉava elektronske zvukove na aparatima koje je sam konstruirao; bavi se i teorijom dodekafonije. Toj generaciji pripadaju još E. Ĉarter (1908 —), S. Barber (1910—), W. Schuman (1910—) i A. Hovhaness (1911—). Oni ostvaruju suvremenost izraza logikom evolucije, bez eksperimentalnih prodora. Polifonija E. Ĉartera otkriva Hindemithov utjecaj. S. Barber u poĉetku svojega stvaralaštva polazi od tonalnih formulacija i novoromantiĉne koncepcije, a tek u kasnijim djelima prihvaća svijet disonance i povremeno utjecaje I. Stravinskog. W. Schuman je izraziti simfoniĉar, preteţno kozmopolitskog estetskog odgoja. Za svoje duhovne uĉitelje on priznaje I. Stravinskog i P. Hindemitha; u vitalnosti njegove ritmike prepoznaju se i utjecaji jazza. A. Hovhaness prouĉava muziku Srednjeg Istoka i Armenije, pa se i kao kompozitor ĉesto pribliţava duhu narodne muzike tih krajeva. U ovaj skup kompozitora idu i H. Kerr (1897—), N. Dello Joto (1913 —), G. Perle (1915 —), D. Diamond (1915—), V. Persichetti (1915—), L. Foss (1922—) i L. Bernstein (1918 —), jedan od najpoznatijih suvremenih dirigenata. U svojim djelima on je prešao razvojni put od neoklasike prema romantiĉnoj subjektivnosti. Stvara, brzo i lagano, izvanredno neposredna djela. MeĊu najzanimljivije liĉnosti ameriĉkog muziĉkog ţivota ide G. C. Menotti (1911—), jedan od najpopularnijih opernih kompozitora. Rodom Talijan, naturalizirani Amerikanac, on razvija tradicionalni talijanski operni izraz povezujući ga sa zahtjevima suvremenog kazališta. NajmlaĊi muziĉari svojim razliĉitim nastojanjima i traţenjima upotpunjavaju šaroliku stilsku sliku današnjeg ameriĉkog muziĉkog ţivota. W. Kraft (1923 —) postiţe zanimljive efekte u djelima namijenjenim udaraljkama; R. Hoftnann (1925 —), uĉenik i tajnik A. Schonberga, te M. Kupfermann (1926—) prihvaćaju dodekafoniju. G. Schuller (1925 ■—) povezuje evropsku tradiciju i jazz u novi stilski izraz koji naziva Third Stream (treća struja); E. Brown (1926—) i M. Feldman (1926—) pišu serijelna i aleatoriĉka djela; K. Gaburo (1927 —) se bavi elektronskom, a H. Lazarof (1932 —) konkretnom muzikom. Uz njih afirmirali su se i B. Johnston (1926 —), D. Keats (1929 —), J. Gottlieb (1930— ), G. Humel (1931—), P. Westergaard (1931—), L. Klein (1932 —) i mnogi drugi. Zasebnu skupinu tvore kompozitori koji sve ĉešće prilaze znanstvenom i umjetniĉkom obraĊivanju crnaĉkog i indijanskog folklora. To su meĊu ostalima A. Farwell (1872—1952), J. Pozvell (1882—1963), P. A. Grainger (1882— 1961), L. Stringfield (1897—1959) i L. Kirchner (1919 —).
362
SJEDINJENE AMERIĈKE DRŢAVE
U muziĉkom ţivotu SAD veoma je vaţna i zabavna muzika novih izdanja stare muzike i historijskih izvora. Medu njima se koja je nakon 1920 gotovo nedjeljivo povezana s razvojem jazza. »American Institute of Musicologv« (osnovao A. Carapetyan Elemente jazza iskorišćivali su pojedini kompozitori (Carpenter, u Cambridgeu, Mass.) koji uz serije srednjovjekovnih i rer Copland, Gruenberg) i ranije, ali jazz otada sve odluĉnije utjeĉe snih muziĉkih spomenika objavljuje i ĉasopis »Mušica Disci na ameriĉko stvaralaštvo te ĉesto ulazi u osebujnu simbiozu (od 1947). Na muzikološkim katedrama najuglednijih sveu sa simfonijskom i koncertantnom muzikom. Tako nastaju predaju najvrsniji suvremeni muzikolozi. Biblioteke su sal pomalo hibridna, ali izvanredno popularna djela, za Ameriĉane golem broj muzikalija. Najbogatiji je muziĉki odjel Libra toliko tipiĉna, kakva se susreću u opusu /. Berlina (1888—), V. Congress u Washingtonu s više od 2 000 000 primjeraka (k Youmansa (1898—1946), O. Cesanae (1899 —), M. Goulda (1913—) gizirao O. Sonneck, 1902—17). Pitanjima opće historije m i G. Gershzvina (1898—1937) koji je bez sumnje najtalentiraniji. bavili su se E. Dickinson (1853—1946), O. Kinkeldey (1 Njegova su djela postigla veliku popularnost i izvan SAD. Najveći 1966), E. J. Stringham (1890 —), D. Grout (1902 —), H. Spi Gershvvinov doprinos ameriĉkoj muzici svakako je sinteza sa- (1904 —) i H. Weinstock (1905 —). Evropska muzika sred drţajnih elemenata jazza i crnaĉkoga folklora s formalnim vijeka, gotike, bat znaĉajkama simfonijske, koncertantne i operne muzike koju je renesanse privukla proveo u nekim svojim ţnju P. H. Langa \ — najuspjelijim djelima (o), E. Hertzmana — pera »Porgy and Bess«, 1963), A. Mi (1905— »Rhapsodv in Blue« za ), E. E. U koga klavir i orkestar i simfo(1908—), L. F gera nijska pjesma »An Ame(1909—), W. L mena rican in Pariš«). Pokuša(1911—), W. za vajući definirati pojam (1915—)>JKei nacionalnog u ameriĉkoj (1924—), L. Lock't muzici, neki muzikolozi (1930—) i H. M. 1 na upravo u jazzu i njegovoj (193°—)P-schius primjeni vide jedan od (1853—194; pitivao je temelja na kojima bi problemt ziĉke ameriĉki kompozitori pedagogije, / Thayer mogli izgraditi specifiĉnost (1817—189' tor je i individualnost svoje kapitalne n grafije L. muzike. van Be vena (5 sv.), Prvi crni robovi doG. ( (1906—) vedeni su u Ameriku prouĉava ziku 1619. Otada se nazoĉnost Latinske Ami H. Ch. njihove tradicije osjeća R. Landon —) ţivi u neprekidno u razvitku Beĉu i o Havdnu i ameriĉke muzike. Mozai O. W. Jander Društvenu ravnopravnost izvojevala je Koncert Bostonskog simfonijskog orkestra uz rijeku Charles (19 dao je veoma vri crnaĉka muzika tek 1873, nakon evropske radove o A. Stradelli. Pitanjima s turneje zbora Jubilee Singers crnaĉkoga sveuĉilišta Fisk (Tennesee). podruĉja muziĉke psihologiji tetike bave se C. Seashore Otada ona sve više privlaĉi paţnju ameriĉkih muziĉara. MeĊu (1866—1949), G. Haydon (1896—1 E. Winternitz (1898—) i Crncima ima i nadarenih kompozitora kao što su H. T. Burleigh J. Lame (1918—). Kao leksik( istakli su se Th. Baker (1866—1949), N. R. Dett (1882—1943), W. G. Still (1895—; (1851—1934), A. Thompson (1887—: i N. Slonimsky prvi Crnac dirigent simfonijskog orkestra i prvi Crnac (1894—). Ameriĉkom muziĉkom prošlo; sadašnjošću bave kompozitor simfonije), C. C. White (1880—1960) i W. L. se J. Erskine (1879—1951), A. Th. Da (1883—1961), M. E. Dazvson (1898 —). U djelima ameriĉkih kompozitora u priliĉnoj Bauer (1897—1955), L. W. Ellinzvood (190 N. Broder (1905— je mjeri upotrijebljen i folklor ameriĉkih Indijanaca (-> Afro- 1967), W. Th. Marrocco (1909—), E. (1913 ■—■) i H. W. ameriĉka muzika, -> Indijanska muzika). Hitchcock (1923 —). MeĊu etnomuzikolo istakli su se kao Izuzev nekoliko kritiĉkih osvrta koje je B. Franklin 1790 poznavaoci indijanske muzike A. C. Fle (1838—1923), J. C. objavio u Massachusetts Magazine, u SAD sve do oko 1850 nije Fillmore (1843—1898), F. R. Burton (18 1909), F. Densmore bilo redovitije muziĉke kritike. Tada se javlja prvi profesionalni (1867—1957), G. Herzog (1901 —) i B. (1930—), a crnaĉke muziĉki kritiĉar H. W. Fry (1813—1864). Kao stalni suradnik G. P. Jackson (1874—1953) i C. Mt (1901—1964). Nezo York Tribune borio se za afirmaciju izvornog ameriĉkog Organizacijski su danas SAD jedan od najjaĉih muziĉkit muziĉkog stvaralaštva. Istovremeno djelovali su u Bostonu J. roda u svijetu. Medu mnogobrojnim i redovito veoma utjecs S. Dzvight (1813—1893), osnivaĉ i glavni urednik Dzvight's Jornal muziĉkim društvima istiĉu se Society for Contemporary A of Music (1852—83), W. F. Apthorp (1848—1913) i Ph. Hale American Musicological Society, League of Composers, Music Ec (1854—1934), a u Chicagu G. P. Upton (1834—1919). Visokim tore National Conference, Music Teachers' National Association, estetskim kriterijem, svestranom obrazovanošću i briljantnošću tional Association of Schools of Music i American Guild of C nists. stila podigla su ameriĉku muziĉku kritiku na zamjernu visinu Muziĉku produkciju i reprodukciju stimuliraju festival 75 petorica pisaca, poznatih kao Great Five (velika petorica). To su: festivala najpoznatiji su: Cincinnati May Music Festival, Arbor H. Th. Finck (1854—1926), H. E. Krehbiel (1854—1923), W. J. May Festival, Bachov festival u Bethlehemu, Eva, Music Henderson (1855—1927), J. G. Huneker (1860—1921) i R. Aldrich Festival, Rochester Festival of American Music, Fei simfonijske (1863—1937). E. O. Downes (1886—1955) pisao je vrijedne ese- muzike u Tanglewoodu te jazz festivali u Newpc Monterevu) i jistiĉke prikaze subjektivno-impresionistiĉkog karaktera. Objek- brojne nagrade i stipendije (Pulitzer Travt Scholarship, Charles tivniji je V. Thomson (1896 ■—). Danas najveći ugled uţivaju H. Ditson Fellozvship, John Knotvles i Travelling Fellotvship, H. Taubman, P. H. Lang, R. Eyer, R. Sabin i A. Frankenstein. Beebe Fund Scholarships, Matthay Sch ship, Guggenheim MeĊu muziĉkim ĉasopisima istiĉu se The Musical Courier (od Foundation i dr.). Muziĉki odgoj sastavni je svih 1880), The Etude (od 1883), The Musician (od 1896), Musical općeobrazovnih škola, od djeĉjih vrtića do univerzitete kojima America (od 1898), Music Educator's Journal, The Musical je osobito rašireno amatersko vokalno i instrumem muziciranje. Quarterly (od 1915), Modem Music (od 1924), American Music Oko 400 muziĉkoobrazovnih ustanova (konzi torija, koledţa i Lover, Notes, Chord and Discord (od 1947) i Journal of the Ameri- fakulteta) brine se za izobrazbu budućih p sionalnih muziĉara. can Musicological Society (od 1948). One se odlikuju kvalitetom nastave, a veći ugled medu njima Muzikologija se u SAD razmjerno kasno poĉela razvijati. uţivaju Juilliard School of Music u Yorku, Eastman School of Jedno od prvih djela s podruĉja muziĉke historije je »Popular Music u Rochesteru i Curtis Insi u Philadelphiji. Historv of Music« W. S. B. Mathezosa (1837—1912) objavljeno LIT.: F. L. Ritler, Music in America, New York 1884. — W. S. B. Me 1889; Mathews je i autor pionirskog rada o ameriĉkoj muzici A Hundred Years of Music in America, Chicago 1889. — L. C. Ehon, »Hundred Years of Music in America« (1889). Snaţni zamah i National Music of America, Boston 1900 (II izd. 1924). — R. Hughes, Ami nagli procvat, koji je ameriĉka muzikologija doţivjela nakon 1930, Composers, Boston 1900. — F. C. Bennett, History of Music and Art in 111 1904. —■ L. C. Ehon, The History of American Music, New bio je potaknut djelovanjem velikog broja muzikologa emigranata Philadelphia 1904. — O. G. Sonneck, Bibliography of Early Secular American Music, Was iz Evrope. MeĊu njima su bili C. Engel, A. Einstein, W. Apel, M. ton 1905. — Isti, Early Concert Life in America, Lsipzig 1907 (II izd. New Bukofzer, D. Plamenac, C. Sachs i O. Gombosi. Osnivaju se brojni 1949). —• F. R. Burton, American Primitive Music, New York 1909. muzikološki instituti koji objavljuju niz veoma vrijednih zbirki
SJEDINJENE AMERIĈKE DRŢAVE — SKALIĆ Hackett, The Beginning of Grand Operas in Chicago 1850—59, 1913. — O. G. Sonneck, Early Opera in America, New York i Boston 1915. — M. A. Hozve, Music Publishers in New York before 1850, 1917. — F. J. Metcalf, American Psalmody (1721—1820), New York 1917. •— R. Walter, The Bethlehem Beach Choir, Boston i New York 1918. — G. Hood, History of Music in New England, Boston 1921. ■— W. S. Pratt, The Music of the Pilgrims, Boston 1921. — W. C. Blades, Negro Poems, Melodies, 1922. — H. C. Lahee, Annals of Music in America, Boston 1922. ■— H. W. Odum i G. B. Johnson, The Negro and his Songs, 1925. —J. Mattfeld, The Folk Music of the Western Hemisphere, 1925.— F. J. Metcalf, American Writers and Compilers of Sacred Music, New York 1925. — A. T. Davison, Music Education in America, 1926. — D. Searborough, On the Trail of Negro Folk-songs, Cambridge (Massachusetts) 1926. — A. A. Parker, Church Music and Musical Life in Pensylvania in the XVIII Century, Philadelphia 1926—27. — J. T. Hozvard, Studies of Contemporary American Composers, New York 1927. — E. Russel, The American Orchestra and Th. Thomas, New York 1927. ■— E. E. Hipsher, American Opera and Its Composers, Philadelphia 1927. — B. Birge, History of Public School Music in the USA, Boston 1928. — N. I. White, American Negro Folk Songs, Cambridge (USA) 1928. — W. F. Allen, Slave Songs of the USA, New York 1929. —J. T. Hozvard, Our American Music, New York 1929 (III izd. 1946). — F. A. H. Lench, The Early German Theatre in New York, 1840—72, 1929. — P. Rosenfeld, An Hour with American Music, Philadelphia 1929. — M. H. Austin, The American Rhythm, Boston 1930. — W. H. Barnes, The Contemporary American Organ, 1930. — W.A. Fischer, Ye Old New England Psalm Tunes (1620—1820), Boston 1930. — E. Pfleiderer, The Music of the United States, New York 1930. — E. Reinbeck, Music and Musicians in Kansas, Topeka 1930. • — W. T. Vpton, Art Song in America, Boston 1930. — M. A. Howe, The Boston Symphony Orchestra 1881—1931, Boston 1931. — D. G. Mason, Tune in America, New York 1931. ■— L. Stringfield, America and Her Music, 1931. — E. Roggeri, Musicisti americani, Turin 1931. — J. T. Hozvard, Our American Music, New York 1931 (IV izd. 1954). — C. J. Sharp, English Folk Songs-from the Appalachians, Oxford 1932. — H. Cozvell, American Composers on American Music, Stanford (Calif.) 1933. — W. A. Fischer, One Hundred and Fifty Years of Music Publishing in the United States, 1783—1933, Boston (Mass.) 1933. — G. P. Jackson, White Spirituals in the Southern Uplands, Chapel Hill 1933. — H. H. Roberts, Musical Areas in Aboriginal North America, New Haven 1936. — J. V. A. Lomax, American Ballads and Folk Songs, Washington 1934. — A. P. Scholes, The Puritans and Music in England and New England, Oxford i New York 1934. — H. Morris, Contemporary American Music, Houston 1934. —■ E. Barnes, American Music, Washington 1936. •— H. M. Despard, The Art Music of the USA, New York 1936.— Ch. H. Ayars, Contributions of the Music in America, New York 1937. — H. Kaufman, From Jehovah to Jazz, New York 1937. — C. Reis, Composers in America, 1938 (novo izd., New York 1947). — O. Thompson, American Music and Musicians, New York 1939. ■— P. Barry, Folk Music in America, New York 1939. — M. Grant i H. S. Hebbinger, America's Symphony Orchestra, New York 1940. — H. C. MacDougall, Early New England Psalmody 1620—1820, Brattleboro 1940. — H. W. Foote, Three Centuries of American Hymnody, Cambridge (Mass.) 1940 (novo izd. 1961). —• L. W. Ellinzvood (redaktor), Bio-Bibliographical Index of Musicians in the United States Since Colonial Times, Washington 1941 (II izd. 1956). — A. Copland, Our New Music, New York 1941 (njem. 1947 i 1948). — J. T. Hozvard, Our Contemporary Composers, New York 1941. — H. Dichter i E. Shapiro, Early American Sheet Music... (1768—1889), New York 1941. — D. Ezven, Music Comes to America, New York 1942. — V. Thomson, The Musical Scene, New York 1945 (njem. prijevod 1948). — O. G. Sonneck, Bibliography of Early American Secular Music, Washington 1945. — M. Graf, Modem Music, New York 1946. — D. Slepian, Polyphonic Forms in Modern American Music, MQ, July 1947. — 5. G. Spaeth, A History of Popular Music in America, New York 1948. — E. Kfenek, Music im goldenen Western, Wien 1949. — M. H. Despard, The Music of the United States, New York 1949. — D. Ezuen, American Composers Today, New York 1949. — K. H. Wb'rner, America, MGG, l y 1949—51. — V. Thomson, Music Right and Left, New York 1951. — M. Laws, Native American Balladry, Philadelphia 1951. — T. P. Coffin, The British Traditional Ballad in North America, Philadelphia 1951. — H. Hozvard, Music in Contemporary American Life, Lincoln 1951. — W. L. Landozvski, La Musique americaine, Pariš 1952. — M. Goss, Modern Music-Makers, Contemporary American Composers, New York 1952. —J. T. Hozvard i G. K. Bellozvs, A Short History of Music in America, New York 1954. — G. Chase, America's Music, New York 1955 (franc. prijevod 1957; njem. prijevod 1958). — J. Baršun, Music in American Life, Garden City 1956. — M. Lazvs, American Balladry from British Broadsiders, Philadelphia 1957. — E. T. Crooker, The American Musical Play, Ann Arbor 1957. — A. T. Luper (red.), Civil War Music, Iowa City 1958. —J. Sherman, Music and Theater in Minne sota, Minneapolis 1958. — O. Maynard, The American Ballet, Philadelphia T 959. — A. Lomazv, The Folk Songs of North America in the English Language, New York 1960. — R. M. Lazvless, Folksingers and Folksongs in America, New York 1960. -- P. H. Lang, One Hundred Years of Music in America, New York 1961. — B. JX. Konen, FIyTM aMepHKaHcKOH My3biKH, MocKea 1961. — B. Nettl, An Introduction to Folk Music in the United States, Detroit 1962. — R. J. Wolfe, Secular Music in America (3 sv.), New York 1964. — A. L. Engel, The American Musical Theater, 1967. E. A. S.
SJEROV (Serov), Aleksandr Nikolajeviĉ, ruski kompozitor, muziĉki pisac i kritiĉar (Petrograd, 23. I 1820 — 1. II 1871). God. 1840 završio pravniĉku školu. Bio zatim nekoliko godina (do 1849) ĉinovnik ministarstva pravde u Petrogradu, Pskovu i Simferopolu. Još za vrijeme studija bavio se muzikom, uĉio klavir i violonĉelo, a uz to se kao samouk vjeţbao u kompoziciji. Drugovanje sa V. V. Stasovom mnogo mu je tada pomoglo. Sjerova je privlaĉila i knjiţevnost, filozofija, estetika i historija, pa je, marljivo radeći, s vremenom stekao golemo znanje. U razdoblju 1840—60 bavio se povremeno komponiranjem. God. 1851 pojavljuje se kao muziĉki kritiĉar, izazivajući paţnju zrelošću pogleda, ali i sklonošću polemiziranju. Otvoreno i oštro upozoruje na mnoge nezdrave pojave u tadašnjem ruskom muziĉkom ţivotu. God. 1858, nakon boravka u Dresdenu, S. postaje zanesenim poklonikom umjetnosti R. Wagnera i prvi upoznaje Rusiju s Wagnerovom opernom reformom. God. 1867 pokreće ĉasopis My3bixa u meamp koji je meĊutim već iduće godine prestao izlaziti. U to doba S. je već i uvaţeni kompozitor: opere lOdutfib i Pozueda postiţu velik uspjeh. Car Aleksandar II dodjeljuje mu godišnju nagradu. S. poĉinje raditi i na trećoj operi (Bpaoicba cUAa), ali mu nagla smrt ne dopušta da je završi.
363
Premda je S. drţao da je komponiranje njegov pravi poziv, znatniju je ulogu u razvitku muziĉkog ţivota odigrala njegova kritiĉarska i publicistiĉka djelatnost. S. je muziĉka zbivanja prosuĊivao s pozicija realistiĉke estetike — gledajući u njima u prvom redu odraze ţivotne istine. U tom smislu karakteristiĉna je njegova oštra osuda formalistiĉkih gledišta beĉkog estete E. Hanslicka. On je meĊu prvima prouĉavao i ruske narodne napjeve, pa je upozoravao na njihovu osebujnu ljepotu. S. je kao kompozitor vaţan samo po svojim muziĉkoscenskim djelima (od ostalih malobrojnih njegovih kompozicija treba spomenuti solo-pjesme, TIAMCKO 3anopo2Kuee za orkestar, zborove, Stabat Mater i dr.). Od njegovih triju opera (dva ranija operna pokušaja bezvrijedna su, i autor ^ ih se odrekao) najuspjelija svakako BDdu(f>b (1863). U njoj se jarkim bojama, na temelju ukusnih arhaizama i orijentalizama, iznosi biblijska legenda o herojskom pothvatu Jevrejke Judite koja, ţrtvujući se za svoj ugroţeni narod, zavodi neprijateljskog vojskovoĊu Holofer-na, pa mu u prikladnom trenutku odrubljuje glavu. Lik glavne junakinje muziĉki je najuspjeliji. Vrlo je karakteristiĉna i uloga zbora kao predstavnika narodnih masa; tu je uzor Sjerovu oĉito bio Glinka. Poeneda (1865) nije na visini A. N. SJEROV Judite. To je narodna, epska opera sa sadrţajem iz vremena Kijevske Rusije, ponešto eklektiĉna i neujednaĉena, bliska Meverbeerovoj velikoj operi (unatoĉ Sjerovljevu oduševljenju za Wagnera). S. je u njoj iskoristio i više ruskih narodnih napjeva. BpaoKba ĉuna (1871; dovršio ju je N. F. Solovjev; u naše vrijeme naĉinio je B. V. Asafjev novu redakciju i instrumentaciju) trpi, i pored uspjelih stranica, od osnovnog nedostatka koji se oĉituje u neskladu izmeĊu napete dramatiĉnosti pojedinih prizora i neadekvatnosti muziĉkog izraza koji ostaje priprost i jednostavan, u okvirima periodizirane pjevnosti. Izabrane studije i ĉlanci A. N. Sjerova objavljeni su u 4 sveska (1892—95). LIT.: B. EacKuu, AjiencaHflp HnKojiaeBH*J CepoB, C.~neTep6ypr 1890.— BacvHoe, AJleKCaHm? HHKOJiaeBHH CepOB, C.-IleTep6ypr 1893. — H- &UHdeu3eH, AneKcaHflp HuKoJiaeBim CepoB. Ero >KH3HI. H My3biKaJibHaH flenTejifcHOCTh, MoCKBa 1900 (II izd. 1904). ■— B. C. CepoBa, BocnoMHHaHHH, C.-rieTep6ypr 1914. — O. v, Riesemann, Monographien zur russischen Musik, I, Munchen 1922. — E. Blom, A Victim of his Popularity, Stepchildren of Music, London 1923. — G. Abraham i M. D. Calvocoressi, Masters of Russian Music, New York 1936. — f. Xy6oe, >K»3Hb A. H. CepoBa, MocKBa i JlemiHrpafl 1950. ■—• D. Lehmann, Der russische Komponist und Musikforscher A. N. Serow und sein Mozart-Bild, Kongresni izvještaj, Beĉ 1956, 1958. — Isti, Alexander Nikolajewitsch Serow, MGG, XII, 1965. J. As.
SJEVERNONJEMAĈKA ŠKOLA -> Berlinska škola SjOGREN, Emil Johann Gustav, švedski kompozitor i orguljaš (Stockholm, 16. VI 1853 — 1. III 1918). Muziku uĉio na Konzervatoriju u Stockholmu i u Berlinu (F. Kiel, C. A. Haupt). Od 1886 u Stockholmu nastavnik na klavirskoj školi R. Andersona, od 1891 uz to orguljaš u crkvi sv. Ivana. S. je lirik ĉije su pjesme i klavirska djela bliska kasnoj romantici, osobito muzici E. Griega. DJELA. INSTRUMENTALNA: 5 sonata za violinu i klavir, 1886 —1914; sonata za violonĉelo i klavir, 1912; kompozicije za violinu i klavir; 2 sonate za klavir; brojna kraća klavirska djela; kompozicije za orgulje. ■— VOKALNA: Kantata 0 sv. Ivanu, 1890; Jul Sdng za alt, zbor i orgulje, 1891; Bergmanden (H. Ibsen) za bas i orkestar; zborovi; oko 200 solo-pjesama. LIT.: O. Groneke, Emil Sjogren, 1917.—Emil Sjogren, In memoriam. Med bidrag an Sigrid Elmblad, Gun-nar Norlen, W. Peterson-Berger, Helena Nyblom, Berta Sjogren och N. Soderblom, Stockholm 1918. — N. Broden, Fdrtecking over Emil Sjo-grens tryckta kompositioner, Svensk musiktidning for musikforskning, 1919 (njem. Leipzig 1919). — K. Atterberg, Sjogrens samlade sanger, Roster i Radio, 1948, 9. — B. Sjogren, Om och med Emil Sjogren, Musikrevy, 1951, 5. •—■ A. Helmer, Johan Gustaf Emil Sjogren, MGG, XII, 1965.
P. SKALIĆ
SKALIĆ (Schalichius, Scalitz), Pavao (Paulus), muziĉki teoretiĉar i pisac (Zagreb?, 1534 — Gdansk?, 1575). Podaci o njegovu ţivotu os-
364
SKALIĆ — SKIBINE
kudni su i nepouzdani. Vjerojatno je zapoĉeo školovanje u Zagrebu; u Beĉu je završio studij teologije i filozofije, a pedesetih godina XVI st. boravio je u Bologni i Rimu, gdje je stekao ugled brojnim znanstvenim raspravama i knjigama na talijanskom i njemaĉkom jeziku. S podruĉja muzike najvaţnije je njegovo djelo studija Dialogus de Lyra (obj. 1570 u Kolnu) koju spominju E. L. Gerber (Historisch-biographisches Lexikon der Tonkilnstler, II, 1792) i O. Lichtenthal (Dizionario e Bibliografia della mušica, III, 1826).
ramentom. Široka lepeza njegovih zamisli, od suptilni (Prispivna) do snaţne dramatike (Makedonsko oro) sve stvaraocu velike snage i veoma bogatih emocija. Pored dirigentskog i kompozitorskog rada S. se bavi i mu publicistikom. Još pre Drugoga svetskog rata saraĊivao je ui nim listovima i ĉasopisima (Vardar, Skopski glasnik, Luĉ, Ju. gled) u Skopju i Beogradu, da bi ovakvu aktivnost nastavio rata (Nova Makedonija, Razgledi, Kulturen ţivot, Muziĉka e pedija i dr.).
LIT.: /. Kukuljević, Pavao Skalić, Neven, 1854. — Isti, Pavao Skalić, Vienac, 1875. M. Šku.
DELA: Pepeljuga, minijature za orkestar. ■—• Trio za flautu, violini Romansa za violinu i klavir. — Triptihon za klavir. — VOKALNA II oktomvri za hor i orkestar; Baltepe za hor, soliste, kamerni duvaĉki i udaraljke. Mešoviti horovi: Makedonska humoreska; Makedonsko cr Gjorgji Sugare; 3 rapsodije (III Tetovka); Tuljo; Tumbe kafe; Zora z< tizanka; Rumeni bulki; Veliĉanija Kirilu i Melodiju; Na meĉkin kamen i c horovi: Oginot; Na bregot; Cveto, mori Cveto; Došol popot; Lebedi, b< Ţenski horovi: 3 folklorne svite; Partizanska svita; Košuta bela. Deĉj ĉukni, ĉukni; Maĉorot Stanko; Pionersko katĉe; Folklorni im presii; Maj: i dr.; masovne pesme. Solo-pesme: Zalez (takoĊe uz orkestar); Prispivna^ Dve satiriĉni; Oj, devojće; Ući me, majko; Ozdola idat i dr. LIT.: V. Nikolovski, Makedonija, Zvuk, 1957, 11—12. •— V. Makedonski kompozitori, Razgledi, 9. — V. Nikolovski i S. Golabovsk Skalovski, jedan od stvaralaca savremene makedonske muzike, Zvu 80. — B. Karakaš, Muziĉkite tvorci vo Makedonija, Skopje 1970. ^
SKALKOTTAS, Nikos, grĉki kompozitor (Khalkis, 8. III 1904 — Atena, 19. IX 1949). Muziku zapoĉeo uĉiti, u Ateni, gdje je na Odeionu 1920 diplomirao violinu; od 1921 studirao na Visokoj muziĉkoj školi u Berlinu violinu (W. Hess) i kompoziciju (K. Weill, P. Jarnach). Studijem u majstorskoj klasi A. Schonberga (1927—33) odluĉno se opredijelio i za kompozicijsku tehniku svog uĉitelja. Jedan od najnadarenijih stvaralaca novije grĉke škole, autor oko 150 kompozicija sa svih podruĉja, S.. dosljedno primjenjuje dodekafone postupke, ali svoja djela obiljeţuje mnogim osobnim crtama, a djelomiĉno i smislom za nacionalni melos (36 grĉkih plesova). U knjizi Style and Idea A. Schonberg ga naziva svojim najtalentiranijim uĉenikom. Za ţivota njegova ga okolina nije shvatila, ali u posljednjem deceniju njegova djela sve više prodiru u meĊunarodnu muziĉku javnost. DJELA. ORKESTRALNA: Sinfonia classica za 2 harfe i duhaĉki orkestar, 1947; simfonijeta, 1948. Koncerti: za duhaĉki orkestar, 1930; 3 za klavir, I933> 1938 i 1948; za violinu, 1936; za violonĉelo, 1938; za 2 violine, 1939 i za violinu, violu i orkestar, 1942; Andante soslenuto za klavir i duhaĉki orkestar, 1940. Uvertira Le Retour d'Ulysse, 1945; 2 suite, 1939 i 1943; Petite suite za gudaĉki orkestar, 1942; 36 grĉkih plesova, 1933—36. — KOMORNA: gudaĉki trio, 1938; 4 gudaĉka kvarteta, 1930—40; klavirski trio, 1936; 8 varijacija na grĉku narodnu pjesmu za klavirski trio, 1938; 5 klavirskih kvarteta; sonata za violinu i klavir, 1936; 4 sonatine za violinu i klavir, 1930; sonatina za violonĉe lo i klavir, 1949; Concertino za obou i klavir, 1939. — KLAVIRSKA: sonata; 4 suite; passacaglia; varijacije i dr. — DRAMSKA: baleti Djevojka i smrt, 1938 i More, 1948; scenska bajka Ĉar svibnja, 1949; scenska muzika. — Ciklus solopjesama. LIT.: H. Keller, Nikos Skalkottas, The Listener, 1954. — A. VCalker, Nikos Skalkottas, ibid., 1961. — J. G. Papaiannou, Nikos Skalkottas, MGG, XII, 1965.
SKALOVSKA MIRĈOV, Marija, pevaĉica, sopran (Karavukovo, 1. III 1929 —). Ţena Todora Skalovskog; muziĉku školu završila u Novom Sadu (E. Marjašec, R. ErtI), a zatim se usavrša vala kod Zlate Gjungjenac u Beogradu. God. 1948—52 ĉlanica Novosadske opere, od 1952 solistkinja Skopske opere. U njezinom se repertoaru posebno istiĉu uloge Tatjana (Ĉajkovski, Evgenij Onjegin), Mirni (Puccini, La Boheme), Manon (Massenet), Marţenka (Smetana, Prodana nevesta), Desdemona (Verdi, Otelio) i Đula (Gotovac, Ero s onoga svijeta). Nastupala je i kao koncertna pevaĉica u Jugoslaviji te u Rumuniji i Bugarskoj. v. Ni. SKALOVSKI, Aleksa Todor, kompozitor i dirigent (Tetovo, 21. I 1909 —). Muziĉko obrazovanje stekao u Beogradu (K. Manojlović, M. Logar, J. Slavenski, M. Milojević); dirigovanje uĉio kasnije kod L. Mataĉića u Skopju. Pre rata horski dirigent i nastavnik muzike u Skopju, Beogradu i Sremskoj Mitrovici. Za vreme rata aktivni uĉesnik NOB, a od 1944 jeoan od najaktivnijih pokretaĉa celokupnog muziĉkog ţivota u Makedoniji. God. 1948 postao je prvi direktor novoosnovane Skopske opere; na njegovu inicijativu osnovana je 1954 u Skopju Makedonska filharmonija, ĉiji je prvi i dugogodišnji dirigent i direktor. S. je takoĊe jedan od osnivaĉa Društva kompozitora i Društva muziĉkih umetnika Makedonije, ĉiji je predsednik bio u nekoliko navrata. Dopisni je ĉlan Makedonske akademije nauke i umetnosti i nosilac brojnih odlikovanja i priznanja. Kao simfonijski dirigent S. je nastupao u gotovo svim većim gradovima Jugoslavije, a gostovao je i u Grĉkoj, Bugarskoj, Poljskoj, Finskoj, Austriji, Ĉehoslovaĉkoj i Italiji. Izvodeći dela svojih mladih kolega, S. je naroĉito zasluţan za afirmaciju makedonskog orkestralnog muziĉkog stvaralaštva u Jugoslaviji i inostranstvu. S. je istaknuti makedonski kompozitor, koji se oslanja na folklor, preteţno arhaiĉni, se oski. Stvaralac je bogate inven cije, maštovitosti, a njegova se A. T. SKALOVSKI muzika odlikuje bujnim tempe-
SKAZANJE -> Misterij SKEAPING, Mary, engleska plesaĉica, koreograf i p (Woodford, 15. XII 1902—). Uĉenica L. Novikova i M. ( debitirala 1925 u londonskom Covent Gardenu u trupi A. P Do 1939 plesala u razliĉitim ansamblima, medu ostalima i u Nemĉinova-Dolin; djelovala i kao koreograf (Oxford Music F 1935). Zatim je do Drugoga svjetskog rata pedagog u Juţnoj Po povratku u London osnovala komorni plesni ansambl i 19 bila baletni majstor u Sadler's Welh Balletu. Potom je 1952— novila više klasiĉnih baleta u Kanadi i na Kubi. God. 1954— direktor Švedskog kraljevskog baleta u Stockholmu, koreog mnoge klasiĉne balete XIX st. Bila je uz to i umjetniĉki savjeti pe Norske Ballet u Oslu. God. 1965 osnovala u Londonu od ĉ Kraljevskog baleta ansambl All-Groop i s njime prikazala raz mantiĉnog baleta u koreografski izvornom i zanimljivom dje World of Giselle. S. se smatra najvećim poznavaocem historij ta, napose njegova stilskog razvoja. Osobito je studiozno pre la prošlost švedske plesne umjetnosti, posebice barokne. N autobiografsko djelo My Work in Siveden (1965) i povijest b Švedskoj (1637—1792) Ballet under the Three Crotons (1967) SKENDEROVIĆ, Matija, pevaĉica, sopran (Subotica, 1913 — ). Pevanje uĉila privatno kod Anĉice Mitrović i' Noţinić u Zagrebu, potom 1947 završila Srednju muziĉku š Subotici (I. Šifliš), u kojoj je postala i nastavnik solo-pevanja 1948—49 stalni gost Zagrebaĉke opere, a 1951—67 istovrem naizmeniĉno ĉlanica Ljubljanske i Novosadske opere; 19* bila je prvakinja Novosadske opere. U svojoj je umetniĉkoj 1 ostvarila velik repertoar, najviše mladodramskog i dramsko; naroĉito u operama G. Verdija (Trubadur, Otelio, Bal pod 1 ma, Simone Boccanegra, AiĊa), R. Straussa (Kavaljer s n R. Wagnera (Holandanin lutalica) i dr., ali je pevala i me pranske uloge u operama G. Donizettija, A. Ponchiellija i Musorgskog. Gostovala je u većini jugoslovenskih operskil i nastupala na koncertnim podijumima uz pratnju orkestra S. i
SKIBINE, George, ameriĉki plesaĉ i koreograf ruskog jetla (Jasna Poljana, 30. I 1920 —). Sin Borisa Skibina, pit trupi S. Djagileva, klasiĉni balet uĉio kod O. Preobraţens Eduardove, S. Lifara, L. Fokine, A. E. Volinina i J. Sedo\ bitirao 1937 s Ballets de la Jeunesse u Parizu. God. 1938—5 Ballets de Monte-Carlo L. Massinea, 1939—41 trupe Balle, C. De Basila s kojom je gostovao u Australiji i Los Ange 1941—42 American Ballet Theatrea u New Yorku. Nakor goga svjetskog rata nastavio umjetniĉku karijeru kao solist Markova-Dolina, a 1947—56 djelovao u Grand Ballet du Mar Cuevas gdje je 1954 debitirao kao koreograf. Kraće vrijeme b u Chicagu, od 1957 bio prvi plesaĉ Pariške opere (1958— baleta), 1964—66 umjetniĉki direktor baletne trupe Hark, 1969 trupe Dallas Civic Ballet. Kao plesaĉ S. se isticao izv; nom elegancijom pokreta osobito u romantiĉnom baletnom toaru. Najuspjelije su mu uloge u baletima Septieme_ sym (Beethoven), Nobilissima Visione (Hindemith), Aleko (Ĉajko Del Amor y la Muerte. Njegove su koreografije izvorne i 1 vite. Medu njima se istiĉu Annabel Lee (Schiffmann), Ka zarobljenik (Haćaturjan), VAnge gris (Debussv), Idylle (Se: Romeo i Julija (Berlioz), Concerto (Jolivet), Daphnis et (Ravel), Les Noces (Stravinski), Bacchus et Ariadne (Roussi Peri (Dukas), Ţar ptica (Stravinski), Les Bandar Log (Koe i Carmina Burana (Orff). Gostovao je u mnogim zemlja bavio se i pedagogijom. Njegova ţena je ameriĉka plesaĉica jorie Tallchief. ;
SKIBINE — SKOLION LIT.: M. Glolz, George Skibine, Pariš 1955. — L. Nemenscuou;ky, A Day With M. Tallchef and George Skibine, London 1960. •—- 7. Lidova, George Skibine, Les Saisons de la danse, 1970.
SKICA (engl. sketch, franc. esguisse, tal. schizzo, nem. Skizze), prvobitni letimiĉni nacrt budućeg umetniĉkog dela ili osnovne ideje za njega. Kod orkestarskih ili vokalno-orkestarskih dela kompozitor obiĉno najpre piše skicu u obliku klavirskog izvoda ili particelle (male partiture od svega nekoliko redova linijskog sistema), notirajući, pored vodećih melodijskih glasova, samo vaţnije glasove i harmonsku osnovu, a tek zatim pristupa orkestriranju. S. se javlja i kao naslov instrumentalnih minijatura jednostavnijeg sadrţaja, u sliĉnom smislu kao bagatela ili impromptu. SKILTON, Charles Sanford, ameriĉki kompozitor (Northampton, Massachusetts, 16. VIII 1868 ■—• Lawrence, Kansas, 12. III 1941). Studirao na Yale University, u Berlinu (W. Bargiel, O. Boise) i kasnije u New Yorku. Od 1893 nastavnik muzike na razliĉnim školama u SAD, od 1903 na Univerzitetu u Kansasu gdje predaje orgulje, teoriju i historiju muzike; ondje je osnovao univerzitetski orkestar koji je vodio do 1915. S. je pokazivao veliko zanimanje za muziku ameriĉkih Indijanaca, pa je u svojim kompozicijama, u kojima je primjenjivao i suvremene tehniĉke postupke, obraĊivao ĉesto njihove napjeve. DJELA. ORKESTRALNA: simfonijska pjesma A Carolina Legend; 2 uvertire; 2 suite, 1920 i 1921; War Dance, 1915; Sioux Flute Serenade za komorni orkestar, 1920; American Indian Fantaste, 1932. —■ KOMORNA: gudaĉki kvartet u h-molu; 2 sonate za violinu i klavir, 1897. •—• Klavirske kompozicije. — DRAMSKA. Opere: Kalopin, 1927; The Sun Bride, 1930 i The Dayr of Gayomair, 1936. — VOKALNA: oratorij The Guardian Angel, 1925; kantate The Witch's Daughter, 1918 i Ticonderoga, 1933; The Fountain za ţenski zbor; zbirka od 12 pjesama za 3 glasa From Forest and Stream, 1930. •— Napisao Modem Symphonic Fortns, 1927. LIT.: J. T. Hozvard, Charles Sanford Skilton, New York 1929. — C. Reis, Charles Sanford Skilton, New York 1947.
SKJAVETIĆ (Schiavetti, Schiavetto), Julije, kompozitor. Podaci o njegovu ţivotu veoma su oskudni. Ne zna se ni kada se rodio ni kada je umro. Gotovo je sigurno da potjeĉe iz Šibenika, gdje je u matiĉnim knjigama iz zadnjih decenija XVI i prvih decenija XVII st. zabiljeţeno više osoba toga prezimena, većinom u hrvatskom obliku (Schiauetich). Kod koga se školovao nije poznato, ali je pouzdano da je u šezdesetim godinama XVI st. bio u sluţbi šibenskog biskupa Jerolima Savorgnana koji je šibensku biskupiju vodio od 1557 do smrti (1573). Komponirao je madrigale, motete i gregeske. Venecijanski nakladnik Girolamo Gulio fjiiititttit
t temti n
fcttU loUt u nje Jota
BKIIO JlbtrM vcrdtfltb, toft Jlt htSe Ucrvnt, U pmt, ft Ugtm
,7T,,,.lLiihygj J. SKJAVETIĆ, Era U bel viso suo, basova dionica
Scotto objavio je 1563 zbirku Skjavetićevih madrigala pod naslovom Di M. Giulio Schiavetto / Li Madrigali a Quatro. / Et a Cinque Vod. / Nuovamente Composti, / Datti in luĉe, & corretti. U toj se zbirci nalazi 25 kompozicja koje su još prije Drugoga svjetskog rata bile nepotpuno saĉuvane (postoje samo dionice za cantus, altus i tenor; danas se nalaze u kaptolskoj knjiţnici u Veroni). Od ostalih Skjavetićevih svjetovnih djela poznata su još ĉetiri: 2 petoroglasna madrigala u antologiji / dolci et harmoniosi concenti, Libro secondo (1562) te 2 gregeske, jedna za 4, druga za 5 glasova, objavljene u zborniku Di Manoli Blessi II Primo Libro delle Greghesche (1564). Skjavetićevi moteti objavljeni su vjerojatno 1564, takoĊer u Veneciji, kod istog izdavaĉa G. Scotta, pod naslovom D. M. Giulio Schiavetti, Motetti a cinque et a sei vod, Libro primo. Ta je zbirka sadrţavala 18 moteta. Jedini njezin poznati primjerak nalazio se prije Drugoga svjetskog rata u Drţavnoj biblioteci u Berlinu. Za vrijeme rata pohranjen (zajedno s unikatom tiskane zbirke moteta Sacrae Cantiones I. Lukaĉića) u dvorcu Furstenstein u Šleskoj, odakle poslije rata nije vraćen na prijašnje mjesto, pa je njegova sudbina nepoznata (navodno bi mogao biti u Poljskoj). D. Plamenac je saĉuvao prijepise ĉetiriju moteta iz te zbirke.
365
S. je veoma darovit umjetnik, majstor vokalne polifonije. Od razmjerno malog broja poznatih hrvatskih kompozitora XVI st. on je najznaĉajniji. Bliţi rimskoj i nizozemskoj školi nego venecijanskoj, temelji svoje motete, barem onih nekoliko poznatih, ĉesto na polifonim strukturama, sluţeći se karakteristiĉnim postupkom starih nizozemskih majstora: cantus firmus vodi u kanonu u srednjim glasovima, dok se vanjske dionice odvijaju samostalno, katkad i one u kraćim imitacijama. Ponegdje (u 6-gl. motetu Da pacem, Domine) primjenjuje S. dva kanona u isto vrijeme. Ĉetvrti danas poznati Skjavetićev motet, O magnum mysterium, ne sluţi se kanonskom tehnikom, već slobodnim polifono-imitativnim stilom XVI st. Od Skjavetićevih moteta posebno impresivno djeluje Pater noster, zacijelo jedan od vrhunaca hrvatske duhovne muzike XVI st. Preostala saĉuvana djela ovoga kompozitora — gregeske i madrigali — pokazuju da je u svom izraţavanju znao biti višestran, prilagoĊujući se tekstovima koje je birao. I u njima ima polifonije, ali su opći ugoĊaji drukĉiji: ţivahni, kontrastni u sentimentalno-erotskim pa i lascivnim gregeskama, izrazitiji lirski u madrigalima. NOVA IZD.: L. Ţupanović obj. 2 gregeske (Hrvatski skladatelji XVI st., 1970) i 2 madrigala (Iz renesanse u barok, 1971); 4 moteta obj. D. Plamenac u zbirci Spomenici hrvatske muziĉke proilosti, III (Julije Skjavetić, ĉetiri moteta u $ i 6 glasova, 1974); motet Pater noster iz te zbirke obj. D. Plamenac (u kongresnom izvještaju, New York 1944) i u Plamenĉevoj transkripciji L. Ţupanović (Hrvatski skladatelji XVI st., 1970) poĉetak moteta Asperges me obj. D. Plamenac (u knjizi G. Reesea Music in the Renaissance, 1954). LIT.: D. Plamenac, O hrvatskoj muzici u vrijeme Renesanse, Hrvatska revija, 1936. — L. Ţupanović, Hrvatska glazba u XVI stoljeću, Kolo, 1968, 4 (ista studija na francuskom jeziku La Musique croate du XVI e siecle obj. u zborniku Mušica antiqua II, Bvdgoszcz 1969; ta je studija posluţila i kao uvod spomenutom zborniku Hrvatski skladatelji XVI stoljeća, 1970). — J. Andreis, Povijest hrvatske glazbe, Zagreb 1974. — D. Plamenac, Uvod u izdanje: Ju lije Skjavetić, Ĉetiri moteta u 5 i 6 glasova (iz zbirke moteta, Venecija 1564), Za greb 1974J- As.
SKLAD, muziĉka zadruga, osnovana 1931 u Zagrebu sa zadaćom da štiti umjetniĉke i materijalne interese kompozitora, pjevaĉkih zborova i izdavaĉa. S. se veoma ţivo zalagao za promicanje suvremene hrvatske zborske literature. U okviru zadruge djelovala je i naklada koja je izdavala vokalne partiture i dionice, kao i kraća instrumentalna djela. Predsjednik zadruge bio je R. Matz. Glasilo zadruge bio je 1932—41 dvomjeseĉnik Sklad, nastao spajanjem Glazbenog vjesnika (1927—31) i zbornika Hrvatska narodna pjesma, koji je istodobno bio sluţbeni vjesnik Hrvatskog pjevaĉkog saveza i Matice hrvatskih kazališnih dobrovoljaca. Uz informativni tekstovni dio ĉasopis je donosio bogat muziĉki prilog. Tu je objavljeno više od 200 zborskih kompozicija (I. Brkanović, M. Cipra, F. Dugan ml., P. Dumiĉić, 2. Grgošević, K. Kolb, M. Magdalenić, R. Matz, M. Pozajić, R. Taclik, S. Zlatić, V. Ţganec i dr.). Glavni urednici revije bili su R. Matz (1932—38) i M. Kolarić (1928—31). SKLAVOS, Georgios, grĉki kompozitor (Braila, Rumunjska, 20. VIII 1888 ■—). Studirao na Konzervatoriju u Ateni (A. Mar-sick) na kojemu je od 1924 profesor harmonije, kontrapunkta i povijesti muzike; 1946—49 direktor Atenske opere. S. stvara muziĉka djela nacionalnih obiljeţja, obilno iskorištavajući osebujnosti grĉkoga folklora te obraĊujući sadrţajne teme iz nacionalne povijesti i knjiţevnosti. DJELA. -ORKESTRALNA: simfonijska pjesma Orao, 1922; Herojska poema; Arkadijska suita, 1922; Kretska fantazija, 1922; 2 idile po Teokritu, 1929; Vjenĉanje na grĉkom otoku, 1937. — Komorne i klavirske kompozicije. — DRAMSKA. Opere: Kassiani, 1936 (izv. 1959); Lestenitsa, 1947; Amfitryon, 1960 i muziĉka komedija Niobe, 1918. Scenska muzika. — Zborovi; solo-pjesme. ■— Ĉlanci u struĉnim ĉasopisima; libreta za nekoliko opera i oratorija. —■ Preveo na grĉki Musikgeschichte H. Riemanna, 1933.
SKOLD, Karl Yngve, švedski kompozitor i dirigent (Vallby, 29. IV 1899 —). Studij klavira zapoĉet u Stockholmu (R. Andersson, H. Frvklof) nastavio na Konzervatoriju u Brnu; diplomirao 1922 na Konzervatoriju u Pragu. U Stockholmu se usavršavao u crkvenoj muzici. God. 1923—38 orguljaš u orkestru Švedske filmske industrije i 1938—64 bibliotekar u Udruţenju švedskih kompozitora.
DJELA. ORKESTRALNA. Ĉetiri simfonije: I, 191 6; II, 1937; III, 1949 i IV, 1966; Sinfonia da chiesa, op. 38; 3 koncerta za klavir, op. 7, op. 46 i op. 67; dvostruki koncert za violinu i violonĉelo, 1950; Concertino za 5 duhaĉa, gudaĉki orkestar i timpane, 1963; Fantasia da concerto za klavir i orkestar; suita za violu i orkestar; Konzertstiick za trublju i orkestar. —■ KOMORNA: 3 gudaĉka kvarteta, 1930, 1955 i 1965; kvartet za 2 flaute, violonĉelo i klavir, 1958; klavirski trio; Divertimento za gudaĉki trio. Sonate: 2 za violinu i klavir, 1918 i 1924; za violonĉelo i klavir, 1927; za violu i orgulje, 1962 i za violinu solo, 1958. — KLAVIRSKA: 2 sonate, 191411963; sonatina; 3 Impromptus, I97oidr.— VOKALNA: zborovi; solo-pjesme; kantata Gustav Adolf za soliste, zbor, gu daĉe i orgulje; Sang tili mdnniskan za tenor, muški zbor i orkestar i dr.
SKOLION (grĉ. axoXtov), starogrĉka zborna napitnica. Kao i ostali oblici grĉke zborne muzike i s. je doţivio najsjajnije razdoblje u -<- VII st. S. je pratila svirka na aulosu ili na kitari ili na oba instrumenta zajedno. Seikilov s. (■*- I ili -*- II st.), naĊen na jednom grobu u Maloj Aziji, jedan je od malobrojnih saĉuvanih zapisa grĉke muziĉke prakse.
M. Kun.
366
SKOMOROH — SKRJABIN
SKOMOROH (rus. CKOMOP6X), u srednjovjekovnoj Rusiji, profesionalni putujući pjevaĉ, srodan zapadnoevropskom ţongleru. S. je svoje pjevanje pratio svirkom na ~> gudoku, -> guslima ili nekom drugom narodnom instrumentu, a bio je istodobno i glumac, plesaĉ, lakrdijaš i akrobat. Sudjelovao je u svim narodnim slavljima, od svadbe do pokladne povorke. Rijetko je bio sluţbom vezan uz odreĊen aristokratski dvor. Skomorohi su se odrţali veoma dugo, premda ih je sluţbena crkvena vlast progonila. SKOPSKI KVARTET, prvi gudaĉki kvartet u Makedoniji, osnovan 1935 u Skopju. Zbog ĉestog menjanja pojedinih ĉlanova, ovaj kvartet je više puta prekidao sa radom i nakon poduţih pauza opet se obnavljao. Prvi sastav Skopskog kvarteta saĉinjavali su: Vlastimir Jecić i Trajko Prokopiev (violine), Miodrag Vasiljević (viola) i Ferdo Hercog (violonĉelo). U ovom sastavu, kvartet je nastupao oko dve godine, zatim je produţio sa radom skoro do pred Drugi svetski rat, sa manjim izmenama u sastavu. U tom periodu S. k. je davao po nekoliko koncerata u sezoni i mnogo pridonio razvoju kamerne muzike u Makedoniji. Obnovljen 1946 pri Radio-stanici u Skopju (u sastavu Luka Ri ter, Gligorije Girovski, Ivan Vlahov i Aleksandar Šalevski), S. k. je dao veliki broj emisija preko Radio-Skopja i više javnih koncerata u skoro svim većim mestima Makedonije. Razvojem većih muziĉkih institucija u Skopju, kvartet postepeno pada u zasenak, da bi 1952 potpuno prestao sa radom. U okviru Radio-Skopja obnavlja se 1956 i u roku od oko dve godine daje nekoliko javnih koncerata te snima veći broj domaćih i stranih kompozicija za Radio-Skopje. Od 1962 (u sastavu Bogomir Gorše, Gligorije Girovski, Ivan Vlahov i Bogomir Cehovin) S. k. se opet vrlo aktivno uklapa u celokupni mu ziĉki ţivot Skopja. T. Si. SKORIK, Irene (rod. Beaudemont!, francuska plesaĉica i baletni pedagog (Pariz, 27. I 1928 —). Uĉila kod C. Zambelli, O. Preobraţenske, V. Gsovskog i Y. Brieuxa; debitirala 1944 u pariškom kazalištu Šarah Bernhardt. Prvakinja trupe Ballet des Champs-Elysees (1945—50), Drţavne opere u Miinchenu (1950—52), Berlinskog baleta (1956—57) te trupe M. Miškovića. Po povratku u Pariz plesala kao gost razliĉitih trupa. God. 1960—65 djelovala u Baselu, a zatim bila baletni majstor u Rimskoj operi. Od 1971 poduĉava na Baletnoj akademiji Janine Charrat u Parizu. S. je izraziti predstavnik klasiĉnog baleta. Svjetsku slavu zahvaljuje svojoj savršenoj tehniĉkoj dotjeranosti i eleganciji pokreta. Posebno se istakla u baletima Jeu de cartes (Stravinski), Le Dejeuner sur l'herbe (Lanner), Les Amours de Jupiter (Ibert), Pepeljuga (Prokofjev), Daphnis et Chloe (Ravel) i Abraxas (Egk). SKORUPSKI, Melita, plesaĉica i koreograf (Zagreb, 9. I 1942 — ). Studij klasiĉnog plesa završila na baletnoj školi u Zagrebu i nakon dvogodišnjeg volontiranja 1957 postala ĉlanica baletnog zbora Hrvatskog narodnog kazališta i od 1960 solistica u Zagrebu. U svojoj umjetniĉkoj karijeri ostvarila više veoma uspjelih karakter nih uloga, od kojih se posebno istiĉu one u baletima LabuĊe jezero (Ĉajkovski), Trorogi šešir (De Falla), Pepeljuga (Prokofjev), Đavo u selu (Lhotka), Triptihon (Konjović), Remy (Gostuški) i Peter Pan (Bjelinski). Kao koreograf izrazitog smisla za suvremeni muziĉki teatar stvorila je od 1965 niz zapaţenih rješenja u kazalištu {Jama na muziku S. Horvata) i na televiziji. K. KO. SKORZENV, Fritz, austrijski kompozitor i muziĉki kritiĉar (Beĉ, 15. XII 1900 —■ Miinchen, 20. IX 1965). Violinu i kompoziciju uĉio privatno. Muziĉki kritiĉar u Beĉu {Neue freie Presse, 1938—-45; Neues Wiener Tagblatt; Amtliche Wiener Zeitung; Neue Osterreichische Tageszeitung, od 1950). Komponirao u okviru veoma proširene tonalnosti. Vaţno mjesto u njegovu opusu pripada komornim djelima, koja se odlikuju slobodnim kontrapunk-tiĉkim kombinacijama. DJELA. ORKESTRALNA: koncert za violinu, 1947; dvostruki koncert za violinu i klavir; koncert za obou, gudaĉe i harfu; komorni koncert za 20 sviraĉa; simfonijska suita, 1952; Drei kleine Stiicke, 1956; Sinfonischer Walzer, 1960. — KOMORNA: gudaĉki trio, 1963; 3 gudaĉka kvarteta, 1942, 1944 i 1954; trio za flautu, violu i klavir, 1941; trio za flautu, violinu i gitaru; nonet; sonata za violu i klavir, 1959; Phantasie-Sonate in memoriam Ginette Neveu za violinu i klavir, 1958; sonatina za violinu i klavir, 1951; 2 suite za violinu, violu i kontrabas, 1957 i 1958; Prei Duostudten za violinu i violonĉelo, za violu i violonĉelo, za flautu i violonĉelo, 1946—47. —■ Kompozicije za klavir. —■ VOKALNA: Das Karussell za zbor i orkestar, 1942; Menagerie za zbor i orkestar; ciklus Ein Lebensfruhling za sopran i orkestar, 1943; zborovi; oko 70 solo -pjesama. LIT: H. Jancik, Fritz Skorze ny, MGG, XII, 1965.
SKOURATOFF, Wladimir, francuski plesaĉ i koreograf ruskog podrijetla (Pariz, 12. III 1925 —). Klasiĉni balet uĉio kod O. Preobraţenske, A. E. Volinine i B. Knjazeva. Solist trupa Nouveaux Ballets de Monte-Carlo (1946), Original Ballet Russe u Londonu (1947) i Ballet de Pariš (1948), a zatim je na turneji sa T. Tumanovom gostovao u mnogim evropskim gradovima i festivalima. God. 1951 solist trupe Ballet des Champs-Elysees, 1952—57 Grand Ballet du Marauis de Cuevas, 1959 nastupao u Londonu kao
solist London's Festival Ballet, 1966—-67 baletni majstor u' bourgu, a 1970—71 u Bordeauxu. Temperamentan plesaĉ pokreta istakao se u baletima Dramma per mušica (Bach), Rostaveli (Honegger), Le Rendez-vous mangue (Magne) i (Serette). Koreografirao balete Muzika na vodi (Handel) i D et Chloe (Ravel). SKOVRAN, 1. Olga, koreograf narodnih igara (Panĉev VII 1908 —). Kao nastavnik srednje škole bavi se najprije pretacijom narodnih igara sa školskom decom, a posle 0 denja sa KUD Ivo Lola Ribar. Od osnivanja drţavnog ans narodnih igara Kolo (1948) direktor, koreograf i umetniĉki vodilac ovoga ansambla, koji je gostovao na svima kontinf sveta. Kao odliĉan pedagog, organizator i poznavalac nai igara znalaĉki je pristupila scenskoj obradi narodnih igara redila pravac umetniĉkom razvoju ansambla koji je pc najveći uspeh u zemlji i inostranstvu. Njene koreografije, kojima se istiĉu Igre iz Srbije, Nema igra iz Glamoĉa, Maskoto, Vlaške igre, Igre iz okoline Skoplja, Rusalije i dr., j su na podruĉju scenske umetnosti, a odlikuju se ĉistotom neusiljenim temperamentom i prirodnim i jednostavnim na interpretacije koji odgovara narodnom duhu. M, 2. Dušan, dirigent i muziĉki pisac (Ohrid, 6. IX 1923 — zine kod Budve, 10. VIII 1975). Sin Olge; dirigovanje studi Muziĉkoj akademiji u Beogradu 1941—46 (M. Vukdragovi* Konzervatorijumu u Lenjingradu 1946—48 (E. Haikin), gde i orgulje kod A. A. Brauda; diplomirao je 1949 na Muziĉke demiji u Zagrebu (F. Zaun). Od 1951 u Beogradu, preda\ Muziĉkoj akademiji teoretske predmete i dirigovanje, a pred postao redovni profesor Fakulteta muziĉke umetnosti (196 dekan). Od 1950 dirigovao isprva horovima, a zatim orke: Radio-Beograda, Beogradske filharmonije i drugim orkestr zemlji. Osnovao i vodio kamerni orkestar Jeunesses mušica kojim je do 1975 ostvario više od 500 koncerata u zemlji i ino stvu, izvodeći preteţno baroka i rane klasike i Ċujući mlade kadrove i: mentalnih izvoĊaĉa. Goi je u Belgiji, Francuskoj, > ĉkoj, Švajcarskoj, Italiji, J Poljskoj, MaĊarskoj i Ru: ji. God. 1973 osnovao sambl Nova Muzika, sa je izvodio dela savremeni maćih i stranih kompo: Radio je na istraţivanj crnogorskih kompozitora v., te je izabran za doj ĉlana Društva za nauku i i. nost Crne Gore. Kao m pisac saraĊivao je u Zv drugim ĉasopisima i listi te na radio-stanicama. ! Periĉićem objavio Nau muziĉkim oblicima, 196] izd. 1966, III izd. 1973) pisao je i Nauka 0 muziĉk, strumentima D. SKOVRAN (1956) a sa D. tiĉem i V. Periĉićem delo Muziĉki stvaraoci u Srbiji (1970) umorno je delovao kao propagator muziĉke kulture u Mu; omladini u kojoj je bio jedan od osnivaĉa i dugogodišnji pre nik. U jugoslovenskoj kulturi ostavio je dubok trag i kao veorr gaţovani društveni radnik. s. Đ. SKRJABIN, Aleksandr Nikolajeviĉ, ruski kompozi pijanista (Moskva, 6. I 1872 •—■ 27. IV 1915). Muziĉku obdar nasledio je od majke, odliĉne pijanistkinje koja mu je p: osnove pijanistiĉke tehnike. S. je u mladosti, iako neţnog zd i izvanredno senzibilan, u studijama klavira i kompozicije v brzo napredovao, ispoljavajući izrazitu individualnost i ose za tonski kolorit i harmonske rafinovanosti. Prve Skrjab kompozicije potiĉu iz njegove šeste godine. On ispoljava i ( stvaralaĉke naklonosti: piše pesme, jednu petoĉinu tragi inscenira Gogoljev Nos. Talenat deĉaka zapazio je i A. R stein, koji je snaţno uticao na formiranje njegove umet liĉnosti. MeĊutim, oĉeva rodbina zahtevala je da se on — r. porodiĉnoj tradiciji —■ bavi vojniĉkim pozivom. Tako je školovanje S. poĉeo u Drugom moskovskom kadetskom kor Onde je proveo sedam godina (1882—1889). U to vreme ni je nekoliko njegovih klavirskih kompozicija, a razvija se : pijanist. Za vreme boravka u korpusu (1885) za njega se intet kompozitor Tanjejev koji ga pouĉava u harmoniji. God. S. stupa na Moskovski konzervatorijum u klasu Safonova (k
SKRJABIN i Tanjejeva (kompozicija). Do toga vremena on je kompono-vao niz manjih i većih klavir-skih dela: Mazurke op. 2 i op. 3, sonatu u es-molu, fantaziju u amolu i dr. Skrjabinovim pedagozima kasnije se pridruţuje i Arenski, kod koga uĉi kontrapunkt i fugu. Konzerva-torijum S. završava 1892 sa zlatnom medaljom. Već slede-će godine izdavaĉ Jurgenson izdaje njegove klavirske kompozicije, a dve godine kasnije u Moskvi je prireĊen prvi samostalni koncert njegovih dela. Na tom koncertu ga je zapazio izdavaĉ i umetniĉki A. N. SKRJABIN mecena M. P. Beljajev, koji preuzima objavljivanje njegovih dela i omogućuje mu turneju po Nemaĉkoj, Belgiji, Francuskoj i Holandiji, liĉno ga prateći na tom putu. To su godine velikih Skrjabinovih pijanistiĉkih uspeha. Sliĉno Cho-pinu S. nije bio tip blistavog virtuoza, već rafinovanoga klavirskog pesnika, interpretator sa prefinjenim osećajem za tonski kolorit. Kritike onoga vremena isticale su i njegov temperament. God. 1897 Si. se oţenio pijanistkinjom Verom Ivanovnom Isakoviĉ, interpretatorom njegove muzike. Supruţnici su 31. I 1898 priredili u Parizu koncert Skrjabinovih dela. Godinu dana kasnije Skrjabinov stvaralaĉki uspon bio je obeleţen prvim izvoĊenjem njegovog klavirskog koncerta u Odesi. Iste godine S. postaje profesor klavira na Moskovskom konzervatorijumu. Kao pedagog bio je veoma omiljen i inventivan. Tih godina poĉinje i period njegovog intenzivnijeg bavljenja simfonijskom muzikom, kao i većim formama klavirske muzike. On piše svoja najvaţnija dela, u kojima sprovodi smelu reformu harmonskog izraza i nagovešćuje postromantiĉarski hromatizam i atonalizam. God. 1904—1909 S. je, zahvaljujući mecenatki Morozovoj, ţiveo izvan Rusije: u Švajcarskoj, Francuskoj i drugim zemljama Zapadne Evrope. Dana 25. maja 1905 izvedena je njegova EoMceaneeHHan no3jna pod palicom A. Nikischa. Tih godina on se upoznao i sa Plehanovim koji je o njemu ostavio niz zanimljivih beleţaka. God. 1906—■1907 S. putuje u SAD gde nastupa kao pijanista i kompozitor u okviru Ruskih simfonijskih koncerata u New Yorku. Njegova se dela izvode 1907 i u Parizu na Istorijskim koncertima ruske muzike prireĊenim na inicijativu S. Djagileva. S. Kusevicki diriguje 1908 niz koncerata njegove muzike u Rusiji, što doprinosi afirmaciji kompozitora u njegovoj otadţbini. God. 1909 S. se vraća u Rusiju. Napušta je još samo povremeno da bi prisustvovao izvoĊenjima svojih dela u Holandiji, Londonu i dr. Poĉetkom proleća 1915 godine, posle koncerta u Kijevu i Petrogradu, S. se vraća u Moskvu, gde nekoliko nedelja kasnije umire od trovanja krvi. Stvaralaštvo i liĉnost A. Skrjabina zanimljivi su i znaĉajni iz više aspekata. Bez obzira na reforme, koje je proveo u zadnjem periodu svoga stvaranja na planu harmonskog i ritmiĉkog izraza, S. je zanimljiv i kao filozof muzike. »U svojoj muzici« ■—■ pisao je 0 njemu Plehanov — »Skrjabin nije ţeleo da izrazi ovo ili ono raspoloţenje, već ĉitavo jedno shvatanje sveta, koje je nastojao da svestrano razradi«. To Skrjabinovo filozofsko shvatanje sveta,
A. N. SKRJABIN, Klavirska sonata br. 7, autograf
367
formirano pod uticajem Platona i Hegela, imalo je izrazito idealistiĉko obeleţje: muzici je S. pripisivao moć duhovnog preporoditelja ĉoveĉanstva. U ekstazi on je video stanje duha sposobnog da shvati najdublje istine o svetu i ĉoveku. Zbog toga je celog ţivota radio na jednom sveobuhvatnom umetniĉkom delu, koje je nazvao Misterij, a koje je trebalo da, sa dejstvom niza umetniĉkih rodova, dovede kontemplativni duh u stanje oĉišćujuće i oplemenjujuće ekstaze. Iz takvog filozofsko-estetskog ţarišta nastala je umetnost, u svojoj osnovi ekstremno subjektivistiĉka. Iako Skrjabinovo stvaralaštvo ne moţemo deliti na etape, njegova dela moţemo ipak grupisati u dve grupe. Prvu predstavljaju lirske klavirske pijese iz ranog perioda njegova stvaranja, raĊene pod neposrednim uticajem Chopina, ali i sa oznakama stilskog udaljavanja od njega. U drugu grupu ulaze njegova dela većeg obima, izrazito filozofsko-dramatskog karaktera. Proces evolucije harmonskog izraza u pravcu hro-matizma i kasnije na bazi kvartnih harmonija (c1fis1-b1-e2--a?-dz) za.pa.ia. se i u jednoj i u drugoj gru-
pi. Tim je postupcima neposredno obe-leţena Skrjabinova revolucija postroman-tiĉarskoga harmonskog izraza kojom on nagoveštava savreme-ni atonalizam. Znaĉajna je i Skrjabinova ritmika. Nju karakte-rišu poliritmiĉki i polimetriĉki oblici. Svi ti elementi uve-tovali su specifiĉni pijanistiĉki i orkes-tarski kolorit Skrja-binove muzike kojemu on pred kraj svoga ţivota, ekspe-rimentišući sa vezama boje i tona, pridaje sve veću vaţnost. Sva ga ta nastojanja dovode konaĉno do ideala sliĉnog Wagnerovoj ideji o A. N. SKRJABIN, simfonija Prometej sveobuhvatnoj umetniĉkoj naslovna strana formi u kojoj sa-dejstvuje nekoliko umetniĉkih rodova. Interesantno je da takva idejnoestetska orijentacija nije Skrjabina odvela izvan podruĉja instrumentalne muzike. Karakteristiĉan je i za liĉnost i za stvaralaštvo A. Skrjabina veoma širok krug njegovih intelektualnih interesovanja. On je odliĉno poznavao klasiĉnu filozofiju, umetnost i knjiţevnost, i veoma ţivo pratio razvoj društvenog ţivota u Rusiji i izvan nje. Kulturna Evropa njegovog vremena prihvatila ga je kao stvaraoca i mislioca koji je snaţno odrazio svoje vreme, a naroĉito teţnje intelektualnih krugova Evrope i evropeiziranih društvenih slo jeva Rusije. Istorijski razvoj je u mnogoĉemu opovrgao idealistiĉku filozofiju A. Skrjabina, ali—kako kaţe Plehanov — »kada ono što je vremensko, prolazno, nalazi svoj izraz u stvaralaštvu velikog umetnika, ono stiĉe trajan znaĉaj i postaje neprolazno«' DELA. ORKESTARSKA. Tri simfonije: I, u E -d uru (sa horo m) op. 26,1895—1900; II, u c-molu op. 29, oko 1901—1902 i III (EootcecmteHHan no3Ata), u C-duru op. 43, 1903—04. Poema IJpOMemsu {[Jo3Ma OZHH) za svetleći klavir, orgulje i hor op. 60, 1909—10; koncert za klavir ufis-molu op. 20, 1897; fantazija za klavir i orkestar u a-molu, 1889; Mentnu op. 24, 1898; IJosMa 3Kcma3a op. 54, 1905 —07. — KLAVIRSKA. Deset sonata: I, u f-mo lu op. 6, 1893; II (sonata-fantazija), u gis-molu op. 19, 189'.—97; III, u fis-molu op. 23, 1897; IV, u Fis-duru op. 30, 1903; V, u Fis-duru op. 53, 1907; VI, u G-duru op. 62, 1911—12; VII, u Fis-duru op. 64, 1911—12; VIII, u A-duru op. 66, 1912— 13; IX, u F-duru op. 68, 1912—13 i X, u C-duru op. 70,1912—13. Dve mladenaĉke sonate bez op.,I u gis molu (sonata -fantazija), 1886 i II u es molu, 1887—89? (I stav prer. kao Allegro appassionato op. 4). Preludijumi: op. 11 (24 preludijuma), 1888—96; op. 13 (6), 1895; op. 15 (5), 1893—96; op. 16 (5), 1894—95; op. 17(7), 1895—96; op. 22(4), 1897; op. 27 (2), 1900; op. 31 (4), 1903; op. 33 (4), 1903; op. 35 (3), 1903; op. 37 (4), 1903; op. 39 (4), 1903; op. 48 (4), 1905; op. 67 (2), 1912—13 i op. 74 (5), 1914. Poeme: op. 32 (2 poeme), 1903; TpazunecKan no3Ma op. 34, 1903; CamanuuecKan no3jua op. 36, 1903; poema u Des-duru op. 41, 1903; op. 44 (2 poeme), 1904; op. 45 (3 poeme), 1904; poema-nokturno op. 61, 1911—12; MacKa i CmpaHuocmh op. 63, 1911—12; op. 69 (2 poeme), 1912—13; op. 71 (2 poeme), 1914 i K njiajneHU op. 72, 1914. Koncertne etide: op. 8 (12 etida), 1894; op. 42 (8), 1903 i op. 65 (3)> 1911—12. Impromptui: op. 7 (2 impromptua), 1891; op. 10 (2), 1894; op. 12 (2), 1895 i op. 14 (2), 1895. Mazurke: 2 mazurke, 1886; op. 3 (10 mazur -ki), 1888—89; op. 25 (9), 1898—99 i op. 40 (2) 1903. Valceri: u f-molu op. 1, 1885—86; u As-duru op. 38, 1903 i Quasi Valse u F-duru op. 47, 1905. Ciklusi klavirskih kompozicija: EtuĊe, PriluĊe, Impromptu a la mazur op. 2, 1886; preludijum i nokturno za levu ruku op. 9, 1891; Štude, Prelude, Reverie op. 49, 1905; XpynK0cmb npeAKdun, OKpbijieHnaH noOMa i Taneit moMjienuR op. 51, 1960; IJo3Ma, 3aiaĈKa i FIosMa moMmuun op. 52, 1907; Tlpe/uodun, Hpoitun, Hmaucu
368
SKRJABIN — SLAVENSKA
i 3mwd op. 56, 1908; )KenaHue i JJacKa e manife op. 57, 1908 i poema i preludijum op. 59, 1910. Klavirske kompozicije pojedinaĉno: Allegro appasssionato op. 4, 1888—92; 2 nokturna op. 5, 1890; Koncertni allegro op. 18, 1896; poloneza u b-molu op. 21, 1897; fantazija u h-molu op. 28, 1900; Scherzo u C duru op. 46, 1905; JlucmoK us amĉoMa op. 58, 1910; 2 plesa op. 73, 1914. —- Skrjabinova pisma N. Sekerinovoj, obj. 1919; korespondencija S. — M. P. Beljajev, obj. 1922; izbor iz Skrjabinovih pisama obj. L. Sabanjejev, 1923. LIT.: My3BmaJibHHH coBpeMeHHHK, 1915, broj posvećen Skrjabinu. — E. Fyncm, CKPHSHH, MOCKBS 1915. — B. F. KapamsuuH, CKPHGHH, FleTporpajr 1915. — JI. Ca6anees, A. H. C KPH S HH , MocKBa 1916 (II izd. 1923). ■— M. Montagu-Nathan, Handbook of the Piano Works of A. Scriabin, London 1916.—K). SmeAb, A. H. CKPHSHH, My3biKajibHHii cOBpeiweHHHK, 1916,4—5.— A. E. Huli, Scriabin, London 1916 (II izd. 1920). — Isti, A Survev of the Pianoforte Works of Scriabin, MQ, 1961, 4. -—■ Isti, The Pianoforte Sonatas of Scriabin, 1916. — Isti, Scriabin's Scientific Derivation of Harmonv Versus Empirical Methods, Proceedings of Musical Association, 1917. — B. de Schloezer, Alexandre Scriabine, RM, 1921. •— II. F/ie6oe, C KPH 6 HH , rieTporpa/i 1921 Ci Berlin 1923). •— O. von Riesemann, A. Skrjabin im Lichte eigener Jugendbriefe, M, 1922—23. — A. Swan, Scriabin, London 1923. — L. L. Sabahejev, A. N. Skrjabin, Melos, 1925. —B. Hnoenee, A.' H. C KPH G HH , MocKBa i JleHHHrpafl 1925. — Z. Lissa, A. N. Skrjabin, Kwartalnik muzvcznv, 1930. — L. L. Sabanejev, Scriabin and the Idea of Religious Art, 1931. — E. Blotn, A. Scriabin, Chesterian 1932. — M. Cooper, Scriabin's Mvstical Beliefs, Music and Letters, 1935. —■ P. Dickenmann, Die Entwicklung der Harmonik bei A. Scriabin (disertacija), Bern i Leipzig 1935. — M. D. Calvocoressi i G. Abraham, Scriabin, London 1936. — Z. Grickat, Skrjabin o muzici, Muziĉki glasnik, 1939- — Ista, Skrjabin i harmonska struktura njegovih dela, ibid., 1939, 3—4. -—■ G. Gavazzeni, Quel che rimane di Skrjabin, RAM, 1940. — Zbornik AjieKcaHflp HuKOjiaeBHM CKPH6HH, 1915—1940, MocKBa i JleHHHrpaji 1940. —A. HUKOnaee, A. CKPHSHH, MocKBa 1940. —IO. A. KpeMjiee, CHMCJ)OHHH (Bo>KecTBeHHaH no3Ma) A. H. CKpHSuHa, JleHHHrpaA 1941—M. Glinsky, Skrjabin, saggio di una sintesi, RMI, 1941. — II. Mapmunoe, CKPHSHEI H MaitKOBCKHH, CoBeTcnaH My3biKa, 1945. — A.A/ibuieam, A. H. CKPH6HH, MocKBa i JleHHHrpafl 1945. — JI. JFanujiesuH, CKPHOHH. CuMcboHHH TIpoMeTeH, COBeTCKan My3BiKa, 1946. — A. H. JJpO3doe, BocnOMHHaHHH o A. H. CKPH6nHe, ibid., 1946. — D. Brook, Six Great Russian Composers, London 1946. — JI. JJanujieeun, A. H. C KPH G HH , MocKBa 1953 (njem. Leipzig 1954). — H. Boegner, Die Har monik der spaten Klavierwerke, Aleksander Skrjabins, Miinchen 1955. — B. Pasternak, Ich kannte Skrjabin, Melos, 1959, 2. — B. EepKoe, HeKOTopbie Bonpocbl rapMOHHH CKpnGHHa, CoBeTCKan My3biKa, 1959, 6.—A. AjibuiBam, Mecro CKPHGHH* B HCTOPHH PVCCKOH My3biKH, CoBeTCKaa My3biKa, 1961, 1.— B. JFejibcoH, <$>opTem»aHHbie conarbi CKpHGnHa, MocKBa 1961.—JI. JI.Ejiaiou, 3-riOAbi CKpa6HHa, MocKBa 1963.—C. C. von Gleich, Die sinfonischen Werke von A. Skrjabin, Bilthoven 1963. — M. Savinelli, II Simbolismo nell'opera di Skrjabin, Chigiana, 1965. — C.-C. J. von Gleich, Alexander Nikolajewitsch Skrjabin, MGG, XII, 1965. — M. K. MuxauAoe, AJiencaHap HjiKOjiaeBH«! CKPHOHH, JleHtiHrpa^ 1966. — F. Bowers, Skrjabin: a Biography of the Russian Composer (2 sv.). Palo Alto, California 1969. D. Pl.
SKROWACZEWSKI, Stanislavv, poljski kompozitor i dirigent (Lavov, 3. X 1923—). Studirao u Lavovu (A. Soltvs) i Krakovu (R. Palester) te kod Nadije Boulanger u Parizu. God. 1949—54 dirigent Filharmonije u Katovvicama, 1955—57 u Krakovu i 1957—59 u Varšavi. Od 1960 ţivi u SAD; stalni je dirigent Simfonijskog orkestra u Minneapolisu. Na brojnim i ĉesto dugotrajnim turnejama po Americi, Evropi, Aziji i Africi S. je stekao ugled jednog od najboljih suvremenih dirigenata. DJELA. ORKESTRALNA. Ĉetiri simfonije: I, 1938—40; II, 1941—42; III, za gudaĉki orkestar, 1948 i IV, Symfonia zwyciestwa, 1954; 2 simfonije za gudaĉe, 1943 i 1948; simfonijeta, 1945; koncert za violinu; 2 uvertire, 1930 i 1947; preludij, fuga i postludij, 1946; suita Bašn o krasnoludku, 1952; varijacije Muzyka noca, 1952. — KOMORNA. Ĉetiri gudaĉka kvarteta: I, 1933; II, 1943; III, 1944 i IV, 1953. Klavirski trio, 1946; klavirski sekstet, 1939; 2 sonate za violinu i klavir, 1933 i 1942. — KLAVIRSKA: 6 sonata, 1930—53; mazurke; varijacije. — Balet Ugo i Parisina, 1949—50. Filmska muzika. — VOKALNA: oratorij Salve Regina, 1938; kantate Anczar, 1945 i Kantala 0 pokoju, 1951; Piešn nad piešhiami za sopran i 23 instrumenta, 1949; Romanza cyganska za sopran i klavir, 1953; solo-pjesme.
SKUHERSK^, František Zdenek, ĉeški kompozitor teoretiĉar (Opoĉno, 31. VI 1830—■ Ĉeške Budejovice, 19. VIII 1892). Uĉio je muziku na Orguljaškoj školi u Pragu (K. F. Pitsch, J. F. Kittl). Od 1854 bio je kazališni dirigent u Innsbrucku; 1866 naslijedio je J. Krejĉija kao direktor praške Orguljaške škole. Od 1868 bio je uz to i gradski zborovoda, a 1874 —89 i srednjoškolski inspektor; 1879—87 predavao teoriju muzike na praškom Univerzitetu. Zbog studija crkvene muzike, osobito gregorijan skoga pjevanja, boravio je u Rimu i Regensburgu. Njegova teoretska djela istiĉu se naprednim shvaćanjem koje je i kao pedagog prenosio na svoje uĉenike; medu njima bio je i hrvatski kompo zitor i knjiţevnik Vj. Novak.
SLARGANDO (Iargando, slentando; od tal. slargare širiti), oznaka za veliko usporavanje tempa, najĉešće povez velikim crescendom. S. je gotovo identiĉna oznaka s izi -> allargando. SLATIN, Vladimir, violinista ruskog porekla (Harkov, 1889 —• Beograd, 22. VI 1947). Studije violine završio na Mo skom konzervatorijumu (J. Hfimaly); usavršavao se kod K. Fl i O. Ševĉika. Predavao na Moskovskom konzervatorijumu i < koncerte širom Rusije. Posle Prvoga svetskog rata došao u Beo gde postaje profesor na Muziĉkoj školi Mokranjac i u Uĉite školi. Od 1937 predavao je u Srednjoj muziĉkoj školi, a od 194 je nastavnik na Muziĉkoj akademiji. Znaĉajna njegova delatnost na je za Radio-Beograd, u kojem je od osnivanja do 1946 rad oblikovanju muziĉkog programa (osim za okupacije). Ĉesto je r pao u radio-emisijama kao solista ili ĉlan kamernih ansambal; vodeći dela ruskih, francuskih i mnogih savremenih stvar najĉešće u klavirskom triju Slatin i u klavirskom kvarteti Davidenko, J. Zorko, A. Slatin), doprineo popularisanju k; ne muzike u Srbiji. Bavio se i muziĉkom publicistikom, R. SLATKONJA (Sladkonja), Jurij (Chrycippus), zborov kompozitor (Ljubljana, 21. III 1456 — Beĉ, 26. IV 1522). Stud poĉet u Ljubljani nastavio 1474 na Univerzitetu u Ingolstadtu i u Beĉu, gdje je 1477 postigao naslov baccalaureusa. Od 1495 kap kantor na beĉkom dvoru, a kad je Maksimilijan I osnovao 1498 ( ski pjevaĉki zbor, postao je Sin^ermeister i 1500 kapelnik. God. imenovan je za biskupa u Beĉu, ali je i nadalje zadrţao kapeli duţnost s naslovom Obrister Capellmeister. Bio je nominalni kai ljubljanske biskupije, a uţivao je i druge beneficije. S. je stekao velike zasluge za razvoj dvorske kapele u Beĉu njegovim je vodstvom zbor dosegao visoku razinu i kvalitetom mašio znamenite nizozemske kapele koje su sluţile kao uzor ka ganiziranja te beĉke kapele. Na njegovu preporuku pozvani & dvor kompozitori H. Isaac (1497) i L. Senfl, a pod njegovim vodstvom razvijali P. Hofhaimer i drugi muziĉari. Na osnovu s va i natpisa na grobu moţe se zakljuĉiti da se S. i sam bavio 1 pozicijom. Od njega potjeĉe tekst, a vjerojatno i napjev što % Isaac kontrapunktski obradio za šestoroglasni zbor. Zanimljivo svjetlo na Slatkonjino muziĉko naziranje baca nje oporuka. U njoj on izmeĊu ostalog traţi da se u misama, koje se 1 pjevale u njegovu spomen, motet iz antifone ima izvesti figur; to ga oznaĉuje kao pristalicu nove struje u muzici onoga doba. Slatkonju su smatrali za obrazovanog enciklopedista širokil gleda te ga mnogi pisci i uĉenjaci onoga vremena s poštovanjem minju. Poklanjali su mu i svoje spise. Andrej Perlachius, rodo Sveĉine kraj Maribora, posvetio mu je svoj astronomski kalenc kojemu kaţe da je S. poznat kao matematiĉar i da se bavi a nomijom. LIT.: J. Mantuani, Geschichte der Musik in Wien, Wien 1904. — Jurij pl. Slatkonja, Cerkveni glasbenik, 1905. — Isti, Zapušĉinski zapisn škofu Slatkonji, Carniola, 1910. — E. Schenk, Kleine Wiener Musikgesch Wien 1947. — D. Cvetko, Zgodovina glasbene umetnosti na Slovensko Ljubljana 1958. — G. Reichert, Die Preces primariae — Register Maxim I. und seine Hofkapelle um 1508, Archiv fiir Musikwissenschaft, XI, 19; O. Wessely, Archivalische Beitrage zur Musikgeschichte des maximiliani Hofes, STMW, 1956, 23. — H. Federhofer, Georg Slatkonia, MGG, 1965. D. C
SLAVENSKA (rod. Ĉorak), Mia, plesaĉica, koreog] baletni pedagog (Slavonski Brod, 20. II 1916 —). Uĉenica sefine Weiss i'M; rete Froman u grebu, prvi put 1 zalištu nastupila
m
DJELA. INSTRUMENTALNA: simfonijska pjesma Maj; 3 fuge za orkestar. — Gudaĉki kvartet; klavirski trio; klavirski kvintet; klavirske kompozicije; 30 preludija za orgulje. — DRAMSKA. Opere: Satno, 1854; Der Liebesring, 1861 (na ĉeškom izvedena kao Lora, 1868); Vladimir, 1863 i komiĉna opera Rektor a general, 1873. — Solo-pjesme. — Mise. — SPISI: Nauka o formach hudebnich, 1879 (i na njemaĉkom); Nauka o skladbe hudebni, 1880—84; Varhany, jich zafezeni a zachovani, 1882; Theoreticko-praktickd škola pro varhany, 1882; Nauka o harmonii, 1885 (i na njemaĉkom). — Zbirke obradbi starih ĉeških koralnih napjeva, 1886. LIT.: J. Buţga, František Zdenek Skuhersky, MGG, XII, 1965.
SLADOLJEV-JOLIĆ, Ante, pjevaĉ, tenor (Vodice kraj Šibeni ka, 20. X 1910—). Apsolvirao studij povijesti umjetnosti u Zagrebu; pjevanje uĉio privatno kod Zvonimire Ţupeuc u Ljubljani. Kazališnu karijeru zapoĉeo kao operetni solistu Ljubljani (1938—43); 1943—49 ĉlan Zagrebaĉke opere, a zatim prešao u prosvjetnu struku. Na oper nom je podruĉju najviši domet ostvario kao Alfredo (Verdi, La Traviata), a na operetnom kao Shou-Chong (Lehar, Zemlja smiješka). K. Ko.
na praizvedbi 1 novićeva baleta citarsko srce. U noj umjetnosti vršavala se u (L. Dubois, G. K
L. von Weiden) rizu (L. Jego: M. Kschessinski Preobraţenska), 1929 postala je listića i zatim pi balerina Zagreba baleta. God. 19 34 ĉlanica Rusko leta u Parizu; greb definitivno tavlja 1937 kada stupa na turne u nizu evroj M. SLAVENSKA
i afriĉkih grad
SLAVENSKA — SLAVENSKI Otada nosi ime Slavenska. God. 1938—42 i 1951—52 primabalerina trupe Ballet russe de Monte Carlo, 1944—50 vodi s prekidima u SAD vlastitu baletnu druţinu Ballet Variante, 1946— 47 bavi se pedagoškim radom u Hollywoodu i 1954—55 prvakinja je baleta na njujorškom Melropolitanu. Svoj umjetniĉki vrhunac ostvarila je u baletnoj trupi koju je osnovala 1952 sa F. Franklinom s ulogom Blanche Dubois (Bettis, A Streetcar Named Desire). Od 1960 ţivi u Los Ahgelesu, gdje predaje na kalifornijskom Institute oj the Arts. Savršena tehniĉka sprema, gracioznost i izraţajna snaga pokreta omogućili su Miji Slavenskoj da umjetniĉki zrelo i uvjerljivo realizira mnoge likove iz klasiĉnog repertoara. Medu njima su uloge u baletima S. Lifara (David triomphant), L. Massinea (Bogatyri i Vienna 1814), M. Platoffa (Ghost Town), Z. Solova (Vittorio), Ch. Weidmana (Medea) i dr. Veliku popularnost stekla je njezina baletna kreacija u filmu ha Mort du cygne (J. Benoit-Levy). S. se istakla efektnim stilizacijama hrvatskih narodnih plesova. Kao plesaĉica gostovala je na Havajima, u Japanu i u drugim svjetskim središtima. K. Ko. SLAVENSKI (Štolcer), Josip, kompozitor (Ĉakovec, 11. V 1896 — Beograd, 30. XI 1955). U Ĉakovcu uĉio osnovnu i graĊansku školu, a kod oca pekara pekarski zanat. Muziku studira 1913—16 u Budimpešti i 1920—23 u Pragu. God. 1923 dolazi u Zagreb, a 1924 u Beograd, gde radi kao nastavnik muzike na gimnaziji i kao profesor teorijskih predmeta na privatnoj muziĉkoj školi (danas Muziĉka škola Mokranjać). Kad je 1937 osnovana u Beogradu Muziĉka akademija, postaje profesor na njenoj srednjoj školi (danas Muziĉka škola Josip Slavenski). Posle OsloboĊenja predaje na Muziĉkoj akademiji, najpre kao vanredni i od 1949 kao redovni profesor kompozicije. Prvi muziĉki doţivljaji budućeg umetnika, u malom Ĉakovcu, potiĉu iz dva snaţna izvora. Prvi su zvona ĉiji je sloţeni zvuk sa mnogim alikvotnim tonovima dovodio do ushita i malog deĉaka i zrelog majstora. Otuda interesovanje i za fiziĉko-akustiĉke zakone, za prirodne lestvice i za elektronsku muziku {Muzika u prirodnom tonskom sistemu, druga etapa, 1937). Drugi izvor, takoĊe delatan kroz ceo ţivot, bila je narodna pesma koju je slušao kod oĉeva sviranja na citri (Zagorski tamburaši iz zbirke Sa Balkana) i kod majĉinog pevanja (Pesme moje majke). Zatim je slušao oĉeve pekarske radnike i druge ljude oko sebe u MeĊimurju i Hrvatskom zagorju i, na kraju, narode širom Jugoslavije, Balkana i Orijenta. Pogrešan je stoga pokušaj ograniĉiti muziku Slavenskog na meĊimurski folklor. Studije u Budimpešti i Pragu te boravak u Parizu (1925—26) nimalo nisu umanjili njegovu ljubav prema narodu i narodnom stvaralaštvu. To se vidi jasno iz Prvog gudaĉkog kvarteta, diplomskog rada na Majstorskoj školi u Pragu, koji mu je odmah doneo meĊunarodnu reputaciju (kvartet je objavila naklada Schott's Sohne u Mainzu). Ni pre ni posle završenih studija Slavenskog nisu privlaĉile lake, male, tada veoma moderne zabavne sitnice, nego velike, sveobuhvatne sinteze, teme silnih emocija i snaţnih uzbuĊenja: 0 Ĉoveku, o Svetu, o Kozmosu. Tako su nastali grandiozni po kušaji: Prasimjonija, muzika o postanku sveta (oko 1918—26; partitura izgubljena) i Heliojonija, »kozmiĉka vizija« o postanku Sunca i Ţivota za orkestar, hor i elektronske instrumente (1918 —32; nedovršeno). Posle ovih pokušaja niţu se ubrzo velika i znaĉajna ostvarenja, meĊu kojima su za ono vreme neĉuveno smeli horovi (Voda zvira, De si bila?), kamerne kompozicije vanredno originalne po koncepciji i po jeziku (Slavenska sonata, Sonata religiosa) i velika simfonijska i oratorijska dela (Balkanojonija, Simjonija orijenta, Simjonijski epos).
Stvaralaštvo Josipa Slavenskog odlikuje nekoliko meĊusobno tesno povezanih osobina. Prvo, neobiĉna i neuobiĉajena originalnost zamisli, ideja i naĉina, karakteristiĉna za sva njegova dela. S. nema uzora. On nije podraţavao niĉiji stil, nije bio sledbenik ni jedne struje ni škole, on stoji sam, »neukalupljen, neukalupljiv« (P. Stefanović). Ta njegova potpuno osobena individualnost ĉudna je i ĉudesna u najvećoj meri. Gde je student mogao naći obrasce za ţivo improvizovano Igranje (Prvi gudaĉki kvartet), ili mladi kompozitor za polimelodijsku muziku Koncerta za violinu, a tek gde za neobjašnjivo smele i dotad nigde nesusretane komplekse zvukova Sonate za violinu i orgulje? Druga je karakteristika Slavenskog puna i trajna vernost vlastitoj prirodi, svom tako individualnom stilu, vernost uvek novoj, originalnoj misli koja je imala da sluţi jedino ĉistom, iskrenom izrazu. Kad su muziku, npr. posle Prvoga svetskog rata, preplavile sitne i male forme, groteske i burleske, S. je svoj gudaĉki kvartet (1923) posvetio Beethovenovoj Velikoj fugi op. 133, što je bilo jednako sveĉanoj izjavi da muziku smatra visoko ozbiljnim poslom za koji ima da se angaţuje vaskolik ĉovek, sa svim svojim moćima, osećanjima i strastima. Tu je poreklo beethovenske ozbiljnosti 1 stalno prisutne svesti o odgovornosti umetnika koji muzikom
369
saopštava savremenicima i potomstvu poruku o sebi i svetu. Tom cilju, neposrednosti i ĉis-toti izraza, sluţe svi elementi muzike i sva njena izraţajna sredstva. Zato S. koji je u modernu muziku uneo mnogo novina, novih ideja, naĉina i obrta, nije ĉovek eksperimenta, i ni jedno njegovo delo nije opit. Kod njega se ne vide oni traţeni i posle mnogo opita naĊeni ili kod drugih sagledani moderni i sloţeni postupci. Kao što je u govoru samo jedna prava i istinita reĉ, tako i u njegovoj muzici vaţi samo pravi i istiniti izraz. Ĉak ni rana, vrhunski originalna, Sonata za violinu i orgulje, ne pokazuje J. SLAVENSKI tragove traţenja; ona su sva ušla u muziku, sublimirana i konaĉno iskovana u iskreni izraz. Zato kod njega i najneobiĉnije, tj. dotad nepoznate i neprimenji-vane tonske formulacije deluju kao sasvim prirodne, razumljive i »obiĉne« poruke. Materijal muziĉkog govora Slavenskog (ritam, melodija, harmonija) soĉan je i jedar. Ritam, veoma istaknut i u melodijama širokog daha, podjednako bije i u romantiĉnim, istrzanim fragmentima, kao i u velikim tokovima široko rastalasane epopeje. S. nema niĉeg jevtinog i konvencionalnog u izrazu. On nije sladunjav ni sentimentalno razneţeno uplakan. Njegova zdrava i krepka muzika jaka je i ĉvrsta na suzama. Ona se ne daje. Ne plaĉe ni slepi guslar kada potresno opisuje podvige, borbe i smrti junaka. I Beethoven kaţe: »Umetnik je od vatre, on ne plaĉe.« Harmonija je, naroĉito u prvim delima, bila vaţan element, i to harmonija soĉna, smela, disonantna. Uloga je disonance znaĉajna. Ĉesto su u savremenoj muzici disonance vezane sa pri-menom groteske, ali Slavenskom su one samo još jaĉe, intenzivnije sredstvo za duboko ozbiljan izraz. Takvi su npr. akordski »grozdovi« Jugoslovenske svite i Sonate za klavir, gde se prema gustoj gromkoj akordskoj pozadini, »muţaru«, istiĉe snaţno pevana narodna pesmica, i Violinskog koncerta (sa neobiĉnim, za koncer-tantnu muziku sloţenim disonantnim politonalnim prepletom) i, najviše, Sonate za violinu i orgulje, gde mešanje tonaliteta premašuje bitonalnost i politonalnost, dostiţući ono što je Schonberg hteo da nazove pantonalnošću. Ovde harmonija, još sloţenija od one kojom poĉinje Balkanojonija, sastavljena od svih dvanaest tonova hromatske skale, zvuĉi kao neutralna pozadina, koju S. osvetljuje snaţnim orguljskim basovima. Sa svakim novim basom ta ista harmonska masa odmah drukĉije zvuĉi, novi joj bas daje novo (akustiĉko) znaĉenje, preznaĉuje je, stvara nove odnose i, tako, novi zvuk. Ni za ovu, tada neslućenu, novinu S. nije nigde mogao naći uzora ni nagoveštaja. I orkestar je S. podvrgao zapovesti izraza, ne mareći za preporuĉivane i oprobane naĉine postizanja sigurnih efekata. Nikad nije preskoĉio granice traţene izrazom. Po iskrenosti i ĉednosti izraţaja više je voleo ostati »s ove strane« izraza, i radije je birao uzdrţano i nedoreĉno no namerno preterano. U orkestru koji je uvek odliĉno i sigurno zvuĉao on nije traţio dopadljivo šaroliki i zavodljivo premoćni zvuk, jer su mu sasvim tuĊe bile laţi »artizma«, muĉnog traţenja neobiĉnih i ĉudnih efekata koji bi trebali — kao »retka« reĉ u poeziji — da frapiraju slušaoce. Negde odstupa, opravdano i svesno, od korektnog »solidnog« školskog tretiranja orkestra. U Simfoniji orijenta (Budisti, Muslimani) instrumenti ponegde naoko bez plana stupaju u zajedniĉku svirku, ili istupaju iz nje, postiţući time utisak prave radosti u sviranju i slobodi: sviraĉi ĉilo ubacuju svoju reĉ u slobodan, spontan razgovor, i zatim je ustupaju susedu. Ta sveţina i gipkost zvuka, pulsiranje i ţivi dah kojim orkestar tako-reći diše, pouka je koju su od Slavenskog radosno prihvatili naši najmlaĊi kompozitori. I u pogledu forme S. je originalan. Stvarajući oblike podešene izrazu, on i u tradicionalnim formama postupa veoma slobodno. Tako u Sonati za klavir, ĉiji je prvi stav slobodnog oblika, drugi je stav sonatni sa obrnutom reprizom, a u Slavenskoj sonati, koja je u jednom stavu, on uzdiţe delove sonatnoga stava do stavova cikliĉke sonate (druga tema igra ulogu polaganoga stava). Ponekad, u krajnje saţetoj formi, on je puštao da teku melodije širokog daha gde je to bilo potrebno za izraz epske snage. Za melodiju, pa i za ćelu muziku Slavenskog, kaţe se obiĉno da je osnovana na folkloru. Ta je ocena, meĊutim, nepotpuna i zato netaĉna. S. je neumorno slušao narodne pevaĉe da bi osetio i doţiveo autentiĉni zvuk i pravi duh narodne muzike, što je veoma daleko od korišćenja za »obradu« neke melodije po pu-
370
SLAVENSKI — SLEZAK DELA. ORKESTARSKA: Simfonija orijenta (Religiofonija) za hor i orkestar, 1934 (Beograd, 2. VI 1934); Simfonijski epos (1941—1945, (Beograd, 1. IX 1949); koncert za violinu, 1927 (Beograd, 2. XI 1954); Ni op. 1, 1916 (prer. 1920); simfonijska svita Balkanofonija op. 10, 1927 (Bt 6, V 1928); Haos (stav iz nedovršene »kozmiĉke vizije« Heliofonija), 32; Muzika, 1936; Ĉetiri balkanske igre, 1938; Muzika za kamerni 01 1938; Narodne igre Rusina za kamerni orkestar, 1950; Narodne partizan srne. — KAMERNA: gudaĉki trio, 1930; 4 gudaĉka kvarteta: I, op. 3 (Prag, 26. VI 1923); II, Lirski op. n,_i928 (Radio-Frankfurt, 18. IV III, 1938 (Zagreb, 16. II 1940) i IV, Ĉetiri balkanske igre, oko 1940. D vaĉka kvinteta: I, Sa sela, 1925 (Zagreb, 22. X 1926) i II, 1930. Slaven nata za violinu i klavir op. 5, 1924; Sonata religiosa za violinu i orgulje 1925; Jugoslavenska pesma i igra za violinu i klavir, 1925; Narodna svita : linu (violonĉelo) i klavir; Muzika za 4 trautoniuma i timpane, 1937. — KL. SKA: sonata op. 4; Sa Balkana, 1910—17; Iz Jugoslavije, 1916—23; J venska suita op. 2, 1921; Igre i pesme sa Balkana (2 sv.), 1927. — Mu: Bosanquetov harmonij um, 1937. —■ DRAMSKA: baletska muz ika / za tapan i mali orkestar, 1945. Scenska muzika za drame: Peĉalbari (A. I 1936; Marko Kraljević (D. Dimović), 1937; Menehmi (Plaut), 1943 i j Stanko (J. Veselinović), 1945. Filmska muzika. —• VOKALNA: kantat; dost; Oj, kuli, oj! za hor, flautu i klavir, 1937. Mešoviti ili ţenski horovi zvira, 1916; Ruţica rumena, 1921; Ljubavna pesma, 1921; Romarska p< 1922; Molitva dobrim oĉima, 1924; Nikad, 1924; De si bila; Ftiĉek veli za hor i klavir, i924;^Kolo-improvisation za ţenski hor i klavir (orkestar), Ko bo tebe troštal; Šest narodnih popevki; Grad gradile; Dedo i meĉkite i Za Muški horovi: Zdravice; Ribarska; Nevesto tanka Lele i Ĉije je ono devoj< ĉji horovi: uspavanka Zibu-haju; Paun pase i Kog ćete nam sada dati. M i borbene pesme: Radniĉka pesma, 1918; Partizanske narodne pesme, 194 Heroj Tito borac za slobodu, 1945; Pirin planina, 1945; Partizansko kolc i Kozaraćko kolo, 1947. Pesme moje majke za alt i gudaĉki kvartet, 1944. za glas i orkestar: Mesec, 1921; Crnogorska uspavanka, 1927; Zvezde, Suton, 1943. Pesme za glas i klavir (orkestar): Lepa mala devojćica; Ti goru preletele; Još nijedan Zagorec; Uzo deda; Slavuj pile; Lipa Piva i ĉa tatari. LIT.: K. Manojlović, Josip Slavenski, Glasnik muziĉkog društva S vić, 1930. — R. Svare, Josip Slavenski i njegova klavirska dela, Zvuk. —■ B. Dragutinović, Religiofonija Josipa Slavenskog, ibid., 1934. — tgulac. Simfonija orijenta Josipa Slavenskog, Savremeni akordi, 1954, — P. Stefanović, Stanuje li misao u zvuku?, Delo, 1956, 4. — Isti, Jedai loški pomen umesto tuţbalice, Knjiţevnost, 1956. — P. Bingulac, Ka: savremene muzike: Josip Slavenski, Savremeni akordi, 1957. — D. * Jugoslovenska Deveta simfonija, Izraz, 1958, 9. — K. Kovaćević, Hrvatsk pozitori i njihova djela, Zagreb 1960. — E. Sedak Auer, Komorna muz sipa Slavenskog (diplomska radnja u arhivu Muziĉke akademije u Za; 1963. — B. Bujić, Daleki svijet muzikom dokuĉen, Izraz, 1963, 7. — P. noviĉ, O desetogodišnjici odlaska Josipa Slavenskog, Zvuk, 1966, 66. Hercigonja, Sećanja na Josipa Slavenskog, ibid. —- P. Bingulac, Horska i Josipa Slavenskog, ibid., 1966, 69 i 70. — Isti, Josip Slavenski, prota moderne muzike, Pro mušica, 1967, 24. — 5. Midzić, Klavirska muzika Slavenskog, Zvuk, 1968, 81. — V. Periĉić, Muziĉki stvaraoci u Srbiji, B 1969. — M. Slavenski, Veze Josipa Slavenskog s muziĉkom izdavaĉkom Schott's Sohne, Mainz, Zvuk, 1970, 109—lio. — P. Stefanović, Šta se s\ i otkriva u »Balkanofoniji« Josipa Slavenskog, Zvuk, 1971, 111—112. Filić, Glazbeni ţivot Varaţdina, Varaţdin 1972. — D. Cvetko, Veze Josii venskog sa Slavkom Ostercom, Arti musices, 1972. P J. SLAVENSKI, Simfonija orijenta, autograf
kom notnom zapisu iz tuĊega folklornog zbornika. S. narodnu pesmu doţivljuje, tako-reći, iznutra, i onda postupa sa njom kao sa svojom vlastitom temom. Zato je on svojim osećanjem za nepatvoreno narodno stvaranje umeo da nastavi i produţi pesmu narodnog pevaĉa, kada je trebalo da je uzdigne na visinu ĉistote stila, kako bi to uradio i narodni pevaĉ da je umetnik. Razvojna linija išla je kod Slavenskog u pravcu sve veće svesnosti umetniĉkog stava i sve zrelijeg muziĉkog jezika. Ona se moţe grupisati u tri periode, no bez oštro povuĉenih granica. Prvi period poĉinje ranim, mladenaĉkim kompozicijama i obuhvata sve što je S. komponirao pre studiranja i za vreme studiranja. Samo u prvim klavirskim delima izgledalo je da je S. harmoniĉar. MeĊutim, kod stvaraoca proţetog narodnom pesmom bilo je prirodno da će glavno njegovo izraţajno sredstvo postati melodija, odnosno sve slobodniji prepleti samostalnih melodija. I doista, S. je razvio svoj stil u pravcu »polifoniziranja« svoje muzike. U drugom, najplodnijem, periodu — od završetka studija do 1930—31 — S. je redigovao za štampu ranija dela i napisao gotovo ćelu svoju kamernu i horsku muziku (meĊu tim delima i ĉetiri hora, kasnije grupisana u veliĉanstvenu Kantatu mladosti), Balkanofoniju i Koncert za violinu. U poslednjem, trećem periodu, S. je bio manje plodan. No, uz tri dela iz scenske muzike, niz masovnih pesama i nadahnutih prerada za orkestar, klavirskih i kamernih kompozicija tada nastaju i njegova najveća i najoriginalnija dela, koja po novoj idejnoj koncepciji i po sve snaţnijem jeziku idu u remek-dela jugoslovenske moderne muzike (Simfonija orijenta, Pesme moje majke, Simfonijski epos). Polifone pouke, steĉene u horskoj muzici prethodnog perioda, S. prenosi i u ostale muziĉke oblasti. To se vidi ne samo u horsko-orkestarskim stavovima, nego i u ĉisto instrumentalnom zvuku (Treći kvartet, Muzika). OsloboĊen stega koje muzici postavljaju reci, S. je ovde pustio volju svojoj mašti, pa je potekla velelepna melodija koja kroz 84 takta teĉe u svim glasovima. Usprkos duţini, polet melodije nigde ne slabi, stalno izviru nove misli, a polifoni se preplet kreće sve sigurnije i ĉvršće. Tako je jasno istaknuta linija razvoja od homofonije, horske, do polifonije, instrumentalne. I tako je ovaj rapsod velikih epopeja ostvario veliĉanstvenu sintezu koju je od prvih dela nosio u sebi.
SLAVIK, Josef, ĉeški violinist i kompozitor (Jince koc fovica, 26. III 1806 — Budimpešta, 30. V 1833). Violinu j ĉeo uĉiti veoma rano kod svog oca Antonina, a usavršio Konzervatoriju u Pragu kod F. W. Pixisa. Od 1823 vi< kazališnog orkestra u Pragu; od 1825 u Beĉu ĉlan dvorske kestra. Gostovao po cijeloj Evropi. DJELA: 2 koncerta za violinu; koncert za 2 violine. — Dva gudaĉki teta; brojne kompozicije za violinu i klavir i za violinu solo. LIT.: J. Pohl, Josef Slavik — ĉesky houslista, Praha 1906. —• J. Josef Slavik, Praha, 1938. — 5. V. Klima, Josef Slavik. Ţivot a dilo 1 ĉeskeho houslistv, Praha 1956. —• V. Ĉepeldk i B. Mikoda. Josef Slavik, H 1956. — JI. PuH36ypi, Ho3e
SLAVJANSKI -š- Agrenjev, Dimitrij Aleksandrovi? SLENTANDO -> Slargando ' SLEZAK, Leo, ĉeški pjevaĉ, tenor (Šumperk, Mors 18. VIII 1873 — Egern, Tegernsee, Bavarska, 1. VI 1946 opernoj pozornici debitirao 1896 u Brnu kao Lohengrin (Wagner); 1901—26 (uz prekide) ĉlan Beĉke drţavne opere; 1908 boravio u Parizu zbog usavršavanja (J. de Resz-ke). Sudjelovao je na Wagne-rovskim festivalima u Miinche-nu, a od 1909 bio je stalni gost Metropolitana u New Yorku; nastupao je uz to po cijeloj Evropi i SAD. Kao izvrstan herojski tenor snaţnoga glasa S. je stekao meĊunarodni ugled kreirajući brojne uloge u operama R. Wag-nera, G. Meverbeera i G. V e r d i j a , a bio je c i j e n j e n i kao koncertni pjevaĉ. Posljednjih godina ţivota nastupao je i kao filmski glumac. Objavio je autobiografska djela Meine samtlichen Werke (1922), Der Wortbruch (1928; obje L. SLEZAK
SLEZAK — SLONIMSKI knjige zajedno 1935; na engleskom 1938), Der Riickfall (1930) i Mein Lebensmarchen (posthumno 1948). LIT.- L. Kleinenberger, Leo Slezak, Wien 1910. — H. Kilhner, Leo Slezak, MGG, XII, 1965.
SLIDE (engl. klizanje), 1. u engleskoj muziĉkoj terminologiji, naziv za kraći portamento; izvodi se na violini u obliku brzih prijelaza izmeĊu dvaju tonova koji su obiĉno meĊusobno udaljeni za tercu ili kvartu. Poznat je bio Paganinijev virtuoski s. u tercama i oktavama. 2. Pomiĉni dio (povlaĉak) na trombonu. Nekad su i trublje imale povlaĉak (tzv. slide-trumpet); upotrebljavale su se u Engles koj u toku XIX st., no poznavao ih je već muziĉki barok (u nekim kantatama J. S. Bacha susreće se u partituri tromba da tirarsi). 3. Ukras raširen u XVII i XVIII st. Sastojao se u tome što se razmak izmeĊu dva tona ispunjavao dodatnim tonovima kra ćeg trajanja (primjer a), a ponekad se u tu svrhu iskorišćivala gornja sekunda polaznog tona (primjer b):
■sr
PIŠE SE:
U Njemaĉkoj se srodan ukras nazivao Schleifer. SLOBODSKAJA (Slobodskava), Oda, engleska pjevaĉica ruskog podrijetla, sopran (Vilnius, 10. XII 1888 — London, 29. VII 1970). Pjevanje studirala na Konzervatoriju u Petrogradu i tamo 1919 debitirala u Manjinskom kazalištu kao Liza (Ĉajkovski, Pikova dama), razvivši se ubrzo u pjevaĉicu najvišega ranga. Iz toga su razdoblja ostale ţivo u sjećanju njezine kreacije uloga iz ruskog opernog repertoara, zatim Elizabeta i Aida (Verdi, Don Carlos i Aida), Margareta (Gounod, Faust) i dr. Nakon poziva 1922 u Pariz da na praizvedbi Mavre (Stravinski) pjeva partiju Paraše, nastavila karijeru u inozemstvu. Gostovala je na Lyceumu i Covent Gardenu u Londonu, milanskoj Scali, u Teatro Colon u Buenos Airesu i na mnogim drugim ameriĉkim i evropskim kazalištima. Od 1941 ţivjela u Engleskoj, suraĊujući ĉesto sa BBC, osobito u ruskom repertoaru; nastupala je i na koncertima s najpoznatijim engleskim orkestrima. Uz to je, sve do smrti, predavala pjevanje u Londonu na Guildhall School of Music i na Royal College of Music. LIT.: E. Grenville, Reminiscenses of Oda Slobodskaya, Recorded Sound 1969, br. 35 (s diskografijom).
SLOG (njem. Satz), općenito, naĉin, vrsta, sastav, stil. U muzici s. znaĉi kompozicijski naĉin, tj. naĉelo po kojemu je nešto kompo nirano (»sloţeno«), kao i sam rezultat toga »slaganja«, tj. gradu kom poniranu u odreĊenom slogu, kao što je npr. homofoni ili polifoni s., vokalni ili instrumentalni s., akordiĉki ili kontrapunktiĉki s., strogi ili slobodni s. (u kontrapunktu). I. Ać. Slog akorda (engl. position, spacing, franc. position, njem. Lage, tal. posizione). MeĊusobnim rasporedom gornjih glasova akorda odreĊuje se njegov slog. Akord je u tijesnom slogu (engl. close position, close harmony, franc. position seree, njem. enge Lage, tal. posizione stretta) kad su njegovi gornji glasovi smješteni tako tijesno jedan iznad drugoga da se izmeĊu njih ne moţe više umetnuti nijedan akordiĉki ton (primjer 1). li
1
■■
ft °
2
1
__
LJ.-
---- & ----
1 -- ° ------1 3
— -8 ----
O
Ako izmeĊu gornjih glasova postoje razmaci veći od onih u tijesnom slogu, govori se o širokom slogu (engl. open position ili open harmony, franc. position separee ili position ecartee, njem. zveite Lage, tal. posizione larga). U širokom slogu razmaci izmeĊu gornjih glasova obiĉno ne prelaze oktavu (primjer 2). Neki teoretiĉari razlikuju još i tzv. mješoviti slog (njem. gemischte Lage), kad izmeĊu jednih glasova akorda postoji tijesni, a istodobno izmeĊu drugih široki slog (primjer 3). N. Dć. SLOGAR, Janko, zborovoĊa i kompozitor (Taborsko, Hrvatsko zagorje, 14. IX 1871 — Varaţdin, 4. VII 1946). Uĉio na muziĉkoj školi HGZ u Zagrebu (A. Stockl) i od 1898 djelovao u Zagrebu kao srednjoškolski nastavnik i zborovoĊa. Od 1920 bio je profesor na uĉiteljskoj školi u Ĉakovcu; od 1941 ţivio u V a-
371
raţdinu. Izvrstan pedagog, odgojio je brojne uĉitelje koji su pridonijeli širenju muziĉke kulture u mnogim hrvatskim mjestima. Bio je i vrstan orguljaš. DJELA. Zborovi: Na osvitku dana; Plovi laĊo (P. Preradović); Koraĉnica; Hrvatulje (A. Šenoa); Imendan i dr. (obj. u zbirci zajedno s djelima V. Novaka i I. Muhvića). — Priruĉnik Elementarna teorija glazbe. M. Sku.
SLOMŠEK, Anton Martin, pjesnik i pisac naboţnih i odgojnih djela (Slom kraj Celja, 26. XI 1800 — Maribor, 24. IX 1862). Kao lavantinski biskup uĉio je odgojnu vrijednost pjevanja i pridonio širenju pjesmarice M. Ahacela. U svoje knjige unosio je pjesme i napjeve, a da bi djeci pruţio uzorno štivo, poĉeo je u ĉasopisu Drobtinice objavljivati pjesme u posebnom prilogu pod nazivom Slovenska gerlica. Tamo su u šestom godištu (1851) po prvi put štampane slovenske školske pjesme s napjevima. Drţeći da muziĉki odgoj, uz smisao za estetiku, razvija moral i religioznost, izdao je 1853 — kao biskup — naredbu da školski nadzornici šalju izvještaje i o školskom pjevanju. Ta je naredba u znatnoj mjeri podigla stupanj nastave pjevanja u školama njegove biskupije. U tu svrhu objavio je 1853 zbirku Šola vesela lepega petja za pridno šolsko mladino, pregledanu i sistematiĉnu pjesmaricu po kojoj se najbolje moţe ocijeniti njegov odnos prema pjevanju i muzici. Pjesmarica je bila podijeljena na školske pjesme, pjesme vesele djece i »poštene zdraviĉke«, a sadrţavala je 50 pjesama s napjevima. Neki tekstovi i napjevi ne potjeĉu od Slomšeka; uzeo ih je s drugih, pa i njemaĉkih izvora. Najveću popularnost stekle su one svjetovne pjesj. As.su se ţivahne melodije oslanjale na narodne uzore. me kojih Ni Slomšeku — kao ni prije njega F. J. Repeţu, M. Redeskinijui dr. — nije uspjelo da svojom pjesmaricom istisne svjetovne pjesme lascivna sadrţaja. S. je ipak, bez obzira na svoje religiozne i moralizatorske tendencije, veoma zasluţan za širenje slovenskoga školskog pjevanja u Štajerskoj sredinom i u drugoj polovici XIX st. Osim toga on ide u red prvih slovenskih muziĉkih pedagoga koji su razmišljali o metodici nastave pjevanja u slovenskim školama i koji su nastojali da svoje spoznaje oţivotvore. LIT.: F. Rakuša, Slovensko petje v preteklih dobah, Ljubljana 1890. — F. Kimovec, Škof Slomšek in cerkvena glasba, Cerkveni glasbenik , 1926. — J. Glaser, Literarne predloge in paralele, Ĉasopis za zgodovino in narodopisje, 1935. — D. Cvetko, Glasbena kultura v slovenskom vzgojstvu, Pedagoški zbor nik, 1936. — H. Druzoviĉ, Anton Martin Slomšek in njegov pomen za razvoj glasbenega ţivljenja, osobito na ozemlju bivšega Spodnjega Štajerskega, Cerk veni glasbenik, 1936. — J. Glaser, Doslej neznana Slomškova pesem, Ĉasopis za zgodovino in narodopisje, 1939. — D. Cvetko, Zgodovina glasbene umetnosti na Slovenskom, I I I , Ljubljana 1960. D. Co.
SLONIMSKI, Jurij Josifoviĉ, sovjetski baletni kritiĉar i historiĉar (Petrograd, 13. III 1902 —). Studirao u Petrogradu na Univerzitetu pravo, te na Visokoj školi za povijest umjetnosti (odsjek za kazalište). Od 1922 do 1961 (s prekidima) nauĉni suradnik Instituta povijesti umjetnosti (od 1936 Lenjingradski nauĉno-istraţivaĉki institut kazališta, muzike i kinematografije). Od 1919 baletni kritiĉar; 1922—23 jedan je od organizatora grupe Mladi balet, kojoj je pripadao i G. Balanchine; razvio i pedagošku aktivnost (1932'—48). Prouĉavao povijest ruskog i sovjetskog baleta, a kao autor niza baletnih scenarija znatno je utjecao na sovjetsku baletnu umjetnost. DJELA. SPISI: )KmeAb, 1926 (novo izd. 1969); Civib$uda, 1927; Macme-pa 6anema (XIX emojiemun), 1937; CoeemcKufi ćajiem. MamepuaAbi K ucmopuu cosemcKoeo 6aAema, 1950; //. II. HauKoacKuu u 6a/iemHuu meamp ezo speMenu, 1956; JJudjio. Bexu meopHecKou 6uoipa$uu, 1958. Ĉlanci i kritike. — Scenariji za balete: Honb neped po^tcdecmeoM (muzika B. Asafjev), 1938; CoAoeeU (M. E. Krošner), 1939; CKa3Ka o none u paoomnuKe eeo Eajide, 1940 i lOnocmb, 1949 (oba M. I. Ĉulaki); CeMb Kpacaeut4, 1952 i Tponoio ipo.na, 1957 (oba K. A. Karaev); Eepez nade&cdbi (A. P. Petrov), 1959 i drugi.
SLONIMSKI, 1. Nikola) Leonidoviĉ (amerikanizirano Nicolas Slonimskv), ameriĉki leksikograf, muziĉki pisac, kom pozitor i dirigent ruskoga pod rijetla (Petrograd, 27. IV 1894 —). Na Petrogradskom kon zervatoriju uĉio klavir (I. Vengerova), harmoniju (V. Kalafati) i instrumentaciju (M. Steinberg). God. 1921—23 ţi vio preteţno u Parizu, od 1923 u SAD. God. 1923—25 djelo vao u opernom odsjeku East man School of Music u Rochesteru; 1925 preselio u Boston kao tajnik S. Kussewitzkog. God. 1927 utemeljio Bostonski komorni orkestar koji je po stojao do 1934. Kao dirigent nastupao u Americi i Evropi, zalaţući se za djela ameriĉkih kompozitora. Predavao na više muziĉko-obrazovnih ustanova {Colorado Springs College, 1940 N. L. SLONIMSKI
372
SLONIMSKI — SLOVAĈKA MUZIKA
i 1947—49; Simmons College u Bostonu, 1947—49; Peabody Teachers College u Nashvilleu, 1950; Peabody Conservatory u Baltimoreu, 1955—57; Univerzitet u Los Angelesu, od 1964). S. je jedan od najistaknutijih predstavnika suvremene muziĉke leksikografije. Privlaĉe ga ekscentriĉnost i osobe neuobiĉajenih postupaka, pa im u svojim radovima posvećuje razmjerno mnogo prostora. I sam ĉesto stvara djela u kojima rješava osebujne tehniĉke probleme (npr. u klavirskoj kompoziciji Studies in Black and White desna ruka svira iskljuĉivo po bijelim, a lijeva iskljuĉivo po crnim tipkama). DJELA. SPISI: Music Since 1900, 1937 (III prošireno izd. 1949); Music of Latin America, 1945 (III izd. 1949; španj. prijevod 1947); The Road to Music, 1947 (novo izd. 1966); Thesaurus of Scales and Melodic Patterns, 1947; A Thing or Two About Music, 1948; Lexicon of Musical Invective 1953; Critical Assaults on Composers Since Beethoven's Time, 1953 (II izd. 1965). — IZDANJA: IV— VIII izd. O. Thompson's International Cyclopedia of Music and Aiusicians, 1949—■ 58; potpuno preraĊeno V izd. Baker's Biographical Dictionary of Musicians, 1958 (dopunski sv. 1965); Music of Western Nations H. Leichtentritta, 1956; zbirka 50 Russians Art Songs from Glinka to Shostakovitch (3 sv.), 1953. —■ KOMPOZICIJE: Overture on an Ancient Greek Theme, 1933; Four Simple Pieces za orkestar, 1938; orkestralne varijacije My Toy Balloon, 1942. — Komorna i klavirska djela. — Solo-pjesme.
2. Sergej Mihajloviĉ, sovjetski kompozitor (Lenjingrad, 12. VIII 1932 —). Nećak Nikolaja Slonimskog; na Lenjingradskom konzervatoriju završio 1955 studij kompozicije (B. Arapov, O. Jevlahov) i 1956 studij klavira (V. N. Iljsen). Od 1958 predaje na tom zavodu teoretske muziĉke discipline. Pod utjecajem narodne muzike S. u svojim djelima primjenjuje tehniku improvizacije, karakteristiĉnu za ruski folklor. DJELA. ORKESTRALNA: Karnevalska uvertira, 1957; simfonija, 1958; Koreografske minijature, 1963; Concerto buffo za komorni orkestar, 1965. — KOMORNA: Dijalozi za duhaĉki kvintet, 1964; Antifone za gudaĉki kvartet, 1970; sonate: za violu i klavir, 1959 i za violinu solo, 1961. — Klavirske kompozicije (sonata, 1963). — DRAMSKA : opera Virineja, 1967; balet Ikarus, 1969. Filmska muzika. — VOKALNA: kantata Glas iz zbora, 1963; simfonijski ciklus Pjesme slobode za mezzosopran, bariton i klavir, 1957 (orkestralna verzija 1962); vokalna suita Došlo je proljeće, 1966; vokalni prizor Oproštaj s drugom u pustinji za visoki glas i klavir, 1970.
SLOVAĈKA MUZIKA. Narodna. U Slovaĉkoj su se sve do najnovijih vremena saĉuvali mnogi prastari napjevi vezani uz drevne poganske obiĉaje. Oni se znatno razlikuju od mladih pjesama i plesova što uz regionalnu raznolikost, uvjetovanu oteţanom migracijom preko visokih planina, pridonosi bogatstvu slovaĉke folklorne tradicije. Najstarije pjesme pripadaju svadbenim i pogrebnim obredima. One se recitiraju na jednom ili dva tona, ritam im slijedi metriku teksta, a oblik im je amorfan. Melodijski su nešto bogatije radne, plesne i neke obredne pjesme. Njihovi se napjevi kreću u opsegu ĉiste kvarte u parnoj mjeri, a oblik im je dvodijelan. Po sadrţaju i izrazu to je folklor zemljoradniĉke kulture. U XIII st., za valaške kolonizacije, prodiru u nju elementi pastirskog i hajduĉkog ţivota. Proširuje se instrumentarij, a u oblikovanju napjeva zapaţaju se rumunjski, bugarski i ukrajinski utjecaji kojima se kasnije pridruţuje i maĊarski. U to su vrijeme vrlo aktivni i profesionalni putujući muziĉari igrici (ioculatores, munes, histriones). Potjecali su iz puka i nisu sluţbom bili vezani za odreĊeni plemićki dvor, već su djelovali kao narodni muzikanti. Svjedoĉanstva o njihovu djelovanju saĉuvana su jedino u naredbama vlasti protiv njih i u nazivima nekih naselja u kojima su se sakupljali. U XV st. interval ĉiste kvarte više nije temeljna znaĉajka slovaĉke narodne muzike. Javlja se pentakord te miksolidijska, hipojonska i hipodorska ljestvica. Polovinom XVII st. pridruţuju im se dur i mol. Znaĉajna je i ĉesta primjena tritonusa. Melodija se najĉešće sastoji od niza kraćih motiva koji se ponavljaju bogato varirani. Uz parnu, novija slovaĉka pjesma poznaje i neparnu mjeru kao i trodijelnost oblika tipa ABA. Po izrazu preteţno je lirskog karaktera s naglašenim emocionalnim elementima. Od plesova najrašireniji su razliĉiti tipovi kola. U instrumentariju središnje mjesto pripada gudaĉkim instrumentima i labijalnim sviralama. Medu gudaĉima istiĉe se zlobcoky s korpusom izraĊenim iz jednog komada drveta. Najraširenije labijalne svirale su rifovd (1 m dugaĉka, bez rupica), handrdrska (25—30 cm dugaĉka, izraĊena iz šupljih kostiju, sa 3 rupice), pastirska frula (30—65 cm, sa 6 rupica i opsegom od 2 oktave) i dvostruka pastirska frula dvojaĉky (jedna je svirala bordunska bez rupica), zatim specifiĉno slovaĉki instrument fujara (2m, sa 3 rupice) na kojoj se mogu izvesti samo tonovi miksolidijske ljestvice u opsegu od dvije oktave, pa vrste alpskog roga fujara trombita (5m) i vaţecer horn (1,5111). Gajdy imaju koţnati mijeh u koji su utaknute 3 svirale (jeziĉnjaci): jedna ima 6 rupica, a dvije su bordunske. Novijega su datuma instrumentalni sastavi s klarinetom ili cimbalom; u XX st. pojavljuje se i harmonika. Najveći broj drevnih napjeva ţivi još u zapadnom dijelu zemlje (plesovi frišky i kolovy). Folklor središnjega dijela je pastirski. Tu se pojavljuje i višeglasje. Karakteristiĉni tonaliteti su lidijski i ljestviĉni niz s povećanom kvartom i umanjenom septimom zvan podhalanska ljestvica. Istoĉni su krajevi osobito bogati plesovima (kariĉky,
na krut, do kolieska, verbunk). Za tu je regiju karakteristiĉar lidijski naĉin. Prvu zbirku slovaĉkih narodnih pjesama »Pisnĉ svetske li venskeho v Uhfich« objavili su J. B. Blahoslav i P. J. Šafafil 1827. Veliki zbornik s više od 100 napjeva izdala je 1870—76 ĉka akademija (red. M. Chrdstek i P. Dobšinsky). Posebni redigirao je dosad najopseţniju zbirku u 3 sveska: I, sa 603 n; 1880; II, sa 766 napjeva, 1890—1897 i IH> sa 668 napjeva, 1906. U razdoblju od 1906 do 1918 zabiljeţio je B. Bartok ok slovaĉkih napjeva (I sv. obj. 1959). Prvu studiju o slovaĉkom ĉkom folkloru napisao je ,7. L. Bella 1873. M. Umjetniĉka. Podaci o muziĉkoj prošlosti Slovaka veo oskudni. Zbog toga se o prvim poĉecima slovaĉke muziĉke 1 moţe govoriti samo na temelju svjedoĉanstava starih pisaca nika o slavenskim plemenima uopće i prema analogiji s najr; muziĉkom historijom ostalih Slavena. Kršćanstvo je u Sli prodrlo i sa zapada s rimskom liturgijom i s istoka s obre crkvenim knjigama na staroslavenskom jeziku. Oĉito je da vensko bogosluţje bilo povoljnije primljeno od latinskoga. . tim, po protjei
i
fa "Xrf»w i u y a 5^
j
4
m |
ft
c ccl C :' -rrr
^
w 1 :^
ASM3
M^/^I
1
'T nec f/ a
i'
m Ć
r '
■-J3T TT
^tr -r
7
¥
s
S K
-rr
1f r
n, slavenskih sve (Svatopluk, ubrzo je i na i kom podruĉju staroslavenska gija. Crkvena \ njegovala se u njem vijeku nom u samosi (benediktinskir tuzijanskim i 1 franjevaĉkim) biskupskim sj ma i kaptolima ra, Bratislava, va, Spiš, a 1 i Nove Mesti Vahom), pa pri nekim isi tijim ţupama, ja istraţivanja zuju da su u S koj već u XV ; stale brojne du
Codex Vietoris, tabulatura iz XVI st.
pjesme, od koj neke bile dosad poznate samo iz kasnijih ĉeških zapisa. Iz toga da se veze izmeĊu Slovaĉke i ĉeških zemalja nisu ograni samo na trgovinu i ĉeške vojne ekspedicije u Slovaĉku, ne je postojala ţiva razmjena kulturnih dobara. Za renesanse postaje muzika sastavni dio dvorskog i graĊs ţivota, kako svjedoĉe brojni zapisi po razliĉitim slovaĉkim arh: Muzika je u to doba vjerojatno i nastavni predmet u bratisl; Accademia Istropolitana (osnovana 1467), a bogatija banska 1 imaju gradske orkestre, katkad i dosta brojne (Bratislava, Krei Banska Bvstrica, Košiće, Thurzo). Zanimljiv prilog o tadašnj( teresu za muziĉko-teoretska pitanja jest priruĉnik »Epithoma usque musices« Štefana Monetariusa iz Kremnica (obj. u Kt oko 1518). Reformacija donosi u Slovaĉku njemaĉki protestantski I ĉešku husitsku pjesmu i tako potiĉe i slovaĉke muziĉare na stv duhovnih djela. Jan Silvdn piše »Sedam pokajniĉkih ps; (1571), štefan Pildrik zbirke »Harfa Davidova« i »Specialnik« 1 tak XVII st.), a saĉuvani su i brojni kancionali (»Cithara s: rum«, 1635). I meĊu slovaĉkim katolicima nastaju u XVI i X'^
mnoge duhovne pjesme; one su sabrane u pjesmarici »Cantu holici« (1655). Brojni saĉuvani spomenici (tabulaturni zborr Bratislave, Levoĉe, Bardejova, Košića i dr.) govore o bogator ziĉkom ţivotu većih slovaĉkih trgovaĉkih centara. Oni dok da je u to vrijeme u Slovaĉkoj postojala ne samo produktivna i znatna reproduktivna muziĉka djelatnost, kao što su npr. rel; veliki zborovi. Već renesansa upoznaje slovaĉke muziĉare s vokalnom po: jom (za vladanja Matije Korvina), koja se još jaĉe razvija u do formacije i protureformacije, oĉitujući gdjekad utjecaj talijan gdjekad nizozemske škole. Reformacija i protureformacija z pridonose i intenzivnijem njegovanju muzike u školama, i to ne u okviru školskih oda nego i uvodeći prikazivanje školskih igi s muzikom (protestanti u Prešovu, a katolici u isusovaĉkim i p tiĉkim nastavnim institucijama). 2iv ritam muziĉkoga stvaralaštva baroka nalazi odjek i u ! ĉkoj. Iz razliĉitih oblika narodne umjetnosti razvija se scenski torala (P. Bajan, E. Pasch). Nastaju duhovni koncerti i ba
SLOVAĈKA MUZIKA arije, u kojima se — kao i u kancionalima tog vremena — oĉituje i utjecaj monodijskog koncipiranja muzike. U drugoj polovini XVII st. usporava se razvoj slovaĉkoga kulturnog ţivota zbog razliĉitih crkvenih i socijalnih nemira i suprotnosti. Povoljniji uvjeti nastaju u XVIII st., osobito u drugoj polovini, kao i na poĉetku XIX st. Relativno velik broj kompozicija nastalih na prijelazu u XIX st. ĉuva se u arhivima Bratislave, Trnave, Trenĉina, Ilave, Kremnica, Košića i dr. Uz kompozicije ĉeških, njemaĉkih i talijanskih muziĉara nalaze se ovdje i mnoga djela domaćih autora slovaĉkoga, ĉeškog ili njemaĉkog podrijetla (J. Chudy, H. Klein, A. Zimmermann, A. Smehlik, F. Tost,J. Bilnicky, A. Smrtnik, J. Tass, J. Ĉerny, P. Pauliny i dr.) i dosta velik broj anonimnih kompozicija. Muziĉki ţivot bio je razvijen osobito u Bratislavi. Ondje su bogate plemićke porodice (Erdodv, Batfhyanyi, Grassalkovvich) uzdrţavale dvorske orkestre, a izvodile su se i opere, koje su u Slovaĉku (Bratislava i Košiće) unosili talijanski i njemaĉki operni ansambli. Opere su se u Bratislavi izvodile najprije u zgradi sabora, od 1753 u vlastitoj kazališnoj drvenoj zgradi, a od 1776 u novomu zidanom kazalištu. U njemu je ĉešće dirigirao i J. Haydn, a neke su od njegovih opera doţivjele u bratislavskom kazalištu i svoje praizvedbe. U Košicama je podignuto kazalište 1718 i ono je imalo izrazito germanizatorsku ulogu. Osebujnost slovaĉke narodne muzike privukla je paţnju muziĉara već u XVIII st., pa se njezini elementi susreću i u njihovu stvaranju. MeĊutim, pojava izrazito nacionalnoga muziĉkog smjera povezana je i u Slovaĉkoj uz nagao razvitak graĊanskog društva XIX st. i uz snaţan procvat ideja romantizma. Muziĉki ţivot nije, doduše, tada tako bogat kao u XVIII st. Odvija se gotovo iskljuĉivo u Bratislavi, gdje koncertiraju i istaknuti umjetnici svjetskog glasa kao J. N. Hummel (podrijetlom iz Bratislave), F. Liszt, A. Rubinstein, J. Brahms, H. Biilow i dr. Vaţno je i djelovanje domaćih umjetnika, uglavnom ĉlanova društva Cirkevno-hudobneho spolku pri dome sv. Martina. Muzika novoga slovaĉkoga graĊanskog društva bila je prvenstveno preporodna i narodna. Njezino je teţište na zborskoj literaturi, a većinom se inspirirala na narodnoj pjesmi ili je direktno iz nje proizlazila. MeĊu kompozitorima toga preporodnog razdoblja istiĉu se J. Kadavy (1810—1883), K. Ruppeldt (1840— 1909), 5. Fajnora (1844—-1909), B. Buli (1853—1919) i M. Lichard (1853—1935). Premda se muzika ovih autora kao i generacija slovaĉkih muziĉara sve do Prvoga svjetskog rata — a i poslije njega — odvijala u duhu preporodnih i nacionalnih ideja, njezin utjecaj na kasniji razvoj slovaĉke muziĉke kulture nije bio pozitivan i ona nije ništa pridonijela razvoju suvremene slovaĉke muzike. Vaţniji od njih bili su kompozitori orguljaši. Tradicija orguljaških škola seţe kod Slovaka barem do XVIII st. Za razliku od muziĉara nacionalnog smjera, orguljaši su posjedovali veliko struĉno znanje i time postavili temelje razvoju suvremene slovaĉke muzike. MeĊu njima se istiĉu: M. Elidš(?—1854), braća František (1819— 1887) i Andrej (1824—1882) Ţaškovsky, J. Egry (1824—1908), A. Huška (1826—1882) i J.Bahery (1844—1931). J. L. Bella (1843—1936) prvi je slovaĉki kompozitor vezan neposredno za razvoj suvremene evropske muzike. Od njegovih djela najzanimljivije su solo-pjesme, komorna muzika i simfonijska pjesma »Osud a ideal«. Njegova opera »Kovaĉ Wieland« izvedena je tek 1926. Bella nije stvorio škole, a nije imao ni jednako vrijednih suvremenika. Istom na poĉetku XX st. javljaju se slovaĉki reprezentanti mi ili »icvft miif Ti
mru*
vntcCum
Auditor domini. Zbirka Anne Hansen, 1571
Kpd'ittt« I*H 14
373
AnĊeli sviraĉi. Crkva u Hervartovu, XVI st.
kasnog romantizma kao M. Moyzes (1872—1944), V. Figuš-Bystry (1875—-1937), M. Schneider-Trnavsky (1881—1958) i F. Kafenda (1883—1963). Oni djeluju u razdoblju nakon Prvoga svjetskog rata. Uz njih treba spomenuti i A. Albrechta (1885—1958), dirigenta društva Cirkevno-hudobneho spolku pri dome sv. Martina, koji ide medu najistaknutije umjetniĉke liĉnosti bratislavskoga muziĉkog ţivota izmeĊu dva rata. Ansambl tog društva prireĊivao je orkestralne i oratorijske koncerte visoke kvalitete. God. 1919 osnovano je u Bratislavi Druţstvo Slovenske'ho ndrodneho divadla s opernim i dramskim ansamblom. Dvadesetih i tridesetih godina u njemu su djelovali dirigenti M. Zuna, O. i K. Nedbal. Orkestar opere prireĊivao je i javne koncerte. I amaterska Slovaĉka filharmonija postigla je vrijedne rezultate. Od komornih tijela treba spomenuti Bratislavski trio i Slovaĉki kvartet. U odgoju muziĉkih kadrova vaţnu je ulogu imala Muziĉka akademija u Bratislavi, a kasnije Drţavni konzervatorij. U pokrajini se njegovalo uglavnom zborno pjevanje, koje je još uvijek imalo misiju nacionalnog osvješćivanja. Zbor slovaĉkih uĉitelja postigao je veliki uspjeh i u inozemstvu. Postepeno su se poĉeli isticati i domaći muziĉki umjetnici, kao pjevaĉi J. Blaho, Š. Hoza, Z. Hudcovd, M. Kišonovd i M. Ĉesdnyovd, instrumentalisti Š. Nemeth, F. Kafenda, A. Kafendovd, M. Kusd-Krnanovd, S. i R. Macudzinski, M. Knechtsberger, T. Gašparek i E. Gafforovd te dirigenti K. Schimpl i F. Babušek. Orkestar radio-stanice u Bratislavi istom od 1941 prireĊuje i javne simfonijske koncerte. Ipak, usprkos sve intenzivnijem muziĉkom ţivotu, poĉinje se oko 1930 osjećati pomanjkanje originalne slovaĉke muzike pisane u skladu sa suvremenim evropskim stremljenjima. U to vrijeme vodstvo u muziĉkom zbivanju zemlje preuzimlje generacija muziĉara, koja je struĉnu naobrazbu stekla nakon rata na praškim i bratislavskim muziĉkim školama. To su meĊu ostalima A. Moyzes (1906—), E. Suchoh (1908—) i J. Cikker (1911—). Movzes se s vremenom razvio u jednog od tvoraca suvremene slovaĉke simfonijske muzike, dok se dramatiĉnost Suchonova i Cikkerova talenta oĉitovala u stvaranju prvih slovaĉkih opera. Oni su slovaĉko muziĉko stvaralaštvo podigli do evropske razine. Poslije Drugoga svjetskog rata muziĉki ţivot Slovaĉke razvija se u dotad nepoznatom opsegu. Ustanova Hudobnd komora obnavlja koncertni ţivot ne samo u Bratislavi nego i u pokrajini. God. 1949 osniva se u Bratislavi Slovaĉka filharmonija, Visoka muziĉka škola i Savez slovaĉkih kompozitora koji od 1957 izdaje ĉasopis Slovenska hudba; 1951 zapoĉeo je u Bratislavi radom i Muzikološki institut Slovaĉke akademije nauka koji objavljuje zbornik Hudobnovedne študie; reorganizira se muziĉka nastava, otvaraju nove muziĉke škole (konzervatoriji u Košicama i Ţilini), stvaraju novi orkestri, a uz Bratislavu i Košiće, 1959 dobiva operno kazalište i Banska Bistrica. Prvih poratnih godina kompozitori preuzimlju estetska naĉela socijalistiĉkog realizma. Postepeno prihvaćaju i suvremena zapadnoevropska izraţajna sredstva ukljuĉujući i mogućnosti konkretne i elektronske muzike. S tradicijom i djelomiĉno s nacionalnim smjerom donekle su još povezani neki uĉenici A. Movzesa kao A. Oĉenaš (1911—), Š. Jurovsky (1912—1963), L. Holoubek (1913—), D. Kardoš (1914—) i T. Frešo (1918—) te Š. Nemeth (1896—), M. Vilec (1902—), J. Grešdk{i<)o-J—~),J.Kowalski{i<)2^—-),Z.Mikula (1916—), B. Urbanec (1918—■), O. Ferenczy (1921—) i J. Zimmtr (1926—■)• Najnapredniji muziĉari okupili su se u komornom udruţenju Hudba dneška koje vodi L. Kupkoviĉ (1936—). MeĊu istaknu-
SLOVAĈKA MUZIKA — SLOVENSKA MUZIKA
374
tije ĉlanove te skupine idu i M. Bdzlik (1931—), R. Berger (1930—), P. Kolman (1937—), J. Malovec (1933—), D. Martinĉek (1936—), I. Parik (193S—), J. Pospišil (1931—), P. Šimai (1930—) i /. Zeljenka (1932—). Poslije Prvoga svjetskog rata na novoosnovanom Univerzitetu u Bratislavi predavao je muzikologiju D. Orel. Njegovi uĉenici bili su meĊu ostalima K. Hudec, F. Zagiba, J. Fischer ij. Šamko. Od muziĉkih kritiĉara tridesetih godina treba spomenuti G. Koriĉdnskog, J. Hlavatog, J. Streha i /. Balla. U Pragu je muzikološki studij završio J. Kresanek, a u Brnu E. Zavarskjr. Uz njih djeluje niz starijih i mladih muzikologa (Š. Hoza, Z. Hrabussay, Z. Novdĉek, L. Burlas). LIT.: A. Kolisek, Terajši stav slovenske) hudby, Hudebni almanach ĈSR, Praha 1922. — K. Benyovszky, Das alte Theater, Bratislava 1926. — J. Borecky, Struĉnv pfehled dejin ĉeške hudby, 1928. — C Lepdćek, Prispevkv k dejinam cirkevnej hudby na Slovensku, Trnava 1932. — M. Lichard, Prispevky k teorii slovenske) l'udovej piesne, Bratislava 1934. — V. Helfert i E. Steinhard, Die Musik in der tschechoslovvakischen Republik, Praha 1936 (takoĊer i na franc. jeziku; II izd. 1938). — A. Banik, Z bibliografle slovenskych katolickych piesne a spevnikov, Trnava 1937. — F. Zagiba, Melodika l'udovej piesne a jej vzt'ah vetnej intonacii, Linguistica Slovaca, Bratislava 1939. — R. Netvmarch, The Music of Czechoslovakia, London 1942. — Z. Bokesovd, Slovenska hudba v tlaĉi, Slovenska kniha, Bratislava 1942. — Ista, Slovenske hudobne umenie, Bratislava 1942.—A. Melicharćik, Slovenska l'udova pieseri, Slovenska vlastiveda, Bratislava 1943. — F. Zagiba, Dejinv slovenskej hudby, Bratislava 1943. — J. Andrić, Slovaĉka glasba, Zagreb 1944. — Zbornik informativnih ĉlanaka HexocJioBauKafl My3biKa, Praha 1946. — E. Zavarsky, Suĉasna slovenska hudba, Bratislava 1947. — K. Hudec, Vyvin hudobnej kultury na Slovensku, Brati slava 1949. — Isti, Slovenska l'udova piesen, Bratislava 1949. — J. Kresanek, Slovenska l'udova piesen zo stanoviska hudebneho, Bratislava 1951. — J. Potućek, Supis slovenskych hudobnin, Bratislava 1952. — Š. Hoza, Opera na Slovensku (2 sv.), Martin 1953—54. — L. Burlas, J. Fišer i A. Horejs, Hudba na Slovensku v 17. storcĉi, Bratislava 1954. — J. Potuĉek, Supis slovenskych hudobno-teoretickych prac, Bratislava 1955 (dopune u Hudobnovedne študie, 1959)- — Z. Novdĉek, Suĉasna slovenska hudobna tvorba, Bratislava 1955. — E.Zavarsky, O slovaĉkoj muzici, Zvuk, 1955, 9—10. —A.Elschekovd i O.Elschek, O slovenskej l'udovej piesni a l'udovej hudbe, Bratislava 1956. — E. Zavarsky, Slovvakische Musik, Mušica, 1957, 9—10. — L. Mokry, Die slowakische Oper, ibid., 1957, 9—10. — Isti i L. Burlas, Dejiny slovenskej hudby, Bratislava 1957. — Z. Novdĉek, Dejinv slovenskej hudby, Bratislava 1957. — L. Leng, Slovensky l'udovy spev a l'udova hudba, Bratislava 1958. — Isti, Povodne slovenske l'udove hudobne nastroje, Bratislava 1958. — Isti, Slovensky hudobny folklor, Brati slava 1961. — Czech and Slovak Folk Song, Music and Dance, Praha i Brati slava 1962. — O. Elschek, Uvod do študia slovenskej l'udovej hudby (3 sv.), Bratislava 1962. — E. Zavarsk^, Tschechoslowakei, Die Musik in der Slowakei, MGG, XIII, 1966. E. Zy.
SLOVĈANA NOTACIJA, grafiĉko predoĉivanje visine tonova s pomoću slova. Alfabet kao notno pismo upotrebljavali su već antiĉki Grci. U njihovoj muziĉkoj praksi poloţaj i oblik slova oznaĉivao je visinu tona. U traktatima ranoga srednjeg vijeka nalaze se gdjekad ostaci grĉke slovĉane notacije. U praksi, meĊutim, pojavljuju se slova kao oznake za visinu tonova tek u X st. Sistem notacije s pomoću slova latinske abecede, u kojem je slovo A odgovaralo prvom stupnju dijatonske ljestvice upotrebljavao se u to doba samo kao notacija za neke instrumente, npr. psalterij, crwth i dr. U antifonarijima X—XII st. susreće se slovĉana notacija koja se neopravdano naziva boethijanska; u njoj slova abecede a-p oznaĉuju tonove A-a1: boethijariska notacija: suvremeni nazivi:
a
b c d e f g h i k l m n o p A H c d e f g a h c 1 d1 e1 f1 g1 a1
Iz istoga vremena potjeĉe i Odonovd) s. n.: Guido: suvremeno:
Guidova (odnosno b b
b h
d e f g aa bi. bb cc dd d1 e1 f g1 a1 b1 h1 c! d'
T AB C D E F G G A H c d ef g
Taj naĉin biljeţenja tonova zadrţao se u mnogim zbornicima gregorijanskog korala. Nekom vrstom slovĉane notacije moţe se smatrati i pokušaj usavršavanja notnog pisma teoretiĉara Hucbalda (oko 840—930). Slova kao oznaku za intervale izmeĊu pojedinih tonova melodije upotrebljavao je i srednjovjekovni muziĉar Hermannus Contractus (1OT3—54). U tabulaturama XVI st. nalaze se takoĊer slova kao oznake za visinu tonova (-> Tabulatura). U današnje vrijeme upotrebljavaju se slova kao simboli za tonove samo još u poĉetnom stadiju muziĉke nastave. Uvela ih je u XIX st. Šarah Ana Glover a zadrţali su se unutar Tonika-Do metode. Kao imena tonova uzimaju se obiĉno poĉetna slova solmizacije, koja se pišu u ravnoj liniji jedno kraj drugoga. Svaki slog traje jednu dobu; produljenje na dvije ili tri dobe oznaĉuje se crticom iznad sloga; crtica iznad slogova povezuje i dijelove dobe: 2
MD
|R
RD
|
MMDD
|
RRDD
SLOVENSKA FILHARMONIJA, 1. orkestar što ga je 1908 osnovala Glasbena matica u Ljubljani sa zadaćom da 1 slovensku orkestralnu muziku. Slovensku filharmoniju vodio ki dirigent Vaclav Talich. Kako se po njegovu odlasku nije nas kladna liĉnost koja bi ga zamijenila, orkestar je 1913 prestE lovati. 2. Muziĉka institucija osnovana 1947 u Ljubljani, koja je u sastavu imala simfonijski orkestar, gudaĉki kvartet, mješovit: omladinski pjevaĉki zbor i koncertnu poslovnicu. Gudaĉki se 1 kasnije osamostalio, omladinski zbor je ukinut, a koncertna i slovnica izdvojila. Danas u okviru Slovenske filharmonije 1 simfonijski orkestar i mješoviti zbor. Medu dirigentima 1 Samo Hubad i Bogo Leskovic, a danas (1975) ga vode Anto nut i Anton Kolar.
LIT.: Arhiv Glasbene matice u Ljubljani. — Izvestje Glasbenc za 1908—09, Ljubljana 1909. — D. Cvetko, Ljub.janska Glasbena m njen pomen, Kronika, 1954. — Isti, Zgodovina glasbene umetnosti venskem, III, Ljubljana 1960. — Zapisniki odborovih sej Glasbene ljubljanske (rkp.), Grada za razdoblje 1908—1913 u glazbenoj zbirci ? in univerzitetne knjiţnice u Ljubljani. D.
SLOVENSKA GERLICA, naziv svezaka što ih je iz Slovensko društvo u Ljubljani. Donosili su kompozicije tac slovenskih a djelomice i hrvatskih kompozitora. Izišlo je svezaka: I i II sv. 1848; III, a vjerojatno i IV, 1852; V i VI, VII, 1862. U doba kad se budila slovenska nacionalna S. g. je uspješno pomagala propagiranju teţnja slovenski litiĉkih prvaka. Širila je ljubav k slovenskoj pjesmi i pobu slovenske kompozitore na stvaranje. D. SLOVENSKA MUZIKA. NARODNA. Jedna je od glavni: ĉajki slovenskog folklora raznolikost. Ona je uvjetovana samoi grafskom slikom zemlje: na maloj površini, koju je moguć putovati cijelom duţinom za svega nekoliko sati, pruţa sjeveru planinsko-alpska oblast, na jugu i sjeveroistoku br podruĉje, na zapadu kraške goleti i prostrane šume, na kri sjeveroistoĉnom rubu široke ravnice, a na krajnjem zapadu n obala. Sliĉno tome i slovenski je jezik rašĉlanjen na više d talnih skupina s narjeĉjima i govorima, raznoliki su i tipovi nošnja i dr., a nejedinstvena je i slika narodne duhovne ki Kao što se geografske pokrajine ne poklapaju potpuno s d talnim oblastima, tako se one ne podudaraju ni s etnograf; negdje su šire, negdje uţe. Pogotovo je teško narodnu m podijeliti na skupine prema geografskim podruĉjima, ia središnje pokrajine u alpskom i brdovitom predjelu dosta kuju od Posoĉja s Beneškom Slovenijom na zapadu, od Beli jine na jugu ili od Prekmurja s Porabjem na sjeveroistoku jedinstvenosti nema ni u središnjim pokrajinama. Drukĉ. vrste pjesama na Gorenjskom nego u Štajerskoj, a osjetne s' like ĉak i na prostoru jednog te istog kraja. Nasuprot tom' nekad se mogu naći iste muziĉke znaĉajke i u razliĉitim f jinama. Raniji pokušaji F. Marolta da Sloveniju podijeli u voĉja«, tj. zaokruţena podruĉja s izrazitim muziĉkim obilj< pokazali su se kasnijim istraţivanjima neprihvatljivim. N rodnu muziku u Sloveniji treba gledati kao na mozaik, u k< se, doduše, istiĉu poneki izrazitiji tipovi, ali ĉiju je cjelo moguće prikazati samo opisivanjem svih. specifiĉnih obi Vokalna muzika, a) Tonski naĉini. U Sloveniji previ durski tonski naĉin. Melodije u molu su iznimke; mogu s« vrlo rijetko, samo u pograniĉnim pokrajinama, i to ili ka tatak srednjovjekovne metodike ili kao posljedica utjecaja lodike susjednih etniĉkih podruĉja. Iako se i u središnjirr venskim pokrajinama u starim pripovjednim, obrednim i dj pjesmama susreću oligotonske melodije, one su karakteri: upravo za pograniĉne pokrajine, kao na primjer u Reţiji ili krajini: Špebarji, Bela Kr
J)=200
Jii J>J)J >J- i Bog daj,
Bog daj
do-bro ve-čer,
daj nam Bo-ţe
do-bro let!
Podjednako su rijetki i primjeri melodija u starocrkv ljestvicama. Melodije u duru završavaju na tonici ili terci, por zbog dvoglasnog pjevanja u paralelnim tercama, jer moţe teći gornji glas poprimiti znaĉaj vodećeg glasa. Pentatonsl melodika javlja u većoj mjeri u Prekmurju i u Reţiji, i to v rijim pjesmama:
| J=75
Zapisao: J.Dravec,Trnje, Prekn
^a LIT.: J. Wolf, Die Tonschriften, Breslau 1924.
M. Kun.
Zrasla rn'je, zra-sla
ko-pri-va,
S6r-ko m'je
li-stje
sp;-sti
SLOVENSKA MUZIKA b) Ritam i mjera nisu u slovenskoj narodnoj muzici nikad jednoliĉni, kako bi se to moglo zakljuĉiti iz starijih tiskanih zbirki pjesama. Općeslovenska znaĉajka je petodijelna mjera; ona se javlja ili kao jedinstvena petodijelna mjera ili kao kombinacija trodijelne i dvodijelne mjere, odnosno u razliĉitim varijantama toga obrasca: Šegova vas.Dolenjsko (2/41
Gor
mo -
hrtb- čku na
na tem
dro k n e - ve -
cer-
ku sto -
ţi,
sta dr -
ji,
le -
po je
o-
na se
ma-
la-na,
(3/4*
t fht le-
po o ce J>=168
ra-naj
Sto-ji
je za ___ po-
to
tam
go -
ra
do- ba zjie- bes. Dobec nad Cerknico.Notranjsko
8
Pi
Poreber pri Komniku, Gorenjsko
-i------- p"Vi—Q K i
1 [?da-leč"^v_yus,1 fan-tič J' * ----11ho -r pdkj ..I . - v "--------------------j * jei r—Fan-tič ho - diu je ji
Ritam rijeĉi slovenskih pjesama oslanja se na naĉelo silabiĉnosti stihova, tj. na stalan broj slogova u stihovima i stalne naglaske. Zbog toga se uzmah, koji je u jednim stihovima redovit, a u drugima povremen, ne ubraja u stalan broj slogova. Pokretljiv naglasak pojedinih rijeĉi u slovenskom jeziku omogućuje pomicanje glavnih ritmiĉkih akcenata u stihovima, što dovodi i do potpunog preoblikovanja metriĉkog obrasca; kod toga se lako mijenja vanjski izgled mjere, ali u istoj muziĉko-metriĉkoj strukturi. Ne samo da se uzmah, a s njim i predtakt, javlja u pjesmama koje su ranije zapoĉinjale s naglašenim slogom, odnosno na tešku dobu, već se mijenja i sama metriĉka graĊa obrasca i ritmiĉka slika melodije. Tako npr. daktilsko-trohejski osmerac postaje trohejski sedmerac s uzmahom, a trotaktni muziĉki redak u 3/8 mjeri mijenja se u ĉetverotaktni u trodijelnoj ili dvodijelnoj mjeri. Zanimljivo je da u varijantama iste pjesme mogu istodobno postojati razliĉiti razvojni oblici: -
^m
Limbor-
375
M
Radenski Vrh pri Kapeli, Štajerska
J) = 144
Šio bom na
ska pod go- ro
go -
ro
v i - so- ko,
v i-so-ko. ..
J.= 72 ša
hi -
zi-da-
na, pod go-ro
hi-
sa
zi-da-
Gobrovica no Krasu
na.
Vse je
ve-
se-
lo,
ţi -
kar
Sklonost k petodijelnoj mjeri toliko je snaţna kod narodnih pjevaĉa da oni i melodije iz trodijelne mjere prenose u petodijelnu:
Zg.Tuhinj, Gorenjsko
J' ■" '' p
Luče, Štajerska
ro - ţo Ma -
le - pa si,
n-
J = 122-126
ja ... Ribnica Dolenisko
Le - pa si,
le -
ro - ţa Ma -
pa si,
ri -
Kombinacija trodijelnih i dvodijelnih mjera prevladava u Reţiji, premda ni u drugim krajevima nije rijetkost. Kod melodija u trodijelnoj mjeri ĉesto se dvodijelna mjera javlja izmeĊu trećeg i ĉetvrtog melodijskog retka: Planina,Štajerska
J r J)J)N En pa- stir-ček
ov-ce
pa- se (2/4)
na ze -
le - nem travni - ku,
,
ft> .MIT r r I T g 1 ff f r ' - ^ r 1 r l mi-mo
pri- de
mladi
fantič, star je
ko - maj
V se-dem
let.
Dok je u većini pripovjednih i cijelom nizu drugih pjesama karakteristiĉan ĉvrst ritam (giusto), u višeglasnim ljubavnim pjesmama ĉesto se pojavljuje rubato ili promjena mjere, osobito kada je tekst u daktilskim stopama: Qua£i giusto J = 80 11 (5/8) (4/4) (5/8)
Ro -
m
Vrhpolje pri Moravčah, Gorenjsko
rN
stt mi,
ra -
bom na go -
ro
v i - so- ko, šla..
j.
fe" i, ii J > J J pt i J I J > * Le - pa si,
Šla
J)T
sti,
trav-
ca
Uzmah kao posljedica naglaska u govoru dolazi u slovenskoj narodnoj pjesmi veoma ĉesto (u središnjem slovenskom podruĉju u otprilike 55% pjesama), pa se moţe smatrati vrlo vaţnim obiljeţjem. Ipak, u ponekim metriĉkim obrascima nastupa fakultativno. Obiĉno je jednostruk, ponekad (osobito u alpskpm »poskoĉnom« stihu) dvostruk, a neki su metriĉki obrasci bez uzmaha. S obzirom na to da se uzmah ne ubraja u redovit broj slo gova, već se prvim slogom smatra tek prvi naglašeni slog, u tekstovima slovenskih narodnih pjesama dolaze samo trohejske i daktilske vrste stihova. Usprkos tome slovenska pjesma poznaje golemo bogatstvo metriĉkih shema. Neke su od njih izvorno, oĉigledno, zajedniĉke svima slavenskim narodima. To su ponajprije izometriĉke sheme: šesterac, sedmerac 4 + 3, karakteristiĉan za slovenske balade (dolazi u 70% sluĉajeva), dvodijelni osmerac 4 + 4 i trodijelni osmerac 3 + 2 + 3. Tek u rijetkim primjerima, i to samo na podruĉjima koja graniĉe s Hrvatskom, dolaze junaĉki deseterac 4 + 6, devetarac 6 + 3, jedanaesterac 4 + 4 + 3 i trinaesterac 4 + 4 + 5. U slovenskoj vokalnoj mu zici ima i dosta heteroritmiĉkih shema, većinom preuzetih od germanskih i romanskih susjeda. To su distih 8 — 7, 7 — 6 ili 6 — 5, te alpski »poskoĉni« stih 5 — 4, 4 — 4 ili 6 — 5. Arhaiĉki, slavenski lirski desetarac 5 + 5, osobito u starim pripovjednim pjesmama, saĉuvao se u središnjem i sjeveroistoĉnom dijelu Slovenije, dakle u alpskom podruĉju, sliĉno kao i trodijelni osmerac. c) Struktura pjevanih pjesama. U slovenskom folkloru danas više gotovo i nema pjesama bez strofa. Iznimke su belokranjske ivanjdanske pjesme, te stare pripovjedne pjesme iz Reţije, Posoĉja i Bele krajine. Kod pjesama u strofi najkraća je strofa dvoredna. Pjeva se na dvodijelnu melodiju, ali moţe i na trodijelnu, ĉetvorodijelnu i višedijelnu s ponavljanjem pojedinih stihova. Obiĉno se ponavlja prvi stih, rjeĊe drugi ili oba, a ponekad, ponavljaju (4/4) se samo poneki dijelovi stiha: J=76
ze -
le -
Podveţa pri Lucah,Štajerska
fla Ţt JI «n Jl j) |* io;
na,
Jaz po pojdem na Go «j _( 5/8l
,
,
(4/4)
r gor
na tej
trav- ci
r i r na
hiš -
renj- sko,
jaz pa pojdem na
Go- renj- sko,
(3/4)
CJ ca
J sto-
ji.
Melodija i tekst ĉesto meĊusobno utjeĉu na mjeru. . Izrazit Izrazit ia'takav primjer pjesme u trodijelnom osmercu — K J J — (— w w) s melodijom u 3/8 mjeri (JT3 I J J)| JT3)
zC: Ja jaz
pa pojdem na
Go-
renj- sko,
gor na Vo-br-šta- jer-
sko.
SLOVENSKA MUZIKA
376
Veliki Hribi,Gorenjsko 15/16)
U nekim štajerskim i prekmurskim pjesmama pripjev je j nut u sredini stiha. Ĉesto se pripjev javlja istodobno u \ i na kraju strofe, ili nakon svakoga stiha: \
Lepš-ga de I (5/16)
kle - ta
ni
na svet,
ka- kor je
sve-
ta
-h
(5/16)
Kam ni k G go - sti,
Ţe - na gre na tem - lem-lem - l a-
ZZZ Bar-
ba - ra,
ka-
kor je
sve-
ta
Bar-
ba -
ra.
Ĉetvororedne strofe sastavljene su od dva distiha ili od ĉetiri pojedinaĉna stiha (posljednji moţe biti kraći), a melodija je ĉetvorodijelna, odnosno dvodijelna s ponavljanjem. Kod petororednih strofa treći i ĉetvrti stih je redovito kraći, a ponekad i peti. Metro-ritmiĉka osnova petororednih strofa je sedmerac s uzmahom (7 — 7 — 5 — 5 — 7) ili pak deseterac, nastao spajanjem dviju ĉetvororednih alpskih »poskoĉnih« strofa tipa 5+4 (10 —10 — 6 — 6 7): 12 Preljubi vi svotje, le stopte na stran, de mojo druţico po sredi peljam.
—
So —
w I —
— 'U 5
w
v^ko - šek
-
»Trgaj mi roţice, delaj mi pušelček, če si še dekle zame!« — ^j w — w *_» —
10 6 6
Na temelju alpske »poskoĉne« strofe tipa 5 + 4 nastala 7 je i dak-tilska šestororedna strofa (10 —10 —6 —6 —4—4). Oblikom joj je sliĉna trohejska sedmororedna strofa (7 — 6 — 7 — 6 — 3 — 3 — 3). Višeredne strofe podjednako dugaĉkih stihova (najmanje 6, obiĉno 8) većinom su sastavljene po uzoru na umjetniĉke pjesme; njihov izvor otkriva i oblik melodije (npr. A A B A, kod ĉega A moţe imati dva stiha). U sadrţajnom pogledu te pjesme nemaju većeg znaĉenja. Po sadrţaju i obliku poseban su tip tzv. narašĉajoĉe pjesme (pjesme što rastu). U njima je tekst od strofe do strofe veći, a na odreĊenom se mjestu u melodiji ponavlja cijeli prethodni tekst. Tom tipu pripadaju neke svatovske pjesme: Gor
J= 132-146 V T "'
m
m
i t
Pr- Šu je
za-jec
0
"—PLJ ' F-
z_zojčni - ce,
ča vas pr r i™
Ribn
mačko
zjnaČni - ce.
Cl.
m
pod go - ro,
pod to le-po
go - ro
jo
ţen- ko
šek djou,
vj
djau , un šek
je
un- ta - dre
v
t a - dra- ta, djou
_k°-
Osredek pri Škocjonu,D<
0 jt,,—i _ i __ J_ _ L-K K •Jaz
pa
po
u
u
gorco,qorco
,—i J __ J . _ _h _ A
K
grem,
gor-co, gora
jaz po u
gor- co, gor-co grem,u
gor- co
grem sam.
J = 102 Ročk. vrh pri Kapeli,Šti
rh
^M-fs^ii
ze~ le - no.
Pripjev je u slovenskim narodnim pjesmama razmjerno rijedak. Najviše se javlja u Štajerskoj i Reţiji, rjeĊe na Gorenjskom i u ostalim krajevima. Po sadrţaju, pjesme s pripjevom su najĉešće ljubavne i pripovjedne. Pripjev dolazi najviše na kraju strofe. Sastavljen je ili od besmislenih slogova ili od pojedinih rijeĉi ili reĉenica. Pripjev moţe doći i prije završetka strofe; on je tada ili samostalni redak ili tek dio stiha. U Štajerskoj i Prekmurju pripjev je vrlo ĉesto treći stih, dok se na ĉetvrtom mjestu ponavlja drugi:
Ţe
zimski Čas pri-
ha-
ja, ko
f ma
dost skr-bi
in
K K
K mamca zgoda)
vsta-
y—■—^—i—V-
d o s t t r - p i , da
v_pečpo-ti- ce
vso-
U Prekmurju se u većoj mjeri javljaju i drugi intervali (npr. 1 te) te se u kadenci oba glasa ponekad kriţaju, kada se prateći glas uzdigne iznad vodećeg: Črensovci, Prekri (3/8)
Podveţa pri Lučuh, štajerska
J)=cca160
sa-
Dolenjsk o
m
Za-jec močko, mačka mi - ško, miš pšenić-ko
sik- sik -
d) Oblici višeglasja. Osim razliĉitih jednoglasnih usklika nih ĉuvara, pastira, ţetelaca paprati u Beloj krajini, perad; prekupaca u Prekmurju, nekih pjesama koledara i si., te vanja u nekim selima Porabja i Prekmurja, gdje je taj oblik 1 pod utjecajem susjednog madţarskog folklora, u Sloven pjeva višeglasno. Dvoglasje je općenito i ima više oblika. Gi pjevanje, osobito muško, troglasno je, a rašireno je po većem slovenskog teritorija. Ĉetvoroglasno i petoroglasno pjevanj ĉuvalo se u Koruškoj i na Gorenjskom, te djelomice u Staje dok u ostalim krajevima postoje samo tragovi takva pjevai ga ljudi pamte kao ostatak stare predaje. Najrašireniji oblik dvoglasja je pjevanje u terci ili sekst ĉemu prateći glas moţe biti iznad ili ispod J=88 vodećeg glasa:
jaz
vzeu je
hop-
J) J)
4
—
w
pu-sti,
4
— 10 —
fantič pa mimo gre, pa ji veli:
ma
Ima i sluĉajeva da se nadovezuje na prvu polovinu stiha, njim zajedno tvori jedan melodijski redak:
o
I -
—
Dekle na vrtecu roţce sadi,
ţa do-
mo-
^ Ra - sti mi
ro -
sti
trav- ca
ze -
le -
na
tam
na ti
=&=
trav-
ci na
hiš -
ca sto-
ji,
tra-la-
l o-
ja
trg-
la- lase - ja -
lo -
ja,
tam
na ti
trav - ci
na
hiš - ca sto -
li
smo,
baj -
ţul -
ka.
U Reţiji, te u belokranjskim ivanjdanskim pjesmama saĉi se stariji oblik dvoglasja u kojemu prateći glas zastane na dunu; glasovi se ĉesto pribliţe na interval sekunde i završa u unisonu:
\
SLOVENSKA MUZIKA
ANĐELI SVIRAĈI. Freska u crkvi sv. Janeza, Bohinj, XV st.
SLOVENSKA MUZIKA
Gore: KURENTOVANJE; dolje NARODNI PLES, okolica Murske Sobote
377
SLOVENSKA MUZIKA J = 104
Preloka,Bela krajino
£=fc A: Bog
20
doj,
Bog
doj
do -
bor
ve - Čer,
daj
Valja spomenuti da sve pjesme nisu prikladne za pjevanje na »tretko«, ali pjevaĉi po instinktu znaju odrediti koji su napjevi podesni za takvo izvoĊenje, iako ne mogu objasniti zašto je to tako. Postoje i drugi naĉini višeglasnog pjevanja. Tako kod nekih pjesama vodeći glas otpjeva cijeli prvi stih, zatim ga svi zajedniĉki ponove i dodaju drugi. No, vodećem glasu moţe odgovoriti drugi solist novim stihom, pa onda svi zajedno ponove oba stiha: Rubato 0 A
Mi'
23
Loški Potok, Dolenjsko
10S0LO.
r~
TfT De-kle je
ĉ
B: Za ve Ije )u - tro
čer kom daj nam . . .
bo -
Ije
ju
TT
tro
pro- \a srajčki
U Beloj krajini muški glasovi prate ţenske u oktavi, što drugdje nije obiĉaj. Troglasno homofono pjevanje karakteristiĉno je najviše za muškarce, premda i ţene znadu pjevati u tri glasa. Vodeći je glas srednji, kod muškaraca u baritonskoj dionici. Prati ga tenor, obiĉno u terci, dok bas daje harmonijsku osnovu. Glasovi se u narjeĉju zovu »naprej«, »ĉez« i »bas« (naprijed, iznad, bas) ili »tenko«, »staro« i »srednje« (tanko, staro, srednje): Boštonj, Dolenjsko 14/4,1
pra - \a
dve, 20 SOLO.
sraj-čki dve, na
h N h
sre-di
mor-ja
na sredi
J=cca132
te
vo-
de. I
mor- ja te vo - de,
m
(6/4)
i
i
i
i
m
v—v—v—v
(Svi su notni zapisi, osim primjera 2, iz arhiva Glasbeno narodopisne sekcije SAZU u Ljubljani) no -
či
ti -
sem
Čl - CO
Pod utjecajem umjetniĉkog zbornog pjevanja moţe na Gorenjskom, iznimno, vodeću ulogu preuzeti gornji glas. Takav naĉin pjevanja narod zove co-peti. Starije višeglasje u ĉetiri ili pet glasova, nekada rašireno po središnjim slovenskim pokrajinama, danas se susreće^ samo u Koruškoj i na Gorenjskom, a tek djelomice još i u Štajerskoj. Zovu ga tretka, dra-jar, iber, cvik i si. Ono se izvodi tako da se iznad pratećeg glasa »ĉez« izdigne još jedan glas, treći iznad basa (odatle i naziv »tretka«). Poneki izuzetno visoki tenor uspijeva izvesti još firar (na ĉetvrtu), tako da u nekim akordima nastaje petoro-glasje. Ĉetvoroglasje i petoroglasje znaĉajno je za muške pjevaĉe, ali se u nekim krajevima Štajerske (Haloze, Savinjska dolina) mogu susresti i ţene koje tako SI. i GOSLICE pjevaju. Karakteristiĉno je za takvo pjevanje da se ono ne oslanja na pravila umjetniĉkog harmonijskog višeglasja, već ono sliĉi polifonom voĊenju glasova, pri ĉemu svaka dionica ima svoju liniju te dolazi i do ukr-štavanja glasova. Treba istaknuti da svi glasovi ne poĉinju pjevati u isti ĉas; najprije se javlja vodeći glas, koji pjeva »naprej« (naprijed), a zatim mu se pridruţuju i ostali. VoĊenje glasova je improvizirano. Oslanjajući se na prirodni osjećaj za skladnost, pjevaĉi slijede tradicionalni naĉin slovenskog višeglasja: J = 38
Luče,Štajerska
J __ ^_ ni- kol
22 gla-vi - ca
bo - še ni -
ko!
~T~t~ - vi - ca
bo - ni- kol
tak
tak
tak
Postoje primjeri u kojima dva solista meĊusobno odgovaraju polovicama prvoga stiha, što ga za njima ponavljaju svi ostali, da bi melodiju završili drugim stihom. Konaĉno, izmjenjivanje se moţe vršiti i tako da vodeći glas otpjeva samo prvu polovicu stiha, a zatim svi ostali zajedno pjevaju cijeli stih. Izmjenjivanje jednoga pjevaĉa sa cijelom skupinom nije osobitost samo višeglasnog pjevanja, već se javlja i u dvoglasju, što je utjecalo na oblikovanje zvuĉne strofe; i u takvim se pjesmama ponavlja prvi stih cijeli ili samo dio, bez obzira pjeva li samo jedan pjevaĉ. Za belokranjske ivanjske pjesme karakteristiĉno je antifonalno pjevanje na taj naĉin da jedna skupina pjevaĉica zapoĉinje novim stihom (ili ponavljanjem) prije nego je druga skupina završila, pa dolazi do sluĉajnog dvoglasja. Takvo se pjevanje u narodu zove »loviti se« ili »pretekati se« (-> primjer 20). Tempo pjevanja, prvenstveno višeglasnog, bio je ranije polaganiji nego danas. Pjevaĉi su posebno otezali završne akorde. Mladići su se najviše subotom uveĉe sastajali na istom mjestu u selu, odakle se pjevanje daleko ĉulo, a da pri tom nisu morali pjevati iz svega glasa. Dok se u središnjim slovenskim pokrajinama lijepim smatra usklaĊeno, ne suviše glasno pjevanje, pri ĉemu pjevaĉi uţivaju u punoj harmoniji, u Reţiji i istoĉnoj Štajerskoj (naroĉito u Halozama) rašireno je forsirano, glasno pjevanje stisnutih glasnica. e) Tekstovi slovenskih narodnih pjesama zrcalo su svakidašnjeg ţivota, gledanja na svijet, osjećanja, vjernosti, ali istodobno i odraz svakodnevnih i društvenih dogaĊaja. U njima je zabiljeţen veliki dio narodne povijesti. Upada u oĉi da nema junaĉkih pjesama epskog znaĉaja. Slovenska je pripovjedna pjesma balada i onda, kada govori o junacima i njihovim podvizima. Najveći je broj balada s tematikom iz obiteljskog ţivota i ljubavnih sukoba, no postoji i velik broj legendarnih balada koje se odlikuju srdaĉnošću i prostodušnom jednostavnošću. Balade s tematikom društvenih sukoba razmjerno su rijetke. Bogata motivima i brojĉano snaţno zastupana je ljubavna pjesma. Iako je ona većinom lirska, ima dosta primjera s izrazito pripovjednim crtama. U crkvenim se pjesmama prepleću apokrifno obojeni motivi sa crkveno-religioznim. Saĉuvalo se i nešto srednjovjekovnih pjesama, što ih je narod pjevao kod vjerskih obreda. Posmrtne su pjesme ĉesto proţete mišlju o prolaznosti svega ovozemaljskog; one govore o posmrtnom ţivotu, o naplati i kazni za uĉinjena djela. U nekima od njih smrt je personificirana u obliku boţjeg poslanika ili snaţnog, nemilosrdnog uništavatelja ţivota. Posebna vrsta posmrtnih pjesama, raširena u Štajerskoj i djelomice u Prekmurju, posvećena je sjećanju na tragiĉno, iznenada si. 2 BRLEK preminule. Iz Štajerske potjeĉu i pjesme o pojedinim zvanjima, naroĉito obrtniĉkim, ĉije melodije, metriĉki obrasci i strukture strofa ukazuju da se radi oniostvarenjima novijeg vremena. Prave radne i radniĉke pjesme u slovenskom folkloru su iznimke. Vojniĉke pjesme većinom datiraju iz vremena kada je vojniĉka sluţba tra-
378
SLOVENSKA MUZIKA
loj krajini, gdje su jala više godina, pa i doţivotno, kada su mladiće silom ili na preţivjele još i nakon varu odvodili u najamniĉke ĉete. Na to ukazuju mnoge pojediDrugoga svjetskog rata. nosti u tekstu. Sliĉne vojniĉkim pjesmama, koje govore o ratovima i bitkama posljednjih 200 go- Tamo su bile raširene i dina, polupripovjedne su pjesme; posebne ţetvene pjesme one se temelje na razliĉitim te usklici uz ţetvu papovijesnim i politiĉkim do- prati za stelju stoke. U gaĊajima. I pjesme iz naro- Sloveniji se pjesme dnooslobodilaĉke borbe više su izvode za predaha na sjećanja na nasilje okupatora, polju, poslije završenog nego li istinske borbene pjesme. posla, kod zajedniĉkih Isto tako postoji i malo narodnih poslova (ţetva, kolinje), rodoljubnih pjesama. Pjesme što na zabavama i si. U vrijeme dok su sela i veliĉaju momaĉki ţivot, a na šaljiv se naĉin rugaju braĉnom, zaseoci imali svoje ili pak prikazuju razliĉite zgode noćne ĉuvare, oni su najavljivali braĉnih drugova, ubrajaju se u pjevajući umjetne tvorevine iz novijega satove. Veoma su rijetki usklici doba. Iako se prave obredne nekadašnji pastira, prekupaca pjesme gube, mogu se još uvijek susresti neke stare sva- peradi(u Pre-kmurju) i tovske pjesme. Posebnu skupinu drugih prodavaĉa. Crkvene pjesme pratile su narodne tvore kolednice, kod kojih je uz stalne sastavne dijelove (pozdrav, poboţnosti, najviš' doĉasnike i si. 5 RAGLJA ĉestitka, molba za darove, procesije, a izvode ih još i danas na misi, te uz c koji su pod zahvala) utkana još i pripovjedna utjecajem katoliĉke vjere dobili nove oblike. To v npr., za pjesma, cijela ili samo odlomak s boţiĉne pjesme, za pjesme koje se pjevaju na Tri te kolede pripovjednim crtama. U novije se na Svijećnicu. MeĊutim, kod novogodišnjih se pj tek vrijeme opaţa utjecaj crkvenih ponegdje saĉuvala starija predaja. pjesama; znaci propadanja Instrumentalna muzika, a) Narodni instrumenti. U : uoĉavaju se u naglašavanju molbe niji se sviraĉi sluţe preteţno instrumentima iz umjetniĉke m za darove. pa zato izvorno narodnih instrumenata ima razmjerno Upotrebljavaju ih samo prigodice ili u nedostatku ostal: S obzirom da se u Slo strumenata. No, zato ima dosta djeĉjih zvuĉnih igraĉaka. veniji pleše uglavnom uz inSl. 3 DRDRA strumentalnu pratnju, pravih Najveći broj igraĉaka idu u idiofone instrumente. Nel je plesnih pjesama vrlo malo. njih izraĊuju sama djeca. U krajevima gdje uspijeva kn Ipak, za pojedine su plesove uobiĉajene parafraze. Pjesme koje su ona u jesen iz stabljika prave klepetaljke od dvije ili više se nekad redovito pjevale uz »štajeriš« sadrţajno su djelomice lju- ĉiĉa te goslice (slika 1). Veoma je popularna brujalia bavne, djelomice šaljive i zabavne, a izvode se u obliku poskoĉnice. negdje nazvana brlek (slika 2): na polovine orahove ljusk Medu djeĉjim pjesmama istiĉu se one u kojima se oponašaju ţivoĉvršćen je jeziĉac koji kod trzaja bruji. Drdra, ĉegrtaljka 3), izraĊena je od cijele orahove ljuske, nataknuta na štapić koncem; potezanjem konca vrti se ljuska i proizvodi zvul sebno mjesto zauzimaju zvona razliĉitih veliĉina koje pastii šaju stoci oko vrata; obrednog su obiljeţja zvona na staje pokladnim maskama (koranti). Uz njih valja spomenut obredne instrumente klopotce (klepetaljke) i raglje ĉegr Klopotci (slika 4) se sastoje od drvene podloge o koju udam ili više maljeva; regije (slika 5) proizvode zvuk tako da elastiĉna ploĉica udara o nazubljeni kotaĉić što se vrti. Sliĉne su konstrukcije velike vjetrenjaĉe namijenjene rastjerivanju ptica iz Sl. 4 KLOPOTEC vinograda, koje pokreće vjetar. Karakteristiĉna je djeĉja igraĉka ropotulja (zveĉka), a njoj su veoma srodni kratinjski glasovi, zatim brojalice, šaljivo ritmizirani tekstovi i kratke guljĉki (praporci), što satiriĉne pjesme. su ih zimi priĉvršćif) Pjesma u ţivotu naroda. 2a razliku od davnine, kada je na- vali o konjske harodna pjesma pratila ĉovjeka u svim ţivotnim prilikama, danas move. U Sloveniji je ra je ona uglavnom tek plemenita zabava. Pravih obiednih pjesama širen obiĉaj zvonjave vezanih uz odreĊenu prigodu ima vrlo malo; njih su zamijenile za sveĉanih zgoda, druge. Prouĉavanje uloge narodnih pjesama temelji se, dakle, nazvano pritrkavauglavnom na podacima iz starijih razdoblja, a u tijesnoj je vezi nje, klenkanje, trijans narodnim obiĉajima. Djeĉjem su uzrastu namijenjene uspavanke, ritmizirane ili ĉenje, klonckanje i si., pri ĉemu se tonovi pjevane djeĉje igre, brojalice, oponašanje ţivotinjskih i drugih glasova i si. Od ljubavnih pjesama posebno treba istaknuti vaso- zvona u odreĊenom valske pjesme, koje govore o sastancima mladića i djevojaka noću redoslijedu stapaju u melodiju. Za takvo pod prozorom. Svadbeni su se obiĉaji nekad u cijelosti odvijali uz pjesmu. Najdulje su se odrţale pjesme upućene nevjesti kod ritmiĉko udaranje potrebna su najma napuštanja kuće, kod skidanja vjenĉića, za vrijeme gozbe i na završetku svadbe. Improvizirano oplakivanje mrtvaca — naro- nje tri zvona. Zvoni kovanje — najduţe se saĉuvalo u Beloj krajini te u nekim dije- se obiĉno samo s ve si. 6 PRITRKAVANJE lovima Gorenjskog. Inaĉe, još se uvijek ponegdje ĉuju posebne likim zvonom, dok posmrtne pjesme, što ih pjevaju bĊijući uz mrtvaca. Koledarske ivanjdanske pjesme i muziĉki i sadrţajno najzanimljivije su u Be-
SLOVENSKA MUZIKA se u druga udara klatnom o rub, pri ĉemu je glavno pravilo da se istodobno ne smije udariti o dva zvona (slika 6)._Neki primjerci ritmiĉkog udaranja imaju svoje nazive, kao npr. »Škofova v dva«: Zvona ffv\ /± -------- i — U M - ---- i ---- \2MJ. ---- L—
"
ft =r
»
24 7
*
U*'
i
IM '
/
VI
ZVONA: 1
>
t
i i
7 P
Nekada je bila poznata i Ċrumlica, na kojoj su mladići svirali podoknice djevojkama (slika 7). Membranofoni instrumenti dosta su rijetki. Boben (bubanj), nekada u sluţbi seoskih glasnika, ulazio je i u muziĉke sastave, a njime su se prigodice sluţili i svatovski prosci. Duda na lonec, gudalo, vugaš, muga i si. nazivi su za instrument koji se sastoji od glinena lonca na kojem je napet svinjski mjehur. Posred mjehura bili su priĉvršćeni ili ţica ili štapić, a ton se proizvodio njihovim trljanjem. Dok su takvi SI. 7 DRUMLICA instrumenti u Beloj krajini pratili ples, u Prekmurju su se njima sluţili novogodišnji koledari ili su na njima mladići svirali o pokladama i drugim šaljivim zgodama, a u Dolenjskoj su u seoskoj muzici zamjenjivali bas. Sliĉno je konstruirana i ţabice, djeĉja igraĉka iz orahove ljuske. Na ovom mjestu treba spomenuti pjevanje u ĉešalj preko papira ĉime se moţe oponašati zvuk instrumenata. Kordofoni instrumenti javljaju se u više oblika. Oprekelj (slika 8) (šanterija, cimbale, trklje i dr.) mali je prenosni cimbal (njem. Hackbreti) trapeznog oblika sa dva batića. Do pojave harmonike, u drugoj polovini XIX st., bio je jedan od glavnih muziĉkih instrumenata; u nekim udaljenijim krajevima zapadne Slovenije upotrebljavao se sve do Drugoga svjetskog rata. Pod utjecajem ciganskih muziĉkih sastava ušao je u seosku muziku Prekmurja cimbal s pedalima, nazvan cimbole. No, i on se pomalo gubi. Nekada su bile raširene i citre, koje su gdjekad gradili i sami seljaci.
SI. 8 OPREKELJ, orglice i ţvegle
379
U Beloj krajini poznate su tamburice, koje su neko vrijeme do prvoga svjetskog rata njegovala tamburaška društva i u drugim pokrajinama. Citira i bunkula (violina i bas) jedini su muziĉki instrumenti Reţije, dok u drugim krajevima postepeno ustupaju mjesto harmonici. Citira je ugodena više od violine (najĉešće za malu tercu), pa zbog toga ima sniţenu kobilicu, a i gudalo je napetije, gotovo savijeno. U Reţiji je bunkula ili mali bas zapravo violonĉelo sa tri ţice. Najrašireniji muziĉki instrumenti u Sloveniji su aerofoni i to od najjednostavnijih djeĉjih zvuĉnih igraĉaka do pravih glazbala. Dude (gajde) i alpski rog već su odavno zaboravljeni. Srednjovjekovne freske i skulpture, kao i kasniji pisani izvori svjedoĉe da su dude bile rasprostranjene osobito na zapadnom dijelu Slovenije; u Beloj krajini upotrebljavale su se još i poslije Prvoga svjet,1VIH1, sl 9 ClVINK skog rata (npr. kao ' pratnja ivanjdanskih koledara). U gotovo potpuno zaboravljene djeĉje igraĉke ubraja se brnkaĉ (zujalica), dašĉica ili školsko ravnalo obješeno o vrpcu, što zuji lebdeći u zraku. Opće je poznato sviranje na širokom listu trave koji se napne izmeĊu prstiju; puše se uz sam rub lista ili na njegovu površinu. List se moţe napeti izmeĊu dviju dašĉica ili pak uvući u za-sjeĉenu palicu. Ovako oblikovani instrumenti sluţe u prvom redu lovcima za ma-mljenje divljaĉi; ponegdje instrument zovu ĉivink (slika 9). Tonovi se mogu proizvesti na sliĉan naĉin s pomoću lišća drveća i grmlja. Vješti sviraĉi tim putem znadu oponašati zvuk klarineta, pa ga i nadomješta-vaju u instrumentalnim sastavima. Inaĉe klarinet je u Sloveniji odavno poznat te se redovito nalazio u seoskim muzika-ma. Medu sviraljka-ma što ih djeĉaci izraĊuju u proljeće od kore drveta najjednostavnija je prda, kratka cjevĉica s jednog kraja oguljena i stisnuta. Ako je umetnuta u trubu iz savijene kore, instrument nazivaju rog ili SI. 10 ORGLICE iz trstike trompeta (trublja). Taj je instrument raširen po cijeloj Sloveniji, a u belokranjskim jur-jevskim sveĉanostima ima obrednu ulogu. Druge svirale iz kore drveta nemaju posebnih imena, iako su izraĊene na razliĉite naĉine, s rupicama ili bez njih, s nepokretnim ili pokretnini poklopcima i dr. Sve one pripadaju tipu uzduţnih svirala. U Štajerskoj je poznata i svirala stranĉica, od bazgovine, otvorena na oba kraja i s više rupica. Po obliku spada u popreĉne flaute, pa se tako i svira. U Halozama (Štajerska) pronaĊena je popreĉna flauta sa šest rupica, nazvana ţvegla, kako inaĉe u istoĉnoj Sloveniji zovu svaku sviraljku (slika 8). IzraĊena je od tvrdog drva šljive, a cijev joj je na oba kraja barokno zaobljena. Ţvegle razliĉitih veliĉina nazivale su se »trojka«, »štirka«, »petka« itd. Dvoglasno ili višeglasno moglo se svirati samo na ţveglama iste vrste (na trojkama, štirkama itd.). U nekim krajevima istoĉne Štajerske susreću se panove frule od trstike pod nazivom trstenke, orglice, piskulice, pišele itd.; njih izraĊuju i sami sviraĉi, kao što je bio nekad obiĉaj i u istoĉnoj Dolenjskoj. S obzirom da su u tim krajevima bile jake predslavenske naseobine, ĉiji su starosjedioci — prema saĉuvanim spomenicima — poznavali panovu frulu, moţe se zakljuĉiti da je taj instrument nasljeĊe antike. Orglice se sastoje od više cjevĉica povezanih pomoću dvije dašĉice i to tako da je najduţa u sredini ili na kraju. U Dolenjskoj
380
SLOVENSKA MUZIKA
SI.
II
GLINENE ZVIŢDALJKE
su bila poznata oba oblika, dok je u Štajerskoj bio raširen samo simetriĉan (slika 10). Broj cijevĉica bio je proizvoljan (5—47), a ugaĊale su se pomoću ĉepova od voska ili smole. Središnje cjevĉice ugoĊene su kao rastavljeni akordi, a one prema kraju kromatski. Dosad nisu utvrĊene posebne zakonitosti ugaĊanja. Na orglicama su nekad svirala djeca i odrasli, a bile su raširene po svim slovenskim krajevima. Pod istim imenom bio je nekada veoma popularan aerofoni instrument druge vrste, usna harmonika tvorniĉke izrade s dva niza svirala koje imaju metalne jeziĉke. I drugi je oblik orglica bio nekad veoma popularan. To su tvorniĉki instrumenti od drva, dva niza svirala imaju metalne jeziĉke. Posebna skupina djeĉjih instrumenata su glinene zviţdaljke (slika 11), izraĊene u obliku vrĉi-ća, lonĉića ili ptiĉice, koje se napune vodom. Potiskom zraka kroz gornji otvor (»pisek«) postiţe se efekt ptiĉjeg cvrkuta. Takve zviţdaljke zovu ţvrgolc (cvrkutalo), a ponegdje im daju imena ptica (škrjanĉek, kanarĉek i si.). Prekmur-ski su lonĉari sve do Drugoga svjetskog rata izraĊivali zviţdaljke u obliku SI. 12 KUKAVICA male tintarnice. Pomoću nje se moglo oponašati kukanje kukavica, i to tako da se puše u usjeklinu na dnu, a rukom se pokriva i otkriva gornji otvor. Zovu je kukavica (slika 12). Poznatije su glinene zviţdaljke u obliku ptiĉice i konjića s rupi cama za sviranje na trupu. Do poĉetka XX st. neki su štajerski lonĉari izraĊivali okarine, vjerojatno prema talijanskim uzorima, ali se one nisu odrţale. Pastirski rog, izraĊen od ţivotinjskog roga, bio je nekad raširen u planinskim krajevima. Na ovom mje stu treba spomenuti kao muziĉki instrument još i biĉ, u slovenskim dijalektima nazvan takoĊer gajţla, korobaĉ i dr. Biĉem su pucketali vozari tjerajući ţivotinju ili pak sebi za zabavu. U Štajerskoj je za karnevala obavezno obredno pucketanje s posebno dugaĉkim biĉevima. NajmlaĊi muziĉki instrument, koji je posljednjih decenija istisnuo iz prakse gotovo sve druge instrumente, je harmonika, nazvana ponegdje orgle, meh, fuĊe i dr. Stariji sviraĉi upotrebljavaju dijatonsku harmoniku, na kojoj se moţe svirati samo u duru, a poslije osloboĊenja udomaćila se kromatiĉna klavir-ska harmonika. b) Instrumentalni sastavi. Najstariji sa ĉuvani dokument o zajedniĉkoj svirci na rodnih instrumena ta saĉuvan je na fre ski crkve u Crngrobu na Gorenjskom iz XV st. Valvazorovi izvori iz XVII st. govore o dva svira ĉa, jednom na violini i drugom na flauti. Hacquet izvještava da su u XVIII st. SI. 13 HARMONIKAŠ u Koruškoj i Kranj-
skoj bili rašireni sastavi od violine, opreklja i basa. Kas spominju i veći ansambli; obaveznom duu od violine i basa ; ţuju se osim opreklja još i klarinet, rog ili trublja. Dok se 1 kim krajevima u to vrijeme pojavljuju već i duhaĉki ansambl: loj krajini se još uvijek sluţe gajdama. Za upoznavanje instn nih sastava u XIX st. vaţne su slike na košnicama, najĉ susreću violine, bas i klarinet (eventualno rog ili trublja) oprekelj još uvijek nije nestao. Harmonika je naĊena same sluĉaja, što govori da je novijega datuma. U XX st. har: sve više potiskuje druge instrumente, ali u to doba post duhaĉki i limeni instrumentalni ansambli, a u manjim s stima pojavljuju tamburaški orkestri, premda stariji instrurr sastavi s violinama, klarinetom i basom još nisu išĉezli. U ' izmeĊu dva rata, te u posljednjim desetljećima u istoĉn dijelu Bele krajine prevladavali tamburaši. Tambura po: ulazi u tradicionalne instrumentalne ansamble, ali je u n mjestima jedini sviraĉ harmonikaš. Opreklja nema više iznimno u Primorju. U seoskim se sastavima susreće gitara, a ponegdje limeni i duhaĉki instrumenti; u Prekmurju ciganske muziĉke druţine sada redovito imaju u svom sastavu violu za »kontra« i cim-bole. Za razliku od drugih krajeva, gdje sve veću vaţnost dobiva harmonika, u Prekmurju još je uvijek vodeći instrument violina. U Reţiji se instrumentalna skupina sastoji od violine i basa. Iako je u XX st. prevladala harmonika, ipak se nisu izgubili ni raniji muziĉki sastavi. Po uzoru na »narodne zabavne ansamble« koji se ĉuju na radiju, u naše vrijeme osnivaju se sastavi koji nastavljaju tradiciju, ali istovremeno djelomice odrazuju i suvremenu m praksu. SI. 14 Harmonika i bas sa tri ţice c) Uloga instrumentalne muzike. Instrumentalna je mu prvom redu pratilac plesa i obiĉaja ukoliko se oni još ob tradicionalno. Prosci ukrašeni zvoncima dolaze u prosidbu i gim instrumentima; s muzikom voze nevjestin miraz, prate svatove i sviraju na gozbi, s muzikom završava i s Instrumenti su obavezan rekvizit o pokladama. Sve do D svjetskog rata koledalo se u nekim mjestima za Novu god Štajerskoj je sviraĉ pratio koledare, a za jurjevskog i ivanjd slavlja pjevalo se uz instrumentalnu pratnju. Uoĉi većih cr praznika rašireno je sveĉano udaranje u zvona. Muzikf zabave, a ako je gazda poslije završenih poljskih radova prii veselje, momci su sa sobom dovodili sviraĉa, ili su pak sai provizirali svirku pomoću jednostavnih domaćih instrun Sviraĉa u slovenskim narjeĉjima nazivaju: muzikant, kontar, muzikaš, goslar. Sviranje je, meĊutim, sporedan a nikada jedino zanimanje. Nadareni su sviraĉi veoma cij pa im sviranje za novac predstavlja dodatnu zaradu. Svir koledarima, kao i onima što dolaze svirati o imendanu, se hrana i novac. Na svadbama sviraĉi zabavljaju prisutn druge naĉine, sudjelujući i sami u zabavi. Ponekad imaju i i ulogu na svadbi, pa moraju dobro poznavati svadbene 0 Sviranjem se obiĉno bave manje imućni seljaci ili zanatliji ćenito sviraĉe smatraju šaljivdţijama i veseljacima. Oni su narodne instrumentalne muzike, a ponekad i posrednici { i plesa, dok su rjeĊe i sami stvaraoci. Narodni plesovi, a) Instrumentalni. Većina narodnih j u Sloveniji ima instrumentalnu pratnju. Obiĉno je to harr ili veća skupina razliĉitih instrumenata. Jedino u Reţiji j izvode violina i bas, pa se tamo i pleše poseban ples, kakvog; u ostalim slovenskim krajevima. To je napjev, koji od s sela mijenja melodiju i ime, a kreće se u petodijelnoj ili dvod mjeri. Sama je melodija, doduše, jednodijelna, no ona ne 1 tako, jer je sviraĉ ponavlja u intervalu kvinte. Uvijek zaf
SLOVENSKA MUZIKA »na tenko« (tanko), nastavlja »na tolsto« (debelo, tj. za kvintu naniţe), i to ponavlja da bi na kraju dva puta svirao »na tenko«, kako bi se plesaĉi pripremili za svršetak plesa. Sviraĉ dovršava melodiju potezom preko praznih struna, a ponekad prije toga izvede još glissando, koji zovu »cvik«. Reţijski se ples izvodi kao jednostavna improvizacija ustaljenog obrasca. U drugim se slovenskim krajevima s instrumentalnom pratnjom izvode redovito plesovi u parovima, poznati u cijeloj Evropi. Njihov je oblik ĉesto dvodijelan, a sastoji se od mirnijeg, ponekad figurativnog uvoda i polke. S tim je oblikom usklaĊen i napjev, kojemu uvijek prethodi instrumentalni uvod od nekoliko taktova. Pratnja završava melodiĉkom figurom na rastavljenom toniĉkom trozvuku. Neki su plesovi koreografski jednodijelni, sastavljeni od više motiva, dok melodija obuhvaća periodu od 8 taktova koju sviraĉ proizvoljno ponavlja. Da bi izbjegao jednoliĉnost, on je povremeno varira ili pak umeće nove fraze, odnosno periode, što posebno vrijedi za valcere i polke, u kojima je ritam stalan, dok se melodija moţe mijenjati. b) Vokalno-instrumentalni plesovi susreću se vrlo rijetko. Od takvih je plesova najpoznatiji Prvi raj iz Ziljske doline u Koruškoj, izrazito obrednog obiljeţja. U nekim se selima pleše na prvoj zabavi u godini, ili barem na prvoj zabavi poslije ţetve; za dje vojke i momke to je istovremeno prvi pristup medu odrasle. U koreografskom je pogledu Prvi raj dvodijelan, a sastoji se od uvodne povorke plesnih parova u krugu i samoga plesa. Povorku prati pjevanje, a ples instrumentalna pratnja na variranu melodiju pjesme. Potpuno su istog oblika svatovski Stajriš u Meţiškoj dolini i prekmurski svadbeni ples Vsaka ftica je vesela. Ponekad plesaĉi pjesmom prate figurativni uvod nekih dvodijelnih plesova (npr. Šuharske), koji se plešu uz instrumentalna pratnju. No, to su uglavnom plesne parafraze. Nasuprot tome, plesovi Bele krajine većinom su vokalno-instrumentalni; u koreografskom pogledu to su kola, kakva plešu i drugi slavenski narodi. c) Vokalni plesovi susreću se samo u Beloj krajini. To su većinom obredni plesovi, kao npr. kolo Pobelelo pole, koje se iz vodi uz baladu o pastiru što su mu vile išĉupale srce. Karakte ristiĉna belokranjska igra je Most, varijanta u Evropi općepoznate djeĉje igre s pjesmom, samo što je ovdje izvode odrasli: dvije skupine naizmjence pjevajući odgovaraju jedna drugoj, a na kraju je prolaz plesaĉa ispod podignutih ruku. d) Bez muziĉke pratnje u Sloveniji su poznata samo dva plesa: Na trumf u Beloj krajini varijanta je nijemih dinarskih kola, a Kovtre šivat na Gorenjskom varijanta je igre Most. Rad na prikupljanju, prouĉavanju i objavljivanju folklorne graĊe. Sistematski rad na zapisivanju i objavljivanju narodnih pjesama zapoĉinje u Sloveniji tek u XIX st. Sva ranija svjedoĉanstva o folklornoj graĊi, zabiljeţena u povijesnim i drugim dokumentima, crkvenim pjesmaricama i tome si., uglavnom su usputna i sluĉajna. Prva, na ţalost izgubljena, zbirka pripovjednih pjesama nastala je 1775 na poticaj M. Pohlina. Poziv Društva prijatelja muzike u Beĉu (1819) na skupljanje narodnih napjeva u Austriji prihvatilo je u Sloveniji Filharmoniĉno društvo u Ljubljani, pa je u godinu dana skupljeno 170 tekstova i nekoliko desetina melodija. Pjesme, djelomiĉno s napjevima, sakupljao je u prvim decenijima XIX st. J. Rudeţ, vlastelin u Ribnici na Dolenjskom. Najzasluţniji melograf u prvoj polovini XIX st. bio je Stanko Vraz, koji je 1835 zabiljeţio oko 150 pjesama, a 1839 objavio je »Narodne pesni ilirske« (I sv.). Vraz je bio jedan od rijetkih koji je pokušavao zapisivati i melodije. Saĉuvalo ih se oko 300 (neke samo u skicama). On je 1837 poslao 67 pjesama njemaĉkom pjesniku i kranjskom feudalcu A. Auerspergu (pseudonim mu je bio Anastasius Griin), koji ih je 1850 objavio na njemaĉkom jeziku u svojoj knjizi »Volkslieder aus Krain« i tako prvi evropskoj javnosti predstavio slovenske narodne pjesme. Na Auerspergovu molbu Vraz je opisao obiljeţja slovenske narodne pjesme, što je prvi rad takve vrste u Sloveniji. Manju zbirku narodnih crkvenih pjesama izdao je M. Majar-Ziljski pod naslovom »Pesmarica cerkevna« (1846; napjevi za orgulje objavljeni su posebno). U drugoj polovini XIX st. poĉeli su i neki ĉasopisi objavljivati pojedinaĉne tekstove pjesama. God. 1876—77 izdao je J. Kocijanĉić dva sveska svojih harmonizacija. U to doba nastoji se tiskati i cjelokupno gradivo sakupljeno u Slovenskoj Matici. Akciju je pokrenuo F. Koĉevar, otkrivši u Zagrebu Vrazovu ostavštinu, te je 1868 napisao i objavio prvu raspravu o slovenskim narodnim pjesmama. Nakon višegodišnjih nastojanja uredništvo je konaĉno preuzeo K. Štrekelj. Pozivu objavljenom u »Ljubljanskom Zvonu« odazvalo se mnogo pojedinaca, pa je zbirka povećana na nekoliko tisuća pjesama. Iako bez pravog uzora, te unatoĉ mnogim poteškoćama i protivljenjima, Štrekelj je pripremio sistematski ureĊeno izdanje, s kakvim se u to vrijeme nisu mogli ponositi
381
ni veliki evropski narodi. »Slovenske narodne pesmi« u 4 sveska (1895—1923) sadrţavaju 8686 pjesama i preko 300 melodija. Nekoliko je slovenskih melodija objavio F. Kuhaĉ u svojoj zbirci, a izlazile su i u razliĉitim pjesmaricama u obradama za zbor (J. Ţirovnik, H. Volarić i dr.). Prva znanstveno zasnovana zbirka pjesama s melodijama poĉela se pripremati u vezi s akcijom sakupljanja i izdavanja narodnih pjesama austrijskih naroda. Predsjednik slovenskog odbora, osnovanog 1906, bio je Štrekelj, a poslije njegove smrti (1912) M. Murko. Prvi svjetski rat omeo je, doduše, izdavanje, no rezultati sakupljanja bili su izvanredni, te je sakupljeno (do 1914) oko 13 000 pjesama. MeĊu 40 sakupljaĉa najbolji i najuspješniji bio je Franc Kramar, orguljaš iz Iga kraj Ljubljane, koji je sakupio više od 4700 pjesama. Nakon prvoga svjetskog rata gradu je preuzeo Etnografski muzej u Ljubljani, a od 1957 ona je u Glasbeno narodopisnem institutu, osnovanom 1934. Utemeljitelj i prvi direktor bio je France Marolt, koji je na toj duţnosti bio do svoje smrti (1951). Od 1972 Institut djeluje kao posebni odjel Instituta za slovensko narodopisje Slovenske akademije znanosti i umjetnosti. ZBIRKE NARODNIH NAPJEVA. A. VOKALNA MUZIKA: K. Štrekelj, Slovenske narodne pesmi (4 sv.), Ljubljana 1895 —1923. — J. Glonar, Dodatek k "Slovenskim narodnim pesmim I«, Etnolog, 1937—-1939- —-J. Dravec, Glasbena folklora Prekmurja. Pesmi, Ljubljana 1957. — M. Jagodic, Narodo-pisna podoba Mengša in okolice, Mengeš 1958. — Z. Kumer, Ljudska glasba med rešetarji in lonĉarji v Ribniški dolini, Maribor 1968. — Ista, Slovenska pesmarica, III, Ljudske pesmi, Celje 1969. —■ Z.. Kumcr, M. Matićetov, B. Merhar i V. Vodušek (urednici), Slovenske ljudske pesmi, I, Pripovedne pesmi, Ljubljana 1970. — Z. Kumer, Pesem slovenske de/.ele, Maribor 1975. B. NARODNI PLESOVI: M. ŠuHar, Slovenski ljudski plesi Primorske, Slovenski ljudski plesi, 1, Ljubljana 1958. — F. Marolt i M. Šuštar, Slovenski ljudski plesi Koroške, ibid., 1958. — M. ŠuHar, Slovenski ljudski plesi Prekmurja, ibid., 1968. — M. Ramovš, Slovenski narodni plesovi (Skripta za folklorni seminar), Zagreb 1971. LIT.: A. VOKALNA MUZIKA: D. Beraniĉ, Vrazovi zapisi narodnih melodij, Ĉasopis za zgodovino in narodopisje, Maribor 1910. — 5. Vurnik, Studija o glasbeni folklori na Belokranjskem, Etnolog, 1931. — F. Marolt, Tri obredja iz Zilje, Slovenske narodoslovne studije, 1935. — Isti, Tri obredja iz Bele krajine, ibid., 1936. —■ Isti, Slovenske prvine v koĉevski ljudski pesmi, Koĉevski zbornik, Ljubljana 1939. — /. Grafenauer, Studija o izvoru, razvoju in razkroju narodne balade o Lepi Vidi, Ljubljana 1943. — Isti, Najvaţnejše ritmiĉne oblike v zgodovini slovenske narodne pesmi, Etnolog, 1944. — R. Hrovatin, Glasbene prvine slovenskih ljudskih napevov, ibid. — F. Marolt, Gibno-zvoĉni obraz slovenskega Korotana, Koroški zbornik, Ljubljana 1946. — /. Grafenauer, Legendarna pesem »Spokorjeni gresnik« in staroalpska krvnoduhovna sestavina slovenskega naroda, Razprave Slovenske akademije znanosti in umetnosti, Ljubljana 1950.—Isti, Narodno pesništvo, Narodopisje Slovcncev, II, Ljubljana 1952. — Z. Kumer, Znaĉilnosti gorenjskih narodnih pesmi, Slovenska glasbena revija, 1953—54. —' F. Marolt, Gibno-zvoĉni obraz Slovencev, Slovenske narodoslovne studije, Ljubljana 1954. — Isti, Slovenski glasbeni folklor, ibid., 1954. —■ Z. Kumer, Balada o Zmesanem studentu, Slovenska glasbena revija, 1955. — B. Merhar, Ljudska pesem, Zgodovina slovenskega slovstva, I, Ljubljana 1956. — R. Hrovatin, Pomen ritmiĉnih kvalitet v slovenskih ljudskih napevih, Slovenski etnograf, 1957. — Z. Kumer, Slovenske prireditve srednjeveške boţiĉne pesmi »Puer natus in Bethlehem", Razprave Slovenske akademije znanosti in umetnosti, Ljubljana 1958. — R. Hrovatin, Metriĉni kriterij za sistematiko jugoslovanskih ljudskih melodij, Treći kongres folklorista Jugosla vije, Cetinje 1958. — V. Vodušek, Arhaiĉni slovenski peterec-deseterec v slovenski ljudski pesmi, Slovenski etnograf, 1959. — Z. Kumer, Oblici refrena u slovenaĉkoj narodnoj pesmi, Zvuk, 1959, 1. — V. Vodušek, Neka zapaţanja o baladnim napevima na podruĉju Slovenije, Rad V kongresa Saveza folklorista Jugoslavije u Zajeĉaru i Negotinu, Beograd 1960. —■ Isti, Kratke poskoĉne pesmi v Sloveniji, Rad VI kongresa Saveza folklorista Jugoslavije na Bledu, Ljubljana 1960. — Z. Kumer, Zur Frage der deutsch-slowenischen Wechselbeziehungen im Volkslied, Zeitschrift tur Volkskunde, 1961, 2. — Ista, Balada o mašĉevanju zapušĉene ljubice, Slovenski etnograf, 1962.— Ista, Balada o nevesti detomorilki, SAZU, Dela 17, Institut za slovensko narodopisje, Ljubljana 1963. — Ista, Fekonja. Primer prevrstitve mrliške pesmi v prip ovedno, Slovenski etnograf, 1964. —■ R. Hrovatin, Kvintna pentatonika na Slovenskem, ibid.— /. Grafenauer, Spokorjeni grešnik. Studija o izvoru, razvoju in razkroju slovensko-hrvaško-vzhodno alpske ljudske pesmi, sa studijom Z. Kumer, Slovenski napevi legendarne pesmi »Spokorjeni grešnik", SAZU, Dela 19, Institut za slovensko narodopisje, Ljubljana 1965. —■ /. Grafenauer, Slovensko-hrvaška ljudska pesem Marija in brodnik, sa studijom Z. Kumer, Legendarna pesem o »Mariji in brodniku« z glasbenega vidika, SAZU, Dela 21, Institut za slovensko narodopisje, Ljubljana 1966. — Ista, Maria und die Turteltaube, Jahrbuch fiir Volksliedforschung, Berlin 1966. — Ista, »Po polju ţe roţee cvetejo...«, Prispevek k raziskovanju interetniĈnih vplivov v ljudski pesmi, Muzikološki zbornik, 1967. — Ista, Das slowenische Volkslied in seiner Mannigfaltigkeit, Munchen 1968. — V. Vodušek, Anakruza v s lo ve nsk i lj uds ki pes mi, Rad X II k o ngresa Sa vez a folklorista Jugoslavije, Celje 1965, Ljubljana 1968. —Isti, Uber den Ursprung eines charakteristischen slowenischen Volksliedrhvthmus, Alpes Orientales, Ljubljana 1969. — Isti, Razmerje med besedilom in napevom v ljudski pesmi, Jezik in slovstvo, Ljubljana 1969. — Z. Kumer, Zlogovanje v ljudski pesmi, Muzikološki zbornik, 1970. —■ B. Ravnikar, »Rhvthm Analvsis«, Makedonski folklor, 1971. — R. Hrovatin, Rhvthme elevant dans les ehansons populaires des Slaves de la peninsule des Balkans, Makedonski folklor, 1971. —■ B. Ravnikar, Nekaj rezultatov prouĉevanja glasbene folklore 2 metodami matematiĉne statistike, Rad XVII kongresa Saveza udruţenja folklorista Jugoslavije, Poreĉ 1970, Zagreb 1972. —-Z. Kumer, Das slowenische Volkslied. Ein Uberblick: Volkslied, Volks musik, Volkstanz. Karnten und seine Nachbarn. Beitrage zur V olksmusikforsehung in Karnten, Seminar fiir Volksmusik, Millstadt 1970, Karntner Museumsschriften, Klagenfurt 1972. — Ista, Ein Loberuf aus Slowenien, Alpes Orientales, Munchen 1972. — V. Vodušek, Slovenska ljudska glasba v stiku s sosednimi kulturami, Zbornik XVIII kongresa jugoslovanskih folkloristov, Bovec 1971, Ljubljana 1973. — R. Hrovatin, Rastoĉi ritem v pesmih na furlansko-slovenskem mejnem obmoĉju, ibid. B. INSTRUMENTALNA MUZIKA: L. Kretzenbacher, Gudalo-dudalo, Vugaš, Bullhafen und Verwandtes, Slovenski etnograf, 1957. — Z. Kumer, Godĉevski in plesni motivi na panjskih konĉnicah, ibid. — Ista, Panova pišĉal v Sloveniji, Rad VII kongresa folklorista Jugoslavije u Ohridu 1960, Ohrid 1964. — 7?. Hrovatin, Bordunske citre v Sloveniji, ibid. —■ Z. Kumer, Volksmusikinstrumente der slowenischen Maskenwelt, Lares 31, fasc. 1 —2, Firenze 1965. — B.
SLOVENSKA MUZIKA
382
Ravnikar, Akustiĉna studija drumeljce, Muzikološki zbornik, 1970. — J. Strajnar, Cytira •—• naslednik dud v Reţiji, Rad XV kongresa Saveza folklorista Jugoslavije u Jajcu 1968, Sarajevo 1971. — R. Hrovatin, Mirliton nunalca, ibid. — Z. Kumer, Schriftzeugnisse und Bildquellen von Instrumentalensembles in Slowenien, Studia instrumentorum musicae popularis, Stockholm 1972. — Ista, Slovenska ljudska glasbila in godci, Maribor 1972. — J. Strajnar, Ein slowenisches Instrumentalensemble in Resia, Studia instrumentorum musicae popularis, Stockholm 1972. — B. Ravnikar, Ţur hoheren Stimmung der Geigen in Resia, ibid. — Isti, Analiza Kurentovih zvoncev, Traditiones, Ljubljana 1972. •—J. Strajnar, La cornemuse en Slovenie, Alpes Orientales, Munchen 1972. C. NARODNI PLESOVI: F. Marolt, Ţivi spomeniki naših prabitnih rejev, Zbornik Zimske pomoći, Ljubljana 1944. — R. Hrovatin, Plesni »Brškega opasila«, Ljudski tednik, 1949. — Z. Kumer, Plesni tip »raj« pri Slovencih, Rad I I I kon gresa folklorista Jugoslavije, Cetinje 1958. — /. Otrin, Oblike slovenskih ljud skih plesov, ibid. — R. Hrovatin, Kinetske oznaĉbe v slovenski ljudski plesni terminologiji, Slovenski etnograf, 1959. — AI. Šuštar, Oblika plesa štajeriŠ na Slovenskem, Rad VI kongresa Saveza folklorista Jugoslavije na Bledu, Ljubljana 1960. — Isti i V. Vodušek, Koreografska oblika pomladno-obredne igre »most« v Sloveniji in njene variante v Jugoslaviji, Rad IX kongresa Saveza folklorista Jugoslavije u Mostaru i Trebinju 1962, Sarajevo 1963. —■ Af. Ramovš, Sreĉanje z rezijanskimiplesi, Glasnik Slovenskega etnografskega društva, Ljubljana 1967.— Isti, Obredni plesi in igre na Slovenskem, ibid. — M, Šuštar, Svatbeni ples »kaco zvijat« na Slovenskem, Rad XII kongresa Jugoslavenskih folkloristov u Celju 1965, Ljubljana 1968. — B. Ravnikar, Koreografija ljudskega plesa, Republiški svet Zveze kulturno prosvetnih organizacij Slovenije, Ljubljana 1969. — Isti, KoreoloŠki prispevek ziljskemu štehvanju, Makedonski folklor, 1969. — M. Ramovš, Vloga fantovŠĉine v ljudskih plesih Slovenske Istre in Primorja, Rad XVII kongresa Saveza udruţenja folklorista Jugoslavije u Poreĉu 1970, Zagreb 1972. — Isti, Das Volkstanzgut Oberkrains: Volkslied, Volksmusik, Volkstanz, Karnten und seine Nachbarn. Beitrage zur Volksmusikforschung in Karnten, Seminar fiir Volksmusik, Millstatt 1970, Karntner Museumsschrif ten, 51, Klagenfurt 1972. — B. Ravnikar, La danza popolare sul palcoscenico, 2° Congresso internazionale sul tema »Tradizioni popola ri nella trasposizione scenica: coreograna-scenografia«, Gorizia 1973. — M. Ramovš, Valvasorjevo etnokoreološko gradivo, Traditiones, Ljubljana 1974. D. R A D N A PR I K U PL J A N J U , PR O U Ĉ A VA N J U I O B J A VL J I VA N J U FOLKLORNE GRAĐE: M. Murko, Velika zbirka slovenskih narodnih pesmi z melodijami, Etnolog, 1929. —J. Tominšek, Prvo sestavno nabiranje slovenskih narodnih napevov, Ĉasopis za zgodovino in narodopisje, Maribor 1937. — B. Merhar, Ljudska pesem, Zgodovina slovenska slovstva, I, Ljubljana 1956. — Z. Kumer, Slovenske ljudske pesmi 2 napevi. Poroĉilo o glasbenem gradivu, nabranem 1906—1914 pod Štrekljevim vodstvom, zdaj v Glasbeno narodopisnem institutu v Ljubljani, Slovenski etnograf, 1959. — Ista, Rudeţeva zbirka sloven skih ljudskih pesmi, ibid., 1968.—■ M. Ramovš, Problem zapisovanja individu alnih variacij rezijanskega plesa, Rad XV kongresa Saveza udruţenja folklorista Jugoslavije u Jajcu 1968, Sarajevo 1971. Z. Kr. UMJETNIĈKA. Prva pojava umjetniĉke muzike na slovenskom
etniĉkom podruĉju datira u vrijeme pokrštavanja, kada ovamo u okviru liturgijskog pjevanja dolazi koral. Usklik »Kyrie eleison«, s kojim je narod zapoĉeo neposredno sudjelovati u bogosluţju, postao je, zajedno sa slovenskom narodnom pjesmom, a djelomice i s elementima njemaĉke crkvene pjesme, bitan ĉinilac u nastajanju i oblikovanju melodijske forme slovenske srednjovjekovne crkvene pjesme. Ona se razvila od XI do XV st., o ĉemu svjedoĉe razliĉiti izvori, kao npr. tzv. »Stiski rukopis« (XIII st.) i »Vocabolario Italiano e Schiauo« (1607). Usklik »Kyrie eleison« imao je znaĉajnu ulogu i kod ustoliĉavanja koruških vojvoda na Gosposvetskom polju, o ĉemu govori uklopljena reĉenica o pravima vojvode u Schwabenspiegelu (XIII st., izvor iz XI st.). Dokumenti o muziĉkom stvaralaštvu u srednjem vijeku dosta su skromni, no ipak dovoljni, pa je rekonstrukcija bar donekle izvediva. U okviru liturgijske muzike vaţni su kodeksi nastali u samostanima na slovenskom podruĉju ili pak ovamo donijeti iz drugih krajeva. Najstariji fragment muziĉkog liturgijskog rukopisa (Ms. 6), najvjerojatnije iz X st., pisan je u sanktgallenskoj notaciji. Iz razdoblja XII—XV st. poznati su brojni rukopisi (antifonariji, graduali, misali) u kojima su se upotrebljavale razliĉite notacije (kvadratna, predrombiĉna, rombiĉna). Medu tim je dokumentima, npr., psalterij s himnarijem donijet u Sloveniju u XII ili poĉetkom XIII st., odakle je kasnije prenesen u Ĉešku, imi
3* ttjftmfttne-ter' *
Kamniski rukopis, prva polovina XIII st.
fiim qiii ftini ettr»n*iln?5 mai no iir
iij impijs fcrl m kijrsDmim iiohiiitismci flt .i Antifonar. Ljubljanski franjevaĉki samostan, XV st.
.
zatim bogato iluminiran »Kranjski misal« (1491), kao i list i kog rukopisa« (Ms. 8, III), koji sadrţi i neliturgiĉku pjei koju je melodija oznaĉena solmizacijskim slogovima. Moţe se, dakle, zakljuĉiti da je u Sloveniji još prije srednjega vijeka bilo poznato višeglasje. To potvrĊuju ĉanstva Pavla Santonina, koji je 1486 i 1487 pratio biskup; Carla da Caorle na njegovim obilascima slovenskih pc juţno od Drave. Iz njih proizlazi da je crkveno pjevanje visokoj razini, te da se nije bitno razlikovalo od onog sa za] evropskog podruĉja. Svjetovnu su muziku u spomenutom razdoblju posr njemaĉki Minnesangeri. Medu njima su bili, npr., Ulri< Lichtenstein, od kojega potjeĉe obavijest da su ga u Kc pozdravili na slovenskom jeziku, te Oswald von Wolke za kojega se znade da se uz ostale jezike sluţio i slovenskim tovno su muziciranje njegovali brojni drugi muziĉari, oc su tek neki poznati, i to od XIII st. nadalje. Citirana Santo poruka dopušta pretpostavku da su krajem XV st. u SI djelovali muziĉari u stalnoj sluţbi na pojedinim svjetovnin rovima te u nekim crkvama. Medu njima je vjerojatno ljudi slovenskog podrijetla, koji su uglavnom radili izvar uţe domovine. Jedan od njih bio je i Franciscus de Pav koji se izjasnio za ĉovjeka iz Slovenije, rodom iz Ljubljane ( quod est natione sclauus videlicet de lubiana . . .«). Izvor g minje 1463 kao notara i orguljaša biskupa u Dubrovniki: se nalazio još 1481. Isto tako spominje se 1472 kao ĉlan i mentalnog ansambla u gradiću Fano, juţno od Pesara, Andrej, sin Petrov, takoĊer podrijetlom iz Ljubljane. Sliĉ primjera sigurno bilo i više, no zbog necjelovite, odnosno znate graĊe, te vrlo ĉesto latiniziranih, germaniziranih ili rc ziranih imena, mogućnosti za rekonstrukciju najĉešće sv male ili nikakve. Postojanje instrumentalne, osobito svjetovne muzike po; potvrĊuje i muziĉki instrumentarij, koji je zastupljen u slov srednjovjekovnoj likovnoj umjetnosti, a moţe se pratiti od . nadalje. Najbrojnije su saĉuvani dokumenti iz XIV i XV : njima se nalaze sve vrste instrumenata: instrumenti sa 2 — medu njima i oni s klavijaturom — duhaĉki i limeni instrui kao i udaraljke. Slikali su ih strani i domaći slikari. Najvjero se u likovnoj umjetnosti nisu pojavljivali samo zbog ikonogr razloga, već i zato što su se instrumenti upotrebljavali u i dnevnom ţivotu. S obzirom da su se u Sloveniji pojavili svi ra tipovi muziĉkih instrumenata, karakteristiĉni za isto dol evropskom zapadu, moţe se zakljuĉiti da se razvoj organo] na tom prostoru podudarao s onim u srednjoj Evropi. Od kraja XV st. naovamo povijesna je graĊa sve ops( Muziĉari slovenskoga podrijetla susreću se u doba renesai djeluju u većem broju izvan domovine, pridonoseći razvoj padnoevropske muzike. Krajem XV i poĉetkom XVI st. p< su Jurij (Georg) Slatkonja (Slatkonia, Slakana, Slakany, Ch pus; 1456—1522) iz Ljubljane, voĊa dvorske kapele Mat lijana I, koju je razvio u izvrsno umjetniĉko tijelo, i Bali Praspergius, za koga se ne zna ni datum roĊenja, ni smrti je podrijetlom iz Mozirja u Savinjskoj dolini, a djelovao j magister muzike na sveuĉilištu u Bazelu, gdje je 1501 ol svoje djelo »Clarissima plane atque choralis mušice inter] tio«. U kasnijim desetljećima XVI st. poznat je niz muziĉa dvorovima u Beĉu, Pragu, Innsbrucku i dr., od kojih su i komponirali, kao npr. Michael Globogger (Glabocker der Ret
SLOVENSKA MUZIKA
ANĐEO SVIRAĈ. Detalj freske, Godešić, XV st.
SLOVENSKA MUZIKA Globokar), Michael Carbonarius (Voglar), Mathes »singer« iz Celja, Georg (Jurij) Khnes (Khness, Khnies, Knez), te Jacobus Gallus {Handl, 1550—1591), autor misa (»Selectiores quaedam missae«, 1580), moteta (»Opus musicum« I—IV, 1586, 1587, 1590) i svjetovnih zborova (»Harmoniae morales«, 1589, 1590; »Moralia«, 1596). U svojim se djelima Gallus djelomice oslanjao na tehniku nizozemske i prije svega venecijanske škole. Iako se još vezao na vokalnu polifoniju, svojim je kompozicijama pomogao pripremiti put u novija, monodiji bliţa nastojanja. Ubraja se u znaĉajne liĉnosti evropske muziĉke renesanse. Navedeni muziĉari, a vjerojatno i mnogi drugi njihovi suvremenici, našli su izvan domovine veće mogućnosti za umjetniĉki razvoj i priznanje. U Sloveniji su, naime, razvojne prilike bile zbog razliĉitih uzroka nepovoljnije, nego u drugim austrijskim pokrajinama. Usprkos tome i u Sloveniji je muziĉki ţivot bio razmjerno ţiv, naroĉito u glavnom gradu tadašnje vojvodine Kranjske, u Ljubljani, koja je bila sjedište biskupije s knezom biskupom na ĉelu, te su u njoj uz graĊane stanovali i brojni plemići, od kojih su neki njegovali i muziku. Izvori govore da su u tom gradu postojali i Meister-singeri (1584 umro je, na primjer, Balt-hasar, ain Vctus Slauorum Decalogus, Meistersin-ger), gradski piskaĉi (Stadtthurner, Stadtfimplcx Tcxtus, vtcunpfeifer) i violinisti (Stadtgeiger) kao i cjue cmcndapokrajinski trubi jaĉi ( tus. Feldttrompeter, Tijlart T>effct Safumii,nahuliku skiji landschaftliche Trom-peter, TrubtTupopraulcne. Landestrompe-ter). Svirali su limene i duhaĉke instrumente, ţiĉane instrumente, a neki su od njih moţda i komponirali, no dokaza za to nema. Poznato je mnogo naziva za njih. Imali su jednaku ili srodnu ulogu kao i njihovi suvremenici u srednje i Kit hzhe Bogu sltishiti.Ta ima oh gradovima zapadne Evrope. Ne rotyfe vnuznu Per Bofym Vaţne rezultate u Inu nekar ne kradi, Falsh pryzlia Sloveniji dala je na ranu muziĉkom podruĉju i reformacija. S tim u vezi Eni psalmi, odlomak, 1567 znaĉajna je prva slovenska pjesmarica (»Eni Psalmi«, 1567) s napjevima djelomiĉno iz slovenskog srednjovjekovnog crkvenog repertoara. Pjesmarica se upotrebljavala u školanu i crkvama. Pjevanje je bilo jednoglasno ili višeglasno, a u crkvi su ponekad sudjelovali i instrumentalisti, koji su, dakako, bili najaktivniji u svjetovnom muziciranju. Crkvenu muziĉku praksu, a djelomice i svjetovnu, vršili su najviše kantori slovenskog ili njemaĉkog podrijetla, šireći protestantski koral i muziku renesansnog stila. Jedan od njih bio je Wolfgang Stric-cius (prije 1570 — nakon 1611) ĉija zbirka »Neue Teutsche Lieder« (1588) datira iz Ljubljane. Unatoĉ preteţno polifonom slogu Striccius u njoj odaje sklonost i za homofoniju. Krajem XVI i poĉetkom XVII st. protureformacija ponovno oţivljuje muziĉko stvaralaštvo u katoliĉkim krugovima, koje je u doba protestantskog uspona bilo potisnuto. Za sve veću brigu oko muzike zasluga je isusovca i ljubljanskog kneza-biskupa Tomaţa Hrena {Chron, 1560—1630). Iz bogate dokumentacije (»Inventarium librorum musicalium ecclesiae cathedralis labacensis«, 1620; brojni muziĉki rukopisi i tiskana djela iz XVI i poĉetka XVII st.) moţe se zakljuĉiti da su muziĉka nastojanja, kako s podruĉja crkvene muzike, tako i svjetovne, bila uspješna. U stil skom se pogledu oĉigledna prednost pridavala venecijanskom smjeru, te renesansa doţivljava snaţan zamah, nadoknaĊujući brzo sve što je bilo propušteno u proteklom stoljeću. Poĉetkom XVII st. i na slovensko podruĉje prodire barok, koji se svojim razvojnim fazama proteţe sve do prve polovine XVIII st. Širio se i uĉvršćivao na razliĉite naĉine. U tom su pravcu djelomice pridonosili i gradski muziĉari, a još više mu ziĉari u plemićkim i crkvenim kapelama, te ljubljansko isusovaĉko kaza lište, u kome je muzika zauzimala vaţno mjesto. Najsnaţnije se barok vinuo krajem XVII i poĉetkom XVIII st., keda je njegov glavni nosilac bila Academia Philharmonicorum, osnovana u Ljubljani 1701. Vaţnost toga stila uzdiţu i gostovanja talijanskih opernih pjevaĉa, kojima u prvoj polovini XVIII st. zapoĉinju ĉesta izvoĊenja talijanskih opera, pojava raširena u Ljubljani još do druge polovine XIX st.
383
U isto doba sve više raste broj domaćih i stranih muziĉara, no domaći, meĊu kojima je bilo i kompozitora, još uvijek odlaze u tuĊinu. Za razvoj varijacijske suite znaĉajan je Isaac Posch (Poschius, Poš; ? — oko 1622), ĉija
narodnost još nije definitivno utvrĊena. On je svojim djelom znatno pridonio ranobaroknoj slici slovenskog podruĉja, što se ne moţe ustanoviti za neke njegove suvremenike, koji su oĉito bili slovenskog podrijetla, kao, npr., Gabriel Plautzius (Plautz, Platz, Plautius,Plavec; oko 1590 — 164i),sa nadimkom Carniolus, autor zbirke »Flosculus verna-lis« (1622), koji je na dvoru izbornog kneza u Mainzu uveo AnĊeo sviraĉ, slika na stropu crkve sv. Andrije u Gosteĉama, XVII st. koncertantni stil. Joannes Baptista Dolar (Dollar, Tollar, Tolar, Thollar, Tholary; oko 1620—1673), bio je podrijetlom iz Kamnika blizu Ljubljane; povremeno je djelovao u okviru ljubljanskog isusovaĉkog kolegija (1645—47, 1656—58), a zatim u Passauu i Beĉu. On je ostavio opseţan opus: mise, psalme, instrumentalne sonate i balete. Orijentirao se u visoki barok, te se uvrstio u najznaĉajnije predstavnike starije generacije beĉkog kompozitorskog kruga u drugoj polovini XVII st.
ILOSCVIVi VES-NALlt, S
A C RAS
CANTIONES, MISSA^ALIASOVE ,
LAVDES B. MARIJ« eONTININS, i
l.
4. ;.
(.
& t.
Cmt ttjft Cemrtt, AVTHORE TmiifiiMtDemmt, D. 10AKSIS ICHI'VICARDI
p 5.tLlmf./«Gim. tttteum. m Pm. tka, cifttliU*i>flr:
BASSVS,
G. Plautzius, Flosculus vernalis, naslovna strana
i
SLOVENSKA MUZIKA
384
HEGE
ACADEMIA PHIL HARMONICORUM JU A ft A CI .
.
.
.
METROPOLI CARNIĈLl^; ADUNATORUM. -
■
•
■
■
•
!
.
:
■
;
'
»Uia Academiae Phil-Harmonico* um Labacenfiunf, tnttf»lrc|aot jam aflnostn. boatac.aft iob fineip anni pršm i poft mil Icfim u placitopa£l»finisliiceft,utnĐatannjmttarinonicofub r iode conocnatiooe koneftjreitecntur.fetl ctiamptrkav jusmoĊi "conccttadonem cemporalem, Ćaelcftcm itlani astcmilm duraturam pie !r> tncntim rerocem: hine pro AcademicoSymbolo Orgaouro D. Virginis C*ciu«, cu. ju»cacn»!,dumfuaTemin tenk HaMoniam dirFuderunf, omnem umencaelam vetfui perfUveiunt, ele&um fuii cum Icmmate : REĆREAT, MENTKJUE PERENVIA MONSTR&T. ' "■ * •' ' II. Ac*>
Mnogi su kompozitori u to vrijeme djelovali i na domaćem, slovenskom tlu, davši znaĉajan doprinos svojom muzikom za isusovaĉke kazališne izvedbe, oratorijima, misama, triosonatama i drugim kompozicijama s podruĉja svjetovne i crkvene muzike. MeĊu njima valja spomenuti muziĉkog direktora spomenutog isusovaĉkog kazališta Janeza Jurija (Johann Georg) Ho-
zhevara {Gottscheer, Gotscheer, Gottseer, Hoĉevar; 1656— — 1717), Mariana Tshadesha (Ĉadeţ; ?— 1718), Mihaela Omersa (Omerza; 1679—1742) i Jurija Leges Academiae Philharmonicorum, odlomak (Georg) Blatniga {Wlatnig, Blatnik; 1693 — nakon 1718). Tu su još Johann Jakob Labassar pl. Lauben-burg (1656—1703), utemeljitelj »Academiae Philharmonicorum« Joto«« Berthold pl. Hoffer (1667—1718), Johann Caspar Goschel (?— 1716), Janez Krstnik (Johannes Baptista) Poliz {Polz, Polec; 1685—1750) i Wolffgangus Conradus Andreas Siberau (1688— —1766). U tom je razdoblju u Ljubljani djelovao i Giuseppe Cle-mehte Bonomi, dirigent kranjskog vicedoma. Bio je podrijetlom Talijan, no njegove izjave dopuštaju pretpostavku da je on, kao i njegovi preci roĊen negdje u Kranjskoj, dakle u Sloveniji. Za boravka u Ljubljani, Bonomi je napisao operu »II Tamerlano« koja je 1732 izvedena u vicedomskoj palaĉi. Uporedo s promjenom društvenih odnosa, u drugoj polovini XVIII st. mijenjaju se i muziĉke prilike. Dotadašnji nosioci muziĉkog ţivota i rada, kao što su gradski muziĉari, Academia Philharmonicorum i isusovaĉko kazalište, postupno nestaju. Prestankom njihove djelatnosti smanjuje se i siizuje opseg muziĉkog stvaralaštva. Zabiljeţeno je tek muziciranje diletanata, kao i izvoĊenje opera, koje su se od 1765 prikazivale u Stanovskom kazalištu u Ljubljani. Kao i ranije, tu i sada gostuju talijanske kazališne druţine, a od 1779 i njemaĉke. Osnivanjem Filharmoniĉne druţbe (Philharmonische Gesellschaft) 1794 u Ljubljani, obnavlja se koncertno muziciranje, no sada s drukĉijim ciljevima i drukĉije organizirano, te je doţivjelo opseţan zamah, a i kvalitetno se uzdiglo. Dokumenti (»Musicali-en-Catalog der PhilharmonischenGesell-schaft«, 1794—1804) potvrĊuju da se potkraj XVIII i poĉetkom XIX st. ras-cvala muziĉka klasika, i to više u izvo-dilaĉkoj praksi nego u stvaralaštvu. Nekoliko kompozitora iz slovenske sredine i tada je djelovalo u tuĊini. MeĊu njih se moţe uvrstiti i kompozitor vokalno-instrumentalnih djela Amandus Ivanĉiĉ (Ivanschitz, Ivansch-iz, Ivancic) iz sredine, odnosno poĉetka druge polovine XVI11 st., ĉije podrijetlo još nije utvrĊeno; u svojim je instrumentalnim djelima slijedio . , Anaeo svirac. Crkva sv Antuna r>rn7cmć*>
XVIII st
tipa; do sada je poznato njegovo djelovanje u samostani Trost kod Graza i u Grazu. U tuĊini su radili i Ljubljanĉai (Francesco) Pollini (1762—1846) ijurij (Georg) Mihevec {! Micheuz; 1805—1882): Pollini u Milanu, a Mihevec na Beĉu, a zatim u Parizu te u Mennecvju kraj Pariza. Ob prihvatila klasiĉne tekovine, a Mihevec u svojim kasnijim zicijama i romantiĉne. Po umjetniĉkom znaĉenju znaĉajniji pripada svakako Polliniju, koji je svojim djelima znatno ) razvoju klavirske tehnike. Na prijelazu i u prvoj polovini XIX st. u Sloveniji in kompozitora. Od umjetnika roĊenih na slovenskom tlu naturaliziranih vrijedni su spomena ponajprije Jakob Ţupa pan; 1734—1810), autor male opere »Belin« (oko 1780), brojne kompozicije unatoĉ oslanjanju na kasni barok 0 prema ranom klasicizmu, zatim Janez Krstnik (Johann 1 Novak (oko 1756—1833), predstavnik ranog klasicizma istakao scenskom muzikom za »Figara«, prema komediji seli dan ali Matiĉek se ţeni« A. T. Linharta, pa stvaralaĉki Gašpar Mašek (Maschek; 1794—1873) te tehniĉki vješt, ] orijentiran simfoniĉar Ferdinand Schiverdt (oko 1770Slovenskoj muzici toga vremena mnogo su pridonijeli još chori ljubljanske katedrale Anton Holler (oko 1760—1826) Benedict Dussik (Dussek, Dušik; 1765 — poslije 1816), potkraj XVIII st. bio instrumentalist i orguljaš ljubljan: tedrale, a neko vrijeme i dirigent Stanovskog kazališta Josef Benesch (Beneš; 1795— —1873), za koga se zna da je dvadesetih godina XIX st. vodio koncerte ljubljanske Filhar-moniĉne druţbe. Sigurno je da su i Dussik i Benesch za boravka MERCATO u Ljubljani i komponirali. Dl Pod utjecajem slovenskog nacionalnog pokreta poĉinje se MALMANTIl tridesetih i ĉetrdesetih godina XIX DRAMA CIOCOSO PER MO: st. muziĉka situacija naglo Dl POLISKNO FEGH mijenjati; raĊa se ţelja za PASTOR ARCADE osamostaljenjem muziĉkog DA RAPFKHSSNTARSI stvaralaštva. Od toga se doba muziĉka NELL' AUGUSTA CT1 nastojanja kreću u dva pravca. Tamo Dl LUBIANA gdje je prevladavao njemaĉki IL CARNEVALE DEL lji element, a to je na reproduktivnom DB0ICATO podruĉju u okviru Filharmoniĉne ALL* rLLUffnUSSIMB druţbe i Stanovskoga kazališta (od ED .CELLENTISSIME DAME 1862 Deţelno gledališĉe), nastavilo se E < VALIEfU DELLA ranijim smjerom. Slovenska SUDET. TA CITTA. nastojanja, od toga vremena na muziĉkom polju udruţena s Štampalo >n Luhiana apreflo d // Afercato di Ma njemaĉkim, krenula su Libreto tiskan u Ljubljani 1763 p vlastitim putevima. gostovanja talijanske o] Bio je to razvojni proces koji je mnogo zahtijevao. U nje slovensko muziĉko stvaralaštvo konkretiziralo u okviru ! skog društva (1848), ĉitaonica (od 1860) i Dramatiĉnoga tva (1867). U to se vrijeme Ljubljana postepeno razvija turno središte slovenskog etniĉkog podruĉja, a muziĉki s< odvija u Glasbenoj matici (1872), Cecilijinom društvu i Operi Slovenskog deţelnog gledališĉa (1892). Parale! povećava broj reproduktivnih tijela, kao i njihov kvalil iz jednostavnih vokalnih i instrumentalnih ansambla iz kvalitetna muziĉka udruţenja. Potkraj XIX st. ojaĉala je slo operna reprodukcija, a osnivanjem orkestra Slovenske monije (1908) stvorene su nove mogućnosti za koncertni ; Istodobno se povećava broj tiskanih kompozicija, a p izlaziti i prvi slovenski muziĉki ĉasopisi (»Cerkveni glasi 1878—1945; »Glasbena zora«, 1899—1900; »Novi akordi« —14), kao i samostalne muziĉke publikacije. U drugoj polovini XIX st. stvorene su sve organiz; forme potrebne za normalan muziĉki ţivot, a sazreli su i za dalji razvoj. Tako su se slovenske muziĉke ustanove, . vodilaĉkim vrstama, naĉinu rada, kvantitetom i kvalitete jednaĉile s institucijama koje su bile u njemaĉkim ruka Paralelno s brigom za muziĉku reprodukciju išao je i formiranja novih vidika u stvaranju umjetniĉke muzike. S rom da se muziĉko stvaralaštvo moralo podrediti nacior zadacima i ciljevima, došlo je sredinom XIX st. do priv nog odstupanja od evropske muziĉke tradicije. Sada su se, 1 traţila vokalna djela s rodoljubnim tekstovima. Iako su te bili vaţniji od muzike, ona je ipak morala biti ugodna, m jom pjevna, a tehniĉki što jednostavnija. MeĊu kompozit ranoklasiĉno koji su njegovali takvu vrstu su bilioblikoMiroslav Vilhar (1818— •
• urazs°se,
i •
i
vanje mannheimskog
SLOVENSKA MUZIKA
Tabulatura za lutnju iz pasijske igre, Škofja Loka
i djelomice Gregor Rihar (1796—1863). Kompozicijski stavak njihovih djela bio je reduciran na jednostavno shvaćenu klasiĉnu tehniku, a sa stilskom orijentacijom tadašnje evropske muzike nije imao nikakve veze. Ostvarenja tih kompozitora bila su znaĉajna najviše kao izvršenje zadatka u okvirima nacionalnog pokreta, premda se ona u estetskom pogledu ne mogu vrednovati evropskim mjerilima. Krajem pedesetih godina XIX st. situacija se poĉela osjetno mijenjati. Slovensko muziĉko stvaralaštvo krenulo je k romantizmu, stilu dotaknutom na kratko već ĉetrdesetih godina {Josip Tomaţevec, 1824—1851). MeĊutim, sada su realno bili sazreli svi uvjeti. Romantizam je trajao više desetljeća i ostavio je vidne tragove, kako u ranijoj fazi, tako i u kasnijoj, zreloj, obuhvaćajući sve muziĉke vrste raširene i u zapadnoevropskoj muzici. Kompozitori iz toga razdoblja dali su vaţne doprinose slovenskoj muziĉkoj kulturi. Jedan od prvih bio je Kamilo (Camillo) Mašek (Maschek; 1831—1859) i neposredno poslije njega Davoriti Jenko (1835—1914), ĉija djela nakon 1863 pripadaju preteţno srpskoj muziĉkoj kulturi. Nakon njih dolaze još brojni suvremenici, medu kojima trojica ĉine svojevrstan vrhunac toga razvojnog razdoblja u Sloveniji. To su Benjamin Ipavec (1829—1908), autor izvrsnih solo-pjesama i prve slovenske romantiĉne opere s povijesnom tematikom (»Teharski plemići«), zatim Fran Gerbiĉ (1840—1917), kompozitor vrijednih orkestralnih djela, kao što su Simfonija u Gduru, dvije »Jugoslavenske balade«, »Jugoslavenska rapsodija«, dvije opere (»Nabor«, »Kres«) i solo-pjesama, te Anton Foerster (1837—1926), koji je svojim solo-pjesmama, zborovima, komornim (»Tri slovenske pesmi za gudaĉki kvintet«) i orkestralnim kompozicijama (»Slovenska suita«), kantatama (»Domovini«) i operama (»Gorenjski slavĉek«, »Dom in rod«) takoĊer obogatio slovensku umjetniĉku muziku romantiĉnog razdoblja. S dotjeranom tehnikom svoga muziĉkog opusa i Foerster je pozitivno utjecao na kompozitorske generacije koje su tek dolazile. Što se nacionalni pokret više bliţio ostvarenju svojih ciljeva, to je potraţnja za angaţiranom muzikom bivala manjom, a time su umjetniĉki kriteriji postajali sve vaţniji. Nastojanje da se slovenska muzika dovede u sklad s aktualnom evropskom muzikom postalo je sve vidljivije, samo se ta tendencija na prijelazu u XX st. i nešto kasnije, nije mogla snaţnije oĉitovati. Prevladava orijentacija kasne i nove romantike, a oslanjanje na elemente slovenskog narodnog melosa naglašenije je nego ranije. Središnje kompozitorske liĉnosti u tom razdoblju bili su Josip Ipavec (1873—1921) koji je sklonost novom stilskom razvoju potvrdio svojim klavirskim kompozicijama i solo-pjesmama, zatim Risto Saviti (Friderik Sirca; 1859—1948), autor triju opera (»Lepa Vida«, »Matija Gubec«, »Gosposvetski sen«), Emil Adamiĉ (1877—1936), zapaţen naroĉito svojim zborovima, pa kompozitor umjetniĉki snaţnih solopjesama Anton Lajovic (1878—1960) i Gojmir Krek (1875— 1942), kome pripada posebna zasluga kao ideologu slovenske muzike prvih desetljeća XX st., usmjerenom u suvremenija kretanja. U tu skupinu ide u svom ranom stvaralaĉkom razdoblju i Fran Serafin Vilhar (1852—1928) koji je kasnije djelovao u Hrvatskoj. Po umjetniĉkim pogledima u tu se generaciju moţe uvrstiti i Janko Ravnik (1891 —), kompozitor izvrsnih solo-pjesama, zborova i djela za klavir, koji se u izrazu i tehnici u nijansama ponekad pribliţuje impresionizmu.
385
Po završetku Prvoga svjetskog rata, bitno su se popravili uvjeti za razvoj muziĉkog stvaralaštva u svim pravcima. U Ljubljani je 1919 utemeljen Konzervatorij Glasbene matice (od 1926 Drţavni konzervatorij, od 1939 Akademija za glasbo), a 1935 osnovana je Ljubljanska filharmonija. Pojavljuju se novi muziĉki ĉasopisi (»Pevec«, 1921—38; »Zbori«, 1925—34; »Nova muzika«, 1928—29), a 1934 utemeljen je u Ljubljani Glasbeno narodopisni institut, kojim zapoĉinje i etnomuzikološka djelatnost. Na muziĉku stilsku orijentaciju s poĉetka XX st. sada se nadovezuje više mlaĊih kompozitora, koji su na granici izmeĊu kasne i nove romantike, ali neki od njih prihvaćaju i novu izraţajnost. U toj generaciji vaţno mjesto pripada Lucijanu Mariji Skerjancu (1900—1973), ĉiji su vrhunski dometi na podruĉju klavirske (»Preludes«, »Nocturnes«), komorne (IV i V gudaĉki kvartet) i orkestralne muzike (5 simfonija, koncerti). Blaţa Arniĉa (1901—1970) privlaĉila je gotovo iskljuĉivo orkestralna muzika (9 simfonija, simfonijske pjesme »Pesem planin«, »Ples ĉarovnic«, »Zapeljivec« i dr.), dok se nešto mlaĊi Marjan Kozina (1907— 1966) osobito istakao na podruĉju orkestra (Simfonija), opere (»Ekvinokcij«), kantate (»Balada Petrice Kerempuha«) i solo-pjesme. Postromantiĉnom stilu ostali su vjerni još neki kompozitori poslije Drugoga svjetskog rata, tradicionalisti koji u zvukovnom pogledu teţe suvremenijem shvaćanju muziĉkog stvaralaštva. To su Uroš Krek (1922—), autor tehniĉki izvrsnih i izraţajno karakteristiĉnih kompozicija (»Inventiones ferales«, »Concertino« za piccolo), zatim Zvonimir Cig-liĉ (1921—) ;rpee caui »5ttelu.b)to prao cup. (1 di s djelima široke izraţajno-sti (»Obreţje E mortis auzra ms foati um poni teatix * m
plesalk« za orkestar). Dane Škerl (1931—), kompozitor izrazite vedrine . (»Serenada« za gudaĉe, »Sinfonia monotematica«), pa u svom prvom razdoblju i Janez Mati-ĉiĉ (1926—), te Alek-sander Lajovic (1920 —) i neoimpresioni-zmu usmjeren Vladimir Lovec (1922 Još u punom jeku tradicionalizma javljaju se Odlomak responzorija, XVIII st. dvadesetih godina u Sloveniji nova aktualna naziranja, ekspresionizam, neo-barok i neoklasicizam, kojima zapoĉinje pokret za prekidanje s tradicijom i stvaraju se temelji za dalji razvoj u dva smjera. Prvi glasnik novog bio je Marij Kogoj (1895—1956), koji se kao ekspre-
Stanovsko gledališĈe u Ljubljani, prva polovina XIX st.
sionist oĉitovao već u svojim solo-pjesmama i klavirskim kompo-
SLOVENSKA MUZIKA
386
LJUBLJANSKA OPERA
zicijama, a posebno u operi »Crne maske«. Nova gledanja sustavno je sistematizirao Slavko Osterc (1895—1941), koji je u svom neoklasicistiĉki zasnovanom kompozitorskom slogu (»Suita« za orkestar, »Passacaglia in koral« za orkestar) dokazao vrijednost naĉela atonalnosti i dodekafonske tehnike (»Sonate pour violoncelle et piano«, »Nonet«, »Quatre pieces symphoniques«). Osterc je slovensku muziku na prijelazu iz dvadesetih u tridesete godine odluĉno usmjerio u pravcu novih evropskih muziĉkih stilova. Za novo su se shvaćanje opredijelili mnogi slovenski kompozitori. Ekspresionistiĉkim su putem išli Matija Bravnilar (1897 —; opera »Hlapec Jernej in njegova pravica«, »Simfoniĉna antiteza«, »Sinfonia stretta«), Srećko Koporc (1900—1965) i Vilko Ukmar (1905 —i »Druga Simfoniĉna poema«, »Sentence« za klavir, »Astralna erotika« za glas i klavir). Neovisno od Osterca, ali u biti istim putem išao je Danilo Švara (1902 —; Druga simfonija, Klavirski trio, »Concerto grosso dodecafono«), a za njima su slijedili najprije Pavel Šivic (1908 —), Marijan Lipovšek (1910 —), Franc Šturm (1912—1943), Demetrij Zebre (1912—1970) i Primoţ Ramovš (1921—). Ovo poletno razdoblje u daljem je napretku zaustavio Drugi svjetski rat. Ipak su i u njemu nastala znaĉajna ostvarenja (zborovi, solo-pjesme, klavirska, komorna i pojedinaĉna orkestralna djela) brojnih stvaralaca, tematski inspiriranih narodnooslobodilaĉkom borbom (Marjan Kozina, Karei Pahor, Pavel Šivic, Franc Šturm, Rado Simoniti i dr). Nakon osloboĊenja uvjeti su se u poredenju s ranijim razdobljima temeljito promijenili. Uz Operu Slovenskog narodnog gledališĉa u Ljubljani, djeluje još i Mariborska opera, a 1947 ponovno je utemeljena Slovenska filharmonija s vlastitim orkestrom. Osim Simfonijskog orkestra Radio-televizije Ljubljana osnivaju se novi orkestri, komorni ansambli i brojni pjevaĉki zborovi. Akademija za glasbo reorganizira se u samostalnu Visoku školu (1945), a na Filozofskom fakultetu ljubljanskog Univerziteta utemeljen je Odjel za muzikologiju (1962). I muziĉka periodika poprima nove dimenzije (»Slovenska glazbena revija«, od 1952 do 1960; »Naši zbori«, od 1946; »Grlica«, od 1953; »Muzikološki zbornik«, od 1965). U novim uvjetima snaţno se razvijaju sve grane muziĉkog djelovanja: stvaralaštvo, muziĉka reproduktivna umjetnost, muzikologija i dr., ĉemu pridonosi niz nadarenih muziĉkih radnika. Nakon stanja u kojemu se slovenska muzika našla za Drugoga svjetskog rata, javlja se akademizam koji je trajao do oko 1950, nastojeći obnoviti kasnu i novoromantiĉnu tradiciju, usmjerujući je u pravcu izvanumjetniĉkih utjecaja. Postromantiĉni tradicionalizam nastavlja se, doduše, i dalje, s naglašenom sklonošću za traţenjem novog zvuka. Ekspresionisti i neoklasiĉari nastavljaju i poslije tridesetih godina svoj ranije zapoĉet put te stvaraju umjetniĉki zrela djela. To su uz Danila Švaru, Vilka Ukmara i Sreĉka Koporca osobito Pavel Šivic (»Sosredja« za orkestar i recitatora, opera »Cortezova vrnitev«), Marijan Lipovšek (II i III suita), Primoţ Ramovš (»Simfonija 68«, »Antiparalele« za klavir i orkestar, »Polvgram« za violonĉelo i klavir, »Theme donne« za trombon i ansambl). Uz navedene kompozitore nastupa i mlaĊa generacija, koja osim atonalizma i dodekafonije uvodi i novije tekovine, serijelnu, konkretnu i elektronsku muziku, upuštajući se u eksperimentiranje i u totalnu organizaciju. U njoj su Janez Matiĉiĉ (»Cosmophonie« za klavir i magnetofonsku vrpcu, »Formes« za magnetofonsku vrpcu), pa Vinko Globokar (1934 —; kantata »Voie«, »Etude pour folklore« I za 19 solista i II za orkestar, »Concerto grosso« za 5 solistiĉkih instrumenata, zbor i orkestar, »Discours IV« za 3 klarineta), Milan Stibilj (1929 —; »Mavrica« za magnetofonsku
vrpcu, »Apokatastasis — Slovenski rekvijem« za tenor, : orkestar, »Zgošĉanja« za trombon, 2 klavira i udaraljke), / trić (1931 —; »Nuances en couleur« za instrumentalni an »Integrali v barvah« za orkestar), Alojz Srebotnjak (1931 — venzione variata« za klavir, »Microsongs« za glas i 13 ins nata, Koncert za harfu i orkestar), Jakob Jeţ (1928 —; 1 »Do fraig amors«), Darjan Boţić (1933 —; »Collage sont altklarinet i 8 izvodilaca, »Requiem —■ Collage sonores« z; netofonsku vrpcu), Pavle Merku (1927 —), Lojze Lebiĉ (19 i Igor Štuhec (1934 —). Premda istomišljenici u novim s njima muziĉkog stvaralaštva, kompozitori se u primjeni ra tehnika meĊusobno dosta razlikuju; jedni su radikalni, umjereni, no još uvijek djelomice povezani uz prvo ra; moderne. Njihov razvojni put još nije dovršen. Pokreti uzrokuju svojim ostvarenjima vjerojatno neće ostati bez odr< utjecaja na budući razvoj. Rezultati što ih biljeţi vrijeme od poĉetka XX st., a < od dvadesetih godina pa sve do današnjih dana, svjedoĉe o ukljuĉivanju slovenske muzike u evropski muziĉki okvir kao c Stvaralaĉka praksa u pogledu stilske orijentacije i kompoz tehnike izjednaĉena je sa stanjem u drugim evropskim zen Istodobno ona donosi svoje specifiĉnosti, uvjetovane znaĉ duhovnog ustrojstva prostora s kojega potjeĉu njezini stv cathedralis ecclesiac labacensis s. Nicolai (rkp.). M. Pohlin Carnioliae, Mitteilungen des Historischen Vereines fiir Krain, 1862. Radics, Frau Mušica in Crain, Ljubljana 1877. — Th. Elze, Die sloW' protestantischen Gesangbiicher des XVI. Jahrhunderts, Venezia 1884. — kuša, Slovensko petje v preteklih dobah, Ljubljana 1890. — A. Trstenj vensko gledališĉe, Ljubljana 1892. — J. Mantuani, Jacob Handl (Gallus VI/l (uvod), 1899. — J. Ĉerin, Pesmi slovenskih protestantskih pesma viri in njih poraba v poreformacijskih ĉasih, Trubarjev zbornik, 190c Wasner, Uber die Messen des Jakob Handl, Mušica divina, 1913. —J. M Pasijonska procesija v Loki, Carniola, 1916. — P. A. Pisk, Das Parodiev in den Messen von Jacobus Gallus (disertacija), 1916 (obj., STMW, 1 M. Kos i F. Stele, Srednjeveški rokopisi v Sloveniji, Ljubljana 1931. — V Naši glasbeniki v ljubljanskih jezuitskih dramah, Cerkveni glasbenik, ] J. Mantuani, Razvoj slovenske glasbe, ibid., 1934. — V. Steska, Jezuitsk drame v Ljubljani, Mladika, 1935. — M. Kos, Conversio Bagoariorurr rantanorum, Ljubljana 1936. — A. Gottron, Gabriel Plautz(i6l2—1641) meister des Mainzer Erzbischofs Schweikard von Kronberg, KMJB, 1936 M. Kos i F. Ramovš, Briţinski spomeniki, Ljubljana 1937. —■ L. M. i Emil Adamiĉ, Ljubljana 1937. — /. Grafenauer, Najstarejši slovenski > icano 1943.—D. Cvetko, Risto Savin — Osebnost in delo, L 1949. — H. Hilschen, Der Musiktheoretiker Balthasar Prasperg, KMJB, : D. Cvetko, Davorin jenko i njegovo doba, Beograd 1952. — Isti, Davori — Doba, Ţivljenje, Delo, Ljubljana 1955. — Isti, Odmevi glasbene kli Slovenskem, Ljubljana 1955. — D. Ludvik, Nemško gledališĉe v Ljub 1. 1790, Ljubljana 1957. — L. M. Škerjanc, Jurij Mihevec — slovens datelj in pianist, Ljubljana 1957. — Z. Kumer, Slovenske prireditve šk bţiĉ i P t i Btlh Ljbljana 1958 D o u i n Kong n 95, 95 Ţivot i rad kompozitora Rista Savina, Beograd 1958. —• Isti, Zgodovina % umetnosti na Slovenskem (3 sv.), Ljubljana 1958—1960. — Isti, Ein unbe Inventarium librorum musicalium aus dem Jahre 1620, Bericht uber den si musikwissenschaftlichen Kongress Kassel 1959 J Pohanka(uredn
soni« Glasbenik Muzejskega društva za Slovenijo 1942 G Vale 11 (uvod), Ljubljana 1963. — Isti, Testimonianza di Paolo Santonino su] dizioni della mušica in Slovenia verso la fine del secolo XV, A Ettore I Bologna 1963. — L. M. Škerjanc, Kompozicijska tehnika Jakoba Peteli lusa, Ljubljana 1963.—D. Cvetko, Stoletja slovenske glasbe, Ljubljana 1 Isti, Jacobus Gallus Carniolus, Ljubljana 1965. — A. B. Skei, Jacob J »Moralia«, MQ, 1966. —■ D. Cvetko, La Musique slovene du XVI au siecle, Mušica antiqua, 1966. — Isti, II Tamerlano de Giuseppe Clementi mi, Essavs Presented to Egon Wellesz, Oxford 1966. — Isti, Histoire de 1 que slovene, Maribor 1967. — Isti, Das erste slowenische Gesangbuch, Ji fiir Liturgik und Hvmnologie, 1967.'— Isti, Slowenische Musik bis zur ne, Zvuk 1967, 77—78. — A. Rijavec, Glasbeno delo na Slovenskem v c protestantizma, Ljubljana 1967. —• J. Hb'fler, Rekonstrukcija srednje sekvenciarija v osrednji Sloveniji, Muzikološki zbornik, 1967. — /. Vojš ljanĉan Franciscus de Pavonibus, organist v Dubrovniku leta 1463, ibid —- A . Gottron, Gabriel Plautz — dvorni kapelnik v Mainzu, ibid., 1968 Cvetko, Die Quellen zur Biographie von J. B. Dolar, Acta Congressus H Slavicae Salisburgensis 1963, Wiesbaden 1968.— Isti, Die Musik der slowe Protestanten, Geschichte, Kultur und Geisteswelt der Slowenen, M 1968. — Isti, Gustav Mahlers Saison 1881/1882 in Laibach, Musik de tens, 1969. — J. Sniţkova, Prispevek k odnosom Jacobusa Gallusa do Prage, ibid., 1970. — J. Hojler, Tokovi glasbene kulture na Slovens] zaĉetkov do 19. st., Ljubljana 1970. —J. Sivec, Opera v Stanovskem gli v Ljubljani od leta 1790 do leta 1861, Ljubljana 1971. — Isti, Kompc stavek Wolfganga Stricciusa, Ljubljana 1972. — J. Hofler, P. Johannes I Dolar (um 1620—1673) — Beitrage zu seiner Lebensgeschichte, MF, 1 D. Cvetko, Jacobus Gallus — Sein Leben und Werk, Miinchen 1972. Rijavec, Kompozicijski stavek komornih instrumentalnih skladb Slavka C Ljubljana 1972. —■ Isti, Novejši slovenski godalni kvartet, Muzikološki z 1973. —' Isti, Slavko Osterc und die stilistische Situation seiner Zeit, uber den internationalen musikwissenschaftlichen Kongress Bonn 1970, r 973- —" S- Škerljj Italijansko gledališĉe v Ljubljani v preteklih stoletjih. ljana 1973. — V. Špendov, Organ Music in Slovenia since 1900, Lemont(I 1973. —" P- Kuret, Glasbeni instrumenti na srednjeveških freskah na J skem, Ljubljana 1973. —■ D. Cvetko, Die soziologischen und nationalen gungen fur die Wandlungen in der musikalischen Situation bei den Su d
SLOVENSKA MUZIKA — SLJEPAĈKA AKADEMIJA im 19. Jh., International Review of the Aesthetics and Sociology of Music, 1974. —■ J. Hofler, Slovenska cerkvena pesem v 18. St. (disertacija), Ljubljana 1975.— D. Cvetko, Musikgeschichte der Sudslawen, Kassel i Maribor 1975. —■ M. Špendal, Glasbene predstave na odru mariborskega gledališĉa od 1785 do 1861, Maribor 1975. — A. Rijavec, Twentieth Century Slovene Composers — Slowenische Ko mponisten des 20. Jahrhunderts, Ljubljana i Koln 1975. — /. Klemenĉić, Kompozicijski stavek v klavirskih skladbah Marija Kogoja, Ljub ljana 1976. D. Co.
SLOVENSKI OKTET, vokalni ansambl osnovan 1951 u Ljubljani na poticaj slovenskih iseljenika u Americi. Prvi umjet niĉki rukovodilac bio je Janez Bole, a ĉlanovi okteta Gašper Dermota, Janez Lipušĉek, Marij Kogoj, Bozo Grošelj, Tone Kozlevĉar, Romsn Petrovĉiĉ, Artur Šulc i Tone Petrovĉiĉ; povremeno su u njemu sudjelovali Dragiša Ognjanović i Rudolf Franci. Pod umjetniĉkim vodstvom Valensa Vodušeka i kasnije Darijrna Boţica, ansambl se razvio u muziĉko tijelo vrhunske umjetniĉke kvalitete i zauzeo najuglednije mjesto medu jugoslavenskim vo kalnim sastavima. Nastavljajući bogatu tradiciju zborskog pje vanja u Sloveniji, ansambl je izgradio velik koncertni repertoar, u kojemu su podjednako zastupani renesansni madrigali i moteti, jugoslavenska umjetniĉka i narodna muzika, kao i popularne pjesme drugih naroda; posebno mjesto u njemu zauzima slovenska mu zika. S. o. dobio je najlaskavije ocjene uglednih muziĉkih struĉ njaka i kritiĉara u domovini i na gostovanjima u brojnim evrop skim zemljama, u NR Kini, SAD, Kanadi, Islandu i dr., a snimio je i niz gramofonskih ploĉa. Ĉlanovi ansambla su danas (1975) Joţe Koreš, Danilo Ĉadeţ, Peter Ambroz, Bozo Grošelj, Andrej Štrukelj, Tone Kozlevĉar, Marijan Štefanĉiĉ i Peter Care. Um jetniĉki voda ansambla je (1976) Anton Nanut. A. Rij. SLOVENSKO PEVSKO DRUŠTVO osnovao je u Beĉu 1859 Davorin Jenko uz pomoć Valentina Zarnika. Jenko je bio prvi društveni zborovoĊa. Društvo je prireĊivalo »b esede«, a sa svojim pjevaĉkim zborom sudjelovalo je na svim tadanjim slovenskim i slavenskim priredbama u Beĉu. Ĉlanovi su bili i Srbi, Hrvati i Bugari. Društvo je osobito utjecalo na slovenske studente, kod kojih je budilo nacionalnu svijest, a bilo je vaţno i za stvaralaĉki rad D. Jenka koji je komponirao za potrebe dru štva. Kad je 1862 u Beĉu osnovano Slavensko pjevaĉko društvo, što ga je vodio A. B. Fiirchtgott-Tovaĉovskv, stupila je u nj većina pjevaĉa Slovenskog pevskog društva, pa se ono iste godine razišlo. LIT.: F. Rakuša, Slovensko petje v preteklih dobah, Ljubljana 1890. — J. Vencajz, Spomenica o petindvajsetletnici akademskega društva »Slovenija« na Dunaji, Ljubljana 1894. — /. Prijatelj, Vloga omladine v prvem odobju mladoslovenskoga pokreta, Ljubljanski zvon, 1924, 3—12. — D. Cvetko, Davorin Jenko i njegovo doba, Beograd 1952. — Isti, Davorin Jenko, Doba — Ţivljenje — Delo, Ljubljana 1955. D. Co.
SLOW-FOX (slow-foxtrot, slovv), društveni ples dvodjelne mjere, umjerena tempa. Razvio se iz fox-trota kao njegova polaganija varijanta i uvrstio medu standardne plesove. SLUĈAJNE HARMONIJE (njem. zufallige Harmoniebildungen), prema klasiĉnom harmonijskom stanovištu, istodobne kombinacije tonova, koje nastaju zajedniĉkim zvuĉanjem nekog akorda i razliĉitih neakordiĉkih tonova, ili zajedniĉkim zvuĉanjem samih neakordiĉkih tonova. Sluĉajne su harmonije redovito diso-' nantne pa izazivaju potrebu za rješenjem (-> Akordiĉki tonovi, ■^■Neakordiĉki tonovi, -» Konsonanca i disonanca, -s» Rješenje). Ka-
rakteristiĉni »Tristanov akord« iz Wagnerove muziĉke drame Tristan i Izolda, zapravo je sluĉajna harmonija nastala kao rezultat istodobnoga zvuĉanja akordiĉkih tonova /, h, dis i neakordiĉkog tona gis, koji je nepripravljena uzlazna zaostajalica na akordiĉki R.Wagner:Tristan und Isolde ton a:
U idućem primjeru sluĉajna je harmonija, naprotiv, rezultat istodobnoga zvuĉanja ĉetiriju neakordiĉkih tonova, koji nepripra-vljeno i potpuno slobodno nastupaju i koji se mogu tumaĉiti kao nepripravljene zaostajalice, i to: his kao zaostajalica na cis, no koja slobodno »odskaĉe« na fis, d takoĊer kao zaostajalica na as, gis kao zaostajalica na fis i a (zapravo gisisl) kao zaostajalica na ais (-> Zaostajalica): L.Janaček:Taras Bulba
N. Dć.
387
SLUH, funkcija uha kao slušnog osjetila. Sloţeni proces od primanja zvukova vanjskim uhom do osjeta izazvanih podraţajem slušnog ţivca objašnjava fiziološka akustika (-> Akustika); slušanje kao sadrţaj svijesti ulazi u podruĉje psihologije. Fiziološki zdravim sluhom opaţaju se šumovi i tonovi. Ta primarna, ĉisto biološka funkcija sluha, koja sluţi opaţanju okoline, orijentiranju i sporazumijevanju, moţe biti poremećena priroĊenim defektom (gluhoća) ili patološkim promjenama. Fiziološki zdrav sluh gotovo je uvijek sposoban i za razlikovanje tonova s njihovim svojstvima: visinom, trajanjem, jaĉinom i bojom. Taivo svojstvo nazivamo muzikalnim sluhom, koji opet moţe biti apsolutan ili relativan (->■ Apsolutan sluh, H* Relativan sluh). Potpuno pomanjkanje sposobnosti za razlikovanje tonova naziva se tonalnom gluhoćom; ta je pojava jednako rijetka kao i sljepoća za boj e (-> Odgoj sluha). LIT.: H. Henset, Gehorphvsiologie, MGG, IV, 1955.
J. Pj.
SLUR (engl.), 1. luk kojim se povezuje niz tonova kad ih treba izvesti legato. 2. Ukras što su ga uveli francuski clavecinisti pod nazivom coule sur une tierce (-^- Coule).
SLUSZNY, Naum, belgijski pijanist (Ţeneva, 30. III 1914 —). Studirao na konzervatorijima u Antwerpenu i Bruxellesu, klavir uĉio kod V. Aškenazija. Koncertni pijanist na turnejama po Evropi, Kanadi i zapadnoj Africi, posebno se istakao kao interpret Beethovenovih djela. Vodio je majstorsku klasu za klavir u Monsu; od 1971 je profesor na Konzervatoriju u Bruxel lesu. S. je utemeljitelj trija Reine Elisabeth de Belgiaue. Ogledao se i kao kompozitor (meĊu ostalima komponirao Jugoslavensku rapsodiju za klavirski trio). SLUŠANJE nije samo pasivno primanje zvuĉnih utisaka, već ako se radi o muzikalnom slušanju pre svega aktivno shvatanje zvuĉnih fenomena u horizontalnom (sukcesivnom) i vertikalnom (simultanom) zbivanju, sa ciljem da im se prida smisaona povezanost. Pored ovakvog auditivno-sintetiĉkog slušanja koje prati detalje slaţući ih pomoću muziĉke memorije u utisak celine, postoji i globalno s. koje prvenstveno percipira veće tematsko-harmonske komplekse, dajući na taj naĉin pregled krupnih linija muziĉke forme; pri tome slušalac ĉesto doţivljuje vremensku sukcesiju kao predstavu prostornog rasporeda, tj. muziĉki oblik mu se ukazuje u vidu zvuĉne arhitekture. Akustiĉki fenomen i psihološki doţivljaj ne moraju se uvek poklapati: tonovi u temperiranom sistemu visinski identiĉni (enharmonijski) mogu se —-u zavisnosti od konteksta — shvatiti kao funkcionalno razliĉiti (npr. u C-duru ton cis oseća se kao vodica naviše, a njemu enharmonijski, dakle zvuĉno jednak ton des kao vodica naniţe), i obratno: visina tona moţe varirati u izvesnim granicama, a da se funkcionalno shvatanje ne promeni (npr. i prirodna, i pitagorejska, temperirana velika terca ĉuje se kao velika terca). Poznata akustiĉka varka sastoji se u tome što tonovi visokoga registra ljudskoga glasa zvuĉe napetije i stoga izgledaju viši no što su u stvari (obrnuto je kod dubokoga registra), tako da npr. sopran i tenor koji pevaju u oktavama izgledaju kao da pevaju unisono, a ako odista pevaju unisono — ĉini se kao da je tenor iznad soprana. Povezivanje muzike sa konkretnim predstavama karakteristiĉno je za laiĉko-diletantsko s. koje u muzici traţi pre svega programski element, literarnu fabulu, jer mu je zvuĉno-emocionalna sadrţina muzike teţe pristupaĉna. Nezavisno od toga, muzika moţe izazvati vizuelnu asocijaciju boja u vezi sa tonalitetima ili zvuĉnim tembrima instrumenata. LIT.: H. v. Helmholtz, Die Lehre von den Tonempfmdungen als phvsiolo gische Grundlage der Musik, Braunschvveig 1863. — C. Stumpf, Tonpsvchologie (2 sv.), Leipzig 1883—90. — A. Maecklenburg, Pathologische Erscheinungen auf dem Gebiete des musikalischen HSrens, M, 1912. — H. Riemann, Lehre von den Tonvorstellungen, PJB, 1914—15. — G. Becking, Horen und Analysieren, ZFMW, 1922. — F. Reuter, Das musikalische Horerr auf psychologischer Grundlage, Leipzig 1925. — H. Besseler, Grundfragen des musikalischen Horens, PJB, 1925. — H. Husmann, Der Aufbau der Geh8rwahrnehmungen, AFMW, 1927. — G. Becking, Musikhoren, 1938. — A. F. Ravidon-Smith, Theories of Sensation, Cambridge 1938. — H. Mersmann, Musikhoren, Frank furt a. M. 1952. — H. Besseler, Das musikalische Horen der Neuzeit, Leipzig 1959. —• H. H. Eggebrecht, Musik als Tonsprache, AFMW, 1961. —• Z. Lissa, Zur historischen Veranderlichkeit der musikalischen Apperzeption , Festschrift H. Besseler, Leipzig 1961. — R. Stephan, Horprobleme serieller Musik, u djelu Der Wandel des musikalischen Horens, Berlin 1962. V. Peć.
SLUŠNE KVINTE -> Paralelne oktave i paralelne kvinte SLJEPAĈKA AKADEMIJA, škola za guslare koja je, prema nepotpunim historijskim podacima, postojala u Irigu (Srijem) u drugoj polovini XVIII st. i djelovala do 1848. Ĉini se da je naziv s. a. imao ironiĉki prizvuk. U Okrugićevu kazališnom komadu Saćurice i šubare spominje se i lice Pantelija »ravnatelj akademije sljepaĉke (iriške)«. Sliĉna muziĉka škola postojala je oko sredine XIX st. i u Slankamenu. U njoj su slijepci uĉili narodno pjevanje kod ĉuvenih guslara, a nastava je trajala nekoliko godina (prema nekim podacima i 9 godina).
388
SLJEPAĈKA AKADEMIJA — SMANJENI SEPTAKORD
Danas guslarska umjetnost postepeno propada. Zbog toga se u nekim našim mjestima otvaraju teĉajevi za odgoj mlaĊih guslara (npr. Blato na Korĉuli) i prireĊuju se guslarski sastanci i guslarska natjecanja. Polaznici takvih ustanova odgajaju se na naslijeĊu guslarske tradicije, premda steĉeno umijeće ne moţe u potpunosti nadomjestiti izvorno guslarsko stvaralaštvo, v. Ţc. SLJEPAĈKO NOTNO PISMO, sistem notnih znakova koji je 1839 definitivno razradio L. Braille (1809—52), i sam slijepac, izumitelj pisma za slijepe. Na kongresu u Parizu 1929 prihvaćen je Braillov notni sistem kao meĊunarodno s. n. p. Kao i u slovĉanom pismu za slijepe i s. n. p. temelji se na izboĉenim toĉkama. Osnov je skupina od šest toĉaka: 2 •
septakord koji se sastoji od male terce, smanjene kvinte i sn septime, odnosno od tri male terce, smještene jedna iznad
S. s. nalazi se na VII stupnju harmonijske mol-ljestvic dominantnu funkciju (-> Harmonijske funkcije):
5 • O broju i smještaju
toĉaka ovisi znaĉenje pojedine oznake. Tako se znakovima
biljeţe tonovi c-h, i to u osminskoj vrijednosti. Dodavanjem treće ili šeste toĉke mijenja se ritmiĉko trajanje nota. Taktovi se meĊusobno odjeljuju praznim prostorom, a vrstu mjere slijepi muziĉar odreĊuje po broju znakova u taktu. Umjesto kljuĉa s. n. p. upotrebljava posebne znakove za pojedine oktave. Kod akorda biljeţi se samo temeljni ton uz oznake za intervalske razmake meĊu ostalim tonovima. S. n. p. obiluje i skraćenicama. Kod svih muziĉkih tekstova za instrumente s tipkama, kad je potrebno upisivati dionice obiju ruku, dijeli se partitura na od lomke od po osam taktova. Najprije se biljeţi tekst za desnu ruku, a neposredno na nj nadovezuje se tekst za lijevu ruku. Slijepi muziĉar mora dakle najprije memorirati odreĊeni muziĉki odlomak da bi ga zatim mogao odsvirati. Nedostatak je sljepaĉkoga notnog pisma njegova linearnost. I harmonije i melodije upisuju se na istoj visinskoj razini, pa time otpada grafiĉki doţivljaj melodijskoga kretanja i harmonijskih odnosa. Sljepaĉkim notnim pismom zabiljeţena su gotovo sva najvaţ nija djela klasiĉne i romantiĉne solistiĉke literature, a djelomice i kompozicije baroka i suvremene muzike, kao i neki od najvaţ nijih radova s podruĉja muziĉke teorije. Najveće izdavaĉke kuće, koje se bave tiskanjem muzikalija za slijepe, nalaze se u Hannoveru, Beĉu, Frankfurtu, Berlinu, Parizu, Londonu i Kobenhavnu. E. A. S. SMAILOVIĆ, Avdo, kompozitor (Visoko, 14. VIII 1917 —). U mladosti se, kao metalski radnik, muzikom i komponiranjem bavio amaterski; 1935—47, sa povremenim prekidima, vodio amaterske duvaĉke orkestre u Zenici, Banjoj Luci i Sarajevu. Studije muzike zapoĉinje 1948; završio u Sarajevu Srednju muziĉku školu i muziĉki odsjek na Višoj pedagoškoj školi i 1955 upisao se na nastavniĉki odsjek Muziĉke akademije; na Akademiji za glasbo u Ljubljani 1968 diplomirao iz kompozicije i 1970 završio postdiplomske studije (L. M. Škerjanc). Djeluje u Sarajevu; 1957 —70 nastavnik na Uĉiteljskoj, Srednjoj fiskulturnoj i Višoj pedagoškoj školi i od 1970 na Pedagoškoj akademiji. Svoja vokalna i instrumentalna djela gradi preteţno na tekovinama narodne muziĉke tradicije Bosne i Hercegovine. Naklonjen programskoj tematici S. pokazuje teţnju za oblikovanjem ekspresivnog i neposrednog zvuĉnog izraza. DJELA. ORKESTRALNA: simfonijski stav ProbuĊena kasaba, 1952; suita za gudaĉe Djeĉije radosti, 1957; Concerlino za klarinet, klavir, timpane i gudaĉki orkestar, 1965; suite In modo scolare, 1965 i Padigman, 1968; simfonijski stav Ad hominem, 1970. —■ KOMORNA: duvaĉki trio, 1957; Impresije za violinu i klavir, 1961; Lamento drammatico i Scherzo za fagot i klavir, 1963; Pastorala za obou i klavir, 1963; Fantazija za flautu i klavir, 1963. — VOKALNA: Lirika sa pepela (D. Sekulić) za mezzosopran i kamerni ansambl, 1967; horovi; solo-pjesme {Ljubavna lirika stare Hercegovine, 1952—65). ■— Obrade narodnih pjesama. S. Šp.
SMANJENI INTERVALI. Kromatskim povišenjem donjega tona ili kromatskim sniţenjem gornjeg tona ĉisti i mali intervali postaju smanjeni. Kad kromatska promjena smanji razmak iz meĊu tonova intervala za polustepen, tada je interval jedanput smanjen, npr. e-g (cijeli stepen + polustepen) jest mala terca, a eis-g ili e-ges (cijeli stepen) je smanjena terca. Smanjenjem za dva polustepena dobiva se dvostruko smanjen interval, npr. eis-ges (polustepen) jest dvostruko smanjena terca. Svi s. i. teoretski su disonantni, premda su zvukovno mnogi od njih enharmonijski jednaki konsonantnim intervalima, npr. cis-b, disonantna smanjena septima, enharmonijski je jednaka konsonantnoj ve likoj seksti cis-ais. M. Kun. SMANJENI SEPTAKORD (engl. diminished seventh chord, franc. accord de septieme dominuee, njem. verminderter Septimenakkord ili verminderter Septakkord, tal. accordo di settima diminuitd),
MeĊutim, on se kao alterirani akord moţe pojaviti i 1 gim stupnjevima, kako u duru, tako i u molu. U duru na V] nju (u dominantnoj funkciji), na povišenom I (u funkciji nante II stupnja), na povišenom II (u funkciji dominai stupnja), na III (u funkciji dominante IV stupnja), na pov IV (u funkciji dominante dominante) i na povišenom V : (u funkciji dominante VI stupnja): j
B: D/11 As: D/II! III
8: D/IV IV
F: DD
D
Es: D
U molu još na povišenom III stupnju (u funkciji don IV stupnja) i na povišenom IV stupnju (u funkciji domina: minante) (-> Alterirani akordi, -> Dominanta dominante, —. gostranost akorda, -> Sekundarne dominante):
g: D/IV IV f:
DD
H D
uQ
No mnogostranost ovog akorda nije time ni izdaleka isci Budući da je razmak izmeĊu pojedinih tonova smanjenog korda — tj. mala terca — isti i kod obrata (jer je povećana s enharmonijski identiĉna s malom tercom), to svaki ton sm; septakorda moţe postati temeljnim tonom, s tim da će se u : pojedinom sluĉaju akord drukĉije pisati. Tako nastaju ĉeti: njena septakorda, koji su svi sastavljeni od istih, samo en nijski promjenjenih, tonova (o- Enharmonija):
m
II, „8
Kako se svaki od ova ĉetiri smanjena septakorda moţ kao dijatonski, bilo kao alterirani akord, nalaziti u devet tih tonaliteta, to se zapravo jedan te isti smanjeni septakorc potrebne enharmonijske promjene — praktiĉki moţe upe u svim tonalitetima:
o,C B As G,g f.F Es
es(dis), Es Des (Cis) Ces(H) B, b(ais) as(gis),As Ses (Fis)
fis.Fis(Ges) E
a,A G F E,e
D Cis (Des), cis h, H(Oes)
d,D C
A
Prema tome se svaki s. s. moţe upotrebiti u svakom ton: Stoga je s. s. idealno sredstvo za modulaciju sviju vrsta, a m za enharmonijske (-> Modulacija): #••
^^3
f fff*[
SMANJENI SEPTAKORD — SMEND MeĊutim, on se u XVIII i XIX st. i suviše ĉesto i pretjerano upotrebljavao, tako da je u stanovitom smislu postao banalan, pa je to i razlog, što se u muzici XX st. taj akord izbjegava više od svih drugih akorda tradicionalnoga harmonijskog sustava. Mnogi muziĉki teoretiĉari smatraju s. s., kao i septakord što se nalazi na VII stupnju dur-ljestvice, dominantnim nonakordima, kojima nedostaje temeljni ton (-> Dominantne harmonije, -»■ Nonakord):
N. Dć.
SMANJENI TROZVUK (smanjeni kvintakord; engl. diminished triad, franc. accord de quinte diminuee, njem. verminderter Dreiklang, tal. triade diminuita), akord koji se sastoji od male terce i smanjene kvinte, raĉunajući od najniţeg tona. Nalazi se na VII stupnju u duru, na II i VII stupnju u molu te na VI stupnju uzlazne melodijske mol-ljestvice: C-dur(c-mol)
1% *^
8 vit
a-mol
— II
d-mol
8 ii
|| \> t| § ijvi
||
Kad se s. t. nalazi na VII stupnju — u duru ili molu — temeljni mu je ton -» vodica, koja daje akordu dominantnu funkciju (s- Dominantne harmonije, -> Harmonijske funkcije, -*■ Temeljni ton i temeljni oblik akorda).
S. t. redovito se upotrebljava u obliku -s- sekstakorda jer se u temeljnom obliku smanjena kvinta, koju tada ĉini jedan od gornjih glasova s basom, ĉesto neugodno doima: C-dur(c-mol)
9
a-mol o
8 £
r*
8
#8
VII 6
MeĊutim, priprava kvinte ili dobro voĊenje glasova omogućuje muzikalnu primjenu smanjenog trozvuka i u temeljnom obliku:
T
f
r dtfc
Pojedini teoretiĉari smatraju s. t. na VII stupnju dominantnim septakordom kojemu nedostaje temeljni ton:
N. Dć.
SMAREGLIA, Antonio, talijanski kompozitor (Pula, 5. V 1854 — GraĊo kod Trsta, 15. IV 1929). Majka mu je bila Hrvatica. Srednju školu polazio djelomice u Beĉu; 1872 upisao se na Konzervatorij u Milanu; tu mu je nastavnik iz kompozicije bio F. Faccio. Po završetku studija S. se daje na komponiranje opera, no upravo u doba kad je s operom // Vassallo di Szigeth (1889) nastala nova faza u njegovu stvaranju, obogaćena prouĉavanjem starih talijanskih polifoniĉara, Bacha, Beethovena i, nadasve, Wagnera, došao je u sukob s nakladniĉkom kućom Ricordi koja je, zajedno s izdavaĉem Sonzognom, već bila monopolizirala kazališne izvedbe u Italiji. Otada su Smaregli bila zatvorena vrata talijanskih kazališta. Svoja djela povjerava on stranim pozornicama i tek mu gdjekad uspijeva da za njih zainteresira pokoju talijansku. Od 1895 ţivio je u Trstu, a nekoliko godina kasnije je oslijepio. Otpor na koji je Smareglina umjetnost naišla u Italiji svakako
389
je posljedica i njegova umjetniĉkoga stava. Smaregline opere, poĉevši od // Vassallo di Szigeth, u kojemu prvi put primjenjuje sustav Wagnerovih lajtmotiva, zatekle su talijansku publiku ne-
pripravnom. Ona je bila navikla na belkantistiĉku raspjevanost i rijetko suoĉena s izvoĊenjima Smareglinih djela, pa ih nije mogla odmah razumjeti i valjano ocijeniti. Ta publika nije mogla spoznati da je S. snaţan talent ĉije opere odaju jakost umjetniĉkih emocija, neposrednost i iskrenost izraza, cjelovitost arhitektonske linije, zanimljivost instrumentacije, smjelost harmonije i bogatstvo kontrapunktiĉkoga tkiva. Najvrednija su Smareglina djela opere Nozze istriane, u kojoj se mjestimice pojavljuje i prizvuk istarskoga folklora i Oceana. Odabirući svoja, ne uvijek najsretnija, libreta, oĉitovao je S. širinu u pogledu ukusa koja ga je vodila od oţivljavanja historijskih sredina do realistiĉkoga prikazivanja sukoba, od igre neminovne fatalnosti do kasnoromantiĉarskih evociranja natprirodnih, fantastiĉnih svjetova. DJELA: simfonijska pjesma Leonora. — DRAMSKA. Opere: Preziosa, 1879; Bianca di Cervia, 1882; Re Nala, 1887; Der Vassall von Szigeth, 1889; Cornelius Schutt, 1893 (kasnije preraĊena pod naslovom Pittori fiamminghi); Nozze istriane, 1895; La Falena, 1897; Oceana, 1903 i L'Abisso, 1914. — Solo-pjesme. — Crkvene kompozicije (Salve Regina; Pater nosler; Ave Maria). LIT.: G. Zuccoli, Antonio Smareglia, Trieste 1923. —■ L. Levi, Un grande operista: Antonio Smareglia, RMI, 1929. — G. D. Nacamuli, Antonio Smareglia,2 Trieste 1930. — A. Smareglia, Vita ed arte di Antonio Smareglia, Lugano I93 (U izd. 1936). — A. Tabouret, Antonio Smareglia, Pola 1933. — M. Smareglia, Antonio Smareglia, Pola 1934. — A. Rubino, Per il decennale della morte di Antonio Smareglia. Studio storico-artistico, Dignano d'Istria, 1939. — N. Polić, Zaboravljeni istaknuti kompozitor Antonio Smareglia, Rijeĉka revija, 1958, 3—4. — E. Perpich, Antonio Smareglia (disertacija), Trieste 1960. — V. Fajdetić, Antonio Smareglia, Novi list, Rijeka 1961. — A. Damerini, Antonio Smareglia, MGG, XII, 1965. — V. Levi, La Vita musicale a Trieste, Milano 1968. — S. Benco, Ricordi di Antonio Smareglia, Duino 1968. J. As.
SMART, 1. George Thomas, engleski dirigent i kompozitor (London, 10. V 1776 — 23. II 1867). Od 1791 orguljaš je u St. James's Chapel u Londonu; istodobno nastupao i kao violinist u Salomonovu orkestru. God. 1813—44 dirigent je londonskoga Filharmonijskog društva, od 1822 i orguljaš kraljevske kapele. Uz to 1813—25 dirigirao oratorijskim izvedbama (Lenten orato-rios), 1823—40 uspješno vodio mnoge koncerte i festivale velikoga stila u razliĉnim engleskim gradovima. Bio je cijenjen pjevaĉki pedagog; njegove su uĉenice bile glasovite pjevaĉice H. Sontag, J. Lind i M. Malibran. S. je Englesku upoznao s Beetho-venovim i Schumannovim djelima. DJELA: 2 sonate za klavir; zbirka gleea i kanona, 1836 (2 gleea • — The Squirrel i The Butterfly's Bali — postala su veoma popularna). — Dva sveska crkvene muzike (anthemi, pjesme i dr.). —■ Izdao Handelov Dcttinger Te Deum i madrigale O. Gibbonsa.
2. Henry Thomas, orguljaš i kompozitor (London, 26. X 1813 — 6. VII 1879). Nećak Georgea Thomasa; od 1831 orguljaš u Blackburnu, Lancashire, 1836—64 u Londonu (St. Philip's Church, St. Luke's, St. Pancras). Potkraj ţivota oslijepio pa je svoje kompozicije (sve kantate) diktirao drugima. Bio je sjajan virtuoz, a osobito se isticao kao improvizator. DJELA: brojne ko mpozicije za orgulje. — Opera Bena or The Gnome of the Hartzberg, 1855. — VOKALNA. 4 kantate: The Bridge of Dunkerron (najbolje djelo), 1864; King Rene's Daughhter, 1871; The Fishermaidens (samo za ţenske glasove), 1871 i Jacob, 1873. Anthemi; višeglasne pjesme; dueti, terceti; solo-pjesme. — Izdao neke Handelove kompozicije (13 talijanskih dueta i 2 tria). LIT.: W. Spark, Henry Smart, His Life and Works, London 1881. — • W. D. Seymour, Henry Smart, London 1881. — H. B. Cox i L. E. Cox, Leaves from the Journals of Sir George Smart, London 1907. — C. Maclean, Sir George Smart, Musician-Diarist, SBIMG, 1909. — A. Hyatt King, The Importance of Sir George Smart, Musical Times, 1950. — Ch. Cudworth, Smart, obitelj, MGG, XII, 1965.
SMEND, 1. Julius, njemaĉki teolog i muzikolog (Lengerich, 10. V 1857 — Munster i. W., 7. VI 1930). Predavao teologiju u Bonnu, od 1893 u Strasbourgu, a od 1918 u Miinsteru i. W. Sa F. Spittom osniva 1896 ĉasopis Monatsschrift ftir Gottes-dienst und, kirchliche Kunst kojemu ostaje trajni suradnik. Mnogo se bavio ţivotom i umjetnošću J. S. Bacha. DJELA: Zum Gedachtnis Mozarts, 1892; Die evangelischen deutschen Messen bis sur Luthers Deutscher Messe, 1896; Kirchenbuch fiir evangelische Gemeinden, 1906; Die rbtnische Messe, 1920; Luthers Lied von 1524, 1924; Kirchenkunde, 1926 i 1928; Smendove propovjedi odrţane prigodom Bachovih sveĉanosti štampane su u Bachovu godišnjaku (Bach-Jahrbuch) u kojem su objavljeni i neki njegovi ĉlanci. — Brojne liturgiĉke studije. — Povodom njegove 70. obljetnice ţivota objavljena je spomenica Gottesdienstliche Fragen der Gegenzvart, 1927.
2. Friedrich, muzikolog (Strasbourg, 26. VIII 1893—■)• Sin Juliusa; studirao u Strasbourgu, Tiibingenu, Marburgu i Miinsteru, gdje 1921—-23 radi u univerzitetskoj knjiţnici. God. 1923—45 u Berlinu bibliotekar Drţavne knjiţnice, a od 1945 docent i zatim profesor muzikologije na berlinskoj Visokoj crkvenoj školi (1954—-57 rektor). God. 1963 objavljen je Festschrift F. Smend. DJELA: Luther und Bach, 1947; J. S. Bach. Kirchen-Kantaten (6 svO, 1947—49 (II izd. 1950); J. S. Bach bei seinem Namen gerufen, 1950; Bach in Kothen, 1951; Goethes Verhaltnis zu Bach, 1955; Bach Studien, 1969 (red. Ch. Wolff). ■—■ Izdao djela J. S. Bacha: Mehrstimmige Chordle (2 sv.), 1932; Schdferkantate »Entfiiehet verschzuindet« (partitura), 1943; Unschuld, Kleinod reiner Seelen, 1950; Missa, Symbolum Nicenum, Sanctus, Osanna ,.. ., 1955 (cjelokupno izdanje Bachovih djela, II) i dr. LIT.: W. Stdhlin, Julius Sme nd zum Gedachtnis, Gottinge n 1931. — R. Elvers, Julius i Friedrich Smend, MGG, XII, 1965.
390
SMENDZIANKA — SMETANA
SMENDZIANKA, Regina, poljska pijanistica (Toruri, 9. X 1924 —). Uĉenica H. Sztompke u Toruriu i 1945—48 na Visokoj muziĉkoj školi u Krakovu. MeĊunarodnu umjetniĉku karijeru zapoĉela 1949 osvajanjem nagrade na Chopinovom natjecanju u Varšavi; otada redovito gostuje po cijeloj Evropi, Kini i drugim zemljama. Uz to djeluje kao profesor klavira na Visokoj muziĉkoj školi u Varšavi (1972—73 rektor). U njezinom opseţnom repertoaru vaţno mjesto zauzimaju djela Chopina i ranijih poljskih kompozitora. SMERKOLJ, Samo, pjevaĉ, bariton (Ljubljana, 12. VIII 1921 •—•). Izišao iz Opernog studija M. Polica; solo-pjevanje uĉio kod R. Primoţiĉa, J. Betetta i B. Leskovica. Solist je opere Slovenskog narodnog gledališĉa u Ljubljani. Lirski bariton ve likog volumena i lijepe boje glasa, S. je pjevaĉ široke muziĉke kulture koji s uspjehom nastupa na opernoj sceni i na koncertnom podiju u zemlji i inozemstvu^ Medu njegova najbolja operna ostvarenja idu Evgenij Onjegin (Ĉajkovski), Orest (Gluck, Ifigenija na Tauridi), Jago i Macbeth (Verdi, Otelio i Macbeth), Pizarro (Beethoven, Fidelio), Scarpia (Puccini, Tosca), Lorenzo (Kogoj, Crne maske) i Niko (Kozina, Ekvinokcij). D. CO. SMETAĈEK, Vaclav, ĉeški dirigent, kompozitor i oboist (Brno, 30. IX 1906—). Kompoziciju i dirigiranje studirao u Pragu na Konzervatoriju (J. Kfiĉka, P. Dedeĉek), a muzikologiju na Univerzitetu (Z. Nejedly, J. Hutter); doktorirao 1934. Izvrstan oboist, osnovao i 1928—55 vodio Praški duhaĉki kvintet s kojim je gostovao i izvan domovine. Uz to je 1930—33 bio ĉlan Ĉeške filharmonije, 1934—46 dirigent pjevaĉkog zbora Hlahol, 1934—43 dirigent i solist Praške radio-stanice, od 1942 dirigent orkestra FOK, od 1945 profesor oboe i komorne muzike na Konzervatoriju, a od 1949 na Muziĉkoj akademiji u Pragu. Istaknut dirigent, borio se za afirmaciju stare i suvremene ĉeške muzike naroĉito na gostovanjima po evropskim zemljama i na Islandu. DJELA. ORKESTRALNA: baletna suita V hdji nymf a satyru, 1930; Vivat Olympia, 1937; 2 koraĉnice, 1937 i 1948. — KOMORNA: duhaĉki kvintet, 1930. Za duhaĉki kvintet: Ze ţivota hmyzu, 1932; Davehka polka i Perpetuo brilante. — Klavirske kompozicije. — Balet Podveĉer parneho dne, 1932. — Zborovi; solopjesme. — Škola (1956) i etide za obou. — Za duhaĉki kvintet transkribirao neka Bachova djela kao i odlomke iz Smetanovih i Dvofakovih opera. —■ Ĉlanci.
SMETANA, Bedfich, ĉeški kompozitor (Litomvšl, 2. III 1824 — Prag, 12. V 1884). Već od ĉetvrte godine poĉeo je uĉiti violinu kod oca, a ubrzo zatim i klavir. U sedmoj godini već svira javno na studentskoj akademiji, u osmoj sam beleţi svoje kompozicije, većinom za klavir. U Pragu sluša Liszta prvi put 1840, što je presudno za ĉitav ţivot i što ga podstiĉe na intenzivne klavirske studije i na komponovanje (niz razliĉitih polki). Pošto je 1843 završio gimnaziju u Plzerm, primio ga je u svoju strogu muziĉku školu Josef Proksch u Pragu, gde je za tri godine predanog rada stekao tehniĉku sigurnost. Studira u teškim materijalnim prilikama, bez pomoći osiromašenog oca, i izdrţava se davanjem ĉasova klavira. U isto vreme S. stoji pod uticajem politiĉkih i društvenih previranja koja će dovesti do 1848. On uĉestvuje u dogaĊajima te godine i piše patriotska dela, a skicira i svoju prvu simfonijsku kompoziciju Slavnostni pfedehra koja nagoveštava uvertiru opere Prodana nevesta. S. je već u mladim godinama stekao znatan ugled kao pijanist (interpret Chopina), kao kamerni muziĉar i kompozitor. To ga je podstaklo da otvori u Pragu, s jeseni 1848, sopstvenu muziĉku školu. Bachov apsolutizam posle 1848 ugušivao je svaki napredni pokret u ĉeškom kulturnom ţivotu, pa su se Smetanine stvaralaĉke i materijalne prilike pogoršale. Nezadovoljan, prima 1856 poziv i odlazi za Goeteborg u Švedskoj, gde postaje vodeća liĉnost u muziĉkom ţivotu i vatreni propagator novoromanti-zma za koji se opredeljuje pod neposrednim uticajem F. Liszta s kojim se sastao u Pragu 1856 i posetio ga u Weimaru 1857 i 1859. U Goeteborgu deluje S. kao pedagog, dirigent, pijanista i kompozitor. Piše niz klavirskih i simfonijskih dela u kojima — po sopstvenim recima ■— nastoji »da ostvari muziku narodnog karaktera«. Iako udaljen od domovine S. prati ţivot u njoj i saznaje da su se politiĉke prilike u Ĉeškoj od 1860 znatno poboljšale i da su ukidanjem apsolutizma i uvoĊenjem ustavnih reformi stvoreni uslovi za de-B. SMETANA. Rad M. Svabinskog lovanje na kulturnom polju.
Njegova nacionalna svest diktira mu povratak kako bi orgai muziĉki ţivot i poĉeo ostvarivati ĉeški muziĉki stil u srni: prednih ideja. Posle povratka (1861) S. razvija u Pragu
rvrr im
. i
■n
B. SMETANA, Prodana nevjesta, autograf
aktivnost kao horovoda Hlahola, dirigent simfonijskih koi i muziĉki kritiĉar. Zajedno sa naprednim knjiţevnici Nerudom i V. Halekom osniva društvo prijatelja um Umeleckd Beseda. Svestan velikog znaĉenja pozorišta rodnom ţivotu, S. glavnu paţnju usmerava na operskc ranje kako bi ga uzdigao na savremenu visinu i da
narodni peĉat. U jedinstvenom zamahu stvara U Z E (1862—74) niz od pet operskih dela: Branibofi v d Prodana nevesta, Dalibor, Libuše i Dve vdovy. God. 1866 ] dirigent Privremenog narodnog pozorišta, a 1868, na d; laganja kamena temeljca budućem Narodnom pozorištu, d premijeru Dalibora. Zbog nerazumevanja slušalaca i kritike je izostao. Nerazumevanje se pretvorilo u oštru borbu i naprednih shvatanja u muzici (S. sa mladim muzikologe Hostinskym) i konzervativnih (F. Pivoda). Napredni smer z novoromantiĉarske ideje (Berlioz-Liszt) i savremene mi dramske principe (Wagner), na kojima treba da se izgrac proţeto nacionalnim duhom, a tradicionalisti zastupaju pi ustaljenih oblika (uglavnom u italijanskoj operi) i doslovni trebu narodnih motiva. U to vreme S. nastavlja svoju organizE delatnost uvoĊenjem redovnih simfonijskih koncerata, obe i unapreĊuje operski repertoar i komponuje. Kao odgo^ napade, u kojima ga sumnjiĉe kao nenarodnog umetnika, S ra svoje najveće opersko delo, mitsku muziĉku dramu (1872). Prvo izvoĊenje^ Libuše bilo je tek 1881, prilikom nog otvaranja novog Ĉeškog Narodnog pozorišta. Premij' već nije dirigovao ni ĉuo, jer je 1874 u jesen (20. oktobr ţiveo za muziĉara najveću tragediju — naglo je i nepovral gubio sluh. U leto 1875, usled bolesti i potpune gluhoće i ; sve ţešćih protivniĉkih napada, upućen na bednu penzi se povlaĉi iz Praga i seli se k svojoj kćeri i zetu u selo Jab gde, sa malim prekidima, ostaje skoro do kraja ţivota. U najdubljem oĉajanju S. tada stvara ciklus od 6 simfonijskih Ma vlast u kojima kao rapsod svog naroda daje najuzvišei ra.z svoje ljubavi prema domovini u prebogatim, raznom oblicima sa ţarkim orkestarskim bojama. Njegov je rad sve intenzivniji. Novu operu Hubiĉka kom] 1875—76 već u Jabkenicama, a sam je naziva »sestrom Pi
SMETANA
391
sa svim njihovim dobrim i lošim osobinama. U njegovim delima neveste«. Posle te svoje druge najpopularnije opere piše S. 1877 —78 opet komiĉnu operu Tajemstvi. Uporedno sa poslednjim oper- ţivi ĉeško selo svojim punim ţivotom. Iako je bio pristaša Wagskim delima, a izmeĊu Šdrke i Blanika, nastaje niz dela iz drugih nerove reforme, S. nije ropski prihvaćao sve njegove novine, već oblasti muzike. God. 1876 piše jedinstveno delo kamerne muzike, ih je primenjivao uvek u skladu sa svojom osnovnom idejom, autobiografski, programski gudaĉki kvartet u e-molu Z meho ţivo- zadrţavajući svoju individualnu koncepciju. ta. Vrativši se klaviru, napisao je svoje najznaĉajnije klavirsko delo Kao simfoniĉar S. potpuno prihvata principe Lisztove proĈeške tance. U to vreme S. doţivljava sve veće priznanje za svoj rad gramatske simfonijske poeme u jednom stavu. Od devet dela te i delo: slavnu premijeru Libuše 1881, stotu predstavu Prodane vrste tri su nastala u Goeteborgu (Rikard III, Valdštynuv tabor neveste 1882, prvo celokupno izvoĊenje ciklusa Ma vlast iste i Hakon Jari). Mnogo poznatiji je meĊutim ciklus od šest simgodine. God. 1883 Smetani se potpuno zamraĉio um i on je ubrzo fonijskih poema Ma vlast, koji je uz operu Prodana nevesta najpopularnija Smetanina kompozicija. U njoj on vizionarski tonski umro u duševnoj bolnici u Pragu. Smatrajući sasvim prirodnim »da u narodu koji se svim svojim oţivljuje mitsku i vitešku prošlost svog naroda (Vyšehrad), opesnagama bori za svoj opstanak i umetnost mora ući u sluţbu te vava lepote ĉeške zemlje (Vltava), prikazuje uzburkanim i strasborbe« (Z. Nejedly) S., poreklom iz ĉisto ĉeške sredine, posvećuje nim izrazom dramu ljubavi i osvete (Šdrka), peva o lepoti rodnog kraja i osebinama sve svoje sposobnosti i svoj svog naroda (Z ĉeskyh dalekovidni um kulturnom luhu a hdju), a uzdizanju svog ve-kovima poslednje dve poeme ( obespravljenog i Tabor i Bla-nik) stvara kao eksploatisanog naroda. evokaciju husitskih Njegovo delovanje, ruvremena, doba verskih i kovoĊeno bezgraniĉnom nacionalnih borbi. One su ljubavlju za domovinu, obe melodijski povezane huosnivalo se na dubokom sitskim koralom koji im daje ubeĊenju da samo nacistalnu ritmiĉko-meonalno svestan i kulturno lodijsku podlogu i koji se izgraĊen narod moţe da se na kraju razvija u vesuprotstavi svakom liĉanstvenu glorifikaciju stranom pritisku i da naroda. U svetskoj literaturi razvije svoju narodnu ovaj ciklus predstavlja individualnost. Za posjedinstveno delo po tignuće tog cilja on bira originalnosti koncepcije, pozornicu kao polje dejosobenosti muziĉkog jezika stvovanja. Već delo Brai umetniĉ-koj vrednosti. nibofi v Gechdh na tekst K. Sabine vaţan je datum u ĉeškoj muziĉkoj kulturi. Ta najpoz- ĉija je ĉetiri historijska opera prva je ĉeška moderna B. SMETANA, Prodana nevjesta. Opera HNK, Zagreb, 1934 metanino natije kamerno stava kako sam opera. U njoj se oseća uticaj francuske delo, gudaĉki kvartet u e-molu Z meho kaţe, »u velike opere i nemaĉke horske literature. Svojom drugom ţivota, u stvari je simfonijska poema, u autor ispevao svoju operom, Prodana nevena, takoĊe na tekst K. Sabine, obnavlja S. komiĉnu operu kao vrstu koja je u svetu, posle liĉnu ispovest, ili, tonovima prikazao tok svog ţivota«. Mozarta, bila u opadanju. To jedinstveno delo, proţeto narodnim Originalnost tematike, samostalno voĊenje deonica, formalna duhom, postalo je svojina celog ĉeškog naroda. Libreto, sa ravnoteţa i zanimljiva ritmika uzdiţu taj kvartet medu najbolje prikazom ĉeškog sela i istinskih likova u njemu, pobudio je kompozicije kamerne muzike iz druge polovine XIX v. S. je napisao i niz dela za klavir. Ona su preteţno pod utiSmetanu da napiše muziku bogate melodike, neposrednu i istinitu, ritmiĉki svezu i bujnu, punu toplog lirizma i zdravog cajem F. Chopina i F. Liszta. Najznaĉajnije mesto medu njima humora. Posle treće, definitivne prerade (1870), pošto je brisan pripada zbirki ĉeške tance; to su dva ciklusa idealizovanih nagovoren tekst, a recitativ prokomponovan, pošto su dodate rodnih plesova. Prvi ciklus obuhvata ĉetiri bravurozne stilizoscene sa baletom i idealizovanim narodnim igrama, te pošto je vane polke, a drugi deset slobodnih obradbi narodnih igara koje delo prošireno na tri ĉina, Prodana nevesta stalno ţivi na skoro po bogatstvu razrade, ubedljivosti izraza, tehnici koja zahteva virtuoznost i po originalnoj ĉeškoj atmosferi idu u red vrhunskih svim operskim pozornicama sveta. Na libreto J. Wenziga, pisan pod uticajem Beethovenova Fidelija, S. komponuje treću operu dela ĉeške klavirske literature. I horovi i ciklusi solo-pesama nose peĉat velikog Smetanina Dalibor. U ovoj svojoj jedinoj tragiĉnoj operi on još doslednije sprovodi muziĉko-dramske principe novonemaĉke škole. Mitska talenta i idu u red najboljih ĉeških vokalnih dela. Smetani pripada izuzetno mesto u istoriji ĉeške muzike. Primuziĉka drama Libuše nastala je takoĊe na tekst J. Wenziga; u njoj ostvaruje S. svoje nacionalne umetniĉke ideale. Ćelo delo hvatajući i provodeći u delo savremene ideje novoromantizma, odiše narodnim duhom od lirsko-idiliĉne raspevanosti do heroj- on u jednom zamahu uzdiţe ĉeški muziĉki izraz na svetski nivo. ske monumentalnosti; ono je proţeto sveĉanim patosom, ţivot- Jedinstven je sluĉaj da je sve to ostvareno U delu jednog ĉoveka, nim optimizmom, tako karakteristiĉnim po Smetanu, i verom da to delo — iz koga zraĉi ţivotna radost i optimizam — obuhvata u budućnost naroda. Opera Dve udovice je sveza komiĉna opera na gotovo sva podruĉja muzike, da je ono »najviši izraz ţivotnih teţnji tekst E. Ziingela; ona je pi-sana u konverzacionom salonskom stilu sa celog naroda« (M. Oĉadlik) i da se s njim izjednaĉuje ceo ĉeški narod. duhovitošću i elegancijom. U operi Poljubac S. DELA. ORKESTARSKA: Slavnostni symfonie u E-duru, 1854. Simfo se najviše pribliţava Mozartovu tipu opere; on tu primenjuje tehpoeme: Richard III, 1858; Valdštynitv tabor, 1859; Hakon Jari, 1861 niku lajtmotiva i deklamacioni stil, no to mu nije smetalo da ostvari nijske i ciklus Ma vlast (Vyšehrad, Vltava, Šdrka, Z ĉeskych luhu a hdju, Tabor i veće muziĉke celine, pa ĉak i veliki trodelni oblik pesme. Za sadrţaj Blanik), 1874—79. Slavnostnipfedehra u C-duru, 1868; polka u D-duru, 1849; komiĉne opere Tajemstvi uzet je naivan malograĊanski dogaĊaj, Venkovanka, 1879; Praţsky karneval (nedo vrše n), 1883. — KAMERN A. Dva gudaĉka kvarteta: I, Z meho ţivota u e-molu, 1876, i II, u d-molu, 1882. romantiĉno obojen, pun komike i topla humora, gde na kraju, Klavirski trio u g-molu, 1855; 2 kompozicije Z domoviny za violinu i klavir, posle prkosa i svaĊe, pobeĊuje ljubav i kod mladih i kod starih. 1878. —• KLAVIRSKA: sonata u 1 stavu, 1849; 5 valcera, 1844; bagatele i 1844; Six morceaux caractiristiques, 1848; Listky do pomdtniku, Ova opera predstavlja najdosledniju primenu naprednih muziĉko-- impromptui, Skizzy (2 sv), 1851—58; 3 Salonni polky, 1855; 3 Poetiĉke polky, dramskih principa u komiĉnoj operi kod Smetane. I njegovo 1850—52; 1855; Vzpominka na Ĉechy (2 sv.), 1861; koncertna studija Na bfehu morskim, poslednje opersko delo Đavlova stena komiĉna je opera sa roman- 1862; 6 kompozicija Sny, 1875; zbirka Ĉeške tance, 1877—79. — DRAMSKA. Branibofi v Ĉechdh, 1863; Prodana nevesta, 1866 (Prag, 30. V 1866; tiĉnom i istorijskom pozadinom. U njoj se i pored široko raspre- Opere: verzija Prag, 25. IX 1870; jug. premijera Zagreb, 18. X 1873); Dalibor, denog lirizma ponekad već oseća potamnela Smetanina misao. definitivna 1867; Libuše, 1872; Dve vdovy, 1873; Hubićka, 1876; Tajemstvi, 1878 i Ĉertova Delo je inaĉe proţeto svim odlikama Smetanine muzike, a naro- silna, 1882. —• VOKALNA: Ĉeška pisen za mešoviti hor i orkestar, 1866; Odrodilec za dvostruki muški hor, 1860. Muški horovi: Tri jezdci, 1863; Rolnicka, 1868; ĉito se istiĉe napredna harmonija. Slavnostni sbor, 1870; Pisen na mori, 1877; Veno, 1880; Modlitba, 1880 i Naše U svim svojim operama S. oĉituje vanrednu melodijsku in- pisen, 1883. Tri 3-gl. ţenska hora, 1878. Ciklusi solo-pesama: Erste Lie-der, Pisen svobody, 1848 i Veĉerni pisni (V. Halek), 1879. —Izbor iz venciju koja kao da izvire iz duha narodne muzike. Kao izvrstan 1846—53; Smetaninih pisama objavili su K. Teige, 1896 i F. Bartoš (nem. Briefe und psiholog on je plastiĉno ocrtao istinske i ţive likove ĉeškog naroda Erinnerungen, 1954; franc. Lettres et riminiscences, 1955; engl. Letters and Reminiscences, 1955). LIT.: E. Krdsnohorska, Bedfich Smetana, Praha 1885. — K. Teige, Skladbv Smetanovv, Prahu 1893. — V. V. Zeleny, O Bedfichu Smetanovi, Praha
S
392
SMETANA — SMITH
1894. — B. VCellek, F. Smetanas Leben und Wirken, Praha 1895 (II izd. 1899). — O. Hostinsky, Bedfich Smetana a jeho boj o moderni ĉeskou hudbu, Praha 1900 ( I I izd. 1944). — F. V. Krejĉi, Bedfich Smetana, Praha 1900. —■ W. Ritter, Frederic Smetana, Pariš 1907. — Z. Nejedly, Smetanovy zpevohry, Praha 1909 (II prošireno izd. 1949). — O. Zich, Smetanova »Hubiĉka«, Praha 1912. — K. Hoffmeister, Bedfich Smetana, Praha 1915 (novo izd. 1924; engl. 1924). — V. Helfert, Smetanovske kapitoly, 1917. — Z. Nejedly, Smetaniana, Praha 1922. — J. Boraĉki, B. Smetana, Beograd 1922. — A. Balatka, Bedfich Smetana, stvoritelj ĉeške glasbe, Gledališki list, 1923—24. — A. Hniliĉka, Rozhledy po ţivote a vyznamy B. Smetani, Praha 1924. — V. Balthasar, B. Smetana, Praha 1924. — V. Helfert, Bedfich Smetana, Brno 1924. — Isti, Tviirĉi rozvoj B. Smetany, Praha 1924 (nem. pod naslovom Die schopferische Entvvicklung F. Smetanas, Leipzig 1956). —J. Bistrou, B. Smetana, Wien 1924. — E. Rychnowshy, Smetana, Stuttgart 1924. — Smetanova ĉitanka (izd. Z. Nejedly), Praha 1924. — M. Alilojević, Smetana, ţivot i dela, Beograd 1924. — J. Andrić, Be dfich Smetana, Sv. C, 1924. — Z. Nejedly, Bedfich Smetana (4 sv.), Praha 1924—33 ( I I izd. u 7 sv. 1950—54). —J. Tiersot, Smetana, Pariš 1926. —J. Jirdnek, O Smetanovych klavirnich skladbah a jeho klavirni hfe, Praha 1932. — J. Racek, Idea vlasti, naroda a slavy v dile Smetanove, Brno 1933 ( I I proši reno izd. 1947). — M. Milojević, Smetanin harmoniski stil, 1935. — P.Stefan, sDie verkaufte Braut«; zu einer ersten Auffuhrung, Wien 1937. — F. Bartol, Smetana ve vzpominkach a dopisech, Pariš 1939. — M. Oĉadlik, Libuše, Praha 1939. — Isti, Smetanova diskografie, Praha 1939. — O. Šourek, Ma vlast, 1940. — Đ. Jaksid, Nacionalni duh u Smetaninim kompozicijama, Soko, 1940, 3. — J. Stamatović, O ţivotu i umjetnosti Bedfiha Smetane, Glasnik profesor skog društva, 1944, 4—5. — M. Oĉadlik, Tvurce ĉeške narodni hudby, B. Sme tana, Praha 1945. — O. Šourek, Komorni skladby B. Smetany, Praha 1945. — J. Teichmann, Bedfich Smetana: ţivot a dilo, Praha 1946. — G. Abraham, The Genesis of The Bartered Bride, Music and Letters, 1947. — V. H. Jarka, Kri tiĉke dilo B. Smetany, Praha 1948. — P. Praţak, Smetanovy zpevohry (4 sv.), Praha 1948. — II. Maprnunoe, Eeflp>Knx CMeTaHa, MocKBa i JlenHHrpa^ 1950. — M. Oĉadlik, Rok Bedficha Smetany v datech, obrazech, zapisech a poznamkach, Praha 1950. — Isti, Smetanova Prodana nevesta, Praha 1952. — J. Plavec, Smetanova tvorba sborovu, Praha 1954. — M. Maly, Bedfich Sme tana, Praha 1955. — H. Boese, Zwei Urmusikanten (Smetana-Dvofak), Zurich, Leipzig i Wien 1955. — P. Praţak, Bedfich Smetana, Martin 1956. — G. Schuffenhaufer, Die tschekoslowakische Volksmusik und ihr Einnus auf die Opern Friedrich Smetanas, Berlin 1957.—3. FynUHCKan, EeAP>KHX CMeTaHa, MocKBa 1959 (novo izd. 1968). — II. MapmuHos, Ee#p>KHX CMeTaHa, MocKBa 1963. — K. Honolka, Bedfich Smetana, MGG, XII, 1965. — J. Burghauser, Smetana, Dvojak, Fibich, Praha 1966. —■ B. Kardsek, Smetana, Praha 1966 (njem. 1967).-— J. A. Molndr, Smetana —■ Dvofak, Budapest 1967. — G. Thornquist (urednik), Smetana in Goteborg, Goteborg 1967. — M. Maly i K. Plicka, Jabkenicka leta Smetany, Praha 1968. — L. Nolan, The Life of Sme tana, London 1968. — M. Oĉadlik, Smetanas Beziehungen zu Schubert, Spome nica W. Vetteru, 1970. — B. Large, Smetana, London i New York 1970. — J. Clapham, Smetana, London 2i New York 1972. — Ĉasopis Hudebni veda (broj posvećen Smetani), 1974, J- Bur.
SMETANA, Robert, ĉeški etnomuzikolog (Beĉ, 29. VIII 1904 — ). Studij muzikologije s doktoratom završio 1934 na Univerzitetu u Brnu (V. Helfert); tamo je na Konzervatoriju uĉio obou i kompoziciju. God. 1924—32 muziĉki arhivar Moravskog muzeja u Brnu, zatim u Olomoucu profesor Univerziteta (od 1956 direktor Muzikološkog instituta). Većinu svojih publikacija objavio je zajedno s literarnim historiĉarom Bedfichom Vaclavekom (1897—1943).
DJELA: Ĉeške pisne kramarske, 1937 (II izd. 1949); Ĉesky narodni zpevnik, 1940 (II izd. 1949); ĉeške svetske pisne zlidovele, 1955. — SPISI: O ĉeške pisni Udove a zlidovele, 1950; O Alisto a vyznam Dvofdkova skladatelskeho dila v ĉes ke'm vyvoji, 1956; Hudebni vyvoj a jeho ĉleneni, 1972. — Izdao novi otisak zbirke F. Sušila iz 1835 Moravske narodni pisne, 1941 (II izd. 1951).
SMIJERS, Albert Antoon, nizozemski muzikolog (Raamsdonksveer, 19. VII 1888 — Huits ter Heide, Utrecht, 15. V 1957). Studirao u Amsterdamu (A. Averkamp), u Klosterneuburgu na Odjelu za crkvenu muziku beĉke Muziĉke akademije i na Beĉkom univerzitetu (G. Adler); promoviran 1917. Predavao u Amsterdamu, najprije na Zavodu za muziĉki odgoj (1929 —34) i zatim na Konzervatoriju. Uz to je bio od 1930 profesor muzi kologije na prvoj nizozemskoj muziĉkoj katedri u U trechtu. S. je uţivao velik ugled kao pedagog; odgojio je niz istaknutih muzikologa. Niz godina predsjednik društva Vereeniging voor Nederlandsche Muziek geschieden is; od 192 7 ureĊ iva o ugled ni ĉa s o p is t o g a d r u š t v a (T r i j d s c h r i f t v a n d e Ve r e e n i g i n g . . . J .
Glavno podruĉje Smijersova rada bilo je prouĉavanje djelovanja nizozemskih majstora XV i XVI st., osobito onih koji su djelovali u Italiji. Tako je izradio i katalog od oko 10 coo nizozemskih kompozicija nastalih ili objavljenih u Italiji, od kojih su mnoge dotad bile nepoznate. Savjesnost u dokumentiranju i temeljitost u izlaganju ĉinjenica pribavile su Smijersu ugled ne samo jednog od najboljih poznavalaca renesansne nizozemske muzike, nego i jednog od najvećih muzikologa XX st. Osobito su vaţan prilog suvremenoj muzikologiji njegova kritiĉka izdanja kompozicija starih nizozemskih majstora, a posebno izdanje sveukupnih djela Josquin des Presa. DJELA: Karl Luython ah Motettenkomponist (disertacija), 1917 (obj. 1923); Die kaiserliche Hofmusikkapelle von 1543—1619, SZMW, 1919—21; Josguin des prez, Proceedings of the Musical Association, 1927; Van Ockeghem tot Szueclink, u Algemeene Muziekgeschiedenis (sa Ch. van den Borrenom i dr.), 1938; De Illuslre Lieve Vroutve Broederschap teys-Hertogenbosch (2 sv.); 1948—55; ĉlanci i studije. — Izdanja: Missa ad modulum Benedicta es (Ph. de Monte), 1920; sveukupna djela J. des Presa (41 sv.), 1921—56; 13 knjiga moteta objavljenih u Parizu kod Attaignanta 1534—45, 1934—38 (nastavio A. T. Merritt); 5-gl. madrigali C. Schuyta, 1937—38; antologija Van Ockeghem tot Smeelinck (7 sv.), 1939—56; sveukupna djela Obrechta, od 1953 nadalje (nastavio M. Antonowytsch) i dr. LIT.: R. Lenaerts, In memoriam A. Smijers, AML, 1957. — A. Asselbergs, Prof. Dr. Albert Smijers, Brabantia, 1958. — E. Reeser, A. Smijers zum gedachtnis, MF, 1958. — Isti, Albert Smijers, MGG, XII, 1965.
SMILJANIĆ, Radmila, pevaĉica, sopran (Banja Luk VII 1940 —). Studije pevanja završila 1965 na Muziĉkoj akai u Sarajevu (B. Špiler); dobitnica je nagrada na jugosloven: meĊunarodnim takmiĉenjima mladih muziĉkih umetnika: osvojila III nagradu u Ljubljani i I nagradu u Reggio E a 1967 II nagradu u Zagrebu. Njena prva javna nasti vezana su za Radio-stanicu u Ljubljani i za solistiĉke ulc programu Kamernog hora RTV Ljubljana, kao i za ko Muziĉke omladine u Sarajevu. God. 1965—68 solistkinja jevske opere, od 1968 ĉlanica je Beogradske opere. Veoma ta vana pevaĉica izraţajnog mladodramskog soprana, sa srr za postizanje jedinstva izmeĊu tekstualne, vokalne i glui komponente, S. je ostvarila niz zapaţenih kreacija medu 1 su Mimi (Puccini, La Boheme), Leonora i Desdemona (' Trubadur i Otelio), Tatjana i Liza (Ĉajkovski, Evgenije C i Pikova dama), Katarina Izmajlova (Šostakoviĉ), Judita (B Zamak plavobradog) i Đula (Gotovac, Ero s onoga svijeta). tovala je u Poljskoj, Italiji i Španiji; nastupa i na koncei podiju. R.> SMIRNOV, Aleksandar, oboist ruskoga podrijetla rograd, 26. X 1886 —• Zagreb, 6. III 1973). Studij oboe z u Petrogradu i ondje 1907—17 bio ĉlan orkestra Muziĉko rijskog društva A. D. Šeremetjeva. God. 1923—53 solist or Zagrebsĉke opere i prvi oboist Zagrebaĉke filharmonije. Djt je i kao nastavnik na srednjoj školi Muziĉke akademije u Za (1925—41), na kojoj je odgojio više vrsnih instrumentalis Maretić). K.
SMIRNOV (Smirnoff), Dmitrij Aleksejeviĉ, ruski p
tenor (Moskva, 19. XII 1882 — Riga, 27. IV 1944). Uĉer K. Pavlovske u Moskvi, gdje je 1904 debitirao u Velikom listu kao Sinodal (Rubinstein, Demon). God. 1907 nastupac Parizu sa ruskom opernom trupom i tada zapoĉinju njegov štovanja na pozornicama svjetskih opernih kazališta, na njujor Metropolitanu (1910), pariškoj Operi, u Bruxellesu, Parizu, linu, Milanu, Rimu, Madridu, Barceloni, Buenos Airesu Od 1917 ţivio u Parizu, 1935—37 u Londonu, a 1937—4 je profesor pjevanja u Ateni. Posljednji put u SSSR gostov 1929. Najistaknutiji ruski tenor svoje generacije, a najviše dc ostvario je u lirskom repertoaru. SMIT, Leo, ame riĉki pija nist i ko mp ozitor (P hil phia, 12. I 1921 — ). Na Curtis Institute of Music u I delphiji studirao klavir (Isabella Vengerova) i kompoziciji: Nabokov). Kao koncertant debitirao je 1939 u Philadelphiji svećujući se zatim preteţno interpretaciji suvremenih avangai djela. God. 1957—63 predavao je na University of Califon Los Angelesu, a od 1962 profesor je na State University of York u Buffalu. DJELA. ORKESTRALNA: Joan of Are, 1942; Hymn and Toccata-i down za komorni orkestar, 1945; 5 Transition and Epilogue, 1945; Biblicc sodes, 1945; uvertira The Parcae, 1951; 2 simfonije, 1956 i 1965; konc klavir, 1968. — KOMORNA: sekstet za klarinet, fagot i gudaĉe, 1940; Elegy and Rondo za violinu i klavir, 1945; Academic Graffiti za violinu, kl: violonĉelo, klavir i udaraljke, 1963. — KLAV IRSKA: Portrait of Grandn 1944; suita, 1944; 5 Pieces for Young People, 1947; 7 Characteristic Pieces, varijacije, 1949 i dr. —DRAMSKA: opera The Alchemy of Love, 1969 leti: Yerma, 1946; In Transit, 1947 i Virginia Sampler, 1947. Filmska m — VOKALNA: V'Shum-Roo za zbor i orgulje, 1946; zborovi; solo-pj
SMITH, Bessie (Elizabeth), ameriĉka pjevaĉica jazza (C tanooga, Tennessee, 15. IV 1894 —- Clarksdale, Mississippi IX 1937). Pjevanje uĉila u rodnom gradu (Ma Rainev) i rani poĉela profesionalnu karijeru u kabaretima i noćnim loka: Nakon Prvoga svjetskog rata osnovala vlastitu reviju Liberty B nastupala u Atlantic Cityju i poĉela snimati gramofonske p Partnerica najznaĉajnijih imena tadašnjega jazza, C. Williams: Armstronga, F. Hendersona i dr., 1929 snimila film St. 1 Blues i stekla golemu popularnost. T6me je pridonijelo i oko ploĉa, snimljenih 1921—33, kao i gostovanja po mnogim am kim gradovima. U vrijeme svjetske krize njezina je zvijezda pi zalaziti, pa je morala budzašto prodavati svoja kazališta, a u kada je ponovo zablistala kao interpret, poginula je u saobrać; nesreći. Umjetnošću muzikalnog fraziranja i izraţajnošću pjev S. je zauzela jedno od najistaknutijih mjesta u povijesti ja zvali su je »kraljicom bluesa«. Ogledala se i kao kompozitor (I Water Blues, Jail House Blues, Empty Bed Blues). LIT.: P. Oliver, Bessie Smith, Kings of Jazz, London 1959 i Ne \v 1961 (švedski Stockholm 1959; tal. Milano 1961). —• C. Albertson, B< New York 1972.
SMITH, David Stanlev, ameriĉki kompozitor, dirige pedagog (Toledo, Ohio, 6. VII 1877 —• New Haven, Connect: 17. XII 1949). Studirao kompoziciju (H. Parker) na Yale 1 versity u New Yorku, a privatno 1901—03 u Miinchenu (L. Thu i Parizu (Ch. M. Widor, C. d'Indy). Vrativši se 1903 u S. predavao je do 1946 muziĉku teoriju na Yale School of Mi
SMITH — SMODEK Od 1920 bio je dirigent simfonijskog orkestra u New Havenu. Kompozitor snaţna talenta i individualnog stila nije se S. priklonio nijednom modernom muziĉkom pravcu. Svoje misli izraţavao je osebujnim i oporim muziĉkim jezikom, u jasnim i preglednim muziĉkim oblicima. DJELA. ORKESTRALNA. Ĉetiri simfo nije: I, u f-mo lu op. 28, 1905; II, u D-duru op. 42, 1917; III, u c-molu op. 60, 1928 i IV, op. 78, 1939. Simfonijeta za gudaĉki orkestar, 1931. Simfonijske pjesme Credo, 1941 i The Apostle, 1944. Koncert za violinu; Fete Galame za flautu i orkestar, 1920; Cathedrale Prelude za orgulje i orkestar, 1926; Rondo Appassionato za violinu i orkestar, 1935; rekvijem za violinu i orkestar, 1939. Uvertire: u Es-duru, 1898; Ouver-ture Joyeuse, 1904; Prince Hal, 1912 i To-Morrozv, 1933. Suite Impressions, 1916 i Flozvers za komorni orkestar, 1924 i dr. — KOMORNA: 10 gudaĉkih kvarteta; gudaĉki sekstet u d-molu, 1931; klavirski kvintet, 1927. Sonate: 2 za violinu i klavir (I, op. 51, 1921); za violonĉelo i klavir op. 69, 1928; za violu i klavir, op. 72, 1934; za obou i klavir, 1918 i dr. — Sonata za klavir u As-duru op. 61, 1929. — Opera Merrynwunth, 1914. — VOKALNA. Za soliste, zbor i orkestar: Ode for Commencement Day, 1900; Rhapsody of St. Bernard, 1915; The Vision of Isaiah, 1926 i The Ocean, 1945. The Fallen Star za zbor i orkestar, 1909; ciklus solo-pjesama Songs of Three Agles. — Anthemi. LIT.: B. C. Tuthill, David Stanley Smith, MQ, 1942. — AT. Broder, David Stanley Smith, MGG, XII, 1965.
SMITH, John Christopher, engleski orguljaš i kompozitor njemaĉkog podrijetla (Ansbach, 1712 •— Bath, 3. X 1795). Sin muziĉkog nakladnika Johna Christophera Smitha st. (Johann Chritoph Schmidt); u 13. godini postao Handelov uĉenik; kasnije nastavio studij kod J. Ch. Pepuscha i Th. Roseingravea. Od 1754 orguljaš i kantor u Foundling Hospital Chapel u Londonu. Slijepi Handel diktirao mu je svoje posljednje kompozicije. Poslije Handelove smrti S. je nastavio s izvoĊenjem njegovih oratorijskih djela sve do 1774, kada se povukao u Bath. DJELA. DRAMSKA. Opere: Terraminta, 1732; Ulysses, 1733; Rosalinda, 1740; Issipile, 1743; // Ciro riconosciuto, 1746; Dario, 1746; Artaserse, 1749 (nedovršena); The Faires, 1755; The Tempest, 1756; Medea (neizvedena) i The Enchanter or Love and Magic, 1760. Pastorale The Mourning Muse of Alexis, 1729 i Winter or Daphne, oko 1744; serenada The Seasons, oko 1740. — VOKALNA. Oratoriji: David's Lamentation over Saul and Jonathan, 1740; Judith, oko 1760; Paradise Lost, 1760; The Feast of Darius, oko 1760; Rebecca, 1761; Jehosaphat, oko 1762; The Redemption, 1772 i dr. Funeral Service, 1772; kantata Thamesi, hi e Proteo. A Collection of Songs of Various Kinds, 1785; arije; solopjesme. — KLAVIRSKA: 6 Suites de Pieces pour le Clavecin, 1732; Collection of Lessons op. 1 i 2, 1755; 6 Suites of Lessons op. 3, 1755; Collection of Lessons op. 4, 1757; 12 sonata op. 5, 1765. — Selected Pieces of Music never before published, 1796. — Preradio Handelove oratorije Nabal i Gideon. NOVA IZD.: orkestralnu suitu iz opere Ulysses obj. F. Buck, 1961. LIT.: M. Sands, The Problem of »Terraminta«, Music and Letters, 1952. — Isti, John Christopher Smith, Handel's Friend and Secretarv, The Musi cal Times, 1955. — Isti, John Christopher Smith and his Residence in London, Handel Jahrbuch, 1957. — K. Sasse, Neue Daten zu J. C. Smith, ibid., 1957. — A. D. McCredie, Uber J. C. Smith, Gottinger Ha ndel -Tage, 1961. — Isti, J. C. Smith as a Dramatic Composer, Music and Letters, 1964. — J. S. Hali i A. D. McCredie, John Christopher Smith, MGG, XII. 1965.
SMITH, John Stafford, engleski kompozitor, orguljaš i pjevaĉ (Gloucester, kršten 30. III 1750 — London, 21. IX 1836). Zborski djeĉak katedrale u Gloucesteru, u kojoj je njegov otac bio orguljaš, i Kraljevske kapele u Londonu; uĉitelji su mu J. Nares i W. Boyce. Od 1784 ĉlan (Gentleman) Kraljevske kapele, od 1785 i zbora u Westminsterskoj opatiji. God. 1802 postao orguljašem Kraljevske kapele, a 1805 voditeljem zborskih djeĉaka (Master of the Children). Mjesto napustio 1817. Na podruĉju kompozicije njegovo se ime odrţalo zahvaljujući catchu To Anacreon in Heaven (oko 1780) koji je 1814 pod naslovom The Star-spangled Banner postao ameriĉka nacionalna himna. Na znanstvenom polju, meĊutim, odigrao je pionirsku ulogu, a kao ishodište mu je posluţila bogata zbirka muziĉkih rukopisa koju je sam sabrao. Medu djelima iz te zbirke starih muzikalija, koja su se poslije njegove smrti raspršila, najznatnije je The Mulliner Book, zbornik engleske muzike XVI st. DJELA. KOMPOZICIJE: instrumentalne kompozicije, medu njima voluntaries za orgulje te preludij i fuga za orgulje; catches, glees, kanoni i dr. vokalne kompozicije; anthemi. — Spis Introduction to the Art of Composing (u rkp.). — IZDANJA, PRERADBE, OBRADBE: A Collection of English Songs, in Score for 3 and 4 Voices, Composed about the Year 1500, 1779; Purcell, Grand Te Deutn (D). Alter'd and Digested. . . also Adapted to the Organ or Harpsichord only, oko 1807; Mušica Antiaua. A Selection of Music of this and other Countries, from the Commencement of the Tzvelfth to the Beginning of the Eighteenth Century; Comprising. . . Motetts, Madrigals, Hymns, Anthems, Songs, Lessons and Dance Tunes, 1812. LIT.: B. Frith, John Stafford Smith, 1750—1836, Gloucester Composer, Gloucester 1950. — P. M. Young, John Stafford Smith, MGG, XII, 1965.
SMITH, Julia, ameriĉka pijanistica, kompozitor i muziĉki pisac (Denton, Texas, 25. I 1911 — ). Studirala u New Yorku na Juilliard School of Music i na Univerzitetu, gdje je 1952 promovirala. God. 1941 utemeljila odjel za muziĉki odgoj na Julius Hartt School of Music u Hartfordu (Connecticut) i vodila ga do 1946. Otada djeluje kao slobodan umjetnik i pisac. DJELA. ORKESTRALNA: American Dance Suite, 1936 (nova verzija 1963; takoĊer za 2 klavira); Hellenic Suite, 1941; Folkways Symphony, 1948; koncert za klavir, 1939 (nova verzija 1970); Sails Aloft, uvertira za duhaĉki orkestar, 1965. — KOMORNA: gudaĉki kvartet, 1964; Trio-Cornwall za klavirski trio, 1955; kompozicije za violu i klavir. — KLAVIRSKA: Episodic Suite, 1935 (takoĊer za orkestar); Sonatine in C, 1944; Characteristic Suite, 1949- — DRAMSKA. Opere: Cynlhia Parker, 1938 (nova verzija 1945); The
393
Stranger of Manzano, 1943; The Gooseherd and the Goblin, 1946 i Cockcrovi, 1953! boţiĉna opera The Shepherdess and the Chimneysweep, 1963. — VOKALNA: Our Heritage za zbor i klavir (orkestar), 1956; Remember the Alatno za recitatora, zbor i duhaĉki orkestar, 1964 (sa C. Vashawom); 3 Love Songs, 1955. — SPISI: Master Pianist. The Career and Teaching of C. Friedberg, 1963; A Directory of American Women Composers, 1970 i dr. LIT.: E. Burford, Piano Keys Career — Julia Smith, Music Clubs Magazine, 1956, 5. — M. Craig, Composer and Ambassadress of U. S. Music, Musical Courier, 1959.
SMITH, Russcll, ameriĉki kompozitor (Tuscaloosa, Alabama, 23. IV 1927 — ). Studirao na Columbia University u New Yorku. Predavao na Queens Collegeu (1960—61) i Hunter Collegeu (1962— —64); 1961—65 uz to u New Yorku producent i izdavaĉ kod G. Ricordija i 1965—66 kod H. W. Graya. God. 1967—69 predavao na University of Alabama i istodobno bio Composer-in-Residence orkestra u Clevelandu i Filharmonije u New Orleansu. DJELA. ORKESTRALNA: 2 koncerta za klavir, 1953 i 1957; Tetrame-ron, 1957; Can-Can and Waltz, 1958; Divertimento, 1958; Nocturne za gudaĉki orkestar, 1967. — KOMORNA: Duo andFugue za duhaĉki kvintet, 1949; Eclogue za violinu i klavir, 1949. — Piano Preludes, 1962. — 3 Chorale Preludes za orgulje, 1957. — DRAAiSKA: opera The Unicom in the Garden, 1957; balet Antigone, 1949; filmska i televizijska muzika. — VOKALNA: Anglican Alass za zbor, 1954; Palaline Songs za visoki glas i komorni orkestar, 1956.
SMITH, Sidney, engleski pijanist i kompozitor (Dorchester, 14. VII 1839 —• London, 3. III 1889). Uĉio na Konzervatoriju u Leipzigu (I. Moscheles, L. Plaidv). Od 1850 nastavnik klavira u Londonu. Pisao je lake i briljantne klavirske kompozicije (većinom salonskoga karaktera), od kojih su neke svojedobno uţivale veliku popularnost (La Harpe eolienne, Le Jet d'eau, The Spinning Wheel i Tarantella). Objavio je i školu za klavir. SMITH BRINDLE, Reginald, engleski kompozitor (Preston, Lancashire, 5. I 1917 — ). Studirao na University College of North Wales u Bangoru, na akademiji Santa Cecilia u Rimu (I. Pizzetti) i kod L. Dallapiccole u Firenci. Do 1957 u Italiji su radnik trećeg programa na Radiju. God. 1967—70 profesor na Univerzitetu u Bangoru i od 1970 na University of Surrey. U njegovim se djelima osjeća utjecaj talijanskih kompozitora L. Berija, B. Maderne, L. Nona i F. Donatonija. DJELA. ORKESTRALNA: simfonija, 1954; Varijacije na temu L. Dallapiccole, 1955; Symphonic Variations, 1957; Cosmos, 1959; Homage to H. G. Wells, 1960; koncert za flautu, klarinet, vibrafon, harfu, klavir i udaraljke, 1960; Via Crucis za gudaĉki orkestar, 1960; koreografska suita Creation Epic, 1964; Apocalypse, 1970. — Three Dimensions za harfu, vibrafon i ĉembalo, 1965. — Komorna opera Antigone za recitatora, mezzosopran, bas, flautu, trombon, violinu, violu, kontrabas, klavire i udaraljke, 1969. — Three Japanese Lyrics za glas i komorni ansambl, 1966. — SPISI: Serial Composition, 1966; Contemporary Percussion, 1970; ĉlanci i studije.
SMITS VAN WAESBERGHE, Joseph, nizozemski muzikolog (Breda, 18. IV 1901 — ). Studirao filozofiju (1922—26), teologiju (1930—35) i usporedo orgulje, crkvenu muziku i kompoziciju (M. Monnikendam). Isusovac; 1935—-37 muziĉki direktor na Ca~ nisius-Collegeu u Nijmegenu i 1937—43 na Ignatius-Collegeu u Amsterdamu. Predavao gregorijaniku na Konzervatorijima u Rotterdamu (1939—44) j od 1944 u Amsterdamu gdje je uz to od 1947 profesor za srednjovjekovnu muziku na Univerzitetu. Od 1949 urednik izdanja Ameriĉkog muzikološkog instituta Corpus Scriptorum de Mušica (Rim), od 1958 ureduje ĉasopise Gregororiusblad i Preludium-Concertgebouzv-Nieuzvs. Ubraja se medu najistaknutije struĉnjake za jednoglasno crkveno pjevanje i muziku srednjega vijeka. DJELA. SPISI. Knjige: Muzikgeschiedenis der Middeleeuzven (2 sv.), 1936 —39 i 1939—47; Ktokken en klokkengieten in de Middeleeuzven, 1937; Het Gregoriaans, 1943 (njemaĉki i engleski prijevod 1946); Muziek en Drama in de Middeleeuzven, 1943 (II izd. 1954); Handleiding vorr het lezen der neumletters van St. Gallen, 1947; De uitzonderlijke plaats van der Ars Mušica in de ontivikkeling der zvetenschappen gedurende de eeuzv der Karolingers, 1947 (na francuskom u Revue Gregorienne, 1952); School en Muziek in de Middeleeuzven, 1949; Melodieleer, 1950 (engl. prijevod 1954); Cymbala, Bells in the Middle Ages, 1951; De mušico paedagogico et theoretico Guidone Aretino, 1953; Oud-Nederlands Paasspel, 1953; Het Toonkunstenaarsboek van Nederland, 1956; Liber argumentorum. Liber specierum. Metrologus. Commentarius in Micrologum Guidonis Aretini, 1957; Matthei Herbeni Trajectensis »De Natura Cantus ac Miraculis vocis« 1496, 1957; Descriptive Catalogue of ManuscHpts Containing the Theory of Music from the Carolingian Era up to 1400, 1961; Musikerziehung kao III sv. knjige Musikgeschichte in Bildern, 1969. — Ĉlanci i studije (izbor): Some Music Treatises and their Inter-relation, Mušica disciplina, 1949; Zur Entstehung der drei Hauptfunktionen in der Harmonik, Kongresni izvještaj, 1950; John of Affligem or John Cotton?, Mušica Disciplina, 1952; Das niederldndische Osterspiel, Kongresni izvještaj IGMW, 1952; Die Rheno-mosa-mosellanische Neumenschrift, Kongresni izvještaj, 1956; Der Ursprung der Tonbuchstabenreihe, Jahres- und Tagungsbericht der Gores-Gesellschaft, 1957; Antike und Mittelalter in unserem Tonsystem, Mušica, 1958; Zur ursprungli'chen Vortragszveise der Prosulen, Sequenzen und Organa, Kongresni izvještaj, 1958; Das gegenzvdrtige Geschichtsbild vom Gregorianischen Gesang, Theologisches Jahrbuch, 1960; Das gegenzvdrtige Geschichtsbild der mittelalterlichen Musik (1957—1960), KMJB, 1962; Die Imitation der Sequenztechnik in den Hosanna-Prosulen, Festschrift K. G. Fellerer, 1962; Das gegenzvdrtige Geschichtsbild der mittelalterlichen Musik II (1960—62), KMJB, 1963. — IZDANJA: u kolekciji Corpus Scriptorum de Mušica (Rim) traktati De Mušica cum tonario Johannesa Affligemensisa (I. sv., 1950), De Mušica Ariba Scolasticusa (II sv., 1951) i Micrologus in mušica Guida Aretihskog(IV sv., 1955)-
SMODEK, Oskar, dirigent (Kriţevci, 15. I 1890 — Zagreb, 26. II 1933). Uĉio na muziĉkoj školi HGZ u Zagrebu, zatim studirao u Beĉu i Leipzigu. Korepetitor i dirigent Zagrebaĉke opere, istaknuo se interpretacijom Mozartovih i starijih talijanskih opera. Vodio je pjevaĉko društvo Kolo, s kojim je postizavao uspjehe
394
SMODEK — SOBOLEWSKI
u zemlji i inozemstvu; dirigirao je i koncertima Zagrebaĉke filharmonije. Kao pijanist sudjelovao u komornim sastavima. Na Muziĉkoj akademiji vodio operni studio. Jedan je od utemeljitelja zagrebaĉkog Srednjoškolskog orkestra (1908). LIT.: V. Novak, Oskar Smodek, Zvuk, 1932—33.
K. Ko.
SMOJE, Dujka, muzikolog (Split, 7. IV 1941 —). U Sarajevu završila gimnaziju, Srednju muziĉku školu i diplomirala 1963 na muzikološkom odsjeku Muziĉke akademije. Studij muzikologije nastavila na Muzikološkom institutu u Parizu (J. Chaillev) i na Univerzitetu u Poitiersu (E.-R. Labande, S. Corbin), gdje je 1967 doktorirala. Od 1967 u Kanadi, profesor istorije muzike i muziĉke estetike na muziĉkom fakultetu Univerziteta u Montrealu i na ticole de musique Vincent d'Indy Univerziteta u Sherbrookeu. U središtu njezinih istraţivanja je muzika srednjega vijeka, posebno muziĉka paleografija i srednjevjekovni muziĉki teatar. DJELA: Catalogie des manuscrits musicaux notes conserves a Poitiers (diser tacija), 1967 (u tisku); Problemes de la musique religieuse canadienne-francaise, Cahiers d'etudes des religions populaires, XI, 1971 i Religions populaires, colloque International 1970, 1972; La Harpe medievale histoire et repertoire de Vinstrument, Carnet musical, III—IV, 1972; Le Folklore musical: objet de musee? source de creativite, ibid., IX—X, 1973; Iconia Sancti Nicholai, interpretation d'un miracle du XII e s., Cahier d'etudes medievales, I, 1974; Muziĉka notacija u srednjovekovnim rukopisima saĉuvanim u Poitiersu, Arti musices, VI, 1975. S. Šp.
SMOKVARSKI, Gjorgi, muziĉki pedagog (Budinarci, Berovsko, 23. IX 1927 — ). Studije završio 1956 na Muziĉkoj akademiji u Beogradu. Profesor i od 1973 direktor Srednje muziĉke škole u Skopju. DELA: Staro dvoglasno pevanje u makedonskoj narodnoj muzici, XIII kon gres Saveza folklorista Jugoslavije, Skopje 1968. — INSTRUKTIVNA: Ve seli zvuĉi za VI razred osnovne škole, 1963 i Raspevano bukvarĉe za IV razred osnovne škole, 1973. D. Ov.
SMOKVARSKI, Panĉe Gligor, kompozitor i klarinetista (Budinarci, Berovsko, 8. V 1914— Skopje, 15. III 1974). Vojnu muziĉku školu završio u Vršcu, a kompoziciju uĉio privatno. Prvi klarinetista Skopske opere i Makedonske filharmonije te nastavnik na Srednjoj muziĉkoj školi u Skopju. Bio je jedan od prvih makedonskih kompozitora koji su se oprobali na polju orkestarske muzike. Njegov se stvaralaĉki rad temeljio na muziĉkom folkloru. DELA. ORKESTARSKA: simfonijske poeme 11 oktomvri, 1955 i Stihija; uvertire Tikvešanka, 1947 i Simfonijska predigra, 1949; Simfonijsko oro, 1950; Sherzo, 1951; Rapsodija, 1956; Simfonijska svita, 1966. — KAMERNA: gudaĉki kvartet, 1955; Pastorala za klarinet i klavir, 1957; koncert za klarinet i klavir, 1964. — Balet Makedonska povest, 1953; filmska muzika. — VOKALNA'. mešoviti horovi Tri narodne pesrne, 1955 i Detence moc, 1958; Pet pesama za muški oktet, 1964; masovna pesma Titov brigadir, 1955; Prispivna za alt i klavir, 1959- — Obrade narodnih pesama za glas i narodni orkestar. T. Si. i D. Ov.
SMOLENSKI, Stjepan Vasiljeviĉ, ruski struĉnjak za crkvenu muziku (Kazan, 20. X 1848 —• 2. VIII 1909). Studirao pravo i filologiju u Kazanu; od 1889 u Moskvi upravljao Sinodskom školom crkvenoga pjevanja i predavao povijest ruskoga crkvenog pjevanja na Konzervatoriju. Njegovim nastojanjem osnovana je na moskovskoj Sinodskoj školi posebna knjiţnica notnih rukopisa ruskoga crkvenog pjevanja XV—XIX st. DJELA: Kypc xopomzo uepKoeHozo nenun, 1885; Odufuii oueprc ucmopuuecKoio 3HaHenun neeuux pyKonuceu CojioseuKou 6u6/iuomeKu u »A36yKW AjiencaHdpa AJeseHua, 1887; O630P ucmopwtecKux KOHifepmoe CunodajibHoio ynunuu{a..., 1895; O dpeenepyccKux neeuecKux HomauuHX, 1901. — Brojni eseji u listu PycCKaH My3t.iKaJibHafl raBeTa. LIT.: H. <£uHĈeu3eH, ITaMHTH OrenaHa BacnJi£.eBH*ia C/nojieHCKoro, My3biKaju>HaH CTapima, 1911. — XI. JI. JIOKUIUH, BtijiaioiiiHecH pycCKne xopbi n HX AnpH>Kepbi, MocKua 1953 (II prošireno izd. 1963). — D.Lehmann, Stjepan Wassiljewitsch Smolenski, MGG, XII, 1965.
SMORZANDO (tal. smorzare ugasiti, oslabiti), agogiĉka oznaka za postepeno smanjivanje jaĉine tona do najtišeg pianissima, spojeno s velikim ritardandom. S. se primjenjuje unutar pojedinog stavka; na svršetku kompozicije umjesto izraza s. upotrebljava se oznaka -> morendo. SMYTH, Ethel Mary, engleska kompozitorka (London, 22. IV 1858 — Woking, 8. V 1944). Studirala u Leipzigu, na Konzervatoriju i kod H. Herzogenberga. Aktivna i energiĉna pobornica za ţensko pravo glasa, komponirala je March of the Women, koji je postao borbena pjesma engleskoga ţenskog pokreta. Školovanje u Njemaĉkoj ostavilo je neizbrisiv trag u njezinu stilu i tretiranju dramatskih situacija na sceni. Njezino najuspjelije djelo, efektno instrumentirana Misa u D-duru, najbolje odraţava kompozitorkin snaţan i energiĉan duh. DJELA O RKESTRALNA: ko ncert z a vio linu, ro g i o rkestar, 1927; uvertira Antony and Cleopatra, 1890; serenada u D-duru, 1890 —KOMORNA'. gudaĉki kvartet u e-molu, 1914; gudaĉki kvintet u E-duru, 1884; 2 trija za violinu, obou i klavir, 1927; sonata za violinu i klavir, 1887; sonata za violonĉelo i klavir, 1887 i dr. — Kompozicije za orgulje. — DRAMSKA. Opere: Fantasio, 1898; Der Wald, 1901; Standrecht (The IVreckers), 1906; The Boatszuain's Mate, 1916; Fete galante, 1923 i Entente Cordiale, 1925. — VOKALNA: The Prison za sopran, bas, zbor i orkestar, 1931; Hey Nonny No za zbor i orkestar, 1910; Sleepleess Dreams za zbor i orkestar, 1926; zborovi; solopjesme. — Misa u D-duru. — SPISI (preteţno autobiografski): Impressions that Remained,
1919; Streaks of Life, 1921; A. Three-legged Tour in Greece, 1927; A Fine ning of Boats, 1928; Female Pipings in Eden, 1933; Beecham and Pharaoh, As Time Went On, 1935; What Happened Next, 1940. LIT : K. Dale, Dame Ethel Smyth, Music and Letters, 1944. Ethel Smyths Prentice Work, ibid., 1949. — Th. Beecham, Dame Ethel (1858—1944), ibid., 1958. — Ch. St. John, Ethel Smyth, London 19 M. Hurd, (Da me) Et he l Mary Smyt h, MGG, XII, 1965.
SNIZILICA fengl. flat, franc. bemol, njem. Be, tal. bet predznak, koji ton snizuje za kromatski polustepen. Ko( i u zemljama njemaĉkog jeziĉnog podruĉja naziv note, pre jom stoji s., dobiva nastavak -es (npr. c-ces). U Engleskoj c se u tom sluĉaju uz naziv note rijeĉ flat (npr. e-flat), u Franc bemol (npr. ut bemol), a u Italiji bemolle (npr. do bemolle) Dvostruka snizilica i Predznaci). SNIŢKOVA-ŠKRHOVA, Jitka, ĉeški kompozitor, p; i muzikolog (Prag, 14. IX 1924 —). Studirala muziku u ] na Univerzitetu i na Majstorskoj školi konzervatorija (A. ] O. Šin). Koncertira kao pijanist i ĉembalist, izvodeći pre djela starije ĉeške i svjetske literature. Kompozicije su joj n lirskog karaktera, u izraţaju lapidarne, a po sadrţaju jednos 1 pristupaĉne. Njezini radovi o ĉeškoj renesansnoj muzic likuju se temeljitošću i toĉnošću. DJELA. ORKESTRALNA: Sinfonietta ballala za komorni or 1961; Concerlino za klavir i orkestar, 1962; Interludij za komorni orkestar, 2 uvertire. — KOMORNA. Tri gudaĉka kvarteta: I, 1953; II, 1953 1956. Dalmatinski trio za klavirski trio; trio za flautu, obou i violonĉelo, trio za flautu, obou i harfu, 1955; 2 sonate za violu i klavir, 1947 i 1963; 2 za violonĉelo i klavir, 1948 i 1957; sonatina za flautu i klavir, 1957. — K zicije za klavir, za orgulje i za harfu. — Scenska muzika. — VOKAL. kantate; zborovi; ciklusi solo-pjesama. — Dvije mise; moteti za alt, fl obou. — SPISI: Pisen 16. stol., Slovesna vćda, 1949; Jan z Jenštejna. 1952; JindHchohradecky fragment. Ĉasopis Narodniho musea, 1955; I pisen ze 16. stol., Hudebni rozhledy, 1956; Frantisek Gregora, 1963; Jash — notovana pisen z pol. 15. stol., Ĉasopis Narodniho musea, 1963 i dr. digirala i objavila zbornik Ĉeška polyfonni tvorba, 1958.
SOBIESKI, Marian, poljski etnomuzikolog (Milosla Poznali, 14. VI 1908 ■— Varšava, 25. X 1967). U Poznam hadao Konzervatorij te studirao muzikologiju (L. Kamif i etnografiju (E. Frankovvski). Od 1935 u Poznanu asistei Muzikološkom institutu i Regionalnom fonografskom ar od 1945 predavao folklor i akustiku na Univerzitetu, a 194' teoriju i povijest muzike na Muziĉkoj akademiji. God . sa svojom ţenom Jadwigom S. (roĊena 1909), utemeljio u P02 Zapadni fonografski arhiv, danas Arhiv snimaka poljske nai muzike Instituta za umjetnost Poljske akademije znanosti u šavi, kojemu je od 1954 na ĉelu; uz to je bio profesor etnoi kologije na Varšavskom univerzitetu. DJELA. SPISI: Ks. Jozef Surzytiski, Zycie Muzyczne, 1937; Zac arehizvum fonograficzne, 1946; Polska muzyka ludozva, 1951; Obiicze tonaln kiej muzyki ludozvej, Studia Muzykologiczne, 1953; Polsk Folk Musik, I revy, 1960; Znaczenie zbiorozv O. Kolberga dla polskiej kultury muzycznei zyka, 1961; O. Kolberg jako kompozylor i folklorysta muzycsny, u izdanju kupnih djela O. Kolberga, I, 1961. S Jadwigom S.: Piešn ludowa i jej pro Poradnik Muzyczny, 1947—49; Zagadnienie muzyki ludowej w Polsce, Muzyczny, 1948; Piešn i muzyka ludozva IVielkopolski i Ziemi Lubuskiej w dotychczasowych badan, Polska Sztuka Ludowa, 1950; Diafonia zv Pieninach, Tempo rubato u Chopina i zv polskiej muzyce ludozvej, Muzyka, 1960. — IZDA Wybor polskich piešni ludowych, I i II, 1955; Piešni ludome Warmii i A 1955; Piosenki z Kujaw, 1955.
SOBINOVj Leonid Vitaljeviĉ, sovjetski pjevaĉ, tenor (. slavi', 7. VI 1872 — Riga, 14. X 1934). Pravnik; pjevanje u Moskvi kod A. Dodonova i A. Santagano-Gorĉakove. Od pjevao male uloge u jednoj talijanskoj opernoj druţini na nj< gostovanju po Rusiji; 1897 prvi put nastupio na sceni mosko\ Velikog kazališta kao Sinodal (Rubinstein, Demon) i otada u b usponu osvojio publiku Moskve, Petrograda i velikih' evro] opernih središta. God. 1911 postao redatelj i direktor Filha nijskog društva u Petrogradu, a 1917—22 direktor Velikog 1 lista u Moskvi, gdje je 1933 proslavio 35-godišnjicu umjetnu rada. Njegove su se kreacije odlikovale poetiĉnošću i savrš vokalnim umijećem, a njegovi operni likovi ostali su uzorom nijim generacijama opernih umjetnika. Njegovi su najviši dc bili Bajan (Glinka, Ruslan i Ljudmila), Berendaj i Levko (Rir Korsakov, Snjeguroĉka i Majska noć), Lohengrin (Wagner), Rc (Gounod, Romeo i Julija) i Werther (Massenet). SOBOLEWSKI, Friedrich (Fryderyk) Eduard, njen violinist, dirigent, kompozitor i muziĉki kritiĉar poljskoga rijetla (Konigsberg, 1. X 1808 — St. Louis, 17. V 1872). dirao u Dresdenu kod C. M. Webera. Vrativši se u KSnigsl violinist je i od 1830 muziĉki direktor Gradskoga kazališta 1835 crkveni orguljaš, od 1838 direktor Filharmonijskoga dn i od 1843 direktor Muziĉke akademije. Uz to je bio i mu kritiĉar (Ostpreussische Zeitung). God. 1847—-54 ponovo ziĉki direktor Gradskoga kazališta, a zatim na istom pole u Bremenu. Od 1859 u SAD: dirigent filharmonijskih drui u Milwaukeeu i 1860—66 u St. Louisu. Kao kompozitor s' benik je Handela i Havdna; bio je vrstan harmoniĉar i kontrapi tiĉar.
SOBOLEWSKI — SOKOLOVA DJELA: 2 simfonije; simfonijske pjesme; klavirski trio; 6 opera; 3 orato rija; zborovi; solo-pjesme; spisi. LIT.: N. Slonimsky, Friedrich Eduard Sobolewski, MGG, XII, 1965.
SOCIETE INTERNATIONALE DE MUSIQUE CONTEMPORAINE (SIMC) -» International Society for Contemporary Music (ISCM) SOCIOLOGIJA MUZIKE, interdisciplinarna znanost koja istraţuje odnose i meĊusobne utjecaje društva i muzike, a napose tipiĉne pojave koje iz tih odnosa i utjecaja rezultiraju. Na pojavu i razvoj sociologije muzike osobito su djelovali opći razvoj sociologije, naroĉito sociologije umjetnosti, kao i širenje muzikoloških i etnomuzikoloških istraţivanja u pravcu ispitivanja društvenih funkcija muzike i utjecaja ekonomskih, politiĉkih, kulturnih i drugih uvjeta na muziĉko stvaranje i izvodilaĉku praksu. Potrebu takvog znanstvenog usmjerenja najavili su već G. Simmel, K. Bucher, J. Combarieu, W. Dilthev, M. Weber i Ch. Lalo. Sociološka istraţivanja glazbe razvila su se u nekoliko glavnih pravaca: u studij društvenih temelja muzike, te predmeta i metoda same discipline (M. Weber, A. V. Lunĉarski, H. Boettcher, W. Seraukv, H. Mersmann, S. Borris, P. Honigsheim, H. Reinold, Th. W. Adorno, T. Kneif, I. Supiĉić), u prouĉavanje sociologije muziĉkih stilova, oblika i tonskih sistema (G. Simmel, B. V. Asafjev, H. Engel, K. Blaukopf, W. Wiora, L. Finscher), i u empirijsko-sociološka (A. Silbermann, V. Karbusicky) i društveno-povijesna ispitivanja niza posebnih pitanja (L. Balet, E. Preussner, K. G. Fellerer, K. Csipak, G. Mayer), napose s marksi tiĉkog stajališta (A. V. Lunaĉarski, Z. Lissa, E. H. Meyer, P. Markovac, V. Vuĉković, K. Boehmer). U novije su vrijeme poticaj sociologiji muzike dali pokretanje ĉasopisa International Revieiv of the Aesthetics and Sodology of Music (izdavaĉ: Muzikološki zavod Muziĉke akademije u Zagrebu) i odrţavanje znanstvenih skupova (II simpozij Internacionalnog muzikološkog društva, Zagreb, juni 1974)LIT.: G. Simmel, Psyhologische und ethnologische Studien uber Musik, Zeitschrift fiir V61kerpsychologie und Sprachwissenschaft, 1881. — K. Bucher, Arbeit und Rhytmus, Leipzig 1892. — J. Combarieu, La musique, ses lois, son evolution, Pariš 1907. — M. Weber, Die rationalen und soziologischen Grundlagen der Musik, Miinchen 1921 (IV izd. 1956; tal. prijevod Milano 1961). — A. B. JIynauapcKuu, Bonpocbl coilHOJlorHH My3blKH, MocKBa 1927. — W. Seraukyy Wesen und Aufgaben der Musiksoziologie, ŢFMW, 1934. — E. Preussner, Die biirgerliche Musikkultur, Hamburg 1935 (II izd. Kassel i Basel 1950). — L. Balet, Die Verbiirgerlichung der deutschen Kunst, Literatur und Musik im 18. Jahrhundert, Leipzig 1936. — E. Siegmeister, Music and Society, New York 1938 (njem. Berlin 1948). — W. Mellers, Music and Society, London 1946 i New York 1950. — G. Revesz, Einfiihrung in die Musiksoziologie, Bern 1946. — J. Samko, Hudba a hudobnost v sploĉnosti, Bratislava 1947. — Z. Lissa, Prilog prouĉavanju sociologije muzike, Muzika, 1949. ■— Th. W. Adorno, Philosophie der neuen Musik, Tubingen 1949 (tal. prijevod Torino 1959). — R. Liebomitz, L'Artiste et sa conscience (s predgovorom J. P. Sartra), Pariš 1950. — K. Blaukopf, Musiksoziologie, Koln i Berlin 1951 ( I I izd. 1972). — M. Belvianes, Sociologie de la musique, Pariš 1951. — E. H. Meyer, Musik im Zeitgeschehen. Grundprobleme der Musiksoziologie, Berlin 1952. — H. Mers mann, Soziologie als Hilfswissenschaft der Musikgeschichte, AFMW, 1953. — V. Vuĉković, Problemi sociologije muzike. Izbor eseja, Beograd 1955. — A. Silbermann, Introduction a une sociologie de la musique, Pariš 1955. — Isti, Wovon lebt die Musik, Die Prinzipien der Musiksoziologie, Regensburg 1957. — P. R. Farnsviorth, The Social Psychology of Music, New York 1958. — H. Engel, Musik und Gesellschaft, Berlin 1960. — F. Lesure, Pour une sociologie historique des faits musicaux, Kongresni izvještaj, New York 1961. — Th. W. Adorno, Einleitung in die Musiksoziologie, Frankfurt a/M 1962. — H. Engel, W. Wiora, G. v. Dadelsen, G. Reaney, F. B. Zimmerman n, J. Buţga, P. M. Young, F. W. Riedel i L. Finscher, Kongresni izvještaj, Kassel 1962. — J. H. Mueller, Fragen des musikalischen Geschmacks, Koln 1963. — K. G. Fellerer, Soziologie der Kirchenmusik, Koln 1963. — /. Supiĉić, Problemes de la socio logie musicale, Cahiers internationaux de sociologie, 1964. — Isti, Elementi sociologije muzike, Zagreb 1964 (prevedeno na poljski Wstep do socjologii muzyki, Varšava 1969 i francuski Musique et societe, Zagreb 1971). — H. Engel, Soziologie der Musik, MGG, XII, 1965. — F. Lesure, Mušica e societa, Milano 1965. — T. Kneif, Musiksoziologie, Koln 1971. — P. Honigsheim, Music and Society (red. i obj. K. P. Etzkorn), New York 1973. — T. Kneif (urednik), Texte zur Musiksoziologie, Koln 1975. I. Su.
SOCOR, Matei, rumunjski dirigent i kompozitor (Iasi, 15. IX 1908 —). Studirao na Konzervatoriju u Bukureštu (A. Castaldi) i Leipzigu (S. Karg-Elert, H. Grabner, M. Hochkoffler). Po povratku u domovinu (1934) nastupao kao dirigent i aktivno sudjelovao u naprednom radniĉkom pokretu. God. 1944— 51 bio generalni direktor Rumunjske radio sluţbe i 1949—54 predsjednik Rumunjskog društva kompozitora. Autor je rumunjske himne (1953). DJELA. O RKES TRALN A. Simfo nijske pjes me : Marea, 1944; Mam a za alt i orkestar, 1949 i Cintarea Rominiei, 1954; koncert za violinu, 1955; passacaglia za violonĉelo i orkestar, 1944; koncert za klarinet, rog, violonĉelo i orkestar, 1939; simfonijski plesovi Cdlusul i Sirba, 1952. — Duhaĉki septet, 1937. — Sonata za klavir, 1932. — VOKALNA: oratorij Stejarul din Borzesti, 1961; Cinlecul lumii za bariton, zbor i orkestar, 1960; zborovi; masovne pjesme; solo-pjesme. ■— Ĉlanci u ĉasopisu CoseTCKaH My3biKa. LIT.: Gh. Firca, Matei Socor, MGG, XII, 1965.
SODERMAN, Johan August, švedski kompozitor (Stockholm, 17. VII 1832 — 10. II 1876). Studirao na Konzervatoriju u Stockholmu i u Leipzigu (E. F. Richter). God. 1860 postao je zborovoda, a 1862 dirigent opere u Stockholmu. Sodermanova djela nose obiljeţja švedske narodne muzike, pa ga smatraju
395
jednim od utemeljitelja švedske nacionalne kompozitorske škole. Njegove balade, osobito za glas i orkestar, uţivale su veliku popularnost te su izvršile znatan utjecaj na švedski operni stil. DJELA. ORKESTRALNA: Burlesgue, 1855; koncertna uvertira; suita švedskih narodnih plesova, oko 1860; koraĉnice; plesovi. —- Klavirski kvartet. — Zbirka Fantasier a la Almquist za klavir. — Scenska muzika za oko 80 drama; 4 operete. —■ VOKALNA: 9 balada za gtas, zbor i orkestar; zborovi uz or kestar i a cappella; 8 balada za glas i orkestar; vokalni kvarteti (Ett Bondbrollop); vokalni terceti i dueti; balade za glas i klavir; solo -pjesme. —■ CRKVENA: Missa solemnis; zbirka kraćih crkvenih kompozicija Spiritual Songs, 1872. LIT.: G. Jeanson, A. Soderman; en svensk tonsattares liv och verk, Stockholm 1926. — K. Nyblom, A. Soderman, Stockholm 1928. — P. Lindfors, Johan August Soderman, MGG, XII, 1965.
SODERSTROM, Elisabeth, švedska pjevaĉica, sopran (Stockholm, 7. V 1927 —• ). Pjevanje uĉila u Stockholmu kod A. von Skilondz i na Muziĉkoj akademiji; na opernoj pozornici debitirala 1948, takoĊer u Stockholmu, gdje je od 1950 stalno angaţirana. Gostovala je na festivalima u Salzburgu, Glyndebourneu i Edinburghu, nastupala na mnogim svjetskim muziĉkim kazalištima, meĊu ostalim na njujorškom Metropolitanu, londonskom Covent Gardenu i dr. Uz standardne sopranske uloge u njezinu repertoaru posebno mjesto zauzimaju ţenski likovi u Mozartovim i Straussovim djelima; istakla se i kao Marija u Bergovom Wozzecku. LIT.: E. Gerken, Elisabeth Soderstrom, Opera News, 1959.
SOGGETTI CAVATI -> Cavata, 2. SOHNGEN, Oskar, njemaĉki teolog i muzikolog (Hottenstein, 5. XII 1900 —). Studirao u Marburgu i Bonnu, doktorirao 1922. Od 1935 referent za crkvenu muziku u evangeliĉkom Višem crkvenom vijeću u Berlinu i profesor na Visokoj muziĉkoj školi. Mnogo je zasluga stekao za promicanje suvremene crkvene muzike. DJELA: Kirche und zeitgenb'ssiscke Kirchenmusik, 1932; Pfarrer und Kirchcnmusiker, 1933; Die neue Kirchenmusik, 1937; Die Erneuerungskrdfte der Kirchenmusik unserer Tage, 1949; Die Zukunft des Ges<*ngbuches, 1949; Das kirchenmusikalische Amt in der Evangelischen Kirche der altpreussischer Union, 1949; Sdkularisierter Kultus, 1950; Vor der Revision der preussischen Agende, 1952; Die Wiedergeburt der Kirchenmusik, 1953; Kdmpfende Kirchenmusik, 1954; Wiedergewonnene Mitte? Die Rolle der Kirchenmusik in der modernen Musik, 1955; zbirka predavanja o crkvenoj muzici i liturgiji IVandel und Beharrung, 1965; Theologie der Musik, 1968; studije i ĉlanci. — Redigirao (sa C. Mahrenholzom i O. Schlisskeom) Handbuch zum Evangelischen Kirchengesangbuch (4 sv.), od 1953 nadalje. — Prigodom Sohngenova 60. roĊendana obj, je spomenica Gtstalt und Glaube, 1960. LIT.: W. Bollert, Oskar Sohnge n, MGG, XII, 1965.
SOKOL, Bernardin, kompozitor (Kaštel Sućurac, 1888 — Badija kraj otoka Korĉule, 1945). Završivši teologiju, studirao u Rimu na Papinskoj visokoj školi za crkvenu muziku, gdje je postigao doktorat muzikologije. Po povratku u domovinu bio je nastavnik muzike u Dubrovniku, na Teološkom fakultetu u Za grebu, u Košljunu kraj otoka Krka i konaĉno na franjevaĉkoj gimnaziji u Badiji. S. je autor brojnih većih i manjih crkvenih djela, kao i svjetovnih vokalnih kompozicija. U svojima radovima oĉituje izvornost melodijske invencije, sklonost polifoniji i smisao za neuobiĉajene i osebujne harmonijske efekte. Vaţno mjesto u njegovu djelovanju zauzimalo je i izdavanje crkvene pjesmarice. DJELA: zbirka Hrvatsko selo za muški zbor (nekoliko svezaka); Glazbeni monolozi za glas i klavir, 1934. — CRKVENA. Mise: Missa jubilaris; Gaudens gaudebo; Sv. Ćirilu i Metodu; Hrvatska misa i Staroslavenska misa u ĉast blaţenog Nikole Tavelića. Misne pjesme; himne; psalmi; brojni Tantum ergo i Ave Maria; kraće prigodne crkvene kompozicije. — Izdao više od 30 zbirka crkvenih pjesama pod naslovom Slava Euharistijskom Isusu. LIT.: J. Andrić, Glazbene zbirke o. dra Bernardina Sokola, Obitelj, 1929. — Isti, Glazba o. Bernardina Sokola, ibid., 1934. — B. Širola, Kompozitor i nakladnik o. dr. Bernardin Sokol, Novo doba, 1935. — /. Plevnik, Kompozitor o. Bernardin Sokol, Katoliĉka rijeĉ, 1939. — M. Katić, Skladateljski rad fra njevca o. B. Sokola, Novi list, Zagreb 1941. M. Kun.
SOKOLA, Miloš, ĉeški violinist i kompozitor (Buĉovice, Moravska, 18. IV 1913 •—). Studirao na Konzervatoriju u Brnu (V. Petrţelka) te na Konzervatoriju i Majstorskoj školi u Pragu (V. Novak, J. Kfiĉka). Ĉlan je orkestra Narodnog divadla u Pragu od 1942. DJELA. ORKESTRALNA: simfonijska pjesma Devdty kveten, 1960; koncert za violinu, 1952; passacaglia, tokata i fuga, 1943; varijacije, 1952. — KOMORNA. Tri gudaĉka kvarteta: I, 1944; II, Pisen nejvyšši veţe (s tenorom), 1946 i III, 1955. Ĉetiri kompozicije za violinu i klavir. — KLAVIRSKA: Jami sonata, 1946; 5 minijatura; arija, koral i fuga, 1937; 12 preludija, 1954.—■ Passacaglia, tokata, koral i fuga za orgulje, 1946; ciaconna za orgulje, 1958. — Opera Marnotratny syn, 1948 (izv. 1963). — VOKALNA: kantate Balada o snu, 1938 i More, 1945; Štastnemu devĉeti za muški zbor, 1946; zborovi; solo--pjesme (Spevy o Idsce, 1941; Ukolebavky, 1945).
SOKOLOVA, Lydia (pravo ime Hilda Munnigs), engleska plesaĉica (Levton, 4. III 1896—). Uĉila u Londonu na baletnoj akademiji Stedman te kod A. Pavlove, M. Mordkina i E. Cecchettija. Debitirala 1911 u baletnoj trupi M. Mordkina, a 1913 —29 angaţirana u trupi S. Djagileva kao prva engleska ple saĉica. Ţivjela je zatim u Engleskoj, baveći se poduĉavanjem i koreografijom. Posljednji je put javno plesala 1962. Umjetnica izrazitog dramskog talenta istakla se osobito u baletima koje su koreografirali L. Massine (Ljadov, Las Meninas, Contes russes; Rossini-Respighi, La Boutique fantasque; Stravinski, Sacre du printemps; Auric, Les Matelots) i M. Fokin (Stravinski, Petruška). Sa R. Buckle objavila knjigu uspomena Dancing for Diaghilezv (1960).
396
SOKOLOVIĆ — SOLFEGGIO
SOKOLOVIĆ, Badema, pjevaĉica, mezzosopran (Sarajevo,24. III 1929 — Zagreb, 23. XI 1969). Studij pjevanja završila 1955 na Muziĉkoj akademiji u Zagrebu (L. Vrbanić), gdje je iste godine debitirala na opernoj pozornici kao Maddalena (Verdi, Rigoletto). God. 1955—57 solist Sarajevske opere, od 1957 do smrti ĉlanica Za grebaĉke opere. Pjevaĉica pastoznih dubina, ostvarila je niz kreacija, medu kojima su se posebno isticale Carmen (Bizet), Orfej (Gluck), Azucena, Ulrica, Eboli i Amneris (Verdi, Trubadur, Krabuljni ples, Don Carlos i Aida), Dalila (Saint-Saens, Samson i Dalila), Madame Flora (Menotti, Medium), Doma (Gotovac, Ero s onoga svijeta) i dr. Nastupala je na svim jugoslavenskim opernim pozornicama, kao i u Austriji, Njemaĉkoj, Italiji, Francuskoj, Nizozemskoj i Engleskoj. Isticala se i kao oratorijska pjevaĉica. K. KO. SOL, 1. U nizu slogova solmizacije Guida d'Arezza s. je naziv za peti ton (-»■ Guido d'Arezzo). 2. U funkcionalnoj solmizaciji Tonika-Do metode sol je oz naka za dominantu u dur-ljestvici, odnosno za VII stupanj u prirodnoj mol-ljestvici. U harmonijskoj mol-ljestvici i uzlaznoj melodijskoj, gdje je VII stupanj povišen, mijenja se sol u si. U .novije vrijeme upotrebljava se sve ĉešće naziv so umjesto sol zbog teškoća u izgovoru kod slijeda slogova sol-la (-> Solmizacija). 3. U Italiji, Francuskoj i Rusiji sol je ime za ton g. SOLAL, Martial, francuski jazz-pijanist i kompozitor (Alţir, 23. VIII 1927 — ). Od 1950 u Parizu, nastupao sa N. Chiboustom, A. Barellijem (1952), R. Guerinom (1953), K. Clarkeom, P. Michelotom i D. Humairom (1957—59), zatim sa J. J. Johnsonom, L. Thompsonom i D. Bvasom; gostovao na jazz-festivalima u Essenu, Antibesu, New Yorku, Newportu, Montrealu, Berlinu i Luganu, kao i u više navrata u Ljubljani i Zagrebu i to najĉešće s vlastitim triom ili kao pijanist. Autor velikog broja zapaţenih kompozicija, medu kojima je i muzika za više od 20 filmova. Izvrstan je improvizator, snimio je niz gramofonskih ploĉa. S. je dobitnik mnogih meĊunarodnih nagrada i drugih priznanja. SOLARES, Enrique, gvatemalski kompozitor i pijanist (Guatemala City, u. VII 1910 — ). Uĉio muziku u domovini (R. Paniagua, S. Ley), u Pragu (V. Kurz, J. Kfiĉka), na Konzervatoriju u Bruxellesu (J. Jongen, R. Moulaert) i kod A. Caselle u Rimu. Od 1948 u diplomatskoj sluţbi, uz to poduĉavao na Konzervatoriju u Guatemali kompoziciju i klavir. DJELA. ORKESTRALNA: Suite Minialura, 1943; Ricercare sobre el nombre B-A-C-H za gudaĉe, 1957; Divertimento, 1945; Fantasta Sinfćnica, 1947; Partita Cldsica za gudaĉe, 1947; Partita za gudaĉe, 1959; Capricho za klavir i orkestar, 1951. — KOMORNA: Ouartetto breve, 1955; 2 suite za violinu i klavir; sonata za violinu solo, 1958; kompozicije za violonĉelo i klavir i dr. ■— KLAV'IRSKA : sonata, 1941; sonatina, 1947; Idea con 15 deformaciones, ^.1962; Plesa para aflojar los dcdos y martirizar los oidos . . . , 1968; Travesuras I, 1969; Micropiezas, 1969; 12 Alicrotransperencias, 1970. — Zborovi; solo-pjes-me. — Crkvena djela.
SOLARI, Christy (pravo ime Franco Lari), talijanski pjevaĉ, tenor (Izmir, 1894—Paneretta, ? X 1974). Od 1927 povremeni i 1940 ■—41 stalni gost Zagrebaĉke opere. Lirski tenor blistavih visina i velike muzikalnosti, ostvario je na pozornici Hrvatskoga narodnog kazališta u Zagrebu niz kreacija, medu kojima su bile Des Grieux (Massenet Manon), Almaviva (Rossini, Seviljski brijaĉ), Vojvoda, i Alfredo (Verdi, Rigoletto i La Traviata), Nemorino i Ernesto (Donizetti, Ljubavni napitak i Don Pasguale), Gerald (Delibes, Lakme), Wilhelm Meister (Thomas, Mignon), Pinkerton (Puc-cini, Madame Butterfly), Sou-Chong (Lehar, Zemlja smiješka) i dr. K. Ko.
SOLENIERE, Eugene de, francuski muziĉki pisac (Pariz, 25. XII 1872 — 4. XII 1904). Uĉio muziku u Miinchenu, Braunschweigu i Parizu (P. Vidal, A. Brun). Od 1895 ţivio u Parizu; predavao je muziĉku estetiku na institutu Rudy i bio urednik i suradnik nekoliko ĉasopisa (La Critigue, Revue Internationale de Musiaue, Vie moderne). DJELA: La Femme compositeur, 1894; Rose Caron, 1895; Notes tnusicales, 1896; Massenet et son oeuvre, 1897; Musique et religion, 1897; Camille Saint-Saens, 1899; Cent Annees de musique francaise (1800—1900), 1901; Notules et impressions musicales, 1902; analiza opere C. Erlangera Le Fils de Vetoile, 1904; La Musique d l'Exposition de 1900. ■— Komponirao kraća djela za violinu i klavir te solo-pjesme.
SOLER, Antonio, španjolski orguljaš i kompozitor (Olot de Porrera, Katalonija, 3. XII 1729 — El Escorial, 20. XII 1783). Muziku uĉio u samostanu Montserrat (J. Elias) i kasnije kod D. Scarlattija za njegova boravka u Španjolskoj. Zarana postao zborovoda katedrale u Leridi; od 1753 orguljaš i zborovoda u samostanu El Escorial u Montserratu kraj Madrida. U Solerovim djelima oĉituje se utjecaj talijanske muzike; vrijedne su njegove jednostavaĉne sonate za ĉembalo, harmonijski i ritmiĉki vrlo zanimljive. S. je bio istaknuti uĉitelj, a njegovo djelo Llave de la modulacion ... ide u red najboljih španjolskih teoretskih radova. DJELA: 6 kvinteta za gudaĉke instrumente i orgulje ili klavir: 6 koncerata za 2 orgulje; oko 75 sonata za ĉembalo (saĉuvano 65); kraće kompozicije za klavir;
a la Llave de la modulacion, 1765. NOVA IZD.: 6 koncerata za 2 orgulje obj. su M. S. Kastner {Mu pana, 1952—62; novo izd. 1972), S. Rubio (1968) i R. de la Riba (l< Pedrell obj. neka orguljska djela (Antologta de organistas clasicos e. 1908); 6 kvinteta za gudaĉke instrumente i orgulje obj. R. Gerhard sonate za ĉembalo obj. J. Nin (Classiques espagnols du piano: I, 12 sonat 1 II, 2 sonate, 1928); 100 sonata i druga instrumentalna djela obj. F. 1958—59; sve orguljske sonate zapoĉeo objavljivati S. Rubio (1957; t obj. 120 sonata); izbor vokalnih kompozicija F. Marvin (1967 —70). LIT.: J. Nin, The Bicentenarv of Antonio Soler, The Chesterian, ] M. S. Kastner, Algunas cartas del P. A. Soler dirigidas al P. G. Martini, Musical, 1957. — S. Rubio, El Padre Soler y sus sonatas para instrume cuerda. Aria, 1958. — F. M. Carroll, An Introduction to Antonio Solei tacija), Rochester 1960. — 5. Kastner, Antonio Soler, MGG, XII, 1 K. F. Heimes, A. Soler's Kevboard Sonatas, Pretoria 1969. — A. Did Stvlistic Analvsis of the Solo Kevboard Sonatas of Antonio Soler (dis 2 sv.), Washington 1971.
SOLERA, Temistocle, talijanski libretist i kompozitor rara, 25. XII 1815 — Milano, 21. IV 1878). Školovao se 1. i Milanu. Provodio nestalan ţivot; od 1846 u Španjolskoj impresarij i zatim savjetnik kraljice Izabele; 1859 u dr: sluţbi vršio razliĉite duţnosti, osobito u sluţbi sigurnosti. P< nje godine proveo u Parizu i Milanu; umro je u neimaštini, libretist, S. je suraĊivao sa G. Verdijem u njegovu prvom s laĉkom razdoblju. Komponirao je i nekoliko opera na v tekstove. DJELA. Libreta za G. Verdija: Oberto, conte di S. Bonifacio, 1839; codonosor, 1942; / Lombardi alla prima crociata, 1843; Giovanna d'Arc i Attila, 1846. Pojedina libreta za J. Arrietu, B. Secchija, A. Buzzija, A. V: A. Ronchetti-Montevitija i dr. — KOMPOZICIJE. Opere: lldegonda II Contadino d'Agliate, 1841; Genio e sventura, 1843; Le Hermana de 1845. LIT.: R. Barbiera, Figure e figurine del secolo che muore, Milani — E. Checchi, I Libretisti di G. Verdi, Nuova Antologia, 1913. — T. Ma} Temistocle Solera, Mušica d'Oggi, 1923. — L. Miragoli, II Melodram liano dell'Ottocento, Roma 1925. — Verdi, studi e memorie nel XL anni\ della morte, Roma 1941.
SOLERTI, Angelo, talijanski literarni historiĉar (Si 20. IX 1865 — Massa Carrara, 10. I 1907). Sakupio i o vrijedan materijal za upoznavanje poĉetka operne umje u Italiji na prijelazu u XVII st. To posebno vrijedi za knji Origini del melodramma i Gli Albori del melodramma. U su reproducirani prikazi i izvještaji istaknutih suvremenika, govori štampanim izdanjima i dr., a u drugoj tekstovi prvih < DJELA: Ferrara e la corte Estense nella seconda meta del secolo XVI poglavlje pod naslovom Mušica e cantd), 1891; Le Origini del melodi 1903; Gli Albori del melodramma (3 sv.), 1904—05; Mušica, balio e dran alla corte Medicea dal 1600 al 1637, 1905. — Ĉlanci i studije. LIT.: G. Pescetto, Ricordo di Angelo Solerti, Mušica d'Oggi, 19 F. Fano, Angelo Solerti, MGG, XII, 1965.
SOLESMES, mali francuski grad nedaleko Le Mar benediktinskim samostanom osnovanim 1010. Benediktinci i lesmesa bili su u drugoj polovini XIX st. glavni pokretaĉi ol gregorijanskoga korala. Niz redovnika muzikologa, meĊu k su najistaknutiji Dom Prosper Gueranger (1805—1875), Joseph Pothier (1835—1923) i Dom Andre Mocquereau (1! 1930), temelje svoja prouĉavanja na rukopisima iz IX i Komparativnim studijama oni su stvorili pouzdan kriti odreĊivanju izvornih oblika koralnih melodija izdvojivš: kasnije promjene i izbacivši sve gregorijanskom pjevanju 5 primjese. Na rezultatima njihovih istraţivanja temelji se , Vaticana —• vatikansko sluţbeno izdanje koralnih napjeva . su 1904 zamijenjena starija iskrivljena i netoĉna izdanja j Medicaea iz XVII i kasnog XIX st. Znaĉajan prilog dali su i meski muzikolozi i u rješavanju problematike gregorij, ritmike. Za razliku od ->• menzuralista oni tvrde da muziĉki korala uvjetuje metrika latinskog teksta. Pitanje gregorij; ritmike nije, meĊutim, do danas konaĉno riješeno. Veliki u postigli su solesmeski benediktinci i izdanjima niza skupoc starih neumatskih kodeksa u ediciji Paleographie musicale ( -*■ ziĉka paleografija) kao i brojnim vrijednim studijama objavlj u dvomjeseĉniku samostana La Revue gregorienne. LIT.: C. Bellaigue, A l'Abbave de Solesmes, Revue des deux mi 1898. — N. Rousseau, L'Ecole gregorienne de Solesmes: 1833—1910, T i Roma 1910. —• H. Ouentin, Notice historique sur l'abbave de Solesmes, 1925. — A. L. Guennait, Precis de rythmique gregorienne d'apres les prii de Solesmes, Pariš 1948. — M. Blanc, L'Enseignement musical de Solt Pariš 1953. M. S
SOLFEGGIO (tal.; franc. solfege), 1. u muziĉkoj na vjeţba za usavršavanje sluha i za prima vista pjevanje. Vj solfeggia pjevaju se najĉešće slogovima -> solmizacije ili dru kojeg srodnog naĉina ĉitanja nota (-> bocedizacija, -*■ damei ĉija i dr.) i na neutralne slogove (na, la i dr.), a rjeĊe muzu abecedom. U XVII st. nazivale su se takve instruktivne vj za pjevanje prima vista ricercari. Prvi priruĉnik koji u naslovu izraz s. (Solfeges d' Italie) objavljen je 1772 u Parizu; u nj
SOLFEGGIO — SOLMIZACIJA su, medu ostalim, i napjevi A. Hassea, A. Scarlattija i N. Porpore. Osobito su brojne zbirke solfeggia iz XIX st. Od jugoslavenskih autora priruĉnike za s. pisali su Z. Grgošević, R. Matz, M. Vasiljević, S. Gajdov, B. Antonić, M. Magdalenić, T. Adamić, D. Gtirtl, E. Bašić, B. Popović, V. Tomerlin, Z. Vasiljević i dr. 2. U Francuskoj, Italiji, Belgiji, SAD, a i kod nas naziva se od XVIII st. nadalje solfeggiom i elementarna nastava muzike koja uz vjeţbe za pjevanje prima vista obuhvaća i muziĉki diktat te osnove muziĉke teorije. M.Kun. SOLIĈ (Soulier), Jean Pierre, francuski pjevaĉ (tenor i bariton) i kompozitor (Nimes, 1755 — Pariš, 6. VIII 1812). Sin violonĉelista, isprva je i sam uĉio taj instrument. Prvi put javno nastupio 1778 u Nimesu gdje se i školovao. God. 1787 angaţiran u Comedie Italienne i od 1801 do smrti u pariškoj Opera Comique. Više kompozitora (E. N. Mehul) pisalo je operne uloge za njega. DJELA. 34 komiĉne opere (nejednake vrijednosti): Jean et Genevieve, 1792; Le Jockey, 1796; Le Secret, 1796; Le Chapitre seconĊ, 1799; Mademoiselle de Guise, 1808; Le Diable a quatre, 1809; Les Menestrels, 1811 i dr. LIT.: M. Briquet, Jean-Pierre Solie, MGG, XII, 1965.
SOLIST (prema tal. solo sam), instrumentalist ili pjevaĉ koji izvodi samostalnu dionicu (u partituri oznaĉenu sa solo) i time se suprotstavlja većem izvoĊaĉkom sastavu koji ga prati, odnosno nadopunjuje. SOLIVA, Carlo Evasio, talijanski kompozitor i dirigent (Casale Monferrato, 1792 —■ Pariz, 20. XII 1853). Studirao na Konzervatoriju u Milanu (B. Asioli, V. Federici), diplomirao kompoziciju i klavir. Pošto se u Italiji afirmirao kao operni kompozitor, postao 1821 direktor pjevaĉke škole na Varšavskom konzervatoriju. Poslije sloma poljskog ustanka 1831, kad je Konzervatorij zatvoren, S. je u Petrogradu dvorski kapelnik, operni dirigent i direktor Carske pjevaĉke škole. Od 1841 ţivio je u Parizu, gdje se prikljuĉio krugu oko George Sand. Izvrstan muziĉar, S. je znatno pridonio širenju talijanske muzike u Evropi. Znatna je bila i njegova uloga u poljskoj muziĉkoj kulturi; sa J. Elsnerom i K. Kurpinskim treći je najvaţniji predstavnik varšavskoga muziĉkog ţivota izmeĊu 1820 i 1830. Dirigirao je prvom izvedbom koncerta za klavir u e-molu F. Chopina, s kompozitorom kao solistom (1830). DJELA: nekoliko komornih i klavirskih kompozicija. — DRAMSKA. Opere: La Testa di bronzo ossia La Campana solitaria, 1816; Berenice d'Armenia, 1817; La Zingara delte Asturie, 1817; Giulia e Šesto Pompeo, 1818; Elena e Mal-vina, 1824. — Vokalne kompozicije. — Requiem i druge crkvene kompozicije. — Udţbenik Szkola špiezvu Konserzuatorium Muzycznego w Warszawie (2 sv.). LIT.: W. Sandeleviski, Carlo Evasio Soliva, MGG, XII, 1965.
SOLLBERGER, Harvev, ameriĉki flautist i kompozitor (Cedar Rapids, Iowa, n. V 1938 — ). Flautu i kompoziciju studirao na University of Iowa (Ph. Bezanson) i Columbia University u New Yorku (J. Beeson, O. Luening). God. 1965—71 instruktor i uz to od 1962 jedan od voditelja i od 1968 direktor Grupe za suvremenu muziku na Columbia University. Nastupa kao flautist i dirigent. DJELA (izbor): Pieces za 2 flaute, 1958 (nova redakcija 1962); Grand Ouartet za flaute, 1962; Solos za violinu i 5 instrumenata, 1962; Chamber Variations za 12 sviraĉa i dirigenta, 1964; Music for Sophocles' »Antigone« za recitatora i elektronske zvukove na vrpci, 1966; Impromptu za klavir, 1968; For No Clear Reason za sopran i klavir, 1969; 2 Motets from Mušica transalpina, 1970; Divertimento za flautu, violonĉelo i klavir, 1970; As Things Are and Become za gudaĉki trio, 1971.
SOLLERTINSKI, Ivan Ivanoviĉ, sovjetski muziĉki i kazališni pisac (Vitebsk, 3. XII 1902 — Novosibirsk, 11. II 1944). God. 1923 završio studij historije umjetnosti, a 1924 i romansko-germanski odjel na Fakultetu društvenih nauka u Lenjingradu; 1926—29 specijalizirao se za teatrologiju. Od 1929 u LenjingraĊskoj filharmoniji lektor, a zatim savjetnik za program i umjetniĉki direktor. Od 1936 predavao na lenjingradskom Konzervatoriju. U njegovim radovima privlaĉi navlastito jasnoća i naprednost pogleda izraţenih pristupaĉnim i individualnim jezikom i stilom. Razvoj pojedinih umjetnika valjano i oštroumno povezuje s društvenim razvitkom u njihovo vrijeme i u njihovoj sredini. Osobito su bila zapaţena njegova uvodna predavanja uz koncerte Lenjingradske filharmonije. S. je prvi upozorio na izvornu umjetnost D. Šostakovića. DJELA: M. )K. Hoeeppe, 1927;
397
SOLLIMA, Eliodoro, talijanski pijanist i kompozitor (Maršala, Trapani, 10. VII 1926 — ). Studirao na Konzervatoriju u Palermu (P. Ferro, G. Cusenza) i na istoj ustanovi djeluje od 1953 kao profesor kompozicije. Kao pijanist nastupa u Trio di Palermo, a bavi se i muziĉkom kritikom u dnevniku L'Ora. Predsjednik je društva Gruppo Nuova Mušica u Palermu. DJELA. ORKESTRALNA: uvertira, 1951; Variazioni concertanti, 1960; koncert za gudaĉe, 1968; Rondo burlesco za klavir i orkestar, 1950; koncert za klavir, 1958. —■ KOMORNA: Ouverture da camera za n instrumenata, 1949; kvartet za flautu, klarinet, violinu i violonĉelo, 1965; gudaĉki kvartet, 1967; 3 Movimenti za klavirski trio, 1968; Evoluzioni za flautu solo, 1969; Evoluzioni n. 2 za flautu, gudaĉe i udaraljke, 1969. Sonate: za violonĉelo i klavir, 1948; za violonĉelo solo, 1962 i za flautu i klavir, 1963; Studije za violinu i klarinet. — Sonata za klavir, 1966. — Balet Pimpinella, 1954. — VOKALNA: Tre momenti della notte sul Golgotha za bariton i orkestar, 1965; 3 Liriche za sopran i 5 instrumenata, 1961. — Priruĉnik 90 temi per to studio della conposizione, 1955.
SOLMIZACIJA, nazivanje tonova odreĊenim slogovima za razliku od muziĉke abecede u kojoj svakom tonu odgovara jedno slovo. Danas su najĉešći slogovi do (ut), re, mi, fa, sol (so), la, si (ti). Upotrebljavaju se kao apsolutna ili kao relativna notacija. U apsolutnoj slog do (ili ut) uvijek odgovara tonu c, re je naziv za ton d, mi za ton e itd. U tom obliku s. se upotrebljava u Italiji, Francuskoj i Rusiji. Relativna je solmizacija veoma raširena u muziĉkoj nastavi naroĉito u okviru Tonic-Sol-Fa, Tonika-Do i njima srodnih funkcionalnih metoda. U njoj je do pomiĉan, tj. on uvijek oznaĉuje toniku dur-ljestvice, npr. u C-duru je do ton c, u G-duru ton g itd. U tom sustavu prirodnoj mol-ljestvici odgovaraju slogovi la-la. Bilo je pokušaja (kod nas E. Bašić) da se i stupnjevi mol-ljestvice nazovu slogovima do-do (uz neznatne promjene naziva za III, VI i VII stupanj) i da se tako jasnije izrazi znaĉenje solmizacijskih slogova kao simbola za pojedine stupnjeve ljestvice. Alteracija pojedinog stupnja zahtijeva i promjenu solmizacijskog naziva. Povišenje se izraţava mijenjanjem samoglasnika u z, a sniţenje promjenom samoglasnika u u; npr. povišeni re zove se ri, a sniţeni ru. Kod modulacije u trenutku napuštanja poĉetnog i nastupa novog tonaliteta tonovi se ĉitaju solmizacijskim slogovima koji odgovaraju novom tonalitetu. —■ U poĉetnom stadiju muziĉke nastave prva slova solmizacijskih slogova zamjenjuju gdjekad notne znakove (-> Slov-ĉana notacija). Nazivanje tonova slogovima veoma je staro. Ono je bilo uobiĉajeno u staroj kineskoj muzici, a sustav slogova, izgraĊen na srodnim temeljima kao suvremena relativna s., postojao je i u muziĉkoj teoriji antiĉke Grĉke. Slogovi xx, TE, TTJ i rco oznaĉivali su u dijatonskom rodu tonove silaznog tetrakorda. IzmeĊu TOC i TE morao je uvijek biti polustepen, pa su se kod prijelaza iz jednog u drugi tetrakord mijenjali nazivi tonova kao i u suvremenoj solmizaciji kod modulacije. Izumitelj sustava suvremenih solmizacijskih naziva je Guido d'Arezzo (997 —• 1050). Da bi olakšao snalaţenje u heksakordima on je u nastavi pjevanja za svaki stupanj heksakorda upotrebljavao odreĊen slog i to prema poĉetnim slogovima himne sv. Ivanu Krstitelju, koju je oko 770 spjevao vjerojatno Paulus Diaconius. Melodija himne po svoj je prilici Guidova; svaki njezin stih poĉinje na stupnju višem od poĉetka prethodnog stiha, pa poĉetni tonovi stihova obrazuju potpun heksakord (hexachordum naturale): Mi-
ra
ge- sto- rum fa- mu- li
j Ut
tu- o-
7 J7J que- ant
h-
xis
rum Sd- ve
n Re- so-
na-
re
fi
bris
J UJ J J J pol- lu- ti
Lo- bi- i
re- a- tum San- cte
Jo- han- nes.
Solmizacijske slogove Guido primjenjuje, meĊutim, na sve tri vrste heksakorda (hexachordum naturale, hexachordum durum i hexachordum molle) i to tako da je ut uvijek naziv za poĉetni ton, re za drugi ton, mi za treći itd. Slogovi Guidove solmizacije ne oznaĉuju prema tome apsolutnu visinu tona već je njima izraţen samo poloţaj tona unutar odreĊenog heksakorda. Jedan te isti ton u razliĉitim heksakordima razliĉito se zove, a pojedini slogovi solmizacije u razliĉitim heksakordima prikazuju razliĉite tonove (-> Heksakord). Kad melodija prelazi iz jednog heksakorda u drugi, tj. kad mutira (-> Mutacija) postupa se sliĉno kao kod solmiziranja u suvremenoj modulaciji. Upravo prema mutaciji iz hexachordum naturale u hexachordum molle, kod koje su prelazni tonovi g-a, tj. sol iz prvog i mi iz drugog heksakorda, potjeĉe naziv solmizacija.
398
SOLMIZACIJA — SOLO-PJESMA
javlja kao puĉki napjev. Zapadnoevropske pjesme uz pratr nje (canzona, chanson, song) u XVI st. u znatnoj su mjeri višeglasnih i zborskih kompozicija. Talijanska monodija X njegovala je i oblike namijenjene pjevanju uz instrurm pratnju. U razdoblju kasnog baroka i sve do sredine XV jednostavnu, zaokruţenu pjesmu potisnule su kantata i arija. Razvitak i uspon klasiĉne solo-pjesme datira od druge viĉe XVIII st. U stvaralaštvu majstora beĉke klasike pos se nazire teţnja da se pjesma umjetniĉki afirmira i literarni meni. Zaĉeci u Havdna i Mozarta zacrtali su put L. van I venu, koji je dosegao viši stupanj muziĉko-poetske sinteze ( na Goetheovu liriku, ciklus An die ferne Geliebte). Taj se r; ogleda i u vokalnoj lirici pripadnika -> Berlinske škole a i drug maĉkih kompozitora (npr. J. F. Reichardta, K. F. Zeltera, J. R steega). Ali potpuna umjetniĉka zrelost solo-pjesme zasluga ji stavnika austrijskog i njemaĉkog romantizma; otada Lied pjesma) kao samostalna muziĉka vrsta uţiva visok ugled, a ' je zastupana u stvaralaštvu većine velikih majstora XIX s Po bogatstvu i izraţajnoj snazi jedinstven je opus F. berta — jedan od vrhunaca u povijesti solo-pjesme. Ol LIT.: W. G. McNaught, History and Use of the Sol-fa Syllabe, Proceedings pjesama svjedoĉe o kompozitorovu istanĉanom smislu za i of the Musical Association, 1892—93. —■ G. Lange, Zur Geschichte der Solmisation, SBIMG, 1899—1900. — C. E. Ruelle, La Solmisation chez les anciens formalno usklaĊivanje muzike s pjesniĉkim tekstom: : Grecs, ibid., 1907—08. — C. Artom, Nuove considerazioni sulla solmisazione prost tekst blizak narodnoj pjesmi Schubert nalazi odgovE guidoniana, RMI, 1912.— H. Riemann, Te Ta T(3 T M und No E A Ne, ZIMG, melodiju ponavljajući je od strofe do strofe, dok liriku sa 1912—13. — H. Miiller, Solmisationssilben in der Medicaischen Choralausgabe, AFMW, 1918—19. — G. Schilnemann, Ursprung und Bedeutung der Solmiţenijim izraţajnim vrednotama komponira tako da me sation, Leipzig 1929. — F. Ring, Zur altgriechischen Solmisationslehre, AFMF, varira i time prilagoĊuje sadrţaju stihova; u pjesmama bali 1938. — E. Preussner, Solmisationsmethoden im Schulunterricht des 16. und karaktera, sa snaţnim ĉuvstvenim akcentima, primjenjuje elt 17. Jahrhunderts, Spomenica F. Steinu, Braunschweig 1939. — /. Lohr, Solmisation und Kirchentonarten, Basel 1943 (II izd, 1948). ■— W. Wiora, Zum recitativa. Teţeći uvijek za sintezom muzike i teksta, Se Problem des Ursprungs der mittelalterlichen Solmisation, MF, 1956. ■— H. istaknutu ulogu povjerava klavirskoj dionici, koja je u veći: Hickmann, Ein Beitrag zum Problem des Ursprungs der mittelalterlichen Solmisation, ibid., 1957.—C. A. Moberg, Die Musik in Guido von Arezzos Solmisama ravnopravan faktor, nosilac samostalnih muziĉkih mis sationshymne, AFMW, 1959. — M. Ruhnke, Solmisation, MGG, XII, 1965. bujnih naroĉito u harmoniji. Treba istaknuti Schubertov ra M. Kun. knjiţevni ukus: u znatnom broju pjesama kongenijalno je uj SOLO (tal. sam), u uţem smislu, kompozicija za jedan instru Goetheovu i Heineovu liriku. Prava su remek-djela i dva 1 ment ili za jednoga pjevaĉa. U širem smislu, dionica unutar većeg na stihove W. Miillera (Die Schone Miillerin, 1823 i Die II instrumentalnog ili vokalnog sastava, koja se samostalnim izvo reise, 1827). Naroĉito u svojim posljednjim pjesmama Se. Ċenjem neke muziĉke misli ili odlomka izdvaja iz cjelokupnog je, primjenjujući naĉelo deklamacije, stvorio uzorke kor ansambla, pri ĉemu ansambl preuzima ulogu manje ili više pod pjesme koja zahtijeva izraĊenu interpretaciju. Tako je on iz reĊenog pratioca. Ako se neki instrument samostalno izdvaja od osnovne tipove solo-pjesme koje kasniji majstori neće više su poĉetka do kraja kompozicije, rijeĉ je o solistiĉkom koncertu mijenjati, nego samo obogatiti stilskim znaĉajkama svog vrs (-> Koncert). Ukoliko se odnos solo-tutti pojavljuje samo gdjekad i u MeĊu suvremenicima F. Mendelssohn je svojim jednosi i razliĉnim instrumentima, govori se o orkestralnom solu (oboa pjevnim vokalnim kompozicijama bliţi tradiciji. Pravi je solo u II stavku koncerta za violinu J. Brahmsa ili solo rog u II bertov nasljednik R. Schumann. Vrlo suptilne ugoĊaje nj stavku V simfonije P. I. Ĉajkovskog). U gudaĉkom sastavu dio pjesama nadahnuli su većinom stihovi velikih suvremeni nicu oznaĉenu sa s. izvodi koncertni majstor. Povremeni istupi maĉkih pjesnika (Eichendorff, Heine, Chamisso, Riickert, I solista pjevaĉa ĉesti su i u zborskoj literaturi. E. A. S. proţeti doţivljajem ljubavi i prirode. Zahvaljujući intimno SOLO-PJESMA (njem. Lied), komorni vokalno-instrumen- stvenosti, Schumannove su pjesme (nastale velikim dijelom talni oblik za glas i klavir ili manji instrumentalni sastav, rjeĊe najĉišći izraz romantizma u vokalnoj lirici. Majstor klavii orkestar. S.-p. nastaje na osnovu teksta (stihova), pa je pjevana vjerava instrumentu još istaknutiju ulogu nego Schubert rijeĉ njezin sastavni dio. Odnos izmeĊu rijeĉi i muzike oĉituje virska dionica ĉesto samostalno istupa, napose u meĊui se u raznovrsnim strukturama. U jednostavnoj Urofnoj kompo- koje ugoĊaj teksta pretaĉu u ĉistu tonsku poeziju. Zanima ziciji jedna te ista melodija ponavlja se doslovno u svakoj kitici. baladu (kojemu dugujemo neke od najznaĉajnijih Schube Varirana strofna pjesma podijeljena je i muziĉki na kitice, ali pjesama) oĉituje se u nekoć popularnim djelima C. Loews se muziĉke misli razvijaju unutar tog formalnog okvira slobodno. je u solo-pjesmu unio dramatsku crtu pojaĉanu kadšto p> naivnim tonskim njem u klavirskoj p U drugoj pi XIX st. U prokomponiranoj solo--pjesmi muzika vjerno slijedi smisao teksta. ispoljila s podruĉju solo-f opreka izmeĊu e: tzv. novonjemj Oblik prokomponirane solo-pjesme nije vezan ni za koji formalni kruga (oko Wagr obrazac premda se ĉesto Liszta) i donekle k< pribli-ţuje trodijelnom obliku vativnih stavova B tipa A B A. Po izraţaju sovih pristaša, solo-pjesma moţe biti gotovo vonijemci« zastup; u puĉki jednostavna, moţe biti teoriji naĉela su raspjevana, slika trenutnog pjesmi dali smjernice raspoloţenja, kao i saţeta i oboga novim dramska scena. izraţajnim Prvi zaĉeci pjevanja uz gućnostima; naroĉ instrumentalnu pratnju zagovarali deklar ski nalaze se već u princip i slobodu davnini. Kitarodija i harmonijske aulodija u grĉkoj antici podloge, a povijesno su utvrĊeni odbacivali naĉin oblici vokalne lirike, odnosno epskog pjevanja. Rane forme SOLO-PJESMA. F. Schubert, Heidenroslein, autograf strofne i refrenske kompozicije. Praksa, pjesme u modernom smislu javljaju se u srednjem vijeku u meĊutim, ni ukorak. F. Liszt je u svojim pjesmama bliţi umjetniĉkoj praksi trubadura i Minnesangera. U Njemaĉkoj u prethodnici R. Wagner je slabo mario za solo-pjesmu (od 5 XV i XVI st., u krugu graĊanskih cehova, zanimljiva je arti- vrlo izra pjesama na stihove M. Wesendonck dvije se ficijelna, zanatski njegovana teorija i praksa tzv. majstora-pjevaĉa smatraju stuc za Tristana). Dok se u Wagnera nazire (Meistersinger) koji su baštinu njemaĉkih trubadura asimilirali tendencija koja solo-p lišava komorne intimnosti, dajući joj i utkali u sistem vrlo sloţenih pravila, nastavljajući tako tradiciju muziĉko-dramatski ka primjeren koncertnoj dvorani, jednoglasnog pjevanja. U Italiji, Francuskoj i Nizozemskoj jedno- Wagnerov antipod J. Brahn stupa suprotne teţnje. Njegov znatni vokalni opus za solist ljeţen je sklonošću prema glasna je pjesma u razdoblju polifonije potisnuta, pa se uglavnom priprostoj, pjevnoj melodici na
Praksa tzv. mušica ficta, prvi poĉeci kromatike i sve ĉešća primjena vodice doveli su do korjenitih promjena u oblasti muziĉke teorije i nastave pa tako i solmizacije. Guidov niz slogova bio je za heptatoniku nedostatan. Stoga je potkraj XVI st. za VII stupaj ljestvice uveden slog si prema inicijalima rijeĉi u završnom stihu himne sv. Ivanu Krstitelju. Oko 1650 u Italiji je slog ut zamijenjen slogom do, dok su Francuzi zadrţali za ton c stari Guidov naziv ut. Većina pravila -> Guidonske ruke zastarjela su već u XIII st. U današnjoj praksi zadrţane su samo neka osnovna naĉela Guidove solmizacije, kao npr. povezanost solmizacijskih naziva uz stupanj, a ne uz apsolutnu visinu tona, promjena slo gova kod modulacije i dr. Od XVI st. nadalje nekoliko je autora pokušalo stvoriti sustav slogova za ĉitanje tonova, ali nijedan od njih nije uspio istisnuti Guidovu solmizaciju. Nešto dulje su se odrţali u praksi -*- bocedizacija Belgijanca H. Waelranta (1517—1595) i -> damenizacija K. H. Grauna (1704—1759)- U SAD je u XVII i XVIII st. bilo rašireno nazivanje tonova nešto izmijenjenom solmizacijom. Niz slogova fa, sol, la, fa, sol, la, mi prikazuje u tom sustavu — zvanom -> fasola —• stupnjeve dur-ljestvice.
SOLO-PJESMA — SOLOVJOV-SJEDOJ pjesme: saţetost i jednostavna dijatonika odgovaraju stilu lišenom sloţenih postupaka, pa je instrumentalna dionica kod Brahmsa nešto potisnuta. Tih se stilskih principa drţao i u obradbama narodnih pjesama. IzmeĊu Brahmsa i Wagnera mjesto je R. Franzu, plodnom i nekoć vrlo cijenjenom majstoru solo-pjesme. Sintezu tendencija u njemaĉkom Liedu XIX st. ostvario je H. Wolf posvetivši najveći dio svog stvaralaštva pjesmi. Izbor pjesniĉki vrijednih tekstova bilo mu je osnovno naĉelo, jer je smatrao da pjesma treba biti jedinstvena literarno-muziĉka umjetnina. Istiĉu se zbirke s lirikom njemaĉkih pjesnika (Morike, Goethe, Eichendorff i dr.), Michelangela, i ciklusi Spanisches Liederbuch i Italienisches Liederbuch. Ugledavši se isprva u Schumanna, Wolf je u svom zrelom razdoblju (1888—1896) našao osebujni izraz primjenom deklamatorike u Wagnerovu duhu i vrlo slobodnim muziĉkim tumaĉenjima teksta, teţeći da u nj psihološki pronikne. Privlaĉila ga je stoga i misaona poezija širokog zamaha (npr. Prometheus J. W. Goethea). Izraţavajući sve nijanse teksta adekvatnim muziĉkim postupcima, Wolf se najviše udaljio od proste strofne pjesme, a u skladu s tim obogatio je klavirski slog harmonijski i ritmiĉki do te mjere da je kadšto ravan samostalnoj instrumentalnoj kompoziciji. Ta je tendencija upućivala na orkestar, pa je Wolf u nekim pjesmama klavir poslije zamijenio orkestralnom partiturom. Wolfovi mlaĊi suvremenici M. Reger i R. Strauss, a donekle i H. Pfitzner, poveli su se za stilom izrazito koncertne pjesme, no nisu dosegli Wolfovu razinu. Dok se u Regera (osim u jednostavnim i njeţnim Schlichte Weisen op. 76) melodijska linija, lišena pjevnosti, utapa u prezasićenom harmonijskom tkivu, Strauss u melodiku velika raspona ponekad unosi obiljeţja operne arije. Zajedniĉka im je osobina nestalan literarni kriterij. U razdoblju oko 1900 njemaĉku je pjesmu obogatio G. Mahler svojom vokalnom lirikom uz pratnju orkestra ( Kindertotenlieder na Riickertove stihove, ciklus Lieder eines fahrenden Gesellen i pjesme iz zbirke Des Knaben Wunderhorn); u njoj je Mahler naivan ĉar puĉke pjesme proţeo vrlo osebujnim ironiĉnim akcentima. U cikluse solo-pjesama treba ubrojiti i njegovu vokalnu simfoniju Das Lied von der Erde (za tenor, alt i orkestar) ispunjenu sjetnom ljepotom stihova iz kineske lirike. Dijelom pod utjecajem Lieda, poĉela se u XIX st. i u drugim zemljama njegovati solo-pjesma uz pratnju klavira. Kao oblik vokalne muzike javlja se u Francuskoj (Ch. Gounod, L. Delibes, J. Massenet) i Engleskoj (A. Sullivan, W. S. Bennet). Mnogo je znaĉajniji doprinos mladih nacionalnih škola, niklih iz romantizma. Napose treba istaći opus E. Griega na podruĉju solo-pjesme: asimiliravši stil njemaĉkih romantiĉara, unio je u pjesme, uz bujnu harmoniju, osebujni kolorit norveškog folklora. Ruska solo-pjesma (u P. Ĉajkovskoga bez izrazite nacionalne fizionomije) afirmira se zahvaljujući A. Borodinu i M. P. Musorgskom. Pjesme Musorgskoga, nastale uglavnom sedamdesetih godina, jedan su od vrhunaca u povijesti solo-pjesme uopće. U njima je progovorio elementarnom snagom, ne mareći za konvencionalne akademske sheme. Svoj je izraz razvio na osnovi govornog ritma, a muziĉku je misao potpuno prilagodavao sadrţaju, psihološkoj uvjerljivosti teksta. To vrijedi i za klavirsku dionicu u kojoj je smjelo upotrijebio dotad neslućene harmonijske slobode. Tematski je raspon tekstova širok; seţe od društvene satire (Cejnuuapucm) preko prizora iz naivnog svijeta djeĉje igre i mašte (ciklus JXemcKan, na vlastiti tekst) do prikaza tjeskobnih psihiĉkih stanja (ciklusi Ee3 cojiutfa i Tlecnu u HJIHCKU CMepmu).
Francuska je pjesma umjetniĉku zrelost i stilsku autohtonost ispoljila tek potkraj XIX st., prvo u djelima H. Duparca i G. Faurea (stihovi Verlainea i van Lerberghea). Impresionistiĉkom skalom ugoĊaja pjesmu je obogatio C. Debussv. Pod snaţnim dojmom Musorgskoga, on primjenjuje slobodni recitativ, a klaviru dodjeljuje istanĉanu ulogu: koloristiĉki zasićene harmonije izmjenjuju se s prozraĉnim, ritmiĉki naglašenim epizodama. Profinjen knjiţevni ukus uputio je Debussvja na poeziju francuskih simbolista: Baudelairea, Verlainea (Ariettes oubliees, Fetes galantes), Mallarmea, i na Villonove balade. U XX st. ogledaju se i u solo-pjesmi karakteristiĉne stilske preobrazbe. Najradikalnije u krugu beĉkih modernista, u strukturalno vrlo sloţenim, ali ekspresivnim djelima A. Schonberga {Das Buch der hdngenden Garten na Georgeove stihove), A. We-berna i A. Berga. Tradicija Lieda u njih se jedva nazire: glasovna dionica vodi se ĉesto poput instrumenta. Bliţi su pjevnosti, uz oporu, kontrapunktiĉku instrumentalnu dionicu, P. Hindemith (Traklovi i Rilkeovi stihovi) i W. Fortner (HSlderlinova i Shakes-peareova lirika). Iz svjeţih vrela nacionalnog folklora crpu npr. I. Stravinski (u ranom razdoblju), B. Bartok, Z. Kodalv, M. de Falla, u Americi A. Copland. Razliĉite koncepcije solo-pjesme zastupaju M. Ravel (remek-djelo: Trois Chansons de Don Quichote d Dulcinee), D. Milhaud (tekstovi: reklamni prospekti), L. Janaĉek (ciklus Zapisnik nestalogd), G. F. Malipiero, L. Dallapic-
399
SOLO-PJESMA. C. Netscher, Muziĉka zabava, XVII st.
cola (dodekafoniĉke pjesme), B. Britten (Michelangelovi soneti). Muzika oštrih kontura, primjerena socijalnokritiĉkoj tematici, dominira u pjesmama H. Eislera i P. Dessaua na Brechtove stihove. U muziĉkoj kulturi naših naroda pjesma je obilno zastupana. U Hrvatskoj ju je utemeljio V. Lisinski; u XX st. njeguju je brojni kompozitori, medu njima: B. Bersa, J. Hatze, A. Dobronić, I. Matetić-Ronjgov, B. Širola, K. Baranović (Galovićevi kajkavski stihovi), J. Gotovac (Nazorova Intima), M. Cipra, I. Brkanović, S. Zlatić, N. Hercigonja, B. Bjelinski, I. Lhotka-Kalinski, N. Devĉić, K. Fribec, I. Malec. U Sloveniji je A. Lajovic majstor pjesme (u kasnoromatiĉkom stilu); suvremenije umjetniĉke teţnje, zastupaju S. Osterc, J. Ravnik, M. Kogoj, L. M. Škerjanc, P. Šivic, K. Pahor, M. Kozina i dr. Istaknuti su predstavnici solo-pjesama u Srbiji P. Konjović, M. Milojević, S. Hristić (na stihove V. Ilica, Šantića, Duĉića), J. Bandur, M. Vukdragović, M. Taj ce vić (Krleţine Balade Petrice Kerempuha), Ljubica Marić, S. Rajiĉić, M. Vuĉković, O. Danon i dr. LIT.: A. Reissmann, Geschichte des deutschen Liedes, 1874. — M. FrieĊlaender, Das deutsche Lied im 18. Jahrhundert. Quellen und Studien (2 sv.), Stuttgart i Berlin 1902. — M. Breslauer, Das deutsche Lied bis zum 18. Jahrhundert, 1908. — H. Kretzschmar, Geschichte des neuen deutschen Liedes (2 sv.), Leipzig 1911. — R. Velten, Das altere deutsche Lied unter dem Einfluss der italienischen Musik, 1915. — G. Miiller, Geschichte des deutschen Liedes vom Zeitalter des Barock bis zur Gegenwart, Miinchen 1925. — O. Bie, Das deutsche Lied, Berlin 1926. — W. Vetter, Das friihdeutsche Lied (2 sv.), 1928. — H. H. Rosenzvald, Das deutsche Lied zwischen Schubert und Schumann (disertacija), Heildelberg 1929 i Berlin 1930. — H. J. Moser, Das deutsche Lied seit Mozart (2 sv.), Berlin i Ziirich 1937. — E. Bucken,Das deutsche Lied. Probleme und Gestaiten, Hamburg 1939. — E. Reuter, La Melodie et le lied, Pariš 1950. — P. Daivson, Fifty Years of Song, London 1951. ■— E. Zimermann, Gestaltungsfragen in klassischen und romantischen Liederzvklen (disertacija), Bonn 1952. — J. Muller-Blattau, Das Verhaltnis von Wort und Ton in der Geschichte der Musik, Stuttgart 1952. — H. Bunke, Die Barform im romantischen Kunstlied (disertacija), Bonn 1955. ■—■ K. Gudezuili i F. Noske, Lied, MGG, VIII, 1960. — D. Stevens, A Historv of Song, Londo n 1960.— A. Sydow, Das Lied, Ursprung, Wesen und Wandel, Gottingen 1962. — H. W. Schzvab, Sangbarkeit, Popularitat und Kunstlied, Regensburg 1965. V. Ţm.
SOLOVJOV, Jurij Vladimiroviĉ, sovjetski plesaĉ (Lenjingrad, 10. VIII 1940 ■—•). Studij klasiĉnog baleta završio 1958 na Lenjingradskom koreografskom uĉilištu i edmah angaţiran kao solist tamošnjeg baletnog ansambla Kirov. Plesaĉ izvanredne tehnike i elevacije vrlo je brzo postigao veliki ugled. Najuspješnije su mu uloge u baletima Lenjingradska simfonija (Šostakoviĉ), Izgubljena planeta (Maisel), Pepeljuga (Prokofjev), Giselle (Adam) i Trnoruţica (Ĉajkovski), u ĉijoj je ekranizaciji plesao ulogu Princa. SOLOVJOV-SJEDOJ, Vasilij Pavloviĉ, sovjetski kompozitor (Petrograd, 25. IV 1907—). Uĉio na Lenjingradskom muziĉkom tehnikumu (1929—31) i na Konzervatoriju (P. Rjazanov); diplomirao iz kompozicije 1936. Najviše ga privlaĉi vokalna muzika (ĉesto u suradnji s pjesnicima). Njegove su kompozicije povezane
400
SOLOVJOV-SJEDOJ — SOMIS
s narodnim stvaralaštvom i gradskom lirskom pjesmom, a odlikuju se individualnošću izraza, melodijskim i ritmiĉkim bogatstvom. Istakao se u stvaranju popularne pjesme rodoljubnog sadrţaja. U SSSR-u uţivaju veliku popularnost, osobito pjesma TlodMocKoenue eeuepa. DJELA: simfonijska pjesma riapmusaHUiUHa, 1934. — Komorne i klavirske kompozicije. — DRAMSKA: baleti Tapac Ey/ib6a (prema N. Gogolju), 1940 (II verzija 1955) i B nopm eoiu/ia tPoccimt, 1964. Operete Bepmiu dpyi, I945> CaMoe 3aeemHos, 1952 i OnuMnuitcKue 3ee3dbi, 1962. — Scenska i filmska muzika. ■— VOKALNA: suita Flecnu eoccmaeuieu Bempuu za glas i orkestar, 1932; masovne pjesme; oko 250 solo-pjesama (H36paHHue necnu, 1950—53). LIT.: Fl. Anocmojios, O necnax B. ConoBbero-Cefloro, CoBeTCKaH My3kiKa, 1948, 8. —A. Coxop, B. 17. CojiOBteB-Cefloii, FleceHHOe TBopnecTBO, MocKBa 1952. — K). KpeMAee, B. n. CoJioBbeB-CeflOH, JleHuHrpajt 1960. ■— D. Lehmann, Wassili Pawlowitsch Solowjow-Sedoj, MGG, XII, 1965.
ŠOLTI, Georg (Gyorgy), madţarski dirigent i pijanist (Budimpešta, 21. X 1912—). Studirao na Muziĉkoj akademiji u Budimpešti kod E. Dohnanvija i Z. Kodalva. God. 1930—39 dirigent Drţavne opere u Budimpešti, zatim emigrirao u Švicarsku. God. 1942 dobio prvu nagradu za klavir na meĊunarodnom natjecanju u Ţene vi; 1946—52 generalni muziĉki direktor (u poĉetku sa F. Leitnerom) i dirigent Drţavne opere u Miinchenu, 1952 —62 vodi Operu i koncerte Muzejskoga društva u Frankfurtu na Majni, 1961 G. ŠOLTI —71 muziĉki direktor kazališta Covent Garden u Londonu i istodobno dirigent Filharmonijskog orkestra u Los Angelesu, od 1969 direktor Simfonijskog orkestra u Chicagu, a od 1973 muziĉki direktor Pariške opere. Uz to od 1953 redovito gostuje po Evropi, SAD i Juţnoj Americi (Buenos Aires) te nastupa i na festivalima u Salzburgu, Edinburgu i dr. S. je dirigent temperamentnih i van-redno iscizeliranih izvedbi, cijenjen osobito kao interpret Mozarta, Wagnera, Verdija i R. Straussa. LIT.: F. HerzfelĊ, Magie des Taktstocks, Berlin 1953 (II izd. 1959). — W. Eberhard van Leminski, Georg Šolti, MGG, XII, 1965.
SOLTYS, 1. Mieczyslaw, poljski kompozitor i dirigent (Lavov, 7. II 1863 — 11. XI 1929). Muziku uĉio u Lavovu, Beĉu i Parizu (E. Gigout, C. Saint-Saens). Od 1899 predavao kompoziciju, orgulje i dirigiranje na Konzervatoriju u Lavovu (od 1901 direktor); djelovao je uz to i kao dirigent. Njegove kompozicije — po stilu neoromantiĉne s ĉestom primjenom bogate polifonije — odaju utjecaj R. Straussa i C. Debussvja. Osobit uspjeh postigao je na opernom podruĉju. DJ ELA. IN S TRU MEN TALN A: s imfo nija; s i mfo n ij sk a p jes ma Bj egunac; koncert za klavir. Klavirske kompozicije; brojna djela za orgulje. ■— DRAMSKA. Opere: Rzeczpospolita Babihska, 1905; Opowiešć ukraihska, 1910; Jezioro dusza; Panie Kochanku, 1924 i Nieboska komedia, 1925. Dramatski misterij Ver sacrum. —• VOKALNA: oratoriji Zavjet kralja Kazimira i Krolozoa horony Polskiej; zborovi; solo-pjesme.
2. Adam, kompozitor (Lavov, 4. VII 1890 —■ 6. VII 1968). Sin Mieczyslawa; na Konzervatoriju u Lavovu uĉio violinu, a kod oca kompoziciju; studij nastavio u Berlinu na Visokoj muziĉkoj školi (R. Kahn, K. L. Wolff), na Akademiji umjetnosti (G. Schumann) i na Univerzitetu, gdje je studirao muzikologiju (H. Kretzschmar, C. Stumpf, J. Wolf) i promovirao 1921. Bio je zatim u Lavovu nastavnik Konzervatorija (1930—39 direktor); uz to je vodio simfonijski orkestar Muziĉkoga društva. DJELA. ORKESTRALNA: 2 simfonije, u d -mo lu, 1927 i u fis -mo lu, 1946; simfonijska pjesma Slozvianie, 1950; 2 uvertire; 2 suite; Za pokoj, 1953; Z gor i dolin, 1960 i dr. ■— Gudaĉki kvartet, oko 1921; sonata za violinu, 1926; suita za violinu i klavir na poljsku temu, 1953. — Klavirske kompozicije (sonata; varijacije; rondo). — Pjesme za glas i orkestar; zborovi; solo-pjesme. — Georg O'sterreich, sein Leben und Werk (disertacija), 1921 (obj. u AFMW 1922). LIT.: Z. Lissa, Soltvs, 1. Mieczyslaw, 2. Ada m, MGG, XII, 1965.
SOMBERT, Claire, francuska plesaĉica (Courbevoie, 1935—). Klasiĉni balet uĉila u Parizu (Y. Brieux, O. Preobraţenska, Rousanne); debitirala 1952 u trupi Janine Charrat. Plesala zatim u Ballets de Pariš R. Petita, u trupama J. Babileea, S. Lifara i od 1962 u London Festival Balletu. Gostovala i na mnogim poznatim svjetskim baletnim pozornicama. Najzapaţenije su joj uloge u baletima Pepeljuga (Prokofjev), Le Loup (Dutilleux), Promethee (Beethoven) i V Emprise (Delerue). SOMBORSKO PEVAĈKO DRUŠTVO, osnovano 30. IV 1871 u Somboru pod nazivom Sotnborska srpska pevaĉka druţina. Prvi horovoda bio je Nikola Grujić. God. 1891 iz društva istupa veći broj omladinaca koji osnivaju vlastiti hor. Oslabljen hor,
sada pod imenom Somborska srpska crkvena pevaĉka >
ţivotari do 1907 kada dolazi do izmirenja horova. Ujf društvo mladenaĉkom snagom razvija aktivnost ne samo turnom nego i na nacionalnom polju pa uspostavlja veze s; kim društvima iz Srbije. Na inicijativu druţine osniva Savez srpskih pevaĉkih društava koji u junu 1914, uoĉi svetskog rata, odrţava u Somboru Prvi slet pevaĉa na koje tvuju 22 pevaĉka društva sa više od 1000 ĉlanova. God. i< društvo je izdavalo muziĉki ĉasopis Gusle, a 1914 izdalo srpskih kompozitora sa 15 kratkih biografija. Nakon rata obnavlja rad i pod predsedništvom S. Krotina (1931— bija puni zamah. U tom periodu ono gostuje u Beograi grebu, Novom Sadu i drugim većim mestima kao i u Ten Lugošu i Aradu u Rumuniji. Za Drugoga svetskog rata rad ponovo je prekinut, a po OsloboĊenju taj se rad nastao novim uslovima. Od 1957 druţina menja naziv u So pevaĉko
društvo.
<
SOMERS, Harry Stevvart, kanadski kompozitor i (Toronto, 11. IX 1925 — ). Na Royal Conservatory of l Torontu studirao klavir (R. Godden) i kompoziciju (J. Weir u San Francisku i Denveru (Colorado) klavir (S. Schrr kompoziciji se usavršavao 1960—61 kod D. Milhauda u Neko vrijeme ţivio u Italiji, od 1971 u Torontu. DJELA. ORKESTRALNA: simfonija br. 1, 1951; 2 koncerta ; 1947 i 1956; simfonija za duhaĉe i udaraljke, 1961; Passacaglia i fu% Fantasta, 1958; 5 Concepts, 1961; Stereophony, 1963; Picasso Suite, 1964 visation, 1968. — KOAiORNA : 3 gudaĉka kvarteta, 1943, 1950 i 1959; za violinu i klavir, 1953 i 1955; Music for Solo Violin, 1974. — KLAV Pet sonata: I, 1945; II, 1946; III i IV, 1950 i V, 1957; 12 X 12, fu] — DRAMSKA. Opere: The Fool, 1956 i Louis Riel, 1967; opereta The Ones, 1956. Baleti: The Fisherman and His Soul, 1956; Ballad, 1958 i X of Atreus, 1964. — VOKALNA: 2 Songs for the Corning of Spring za zb 5 Songs for Dark Voice za alt i komorni orkestar, 1956; 12 Miniatures z; flautu, violonĉelo i ĉembalo, 1965; Evocalions za mezzosopran i klav: Kuyas za sopran, flautu i udaraljke, 1967; Voiceplay za pjevaĉa-glumc zborovi; solo-pjesme. LIT.: J. Beckwith, Harry Somers. A Portrait, Musicanada, 19
SOMERVELL, Arthur, engleski kompozitor (Winds 5. VI 1863 — London, 2. V 1937). Muziku studirao u Camt (Ch. Stanford), zatim 1883—85 na Visokoj muziĉkoj školi linu (F. Kiel, W. Bargiel), a 1885—87 na Royal College of u Londonu (H. Parry) gdje je 1894—1901 predavao har: i kontrapunkt. Od njegovih brojnih kompozicija osobit su pobudile solo-pjesme i orkestralna djela, jednostavna i nepc u izrazu. DJELA. ORKESTRALNA: simfonija Thalassa u d-molu, 1913 land Concerto za klavir i orkestar, 1921; koncert za violinu u g-molu; k( kompozicija za violinu i orkestar, 1913; simfonijske varijacije Norm klavir i orkestar, 1912; suite Thomas the Rhymer i In Arcady za kom kestar, 1897; balada Helen of Kirkconnell, 1893. — KOMORNA: kv klarinet i gudaĉki kvartet, 1919; sonata za violinu i klavir; kraće korr za violinu i klavir. — Varijacije i razliĉna manja djela za klavir. — I1 opereta. —■ VOKALNA: oratorij The Passion of Christ, 1914; kant Forsaken Merman, 1895 i Christmas, 1926. Ciklusi solo-pjesama. — Insti djela za klavir; priruĉnici iz harmonije i kontrapunkta. — Izdao zbirku n pjesama s britanskih otoka Songs of the Four Nations. . LIT.: F. Hudson, Sir Arthur Somervell, MGG, XII, 1965.
SOMES, Michael, engleski plesaĉ (Horslev, 28. IX 191 Klasiĉni balet uĉio u Londonu kod K. Blotta, Ph. Bedells Sadler's Wells Ballet School gdje je s manjim prekidom dj kao solist i partner M. Fontevn (1965—70 pomoćnik direi Gostovao u mnogim evropskim zemljama, Australiji, Turske panu. Izvanredan tehniĉar, najveće je uspjehe postigao u rorr nim baletima Les Patineurs (Meverbeer), A Wedding Bouquet, Sonata (Liszt), Simfonijske varijacije (Franck), Pepeljuga (P jev), Daphnis et Chloe (Ravel), Sylvia (Delibes), Ondine (H Antigone (Theodorakis) te Romeo ijulija (Prokofjev). LIT.: H. Fisher, Michael Somes, London 1955. SOMIS, 1. Giovanni Battista, talijanski violinist i kon tor (Torino, 25. XII 1686 — 14. ili 15. VIII 1763). Sin i 1 violiniste Lorenza Francesca Somisa, 1703—06 studirao k Corellija u Rimu. Vrativši se u Torino, postao solo-vic te dirigent dvorskog orkestra (na tom je poloţaju ostao do ţivota). God. 1733 s uspjehom koncertira na pariškim Cc spirituels. Bio je na glasu po svojoj tehnici gudala i po sono tona. Kao violinski virtuoz i pedagog S. je utemeljitelj pijemc škole. Nastavljajući tradiciju velikih talijanskih majstora, i: je vlastiti, briljantniji i izraţajniji stil i stvorio vezu izmec lijanske i francuske škole violinskih virtuoza. Njegovi su u J. M. Leclair, L. G. Guillemain, G. Pugnani i dr. D J E LA . O RK ES T R AL N A. K o n c e rt i : 1 4 2 z a v i o l i n u ; 3 z a 2 v 3 za flautu; 4 za trublju i dr. — KOMORNA: triosonate Trattenime\ camera za 2 violine i b. c. op. 5, 1733; 12 Sonate da camera op. 6,1734; a violino e violoncello o ĉembalo op. 1 i 2, 1722—23; Sonates pour Violon < loncelle ou Clavecin op. 4, 1726.
2. Lorenzo Giovanni (nazvan Ardy), violinist i komp' (Torino, 11. XI 1688 — 29. XI 1775). Brat Giovannija Bal studirao u Bologni. Postao ĉlanom Accademia Filarmonica^
SOMIS — SONATA neko vrijeme u Parizu, a 1724—70 bio je drugi violinist dvorske kapele u Torinu. Veoma ugledan uĉitelj i virtuoz, ali je cijelog ţivota bio u sjeni svoga znamenitog brata. Medu mnogima koji se spominju kao uĉenici G. B. Somisa ĉini se da ih ima nekoliko koje je poduĉavao mladi brat Lorenzo. Rukopisno saĉuvane kompozicije braće S. takoĊer se ponekad zamjenjuju, jer su ĉesto potpisane samo prezimenom. Od objavljenih djela najznatnije su i najnaprednije sonate op. 2, koje odavaju već znaĉajke galantnog stila. DJELA: 5 koncerata za violinu (od kojih jedan izgubljen u Drugom svjetskom ratu); Opera prima di sonate a violino e violoncello o cimbalo op. 1, 1722; Sonate da camera za violinu i violonĉelo ili ĉembalo op. 2, 1740 (?); 6 Sonate a due e violoncello 0 cimbalo op. 3, 1740 (?). LIT.: G. Fino, Un grande violinista torinese e una famiglia di violinisti, Giovanni Battista Somis, II Momento, 1927. — B. Becherini, Un Musicista, italiano del XVIII secolo Giovanni Battista Somis, Musicisti piemontesi e liguri, 1959. — F. Ghisi, Giovanni Battista e Lorenzo Somis musicisti piemontesi, Le Celebrazioni del 1963, Firenze 1963. — B. Schviarz, Giovanni Battista i Lorenzo Somis, MGG, XII, 1965. — M. T. Bouauet, Musique et musiciens a Turin de 1648 a 1775, Torino 1968.
401
Prvobitno je s. bio naziv za sve instrumentalne kompozicije — bez obzira na njihov oblik — osim za djela namijenjena instrumentima s tipkama, koja su se nazivala tokate. Tako se u doba osamostaljivanja instrumentalne muzike htjela istaći razlika od vokalnih kompozicija — kantata. Tek postepeno s. postaje odreĊena instrumentalna forma koja vodi svoje podrijetlo iz instrumentalne canzone XVI st. Za razliku od vokalnih canzona nazivali su ih canzoni da sonare ili skraćeno sonate, a objelodanjivali su ih i pod naslovom sinfonie. Takva je instrumentalna
____
_________
i >
SONATA I£
SOMMA, Antonio, talijanski pisac i libretist (Udine, 28. VIII 1809 — Venecija, 8. VIII 1865). Advokat i novinar; osnovao u Trstu iredentistiĉke novine La Favilla. God. 1840—47 vodio je tršćanski Teatro Grande. S. je za G. Verdija napisao libreta Un Balio in maschera (1859) i Re Lear (nije uglazbljen). LIT.: A. Pascolato, Re Lear, e Balio in maschera. Lettere di G. Verdi ad Antonio Somma, Citta di Castello 1902. — T. Mantovani, Libretti verdiani, Mušica d'Oggi, 1927.
SOMMER, Hans (pravo ime Hans Friedrich August Zincke), njemaĉki kompozitor (Braunschweig, 20. VII 1837 — 28. IV 1922). U Gottingenu završio studij matematike i fizike; muziku uĉio kod W. Mevesa i kasnije F. Liszta u Weimaru. Profesor matematike na Tehniĉkoj visokoj školi u Braunschweigu. Tamo je 1863 osnovao i vodio koncertno društvo. God. 1898 potaknuo osnivanje Udruţenja njemaĉkih kompozitora za zaštitu autorskih prava (suosnivaĉi R. Strauss, M. Schillings i F. Rosch). Bavio se i muziĉkom kritikom. DJELA. Opere: Der Nachtzvachter, 1865; Loreley, 1891; Saint Foix, 1894; Der Aieermann, 1896; Riibezahl und der Sackpfeifer von Neisse (najuspjelija), 1904; Riquet mit dem Schopf, 1907; Der Waldschrau, 1912 i dr. — Muški zborovi s orkestrom; oko 200 solo-pjesama. —■ Izdao operu K. Schurmanna Ludovicus Pius, pod naslovom Ludwig der Fromme, 1890. LIT.: E. Stier, Hans Sommer, Leipzig 1906. — E. Valentin, Hans Sommer, Braunschweig 1939. — Isti, Hans Sommer, MGG, XII, 1965.
SOMMER, Vladimir, ĉeški kompozitor (Dolni Jifetin, 28. II 1921 —). Studirao u Pragu na Konzervatoriju (K. Janeĉek) i na Muziĉkoj akademiji (P. Bofkovec); diplomirao 1950. Od 1953 muziĉki urednik Radio-stanice u Pragu; uz to 1953—56 tajnik Ĉeškog društva kompozitora. Predavao na Umjetniĉkoj akademiji 1956—60 i zatim na Univerzitetu u Pragu. Ide medu najpoznatije suvremene ĉeške kompozitore. Njegova simfonijska i komorna djela pisana suvremenim izraţajnim sredstvima u saţetim strogim oblicima ušla su u stalan repertoar ĉeških orkestara, a poznata su i izvan njegove domovine (Antigona, Vokalni symfonie). DJELA. ORKESTRALNA. Tri simfonije: I, Vokalni symfonie za mezzosopran, zbor recitatora i orkestar, 1963; II, Koncertantni symfonie za gudaĉki kvartet i orkestar, 1963 i III, 1965. Koncerti: za violinu, 1950; za klavir, 1951 i za violonĉelo 1959. Uvertira Antigona, 1957. —■ KOMORNA. Tri gudaĉka kvarteta: I, 1950; II, 1955 i III, 1963; sonata za 2 violine, 1948; sonata za flautu i klavir. — Sonata za klavir, 1955. — Filmska muzika. — VOKALNA: kantata O Gottwaldovi, 1949; Je ndm dobre na zetni za djeĉji zbor i mali orkestar, 1955» Ĉerny muţ za bariton, recitatora i orkestar, 1964; zborovi; masovne pjesme; solo pjesme. — Ĉlanci. LIT.: /. Vojtech, K dosavadni tvorbe Vladimira Sommera, Musikologie, Praha 1955. — J. Buţga, Vladimir Sommer, MGG, XII, 1965.
SONATA (prema tal. sonare zvuĉati, odjekivati), cikliĉka kompozicija za jedan ili dva solistiĉka instrumenta. U svom klasiĉnom obliku sastoji se obiĉno od tri ili ĉetiri samostalna stavka, meĊusobno razliĉita po sadrţaju, obliku, tempu i tonalitetu. Redoslijed stavaka nije strogo odreĊen; najĉešće je prvi u brzom tempu i sonatnom obliku; po svojoj strukturi — dvije kontrastne teme i njihova provedba — on je prikladan da na njemu poĉiva teţište muziĉkog sadrţaja cijeloga sonatnog ciklusa. Drugi je stavak u polaganom ili umjerenom tempu, u obliku jednostavne ili sloţene pjesme, teme s varijacijama ili ronda. Ako sonata ima ĉetiri stavka, treći je menuet s trijom u umjerenom tempu, odnosno nešto brţi scherzo s trijom. Posljednji je stavak najĉešće brzi rondo, ali moţe biti i u sonatnom obliku, tema s varijacijama ili, rjeĊe, fuga. Prvi i posljednji stavak su u osnovnom tonalitetu sonate, a srednji stavci u nekom srodnom tonalitetu. Ako je prvi stavak u molu, posljednji moţe biti i u istoimenom duru. U obliku sonatnog ciklusa postoji ĉitav niz instrumentalnih kompozicija. Prema izvodilaĉkom sastavu kojemu su namijenjene, one dobivaju ime. Tako je trio s. za tri solistiĉka instrumenta, kvartet za ĉetiri, kvintet za pet, itd. Simfonija je s. za orkestar. Nešto izmijenjenom obliku sonate sliĉan je i koncert za jedan ili više solistiĉkih instrumenata i orkestar.
A. Corelli, Grave iz II sonate op. V
canzona evala naroĉito u Lombardiji i Veneciji, a jedan od njezinih najpoznatijih autora bio je G. Gabrieli (zbirka Canzoni et Sonate... per sonar con ogni sorte de instrumenti, posth. 1615). Osim njega, instrumentalne canzone su pisali A. Banchieri, G. Guami, L. Viadana i dr. Canzone za gudaĉke komorne sastave sastojale su se od nekoliko odlomaka — gdjekad do deset —koji su se meĊusobno razlikovali i po tempu i po stilu. Nastala iz renesansnog vokalnog oblika instrumentalna je canzona u pojedinim svojim dijelovima zadrţala izraziti polifoni stil, osobito u brzim odlomcima, a polagani odlomci bili su i homofoni. MeĊu kompozitorima ranog baroka takvu canzonu naroĉito je njegovao G. Frescobaldi. Dok se instrumentalna canzona u ostalim evropskim zemljama zadrţala dugo u tom obliku, u Italiji se oko 1635 smanjuje broj njenih odlomaka, ali se oni zato proširuju. Tako se oko polovine XVII st. oblikovala ĉetvorostavaĉna instrumentalna kompozicija poznata pod nazivom sonata da ehiesa. Raspored stavaka bio je adagio —■ allegro — adagio —• allegro. Prvi je stavak bio ozbiljan i sveĉan, u drugom je zadrţan polifoni stil brzih odlomaka instrumentalne canzone, treći je bio polagan i homofon, sliĉan sarabandi, ĉesto i u drugom tonalitetu, a ĉetvrti je imao obiljeţja gigue. Istodobno iskristalizirao se još jedan barokni instrumentalni oblik, tzv. sonata da camera. Ona se sastojala od niza stiliziranih plesova; bilo ih je i do sedam, a prvi je obiĉno bio u brzom tempu. S vremenom ta dva oblika utjeĉu jeplan na drugi i u zadnjoj fazi razvoja barokne sonate razlika izmeĊu njih postaje gotovo beznaĉajna. MeĊutim, njih su oduvijek povezivala neka zajedniĉka obiljeţja, kao npr. monotematiĉnost i dvodijelna simetrija pojedinih stavaka. Barokne sonate bile su najviše pisane za gudaĉke instrumente. To je doba procvata talijanske violinske muzike i meĊu kompozitorima instrumentalnih oblika velik je broj violinskih virtuoza (A. Corelli, G. Torelli, G. B. Vitali, P. Locatelli, A. Veracini, G. Tartini, F. Geminiani). Susretale su se naravno i sonate za druge instrumente, npr. za flautu ili orgulje, ali je najveći broj bio namijenjen jednom gudaĉkom instrumentu solo, violini uz basso continuo, ili sastavu od dva gudaĉka instrumenta i continua. Najpopularniji oblik, koji se zadrţao do polovine XVIII sto bila je tzv. triosonata, pisana za tri dionice, ĉesto dvije vio line i kao continuo neki dublji gudaĉki instrument —• viola da gamba ili violonĉelo sa orguljama ili ĉembalom. Za polifonu ba roknu muziku bio je mjerodavan broj dionica, a ne izvodilaca, pa su se tako trio-sonatama nazivale sve sonate »a tre«, bilo da su se izvodile na jednom instrumentu (sonate za orgulje J. S. Bacha), bilo u sastavu od ĉetiri razliĉita instrumenta. Osim već spomenutih violinskih virtuoza, sonate su pisali i B. Marini, S. Rossi i dr., a od kompozitora izvan Italije kao autori sonata naroĉito se istiĉu J. F. Biber, D. Buxtehude, H. Purcell i J. P. Svveelinck. J. S. Bach napisao je niz sonata i suita za raz liĉite instrumente i instrumentalne sastave. Poneke od njih imaju
402
SONATA
iNasiovna strana izdanja violinskih sonata \V. A. Mozart?, Beć 1871
izrazita obiljeţja barokne sonate da chiesa, druge se mogu uvrstiti u barokne suite, a u nekima se pak prepleću elementi obaju oblika. Naroĉito se istiĉe šest sonata za violinu solo (zapravo 3 sonate i 3 suite), u kojima je njegova stvaralaĉka mašta dosegla najviši umjetniĉki vrhunac. Sonate za klavir, odnosno ĉembalo, poĉele su se pisati kasnije. Sonate da chiesa za taj instrument komponirao je medu prvima Nijemac J. Kuhnau. Njegove Neue Clavier- Ubung (1689—■ 92) i osobito Frische Clavier-Friichte (1696) sadrţe niz ĉetvorostavaĉnih i petorostavaĉnih sonata da chiesa. MeĊu talijanskim kompozitorima sonata za ĉembalo istiĉu se G. B. Sammartini, B. Galuppi, P. D. Paradisi, G. M. Rutini i dr. Njihove se sonate sastoje od dva ili tri stavka dvodijelna oblika. Najistaknutije mjesto pripada, meĊutim, izvanrednom ĉembalistu D. Scarlattiju. On je ostavio više od 500 sonata, od kojih je za njegova ţivota izdano samo tridesetak pod naslovom Essercizi per gravicembalo (izd. 1738). To su mahom jednostavaĉne kompozicije. Ranije pripadaju baroku i u njemu Scarlatti obraduje jednu temu u polifonom stilu i dvodijelnom obliku. U kasnijim sonatama uvodi i drugu temu koja je, za razliku od polifone prve, homofona i u drugom tonalitetu. Zasluga Scarlattija nije samo u njegovu utjecaju na nastajanje sonatnog oblika; on je usavršio i ĉembalistiĉku tehniku i tako omogućio veću izraţajnost na tom instrumentu. Sonate C. Ph. E. Bacha ubrajaju se u najvaţnija djela stvorena na tom podruĉju prije beĉkih klasika. U njima se uĉvršćuje niz nastojanja koja je Bach već zatekao: trostavaĉnost cikliĉkog oblika s polaganim stavkom u sredini, bitematika i zaĉeci provedbe. Premda su neki njegovi stavci još u baroknoj dvodijelnoj formi, oni obiluju pojedinostima znaĉajnim za subjektivnu izraţajnost tzv. osjećajnog stila (Empfindsamer Stil). Svoj konaĉni klasiĉni oblik postiţe klavirska sonata u mu zici J. Havdna i W. A. Mozarta. Nadovezujući na djela C. Ph. Bacha, J. Haydn je zadrţao u većini svojih sonata trostavaĉni oblik (od 52 sonate desetak je dvostavaĉnih, a samo jedna je ĉetvorostavaĉna). Postepeni Havdnov razvoj, koji je zapoĉeo u doba baroka, oĉituje se u svim njegovim oblicima graĊenim u sonatnom ciklusu (kvarteti, simfonije) pa tako i u klavirskim sonatama. U prvima se još osjeća utjecaj galantnog stila i stanovita nestalnost oblika (druga tema još nije uvijek jasno istaknuta). U posljednjima dolaze do izraţaja sve odlike Havdnova zrelog stvaralaštva: jednostavno i pravilno graĊene teme, izvanredni smisao za melodiju, provedba koja se temelji na harmonijskim progresijama. Razrada melodije kod njega je jedan od najvaţnijih arhitektonskih elemenata. Havdnove klavirske sonate ĉesto završavaju rondom u kojem se u punoj mjeri oĉituje njegov neiscrpni humor. Izraziti smisao za formalnu ravnoteţu omogućio je W. A. Mozartu da neiscrpno bogatstvo svoje melodijske invencije oblikuje u sonatnom ciklusu slobodnije i elastiĉnije od svojih predšasnika. Komponirao je 26 klavirskih sonata i u onim najboljima nadmašio je Havdnova ostvarenja s tog podruĉja. Mozart je dosljedno zadrţao trostavaĉni oblik. Prvi stavak redovito je u sonatnom obliku; nakon njega slijedi polagani i pjevni drugi stavak koji je Mozart osobito njegovao; nerijetko je upravo na polaganom stavku sadrţajno teţište ĉitavog djela. Finale je ili rondo ili sonatni oblik. Tako su Haydn i Mozart uĉvrstili oblik višestavaĉne sonate koja je već u djelima Ph. E. Bacha postala sredstvom i emotivnog i dramatskog izraţaja. Mozart je prvi veliki pijanist i njegove
su sonate namijenjene već klaviru. MeĊutim, svoje najve malno i sadrţajno savršenstvo dostigla je klavirska sonata u L. van Beethovena. Beethoven širi sonatni ciklus na ĉetiri dodavši mu menuet —■ koji je već Haydn prenio iz simf sonatu — ili scherzo i tako mijenja dotad uobiĉajenu shemi polagano-brzo. Ali ni broj stavaka ni njihov raspored, Beethovenovim sonatama kruta formula. Beethoven je . cijeli ţivot pisao klavirske sonate i svaka od njih je snaţan niĉki doţivljaj. Oblik sonatnog ciklusa on je potpuno p( sadrţaju. U posljednjim klavirskim sonatama sluţi se i nijom (npr. završna fuga u sonati op. 106). Beethoven je ! 32 sonate, a najpoznatije su u c-molu op. 13 (Pathetique) molu op. 27/2 (tzv. Mondschein Sonate), u C-duru op. 53 1 stein ili Aurora),u f-molu op. 57 (Appassionata), i pet posl sonata op. 101, 106 (fiir das Hammerklavier), 109, 110 i 1 Iako je razdoblje romantike obilovalo velikim majs klavira, broj sonata iz tog vremena razmjerno je malen, kompozitori romantike prvenstveno njegovali klavirsku 1 turu. Osim F. Schuberta, koji je napisao 13 klavirskih ostali autori ograniĉili su se na svega dvije do tri sonate. Fc okvir sonatnog ciklusa romantiĉari nisu suštinski mijenj su u nj unijeli tipiĉna romantiĉna obiljeţja. Suprotnosti stavcima znatno su ublaţene, a dramatski dualizam bite oslabljen. I u sonati prevladava lirika, pjevnost i slikanje loţenja. F. Schubert je prvi romantiĉni kompozitor kl; sonate. Njegove sonate nastale poslije 1823 idu u red ni djela pijanistiĉke literature rane romantike. C. M. Weber ji sao ĉetiri klavirske sonate koje se oblikom oslanjaju na hovena, ali i oĉituju osobne crte romantiĉnog tempen svog autora. Od šest klavirskih sonata R. Schumanna znatija je s. u fis-molu. U jednostavaĉnoj sonati u h-m Liszta, pojedini odlomci, koji odgovaraju stavcima, prela posredno jedan u drugi. Tri sonate J. Brahmsa nastal njegovim ranijim godinama, ali odaju već punu umjetniĉku ; Poĉetak XX st. sa svojim raznorodnim teţnjama na po muziĉkog stvaralaštva zanemario je sonatu i tek su je koi tori neoklasiĉnog smjera poĉeli ponovno njegovati. Kl; sonate pisali su u našem stoljeću, medu ostalima, A. SI (10 sonata, posljednjih 6 u jednom stavku), S. Prokofji P. Hindemith (4), K. Szymanowski (3), V. Novak (Sonata e B. Bartok (3), A. Berg (s. u jednom stavku) i I. Stravins Medu sonatama za ostale instrumente najveći je bro za violinu i klavir. Pisali su ih W. A. Mozart (33), L. van B ven (10, najpoznatije Friihlingssonate u F-duru op. 24 i zerova sonata u A-duru op 47), zatim R. Schumann (3) i J. B (3). Od francuskih violinskih sonata istiĉe se sonata u A-di Francka, u kojoj je dosljedno provedeno cikliĉko jedinstv vaka. Novija djela na tom podruĉju su sonate M. Regei S. Prokofjeva (1), P. Hindemitha (5) i B. Bartoka (3). Soi violinu solo pisali su M. Reger (4), P. Hindemith (3), B. '. (1), A. Honegger (1), S. Prokofjev (1) i dr. ■— Sonate za \ ĉelo i klavir nisu tako brojne. Medu najpoznatije ubrajaju L. van Beethovena (5), F. Schuberta (tzv. Arpeggione), J. Br (2), G. Faurea (2), C. Debussyja (1), R. Straussa (1), P. I mitha (2, i 1 za violonĉelo solo), B. Martiniia (3) i E. Tocl MeĊu malim brojem sonata za violu i klavir istiĉu se son Honeggera (1) i P. Hindemitha (3, i 2 za violu solo). F. Me sohn (6), M. Reger (2) i P. Hindemith (3) autori su nSjusp sonata za orgulje. I u jugoslavenskoj muziĉkoj literaturi najbrojnije su kla sonate. Medu ostalima pisali su ih B. Bjelinski (3), M. (1), E. Josif (1), M. Kelemen (1), B. Kune (4), M. Li] (1), B. Papandopulo (2), D. Pejaĉević (2), S. Rajiĉić (5), V. I berg-Ruţić (4), J. Slavenski (1) i S. Šulek (1). Violinske komponirali su B. Bjelinski (3), M. Cipra (1), P. Konjov Lj. Marić (1), M. Milojević (2), V. Mokranjac (1), D. Pej (2) i J. Slavenski (s. za violinu i klavir i s. za violinu i orgul Sakaĉ autor je sonate za violinu solo, B. Papandopulo : za violu i klavir, a F. Luĉić sonate za orgulje. Sonate za v ĉelo i klavir komponirali su B. Bjelinski (1), M. Cipra { Malec (1), R. Matz (2) i dr. LIT.: J. Faisst, Beitrage zu Geschichte der Claviersonate . . . , 1845 (novi otisak Neues Beethoven Jahrbuch, 1924). ■—J. W. von Wasi Die Violine im 17. Jahrhundert und die Anfange der Instrumentalcomp Berlin 1874. — .S. Bagge, Die geschichtliche Entwicklung der Sonate, ; 1880. — F. Torrefranca, La Creazione della sonata drammatica moderna 1886. —■ R. Eitner, Die Sonate, Vorstudien zur Entstehung der Form, 1888. — J. S. Shedlock, The Pianoforte Sonata, London 1895 (njem. 18 O. Klauwell, Geschichte der Sonate, Koln i Leipzig 1899. — H. Mic, Sonate pour clavier avant Beethoven, Amiens 1907. — A. Schering, Zur ( chte der Solo Sonate . . . , Spomenica H. Riemannu, Leipzig 1909. — J deny, Beitrag zur Geschichte der Violinsonate im 18. Jahrhundert (disei Miinchen 1911. — F. Gascue, Historia de la sonata, San Sebastian ic B. Selva, La Sonate . . . , Pariš 1913. — Ista, Quelques Mots sur la sonati 1914. — R. Refoute, La Sonate de piano, Pariš 1922. — H, Hoffmann, Di<
SONATA — SONATNI OBLIK deutsche Triosonate des Kreises um Johann Gottlieb Graun und Carl Philipp Emanuel Bach (disertacija), Kiel 1924. — K. A. Rosenthal, Uber Sonatenformen in den Instrumentalwerken J. S. Bachs, Bach-Jahrbuch, 1926. —• E. Stih, Die Berliner Klaviersonate zur Zeit Friedrichs des Grossen (disertacija), Greifswald 1929, •—■ P. Egert, Zur Geschichte der Klaviersonate nach Beethoven (diserta cija), Miinchen 1929. — O. Mayer, Die romantische Klaviersonate (disertacija), Greifswald 1929. — F. Torrefranca, Le Origini italiane del romantismo musicale: i primitivi della sonata moderna, Torino 1930. — E. H. Meyer, Die deutsche Sonate ftir mehrere Instrumente, 1930. — M. Lange, Beitrage zur Entstehung der sudwestdeutschen Klaviersonate im 18. Jahrhundert (disertacija), Giessen 1930. — P. Egert, Die Klaviersonate im Zeitalter der Romantik, Berlin 1934. — A. Schlossberg, Die italienische Sonate fur mehrere Instrumente im 17. Jahr hundert (disertacija), Heidelberg 1935. —• H. Fischer, Die Sonata, Berlin 1937 (novi otisak Wolfenbiittel 1957). — E. Bosquet, Origine ... de la sonate . . . de 1698 a 1742, La Revue Internationale de Musique, 1939. — E. C. Crocker, An Introductorv Study of the Italian Canzona for Instrumental Ensembles and Its Influence upon the Baroque Sonata, Cambridge (Mass.) 1943. — D. A. Shand, The Sonata for Violin and Piano from Schumann to Debussv (diserta cija), Boston 1948. — W. C. Gates, The Literature for Unacompanied Solo Violin (disertacija), North Carolina 1549. — E. Borrel, La Sonate, Pariš 1951. ■— T. Ilonoea, ConaTa. rioHCHeHne, MocKBa i JleHHHrpaA 1952. — D. Stone, The Italian Sonata for Harpsichord and Pianoforte in the XVIII Centurv (3 sv.; disertacija), Cambridge (Mass.) 1952. ■— H. VC'olf, The Twentieth Centurv Piano Sonata, Ann Arbor 1^57. — \V. Mellers, The Sonata Principle, London 1957. —■ A. Roland-Manuel, Sonate, que me veux-tu?, 1957. — K. H. Kohler. Zur Problematik der Violinsonate mit obligatem Ĉembalo, Bach -Jahrbuch, 1958. ■— W. Stockmeier, Die deutsche Orgelsonate der Gegenwart (disertacija), Koln 1958. — W. S. Nezvman, The Sonata in the Baroque Era, Chapell Hill 1959. — B. EepHoe, CoHaTHan Ċ)opwa H CTpoeHjie coHaTHO-CHMcbommecKor UHKjia, MoCKBa 1961. — C/i. Ives, Essavs Before a Sonata, New York 1961.—D. Schulte-Bunert, Die deutsche Klaviersonate des 20. Jahrhunderts, Regensburg 1963. —■ W. St. Nezvman, The Sonata in the Classic Era, Chapel Hill 1963. — H. Eppstein, Studien uber J. S. Bachs Sonaten fiir ein Melodieinstrument und obligates Ĉembalo, Uppsala 1966. — W. St. Nezvman, Sonate, MGG, XII, 1965. T. Br.
SONATA DA CAMERA (tal., komorna sonata), tip barokne instrumentalne komorne kompozicije, namijenjene prvenstveno dvorskom muziciranju. Suprotna je -> sonata da Mesa. Oba naziva proširila su se nakon izdanja zbirke instrumentalnih canzona odnosno sonata T. Merule: Canzoni, overo sonate concertate per ehiesa, e camera (1637). Glavna su središta izgraĊivanja tih dvaju tipova ponajprije talijanski gradovi, Venecija (B. Marini, G. B. Fontana, G. Legrenzi), Modena (G. M. Bononcini, T. Vitali), Bologna (G. B. Vitali, G. Torelli), Ferrara CG. B. Bassani) i dr. Konaĉni, izdiferencirani oblik dobivaju oba tipa u drugoj polovini XVII st. u Rimu, s djelima A. Corellija. Sonata da camera sastojala se u to doba od polaganijeg uvodnog stavka tipa preludija, koji se katkad sam naziva sonata, i od slobodno odabranog niza plesnih stavaka koji se obiĉno kreću u jednom te istom tonalitetu. Većinom su to bili allemande—corrente ili sarabanda—giga ili gavotta i uz njih bran-le, gagliarda ili canario. Kod njemaĉkih se kompozitora (D. Becker, J. Rosenmiiller, D. Buxtehude) ustalio raspored koji je karakteristiĉan i za suitu: uvodni stavak — allemande — courante — sarabande — gigue. Izbor instrumenata, odnosno broj dionica, varirao je, ali su kompozitori najviše pisali za manji broj dionica, tj. za solistiĉki (melodijski) instrument i generalbas. Kod izbora melodijskih instrumenata prevladava sklonost gudaĉima, duhaĉi su rjeĊi. Potkraj XVII st. prodiru u sonatu da camera stavci oblikovani na naĉin sonate da ehiesa (fugirano) i obrnuto: plesni stavci ulaze u crkvenu sonatu. To prepletanje meĊusobnih utjecaja dovelo je mjestimice do posvemašnjeg stapanja, npr. u ranim sonatama G. Ph. Telemanna i A. Vivaldija gdje mnogi stavci nose i plesne nazive i oznake tempa. Poslije 1700 išĉezavaju iz prakse dva razliĉito naznaĉena tipa sonate; otada se naziv sonata odnosi na instrumentalna djela koja po obliku i sadrţaju odgovaraju sonati da ehiesa, dok su naslov sonata da camera zamijenili pojmovi partita, suita, ordre i sliĉno.
LIT.: \V. S. Nezvman, A Historv of the Sonata Idea (I), The Sonata in the Baroque Era, Chapel Hill 1959. I. Ać.
SONATA DA CHIESA (tal., crkvena sonata), tip barokne instrumentalne komorne kompozicije, namijenjene prvobitno izvoĊenju u crkvi kod mise (kao npr. orguljske sonate A. Banchierija s naznakama »alla Levatione« i »Graduale«) ili pri drugim obredima (npr. Monteverdijeva Sonata sopra Sancta Maria za vespere). Suprotna je —> sonata da camera. U drugoj polovini XVII st., kada oba tipa barokne sonate dobivaju odreĊeniji oblik, sonata da ehiesa obiĉno je ĉetvorostavaĉna u slijedu: polagani — brzi — — polagani — brzi stavak (crkvene sonate A. Corellija). Prvi, uvodni stavak, većinom adagio u parnoj (dvodobnoj) mjeri, ĉesto s punktiranim ritmom, graĊen je homofono ili u slobodnoj imitaciji; drugi stavak je dvodijelni ili jednodijelni fugirani allegro; treći, polagani stavak redovito je neparne (trodobne) mjere, a po graĊi homofon, dvodijelan, sliĉan sarabandi; završni ĉetvrti stavak takoĊer je dvodijelan i najĉešće fugiran i u plesnom ritmu na naĉin gigue. Susreću se i crkvene sonate sa 5 stavaka, dok u doba kasnog baroka prevladava oblik sa tri stavka u umjerenom tempu (»tempo giusto«). Instrumentalni sastav i broj realnih dionica varirao je, ali se sonata da ehiesa većinom pisala za više glasova, najĉešće kao tzv. triosonata, tj. u sastavu 2 melodijska instrumenta i generalbas. Poslije 1700, kada iz prakse išĉezavaju oznake
403
»da ehiesa« i »da camera«, nazivom sonata oznaĉuju se djela koja po obliku i stilu odgovaraju tipu crkvene sonate. LIT.: A. Schlossberg, Die italienische Sonata fiir mehrere Instrumente im 17. Jahrhundert (disertacija), Heidelberg 1932. —J. G. Suess, G. B. Vitali and the »sonata da ehiesa« (disertacija), Yale Universitv (Connecticut), 1963. — 5\ Bonta, The Church Sonatas of G. Legrenzi, 2 sv. (disertacija), Harvard Universitv (Massachusetts), 1964. I. Ać.
SONATINA, mala sonata, znatno saţetijeg opsega, sa 2—3 (rijetko 4) stavka, jednostavna za izvoĊenje. S obzirom na ogra niĉenost dimenzija, prvi stavak nema uvijek sonatnu formu, više puta je bez druge teme, provedba je kadšto jedva naznaĉena; ponekad prvi stavak ima oblik trodijelne pjesme koja se susreće i u finalu. Sonatine su se, osobito u starije vrijeme, redovito pi sale radi instruktivnih ciljeva. Medu takvima su poznate uspjele sonatine M. Clementija op. 36, Mozartove tzv. Beĉke sonatine, pa sonatine F. Kuhlaua, A. Diabellija, C. Reineckea i dr. (u so natine se katkada ubrajaju obje sonate op. 49 L. v. Beethovena, kao i njegova sonata op. 79 koja je 1810 i objavljena kao s.). U novije vrijeme nastaju, meĊutim, sonatine kod kojih samo opći karakter, preteţno vedar, leţeran, neproblematiĉan i bez patetike, opravdava naziv djela, dok su teškoće izvoĊenja znatne. U takve spadaju sonatine što su ih pisali F. Busoni, M. Ravel, V. Novak, B. Bartok, A. Casella, J. Sibelius, J. Ireland. Sva dosad navedena djela posvećena su klaviru. Ali ima i sonatina za violinu (N. Paganini, F. Schubert, A. Dvorak) i za druge instrumente. MeĊu jugoslavenskim kompozitorima pisali su klavirske sonatine M. Cipra, B. Papandopulo, P. Milošević, P. Dumiĉić, I.^Lhotka-Kalinski, D. Trbojević, D. Radić. Neki su komponirali sona tine za druge instrumente (M. Logar za violinu, D. Kostić za fagot). J. As. SONATNI OBLIK, instrumentalni stavak, dio sonatnog ciklusa (sonate, gudaĉkog kvarteta ili simfonije). Pojavljuje se obiĉno kao prvi stavak, najĉešće u brzom tempu, pa ga mnogi nazivaju sonatnim allegrom. No, po njegovu formalnom obrascu moţe biti izgraĊen bilo koji stavak sonatnog ciklusa. Bitno je njegovo obiljeţje da se temelji na dvije teme, dvije muziĉke ideje, suprotne po znaĉenju. Sastoji se od tri dijela. Prvi dio, ekspozicija, sadrţi nastup obiju tema, drugi, nazvan provedba, razvija i obraĊuje tematski materijal ekspozicije, a treći, repriza, ponavlja u nešto izmijenjenom obliku ekspoziciju. Nakon reprize slijedi završetak ili coda koja moţe zauzeti i veće razmjere te se u tom sluĉaju smatra ĉetvrtim dijelom sonatnog oblika. Bitno je za s. o. da ima dvije teme, suprotne po sadrţaju i karakteru, na sukobu kojih se temelji cijeli stavak. U većini sluĉajeva prva je tema energiĉna, pa i dramatiĉna, sastavljena od izrazitih, jezgrovitih motiva s naglašenom ritmiĉkom okosnicom, dok je druga pjevna, lirska, graĊena na širokoj melodijskoj liniji. Ali katkada obje teme nastaju iz srodne motiviĉke grade, a izrazito druga tema moţe ĉak i sasvim izostati. Prvi dio stavka — ekspozicija — moţe zapoĉeti uvodom, najĉešće od nekoliko taktova u polaganom tempu i u osnovnom tonalitetu. RjeĊi su uvodi u brzom tempu ili u drugom tonalitetu ili većeg opsega. Uvod moţe biti i potpuno samostalan, a moţe i motiviĉki pripravljati nastup glavne teme koja slijedi neposredno nakon njega. Ako nema uvoda, ekspozicija zapoĉinje nastupom prve teme. Ona je ili u obliku velike reĉenice, niza reĉenica, periode, dvodijelne pjesme ili je sastavljena od nekoliko razliĉitih odsjeka i u tom se sluĉaju naziva grupom prve teme. Bitno je za prvu temu da je u osnovnom tonalitetu, odnosno da on prevladava. IzmeĊu svršetka prve teme i nastupa druge teme nalazi se prijelaz ili most. U sonatama J. Havdna i W. A. Mozarta ĉesto se sastoji samo od nekoliko pasaţa i figura, dok kod Beethovena ima veću vaţnost. GraĊen je bilo iz motiva prve teme, bilo iz novog materijala koji nije odviše izrazitoga karaktera, da ne bi umanjio znaĉenje druge teme. Glavni zadatak mosta je da pripravi nastup druge teme, tj. da iz glavnog tonaliteta modulira u tonalitet druge teme. Ako je sonata u duru, druga će tema biti u tonalitetu dominante, a ako je sonata u molu, druga je tema u paralelnom duru. Od toga pravila ima izuzetaka već u Beethovenovim djelima: nakon prve teme u duru, druga tema moţe biti u tereno srodnom tonalitetu, a nakon prve teme u molu, moţe slijediti druga tema u molu ili duru dominante. Druga tema moţe poput prve biti u obliku reĉenice, periode i sliĉno, ali je ĉešće sastavljena od nekoliko odsjeka i naziva se grupom druge teme. Ponekad se u takvoj grupi druge teme nade pri kraju odsjek toliko izrazit, da mu neki pridaju samostalno znaĉenje treće teme. To se osobito dogaĊa kod kasnih romantiĉara (J. Brahms, A. Bruckner). Nakon druge teme slijedi zaglavak, codetta, koji još uĉvršćuje tonalitet druge teme. Na kraju ekspozicije nalazi se u notnom tekstu znak za ponavljanje; meĊutim, danas se redovito izostavlja ponavljanje ekspozicije. Provedba razgraĊuje materijal obiju tema i stvara dramatsku napetost koja nalazi rješenje i smirenje u reprizi. Izbor tematskog
404
SONATNI OBLIK — SONNLEITNER
materijala za provedbu i sama tehnika provedbe veoma je razliĉita i ovisi potpuno o volji kompozitora. U provedbi se moţe upotrijebiti graĊa iz cijele ekspozicije ili iz pojedinih njezinih odlomaka. Ponekad se javljaju i sasvim nove teme, no većinom se to ne dogaĊa. Tehniĉka sredstva provedbe su mnogobrojna: teme i njihovi fragmenti obraduju se melodijski, harmonijski, ritmiĉki, polifoniĉki. Provedba je središnji dio sonatnog oblika. U njoj dolazi do punog izraţaja njegovo dramatsko obiljeţje. Ako se sonatni oblik moţe usporediti s klasiĉnom dramom, onda provedba odgovara vrhuncu dramatskog sukoba u trećem ĉinu. Završetak provedbe je obiĉno u harmoniji dominante ili na orgelpunktu dominante. Ima i izuzetaka, pa repriza nastupa nakon harmonije dominantine dominante. Repriza je izmijenjeno ponavljanje ekspozicije utoliko što je sad i druga tema u glavnom tonalitetu. Prema tome, izmijenjen je i prijelaz koji sad vodi u glavni tonalitet. Osim tonaliteta druge teme, repriza se moţe razlikovati od ekspozicije i skraćenjem odnosno proširenjem tema, drukĉijom dinamikom, a u simfoniji i razliĉitom instrumentacijom. U suvremenim djelima sonatnog oblika repriza je gdjekad veoma skraćena. CoĊa ili zaglavak slijedi nakon reprize. Kod J. Havdna, W. A. Mozarta pa i u ranijim djelima L. van Beethovena, sonatni je oblik završavao katkad bez code. Tek kasnije ona postaje redoviti sastavni dio sonatnog oblika. Njezin je opseg razliĉit. U kraćim se codama nalazi samo reminiscencija na jednu, rjeĊe obje teme u osnovnom tonalitetu. No, u codama većeg opsega dolazi i do tematske razradbe, sliĉne onoj u provedbi. Susreću se dapaĉe i code s potpuno novom tematskom gradom. Sonatni se oblik formirao tokom XVIII st. Na njegov je razvoj utjecao niz ranijih instrumentalnih oblika, meĊu kojima najviše plesni stavci suite, concerto grosso i prvi odlomak talijanske uvertire kakva se formirala u napuljskoj školi. Na izrazite dvodijelne oblike plesova iz suite u kojima prvi dio završava u tonalitetu dominante, a drugi dio njime zapoĉinje, da bi završio u osnovnom tonalitetu, oslanjaju se sonate D. Scarlattija. Za razliku od monotematskih plesova, Scarlatti uvodi i drugu temu. Prvi dio njegove sonate sastoji se od prve teme u glavnom tonalitetu; nakon nje slijedi druga tema u tonalitetu dominante. Tako je taj prvi dio uvelike sliĉan ekspoziciji u klasiĉnoj sonati. Drugi dio zapoĉinje prvom temom u tonalitetu dominante — temelj za kasniju provedbu — a na nju se nadovezuje druga tema u osnovnom tonalitetu — dakle na neki naĉin skraćena repriza. Concerto grosso s kontrastima izmeĊu nastupa ritornella i male skupine instrumenata, concertina, utjecao je na oblikovanje dviju suprotnih tema kasnijega klasiĉnog sonatnog oblika. Promjena stila iz polifonije u monodiju pogodovala je razvoju bitematskog kompozicijskog oblika. U talijanskoj uvertiri, u njezinu izrazito homofonom prvom odlomku, već se susreću zameci sonatnog oblika. Tako npr. u operi Pallade trionfante F. B. Contija (1722) prvi je odlomak već u sonatnom obliku. Djela kompozitora pretklasiĉnog razdoblja G. B. Sammartinija te pripadnika beĉke, berlinske i nadasve mannheimske škole, zatim klavirske sonate Bachovih sinova — osobito C. Ph. E. Bacha — dovele su sonatni oblik do razvojnog stupnja koji je omogućio velikim majstorima klasike da ga usavrše i uĉine središnjim stavkom sonate, kvarteta i simfonije, najvaţnijih oblika novog instrumentalnog stila. Sonatni oblik kasnije poprima obiljeţja razliĉitih stilova, ali u suštini je ostao nepromijenjen. Uz fugu on je do danas najizraĊeniji i najvaţniji oblik instrumentalne muzike (-^Simfonija, -^-Sonata). LIT.: V. Helfert, Zur Entwicklungsgeschichte der Sonatenform, AFMW, 1924. — F. Tutenberg, Die Durchfiihrungsfrage in der vorneuklassischcn Sin fonie, ZFMW, 1926—27. •— V. Urbantschitsch, Die Entwicklung der Sonatenform bei Brahms, STMW, 1927. — F. Salzcr, Die Sonatenform bei Fr. Schubert, ibid., 1928. — W. Senn, Das Hauptthema in den Sonatensatzen Beethovens, ibid., 1929. — E. Nobbe, Die thematische Entwicklung der Sonatenform im Sinne der Hegel'schen Philosophie betrachtet, Wiirzburg 1941. — J. Suder, Entwicklungsmbglichkeiten des Sonatensatzes, Munchen 1953. — W. W. Abbot Jun., Certain Aspects of the Sonata-allegro . . . (disertacija), Bloomington 1956. — R. Eller, Die Entstehung der Themenzvveiheit in der Friihgeschichte des Instrumentalkonzerts, Spomenica H. Besseleru, Leipzig 1961. — J. P. Larsen, Sonatenform-Probleme, Spomenica F. Blumeu, Kassel 1963. T. Br.
SONATNI RONDO H- Rondo SONDHEIMER, Robert, njemaĉki muzikolog i muziĉki izdavaĉ (Mainz, 6. II 1881 — Hannover, 7. XII 1956). Muzikologiju -studirao u Bonnu, Berlinu i Baselu, kompoziciju u Kolnu i Berlinu (E. Humperdinck, F. E. Koch). God. 1922—33 vodio muziĉku nakladu Bernoulli u Berlinu, zatim podruţnicu iste naklade u Baselu, a od 1939 u Londonu. S. je bio izvrstan poznavalac pretklasiĉne simfonijske muzike. Uz zanimljive i oštroumne estetske sudove njegovi radovi o F. Beĉku, G. B. Sammartiniju, L. Boccheriniju i drugima donose i obilje vrijednih historijskih podataka. , DJELA. SPISI: Boccherini, RMI, 1920; G. B. Sammartini, ZFMW, 1920; /Die Sinfonien Fr. Becks, ibid., 1922; Gluck in Pariš, ibid., 1922; Die Formate
Enlwicklung der vorklassischen Sinfonie, AFMW, 1922; Theorie der und die Beurteilung einzelner Sinfoniekomponisten bei den Musikschri des 18. Jahrhunderls, 1925; Haydn: A Historical and Psychological Stuc on His Quartets, 1951. —• IZDANJA (sve u nakladi Bernoulli): orke: komorna muzika L. Boccherinija, H. J. Rigela, J. Havdna, F. Beĉka Wagens:ila, A. Filza, G. Bende, F. X. Richtera, A. Vivaldija, J. Stamit Bacha, G. B. Sammartinija i drugih; klavirska djela J. G. Naumann Bacha i L. Boccherinija te pjesme J. G. Naumanna. LIT.: H. F. Redlich, Robert Sondheimer, MGG, XII, 1965.
SONNECK, Oscar George, ameriĉki muzikolog i k zitor (Jersev City, 6. X 1873 — New York, 30. X 1928). S školu završio u Njemaĉkoj. Nakon toga studirao 1893— Univerzitetu u Munchenu, muzikologiju (A. Sandberger lozofiju (Th. Lipps); 1897—98 uĉio na Konzervatoriju u Se hausenu dirigiranje (K. Schroder), zatim u Frankfurtu i mentaciju (I. Knorr). God. 1902 postao je direktorom mu odjela Kongresne biblioteke u Washingtonu. To je mjes pustio 1917, kad je preuzeo upravu izdavaĉkog odjela vi ameriĉkog nakladnog muziĉkog poduzeća G. Schirmer u Yorku. To je poduzeće poĉelo 1915 izdavati ugledni muzil ĉasopis The Musical Quarterly kojega je S. bio prvi uredi je vrlo zasluţan za razvoj ameriĉke muziĉke nauke. Kon je biblioteka pod njegovom upravom stekla jednu od najbo zbirki muzikalija, muziĉkih knjiga i rukopisa na svijetu. ! brojnim raspravama udario je temelje znanstvenom prouĉ muziĉke umjetnosti u Sjedinjenim Drţavama. Dragocje njegovi doprinosi ameriĉkoj muziĉkoj bibliografiji. Bavic kompozicijom. DJELA: Protest gegen den Symbolismus in der Musik, 1897; Class of Atusic and Literature of Music, 1904 (II prošir. izd. 1917); Francis J and James Lyon, 1905; Bibliography of Early Secular American Musi (II prošir. izd. priredio W. T. Upton, 1945); Early Concert Life in J (1731— 1800), 1907; Dramatic Music, Catalogue of Full Scores, 1908; on »The Star-Spangled Banner«, »Hail Columbia«, »America«, »Yankee i 1909; Orchestral Music Catalogue, Scores, 1912; Catalogue of Early B Music (before 1800), 1913 (sa J. Gregorv); The Star-Spangled Banner Catalogue of Opera Librettos Printed Before 1800 (2 sv.), 1914; Early C America, 1915; Catalogue of First Edilions of Stephen C. Foster, 1915 (sa Whittlescyom); Suum Cuique, 1916; Catalogue of First Editions of Edzvar Doivell, 1917; Miscellaneous Studies in the History of Music, 1921; Bet Impressions of Conlemporaries, 1926; Beethoven Leltcrs in America, 192 Riddle of the Immorlal Belovcd, 1927; Studije i ĉlanci. LIT.: H. Putnam i R. Goldmark, Remarks at the Funeral Services G. Sonneck, MQ, januar 1929. — C. Engel, O. G. Sonneck, G. Adle sehrift, 1930. — O. Kinkeldey, O. G. Th. Sonneck, Notes, 1953. — N. . Oscar George Sonneck, MGG, XII, 1965.
SONNENFELD, Adolf (pseudonim Adolfson), poljsk linist, dirigent i kompozitor (Breslau, 19. IX 1837 — Va 28. V 1914). Na Konzervatoriju u Leipzigu studirao violin David) i kompoziciju (M. Hauptmann, E. Richter). Od 1 Varšavi; najviše se istakao kao dirigent. God. 1867 utemeljic savski orkestar s kojim je priredio niz popularnih koncei raznim poljskim gradovima. Dirigirao je i u varšavskim kazali: DJELA. DRAMSKA. Opere: Albrecht Durer tv Wenecji, 1860; Wielki; Penlesilea, 1878 (neizvedena); komiĉna opera Nocleg w Apeninach. Barnaba Fafula i Jćzio Grojseszyk, 1879; Chlopski Mecenas, 1880; Donat (neizv.); Stvilezianki, 1896 i Handzia, 1905. Baleti: Melusina, 1860 i Pan dowski, 1860. Operete: Podroţ po Warszawie, 1876; Modniarka zuarsz 1879; Pieklo, 1879; Krol reporterozv, 1881 i Mafstrowna, 1887.
SONNINEN, Ahti, finski kompozitor i zborovoĊa (Siilin Kuopio, 11. VII 1914—). Studirao na akademiji Sibelius u sinkiju, zatim u Stockholmu, Parizu i Londonu. Zbori (1941—52) i nastavnik muzike u Helsinkiju (1936—41); od predaje na institutu Klemetti. Njegovo plodno stvaralaštvo obiljeţja eklekticizma. DJ ELA. O RK ES TRALN A: s i mfo n ij ska p je s ma , Al la Lap i n n 1954; koncert za violinu, 1943; koncert za klavir, 1945; 2 suite 1942 i Finale furioso, 1951; Preludio festivo, 1953; Pezzo pizzicato za gudaĉe, 4 partite za gudaĉe, 1960. — Tokata za klavir, 1949. — DRAMSKA: -opera Merenkuninkaan tytdr, 1949. Baleti Pessi ja Illusia, 1952 i Ruusi 1956 i 5 baletnih bajki. Scenska i filmska muzika. — VOKALNA: K Lyokame kasi kdtehen, 1949 i El Amor Pasa, 1953; Conference za zbor i haĉa, 1955; solopjesme (ciklusi uz orkestar i uz klavir). — Obradbe kan narodnih napjeva. — Autobiografija Suomen sdvelldijia, T945. LIT.: N.-E. Ringbom, Ahti Sonninen, MGG, XII, 1965.
SONNLEITNER, austrijska obitelj muziĉkih amatt mecena. Christoph S. (1734—1786) ţivio je u Beĉu; kompc je kraća djela. Njegov sin Josef (Beĉ, 30. VII 1765 — 25. 1835) suosnivaĉ je udruţenja Gesellschaft der Musikfreunde. 1 izdavao godišnjak Wiener Theateralmanach (1794—96); na je nekoliko opernih libreta, a neka preradio (Beethoven, Fid 1827 otkrio je neumatski antifonar iz St. Gallena iz IX st. > Josefov, Leopold S. (Beĉ, 15. XI 1797 — 4. III 1873) najpozna ĉlan porodice. Intimni prijatelj F. Schuberta i njegova k, mnogo se zalagao za afirmaciju Schubertove umjetnosti; u je domu organizirao prve izvedbe njegovih djela, a ĉesto je gućio da se neka od njih i štampaju (Erlkonig). Uz to je os brojne bilješke o opernom i koncertnom ţivotu Beĉa. Porr je prijatelju O. Jahnu pri sakupljanju gradiva za biografiju \! Mozarta. i
SONNLEITNER — SOPENA IBANEZ LIT.: A. Fareanu, Leopold von Sonnleitners Erinnerungen an Franz Schubert, ZFMW, 1919. ■— H. Jancik, Sonnleitner, 1. Christoph, 2. Ignaz, 3. Josef i 4. Leopold, MGG, XII, 1965.
SONNTAG, Katica, pjevaĉica, sopran (Glina, 12. XI 1873 — Zagreb, 20. VIII 1942). Pjevanje uĉila u Zagrebu kod Mare Kiseljak i I. Zajca na školi HGZ. Na opernoj pozornici debitirala 1896 u Hrvatskom narodnom kazalištu kao Clelia (Zaje, Armida) i 1896— 1902 bila solistica Zagrebaĉke opere. U svojoj umjetniĉkoj karijeri ostvarila brojne operne uloge lirskog i koloraturnog soprana, kao što su Gilda (Verdi, Rigoletto), Margareta (Gounod, Faust), Venera (Wagner, Tannhauser), Margareta (Meverbeer, Hugenoti) i Eudora (Halevv Ţidovka). Istaknula se i u operetama Orfej u podzemlju (Offenbach), La Mascotte (Audran), Gejša (Jones), Girofle'-Girofla (Lecocq), Podadmiral (Millocker), Ples u operi (Heuberger), Veseli rat (J. Strauss) i dr. K. Ko. SONODA, Takahiro, japanski pijanist (Tokio, 17. IX 1928 — ). Studirao na Drţavnoj visokoj muziĉkoj školi u Tokiju (L. Kreutzer, L. Silota) i privatno kod Marguerite Long u Parizu i H. Roloffa u Berlinu. Od 1957 u Evropi, najprije u Parizu i zatim u Njemaĉkoj, koncertirao je u svim najvećim muziĉkim središtima, kao i u Americi i Japanu. Umjetnik izuzetne senzibilnosti, S. se uzdigao u red najuglednijih suvremenih koncertanata, ĉija su ostvarenja podjednako atraktivna kada nastupa na solistiĉkom recitalu i uz pratnju orkestra. Od 1967 vodi majstorske teĉajeve na Visokoj školi za muziku i likovne umjetnosti u Kvotu. S0NSTEVOLD, Gunnar, norveški kompozitor (Elverum, 26. XI 1912 — ). Muziku uĉio u Oslu (klavir, violina, teorija), Stockholmu (dirigiranje) i na Muziĉkoj akademiji u Beĉu (sociologija muzike, dvanaesttonska tehnika), gdje je radio 1962—66 u Studiju za elektronsku muziku. Od 1966 glavni je muziĉki urednik Norveške televizije u Oslu. DJELA. ORK ES TRALN A: s imfo nije ta, 1949; ko ncerti: za saksofo n , 1962 i za flautu, fagot i orkestar, 1964. — KOMORNA: gudaĉki kvartet, 1960; Ouadri za harfu, klavir i 2 perkusioniste, 1967; Duo za flautu i obou, 1959. — Arnold za beat-muziĉare, 1970. —• DRAMSKA. Baleti: Bendik og Arolilja, 1959 i Ritual, 1967. Scenska, televizijska i filmska muzika. — Intermezzo za sopran, violinu i vrpcu.
SONTAG, Henriette (pravo ime GetruĊe Walpurgis), njemaĉka pjevaĉica, sopran (Koblenz, 3. I 1806 — Mexico City, 17. VI 1854). U Pragu je u dvanaestoj godini, zbog izuzetne nadarenosti, primljena na Konzervatorij. U tom gradu zapoĉela pjevaĉku karijeru, a od 1822 nastupala je na talijanskoj i njemaĉkoj Operi u Beĉu. Od toga se vremena njena slava brzo širi, osobito nakon gostovanja u Berlinu (1825) i Parizu (1826), gdje doţivljuje trijumfe u ulozi Rosine (Rossini, Seviljski brijaĉ). Za boravka u Londonu (1828) potajno se udala za sardinijskog diplomatu Rossija i povukla iz javnog muziĉkoga ţivota. Zapavši, meĊutim, u financijske poteškoće, ponovo je nastavila opernu karijeru. Od 1848 pjevala je u Engleskoj, zatim u SAD (1852) i od 1854 u Mexicu, gdje je uskoro umrla od kolere. Izvanredna ljepota i toplina njezina pjevanja, koje se odlikovalo izvrsnom vokalizacijom, oduševljavale su slušaoce. Njezin kristalno ĉisti sopran odzvanjao je u cijelom opsegu ujednaĉeno, istiĉući se posebno u najvišem registru, koji je dosezao do e3. Sugestivnost u iznošenju muziĉkog sadrţaja i lakoća u svladavanju svih problema pjevaĉkog H. SONTAG. Gravira F. Girarda umijeća bile su odlike, zbog kojih S. ide u red najvećih muziĉkih umjetnika. Mnogi suvremenici stavljali su je po vrijednosti ispred A. Catalanijeve i M. F. Malibranove. LIT.: Th. Gautier, L'Ambassadrice, Biographie de la comtesse Rossi, Pariz 1849. — J. Grundling, Henriette Sontag (2 sv.), Leipzig 1861. — H. Stiimcke, Henriette Sontag, Berlin 1913. — F. Rogers, Henriette Sontag in New York, MQ, 1942. — E. Pirchan, Henriette Sontag, Wien 1946. — H.Kuhner, Grosse Sangerinnen der Klassik und Romantik, Stuttgart 1954. — F. Russel, Queen of Song. The Life of Henriette Sontag, Counters de Rossi, New York 1964. — H. Kuhner, Henriette Sontag, MGG, XII, 1965.
405
SONZOGNO, talijanska muziĉka naklada sa sjedištem u Milanu. Izdavaĉko poduzeće S. djeluje neprekidno od XVIII st., ali se objavljivanjem muzikalija poĉelo baviti tek 1874. U to je vrijeme tvrtku vodio Edoardo S. (1836—1920). On je štampanjem jeftinih muziĉkih izdanja, namijenjenih širokom krugu publike, vrlo brzo postigao veliki uspjeh. Medu edicijama se istiĉu serije La Mušica per tutti (preradbe popularnih muziĉko-scenskih djela za klavir), II Teatro musicale giocoso (preradbe suvremenih opera buffa za klavir) i Florilegio melodrammatico (operni odlomci preraĊeni za glas i klavir ili samo za klavir). Uz to je izdavao i mjeseĉnik // Teatro illustrato (1881—92) i tjednik La Mušica popolare (1882—92). Objavljivao je djela francuskih muziĉara, a kasnije i mladih, nepoznatih talijanskih autora. God. 1883, 1889, 1892 i 1903 naklada S. raspisala je natjeĉaj za opernu jednoĉinku (1889 nagraĊena je Cavalleria rusticana dotad nepoznatog P. Mascagnija). S. je bio i operni impresarij, a 1894 otvorio je u Milanu i vlastito kazalište Teatro lirico internazionale. Kad se 1909 povukao, naslijedio ga je sin Riccardo S. (1871—1915). Riccardov nećak Renzo S. (1877—1920) otvorio je 1910 vlastitu nakladu Ĉasa musicale Lorenzo S. Nakon Riccardove smrti oba je poduzeća spojio u Ĉasa musicale S. Izdavao je opere talijanskih kompozitora i R. Straussa. Osnovao je i ogranak tvrtke Musical Film koji je objavljivao popratnu muziku za nijeme filmove. God. 1923 vlasnik poduzeća S. postao je Pietro Ostali (1877—1961). On je nakladu, za vrijeme rata bombardiranjem gotovo potpuno uništenu, ponovo podigao. Danas je vodi njegov sin Enzo Ostali (1913 —). U katalogu kuće S. i nadalje središnje mjesto pripada talijanskoj i francuskoj operi. LIT.: Catalogo generale 1916—17 della Ĉasa musicale Sonzogno (predgovor I. Cappa), Milano 1917. — C. Sartori, Sonzogno, MGG, XII, 1965.
SOOT, Fritz, njemaĉki pjevaĉ, tenor (Wellesweiler, Saar, 20. VIII 1878 — Berlin, 9. VI 1965). Dramski glumac u Karlsruheu; pjevanje uĉio kod K. Scheidemantela u Dresdenu i tamo 1908 debitirao kao Tonio (Donizetti, Kći regimente). Od 1918 solist opere u Stuttgartu i 1922—35 prvak Berlinske opere, na kojoj je kasnije djelovao kao redatelj. Gostovao je na londonskom Covent Gardenu i drugim evropskim opernim pozornicama, istakavši se posebno kao interpret Wagnerovih opernih likova. Na praizvedbi Bergova Wozzecka u Berlinu (1925) nastupio je u ulozi Tamburmajora; zauzimao se i za djela A. Schonberga. Njegov je glas saĉuvan na gramofonskim ploĉama. SOPAC, sviraĉ na sopili. Uvijek nastupaju po dva sopca, jedan »sope« u »velu«, a drugi u »malu« sopilu. Prije poĉetka svirke sopci ugaĊaju sopile i dobro ih smoĉe lijevajući u njih vodu. Tek kad pisak zatitra već pri malom tlaku zraka, utiĉu ga na laticu špuleta. Tada još moraju ugoditi jednu sopilu prema drugoj. Naĉine to tako da s. na veloj sopili prekrije prstima sve rupice (škuljice), a sopac na maloj sopili samo tri gornje. Ton male sopile proizveden na taj naĉin mora s osnovnim tonom vele sopile biti u odnosu ĉiste oktave. UgaĊanje obiju sopila nazivaju slog, a traje cijeli sat, katkada i dulje. Samo rijetko — prigodom osobito sveĉanih ophoda — sviraju sopci »na jedan glas«, tj. unisono. Svaka se vela sopila ne da lako ugoditi »na jedan glas«. Postiţe se to izmicanjem špuleta izvan prebiralice, zapinjanjem piska u jamici špuleta i posebnim smještanjem krila. Kod takve svirke »na jedan glas« s. na veloj sopili prebire prstima samo tri gornje škuljice, pa donje, »pri krilu«, ostaju do kraja svirke otvorene. Sopci najradije sviraju uvijek s istim drugom; oni su pajdaši, kumpanji. Kako je zvuk sopila vrlo prodoran, to već dva sopca mogu u velikom prostoru i pod otvorenim nebom ostvariti dovoljan zvuĉni intenzitet. S. redovito stavlja ĉitav pisak u usta tako da mu se usne podupru na ploĉicu špuleta, pa obaviju pisak upravo na mjestu gdje je namotan konac. Pisak mora slobodno stajati u usnoj šupljini sviraĉa da bi zvuk izlazio neprestance jednakom prodornošću. Sopci sviraju najĉešće kod plesa i u svatovima, pri ĉemu udaraju nogama i tako i za sebe i za plesaĉe oznaĉuju ritam; ponekad podmeću pod noge i dasku. Gdjegdje se pojavljuje i »sopac va meh«, sviraĉ na mješnicama. LIT.: B. Širola, Sopile i zurle, Zagreb 1932.
B. Ša.
SOPENA IBASEZ, FeĊerico, španjolski muzikolog (Valladolid, 25. I 1917—). Studirao teologiju i muziku u Bilbau i Madridu. God. 1939—43 muziĉki kritiĉar dnevnika Arriba i šef muziĉkog odjela Ministarstva prosvjete; 1951—56 direktor Madridskog konzervatorija na kojemu od 1955 predaje muziĉku estetiku i historiju; istodobno djelovao i kao inspektor. Osnovao i ureĊivao reviju Mušica; 1959—66 stalni muziĉki kritiĉar madridskog dnevnika ABC. S. je od 1969 i generalni sekretar Kraljevske akademije znanosti i umjetnosti. DJELA: Dos anos de mušica en Europa, 1942; J. Turina, 1943; Ensayos musicales, 1944; Joaquin Rodrigo, 1946; Historia de la mušica en cuadros esquematicos, 1946 (IV izd. 1970); Escritos sobre mušica y musicos, de M. de Falla, 1946; La Obra y la vida de Franz Liszt, 1951; La Mušica europa contempord.
406
SOPENA IBANEZ — SORDINE
nea, 1952; Stravinsky, 1958; La Mušica en la vida espiritual, 1958; Historia de la mušica espanola contempordnea, 1958 ( I I izd. 1967); Introducciion a Mahler, 1960; Atldntida. Introduccijn a M. Falla, 1962; El Requiem en la mušica romantica, 1964; Teoria del Festival, 1967; Historia critica del Conservatorio de Madrid, 1967. LIT.: M. Querol, Federico Sopefia, MGG, XII, 1965.
SOPILA (sopel, roţenica), narodni muziĉki instrument tipa oboe. S. je ostatak starog evropskog instrumenta šalmaja, sopranskog instrumenta kojemu su glavne znaĉajke dvostruki jeziĉac i koniĉna cijev. Šalmaj je nestao iz evropske muziĉke prakse oko 1700. Starinski šalmaj ostao je još samo u rukama samoukih puĉkih sviraĉa tek tu i tamo u Evropi (u švicarskim Alpama, u Abruzzima, gdje ga nazivaju i piffero). I u hrvatskom folkloru saĉuvao se, u sopilama, starinski oblik šalmaja, ali na dosta ograniĉenu prostoru, uglavnom oko Kvarnera. U Istri su S. nazivali i roţenica. Redovito nastupaju po dva sopca: jedan sope u »malu« u drugi u »velu« sopilu. One se razlikuju samo po veliĉini, dakle po ugodbi svojih osnovnih tonova. Imaju ĉetiri dijela: pisak, špulet, prebiralicu i krila. Pisak se sastoji od dva lista sasvim tanko otesane trstike; kod male sopile dugaĉak je oko 3 cm, a kod vele oko 4 cm. Špulet je valjkast drven stupić, redovito proširen na gornjem kraju, gdje je jamica u koju se usaĊuje pisak. Prebiralica je glavna cijev so pile. Ima ĉunjastu duplju. Na donjem je kraju prebiralice manji izdanak, kojim se prebiralica usaĊuje u krilo. Na prebiralici je šest rupica (škuljica) za prebiranje koje se zatvaraju prstima; porazmještene su u podjednakim razmacima od oko 2,6 cm. Na »veloj« sopili razmještene su u dvije skupine po tri; razmak je izmeĊu rupica oko 3 cm, a razmak izmeĊu obiju skupina oko 6,5 cm. Na sopilama je, sa strane, još i škuljica za ravnanje glasa, tzv. oduhe. Prebiralica na maloj sopili duga je oko 28 cm, a prebiralica na veloj oko 38 cm. Krilo je ljevkast drven tuljac u koji se utiĉe prebiralica. Ono pojaĉava intenzitet zvuka. B. ša. SOPRA (tal. iznad, gore), u muzici za klavir, orgulje i dr., na mjestima gdje se ruke kriţaju, ili sviraju u istom prostoru na tastaturi, upućuje da ruka koja izvodi dionicu oznaĉenu sa s. svira iznad druge ruke (-> Sotto). S. se javlja i u izrazu come sopra (-> Come prima). SOPRAN (tal. soprano, od srednjolat. superanus gornji), 1. najviši glas u višeglasnom slogu. Izraz se u muziĉkom znaĉenju susreće u traktatima nekih autora već potkraj XIV st. (Antonius de Leno, oko 1400). U XV—XVI st. bili su za najviši glas rašireni nazivi cantus, canto, discantus, superius, suprema vox, a opseg većinom nije odreĊen opsegom najviše vrste ljudskoga glasa, nego odnosom prema tenoru kao temeljnoj dionici (fundamentu). U XVII—XVIII st. prodrla je rijeĉ s.; ona sad oznaĉuje najviši ţenski glas, ali se upotrebljava i za oznaku najviše dionice u višeglasnom slogu. 2. Izraz s. povezan s nazivom pojedinog instrumenta oznaĉuje najviši instrument odreĊene instrumentalne obitelji (npr. sopranska blokflauta). 3. Najviša vrsta ljudskog glasa. Granice opsega nisu uvijek jednake; kod neškolovanih ţenskih i kod djeĉaĉkih glasova kreću se preteţno od (h) cl do /2 (g2, a2), kod profesionalnih pjevaĉica 3 z 3 od a do c (f ; g traţi se rijetkoj. U XVII i XVIII st. sopranske su dionice ĉesto pjevali kastrati (sopranisti). Ţenski se soprani dijele prema boji i izraţajnim znaĉajkama na dramske, lirske i koloraturne. L. Vr. SOR (Sors), Fernando, španjolski virtuoz na gitari (Barcelona, kršten 14. II 1778 — Pariz, 10. VII 1839). Uĉio u samostanu Montserrat. Koncertirao u Parizu i Londonu, gdje je nastupao na koncertima filharmonijskog društva, te u Rusiji. Njegove kompozicije za gitaru, u kojima se oslanja na klasiĉne forme, idu meĊu najbolja djela ove vrste u XIX st. DJELA: kompozicije za klavir. — Kompozicije za gitaru: sonate, fantazije, divertissementi i etide. —■ Opere {Telemaco nelV isola di Calipso, 1797); baleti (Cendrillon, 1823, Le Sidlien, 1827). — Crkvene kompozicije. — Methode pour la guitare, 1832. NOVA IZD.: 9 etida i 4 menueta (Album de guitare, 1961); izbor etida obj. R. Chiesa (Studi per chitarra, 1966); fantaziju E. Pujol (1967); 24 etide N. Alfonso (1970); Methode . . . A. Merrick (1830; novi otisak 1972'). LIT.: E. Font Y Morese, Una Visita a Sor, Notas musicales literarias, 1882. —■ M. Rocam, Fernando Sor, Barcelona 1957. — V. P. Marckevitch, Fernando Sor en Russie, Guitare et Musique, 1958. — W. G. Sasser, The Guitar Works of Fernando Sor, Chapell Hill 1960. — C. Marini, La Mušica per chitarra di Fernando Sor, II Convegno Musicale, 1964. — H. Radke, Fernando Sor (Sors), MGG, XII, 1965.
SORABJI, Kaikhosru Shapurji (zapravo Leon Dudley), engleski kompozitor i pijanist (Chingford, Essex, 14. VIII 1892—). Otac mu je Indijac, a mati Španjolka. U muzici preteţno samouk. Ţivi kao slobodan umjetnik i rijetko se pojavljuje u javnosti. Koncertirao kao pijanist u Londonu, Glasgowu, Parizu, Beĉu, Bombavu. Djela su mu uvijek vrlo opseţna i traţe od izvodioca izuzetno veliko tehniĉko umijeće. Spajajući orijentalne
melodijske elemente s polifonim oblicima zapadne muzike je sloţeni stil u slobodnim asimetriĉkim ritmovima. Duh< polemiĉan muziĉki esejist. DJELA. ORKESTRALNA: Tantrik Symphony; simfonija za kla orgulje i orkestar; »Jami« Symphony za bariton, zbor i orkestar; 5 kor klavir. — Klavirski kvintet, 1923. — KLAVIRSKA: 5 sonata (V, Op imagicum); koncert; Fanlaisie espagnoU, 1922; preludij, interludij i f Transcendental Studies; Opus clavicembalisticum, 1932; varijacije. simfonije za orgulje. — Pet soneta (Michelangelo) za bariton i komorni solo-pjesme (Verlaine, Baudelaire). — SPISI: Around Music, 1932; 1 Fa: The Immoralisings of a Aiachiavellian Musician, 1947. LIT.: A. G. Brozvne, The Music of K. Sorabji, Music and Leters, E. Rubbra, Sorabjis Enigma, Monthlv Musical Record, 1932. — N. i F. Bose, Kaikhosru Sorabji, MGG, XII, 1965.
SORDELLO, Enzo, talijanski pjevaĉ, bariton (Mi 20. IV 1927 —■)• Studirao na konzervatoriju Giuseppe u Torinu. Pobijedio izmeĊu 500 kandidata na natjecanju rr Scale 1952, gdje je 1954 i debitirao u operi Vestale G. Spo Nastupao u gotovo svim kazalištima Italije, zatim u Bei rizu, Londonu, Monte Carlu, u nizu gradova Amerike York, Metropolitan), Azije i Afrike. Gostovao i u Jug (Zagreb, Ljubljana, Rijeka, Split, Dubrovnik) te na fest u Glvndebourneu i Edinburghu. Pjeva gotovo sve bar partije standardnog repertoara. SORDINE (engl. mutes, franc. sourdines, njem. Ddmp sardine), naprave koje sluţe za prigušivanje tona, a istodob mijenjanje boje tona nekih ţicanih i limenih duhaĉkih instru te udaraljka. Sordina koja se upotrebljava na gudaĉkim instrumentin linama i violama) ima oblik maloga ĉešljića sa tri zupca; od 1 gume ili metala, a natakne se na konjić tako da ne dodiruje partituri se upotreba sordine oznaĉuje izrazom con sordino (ili.
Sordine za gudaĉke instrumente
no sord.). Sordina ne smanjuje titranje ţica, nego modificira p nje titraja preko konjića na ormarić za rezonanciju; pri torm biva ton nazalna prizvuka. Znameniti su odlomci sa sordir gudaĉima u operama Armida (Luly) i Fidelio (Beethoven), toriju La Damnation de Faust (Berlioz) i dr. S. za limene duhaĉke instrumente (trublja, rog, trombor razlikuju se medu sobom po obliku, veliĉini i materijalu od kc naĉinjene. Njihov osnovni oblik danas se svodi na šuplj ljepenke, metala ili plastike koji se stavlja u lijevak instrumen
Sordine za duhaĉke instrumente
novi izvedeni na instrumentu sa sordinom tiši su i tamniji. I s. starog oblika na rogu mijenjale visinu tona za jedan ili dvi stepena, no otkako je uvedena mehanika s ventilima, one ne na visinu tona, već samo na intenzitet i boju. Uz ove s trebljavaju se ponekad (u plesnim orkestrima) raznoliki sordine (wow-zvow, hush-hush, torpedo) kojima se postiţu p efekti. Za prigušivanje tona na bubnjevima i timpanima upotn se sukno koje se stavlja na koţu. Na timpanima se danas za nirane efekte umjesto sukna ĉesto upotrebljavaju razni šta] spuţve. A.
SORDUN — SORKOĈEVIĆ SORDUN (engl. i njem. hane. sourdine, tal. sordone), i. stari drveni duhaĉki instrument iz porodice oboa. Bio je osobito popularan u muziĉkoj praksi na prijelazu u XVII st. Imao je usnik sa dvostrukim jeziĉcem. U cilindriĉnom drvenom korpusu nalazile su se dvije, ĉesto i tri paralelne meĊusobno povezane cilindriĉno bušene cijevi. Prema M. Praetoriusu s. je imao jedanaest otvora i tri poklopca; gradio se u nekoliko razliĉitih veliĉina. 2. Orguljski registar (jeziĉnjak). ŠORE, Martin -*■ Agricola, Martin SORESINA, Alberto, talijanski kompozitor (Milano, 10. V 1911 — ). Na Konzervatoriju u Milanu studirao kompoziciju (G. C. Paribeni, R. Bossi) i violinu (V. Ranzato, E. Polo); u kompoziciji se usavršavao kod V. Frazzija na teĉajevima akademije Chigiana u Sieni. Predavao je 1947—60 kontrapunkt i kompoziciju u Milanu, 1963—66 pjevanje na konzervatoriju Verdi u Torinu, a od 1967 profesor je teoretskih disciplina na Konzervatoriju u Milanu. DJELA. ORKESTRALNA: Trittico Wildiano, 1939; // Santo, 1940; 2 Notturni za harfu i gudaĉe, 1946; 2 Musiche in fa za gudaĉe, 1951; Concerto per arehi, 1955; Tempo e fantasta za klavir i gudaĉe, 1955; Divertimento za gudaĉe, 1956; Sonata za mali orkestar, 1956. —■ KOMORNA: Ciaccona a variazione za gudaĉki kvintet, 1947; Concertino za violu, violonĉelo i klavir, 1953; Sonatina serena za violinu i klavir, 1956. — KLAVIRSKA: Breve Sonata sugli squilli militari za 2 klavira, 1957; 3 Studi za klavir 4-ruĉno; sonatine; varijacije i dr. — Partita za orgulje, 1968. — DRAA1SKA. Opere: Gian Maria Visconti, 1940; Occhio di Sole, 1941; Lanterna rossa, 1942; Cuor di cristallo, 1942; La Taverna del miracolo, 1950; L'Amileto, 1953 i Tre sogni per Marina, 1967. — VOKALNA. Kantate: La Fanciulla mutala in rio, 1939; La Vedova di Nain, 1946; Catkarina, 1950; Tre dialoghi za glas i klavir, 1946; solo-pjesme.
SORGE, Georg Andreas, njemaĉki muziĉki teoretiĉar, kompozitor i orguljaš (Mellenbach, Tiringija, 21. III 1703 —Lobenstein, 4. IV 1778). Od 1721 do smrti dvorski i gradski orguljaš u Lobensteinu. Od njegovih kompozicija danas je pristupaĉan još samo dio orguljskih i klavirskih djela, po kojima pripada nizu predstavnika prijelaznog stila u XVIII st. Veću su ulogu odigrali njegovi teoretski radovi u kojima se bavi gradnjom orgulja, a osobito pitanjima temperiranja i harmonije. Na podruĉju nauke o generalbasu i harmoniji bitno je pridonio muziĉko-teoretskoj literaturi svojega stoljeća. Neovisno o Rameauu, za ĉiju nauku nije znao i tek je kasnije upoznao, S. je 1745—47 uveo pojam obrata akorda. DJELA. KOMORNA: koncerti za obligatni klavir, 2 violine, violu i vio lonĉelo; 6 koncerata za 2 violine i bas; 36 trija za 2 instrumenta (u raznim sastavima) i bas; 6 sonata za popreĉnu flautu i bas; 6 Suiten nach franzosischer Art za popreĉnu flautu i bas; 12 menueta za klavir i violinu ili popreĉnu flautu i dr. — KLAVIRSKA : 6 simfonija; 6 sonata za klavir ili orgulje, 1738; Clavieriibung, beslehend in 6 nach italidnischen gusto gesetzten Sonatinen, 3 dijela Wohlgewiirzte Klangspeisen fiir musicalisehe Gemilther (6 partita); Toccata per omnem Circulum XXIV Modorum fiirs Clavier. Clavieriibung, in sick haltend. . . 24 vollstimmigen nach modernem Gusto durch den gantzen Circulum Modorum gesetzten Praludiis . . . mit untermischten Doppelfugen u 2 dijela i dr. —• ZA ORGULJE: 12 Sonaten vor die Orgel und das Clavier im neueren Slyl gesetzet', male sonate; fuge (3 fuge na BACH); više desetaka koralnih predigra i dr. — Jedno godište crkvenih kantata za 4 glasa, 4 instrumenta i b. c.; svadbene kantate. — Moteti. —• TEORET SKA: Genealogia allegorica intervallorum octavae diatono-chromaticae, 1741; Anweisung zur Stimmung und Temperatur . . . in einem Gesprdch, 1744 (prema Sorgeu obj. G. Ph. Telemann); Vorgemach der musicalischen Composition (naj vaţnije djelo, 3 sv.), 1745—47; Zuverldssige Antveisung Claviere und Orgeln zu temperieren und zu stimmen, 1758; Compendium harmonicum, oder kurzer Begriff der Lehre von der Harmonie, 1760; Kurze Erkldrung des canonis harmonici, 1763; Bei der Einioeihung . . . iiber die Natur des Orgelklangs, 1771; Der in der Rechen- und Messkunst zvohlerfahrene Orgelbaumeister, 1773 i dr. LIT.: M. Frisch, G. A. Sorge und seine Lehre von der musikalischen Harmonie (disertacija), Leipzig 1954. — Isti, G. A. Sorge, spomenica H. Albertu (izd. priredio G. Kraft), Weimar 1954. —• F. Oberdor-ffer, Georg Andreas Sorge, MGG, XII, 1965.
SORIANO, Alberto, argentinsko-urugvaj-ski etnomuzikolog i kompozitor (Santiago del Es-tero, Argentina, 5. II 1915 •— ). Studirao na Escola Nacional de Mušica i na Universidade Federal da Bahia. God. 1945—49
profesor har-, monije na Konzervatoriju u Rio de Janeiru i 1953—69 profesor etno-muzikologije na Univerzitetu u Montevideu, gdje danas vodi muziĉki odjel na humanistiĉko--znanstvenom fakultetu. DJELA. SPISI: Esencialidad musical, 1940; Algunas de las inmanencias etnomusico-logicas, 1967; Tres rezos augu-ricos y otros cantares de liturgia negra, 1968; »La Caracolat, en los mitos y codices precor-tesianos, Rev. musical ehilena,
407
1969.— ORKESTRALNA. Koncerti: 2 za gitaru, 1952 i 1954; za klavir, 1954; za violinu i gudaĉe, 1957 i za violonĉelo, 1964; Pastoral de Sibiu za flautu i orkestar, 1965; 4 rituales sinfonicos, 1953; baletna suita, 1954; Canticos sinfonicos a la revolucion de Guba, 1961; Tiempo sinfonico en honor de los mineros de Bolivia, 1962; Tiempo sinfonico para los caidos en Buchenwald, 1964; Tres esauemas sinfonicos sobre la vida de Artigas, 1964; Triptico de Praga, 1966 i Suite sinfonica, 1967. — KOMORNA: gudaĉki kvartet, 1958; duhaĉki kvintet, 1967; klavirski trio, 1962; sonate za violonĉelo i klavir, 1958 i za violinu i klavir, 1962. —j- Kompozicije za klavir i za gitaru. — VOKALNA: Tres candones za sopran orkestar, 1962; zborovi.
SORIANO (Suriano), Francesco, talijanski kompozitor (Soriano, 1549 — Rim, 19. VII 1621). Kao zborski djeĉak u kapeli sv. Ivana Lateranskog u rimu uĉenik A. Zoila i B. Le Rova, zatim A. Nanina i Palestrine. Od 1580 crkveni kapelnik u Rimu (1603—20 u crkvi sv. Petra); 1583—86 na dvoru u Mantovi. DJELA: 2 knjige madrigala (5-gl.), 1581 i 1592; madrigali za 4 -gl (2 za 5-gl. i 2 za 6-gl.), 1601; madrigali (4-gl.), 1602; villanelle (3-gl.), 1617. — CRKVENA: Missarum Iiber primus (4—8 gl.), 1609; Motectorum Iiber primus (8-gl.), 1597; Canoni et Oblighi di cento el dieci sorte sopra l'Ave Mariš Stella (3-8 gl.), 1610; Psalmi et Motecta (8, 12 i 16 gl.), 1616; Cantus ecclesiasticus Officii Maioris Hebdomadae, 1619; Passio Jesu Christi secundum auatuor Evangelistas. Magnificat sexdecim, Seauentia fidelium defunetorum una cum Responsoria 4 v., 1619. Pojedina djela u zbirkama onoga vremena. — Sa F. Aneriom priredio 1614 u Editio Medicaea izdanje Graduale Romano. NOVA IZD.: C. Proske obj. Magnificat, Ave Mariš Stella i 5 Marijanskih antifona {Mušica Divina, III, 1859) i 4 pasije (ibid., IV, 1863); nekoliko pasija obj. F. X. Haberl (KMJB, 1895); 2 mise obj. C. Proske (.Selectus novus Missarum, 1855—61); Ave Regina obj. H. B. Collins (1936); 16. psalam L. Feininger (1970). LIT.: F. X. Haberl, Lebensgang und Werk des Francesco Soriano, KMJB, 1895. — R. Molitor, Die Nach-Tridentinische Choral-Reform zu Rom (2 sv.), Leipzig 1901—02. —• P. Kast, Francesco Soriano (Suriano), MGG, XII, 1565. — 5. Ph. Kniseley, The Masses of Francesco Suriano, Gainesville, Florida 1967.
SORIANO FUERTES, Mariano, španjolski kompozitor i muziĉki pisac (Murcia, 28. III 1817 — Madrid, 26. III 1880). Sin i uĉenik Indalecija Soriana Fuertesa. God. 1841 u Madridu suosnivaĉ prvoga španjolskog muziĉkog društva La Iberia Musical. U ţelji da pridonese obnovi španjolskoga muziĉkog kazališta komponirao zarzuele s elementima španjolskog narodnog melosa. Izvanredan uspjeh u Španjolskoj i Juţnoj Americi doţivjela je zarzuela Jeroma la Castanera. Od 1843 S. F. je bio uzastopce profesor na Instituto Espanol u Madridu, direktor Konzervatorija u Cordobi i (dva puta) u Sevilli, operni dirigent u Cadizu, direktor Gran Teatro del Liceo u Barceloni i profesor Konzervatorija u Madridu. Utemeljio je ĉasopis Gaceta Musical Barcelonesd. DJELA. Zarzuele: La Pastora de Manzanares, 1842 (sa J. Sobejanom i F. La Hozom); El Ventorillo de Alfarache, oko 1843; La Feria de Santiponce, oko 1843; Jeroma la Castanera, 1843; A Belen van los zagales; El Tio Caniyitas 0 El Mundo nuevo de Cadiz, 1849; Lola la gaditana. — Solo-pjesme. — Crkvene kompozicije (Misa de Requiem; Stabat mater). — Spisi (Historia de la miisica espanola desde la venida de los fenicios hasla el ano 1850, 4 sv., 1855—59, prvo španjolsko djelo te vrste). — Udţbenik solfeggia. LIT.: J. Subira, Mariano Soriano Fuertes, MGG, XII, 1965.
SORKOĈEVIĆ (Sorgo, Sorgoevich, Sijerkowinsky), 1. Luka (Lukša), kompozitor (Dubrovnik, 13. I 1734 —■ 11. IX 1789). Jedan od posljednjih izdanaka veoma ugledne patricijske obitelji, koja je u Dubrovniku poznata još od 1292; humanistiĉke je nauke i temelje muziĉke naobrazbe stekao u Dubrovniku. God. 1752 bio je primljen u Veliko vijeće i od toga vremena obavljao razliĉite javne sluţbe. Muzikom se i dalje intenzivno bavio, pa je od 1754 uĉio kontrapunkt kod G. A. Valentea u Dubrovniku, a od 1757 fugu i kompoziciju kod Rinalda da Capue u Rimu. God. 1763 opet je u rodnom gradu, gdje uz kraće prekide ostaje do kraja ţivota, vršeći sve odgovornije drţavne duţnosti. Kao vrstan diplomat zastupao je Dubrovaĉku republiku u pregovorima s Francuzima (1776) i kod Josipa II u Beĉu (1781 —82). Neobiĉno obrazovan, ljubitelj lijepe knjige i mecena, prire-Ċiv?o je u svome dvorcu, zajedno s bratom Mi-hom, brojne literarne akademije i koncerte. Mnogo je putovao pa je stekao brojne prijatelje i znance, medu ostalima P. A. Metastasija, grofa W. A. Kaunitza, opata A. Fortisa, a od muziĉara J. HaydnaiCh.W.Glucka. Posljednjih je godina zapao u jaku melankoliju,
L. SORKOĈEVIĆ, Sinfonia terza, 1754, autograf
408
SORKOĈEVIĆ — SOTTOVOCE
pa si je u ĉasu duševne pomutnje oduzeo ţivot, bacivši se u s prozora svoje kuće (današnji biskupski dvor). Koliko se do sada moglo ustanoviti, Sorkoĉevićeva kompozitorska djelatnost obuhvaća samo njegove mladenaĉke godine, i to od 1754, kada je nastala Overtura ("zapravo simfonija u G-duru), pa do oko 1770. U tom je razdoblju S. napisao sva svoja djela, preteţno instrumentalna, i ujedno završio stvaralaĉku muziĉku djelatnost. Kasnije se još bavio muzikom, ali samo kao izvoĊaĉ vlastitih i tuĊih djela i kao uĉitelj svoga sina Antuna. Saĉuvana Sorkoĉevićeva djela otkrivaju da je bio ne samo prvi hrvatski kompozitor simfonija nego i izraziti simfoniĉar. U strukturi i sadrţaju gotovo svih njegovih instrumentalnih djela prevladavaju obiljeţja talijanske pretklasiĉne simfonije kakvu je razvio G. B. Sammartini, a ima i utjecaja Lukina uĉitelja R. da Capue. Simfonije imaju po tri stavka (obiĉno Allegro-Andante-Allegro') i odišu izvanredno svjeţom invencijom, zrelošću izraza i duhovitom teţnjom za nekim izvornim rješenjima, kako u obliku, tako i u unutrašnjem rasporedu tematskog materijala. Ta se rješenja odnose osobito na prve stavke (npr. u Prvoj i Šestoj simfoniji) i neka na treće, dok su mu gotovo svi polagani stavci (osobito u Drugoj i Sedmoj simfoniji) puni nepatvorene lirike i zasićeni iskreno doţivljenom osjećajnošću. Mjestimiĉne nedoreĉenosti u fakturi i ograniĉenja u instrumentaciji (uvjetovana tadašnijm izvodilaĉkim mogućnostima) uklonio je S. Sulek u svom majstorski revidiranom izdanju. DJELA. ORKESTRALNA. Seda m simfonija (pre ma numeraciji S. Šu leka): I, u D-duru; II, u G-duru; III, u D -duru; IV, u F-duru; V, u D-duru; VI, u D-duru i VII, u G-duru. Sinfonia u G-duru za flautu, violinu i bas; Sinfonia u C-duru za violinu i bas, 1754; 2 uvertire, u G -duru za violinu i bas i u G-duru za obou, violinu i bas, obje 1754. — La vertu perdue za violinu i violonĉelo. — VOKALNA: 136. psalam Babilonskiem nad riekama (u prepjevu dubrovaĉkog knjiţevnika I. Đurdevića) za 3 vokalna solista i orgulje; Qual rupe in mezzo all'onde za glas i orkestar; solo-pjesma Canzona slava. ■—■ Priruĉnik za kontrapunkt, 2 sv.: I, Lezioni di contrapunto, 1754 i II, Studio di contrapunto di fuge (sic!), 1757. NOVA IZD.: simfonije br. 1—7, izvorno i rev. obj. S. Šulek. (JAZU, 1965). Studije iz Lezioni di contrapunto i Sinfonia iz 1754 (rkp.) obj. L. Saban {Skld~ dbe starih hrvatskih skladatelja 18. stoljeća iz Dubrovnika i Krka, 1975). A. Vi.
SORO BARRIGA, Enrique, ĉileanski pijanist i kom] (Concepcion, 15. VII 1884 — Santiago, 2. XII 1954). Sin nik kompozitora Josea Soroa, kasnije studirao na Konzervat Milanu. Koncertirao u Italiji, Njemaĉkoj, Francuskoj i ', skoj, dirigirao izvedbama vlastitih kompozicija u Juţnoj i Sji Americi. Od 1905 ţivio u Ĉileu gdje je od 1907 bio p Konzervatorija u Santiagu (1919—28 direktor). DJELA. ORKESTRALNA: Sinfonia romdntica, 1920; koncert z 1919; Impresiones liricas za klavir i orkestar, 1918; 2 suite, 1918—1 in stile anlico, 1943; 3 preludija, 1936; varijacije. — KOMORNA: kvartet, 1904; klavirski trio, 1926; klavirski kvintet, 1919; 2 sonate za ■ klavir; sonata za violonĉelo i klavir. — KLAVIRSKA: 3 sonate, 192c 1942; oko 100 kraćih kompozicija. — Oko 15 solo-pjesama (na talijansb Metodika muziĉke nastave (na španjolskom i engleskom jeziku). LIT.: L. G. Giarda, Analvtische Studie iiber Soros 2. Sonate fur und Klavier A moli, des Quartett A dur und des Klavierquintett, Santia;
SOROKIN, Boris, klarinetist i kompozitor (Zagreb, 2 1927 — ). Na Filozofskom fakultetu u Zagrebu završio psihologije i 1960 stekao doktorat; od 1972 profesor je na nom fakultetu Sveuĉilišta u Zagrebu. Do 1953 vodio veli bavni orkestar, istakavši se i kao klarinetist u jazz-sastavirr DJELA. Zabavne melodije: Kap kiše, 1950; Ja te ljubim, Zimsk, 1954 i dr. Jazz-kompozicije: Studija br. 5, 1953 (sa K. Oblakom); Music ravanje; Blues, 1951 i dr. M.
SOROKINA, Nina Ivanovna, sovjetska plesaĉica (?, 1942 —). Studij klasiĉnog baleta završila 1961 na Moskovske reografskom institutu. Kao prvakinja Velikog kazališta u A najveće je uspjehe postigla u baletima Herojska poema (Kapetr
Ikarus (Slonimski), Assel (Vlasov) i Posvećenje proljeća (Strav Dobitnica je visokih nagrada na mnogim meĊunarodnim bal natjecanjima.
SOROZABAL, Pablo, španjolski dirigent i kompoziti Sebastian, 18. IX 1897 — ). Violinu i dirigiranje uĉio u ! bastianu, na Konzervatoriju u Leipzigu (S. Krehl, H. Sitt Visokoj muziĉkoj školi u Berlinu (M. Koch). Dirigentsku k; zapoĉeo u Njemaĉkoj (1922—31); od 1936 u Madridu vo gradski duhaĉki orkestar, a 1945 preuzeo Madridski filharmi orkestar.
2. Antun, kompozitor (Dubrovnik, 25. XII 1775 — Pariz, 14. II 1841). Sin i uĉenik Luke; studij muzike nastavio 1789 — 91 u Rimu, a onda opet povremeno u Dubrovniku. Od 1794 DJELA. ORKESTRALNA: Capricho espaiiol; 2 apuntes vaseos: M ĉlan Velikog vijeća, sve do kraja ţivota obavljao je razliĉite javne Txistulariak; Variaciones sinfonicas, 1954. — Zborovi uz pratnju bas sluţbe. Bio je posljednji poslanik Dubrovaĉke republike u Parizu. narodnog instrumenta txistu. — DRAMSKA. Operete: Katiuska, 19 Išla Neobiĉno darovit, obrazovan, ţiva i nemirna duha, bavio se, Osim de las perlas, 1933; La Ĉasa de las tres muchachas, 1934; No me olvidei El Alguacil Robolledo, 1935 i Black el payaso, 1942. Zarzuele: La Guit muzikom, još i politiĉkom poviješću, knjiţevnošću, jezikom, narodFigaro, 1931; Sol en la cutnbre, 1934; La Tabernera del Puerto, 1936; Li nim obiĉajima i dr. ladores, 1948 i La Opera de Mogollćn, 1954. Farse: El Manojo de rosas Ipak mu je od svega muziĉko stvaralaštvo najznatnije. Iako nije La Rosario o La rambla fin de siglo, 1940; Cuidado con la pintura, 194 Monolilo, 1943; La eterna cancion, 1945; Entre Sevilla y Triana, 195' bio profesionalni muziĉar, pa mu se u djelima mjestimice osjeća ne Filmska muzika. dostatak sistematskoga muziĉkog školovanja, njegova ga je darovi tost instiktivno vodila onim oblicima i sadrţajima koje je mogao i u SOSS, Ati, klarinetist i kompozitor (Ljubljana, 5. V 1931 U Ljubljani diplomirao pravo; 1957 završio studij klarineta na tehniĉkom pogledu lakše svladati. Zato su mu instrumentalne kom demiji za glasbo i 1960 se usavršavao u Parizu. Već za studij pozicije, osobito one iz mladenaĉkih dana, bez osobitih pretenzija i površno raĊene, ali vo vukla ga je interpre kalne i vokalno-instru/"}< i <•■ ■ / ,■■ M- >L- fiaL zabavne muzike, mentalne otkrivaju ne. postigao zapaţene 1 sumnjive kvalitete, jer se he kao solist u viš u njima na poseban na sambala. Istodobni ĉin istiĉe duboko proţi dirao i jazz, pa se vljena poezija lirskih od tom podruĉju istak lomaka i snaga nekih dra vrsnĊm tehnikom i matskih akcenata. Treba zikalnom invencijor istaknuti i njegovo svjes 1949 solist je u Ple no nastojanje da nekim orkestru RTV Ljut svojim djelima dade i (klarinet, sopranski tovski saksofon). R A. SORKOĈEVIĆ, autograf strumentalist nastupa u domovini i inozemstvu, a nacionalno obiljeţje, kao npr. u trećem stavku (Rondo alla Schiava) sonate za klavir, koja snimio je odaje ţivahan slavenski plesni ugoĊaj. gramofonskih ploĉa. Komponirao je i aranţirao preko 400, U obitelji Sorkoĉević pojavljuju se i prve ţene kompozitori u na podruĉju zabavne muzike i jazza. K. ' Hrvatskoj. To su Marina S., Antunova sestra, autorica nekoliko maSOSTENUTO (sostenendo, sostenente; tal. suzdrţan, s, njih vokalnih djela na duhovne i svjetovne tekstove, za manje i veće tj. uvijek na istoj visini), prvotno identiĉna oznaka s oznakom ■ sastave, te Jelena Pucić-Sorkoĉević, od koje je saĉuvana jedna solo-nuto, a odnosila se na tonove cijele melodije ili pasaţe. Kompo pjesmaiz 1816. su u doba romantike potencirali znaĉenje sostenuta podrazumije D J E LA . O RK ES T R A LN A: s i mfo n i ja ; 5 u v e rt i r a . — K O MO RN A : ći pod tim izrazom agogiĉko produljenje pojedinih nota. S vrem> gudaĉki kvartet; 2 trio-sonate za violinu, violonĉelo i klavir. — Sonata za klavir 4je s. postala oznaka za polagani tempo. Ĉesto se rijeĉ s. susreo ruĉno. — VOKALNA: psalam 109. Dixit Dominus za soliste, zbor i orkestar; 2 zajednici s oznakama adagio i andante, da bi se na taj naĉin još Tantum ergo: I, za soliste, zbor i orkestar i II, za glas i orkestar; romanca NelV umile mia capanna za sopran i orkestar. ■— Više kulturno-povijesnih radova na naglasio njihov širok i miran karakter. Npr. adagio sostenuto francuskom jeziku: Memoire de l'Acadimie Celtique (2 sv.), 1808; Fragments polaganije izvoĊenje nego adagio. Neki kompozitori, kao J. Bra sur l'histoire politique et litte'raire de l'ancienne Republigue de Raguse et sur la lanupotrebljavaju s. umjesto ritenuta. gue slave, 1839. LIT.: L. Vojnović, Pad Dubrovnika, Zagreb 1908. — B. Kovaĉević, Knez SOTTO (tal., ispod, dolje), u muzici za klavir, orgulje i d: Antun Sorgo, Srpski knjiţevni glasnik, 1925. — R. Maixner, Knjiţevni dodiri mjestima gdje se ruke kriţaju, ili sviraju u istom prostoru na i veze Antuna Sorga-Sorkoĉevića, Rad JAZU, knj. 305, Zagreb 1955. — A. Vidaković, Lukša i Antun Sorkoĉević, MGG, XII, 1965. — B. Antić, Klavirska taturi, upućuje da ruka koja izvodi dionicu oznaĉenu sa s. svira i muzika u Dubrovniku, Rad JAZU, knj. 337, Zagreb 1965. — 5. Šulek, Predgovor druge ruke (->Sopra). S. se javlja i u izrazu -»■ sottovoce. izdanju: Luka Sorkoĉević, Simfonije, JAZU, 1965. — F. Bilić, Simfonije Luke Sorkoĉevića. Analiza i usporedba originalnih partitura s obradama Stjepana SOTTO VOĆE (sotto voće; tal. ispod glasa, tiho; kratica s Suleka, Zagreb 1967 (diplomska radnja u knjiţnici Muziĉke akademije u Za oznaka za interpretaciju koja traţi promjenu zvukovne boje upi grebu, rkp.). — K. Kos, Luka Sorkoĉević i njegov doprinos pretklasiĉnoj in strumentalnoj muzici, Arti musices, V, 1974. A. Vi. prigušenog tona, krajnju suzdrţanost u dinamici i izrazu, a di
SOTTOVOCE — SOUSTER tom ne znaĉi isto što i piano. Nekad se s. upotrebljavao samo u vokalnoj muzici, a tek kasnije i u instrumentalnoj. Na gudaĉkim instrumentima postizava se sviranjem blizu hvataljke (suprotno od -> sul ponticello). U klavirskoj muzici s. nije uvijek istovetno s primjenom lijevog pedala (una corda), nego zahtijeva (npr. kod Brahmsa) prigušen izraz. SOUBIES, Albert, francuski pisac i kritiĉar (Pariz, 10. V 1846 — 19. III 1918). Studirao na Pariškom konzervatoriju (A. Savard, F. C. J. Bazin, F. A. Guilmant). Muziĉki kritiĉar listova Le Soir (od 1876, pseudonim B. de Lomagne), Revue de l'Art dramatigue (od 1885), Menestrel i Guide Musical. Bavio se naroĉito prouĉavanjem kazališnog ţivota Pariza. Pisao je izrazito feljtonistiĉki, donoseći meĊutim uvijek obilje pouzdanih podataka. U svojem najopseţnijem i najvaţnijem djelu Histoire de la musigue..., što ga je objavljivao u svescima, obradio je muziĉku historiju pojedinih evropskih naroda u samostalnim, zaokruţenim cje linama. DJELA; L'Oeuvre dramatique de R. Wagner, 1886; Precis de I'histoire de I opera-comique, 1887 (sa H. de Curzonom); Une premiere par jour, 1888; Me~ langes sur R. Wagner, 1892 (sa Ch. Malherbeom); Histoire de VOpera-Comique, le second Salle Favart 1840—1887 (2 sv.), 1892—93 (sa Ch. Malherbeom); Les grands thedtres parisiens (I, 67 ans d l'Opera: 1826—1893; II, 69 ans d VOpera-Comique: 1825—1894), 1893—94; Histoire de la musiaue dans les diferents pays d'Europe (12 sv.), 1896—1906; Histoire de Vart lyrique de 1831 d 1870, 1899; Les Direcleurs de l'Academie de France a la Villa Medicis, 1903; Documents inedits sur Faust de Gounod, 1912 (sa H. de Curzonom); Le Thedtre Italien de Pariš de 1801 a 1913, 1913. LIT.; J. Robert, Albert Soubies, MGG, XII, 1965.
SOUBRE, Etienne-Joseph, belgijski kompozitor (Liege, 30. XII 1813 — 8. IX 1871). Uĉio na Konzervatoriju u Liegeu (L.-J. Daussoigne-Mehul), na kojemu predaje od 1837. Nagrada za kompoziciju (1841) omogućila mu je ĉetvorogodišnji studij u Njemaĉkoj, Italiji i u Parizu. Po povratku djelovao u Bruxellesu kao zborovoda i orkestralni dirigent. Od 1682 bio je direktor Konzervatorija u Liegeu. Istakao se kao kompozitor zborske muzike i pedagog. DJELA: Symphonie triomphale, 1853. — Opera Isoline ou les Chaperons blancs, 1856. — VOKALNA. Za zbor i orkestar: kantata Sardanapale, 1841; Hymne a Godefroid de Bouillon, 1850 i Chant national, 1856. Ĉetrnaest muških zborova; dueti; solo-pjesme. — Rekvijem i druge crkvene kompozicije. — Udţbenik Lecons theoriques et pratiques de solfege en 3 parties (s klavirom). LIT.: H. Vieuxtemps, Notice sur E. J. Soubre, Annuaire de l'Academie rovale de Belgique, Bruxelles 1872. —J. Quitin, Etienne-Joseph Soubre, MGG, XII, 1965.
SOUCHAY, Marc-Andrć, njemaĉki kompozitor i etnomuzikolog (Stuttgart, 4. II 1906 ■—■ ). Muziku i muzikologiju studirao u Stuttgartu i Berlinu (M. Abert, P. Juon, H. J. Moser, J. Wol f), gdje je 1927 promovirao. God. 1933—45 docent na Narodnom sveuĉilištu i Visokoj tehniĉkoj školi u Stuttgartu, 1941—45 dramaturg Drţavnog kazališta u Wurtembergu. Od 1953 u Hannoveru upravitelj orkestralne škole i docent na Visokoj muziĉkoj školi, a od 1964 profesor na Visokoj pedagoškoj školi. DJELA: koncert za violinu i orkestar. — Gudaĉki kvartet; gudaĉka trija i dr. — Klavirske kompozicije. — DRAMSKA. Opere: Der Hutzelmann, 1935; Alexander in Olympia, 1940; Faust und Helena, 1940; Fine kleine Schmunzel--Oper, 1969 i Skandalon! das dreifache Argernis im Jahr 56 p. Chr. n., 1970. — VOKALNA: 2 oratorija; kantate; zborovi; solo-pjesme. — SPISI: Das Thema in der Fuge Bachs (disertacija), Bach Jahrbuch, 1927—30; Das Thema in der Sonate Beethovens, Gedenkschrift fiir H. Abert, 1928. — IZDANJA: Europdischj Volkslieder P. Arme, 1950; Manuskripte. Briefe, Dokumente von Scarlatti bis Stravinsky. Katalog der Musikautographen-Sammlung L. Koch, 1953; Winlerreise F. Schuberta u faksimilu, 1955.
SOUHAITTY, Jean-Jacques, francuski teoretiĉar. Redovnik-franjevac; ţivio u Parizu u XVII st. Prvi je upotrijebio brojĉano notno pismo za puĉku poduku u zbornom pjevanju. Svoje ideje iznio je u raspravama Nouvelle Methode pour apprender le plainchant et la musigue, 1665 (II izd. pod naslovom Nouveaux elements du chant ou l'essay d'une nouvelle decouverte..., 1667) i Essai du chant de Veglise par la nouvelle methode des nombres ... (1679)LIT.: F. Raugel, Jean-Jacques Souhaittv, MGG, XII, 1965.
SOULAGE, Marcelle, francuski kompozitor (Lima, Peru, 12. XII 1894 —). Studirala na Pariškom konzervatoriju (G. Caussade, P. Vidal). God. 1921 —25 predavala klavir i harmoniju na Konzervatoriju u Orleansu, a 1949 —65 bila je profesor solfeggia na Konzervatoriju u Parizu. U njezinom opusu posebno se istiĉu kompozicije Ocean i Proses d'amour et de mort.
interpretaciji dolazi do izraţaja tzv. funky-stil. Glavni su predstavnici toga pravca Horace Silver i Adderley Quintet. SOURIS, Andre, belgijski kompozitor (Marchienne -auPont, Belgija, 10. VII 1899 — Pariš, 12. II 1970). Uĉenik Konzervatorija u Bruxellesu, uĉio još kod P. Gilsona i H. Scherchena. God. 1925—37 profesor harmonije na Konzervatoriju u Charleroiju i istodobno direktor muziĉkih akadem ija u Courcellesu (1926—41) i Marchienne-au-Pontu (1935—45). God. 1937—47 bio je takoĊer dirigent orkestra belgijskog Radija, 1944 —48 direktor muziĉkog odjela Seminaire des arts, a od 1949 profesor harmonije na Konzervatoriju u Bruxellesu. Bavio se i muziĉkom kritikom; 1947—54 izdavao reviju Polyphonie. God. 1925 pristao uz nadrealizam i prvi medu muziĉarima primijenio njegove principe. Uvijek se borio za afirmaciju novih, naprednih ideja osobito kao muziĉki kritiĉar i pedagog. Kao stvaralac primjenjivao je gotovo sve suvremene kompozicijsko-tehniĉke postupke. U njegovu opusu istaknuto mjesto zauzima filmska muzika, uvijek organski povezana s dramskom radnjom. Sourisovu svestranu muziĉku obrazovanost dokazuje i njegovo odliĉno poznavanje stare muziĉke literature za lutnju. DJELA. ORKESTRALNA: Symphonies, 1939; Scherzo, 1923; Dancer i e s d e l a Re n a i s s a n c e , 1 9 3 2 ; C o l l a g e 1 9 2 8 , 1 9 3 8 (p r v o b i t na ve rz i j a pod naslovom Musique, 1928). Za komorni orkestar: Soliloque, 1923; Reverie, 1931; Burlesque, 1938; Ouverture pour une arlequinade, 1962 i Sepl Piices d' H.Isaac, 1963. Quatre Fantasies d' H.Purcell za gudaĉki orkestar, 1960; Hommage a Babeuf za duhaĉki orkestar, 1934; Fanfare et scherzo za duhaĉki orkestar i udaraljke, 1937. — KOMORNA: Choral, Marche et Galop za 2 trublje i 2 trombona, 1925; Petite suite de danceries de T. Susato za 4 drvena duhaĉka instrumenta, 1965; Concert flamand za 4 drvena duhaĉka instrumenta, 1965; Ren~ gaines za duhaĉki kvintet, 1937; kompozicije zc violinu i klavir. — Scenska i filmska muzika. — VOKALNA: kantata na valonske narodne napjeve Le Mar~ chand d'Images za 2 recitatora, soliste, zbor i orkestar, 1954—65; Pastorales mallonnes za vokalni kvartet i mali orkestar, 1942; Cinq Laude za zbor i mali orkestar, 1961; Triptyque pour un violon za recitatora, 6 vokalnih solista, orgulje i udaraljke, 1963; zborovi; solo-pjesme. — SPISI: Bribes (Poemes et notes), 1950; brojni ĉlanci o nadrealizmu u muzici i dr. — IZDANJA: 1. knjigu kompozicija za lutnju Adriana Le Roya (sa R. de Morcourtom), 196 0; pjesme na stihove Donnea, Herberta i Crashawa, 1961; 2 knjige Ballardovih izdanja, 1963 i 1964; djela E. Gaultiera, 1966; traktat Musick's monument (2 sv.) Th. Macea, 1966. LIT.: A. Van der Linden, Andre Souris, MGG, XII, 1965. — Hommage a Andre Souris, Revue Belge de Musicologie, 1966.
SOUSA, John Philipp (pravim imenom Ochs; Sousa = S — uper O — mnia USA), ameriĉki dirigent i kompozitor (Washington, 6. XI 1854 — Reading, Pennsvlvania, 6. III 1932). Violinu uĉio 1864—67 u Washingtonu; od 1871 ĉlan razliĉitih kazališnih orkestara. Od 1880 vojni muziĉar; 1892 organizirao vlastiti orkestar s kojim je postigao znatnu popularnost poduzimajući s njime veća putovanja po Evropi, Kanadi, i dr. (1910 —11 put oko svijeta). S. je autor ritmiĉki poletnih i briljantno instru mentalnih koraĉnica poznatih po cijeloj Americi; najraširenije su bile The Washington Post (1889) i Manhattan Beach. DJELA. ORKESTRALNA: simfonijska pjesma The Chariot Race; nekoliko suita; oko 100 koraĉnica za duhaĉki orkestar; oko 20 valcera. — DRAMSKA. Dvanaest opereta: Desiree, 1884; El Capitdn, 1896, The Bride Elect, 1898; The Free Lance, 1806; The Glass-Blozvers, 1911; Victory, 1915. — Oko 50 solo-pjesama. ■—■ Instruktivna djela za trublju, za bubanj i za violinu. — Autobiografija Marching along, 1928. — Objavio zbirku National Patriotic and Typical Airs of Ali Countries, 1890. LIT.: Through the Years with Sousa (odlomci iz njegovih djela), New York 1910. —• Bibliograghv of the Works of John Philipp Sousa Compiled in the Music Division of the Librarv of Congress, 1936. — A. M. Lingg, J. P. Sousa, New York 1954. — R. F. Goldman, John Philip Sousa, MGG, XII, 1965.
SOUSA CARVALHO, Joao de -> Carvalho,Joao de Sousa SOUSAPHONE, basov limeni duhaĉki instrument iz obitelji Biigel-horna, vrsta tube, varijanta ->- helikona; ima veoma široku ljevkastu zvuĉnicu. S. je konstruiran prema sugestijama ameriĉkog kapelnika i kompozitora Johna Philipa Souse (1854—1932); u-potrebljava se u ameriĉkim vojniĉkim duhaĉkim sastavima. Kratko vrijeme bio je popularan u Evropi u ranim sastavima jazza, dok ga nije dvadesetih godina istisnuo kontrabas.
SOUSTER, Tim (Timothy) An-
DJELA. ORKESTRALNA: Invocation a la nuit et danse orienlale sa sopranom, 1928; Badinages, 1931 — KOMORNA: gudaĉki kvartet, 1922; klavirski trio, 1922, suita za violinu, violu i klavir, 1918; klavirski kvartet, 1925; sonata za violu i klavir, 1921; sonata za violonĉelo i klavir, 1920 i dr. —■ Kompozicije za klavir. — Muziĉka komedija Vive la chanson, 1929 (sa P. Guedvjem). — VOKALNA: Proses d'amour et de mort, ciklus pjesama za glas i orkestar, 1945; Ocean za recitatora, glas i orkestar, 1946; Hymne des creatures (tekst Franje Asiškog) za 3 jednaka glasa a cappella; zborovi; solo-pjesme. — Instruktivno djelo Le Solfege, 1962 (II izd. 1969). LIT.: A. Laffaille, Marcelle Soulage, MGG, XII, 1965. SOUL JAZZ, u
crnaĉkom jazzu 60-tih godina, primjena elemenata iz bluesa, spirituala i gospel songova u kompoziciji. U
409
SOUSAPHONE
drew James, engleski kompozitor (Bletchlev, Buckinghamshire, 29. I I943 _ ). Uĉenik B. Rosea i E. Wellesza na Nezv Collegeu u Oxfordu, bio je 1965—67 urednik komorne muzike na BBC i 1969—71 Composer-in-Residence na King's Collegeu Univerziteta u Cambridgeu. God. 1969 utemeljio ansambl Intermodulation za njegovanje suvremene muzike (i elektronske), u
410
SOUSTER — SPADINA
kojoj sudjeluje kao violist (ostali ĉlanovi su R. Smallev, R. Thompson i P. Britton.) DJELA (izbor): Metropolitan Gamcs za klavir 4-ruĉno, 1966; 2 Choruses, 1966; Piano Piece I, 1966; Study for Organ, 1966; Tsuuianonodomo za sopran, 3 zbora, 3 orkestra, klavir, preparirani klavir i harfu, 1968; Titus Groan Music za duhaĉki kvintet, vrpcu i elektronske aparate, 1969; Pelvic Loops za dvoka-nalni magnetofon, 1969; Chinese Whispers za udaraljke i 3 elektronska svnthesi-zersa, 1970; Triple Music II za 3 orkestra, 1970; Music for Eliot's *>Waste Land« za klavir, elektriĉne orgulje, sopran-saksofon, 3 elektronska svnthesizersa, 1970; World Music za instrumentalni ansambl i vrpcu, 1974.
SOUTERLIEDEKENS (flamanski psalamske pjesmice), nizozemska zbirka psalama s napjevima. Sadrţi 158 jednoglasnih pjesama, a objavljena je 1540 u Antvverpenu te je uskoro postala toliko popularna da je štampana u 33 izdanja. S. je najstariji poznati prijevod svih psalama u srokovanim stihovima na narodni jezik. Autor je prepjeva vjerojatno Willem van Zuvlen van Nijevelt. Melodije ove zbirke nisu posebno za nju komponirane. To su narodni, ponajviše nizozemski napjevi kojima je podmetnut tekst psalama; od njihova prvobitnog svjetovnog teksta naznaĉen je samo poĉetak. S pomoću kontrafakture saĉuvana je na taj naĉin opseţna folklorna graĊa, pa je S. najvaţnije vrelo za prouĉavanje narodne pjesme XV i XVI st. s nizozemskoga podruĉja. Troglasnu obradu napjeva iz ove zbirke objavio je Clemens non Papa 1556—57 u Antvverpenu (novo izd. priredio F. Commer u zbirci Collectio operum musicorum Batavorum, XI sv.). Clemensov uĉenik Gherardellus Mes naĉinio je 1561 ĉetvoroglasnu obradbu. God. 1568 objavio je C. Boscoop zbirku od 50 Davidovih psalama (Vyfftich Psalmen Davids. . .) za koje je preuzeo melodije iz zbirke S. Nova izdanja Souterliedekens priredili su D. F. Scheurleer (faksimil izdanja iz 1559 u knjizi De Souterliedekens, Bij-Ċrage tot de geschiedenis der oudste nederlandse psalmberijming, 1898), E. Mincoff-Marriage {De Souterliedekens, een nederlanse psalmboek van 1540. . . , 1922) i K. Ph. Bernet Kempers (Souterliedekens, 3 sv., bez god.). LIT.: C. v. Winterfeld, Die dreistimmigen Tonsatze des Jacobus Clemens non Papa iiber die Melodien der Souterliedekens, Zur Geschichte heiliger Tonkunst, Leipzig 1850. — D. F. Scheurleer, De Souterliedekens, Levden 1894. — K. Ph. Bernet Kempers, Die Souterliedekens des Jacobus Clemens non Papa, Tijdschrift der Vereeniging voor Nederlandse Muziekgeschiedenis, 1928—29. — H. A. Bruinsma, The Souterliedekens and Its Relation to Psalmodv in the Netherlands (disertacija), Universitv of Michigan, 1948. — P. A. Gaillard, Essai sur le rapport des sources melodiques des »Pseaulmes Cinquantes« de Jean Louis (Anvers 1555) et des »Souterliedekens« (Anvers 1540), Kongresni izvještaj, Utrecht 1952. —■ W. Wiora, Die Melodien der »Souterliedekens« und ihre deutsche Parallelen, ibid. — 6\ J. Lenselink, De nederlandse psalmberijimingen van de Souterliedekens tot Datheen met hun voorgangers in Duitsland en Frankrijk, Neerlandica Traiectina, 1959. J. As.
SOUZAY, Gerard, francuski pjevaĉ, bariton (Angers, 8. XII 1918 —). Pjevanje uĉio kod P. Bernaca i na Pariškom konzervatoriju; debitirao 1945 kao koncertni pjevaĉ. Otada poduzeo mnogobrojne koncertne turneje. Njegovi su ga uspjesi uvrstili u red najistaknutijih suvremenih francuskih pjevaĉa. Nastupa na oratorijskim izvedbama i u operama, pjevajući na 12 jezika. Djeluje kao profesor na Mannes College of Music. SOVJETSKA MUZIKA o- Ruska muzika \ SOWERBY, Leo, ameriĉki kompozitor (Grand Rapids, Michigan, 1. V 1895 — Port Clinton, Ohio, 7. VII 1968). Studij završio na Konzervatoriju u Chicagu (C. Lampert, A. D. Anderson); na tom zavodu bio je nastavnik teorije (1919—-62) i kompozicije (1925—62); 1921—24 boravio u Rimu kao prvi dobitnik nagrade Prix de Rome Ameriĉke akademije. Uz to je 1927—62 bio orguljaš i zborovoĊa Anglikanske katedrale St. James u Washingtonu, a od 1962 direktor College for Church Musicians. Nastupao i kao koncertni pijanist u SAD i na gostovanjima u Evropi. S. ide u najistaknutije ameriĉke kompozitore. Njegova su djela formalno uravnoteţena, jasna i pregledna; harmonijski jezik mu je napredan, premda redovito ne prekoraĉuje granice tonalnosti; melodijski se ĉesto pribliţuje crkvenim napjevima i narodnoj pjesmi. Po osnovnom ugoĊaju njegova muzika pripada kasnoj romantici i donekle je srodna Regerovu muziĉkom govoru. DJELA. ORKESTRALNA. Ĉetiri simfonije: I, u h-molu, 1927; II, u fismolu, 1939; III, 1941 i IV, 1949. Simfonijeta za gudaĉki orkestar, 1934; simfonijska pjesma Prairie, 1929. Koncerti: 2 za klavir, u F-duru, 1919 i u E-duru, 1932; 2 za violonĉelo, 1917 i u e-molu, 1933; 2 za orgulje, u C-duru, 1937 i Classic Concerto, 1944 te za violinu, 1943. Balada King Estmere za 2 klavira i orkestar, 1923; uvertira Comes Aututnn Time, 1916; koncertna uvertira, 1941; suite From the Northland, 1923 i Set of Four, 1917; passacaglia, interludij i fuga, 1931; fantazija Portrait, 1946. — KOMORNA: 2 gudaĉka kvarteta, u dmolu, 1923 i u g-molu, 1935; serenada za gudaĉki kvartet, 1916; 2 duhaĉka kvinteta, 1916 i Pop Goes the Weasel, 1927; trio za flautu, violu i klavir, 1919. Sonate: 2 za violinu i klavir, 1922 i 1944; za violonĉelo i klavir, 1921; za kla rinet i klavir, 1938 te za trublju i klavir, 1945. Suita za violinu i klavir, 1916. — Klavirske kompozicije. — ZA ORGULJE: simfonija, 1930; suita, 1933; sonata; tokata i dr. —• VOKALNA: oratorij Christ Reborn, 1953. Kantate: Greath is the Lord, 1934; The Vision of Sir Launfal, 1926; The Canticle of the Sun (sv. Franjo Asiški), 1945 i The Throne of God, 1957; Song of America za zbor, 1942; zborovi; solo pjesme. — Te Deum za zbor i orgulje, 1935; kraća crkvena djela. — Brojni ĉlanci.
LIT.: B. C. Tuthill, Leo Sowerby, MQ, 1938 .— R. M. Hum Study of the Musical Contributions of Leo Sowerby (disertacija), Lo 1957. — H. Tischler, Leo Sowerby, MGG, XII, 1965.
SOWINSKI, Wojciech (Albert), poljski pijanist, ; zitor i muziĉki pisac (Lukaszowka, Ukrajina, 1805 — 5. III 1880). Zarana došao u Beĉ gdje je uĉio muziku Czernvja, J. Gyrowetza i J. v. Sevfrieda. God. 1830 se u Parizu. S uspjehom je nastupao na koncertima po Fr; i u inozemstvu i postao vrlo ugledan klavirski pedagog, zicije Sowinskoga preteţno su salonskoga karaktera, ali se osjeća gdjekad i duh slavenske muzike. Vaţno je njegoLes Musidens polonais et slaves..., jedno od prvih leksiko radova o muziĉkoj historiji Slavena, koje je — usprkos manjkavostima —• dugo vremena bilo vaţan izvor za proi muziĉke prošlosti slavenskih naroda. DJELA. ORKESTRALNA: simfonija u e-molu op. 62; koncert koncertne varijacije i dr. za klavir i orkestar; 3 uvertire. — KOMOR virski trio; klavirski kvartet. — Brojne klavirske kompozicije. — DR. Opere: Lenore; Le Modele, 1857; Une Scene sous la ligue i Zlote gody.— NA: oratoriji Oratorio S. IVoj'ciecha, 1845 i Le Sacrifice d' Abraham moteti. — SPISI: Les Musidens polonais et slaves anciens ct moderne naire... precede d'un resume de Vhistoire de la musiaue, 1857 (prosi: na poljskom jeziku, 1874; novi otisak franc. izd, 1971); ĉlanci u kim struĉnim publikacijama. LIT.: W. Mazurkietaicz, Wojciech Sowinski (na poljskom jezil 1874. — J. Morawski, Wojciech (Albert) Sowinski, MGG, XII, 196
SPADA, Pietro Salvatore, talijanski pijanist (Rim, 1935 — ). Studirao na konzervatoriju Santa Cecilia u Ri Aprea, C. Zecchi) i na Konzervatoriju u Milanu kod G. . dinija (kompozicija). Pijanist izvanrednih sposobnosti ra 1958 ţivu koncertnu karijeru u Evropi, Americi, Africi, J dr. God. 1966—67 bio je gost-profesor na Florida State sity u Tallahasseeu, 1967—68 Artist-in-Residence na Ci Conservatory of Music (Ohio) i od 1968 profesor na India ■versity u Bloomingtonu. Sada je profesor na Konzervatoriji rinu. S. je izdao nekoliko još neobjavljenih klavirskih kom M. Clementija. Bio je gost i na Ljetnim igrama u Dubi SPADAVEKKIA, Antonio Emanuiloviĉ, sovjetsl pozitor talijanskoga podrijetla (Odesa, 3. VI 1907 —) 1937 završio studij kompozicije na Moskovskom konzer (V. Šebaljin); kasnije uĉio kod S. Prokofjeva (1944). U n se djelima osjeća utjecaj M. Ravela i S. Prokofjeva i ta muziĉke tradicije. DJELA. ORKESTRALNA: koncert za klavir, 1944; koncert zs suita JJoKamap, 1940; uvertira na 2 baškirske pjesme, 1942. — KOA gudaĉki kvartet, 1937; klavirski trio, 1937; 3jie?un (u spomen N. Mjasi za violonĉelo i klavir, 1955. — DRAMSKA. Opere: An6y3am (Bc Koub), 1942 (2. red. 1957); Xo3nuKa eocmunuuu (prema C. Goldonij XoMcdenue no MyKa.\i (prema A. Tolstoju), 1953; Osod, 1957, Uleeu. IOKKU, 1969. Baleti: Bpaeu, 1938 i Eepee cnacrntn, 1948 (2. red. 1955) Heotcdanuan ceadtoa, 1944 i Cepdife cnpunnu, 1954. Scenska i filmskf — Vokalni dueti; romance; pjesme. LIT.: B. KyxapcKuu, O TBOptiecTBe A. CnaaaBeKKHa, Corje-rc 3faiKa, 1950. — JI. floAHKoea, A. Cna/iaBeKKHa H ero onepa »O BO 1958.
SPADINA, Stjepan (zapravo Stjepan N., zvan Sf što znaĉi sabljica), kompozitor. Ţivio u XVIII st. Podaci govu ţivotu priliĉno su oskudni. Nisu poznati ni datumi ni njegova roĊenja i smrti. Gotovo sve što o njemu znamo do? iz naslovnih strana nekih njegovih tiskanih djela i to iz ! nata za dvije violine op. 6 i iz Šest sonata za violinu i ba: Podaci s tih strana kaţu da je S. bio dalmatinski plemić i i direktor u Poljskoj, na dvoru Mons. W. S. Leskija, veli natora Poljske, biskupa u Kulmu (poljski Chelmno). Bil sredinom XVIII st., jer je Mons. Leski obavljao biskupsku 1745—58. Prema tome, S. se rodio negdje u prvoj polov ljeća, moţda oko 1725. Tome u prilog govore i ĉinjenice dć navedena djela objavljena u Parizu i Amsterdamu. Soi violinu i bas izdalo je pariško poduzeće Bayard, koje je d 1753—60, a sonate za dvije violine amsterdamsko poduze« Hummel, koje je radilo 1756—74. Pravo prezime ovog komf nije poznato. Ukoliko N. nije opća oznaka za anonimnost, bi to biti inicijal neke od dalmatinskih plemićkih obitelji Negovetić, Nenadić, Nikolić, Nonković). Sva su Spadinina saĉuvana djela pisana za violine doseţu i priliĉan stupanj virtuoziteta, pa treba pretposta je i sam S. bio dobar violinist. A. Pougin ĉak tvrdi da mu telj bio Tartini u Padovi, dok A. Moser kaţe da je S. vje bio povezan s talijanskim violinistom Lollijem i s našim 1 Manom Jarnovićem. Svakako je u svoje vrijeme uţivao ugled kad mu je Francuz J. B. Cartier uvrstio dva sonatna i capriceio u svoj nekad glasoviti zbornik-antologiju vi muzike XVIII st. L'Art du violon ou Collection choisie d Sonates des ecoles italienne, franfoise et allemande (obj. u '. prvi put 1798, a drugi put, s izmijenjenim naslovom, li Od Spadininih djela tri su poznata i sva tri saĉuvana. 12 talijanskih menueta za 2 violine i bas (jedan se primjera
SPADINA — SPASOV u Milanskom konzervatoriju) te već spomenutih 6 sonata za violinu i bas op. 3 i 6 sonata za 2 violine op. 6. Sonate op. 3 ĉuvaju se u Konzervatoriju u Bruxellesu kao jedini poznati primjerak. Jedan primjerak sonata op. 6 nalazi se u British Museumu u Londonu. U op. 3 zapravo nema šest sonata, jer je na mjestu šeste sonate capriccio za violinu solo. U Dvanaest talijanskih menueta tehniĉke teškoće nisu velike. Opravdano kaţe V. Ruţdjak za ta ĉesto ljupka djela da se doimaju kao da su pisana za vjeţbu i privikavanje na zajedniĉko muziciranje ili za prigodne izvedbe kod kućnih sveĉanosti na dvoru gdje je S. bio muziĉki direktor. Sonate za dvije violine teţe su, ali s ravnopravnim zahtjevima za oba izvodioca. Moţda su ova djela bila pisana u instruktivne, pedagoške svrhe. Polo-neza iz treće sonate svakako je plod dojmova Spadinina boravka u Poljskoj. Elemenata poljskih narodnih plesova ima i u drugim SpadiJ>,./e,„„ ta
V
:■ t/m ■
SEI i ,/„ m
r
,L
mnim sonatama. Soliš"-4 tiĉke sonate op. 3 svaSTEPHANO.N ,/*SPADINA AV10LINOE BASSO i kako su tehniĉki najteţa ^" M " d M \;^Z'nr ''''" / "'" DF.DICATF. Spadinina djela. U njima susrećemo brze pasaţe, . IMONSKTNOR UE LESKI\ flageoletne tonove, razliĉite ukrase, brojne dvo-hvate u frV. 9W™„ J,: i ;,/„,.,,. tf!™,,.,.,,,,., tercama, upotrebu visokih tonova (do 8. poloţaja). Ali usporedba sonata iz op. 3 s onima iz op. 6 pokazuje nesro'""" dnost i u strukturi. U op. 3 sve su sonate trostavaĉne, s tim da su vanjski stavci sporijeg tempa, a srednji je stavak brz. U op. 6 stavci su u svakoj sonati drukĉije raspore Ċeni, pa dolaze jedan za drugim po dva stavka umjerena tempa ili se stavak sporijeg tempa nalazi izmeĊu dva brza stavka. Neke od takvih koncepcija sonatne strukture ponešto su ĉudne u to vrijeme. S. nije izrazito barokni kompozitor, iako se povremeno sluţi šifriranim basom; njegova je muzika bliţa pretklasiĉnom razdoblju. No, ni u baroku ni u pretklasici nisu uobiĉajene neke formalne sheme kao u op. 3. U pojedinim stavcima Spadini-nih sonata naziru se obrisi klasiĉne sonatne forme, gdjekad izrazitije, gdjekad slabije naglašeni. Spadinine sonate odaju darovitog muziĉara, ĉija invencija nije, doduše, uvijek na vi sini. Ali njegove najbolje stranice svakako su, uz Jarnovićeva djela, znatno obogaćenje hrvatske violinske literature u XVIII st. NOVA IZD.: 6 sonata op. 3 obj. V. Ruţdjak (Stjepan N. Spadina, Šest sonata za violinu i basso continuo, Zagreb 1975). LIT.: A. Schneider, ko mmtar na poleĊini progra ma za koncert , odrţan u Zagrebu, 25. XI 1938. — A. Moser, Geschichte des Violinspiels, Berlin 1923. — A. Pougin, Le Violon, les violinistes et la musique de violon en Italie, en France et en Allemagne du XVI e au XVIII e siecles, Pariš 1924. —J. Andreis, Povijest hrvatske glazbe, Zagreb 1974. — V. Ruţdjak, Uvod k izdanju Šest so nata za violinu i basso continuo S. N. Spadine, Zagreb 1975. J. As.
SPAETH, Sigmund, ameriĉki muzikolog (Philadelphija, Pennsvlvania, 10. IV 1885 — New York, 11. XI 1965). Studij s doktoratom završio na Princeton University. ZborovoĊa i muziĉki kritiĉar (Life, Evening Mail, Times), najviše u New Yorku, gdje je bio kulturni referent u American Piano Company (1920—27). Kao predavaĉ na radiju znatno pridonio popularizaciji muziĉke umjetnosti. DJELA: Milton's Knoivledge of Music, 1913 (novo izd. 1973); The Common Sense of Music, 1924 (novi otisak 1972); Words and Music, 1926; The Art of enjoying Music, 1933; Music for Everybody, 1934; Stories behind the World's Great Music, 1937; Music for Fun, 1939; Great Program Music, 1940; At Home with Music, 1945; A History of popular Music in America, 1948 (novi otisak 1960); Opportunilies in Music Careers, 1950 (novo prepravljeno izd. 1966); Dedication, The Love Story of Clara and Robert Schumann, 1950; Great Symphonies, 1952 (novi otisak 1972); 50 Years of Music, 1959 i The Importance of Music, 1963. — IZDANJA. Zbirke popularnih plesova i pjesama: Barber Shop Ballads, 1925; Read'em and Weep, 1926; Music and Dance in Pennsylvania, New Jcrsey and Delazuare, 1954.
SPANI, Hina (pravo ime Higinia Tuiion), argentinska pjevaĉica, sopran (Puan, 15. II 1896 — Buenos Aires, 11. VII 1969). Pjevanje uĉila kod V. Morattija u Milanu i tamo 1915 debitirala na Scali kao Anna (Catalani, Loreley). God. 1915—19 i 1934—40 prvakinja Teatra Colon u Buenos Airesu, u meĊuvremenu pjevala u Rio de Janeiru, Sao Paolu, Rimu, Parizu, Londonu i najviše u Milanu (1924 sudjelovala na sveĉanostima u milanskoj katedrali povodom smrti G. Puccinija). Na koncertnom podiju nastupala do
411
1946, a onda se posvetila pjevaĉkoj pedagogiji; od 1952 bila je direktor Muziĉke škole Univerziteta u Buenos Airesu. Izvrsno školovana pjevaĉica tamno obojenog soprana, profinjene izraţajnosti i izrazita smisla za glumu, svoje najviše domete ostvarila je u Puccinijevim opernim likovima. SPANKE, Hans (Johannes), njemaĉki romanist i muzikolog (Meschede, 13. V 1884 —■ Duisburg, 30. XI 1944). Studirao na univerzitetima u Freiburgu (Breisgau), Berlinu, Wiirzburgu i Parizu; promovirao 1907 u Strasbourgu. Na studijskim putova njima boravio u Francuskoj, Italiji, kasnije i Španjolskoj. UsporeĊujući francuske i latinske srednjovjekovne uglazbljene pjesme S. je u svojim vrijednim radovima iznio niz zanimljivih podataka i zakljuĉaka. DJELA: Zzuei alte franzosische Minnesanger (disertacija), 1907 (obj. kao Jehan's de Renti und Oede's de la Couroierie Gedichte, 1908); Eine altfranzbsische Liedersammlung, 1925; Das oftere Auftreten von Strophenformen und Me~ lodien in der altfranzbsischen Lyrik, 1928; Romanische und mitlellateinische Formen in der Metrik von Minnesangs Fruhling, 1929 (novo izd., u redakciji U. Aarburga i H Fromma, u H. Fromm, Der deutsche Minnesang, 1961J; Das Corpus der dltesten franzosichen Tanzlyrik, 1929; Tanzmusik in der Kirche des Mittelalters, 1930; Der Codex Buranus als Liederbuch, ZFMW, 1930—31; Rhythmen-und Sequenzstudien, 1931; St. Martial-Studien (Ein Beitrag sur friihromanischen Metrik), 1931; Mittelalterliche Musikhandschriflen (Miinchen lat. 5539), 1932; Zum Thema »Mittelalterliche Tanzlieder«, 1932; St. Martial-Studien, II, 1933; Geschichte der spanischen Musik des Mittelalters, 1934; Aus der Vorgeschichte und Friihgeschichte der Sequenz, 1934; Zu den musikalischen Einlagen im Fauvelroman, 1936; Beziehungen zzvischen romanischer und mittellateinischer Lyrik mit besonderer Berucksichtigung der Metrik und Musik, 1936; Sequenz und Lai, 1938; Untersuchungen iiber die Ursprilnge des romanischen Minnesangs, II, Marcabrustudien, 1940; Die Kompositionskunst der Sequenzen Adams von St. Victor, 1941; Ein lateinisches Liederbuch des 11. Jahrhuriderts, 1942; Der Chansonnier du Roi, 1943; Deutsche und franzosische Dichtung des Mittelalters, 1943; La Teoria drabe sobre el origen de la Urica romdnica, Anuario Musical, 1946 (posth.); G. Raynauds Bibliographie des altfranzosichen Liedes, I, 1955 (posth.); Die Metrik der Cantigas, u djelu H. Angles, La Mušica de las Cantigas, III, 1. dio, 1958 i dr. LIT.: H. Husmann, Hans Spanke, MGG, XII, 1965.
SPARTITO (od tal. spartire razdijeliti, podijeliti), prvobitno sinonim za -^partituru. Naziv je nastao od spartire što je isprva znaĉilo staviti u partituru, sastaviti u cjelinu pojedinaĉno notirane glasove, odnosno dionice jedne kompozicije. U novije doba s. oznaĉuje kompozicije izvorno pisane za glasove i instrumentalni sastav, opere, oratorija i si. na reducirani oblik za glasove i klavir. SPASIĆ, Draga, pevaĉica (sopran) i dramska glumica (Valjevo, 11. II 1876 — Beograd, 29. VII 1938). Studirala pevanje u Beĉu kod Forstena. Zapoĉela karijeru 1896 u Narodnom pozo rištu u Beogradu; 1897—1908 je ĉlanica Srpskoga narodnog pozorišta u Novom Sadu, a otada do 1925 ponovo u Beogradu. U Americi je provela ćelu 1924 godinu, nastupajući na koncertima i organizujući predstave za jugoslavenske iseljenike. S. je jedna od najosobenijih i najobdarenijih liĉnosti u srp skom muziĉkom pozorištu prošlosti. Odgovarajući uslovima i repertoarima pozorišta u kojima je bila angaţovana, ona je upo redo tumaĉila pevaĉke role u komadima sa pevanjem (zanosna i nenadmašena Koštana u istoimenom komadu Bore Stankovića) i operetama, kao i sopranske partije lirskog i dramskog faha u operama: Leonora (Verdi, Trubadur), Santuzza (Mascagni, Cavalleria rusticana), Mirni i Tosca (Puccini, Boemi i Tosca), Marţenka (Smetana, Prodana nevesta), Lotte (Massenet, Werther) i dr. Plemeniti lik ove obdarene umetnice ozaren je i njenom poţrtvovanom društvenom aktivnošću. Kao aktivni borac za prava radniĉke klase, u periodu posle Obznane, kada je KPJ postala ilegalna, S. je svesrdno uĉestvovala u radniĉkom pokretu, pomaţući ga kako izvršenjem zadataka koji su joj poveravani tako i prisnim kontaktom sa radnicima, medu kojima je širila muziĉku kulturu dajući mnogobrojne dobrovoljne koncerte. LIT.: M. Grol, Iz pozorišta predratne Srbije, Beograd 1952. — D. Albulj, Draga Spasić, Zbornik priloga istoriji jugoslovenskih pozoriš ta, Novi Sad 1961. S. Đ. K.
SPASIĆ, Radivoj, dirigent (Beograd, 6. VII 1932 —). Di rigiranje studirao na Muziĉkoj akademiji u Beogradu (P. Milošević) i na Muziĉkoj akademiji u Sarajevu (I. Štajcer); diplomirao 1957- Za vrijeme studija polazio je kurseve dirigiranja na Mozarteumu u Salzburgu (I. Markeviĉ, V. Wangenheim). God. 1957 ■—63 operni dirigent u Sarajevu, od 1963 dirigent Simfonijskog orkestra Radio-televizije Sarajevo, a od 1976 samostalni urednik III programa Radio-Sarajeva. Dirigent sigurne tehnike, jasnog izvoĊaĉkog koncepta i osjećajnosti, istakao se izvoĊenjem većeg broja oratorijskih djela, kao i gotovo svih simfonijskih ostvarenja bosansko-hercegovaĉkih kompozitora. Gostovao je opetovano u Ĉehoslovaĉkoj, Francuskoj, Grĉkoj, Italiji, Poljs koj, Rumuniji i SSSR. Za svoj umjetniĉki rad dobio je više uglednih nagrada, priznanja i odlikovanja. M. POZ. SPASOV, Ivan, bugarski kompozitor (Sofija, 17. I 1934 — ). Studirao na Konzervatoriju u Sofiji (P. Vladigerov) i na Visokoj muziĉkoj školi u Varšavi (K. Sikorski, S. Wislocki). Od 1962 djeluje u Plovdivu kao dirigent Simfonijskog orkestra i nastavnik na muziĉkoj školi.
412
SPASOV — SPESIVCEVA
DJELA. ORKESTRALNA: simfo nija, 1961; Mikrosuita za komorni orkestar, 1963; Igre za komorni orkestar, 1964; Mouvement Iza 12 gudaĉa, 1967; Mouvement II za 12 gudaĉa i 3 gajde, 1968. — KOMORNA: Bagatele za flautu i klavir, 1964; 10 grupa za rog i klavir, 1965; Episodes za 4 instrumentalne grupe, 1965; Musique pour des Amis za gudaĉki i jazz kvartet, 1966. Sonate: za violu i klavir, 1960 i za flautu i klavir, 1964. — Klavirska djela {Umjetnost niza, 1966). — VOKALNA: oratorij Plakat (tekst V. Majakovski), 1958; Poljske pjesme za sopran i komorni orkestar, 1962; Antirekvijem ili pjesma osuĊenoga na smrt za bas, recitatora, zbor i orkestar, 1964; Mali rekvijem za 2 soprana, 24-glasni zbor, recitatora i 6 instrumenata, 1967; Tri pjesme jedne ţene za sopran, flautu, violinu i violu, 1967; Pet Apollinairovih pjesama za ţenski glas, flautu, gitaru, violu i trombon, 1968.
SPASOVSKI, Spirov Petar, horovoda (Prilep, 1898—). Mu ziku uĉio u Beogradu. Od 1922 u Prilepu, dirigent Gradskog hora i orkestra ĉiji je osnivaĉ; predavao je muziku na gimnaziji i od 1945 na Niţoj muziĉkoj školi. Bavio se i zapisivanjem narodnih pesama svoga kraja. T. si. SPATARO (Spadario), Giovanni, talijanski kompozitor i teoretiĉar (Bologna, oko 1458—59 — 17. I 1541). Uĉenik teoretika Ramos de Pareia; od 1512 (moţda već od 1505) zborovoda crkve sv. Petronija u Bologni. Branio Ramosa u njegovoj polemici sa N. Burtiusom i F. Gafuriom spisima Honesta defensio in Nicolai Burtii Parmensis opusculum (1491), Errori di Franchino Gafurio (1521) i Dilucide et probatissime demonstrazione. . . (1521). Uz to napisao raspravu Tractato di mušica (1531). Komponirao je više crkvenih djela (mise, psalmi, moteti). NOVA IZD.: Johannis Spatari Opera Omnia obj. od 1563 G. Vecchi (do 1970 dva sveska); Dilucide et probatissime demonstratione obj. J. Wolf, 1925. Dva moteta obj. L. Torchi (L'Arte musicale in Italia, I, 1897); 2 moteta obj. K. Jeppestn (Italia Sacra Mušica, I, 1962). UT.: L. Frati, Per la storia della mušica in Bologna, RMI, 1917. — G. Vecchi, Le »Utili e brevi regule« dello Spataro, Quadrivium, r96l. — W. Dilrr, Giovanni Spataro (Spadario), MGG, XII, 1965.
Julius Bittner, 1921; Wilhelm Furtnidngler, 1922; E. N. von Reznic J, Brahms, 1928 (engl. 1930); Bildnis Beethovens, 1931 (engl. 1933; t Giacomo Puccini, 1931 (engl. 1933, novo iza. 1970).
LIT.: H. Jancik, Richard Specht, MGG, XII, 1965.
SPEER, Daniel, njemaĉki kompozitor (Breslau, i 1636 — GSppingen, Wiirttemberg, 5. X 1707). Od 1671 Goppingenu, gdje 1675 postaje gradskim muziĉarom, kantorom. Kao autor jedne oštre politiĉke satire zatvc 1690 premješten u Waiblingen, odakle se 1693 vratio u 1 sluţbu u Goppingenu. S. je medu prvima objavio koral strumentalnu pratnju (b. a). Vaţni su i zanimljivi njegovi romani koji idu u red najboljih djela te vrste; dugo se 1 ljavalo i njegovo vrijedno instruktivno djelo Grundri Unterricht der musicalischen Kunst. DJELA. Tri zbirke quodlibeta: Neugebackner Tafelschmitz, 1685 lischer Leuthe-spiegel, 1687 i Musicalisch Tiirkischer Eulenspiegel, 168S hovna koncertantna djela: zbirke pjesama Evangelische Seelengedanket 1681—82; moteti Philomela Angdica, 1688; arije Jubilum coeleste za i 5 instrumenata, 1692; Choral-Gesangbuch (uz b. c), 1692. — Pjeva linska škola Grundrichtiger, kurtz-, leicht- und nothiger Unterricht dt lischen Kunst, 1687 (prošireno izd. 1697). — Ĉetiri muziĉka romana. LIT.: H. J. Moser, Der Musiker Daniel Speer als Barockdichter, E 1933. — Isti, Daniel Speer, AML, 1937. —J. Eppelsheim, Daniel Spei XII, 1965.
SPELMAN, Timothy Mather, ameriĉki kompozitor lin, N. Y., 21. I 1891 — Firenca, 21. VIII 1970). Stui univerzitetu u Harvardu i Munchenu. Nastavnik muzike Yorku; 1918—35 boravi u Evropi (Firenca, Pariz). Po p u domovinu bavio se uglavnom samo kompozicijom; ( ţivio većinom u Firenci.
SPAZIER, Johann Gottlieb Karl (pseudonim Karl Pilger), njemaĉki kompozitor i muziĉki pisac (Berlin, 20. IV 1761 — Leipzig, 19. I 1805). Studirao filozofiju u Halleu i Gdttingenu; profesor na Univerzitetu u Giessenu. Od 1800 u Leipzigu su radnik lista Leipziger allgemeine Muzikzeitung. Njegove pjesme uţivale su znatnu popularnost.
DJELA. ORKESTRALNA: simfonija u g-molu, 1935; simfonijsl Christ and the Blind Man, 1918; The Outcasts of Poker Fiat, 1928 i the Woods s violinom solo, 1937; koncert za obou, 1954. Suite: Florentine 1916; Barbaresques, 1923; Saint's Days, 1925 i Sunday Paper, 1946 i dr MORNA: 2 gudaĉka kvarteta; Eclogue za 10 instrumenata, 1926.—-h SKA: sonata u d-molu, 1926; suita Barbaresaues, 1922 i dr. —■ DR/ Opere: La Magnifica, 1920; The Sea Rovers, 1928; The Sunken Ci Babakan, 1935 i The Courtship of Miles Standish, 1943. Pantomin drop, 1911 i The Romance of the Rose, 1913 (prer. 1915). — VOKAL tany of the Middle Ages za sopran, ţenski zbor i orkestar, 1928; P, Veneris za sopran, bariton, zbor i orkestar, 1929; zborovi; solo -pjesmt
DJELA. VOKALNA: Lieder und Gesange am Klavier, 1781; Romanze, durchaus komponiert, 1791; Einfache Klavierlieder (2 sv.), 1790—94; Lieder und andere Gesange, 1792; zbirke 4-gl. zborova, 1785. ■—■ SPISI: Einige Ge-danken, Wiinsche und Vorschlage zur Einfiihrung eines neuen Gesangbuchs, 1790; Etvjas iiber Gluckische Musik und die Oper elphigenia in Tauris«, 1795; autobiografija Karl Pilgers Roman seines Lebens (3 sv.), 1792—96; Rechtfertigung Mar-purgs und Erinnerung an seine Verdienste, Allgemeine Musikalische Zeitung, 1800; Uber den Volksgesang, ibid. — Preveo prvi dio Gretrvjevih memoara Gretrys Versuche iiber die Musik, 1800. — Izdao autobiografiju K. D. von Dit-tersdorfa. LIT.: M. Friedlander, Das deutsche Lied im 18. Jahrhundert, 1902. — E. Wege, Der Liederkomponist und Musikschriftsteller J. G. K. Spazier, Beitrage zur Musikwissenschaft, V, 1963. — R. Sietz, Johann Gottlieb Karl Spazier, MGG, XII, 1965.
SPENDIAROV (Spendiarjan), Aleksandr Afans sovjetski kompozitor (Kahovka, Krim, 1. XI 1871 —■ 7. V 1928). Uĉenik N. Klenovskog u Moskvi i 1896—1 Rimski-Korsakova u Petrogradu. Ţivio na Krimu, gdje j nizirao i vodio amaterske zborove i orkestre. Od 1924 u E prouĉavao je i sabirao narodno muziĉko blago, sudjelovao Konzervatorija i stekao velikih zasluga za razvoj muziĉkoj Armenske republike. Poloţio je temelje armenske sim i operne muzike, u koje je unosio znaĉajke narodne me ritmike.
SPECHT, Richard, austrijski muziĉki pisac (Beĉ, 7. XII 1870 — 18. III 1932). Studirao isprva arhitekturu, a zatim, po Goldmarkovu i Brahmsovu savjetu postao muziĉkim kritiĉarom. SuraĊivao je od 1904 u dnevniku Die Zeit, a 1908—15 u ĉasopisu Die Musik; 1909 utemeljio beĉki polumjeseĉnik Der Merker, koji je do 1919 vodio sa R. Batkom, a zatim sa J. Bittnerom. Spechtove knjige i monografije odlikuju se profinjenim darom zapaţanja i briljantnim stilom. DJELA: Kritisches Skizzenbuch, 1900; Gustav Mahler, 1905 (prošireno izd. 1913); Johann Strauss, 1909; Das Wiener Operntheater. Von Dingelstedt bis Schalk und Strauss, 1919; Richard Strauss und sein Werk (2 sv.), 1920—21;
DJELA. ORKESTRALNA: simfonijska slika Tri palme, 1905; I uvertira, 1900; 2 suite Skice s Krima, 1903 i 1912; koncertni valcer, i< vanske studije, 1925. — Tri gudaĉka kvarteta. — Opera Almast, 1930. KALNA: Slava Prvom maju za zbor i orkestar, 1907. Za glas i orke laĊa Ribar i vila, 1902; legenda Propovjednik Beda, 1907; Tamo, tamo ĉasti, 1914; Armeniji, 1915; masovne i revolucionarne pjesme; rom Autobiografija (posth.), CoBeTCKa« My3biKa, 1938. LIT.: A. LUasepdHH, A. A. Cnenfliiapon, MocKBa i JleiiHurp (II izd. 1957). — G. Tigranov, A. Spendiarov, Erevan 1963 (ruski 1959). — D. Lehmann, Alexander Afanasjewitsch Spendiarow, MG 1965.
SPERONTES (pravo ime Johannes Sigismund Se njemaĉki pjesnik (Lobendau kod Liegnitza, 20. III 1705 •—• I 27. IX 1750). Pod naslovom Singende Muse an der Pleis. mahl 50 Oden izdao 1736 (nastavci 1742, 1743 i 1745) pjesama J. Ch. Giinthera i vlastitih, prilagoĊenih popi melodijama klavirskih kompozicija, preteţno plesnih. Zbog stavnih i dopadljivih napjeva zbirka je ubrzo postala vi pularna i doţivjela više izdanja. Po njenu uzoru tiskane su u st. u Njemaĉkoj mnoge sliĉne zbirke, a dala je i jak imj komponiranje solo-pjesme. NOVA IZD.: Sperontes, Singende Muse obj. E. Buhle (DDT, i H. J. Moser, 1931 (II izd.); pojedine pjesme obj. H. J. Moser (Alte des deutschen Liedes, 1930) i dr. LIT.: Ph. Spitta, Sperontes' »Singende Muse an der Pleisse", T 1885. — H. Hase, Sperontes, Singende Muse, ZIMG, 1912—13. ■— / ring, 2 Singspiele des Sperontes, ZFMW, 1924—25. —• Isti, Sperontes gesellige Musik, Musikgeschichte Leipzigs, Leipzig 1941. — D. Harfu Hartmig, Sperontes, MGG, XII, 1965.
SPERONTES, Singende Muse an der Pleisse, naslovna strana
SPESIVCEVA (Spessivtseva, Spessiwtzeva, Spe Olga Aleksandrovna, ruska plesaĉica (Rostov, 18. VI] —). Završivši 1913 studij klasiĉnog baleta na Carskoj b školi u Petrogradu postala ĉlan baletnog ansambla Mari; kazališta (od 1916 solistica, od 1918 primabalerina). God —22 s trupom S. Djagileva trijumfirala u Londonu u Trnoruţica (Ĉajkovski). Nakon kraćeg usavršavanja kod / ganove u Lenjingradu, 1923 definitivno napustila Sovjetski Kraće vrijeme boravila u Buenos Airesu, od 1924 ţivjela rizu. Tu je 1924—26 te 1929—32 solist na Operi, a 19;
SPESIVCEVA — SPILLER na Opera comigue. Uz to je gostovala u Torinu, Milanu, Monte Carlu i Londonu s trupom Ballets russes S. Djagileva te u Skandinaviji, Juţnoj Americi, Australiji i na Javi. God. 1937 prestala javno plesati. Nastanila se u New Yorku i do 1942 bavila se pedagoškim radom. Spesivcevu mnogi smatraju najvećom balerinom romantiĉnog stila interpretacije u našem stoljeću. Plesaĉica bogate lirske izraţajnosti S. je bila i sjajna tehniĉarka nevjerojatne elevacije. Svojom skladnom figurom i sugestivnom igrom lijepih ruku djelovala je kao da lebdi jedva dodirujući tlo. Bila je nenadmašiva Giselle (Adam), a veliku je popularnost postigla i u baletima LabuĊe jezero (Ĉajkovski), Carnaval i Papillon (Schumann), Soir defete (Delibes), Chopiniana, Ţar ptica (Stravinski), La Chatte (Sauguet) i mnogim drugima. LIT.: L. Vaillat, Olga Spessivtzewa, Pariš 1944. — A. Shaikevitch, Olga Spessivtzeva, magicienne envoutee, Pariš 1954. — SV Lifar, Les trois graces du XX C siecle, Pariš 1957. — A. Dolin, The Sleeping Beauty, London 1966.
SPEZZAFERRI, 1. Giovanni, talijanski kompozitor i muziĉki publicist (Lecce, 11. IX 1888 — Lodi, 1. II 1963). Klavir i kompoziciju uĉio na Konzervatoriju u Pesaru (A. Zanella, M. Agostini, A. Cicognani, L. A. Villanis). Osnovao i vodio muziĉku školu u Lecceu, 1917—30 direktor muziĉke škole Gaffurio u Lodiju i 1930—54 muziĉke škole Nicolini u Piacenzi; uz to ureĊivao ĉasopise Evoluzione musicale u Pesaru, Idee e musiche contempora-nee u Piacenzi i Ani u Lodiju. DJELA. ORKESTRALNA: 2 simfonije, 1909 i 1936; koncert za harfu, rog i gudaĉe, 1952; Poema giocoso, 1941; Paesaggio lombardo, 1943; Poema ele~ giaco za violinu i orkestar, 1938. — KOAiORNA: klavirski kvartet, 1914; 2 klavirska trija, 1925 i 1934; sonata za violinu i klavir, 1913; sonata za violonĉelo i klavir, 1914 i dr. — DRAMSKA. Opere: L'Incantesimo, 1908; Velba, 1909; Wanda, 1912; Venera Medicea, 1925; La Danzatrice di Khali, 1947 i Fede, 1951. — VOKALNA: oratorij L'Immacolata, 1954. Kantate: Caritd, 1909; A Rossini, 1909; Cantata di Natale, 1918; Apoteosi, 1922; Frate Sole, 1926; Poema gre~ goriano, 1933; Lux, 1938 i Caterina da Siena, 1947. Zborovi; solo-pjesme i dr.
2. Laszlo, kompozitor i violonĉelist (Lecce, 9. V 1912 —■ ). Sin Giovannija; studij violonĉela završio 1929 na Konzervatoriju u Milanu. Vodio je muziĉke školu u Lodiju i Lecceu, 1948 postao docent na konzervatorijima u Cagliariju, Bologni i Milanu; od 1951 direktor muziĉkog liceja Dall'Abaco u Veroni (od 1968 drţavni Konzervatorij). Nastupao kao komorni muziĉar i orkestralni dirigent; utemeljio je i vodio komorni orkestar u Lecceu. DJELA. Simfonijske pjesme: Fantasia in blu, 1934; Giulietta e Romeo, 1959 i // Cavaliere romantico, 1962; Concerlo romantico za violonĉelo i orkestar, 1936. — KOMORNA: 3 klavirska trija, 1932, 1954 i 1955; Sonata breve za violonĉelo i klavir, 1934; Sonata idilliaca za violinu i klavir, 1935; sonata za violu i klavir, 1952; klavirski kvintet, 1968. — Klavirska djela. — DRAMSKA: opera Eleonora d'Arborea, 1936; scenska kantata // Natale, 1937. — CRKVENA : Missa solemnis, 1947; 3 Canti religiosi za sopran i komorni orkestar, 1950. — Instruktivna djela i dr.
SPIANATO (tal. ravan, gladak), oznaka za interpretaciju, jednostavno i izjednaĉeno izvoĊenje bez patetiĉnosti, većih agogiĉkih sloboda i dinamiĉkih opreĉnosti. Izraz je upotrijebio F. Chopin za stavak Andante spianato koji prethodi polonezi u Es-duru op. 22 za klavir i orkestar. SPICCATO (tal. istaknut, razgovijetan), vrsta poteza gudala za sviranje meĊusobno odvojenih uzastopnih tonova. Izvodi se tako da se za svaki ton kratko povuĉe gudalom, pri ĉemu ono lako odskoĉi od ţice. Upotrebljava se obiĉno u virtuoznim kompozicijama. SPIEGELMAN, Joel Warren, ameriĉki kompozitor (Buffalo, New York, 23. I 1933 — ). Studirao na Yale University u New Havenu, University of Buffalo, Longy School of Music u Cambridgeu (Massachusetts) i na Brandeis University u Walthamu (H. Shapiro, I. Fine, A. Berger); 1956—60 usavršavao se kod Nadije Boulanger u Parizu. Composer-in-Residence i ĉembalist na Brandeis University (1961—-66) i zatim na Šarah Lazvrence Collegeu, od 1964 bavi se elektronskom muzikom. God. 1970 osnovao u New Yorku Electronic Ensemble. U ranijim njegovim djelima osjeća se utjecaj I. Stravinskog, J. Cagea i L. Berija. DJELA (izbor): sonata za klavir, 1956; 2 Movements za orkestar, 1957; Serenade za 2 flaute, 2 harfe, klavir i ĉelestu, 1958; Fantasia za gudaĉki kvartet, 1964; Medea, elektronska scenska muzika, 1964; Kousochki za klavir 4-ruĉno, 1966; Phantom of the Opera za ţenske glasove i ansambl, 1967; balet The nth Hour za vrpcu, 1969; Mystery of the Sabbath, ţidovski crkveni napjevi i elektronski glasovi na vrpci, 1969; scenska muzika They na vrpci, 1970; Symphony za sopran, flautu, kontrabas i svnthesizers, 1971 (nova verzija baleta The llth Hour).
SPIELOPER (njem. Spiel igra), vrsta opere koja se veoma uspješno njegovala u Njemaĉkoj otprilike od 1830 do 1850. To je opera semiseria, razigrana i lagana, s govornim i pjevanim odlomcima, koja obnavlja Singspiel XVIII st. u romantiĉnom ambijentu. MeĊu najznatnije kompozitore Spielopera idu K. Kreutzer (Das Nachtlager von Granada, 1834), A. Lortzing (Zar und Zimmermann, 1837; Der Wildschutz, 1842), A. Flotow (Martha, 1847), O. Nicolai (Die lustigen Weiber von Windsor, 1849) i H. Marschner (Austin, 1852). Posljednji predstavnici Spielopere bili su H. Gotz i osobito P. Cornelius (Der Barbier von Bagdad, 1858). LIT.: K. Liithge, Die deutsche Spieloper, Braunschweig 1924.
413
SPIES, Claudio, ameriĉki kompozitor ĉileanskog podrijetla (Santiago, Chile, 26. III 1925 — ). Uĉenik Nadije Boulanger i H. Shaperoa u Bostonu i Cambridgeu (Massachusetts), studij završio na Harvard University (kompoziciju kod I. Finea, P. Hindemitha i W. Pistona, muzikologiju kod O. Gombosija). Od 1954 predavao na Harvard University, Vassar Collegeu u Poughkeepsieju i Smarthrnore Collegeu, od 1970 profesor je na Princeton University. DJELA. ORKESTRALNA: Music for a Ballet, 1955; Canon for Violas, 1961; Ensembles for Orchestra, 1963; LXXXV za gudaĉe i klarinete, 1967 (povodom 85. obljetnice I. Stravinskog). — KOMORNA: Music for Danici Hiff-man's vTaliesin« za fagot, rog, trombon, timpane i violonĉelo, 1959; Canon za 4 flaute, 1960; Tempi za 14 instrumenata, 1962; Viopiacem za violu i ĉembalo (klavir), 1965; Times za 2 roga, 1968. — KLAVIRSKA: 3 Intermezzi, 1950 —54; Impromptu, 1963; Bagatelle, 1970. — VOKALNA: Descanso en jar din za tenor, bariton i duhaĉki kvartet, 1957; // Cantico di frate za bas-bariton i orkestar, 1958; 7 Canons za sopran, tenor, flautu, fagot i klavir, 1959; Verses from the Book of Ruth ZSL ţenske glasove i klavir, 1959; 5 Psalms za sopran, tenor, flautu, fagot, rog, mandolinu, violu i violonĉelo, 1959; Proverbs on Wisdom za muški zbor, orgulje i klavir, 1964; 5 Orcheslral Songs za sopran i orkestar, 1966; 3 Songs on Poems by May Szvenson za sopran i klavir, 1970; zborovi: In Paradism, 1950; Animula blandula, vagula, 1964 i dr. — Spisi u ĉasopisu Perspectives of Nezv Music. LIT.: Popis djela obj. u Composers of the Amer icas XV, Washington 1969. — P. Lansky, The Music of Claudio Spies, Tempo, 1972, 103.
SPIES, Hermine, njemaĉka pjevaĉica, alt (Lohnebergerhiitte kod Weilburga, 25. II 1857 —■ Wiesbaden, 26. II 1893). Pjevanje uĉila na Konzervatoriju u Wiesbadenu, kod F. Siebera u Berlinu i kod J. Stockhausena u Frankfurtu na Majni. Debitirala 1882 na koncertu u Wiesbadenu i zatim razvila briljantnu umjetniĉku karijeru nastupajući u Njemaĉkoj, Austriji, Madţarskoj, Danskoj, Holandiji, Rusiji i Engleskoj. Isticala se krasnim glasom, muzikalnim fraziranjem i inteligentnim predavanjem. Posebno se istakla kao izvrsna interpretkinja Brahmsovih i Schubertovih pjesama. LIT.: M. Spies, Hermine Spies, ein Gedenkbuch fiir ihre Freunde, Stutt gart 1894 (III proš. izd. 1905). — //. Kiihncr, Hermine Spies, MGG, XII, 1965.
SPIES, Leo, njemaĉki kompozitor i dirigent (Moskva, 4. VI 1899 — Ahrenshoop, Rostock, 1. V 1965). Muziku uĉio u Moskvi (O. Riesemann) i 1916—17 na Visokoj muziĉkoj školi u Berlinu (R. Khan, E. Humperdinck). Nakon Prvoga svjetskog rata operni korepetitor u Breslauu, zatim operni dirigent u više njemaĉkih gradova. U to vrijeme bio je i uĉenik E. Kfeneka. God. 1924—28 dirigent kazališta u Rostocku, od 1928 dirigent baleta Drţavne opere u Berlinu. Tada se povezao s krugom naprednih muziĉara kao H. Eislera, te je i kao kompozitor i kao dirigent radio za radniĉke zborove. God. 1935—44 dirigent na Njemaĉkoj operi, 1945—47 ponovno na Drţavnoj operi, a zatim do 1954 na Komiĉnoj operi. DJELA. ORKESTRALNA: 2 simfonije, 1957 i 1961. Koncerti: 2 za violinu, 1940 i 1953; za violonĉelo, 1940 te za violu, 1961. Nokturno za klavir i orkestar, 1941; Musik zu einem Marchenspiel, 1945; Trauermusik, 1951. Fantazija, 1955; valcer, 1961; Hochzeitsmusik, 1962. — KOMORNA: 2 gudaĉka kvarteta, 1939 i 1963; 4 preludija za gudaĉki kvartet, 1953; sonata za 3 violine, 1958; trio za 2 violine i klavir, 1959; sonatina za klavirski trio, 1963; 3 sonate za 5 duhaĉa: I, 1959; II i III, 1963. Serenada za 6 duhaĉa, harfu, kontrabas i uda raljke, 1946; Rustikale Fantasien za nonet, 1962; Sommerbilder za violu i klavir, 1954; sonatina za 2 violonĉela, 1959. — KLAVIRSKA. Tri sonate: I, 1917; II, 1938 i III, 1963. Sonatina, 1958; 2 suite, 1940 i 1941; Das Kopenicker Klavierbuch (2 sv.), 1958; 6 invencija, 1959; 13 bagatela, 1962. — DRAMSKA. Baleti: Apollo und Daphne, 1936; Der Stralauer Fischzug, 1936; Seefahrt, 1937; Die Sonne lachtf, 1942; Don Ouijote, 1944 i Die Liebenden von Verona, 1944. Scenska muzika. — VOKALNA. Kantate: Turksib, 1932; Kinder der Welt, 1954; Rosenbergkantate, 1955; Der Rote Platz, 1957 i Georgi Dimitrov, 1962. Weltmai za bas, zbor i orkestar, 1954; zborovi; solo-pjesme (ciklus Die Sonnette der Louize Labe, 1944—46).
SPILLER, Ljerko, violinist i dirigent (Crikvenica, 22. VII 1908 —). Brat kompozitora Miroslava Špilera. Studij violine završio kod V. Humla na Muziĉkoj akademiji u Zagrebu, a zatim se usavršavao u Parizu (J. Thibaud, G. Enescu, D. Alexanian). God. 1930—35 profesor na Ecole normale de musigue u Parizu te istodobno prvi violinist u Jugoslavenskom kvar tetu Jadran i gudaĉkom kvartetu Konzervatorija, odnosno 1934— 35koncertni majstor u Komor nom orkestru A. Cortota. Od 1935 u Buenos Airesu solist, koncertni majstor, nastavnik i diri gent, a i predavaĉ. Veoma istak nut umjetnik svoje generacije, S. je s velikim uspjehom koncertirao u Jugoslaviji, Austriji, Ma dţarskoj, Njemaĉkoj, Danskoj, Nizozemskoj, Švicarskoj, Fran cuskoj, Argentini i drugim zem ljama Evrope i Juţne Amerike. LJ . SPILLER Posebno je stekao reputaciju kao
414
SPILLER — SPIRITUALS
dirigent i artistiĉki direktor ansambla Collegium musicum i Amigos de la mušica u Buenos Airesu, izvodeći s komornim orkestrima podjednako uspješno djela starih i suvremenih kompozitora. God. 1974 i 1975 bio je gost-profesor Muziĉke akademije u Zagrebu. LIT.: A. Goglia, Violinist Ljerko Spiller, Sv. C, 1939.
K. Ko.
SPINDLER, Franz Stanislaus, njemaĉki pjevaĉ i kompozitor (Steingaden, Gornja Bavarska, 4. V 1763 — Strassburg, 8. IX 1819). Debitirao 1782 u kazalištu u Augsburgu. Veći dio ţivota proveo putujući po Austriji i juţnoj Njemaĉkoj kao pjevaĉ i dirigent, povremeno s vlastitom kazališnom druţinom. Pjevao tenorske uloge, a u kasnijim godinama i basovske. Od 1808 dirigent katedrale u Strassburgu gdje se bavio i poduĉavanjem. Istaknut pjevaĉ, bio je vrlo poznat i cijenjen kao autor Singspiela. L. Spohr (Selbstbiographie) istiĉe njegovu veliku muziĉku obrazovanost. Spindlerova su djela sva izgubljena (13 Singspiela, 2 melodrame, oratorij, nekoliko misa, rekvijem, Te Deum, zborovi, balade). LIT.: A. WiXrz, Franc Stanislaus Spindler, MGG, XII, 1965.
SPINET (lat. i tal. spina trn; engl. spinet, franc. epinette, njem. Spinett, tal. spinetta), instrument s tipkama kojeg je mehanika graĊena na istom principu kao kod -> ĉembala; zajedno s
Venecijanski spinet iz 1540
-=► virginalom, s. nasuprot ĉembalu ĉini grupu instrumenata ma njeg formata, s istom mehanikom trzalice. S. i virginal nastali su tako da su se na psaltir pravokutna ili trapezna oblika na široj strani smjestile tipke. Dok su stariji pisci pravokutni oblik na zivali spinetom, uvrijeţio se s vremenom obiĉaj da se instrument pravokutna oblika naziva virginalom, dok ime s. pripada instru mentima na kojima je kutija nepravilna oblika — trapezoidna, petorokutna ili šestorokutna. S. ima jedan manual, jednostruke ţice i nema registara. Poloţaj tipaka prema ţicama drugaĉiji je nego kod ĉembala: ţice i tipke ĉembala poloţene su u istom pravcu, a na spinetu ţice su smještene prema tipkama okomito ili koso; vijci u kutiji za rezonanciju nalaze se (uz neke izuzetke) na sviraĉevoj desnoj strani. Uz prenosive spinete gradili su se i instru menti na nogarima. S. se javlja potkraj XV st., a upotrebljava se do konca XVIII st. U XVIII st. s. se ĉesto gradi i u obliku sliĉ nom krilu (poput ĉembala); takav tip bio je osobito raširen u Engleskoj i Njemaĉkoj. B. AĆ. SPIRITOSO (tal. duhovit), oznaĉuje, kao i con spirito, poletnu i blještavu interpretaciju; odnosi se više na stil nego na tempo; javlja se gdjekad uz oznaku allegro, npr. Allegro con spirito u prvom stavku sonate za klavir u D-duru (K. V. 311) W. A. Mozarta. SPIRITUALS, narodne duhovne pjesme sjevernoameriĉkih kršćana. Donedavno se pod tim pojmom razumijevalo samo u svijetu poznatije, duhovne pjesme sjevernoameriĉkih Crnaca — tzv. negro spirituals. MeĊutim, novija su istraţivanja utvrdila da su i sjevernoameriĉki protestanti Bijelci stvorili svoj poseban tip duhovnih pjesama tzv. zvhite spirituals. Sam izraz s. nastao je ĉini se kraćenjem rijeĉi spiritual songs kojima se u Americi prvotno (u XVII st.) oznaĉivalo općenito duhovne pjesme na biblijske tekstove. Ali već se u doba velikih vjerskih pokreta (tzv. Great Aivakening, 1735—44) pojam spiritual songs odnosio na poseban tip duhovnih pjesama kakve su u to vrijeme pjevali vjerski entuzijasti. Domovina white spiritualsa su drţave Istoĉne obale, Pennsvlvania Marvland, Delavvare, Virginia. White s. su se u tim krajevima pjevali pri bogosluţju na otvorenom (tzv. Camp-meetings), gdje se nisu mogle koristiti tiskane pjesmarice. Stoga su tekstovi
popraćeni ĉestim opetovanjima (da bi se ih lakše pamtilo); lodije su jednostavniji napjevi, poznati puĉanstvu; to su ug bile melodije iz anglo-keltskog nasljeĊa, koje dominira ] podruĉju. Potkraj XVIII st. poĉeli su muziĉari iz pjevaĉki Nove Engleske komponirati nove melodije, pa je uskoro ĉitav niz novih pjesama, koje su bile pod snaţnim utjecaj rodne muzike anglo-keltskog podrijetla. Na taj su naĉin ziĉki repertoar white spiritualsa ušle, pored izvornih puĉ pjeva, umjetniĉke melodije komponirane u stilu puĉkih. T kani primjerci white spiritualsa nalaze se pojedinaĉno već kama duhovnih pjesama obj. oko 1790—1805 (A. Pilsbu: United States' Sacred Harmony, 1799), a najvredniji zbor laţe poĉetkom XIX st. (J. Wyeths, Repository of Sacred Part Second, 1813). U toku XIX st., kada se u većim gra proširila umjetniĉki dotjeranija crkvena muzika iz Engleske s. su se dalje njegovale u manjim naseljima, osobito na srednjem Zapadu; u zabaćenijim su se podruĉjima SAD . do danas kao još uvijek ţive puĉke duhovne pjesme. J Podrijetlo crnaĉkih duhovnih pjesama —■ negro špirit, još uvijek je predmet diskusija. Prema novijim istraţivanji P. Jackson, B. Nettl i dr.), smatra se da su ih stvarali Cn nih drţava u doba ropstva i misionarskih akcija, prihvaćaj pjeve bijelih gospodara i prilagoĊujući ih vlastitom, iz' afriĉkom naĉinu muziciranja. U toj su specifiĉnoj crnaĉke pretaciji preuzete melodije poprimale nove oblike i obiljeţj se u njima sjedinile znaĉajke evropske melodike i harm elementima afriĉke muzike, posebice ritmike, intonacije ţajnosti. Većina pjesama nastala je u zajedniĉkoj slobodi provizaciji vjernika koji su nakon bogosluţja satima dalje u zanosu, prateći se pljeskanjem, toptanjem i njihanjem kolu. Neke su pjesme stvarali anonimni, putujući pjevaĉ povjednici. Prvobitno su negro spirituals bile jednoglasne tojale su se od jedne temeljne melodije, koju je zapoĉinjai pjevaĉ (propovjednik), improvizirajući je i ukrašavajući, mu ostali odgovarali u zboru (tzv. call and response tehnil tome su se postojeći napjevi (katkad samo kraći melodijski \ mijenjali, skraćivali i tako posve preobraţavali. Tipiĉno j riranje pojedinog spirituala u toku izvoĊenja. Melodije spi većinom se kreću u pentatonskoj ili heptatonskoj ljestvici s šecima na tonici. Mnoge su pjesme graĊene strofno s re ili samo s jednim stihom kao pripjevom. U ritmici dolazi c ţaja afriĉko muziĉko nasljeĊe; tipiĉan je za negro špiriti offbeat ritam, izvoĊen vrlo ekspresivno (kao kasnije u rs i jazzu). Metrika je pravilna, u parnoj (dvodijelnoj) mjeri, jatno zbog jednakomjerna njihanja i popratnog pljeskai tekstove je karakteristiĉna narativna slikovitost, isprepletai hovnih i svjetovnih pojmova, mistike i elemenata magije : metima iz svakodnevnog, suvremenog ameriĉkog ţivota. L pretaciji dolazi do izraţaja specifiĉna crnaĉka tehnika im i glasovnog timbra. Stil pjevanja kao i samih pjesama ka ţira elementarni zanos, te naglašena izraţajnost, katkada ţalobnim, melankoliĉnim prizvukom, katkada dinamiĉna i ekstatiĉna, pri ĉemu pjevaĉi nerijetko zapadaju u trans. Pi seţnija zbirka negro spiritualsa objavljena je istom 1867 Songs of the United States), a sadrţi pjesme što su ih sabra autori. Tradicionalno puĉko pjevanje negro spiritualsa odrţale danas, uglavnom u provincijskim baptistiĉkim i crnaĉkin nama i to u izvornom, responzorijalnom obliku i bez insti talne pratnje. Najprije Ċakon pjeva melizmatiĉki, prvi slog zatim vjernici upadaju s drugim slogom i pjevaju dalje in zirajući. Oko 1870 zapoĉinje koncertno izvoĊenje negro spi (zborno ili solistiĉko) i njegova popularizacija, najprije širon rike, a zatim i po Evropi. Poticaj su dali školovani pjevaĉi s kih univerziteta u Nashvilleu (skupina kasnije poznata po nom Fisk Jubilee Singers), pa s instituta Hampton iz V (Hampton Student Singers), kao i drugi ansambli koji st divali koncerte i izdavali zbirke spiritualsa. MeĊutim, ko se repertoar bitno razlikuje od izvornog jednoglasnog puĉl gro spirituala. Znaĉajnije su od toga interpretacije, velikih kih pjevaĉa H. T. Burleigha, Mariane Anderson Rolani yesa, Mahalije Jackson, Leontvne Priĉe i dr., koji zapravc Ċuju novi tip kultivirane duhovne pjesme ameriĉkih crn: LIT.: N. 1. White, American Negro Folk Songs, Cambridge (M; setts) 1928. — G. B. Johnson, The Negro spiritual: A Problem in Al logy, American Anthropologist, 1930, sv. 32. — G. P. Jackson, The of the Negro spiritual, American Mercury, 1932. — Isti, White Spir the Southern Uplands, Chapel Hill (North Carolina) 1933. — Isti, : Folk Songs of Early America, New York 1937. — Isti, White and Ne; rituals, Their Life Špan and Kinship, New York 1943 . — Isti, Anothi of White Spirituals, Gainesville (Florida) 1952. — M. M. Fisher, Neg Songs in the United States, Ithaca, New York 1953. — M. Ley, S{ Ein Beitrag zur Analyse der religiosen Liedschopfung bei den nords nischen Negern in der Zeit des Sklaverei (disertacija), Munchen 195^
SPIRITUALS — SPOHR Yoder, Pennsylvania Spirituals, Lancastcr (Pennsvlvania) 1961. — D. J. Epstein, Slave Music in the United States Before 1860: A Survey of Sources, Notes, 1963. — H. Courlander, Negro Folk Music, U. S. A., New York 1963. — /. Lozvens, Spirituals, MGG, XII, 1965. — Christa Dixon, Wesen und Wandel geistlicher Volkslieder, Negro Spiritual, 1967. —■ R. A. M. Hagen, Abriss der Geschichte der Spiritualforschung, Jahrbuch fiir musikalische Volks - und V61kerkunde, 1968. I. Ać.
SPIROVSKI, Dimitrije Kiril, dirigent (Titov Veles, 14. II 1918—). Studirao na Konzervatorijumu u Pragu i na Muziĉkoj aka demiji u Zagrebu (F. Zaun). God. 1950—56 stalni dirigent Skopske opere u koje vreme diriguje i sa Makedonskom filharmonijom. Osni vaĉ i dirigent Amaterskog kamernog orkestra pri Radniĉkom domu u Skopju. Od 1963 dirigent je Koncertne direkcije SR Makedonije. Gostovao je u Nemaĉkoj, Ĉehoslovaĉkoj, Engleskoj, Austriji i Bu garskoj, izvodeći, izmeĊu ostalog, simfonijska dela makedonskih kompozitora. T. Si. i D. Ov. SPISAK, Michal, poljski kompozitor (Da.browa Gornicza, 14. IX 1914 — Pariz, 29. I 1965). Studirao violinu i kompoziciju na Konzervatoriju u Katowicama; nastavio studij kompozicije u Varšavi kod K. Sikorskog. God. 1937 preselio se u Pariz, gdje se neko vrijeme usavršavao kod N. Boulanger. U njegovim djelima ima smjele harmonijske i ritmiĉke koncepcije i ĉesto zanimljivih zvuĉnih kombinacija. Stilski se nadovezuje na francuske neoklasiĉare. Krajnje avangardnim smjerovima nije se prikljuĉio. DJELA. ORKESTRALNA. Dvije koncertantne simfonije: I, 1947 i II, 1956. Koncerti: za klavir, 1947; za fagot, 1944 i za trombon, 1951. Sonata za violinu i orkestar, 1950; Divertimento za 2 klavira i orkestar, 1950; andante i allegro za violinu i gudaĉe, 1954; Concerto giocoso za komorni orkestar, 1957; Concertino za gudaĉe, 1942; serenada, 1939; Anbade za komorni orkestar, 1943; tokata, 1945; suita za gudaĉe, 1945; Diverlissement en quatre mouvemenls (Mu-sique legere I), 1950; Musigue legere II (suita za gudaĉe i klavir), 1951 i dr. — KOMORNA: gudaĉki kvartet, 1952; sonatina za duhaĉki trio, 1947; duhaĉki kvartet, 1938; duhaĉki kvintet, 1948; sonata za violinu i klavir, 1946; Duetto concertante za violu i fagot, 1949; suita za 2 violine, 1958; suita za 2 viole, 1958. — KLAVIRSKA: suita, 1943; humoreska, 1943. Koncert za 2 klavira, 1942. — Kantata Pedrek-Wyrzutek, 1962; Hymn olimpijski (fragment Pindarove ode) za zbor i orkestar, 1947. — Msza Boţego narodzenia za zbor, 1953; 2 psalma za mješoviti zbor i orkestar, 1938. — INSTRUKTIVNA: 5 etida za gudaĉki orkestar, 1948; etide za ansambl gudaĉa, 2 sv., 1949—50. LIT.: Z. Lissa, Michal Spisak, MGG, XII, 1965.
SPITTA, njemaĉka obitelj muziĉara. 1. Julius August Philipp, muzikolog (Wechold, Hannover, 27. XII 1841—Berlin, 13. IV 1894). Sin pjesnika Karla Johanna Philippa. Uĉio klasiĉnu filologiju i teologiju u GSttingenu; od 1865 srednjoškolski nastavnik u Revalu, Sondershausenu i Leipzigu, gdje je sudjelovao pri osnivanju Bach-Vereina. Od 1875 ţivio u Berlinu kao profesor muzikologije na Univerzitetu i na Visokoj muziĉkoj školi. Bio uz to i doţivotni sekretar Akademije umjetnosti. I kao muzikolog i kao pedagog razvio je široku, dalekoseţnu djelatnost. God. 1885—1894 ureĊivao je, sa F. Chrvsanderom i G. Adlerom, veoma ugledni ĉasopis Vierteljahrsschrift fiir Musikteissenschaft, u kojemu je obilno suraĊivao. Svoje je rasprave objavljivao i u drugim publikacijama (Allgemeine musikalische Zeitung, Monatshefte fiir Musikgeschichte, Deutsche Rundschau i dr.). Kao vrlo uspješan pedagog odgojio je kadar mladih struĉnjaka koji su, sistematski obraĊujući pojedina razdoblja muziĉke historije, mnogo pridonijeli uĉvršćenju meĊunarodnog ugleda njemaĉke muzikologije (O. Fleischer, M. Sei-ffert, A. Sandberger, M. Fried-laender, P. Wagner, J. Wolf, E. Vogel, C. Krebs, R. Schwartz). Spittino je ţivotno djelo velika monografija o J. S. Bachu. Taj prvi opširni prikaz Bacho-va ţivota i rada J. A. PH. SPITTA izraĊen je na temelju strogo znanstvenih naĉela; u njemu su izneseni i estetski sudovi o pojedinim umjetnikovim kompozicijama. Zahvativši široko i u razdoblje prije Bacha, S. je u toj svojoj kapitalnoj studiji tako-reći otkrio i umjetnost D. Buxtehudea i H. Schutza (kojima se i posebno bavio kao izdavaĉ njihovih djela). S. je dao pobudu za osnivanje ĉuvene zbirke Denkmdler deutscher Tonkunst (DDT). DJELA. SPISI: Ein Lebensbild R. Schumanns, 1862; Johann Sebastian Bach (2 sv.), 1873—80 (V izd. 1962; engl. prijevodi: u 3 sv., 1884—85; novo izd. u 2 sv., 1951; španj. prijevod 1950, II izd. 1959; skraćeno njem. izd. u jednom sveku obj. W. Schmieder, 1935, VI izd. 1961); Die Mušica enchiriadis und ihr Zeitalter, VFMW, 1889; Zur Ausgabe der Komposilionen Friedrichs des Grossen, 1890 (engl. 1967); Die Passionsmusiken von Sebastian Bach und Heinrich Schiitz, 1893; Denkmdler Deutscher Tonkunst, Grenzboten, 1893; Palestrina
415
im 16. und 19. Jahrhundert, Deutsche Rundschau, 1894; gotovo dovršeni ruko pis Geschichte der romantischen Oper in Deutschland. Dvije zbirke studija: Zur Musik (medu ostalim nalaze se studije: Kunstivissenschaft und Kunst; Vom Mittleramte der Poesie; Die Wiederbelebung proteslantischer Kirchenmusik auf geschichtlicher Grundlage; Mdndel, Bach, Schiitz; C. M. v. Weber; N. W. Gade; J. Brahms), 1892 i Musikgeschichtliche Aufsdtze (sadrţi studije: H. Schiitz's Leben und Werke; Die Anfdnge madrigalischer Dichtung in Deutschland; Bachiana; liber R. Schumanns Schriflen; Ballade), 1894. — IZDANJA: kritiĉko izd. djela za orgulje D. Buxtehudea (2 sv., s vaţnim historijskim bilješkama), 1875 —76; cjelokupna djela H. Schiitza (16 sv.), 1885—94; izbor kompozicija Fridrika Veli kog (4 sv.), 1889 i Tabulatura nova S. Scheidta, DDT, 1892. — Spittino dopi sivanje sa J. Brahmsom objavilo je Brahmsovo društvo (u XVI sv. cjelokupne Brahmsove korespondencije, red. C. Krebs), 1920. J. As.
2. Friedrich, muzikolog (Wittingen, Hannover, 10. I 1852 — Gottingen, 8. VI 1924). Brat Philippa; 1887—1918 predavao teologiju na Univerzitetu u Strasbourgu, od 1919 na Univerzi tetu u Gottingenu. Od 1896 ureĊivao, sa J. Smendom, ĉasopis Monatschrift fiir Gottesdienst und kirchliche Kunst, koji je ĉesto objavljivao muziĉke studije i ĉlanke. Kao crkveni zborovoĊa mnogo se zalagao za djela H. Schiitza. DJELA: Liturgische Andacht zum Luther-Jubildum, 1883; H. Schiitz, 1886; Die Passionen nach den 4 Evangelien von H. Schiitz, 1886; Uber Chorgesang im evangelischen Gottesdienste, 1889; Ein'feste Burg ist unser Gott. Die Lieder Luthers, 1905: Studien zu Luthers LieĊern, 1907; Das deutsche Kirchenlied, 1912. Studije i ĉlanci. — Izdao Kinderlieder A. Burkhardta, 1892; Cantiones sacrae H. Schutza, 1911; Paul-Gebhardt-Lieder F. Mergnera i dr.
3. Heinrich (Arnold Theodor), kompozitor i muzikolog (Strasbourg, 19. III 1902 — Liineburg, 23. VI 1972). Sin Friedricha; studirao muzikologiju na Univerzitetu u Strasbourgu i Gottingenu (F. Ludwig); zatim uĉio kompoziciju kod A. Mendelssohna i H. Grabnera te na Akademiji za crkvenu i školsku muziku u Berlinu. Od 1929 predavao na Omladinskoj muziĉkoj školi F. Jodea u Berlinu (Charlottenburg); uz to je do 1932 bio urednik ĉasopisa Der Kreis. God. 1933—56 (uz prekid) nastavnik na Akademiji za crkvenu i školsku muziku u Berlinu (Charlot tenburg); od 1957 bio je profesor na Pedagoškoj visokoj školi u Liineburgu. DJELA. ORKESTRALNA: koncert za 4 violine; koncert za flautu; par tita; Concerto grosso. — KOMORNA: suita za gudaĉki trio; trio za 3 violine; suita za 3 violine; koncert za 2 violine, 1950; 2trija za 2 blokflaute i klavir; 2 sonate za violinu i klavir. — Aolische Suite za 2 klavira. — Djela za orgulje (par-tita, tokata). — VOKALNA. Kantate: Bekenntnis; Weihnachts'kantate; Die beste Zeit; Die Macht des Gesanges; Passionskantate i Es kommt ein Schiff geladen. Zborovi; kanoni. — Deutsche Messe; moteti. —■ SPISI: Schiitz's Orckesterund unverdffentliche Werke (disertacija), 1924; H. Schiitz und der Gottesdienst, Spomenica J. Smendu, 1927; Schiitz und die musikalischen Exequien, 1928; Das deutsche Magnificat von H. Schiitz, 1928; Der Marsch, 1930. — Izdao obradbe djela H. Schutza; redigirao XVII i XIX svezak sabranih djela H. Schutza. LIT.: H. Reimann, Philipp Spitta und seine Bach -Biographie, Berlin 1900. — J. Smend, Friedrich Spitta, Gottingen 1924. — A. Bertholet, Friedrich Spitta, Gottingen 1924. — O. Michaelis, Friedrich Spitta, Weimar 1925. — W. Gurlitt, Der Musikhistoriker Philipp Spitta, Musik und Kirche, 1942. — H. Spitta, Spitta, 1. Julius August Philipp, 2. Friedrich, 3. Heinrich, MGG, XII, 1965.
SPIVACKE, Harold, ameriĉki muzikolog (New York, 18. VII 1904 —). Studirao kod E. d'Alberta i H. Leichtentritta te na Univerzitetu u Berlinu (A. Schering, C. Sachs). God. 1934— 37 bibliotekar, a od 1937 direktor muziĉkog odjela Kongresne biblioteke u Washingtonu. Pod njegovim vodstvom proširen je odsjek narodne muzike, nabavljeni su mnogi Mozartovi, Beethovenovi i Brahmsovi autografi i opseţna zbirka rukopisa A. Schonberga, osnovana fonoteka. S. je jedan od utemeljitelja Ameriĉkog muzikološkog društva. Kao izvrstan organizator s uspjehom je vršio brojne funkcije u razliĉitim struĉnim udruţenjima. DJELA: Die Chromatik schlechthin im Schaffen von C. de Rore (disertacija), 1933; Vber die objektive und subjeklive Tonintensitdt, 1933; The Archive of American Folk Song in the Library of Congress, 1941; Paganiniana, 1945; The Preservalion and Reference Services of Sound Recordings in a Research Library, Hinrichsen's Musical Year Book, 1961; brojne studije i ĉlanci.
SPOHR, Louis (kršten Ludewig), njemaĉki kompozitor i violinista (Braunschweig, 5. IV 1784 — Kassel, 22. X 1859). Već kao dete neobiĉno je brzo napredovao u violini, osobito otkako je u Braunschweigu zapoĉeo rad sa koncertmajstorom operskog orkestra Ch. L. Maucourtom. Ubrzo je postao istaknuti koncertni violinista. God. 1799 prihvatio je poziv vojvode Ferdinanda od Braunschvveiga i postao njegov dvorski kamerni muziĉar. Kada 1802 u Braunschweig stiţe violinista Franz Eck, S. mu se pridruţio i na njegovoj turneji po Rusiji dalje sa njim uĉio. God. 1803 opet je u Braunschweigu. Poĉinje tada razdoblje njegove intenzivne izvoĊaĉke delatnosti koja mu donosi ugled jednog od najvećih violinista svih vremena. God. 1805 postaje koncertmajstor u Gothi. Iako je u tom razdoblju izvoĊaĉka delatnost u centru njegove paţnje, on se intenzivno bavi stvaralaĉkim radom. Nova turneja vodi ga u Nemaĉku, pa u Beĉ, gde je delovao i kao pozorišni kapelnik. God. 1820 odlazi na poziv Londonske filharmonije u London gde postiţe znatne uspehe i kao dirigent, i kao violinista, i kao kompozitor. Posećuje zatim Pariz, a onda se vraća u Nemaĉku; 1822 postaje dvorski kapelnik u Kasselu, gde provodi ostatak svoga ţivota i piše svoja najzrelija dela (opera
416
SPOHR — SPOMENICI MUZIĈKE UMJETNOSTI
Jessonda, oratoriume Die letz-ten Dinge i Der Fali Babylons, najpoznatije simfonije). Medu ranim nemaĉkim romantiĉarima, uprkos ĉinjenici da je na većinu njegovih dela pao zaborav, ovaj plodni i mnogotrani kompozitor nesu-mnjisvo znaĉi konstruktivnu istorijsku vrednost. Iako se nije mogao osloboditi jakog uticaja klasiĉara, on je u mnogim bitnim crtama pripadnik romantiĉarske škole. Oprezno je u-vodio u praksu izraţajne elemente koji su nagovestili raĊanje i formiranje toga, tada još mladog, stilskog pravca: hro-matizam u melodici, kolorizam u orkestraciji, ţivlji tok har-monskog kretanja (spajanje L. SPOHR akorda »kraćim putem« pomoću hromatskih i enharmonskih predznaĉenja, nasuprot dijatonici klasiĉara). Kao kompozitor S. nesumnjivo nije bio liĉnost velikog formata, ali se njegovo stvaranje ipak mora smatrati nuţnom karikom u lancu razvoja romantiĉarske umetniĉke ideologije. Tim pre što je S. i sa drţajno bliţi novim stremljenjima nego umetniĉkim nastojanjima klasiĉara i pretklasiĉara: on je blizak programskoj koncepciji; ĉesto se inspiriše egzotiĉnim i fantastiĉnim motivima, a i njegova instrumentalna dela proţima romantiĉarska osećajnost i sklonost ka spoljnoj blistavosti i bravuroznosti. Spohrovi violin ski koncerti vrede i danas ne samo kao korisna instruktivna literatura; mnogi njihovi polagani stavovi uzorci su uspelih romantiĉarskih ugoĊaja. Od posebnog je znaĉaja Spohrova uloga u razvoju violinske tehnike (staccato, hromatski prelazi na dve ţice itd.). Njegova izvrsna škola za violinu (1831) i danas uţiva ugled meĊu pedagozima. DELA. ORK ES TARSK A. Deset simfonija : I, u Es -d uru op. 20, 1811; II, u d-molu op. 49, 1820; III, u c-molu op. 78, 1828; IV, Die Weihe der Tone op. 86, 1832; V, u c-molu op. 102, 1837; VI, Historische op. 116; VII, Irdisches und Gb'ltliches im Menschenleben za 2 orkestra op. 121, 1841; VIII,u G-duru °P- 137, 1847; IX, Die Jahreszeiten op. 143, 1850 i X, u Es-duru, 1857. Sedamnaest koncerata za violinu od kojih su najpoznatiji: VII, u e-molu op. 38, 1814; VIII, In Form einer Gesangsszene u a-molu op. 47 1816; IX, u d-molu op. 55, 1820; XIII, Concertino u E-duru op. 92, 1835 i XIV, Sonst und Jetzl u a-molu op. 110,1893. Dva koncerta za 2 violine; koncert za gudaĉki kvartet i orkestar op. 131; 4 koncerta za klarinet; 4 uvertire. — KAMERNA: 36 gudaĉkih kvarteta; 4 dvostruka gudaĉka kvarteta; 7 gudaĉkih kvinteta; gudaĉki sekstet; 5 klavirskih trija; 2 klavirska kvinteta; septet; oktet; nonet; varijacije za razne kamerne ansamble; 14 koncertnih dua za 2 violine; sonata za violinu i klavir op. 16; 3 sonate za violinu i harfu; kraća dela za violinu i klavir. — Sonata za klavir op. 125. — DRAMSKA. Opere: Alruna, die Eulenkonigin, 1808 (neizv.); Der Zzveikampf mit der Geliebten, 1811; Faust, 1816; Zemire und Azor, 1819; Jessonda, 1823; Der Berggeist, 1825; Pietro von Abano, 1827; Der Alchymist, 1830; Die Kreuzfahrer, 1845 i Der Matrose (sa saradnicima), 1839. Singspiel Die Priifung, 1806. — VOKALNA. Oratoriumi: Das jiingste Gericht, 1812; Die letzen Dinge, 1826; Des Heilands letzte Stunden, 1835 i Der Fali Babylons, 1842. Dramatska kantata Das befreite Deutschland; horovi, dueti; solo-pesme (11 sv.). — Misa za sole i dvostruki hor. — Selbstbiographie (2 sv.), 1860—61 (engl. prevod 1865 i 1878; novo izd. 1953). — Violinschule (3 sv.), 1832. LIT.: W. Neumann, Ludwig Spohr, Kassel 1854. —• H. Giehne, Zur Erinnerung an Ludwig Spohr, Karlsruhe 1859. — A. Malibran, Ludwig Spohr, Frankfurt a. M. 1860. —• L. Stierlin, Ludwig Spohr (2 sv.), Ziirich 1862—63. — H. Schletterer, Ludwig Spohr, Leipzig 1881. — L. Nohl, Spohr, Leipzig 1882. — C. Robert, L. Spohr, Berlin 1883. — Ph. Spitta, Jessonda, Zur Musik, Berlin 1892. —■ R. Wassermann, Ludwig Spohr als Opernkomponist (disertacija), Munchen 1909. — H. Glenetvinkel, Spohr als Kammermusikkomponist (di sertacija), Miinchen 1912. — F. Gothel, Das Violinspiel L. Spohrs (disertacija), Berlin 1935. —■ E. v. Salburg, Ludwig Spohr, Leipzig 1936. — E. Schmitz, L. Spohrs erster Opernversuch, AFMF, 1942. — A. Jacobs, Spohr and the Baton, Music and Letters, 1950. —• H. Heussner, Die Sinfonien L. Spohrs (disertacija), Marburg 1956. — H. Becker, Meverbeers Beziehungen zu Ludwig Spohr, MF, 1957. —■ D. Moulton Mayer, The Forgotten Master. The Life and Time of Louis Spohr, London 1959. — F. Gothel, Zur Wiedergabe von Werken L. Spohrs, Das Orchester, 1960. — H. Homburg, L. Spohr und die Bach-Renaissance, Bach-Jahrbuch, 1960. —• R. Lebe, Das Kasseler Hoftheater unter C. Feige und L. Spohr (1814—1848), disertacija, Berlin 1961. — H. Heussner, Der Hofkapellmeister L. Spohr, Festschrift H. Engel, Kassel 1964. — F. Gothel, Louis Spohr, MGG, XII, 1965. — H. Homburg, L. Spohr, Bilder und Dokumente seiner Zeit, Kassel 1968. D. Pl.
SPOMENICI MUZIĈKE UMJETNOSTI, naziv za suvremena izdanja muziĉkih djela iz prošlosti. Prvi pokušaji u toj oblasti susreću se sredinom XVIII st. u Engleskoj, ali se tek sredinom XIX st. javljaju nastojanja, da se u takvim izdanjima vjerodostojnost notnoga teksta ispita i provjeri znanstvenim metodama. Od tog vremena broj izdanja djela starih majstora u zbornicima i antologijama neprekidno se povećava, sluţeći kao primarno vrelo za prouĉavanje stilskih i individualnih obiljeţja pojedinih kompozitora i razdoblja muziĉke povijesti. S. m. u. objavljuju se ili u pojedinaĉnim, jednokratnim publikacijama ili u serijama, kojih izdavanje ĉesto obuhvaća i dulja vremenska razdoblja.
U idućem pregledu dat je popis najznaĉajnijih spor muziĉke umjetnosti, alfabetskim redom zemalja, a u okviru zemlje kronološki. Austrija: Denkmdler der Tonkunst in Osterreich. Raz daktori (92 sv.), Wien 1894—1938 (novo izd. 1959—60). — alter Meister. Razni redaktori (10 sv.), od 1949. Belgija: Tre'sor musical. Collection authentique de r, sacree et profane des anciens maitres belges. Red. J. van Mald (29 sv.), Bruxelles 1865—93 (sadrţava 618 kompozicija). numenta Musicae Belgicae (obj. Vereeniging voor Muziek] edenis te Antwerpen). Red. J. Watelet (do 1963 obj. 9 sv.) chem i Antwerpen od 1932. Ĉehoslovaĉka: Notationis Bohemicae antiquae speciminc J. Hutter (2 sv.), Praha 1931. — Mušica antiqua bohemica V. Helfert i J. Racek, Praha od 1934 (do 1963 obj. 63 s Selectio artis musicae polyphonicae XII—-XVI s. Red. J. Vi Praha 1955. Danska: Dania sonans (3 serije), Kobenhavn od 18' Der Kopenhagener Chansonnier. Red. K. Jeppesen, Kobi i Leipzig 1927. — Monumenta musicae byzantinae. Red. W. Tillvard, E. Wellesz i dr. (do 1962 obj. 16 sv. u 3 serije benhavn; Boston i Roma od 1935. Engleska: Publications of the Musical Antiquarian > (19 sv.; djela W. Byrda, J. Bulla, O. Gibbonsa, J. Dov Th. Morleya i dr.), London 1840—48. — The Old Englis tion. Red. G. Arkwright (25 sv.), London i Oxford 1889— Dufay and His Contemporaries. Red. J. Stainer, Londoj (50 kompozicija, prema rukopisima u oxfordskoj Bodlei; brary). — Early Bodleian Music. Red. J. F. R. Stainer, C. ! i E. W. B. Nicholson (2 sv.), London 1901 (sadrţava crk svjetovne kompozicije iz razdoblja 1185 do 1505, u posjei fordske Bodleian Library). —• Euterpe. Red. Ch. Kennedy (13 sv.), London 1905—12 (madrigali i druga djela XVI i XV —■ The English Madrigalists. Red. E. H. Fellovves (3f London 1913—24. — The English School of Lutenist Song-K Red. E. H. Fellovves (2 serije, svaka 16 sv.), London 19; (novo izd. priredio Th. Dart, od 1959 nadalje). •—■ The C poraries of Purcell (7 sv.), London 1921 (kompozicije za ĉen — Tudor Church Music. Razni redaktori (10 sv. i 1 dodatni) don 1923—-29 i 1948. —• The Old Hali Manuscript. Red. A.' botham, H. B. Collins i Dom A. Hughes (3 sv.), Burnhan —38 (vokalne kompozicije). —■ Mušica Britannica. A n collection of music. Razni redaktori (do 1963 obj. 21 sv.; djela M. Lockea, Th. Arnea, Th. Tomkinsa, J. Dowlan Blowa, J. Dunstablea, J. Bulla, W. Boycea, tzv. »Mulliner, 1 dr.), London od 1951. — Early English Church Music. redaktori (dosad obj. 3 sv.), London od 1963. Francuska: Le Tresor des Pianistes. Collection des c choisies des maitres de tous les pays et de toutes les epoques le XVI" siecle jusqu'a la moitie du XIX'. Redaktori A. i L. F (23 sv.), Pariš 1861—72. — L'Art harmonique au XII" et siecles. Red. E. de Coussemaker, Pariš 1865 (sadrţava 3* ćinom anonimnih stavaka iz kodeksa Montpellier H 191 Chefs-a"oeuvre classiques de l'Opera franfais. Razni rec (38 sv. u 7 serija), Pariš i Leipzig 1877—83 (zastupani i de Beaujoyeulx, R. Cambert, A. Campra, Ch. S. Gatel, P. C A. Destouches, A. Gretry, M. R. Lalande, J. F. Le Sueur Lully, M. Philidor, N. Piccini, J. Ph. Rameau, A. M. G. Sa< A. Salieri). — Pale'ographie Musicale. Les prindpaux mar, de Chant Gregorien, Ambrosien Mozarabe, Gallican, pubt facsimiles phototypiques par les Benedictins de Solesmes. Rec Dom A. Mocquereau i Dom J. Gajard (I serija 17 sv.; II 2 sv.), Solesmes i Tournai 1889—1958 (I serija") i od 19* serija). —■ Le Chansonnier franfais de St. Germain-des-Pres P. Meyer i G. Raynaud, Pariš 1892. — Les Maitres mi de la renaissance franfaise. Red. H. Expert (23 sv.), Pariš —1908 (zastupani su: A. Brumel, G. Costeley, C. Gou P. de La Rue, C. Jannequin, O. di Lasso, C. Le Jeune, J.. duit, J. Mouton i dr.). — Archives des maitres de l'orgue des XVII', XVIII' siecles. Red. F. A. Guilmant i A. Pirro (11 Pariš 1898—1910. — Les Plus anciens monuments de la n frangaise. Red. P. Aubry, Pariš 1905. •—■ Vingt Suites d'or, du XVIIe siecle franfais (1640—jo). Red. J. Ecorcheville ( Pariš i Berlin 1906. — Estampies et danses royales. Les plus c textes de la musique instrumentale 6au moyen-age. Red. P. i Pariš 1907. — Cent motets du XIII siecle. Red. P. Aubry ( Pariš 1908. — Les Maitres franfais du clavecin des XVIIe et X siecles. Red. H. Expert i P. Brunold, Pariš 1913—-22. — 1 ments de la Musique Franfaise au temps de la Renaissance. H. Expert (10 sv.), Pariš 1924—29 (nastavak serije Les Maitr siciens). — Monuments de la musique ancienne, 3 serije, I, Pi
SPOMENICI MUZIĈKE UMJETNOSTI tions de la Societe frartfaise de Musicologie, II Documents inven-taires
et catalogues, III Etudes, razni redaktori, Pariš od 1925 do 1963, 17 sv. (nastavlja se). Les Chansonniers des Troubadours et des Trouveres. Red. J. i L. Beck (2 sv.), Pariz, London i Philadelphia 1927—38. — Trois chansonniers franfais du XV siecle. Red. A. Pirro, G. Thibault i Y. Rokseth, Pariš 1927. — Flori-lege du Concert vocal de la Renaisance. Red. H. Expert (8 sv.), Pariš 1928. — Les grands organistes franfais des XVIIe et XVIIIe siecles. Red. G. Jacob (3 sv.), Pariš oko 1928. — Treize livres de motets parus chez P. Attaingnant en i$34—-35-e Red. A. Smijers (3 sv.), Pariš 1934—38. — Polyphonies du XJII siecle. Le Manuscrit H. 196 de la Faculte de Medecine de Montpellier. Red. Y. Rokseth (4 sv.), Pariš 1936—48. •— Monuments de l'Ars nova. La Musique polyphonique de 1320 a 1400 environ. Red. G. de Van (obj. prvi dio I sveska), Pariš 1938. — Les Maitres franfais de l'orgue au XVII" et XVIII e siecles. Red. F. Raugel (2 zbirke po 50 brojeva), Pariš 1939. — Collection d'oeuvres francaises du temps de Richelieu. Red. F. Raugel (32 broja), Pariš 1947—51. — Monumenta musicae sacrae. Red. Dom R.-J. Hesbert (do 1961 obj. 3 sv.), Rouen od 1952. Italija: Raccolta di mušica sacra, in cui contengonsi i capilavori de' piu celebri compositori italiani. Red. P. Alfieri (7 sv.), Roma 1841—46. —• Biblioteca di rarita musicali. Red. O. Chile-sotti (9 sv.), Milano 1883—1915 (zastupam su: J. B. Besardus, G. Frescobaldi, B. Marcello, O. Vecchi i dr.). —• V Arte Musicale in Italia. Pubblicazione nazionale delle piu importanti opere musicali italiane dal secolo XIV al XVIII. Red. L. Torchi (7 sv.), Milano, Roma i Pariš 1897—1907. —■ Monumenti Vaticani di paleografia musicale latina. Red. H. M. Bannister (2 sv.), Leipzig 1913. — / Classici della mušica italiana. Razni redaktori (36 svešĉića), Milano 1919—21. — Ĉembalisti italiani del settecento. Red. G. Benvenuti, Milano 1926. — Istituzioni e monumenti dell'arte musicale italiana. Razni redaktori (6 sv.), Milano 1931 —39 (nova serija, od 1957 do 1964 obj. 3 sv.) ■—■ Antologia di mušica antica e moderna per pianoforte. Red. G. Tagliapietra (18 sv.), Milano 1931—33. — La Lauda e i primordi della melodia italiana. Red. F. Liuzzi (2 sv.), Roma 1935. •—■ Capolavori poli-fonici del secolo XVI. Red. B. Somma (5 sv.), od 1939. ■—• Musiche vocali e strumentali sacre e profane sec. XVII—XVIII—XIX. Razni redaktori (28 sv.), od 1941. — Pubblicazioni dell'Istituto italiano per la storia della mušica. Razni redaktori: Zbornici i 3 serije »Monumenti«, Roma od 1941. — / Classici musicali italiani. Red. E. Bravi (15 sv.), Milano 1941—43. —■ Italian Ars--nova Music. Red. F. Ghisi. Roma 1946 (obj. kao dodatak ĉasopisa Journal of Renaissance and Baroque Music I, 3). — Monumenta polyphoniae liturgicae Sanctae Ecclesiae Romanae. Red. L. Feininger, Roma od 1947. — Monumenta liturgiae polychoralis Sanctae Ecclesiae Romanae. Red. L. Feininger (2 serije), Roma od 1950. — Maestri bolognesi. Red. G. Vecchi (4 sv.), Bologna od 1953. — Istituta et monumenta (nekoliko serija), Cremona od 1954. — Classici italiani della mušica. Red. A. Bonaccorsi, Roma od 1957 (neobjavljena djela iz XVIII st.). •—■ Documenta liturgiae polychoralis Sanctae Ecclesiae Romanae. Red. L. Feininger, Roma od 1957. — Documenta maiora liturgiae polychoralis Sanctae Ec clesiae Romanae. Red. L. Feininger, Roma od 1958. — Archivium musices metropolitanum mediolanense. Red. L. Migliavacca, A. Ciceri i E. Consonni (do 1964 obj. 12 sv.), Milano od 1958 (du hovna muzika). —■ Monumenti di mušica italiana. Red. O. Mischiati, G. Scarpat i L. F. Tagliavini, Brescia i Kassel 1961 (djela za ĉembalo i orgulje). — Collana di musiche veneziane inedite 0 rare
(do 1964 obj. 6 sv.), Milano od 1962. Madţarska: A XVIII. szdzad magyar dallamai. Red. D. Bartha, Budapest 1935. — Melodiarium Hungariae Medii Aevi. Red. B. Rajeckv, I sv., Budapest 1956. —A XVI. szdzad magyar dallamai. Red. K. Csomasz Toth, Budapest 1958. —• Monumenta Hungaricae Mušica, Budapest i Graz od 1963. Nizozemska: Uitgave van oudere nord-nederlandsche Meesterwerken. Razni redaktori (45 sv.), Utrecht i Amsterdam 1869— 1939- — Van Ockeghem tot Szueelinck. Red. A. Smijers (7 sv.), Amsterdam od 1939. — Monumenta Mušica Neerlandica (do 1963 obj. 7 sv.), Amsterdam od 1959. Njemaĉka: Mušica sacra. Cantiones XVI, XVII saeculorum. Red. F. Commer (28 sv.), Regensburg i Berlin 1839—87. — Collectio operum musicorum Batavorum saeculi XVI. Red. F. Commer (12 sv.), Berlin, Mainz i dr. 1844—58. — Mušica divina. Red. K. Proske i J. Schrems (8 sv.), Regensburg 1853—69. — Kompositionen fiir die Orgel aus dem 16., IJ. und 18. Jahrhundert. Red. F. Commer (6 svešĉića), Leipzig 1866. •—• Denkmdler der Tonkunst. Red. F. Chrvsander (6 sv.), Bergedorf 1869—71 (zastupani su: Palestrina, G. Carissimi, A. Corelli, F. Couperin i F. Urio). — Publikation dlterer praktischer und theoretischer Musikzverke vor-
417
zugszveise des XV. und XVI. Jahrhunderts. Razni redaktori (29 sv -> 33 godišta), Berlin i Leipzig 1873—-1905. — Lautenspieler des XVI. Jahrhunderts (Liutisti del Cinauecento). Red. O. Chile-sotti, Leipzig, 1891 (sadrţava 137 kompozicija za lutnju talijanskih, francuskih, njemaĉkih i nepoznatih autora). •— Denkmdler deutscher Tonkunst. Razni redaktori (65 sv.), Leipzig i Augsburg 1892—1931 (novo izd. 1957^—61). —■ Denkmdler der Tonkunst in Bayern. Posebna serija kolekcije Denkmaler deutscher Tonkunst. Razni redaktori (36 sv.), Leipzig 1900—-31 (novo izd. od 1961). ■— Collegium musicum. Auszvahl dlterer Kammermusik-zverke. Red. H. Riemann, P. Mies i dr. (preko 100 svešĉića), Leipzig od 1903. — Perlen alter Kammermusik deutscher und italie-nischer Meister. Red. A. Schering (3 serije, 24 broja), Leipzig 1904—14. — Hebrdisch-Orientalischer Melodienschatz. Red. A. Z. Idelsohn (10 sv.), Leipzig 1914—32. •—■ Rondeaux, Virelais und Balladen aus dem Ende des 12., dem 13. und dem ersten Drittel des 14. Jahrhunderts. Red. F. Gennrich (2 sv.), Dresden i Got-tingen 1921— 27. — Organum. Ausgezvdhlte dltere vokale und instrumentale Meisterzoerke. Redaktori M. Seiffert i H. Albrecht (preko 120 svešĉića), Lippstadt od 1923. —• Publikationen dlterer Musik (izd. Deutsche Musikgesellschaft; 11 godišta), Leipzig 1926—40 (zastupani: G. de Machaut, J. Ockeghem, L. Milan, L. Marenzio, A. Willaert i dr.). — Das Chorzverk. Red. F. Blume (76 svešĉića), Wolfenbiittel od 1929 (zborne kompozicije XV —XVII st.). ■— Alte Meister des Orgelspiels. Red. K. Straube (2 sv.), Leipzig 1929. — Klaviermusik des 17. u 18. Jahrhunderts. Red. K. Herrmann (3 sv.), Leipzig i Ziirich 1933. — Antiqua. Eine Sammlung. alter Musik (oko 85 instrumentalnih kompozicija XIII—XVIII st.), Mainz od 1933. — Das Erbe deutscher Musik. Razni redaktori (40 sv.), Hannover, Leipzig i dr. od 1935 (ova je kolekcija nastavak serije Denkmaler deutscher Tonkunst; podijeljena je na 10 odsjeka, prema vrsti i karakteru kompozicija. Novo izd. od 1953). —• Meister des Cembalos. Red. H. Schultz (3 sv.), 1937—38. •— Hortus musicus. Haus- und Kammermusik vom Mittelalter bis zur Klassik. Razni redaktori (oko 150 svešĉića), Kassel i Basel od 1948. — Mušica divina. Kirchenmusikalische Werke fiir Praxis und Forschung. Red. B. Stablein (14 svešĉića), Regensburg od 1950. — Das Musikzverk. Eine Beispielsammlung zur Musikgeschichte. Razni redaktori (17 sv., predv. 32 sv.), Koln od 1951. — Denkmaler Rheinischer Musik. Razni redaktori (do 1964 obj. 11 sv.), Koln od 1951. —■ Mušica reservata. Meisterzoerke der Musik des 16. und 17. Jahrhunderts. Red. J. Muller--Blattau, od 1952. —■ Mitteldeutsches Musikarchiv. Red. L. Hoff-mann-Erbrecht (2 serije, do 1957 obj. 7 sv. I serije i 2 sv. II serije), Leipzig od 1954. — Musikalische Denkmdler. Razni redaktori (do 1961 obj. 5 sv.), Mainz od 1955. —• Monumenta mono-dica medii aevi. Red. B. Stablein, Kassel od 1956. — Denkmdler norddeutscher Musik, Kassel od 1965. Poljska: Monumenta Musicae Sacrae in Polonia. Oeuvres choisies des meilleurs compositeurs de musique religieuse classique en Pologne. Red. J. Surzvnski (4 sv.), Poznari 1885— oko 1900 (zastupani su: N. Zielenski, W. Szamotulski, Martin Leopolita i dr.). — Wydawrictwo Dazvnej Muzyki Polskiej. Red A. Chvbinski (19 sv.), Warszawa 1928—48. — Antiauitates musicae in Polonia, Warszawa od 1963. Portugal: Portugaliae Mušica. Razni redaktori (do 1965 obj. 9 sv.), Lisboa od 1959. Rusija i SSSR: Monuments de la Notation Ekphonetiaue et Hagiopolite de l'Eglise grecque. Expose documentaire des manuscrits de Jerusalem, du Sinai et de I' Athos conserves d la bibliotheque imperiale de St. Petersbourg. Red. J. B. Thibaut, St. Petersbourg
1913. — HcmopUH pyccKOU My3bmu e Homubix o6pa3U2x (3 sv.)> MocKBa i JleHHHrpaA 1940—52. — PyccKan ifioprnenbHHuan My3bixa (2 sv.), MocKBa 1954—56. — My3UKanbHoe uacAedcmeo,
MocKBa od 1962. SAD: Smith College Music Archives. Razni redaktori (do 1959 obj. 14 sv.), Northampton (Mass.) od 1935. ■— Fourteenth-Century Italian Cacce. Red. W. Th. Marrocco, Cambridge (Mass.) 1942. — Harmonice musices Odhecaton A. Red. H. M. Hewitt, Cambridge (Mass.) 1942 (II izd. 1946). — Corpus Mensurabilis Musicae. Red. A. Carapetvan (do 1964 obj. 71 sv.), Roma i Antwerpen od 1947 (izd. American Institute of Musicologv u Rimu, donosi sveukupna djela G. Dufavja, G. de Machaulta, A. Willaerta, Clemensa non Pape, A. Brumela, F. Gafforija, C. de Rorea, J. Tinctorisa i drugih autora kasnog srednjeg vijeka i renesanse). —• The French Secular Music of the Late Fourteenth Century. Red. W. Apel, Cambridge (Mass.) 1950. — The Wellesley Edition. Red. J. La Rue (do 1964 obj. 6 sv.), Wellesley od 1950. — Collegium musicum. Red. L. Schrade (do 1964 obj. 5 sv.), New Haven od 1955. — Polyphonic Music of the Fourteenth Century. Red. L. Schrade (4 sv.), Monaco 1956—58. — Publications of
418
SPOMENICI MUZIĈKE UMJETNOSTI — SPOREDNA TEMA
Mediaeval Musical Manuscripts. Razni redaktori (do 1960 obj. 7 sv.)> Brooklvn (N. Y.) od 1957. — Monuments of Renaissance Music. Red. E. E. Lowinsky, Chicago 1964. — Corpus of Early Keyboard Music. Red. W. Apel (do 1964 obj. 6 sv.), Dallas (Tex.) od 1963. — Recent Researches in the Music of the Renaissance, New Haven 1964. ■—■ Recent Researches in the Music of the Baroque Era, New Haven 1964. •—■ Monuments of Music and Music Literature in Facsimile (2 serije; do 1965 obj. ukupno 3 sv.), New York od 1965. Španjolska: Lira sacro-hispana. Gran collecion de obras de mušica religiosa, compuesta por los mas acreditados maestros Espanoles, tanto antiguos como modernos. Red. H. Eslava (10 sv.), Madrid 1869. — Hispaniae Schola Mušica Sacra. Opera varia saeculi XV, XVI, XVII et XVIII. Red. F. Pedrell (8 sv.), Barcelona i Leipzig 1894—98 (zastupani su: F. Guerrero, Ch. Morales, J. G. Perez, T. L. de Victoria i dr.). — Teatro lirico espanol anterior al siglo XIX. Red. F. Pedrell (5 sv.), Madrid 1897—98. — Les Luthistes espagnols du XVI" siecle. Red. G. Morphv (2 sv.), Leipzig 1902. — Antologia de Organistas cldsicos espanoles (siglos XVI, XVII y XVIII). Red. F. Pedrell (2 sv.), Barcelona 1908. — Publicacions del Departement de Mušica de la Biblioteca
de Catalunya. Razni redaktori (do 1964 obj. 19 sv.), Barcelona od 1921. — Mestres de l'Escolania de Montserrat. Obres musicals dels monjos del Monestir de Montserrat 1500—1800. Red. D. Pujol (5 sv. u 2 serije), Montserrat 1930—36 i 1965. — Monumentos de la Mušica Espanola. Razni redaktori (do 1962 obj. 21 sv.), Madrid i Barcelona od 1941. Švedska: Aldre svensk musik (9 sv.), Stockholm 1935—45. — Monumenta musicae svecicae (do 1962 obj. 3 sv.), Stockholm od 1958. Švicarska: Musikalische Werke schzveizerischer Komponisten des XVI, XVII und XVIII Jahrhunderts. Razni redaktori (3 sv.), Geneve 1927—34. — Schzveizer Sing- und Spielmusik. Red. A. Stern i W. Schuh (14 sv.), Zurich 1928—33. •—• Schtveizerische Musikdenkmdler (do 1962 obj. 4 sv.), Basel od 1955. LIT*.: R. Fitner, Verzeichnis neuer Ausgaben alter Musikwerke aus der friihesten Zeit bis zum Jahre 1800, MFM, 1870—71. — F. Pazdirek, Universalhandbuch der Musikliteratur aller Zeiten und Volker, Wien 1904 —10. — W. Lott, Verzeichnis der Neudriicke alter Musik (7 sv.), Leipzig 1937 —42. — H. J. Moser, Das musikalische Denkmalerwesen in Deutschland, Kassel 1952. — W. Schmieder, Denkmaler der Tonkunst, MGG, III, 1954.
JUGOSLAVIJA. Hrvatska: Spomenici muziĉke prošlosti (Jugoslavenska akademija znanosti i umjetnosti), Zagreb od 1954 (I knj. sadrţava zbirku moteta Parnassia militia V. Jelića, u obradbi i s uvodom A. Vidakovića). — Spomenici hrvatske glazbene prošlosti). Red. L. Ţupanović (obj. 7 sv.: I, Hrvatski skladatelji iz XVI st.; II, Iz renesanse u barok; III, Andrija Motovunjanin; IV, Varaţdinski skladateljski krug s kraja XVIII st.; V, iz ostavštine A. Vidakovića — Vinko Jelić, 18 moteta; VI i VII, A. Ivanĉić, Simfonije I—XI), Zagreb 1970—76. Slovenija: Slovensko glasbeno izroĉilo (izdaje Društvo slovenskih skladateljev, obj. slovensku glazbu od konca VIII st. nadalje). — Skladatelji Gallus-Plautzius-Dolar in njihovo delo (red. D. Cvetko), 1963; Gallus, Harmoniae morales (red. D. Cvetko i L. Zepiĉ), 1966 i Gallus, Moralia (red. D. Cvetko), 1968 (sva tri izdanja Slovenske Matice, Ljubljana). — Spomeniki slovenske glasbe (izdanje Slovenske akademije znanosti, u pripremi). Srbija: Srbljak (4 knj.), I—III (srednjovjekovni tekstovi na crkvenoslovenskom i u savremenom prevodu) i IV (reproduk cije neumskih rukopisa iz Hilandara i njihova transkripcija u savremenoj notaciji), Beograd 1970. — Karlovaĉko pojanje. Stavio u note B. Cvejić: a) Srbljak, Beograd 1970; b) Pentikostar i c) Triod priredio D. Stefanović, Beograd 1973. — Stara srpska mu zika (Old Serbian Music). Red. D. Stefanović (crkvene pesme iz XV v. — na srpskohrvatskom i engleskom jeziku), Beograd 1973 i 1975R. SPONDEJ (grĉ. GKOVS ZZ OZ, lat. spondaeus), u antiĉkoj poetskoj metrici stopa od dva duga sloga (—■ —). Analogno tome u muzici, ritmiĉki obrazac od dvije duge notne vrijednosti (npr. kod B. Bartoka su ĉesti završeci fraza ritmiĉkom figurom I J J I i si.). SPONTINI, Gaspare Luigi Pacifico, talijanski kompozitor (Maiolati kraj Ancone, danas Maiolati Spontini, 14. XI 1774 — 24. I 1851). Muziĉki studij zapoĉeo u Jesiju a nastavio na Conservatorio della Pietd u Napulju; uĉitelj pjevanja bio mu je G. Tritto, a kompozicije N. Sala; kasnije je uĉio i kod N. Piccinija. God. 1800 otišao je u Palermo gdje je za napuljski dvor, koji se tu sklonio pred francuskom invazijom, komponirao ĉetiri opere. Uskoro je, meĊutim, napustio Palermo te je preko Rima (1801), Venecije (1802) i Napulja došao 1803 u Pariz. Tu je napisao operu La Veslale na kojoj je radio pune tri godine. Postavši u meĊu-
vremenu compositeur pa carice Jozefine, on je t lom, izvedenim 1807, I trijumfalni uspjeh i naša jednom u središtu paţn jednost novoga djela p je i velika nagrada za koja se po Napoleono redbi dodjeljivala svaki godina. I iduća Spon opera, Fernand Cortez primljena je s jednaki: ševljenjem. God. 181c postao direktor Talijans re (Theatre de l'Impei Na tom je poloţaju ost; do 1812, a i8i4imenov; Louis XVIII dvorskim zitorom. Novo razdoblje u S] jevu G. L. P. SPONTINI ţivotu zapoĉinje 182 prihvaća poziv pruskog kralja Friedricha Wilhelma III laţi u Berlin kao dvorski kompozitor i glavni muziĉki c opere. Uţivajući kraljevu zaštitu, S. je u Berlinu obilno tavao svoju neograniĉenu vlast, osobito u oĉitovanju svoji cionarnih politiĉkih osjećaja. Spontinijev egoizam, tiraniji upotreba poloţaja bili su takvi da je 1841, na jednoj pi Mozartova Don Giovannija, publika otvoreno ustala proth pa je S. morao da napusti dirigentski pult. Dvije godine (1843) on se i potpuno povukao. Nakon toga ţivio je djek Parizu, a onda se, star i nemoćan, vratio 1850 u rodni A gdje je iduće godine umro. Svojim najzrelijim ostvarenjima, operama La Vestah nand Cortez, a donekle i operom Olympie (1819), S. je p temelje razvoju tzv. francuske velike opere. Iako su r prizori, površna dekorativnost i istaknuta patetika imali š istaknuti Napoleonove zasluge i proslaviti njegove pobjed matska izraţajnost, sugestivna muziĉka deklamacija, i 1 instrumentacija mnogih stranica odaju umjetnika bogate in koji je znao reljefno ocrtati pojedine likove i radnju zaodji odgovarajuće muziĉko ruho. Za djelovanja u Berlinu ista ne samo kao stvaralac, već i kao operni i koncertni dirigeni DJELA. DRAMSKA. Opere: / Puntigli delh donne, 1796; Adelin ossia UAmor segreto, 1797; L'Eroistno ridicolo, 1798 (II verzija La Fintc 1799); L'Isola disabitata, 1798; Chi piit guarda meno vede, 1798; Teše sciuto, 1798; La Fuga in maschera, 1800; / Quadri parlanii, 1800; delusi, 1800; Sofronio ed Olindo, 1800; // Finto pittore, 1800; Gli Amc mento, 1801; Le Metamorfosi di Pasquale, 1802; La Petite tnaison, 1804 1804; Julie, ou Le Pot de fleurs, 1805; Tout le mond a tort, 1806; La 1807; Fernand Cortez, ou La Conquete du Mexique, 1809; Pelage, ou L la paix, 1814; Les Dieux rivaux, ou Les Fetes de Cythere, 1816; Olymp Lalla Rook, 1821; Nurmahal, oder Das Rosenfest von Kaschinir, 1822; 1825; Agnes von Hohenstaufen, 1829 i Das verlorene Paradies (nedi Baletna muzika za Salierijeve Les Danaides, 1817. — VOKALNA: L'Eccelsa gara, 1806 i Gott segne den Konig, 1829. Solo-pjesme: 5 douces, melancoliques et douloureuses; Die Cimbern i dr. — Spontinije> objavili su G. Radiciotti i E. PfeirTer u Note d'archivio, 1932. LIT.: C. Robert, G. L. P. Spontini, Berlin 1883. — Ph. Spitta, in Berlin, Zur Musik, 1892. — W. Altmann, Spontini an der Berlim SBIMG, 1903. — E. Prout, Spontini's L? Vestale, Monthlv Musical 1905. — R. IVagner, Erinnerungen an Spontini, Gesammelte Schrifei A. Pougin, Les dernieres annees de Spontini, RMI, 1822. — G. 1 Gasparo Spontini, Recanati 1924. — G. Radiciotti, Spontini a Berlino, 1925. — Ch. Bouvet, Spontini, Pariš 1930. — K. Schubert, Spontin nische Schule, Strasbourg 1932. — G. Abraham, The Best of Spontin and Letters, 1942. — A. Ghislanzoni, G. Spontini, Roma 1951. — P. Fr G. Spontini, Bologna 1954. — Atti del primo congresso internazionale Spontianiani... 1951, Fabriano 1954. — F. Schlitzer, Frammenti biog G. Spontini, Siena 1955. — A. Belardinelli (red.), Documenti spontiniat (2 sv.), Firenze 1955. — H. Engel, Wagner und Spontini, AFMW, ] F. Schlitzer, Circostanze della vita di Gaspare Spontini, Siena 1958 Ghislanzoni, Un'opera di Spontini rintraciata: Gli Elisi delusi, Music 1959- — M. Steinberg, Spontini's Later Operas (disertacija), Princeton : W. Pfannkuch, Gaspare Luigi Pacifico Spontini, MGG, XII, 1965. — Libby, Gaspare Spontini and His French and German Operas (diše Princeton Universitv 1969. K.
SPOREDNA TEMA (druga tema), u klasiĉnom sor obliku, tema koja nastupa u ekspoziciji nakon prve ili teme, obiĉno kao njezin kontrast. S pomoću sporedne tei tvaruje se tematski dualizam, karakteristiĉan za sonatnu Kada je stavak, odnosno glavna tema, u tonalitetu dura, redovito u tonalitetu dominante, a kod stavaka u molu ki u paralelnom duru ili, rjeĊe, u dominanti mola. Kod sta' duru s. t. se katkad, umjesto u tonalitetu dominante, pojav paralelnom molu ili u tonalitetu gornje medijante. Kontr medu glavne i sporedne teme nije izraţen samo u tonalnoj nego i u muziĉko-sadrţajnoj ^diferencijaciji: ako je prva ter rojskog obiljeţja s jaĉe istaknutim ritmiĉkim elementom, di liriĉna i izrazitije melodiĉna. U sonatnom stavku klasike s nerijetko sloţena od više odsjeka, kao i glavna tema, pa se
SPOREDNA TEMA — SQUARCIALUPI 0 grupi druge teme. Glavnu i sporednu temu povezuje prijelaz ili most u kojemu se obiĉno provodi modulacija u tonalitet spo redne teme. Suprotnost se izmeĊu prve i druge teme iskorišćuje 1 motiviĉki razraĊuje u provedbi, a u reprizi se tonalna opreĉnost napušta pa i s. t. nastupa u glavnom tonalitetu. U teţnji za jaĉom organskom povezanošću muziĉke grade ponekad se s. t. razvija iz glavne teme; to se susreće već u pojedinim sonatnim stavcima L. van Beethovena (I klavirska sonata u f-molu op. 2), a još više kod romantiĉara C. Francka, F. Liszta i drugih (-> ekspozicija, ~> sonatni oblik). J. Ać. SPOREDNE NOTE (njem. Nebennoten ili Nebentone), ukrasni tonovi smješteni za malu ili veliku sekundu više ili niţe od ukrašenog xtzv. glavnog tona. U primjeru oznaĉene su takve note znakom {-^Mordent, -^Izmjeniĉna nota):
SPOREDNI SEPTAKORDI (njem. Nebenseptimenakkorde ili Nebenseptakkorde). U klasiĉnom harmonijskom sistemu, zasnovanom na tonalitetu dura i mola i na tri harmonijske funkcije, tj. na toniĉkoj, subdominantnoj i dominantnoj, smatraju se svi septakordi, osim dominantnoga, sporednim septakordima. S. s. nalaze se, prema tome, na I, II, III, IV, VI i VII stupnju dura i mola. Nijedan od njih ne predstavlja bilo koju od tri funkcije na tako izrazit i nedvojben naĉin, kao što dominantni septakord predstavlja dominantnu funkciju (-> Harmonijske funkcije, -> Glavni i sporedni trozvuci, -> Ljestvica, -> Septakord). N. DĆ. SPOREDNI STUPNJEVI -> Harmonijske funkcije SPOREDNI TROZVUCI -> Glavni i sporedni trozvuci SPORER (Sporrer, Spohrer), Thomas, njemaĉki kompozitor (Freiburg i. B., oko 1490 — ?, 1534). Ţivio u Freiburgu i. B. (1506 upisan na Univerzitetu), Lindauu i Strasbourgu. Saĉuvano je samo osam njegovih svjetovnih višeglasnih pjesama (obj. posth. u skupnim zbirkama 1535, 1536 i 1542), koje idu u najizvornija i najvrednija djela s tog podruĉja, i jedan motet (rkp.).
kopisa. Bavio se uz to poviješću muziĉke tipografije i istraţivanjem starije talijanske muzike; bio je muziĉki kritiĉar u listovima Deutsche Tageszeitung (od 1895) i Frankfurter Zeitung (od 1922). Od 1912 izdavao je, zajedno sa M. Schneiderom i W. WolfTheimom, Miscellanea Musicae Bio-Bibtiographica. DJELA. SPISI: Das altprovenzalische Klagelied (disertacija), 1895; Zur Musiktypographie in der Incunabelzeit, Beitrage zur Bucherkunde, 1903; Die musikajischen Dlockdrucke des 15. und 16. Jahrhunderts, Kongresni izvještaj, Basel 1907; Zu Leonardo Giustiniani und den Giustinianen, SBIMG, 1909—TO; Vilota und Nio, Spomenica L. v. Liliencronu, 1910; Das Partiturautograph von G. Scarlattis verschollener Clernenza di Tito, 1913; Sizilianische Volksmusik in Settecento-Uberlieferung, Spomenica H. Kretzschmaru, 1918; Neue Materialka sur italienischen Operngeschichte des 18. Jahrhunderts, Spomenica A. v. Harnacku, 1921; Wissenschaftliche und produktive Musikbibliographie, 1925; Aufgaben der Gesellschaft fitr zoissenschaftliche Musikbibliographie, 1927; Beethoven und die Musikkritik, 1927; ĉlanci u ĉasopisima RM (1921—24) i Melos (od 1928). — IZDANJA: Alte italienische Canzonetten zur Guitarre . . . , 1913; Canzonette da balletto (sa E. Buhleom), 1916. LIT.: K.-H. Kohler, Hermann Springer, MGG, XII, 1965.
SPRINGER, Max, njemaĉki kompozitor i muziĉki pisac (Schwendi, Wiirttemberg, 19. XII 1877 — Beĉ, 20. I 1954) Muziku uĉio u Pragu; orguljaš i zborovoĊa samostana sv. Emaus t kraj Praga, od 1910 predavao gregorijanski koral, kontrapunkt, kompoziciju i orgulje u Klosterneuburgu, u Odjelu za crkvenu muziku Beĉke muziĉke akademije, kojoj je 1927—30 bio i direktor. Plodan kompozitor svjetovne i crkvene muzike, u kojoj udruţuje utjecaje romantiĉara s principima cecilijanskog pokreta. DJELA. ORKESTRALNA: 4 simfonije; koncert za violinu i orgulje; uvertira; varijacije na puĉku pjesmu. — KOMORNA: 3 gudaĉka kvarteta; gudaĉki kvintet; klavirski trio; klavirski kvintet; TO varijacija za klavirski kvintet; koncert za violinu i orgulje. — Kompozicije za klavir. — ZA ORGULJE: koralna sonata; 3 sonate; 6 fugheta na temu B-A-C-H; preludiji; fantazije. ■— DRAMSKA. Opere: Esther; Judith i Eugenia. — VOKALNA: zborovi; balade za glas i klavir ; oko 70 solo-pjesama. — CRKVENA : 8 misa; Te Deum; 2 psalma. — SPISI: Die Kunst der Choralbegleitung, 1907 (engl. 1908); Der liturgische Choralgesang im Hochamt und Vesper, dessen Hartnonisierung und Erkldrung, 1907; Orgelbegleitung zum Kyriale Vaticanum, 1907; Choralsolfeggien; 1908; Kontrapunkt, 1936. — Ĉlanci u Mušica Divina. —• Izdao u modernoj notaciji Kyriale Vaticanutn, 1907 i Graduale Romanum, 1930; redigirao XIV izd. djela Orgelschule J. Schildknechta, 1919. LIT.: E. Romanovsky, Max Springer, MGG, XII, 1965.
SQUARCIALUPI, Antonio, talijanski orguljaš (Firenca, 27: III 1416 —■ pokopan 6. VII 1480). Od 1436 orguljaš katedrale u
NOVA IZD.: sve saĉuvane kompozicije obj. H. J. Moser (1929); po 1 pjesmu obj. su R. Eitner (MFM, 1894), H. J. Moser (faksimil djela Gassenhazverlin und Reutterliedlin Ch. Egewolffa, 1527) i F. Jode (Chorbuch, 1931). LIT.: H. J. Moser, Die erhaltenen Tonwerke des Alt-Strassburger Meisters Th. Sporer, Kassel 1929. — W. Gurlitl, J. Kotter und sein Freiburger Tabulaturbuch vom 1513, Elsass -Lothringisches Jahrbuch, Frankfurt a. M. 1941. — H. Ch. Miiller, Thomas Sporer, MGG, XII, 1965.
SPRECHGESANG (njem. govorno pjevanje), poseban naĉin vokalne deklamacije koja sjedinjuje elemente govora i pjevanja. Upotrebljavaju ga A. Schonberg, A. Berg i drugi, a sam naziv uveo je A. Schonberg u svom melodramskom ciklusu Pierrot lunaire (1912) gdje takav naĉin govornog pjevanja biljeţi posebnim znakom na notama $ i u predgovoru daje upute za njegovo izvoĊenje. S. se izvodi uz dosljedno poštivanje muziĉkog ritma, ali se tonovi ne izdrţavaju kao pri pjevanju, nego se njihovo trajanje prilagoĊuje trajanju govornih slogova. Toĉno odreĊena visina tona treba se shvatiti kao intonativno uporište: glas samo naznaĉuje visinu tona, ali se odmah zatim diţe ili spušta, prije nego je trajanje note izdrţano, da bi slijedio fleksije govora. U kasnijim djelima (A Survivor from Warsaw, 1947) Schonberg se ograniĉio samo na oznaĉivanje pribliţnih tonskih pomaka i uporišta. A. Berg je kao S. upotrijebio u operama Wozzeck i Lulu dvije varijante govornog pjevanja: jedna je bliţa ĉistoj deklamaciji, ali s toĉno odreĊenom ritmikom i naznaĉenom visinom tonova, koja je kao kod Schonberga obiljeţena znakom «f, dok se druga pribliţava više pjevanju i naznaĉena je znakom £. Prije Schonberga i Berga sliĉan je naĉin govornog pjevanja upotrijebio E. Humperdinck u melodrami Die Konigskinder (1897) gdje je uz ritam fiksirao i tonsku visinu deklamacije. Neki kompozitori drugih naroda pokušali su S. definirati na vlastitim jezicima. Tako M. Gnjesin naziva takav naĉin muziĉkim ĉitanjem, a McEwen piše u tehnici govornog pjevanja niz kompozicija pod naslovom Poems for Inflected Speech (1943). U novije se doba tehnika govornog pjevanja primjenjuje i na zbor, u obliku tzv. govornog zbora, npr. kod N. Vogela (Thyl Claes, 1942), L. Nona (La Victoire de Guernica, 1954) i dr. LIT.: W'. Heinitz, Die Sprechtonbewegungen in Arnold Scho nbergs •Pierrot lunaire«, Vox, 1925. — G. Schuhmacher, Gesungenes und gesprochenes Wort in den Werken W. Vogels, AFMW, 1967. I. Ać.
SPRINGER, Hermann, njemaĉki muzikolog (Dobeln, 9. V 1872 — Landsberg, poĉetkom 1945). Studirao romanistiku i povijest muzike na univerzitetima u Leipzigu i Berlinu (doktorirao 1894). Vrijeme do 1899 proveo na studijskim putovanjima u Parizu, Londonu, u Švicarskoj i juţnoj Francuskoj, zatim je do 1927 bio bibliotekar u Muziĉkom odjelu Drţavne biblioteke u Berlinu. Tu je uredio alfabetski katalog i obradio veliki broj ru-
419
Stranica iz zbirke Codex Squarcialupi
420
SQUARCIALUPI — SREDNJOVJEKOVNA MUZIKA
Firenci; zbog svog osobitog umijeća nazvan Antonio degli organi. Pod nazivom Codex Squarcialupi ĉuva se u firentinskoj Biblioteca Medicea Laurenziana bogata, raskošno iluminirana zbirka talijanskih kompozicija XIV st. koju je S. posjedovao i, vjerojatno, sam prepisivao. Taj rukopis sa 354 svjetovnih talijanskih kompozicija jedan je od najvaţnijih izvora za prouĉavanje muzike talijanske Ars novae (novo izd. priredio J. Wolf, posth. 1955). LIT : E. Sanesi, Maestii d'organo in S. Maria del Fiore, Note d'archivo, 1937- — B. Becherini, Un Canto in panca fiorentino: Antonio di Guido, RMI, 1948. — L. Parigi, L'Amico organista: Antonio Squarcialupi, Firenze 1954. —• K. Fischer, Zu J. Wolfs Obertragung des Squarcialupi-CoĊex, MF, 1956. — B. Becherini, Communications sur Antonio Squarcialupi, Kongresni izvještaj, Koln 1950. — Ista, Antonio Squarcialupi e il Codice Mediceo -Palatino 87, L' Ars nova italiana del Trecento, 1962. — K. v. Fischer, Antonio Squarcialupi, MGG, XII, 1965. — Isti, Squarcialupi-CoĊex, ibid. — F. A. D'Accone, Antonio Squarcialupi alla luĉe di documenti inediti, Chigiana, 1966.
SQUARE PIANO (engl.; franc. piano carre, njem. Tafelklavier, tal. pianoforte a tavolo), klavir s vodoravnim pravokutnim korpusom nalik na korpus klavikorda; ţice su napete u smjeru lijevo-desno, tj. okomito prema tipkama. U XVIII st. takvi su kla viri ĉesto i nastajali od klavikorda, u koje se ugraĊivala (klavirska) mehanika s ĉekićima. Instrument se poĉeo upotrebljavati sredi nom XVIII st. (najstariji saĉuvani primjerak sagradio je, 1742, J. Socher). Klaviri toga tipa proizvodili su se mnogo do oko 1800. Bili su osobito rašireni u Engleskoj (jedan od najpoznatijih tvorniĉara bio je J. Zumpe) i takoĊer u SAD, gdje su se gradili još 1880 i bili veoma popularni sve do oko 1900. Instrument je isprva imao njeţan zvuk koji je podsjećao na klavikord. Poslije 1825 poĉeo se ugraĊivati okvir od lijevanog ţeljeza; time je s. p. dobio krupniji oblik i ton, a da nije dostigao zvukovnu ljepotu klavira u obliku krila (-* Klavir). B. Ać. SQUIRE, William Barclay, engleski muzikolog (London, 16. X 1855 — 13. I 1927). Studirao pravo u Frankfurtu na Majni i Cambridgeu. God. 1885—1920 bibliotekar u odjelu za štampane muzikalije londonskog British Museuma, od 1911 upravlja i privatnom kraljevskom muziĉkom bibliotekom. Vrijedan je njegov rad na muzikološkom podruĉju, a bavio se i publicistikom. Pisao je zapaţene priloge u ĉasopisima (The Musical Antiquary, Bibliographia), izvrsne muziĉke kritike u novinama (Saturday Rezvievi 1890—94, The Globe 1894-1901, The Pilot 1900—04) i ĉlanke u struĉnim enciklopedijama. Osobito su vrijedni njegovi iscrpni i pouzdani katalozi biblioteka koie je vodio. DJELA. KATALOZI: Catalogue of Accessions to the Old Printed Music in the British. Museutn since 1886, 1899; Musik-Katalog der Bibliolhek der Westminster-Abtei in London, MFM, 1903; Catalogue of Printed Music in the Library of the Royal College of Music, 1909; Catalogue of Printed Music published bettoeen 1487 and 1800, now in the British Museum (2 sv. ), 1912; Catalogue of the King's Music Library (I sv. Handelovi rkp., II sv. razliĉni rkp., u suradnji sa H. Andrews i III sv. štampane muzikalije i muziĉka literatura), 1927 —-29; Catalogue of the Manmcripts in the Library of the Royal College of Music (posth.), 1931 — SPISI: Notes on an Undescribed Collection of English 15-th Century Music, SBIMG, 1900—01; The Libretto of the Future, 1901; Purcell's Dramatic Music, SBIMG, 1904; Purcell as Theorist, ibid , 1905; An Index of Tunes in the Ballad-Operas, Musical Antiquary, 1910; Publisher's Numbers, SBIMG, 1914; The Music of Shadzoell's »Tempest«, MQ, 1921 i dr. (sabrani ĉlanci obj. u 6 sv.). —• IZDANJA: Fitzviilliam Virginal Book (2 sv.; sa J. A. Fuller-Maitlandom), 1894— 99 (ameriĉki otisak 1954 i 1963); kompozicije za ĉembalo H. Purcella; mise W. Byrda; Stabat Mater Palestrine; izbor madrigala i moteta (više od 100) autora XVI i XVII st., 1895—1913. LIT.: A. H. King, William Barclay Squire, MGG, XII, 1965. SRBULJ,
Jovan, dirigent i kompozitor (Panĉevo, 28. III 1893 — Beograd, 4. XI 1966). Muziku studirao u Beogradu kod S. Mokranjca i u Srpskoj muziĉkoj školi kod S. Biniĉkog, zatim u Beĉu kod R. Fuchsa i na Konzervatorijumu u Pragu kod J. B. Foerstera i J. Kfiĉke. God. 1922—40 dirigent u Narodnom pozorištu u Beogradu, 1930—41 upravnik Beogradske operete. Dirigovao i horovima Zora u Beĉu, Jadran u Pragu, te Obilić (1922—24), Srpsko jevrejsko pevaĉko društvo (1928—35) i Radoje Dakić (1944 — 50) u Beogradu. Kao kompozitor najviše je negovao solo--pesme i horove; njegova dela odišu romantizmom; u njima je jasan prizvuk narodnog jezika.
SREDNJOVJEKOVNA MUZIKA Crkveni pjevaĉi. Reljef iz slonove kosti, IX—X st.
3
usavršavao se 1955—57 na ljetnim teĉajevima Muziĉke ■ demije Chigiana u Sieni (V. Trazzi, A. F. Lavagnino), u Rimu (B. Porrena), 1961 —62 u Londonu (P. R. Fr i 1963 u Parizu. Od 1963 u Ljubljani predavao muziĉko-teoi discipline na Pedagoškoj akademiji, od 1970 profesor je na demiji za glasbo. Istaknuti predstavnik suvremeno orijenti stvaralaca mlade slovenske kompozitorske generacije. Njege muziĉki govor kreće izmeĊu serijelnosti i atonalnosti, a umjei mu je izraz ekspresionistiĉan. Srebotnjakove kompozicije : priznanja u domovini i inozemstvu zbog izrazite izvornosti: DJELA (izbor). ORKESTRALNA: Glasba za godala, 1958; Sinj in due tempi, 1958; Monologi za flautu, obou, timpane i gudaĉki orkestar, Kraška suita, 1964; Antifona, 1964; Concerto za harfu i orkestar, 1972. — MORNA: Micro-Songs za glas i 13 instrumenata, 1971; sonatina za vii klavir, 1971; Second Sonatina za violinu i klavir, 1972; Dnevnik za violint lonĉelo i klavir, 1973. — KLAVIRSKA: Invenzione variata, 1961; Makc plesi, 1974. —• Filmska i scenska muzika. —• VOKALNA. Kantate: Ekstazi za mješoviti zbor, bariton i orkestar, 1965; Reauiem za talca za mješovit: harfu i udaraljke, 1963; A Village Orpheus za mješoviti zbor i instrumi ansambl, 1974. Mješoviti zborovi: Kraška vas, 1961; Sechs mazedonische und Liebeslieder, 1965; Tzvo Macedonian Folk-Songs, 1966; Six Folkfrom Yugoslavia, 1971. Solo-pjesme: Pisma za glas i harfu, 1957; Mati 1 i gudaĉke instrumente. J. Gc. i D. <
SREDNJOVJEKOVNA MUZIKA. Muziĉk,a znanost XI poznavala je od muzike srednjega vijeka uglavnom teoretska 1 jer je samo s tog podruĉja, zaslugom M. Gerberta (1784) i E.-H. de Coussemakera (1864—76), bio objavljen opseţan terijal. Upoznavanje same muzike zaĉelo se tek oko 1900 ĉemu je pionirsku ulogu odigralo ţivotno djelo F. Ludwiga je 1924 dao prvi vrijedan cjelokupni pregled srednjovjekovne DELA: simfonijska poema Koszike (u djelu G. Adler, Handbuch der Musikgeschichte), oh maj. ■— Sonata za violinu i klavir; roje kompozicije G. de Machaulta i sudjelovao 1922 u prvoj mansa za violinu i klavir. — Scenska muzika za drame Dva narednika; Ša tematskoj javnoj izvedbi srednjovjekovne muzike u Karlsri ran; Julije Cezar; Antigona; Muziĉki Otada su se brojni muzikolozi bavili istraţivanjem i izdava paj'aci.— VOKALNA: mešoviti hosrednjovjekovnih izvora; osobito mnogostranim pokazao rovi; 160 pesama za glas i klavir (ve ćinom preraĊene i uz orkestarsku tom radu J. Handschin. pratnju). D. pojavilo Sn. U srednjem vijeku se u umjetniĉkoj muzici višeg SREBOTNJAK, Alojz, tekovina koja je omogućila raznolik i dinamiĉan razvoj evrc kompozitor (Postojna, 27. IV muzike, nasuprot muzici drugih kontinenata. Srednji vijek obn 1931 —). Kompoziciju studi povezanost muzike s teorijom; takvu je povezanost pozn; rao na Akademiji za glasbo antika. Ishodište su bili kasnolatinski spisi Boethiusa, Cassiodt A. SREBOTNJAK u Ljubljani M. Škerjanc); i Izidora (L. iz Seville (V—VII st.). Srednjovjekovna muziĉka rija, uz tehniĉke podatke, priopćuje i pogled na muziku 1
SREDNJOVJEKOVNA MUZIKA — SRODNOST TONALITETA I AKORDA 421 je osnovnu misao Evropa prihvaćala sve do XVIII st. Jezgro je muziĉke teorije princip broja (lat. numerus); ĉitav svemir i njegovi zakoni poĉivaju na broju; broj odreĊuje i zakone u muzici. Muzika je na taj naĉin tajanstveno povezana sa svijetom. Kao i u kasnoj antici, zvala se mušica mundana harmonija sfera, mušica humana red u tjelesno-duševnom ĉovjekovu mikrokozmosu, a mušica instrumentalis vel sonora muzika koja realno zvuĉi. Za kršćanstvo se iznad tih triju podruĉja još izdizala mušica coelestis vel divina, nebeska muzika. I u muziĉkoj praksi imala je veza muzike s kršćanstvom temeljno znaĉenje. U središtu se nalazilo jednoglasno rimsko crkveno pjevanje, zvano gregorijansko pjevanje (-> Koral), koje je Francuska preuzela oko 800. U IX st. pojavljuju se prvi oblici višeglasja, preteţno u paralelnim kvartnim i kvintnim pomacima (-> Organum). Brojne nove tekovine donijelo je XII st. U viteškim krugovima gaji se epska poezija na narodnom jeziku; prikazanja doţivljuju bogat procvat; u pjesmama na provansalskom jeziku rada se glavni oblik viteške li rike (-> Trubaduri). Sva je ta muzika jednoglasna. Dvoglasni organumi njeguju se u umjetniĉki dotjeranom obliku u opatiji -> Saint-Martial (Limoges, juţna Francuska). Njihovi notni zapisi još ne odaju neko naĉelo ritmiĉkoga toka. Muzika se u XII st. tako iz temelja mijenja da se pojavljuju novi principi oblikovanja; poĉinje era muziĉke —> gotike (otprilike od druge polovine XII st. do prvih desetljeća XV st.). Njezino je središte u sjevernoj Francuskoj, premda u razvoju XIII st. ĉešće sudjeluju i Englezi, Nijemci, Španjolci. Gotiĉka se era dijeli na epohe -> Notre-Dame, —> Ars antiqua i -> Ars nova. Za razdoblje Notre-Dame, sa središtem u pariškoj katedrali, karakteristiĉno je da jedinstven stil proţima sva muziĉka podruĉja. Glavni su predstavnici Leoninus i Perotinus. Perotinus u organumu prelazi na troglasje sa ĉvrstim ritmom oko 1200 i na ĉetvoroglasje. Kompozicijom vlada modalni ritam (-> Modalna notacija). Kao novi oblik javlja se -> motet. Perotinus je njegovao —> conductus, oblik preteţno neliturgijske muzike za 1—3 (rjeĊe 4) glasa s latinskim tekstom, preteţno sa slobodno komponiranom melodijom (conductus se prakticirao već u epohi Saint-Martial). —■ Jednoglasje svojstveno trubadurskoj umjetnosti vlada i u muzici -> Minnesdngera; trubadurskom se umjetnošću nadahnjuju i sjevernofrancuski -> truveri. U truverskoj se muzici opaţa povezanost s umjetnošću Notre-Dame, od koje truveri uskoro preuzimaju modalnu ritmiku. — U razdoblju ars antiquae prilike su dosta izmijenjene: nasuprot mnogostrukosti oblika u epohi Notre-Dame, sad nastaju gotovo iskljuĉivo moteti: glavni je tip troglasni motet sa dva razliĉita teksta (latinski, ili francuski, ili miješani); tenor je uglavnom uzet iz korala, ali ĉesto potjeĉe iz profane muzike. Od 1230 otprilike razvija se (dotad modalna) ritmika sve slobodnije, što dovodi do -> menzuralne notacije, ĉiji sistem sredinom XIII st. iscrpno izlaţe Franko iz Kolna. Dokumentirano je postojanje tipa muziĉkog kolegija sastavljenog od profesionalnih muziĉara i graĊanskih amatera u razdoblju ars antiquae. Prvi put se javlja estetski autonomno umjetniĉko djelo, razumljivo samo upućenima. To potvrĊuje Johannes de Grocheo, koji oko 1300 daje informacije o svjetovnoj muzici i opisuje pariški muziĉki ţivot s obzirom na društvene slojeve. MeĊutim, njegov novovjeki realizam osvjetljuje samo jednu stranu ars antiquae; muziĉki teoretiĉar Jakov iz Liegea daje veliku sintezu srednjovjekovnog univerzalizma. Zaokret prema ars novi oko 1320 vezan je uz ime kompozitora i teoretiĉara Philippea de Vitryja. Novo je u njegovim motetima višestruko ponavljanje ritmiĉkih skupina od 10—20 taktova; ta »izoperiodiĉnost« u svom dosljednom obliku postaje -» izoritmija: toĉno ponavljanje ritmiĉkog obrasca, uz razliĉitu melodiju. Novo je u Vitrvjevoj muzici i naglašavanje terce u trozvuku (koje potjeĉe iz Engleske), nadalje obogaćivanje muškog solistiĉkog pjevanja dodavanjem djeĉaĉkih glasova i instrumenata, te ĉesta upotreba ĉetvoroglasja (s contratenorom). Estetska autonomnost velike muziĉke forme u koju se razvio njegov motet daleko nadmašuje mjerila ars antiquae. Teorija ars novae, koje je uz Vitrvja najznatniji predstavnik Johannes de Muris, bavi se umjetniĉkim djelom; osim moteta u umjetniĉka djela ubraja se i svjetovna pjesma (lat. -> cantilena). Najveći majstor ars novae Guillaume de Machault gajio je, uz jednoglasne svjetovne oblike, osobito oblike za jedan muški glas uz 1—3 instrumenta. Machault se tu sluţi slobodnom i ĉesto ekspresivnom ritmikom; zvuk postaje snaţan. Vrhunac su toga tipa višeglasne umjetniĉke pjesme ars novae Machaultove troglasne balade. Sporedni je oblik u francuskoj muzici toga doba -> chasse, sa tri jednaka glasa u kanonu. U isto vrijeme, a neovisno o francuskom obliku, razvija se talijanska -> caccia koja je, zajedno sa dvoglasnim -> madrigalom, temeljni oblik u muzici talijanskog trecenta. Kasnije se pridruţuje ballata, preteţno za tri glasa (-> balada). Istodobno jaĉa francuski utjecaj. Italija u XIV st. nema velike muziĉke forme kao što Francuska ima izo-
Minnesangeri. Minijatura, XIV st.
ritmiĉki motet, koji se tek kasno u Italiji povremeno oponaša. Na sjeveru upravo taj oblik postaje sve vaţniji: Machault, koji je zapoĉeo s francuskim motetima, u kasnim je godinama stvorio veliĉanstvene latinske motete, a sluţeći se djelomiĉno njihovim stilom, napisao je ĉetvoroglasni misni ciklus. Crkvena muzika u doba ars novae općenito igra skromnu ulogu, povodeći se većinom za svjetovnim uzorima. U francuskoj se muzici poslije Machaultove smrti dalje njeguje tehnika cantilenae (u svjetovnim višeglasnim oblicima), koja postaje sve sloţenija i utjeĉe na razvoj > chansona Dufavjeva doba, a uz nju oblik moteta, jedan od glavnih izvora za obnovu crkvene muzike u misi i motetu XV st. (-> Nizozemska muzika, -> Renesansa). LIT.: F. Ludzoig, Die geistliche nichtliturgische, weltliche einstimmige und die mehrstimmige Musik des Mittelalters bis zum Anfang des 15. Jahr hunderts, u djelu G. Adler (s drugim autorima), Handbuch der Musikgeschichte, Frankfurt am Main 1924 (II izd., u 2 sv., Berlin 1930). — H. Besseler, Die Musik des Mittelalters und der Renaissance, Potsdam 1931. — A. Pirro, Histoire de la musique de la fin du XIV e siecle a la fin du XVI e, Pariš 1940. — G. Reese, Music in the Middle Ages, New York 1940 (tal. Firenze 1960). —J. Handschin, Musikgeschichte im Uberblick, Luzern 1948 (II izd. 1964). — J. Chailley, Histoire musicale du Moyen-Age, Pariš 1950. — Isti, La Musique medievale, Pariš 1951. —• The New Oxford History of Music, II, Early Medieval Music up to 1300 (red. A. Hughes) London 1954 (II izd. 1955) i III, Ars Nova and the Renaissance 1300—1450 (red. isti i G. Abraham), London 1960. B. Ać.
SREJOVIĆ, Jakov, flautist i pedagog (Kragujevac, 12. III 1904 —). Ĉlan orkestra beogradske opere te profesor Fakulteta muziĉke umetnosti u Beogradu. Koncertirao intenzivno u Beo gradu i drugim jugoslovenskim gradovima. D. Pl. SRODNOST TONALITETA I SRODNOST AKORDA. Srodnost dvaju tonaliteta mjeri se brojem zajedniĉkih tonova njihovih ljestvica. Tako su, npr., tonaliteti C-dur i G-dur srodni u najvećoj mjeri, jer njihove ljestvice imaju šest zajedniĉkih tonova (g, a, h, c, d, e); tonaliteti C-dur i Cis-dur su naprotiv srodni u najmanjoj mjeri, jer njihove ljestvice uopće nemaju zajedniĉkih tonova. Srodnost tonaliteta nuţno se odraţava u njihovim meĊusobnim harmonijskim odnosima, jer što više imaju dva tonaliteta zajedniĉkih tonova, to će više biti i zajedniĉkih akorda sastavljenih od tih zajedniĉkih tonova (->■ Mnogostranost akorda). Srodnost dvaju akorda mjeri se, poput srodnosti tonaliteta, takoĊer brojem njihovih zajedniĉkih tonova. U razdoblju tvorbe akorda po tercama (-> Harmonija), osobito su došle do izraţaja
SRODNOST TONALITETA I AKORDA — SRPSKA MUZIKA
422
dvije vrste srodnosti akorda: kvintna srodnost i terena srodnost. Dva su akorda u kvintnom srodstvu u sluĉaju kad je kvinta jednoga identiĉna s temeljnim tonom drugoga, ili temeljni ton jednoga s kvintom drugoga. Prema tome je toniĉki trozvuk u kvintnom srodstvu s dominantnim i subdominantnim trozvukom, i obratno. Dva su akorda u terenoj srodnosti, kad je terca jednoga identiĉna s temeljnim tonom ili kvintom drugoga i obratno. Slijedeći primjer pokazuje da postoje ĉetiri dijatonske (a — d) i osam kromatskih kombinacija (e — 1) tercnih srodnosti:
U najvećoj raznovrsnosti narodnih pesama sa gledi matike, tekstovne forme, funkcija društvenog karaktera, m stilova, etnogeneze, procesa razvitka, akulturacije i dru pekata, kao prvo nameće se jednostavna podela muziĉkf na pesme u tokovima rada i svakodnevnog ţivota i na p' prilikama praznovanja. Zemljoradniĉko-stoĉarska godina sastavljena je od n zonskih poslova, naroĉito zgusnutih u proleće i leto. Pos pesme zemljoradnika prate tokove rada od kopanja i kosic ţetve i berbe, i za svaku od ovih prilika pesme se pevaju nai Otuda se u narodu razlikuju pesme kopaĉke, kosaĉke, St ili beraĉke: »Kopaćka«,Lolir Zapisao V
i
J=88
je -
J 1 i1
' (fog Oj, se -
Kromatski spojevi po terenoj srodnosti bili su u XIX st. omiljeno sredstvo modulacije. Oni su se primjenjivali ne samo izmeĊu dva trozvuka: F. Chopin: Preludij, op.28 br.9
ra -
di
nje
£ ft) &
ţo-l e,
dra -
go-le,
dra-gi
bra-te
moj
Zetelaĉkih pesama ima veoma mnogo, jer je i ţetva bih od najvaţnijih radova u pribiranju letine. Pesma je bodrila da rade što brţe mogu, a birala se najbolja pevaĉica (uvek osoba) da zapoĉne pesmu:
već i izmeĊu trozvuka i septakorda:
nin ba - bo
mo- l i- o
mo -
F. Schubert: Sonata za klavir u D-duru, op.59
i J JJJ iT na -
mo -
li -
o_
mo -
bu,
Ja -
nin
ba -
I 3 -H na-
UL
kao i izmeĊu dva septakorda:
mo-ii- o
mo - bu,
na-mo-li- o _
mo-
Ĉobanske pesme su uglavnom pesme mladih, najĉešće lji sadrţine. One su prekraćivale duge ĉasove ĉuvanja stoke oglašavale gde se ko od ĉobana ili ĉobanica nalazi i iz skr mesta emitovale njihove ljubavne poruke:
F. Schubert: Sonata za klavir u H-duru, op. 147
Zapisala A.Matovic,Muţinac,Sc
J=108
Ču - va,
Ov - ce
Pod terenu srodnost moţe se analogijom svrstati i odnos izmeĊu akorda koji, doduše, nemaju zajedniĉkih tonova, ali su im temeljni tonovi udaljeni za tercu:
K i
ču - va
ov - ce
l
i
i
Primjeri upotrebe ovakve terene srodnosti nalaze se u kasnoromantiĉkoj muzici: R. W
agner: Parsifal
P
.. h Bi
i.
i ----- k
B --------1—LL4------ 1 ft-
— i
i ------ 'J i
N. Dć.
SRPSKA MUZIKA. NARODNA. U preseku današnjih prouĉavanja narodna je muzika u Srbiji svojevrstan, sloţen kulturni fenomen, neodvojivo vezan za sve oblike svakodnevnih aktivnosti i praznovanja, za tugu i radost, za predstave o svetu i religiji, o istoriji i moralu. Budući da je bila neujednaĉena razvoja usled istorijskih zbivanja, migracionih kretanja, razliĉitih kulturnih uticaja i društveno-ekonomskih tokova, narodna muzika je s jedne strane saĉuvala mnoge osobine i elemente iz davne prošlosti, dok s druge izrazito pruţa dokaze svojih mlaĊih oblika i sadrţaja. Otuda u Srba više muziĉkih slojeva razliĉitog porekla.
MeĊutim, u većini krajeva Srbije i danas ţivi veoma popi oblik zajedniĉkog rada u vidu mobe ili pozajmice kad rac za jednoga, ili u vidu prela, sijela, sedenjke ili sedeljke ka< svako za sebe. U jesenje i zimske dane, sve do proleća, sku se predveĉe preteţno ţenskinje (muškarci su dolazili prec rada da razvesele društvo i poigraju pre nego što se razid prede ili veze do duboko u noć. Pesma je bila verni pratilac vih skupova, ĉak su se u nekim krajevima pesmom dozival vojke da doĊu na prelo: Zapisala R.Petrović,Guševa<
45
fa
da
JT Ej,
ko - ja
ne
doj- de,
mi
da
ju
ov - ele
doj-de!
ne- ma,
Ej,
da
doj- de, .
Ka - ta
mi
n'titie
.\nt-rCi
T)f W '"uf «««ff^.*T '«-
on W
3
sO
3
d N
*Mc KRALJ DAVID I ŢONGLERI. Minijature u juţnofrancuskom tonaru, XII st
423
SRPSKA MUZIKA
Vrlo stari elementi ovog obreda su: upotreba maski, koledarske pesme, igre i madijanje, i dobijanje darova: ! ne-ma,
da doj- de,_
da ne doj-de, da doj-de!
J =96
Ċn je broj pesama koje su se pevale na sedeljkama i udeći po vrsti pesama koje se nazivaju pripovkinje (Srediri) ili pripevuške (okolina Leskovca), što znaĉi šaljivo ivo zadirkivanje nekog prisutnog zbog ljubavi, moţe staviti da su sedeljke bile jedinstvene prilike u kojima [e i nove pesme. rena funkcija sedeljaĉke pesme (i uopšte posleniĉke la je i ostala mnogostruka. Ona je stvarala raspoloţenje Imarala i razveseljavala radno društvo, ali je bila i sred-uniciranja da se njom saopšti ono što je bilo teško ili : reći samo recima. Kako je tematika sedeljaĉkih pe-hvatila najširu skalu osećanja u meĊuljudskim odnosima i šaljive zgode i nezgode, ili minule dogaĊaje narativnog , pesme su istovremeno za mlade generacije imale zna-rora informacija ljudskog iskustva. dnevni, sitni poslovi oko kuće i u kući nisu bili praćeni m pesmama, ali je uveĉe mlada majka ili baka morala da uspava dete. Uspavanke su izraţavale materinsku ljubav, ali su mnoge imale i maĊiiski karakter da zaš-od uticaja zlih natprirodnih sila. Najĉešće se pevaju tiho, im falsetom, a ritam melodije se samo u uspavankama a ritmom pokreta (ljuljanje u kolevci ili cupkanje u krilu):
Zopisao V.ĐorĎević,Mrzenica,Kruševoc
Ċe
Do-
m
Lju - Ijo
si -
na
Ra - do -
va -
Mi- la - ne,
daj zo- ri
8 3Eš
Dra- ga- ne,
da
ne daj
sva-ne
zo - ri
dok moj Mi- le
da sva- ne,
ne spavne!
je, meĊutim, pesme indirektno vezane za rad i poslove, lentarne uz obiĉaje koji su štitili letinu od jake suše ili ne kiše. Ako je letina došla u opasnost zbog dugotrajnih e bi dodole, peperuge ili preperude okićene zelenilom od kuće, igrale i pevale za kišu. U kišnim periodima, pak, trĉala po kiši i pevala pesmu za prestanak kiše:
spa -
za - spa -
na,
Jn j) JU
doz,
la
la
mi
J)=ccal54
m
Ju J m še, na
ki -
S i - a) - ka
či-
ca,
doz.
J>= 168
»Na krotki glas«
ti
JI J i l dva
ni-
Svatovska, Le5ak,Kopaonik Zapisala R, Petrović
»Na dugački glas«
Pre - stan', pre-stan',
A-
doz,
Sliĉno lazariĉkom obredu, a uvek za zdravlje i berićet, pevale su se kraljiĉke pesme oko Duhova, na prelazu u letnji period. U nekim krajevima tekstovi kraljiĉkih pesama identiĉni su sa lazariĉkim, ali se pevaju na kraljiĉki glas odnosno melodiju. Posebni obiĉaji vezani za stvaranje porodice i ţivot u njoj grupišu se oko tri najvaţnija momenta: svadba, roĊenje i smrt. Svadba je bila i ostala najvaţniji i najradosniji dogaĊaj porodice. Ona predstavlja neobiĉno dinamiĉan redosled obiĉaja u kojima namenske pesme ili igre ĉine neodvojive delove (kad svatovi ujutru polaze po devojku, kad stignu pred njen dom, kad se izvodi devojka, kad se ona oprašta od roditelja itd.). Svaki od ovih momenata ima svoju odreĊenu pesmu, i samo se te pesme u narodu zovu svatovske. One imaju svoje ime, vreme i mesto u ĉitavom sistemu svadbenog rituala, a izvode ih samo ţene:
Zapisala R. Petrović ŢitoraĎe.Vladičin Han
J=144
do,
»Lazaritka za devojčicu« ŢitoraĎe.Vladičin Han Zapisola R. Petrović
Za -
na
le -
Prolećni period je posebno bio bogat obiĉajima, kao što su obredno ljuljanje praćeno obrednom pesmom, ĊurĊevdanski obiĉajni kompleks kod stoĉara, Jeremijin-dan, rana za zdravlje kraljice i dr. Posebno mesto u ovom periodu pripadalo je najrasprostranjenijem i najpopularnijem obiĉaju lazarica (na Lazarevu subotu) u kome se najizrazitije saĉuvala uloga pesme i igre. Agrarni kult predstavlja suštinu lazariĉkog obreda širom Srbije, a uoĉava se i identiĉnost ili varijantnost tekstova u lazariĉkim melodijama, koji su u obredu svuda namenjeni ĉoveku u društvenim odnosima (pesme: domaćinu, domaćici, devojci, momku, detetu, nevesti, starim ljudima i dr.) i njegovim potrebama (pesme za ţito, vodu, rodno drvo, za livadu, za vetar, i za pojedine ţivotinje) : J) = 120
na -
ko - - -
pla - le - do.
Zapisala R.Petrović,Ljubiš,Titovo Uzice
lja
}ić,
Bo -
itd.
bre - ga
Svatovska, Lešak.Kopaonik Zapisala R.Petrović
sto - je -
: ove pesme, izvoĊene uz rad i poslove, ili uz obiĉaje ve-a rad, iako strogo utvrĊene po funkciji, nisu bile vezane edene dane, već su se izvodile svakodnevno (ĉobanske, us;e i dr.)j sezonski (kopaĉke, ţetelaĉke i dr.), ili po potrebi e i dr.). MeĊutim, postojali su dani kada se nije radilo, iraznovanja i sveĉanosti, koji su takoĊer bili praćeni obiĉa1 kojima su pesma i igra imale svoje odreĊeno mesto. U u ovih prazniĉnih obiĉaja izdvajaju se periodiĉni obiĉaji di od opšteg znaĉaja za širu seosku zajednicu i obiĉaji i obnaĉajni za porodiĉnu zajednicu, a vezani za glavne momente Dvog ţivota. riodiĉni obiĉaji i obredi imaju svoje vlastito ime, svoje od3 vreme u kalendarskoj godini, odreĊeno mesto izvoĊenja, :e melodije i tekstove i vlastite igre (koledarski, lazariĉki, ĉki glas, što znaĉi melodiju). Po svom znaĉenju oni se izvode lapred obezbede rodnu godinu, plodnost stoke i zdravlje i ĉlanova seoske zajednice. Poĉetak sunĉane godine bio je od starih Slovena obeleţavan velikim sveĉanostima, ĉije ;e nalazimo u nekim oblastima Srbije, vezane za obiĉaj pou narodu pod imenom koleda, a koji se izvodio oko Boţića.
Sad je
sad
je
va- kat
va -
ko će _____
pla- kat'
kat —
pla -
kat.
Svatovska, Lešak.Kopaonik Zapisala R.Petrović
11 3S U de - te
li, _
le - ti ~ te
li __
k i-
će-ni
sva-
to-
vi,
$ K Jijju^ J> gijyjMj- ^ i-
de - t e
li,_
le-ti-te
li ___
ki -
će-ni
sva-
to- vi, ( i ) .
i -y-.-
424
SRPSKA MUZIKA
Prema tome, celokupan muziĉki repertoar koji se izvodi na svadbi, razluĉuje se u dve kategorije bitno razliĉite po funkciji: u svatovske pesme koje su funkcionalno komponenta obreda, i u sve ostalo što se peva, igra ili svira za veselje i raspoloţenje. RoĊenje novog ĉlana porodice predstavljalo je poseban dogaĊaj koji je praćen mnogim obiĉaiima za zdravlje i sreću novoroĊenĉeta. Uz neke od tih obiĉaja pevale su se pesme poznate pod imenom kravajske:
152 Zapisala A. Matović, Ravni,T
m JUbrlJ'l'Jg
15
Š i - r o - ko
li- Šće ____
J 72
^ di -
- na,
pu -
na_
gra -
lj)o-
i n \>n m J na,_
- e,
6-
$
e,
J- ? \ J-
<}•.
»Kravojska« Slatina,Leskovac Zapisao M.Vosiljević
=
di -
J™ «^
J- J.
dţa-
num,
o-
go -
-
d i - - -
no.
Kao momenat koji okonĉava ljudski ţivot, smrt je uvek bila zagonetan i posebno znaĉajan dogaĊaj. Zato su se oko nje razgranala mnoga verovanja i za nju vezali brojni rituali. Verovanje u zagrobno produţenje ţivota stvorilo je velike gozbene ceremonijale u kojima je obredna igra {ţalostivo kolo u istoĉnoj Srbiji) ili tuţbalica (zapadna Srbija) • bila vaţan sastavni deo. U toj smeni svakodnevice i praznovanja, aktivnih tokova delatnosti i sveĉanih obreda i društvenih obaveza, pesma je imala uvek odreĊenu funkciju komunikacije u društvenim odnosima da pomogne ĉitavom selu, porodici, ili pojedincu (obredna lirika), da stvori raspoloţenje za rad (posleniĉka), da najlakše izrazi osećanja (uspavanka, ljubavna lirika, tuţbalica i dr.), da vaspitava (tekstovi kao izvor iskustvenih informacija), da razonodi i odmori (po putu, uz trpezu, neke sedeljaĉke i dr.). Ovaj sloj seoske muziĉke tradicije poseduje izvesne muziĉke karakteristike (tonalni odnosi, organizacija muziĉkog vremena, melopoetski oblici) koje objedinjuju većinu srpskih terena. Prilikom klasifikacije tonskih odnosa u narodnim melodijama posmatrani su nizovi tonova i njihovo meĊusobno rastojanje, i izdvojena dva tonska niza koja su najzastupljenija u celokupnoj graĊi starije tradicije. Oni obuhvataju najĉešće 4—5 tonova sekundnih razmaka, odnosno obim kvarte ili kvinte, iako nije retko naići na melodije samo sa dva ili tri tona. Kljuĉnu funkciju u ovim nizovima ima finalni ton (transponovan u svim muziĉkim primerima na^1)- Susedni tonovi ispod i iznad njega (fl,al) nagoveštavaju funkciju poluzavršetka, jer se ĉesto njima završava prva muziĉka fraza najzastupljenije dvosloţne muziĉke forme. Tonski niz izveden od većine melodija seoske tradicije je sledeći (pri-meri br. 1, 2, 4, 5, 7, 9, 10, 11, 12, 16, 17, 18, 20, 21, 25):
^
ro -
vo
*> j- j-
J--
ro -
- o,
šće, li-Sće
li-
(folirl Hlfft J J j
=F=F
o_
vo-.
J ft* 7 o ko
o, o,
m ko
li-
J *■ JI J. ' |f ti
J J D„
e, e,
ro-o - o -
(jjo -
šće, li-5će_
Drugi vid ritmiĉke organizacije nosi obeleţje izohroni ţaca, zasnovanih na ritmu pokreta, a najĉešći je kod vol instrumentalnih melodija koje prate igru. Ritmiĉki obi javljaju kao prosti taktovi najĉešće od 2/4, 4/8, vrlo retko 6/8: Zapisalo R.Petrović, ŢitoraĎe,VI<
J=112
16:
J I J J JE Mi-
le,
te
7J—^~
koj
mi te
ko- ra? Du - - 5o
ka- - - ra,
Mi- !e
___________________________
koj
13
\y <»>
T --------------------------------------
Drugi tip tonskog niza koji je manje ĉest, ali ima dosta jasnih i izrazitih primera, ima polustepen izmeĊu završnog tona i sledećeg iznad njega (primeri br. 3, 6, 8, 15, 19): Ul
MeĊutim, kvantitativni zbir intervalskih veliĉina u navedenim tonskim nizovima, predstavljen kao obim kvarte ili kvinte, samo nagoveštava ove tonske odnose. Većina intervala od finalisa na više ima smanjene veliĉine u poredenju sa temperovanim. Interval velike sekunde izmeĊu finalisa i susednog niţeg tona (f1), meĊutim, jedan je od najpostojanijih i najstabilnijih veliĉina u celokupnoj graĊi narodnih tradicionalnih melodija. Ove vrlo izrazite osobine tonskih odnosa: tetrakordalni ili pentakordalni tonski nizovi i umanjene intervalske veliĉine u okvirima ovih nizova, predstavljaju zajedniĉku karakteristiku starije muziĉke tradicije. Ritam u ovim muziĉkim slojevima pokazuje se u dva svoja glavna vida, kao tzv. slobodni ritam (kod otegnutog pevanja), i kao tzv. ritam pokreta — giusto (kod pevanja koje prati igru, u napevima kratkog glasa i u pesmama na sadanjski glas). Slobodni ili bezmenzuralni ritam pripada napevima koji se u celoj Srbiji nazivaju na glas, iz glasa ili iz vika. Ovaj je ritam u napevu baziran na ritmu reci, a tokom melodije smenjuje se sa vrlo otegnutim, teško merljivim trajanjima na jednom tonu, najĉešće finalisu. Pojavljuje se i u jednoglasnim i u dvoglasnim vokalnim melodijama, a takoĊer u instrumentalnoj muzici (svirala, duduk, gajde) kad se svira po ĉobanski:
kaka-ro.
ra, __________
du-$o,mo-ri,
na-
na me
Formalna struktura narodnih melodija seoske tradici niva se na muziĉkoj strofiĉnosti. Melostrofe se niţu dok ispeva ceo tekst. Muziĉki oblici melostrofa predstavljaju turne muziĉke potpune celine koje imaju svoju unutraši ganizaciju. Kao najjednostavniji ali redak oblik izdvaja : u kome se ponavlja jedan muziĉki motiv kao jezgro. Mak lodijskom promenom na kraju, tj. pojavom osećanja za fa niz motiva se pretvorio u veću celinu — muziĉku frazu. C jednodelnih melodija nema mnogo, ali se ponavljanjem fraze stvorio dvodelni oblik koji je sigurno najzastupljenij u srpskim narodnim melodijama: J=104
Zapisala R. Petrov i ć, Dobi ude lica, Ti
N
17
još___ ma- io
m o - će-mo li
ku - ći
^m
i - di
jo5
još _
ma-lo
SRPSKA MUZIKA
SVIRAĈI. Detalj freske Kainovo potomstvo, manastir Deĉani, XIV st.
I
SRPSKA MUZIKA
Gore lijevo: GAJDAŠ; gore desno: SVIRAĈ DUDUKA; dolje VLAŠKO KOLO
SRPSKA MUZIKA Osim doslovce ponovljene prve reĉenice, ili većih i manjih promena pri drugom ponavljanju, dvodelnost forme kod manjeg broja melodija pokazuje i nov materijal u drugoj reĉenici. Izrazita trodelnost, a još više ĉetvorodelnost veoma je retko zastupljena u seoskoj tradiciji. Organizacija tekstova u okvirima melostrofa otkriva veoma interesantan fenomen: tekstovi narodnih pesama (deseteraĉki, osmeraĉki, sedmeraĉki i drugi, sa ustaljenim rasporedom akcenata), nisu organizovani u strofe, pa se postavlja pitanje kako se nestrofiĉan tekst uklapa u strofiĉnu melodiju. Analizom je utvrĊeno da se za jednu melostrofu najĉešće uzima samo jedan stih, a nešto rede dvostih. Ovaj spoj teksta i napeva sadrţi vrlo karakteristiĉne osobenosti. Njime se odreĊuje tip melodije, on stvara melodijsko-formalni model koji, pored muziĉkih osobina, izraţava društvenu funkciju i opredeljenje za priliku u kojoj će se pevati. Taj spoj u melopoetskoj strukturi predstavlja veoma vaţnu konstantu u graĊenju ili stvaranju narodne pesme i ima znaĉajnu ulogu u tumaĉenju kako varijanata tekstova, tako i varijanata melodija. Nekoliko ovakvih veoma rasprostranjenih modela zasnivaju svoje oblike na ponavljanju celog stiha ili samo na ponavljanju njegovih delova (-> pr. 17). Ponavljanje delova stihova naziva se u narodu pevanje na prelome ili na prelamanje (Kopaonik), na predvojanje ili na vraćanje (Zlatibor), zavrtljivo i zavrtljivije (Golija) itd. i vrši se u raznim kombinacijama: Zapisala R.Petrović.Leposavić,Kopaonik
^
18 :
što objašnjava i znaĉi da izvodi sekundu iznad finalisa i da ta sekunda ima svoje trajanje, vaţnost i znaĉenje, jer se navedeni termini odnose baš na mesta u melodiji gde se glasovi razilaze. Time je ovo sekundno sazvuĉje istaknuto kao posebno vaţan faktor. Kada se pojavi ispod finalisa sekunda je kratka, prolazna, uzgredna, ali se i takva javlja. Završetak Jl=cca96 melodije je unisono: Zapisala R. Petrović Guševac,Svrljig
Ej,
1J) J
J
te- kla vo -
da
stu-de-na,_
J
JIJ) .1 =g=3fr
le - le, le - le, stu-de-na_ ej,
niz dva bre-ga
d
J'Jii -^ I J.
Ji J' =ffi
^ j
J J
=^45 3 - le,
go - le- ma,.
le - le, go- le- ma .
^
Pod go - ri -
o-
425
com o -
ra - la de-voj-ka,
ra -
la de - voj -
ka,
podgo-ri- com.
Ovi melopoetski modeli predstavljaju strukturalnu osnovu u graĊenju tradicionalnih narodnih pesama i u narodu imaju svoje ime. U jugozapadnoj Srbiji nazivaju se kajde (turcizam), a mnogo se šire u ostalim krajevima upotrebljava termin glas. Kajde ili glasovi razlikuju se prema tempu (na kratki glas, na dugaĉki glas, na kraće), prema funkciji {ţetelaĉki glas, saborski, slavski, svatovski, ĉobanski, lazariĉki i dr.), prema vremenu nastanka (starovremski glas ili kajda i sadanjski glas) ili prema široj ili uţoj etno-geografskoj pripadnosti {zlatiborska kajda, po jadranski] udar, crnogorska kajda, manjaĉki glas — selo Manjak, maĉkatovski glas — selo Maĉkatica, ribaševska, gostiniĉka, ro-ianska kajda — ■ sela Ribaševina, Gostinica, Roţanstvo kod Titovog Uzica, i dr.). Vokalna muzika. Dvoglasna vokalna praksa predstavlja izrazitu osobinu narodne muziĉke tradicije. Dvoglas se sastoji od dve melodijski i funkcionalno razliĉite deonice, i pripada netemperovanom sistemu. Suštinsko obeleţje ovog dvoglasa ogleda se u narodnom osećanju intervala sekunde (velike ili male) kao konsonance. Postoje dva tipa dvoglasne vokalne prakse, ĉije oblasti rasprostiranja razdvaja Velika i delimiĉno Juţna Morava. Prvi tip dvoglasne prakse karakteristiĉan je za oblast zapadne Srbije. Melodiju zapoĉinje prvi, vodeći glas, a drugi mu se pridruţuje na onom mestu gde taj tip melodije (glasa ili kajde) zahteva. Pridruţena dva glasa slede melodijsku liniju, a na odreĊenim melodijskim punktovima (i uvek samo na tim mestima) vodeći se glas spušta za sekundu ispod pratećeg, stvarajući ukrštanje glasova. Sekundom se završava melodija. U toj zbijenosti glasova glavna melodijska linija prelazi iz gornjeg u donji glas i obrnuto, pa u tome leţi deo odgovora zašto nijedan pevać ne moţe sam da otpeva svoju deonicu. U toj zvuĉnoj slivenosti dvoglasnog pevanja ipak se narodnim terminima odreĊuju razliĉite funkcije glasova. Prvi vodi, usjeca, a drugi prati, teţi ili goni. Vodeći glas zapoĉinje melodiju sam i ima zadatak da formira sekundu, usjeca spuštanjem svoga glasa ispod onoga ko 1ga prati. Ukrštanje glasova izvodi se najĉešće izmeĊu finalisa (g ) i susednog donjeg tona (f l ). (primeri br. 15 i 17). Drugi tip dvoglasja, karakteristiĉan za oblasti jugoistoĉne Srbije, ima bordunski karakter. Vodeći glas peva melodiju, a prateći leţi na finalnom tonu. Ova bordunska funkcija drugog glasa pojavljuje se u dve varijante: kao prateći glas koji neprekidno (pevaju ga dve pevaĉice) izvodi leţeći ton izgovarajući samo vokale ili zadnje slogove stiha, i kao ostinato, kad prateći glas na leţećem tonu izgovara reĉi pesme zajedno sa vodećim glasom. U ovom tipu dvoglasa sekundom se ne usjeca melodija kao kod prvog. Ovde vodeća pevaĉica zanosi, iznosi, razvrta (sve trajni glagoli),
Postoji, meĊutim, u ovim tradicionalnim slojevima još jedan dvoglas koji je novijeg porekla i koji se u narodu izdvaja kao pevanje na bas ili basiranje. I on se javlja u dva vida, a razlika se uoĉava u drugom pratećem glasu. U prvom obliku prateći glas peva tekst melodije burdonski dok prvi glas izvodi melodiju, a na poluzavršetku i završetku melostrofe kvartnim skokom, sa finalisom prvog glasa, gradi ĉistu kvintu: Zapisala R.Petrović,Popovica,Negotin
J=88
f la -
p
■ r
f=
li
se,
pa--
9 v v " v " za-pa-li
se
i - vi -
\ ca
" r pla - ni-
U drugom obliku (M. Vasiljević ga je nazvao varoški dvoglas) prateći glas sledi melodiju najĉešće u tercama (velike i male), a melostrofa se završava malom tercom ispod finalisa. Pojava je karakteristiĉna za moravsku oblast: J)=64
pa
Ma - ro,
Zapisao M.Vasiljević.Trubarevo kod Stalaća mo- re, le pa ti
MeĊutim, i u pevanju na bas melodiju zapoĉinje redovno jedan pevaĉ i on sam je vodi, a ostali mu se pridruţuju na mestu gde to melodija zahteva. Onaj koji vodi mora zaista da bude izrazito dobar pevaĉ sa veoma snaţnim glasom. Ovaj solistiĉki poĉetak i kod grupnog pevanja na bas i kod parovnog na glas, predstavlja zajedniĉku karakteristiku i starije i novije dvoglasne prakse u Srbiji. Posebnu karakteristiku u tradicionalnom naĉinu pevanja ĉine emisija tona, odnosno boja glasa. Tonovi se proizvode na specifiĉno otvoren naĉin, stegnuta grla, napeto i veoma intenzivno. Osim uspavanki, sve se ostale pesme pevaju najĉešće na otvorenom prostoru izrazito jako, moţda zato da ĉitava seoska zajednica, kao neki veliki auditorijum, bude obaveštena i sazna preko pesme šta se i gde dogaĊa u selu. Pored ovih ĉisto muziĉkih osobina, tradicionalna muzika ima svoje ustaljene društveno-muziĉke norme ponašanja izvoĊaĉa. Pevaju svi, i ţene i muškarci i deca, ali po tradicionalnim, nepisanim pravilima: ko i s kim, prema polu i uzrastu. U osnov-
426
SRPSKA MUZIKA
noj podeli Vuka Karadţića na pesme ţenske i muške uoĉava se tradicionalna podela prema polu pevaĉa. Odnos izmeĊu broja ţenskih i muških pesama u celoj Srbiji izrazito ide u korist ţenskih. MeĊutim, dok ţene svuda pevaju više nego muškarci i sigurno predstavljaju ĉuvare i nosioce narodne muziĉke tradicije, uoĉeno je da muškarci zapadne i juţne Srbije pevaju znatno više nego muškarci istoĉne Srbije. Nasuprot tome, muškarci istoĉne Srbije mnogo bolje ĉuvaju instrumentalnu tradiciju, nego muškarci u zapadnoj Srbiji. Veoma se malo pesama izvodi solo, individualno. To su uglavnom neke ĉobanske, uspavanke i tuţbalice. Velika većina izvodi se u dvoje, i to dvoglasno. U nekim krajevima (Rudnik, Draga-ĉevo, Golija, jugoistoĉna Srbija) prateći glas mogu da izvode dva pevaĉa identiĉno, pa otuda dvoglas u skupini od tri izvoĊaĉa. U pevanju na glas parovi nisu mešoviti, već su sastavljeni od dve devojke, ţene, ili dva muškarca. Moţe da se dogodi da sa muškarcem zapeva neka starija ţena, ili brat sa sestrom ako su im glasovni registri identiĉni. Ima pesama koje izvodi jedan par ili grupa od poĉetka do kraja (baladnog karaktera). MeĊutim, ima dosta pesama ĉiji oblik izvoĊenja pripada antifonijskom naĉinu pevanja. Tako se, na primer, prate mnogi obredi, tako se ĉesto izvode i posleniĉke pesme, naroĉito sedeljaĉke (pripojke, pripevuške), pa ĉak i svatovske. Ovaj naĉin pevaĉkog dijalogiziranja moţe da se izvodi izmeĊu parova samo devojaka, izmeĊu parova momaka, ili mešovito. Ovaj veoma popularan oblik komuniciranja putem pesme, preneo se i u noviji muziĉki sloj na bas, u kome uĉestvuje neograniĉen broj pevaĉa oba pola zajedno. Dijalogiziranje se, meĊutim, pojavljuje u dva vida: lanĉano ■— kao stariji antifonijski naĉin u obrednim melodijama (koledarske, lazariĉke, kraljiĉke i dr.), gde prva grupa (broj izvoĊaĉa zavisi od lokalne obredne varijante i nema mešanja polova) ispeva melodiju, a druga, pre nego što prva završi, ponavlja isto. Prva grupa poĉinje sledeći stih po istom sistemu i tako se pevanje ne prekida dok se ne ispeva ceo tekst pesme; sa prekidima iza melostrofa — u posleniĉkim, sedeljaĉkim ili ĉobanskim pesmama i jednoglasnim i dvoglasnim (i na glas, a naroĉito na bas), gde se javlja pravi naĉin dijalogiziranja kao pitanje i odgovor, ili teza i antiteza, a izvodi se izmeĊu dve grupe koje mogu biti i mešovite (devojke-momci ili dve mešovite grupe). Postojala je takode još jedna vrsta natpevanja, u poljima pri radu ili na sedeljkama u više kuća. Tada su se grupe (dva, tri ili više pevaĉa) razliĉitih domaćinstava, sa udaljenih mesta, takmiĉile ko će bolje i lepše da otpeva pesmu i snagom svojih grla da natpeva ostale. Maksimalni in tenzitet i broj pevaĉa bile su jedine promene u već opisanoj vokalnoj praksi. Veoma vaţan izraz narodnog poetsko-muziĉkog stvaralaštva vokalno-instrumentalne kategorije jeste junaĉki epos, pevan uz gusle. Epska muziĉka tradicija ţivi još uvek u ĉitavoj zapadnoj Srbiji i široj Šumadiji do Velike Morave; na Kosovu i u jugoistoĉnoj Srbiji za pevanje uz gusle znaju samo starije generacije muškaraca, dok u istoĉnoj Srbiji podaci o nekadašnjim guslarima ţive u sećanju samo najstarijih generacija. Epske se pesme pevaju i u nekim delovima Vojvodine, ali se instrumentalna pratnja izvodi na tamburi samnici (samica). Sve istorijske prekretnice od Nemanjića i Mrnjavĉevića, do poslednjeg, narodnooslobodilaĉkog rata i do perioda izgradnje, našle su svoj izraz u epskoj pesmi. Ova, skoro jedina vrsta vokalno-instrumentalne prakse u muziĉkoj tradiciji ima svoj naĉin izvoĊenja. Guslar ne peva sam za sebe, već uvek ima auditorijum. Najĉešće se peva na sedeljkama, slavama, svadbama, a posebno na saborima, tamo gde uvek ima velikih skupova. Otuda guslar mora da bude višestruka umetniĉka liĉnost. Pored toga što treba da bude dobar pevaĉ i vest sviraĉ, on mora da ima dobro pamćenje, da ume da improvizuje i da svojom mimikom, gestovima i ĉitavim drţanjem deluje na slušaoce. Uloga instrumenta je da podrţi glas ĉija boja mora da se identifikuje sa instrumentalnom, a sviranje povezuje pevane odlomke, kad pevaĉ prekine da bi se odmorio. Epska pesma poĉinje redovno instrumentalnim uvodom i instrumentalno se završava. Napev je silabiĉkog karaktera; poetski tekst svakog deseteraĉkog stiha smešten je u mali muziĉki oblik koji odgovara jednoj muziĉkoj reĉenici. To su u isto vreme i najopštije konstante epskog pevanja. Tonski niz u jednoj pesmi obuhvata 3—6 (nekad i više) tonova, što već spada u melodijsko variranje; veći broj tonova u muziĉkoj reĉenici nagoveštava završetak pevanog odeljka, lposle ĉega sledi kraći ili duţi instrumentalni intermezzo. Finalis (g ) je ĉest završetak pevanog deseterca, ali se pojavljuje i ton/1 kao i a1 u istoj funkciji. Ovaj neustaljeni finalni ton muziĉkih fraza odraţava se i na stabilnost poĉetnog tona svake sledeće muziĉke reĉenice, pa su na taj naĉin i poĉetni tonovi promenljivi. Otuda i melodijska linija tokom pevanja podleţe većim ili manjim promenama. Sve ove pojave neustaljenog ili promenljivog karaktera spadaju u oblast melodijske improvizacije. Završni stih se po pravilu peva u usporenom rubato tempu, ĉime se ob-
likuje kraj epske pesme posle koga sledi kratak instrum završetak. Vokalna i instrumentalna deonica najĉešće su iJentiĉ tonskoj visini, boji i intenzitetu. Karakteristiĉno ukrštan sova u dvoglasnoj vokalnoj praksi (zapadna Srbija) moţe pojavi i u epskom vokalno-instrumentalnom izvoĊenju. Me postoji u centralnoj Srbiji (Šumadija, Toplica, Levaĉ) kod : guslara jedna posebna praksa pevanja epskog deseterca, naĉin, iako silabiĉan, mnogo je manje razgovetan i raţi Od svakog se deseterca ispeva po devet prvih slogova, na dc se završi muziĉka fraza, sledi pauza, a desetim slogom 1 sledeća muziĉka reĉenica. Na taj naĉin prvi ispevan stih ims slogova, poslednji jedanaest, a svi izmeĊu njih po deset, strukturi:
I
22 MUZIČKA FRAZA
MUZIČKA
FRAZA
1 + 4+5
1+4 +5
4+6
4 +6
DESETERAC
DESETERAC
MUZIČKA
FRAZ A
1+4 + 5 4 +
Ovaj naĉin epskog pevanja u narodu se naziva starijim, i s se danas manje popularnim. ■ Pored ovih starijih muziĉkih slojeva postoji u Srbiji i muziĉko nasleĊe koje svoje poreklo vezuje za kulturne te] Istoka donesene ratnim ekspanzijama Turaka na Balkan od XIV v. Osvajanjem srpske teritorije turska vojska pri je naseljavala gradove, te dovodila svoju administraciju z; sa porodicama. U ovakvoj zajednici dveju velikih etniĉkih j Srba i Turaka, poĉela su da se vrše u gradovima srpskog ju lika kulturna pomeranja i promene u kojima se i narodna n razvijala i menjala na svojstven naĉin. Promene u narodno ţici toga vremena prikazuju se kao oblici transformacija, muziĉkog tako i društvenog karaktera. Promene muziĉkil menata: razvijenije melodijske linije, lestviĉni sistemi, 1 melizmatika, raznovrsnost ritma i dr., stvorile su izrazite sloj u vokalnoj i instrumentalnoj muzici. (Niš, Vranje, Pri MeĊutim, promene van muziĉkih osobina, vezanih za dru ţivot, isto su tako bile duboke i fundamentalne: J) = 138 Zapisala R.Petrović
f en r
23 Gaj -
w gaj -
gaj -
ta -
ve - de,
lu -
tan ti _
do,_
Ji y IU na___
gaj-
tan ti ___
ve-če, mo- ri, ___
če-
rfa
lo,
če~
U društveno-ekonomskim i kulturnim promenama toga vre razvio se i novi sloj narodne pesme, svojstven graĊanskoj, vaĉko-zanatlijskoj klasi, pa s pravom nosi naziv gradska na, pesma. U okvirima te gradske narodne muzike poĉinje da s> guje poseban oblik grupnog instrumentalnog muziciranja, znatog na jugu Srbije kao ĉalgije. Prvobitno troĉlani sastav je po funkciji posebne vrste instrumenata, za melodiju, za pr i za ritam. Vremenom se broj sviraĉa u ansamblu menjao, odr povećavao, ali je naĉin izvoĊenja saĉuvao karakteristike mi ranja u zatvorenom prostoru. Otuda trio — dve zurle i tupan je pratio igre na otvorenom prostoru, nikad nije bio nazivan gidţijskim. Naporedo sa razvijanjem instrumentalnih ansambala i hovih repertoara, razvija se nova kategorija sviraĉa i pevaĉ profesionalaca. U Srbiji su to doskora bili Cigani (Romi). V< muzikalni i daroviti sviraĉi, oni su stalno popunjavali svoj mu fundus lokalnim repertoarima, i kao inovatori rasejavali ga s gde su dolazili. Posebno je vaţna ĉinjenica da su Cigani na n: tlu prihvatili sve one muziĉke instrumente ĉije se poreklo vi za Istok (zurle, ćemane, tambure, daire, def, tarabuka i dr nikad nisu bili sviraĉi na gajdama, sviralama ili duducima, rajući na tehniĉki savršenijim instrumentima i u toj oblasti i su ulogu inovatora. .;
SRPSKA MUZIKA Vojvodina. Narodna muzika Srba u Vojvodini odraz je kulture višeetniĉke zajednice i njenog specifiĉnog razvitka. Njena osnovna karakteristika je grupno muziciranje (pevanje i sviranje) zasnovano na troglasnim ili ĉetvoroglasnim harmonijama. Ova vrsta višeglasja umnogome se razvila pod uticajem starih jednorednih ili dvorednih harmonika nemaĉkih doseljenika, kao i pod uticajem velikog broja pevaĉkih društava u kojima se glas kultivisao i uho navikavalo na sazvuĉja terce, kvinte, sekste ili oktave. MeĊutim, iako je narodna muzika relativno brzo primila nove forme svog umetniĉkog izraza, ona je skoro do danas zadrţala svoje starije funkcije u okvirima društvenog ţivota. Ustaljene forme društvenog ponašanja dugo prenošene s kolena na koleno predstavljaju sistem u kome ništa nije bilo prepušteno sluĉaju, a u kome je i narodna muzika imala svoje prilike i mesta, prateći ljudski ţivot i rad, veselja, zabave, tuge i ţalosti. Te prilike, koje su predstavljale društveno kulturna zbivanja, Vojvodani svrstavaju u dve kategorije, u male i velike prilike. Kad se dete rodi, krštava, slavi rogalj ili ćošak i si. bile su male prilike. Velike prilike na kojima se pevalo, sviralo i igralo, bile su nedelje, blagdani i svadbe. Zalazeći još dublje u funkcije narodne muzike, kod Banaćana na primer, nailazimo na novu kategorizaciju po mestu izvoĊenja. Dom, sokak i kafana predstavljali su tri glavna mesta za šire društveno komuniciranje, pa narod deli muziku na domaću, sokaĉku i kafansku. U prvu kategoriju spadaju pesme koje su se izvodile u kući. U tim domaćim, intimnijim prilikama, i malim i velikim, pevale su se razne pesme, veselo ali tiše i mirnije. Takve prilike nisu prolazile bez sviraĉa, ali je to mahom bio neko od ukućana ili iz rodbine. Pored velikog broja raznih pesama u ovim prilikama pevale su se i hajduĉke epske pesme koje danas ţive još samo u sećanju najstarijih ljudi. Instrumentalna pratnja izvodi se na tamburi samnici, a poznato je da se ranije pevalo uz gusle.
427
Pored ove vremenske kategorizacije postoji kod Banaćana, na primer, još i podela sokaĉkih pesama prema naĉinu izvoĊenja, tj. da li pevaĉi stoje i pevaju, ili hodaju i pevaju. Prva se grupa zove pesme kad se stoji u mestu, a druga kad se ide sokakom ili u 'odu. Sve pesme u 'odu zvale su se bećarci. Prema objašnjenjima kazivaĉa sa terena, bećarci su se pevali na samo dve do tri melodije, odnosno dve do tri sorte ili arije, ili, kako kaţu u istoĉnom Banatu, na dva glasa. Ove sorte bećaraca razlikovale su se meĊu sobom po melopoetskoj strukturi, pa otuda meĊu bećarcima imamo sedmerce (4 + 3), osmerce (3 + 2 + 3) i deseterce (4 + 6). Ova tradicijom ustaljena melopoetska forma bećaraca predstavljala je svakako veliku mogućnost za darovitog pojedinca da u momentu inspiracije improvizuje nove tekstove, pa otuda moţda ovoliko bogatstvo tekstova i njihovih varijanata na mnogo manje melodijskih okosnica: Zapisala R. Petrovi ć.VrSac
J»=120 Bećarac
u j j) pi r - r g 1 r Si - noć mi
dra
gi
do -
la -
zi,
»Kućna'i Povliš.Vršac Zapisala A.Matović J=60
24
i gro-li
se
vra - ni
ko -
gro -
J> -TJ J J ko -
-
-
-
-
nji
Drugu kategoriju, moţda najobimniju, ĉine sokaĉke pesme. Ove su se pesme pevale pod vedrim nebom, na sokaku, bile su tvorevine veselih devojaĉkih i momaĉkih raspoloţenja i predstavljale su brojni repertoar u kome se taĉno znalo kako, šta i kad se peva. Sokaĉke pesme su imale široki društveno-zabavni karakter i uglavnom su bile vezane za period momkovanja i devovanja. Repertoar sokaĉkih pesama bio je izvanredno bogat, jer je ĉesto ispunjavao vreme od popodne do zore. MeĊutim, u okviru tog velikog broja pesama i melodija, postojala je dublja organizacija koja je izvesne pesme — više po tekstovima nego po melodijama — i vremenski opredeljivala. Posle pozivarske pesme devojkama da doĊu na sokak ili bar da izaĊu na prozore, pevale su se pesme koje odgovaraju vremenskom periodu »uveĉe«, zatim »noću«, i potom, kad se momaĉko društvo dobro zagreje i raspoloţi, pesme »u zoru«:
bo- lan sam
i
la
na
- - za -
Ďi,
va. _
Zapisala R. Petrović,Vel.Srediste,Banat
>f I fr] f Sista-
noć
P0f ma-
la
sve-li- kim jo-
ma- la ma - la
rr r r 0-
s ve- l i kim stave - li - kim do -
ja- la,_ .pa - la,
r r rr se
ma -
la
ve - li - kim
do -
so - - - kak
J -
ra -
g
pa be-
ga -
urrr
27 ifo 1Si
»Pozivarska«,Vr5ac Zapisala A.Matović
m cu - ro ____
te- be
J=60 Banatski bećarac
si- noć pa se
25
ja , _ za
cu - ro ____
be -
la
jT
Treću grupu ĉine kafanske pesme, koje izvode uglavnom tamburaški orkestri, a i harmonikaši. Prvobitno kafana je predstavljala stecište i sastajalište mladih ljudi zimi, kad je hladno i kad nije moglo da se ide na rogalj, i još manje da se dugo stoji na ćošku, pa se logiĉno i repertoar sa rogljeva preneo u kafane. MeĊutim, razvitkom tamburaških zborova koji su vremenom prerastali u poluprofesionalne i profesionalne sastave, širio se i njihov repertoar, pa otuda ima veoma mnogo kafanskih pesama koje su donesene iz drugih krajeva. Instrumentalna muzika. Smatra se da broj muziĉkih instrumenata u Srbiji nije velik, ali ipak postoje sve glavne vrste
lo,_
SRPSKA MUZIKA
428
i tipovi. U narodne muziĉke instrumente ubrajaju se svi instrumenti na kojima se tradicionalno izvodi narodna muzika. Oni mogu biti proizvodi kućne radinosti, deĉjih ruku, seoskih majstora ili fabriĉke proizvodnje. Izgleda da se meĊu deĉjim muziĉkim instrumentima nailazi na najveću raznovrsnost. Svako godišnje doba daje deci nove materijale za graĊenje muziĉkih instrumenata sezonskog karaktera. To su svirale od vrbe, zove, truba —■ borija od mlade kore drveta, od ţitne stabljike, trava i list, guslice od kukuruzovine i dr. Osim guslica svi navedeni instrumenti pripadaju grupi aerofonih muziĉkih instrumenata. Istoj grupi pripada i najrasprostranjeniji i najkarakteristiĉniji inFRULAŠ, okolica Soko Banje strument u Srbiji svirala, koja i danas uţiva veliku popularnost. Pripada podgrupi labijalnih svirala sa bridom. Ima šest rupica za prebiranje tonova i jednu glasnicu. Pravi se od šljivovog, drenovog ili javorovog drveta, a ukrašava paljenim ukrasima, oplitanjem ţicom ili rezbarenom ornamentikom. Ima ih raznih veliĉina od kojih zavisi visina tonova. Manji instrumenti se zovu: svirala, svirajka, sviralja, frula, flura (kod Vlaha u istoĉnoj Srbiji), a duţi se skoro svuda zovu duduk. U tip labijalnih svirala sa koso zarezanim piskom spadaju dvojnice. Rupe — glasnice nalaze se na prednjoj strani, na kojoj su i rupe za prebiranje tonova. Njih ima sedam: ĉetiri na levoj i tri na desnoj strani. Dvoglas koji se na dvojnicama izvodi zavisi od tipa dvoglasa oblasti iz koje one potiĉu. U tip svirala sa jednostrukim jeziĉkom spadaju paljke, surle, lejka i gajde. Prve tri se prave od tikve sa duţom drškom na kojoj su rupice za prebiranje, a korpus tikve koji je otvoren, sluţi kao rezonator. Pisak se uglavljuje posebno. Gajde su nekada bile rasprostranjene po celoj Srbiji kao i svirala. Danas ih ima u istoĉnoj i juţnoj Srbiji, a u zapadnoj se samo pamti da ih je nekada bilo skoro svuda. Glavni delovi gajda su: meh ili mešina, prebiraljka ili gajdenica, duvaljka ili dulić i prdak ili prdaljka. Meh se najĉešće pravi od prevrnute jareće koţe. Zavisno od gajdenice postoje u praksi dva tipa gajdi: gajde sa jednocevnom gajdenicom, rasprostranjene po jugoistoĉnoj Srbiji, i gajde sa dvocevnom gajdenicom, rasprostranjene po ostalim krajevima i u Vojvodini. VojvoĊanske gajde imaju još i meh za naduvavanje laktom. Prebiraljka sa rupicama sluţi za sviranje melodije, druga prebiraljka proizvodi prateći ton koji se tokom sviranja prekida (kvarta ispod osnovnog tona), a prdaljka bez prekida svira donju oktavu od osnovnog tona. Gajde su bile sastavni deo svake sveĉanosti, svadbe, sabora i drugih veselja. Njihova je funkcija bila uglavnom da sviraju za igru i da stvaraju dobro raspoloţenje. Postoje podaci da su gajde pratile ţetvene radove u polju u vreme kad se ţelo srpom (zapadna Srbija). Inaĉe, one su jedini muziĉki instrument koji se javlja kao pratnja obredne igre u koledarskim obiĉajima. Od aerofonih muziĉkih instrumenata sa dvostrukim jeziĉkom veoma su
PALJKARI, selo Trnava, Zlatibor
poznate bile zurle (u paru) sa tupanom ili bubnjem. Ovaj 1 stav i danas saĉuvao na Kosovu i ponegde u juţnoj Srb Kordofoni muziĉki instrumenti zastupljeni su u oba ti naĉinu kako proizvode tonove. Gusle pripadaju tipu gu> instrumenata, a tambure tipu trzaĉkih instrumenata. Od me nofonih muziĉkih instrumenata poznat je veliki bubanj (n; Srbije tupan) kao pratilac zurli ili »bleh« muzike. Bubnjić SE pominje zajedno sa sviralom, a doboš, u ĉisto društvenoj fu predstavljao je pozivni signal za okupljanje ljudi da bi im se stile vaţne mesne vesti. Osim svirale, tradicionalni muziĉki instrumenti sve vii staju i polako ustupaju mesto savremenijim, novijim fa proizvodnje. Jedan od najpopularnijih je svakako ham, dominantni instrument u svakom folklornom sastavu, pore rinete, violine i kontrabasa. U poslednje vreme kontrabas sv zamenjuje elektriĉna gitara. Od većih instrumentalnih sastava u uţoj Srbiji, poseb popularni bleh orkestri ili trubaĉi koji broje 6—14 ĉlano1* Rad na prouĉavanju narodne muzike. Od prvog s ljaĉkog interesovanja za narodnu muziku u XIX v. do dan; kompleksnog prouĉavanja, ne samo sa muzikološkog, već i sa tveno-kulturnog aspekta, mogu se uoĉiti nekoliko faza k( formirale put od srpske muziĉke etnografije do etnomuziko Prve zbirke narodnih melodija pojavile su se u XIX v. iz pi Mireckog, E. Kolarovića, A. Kaiauza i dr., a posebno Ko\ Stankovića. Melografskom radu prvih srpskih muziĉara dodati i rad hrvatskog muzikologa F. Kuhaĉa koji je u ono ■ zabeleţio blizu tri stotine melodija iz Vojvodine i Srbije. Od samog poĉetka XX v. melografski rad postaje pr& i sistematskiji, ali još uvek predstavlja individualne napor
DVOJNICE
.
;
jedinih muziĉara. Tom periodu pripada mesto Stevana Mokr, Vladimira Dordevića i Ţivojina Stankovića. Ako je u XIX \ na prouĉavanju narodne muzike predstavljao samo sakup muziĉke grade i njeno beleţenje, od poĉetka XX v. pojavlji već izvesna nauĉna nadgradnja u obliku etnografske dokum ĉije (2. Stanković), prvih oblika sistematizacije i skromnih pol muziĉke analize (S. Mokranjac i V. ĐorĊević). Period izmeĊu dva rata doneo je mnogo zrelija shvata znaĉaju rada na prouĉavanju narodne muzike, i dublje za u materiju. Trojica istaknutih kompozitora, Miloje Mile Košta Manojlović i Petar Konjović, ulaţu velike napore da ] ĉavanje narodne muziĉke tradicije uvrste u red nauĉnih disci] Tako je rad u ovom periodu bio pre svega obeleţen neposre terenskim prouĉavanjem i prikupljanjem narodnih meli Pored toga pojavljuje se i znatan broj etnomuzikoloških si koje su tumaĉile i objašnjavale našu narodnu muziku i sa as tonske psihologije, estetike i istorijske muzikologije. Med krajnji ciljevi ovoga rada nisu bili usmereni ka iskljuĉivoj o nauke, već umetniĉkom stvaranju. Ovom periodu pripada i delatnost sestara Ljubice i Danice Janković na zapisivanju i \ ĉavanju narodnih igara. One su ustanovile svoj poseban si zapisivanja pokreta, koji je obuhvatao oblik, tip, stil i ter igranja. Osam objavljenih knjiga sa više od 900 zapisanih i sadrţe i niz teoretskih ĉlanaka i studija u kojima je narodna posmatrana i prouĉavana u ĉitavom kulturnom kontekstu. I muzikološki rad u posleratnom periodu predstavlja donekle rodni kontinuitet predratnih napora, ali dobija i nove usloi dalji razvoj. God. 1948 u Beogradu se osniva »Muzikološki institv sastavu SANU, koji je u Srbiji prvo središte organizovane ĉno-istraţivaĉke delatnosti na polju srpske muziĉke istorije i < muzikologije, muziĉke teorije i estetike. Rad u »Odseku za mu folklor« (kasnije za etnomuzikologiju) poĉinje sistematski d razvija u pogledu terenskih ispitivanja i snimanja narodne zike, i u pogledu teorijskih studija o karakteristikama srpske rodne muzike. i
a N
: i-
PASTIR S DVOJNICAMA. Detalj freske Kristovo roĊenje, manastir Gradac, XIII st.
1
SRPSKA MUZIKA Središna liĉnost posleratnih prouĉavanja narodne muzike bio j e Miodrag Vasiljević, ĉiji se rad razvijao u tri nivoa. Metodom neposrednog terenskog prouĉavanja prikupljao je muziĉku graĊu sa svom potrebnom dokumentacijom. SreĊivanje te graĊe i njeno melo-grafisanje predstavljaju drugi nivo Vasiljevićevog rada. Izvanredni smisao za zapisivanje i preciznost u radu stvorili su 4 zbornika sa oko 2000 melodija GAJDAŠ iz Svrljiga narodne muziĉke tradicije Srbije, Makedonije i Crne Gore. Treći nivo Vasiljevićevog rada nadovezuje se na prva dva i predstavlja logiĉan produţetak rada istraţivaĉa--nauĉnika. Na osnovu dubokog poznavanja ne samo srpske već i juţnoslovenske narodne muzike, razvijaju se njegove teorijske rasprave o problemima ritma, tonalnih osnova i muziĉke terminologije. Dalji rad u oblasti etnomuzikologije postepeno se menjao. Muzikološki pristup polako je ustupao deo svog mesta etnološkom, odnosno istorijskim, kulturnim, društvenim i funkcionalnim dimenzijama i njihovim meĊuakcijama, posmatrajući i prouĉavajući narodnu muziku kao sastavni deo narodnog ţivota, kulture i ljudskog ponašanja. Tako se rad u ovom periodu usmerava na ispitivanja muziĉke dijalektologije pojedinih srpskih etniĉkih oblasti u kulturnom kontekstu, na prouĉavanje funkcionalnosti narodne muzike, njene tipologije i stratigrafije, prilazeći genetiĉkim tumaĉenjima tamo gde je to moguće. Prilazi se takoĊe ispitivanju i tumaĉenju pojedinih muziĉkih svojstvenih idioma kao što je sekundni dvoglas planinaca ili strukturalni odnos muziĉkog oblika i oblika stiha u njemu, itd. Organološki problemi posebno privlaĉe paţnju etnomuzikologa, utoliko pre što se na tom polju u ranijim periodima veoma malo radilo. Sistematsko prouĉavanje srpskog narodnog instrumentarija obuhvata pojedine narodne instrumente koji su još u upotrebi, a i one ĉije postojanje potvrĊuju arheološka nalazišta, fresko slikarstvo i ikonografski izvori. Rad na prouĉavanju narodnih igara u ovom periodu, okuplja postepeno više mladih struĉnjaka, sledbenika sestara Janković, njihove metode, pristupa i sistema zapisivanja. Prilazilo se pre svega detaljnijem beleţenju i prouĉavanju narodnih igara pojedinih uţih etniĉkih oblasti Srbije. Višestruki aspekti prouĉavanja (istorijski, etnološki, strukturalni, kinetografski, koreološki, funkcionalni itd.) stvorili su bitne uslove za razvoj i primenu komparativnog metoda u ovoj nauĉnoj grani. Ra. Pć. ZBIRKE NARODNIH MELODIJA: K. Stanković, Srbske narodne pesme udesene za pevanje i klavir, Beĉ 1859. — Isti, Srbske narodne pesme, Beĉ 1862. — Isti, Srbske narodne pesme, Beĉ 1863. — F. Kuhaĉ, Juţno-slovjen-ske narodne popievke (5 knj.), Zagreb 1878, 1879, 1880, 1881 i 1941. — T. Bušetić i S. Mokranjac, Srpske narodne pesme i igre sa melodijama iz Levĉa, Beograd 1902. — L. Kuba, Slovanstvo ve svych zpŠvech, Pisnš jihoslovanske, Serbske z kralovstf, Praha 1923. — V. DorĊević, Srpske narodne melodije Juţne Srbije, Skoplje 1928. —• Isti, Srpske narodne melodije predratne Srbije, Beograd 1931. —■ Lj. i D. Janković, Narodne igre (8 knj.), Beograd 1934, 1937, 1939, 1948, 1949, 1951, 1952 i 1964. — Af. Vasiljević, Jugoslovenski muziĉki folklor I (Kosmet), Beograd 1950. •— Af. Vlajin, Cantece populare (3 sv.) Vršac 1950, 1953. — Ţ. Stankoviĉ, Narodne pesme u Krajini, Beograd 1951. —• B. Bartok i A. Lord, Serbo-Croatian Folk Songs, New York 1951. — Af. Vasiljević, Jugoslovenski muziĉki folklor (Makedonija), Beograd 1953. — Isti, Narodne melodije iz Sandţaka, Beograd 1953. — Af. Ilijin, Slovenske l'udove tance vo Vojvodina, Petrovec 1953. — Af. Debeljak i Af. Ilijin, MaĊarske narodne igre iz Vojvodine, Novi Sad 1953. — O. Timko, Naša pisnja (3 sv.), Ruski Krstur 1953, 1954- — Af. Parry i A. Lord, Srpskohrvatske junaĉke pjesme, Beograd i Cambridge 1953. — K. Manojlović, Narodne melodije iz istoĉne Srbije, Beograd 1953. — Af. Vasiljević, Narodne melodije leskovaĉkog kraja, Beograd 1960. — JY. Hercigonja i Đ. Karaklajić (urednici), Zbornik partizanskih narodnih pesama, Beograd 1962. — Af. Vasiljević, Narodne melodije Crne gore, Beograd 1965. —■ S. Mokranjac, Zapisi narodnih melodija, Beograd 1966. —■ Af. Vasiljević, Jugoslovenske narodne pesme iz Sandţaka po pevanju Hamdije Šahin paŠića iz Pljevalja, Muzika (Moskva), 1967.— R. PetroviĆ, Narodne melodije iz Hanske oblasti, Vranjski glasnik, 1971. LIT.: K. Manojlović, Muziĉke karakteristike našeg juga, Sv. C, 1925, 5 i 6. — Af. Milojević, Muziĉki folklor, njegova kulturno-muziĉka vaţnost, Muziĉki ĉlanci i studije I, Beograd 1926. — V. Đordević, Nekoji deĈiji narodni muziĉki instrumenti, Sv. C, 1928, 5. — Af. Milojević. Narodna muzika juţne Srbije, Beograd 1928. •— K. Manojlović, Gusle i guslari, Muzika, 1928, 1. — Isti, Muziĉko delo našeg sela, Naše selo, 1929. — V. Đordević, Ogled bibliografije srpske narodne muzike, Glasnik etnografskog muzeja u Beogradu, 1931. — Isti, Naš narodni ţivot (knj. VI i VII), Beograd 1933. —■ K. Manojlović, Svadbeni obiĉaji u Peći, Glasnik Etnografskog muzeja u Beogradu, 1933. — Af. Milojević, Za tragom narodne melodije našeg Juga, Muziĉke studije i ĉlanci II, Beograd 1933- — K. Manojlović, Svadbeni obiĉaji u Debru i Ţupi, Beograd 1935. — Af. Milojevićy 0 tipu narodnih melodija Juţne Srbije i njihovoj izraţajnoj snazi, Srpski knji -
429
ţevni glasnik, 1939, 9. —■ P. Konjović, Muziĉki folklor, njegova vrednost, ĉistoća i interpretacija, Knjiga o muzici, Novi Sad 1947. — 5. Lazarević, Muziĉki folklor Boke Kotorske, Spomenik SANU, CIII, Beograd 1953. —• Af- Ilijin, Narodne igre u Boki Kotorskoj, ibid. — P. Konjović, Miloje Milojević — kompozitor i muziĉki pisac, Beograd 1954. — Lj. i D. Janković, Prilog prouĉavanju ostataka orskih obrednih igara u Jugoslaviji, Beograd 1957. —■ M. Ilijin, MeĊusobni uticaji narodnih igara raznih etniĉkih grupa u Prizrenu, Rad IV kongresa folklorista Jugoslavije u Varaţdinu 1957, Zagreb 1959.— Ista, Sistem zapisivanja narodnih igara sestara Janković, Rad kongresa folklorista Jug oslavije na Bjelašnici 1955 i u Puli 1952, Zagreb 1958. —■ Af. Vasiljević, Kvalitativne funkcije tonova u tonalnim osnovama našeg muziĉkog folklora, Treći kongres folklorista Jugoslavije, Cetinje 1958. — O. Mladenović, Prilike i mesta za igranje u Srbiji, ibid. — Af. Vasiljević, Muziĉki folklor u zajeĉarskom kraju, Rad V kongresa Saveza folklorista Jugoslavije u ZajeĈaru i Negotinu 1958, Beograd 1960. —■ Af. Ilijin, Narodne igre u Timoĉkoj krajini, ibid. — 5. Vukosavljev, Tragom revolucionarne i borbene pesme po Vojvodini, Rad VI kongresa Saveza folklorista Jugoslavije na Bledu, Ljubljana 1960. — Đ. Karaklajić, Revolucionarna pesma u Srbiji, Zbornik radova SANU, LXVIII, Beograd 1960. — R. Petrović, Narodni melos u oblasti Titovog Uzica, Rad VIII kongresa folklorista Jugoslavije u Titovom Uzicu 1961, Beograd 1961. — Af. Ilijin, Narodna orska umetnost oblasti Titovog Uzica, ibid. —■ T. Vukanović, Musical culture among the Gvpsies of Yugoslavia, Journal of the Gypsy Lore Societv, London 1962. — O. Mladenović i Af. Ilijin, Narodne igre u okolini Beograda, Zbornik Etnografskog instituta, Beograd, 1962. — E. Kiraly, MaĊarske narodne pesme, Novi Sad 1962. — D. Dević, Nove »narodne« pesme, Rad IX kongresa Saveza folklorista Jugoslavije u Mostaru i Trebinju 1962, Sarajevo 1963. — Af. Ilijin, Obredno ljuljanje u proleće, ibid. — R. Petrović, Narodne melodije u prolećnim obiĉajima, ibid. —■ Ista, Metoda merenja intervala u narodnim melodijama, Narodno stvaralaštvo, 1963, 6. — D. Dević, Dijakritiĉki znakovi u zapisivanju naših narodnih melodija, ibid. — R. Petrović, Two Stvles of Vocal Music in the Zlatibor Region, The Journal of the IFMC, 1963. — D. Dević, Okarina, Rad VII kongresa folklorista Jugoslavije u Ohridu 1960, Ohrid 1964. — R. Pejović, Scene s muziĉkim instrumentima na našim spomenicima, ibid. — A. Gojković, O srpskim sviralama — jedinkama, ibid. — Z. Marković, Izrada frula u Banatu, ibid. — Af. Vasiljević, Funkcije i vrste glasova u srpskom narodnom pevanju, ibid. —• 5. Zeĉević, Jedan zlatiborski duvaĉki instrument, ibid. — D. Dević, Naša narodna muzika na gramofonskim ploĉama, Rad X kongresa Saveza folklorista Jugoslavije na Cetinju 1963, Cetinje 1964. — A.Gojković, Cigani i muzika, Narodno stvaralaštvo, 1964, 9—10. —■ D. Dević, Melodije Vukovih pesama, ibid. — R. Petrović, Narodna muzika Jadra, Glasnik Etnografskog muzeja u Beogradu, 1964, 27. — Ista, Narodna muziĉka tradicija u komuni Leposavić, Glasnik Muzeja Kosova i Metohije, 1964. — O. Mladenović, Jedan istorijski izvor za prouĉavanje narodnih igara 18. veka, Rad vojvoĊanskih muzeja, 1964, 12. — R. Petrović, The Oldest Notation of Folk Tunes in Yugoslavia, Studia Musicologica, Tomus VII. fasc. 1—4, Budapest 1965. — Ista, Pevanje u Vukovom Jadru danas, Annali Filološkog fakulteta, Beograd, 1965 , — Ista, Narodni melos Vukovog Jadra, Glasnik Etnografskog muzeja u Beogradu, 1965. — P. Bingulac, O muziĉki lepom u folkloru, Rad XI kongresa Saveza folklorista Jugoslavije u Novom Vinodolskom 1964, Zagreb 1966. — S. Zeĉević, Igre našeg posmrtnog rituala, ibid. — O. Mladenović. Glavne odlike razvitka narodnih igara Krajine i Kljuĉa, Razvitak, Zajeĉar 1966, 4 —5. — Ista, Neke zakonitosti kretanja narodnih igara u centralnoj Srbiji posle revolucije, Glasnik Etnografskog instituta u Beogradu, 1966. — Af. Vlajin, Karakteristike muziĉkog folklora iz okoline Negotina, Razvitak, 1967. 6. — D. Nedeljković i 5. Dirnitrijević, Crnotravske i leskovaĉke narodne pesme oslobodilaĉkog rata, SANU, LXXIX, Beograd 1967. — R. Petrović, Ethnomusicologv in Yugoslavia, Zvuk, 1967, 77—78. — D. Dević, Odnos ritma stiha i napeva simetriĉnog osmerca, Rad XII kongresa Jugoslovenskih folkloristov, Celje 1965, Ljubljana 1968. —■ Af. Ilijin, Uvodna reĈ za .diskusiju o prednacrtu strukturalne analize narodnih igara, ibid. — O. Mladenović, Razvitak Moravca za poslednje dve decenije, ibid. — Z. Vasiljević, Struktura deseteraca u crnogorskim narodnim pesmama, ibid. — J3. Vlahović, Momenti folklorizacije jedne pesme rata i revolucije, ibid. — D. Dević, Nove »narodne« pesme-kompozicije »zlatne ploĉe«, Rad XIII kon gresa Saveza folklorista Jugoslavije u Dojranu 1966, Skopje 1968. — O. Mla denović, Jedan vid tradicionalne hijerarhije u makedonskom oru, ibid. — E. Kiraly, Zajedniĉke crte i uzajamne veze srpskohrvatske i maĊarske narodne muzike u Vojvodini, ibid. — K. Babić, Prilog problema tonalnih osnova našeg muziĉkog folklora, ibid. — Lj. Janković, Problem i teorija pojedinaĉne aritmiĉnosti u ritmiĉnosti celine izvoĊenja orske igre i melodije, Beog rad 1968. — R. Petrović, The Concept of Yugoslav Folk Music in the Twentieth Centurv, The Journal of the IFMC, London 1968. — Ista, Mesto etnomuzikologije u Ju goslaviji, Zvuk, 1968, 87—88. — V. Vuĉković, Osobenost tikveŠkog muziĉkog folklora, Studije, eseji i kritike, Beograd 1968. — O. Mladenović, Orske pesme i njihovo mesto u sistematizaciji srpskohrvatskih narodnih pesama, Narodno stvaralaštvo, 1968, 26—27. —■ A. Gojković, Narodni muziĉki instrumenti u Vukovim delima, Etnološki pregled u Beogradu, 1968, 8—9. — D. Dević, Na rodna muzika Negotinske krajine, Glasnik Etnografskog muzeja, Beograd, 1969, 31—32. — Isti, Rikalo — bušen — pastirska truba u istoĉnoj Srbiji, Razvitak, 1969, 6. — Z. Vasiljević, Koštanine pesme po zapisu Miodraga Vasiljevića, Glasnik Narodnog muzeja u Vranju, 1969. —■ O. Mladenović, Bora Stanković i orska tradicija, ibid. —■ Isti, Neke zakonitosti kretanja narodnih igara u cen tralnoj Srbiji posle revolucije, Glasnik Etnografskog instituta u Beogradu , 1969. — Af. Slijepĉević, Samobor, selo u gornjoj Hercegovini —■ kola, igre, pesme i muziĉki instrumenti, Akademija nauka i umjetnosti Bosne i Hercegovine, Sara jevo 1969. —• Af. Ilijin i D. Putnik, Plesovi panonske zone Vojvodine II, Zagreb 1970, 12. —■ R. Petrović, Odnos melodije i teksta u srpskim narodnim pesmama, Zbornik radova jugoslovenskih muzikologa, Moskva 1970. — S. Zecević, BegeĈ —• narodni muziĉki instrument od gline, Rad XV kongresa Saveza folklorista Jugoslavije u Jajcu 1968, Sarajevo 1971. — O. Mladenović, Neka pitanja metodo logije, klasifikacije i terminologije naših narodnih igara, ibid. — R. Petrović, Some Aspects of formal Expression in Serbian Folk Songs, Yearbook of the International Folk Music Council, Urbana 1971, 2. — D. Antonijević, Ovĉarska slava u jugoistoĉnoj Srbiji, Vranjski glasnik, 1971. — A. Gojković, Narodni muziĉki instrumenti u delima etnografskog karaktera Branislava NuŠića, ibid. — R. Petrović, Morfološke strukture srpskih narodnih pesama, Zbornik radova o Stevanu Mokranjcu, Beograd 1971. — D. Dević, Neke narodne melodije u »Rukovetima« Stevana Mokranjca, ibid. — Isti, SvrljiŠka »cevara« i njena limitrofna tipiĉnost, Narodno stvaralaštvo, 1971, 37 i 38. — Af. Ilijin, Narodni plesovi na Kosovu, Ivanĉan, Folklor i scena, 1971. —■ Ista, Narodni plesovi u Crnoj Gori, ibid. — Ista, Narodni plesovi u Srbiji, ibid. — Ista, Plesovi Voj vodine, ibid. — Lj. Janković, ProtivureĈnosti u ţivom stvaralaĉkom procesu orske tradicije, Glasnik Etnografskog muzeja SANU u Beogradu, 1971. — 5. Zeĉević, Poreklo i funkcija frikciono-membranofonih narodnih instrumenata u panonskim delovima Jugoslavije, ibid. — D. ĐsrĊević, Muzika u posmrtnom ritualu u nekim vlaškim selima oko Negotina, Razvitak, 1971, X. — Z. Marković, »Sviravka«, »Fluer« — svirala istoĉne Srbije, ibid., 1971, 5. — O. Mladenović, Vukov opis kraljiĉke igre, Kovĉeţić, Beograd 1971. — D. Dević, Razvrstavanje višeglasnih oblika (prilog problemu klasifikacije), Rad XVII kongresa Saveza udruţenja folklorista Jugoslavije Poreĉ 1970, Zagreb 1972. ■— 5. Zeĉević, Po kladne igre u Gruţi, ibid. —■ Af. Ilijin, Deca — ĉuvari orske tradicije, ibid. —-
430
SRPSKA MUZIKA
Munchenski psaltir (Beogradska kopija). Plesaĉi i sviraĉi, minijatura, XIV st. i?. Petrović, Dvoglas u muziĉkoj tradiciji Srbije, ibid. —■ Ista, Srpski narodni muziĉki instrumenti, Pro mušica, 1972, 59, 60. — N. Hercigonja, O partizanskim narodnim pesmama, Napisi o muzici, Beograd 1972. ■—• Isti, »Ţivi fosili«, ibid.—• R. Petrović, Etnomuzikološka prouĉavanja u Srbiji, Srpska muzika kroz vekove, Beograd 1973. — A. Matović, Rukopisne zbirke narodnih melodija u Mu zikološkom institutu, ibid. — R. Petrović, Tradicionalna muziĉka umetnost Srba, Razvitak, 1973, 6. — A. Gojković, Elementi za utvrĊivanje autentiĉnosti narodnih muziĉkih instrumenata, ibid. — O. Alladenović, Kolo u juţnih Slovena, Beograd 1973. — R. Petrović, Proces akulturacije u narodnoj muzici istoĉne Jugoslavije, International Review of Aesthetics and Sociologv of Music, Zagreb 1974. —■ Lj. Pešić, Narodni muziĉki instrumenti na Kosovu i Metohiji, Rad XIV kongresa folklorista Jugoslavije u Prizrenu 1967, Beograd 1975. —• O. Alladenović, Kolo na kolu kod balkanskih naroda, ibid. A. Mvić. UMETNIĈKA . Muzika feudalnog doba. Glavni izvori za rekonstrukciju srpske srednjovekovne muzike jesu istorijski i zakonski spisi pojedinih crkvenih pisaca, biografije ponekih srpskih vladara, prikazi instrumenata na freskama u crkvama i manastirima, zabeleške stranih putopisaca koji su prolazili kroz srpske krajeve i najzad sami malobrojni do danas saĉuvani muziĉki rukopisi. I izvesni arhivski dokumenti drţavno-administrativnog karaktera, hrisovulje i povelje vladara, takode daju podatke o pojedinim muziĉkim manifestacijama, a naroĉito su dragoceni zbog toga što ukazuju na muziĉku terminologiju koja je bila u upotrebi u staroslovenskom jeziku srpske recenzije. U periodu ranog i razvijenog feudalizma srpska i makedonska kultura vrlo se ĉesto ukrštaju, kao što se Srbi i Makedonci teritorijalno dopunjuju. Bavljenje muzikom kao profesijom pominje se u crkvenim zakonicima od kojih su po podacima najdrago ceniji »Nomokanon« u prevodu sv. Save (»Ilovaĉka krmĉija«) iz XIII v. i »Sintagmat« Matije Vlastara (XIV st.). U »Ilovaĉkoj krmĉiji« vrsta joculatora i mima naziva se i špilmanima, verovatno zbog toga što je u srpskim krajevima bilo i Nemaca koji su obavljali tu profesiju i sobom doneli i naziv za nju. Putujući zabavljaĉi, koji nose domaće nazive skomrah, gudec, sviralnik, svirac, praskavnik, a koji su i glumili i plesali i svirali, pojavljuju se ĉesto na srpskim feudalnim dvorovima, a najĉešće se sele iz dvora u dvor povodom nekih sveĉanosti. Kao i u crkvenim odredbama na zapadu Evrope tako su i ovde progonjeni od crkve, a na društvenoj lestvici zauzimaju poslednje mesto. Medu prvim poznatim imenima srpskih skomraha nalaze se Preda svirac i Dragan iz Priz-
rena, obojica iz XIV v., a stalne muziĉke kapele pominji dvorovima Stevana Prvovenĉanog, Cara Dušana i despota Lazarevića. Mnogobrojni domaći nazivi za pojedine instr toga vremena takode ukazuju na dosta razvijenu svetovi ziĉku praksu u feudalnom poretku. Iako danas nije rr potpuna identifikacija svih instrumenata, jer se jedan isi (npr. gusle ili pregudnica) odnosi na razliĉite instrumente, moţe zakljuĉiti da su u upotrebi bile sve vrste instrv. (gudaĉki, okidaĉki, duvaĉki, udaraĉki). Likovno prikazs lazimo ih kako u srednjovekovnom minijaturnom sli (»Srpska Aleksandrida«, »Munchenski psaltir« — oba iz 1 tako i na mnogim freskama i ornamentalnoj plastici ( Gradac, Kalenić, Studenica, Sopoćani, Graĉanica, ] Hopovo itd.). Srpska crkvena muzika srednjeg veka bila je nesi: pod uticajem vizantijske, što se moţe objasniti ne sam tiĉkom nego i kulturnom dominacijom Vizantije nad juţn venskim plemenima. Pominje se, doduše, kod mnogih sr& kovnih pisaca razlikovanje srpskog od grĉkog pojanja (sv u biografiji Nemanje, Teodosije u biografiji sv. Save) p; pojedini crkveni pisci XVIII v. (Jovan Rajić, Maksim R Grigoroviĉ-Barski) i dalje prave oštru razliku izmeĊu sr| grĉkog pojanja, ali usled nedostatka dovoljnog broja muziĉkih dela danas se još ne moţe sa pouzdanošću utv ĉemu je bila razlika. Nema sumnje da su taĉne i konstat; Wellesza da zajedniĉko poreklo, pa otuda i sliĉnost srp grĉkog pojanja treba traţiti u Siriji i Antiohiji odakle su c tekla. Iako su se u mnogim srpskim manastirima gajili oblici duhovne kulture, ipak je manastir Hilandar na Svete bio najuticajnije ţarište, naroĉito u pogledu muzike. MeĊu; uticajem i ukrštanjem nacionalnih naĉina pojanja u svetog manastirima (grĉkim, ruskim, bugarskim, gruzinskim, s itd.) nastalo je zajedniĉko, svetogorsko pojanje, koje je svoje posebne nacionalne varijante, a najĉešće su se pojak melodije na pojedinim nacionalnim jezicima. Medu mu rukopisima koji se i danas nalaze u Hilandaru (foto-kopije u . SANU), treba istaći stihire srpskim vladarima (MS312), u: stihire (MS 307, 309), kao i papadike, vrstu teorijskog mi spisa (MS 311). Svi preostali muziĉki dokumenti, rastur svetu, uglavnom pokazuju da su bile u upotrebi sve faze tijske neumske notacije, od ekfonetiĉke do kasnovizai kojim je pisan najveći broj rukopisa. Iako je evidentiran rukopis (MS 544) koji je datiran 1431, a nalazi se u mai Ivironu na Svetoj Gori, najznaĉajnijim spomenikom m kulture XV v., pisanim Kukuzelovom odnosno kasne tijskom notacijom, smatra se »Psaltikija* (zbornik pesama) r joj je kao autor potpisan Stefan Srbin, domestik (tj. nr horovoda) na dvoru Lazara Brankovića u Smederevu. Oc zbornika koji je nekada sadrţavao preko 300 folija (izge Narodnoj biblioteci u Beogradu 1941) danas je saĉuvano 12 strana u foto-kopiji; one sadrţe i teorijski deo, kao i dve sa srpskoslovenskim tekstom »Njinja sili nebesnije« i »Vak vidite«. — Dosta tek nedavno pronaĊenih i prouĉenih ruko] vizantijskom notacijom, a srpskoslovenskim ili grĉkim tei nalazi se u pojedinim inostranim bibliotekama. Medu nji rukopisi Atinske narodne biblioteke sa crkvenim pesmam su potpisali Joakim monah i domestik Srbije (XV v.), jeror Nikola Srbin i Isaija Srbin (XVI v.). Takode iz XVI v. je ment srpskog pojanja pod nazivom »Servikon«, koji se u Oxfordu (Bodleian Library). —> Crkvena muzika u Jugo. Srbija. Od vremena propasti srpske drţave, od XV pa sve do p XIX v., jedini tragovi muziĉke prakse Srba nalaze se u njanju pojedinih narodnih obrednih pesama i igara, kao i. lovanju guslara. Oni, poput antiĉkih rapsoda, ili sami ■ ljaju tekstove i melodije, ili prenose tuĊe, mahom iz naroi kupljene, većinom epske pesme koje opevaju slavne jun; prošlosti ili borbu naroda za nezavisnost. U porobljenoj dor oni su progonjeni kao nosioci rodoljubivih borbenih teţn roda, pa se zato tada za njih više ĉuje u inostranim zem] u Poljskoj u hronikama XV v., u MaĊarskoj u XVI v. (ĉuveni 1 Karaman), u Malorusiji i Poljskoj u XVII v. U XVIII v. 1 se ĉak i izvesna guslarska škola, tzv. »Slepaĉka akademija« u no ona je vrlo kratkog veka, jer je ugarske vlasti, zbog pr< ranja nacionalnih ideala Srba, ubrzo ukidaju. Iz istog pi datira i jedini rukopis sa muziĉkim tekstom — »Pozdrav M Putniku« — ĉiji je knjiţevni, a verovatno i muziĉki, autor Za Orfelin. Na prisutnost muzike i na vrlo tesnu vezu sa pesniĉke teraturom XVII i XVIII v. ukazuju i stihovi Aleksija Ve: Gligorija Trlajića, Gavrila Venclovića, Dositeja Obradović i mnoge anonimne pesme sadrţane u Erlangenskom rukoj
431
SRPSKA MUZIKA u graĊanskim pesmaricama. MeĊutim, melodije tih pesama više su se odrţale usmenim predanjem i kasnijim objavljivanjem u XIX veku nego u saĉuvanim savremenim zapisima. Muzika u graĊanskom društvu. Posle dva ustanka srpskog naroda protiv turske dominacije (1804 i 1815) Srbija, tada još agrarna zemlja malih posednika na primitivnom stadijumu privrede, zemlja u kojoj se tek poĉela formirati graĊanska klasa, tek u trećoj deceniji veka poĉinje sa obnavljanjem prosvete i kulture. Prve zaĉetke srpske muziĉke kulture daje Josif Šlezinger (1794—1870) osnivanjem vojnog orkestra koji je naroĉito veliku ulogu imao u Knjaţevsko-srbskom teatru, što ga je osnovao Joakim Vujić. Za srpsko pozorište, koje se tada poĉelo razvijati i u ponekim mestima u Vojvodini, Šlezinger piše i aranţira muziku za veliki broj komada, te tako zajedno sa Nikolom Đurkovićem (1812—1875) poĉinje da gaji najomiljeniji umetniĉki rod u srpskim krajevima XIX v., komade s pevanjem, vrstu srpskog Singspiela. Uslovljeni politiĉkim okolnostima, naroĉito oko 1848, oni su za te komade najĉešće komponovali i ubacivali u predstave rodoljubive borbene pesme, kakve su bile »Ustaj, ustaj, Srbine!«, »Rado ide Srbin u vojnike«, »Maĉem, kopljem« i si. U tom poĉetnom stadijumu razvoja srpske umetniĉke muzike najznaĉajnije mesto zauzima Kornelije Štanković (1831—1865) koji je, posle teoretskih studija u Beĉu kod S. Sechtera, uglavnom radio na prikupljanju i harmonizovanju srpskih duhovnih i svetovnih narodnih melodija. Uzimajući narodni melos za osnovu svojih klavirskih i horskih kompozicija, Štanković je utemeljitelj nacionalnog pravca u srpskoj muzici, koji su potom mnogi sledili. Njegovom zaslugom je i prvi put savremenom notacijom zabeleţeno pojanje u srpskoj crkvi, i to tzv. karlovaĉko , ĉiji su delovi objavljeni u tri sveske u njegovoj harmonizaciji u Beĉu, 1862—64, pod nazivom »Pravoslavno crkveno pojanje u srbskoga naroda«. Nagliji razvoj muziĉkog stvaralaštva nastaje u srpskim krajevima otkada se, posle prvog pevaĉkog društva, osnovanog u Panĉevu 1838, i Beogradskog pevaĉkog društva (osnovanog 1853), poĉinju obrazovati širom Srbije i Vojvodine, od šezdesetih godina nadalje, mnogobrojna pevaĉka društva koja su ĉesto u manjim mestima bila i glavno središte muziĉke kulture uopšte. Na formiranje ovih društava naroĉito utiĉe slobodniji val posle ukidanja Bachovog apsolutizma; njih potpomaţe i podstiĉe Uje-
Srpska Aleksandrida. Sviraĉi, minijatura, XIV st.
Muziĉka kapela beogradskog beglerbega, XVI st.
dinjena omladina srpska, koja je svoje politiĉke akcije ostvarila i kroz razne oblike umetniĉke delatnosti, a najĉešće kroz besede na kojima su pevaĉka društva igrala veliku ulogu. Za ta društva komponuju, većinom Liedertafel-horove rodoljubivog romantiĉnog karaktera, domaći kompozitori Jovan Paĉu (1847—1902)3 Aksentije Maksimović (1844—1873) i Mita Topaloviĉ (1849—1912). Horsko se pevanje do te mere razgranjava da nema dovoljno domaćih muziĉara koji bi vodili te horove, pa u srpske krajeve poĉinju dolaziti u velikom broju i Ĉesi koji se vrlo brzo prilagoĊuju novoj sredini. Oni pišu mnoge kompozicije u srpskom duhu, naroĉito omiljene patriotske horove. Medu njima su Gvido Havlas (1839—1909; »Padajte, braćo!«), Vojt&ch Hlavaĉ (1849—1911; »Ne dajmo se«), Hugo Doubek (1852—1897 »ĐurĊevdan«) i mnogi drugi. Njihovim delima uĉvršćuje se u srpskoj muzici romantiĉarsko-bidermajerski stil koji najuspješnije gaje Robert Tolinger (1847—1911), autor mnogih klavirskih kompozicija, lirskih solo-pesama i horova, i Vdclav Horejšek (1839—1874) koji je stekao široku popularnost svojim horovima »Jadna draga« i »Devojka na studencu«. Sve ţivlji muziĉki ţivot izaziva i dolazak u Srbiju jednog od najznaĉajnijih slovenaĉkih kompozitora Davorina Jenka (1835—1914), horovode Beogradskog pevaĉkog društva i dugogodišnjeg kapelnika Narodnog pozorišta u Beogradu. On daje nov peĉat srpskoj muzici i, upo redo sa komponovanjem horskih i orkestarskih kompozicija, doprinosi daljem razvoju komada s pevanjem, pripremajući ponekim svojim delima (»Vraĉara«, »Pribislav i Boţana«*) temelje za potonju srpsku operu. Tradicija horskog pevanja još je vrlo ţiva kada u srpski muziĉki ţivot stupa Josif Marinković (1851-—1931), jedan od posled njih predstavnika romantiĉarskog pravca kod Srba. Dok njegovi rodoljubivi horovi (»Hej trubaĉu«, »Junaĉki pokliĉ«, »Pesmom srcu«) predstavljaju produbljeniji oblik ranijeg Liedertafela, a njegove horske rapsodije pod imenom »Kola« znaĉe prve pokušaje umetniĉke obrade i sinteze narodnih melodija, dotle su pesme za glas i klavir i horovi uz pratnju klavira (»Potoĉara«, »Zadovoljna reka«, »Molitva«) uspeli primeri zapadnjaĉkog neoromantiĉkog stila prenesenog na srpsko tlo. Po svojim solo-pesmama Marinković je ne samo pravi zaĉetnik tog romantiĉarskog oblika u srpskoj muzici nego i jedan od najboljih kompozitora srpskog Lieda u XIX v. Dalju i najznaĉajniju etapu u srpskoj muzici ĉini delo Stevana Mokranjca (1856—1914). Iako ne mnogobrojno po opusima, Mokranjĉevo je stvaralaštvo bitan i logiĉan nastavak i usavršenje dela koje je zapoĉeo K. Štanković te predstavlja ĉvrstu osnovu ne samo srpskog nego i jugoslovenskog muziĉkog stvaralaštva nacionalnog smera. U svojih petnaest »Rukoveti« (vokalnim rapsodijama, koje doslovno znaĉe »snopovi«, »buketi«), Mokranjac je sa tananim muziĉarskim smislom uoĉio latentne harmonske i psihološke osobenosti narodnih melodija iz Srbije, Makedonije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine i Hrvatskog primorja (»Pri morski napevi«); uobliĉio ih je u izvanrednom formalnom skladu, ujednaĉenom i u isto vreme punom kontrasta. »Rukoveti « su ostale do danas klasiĉan primer veoma nadahnute umetniĉke stilizacije narodnih melodija. Iako je stvorio još nekoliko svetovnih kompozicija visoke umetniĉke vrednosti (horovi »Kozar«, »Turske pesme«, deĉji horovi), Mokranjac je ostao nenadmašen u srpskoj duhovnoj muzici. Njegovo »Opelo« u fis-molu, »Heruvika«, »Akatisti Bogorodici«, »Tebe boga hvalim« i dr. pokazuje ne samo
432
SRPSKA MUZIKA
snaţnu melodijsku invenciju nego i produbljen smisao Wb BCUn>niOM"l> 3AJI* za vokalnu polifoniju. Najzad, Mokranjac je, pored stvaralaĉkog rada, zasluţan u srpskom muziĉkom ţivotu1 i BT» OPEIP, -t.ro CEHTHBPH, «ni»srcU BUMBBA »KM GSPHH kao dugogodišnji horovoĊa Beogradskog pevaĉkog društva sa kojim je gostovao po mnogim inostranim gradovi-rna, zatim kao osnivaĉ, direktor i nastavnik Srpske muziĉke škole u Beogradu (osnovane 1899) i kao aktivni umetniĉki i društveni radnik na mnogim poljima. Poĉetak dvadesetog Beogradsko pevaĉko društvo u Moskvi 1896, plakat veka obeleţen je u Srbiji stabilizovanijim politiĉkim prilikama, većim ekonomskim usponom, pa samim tim i razvijenijim kulturnim ţivotom. Uĉvršćenjem kapitalistiĉkih odnosa i definitivnim formiranjem graĊanske klase, Beograd postaje vaţan ekonomski i politiĉki centar, a pojedini vidovi kulturnog ţivota poĉinju sve više da gube patrijarhalno-orijentalnu patinu i da se pribliţuju evropskim uzorima. U muziĉkom ţivotu Srbije prva decenija veka zanimljiva je i utoliko što se u njoj susreću tri kompozitorske generacije, od kojih svaka ima svoja posebna obeleţja: J. Marinković i S. Mokranjac kao predstavnici romantizma koji odumire i realizma koji se raĊa, 5. Biniĉki i P. Krstić koji donose nove neoromantiĉarske boje i nove, veće forme (opera, orkestarske kompozicije) i P. Konjović, M. Milojeviĉ i .S. Hristić koji tada već poĉinju da se afirmišu kao mladi, moderni kompozitori, unoseći i nov evropski duh, izgraĊene estetske principe i usavršeniju kompozicionu tehniku. Dominantna je, meĊutim, u to doba grupa kompozitora Beogradske škole (S. Biniĉki, P. Krstić, V. ĐorĊević. B. Joksimović) kako po aktivnom uĉešću u muziĉkom ţivotu prestonice tako i po rasprostranjenosti i omiljenosti svojih kompozicija kod široke graĊanske publike. Tada Stanislav Biniĉki (1872—1942), autor popularnih ho-rova (»Seljanĉice«, »Tetovke«) solo-pesama (»Mijatovke«) raĊenih po narodnim motivima, izvodi i svoju operu »Na uranku« (1903), prvu srpsku operu na repertoaru Narodnog pozorišta. Boţidar Joksimović (1868—1955) u delima raznovrsnih oblika daje uglavnom jednostavne harmonizacije narodnog melosa, Vladimir Đordević (1869—1938) najbolje rezultate postiţe kao folklorista, beleţeći izvorne srpske i makedonske narodne melodije, dok Petar Krstić (1877—• 1957) nastavlja nego vanj em muzike za komade s pevanjem; u orkestarskim Serbische Voikslieder 1 kompozicijama »Scherzo« u V/«A ihm Ktfmgrmche Sethien, F8r$tenthum d-molu, »Patetiĉna uvertira« Votifrnrffro, jJif-Serbšen, MmvĊvmm, naginje pseudoromantiĉnom stilu, kasnije stvara operu and Se ' " »Zulumćar«, a sa dobrim poznavanjem vokalne tehnike piše horske kompozicije. Ovoj generaciji pripada —• više po godini roĊenja nego po ,£elgrader Qesangvereitt stilskoj srodnosti —■ i veoma plodni kompozitor i istaknuti violinski pedagog Beogradsko pevaĉko društvo u Njemaĉkoj, 1899, Petar program
tor opera, opereta i baleta u lakom beĉkom stilu, veoma 1 ne simfonijske poeme »Sava« i naroĉito istaknutih kori za violinu i za druge instrumente, koji su mahom u duhu : mantiĉarske škole Brahmsa i Dvofaka, ali pisani majsto kompozicionom tehnikom. U Vojvodini je u tom periodu aktivan na mnogim poljima Isidor Bajić (1878—1915), 1 najznaĉajnije delo istorijska opera »Knez Ivo od Sem (1911) i ĉije se mnoge kompozicije (preteţno vokalne), zbog Ċenog narodnog duha, ĉesto identifikuju sa narodnim tvorevi Generacija kompozitora, koja svoja prva ostvarenja c predveĉerje prvog svetskog rata, uglavnom raskida sa roi ĉnim stilom koji je dotle preteţno vladao u srpskoj muzici ĉinje, ne odriĉući se ni nacionalnog stila, na mnogo široj 1 da sledi savremene evropske pravce, naroĉito impresionistiĉki Petar Konjović (1883—1970), u srpskoj muzici najistal kao operski kompozitor (»Vilin veo«, »Knez od Zete«, »Koi »Seljaci«, »Otadţbina«), u operskom stvaralaštvu sledi sa strane realistiĉke principe Musorgskog, sa druge strane pj Janaĉekov postupak izrastanja pevane melodije iz meloc fleksija govornog jezika, a u simfonijskom pak stvaralaštvu (5 nija u c-molu, varijacije »Na selu«, simfonijski triptihon »Koš nadahnuto pomiruje narodne idiome sa svojim liĉnim izr što takoĊe ĉini u zbirci solo-pesama »Moja zemlja«, a donek zbirci »Lirika«. Konjovićevu plodnu javnu delatnost (di;
Profesori i uĉenici Srpske muziĉke škole, 1907
I
Opere i intendant Hrvatskog Narodnog kazališta u Zag profesor i rektor Muziĉke akademije u Beogradu, upravnik zikološkog instituta SANU itd.) upotpunjuje literarni rad iz u zbirkama eseja »Liĉnosti«, »Knjiga o muzici« i »Ogledi o nr i monografijama o M. Milojeviću i S. Mokranjcu. Miloje . jević (1884—1946), inaĉe istaknuti muzikolog i-kritiĉar, triju dosada objavljenih zbirki eseja »Muziĉke studije i ĉla: teoretskih radova, u razvojnoj liniji svog kompozitorskog si laštva manifestuje raznorodne uticajne sfere: od impresior (zbirka »Quatre morceaux« za klavir, solo-pesme »La Leti »Himna suncu«) do ekspresionizma i krajnje moderne (< »Pir iluzija« za hor, »Ritmiĉke grimase« za klavir), ali uporei tim ostaje veran i narodnom duhu (klavirske svite »Dans pays«, »Melodije i ritmovi sa Balkana«, »Povardarska s\ Najveću izraţajnost i originalnost Milojević ispoljava u pesmama vrlo neposrednog dejstva i intimnog karaktera (2 »Pred veliĉanstvom prirode«, »Haikai« i dr.). Stevan Hristić (iS 1958), dugogodišnji dirigent i direktor Beogradske opere i fesor Muziĉke akademije, najbolje je plodove svoga kompo: skog rada dao sceni, komponujući muziku za mnoge dra komade, operu »Suton« i široko popularni balet »Ohridska legi Stojanović (1947), inspirisan većinom makedonskim narodnim moti' (1877 —• 1957), auali protkan i primesama impresionizma. Kao fini vokalni 1 istakao se u horovima (»Jesen«, »Zvezda«) i solo-pesmama ( jednom ruţa jedna«, »Veće na školju«). Košta Manojlović (iS 1949), ĉije je interesovanje preteţno upravljeno na prouĉa srpskog i makedonskog muziĉkog folklora i koji u vokalnim 1 pozicijama sledi S. Mokranjca, dao je, pored dosta kompo: iz oblasti crkvene muzike, i nekoliko lepih solo-pesama. generaciji se pridruţuje i rano preminuli, talentovani Mi Paunović (1889—1924), autor triju još neizvedenih muz drama i veoma izrazite »Jugoslovenske simfonije«. ,
SRPSKA MUZIKA Savremcna muzika. Generacija kompozitora roĊenih oko poĉetka i u prvoj dekadi ovoga veka bila je izmeĊu dva rata uglavnom zastupnik muziĉke avangarde, dok se danas većina njih oslanja na estetske principe umerenijih pravaca. Veliki broj njih, muziĉki usavršavan u Pragu (kod Aloisa Habe i Josefa Suka), komponovao je i u ĉetvrtstepenom sistemu i atematskom stilu, a pojedine tada nije mimoišao ni uticaj dodekafonije. U prvim godinama posle OsloboĊenja oni su ĉinili vodeću skupinu stvaralaca koja je u novom socijalistiĉkom društvu morala da nade svoje mesto i da prilagodi svoje dotadašnje estetske poglede novim idejnim smernicama i umetniĉkim okolnostima. Posle višegodišnjih osciliranja i nesnalaţenja kod jednih, i oštrih zaokreta i vraćanja skoro na pozicije romantizma kod drugih •—• danas su uglavnom kristalizirane pojedine stvaralaĉke fizionomije, svaka sa svojim individualnim peĉatom manje ili veće umetniĉke vrednosti, stilski usmerena uglavnom ka jednoj srednjoj liniji koja stoji izmeĊu dva suprotna ekstrema: krajnjega avangardizma i zastarelog romantizma, iz ĉega najĉešće rezultira neoklasiĉarski stil. U taj red idu Mihovil Logar (1902 —■), veoma plodan stvaralac, sveţih harmonija i veoma izraĊene kompozicione tehnike, koji je posle OsloboĊenja komponovao, izmeĊu ostalog, opere »Pokondirena tikva« i »Ĉetrdeset prva«, balet »Zlatna ribica« i velik broj orkestarskih kompozicija; Dragutin Ĉolić (1907—), autor simfonijskih poema »Uskrsna zvona« i »Nikoletina Bursać«, simfonijske kompozicije »Preludium, fuga i postludium« i jedne simfonije; izraziti simfoniĉar Milan Ristić (1908 —), tvorac osam simfonija, »Simfonijskih varijacija«, »Burleske«, koncerata za violinu, za klarinet i za klavir, prolazi kroz razliĉite izraţajne faze, ali u svemu preteţe kompoziciono majstorstvo, vedrina i stvaralaĉka spontanost; Ljubica Marić (1909—), kompozitor Sonate za violinu i klavir, Pasakalje za orkestar, u svojim poslednjim delima (»Pesme prostora«, »Muzika oktoiha No 1«, »Ostinato super thema octoicha«, »Vizantijski koncert« za klavir) postiţe veoma osoben izraz koji predstavlja sublimaciju drevne umetniĉke materije sa savremenim kompozicionim sredstvima na osnovi svojevrsnih filozofsko-estetskih pogleda. Najveći preokret u smislu prvobitnog udaljavanja od moderne, a zatim ponovnog pribliţavanja njenim smerovima uĉinio je Stanojlo Rajiĉić (1910 —), kompozitor raznovrsnih, naroĉito simfonijskih oblika, koji oslonac na narodne idiome pokazuje naroĉito u posleratnim koncertima (za klavir, za violinu, za klarinet, za violonĉelo); u vokalnoj muzici istakao se ciklusima za glas i orkestar »Na Liparu«, »Lisje ţuti« i »Magnovenja«, a dosada najveći njegov umetniĉki poduhvat predstavlja opera »Simonida«. Putem tesnog oslanjanja na moderne tekovine bio je pošao i Vojislav Vuĉković (1910—-1942), koji se, uporedo sa komponovanjem, veoma aktivno bavio dirigentskim, pedagoškim, kritiĉarskim i muzikološkim radom, osnovanim na marksistiĉkoj filozofiji (disertacija »Muzika kao sredstvo propagande«, »Muziĉka estetika«, mnogi eseji). Poslednjih godina svoga nasilno prekinutog mladog ţivota sve više je bio vezan za ruske realiste i za narodnu epiku (orkestarska kompozicija »Zaveštanje Modesta Musorgskog«, »Herojski oratorijum«, »Vesnik bure«). Druga grupa praških Ċaka (J. Bandur, M. Vukdragović, P. Milošević), kao i M. Tajĉević M. Ţivković i S. Nastasijević —■ već je u predratnom stvaralaštvu odraţavala umereniju stilsku orijentaciju i tešnji afinitet prema narodnoj osnovi i takav umetniĉki profil uglavnom pokazuje i do danas. Jovan Bandur (1899— 1956) crpe iz folklora naroĉito u velikoj »Jugoslovenskoj partizanskoj rapsodiji«, dok je u simfonijskoj »Poemi 1941« i horskim kompozicijama senzibilni lirik. Mihailo Vukdragović (1900 —) obogaćuje posleratnu muziĉku literaturu preteţno krupnim vokalno-instrumentalnim delima, kantatama »Vezilja slobode«, »Svetli grobovi«, »Srbija«, uvek iskreno pisanim, sa veoma odreĊenim stilskim koncepcijama, a uporedo s time pokazuje afinitet prema vokalnoj lirici. Marko Tajĉević (1900 —), takoĊe odluĉan zastupnik tradicionalnih smerova i majstor minijaturnih oblika, sa prefinjenim ukusom cizelira i ugraĊuje narodske mo tive u svoje mnogobrojne horove (»Pesme od kola«, »Komitske pesme«, »Pesme iz Gradišća«) i klavirske kompozicije (»Balkanske igre«, »Srpske igre«, dve svite). Istaknuti pedagog Milenko Ţivković (1901—1964), pod ĉijim je rukovoĊenjem obrazovana plejada današnjih istaknutih kompozitora, pored rada na kompoziciji, sa uspehom se ogledao u muziĉko-teoretskom radu (»Nauka 0 harmoniji«, »Rukoveti Stevana Mokranjca«). Svetomir Nastasi jević (1902 •—■), uvek odan prvenstveno nacionalnom stilu, svojim predratnim operama dodaje »Zaĉaranu vodenicu«, »Prvi ustanak« 1 »Antigonu«, a koncertnom podijumu posvećuje mnoge orkestarske kompozicije klasiĉnog oblika. Predrag Milošević (1904 —) najviše je komponovao scensku muziku. U društvenom i politiĉkom preokretu Jugoslavije posle Narodnooslobodilaĉkog rata jedna od bitnih novina bila je teţnja za omasovljenjem muziĉke kulture, za negovanjem onih muziĉ-
433
Fakultet muziĉke umetnosti u Beogradu
kih oblika koji će svojim sadrţajem i svojom pristupaĉnošću odigrati dvostruku, politiĉku i umetniĉku ulogu. Taj oblik je bila masovna pesma koju su komponovali gotovo bez izuzetka kompozitori raznih generacija i raznih stilskih naklonosti. Sa druge strane, narodne tvorevine, nastale u samoj borbi, bilo ukrštanjem narodnih tekstova sa starim revolucionarnim melodijama, bilo zdruţivanjem aktuelne tematike sa tradicionalnim muziĉkim folklorom, bile su zadugo i još uvek su inspiracija i osnova mnogih umetniĉkih dela. Stvarajući već u toku same borbe pojedine pesme koje imaju peĉat autentiĉnog narodnog stvaralaštva (»Ide Tito preko Romanije«, »Romanijo visokoga visa«) ili na umetniĉki naĉin opevaju tragiku naroda (»Kozara«), Oskar Danon (1913 —) posle OsloboĊenja meĊu prvima komponuje velik niz masovnih pesama, da bi se kasnije posvetio i sloţenijim horskim delima (»Liĉka balada«, »Konjuh planino«), kao i ljubavnoj lirici (ciklus »Neznanka«). Danas srednja generacija, koja većinom predstavlja i prve diplomirane vaspitanike kompozitorskih klasa Muziĉke akademije u Beogradu, sve uĉestanije i sa sve većim uspehom zauzima svoje mesto u koncertnim i operskim programima. Te stvaraoce objedinjuje jedna gotovo svima zajedniĉka karakteristika: solidnost kompozicione tehnike, ozbiljnost u tretiranju i realizovanju estetskih stvaralaĉkih problema, izbor oblika u kojima preteţu klasiĉni, ali se javljaju i veće koncertantne forme •—■ kantate, pa i muzika za scenu —■ opera i balet. Nasuprot strujanjima u savremenoj muzici Zapada, pa i u jednom delu jugoslovenskog muziĉkog stvaralaštva, predstavnici te generacije srpskih kompozitora nisu dosada ispoljili veću naklonost ka eksperimentima u stvaralaĉkom postupku, oĉitujući u svojim delima raznorodne stilske orijentacije. Medu stvaraocima ĉija su dela stekla priznanje poslednjih nekoliko godina nalaze se: Josip Kalĉić (1912 —; koncert za klavir, »Simfonijska slika 72«, »Nokturno« za hor i orkestar, »Muzika 73«, više kantata, elektronske kompozicije); Vitomir Trifunović (1916 —-; orkestarska »Herojska uvertira«, »Simfonijska svita«, »Antinomija«, »Sinteze 4«, »Asocijacije«, kantata »Vidici«); Rudolf Bruci (1917—; simfonijska svita »Maskal«, »Sinfonia lesta«, kantate »Srbija«, »Ĉovek je vidik bez kraja«, »Oĉi Sutjeske«, baleti »Demon zlata«, »Na pruzi«); Ludmila Frajt (1919—; »Ekloga« za kamerni orkestar, »Nokturna« za ţenski hor, gudaĉe, klavir i harfu, »Tuţbalica« za ţenski hor, »Asteroidi«, tape music); Milutin Radenković (1921 —; klavirske kompozicije, »Concertino« za klavir, solo-pesme); Dragutin Gostuški (1923 •—■; simfonijska poema »Beograd«, »Concerto accelerato« za violinu i orkestar, balet »Remi«); Radomir Petrović 1923 —; kantata »Simfonijski epitaf«, »Moto. simfonico«, Simfonija, horske »Svatovske šaljivke«, »Vitolade«); Vasilije Mokranjac (1923—; velik broj kompozicija za klavir, »Concertino« za klavir, gudaĉki orkestar i dve harfe, »Dramatiĉna uvertira«, »Lirska poema« za orkestar, ĉetiri simfonije); Enriko Josi} (1924—; »Sonata antica« za orkestar, koncert za klavir, »Smrt Stefana Deĉanskog« za soliste, hor i orkestar, balet »Ptico, ne sklapaj svoja krila«, Simfonija u jednom stavu); Dušan Trbojević (1925—; klavirske i kamerne kompozicije, ciklusi solo-pesama); Dušan Kostić (1926—; orkestarska »Crnogorska svita«, šest kantata, tri simfonije, muziĉka komedija »Majstori su prvi ljudi«, »Concerto antifonale« za orkestar); Vlastimir Periĉić (1927—; gudaĉki kvartet, solo-pesme, »Simfonijeta«); Aleksandar Obradović (1927-—■; »Plameni vjetar«, ciklus za glas i orkestar, kantata »Simfonijski epitaf«, »Scherzo in modo dodecafonico« i »Epitaf H« za orkestar, šest simfonija);
SRPSKA MUZIKA
434
Narodno pozorište u Beogradu
*« '
**»
1, -
Konstantin Babić (1927—; brojne horske kompozicije: »Razbrajalice«, »Zagonetke«, »Raskovniĉke pesme«; »Tripling« za orkestar); Dušan Radić (1929—; »Concertino« za klarinet, »Spisak« za dva glasa i orkestar, »Opsednuta vedrina« za mešoviti hor i orkestar, kantate »Ćele-kula«, »Uspravna zemlja«, »Vukova Srbija«, balet »Balada o mesecu lutalici«, komedija-balet »Ljubav, to je glavna stvar«); Dejan Despić (1930—; »Concertino« za dve flaute, koncert za klavir, koncert za flautu, obou i fagot, »Dubrovaĉki divertimento« za gudaĉki orkestar, »Humoristiĉne etide«, »Vinjete« za klavir); Vojislav Kostić (1931 •—■; kantate »Opelo pesniku poginulom od bombardovanja«, »Svodovi senke«, »Traţim pomilovanje«, Tema sa varijacijama za kamerni ansambl, scenska, filmska, televizijska muzika, popularne balade i protestne pesme); Vladan Radovanović (1932 ■—; »Korali i fuge«, »Prazvuk«, »Evolution« za 18 gudaĉa, »Spheroon«, »Stringent«, elektronske kompozicije); Petar Osghian (1932—; »Poema eroico«, »Simfonijski triptih«, »Meditacije« za dva klavira i orkestar, koncert za orkestar, »Sigogis«, »Diferencias« za violinu i orkestar); Rajko Maksimović (1935—; koncert za klavir, Simfonijski diptih: »Eppur si muove« i »Not to be or to be«; »Kad su ţivi zavideli mrtvima« i »Tri haiku« za hor i orkestar); Zoran Hristić (1938—; balet »Darinkin dar«, oratorijum »Opomena«, »4 nemira« za 14 gudaĉa, filmska, radio i televizijska muzika). NajmlaĊa plejada srpskih kompozitora, iako stilski još ne sasvim opredeljena, ukazuje na to da joj nisu strani ni tradicionalna osnova ni najnovija avangardna izraţajna sredstva. Na svom poĉetnom stvaralaĉkom putu oni ispoljavaju, preteţno u kamernim oblicima, zanimljive i raznovrsne stvaralaĉke postupke, a to su Mirjana Ţivković, Darinka Simić, Branka Šaper, Jelena Milenković, Slobodan Atanacković, Vlastimir Trajković, Sr dan Hofman, Milorad Kuzmanoviĉ, Rastislav Kambasković, Ivan Jeftić, Andrija Galun, Minta Aleksinaĉki.
Dvorana Doma sindikata u Beogradu
IzvoĊaĉka umetnost. Uporedo s muziĉkim stvaralašf razvijala se u Srbiji izvoĊaĉka umetnost i ĉesto je po kvali i brojnosti umetnika premašivala kompozitorsku delatnost. ! su se u poĉetku razvoja muziĉkog ţivota, u XIX v., usled ve> rasprostranjenog horskog pevanja isticali uglavnom horoi (Stevan Mokranjac, Mita Topalović), kasnije nastupaju i sir nijski i pozorišni dirigenti, medu kojima se krajem prošl« poĉetkom ovog veka, uporedo sa prvim poĉecima rada na ope Beogradu, naroĉito istiĉu Davorin Jenko, kapelnik Naroc pozorišta u Beogradu od 1870 do 1902, potom na istoj duţi Dragutin Pokorni i Petar Krstić i najzad Stanislav Biniĉki, osn i dirigent Vojnog orkestra (1903), dirigent Narodnog pozor pevaĉkog društva »Stanković« i prvi direktor Opere u BeogJ (1920). U prvim pokušajima izvoĊenja opera, opereta i komada s vanjem pre Prvog svetskog rata, kako u Beogradu tako i u No Sadu, kao pevaĉi-solisti istupali su većinom muziĉki obda dramski glumci ili pak školovani pevaĉi koji su, silom okoln nosili i dramski repertoar. U red najistaknutijih tumaĉa oper partija iz tog perioda operske delatnosti idu pevaĉice Draga i sić, Sultana Cijukova, pevaĉi Raja Pavlović i Vojislav Turii no njihova je umetniĉka aktivnost bila uglavnom ograniĉeni Srbiju i Vojvodinu, uz pojedina gostovanja i u drugim jugc venskim krajevima. U incstranstvu su lepu reputaciju stekli linista Dragomir Kranĉević (1847—1929), Ċak J. Hellmesberg solista mnogih filharmonijskih koncerata u Beĉu i koncertmaj Budimpeštanske opere, pijanistkinja Jovanka Stojković (18; 1892), Lisztova uĉenica koja se isticala na mnogim konceri kako u domovini tako i u Austriji, MaĊarskoj, Rusiji, Dansk Francuskoj, kao i operski pevaĉ Ţarko Savić (1861—1930) osn sopstvene operske trupe u Beogradu (1909), dugogodišnji ĉlan rr gih operskih kuća u inostranstvu. Sve intenzivniji rad Srpske ziĉhe škole, kojoj se 1911 pridruţuje i škola »Stanković«, a I i Muziĉka akademija u Beogradu, zatim odlazak mnogih muzi na usavršavanje u inostranstvu, omogućuju posle Prvog svets rata i izgraĊivanje mnogih novih umetniĉkih snaga, meĊu koj pojedini još i danas ĉine stubove koncertnog i operskog ţivo zemlji. Novi ekonomski i politiĉki uslovi u proširenoj drţavi p 1918 pruţili su i mogućnost za šire polje rada u svima gram izvoĊaĉke prakse, naroĉito u Beogradu. Tada uporedo sa sta i već renomiranim pevaĉkim društvima (»Beogradsko peva društvo«, »Stanković«, »Obilić« u Beogradu, »Panĉevaĉko«, »Si borsko«, »Graniĉar« u Subotici itd.) nastaju i mnoga nova (»Ţer muziĉko udruţenje« u Novom Sadu, »Jugoslovensko akaderr pevaĉko društvo« u Zemunu i dr.) koja gaje i specifiĉne progr; podstiĉući na taj naĉin i stvaranje nove horske literature. Obogi nju muziĉkog ţivota prestonice doprinose i nova kamerna uc ţenja (Beogradski kvartet, Trio Slatin, Trio Stojanović-Hajek-i kranjac, Duo Marije i Olge Mihailović) kao i osnivanje orke Beogradske filharmonije (1923) kojim, pored stranih gostiju, c guju 5. Hristić, M. Vukdragović, L. Mataĉić, V. Vuĉković, Danon i dr. Znaĉajnu ulogu u negovanju muzike klasiĉne e he imao je i orkestar »Collegium musicum«, koji je od osn: nja do 1941 vodio M. Milojević. Iz mnoštva koncertnih un nika koji su nastupali kako u zemlji tako i u inostranstvu isi se koncertne pevaĉice Ivanka Milojević i Jelka Stamatović, janisti Ruţa Vinaver, Emil Hajek, Olga Mihailović, Ljubica M ţinec, Jelena Nenadović i Gordana Milojević, violinisti Petar Su nović, Marija Mihailović, Milan Jovanović-Braca, Mary Ţek Margita Nuri-Andrić, violonĉelista Jovan Mokranjac. IzvoĊaĉku praksu posle OsloboĊenja karakteriše u prvom r< osnivanje velikog broja kulturno-umetniĉkih društava, obra vanih od darovitih amatera raznih profesija, a sa sekcijama li su obuhvatale pored ostalog horsko pevanje, orkestarsko i listiĉko muziciranje, kao i narodni ples. Tokom godina mn društva su prestala sa radom, ne izdrţavši utakmicu sa umetn: vrednijim društvima. Do danas su se odrţala, kao umetniĉka 1 od kojih su poneka stekla priznanja i na pojedinim takmiĉenji u inostranstvu (Arezzo, Llangolen, Moskva), »Branko Krsr nović«, »Ivo-Lola Ribar«, »Abrašević«, »Braća Baruh«, »Hor b gradskih madrigalista« i »Collegium musicum« u Beogra »Svetozar Marković« u Novom Sadu, »Kamerni hor« u Beĉ i hor »Pro mušica« u Subotici. Naroĉito veliku ulogu u propa ranju jugoslovenskog plesnog folklora u inostranstvu imao profesionalni ansambl narodnih igara »Kolo«, koji je gostom na svim kontinentima. Takode profesionalni ansambli, Hor Rad televizije Beograd i Hor JNA, pored ispunjavanja svojih redovi zadataka u programima emisija i u armijskim skupinama, će nastupaju u javnim oratorijskim izvoĊenjima, kao i na samostaln a capppella koncertima širom zemlje i u inostranstvu. Pored Beogradske opere koja je posle OsloboĊenja, sa di gentom O. Danonom na ĉelu, pokazivala stalan umetniĉki uspe
SRPSKA MUZIKA — STABLEIN posebno, u tumaĉenju slovenskih klasiĉnih opera i savremenih baleta, u koncertnom ţivotu vidno uĉešće imaju Beogradska filharmonija (sa ranijim stalnim dirigentima K. Baranovićem, Ţ. Zdravkovićem i £>. Jakšiĉem, sada sa Ţ. Zdravkovićem), Orkestar JNA (dirigenti Franc Klinar, Mladen Jagušt i Angel Šurev), kao i Orkestar Radio-televizije Beograd. Nastaju i razvijaju se kamerni ansambli, koji stiĉu sve veći broj publike (Beogradski duvaĉki kvintet, Beogradski trio, Srpski gudaĉki kvartet, orkestri »Pro mušica« i Akademski kamerni orkestar) kao i poneka prigodno sastavljena kamerna muziĉka tela. Stalna takmiĉenja mladih muziĉara koje organizuje Savez muziĉkih umetnika Jugoslavije, a potom i Muziĉka omladina, doprinose tome da se iz godine u godinu javljaju sve odabraniji mladi muziĉki umetnici, većinom vaspitanici Muziĉke akademije u Beogradu, koji, uz svoje starije kolege, stvaraju umetniĉku fizionomiju današnje srpske izvoĊaĉke umetnosti. Medu njima su pijanisti Dušan Trbojević, Zdenko Marasović, Olga Jovanović, Andreja Preger, Kora Milko-Pataki, Mirjana Vukdragović, Darinka Mihailović, Zorica Dimitrijević-Tošić, Ţika Jovanović, Ljubinka Kostović, Ruţica Miodragoviĉ, SrĊan Grbić, Ranko Tudor, Nada Vujiĉić, Nikola Rackov, violinisti Petar Toškov, Branko Pajević, Vladimir Marković, Aleksandar Pavlović, Tripo Simonuti, Jovan Kolundţija, Fern Rašković, Dragutin BogosavIjević, klarinetisti Bruno Brun, Milenko Stefanović, Duka Tonĉi, Boţidar Milošević, Ernest Aĉkun, flautisti Dragoljub i Milorad Mirković, MioĊrag Azanjac, Tahir Kulenović, harfisti Josip Pikelj, Vladeta Milanković, Milica Barić, ĉembalistkinje Ivanka Simonović-Sequi, Olivera ĐurĊević, gitarist Jovan Joviĉić, orguljaš Andrija Galun, kontrabasist Ljupĉo Samardţiski, koncertna pevaĉica Julijana Anastasijević, i dirigenti Bogdan Babić, Borivoje Simić, Dušan Miladinović, Dušan Skovran, Đura Jakšić, Ţivojin Zdravković, Borislav Pašćan, Radomir Petroviĉ, Angel Šurev, Dušan Maksimović, Ivo Draţinić, Stanko Šepić, Lambra Dimitrijević, Davorin Ţupanić. LIT.: M. Milojević, Muziĉke studije i ĉlanci (3 knj.) Beograd 1926, 1933, 1953. — P. Konjović, Knjiga o muzici — srpskoj i slovenskoj, Novi Sad 1947. V. Đordević, Prilozi biografskom reĉniku srpskih muziĉara, Beograd 1950. — 5. Đurić-Klajn, Muzika i muziĉari, Beograd 1956. — R. Pejović, Dvadeset go dina Udruţenja muziĉkih umetnika Srbije, Beograd 1966. — D. Stefanović, Muzika u srednjovekovnoj Srbiji i Crkvena muzika od XV do XVIII veka, u zbor niku Srpska pravoslavna crkva 1219—1969, Beograd 1969. — V. Perićić, Mu ziĉki stvaraoci u Srbiji, Beograd 1969. — S. Đurić-Klajn, Istorijski razvoj mu ziĉke kulture u Srbiji, Beograd 1971. — A. Eberst, Muziĉki brevijar Vojvodine, Novi Sad 1972. — Srpska muzika kroz vekove, Beograd 1973. — D. Stefano vić, Stara srpska muzika I—II, Beograd 1973 i 1975. S. D. K.
SRPSKI GUDAĈKI KVARTET, osnovan juna 1971 u Beogradu, na inicijativu violinista Branka Pajevića, koji je do svoje smrti bio umetniĉki voda. Danas (1975) kvartet nastupa u sa stavu J. Kolundţija, Ţ. Velimirović, P. Ivanović i I. Poparić. Pored standardnog repertoara, ansambl izvodi skoro 40 dela jugoslovenskih kompozitora, uglavnom srpskih. Uz brojne kon certe u mnogim jugoslovenskim mestima kvartet je gostovao u Nemaĉkcj, Francuskoj i SSSR. R. Pej. SRŠEN Edvard, pjevaĉ, bariton (Ljubljana, 1. III 1934—). Uĉenik J. Betetta na srednjoj muziĉkoj školi; na opernoj pozornici debitirao 1959 u Ljubljani kao Renato (Verdi, Krabuljni ples) i tamo odmah angaţiran. Pjevaĉ bogatog glasovnog materijala izrazite baritonske boje, S. je do danas ostvario niz istaknutih opernih kreacija, medu kojima su Germont, Grof Luna, Amonasro i Don Carlos (Verdi, La Traviata, Trubadur, Aida i Moć sudbine), Figaro (Rossini, Seviljski brijaĉ), Gerard (Giordano, Andrea Chenier), Scarpia (Puccini, Tosca), Escamillo (Bizet, Carmen) i Knez Igor (Borodin). K. Be. STAATS, Leo, francuski plesaĉ, koreograf, baletni majstor i pedagog (Pariz, 26. XI 1877—15. II 1952). Klasiĉni balet uĉio na školi Pariške opere (L. Merante, J. E. Hansen) gdje je već 1893 angaţiran kao prvi plesaĉ i stalni partner plesaĉice C. Zambelli. Uz to je otvorio vlastitu baletnu školu iz koje su izašli brojni baletni umjetnici. God. 1902 postao direktor Baletne škole pri Operi; 1902 debitirao kao koreograf baletom Bacchus (Duvernov). Od 1907 bio je baletni majstor i koreograf Opere, 1910—14 umjetniĉki direktor i koreograf Thedtre des Arts, a 1915—36 ponovo u Operi. Gostovao u SAD (1926) i u Buenos Airesu (1929 i 1930). Kao plesaĉ najveći je uspjeh postigao 1909 u vlastitoj koreografiji baleta Javotte (Saint-Saens). Vrednija je njegova koreografska djelatnost kojom je baletu Pariške opere osiguravao uspjeh i u doba najvećih trijumfa Djagilevljeve trupe. Koreografirao je oko 50 baleta, medu kojima se osobito istiĉu Espaiia (Chabrier), Contes de Ma Mere I' Oye (Ravel), Offrande a la liberte (Gossec), Cydalise et le Chevre-pied (Pierne) i operu-balet Padmdvati (Roussel). Bio je vrlo cijenjen pedagog. ŠTAB AT MATER (lat. stala majka), poĉetne su rijeĉi srednjovjekovne tuţaljke djevice Marije, jedne od pet sekvenci koje su se u katoliĉkom bogosluţju zadrţale nakon Tridentinskog koncila (XVI st.). Spjevao ju je vjerojatno sv. Bonaventura
435
(1221—74), a ne, kao što se to donedavno drţalo, Jacopone da Todi (1228—1306). Izvodi se na latinskom jeziku, na blagdan Sedam ţalosti BDM (15. IX), dok se prevedena na ţive jezike pjeva u toku ĉitave korizme. Puĉki napjev S. M. nastao je u XVI st. i razvio se u mnoge varijante, prilagoĊujući se duhu i zakonima pojedinih jezika:
r 1 r Sta - iai ma -ter
do - lo
—
TO
- scu
Jivc - ta
cru-cem l&-cry - mo-sa Dumpen - de-bab Fi-li — us.
Ljepota i umjetniĉka snaga teksta potakla je znatan broj kompozitora na njegovu muziĉku obradbu. Medu prvima ga je Josquin Des Pres obradio za ĉetvoroglasni mješoviti zbor sa petom dionicom (tenor vagans) bez rijeĉi. Palestrinin S. M. za osmoroglasni zbor vaţno je njegovo djelo, osobito u harmonijskom pogledu (tzv. vertikalna harmonija): lo - ro — ma - ter do
Sta - tat Kompozitori A. Steffani (1710), zatim A. Scarlatti (dvije verzije), E. d'Astorga, G. C. M. Clari, a osobito G. B. Pergolesi (1735) ostvarili su na ovaj tekst djela, koja prelaze okvire liturgijske muzike. MeĊu ostalim kompozicijama koncertnoga karaktera treba istaknuti Stabat Mater L. Boccherinija, F. Schuberta (2 verzije), G. Rossinija, G. Verdija, A. Dvofaka, Ch. Stanforda, K. Szymanowskog, F. Poulenca, V. Mortarija, V. Persichettija, K. Pendereckog i I. Zajca (op. 814). LIT.: K. H. Bitter, Stabat Mater, eine Studie, 1883. — W. Baumker, Stabat Mater, KMJB, 1883. — B. E. Cliford, Stabat Mater, SBIMG, 1900. — F. Ermini, Lo Stabat Mater..., Citta di Castello, 1916. — E. Schmitz, Das Madonnenideal in der Tonkunst, Leipzig, 1920. — R. de Gourmont, Histoire du »Stabat Mater«, Le Latin Mystique, Pariš 1922. — P. Mies, Stabat Mater, KMJB, 1932. — F. Haberl, Stabat Mater, Mušica sacra, 1956. A. Vi.
STABEJ, Joţe, pjevaĉ, bas (Maribor, 21. VIII 1932 —). Pjevanje uĉio na Muziĉkoj školi (Jelka Stergar) i na Opernoj školi Akademije za glasbo u Ljubljani; uz to završio studij na Filozofskom fakultetu (1960). Knjiţevni prevodilac; u Ljubljan skoj operi pjevao niz manjih basovskih uloga, a uz to nastupa kao koncertni pjevaĉ, u ĉijem repertoaru posebno mjesto zauzimaju djela slovenskih kompozitora, od kojih je nekima bio i prvi izvodilac. Na natjecanju jugoslavenskih mladih muziĉkih umjetnika 1959 u Zagrebu osvojio je prvu nagradu. Gostovao je i u inozem stvu. K. Be. STABILE, Mariano, talijanski pjevaĉ, bariton (Palermo, 12. V 1888 — Milano, n. I 1968). Studirao u Rimu na konzervatoriju S. Cecilia (A. Cotogni); debitirao 1909 u Palermu u operi La Boheme (Puccini). Pjevao na najvećim opernim pozornicama Evrope, Sjeverne i Juţne Amerike, te na festivalima u Salzburgu (1935—39% Glvndebourneu (1936—39) i Edinburghu (1948). Od 1964 predavao na Konzervatoriju u Pesaru. Isticao se kao Falstaff (Verdi), Jago (Verdi, Otelo), Scarpia (Puccini, Tosca), a po profinjenoj psihološkoj karakterizaciji i pjevaĉkoj izraţajnosti postale su uzor njegove kreacije Figara i Prosdocima u Rossinijevim operama Seviljski brijaĉ i Turco in Italia, Beckmessera u Wagnerovim Majstorima pjevaĉima i Belfagora u istoimenoj operi O. Respighija. LIT.: G. Lauri Volpi, Voci parallele, Milano 1955.
STABLEIN, Bruno, njemaĉki muzikolog i dirigent (Miinchen, 5. V 1895 —). Studirao u Miinchenu na Akademie der Tonkunst i na Univerzitetu (A. Sandberger, Th. Kroyer). Dirigent u više austrijskih i njemaĉkih gradova, od 1926 nastavnik u Coburgu. Od 1931 u Regensburgu, gdje je 1945 osnovao i do 1953 vodio Institut fiir Musikforschung (na Visokoj školi za filozofiju i teologiju) koji je pod njegovim vodstvom postao središte za prouĉavanje srednjovjekovne muzike. God. 1956—63 profesor muzikologije u Erlangenu. Tu je osnovao arhiv rukopisa i mikrofilmskih snimaka srednjovjekovnih muziĉkih spomenika. Uz to je redaktor zbirki Mušica Divina (od 1950), Monumenta monodica Medii Aevi (od 1956) i Erlanger Arbeiten zur Musikivissenschaft (od 1962). S. ide meĊu najbolje poznavaoce srednjovjekovne crkvene muzike. Prigodom njegova 70. roĊendana objavljena je spomenica (red. M. Ruhnke), 1967.
436
STABLEIN — STADEN
DJELA. SPISI: Die millealterlischen Hymnenmelodien, 1946; Ambrosianisch-Gregorianisch, Kongresni izvještaj, Basel, 1949; Zur Geschichte der choralen Pange-lingua Melodie, Spomenica P. Johneru, 1950; Alt- und neuromischer Choral, Kongresni izvještaj, Liineburg, 1950; Zur Entstehung der gregorianischen Melodien, KMJB, 1951; Die mittelalterlichen liturgischen Weisen in Gesangbuch der Bbhmischen Briider von 1531, MF, 1952; Die Tegernseer mensurale Choralschrift aus dem 75. Jahrhundert, Kongresni izvještaj, Utrecht, 1952; Frutolf vom Michelsberg als Musiker, Frankische Blatter fur Geschichtsforschung und Heimatspflege, 1953; Von der Sequenz zum Strophenlied, MF, 1954; Neue Fragmente mehrstimmiger Musik aus spanischen Bibliotheken, Spomenica J. Schmidt-Gorgu, 1957; Parerga zu Monumenta Monodica Medii Aevi I, MF, 1957; Zur Fruhgeschichte der Sequenz, AFMW, 1961; Die Schvianenklage. Zum Problem Lai—Planctus—Sequenz, Spomenica K. G. Fellereru, 1962; Notkeriana, AFMW, 1962—63; Die Šequenzmelodie »Concordia«, Spomenica H. Engelu, 1964; Zur Musik des Ludus de Antichristo, Festschrift J. Miiller-BIattau, 1966; Zur Stilistik der Troubadour—Melodien, AML, 1966; »Gregorius Praesuh, der Prolog zum romischen Antiphonale, uMusik und Verlag, Festschrift K. Votterle, Kassel 1967; »Psalle symphonizando , Festschrift W. Wiora, ibid.; Die Entstehung des Gregorianischen Chorals, MF, 1974. — IZDANJA: F. Cavalli, Vier mariani-sche Antiphonen, Mušica Divina, 1950; izbor srednjovjekovnih himni, Monumenta Monodica Medii Aevi, 1950; graduali iz rukopisa Vat. lat. 5319 (sa M. Landwehr-Melnickim), ibid., 1964; Einstimmige Gesdnge des Mittelalters, Das Musikvverk.
STACCATO (tal. rastavljeno, odvojeno), oznaka za vrstu artikulacije koja — suprotno od -> legata — traţi nevezano izvoĊenje tonova. Tonovi artikulirani s. odijeljeni su jedan od drugoga i njihovo je trajanje skraćeno za manji ili veći dio (ĉesto za polovinu) vrijednosti note, pa se meĊu njima po zvukovnom uĉinku uvijek nalazi pauza. Danas se s. najĉešće biljeţi toĉkom ili klinom iznad ili ispod note. Obiljeţivanje i izvoĊenje staccato-tonova mijenjalo se prema stilskim znaĉajkama pojedinih razdoblja. U baroku se s. oznaĉivao I i l i r . MeĊutim, u to se vrijeme znakovi za artikulaciju nisu uvijek biljeţili, pa je izvedba staccata ĉesto potrebna i ondje gdje je barokni kompozitori nisu izriĉito propisivali. Tehnika i izraţajne mogućnosti staccata razlikuju se i prema karakteru pojedinih instrumenata. Kod klavira postoje tri naĉina izvoĊenja staccata: zamahom iz prstnoga zgloba, iz ruĉnog zgloba ili zamahom cijele podlaktice. Kod gudaĉkih instrumenata mogućnosti su veće. Tu su glavni oblici staccata: detache ■— nagli i odsjeĉeni potezi gudala koje ostaje u dodiru sa ţicom; martellato — kojim se izvode još kraći i naglašeni staccato-tonovi; spiccato ■—• lagani udar gudalom na ţice; saltato — spiccato u brzom tempu; ricochet —■ niz uzastopnih veoma kratkih tonova i dr. Kod duhaĉkih instrumenata s. se izvodi udarom jezika i izgovaranjem posebnih slogova. (—> Artikulacija) LIT.: A. Kreutz, Die Staccatozeichen in der Klaviermusik, Deutsche Tonkunstlerzeitung, 1937—38. — H. Albrecht (izdavaĉ), Die Bedeutung der Zeichen Keil, Strich und Punkt bei Mozart, Kassel 1957. — U. Dannemann, Beobachtungen zum Studium des Staccatos auf Streichinstrumenten, Das Or chester, 1963. E. A. S.
STACHOVVSKI, Marek, poljski kompozitor (Piekary Šlaskie, 21. III 1936 — ). Studij završio na Visokoj muziĉkoj školi u Krakovu (K. Penderecki), na kojem zavodu predaje od 1966 (od 1972 docent). DJELA. ORKESTRALNA: Mušica con una battuta del tam-tam za gudaĉki orkestar i tam-tam, 1966; Sequenze concertanti, 1968; Irisation, 1970. — KOMORNA: Mušica da camera za flautu, harfu i udaraljke, 1965; Mušica per quartetto d'archi, 1965; Audition za flautu, violonĉelo i klavir, 1970; II gudaĉki kvartet, 1972. — Extensions for Piano, 1971. — VOKALNA : kamata Z ksiegi godzin za tenor, 2 muška zbor i orkestar, 1965; Lines of Dylan Thomas za 2 mješovita zbora i orkestar, 1967; kantata Chant de Vespoir za bariton, sopran, mješoviti i djeĉji zbor i orkestar, 1970.
STADELMANN, Li, njemaĉka pijanistica i ĉembalistica (Wiirzburg, 2. II 1900 —). Studirala kod M. Pauera (klavir) i J. Haasa (kompozicija) u Stuttgartu. Od 1921 predaje na mtinchenskoj Visokoj muziĉkoj školi isprva klavir i ĉembalo, 1939 ■—45 vodi odjel za metodiku klavira, a otada klasu za staru muziku (od 1948 profesor). Pijanistiĉku karijeru zapoĉela 1918; od 1922 prireĊuje i zapaţene koncerte na ĉembalu, zatim i na klavikordu. Koncertira po Njemaĉkoj i inozemstvu (gostovala i u Jugoslaviji). STADEN, 1. Johann, njemaĉki orguljaš i kompozitor (Nurnberg, kršten 2. VII 1581 — pokopan 15. XI 1634). Već sa 18 godina stekao ugled kao orguljaš u rodnome gradu. Od 1604 orguljaš na dvoru bran-denburškog markgrofa u Bay-reuthu i Kulmbachu. Poĉetkom 1611 nalazi se ponovno u Ntirn-bergu gdje je zatim sluţbovao do kraja ţivota kao orguljaš glavnih crkava, St. Lorenza (od 1616) i St. Sebaldusa (od 1618). Istaknuti njemaĉki majstor na prijelazu iz renesanse u rani barok, S.meĊuprvimauNjemaĉkoj komponira duhovne vokalne L. STADELMANN
koncerte (već u zbirci Harmoniae sacrae, 1616) te uvodi u Nii: tehniku continua, samostalne instrumentalne pratnje i notira naĉin moderne partiture ĉime udara temelje smjeru tzv. nii ške škole u doba baroka. U njegovim se većim crkvenim djelin pleću stariji motetski i novi koncertantni stil, modalne i t (dur-mol) harmonije; po raznolikosti izraţaja najznatnija je Kirchen-Music (1625—26) koja sadrţi primjere solistiĉkog, nog i vokalno-instrumentalnog koncertantnog stila. Svjetovn hovne pjesme preteţno su višeglasne bez continua i sa puĉk jenom melodikom. Izdvaja se zbirka Hertzen-trosts-Musica sa ĉistim solistiĉkim pjesmama uz continuo. Vrijedan je prili S. i instrumentalnoj muzici svojega doba (prve barokne »so: »sinfonije« u Njemaĉkoj). Od njegovih uĉenika najpoznatiji j Kindermann. DJELA. INSTRUMENTALNA: Newe Pavanen, Galliarden, Co; 1618; Opusculum novum von Pavanen, Galliarden, 1625; Operum mt posthumorum purs prima (sadrţi sonate, pavane, canzone, sinfonije), : suitnih stavaka u rkp. — VOKALNA: Neue teutsche Lieder nach Art der I len beyneben etlicher Baletti oder Tantz za 3-5 glasova, 1606; Neue leutsch mit poetischen Texten samt etlichen Galliarden za 4 glasa, 1609; Venus Kr Newer musikalischer Gesdng und Lieder . . . auch Galliarden za 4-5 glasovi — CRKVENA: Neue teutsche geistliche Gesdng, m. 3 -8 St., 1609; Ha sacrae za 4-8 glasova, 1616; Jubila Sancta Deo per Hymnum et Echo, l6r moniarum sacrarum continuatio za 1-12 glasova, 1621; Drey christliche Be za 4 glasa, 1622; Harmonicae meditationes animae za 4 glasa, 1622; Hauss Geistliche Gesdng (sadrţi 109 duhovnih pjesama i 10 fuga), 4 dijela, I II, III i IV, 1628 (sva 4 dijela u jednom izdanju, 1646); Kirchen-Music, G Gesang und Psalmen za 1-14 glasova, u 2 dijela, 1625-26 (II dio sadrţi kr ruĉnik za generalbas); Harmoniae novae sacrarum cantionum za 3-12 g] orgulje, 1928; Hertzen-trosts Mušica, Geistliche Meditationen za glas i b. c Musicalische Freuden- und Andachtszuecker, Oder Geistliche Gesdnglein glasova, 1630; Hertzens Andachten, geistliche Gesdnglein mit 4 Stimmt die 7 Busspsalmen, 1631; Harmoniae variatae sacrarum cantionum za 1-12 i b. c, 1632; Geistlicher Music-Klang darinnen zu den B. die meisten mit 1 mit 2 oder 3 Violen, die ubrigen mit 3 Stimmen, 1633; »Ach bleib bey un glasova, bez god. i dr. NOVA IZD.: odabrana djela obj. E. Schmitz (DTB VII i VIII, 1901 pojedina instrumentalna djela obj. R. Steglich (6 stavaka u 22 ahdeulsche salze, 1932), K. Sannwald (75 Tanzsdtze aus dem »Venus-Krantzlein< 1936, II izd. 1959), W. Hillemann (3 stavka u zbirci Im Trio, 1954 i 2 u und Kammermusik des deutschen Barocks, 1956); 6 vokalnih kompozici F. JSde (Chorbuch alter Meister I—II, 1948—49).
2. Sigmund Theophil (GottHeb), orguljaš i komp (Kulmbach, kršten 6. XI 1607— Nurnberg, pokopan 30. VII Sin i uĉenik Johanna; studij nastavio kod J. Paumanna u . burgu i kraće vrijeme kod W. Rowea u Berlinu (sviranje bastarde). Od 1623 do kraja ţivota bio u sluţbi grada Nurnl od 1627 kao Stadtpfeifer (instrumentalist) i uz to od 1634 kao ljaš crkve St. Lorenza. ' S. je kompozitor najstarije saĉuvane njemaĉke opere lezvig, 1644 (na tekst alegoriĉne pastirske igre G. Ph. Harsdor] U tom se djelu, uglavnom, izmjenjuju »arije« u obliku jednost strofnih pjesama uz continuo i kraći instrumentalni ritoi mjestimice S. pokušava oblikovati i recitative, ali ne uspjeva d dramatiĉnost talijanskog stila recitativo, pa je Seeleiuig zaprav Liederspiel, preteţno lirsko-kontemplptivnoga karaktera, negc ra. S. je uglazbio još 8 Harsdorfferovih dijaloških igara (tzv. prachspiele), zapravo samo pojedine odlomke i to u formi noglasnih strofnih pjesama uz continuo i instrumentalnih r igara. Stadenove duhovne drame na tekstove J. Klaja vaţan si prilog razvitku njemaĉkog oratorija. DJELA. DRAMSKA: opera Daj geistliche VCaldgedicht oder Freud gennant Seelezvig. Gesangweis auf Italianische Art gesetzt, 1644. Muzika 2 sprachspiele G. Ph. Harsdorffera: Die Geddchtnisskunst; Von halben Umi Das Schauspiel Teutscher Sprichzvorter; Von der Welt Eitelkeit; Die Po Die Reimkunst; Die Tugendsterne i Das Schauspiel zu Ross (sve skupa Harsdorfferovu djelu Frauenzimmer Gesprdchspiele, 1642—49). — VOK/ Oratoriji: Aufferstehung Jesu Christi, 1644; Hollen- und Himmelfahrt Jesu < 1644; Weyhnacht-Liedt, Der Heilige Geburt Christi zu ehren gesungen, Herodes der Kindermorder. Nach Art eines Trauerspiels ausgebildet, 164 Leidende Christus, In einem Trauerspiele vorgestellet, 1645; Freudengedich seligmachenden Geburt Jesu Christi, 1650 i Engel- und Drachen-Streit, s. a zika izgubljena). Seelen-Music Erster Theil, Geist- und Trostreicher Liedi glasa i b. c, u 2 dijela, 1644 i 1648; Lobgesang auf Wrangel za glas i b. c. Musicalischer Friedens-Gesdnger za 3 glasa; 18 prigodnih pjesama (13 za 4 ostale za glas i continuo); 4 pjesme za 4 glasa i 27 pjesama za glas i b. c. 1 nicima onoga doba. — SPISI: udţbenik Rudimentum Musicum, Das ist: . Unterzueisung dess Singens, fur die Liebe Jugend, 1636 (IV izd. 1663); Enti dess Anfangs, Fortgangs, Aenderungen, Brauchs und Missbrauchs der edler SIC, 1643 (s podacima o glasovitim niirnberškim tzv. historijskim kone za koje je i S. komponirao muziku). NOVA IZD.: Operu Seelezoig obj. R. Eitner (MFM, 1881). LIT.: R. Eitner, Johann Staden. Eine Bio- und Bibliographie, A1FM. — W. Nagel, Zur Biographie Johann Stadens und seiner Sohne, ibid. — E. Schmitz, Zur musikgeschichtlichen Bedeutung der Harsdorffe »Frauenzimmergesprachspiele«, Festschrift R. V. Liliencron, Leipzig — G. A. Narciss, Studien zu den Frauenzimmergesprachspielen G. Ph. dorffers (1606—1658), Leipzig 1928. — O. Clemen, Das Programm zu Musikfest in Nurnberg im Mai 1643, Festschrift O. Glouning, Leipzig — H. Druener, Sigmund Theophil Staden 1607—1655, ein Beitrag z forschung von Leben und Werk (disertacija) Bonn 1946. ■— W. Korner Gedachtnis des Nurnberger Komponisten und Organisten Sigmund Th Staden, Gottesdienst und Kirchenmusik, 1955. — H. H. Eggebrecht, Nurnberger Orgel-Allegorien des 17. Jahrhunderts, Musik und Kirche, •— W. Kahl, Das Nurnberger historische Konzert von 1643 und sein Gescl bild, AFMW, 1957. — H. Zirnbauer, Der Notenbestand der Reichsstadt
STADEN — STAHULJAK
437
Nurnbergischen Rats musik, Niirnberg 1959. — F. Blume, Die Handschrift T 131, Festschrift K. G. Fellerer, Regensburg 1962. — J. Haar, Astral Music in Seventeenth-Century Nuremberg: the Tugendsterne of Harsdorffer and Staden, Mušica Disciplina, 1962. — H. Samuel, The Cantata in Niirnberg During the I7th Century (disertacija), Cornell University, Ithaca (New York) 1963. — Isti, Staden, 1. Johann, 2. Johann d. J., 3. Sigmund Theophil, 4. Adam, MGG, XII, 1965. — P. Keller, Die Oper Seelewig von Sigmund Theophil Staden und Georg Philipp Harsdorffer (disertacija), Ziirich 1971. — Isti, New Light on the »Tugendsterne« of Harsdorffer and Staden, Mušica Dis ciplina, 1971. I. Ać.
STADER, Maria, švicarska pjevaĉica madţarskoga podrijetla, sopran (Budimpešta, 5. XI 1911 —). Uĉila u Konstanzu (H. Keller), Ziirichu (I. Durigo), Milanu (G. Arangi-Lombardi) i New Yorku (Th. Schnabel). Predaje pjevanje na Muziĉkoj akademiji u Zurichu (do 1951), zatim na Majstorskoj klasi Opernog studija; odrţava teĉajeve i u SAD. Osobito se istakla koncertnom interpretacijom Mozartovih opera. Glas joj je neobiĉne svijetle boje, ĉist i gibak, vrlo prikladan za gramofonske snimke. Koncertirala je u svima većim evropskim muziĉkim središtima, a gostovala je u SAD, Kanadi, Japanu i Juţnoj Africi. Napisala J'. S. Bach. Arie »Aus Liebe will mein Heiland sterben«, Matthaus-Passion, Ziirich 1967 (na engleskom 1968, sadrţi i njezinu biografiju i diskografiju). STADLMAYR (Stadlmair, Stadelmayer), Johann, njemaĉki kompozitor (vjerojatno Freising, Bavarska, oko 1570 — Innsbruck, 12. VII 1648). God. 1603 muziĉar na nadbiskupskom dvoru u Sajzburgu, od 1607 dvorski dirigent u Innsbrucku. S. je istaknuti juţnonjemaĉki kompozitor ranobarokne crkvene muzike. U svom stvaranju postepeno prelazi iz palestrinskoga vokalnog stila u koncertantni, vokalno-instrumentalni stil. Pri tome oĉituje majstorstvo kompozicijske tehnike, bogatu invenciju i razvijen smisao za sklad teksta i muzike. DJELA. CRKVENA. Osam knjiga misa za 4—16 glasova i b. c: I, 1596; II, 1603; III, 1610; IV, 1616; V, 1631; VI, 1641; VII, 1642 i VIII, 1643. Zbirka moteta za 5 i više glasova (sadrţi djela nekolicine autora), 1629; 4 knj. Magnificata za 4—12 glasova: I, 1603; II (uz b. c), 1608; III (uz b. c), 1614 i IV, 1618; 2 sv. Introitusa za 5 glasova i b. c, 1625—26; Hymni totius anni. . . za 4 glasa, 1628; antifone za 2—8 glasova i b. c, 1636; Odae sacrae za 10 glasova i b. c, 1628; 3 knj. psalama za 4 —10 glasova i b. c: I, 1640; II, 1641 i III, 1646. NOVA IZD.: Hymni totius anni obj. J. E. Habert (DTO, 1896); 1 introit V. Goller (Meisterwerke kirchlicher Tonkunst, 1913); 3 kompozicije P. Goller (ibid., 1914); 8 kompozicija obj. isti (AUklassische Meister, 1929). LIT.: F. Daniel, Die konzertanten Messen Johann Stad lmayrs (disertacija), Wien 1928. — B. Hinterleitner, Die Vokalmessen Johann Stadlmayrs (disertacija), Wien 1931. — K. Gress, Die Motteten Johann Stadlmayrs (disertacija), Wien 1931. — W. Senn, Johann Stadlmayr, MGG, XII, 1965. — H. H. Junkermani, The Magnificats of Johann Stadlmayr, 2 sv. (disertacija), Ann Arbor 1966.
STADTPFEIFER (njem. gradski duhaĉi), njemaĉki naziv za cehovski organizirane sviraĉe koji su se u gradovima udruţi vali u stalne instrumentalne sastave i primali od grada plaću. Većina zemalja srednje i zapadne Evrope od XIV i XV st. imala je gradske muziĉare, ali su se mnogi namještali samo na ograniĉeno vrijeme i primali plaću samo za pojedine usluge. Stadtpfeifereien postaju stalne ustanove u većim i manjim gradovima u drugoj polovini XVI st., tj. u vrijeme kada se u školskim i crkvenim zbo rovima pri izvoĊenju višeglasne crkvene muzike javila potreba za sudjelovanjem instrumenata. Takvi ansambli imali su u većim gradovima obiĉno 4—8 ĉlanova. S. su sudjelovali na svim grad skim sveĉanostima i drugim javnim manifestacijama, a u rezi dencijama pojaĉavali su dvorsku muziku u posebnim prigodama. U manjim gradovima Stadtpfeiferi su uz to drţali straţu na grad skom ili crkvenom tornju, upozoravali na poţare i druge opasnosti te svirali fanfare, signale i dr. u odreĊene sate (Abblasen, -s- Turmmusik, -> Duhaĉi, gradski). Imali su razmjerno malu plaću, pa su im glavni prihodi bili od sviranja na svadbama i drugim prired bama u privatnim kućama. Uz Stadtpfeifere susretali su se u Njemaĉkoj i drugi muziĉki cehovi (Kunstgeiger, Rollbruder i dr.), ĉiji su ĉlanovi u posebnim prigodama morali pomagati Stadtpfeiferima. Dok su se dvorski muziĉari od XVI st. mogli sve više specijalizirati, Stadtpfeiferi su se odlikovali svladavanjem svih instrumenata, osobito duhaĉkih. Šegrtovanje budućih Stadtpfeifera trajalo je 5—-6 godina. U mnogim gradovima zvanjem Stadtpfeifera bavilo se u istoj obitelji više generacija (npr. obitelj Bach u Tiringiji). — Usporedo s propadanjem cehovskog sistema u XVIII st. i Stadtpfeiferi su sve više gubili vaţnost; razvoj amaterskog muziciranja i javnog koncertnog ţivota istisnuo ih je iz muziĉke prakse. U novim gradskim orkestrima XVIII i XIX st. prevladavali su gudaĉki instrumenti. B. Ać. STAEHELIN, Martin, švicarski muzikolog (Basel, 25. IX 1937 — ). Studij muzikologije s doktoratom završio 1967 na Univerzitetu u Baselu (L. Schrade, A. Schmitz); 1971 habilitirao se na Univerzitetu u Zurichu. DJELA (izbor): Zum Egenolff-Diskantband der Bibliotheque Nationale in Pariš, AFMW, 1966; Ouellenkundliche Beitrdge zum Werk von J. Ghiselin-Verbonnet, ibid., 1967; P. de la Rue in Italien, ibid., 1970; Zum Schicksal des alten Musikalien-Ponds von San Luigi dei Francesci in Rom, Fontes artis musicae,
STADTPFEIFERI. Freska u staroj niirnberškoj vijećnici 1970; Zur Echtheitsproblematik der Mozartschen Bldserkonzertante, Mozart-Jahrbuch, 1971—72; Eine Florentiner Musik-Handschrift aus der Zeit um 1500, Schweizer Beitrage zur Musikwissenschaft I, 1972; K. Paumann und die Orgelgeschichte des Klosters Salem im 15. und 16. Jahrhundert, MF, 1972; Neues su N. Frank, Festschrift A. Geering, 1972; Zum Phanomen der Tradition in der Musikgeschichte des 15. und 16. Jahrhundert, Festschrift K. von Fischer, 1973 i dr.
STAEMPFLI, Edward, švicarski kompozitor (Bern, 1. II 1908 —). Uĉenik Ph. Jarnacha i W. Malera u Kolnu te P. Dukasa u Parizu. U poĉetku pod utjecajem Debussvja, a donekle i Stravinskog i Hindemitha, kasnije prihvaća dodekafoniju. DJELA. ORKESTRALNA: tri simfonije, 1938, 1942 i 1945; 4 koncertantne simfonije, 1931, 1932, 1932 i 1934. Koncerti: 4 za klavir, 1932—63; za 2 klavira, 1940; za 2 klavira i gudaĉe, 1933; 3 za violinu, 1936—60 i za flautu, 1957. Concertino za klavir, 1941; Concertino za klarinet i gudaĉe, 1941; Grosser Mosaik za 2 klavira i 11 instrumenata, 1966; Orchesterzoerk, 1960; Musik fu'r 16 Streicher, 1968 i dr. —■ KOMORNA: gudaĉki trio, 1938; 6 gudaĉkih kvarteta, 1926 —62; 2 klavirska trija, 1933 i 1956; duhaĉki trio, 1940; 2 duhaĉka kvinteta, 1934 i 1964; kvartet za klarinet, violinu, violonĉelo i harfu, 1965; septet za 3 duhaĉka i 3 gudaĉka instrumenta i klavir, 1956; sonata za violinu i klavir, 1947; 2 sonate za violonĉelo i klavir, 1929 i 1947; Hommage a B. Bartok za violinu i klavir, 1965 i dr. — Klavirske kompozicije. Toccata et Air varie za ĉembalo, 1952. — DRAMSKA: opere Ein Traumspiel, 1944 i Medea, 1954; više baleta. ■— VOKALNA: oratoriji Filles de Sion, 1933 i Der Spiegel der Welt, 1950; kantate (Nimmermehr, 1955); kompozicije za glas i orkestar; zborovi; solo-pjesme. LIT.: H. Ehinger, E. Staempfli, MGG, XII, 1965. STAGIONE (tal.
godišnje doba, sezona), prema talijanskoj muziĉkoj terminologiji, razdoblje u godini kad se izvode operne predstave. S. je u Italiji obuhvaćala isprva razmjerno kratak vremenski raspon zimskoproljetnog polugodišta; otuda i oznaka s. za opernu trupu sastavljenu za odreĊenu sezonu. STAHL, Wilhelm, njemaĉki muzikolog i orguljaš (Gross Schenkenberg, Lauenburg, 10. IV 1872 — Liibeck, 5. VII 1953)Uĉio kod K. Lichtwarka i C. Stiehla u Liibecku i na Konzervatoriju u Dresdenu. Bio je u Liibecku crkveni orguljaš (1896— 1939)5 i nastavnik, a uz to je od 1911 do smrti vodio muziĉki odjel Gradske biblioteke. Uspješno se bavio istraţivanjem muziĉke povijesti grada Liibecka.
DJELA. SPISI: Geschichtliche Entmicklung der evangelischen Kirchen musik, 1903 (III izd. 1936); Geschichte des Schulgesangunterrichts, 1913; E. Geibel und die Musik, 1919; Kaspar Ruetz. Ein lubeckischer Zeit- und Amtsgenosse J. S. Bachs, spomenica D. F. Scheurleeru, 1925; F. Tunder und D. Buxtehude, AFMW, 1926; Musikbilcher in der Lubecker Stadtbibliothek, 1927; Geschichte der Kirchenmusik in Liibeck, 1931; Die Musikabteilung der Lubecker Stadtbibliothek in ihren dlteren Bestanden, 1931; Die Lubecker Abendmusiken im 17. und 18. Jahrhundert, 1937; D. Buxtehude, 1937 (II izd. 1952); Die grosse Orgel der Marienkirche in Lubeck, 1938; Liibecks Orgeln, 1939; Gottfried Herrmann, 1940; Die Orgel der Aegidienkirche in Lubeck, 1940; Die Totentanzorgel der Marienkirche in Lubeck, II izd. 1942; Musikgeschichte Liibecks (sa J. Henningsom; 2 sv.), 1951—-52. —• IZDANJA: narodni plesovi; djeĉje narodne pjesme; koralni interludiji, koralne predigre, preludiji za orgulje; crkvena pjesmarica (sa K. Lichtwarkom); 2 svadbene arije D. Buxtehudea. LIT.: G. KarstaĊt, Wilhelm Stahl, MGG, XII, 1965.
STAHULJAK, obitelj muziĉara. 1. Vladimir, kompozitor (Bjelovar, 22. XI 1876 — Zagreb, 22. VI 1960). U kompoziciji uĉenik N. Fallera u Zagrebu i M. Somogvija u Budimpešti. God. 1899—1913 uĉitelj u Sv. Jani, Remetama, Koprivnici i Ĉavle-Cerniku, 1913—32 nastavnik i profesor muzike u Sušaku, Zadru, Petrinji i Zagrebu. Uz to je djelovao kao zborovoĊa, orguljaš i melograf.
438
STAHULJAK — STAINER
DJELA. ORKESTRALNA: Hrvatska rapsodija, 1903; Polonaise, 1912; Jadran, 1920; Tri narodne svatovske koraĉnice, 1932; Tri narodna plesa, 1932. — VOKALNA. Zborovi: Muški zborovi, 1907; Zoranićeva pjevanka, 1914; Petrinjsko cvijeće (2 sv.), 1920—21; Narodne popijevke (3 sv.), 1928—30; Zbor ţetelaca; Prelo; Ozalj; Uĉiteljska budnica; Zakaj me nećeš?; Gorko tuzi; Zmajevka i dr. Solo-pjesme: Pjesnikova kob; Popijevke; U tami; Ne voli me; Cvjetarnica; Bijaše jesen; Naše frajle i dr. — CRKVENA: misa u F-duru za zbor i orgulje, 1922. Za zbor i orgulje: Oĉe naš; Kraljici Hrvata; Ecce sacerdos magnus. Zborovi: O, Isuse preljubljeni; Regina coeli i dr. — Obradbe narodnih popjevaka za zbor iz Petrinje, Remeta, Sv. Jane, Štivice, Vrbove, Komarnice i Davora. K. Ko.
2. Milan, kompozitor i dirigent (Bjelovar, 17. VIII 1878 — Zagreb, 2. IV 1962). Brat Vladimira; gimnazijski profesor (grĉki, latinski). Istaknuo se na podruĉju tamburaške muzike, osnivajući Ċaĉke tamburaške orkestre i dirigirajući na većim tamburaškim manifestacijama. Uveo je u tamburaški orkestar alt-tamburu in F, koju je nazvao ĉelović. Uz stvaralaĉki rad objavio je niz rasprava o tamburama i srodnim instrumentima. Svojim je radom stekao znatne zasl,uge u širenju tamburaške glazbe u Jugoslaviji. DJELA. Oko 300 kompozicija za tambure: Hrvatski plesovi; Koncertno kolo; Bosansko kolo; Povraćanac i Šimunski lanec (najpopularnije djelo); koraĉnice; mazurke; polke i dr. Potpuriji: Slike iz Herceg-Bosne; Iz slovenskih planin; Priĉa našeg ĉiĉe i dr. — Studije i ĉlanci o tamburaškoj muzici. LIT.: J.Andriĉ, Tamburaška glazba, Slavonska Poţega 1962. K. Ko.
3. Juraj, kompozitor (Sv. Jana kraj Jastrebarskog, 16. VII 1901 — Zagreb, 18. II 1975). Sin Vladimira; u Zagrebu završio studij na Filozofskom fakultetu (povijest, zemljopis), a solo-pjevanje i kompoziciju uĉio na Muziĉkoj akademiji (M. Reizer, F. Lhotka, F. Dugan, B. Bersa). God. 1925—56 bio je srednjo školski profesor u Kriţevcima i Bjelovaru. Njegova djela izrazito romanticke izraţajnosti temelje se preteţno na obiljeţjima narod nog melosa. Pridrţavajući se klasiĉnih formalnih okvira, S. se, osobito u vokalnoj lirici, sluţi i impresionistiĉkim harmonijskim govorom, što njegovim kompozicijama daje poseban biljeg. Svoja je najviša dostignuća ostvario na podruĉju komorne muzike (ciklus Vlatko). Uz kompozitorski i nastavniĉki rad djelovao je kao orguljaš, zborovoda i koncertni pratilac, a bavio se i muziĉkom kritikom. DJELA. ORKESTRALNA: Hrvatski narodni plesovi, 1938; 2 suite iz opere Vraţji krug (Seoski svatovi i Ĉar proljetne noći); suita za tamburaški orkestar, 1952. — KOMORNA: Mala muziĉka pripovijetka za gudaĉki trio, 1925; 2 gudaĉka kvarteta: I, u g-molu, 1922 i II, u c-molu, 1923; suita za gudaĉki kvartet, 1926; 2 klavirska trija, 1924 i 1927; 2 klavirska kvinteta iz ciklusa Vlatko, 1933; sonata za violinu i klavir, 1929; sonata za violonĉelo i klavir iz ciklusa Vlatko, 1932; Skladbe za violinu i klavir, 1926. — KLAVIRSKA: Skladbe op. 1; ciklus Jedan dan ţivota, 1922—58; Molitva T.& klavir 4-ruĉno. — DRAMSKA: opera Vraţji krug (Ris-kolo), 1936 (neizv.); muziĉka igra Svadba na suncu, 1932. Scenska muzika za djeĉje i lutkarske igre.— VOKALNA: balada Sestra otrovnica za zbor i soliste; Metul za zbor; Tri narodne pjesme za alt i orkestar; Rugalica za sopran, alt i klavir, 1956. Ciklusi solo -pjesama: Dani srca i kajanja, 1953; Bolesna djevojka, 1956; Dubrovaĉke pjesme. —■ CRKVENA: misterij Misa za soliste, zbor, orkestar i orgulje, 1929; Hrvatska misa za ţenski zbor i orgulje, 1941; Missa brevis, 1960; Djeĉja misa, 1960; rekvijem, 1952. Ofertoriji: Tebi Gospode; Prepuno je srce moje i Nad vodama babilonskim. LIT.: K. Kovaĉević, Hrvatski kompozitori i njihova djela, Zagreb 1960. K. Ko.
4. Mladen, kompozitor i orguljaš (Zadar, 15. III 1914—). Brat Jurja; kao uĉenik F. Dugana na Muziĉkoj akademiji u Za grebu diplomirao orgulje (1937) i kompoziciju (1939) te dobio nagradu Vatroslav Lisinski. Kasnije se na Konzervatoriju u Leipzigu usavršavao u orguljama (G. Ramin) i kompoziciji (J. N. David). God. 1937—39 dirigent Oratorijskog zbora crkve sv. Marka u Zagrebu, 1940—-41 profesor muzike i zborovoda pjevaĉkog društva Hrvoje u Mostaru, a 1941—45 docent na Muziĉkoj akademiji u Zagrebu. Poslije OsloboĊenja orguljaš u katedrali i protestantskoj crkvi u Zagrebu, a od 1954 u Sarajevu operni dirigent i profesor Srednje muziĉke škole. Stahuljakova djela odlikuju se jasnoćom izraţavanja i formalnom preglednošću. Povezivanje nacionalnog muziĉkog izraza s polifoniĉkim oblikovanjem daje njegovim kompozicijama karakteristiĉno obiljeţje. Kao vrstan instrumentalist S. koncertira na orguljama u zemlji i inozemstvu, a kao pijanist i violonĉelist nastupa u komornim sastavima. DJELA. ORKESTRALNA: simfonijeta; Improvvisata, passacaglia i fuga, 1938—59; tema s varijacijama, 1948; uvertira Dalmacija; suita Ljubavnici, 1960. Sonatina za obou i gudaĉki orkestar, 1956; sonatinaza flautu i gudaĉki orkestar, 1962. — KOMORNA. Tri gudaĉka kvarteta: I, Ĉetvoroglasne invencije, 1948; II, Dalmatinski, 1954 i III, Hercegovaĉki, 1959; 14 sonatina i invencija za duhaĉke instrumente i klavir, 1955—59; 6 predigra i fuga za violinu i violonĉelo, 1958; 6 preludija i fuga za 2 violine, 1959; 6 preludija i fuga za violinu i violu, 1960; 6 preludija i fuga za 2 viole, 1960. Sonate: za violinu solo, 1944; za violu solo, 1942 i za violonĉelo solo, 1942; sonatina za violonĉelo i klavir, 1958. — KLAVIRSKA: Muziĉki portreti, 1936; Dvoglasne invencije, 1944—58; Ĉetvoroglasne invencije, 1945; 2 predigre i fuge, 1958. Hercegovaĉka koraĉnica i Bosanska koraĉnica za klavir 4-ruĉno. Klavirska muzika za djecu. — ORGULJSKA : sonata, 1944; Koralne predigre, 1942; 5 predigra, 1946; 16 malih kompozicija, 1947; Invencije, 1947; suita Iznimka i pravilo, 1957; Improvvisata, passacaglia i fuga, 1958; Poema o Sutjesci, 1959; Mala umjetnost fuge (9 fuga), 1962. — VOKALNA (izbor): U stilu starih za mlade za djeĉji zbor i orkestar, 1940; Pet ţenskih vokalnih kvarteta s klavirom, 1947; Radniku za bariton i orkestar, 1957. Zborovi: Adagio, allegro i fuga za 2 muška zbora, 1941; 10 madrigala, 1943; moteti za muški zbor, 1964; Ljubica i dub za 2 djeĉaĉka zbora, 1943, Nirvana za ţenski zbor, 1947. Ciklusi solo-pjesama: Dvije pjesme za tenor (S. Kranjĉević), 1940; Tri pjesme za mezzosopran, 1941; Hamza za bariton (H. Humo), 1956; Sleske
pjesme za sopran (P. Bezruĉ), 1958; Predigra i fuga (vokaliza) za alt, 1958 toševi soneti za alt, 1961; Iz Šopenove domovine za sopran, 1960; Iz Zn vine torbe za sopran, 1961; Proljeće za alt, 1966. — CRKVENA: misa za zbor, soliste i orkestar, 1963; brojne harmonizacije gregorijanskih kor; Obradbe narodnih napjeva. LIT.: Z. Kućukalić, Likovi savremenih bosansko-hercegovaĉkih k K. . z itora, Sarajevo 1961.
5. Dubravko, kompozitor (Zagreb, 21. II 1920—). Sir lana; studij kompozicije završio 1944 na Muziĉkoj akac u Zagrebu (F. Dugan, K. Odak). God. 1948—-50 operni korep i dirigent u Zagrebu, 1950—59 u Osijeku najprije operni dii i zatim (od 1952) profesor Muziĉke škole. Od 1959 u Kar profesor na Muziĉkoj školi, zborovoda KUD Drakulić i dii Gradskog orkestra. Uz pedagoški i dirigentski rad bavioi muziĉkom kritikom. DJELA. ORKESTRALNA: Simfonijska poema, 1951; Romantiĉna lira, 1952; Rondo capriccioso, 1952; Improvvisata, 1962; Orkestarske skice. —■ KOMORNA. Ĉetiri gudaĉka kvarteta: I, Impresije; II, u D-duru; Es-duru i IV, In modo classico, 1953; trio-sonata za violinu, klarinet i 1961. Za violinu i klavir: Allegro moderato, 1956; Veselje i tuga, 1957; suita, 1958. Za violonĉelo i klavir: Romanca, 1952 i Virtuozni Allegro, — KLAVIRSKA: sonata u c-molu; Djeĉja maštanja; Improvvisata, 1960 s varijacijama, 1962; Kineski ples. —■ DRAMSKA: djeĉja opera Nezgoc lice Lilice, 1955; opera Jasna. 1956 (Osijek, 19. V 1957). — VOKALNA tate Mrav, 1950 i Traktor, 1957- Zborovi: Pesniku prostreljenoga srca. Tuga i radost šume, I-II, 1963—65; Ni med cveljem ni pravice, 1964; Fan 1971. Solo-pjesme: Tri pjesme, 1942; Pet pjesama, 1945; Koncertna lirika, Kajkavske popevke v 10 kipcov, 1952; Venecija, 1954; Gogo, 1957; Majka i dr. Popularne i masovne pjesme. K. 1
STAINER, Jakob, austrijski graditelj gudaĉkih instrum< (Absam kraj Halla, Tirol, vjerojatno prije 1617—■ krajem X ili p kom XI 1683). Prema usmenoj predaji, uĉio u Veneciji, a moţd Cremoni. Stainerova tehnika rada i stil upućuju na to da je te. svojega majstorstva dobio od njemaĉkoga graditelja gudaĉkih strumenata, vjerojatno iz škole iz Fiissena (najsposobniji 1 njima nastanjivali su se u Italiji, osobito u Veneciji i Ri Najkasnije 1638 S. se vratio u Absam. Ĉesto js putovao. E 1644 u Salzburgu, a 1645 na dvoru u Mtinchenu; 1646—4', ravio je u Veneciji, a 1647 u Kirchdorfu. God. 1658 dobivs vlasticu dvorskog opskrbnika tirolskoga zemaljskog kneza vlasticu je 1669 obnovio car Leopold I). Od toga vremer ţivi stalno u Absamu, nadaleko poznat, te gradi instr un ĉak i za španjolski dvor. Osumnjiĉen 1668 od crkvenih vlasti krivovjerstva, proveo je 1669 4 mjeseca u zatvoru. Oko 167= ĉinje popuštati u radu zbog povremenih napadaja duševne bo ali mu se kasnije stanje popravlja. Svoje najbolje instrument gradio je posljednjih godina ţivota. S. je najveći graditelj gudaĉkih instrumenata koji je djd izvan Italije. Do prijelaza u XIX st. njegovi su se instrur cijenili više nego tvorevine škole iz Cremone. Njegovi radovi hvaćaju preteţno violine, zatim alt-viole, tenor-viole i bas-i viole bastarde, tenor-viole da gamba i bas-viole da gamba, v i male kontrabase (violone i oktavne violone), pochette i trza instrumente. Nije poznato da li je gradio i violonĉela; garr mali kontrabasi kasnije su se preraĊivali u violonĉela. Obi njegove violine je širi, osobito u donjem dijelu, i doimlje se 1 paktnije nego u majstora iz Cremone, koji su općenito d prednost vitkom obliku. Izboĉenje glasnjaĉe i dna većinom je struko veće nego na Stradivarijevim instrumentima. Oko 166 je poĉeo graditi i violine s manjim izboćenjem. Savršeno n /otvori s kruţnim završecima maleni su i nisu posve simetr desni otvor leţi nešto više. Prostrano zavinut, u presjeku : puţ obiĉno je rezbaren od kruškovine. Umjesto njega S. je nekad izraĊivao plastike, preteţno lavlje glave. Stainerov nj mekani lak, po kakvoći ravan laku graditelja iz Cremone, razl je boje: on moţe biti proziran, gotovo bezbojan, nadalje ţuti smeĊe, ili naranĉasto do kestenasto crveno obojen. Katkad j glashjaĉu lakirao ţivo ţuto, a ostali korpus tamnosmeĊe. Svij ton njegovih instrumenata odlikuje se osobitom draţi i meko< ali usprkos tomu prodire daleko. U Stainerovim instrumen bio je savršeno utjelovljen ideal gudaĉkog zvuka više od 150 dina. Na Stainerovim violinama svirali su F. A. i F. M. Vera> A. Corelli, F. Geminiani, F. Giardini, G. Tartini i J. S. B Utemeljitelj »tirolske škole«, S. je odigrao odluĉnu ulog gradnji gudaĉkih instrumenata osobito u Njemaĉkoj, a po njeg se uzoru radilo i u Francuskoj, Engleskoj, na Balkanu, pa više talijanskih gradova, izuzevši Cremonu i Bresciu. Nije i izravnih uĉenika koji bi nastavili njegovo djelo, ali su ga m oponašali. Najkvalitetnije kopije njegovih instrumenata nastali u Italiji i Njemaĉkoj. LIT.: W. Senn, J. Stainer, der Geigenmacher zu Absam. Die Let geschichte nach urkundlichen Quellen, Innsbruck 1951. — F. Hamma, Me deutscher Geigenbaukunst, Stuttgart, II izd. 1961. — W. Senn, Jakob Sta MGG, XII, 1965. B. A
STAINER, John, engleski orguljaš, kompozitor i muziĉki p (Broadway, London, 6. VI 1840 — Verona, 31. III 1901). I djeĉak (1847—56) ĉlan zbora londonske katedrale sv. Pavla; k
STAINER — STAMITZ trapunkt uĉio kod Ch. Steggalla. Od 1854 crkveni orguljaš; istodobno uĉio orgulje kod G. Coopera; 1857—59 orguljaš u St. Michael's College (Tenburv). God. 1859—66 studirao u Oxfordu (stekao doktorat muzike 1865). Orguljaš u Oxfordu od 1860 do 1872, kad preuzima mjesto orguljaša katedrale sv. Pavla u Londonu. Na toj duţnosti ostaje do 1888; istodobno (od 1873) orguljaš Royal Choral Society. God. 1876—88 profesor orgulja (od 1881 direktor) na National Training School for Music (od 1883 Royal College of Music) u Londonu. God. 1889—99 profesor muzike na Univerzitetu u Oxfordu. Kao kompozitor oslanja se na F. Mendelssohna i H. Spohra. Najbolja su mu djela pojedine koralne melodije i Service in Es, a najpoznatija Sevenfold Amen i oratorij The Crucifixion. Trajnu vrijednost imaju njegovi spisi i izdanja stare muzike.
i na Konzervatorij umu u Pragu (K. Morfova); paralelno uĉila i klavir (R. Vesely). Od povratka u Beograd predavala solo-pevanje u Beogradskoj muziĉkoj školi (danas Mokranjac); 1945—64 bila je vanredni pa redovni profesor i nekoliko navrata šef Odseka za solo-pevanje na Muziĉkoj akademiji. Pevaĉica lepo obojenog, mekanog mezzosoprana, velike opšte i muziĉke kulture s vanrednim osećanjem za stil, posvećivala se interpretovanju iskljuĉivo solo-pesama, te je zasluţna za razvoj kamernog koncertnog pevanja u Srbiji. Koncertirala je u glavnim gradovima Jugoslavije, u Pragu, Parizu i dr. Prva je izvela solo-pesme mnogih jugoslovenskih kompozitora. Iz njezine je klase izišao veći broj mladih operskih i koncertnih pevaĉa. Objavila je knjigu Solo-pevanje (1950). P. Mil.
DJELA: kompozicije za orgulje. VOKALNA: oratoriji Gideon, 1875 i The Crucifixion, 1887; kantate The Daughter of Jairus, 1878 i St. Mary Magdalen, 1883. — CRKVENA: Services; Sevenfold Amen; anthemi i dr. — SPISI: A Diaionary of Musical Terms (sa W. A. Barrettom), 1876; The Music of the Bible, with an Account of the tDevelopment of Modem Musical Instruments frotn Ancient Types, \%7<)\Music and its Relation to the Intellect and the Etnotions, 1892. Instruktivni: A Theory of Harmony, 1871; The Organ, 1877; Harmony, 1878; Composition, 1880. — Škola za orgulje. — IZDANJA: Early Bodleian Music. Dufay and his Contemporaries, 1898 i Early Bodleian Music. Sacred and Secular Songs . . . from about A. D. 1185 to about A. D. 150$ (sa kćerkom i sinom E. C. i J. F. R. Stainer), 1901. LIT.: F. G. Echoards, John Stainer, The Musical Times, 1901. — C. de Brant, Stainer's Christmas Carols, Cathedral Choirmaster, 1952. — R. A. Harman, John Stainer, MGG, XII, 1965.
STAJIĆ, Nada, pevaĉica, sopran (Beĉkerek, 24. XI 1903 — Beograd, 23. II 1970). Pevanje uĉila najpre kod Miroslave Biniĉki u Beogradu i zatim u Beĉu. Duţi period ĉlanica Beogradske opere, zatim operna solistkinja u Novom sadu. Ostvarila je niz uloga lirsko-koloraturnog faha, od kojih su se naroĉito isticale Musette (Puccini, La Boheme), Gilda (Verdi, Rigoletto), Adela (J. Strauss, Slepi miš), Sofija (Massenet, Werther) i Papagena (Mozart, Ĉarobna frula). Veoma zasluţna za obnavljanje reper toara u Beogradskoj operi posle Drugog svetskog rata, jer je preuzimala i mnoge uloge van svoga faha. Ogledala se i u inter pretaciji solo-pesme na koncertnom podijumu. p. Mil. STAJIĆ, Petar, kompozitor i pijanist (Bitolj, 12. VII 1915 ■—). Studirao u Muziĉkoj školi u Beogradu, kompoziciju uĉio kod M. Milojevića i J. Slavenskog, klavir kod Jelice Radovanović i Ć. Liĉara; pored muziĉkih studija završio i pravni fakultet. God. 1940—73 bio je profesor klavira, zatim teorijskih predmeta na Muziĉkoj školi Mokranjac u Beogradu. Njegova najranija dela ostvarena su u stilu romantike; kasnije je prihvatio jezik atonalista (Koncert za violonĉelo i duvaĉki kvintet, I i II gudaĉki kvartet), a najzad izgradio stil na umereno modernom jeziku, sa sveţim harmonijama, slobodnijim shvatanjima tonalnosti, i naklonostima ka dramatici. DELA. ORK ESTARSKA. Ĉetiri simfo nije : I, u B -d uru; Simfon ija 0 1813; III, Simfonija Starog Grada (po »Ribanju i ribarskom prigovaranju« P. Hektorovića) i IV, za limene duvaĉke instrumente i klarinet, 1962. Simfonijske poeme U noći i Stradija. Koncerti: 2 za violonĉelo; 2 za klavir; za flautu 1 za trubu. Svita Iz starog Vra-nja. — KAMERNA: 3 gudaĉka kvarteta; Serenada za limene duvaĉe i klarinet; svita za violinu i klavir; Fantazija za flautu i klavir; Etide za solo-flautu. — KLAVIRSKA: 7 sonata; 10 sonatina; svite; fantazije i dr. — VOKALNA: oratorijum Odisej i Feaĉani; kantata Sutjeska; svita Lirski krug za ţenski hor; ciklus Sunĉane pesme za sopran i klavir. LIT.: V. Periĉić, Muziĉki stvaraoci u Srbiji, Beograd 1969. D. Sn.
STAJNOV, Petko, bugar ski kompozitor (Kazanl'k, 1. XII 1896 —). Vid izgubio u djetinjstvu; studij muzike za poĉet u Sofiji završio na Kon zervatoriju u Dresdenu (A. Wolf i E. Miinch). Od 1927 P. STAJNOV Narodne opere, od 1946 savjetnik u Ministarstvu za kulturu i od 1948 upravitelj Instituta za muziku Bugarske akademije nauka. Njegove kompozicije proţete su bugarskim muziĉkim folklorom. DJELA. ORKESTRALNA. Dvije simfonije: I, u a -molu, 1945 i II, u cmolu, 1949; simfonijske pjesme Jleienda, 1927 i TpaKun, 1937; uvertira Ea/i-Kan, 1936; MnadeoKKa KonuevmHa y«epmiopa, 1953 ; simfonijske suite TpanuucKU maniju, 1925—26 i ITpuKasKa, 1930; simfonijski scherzo, 1938. — Zborovi. LIT.: B. Kpbcmee, IleTKO C/raiiHOB, CO(J>HH 1957. — L. Stantschezua-Braschowanozoa t Petko Stajnov, MGG, XII, 1965.
STAMATOVIĆ-NIKOLIĆ, Jelica, pevaĉica, mezzosopran (Vranje, 20. X 1895—). Pevanje uĉila u Beogradu (I. Milojević)
439
u
STAMITZ (Stamic, Staimiz, Staniz, Steinmetz itd.), ĉeška obitelj muziĉara. Muziĉku tradiciju zapoĉinje u obitelji Antonin S. (Pardubice, 1687 — Nšmecky Brod, danas Havliĉkuv Brod, 1765) ĉiji je otac Martin, rodom Slovenac iz Maribora, doselio u Ĉešku oko 1660. Antonin je od 1710 bio uĉitelj i orguljaš u Nemeckom Brodu. Imao je 11 djece od kojih su se muzikom bavili, osim najpoznatijeg Jana Vaclava, još: Antonin TĊdedš (Nemecky Brod, 1722—1768), vrstan violonĉelist, a po zvanju teolog i Vdclav Jan (Nemecky Brod, 1724 — ?) koji se u dokumentima oznaĉuje kao »musicus« i vjerojatno je 1749—50 zamjenjivao u Mannheimu svoga odsutnog brata Jana. 1. Jan Vaclav Antonin (Johann Wenzel Anton), kompozitor, violinist i dirigent (Nemecky Brod, 17. ili 19. VI 1717 — Mannheim, 27. III 1757). Prvu muziĉku poduku dobio od oca Antonina. God. 1728—34 pohaĊao Isusovaĉku gimnaziju u Jihlavi. Nije utvrĊeno gdje se nalazio od 1734 do 1740. Moţda je uĉio kompoziciju kod Talijana C. Tessarinija koji je u to doba (oko 1737) djelovao u Brnu i s ĉijim se naĉinom oblikovanja u Sta-mitzovim ranim djelima (arije, zborna i crkvena djela) pokazuju srodnosti. God. 1741 stupio je S. u sluţbu falaĉkog izbornog kneza Karla Philip-pa kao ĉlan njegova dvorskog orkestra u Mannheimu, a već 1742 prireĊuje koncert u Frankfurtu na Majni; u najavi toga koncerta navodi se kao »slavni virtuoz . . . koji će svirati violinu, violu d' amore, violoncello i J. V. A. STAMITZ. Rad J. B. Cartiera contreviolon solo«. God. 1743, za novog kneza Karla Theodora, tituliran je kao prvi dvorski violinist, a od 1745 na platnom spisku dvorskih muziĉara je najbolje plaćeni instrumentalist. Stamitzove su duţnosti tada bile mnogostruke: on se morao brinuti ne samo za muziku simfonijskih i komornih koncerata nego i dvorskog kazališta i crkve, a ljeti je s dvorskom kapelom muzicirao u ljetnoj rezidenciji u Schwet-zingenu. Mannheimski orkestar brojio je u to doba oko 50 ĉlanova; najpoznatiji meĊu njima bili su većinom Stamitzovi uĉenici, violinisti. Tokom 1749—50 S. boravi gotovo godinu dana u Ĉeškoj; nakon povratka u Mannheim dobiva i sluţbeno ti tulu Instrumental-Music Director. God. 1751 koncertira u Parizu na Concerts spirituels i zatim ponovno 1754 kada ga muziĉki mecena A. J. J. le Riche de la Poupliniere angaţira za dirigenta i kompozitora svojih koncerata. S. tada komponira nekoliko novih simfonija, a njegova muzika i njegov posve novi naĉin muziciranja primljeni su s oduševljenjem te on 1755 dobiva na 10 godina kraljevski privilegij za tiskanje svojih instrumentalnih kompozicija. U Parizu se uz ostalo izvodi u crkvi Jakobinaca njegova Messe solemnelle. U to doba objavljen je anonimno pamflet Le Petit prophete de Boehmisch-Brod (1753) u kojemu je autor de Grimm) u liku ĉeškog muziĉara, violiniste, Sofij i; (barun I94I_ 44 M.direktor aludirao po svemu sudeći dijelom na Stamitza. Posljednju godinu i pol ţivota proveo je S. u Mannheimu. S. se ubraja meĊu najznaĉajnije virtuoze—koncertne majstore odnosno dirigente i orkestralne pedagoge svojega doba. Pod njegovim se vodstvom mannheimski dvorski orkestar razvio u jedan od vodećih ansambla u Evropi. Stamitza smatraju utemeljiteljem i prvim predstavnikom -> Mannheimske škole, koju su saĉinjavali u priliĉnom broju muziĉari iz Ĉeške i Moravske. Novi, koloristiĉki i dinamiĉki bogato razraĊeni stil mannheimskog orkestra, o kojemu su suvremenici pisali u superlativima (Gh. F. D. Schubart, Ch. Burney i dr.), tijesno je povezan s razvit -
440
STAMITZ
kom novog, klasiĉnog stila kojemu je S. bitno pridonio kao kompozitor. Stamitzu, a i pripadnicima mannheimske škole, pripisan je (H. Riemann) prioritet u izgraĊivanju klasiĉnog sonatnog oblika, ĉetvorostavaĉne simfonije te u provoĊenju dinamiĉkog nijansiranja, ali im je to prema novijim istraţivanjima osporeno. Stamitzova vaţnost nije zapravo u kronološkom prvenstvu nego u dosljednom i djelotvornom provoĊenju kompozicijskih postupaka koji su se tek tada uvodili. Prihvativši tekovine novog instrumentalnog naĉina koje su se gotovo istodobno pojavile na raznim stranama (ponajprije u djelima Talijana), S. zapravo prvi uspijeva da ostvari njihovu sintezu; i dok se simfonijska djela njegovih suvremenika još nisu bitno udaljila od komornog stila, on razvija jedan izrazito orkestralni, simfonijski stil. Pregnantni poĉeci njegovih stavaka, pa crescendi u širokom luku i toĉno razraĊeni dinamiĉki kontrasti, samo se mogu zamisliti s orkestrom. S. je ponajprije proširio orkestralne boje time što je dao veću, bitniju ulogu duhaĉima, osobito klarinetu i rogu. U instrumentaciji stavlja teţište na neprestano mijenjanje boja, da bi postigao što ţivlju dinamiku, i provodi veću diferencijaciju pojedinih instrumentalnih skupina (gudaĉi ■— duhaĉi). Harmonijska graĊa proizlazi iz melodike, a ne od basove podloge, melodika i ritmika su jezgrovite svjeţe; u temama se javlja, za Stamitza karakteristiĉna, sinkopirana ritmiĉka figura. Prva i druga tema sonatnog stavka oblikovane su izrazito kontrastno, a provedba poprima mjestimice dramatske akcente. Repriza većinom zapoĉinje sa skraćenom glavnom temom. Polagani stavci su mu najĉešće dvodijelni s pjevnom melodikom; za njima redovito slijedi menuet s triom, pa finale, ĉesto takoĊer u sonatnoj formi. S. doduše nije prvi komponirao ĉetvorostavaĉne simfonije, ali se on konsekventno pridrţavao tog oblika. Osim toga on se meĊu svojim suvremenicima — zaĉetnicima novog klasiĉnog stila — izdvaja i originalnošću i svjeţinom muziĉkih zamisli. Širem odjeku i dalekoseţnijem utjecaju njegovih djela pridonijele su mnogo i izvedbe mannheimskog orkestra koje su na slušatelje djelovale fascinantno. — Stamitzovi su izravni uĉenici u Mannheimu njegovi sinovi Karei i Antonin, zatim njegov nasljednik u dvorskoj kapeli Ch. Cannabich, te F. Beck, W. Cramer, A. Fils, I. Franzl i J. B. Toeschi. DJELA (u svemu oko 175 kompozicija). ORKESTRALNA. 74 simfonije od kojih 35 u rkp., ostale štampane: Six sonates a Irois parties concertantes qui sont faites pour executer ou d trois ou avec toutes l'orchestre op. I, 1755; Six Symphohies d quatre parties obligees avec les cors de chasses ad libitum op. 3, oko I757j Six Sytnphonies d quatre parties obligees avec les haut-bois ou flules et cors de chasse op. 4, oko 1757; 6 simfonija op. 5 obj. u razliĉitim zbir kama (I—III u Six Symphonies . . . de differents auteurs, 1760); Six Symphonies . . . op. 7, 1763; Six Symphonies . . . op.-8, 1763; 3 simfonije op. 11, 1760. Koncerti: A Favorite Concerto for the German Flute zvith instrumental parts op. 10, oko 1770; 7 koncerata za flautu u rkp.; 6 koncerata za violinu op. 9, izvedeni 1755 (saĉuvan samo I i VI); 8 koncerata za violinu u rkp.; Six Concertos for the harp-sichord, organ, or pianoforte with instrumental parts op. 10, oko 1770; koncert za obou; koncert za klarinet. — KOMORNA: 4 trija za 2 violine i continuo; 2 trija za flautu, violinu i continuo; 2 trija za 2 flaute i continuo (sve u rkp.); Sei Sonate da Camera a Violino solo col Basso op. 6, oko 1767; 6 sonata za violinu solo i continuo op. 46, bez god.; 4 sonate za violinu solo i continuo u rkp.; sonata za violinu i ĉembalo u rkp., 6 sola za violonĉelo i continuo u rkp.; Deux Divertissements en Duo pour un Violon seul op. 2; 9 plesova za 2 violine i continuo u rkp. — Arije. — CRKVENA : misa u D-duru za sole, orkestar i orgulje, 1755; 2 Litaniae Lauretanae za 4-gl. zbor i instrumentalni sastav; Motetto de Venera-bili Sacramento za zbor, orkestar i orgulje; Kyrie et Gloria za zbor, orkestar i orgulje. NOVA IZD.: odabrana djela s popratnim uvodom obj. H. Riemann u DTB, XV—XVI, 1914—15 (Mannheimer Kammermusik des 18. Jahrhunderts) ; odabrane simfonije obj. H. Riemann u DTB, III i VII, 1902—06; 3 simfonije obj. A. Hoffmann (1957); W. Lebermann obj. 2 koncerta za flautu (I, 1961; II u djelu Flotenkonzerte der Mannheimer Schule, 1964), 2 koncerta za violinu (oba 1964) i koncert za klarinet (Klarinette-Bibliothek, i r , 1968); koncert za flautu obj. P. Gradenwitz (1963) itd. LIT.: G. Cucuel, La Poupliniere et la musique de chambre au XVIII e siecle. Pariš 1913. — R. Haas, Johann Stamitz. Sudetendeutsche Lebensbilder, I, Reichenbach 1926. — P. Grademaitz, Johann Stamitz, I, Das Leben, Brno, Prag, Leipzig i Wien 1936. — Isti, Johann Stamitz et le petit prophete de Boehmischbroda, RM, 1938. — Isti, The Svmphonies of Johann Stamitz. Music Review, I, 1940. — A. Pospišil, Kolem Jana Vaclava Stamice, Havliĉkuv Brod 1947- — P. Nettl, Der Kleine Prophete von Boehmisch-Brod, Esslingen 1953. — R. Schaal, J. Stamitz' Mannheimer Bestallung von 1750, MF, 1953. — P. Gradenzvitz, Johann Stamitz als Kirchenkomponist, ibid., 1958. — F. Noack, Die Steinmetz-Manuskripte der Landes- und Hochschulbibliothek Darmstad, MF, 1960. — W. Korte, Darstellung eines_ Satzes von J. Stamitz, Festschrift K. G. FelIerer,Regensburg 1962. — B. Štedron, Beitrage zur Kontroverse, um die tschechische Herkunft und die Nationalitat von Jan Vaclav Stamic, Sbornik praci filosoficke fakultv Brneske universitv 1962, F6 (i na ĉeškom u ĉasopisu Hudebni Rozhledv, 1961 i 1963). — G. Pestelli, II Cammino stilistico di J. Stamitz, Chigiana, 1967. —J. Sochr, K otazce datovani nemeckobrodske cesty J. V. Stamice . . . , Hudebni vĉda 1967 (izvod na engleskom, njemaĉkom i ruskom). ■— H. R. Durrenmatt, Die Durchfiihrung bei J. Stamitz, Bern 1969. — P. Andraschke, Formbildung in den Anfangssatzen der spaten Svmphonien von J. Stamitz, Mušica Bohemica et Europea, Kongresni izvještaj, Brno 1970. — T. Voleh, Das Verhaltnis von Rhvthmus und Metrum bei J. W. Stamitz, Kongress-Bericht, Bonn 1970. — E. K. Wolf, The Svmphonies of J. Stamitz, Authenticitv, Chronologv and Style, 3 sv. (disertacija), New York Universitv 1972. — F. Noske, Zum Strukturverfahren in den Simfonien von J. Stamitz, Musicae scientiae collectanea, Festschrift K. G. Fellerer, Koln 1973. I. Ać.
2. Karei Filip (Carl Philipp), violinist, violist i kompozitor (Mannheim, 7.?, kršten 8. V 1745 — Jena, 9. XI 1801). Sin i uĉenik Jana Vaclava; nakon oĉeve smrti uĉio kod Ch. Can-nabicha, I. Holzbauera i F. X. Richtera. God. 1762—70 ĉlan
(II violina) mannheimskoga dvorskog orkestra; 1770 kon< u Monsu (Belgija), zatim je u Parizu stupio u sluţbu vojvode isa od Noaillesa kao kompozitor i dirigent njegovih rasi dvorskih koncerata. Uz to je nastupao i na Concerts sph solistiĉki i ĉesto zajedno sa svojim bratom Antoninom; braće S. izvodila su se i na kraljevskom dvoru. Iz Pariza je više puta odlazio na koncertne turneje: 1773 i 1774 u f furt na Majni, Augsburg, Strasbourg, 1777 i 1778 u Lo 1782 i 1783 po Nizozemskoj (Hag, Amsterdam). God. 178: tio se u njemaĉku i nastavio koncertiranjem u nizu gradova, burgu, Liibecku, Braunschweigu, Magdeburgu, Leipzigu, linu (1786 sudjeluje u glasovitoj berlinskoj izvedbi Hane Mesije), zatim u Dresdenu, Pragu, Halleu, Nurnbergu (] u sezoni 1789—90 vodio je Amaterske koncerte u Kasselu, priredio veliki koncert u vveimarskom Dvorskom kazalištu tada vodi Goethe), a 1793 u Leipzigu. Najzad od 1795 d u Jeni kao koncertni majstor (dirigent) Akademskih kon i muziĉki uĉitelj. Nekad poznat i posvuda slavljen kao v; na violini, violi i violi d'amore, umro je osiromašen i pun du U Karelovu opusu teţište je na orkestralnim kompozic u kojima su jasno izraţene osnove mannheimske orkestralni ture, posebice suverena tehnika orkestracije i oblikovanja najviše njeguje koncertantnu simfoniju i solistiĉki koncer tim oblicima postiţe izvanrednu raznoliĉnost formalne 1 tematike. Simfonije su mu, po talijanskom uzoru, redovite stavaĉne (bez menueta) s izrazitije razvijenim, fino izbalansii tematskim kontrastima u ekspoziciji. U harmonijama pol sklonost molu i uopće upotrebi više tonaliteta, a melodiku ob lirski pjevno i istodobno vitalno, pokretljivo. Svojim je dj S. znatno pridonio izgraĊivanju i širenju tzv. osjećajnog i lantnog stila klasike. DJELA. ORKESTRALNA: 51 simfonija (47 saĉuvanih); 38 k tantnih simfonija. Koncerti: 15 za violinu (10 saĉuvanih); 2 za violu; 3 z; d'amore; 6 za violonĉelo (4 saĉuvana); 7 za flautu (3 saĉuvana); 1 ili 2 kc za obou (izgubljeni); 11 koncerata za klarinet; 2 koncerta za klavir (1 saĉ 2 koncerta za harfu (izgubljeni). — KOMORNA. Trija: 21 za gudaĉe flautom; 6 s klarinetom i 1 za 2 klavira i violinu. 40 kvarteta: 8 Orchestertelte; 13 kvarteta s klarinetom; 2 s fagotom; 15 koncertantnih i 2 s fl; obom, violinom ili klarinetom kao prvom dionicom; 14 kvinteta: 4 kom tna op. 10; 4 serenade op. 28 i 6 izgubljenih. Sekstet za violu da gamba, : violinu, violu i violonĉelo; 4 seksteta za duhaĉe; 7 Parties za 10 duhaĉa; nuette za 2 flaute, 2 roga, 2 violine i bas; 16 marševa za 12 duhaĉa (izgubi prigodne kompozicije za duhaĉke sastave (izgubljene); 14 sonata za vic klavir; 1 sonata za violu i klavir; 59 dua za gudaĉe; 12 dua za 2 flaute. nata za klavir 4-ruĉno. — DRAMSKA: opera Dardanus (Dardanus Siet der Triumph der Liebe und Tugend), 1800. Singspiel Der verliebte Vormunc 1787 (oboje izgubljeno). — VOKALNA: 3 kantate (izgubljene); ariet Misa u D-duru. NOVA IZD.: 2 simfonije i nekoliko komornih kompozicija obj. H mann u DTB, VIII, 2 (1907) i XV—XVI (1914—15). Velik broj pojedi] novih izd. orkestralnih i komornih djela obj. H. Monkemever, A. Ott, J. ciechowski i dr. Ulomke autobiografije i 5 pisama obj. A. Schering {Fest F. Stein, 1939). LIT.: F. VCaldkirch, Die konzertanten Sinfonien der Mannheim( 18. Jahrhundert (disertacija), Heidelberg 1931. — H. Boese, Die Klarine Soloinstrument in der Musik der Mannheimer Schule (disertacija), D J 1940. — S. Brook, The Symphonie concertante, MQ, 1961. — F. C. 1 Carl Stamitz (1745—1801), biografischer Beitrag, das symphonische Werl< matischer Katalog der Orchester-Werke (disertacija), Marburg 1962. Zaloha, Drei unbekannte Autographe von Karl Stamitz in der Musikaliens lung in Ĉesky Krumlov, MF, 1966. — J. S. Bunke, »Concerto in Bb flat C for Clarinet by Karl Stamitz (disertacija, izdanje u partituri s komenta New York University 1971. I.
3. Antonin Tadeaš Jan Nepomucky (Anton Thai Johann Nepomuk), violinist i kompozitor (Nemecky I kršten 27. XI 1750 — vjerojatno Pariz, poslije 27. X 1796) i vjerojatno uĉenik Jana Vaclava. Podaci o njegovu ţivotu potpuni su. Poslije oĉeve smrti uĉio je navodno (prema A. seru) kod starijega brata Karela i kod Ch. Cannabicha. Od ĉlan je (II violina) mannheimskog dvorskog orkestra; 1770 laţi, po svoj prilici s bratom Karelom, u Pariz gdje je od nastupao solistiĉki i skupa s njim na Concerts spirituels. Od doba ĉini se da je poduzimao i koncertne turneje po Evropi; nastupa u beĉkom Društvu muziĉkih umjetnika »jedan Stai putujući virtuoz«, a 1774 svira u Karntnertortheateru vii i kompozitor S. mlaĊi. U Parizu je S. 1778 upoznao Moz U to doba je poduĉavao R. Kreutzera, a 1782—#9 bio je, pi vlastitim navodima, ĉlan francuske kraljevske kapele u Versail Komponirao je u stilu kasne mannheimske škole i najviše stigao u koncertima i komornim djelima. U tematici je mjesti: srodan bratu Karelu. DJELA. ORKESTRALNA: 15 simfonija; 6 koncertantnih simf Koncerti: najmanje 15 za violinu; 2 za violu; 5 za klavir; po 1 za flautu i za •— KOMORNA: 54 gudaĉka kvarteta; 18 trija i 90 dua za razliĉite sa: NOVA IZD.: 2 gudaĉka kvarteta i gudaĉki trio obj. H. Riemann u XV i XVI (1914 i 1915); koncert za flautu obj. W. Lebermann (zbirka F konzerte Mannheimer Komponisten u seriji Das Erbe Deutscher Musik, I pojedina komorna djela obj. P. Gradenwitz i drugi. LIT.: M. Brenet, Les Concerts en France sous I'ancien rćgime, 1900. — J. Hardy, Rodolphe Kreutzer, sa jeunesse a Versailles, Revu
STAMITZ — STANFORD l'histoire de Versailles 1909—10. — A. Moser, Geschichte des Violin-Spiels, Berlin 1923. — F. Petr, Stamitzove Zpravy Mĉstskeho musea v Nemeckem Brode, 1924. — M. Pincherle, La Veuve d'Antoine Stamitz, Bulletin IV, 1924. — E. E. Homolka, Po stopach piivodu a rodokmenu rodiny Stamiĉu, Praha 1925. — P. Gradenmitz, The Stamitz Family, Notes of the Music Library Association, 1949—50. — E. Schmitt, Die kurpfalzische Kirchenmusik im 18. Jahrhundert (disertacija), Heidelberg 1958. ■— G. Croll, Zur Vorgeschichte der Mannheimer, Kongress-Bericht, Koln 1959. — F. Kaiser, Anton Stamitz, Acta musicologica, 37. — P. Gradenzvitz i F. Kaiser, Stamitz, 1. Johann Wenzel Anton, 2. Carl, 3. Anton Thadaus, MGG, XII, 1965. — W. Lebermann, Biographische Notizen iiber J. A. Fils, J. A. Stamitz, C. J. und J. B. Toeschi, MF, 1966. I. Ać.
STAMPIGLIA, Silvio, talijanski libretist (Civita Lavinia, danas Lanuvio, Rim, 14. III 1664 — Napulj, 26. I 1725). Od 1675 u Rimu, gdje se zarana poĉeo zanimati za kazalište i pjesništvo. Od 1696 boravio u Napulju na dvoru napuljskoga potkralja; 1704—05 u Firenci na dvoru Ferdinanda de'Medici; 1706 postao dvorski poeta cesareo i historiograf u Beĉu. God. 1718 vratio se u Rim, a 1722 u Napulj. S. je jedan od 14 utemeljitelja rimske knjiţevne akademije Arcadia (1690). Sa svojim vršnjacima D. Lallijem, R. Pariatijem, A. Salvijem, F. Silvanijem i A. Ţenom ide u red talijanskih libretista koji su na prijelazu u XVIII st. nastojali iz opernog teksta ukloniti srednjobaroknu bujnost venecijanske libretistike s kraja XVII st. Većina njegovih libreta obraduje historijske teme, osobito iz rimske povijesti; samo je Partenope sa sadrţajem iz mitologije, a to je istodobno njegov najuspješniji tekst. Najviše su njegova libreta komponirali G. B. i M. A. Bononcini i A. Scarlatti. LIT.: U. Rolandi, II Libretto per mušica attraverso i tempi, Roma 1951. ■— U. Manferrari, Dizionario universale delle opere melodrammatiche (3 sv.), Firenze 1954—55. — K. Hortschansky, Silvio Stampiglia, MGG, XII, 1965.
STANĈEK, Ladislav, slovaĉki kompozitor i orguljaš (Prievidzi, Nitra, 7. II 1898 —). Uĉenik Konzervatorija u Brnu. Profesor na pedagoškim akademijama u raznim mjestima sjeverne Slovaĉke od 1946 u Spišskoj Novoj Vesi; djelovao je i kao zborovoda. S. ide u red najboljih slovaĉkih orguljaša. Njegova djela, po karakteru preteţno lirska, odlikuju se bogatom melodijskom invencijom ĉesto nadahnutom slovaĉkom narodnom pjesmom. DJELA: orkestralna suita Lesk na voddch; koraĉnica Na Znievskom hrade. — KOMORNA: 2 gudaĉka kvarteta; gudaĉki trio; trio za 2 violine i klavir; klavirski kvartet; suita za violinu, violu i gitaru; du haĉki kvintet; sonata za vi olinu i klavir; sonata i balada za violonĉelo i klavir; sonatina za flautu i klavir. — Klavirske suiteZo ţivota i Detskd suita; Klavirne vuriacie. — Kompozicije za or gulje (fantazije, preludiji i dr.).'— VOKALNA : kantata Dunaju naš; ciklus Mrtvy za glas i orkestar; 4 melodrame; zborovi; solo-pjesme. — CRKVENA: Missa brevis; Aiissa »Deus sempiterne"; Stdroslovensky Otĉenaš; Ave Maria; responzoriji. — SPISI: Kapitoly o hudobnom utneni, 1944; Organ, 1941; ĉlanci^i kritike. LIT.; J. Hlavaty, Skladby L. Stanĉeka v ĉeskej kritike. Kultura, 1935.
STANĈIĆ, Svetislav, klavirski pedagog i kompozitor (Zagreb, 7. VII 1895 ■—• 7. I 1970). Muziĉku školu HGZ u Zagrebu završio 1914, a zatim, je 1915—18 bio korepetitor Opere Hrvatskoga narodnog kazališta i nastavnik na Konzervatoriju (danas Muziĉka akademija) u Zagrebu. God. 1918—22 studirao u Berlinu klavir privatno kod H. Bartha i C. Ansorgea, a kompoziciju (1920— 22) kod F. Busonija na majstorskoj školi Akademije umjetnosti. God. 1922—41 i 1945—65 bio je profesor i proĉelnik klavirskog odjela na Muziĉkoj akademiji u Zagrebu. Bio je redoviti ĉlan JAZU i dopisni ĉlan SANU. Za izvanredna umjetniĉka i pedagoška ostvarenja, kao i za poţrtvovan i nesebiĉan rad, u više je navrata odlikovan i nagraĊen republiĉkim i saveznim nagradama; 1961 dobio je nagradu s. STANĈIĆ Vladimir Nazor za ţivotno djelo. Najistaknutiji jugoslavenski klavirski pedagog, S. je bio svestran i beskompromisan umjetnik. Dugogodišnjim nastavniĉkim radom postigao je rezultate koji su od golema znaĉenja za muziĉku kulturu jugoslavenskih naroda, kako reproduktivnu tako i stvaralaĉku. Individualnim prilaţenjem svakomu pojedinom uĉeniku on se nije zadovoljavao rješavanjem samo tehniĉkih problema, već je nastojao probuditi i smisao za sadrţaj i stil. Takav duboko kreativan postupak dao je izvanredne rezultate. S. je odgojio cijeli niz izvrsnih klavirskih umjetnika i nastavnika na visokim i srednjim muziĉkim školama u zemlji i inozemstvu, medu kojima su M. Lorković, D. Gušić, B. Kune, E. Vaulin, I. Maĉek, B. Musulin, L. Šaban, J. Murai, D. Lukić, R. Filjak, Z. Bašić, B. Sepĉić, S. Radić, M. Vukdragović, P. Gvozdić, V. Krpan i drugi pijanisti srednje i mlade generacije. U toku svoga plodnog djelovanja S. je 1915—27 bio i istaknut estradni umjetnik. Njegovi solistiĉki nastupi predstavljali su
441
uvijek vaţan kulturni dogaĊaj, i to ne samo zato što je on bio prvi koncertni pijanist u Hrvatskoj, nego i zato što se kao muziĉki umjetnik posebno zauzimao za djela domaćih kompozitora. Osim toga, S. se bavio kompozicijom, a neko je vrijeme bio i dirigent Srpskoga pevaĉkog društva u Zagrebu. DJELA. ORKESTRALNA: Uvertira C-dur; Koncertna uvertira, 1914; Hrvatska rapsodija, 1915; Simfonijski seherzo, 1916; Krunidbeni preludij, 1917; Skica za pantomimu, 1922. — KOMORNA: gudaĉki kvartet, 1921; stavak za gudaĉki kvintet. — KLAV IRSKA : sonata u Es-duru, 1913; varijacije na vlastitu temu, 1913; Preludij, 1919; Praeludium e fuga a tre, 1922; Impresije; Gavotta; Menuet; sonatina. — VOKALNA: zborovi (Spasi Kriste Boze, Kto Bog velij, Voskresi Boţe) ; solo-pjesme (Dvije kajkavske. Poslala me majka stara. Zašto plaĉeš jadno srce, Die Bekehrte). — Transkripcije za klavir: Ĉetiri predigre crkvenim kantatama J. S. Bacha, 1922; Dve narodne P. Konjovića, 1928; Tokata F. Dugana i Tri karakteristiĉne iz »Šume Slriborove« B. Širole. — Obradbe kompozicija F. Pintarića (Kompozicije za klavir), 1927 i F. Livadica (Dva seherza), 1932. — Redigirao djela D. Scarlattija, F. Couperina, J. S. Bacha, M. Cle mentija, R. Schumanna i F. Chopina. LIT.: K. Kovaĉevii, Svetislav Stanĉić, u povodu 40-godišnjice umjetniĉkog djelovanja, Zvuk, 1957, 9—10. — /. Maĉek, Svetislav Stanĉić, Muzika i škola, 1966, 3. — D. Lukić, U spomen Svetislavu Stanĉiću (1895—1970), Zvuk, 1970, 106—107. — L. Šaban, Svetislav Stanĉić in memoriam, Sv. C, 1970, 1. K. Ko.
STANDFUSS, J. (Johann) C, njemaĉki violinist i kompozitor C? — Hamburg, oko 1759). O njegovu ţivotu poznato je samo da je oko 1750—56 bio violinist i korepetitor Kochove kazališne druţine u Leipzigu, a zatim do 1757 u Weimaru. Komponirao je muziĉke toĉke za Ch. F. Weisseov prepjev ballad-opere The Devil to pay Ch. Coffeva. Ta preradba, izvedena u Leipzigu 1752 pod nazivom Der Teufel ist los oder die verwandelten Weiber, smatra se prvim njemaĉkim Singspielom. Standfussova melodika koncipirana je u narodnom duhu, forme su jednostavne, veći nom dvodijelne (u preradbi J. A. Hillera i Ch. F. Weissea, 1756, zadrţana je djelomice Standfussova muzika). S. je napisao i muziku za Singspiele Der stolze Bauer Jochen Trobs (1759; izgubljeno) i Der lustige Schuster (1759). Saĉuvani su i neki njegovi moteti. NOVA IZD.: po 2 pjesme iz Singspiela Der Teufel ist los obj. su M. Friedlander (Das deutsche Lied im 18. Jahrhundert, 1902) i G . Calmus (1908). LIT.: G. Calmus, Die ersten deutschen Singspiele von Standfuss und Hiller, Leipzig 1908. — W. H. Rubsamen, J(ohann) C. Standfuss, MGG, XII, 1965-
STANFORD, Charles Villiers, irski kompozitor, dirigent i muziĉki pedagog (Dublin, 30. IX 1852 — London, 29. III 1924)Studirao u Cambridgeu, Leipzigu (kompozicija C. Reinecke, klavir H. Papperitz) i Berlinu (F. Kiel). Djelovao je u Cambridgeu, kao orguljaš 1873—92 i kao dirigent univerzitetskog zbora (do 1893), a od 1887 predavao je na Univerzitetu. Od 1883 bio je profesor kompozicije i dirigent orkestra na Royal College of Music u Londonu, na kojem je razvio svoju najaktivniju i najvaţniju djelatnost. Vodio je uz to London-Bach-Choir (1885—1902) i Leeds Triennial Festival (1901 —10). Iako Irac, S. je bio uz Ch. H. Parrvja i E. Elgara najveći kompozitor u Engleskoj na prijelazu u XX st. Velik je njegov udio u stvaranju engleskoga muziĉkog nacionalnog stila. U tom pravcu mnogo je uĉinio i kao izvrstan pedagog oduševljavajući svoje uĉenike za ideal izrazito engleske muziĉke kulture. Po stilu Stanfordova muzika ujedinjuje znaĉajke njemaĉke (J. Brahms) i francuske romantike (G. Faure). U njoj se podjednako oĉituje duh engleske i irske narodne umjetnosti. Ostavio je golem broj kompozicija koje su, meĊutim, CH. V. STANFORD nejednake umjetniĉke vrijednosti. Kraće kompozicije redovito su mu bolje od većih u kojima mu je ĉesto nedostajala jaĉa stvaralaĉka snaga oblikovanja. Izuzetak su opere. Njima je S. izvršio pionirsku ulogu u suvremenom engleskom muziĉko-scenskom stvaralaštvu, a nisu se odrţale na repertoaru jedino zbog tadanjih slabih kazališnih prilika. One se odlikuju muziĉki jasno ocrtanim likovima i smislom za postizavanje dramatskih efekata. MeĊu najbolje njegov opere ide The Canterbury Pilgrims, po duhu izrazito irsko djelo. Od brojnih vokalnih interpretacija istiĉu se balade za sole, zbor i orkestar, i nadasve solo-pjesme. MeĊu Stanfordovim orkestralnim djelima najoriginalnije su Irske rapsodije. Ĉesto se izvodi i njegov koncert za klarinet. DJEL A. ORKESTRALNA. Sedam si mfonija: I, u B -duru, 1876; II, Elegiac Symphony u d-molu, 1882; III, Irish Symphony u f-molu op. 28, 1887; IV, u F-duru op. 31, 1888; V, L'Allegro ed U Pensieroso u D-duru op. 56, 1894;
442
STANFORD — STANKOVIĆ
VI, In ?fiemoriam G. F. Watts u Es-duru op. 94, 1905 i VII u d-molu op. 124, 1911. Tri koncerta za klavir: I, u G-duru, 1895; II, u c-molu, 1915 i III, 1919. Dva koncerta za violinu: I, u D -duru, 1904 i II, u g-molu, 1919. Koncert za klarinet, 1902; Irish concertino za violinu, violonĉelo i orkestar, 1919; suita za violinu i orkestar, 1888; koncertne varijacije za klavir i orkestar, 1898; Ballata and Ballabile za violonĉelo i orkestar, 1919; 5 uvertira 1870 —1909; 6 irskih rapsodija (III, za violonĉelo i orkestar, VI, za violinu i orkestar), 1901—17; serenada, 1882; preludij Oedipus Rex, 1887; 8 irskih plesova, 1901—04; koraĉnice za duhaĉki orkestar. — KOMORNA. 8 gudaĉkih kvarteta: I, u G-duru op. 44, 1887; II, u a-molu op. 45, 1887; III, u d-molu op. 64, 1897; IV, u g-molu op. 59, 1907; V, In metnoriam J. Joachim u B-duru op. 104, 1908; VI, u a-molu op. T22, 1911; VII, u C-duru op. 166, 1919 i VIII, u e-molu op. 167, 1919. Dva gudaĉka kvinteta, 1903; 3 klavirska trija, 1889—1918; 2 klavirska kvarteta, 1882 i 1912; klavirski kvintet, 1886; serenada za nonet, 1906. Sonate: 4 za vio linu i klavir, I, u D-duru op. 11, 1880, II, u G-duru op. 70, 1898, III i IV op. 165, 1919; 2 za violonĉelo i klavir, I, u A-duru op. 9, 1878 i II, u d-molu op. 39, 1905; za klarinet (ili violonĉelo) i klavir op. 129, 1912. Za violinu i klavir: šest irskih fantazija, 1894; 6 Irish Sketches, 1916 i dr. ■— KLAVIRSKA: sonata u Des-duru op. 20, 1884; suita, 1875; zbirka od 10 plesova; 24 preludija; scherzo. — ORGULJSKA. Pet sonata: I, u F-duru op. 149, 1917; II, Eroica op. 151, 1917; III, Britanka op. 152, 1917; IV, Celtica op. 153, 1918 i V, quasi una fantasia u A-duru op. 159, 1918. Preludiji; fantazije; fuge. — DRAMSKA. Opere: The Veiled Prophet of Khorassan, 1881; Savonarola, 1884; The Canter-bury Pilgrims, 1884; Shamus O'Brien, 1896; Much Ado About Nothing, 1901; The Critic, or An Opera Rehearsed, 1916; The Traveliing Companion, posth. 1925 i 4 opere, koje nisu izvedene. Scenska muzika za niz drama. — VOKALNA : oratoriji The Three Holy Children, 1885 i Eden, 1891. Za sole, zbor i orkestar: The Resurrection (F. Klopstock), 1875; The Golden Legend, 1875; Elegiac Ode, 1884; Carmen saeculare, 1887; The Voyage of Maeldune, 1889; oda The Bard, 1893; Songs of the Sea, 1904; oda Wellington, 1907; Ode to Discord, 1908; Songs of the Fleet, 1910; Merlin and the Gleam, 1519 i At the Abbey Gate, 1921. Za zbor i orkestar: 3 balade {The Revenge, 1886; The Battle of the Baltic, 1891 i Phan-drig Crohoore, 1896); ode; idile i dr. Niz kompozicija za zbor a cappella; kvarteti; oko 250 solo-pjesama, 1877—1921. — CRKVENA. Za sole, zbor i orkestar: misa, 1892; rekvijem, 1897; Te Deurn, 1898 i Stabat Mater, 1907. Psalam 150. za sopran, zbor i orkestar, 1887; 3 mise za zbor a cappella, 1919—20; services; anthems; moteti i dr. — SPISI: Studies and Memories, 1908; Musical Composition, 1911; Brahms, 1912; Pages From an Unzvritten Diary, 1914; A Uistory of Music (sa C. Forsvthom), 1916; Interludes: Records and Reflections, 1922; ĉlanci. — Redigirao zbirke pjesama namijenjenih školama The National Song Book (123 narodnih pjesama), 1906 i Class Singing For Schools (sa W. Parrattom). LIT.: J. F. Porte, Sir Charles Villiers Stanford, London 1921. — H. P. Greene, Stanford's Songs, Music and Letters, 1921. — Th. Dunhill, Charles Villiers Stanford: Some Aspects of His Life and Work, Proceedings of the Musicological Associatin, 1926 —27. —■ J. A. Fuller-Maitland, The Music of Parry and Stanford, Cambridge 1935. — H. P. Greene, Charles Villiers Stanford, London 1935. — H. Wilkinson, The Vocal and Instrumental Technique of Charles Villiers Stanford, 2 sv. (disertacija), Universitv of Rochestsr (New York), 1959- — F- Hudson, C. V. Stanford: Nova Bibliographica, The Musical Times, 1963 i 1964. — Isti, A Catalogue of the Works of Ch. V. Stanford, The Music Review, 1964. — Isti, (Sir) Charles Villiers Stanford, MGG, XII, 1965. R. A.
STANIĈ, Jelka, violinist (Novo Mesto, 1. III 1928— ). Vio linu studirala na Konzervatoriju u Ljubljani, a zatim se usavršavala kod V. Humla na Muziĉkoj akademiji u Zagrebu i kod H. Szeringa u Parizu. Umjetniĉku karijeru zapoĉela 1946 na koncertu Sloven ske filharmonije u Ljubljani. God. 1957—67 solistica u ansamblu Zagrebaĉkih solista, sada je ĉlan orkestra Radio-Saarland u Saarbriickenu. Njen se repertoar sastoji od brojnih djela jugoslavenskih autora, a na turnejama sa Zagrebaĉkim solistima izvodila je djela J. S. Bacha, G. Ph. Telemanna, A. Vivaldija, G. Tartinija, J. Havdna i dr. j. Gc STANIĈ, Valentin, sakupljaĉ narodnih pjesama (Bodreţ na Goriškem, 12. II 1774 — Gorica, 29. IV 1847). Svećenik; komponirao napjeve koji su zbog svoje jednostavnosti stekli popularnost u narodu. DJELA. Pjesme s napjevima: Veĉerna pesem, 1797; Pesme za kmete in mlade ljudi (2 sv.), 1822 i 1838; Drugi pristavek starih in novih cerkvenih in drugih pesem, 1838 i dr. Neke njegove pjesme objavile su Novice, 1843 —45. LIT.: F. Rakuša, Slovensko petje v preteklih dobah, Ljubljana 1890, str. 34—35. D. Co.
STANISAVLJEVIĆ, Danica, pijanistkinja (Beograd, 29. VI 1912—). Završila Muziĉku Akademiju u Beĉu i Bcole normale u Parizu. Kao pedagog delovala je u Beogradu u Muziĉkoj školi Mokranjac i u Muziĉkoj akademiji. Koncertirajući u Beogradu i u drugim jugoslovenskim gradovima, izvodila je preteţno dela baroknih i klasiĉnih majstora, kao i kompozicije savremenih autora. Njen je repertoar obuhvatao i mnoga dela domaćih kompozitora koja je tumaĉila sa izrazitom muzikalnošću, ĉistom tehnikom, lepim tonom i studiozno izraĊenim detaljima. R. pej. STANISLAV, Josef, ĉeški pijanist, kompozitor i muziĉki pisac (Hamburg, 22. I 1897 — Prag, 5. VIII 1971). Studirao u Pragu na majstorskoj školi (V. Novak, K. Hoffmeister) i na Univerzitetu (Z. Nejedly), u klaviru se usavršavao kod A. Cortota u Parizu. Do 1945 koncertni pijanist. Od 1948 profesor za muziĉki folklor na Muziĉkoj akademiji u Pragu; 1953—54 direktor Instituta za etnografiju i folkloristiku Ĉehoslovaĉke akademije znanosti. Jedan od utemeljitelja skupine mladih muziĉara Nezdvisli, društva za suvremenu muziku Pfi'tomnost i muziĉke sekcije radniĉkog amaterskog kazališta.
za pantomime: Pafiţskd komuna, 1932; Hlasy nad tajgou, 1933; Turksit Clovm a ĉokolada, 1937 i dr. — VOKALNA. Kantate: Pisen o Granad Lidice, 1947; Matka zeme, 1950 i dr. Zborovi; masovne pjesme; solo— SPISI: O te Udove a vdţne hudbe a Udove hudebnicich, 1939; Hude tura, umeni a ţivot, 1940; O Udove hudbe,pisni, tanci a Udove tvofivosti, 19? vik Kuba, 1963; studije i ĉlanci. LTT.: M. Koubkovd i M. Prihoda, Josef Stanislav, Praha 1961 (s som djela). — J. Jirdnek, Houslovd sonata Jjsefa Stanislava, Hudeb hledy, 1971.
STANKO DRAGOJEVIĆ, kulturno-umjetniĉko d osnovano 1945 u Titogradu, kcje je nastavilo djelovanjem sliĉnih ansambla u Podgorici. Od više sekcija u društvu su tivnije mješoviti hor i sekcija narodne muzike. Hor je uĉes na festivalima amaterskih horova u Zagrebu, Beogradu, Celju, Mariboru i dr., a ostvario je brojne turneje u inostr; (Albanija, Francuska, Ĉehoslovaĉka, Poljska, Rumunija i Eng osvajajući na takmiĉenjima visoke nagrade, diplome i pc Dirigenti hora bili su Luka Krcunović, Špiro Kapuci, Jova lošević, Marko Rivier i od 1955 Cvjetko Ivanović, pod ĉi vodstvom hor uvrstio u najbolje jugoslovenske amatersk kalne ansamble. Na repertoaru društva nalaze se brojna jugoslavenskih i stranih kompozitora. Do danas je društvo 0 oko 1000 javnih nastupa pred publikom. G. STANKOVIĆ, muziĉka škola u Beogradu, osnovana 1 okviru Pevaĉke druţine »Stanković«. Prvi je direktor bio Sta Biniĉki, a na školi su se predavali klavir, solo-pevanje, violin; feggio i teorija muzike. Nakon prekida rada za vreme Prvoga skoga rata, škola je 1919 ponovo otvorena, i to sa povećanim jem uĉenika i nastavnika. Od 1920 školom je upravljao dire jum, a 1921 upravu je preuzeo Hinko Marţinec, koji je uvec predmete i poboljšao kvalitet nastave. Njega je 1923 zamenii tar Krstić. Tada je osnovan nastavniĉki odsek i uvedeni su ĉasovi sa predavanjima, naroĉito u klavirskoj klasi. Kada je ic direktora postavljen Petar Stojanović ustanovljen je nastavn po ugledu na praški i beĉki konzervatorij um, osnovani su ops -dramski odsek, kamerna klasa, uĉeniĉki orkestar, horska škol i veĉernji kursevi za odrasle; sem toga organizovane su oĉig demonstracije nastavniĉkog rada sa uĉenicima, prireĊivani su certi i stilski javni ĉasovi, a broj uĉenika povećao se na više oc Dolaskom Emila Hajeka za direktora škole (1929) izvrši reforma nastave u skladu sa zahtevima moderne pedagogije, pomognut Rikardom Švarcom i mladim nastavnicima, koji sv: nije postali profesori na Muziĉkoj akademiji, Hajek je školu po na konzervatorijski nivo. Tada su uspostavljeni ranije ukinuti c (operski, nastavniĉki i dr.), osnovana je Ċaĉka knjiţnica, odrţ su struĉni sastanci nastavnika i uĉenika, uvedeni su stilski ĉasovi i koncerti apsolvenata, kao i posebni koncerti nastavi uĉenika. Nivo izvoĊenja bio je priliĉno visok i kod instrument (osobito pijanista i violinista) i kod pevaĉa (matineje operske na sceni Narodnog pozorišta sa celim operama ili fragmentim: Mihailo Vukdragović, koji je upravu škole preuzeo 1935, r jao je da odrţi visok nivo nastave pa su pored stilskih konce: izvoĊenja nekih opera, prireĊivani kompoţicioni koncerti uĉ« God. 1937—47 na ĉelu škole bio je Milenko Ţivković. Za njt vreme izmenjen i proširen nastavni plan, a osnovan je i odsek le u Zemunu. Planirano je ponovno otvaranje operskog od; prireĊen velik broj javnih i internih ĉasova na predavanjima, bita je paţnja posvećivana propagiranju dela jugoslovenskih pozitora. Za vreme okupacije obrazovana je Komesarska upn rad škole bio je povremeno obustavljen. Kada je škola 1947 postala drţavna ustanova i dobila rang; nje muziĉke škole, nastavljen je rad u svim odsecima pod vodsi direktora Boţidara Trudića. God. 1951 upravu je preuzeo \ mir Pleštić; on je podmladio nastavniĉki kadar, uĉvrstio gud; duvaĉki orkestar i formirao nastavniĉki odsek (najprije u tra od 3, kasnije od 4 godine.) Pod vodstvom direktora Branka C\ (1960—74) povećan je broj uĉenika na'preko 800, unapreĊe nastava, uvedeno uĉenje harfe i udaraĉkih instrumenata, obraz je simfonijski orkestar i uvedena kompletna veĉernja škola. < u Beogradu, uĉenici nastupaju na koncertima i u inostranstvu dimpešta, Krakov). Od 1974 direktor je Jovan Đordević. Za izuzetne rezultate u vaspitanju i obrazovanju škola je ■ dobila republiĉku nagradu 25. maj. LIT.: S. Đurić-Klajn, Iz istorije našeg muziĉkog školstva, Muzika ziĉari, 1956. — R. Pejović, Pedeset godina Muziĉke škole »Stanković« u Beo£ Beograd 1961. R. I
STANKOVIĆ, muziĉko društvo, osnovano 2. VIII i8i Beogradu pod imenom Crkvena pevaĉka druţina »Kornelijei. < 1888 donesen je statut i društvo je promenilo ime u Pev druţina »Stanković«. Društvo je negovalo crkvenu i svet( muziku, pevalo u crkvi, prireĊivalo duhovne koncerte, izvi dela stranih kompozitora i narodne pesme te aktivno uĉestvc u javnom muziĉkom ţivotu (najĉešće u tzv. mešovitim progr ma, sa solo-pesmama, instrumentalnom muzikom, recitacijama i
STANKOVIĆ
443
Društveni muzej osnovan je zalaganjem Vladimira Đordevića koji je bio i prvi upravnik. U njemu su se ĉuvali narodni muziĉki instrumenti (uglavnom ĐorĊevićev poklon), rukopisi, fotografije iz istorije društva i dr. Horska i uĉeniĉka knjiţnica ustanovljena je novcem dobijenim od uprave i poklonima, a Glasnik Muziĉkog društva »Stanković« (1928), u poĉetku organ društva, postao je 1930, pod imenom Muziĉki glasnik, muziĉki ĉasopis šireg znaĉenja. God. 1940 društvo je gostovalo, pod upravom horovode Milenka Ţivkovića, u Budimpešti. Tom prilikom je ostvarilo svoju davnašnju ţelju: prenelo je u Beograd telo Kornelija Stankovića i sveĉano ga sahranilo. Za vreme okupacije u Drugom svetskom ratu Muziĉko društvo S. ukinuto je pa njegova delatnost prestaje. Radom nastavlja samo jedan njegov odsek -> Muziĉka škola »Stanković«. LIT.: Ţ. Simid, Pevaĉka druţina »Stanković«, Beograd 1891. — D. Putnik, Pedeset godina »Stankovića«, Muziĉki glasnik, 1932, 5 —6 R. Pej.
Pjevaĉka druţina »Stanković« s dirigentom S. Biniĉkim, 1907
Na programima su preovladivala dela stranih kompozitora, a nivo izvoĊenja nije bio visok. Veoma kratko vreme 1884 horovoda je bio Stevan Mokranjac. Hor je nastupao i po okolnim gradovima — pod vodstvom horovode V. N. Štirskog ■—• gostovao je u Budimpešti. Tada se javlja ideja o osnivanju doma i škole što će se kasnije i ostvariti. Horovode V. Šistek, Strnad, H. Marţinec, J. Marinković i S. Sram nastojali su da vaspitavaju ukus publike i da uzdignu umetniĉki nivo hora. Do naglog uspona društva došlo je 1904 kada je za horovoĊu došao Stanislav Biniĉki. Na programima su se pored nacionalnih dela nalazile i znaĉajne vokalno-instrumentalne kompozicije koje su tada prvi put izvedene u Beogradu. Hor je 1907 izveo na javnim koncertima Sedam reci Hristovih J. Havdna i Osmi koncert D. S. Bortnjanskog (sa 100 pevaĉa i 60 instrumentalista). Iduće godine na programu je bio oratorijum Stvaranje sveta j. Havdna, a zatim su sledili koncerti u ĉast godišnjica pojedinih kompozitora (Glinke, Ĉajkovskog) ili su obuhvatili scene i fragmente iz opera. Vrhunac uspona predstavljalo je izvoĊenje Devete simfonije L. van Beethovena sa Orkestrom Kraljeve garde (1910). Zatim je usledio Boţiĉni oratorijum J. S. Bacha i turneja u Odesu (1911). Te su godine otvoreni društveni dom i muziĉka škola. Za vreme Prvoga svetskog rata hor je pevao u crkvi pod upravom Miroslave Biniĉki. Posle rata, ponovo sa horovodom S. Biniĉkim, hor je bio na turnejama u Cehoslovaĉkoj, Francuskoj i Bugarskoj. God. 1921 predsednik društva postao je Branislav Nušić, a horovoda Hinko Marţinec. Statutom od 5. VII 1924 druţina je dobila naziv Muziĉko društvo »Stanković«. Teška materijalna situacija i pogrešna politika uprave dovela je društvo do stagnacije 1923, kada je horovoda, dirigent orkestra i direktor škole postao Petar Krstić. Delatnost hora u tom vremenu svodila se na pevanje u crkvi. Novi polet u društvo unose predsednici Dušan Putnik (1928— 32) i Vladislav Ribnikar (1932) sa novom upravom u koju su ušli mladi, obrazovani ljudi. Nove smernice odrazile su se u statutu od 30. III 1930 i u aktiviranju svih odseka društva (hora, orkestra, škole, koncertnog odseka, muzeja, Muziĉkog glasnika, tehniĉke uprave doma) od kojih je svaki dobio poseban program. Tada je izvršena i reorganizacija hora te osnovana horska škola (kurs solfeĊa), obavezna za sve ĉlanove. Za renesansu hora u to vreme bio je veoma zasluţan horovoda Mihailo Vukdragović (1928—38) koji je, izvodeći koncerte posvećene delima J. Suka i jugoslovenskih kompozitora, podigao muziĉku kulturu pevaĉa. Pod Vukdragovićevim vodstvom hor je izveo Vaskrsenje S. Hristića, obeleţio godišnjice smrti B. Smetane i A. Dvofaka te sa uspehom pevao na radiju i nastupao na takmiĉenju Juţnoslovenskog pevaĉkog saveza. Hor je odlazio na turneje po zemlji, a gostovao je u Francuskoj (1927) i Bugarskoj (1928 i 1934). Delatnost orkestra bila je skromnija od delatnosti hora, jer su i teškoće bile veće. Rikard Švarc osnovao je orkestar od amatera kojima su docnije pomagali profesionalni muziĉari. Nešto aktivnije deluje orkestar od 1933. Pod vodstvom M. Vukdragovića i R. Švarca izvodi dela standardnog klasiĉnog repertoara. Kao dirigenti debitovali su sa orkestrom Ljubica Marić i Vojislav Vuĉković (1934). Sa orkestrom su ĉesto svirali ĉlanovi koncertnog odseka osnovanog na inicijativu Emila Hajeka. Oni su prireĊivali orkestarske, kamerne i solistiĉke veĉeri u Beogradu i u drugim jugoslovenskim gradovima.
STANKOVIĆ, Kornelije, kompozitor, pijanista i horovoda (Budim, 18. VIII 1831 — 5. IV 1865). Prve godine osnovnog i gimnazijskog školovanja proveo je u Aradu, Segedinu i Pešti, gde je kod privatnih nastavnika uĉio klavir i violinu. Od 1850 nalazi se u Beĉu, gde uĉi harmoniju i kontrapunkt kod S. Sechtera, komponuje svoje prve kompozicije i javno izvodi dve svoje Liturgije. Pod uticajem slavenofilskih krugova, ĉije je vaţno središte tada bio Beĉ, S. odlazi 1855 u Sremske Karlovce, da bi tamo prouĉio i zabeleţio, dotle samo usmenom tradicijom oĉuvano, srpsko crkveno pojanje. Odatle ĉini turneje po Srbiji i Vojvodini nastupajući kao koncertni pijanista i sakupljajući narodne melodije. U Beĉu, na koncertu prireĊenom u Musikvereinu 1861, prikazuje plodove svoga dotadašnjeg melografskog i kompozitorskog rada i nailazi na priznanje mnogih istaknutih Slovena i veoma pohvalne kritike u beĉkoj štampi. Sa već steĉenom reputacijom kompozitora, horovode i pijaniste S. dolazi 1863 u Beograd, gde se prima duţnosti horovode u Beogradskom pevaĉkom društvu, kojem utiskuje svoj liĉni peĉat uvodeći u koncertne programe i narodne melodije, nasuprot dotadašnjoj praksi — izvoĊenju iskljuĉivo stranih kompozicija. Time S. postiţe da se u krugovima graĊanskih ljubitelja muzike poĉinje ceniti i i narodni melos, a isto tako postavlja temelj potonjoj, veoma jakoj nacionalnoj struji u srpskom muziĉkom stvaralaštvu. Muĉen tuberkulozom već od detinjstva, S. nije mogao duţe ostati na poslu koji je zapoĉeo u Beogradu. Traţeći leka svojoj bolesti, odlazi 1864 u Slovaĉku, potom u Budim, gde umire oţaljen i slavljen od srpske kolonije kao znaĉajan umetnik. Stankovićev rad smatra se utemeljivaĉkim i pionirskim zbog toga što je svome poslu pristupio sa većom struĉnom spremom nego njegovi prethodnici (J. Šlezinger, N. Đurković, M. Milovuk, A. Kalauz), i što je naroĉitu paţnju obraćao originalnom svetovnom i duhovnom narod nom napevu. Njegov rad je melografski i stvaralaĉki u isti mah, jer je sve sakupljene melodije dao u svo joj harmonizaciji, što je bila naroĉita no vina u crkvenom pojanju koje je dotle bi lo izvoĊeno samo je dnoglasno. Svetovne narodne melodije prilagodavao je izvoĊa ĉkim mogućnostima sredine kojoj su bile namenjene, zbog ĉe ga ih je dao u jedno stavnoj, klasiĉnoj har monizaciji za hor ili za klavir. Korak dalje od školskih harmo nizacija predstavlja ju njegove klavirske kompozicije virtuozno-briljantnog karak tera (varijacije na te me Ustaj, ustaj, Sr bine i Što se bore misli moje), a sasvim ori ginalne tvorevine su pesme koje je komponovao za dramu Preodnica srpske slo-
K. STANKOVIĆ. Rad S. Todororića
444
STANKOVIĆ — STARKIE
bode ili Srpski hajduci Đ. Maletića, mešoviti hor Crnogorac Crnogorki (stihovi Đure Jakšića) i Himna Srbije (stihovi J. Jovanovića-Zmaja), koja je izgubljena. Stankovićev znaĉaj je danas više istorijski nego umetniĉki, mada je za ţivota i tokom XIX v. bio neobiĉno glorifikovan i stavljan u red najvećih liĉnosti srpske kulturne istorije. Njegov celokupni rad je, u stvari, bio u uskoj vezi sa ideologijom srpske graĊanske klase prošlog veka, kako u Srbiji tako i u Vojvodini, u potpunosti se poklapajući sa njenim rodoljubivim stremljenjima,
STAPANJE TONOVA (engl. amalgamation oj sounds, Tonverschmelzung), istodobno zvuĉanje dvaju visinski ra; tonova koji kod muziĉki neškolovanih slušalaca stvaraju.; kao da ĉuju jedan jedini ton. Ta psihološka pojava osnova je C. Stumpfa o konsonantnosti, odnosno disonantnosti int On je na temelju brojnih pokusa ustanovio postotak slušala su odreĊeni interval ĉuli kao jedan ton i tako odredio stupar sonantnosti (odnosno disonantnosti) pojedinih intervala, njemu konsonantni su: oktava 75%
kvinta 50%
kvarta 33%
terca 25%
tritonus 20%
seku 10'
Teoretski su pojavu stapanja tonova obrazloţili H. Heli i F. Krueger. Prema njima ono zavisi o titrajnom omjeru toni kog intervala. Npr., kod ĉiste oktave taj je omjer 250:500 H: cijalni tonovi drugoga, višeg tona koji se nalaze u podruĉju Hz stapaju se u jedan ton s niţim tonom intervala (osnovnim njegovim alikvotnim tonovima). Th. Lipps i neki drugi akt dokazivali su da s. t. nije razlog konsonantnosti nekog interv; samo nebitna popratna pojava. H. Husmann naprotiv tvrdi c t. najvaţniji psihološki korelat u odreĊivanju stupnja konson sti odnosno disonantnosti. LIT.: C. Stumpf, Tonpsvchologie, II, Leipzig 1890 (novi otisak sum i Amsterdam 1965). — Th. Lipps, Der Begriff der Verschmelzu damit Zusammenhangendes in Stumphs »Tonpsvchologie« Band II, Phii sche Monatshefte, 1892. —■ F. Krueger, Die Theorie der Konsonanz, logische Studien I, 1906 i II, 1907. — J. Handschin, Der Toncharakter, 1948. — H. Husmann, Eine neue Konsonanztheorie, AFMW, 1952. Vom Wesen der Konsonanz, Musikalische Gegenwartsfragen III, Hei 1953. — Isti, Verschmelzung und Konsonanz, PJ, 1956. A.
K. STANKOVIĆ, Liturgija, autograf
a njegova romantiĉarska liĉnost bila je ideal srpske omladine, rasturene od Sent Andreje preko Pešte i Novog Sada do Beograda. Sa današnjih naših stanovišta posmatrano, Stankovićevo delo ima svoj najveći znaĉaj u tome što je zabeleţio i time saĉuvao od zaborava narodne tvorevine svoga doba, dakle blago staro više od jednog stoleća. DELA. KLAVIRSKA: Ustaj, ustaj, Srbine (sa varijacijama), 1852; Slovenski kadril, 1855; Što se bore misli moje (sa varijacijama), 1857; Srpski narodni kadril, 1859; Bugarski kadril i Srpska polka, 1862. — VOKALNA: pesme za dramu Preodnica srpske slobode ili Srpski hajduci Đ. Maletića; mešoviti hor Crnogorac Crnogorki; Himna Srbiji. — Srpske narodne pesme (6 zbirki koje sadrţe ujedno klavirske i horske harmonizacije; zbirke su ovde navedene po prvoj pesmi koja je u njima: Oj talasi, 1851; Sećaš li se onog sata, 1853; Usklik-nimo s ljubavlju, 1859; Ja sam Srbin, srbski sin, 1859; Polećela šarenptica, 1862; Prag je ovo milog srpstva, 1863). — CRKVENA: dve liturgije, 1851 i 1832; Pravoslavno crkveno pojanje u srbskoga naroda, 3 knjige (I, Liturgija Jovana Zlatoustog, 1862; II, Tropari, kondaci, irmosi od Boţića do Spasovadne, 1863; III, Tropari, kondaci, irmosi od Spasovadne do Vavedenja, 1864); Srpsko crkveno karlovaĉko pojanje (Blaţena 1—8 glasa, 1922). Neobjavljeni zapisi karlovaĉkog pojanja u 17 svezaka u Arhivu SAN. LIT.: F. Demelić, Kornelije Stanković, Letopis Matice srpske, 1865, lio. — K. P. Manojlović, Kornelije Stanković, Prosvetni glasnik, 1942, 6—7. •—• P. Konjović, Kornelije, osnivaĉ srpske muzike, Knjiga o muzici, Novi Sad 1947. — V. Đordević, Prilozi biografskom reĉniku srpskih muziĉara, Posebna izdanja SAN, Beograd 1950. — 5. Đurić-Klajn, Intimni lik Kornelija Stankovića, Muzika i muziĉari, Beograd 1956. — Ista, Diplomatska borba oko Kornelija Stankovića, ibid. — Ista, Kornelije Stanković kao pozorišni kompozitor, ibid. — Ista, Razvoj muziĉke umjetnosti u Srbiji, u knjizi Historijski razvoj muziĉke kulture u Jugoslaviji, Zagreb 1962. — Ista, Kornelije Stanković, nekad i sad, Zvuk, 1965, 65. — R. Pejoviĉ, Kornelije Stanković u oĉima svojih savremenika, Narodno stvaralaštvo, 1965, 13—14. —• V. Periĉid, Muziĉki stvaraoci u Srbiji, Beograd 1969. S. Đ . K.
ST ANO, Josip, violonĉelist (Slavonski Brod, 1879 — Sarajevo, 1920). U djetinjstvu zapoĉeo u rodnom gradu uĉiti violinu; violonĉelo studirao u Zagrebu, Beĉu, Budimpešti i Pragu, gdje je i diplomirao. Prvi koncert priredio u Slavonskom Brodu kada mu je bilo 17 godina. Nastupao je zatim po zemljama Austro -Ugarske, u Bugarskoj, Turskoj, Grĉkoj, Srbiji i Engleskoj. Prvi svjet ski rat zatekao ga u Rusiji, pa je bio interniran u Sibiru. Nakon Oktobarske revolucije djeluje kao profesor violonĉela u Tobolsku. U to se vrijeme oţenio pijanisticom N. N. Verhutecevom, koja postaje njegov stalni koncertni pratilac. God. 1919, već bolestan, vratio se preko Japana i Indije u domovinu, prireĊujući putem uspjele koncerte. Nastanio se najprije u Osijeku, a zatim u Dubrovniku, gdje je priredio i svoj posljednji koncert (1920). Umro je u Sarajevu, kamo je doputovao da odrţi koncert. Prema suvremenim kritikama S. je bio veoma darovit i ozbiljan umjetnik. Njegovo se sviranje odlikovalo tehniĉkom dotjeranošću. „LIT.: Vom Cellovirtuosen Josip Stano, Slavonische Presse, 1919, 207. — Ţ. Harambašić, Jedan zaboravljeni hrvatski umjetnik . . . Josip Stano iz Sla vonskog Broda ........ Jutarnji list, 27. XI 1938. V. Bon.
STARC, Drago, pevaĉ, tenor (Gorica, 23. IX 19] Studije pevanja zapoĉete na Konzervatorijumu u Ljublja vršio 1940 u Muziĉkoj školi Stanković u Beogradu. Ĉlan op> (1938) i radio-hora u Beogradu, od 1947 solista Beogradske Prijatnu tenorsku boju svoga lirski obojenog glasa i srni; tumaĉenje karakternih uloga pokazao je u mnogim op( naroĉito u Konzulu (Menotti), Kockaru i Ljubavi za tri na, (Prokofjev), Knezu Igoru (Borodin), Evgeniju Onjeginu (Ĉajki Faustu (Gounod), Tannhduseru (Wagner), Otmici Lukrecije ten) i dr.; uĉestvovao i u prvim izvoĊenjima jugoslovi opera, u Analfabeti (Lhotka-Kalinski), Pokondirenoj tikvi gar) i dr., a istakao se i u opereti. Gostovao u Nemaĉkoj, carskoj, Egiptu, Poljskoj, Francuskoj, Italiji, Engleskoj, Ai MaĊarskoj, Albaniji i Španiji. Nastupa takode i na soliš resitalima i u oratorijumima. R. STARER, Robert, ameriĉki kompozitor austrijskoga rijetla (Beĉ, 8. I 1924 —). Studirao na Konzervatoriju u! zalemu i na Juilliard School oj Music u New Yorku, gdje' 1949 i sam predavao. Od 1963 profesor je na City Univer.
others. Za sole, zbor i orkestar: h . Zborovi; songovi. — Knjiga Rh
New Yorku. STARK, Robert, njemaĉki klarinetist i kompozitor (Kli thal, 19. IX 1847 — Wiirzburg, 29. X 1922). Studirao na Kc vatoriju u Dresdenu. God. 1873—81 solist orkestra u Wi denu, a zatim profesor klarineta na Muziĉkoj školi u Wiirzb S. je uz R. Miihlfelda bio najbolji klarinetist svoga vremei DJELA: 3 koncerta i romanca za klarinet i orkestar; balada za tri i orkestar; duhaĉki kvintet; romanca za klarinet i klavir; serenada za < klavir; kompozicije za klarinet solo. — INSTRUKTIVNA: Die K UK Transposition auf der Klarinette (2 sv.); Theoretisch-praktische Klarinette: (s dodatkom Kunst des Vortrags); Hohe Schule des Klarinettenspiels.
STARKIE, Walter Fitzwilliam, irski pisac i muziĉki ĉar (Killinev, Dublin, 9. VIII 1894—■)• Promovirao u Du stare jezike, staru povijest i politiĉke znanosti; violinu stu na Muziĉkoj akademiji u Dublinu (A. Simonetti), a usavr se na Vandeleur Academy. U muziĉarskim krugovima P' je po svojini autobiografskim knjigama u kojima opisuje p lovine doţivljene na putovanjima po Španjolskoj, Madţa i balkanskim zemljama. Muziĉki kritiĉar novina The Irish '. (1920—21) i The Irish Statesman (1924—30). Objavio je b ĉlanke s knjiţevnim i muziĉkim temama u ĉasopisima i enc pedijama u Velikoj Britaniji, Irskoj, Španjolskoj, Italiji i 5 DJELA: Raggle-Taggle, 1932; Spanish Raggle-Taggle, 1934; Don 1 1936; The Waveless Plain, 1938; In Sara's Tents, 1953; Spain: a Mus\ Journey through Time and Space (2 sv., sa 4 gramofonske ploĉe na engl., i njem.), 1958; autobiografija Scholars and Gypsies, 1963. LIT.: J. M. Allan, Walter Fitzwilliam Starkie, MGG, XII, 1965
STAROCRKVENI NAĈINI — STASOV STAROCRKVENI NAĈINI (stari naĉini, od lat. modus, tonus, tropus; engl. modes, franc. modes gregoriens, njem. Kirchentone, Kirchentonarten, tal. modi gregoriani ili modi ecclesia-stici), srednjovjekovne ljestvice koje su podloga gregorijanskom koralu i svjetovnoj umjetniĉkoj muzici srednjega vije ka sve do XVII st. Razvile su se iz grĉkih ljestvica — što se vidi i po njihovim nazivima — ali se od njih u mnogome razlikuju. Grĉke ljestvice su silazne, a srednjovjekovni naĉini su uzlazni. Istoimene grĉke i crkvene ljestvice zapoĉinju razliĉitim tonovima — poĉetni ton grĉke dorske ljestvice je npr. e, a staro-crkvene d. Svaki je starocrkveni naĉin oktavni isjeĉak dijatonskog niza nealteriranih tonova.1 Teoretiĉari srednjega vijeka poznavali su ĉetiri modusa: dorski (d —d2), frigijski (V—e2),lidijski (f1—/2) i mik1 2 solidijski (g —g ). To su osnovni, autentiĉni modusi (prema grĉ. ccMtevuKoi; vjerodostojan). Iz njih je izveden drugi niz ljestvica tzv. plagalnih: plagalni dorski ili hipodorski1 (grĉ. inso ispod; a—a1), plagalni 1frigijski ili hipofrigijski (h—h ), plagalni lidijski1 ili 2hipo lidijski (c —(?) i plagalni miksolidijski ili hipomiksolidijski (d —d ). U poĉetku su muziĉari nazivali moduse grĉkim rednim brojevima: protus authenticus (dorski), protus plagius (hipodorski), deuterus authenticus (frigijski), deuterus plagius (hipofrigijski), tritus authenticus (lidijski), tritus plagius (hipolidijski), tetrardus authenticus (miksolidijski) i tetrardus plagius (hipomiksolidijski). Kasnije su grĉki brojevi zamijenjeni latinskima, i to tako, da su neparni brojevi oznaĉivali autentiĉne naĉine, a parni plagalne: tonus primus (dorski), tonus secundus (hipodorski), tonus tertius (frigijski), tonus auartus (hipofrigijski), tonus guintus (lidijski), tonus sextus (hipolidijski), tonus septimus (miksolidijski) i tonus octavus (hipomiksolidijski). Kojoj ljestvici pojedini napjev pripada utvrĊuje se po -> završnom tonu, tj. prema tzv. noti fi.na.lis (lat., završna nota). On je u autentiĉnom i plagalnom modusu isti (d1 je nota finalis u autentiĉnom i plagalnom dorskom naĉinu). U odreĊivanju naĉina vaţan je tenor (dominanta). To je ton oko kojega se napjev najĉešće kreće i koji se u melodiji najĉešće pojavljuje. U autentiĉnom modusu tenor je peti ton ljestvice, osim u frigijskom naĉinu, u kojemu je tenor šesti ton (peti ton je u toj ljestvici hl, tj. završni ton tritonusa, pomaka koji je u srednjovjekovnoj teoriji bio zabranjen). Dominanta plagalnog naĉina uvijek je za tercu niţa od dominante istoimenog autentiĉnog naĉina (u autentiĉnom dorskom modusu dominanta je a1, a u plagalnoj dorskoj ljestvici f12). Izuzetak je hipomiksolidijski naĉin u kojemu je dominanta c , umjesto h1. Za konaĉno odreĊivanje na kojoj je ljestvici pojedina melodija izgraĊena, vaţan je i opseg (ambitus). Ako se napjev spušta ispod završnog tona, osobito za kvartu, tada mu je podloga plagalni naĉin. Evo pregleda naĉina koji su se upotrebljavali u srednjem vijeku: uF
AUTENTIČNI
■■ PLAGALNI N.F.
PLAGALNI N.F.
O AUTENTIČNI
AUTENTIČNI
PLAGALNI N.F AUTENTIČNI D M1KS0- =£= LIGIJSKL-gS:
U XVI st. tim se naĉinima pridruţuju još -» eolski naĉin ili tonus 1 2 peregrinus 1s opsegom a —a i -» jonski naĉin ili tonus lascivus s opsegom c —c2. Prvi ih spominje švicarski humanist Glareanus u djelu Dodecachordon (1547). Iz jonske i eolske ljestvice razvili su se suvremeni dur i mol tonaliteti. Starocrkveni naĉini temelj su i mnogih folklornih napjeva razliĉitih naroda (kod nas osobito u MeĊimurju, Podravini, Hrvatskom zagorju, Makedoniji, Bosni i Hercegovini). Primjenjuju ih i neki kompozitori, osobito od druge polovine XIX st. nadalje, kad u djelima nacionalnog smjera ţele doĉarati lokalni kolorit, kad svoju muziku temelje na narodnim napjevima ili joj ţele dati arhaiĉko obiljeţje. LIT.: G. Oberlander, Die Lehre von dem Kirchentonarten, Leipzig, 1909. — H. Potiron, La Modalite gregorienne, 1928. — U. Bomm, Der Wechsel der Modalitatbestimmung in der Tradition der Messgesange im 9. bis 13. Jahr-
445
hundert, Einsiedeln 1929. — P. Wagner, Zur mittelalterichen Tonartenlehre, Spomenica G. Adleru, Wien i Leipzig 1930. — A. Gastoue, L'Origine lointaine des huits »tons« liturgiques, Revue du chant gregorien, 1930 (njem. Ober die acht Tone, KMJB, 1930). — J. Jeannin, L'Origine des modes gregoriens, ibid., 1930. — A. Auda, Contribution a l'histoire de l'origine des modes et des tons gregoriens, ibid., 1932. — A. M. Richardson, The Medieval Modes, New York 1933- — F. A. Sturges, Medieval Modal Theorv (disertacija), Ithacca (Nevv York) 1935. — O. Gotnbosi, Studien zur Tonartenlehre des friihen Mittelalters, AM, 1938—40. — O. Ursprung, Die antiken Transpositionsskalen und die Kirchentone des Mittelalters, AFMW, 1940. — H. Potiron, L'Analvse modale du chant gregorien, Pariš 1948. — Isti, L'Origine des modes gregoriens, Pariš 1948. —• G. Reichert, Kirchentonart als Formfaktor, MF, 1951. —■ K. W. Niemffller, Zur Tonuslehre der italienischen Musiktheorie des ausgehenden Mittel alter, KMJB, 1956. — S. Hermelink, Dispositiones Modeorum, Tutzing 1960.—• H. Huschen, Modus, III (Modus als Begriff fur die Tonart), MGG, IX, 1961. M. Kun.
STAROKRŠĆANSKA MUZIKA -> Koral STARZER, Joseph, austrijski violinist i kompozitor (Beĉ 1726 ili 1727 — 22. IV 1787). Ĉlan dvorskog i opernog orkestra u Beĉu, 1759—64 djelovao u Petrogradu i Moskvi, a od 1768 opet u Beĉu. Suosnivaĉ društva Wiener Tonkunstlersocietat. Veoma cijenjen violinist i popularan kompozitor baleta, S. je bio izvrstan suradnik najvećih koreografa XVIII st. (F. Hilverding, G. Angiolini, J. G. Noverre) i mnogo je pridonio uspjehu njihovih nastojanja. Ĉesto je koristio napjeve i ritmove beĉke puĉke muzike, a primjenjivao je i neku vrstu lajtmotiva. Vrijedna su i njegova instrumentalna djela, osobito polagani stavci, zanimljivi po naprednoj harmonijskoj strukturi.
DJELA. INSTRUMENTALNA: simfonije; koncert za violinu; divertimenti; gudaĉki kvarteti; kraća komorna djela; kompozicije za violinu i klavir. — DRAMSKA. Više od 20 baleta: La Victoire de Flore sur Borree, 1760; Protnethee etPandore,ij6i; Lejugemenl de Pariš, 1761 ;La Vengeance du dieu de Vatnour, 1762; Apollon et Daphne, 1763; Roger et Bradatnante, 1771; Gli Orazi e gli Curiazi, 1774; Adelheid von Poithieu, 1773; Teseo in Creta, 1744 i dr. Singspiel Die drei Pdchter, 1778. —• Oratorij La Passione di Gesit Cristo, 1778. NOVA IZD.: 2 divertimenta za gudaĉe (DTO, 1908); passepied iz baleta Roger et Bradamante obj. W. Fischer i K. Geiringer {Tanzbrevier, 1925); Divertimento za gudaĉe G. Lenzewski (1928); koncert za violinu obj. P. Angerer (Diletto musicale, 1964). LIT.: L. Braun, Die Balettkompositionen von Josef Starzer (disertacija), Wien 1923 (i STMW, 1926). — E. F. Schmid, Gluck-Starzer-Mozart, ZFM. — E. Badura-Skoda, Joseph Starzer, MGG, XII, 1965.
STASOV, Vladimir Vasiljeviĉ, ruski muziĉki pisac, kritiĉar i historiĉar umjetnosti (Petrograd, 14. I 1824 — 23. X 1906). U rodnom gradu završio pravnu školu; uz to uĉio i klavir. Od 1845 bio je namješten u Javnoj knjiţnici u Petrogradu u kojoj je od 1872 do smrti vodio odjel za umjetnost. God. 1851 boravio u Italiji kao tajnik kneza Demidova. Tom je prilikom prouĉio i opisao ĉuvenu biblioteku opata Santinija. Ĉovjek goleme, enciklopedijske kulture, S. je odigrao krupnu ulogu u razvoju ruske muzike nacionalnog smjera. Bio je drugarski povezan sa ĉlanovima »moćne gomilice« (tj. Petorice; naziv »MorvnaH KyqKa« iz 1867, potjeĉe upravo od Sta-sova), a još prije njih s Glin-kom, pa im je zanosno utirao put upozorujući javnost na V. V. STASOV. Rad I. Rjepina ljepotu i izvornost njihovih djela. Kao veliki poštovalac Ĉernišev-skog, Dobroljubova i Bjelinskoga, S. je prihvatio njihove napredne misli i stao ih primjenjivati na podruĉju umjetnosti. Mrzeći reakcionarni caristiĉki poredak, traţio je da i umjetnost bude povezana s borbom naroda za politiĉku slobodu i samostalnost. Njegov je ideal umjetniĉki realizam koji poĉiva na ljepoti narodnog stvaralaštva i istini ţivotnih vrijednosti. A upravo takve osobine nalazio je u mnogim djelima Petorice. O njima je ĉesto i obilno pisao, posebno o Musorgskom kojemu je mnogo pomogao pri izraĊivanju libreta za operu XoeaHUfUHa. Kasnije je propagirao umjetnost mlaĊih talenata:_ A. Glazunova, A. Ljadova, A. N. Skrjabina. Stvaralaštvo P. Ĉajkovskog nije prihvaćao kao cjelinu; osobito nije pokazivao razumijevanje za scenska djela tog umjetnika. S. je, meĊu ostalim, napisao i prvu biografiju M. Glinke. Vrijedna je serija njegovih ĉlanaka JJsaduamb nnmb nem pyccnoio ucKyccmea. Ovaj prvi ruski napredni muziĉki kritiĉar znao je istupati i oštro, polemiĉki, osobito prema onima koji su neprijateljskim okom gledali na djelatnost mlade ruske nacionalne muziĉke škole (ĉlanak TopMO3bi uotozo pycctio2o ucKyccmed). Zagovarao je i umjetnost niza istaknutih inozemnih kompozitora za koje je osjećao posebnu sklonost. Tako je, npr., propagirao djela L. van Beethovena, H. Berlioza, F. Liszta, R. Schumanna, F. Chopina, E. Griega. DJELA: M. 11. F AUHKO , 1857 (novo izd. 1953); M. MycoptcKuu, 1881; serija ĉlanaka ffeadttamb nnmb nem pyccKOto ucKyccmea. Hama My3LiKa, BecTHHK
446
STASOV — STEFAN
Esponti, 1882—83; TopMO3bi noeozo pyccKOzo ucKyccmea, ibid., 1
veoma cijenjen klavirski pedagog u Ţenevi. Izvrstan pi gostovao je po cijeloj Evropi i SAD. Posebno se istakao pretacijom Lisztove muzike.
K eonpocy ucmopuu onep C. EopmHHHCKuu, ib' za štampu pisma i___ .~. A, Borodina i H. Berlioza. NOVA IZD. Sabrana dje la V. V. Stasova (koja obuhvaćaju i njegove brojne radove s drugih podruĉja, osobito likovnog) obj. su za njegova ţivota u 4 sv. (muziĉke studije i ĉlanci nalaze se u III i IV sv.): I — III, 1894 i IV, 1906. Izabrana djela izdana su u tri navrata: u 2 s v., 1937, u 3 sv. 1952 i u 2
DJELA: 3 koncerta za klavir (III izgubljen); sonata za klavir (izgui Klavierstiicke (3 sv.); kraće klavirske kompozicije; kadence za II i III k koncert L. van Beethovena. — Solo-pjesme. LIT.: H. R. Jung, B. Stevenhagen, Pianist, Dirigent und Korr Spomenica Greizer Musikvverke, 1957. — Isti, B. Stavenhagen zum ic burtstag, ibid., 1962. — Isti, Bernhard Stavenhsgen, MGG, XII, 1965.
gova pisma roĊacima 1953—54. LIT.: B. Kapeuuu, BnaflHMHp OracoB (2 sv.), JleBHHrpaa 1927. — A. K. JIe6edes, B. B. CTacOB, MocKBa i JleHHHrpa^ 1944 (II izd. 1948). — BjiaJTHMHP BacHJieBHI CTacOB (zbornik studija i uspomena), MocKBa i JleHHHrpa« 1949-—■#>• A. C. OzoAeeeu, B. B. CracOB, MocKBa 1956. — T. Jlueauoea, CiacoB u pvccKaH KJiaccn*ieCKaH onepa, MocKBa 1957. — D. Lehmann, Vla dimir Wissiljewitsch Stassow, MGG, XII, 1965. J. As.
STATIJA (od grĉ. araost? stajanje), u pravoslavnoj liturgiji, naziv za deo knjige psalama koji se ĉita stojeĉki. Psaltir sadrţi 150 psalama koji su podeljeni na dvadeset katizama. Svaka katizma sadrţi tri statija (»slave«), a jednu statiju ĉine jedan do pet psalama, u zavisnosti od duţine. Katizme se ĉitaju svaki dan na veĉernju (po jedna) i jutrenju (po dve ili tri). U muziĉkoj literaturi poznate su Tri statije Stevana Mokranjca (prva komponovana 1909, druga 1907 i treća 1906), objavljene u izboru njegovih kompozicija Duhovna muzika {Mušica Sacra, Beograd, 1964). Pored stihova 118. psalma naziv s. ovde ukljuĉuje i pesme — tropare koji se pevaju na jutrenju Velike Subote, pred Uskrs. Psalam 118. sa 176 stihova ĉini XVII katizmu, podeljenu na tri statije. Mokranjac, meĊutim, nije komponovao svih 176 stihova i sve tropare, već je naĉinio slobodan izbor, tako da je u svakoj »statiji« muziĉki sloţio za mešoviti hor po pet tropara, a u prvoj »statiji« i pet stihova 118. psalma. Di. S.
STATKOWSKI, Roman, poljski kompozitor (Szczvpiorno pod Kaliszem, 24. XII 1859 ■—■ Varšava, 12. XI 1925). Studirao na konzervatorijima u Varšavi (W. Zelenski) i Petrogradu (M. Solovjev). Predavao historiju muzike i muziĉku estetiku (od 1904) te kompoziciju (od 1909) na Konzervatoriju u Varšavi. Njegovi su uĉenici, medu ostalima, J. Maklakiewicz, P. Perkowski, J. Lefeld i K. Wilkomirski. Njegova djela, od kojih su najvrednije opere, pokazuju znatnu originalnost, a proţeta su lirizmom. Ĉesto sadrţe elemente poljske narodne muzike. DJELA: Poloneza i Fantazija za orkestar, 1900. —■ šest gudaĉkih kvarteta; kompozicije za violinu i klavir (mazurke; Feuilles d'Album). — Klavirska djela (ciklus mazurka, obereka i krakovjaka Polonica; tokata; preludiji). —• Opere Filenis, 1904 i Maria, 1906. —> Kantata Uczta Baltazara, 1890; solo-pjesme. LIT.: J. Reiss, Statkowski, Melcer, Mlvnarski, Stojowski, Warszawa 1949. — J. Moratuski, Roman Statkowski, MGG, XII, 1965.
STAVAK (engl. movement, franc. mouvement, njem. Satz, tal. tempo, movimento), samostalni dio veće, sloţene kompozicijske cjeline, obiĉno cikliĉkog, tj. višestavaĉnog instrumentalnog djela, kao npr. suite, sonate, simfonije ili koncerta. U baroknom koncertu i suiti, kao i u cikliĉkim formama klasiĉne simfonijske i komorne muzike (simfonija, koncert, gudaĉki kvartet, klavirski trio, sonata, divertimento i si.) stavci su posve nezavisni dijelovi, u pravilu meĊusobno odijeljeni pauzama, no ponekad i povezani, ukoliko se stavci nadovezuju bez prekidanja (-> Attacca). U kla siĉnoj i romantiĉkoj muzici obiĉno instrumentalni cikliĉki oblici imaju tri ili ĉetiri stavka poredanih po shemi: brzi (allegro)-polagani (adagio)-brzi (allegro ili vivace) ili brzi-polagani-brzi (menuet ili scherzo)-brzi ili brzi-brzi-polagani-brzi. U novijoj simfonijskoj i komornoj muzici ĉesto se mijenja broj stavaka ili uobiĉajeni redoslijed i tempo, pa se susreću sonate u dva, pa ĉak i u jednom stavku (A. Skrjabin, od IV klavirske sonate dalje) ili se namjesto prvoga brzog stavka javlja polagani (već u nekim klavirskim sonatama L. van Beethovena, u violinskoj sonati C. Francka i dr.); ponegdje je i na završetku umjesto brzog finala polagani stavak (VI simfonija P. I. Ĉajkovskog). Sonatni stavak je poseban pojam pod kojim se u nauci o muziĉkim oblicima razumijeva stavak sonate, simfonije, koncerta i si., graĊen u tzv. -> sonatnom obliku. j. As. STAVENHAGEN, Bernhard, njemaĉki pijanist, dirigent i kompozitor (Greiz, Reuss, 24. XI 1862 — Ţeneva, 25. XII 1914). Uĉio u Berlinu na Kullakovu konzervatoriju i od 1874 na Visokoj muziĉkoj školi (E. Rudorff, F. Kiel). Od 1885 studirao kod F. Liszta (u Weimaru, Budimpešti i Rimu), kome je bio jedan od najmilijih uĉenika. U Weimaru je bio dvorski pijanist (od 1890) i dirigent (od 1895). God. 1901—04 direktor i profesor na Muziĉkoj akademiji u Miinchenu, 1904—07 nastavnik, pijanist i dirigent u Weimaru, a zatim do kraja ţivota dirigent i
STAZIĆ, Franjo (pseudonim Franz-František St pjevaĉ, tenor (Szentendre, 2. XII 1824 — 1. IV 1911). Pji uĉio kod V. Lisinskog u Zagrebu. Nakon uspješnog nast ulozi Vukosava na praizvedbi prve hrvatske opere Ljubav i (1846) odlazi na dalji studij pjevanja u Beĉ, gdje ubrzo p nastupati na solistiĉkim koncertima u kazalištu An der God. 1847 vraća se u Zagreb i gostuje sa V. Lisinskim, A. gom, Lj. Pichlerom i K. Livadićem po Hrvatskoj, zatim u ft Sadu, Panĉevu i Beogradu; 1848 pjeva na operi u Budirr 1852 u Pragu i 1853—-74 na Dvorskoj operi u Beĉu. Gostova Londonu, Madridu, Bukureštu, u Njemaĉkoj, Austriji, Franc Italiji i Rusiji, a 1874 povukao se iz javnoga muziĉkog ţivo LIT.: F. Kuhaĉ, Prvi hrvatski operni tenor. Ţivotopis Franje I Kazališni almanah, Zagreb 1895. — Franjo Stazić, prvi interpret V L u »Ljubavi i zlobi«, Kazališni list, Zagreb 1946, 23—24. M. i
STEBER, Eleanor, ameriĉka pjevaĉica, sopran (Whe West Virginia, 17. VII 1916 —). Prvu poduku u pjevanju < od majke, koncertne pjevaĉice. Studirala kod W. Whitn( Bostonu, kod P. Althou: New Yorku i na New Er, Conservatory of Music u tonu. Debitirala u operno ĉijack and Beanstalk L. G berga u Bostonu. Od 1941 nica Metropolitana u New ku. Gostuje na ameriĉt evropskim pozornicama, na festivalima i koncertima koliko puta gostovala i 1 goslaviji. Repertoar joj j< seţan, interpretira uloge u maĉkim, talijanskim i fra: kim operama. STECKER, Karei, kompozitor i muziĉki pisac ( monosy,22.1 1861 —Mlad leslav, 13. III 1918). U I E. STEBER studirao pravo i filozofiju; < lje uĉio kod K. Z. Skuhersb Orguljskoj školi i na toj ustanovi predavao orgulje 1885—8< 1888 bio profesor muzikologije na Univerzitetu, a od 1889 fesor muziĉke historije, kontrapunkta i orgulja na Konzervati Njegovi su uĉenici, meĊu ostalima, bili V. Novak, J. Suk Nedbal. Sa K. Hoffmeisterom S. je ureĊivao 1907—20 mj nik Hudebni revue, povremeno je svirao orgulje u praškim kvarna i isticao se improvizacijama. U njegovim spisima dola izraţaja temeljito muziĉko znanje i široka kultura. Najvro su mu crkvene kompozicije pisane u skladu s naĉelima cecil skoga pokreta. DJELA INSTRUMENTALNA: andante i scherzino za gudaĉki kv 1882; 3 romance za violinu i klavir, 1892; sonata za orgulje, 1884. — Solo-pj — CRKVENA: Missa solemnis za sole, zbor, orkestar i orgulje, 1884; pro Defunctis za zbor i orgulje, 1916; misa za zbor a cappella, 1917; r (3 sv.); Te Deutn, 1910. — SPISI: Kritische Beitrdge zu einigcn Streit] der Musikuiissenschaft, VFMW, 1890; Všeobecny deiepis hudby (2 sv.), 1 1903; Formy hudebni, 1905; O. Hostinsky a jeho vysndm v tvorbe B. Sm< Rozpravv hudebni, 1912; ĉlanci u ĉasopisima Dalibor, Stnetand i Hu revue. LIT.: C. Sychra, Karei Stecker, Praha 1948.—M. Poštolka, Karei Sti MGG, XII, 1965.
STEFAN, Paul (pravo ime Paul Stefan Grunfeldt), trijski muziĉki pisac i kritiĉar (Brno, 25. XI 1879 — New \ 12. XI 1943). Studirao na Univerzitetu u Beĉu (pravo, pov umjetnosti, filozofiju); muziku uĉio kod H. Gradenera i A. Sd berga. Ugledan muziĉki kritiĉar, borio se za afirmaciju suvren avangardistiĉke muzike. Od 1923 ureĊivao ĉasopis MusikbL des Anbruch, a bio je i suradnik mnogih inozemnih listova. S nivaĉ udruţenja International Society for Contemporary A (1922). God. 1941 emigrirao u SAD. Uz vrijedne muzikol radove, S. je ostavio i izvrsne prijevode djela iz moderne i ant knjiţevnosti te brojne putopise i biografije. DJELA: Gustav Mahler, 1910 (VIII izd. 1921; engl. 1913); Oskar 1 1912; Das Grab in Wien, eine Chronik 1903—1911 (2 sv.), 1913 i 1921; Die F schaft gegen Wagner, 1918; Das neue Haus, Wiener Oper 1869—1919, ] Neue Musik und Wien, 1921; Der Musiker Hoffmann, 1922; Arnold Schbr, 1924; Franz Schubert, 1927; Geschichte der Wiener Oper, 1932; Arturo Toscc 1935 (IH izd. 1937; engl. 1936; tal.. 1937); Bruno Walter (sa L. Lehm
STEFAN — STEFANOVIĆ T. Mannom i S. Zweigom), 1936; Georges Bizet, 1952. Studije o operama Ĉarobna frula (1937) i Don Juan (1938) W. A. Mozarta i o Prodanoj nevjesti B. Smetane. — Preveo na njemaĉki pisma G. VerĊija (izd. F. Werfel, 1926), a biogra fiju A. Dvorak O. Šoureka na njemaĉki (1935) i engleski (1941). — Izdao: zbirku monografija o beĉkim umjetnicima Die Wiedergabe (1921); Kleine Schriften Richard Wagners; Musikschriften von E. T. A. Hoffmann. LIT.: H. Jancik, Paul Stefan, MGG, XII, 1965.
STEFANI, 1. Jan, poljski kompozitor (Prag, 1746 — Varšava, 24. II 1829). RoĊen u Ĉeškoj, u obitelji talijanskog podrijetla, u mladosti uĉio muziku u Italiji. Oko 1765 violinist u orkestru grofa Kinskog, zatim u dvorskoj kapeli u Beĉu. God. 1771—95 koncertni majstor poljskoga kralja Stanisiawa Augusta Poniatowskog. Uz to angaţiran kao dirigent, meĊu ostalim u katedrali sv. Ivana i u kraljevskoj kapeli. Nakon diobe Poljske crkveni kapelnik u Varšavi, a potkraj ţivota prvi violinist kazališnog orkestra. Sakupljao, prouĉavao i biljeţio poljske narodne napjeve, što se odrazilo u mnogobrojnim njegovim polonezama, vrlo popularnim u Poljskoj. Komiĉnom operom, odnosno vodviljem Cud mniemany czyli Krakozviacy i Gorale, koja se temelji na motivima izvorne poljske narodne pjesme i plesa, stvorio tip izrazito poljskog muziĉkog igrokaza i pridonio izgraĊivanju poljske nacionalne opere. DJELA: oko 200 instrumentalnih plesova, poloneza (oko 100) i si. — DRAMSKA. Opere: Cud mniemany czyli Krakowiacy i Gorale (libreto W. Boguslawski), 1794; Wdzieczni poddani panu, 1796; Drzetvo zaczarozuane, 1796; Frozyna czyli Siedem r'azy jedna, 1806; Rotmistrz Gorecki czyli Osviobodzenie, 1807; Polka czyli Obleţenie Tremboivli, 1807; Stary myšlituiec, 1808; Kochankovjie przemienni, 1808; Papirius czyli Ciekazvošć dawnych kobiet, r8io; Poivrot z Hispanii, 1812. Balet Milošć kaţdemu uiiekozvi przyzzuoita, 1788. Plesovi za divertissement Wesele w Ojcozvie.— VOKALNA: kantate Niechaj zviek vnekom sprzyja, 1791 i Kantata na uroczystoić obchodu instalacji arcybiskupa K. Kikiego ive Lv>owie, 1797; pjesme. — Crkvena djela (mise i dr.).
2. J6zef, kompozitor i dirigent (Varšava, 16. IV 1800 ili 1802 — 19. III 1876). Sin i uĉenik Jana; studirao još i kod J. Elsnera na Varšavskom konzervatoriju. Dirigent u Velikom kazalištu u Varšavi, vodio je preteţno baletne izvedbe. Od 1835 predavao na Pjevaĉkoj školi Velikog kazališta, a od 1861 na novoosnovanom Muziĉkom institutu A. Katskog. Zbog pristupaĉna, lako razumljiva muziĉkog jezika djela su mu bila svojedobno vrlo popularna, osobito klavirske kompozicije te solistiĉke i zborne duhovne pjesme. DJELA. ORKESTRALNA: Concertino za trublju; poloneze; mazurke; koraĉnice; polke; galopi i dr. — Klavirske kompozicije. — DRAMSKA. Opere: Davme czasy, 1826; Figle panien, 1832; Talizman czyli Dzvoje rudych, 1849; Trzy grzechy. Baleti: Apollo i Alidas; Asmodea czyli Diabel zakochany; Dwaj zvieţniozuie albo Dtuaj zlodzieje; Kobiety z kamienia; Kor sarz; Laura; Mirnih; Oj, ţoneczko, Okreţne; Panorama Warszawy; Stach i Zoika; Uczennice Ter psychory; Wieslaw i Wanda. Tri operete (Lekcja botaniki, 1829); 3 melodrame i dr. — Solo-pjesme. — CRKVENA: 19 misa; rekvijem; Stabat Mater za sole zbor i orkestar; Te Deum; moteti; himni na latinskom i poljskom; duhovne pjesme. LIT.: H. Dorabiahka, Polonesz przed Chopinem, Warszawa 1938. ■— K. Michalozvski, Opery Polskie, Krakow 1954. —J. Prosnak, Kultura Muzvczna XVIII. wieku, Krakow 1955. — M. Szalinska, Utwory fortepianowe Jozefa Stefaniego (disertacija), Warszawa 1958. — E. Borozuiak, Utwory orkiestrowe Jozefa Stefaniego (disertacija), Warszawa 1959. — H. Feicht, Stefani, 1. Jan (I), 2. Jozef, 3. Karolina, 4. Jan (II), 5. Eleonora, MGG, XII, 1965.
STEFANINI, Nikša, pjevaĉ (tenor), dramski glumac i kompozitor (Zadar, 9. X 1905 — Miinchen, 4. VI 1973). Završio studij ekonomije s doktoratom u Zagrebu; pjevanje uĉio privatno u Milanu i Beĉu. God. 1926—29 ĉlan Zagrebaĉke drame, 1931—-47 operni i operetni tenor u Beogradu, Zagrebu, Rotterdamu, Milanu, Rimu, Beĉu i Berlinu. Od 1948 ponovno u Zagrebu, redatelj Jadran-filma, 1949—57 dramski glumac u Hrvatskom narodnom kazalištu i neko vrijeme predavaĉ na Akademiji za kazališnu umjetnost. Posljednjih godina ţivota posvetio se filmu kao glumac i redatelj. U njegove najbolje operne uloge idu Cavaradossi i Pinkerton (Puccini, Tosca i Madame Butterfly), Niclas (Massenet, Thais), Aurelije Galba (d'Albert, Mrtve oĉi), Loge (Wagner, Rajnino zlato), Ahil (Gluck, Iphigenia) i Bojan (Gotovac, Morana) kao i niz kreacija u operetnom repertoaru. DJELA: muziĉka komedija Gusari, 1952. — Masovne i borbene pjesme (Jugoslavijo, republika narodna; Druţe, prebaci normu; Novu pjesmu pjevaju kotaĉi; Mi dajemo svoj glas) ; izviĊaĉke pjesme i dr. K. Ko.
STEFANOV, Ivan, bugarski pjevaĉ, bas (Sofija, 1. VIII 1927 —). Studij pjevanja završio na Muziĉkoj akademiji u Sofiji (I. Josifov, N. Ţelev). Umjetniĉku karijeru zapoĉeo 1949 kao solist Armijskog ansambla u Sofiji, a na opernoj pozornici debitirao 1958 u Vraĉu kao Sparafucile (Verdi, Rigoletto) i odmah angaţiran. God. 1963 kratko vrijeme ĉlan Sofijske opere i zatim 1963—66 u Rijeĉkoj operi; od 1966 solist je Zagrebaĉke opere Ostvario je više zapaţenih basovskih uloga razliĉita karaktera, medu kojima su Don Basilio (Rossini, Seviljski brijaĉ), Osmin (Mozart, Otmica iz Seraja), Ferrando, Filip, Amonasro i Gvardijan (Verdi, Trubadur, Don Carlos, Aida i Moć sudbine), Dulcamara (Donizetti, Ljubavni napitak), Mefisto (Gounod, Faust), Timur (Puccini, Turandot), Boris Godunov i Varlaam (Musorgski, Boris Godunov), Galicki i Konĉak (Borodin, Knez Igor) i dr. S uspjehom nastupa kao koncertni i oratorijski pjevaĉ. K . KO .
447
STEFANOVIĆ, Dimitrije, muzikolog i horovoĊa (Panĉevo, 25. XI 1929 —). Diplomirao englesku grupu na Filozofskom fakultetu 1954, a Istorijsko-folklorni odsek završio 1956 na Muziĉkoj akademiji u Beogradu; vizantijsku muziku i neumatsku paleografiju specijalizirao na Univerzitetu u Oxfordu (E. Wellesz) i tamo odbranio doktorsku disertaciju (Tradicija stihirarskih rukopisa). Nauĉni je saradnik Muzikološkog instituta SANU u Beogradu; bio je dirigent hora Beogradskih madrigalista. Posvetio se prvenstveno neistraţenim oblastima srpske muziĉke prošlosti. Objavio je velik niz nauĉnih radova od izuzetne vaţnosti za ranu istoriju srpske muzike, te dao pregled, opis i analizu svih dosada pronaĊenih i saĉuvanih rukopisa srpske srednjovekovne muzike. U okviru Muzikološkog instituta obrazovao Studijski hor sa kojim izvodi preteţno staru srpsku muziku u svojoj transkripciji sa vizantijske notacije. Sa tim je horom gostovao u jugoslovenskim gradovima, kao i u Grazu, Salzburgu, Londonu, Birminghamu, Canterburiju,West Mallingu, Oxfordu i Bvdgoszczu. DELA (izbor): Izgoreli neumski rukopisi br. 93 beogradske Narodne biblioteke, Bibliotekar, 1961, 5; Melody Construction in Byzantine Chant, Rapports complementaires, XIII e Congres international des etudes byzantines, Ohrid 1961; The Earliest Dated and Notated Document of Serbian Chant, Zbornik radova Vizantološkog instituta, 1961, 7; Manuscripts of Byzantine Chant in Oxford, Bodleian library, Oxford 1963 (sa N. G. VCilsonom); Codex Peribleptos, Zbornik radova Vizantološkog instituta, 1964, 2; The Beginnings of Serbian Chant, Anfdnge der slazuischen Musik, Bratislava 1966; The Serbian Chant from the 1 sth to the l8th Centuries, Mušica antiqua Europae orientalis I, Warszawa 1966; Ohrid ski neumski rukopisi i poĉetoci na slovenskata muziĉka kultura. Slovenska pisme nost, Ohrid 1966; The Influence of the Byzantine Chant on the Music of the Slavonic Countries, Proceedings of the XIIIth International Congress of Byzantine Studies, London 1967; The Daily Menaia from Carbone, Bolletino della Badia Greca do Grottaferrata, XXI, 1967; Some Aspecls of the Form and Expression of Serbian Medieval Chant, Mušica antiqua Europae orientalis II, Bydgoszcz 1969; Muzika u srednjovekovnoj Srbiji, Srpska pravoslavna crkva 1219—1969, Spomenica o 750-godišnjici autokefalnosti, Beograd 1969; Crkvena muzika od XV do XVIII veka, ibid.; New Data about the Serbian chant, Essays in Musicology in Honor of Dragan Plamenac, Pittsburgh 1969; Chant d'ćglise en Serbie, Encyclopedie des musiques sacrees, II, Pariš 1969; Ekfonetska notacija u starim slovenskim rukopisima, Simpozijum 1100-godišnjica od smrta na Kiril Solunski, II, Skopje 1970; Pojanje stare srpske crkvene poezije, O Srbljaku, Beograd 1970; Prilozi analizi Mokranjĉevog tOsmoglasnika«, Zbornik radova o Stevanu Mokranjcu, SANU, 1971; Crkvenoslavenski prevod priruĉnika vizantijske neumske notacije u rukopisu 311 manastira Hilandara, Hilandarski zbornik II, SANU, 1971; Izvori za prouĉavanje stare srpske muzike. Srpska muzika kroz vekove, SANU, 1973; Stara srpska muzika — Old Serbian Music, Primeri crkvenih pesama iz XV veka, Muzikološki institut SANU, 1973. S. Đ. K.
STEFANOVIĆ, Milenko, klarinetista (Beograd, 19. II 1930—). Na Muziĉkoj akademiji u Beogradu diplomirao 1957, a 1971 završio i postdiplomske studije (B. Brun); pohaĊao Letnje kurseve orkestarskog sviranja kod I. Markeviĉa i kamerne muzike kod F. Oubradusa u Salzburgu. Dobitnik brojnih nagrada i priznanja u Ljubljani (prva nagrada na takmiĉenju mladih mu ziĉkih umetnika Jugoslavije, 1956), Moskvi, Munchenti, Ţenevi i Pragu. Od 1954 solist Beogradske filharmonije, a od 1967 pro fesor Muziĉke škole Slavenski. Kontrola daha, tonski kvaliteti, majstorstvo fraze i briljantna tehnika stapaju se kod Stefanovića u krajnje doţivljenu muziku iz koje se izvoĊaĉ raĊa kao stvaralac. U njegovom opseţnom koncertnom repertoaru posebno se istiĉu dela jugoslovenskih kompozitora A. Obradovića, P. Bergama, D. Radića, M. Ilica i dr. God. 1962 S. je dobio Sedmojulsku na gradu SR Srbije. R. pej. STEFANOVIĆ, Pavle, estetiĉar, kritiĉar, knjiţevnik i esejist (Kruševac, 22. III 1901 —■). Filozofiju sa estetikom završio je na Beogradskom univerzitetu kod B. Petronijevića. Prve kritike i eseje iz oblasti muzike objavio je 1934; od toga vremena S. je saradnik mnogih uglednih listova, ĉasopisa i radio-stanica, za koje je napisao veliki broj studija, eseja, kritika, polemika i si. Osim toga, bavio se horskim dirigovanjem i rediteljskom delatnošću, kao i istraţivaĉkim radom u oblasti fonetike. God. 1926—48 radio je u Univerzitetskoj biblioteci u Beogradu, a 1948 —54 bio je stalni muziĉki komentator Radio-Beograda. Pored napisa iz oblasti muziĉke estetike, sociologije i kritike, S. je objavio i znatan broj studija iz oblasti knjiţevnosti, slikarstva, vajarstva, pozorišta i filma. U pojedinim razdobljima stvaralaĉkog rada svoje je radove preteţno objavljivao: 1934—-35 u listu Štampa, 1938 — 41 u listu Pravda i Muziĉkom glasniku, od 1945 do danas u ĉasopisima i listovima: 20 oktobar, Glas, Duga, Muzika, Knjiţevnost, Mladost, Knjiţevne novine, Radio-Beograd, Delo, Vidici, Izraz, Politika, NIN, Pozorišni ţivot i dr. Osim toga, u arhivi Radio-Beograda nalazi se veći broj Stefanovićevih rukopisa, estetskih analiza muziĉkih dela domaće i strane literature itd. Jedan deo svojih radova objavio je u zbirci eseja pod naslovom Tragom tona (1958). S. spada medu najistaknutije muziĉke esejiste i kritiĉare u Srbiji. Njegove studije i eseji odlikuju se individualnim stilom, bogatstvom asocijacija i širinom opšteg kulturnog horizonta. Kao muziĉki estetiĉar i sociolog marksista S. nastoji da osvetli problem odnosa forme i sadrţine u muziĉkim delima, da dokaţe da »iza muziĉke slike leţi jedan umetnikov pogled na svet
448
STEFANOVIĆ — STEGNAR
i da slušalac aktivnim naporom mora da prodre u idejne pozadine tonova« (Focht). U oblasti literarnog stvaranja izdao je knjigu proze Gavrilo Kuţelj (1974). D. PI. STEFANOVIĆ-KURSULA, Jovan, pevaĉ, bariton (Vranje, 19. VIII1900 — Novi Sad, 8. VIII1968). Pevanje uĉio kod Mirosla ve Biniĉki i A. Ruĉa u Beogradu i kod E. Tempela na Konzervatorijumu u Beĉu. Solista opera u Beogradu, Skopju i Novom Sadu (1950 —59), povremenb nastupao u Pragu, Bratislavi, Plzenu i Karlovvm Varvma, kraće je vrijeme bio profesor pevanja u Muziĉkoj školi Isidor Bajić u Novom Sadu. Pevao je standardni operski repertoar (Verdi, Puccini) te snimao za radio-stanice i gramofonske ploĉe u zem lji i inostranstvu. S. D. K. STEFAN SRBIN, autor pojedinih pesama u velikoj rukopisnoj psaltikiji (zbornik crkvenih pesama) koja je izgorela u Narodnoj biblioteci u Beogradu 1941 i od koje je saĉuvano samo 12 strana u foto-kopiji. Zapis »Tvorenije domestika kir Stefana Srbina« na f. 287V iznad pesme Njinja sili, zatim »Tvorenije Stefana Srbina«, na f. 28iv uz jednu grĉku pesmu i zabeleška na margini TOU OCUTOI (od istoga autora) na f. 288r uz pesmu Vakusite i vidite ukazuju na muziĉkog tvorca ovih pesama. Prema ranijim istraţivanjima Stefan je bio domestik (horovoda, muziĉar) na dvoru despota Lazara Brankovića u Smederevu u XV v.; kasnija prouĉavanja su otkrila da je Stefan bio dijak (prepisivaĉ) više srednjovekovnih tekstova i da se njegovi sastavi i prepisi nalaze i u ponekim inostranim bibliotekama. Psaltikija Stefana Srbina je jedan od najstarijih do danas poznatih spomenika srpske srednjovjekovne muziĉke kulture, pisan kasnovizantijskom neumskom notacijom sa srpskoslovenskim i grĉkim tekstom, dragocen i zbog toga što donosi, pored samih melodija, i papadiku (teorijska tumaĉenja) sa starom slovenskom muziĉkom terminologijom. Iako je na postojanje ovog rukopisa ukazano još na poĉetku XX v., a izvesni podaci dati i u kasnijoj literaturi, najtemeljniju je analizu preostalih fragmenata izvršio 1961 D. Stefanović, koji je i na savremenu notaciju transkribovao pesme Njinja sili i Vakusite i vidite. LIT.: Lj. Stojanović, Katalog Narodne biblioteke u Beogradu, IV, Beo grad 1903. — 5. Matić, Jedan spomenik stare muziĉke kulture srpske, Muziĉki glasnik, 1938, ro. — K?P. Manojlović, Za tragom naše stare svetovne i crkvene muziĉke umetnosti, Glasnik Srpske pravoslavne crkve, 1946. — Đ. S. Radojiĉić, Arhidakon Jovan, pisac stihova XVIII veka, Godišnjak Filozofskog fakulteta, Novi Sad 1959. — D. Stefanović, Izgoreli neumski rukopis br. 93 Beogradske narodne biblioteke, Bibliotekar, 1961, 5. — L. Cernić, Rukopis Stefana domes tika, ibid., 1969, 1—2. — 5\ Durić-Klajn, Istorijski razvoj muziĉke kulture u Srbiji, Beograd 1971. — D. Stefanović, Stara srpska muzika, I—II, Beograd 1973 i 1975S. D. K.
STEFFANI, Agostino, talijanski kompozitor (Castelfranco Veneto, 25. VII 1654 — Frankfurt na M., 12. II 1728). Od 1667 boravio na dvoru miinchenskog izbornog kneza. Tu je uĉio muziku kod J. K. Kerlla (1678—71). Kao štićenik kneza upotpunio muziĉko obrazovanje 1672—74 u Rimu kod E. Bernabeja i 1678—-79 u Parizu gdje je upoznao muziku J. B. Lullvja. God. 1675 postao je orguljaš, a 1681 direktor komorne muzike na dvoru miinchenskog izbornog kneza. U meĊuvremenu je (168c) zareĊen za svećenika; ctada je stalno djelovao i kao diplomat. God. 1688 napustio je Miinchen. Ţivio je u Hannoveru gdje je bio dvorski operni kompozitor i tajni savjetnik te dvorski kapelnik (kapelniĉko mjesto prepustio je 1711 G. F. Handelu). God. 1703— 09 djelovao je na dvoru u Dtisseldorfu; 1706 postao je biskup. Vrativši se u Hannover bio je ondje do 1722 i 1725—28 u diplomatskoj sluţbi. U meĊuvremenu, 1722—25, ţivio je u Rimu. S. je jedan od muziĉara koji su venecijanski operni stil doveli do vrhunca. Njegova je instrumentacija priliĉno zanimljiva; meĊu prvima je i dionice scenskih djela izraĊivao kontrapunktiĉki. Posebno su vrijedni njegovi dueti za dva glasa i basso continuo, izgraĊeni u trodijelnoj formi. Ti doista uzorni primjerci vokalne umjetnosti utjecali su na mnoge kompozitore, poimence na G. F. Handela, i bili su popularni do kraja XVIII st. DJELA: 6 sonata da camera za 3 glasa, 1710; 12 sonata za 4 gudaĉka instrumenta (izgubljene). — DRAMSKA. Opere: Marco Aurelio, 1681; Sotone, 1685; Audacia a rispetto, 1685; Servia Tullio, 1686; Atarico U Ballha, 1687; Niobe regina di Tebe, 1688; Henrico Leone, 1689; La Lotta d'Hercole con Acheloo, 1689; La Superbia d'Alessandro, 1690 (II verzija II Zelo di Leonato, 1691); Ortando generoso, 1691; Le Rivali concordi, 1692; La Libertd contenta, 1693; / Bacchanali, 1695; / Trionfi del fato, 1695; Briseide, 1696; Arminio, 1707; Tassilone, 1709; Amor vien del destino, 1709 i II Turno, 1709. — VOKALNA: kantata Occhi miei lo miraste za sopran i b. a; zbirka kantata i arija Trastulti za sopran ili bas, 1 do 2 instrumenta i b. c. (4. sv.); oko 100 komornih dueta; 6 scherza za 2 glasa i instrumentalnu pratnju; 7 scherza za glas i instrum entalnu pratnju; 2 madrigala. — CRKVENA: Stabat Mater za 6 pjevaĉa, 6 instrumenata i b. c.; Laudate pueri za 2 zbora, 1673; Laudate Dominum za 8 soprana i b. c, 1673; Sperate in Deo za zbor (5-gl.) i b. c; 1674; zbirka (13 vespera i 1 magniflkat) Psalmodia vespertina za 8 glasova, 1674; I2moteta, 1676; 12 moteta za 3 glasa Sacer Janus quadrifons, 1685. — Pamflet Quanta certezza habbia da suoi Principu la Mušica, 1695 (njem. prijevod, 1699; novo izd. priredio J. L. Albrecht, 1760). NOVA IZD.: operu Alarico U Baltha obj. H. Riemann (DTB, 1911); njem. verziju opere Henrico Leone koju je 1716 priredio G. C. Schurmann obj. Th. W. Werner (Musikalische Denkzvurdigkeiten, 1926); operu Tassilone obj.
G. Croll (Denkmaler rheinischer Musik, 1958); Ausgevidllte Nrm. aus St Opern obj. H. Riemann (DTB, 1912); 16 dueta, 2 scherza i 2 stavka iz Janus obj/A. Einstein (DTB, 1905); 1 kantatu obj. isti (ZFMW, 1918 7 kantata iz zbirke Trastulli i nekoliko scherza obj. G. P. Smith (Smith C Music Archives, 1951); po 1 ariju obj. su H. Riemann (Musikgeschichte b spielen, 1912), A. Schering {Geschichte der Musik in Beispielen, 1931; izd. I9S3) te T. A. Davison i W. Apel (Historical Anthology of Music, II, Stabat Mater obi. Ch. K. Scott (1938) i H. Sievers (1956); izbor pišam R. Doebner (1905) i A. Ebert (Die Musik, 1906—07). LIT.: A. Neisser, Servio Tulio... von Agostino Steffani (disert Miinchen 1902. — A. Untersteiner, Agostino Steffani, RMI, 1907. — A. Eii Agostino Steffani, KMJB, 1910. — R. de Rensis, Agostino Steffani, A d'oggi, 1921. — A. Einstein, Agostino Steffani, Neue Musik-Zeitung, 19: T. W. Werner, Agostino Steffanis Operntheater in Hannover, AFM, 19; J. Loschelder, Agostino Steffani und das Musikleben seiner Zeit, Diiss 1951. — Isti, Aus Dusseldorfs italienischer Zeit, Koln i Krefeld 1952. H. Baxter, Agostino Steffani, A Study of the Man and His Work (disert Rochester 1957. — A. Delta Corte, Qualche lettere e qualche melodram: Agostino Steffani, RAM, 1962. — A. Lualdi, Agostino Steffani diplor. per forza, Siena 1962. — G. Croll, Zur Chronologie der »Diisseldorfer« ( Agostino Steffanis, Spomenica K. G. Fellereru, Regensburg 1962. — Isti, stino Steffani, MGG, XII, 1965. — Ph. Keppler, Agostino Steffanis Han Operas and a Rediscovered Catalogue, Princeton 1968. K. K
STEFFENS, VValter, njemaĉki kompozitor (Aachen, X 1934 ■—). Na Visokoj muziĉkoj školi u Hamburgu stuc kompoziciju (E. Klussmann, Ph. Jarnach) i klavir (R. Hei Od 1969 profesor je kompozicije na Muziĉkoj akademiji u moldu i od 1974 ĉlan Akademije umjetnosti u Hamburg DJELA. ORKESTRALNA: Ein indisches Marchen, 1964; Pinlur rnundo, 1969; Triade za flautu i gudaĉki orkestar, 1971; Tarec. Versuch Abschieds, 1972. — KOMORNA. Dva gudaĉka kvarteta: I, Ekstase, 1 II, Ouartetto lirico, 1965; Hommage d B. Bartok za klarinet i klavir, 196 Pluie de feu —■ Feuerregen za klavir, 1970. —DRAMSKA : opere Eli, 1967 i dem Milchzvald, 1972. — Kontroversen, musikalische Materialien und Strul in akustischen Spielformen za solo ili gitaru, 1971. — VOKALNA: Johe Prolog za simultani komorni sastav, mješoviti zbor i vokalne soliste, 1971; taph auf Rimbaud za alt i komorni orkestar, 1964; Neue Gleichnisse za se flautu, klarinet i violu, 1966; Drei Szenen za alt i bas-bariton, 1969. — SI Entvjurf einer abstrakt-temperierten Notenschrift, Neue Zeitschrift fiir A' 1961; Eli. Das Mysterienspiel vom Leiden Israels als Oper, Nelly Sachs zu E 1966.
STEGLICH, Rudolf, njemaĉki muzikolog (Ratsdam 18. II 1886 — Scheinfeld, 10. VII 1976). Studirao na Univerz: u Leipzigu (H. Riemann); doktorirao 1911. God. 1919—29 ziĉki kritiĉar u Hannoveru. Od 1930 predavao na Univerzi u Erlangenu; uz to bio 1935—44 docent Konzervatorija i Vi ekonomske škole u Nurnbergu. Istraţivanjem muzike baro rokokoa, osobito djela G. F. Handela, dao je muzikologiji 1 najvaţniji doprinos. DJELA: Die Quaestiones in Mušica. Ein Chorahrakiat des zentralen M attcrs und ihr tnutmasslicher Verfasser Rudolf v. St. Trond (disertacija), ] C. Ph. E. Bach und der Dresdner Kreuzkantor G. A. Homilius im Musik ihrer Zeit, Bach-Jahrbuch, 1915; Die elementare Dynamik des musikali Rhythmus, 1930; J. S. Bach, 1935; Mozarts Flu'gel klingt jvieder, 1937; die Wesensgemeinschaft von Alusik und Bildkunst, Musik und Bild, 1938; ( Handel, 1939; Schicksal und Leistung der Musik im 79. Jahrhundert, Die sinnung, 1948; Wege zu Bach, 1949; R. Schumanns Kinderszenen, 1949; Mozarts Adagio-Takt, Mozart-Jahrbuch, 1951; Der erste Contrapunctu: »Kunst der Fuge1* J. S. Bachs, spomenica M. Schneideru, 1955; Ober die »kan Art« der Musik J. S. Bachs, 1957; Tanzrhythnlen in der Musik J. S. Bachs, 1 više drugih priloga u ĉasopisima, godišnjacima, kongresnim izvještajima, menicama. — IZDANJA ; 22 Lieder aus dem Lochamer Liederbuch, 192c Altdeutsche Tdnze, 1932 (II izd. 1951); Alte deutsche Weihnachtsmusik fiir vier oder Orgel, 1932 (II izd. T952); G. F. Handel, boţiĉna arija Der Engt Herrn kam uber sie, 1933; Isti, 8 velikih suita za klavir, 1955; Isti, opera Xt 1958; djela C. Ph. E. Bacha, J. Ch. Bacha i dr. — God. 1928—33 ureĊiv Handet-Jahrbuch i 1936—40 AFMF; od 1955 urednik (sa M. Schneide novog izdanja ukupnih Handelovih djela (Hallische Hdndel-Ausgabe). LIT.: F. Krautviurst, Rudolf Steglich 70 Jahre, Mušica, 1956. — R. Se, Rudolf Steglich, MGG, XII, 1965.
STEGMANN, Carl David, njemaĉki kompozitor, pijai pjevaĉ (tenor) i dirigent (Dresden, 1751 •—■ Bonn, 27. V 18 Uĉio u Dresdenu kod J. F. Zillicha (orgulje), G. A. Homil: (kompozicija) i H. F. Weissea (violina). Debitirao 1772 kao pje i glumac u Breslauu, 1773 dolazi u Konigsberg, 1774 konce je majstor ermlandskoga kneza biskupa u Heilsbergu (danas L: bark Warminski), 1775 u Danzigu, a 1776 na dvorskom kazal u Gothi. Od 1778 se istiĉe u Hamburgu, kao ĉembalist te nast na koncertima; 1783 angaţiran je u Bonnu, još iste godine dvorskom kazalištu u Mainzu, odakle ga gostovanja kaza! odvode u Frankfurt na Majni; 1792 odlazi ponovo u Hambi gdje 1798 postaje sudirektor kazališta. Od 1811 do smrti ţ. je u Bonnu. S. je bio mnogostrano nadaren umjetnik. Uz k certe za klavir medu njegovim djelima posebnu paţnju zasluţ uvertira Das Siegesfest. DJELA. INSTRUMENTALNA: koncert u G-duru za 2 klavira i orkes koncert u Es-duru za 3 klavira i orkestar; koncert u C -duru za klavir, ol fagot i orkestar; koncert u C-duru za 2 klavira, violinu i gudaĉki kvartet; kon za 2 klavira, 8 instrumenata i b. c.; koncert za 11 instrumenata (s koncert nim klavirom); uvertira Das Siegesfest (posvećena J. W. Goetheu). — Op Singspieli i druga dramska djela. — Nekoliko pjesama u suvremenim zbirka LIT.: H. P. Schillv, Carl David Stegmann, MGG, XII, 1965.
STEGNAR, Srećko, kompozitor i organizator muziĉkog vota (Brdo, Lukovica, 16. V 1842 — Maribor, 24. X 1915). '■ vršio uĉiteljsku školu u Ljubljani (1863), pa je sluţbovao na Gl noj rudarskoj školi u Idriji 1872—1908, na muškoj kaznior
STEGNAR — STEIN u Ljubljani i Mariboru. U muzici samouk, dobro je svirao klavir, orgulje, kontrabas i gitaru. Veoma aktivan muziĉki radnik, u Idriji utemeljio Narodnu ĉitalnicu i mali orkestar te vodio crkveni pjevaĉki zbor. God. 1876—77 suraĊivao sa V. Valentom u ljubljanskoj Ĉitalnici, a kasnije djelovao u Glasbenoj Matici i Cecilijinu društvu, organizirajući kazališne predstave i igrokaze s pjevanjem, u kojima je i sam nastupao. Komponirao je za klavir i orkestar, pisao scensku muziku za kazališne komade, solo-pjesme, zborove i dr. LIT.: V. Stegnar, Slovenski skladatelj Sreĉko Stegnar, Cerkveni glasbe nik, 1922. D. Co.
STEHLE, Adelina (udata Garbin), talijanska pjevaĉica, sopran (Graz, oko 1865 — Milano, 1945). Kći austrijskog vojnog kapelnika; na opernoj pozornici debitirala 1888 u Bologni. Ostvarila je veliku pjevaĉku karijeru, osobito na milanskoj Scali i u rimskom Teatro Costanzi. U milanskom Teatro Dal Verme bila je 1892 prva Nedda (Leoncavallo, / Pagliacci), a iduće godine u Scali prva Nanetta (Verdi, Falstajf); nastupala je na praizvedbama opera La Wally (Catalani), Guglielmo Ratcliff (Mascagni) i dr., a svojom kreacijom uloge Mimi 1898 u Palermu pridonijela definitivnom uspjehu Puccinijeve opere La Boheme. Velike je uspjehe postigla na gostovanjima u Juţnoj Americi, kao i na velikim evropskim opernim pozornicama. Povukavši se iz javnog muziĉkog ţivota bavila se u Milanu pjevaĉkom pedagogijom; njezina je uĉenica bila Giannina Arangi-Lombardi. STEHLE, Johann Gustav Eduard, njemaĉki orguljaš, kompozitor i zborovoda (Steinhausen, 17. II 1839 — St. Gallen, 21. VI 1915). Muziĉko obrazovanje stekao za vrijeme pohaĊanja Uĉiteljske akademije u Schwabisch-Gmiindu. God. 1869—74 orguljaš i zborovoda u Rorschachu na Bodenskom jezeru, a onda postao dirigent katedrale u St. Gallenu u Švicarskoj. Bio je istaknuti virtuoz na orguljama, izvrstan kontrapunktiĉar i rijetko sposoban dirigent. Njegov crkveni zbor, koji je imao 140 pjevaĉa, ubrajao se u najbolje evropske vokalne sastave. Dugi niz godina ureĊivao je ĉasopis Chorw a'chter. S. ide meĊu najzasluţnije borce za obnovu crkvene muzike. Nastojao ju je sprovesti ujedinjavanjem strogih cecilijanskih naĉela sa suvremenim izraţajnim sredstvima. DJELA. INSTRUMENTALNA: varijacije na Havd novu te mu za orke star; klavirske kompozicije. Za orgulje: simfonijska pjesma Saul; O sanctissima; Pro gloria et patria; Te Deum; Grosser Goti zuir loben dich; oko 440 preludija. — VOKALNA: oratoriji Legende von der heiligen Cacilia i Frithjof's Heimkehr; sveĉana kantata Lumen de coelo; zborovi; solo-pjesme. — CRKVENA: 16 misa; moteti; kraća djela. — Izdanja starije crkvene muzike. — Ĉlanci. LIT. :A. Lochner, J.-G.-E. Stehle, Strasbourg 1928. — C. Gottmald, Johann Gustav Eduard Stehle, MGG, XII, 1965.
STEIBELT, Daniel Gottlieb, njemaĉki pijanist i kompozitor (Berlin, 22. X 1765 — Petrograd, 20. IX 1823). Sin graditelja klavira, uĉio kod oca i J. Kirnbergera. Kao koncertni pijanist nastupao je u Parizu, Londonu, Njemaĉkoj i Austriji. God. 1790— 96 i 1805—08 ţivio u Parizu, a od 1808 bio je dirigent francuske opere u Petrogradu. Mnoge su njegove kompozicije uţivale svojedobno znatnu popularnost. D J ELA : 8 k o nc e ra ta z a k la v ir; u ve rtire (s in fo n ie ). — K O MO RN A: 3 gudaĉka kvarteta; klavirski trio; klavirski kvartet; 3 klavirska kvinteta; sonate za violinu i klavir te za harfu i klavir. — KLAVIRSKA: 137 sonata; sonatine; 10 divertissementa; plesovi; varijacije; fantazije; ronda. —■ DRAMSKA: 7 opera (Romeo et Juliette, 1793; La Princesse de Babylone, 1808; Cendrillon, 1810; Sargines, 1815); baleti. — Kantata La Fete de Mars, 1806; solo-pjesme. —■ INSTRUKTIVNA: La Methode de piano (prev. na njem. i španjolski); Petite methode de piano; 50 Etudes contenant 50 Exercises. LIT.: G. Miiller, Daniel Steibelt: sein Leben und s eine Klavierwerk, Leipzig 1933 (novo izd. 1973). — R. Sietz, Daniel Gottlieb Steibelt, MGG, XII 1965.
STEIGLEDER, njemaĉka obitelj orguljaša i kompozitora, i. Utz (?— Stuttgart, 7. ili 8. X 1581). Od 1534 orguljaš dvorske kapele u Stuttgartu. Od njegovih djela saĉuvana je antifona Veni sancte spiritus za 6 glasova, a pripisuju mu se i ĉetiri orguljske kompozicije, uvrštene pod inicijalima V. S. u tabulaturu L. Klebera (1524). 2. Adam (Stuttgart, kršten 19. II 1561—8. XI 1633). Sin Utza; uĉio 1575—79 kod nizozemskog orguljaša S. Loheta, tada ĉlana dvor ske kapele u Stuttgartu; 1580—83 usavršavao se u Rimu (na tro šak dvora). Vrativši se, dobio mjesto orguljaša stuttgartske Stiftskirche; 1586 ponovo je na putu, vjerojatno u Rimu, a od 1592 orguljaš je crkve St. Michaeli u Schwabisch Hallu. God. 1595 sudjelovao pri restauraciji katedralnih orgulja u Ulmu; 1625 vratio se u Stutt gart. Saĉuvane su dvije njegove orguljske kompozicije: Fuga Colorata i Toccata primi Toni (obje u zbirci J. Woltza Nova musices organicae tabulatura, 1617); u njima su oĉiti tragovi Adamovih talijan skih studija; tokata je rani primjerak te forme u Njemaĉkoj. 3. Johann Ulrich (Schwabisch Hali, kršten 22. III 1593—Stutt gart 10. X 1635). Sin i uĉenik Adama; 1613—16 orguljaš crkve Sv. Stjepana u Lindauu, od 1617 Stiftskirche u Stuttgartu, gdje je uz to sudjelovao u komornoj muzici kneţevskog dvora; 1627 prihvaća po loţaj dvorskog orguljaša u Heilbronnu. Njegovi su uĉenici vje rojatno Ph. F. Boddecker i J. J. Froberger.
449
Johann Ulrich ubraja se medu najznatnije njemaĉke orguljaše svojega doba. U njegovim se orguljskim kompozicijama prepleću utjecaji Sweelinckove škole s obiljeţjima juţno-njemaĉko-talijanskog stila. Ĉetrdeset varijacija na koral Vatter unser oblikovane su dijelom kao fantazije dijelom na naĉin fuge, a zakljuĉuje ih na završetku tokata. DJELA. Za instrumente s tipkama: Ricercar Tabulatura, Organis et Organoedis (vlastoruĉno rezano u bakar u modernoj notaciji), 1624; Tabulatur Buch, Darinnen das Vatter vnser auff 2, 3 vnd 4 Stimmen componirt vnd Viertzig mal Variirt zvu'rdt . . . Auff Orgeln und etilen andern Instrumenten ordentlich zu appliciren, 1627; koralna obradba melodije »Wann mein Stiindlein« i fuga (rukopisi). — Dvije pjesme u pjesmarici M. D. Hitzlera Musikalisch Figurierte Melodien aller vnnd jeder gebrauchigen Kirchen-Gesdng, 1634. NOVA IZD.: 4 orguljska ricercara obj. E. Emsheimer (uredio H. Keller, 1928); ricercar u G-duru obj. U. Siegele (1951); Vater unser im Himmelreich obj. K. W. Senn, W. Schmid i G. Aeschbacher (Orgelchorale der 17. und 18. Jahrhundert, 1952) izbor instrumentalnih djela W. Apel (Corpus of Early Keykoard Music, 1968—69). LIT.: E. Emsheimer, Johann Ulrich Steigleder. Sein Leben und seine Werke (disertacija), Kassel 1928. — F. Dictrich, Geschichte des deutschen Orgelchorals im 17. Jahrhundert, Kassel 1932. — F. Hirtler, Neuaufgefundene Orgelstiicke von J. U. Steigleder, AFMF, 1937. — H. Keller, Johann Ulrich Steigleder, Schvvabische Lebensbilder III, 1942. — W. Riedel, Quellenkundliche Beitrage, Kassel 1960. — L. Schierning, Die Uberlieferung der deutschen Orgel- und Klavier-Musik, Kassel 1961. — U. Siegele, Steigleder, 1. Utz, 2. Adam, 3. Johann Ulrich, MGG, XII, 1965. — M. Schuler, Eine neuentdeckte Komposition von Adam Steigleder, MF, 1968.
STEIN, Erwin, engleski muziĉki pisac i dirigent austrijskoga podrijetla (Beĉ, 7. XI 1885 — London, 19. VII 1958). Studirao u Beĉu kod A. Schonberga i na Univerzitetu. God. 1910—19 kazališni dirigent u Austriji i Njemaĉkoj; 1920—23 sa A. Bergom i A. Webernom predavaĉ na priredbama društva Verein fiir musikalische Privatauffiihrungen u Beĉu, koje je organizirao A. Schonberg. IzmeĊu 1921 i 1931 dirigirao na turnejama beĉkim ansamblom Pierrot lunaire. Uz to je u Beĉu vodio simfonijske koncerte za radnike. God. 1924—30 redigirao ĉasopis Pult und Taktstock, a 1924—38 bio je umjetniĉki savjetnik beĉke izdavaĉke kuće Universal Edition. Emigriravši u London (1938) djelovao u istom svojstvu u nakladi Boosey and Hazvkes. Od 1947 vodio je English Opera Group. Bio je oduševljeni pristaša i propagator Schonbergove beĉke škole. DJELA: Praktischer Leilfaden zu Schonbergs »Harmonielehre« 1923 (tal. prijevod 1963); Neue Formprinzipien (o Schonbergovoj dodekafonskoj tehnici), Der Anbruch, 1924; Mahler, Reger, Strauss und Schonberg, Jahrbuch der Universal Edition, 1925; Benjamin Britten, The Book of Modern Composers, 1942; Orpheus in New Guises, 1953; ĉlanci i kritike. — Izdao izabrana Schonbergova pisma, 1958.
STEIN, Fritz, njemaĉki muzikolog i dirigent (Gerlachsheim kod Badena, 17. XII 1879 — Berlin, 14. XI 1961). Muziku uĉio u Heidelbergu (Ph. Wolfrum) te u Leipzigu na Konzervatoriju (A. Nikisch, S. Krehl) i na Univerzitetu (H. Riemann). God. 1906 postao crkveni orguljaš i univerzitetski muziĉki direktor u Jeni. Tu je djelovao i kao zborovoda pjevaĉkih društava, 1912 osnovao univerzitetski Collegium musicum, a 1913 postao sveuĉilišni profesor. Za vrijeme rata vodio Kriegsmannerchor Laon. Zatim je 1918—23 orguljaš, a od 1920 i profesor muzikologije na Univerzitetu u Kielu; ondje je osnovao oratorijsko udruţenje, muzikološki institut i Collegium musicum, dirigirao orkestralnim koncertima te vodio brojne muziĉke festivale. God. 1933—45 bio direktor Visoke muziĉke škole u Berlinu. Svestrano aktivan muziĉar, istakao se osobito kao pedagog. Medu njegovim muzikološkim radovima najvrednija su kapitalna djela o M. Regeru s kojim je bio u bliskim prijateljskim odnosima. DJELA. Eine unbekannte Jugendsymphonie Beethovens?, SBIMG, 1911—• 12; Geschichte des Musiktoesens in Heidelberg bis zu Ende des XVIII. Jahrhunderts (preradba disertacije iz 1912), 1921; Staat und Chorgesang, 1929; Heinrich Kaminskis Chorioerke, Die Musikpfiege, 1930 i 1936; Thematischer Reger-Katalog, 1934 (definitivno popunjen 1953); Ein unbekannter Evangelienjahrgang von August Pfleger (um 1670), Spomenica M. Schneideru, 1935; Max Reger, 1939; M. Reger: sein Leben in Bildern, 1941 (II izd. 1956); K. Straube, der Freund und Vorkampfer Ai. Regers, ZMF, 1953; Thematisches Verzeichniss der im Druck erschienenen Werke von M. Reger, 1953; Eine komisehe Schultneister-Kantate von G. Ph. Telemann undJ.A. Hasse, Spomenica M. Schneideru, 1955; G. J. Werners Musikalischer Instrumentalkalender, Mušica, 1957 i dr. — Priredio nova izdanja djela G. Gabrielija, H. Schiitza, J. S. i J. Chr. Bacha, L. van Beethovena, F. Schuberta i N. Bruhnsa. — F. Steinu posvećene su 2 spome nice: 1939 (red. H. Hoffmann i F. Ruhlmann) f 1954 (red. O. Sohngen). LIT.: Th. - M. Langner, Fritz (Friedrich Wilhe lm) Stein, MGG, XII' 1965.
STEIN, Johann Andreas, njemaĉki graditelj orgulja i klavira (Heidelsheim, 6. V 1728 •—• Augsburg, 29. II 1792). Gradnju orgulja izuĉio kod svog oca Johanna Georga. Radio je kod J. A. Silbermanna u Strassburgu (1748—49) i F. J. Spatha u Regensburgu (1749—50), a 1751 nastanio se u Augsburgu. Ondje je, 1755—57, sa svojim bratom Johannom Heinrichom, izgradio orgulje u Barjiisser-Kirche i tamo postao orguljaš. Kasnije se preteţno posvetio gradnji klavira i utemeljio veliku radionicu, u kojoj je sagraĊeno oko 700 klavira. Steinovi su klaviri imali tzv. njemaĉki ili beĉki mehanizam. Po odreĊenosti tonske konture, po gipkom i svijetlom zvuku, ti su instrumenti bili idealni za
450
STEIN — STEINITZER
izvoĊenje Mozartove klavirske muzike. S. je gradio i eksperimentalne tipove instrumenata, kao npr. Polytoniclavichord (vjerojatno identiĉan s njegovim Vis-d-vis-Fliigel), Melodica, Saitenharmonika. Njegov sin Matthaus Andreas, kćerka Nannette i zet Johann Andreas Streicher preselili su 1794 radionicu u Beĉ (Frere et soeur Stein). LIT.: H. Brunner, Das Klavierklang-Ideal Mozarts und die Klaviere seiner Zeit, Augsburg 1933. — E. Hertz, J. A. Stein, ein Beitrag zur Geschichte des Klavierbaues, Wolfenbuttel i Berlin 1937. — F. GSthel, Johann Andreas Stein, MGG, XII, 1965.
STEIN, Leon, ameriĉki kompozitor, dirigent i muziĉki pisac (Chicago, 18. IX 1910—). Uĉio muziku u Chicagu na De Paul University, na American Conservatory i na Crane Junior College i uz to kod F. Stocka, H. Langea i G. D. Gunna. Od 1931 predaje na De Paul University violinu i teoriju; od 1945 dirigent Conttn-unity Symphony Orchestra u Chicagu; od 1955 dirigent orkestra Sinfonietta. Objavio brojne studije i odrţavao mnoga predavanja 0 ţidovskoj muzici; predsjednik muziĉkog instituta u College of Jewish Studies u Chicagu. D J ELA. O RK ES T RALN A. Ĉ e tir i s imfo n ije : I, 1 9 4 0 ; II, 1 9 4 2 ; III, 1951 i IV, 1974. Simfonijeta za gudaĉe, 1938; koncert za violinu u a -molu, 1939; rapsodija za flautu, harfu i gudaĉe, 1954; A Festive Overture, 1950; Suite Hebraic, 1933; Three Hassidic Dances, 1940—41 i dr. — KOMORNA: gudaĉki trio (Trio Pastorale), 1932; nekoliko gudaĉkih kvarteta; suita za gudaĉki kvartet, 1930; 2 duhaĉka kvinteta, 1937 i 1970; sonata za violinu i klavir, 1932; sonatina za 2 violine, 1937 i dr. — Klavirske kompozicije. — DRAMSKA: tri opere {The Fisherman's Wife, 1954); baleti Exodus za klavir, 1939 i Doubt za klavir, 1940. — Psalam The Lord reigneth za tenor, zbor i orgulje, 1953. — SPISI: The Problem of Ernst Bloch, 1946; The Racial Thinking of R. Wagner, 1950; An Anthology of Musical Forms.
STEIN, Richard Heinrich, njemaĉki muziĉki pisac i kompozitor (Halle, 28. II 1882 — Santa Brigida, Kanarski otoci, 11. VIII 1942). U Berlinu studirao na Univerzitetu (pravo i klasiĉnu filologiju) i na Visokoj muziĉkoj školi; doktorirao iz muzikologije 1911 u Erlangenu. Do 1914 muziĉki kritiĉar u Berlinu, zatim je do 1919 ţivio u Španjolskoj. Vrativši se u Berlin bio je 1920— 22 profesor na Konzervatoriju, 1923 upravitelj kazališta Urania, 1924 muziĉki urednik na Radio-stanici, a 1925—30 bavio se poduĉavanjem. Od 1933 ţivio kao emigrant na Kanarskim otocima. Na brojnim putovanjima prouĉavao muziku izvanevropskih naroda. Jedan je od pobornika proširenja tonskoga sistema dijeljenjem temperiranih intervala. Njegova kompozicija Zzoei Konzertstiicke (1906) prvo je štampano djelo koje sadrţi ĉetvrttonove. Konstruirao je i ĉetvrttonski klarinet (1914). DJELA: Scherzo fantastico za orkestar; simfonija za 24 solistiĉka instrumenta; Zzuei Konzertstiicke za violonĉelo i klavir, 1906; oko 100 klavirskih kompozicija; oko 50 solo-pjesama. —■ SPISI: Die psychologischen Grundlagen der Wundtschen Ethik, 1911; brošura o vlastitom ĉetvrttonskom sistemu, 1909; La Mušica moderna (španj. i njem.), 1918; Grieg, 1921; Tschaikowsky, 1927.
STEINBERG, Maksimilijan Osejeviĉ, ruski kompozitor 1 pedagog (Vilno, 4. VII 1883 —• Lenjingrad, 6. XII 1946). Stu dirao u Petrogradu na Konzervatoriju (N. Rimski-Korsakov, A. Ljadov, A. K. Glazunov), na kojem je zavodu od 1908 predavao teoriju i kompoziciju (od 1915 profesor, od 1934 direktor). Iz vrstan pedagog, odgojio je brojne uĉenike, medu kojima su D. Šostakoviĉ, J. Šaporin, V. Deševov i E. G. Brusilovski. Blizak Rimski-Korsakovu (1908 oţenio njegovu kćer Nadeţdu), S. je saĉuvao njegovu rukopisnu ostavštinu i iz njegovih zapisa sa stavio priruĉnik Ocuoeu opKecmpoaKU. DJELA. ORKESTRALNA. Pet simfonija: I, u D-duru op. 3, 1906; II, posvećena uspomeni na N. Rimski-Korsakova u c-molu op. 8, 1910; III, u gmolu op. 18, 1929; IV, TypKcu6 u G-duru napisana prigodom otvaranja turkestansko-sibirske ţeljezniĉke pruge, 1933 i V, simfonija-rapsodija na uzbekistanske narodne napjeve, 1942; koncert za violinu, 1946; 2 uvertire, 1930 i 1943; varijacije, 1905; HpaMamuuecKaH ff>aHma3un, 1911; capriccio B ApMćHUU 1940. — Dva gudaĉka kvarteta, 1907 i 1925. — Klavirske kompozicije. — DRAMSKA. Dva baleta: MemaM0p
STEINBERG, William, ameriĉki dirigent njemaĉkog podrijetla (K61n, 1. VIII 1899—). Studirao u Kolnu (H. Abendroth). Od 1920 korepetitor i dirigent kolnske Opere; od 1925 dirigent na Njemaĉkom kazalištu u Pragu; 1929—33 direktor Opere u Frankfurtu na Majni; 1936 u Palestini. God. 1937 odlazi u SAD, gdje ubrzo stjeĉe veliku reputaciju; isprva je pomoćnik A. Toscaninija kao dirigent simfonijskog orkestra National Broadcasting Company (NBC) u New Yorku; 1945—52 vodi Philharmonic Orchestra u Buffalu, od 1952 Symphony Orchestra u Pittsburghu, a 1969—72 u Bostonu; uz to je od 1958 i dirigent Philharmonic Orchestra u Londonu.
STEINECKE, Wolfgang, njemaĉki muzikolog (Essen, 2: 1910 — u saobraćajnoj nesreći 23. XII 1961). Muziku i mu logiju uĉio u Essenu, Kolnu i Kielu; doktorirao u Kielu. ziĉki kritiĉar listova Rheinisch-Westfalische Zeitung u Essenu ( —39), Deutsche Allgemeine Zeitung u Berlinu (1939—44) i M u Diisseldorfu (1939—44). Od 1945 ţivio u Darmstadtu gd u nedalekom dvorcu Kranichstein 1946 utemeljio Kranichs ski muziĉki institut i MeĊunarodne ferijalne teĉajeve za muziku (kasnije preseljeni u Darmstadt). Pod njegovim vodsi ti su teĉajevi postali veoma vaţno svjetsko ţarište u raz 1 suvremene avangardistiĉke muzike. U njima sudjeluju r muziĉari iz svih krajeva svijeta. S. je meĊu ostalim objavio Parodieverfahren in der Musik (disertacija, 1934) i Sieben j Internationale Ferienkurse fiir Neue Musik (1952). Od 1958 Ċivao je godišnjak Darmstddter Beitrdge zur Neuen Musik. STEINERT, Alexander Lang, ameriĉki pijanist, diri i kompozitor (Boston, 21. IX 1900 —). Studirao je na Har University i kod Ch. M. Loefflera u Bostonu, zatim u P; (A. Gedalge, Ch. Koechlin, V. d'Indv). Karijeru zapoĉeo pijanist; 1927 osvojio ameriĉku Rimsku nagradu te prove« godine na Ameriĉkoj akademiji u Rimu. Dirigent u New Y i Los Angelesu te aranţer i dirigent filmske muzike u Hollywo God. 1942—45 bavio se filmskom muzikom u sluţbi amei vojske; poslije toga nastanio se u Beverlv Hillsu (Los Angt S. stvara pod neposrednim utjecajem francuskog impresioni; DJELA. ORKESTRALNA: Concerto Sinfonico za klavir, 1934; rap: za klarinet i orkestar, 1945; Air Corps Suite, 1942; Nuit meridionale, 1926; genda Sinfonica, 1930; Flight Cycle, 1944; Epic Prelude, 1970. — Klavirsk 1927; sonata za violinu i klavir, 1925. — Kompozicije za klavir (sonata, 1921 Filmska muzika. — VOKALNA: The Nightingale and the Rose za recil i orkestar, 1950; tri pjesme P. B. Shelleva za sopran i orkestar, 1932; zbc solopjesme.
STEINGRABER, Theodor Leberecht, njemaĉki mu: izdavaĉ i klavirski pedagog (Neustadt a. d. Orla, 25. I 183c Leipzig, 5. IV 1904). Autor još i danas poznate klavirske š koju je 1868 objavio pod pseudonimom Gustav Damm. ( 1878 osnovao u Hannoveru izdavaĉko poduzeće (1890 presel Leipzig), koje je uz brojna instruktivna djela izdalo klavi kompozicije J. S. Bacha (7 sv.) 1880—88. Poslije Steingrabe: smrti poduzeće su vodili njegovi zetovi, kćeri i unuĉad. Ns Drugoga svjetskog rata sjedište je u Offenbach a. M. sa \ ruţnicom u Wiesbadenu. Naklada S. objavljuje didaktiĉku ziĉku literaturu i klasiĉna muziĉka djela; 1920—28 izdavala ĉasopis Zeitschrift fiir Musik. LIT.: R. Erdmann, Theodor Leberecht Steingraber, MGG, XII, :
STEINHARD, Erich, ĉeški muzikolog (Prag, 26. V ] — Poljska, 26. X 1941) za deportacije u koncentracioni loj U Pragu završio studij prava, uĉio klavir, teoriju (K. Knittl Novak) i muzikologiju. Studij muzikologije nastavio u Ber kod H. Kretzschmara, J. Wolfa i M. Friedlandera; doktoi 1914 u Pragu. Ondje je bio bibliotekar Univerziteta i preĊi povijest muzike i estetiku na Njemaĉkoj muziĉkoj akadei Osnovao i 1921—38 ureĊivao muziĉki ĉasopis Der Auftakt. 1929 bio je muziĉki kritiĉar Prager Tageblatta. DJELA: Zum 300. Geburtstage des deutsch-bohmischen Musikers A. Han schmidt, 1914; Zur Fruhgeschichte der Mehrstimmigkeit (prer. disertacija), AFj 1921; Gliederung neuerer deutscher Tonkunst in der Tschechoslozvakei, Almai Prag, 1922; Junge Musik in der Tschechoslozvakei, M, 1924—25; Zur deut Musik in der tschechoslou'akischen Republik, u djelu V. Helferta Die Mus der tschechoslowakischen Republik 1936. — Pripremio njemaĉku obr; djela G. Ĉernušaka Dejepis hudby, pod naslovom Musikgeschichte von der h zur Gegenzcart, 1936 (zajedno a autorom).
STEININGER, Gotthard, graditelj orgulja, vjerojatno drijetlom Nijemac (Peĉuh ili okolica, 1782 ili 1792 — Varaţd poslije 1850). Gradnju orgulja po svoj prilici izuĉio u Peĉuhu Varaţdinu se trajno nastanio 1817. Mnogo je radio po susjec Štajerskoj, Podravini, MeĊimurju, Hrvatskom zagorju i oki Karlovca. Umro je u neimaštini. Gradio je u duhu austrijske dicije, ponajviše pozitive i manje orgulje, te obavljao pregrac i povećanja starijih orgulja (Bednja, Donja Višnjica, Krapina), gradio je orgulje u Maloj Subotici (1826), Klupcima (1828), ] bovcu Stubiĉkom (1829), Donjoj Batini (1829), Podravskoj Su tici (1830), Galgovu (1831), Novigradu Podravskom (1833), peli dvorca Trakošćana (oko 1833), Jakopovcu (1842), Careve (1844) i kapeli sv. Jeronima u Štrigovi (1850). Od navedenih d saĉuvani su pozitivi u Klupcima, Donjoj Batini, Galgovu i Ja povcu, te orgulje u Štrigovi. LIT.: V. Noršić, Poviest ţupe Zlatar, Zagreb 1942. — L. Šaban, I graditelji orgulja u gradu Varaţdinu, Godišnjak gradskog muzeja Varaţ 1975. L. SE
STEINITZER, Max, austrijski muziĉki pisac (Innsbri 20. I 1864 —• Leipzig, 21. VI 1936). Studij muzike i muzikolo završio 1885 u Miinchenu, a zatim djelovao kao kazališni d gent, muziĉki kritiĉar i nastavnik u Halle n/S., Elberfeldu, S; burgu, Miinchenu, Miihlheimu i Mainzu. God. 1903—11 f
STEINITZER — STEPAN-BAŠIĆ davao na Konzervatoriju u Freiburgu i Br., a poslije toga do 1930 bio je muziĉki kritiĉar u Leipziger Neueste Nachrichten. Medu njegovim radovima najvrednija je biografija R. Straussa, s kojim je od djetinjstva bio u prijateljskim vezama. DJELA: Uber die psychologischen Wirkungen der musikalischen Formen (disertacija), 1885; Die menschlichen und tierischen Gemutsbewegungen, 1889; Mu~ sikalische Strafpredigten, 1903, (XII izd. 1926); Musikgeschichtlicher Atlas. Eine Beispiehammlung zu jeder Musikgeschichte, 1908; Merkbiichlein fiir Mitglieder von Mannerchoren, 1908; Richard Strauss, 1911 (XVII prošir. izd. 1927); Richard Strauss in seiner Zeit, 1914 (II izd. 1922); Zur Entmicklungsgeschichte des Melodrams und Mimodrams, 1919; Meister des Gesangs, 1920; Das Leipziger Gezvandhaus im neuen Heim unter Car I Reinecke, 1924; Tschaikowsky, 1926; Beethoven, 1927; Padagogik der Musik, 1929; ĉlanci i studije.
STEINWAY & SONS, tvornica klavira koju je polovinom XIX st. utemeljio u New Yorku njemaĉki doseljenik Heinrich Engelhard Steinzoeg (Wolfshagen, Harz, 15. II 1797 — New York, 7. II 1871). On je od 1836 izraĊivao klavire u Seesenu (Harz). Preselivši 1850 u New York otvorio je ondje 1853 tvornicu klavira koja se vrlo naglo razvijala. U poduzeću su sudjelovali i njegovi sinovi Charles (Christian Hans Gottlieb; Seesen, 4. I 1829 •— 31. III 1865) i Henry junior (Johann Heinrich Engelhard; Seesen, 29. X 1830 — New York, 11. III 1865) koji je konstruirao klavir s metalnim okvirom izljevenim u jednom komadu i ţicama napetim u kriţ. Najstariji sin Theodore (Carl Friedrich Theodor; Seesen, 6. XI, 1825 — Braunschweig, 20. III 1889) vodio je u Njemaĉkoj vlastitu radionicu koju je n akon smrti braće (1865) prodao (->• Grotrian-Steinzveg). Stupivši u oĉevo poduzeće on je svojim izumima (45 patenata), konstruiranim na temelju najnovijih akustiĉkih otkrića (savjetnik mu je bio prijatelj H. Helmholz) usavršio proizvodnju, pa instrumenti tvrtke S. and S. i danas još idu meĊu najbolje na svijetu. Poduzeće je stalno u vlasništvu obitelji S. (ime je anglizirano 1864) i do 1953 prodalo je 338 000 klavira. Od 1877 postoji podruţnica u Londonu, od 1880 i u Hamburgu, a od 1909 i u Berlinu. God. 1866 izgradila je tvrtka u New Yorku veliku koncertnu dvoranu 5. Hali s koncertnom poslovnicom koja je pomogla mnogim umjetnicima da se afirmiraju u SAD (A. Rubinstein, I. Paderevvski, F. Kreisler). LIT.: O. Floersheim, William Steinway, Breslau 1894. — E. Hubbard, The Story of the Steinways, East Aurora, New York 1911. •—■ Th. E. Steinway, People and Pianos, A Ccntury of Service to Music, New York 1953. — W. Stockmeier, Steinway and Sons, MGG, XII, 1965. K. Ko.
STEKL, Konrad, austrijski kompozitor i dirigent (Dubrovnik, 21. VII 1901—). Studij završio na Konzervatoriju u Grazu (R. Mojsisovics) i tamo zapoĉeo profesionalnu muziĉku karijeru kao dirigent, zborovoĊa i nastavnik muzike. God. 1941 imenovan muziĉkim direktorom, vodio je muziĉke škole u judenburgu, Zeltvvegu, Fohnsdorfu, Celju, Trbovlju, Eichtalu, Edlingenu i Ratschachu, a poslije Drugoga svjetskog rata, do 1966, u Kapfenbergu. Sada ţivi u Grazu. DJELA (izbor). ORKESTRALNA: koncert za fagot op. 83; Konzertino za trublju i orkestar op. 89; 2 uvertire. — KOMORNA: klavirski trio op. 37; gudaĉki trio i gudaĉki kvartet u jednom stavku op. 36; sonatina za violinu i kla vir op. 55; sonata za obou i klavir op. 88; sonata za rog i klavir op. 91. — KLAVIRSKA: kanoni, fughette i groteske op. 11; Kleine Klavier-Suite op. 50. — DRAMSKA. Opere: Der Rattenfdnger; Grauli; Anna Izvanozvna; Der Kammerkavalier; Marino Falieri; Konigin Teje; Ein Fest auf Haderslevhuus; Die Spinne. Operne scene; scenska muzika. — VOKALNA. Ciklusi solo-pjesama: Goldener Wein (E. Goli); Vier Lieder (L. Schmidts); Silhouetten (G. Korber); Gesdnge aus Ochrid; Dalmatinische Sonette (Paula Preradović) i dr. — CRKVENA: rekvijem za zbor, orgulje i orkestar, 1957; oratorij Franz von Assisi za soliste, zbor i orkestar op. 85; himnarij Der Verduner Altar za soliste, zborove, orkestar i orgulje op. 58. — Studije i ĉlanci. LIT.: W. Suppan, Konrad Stekl, Mitteilungen der Steirischen Tonkiinst lerbundes, Graz 1961. — Isti, Konrad Stekl, MGG, XII, 1965.
STELLA, Antoinetta, talijanska pjevaĉica, sopran (Perugia, 15. III 1929 —). Studij pjevanja završila na akademiji Santa Cecilia u Rimu i tamo debitirala 1951 kao Leonora (Verdi, Moć sudbine). Nakon gostovanja u Firenci, Napulju i Perugi, 1953 prvi put nastupila u veronskoj Areni, a još iste godine i u milanskoj Scali. Pjevala je u londonskom Covent Gardenu (1955), njujorškom Metropolitanu (1956—60), na beĉkoj Drţavnoj operi i drugim svjetskim opernim pozornicama. Svoje najviše domete ostvarila je interpretirajući ţenske likove u Verdijevim i Puccinijevim operama. STELLFELD, Jean-Auguste, belgijski muzikolog (Antwerpen, 17. II 1881 — 14. IX 1952). Završio studij prava u Leuvenu; u Antvrerpenu isprva odvjetnik, zatim sudac. Sakupljao muziĉke rukopise, rijetka izdanja i stare instrumente. U toku godina postala je njegova biblioteka jedna od najbogatijih privatnih zbirka svoje vrste (oko 20 000 svezaka i 25 000 fotografija muziĉko-bibliografskih dokumenata). Biblioteka je 1954 prešla u vlasništvo University of Michigan (Ann Arbor). Na muzikološkom se podruĉju bavio prije svega istraţivanjem povijesnih izvora. DJELA: Bronnen tot de Geschiedenis der Antzuerpse clavecimbel en orgelbouzvers in de l6e en lye eeuzven, 1942; Andries Pevernage, zijn leven, zijn werken, 1943; Bibliographie des editions musicales plantiniennes, 1949. LIT.: /. Bogaert, Jean-Auguste Stellfeld, MGG, XII, 1965.
451
STENDHAL (pravo ime Beyle, Henri), francuski knjiţevnik (Grenoble, 23. I 1783 — Pariz, 23. III 1842). Uz romane, novele i putopise pisao i biografska djela, medu njima Vies de Haydn, Mozart et Metastase, 1817 (I izd. 1814, pod pseudonimom Alexandre Cesar Bombet, pod naslovom Lettres ecrites... sur le celebre compositeur J. Haydn, suivies d'une vie de Mozart et de considerations sur Metastase et l'e'tat present de la musigue en France et en Italie). Ovaj je rad kompilacija djela Le Haydine G. Carpanija, Notice biographique sur Mozart C. Wincklera, anegdota o Mozartu Ch. F. Cramera te ĉlanaka o Metastaziju G. Barettija i J. Sismondija, a prema rijeĉima R. Rollanda, po zanimljivosti i briljantnosti stila daleko nadmašuje svoje predloške. Na osobnom poznanstvu osniva se djelo Vie de Rossini, 1824. Izvještaji o talijanskom opernom ţivotu koje je 1824—27 pisao za Journal de Paris (sabrani pod naslovom Notes d'un dillettante i obj. u Melanges d'art et de litterature, 1867) oĉituju veliku autorovu ljubav prema muzici, romantiĉarsku subjektivnost njegovih sudova i ekskluzivni ukus profinjena umjetnika. LIT.: A. Arnoux, Le Gout de la Musique chez Stendhal, SBIMG, 1908. — M.Brenet, Stendhal, Carpanietle ViedeHaydn,ibid., 1909. —H.Prunieres, Stendhal et la musique, Revue hebdomadaire, 1921. — L. de La Laurencie, Les Idees de Stendhal sur la Musique, RM, 1924. — A. E. A. Beau, Das Verhaltnis Stendhals zur Musik (disertacija), Hamburg 1930. —■ J. W. Klein, Stendhal as Music Critic, MQ, 1943. — J. P. Harthan, Stendhal and Music, Music and Letters, 1946. — L. Magnani, Stendhal et la Mušica della felicita, RAM, 1952. — L. Maurice-Amour, Stendhal, MGG, XII, 1965.
STENHAMMAR, Karl Wilhelm Eugen, švedski kompozitor (Stockholm, 7. II 1871 — 20. XI 1927). Studirao na Konzervatoriju u Stockholmu i kod H. Bartha u Berlinu. God. 1897— 1900 dirigent Filharmonije u Stockholmu, 1907—23 dirigent i zborovoĊa Orkestralnog društva u Goteborgu, 1924—25 dirigent kazališta u Stockholmu. Uz to nastupao kao pijanist, ĉesto u kvartetu T. Aulina. I kao kompozitor i kao dirigent S. ide medu najistaknutije švedske muziĉare svoga vremena. Uz istanĉani smisao za formalnu ravnoteţu njegova se djela odlikuju ozbiljnošću sadrţaja i pomanjkanjem bilo kakvog izvanjskog efekta. Svjesno je njegovao nacionalni izraz u svim djelima, pa i u operama, kojima su uzor Wagnerove drame. Njegova vokalna kompozicija Sverige neko je vrijeme bila švedska himna. DJELA. ORKESTRALNA. Dvije simfonije: I, u F-d uru, 1905 i II, u gmolu, 1915; 2 koncerta za klavir u b-molu, 1893 i u d-molu, 1907; 2 romance za violinu i orkestar, 1910; serenada, 1913 (prer. 1919); uvertira. ■— KOMORNA: 7 gudaĉkih kvarteta, 1894—1916; klavirski kvartet; sonata za violinu i klavir, 1900. —■ Dvije sonate (1890 i 1895) i dr. za klavir. — DRAMSKA: opere Tirfing, 1898 i Gildet pa Solhaug, 1899; scenska muzika (Strindberg, Shakespeare, Tagore i dr.). — VOKALNA. Za sole, zbor i orkestar: kantata Sangen (u povodu 150 god. švedske muziĉke akademije), 1921; Snofrid, 1891 i 5 pjesama Ett folk (medu kojima Sverige), 1905. Za zbor i orkestar: Midvinter, 1907; Hetnmemarschen, 1909 i Folket i Nifelhem, 1911. Zborovi; oko 60 solo-pjesama. —• Sjalvbiografisk skiss (izd. M. Pergament), 1943. LIT.: H. Kilpper, W. Stenhammar, Die Musik, 1937—38.— F. H. Tornblom (redaktor), Sjećanja i uspomene na W. Stenhammara, Musikmanniskor, 1943. — M. Pergament, W. Stenhammar, Svenska Tonsattare, 1943. — St. Broman t Wilhelm Stenhammar, Music Review, 1947. — B. Wallner, W. Stenhammar, Musikvarlden, 1949. — Isti, Karl Wilhelm Eugen Stenhammar, MGG, XII, 1965. — Isti, Wiihelm Stenhammar (s popisom djela), Stockholm 1970.
STENTATO (stentando; tal., muĉan, teţak, ţalostan), oznaka za usporavanje tempa, sliĉna ritenutu, ali po karakteru više patetiĉna. Ĉesto ju je upotrebljavao F. Chopin. STEP (engl. tap dancing, tap dance, njem. Steptanz), vrsta afro-ameriĉkog plesa koji je preko sastava Negro Minstrelsy i Minstrel Shovj ušao u jazz. Kasnije, primjenom specijalnih ci pela s metalnim ploĉicama na potplatima, plesaĉi su ostvarivali efekt svirke na bubnjevima. Dobar plesaĉ stepa kadar je ritmom sugerirati pratnju nekoj jazz-temi ili melodiji te doĉarati odreĊene riffove i ritmiĉke figure. Iz redova step plesaĉa potekli su neki poznati jazz-bubnjari, kao npr. Jo Jones. Najpoznatiji predstav nici stepa iz razdoblja svvinga su Bili Robinson, Bili Bailev i Taps Miller. Popularizaciji stepa znatno je pridonio svojim filmovima Fred Astaire. M. Maz. STEPAN-BAŠIĆ, Zlata, plesaĉica i koreograf (Zagreb, 29. VIII 1929 —). Ţena dirigenta Mladena Bašića. Klasiĉni balet uĉila kod Margarete Froman i Ane Roje u Zagrebu, zatim se usavršavala kod L. Jegorove, O. Preobraţenske i S. Perettija u Parizu. God. 1946—59 ĉlanica baletnog zbora i (od 1949) solistica baleta Hrvatskoga narodnog kazališta u Zagrebu i 1959—67 primabalerina i koreograf Zemaljskog kazališta u Salzburgu (od 1964 šef baleta); 1967—68 primabalerina i koreograf na Gran Teatro del Liceo u Barceloni i 1968—70 solist, koreograf i pedagog baleta Hrvatskoga narodnog kazališta u Splitu. Od 1970 ţivi u Zagrebu, nastavljajući koreografskim radom. U svom dugogodišnjem umjetniĉkom djelovanju ostvarila brojne glavne uloge, meĊu kojima u baletima Trnoruţica (Ĉajkovski), Giselle (Adam), Carnaval (Schumann), Pelivani (Sauget), Demoiselle de la nuit (Francais), Faunovo poslijepodne (Debussv), Petruška (Stravinski), Romeo i Julija (Prokofjev), Licitarsko srce i Kineska priĉa (Baranović), Ohridska legenda (Hristić), Đavo u selu i Srednjovjekovna ljubav (Lhotka)
452
STEPAN-BAŠIĆ — STEREOFONIJA
i dr. Od njezinih koreografskih postava, u kojima je nastupala i kao primabalerina, istiĉu se Ţar-ptica, Renard, Pulcinella i Orfej (Stravinski), Klasiĉna simfonija (Prokofjev), La Buffonata (Killmayer), Coppelia (Delibes), Le Combat (Banfield), Legenda o Josipu (R. Strauss) i dr. God. 1949 dobila je republiĉku nagradu za kreaciju Julije (Prokofjev, Romeo i Julija). K. KO. STEPANOV, Lev Borisoviĉ, sovjetski kompozitor (Tomsk, 26. XII 1908 —). Studirao na Moskovskom konzervatoriju (N. Mjaskovski). Muziĉki voda Ansambla narodnog plesa SSSR (I937—4I)DJELA. O RKES TRALNA: 2 ko nce rta za kla vir, 1947 i 195 5; ko nce rt za violu, 1955; narodni plesovi. — KOMORNA: gudaĉki kvartet, 1933; koncert za klavir, 2 flaute i bubanj Hnbomyu-KOHUepm, 1931; sonata za violonĉelo i klavir, 1935; sonata za violu i klavir, 1936; varijacije na uzbeĉku temu za violinu i klavir, 1934. — Klavirske kompozicije. — DRAMSKA. Opere: Aj/iuma, 1930; JJynuno cuacmbe, 1937; TTozpauUHHUKU, 1938; Faapdeuubc, 1947: Pisan EojiomHUKoa, 1950; Bo UMU MCU 3HU, 1952; leKucnibi, 1954; Fonom, 1959; CypMaxon, 1955 i Amm Fapu6, 1957. Baleti: HDpoHKa, 1939; )KypaejiuHaH necnn, 1940; POĈHOU depee, 1941; Jlopoia dpyoK.6u, 1960; CKOMOPOX, 1965. Filmska muzika.— VOKALNA: CuMffioHUH nepednezo Kpan za soliste, zbor i orkestar, 1946; Kumau-CKue necnu za glas, klavir, gudaĉki kvartet i flautu, 1935; solo-pjesme.
STEPANOV, Stjepan, kompozitor i melograf (Osijek, 30. I 1901 —). Klavir studirao na Muziĉkoj akademiji u Budimpešti (A. Szendv), a kompoziciju na Visokoj muziĉkoj školi u Beĉu (E. Mandyczewsky, J. Marx). God. 1930—31 dirigent Splitskog kazališta; od 1931 u Osijeku operni i operetni dirigent i J 945—53 nastavnik na Muziĉkoj školi Franjo Kuhaĉ. God. 1953— 65 bio je struĉni suradnik Instituta za narodnu umjetnost u Zagrebu. U svoja djela, osobito vokalna, ĉesto je unosio obiljeţja iz slavonskog muziĉkog folklora. Bavio se sakupljanjem i prouĉavanjem narodnih napjeva. DJELA. ORKESTRALNA: 3 simfonijete, 1927, 1929 i 1931. Uvertire: Sveĉani preludij; Prelude symphonique; Ouverture solennelle; Simfoniĉka uver tira i Vedra uvertira. Simfoniĉki finale; 2 Simfoniĉka scherza; 2 plesne suite. •—KOMORNA: 2 gudaĉka kvarteta, u c-molu i C-duru; gudaĉki kvintet, 1933; klavirski trio; kompozicije za violinu i klavir. — KLAVIRSKA: 16 kanona; oko 60 preludija; fughetta.—DRAMSKA: opereta La Conchita, 1938 (prer. 1954). Scenska muzika za drame: Macbeth (Shakespeare); Razbojnici (Schiller); ĉovjek (H. Hofmannsthal); Umišljeni bolesnik (Moliere); Izdaja kod Novarre (Arx) i dr. — VOKALNA: kantata Pjesma Slavoniji; Koral za mješoviti zbor i orkestar. Oko 60 zborova: Baranjska suita; Pjesma slavonskih didaka; Sije cura lan; Slavonska berba. Više od 300 solo-pjesama: Pramaljeće; Suton; Pri~ kaza; Reci mi rijeĉ; Što ću, majko, s oĉima; O smrti i dr. K. Ko.
STEPANOV, Vladimir Ivanoviĉ, ruski plesaĉ i pedagog (?, 1866 — Petrograd, 28. I 1896). Završio Carsku baletnu školu u Petrogradu gdje je zatim djelovao na Manjinskom kazalištu. Istakao se vlastitom metodom zapisivanja plesnih pokreta na principu notnog pisma koju je objavio u Parizu 1892 pod naslovom Alphabet Ċes Mouvements du Corps Humain. Ova plesna notacija u nešto izmijenjenom obliku uvedena je kao poseban predmet na Carskoj baletnoj školi u Petrogradu 1893 i u Moskvi 1895. Danas se više ne upotrebljava. A. Gorski je njome zapisao koreografije nekih najpoznatijih klasiĉnih baleta. STEPANJAN, Aro Levonoviĉ, armenski kompozitor (Jelisavetpolj, danas Kirovabad, 25. IV 1897 — Erevan, 9. I 1966). Uĉio u Moskvi na Muziĉkom tehnikumu Gnjesinovih (M. Gnjesin); studij kompozicije završio 1930 na Lenjingradskom konzervatoriju (V. Šĉerbaĉev). Od 1930 predavao kompoziciju na Konzervatoriju u Erevanu. Istaknuti kompozitor, utjecao je na razvoj armenskoga muziĉkog ţivota, osobito kazališnog. Znatno mjesto u njegovim djelima zauzima takoĊer vokalna i komorna muzika. DJELA. ORKESTRALNA: tri simfonije, 1943, 1945 i 1953; simfonij ska pjesma U spomen 26 bakinskih komesara, 1938. — KOMORNA: dva gudaĉka kvarteta, 1940; 2 sonate za violinu i klavir, 1943 i 1947; sonata za violon ĉelo i klavir, 1943. — Sonata za klavir, 1949; 16 preludija za klavir. — DRAMSKA. Opere: Hrabri Nazar (satiriĉka), 1935; David Susanskij (po motivima armenskoga narodnog epa), 1937; Lusabadn (U osvit), 1938; Nune, 1947; Junakinja, 195°. — VOKALNA: kantata Kolhozna, 1949; suita Domovina za glas i orkestar, 1943; zborovi; 2 ciklusa solo-pjesama na tekst A. Isaakjana; ciklus pjesama za djecu i više od 120 solo-pjesama pojedinaĉno (romance). — Obradbe narodnih pjesama.
STEPEN (engl. tone, franc. ton, njem. Ton, tal. tono), razmak izmeĊu dvaju susjednih tonova ljestvice. Cijeli s. (npr. c-d), kojega je u temperiranoj ugodbi titrajni omjer 9 : 8, dijeli se na dva polustepena (najmanji intervali u evropskoj muziĉkoj praksi). Kod primitivnih naroda, a takoĊer i u jednoglasju starih kultura pojavljuje se i razdioba cijelog stepena na više od dva dijela. Na poĉetku XX st. bilo je i u evropskoj muzici pokušaja, da se unutar temperiranog sistema cijeli s. razdijeli na 3, 4, 6, 8 pa ĉak i 12 dijelova (-> Cijeli stepen, -> Ĉetvrttonska muzika, -> Polustepen). STEPHAN, Gustav-Adolf Carl Rudolf, njemaĉki muzikolog (Bochum, 3. IV 1925 —). Studij zapoĉet na Univerzitetu u Heidelbergu (W. Fortner, H. Besseler) završio 1950 u Gottingenu, gdje je doktorirao i 1963 habilitirao. Od 1967 profesor je muzikologije na Univerzitetu u Berlinu; uz to od 1965 urednik Veroffentlichungen des Instituts fur Neue Musik und Musikerziehung Darmstadt i od 1968 (sa C. Dahlhausom) serije Berliner musikwissenschaftliche Arbeiten.
DJELA: Musik, 1957; Neue Musik. Versuch einer kritischen Ein 1958 (II izd. 1973); Ueber das Musikleben der Gegemoart, 1968. — Einige Hinvjeise auf die Pfiege der Mehrstimmigkeit im friihen Mittet Deutschland, Kongress-Bericht Luneburg, 1950; Die Wandlung der Kon bei Bach, MF, 1953; Uber einige geistliche Kompositionen A. v. VCeberns und Kirche, 1954; Vber das Ende der Generalbasspraxis, Bach-Jahrbucl Eine »dritte« Epoche der Musik}, Deutsche Universitatszeitung G6tting< (sa C. Dahlhausom); A. v. Webern, ibid., 1956; H. Wolf, Die grossen De 1957; H. W. Henze, Die Reihe, IV, 1957; A. Bergs »Lulu«, Neue Ze fur Musik, 1961; Uber J. M. Hauer, AFMW, 1961; Horprobleme serielle; Der Wandel des musikalischen Horens, 1962; Das Neue in der Neuen Ober das Musikleben der Gegenwart, 1968; Vberlegungen zur Funk Hausmusik heute, ibid.; Aussermusikalischer Inhalt, Musikalischer Geh danken zur Musik des Jahrhundertv iende, Jahrbuch des Staatlichen . fiir Musikforschung, 1969; Zum Problem der Tradition in der neuesten Studien zur Tradition in der Musik, Festschrift K. v. Fischer, 197] und Schonberg, Festschrift A. Volk, 1974; Uber Schonbergs Arbeitsiueise, izloţbe, Beĉ 1974.
STEPHANI, Hermann, njemaĉki muzikolog i komj (Grimma u Saskoj, 23. VI 1877 — Marburg na Lahni, ■ 1960). Muziku uĉio na Konzervatoriju u Leipzigu (S. Jada K. Reinecke); 1902 završio studij muzikologije na Univerzi Miinchenu (Th. Lipps, A. Sandberger). God. 1903 os a zatim i vodio Oratorijsko društvo u Sonderburgu; kasnij rovoĊa, kantor i orguljaš u Flensburgu, Leipzigu i Eis! (1906—21). Od 1921 predavao muzikologiju na Univerzi Marburgu (1927—46 profesor), gdje je 1924 osnovao M loški seminar. S. se zalagao za primjenu tzv. Einheitspa sistema, kojim bi se upotreba notnih kljuĉeva ograniĉila sa violinski kljuĉ, uz naznaku pojedinih oktava; primijeni sistem objavio je partiture Schumannove uvertire Manfred i dvaju svojih djela. DJELA. SPISI: Das Erhabene, insonderheit in der Tonkunst (diše 1903 (novo izd. 1907); Die Einheitspartitur, 1905; Der Charakter der T> 1923; Das Vierteltonproblem, 1925; Veranschaulichung des Tonhoheverh in Laut- und Bezvegungssymbolen, 1925; Grundfragen des Musikhorens Polare Harmonik bei Beethoven, 1927; Geistliches und kirchliches Lied Das Problem des Orgelstils, 1942; Form und Gehalt, 1944; Zur Psychol musikalischen Horens, 1956; Rationales und Uberrationales im ethisch dsthetischen Werturteil, 1958; Erinnerungen aus meinem Leben. Ĉlanci i u spomenicama A. Seidlu (1913), J. Biehleu (1930) i L. Schiedermairu te u drugim struĉnim publikacijama. — KOMPOZICIJE: sveĉana uve orkestar; velika fuga u c-molu za orgulje. — Sveĉani igrokaz Heilige El scenska muzika za dramu Wilhelm Teli (Schiller). — Kantata Die neue zborovi a cappella i uz instrumentalnu pratnju; 75 kanona; oko 500 si sama. ■— IZDANJA: redigirao nova izdanja djela G. F. Handela, C. ? bera i R. Schumanna. — Prigodom njegova 70. roĊendana obj. je spo: 1947LIT.: O. Z. Nedden, Hermann Stephani zum 50. Geburtstag, M, 1 H. Heussner, Hermann Stephani zum Gedachtnis, MF, 1961. — Isti, H Stephani, MGG, XII, 1965.
STEPHENSON, Kurt, njemaĉki muzikolog (Han 30. VIII 1899 —). Studirao muzikologiju u Hamburg Anschiitz), Freiburgu im Breisgau i(W. Gurlitt), Frankfui Majni (M. Bauer) i u Halleu (A. Schering), gdje je 1924 movirao. U Hamburgu nastavnik muzike te muziĉki kritiĉar 1 Hamburger Fremdenblatt (do 1933) i Hamburger Neueste Nac ten (do 1939); uz to 1929—32 znanstveni suradnik Drţa Sveuĉilišne knjiţnice. God. 1939—64 bio je profesor Univei u Bonnu. DJELA: J. Schop (disertacija), 1924; J. Brahms'Heimatbekenntnis i fen an seine Hamburger Ver-mandten, 1933 (II izd. 1948); A. Romberg ( tacija, 2 sv.), 1937; L. v. Beethoven. Sein Vermachtnis in unserer Zeit, Hamburgische Oper zzvischen Barock und Romantik, 1948; Bachs Erbe 1 denkjahr 1950, 1950; Die musikalische Klassik, Das Musikwerk, 1953 pod naslovom The Classics, 1962); Musikalisches Biedermeier in Hambut trage zur Hamburgischen Musikgeschichte, 1956; Bonner Burschenlieda Beitrage zur Rheinischen Musikgeschichte (Spomenica L. Schieden 1956; Zur Soziologie des Studentenliedes, Kongresni izvještaj, Beĉ 195 1958); Der heutige Student und das Studentenlied, Musikalische Zeitfragen J. Brahms und F. Simrock, Weg einer Freundschaft, 1961; Romantik in der To Das Musikwerk, 1961 (engl. 1961); Der junge Brahms und Remenyis »Ung Lieder«, Beihefte DTO (Spomenica E. Schenku), 1962; J. Brahms und Otten, Spomenica K. G. Fellereru, 1962 i dr.
STERBINI, Cesare, talijanski knjiţevnik i libretist 1784 — 19. I 1831). Ĉinovnik u papinskom uredu za fina napisao je, medu ostalim, libreto za Rossinijevu operu // Ba di Siviglia, prema Beaumarchaisovu Almaviva ossia L'i precauzione. < STEREOFONIJA (od grĉ. oTEpeo? prostoran, ĉvrst i ' glas, zvuk'), naĉin prenošenja ili reproduciranja zvuka (rm govora) pomoću dva ili više kanala ĉime se postiţe utisak stornog rasporeda zvuĉnih izvora. Stereofonski zvuk mo: dobiti izravnim prenosom iz studija ili reprodukcijom s ili magnetofonske vrpce. Najviši cilj svakog novog razvoja zvuĉne reprodukcije je intenziviranje muziĉkog iskustva i uţivanja koje iz njega proi Od Edisona i Berlinera do moderne kvadrofoniĉne reprodi frekventni se opseg postepeno proširuje. Napokon se po da se mogu ĉuti najviši parcijalni tonovi triangla i najdubl novi orgulja. A kada se postiglo da šum i izobliĉenja budu ] nuti ispod donjeg praga ĉujnosti zasnovan je pojam za stai High Fidelity (skraćeno Hi-Fi — visoka vernost). Iluzija muz
STEREOFONIJA doţivljaja iz koncertne dvorane postala je gotovo kompletna, izuzev u jednoj bitnoj komponenti: odsustvu osećanja pravca zvuĉne distribucije (direkcionalnost zvuka). Zato je ideja da se snimku, a zatim i reprodukciji, mora dodati dimenzija prostora, prisutna od samog poĉetka, kada je stereofonski zvuk (putem telefona) demonstrirao C. Adler, već 1881 na Pariškoj izloţbi. Ipak, prvi rezultati elementarne stereofonije —■ a to znaĉi zvuĉni zapis koji sadrţi tragove bar 2 pravca distribucije zvuka •—■ ostvareni su tek 1946, upotrebom jednog para mikrofona u postavi koja imitira lokaciju ljudskih ušiju, kako bi se snimili blizanci-signali sa neophodnom informacijom direkcionalnosti zvuka, koja omogućuje, pri stereofonskoj reprodukciji, rekreaciju podele na levo i desno zvuĉno polje i gusti spektar izmeĊu njih. Blizanci-signali ne postoje u objektivnom svetu. Oni su moguć' jedino u našem slušnom iskustvu, i to pod uslovom da su oba uha neoštećena. Naime, jedan zvuĉni impuls retko stiţe simultano u oba uha, sem ako je njegov izvor strogo ispred nas. U daleko brojnijim sluĉajevima zvuĉni signal stiţe najpre do membrane uha bliţeg zvuĉnom izvoru, a tek sa izvesnim zakašnjenjem do drugog uha. Iako je ova razlika u vremenu reda veliĉine do polovine hiljaditinke sekunde (u drastiĉnom sluĉaju, kada zvuk dolazi potpuno s boka), dovoljna je da se odredi pravac zvuĉne distribucije. Tako je u otvorenoj prirodi, a pribliţno je tako i u zatvorenom prostoru koncertne dvorane, s tim što je zatvorena akustika izvor još bezbrojnih reflektiranih zvukova. No, tako sigurno nije u sobi za reprodukciju muzike sa starim monofonskim sistemom. Jedan zvuĉnik stvara utisak samo jednog opšteg pravca distribucije zvuka. Bez obzira koliko je i kakvih mikrofona upotrebljeno pri snimanju, zvuĉni zapis na mono-ploĉi ili vrpci moţe se slušno identi icirati samo i iskljuĉivo kao jedna opšta direkcionalnost zvuka, što, onda, i nije nikakva direkcionalnost. Ĉak ako slušalac montira umesto jednog stotinu zvuĉnika, mono-snimak neće pruţiti nijednu direkcionalnu informaciju više. Prema tome, bez obzira na broj mikrofona ili zvuĉnika, ako je za elektroakustiĉki prenos zvuka upotrebljen samo jedan pojaĉivaĉki kanal (a to i jeste ono što je po definiciji morco-tehnika), sve izvorne direkcionalne informacije biće izgubljene. Za takav zvuĉni zapis kaţe se da je dat u samo jednom valnom obliku koji nosi sve informacije 0 muzici i ambijentu i iz kojeg se ni na koji naĉin ne moţe rekonstruisati prostorna dispozicija jednih u odnosu na druge. Šematski prikaz tog sluĉaja, tj. monofonije glasi 1 —1 — 1, gde je prva brojka broj razliĉnih snimljenih informacija, druga broj pojaĉivaĉkih kanala upotrebljenih za transfer na ploĉu, a treća broj zvuĉnika. Dakle, radi li se o sluĉaju 700 — 1 — 7 ili 100 — 1 — 700 ili 7 — 7 — 700, ništa se bitno ne menja i ne dobija. Nuţno je, ali ne i dovoljno, da srednja brojka ne bude 1 već 2, 3, 4 itd. da bismo mogli identificirati 2, 3, 4 ili više pravaca di stribucije zvuka. Tome su teţila prva stereofonska nastojanja iz 1946 upotrebom jednog para mikrofona i dva pojaĉivaĉka ka nala. Pod dva pravca distribucije zvuka ne treba podrazumevati samo ekstreme, uobiĉajene u govoru kao >levi« i »desni«, nego i sve što se, u njima ograniĉenom zvuĉnom delokrugu i izmeĊu njih, moglo snimiti. Tj. stereofonska šifra 2 — 2— 2 ne sme biti doslovno shvaćena, jer je zvuĉni zapis na vrpci, u procesu stereofonskog snimanja, obogaćen bezbrojnim razlikama amplituda i faza, što pri reprodukciji slušno iskustvo prepoznaje kao ĉitavu lepezu pravaca 0distribucije zvuka, ali, na ţalost, u segmentu nikada većem od 90 . Naime, moguće su bezbrojne impresije pravaca zvuĉne distribucije: krajnje levo, manje levo, levo bliţe centru, samo malo levo od centra, samo malo desno od centra itd. Otud i mogućnost da se u stereofoniji upotrebe 3 zvuĉnika — levi (skraćeno L), centralni i desni (skraćeno D), ili 4 (npr. 2 ispred i 2 iza slušaoca). Zato je naivno misliti da dva pojaĉivaĉka kanala (stereofonija) podrazumevaju samo 2 zvuĉnika. Poznate su varijante sa 3 zvuĉnika — L, — (L + D), i D — gde srednji sadrţi polovinu zbira levih i desnih informacija. Ili mogu biti upotrebljena 4 zvuĉnika, ako se 2 leĊna zvuĉnika nalaze u anti-fazi u odnosu na 2 frontalna zvuĉnika koji moraju ostati u fazi. Pravi je dobitak u tome što leĊni zvuĉnici sada mogu regenerirati vrlo dragocene informacije prostora, koje sadrţi vertikalna (inaĉe, nenameravana) komponenta modulacije brazde na stereofonskoj ploĉi. Nameravano se modulira samo unutrašnji i samo periferni zid brazde (što odgovara L i D kanalu) ali se zbog anti-faze u mikrofonima neminovno dogaĊa da se zidovi brazde nekad pribliţavaju, a nekad meĊusobno udaljavaju, što nateruje gramofonsku iglu na pokrete gore-dole (kao jahaĉ na konju) a ne samo levo-desno. U varijanti sa samo 2 frontalna zvuĉnika, 2 — 2 — 2, koji moraju biti u fazi, emitiranje signala, proizvedeno vertikalnim kretanjem igle, ostaje nereproducirano, a muziĉki doţivljaj uskraćen
453
za jednu dimenziju više. Zato je varijanta 2 — 2 — 4 ono najviše što stereofonija moţe pruţiti. Ali, pokazalo se da ni to nije dovoljno. Ovaj nedostatak stereofonije brzo je uoĉen. Bez obzira na to što se stereo-tehnika 2 — 2 — 2 moţe obogatiti obrascem 2 — 2 — 3, pa i 2 — 2—- 4 , tj. upotrebom 3, pa i 4 zvuĉnika umesto nuţna 2, vrlo ograniĉen segment zvuĉnog delokruga od 90 0 ne moţe se nikako povećati. Da se ukine ovo ograniĉenje bio je osnovni cilj KVADROFONIJE. Naime, originalni zvuĉni delokrug u ţivo, puni je krug od 360 0. U koncertnoj dvorani slušalac je u zatvorenom akustiĉkom prostoru punog zvuĉnog delokruga od 3600. U sobi sa stereo ureĊajima on doţivljava samo0 deo zvuĉnog delokruga ispred sebe, i to segment od najviše 90 . Ili, drugim recima, najviše što stereofonija moţe slušaocu pruţiti je to da ĉuje muziku kao kad bi se našao pred otvorenim prozorom dvorane i spolja, kroz otvoren prozor, slušao koncert. Monofonska reprodukcija još je gora. Tu se slušalac oseća kao da je na kraju vrlo uskog tunela koji drugim krajem ulazi u koncertnu dvoranu. Nastojanje kvadrofonije da proširi zvuĉni delokrug do punih 3600 ciljalo je na to da slušaoca izvede iz njegove sobe za reprodukciju muzike i da ga dovede u onu slušnu dispoziciju kao da se nalazi usred koncertne dvorane, a ne pred njenim otvorenim prozorom. Cilj je naravno bio maksimalan, ali se ni njegovo ostvarenje nije pokazalo potpuno dovoljnim. Treba uĉiniti korak dalje i shvatiti da niti puni krug nije ekvivalent stvarnoj prirodi zvuĉnog delokruga, jer nije samo jedan plan već bezbroj planova po kojima se kreću molekule zraka pobuĊene nekim zvuĉnim izvorom. Zato se stvarni zvuĉni delokrug mora predoĉiti kao kugla, a ne krug. Ovo ograniĉenje bilo je unapred poznato kada se poĉelo eksperimentisati sa tzv. kvadrofonijom. Ako je stereofonija pruţala zvuĉni delokrug u segmentu od najviše 90°, dakle duţ linije izmeĊu levog (L) i desnog (D) zvuĉnika, i samim tim bila jednodimenzionalna, onda je kvadrofonija obećavala, u najboljem sluĉaju, dvodimenzionalni plan distribucije zvuka po površini punog kruga, ali ne i puni prostor prirodnog trodimenzionalnog zvuĉnog delokruga kugle. Kako već sam naziv Quadraphony (engl.), Quadrophonie (njem.) indicira, broj 4 je ukljuĉen da bi se, sa više ili manje separacije medu kanalima, prenelo bolje ili više informacija nego što je to moguće u stereofoniji. MeĊutim, izraz quadraphonia pogrešan je, i tehniĉki i lingvistiĉki, ako se misli da je on sinonim za 4-kanalnu reprodukciju. Jer, ako se hoće oznaĉiti sistem snimanja i reprodukcije sa 4 pojaĉivaĉka kanala, dakle sa 4 razliĉne informacije, onda je to tetraphonia, a ne guadraphonia. A pošto su oba izraza upotrebljena s ambicijom da oznaĉe reprodukciju punog zvuĉnog delokruga, to bi najanalogniji naziv bio ambiophonia, mada se i tu, po inerciji, provlaĉi pogrešan nastavak phonia, jer nije reĉ o glasu, već o širem pojmu zvuka, te bi za sistem mišljen da reproducira ambijentni zvuk trebalo jedino ispravno reći ambiosoniĉan sistem. Nepreciznost postaje još veća kada se pogrešnom nazivu »quadraphonia« pridruţe perspektivni sistemi sa još više kanala i zvuĉnika; sa 6 —■ hexaphonia, sa 8 — octapkonia. Ova jeziĉka zbrka i nije samo jeziĉka. Ona je najbolji indikator lutanja u razliĉnim »kvadrofonskim« nastojanjima da se snimi i reproducira zvuk u prirodnom ambijentu. No, bez obzira na odsustvo terminološke standardizacije, osnovne koncepcije lako se uoĉavaju. Da bi se postigao horizontalni plan distribucije zvuka potrebna je tehnika 4 — 4 — 4 ili bar 4 —-2 — 4. Za reprodukciju prirodnog trodimenzionalnog zvuĉnog delokruga (kugle), teoretski, potrebna je tehnika 8 — 8 — 8, mada se u praksi kompromisa iz komercijalnih razloga moţe upotrebiti skromnija tehnika 4 — 4 — 4, pa ĉak, u nekim sluĉajevima, 4 — 2 — 4. Prema tome, ambiosoniĉni sistem pruţa slušaocu manje-više prihvatljivu iluziju direkcionalnosti zvuĉne distribucije i reverberacije (ili odjeka, tj. opadanja zvuĉne jaĉine), u dve varijante. Sistem koji bi, pored horizontalne direkcionalnosti ukljuĉivao i vertikalnu zvuĉnu distribuciju i regenerirao kretanje zraĉnih molekula po vertikalnom planu, naziva se periphonski, a sistem bitno ambiosoniĉan samo u horizontalnom planu — pantophonski. Iako se, teoretski, puna perifonska reprodukcija moţe postići samo octaphoniom {8 — 8 — S) moguće je, uz mnogo kompromisa, postići izvesne rezultate i tehnikom 4 — 2 — 4. I to na sledeći naĉin: jedan kanal moţe se tretirati kao zbirni mono signal, dok za relativne amplitude i faze (informacije prostora) stoji na raspolaganju drugi kanal. Srećom, ovakva dva parametra su, za skromne svrhe, dovoljna da definiraju trodimenzionalno prostiranje zvuka (treći parametar odgovarao bi radijalnoj distanci, koja ovde naravno nije ukljuĉena). U svim ambiosoniĉnim varijantama proizvodni proces tzv. kvadrofonskih ploĉa poĉinje najmanje 4-traĉnim zvuĉnim zapisom na master-traci. Izvor svega što se dalje dogaĊa moraju, dakle, biti najmanje 4 razliĉne informacije snimljene na traci u 4 piste, bez obzira koliko je pojaĉivaĉkih kanala bilo povezano
454
STEREOFONIJA
sa odgovarajućim brojem pisti na studijskoj traci širine 5,08 cm prilikom izvornog snimanja. Ako je bilo i 32 kanala sa 32 piste na trati, moraju se svi ovi zvuĉni zapisi, u svrhe komercijalne produkcije, miksirati na samo 4 definitivne piste. Zato je prva brojka kvadrofonske šifre uvek i obavezno 4. Upotreba encodera (šifranta) da bi se 4 kanala (snimljene informacije) smestila u 2, a zatim upotreba decodera (dešifranta) da bi se iz ova 2 restaurirala prvobitna 4 kanala, naziva se matrix-proces. To je tehnika 4 — 2 — 4, koja neizbeţno umanjuje prvobitnu separaciju kanala. Tehniku 4 — 4 — 4 veoma je lako ostvariti na traci, jer su tu 4 piste potpuno odvojene, što je upravo sasvim pogrešno dovelo do naziva discrete. Kako je ove visoke standarde nemoguće dostići u komercijalnoj produkciji tzv. kvadrofonskih ploĉa, pribeglo se kompromisnim metodama, kakav je npr. »matrix«-proces, tehnika 4 — 2 — 4. Dva takva sistema japanski su pronalazak — SONY SQ i SANSUI QS. U SQ sistemu, leva i desna frontalna informacija moduliraju se kao i u konvencionalnoj stereofoniji pod kutom od 450 na odgovarajući zid brazde (leva na unutrašnji, desna na periferni zid). Za leĊne informacije upotrebljavaju se cirkularne modulacije duţ brazde, i to za levu u smeru okretanja kazaljke na satu, a za desnu u suprotnom smeru. U QS sistemu, leve informacije moduliraju se na unutrašnjem zidu brazde, i to tako da se leva prednja modulira pod kutom 67,5°, a leva zadnja pod kutom 22,5°. Isti je postupak sa desnim informacijama moduliranim na perifernom zidu brazde. U trećem, najambicioznijem sistemu, CD-4, takode japanskog porekla, Victor Company of Japan, pogrešno nazvanom »discrete«-sistem, pokušava se preneti na ploĉu tehniku 4—4—4, što i jeste najperspektivniji sistem abiosoniĉnog zapisa na gramofonsku ploĉu. Jedino je u CD-4 sistemu moguće preneti na ploĉu nedegradirane prvobitne 4 informacije, i to tako da se frontalne informacije moduliraju kao i na stereofonskoj ili SQ ploĉi, ali u frekventnom opsegu koji ne sme premašiti 15 kHz. LeĊne su informacije šifrirane (enkodirane) u neĉujnom frekventnom opsegu i nosi ih pilot-ton od 30 kHz koji se pri reprodukciji (dekodiranju) razlaţe na dva opsega, i to od 30 do 45 kHz i od 15 do 30 kHz. Zato ovo i jeste jedini ambiosoniĉni sistem koji se ne moţe »proĉitati« u brazdi ploĉe ĉak ni najkvalitetnijom gramofonskom zvuĉnicom, sem ako ova nema iglu specijalnog oblika »shibata«. A to su sasvim nepotrebne komplikacije. Neverovatno je da ameriĉka produkcija ploĉa RCA koja koristi CD-4 sistem nije uvidela besmislenost ovako visokog frekventnog opsega. Kada bi pilot-ton od 30 kHz nosio leĊne informacije u opsegu ± 6 kHz, tj. od 30 do 36 kHz i od 24 do 30 kHz, niti bi bila neophodna »shibata« igla, niti bi frontalne informacije morale biti saseĉene preko 15 kHz, jer bi sada ostao slobodan opseg sve do 24 kHz. Ovakva, mnogo lakša, neuporedivo bolja i manje šumna tehnika 4 — 4 — 4 moguća je zato što je leĊnim informacijama apsolutno nepotreban veći opseg od 6 kHz. UMETNIĈKA OPRAVDANOST AMBIOSONIĈNE (»KVADROFONIĈNE«) REPRODUKCIJE
Monofonska reprodukcija zvuka defektna je po tome što ne ukljuĉuje prostornu dimenziju muzike, a na toj prostornosti osniva se ne samo soniĉna nego i umetniĉka i estetska prednost ambiofonije. Npr. u antifonalnom pevanju liturgije, glasovi jednog dela hora odgovaraju onima iz drugog dela; ta se tradicija dalje razvija u dvohorskoj i višehorskoj tehnici koja se praktikovala od XVI st. u crkvi sv. Marka u Veneciji. Pevaĉi i instrumentalisti bili su podeljeni u 2, 3 ili 4 hora odnosno grupe, kako bi se dobio efekat zvuka u prostoru. I. Stravinski je naroĉito voleo ovakve prostorne zvuĉne efekte i verovao je da ih stereofonija moţe bolje izoštriti nego što to moţe ĉuti i najsavršenije uvo u koncertnoj dvorani. Stravinski nije na ţalost doţiveo razvoj ambiosoniĉne reprodukcije i ostao je preterani optimist verujući u stereofoniju i ne otkrivši perifonsku reprodukciju. O prednostima ambiosoniĉne (»kvadrofonske«) reprodukcije mišljenja su podeljena. D. J. Meares (Systems of Quadraphony, BBC Engineering, br. 94, 1973) saopštava da se subjektivna prijatnost zvuka doţivljava ĉak i kada slušalac stoji na jednoj od zamišljenih stranica ĉetvorokuta, formiranog zvuĉnicima u kvadrofonskom rasporedu (tj.ne samo u preseku dijagonala—najpovoljnijem poloţaju). M. Gerzon (Experimental Tetrahedral Recording, Studio Sourid, 1971) analizira doţivljaj izvanrednog realizma pri perifonskoj reprodukciji ĉak i kad je slušalac izvan zvuĉniĉkog ĉetvorokuta, a zatim i kompletnu imitaciju originalnog zvuka, koja se moţe ĉuti i van sobe, kod otvorenih vrata. Ima i vrlo skeptiĉnih miššljenja. Tako H. W. Steinhausen {Quadraphony — its potential and its limitations, The Gramophone, 1972), koji je u poduzeću Telefunken radio na uvoĊenju prvih mikro ploĉa, a zatim u Deutsche Grammophon Gesellschaft na realizaciji prvih stereofonskih ploĉa, smatra da je kvadrofonska reprodukcija diskutabilna. U
eri stereofonije — tvrdi on — uspešno je sprovedeno nasto ne preneti samu koncertnu dvoranu u sobu za dnevni boi već muziku koncertne dvorane. Preneti impresiju koncertne rane u privatni dom fiziĉki je problem koji se ĉak i kvadrofor reprodukcijom samo delimiĉno rešava. Preneti muziku kom dvorane, umetniĉki je zadatak u potpunosti tehniĉki izvod samo sa dvokanalnom reprodukcijom stereofonskog zvi zapisa. Atraktivnost efekta koji moţe da se dobije nenametl; mešavinom prostornog zvuka plaća se većim šumom i izd, njem zvuĉne slike. MeĊutim, ovo je mišljenje istinito sam posmatranju mernih instrumenata, ali nikako ne i u psiho stiĉkim testovima koji potvrĊuju interesantan fenomen da s ova ĉujna izobliĉenja u stereo reprodukciji subjektivno ne d ljavaju pri korektno podešenoj ambiofonskoj reprodukciji, nosno da su ona, iako ovde veća, pokrivena ugoĊajem slušne cepcije tako sugestivne plastiĉnosti da slušalac ne stiţe da svestan većeg šuma ili većih izobliĉenja. Uostalom, kada bi zervativna mišljenja o suficijenciji stereofonije bila istinit da je akustika dvorane od tako malog znaĉaja da je nepoti reproducirati je, kako onda objasniti kolosalne investicije u certne dvorane, sa jedinim ciljem da se dobije što bolja akui Orguljaš ĉesto upotrebljava »hall-efekt«, jer i on i slušalac os organsku potrebu da to ĉuju. Kompozitori podsvesno raci na izvesne prostorne relacije izmeĊu drvenih duvaĉa i gu izmeĊu limenih duvaĉa i timpana itd. A neki od njih na te izriĉito insistiraju. Vareseovo delo Ameriques i Bartokova Muzika za ţiĉan strumente, udaraljke i ćelestu tiĉu se prostora, mada ne istog: stora i ne na isti naĉin. Dok Varese bira simboliĉki jezik kao ziĉki moguć za »daleke prostore u mislima ĉoveka«, dotle B teţi bukvalnom, fiziĉkom prostoru, ĉija trodimenzionalnost ovde operativnu instrumentalnu vrednost. U Varesea je pr mišljen, u Bartoka-je upotrebljen. Pošto je podelio gudaĉe na i desnu grupu, Bartok izuzetno kontrabasima dodeljuje n u sredini, taĉno nasuprot dirigenta, ali iza kompletne grupe raljki koje zauzimaju centralnu poziciju. Ovakav raspored zvi snaga više je nego bitan i tiĉe se samog smisla dela i njegov( miĉke i kontrapunktiĉke strukture. Zato ĉak ni na stereofon ploĉama nije mogla biti snimljena takva prostorna dispo: zvuĉnih izvora kakva se ovde zahteva. To postaje moguće u ambiosoniĉnoj reprodukciji. Još je interesantniji Bart Koncert za orkestar. P. Boulez se sloţio sa procenom ameri poduzeća za proizvodnju ploĉa Columbia da je ovo spekt larno delo upravo idealno za kvadrofonski eksperiment, on s oduševljenjem pristaje da snimi sa Njujorškom filharmon Bartokov Koncert za orkestar, ne konvencionalno suprotstalicem u lice orkestru, već okruţen sa svih strana muziĉarim krugu od 360 0. Tako i slušalac, zahvaljujući SQ »matrix«-sist reprodukcije, 4 — 2 — 4, ima iluziju da je postavljen u ce simfonijskog orkestra, unutar same muzike, u središtu Bartćki zvuka. Za snimanje je upotrebljeno mnoštvo mikrofona za p 100 muziĉara, da bi se dobio više ambijent samog orkestra i dvorane. Tako, npr., mikrofon broj 5 ima izuzetnu funk On je pridruţen skupini 6 violina iz korpusa od 16 drugih vio i preko miks-pulta tako je povezan sa magnetofonom da pre pokupljene zvuĉne informacije u graniĉni prostor izmeĊu di i treće piste na traci. Ako se ima u vidu da se 8 pisti na studij traci pretapaju u 4 kvadrofonske modulacije za izradu ploĈE SQ sistemu, i to tako da prva i druga pista ĉine levu prednju formaciju, treća i ĉetvrta desnu prednju, peta i šesta desnu zad a sedma i osma levu zadnju informaciju, onda je smisao poz mikrofona broj 5 potpuno jasan. Prenosom pokupljenih in macija u graniĉni prostor izmeĊu druge i treće piste na traci biva se efekat da se ĉuje deo korpusa drugih violina, onaj deo kc je mikrofon broj 5 bio namenjen, taĉno u sredini izmeĊu le i desnog frontalnog zvuĉnika. Unutar prostudirane postave krofona ĉinjeni su tokom snimanja izvesni izuzeci s vrlo ral ranim ciljevima. Tri fagota imala su »svoj« mikrofon broj Ali u drugom stavku, Gioco delle coppie, za treći fagot upotreb je susedni mikrofon broj 19, koji je inaĉe bio namenjen basbnju i cimbalu. Time se dobio efekt antifonije tokom rekap lacije kada su dva fagota neoĉekivano dobila trećeg pratioca. '. ravno, ovo je bilo moguće izvesti samo zato što se u drugom sta bas-bubanj i cimbal ne pojavljuju, te se mikrofon broj 19, re; visan iskljuĉivo za njih, mogao »pozajmiti« trećem fagotu. S nim zamenama mikrofona u trećem i petom stavku dobio se tifonalni efekt izmeĊu klarineta i fagota, kao i u njihovom oda prema flautama i oboama. Time je ostvareno intenzivirano muziĉko iskustvo, potpi nepoznato pre pojave ove Boulezove ploĉe, 1973. A time je veden i nepobitan dokaz da se ambiosoniĉna reprodukcija ] dudara sa umetniĉkim aspektima ţive muzike, i da je ovakav
STEREOFONIJA — STEUERMANN stem snimanja i reprodukcije mišljen ne samo kao savršenije tehniĉko sredstvo, već i kao estetski nov, bogatiji umetniĉki medij. LIT.: C. E. Shannon, A Mathematical Theory of Communication, Bell System Technical Journal, 1949, br. 27. — Ĉasopis Studio Sound, 1971, br. 8, 9, 10. — P. B. Fellgett, Directional information in Reproduced Sound, Wireless World, 1972, 9. — Isti, The Japancse Regular Matrix, Hi-Fi News, 1972. —■ J. W. Bower, Operational Aspects of Quadraphony, BBC Engineering, 1973, br. 94. — P. Hoimes, Quadro 1—2—3—4 or nothing, Elektor, 1974, 1. — M. Gerzon, A Geometric Model for Two-channel Four-Speaker Matrix Stereo Systems, J. Audio Eng. Soc, 1975. — P. B. Fellgett, Surround Sound from Stereo, Hi-Fi Sound, 1975. D. Dra.
STERKEL, Johann Franz Xaver, njemaĉki kompozitor i pijanist (Wiirzburg, 3. XII 1750—12. X 1817). Svećenik; muziku uĉio kod dvorskog i crkvenog orguljaša u Wiirzburgu A. Kettea. God. 1778 postao kapelan, klavirski solist i pratilac na dvoru kneza izbornika u Mainzu; 1779—82 radi muziĉkog usavršavanja putuje po Italiji, gdje se izvodi njegova opera II Farnace (Napulj, 1782). Po povratku u Mainz postaje kanonikom i posvećuje se potpuno komponiranju i koncertiranju. God. 1791, prigodom dolaska nekolicine ĉlanova bonnskog dvorskog orkestra u Aschaffenburg, upoznaje mladog Beethovena koji je impresioniran dotjeranošću i profinjenošću njegova sviranja. God. 1793 imenovan je dvorskim muziĉkim direktorom i kapelnikom, sa zadatkom da poslije francuske okupacije (1792) dvorsku kapelu nanovo organizira. Pošto je drugom francuskom okupacijom Mainza (1797) ukinuta dvorska kapela, S. se preselio u Wiirzburg, a 1802—10 boravi u Regensburgu na dvoru kneza primasa K. Th. Dalberga. Od 1812 ţivi u Aschaffenburgu kao dvorski muziĉki direktor. Kad je 1814 dvorska kapela raspuštena, S. je penzioniran. Potkraj ţivota boravio je u Wiirzburgu. S. je uţivao veliku reputaciju kao pijanist, pedagog i kompozitor. Njegova muzika obiluje rafiniranom razradbom detalja. Ĉesta su sanjarska raspoloţenja; mjestimice se opaţa sklonost razvuĉenosti. U solo-pjesmama melodijska izraţajnost poprima patetiĉni karakter. Najuspjelija su mu djela neke pjesme, arije uz pratnju orkestra i orkestralne kompozicije, te duhaĉki kvintet i klavirski kvartet. DJELA. ORKESTRALNA: 22 simfonije (meĊu njima autentiĉnost dviju simfonija nije sigurna); 6 koncerata za klavir; 4 uvertire. — KOMORNA: gudaĉki kvintet; 5 klavirskih trija; klavirski kvartet; 23 opusa sonata za klavir i violinu, odnosno za klavir uz pratnju violine i violonĉela. — KLAVIRSKA (2 i 4-ruĉno): sonate; Fantaisie en Rondo; Divertissement', velik broj kraćih kompozicija (Pieces). — Opera II Farnace. — VOKALNA: arija Caro mio ben za sopran, zbor i orkestar; kompozicije za glas i orkestar, odn. za glas i gudaĉe (scena i arija; recitativ i rondo i dr.); nokturna, ariette, canzonette i dr. za 1 -4 glasa; 125 solo-pjesama. — Crkvene kompozicije. LIT.: A. Scharnagl, Johann Franz Xaver Sterkel, Wiirzburg 1943. — Isti, Johann Franz Xaver Sterkel, MGG, XII, 1965.
STERN, Isaac, ameriĉki violinist (Kremenec, Ukrajina, 21. VII 1920—). Od djetinjstva u San Franciscu; violinu uĉio kod N. Blindera i kratko kod L. Persingera; od 1930 studirao na Konzervatoriju. Kao solist debitirao 1931 uz pratnju Simfonijskoga orkestra u San Franciscu. Nakon niza nastupa u više ameriĉkih gradova zapoĉeo koncertne turneje po ĉitavom svijetu. Sa P. Casalsom nastupao je 1950—53 na festivalima u Pradesu i PerpignanU, a od 1957 u Puerto Ricu. God. 1961 sastavio trio s violonĉelistom L. Roseom i pijanistom E. Istomi-nom. U Sternovu bogatom repertoaru istiĉu se kreacije Hay-dna, Bacha, Bartoka, Mozarta, Szvmanovskog, Mendelssohna, Ĉajkovskog i Hindemitha. Ster-nov ton je topao i baršunast, a pri tom snaţan; tehniĉko mu je znanje neobiĉno sigurno. I. STERN Po neposrednosti djelovanja i snazi uţivljavanja S. ide medu najveće suvremene violinske umjetnike. LIT.: A. Meli, Isaac Stern, MGG, XII, 1965.
STERN, Julius, njemaĉki muziĉki pedagog i dirigent (Breslau, 8. VIII 1820 — Berlin, 27. II 1883). Studirao u Berlinu (L. W. Maurer, K. F. Rungenhagen i dr.), Dresdenu i Parizu, gdje se afirmirao kao dirigent njemaĉkoga Gesangvereina. Vrativši se 1846 u Berlin, osniva 1847 Sternscher Gesangverein, udruţenje koje se odrţalo sve do 1911 (do 1874 pod Sternovim vodstvom), a steklo je veliku popularnost, osobito izvedbama suvremene muzike. God. 1850 osniva, takoĊer u Berlinu, sa Th. Kullakom i A. B. Marxom, Musikschule fiir Gesang, Klavier und Komposition (od 1852 Konzervatorij; od 1857 Sternsches Konservatorium der Musik). Taj je Konzervatorij postao s vremenom jedan od najznatnijih
455
u Evropi (od 1945 Stadtisches Konservatorium). S. je uz to bio dirigent ansambla Berliner ■ Symphonie-Kapelle (1869—71) te Reichshallen-Konzerte (1873—75). Bio je takoĊer izvrstan pjevaĉki pedagog. DJELA. KOMPOZICIJE: komorna djela; opera Ismene; zborovi; dueti; solo-pjesme. — SPISI: Der Gesangunterricht auf den Schulen im Verhdltnis zur Entzvicklungsperiode der Stimme; Das Conservatorium der Musik zu Berlin . . . Ein Ruckblick zum 2S-jdhrigen Jubilaum, 1875. —• OBRADBE I IZDANJA: nekoliko priruĉnika pjevanja, meĊu njima za solfeggio i vokalize za glas i kla vir J. A. Hassea. LIT.: Th. M. Langner, Julius Stern, MGG, XII, 1965.
STERNBERG, Erich-VValter, izraelski kompozitor (Berlin, 31. V 1891 — Tel Aviv, 15. XII 1974). Studirao u Berlinu kod H. Leichtentritta (kompozicija) i H. Aberta (povijest muzike). Od 1931 ţivio u Tel Avivu kao profesor Konzervatorija. Sa B. Hubermanom 1936 utemeljio Palestinski orkestar (danas Izraelski filharmonijski orkestar). U svojim kompozicijama oslanjao se na njemaĉki neoromantiĉki stil, ali se u zvukovnoj koncepciji pribliţavao Debussvju. Ĉesto su ga inspirirale hebrejske i biblij ske teme. DJELA. ORKESTRALNA: simfonijska pjesma Shema Yisrael (Ĉuj o Izraele), 1948; Peticha Lekomedia (Uvertira komediji), 1937; suita za komorni orkestar Amcha (Tvoj narod), 1936; suita za gudaĉe The Story of Joseph, 1939; Laka suita, 1957; varijacije Shtejmesrej Shiftej Yisrael (Dvanaest plemena Izraelovih), 1942; Konlrapunktska studija, 1955; Tewat Noah (Noeva laĊa), 1960; Studia Letismoret (Studije za orkestar), 1962. — KOMORNA: gudaĉki kvartet s altom ili mezzosopranom solo, 1924 (nova verzija 1953); klavirski trio; du haĉki kvintet; sonata za violinu i klavir. — Klavirske kompozicije (sonata, 1931). — Djeĉja opera Dr. Dolittle, 1939. — VOKALNA: oratorij Techiat Israel (Uskrsnuće Izraela), 1962. Za glas i orkestar: David und Golialh, 192T, Halochem He~amitz (Dobri vojnik), 1928; Ami (Moj narod), 1946; Haoreto (Gavran), 1953 i Lichot Haruaach (Razgovori s vjetrom), 1956. Jishtabach (Hvaljen) za bariton solo, recitatora i zbor, 1929; Shirej Ikarim (Seljaĉke pjesme) za zbor i klavir, 1951; Inferno za zbor, 1931; Tefilot (Molitve poniznosti) za glas i komorni sastav, 1962; Hechalil Bemerchakim (Daleka flauta) za glas i flautu, 1962; solo-pjesme. LIT.: P. Gradenwitz, Die Musikgeschichte Israels, Kassel 1961. — E. Gerson-Kiwi, Erich-Walter Sternberg, MGG, XII, 1965.
STERNFELD, Frederick William, engleski muzikolog austrijskog podrijetla (Beĉ, 25. IX 1914 —). Studirao na Univerzitetu u Beĉu (R. Lach, E. Wellesz); 1932—38 u Londonu i Cambridgeu istraţivao izvore engleske balade, a 1940—43 usavršavao se na Yale University u New Havenu (L. Schrade) gdje je 1943 promovirao. Predavao 1940—46 na Wesleyan University u Middletownu (Conn.), 1946—56 na Dortmouth College u Hanoveru (N. H.) te od I95<5 na Univerzitetu u Oxfordu, gostujući od 1959 redovito kao predavaĉ i na Royal College of Music u Londonu. Utemeljio i izdavao ĉasopis Renaissance Nezos (1946—54), a 1957 — 62 ureĊivao Proceedings of the Royal Musical Association. SuraĊivao u ĉasopisima {Music and Letters, MQ i dr.) i enciklopedijskim edicijama (IV izd. Dictionary of Music G. Grovea, MGG). Njegov znanstveni interes najviše privlaĉi problem odnosa rijeĉi i tona u razliĉitim razdobljima muziĉke povijesti. DJELA. SPISI: Musical Springs of Goethe's Poetry, MQ, 1949; Copland as a Film Composer, ibid., 1951; Goethe and Music (disertacija), 1954; Sources of Mozarl's Most Popular Lied, MQ, 1956; Research on Lule Music, Music and Letters, 1958; Music Shakespearean Tragedy, 1963 (II izd. 1967); Ophelia's Version of the Walsingham Song, Music and Letters, 1964; Expression and Revision in Gluck's »Orfeo and Alceste«, Spomenica E. Welleszu, 1966; Aspects of Italian Intermedi and Early Opera, Spomenica W. Boetticheru, 1974. — IZDANJA: Songsfrom Shakespeare's Tragedies, 1964; III izdanje (sa D. Greerom) English Madrigal Verse 1588—1632 E. H. Fellowesa, 1967; A History of Wes~ tern Music (dosad obj. I sv., Music from the Middle Ages to the Renaissance i V sv., Music in the Modem Age, 1973).
STERŢINAR, Ahac, pjesnik (Suha, Škofja Loka, 1676 — Nazarje, 17. V 1741). Za povijest slovenskoga pjevanja u njegovo doba zanimljiv je predgovor njegovoj zbirci Catholish Kershanskiga Vuka Peissme (1729) u kojem navodi da ima mnogo slovenskih crkvenih pjesama i da ih narod znade. D. CO. STESKA, Viktor, historiĉar (Ljubljana, 1. I 1868 — 1. I 1946). Referent za vjerska pitanja i direktor raĉunovodstva biskupije u Ljubljani. Objavio je niz radova vaţnih za prouĉavanje slovenske muziĉke historije. DJELA: Academia Philo-Harmonicorum, Dom in svet, 1902; Oratoriji v Ljubljani pred 200 leti, Cerkveni glasbenik, 1912; Glasbeni inventar stolnega kora v Ljubljani pod Gregorjem Riharjem, ibid., 1928; Naše cerkvene in narodne pesmi leta 1819, ibid., 1928; Drobtine iz naše glasbene prošlosti, ibid.; Javna glasbena šola v Ljubljani, ibid., 1929; Luka Dolinar, pesnik in skladatelj, ibid., 1931; Mihael Omerza, ibid., 1932; Naši glasbeniki v ljubljanskih jezuitskih dramah, ibid., 1935; Organisti v Ljubljanski stolnici, ibid., 1940; Glasba pri ljubljanskih jezuitih, ibid., 1940. LIT.: D. Cvetko, Les Formes et les resultats des efforts musicologiques yougoslaves, AML, 1959. D. Co.
STEUERMANN, Eduard (Edvvard), ameriĉki pijanist i kompozitor poljskog podrijetla (Sambor kraj Lavova, 18. VI 1892 — New York, 11. XI 1964). Klavir uĉio kod W. Kurza i F. Busonija u Švicarskoj i Berlinu; u kompoziciji uĉenik A. Schonberga. Koncertni pijanist, od 1919 posebno se zauzimao za djela suvremenih kompozitora. God. 1932—36 profesor na Ţidovskom konzervatoriju u Lavovu; od 1937 u SAD. Od 1948
-UN*
456
STEUERMANN
bio je nastavnik na Philadelphia Aiusic Academy, a od 1952 profesor na Juilliard School" of Aiusic u New Yorku; uz to je predavao na majstorskim teĉajevima u SAD, u Darmstadtu i Salzburgu, u Izraelu i dr. S. se osobito istakao kao interpret Schonbergovih klavirskih kompozicija iz 1918, kao i obraĊivaĉ za klavir njegovih drugih djela. DJELA (izbor): suita za komorni orkestar, 1964. — KOMORNA: 2 gudaĉka kvarteta; klavirski trio; Improvisation und Allegro za violinu i klavir, 1955. — Suita za klavir. — Kantata Auf der Galerie za zbor i orkestar (prema Kafki), 1964; solo-pjesme. — Obrade Schonbergovih djela: klavirski izvaci opera Erzvartung, 1923 i Die gliickliche Hand za 2 klavira, 1923; -koncert za klavir prer. za 2 klavira, 1943; sekstet Verkldrte Nacht za klavirski trio i Kammersymphonie op. 9 za klavir 4-ruĉno, 1922. — Redigirao i izdao klavirske kompozicije A. Schonberga i J. Brahmsa. LIT.: G. Schuller, A Conversation with Steuermann, Perspectives of New Music, 1964. — Th. W. Adorno, Nachruf auf einen Pianisten, Neue Musik in der Bundesrepublik Deutschland, 1963/64 i 1964/65, Pfungstadt 1965. — R. Leibozvitz, II Silenzio di Eduard Steuermann, II gruppo dei Sei, L'Approdo musicale, 1965, 19—20.
STEVENS, Bernard George, engleski kompozitor (London, 2. III 1916 —). Studirao u Cambridgeu (J. Dent, C. Rootham) i na Royal College of Music u Londonu. Od 1948 predaje na toj ustanovi kompoziciju. S. ide u red umjetnika koji se javno bore za radniĉka prava. Kao stvaralac, meĊutim, nije se nastojao pribliţiti ukusu mase. Njegova djela pisana tradicionalnim izraţajnim sredstvima odaju nadarenog i veoma obrazovanog kompozitora. DJELA. ORKESTRALNA. Dvije simfonije: I, Symphony of Liberation, 1945 i II, 1964; simfonijeta za gudaĉe, 1948. Koncerti: za violinu, 1943; za violonĉelo, 1952 i za klavir, 1957. Fugal Overture, 1948; uvertira East and West za duhaĉki orkestar, 1950; Eclogue, 1946; Dance Suite, 1957; preludij i finale, 1960; varijacije, 1964; Choriamb, 1968. — KOMORNA: Lyric Suite, za gudaĉki trio, 1958; 2 gudaĉka kvarteta (II, 1962); tema i varijacije za gudaĉki kvartet, 1949; klavirski trio, 1942; trio za violinu, rog i klavir, 1966; suita za sekstet, 1967; sonata za violinu i klavir, 1940. — The Bramble Briar za gitaru, 1974. -— Klavirske i orguljske kompozicije. — Filmska muzika. — VOKALNA. Kantate: The Harvest of Peace za sopran, bariton, recitatora, gudaĉe i klavir, 1952; The Pilgrims of Hope, 1956 i The Turning World, 1971. Zborovi; solo-pjesme. LIT.: M. Hurd, Bernard George Stevens, MGG, XII, 1965. — R. Stevenson, Bernard Stevens, Musical Times, 1968.
STEVENS, Halsey, ameriĉki kompozitor (Scott, New York, 3. XII 1908 —). Studirao kod W. Bervvalda na Syracuse University i kod E. Blocha u Kaliforniji. Od 1935 nastavnik muzike na više univerziteta; od 1946 predsjednik je muziĉke škole na University of Southern California u Los Angelesu. DJELA. ORKESTRALNA: 3 simfonije, 1945 (rev. 1950), 1945 (kasnije ju je autor povukao) j Sinfonia breve, 1957; koncert za violonĉelo, 1964; Concertino za klavir ĉetvororuĉno, gudaĉe i timpane, 1966; A Green Mountain Overture, 1948 (rev. 1954); uvertira za gudaĉe, 1957; Triskelion, 1953 i dr. — KOMORNA: gudaĉki ili duhaĉki trio, 1959; 3 gudaĉka kvarteta; 3 klavirska trija; 2 kompozicije za 4 klarineta, 1962; 8 kompozicija za duhaĉki kvartet, 1966; kvintet za flautu, klavir i gudaĉke instrumente, 1945; septet za 3 duhaĉka i 4 gudaĉka instrumenta, 1957. Sonate: za violinu i klavir, 1947; za violu i klavir, 1950; za violonĉelo i klavir, 1965; za fagot i klavir, 1949; za rog i klavir, 1952; za trublju i klavir, 1956 i za trombon i klavir, 1965. Nekoliko sonatina za jedan instrument i klavir; suite i dr. — Kompozicije za klavir (3 sonate). — Kompo zicije za orgulje. — VOKALNA. Za zbor i orkestar: The Ballad of William Sycamore, 1955 i A Testament of Life, 1959. Zborovi; solo-pjesme. — Te Deum za zbor, 7 limenih duhaĉkih instrumenata, orgulje i timpane, 1967; Magnificat za zbor i orkestar, 1962. — Monografija The Life and Music of Bela Bartok, 1953. LIT.: P. A. Pisk, H. Stevens, Bulletin of the American Composers Alliance, 1954. — W. Berry, The Music of H. Stevens, MQ, 1968.
STEVENS, Richard John Samuel, engleski kompozitor i orguljaš (London, 27. III 1757 — Peckham kraj Londona, 23. IX 1837). Ĉlan pjevaĉkoga zbora katedrale sv. Pavla u Londonu (zborovode W. Boyce, Th. Arne, J. C. Bach). Od 1775 pjevaĉ i nastavnik klavira; 1781 postao orguljaš u crkvi sv. Mihovila, 1786 u Temple Church, a 1796 u Charter House. Uz to od 1801 bio predavaĉ na Gresham College, a 1808—-IO orguljaš i nastavnik na Christ's Hospital. S. je jedan od najistaknutijih i najboljih kompozitora gleea, osobito na Shakespeareove tekstove. DJELA. VOKALNA: Ten Songs za glas i 2 violine, oko 1788; Eight Glees za 4 do 5 glasova, oko 1792; Eight Glees expressly . . . , oko 1795; Ten Glees za 3 do 6 glasova, oko 1798; Seven G l e e s . . . and Two G l e e s . . . , oko 1808; 16 glees u razliĉitim suvremenim zbirkama; dueti, glees, songs i anthems, rkp. — Tri sonate za ĉembalo ili klavir, oko 1786; sonatine i kraća klavirska djela u rkp. ■— Opere Etnma i The Mistake of a Minute te oratorij The Captivity, sve u rkp. — Dnevnik i Commonplace Books of »Anecdotes«, rkp. LIT.: J. B. Trend, J. S. Stevens and His Contemporaries, Music and Let ters, 1933. — G. Farner, A Forgotten Composer of Anthems, ibid., 1936. — C. Cudzvorth, R. J. Stevens, Musical Times, 1962. — Isti, Two Georgian Classics: Arne and Stevens, Music and Letters, 1964. — C. Cudzvorth, Richard John Samuel Stevens, MGG, XII, 1965.
STEVENS, Rise, ameriĉka pjevaĉica, mezzosopran (New York, 11. VI 1913 —). Pjevanje uĉila na Juilliard School of Music u New Yorku (A. Schoen-Rene) i u Beĉu kod Marije Gutheil i H. Grafa; na opernoj pozornici debitirala 1936 u Pragu kao Mignon (Thomas) i tamo odmah angaţirana. Od 1939 ĉlanica njujorškog Metropolitima, gostovala je na Drţavnoj operi u Beĉu, na milanskoj Scali, pariškoj Operi, na festivalu u Glvndebourneu i dr.; snimila je i nekoliko filmova. U njezina najveća ostvarenja idu Orfej (Gluck), Dalila (Saent-Saens, Samson i Dalila), Car-
STICH
men (Bizet), Oktavijan (R. Strauss, Kavalir s ruţom), Erda (Wagner, Walkiira i Rajnino zlato). STEVENSON, Robert Murrell, ameriĉki muzikole rose, New Mexico, 3. VII 1916 —•)■ Studirao klavir, kompoziciju (H. Hanson, I. Stravinski) i muzikologiju (L. ! J. Westrup); diplomirao 1938 na Juilliard School of Mi tim je na Univerzitetu u Oxfordu, na Yale University, . University, na univerzitetima u Princetonu i Rochesteru uz muzikologiju i knjiţevnost, teologiju i filozofiju. I na Texas University (1941—43), na Westminster Choir u Princetonu (1946—-49) te od 1961 na University of C, u Los Angelesu. Bavi se i kompozicijom. DJELA: Music in Mexico, 1952; Patterns of Protestant Church Mt La Mušica en la Catedral de Sevilla 1478—7606, 1954; Music Before I Era, 1955 (novo izd. 1973); Shakespeare's Religious Frontier, 1958; J. su ambiente y su obra, 1958; Cathedral Music in Colonial Peru, 1959; J of Peru, 1960; Juan Bermudo, 1960; Spanish Music in the Age of Colun (novo izd. 1964); Spanish Cathedral Music in the Golden Age, 1961; . Church Music in America, 1966; Portuguese Music and Musicians A 1600), 1966; Portugaliae Mušica, 1967; Music in Aztec and Inĉa Territc Renaissance and Baroque Musical Sources in the America, 1970, Foun Nezv World Opera, 1973; brojne studije i ĉlanci. — Orkestralne i klavir pozicije; zborovi; solo-pjesme.
STEVENSON, Ronald, engleski kompozitor i pijanist burn, Lancashire, 6. III 1928 —). Studirao na Royal Ma College of Music i na akademiji Santa Cecilia u Rimu (kc ĉiju kod G. Guerrinija). God. 1963—65 predavao kom] na Univerzitetu u Cape Townu, a onda se posvetio kc ĉiji; kao pijanist nastupa najviše interpretirajući vlastiti DJELA. ORKESTRALNA: Jamboree for Grainger, 1961; Sce Toccata, 1965; koncert za klavir, 1967. — 4 Meditations za gudaĉk: 1964. — KLAVIRSKA: Passacaglia on DSCH, 1967 (DSCH su in Šostakoviĉa u njemaĉkoj ortografiji); A Wheen Tunes for Bairns lae Sp, Prelude, Fugue and Fantasy na temu iz Busonijeva Fausta, 1968. — Pr Fugue na temu iz Lisztove Simfonije o Faustu za orgulje, 1967; sonata balo, 1968. — VOKALNA: Weyvers o'Blegburn za soliste, zbor i kla\ A Medieval Scottish Triptych za zbor, 1965, Anns an Airde, as an Dc zbor, 1968. Solo-pjesme: 79 Songs of Innocence, 1948—50; 20 Songs by Hugh MacDiarmid, 1964—66; Border Bovhood, 1972. — SPISI: A 1 Symposium, 1970; Westcrn Music — An Introduction, 1971. — Izdao a The Joung Pianist's Grainger, 1967.
STIBILJ, Milan, kompozitor (Ljubljana, 2. XI 19; Studij kompozicije završio na Akademiji za glasbo u Lj (K. Pahor) i zatim još 1964 diplomirao kod M. Kelem Muziĉkoj akademiji u Zagrebu; elektronsku muziku s 1966—67 u Utrechtu i tamo 1968 i 1972 djelovao kao komp 1967—68 boravio u zapadnom Berlinu kao gost Berliner K programma. Violinist u ljubljanskim orkestrima i 1971—J'Muziĉke omladine Slovenije, preteţno djeluje kao slobod jetnik u Ljubljani. Dobitnik više nagrada u domovini, S. ji stavljao Jugoslaviju na festivalima MeĊunarodnog druš suvremenu muziku 1971 u Londonu i 1973 u Revkjaviku bodivši se impresionistiĉkih utjecaja u svojem ranijem laštvu, S. je prošao nekoliko razvojnih faza (serijelnih i p< jelnih), koje su ga uspješno dovele do formalne i izraţaji teze najnovijih eksperimentalnih rezultata suvremene r DJELA: simfonija Slauĉek in vrtnica, 1961; Skladja za klavir i 1963; Impresije za flautu, harfu i gudaĉe, 1963; Epervier de la faiblesse za recitatora i udaraljke (tekst H. Michaux), 1964; Verz za orkestar za violinu, klarinet, kontrabas i udaraljke, 1965; Asimilacija za violi: 1965; Kontemplacija za obou i gudaĉe, 1966; Apokatastasis (Slovenski ; za tenor, zbor i orkestar (tekst E. Kocbek), 1967; Kondenzacije za t] 2 klavira i udaraljke, 1967; Ekthesis za orkestar, 1968; Mavrica (tape 1968; Zoom za klarinet i bongose, 1970; Seance za violinu, violonĉelo 1971; Kathai za blokflautu i spinet, 1972; Chirologie za flautu i klavii Indijansko poletje za komorni ansambl, 1974. ^
STICH, Jan Vaclav (Giovanni Punto), ĉeški koi kompozitor (Ţehušice kraj Ĉaslava, 28. IX 1746 — Prag, 1803). Uĉio u Pragu (rog kod J. Matejke), Miinchenu i Dn (A. J. Hampel). God. 1763—66 kornist u kapeli grofa Tr Pragu; pobjegavši iz te sluţbe, pod imenom Giovanni koncertirao po Evropi (Njemaĉka, Italija, Španjolska, M ska itd.). God. 1769—74 ĉlan je dvorske kapele u Mainzu koncertirao u Parizu i upoznao Mozarta koji je za njega k nirao solistiĉku dionicu u Sinfoniji concertante K. V. 279 1781 dvorski muziĉar kneza-nadbiskupa od Wtirzburga, 1782 komorni muziĉar grofa d'Artoisa (kasnije kralj Karlc Parizu; 1787 gostovao u Njemaĉkoj i 1788 u Londonu ns certima Pantheon. Vrativši se u Pariz (1789), vodio od 1795 star u Thedtre des Varietes amusantes. God. 1800 u Beĉu, pri paţnju Beethovena koji mu je posvetio Sonatu za rog i kl, F-duru op. 17. S. je bio jedan od najvećih virtuoza na rogu u XV. Suvremenici su hvalili podjednako njegovu tehniĉku sp muzikalnost i vanrednu ljepotu tona. U kompozicijar znalaĉki iskorištavao tehniĉke mogućnosti instrumenta, muzikolozi smatraju da je S. zapravo preraĊivao tuĊa djel Stamitza, Sterkela, Rosettija i dr.). ■
STICH — STIHIRA DJELA. ORKESTRALNA: 14 koncerata za rog; koncert za klarinet. — KOMORNA: 21 kvartet za rog i gudaĉe: 6 op. 1; 6 op. 2; 6 op. 3 i 3 quatuors favoris op. 18, 1796 (prer. i za flautu i gudaĉe). Ĉetiri kvinteta za rog, flautu ili obou, violinu, violu i bas; sekstet za rog, klarinet, fagot , violinu, violu i kontrabas op. 34; 12 petits trios za 3 roga, 1793; 20 trija za 3 roga, 1800; 6 trija za flautu ili violinu, violu i bas op. 7; 6 trija za flautu, violinu i bas (ili za 2 violine i bas); Sei Sonate za violonĉelo i bas; 100 dua za 2 roga; 3 dua za rog i fagot, 1802; 3 dua za rog i klarinet; dueti za 2 violine op. 5. — VOKALNA: Hymne d la liberte za 3 glasa, muški zbor i orkestar, 1793; Hymne d l'Etre supreme za sole, zbor i orkestar. — INSTRUKTIVNA: Etudes ou Exercices journaliers, ouvrage periodiaue pour le cor, 1795; dotjerao i izdao priruĉnik za rog A. J. Hampela Seule et vraie Methode pour apprendre facilement les Elemens des premier et se cond Cors . . . composee par Hampel et perfectionnee par Punto, son Eleve, 1798. NOVA IZD.: kvartete za rog, violinu, violu i violonĉelo obj. A. B. Gottron (Hortus Musicus 93 i 171, 1951 i 1960); Rondeau en chasse iz petog koncerta za rog obj. J. Pohanka (Dejiny ĉeške hudby v pfikladeck, II, 1958). LIT.: J. Branberger, Giovanni Punto (s bibliografijom), Dalibor, 1899. — C. Pierre, Les Hvmnes et chansons de la Revolution, Pariš 1904. — Th. Frimmel, Beethoven-Handbuch, Leipzig 1926. — J. Branberger, Ćešti skadatele ve Francii v dobe revoluce, cisafstvi a restaurace, Listy Hudebni matice, 1927. — B. Štedron, K 150. vyroĉi umrti J. V. Sticha-Punta, Hudebni rozhleĊv, 1953. — J. Nemeĉek, Nastin ĉeške hudby XVIII. stoleti, Praha 1955. — J. E. Miller, The Life and Works of J. W. Stich. A Check-List of i8th Century Horn Concerts (disertacija), University of Iowa, 1962. — H. Fitzpatrick, Some Historical Notes on the Horn in Germany and Austria, The Galpin Society Journal, 1963. — M. Poštolka, Jan Vaclav Stich (Punto, Ponta), MGG, XII, 1965. I. Ać.
STICH-RANDALL, Teresa, ameriĉka pjevaĉica njemaĉkog podrijetla, sopran (West Hartford, Connecticut, 24. XII 1927 —). Pjevanje uĉila u rodnom gradu i na Columbia University u New Yorku; 1947 sudjelovala na praizvedbi opere The Mother of Us Ali (Thomson) i 1948 na praizvedbi Evangeline (Luening) te zatim pod vodstvom A. Toscaninija nastupila na simfonijskom koncertu orkestra NBC. Osvojivši prvu nagradu na natjecanju 1951 u Lausannei, svoj angaţman na Beĉkoj operi zapoĉela 1952 kao Violetta (Verdi, La Traviata) i tamo 1962 dobila naslov Kammersdngerin. Umjetnica izvanrednih glasovnih i muziĉkih sposobnosti, nastupa u operi i na koncertnom podiju u brojnim evropskim i ameriĉkim zemljama. STIEBER, Hans, njemaĉki dirigent i kompozitor (Naumburg, 1. III 1886 —• Halle, Saale, 18. X 1969). Uĉio na Konzervatoriju u Sondershausenu, zatim u Leipzigu (A. Nikisch, S. Krehl, H. Zollner). Dirigent u Dessauu, Koblenzu, Mtinchenu, Kielu, Halleu (simfonijski koncerti), Hannoveru (Singakademie, Mozartgemeinde, Madrigalvereinigung) i Leipzigu (Gradska opera). God. 1947—55 bio je profesor Visoke muziĉke škole u Halleu. DJELA. ORKESTRALNA: Sinfonische Trilogie, 1941; Sinfonische Legende, 1942; Sinfonische Tragodie, 1944; Sinfonischer Aufbruch, T952; Sinfonische Ballade s obligatnim klavirom i zborom, 1952; koncert za violinu, 1957; Finale 1964, 1964. — KOMORNA. Tri gudaĉka kvarteta: 1928; 1957 i 1957; trio za klavir, flautu i violinu, 1964; kvintet s klarinetom, 1919; sekstet za klarinet, bas -klarinet i gudaĉki kvartet, 1954; duhaĉki oktet, 1954; koncertantni duo za violu i lutnju, 1964 i dr. — DRAMSKA. Opere: Der Sonnenstiirmer, 1921; romanti-ĉkosimboliĉka legenda Heiligland, 1925; Die singende Quelle, 1933; Der Eulen-spigel, 1936; Der Dombaumeister, 1942; Riibezahls Brautfahrt, 1944; Der Ratt-enfanger, 1946; Geziefer, 1950; »dramatske varijacije« Tamino (na operu »Die Zauberflote« W. A. Mozarta), 1961. — VOKALNA. Kantate: Volkerwande-rung, 1924; Faust-Kantate, 1931; Gutenberg-Kantate, 1940 i Salve Askulap!, 1967. Zborovi; solo pjesme (Michelangelo-Sonette, 1940; Liebeslieder im Herbst, 1944)LIT.: K. Schneider, Hans Stieber (s popisom djela), Hannoversche Geschichtsblatter, 1972.
STIEDRY, Fritz, austrijski dirigent (Beĉ, 11. X 1883 — Ziirich, 9. VIII 1968). Završio studij prava; muziku uĉio na Konzervatoriju u Beĉu (E. Mandyczewski) i 1907 zapoĉeo dirigentsku karijeru kao asistent E. von Schucha na Dresdenskoj operi. God. 1913—14 operni dirigent u Kasselu, 1914—23 u Berlinu i 1923—25 na Volksoperi u Beĉu; 1925—28 nastupao kao koncertni i operni dirigent u Berlinu, Mtinchenu, Frankfurtu, Rimu, Madridu, Barceloni i Stockholmu, a 1928—33 bio je umjetniĉki direktor Gradske opere u Berlinu. Napustivši iz politiĉkih razloga Njemaĉku emigrirao u SSSR i 1933—37 bio dirigent Lenjingradske filharmonije. Od 1938 u SAD, dirigent New Friends of Music Orchestra i New Opera Company u New Yorku, zatim 1945 •— 46 u Chicagu i 1946—58 na Metropolitanu u New Yorku. Najviše se istakao kao interpret Verdijevih i Wagnerovih opera. S. je pripadao Schonbergovu prijateljskom krugu te je prvi izveo njegovu operu Die gluckliche Hand 1924 u Beĉu i Drugu komornu simfoniju 1940 u New Yorku. Posljednje godine ţivota proveo je povuĉeno u Ziirichu. LIT.: J. Rufer, Das Werk Arnold Schonbergs, Kassel 1959.
STIEHL, 1. Carl Johann Christian, njemaĉki orguljaš i muziĉki pisac (Liibeck, 12. VII 1826 — 1. XII 1911). Studirao u Weimaru i na Konzervatoriju u Leipzigu. Orguljaš u Leipzigu i nastavnik muzike u Jeveru (1848—58) i u Eutinu (1858—77). Vrativši se u Liibeck poduĉavao od 1878 na ustanovi Katharineum, bio zborovoĊa (do 1901) i muziĉki kritiĉar (Liibecker Zeitung). Osobite je zasluge stekao kao direktor Muziĉkog odjela Gradske knjiţnice (od 1883), obogativši inventar rukopisima D. Buxtehudea, F. Tundera i dr. U svojim je radovima donosio obilje pouzdanih i dotad nepoznatih podataka.
457
DJELA. SPISI. Knjige: Zur Geschichte der Instrumentalmusik in Liibeck, 1883; Die Orgel an der St. Marienkirche und die Abendmusiken zu Liibeck, 1886; Liibeckisches Tonkiinstlerlexikon, 1887; Musikgeschichte der Stadt Liibeck, 1891; Katalog der Musiksammlung auf der Stadtbibliothek zu Liibeck, 1893; Geschichte des Theaters zu Liibeck, 1902. — Studije: Die Stadtbibliothek in Liibeck, MFM, 1884; F. Tunder, ibid., 1886; Thomas Baltzar, ibid., 1888; Die Familie Diiben und die Buxtehudischen Manuscripte am der Bibliothek zu Uppsala, ibid., 1889. — IZDANJA : 2 kantate D. Buxtehudea (prilog MFM); sonata za violu da gamba i ĉembalo istoga (DDT, 1903).
2. Heinrich Franz Daniel, orguljaš i kompozitor (Liibeck, 5. VIII 1829 — Tallin, 1. V 1886). Brat Carla Johanna Christiana; studirao u Weimaru i Leipzigu. Od 1853 orguljaš protestantske crkve sv. Petra u Petrogradu, od 1866 koncertirao u Beĉu, Parizu, Gothi i Liineburgu, 1874—78 bio dirigent Cecilijanskoga društva u Belfastu, zatim nastavnik klavira u Hastingsu te orguljaš i zborovoĊa u Tallinu. DJ ELA. IN S TRU MEN TALN A: The Vi si o n za orkes ta r; 3 k la virsk a trija; 2 klavirska kvarteta; sonata za violinu i klavir; sonata za violonĉelo i klavir; sonata za klavir; brojne klavirske minijature sabrane u nekoliko albuma. — DRAMSKA: Singspieli Jery und Bately i Die Schatzgraber; pantomima Schneewitchen. — Vokalne kompozicije. LIT.: G. Karstddt, Carl Johann Christian i Heinrich Franz Daniel Stiehl, MGG, XII, 1965.
STIER, Alfred, njemaĉki orguljaš i muziĉki pisac (Greiz, Thiiringen, 27. XI 1880 — Ilsenburg, Harz, 21. VII 1967). Studij završio 1904 na Konzervatoriju u Leipzigu. Orguljaš i kantor u Limbachu, Dresdenu i Ilsenburgu; uz to 1919—45 glavni urednik ĉasopisa Sdchsische Zeitschrift fiir Kirchenmusiker i 1933—44 suradnik ĉasopisa Musik und Kirche. Od 1934 bio je direktor za crkvenu muziku u pokrajini Saskoj. Ogledao se i kao kompozitor. DJELA: Das heilige in der Musik, 1926; Die Erneuerung der Kirchenmusik, 1927; Der Dienst des Kirchenmusikers, 1952; Kirchliches Singen, 1952 (II izd. 1960); Methodik der Musikerziehung. Nach den Grundsatzen der Tonika -Do-Lehre, 1958; Musika, eine Gnadengabe Gottes, 1960; autobiografija Lobgesang eines Lebens, 1964.
STIGNANI, Ebe, talijanska pjevaĉica, mezzosopran (Napulj, 10. VII 1903 — Imola, 6. X 1974). Studirala na Konzervatoriju S. Pietro a Majella u Napulju (A. Roche). Debitirala 1925 u Napulju u operi Rigoletto G. Verdija. Njezin harmoniĉno izjednaĉen glas imao je veliki opseg i dramatsku izraţajnost, a tradicionalna belkanto tehnika bila je savršena. Pjevala je po Italiji i na najvećim opernim pozornicama Evrope, Sjeverne i Juţne Amerike; povukla se 1957. Repertoar joj je bio veoma raznolik te je obuhvaćao uloge u operama G. Verdija, R. Wagnera, Ch. W. Glucka, C. M. Webera, V. Bellinija, C. SaintSaensa itd. STIHIRA (grĉ. cm/jjpa od cm^oc; stih), naziv za pesme vizantijskih i slovenskih pravoslavnih crkava, koje se pevaju posle stihova psalama. U poĉetku E. STIGNANI (oko V v.) su se takve pesme zvale -> tropari. Prvi put se naziv stihera pojavljuje u staroslovenskom rukopisu Sinajski euhologij (f. 83V), pisanom glagoljicom u XI v. Stihire su ispevane u ĉast praznika ili svetitelja. Ĉesto su citirani i delovi iz Biblije. Pevaju se na veĉernju i na jutrenju. U većini vizantijskih muziĉkih rukopisa nalaze se rubrike za pevanje stihira. Stihire koje imaju sopstvenu metriĉku strukturu i melodiju zovu se samoglasne (idiomela). Samopodobne (automela) sluţe za uzor podobnim stihirama (prosomoia) koje nemaju sopstvenu melodiju. Ovi nazivi imaju u slovenskim tekstovima, prevedenim sa grĉkog, samo muziĉki, a ne i metriĉki smisao i znaĉaj. Stihire su sloţene u ritmiĉkoj prozi. Svojim sadrţajem, stilom i prozodijskim elementima one podsećaju na tropare, koji su, meĊutim, kraći. Po muziĉkoj gradi stihire se nalaze izmeĊu jednostavnog oblika irmosa i melizmatiĉnog kondakiona. Karakteristiĉna melodika stihira ima svoj sopstveni više-manje silabiĉki stil — genos stiherarikon, ali ima priliĉan broj stihira prilagoĊenih zahtevima sluţbe (oficija) ili odreĊenog stilskog perioda pa se izvode u tuĊem stilu, većinom u bogato melizmatiĉkom genos kalofonikon. Himnografi su pridavali veliku vaţnost ravnoteţi izmeĊu reci i tona pa su u melodici stihira ukrasi dodani kod onih reći koje treba istaći, ali nisu odluĉujuće za razumevanje ćele fraze. Svojom funkcijom i muziĉkom strukturom stihire se mogu porediti sa antifonama u katoliĉkoj crkvi. Tekstovi i melodije stihira sabrani su u posebnoj rukopisnoj zbirci — stihiraru (faksimilno izdanje stihira, zajedno sa opisom zbirke objavljeno je u meĊunarodnoj ediciji Monumenta Musieae
458
STIHIRA — STILE FAMILIARE
Byzantinae). Kompletan stihirar sadrţi tri veće grupe pesama: i) stihire za utvrĊene praznike dvanaest meseci crkvene godine, od i. septembra do 31. avgusta ■— minejske stihire; 2) stihire za pokretne praznike perioda Trioda i Pentikostara i 3) stihire Osmoglasnika. U okviru ovih grupa postoje i dalje podele na manje grupe. U nekim rukopisima su stihire zabeleţene po redosledu sluţbe, a u drugima po redosledu osam glasova. Inicijali pojedinih pesama ĉine katkada akrostih koji, npr. ukljuĉuje ime autora pesama. Saĉuvano je oko 650 rukopisnih primeraka muziĉkih stihirara nastalih pre 1500 god. Oko 1400 pesama ĉine^ kompletnu zbirku stihirara. Stabilnost u prenošenju stihira u odnosu na kalendar, sadrţaj i notaciju (melodiju) moţe se pratiti od kraja XI do kraja XV v\, pa i dalje. NOVA IZD.: R. Nahtigal obj. Euchologium Sinaiticum (2 sv.): I, faksimili i II, ćiriliĉki tekst sa komentarima (Ljubljana, 1941—42). Faksimilna izdanja u seriji, Monumenta Musicae Byzantinae: C. Heeg, H. J. W. Tillyard i E. Wellesz obj. su reprodukciju kodeksa Vindobonensis Theol. Graec. 181 (XIII v.) pod naslovom Sticherarium (Facsimilia I, 1935); R. Jakobson obj. pod naslovom Fragmenta Chiliandarica Palaeoslavica (Facsimilia V, sv. 1, 1957) reprodukciju rukopisa br. 307 manastira Hilandara iz XIII veka (ruska redakcija, nepotpun Triod i nepotpun Pentikostar); O. Strunk obj. kao Specimina Notationum Anti-quiorum (Facsimilia VII, pars principalis i pars suppletoria, 1966"), 187 reprodukcija iz 45 rukopisa od sredine X do XIII v. i najzad O. Strunk i E. Follieri objavili reprodukciju kodeksa Vatopedi 1488 (XI v.) pod naslovom Triodium Athoum (Facsimilia IX, pars principalis i pars suppletoria, 1975). — Transkripcije u Monumenta Musicae Bvzantinae: E. Wellesz, Die Hymnen des Sticherarium fiir September (Transcripta, I, 1936); H. J. W. Tillvard, The Hymns of the Sticherarium for November (Transcripta, II, 1938); isti, The Hymns of the Octoechus, 2 sv. (Transcripta, III i V, 1940—49); isti, The Hymns of the Pen-tecostarium (Transcripta, VII, 1960). LIT.: E. Wellesz, A Historv of Bvzantine Music and Hymnography, Ox ford 1949 (II prošireno izd. 1961, III izd. 1962). — O. Strunk, The Notation of the Chartres Fragment, Annales Musicologiques, 1955, III. — E. VPellesz, Byzantinische Musik, Das Musikwerk, Koln 1959 (engl. prevod London 1959). — O. Strunk, The Antiphons of the Oktoechos, Journal of the American Mu sicological Society, 1960, 1—3. — D. Stefanović, Codex Peribleptos, Zbornik radova Vizantološkog instituta, 1964, VIII/2. — S. V. Lazarević, Sticherarion — An Early Byzantine Hymn Ćollection with Music, Byzant inoslavica, Prag 1968. — C. Floros, Universale Neumenkunde, 3 sv., Kassel 1970. Di. S.
STIL (lat. stylus pisaljka, prema grĉkom CFTUXOC;) U muzici, ukupnost stvaralaĉkih obiljeţja po kojima se djelatnost jednoga kompozitora razlikuje od djelatnosti drugih. No, razlike u stilu ne zamjećuju se samo pri usporeĊivanju stvaralaštva pojedinih kompozitora, nego zahvaćaju mnogo dalje: one se pojavljuju pri usporeĊivanju generacija, razdoblja, muziĉkih vrsta, kompozicijskih postupaka, nacionalnih specifiĉnosti itd. Razlike koje se oĉituju u odmjenjivanju stilova uvjetovane su svakako promjenama estetskih pogleda u smjeni društvenih grupacija. Ukoliko je kod primjene kriterija za ispitivanje stila teţište na muziĉkom djelu, stilske će znaĉajke svakako biti povezane uz mjesta na kojima se djelo izvodi, uz sastav koji ga izvodi, kao i uz njegovu namjenu. Stoga se razlikuje s. komorne, simfonijske, koncertantne, crkvene, salonske, dramske, zabavne, plesne muzike. Ali s. odreĊuju i društveni slojevi koji muziku proizvode i konzumiraju, pa uz narodnu postoji i umjetniĉka muzika, a u njoj ima više podvrsta (amaterska, omladinska). U tu kategoriju ulaze i druge muziĉke manifestacije uvjetovane društvenim poloţajem: trubadurska i minnes angerska muzika, muzika Meistersingera, pjesme i plesovi putujućih muzikanata, studentske i vojniĉke pjesme, cehovski napjevi i dr. Ispitivanje muziĉkog djela pokazuje nadalje da postoje razlike izmeĊu vokalnog i instrumentalnog stila. U podruĉju vokalnoga stila razlikuje se dramski s. (u operi), epski s. (u oratoriju) i lirski s. (u solo-pjesmi); deklamatorno-recitativnoj vokalnoj muzici suprotstavlja se melizmatsko-kantabilna. U okviru zborne muzike treba razlikovati a cappella s. od stila zborskih kompozicija s instrumentalnom pratnjom. Obiljeţja dramatiĉnosti, epike i lirike ima, doduše, i u instrumentalnoj muzici, ali se u njoj uz to javljaju i osobine instrumenata kao osnove za nove stilske kriterije (klavirski, orguljski, violinski stil). Elemente za odreĊivanje stila pruţaju i kompozicijski postupci: uz homofoni razlikuje se i polifoni s.; nasuprot konstruktivnosti fuge stoji s jedne strane slobodna »igra« tokate i preludija, a s druge programnost. Ukoliko se, govoreći o muziĉkom stilu, postavlja teţište na kompozitora, ustanovit ćemo da svaki znaĉajniji kompozitor razvija svoj osobni s., u okviru kojega moţemo dalje razlikovati »rani«, »srednji« i »kasni« s. (tako npr. kod L. v. Beethovena). Ĉak je moguće kod jednoga kompozitora izdvojiti s. jednog njegova djela koje se od ostalih u mnogoĉemu znatno razlikuje (npr. opera Tristan und Isolde R. Wagnera u odnosu na druge njegove operne radove). Jaka stvaralaĉka liĉnost nameće svoj s. i drugim kompozitorima, osobito svojim uĉenicima, pa ponekad dolazi do skupnih stilova, tzv. »škola« (npr. »Beĉka atonalna škola« A. Schonberga i njegovih Ċaka). Katkada se kompozitori srodnih stilistiĉkih obiljeţja i htijenja udruţuju u posebne grupacije {Petorica u Rusiji u XIX st.; Jeune France u XX st.). Problemi muziĉke stilistike proteţu se ĉak i na liĉnosti izvodilaca, pa se opravdano
govori o Paganinijevu, Lisztovu, Šaljapinovu, Cortotovu kingovu stilu. ,
Izraz s. pojavio se u muzici oko 1600. MeĊu prvima 1 nio ga je P. Pontio (Ragionamento di mušica, 1588) kao za ukupnost svih izraţajnih sredstava pojedinog muziĉko (motetski s., madrigalski s., misni s. i dr.). L. Zacconi ( di mušica, II, 1622) pojmom stila obuhvaća i osobne znaĉ; ziĉkog govora nekog kompozitora. Autori monodije prvi 1 ljavaju termin s. u današnjem znaĉenju. M. Praetorius (S musicum, III, 1619) naziva stilom zbir kompozicijsko-t postupaka unutar odreĊenog muziĉkog oblika. G. B. Dor pendio..., 1635) razlikuje stilo antico (stroga vokalna pc od stilo moderno (monodija). A. Kircher {Musurgia... dijeli muziku spekulativno na brojne stilove: stylus im] stylus expressus (prema djelovanju na raspoloţenje si zatim stylus ecclesiasticus, canonicus, motecticus, phar, madrigalescus, melismaticus, choraicus sive theatralis, symp i dr. J. Mattheson {Grundlagen einer Ehren-Pforte, 1740) se na praksu, pa razlikuje komorni, crkveni i kazališni st\ Scheibe {Critischer Musicus, 1745) meĊu prvima govori dilaĉkom stilu u muziĉkoj umjetnosti, a J.N.Forkel (Jjber die der Musik, 1777 i Allgemeine Geschichte der Musik, 1788 upotrebljava izraz s. u klasifikaciji razliĉitih kompozicija ( na njihovu umjetniĉku vrijednost (visok s., srednji s. i ni U XIX st. uobiĉajila se primjena pojma s. za ukupnost s\ ĉajki odreĊenih proteklih vremenskih razdoblja (E. H Vom Musikalisch-Schonen, 1854), pa G. Adler promatr muziĉku prošlost kao historiju muziĉkih stilova. Tada zi i diferencijacija pojmova s. — estetika — kompozicijska 1 Nazive za pojedina stilska razdoblja preuzela je 1 logija iz historije likovnih umjetnosti i knjiţevnosti ili nekim drugim kulturno-historijskim strujanjima. Tako s evropskoj muzici nakon razdoblja koje ide do potkraj prvog ljeća naše ere, a ispunjen je svjetovnim i crkvenim jednoj pojavila ova stilska razdoblja: doba prvih poĉetaka vi (XI—XII st.), ars antiqua (kraj XII — poĉetak XIV i nova (XIV st.), doba prevlasti nizozemske polifonije (> renesansa (XVI st.), barok (XVII — prva polovina XV] rokoko (XVIII st.), razdoblje klasike (XVIII—XIX st.), tizam (XIX st. — rani, kasni, neoromantizam) i realizai kraj XIX st.). Prijelaz u XX st. i razdoblje do sredine XX ljeţeni su nizom umjetniĉkih strujanja pa se, u simultai naizmjence, javljaju: verizam, impresionizam, ekspresii neobarok (neoklasicizam), dodekafoniĉko organiziranje atoi s ograncima punktualizma i serijelnosti. U pojedinim razd pojavljuju se i dodatne stilske oznake (muzika reformacije,, ni stil, osjećajni stil, u romantici još i pojam nacionalnih LIT.: H. H. Parry, Style in Musical Art, Oxford 1900 (II izd. 1911). — H. Riemann, Kleines Handbuch der Musikgeschichte, mit Perio' nach Stilprinzipien und Formen, Leipzig 1908 (VIII izd. 1951). — C Der Stil in der Musik, I, Leipzig 1911 (II izd. 1929). — M. Emmanuel, de la langue musicale (2 sv.), Pariš 1911 (novo izd. 1951). — W. R. U Abstraktion und Einfuhlung. Ein Beitrag zur Stilpsychologie, Muncr (novo izd. 1948; engl. London 1953). — W. Fischer, Zur Entwicklungsg des Wiener klassischen Stils, STMW, 1915. — H. von Waltershausen, lische Stillehre in Einzeldarstellungen (3 sv.), Miinchen 1920. — //.A; Zur Stilgeschichte der Musik, PJB, 1921. — K. Meyer, Zum Stilprc der Musik, ZFMW, 1922—23.—E.BuckeniP. Mies, Grundlagen, Meth< Aufgaben der musikalischen Stilkunde, Ein Versuch, ibid. — P. Mies, gang und Eigenschaften der Definition in der musikalischen Stilkunde, K izvještaj, Leipzig 1925. —• E. Katz, Die musikalischen Stilbegriffe Jahrhunderts (disertacija), Freiburg 1926. — K. G. Fellerer, Zur Frage sikalischen Zeitstils, AM, 1926. — A. Schering, Historische und Klangstile, PJB, 1927. — M. Friedland, Zeitstil und Personlichkeitsst Variationenwerken der musikalischen Romantik, Leipzig 1930. — E. Hornbostel, Gestaltpsychologisches zur Stilkritik, Spomenica G. Adle: i Leipzig 1930. — P. Mies, Zu Musikauffassung und Stil der Klassik, 1930—31. — E. Closson, Du style, AML, 1931. — H. Biicken, Zur F Stilverfalls, Spomenica Th. Kroyeru, Regensburg 1933. — O. Ursprung t endung, ibid. — H. G. Burghardt, Uber das melodische im Stilwan( scher Musik, Wroclaw 1934. — E. Pepping, Stihvende der Musik, Mainz E. Rebling, Die soziologischen Grundlagen der Stilwandlung der h Deutschland um die Mitte des 18. Jahrhunderts (disertacija), Berlin H. Rosenberg, On the Analysis of Style, AML, 1937. — A. Damerini, Cl; e romanticismo nella mušica, Firenze 1942. — G. Moore, From Ma Modern Music. A Guide to Mus'cal Styles, New York 1942 (novo iz — C. Sachs, The Commonwealth of Art Style, New York 1946. — R. vien. Some i8th Century Classifications of Musical Style, MQ, 1947 Schb'nberg, Style and Idea, New York 1950. — H. Husmann, Singstil unc mentalstil in der europaischen Musik, Kongresni izvještaj, Kassel 195 Weisbach, Stilbegriffe und Stilphanomene, Wien 1957. — H. Truscott, Music, RM, 1958. — G. Nestler, Der Stil in der neuen Musik, Freibl 1958. — W. Fleming i A. Veinus, Understanding Music: Stale, Struct History, New York 1958. — H. J. Moser, Die Stilverwandschaft zwisc Musik und den anderen Kiinsten, Berlin 1960. — 5. Lobaczezvska, Styl czne (2 sv.), Krakow 1960—62. — W. S. Neuiman, Unterstanding M Introduction to Music's Elements, Styles and Forms, II prer. izd., 1961. — E. A. Lippman, Stil, MGG, XII, 1965. —J. La Rue, Elements Analysis, New York 1965. — R. L. Crocker, A History of Mušica New York 1966. — J. La Rue, Guidelines for Style Analysis, New Yoi
J STILE FAMILIARE (tal.), homofono vokalni (n ĉetvoroglasni) slog, u kojemu sve dionice imaju isti teksl
STILE FAMILIARE — STOCKHAUSEN ritam. S. f. je sinonim za strogi akordiĉki slog, s tom razlikom što pojam akordiĉkog stila nije ograniĉen samo na vokalnu muziku. Termin je vjerojatno nastao u XVI st. Zaĉeci familijarnog stila nalaze se u ranom organumu (nota protiv note, silabiĉki postupak). Većina -> conductusa XIII st. kreće se u akordiĉkim sklopovima (2—4 glasa), po jedan na svaki slog. U troglasnom -> fauxbourdonu Burgundske škole glasovi se takoĊer kreću istodobno. Podulji ĉetvoroglasni odlomci takve fakture ĉesto se susreću kod J. Obrechta (1450—1505) te u motetima Josquina des Presa (oko 1440—1521?) i njegovih nasljednika. U daljem toku XVI st. s. f. se susreće prije svega u chansonu, frottoli, canzoni i villanelli. Poslije 1600 s. f. se zadrţao u harmoniziranim crkvenim himnama i koralima. (-> Izometrija) LIT.: H. Bush, The Development of Chordal Style (disertacija), Ithaca 1939B. Ać.
STILINOVIC, Branka, pjevaĉica, sopran (Zagreb, 24. X 1926 —). Studij pjevanja završila na muziĉkoj školi Pavao Markovac u Zagrebu (N. Pirnat). God. 1949—58 ĉlanica zbora Radio-Zagreba, a zatim, nakon što je 1958 debitirala na sceni Rijeĉke opere kao Santuzza (Mascagni, Cavalleria ruslicana) solistica je Zagrebaĉke opere. Sopranistica blistavih visina i sugestivne izraţajnosti glasa, ostvarila je niz kreacija lirskog i dramskog re pertoara. Medu njezinim ulo gama istiĉu se: Amelija, Eliza beta, Leonora i Aida (Verdi, Krabuljni ples, Don Carlos, Trubadur i Aida), Leonora (Beethoven, Fidelio), Senta (Wagner, Ukleti Holandez), Michaela (Bizet, Carmen), Tosca (Puccini), Madeleine (Giordano, Andrea Chenier), Liza i Tatjana (Ĉajkovski, Pikova dama i Evgenij Onjegin), Jaroslavna (Borodin, Knez Igor), Marica (Smetana, Prodana nevjesta), Irmengarda (Lisinski, Porin), Jelena i Eva B. STILINOVIC (Zajc, Nikola Šubić Zrinjski), Đula (Gotovac, Ero s onoga svijeta), Dalmaro (Gotovac) i dr. Osim na jugoslavenskim opernim pozornicama gostovala je u Italiji, Austriji, Njemaĉkoj, Švicarskoj, Madţarskoj, Poljskoj i drugim evropskim zemljama. Istiĉe se i kao oratorijska pje vaĉica. K. Ko. STILL, William Grant, ameriĉki kompozitor (Woodville, Mississippi, 11. V 1895 ■—). Kompoziciju je uĉio na Konzervatoriju u Oberlinu (Ohio), na New England Conservatory u Bostonu kod W. Chadwicka i u New Yorku kod E. Varesea. Dirigent simfonijskih orkestara te suradnik razliĉitih radio-stanica i filmskih poduzeća. U poĉetku S. slijedi principe E. Varesea; kasnije pojednostavnjuje stil. Tematiku svojih djela povezuje sa ţivotom ameriĉkih Crnaca. Autor preteţno programskih kompozicija proţetih socijalnim i patriotskim sadrţajem. S. je prvi Crnac koji je dirigirao velikim ameriĉkim simfonijskim orkestrom (Los Angeles Philharmonic Orchestra, 1936) te prvi crnaĉki autor simfonije (1931). DJELA. ORKESTRALNA. Pet simfonija: I, Afro-American Symphony 1931; II, Song of a New Race u g-molu, 1937; III, 1945; IV, 1947 i V, 1958. Simfonijske pjesme Ebon Chronicle, 1934, Beyond Tomorrozu, 1936 i Poem, 1944; Kaintuck' za klavir i orkestar, 1935; Ennanga za harfu i orkestar, 1956; Festive Overture, 1944; suita Africa, 1930; Darker America, 1924; Old California, 1941; In Memoriam: The Colored Soldiers who Died for Democracy, 1943; Pages from Negro History, 1943; Archaic Ritual, 1946; Danzaz de Panama, 1948; The American Scene, 1957 i dr. — KOMORNA: Four Indigenous Portraits za flautu i gudaĉki kvartet, 1957; suita za violinu i klavir, 1943; Incanlation and Dance za obou i klavir, 1945 i dr. — Kompozicije za klavir. — DRAMSKA. Opere: Blue Steel, 1935; Troubled Island, 1941; A Bayou Legend, 1941; A Southern Interlude, 1943; Costase, 1949; Mota, 1951; The Pillar, 1956; Minette Fontaine, 1958 i Highway, I, USA, 1963. Baleti: La Guiablesse, 1927; Sahdji, 1930; Leno% Avenue, 1937 i Miss Sally's Party, 1940. —• VOKALNA: kantata And They Linched Him on a Tree, 1940. Za zbor i orkestar: Song of a City, 1939; From a Lost Continent, 1948 i A Psalm for the Living, 1954. Plain Chant for America za bariton i orkestar, 1941; 12 crnaĉkih duhovnih pjesama, 1937; solo-pjesme (Caribbean Melodies, 1941). LIT.: V. Arvey, W. G. Still, New York 1939. — Ista, W. G. Still, International Musician, 1963. — N. Slonimsky, William Grant Still, MGG, XII, 1965. — R. B. Haas, (urednik), William Grant Still and the Fusion of Cul tures in American Music, Los Angeles 1972.
STIMMBUCH (njem.; engl. part book), svezak koji sadrţava iskljuĉivo jednu rukopisnu ili tiskanu dionicu višeglasne kompozicije ili zbirke kompozicija. IzmeĊu Stimmbucha iz doba renesanse i današnje instrumentalne ili vokalne -> dionice (njem. Stimme) nema naĉelne razlike, jer je u oba sluĉaja odluĉujući element definicije zapis jednoga glasa. U muzikološkoj termino-
459
logiji, meĊutim, S. je komplementarni pojam -> Chorbuchu za razdoblje od kraja XV st. do oko 1700, a dionica je komplementarni pojam partituri i upotrebljava se od oko 1700 do danas; granice nisu jasno povuĉene. Najraniji rukopisni primjer Stimmbucha je Glogauer Liederbuch (oko 1480). Općenito je praksa Stimmbucha najprije prodrla u svjetovnu i neliturgijsku duhovnu muziku; crkvena se muzika u mnogim mjestima notirala u Chorbuchu sve do ranog XVII st. LIT.: L. Finscher, Stimmbuch, MGG, XII, 1965.
B. Ać.
STIMMTAUSCH (njem. Stimme glas i Tausch razmjena, izmjena), u XIII st. u ranim oblicima višeglasja ponavljanje kraćih muziĉkih fraza izmjeniĉno u razliĉitim dionicama; dok npr. sopran preuzima melodiju alta, alt pjeva melodiju soprana itd. STIV NAUMOV, kulturno-umetniĉko društvo, osnovano 1945 u Bitoli. Jedno od najaktivnijih amaterskih društava u Makedoniji sa horskom, orkestarskom, dramskom i folklornom sekcijom. Hor i mandolinski orkestar idu u reprezentativna muziĉka tela. Pevaĉki hor znatno je doprineo razvoju vokalnog amaterizma u celoj Make doniji. Dirigenti su bili N. Savĉenko, S. Dragomanski, T. Hrisik i M. Nikolovski, pod ĉijim je rukovodstvom hor ostvario mnoge uspešne turneje u zemlji i inostranstvu. Kasnije su horovoĊe bili P. Sidovski i Lj. Trifunovski. T. Si. i D. Ov. STOBAEUS, Johann, njemaĉki kompozitor (Grudziadz, 6. VII 1580 — Konigsberg, 11. IX 1646). Uĉio kod J. Eccarda u Konigsbergu, gdje je od 1601 basist u kneţevskoj dvorskoj kapeli, 1602 kantor stolne crkve, 1626 dirigent dvorskog orkestra. Nasljedujući svog uĉitelja Eccarda, S. povezuje, u svojim vokalnim kompozicijama na koralne melodije, polifoni motetski stil s akordiĉkim stilom pjesme. DJELA: Cantiones Sacrae 5—10 vocibus item aliquot Magnificat 5—6 vocibus, 1624. — Objavio J. Eccardove zbirke u proširenom izd.: Geistliche Lieder auf getvonliche preussische Kirchenmelodeyen za 5 glasova (uz 57 Eccardovih pjesama dodao 45 vlastitih), 1634 i Preussische Fesl-Lieder za 5, 6 i 8 glasova 2 sv.; 37 J. Eccardovih pjesama i 34 Stobausovih), 1642—44. NOVA IZD.: Preussische Fest-Lieder, II, obj. G. W. Teschner (1858, 1860 i 1870) i J. Muller-Blattau (1939); pojedine pjesme obj. C. v. Winterfeld (1845), L. Schoeberlein i F. Ricgel (1865—72), F. Commer (1887), G. Schreck (1936) i J. Muller-Blattau (1952, 1954 i 1958). LIT.: R. Eitner, Stobaeus oder Stoboeus, MFM, 1871. — L. Kamienski, Jan Stobeusz z Grudziqdza, Poznan 1928. — H. Haase, Eine wichtige Quelle fiir J. Stobaeus Grudentinus, 6 Sammelbande aus Konigsberger Bestan den in Gottingen, Spomenica F. Blumeu, Kassel 1963. — D. Hdrtvng, Johann(es), Stobaeus, MGG XII, 1965.
STOCK, David Frederick, ameriĉki kompozitor (Pittsburgh, Pennsvlvania, 3. VI 1939 —). Kompoziciju i trublju studirao na Carnegie Institute of Technology u Pittsburghu (N. Lopat-nikov, A. Pasquarelli, F. Dorian), na Brandeis University (kompoziciju kod A. Bergera) i u Parizu (A. Vaurabourg, J. Fournet) te privatno kod Nadije Boulanger. God. 1961—63 ĉlan Simfonijskog orkestra u Pittsburghu, zatim predavao teoretske discipline na Brandeis University i na Nezv England Conservatory u Bostonu; od 1970 profesor je na Antioch Collegeu u Yellow Springsu. DJELA. ORKESTRALNA: Divertimento, 1957; Capriccio za komorni orkestar, 1963; Symphony in 1 Movement, 1963. — KOMORNA: gudaĉki kvartet, 1962; Serenade za flautu, klarinet, rog, violu i violonĉelo, 1964; kvintet za klarinet i gudaĉe, 1965—67; Flashback za komorni ansambl, ĉembalo i udaraljke, 1968; 3 Pieces za violinu i klavir, 1969; Triple Play za piccolo, kontrabas i udaraljke, 1970.
STOCK, Frederick August, ameriĉki violinist, dirigent i kompozitor njemaĉkoga podrijetla (Jiilich, Rheinland, u. XI 1872 — Chicago, 20. X 1942). Završivši studij na Konzervatoriju u Kolnu bio je tamo 1890—95 violinist orkestra Gurzenich. Od 1895 u SAD, ĉlan i od 1903 dirigent Simfonijskoga orkestra u Chicagu. Vrlo ugledan dirigent, bio je dobitnik brojnih nagrada i priznanja. Komponirao je u duhu kasne romantike. DJELA. ORKESTRALNA: 2 simfonij e, 1910 i 1915; simfonijska pjes ma Life (posvećena Th. Thomasu), 1905; koncert za violinu, 1929; koncert za violonĉelo, 1929; suita The Seasons, 1912; 3 uvertire; varijacije; A Musical-Self Portrait, 1932. — Komorne gudaĉki kvartet, 1901) i klavirske kompozicije. — Psalmodic Rhapsody za tenor, (zbor i orkestar; solo-pjesme. — Obradbe za orkestar. LIT.: L. Stein, Frederick Stock, MGG, XII, 1965.
STOCKHAUSEN, Julius, njemaĉki pjevaĉ (bariton) i pedagog (Pariz, 2?. VII 1826 — Frankfurt na Majni, 22. IX 1906). Sin harfista Franza Stockhausena. Studirao pjevanje u Parizu kod L.-A. Poncharda, zatim kod M. Garcije, za kojim 1849 odlazi u London. God. 1848 zapoĉeo karijeru koncertnog pjevaĉa i stekao doskora meĊunarodnu reputaciju svojim koncertima u Parizu, Londonu, po Njemaĉkoj i dr.; ĉesto je koncertirao s Clarom Schumann, J. Joachimom i J. Brahmsom s kojim je prijateljevao (smatra se da je utjecao na stil njegovih solo-pjesama). Uz to je bio 1862—67 dirigent koncerata Filharmonije i Singakademie u Hamburgu, 1869—70 uĉitelj pjevanja i komorni pjevaĉ na dvoru u Stuttgartu, 1874—78 dirigent Sternova pjevaĉkog društva u Berlinu, 1878—79 i kratko vrijeme 1882 nastavnik pjevanja na
■
460
STOCKHAUSEN — STOHASTIĈKA MUZIKA
Hochovu konzervatoriju u Frankfurtu na Majni; 1879 u Frankfurtu osnovao vlastitu pjevaĉku školu koju je vodio do smrti. S. je bio poznat kao uzoran oratorijski pjevaĉ i interpret Lieda (osobito Schubertovih, Schumanovih i Brahmsovih). Bogatstvo glasa, savršeno fraziranje, jasnoća dikcije i plemenitost stila, sve se to kod njega stapalo u jedinstven sklad. Kao pedagog nastavljao je tradiciju svog uĉitelja Garcije i specijalizirao se za pouĉavanje baritona. Njegovi su uĉenici K. Scheidemantel, K. Perron, Hermine Spies, Antonia Kufferath i dr. Sa M. Friedlaenderom sasastavio je poznati udţbenik Gesangunterrichts-Methode (2 sv., 1886—87). LIT.: J. Wirth-Siockhausen, Julius Stockhausen, der Sanger des deutschen Liedes, Frankfurt am Main 1927. — A. H. Fox Strangways, Julius Stockhausen, The Monthly Musical Record, 1949. — H, Kiihner, Julius Stockhausen, MGG, XII, 1965.
STOCKHAUSEN, Karlheinz, njemaĉki kompozitor (Modrath kraj Kolna, 22. VIII 1928—). Studirao 1947—51 na Visokoj muziĉkoj školi u Kolnu kod H. O. Schmidt-Neuhausa (klavir), H. Schrodera i F. Martina (teorija i kompozicija), a 1952—-53 u Parizu kod O. Messiaena i D. Milhauda; ondje radi i u studiju za konkretnu muziku pod vodstvom P. Schaeffera. God. 1954 —56 bavi se studijem akustike i kibernetike kod H. Meyer-Ep- plera na Univerzitetu u Bonnu. Na Zapadnonjemaĉkom radiju u Kolnu od 1953 je stalni suradnik, a od 1963 direktor studija za elektronsku muziku. Od 1955 izdaje sa H. Eimertom ĉasopis Die Reihe, posvećen suvremenoj muzici. Uz to od 1957 vodi teĉajeve za kompoziciju i analizu u okviru MeĊunarodnih ljetnih teĉajeva za novu muziku u Darmstadtu, od 1963 i teĉajeve za kompoziciju na Rheinische Musikschule u K. STOC KHAUSEN Kolnu. God. 1958 poduzeo prvu Koncertnu turneju s predavanjima po SAD i Kanadi (32 univerziteta); odonda je posjetio i mnoge druge zemlje, medu ostalima, i dva puta Jugoslaviju (Muziĉki biennale u Zagrebu, 1961 i 1969). Od 1971 profesor kompozicije na Visokoj muziĉkoj školi u Kolnu. S. se ubraja medu najznatnije predstavnike njemaĉke muziĉke avangarde. Primjenjujući i razvijajući suvremena kompozicijsko-tehniĉka i zvuĉna sredstva, od serijelne tehnike do aleatorike, od primjene novih instrumentalnih sklopova do elektronike, on ostvaruje zanimljive, ĉesto vrlo efektne i nove zvuĉne, ritmiĉke i strukturalne kombinacije. DJELA: tri pjesme za alt i komorni orkestar, 1950; Studie za orkestar, 1950; sonatina za violinu i klavir, 1950; tri zbora na Verlaineove tekstove, 1950; koral za zbor a cappella, 1950; Kreuzspiel za obou, bas-klarinet, klavir i udaraljke, 1951 (nova verzija 1959); Formel za orkestar, 1952; Schlagquartett za klavir i 3 para timpana, 1952; Konkrete Etiide, 1952; Punkte za orkestar, 1952 (I revizija, 1962; II, 1964); Klavierstiicke I—IV, 1952—53; Kontra-Punkte za IO instrumenata, 1953; Studie I za elektronske zvukove, 1953 i Studie II, 1954; Klavierstiicke V—VIII, 1954—55; Klavierstiicke IX—X, 1954—61; Zeitmasse za 5 drvenih duhaĉkih instrumenata, 1955—56; Gruppen za 3 orkestra, 1955 —57; Klavierstiick XI, 1956; Gesang der Jiinglinge za vokalne i elektronske zvukove preko 5 grupa zvuĉnika, 1956; Zyklus za 1 sviraĉa udaraljka, 1959; Re-frain za klavir, celestu i udaral[ke, 1959; Carre za 4 orkestra i 4 zbora (sa C. Cardewom), 1960; Kontakte, I verzija za elektronske zvukove, II verzija za klavir, udaraljke i elektronske "zvukove, 1960; Originale (musikalisches Theater), 1961; Momente I za sopran, 4 zbora i 13 instrumentalista, 1962; Pluslminus,
2 X 7 Seiten fiir Ausarbeitungen, 1963; Momente II za sopran, 4 zbora strumentalista, 1964; Mikrophonie I za tam-tam, 2 mikrofona, 2 filtra i tore, 1964; Mixtur za 5 orkestralnih skupina, 4 prstenasta modulatora i ratora sinusnih valova, a) za veliki orkestar, b) za malu orkestralnu ] 1964; Mikrophonie II za zbor, Hammond orgulje, 4 prstenasta modi magnetofonsku vrpcu, 1965; Stop za orkestar u 6 skupina, 1965; Te magnetofonska vrpca, 1966; Solo za 1 melodijski instrument s povratnorr lacijom (1 sviraĉ i 4 asistenta), 1967; Adieu za duhaĉki kvintet, 1967; 1 elektronska i konkretna muzika, a) 4-kanalna magnetofonska vrpca, b) instrumenta, 1967—68; Drite Region der Hymnen s orkestrom, 1969; Pi za tam-tam, violu, elektronium, klavir, 2 mikrofona, 2 filtra i regulatort raca), 1968; Stinimung za 6 vokalista, 1968; Kurzzvellen za klavir, elekt tam-tam s mikrofonom, violu s kontaktnim mikrofonom, 2 filtra sa 4 tora i zvuĉnika te 4 kratkovalna radio-prijemnika (6 sviraĉa), 1969; . sieben Tagen, 15 kompozicija za ansambl, 1969 (sadrţava: Setz die S Sonne; Es; Intensitat; Verbindung', kazališno djelo [Theaterstiick] Oben ut za 3 glumca, klavir, violu, elektronium i udaraljke); Spiral za blokflautu valove, 1969; Spiral za elektriĉnu blokflautu i kratke valove, 1969; Fr vier Orchestergruppen, Wandkla'nge zur Meditation, 1969; Beethoven-Sl sen op. 1970, 1970; Expo fiir 3, 1970; Pole fiir 2, 1970; Manira za 2 1 elektronske dodatne sprave, 1970; Sternklang- eine Parktnusik fiir fiinf C 1971; Trans za orkestar, 1971; Intervali za klavir ĉetvororuĉno, 197; za komorni sastav, 1973; Herbsiniusik, pokušaj »instrumentalnog kazališta Musik im Bauch, za udaraljke i »muziĉke satove«, 1975- — SPISI: T elektronischen und inslrumentalen Musik, I, 1961, II, 1963 i III, 1971; s ĉlanci u Die Reihe, od 1955 (nanovo tiskani u Darmstadter Beitrage zur Musik, od 1959). LIT.: K. Worner, Stockhausen, Weg und Wollen 1950—62, sv. \ riji Kontrapunkte (urednik H. Lindlar). Rodenkirchen am Rhein 1962 Lindlar, Karlheinz Stockhausen, MGG, XII, 1965. — P. Marietan, velle musique, pedagogie nouvelle, SMZ, 1966. — M. Bortolotto, Fase s Torino 1969. — W. Kriiger, K. Stockhausen, Allmacht und Ohnmach! neuesten Musik, Regensburg 1971. — E. Karkoschka, Karlheinz Stock Melos, 1972. — W. Burom, Stockhausens Studie II, Frankfurt 1973. Stuppner, Serialita e misticismo in »Stimmung« di K. Stockhausen, 1974. B,
STt)CKL, Anton, kompozitor, dirigent i orguljaš ( ljana, 16. I 1850 —■ Zagreb, 27. XII 1902). Završio uĉii školu u Ljubljani; muziku uĉio kod A. Nedveda i A. Foe Nastavnik muzike u Ptuju; od 1882 u Zagrebu violinist lisnog orkestra i nastavnik na muziĉkoj školi HGZ, u k je od 1899 do smrti vodio i Društveni orkestar. Uz to je di orkestrom sjemenišnog društva Vijenac (1884—86) i vatrog limenom muzikom (1891) te bio orguljaš u crkvi sv. Ka Osobito se isticao kao pedagog; njegovi su uĉenici bili V. I B. Bersa, I. Muhvić, J. Slogar, F. Luĉić, A. Mitrovići S. Grai DJELA: klavirski kvintet, 1891. — Koncertna Mazurka i dr. zu — VOKALNA: kantata V spomin Antonu Janeţiĉu; zborovi (Noćna Da te ljubim, ti je znano); solo-pjesme. — Crkvene kompozicije. LIT.: A. Goglia, HGZ 1827—1927, Sv. C, 1927 (separat). K.
STOESSEL, Albert, ameriĉki dirigent i kompozito Louis, u. X 1894 —• New York, 12. V 1943). Muziku i rodnom gradu i na Visokoj muziĉkoj školi u Berlinu (W. H. Kretzschmar). Kao ĉlan kvarteta W. Hessa koncertir cijeloj Evropi. Vrativši se u Ameriku naslijedio je 1921 W. roscha kao dirigent Oratorijskog društva u New Yorku. vodio ljetne koncerte instituta Chautanqua, a 1925—42 i fešti priredbe u Worcesteru. Uz to je 1923—30 predavao na U zitetu, a zatim na Jiulliard Graduate School. Bio je vrstan diri odliĉan pedagog. DJELA. O RK ESTRALNA: s i mfo nij ska pjes ma Cyrano de Bt 1922; Concerto grosso za gudaĉki orkestar i klavir, 1936. Suite: Hispania bitno za klavir), 1921; Antique za 2 violine i 13 instrumenata, 1922 i Earl_ ricana, 1935. — KOMORNA: gudaĉki kvartet, 1914; gudaĉki kvintet, sonata za violinu i klavir, 1921. — Opera Garrick, 1936. — VOKALNA of the Volga Boalmen za zbor i orkestar, 1927; Hymn to Diana za ţenski orkestar, 1933; zborovi; solo-pjesme. — Technic of the Baton, 1920 (no 1928). LIT.: M. Bernstein, Albert Stoessel, MGG, XII, 1965.
STOEVING, Paul, ameriĉki violinist, pedagog i mi pisac njemaĉkog podrijetla (Leipzig, 7. V 1861 —• New 24. XII 1948). Studirao na Konzervatoriju u Leipzigu (H. 5 dieck) i u Parizu (H. Leonard). Nakon koncertnih turne Njemaĉkoj, Rusiji, Skandinaviji i SAD (1884), nastanio se u Londonu gdje je predavao na Guildhall School i od 191T Trinity School. God. 1914 preselio se u SAD. Tu je u New do 1918 djelovao kao nastavnik violine na New Haven .\ of Music. DJELA. SPISI: The Ari of Violin Boming, 1902; The Story of the 3904; Elements of Violin Playing, 1914; A Key to Ševĉik's Works, 191. Mastery of the Bow and Bovnng Subtleties, 1920; The Violin, Cello and String tet, 1927; The Violin: Its Famous Makers and Players, 1928. — KOM ĈIJE: koncert i romanca za violinu orkestar; komorna djela (gudaĉki k \ igrokaz Gaston and Jolivette; 2 ciklusa solo-pjesama. STOHASTIĈKA MUZIKA (od grĉ.
K. STOCKHAUSEN, Studie II, elektronska partitura
gaĊanje), muzika u kojoj kompozitor primjenom raĉuna vje nosti regulira ulogu sluĉaja; prema tome s. m. pripada pod -> aleatorike. Kod aleatoriĉkih kompozicijskih postupaka pozitor upravlja sluĉajem s pomoću niza uputa, namijer izvodiocu; te su upute dijelom opisane, dijelom ~grafiĉk varijante koje se njima predviĊaju nisu teoretski ništa drugo pojedini konkretni sluĉajevi, intuitivno ili svjesno izabrar ĉak nasumce uzeti) iz ukupne, konaĉne, mase svih mogući!
STOHASTIĈKA MUZIKA — STOJANOVIĆ ĉajeva (~r Notacija. Notacija suvremene muzike; Grafiĉka notacija). A kod stohastiĉke muzike radi se samo o egzaktnoj matematiĉkoj metodi reguliranja sluĉaja odreĊenim stohastiĉkim procesima koji predstavljaju pomagalo u kompoziciji, sliĉno kao što je to i kompjutor, primjenjen u kompozicijske ..svrhe (-> Kompjutor u muzici, -s- Teorija informacije u muzici); a i proraĉuni, vezani uz stohastiĉke kompozicijske procese, povjeravaju se ĉesto kompjutoru. Najznaĉajniji predstavnik stohastiĉke muzike jest suvremeni kompozitor I. Xenakis, koji je svoju tehniĉku naobrazbu (kao inţenjer arhitekture bio je i asistent Le Corbusiera) iskoristio u kompozicijskoj tehnici. LIT.: U. Dibelius, Moderne Musik 1945—1965, Munchen 1966. — W. Gieseler, Komposition im 20. Jahrhundert, Celle 1975. N. Dć.
STOHR, Antun, kompozitor (Gospić, 9. IX 1847 —• Varaţdin, 13. VII 1923). Uĉenik I. Padovca u Varaţdinu, studij violine i klavira nastavio u Pragu (1861—64) i Grazu (1864—67). Od 1867 uĉitelj muzike u Varaţdinu, gdje je od 1881 vodio vlastitu koncesioniranu muziĉku školu, nastupajući do 1900 u razliĉitim prigodama kao violinist, pijanist, pa i violonĉelist. Stohrova melodijska invencija nije osobito izvorna. Svoja je djela gradio preteţno na hrvatskom i slovenskom folkloru, pri ĉemu je ĉesto obraĊivao i sladunjave, sentimentalne varoške popijevke u zastarjelom salonskom stilu. Vaţnu je ulogu S. odigrao kao muziĉki pedagog, pripremivši više uĉenika za dalji studij glazbe; kod njega je neko vrijeme uĉio i Josip Slavenski. DJELA. ORKESTRALNA: Hrvatska ouvertura; 3 idile; Uspomena na Trakošćan; Zvona Marije Bistriĉke i Djevojka i rusa. — KLA VIRSKA: fantazije; rapsodije; mazurke; polke; ĉetvorke; valceri i dr. — Opereta Ţenidba na prošćenju ili Matek i Janica, 1921. — Solo-pjesme. — Album jugoslavenskih narodnih pjesama za klavir; Album hrvatskih pjesama za glas i klavir. LIT.: A. Canjuga, Antun Stohr, hrvatski glazbenik i skladatelj, Sv. C, I92 3* 5- — K. Filiĉ, Glazbeni ţivot Varaţdina, Varaţdin 1972. K. Ko.
STOHR, Richard, austrijski kompozitor i pedagog (Beĉ, 11. VI 1874 — Montpelier, 11. XII 1967). U Beĉu završio medicinu, a zatim na Konzervatoriju studirao kompoziciju, klavir i orgulje i tamo 1901—38 predavao. God. 1939 emigrirao u SAD, gdje je 1939—41 bio profesor na Curtis Institute of Music u Philadelphiji i 1941—50 na St. MichaeVs College u Winooskiju. Izvrstan pedagog, odgojio je generacije muziĉara. Njegovi su uĉenici A. Rodzinskv, L. Bernstein i A. Brailowski. Stohrova teoretska djela nisu do danas izgubila didaktiĉku vrijednost. DJELA. ORKESTRALNA: sedam simfonija; simfonijska pjesma Vom Leben; koncert za trublju; koncertantna fantazija za violinu i orkestar; simfo nijska fantazija za orkestar i orgulje i dr. — KOMORNA: 4 gudaĉka kvarteta; 2 klavirska trija; 2 klavirska kvarteta; 6 klavirskih kvinteta; oktet; komorna simfonija za 4 gudaĉka i 4 duhaĉka instrumenta i harfu; 15 sonata za violinu i klavir; sonata za violonĉelo i klavir; sonata za flautu i klavir. — KLAVIRSKA: 5 sonata; varijacije; suite; etide i dr. Kompozicije za klavir 4-ruĉno i za 2 k 1 "--- 1
SPISI: Praktischer Leitfaden der Harmonielehre, 1906 (XIV izd. 1928J; Alusikalische Formenlehre, 1911 (novo izd. sa H. Galom i A. Orelom, pod naslovom Formenlehre der Musik, 1933; novo izd. 1954); Praktischer Leitfaden des Kontrapunkts, 1911; Praktische Modulationslehre, 1915 (dodatak 1917); Uber die Grundlagen musikalischer Wirkungen, 1924; Fragen und Aufgaben aus der Harmonielehre, 1931. LIT.: H. Sittner, Richard Stohr, Mensch, Musiker, Lehrer, Wien 1964. — H. Hellmann-Stojan, Richard Stohr, MGG, XII, 1965.
STOIN, Vasil, bugarski etnomuzikolog (Samokovj 5. XII 1880 ■— Sofija, 1. XII 1939). Isprva uĉitelj; 1907—10 studirao violinu i teoriju na Konzervatoriju u Bruxellesu. God. 1911—■ 22 uĉitelj muzike u Trnovu, Plovdivu i Samokovu. Od 1922 u Sofiji; od 1925 lektor i od 1927 profesor za narodnu muziku na Drţavnoj muziĉkoj akademiji; od 1926 vodio je i novoosnovani odjel za narodnu muziku u Narodnom etnografskom muzeju. Bavio se biljeţenjem narodnih napjeva, njihovim sistematiziranjem i analiziranjem. Skupio je preko 10 000 napjeva, od kojih je mnoge izdao u veoma vrijednim zbornicima. DJELA. SPISI. Studije: KZM 6bmapeKume napadnu uaneeu, 1924 i 1925; Eh.izapcKama napodna My3UKa, Mempuna u puniMUKa, 1927; EtmapCKu napoduu UHcmpyMeHmu — ceupua deonuna, 1936. Sabrane studije tiskane u zborniku EhmapcKa uapodua My3uua, 1956. Oko 20 Ĉlanaka, medu kojima: flo 3anuceanemo ua nauiume necnu, My3HKaueH nperjieA, 1929; EzAeapcKu necuu om JIydem Ky6a, EtJirapCKH nperJie;*, 1930. — Zbornici (vlastiti zapisi i zapisi suradnika): Hapoduu necuu om T UMOK do Buma, 1929 (4076 pjesama); Hapoĉna necuonouaa, 1930 (245 pjesama); HaPodnu necnu om Ĉpedna Ceeepna EhABapun, 1931 (2718 pjesama); PodoncKU necHu, 1934 (1252 pjesme); Etjizapcuu napodnu necnu om H3moHua u 'Sanadua Tpanun, 1939 (1684 pjesme); Hapodnu necnu om 3anadnume noKpaununu, 1959 (posth.; 656 pjesama).
STOJADINOVIĆ-LEVOVA, Mila, pevaĉica, mezzosopran (Sanski Most, 14. VII 1899—). Solo-pevanje je diplomirala I9i9na Muziĉkoj akademiji u Beĉu. Opersku karijeru, zapoĉetu 1920 u Ljubljani, nastavila u Novom Sadu (1920—26) i Beogradu (1926—27), pevajući glavne mezzosopranske partije u klasiĉnom operskom repertoaru, kao i u opereti. Posle toga se posvetila iskljuĉivo negovanju koncertne literature, izvodeći stilske programe stranih i domaćih kompozitora. Kao pedagog delovala je u sopstvenoj školi peva-
461
nja u Beĉu (1928—38) i kao profesor srednje škole pri Muziĉkoj akademiji u Beogradu (1951—'57). Koncertirala je u Austriji, Ĉehoslovaĉkoj, Nemaĉkoj, Poljskoj, Italiji, Bugarskoj i Rumuniji. S. D. K.
STOJANOV, 1. Andrej, bugarski pijanist i kompozitor (Šumen, danas Kolarovgrad, 22. III 1890—29. IX 1969). Studirao u Beĉu. Koncertni pijanist, 1914—58 predavao klavir na Drţavnoj muziĉkoj školi (danas Drţavni konzervatorij) u Sofiji (1950—58 proĉelnik klavirskog odjela). DJELA: klavirski trio. — KLAVIRSKA: 2 sonate; 6 sonatina; 8 preludija; kompozicije za djecu i mladeţ (zbirka lio cjihuneeu nsmeKu) i dr. — Zborovi; 40 solo-pjesama i dr. — Knjige i ĉlanci. — INSTRUKTIVNA: TexHunecKu ynpa3tcueHUH 3a nuauo, 1953; IIlKo.ia 3a nuauo, 1962.
2. Veseliti, kompozitor i pijanist (Šumen 20. IV 1902 —• Sofija, 29. VI 1969). Brat Andreja; studirao u Sofiji i na Muziĉkoj akademiji u Beĉu (F. Schmidt). Od 1937 profesor kompozicije na Muziĉkoj akademiji u Sofiji (1943—44 i 1956—62 rektor). Uz to 1953—54 direktor Narodne opere u Sofiji. Kompozitor nacionalnog smjera s mnogo se uspjeha koristio sadrţajima humoristiĉkih bugarskih narodnih pripovijedaka (Baii Famo; Xu>mp TJemap). DJELA. ORKESTRALNA: simfonija, 1962; simfonijska pjesma A'&p-eaea neceH, 1947. Koncerti: 2 za klavir, 1942 i 1953; za violinu, 1948 i za violonĉelo, 1960. Concertino za violinu, 1950; npa3HUHHaysepmH>pa, 1959; suitama« Fanfo, 1941; capriccio,l934; rapsodija, 1956. — Tri gudaĉka kvarteta, 1933, 1934 i 1935; sonata za violinu i klavir, 1934. — Kompozicije za klavir (sonata, 1930). —■ DRAMSKA. Opere: ŠKencKo uapcmeo, 1935; CanaMOO, 1940 i Xumip Ilembp, 1958. Filmska muzika. — VOKALNA : kan-tata Jla 6ide deu, 1952; zborovi; masovne pjesme; solo-pjesme; djeĉje pjesme. LIT.: L. Stantscheiva-BraschoTnanozca, Wesselin Stojanov, MGG, XII, 1965.
C-T ALM™ ; v
•
s
TOJANOV
STOJANOV, Stojan, bugarski pjevaĉ, tenor (Ajtos, 28. XII 1929 —). Studij pjevanja završio 1960 na Konzervatoriju u So fiji (H. Brmbarov) i tamo nastavio studirati opernu reţiju (D. Kodţiev); na muziĉkoj pozornici debitirao 1957 u sofijskom Mu zikalnom teatru CJ. Strauss, Jedna noć u Veneciji) i odmah bio angaţiran. God. 1960—63 solist Sofijske opere, a od 1964 u Ju goslaviji, najprije prvak Skopske opere (1964—69) i od 1969 u Zagrebu, gdje je ostvario niz prvih tenorskih uloga u standard nom opernom repertoaru. Još za studija u Sofiji S. se istakao kao muzikalan pjevaĉ velikih glasovnih mogućnosti, osvajajući vi soka priznanja na natjecanjima u Moskvi (1957), Beĉu (1959) i Budimpešti (1959), da bi kasnije produbio svoje pjevaĉke odlike. Od pedesetak njegovih kreacija izdvajaju se svojom dovršenošću Manrico i Riccardo (Verdi, Trubadur i Krabuljni ples), Florestan (Beethoven, Fidelio), Erik (Wagner, Ukleti Holandez), Cavaradossi i Kalaf (Puccini, Tosca i Turandoi), Don Jose (Bizet, Carmeri), Canio (Leoncavallo, / Pagliacci), Turiddu (Mascagni, Cavalleria rusticana) i dr. Osim u Bugarskoj i Jugoslaviji gostovao je u gotovo svim evropskim zemljama. Nastupao i kao oratorijski pjevaĉ. K. Ko. ' STOJANOVIĆ, Josip, kompozitor (Sisak, 7. II 1909 — Mestre, Italija, 1. X 1972). Kompoziciju uĉio privatno kod A. Dobronića. God. 1945—60 suradnik i muziĉki urednik Radio-Zagreba, od 1960, pa gotovo do smrti, direktor Koncertne direkcije Hrvatske. Bio je uz to dugogodišnji administrativni direktor Zagrebaĉkog muziĉkog biennala i jedan od utemeljitelja Jugoslavenske muziĉke tribine u Opatiji te je odigrao vaţnu ulogu u organiziranju muziĉkoga ţivota u Hrvatskoj. DJELA. ORKESTRALNA: Rondo ritmico, 1952; uvertira, 1957; Dva stiha seljaĉkog baroka, simfonijski diptihon, 1972. — Laka orkestralna: Proljeće u Zagrebu; Vedri jadranski dani i dr. — KOMORNA. Ĉetri gudaĉka kvarteta: I, Zimski, 1967; II, Proljetni, 1968; III, Ljetni, 1969 i IV, Jesenski, 1970. Magnificent Mile za obou i klavir, 1969; Posjet kazalištu lutaka za obou i gudaĉki kvartet, 1971; Con malincolia con gusto za violonĉelo i klavir, 1972. — Klavirski preludiji. — Opera Romansa, 1972. — VOKALNA: zborovi; solo-pjesme (Pjesme na stihove Nikole Pavića). — Obradbe narodnih napjeva (oko 300). K. Ko.
STOJANOVIĆ, Milka, pevaĉica, sopran (Beograd, 13. I 1937 —). Pevanje uĉila privatno kod Z. Zikove u Beogradu, u studiju milanske Scale (1964) i kod Z. Kune u New Yorku; 1959 osvojila treću nagradu na Jugoslovenskom takmiĉenju mladih muziĉkih umetnika u Zagrebu i 1960 diplomu na takmiĉenju u Toulousei. Umetniĉku karijeru zapoĉela u Beogradskoj operi, a potom gostovala u Nemaĉkoj, Austriji, Rumuniji, Engles-
462
STOJANOVIĆ — STOKOWSKI
koj, MaĊarskoj, SSSR, SAD,
Španiji, Finskoj, Ĉehoslovaĉkoj i drugim zemljama. Pevala na najvećim svetskim pozornicama, na njujorškom Metropolitanu, Velikom teatru u Moskvi, beĉ koj Drţavnoj operi i dr., a na stupala je i na jugoslovenskim i inostranim festivalima. Njen sopran raskošne zvuĉnosti i suptilnih dinamiĉkih nijansi, iz jednaĉenih registara u osnov nom, baršunastom tonu, rafini rana interpretacija i tanana mu zikalnost uz izuzetne glasovne, vokalno-tehniĉke i muziĉko-stilske kvalitete doprineli su viso kom umetniĉkom dometu scen skih kreacija velikog emocio nalnog intenziteta. Najveće je uspehe ostvarila u ulogama dramskog faha kao Aida, DesM. STOJANOVIĆ demona, Amelia i Leonora (Verdi Aida, Otelio, Bal pod mas kama, Moć sudbine), ali i u operama P. Mascagnija, A. P. Borodina, P. I. Ĉajkovskog i dr. Istiĉe se i kao oratorijska pe vaĉica. S. je prvakinja Beogradske opere. R. pej. STOJANOVIĆ, Petar, kompozitor, violinista i pedagog (Budimpešta, 25. VIII 1877 —■ Beograd, 11. IX 1957). Violinu uĉio kod J. Hubava u Budimpešti; kasnije na Konzervatorijumu u Beĉu završio tri odseka: violinu (J. Griin), opštu i dramsku kompoziciju (R. Fuchs, R. Heuberger). Po završetku studija violinist i pedagog u Beĉu i Budimpešti, a u Beĉkcj i Budimpeštanskoj operi izvode mu se prva muziĉko-scenska dela. Do 1925, kada prelazi u Beograd, S. je u MaĊarskoj, Austriji i drugim zemljama, stekao visok ugled koncertnog umetnika i kompozitora brojnih dela većeg obima, koja ĉesto izvode i poznati svetski izvoĊaĉi, kao npr. J. Kubelik. Po dolasku u Beograd nastavnik (1925—37) i direktor (do 1929) Muziĉke škole Stanković, ĉiju organizaciju modernizuje po ugledu na Beĉki i Budimpeštanski konzervatorijum. Uz to koncertirao kao solista i kao ĉlan kamernih ansambla. Po osnivanju Muziĉke akademije u Beogradu (1937), ĉiji je jedan od osnivaĉa, S. postaje redovni profesor violine, na kojem poloţaju ostaje do 1945; iz njegove je klase izašao znatan broj profesionalnih kon-certnih i orkestarskih muziĉara. Posle 1945 on deluje uglavnom kao kompozitor. S. spada meĊu najplodnije jugoslovenske kompozitore meĊunarodne reputacije. Ogledao se u gotovo svim oblastima muziĉkog stvaralaštva, ispoljavaju-ći naroĉitu naklonost prema koncertantnim i muziĉko-scenskim formama. Po stilu njegova je muzika odjek evropske kasne romantike i novoromantike;veo-ma se retko oslanja na naš folklor. S. je inventivan melodiĉar i, naroĉito u P. STOJANOVIĆ poslednjim delima, rafinovani harmoniĉan Njegova dela odlikuje jasnoća i preglednost forme, zvuĉnost orkestracije i zrelost tehniĉke obrade tematskog materijala. Kao violinski pedagog napisao je više instruktivnih dela, medu kojima je Osnovna škola za violinu našla široku primenu u pedagoškoj praksi. D. Pl. DELA (izbor). ORKESTARSKA: simfonijske poeme Smrt junaka op. 33, 1918 (Beograd, 5. XII 1926) i Sava op. 41 (Beograd, 16. IV 1935). Koncerti: za klavir op. 15; 7 za violinu: I, op. 1, 1903; II, op. 30, 1912 (Prag, 5. II 1916); III, op. 50; ly, op. 51; V, op. 78, 1944 (Beograd, 9. X 1949); VI, op. 89 i VII, op. 92; 2 za violu: I, op. 76, 1942 (Beograd, 1947) i II, op. 93; za 2 violine op. 77; dupli koncert za klavir i violinu op. 110, 1950 (Niš, 16. III 1953); za flautu op. 71 (Mendosa, Argentina 1951); za alt-saksofon op. 74 i za hornu op. 111. Symphonie concertante za violinu, violu i orkestar, 1955; Muzika za Šekspirov »Koriolan« op. 46; Rondo brillant op. 53; Ĉetiri igre iz starih vremena op. 60; sonata za violu i orkestar op. 97, 1947; Simfonijska kolo op. 100; Serenada za gudaĉki orkestar i flautu solo op. 112, 1950; instrumentalne solistiĉke kompo zicije. — KAAiERNA: gudaĉki kvartet; klavirski trio; klavirski kvartet; kla virski kvintet; duvaĉki kvintet; 6 sonata za violinu i klavir; 2 sonate za violinu solo; sonata za violu i klavir; svite za violinu i klavir. — Dve sonate za klavir. —■ DRAMSKA: komiĉna opera Tigar, 1905 (Budimpešta, 14. XI 1905); muziĉka drama Blaţenkina zakletva, 1934. Baleti Mirjana, 1942 i Devet ĉiraka,
1944. Operete Devojka na mansardi (Beĉ, 1917) i Vojvoda od Reichstadt 1921). Scenska muzika za Đido J. Veselinovića; filmska muzika. —■ Cik sama na tekst D. Domjanića op. 66. — INSTRUKTIVNA: Osnova sa violinu; Škola za sedam pozicija violine; Škola tehnike skala. LIT.: D. G., Petar Stojanović (1877—1957), Zvuk, 1957, 13—14. Plavša, Petar Stojanović, Savremeni akordi, 1958, 1. — V. Periĉić, A stvaraoci u Srbiji, Beograd 1969. S. Đ.
STOJANOVIĆ, Stevan -> Mokranjac, Stevan STOJKOV, Stojan, kompozitor (Podareš, Radoviško, 1941—). Studije muzike zapoĉete u Skopju završio 1969 na h koj akademiji u Beogradu (E. Josif). Profesor je Srednje mi škole u Skopju. , DELA. ORKESTARSKA: Simfonijska uvertira, 1968; Andante merni orkestar, 1971; Koncertantna muzika za gudaĉki orkestar i ud: 1975. — KAMERNA: trio za klarinet, fagot i klavir, 1964; Rondo dre za klarinet i klavir, 1964; gudaĉki kvartet, 1966; sonata za o bou i klavir — KLAVIRSKA: varijacije, 1964; sonata, 1965. — VOKALNA: . svita za visoki glas, ţenski hor, kamerni orkestar i udaraljke, 1974. M horovi: Karaorman, 1963; Cvetovi, 1973; Na prostavanje, 1973; Oĉi, 1974. svita za ţenski hor, 1973; Neţnosta na raspeanoto utro, svita za deĉji hor, Solo-pesme: Ragjanje, 1963; Zalez, 1970; Pat, 1971; Preludium, 1974. — > za decu. D.
STOJKOVIĆ, Jovanka, pijanistkinja (Temišvar ?, oko 18 Pariz, 14. III 1892). Posle studija klavira kod F. Liszta i A. I sehoka nastupala na koncertima u Beĉu, Grazu i Pešti. U jug venskim gradovima (Rijeka, Zagreb, Novi Sad, Beograd poĉinje nastupati 1872 sa blistavim uspehom. Sledećih nek godina provodi opet na koncertnim turnejama u inostranst uporedo sa tim na školovanju glasa u Italiji. Kada se 1878 u Srbiju, koncertuje i kao pijanistkinja i kao pevaĉica, a izvodi i klavirske kompozicije (Fantazija na srpske teme, Varijacije na s himnu za levu ruku, Fantazija iz ruskih napeva itd.). Do boravi u Beogradu, gde deluje i kao klavirski pedagog, a zat ponovo u inostranstvu; svoje poslednje koncerte daje u P 1891. S. je imala veoma obiman repertoar, ali su pretezale koi zicije izrazito virtuoznog karaktera, kakve su bile Lisztove i I sehokove. Prema svedoĉenju savremenih kritiĉara, ona je ne samo virtuoz nenadmašne tehnike nego i muziĉar vi profinjene i produbljene osećajnosti. O njoj je sa ushiće pisao August Šenoa, a Jovan Subotić i Laza Kostić pisai pesme inspirisane njenom umetnošću. LIT.: 5". Durić-Klajn, Jovanka Stojković, zaboravljeni muziĉar XIX. Muzika i muziĉari, Beograd 1956. S. Đ.
STOJKOVIĆ, Pavle, violonĉelist (Sarajevo, 15. IV — Mainz, 19. VI 1968). Violonĉelo uĉio na Oblasnoj muz školi u Sarajevu (A. Lukinić); studij završio 1939 na Muz akademiji u Zagrebu (U. Fabbri). God. 1936—51 i 1958 ĉlan i solist orkestra Zagrebaĉke opere, 1951—58 na istim nostima u Sarajevskoj operi i od 1966 solo-violonĉelist Zagreb filharmonije. Bio je ĉlan Zagrebaĉkog i Sarajevskog kvarte' nastupao je i solistiĉki. K. I STOJOWSKI, Zygmunt (Denis Antoni), poljski kompo i pijanist (Strzelce, 14. V 1869 — New York, 6. XI 1946). kod W. Zeleriskog u Krakovu te kod L. Diemera i J. Masss u Parizu; usavršavao se kod I. Paderevskoga. Koncertirao u F cuskoj, Belgiji, Engleskoj, Poljskoj i SAD. Od 1905 ţivio u '. Yorku; 1906—12 vodio klavirski odjel na Institute oj Mu Art, 1913—17 predavao na Vom Ende School of Music, zatin Juilliard Summer School. DJELA. ORKESTRALNA: simfonija u d-molu op. 21, 1898; 2 kor za klavir, 1893 i 1923; koncert za violinu, 1908; Rapsodija za klavir i ork< koncertna kompozicija za violonĉelo i orkestar, 1922; prolog, seherzo i vari za klavir i orkestar, 1913.— KOMORNA: klavirski kvintet; 2 sonate za linu i klavir u G-duru op. 13 i u E-duru op. 37; sonata za violonĉelo i kl? Aduru op. 18, 1895. — Kompozicije za klavir. — VOKALNA: kantate U/'i 1895 i Modlitzua za Polske, 1915; zborovi; solo-pjesme. — Obradbe po^ narodnih napjeva. LIT.: J. Reiss, Statkowski, Melcer, Stojowski, Warszawa 1949. —J. E Zvgmunt Denis Antoni Stojowski, MGG, XII, 1965.
STOKOVVSKI, Leopold, ameriĉki dirigent poljskoga ] rijetla (London, 18. IV 1882 —•). Studirao na Royal Colleg Music u Londonu i u Parizu, Miinchenu, Berlinu, Oxfordu. \ jetniĉku karijeru zapoĉeo 1905 kao orguljaš u New Yorku; i —-12 vodio je simfonijski orkestar u Cincinatiju, a zatim preus simfonijski orkestar u Philadelphiji, koji pod njegovim vodst postaje vodećim ameriĉkim ansamblom, osobito po sjaju orkesi nih boja i dinamici. God. 1936 napušta Philadelphiju te idi godina gostuje u mnogim zemljama (1956 u Jugoslaviji), s duje s društvima za promicanje suvremene muzike, a 193 41 intenzivno se bavi eksperimentima na podruĉju snimanja zvi radio-prijenosa i filma. God. 1940 utemeljio je Ali Amer Youth Orchestra, sastavljen od ĉlanova izmeĊu 15 do 25 god te s njim do 1942 tri puta gostovao u Juţnoj Americi i St 1942 organizirao je orkestar u New Yorku, s kojim je do 1 prireĊivao pppularne koncerte uz vrlo niske cijene ulaznica. C 1941—44 vodio je — sa A. Toscaninijem — NBC Symph
STOKOWSKI — STOLZEL Orchestra; 1945—46 bio je direktor koncerata u Hollywood Bowlu (Los Angeles), a 1949— —50 sa D. Mitropoulosom dirigent filharmonije u New Yor-ku; 1955— 61 vodio je Houston Symphony Orchestra. God. 1962 osnovao i do 1973 vodio u New Yorku American Symphony Orchestra', od 1970 stalni dirigent Simfonijskog orkestra u Londonu. Umjetnik koji suvereno ponire u svako djelo, S. emocionalnim elanom, izvanrednom vizuelnom pojavom i gestom (dirigira uvijek bez štapića) djeluje podjednako sugestivno na orkestar i na publiku. Komponirao je nekoliko orkestralnih djela (Negro L. STOKOWSKI Rhapsody, Prelude on tzvo Ancient Liturgical Melo-dies), preradio za orkestar orguljska djela J. S. Bacha te kompozicije Frescobaldija, Palestrine, Handela, Wagnera, Musorgskog, Debyssyja, Šostakoviĉa i dr.; napisao je knjigu Music for Ali of Us (1943; II izd. 1947; talijanski 1957; ruski 1959; ĉeški 1963). LIT.: F. HlHeepcoH, Jleonojiba CTOKOBCKHH, CoBercKaH My3tiKa, 1941 — H. Stoddard, Symphony Conductors of the USA, New York 1957. — N. Broder, Leopold Stokowski, MGG, XII, 1965. — H. Kupferterg,Those Fabulous Philodelphians, New York 1969 i London 1970, —E. Johnson (urednik), Stokowski (s popisom nastupa, gramofonskih snimaka i transkripcija), London 1973-
STOLTZ, Rosine (Mademoiselle Ternaux; Mademoiselle Heloise; pravo ime Victorine Noel), francuska pjevaĉica, mezzosopran (Pariz, 13. II 1815 — 28. VII 1903). Uĉila na Choronovoj £cole primaire de chant u Parizu. Do 1836 pjevala u Bruxellesu gdje je kao solistica debitirala 1834. God. 1837—46 ĉlanica pariške Opere; zbog svojih originalnih interpretacija, iako pjevaĉki ne uvijek savršenih, postala je idolom operne publike. Napustivši Pariz nastupala je do 1850 u manjim francuskim gradovima, 1850—59 na turnejama u Brazilu, a zatim na gostovanjjima u Evropi. Za nju je G. Donizetti komponirao opere Don Sebastian i La Favorita, a J. F. Halevy operu La Reine de Chypre. LIT.: G. Bord, Rosine Stoltz, Pariš 1909. — A. Pougin, La Verite sur Madame Stoltz, Le Menestrel, 1909. — R. Cellelli, Rosina, prima donna e duchessa, La Scala, 1958.
STOLTZER, Thomas, njemaĉki kompozitor (Schweidnitz, Šleska, izmeĊu 1480 i 1485 — Ofen kraj Budima, proljeće 1526 ■ ili Mohaĉko polje, poginuo u bitki 29. VIII 1526). Vjerojatno uĉenik H. Fincka. Od 1522 vodio dvorsku kapelu u Budimu. Premda je simpatizirao s Lutherovom reformacijom, ostao je do kraja ţivota katoliĉki svećenik. Melodijska i harmonijska struktura njegovih ranijih liturgijskih kompozicija (većinom ĉetvoro-glasnih, na principu cantus firmusa) proizlazi iz njemaĉkoga stila XV st., a i njegove polifone pjesme više pripadaju XV nego XVI st. MeĊutim, u latinskim motetima te njemaĉkim psalmima, komponiranim potkraj ţivota, S. je prihvatio tekovine napredne nizozemske polifonije: imitacija je pravilna, glasovi meĊusobno uravnoteţeni. Osobito je majstorstvo pokazao u doĉaravanju ugoĊaja, a po izuzetno uspjelom skladu rijeĉi i tona u tim djelima ĉesto je nadmašio svoje nizozemske uzore. Ĉetiri njemaĉka psalma (prema Lutherovu prijevodu) prve su opseţnije duhovne kompozicije na njemaĉkom jeziku. Zbirka od 5 fantazija Octo tonorum melodiae najraniji je saĉuvani primjerak cikliĉkog instrumentalnog oblika. DJELA: Octo tonorum melodiae za petoroglasni sastav duhaĉa ili viola.— Ĉetrnaest njemaĉkih pjesama za 4 glasa. — CRKVENA. Mise: Missa duplex; Kyrie summum; Kyrie Angelicum; Missa paschalis (sve za 4 glasa); 36 moteta za 4 glasa; 10 responzorija za 4 i 5 glasova; 15 antifona za 4 i 5 glasova; 41 hi mna za 4 i 5 glasova; 5 vespera; 13 latinskih i 4 njemaĉka psalma (9 za 5 glasova, 4 za 4 glasa, 2 za 6 glasova, po jedan za 3 glasa i za 6—7 glasova); 3 Magnificata; Te Deum. NOVA IZD.: 4 njemaĉke pjesme i 1 psalam iz Neue dcutsche geistliche Gesdnge G. Rhaua obj. J. Wolf (DDT, 1908); 12 pjesama L. Nowak (Das deutsche Gesellschaftslied in Osterreich, DTO, 1930); 40 himni i 14 moteta H. Albrecht i O. Gombosi (DDT, 1931); Octo tonorum melodiae O. Gombosi (1933); 2 moteta E. Egidi (Sechs Weihnachtsmotette, 1933; II izd. 1962); 7 pjesama iz Frische teutsche Liedlein G. Forstera obj. K. Gudewil (Das Erbe deutscher Musik, 1942); 3 mise, IO moteta i Octo tonorum melodiae H. Albrecht (ibid., 1942); 39 himni iz Sacrorum Hymnorum I G. Rhaua obj. R. Gerber (ibid., 1942 i 1943); Missa paschalis L. Hoffmann-Erbrecht {Das Chortuerk, 1958); 5 psalama i 2 himne iz Vesperarum precum officia G. Rhaua obj. H. J. Moser (1960). Po 1 psalam obj. su: W. Ambros (Geschichte der Musik, III izd. priredio O. Kade, 1911); O. Gombosi (Das Chorwerk t 1930 i Concordia Motets Series, 1953); H. Engel (J. Kugelmann, Concenlus novi, 1955) i L. Hoffmann-Erbrecht (Das Singzverk, 1961). LIT.: O. Kade, Thomas Stoltzer's Psalm »Noli aemulari 6 voc«, MFM, 1876. —■ R. Eitner, Briefe von Thomas Stoltzer, Adrian Rauch und Svlvester Raid, ibid., 1876. — H. J. Moser, Thomas Stoltzers Ps. »Noli aemulari«, ZFMW, 1931—32. — K. L. Hampe, Die deutschen Psalmen de"s Th. Stoltzer (disertacija), Poznari 1943 (djelomiĉno obj. u Musik des Ostens, Kassel 1962).
463
— L. Hoffmann-Erbrecht, Thomas Stoltzers »Octo tonorum melodiae«, AFMW, 1957. — Isti, Thomas Stoltzers, Mušica, 1958. — Isti, Neue Dokumenten zum Leben Thomas Stoltzers, Kongresni izvještaj, Koln 1959. — Isti, Thomas Stoltzer in Schlesien, Musik des Ostens, Kassel 1962. — Isti, Thomas Stoltzer (s potpunim popisom djela), Kassel 1964. — Isti, Thomas Stoltzer, MGG, XII, 1965-
STOLZ, Robert Elisabeth, austrijski kompozitor (Graz, 25. VIII 1880 —■ Berlin, 27. VI 1975). Sin kompozitora i direktora muziĉke škole u Grazu Jacoba Stolza; 1903—07 dirigent Njemaĉkoga kazališta u Brnu, a zatim prvi dirigent na beĉkom Theater an der Wien. Stjeĉe popularnost kao kompozitor opereta i šansona, no pokušaj da u Beĉu stvori vlastitu pozornicu završava neuspjehom (1924). Preselio se u Berlin; 1930 komponirao je muziku za zvuĉni film Zwei Herzen im Dreivierteltakt koji postizava svjetski uspjeh. God. 1936 S. je ponovo u Beĉu; 1938 emigrira u Pariz, a odanle u SAD (Hollywood, New York). God. 1946 vraća se u Beĉ, odakle poduzima turneje po svijetu kao dirigent zabavne muzike. Poslije O. Straussa, S. je glavni predstavnik zabavne muzike beĉkoga smjera. Komponirao je operete u duhu beĉke tradicije, inventivno i vješto, no unosio je u njih i elemente jazza i suvremene lake muzike. DJELA. DRAMSKA : opera Die Rosen der Madonna. Brojne operete (revijske operete, Singspieli, vodvilji, musicali): Das Glucksmddel, 1910; Du liebes Wien, 1913; Der Favorit, 1916; Das Sperrscchserl, 1920; Die Tanzgrdfin, 1921; Der Tanz ins Gliick, 1921. Madi, 1923; Der verlorene Walzer (Zzoei Herzen im Dreivierteltakt), 1933; Friihling im Prater, 1949; Rainbozv Square, 1953; Signorina, 1955; Hallo,das ist die Liebe, 1957 i dr. Muzika za oko 100 filmova, najpoznatiji: Zzvei Herzen im Dreivierteltakt, 1930; Spring Parade, 1941 (dobio nagradu »Oskar« za muziku) i It Happened Tomorrow, 1944. — Više od 1000 pjesama (Wienerlieder, šansone). — Valceri, koraĉnice i dr. LIT.: G. Holm, Im Dreiverteltakt durch die Welt. Ein Lebensbild des Komponisten R. Stolz, Linz 1948. — E. Nick, Robert Elisabeth Stolz, MGG, XII, 1965. — W.-D. Brummel i F. Booth, Robert Stolz, Melodie eines Lebens, Giitersloh, Stuttgart i Wien 1967.
STOLZE, Gerhard Wolfgang, njemaĉki pjevaĉ, tenor (Dessau, 1. X 1926 —). Dramski glumac; pjevanje uĉio kod W. Badera i R. Dittricha u Dresdenu i tamo debitirao 1949 kao Au gustin Moser (Wagner, Majstori pjevaĉi). God. 1953—61 ĉlan Drţavne opere u Berlinu i od 1961 Beĉke opere; od 1951 redoviti gost Sveĉanih igara u Bayreuthu, gdje se proslavio kao- Mirne i David (Wagner, Prsten Nibelunga i Majstori pjevaĉi). Izrazito nadaren za oblikovanje karakternih likova, ostvario je niz tenorskih buffo uloga. Ĉesto gostuje u Miinchenu, Stuttgartu i Hamburgu, zatim u Parizu, Londonu, Stockholmu i na njujorškom Metropolitanu, kao i na festivalima u Salzburgu i dr.; snimio je mnogo gramofonskih ploĉa. STOLZEL (Stoltzel, Stolzl), Gottfried Heinrich, njemaĉki kompozitor (Griinstadtel kraj Schwarzenberga, 13. I 1690 — Gotha, 27. XI 1749). Uĉio kod svog oca, orguljaša, te u Schneebergu i Geri, zatim u Leipzigu studirao teologiju, a u muzici se usavršavao kod M. Hofmanna. God. 1710—12 nastavnik je muzike u Breslauu; 1713 putuje u Italiju; na povratku boravi tri godine u Pragu; 1717 dobiva namještenje na dvoru u Bayreuthu kao kompozitor crkvene muzike; 1718—19 bio je dvorski dirigent i orguljaš te uĉitelj muzike na gimnaziji u Geri. Od 1719 do kraja ţivota je dvorski kapelnik u Gothi. Bio je ĉlan (od 1739) Mizlerova društva Korrespondierende Sozietdt der musikalischen Wissenschaften. Svestran i izuzetno plodan kompozitor, S. je za ţivota bio jedan od najpoznatijih njemaĉkih muziĉara; J. S. Bach veoma ga je cijenio. Premda mu nisu sva djela podjednako vrijedna, njemu pripada mjesto meĊu znatnim njemaĉkim stvaraocima na izmaku kasnog baroka, sa stilskim obiljeţjima koja su djelomiĉno konzervativna, ali i upućuju na budućnost. Stolzelova instrumentalna djela sjedinjuju znaĉajke starog polifonog instrumentalnog stila koji potjeĉe od orgulja s novim, galantnim talijanskim komornim stilom. Najvrednija su mu instrumentalna djela koncerti. Muzika njegovih muziĉko-dramskih djela je izgubljena. S. se ubraja meĊu najvaţnije kompozitore kantata svoga vremena; smatra se da je komponirao oko 1150 kantata za crkvena godišta (saĉuvana je otprilike jedna trećina). Od teoretskih djela izuzetno je vaţan spis Abhandlung vom Recitativ, prvi veći traktat o recitativu uopće. DJELA. ORKESTRALNA: simfonija in F. Koncerti: 2 za obou; 2 za flautu; za flautu i violinu i za 2 oboe d'amore. Ĉetiri conce rta grossa (Concerto grosso a quattro chori D, najznatnije instrumentalno djelo). — KOMORNA: 23 trio-sonate (djelomiĉno s rogom; neke su se izvodile i orkestralno); 3 quadros. — Enharmonische Sonate za ĉembalo; suita za ĉembalo (trio menueta napisao J. S. Bach; obj. u cjelokupnom izd. Bachovih djela, sv. XIV). — Sonata za orgulje. — DRAMSKA (opere, pastorale, Singspieli i dr., ukupno 18 djela sva libreta njemaĉka, osim jednog talijanskog): Valeria, 1712; Acis und Galathea ili Die triumphirende Liebe, izmeĊu 1715 i 1717; Der Musenberg, 1723; L'Amore vince Vinganno, 1736; Die gekronle Weisheit, 1742 i dr. — VOKALNA: 4 oratorija (muzika izgubljena); 7 pasija; nekoliko desetaka scenskih kantata (sere nate, Tafelmusik i dr.) za sole, zbor i orkestar; 442 crkvene kantate (sa saĉuvanom muzikom); kantata Toback, du edle Panacee za glas, gudaĉe i b. c.; 16 kantata za glas i b. c. — CRKVENA: mise; Deutsches Te Deum; Magnificat 1 dr. — Teoretski spisi, medu kojima je najvaţniji Abhandlung vom Recitativ; autobiografija, kao i 4 njegove biografije drugih liĉnosti obj. u Grundlage einer EhrenPhorte J. Matthesona, 1740.
464
STOLZEL
NOVA IZD.: Conceno grosso a quallro chori obj. A. Schering (DDT XXIX —XXX, 1907; nanovo obj. H. J. Moser, 1958); koncert D za obou i gudaĉe obj. H. Tottcher (1954); nekoliko trio -sonata pojedinaĉno obj. G. Frotscher, G. Hausswald, J. Bachmair i H. Osthoff; Enharmonische Sonate za ĉembalo obj. E. W. Bohme (1936); crkvenu kantatu Aus der Tiefe rufe ich, Herr, zu dir obj. A. Adrio (1948); boţiĉnu kantatu Kundlich gross ist das gottselige Geheimnis obj. H. Albrecht (1953); autobiografiju obj. W. Kahl (Selbstbiographien deutscher Musiker des 18. Jahrhunderts, 1948 (s uvodom i napomenama). LIT.: E. W. Bohme, G. H. Stoltzel in Gera, ZFMW, 1931. — Isti, Wiederentdeckung der Barocksonaten eines altehburgisch-gothaischen Hofkapellmeisters (G. H. Stolzel), Das Thuringische Fahnlein, Jena 1937. — W. Schmidt~Weiss, Gottfried Heinrich Stolzel als Instrumentalkomponist (disertacija), Munchen 1937. — A. Fett, Musikgeschichte der Stadt Gotha (disertacija), Freiburg im Breisgau 1952. — R. Sielz, Alte Meister: G. H. Stolzel, Das Musikleben, 1953. — W. Steger, G. H. Stolzels »Abhandlung vom Recitativ« (diser tacija), Heidelberg 1962. — W. Blankenburg, Die AurFuhrung von Passionen und Pasionskantaten in der Schlosskirche auf dem Friedenstein zu Gotha zwi schen 1699 und 1770, Spomenica F. Blumeu, Kassel 1963. — D. Hartzvig i F. Hennenberg, Gottfried Heinrich Stolzel, MGG, XII, 1965. — F. Hennenberg, D?s Kantatenschaffen von Gottfried Heinrich Stolzel, 2 sv. (diserta cija), Leipzig 1965. B. Ać.
STOLZOVA, Terezie (Teresina Stolz), ĉeška pjevaĉica, sopran (Kostelec nad Labem, 2. VI 1834 — Milano, 23. VIII 1902). Studirala na Konzervatoriju u Pragu i kod L. Riccija u Trstu. Debitirala u Pragu 1855, pjevala zatim u Tiflisu, Odesi i Carigradu, a izmeĊu 1865 i 1879 na najvaţnijim talijanskim opernim pozornicama. Ĉuvena po svojoj suradnji s Verdijem, po kreacijama Aide i Leonore (Moć sudbine), kao i po kreaciji sopranske partije u njegovu Reguiemu.
LIT.: U. Tegani, Cantanti di una volta: Teresa Stolz, Milano 1945. — J. Šolir, T. Stolzova, Praha 1946. — U. Zoppi, Mariani, Verdi e la Stolz, Milano 1947-
STOMP, prvobitno ples ameriĉkih Crnaca, oznaĉuje u razdoblju tradicionalnog jazza interpretaciju u brzom tempu s naglašenim ritmom. Zbog toga i neke kompozicije iz toga doba imaju taj naziv (King Porter Stomp, Double Check Stomp, Bucktozvn Stomp). S. je kasnije, tako-reći, sinonim za swing (Stompin' At the Savoy, Pm Gonna Stomp Mr. Henry Lee). STONE, Bentley, ameriĉki plesaĉ, koreograf i baletni pedagog (Plankinton, oko 1908—). Klasiĉni balet uĉio kod M. Severn, G. M. Caskev, L. Albertieri, L. Novikova i M. Rambert. Do 1939 plesao u New Yorku u razliĉitim musicalima. Tada je postao ĉlan baletnog ansambla Opere u Chicagu. God. 1937 kao gost koreografirao za trupu Ballet Rambert u Londonu, 1938—41 koreograf Page-Stone Balleta u Chicagu, 1945 plesao u trupi Ballet Russe de Monte-Carlo u New Yorku, a 1950 gostovao u Parizu s Les Ballets Amiricain. Iduće godine sa W. Camrvnom osnovao u Chicagu baletnu trupu i baletnu školu koja je ubrzo stekla veliki ugled. STOPA (engl. foot, franc. pied, njem. Fusston, tal. piede), starinska mjera za duţinu (0,310 m), koja se upotrebljava pri gradnji orgulja kao oznaka za dimenzije najdublje svirale u nizu pojedinoga registra. Budući da visina tona zavisi o duţini svirale, a ne o njezinoj širini, zvuĉit će svirale s većim brojem stopa dublje, a svirale s manjim brojem stopa više. 32'
16'
10J'
8'
6§' 64Hz
TT I
2J'
4' 96Hz
TT
8va.—j C2 2'
5§' 80 Hz
Ci 16Hz
32Hz
128 Hz 160 Hz 192 Hz
14'
256Hz 320Hz 384Hz 448Hz 512Hz 640Hz 768Hz 896Hz 1024Hz C2 = 16titraja u sekundi =16Hz (Herca)
I i
Pritisne li se, dakle, na orguljama npr. tipka velikog C, registra Principal 8' (8' znaĉi registar od 8 stopa), zazvuĉit će realni ton koji odgovara odreĊenoj visini note velikoga C. Pritisne li se tipka C, registra Flauta 4', neće se ĉuti realni ton C, nego njegova gornja oktava, tj. c; tako isto, ako se otvori bilo koji registar od 2', a udari se tipka C, zvuĉit će ton za dvije oktave viši (c 1 ) od tona koji bi se prema udarenoj tipki oĉekivao. Isto pravilo vrijedi i za registre od 16', koji zvuĉe za«oktavu dublje od svirane note, kao i za registre od 32' koji zvuĉe dvije oktave dublje. Kod registara, koji proizvode jedan od alikvotnih tonova osnovnoga tona, duţina svirale oznaĉuje se kao parcijalni dio stope osnovnoga tona. Tako se npr. registar, koji daje treći ĉlan parcijalnoga niza, tj. duodecimu (kvintu nad oktavom) osnovnoga tona, zove Kvinta 2
8'
2'
2 — što znaĉi, da se prema registru od 8' odnosi kao — ili 2 — ("kad se svira C zvuĉi g). A. Vi. STOPIĆ, Zvonimir, pjevaĉ i zborovoda (Šišanac kraj Pisarovine, 22. III 1907 ■—■ Zagreb, 16. I 1969). Studij pjevanja
STORIONI završio 1930 na Muziĉkoj akademiji u Zagrebu. Nastavnik m na gimnazijama i zborovoda u Gospiću, Slavonskom Brc Osijeku, gdje je 1943 zapoĉeo kazališnu karijeru. Neko vr ĉlan Splitske opere i od 1947 do smrti, s kratkim prekidim; list Zagrebaĉke opere. Medu njegovim ulogama isticale s Rigoletto i Amonasro (Verdi, Rigoletto i Aida), Alfi (Mase Cavalleria rusticana), Telramund (Wagner, Lohengrin), Chai i Benoit (Puccini, La Boheme), Krušina (Smetana, Prodana nev i Mlinar Sima (Gotovac, Ero s onoga svijeta). K. STOP TIME, u jazz-muzici naziv za nagli prekid pn Primjenjuje se najviše za stvaranje napetosti izmeĊu izn solista ili nakon ekspozicije teme. (-> Break.) STORACE (Sorace), 1. Stephen, engleski kompozitor ( don, 4. IV 1762 — 19. III 1796). Sin i uĉenik talijanskoga ko basista Stefana Storacea, studij nastavio na Conservator, Sanf Onofrio u Napulju. Za boravka u Beĉu (1784—87), mu se izvode prve opere, uĉio kod W. A. Mozarta, s koji sprijateljio. Od 1787 u Londonu, gdje je stekao reputaciju operni kompozitor; od 1789 ĉlan trupe Sheridana u kaz, Drury Lane. U njegovim se operama opaţa utjecaj W. A. zarta i suvremenih talijanskih kompozitora, osobito u ar: pisanim s većim umjetniĉkim pretenzijama. Jednostavnije partije, meĊutim, odlikuju se svjeţinom i smislom za iz stil engleske pjesme. Prema obiĉaju njegova vremena S. svoja djela ĉesto preuzimao muziku drugih opernih kompoz DJELA: komorne kompozicije. — Sonatine za klavir. — DRAM Opere: Gli Sposi maleontenti, 1785; Gli Equivoci, 1786; La Cameriera 1 1788; The Hauntcd Tozuer, 1789; The Siege of Belgrade, 1791; The Pirates, The Cherokee, 1794 1 dr. Kratke opere (zvane Afterpieces; izvodile su se na cjeloveĉernjih predstava): The Doctor and the Apothecary, 1788; No St Supper, 1790 i dr. Balet Venus and Adonis, 1793. — Osam canzonetta 2 (dvije za 2 glasa) 1 klavir ili harfu, 1782 (?) i dr. vokalna djela. — O Collection of Original Harpsichord Music, 12 sv., 1787—89 (sadrţi muzik nih beĉkih kompozitora uz ostalo, prvo izdanje Mozartova Ronda u F K. V. 494 i klavirskog trija u G-duru K. V. 564, preraĊenog za klavi
2. Ann (zvana Nancy), pjevaĉica, sopran (London, 2 1765 — 24. VIII 1817). Sestra Stephena; uĉila kod svoga zatim kod V. Rauzzinija i A. Sacchinija. Na opernoj sceni bitirala 1776 u Londonu. God. 1778 pratila brata u Italiju i c pjevala glavne uloge u Firenci, Milanu i Veneciji. Od 1784 madona Beĉke opere; tu je kreirala mnoge uloge medu r Susannu u Mozartovom Figarovom piru (1786). Od 1787 u ! donu nastupala preteţno u komiĉnim operama u kazalištu £ Lane, gdje je djelovao njen brat. Poslije bratove smrti (1 gostovala u Italiji i Njemaĉkoj; od 1801 angaţirana je na lon> skom Covent Gardenu; 1808 povukla se s pozornice. Bila j< znata kao izvrsna interpretkinja koloraturnih partija u komic operama. W. A. Mozart je za nju komponirao recitativ i r< Ch'io mi seordi di te —• Non temer, amato bene (K. V. 505, 1 LIT.: M. K. VCard, Nancy Storace, The Musical Times, 1949. — R. ves, The Comic Operas of Stephen Storace, ibid., 1954.—R. Piske, pred novom izd. opere No Song no Supper (priredio isti), Mušica - Britanka, j — Isti, Storace, 1. Stephen i 2. Ann, MGG, XII, 1965.
STORCHIO, Rosina, talijanska pjevaĉica, sopran (Vent 19. V 1872 — Milano, 24. VII 1945). Pjevanje studirala na I zervatoriju u Milanu (A. Giovannini, G. Fatuo) i tamo c tirala 1892 na pozornici Teatra Dal Verme kao Micaela (B Carmeri). Umjetniĉki put vodio ju je preko Berlina, Frankfi Moskve (1897) i milanske Scale na najveća svjetska operna zališta. Bila je prva Siberia (Giordano) i Madame Butterflv C ĉini), a 1917 snimila je i film Come mori Butterfly. God. povukla se s operne pozornice. STORIONI, Lorenzo, talijanski graditelj gudaĉkih ins menata (Cremona?, prije 1751 —?, poslije 1801). Njegov 2 još nije pobliţe istraţen. Radio je svakako u Cremoni, a pr Liitgendorffu i u Torinu, no vjerojatno kasnije. Najstarije gove violine datiraju iz 1770; iz iste je godine saĉuvana i eti jedne njegove reparature. S. se ubraja meĊu posljednje vt majstore klasiĉne cremonske škole, ali se već na njegovim nijim radovima opaţa dekadansa. Kvalitet tona mu je uvijei vanredan, iako su njegovi instrumenti priliĉno razliĉiti po izr; i izboru drva; pored vrlo dotjeranih ima i površnijih rad Smatra se da je tome razlog eksperimentiranje što se vidi i neobiĉnim promjenama poloţaja / otvora, inaĉe rezanih po u; na Guarnerija del Gesu. U svojem zrelom razdoblju, 1775— S. uglavnom radi po modelu koji podsjeća na Guarnerija Gesu. Lak mu je crvenkastosmeĊ do naranĉastoţutog. Eti su tiskane: Laurentius Storioni fecit. Cremonae . . . ili Cremoni fecit . . . Veliku vrijednost imaju njegove violine i violonĉela z plemenita i vrlo nosiva zvuka. Na Storionijevu instrumentu rao je H. Vieuxtemps. Saĉuvano je i nekoliko violina izraĊenih prema velikom Si divarijevom modelu s natpisom Carolus Storioni (Fecit Cremc
STORIONI 180$). Zna se i za nekoliko instrumenata koje je izradio Carlo Storioni, osrednji graditelj gudaĉkih instrumenata, oko 1887—88. LIT.: W. L. von Lutgendorff, Die Geigen- und Lauten-Macher voni Mittelalter bis zur Gegemvart (2 sv. \ Frankfurt am Main 1922 (V i VI izd.). — R. Vannes, Dictionaire universel des Luthiers, Bruxelles 1951 (II izd.) — W. Henley, Universal Dictionary of Violin and Bow Makers (5 sv.), Brighton 1959 —60. — W. Senn, Lorenzo Storioni, MGG, XII, 1965.
STRADIVARI
465
oratorija k Handelovima. U svojim Sinfonie a piii stromenti S. je Corellijev preteĉa u razvoju concerta grossa. On dijeli orkestar u dvije skupine, manju solistiĉku (concertino) i veću (concerto grosso). Pojedine »sinfonie« pisane su i za dva concertina.
STOUT, Alan, ameriĉki kompozitor (Baltimore, Marvland, 26. XI 1932 —). Kompoziciju studirao na Konzervatoriju Peabody u Baltimoreu (H. Cowell) i na University of Washington u Seattleu (J. Verrall); usavršavao se kod W. Rieggera u New Yorku i V. Holmboea u Kobenhavnu. Od 1963 nastavnik je na School of Music Univerziteta Northzuestern u Evanstonu (Illinois). DJELA (objavljena): gudaĉki kvarteti br. 1, 7 i 10, 1953, 1960 i 1962; Passion za soliste, zbor i orkestar, 1953—68; simfonije br. 1, 2 i 4, 1959, 1951—66 i 1970; Laudi za sopran, bariton i orkestar, 1961; George Lieder za bariton i orkestar, 1962; Movements za violinu i orkestar, 1962; Study in Densities and Duralions za orgulje, 1965; sonata za violonĉelo i klavir, 1966; Movements za klarinet i gudaĉki orkestar, 1969.
STRACCIARI, Riccardo, talijanski pjevaĉ, bariton (Casalecchio di Reno, 26. VI 1875 —■ Rim, 10. X 1955). Studirao na Konzervatoriju u Bologni i tamo debitirao 1899 u oratoriju La Resurrezione di Lazzaro (Perosi) i u operi La Boheme (Puccini). Pjevao u Evropi i Americi {Metropolitan, 1906—08) i u svojoj karijeri interpretirao 78 razliĉitih uloga. Povukao se s pozornice 1937 i u Rimu otvorio veoma uglednu pjevaĉku školu. Njegov je uĉenik, meĊu ostalima, Boris Hristov. STRADA DEL PO, Anna, nazvana La Stradina, talijanska pjevaĉica, sopran (Bologna?, krajem XVII st. — vjerojatno Napulj, poslije 1773). God, 1720—21 dvorska pjevaĉica milanskoga guvernera grofa Colloreda, kasnije pjevala u Veneciji (u djelima A. Vivaldija, G. M. Orlandinija i G. Pietragruae) i Napulju (u djelima L. Lea, L. Vincija, A. N. Porpore i G. Porte). God. 1729 odlazi, na poziv G. F. Handela, u London i ostaje ĉlan njegove operne druţine do 1738. Nakon toga se vraća u Italiju. Zbog svojih vanrednih glasovnih kvaliteta i izvanredno muzikalne interpretacije, usavršene pod Handelovim vodstvom, ona je i od Handelovih protivnika dobivala najviše ocjene i priznanja. LIT..: H. Kiihner, Anna Strada del Po, MGG, XII, 1965.
STRADELLA, Alessandro, talijanski kompozitor (Rim, 1. X (kršten 4. X), 1644 — Genova, umoren 25. ili 28. II 1682). Ţivot ovog umjetnika, nemiran i buran, nije u svim pojedinostima poznat, a i za poznate zgode nije uvijek moguće ustanoviti pripadaju li legendi ili stvarnosti. Tek je u najnovije vrijeme talijanskom muzikologu R. Giazottu definitivno uspjelo osvijetliti niz dogaĊaja iz Stradellina ţivota i utvrditi mjesto njegova roĊenja. S. se školovao u Veneciji gdje je_ pouĉavao pjevanje. Ĉini se da je bio i dobar pjevaĉ i violinist. Cesto je mijenjao boravišta: nalazimo ga u Torinu, Rimu i Genovi. U Torinu je bio u sluţbi savojske vojvotkinje Marije Giovanne di Nemours. Legendarne ljubavne pustolovine Stradelline uzrokovale su i njegovu ranu smrt koja takoĊer nije sasvim objašnjena. Prema jednoj verziji on je u Veneciji oteo zaruĉnicu nekog ĉlana plemićke obitelji Contarini i s njom pobjegao. Contarinijevi su ga dugo progonili; njihovi su ga plaćenici nekoliko puta pokušavali umoriti i to im je konaĉno u Genovi pošlo za rukom. Prema drugoj verziji Stradellu je ubio netko od braće Lomellini ĉiju je sestru S. poduĉavao. S. je pisao i stihove za svoje kan ta te; zanimljivo je da je u tekstove kantata unosio autobiografske detalje. Podrţavao je prijateljske veze s mnogim istaknutim liĉnostima svoga vremena u Italiji. Njegove ljubavne pustolovine i nasilna smrt privukle su niz kompozitora XIX st. pa su tako nastala operna djela što su ih pod naslovom Alessandro Stradella i Stradella napisali L. Niedermaver (1837), F. Flotow (1844) i G. Sinico (1863). Sve su Stradelline kompozicije poslije njegove smrti ostale u rukopisu i veoma je teško ustanoviti kada su napisane. Ĉuvaju se u Modeni (Biblioteca Estense, oko 150 djela, medu njima opere i oratoriji), Napulju (Konzervatorij, 21 kantata), Veneciji (Knjiţnica sv. Marka), pa u Parizu, Oxfordu, Londonu (British Museum). U svojim dramskim djelima S. oĉituje veliku melodijsku invenciju. Dok recitativ i zbor priliĉno zanemaruje, njegove arije blistaju u raskoši pjeva. No S. je i dijete svog vremena. Dekadencija opere serije već je tada u punom jeku pa i S. podlijeţe nezdravu ukusu koji se iţivljavao u gomilanju beskonaĉnih vokalizacija i beskrvnih ornamenata kojima je jedina svrha bila da istaknu pjevaĉevu vještinu. No — prema tipiĉno baroknoj praksi — S. umije opernom pjevaĉu suprotstaviti i solistiĉki instrument iz opernog orkestralnog sastava u sretnom kontrapunktiĉkom natjecanju. U uvertiri nekih opera (Orazio Cocle i Circe) primjenjuje S., prvi put u XVII st., orkestralni crescendo. U oratorijima, od kojih je .S. Giovanni Battista vjerojatno njegovo najbolje djelo, on u neku ruku oznaĉuje prijelaz od Carissimijevih
A. STRADHLI.A, L,i Forza delVamor paterno, 1678, autograf DJELA: 21 Sinfonie a piu stromenti', 3 sonate za razliĉite instrumentalne skupine. — DRAA1SKA. Opere: La Lirce (scenska kantata), 1667; Lo Schiavo liberato, 1674; // Diante o La LaurinĊa (nedovršena), 1674; 77 Trespolo tutore (komiĉna), 1674—77; // Damone (serenata), 1677; // Corispero, 1677; // Flori-dorot oko 1677; La Forza delVamor paterno, 1678; La Gare delV amor heroico, 1679; Horatio Cocle sul ponte, oko 1680; // Barcheggio, 1681. Šest intermezza; 8 prologa. —• VOKALNA. Oratoriji: Santa Editta, 1665; Suzanna, 1666; San Giovanni Grisostomo, 1667; Ester, 1673; San Giovanni Battista, 1675 i Santa Pelagia, 1675. Oko 230 svjetovnih i duhovnih kantata za 1 ili više glasova i b. c. ili instrumentalnu pratnju; 46 madrigala; dvopjevi; arije; canzonette. — Oko 20 moteta. — Stradelli su se dugo vremena pogrešno pripisivale arije Pieta, Signore; O del mio dolce ardor i Se i miei sospiri. — Katalog Stradellinih kompozicija obj. je O. Jander (A Catalogue of the Manuscripts of Compositions by Alessandro Stradella found in European and American Librairies, Wellesley, Mass., 1960). NOVA IZD.: 1 simfoniju i i ariju obj. A. Schering (Geschichte der Musik in Beispielen, 1931; novo izd. 1954); istu simfoniju obj. i E. Griitzbach (1956); po 1 simfoniju obj. su: A. Gentili (1936), W. Kolneder (1956), E. Bonelli (1957). O. Jander (1963). C. Barison obj. 2 sonate: I, 1911 (istu sonatu izdao A. Gentili, 1948) i II, 1912 i 1958; 1 sonatu obj. A. Gentili (1953; istu sonatu obj. i O. Jander, 1960). — Operu La Forza delV amor paterno pronašao je 1927 u Torinu i 1930 obj. A. Gentili; oratorij San Giovanni Battista obj. su G. Piccioli (1951) i O. W. Daniels (1963); 10 kantata i 2 arije obj. J. Halevv (Canti a voće sola delVinsigne Alessandro Stradella, 1861); 2 kantate obj. H. Riemann (Kantaten-Fruhling, 1913); 1 kantatu i 3 arije obj. K. Jeppesen (La Flora, I, 1949); 1 kantatu obj. B. Dietz (1964); nekoliko kantata obj. O. Jander (Selectcd Solo Cantatas). Pojedine arije iz opera, oratorija i kantata obj. su: V. Novello (The Fitzzvilliam Music, 1825), A. Parisotti (Arie antiehe, II, 1890), L. Torchi (Eleganti canzoni ed arie, 1894), H. Hess (1906), L. LandshorT (1912), Th. Davison i W. Apel (Historical Anthology of Music, II, 1950), A. Gentili (1953), B. Dietz (1964) i dr. LIT.: A. Catelani, Delle opere di Alessandro Stradellaesistentinell'archivio musicale della R. Biblioteca Palatina di Modena, Modena 1866. •— P. Richard Alessandro Stradella, Pariš 1866. — H. Hess, Die Opcrn Alessandro Stradellas, Leipzig 1906. •— F. M. Crazvford, Stradella, London 1911. — A. Einstein, Ein Bericht iiber den Turiner Mordanfall auf A. Stradella, Spomenica A. Sandber geru, Miinchen 1918. — E. Magni Dufflocg, Alessandro Stradella, Bolletino Bibliografico Musicale, 1929. — A. Della Corte, La Forza d'amor paterno, Mušica d'oggi, 1931. — A. Gentili, Alessandro Stradella, Torino 1936. — M. Tiberti, La Doriclea, Mušica d'oggi, 1938. — G. Roncaglia, Le Composizioni strumentali di Alessandro Stradella, RMI, 1940—41. — Isti, Le Composizioni vocali di Alessandro Stradella, ibid., 1941—42 (oba ĉlanka zajedno obj. 1942). — Isti, II »Trespolo tutore«..., ibid., 1954. — R. Giazotto, Vita di Alessandro Stradella, Milano 1962. — O. Jander, Alessandro Stradella and His Minor Dramatic Works (disertacija), Harvard 1962. — Isti, Alessandro Stradella, MGG, XII, 1965. —C. M. Gianturco, The Operas of Alessandro Stradella (1644—82), 2 sv. (disertacija), Oxford Universitv 1970. J. As.
STRADIVARI, talijanska obitelj graditelja gudaĉkih instrumenata. Najpoznatiji ĉlan je: 1. Giacomo Antonio (vjerojatno u Cremoni, 1643 ili 1644 — Cremona, 18. XII 1737). Zanat izuĉio kod Nicole Amatija. Na svojim prvim violinama (oko 1664—66) potpisivao se Anto-nius Stradiuarius Cremonensis Alumnus Nicolaij Amati, a od 1667 nadalje bez tog dodatka, pa se pretpostavlja da je te godine unaprijeĊen od kalfe u majstora. Ali ĉini se da je i dalje radio u Ama-tijevoj radionici kao njegov pomoćnik. God. 1680 kupio je kuću i otvorio vlastitu radionicu na Piazza San Domenico (danas Piazza Roma 1). Od tada njegova produktivnost raste., a uskoro stjeĉe i ugled u svijetu pa dobiva narudţbe sa svih strana: od kardinala Vincenza Orsinija koji ga 1686 naslovljava svojim dvorskim graditeljem, zatim od Savojskih i Modenskih kneţeva, od Friedricha Augusta, izbornog kneza Saske, od poljskoga kralja i mnogih drugih. Brojni njegovi instrumenti nalaze se i u Španjolskoj na dvorovima
466
STRADIVARI — STRAKA
kralja i aristokracije. Radio je do kraja ţivota, posljednje instrumente prema datumima na etiketama 1737, kada mu je bilo 93 godine. Raĉuna se da je u svemu izradio više od 1100 instrumenata; od toga se saĉuvalo oko 600 violina, 12 viola, 50 violonĉela (dijelom pregraĊene gambe), 3 gitare, 3 harfe, 2 pochetta, 2 cistre i 1 viola d'amore. U cjelokupnom njegovom radu, posebno u izradbi violina, mogu se razlikovati tri ili ĉak ĉetiri razdoblja; ona se, meĊutim, ne mogu meĊusobno posve strogo razgraniĉiti pa se stoga i u literaturi razliĉito datiraju. U prvom razdoblju, otprilike do 1690, S. gradi po manjem modelu svog uĉitelja Amatija, kopirajući ga isprva gotovo doslovce (violine iz tog vremena dobile su nadimak Stradivari amatizzati); ali uskoro poĉinje na individualan naĉin mijenjati pojedinosti; tako npr. povećava i dublje reţe puţeve a njihove bridove, poĉev od 1688, boji crno što je karakteristiĉno i za sve kasnije njegove instrumente; f-otvore reţe finije i njeţnije. U idućem razdoblju (do 1700) eksperimentira i da bi postigao što ljepši zvuk nastoji povezati . . »."■*««• »1 kvalitete Amatijevih Antomni1 Seradfturfui tremonenfl 1 Alun violina s većim zvuĉ- Nwol«f Aaut4 Facurbat Anno 1 nim volumenom instrumenata brescian^ ske škole, posebice Antonius StraĊiuarius Magginijevih modeFadebat AlMO Itftf 7{ la. U tu svrhu konstruira veći model s izduţenim korpusom (tzv. patron allonge), a izboĉenja glasnjaĉe i dna smanjuje. A. STRADIVARI. Violinske etikete Drvo mu je u tom razdoblju biranije nego ranije, a proziran, sjajan lak varira od ţute boje jantara do svjetlocrvene. God. 1700 zapoĉinje Stradivarijevo majstorsko razdoblje; 1703 izgradio je svoj karakteristiĉni oblik violine (tzv. Grande Stradivari), kojega se, uz modifikacije, drţao otprilike do 1720. Korpus tog klasiĉnog Stradivarijevog modela u gornjem je dijelu proširen, a po sredini uţi i jaĉe profiliran. Sve-denost glasnjaĉe i dna iznosi 14 do 16 mm, tako da je postignut potpuni sklad i elegancija linija i izboĉenja. Lak, nanesen u dva sloja, ima zlatnoţutu ili svjetlocrvenu boju koja je tokom vremena nešto potamnjela; taj je lak još i danas toliko mekan i podatljiv, da kod duljeg pritiska prsta na nj ostaju još neko vrijeme vidljivi otisci (prema Liitgendorffu). Poslije tog »zlatnog perioda« opaţaju se postepeno znakovi majstorove duboke starosti i to u tehniĉkoj izradbi; nesigurnu ruku odaje npr. rez f-otvora pa nezgrapniji uglovi, ali što se tiĉe zvuka, njegove violine iz toga vremena posjeduju dotad rijetko postignuti tonski volumen i za njega tipiĉnu boju pa se o dekadansi ne moţe govoriti. Pojedini historiĉari (E. N. Doring, O. von Schulmann) smatraju da su Stradivarijeve instrumente potkraj njegova ţivota izraĊivali dobrim dijelom, ili ĉak iskljuĉivo, njegovi sinovi što se ne moţe dokumentirano dokazati. Protiv te pretpostavke govori ĉinjenica da se saĉuvani instrumenti njegovih sinova, posebice Francesca, razlikuju od oĉevih i po tehnici izradbe i po izgledu. Sinovi su za njega u posljednjem razdoblju najvjerojatnije obavljali samo grublje poslove, kao npr. obradu drva ili izradbu vrata i hvataljke, ali osjetljivije detalje je oĉito izraĊivao sam Antonio. Tokom svoje dugotrajne graditeljske djelatnosti S. je uporno i neumorno nastojao izgraditi oblik koji bi odgovarao njegovoj vlastitoj predodţbi idealnog zvuka violine. Stoga je više od drugih majstora mijenjao i usavršavao oblik, oĉitujući pri tome virtuozno vladanje graditeljskom vještinom; ĉak je i unutarnja izradba njegovih instrumenata podjednako dotjerana i pedantna. Posjedovao je uz to uroĊeni smisao za ljepotu što se vidi u proporcionalnom skladu njegovih oblika, u kvaliteti drva i laka te u ornamentima i inkrustacijama (od ebanovine ili slonovaĉe) kojima je ukrašavao svoje instrumente (saĉuvani su njegovi vlastiti nacrti za te ukrase). S. je osim toga stekao, iskustvom a moţda i nasljeĊem, vanredno znanje o akustiĉkim svojstvima drva pa se stoga u graĊi njegovih instrumenata, ĉak i iz istih godina, javljaju mjestimice jedva zamjetljive razlike, ovisne o kvaliteti drva. S. je još za ţivota stekao ugled i priznanja ali prava vrijednost njegovih instrumenata poĉela se cijeniti tek od kraja XVIII st. kada se ukazala potreba za snaţnijim tonom i tamnijom bojom gudaĉkih instrumenata. U to doba i tokom XIX st. njegovoj su popularnosti pridonijeli mnogi slavni virtuozi svirajući na njegovim instrumentima, ponajprije Viotti, zatim Paganini, Beriot, Vieuxtemps i drugi. Otada je S., zajedno s Guarnerijem del Gesu priznat najvećim majstorom gradnje violina. Oponašali su ga mnogi, još od XVIII st. nadalje, a prema njegovu modelu radi
kasnije i ĉitav niz istaknutih graditelja (F. L. Pique, N. L J. B. Vuillaume i dr.). Većina Stradivarijevih instrumenat biva nadimke prema nekadašnjem vlasniku {Paganini, i Rode, Kreutzer, Busch, Sarasate, Hubay, Hubermann itc mjestu pronalaska (Spagnuolo, Toscano) ili po zvuĉnim svojs (Hercules, Cello, Slavuj). Izravni su Stradivarijevi uĉenici, { starijoj literaturi, C. Bergonzi, Lorenzo i Giovanni Battista dagnini, D. Montagnana i dr. MeĊutim, prema novijim is vanjima, ĉini se da je S. zasigurno poduĉavao samo svoja dva 2. Giacomo Francesco (Cremona, 1. II 1671 — 15. II. V 1743). Sin i uĉenik Antonija; radio isprva kao pom svog oca, izraĊujući uglavnom sporedne dijelove instrum (npr. vrat violine). Na svojim prvim samostalno izvedenim nama potpisivao se Franciscus Stradivarius sub disciplina A, Stradivari . . . Ĉini se da je tek poslije oĉeve smrti stavljţ instrumente etikete samo s vlastitim imenom. Radionicu je dalje s bratom Omobonom. Zbog slaba zdravlja oĉito nije rr radio, pa je ostalo u svemu oko dvanaestak njegovih instrumt violina, viola, viola d'amore. Violine je gradio prema »orij nom modelu smionih obrisa« (F. Niederheitmann) i njego instrumenti po nekim obiljeţjima razlikuju od oĉevih; np -otvori se nalaze bliţe rubovima i nisu tako fino rezani. La] je smeĊkasto naranĉast. Kasnije njegove violine po izvedbi i bito po volumenu tona ne zaostaju za oĉevima. ■ 3. Omobono Felice (Cremona, 14. XI 1679 — 9. VI 1 Brat Giacoma Francesca; radio takoĊer kao pomoćnik svog; Antonija, ali ĉini se da se bavio preteţno reparaturama. U in mente je stavljao etikete s natpisom nndicanti le correzioni reduzioni da lui fatti«. Nove violine gradio je vjerojatno na; zajedno s bratom Francescom i te nose natpis »Sotto la Disci d'Antonio Stradiuari F. in Cremona«. Samo s njegovim potr utvrĊene su sa sigurnošću 4 violine i jedan violonĉelo iz 174 jedna violina izraĊena moţda prije 1700 i jedna iz 1724. Ni melju tih malobrojnih djela ne moţe se prosuditi da li je ( bono imao svoj individualni naĉin rada. Neki autori (F. Har smatraju da samostalno nije izradio ni jedan instrument. Potomci Stradivarija dali su 1746 radionicu u najam, naj Carlu Bergonziju (do 1758), kasnije drugima a 1777 su kuću, dali (danas više ne postoji). ' LIT.: F. J Fetiš, Antonio Stradivari luthier celebre, Pariš 1856 ({ deno na engleski 1864, novi otisak 1964). — F. Niederheitmann, Cremona, zig 1877 (VIII izd. prer. A. Berr 1956). — C. Schulze, Stradivaris Gehei Berlin 1901. — IV. H., A. F. i A.E. HM, Antonio Stradivari: his Life and \ (1644—1737), London 1902 ( I I izd. 1909, novi otisak II izd. obj. S. Beck, : — A. Mandelli, Nuove indagini su Antonio Stradivari, Milano 1903. L. von Liitgendorff, Die Geigen - und Lautenmacher vom Mittelalter b Gegenwart, 2 sv., Frankfurt am Main 1904 (V—VI izd. 1922, novi otisak : — F. Hamma, Meisterwerke italienischer Geigenbaukunst, Stuttgart — R. Bacchetta, Stradivari non e nato nel 1644: vita e opera del celebre li Cremona 1937. — C. Bonetti, A. Cavalcabo i U. Gualazzini, Antonio Strad notizie e documenti, Cremona 1937. —■ B. Disertori, Di alcuni strumei Stradivari, RMI, 1937. — G. Hof/mann, Stradivarius l'enchanteur, Pariš (II izd. 1945; njem. prijevod Ziirich 1947). — F. Farga, Geigen und G Ţiirich 1940 (V izd. 1960; engl. prijevod 1950; II izd. engl. prijevoda ] —■ H. Tinyanova, Stradivari the Violin-Maker (prijevod s ruskog), New 1938. — Margot Boger, Das Geheimnis des Stradivari, Berlin 1944- — A. xandre, Les Stradivari, Pariš 1945. — E. N. Doring, How many Strads?, cago 1945. — G. Otlani, Antonio Stradivari, Milano 1945. — /. A. Co: Salabue, Carteggio, obj. R. Bacchetta i G. Iviglia, Milano 1950. — F. K: i A. Ugrenović, Starotalijansko umijeće graĊenja gudaĉkih instrumenata greb 1951. — R. Vannes, Dictionnaire universel des luthiers (II prošireni u 2 sv.), Pariš i Bruxelles 1951—59. — K. Jalovec, Italšti houslafi, Praha (njem. prijevod 1957, III izd. 1964; engl. prijevod 1958; ĉeš. i engl. iz 1958; engl. revidirano izd. 1964). — O. Mockel, Die Kunst des Geigenl (II izd. prer. i proširio F. Winkel), Berlin 1954 (III izd. 1967). —J. M. Fal The Nebulv Coat and the Lost Stradivarius, London, New York, Oxford — U. Gualazzini, Da Stradivarius a Stradiverti, Bollettino Storico Cremo XX, 1955—57. —A. Puccianti, Antonio Stradivari, Cremona 1959. —A. Bai La Ĉasa nuziale di Antonio Stradivari a Cremona, 1667—80, Brescia 1959 ( prijevod 1962). — W. Henley, Antonio Stradivari. His Life and Instrun (revidirao i obj. C. Woodcock), Brighton, Sussex 1961. — O. von Schulh Echt oder falsch?, Siegburg 1961. — Mostra di Antonio Stradivari (Sti Varese 1963. — W. Senn, Stradivari, 1. Giacomo Antonio, 2. Giacomo I cesco, 3. Omobono Felice, MGG, XII, 1965. — W. Lottermoser i J. M Uber den Klang der Stradivari-Geige, »Prince Khevenhiiller«, Instrumenten -Zeitschrift, 1968. — B. Miller, The Construction Methods of A. Strad The Strad, 1969—70. — P. Frisoli, The »Museo Stradivariano« in Crert The Galpin Societv Journal, 1971. — H. K. Goodkind, Violin Iconogr of A. Stradivari, Treatises on the Life and Work . . . , Larchmont (New ~\ 1972. —• W. Kolneder, Das Buch der Violine, Ziirich 1972. — S. F. Sac I Segreti di Stradivari, Cremona 1972 (s popisom Stradivarijevih instrume saĉuvanih u Cremoni u »Museo civico A. Ponzone<0. — G. R. Jones, Ani Stradivari and His Craft. A Story of the Master's Life, New York 1972. Metz, L. Tarisio, de »Violenjager«. De »Messias« - viool von Stradivari, !• en melodie, 1973. I. A'
STRAKA, Ţeljko, dirigent (Subotica, 5. I 1919 —). Dirigc nje uĉio kod F. Selinskog u Beogradu i L. Mataĉića u Muncht kompoziciju kod P. Krstića u Beogradu. God. 1945 poĉeo da na: pa sa Subotiĉkom filharmonijom, 1946—49 vodio hor KUD Gn mir Mihailović u Beogradu i 1957—62 bio asistent F. Konvvitsch na Drţavnoj operi u Berlinu. Danas (1975) je dirigent Kamer orkestra u Berlinu. Stalni gost Berlinske opere i orkestra u Leipi i Rostocku, gostovao je u MaĊarskoj, Poljskoj, Ĉehoslovaĉkoj, .
STRAKA — STRAUS gleskoj, Islandu, Japanu, Francuskoj, Finskoj, Švajcarskoj, Dans koj i dr. R. pej. STRAKOSCH, Maurice (Moritz), ĉeški pijanist i impresarij (Ţidlochovice, Moravska, 1825 — Pariz, 9. X 1887). Studirao na Konzervatoriju u Beĉu; koncertirao na turnejama po Evropi. Od 1848 uĉitelj klavira i pjevanja u New Yorku, od 1856 operni impresarij u SAD, od 1860 u Evropi; 1873—74 u Parizu; 1884— 85 vodio s bratom Ferdinandom operne predstave u rimskom Teatro Apollo. Bio je uĉitelj i impresarij Adeline Patti. DJELA: klavirske kompozicije. — Opere Giovanna di Napoli, 1851 i Sardanapalus. — Solo-pjesme. — Autobiografija Souvenirs d'un impresario (II izd.), 1887 (tal. prijevod 1940); Ten Commandments of Music for the Perfection of the Voice (posth. 1896).
STRAMBOTTO (rispetto d'amore; provansalski estribot, starofranc. estrabot, španjolski estrambote), potkraj XV i u XVI st. veoma raširen oblik talijanskoga pjesništva koji su naroĉito ĉesto upotrebljavali kompozitori frottola. Sastojao se od 8 stihova u jampskim pentametrima koji su se rimovali prema shemi ab ab ab ab ili ab ab ab cc. Oko 1500 najistaknutiji autor strambotta bio je Serafino deH'Aquilla. Tekstove strambotta meĊu prvima je uglazbio L. Giustiniani, a najpoznatiji primjeri izdani su 1504—14 u zbirkama frottola O. Petruccija. Komponirani su za glas uz pratnju instrumenta (redovito lutnje) koji je izvodio i medustavke. Melodija prvih dvaju stihova ponavljala se obiĉno ĉetiri puta. Kasniji primjeri strambotta su prokomponirani i iz njih se neposredno razvio madrigal. Rispetti e strambotti naslov je poznatog gudaĉkog kvarteta F. Malipiera; njime autor aludira na stari vokalni oblik strambotta. NOVA IZD.: R. Schwartz obj. je I i IV knj. frottola izdanu kod O. Petruccija {Publikationen dlterer Musik, 1935), -a G. Cesari, R. Monterosso i B. Disertori I knj. (1954). LIT.: H. R. Lang, The Original Meaning of the Metrical Terms Estrabot, Strambotto, Estribote, Estrambote, Spomenica R. Renieru, Torino 1912. — F. Ghisi, Strambotti e laude..., Collectanea Historiae Musicae, 1953. — B. Bauer, Die Strambotti des Serafino dal' Aquilla, Milnchen 1966. E. A. S.
STRANG, Gerald, ameriĉki kompozitor (Claresholm, Kanada, 13. II 1908 —). Studirao na Stanford University (Stanford, Calif.), zatim na University of California te na University of Southern California u Los Angelesu. God. 1933 osnovao i zatim vodio društvo New Music Workshops; 1936—38 bio asistent A. Schonberga na University of California u Los Angelesu; 1938—58 predavao muziĉku teoriju na Long Beach City College. Uz to je 1935—40 bio glavni urednik New Music Quarterly Edition i od 1936 vodio New Music Society. God. 1958—65 profesor je na San Fernando Valley State Collegeu (California), 1965—69 na California State Collegeu (Long Beach) a 1969—70 docent za elektronsku muziku na Vniversity of California u Los Angelesu. U kompoziciji ide u red ameriĉkih avangardista. Sklon eksperimentiranju, stvara vlastite teoretske principe, na kojima izgraĊuje svoju »racionalistiĉku muziku«; najveću paţnju posvećuje strukturi djela i izraţajnim sredstvima, zanemarujući ĉesto sadrţaj. Njegove zanimljive teţnje vjerno predstavlja klavirsko djelo Mirrorrorrim (udvostruĉenje rijeĉi »mirror« poput slike u ogledalu); u njemu je muziĉka graĊa organizirana oko »tonalnih centara« koji zamjenjuju funkciju tradicionalnog tonaliteta. Bavi se i komparativnom muzikologijom. DJELA. ORKESTRALNA: 2 simfonije, I, 1942 i 11,1947; Inlermezzo, 1935; Canzonet za gudaĉe, 1942 (ili za gudaĉki kvintet); Overland Trail, J943; koncert za violonĉelo, 1951; Concerto grosso, 1951. — KOMORNA: 2 gudaĉka kvarteta; Passacaglia za gudaĉki kvartet; kvintet za klarinet i gudaĉki kvartet, !933! Percussion Music za 3 sviraĉa, 1935; Divertimento za 4 instrumenta, 1948; Sonata za flautu solo, 1953; Sonatina za klarinet solo i dr. — Mirrorrorrim za klavir. — Vanzelti in the Death House za solo, zbor i orkestar, 1937; 3 Excerpts from Walt Whitman za zbor. — Muzika za kompjutor Composition #2 — #7, 1963—69. Napisao: Ethics and Esthetics of Computer Composition u The Computer and Music, obj. H. B. Lincoln, 1970. — Izdao (sa L. Steinom) Schdnber-govo djelo Fundamentals of Musical Composition, 1967 (na talijanskom 1969). — LIT.: J. T. Hozuard, Our American Music, New York, IV izd. 1954. — G. Chase, America's Music, New York, Toronto i London 1955.
STRANGWAYS, Arthur Henry -> Fox-Strangways, Arthur Henry.
STRATEGIER, Herman, nizozemski kompozitor i orguljaš (Arnhem, 10. VIII 1912 •—). Studirao na Institutu za katoliĉku crkvenu muziku u Utrechtu (C. Huvgens, J. Nieland, Ph. Dusch, H. Andriessen). God. 1935—44 crkveni orguljaš i nastavnik orgulja u Arnhemu; od 1945 crkveni orguljaš u Zeistu; 1948 nastanio se u Utrechtu kao orguljaš stolne crkve; uz to je docent za muziĉku teoriju na Muzikološkom institutu Univerziteta i nastavnik kompozicije na Nizozemskom institutu za katoliĉku crkvenu muziku i na Konzervatoriju. U Leidenu vodi Nizozemski madrigalski zbor. Kao crkveni kompozitor pripada školi H. Andriessena, koja se odrekla romantiĉnog smjera. Piše umjereno modernu, lako pristupaĉnu muziku. DJELA. ORKESTRALNA: simfonijeta za školski orkestar, 1959; koncert za klavir, 1947; koncert za klarinet, 1950; koncert za harmoniku, 1969; diver timento za duhaĉki kvartet i gudaĉe; 3 kompozicije za obou i gudaĉe; Partila
fe.
467
...........
CRKVENA: 7 misa; Reauiem, 1961; Slabat Mater; Te Deum, zbirka holandskih narodnih pjesama Ons Volkslied (u suradnji sa i orkestar. 1967 i dr. — Zbilju uuianujKiu J. Mulom i A. de Klerkom). LIT.: W. Paap, Herman Strategier, MGG, XII, 1965.
STRATTNER, Georg Christoph, njemaĉki kompozitor madţarskog podrijetla (Galosfa, oko 1644 — Weimar, pokopan 11. IV 1704). Uĉenik i roĊak F. Capricornusa s kojim je 1657 preselio iz Bratislave u Stuttgart. Tu je bio ĉlan pjevaĉkoga zbora. Nakon smrti Capricornusa (1665) do 1682 dirigent na dvoru u Durlachu, zatim do 1692 zborovoĊa, pjevaĉ i nastavnik muzike na Barfiisserkirche u Frankfurtu na Majni. Od 1694 u Weimaru, gdje je od 1695 djelovao na dvoru. Utjecaju Capricornusa uspio se S. oduprijeti jedino u svojim najboljim djelima, posebno u Pasiji u kojoj primjenjuje oratorijske postupke općenito prihvaćene tek polovinom XVIII st. autorstvo nije sa sigurnošću utvraeno. — v Kjr^/\i^i\/i: 04 pjesme u zoirci Vermehrte Glaub- und Liebesiibung . . . J. Neandera, V izd. 1691; 48 crkvenih kantata; brojne crkvene kompozicije. NOVA IZD.: 2 kantate obj. K. Gollner. Duhovne pjesme obj. su: C. v. Winterfeld (3 pjesme u Der evangelische Kirchengesang, II, 1843), J. Zahn (39, Die Mdodien der deutschen Kirchenlieder, 1889), E. Noack (Die Kirchenmusik, 1920), K. Isenberg (Geistliche Sololieder des Barock) i dr. LIT.: E. Noack, Georg Christoph Strattner (disertacija), AFMW, 1921. — Isti, Georg Christoph Strattner, MGG, XII, 1965.
STRAUBE, Karl (Montgomery Rufus Siegfried), njemaĉki orguljaš (Berlin, 6. I 1873 •—■ Leipzig, 27. IV 1950). Uĉenik O. Dienela, A. Beckerai H. Reimanna u Berlinu. God. 1897—1902 orguljaš katedrale u Weselu. Uz to je, koncertirajući na turnejama, izvodio tzv. historijski program u središtu kojega su bila djela J. S. Bacha i M. Regera. Od 1903 u Leipzigu, orguljaš, a od 1918 kantor u crkvi sv. Tome; 1903—33 vodio i Bachovo društvo (od 1920 spojeno sa zborom Gevoandhausa); od 1907 predavao i na Konzervatoriju. Na njegovu inicijativu utemeljen je 1919 u okviru Konzervatorija Institut za evangeliĉku crkvenu muziku, koji je S. vodio do 1948. God. 1904—23 organizirao u Leipzigu 6 Bachovih sveĉanosti, a 1925 Handelovu sveĉanost; 1921-—-37 vodio je izvedbe cjelokupnih Bachovih kantata na radiju. Straubeovo sviranje na orguljama odlikovalo se izvanrednom tehniĉkom vještinom, osobitim umijećem fraziranja te velikim rasponom dinamiĉkih, agogiĉkih i koloristiĉkih nijansa. U Straubeovu ĉast objavljena je spomenica prigodom njegova 70. roĊendana (1943). DJELA. SPISI: Riickblick und Bekenntnis (autobiografija), Bach-Gedenkschrift, 1950 (izd. priredio K. Matthaei), 1950 (tiskano takoĊer u Musik und Kirche, 1950 te u zbirci Straubeovih pisama, 1952); Karl Straube. Briefe eines Thomaskantors (izd. priredili W. Gurlitt i H.-O. Hudemann), 1952; Ein Brief Karl Straubes iiber Johann Sebastian Bach, AFMW, 1957. — IZDANJA: Alte Meister des Orgelspiels, 1904; Alte Meister des Orgelspiels, Neue Folge, 1929; Choralvorspiele alter Meister; 1907; J. S. Bach: Magnificat, oko 1910; cjelokupno izdanje orguljskih djela (naklada Peters, Leipzig), sv. II, 1913 i IV, 1950; koncert za klavir u d-molu, 1926 i 8 malih preludija i fuga, 1934. G. F. Handel, oratorij Solomon, 1925. M. Reger: 3 kompozicije iz op. 59, 1910; 10 pre ludija i fuga iz op. 59, 65, 80 i 85, poslije 1910 i fantazija na koral Ein fešte Burg ist unser Gott, 1938. F. Liszt, cjelokupna djela za orgulje, 1917 i dr. LIT.: G. Robert-Thornovi, Max Reger und Karl Straube, Gottingen 1907. — J. Wolgast, K. Straube, Leipzig 1928. — F. Hogner, K. Straube als Erzie-
Siegfried Straube, MGG, XII, 1965
STRAUS, Oskar, austrijski kompozitor (Beĉ, 6. III 1870 — Bad Ischl, 11. I 1954). Uĉenik H. Gradenera u Beĉu i M. Brucha u Berlinu. Kazališni dirigent u Brnu, Bratislavi, Mainzu i Hamburgu, od 1900 pijanist i kompozitor berlinskog kabareta Uberbrettl, od 1927 ţivio u Beĉu. God. 1938 emigrirao u Pariz, 1940— 48 boravio u Hollywoodu. Svjetsku slavu postigle su Strausove operete, zahvaljujući autorovu profinjenu smislu za humor kome je strana svaka vulgarnost te elegantnoj melodici i gracioznosti ritmiĉkoga pokreta. DJELA. INSTRUMENTALNA: uvertira Der Traum ein Leben, 1899; serenada za gudaĉki orkestar, 1899; Suite in Tanzform za klavirski trio; sonata za violinu i klavir; Bilderbuch ohne Bilder za klavir 4-ruĉno. — DRAMSKA (ukupno 48 djela). Operete: Die lustigen Nibelungen, 1904; Ein Walzertraum, Der tapfere Soldat, 1908; Mein Junger Herr, 1910; Rund um die Liebe, 1914; Liebeszauber, 1916; Niobe, 1917; Dorfmusikanten, 1919; Der letzte Walzer, 1920; Eine Frau, die zveiss zvas sie will, 1932; Liebelei, I934J Drei Walzer, 1935; Die Musik kommt, 1948; Ihr erster Walzer, 1950; Boţena, 1952 i dr. Baleti: Colombine, 1904 i Die Prinzessin von Tragant, 1912. Muzika za desetak filmova. — Oko 500 kabaretskih pjesama. LIT.: B. Grun, Prince of Vienna, London 1955 i New York 1957. — Isti t Oskar Straus, MGG, XII, 1965.
i 468
STRAUSS
STRAUSS, austrijska obitelj muziĉara. 1. Johann st. (Johann Baptist), kompozitor i dirigent (Beĉ, 14. III 1804 —• 25. IX 1849). Uĉenik violiniste Polischanskog i I. X. Sevfrieda u Beĉu; sa J. Lannerom ĉlan kapele Michaela Pamera. God. 1819 pristupio Lannerovom triju (njegovim do laskom postao je kvartet), a kad se Lannerov komorni ansambl razvio u orkestar, S. ga je zamjenjivao kao dirigent. God. 1825 osnovao je vlastiti orkestar koji je u Beĉu ubrzo stekao veliku popularnost. Velike je uspjehe s njim postizavao i na turnejama: 1833 u Budimpešti, 1834— 35 u Austriji i Njemaĉkoj, 1836 u Njemaĉkoj, Holandiji i Belgiji, 1837—38 u Francuskoj (u Parizu su se za nj oduševili Berlioz i Paganini), u Engleskoj gdje je sudjelovao na sveĉanostima prigodom krunidbe kraljice Viktorije, u Škotskoj i Irskoj. Od 1835 bio je i direktor plesnih priredbi na beĉkom dvoru. God. 1848 ponovno je gostovao u Engleskoj. Straussa s pravom nazivaju »ocem valcera«, jer je tom plesu, ĉija popularnost nije opadala gotovo cijelo stoljeće, dao konaĉni, klasiĉni oblik. Njegovi su valceri harmonijski jednostavni, melodika im se oslanja na beĉku J. STRAUSS St. puĉku muziku, a odlikuju se profinjenim smislom za ritam. S. je bio temperamentan ali i vrlo precizan dirigent. Oduševljavao je ne samo beĉku publiku već i istaknute muziĉare. R. Wagner ga je nazvao »demonom beĉkog muziĉkog duha« i »ĉarobnim voĊom orkestra«. DJELA. ORKESTRALNA: 149 valcera (najpopularniji Tduberlwalzer ;
Gabrielenzvalzer; Taglionizvalzer; Loreley-Rheinkldnge; Bajaderenzvalzer ; Cdcilienzvalzer ; Victoriazvalzer; Kettenbruckenzoalzer ; Donaulieder; Elektrische Funken); 34 ĉetvorke; 29 galopa; 16 koraĉnica (najpopularnija Radetzky-Marsch); 14 polki i dr. NOVA IZD.: klavirske izvatke svih njegovih djela (251) obj. J. Strauss ml. (7 sv.), 1889; 8 valcera obj. H. Gal (DTO, 1928; novi otisak 1960).
2. Johann ml., kompozitor i dirigent (Beĉ, 25. X 1825 — 3. VI 1899). Sin Johanna st.; proslavljeni »kralj valcera« kojega je Brahms neobiĉno poštovao, a Wagner nazvao »najmuzikalnijom glavom XIX v.«. Muziku je uĉio potajno, jer otac nije ţeleo da mu sinovi postanu profesionalni muziĉari. Ipak on već 1844 nastupa sa svojim ansamblom u Hietzingu kraj Beĉa. Izvodeći svoje i neke od najpopularnijih oĉevih kompozicija, postizava velik uspeh. Tada se konaĉno posvećuje muzici. Posle oĉeve smrti formira veći orkestar i preduzima turneju po Austriji i Nemaĉkoj, a gostuje i u Varšavi. Kasnije je koncertovao u Petrogradu, Parizu (na izloţbi 1867), Londonu, u Italiji i Sjevernoj Americi. God. 1863 postao je umetniĉki rukovodilac i dirigent ĉuvenih beĉkih Dvorskih balova, ali je 1870, posle sjajnih uspeha svojih opereta, dao ostavku da bi se posvetio samo komponovanju. Mada je napisao i veliki broj veoma uspelih opereta, koje su po stale klasiĉni uzori za ovaj muziĉki rod, u njegovom su stvaranju još znaĉajniji valceri. Oblik valcera preuzeo je uglavnom od J. Lannera i svog oca, ali im je dao nov polet i sadrţinu; ispunio ih je dinamiĉnošću, a ujedno je u njih uneo izvanredno svezu, privlaĉnu i nadasve originalnu melodiku. Ta je melodika brzo našla svoj put ka širokim ma sama i tako ih osvojila da se još za njegovog ţivota izjednaĉila sa popularnošću narodnih na-peva; valcer je tako postao »tipiĉno beĉka« igra. S. je bio neiscrpan u stvaranju melodija i neobiĉno inventivan u iznalaţenju novih vidova ritmiĉkog izraza valcerske sheme. Njegova harmonija je jednostavna i nepretenciozna, ali nikako primitivna. S. je kom-ponovao i valcere sa trodelnim oblikom i trijom, ali i valcere novijeg, razvijenijeg tipa sa duţim uvodom u drukĉijem ritmu — ĉesto i sa razliĉitim ; melodijskim materijalom — na "* koji se nadovezuje valcer sa j. STRAUSS MI . efektnom i razraĊenom koCrteţ L. Horowitza, 1896
dom. Komponovao je i »nizove valcera« kakvi se nalaze Schubertovim igrama. Orkestraciju je S. upravljao pre prema raspoloţivom sastavu. U delima koja je pisao z: orkestarski sastav, meĊu njima i u mnogim operetama, se, meĊutim, solidno znanje i zdrav smisao za zvuk i sjaj tra. Najviše je paţnje obraćao prvim violinama, pa je gotov* njima poveravao melodijsku liniju. Takva je bila izvoĊaĉka njegova vremena kad je u ansamblima koji su svirali z; muziku dirigent bio i vodeći sviraĉ (nem. Stehgeiger) kt uostalom bio i sam Strauss. Njegovom zaslugom valcer je sastavni i neizbeţni deo operete, prvo beĉke, a zatim i c valcer im je i davao poseban peĉat i obeleţje. S. je vodeći k zitor valcera i klasiĉne operete kojoj je, zajedno sa F. Su i K. Millockerom, dao umetniĉki muziĉki oblik, po rr svojstvima blizak komiĉnoj operi. U njegovim operetama n deo igra najvaţniju ulogu. Najveću je paţnju poklanjao du< ansamblima, pa studioznoj karakterizaciji pojedinih lica oc su neka, npr. u opereti Fledermaus, postala u pravom klasiĉna. U njegovim operetama istiĉe se briljantno razrs efektni finale. Posedovao je i izvanredni smisao za scenu i k( situacije, kao i nepogrešan osjećaj za odmeravanje muzi dramskih elemenata dela. U operetama je S. mogao da u meri razvije i prikaţe svoj talent rasipajući obilje melodij su odmah, posle svake premijere, pevali svi stanovnici Posle veoma uspele premijere njegove prve operete Indii die vierzig Rduber u beĉkom pozorištu An der Wien, 18 je u idućih 25 godina napisao još petnaest opereta koje kratko vreme obišle stotine pozorišta širom celog sveta. ] znatije su i najviše izvoĊene Die Fledermaus i Der Zigeunt od kojih se prva i danas nalazi na repertoaru vodećih of kuća na svetu.
DELA. ORKESTARSKA : Oko 400 valcera, najpopularniji: An der
blauen Donaii, 1867; G'schichten aus dem Wienerwald, 1868; Wiene 1873; Rosen aus dem SuĊen, 1880; Fruhlingsstimmen, 1883; Ku'nstl i Kaiser-vjalzer, 1890. Oko 120 polki (Olga, 1857 Tritsch-Tratsch, 18 kunden-Polka, 1861); 31 polka-mazurka; oko 70 quadrilla; 44 marša. — i SKA : balet Aschenbrodel. Operete: Indigo und die vierzig Rduber, 1871; L neval in Rom, 1873; Die Fledermaus, 1874; Cagliostro in Wien, 1875; Pri thusalem, 1877; Blindekuh, 1878; Das Spilzenluch der Konigin, 1880; Dt Krieg, 1882; Šine Nacht in Venedig, 1883; Der Zigeunerbaron, 1885; Sit 1887; Ritter Pdzmdn, 1892; Furstin Ninetla, 1893; Jabuka, 1894; Wah 1895 i Die Gottin der Vernunft, 1897. — Prema motivima iz opereta J ssa st. i ml. nastalo je oko 15 novih opereta medu kojima su najpozna Tdnzerin Fanny Elssler (O. Stalla, 1934) i Casanova (R. Benatzkv, 1935) NOVA IZD.: 3 valcera obj. H. Gal (DTO, 1925). Sva djela J. I sina i oca prema originalnim partiturama priredio za štampu M. Schon] Đ
3. Josef, kompozitor i dirigent (Beĉ, 22. VIII 1827 ■ VII 1870). Brat Johanna ml.; završivši Politehniĉku školu x. djelovao kao graĊevinar. God. 1853, na nagovor majke, zan je na nekom nastupu oboljelog brata. Postigavši uspjeh, pc se potpuno muzici. Uĉio je kompoziciju kod F. Dollescl violinu kod F. Amona. Ubrzo je postigao ugled i kao povi dirigent bratova ansambla i kao kompozitor. Njegova djel likuju se od Johannovih većom profinjenošću harmonija i melankoliĉnim raspoloţenjima, potpuno stranim njegovon rijem bratu.
DJELA. O RKES TRALNA: 81 va lcer (Wiener Ki nder; Dorfsci aus Osterreich; Dynatniden; Delirienj ; 70 polki; 30 galopa; 45 mazurki (i herz); 36 ĉetvorki; 20 koraĉnica. — Klavirske kompozicije. — Tragiĉr kaz Manfred Rober (neizv.). — Ode an die Nacht za muški zbor i orkesta pjesme. —■ Oko 500 aranţmana i preradbi tuĊih djela (veći broj Wagi kompozicija). — Prema motivima iz njegovih djela nastale su operete Fr, luft (E. Reiterer) i Das Schzvalberl aus dem Wienerwald (F. Sommer).
NOVO IZD.: Tri valcera i 1 polku obj. je H. Botstiber (DTO, it
4. Eduard, kompozitor (Beĉ, 15. III 1835 — 28. XII : Uĉenik F. Amona (violina i klavir) i G. Prevera (teorija), orkestra svojega brata Johanna ml. i 1870 njegov nasljedr dvorskim balovima, a 1889 takoĊer u vodstvu orkestra ko dirigirao do 1902 (1892 i 1901—02 na turneji po SAD). U E dovim kompozicijama (318 plesova) osjeća se bratov u: Objavio je memoare (Erinnerungen, 1906). LIT.: R. Kleinecke, Johann Strauss, Leipzig 1894. — L. Eisenberg, , Strauss, Leipzig 1894. —• C. Flamme, Verzeichnis der samtlicher im erschienenen Kompositionen von Johann Strauss (Vater), Johann Strauss ( Joseph Strauss und Eduard Strauss, Leipzig 1898. — R. Prochdzka, [ Strauss, Berlin 1900. —F. Lange, Josef Lanner und Johann Strauss (Vater) 1904 (II izd. Leipzig 1919). — R. Specht, Johann Strauss (ml.), Berlin l< F. Lange, Johann Strauss, Leipzig 1912 (holandski prijevod 1929). Schnitzer, Meister Jo ha nn, Wie n 1 920. — E. Decsey, Johann S Stuttgart 1922 (novo izd. Wien 1948). ■— A. Strauss, Johann Strauss st Briefe, Berlin 1926. — H. E. Jacob, Johann Strauss und das 19. Jahrhi Amsterdam 1937 (pod naslovom Johann Strauss Vater und Sohn, Ha 1953; engl. London i New York 1940; franc. Pariš 1955). — H. Šunde, Johann Strauss, Brixlegg 1937 (III izd. 1949). — A. Witeschnik, Die D; Strauss, Wien i Leipzig 1939. — W. Jaspert, Johann Strauss. Sein I sein Werk, seine Zeit, Berlin 1939 (novo izd. Lindau 1949; hrvatski pi Zagreb 1945). —• A. B. Teetgen, The Waltz Kings of Old Vienna, London ■— M. Kronberg, Johann Strauss, Pariš 1939. — E. Schenk, Johann S Potsdam 1940. — D. Ezven, Tales from the Vienna Woods, the St Johann Strauss, New York, 1944. — F. Farga, Lanner und Strauss, 1948. — H. E. Jacob, Johann Strauss: A Centurv of Light Music, L
STRAUSS 1949. — W. Reich (red.), Johann Strauss-Brevier. Aus Briefen und Erinnerungen, Ziirich 1950. —J. Andriessen, Johann Strauss, Amsterdam 1950. —J. Paslene, Three-Quarter Time. The Life and Music of the Strauss Family, New York 1951. — P. Kuringcr, Jo ha nn Stra uss, Haa rle m 1 952. — H. E. Jacob , Johann Strauss, Vater und Sohn; die Geschichte einer musikalischen Weltherr schaft, Hamburg 1953 (novo izd. Bremen 1960; franc. 1955). — A4. Schonherr i K. Reinohl, Johann Strauss Vater, Ein Werkverzeichnis, Wien i Ziirich 1954. — A. Weinmann, Verzeichnis samtlicher Werke von Johann Strauss Vater und Sohn, Wien 1956. ■—• K. Paklen, Der Walzerko'nig Johann Strauss, Ziirich 1961. —■ E. Meuxux, HoraHH IIlTpayc, II izd. JleHHHrpap 1964 (novo izd. MocKBa 1969). — F. Brodszky (redaktor), Wenn Johann Strauss ein Tagebuch gefiihrt hatte, Budapest 1964. — E. Nick, Johann Baptist, Johann, Josef i Eduard Strauss, MGG, XII, 1965. — F. Brodszky, Johann Strauss eletenek krćnikaja, Budapest 1966. — A. Weinmann, Verzeichnis samtlicher Werke von Joseph und Eduard Strauss, Wien 1967.
STRAUSS, Richard, njemaĉki kompozitor i dirigent (Miinchen, 11. VI 1864 — Garmisch, 8. IX 1949). Otac mu je bio prvi kornist miinchenskoga dvorskog orkestra. Zarana je poĉeo uĉiti klavir i violinu te je već 1870 zabiljeţio svoje prve kompozitorske pokušaje. Uz srednjoškolski studij uĉio je 1875—80 teoretske predmete, kompoziciju i instrumentaciju kod W. F. Mevera. Izvedbe njegovih dviju simfonija privlaĉe na nj paţnju javnosti, i H. v. Biilovv ga poziva u Meiningen gdje 1885 preuzima vod stvo Dvorskog orkestra. U tom gradu upoznaje kompozitora A. Rittera i pod njegovim utjecajem doţivljuje veoma vaţnu prekretnicu. Dotadanji poklonik R. Schumanna, F. Mendelssohna i J. Brahmsa, S. spoznaje ljepotu Wagnerove i Lisztove muzike i pretvara se u zanosna pobornika novonjemaĉkoga programnog smjera. Već 1886 napušta Meiningen i postaje dirigent Dvorske opere u Miinchenu; 1889—94 djeluje u Weimaru kao dirigent Dvorskog kazališta. God. 1889 izvodi se prvo od Straussovih djela trajne vrijednosti, simfonijska pjesma Don Juan, a iduće godine Tod und Verklarung. Nakon teţeg oboljenja boravi 1892—93 u Grĉkoj i Egiptu. God. 1894 uzima za ţenu opernu pjevaĉicu Paulinu de Ahna koja je ĉesto pjevala uloge i iz njegovih opera. Te godine sudjeluje S. prvi put kao dirigent na Sveĉanim igrama u Bavreuthu. U to doba prelazi ponovo u Miinchen gdje je kao operni dirigent ostao do 1898. U tom vremenu izvode se prvi put njegove simfonijske pjesme Tili Eulenspiegel, Also sprach Zarathustra i Don Quixote; opera Guntram ne donosi mu uspjeh. S. gostuje kao dirigent sve ĉešće, i to ne samo po Njemaĉkoj već i u inozemstvu. I kao kompozitor stjeĉe sve veći ugled, ali i sve više neprijatelja u konzervativnim krugovima. God. 1898 napušta Miinchen i odlazi za prvoga dirigenta Dvorske opere u Berlinu. Tu će ostati do 1918. U tom plodnom razdoblju piše simfonijsku pjesmu Ein Heldenleben i Sinfonia domestica. Nastaju znaĉajna operna djela Salome, Elektra, Der Rosenkavalier i Ariadne auf Naxos. God. 1901—03 vodi berlinski Tonkiinstlerorchester s kojim poduzima koncertne turneje po Evropi (1903 gostovao i u
Biljeţnica za matematiku 14-godišnjeg R. Straussa
469
Zagrebu). God. 1904 polazi na prvu dirigentsku turneju po Americi. Još 1898 utemeljio je S. Udruţenje njemaĉkih kompozitora kojemu je bila zadaća da zaštićuje njihove interese i da podupire nastojanja mladih muziĉara. Iz berlinskih godina potjeĉe Straussova plodna suradnja s knjiţevnikom H. v. Hofmannsthalom koji je, poĉevši od Elektre, napisao libreta za iduće Straussove opere, ukljuĉujući Arabellu. Od 1919 do 1924 bio je S., uz F. Schalka, direktor Beĉke opere. Mjesto je napustio zbog razmimoilaţe-nja sa R. STRAUSS Schalkom. Otada nije više uzimao stalno namješten je. Svoje je vrijeme posvećivao samo komponiranju i dirigentskim turnejama. S. je tada na vrhuncu slave. Priznat je i voljen, pa već za ţivota postaje velikim klasikom njemaĉke muzike. Mišljenja o njegovim djelima više se ne razilaze. MlaĊi muziĉari spoznaju doduše da njegov umjetniĉki jezik nije više njihov, ali mu ne osporavaju poloţaj najznatnijega njemaĉkog kompozitora izmeĊu R. Wagnera i P. Hindemitha. Njemaĉki se gradovi natjeĉu u iskazivanju poĉasti Straussu, osobito organiziranjem tzv. Straussovih tjedana. Po završetku Drugoga svjetskog rata S. je 1945—49 ţivio u Švicarskoj. Kao razmjerno ĉio i svjeţ ĉovjek još je krajem 1947 dirigirao simfonijskim koncertima u Londonu. Umjerenu dirigentsku aktivnost vodio je i u godini svoje smrti, kao 85-godišnji starac. Kad se 1949 vratio u Njemaĉku, na svoj posjed u Garmischu, gdje su nastajala i gdje su se razraĊivala tolika njegova djela, nije imao pred sobom više od ĉetiri mjeseca ţivota. Na glavnim podruĉjima na kojima se kao kompozitor okušao — to su oblasti simfonijske i operne muzike — S. se nadovezuje na Lisztova i Wagnerova nastojanja, ali kreće dalje vlastitim putovima. On napušta filozofsko-mistiĉni idealizam te dvojice umjetnika i ĉvrsto se drţi zemlje. Njegova je umjetnost izrazito ĉulna; u svojim elementima ona predstavlja osebujnu mješavinu iskrenosti i pripremljenih efekata, invencioznosti, ali i povremenog eklektizma, intenzivnog unutrašnjeg doţivljavanja i velikog virtuoziteta koji izaziva udivljenje, ali je katkada ponešto hladan, a ima u njemu i isprazne retorike. U Straussovu stvaranju mogu se razlikovati tri razdoblja: u prvom prevladava rad na podruĉju simfonijske muzike, u drugom djelatnost na podruĉju opere, u trećem, najkraćem, interes za koncertantne kompozicije namijenjene ansamblima preteţno komornog karaktera. Nastavljajući, na veoma osoban naĉin, programnu aktivnost F. Liszta, S. je u jednostavaĉnoj simfonijskoj pjesmi našao idealno podruĉje na kojemu je mogao razviti svoje mnogostruke sposobnosti, navlastito svoj izraziti smisao za orkestralnu ţivopisnost i za dramatiĉnost. Kao roĊeni dramatiĉar S. je dramske likove doţivio i izgradio najprije sredstvima orkestralne muzike. Na muziĉku pozornicu postavio ih je tek kasnije. Mnogobrojne simfonijske pjesme ovog umjetnika ĉvrsti su dokazi ne samo njegova velikog orkestralnog majstorstva, s kojim se u njegovo vrijeme u Njemaĉkoj mogao mjeriti samo Mahler, već i ĉvrstog osjećaja za formalnu ravnoteţu. S. nije dopuštao da ga vanmuziĉki program uvuĉe u kaotiĉnost i amorfnost te je redovito pronalazio sretne formalno-muziĉke veze izmeĊu programa i muzike. Tako je, primjerice, za Tili Eulenspiegela izabrao formu slobodnog ronda u kojemu glavna Eulenspiegelova tema sluţi kao orijentacijsko uporište muziĉke arhitektonike; Don Kihota je izgradio u obliku teme s varijacijama, pomišljajući na to da je rijeĉ zapravo o istom ĉovjeku u razliĉnim situacijama. Sve Straussove simfonijske pjesme nisu na jednakoj visini. Eine Alpensymphonie nepotrebno iskorišćuje orkestralni virtuozitet u sluţbi ponešto naivnog tonskog slikanja; Also sprach Zarathustra preuzima zadatke koje muzika sama teško moţe riješiti; Ein Heldenleben je, uza svu sugestivnost mnogih stranica (osobito gdje prevladavaju borbena raspoloţenja), suviše glomazna, razvodnjena muziĉka autobiografija; Sinfonia domestica zahtijeva golem orkestralni aparat da doĉara zbivanja u intimnom obiteljskom krugu. Sve te nedostatke otkupljuju najljepše, najuspjelije Straussove partiture bez kojih
STRAUS S
470
Radna soba R. Straussa u Garmischu
sti i jetkosti disonance, pojavljuje se nekadanji Beĉ i mislena erotika njegovih salona. Na ĉvrstoći tonaliteta arhaizmi Mozartovih vremena, valcerski ritmovi i duhoviti ukusne kompozitorove instrumentacije kojom se Straussov ponovo izvrsno sluţi. Nakon vrlo uspjele opere Ariadi Naxos, u kojoj se na veoma osebujan naĉin isprepliću eli stare talijanske mitološke opere serie s operom buffom i i ustaljenim tipovima-maskama, stvaralaĉki je razvoj Str bio uglavnom završen. Njemaĉkoj opernoj sceni dao je j djela, ĉesto priliĉno zanimljiv. Takva je svakako konverza autobiografska opera Intermezzo, pa Capriccio, posljednje 1 nikovo scensko djelo u kojemu se još jednom — ali ovaj to sadrţajna tematika — rješava prastari problem o odnc meĊu poezije i muzike u operi, o njihovu znaĉenju i supan Suštinski novih crta njegov stvaralaĉki lik ipak nije više u decenijama koji su još stajali pred njim. Zabiljeţiti treb njegove instrumentalne radove iz posljednjeg, trećeg raz (od oko 1943 do 1947) u kojima je sijedi majstor pokušao ol svoje stvaranje komornim tretiranjem instrumentalnih si prozirnom instrumentacijom i preferiranjem koncertantnih oblika. Moţda je najzanimljivije djelo iz toga kratkog perioda studija Metamorphosen za 23 solistiĉka gudaĉka instrumenta. Na kraju treba spomenuti i muziĉku formu kojom se Strauss cijeli svoj umjetniĉki ţivot nije prestao baviti: solo-pjesmu. Na tom je podruĉju ostavio nekoliko pravih remek-djela (preteţno iz prvoga razdoblja svojega stvaranja: Aller-
se danas ne moţe zamisliti standardni simfonijski repertoar: Don Juan, Tod und Verkldrung i Tili Eulenspiegels lustige Streiche. U ova tri orkestralna remek-djela, medu sobom tako opreĉna, umjetnik seelen, Stdndchen, Breit iiber mein Haupt, Cdcilie, Ruhe je unio veliko bogatstvo raspoloţenja. Don Juan je pokazao meine Seele, Traum durch die Da'm-merung, Ich trage meine neobiĉno znanje i talent 24-godišnjega mladića i donekle Mmne i dr.). S. je u razvoju njemaĉke unaprijed osvijetlio razvojnu putanju i njegovu teţnju da muzike na prijelazu izmeĊu oblikuje muziĉke portrete ĉvrsto povezane za zemlju i da dvaju stoljeća odigrao krupnu sjedini elemente erotskog i herojskog, senzualnog i lirskog. Simulogu. Dao je nov zamah profonijska pjesma Tod und Verkldrung prikazala je — doduše samo gramnoj muzici i proširio doza kratko vrijeme — drugaĉijega Straussa, kompozitora koji se met orkestralnog izraza do nesamo jednom pribliţio Lisztovoj idealistiĉkoj dualistiĉkoj konslućenih granica. Osvjeţivši licepciji svijeta i nadsvijeta: u svijesti ĉovjeka koji zna da mu osbretistiku i obnovivši sredstva taje samo još nekoliko trenutaka ţivota, niţu se, posljednji put, izraţavanja ulio je nov ţivot uspomene na najvaţnije doţivljaje; no smrt je poĉetak novoga njemaĉkoj operi pokazavši uz blaţenstva i nove sreće, a ne konac svega, ništavilo. Sasvim je to sasvim nove mogućnosti u pogledu drugaĉiji svijet u kojemu se kreće Tili Eulenspiegel. U ovoj naharmonijskih spojeva. Te mogućnosti nije, 4k dasve uspjeloj kompoziciji prvi se put nadmoćno oĉitovao Strausdoduše, do kraja iskoristio, ali sov smisao za muziĉki humor. Na blistavim stranicama te par je upozorio na nov put, pa ga titure, u kojoj pršti vedar smijeh, raste lik velikog obješenjaka treba smatrati i za jednog od Tilla koji svojim lakrdijama ismijava zlobu i laţni moral, ali i preteĉa velikoga revolucionarnog stradava upravo zbog zloće protiv koje se borio. pothvata što su ga u evropskoj Prešavši na muziĉku pozornicu, S. je zapoĉeo kao Wagnerov muzici XX st. izvršili tek muepigon (opera Guntram). Poslije prvih pokušaja ipak je našao ziĉari iduće generacije. svoj put. U jednoĉinoj muziĉkoj drami Salome (1905), na tekst DJELA. ORKESTRALNA. Tri istoimene drame O. Wildea, dao je vrlo sugestivan muziĉki porsimfonije: I, u d-molu, 1880; II, u tret perverzne, izopaĉene, brutalne istoĉnjaĉke princese i sredine f-molu op. 12, 1884 i IH, Sinfonia u kojoj se ona kreće. Izvrsno mu je pri tome posluţilo golemo domestica op. 53, 1903. Simfonijske pjesme: Don Juan op. 20, 1888; Macdotadašnje iskustvo u orkestriranju. S. je, meĊutim, upravo u beth op. 23, 1888 (prer. 1889—9°); Salami oĉitovao i veliku smjelost u harmoniji, bogatoj i zamršenoj, Tod und Verkldrung op. 24, 1890; koja gdjekad graniĉi s atonalnosti. Na donekle srodnom podruĉju Tili Eulenspiegels lustige Streiche op. 28, 1895; Also sprach Zarathustra op. ostao je S. napisavši jednoĉinku Elektra. Na pozornici je ponovo 30, 1896; Don Quixote op. 35, 1897; ţena iz legende kojom vlada izbezumljena strast — nezasitna Ein Heldenleben op. 40, 1898 i Bine ţelja da se osveti oĉevim ubojicama. Oštrina disonance — ovdje Alpensymphonie op. 64, 1915. Kon certi: za violinu u d-molu op. 8, 1882; još nesmiljenija — izza obou i mali orkestar, 1946; 2 za bija iz golema orkesrog, u F-duru op. 11, 1883 i u Es-duru tralnog aparata i prati op. 86, 1942. Duett-Concertino za klari net,fagot, gudaĉe i harfu, 1948; Burleske tragediju Agameza klaviri orkestar, 1885 (izv. 1890); Pamnonove kćerke koju rergon zur Sinfonia domestica za klavir razdiru mrţnja i lu(lijeva ruka) i orkestar op. 73,1925; sim fonijske etide u obliku passacaglie PanaĊaĉki osvetniĉki bijes. Salome. Rad G. Klimta , thenaenzug za klavir (lijeva ruka) i orkesNakon Elektre S. tar op. 74, 1928; 4 uvertire, 1873—83; napušta zagušljivu > atmosferu zloĉina i suita Der Burger ah Edelmann op. 60, 1917; Tanzsuite prema klavirskinv mraĉnih nagona. pozicijama F. Couperina, 1923; simfonijska fantazija Aus Italien op. 16, Njegov libretist HofFestliches Prdludium op. 61, 1913; Divertimento za mali orkestar prema kc zicijama F. Couperina op. 86, 1943; Metamorphosen, studija za 23 gudai mannsthal daje mu lista, 1946; Festmusik op. 84 (prilikom proslave 2600-godišnjice postojan nov tekst, iz osnova panskoga carstva), 1940; sveĉane koraĉnice i dr. — KOMORNA: gu drukĉiji, tekst na koji kvartet u A-duru op. 2, 1880; klavirski kvartet u c-molu op. 13, 1884; son: violinu i klavir u Es-duru op. 18, 1888; sonata za violonĉelo i klavir u Fće S. napisati moţda op. 6, 1883; serenada za 13 duhaĉkih instrumenata, 1881; suita za 13 duh svoje najbolje, a svakako najpopularnije operno djelo: Der Rosenkavalier. Veći se preokret teško dao zamisliti. U-mjesto istoĉnjaĉkog, mitskog ambijenta, izvedbe Straussove opere
Ehktra
Karikatura u povodu umjesto teškog pritlS-
ka razularenih stra-
STRAUSS — STRAVINSKI instrumenata, op. 4, 1884; 2 sonatine za 16 duhaĉkih instrumenata: I, u F -duru, 1943 i II, u Es-duru, 1945. — KLAVIRSKA: sonata u h-molu op. 5, 1881; Fiinf Klavierstucke op. 3, 1881; Vier Stimmungsbilder op. 9, 1882; tema i 15 improvizacija s fugom na vlastitu temu, 1885. — DRAMSKA. Opere: Guntram, 1894 (rev. 1940; II verzija 1934—39); Feuersnot, 1901; Salome, 1905; Vjug. premijera Zagreb, 1915); Elektra, 1908; Der Rosenkavalier, 1910 (Dresden, 26. I 1911; jug. premijera Zagreb, 29. IV 1916); Ariadne auf Naxos, I9i2(prer. 1915—16); Die Frau ohne Schatten, 1919; Intermezzo, 1924; Die dgyptische Helena, 1928; (nova verzija, 1933); Arabella, 1933; Die schzveigsame Frau, 1935; Friedenstag, 1938; Daphne, 1938; Die Liebe der Danae, 1938—40 (izv. 1952) i Capriccio, 1941. Baleti Josephslegende, 1914 i Schlagobers 1924. Scenska muzika za Romea i Juliju W. Shakespearea, 1887. — VOKALNA: kantata za muški zbor a cappella, 1914; Wanderers Sturmlied za zbor i orkestar op. 14, 1884; balada Taillefer za sole, mješoviti zbor i orkestar op. 52, 1903; Bardengesang za 3 mješovita zbora i orkestar op. 55, 1906; Die Tageszeiten za muški zbor i orkestar op. 76, 1928; Austria za muški zbor i orkestar op. 78, 1929; Zwei Ge-sdnge za 16-gl. mješoviti zbor op. 34, 1897; 2 muška zbora iz Herderova Stimmen der Volker op. 42, 1899; 3 muška zbora iz Herderova Stimmen der Volker op. 45, 1899; Eine deutsche Motette za soliste i 16-gl. mješoviti zbor op. 62, 1913. Solo--pjesme za glas i orkestar op. 33, 44, 51, 71 (takoĊer i bez broja opusa, meĊu njima Vier letzte Lieder, 1950); solo-pjesme za glas i klavir op. 10, 15, 17, 19, 21 (Schlichte Weisen), 22 ( Mddchenblumen), 26, 27, 29, 31, 32, 36, 37, 39, 41, 43, 46, 47, 48, 49, 56, 66 (Kvarnerspiegel), 67, 68, 69, 77 (i druge, bez naznake opusa). Melodram Enoch Arden za recitatora i klavir op. 38, 1897. — Harmonizacije narodnih napjeva za muški zbor. — Preradba opera Iphigenie auf Tauris Ch. W. Glucka (1886) i Idomeneo W. A. Mozarta (1931). — S. je priredio i novo, znatno prošireno izd. Berliozova priruĉnika o instrumentaciji (Instru-mentationslehre, 2 sv., 1905). W. Schuh je obj. Straussove Betrachtungen und Erinnerungen, 1949 (proš. izd., 1957; franc. prijevod 1951; engl. prijevod 1953), te Tagebuch der Griechenland- und Agyptenreise (1892), Richard Strauss Jahrbuch, 1954. Popis djela do 1910 objavio je te godine R. Specht ( Vollstdndiges Verzeichnis der :n Druck erschienenen Werke von Richard Strauss), a katalog svih djela W. Schuh i E. Roth, 1964 (Gesamtverzeichnis). Veliki tematski popis svih djela izd. H. Muller v. Asow u 3 sv., (III sv. dovršili A. Ott i Fr. Trenner), 1959 —74. Bibliografiju o R. Straussu iz 1882—1944 obradio O. Ortner, a obj. F. Grasberger, 1954, a iz 1944—64 obradio G. Brosche, 1964—73. — Korespondencija: R. Strauss. Briefzvechsel mit H. v. Hofmannsthal (izd. F. Strauss, 1926; engl. prijevod, 1927 i 1928; novo izd. priredio W. Schuh, 1952; prošireno izd. 1955; franc. prijevod novog izd., 1951; engl. 1953; III izd. priredio isti, 1964); Richard Strauss et Romain Rolland. Correspondance-Fragments de journal(red. G. Samazeuilh), 1951 (ruski 1960; engl. 19681 197O); Briefe andieEltern, 1882—1906 (priredio W. Schuh), 1954; H. v. Bulozv and R. Strauss. Correspondance (priredili W. Schuh i F. Trenner), 1954 (engl. 1955); R. Strauss und J. Bella (izd. F. Zagiba u knjizi J. Bella und Ċas Wiener Musikleben), 1955; R. Strauss und Joseph Gregor. Briefzvechsel (priredio R. Tenschert), 1955; R. Strauss und Briefzvechsel zvoischen R. Strauss und S. Zzveig (prir. W. Schuh), 1957; R. Strauss und F. Wullner im Briefzvechsel (red. D. Kamper), 1963; R. Strauss — C. Krauss. Briefzvechsel (obj. G. K. Kende i W. Schuh), 1963 ( I I izd. 1964); Briefe an Fritz Busch, SMZ, 1964; Briefzvechsel R. Strauss — Cl. Krauss (12 pisama, priredio G. K. Kende), SMZ, 1966; Die Welt um Richard Strauss in Briefen (red. F. Grasberger, F. i A. Strauss), 1967; R. Strauss und L. Thuille (red. A. Ott), 1969; R- Strauss. Bricfzoechsel mit W. Schuh, 1969; Lettres inedits de R. Strauss a S. Dupuis (red. M. Lemaire), 1970; Briefe R. Strauss — E. Roth, 1972; R. Strauss und L. Nicode in Briefzvechsel (red. A. Ott), 1972. LIT.: A. Seidl i W. Klatte, Richard Strauss. Eine Charakterskizze, Prag 1896. — G. Jorisienne, Richard Strauss. Essai critique et biologique, Bruxelles 1898. —■ G. Brecher, Richard Strauss. Eine monographische Skizze, Leipzig 1900. —■ E. Urban, Richard Strauss, Berlin 1901. — Isti, Strauss contra Wagner, Berlin 1902. — E. Nezoman, Richard Strauss and the Music of the Future, Musical Studies, London 1905. — O. Roese, Richard Strauss, Salome. Ein Wegweiser durch die Oper, Berlin 1906. — O. Bie, Die moderne Musik und Richard Strauss, Berlin 1906. — L. Schmidt, Richard Strauss, Leipzig, 1906. — J. C. Manifarges, Richard Strauss als Dirigent, Amsterdam 1907. — F. Schmitz, Richard Strauss als Musikdramatiker, Munchen 1907. — F. Niecks, Program Music in the Last Four Centuries, London 1907. — E. Ziegler, Richard Strauss i seinen dramatischen Dichtungen, Miinchen 1907. — R. Rolland, Richard Strauss, Musiciens d'aujourd' hui, Pariš 1908. —■ E. Nezvman, Richard Strauss, London 1908. —• R. Batka, Richard Strauss, Berlin-Charlottenburg 1908. — H. IValden, Richard Strauss' Svmphonien und Tondichtungen, Berlin 1908. — F. Santoliquido, II Dopo-Wagner: C. Debussv e R. Strauss, Roma 1909. — G. Tebaldini, Telepatia musicale a propisito dell' Elektra di R. Strauss, Tori no 1909. —• O. Klauzvell, Geschichte der Programm-Musik, Leipzig 1910. — O. Hiibner, Richard Strauss und das Musikdrama, Leipzig 1910. —■ M. Steinitzer, Straussiana und Anderes, Stuttgart 1910. — Isti, Richard Strauss, Leipzig 1911 (XVII izd. 1927.) — H. Daffner, Salome: ihre Gestalt in Geschichte und Kunst, Miinchen 1912. — E. Siegfried, Macbeth, Strassburg 1912. — Ista, Tod und Verklarung, Strassburg 1913. — A. Seidl, Straussiana, Regensburg 1913- — M. Steinhzer, Richard Strauss und seine Zeit, Leipzig 19 14 (II izd. 1922). — H. T. Finck, Richard Strauss. The Man and His Works, Boston 1917. — R. Specht, Die Revolte gegen Richard Strauss, Wien 1919. — Isti, Richard Strauss und sein Werk (2 sv.), Leipzig 1921. — H. W. v. Waltershausen, Richard Strauss, Miinchen 1921. —■ Ć. Jachino, Riccardo Strauss, Salome. Guida attraverso il poema e la mušica, Milano 1924. — Th. Schdfer, Also sprach Richard Strauss zu mir, Dortmund 1924. —■ W. Schrenck, Richard Strauss und die moderne Musik, Strassburg 1924. — R. C. Muschler, Richard Strauss, Hildesheim 1924. — J. Subird, Richard Strauss, Madrid 1925. — E. Tenschert, Kadenzbehandlung bei Richard Strauss, ZFMW, 1925—26. — A. Cimbro, Riccardo Strauss. I Poemi sinfonici, Milano 1926. — S. Kallenberg, Richard Strauss, Leipzig (novo izd. 1934). — W. Hutschenruyter, Richard Strauss, den Haag 1929. —■ F. Cooke, Richard Strauss, Philadelphia 1929. — E. Blom, The Rose Cavalier, London 1930. —• T. Armstrong, Richard Strauss' Tonepoems, London 1931 (novo izd. 1948). — G. Rottger, Die Harmonik in Richard Strauss' Rosenkavalier (disertacija), Miinchen 1931. — G. Pannain, Richard Strauss, Musicisti dei tempi nuovi, Torino 1930 (novo izd. 1954; engl. prijevod 1932.) — R. Tenschert, Tvpologie der R. Strausschen Melodik, ZFMW, 1934. — E. Wachten, Das Formproblem in den sinfonischen Dichtungen von Richard Strauss, Strass burg, 1934. —■ E. Gehring, Richard Strauss und seine Vaterstadt Miinchen, Miinchen 1934. — F. Gysi, Richard Strauss, Potsdam 1934. —J. Kapp, Richard Strauss und die Berliner Oper, Festschrift der Berliner Staatsoper, Berlin 1934. — K. J. Kruger, H. v. Hofmannstahl und Richard Strauss (disertacija), Berlin 1935. —• H. Rottger, Das Formproblem bei Richard Strauss gezeigt an der Oper »Die Frau ohne Schatten« mit Einschluss von »Guntram« und »Intermezzo« (disertacija), Miinchen 1937. — J. Gregor, Richard Strauss, der Meister der Oper, Miinchen 1939- — E. Wachten, Richard Strauss. Sein Leben in Bildern, Leipzig 1940. — M. Rinaldi, Elettra di Strauss, Milano 1943. — H. J. Moser, Richard Strauss, Leben und Werk, Krakau 1944. — R. Tenschert, Dreimal sieben Variationen iiber das Thema Richard Strauss, Wien 1944. — C. Blessing, Das instrumentale SchafTen von Richard Strauss im Spiegelbild der Presse und der zeitgenossischen Kritik (disertacija), Munchen 1944. — R. Tenschert,
471
Anekdoten um Richard Strauss, Wien 1944. — W. Schuh, Cber Opern von Richard Strauss, Ziirich 1947. — E. Bu'cken, Richard Strauss, Kevelaer 1949. — C. Rostand, Richard Strauss, Pariš 1949. — R. Tenschert, Richard Strauss und Wien. Eine Wahlverwandschaft, Wien 1949. — W. Schuh, Zum Melodie- und Harmoniestil der R. Straussschen Spatvverke, Ziirich 1949. — Isti, In memoriam Richard Strauss, Ziirich 1949. — W. Brandl, Richard Strauss, Leben und Werk, Leipzig 1949- — K. Pfister, Richard Strauss, Wien 1949- — Isti, Richard Strauss und die neue Musik, Vaduz 1950. — O. Erhardt, Richard Strauss. Su vida y su obra, Buenos Aires 1950 (njem. prijevod Olten 1953; tal. Milano 1957). — K. F. Muller, Richard Strauss zum Gedachtnis, Wien 1950. — A. Damerini, Salome di Strauss, Firenze 1951. — W. Schuh, Die Entstehung des »Rosenkavaliers«, Ziirich 1951. — D. Linder, »Die Liebe der Danae«, Wien 1952. — F. v. Schuch, Richard Strauss, Ernst von Schuch und Dresdens Oper, Dresden 1952. — M. Milojević, Rihard Štraus, Muziĉke studije i ĉlanci, III, Beograd 1953. — G. Hausszvald, Richard Strauss. Ein Beitrag zur Dresdner Operngeschichte seit 1945, Dresden 1953. — Richard Strauss-Jahrbuch (uredio W. Schuh), I, 1954; II, 1959—60. — A. Baresel, Richard Strauss, Leben und Werk, Hamburg 1953 ( I I izd. 1961). — W. Schuh, Das Biihnenwerk von Richard Strauss in den letzten unter Mitwirkung des Komponisten geschaffenen Miinchner Insze nierungsn, Ziirich 1954. — F. Trenner, Richard Strauss. Dokumente seines Lebens und Schaffens, Munchen 1954. — E. Roth (red.), Richard Strauss. Biihnenwerke. Dokumente der UraufTtihrungen, London 1954 (obj. i na engl. i na franc. jeziku). — E. Krause, Richard Strauss, Gestalt und Werk, Leipzig 1955 (najnovije izd. 1970; ĉeški 1959, ruski 1961, engl. 1964 i 1969 te rumunjski 1964). — W. Schuh, Richard Strauss, Letzte Aufzeichnungen, Munchen 1957. — Isti, Ein Paar Erinnerungen an Richard Strauss, Ziirich 1958. — L. Kusche, Heimliche AufTorderung zu Richard Strauss, Munchen 1959. — R. Petzoldt i R. Crass, Richard Strauss. Sein Leben in Bildern, Leipzig 1960. — G. K. Kende, Richard Strauss und Clemens Krauss. Eine Kiinstlerfreundschaft und ihre Zusammenarbeit an »Capriccio«, Munchen 1961. — G. Baum, R. Strauss und H. v. Hofmannstahl nach ihrem Briefwechsel, Berlin i Wunsiedel 1962. — /. Fabianu, R. Strauss, Budapest 1962. — W. Brennecke, Die Metamorphosenwerke von R. Strauss und P. Hindemith, Spomenica H. Albrechtu, Kassel 1962. — A. A. Abert, Zweigs Bedeutung fiir das Alterswerk von Richard Strauss, Spomenica F. Blumeu, Kassel 1963. — N. Del Mar, R. Strauss. A Critical Commentarv of His Life and Works (3 sv.), London 1963—72. —H. Kralik, R. Strauss, Wien i Miinchen 1963. — A. Berger, R. Strauss als geistige Macht, Garmisch-Partenkirchen 1964. —K. Bohm, Begegnung mit Richard Strauss, Wien 1964. — A. Jefferson, The Operas of Richard Strauss in Great Britain 1910 —1963, London 1964. —■ E. Krause, Richard Strauss in Oper von A-Z, Leipzig 1964. — Richard Strauss im Kulturkarussel der Zeit 1864—1964, Munchen 1964. — W. Mann, R. Strauss. A Critical Study of His Operas, London 1964 (njem. 1967 i 1969). — A. Natan, R. Strauss, die Opern, Basel 1964. — K. Pornbacher, H. von Hofmannsthal — R. Strauss. Der Rosenkavalier, Munchen 1964. — W. Schuh, Hugo von Hofmannsthal und Richard Strauss, Legende und Wirklich keit, Munchen 1964. — Isti, Ein paar Erinnerungen an R. Strauss, Ziirich 1964. — W. Thomas, Richard Strauss und seine Zeitgenossen, Munchen 1964. — W. Panofsky, R. Strauss. Partitur eines Lebens, Munchen 1965 i Eerlin 1967. —■ W. Schuh i W. Pfannkuch, Richard Strauss, MGG, XII, 1965. — G. R. Marek, Richard Strauss, London i New York 1967. — F. Strauss, Aphorismen um Richard Strauss, 1968. — W. Deppisch, Richard Strauss in Selbstzeungnissen und Bilddokumenten, Reinbek bei Hamburg 1968. — W. Gruhn, Die Instrumentation in den Orchesterwerken von Richard Strauss (disertacija), Mainz 1968. — F. Grasberger, Richard Strauss und die Wiener Oper, Tutzing 1969. •— H. Becker, Richard Strauss als Dramatiker, Regensburg 1969. — D. Jameux, Ri chard Strauss, Pariš 1971. — A. Jefferson, The Lieder of Richard Strauss, Lon don 1971 i New York 1972. — Isti, The Life of Richard Strauss, Kewton Abbot 1972. — G. J. Ascher, »Die Zauberflote« und »Die Frau ohne Schatten«. Ein Vergleich, Bern 1972. — A. A. Abert, Richard Strauss, Die Opern, Veller bei Hannover 1972. — Ista, Richard Strauss und die Erbe Wagners, MF, 1974. J. As.
STRAVINSKI, ruska obitelj muziĉara. 1. Fjodor Ignjatjeviĉj pjevaĉ, bas (Rjeĉicki kotar, Minska gubernija, 20. VI 1843 —• Petrograd, 4. XII 1902). Pjevanje uĉio na Petrogradskom konzervatoriju, diplomirao 1873; iste godine debitirao u operi Seviljski brijaĉ G. Rossinija. Pjevao tri godine na Operi u Kijevu; od 1876 do smrti bio je prvi bas Marijinskog teatra u Petrogradu. Veoma cijenjen zbog svojih izvanrednih pje vaĉkih i glumaĉkih sposobnosti, imao je na repertoaru 64 uloge. U njegove najĉuvenije kreacije ubrajaju se: Meljnjik CDargomiţski, Rusalka), Varlaam (Musorgski, Boris Godunov), Farlaf (Glinka, Ruslan i Ljudmila)-, Skula (Borodin, Knez Igor), Don Basilio i Bartolo (Rossini, Seviljski brijaĉ) i Mefisto (Gounod, Faust). Isticao se i kao koncertni pjevaĉ. 2. Igor Fjodoroviĉ, kompozitor (Oranienbaum, Petrograd, 17. VI 1882 —- New York, 6. IV 1971). Sin Fjodora; sa devet godina dobiva prvu uĉiteljicu klavira, Snjetkovu; nastavlja kod Kašperove, uĉenice A. Rubinsteina, izvrsne pijanistice. Kasnije uĉi harmoniju kod F. Akimenka i kontrapunkt kod V. Kalafatija. Za klavirom ga je pored vjeţbanja, zaokupljalo improviziranje, sviranje opernih klavirskih izvadaka i dešifriranje opernih par titura. Tako je, meĊu ostalim, upoznao ĉitav Wagnerov opus. Ne samo što je tehniku klavira svladao toliko da je u svojoj zreloj dobi poĉeo nastupati kao izvodilac vlastitih djela, nego je klavir ostao do kraja bitan faktor u njegovu stvaralaĉkom procesu. »Taj je instrument središte moga ţivota i oslonac svih mojih muziĉkih otkrića. Svaku notu koju napišem, iskušam na klaviru« (1960). Kao mladić mnogo posjećuje koncerte i opere. Nakon završene klasiĉne gimnazije upisuje se — po ţelji roditelja, ali preko volje — na pravo (diplomirao 1905). Sav obuzet muzikom, od 1903 privatni je uĉenik N. Rimskog Korsakova, te ga, do 1905, po sjećuje gotovo svaki dan. God. 1907 izvode se na koncertima u Petrogradu prvi put njegova djela: simfonija in Es i ciklus pje sama za glas i orkestar Le Faune et la bergere. Zamašne posljedice za njegovu budućnost imala je godina 1908: prva izvedba orke stralnih kompozicija Scherzo fantastigue i Feu d? artifice bila je prvi poticaj dugogodišnjem prijateljstvu Stravinskog i S. Dja-
472
STRA VINSKI Stvaralaštvo I. Stravinskoga moglo bi se podijeliti u tri razdoblja: rusko, neoklasiĉno i serijelno, iako ta periodizacija ne
gileva. Taj' veliki inicijator obnove baleta, obdaren izvanrednim instinktom, ĉuvši tu muziku, odmah je u Stravinskom naslutio genijalnog stvaraoca;
1909 n a r u ĉ i o m u j e partituru I. F. STRAVINSKI
za balet
Ţar ptica. Djelo su Ruski baleti izveli u Parizu 1910 s izvanrednim uspjehom. Otada je više godina S. svo jim stvaranjem preteţno vezan uz Pariz. Nastanjuje se u Švi carskoj (1910) i tu provodi je dan decenij (glavna prebivališ ta: Clarens i Morges), ali ĉes to i putuje (do poĉetka Prvo ga svjetskog rata još je neko liko puta navraćao u Rusiju). Praizvedbe idućih dvaju ba leta, Petruška i Le Sacre du printemps (Pariz 1911 i 1913), bile su razliĉitih sudbina. Dok je Petruška prihvaćen veoma dobro, balet Le Sacre du printemps izazvao je jedan od najburnijih skandala u povijesti muzike. Isto je djelo, meĊutim, na koncertnoj izvedbi 1914 primljeno veoma povoljno. Postanak kazališnog djela L'Histoire du soldat (1918), zamišljenog za malu putujuću scenu, s malim brojem izvoĊaĉa (suradnik i autor teksta Ch. F. Ramuz), bio je djelomiĉno diktiran ratnim prilikama. Od 1920 do 1939 S. je ţivio u Francuskoj (glavna boravišta Biarritz, Nizza i Vareppe kraj Grenoblea; u Parizu boravi neprekidno jedino u zimi 1933— 34), a 1934 postao je francuski drţavljanin. U to vrijeme zapoĉinje svoju pijanistiĉku i dirigentsku karijeru kao interpret vlastitih djela. U Parizu je 1920 izveden balet Pulcinella, kojim S. poslije »ruskoga« razdoblja poĉinje svoje tzv. neoklasiĉno stvaralaĉko razdoblje. Na vrhuncu slave S. je krenuo putem na kojemu nikada više neće doţivljavati trijumfe kao sa Ţar pticom i Petruškom. Tri godine kasnije prikazana je scenska kantata Les Noces, napisana još u ruskom stilu (skicirana 1914—17, dovršena 1922 —23). U suradnji sa J. Cocteauom piše operu-oratorij Oedipus Rex (1927), a sa A. Gideom melodramu Persephone (1934). Pored spomenutih djela, jedno je od vrhunskih ostvarenja nastalih u Francuskoj Symphonie de psaumes (1930). Odazvavši se pozivu Harvard University, S. je 1939—40 na tamošnjoj katedri za poetiku Ch. E. Norton odrţao niz predavanja iz muziĉke estetike. U SAD zatekao ga je Drugi svjetski rat, pa je ondje, primivši ameriĉko drţavljanstvo 1945, ostao sve do smrti; od 1941 ţivio je u Hollywoodu. U Americi su nastala posljednja umjetnikova neoklasiĉna djela. Kantata iz 1952 oznaĉuje prvi korak na putu k serijelnoj muzici, kojim će S. dalje krenuti i stvoriti djela kao što su Canticum Sacrum (1956), Agon (1957) i Threni (1958). God. 1948 S. je susreo mladoga ameriĉkog dirigenta Roberta Crafta, koji je postao njegov prijatelj i asistent. U Sovjetskom Savezu boravio je u dva navrata: 1922 kratko, a 1962 dirigirao je nizom koncerata u Moskvi i Lenjingradu. U svibnju 1963 posjetio je Zagreb prilikom II Biennala suvremene muzike (to je bio treći boravak Stravinskog u Jugoslaviji).
I. F. STRAVINSKI, Concertino za gudaĉki kvartet, autograf
govori mnogo o sloţenom procesu njegova razvoja, o pn razliĉitih komponenata vlastitog stila s historijskim stile novosti svakoga djela, o razlikama izmeĊu pojedinih okviru jednog te istog razdoblja. S. se ne ponavlja, on nil puta ne upotrebljava isti kompozicijski postupak. Svai znaĉi za njega novi poĉetak. Takav stav zahtijeva golemu pronicavost, nekonvencionalnost mišljenja, neposrednost ţinu pristupa, kao i umjetniĉki moral pun samoodricar šaoce su ĉesto zbunjivale neprekidne metamorfoze njegove MeĊutim, oni koji su dublje prodrli u srţ njegova muzie vora, otkrili su da je vrelo svih tih raznolikih iskaza jedn; duboko odgovorna i dosljedna umjetniĉka svijest. Jedno od najranijih djela Stravinskog, ciklus pjesama i orkestar Le Faune et la bergere (1906), upućuje na utje< cuskog impresionizma. Simfonija in Es (1907) oslanja s Glazunova, ĉija se muzika tada u Rusiji smatrala uzoron nijskog stila, dok se Ĉetiri etide za klavir op. 7 (1908) pi A. Ljadovu i, još" više, A. Skrjabinu. Neke karakteristike b Stravinskog odreĊenije se ocrtavaju u orkestralnoj fanta d'artifice (1908); premda se u njoj primjećuje utjecaj Dc Ravela i Dukasa, osnovni je karakter antiimpresionistiĉki pc zivnoj oštrini ritma, po jasnim obrisima tema, po suprot u timbru, po saţetosti izraţavanja. Na petrogradskim baletnim predstavama S. je steka renje da se baletna umjetnost okamenjuje, da postaje . cionalna. Zahvaljujući Djagilevu, koreografu Fokinu i pl kakvi su bili Nizinski, Karsavina i drugi, zapoĉelo je osvj ruskog baleta i njegov prodor na zapad. U tom ĉasu imao j Djagileva i Stravinskog upravo sudbinsko znaĉenje: i duguje Stravinskom najbolje balete svoje trupe, a S. D strelovito brz uspon do vodećega mjesta u evropskoj muzici. Balet Ţar ptica po svojoj je primjeni muziĉkog folklora bliz estetici »Petorice«. Osobni stil Stravinskog, meĊutim, nalazi svoj put u lakonskim temama i snaţnim ritmovima Paklenog plesa kralja Kašĉeja. Raskošan, deskriptivan, istoĉnjaĉki obojen muziĉki stil trajao je kod Stravinskog upravo koliko i raĊanje Ţar ptice. Balet Petruška otkrio je jednim udarcem osnovna P. Picasso i I. F. Stravinski, karikatura J. 1 1920 obiljeţja kompoz genija. To je djelo posve novoga zvuka. S. je na dotad ne naĉin upotrijebio ruski narodni melos i radikalno se si problematikom tadašnje evropske muzike. Petruška znaĉi daciju impresionizma i kromatsko-harmonijskog stila ro ke i pristup objektivnoj, »ĉistoj« muzici, u kojoj nema nosti ni subjektivne izraţajnosti. U instrumentaciji su upe ljeni nemiješani, sirovi timbri, melodika i harmonija su dijai Poslije stoljeća kromatizacije, odluĉno prianjanje uz dija bio je jedan od bitnih doprinosa Stravinskog usmjeravanji muzike. Nova je i upotreba politonalnosti. Suzvuĉanje tonalno heterogenih akorda nije upotrijebljeno kao sluĉajr nimljiva tonska kombinacija, nego kao strukturalni eli Iskonski snaţan ritmiĉki puls, svojstven Stravinskom više bilo kojem drugom muziĉaru, pokreće muziku Petruške, svoj puni zamah dobiti tek u Posvećenju proljeća. Taj je neštedimice rušio estetska gledanja vremena. Rijetko je ka« monska snaga muzike progovorila tako neuvijeno. Te »si poganske Rusije« (kako glasi podnaslov) šokirale su publil viklu na Debussvja i Ravela. Orkestralni je zvuk krut i el taran. Emancipirani disonantni akordi, poliharmonija, pc dalnost, politonalnost daju pojmu tonalnosti veoma široku pretaciju. U ţestokim ritmovima S. je još dalje razvio p Petruške: mjera se neprestano mijenja (9/8 — 5/8 — 3/8 Ritam se oslobaĊa metriĉke sheme te u poliritmiji i polir izbija u prvi plan. Veliki dio opusa Stravinskog, ukljuĉivi svećenje proljeća, poĉiva na drukĉijim principima oblikovar onih koji su, općenito uzevši, vladali u većim formama kl; muzike. S. se u tim djelima ne sluţi tematskim radom. R. melodijske i harmonijske elemente kod Stravinskoga naziv; tiĉkim blokovima, nalik na geometrijske oblike u kubisti slikarstvu. S. gradi muziĉku formu nizanjem i suprotstavlj;
STRAVINSKI tih zatvorenih blokova. Ali ono što njegovoj muzici daje nenadmašivu dinamiĉnost, to je autonomna snaga ritma koji pokreće te strukturalno statiĉke cjeline. Simfonijske forme izgraĊene tematiĉki S. je stvorio razmjerno kasno {Simfonija in C, 1940 i Simfonija u tri stavka, 1945). Svojim baletima nastalim prije Prvoga svjetskog rata S. je ostao do danas najpopularnijim medu avangardnim kompozitorima. God. 1913—14 pojavljuju se njegova prva djela sa znatno reduciranim zvukovnim sredstvima. To su Tron Poesies de la lyrique japonaise za glas i komorni instrumentalni sastav, Pribaontki za glas i 8 instrumenata i Tri kompozicije za gudaĉki kvartet. Na tu novu, komorno-muziĉku orijentaciju znatno je djelovao Schonbergov Pierrot hinaire, koji je S. ĉuo 1912 u Berlinu. Idućih će godina S. napisati niz djela za manje sastave ili solo instrumente (orkestar normalnih razmjera ponovo će se pojaviti tek 1927 u operi-orato-riju Oedipus Rex). Scenska djela za male ansamble, Renard (1917) i L'Histoire du soldat (1918), ne mogu se svrstati ni u jednu od standardnih vrsta muziĉkoga kazališta. U Renardu, šaljivoj priĉi iz ţivotinjskoga carstva, uloge su nijeme, dok se ĉetiri pjevaĉa nalaze u orkestru. Njihove dionice, meĊutim, neovisne su o likovima na sceni. Novi instrument u ansamblu je cimbal. Renard otkriva vaţnu crtu I. Stravins-kog, smisao za komiku i humor. Skupina od sedam instrumentalista iz L'Histoire du soldat po sastavu podsjeća na combo, na mali jazz-an-sambl,i to najviše po I. F. STRAVINSKI, Zar ptica u tomu što se od svake skupine upotrebljava po jedan visoki i jedan duboki instrument. Muziĉka tematika baleta napaja se na heterogenim izvorima. Tu su ameriĉki ragtime, argentinski tango, švicarska limena glazba, španjolski passodoble, Bachov koral i preludij, beĉki valcer. Samo je tema vojnikove violine ruska. Izvanrednu sintetsku sposobnost dokazuje stilska cjelovitost djela. Izbor instrumenata u orkestraciji scenske kantate Svadba posebno je zanimljiv. Poslije dugog traţenja S. je u postavi za ĉetiri klavira i udaraljke našao rješenje koje je otvorilo novo poglavlje u povijesti instrumentacije. Prevalivši dugi razvojni put preko Petruške i Posvećenja proljeća S. je 1914 dovršio svoju prvu operu Le Rossignol (I ĉin napisan 1909); otuda u tom djelu, punom zvukovne magije, postoje osjetljive stilske razlike. Komiĉnom operom Mavra (1922), posvećenoj uspomeni Ĉaj-kovskog, Glinke i Puškina, te scenskom kantatom Svadba (1923) S. završava svoje »rusko« stvaralaĉko razdoblje. U dodiru s latinskim svijetom i mediteranskom kulturom S. je na posve originalan naĉin pristupio prošlosti evropske muzike. Imao je izvanrednu sposobnost asimilacije i rekreacije stilova. Sluţeći se svim stilovima kao modelima, krenuo je novim putem. Prvom neoklasiĉnom djelu, baletu Pulcinella, pcsluţila je kao materijal muzika G. B. Pergolesija. Melodijska linija napuljskog kompozitora ostala je uglavnom netaknutom, saĉuvani su i njegovi basovi, ali su usprkos tomu zahvati Stravinskoga stvorili djelo u kojemu se u svakom taktu osjeća njegov osobni peĉat. Tematika djela nastalih u neoklasiĉnom i u kasnijem serijelnom razdoblju slijedi dvije glavne linije: klasicistiĉku i religioznu. Uz to se pojavljuju i djela ispunjena nasmijanom i bezbriţnom vedrinom (Jeu de cartes, 1936; Danses concertantes, 1942 i dr.). Neoklasiĉna scenska djela inspirirana antikom su: opera-oratorij Oedipus Rex (1927), melodrama Persephone (1934) te baleti Apollon Musagete (1928) i Orpheus (1947). Smatrajući da se uzvišeni sadrţaji moraju izraziti jezikom koji nije više u dnevnoj upotrebi, S. je u Oedipus Rexu upotrijebio latinski tekst. Bio je to rezultat njegove antiekspresivne estetike: muzika ne tumaĉi sadrţaj teksta; rijeĉi i slogovi sluţe kompozitoru kao fonetski materijal. Monumentalnost i fatalistiĉki smisao sadrţaja simbolizirani su i naĉinom scenskog prikazivanja: likovi imaju maske i miĉu samo glavom i rukama; ĉlanovi zbora, sakriti iza bas-reljefa (modeliranih draperija), pokazuju samo lice. Persephone, nazvana melodramom, u biti je mješavina melodrame, opere i baleta. Praizvedbi je prethodila znaĉajna autorova deklaracija koja, izmeĊu ostalog, sadrţava ove reĉenice: »Muzika nam je dana da bismo uveli red medu stvarima . . . Smatram da moram
473
upozoriti publiku da su mi odvratni orkestralni efekti kao sred stva uljepšavanja; neka ne oĉekuje da će biti zaslijepljena zavodljivim zvuĉnostima. Već sam odavna napustio ispraznost brija. Mrsko mi je udvarati se publici«. Poslije slikovitih folkloristiĉkih baleta u ruskom stilu, poslije Pulcinelle u stilu commedie dell'arte, S. je svoje simpatije usmjerio prema apstraktnoj, nedramatskoj koreografiji »bijelog baleta«. U baletu Apollon Musagete upotrijebio je samo gudaĉe, ţeleći time postići što objektivniji i jednobojniji orkestralni zvuk. Balet Poljubac vile, na teme P. I. Ĉajkovskog, posvetio je S. uspomeni umjetnika kojega je od svih ruskih kompozitora najviše volio. Neoklasiĉno stilsko razdoblje S. završava engleskom operom The Rake's Progress (1951). (S. je jedinstven primjer muziĉara koji je komponirao tekstove ĉetiri jezika: na ruskom, francuskom, latinskom i engleskom). Opera se sastoji od zatvorenih brojeva; muzika je inspirirana najprije Mozartom i XVIII st., a zatim Rossinijem, Donizettijem i Weberom. God. 1952 S. je marljivo prouĉavao djela A. Schonberga, a 1952—55 posvetio se studiju A. Weberna. Dokumenti su postepenog pribliţavanja dodekafoniĉkoj i seri-jelnoj tehnici: kantata ("1952), septet (1953), Three Songs from William Shakespeare (1953), In Memoriam Dylan Thomas (1954), Canticum Sacrum (1956),baletno« (1957) i dr. Sam je S. ţelio da se njegovi Movements za klavir i orkestar (1959) i kantata A izvedbi HNK, Zagreb, 1928 Sermon, a Narrative and a Prayer (1961), bliski punktualnom stilu kasnoga Weberna, smatraju poĉetkom novoga stilskog razdoblja. Stravinskog i Schonberga smatrali su donedavno zaĉetnicima antagonistiĉkih i nepomirljivih tendencija u muzici XX st. Dok je S. nadovezao na rusku i francusku tradiciju, Schonberg je nastavio razvojnu liniju njemaĉke muzike. Odnos Stravinskog prema Schonbergu bio je pun poštovanja, ali i kritiĉan. Ni onda kad se sluţio tehnikom raširenom dvadesetih godina u Beĉu i kasnije u Darmstadtu, S. nije preuzeo estetiku te škole, već je i dalje ostao na pozicijama objektivne, neekspresivne, antiromantiĉne muzike, izrasle iz doţivljaja dijatonike i tonalnosti. Nizovi Stravinskog bitno se razlikuju od Schonbergovih već i po tome što ĉesto dopuštaju tonalne kombinacije; unatoĉ tome što npr. sam za djelo Movements tvrdi da »teţi prema antitonalnosti«. Prvo veliko djelo s religioznom tematikom, monumentalna, arhaiĉno hijeratska Simfonija psalama za zbor i orkestar (1930) s majstorskom dvostrukom fugom u drugom stavku Canticum Sacrum ad honorem Sancti Marci Nominis (1956), po mišljenju R. Vlada je »najobuhvatnija i najhitnija sinteza elemenata koja se moţe zamisliti u tom odreĊenom stadiju evolucije evropske muzike«. U oratoriju Threni (1958) prvi put je u djelu Stravinskog dosljedno proveden dodekafoniĉki princip. Autobiografski spis Kronika mog ţivota (1935) sadrţi vaţne biografske podatke, tumaĉi estetske stavove, crta nekoliko odliĉnih portreta (S. Djagilev, V. Nizinski), na karakteristiĉan lakonski i distanciran naĉin. Prema vlastitoj izjavi S. je ţelio »nacrtati istinitu sliku o samom sebi i ukloniti nesporazume koji su se nakupili oko njegova djela i njegove osobe«. U knjizi Poetique musicale (1942) tiskana su predavanja odrţana na Harvard University. Sudovima Stravinskog o drugim muziĉarima moglo bi se ĉesto prigovoriti da su jednostrani. On je u toku godina i revidirao neka svoja mišljenja. Kritiĉke, ĉesto i oštre napomene o Wagneru, ^Petorici«, Skrjabinu i dr. izviru iz svijesti kreativne liĉnosti koja, gotovo po zakonu neke fiziološke odbojnosti, otklanja stilove nespojive s vlastitim umjetniĉkim doţivljajem. Estetske formulacije Stravinskoga katkad idu u krajnosti koje opovrgava njegov stvaralaĉki ĉin. Tako se ĉuvenom pasusu iz njegove autobiografije »o nesposobnosti muzike da bilo šta izrazi što leţi izvan dometa tonskoga govora«, moţe suprotstaviti protuteţa na temelju bezbroj stranica njegovih vlastitih djela, proţetih duboko humanim i poetskim osmišljenjem. Objavljeni razgovori izmeĊu Stravinskoga i R. Crafta pruţaju mnogo novih neobiĉno zanimljivih biografskih, estetskih, kritiĉkih i drugih podataka, kao i niz portreta ljudi koje je S. sreo u toku ţivota. Neki (po
474
STRAVINSKI
I. F. Stravinski, Orfej. Figurine I. Nuguchija
rijeĉima Stravinskoga) kronološki neprecizni podaci iz autobiografije ovdje su ispravljeni. DJELA. ORKESTRALNA. Tri simfo nije: in Es op. i, 1907 (nova ver zija, 1914); in C, 1940 i Symphony in Three Movements, 1945. Simfonijska pjesma (balet) Le Chant du rossignol, prema operi Le Rossignol, 1917; koncert za klavir i duhaĈe, 1924 (rev. 1950); koncert in D za violinu (violinska dionica u suradnji sa S. Dushkinom), 1931; Capriccio za klavir i orkestar, 1929 (nova verzija, 1949); Movements za klavir i orkestar, 1959; Dumbarton Oaks Concerto in Es za komorni orkestar, 1938; Ebony Concerto za big band (veliki jazz-ansambl), 1945; koncert in D (Basle Concerto) za gudaĉe, 1946; suita iz baleta Ţar ptica, 1911 (2. i 3. verzija za mali orkestar, 1919 i 1945); suita br, 1 za mali orkestar (sastoji se od ĉetiri orkestrirana, prvotno klavirska stavka iz Cinq pieces faciles, 1917—25); suita br. 2 za mali orkestar (Ĉetiri orkestrirana klavirska stavka: 3 iz Trois pieces faciles i 1 iz Cinq pieces faciles), 1921; suita iz baleta Pulcinella za mali orkestar, 1922 (nova verzija 1949); Divertimento (simfonijska suita) iz baleta Le Baiser de la fee, 1934 (ili 1939; rev. 1950); suita iz baleta Jeu de cartes, 1938; Scherzo fantastique op. 3, 1908; fantazija Feu d'artifice op. 4, 1908; Chant funebre za duhaĉe op. 5 u spomen N. Rimskog Korsakova, 1908; Symphonies d'instrunients d vent u spomen C. Debussyja, 1920 (rev. 1947); ĉetiri etide (br. r —3 transkripcija 3 kompozicija za gudaĉki kvartet; br. 4, Madrid, preradba je etide za pianolu), 1914—28; preludij za jazz-band, 1937—53; Tango (izvorno za klavir), 1941 (nova verzija, 1953); Danses concertantes za komorni orkestar, 1942 (kao baletna muzika izvedeno 1944); Circus Polka za duhaĉki orkestar, 1942 (verzija za orkestar 1944); Four Norzoegian Moods, 1942; Ode, Elegical Chant u spomen Natalie Kussewitzky, 1943; Scherzo a la russe za jazz-band Paula Whitemana, 1944 (takoĊer za orkestar); Greetings Prelude, 1955; Eight Instrumental Minia-tures za komorni orkestar (preradba klavirske kompozicije Les cinq doigts), 1962; varijacije u spomen A. Huxleya j 1964; Canon on a Russian Popular Tun na temu iz finala baleta Ţar ptica, 1965. — KOMORNA: Trois pieces za gudaĉki kvartet, 1914; kanoni za 2 roga, 1917; duet za 2 fagota, 1918; Ragtime za flautu, klarinet, rog, cornet a pistons, trombon, cimbal, 2 violine, violu, kontrabas i udaraljke, 1918; Trois pieces za klarinet solo, 1919; suita iz L'Histoire du soldat za violinu, klarinet i klavir, 1919; Concertino za gudaĉki kvartet, 1920 (verzija za 12 instrumenata, 1952); duhaĉki oktet, 1923 (rev. 1952); Suite after Themes, Fragments and Pieces by Pergolesi za violinu i klavir (iz baleta Pulcinella), 1925; Duo concertant za violinu i klavir, 1932; Suite italienne (d'apris Pergolese) za violonĉelo i klavir (sa G. Piatigorskim) i violinu i klavir (sa S. Dushkinom), 1933; Pastorale za violinu i klavir (sa S. Dushkinom) i za violinu, obou, engleski rog, klarinet i fagot (preradbe kompozicije za glas i klavir), 1933; Elegie za violu ili violinu solo u spomen A. Onnoua, 1944; septet za klarinet, rog, fagot, klavir, violinu, violu i violonĉelo, 1953; Epitaphium fu'r das Grabmal des Prinzen Max Egon zu Furstenberg za flautu, klarinet i harfu, 1959; dvostruki kanon Raoul Dufy in memoriam za gudaĉki kvartet, 1959; Fanfare for a New Theatre za 2 trublje, 1964. Preradbe odlomaka iz vlastitih baleta i opera, većinom za violinu i klavir (sa S. Dushkinom): —• KLAVIRSKA'. sonata, 1904; sonata, 1924; 4 etide op. 7, 1908; Souvenir d'une marche boche, 1915; Valse pour les enfants, 1917; Piano Rag Music, 1919; Les cinq doigts, 8 lakih kompozicija, 1921; Sere-nada in A, 1925; Tango, 1940. Za klavir 4-ruĈno: Trois pieces faciles, 1915 i Cinq pieces faciles, 1917. Za 2 klavira: koncert, 1935; sonata, 1944 i Valse des fleurs, 1914. Preradbe: Piano Ragtime (prema originalu za 11 instrumenata),
1919 i Trois mouvements de Petrouchka, 1921. Etida za pianolu, I9r7. — SKA. Opere: Le Rossignol (libreto S. i S. Mitusov, prema Andersen opera buffa u 1 ĉinu Mavra (B. Kochno, prema Puškinu), 1922 i X Progress (W. H. Auden i Ch. Kallman), 1949—51 (Venecija, 1951; ju jera, Zagreb 28. II 1954). Opera-oratorij Oedipus Rex za recitatora, se zbor i orkestar (tekst, prema Sofoklu, S. i J. Cocteau; lat. prijevod J. I 1927 (rev. 1948). Baleti: Ţar ptica (L'Oiseau de feu), 1910 (rev. 194; uchka, Scenes burlesques en quatre tableaux, 1911 (za manji orkestar, Sacre du printemps, Tableaux de la Russie pa'ienne en deux parties, 1 1947); balet s pjevanjem Pulcinella prema G. B. Pergolesiju, 1920 musagete, 1928 (rev. 1947); Le Baiser de la fee, 1928 (rev. 1950); Jeu Ballet en trois donnees, 1936; Scenes de ballet, 1944 (prvotno za reviju ] baletna praizvedba, 1948); Orpheus, 1947 i Agon za 12 plesaĉa, 1957 Histoire burlesgue ehantee et jouee, 1917; L'Histoire du soldat, A recitei danser za Ĉitaĉa, 2 govorene uloge, jednu nijemu ulogu i 7 instrurr 1918; scenska kantata Les Noces, Scenes choregraphiques russes, 1923; m Persephone (A. Gide) za ţensku govorenu ulogu, tenor, 3 nijeme uloge, i djeĉji zbor i orkestar, 1934 (rev. 1949); The Flood, A Musical Play prema Bibliji i misterijima iz Yorka i Chestera) za sole, recitatora, zbor 1 plesaĉe, 1962. — VOKALNA: oratorij Threni, id est Lamentationes Prophetae za sole, mješoviti zbor i orkestar, 1958, Kantate: Zvjezdolik des etoiles; tekst K. Balmont) za muški zbor i orkestar, 1911; Babel za r muški zbor i orkestar, 1944 (dio skupne kompozicije koju je naruĉio N. medu ostalim kompozitorima bio je i A. Schonberg); kantata na stih nimnih engleskih pjesnika XV 1 XVI st. za sole, ţenski zbor i mali instru ansambl, 1952; Canticum Sacrum aĊ honorem Sancti Marci nominis za s šoviti zbor i orkestar, 1956 i A Sermon, a Narrative and a Praycr za r> sole, zbor i orkestar, 1961. Symphonie de Psaumes za mješoviti zbor i 1930 (rev. 1948); Requiem Canticles za sole, zbor i orkestar, 1966; cil sama Le Faune et la bergere (PuŠkin) za glas i orkestar op. 2, 1906; duh laĊa Abraham and Isaac za recitatora i komorni orkestar, 1963; 4 ruske pjesme Soucoupes za ţenski zbor, 1914—17 (verzija uz pratnju 4 rogi Trois poesies de la lyrique japonaise za glas, 4 duhaĉka instrumenta, kla Ċaĉki kvartet, 1912—13; Pribaoutki, Chansons plaisantes za glas i 8 instri 1914; Berceuses du ehat za glas i 3 klarineta, 1915—16; Three Songs from Shakespeare za glas, flautu, klarinet i violu, 1953; Four Russian Songs flautu, harfu i gitaru (instrumentirane verzije brojeva r i 2 iz Trois histo enfants za glas i klavir te br. 1 i 4 iz Quatre ehants russes za glas i klav —54; ţalobna muzika In Memoriam Dylan Thomas (D. Thomas) za % Ċaĉki kvartet i 4 trombona, 1954; Elegy for J. F. K. (W. H. Auden) za klarineta, 1964. (Le Faune et la bergere, kao i brojne kompozicije za g strumente, takoĊer u verziji s klavirom). Za glas i klavir: Odlazak gljii 1904; Dvije pjesme (S. Gorodecki) op. 6, 1907; pjesma bez rijeĉi Pastora (verzija za glas i 4 duhaĉka instrumenta, 1923); Deux poemes (P. Verlain 1910 (verzija za glas i orkestar, 1951); Deux poesies (K. Balmont), 1911 (v glas i komorni orkestar, 1954); Trois petites chansons (Souvenirs de mon < na vlastiti tekst, 1913 (verzija za glas i mali orkestar, 1930); Trois histot enfants (tekst djelomiĉno ruski narodni, djelomiĉno vlastiti), 1917 (br. za glas i orkestar, 1923); Berceuse (vlastiti tekst), 1917; Quatre chant 1919 i The Owl and the Pussy~Cat (E. Lear), 1967. Petit Ramusianum har (posvećeno Ch. F. Ramuzu; tekst Ch. A. Congria i vlastiti) za glas ili \ sova unisono, 1937; Petit canon pour la fete de N. Boulanger (J. de Me 2 tenora, 1947. — CRKVENA: misa za mješoviti zbor i dvostruki kvintet, 1948; Pater noster za mješoviti zbor (ruski tekst), 1926 (na la1 1949); Credo za mješoviti zbor (ruski tekst), 1932 (na latinskom, 194 verzija s ruskim tekstom, 1964); Ave Maria za mješoviti zbor (ruski teks (na latinskom, 1949); anthem The Dove Descending Breaks the Air (T. S 1962; Introitus u spomen T. S. Eliota za zbor, harfu, klavir, violu, kon udaraljke, 1965. — SPISI: Chroniques de ma vie (2 sv.), 1935 (engl. 1936 ■1937; tal. 1947); Poe'tigue musicale sous forme de six lecons (amer.izd.), 1942 izd. 1945; engl. 1947; njem. 1949; tal. 1954); Leben und Werk (novo izd. ot hodna djela, uz tekst Antzoorten auf 35 Fragen), 1957; nekoliko ĉlanaka u ĉ; ma. Sa R. Craftom: Conversations with Igor Stravinsky, 1959 (hrvatskosrp jevod 1972); Memories and Commentaries, 1960 (hrv.-srp. 1972); Exp and Commentaries, 1960 (hrv.-srp. 1972); Expositions and Development. (hrv.-srp. 1972); Dialogues and Diary, 1963 (hrv.-srp. 1972) i Table Talk — PRERADBE I OBRADBE: orguljske kompozicije J. S. Bacha Ein nonisehe Verdnderungen u'ber das Weihnachtslied »Vom Himmel hoch da ich her« za mješoviti zbor i orkestar, 1956; 7-gl. kanonski motet Gesu Venosa Illumina nos, od kojega je saĉuvano samo 5 glasova, dodao 2 glas tus i bassus), 1957; motetima G. di Venose Da pacem Damine i Assurri Maria dodao sedmi glas (bassus), 1959; 3 madrigala Monumentum pro G di Venosa ad CD annum za orkestar, 1960; 2 preludija i fuge iz Das zvohlten te Klavier J. S. Bacha za orkestar, 1969; 2 geistliche Lieder iz »Spanisches I buch« H. Wolfa prer. za orkestar, 1969. Instrumentirao kraća djela L. v. i vena, F. Chopina, M. P. Musorgskog, P. I. Ĉajkovskog, E, Griega, J. Sit — Dovršio operu HovanšĈina M. P. Musorgskog i orkestrirao neke dijel orkestraciji suraĊivao sa M. Ravelom), 1913. — S. je dvadesetih godina tr; birao brojna svoia djela za plevelu (mehaniĉki klavir).
3. Svjatoslav Soulima, pijanist (Lausanne, 23. IX 19K Sin Igora; u Parizu uĉio klavir kod I. Philippa, a kompo kod N. Boulanger. PrireĊivao koncerte po Evropi i Americi stupao na praizvedbama djela svoga oca (pod njegovim diri skim vodstvom ili na dva klavira). Ţivi u SAD. Komponira« koliko klavirskih djela. Transkribirao za dva klavira orkest verziju etide za pianolu (Madrid) I. Stravinskog (1951). LIT.: E. Ansermet, Einfiihrung in das Schaffen I. Strawinskys, Ani 1922. — A. Casella, Strawinski, Roma 1926 (novo prošireno izd. Brescia poglavlje o djelima 1945—51 dodao G. Barblan). — II. fsiedoe (E. A. $ee), Kimra o CrpaBMHCKeM, JleHHHrpa^ 1929. —• Ch. F, Ramuz, Sou' sur I. Stravinskv, Lausanne 1929 (III izd. 1954; njem. Berlin i Frankfu Main 1953). — B. de Schloezer, I. Stravinskv, Pariš 1929. — Isti, Sur Sti sky, RM, 1929.—E. W. White, Stravinskv's Sacrifice to Apollo, London — P. Collaer, Stravinskv, Bruxelles 1931. — D. de Paoli, L'Opera di Straw. Milano 1931 (novo prošireno izd.: I. Strawinsky, Torino 1934). — A. Se ner, Strawinsky, Pariš 1931. —■ H. Fleischer, Strawinsky, Berlin 1931.—) Stuckenschmidt, Strawinsky oder die Vereinigung des Unvereinbaren, Anb 1932. — Af. Blitzstein, The Phenomenon of Stravinskv, MQ, 1935. — ' Malipiero, Stravinsky, Venezia 1945. —■ R. Leibozvitz, I. Štrawinsky, ou le de la misere musicale, Les Temps modernes, 1946. — P. Souvtchinsky, I. vinsky, Contrepoints, 1946. -<- E. Ansermet, Stravinsky's Gift to the ' Dance Index, 1947. — G. Balanchine, The Dance Element in Strawinsky's sic, ibid., 1947. — J. Cocteau, Parisian Memoir, ibid., 1947. — A. Cop Influence, Problem, Tone, ibid., 1947. — E. W. IVhite, Stravinsky; A. Cr Survey, London 1947 (njem. izd. Hamburg 1950). — Th. Strawinsky, Le M ge d' I, Strawinsky, Lausanne 1948 (njem. izd. Mainz 1952; engl. izd. L01
t STRAVINSKI — STREISAND 1953)- — A- Tansman, Igor Stravinsky, Pariš 1948. —■ J. Cocteau, I. Strawinsky und das russische Ballett, Melos, 1948. — Th. W. Adorno, Philosophie der neuen Musik, Tiibingen 1949. — M. Lederman (red.), Stravinsky in the Theatre (ĉlanci raznih autora), New York 1949. — H. Boys, Stravinsky: Critical Categories Needed for a Study of his Music, The Score, 1949. — J. E. Cirlot, Igor Stravinsky: su tiempo, su significacion, su obra, Barcelona 1949. — F. Onnen, Strawinsky, Stockholm 1949. — H. R. Myers, Introduction to the Music of Stravinsky, London 1950. — H. Boys, Stravinsky: A propos his Aesthetic, The Score, 1950. — Isti, Strawinsky: The Musical Materials, The Score, 1951. — B. BozdaHoe-EepesoecKHu, Oe/iop HrnarbeBH^ CTpaBHHCKHH, MocKBa i JleHHHrpafl 1951. — H. Rulz, Strawinsky und die Zukunft der Oper, Osterreichische Musikzeitschrift, 1952. — M. Mila, Igor Strawinsky: Carriera d'un libertino, Guida musicale, Milano 1952. — L. Oleggini, Connaissance de Stravinsky, Lausanne 1952. — W. Schuh, Zur Harmonik Igor Strawinskys, SMZ, 1952. — R. Crafl, Strawinsky's Revisions, Counterpoint, 1953. — N. Cazden, Humor in the Music of Stravinsky and Prokofiev, Science and Society, 1954. — H. Keller, Schonberg and Stravinsky: Schonbergians and Stravinskyans, The Music Re view, 1954. — H. Strobel, Stravinsky: Classic Humanist, New York 1955 (njem. izd. Zurich 1956). — R. Craft, A. Piovesan i R. Vlad, Le Musiche religiose di I. Stravinsky, con il catalogo analitico completo di tutte le sue opere, Venezia 1956. — F. Sopena, Stravinski: vida, obra y estilo, Madrid 1956. — G. Rennert, Strawinsky's Conception of Opera, Opera, 1956. — H. Lindlar, Igor Strawinskys sakraler Gesang, Regensburg 1957. — H. H. Stuckenschmidt, Strawinsky und sein Jahrhundert, Berlin 1957. — C. Mason, Stravinsky's Contributions to Chamber Music, Tempo, 1957. — H. R. Myers, Stravinskv at seventy-five, The Musical Times, 1957. — K. Slockhausen, Musik in Funktion, Melos, 1957. — Avec Stravinsky (tekstovi I. Stravinskog, R. Crafta, P. Bouleza, K. Stock hausena; neobjavljena pisma C. Debussyja i dr.), Monaco 1958. — H. Kirchmeyer, Igor Strawinsky, Zeitgeschichte im Personlichkeitsbild, Regensburg 1958. — R. Gerhard, Die Reihentechnik des Diatonikers, Musik der Zeit, Neue Folge, 1958. — H. H. Stuckenschmidt, Die Ballettpartituren, ibid., 1958. — 5. Lifar, Stra*vinsky et Diaghilev, Cahiers musicaux, 1958. — Ch. F. Ramuz, Deux images du compositeur, ibid., 1958. — P. Souvtchinsky, Qui est Strawinsky?, ibid., 1958. — H. Strobel, Les Oeuvres recentes de Strawinsky, ibid., 1958. — H. H. Stuckenschmidt, I. Strawinsky, u knjizi Schopfer der neuen Mu sik, Frankfurt am Main 1958. — R. Vlad, Stravinsky, Torino 1958 (dopunjeni engl. prijevod, London 1960). — R. Siohan, Stravinsky, Pariš 1959. — H. Scharschuch, Analyse zu Igor Strawinskys »Sacre du printemps«, Regensburg 1960. ■— P. Mevlan, Une Amitie celebre. Ch. F. Ramuz et I. Stravinsky, Lausanne 1961. — L. Fredrickson, Stravinsky's Instrumentation: A Study of his Orche stral Techniques, Ann Arbor 1961. — Stravinsky and the Dance, New York Public Library Dance Collection, New York 1962. — Th. W. Adorno, Das Gesetz der Dialektik, Forum, 1962. — K. H. Rupel, Das Gebot des Apoll, ibid., 1962. — E. Kfenek, Der Wille zur Ordnung, ibid., 1962. — M. Cosman, Stravinsky at Rehearsal, London 1962. — P. H. Lang (red.), Stravinsky. A New Appraisal of his Work (studije raznih autora), New York 1963. — E. M. HpycmoBCKuu, Hropb CTpaBHHCKHH, MocKBa 1963. — H. F. Redlich, Igor Feodorowitsch Strawinsky, MGG, XII, 1965. — M. Philippot, I. Stravinsky, l'homme et son oeuvre, Pariš 1965.—P. Faltin, I. Stravinski, Bratislava 1965. — E. W. White, Stravinskv. The Composer and his Works, London 1966. — M. Monnikendam, I. Strawinsky, Haarlem 1966. — A. Dobrin, I. Stravinsky, his Life and Times, New York 1970. — B. CMupnoe, TBopMecKoe cpopMHpOBaHHe M. O. CTpaBHHCKoro, JieHuHrpafl 1971. — L. Libmen, And Music at the Close. Stravinsky's Last Years, New York 1972. — C i / . Struvinski, A Family Album, London 1973- — F- Routh, Stravinsky, London 1974 —D. Zimmerschied, Igor Strawinsky, Symphonie de psaumes,Mainz 1974. — H. Kirchmeyer, Strawinskys russische Ballette: Der Feuervogel, Petruschka, Le Sacre du Printemps, Stuttgart 1974. — I. Stravinskom su posvećeni brojevi muziĉkih ĉasopisa : RM, 1923 i 1939; Tempo, 1948 i 1962; Musik der Zeit, 1952 i 1955; The Score, 1957; Feuilles Musicales, 1962; MQ, 1963; Melos, 1971 i dr. — Opširan popis literature o Stravinskom sadrţavaju dvije ameriĉke bibliografije: P. D. Magriel, Igor Strawinsky. A Bibliography Comprising Critical Writings on his Life, Music and Influence. Bulletin of Bibliography, Boston 1940 (rev. novo iz d. u Dance Index, New York 1947; prošireno u publikaciji Strawinsky in the Theatre, New York 1949; engl. izdanje, London 1951, sadrţava proširenu bibliografiju — A. Phillips Basart, Serial Music. A Classified Bibliography of Writings on Twelve -Tone and Elec tronic Music, Berkeley i Los Angeles 1961 (45 naslova). B. Ać.
STRAYHORN, Billy (VVilliam, nazvan Sweet Pea i Weely), ameriĉki pijanist i jazz-kompozitor (Davton, Ohio, 29. XI 1915 — New York, 31. V 1967). Studirao klavir i kompoziciju u Pittsburghu, a zatim se posvetio jazzu. Profesionalnu karijeru zapo ĉeo kod Mercera Ellingtona, a od 1939 u sastavu je njegova oca Dukea Ellingtona kao pijanist i aranţer. God. 1958 osnovao trio sa Johnnvjem Hodgesom i Jimmvjem Grissomom. Njegovi su najpoznatiji aranţmani Ellingtonovih tema Take the a-Trane, Chelsea Bridge, After Ali (1941), Raincheck, Johnny Come Lately, Something To Live For (1939) i dr., a zajedno s njim komponirao je Perfume Suite, Such Sweet Thunder i A Drum Is A Woman, Snimio je brojne ploĉe pod svojim ili pod imenom D. EIHngtona, L. Feathera i dr. STRAŢNICKI, Stanislav, muziĉki pisac i kritiĉar (Kriţevci, 22. VII 1883 •—• Zagreb, 22. VII 1945). U Zagrebu završio pravo, pohaĊao muziĉku školu HGZ i uĉio privatno kod V. Kolandera, a zatim u Leipzigu 1907—14 studirao kompoziciju na Konzervatoriju (S. Krehl, R. Hofmann) i 1908—13 muzikologiju na Univerzitetu (H. Riemann). Još kao student u Zagrebu vodio (1901—07) studentski pjevaĉki zbor Mladost i pjevaĉka društva Sloboda i Merkur (1906—-07). God. 1914—15 korepetitor Zagrebaĉke opere i 1916—23 tajnik koncertne direkcije Gezvandhaus u Leipzigu. Od 1923 bio je profesor na Muziĉkoj akademiji u Zagrebu (1940—42 direktor Opere). Dugogodišnji muziĉki kritiĉar dnevnika Novosti, veoma je savjesno pratio zagrebaĉki muziĉki ţivot, osobito operni. Njegovi objektivni prikazi odavaju pisca široke muziĉke kulture i dobrog poznavaoca muziĉkog kazališta. Kao komentator Radio-Zagreba zauzimao se za popularizaciju muziĉke umjetnosti. DJELA: Vatroslav Lisinski, Pjevaĉki vjestnik, 1905, 5; Franjo Š. Kuhaĉ, Strossmayer-kalendar, 1912; Tartini und die kroatische Volksmusik, Festschrift
475
H. Riemann, 1919 (neobj.); Die Geschichte der Gezvandhaus-Konzerte 1895—1920 1920; Wolfgang Amadeus Mozart u svijetlu svojih biografa. Hrvatska pozornica, 1941—42; 11; kritike i dr. K. Ko.
STREICH, Rita, njemaĉka pjevaĉica, sopran (Barnaul, SSSR, 18. XII 1920 —). U pjevanju su joj uĉitelji bili M. Ivogiin, E. Berger i W. Domgraf-Fassbander u Berlinu; debitirala 1943 na Gradskom kazalištu u Usti nad Labem (Ĉeška). God. 1946 ■—-50 na Drţavnoj operi u Berlinu, od 1950 ĉlanica Gradske opere u Berlinu, a 1956—72 prvakinja Beĉke opere; od 1974 profesor na Visokoj muziĉkoj školi u Essenu. U njezinu bogatom repertoaru najveće su kreacije Sophie (R. Strauss, Kavalir s ruţom), Kraljica noći i Susanna (Mozart, Ĉarobna frula i Figarov pir), Gilda (Verdi, Rigoletto), Olvmpia (Orfenbach, Hoffmannove priĉe) i dr. Nastupa i kao koncertna pjevaĉica. Ubraja se meĊu najpoznatije koloraturne soprane današnjice. STREICHER, njemaĉko-austrijska obitelj muziĉara i graditelja instrumenata. 1. Johann Andreas, pijanist i graditelj klavira (Stuttgart, 13. XII 1761 — Beĉ, 25. V 1833). U muzici uglavnom samouk; karijeru zapoĉeo kao uĉitelj klavira u Mannheimu i Munchenu. Pošto se oţenio s Nannette Stein, kćerkom augsburškog gra ditelja klavira (1794), preselio se u Beĉ i tamo ubrzo stekao glas odliĉnog uĉitelja. U Beĉu se aktivno ukljuĉio u rad Steinova po duzeća (od 1802 pod nazivom Nannette Streicher, nee Stein), proširio ga i razvio u najugledniju beĉku tvornicu klavira. S. je posebnu paţnju posvećivao tehniĉko-zvukovnom prilagoĊivanju klavira zahtjevima vremena. Proširio je klavijaturu na šest oktava, utrostruĉio je ţice u višem registru i mjestimice pojaĉao konstruk ciju, što je otvorilo put tzv. engleskoj mehanici. Streicherov mu ziĉki salon bio je stjecište beĉkog muziĉkog ţivota koji je okup ljao najuglednije umjetnike onoga vremena, meĊu kcjima se po sebno istiĉe L. van Beethoven. S. je bio jedan od utemeljitelja Društva prijatelja muzike, a pridonio je i unapreĊenju crkvenog pjevanja u protestantskoj crkvi. DJELA. KLAVIRSKA: Rondeau ou Caprice et VIII Varialions sur VAir »The lats of Richmond hilh op. r ; Exerdce (17 varijacija); 12 varijacija. — Obradbe vokalnih i komornih djela za klavir obj. u zbirci Beytrag zur Aufnahme des Gesangs aus den Werken der Grossten Tondichter gezogen, 1786.
2. Nannette (Maria Auna rod. Stein), pijanistica (Augsburg, 2. I 1769 — Beĉ, 16. I 1833). Ţena Johanna Andreasa; kći i uĉenica Johanna Andreasa Steina. Nastupala kao ĉudo od djeteta već 1777 na dvoru u Beĉu, izazivala je svojim sviranjem paţnju, pa se o njoj pohvalno izrazio i W. A. Mozart. Ušavši u praksu gradnje klavira bila je oĉev suradnik, a poslije njegove smrti vodila je poduzeće s bratom Matthausom (Frere et soeur Stein; do 1802). Nastavljajući obiteljsko prijateljstvo sa L. van Beethovenom od 1787, Nannette se 1813—18 brinula za njegovo kućanstvo u Beĉu. Bavila se i kompozicijom (scenska muzika za Klage iiber den frtihen Tod der Jungfer Ursula Sabina Stage, 1788; varijacije za klavir; koraĉnica za duhaĉe). 3. Johann Baptist, konstruktor klavira (Beĉ, 3. I 1796 — 28. III 1871). Sin Nannette i Johanna Andreasa; zanat gradi telja klavira izuĉio u Njemaĉkoj, Francuskoj i Engleskoj te od 1812 radio u obiteljskom poduzeću, koje je kao vlasnik naslije dio 1833 (od 1823 pod naslovom Nannette Streicher & Sohn, od 1833 Johann Baptist Streicher). Unio je više novosti u kon strukciji instrumenata te pridonio da firma stekne meĊunarodnu reputaciju. Naslijedio ga je sin Emil S. (1836—1916) koji je 1896 poduzeće zatvorio. 4. Theodor, kompozitor (Beĉ, 7. VI 1874 — Wetzelsdorf kraj Graza, 28. V 1940). Unuk Johanna Baptista; uĉio pjevanje u Beĉu i Bavreuthu, teoretske discipline u Dresdenu, a klavir kod F. L6wea u Beĉu; u kompoziciji uglavnom samouk. Ostavio je veći broj vokalnih djela u kojima se ugledao na liriku H. Wolfa i G. Mahlera. God. 1934 osnovano je u Beĉu Theodor Streicher Gemeinde za promicanje njegovih kompozicija. DJELA: gudaĉki sekstet, 1912. — VOKALNA. Kantate: Mignons Exequien. 1907; Die Schlacht bei Murten, 1908; Kleiner Vogel Kolibri i Vier Kriegs- und Soidalenlieder. Um Ines zoeinten za sopran i orkestar. Zborovi: Wanderers Nachtlied, 1908 i Szenen und Bilder aus Goethe's Faust, 1913. Solo-pjesme: Drei Lieder, 1895; Aus dem Knaben Wunderhorn, 1903; 25 Hafis-LAeder, 1908; 12 Michetan-geloLieder, 1922; Schaukallieder, 1939—40; Spruche und Gedichte; 24 klas-sische und moderne Lieder; Gedichte von Edith Streicher-Thorndike. LIT.: A. Ch. Kalischer, Beethovens Frauenkreis, Neue Berliner Musik zeitung, 1892—93. —■ A. W. Thayer, L. van Beethovens Leben, IV—V (red. H. Riemann), Leipzig 1907—08 (sa 60 Beethovenovih pisama J. A. Streicheru). — P. Klanert, Theodor Streicher in seinen Liedern, Leipzig, 1911. — Th. Bolte, Die Musikerfamilien Stein und Streicher, Wien 1917. — Th. v. Frimmel, Beethoven und das Ehepaar Streicher, Alt-Wiener Kalender, 1925. — W. Lutje, Andreas und Nannette Streicher, Der Bar, 1927.—-O. Clemen, Andreas Streicher in Wien, Neues Beethoven-Jahrbuch, 1930. —■ M. Herre, Beethovens »Oberhofmeisterin«: Nannette Streicher geboren Stein, ZFM, 1936. —■ F. Gothel, Johann Andreas i Johann Baptist Streicher, MGG, XII, 1965. —• H. Jancik, Theodor Streicher, ibid. —• F. Gothel, obitelj Stein, ibid.
STREICHKLAVIER -> Bogenfliigel STREISAND, Barbra, ameriĉka pjevaĉica i glumica (New York, 24. IV 1942 —). Pjevanje uĉila u New Yorku; profesio-
STREISAND — STRIGGIO
476
nalnu karijeru zapoĉela kao pjevaĉica u noćnim klubovima, a širu popularnost stekla je nastupima na televiziji. Svoj prvi veliki uspjeh u kazalištu ostvarila je 1962 u musicalu / Can Get It for You Wholesale (H. Rome), a dvije godine kasnije s glavnom ulogom u musicalu Funny Girl (J. Styne) uvrstila se u prve ameriĉke pjevaĉice zabavnih melodija i kazališne interprete na podruĉju vedrog muziĉkog kazališta. Svoju najveću kreaciju dala je dosad 1969 u filmu Hello Dolly (J. Herman). STREPITOSO (tal. buĉan), oznaka za pun i bogat zvuk. U klavirskoj muzici s. zahtijeva obilniju upotrebu pedala. STREPPONI, Giuseppina, talijanska pjevaĉica, sopran (Lodi, 8. IX 1815 —• Sant'Agata, 14. XI 1897). Studirala na Konzervatoriju u Milanu. Na opernoj pozornici debitirala 1834 u Adriji kao Adina (Donizeti, Ljubavni ttapitak). Pjevala u Beĉu i Italiji. Njezinim zalaganjem izvedena je 1839 u milanskoj Scali s uspjehom prva Verdijeva opera Oberto. S. se isticala u tragiĉnim ulogama, a njezina najuspjelija kreacija bila je Abigaille (Verdi, Nabucco). Povukla se sa pozornice 1846. Nakon dugogodišnje intimne veze vjenĉala se s Verdijem 1859. LIT.: M. Mimdula, La Moglie di Verdi, Milano 1^41. —■ A. Luzio, Carteggi verdiani, Roma 1947. —■ F. Walker, The Man Verdi, London 1962.
STRETTA (stretto; tal. stisak, stezanje, suţenje), 1. u fugi, vrsta imitacije koja se izvodi tako da prije svršetka teme nastupa njezina imitacija, tj. odgovor: Th. Dubois
T
— J
fft— -
- " ------- -— tj -------
J ^4— -*--- 1 - " - 1 1
---T -------
li
-
— „ ------[i
j
i -
A-
JJ J ^ —i— J i A 1 i -i il 5
4
Na taj naĉin u stretti odgovor postaje ujedno i kontrapunkt onom dijelu teme s kojim zajedniĉki nastupa. S. se najĉešće pojavljuje u trećem, završnom dijelu fuge pa se i cijeli treći dio naziva u tom sluĉaju strettom. Završnoj stretti ĉesto prethodi pedalni ton na dominanti. Katkad fuga ima nekoliko stretta kod kojih se nastupi teme i odgovora sve više suţuju. Pri oblikovanju strette primjenjuju se razliĉiti naĉini imitacije, npr. u protupomaku, diminuciji, retrogradno itd., već prema konstrukciji teme ( ~> Fuga, -» Imitacija). 2. Ubrzani završni dio kompozicije, koncerta, simfonije;, opere, arije i si. Najĉešće se susreće u operama XVIII i XIX st., od Mozarta do Verdija, kao sredstvo uspona u finalu, gdje uz ubrzanje tempa dolazi više puta i do opetovanja glavnih muziĉkih motiva. Katkad je kompozitor i posebno obiljeţava kao stretta del finale. Završna stretta arije ili dueta naziva se i cabaletta. U instrumentalnoj muzici karakteristiĉan je primjer strette u po sljednjem stavku Beethovenove Pete simfonije. F. L. STRICCIUS, VVolfgang, njemaĉki kompozitor (Wunstorf kraj Hannovera, oko 1570 —?). Uĉitelj muzike u Kremsu i Emersdorfu u Koruškoj; 1588—92 kantor staleške škole u Ljubljani, a zatim seoski pisar, notar i uĉitelj u Pattensenu kraj Hannovera, gdje mu se 1611 gubi trag. Medu protestantskim muziĉarima koji su djelovali u Kranjskoj S. je jedini ĉija su se djela saĉuvala. Dvije njegove zbirke njemaĉkih pjesama nalaze se u knjiţnici Kraljevske akademije u Stockholmu, a latinski motet Exulta satis filia Sion u Društvu prijatelja muzike u Beĉu. Za prouĉavanje muzike u Sloveniji u razdoblju reformacije osobitu paţnju privlaĉi zbirka Neue Teutsche Lieder. Zbirka sadrţi 21 pjesmu za djeĉji zbor koje se sve (osim dvije) temelje na crkvenom
tekstu. Pjesme su gotovo u cijelosti u polifonom slogu sa primjenom nepotpunih trozvuka (bez terce ili kvinte), št ţici podaje arhaiĉan prizvuk. Posebnom obiljeţju komf pridonosi odsutnost basovskog temelja i kriţanje dionic nisu uvijek po visini meĊusobno izdiferencirane. Iz hanri' se strukture vidi da je S. ĉvrsto saţivljen s modalnim sist zbog ĉega ne dolazi do izraţaja teţnja za novim tonalnin ćajem. Zbirka Der Erste Theil Nezver Teutscher Gesange, pos' uĉiteljskom zboru latinske škole i muziĉkom konviviju u Iveru, sadrţi 26 kompozicija, djelomice znatno šireg opseg; teţno na svjetovne tekstove moralizirajućeg i refleksivno, ljeţja. Kompozicije su gotovo u cijelosti napisane za mj zbor, pa imaju manje-više razvijen basovski registar, što pc njihovu zvuĉnost. Veća paţnja posvećena je i opsegu g] zbog ĉega je i kriţanje dionica rjeĊe. Iako ovdje homofor potiskuje ulogu imitacija, još uvijek se na teškoj dobi si akordi bez terce. Unatoĉ tome što je modalni stil snaţno pr te modulacija u novom smislu gotovo i nema, ne moţe se m ni utjecaj talijanske renesanse, koji je bio u prvoj zbirci primjetljiv. On se odrazuje u primjeni homofonije i te slikanja, kao i u primjeni jednostavnih silabiĉkih melodija : zborne tehnike, a osobito u izraţajnosti nekih kompozicija optimistiĉka vedrina pribliţuje t?danjim oblicima talijanske nelle, odnosno canzonette. Zbirka odaje i Stricciusov tehi stvaralaĉki napredak. On se oslobaĊa školske stege pa vc dionica postaje glade, o ĉemu svjedoĉe 5-gl. zborovi br. 1, 13, koji uz motet Exulta satis filia Sion najbolje reprezer umjetnikov kompozitorski opus. Danas još nije moguće definitivno ocijeniti Stricciusovi ziku, kada nije dostupna njegova zbirka Neue Teutsche G< zu Dreyen Stimm, koja je nestala u Drugom svjetskom r; vjerojatno da i iz kasnijeg razdoblja postoje, barem do 161 neka djela. Iako je Stricciusovo djelovanje u Ljubljani bilo mjerno kratko, poznavanje njegovih kompozicija znatno 1 njuje muziĉki repertoar u Sloveniji u razdoblju reformacij dokazuje da novi vjerski pokreti nisu, unatoĉ svojoj povezan njemaĉkim sjeverom, bili sasvim zatvoreni utjecaju tali) renesanse. DJELA: Neue Teutsche Lieder mit vier Stimtnen (mehrer thails ac voces componirt), Niirnberg 1588; Der Erste Theil Newer Teutscher C zu Fu'nff und Vier Stimmen, Ulssen 1593; Neue Teutsche Gesange zu Stimm, Helmstadt 1600; motet Exulta satis filia Sion za 6-glasova. LIT.: D. Cvetko, Zgodovina glasbene umetnosti na Slovenskem, I bljana 1958. — H. O. Hiekel, Wolfgang Striccius, MGG, XII, 1965. Rijavec, Glasbeno delo na Slovenskem v obdobju protestantizma, Lji 1967.—J. Sivec, Zbirka »Neue Teutsche Lieder« (Niirnberg 1588) Wol Stricciusa, Muzikološki zbornik, V, 1969. — Isti, Zbirka nemških pesmi ganga Stricciusa iz leta 1593, ibid., VI, 1970. — Isti, Kompozicijski stavek ganga Stricciusa, Ljubljana 1972. J.
STRICKER, Augustin Reinhard, njemaĉki kompozitor lin?, vjerojatno 1675? ■—■ ?, nakon 1720). Školovao se vjere u Italiji; od 1702 pjevaĉ, sviraĉ i prepisivaĉ nota na Kralje operi u Berlinu, 1714—17 na dvoru u Kothenu, 1717—I dvorski komorni kompozitor u Neuburgu na Dunavu. U je veliki ugled; J. Mattheson mu je posvetio svoje djelo Dc schiitzte Orchester (1717). DJELA: komorna muzika. — Opere Der Sieg der Schonheit uber di den, 1706 i Alexanders und Roxanens Heirath, 1708. — 6 kantata', 1715. LIT.: Ch. Schubart, Augustin Reinhard Stricker, MGG, XII, i\
STRIEGLER, Kurt, njemaĉki dirigent i kompozitor (1 den, 7. I 1886 —■ Wildthurn, Landau an der Isar, 4. VIII 1 Studirao na Konzervatoriju u Dresdenu (F. Draeseke, H. i schbach) i tamo, 1905—45, razvio bogatu aktivnost kao dir na Operi i nastavnik na Konzervatoriju (1933—36 umjet rukovodilac); 1936—45 predavao je i na Opernoj škeli. Od bio je direktor Konzervatorija u Coburgu, a od 1950 ţivio Miinchenu. Kao kompozitor nadovezao se na kasnoromar stil A. Brucknera, R. Straussa i H. Pfitznera. DJELA. ORKESTRALNA: 7 simfonija. Koncerti: za violinu; za lonĉelo; za obou i za trublju. Scherzo capriceioso za 7 timpana i orkestar; J concerlante za kontrabas i orkestar i dr. —■ DRAMSKA. Opere: Der Th kantor, 1920; Hand und Herz, 1923; Dagmar, 1927; Die Schmiede, 1933 Spielmann, 1949.—■ VOKALNA: Kleine Passion; zborovi; solo pjesmi CRKVENA: misa; rekvijem za sole, zbor i orkestar; Te Deum za zbori star; Regina coeli za zbor i orkestar. LIT.: D. Hdrlmig, Kurt Striegler, MGG, XII. 1965.
STRIGGIO, Alessandro, talijanski kompozitor i in: mentalist (Mantova, oko 1530 — oko 1587). Oko 1560—15' sluţbi je na dvoru Cosima Medicija u Firenzi, a od 1574 na d u Mantovi; 1567 boravio u Engleskoj i Francuskoj. Bio ji glasu kao odliĉan orguljaš, lutnjist, violist i kompozitor. Ubra meĊu najznaĉajnije majstore kasnoga talijanskog madrigala. P niza lirskih madrigala, pisanih na birane tekstove, vaţne s muziĉku historiju njegove madrigalske komedije od kojil
STRIGGIO — STROFA JI Cicalamento iz 1567 najstarija kompozicija te vrste uopće. Pisana je za 4—7 glasni zbor (broj glasova varira u toku kompozicije), a sastoji se od 5 dijelova unutar kojih se javljaju komiĉni zborski dijalozi, narodni napjevi i deskriptivne epizode programatskoga karaktera. S. je, osim toga, medu prvima komponirao intermedije (za dvorske priredbe u Firenzi 1565—86) koji su saĉuvani samo djelomiĉno. Oznake za instrumente upućuju na to da je u njima mjestimice već primjenjivao orkestralna izraţajna sredstva koja su se raširila tek poslije C. Monteverdija. Medu Striggiovim crkvenim djelima istiĉe se motet Ecce beatum lucem s dionicom »basso per l'organo«. Striggiov sin Alessandro (II), nazvan Sandrino (Mantova, 1573 —• Venecija, 6. VI 1630), instrumentalist na dvoru u Mantovi, autor je libreta za Monteverdijevu operu La Favola d'Orfeo (1607), za balet Tirsi e Clori (1615) i za izgubljeni Lamento d'' Apollo. DJELA. VOKALNA. Pet knjiga 5-gl. madrigala: I, 1558; II, 1570; III, 1596; IV, 1596 i V, 1597; 2 knjige 6-gl. madrigala, 1560 i 1571; II Cicalamento delle donne al bucato et La Caccia ... a 4-7 con un lamento di Didona ad Enea per la partenza di Cipriano Rore, 1567; // Cicalamento ... con II gioco di primiera a 5 v. del Medesimo, Novamente Agionta, 1569; oko 50 madrigala u zbirkama onoga vremena. — DRAMSKA: intermediji za komade Psiche e Amore G. B. Cinija (1565), Fabii L. Del Mazza (1567), Vedova G. B. Cinija (1569) i Amico Fido G. Bardija (1586). — CRKVENA: Missa in dominicis diebus za 5-glasova; motet Ecce beatam lucem za 4 zbora (40 glasova), 8 trombona, 8 viola, 8 flauta, lutnju, ĉembalo i orgulje, 1586. NOVA IZD.: 5 madrigala obj. L. Torchi (L'Arle Musicale in Italia, 1897); I madrigal obj. D. Arnold (Vier Madrigale von Mantuaner Komponisten, Chorwerk, 1961); madrigalsku komediju // Cicalamento delle donne al bucato obj. B. Somma, 1947 i F. Mompellio, 1971. LIT.: A. Solerti i D. Alaleona, Primi saggi del melodrama giocoso, RMI, 1905—06. — O. G. Sonneck, A Description of A. Striggio's... Intermedi »Psvche and Amor« 1565, Musical Antiquary, III, 1911. — R.J. Tadlock, The Early Madrigals of Alessandro Striggio (2 sv.: I, komentar i II, transkripcija), Ne\v York 1959.
STRINGENDO (tal. zbijeno, kratko), oznaka za ubrzavanje tempa. S. ukljuĉuje i veću agogiĉku slobodu, koja treba da stvori dojam velikog porasta dramatske napetosti. STRINGFIELD, Lamar, ameriĉki dirigent i kompozitor (Raleigh, North Carolina, 10. X 1897 — Asheville, 21. I 1959). Studirao na Institute of Musical Art u New Yorku. God. 1930 utemeljio Institut za narodnu muziku na University of North Carolina u Chapel Hillu. Bio je dirigent simfonijskih orkestara u North Carolina, Knoxvilleu i Charlotteu. Svoje kompozicije izgraĊivao je na motivima muziĉkog folklora juţnih krajeva SAD. Bavio se i melografijom. DJELA. ORKESTRALNA: suita From the Southern Mountains, 1928; Indian Legend, 1923; A Negro Parade, 1931; Moods of a Moonshiner, 1934; Mounlain Dawn, 1945; About Dixie, 1950. — KOMORNA. Za gudaĉki kvartet: Concert Fugue, 1924 i A Mountain Episode, 1933. Mounlain Skelches za klavirski trio, 1923. Za flautu i gudaĉki kvartet: Indian Sketches, 1924 i Prelude and Fugue, 1924. Virginia Dare Dance za duhaĉki kvintet; From a Negro Me-lody za 12 instrumenata, 1928 i dr. — DRAMSKA: opera The Mountain Song; muziĉka puĉka drama Carolina Charcoal, 1952; scenska muzika. —Kantata Peace; zborovi. — Knjiga America and Her Music, 1931. — Zbirka Thirtv and One Folk-Songs from the Southern Mountains. LIT.: D. R. Nelson, The Life and Works of Lamar Stringfield (diser tacija), Berkelev 1971.
STRINGHAM, Edwin John, ameriĉki kompozitor, muziĉki pedagog i pisac (Kenosha, Wisconsin, n. VII 1890 •—• Chapel Hillj 1. VII 1974). Studirao na Northtoestern University u Evanstonu (111.) i na Konzervatoriju u Cincinnatiju (E. Stillman Kelley), gdje je 1922 promovirao; usavršavao se u Njemaĉkoj i na akademiji Santa Cedlia u Rimu (O. Respighi). Predavao je na College of Music u Denveru (Colo.; 1920—29) i u New Yorku na Teachers College of Columbia University (1930—38), na Juilliard School of .Music (1930—45) i na Queens College of the City of New
York (1938—46). Bavio se i muziĉkom publicistikom i kritikom; 1930—33 bio je muziĉki urednik izdavaĉke kuće C. Fischer, a od 1933 glavni muziĉki urednik American Book Company. Od 1948 ţivio u Chapel Hillu (North Carolina). — Od ekstremno modernistiĉkih tendencija u ranim kompozicijama, S. postaje u toku stvaranja »progresivni romantiĉar«, kako se sam nazivao. Osobit smisao oĉitovao za bogate orkestralne boje kao i za bujne ritmove i jazz. Bio je struĉnjak za akustiku. DJELA. ORKESTRALNA: simfonija, 1920; simfonijske pjesme The Phanlom, 1916 i Visions, 1924; Fantasy on American Folk Tunes za violinu i orkestar, 1942; uvertira Springtime, 1927; simfonijska suita, 1937; Three Pastels, 1917; The Ancient Mariner, 1926; Danses exotiques, 1928; 2 Nocturne, 1932 i 1938; Notturno za 14 duhaĉkih instrumenata i harfu, 1936. — Gudaĉki kvartet, 1935; kompozicije za violinu i klavir. — The Pilgrim Fathers za zbor, 1931; Dream Song za vokalni tercet i klavir, 1933; solo-pjesme. — SPISI: Instruments of the Modem Orcheslra, 1931; Listening to Music Creatively, 1943 (novo izd. 1959); Creative Harmony and Musidanship (sa H. A. Murphvjem), 1951; Hi-story of Music in Colorado.
STRITAR, Bogdana, pjevaĉica, alt (Solkan kraj Gorice, 1. IX 1911 —). Solo-pjevanje studirala na Konzervatoriju u Ljubljani gdje je od 1941, odnosno od 1945 ĉlanica Opere. Kao altistica s opseţnim i kultiviranim glasom najveće je uspjehe postigla kao Azucena (Verdi, Trubadur), Marina i Marfa (Musorgski, Hovanšĉina i Boris Godunov), Carmen (Bizet), Vanja (Glinka,
Ivan Susanjin) i Clarissa (Prokofjev, Zaljubljen u tri naranĉe). Pjevala je i na stranim pozornicama, a istakla se i kao koncertna pjevaĉica. D. CO. STRMAC, Zvonimir, pjevaĉ, tenor (Zagreb, 28. VII 1888 — Dresden, 28. IX 1915). Kazališnu karijeru zapoĉeo 1908 u Zagrebu kao dramski glumac, ali je još iste godine debitirao kao pjevaĉ u opereti Vesela udovica (Lehar). God. 1909—15 ĉlan Hrvatskog narodnog kazališta u Zagrebu; 1915 angaţiran kao solist operetnog kazališta u Dresdenu, ali je tamo nakon nekoliko predstava naglo umro. U svojoj kratkoj karijeri kreirao je više od 100 operetnih tenorskih uloga, a nastupao je uspješno i u nekim operama. LIT.: D. Alaĉuka, Zvonimir Strmac, Narodni list, Zagreb, 23 —27. XI 1951. K. Ko.
STRMIĆ, Nikola, kompozitor i violinist (Zadar ?, 1839 ili 1840—?, 1896). Muziku studirao na Milanskom konzervatoriju. Nakon povratka u domovinu uspješno koncertirao kao violinist, a stekao je ugled i kao stvaralac, posebno operama, koje su pod talijanskim utjecajem. DJELA. ORKESTRALNA: simfonije; koncert za violinu. — KOMORNA : gudaĉki kvartet; gudaĉki kvintet; sonata za violinu i klavir. — DRAMSKA. Opere: Desiderio, Duca d'Istria, 1861; La Madre slava, 1865 i Sordello, oko 1870. — VOKALNA: kantate; zborovi; solo-pjesme. LIT.: R. Belić, Glazba u Dalmaciji od apsolutizma amo. Pjevaĉki vjesnik, Zagreb, 1912, 4—5. M. Šku.
STRNAD, Kašpar, ĉeški graditelj gudaĉkih instrumenata (Prag, 6. I 1752 — 13. XI 1823). Gradio je instrumente prema talijanskim uzorima. Njegove violine imaju lijep oblik, velik i plemenit ton, a lak im je crvenkasto ţut i podsjeća na lak starih talijanskih majstora. S. ide u red najboljih ĉeških graditelja gudaĉkih instrumenata. STROBEL, Heinrich, njemaĉki muzikolog (Regensburg, 31. V 1898 — Baden-Baden, 18. VIII 1970). Studirao u Munchenu, muzikologiju kod A. Sandbergera i Th. Krovera, teoriju kod H. K. Schmida; promovirao 1922. Muziĉki kritiĉar listova Thiiringer Allgemeine Zeitung (1921—27), Berliner Borsenkurier (1927—33) i Berliner Tageblatt (1934—38). Od 1933 urednik ĉasopisa Melos, a kad je taj ĉasopis zabranjen, ureĊivao 1934— 39 Neues Musikblatt. Od 1939 ţivio u Francuskoj. Nakon rata vodio je muziĉki odjel Radio-stanice u Baden-Badenu; od 1946 do smrti bio je ponovno urednik ĉasopisa Melos. Pobornik suvremene muzike, osobito djela P. Hindemitha, te najmlaĊih kompozitora. S. je odigrao vaţnu ulogu u razvoju muziĉke avangarde. DJELA. SPISI: J. W. Hasslers Leben und Werke (disertacija), 1922; Mehul als Opernkomponist, ZFMW, 1924; P. Hindcmith, 1928 (III prošireno izd. 1948); C. Debussy, 1940 (francuski prijevod A. Coeurov, 1952); La Musique nouvclle cn Allemagne, RM, 1952; Ein deutscher Weltburger: R. Strauss, Strauss-Jahrbuch, 1954; P. Hindemith-Zeugnis in Bildern (uvod i popis djela), 1955; /. Strawinsky, 1956 (engleski prijevod kao Slrawinsky, Classic Humanist, priredio H. Rosenwald, 1955). Brojni ĉlanci u ĉasopisu Melos i drugdje. — Njemaĉki prijevod djela I. Stravinskog Poetique musicale (Musikalische Poetik, 1949). — Libreta za opere R. Liebermanna Leonore 40I45 (1951), Penelope (1954) i Schule der Frauen (1957). LIT.: E. Laaff, Heinrich Strobel, MGG, XII, 1965.
STROBEL, Otto, njemaĉki muzikolog (Munchen, 20. VIII 1895 — Bavreuth, 23. II 1953). Studirao na Univerzitetu u Miinchenu. Od 1938 bio je direktor instituta Richard Wagner u Bavreuthu. DJELA: Genie am Werk: Richard IVagners Schaffen und Wirken in Spiegel eigenhandschrifllicher Urkunaen, 1934; Neue Wagner Forschungen, 1943; Richard Wagner... eine Zeittafel, 1952.— Obj. prepisku R. Wagnera i kralja Ludwiga II (4 sv.), 1936—37.
STROE, Aurel, rumunjski kompozitor (Bukurešt, 5. V 1932 —). Studij završio 1956 na Konzervatoriju u Bukureštu (I. Dumitrescu, M. Andricu, Th. Rogalski) i na toj ustanovi djeluje od 1962 kao profesor kompozicije; 1966—69 pohaĊao je ljetne teĉajeve u Darmstadtu. DJELA. ORKESTRALNA: simfonija, 1954; Uvertura burlesci, 1961; koncert za gudaĉe, 1950; Arcade za 11 instrumenata, 1962; Laudes I za 28 gudaĉa, 1966; Laudes II za 12 instrumenata, 1968; Canto I za 12 instrumenata, 1967. — KOMORNA: trio za obou, klarinet i fagot, 1953; gudaĉki kvartet, 1955; Signum za duhaĉe, 1963; Mušica de concert za klavir, limene instrumente i udaraljke, 1965; Canto II za flautu, udaraljke i 2 klavira, 1969; Rever c'esl desengrener les temps suporposes za klarinet, violonĉelo i ĉembalo, 1972; De pro-~ fundis za ĉembalo, klavir, orgulje i magnetofon, 1973. — Kompozicije za klavir (sonata, 1955). — Son et echo za magnetofon, 1969. — DRAMSKA: opera Nu va primi premiul Nobel (Kein Nobelpreis dafiir), 1971; mini-opera De Prolemaeo za magnetofon, 1970. Scenska muzika. — VOKALNA: kantata za zbor i orkestar prema Pablu Nerudi, 1957; Cantata festivd za zbor i orkestar, 1959; Monumentum za muški zbor 1 instrumentalni ansambl, 1961; Numai prin timp poate j\ timpul cucerit za bariton, orgulje, 4 trombona i 4 gonga prema T. S. Eliotu, 1965; Komorna kantata za alt, mješoviti zbor i komorni orkestar prema P. Eluardu, 1969. Solo-pjesme.
STROFA (grĉ. o-ipocp-/] okret, verovatno u vezi sa plesom hora u antiĉkoj drami; engl. i ital. stanza; franc. strophe; nem. Strophe), u poeziji celina sastavljena od više stihova koji su svojim metrom, ĉesto i sadrţajem, a u novijoj poeziji i rasporedom slikova (rima) spojeni u više jedinstvo.
478
STROFA — STRUNGK
U modernoj poeziji s. se prema broju stihova naziva: distih (2 stiha), tercina (3), katren (4), sekstina (6), septima (7), oktava (8), decima (10 stihova). U horskim pesmama antiĉke tragedije, Pindarovim odama itd. po pravilu se više strofa spaja u celi nu višeg reda: strofa + antistrofa -(- epoda, sliĉno kao kasnije u pesmama nemaĉkih Minnesangera i Meistersingera (-> Barform). Vizantijska duhovna poezija i muzika takode poznaju zdruţivanje strofa u višu celinu. U novijoj vokalnoj muzici strofiĉna grada poetskog teksta moţe biti od presudnog znaĉenja za njegovo muziĉko oblikovanje. Sve se strofe mogu pevati na istu muziku; to je strofiĉni oblik, uobiĉajen kod narodnih i jednostavnijih umetniĉkih solo-pesama ili horskih pesama. U sluĉaju da metrika ili sadrţina teksta zahtevaju izmene u pojedinim strofama, nastaje varirani strofiĉni oblik. Mogućna je i smena više razliĉitih strofiĉnih melodija kao npr. u baladama. Nasuprot tome, u prokomponovanom obliku pesme muzika se slobodno razvija u skladu sa sadrţinom teksta, bez obzira na njegovu strofiĉnu graĊu. v. Peć. STROFNI BAS, tehniĉki postupak koji se javlja uglavnom u talijanskim kantatama XVII st., nalik na ostinato, ali upotreb ljava opširniju basovu liniju koja se u pravilu kreće neprestano u ĉetvrtinkama i ima jasno ocrtan obrazac. Ponavlja se, obiĉno nepromijenjen, u toku kompozicije nekoliko puta u skladu sa strofama teksta. Svaki nastup strofnog basa prate nove melodijske linije, katkad i nove harmonije, u gornjim dionicama. Princip strofnog basa anticipiran je u nekim arijama (na koje bi se mogao primijeniti termin strofnih varijacija) G. Caccinija, G. Perija, F. Landija i drugih talijanskih kompozitora arija ranog XVII st. Pravi primjeri strofnog basa, meĊutim, pojavili su se u kompo zicijama venecijanskih autora A. Grandija (Cantade et arie, II izd. 1620) i G. Bertija (Cantade et arie, 2 sv., 1624 i 1627). Grandi se tom tehnikom sluţio i u motetima. C. Monteverdi napisao je nekoliko kompozicija sa strofnim basom; najznatnija je Et e pur dunque vero (Scherzi musicali, 1632). Već nakon 1630 s. b. nestaje iz kompozicijske prakse. E. A. S. STROGI STIL -> Zabranjeni pomaci STRONG, George Templetem, ameriĉki kompozitor (New York, 26. V 1856 —■ Ţeneva, 27. VI 1948). Studirao na Konzervatoriju u Leipzigu (S. Jadassohn). Bio u krugu oko Liszta i Wagnera, ali nije postao neprijatelj Schumannovih i Brahmsovih pristaša. God. 1886—89 ţivio u Wiesbadenu. Osim kratka djelovanja na Nezv England Conservatory u Bostonu (1891—92), ţivio stalno u Evropi, preteţno na Ţenevskom jezeru. Vjeran romantiĉnoj tradiciji Schumanna, Liszta i Wagnera, otklanjao je svako eksperimentiranje. Bio je i dobar akvarelist. DJELA. ORKESTRALNA. Tri simfo nije: I, In den Bergen; II, Sintram i III, An der See. Simfonijske pjesme: Undine; Le Roi Arthur; Ondine (II verzija Undine?), 1940. Une Vie d'artiste, simfonijska pjesma za violinu i orkestar, 1920; Americana za obligatnu violinu i orkestar; suita za violonĉelo i orkestar, 1928; suita Pollaniana za violonĉelo i orkestar, 1933; Elegie za violonĉelo i orkestar, 1922; Hallali za rog i orkestar, 1923; suita Die Nacht; Choral sur une theme de L. Hassler za komorni orkestar, 1929. — KOMORNA: Der Dorfmu-sikdirektor za 2 violine i violu, 1916; Quatre Nocturnes za klavir, violinu i violu, 1929; kvartet s rogom, 1915; Cinq Aquarelles za 4 duhaĉka instrumenta i kontrabas, 1933; sonata za violu i violonĉelo i dr.—KLAVIRSKA: suite Petite suite dans le style du passe, 1918 i Au Pays des Paux-Rouges, 1918; Douze petites esquisses, 1929; Pro Juventule, Dix" petits morceaux pour la jeunesse, 1930 i dr.— VOKALNA: Die verlassene Mutile za glas i orkestar (klavir), 1887; zborovi; solo-pjesme. LIT.: W. Tappolet, George Templeton Strong, MGG, XII, 1965.
Zagrebaĉkoj operi, bila je dugi niz godina glavni nosilac i koloraturnog sopranskog repertoara. Sve njezine kreacije vale su se savršenom muzikalnošću, proţivljenom osjećaj suvremenom stilskom profinjenošću. Glavne njezine ulo su: Madame Butterflv (Puccini), Rusalka (Dvofak), L Lammermoor (Donizetti), Olimpija i Antonija (Offenbacl mannove priĉe), Mirni (Puccini, La Boheme), Tatjana (Ĉa Evgenij Onjegin), Margareta (Gounod, Faust), Melisanda (D Pelleas i Melisanda), Desdemona i Violetta (Verdi, Otel Traviata), Zorka (Lisinski, Porin) i Jelena (Zajc, Nikol Zrinjski). S.-P. stekla je velike zasluge za promicanje djela jugc skih kompozitora. Th. Mann je smatrao da posjeduje je najljepših glasova na svijetu i da se ubraja u najmuzikalnije niĉe. Bila je »izvrsna pjevaĉica i ĉarobna scenska pojava, svoje je majke baštinila onaj rijetki glumaĉki dar, kojim' baš i najbolje pjevaĉice oskudijevaju« (A. G. Matoš). I. Sti posvetio joj je ĉetiri svoje kompozicije. Bila je izvrstan ir Lieda, pa je i na tom podruĉju, na brojnim turnejama po skim drţavama (Švicarska, Njemaĉka, Ĉehoslovaĉka, Mac Engleska i dr.) pridonijela afirmaciji hrvatske i jugosl; muzike. Njezin sin je kompozitor Boris Papandopulo. STRUĈKOVA, Raisa Stepanovna, sovjetska pi (Moskva, 5. X 1925 —). Istakla se još kao uĉenica kl; baleta na školi Velikog Kazališta u Moskvi (J. Gerdt), pa je završenog studija (1944) odmah angaţirana u Moskovskor kom kazalištu. Izvanredna tehniĉarka, sugestivni interpret tanih i prirodnih pokreta, S. je postigla velike uspjehe u b; Bahĉisarajska fontana (Asafjev), Giselle (Adam), Romeo i Poruĉnik Kiţe i Pepeljuga (Prokofjev) i dr. Gostovala u Šve Švicarskoj (1953), Engleskoj (1954), Danskoj i Norveškoj Irskoj, SAD, Kanadi i Meksiku (1963), Jugoslaviji (1966 Njezin je muţ plesaĉ Aleksandar Lapauri. STRUKTURA, u suvremenoj muzici, najobuhvatniji »skrivena snaga koja okuplja« (Stockhausen), a oĉituje se u Ċenom naĉinu na koji se pojedinaĉni elementi organiziraju 1 cjelinu. U strukture se organiziraju elementi na razliĉitim raţi na razini tona ili šuma oblikuju se strukture njihovih sas elemenata (parcijalnih tonova), na razini akorda strukture te intervala što ih dotiĉni akord sadrţi, na razini ritma str trajanja, na razini linije, kao i na razini kompleksnoga z\ sloja ritmiĉke i intervalske strukture, na razini forme str koje se odnose na razdiobu odsjeka, itd. Pri tome dolazi i do stavanja samih struktura, jer će, npr. strukturi koja na od naĉin okuplja tonove nekog formalnog odsjeka, grupe, bit: redena s. koja okuplja opet na odreĊeni naĉin više razliĉitih i u neki veći odsjek kompozicije itd. J Strukturiranje muziĉke graĊe najkompletnije se pi u -> serijelnoj muzici, ali se ono moţe vršiti i izvan njenih c MeĊutim, s. sama po sebi još nije forma. Ona u kompozici procesu prethodi oblikovanju forme na taj naĉin što zvuĉn terijal organizira u odreĊene odnose, formira ih u manje c; jedinice, koje dobivaju svoju specifiĉnu strukturalnu fizioji (— > Oblici, muziĉki. Oblici u suvremenoj muzici). Strukturi odnosno strukturalni postupci, rezultiraju strukturalnim kc niranjem i strukturalnom muzikom; ĉak se moţe reći da je : turalizam opća znaĉajka ĉitave suvremene muzike.
STROZZI-PEĈIĆ, Maja, pjevaĉica, koloraturni sopran (Zagreb, 19. XII 1882 — Rijeka, 26. II 1962). Kći tragetkinje Marije Ruţiĉke Strozzi. Pjevanje uĉila kod Karoline Norveg-Freudenreich u Zagrebu i J. LIT,: K. Stockhausen, Texte zur elektronischen und instrumentale sik I, Koln 1963. — U. Dibelius, Moderne Musik 1945—1965, Miincher Gansbachera na Konzervatoriju u N. Beĉu; na opernoj pozornici — W. Gieseler, Komposition im 20. Jahrhundert, Celle 1975. debitirala 1901 u Wiesba-denu kao STRUNGK, Nicolaus Adam, njemaĉki orguljaš, violi Zerline (Auber, Fra Diavolo). kompozitor (Braunschweig, kršten 15. XI 1640 — Dre God. 1903—05 i 1908 —10 23. IX 1700). Za vrijeme studija na Univerzitetu u Helms solistica opere u Grazu, od 1910 uĉio violinu kod N. Schnittelbacha u Liibecku. Djelovao je prvakinja Zagrebaĉke opere. kao violinist u Celleu (1661—65) i Hannoveru, a 1668 posi muziĉki direktor u Hamburgu, gdje je 1682 imenovan dvo: Dostojna nasljednica zna orguljašem. God. 1688—93 zamjenik, a onda do 1697 d\ menitih hrvatskih pjevaĉica M. kapelnik u Dresdenu. Istodobno vodio je operu u Leipzigu, Mallinger i M. Trnine i pre je utemeljio 1693. teĉa brojnim vokalnim umjet DJELA. INSTRUMENTALNA: Ricercar sopra la morte della m nicima koji su jugoslavensko rissima madre..., 1685; Musicalische Ubung auf der Violin oder Viola da ga\ ime pronijeli po cijelom svi in etlichen Sonaten u'ber die Festgesange, ingleichen etlichen Ciaconen mi jetu, S.-P. zauzima poĉasno Violinen bestehend, 1691; sonate za violinu; sonate za 2 violine i violu da ; i dr. Sedam capriceia i 2 ricercara u zbirkama onoga doba. —■ DRAM mjesto kao jedan od stupova Opere (izbor): Der gluckselig-steigende Sejanus, 1678; Der ungluck-fallem na kojima poĉiva hrvatska mu janus, 1678; Die liebereiche, durch Tugend und Schonheit erhohete Esther t ziĉka kultura. Od 1910, kada Die drei Tochter Cecrops, 1680; Doris, 1680; Theseus, 1683; Semiramis, Floretlo, 1683; Alceste, 1693; Nero, 1693; Syrinix, 1694; Julius Caesar, 169 je kao Rosina (Rossini, SeviljCloris, Atalunta, 1695; Rosalinda, 1695; Phocas, 1696; 5 M. STROZZI-PEĈIĆ skiSchafferinne brijaĉ) prvi put1695; nastupila und Alkmene, 1696; Pyrrhus u-iduDemetrius, 1696; Zenobia, 1697; Der g Adonis, 1697; Berenice, 1698; Alexander Magnus, 1698; Scipio und Har 1698; Agrippina, 1699; Circe, 1699; Ixion, 1699; Erechtheus, 1700. — VOKA. oratorij Die Auferstehung Jesu, 1688; psalam Dixit Dominus; moteti. — 100 auserlesene Arien zzoeyer hamburgischen Operen mir beygefiigten Riton 1684 i 100 auserlesene Arien mit beygefilgten Ritornellen, 1685.
STRUNGK — STUDENTENLIED NOVA IZD,: 6 capriccia i i ricercar obj. H. Botstieber (2 kao G. Reutte rove, DTO, 1906); suite i arije za blokflautu i b. c. obj. D. Degen (1942); trio-sonatu za 2 violine, gambu i orgulje obj. M. Seiffert (1951); sonatu za 6 gu daĉa i b. c. obj. F. Stein (1953); 2 dvostruke fuge za orgulje obj. M. Seiffert (Organum, 1962). LIT.: F. Zelle, Johann Theile und Nicolaus Adam Strungk, Berlin 1891. — F. Berend, Nicolaus Adam Strungk: sein Leben und seine Werke (disertacija), Munchen 1913. —• F. Reuter, Geschichte der deutschen Oper in Leipzig 1693— 1720 (disertacija), Leipzig 1922. ■— W. Schulze, Die quellen der Hamburger Oper (1678—1738), Hamburg i Oldenburg 1938. — H. Ch. Wolff, Die Barockoper in Hamburg (2 sv.), Wolfenbuttel 1957. — D. Hdrttvig, Nicolaus Adam Strungk, MGG, XII, 1965.
STRUNK, Oliver, ameriĉki muzikolog (Ithaca, New York, 22. III 1901 —). Muzikologiju studirao na Cornell University (Ithaca; O. Kinkeldey) i u Berlinu (J. Wolf, F. Blume, C. Sachs, A. Schering). Od 1928 suradnik Library of Congress u Washingtonu (1934—37 direktor muziĉkog odjela). Predavao na Catholic University of America u Washingtonu; 1937—66 profesor na Princeton University; otada ţivi u Grottaferrati. Suosnivaĉ i 1959—60 predsjednik Ameriĉkog muzikološkog društva te prvi urednik društvenog ĉasopisa. Od 1958 ĉlan je uredniĉkog kolegija i 1961—71 direktor serije izdanja Monumenta musicae byzantinae (Kobenhavn). Veoma je vaţno njegovo djelo Source Readings in Music History s engleskim prijevodima muziĉkih dokumenata i rasprava od najstarijih vremena do XIX st. DJELA: State and Resources of Musicotogy in the United States, 1932; Haydn's Divertimenti for Baryton, Viola, and Bass, MQ, 1932; The Historical Aspect of Musicology, Papers and Proceedings of the Music Teachers' National Association, 1936; Origins of the »L'Homme arme« Mass, Bulletin of the American Musicological Societv, 1936; The Tonal System of Byzantine Music, MQ, 1942; Some Motet-Types of the l6 th Century, Papers Read at the International Congress of Musicologv, 1944; Intonations and Signatures of the Byzantine Modes, MQ, 1945; The Music of the Old Hali Manuscript — A Postscript, ibid., 1949; Source Readings in Music History, 1950; Intorno a Marchetto da Padova, RAM, 1950; The Classification and Development of the Early Byzantine Notations, Atti del Congresso internazionale di mušica sacra, 1952; The Notation of the Chartres Fragment, Annales Musicologiques, 1955; St. Gregory Nazianzus and the Proper Hymns for Easter, Studies in Honor of A. M. Friend, Jr., 1955; The Byzantine Office at Hagia Sophia, Dumbarton Oaks Papers, 1956; Influsso del canto titurgico orientale su quello della chiesa occidenlale, L'Enciclica Musicae sacrae disciplina, 1957; The Anliphons of the Byzantine Octoechos, Journal of the American Musicological Societv, 1960; Melody Construction in Byzantine Chant, Actes du XIIe Congres international des etudes bvzantines, 1963; Zwei Chi-landari Chorbilcher, u knjizi Anfdnge der slazvischen Musik, 1966; Padre Lorenzo Tardo e U suo Ottoeco nei manoscritti melurgici. Alcune osservazioni sugli Stichera Dogmatica, Bollettino della Badia greca di Grottaferrata, 1967; Verdiana alla Biblioteca del Congresso, Atti del Primo Congresso internazionale di studi ver-diani, 1969 i dr.
STRUNZ, Georg Jacob, njemaĉki kompozitor (Pappenheim, 24. XII 1781 —■ Mlinchen, 23. V 1852). Uĉenik P. Wintera u Miinchenu. Veći dio ţivota proveo u Parizu, gdje je 1800 ĉlan vojne muzike, kasnije uĉitelj muzike, kazališni dirigent, šef ureda za prijepise u Operi Comigue, suradnik ĉasopisa Gazette Musicale. Bio je muziĉki savjetnik H. de Balzaca, koji ga je ocrtao u liku muziĉara Schmuckea u romanima Cousin Pons, Une Fille d'Eve i Ursule Mirouet. DJELA. Tri gudaĉka kvarteta. — Opere Les Bouffarelli ou le prevot de Milan, 1806 i Les Courses de Nezv-Murket, 1818. Baleti Les Nymphes deseaux, 1834 i VCilhelm Teli, 1834. — Romance. — Rekvijem. — Brojne obradbe. LIT.: J. Prod'hornme, Balsac et son conseiller musical Jacob Strunz, Revue de Musicologie, 1950. —■ A. Wiirz, Georg Jacob Strunz, MGG, XII, 1965.
STRUTIUS (Strutz), Thomas, njemaĉki orguljaš i kompozitor (Stargard, 15. I 1617 — Gdansk, 5. X 1678). Od 1642 ţivio u Gdansku. Tu je do 1668 orguljaš u crkvi sv. Trojstva, a zatim u crkvi sv. Marije. Njegovi se kratki duhovni koncerti i osobito duhovne pjesme odlikuju jednostavnom neposrednošću i idu meĊu najvrednije protestantske crkvene kompozicije onoga vremena. U pasijama oĉituje i smisao za dramatiku. DJELA: Sonata octo instrumentis, 1658. — Musicalisches Freuden Gedichte . . . , 1655; Vierfache Musikalische Dienstzuilligkeit, 1655; Lobsingende Hertzens-Andacht . . . , 1656; Geistliche Sing- und Bet-Stunde, 1657; Psalmus C, 1658; Zweyfache Christliche Auffmunterung . . . Gesprdch uber die 7 Herzbrechende und Seel-erquickende Wort . . . unsers Seeligmachers am Stamm des Heiligen Creutzes, 1664; Abriss der Musikalischen Passions Andacht, 1664; Einfdltige Abbildung . . . Nach Anleitung der Lehrreichen Geschicht von Lazaro und dem Reichen Manne; 6 moteta, rkp. NOVA IZD.: 2 stavka iz zbirke iz 1656 obj. C. v. Winterfeld (Der evangelische Kirchengesang, II, 1845); 8 stavaka iz iste zbirke J. Zahn (Die Melodien der deutschen evangelischen Kirchenlieder, 1893; novo izd. 1963). LIT.: M. Gech, Thomas Strutius (Strutz), MGG, XII, 1965.
STUART, Leslie (pravo ime Thomas A. Barrett), engleski kompozitor i orguljaš (Southport, 15. III 1886 — Richmond, Surrev, 27. III 1928). Orguljaš; od 1895 ţivio u Londonu gdje je ubrzo stekao popularnost kao kompozitor pjesama i opereta. DJELA. Operete: Florodora (najuspjelija), 1899; The Silver Slipper, 1901; The School Girl, 1903; The Belle of Mayfair, 1906; Havana, 1908; Captain Kidd, 1910; The Slim Princess, 1910; Peggy, 1911. LIT : J. M. Allan, Leslie Stuart, MGG, XII, 1965.
STUCK, Jean-Baptiste (Batistin, Battistin), francuski violonĉelist i kompozitor (Livorno, oko 1680 ■—■ Pariz, 8. XII T 755)- O njegovoj mladosti nema podataka. God. 1702 djelovao je kao violonĉelist u Napulju. Ubrzo preselio u Pariz, gdje je bio muziĉar na orleanskom dvoru i uz to violonĉelist orkestra
479
Academie Royale de Musigue. Kao operni kompozitor prihvatio je šablonu talijanske opere. Znatno izvornije i vaţnije su njegove kantate, prve francuske kompozicije te vrste. U poĉetku se i u njima nastojao pribliţiti talijanskoj tradiciji koje se postepeno oslobodio stvorivši tip kantate blizak duhu francuskog jezika. DJELA. DRAMSKA. Opere: Meleagre, 1709; Manlo de fee, 1711; // Gran Cid, 1715 i Polydore, 1720. Baleti i baletni divertissementi. — VOKALNA. Cantates francoises a voix seule avec symphonies (4 sv.): I, 1706; II, 1708; III, 1711 i IV, 1713 ili 1714; 8 arija u razliĉitim zbirkama. — Te Deum, 1707. LIT.: M. Barthelemy, Les Cantates de J.-B. Stuck, Recherches 1961— 62, Pariš 1962. — F. Lesure, Jean-Baptiste Stuck, MGG, XII, 1965. — A'. Millot, Jean-Baptiste Stuck, Recherches 1969, Pariš 1969.
STUCKEN, Frank Valentin van der -> Van der Stucken, Frank Valentin STUCKENSCHMIDT, Hans Heinz, njemaĉki muziĉki pisac i kritiĉar (Strassburg, 1. XI 1901 ■—•)• Privatno uĉio violinu, klavir i kompoziciju; 1931—33 pohaĊao u Berlinu teĉajeve analize A. Schonberga. Od 1920 ţivio kao kompozitor, muziĉki kritiĉar i pisac u Bremenu, Hamburgu, Beĉu, Parizu i Berlinu. Od 1928 muziĉki kritiĉar praškog lista Bohemia, od 1929 lista Berliner Zeitung am Mittag. God. 1934, zbog zauzimanja za modernu muziku i ţidovske muziĉare, zabranjeno mu je javno djelovanje u Njemaĉkoj. Od 1937 boravi u Pragu kao kritiĉar listova Prager Tagblatt (od 1937) i Neuer Tag (1939—42). Nakon Drugoga svjetskog rata preuzeo je 1946 vodstvo Studija za suvremenu muziku na radio-stanici RIAS u Berlinu. God. 1947—49 ureduje, sa J. Ruferom, ĉasopis Stimmen. God. 1948—67 profesor povijesti muzike na berlinskom Tehniĉkom univerzitetu. Suradnik je niza uglednih listova (Neue Zuricher Zeitung, od 1946; Frankfurter Allgemeine Zeitung, od 1956) te ĉasopisa Melos i dr. Odrţao brojna predavanja u evropskim zemljama, SAD, Japanu i na Bliskom istoku. S. je danas jedan od najpoznatijih i najuvaţenijih muziĉkih kritiĉara i poznavalaca suvremene muzike (njezin je razvoj pratio od Prvoga svjetskog rata, u neposrednom dodiru s najistaknutijim kompozitorima današnjice i vaţnim prvim izvedbama u Evropi). Stoga mu je i uspjelo da u djelu Neue Musik dade izvrstan sintetski prikaz razvoja suvremene muzike koji obuhvaća sve njene pravce i predstavnike. Stuckenschmidtov stil odlikuje se jasnoćom, lakoćom i trijeznošću. U Stuckenschmidtovu ĉast objavljena je 1968 spomenica Aspekte der Neuen Musik. Hans Heinz Stuckenschmidt zum 65. Geburtstag (uredio W. Burde). DJELA. SPISI: Arnold Schonberg, 1951 ( I I proš. izd. 1957; franc. 1956; engl. 1959; jap. 1959; španj. 1964); Neue Musik (u kolekciji Zivischen den beiden Kriegen), 1951 (franc. 1956; tal. 1960); Glanz und Elend der Musikkritik, 1957; Strawinsky und sein Jahrhundert (u Anmerkungen zur Zeii), 1957; Schopfer der Neun Musik, 1958 (jap. 1959); Grenzen des musikalischen Horens, Universitatstage, Berlin 1960; Boris Blacher, 1963; Oper in dieser Zeit (sabrane kritike), 1964; J. N. David, 1965; M. Ravel. Variationen uber Person und Werk, 1966; Die Einfachheit des Komplizierten, 1966; F. Busoni, Zeittafel eines Europaers, 1967; Schonberg-Leben, Utnzvelt, Werk, 1974. Brojni ĉlanci u enciklopedijama (Njemaĉka, SAD, Cehoslovaĉka, Francuska, Italija, Nizozemska), ĉasopisima i no vina ma. — KOMPOZICIJE: klavirska djela i scenska muzika za dra me H. W. Gerstenberga (Ugolino, 1923) i F. Grillparzera (Der Traum ein Leben, 1924). •— IZDANJA: F. Busoni, Entvjurf einer neuen Asthetik der Tonkunst, 1954; B. Shaw, Musik in London (muziĉke kritike), 1956; Spectaculum (tekstovi modernih opera), 1962.
STUĈEVSKI (Stutschewsky), Joahim (Jehojahin), izraelski violonĉelist, kompozitor i muziĉki pisac ruskog podrijetla (Romny, Ukrajina, 7. II 1891 —■)• Violonĉelo studirao na Konzervatoriju u Leipzigu (J. Klengel). God. 1912—14 djelovao u Jeni, 1914—24 bio solist, komorni muziĉar i nastavnik u Zurichu; 1924—38 ĉlan Beĉkoga trija i Beĉkoga gudaĉkog kvarteta. Od 1938 u Palestini (danas Izrael); veoma ugledan violonĉelist i nastavnik violonĉela u Tel Avivu. Jedan je od prvih pobornika za muziku nacionalnog smjera. Njegove su kompozicije najviše inspirirane ţidovskim muziĉkim folklorom. DJ ELA. O RK ES TRALN A: s i mfo nij s ka pj es ma Sa fe d, 1 9 60 ; ko nce rt za klarinet, 1959; Concertino za klavir, 1958; fantazija za obou, harfu i gudaĉe, 1959; koncertantna muzika za flautu i gudaĉe, 1961; 4 plesa, 1940; Zener Am, 5 ţidovskih narodnih pjesama, 1959 i dr. — KOMORNA: gudaĉki trio, 1960; 5 kompozicija za gudaĉki kvartet, 1959; klavirski trio, 1956; duhaĉki tercet, 1959; duhaĉki sekstet, 1960; Izraelski plesovi za flautu, violonĉelo i klavir, 1953; Chassidic Phantasie za klarinet, violonĉelo i klavir, 1955; Izgubljeni zvuĉi za flautu, gudaĉki kvartet i udaraljke, 1955; Chassidic Suite za violonĉelo i klavir, 1946 i dr. — KLAVIRSKA: Vier judische Tanzstucke, 1929; Rikkud, 1930; Palaestinensische Skizzen, 1931; Minijature (3 sv.), 1946; Chassidic Dances, 1947; Paysages israeliens, I9<;o i dr. —■ VOKALNA: kantate Songs of Radiant Sadness, 1958 i Jemama Bašimša. 1960; zborovi; dueti, solo-pjesme. — INSTRUKTIVNA: Die Kunst des Cellospiels, I—II, 1929 i III—IV, 1938; Studien zu einer neuen Spieltechnik auf dem Violoncell (3 sv.), 1927; Neue Studien (4 sv.), 1931; Das Violoncellspiel (4 sv.), 1932. — SPISI: Mein Weg zur jiidischen Musik, 1935; Musika Jehudit (Ţidovska muzika), 1946 (na hebrejskom); Zemer Am (Narodne pjesme istoĉnoevropskih Ţidova), 1946 (na hebrejskom); Klezmorim (Ţidovski muzikanti), 1959 (na engl.). U rkp.: Hacello V'alufav (Violonĉelo i njegovi majstori), 1950 i Memoari. ■—• Preradbe za violonĉelo i klavir. LIT.: P. Gradenzoitz, Music and Musicians in Israel, Tel Aviv 1959. — /. Miron, J. Stutschewsky. The Man and His Works, u publikaciji Seventieth Anniversarv Catalogue of Works, Tel Aviv 1961. — H. F. Redlich, Joachim Stutschewsky, MGG, XII, 1965.
STUDENTENLIED (njem. pjesma studenata), naziv za pjesmu putujućih srednjovjekovnih studenata, tzv. vaganata. Zbog ra-
480
STUDENTENLIED — SUBDOMINANTNE HARMONIJE
znolikosti tematike i slobodnog naĉina izraţavanja saĉuvane Studentenlieder imaju veliko znaĉenje za upoznavanje socijalnih prilika onoga vremena. One su ujedno i dragocjeni spomenici svjetovne muzike srednjega vijeka. Najznaĉajniji zbornik takvih pjesama sa zapisanim melodijama za neke napjeve je zbirka -> Carmina turana iz XIII st. STUDER, Hans, švicarski kompozitor (Muri kraj Berna' 20. IV 1911 —•)• Uĉio klavir kod W. Burkharda, a zatim studirao na Konzervatoriju u Bernu (E. Graf, L. Balmer, F. J. Hirt). Djeluje kao nastavnik i zborovoĊa u Bernu. Studerova koncertantna i komorna djela, preteţno linearno koncipirana, odišu vedrinom i humorom. Vokalne kompozicije, osobito duhovnoga karaktera, teţe k monumentalnosti; one se ubrajaju meĊu najznatnija Studerova ostvarenja. DJELA. ORKESTRALNA: simfo nija za gudaĉe, 1959; Kammerhonzen za klavir i mali crkestar, 1948; koncert za orgulje, duhaĉe i udaraljke, 1952; Concertino za flautu, obou i gudaĉe, 1943; Concertino za flautu, klarinet i gudaĉe, 1965; Kleines Konzert za gudaĉe, klavir 4-ruĉno i flautu ad libitum, 1952; varijacije za violonĉelo i gudaĉe; suita za gudaĉe; simfonijski rondo na stare švicarske pjesme, 1956; Casation za mali orkestar, 1958 i dr.— KOMORNA: gudaĉki kvartet, 1960; Divertimento za 3 duhaĉka instrumenta i kontrabas, 1943; Suite innocente za violinu i klavir, 1952; mala suita za violinu i klavir, 1956; serenada za flautu i klarinet, 1954; Petite fantaisie pastorale za flautu i orgulje, 1951. — ORGVLJSKA: tokata, arija i luga, 1960; koralna fantazija Christ lag in Todesbanden, 1963; korali. — VOKALNA: oratorij Die LeiĊen Hiobs, 1946. Kantate: Pan kai Aphrodite na starogrĉke tekstove, 1950 (nova verzija 1962); In Dich hab ich gehoffet, Herr, 1951; Das Totenhemdchen, 1953; Def Lob~ gesang, 1954; Siehe, der Tag des Herrn ist nahe, 1957; Gelobet seist Du, Herr, 1958 i Das Licht der Welt, 1962. Zborovi; Die Fragmente, 7 pjesama na starogrĉke tekstove za sopran i duhaĉki kvartet, 1961; solo-pjesme i dr. — Tri psalma, 1940; 4 duhovna koncerta, 1943, 1950, 1957 1 1960. LIT.: P. Mieg, Hans Studer, u knjizi 40 Schweizer Komponisten der Ge genvvart, Amriswil 1956. — E. Mohr, Hans Studer, MGG, XII, 1965.
STUMPF, Friedrich Carl, njemaĉki psiholog i muzikolog (Wiessentheid, 21. IV 1848 — Berlin, 25. XII 1936). Studirao prirodne nauke i filozofiju u Wiirzburgu i Gottingenu. Od 1873 profesor na univerzitetima u Wurzburgu, Pragu (1879), Halleu (1884) i Miinchenu (1889), a 1893—1928 u Berlinu. Utemeljio je i izdavao Beitrage zur Akustik und Musikviissenschaft (1898— 1924) i od 1922, zajedno sa E. M. Hornbostelom, Sammelbdnde fiir vergleichende Musikzvissenschaft u kojima je objavio više vrijednih nauĉnih radova. Istaknuti struĉnjak za muziĉku psihologiju i muziku primitivnih naroda, S. je u svom glavnom djelu Tonpsychologie nastavio istraţivanja H. Lotzea i G. Th. Fechnera, ali je za razliku od H. Helmholtza (Lehre von den Tonempfindungen..., 1863) temeljne akustiĉke probleme promatrao sa stajališta psihologije, a ne fiziologije. Zbog toga on konsonancu nije tumaĉio kao akustiĉki fenomen, nego je polazio od psihološke pojave stapanja tonova (Tonverschmelzung). Vrijednih je priloga dao i prouĉavanju postanka muzike. Tvrdio je da se muzika razvila iz poklika koji su primitivnim ljudima sluţili kao signali. DJELA: Tonpsychologie (2 sv.), 1883—90; Die pseudo-aristotelischen Pro~ bleme iiber Musik, 1896; Geschichte des Konsonanzbegriffes, I, 1897; Die Anfange der Musik, 1911; Die Sprachlaute... nebst einem Anhang iiber Instrumentenkldnge, 1926. Studije (u Beitrage zur Akustik und Musikwissenschaft): Konsonanz und Dissonanz, 1898; Neueres iiber Tonverschtndlzung, 1898; Differenztone und Konsonanz, 1909—11; Beobachtungen iiber Kombinationstbne, 1909; Konsonanz und Konkordans, 1911. Ĉlanci (u VFMW): Lieder der Bellakula-lndianer, 1886; Mongolische Gesange, 1887; Phonographierte Indianermelodien, 1892 i dr. LIT.: E. Schumann, Die Forderung der Musikwissenschaft durch die akustisch-psvchologische Forschung C. Stumpfs, AFMW, 1923. — C. Sachs, Zu Carl Stumpfs achtzigstem Geburtstag, ZFMW, 1927 —28. — E. M. v. Hornbostel, Carl Stumpf und die vergleichende Musikwissenschaft, Zeitschrift fur vergleichende Musikwissenschaft, 1933. — G. Schunemann, Carl Stumpf, AFMW, 1937. —■ H. Husmann, Verschmelzung und Konsonanz (Den Manen Carl Stumpfs), Deutsches Jahrbuch, 1957. — A. Wellek, Musikpsvchologie und Musikasthetik, Frankfurt a. M. 1963. — Isti i B. Freudenberger, Friedrich Carl Stumpf, MGG, XII, 1965.
STUPANJ (stupka; engl. scale degree, franc. degre, njem. Stufe, tal. graĊo), naziv za poloţaj tona unutar ljestvice. Tako je npr. ton e prvi s. E-dura, odnosno e-mola, drugi s. D-dura (dmola), treći s. C-dura (cis-mola) itd. Rimske brojeve kao oznake za stupnjeve uveo je prvi G. Weber u svom djelu Versuch einer geordneten Theorie der Tonsetzkunst (3 sv; 1817—21). U muziĉkoj teoriji, napose u tradicionalnoj nauci o harmoniji , svaki s. ima i svoje posebno ime: I je tonika, II supertonika, III medijanta, IV subdominanta, V dominanta, VI submedijanta (donja medijanta) ili superdominanta te VII subtonika ili vodica. Razlikuju se uz to glavni i sporedni stupnjevi: glavni su.I, IV i V, a sporedni svi ostali (o- Harmonijske funkcije). U starocrkvenim naĉinima I s. se zove nota finalis; znaĉajna uloga pripada u njima i dominanti (-*■ Dominanta, -5- Završni ton, -> Starocrkveni naĉini).
zborni dirigent u raznim njemaĉkim gradovima. Od 1946 n kritiĉar lista Frankfurter Rundschau; uz to nastavnik na mi školi u Darmstadtu (do 1952) i od 1957 direktor Škole za : dirigente u Wiesbadenu. Svojim muškim zborovima pi je obnovi njemaĉke zborske muzike. DJELA. ORKESTRALNA: Heitere Symphonie u D-duru op. 11; koncert za violinu i gudaĉki orkestar op. 126; koncert za violu; koncert za ĉelo; Festliches Konzert za orgulje i orkestar op. 111, 1942; Tanz-Suitt Ċaĉki orkestar op. 24; Zeitgeschichte op. 26 i dr. — Brojne komorne i V kompozicije. — DRAMSKA: legenda Der Tdnzer unserer lieben Frah plesne drame Masken i Die Maske der Katze. — VOKALNA: orato in der Natur. Kantate: Vom Tod sum Leben; Darum ist die Welt grci Liebe. Kompozicije za sole, zbor i orkestar {Der alte Muller; Die Messe < schinenmenschen, 1932); zborovi; pjesme uz orkestar ili instrumentalne solopjesme. LIT.: G. Pallmann, Bruno Sturmer, Die Musikpflege, 1940. — D rock, Bruno Sturmer, ibid., 1942. — H. Hampel, Bruno Sturmer, De 1950. — H. Gappenach, Bruno Sturmer, Leben und Werk, Lied unt 1964. — Isti, Bruno Sturmer, Siiddeutsche Sangerzeitung, 1965. — Isti Sturmer, MGG, XII, 1965.
STURZENEGGER, Richard, švicarski violonĉelist i' pozitor (Ziirich, 18. XII 1905—). Studirao na Konzervatc Ziirichu (F. Reitz), na Fcole normale de musique u Parizu (E xanian, P. Casals, N. Boulanger) te kod E. Feuermanna i E. u Berlinu. Solist filharmonije u Dresdenu (1929—35) i (od 1935), gdje je predavao i na Konzervatoriju; uz to od profesor na Konzervatoriju u Ziirichu. Od 1963 direktor je zervatorija u Bernu. Koncertirao kao solist i komorni mi DJELA. ORKESTRALNA. Koncerti: za violonĉelo i mali orkestai za violonĉelo i gudaĉe, 1937; za violonĉelo, gudaĉe i harfu, 1947 te za ĉelo, 1974. Drei Gesange Davids za violinu i gudaĉe, 1963; Tripiychon Fresco za gudaĉe, {965;—KOMORNA : gudaĉki trio, 1940; 2 gudaĉka k 1940 i 1974; klavirski trio, 1964; sonata za violonĉelo i klavir, 1950; e violonĉelo i dr, — DRAMSKA : opera Atalante, 1968; plesna legenda D uenschuh za sopran, bas, harfu i gudaĉki kvartet, 1945; sveĉana igra R za zbor, duhaĉe i orgulje, 1949; scenska muzika. — VOKALNA: (staronjemaĉke ljubavne pjesme) za sopran i 7 starih instrumenata, 193^ tico di San Francesco za zbor, gudaĉe i harfu, 1945; zborovi; Liebeslied z; sa i harfu, 1944; solo-pjesme (Acht Texte Michelangelo Buonarrotis za i gudaĉki kvartet, 1944); suita (Verlaine) za bariton i violonĉelo, 1973. ; LIT.: P. Mieg, Richard Sturzenegger, u knjizi 40 Schweizer Ko sten der Gegenvvart, 1956. — H. Ehinger, Richard Sturzenegger, MGC 1965. — R. Sturzenegger (Werkverzeichnis), Ziirich 1970.
Stuĉevski, Joahim STUTSCHEWSKY, Joachim SUARD, Jean-Baptiste Antoine, francuski knjiţev muziĉki kritiĉar (Besancon, 15. I 1734 —• Pariz, 20. VII U vrijeme sukoba izmeĊu gluckista i piccinnista (u drugt lovini XVIII st.), pisao je, kao revni pristaša Ch. W. G ĉlanke pod pseudonimom L'Anonyme de Vaugirard u Jour Pariš i Mercure de France; te je ĉlanke ponovno objavio Le u Memoires pour servir d Vhistoire de la revolution opereee d, musigue par M. le chevalier Gluck (1781), te sam S. u vlas djelu Melange de Litterature (1804—05). S. je suraĊivao 1 bordeovu djelu Essai sur musique ancienne et moderne (u ! mentu, 1781). Eseje je objavio (sa F. Arnaudom) pod nasl Varietes litteraires, 1768—69. LIT.: P. Chaillon-Guiomar, Jean-Baptiste Antoine Suard, MGG 1965.
SUBBAS
Registri kod orgulja SUBDOMINANTA (donja dominanta; lat. sub. M dominans gospodareći; engl. subdominant, franc. sous-domh njem. Subdominante ili Unterdominante, tal. sottodomin ĉetvrti stupanj ljestvice dura ili mola; nalazi se prema tome dominante koja je peti stupanj, pa otuda i naziv. Ako se stuf broje od prvoga naniţe, tada izlazi i subdominanta kao peti panj, dakako, prema dolje. S. u širem smislu znaĉi tako trozvuk na ĉetvrtom stupnju ljestvice, pa štoviše i svaki i koji ima subdominantnu funkciju (-> Harmonijske funkcije, -* dominantne harmonije). N. : SUBDOMINANTNA FUNKCIJA -> Harmonijske fw SUBDOMINANTNE HARMONIJE, sve harmonije, nosno akordi koji u odreĊenom tonalitetu imaju subdomina funkciju (-> Harmonijske funkcije, -> Subdominanta). To prvom redu subdominantni trozvuk ili trozvuk ĉetvrtoga stu koji se oznaĉuje sa S (SD) ili IV; zatim ostali akordi kojin subdominanta, tj. ĉetvrti stupanj temeljni ton, kao što su septa i nonakord ĉetvrtog stupnja: C-dur(c-mol)
M. Kun.
STURMER, Bruno, njemaĉki kompozitor (Freiburg i. B., 9. IX 1892 — Bad Homburg, 19. V 1958). Studirao na Konzervatoriju u Karlsruheu, kod Ph. Wolfruma u Heidelbergu i na Univerzitetu u Miinchenu (A. Sandberger, Th. Krover). Od 1918 uĉitelj muzike, pijanist u kinematografima, te kazališni i
U s. h. ubraja se nadalje trozvuk drugoga stupnja, bu da je njegova terca identiĉna s temeljnim tonom, a njegova k\ s tercom subdominantnoga trozvuka. To vrijedi i za septa
SUBDOMINANTNE HARMONIJE — SUCNON drugoga stupnja, koji se prema tome takoĊer ubraja u subdo minantne harmonije: - C-dur (c-mol)
Naroĉito je uvjerljiva subdominantna funkcija prvog obrata trozvuka i septakorda drugoga stupnja, jer je najdublji, tj. basov ton ovih akorda upravo sama subdominanta (-> Sixte ajoutee): C-dur (c-mol)
•r.
o
ljestvica) : W
J. A A A
U molu ima subdominantm trozvuk redovito oblik mol-trozvuka, ali se i on ĉesto alterira u dur-trozvuk koji, s jedne strane, odgovara strukturi uzlazne melodijske mol-ljestvice, a s druge podsjeća na dorsku ljestvicu: Dorska ljestvica Melodijska mol-ljestvica
3 -•
^
= 1
p
Ji
1971; Variadas versiones de libretos operislicos, 1973. Izradio i obj. Catdlogo de la Seccion de mušica de la Biblioteca municipal de Madrid (I, Tonadillas y sainettes, 1965 i II, Cien operas, autores, personajes, argumentos, 1967J. Knjige i studije o J. S. Bachu, R. Schumannu, E. Granadosu i dr. — IZDANJA: J. Hidalgo, Celos aun del aire matan (prva poznata španjolska opera), 1933 ; M. Duran, Lux bella (muziĉki traktat), 1951; M. de Tapia, Vergel de mušica spiritual (teoretski spis), 1954; zbirka La Tonadilla escenica, 1970—73. — Knjiţevna i povijesna djela. LIT.: F. J. Lĉon, Don Jose Subira, cumple 90 afios, Madrid 1973.
SUBMEDIJANTA (donja medijanta), šesti stupanj dur-ljestvice ili mol-ljestvice. U širem smislu s. je tvozvuk na VI stupnju ljestvice koji po svojoj harmonijskoj funkciji moţe zamjenjivati toniku i subdominantu (-> Harmonijske funkcije). SUBOTNICK, Morton, ameriĉki kompozitor (Los Angeles, 14. IV 1933 —). Završio studij engleske knjiţevnosti na Univerzitetu u Denveru; kompoziciju uĉio na Mills Collegeu u Oaklandu (L. Kirchner, D. Milhaud), gdje je zapoĉeo profesionalnu karijeru kao asistent. Muziĉki direktor Repertory Theatera na Linkolnovu Centru i Artist-en-Residance na New York University. Od 1969 direktor je odsjeka za elektronsku muziku u njujorškom Electric Circusu.
U duru se terca trozvuka IV stupnja, odnosno kvinta trozvuka i ĉetvorozvuka II stupnja, ĉesto snizuje (alterira naniţe); tako alteriran trozvuk IV stupnja naziva se mol-subdominanta (Mol-dur a)
481
■f -
i w ----------=U oba je ova sluĉaja terca akorda onaj ton koji se alterira. MeĊutim, terca subdominantnog mol-trozvuka predstavlja, ne l_r— U
samo u duru (gdje je ona alterirani ton), već i u molu, neku vrstu vodice prema dolje, koja teţi za polustepenim pomakom u dominantu, tj. u peti stupanj (primjer br. 3). I drugi tonovi subdominantnih harmonija takoĊer se ĉesto alteriraju; tako seksta sekstakorda II stupnja sa malom (u molu), odnosno sniţenom tercom (u duru; -> Napuljski sekstakord), pa konaĉno i sama subdominanta, tj. ĉetvrti stupanj. No alteracija ĉetvrtoga stupnja unutar neke, prvotno subdominantne har monije redovito dovodi do promjene funkcije (-> Dominanta dominante, -> Modulacija). N. Dć. SUBIRA (PUIG), Jose, španjolski muzikolog (Barcelona, 20. VIII 1882—). U Madridu završio studij prava i na Konzervatoriju uĉio klavir i kompoziciju; 1908—10 studirao povijest muzike i estetiku u Antwerpenu. Nastanio se zatim u Madridu. Od 1944 tajnik Španjolskoga muzikološkog instituta, kasnije proĉelnik madridskog odjela. Od 1953 ĉlan, od 1954 bibliotekar Kraljevske akademije umjetnosti San Fernando. Urednik ĉasopisa Academia. Svoj obilni znanstveni rad posvetio je prouĉavanju španjolske muziĉke prošlosti. DJELA. SPISI: Biblioteca de artistas celebres (2 sv.), 1924—25; La Mušica en la Ĉasa de Alba, 1927; La Tonadilla escenica (3 sv.), 1928—30; La Participacion musical en el antiguo teatro espanol, 1930; Tonadillas teatrales ine'ditas, 1932; Manuscritos de Barbieri existentes en la Biblioteca Nacional, 1936; Historia universal de la mušica, 1945 (pod anagramom Jesiis A. Ribo; II izd., pod vlastitim imenom, 1953); La Opera en los teatros de Barcelona (2 sv.), 1945; Historia de la mušica (2 sv.), 1945 (III izd., u 4 sv., 1958); Catdlogo musical de la Biblioteca Nacional de Madrid (3 sv.), 1946—51 (sa H. Anglesom); Historia y anecdotario del Teatro Real, 1949; La Mušica: Etapas y aspectos, 1949; El Compositor Jriarte y el cultivo espanol del melologo (2 sv.), 1949—50; El Teatro del Real Palacio, 1950; Historia de la mušica espanola e hispanoamericana, 1953; Sinfonismos madrilehos del siglo XIX, 1954; Temario de crilica musical, 1955; Musikgeschichte von Spanien, Portugal und Lateinamerika (sa A.-E. Cherbuliezom), I957J La Musique espagnole, u seriji Que sais-je?, 1959 (prevedeno na japanski); El Gretnio de representantes espaholes, 1960; Temas musicales madrilenos,
DJELA (izbor): Screnade 1 za flautu, klarinet, vibrafon, violonĉelo, klavir i mandolinu, 1959; Mandolin za violu, vrpcu i film, 1960; Play! I za duhaĉki kvintet, klavir, vrpcu i film, 1962; muzika za The Caucasian Chalk Circle (Kavkaski krug kredom) za udaraljke, mandolinu, recitatora, soliste i zbor, 1963; Play! 2 za orkestar, dirigenta i vrpcu, 1963; Play! 3 za glumca, vrpcu i film, 1964; Serenade 3 za flautu, klarinet, violinu, klavir i vrpcu, 1965; The Tarot za 10 instrumenata, vrpcu i dirigenta, 1965; Prelude 4 za klavir i elektronske zvukove, 1966; Play! 4 za 4 sviraĉa, 2 dirigenta, 4 muziĉara, vrpcu i 2 filma, 1967; Silver Apples of the Moon, elektronski zvukovi na vrpci, 1967; The Wild Buli, elektronski zvukovi na vrpci, 1968; Touch na 4-kanalnoj vrpci, 1969; Misfortunes of the Immortals, koncert za duhaĉki kvintet, vrpcu, svjetlo i 2 filma, 1969; Lamination 1 za orkestar i elektronske zvukove na vrpci, 1969; A Ritual Game Room za elektronske zvukove, svjetlo, jednoga plesaĉa, 4 sviraĉa bez publike, 1970.
SUBRETA (franc. soubrette mlada sluţavka), sopranski fah u operi, koji uglavnom obuhvata uloge dragana i sluţavki u komiĉnim i paţeva u ozbiljnim operama. Nije nuţno da glas subrete bude snaţan i velikog opsega, ali on mora da se odlikuje lakoćom i mladalaĉkom sveţinom, a u glumi su potrebni humor i bodrost. Subretske uloge su npr. Cherubin (Mozart, Figarova ţenidba), Zerlina (Mozart, Don Giovanni), Papagena (Mozart, Ĉarobna frula), Oscar (Verdi, Bal pod maskama) i Esmeralda (Smetana, Prodana nevesta). Fah se dodiruje sa jedne strane sa koloraturom (npr. Musette iz Puccinijeve opere La Boheme), a sa druge sa lirskim fahom. v. Peć. SUBSEMITONIUM MODI (lat.), u srednjovjekovnoj teoriji naziv za ton koji je za polustepen niţi od poĉetnog tona pojedine starocrkvene ljestvice, dakle za ton koji u modernom duru, odnosno molu nazivamo vodicom. S. m. je kromatska promjena prirodnoga sedmog stupnja starocrkvene ljestvice (tzv. subtonium) i predstavlja prvi korak u razvoju modernog dura i mola. U muziĉku praksu uveli su s. m. u XIII st. teoretiĉari tzv. -*mušica ficta.
SUCCENTOR (lat.), naziv za iskusnog, ĉesto akademski obrazovanog muziĉara koji je u srednjovjekovnoj katedralnoj sluţbi imao poloţaj kapelana nadarbenika (prebendara), a bio mu je povjeren nadzor nad jednoglasnom i višeglasnom muzi kom. U katedrali u Konstanzu utemeljena je 1502 Succentoria choralium za izobraţavanje i voĊenje zborskih djeĉaka, što, meĊutim, nije posvuda uobiĉajena praksa. S. je bio zapravo u srednjovjekovnom zboru, a prigodice još i u protestantskom školskom zboru zamjenik i pomoćnik zborovoĊe. SUCHON, Eugen, slovaĉki kompozitor (Pezinok kraj Bratislave, 25. IX 1908 —). Otac mu je bio orguljaš, a majka pijanistica. Na muziĉkoj školi (kasnijem Konzervatoriju) u Bratislavi uĉio najprije klavir, a od 1927 i kompoziciju (F. Kafen-da); 1931—33 studirao kod V. Novaka na Majstorskoj školi u Pragu. Nakon povratka u Bratislavu predaje na Konzervatoriju teoriju, a od 1939 kompoziciju. Od 1948 bio je profesor na Pedagoškom fakultetu i 1954—60 na Visokoj pedagoškoj školi. U poĉetku stvara pod utje cajem V. Novaka, ali već nje gova prva djela (Suita za klavir, Klavirski kvintet, Serenada za gudaĉe) oĉituju znaĉajke origi nalnog i osebujnog muziĉkog jezika, kao što su jasna i izrazita fizionomija tema, sklonost k šiE . SUCHO S
482
SUCHON — SUITA
rokim arhitektonskim konstrukcijama i harmonijska smionost (ĉesta upotreba tritonusa). Prvi su veliki dokazi Suchofiova talenta orkestralna Baladickd suita, po karakteru tema i općoj fakturi snaţnih dramatskih stavaka kojima kontrastiraju refleksivno-lirski odlomci srodna simfoniji, i monumentalna monotematska kantata Ţalm zeme podkarpatskej, jedno od najuspjelijih djela suvremene slovaĉke muzike u kojoj je na potresan i sugestivan naĉin ispjevao himnu domovini. Zanimljivim melodijskim i ritmiĉkim varijantama, smjelim harmonijskim transformacijama i bogatim polifonim postupcima S. je u njoj uspio postići snaţne dramatske efekte. Sklonost k dramatici dovela je Suchona i do operne pozornice. Njegovu prvu operu Krutnava (1949) prihvatio je slovaĉki narod kao svoje nacionalno operno djelo. Bogata i raznovrsna ljestvica osjećaja, od suptilne lirike do potresne tragiĉnosti, izvorna i snaţna muzika sa smjelim kompozicijsko-tehniĉkim postupcima, mnogo su pridonijeli uspjehu toga djela i izvan granica Slovaĉke. Iako su Suchonova vokalna i operna djela obogatila suvremenu evropsku muziĉku literaturu, on je prvenstveno instrumentalni kompozitor. Epska širina njegovih tema, kao i zanimljive harmonijske kombinacije, svjedoĉe o utjecaju instrumentalnog sloga na njegov vokalni stil. Suchonova muzika je tonalna. Uz dur i mol on — i u melodici i u harmoniji — ĉesto upotrebljava frigijsku, lidijsku i miksolidijsku ljestvicu, ali i tonske nizove koji nisu prisutni u slovaĉkoj narodnoj pjesmi. Ne povodi se uvijek za zakonima funkcionalne harmonije, nego za svojevrsnom muziĉkom logikom, koja je uvijek podreĊena dramatskom sadrţaju muzike. Suchonov m"ziĉki jezik izvire iz karakteristika slovaĉke narodne pjesme, o ĉemu najbolje svjedoĉi Symfonietta rustica. Zbog toga su njegova djela, premda suvremeno pisana, stekla popularnost i u širim krugovima. U novije vrijeme sluţi se polimodalnošću i dvanaesttonskom tehnikom. DJELA. ORKESTRALNA: Symfonietta rustica; Burleska za violinu i orkestar, 1933 i fantazija za violinu i orkestar, 1948 (izvode se redovito zajedno); fa ntaz ija BACH za orgulje, gudaĉe i udara ljke, 1973; uvertira KraV Svatopluk, 1935; Baladnickd suha (takoĊer i za klavir), 1935; suita Metamorfozy, 1953 (takoĊer i za klavir); serenada za gudaĉe (prvotno za duhaĉki kvintet), 1933. — KOMORNA: gudaĉki kvartet, 1931; šest kompozicija za gudaĉke sastave, 1955—63; klavirski kvartet, 1933; serenada za duhaĉki kvintet, 1933; sonata u As-duru za violinu i klavir, 1930; sonatina za violinu i klavir, 1937; Poeme macabre za violinu i klavir, 1963. — KLAVIRSKA; Mala klavirna suita s passacagliou, 1931; Obrdzky zo Slovenska, 6 ciklusa klavirskih kompozicija, 1956—57 (takoĊer u progresivnoj preradbi od komornomuziĉkog sastava do velikog orkestra, posljednji dio kao Symfonietta rustica). — DRAMSKA', opere Krutnava, 1949 i Svatopluk; scenska muzika za dramu I. Stodole Krdl' Svatopluk, 1936; filmska muzika. — VOKALNA: kantata Ţalm zeme podkarpatskej za tenor, zbor i orkestar, 1938; ciklusi Nox et soliludo, 1932 i Ad astra za glas i mali orkestar, 1961; zborovi; Contemplazioni za recitatora i klavir, 1964 (takoĊer s orkestrom). — Obradbe slovaĉkih narodnih pjesama. LIT.: OF, Styri poznatkv k Suchonovmu dielu, Gardista, 1941. — J. Andrić. Slovaĉka glasba, Zagreb 1944. — E. Zavarsky, Eugen Suchon, Bratislava 1955. —J. Clapham, The Whirlpool, a Slovak Opera, The Music Revievv, 1958. — Isti, Eugen Suchon a ieho opera Krutnava (studija dodana libretu), Bratislava 1957. — Isti, Vyvoj hudobnej reci E. Suchona, 1961 (rkp.). — J. Kresdnek, Narodny umelec Eugen Suchon, Bratislava 1961. — E. Zavarsky, Eugen Suchon, MGG, XII, 1965. — Slovenska hudba, 1968, br. 7 posvećen Sucho nu. — L. Burlas, Jednota a vyvoj v diele E. Suchona, Musicologica Slovaca, 1969. — /. Vajda, Eugen Suchon, ibid., 1969. — E. Hains, Eugen Suchon, Opus musicum, 1972. E. Zy.
SUCHY, František, ĉeški oboist i kompozitor (Libina, 9. IV 1902 —). Studirao na Konzervatoriju u Brnu (M. Wagner, J. Kvapil) i na Majstorskoj školi u Pragu (V. Novak). Izvrstan solist i komorni muziĉar, osnivaĉ (1927) i ĉlan Moravskog duhaĉ kog kvinteta; 1927—47 prvi oboist orkestra Radio-stanice u Br nu; od 1947 profesor teoretskih predmeta i oboe na tamošnjem Konzervatoriju. Od 1949 profesor instrumentacije i oboe na Janaĉekovoj akademiji muziĉke umjetnosti. Kompozicije su mu izvrsno instrumentirane. DJELA. ORKESTRALNA: 3 simfonije, 1946, 1950 i 1957; simfonijeta za komorni orkestar, 1932; Barokni koncert za violinu, 1944; koncert za flautu, 1939 i za obou, 1948; capriccio za violinu i orkestar, 1940; Variaĉni suita, 1935; simfonijska suita Vysoĉina, 1957; serenada za duhaĉe, 1944 i dr. —• KOMORNA: gudaĉki trio, 1951; gudaĉki kvartet, 1934; 3 duhaĉka kvinteta, 1930, 1947 i 1958; Concertino za violinu i duhaĉki kvintet, 1931; sekstet, 1960; 2 noneta, 1943 i 1959. Sonate: za violinu i klavir, 1935; za klarinet i klavir, 1961; za violu, 1942 i za fagot, 1956. Sonatine za obou i klavir, 1927 i za violinu i violu, 1549. — Kompozicije za klavir. — Opera Maryla, 1956. — VOKALNA: oratorij V Getsemane, 1937; kantate Svobodni, 1947 i Otĉina, 1959; 2 ţenska zbora uz pratnju orkestra, 1943; Psalam CXXXI za bas i orkestar, 1944; ciklusi solo-pjesama uz pratnju orkestra i uz pratnju klavira. — Dvije mise, 1929 (Ĉeška niše) i 1952. — Obradbe narodnih pjesama. LIT.: Ĉ. Gardavsky i dr., Skladatele. dneška, Praha 1961.
SUDA, Stanislav, ĉeški kompozitor i flautist (Stary Plzenec, 30. IV 1865 — Plzen, 28. IX 1931). Slijep gotovo od roĊenja, studirao je muziku na Institutu za slijepe u Pragu; u kompoziciji uĉenik F. Z. Skuherskog. Koncertirao kao flautist. Od 1887 uĉitelj kompozicije u Plzenu. Kao kompozitor sljedbenik je Smetane, no u njegovim se djelima osjeća i utjecaj kasnijih ĉeških kompozitora sve do V. Novaka. U operi // divino Boemo prikazao je lik ĉeškoga kompozitora iz XVIII st., J. Mvsliveĉeka.
DJELA. ORKESTRALNA. Simfonijske pjesme: Ţivot ve tmi. Slepcova pisen, 1929 i Dean a noc, 1931; Tarantela, 1905; koncert i f; flautu i orkestar. —■ KOMORNA: Valzer i Ekloga za violinu i klavi linu, harfu i duhaĉke instrumente: Romanca, 1902; Balada, 1903 i Ele, Za flautu i klavir: Piseh bez slov, 1883 i varijacije, 1889. — DRAMSK. U boţich muk, 1897; Leselinsky kovdf, 1903; Bar Kochba, 1905; // divi 1927 i Haydnova nevesta, 193T. — Solo-pjesme (ciklus Usmevy, 189^ LIT.: B. Vomdĉka, Stanislav Suda, Praha 1923. — Z. Vyborny, Suda, MGG, XII, 1965.
SUHADOLNIK, Jelka, pijanistica (Ljubljana, 1 1920—■). Studij klavira završila kod A. Trosta na A] za glasbo u Ljubljani, gdje je sada profesorica na Sredn ziĉkoj školi. Posjeduje izvrsnu tehniku i izrazit smisao / pretaciju klasiĉne i romantiĉne klavirske literature. Kon je u domovini, u Austriji (Beĉ, Graz, Linz, Celovec) (Trst). : SUITA (franc. suite slijed, niz), jedan od najstarijih i natu najvaţnijih cikliĉkih oblika instrumentalne muzike, klasiĉna sonata, i s. je višestavaĉna. MeĊutim, dok je si opseţnijim i po karakteru potpuno opreĉnim stavcim; akcije i dr napetosti, s. statiĉna. I i stavci porec principu k( ali to su obii ■ suprotnosti i u i ugoĊaju nef V \ stini same m C L \ \ i; c. f mada tvore ţenu cjelinu, voĊenju se m jedini stavci ] i izostaviti b za cjelovitos S. je manje' V", ' (, zan i manje zan oblik u Suite za ĉembalo G. I\ Handeia, naslovna broja stavaka strana hova redoslijs ji su se znat likovali u pojedinim historijskim razdobljima, u pojedinim ma i školama. U izboru stavaka koji mogu pripadati suiti vlad sloboda. S. u svom klasiĉnom obliku, kakva se njegovala u d roka, sastoji se u prvom redu od plesova ili stavaka plesnog tera. MeĊutim, u suitu mogu ući i stavci drugaĉijeg obiljeţja dij, arija, koraĉnica, tokata, capriccio, scherzo, stavci s pi skim naslovima). Rijeĉ s. ušla je u XVI st. u muziĉku terminologiju iz fra plesne prakse i najprije se upotrebljavala za slijed od n vrsta jednoga te istoga plesa, branle (indeks zbirke Septiei, de danceries udovice P. Attaingnanta, 1557, spominje P suytte de bransles, SeconĊe suytte d'autres bransles itd.; tr plesovima Orchesographie Th. Arbeaua, 1589, navodi kac de branles koreografski slijed od ĉetiri branlea, od polag; veoma ţive). U XVII i XVIII st. rijeĉ s. upotrebljava! Francuskoj, Njemaĉkoj, takoĊer u Engleskoj, ali samo spoi i u raznim znaĉenjima: za slijedove plesova i stavaka ko plesnog karaktera (J. J. Froberger, Ch. Dieupart, J.-Ph. R: J. S. Bach, G. F. Handel), ali i za pojedinaĉne stavke suit bito za stavke koji »slijede« za odreĊenim stavkom (npr. muziĉkom leksikonu J. G. Walthera, 1732, stavci couran rabanda i gigue su »suite« stavka allemande). J. Mattheso: vollkommene Capellmeister, 1739) pod suitom podrazumije reĊenu cikliĉku formu (allemande, courante, za njima san i gigue). Na sliĉan naĉin mogao je i termin -> partita p< oznaĉivati pojedine stavke suite, ali se ĉešće odnosio na stavaka u smislu suite. Naziv -> uvertira ponekad oznaĉu seban tip uvertirne suite; u Italiji se suite susreću pod in ~> sonata da camera. Suitama se katkad daju i naslovi rit i intermedij (M. Praetorius), ordo (G. B. Brevi), ordre (F. Cou] pa i sonata, koncert i dr. Ĉešće, meĊutim, suite se uopće 1 javljuju pod naslovom vrste, nego kao intabolatura, balli, de clavecin, Tafelmusik i si., ili se nabrajaju stavci koje zbii drţava, a u XVII st. suite imaju preteţno naslove poetski raktera: Banchetto musicale, Musicalische Fruhlings-Friichte Temelji suitnog oblika poloţeni su, kad su se u cjelinu povezivati po jedan polagani i jedan brzi instrumentalni U rijetkim spomenicima srednjovjekovne instrumentalne n saĉuvani su doduše samo sljedovi plesova istoga tipa (esta ali se pretpostavlja da je srednji vijek već poznavao kombir raznih vrsta plesova. Domenico da Piacenza {De la arte di i ed danzare, 1416) naziva razliĉita ritmiziranja iste melodije nima bassa-danza, guadernaria, saltarello i piva. Instrume
SUITA — SUK plesni oblici doţivjeli su odluĉujući uspon u XVI st. Zbirke toga vremena preteţno sadrţavaju posebne plesove poredane po raznim principima, ĉesto po tipovima plesa, a njihovo kombiniranje u suite prepušteno je (kao ĉesto još i u XVII st.) sviraĉu. Ukoliko zbirke sadrţavaju slijedove razliĉitih plesova, isprva prevladava (uz spomenuti branle) spajanje dvaju plesova (jednog sporog, u koracima i jednog brzog, u skokovima); cjelina se dobiva drukĉijim ritmiziranjem iste melodije, ili variranjem. Takvi parovi većinom su pavane-galliarde, pavane-saltarello, ballo-saltarello, rondo-saltarello, allemande-saltarello, basse danse-tourdion, Tanz--
Hupfauf. MeĊutim, već rano postoje i veći slijedovi, osobito u talijanskoj muzici za lutnju (npr. pavane-saltarello I do III; basse danse-recoupe-tourdion). Povezivanje plesova s drukĉijim stavcima takoĊer je bilo poznato u XVI st. (suite za lutnju A. Casteliona, 1536, završavaju tokatom; u Engleskoj oko 1600 J. Coperario, M. Peerson, W. Brade i dr. kombiniraju fantaziju i canzonu s plesovima). Procvat suite pada u XVII i u prvu polovinu XVIII st. U Italiji je suitu veoma potaknulo operno kazalište, u Francuskoj *■ ballet de cour, u Engleskoj —> masque. Baletna i orkestralna s. doţivjela je u Engleskoj vrhunac sa H. Purcellom, u Francuskoj sa J.-B. Lullvjem i J.-Ph. Rameauom. Šaroliku sliku pruţaju u Francuskoj klavirske suite J.-Ph. Rameaua, a osobito F. Couperina, sa slobodnim slijedovima veoma brojnih stavaka, koji preteţno nisu plesovi, a nose karakteristiĉne naslove. U Njemaĉkoj se s. javlja poslije 1600; stavci se mogu sloţiti u bilo kojem slijedu; izuzetak su Nezve Padouan P. Peuerla (1611) i Banchetto musicale }. H. Scheina (1617), u kojima se oba majstora unutar cijele zbirke pridrţavaju istoga slijeda (Schein: Paduana, Gagliarda, Courante, Allemande i Tripla), a povrh toga oni suitne stavke povezuju tehnikom slobodne varijacije (varijacijska suita). Oba obiljeţja su u tako dosljednoj primjeni bila tuĊa i talijanskoj i francuskoj suiti, a i njemaĉki majstori poslije Peuerla i Scheina ponovo napuštaju varijaciju i stereotipan slijed stavaka, te komponiraju uvodne stavke koji nisu plesnog karaktera (J. Rosenmiiller, Sonate da eamera, 1667). Drugi tip suite, koji se razvio u uvertirnu suitu, nastao je po uzoru na francuski balet. Ona poĉinje uvertirom francuskog tipa (grave-allegro-grave) na koju se niţe veći ili manji broj plesova. Velik broj takvih djela napisao je J.-B. Lully koristeći se plesovima iz svojih opera. J. S. Bach ostavio je tri takve suite. — Više nego u orkestralnoj, primjećuje se u klavirskoj suiti gajenje odreĊenog tipa. Kod J. J. Frobergera oko sredine XVII st. stavci su allemande, gigue, courante i sarabanda. U toj shemi se moţe vrlo lako uoĉiti kozmopolitski karakter suite: allemande potjeĉe donekle iz Njemaĉke (javlja se još prije u nizozemskim, francuskim i engleskim izvorima), gigue iz Irske i Engleske, courante iz Francuske, a sarabanda iz Španjolske (premda neki pobijaju španjolsko podrijetlo toga plesa). D. Buxtehude, G. Bohm i dr. suitu završavaju gigueom. Ovakav jednostavan ĉetvorostava-ĉni model ipak je više izuzetak; s. se mnogostruko proširuje dodavanjem slobodnih uvodnih stavaka (J. Kuhnau i dr.) te umetanjem, osobito izmeĊu sarabande i gigue, i drugih plesova kao gavotte, passepied, loure, menuet, bourre'e, rigaudon, musette i po-
lonaise. J. S. Bach u svakoj zbirci klavirskih suita (kao i u suitama za violinu-solo i za violonĉelo-solo) postupa po odreĊenom cikliĉkom planu, ali on u svakoj suiti poprima drukĉiju fizionomiju. Provedba cikliĉkog principa osobito se vidi u upotrebi uvodnog stavka (npr., Francuske suite bez uvodnog stavka; klavirske partite s uvodnim stavcima raznih naslova — Toccata, Praeludium, Sinfonia, Fantasia, Ouvertiire, Praeambulum), kao i u naĉinu kako Bach umeće dalje stavke u okosnicu koja se redovito sastoji od slijeda allemande-courante-sarabanda-gigue (npr., u Francuskim suitama, izuzevši prvu, dodavanje 2—-4 razliĉita plesa; u Engleskim suitama umetanje dvaju jednakih plesova izmeĊu sarabande i gigue; u partitama su stavci umetnuti ne samo izmeĊu sarabande i gigue, nego i izmeĊu courante i sarabande). Nasuprot Bachu, G. F. Handel svaku klavirsku suitu (osobito u prvoj zbirci, 1720) gradi drukĉije; uz njemaĉke, francuske i engleske uzore on se povodi i za talijanskima, osobito za sonatom da eamera. Svi stavci suite su redovito u istom tonalitetu s izuzetkom promjene istoimenog dura i mola. Takve su i suite najvećih baroknih majstora J. S. Bacha, H. Purcella i F. Couperina. Kod G. F. Handela i A. Corellija izuzetno se javljaju i stavci u paralelnom duru ili molu. Svi stavci suite su monotematiĉni. Oblik pojedinih plesova je većinom dvodijelnost baroknog tipa. Prvi dio poĉinje na tonici, a završava u tonalitetu dominante (ako je stavak u duru) ili eventualno u tonalitetu paralelnog dura (ako je stavak u molu, mada se i tada moţe modulirati u tonalitet dominante). Razvoj drugoga dijela ide od tog novog tonaliteta prema prvotnom tonalitetu, pa cijeli stavak završava kadencom na tonici poĉetnog tonaliteta. Na poĉetku drugoga dijela ĉesto se izvorni tematski materijal javlja nešto izmijenjen ili u inverziji (osobito
483
ĉesto kod gigue) da bi se postigao veći kontrast. Kod menueta, gavotte, passepieda i sarabande nailazi se i na trodijelni oblik ABA ili ABC. Princip variranja susreće se, izmeĊu ostaloga, u tzv. double (kod courante, gavotte i dr.) i u stavcima kojih se oblik temelji na variranju, kao što su passacaglia ili chaconne (ponekad na kraju suite). U suitama J. S. Bacha, a i drugih kompozitora nalazi se i rondeau s kupletima (gavotte en rondeau). Sredinom XVIII st. barokna s. izumire. Tragovi joj se susreću u novim formama, kao što su divertimento, serenada i kasacija, te u menuetu, jedinom od baroknih plesova koji je iz suite prešao u instrumentalnu muziku klasike. Potkraj XIX st. i u XX st. s. ponovo oţivljuje, ali ne više kao ciklus plesova iz baroknih vremena (ukoliko se kompozitori svjesno ne prepuštaju arhaiziranjul. Pojavljuju se suite novih plesova, takoĊer s podruĉja jazza i narodnog plesa (B. Bartok, P. Hindemith, E. Kfenek). Suite iz novijeg vremena ĉesto nastaju i tako da kompozitor u njima okupi karakteristiĉne instrumentalne odlomke iz vlastitih baleta (I. Stravinski, Ţar ptica, Petruška; S. Prokofjev, Romeo i Julija; M. De Falla, Trorogi šešir, Ljubav ĉarobnjak; K. Baranović, Licitarsko srce), ili scenske muzike (G. Bizet, L'Arlesienne; E. Grieg, Peer Gynt). Suitama se nazivaju i slijedovi programskih tonskih slika (G. Bizet, Jeux d'enfants; J. Massenet, Scenes hongroises). Neki kompozitori XX st. posluţili su se imenom s. u najširem smislu, za niz razliĉitih stavaka (A. Berg, Lyrische Suite). LIT.: H. Riemann, Zur Geschichte der deutschen Suite, SBIMG, 1904. —05. —■ T. Norlind, Zur Geschichte der Suite, ibid., 1905—06. —J. Wolf, Die Tanze des Mittelalters, AFMW, 1918—19. — E. Noack, Ein Beitrag zur Geschichte der alteren deutschen Suite, AFMW, 1919—20. — K. Nef, Geschichte der Symphonie und Suite, Leipzig 1921. — P. Nettl, Die Wiener Tanzkomposition in der 2. Halfte des 17. Jahrhunderts, STMW, 1921. — H. Besseler, Beitrage zur Stilgeschichte der deutschen Suite im 17. Jahrhundert (disertacija), Freiburg im Breisgau 1923. — E. Brandt, Suite, Sonate und Symphonie. Ein Beitrag zur musikalischen Formenlehre, Braunschweig 1923. — F. Blume, Studien zur Vorgeschichte der Orchestersuite im 15. un d 16. Jahrhundert, Leipzig 1925. — \V. Merian, Der Tanz in den deutschen Tabulaturbuchern, Leipzig 1927. — G. Oberst, Englische Orchestersuiten um 1600, Wolfenbuttel 1929. — J. Dieckmann, Die in deutscher Lautentabulatur uberlieferten Tanze des 16. Jahrhunderts, Kassel 1931 — L. Schrade, Die handschriftliche Uberlieferung der altesten Instrumentalmusik, Lahr 1931. —R. Miinnich, Die Suite, u kolekciji Musikalische Formen in historischen Reihen (red. H. Martens), Berlin 1932 (nanovo obradio H. W. Schmidt, Wo lfenbuttel, II izd. 1958). — E. H. Meyer, Die mehrstimmige Spielmusik des 17. Jahrhunderts in Nord und Mitteleuropa, Kassel 1934. — H. Schullz, Tanzstil und Suite, PJB, 1939. — E. Epstein, Der franzosisehe Einfluss auf die deutsche Klaviersuite im 17. Jahrhundert (disertacija), Berlin 1940. — M. Reimann, Untersuchungen zur Formgeschichte der franzosischen Klaviersuite mit besonderer Beriicksichtigung von Couperins »Ordres«, Regensburg 1940. — B. Delli, Pavane und Galliarde (disertacija), Berlin 1957. — M. Pearl, The Suite in Relation to Baroque Style (disertacija), New York 1957. — E. H. Meyer, Die Kammermusik Alt-Englands vom Mittelalter bis zum Tode Henry Purcells, Leipzig 1958. — H. Besseler, Umgangsmusik und Darbietungsmusik im 16. Jahrhundert, AFMW, 1959. — .F. W. Riedel, Quellenkundliche Beitrage zur Geschichte der Musik fur Tas teninstrumente in der 2. Halfte des 17. Jahrhunderts, Kassel 1960. —H. Beck, Die Suite, Das Musikwerk, Koln 1964. — Isti, L. Allegris »Primo Libro Delle Musiche« 1618, AFMW, 1965. — F. Blume, H. Hickmann, D. Heartz i H. Kiimmerling, Suite, MGG, XII, 1965. B. Ać.
SUITNER, Otmar, austrijski dirigent i pijanist (Innsbruck, 16. V 1922 —). Studij zapoĉet na Konzervatoriju u Innsbrucku (klavir kod F. Weidlicha) završio na Mozarteumu u Salzburgu kod F. Ledwinke (klavir) i C. Kraussa (dirigiranje). God. 1942 —44 dirigent kazališta u Innsbrucku, 1945—-52 nastupao kao koncertni pijanist u Austriji, Njemaĉkoj, Italiji i Švicarskoj i 1957 —60 glavni muziĉki direktor u Ludwigshafenu. Od 1960 bio je generalni muziĉki direktor i šef Drţavne kapele i Drţavne opere u Dresdenu i 1964—71 vodio je Drţavnu operu u Berlinu. God. 1964 debitirao je na sveĉanim igrama u Bavreuthu; kao dirigent gostovao u Italiji, Grĉkoj, SSSR, Jugoslaviji i dr. SUIVEZ (franc. suivre slijediti), 1. uputa pratiocu da se potpuno prilagodi solisti u odlomcima koji zahtijevaju slobodniju interpretaciju. (-> Colla parte) 2. U višestavaĉnim kompozicijama s. na kraju jednog stavka ima isto znaĉenje kao izraz -> attacca. SUK, 1. Josef, ĉeški kompozitor (Kreĉovice, 4. I 1874 — Benešov, 29. V 1935). U Pragu na Konzervatorijumu uĉi uporedo violinu i muziĉku teoriju (J. Foerster, K. Knittl, K. Stecker), a kasnije prelazi u klasu za kompoziciju A. Dvofaka. God. 1892 završava studij i sa drugovima iz Konzervatorijuma (K. Hoffmann, O. Nedbal, O. Berger) osniva Ĉeški kvartet, kome postaje duhovni i umetniĉki vod. Sa njim putuje kao drugi violinista na turnejama po Evropi i Rusiji više od 40 godina (preko 4000 koncerata!). Rad sa Ĉeškim kvartetom, koji za kratko vreme postaje ĉuven u svetu, i koncertne turneje s njim uzimaju Suku u toku godine toliko vremena, da se kompoziciji moţe posvećivati samo preko leta u svom rodnom mestu Kreĉovicama. Od 1922 bio je profesor kompozicije na Majstorskoj školi praškog Konzervatorijuma (kasnije i rektor). Iz Sukove majstorske klase izišli su istaknuti ĉeški kompozitori B. Martinu, P. Bofkovec, J. Jeţek, i dr., te jugoslovenski muziĉari M. Logar, P. Milošević, Lj. Marić, V. Vuĉković, S. Rajiĉić, M. Kozina, P. Šivic i D. Zebre.
484
SUK — SULLIVAN
U svojim ranim kompozicijama S. nalazi uzore u nemać-kim klasiĉarima i u Brahmsu, sa lakim naslonom na Ĉajkov-skog. Rad u klasi A. Dvofaka i neposredni dodir sa ovim velikim ĉeškim majstorom ostvarili su takode vidne tragove u Sufck. "" " V 1 kovim delima iz vremena uĉenja 1 i ±k m i sazrevanja. Po prirodi vrlo senzibilan, S. ne pokazuje odmah onu ţestinu i uzvišeni patos, koje ćemo osobine naći u njegovim kasnijim delima. Ali se njegove kompozicije već odlikuju izvanrednom tehniĉkom doteranošću. U melodici neobiĉno inventivan, u harmonici dvorţakovski romantiĉan, sa osobitim smislom za ĉvrst, J. SUK pulsirajući ritam, u obliku još u klasiĉarskim uzorima, S. daje dela iznenaĊujuće zrelosti, uvek u okvirima apsolutne muzike. Tek njegova velika ljubav prema prirodi unosi pastoralni ton u pojedine stavove kao neki programski element. Sonatni i cikliĉki oblik u poĉetnim kompozicijama S. postepeno napušta i, pod uplivom novoromantiĉara, naroĉito R. Straussa, posvećuje sve veću paţnju programskoj muzici. I muziĉki impresionizam sa svojim izraţajnim sredstvima zahvatio je Suka jedno kratko vreme. No veza ţivota i dela postaje kod Suka sve ĉvršća, a delo samo postaje ogledalo Sukova ţivota. Glavni motivi koji su pokretali njegovu stvaralaĉku fantaziju jesu: ţivot, smrt i priroda. Izraziti subjektivista koji virtuozno vlada kompozicionom tehnikom, S. postaje —• sa Novakom i Janaĉekom — vodeća liĉnost ĉeške muzike kroz prve tri decenije našeg stoleća, a posle Dvofakove smrti. Posle klasiĉarskog perioda u ranoj mladosti, S. ulazi u novu etapu svoga stvaranja u kome se već jasno nazire njegov definitivan stil. Muzika za dramu Radiiz a Mahulena postaje izraz njegove liĉne sreće, kada se verio sa Dvofakovom ćerkom Otilijom (1898). Veliku simfoniju u pet stavova Asrael (anĊeo smrti) posvećuje S. uspomeni na tasta i ţenu, koje je u kratkom vremenskom razmaku izgubio. Sav bol teško pogoĊenog srca uneo je Suk u ovo grandiozno simfonijsko delo. Sintezu simfonijskog stvaranja Sukovog predstavlja simfonijska poema Zrdni u kojoj daje retrospektivu svoga ţivota. Visokim majstorstvom u instrumentaciji, steĉenim u mnogim ranijim kompozicijama, nadmaša S. i svoga uĉitelja. Orkestar je proširen do dţinovskih razmera sa mnogim »divisi« u gudaĉkom korpusu. Ali S. oseća da mu instrumenti ne mogu izraziti ono poslednje, te zato na kraju kompozicije uvodi ţenski hor bez teksta. Sukovo poslednje veliko delo je Epilog, simfonijska kompozicija za orkestar uz uĉešće velikog i malog mešovitog hora i tri solista. Osnovna je ideja ovoga dela: iskupljenje donosi otelotvorena sveĉoveĉanska ĉeţnja koja skida sa ĉoveka strah pred smrću i ispunjuje njegovu dušu sigurnošću da duh veĉite ljubavi lebdi nad nama i da je smrt samo klica novog ţivota. DELA. O RKES TARSK A. Dvc s imfo nije : u E-d uru op. 14, 1899 i u cmolu Asrael op. 27, 1906. Simfonijske poeme: Praha op. 26, 1904; Pohddka leta op. 29, 1907 i Zrdni op. 34, 1917. Fantazija za violinu i orkestar, 1903; Dramatska uvertira, 1891; uvertira Zimska bajka (prema Shakespeareu), 1894; svita Pohddka, 1900; Fantastiĉni scherzo, 1903; Legenda o mrtvim pobednicima, 1919; marš U novi ţivot, 1919. Za gudaĉki orkestar: Fantazija, 1888; Ţalobni mari, 1889; Serenada, 1892 i Meditacije za koral sv. Vaclava (za gudaĉki orkestar ili gudaĉk i k varte t), 1914. — KAMERN A. Tri gudaĉka k varteta : I, u dmolu, 1888; II, u B-duru op. 11, 1896 (prer. 1915) i III, op. 31 u 1 stavu, 1911. Balada za gudaĉki kvartet, 1890; Allegro giocoso za gudaĉki kvartet, 1915; fuga za klavir i gudaĉki kvartet; klavirski trio, 1890; klavirski kvartet, 1891; klavirski kvintet, 1893 (prer. 1915); Bagatela za flautu, violinu i klavir, 1917; Elegija za violinu, violonĉelo, gudaĉki kvartet, harmonij i harfu, 1902. Za violinu i klavir: Balada, 1890 i ĉetiri kompozicije, 1900. Za violonĉelo i klavir: Balada, 1890 i Serenada, 1900. —• KLAVIRSKA: sonata, 1883; sonatina, 1897; svita, 1900. Ciklusi: Jaro, 1902; Letni dojmy, 1902; O matince, 1907 i Ţivotem a snem, 1909. Zbirke op. 7, 1893 i op. 12, 1895; Fantasie-Polonaise, 1892; Humoreska, 1894; Ndlady, 1895; Vesnickd serenada, 1897; Ukolebavky, 1913; O pfdtelstvi, 1920; Episody, 1924. —• DRAMSKA: scenska muzika za drame J. Zeyera Radiiz a Mahulena, 1898 (prer. 1912) i Pod jabloni, 1902. — VOKALNA: Epilog za soliste, hor i orkestar, 1920—32; 10 kompozicija na narodne tekstove za ţenski hor i klavir 4-ruĉno, 1899; 4 pesme na tekstove srpskih narodnih pesama na muški hor, 1899; kompozicije na narodne tekstove za muški hor, 1912; obradbe slovenskih narodnih pesama za muški hor. — Kfeĉovickd mse za mešoviti hor, soliste, gudaĉki orkestar, orgulje i timpane, 1888.
2. Josef (II), violinist (Prag, 8. VIII 1929 —). Unuk Josefa (I); violinu uĉio kod J. Kociana, zatim na Konzervatoriju (N. Kubat, K. Šneberger) i na Muziĉkoj akademiji u Pragu (M. Hlounov, A. Plocek). God. 1950—51 prva violina u Praškom kvartetu i u orkestru Narodnog divadla, 1951 utemeljio i do 1968 vodio Sukov trio. Od 1961 solist je Ĉeške filharmonije. Dobitnik
najviših drţavnih nagrada, koncertira s velikim uspeh gotovo svima kontinentima; redovit je gost jugoslovenski ziĉkih središta. LIT.: B. Vomdĉka, J. Suk, Nastin ţivota a dila, 1922. — Zbirk Josef Suk (obj. J. M. Kvet), Praha 1935. — V. Slepdn, Novak a Su 1945. — J. M. Kvet, Ţivi slova Josefa Suka, 1946. — O. Filipovskv, tvorba J. Suka, Praha 1946. —• Z. Sddeckv, Josef Suk, Hudebni rozhledv, J. Berkovec, Josef Suk, Praha 1956. — J. Buţga, Josef Suk, MGG, XII, Z. Sddecky, Lyrismus v tvorbe Josefa Suka, Praha 1966. —.7. Berkovec, J (izdano na ĉeškom, njemaĉkom, engleskom, francuskom i ruskom jeziki 1968. — J. Banova, Josef Suk II, Opus musicum, 1971. —■ V. Stedrc Suk a jeho1 ţak, Opus musicum, 1972. — E. Hlobil, Josef Suk, Hudebni 1974. — 5 . Jarci i E. Illingovd, Josef Suk, Hudebni vĉda, 1974. P
SULLIVAN, Arthur Seymour, engleski kompozito rigent (London, 13. V 1842 — 22. XI 1900). Kao djeĉak u Kraljevskoj kapeli. Od 1857 uĉio na londonskoj Royc demy of Music (S. Bennet), a 1858—61 na Konzervati Leipzigu (I. Moscheles, M. Hauptmann, E. F. Richte 1861 u Londonu crkveni orguljaš i od 1866 nastavnik 1 ţici je na Royal Academy of Music. God. 1867 boravio, s kologom G. Groveom, u Beĉu. Ondje su obojica, traţeći znate Schubertove kompozicije, pronašli njegovu muziku za Rosamundu i neka druga djela. God. 1876—81 direktor National Training School (kasnije Royal College of Music); 1885—87 vodio je koncerte Filharmonijskog društva u Londonu, a 1880—98 dirigirao je na festivalu u Leedsu. S. je bio poĉasni doktor univerziteta u Cambridgeu (1876) i Oxfordu (1879); 1883 dobio je naslov Sira. Sullivanova svjetska reputacija temelji se na njegovim operetama — osobito na onima za koje je libreto pisao poznati humorist W. Š. Gilbert. S. je gdjekad padao pod utjecaje velikih majstora (Schu-bert, Rossini, Bizet, Gounod, Verdi), ali je znao A. S. SULLIVAN saĉuvati i individualnost koja se oĉitovala u svjeţini melodike, ukusnom povremenom kontrapunkt ĉistoći harmonije i profinjenosti instrumentacije. Svjetski je postigao operetom The Mikado. DJELA. ORKESTRALNA: Irish Symphony, 1866; koncert zaĉelo, 1866. Uvertire: Timon of Athens, 1857; u d-molu, 1858; Feast 0, 1859; hi Memoriam, 1866; Marmion, 1867 i Ouverture di balio, 1870. concertante za violonĉelo i klavir. —■ Klavirske kompozicije. — DRAA opera Ivanhoe 1891; crkvena drama The Marlyr of Antioch, 1880 (kai 1898); Baleti Vile enchantee, 1864 i Victoria and Aierrie England, 1897. ; muzika za više Shakespeareovih djela. Operete: Cox and Box, 1867; TI trabandista, 1867; Thespis, 1871; Trial by Jury, 1875; The Zoo, 1875; 7 cerer, 1877; H. M. S. Pinafore, 1878; The Pirates of Penzance, 1879; P 1881; Iolanthe, 1882; Princess Ida, 1884; The Mikado, 1885 (jug. pr 1892 u Zagrebu); Ruddigore, 1887; The Yeoman of the Guard, 1888; TI doliers, 1880; Haddon Hali, 1892; Utopia Limited, 1893; The Chieftain The Grand Duke, 1896; The Beauty Stone, 1898; The Rose. of Persia, The Emerald Išle (posth.), 1901. — VOKALNA. Oratoriji: The Prodig 1869; The Light of the World, 1873 i The Marlyr of Antioch, 1880 (kasn raĊen za pozornicu). Kantate: Kenilworth, 1864; On Shore and Sea, 187 Golden Legend, 1886. Oko 90 solo-pjesama. — Crkvene kompozicije (3 Tt antemi, brojne himne). LIT.: A. Laivrence, Sir Arthur Sullivan. Life-Story, Letters and niscences, Chicago 1899 (novi otisak 1973). — Ch. Maclean, Sullivan tional Style-Builder, Proceedings of the Musical Association, 1902.—A. A zie, The Life-Work of Arthur Seymour Sullivan, 1902. — H t Saxe-Wy Arthur Sullivan, London 1903. — B. W. Finden, Sir Arthur Sullivan, 1 1904. —■ Isti, Sir Arthur Sullivan, and His Operas, London 1908. — F. i C. Bridgeman, Gilbert, Sullivan and D'Oyly Carte, London 1914. — Walbrook, Gilbert and Sullivan: a History and a Comment, London 1 A. H. Godwin, Gilbert and Sullivan, London 1926 (novi otisak 191 N. Flozver i H. Sullivan, Arthur Sullivan, London 1927. — T. F. I Sullivan's Comic Operas, London 1928. —■ L. Bradslock, Gilbert and Si London 1928. — /. Goldberg, The Story of Gilbert and Sullivan, Londoi — D. Bassuk, How to Present the Gilbert and Sullivan Operas, New Yorl —■ F. J. Halton, The Gilbert and Sullivan Operas, New York 1935. Pearson, Gilbert and Sullivan, London 1935 (II izd. 1971). —• G. E. A. Gilbert and Sullivan Dictionary, London i New York 1936 (novi otis i !973)- "~~ C. L. Purdy, Gilbert and Sullivan: Masters of Mirth and N New York 1947. — W. A. Darlington, The World of Gilbert and Si New York 1950. — H. Sullivan i N. Flozver, Sir Arthur Sullivan; Hi Letters &c Diaries, London 1950. — A. Jacobs, Gilbert and Sullivan, I 1951.—■ M. Green, Here's a How-de-do: my Life in Gilbert and Si New York 1952. — L. Bailey, The Gilbert and Sullivan Book, London i Nei 1952 (novi izd. 1957). — G.Davidson, Stories from Gilbert and Sullivan, 1 1952. — A. Williamson, Gilbert and Sullivan Opera: a New Assessment don i New York 1953. — G. Hughes, The Music of Arthur Sullivan, L 1960. — 5. Poladian, Sir Arthur Sullivan: and Index to the Texts of his Works, Detroit 1961. — N. G. Wymer, Gilbert and Sullivan, London ic Martyn Green's Treasury of Gilbert & Sullivan, London 1962. — F. L. . Crowell's Handbook of Gilbert and Sullivan, New York 1962. — I. IArthur Seeymour Sullivan, MGG, XII, 1965. — R. Mander i J. Mita
SULLIVAN — SUPPE A Picture History of Gilbert and Sullivan, London 1965. — M. R. Bristovi, A Gilbert and Sullivan Bibliographv, Bel Air (Md.) 1968. — C. R. Bulla, Stories of Gilbert and Sullivan Operas, New York 1968. — P. M. Young, Sir Arthur Sullivan, London 1971 i New York 197 2. — P. Kline, Gillbert and Sul livan Production, New York 1972. — L. Ayre, The Gilbert and Sullivan Companion, New York 1972 i London 1974. —■ L. W. A. Baily, Gilbert and Sullivan and Their World, London 1973. — J. M. D. Harduiick, The Drake Guide to Gilbert and Sullivan, New York 1973. J. As.
SUL PONTICELLO (tal., na konjiću), uputa za gudaĉe da povlaĉe gudalom vrlo blizu konjića i na taj naĉin postignu poseban ton metalne boje. SUL TAŠTO (tal., na hvataljci), uputa za gudaĉe da povlaĉe gudalom vrlo blizu hvataljke ili nad samom hvataljkom instrumenta. Na taj se naĉin postiţe boja tona sliĉna boji flaute. SUMAC, Yma (pravo ime Amy Camus), peruanska pjevaĉica (Ichocan, Cajamarca, 10. IX 1927 —). Posjeduje ĉudesan, neobiĉno širok opseg glasa, od kristalnih visina koloraturnog soprana do baritonskih dubina. Uĉenica M. Vivanca, za kojeg se udala. Nastupa na radiju, televiziji, filmu, odlazi na koncertne turneje po Sjevernoj i Juţnoj Americi i Evropi. Njeni programi sastoje se od opernih arija i preteţno od kompozicija njenog muţa koji tretira peruanski folklor sredstvima suvremene lake muzike. SUMERSKA MUZIKA -> Babilonsko-asirska muzika SUfiOL (SUNYOL) Y BAULENAS, Gregorio Maria, španjolski muzikolog (Barcelona, 7. IX 1879 — Rim, 26. X 1946). Studirao u benediktinskim samostanima Montserrat i Solesmes (A. Mocquereau, J. Pothier). God. 1907—28 dirigirao zborom samostana Montserrat koji je pod njegovim vodstvom postao uzornim interpretom gregorijanskoga pjevanja. God. 1931—38 vodio Višu školu ambrozijanskoga pjevanja u Milanu, osnovanu u svrhu obnove izvorne ambrozijanske liturgijske muzike. Zatim je bio predsjednik htituto Pontificio di Mušica Sacra u Rimu, a 1943 opat u Montserratu. Jedan je od najuglednijih struĉnjaka za gregorijansku paleografiju. Njegova djela s toga podruĉja imaju kapitalno znaĉenje. Velikih je zasluga stekao u obnovi crkvene muzike i svojim pedagoškim radom kao i organizacijom niza znanstvenih savjetovanja i kongresa.
485
SUPIĈIĆ, Ivan, muzikolog (Zagreb, 18. VII 1928 —). Studij klavira završio 1953 na Muziĉkoj akademiji u Zagrebu; uporedo studirao i pravne nauke. Od 1956 predavao klavir na muziĉkoj školi Pavao Markovac u Zagrebu. God. 1960—63 u Parizu prouĉavao muziĉku sociologiju i estetiku; 1962 doktorirao iz muzikologije. na Sorbonnei. Od 1964 profesor je na Muziĉkoj akademiji u Zagrebu (od 1972 proĉelnik Muzikološkog odjela i predsjednik Muzikološkog zavoda); utemeljitelj (1972) i glavni urednik ĉasopisa International Reviezv of the Aesthetics and Sociology of Music. Bio je predsjednik programnog i organizacijskog odbora II simpozija MeĊunarodnog muzikološkog društva (Zagreb 1974). Ozbiljnošću i izvornošću njegovi su brojni prilozi estetsko-sociološkom podruĉju muzike znatno obogatili taj još uvijek nedovoljno razvijeni sektor u jugoslavenskoj muziĉkoj literaturi. S. je izranredni ĉlan JAZU (od 1973). DJELA (izbor): Suvremeni slusalac i moderna muzika, Zvuk, 1956, 6; La Musiaue expressive, Pariš 1957; Evolucija interpretacije i muziĉka pedagogija, Aluzika i škola, 1959,-1-2; Estetika i muziĉka praksa. Zvuk, 1969, 26—27; Neki problemi sociologije muzike, ibid., 1960, 39—40; La Musique et les technigues de production, SMZ, 1961, 4; La musigue et son publique, ibid., 1963, 6; Elementi sociologije muzike, 1964; Umjetniĉko-historijska uvjetovanost u muziĉkom stva ranju, Rad JAZU, 1964; Problĉmes de la sociologie musicale, Cahiers internationaux de sociologie, 1964, 37; Note sur tradition, SMZ, 1965, 1; Pour une so ciologie de la musique, Revue d'esthetique, 1966, 1; Sociologija glasbe in muzikologija. Muzikološki zbornik, 1966, 2; La Musigue et l'homme contemporains, SMZ, 1966, 1; Positive Musikzvissenschaft und Wertprobleme der Musik, Festschrift der Akademie fiir darstellende Kunst, Wien 1967; Eormalizem in ekspresionizem v estetiki evropske glasbe, Muzikološki zbornik, 1967,3; Musicology in Yugoslavia, Zvuk, 1967, 77—78; VEssenza della mušica e Vestetica contemporanea, Rivista di estetica, 1968, 3; Musik mit oder ohne Publikum, The World of Music, 1968, 1; Aiuzikologija i estetika, Zvuk, 1969, 95; Estetika Stjepana Šuleka, Muzikološki zbornik, 1969, 5; Science on Music and Valeus in Music, The Journal of Aesthetics and Art Criticism, 1969, 1; Estetski pogledi u novijoj hrvatskoj muzici, Arti musices, 1969, 1; Estetski pogledi Mila Cipre, Zvuk, 1969, 98; Wslep do socjologii tnuzyki, Varšava 1969; Musigue et expression, SMZ, 1970, 6; Musigue et societć. Perspectives pour une sociologie de la musigue, 1971; Expression and Meaning in Music, International Review of the Aestethics and Sociologv of Music, 1971, 2; Muziĉka materija i forma, Arti Musices, 1971, 2; "De Mu šica integritate« Federica Grisogona Bartolaĉića, Zvuk, 1972, 124—125; Sens et non-sens en musigue, International Review of the Aestethics and Socilogv of Music, 1972, 2; Zvok kot gradivo ali znak in smisel glasbe, Muzikološki zbor nik, 1973, 9; Problem znaĉenja u glazbi, Arti Musices, 1974, 5; Glazba u djelu Federika Grisogona, Zbornik radova o Federiku Grisogonu, Zadar 1975; Su vremena estetika i umjetniĉka glazba, Arti Musices, 1975, 6; Signification et in-
DJELA. SPISI: Nociones y reglas de canto gregoriano, 1904; Metodo conf plelo... de canto gregoriano..., 1905 (X izd. 1959; prev. na: franc. 1906' njem., 1908; engl. 1932 i tal., 1933); La Interpretacion tradicional y artistica del Canto Gregoriano, 1908; Tonale monasticum, 1908; El Nadal a Monserrat, 1910; Introduccio a la paleografia musical gregoriana, 1925 (prošireno franc. izd., 1936); Storia del canto liturgico occidentale, 1933. — IZDANJA: Cantus Missae Ambrosiane, 1923; Praeconium Paschale Ambrosianum, 1933; Cantus Missalis Ambrosiani, 1935; Antiphonale Missarum iuxta Ritum Sanctae Ecclesiae Mediolanensis, 1935; Officium et Missa pro defimctis... Sanctae Ecclesiae Mediolanensis, 1939; Liber Vesperalis... Sanctae Ecclesiae Mediolanensis, 1939. LIT.: H. Angle's, II Canto Gregoriano e l'opera dell'Abate Dom G. Ma. Sunol, Roma 1948. — Isti, Le Chant gregorien et l'oeuvre de Dom Sunol, Revue grćgorienne, 1948. — M. Querol, Gregorio Sunol, MGG, XII, 1965.
telligibilite de la musig ue, Proceedings of t he i s t int ernat ional congress on semio -
SUOLITIS, Elena, grĉka pjevaĉica, sopran (Atena, 1943—). Odrasla u Buenos Airesu; pjevanje uĉila kod Mercedes Llopart u Milanu; na opernoj pozornici debitirala 1964 u Napulju kao Santuzza (Mascagni, Cavalleria rusticand) i tamo od iduće godine angaţirana. God. 1965 gostovala u Španjolskoj, 1966 u Mexicu i Chicagu, kao i na koncertnoj izvedbi Donizettijeve Anne Bolene u njujorškom Carnegie Hallu. Izvanredni uspjesi otvorili su joj put na milansku Scalu, parišku Operu, beĉku Drţavnu operu i 1973 na londonski Covent Garden. U njezine najbolje kreacije idu Amelija, Desdemona, Leonora, Aida, Luisa Miller (Verdi, Krabuljni ples, Otelio, Moć sudbine, Trubadur, Aida, Luisa Miller), Gioconda (Ponchielli) i Abigaile (Verdi, Nabucco). SUPERIUS (lat. viši), u muziĉkoj praksi XV i XVI st. naziv za rukopisni ili štampani svešĉić koji je sadrţavao najvišu dionicu višeglasne vokalne, instrumentalne ili vokalno-instrumentalne kompozicije. Isto znaĉenje imali su i izrazi cantus i discantus. Sva tri naziva upotrebljavala su se i kao skraćenice S, C i D. SUPERTONIKA, drugi stupanj dur-ljestvice ili mol-ljestvice. U širem smislu S. je trozvuk na II stupnju ljestvice, koji po svojoj harmonijskoj funkciji zamjenjuje i subdominantu. Ako se trozvuku supertonike povisi terca, on postaje -> dominanta dominante (H> Harmonijske funkcije). SUPERVIA, Conchita, španjolska pjevaĉica, mezzosopran (Barcelona, 8. XII 1899 —■ London, 30. III 1936). Studirala na Colejo de las Damas Negras u Barceloni; debitirala u Buenos Airesu 1913. Pjevala na najvećim opernim pozornicama Evrope i Amerike. Uz djela standardnoga koncertnog i opernog repertoara izvodila je i suvremena djela M. Ravela, R. Straussa i E. Humperdincka. Najuspjelije su bile njezine kreacije u operama G. Rossinija: Seviljski brijaĉ, Talijanka u Alţiru i La Cenerentola. Raspolagala je sjajnom tehnikom, glasom gotovo sopranskog opsega u visinama i darom za komiku pa je bila idealna interpretkinja uloga što ih je Rossini pisao za svoju ţenu Isabellu Colbran.
DJELA: H. E. J. von Lannoy (178-7—1853). Leben und Werke (disertacija), 1960; H. Holenia. Eine Wurdigung seines Lebens und Schaffens, 1960; Steierisches Musiklexikon, 1962—66; O. Siegl, 1966; Volkslied. Seine Sammlung und Erforschung, 1968; Handbuch des Volksliedes, I: Die Gattungen des Volklsliedes, !973; Lexikon des Blasmusikzvesens, 1973; Die Schichtung des deutschen Liedgutss in der zweiten Halfte des 16. Jahrhunderts, 1973. Brojne studije i ĉlanci. — IZDANJA: Musik aus der Steiermark, od 1959 (sa K. Steklom i A. Michlom); Deutsche Volkslieder mit ihren Melodien, 1965 (sa W. Heiskeom i R. W. Brednich); Gottscheer Volsklieder, 2 sv., 1969—72 (sa R. W. Brednich); Die Ebermannstadter Licderhandschrift, 1972 (sa R. W. Brednich).
tics of music, Pesaro 1975; Contemporary Aesthetics of Music and Musicology, Acta musicologica, 1975, 2. — Preveo s francuskog Stil i tehnika velikih maj stora klavira P. Hissarlian-Lagoutte, 1957. J. As.
SUPPAN, VVolfgang, austrijski etnomuzikolog (Irdning, Štajerska, 5. VIII 1933 —). Studij muzikologije s doktoratom završio 1959 na Univerzitetu u Grazu (H. Federhofer, J. Mara). Od 1963 asistent i zatim viši struĉni suradnik Njemaĉkog arhiva za narodne napjeve u Freiburgu (Breisgau); 1971 habilitirao se na Univerzitetu u Mainzu. Od 1974 profesor je i predstojnik Instituta za etnomuzikologiju Visoke muziĉke škole u Grazu.
SUPPĆ, Franz von (pravim imenom Francesco Ezechiele Ermenegildo Cavaliere Suppe-Demelli), austrijski kompozitor (Split, 19. IV 1819 — Beĉ, 21. V 1895). Potomak obitelji SuppeDemelli koja je, ĉini se, belgijskog podrijetla, a u Dalmaciju se doselila još u drugoj polovini XVIII st. Rano ga je privukla muzika pa je u poĉetku uĉio flautu. U Padovi se upisao na pravni, a zatim na medicinski fakultet, ali se uz to i dalje bavio muzikom. Sklopio je poznanstvo sa G. Donizettijem koji će ga kasnije neko vrijeme i pouĉavati. Uvidjevši da je muzika njegov pravi poziv, prekinuo je studij u Padovi te se u Beĉu upisao na Konzervatorij i postao uĉenik S. Sechtera i I. Sevfrida. Zapoĉeo je zatim dirigentsku karijeru koja se odvijala u beĉkim kazalištima (Josephstddtisches Theater, Theater an der Wien, Carl Theater, Theater der Leopoldstadt), izuzev kraći prekid kad je bio dirigent u Bratislavi. S mnogo simpatije pratio je rad I. Zajca, u Beĉu i nesebiĉno ga pomagao. Za dugogodišnjeg F. v. SUPPE boravka u Be-
486
SUPPE — SUSSMAYR
ĉu odrţavao je veze sa znancima iz Dalmacije, a povremeno je navraćao i u Split. Sa J. Straussom ml. i C. Millockerom predstavlja S. klasiĉno razdoblje beĉke operete. Njegova je melodijska invencija neobiĉno svjeţa, odajući ne samo tipiĉnu beĉku draţest i ĉar, nego i elemente iz melodike talijansko-mediteranskog i slavenskog podruĉja (u opereti Des Matrosen Heimkehr, koja se odvija u Hvaru i Starigradu, upleo je S. kolo i druge stavke s prizvukom dalmatinskoga muziĉkog folklora). Veoma plodan, napisao je oko 30 opereta i oko 180 muziĉkih lakrdija, baleta i drugih scenskih djela. S. je u drugim nekim radovima pokazao i znanje koje nadilazi zahtjeve i potrebe zabavno-vedrog sektora (simfonija, gudaĉki kvarteti). Njegovo moţda najuspjelije djelo je opereta Boccaccio koja se u novije vrijeme pretvaranjem govornih toĉaka u recitative prikazuje i kao komiĉna opera. Najpopularnija je Suppeova orkestralna kompozicija uvertira za operetu Pjesnik i seljak (obraĊena je za oko 60 razliĉitih instrumentalnih sastava!). DJELA. DRAMSKA. Operete: Der Apfel, 1834; Diducr u-id Bcuer, 1846; Das Madchen vom Lande, 1847; Der Bandit, T848; Paragraph 3, 1858; Das Pensionat, 1860; Die Kartenaufschldgerin, 1862; Zehn Madchen und kcin Mann, 1862; Flotte Bursche, 1863; Das Corps der Rache, 1863; Eranz Schubert, 1864; Die sehone Galatea, 1865; Leichte Cavallerie, 1866; Freigeistcr, 1856; Banditenstreiche, 1867; Die Frau Meisterin, 1868; Tantabisqualen, 1868; Isabella, 1869; Die Prinzessin von Dragani, 1870; Cannebas, 1872; Fatinilza, 1876; Der Teufel auf Erden, 1878; Boccaccio, 1879 (jug. premijera 1895 u Zagrebu); Donna Juanita, 1880; Der Gascogner, 1881; Herzbldltchen, 1882; Die Afrikareisc, 1883; Des Matrosen Heimkher, 1885; Bellmann, 1887; Die Jagd nach dem Gliicke, 1888; Das Modeli, 1895; Die Pariserin, 1898 i dr. — Simfonija. — Gudaĉki kvarteti. — Solo-pjesme. — Missa dalrnatica guam ... Dalmaliae patriac suae dedicavit, 1832 (preraĊena 1877); rekvijem L'cstremo giudizio, 1860. LIT.: G. Sablich, F. Suppe e I'opereta, Zadar 1888. — O. Keller, Franz, von Suppe, der Schopfer der deutschen Operette, Leipzig 1905. — E. Ricgcr, Offenbach und seine Wiener Schule, Wien 1920. —J. Baraĉ, Splićanin kompo zitor F. Suppe, Novo doba, Split 1934, br. 303. — E. Nick, Vom Wiener Walzer zur Wiencr Operette, Hamburg 1954. — G. Hughes, Composers of Opcretta, London 1962. — A. \Vurz, Franz von Suppe, MGG, XII, 1965. — //. Reimer, Oper, Operette, Musical, Miinchen 1969. — A. VViirz, Reclams Operettenfiihrer, Stuttgart 1969 (XII izd.). J. As.
SUPRAPHON, ĉehoslovaĉko nakladno poduzeće koje izdaje muzikalije, muzikološke radove i gramofonske ploĉe. God. 1949 nacionalizirane su sve izdavaĉke kuće dotad u privatnom vlasništvu i ujedinjene u drţavnu nakladu pod nazivom Ndrodni Hudebni Vydavatelstvi Orbis. Nešto kasnije (1951) prikljuĉena je tom poduzeću i naklada ustanove Hudebni Matice Umelecke Besedy. Od 1953 djelovala je drţavna muziĉka naklada kao samostalni odjel izdavaĉkog poduzeća Stalni Nakladatelstvi Krasne Literatury, Hudby a Umeni (SNKLHU). Osamostaljivanjem tog odjela i njegovom integracijom s poduzećem za izradbu gramofonskih ploĉa Supraphon te muziĉkih redakcija Slovaĉkog drţavnog izdavaĉkog poduzeća i Pedagoške naklade stvoreno je 1961 Stdtni Hudebni Vydavatelstvi (SHV) sa sjedištem u Pragu i podruţnicom u Bratislavi. Od 1966 SHV djeluje pod nazivom S. S. objavljuje prosjeĉno 300—400 izdanja godišnje bez gramofonskih ploĉa. Medu njima se istiĉu zbirke Mušica antica Bohemica, Hudebne historicke dokumenty i Mušica viva historica, djela Smetane, Fibicha, Dvcfaka, Janaĉeka, Suka, Novaka i dr. Produkcija gramofonskih ploĉa prati izdavaĉku djelatnost muzikalija, pa S. ĉesto uz partiture istodobno izdaje i snimke (npr. zbirka Mušica antica Bohcmica). Suvremena ĉeška i slovaĉka djela snimaju se u seriji ploĉa pod nazivom Mušica nova Bohemica et Slovaca. SURIANO, Francesco -> Soriano, Francesco , Carlos, ameriĉki kompozitor španjolskog podrijetla (Barcelona, 4. III 1915 —). Studirao na Konzervatoriju u Barceloni (E. Morera) i na visokim muziĉkim školama u Kolnu i Berlinu (M. Trapp). God. 1944 postao je u Barceloni direktor Filharmonijskog orkestra i Gran Teatro del Liceo; 1947—50 djelovao je kao dirigent u Parizu i u drugim evropskim gradovima. Od 1951 ţivi u New Yorku, gdje je primio ameriĉko drţavljanstvo. DJELA. ORKESTRALNA. Tri simfonije: I, Passacaglia-Symphony, 1945; II, 1949 i III, Sinfonia ehica, 1957; Sinfonietta flamenca, 1953; suita Madrid 1890, 1956; koncert za orkestar, 1958; Simfonijske varijacije, 1963; uvertira Drama Jondo, 1964; Melorhythmic Dramas, 1966. Dvostruki koncert za violinu, klavir i komorni orkestar, 1954; koncert za klavir i komorni orkestar, 1956. — KOMORNA: Three Berber Folksongs za flautu, obou, klarinet, violu, violonĉelo i harfu, 1952; Sketches in Cartoon za flautu, klarinet, trublju, timpane, udaraljke i kontrabas, 1954; Tientos za harfu (klavir), engleski rog i timpane, 1953; klavirski kvartet, 1944. — Kompozicije za klavir (sonatina, 1943; Fla-menguerias za klavir 4-ruĉno, 1951). — DRAMSKA: opera u 1 ĉinu El mazo que caso con mujer brava, 1948. Baleti: Montecarlo, 1945; Deep Rhytkm, 1953; Embatlled Garden, 1958; Acrobats of God, 1960; David and Balh-Sheba, 1960; Apasionada, 1961 i Agathe's Tale, 1967. •— VOKALNA: 3 Canciones de Espana za sopran i orkestar, 1945; Romance, Oracion y Saeta za glas i orkestar, 1958; Tres cantares za srednji glas i orkestar, 1958; Cantala of St. John za zbor i udaraljke, 1962.
SURMEJAN, Artur, pevaĉ, tenor (Carigrad, 1915—). Pevanje uĉio kod P. Holodkova i Cortoševa u Skopju, gdje je bio ĉlan hora Vardar (1932—38). Svoj prvi solistiĉki koncert u Skopju priredio je 1935, a od 1936 uĉestvovao je u amaterskoj operskoj grupi. Od
1948 solista je Skopske opere. Njegove su najuspjelije uloge I co i Radames (Verdi, Trubadur i Aida), Cavaradossi (Puccin ca) i Mića (Gotovac, Ero s onoga svijeta). 1 SURZYNSKI, r. Jozef, poljski muzikolog i kompozitor kraj Poznana, 15. III 1851 — Košcian, 5. I I I 1919)- St na Crkvenoj muziĉkoj školi u Regensburgu. Kao dirigem guljaš katedrale u Poznanu reformirao muziĉki repertoar u cecilijanskoga pokreta. God. 1884 osnovao i do 1903 ur ĉasopis Muzyka Košcielna; 1885 utemeljio zbirku Mom Musices Sacrae in Polonia u kojoj je objavio više djela p kompozitora XVI i XVII st. (4 sv., 1885—96). DJELA. SPISI: Muzyka figuralna w koidolach polskich od XV d zvieku, 1889; Uber alte polnische Kirchenkomponisten und ihren Werkc, K musikalisches Jahrbuch, 1890; Polskie pieini koiciola katolickiego od niejszych czasozu do konca XVI stulecia z dodaniem kilkudziesieciu star. lodii košcielnych, 1891; Matka Boska zv muzyce polskicj, 1905; Najnovts-. w dziedzinie historii muzykiw Polsce, 1910. — Priruĉnici: Directorium ehor 1885—86; Katalog koicielny utzvorozv muzycznych przyjetych przez zystwo Šw. Woiciecha, 1888; Obrzedy mszy šw. oraz godzin kanon, 1894. — Zbirke: Spiezvnik košcielny, 1886; Cantionate, 1892 (II izd. po( vom Cantionale ecclesiasticum ad norman Ritualis Sacramentorum Petrio 1897. Preveo na poljski Magisler ehoralis F. Haberla, 1889. — KOMPOZ 11 misa; 4 rekvijema; 2 Te Deuma; 4 litanije; oko 120 antifona; moteti; tata i dr.
2. Mieczyslaw, orguljaš i kompozitor (Šroda, 22. XII —■ Varšava, 11. IX 1924). Brat Jozefa; studirao u Leipzigu linu i Regensburgu. Zborovoda i orguljaš 1891—93 u I (Letonija), 1904—06 u Petrogradu, Saratovu i Kijevu, 19c zborovoda Varšavske filharmonije i uz to 1908 orguljaš kat i zatim profesor orgulja i kompozicije na Varšavskom kon toriju. S. je jedan od najboljih orguljaša i najpoznatijih orguljske muzike u Poljskoj. Stilski se njegova djela kreću u ranog cecilijanskog pokreta. DJELA: koncert za orgulje i orkestar; 75 orguljskih preludija; broji za orgulje. — 5 misa; kraće crkvene kompozicije. — Priruĉnici: Szkola or (2 sv.); Nowa szkola ehoralu gregorianskiego-Magister ehoralis, 1913; Poa kursu inslrutnentoznanslma i dr. LIT.: E. IVrocki, Mieczyslaw Surzvriski, Varšava 1924. — /. Lalos Ksie,ga Jozef Surzvriski, Muzvka Košcielna, 1929. — M. Sobieski, Jozef i: ski, Ţvcie Muzvcne i Teatralne, 1934. — //. Majkotuski, Ksiega dr J6z< zvriski, Muzvka Košcielna, 1938—3 9 . ' —H. Feicht, Jozef, Stefan i Miec Surzvriski, MGG, XII, 1965. — L. Kucharski, Mieczvslavv Surzvriski, {V 1973-
SUSATO, Tylman (Tilman, Thielman), nizoz muziĉki izdavaĉ i kompozitor njemaĉkoga podrijetla (krajer poĉetkom XVI st. — vjerojatno Antwerpen, izmeĊu 1561 i : Kao rodno mjesto najviše dolaze u obzir Soest (Vestfalija) 1i Od 1529 prepisivaĉ nota na katedrali u Antwerpenu; od do 1549 instrumentalist katedrale i gradski muziĉar. Poslif pokušaja suradnje (od 1542) najprije sa dva, zatim s jedni] takom, S. dobiva 1543 sam tiskarski privilegij te još iste g izdaje prve zbirke. Uz to je neko vrijeme bio i trgovac mi lijama. Od 1551 imao je uz tiskaru i skladište instrumenata. 1555 upoznao je O. di Lassa i postao njegov prvi izdavaĉ. S. je prvi veliki muziĉki izdavaĉ u Antwerpenu i u ( Nizozemskoj. Iz njegove radionice izišlo je 57 tiskanih zl 26 sa svjetovnom muzikom (ehansoni, madrigali, nizoze pjesme, plesovi) i 31 sa duhovnom (mise, moteti; obradbe terliedekens za 3 i 4 glasa); izgubljene su 1 zbirka svjetovn zbirka duhovne muzike. U saĉuvanim zbirkama su djela od 90 autora, većinom suvremenih nizozemskih kompoz medu njima i njegova vlastita. Najbrojnija su djela Clen non Pape, Th. Crecquillona, N. Gomberta, O. di Lassa i P. , ehicourta. Kao P. Attaingnant i J. Moderne, i S. se sluţio H; novim postupkom s jednostrukim pomiĉnim notnim znako' Poslije Susatove smrti tiskaru je preuzeo njegov sin Jacqu — vjerojatno Antwerpen, 19. XI 1564), koji je izdao samo j knjigu ĉetvoroglasnih ehansona O. di Lassa (1564). Kad je ques umro, tiskarske je sprave otkupio nizozemski muziĉk davaĉ Ch. Plantin. — U svojim kompozicijama, svjetovn duhovnim, S. daje prednost polifoniji i obilato se sluţi ii ĉijom. Jedino su plesovi i troglasne obradbe Souterhedeken deni preteţno homofono. DJELA: 58 plesova za 4 glasa; 91 ehanson; 6 nizozemskih pjesama glasa; misa; 7 moteta za 2, 4, 5 i 6 glasova; 10 Souterliedekens za 3 glasa. NOVO IZD.: zbirku ehansona (2 sv.) obj. A. Agnel (1970 —71). LIT.: P. Bergmans, Un Imprimeur-musicien: Tielman Susato, werpen 1923. — Isti, La Tvpographie musicale en Belgique au XVI e s Bruxcllcs 1930. — J. C. Klicvjer, Tvlman Susato and his Ecclesiasticae tiones, Rochester 1958. — H. Huschen, Tvlman Susato, MGG, XII, 19c U. Meissner, Der AntwerpenerNotendrucker Tvlman Susato (2 sv.), Berlin
SUSSMAYR, Franz Xaver, austrijski kompozitor (Sci nenstadt, 1766 — Beĉ, 17. IX 1803). Zborski djeĉak u benedil skom samostanu Kremsmunster, od 1787 ţivio u Beĉu gd; od 1792 ĉembalist i pomoćni dirigent Narodnog kazališta 1794 dirigent Karntnertortheatra i od 1798 dvorski kompoz
SUSSMAYR — SUTHERLAND God. 1790 sprijateljio se sa W. A. Mozartom, ĉiji je Rekvijem poslije njegove smrti dovršio prema njegovim uputama i skicama. Siissmaverove kompozicije istiĉu se privlaĉnom melodikom. L. v. Beethoven je komponirao klavirske varijacije na tercet Tdndeln und Scherzen iz Stissmaverove opere Soliman II, a N. Paganini je upotrijebio jednu Sussmaverovu temu za svoje varijacije Le Streghe.
DJELA: Instrumentalne kompozicije. — DRAMSKA. Opere: Moses, 1792; Der Spiegel von Arkadien (najuspjelije djelo), 1794; // Turco in Italia, 1794; Die edle Rache, 1795; Die Freivnligen, 1796; Der Wildfang, 1797; Soliman II, 1899; Der Marktschreier, 1799; Giilnare, 1800; Phasma, 1801 i dr. Secco-recitativi za7Mozartovu operu La Clemenza di Tito. — Crkvene kompozicije. LIT.: U . Pole, Mozart's Requiem, 1879. — H. Conrat, Mozarts Requiem und Sussmayr, AUgemeine musikalische Zeitung, 1907. — G. v. Keussler, Mozarts Requiem ohne Sijssmayr, Deutsches Musik-Jahrbuch, 1923. — W. Lehner, Franz Xaver Sussmavr als Opernkomponist, STMW, 1931. — J. Winterberger, Franc Xaver Sussmayr, Leben, Umwelt und Gestalt (disertacija), Innsbruck 1946. —• W. Wlcek, F. X. Siissmayr (1766—1803) als Kirchenkomponist (disertacija), Wien 1953. — J. Kecskemeti, Sussmayr-Handschriften der Nationalbibliothek Szechenyi in Budapest, Mozart-Jahrbuch, 1959 i Studia Musico logica, 1962 i 1966. — E. Hess, Zur Erganzung des Requiems von Mozart durch F. X. Sussmayr, Mozart-Jahrbuch, 1959, 1962 i 1966. — F. Blume, Requiem but no Peace, MQ, 1961. —■ Isti, Requiem und kein Ende, Syntagma musicologicum, 1963. — H. H. Hausner, Sussmayr kirchenmusikalisches Werk, Mitteilungen der internationalen Stiftung Mozarteum, 1964. — O. Wessely, Franz Xaver Sussmavr, MGG, XII, 1965. — W. Jerger, Mozarts Schiiler und Mitarbeiter, Acta Mozartiana, 1966. — F. Beyer, »Mozarts Komposition zum Requiem«. Zur Frage der Erganzung, ibid., 1971. — D. Kerner, Das Requiem-Problcm, Neue Zeitschrift fiir Musik, 1974.
SUSSURRANDO (tal. ţuboreći, šapćući), oznaka za interpretaciju, koja zahtijeva veoma tiho izvoĊenje. Najĉešće se upotrebljava kod brzih pasaţa. SUTER, Hermann, švicarski kompozitor i dirigent (Kaiserstuhl, 28. IV 1870 — Basel, 22. VI 1926). Muziku uĉio u Ziirichu, Baselu i na konzervatorijima u Stuttgartu (I. Faisst) i Leipzigu (C. Reinecke). God. 1892—1902 vodio je u Ziirichu razliĉite zborove, djelovao kao orguljaš i predavao na Konzervatoriju. Od 1902 u Baselu zborovoĊa Basler Gesangvereina i Basler Liedertafela te dirigent koncerata društva AUgemeine Musikgesellschaft. God. 1918—21 bio je direktor Konzervatorija. Suterova muziĉka ostavština nije velika ali u njoj ima djela trajne vrijednosti. Kompozicije mu se odlikuju formalnom dovršenošću, tehniĉkom zrelošću i nadahnutom inspiracijom, ponešto sudrţanom u izraţaju; u svoja je djela unosio i obiljeţja narodnog melosa. Njegova su najviša dostignuća II i III gudaĉki kvartet i oratorij Le laudi di San Francesco d'Assisi. DJELA. O RKESTRALNA: s imfo nija u d- mo lu op. 17, 1913 ; ko nce rt za violinu u A-duru, 1924. — KOMORNA. Tri gudaĉka kvarteta: I, u D-duru op. 1; II, U c-molu op. 10 i I I I , u C-duru op. 20; gudaĉki sekstet u C-duru op. 18. — Scenska muzika. — VOKALNA: oratorij Le laudi di San Francesco d'Assisi, 1924; kantata Die erste Walpurgisnacht (prema Goetheu); zborovi. LIT.: W. Merian, Hermann Suter (2. sv.), Basel 1936. — H. Ehinger, Hermann Suter, MGG, XII, 1965.
SUTER, Robert, švicarski kompozitor (St. Gallen, 30. I 1919 —). Završivši 1943 Konzervatorij u Baselu predavao na toj ustanovi 1945—50 i zatim do 1955 na Gradskoj muziĉkoj školi. Od 1955 je profesor harmonije, kontrapunkta i kompozicije na Muziĉkoj akademiji i uz to (od 1968) muziĉki urednik Radio-Basela. Na Ljetnim teĉajevima za novu muziku u Darmstadtu usavršavao se 1953 i 1956 kod W. Fortnera i E. Kreneka. Već kao student prihvatio atonalnost, traţeći vlastite puteve u organiziranju tonskoga materijala. DJELA. ORKESTRALNA: koncert za klavir i komorni orkestar, 1948; Lyrische Suite za violinu i gudaĉe, 1944; suita za gudaĉe, 1949; Petite Suite, 1953; Lyrische Suite za 4 duhaĉa i gudaĉki orkestar, 1959; fantazija za klarinet, harfu i gudaĉki orkestar (ili 16 solistiĉkih gudaĉkih dionica), 1965; Impromptu, 1956; varijacije na napjev pjesme Schnitter Tod, 1958; sonata, 1967; Epitaffio za duhaĉe, gudaĉe i udaraljke, 1968; 3 nokturna za violu i komorni orkestar, 1969; Airs et ritournelles za udaraljke i nekolikoko instrumentalnih skupina, 1973. Kompozicije za jazz ansamble. — KOMORNA: gudaĉki kvartet, 1952; 4 stavka za gudaĉki trio, 1961; suita za violinu i violu, 1942; Divertimento za obou, klarinet i fagot, 1955; 4 etide za duhaĉki kvintet, 1962; Fanfares et pastorales za 2 roga, trublju i trombon, 1965; Inventionen za flautu, violinu i violonĉelo, 1956; Estampida za udaraljke i 7 instrumenata, 1960; serenada za septet, 1964; sonatina za obou, fagot i ĉembalo, 1966; suita za violinu i violu, 1942; Improvisationen za obou i violu: I, 1944 i II, 1963; Aria con recitativo za violinu i klavir, 1950; sonatina za klarinet i klavir, 1954; sonatina za obou, fagot i ĉembalo, 1966. — KLAVIRSKA: 2 sonate, 1954 i 1967; 2 suite, 1943 i 1945; Jeu inegal za ĉembalo, 1957; Petite suite za klavir ĉetvororuĉno, 1950. — DRAMSKA: operna bajka Konrad von Donnersladt, 1950; Lustspiel Der fremde Baron, 1952; scenska muzika; muzika za radio-drame. — VOKALNA: komorna kantata Heilige Leier, sprich, sei metne Slimme za sopran, flautu i gitaru, 1960; Geisha-Lieder za sopran i sekstet, 1943; Ballade von den Seerdubern (Brecht) za zbor, duhaĉe i udaraljke, 1953; Ballade von des Cortez-Leuten (Brecht) za recitatora, zbor i komorni orkestar, 1960; Musikalische Tagebucher: I, za alt i 6 instrumenata (nova verzija za alt i 7 instrumenata, 1960) i II, za bariton i 7 instrumenata, 1950. LIT.: E. Mohr, Robert Suter, MGG, XII, 1965. — D. Larese i J. Wildberger, Robert Suter, St. Gallen 1967.
SUTERMEISTER, Heinrich, švicarski kompozitor (Feuerthalen kod Shaffhausena, 12. VIII 1910 ■—). U poĉetku uĉio povijest i filologiju u Baselu, Parizu i Miinchenu baveći se uz to i komponiranjem. Boravak u Parizu (1929—30) vaţan je zbog upoznavanja djela C. Debussyja3 D. Milhauda i A. Honeggera koja su na Su-termeistera znatno utjecala. God. 1931 posvećuje se S. muzici
487
te u Miinchenu uĉi kompoziciju kod W. Courvoisiera, G. Geierhaasa, C. Orffa i dr. God. 1934—35 bio je korepetitor na Gradskom kazalištu u Bernu, a nakon toga nije se namjestio. Od 1942 ţivi u Vaux-sur-Mor-gesu (kanton Vaud). Od 1963 profesor je kompozicije na Visokoj muziĉkoj školi u Hanno-veru. Medu švicarskim kompozitorima S. je prvi osvojio meĊunarodno muziĉko kazalište svojom operom Romeo und Julia, koja je nakon praizvedbe u Dresdenu prikazana na mnogobrojnim muziĉkim pozornicama. U operi Romeo und Julia uzeo je S. za H. SUTERMEISTER osnovu Shakespeareovu tragediju, ali je iz nje uklonio mnoge pojedinosti i radnju usmjerio njezinu tragiĉnom završetku, ocrtavajući muzikom veoma uvjerljivo psihološka zbivanja protagonista. S. daje uvijek prednost melodiji u njezinim najrazliĉitijim oblicima. Harmonije su mu u biti tonalne, iako uz velike slobode i kromatske gustoće. Prije svega muziĉko-dramski kompozitor, koji sam piše libreta za svoje opere, S. uspješno nastoji obogatiti suvremenu opernu strukturu, sluţeći se katkada zanimljivim postupcima (u operi Raskolnikoff savjest glavnoga junaka ima posebnu pjevaĉku ulogu). Sutermeisterovo stvaranje nije uvijek osloboĊeno eklektiĉkih crta; ponegdje se primjećuje utjecaj talijanske muzike (veristi, ĉak i Verdi). DJELA. ORKESTRALNA: 3 koncerta za klavir, 1943, 1953 i 1961; 2 koncerta za violonĉelo, 1956 i 1972; Divertimento I za komorni orkestar, 1936; Lieder und Tame za komorni orkestar, 1938; Die Alpen s recitatorom, 1948; Marche fantasque, 1950; Orazione per Giuseppe Verdi, 1951; Divertimento II, 1959; Serenade pour Montreux, 1970. — KOMORNA: Serenade Nr. ; za 4 duhaĉka instrumenta, 1949; Serenade Nr. 2 za 6 duhaĉkih instrumenata, 1961; Konzerlsluck (Divertimento) za violinu i klavir, 1937; Gavolte de concert za trublju i klavir, 1949; capriccio za klarinet solo, 1948. — KLAVIRSKA: sonatina u Es, 1948; preludiji; varijacije i fuga; devet 2 -gl. invencija; Hommage pour A. Honegger, 1956. — Preludij za orgulje, 1925. — DRAMSKA. Opere: Romeo und Julia, 1940; Die Zauberinsel, 1942; Raskolnikoff, 1948; Der rote Sticfel, 1951; Titus Feuerfuchs, 1958; Seraphine, 1960 i Madame Bovary, 1967. Monodrama Niobe (sa dvostrukim zborom i baletom), 1946. Televizijske opere Das Gespenst von Canterville, 1964 i Der Flaschenteufel, 1971. Baleti Das Dorf unter dem Gletscher, 1937 i Max und Moritz, 1951. Scene za radio i koncertnu dvoranu Der Kinderkreuzzug, 1955; Le Theatre du monde, 1957; sveĉana igra Le Buisson ardent, 1958; scensko djelo za laike Berner Totenlanz, 1962. Djela za radio, televiziju i scenu: Die schwarze Spinne, 1936; balade Die Fiisse im Feuer i Fingerhutchen, 1950 i Der gestiefelte Kater, 1953. Scenska muzika za dramu Wozzek G. Biichnera, 1953; muzika za radio-igre {Faust 795*, 1958; Undine, 1962); filmska muzika. — VOKALNA: komorni oratorij Jorinde und Joringel, 1936. Kantate: kantata br. 1 (a cappella), 1936; br. 2, 1944; br. 3, Dem Allgegenwdrtigen, 1958; br. 4, Das Hohelied, IS60; br. 5, Der Papagei aus Guba, 1961; br. 6, Glauben und Schaffen, 1964; br. 7. Omnia ad unum, 1966 i Sonnenhymne des Echanton, 1967. Ecclesia za sopran, bas, zbor i orkestar, 1975; Sieben Liebesbriefe za tenor i orkestar, 1935; Sechs Barocklieder za tenor, ţenski zbor, klarinet i violonĉelo, 1934; Max und Moritz za zbor i 2 klavira, 1951; zborovi; solopjesme. — CRKVENA: misa u Es-duru a cappella, 1948; Missa da Re-quiem, 1952; psalam LXX i LXXXVI za duboki glas i orgulje, 1947. LIT.: H. Ehinger, Drei Gesprache mit Heinric h Sutermeister, SMZ, 1^58. — H. Jaton, Heinrich Sutermeister, compositeur lyrique, ibid. — H. Ehinger, Heinrich Sutermeister, MGG, XII, 1965. — /). Larese, Heinrich Sutermeister, Amriswill 1972. J. As.
SUTHAUS, Ludwig (Heinrich), njemaĉki pjevaĉ, tenor (Koln, 12. XII 1906 — Berlin, 7. IX 1971). Pjevanje uĉio u Kolnu; na opernoj pozornici debitirao 1928 u Aachenu kao Walther (Wagner, Majstori pjevaĉi) i tamo angaţiran. God. 1932—41 solist opere u Stuttgartu, od 1941 u Berlinu, najprije na Drţavnoj operi i od 1948 na Gradskoj operi; od 1957 bio je istodobno ĉlan Beĉke opere. MeĊunarodno je ime stekao kao wagneri-janski tenor. Pjevao je na londonskom Covent Gardenu, pariškoj Operi, milanskoj Scali, u Miinchenu i Hamburgu, na sveĉanim igrama u Bavreuthu i dr., a 1955 u SSSR. U vrhunske domete njegove umjetnosti ubrajale su se uloge Sieg-mund i Loge (Prsten Nibe-lunga), Walther (Majstori pjevaĉi) i Tristan ( Tristan i Izolda). SUTHERLAND, Joan, australska pjevaĉica, sopran j. SUTHERLAND
488
SUTHERLAND — SVETA CECILIJA
(Point Piper, Sydney, 7. XI 1926 —). Isprva uĉenica svoje majke, zatim studirala na Konzervatoriju u Sydneyu i privatno kod A. Dickens. God. 1947 debitirala u koncertnoj izvedbi Purcellove opere Dido and Aeneas. Muziĉko školovanje nastavlja 1951 na Royal College of Music u Londonu (C. Carey). Pjeva s velikim uspjehom na svim poznatim svjetskim pozornicama. Interpretira dramske, lirske i koloraturne uloge. LIT.: L. Dunlop, Joan Sutherland, Opera, 196c. —■ R. Bradon, Joan Sutherland, London i New York 1962 (danski 1966). — E. Greenfied, Joan Sutherland, London 1972 i New York 1973.
SUTOVSKI, Thor, ameriĉki plesaĉ (Trenton, N. J., 27. I 1945 —). Uĉenik A. Hovvarda, E. Catona, W. Griffitha i R. Franchettija. Od 1960 solist u trupama San Diego Ballet, San Francisco Ballet, National Ballet u Washingtonu, na Drţavnoj operi u Hamburgu, te u Oslu i dr. Od 1971 sa svojom ţenom, plesaĉicom Šonjom Arovom, djeluje kao pedagog u San Diego Balletu. SUVINI ZERBONI, talijanska muziĉka naklada sa sjedištem u Milanu. Osnovana je 1930 kao izdavaĉko poduzeće kazališnog udruţenja S. Z. God. 1932 prekupio ju je Paolo Giordani i vodio do 1948. Otada je vlasnik i direktor naklade Ladislav Sugar. Zahvaljujući brojnim izdanjima zabavne i lake muzike S. Z. postiţe veliki komercijalni uspjeh koji joj omogućuje i objavljivanje djela suvremenih autora (L. Berio, V. Bucchi, N. Castiglioni, A. Clementi, L. Dallapiccola, F. Donatoni, B. Maderna, G. F. i R. Malipiero, G. Petrassi, M. G. Seiber, R. Vlad). SVANHOLM, Set, švedski pjevaĉ, tenor (Vasteras, 2. IX 1904 — Saltsjo-Duvnas, Stockholm, 4. X 1964). Studirao na Konzervatoriju u Stockholmu i kod J. Forsella. Debitirao 1930 u Stockholmu u baritonskoj ulozi, kao Silvio (Leoncavallo, Pagliacci). Od 1936 nosilac tenorskih uloga. Pjevao na svima velikim svjetskim opernim pozornicama, osobito u Wagnerovim operama. Od 1946 bio je niz godina ĉlan Metropolitana u New Yorku. Nastupao je i kao koncertni pjevaĉ. God. 1930—40 predavao je na Konzervatoriju u Stockholmu, a od 1957 bio je tamo muziĉki direktor Opere. LIT.: Set Svanholm, Opera, 1955.
ŠVED, Alexander de (pravo ime Sandor), madţarski pjevaĉ, bariton (Budimpešta, 28. V 1908 —). Studirao violinu u Budimpešti (J. Hubay); pjevanje uĉio u Italiji kod R. Stracciarija i M. Sammarca te kod F. Feinhalsa u MUnchenu. Na opernoj pozornici debitirao 1930 u Budimpešti kao Grof Luna (Verdi, Trubadur) i odmah angaţiran. God. 1935—39 bio je solist Drţavne opere u Beĉu, 1938—40 na milanskoj Scali i 1940—60 na njujorškom Metropolitanu. Sudjelovao je na sveĉanim igrama u Bayreuthu, na Maggio Musicale Fiorentino i drugim festivalima. Svoje najviše domete ostvario je u Verdijevu repertoaru (La Traviata, Rigoletto, Simon Boccanegra), zatim kao Don Giovanni (Mozart), Scarpia (Puccini, Tosca) i dr. Bio je i izvrstan oratorijski pjevaĉ. SVEGLIATO (svegliando; tal. probuĊen, veseo, ţiv), oznaka za ţivahnu i vedru interpretaciju. SVEINSSON, Atli Heimer, islandski kompozitor (Reykjavik, 21. IX 1938 —). Studirao u Kolnu na Visokoj muziĉkoj školi (kompoziciju kod G. Raphaela i R. Petzolda) i na teĉajevima za Novu muziku (H. Pousseur, K. Stockhausen); pohaĊao i Elektronski muziĉki studio u Bilthovenu (G. M. Koenig). Od 1969 predaje muziĉku teoriju na muziĉkoj školi u Revkjaviku. Kao stvaralac pod utjecajem je A. Weberna, K. Stockhausena i J. Cagea. DJELA (izbor): Hlymi za komorni orkestar, 1963; Klij za flautu, violonĉelo i klavir, 1968; Seimur za 2 klavira i orkestar, 1968; Spectacles za udaraljke i vrpcu, 1969; Tengsl za orkestar, 1970; Music za violu i orkestar, 1970; Bizzarre-ries I za flautu, klavir i vrpcu, 1970.
SVELTO (tal. okretan, lak), oznaka za ţivahnu i pokretnu interpretaciju. SVENDSEN, Johan Severin, norveški kompozitor i dirigent (Oslo, 30. IX 1840 •— Kobenhavn, 14. VI 1911). Studirao na Konzervatoriju u Leipzigu (F. David, M. Hauptmann, K. Reinecke, E. F. Richter). Istaknuti violinist. Koncertirao u Danskoj, Škotskoj, .Islandu, Norveškoj, Italiji i Engleskoj; 1871 boravio u New Yorku, a u nekoliko navrata ţivio u Parizu i Londonu. God. 1872—77 i 1880—83 dirigent u Oslu, 1883—1908 dvorski dirigent u Kobenhavnu. S. je, uz E. Griega i Ch. Sindinga, najpoznatiji norveši kompozitor kasne romantike. Njegova lako razumljiva i pristupaĉna muzika s jasnom formalnom izgradnjom odaje smisao za ravnoteţu sadrţaja i oblika. Stilski je blizak R. Schumannu i F. Mendelssohnu, a gdjekad i H. Berliozu; u njegovim djelima oĉituje se ■—■ posebno u bogatstvu i šarolikosti ritmova — i utjecaj norveške narodne muzike. S. je bio jedan od najvećih norveških dirigenata.
DJELA. ORKESTRALNA: 2 simfonije, u D-duru op. 4, 1867^ op. 15, 1876; koncert za violinu, 1870; koncert za violonĉelo, 1871; za violinu i orkestar, 1881; uvertire za drame Sigurd Slembe (B. I: 1871 i Romeo i Julija (W. Shakespeare), 1876; legenda Zorohayde; 4 rapsodije, 1872—77; Carnaval a Pariš; Carnaval des artistes norvegiens MORNA: 2 gudaĉka kvarteta, u a-molu op. 1 i op. 20; gudaĉki kvi Ċaĉki oktet. — Kantata," zborovi; solo-pjesme. — Obradbe skandina rodnih pjesama za gudaĉki kvartet. LIT.: O. Gurvin, Johan Svendsen, Oslo 1940. — O. E. Ravn, Joha sen, Oslo 1944. — O. Gurvin, Johan Severin Svendsen, MGG, XII, ]
SVENSSON, Sven Erik Emanuel, švedski komp muzikolog (Vasteras, 3. XI 1899— Uppsala, 22. IV 196c dirao u Uppsali (C. A. Moberg), Kobenhavnu (P. M0ller) : holmu (W. Stenhammar), Berlinu i Beĉu (E. KunvvalcT 1920—30 nastavnik violine i harmonije u Uppsali, gdje jedan od osnivaĉa muziĉke škole (1930); uz to 1933—-39 i 1 kritiĉar lista Uppsala Nya Tidningen i od 1939 muziĉki ( na Univerzitetu. Kao kompozitor bio je sljedbenik R kontrapunktskog stila, koji je povezivao sa smionom, ali funkcionalno vezanom harmonijom. DJELA. ORKESTRALNA: simfonija u e-molu, 1937; koncert orkestar i violu, 1947; Concerto grosso, 1940; Pezzo sinfonico, 1939; set 2 gudaĉka orkestra, 1941; koralna fantazija, 1950; Fantasia gotica, 1949. MORNA: 2 gudaĉka kvarteta, 1938 i 1940; sonata za violinu i violu, ] nata za violu da gamba i ĉembalo, 1948. ■— Melodrama Saul i David; muzika. — Kantate; zborna djela; misa za sole, zbor i orkestar, 1932.— Hugo Alfven, 1946; Joseph Haydns strdkkvartettcr, 1948; Musik i teori o< 1952 (II izd. 1961); studije. — INSTRUKTIVNA: Harmonilara, \\ kestern och dess instrument, 1942; — IZDANJA: Bonnierov muziĉki 1945; kompozicije J. H. Romana, G. Fredricija i dr. LIT.: C.-A. Moberg, Sven Erik Emanuel Svensson, MGG, XI
SVETA CECILIJA, i. mjeseĉnik, najstariji hrvatski n ĉasopis. Pokrenuo ga je 1877 u Zagrebu M. Cugšvert i i kao »list za puĉku crkvenu glazbu i pjevanje«. Izlazio je dovito: 1877 (3 broja), 1878 (12 brojeva) i, nakon prekidţ (12 brojeva) i donosio popularne informativne i instruktivn ke, ponajviše o crkveno-muziĉkoj praksi (pjevanje, orgu zatim vijesti, uglavnom o crkvenom muziĉkom ţivotu u i muziĉki prilog koji je ureĊivao I. Zajc; u prilogu su objav obradbe izvornih puĉkih crkvenih pjesama te crkvene komf domaćih autora. 2. Crkveno-muziĉki ĉasopis, dvomjeseĉnik, izlazi u Z od januara 1907 do jula 1944 neprekidno, te brojem godiš daleko premašuje sve dosad objavljivane hrvatske muziĉ sopise. Pokreću ga i izdaju kao »smotru za promicanje c glazbe« M. Zjalić, M. Novak i F. Dugan st. God. 1909 glasilo Cecilijina društva i otada izlazi kao »list za crkvenu sa glazbenim prilogom«. Glavni urednici Sv. C. bili su —08 M. Zjalić i M. Novak; 1909—13 M. Zjalić; 1914Barle; 1941 I. Kokot i 1942—44 A. Vidaković. Muziĉki ureĊivao je 1907—42 F. Dugan st., a 1943—44 A. Vidi Pokrenuta i izdavana kao ĉasopis za obnovu i unapi crkveno-muziĉkog ţivota i stvaranja, Sv. C. se u prvih c godišta bavi preteţno crkveno-muziĉkim problemima. Me pod uredništvom J. Barlea i njegovom zaslugom, poĉev c 1916 njezin se opseg i tematika postepeno proširuju, a s struĉno produbljuje; najzad, obuhvativši sva podruĉja r i muziĉkog ţivota, Sv. C. poprima karakter općeg muziĉk sopisa i u razdoblju izmeĊu dva rata postaje središnjim hrv muziĉkim ĉasopisom. U njoj su suraĊivali gotovo svi ista; domaći muziĉari, muziĉki pisci a i mnogi kulturni radnici, raznovrsnim ĉlancima i studijama objavljenim u toku 38 g izdvajaju se ĉlanci i prikazi, djelomice izdavani u okviru rec rubrika (1915—41 »Iz hrvatske glazbene prošlosti«; 193 »Mrvice iz naše glazbene prošlosti«), u kojima su obradi ĉesto po prvi put osvijetljene, liĉnosti, razdoblja, dpkum pojave iz hrvatske muziĉke prošlosti, te golem broj biogr ĉlanaka i crtica o gotovo svim suvremenim domaćim muziĉ; što predstavlja bogatu gradu za hrvatsku muziĉku historiog Vrijedan materijal sadrţan je u kritikama i osvrtima na nv priredbe u zemlji, u prikazima i podacima o domaćim mu; publikacijama, u nizu ĉlanaka o hrvatskom muziĉkom fol poglavito o starijim puĉkim crkvenim pjesmama (1929—-i dovita rubrika »Hrvatska puĉka popijevka«), te u muziĉkor logu gdje je objelodanjeno preko 500 crkvenih kompozicij maćih autora i puĉkih crkvenih pjesama. Poslije rata pokušao je A. Vidaković obnoviti Sv. Ci izdavši 1946 jedan broj Cedlije, »smotre za glazbeni ţivot« se nije odrţala. U januaru 1969 Institut za crkvenu glazbu u Zagrebu poi pokreće Svetu Ceciliju »ĉasopis za duhovnu glazbu« s glazt prilogom, ţeleći nastaviti bogatu tradiciju predratnog ĉas Stoga se i prvo godište tog obnovljenog lista raĉuna kao XX tj. nastavak prekinutog. Glavni je urednik tekstovnog dije Milanović, a glazbenog priloga A. Klobuĉar. List izlazi puta godišnje kao glasilo Instituta i obraduje preteţno crk
SVETA CECILIJA — SWANSON -muziĉke probleme i pojave, ali povremeno donosi i vrijedne priloge s drugih podruĉja osobito iz hrvatske muziĉke povijesti, zatim osvrte na vaţnije koncertne priredbe i muziĉka izdanja a u prilogu crkvene i orguljske kompozicije domaćih autora. LIT.: /. Ajanović, Muziĉki ĉasopis »Sv. Cecilija« i njegovo znaĉenje u razvitku hrvatske muziĉke historiografije (diplomska radnja u arhivu Muziĉke akademije u Zagrebu), 1955. I. Ać.
SVETA SOFIJA, ansambl za suvremenu muziku, osnovan 1968 u Skopju sa ciljem da neguje i propaguje u prvom redu dela makedonskih i jugoslavenskih savremenih kompozitora. Sastavljen od 16 muziĉara, uz povremeno sudelovanje instrumentalnih i vo kalnih solista iz Skopja i drugih jugoslovenskih gradova, ansambl je pod umetniĉkim vodstvom Tome Proševa ostvario vrlo plodnu koncertnu aktivnost i svojim rezultatima skrenuo na sebe paţnju kul turne javnosti u zemlji i inostranstvu. Do danas (1975) S. S. je, iz meĊu ostalog, izvela preko 30 novih kompozicija, specijalno napisa nih za taj kolektiv. Ansambl je uĉestvovao na festivalima u Dubrov niku, Ohridu, Splitu, Opatiji, Ljubljani i Beogradu, a gostovao je u svim većim jugoslavenskim centrima, kao i u SAD, Kanadi, Tu nisu, Italiji, Bugarskoj i Ĉehoslovaĉkoj. D. Ov. SVETEL, Heribert, dirigent i kompozitor (Ljubljana, 19. II 1895 — Maribor, 9. XII 1962). U Ljubljani studirao pravo; muziku uĉio na školi Glasbene matice i privatno. Ĉinovnik, ali je već 1920—22 vodio pjevaĉko društvo Slavec u Ljubljani, a 1926—46 bio je i zborovoĊa i dirigent u ţeljezniĉarskom društvu Sloga; uz to je 1926—31 bio korepetitor i pomoćni dirigent Ljubljanske opere. God. 1946—57 operni dirigent u Mariboru. DJELA. O RKES TRALNA: s imfo nijska pjes ma Talec ; s uita za gudaĉe i klavir. — KOMORNA: klavirski trio; Adagio za violinu i klavir i dr. — DRAM SKA: opera Višnjani, 1933 (Maribor, 6. XI 1949); scenska muzika za drame. — VOKALNA: kantata Legenda 0 Mariji i pastirici Uršiki za sole, zbor i or kestar; zborovi; solo-pjesme. D. Co.
SVIRALA (engl. pipe, franc. tuyan, njem. Pfeife, tal. canna), najjednostavniji aerofoni instrument, glavni dio svih duhaĉkih instrumenata ukljuĉujući i orgulje. S. je šuplja cijev koja proizvodi ton kada titranje struje zraka izaziva u zraĉnom stupcu, koji se u njoj nalazi, stojni val. S. moţe biti na kraju zatvorena ili otvorena. Postoje dva osnovna tipa svirale: usna s. (labijalna prema lat. labium usnica) i s. s jeziĉcem (jeziĉnjak ili lingualna s. prema lat. lingua jezik). Kod usne svirale najĉešće struja zraka udara u klin; tu zrak zatitra i stvara stojni val. Visina tona zavisi o duljini svirale. Kod zatvorene svirale (kod orgulja tzv. poklop-Ijenice) nastaje na kraju svirale ĉvor koji zbog toga postaje dvostruko dulji, a ton za oktavu niţi. Kod jeziĉnjaka titra jeziĉac (elastiĉno pero) pa se u svirali neprekidno izmjenjuje zgušćivanje i razredi van je zraka. Tako stvorena struja zraka prolazi kroz sviralu i u njoj se reflektira. Interferencijom reflektiranih i direktnih valova nastaju stojeći valovi. Visina tona zavisi o veliĉini i gipkosti jeziĉca (> Orgulje). LIT.: K. Th. Kiihn, Klangfarbe und Wirbelform einer Lippenpfeife in Abhangigkeit von der Bauweise (disertacija), Berlin 1940. —• J. Kreps, Le Tuyan a bouche, Spomenica E. Clossonu, Bruxelles 1948. — D. Wolf, Uber die Eigenfrequenzen labialer Orgelpfeifen, Zeitschrift fiir Phvsik, 1965. M. Kun.
SVIRANJE PARTITURA, veština odsvirati na klaviru bitne elemente jedne partiture. Ono je neophodno za dirigente, šefove kamernih ansambla i muzikologe, jer im pruţa bitnu pomoć kod studija svake partiture. S. p. sadrţi dve radnje: ĉitanje i sviranje. Pod ĉitanjem se razumeva istovremena zvuĉna predstava svih deonica partiture. Pri tome je potrebno izvršiti transpoziciju onih instrumenata koji ne zvuĉe onako kako se beleţe i sve glasove poredati po njihovoj visini odozdo naviše. Ovako stvorenu sliku muzike treba zatim prvo aranţirati, tj. uprostiti i uĉiniti pogodnom za sviranje na klaviru. Ĉitanje je prema tome improvizirano sastavljanje klavirskog izvoda u glavi sviraĉa koje se zatim prenosi na klavir. Kod komplikovanijih partitura nemoguće je sve odsvirati na klaviru. Treba se uvek ograniĉiti na ono što je najhitnije. Preporuĉljivo je da se za deonicu koja dominira oslobodi ĉitava jedna ruka koja će svirati samo tu melodiju. Ĉesto će biti potrebno premeštati u drugi registar neki ton ili ćelu deonicu. Pri tome treba voditi raĉuna o tome da unutrašnji glasovi ne idu preko spoljnih. Na muziĉkim školama postoji predmet s. p. na kojem se uĉenici upućuju u tehniku ĉitanja i sviranja vokalnih i orkestarskih partitura. LIT.: H. Riemann, Anleitung zum Partiturspiel, 1902 (III izd. 1920). — H. Gal, Anleitung zum Partiturlesen, Wien 1923 (engl. 1924). — M. Bernstein, Score Reading, 1932. — R. Hagel, Die Lehre vom Partiturspiel, Hohe Schule der Musik (red. J. Miiller-Blattau), Potsdam 1937. ■— W. Lovelock, Introduction to Orchestral Score-Reading, London 1953. — Brunelli, La Lettura della partitura, Bologna 1956. — Th. Jakobi, Die Kunst des Partiturspielens, Berlin Halensee 1957. — A. O. Warburton, Score Reading, Form and Historv, London 1959- — M. JI- Fomjiu6, IlpaKTHMecKHH Kypc *iTeHHH napTHTVp flJJH ayxoBOro opnecTpa, MocKBa 1960. — H. Creuzburg, Partiturspiel (4 sv.), Mainz. A. Pr.
SVIRAONIK H- Orgulje SVIRIDOV, Georgij (Jurij) Vasiljeviĉ, sovjetski kompozitor (Fateţ, Kurska gubernija, 16. XII 1915 —). Klavir uĉio u
489
Kurskoj muziĉkoj školi, a kompoziciju u Lenjingradu na Centralnom muziĉkom_ tehnikumu (M. Judin) i na Konzervatoriju (P. Rjazanov, D Šostakoviĉ). God. 1941—44 boravio u Novosibirsku s grupom evakuiranih muziĉara, a od 1944 ponovno djeluje u Lenjingradu. DJELA. ORKESTRALNA: simfo nija za gudaĉe, 1940; 2 koncerta za klavir, 1936 i 1942; My3biKa za komorni orkestar, 1962; ManentKuu mpunmux, 1965. — KOMORNA: 2 gudaĉka kvarteta, 1946; klavirski trio, 1945 (II red. 1955); klavirski kvintet, 1945 (II red. 1955). — KLAVIRSKA: sonata, 1944; 2 partite (izd. 1947) i JXemcKuu a/ibćoM (izd. 1948). —■ DRAMSKA. Muziĉke komedije: HacmoMiuuu ou:euux, 1939; PacKunynocb Mope luiipono, 1943 i OzonbKU, 1951. Scenska i filmska muzika. ■—• VOKALNA: oratorij na tekst pjesnika-dekabrista, 1955 i HamemunecKan opamopun, 1959 > kantate Hemep6ypzct
SVJETLANOV, Jevgenij Fjodoroviĉ, sovjetski kompozitor i dirigent (Moskva, 6. IX 1928—). Na Institutu Gnjesinih u Moskvi uĉio klavir (M. Gurviĉ) i kompoziciju (M. Gnjesin), a zatim studij nastavio na Konzervatoriju (kompoziciju kod J. Šaporina, dirigiranje kod A. Gauka). Od 1953 dirigent Moskovskog radio-orkestra i od 1955 Velikog kazališta (1962—64 šef-dirigent). Od 1965 glavni je dirigent Drţavnog orkestra SSSR. Svestrano nadareni umjetnik; u njegovoj se interpretaciji is tiĉe blistava dinamika, finoća u nijansiranju emocija i reljefno vajanje muziĉkih oblika. DJELA. ORKESTRALNA : simfonija, 1956; simfonijske pjesme fIpa3ĈHuHHan, 1950 i JJay2aea, 1952; koncert za klavir, 1951; suita za gudaĉe, 1949; CuoupCKan $aHtna3UH, 1953; rapsodija, 1954. — KOMORNA: gudaĉki kvartet, 1948; sonata za violinu i klavir, 1947; sonata za violonĉelo i klavir, 1946. —■ KLAVIRSKA: 4 sonate, 1946, 1947, 1951 i 1952; 5 sonatina, 1946 —51; 3 zbirke preludija, 1945, 1950 i 1951. —■ Kantata Podnue nojin za solo, zbor i orkestar, 1949; 3 ruske pjesme za glas i orkestar, 1949; oko 50 solo-pjesama (romance i dr.). LIT.: P. Pauep, EBreHHH CBeTJiaHOB, CoseTcKaH My3bii
SVOBODA, Josif, muziĉki pedagog, dirigent i kompozitor (Kovanice kod Nvmburka, Ĉeška, 14. VI 1856 — Beograd, 18. II 1898). Završio Konzervatorijum u Pragu. Od 1883 do smrti nastavnik muzike u gimnaziji i privatni uĉitelj violine u Beogradu. Bio je ĉlan Beogradskog gudaĉkog kvarteta (sa S. Mokranjcem, F. Melherom i S. Sramom) i osnivaĉ i dirigent Akademskog muziĉkog društva; povremeno je dirigovao u Narodnom pozorištu. DELA: orkestarske i klavirske kompozicije, većinom na bazi narodnih motiva. — Udţbenici Teorija muzike i Škola za violinu. ■— Dve zbirke harmonizovanih narodnih melodija Srpske narodne i omiljene pesme i igre. LIT.: V. Đordević, Prilozi biografskom reĉniku srpskih muziĉara, Posebna izdanja SANU, Beograd 1950. S. D. K.
SVOBODA, Totnas (Tomaš), ameriĉki kompozitor ĉeškoga podrijetla (Pariz, 6. XII 1939 —). Na Konzervatoriju u Pragu završio 1959 studij kompozicije (E. Hlobil, M. Kabelaĉ, V. Dobiaš); usavršavao se 1966—69 na University of Southen California u Los Angelesu. Profesor je kompozicije, dirigiranja i klavira na Portland State University u Oregonu. DJELA. ORKESTRALNA. Ĉetiri simfonije: op. 20, 1957; op. 41, 1962; op. 43, 1966 i op. 69, 1974; Refiections, 1968; Sinfonielte a la Renaissance, 1972; simfonijska pjesma In A Linden's Shadoiv za orgulje i orkestar, 1958; 6 varijacija za violinu i gudaĉki orkestar, 1961; Christmas Concertino za harfu i komorni orkestar, 1961; koncert za klavir, 1974. — KOMORNA: dvostruki oktet za 8 flauta i 8 violonĉela, 1971; septet za fagot, ĉembalo i gudaĉki kvintet, 1962; Divertimento za 7 instrumenata, 1967; kvintet u e-molu za flautu, obou, klarinet, violonĉelo i klavir, 1962; Chorale and Dance za kvintet limenih instrumenata, 1966; Parabola za klarinet, klavir, violinu, violu i violonĉelo, 1971; 2 gudaĉka kvarteta: I, op. 29, 1960 i II, Tzvo Epitaphs op. 47, 1967; trio za obou, fagot i klavir, 1962; suita za klavir i udaraljke, 1956; sonata za violu i klavir, 1961 i dr. — KLAVIRSKA: Toccala u g-molu, 1956; sonata br. 1, 1967; A Quiet Piece, 1973; 4 valcera op. 68, 1974. — Kompozicije za orgulje. — VOKALNA: Child's Dream za djeĉji zbor i orkestar, 1973; solo -pjesme: Of the Horses, 1959; Of the Love, 1961; Of the War, 1961 i dr.
SWAIN, Freda, engleska pijanistica i kompozitor (Portsmouth, 31. X 1902 ■—). Studirala na Royal College of Music u Londonu (Ch. V. Stanford, A. Alexander) i tamo predavala 1924 —40. God. 1936 osnovala British Music Movement za promicanje djela britanskih kompozitora. Za Drugoga svjetskog rata koncertirala sa svojim muţem A. Alexanderom u Juţnoj Africi i Australiji. DJELA. ORKESTRALNA: Airmail Concerto za klavir, 1939; Concertino za klarinet, rog i gudaĉe, 1948; The Harp of Aengus za violinu i orkestar, 1924; A Pastoral Fancy t 1937. — KOMORNA: gudaĉki trio; 2 gudaĉka kvarteta, 1924 i 1949; klavirski kvartet The Sea, 1938; 2 sonate za violinu i klavir, 1925 i 1947; sonata za violinu solo, 1933; suita za 6 trublja; suita za saksofon solo, 1937; kompozicije za violinu i klavir, za violu i klavir, za klarinet i klavir, za saksofon i klavir. — KLAVIRSKA: 2 sonate i više kraćih kompozicija; Lazy Waters za 2 klavira, 1941; scherzo za 3 klavira, 1923. — English Pastoral za orgulje, 1957. — Opera Second Chance. — A Prayer za glas i gudaĉe, 1941 (izvorno za violinu i klavir); vise od 90 solo-pjesama i dr. vokalna djela. — Te Dewn\ anthemi,
SWANSON, Hovvard, ameriĉki kompozitor (Atlanta, Georgia, 18. VIII 1919 —). Studirao na Muziĉkom institutu u Clevelandu (H. Ehvell) i kod N. Boulanger u Parizu. Nastanivši se 1941 u New Yorku, posvetio se iskljuĉivo komponiranju. Swan-
490
SWANSON — SWEELINCK
sonovi orkestralni radovi nose neoklasicistiĉka obiljeţja isprepletena katkada elementima jazza. U središtu njegova stvaralaštva je vokalna lirika; neke pjesme se odlikuju dramatskom ekspresivnošću (The Negro speaks oj Rivers, A Death Song) dok druge suptilnim ugoĊajima, podsjećaju na G. Faurea (The Valley, Stil! Lije). DJELA. ORKESTRALNA. Tri simfonije: I, 1945; II, Short Symphony, 1948 i III, za gudaĉe, 1951. Night Music za komorni orkestar, 1950. — KOMORNA: Sound Piece za duhaĉki kvintet; nokturno za violinu i klavir, 1948; suita za violonĉelo i klavir, 1949. —KLA VIRSKA : sonata, 1948; scherzo The Cuckoo, 1948; preludiji, 1949—50 i dr. — Brojne solo-pjesme. LIT.: G. Chase, America's Music, New York, Toronto i London 1955.
SWAROWSKY, Hans, austrijski dirigent (Budimpešta, 16. IX 1899 ■—Salzburg, 10. IX 1975). Uĉenik A. Schonberga, A. Weberna, F. Weingartnera i R. Straussa. Operni dirigent u Stuttgartu, Hamburgu, Berlinu i Ziirichu; dramaturg Sveĉanih igara u Salzburgu (1940—44); glavni dirigent Poljske filharmonije u Krakovu (1944—45) i orkestra Beĉkih simfoniĉara (1945 —47). God. 1947—50 bio je direktor Opere u Grazu; od 1946 je uz to profesor na Visokoj muziĉkoj školi u Beĉu. Od 1957 šefdirigent Scottish National Orchestra u Glasgowu, Istodobno dirigent Beĉkih simfoniĉara i od 1959 Beĉke Drţavne opere. Njegove su se kreacije isticale jasnoćom, osobito u djelima klasika. Preveo je na njemaĉki više talijanskih i francuskih opernih libreta i objavio brojne ĉlanke, osobito o izvodilaĉkoj praksi. LIT.: W. Rehm, Hans Swarowsky, MGG, XII, 1965.
SVVARTHOUT, Gladvs, ameriĉka pjevaĉica, mezzosopran (Deepwater, Missouri, 25. XII 1900 — Firenca, 7. VII 1969). Pjevanje uĉila u Cansas Citvju i na Bush Conservatory u Chicagu (Ch. Clark, L. Mugnone); na opernoj pozornici debitirala 1924 u Chicagu i već iduće godine na ljetnoj sceni u Raviniji nedaleko Chicaga zablistala kao Carmen (Bizet). God. 1929—45 bila je ĉlanica njujorškog Metropolitana, gdje je ostvarila niz kreacija u talijanskom, francuskom i engleskom repertoaru, istakavši se posebno kao Mignon (Thomas). Gostovala je na mnogim ameriĉkim i kanadskim opernim kazalištima i snimala filmove (najpoznatiji Champagne Waltz). S. je pjevala ulogu Carmen 1950 na prvom ameriĉkom televizijskom prijenosu jedne opere. Njezin je muţ bio bariton Frank Chapman (1900—1966). S. je objavila autobiografiju pod naslovom Come soon, Tomorrom (1945). Od 1940 nastupala je najviše na koncertima, ali se 1954 povukla zbog bolesti i nastanila u Firenci. SWEDLUND, Helga, njemaĉka plesaĉica, koreograf i baletni pedagog (Miinchen, 1904—). Uĉila kod Anne Ornelli u Miinchenu i M. Wigman u Dresdenu. Umjetniĉku karijeru zapoĉela 1921; 1942 postala baletni majstor u Breslauu. Angaţirana zatim kao solistica, baletni majstor i direktor baleta u Hamburgu. Kraće vrijeme bila je baletni majstor u beĉkoj Drţavnoj operi. Koreografirala velik broj baleta, prvenstveno suvremenih, medu kojima se istiĉu Semiramis i Don Juan (Gluck), La Boite ajoujoux (Debussv), Tanz um Liebe und Tod (Hoffer), Petruška_ i Ţar ptica (Stravinski), Carmina Burana (Orff), Trnoruţica (Cajkovski), Nobilissima visione (Hindemith), ĉajane (Haĉaturjan), Francuska Suita (Egk), Hamlet (Blacher) i Đavo u selu (Lhotka). SWEELINCK, Jan Pieterszoon, nizozemski kompozitor i orguljaš (Deventer, V 1562 — Amsterdam, 16. X 1621). On je prvi u obitelji uzeo prezime S. prema djevojaĉkom prezimenu svoje majke. Prvi muziĉki uĉitelj vjerojatno mu je bio otac Peter Swibbertszoon, orguljaš crkve Oude Kerk u Amsterdamu od 1562 do smrti (1573). S. je uĉio takoĊer u Haarlemu kod J. W. Lossvja, pjevaĉa i duhaĉa u crkvenom zboru, kasnije gradskog muziĉara. Smatra se da je imao i drugih uĉitelja. Vjerojatno od 1577, a sigurno od 1580 S. je doţivotno orguljaš crkve Oude Kerk u Amsterdamu. Ĉuven kao izvrstan pedagog, imao je mnogo uĉenika. Medu Nizozemcima njegov je najznatniji dak C. J. Helmbreecker. Iz Njemaĉke njegovi su uĉenici meĊu ostalima H. Scheidemann, J. (II) Praetorius, U. Cernitz i najveći od svih njegovih Ċaka i nastavljaĉ njegove tradicije, S. Scheidt. Prema suvremenom svjedoĉanstvu, S. je bio i velik majstor na ĉembalu. Sweelinckove vokalne kom pozicije tiskane SU gOtOVO Sve J. P. SWEELINCK. Bakrorez J. još za njegova ţivota. Od komMtillera, 1624
pozicija za instrumente s tipkama, naprotiv, nije za njego' tiskano ništa, a saĉuvali su se samo prijepisi. Novija su ist rukopisa (M. Reimann, W. Breig, L. Schierning) utvrdi moţda nije autor nekih anonimnih kompozicija, koje je M uvrstio u drugo izdanje I sveska njegovih cjelokupnih djela, ckove fantazije imaju samo jednu glavnu temu koja je u pr girana, i to uzastopno u izvornim, augmentiranim i dimii notnim trajanjima. Forma je preteţno višedijelna, sa sli meĊustavcima, opširnim imitacijama vaţnih sporednih terr šetkom na naĉin tokate. Tokate poĉinju dijelom u jednostai taciji, na koju se nadovezuju pasaţe i ponekad fugiran sre Sweelinckove fantazije i tokate nastavljaju tradiciju srodi iz Italije (A. Gabrieli, C. Merulo), Španjolske (A. Cab< Milan), Portugala (M. R. Coelho) i Engleske (J. Buli, P. Tema se melodijski ne mijenja; kromatiku S. upotrebljav rijetko. Pasaţe nisu tako blještave kao kod talijanskih' zitora i bliţe su stilu španjolskih i engleskih uzora. Poseb sto u literaturi za instrumente s tipkama zauzimaju Swee fantazije s jekom, kojima je S. dao znatno veće dimenz drugi kompozitori (A. Banchieri, W. Byrd, P. Philips), jelne su, kao i ostale Sweelinckove fantazije, ali nemaju teme. Na kontrapunktiĉki oblikovan poĉetak slijedi h< dio s ponavljanjim figura na naĉin jeke; svršetak je tokate. Varijacije su graĊene djelomiĉno na poznate s\ pjesme i plesove, djelomiĉno na duhovne melodije. V na svjetovne teme upućuju na engleski utjecaj, ali teţe stroţem stilu i ĉvršćem jedinstvu nego umjetnost Engle je više orijentirana na ornamentalno ukrašavanje. U k varijacijama kontrapunktika je jednostavna, a slog mj< homofon. — Vokalni opus sastoji se većinom od duhov liturgijske muzike. Komponiran je preteţno na francus stove. Ni jedno djelo nema nizozemskog ili njemaĉkog tel zaĉuĊuje, to više što S., koliko je poznato, nikada nije izvan Nizozemske i što su mnogi njegovi uĉenici bili r Najveći su dio vokalnih djela psalmi. U njima se S. stre melodije cantus firmusa, ali ga ĉesto ritmiĉki mijenja. J kontrapunktskim motetskim i madrigalskim stilom kao i ■ mofonim stilom ehansona i villanelle. Harmonijski je is sve mogućnosti svoga vremena, ali kromatiku upotrebljav sporadiĉki. Tonsko slikanje javlja se u svakoj prilici kad dopušta. U zbirci Rimes jrancoises et italiennes S. napušt roglasje (kojemu daje prednost u ostalim vokalnim djel korist dvoglasja i troglasja. Djela su pisana prozraĉno i a pri tom s velikim kontrapunktskim majstorstvom. Za i Cantiones sacrae izrijekom je propisano sudjelovanje instr s tipkama. Karakter je više meditativan nego u psalmima. K ske pasaţe javljaju se ĉešće. —■ Sweelinckov teoretsko-instr rad saĉuvan je u nekoliko tuĊih rukopisa (M. Weckmann Reinckena i dr.). Ta pravila kompozicije, koja se temelje n; novim Istitutioni Harmoniche, posluţila su takoĊer kao ţak kasnijim traktatima (J. Criigera, Ch. Bernharda i dr.). elinekov utjecaj, osobito na sjevernonjemaĉke orguljaše, znatan; meĊutim, suprotno mišljenju starijih muzikolog rojatno je trajao najdulje do 1650. DJELA. INSTRUMENTALNA. Za instrumente s tipkama: ok. kata; oko 16 fantazija; 5 fantazija s jekom; 3 ricercara; 1 preludij; ok zova koralnih varijacija; oko 12 nizova varijacija na narodne pjesme ili Tri volte i 1 courante za lutnju. — VOKALNA: 18 ehansona za 5 glasom 4 ehansone za 4-5 glasova u suvremenim zbirkama; Rimes franeoises et za 2-3 glasa (1 ehanson za 4 glasa; svega 12 ehansona i 15 madrigali 3 madrigala za 5-6 glasova u suvremenim zbirkama; 153 psalma za 4-i (4 knj.), 1604, 1613, 1614 i 1621; Cantique de Sime'on; Pere de nous; 37 ( sacrae za 5 glasova i b. c., 1619; nekoliko prigodnih kompozicija (epi kanoni). NOVA IZD.: cjelokupna djela obj. M. Seiffert (1895 —1903) u I, djela za orgulje i ĉembalo (novo, prošireno izd., 1943 i II izd., 1957; red. A. Annegarn, 1958); II—V, psalmi; VI, Cantiones sacrae (novo i: B. van den Sigtenhorst Meyer, 1957); VII, ehansoni; VIII, Rimes j et italiennes; IX, prigodne kompozicije i X, pravila za kompoziciju 1 Gehrmann). Deset nizova koralnih varijacija obj. H. J. Moser i T. Fedtkt 24 niza koralnih varijacija obj. G. Gerdes (46 Chorale jiir Orgel von und seinen deutschen Schulern, 1957); fantaziju, tokatu i varijacije na s temu obj. A. Curtis {Nederlandse klaviermuziek uit de l6e en iye eeuu LIT.: F. H. J. Tiedemann, J. P. Sweelinck, Amsterdam 1876 (II izc — M. Seiffert, J. P. Sweelinck und seine direkten deutschen Schiiler ĉija), VFMW, 1891.— Ch.van den Borren, Les Origines de la musique d dans les Pays-Bas, Bruxelles 1914. — Isti, Quelques notes sur les c francaises et les madrigaux italiens de J. P. Sweelinck, Spomenica D. F. leeru, 's Gravenhage 1925. — O. Gombosi, Ein neuer Sweelinck-Fund, Ti der Vereeniging voor NederlandscheMuziekgeschiedenis, 1935. —B. van tenhorst Aieyer, J. P. Sweelinck en zijn instrumentale muziek, 's Gravenh£ (II izd. 1946). — Isti, De vocale muziek van J. P. Sweelinck, 's Gravenha: — A. Voigt, Die Toccaten J. P. Sweelincks (disertacija), Miinster 195; Gerdes, Die Choralvariationen J. P. Sweelincks und seiner Schuler (diše Freiburg im Breisgau 1956. — F. Naške, Luitcomposities van J. P. Svv Orgaan van de Koninklijke Nederlandsche Toonkunstenaars -Vereeniginj — L. Schierning, Quellengeschichtliche Studien zur Orgel- und Klavi . . . (disertacija), Kiel 1958. — i?. L. Tusler, The Organ Music of J. P. Sv (2 sv.), Bilthoven 1958. — Ch. Vlam, Svveelinckiana, Tijdschrift voor 1 wetenschap, 1959. — W. Breig, Der Umfang des choralgebundenen Org von J. P. Sweeljnck, AFMW, 1960. — H. Klotz, Sweelinck spielt Swt
SWEELINCK — SYMONDS Musik im niederlandisch-niederdeutschen Raum (red. K. G. Fellerer), Koln 1960. — Th. Dart, Dutch Keyboard Music of the i6th and I7th Ccnturies (red. A. Curtis), Music and Letters, 1962. — F. Koske, Nederlandse klaviermuziek uit de i6de en I7de eeuw, Mens en melodie, 1962. — M. A. Vente, Ch. Vlam i A. Annegarn, Jan Pieterszoon Svveelinck, MGG, XII, 1965. — T. A. Anderson, The Metrical Psalmody of J. P. Sweelinck, 2 sv. (disertacija, u II sv. praktiĉko izd. IV knjige Psalama), University of Iowa, 1968. — A. Curtis, Sweelinck's Keyboard Music. A Study of English Elemen ts in Seventeenth-Century Dutch Composition, London 1969. — F. Noske, Forma Formans. Een structuuranalitische methode, toegepast op de instrumentale muziek van J. P. Sweelinck, Amsterdam 1969. B. Ać.
SWERT, Jules de -> Desivert, Jules ŠWIERZYNSKI, Michal, poljski kompozitor i dirigent (Krakov, 25. X 1868 — Varšava, 30. VI 1957). Studirao na konzervatorijima u Krakovu (W. Ţeleriski) i Varšavi (Z. Noskowski). ZborovoĊa i nastavnik muzike, 1906—08 operni dirigent u Lavovu; 1908—30 predavao klavir i harmoniju na Konzervatoriju u Krakovu i 1930—36 u Poznaiiu. Uz to je bio kazališni dirigent u Krakovu, vodio je više zborova, skupljao narodne napjeve i dr. DJELA. ORKESTRALNA: 6 simfonija (I, Klasyczna; III, Quasi fantasta all'antico); simfonijska pjesma Lata Wojny; Uwertura podhalahska; Chlopskie wesele; Moment musical; koncert za klavir; koncert za violinu i dr. — KOMORSA: gudaĉki kvartet; 7 kvarteta za 3 violine i klavir; 4 klavirska trija; kompo zicije za klavirski kvintet i dr. —■ Djela za klavir 2-ruĉno i 4-ruĉno. — DRAAiSKA. Opere: Ksenia, 1895; Ksiqţe Ordynat czyli Pozvrot do ojczyzny ; Nocleg w Apeninach; Zosia; Trojgraniasty kapelusz. Operete; scenska muzika za drame. — VOKALNA: oratorij Boze narodzenie. Kantate: Mickiezviczozvska za zbor i orkestar; Mickiewiczowa za soliste i orkestar; Košziuszkotva; Na otzvarcie icystawy iwiatowej w Poznaniu i dr. Zborovi; solo-pjesme.
SWIETEN, Gottfried Bernhard barun van, austrijski muziĉki amater i mecena nizozemskoga podrijetla (kraj Leidena, 29. X 1733 — Beĉ, 29. III 1803). God. 1755—77 (s prekidima) austrijski diplomat u Bruxellesu, Frankfurtu na Majni, Parizu, Varšavi i 1770—77 u Berlinu ambasador na dvoru Friedricha II. Od 1777 do smrti prefekt dvorske biblioteke u Beĉu; 1781—-91 predsjednik komisije za studij i cenzuru. U Beĉu se od 1777 osobito zauzimao za djela J. S. Bacha i G. F. Handela. Organizirao je kućne koncerte na kojima je od 1782 sudjelovao i W. A. Mozart. Utemeljio Geselhchaft der Associierten, ĉiji su aristokratski ĉlanovi podupirali izvedbe oratorija osobito Handelovih u vlastitim palaĉama. Za te akademije obradio je Mozart 1788—90 neka Handelova djela. S. je bio poštovalac C. Ph. E. Bacha, koji je na njegovu narudţbu napisao 6 simfonija za gudaĉe (1773) i posvetio mu treću zbirku svojih Sonaten fiir Kenner und Liebhaber (1781). Zauzimao se i za mladog Beethovena koji mu je posvetio Prvu simfoniju. DJELA; najmanje 10 simfonija (saĉuvano 7; od toga 3 tiskane više puta pod imenom J. Haydna kao op. 29). — Komiĉne opere Golas toujours Colas i Les Talents d la mode; više arija za pastiecio na libreto Ch. -S. Favarta; La Rosiere de Salency (sa P.-A. Monsignyjem i F.-A. Philidorom), 1769. — Obradio tekst za oratorijsku verziju djela J. Haydna Die sieben letzten Worte unseres Erlosers am Kreutze; preveo i obradio tekstove Haydnovih oratorija Die Schopfung i Die Jahreszeiten. LIT.; M. Friedlaender, Van Swieten und das Textbuch zu Haydns Jahreszeiten, PJB, 1909. — P. Baumgarlner, G. van Swieten als Textdichter von Haydns Oratorien (disertacija), Wien 1930. — E. F. Schmid, G. van Swieten als Komponist, Mozart-Jahrbuch, 1953. — D. E. Olleson, G. van Swieten, Patron of Haydn and Mozart, Proceedings of the Royal Musical Association, 1962 —63. — E. Olleson, Gottfried Bernhard van Swieten, MGG, XII, 1965.
SWIFT, Richard, ameriĉki kompozitor (Middlepoint, Ohio, 24. IX 1927 —). Studirao na University of Chicago (G. Cooper, L. Meyer, U. Smith). Od 1956 profesor je muzike na University of California u Davisu (od 1963 predsjednik Odsjeka za muziku). God. 1958—64 vodio je sveuĉilišni Simfonijski orkestar, a 1963 —66 bio je pijanist u komornom ansamblu. DJELA. ORKESTRALNA: A Coronal, 1956; Extravaganza, 1962; Tristia, 1967; koncert za klavir i komorni ansambl, 1961; koncert za violinu, 1968. — KOMORNA: 3 gudaĉka kvarteta, 1955—64; Stravaganza I—VII: I, 1956; II, 1959; III, za klarinet, violinu i klavir, 1959; IV, za violu i klavir, 1961; VII, za violu, 1969. Sonata za klarinet i klavir, 1957; sonata za violinu solo, 1957; Domains III za 4 grupe instrumenata, 1963; Bucolics za ĉembalo, klarinet, violu, udaraljke i celestu, 1964; Music for a While za violinu, violu i ĉembalo, 1965; Music for a While II za klarinet, violu i ĉembalo, 1969. — Summer Notes za klavir, 1965. — Opera The Trial of Tender O'Shea, 1964. — Kompozicije za vokalne sastave (Domains I za bariton i komorni ansambl, 1963).
SVVING (engl. zamah, njihanje amo tamo), oznaka za melodijsko-ritmiĉki impuls i napetost tipiĉnu za jazz, koja nastaje superponiranjem —> beata i -> off-beata i daje muzici jazza njezin ritmiĉki intenzitet, vitalnost i zanosnu dinamiĉnost. U uţem smislu, to je naziv za stilsko razdoblje jazza u vremenu oko 1930—45 (era szvinga) koje karakteriziraju veliki izvodilaĉki sastavi i improvizacija svedena na svega nekoliko solista. U to vrijeme s. ima i ulogu plesne muzike. Razdoblje swinga — kojega su najznaĉajniji predstavnici orkestri C. Basiea, U. Hamptona, D. Ellingtona, J. Lunceforda, Ch. Webba, B. Goodmana, W. Hermana i dr. —■ prijelaz je od historijskog na moderni jazz. U njemu imaju ravnopravan udio elementi crnaĉke i evropske muzike. Od sredine tridesetih godina poĉele su se iz velikih sastava (big band) odvajati male grupe ĉuvenih solista (combo; small band), koji su swing na neki naĉin prenijeli na komornomuziĉko podruĉje
491
(trio, 1935, kvartet 1936; sekstet, 1939 B. Goodmana). Eksperimentalno muziciranje tih grupa, ali i -> jam sessions koji su se u doba swinga ţivo kultivirali, bitno su utjecali na novi stil jazza -> be-bop. Tako je era swinga završila u be-bopu, ali sam s. djeluje i dalje u cjelokupnom modernom jazzu. (-> Jazz) LIT.: B. Goddman i /. Kolodin, The Kingdom of Swing, New York 1939. B. Ać.
SVVOBODA, Henry, ameriĉki dirigent ĉeškoga podrijetla (Prag, 29. X 1897 —). Uĉenik V. Talicha i A. Zemlinskog na Konzervatoriju u Pragu; 1923 završio i studij muzikologije s doktoratom. Kazališni dirigent, 1931—38 vodio radio-orkestar u Pragu. Od 1938 u SAD, gdje je bio muziĉki direktor poduzeća za proizvodnju gramofonskih ploĉa Westminster Recording Company i orkestra Concert Halla, te 1962—-64 dirigent Harvard Radcliffe Orchestra i od 1964 opernog orkestra na University of Texas u Austinu. Kao dirigent gostovao u Evropi, juţnoj Americi i na Prednjem Istoku. Objavio je The American Symphony Orchestra (1967). SYCHRA, Antonin, ĉeški muzikolog (Boskovice, 9. VI 1918 — Prag, 21. X 1969). Muzikologiju studirao na Univerzitetu u Brnu (V. Helfert, J. Racek), a estetiku na Univerzitetu u Pragu (J. Mukafovski); doktorirao 1946. God. 1947 pre davao na pedagoškom fakultetu Univerziteta u Pragu, od 1948 na Akademiji muziĉkih umjetnosti. Od 1952 bio je profesor estetike i povijesti muzike na Karlovu univerzitetu. Polazeći s marksistiĉkih gledišta, prouĉavao probleme muziĉkoga realizma i programne muzike, osobito u djelima ĉeških klasika XIX i XX st. Istraţivao je i povezanost ĉeških kompozitora s narodnom muzikom. Uz to je izraĊivao komparativne stilske analize, oslanjajući se na nauku o intonaciji B. V. Asafjeva. Prouĉavao je i mogućnosti kako da se teorija informacija i kibernetika primijene na podruĉju muziĉke analize. DJELA: Hudba a slovo v Udove pisni (disertacija), 1946 (obj. 1948); Realismus Bedficha Smetany, Hudebni Rozhledy, 1948—49; O novou hudebni vedu, Musikologie, 1949; Materidl hudby (Hudebni fonetika a fonologie), 1949; Stranickd hudebni kritika, spolutvurce nove hudby, 1951 (njem. 1953); O hudbu zitfka, 1952; Estetika 7.d. Nejedle'ho, 1956; Lidovd pisnovost — zdklad Dvofdkovy epiky v symfonickych bdsnich, Hudebni Rozhledy, 1956; K otdzce dozrdvdni Jandĉkova slohu, ibid.; Estetika Dvofdkovy symfonicke tvorby, 1959; V. Helfert a smysl ĉeške hudby, Hudebni Rozhledy, 1961; Kapitola z experimentdlniho vyzkumu vyrazu v hudbe a reci, Acta Universitatis Carolinae, Philosophica et historica, 1962; Hudba a slovo z experimentdlniho hlediska (sa K. Sedlaĉekom), 1962; Melodie iako faktor emadondlniho vyrazu (sa K. Sedlaĉekom), Hudebni Veda, 1962 i Folia Phoniatrica, 1963 i dr. LIT.: J. Jirdnek, Antonin Sychra, MGG, XII, 1965.
SYDEMAN, William, ameriĉki kompozitor (Nevv York, 8. V 1928 —). Studirao na Duke University u Durhamu, na Mannes Music School u New Yorku (F. Salzer, R. Travis) na Julius Hartt Sehool of Music u Hartfordu (A. Franchetti) i u Tanglevvoodu kod R. Sessionsa i G. Petrassija. Od 1959 profesor je kompozicije na Mannes Collegeu u New Yorku. DJELA. ORKESTRALNA: 3 studije, 1959, 1963 i 1965; Occumenicus, koncert za orkestar, 1964; In rnemoriam John F. Kennedy za recitatora i orkestar, 1966; 3 Concerti da camera za violinu i komorni orkestar, 1959, 1960 i 1965; koncert za klavir 4-ruĉno, komorni orkestar i elektronske zvukove, 1967; Texture Studies, 1969. — KOMORNA: 2 duhaĉka kvinteta, 1959—61; Homage to *V Histoire du Soldat« za klarinet, fagot, trublju, trombon, violinu, kontrabas i udaraljke, 1962; Music za flautu, violu, gitaru i udaraljke, 1962; kvartet za flautu, violinu, klarinet i klavir, 1963; duo za violu i ĉembalo, 1963; duo za violinu i klavir, 1963; Music za violu, duhaĉe i udaraljke, 1966; Texture Studies za duhaĉki kvintet, 1966; Projections I za prepariranu violinu, vrpcu i dijapozitive, 1968; trio za fagot, bas-klarinet i klavir, 1969. — Sonata za klavir, 1961. — Fantasy Piece za ĉembalo, 1965. — VOKALNA: Songs za sopran, flautu i violonĉelo, 1959; The Lamenl of Elektra za alt, zbor i komorni orkestar, 1964. LIT.: N. B. Reich (red.), Catalog of the Works of William Sydeman ( I I izd.), New York 1968.
SYKORA, Vaclav Jan, ĉeški pijanist i muzikolog (Prag, 10. X 1918 — 21. II 1974). Na Konzervatoriju u Pragu završio 1943 majstorsku školu (J. Hefman) i tamo od 1946 djelovao kao profesor. DJELA: Narodni umelec J. Hefman, 1956; Fr. X. Dušek. Ţivot a dilo, 1958; Improvizace vćera a dnes, 1966; R. Schumann, 1973. —• IZDANJA. Klavirske kompozicije u spomenicima kulture Mušica antiqua Bohemica (sa J. Racekom): Ĉesti klasikove, 2 sv., 1953 i 1954; Dvandct melodickych etud, 1954 i sonate 1-7, 17-23 i 24-29 J. L. Dusseka, 1960—63; 16 sonata i 34 sonatine G. Bende, 1956 i 1958. Uz to izdao Stare handeke tance ze 17. stoleli, 1972. i 36 fuga za klavir A. Reiche, 3 sv., 1973.
SYMONDS, Norman Alec, kanadski kompozitor (Nelson' British Columbia, 23. XII 1920 —). Uĉenik G. Delamonta na Konzervatoriju u Torontu. Utemeljio vlastiti jazz-orkestar u kojemu je svirao klarinet i saksofon te 1957 nastupio na festivalu u Stratfordu. Djeluje u Torontu kao dirigent komornih ansambla i kompozitor muzike za kazalište, televiziju i film. DJELA. ORKESTRALNA: Fugue for Reeds and Brass za jazz-orkestar, 1952; Concerto grosso za jazz-kvintet i simfonijski orkestar, 1957; Autumn Noc-turne za tenor-saksofon i gudaĉe, 1960; The Namenless Hour za soliste i gudaĉki orkestar, 1962; Impulse, 1969. — KOMORNA: 2 koncerta za jazz-oktet, 1955 i 1956; Experiments for Improvising za jazz-instrumente, 1957; Shepherd's La-ment za jazz-kvartet, 1959. — DRAMSKA: jazz-opera Opera for Six Voices, 1961; televizijski balet Tensions, 1964; scenska muzika The Age of Anxiety za jazzorkestar, 1957 i dr. — Boy Meets Girl za mješoviti zbor i udaraljke, 1964.
492
SYNTHESIZER
Sintetizator SYNTHESIZER SZABADOS, i. Karoly, madţarski pijanist i kompozitor (Budimpešta, 28. I 1860 —• 25. I 1892). Studirao na Muziĉkoj akademiji u Budimpešti (F. Erkel, F. Liszt, R. Volkmann). Od 1880 dirigent kazališta u Kolozsvaru (danas Cluj), zatim u Budimpešti, dirigent i nastavnik pjevanja na Operi. Autor je muzike za prvi madţarski cjeloveĉernji balet Viora (1891). Ostavio je i više opera (Romeo es Julia), orkestralnih djela (uvertira), zborova i solo-pjesama. 2. Bela Antal, kompozitor (Budimpešta, 3. VI 1867 —• 15. IX 1936). Brat Karolva; studirao na Muziĉkoj akademiji u Budimpešti kod F. Erkela, R. Volkmanna i J. KoessleraJ (klavir, kompozicija) te kod R. Paulija (pjevanje). God. 1893— 932 profesor klavira i pjevanja na Muziĉkoj akademiji u Budimpešti; uz to od 1927 do smrti generalni direktor Konzervatorija. U kompoziciji kasnoromantiĉar, cijenjen osobito po svojim dramskim i vokalnim djelima. Kao vokalni pedagog zasluţan je za razvoj madţarske pjevaĉke kulture. DJELA. ORKESTRALNA: simfonija; uvertira, 1884; Andante es scherzo, 1885; Kis magyar szerendd za mali orkestar, 1934. — Ĉetiri gudaĉka kvarteta. — DRAMSKA. Opere: Alszik a nagyneni (Spava teta), 1895; A bolond (Luda), 1898 (prer. 1911); Mdria (skupa s A. Szendvjem), 1905 i Fanny, 1927. Operete: Negy kirdly (Ĉetiri kralja), 1890; Az eho es a mdsodik (Prvi i drugi), 1891; Haram Kazmer (Tri Kazimira), 1894; Rika, 1895; Kukta — ktsasszony, 1897; Fehobb asszonyok (Visoke dame), 1904; A mt'imia, 1904 i dr. Muziĉki igrokazi: Szep Ilonka (Lijepa L), 1906; Bolond Istok (Ludi štef), 1922 i MenyasszonyhĊboru (Rat nevjesta), 1923. Školske opere. Scenska muzika. — VOKALNA: A vi Ili za sopran i orkestar, 1907; zborovi; oko 50 solo -pjesama. — Instruktivna: 30 enekgyakorlat a magyar szoveg tiszta kiejte'sere (30 vokalnih vjeţbi za ĉist izgovor madţar skog teksta; u suradnji sa G. Molnarom), 1905; Ehneleti es gyakorlati enekiskola (Teoretska i praktiĉna škola pjevanja), 5 sv. 1911; Kariskolai kezikonyv (Priruĉnik za zborne škole), 1910; Solfege, 1921. Uredio (skupa sa J. Sikom) antologiju pjesama raznih autora Miidalok, 8 sv., 1912—23. — Napisao: Visszaemlekezesek (memoari), 1925 i Volkmann Robert, 1933. LIT.: V. Papp, Arckepek a magvar Zenevilagbol, Budapest 1925. — EMajor, Szabados Bela, A Nemzeti Zenede Evkonvve az 1936 —37 evrol, Budapest 1937. — Z. Gdrdonyi i M. Toth, Szabados, 1. Karolv, 2. Bela, MGG, XIII, 1966.
SZABELSKI, Bolesitavv, poljski kompozitor i orguljaš (Radoryţ, Lukow, 3. XII 1896 —). Na Konzervatoriju u Varšavi studirao orgulje (M. Surzvnski) i zatim pohaĊao Konzervatorij u Kijevu; 1918—28 uĉio kompoziciju kod R. Statkowskog i K. Szymanowskog. Crkveni orguljaš i nastavnik muzike, 1929—39 predavao orgulje na Konzervatoriju u Katowicama, gdje je od 1945 bio na Visokoj muziĉkoj školi proĉelnik odjela za orgulje i kompoziciju. Nastupao je i kao koncertant na orguljama. DJELA. ORKESTRALNA. Pet simfo nija: I, 1926; II, sa sopranom i zborom na narodni tekst, 1934; III, 1951; IV, 1955 i V, 1968; Etiuda, 1939; Sinfonietta za gudaĉe i udaraljke, 1946; Uzvertura uroczysta, 1953; Concerto grosso, 1954; 3 Sonety, 1958; Preludia, 1963. Za klavir i orkestar: 2 Concertina, 1946 i 1956 i Wiersze, 1961. Koncert za flautu, 1965. — KOMORNA: Aforyzmy »9« za 10 instrumenata, 1962; 2 gudaĉka kvarteta, 1924 (izgubljen) i 1956. — Kompozicije za klavir i za orgulje. — VOKALNA. Za zbor i orkestar: Kan tata Mickiewiczowska, 1928; Magnificat, 1942; Marsz ţolnierski za vojniĉki orkestar, 1948; Poemat bohaterski, 1952 i dr. LIT.: Z. Lissa, Boleslaw Szabelski, MGG, XIII, 1966. — J. W. Hawel, Zjawiska rvtmiczno metrvczne w III svmfonii B. Szabelskiego (disertacija), Katowice 1967.
SZABOj Ferenc, madţarski kompozitor (Budimpešta, 27. XII 1902—4. XI 1969). Studirao na Muziĉkoj akademiji u Budimpešti (Z. Kodalv, A. Siklos, L. Weiner). God. 1928 preuzeo vodstvo zbora radniĉkog saveza i razvio intenzivnu kulturnu djelatnost u okviru radniĉkog pokreta. Oko 1930 emigrirao u Berlin, a od 1932 boravio u SSSR, pa je za Drugoga svjetskog rata stupio u Crvenu armiju. Od 1945 profesor Budimpeštanske muziĉke akademije (od 1957 direktor). U kompoziciji teţio za sintezom madţarske narodske tradicije i suvremenog socijalistiĉkog realizma, pa je povezivao elemente folklora (tematika) sa ekspresivnim, ĉesto bitonalnim, harmonijama i prodornom ritmikom. Oblike je gradio monotematski. DJELA. ORKESTRALNA: simfonija Emlekezteto (Me mento), 1952; Concerto Hazateres (Koncert Povratak), 1948; Szdmadds (Ispovijest), 1949; suita za komorni orkestar, 1926 (prer. s naslovom Elfelejtett szerendd — Zaboravljena serenada, 1963); Lirai szvit, 1936; Moldvai rapszodia, 1940—41; Ludas Matyi suita, 1950; Etide za gudaĉki orkestar, 1930; simfonijeta za orkestar domra, 1935 i dr. — KOMORNA: 2 gudaĉka trija, 1926 i 1927; 2 gudaĉka kvarteta, 1928 i 1962; klavirski trio, 1931; 2 sonate za violinu solo, 1930; sonata za violonĉelo solo, 1929. — KLAV1RSKA. Tri sonate: 1941, 1947 i 1961; sonatina, 1952; ciklus Felszabadult melodidk (OsloboĊene melodije), 1952 (7 stavaka prer. u istoimeni ciklus za orkestar, 1955); tokata, 1928; 3 klavirska ciklusa, 1932—33. — DRAMSKA: balet Ludas Matyi, 1960. Filmska muzika. — VOKALNA: oratorij Feltdmadott a tenger (Uskrsnulo je more, stihovi S. Petofija), I955J kantate Lenin meghaltl (Lenjin je umro), 1932 i A sztalini torveny (Staljinski zakon), 1932; Notaszo za glas (zbor) i mali orkestar, 1950; zborovi; solo-pjesme. — Ĉlanci i kritike. LIT.: /. Sdrkozi, Szabć Ferenc »Ludas Matyi« — szvitje, Uj Zenei Szemle, 1951. —■ /. Szelenyii Szabo Ferenc, ibid., 1953. — J. S. Weissmann, Guide to Contemporarv Hungarian Composers, Tempo, 1957 —58. — /. Vitdnyi, Ludas Matyi. Szabo Ferenc Tancjatekanak bemutatoja, Muzsika, 1960. — Gy. Fejes, Szabo Ferenc: Balletzene, Magvar Ţene, 1962. — A. Pernye, Szabo Ferenc fiatalkori Kamaramuvei, ibid., 1963. — M. Toth i J. Ujfalussy, Ferenc Szabo, MGG, XIII, 1966.
SZABOLCSI, Bence (Benedikt), madţarski muzikolog (Budimpešta, 2. VIII 1899 — 21. I 1973). Studirao na Muziĉkoj akade-
SZALOWSKI miji (Z. Kodalv, A. Siklos) i na Univerzitetu u Budimpešti 21) te na Konzervatoriju (S. Karg-Elert) i Univerzitetu (H u Leipzigu gdje je 1923 i doktorirao. UreĊivao ĉasopise Ze mle (1926—29 i ponovo, sa D. Barthom, 1947—49) i Stud\ cologica (od 1960, od 1967 glavni urednik). God. 1953— vao sa D. Barthom seriju muzikoloških studija Zenetu Tanulmdnyok. Od 1946 profesor muziĉke povijesti na bu tanskoj Muziĉkoj akademiji i od 1961 direktor arhiva Bartĉ dţarskoj akademiji nauka. Istraţivao i osvijetlio pojedine bradene pojave i razdoblja madţarske muziĉke povijesti, pi i madţarski muziĉki folklor. DJELA (izbor): Benedetti und Saracini, Beitrdge zur Geschichte de (disertacija), 1923; Probleme der alten ungarischen Musikgeschichte y 1925—26; Die ungarischen Spielleute des Mittelalters, Abert-Gedf 1928; A XVII. szdzad magyar foi'iri zene'je (Muzika madţarskih veliki rova u XVII st.), 1928; Ungarische Chorpartituren des 18. Jahrhunderts 1928—29; Tinodi zeneje. (Tinodijeva muzika; s novim, kritiĉkim izda govih melodija), 1929; A XVIII. szdzad magyar kollegiumi zeneje (Muzik skih kolegija u XVIII st.), 1930; A XVI. szdzad magyar historids zc\ zika madţarskih historija u XVI st.; s novim, kritiĉkim izdanjem rr pjesmarice Hofgreffa), 1931; Nepvdndorldskori elemek a magyar t (Elementi iz doba seobe naroda u madţarskoj narodnoj muzici), Ethr 1934; Kulturkreise der musikalischen Ornamentik in Europa, ZFMW, La Musique des Tziganes, 1938; Morgenland und Abendland in der U Volksmusik, 1938; A ţene tortenete (Povijest muzike), 1940 (III izd. j composizioni sconosciute di A. Vivaldi, Quaderno dell' Accademia 1947; A magyar zenetortenet kezikonyve (Priruĉnik madţarske muziĉke T 947 ( I I izd. 1955); Eurdpai virradat. Vivalditol Mozartig (Evropske Od Vivaldija do Mozarta), 1949 (II. izd. 1961; na njemaĉkom 1970); tortenete, 1950 (obj. i na njemaĉkom kao Bausteine zu einer Geschichh lodie, 1959); A XVII, szdzad magyar vildgi dallamai (Madţarske svjei lodije XVII st.; s kritiĉkim izdanjem melodija za virginal iz tabulatu A magyar ne'pdal stilusforduloja a XVIII. szdzadban (Stilski preokret 1 narodne pjesme u XVIII st.), 1950; A XIX. szdzad magyar romanti (Madţarska romantiĉka muzika XIX st.), 1951; Nepzene es tortenelem glazba i povijest), 1954 (II izd. 1955); Liszt Ferenc esteje (Veĉer Lisztcn 1955; Bartok Bela elete, 1955 (prošireno njemaĉko izd. Bela Bartok. , Werk, 1961); Mozart und die Volksbiihne, Kongresni izvještaj, Wien Exotismen A4ozarts, ibid., 1956; Das Naturbild bei Hdndel und Haydn, Ehrung, 1959; A magyar ţene szdzadai,!—II(Stoljeća madţarske rr studija), 1959—61; A vdlaszut (Raskršće; izbor studija), 1963; A ţene; problemai. A romantika felbomldsa (Opći problemi muzike. Rasap rc 1968. — IZDANJA: Zenei Lexikon (urednik skupa sa A. Tothom), 2 —31; 10 sv. serije muzikoloških studija Zenctudomanyi Tanulmdnyc Barthom), 1953—63; redakcija zbornika B. Bartok, Sa vie et son ocu (II izd. 1968). LIT.: J, Marothy, Az elet tudosa, Muzsika, 1959. — D. Bartha i B. Szabolcsi. Septuagenario, Kassel 1969. — Studia musicologica, broj Szabolcsiju, 1969, 11.
SZALONEK, Witold, poljski kompozitor (Czecho\ I II 1927 —). Na Visokoj muziĉkoj školi u Katowicama : klavir (Wanda Chmielowska) i kompoziciju (B. Woytov kompoziciji se usavršavao 1960 na ljetnim teĉajevima u Da tu, a 1962—63 pohaĊao teĉajeve iz muziĉke analize Nadi langer u Parizu. Od 1961 asistent i od 1966 profesor na muziĉkoj školi u Katowicama (od 1972 rektor). 1 DJELA (izbor): Pastorale za obou i klavir, 1952; trio za flautu, fagot, 1952; balada Dzzvon za 2 zbora, 1953; Suita kurpiozvska za alt i menata, 1955; Suita polyphonica za gudaĉki orkestar, 1955; sonata za i i klavir, 1958; triptihon Wyznania za recitatora, zbor i komorni orkesi Concertino za flautu i komorni orkestar, 1962; Arabeske za violinu i klaLes Sons za orkestar, 1965; Mutazioni za komorni orkestar, 1966; 4 1 za obou solo, 1966; Proporzioni za flautu, violu i harfu, 1967; Impr sonoristiques za klarinet, trombon, violonĉelo i klavir, 1968; Mutanza 1968; 1 + / + 1 + J za 1-4 gudaĉka instrumenta, 1969; kantata Zie, 1969; Connections za 5 duhaĉa i 4 gudaĉa, 1972. — Monografija Claude 1962. LIT.: W. Niedzielski, Elementv folkloru w tworczošci W. Szal. scrtacija), Katowice 1968.
SZALOWSKI, Antoni, poljski kompozitor (Varšava, 1907 — Pariz, 21. III 1973). Sin violinista i profesora skoga konzervatorija. Kod njega poĉinje S. studirati muz: Konzervatoriju uĉi klavir kod P. Levvieckog i kompozic K. Sikorskog. Završivši studij, od 1930 ţivi u Parizu; o 1931—36 usavršava kod N. Boulanger. God. 1938—50 pred Društva mladih poljskih muziĉara u Parizu. Utjecaj fr; muzike oĉituje se u gracioznosti i lakoći fakture i u uvije! noj i konciznoj formi. S. je majstor u postizavanju zvuĉr kata ( Uvertira). DJELA. ORKESTRALNA: simfonija, 1939; simfonijeta, 1940. I za klavir, 1930; za violinu, 1954 i za obou, klarinet i fagot, 1958. Com flautu i gudaĉe, 1951; Allegretto za fagot i orkestar, 1962; Concertinoz 1942; uvertira, 1936; suita, 1952; »suita« Radio-Musique, 1955; partii partita za gudaĉe, 1954; simfonijske varijacije, 1928; Tryptyk, 195c toceata za gudaĉe, 1957; simfonijska slika Resurrection de Lazare, Hc Giotto, 1960 i dr. — KOMORNA: 4 gudaĉka kvarteta, 1928, 1934, 193 4 pastorala za flautu i gudaĉki trio, 1947; duhaĉki trio, 1936; Diverti duhaĉki trio, 1955; duhaĉki kvintet, 1954; sonatina za klarinet i klavi sonatina za obou i klavir, 1946; suita za violinu i klavir, 1931; partita z ĉelo solo, 1933 i dr. — KLAVIRSKA: sonata, 1932; 2 sonatine, 193; Perpetuum mobile, 1937 i dr. Suita za ĉembalo, 1953- — DRAMSKA Zaczarotuana oberţa, 1945; Divertissement de ballet, 1950 i La Fenu 1958. Scenska muzika za radio-drame. — Kantata za ţenski zbor i (na srednjovjekovne latinske tekstove), 1960; pjesme za glas i orkestar i klavir. LIT.: W. Malinowskit Technika orkiestrovva a forma w »Uwerturz< wskiego, Muzvka, 1958. — Z. Lissa, Antoni Szalowski, MGG, XIII, 1
SZAMOTULCZYK SZAMOTULCZYK (Szamotulski), Waciaw -> Waclaw iz Szamotuly SZANTO, Tivadar (Theodor), madţarski pijanist i kompozitor (Beĉ, 3. VI 1877 — Budimpešta, 7. I 1934). Studirao na Konzervatoriju u Beĉu (R. Fuchs), u Budimpešti (H. Koessler) i Berlinu (F. Busoni). Do 1905 koncertirao po Njemaĉkoj, zatim se nastanio u Parizu (1905—13) pa u Švicarskoj (1914—21) i od 1922 u Budimpešti, odakle je odlazio na koncertne turneje po evropskim zemljama. Kao pijanist proslavio se tehniĉki vanredno dotjeranim, ritmiĉko-melodijski plastiĉnim interpretacijama; mnogo je izvodio muziku XX st. (F. Delius mu je posvetio koncert u c-molu). Kao kompozitor nalazio je inspiraciju u melodici madţarskog i japanskog muziĉkog folklora; eksperimentirao je sa zvuĉnim bojama. DJELA. ORKESTRALNA: Land und Meer, simfonija sa zborom, 1909; Sinfonische Rhapsodie, 1917; 3 suite; Japanische Suite, 1926. — KOMORNA: Hhtoriette za komorni sastav, 1925; Magyarorszdg koncertna sonata za violinu i klavir, 1906; Suite i Poeme religieux za violonĉelo i klavir. — KLAV'IRSKA: Deux etudes orientales; Ballade; Elegie; Lamentation; Etudes orientales br. 3-4; Contrastes; Variations et finale en re sur un theme hongrois populaire; Essais d'harmonies japonaises; Berceuse dc la mort; Zzoei japanische Meiodien; 4 nouvelles pieces. Za orgulje: Cautus ehoralis i dr. — DRAMSKA: opere Tajfun, 1924 i Samum, 1933. Operetna parodija Grof Romeo, 1931.—Zborovi; solo-pjesme. — Preradbe za klavir djela J. S. Bacha, Liszta-Paganinija, Stravinskog i dr. LIT.: Z. Koddly, Szanto Tivadar (u II sv. sabranih spisa Visszatekintćs u redakciji F. Bonisa), Budapest 1964. — F. Bonis, Theodor Szanto, MGG, XIII, 1966.
SZEGEDI, Aleksandar, violinist (Subotica, 9. VII 1911 — Zagreb, 10. VI 1970). Studij violine završio 1936 na Muziĉkoj akademiji u Zagrebu (V. Huml). God. 1931—41 koncertni maj stor Zagrebaĉke opere i Zagrebaĉke filharmonije te ujedno prvi violinist Zagrebaĉkog kvarteta, 1941—44 nastavnik na Konzerva toriju u Novom Sadu i 1945—46 na Muziĉkoj školi u Subotici, 1946—47 koncertni majstor Simfonijskog orkestra Radio-Beograda i 1947—54 orkestra Zagrebaĉke opere. God. 1954—59 u Sarajevu koncertni majstor opere i Filharmonije i od 1955 isto dobno profesor na Muziĉkoj akademiji; 1959—66 ponovno kon certni majstor Zagrebaĉke opere. Kao solist i komorni muziĉar koncertirao u Jugoslaviji, Madţarskoj, Austriji, Njemaĉkoj, Ĉeš koj, Italiji i drugim evropskim zemljama. U njegovu repertoaru posebno su mjesto zauzimala djela jugoslavenskih kompozitora. M. Poz.
SZEKELY, Endre, madţarski kompozitor i muziĉki kritiĉar (Budimpešta, 6. IV 1912 —). Studirao na Muziĉkoj akademiji u Budimpešti (A. Siklos), zatim se posvetio podizanju radniĉkih zborova. Poslije 1945 sudjelovao u novoj organizaciji madţarskog muziĉkog ţivota: pokrenuo Slobodni sindikat madţarskih muziĉkih umjetnika (Magyar Zenemiive'szek Szabad Szakszervezete), 1947 osnovao društvo za organizaciju koncerata i snimanje ploĉa (Magyar Muzsa), 1948 organizirao internacionalni festival radniĉkih zborova u Budimpešti te ureĊivao ĉasopise Eneklo Munkds i Eneklo Nep. God. 1948 postao direktor budimpeštanskog Gradskog kazališta, 1950—51 vodio zbor Madţarskog radija, a od 1960 profesor je na Pedagoškoj akademiji. Pisio muziĉke kritike za list Szabad Nep, bio ĉlan uredništva muziĉkih ĉasopisa Zenei Szemle i zatim Uj Zenei Szemle. U mladenaĉkim djelima stilski sljedbenik Z. Kodalya, po slije rata, usporedo sa svojom kulturno-politiĉkom djelatnošću, komponirao muziku popularnijeg karaktera (masovne pjesme, operete); u novije doba prelazi na dodekafomju te pokazuje smisao za neobiĉne instrumentalne kombinacije. DJELA. ORKESTRALNA: simfonija, 1957; Sinfonia concertanle, 1961; Conceno za klavir, gudaĉe i udaraljke, 1958; Concerto za 8 solistiĉkih instrumenata i orkestar, 1964; 3 suite, -1947, 1961 i 1965; Rapszodia za violinu i orkestar, 1956. — KOMORNA: gudaĉki trio, 1943; 3 gudaĉka kvarteta; I, 1953 (rev. 1961); II, 1958 i I I I , 1962; dva duhaĉka trija, 1958 i 1959; 3 duhaĉka kvinteta: 1, 1952; II, 1961 i III, 1966; Kamarazem I, za 8 izvoĊaĉa, 1963 i II, za 6 izvoĊaĉa, 1966, Rapszodia za violu i klavir, 1956; Capriccio za flautu i klavir, 1961; etide za violinu i violonĉelo. — Klavirske kompozicije (2 sonate). — DRAMSKA: opera Vizirozsa (Vodeni cvijet), 1958. Opereta Aranycsiltag (Zlatna zvijezda), 1951. — VOKALNA: oratorij Dozsa Gybrgy, 1962. Kantate: Paraszt-kantala, 1947; Petofi-kantata, 1953; Dontsd a tbket, 1955 i Ez a mienk, 1964. Vbros Rebek za mezzosopran i instrumentalni sastav, 1946; Haldlviragok za tenor, flautu i violonĉelo; zborovi, solo-pjesme. — Više instruktivnih djela za razliĉite instrumente. — SPISI: A kulturmunka nevetesi kerdesei (Odgojni problemi u kulturi), 1946; Ţene es tdrsadalmi valosdg (Muzika i društvena stvarnost), 1948 i dr. LIT.: M. Toth i J. Ujfalussy, Endre Szekely, MGG XIII, 1966.
SZEKELY, Mihaly, madţarski pjevaĉ, bas (Jaszberenv, 8. V 1900 —■ Budimpešta, 22. III 1963). Studij pjevanja završio na Konzervatoriju u Budimpešti (G. Laszlo); na opernoj pozornici debitirao 1920 kao Ferrando (Verdi, Trubadur) i otada do smrti bio solist Budimpeštanske opere; uz to 1946—50 ĉlan njujorškog Metropolitana. Gostovao u Njemaĉkoj, Austriji, Italiji i drugim zemljama, na festivalima u Salzburgu, Glvndebourneu, Holandiji i dr. Kratko je vrijeme (1957—58) bio ĉlan Munchenske opere. U njegova najviša dostignuća idu uloge Osmin, Leporello i Sarastro (Mozart, Otmica iz Seraja, Don Giovanni i Ĉarobna frula), Kralj Filip (Verdi, Don Carlos) i Boris Godu-
SZELL
493
nov (Musorgski). Njegova kreacija naslovne uloge u operi Modrobradov dvorac (Bartok) smatra se nenadmašnom. SZELENYI, Istvan, madţarski pijanist, kompozitor i muziĉki pisac (Zolvom, danas Zvolen, Slovaĉka, 8. VIII 1904—Budimpešta, 31. I 1972). Na Muziĉkoj akademiji u Budimpešti studirao kompoziciju (Z. Kodalv) i klavir (A. Szekely). Od 1926 u Budimpešti nastavnik klavira i koncertni pijanist; 1930—31, kao muziĉki direktor Ruske baletne trupe gostovao u Francuskoj, Engleskoj i drugim evropskim zemljama. Od 1946 u Budimpešti, profesor Drţavne muziĉke gimnazije (1948—50 direktor), glavni urednik ĉasopisa Uj zenei szemle (1950—56), zatim profesor konzervatorija Bela Bartok (1950—66) i Muziĉke akademije (1966—72). Sljedbenik Lisztova klavirskog stila, kasnije prešao na ekspresivniji, preteţno lirski izraz. DJELA. ORKESTRALNA. Tri simfonije: I, 1926; II, Az osok nyomaban (Tragom predaka) za gudaĉki orkestar, 1946 i III, Gydrszimfonia (Simfonija tvornice), 1946. Koncerti: za violinu, 1930; za klavir, 1969; Tripelkonzert za klavir, violinu i violonĉelo, 1932; Concertino za violinu, 1947 i Summa m'lae (na temu Liszta) za klavir, 1956. Poeme, 1931; Gepldnc-Munkatdnc (Ples stroja-Ples rada), 1942; Hommage a Bartok, 1947 i dr. — KOMORNA. Ĉetiri gudaĉka kvarteta: I, 1927; I I , i 9 2 8 ; I I I , 1929 i IV, 1964. Dva klavirska trija, 1929 i 1961; klavirski kvintet Szimuhdnfćnia, 1931; Fantazija i fuga za gudaĉki kvartet, 1930; Konstrukcija za klavirski kvartet, 1931. Sonate: za violinu i klavir, 1923; za flautu i klavir, 1925; za 4 violine, 1941 i 2 za violinu solo, 1925 i 1934. Rapszodia za violonĉelo i klavir, 1943; 2 dua za violinu i violonĉelo, 1928 i 1952; duo za violinu i violu, 1933 i dr. — KLAVIRSKA. Sedam sonata: I—V, 1924—27; VI, 1956 i VII, 1969. Dvije sonatine; 42 preludija, 1932, chaconna; suite i dr. — DRAMSKA: muziĉka komedija Hidavatds (Otvorenje mosta), 1936; pantomime L'Enfant prodigue, 1931 i Babiloni vdsdr, 1931. — VOKALNA. Oratoriji: Virata, 1935; Spar-tacus, 1960 i Tiz nap, amely megrengette a vildgot (Deset dana koji su potresli svijet), 1962. Kantate: A gydsz orajdban, 1936; Adam indull el igy, 1936; Tajtekos eg, 1948: Dominik Istvan balladdja, 1952; Enck Szanto Kovdcs Jdnosrol, 1953; Gvennek-kantdta, 1953; Fdklya, 1960 i Cantata de minoribus, 1960. Vocalise za sopran, violonĉelo i orkestar, 1939; zborna djela (Apsolutna zborna simfonija i dr); solo-pjesme. — Više instruktivnih komornih i klavirskih kompozicija za mladeţ. — SPISI: Rendszcres modutdciotan (Sistematska nauka o modulaciji), 1927 (na rumunjskom 1964); A zenetorlenet es bolcselettdrtenet kapesolatai (Veze izmeĊu historije muzike i historije filozofije), 1944; Liszt ćlete ke'pckben (Lisztov ţivot u slikama), 1958 (na ruskom 1963); A magyar ţene tortenete (Povijest madţarske muzike), 2 knj., 1959; Gyakorlati moduladotan (Praktiĉka nauka o modulaciji), 1960; Bartok "Gyermekeknek l < — szovegkritikai elemzes (Bartok »Za djecu« — kritiĉka analiza teksta), 1960. Studije i ĉlanci. LIT.: J. S. Weissmann, The Contemporarv Mouvement in Hungarv, Music Today, 1949. — M. Toth i J. Ujfalussy, Istvan Szelenvi, MGG, XIII, 1966.
SZELIGOWSKI, Tadeusz, poljski kompozitor (Lavov, 13. IX 1896 — Poznan, 10. I 1963). Studirao na Konzervatoriju u Lavovu, a poslije Prvoga svjetskog rata u Krakovu kod A. Petersa (klavir) i B. Wallek-Walewskog (kompozicija); istodobno studirao muzikologiju na Univerzitetu (Z. Jachimecki); 1927—31 uĉio kompoziciju kod N. Boulanger u Parizu. Predavao na Konzervatoriju u Poznanu i Vilniusu (do 1941); od 1950 do smrti bio je profesor na visokim muziĉkim školama u Varšavi i Poznanu. Pripadao je konzervativnom krilu suvremene poljske muzike. Ponekad naginje arhaizmu (opera Bunt Ţakozv). Vokalnu, osobito zbornu muziku temeljio je na poljskom, bjeloruskom i litavskom folkloru. DJELA. ORKESTRALNA: koncert za klavir, 1939; koncert za klarinet, 1932; Concerto, 1931; Uzvertura burleska, 1952; 7 suita {Kaziuki, 1927; Suita lubelska, 1945; Korowod, 1954); Partita, 1931; Poemat tragiczny, Epitaph na šmierć Karola Szymanowskiego za gudaĉe, 1937; Noklurn, 1947. — KOMORNA: 2 gudaĉka kvarteta, 1929 i 1934; klavirski trio, 1958; suita za kla vir, violinu i kontrabas; duhaĉki kvintet, 1950; sonata za flautu i klavir, 1953; Picšh litetvska, 1928 i Fantazja zarapsodyczna, 1938, za violinu i klavir; Nokturn, 1943 i Orientalc, 1945, violonĉelo i klavir; Air grave et air gai za engleski rog i klavir, 1953. — KLAVIRSKA: sonata, 1949; sonatina, 1940; Gitary z Zalamci, 1939 i dr. — DRAMSKA. Opere: Bunt Ţakom, 1951; Krakatuk, 1955 i Teodor Gentleman, 1963. Opera-oratorij Odys placzqcy i opuszczony. Baleti Paw i dziewczyna, 1948 i Mazepa, 1958. Scenska i filmska muzika. — VOKALNA: Kamata sportoiva, 1947; kompozicije za solo (sole), zbor i orkestar, za zbor i orkestar, za glas i orkestar; Suita wesclna za sole, zbor i klavir, 1948; zborovi; solo-pjesme. — Crkvena muzika. LIT.: T. Marek, T. Szcligowski, Muzvka, 1950. — R. Brandstacttcr, Bunt ţakow, ibid., 1951. — Z. Lissa, Bunt ţakovv T. Szeligowskego, Krakow 1955. — Z. Mydelski, T. Szeligowski, Ruch Muzyczny, 1963. — Z. Lissa, Tadeusz Szeligovvski, MGG, XIII, 1966. —■ T. Komaski, Muzyka instrumentalna Tadeusza Szeligowskiego, Gdarisk 1972.
SZELL, George (Gyorgy), ameriĉki dirigent madţarskog podrijetla (Budimpešta, 7. VI 1897 —• Cleveland, 30. VII 1970). Uĉio kod E. Mandyczewskog, J. B. FSrstera i K. Prohaske u Beĉu i kod M. Regera u Leipzigu. Kao dirigent debitirao 1914 u Berlinu. Od 1917 operni dirigent u Strasbourgu, zatim u Pragu, Darmstadtu, Dusseldorfu, Berlinu (1924—29 prvi dirigent Drţavne opere, uz to od 1926 profesor na Visokoj muziĉkoj školi), Pragu (1929—37 prvi dirigent Njemaĉkog kazališta i nastavnik Njemaĉke muziĉke akademije). Od 1937 dirigent Scottish Orchestra u Glasgovvu i Residentie Orkest u Hagu. Od 1939 boravio u SAD; ondje je 1942—46 dirigent na operi Metropolitan, a od 1946 vodi Simfonijski orkestar u Clevelandu; uz to je 1943—56 redoviti gost dirigent Nezv York Philharmonic Symphony Orchestra. Vraćao se poslije Drugoga svjetskog rata više puta u Evropu i dirigirao kao gost raznim orkestrima (Sveĉane igre u Salzburgu). Bio je poznat po stilski ĉistoj, odmjerenoj i jasnoj interpretaciji
494
SZELL — SZPINALSKI
klasiĉnih i suvremenih djela. Komponirao je simfoniju, uvertiru Lirikus nyitdny (1920), komorna i klavirska djela. SZENDREI, Aladar (Alfred Sendrey), ameriĉki dirigent i kompozitor madţarskog podrijetla (Budimpešta, 29. II 1884 —). Studirao na Muziĉkoj akademiji u Budimpešti (H. Koes-sler). God. 1905—16 operni dirigent u Kolnu, Muhlhausenu, Brnu, Chicagu, New Yorku, Berlinu i Beĉu; 1918—32 u Leipzigu, najprije na Operi, zatim (od 1924) vodi simfonijski orkestar. God. 1933 napustio Njemaĉku i do 1940 djelovao na Radiodiffusion Francaise u Parizu. Od 1941 ţivi u SAD; 1962—67 profesor na University of Judaism u Los Angelesu. DJELA: simfonija u B-duru; Magyar nyitdny (Madţarska uvertira). — Komorna djela. — Opera Der tiirkisenblaue Garlen, 1920; balet Danse d'odalisque. — Zborovi; solo-pjesme. — SPISI: Rundfunk und Musikpfiege, 1931; Dirigierkunde, 1932 ( I I izd. 1952); Bibliography of Jezuish Music, 1951.
SZENKAR, Jeno (Eugen, Szenkar), madţarski dirigent (Budimpešta, 9. IV 1891 —). Sin i uĉenik orguljaša i kompozitora Ferdinanda Szenkara; studirao na Muziĉkoj akademiji u Budimpešti. Operni dirigent u Pragu (1912—13), Budimpešti (1913—15), Salzburgu (1915—16), Altenburgu (1916—20), Frankfurtu na Majni (1920—23), Berlinu (1923—24) i Kolnu (1924—33 generalni muziĉki direktor Opere). Napustivši 1933 Njemaĉku, vodio 1934—37 Drţavni filharmonijski orkestar u Moskvi. God. 1939—49 ţivio u Brazilu i primio brazilsko drţavljanstvo; bio je dirigent Gradskog kazališta i Simfonijskog orkestra (koji je osnovao) u Rio de Janeiru. God. 1950—52 dirigent je simfonijskih koncerata u Kolnu i Mannheimu; 1952—60 je generalni muziĉki direktor u Dusseldorfu, gdje vodi simfonijske koncerte i operne izvedbe. Od 1963 ponovo aktivan i u Budimpešti. Gostovao je po SAD, Evropi, Izraelu i Egiptu. Kao dirigent odlikovao se temperamentnim predavanjem i profinjenim interpretacijama klasiĉnih i niza suvremenih djela. Bavio se i kompozicijom. SZERVANSZKY, Endre, madţarski kompozitor i muziĉki pisac (Kistetenv, 27. XII 1911—). Studirao na Muziĉkoj akademiji u Budimpešti najprije klarinet, zatim kompoziciju (A. Siklos). God. 1937—41 nastavnik na muziĉkim školama i 1941 —48 na Nacionalnom konzervatoriju u Budimpešti; od 1948 profesor je Muziĉke akademije. Pisao muziĉke kritike za dnevnik Szabad Nep, suraĊivao u ĉasopisima. Nadovezujući se na Bartoka prošao tri stvaralaĉke faze. U prvoj mu je teţište na komornoj, polifono oblikovanoj muzici, u drugoj daje prednost klasicistiĉkom oblikovanju, ali s melodikom i ritmikom madţarskog idioma i s krajnje napetim harmonijama, a u trećoj fazi prelazi na serijelnu tehniku, ali ne napušta vezu s madţarskim nasljeĊem. DJELA. ORKESTRALNA: simfonija, 1946—48; koncert za flautu, 1952 —53; 3 Divertimmta (I za gudaĉki orkestar, 1939; II za mali orkestar, 1939 i III za gudaĉe, 1942—43); 3 suite, 1945—51; Szerendd za gudaĉe, 1947—48; Rapszodia, 1950; Klarinetszerendd za klarinet i orkestar, 1950; Conccrto Jozsef Attila emlekere, 1954; Hat Zenekari darab, 1959. — KOMORNA: 2 gudaĉka kvarteta, I, 1936—38 i II, 1956—57; 2 duhaĉka kvinteta, I, 1951 i II, 1957; trio za flautu, violinu i violu, 1951; sonata za violinu i klavir, 1945; suita za 2 flaute; 10 kbnnyiX darab za violinu i klavir; 45 dua za 2 violine. — Klavirske kompozicije (sonatine). — DRAMSKA: djeĉji Singspiel Az ezernevu ledny (Djevojka s tisuću imena), 1962. Balet Napheleti mese (Istoĉnjaĉka priĉa), 1948— 49. Scenska i filmska muzika. —■ VOKALNA: oratorij Sotel menyorszdg, 1964. Kantate: Hdrom koroszteny jdtek, 1940; Falusi lakodalmas, 1949 i Honvedkan-tdla, 1956. Zborovi a cappella (Nepdalszvit) solo-pjesme. — INSTRUKTIVNA: dua za violine, za klarinete, za flaute, za oboe i za rogove; etide za flautu solo. — SPISI: Stilusvdltozdsok Bartok zenejeben (Stilske promjene u Barto-kovoj muzici), Muvelt Nep, 1947; Hogyan tanulmdnyozzuk Bartok muveit (Kako prouĉavati Bartokova djela), Zenepedagogia, 1948 i dr. LIT.: /. Szelenyi, Szervanszkv Endre nyolc Petofi-dala, Uj Zenei Szemle, 1935* — J. S. Weissmann, Guide to Contemporarv Hungarian Composers, Tempo, 1958.—J. Kovdcs, Szervanszkv Hat zenekari darabjarol, Muzsika, 1960. — A. Pernye, Szervanszkv Endre: II Fuvosotos, Magvar Ţene, 1960. — M. Toth i J. Ujfalussy, Endre Szervanszkv, MGG, XIII, 1966.
SZERYNG, Henryk, meksiĉki violinist poljskoga podrijetla (Varšava, 22. IX 1918 —). Uĉenik W. Hessa, C. Flescha i J. Thibauda; kao solist debitirao 1933. Od 1948 profesor je na Faculdad de Mušica Univerziteta u Mexicu. Jedan od najistaknutijih vio linskih virtuoza današnjice, Sz. je redovit gost brojnih svjetskih muziĉkih središta, osobito ev ropskih. Umjetnik ĉije se dubo ko proţivljavanje, inteligentno predavanje i lako svladavanje tehniĉkih problema instrumen ta zdruţuje s iskonskim tempe ramentom i smislom za reljefno isticanje sadrţaja, Sz. osobitu paţnju posvećuje punom i zvu ĉnom tonu, koji privlaĉi top linom i njeţnošću na lirskim stranicama, ali i snagom i ĉvr stinom na dramatiĉnim. MeĊu H . SZERYNG
evropskim muziĉkim festivalima na kojima se pojavljuje bno mjesto zauzimaju Ljetne igre u Dubrovniku, u okvii je odrţavao i teĉajeve u interpretaciji. Sz. ĉesto nastupa s blom Zagrebaĉkih solista. Komponirao je komorna djela girao sonate i partite za violinu solo J. S. Bacha, kao i dru iz razdoblja baroka. SZIGETI, Jozsef (Joseph), madţarski violinist (Budi 5. IX 1892 — Luzern, 20. II 1973). Uĉio kod J. Hubava 1 ziĉkoj akademiji u Budimpešti; debitirao 1905 u Berlinu 1913—14 poduzima svoju prvu koncertnu turneju po 1917—34 vodi majstorsku klasu violine na Konzervatoriju nevi; 1925 koncertira prvi put u SAD, gdje se zatim ic stanio (1951 dobio ameriĉko drţavljanstvo). Stekavši golemu narodnu reputaciju, koncertira po Evropi, Americi, na Prec Dalekom Istoku, u Australiji i juţnoj Africi. Krajem pe godina vratio se u Evropu i ţivio do smrti u Baugv sur C (Švicarska). Pored standardnog repertoara Sz. je ĉesto izvoc la suvremenih kompozitora F. Busonija, B. Bartoka, A. 1 I. Stravinskog, S. Prokofjeva, A. Berga i dr. Njegovo ; odlikovalo se vitalnošću, lakoćom, savršenom tehniĉkom vje i punoćom zvuka, osobito u izvoĊenju akorda (što posti; cifiĉnim, neuobiĉajenim drţanjem gudala). Naĉinio je vel transkripcija za violinu, objavio autobiografsko djelo With Attached (1947; prošireno izd. 1967; njem. prošireno izd madţ. 1965, rus. 1969), nadalje A Violinist's Notebook ( muziĉkih primjera, engl. i njem. 1964, rus. 1969), The Ten 1 veri Sonatas for Piano and Violin (obj. P. Rolland, 196 1967—68, njem. prošireno izd. 1965, madţ. 1968, tal. Szigeti on the Violin (1969) i dr. LIT.: F. Kramer, The Challenge of Perfection, The Strad, ic — A. Meli, Joseph Szigeti, MGG, XIII, 1966.-7. W. Hartnack, Gross. unserer Zeit, Miinchen 1967 (takoĊer Giitersloh 1968).
SZIRMAI (Szirmay), Albert, ameriĉki kompozitor rr skog podrijetla (Budimpešta, 2. VII 1880 — New York, 1967). Studij kompozicije završio 1906 na Muziĉkoj akade Budimpešti (J. Koessler). Muziĉki kritiĉar njemaĉkih novir ter Lloyd, od 1907 dirigent operetnog kazališta u Budi: Poslije Prvoga svjetskog rata preselio se u New York, gdje dio muziĉki odjel naklade Chappell & Co. Kao kompozit sebno se istakao na podruĉju vedrog muziĉkog kazališta. DJELA. Operete: Bdlkirdlynb, 1907; A mcxikoi lcdny, 1912; 7 on the Film, 1913; Mdgnds Miška, 1916; Grof Rinaldo, 1918; The Ba 1925; Alexandra, 1925; Eva grofno 1928; Lady Mary, 1928; Ripples A ballerina, 1931; Tabani legenda, 1957; A tiinderlaki ldnyok, 1964 Klavirske kompozicije. — Oko 300 pjesama.
SZMOLYAN, Walter, austrijski muzikolog (Beĉ, 19. I] — ). Studirao u Beĉu na Univerzitetu, Muziĉkoj akade Gradskom konzervatoriju. Pjevaĉ, muziĉki pisac i kritiĉar; o< suradnik naklade Lafite u Beĉu u kojoj ureĊuje seriju mono Osterreichische Komponisten des XX. Jahrhunderts. Sz. je s vaĉ i generalni sekretar MeĊunarodnog Schonbergova dru glavni urednik ĉasopisa Osterreichische Musikzeitschrift, sui Austrijske radio-televizije i dr. DJELA: J. M. Hauer, 1965. Studije: Das Bauernfeindsche Theater lais Auersperg in Wien, Osterreichische Musikzeitschrift, 1963; Hauers J sitionstechnik in der Oper »Die schwarze Spinne<', ibid., 1966; Ein Violin von J. M. Hauer, ibid., 1969; Beethoven Funde in Modling, ibid., 1971; i burtsstdtte der Zwolftontechnik, ibid.; Webern-Slatten in Osterreich, ibid. Schonberg in Modling, ibid., 1974; Schbnberg und Berg als Lehrer, ibid.
SZOKOLAY, Sandor, madţarski kompozitor (Kunagot III 1931— ). Kompoziciju studirao na Muziĉkoj akader Budimpešti (F. Szabo, F. Farkas). God. 1957—60 predav muziĉkoj školi Radija; od 1966 profesor je kontrapunkta i pozicije na Muziĉkoj akademiji u Budimpešti. Svojim opc Krvava svadba i Hamlet stekao je meĊunarodnu reputaciji: DJELA. ORKESTRALNA. Koncerti: za violinu, 1956; za klavir i za trublju, 1969. — Sonata za violinu solo, 1956. — DRAMSKA. Verndsz (Krvava svadba), 1964; Hamlet, 1968 i Sdmson, 1973. Baleti: es az ordog (Urban i vrag), 1958 i Az iszonyat balladdja (Balada uţasa) — VOKALNA: oratoriji A tiiz marciusa (Mart ognja), 1958 i Istar pokc (Istarov put u pakao), 1960. Dvije balade za zbor, 2 klavira i udaraljke, kantate Vildgok vetelkedese, 1959 i Neger kantdta, 1962; Deploration za orkestar u spomen F. Poulenca, 1964; Revelation za zbor i orkestar, ic ţene hatalma za mješoviti i djeĉji zbor i orkestar, 1969.
SZPINALSKI, Stanislaw Leopold, poljski pijanist ( terinodar, danas Krasnodar, Rusija, 15. XI 1901 — Pariz, I 1957). Klavir i kompoziciju studirao u Moskvi i Varšavi (J. zvnski): usavršavao se u Parizu (L. Aubert) i 1928—32 u Mo u Švicarskoj (I. Paderewski). Nastupao je u Evropi, u Tursk Sjevernoj Americi. Bio je veoma cijenjen interpret suvre muzike, osobito slavenskih kompozitora. Profesor i dir Konzervatorija u Vilniusu (1934—40), Lublinu (1944Lodţu (1945—46) i Poznanu (1946—51). Od 1951, bio je fesor i rektor varšavske Visoke muziĉke škole.
SZTOMPKA — SZYMANOWSKI SZTOMPKA, Henryk, poljski pijanist (Boguslawce, 4. IV 1901 — Krakov, 21. VI 1964). Studij klavira završio 1926 na Konzervatoriju u Varšavi (J. Turczvnski) i zatim se usavršavao kod I. Paderewskog u Morgesu (Vaud). Na prvom meĊunarodnom natjecanju F. Chopin 1927 u Varšavi dobio specijalnu nagradu kao najbolji interpret Chopinovih mazurka. Koncertirao po cijelom svijetu, istiĉući se posebno svojim kreacijama romantiĉnih kompozitora. Od 1945 bio je profesor na Visokoj muziĉkoj školi u Krakovu. Napisao monografiju Artur Rubinstein (1966). SZYMANOWSKI, 1. Karol, poljski kompozitor (Tvmoszovvka' Ukrajina, 6. X 1882 — Lausanne, 29. III 1937). U dvanaestoj godini napisao je svoju prvu kompoziciju, premda još nije poznavao harmonije; nekoliko godina kasnije poĉeo uĉiti kod G. Neuhausa, istaknutog muziĉkog pedagoga iz Jelisavetgrada. God. 1900 nastaje op. 1 Szymanowskoga: Devet preludija za klavir u kojima se zamjećuju utjecaji Chopina i Skrjabina. Solo--pjesme, nastale nakon toga, otkrile su snaţnu lirsku crtu njegove umjetniĉke naravi. God. 1903 Sz. je otišao u Varšavu na studij kod Z. Noskowskog, tada najuglednijeg poljskog muziĉkog pedagoga i uvaţenog kompozitora s kojim je temeljito prouĉio kontrapunkt, fugu i muziĉke oblike. U Varšavi je ostao dvije godine. Nakon toga je 1905 pošao u Berlin da upozna muziĉki ţivot Njemaĉke i nove muziĉke pravce. Tada ga se osobito dojmilo majstorstvo orkestracije R. K. SZYMANOWSKI Straussa koji mu je donekle postao i uzorom. U Berlinu Crteţ A. Horo\vitza je susreo tri mlada muziĉara iz Poljske, G. Fitelberga, L. Roţyckog i A. Szeluta. Svi su se oni, poput Szymanowskog, ţeljeli osloboditi akademskih okvira i poći suvremenijim putovima. Osnovali su tada udruţenje Mlada Poljska u muzici i organizirali koncert vlastitih simfonijskih djela pod ravnanjem G. Fitelberga. U izvedenim kompozicijama oĉitovao se priliĉno jak utjecaj ondašnje njemaĉke muzike. God. 1908 Sz. napušta Berlin i boravi u rodnoj Tymoszowki koju povremeno napušta zbog putovanja u inozemstvo. Zaslugom prijatelja, medu kojima su se nalazili ĉuveni poljski umjetnici — violinist P. Kochanski i pijanist A. Rubinstein — muzika Szymanowskoga, više puta i uz Fitelbergovu pomoć, probija sebi uspješno put u javnost. Zanimanje za orijentalnu filozofiju i mistiku izazvalo je tada pojavu novih djela (Hafizove ljubavne pjesme, opera Hagith). U to doba otkriva Sz. umjetnost C. Debussyja koja ga potpuno osvaja. Pod utjecajem impresionizma Sz. mijenja svoj umjetniĉki govor. Ipak on ne postaje Debussvjevim epigonom; u dodiru s umjetnošću tog kompozitora kojega je — uz Chopina — najviše štovao, Sz. nalazi sebe i izgraĊuje vlastiti umjetniĉki jezik slobodne melodike, koloritne harmonije i instrumentacije. Otišao je i dalje od impresionista: sluţio se i atonalnim i politonalnim postupcima kad su to traţile potrebe njegova izraza. Mity za violinu i klavir i Maski za klavir primjeri su novoga stila u kojemu boja vlada nad crteţom, ali u sluţbi gdjekad napete dramatiĉnosti koju impresionisti rijetko poznaju. F. Labunski stoga s pravom govori o »romantiĉkom impresionizmu« Szymanowskoga. U ratnim godinama nastaju mnoga znatna umjetnikova djela: Prvi koncert za violinu i orkestar, Treća simfonija (sa zborom), Treća klavirska sonata, Metopy za klavir i Prvi gudaĉki kvartet. U to je doba već potpuno izgraĊen njegov tipiĉni klavirski slog, raskošno bujan, gdjekad i pretrpan, gusto kromatiĉan, lirski zanosan, ali gdjegdje i teţe pristupaĉan u svojoj apstraktnosti. Oktobarska revolucija unijela je neoĉekivane i neugodne promjene u ţivot Szymanowskog. Kompozitor se najprije bio sklonio u Jelisavetgrad i tu komponirao više djela, meĊu kojima ĉuvene Piešni Muezzina szalonego. Podnijevši velike napore i materijalne gubitke, došao je 1920 napokon u Varšavu, oduševljen zbog osloboĊenja svoje domovine. Uskoro postaje istaknutom liĉnošću varšavskoga muziĉkog ţivota. Više od muziĉara iz starije i srednje generacije — kojima teško uspijeva da se pribliţe njegovoj umjetnosti i njenim naprednim obiljeţjima — mladi gledaju u njemu svoga vodu. Sz. piše tada operu Krdl Roger u kojoj vrlo uvjerljivo prikazuje sukob izmeĊu starogrĉkoga poganstva i kršćanstva. Novu prekretnicu u njegovu stvaranju predstavlja ciklus Slopieivnie u kojemu kuša da se —■ ne citirajući narodne napjeve i ne prihvaćajući jednostavniji naĉin izraţavanja
495
— pribliţi narodnom muziĉkom govoru. U drugom ciklusu djeĉjih pjesama Rymy dzieciece oĉitovao se i — dotad sasvim pritajen — smisao Szymanowskoga za muziĉki humor. Pohodivši Za kopane u Poljskim Tatrama, Sz. se upoznao s plesovima i pje smama seljaka u brdima. Oduševljen, on je tada još ĉvršće povje rovao da muziĉka umjetnost treba da polazi od narodne. Prvi vrijedni plod te spoznaje bile su njegove veoma uspjele mazurke za klavir (1924—26). God. 1926 postao je Sz. direktor Drţavnoga konzervatorija u Varšavi, a 1927 i nastavnik kompozicije. Odmah je uveo suvremenije metode pouĉavanja i zapoĉeo borbu protiv akademske rutine u nastavi. Imao je pristalica, ali i dosta protivnika koji su, napadajući ga i u štampi, izazivali njegove odgovore u dnevnicima i struĉnim ĉasopisima. Polemike (u kojima se pokazao i kao okretan stilist) nisu ga udaljile od stvaralaštva. Tada nastaju vrijedna djela: Stabat Mater, balet Harnasie, Drugi gudaĉki kvartet. Stabat Mater jedinstven je osobni pokušaj da se drevni liturgijski tekst unese u nove muziĉke oblike, te da se što intimnije stope tonovi i rijeĉi. Uspjela praizvedba te kompozicije donijela je Szymanovskomu i nepodijeljeno priznanje u njegovoj domovini. IzgraĊujući dalje, na svoj naĉin, poljski nacionalni muziĉki smjer, Sz. je u baletu Harnasie dao neobiĉno šarenu i uvjerljivu sliku iz ţivota gorštaka i hajduka u Tatrama. Sad je — svjestan promjene koja je nastala u njemu kao umjetniku — mogao mirno napisati znaĉajne rijeĉi: »Svatko se mora vratiti k zemlji iz koje potjeĉe. Danas sam se razvio u nacionalnoga kompozitora, i to ne samo podsvjesno već s potpunim uvjerenjem, pa se sluţim meloĊijskim blagom poljskoga naroda«. Nepoštedan rad donio je i posljedice. God. 1929 lijeĉnici su ustanovili simptome plućne tuberkuloze. Sz. je otišao u Švicarsku na lijeĉenje. Vratio se oporavljen, ali je ipak morao napustiti direktorsko mjesto u Varšavskom konzervatoriju. Otada je veći dio godine provodio u Zakopanima. Nastajala su posljednja njegova velika djela: Drugi koncert za violinu i Ĉetvrta simfonija (Sinfonia concertante) za klavir i orkestar (na prvoj izvedbi sam je Sz. izvodio solistiĉku dionicu). Njegovo je zdravlje, meĊutim, sve više slabilo. Ljeĉilišta nisu donosila poboljšanja, i on je umro u sanatoriju u Lausannei. Sz. je poĉeo stvarati u znaku njemaĉke kasne romantike; zatim se, na sasvim osoban naĉin, pribliţio rafiniranosti suzvuĉja francuskog impresionizma, a na kraju svoje djelatnosti individualno se sluţio obiljeţjima poljske narodne muzike. Taj »ĉarobnjak tonova«, u ĉijim djelima zapanjuje koloritna raskoš i zvukovno obilje, rekao je jednom: »... Chopin je za nas simbol izvorne veliĉine poljske muzike, pa i više od toga: on ostaje naš Majstor, majstor koji je svojom divnom umjetnošću riješio bitni problem svake velike umjetnosti: kako da se u vlastitom djelu postigne savršeni izraz dubokog i sveopćeg ljudskog dostojanstva, a da se ne ţrtvuju priroĊena obiljeţja i nacionalna originalnost.« Tim rijeĉima dao je Sz., jamaĉno najveći poljski kompozitor poslije Chopina, u mnogoĉemu i sliku sebe i svoje velike umjetnosti. DJELA. ORKESTRALNA. Ĉetiri simfo nije: I, u f-mo lu op. 15, 1907; II, u B op. 19, 1909; I I I , Piešh o nocy za tenor, sopran, zbor i orkestar op. 27, 1916 i IV, Concertante za klavir i orkestar op. 60, 1931—32. Dva koncerta za violinu, op. 35, 1916 (izv. 1922) i op. 61, 1930; koncertna uvertira op, 12. 1905; koraĉnice. — KOMORNA. Dva gudaĉka kvarteta: op. 37, 1917 i op. 56, 1927. Klavirski trio (uništen), 1907. Za violinu i klavir: sonata u d-molu op. 9, I9°4> Romanza, 1909; Nokturn i Tarantella, 1914; 3 poeme Mity (La Fontaine d' Arelhuse; Narcisse i Dryades etPan), 1915; Trzy kaprysy Paganiniego,-19\& i Kolysanka (Berceuse d'Ailac ho Eni a), 1925. — KLAVIRSKA. Tri so nat e: I, u c-molu op. 8, 1905; II, u a-molu op. 21, 1909 i III, op. 36, 1917. Devet preludija, 1900; varijacije u b-molu, 1901; 4 etide, 1902; varijacije na poljsku temu u h-molu, 1904; fantazija u f-molu, 1905; preludij i fuga, 1905; 3 poeme Metopy (Vile des Sirenes; Calypso i Nausicaa), 1915; 12 etida, 1917; 3 poeme Maski ISheherazade, Tantris le bouffon i Serenade de Don Juan), 1916; 4 poljska plesa, 1926; 20 mazurki, 1924—26; 2 mazurke, 1934. — DRAMSKA: opere Hagith, 1912—13 (izv. 1922) i Krol Roger, 1920—24 (izv. 1926); baleti Mandragora, 1920 i Harnasie, 1926 (izv. 1935); opereta Loteria na meţozurJ.909. Scenska muzika za dramu Kniaţ Patiomkin I. Miciriskog, 1924. — VOKALNA: oratorij Stabat Mater op. 53, 1925 (izv. 1929); kantata Demeter za alt, ţenski zbor i orkestar, 1917; Agazva za sopran, mješoviti zbor i orkestar, 1917; Penthesitea za sopran i orkestar, 1907; Piešni milosne Hafiza (2 ciklusa), 1910—14; oko 20 ciklusa solo-pjesama (Fiinf Bunte Lieder, 1908; 6 Piešni ksieţniczki z basni, 1915; 4 Tagorine pjesme, 1918; 6 Piešni Muezzina szalonego, 1918; Slopietmie, 1921; Trzy kolysanki, 1922; Rumy dzieciece, 1922—-25). — CRKVENA: Veni Creator za sopran, orgulje i orkestar, 1929; Litania do Marii Panny za sopran i ţenski zbor, 1933. —Obradbe narodnih kurpijskih napjeva. —Više ĉlanaka i eseja u poljskim i inozemnim ĉasopisima^/ 7. Chopin, 1923; O muzyce goralskieu 1924; W sprazvie muzyki wspolczesnej, 1925), iz kojih je izbor obj. zajedno s izborom iz korespondencije u zbirci Z pisni, 1958.
2. Stanislavva, udata Korwin, poljska pjevaĉica, sopran (Tymoszowka, Ukrajina, 1892 — Varšava, 7. XII 1938). Sestra Karola Szymanowskog. Uĉenica Kozlowske u Lavovu gdje je debitirala 1907. Kao koncertna i operna pjevaĉica nastupala na turnejama po Evropi. Vaţna kao interpretkinja pjesama svojega brata. Napisala nekoliko ĉlanaka o svom bratu Karolu i o naĉinu interpretiranja njegovih pjesama.
496
SZYMANOWSKI
LIT.: A, Tansman, Karol Szymanowski, RM, 1922. — Z. Jac/iiinccki, Karol Szymanowski, MQ, 1922, — Isti, Karol Szvmanovski, Krakow 1927. — M. Glinski, Krol Roger Szymano\vskiego, Muzyka, 1927. —■ G, Pannain, Karol Szymanowski, RAM, 1929'(obj. u zbirci eseja Alusicisti dei tempi nuovi, Torino 1932; II izd. Milano 1954; amer. prijevod New York 1932). — 5. Lobaczezvska, Geneza stylu K. Szymanowskiego, Muzyka, 1934. — A. Chybinskiy Mazurki Szymanowskiego, ibid., 1934. — R. Dumesnil, K. Szymanowski, Mercure de France, 1936. —K. Regamey 9 Ideologia artystyczna K. Szymanowskiego, Muzyka Polska, 1937. — Ĉasopis Muzyka polska posvetio je 1937 jedan broj Szymanowskomu. — H. H. Stuckenschmidt, Karol Szymanowski f Music & Letters, 1938.— 5. Szymanowska, Jak naleţy špie\vać utwory K. Szymanowskiego, Warszawa 193S (novo izd. 1957). — Z. Jachimecki, Karol Szymanowski, Slavonic and East European Review, 1938.—■ H. H. Stuckenschmidt, Karol Szymanowski; u Ewenovu zborniku The Book of Modern Composers, New York 1942 (drugo izd. 1950). —■ R. G.Marillo, Karol Szymanowski, u zbirci eseja Nosotros, Buenos Aires 1943. —
J. Izvaszkiczvicz, Spotkania 7. Szymano\vskim, Krako\v 1947. bjlj i Sk ( l j k ) Rh Mz
A.Chyb
manovski (dosad najvaţnije djelo o ovom umjetniku), Krakovv 1950. Karol Szymanowski, Warszawa 1957. — ^- Lissa, Szymano\vski um
Krakow 1967. —• B. M. Alaciejezuski, Karol Szymano\vski. His Life ar London 1967.—Z. Hehnan, Zagadnienia techniki dţwi
ŠABAN, Ladislav, klavirski pedagog i muzikolog (Lepoglava, 3. I 1918—■)• Studij klavira završio 1941 na Muziĉkoj akademiji u Zagrebu (S. Stanĉić), a zatim se usavršavao na teĉaju Leimer-Gieseking u Wiesbadenu. God. 1941—50 predavao klavir na Srednjoj školi Muziĉke akademije, od 1950 profesor je na Muziĉkoj akademiji u Zagrebu. Do 1950 nastupao solistiĉki, a onda se posvetio samo pedagoškom i kasnije još i muzikološkom radu. Istaknuti klavirski pedagog i metodiĉar, svojim je predavanjima pridonio razvoju klavirske nastave u Hrvatskoj. Kao muzikologa najviše ga privlaĉi organologija, na kojem se podruĉju uvrstio u prve jugoslavenske znanstvenike. Objavio je i više studija iz hrvatske glazbene prošlosti, kao i iz povijesti muziĉkog školstva u Hrvatskoj i djelovanja HGZ. Iz njegove klavirske škole izišli su, meĊu ostalima, Ksenija Kos, Bianca Bodalia, Ranka Kragić-Cuzzi i Emin Armano. Š. je ĉlan-sura-dnik JAZU (od 1975). DJELA (izbor): Suvremeni prikaz pogibije Zrinskog i Frankopana u muzici, Zvuk, 1963, 61; Graditelj orgulja Petar Nakić i Šibenik, Rad JAZU u Zadru, 13— 14, 1967; Poĉeci Hrvatskog glazbenog zavoda u Zagrebu 1827— 1829, Iz starog i novog Zagreba, IV, 1968; Muziĉka škola Hrvatskog glazbenog zavoda u Zagrebu 1829—1920, Povijesni razvitak muziĉkog školstva Hrvatske, 1968; Poduka klavira u Varaţdinu 1792 godine, Muzika, škola i društvo, 1968,4; Sukob Vatroslava Lisinskog s nastavnicima, Zvuk, 1969, 96—97; Suvišnost starih nesporazuma L. ŠABAN oko Vatroslava Lisinskog, Muzika, 1969, 3; Glazbenici u 13. stoljeću u sjevernoj Hrvatskoj, Rad JAZU, 351, 1969; Orgulje ljubljanskog graditelja orgulja Ivana Jurja Eisla u Hrvatskoj, Arti Musices, I, 1969 (na engleskom The Organs of Ivan Juraj Eisl in Croatia, u The Organ-Yearbook, Amsterdam 1972); Velikom uĉitelju i umjetniku Svetislavu Stanĉiću in memoriam, Muzika, 1970, 1; Bernardo Monte i glazbeni ţivot na zagrebaĉkom Gradecu prve polovine 17. stoljeća, Sv. C, 1970, 3—4; Dvije nepoznate skladbe Lisinskog u rukopisu Morfidisa Nisisa, Arti Musices, II, 1971; Contributo alla biografia di Don Pietro Nakić, L'Organo, Bologna 1971—72; Glazba u dvorovima Draškovića u 18. stoljeću, Kaj, 1972, 1 r ; Umjetnost i djela graditelja orgulja Petra Nakića u Dalma ciji i Istri, Arti Musices, IV, 1973; Antonius Weiner organifex Zagrabiensis, Iz starog i novog Zagreba, V, 1974; Doprinos trojice Moscatella orguljarstvu Dal: O
:du Varaţdina u 18. stoljeću (rkp7). — INSTRUKTIVNA":' Škola za klavir (sa R. Matzom), 1952 (9 izdanja); obradbe klavirskih kompozicija E. Griega, F. Mendelssohna, F. Schuberta i dr. (14 svezaka); Skladbe starih hrvatskih skla datelja 18. stoljeća iz Dubrovnika i Krka, 1975. K. Ko.
ŠAFRAN, Daniil Borisoviĉ, sovjetski violonĉelist (Lenjingrad, 13. II 1923 —). Sin violonĉelista Borisa Semjonoviĉa Šafrana; studij završio 1950 na Lenjingradskom konzervatoriju (A. Štrimer). Od 1943 koncertni solist Moskovske filharmonije; 1937 osvojio prvu nagradu na Svesaveznom natjecanju u Moskvi; na MeĊunarodnom natjecanju Hanuš Wihan 1950 u Pragu dijelio prvo mjesto sa M. Rostropoviĉem. Instrumentalist izvanrednih sposobnosti, koncertira u Evropi, Americi, Japanu i dr. Posebno se istaknuo kao interpret djela sovjetskih kompozitora. D. Kabalevski posvetio mu je svoj koncert za violonĉelo u g-molu. Safranovo se ime susreće na brojnim gramofonskim ploĉama.
ŠAFRANEK, Viktor, kompozitor i dirigent (Zagreb, 3. VII 1908—-). Završio studij pravasdoktoratom; kompoziciju studirao na Muziĉkoj akademiji u Zagrebu (F. Lhotka, F. Dugan, B. Bersa, K. Odak). Od 1935 u Zagrebu, zborovoda pjevaĉkih društava Slavuj, Dubravka i RKUD Joţa Gmajnić, 1946—50 operni korepetitor u Hrvatskom narodnom kazalištu, 1950 organizirao granu kazališta Komedija. God. 1951—60 operni dirigent u Skopju i Novom Sadu, kao i dirigent Gradskog simfonijskog orkestra u Tuzli. Od 1969 ţivi u Zagrebu. Njegova je ţena sopranistica Ilona Csdnvi-Šafranek. DJELA. INSTRUMENTALNA: Varijacije na hrvatsku narodnu temu za orkestar; suita za orkestar. — Gudaĉki kvartet u jednom stavku. —■ Sonalina in modo classico za klavir. — VOKALNA. Zborovi: Dvije istarske; Deset kajkavskih popevki. Solo-pjesme: Galijotova pesan; Osamljen dub; Popevka; Škrlaĉek; Domaĉa reĉ; Za zbogom; MeĊimurska i dr. Masovne pjesme (Pjesma graditelja autostrade; Druţe, ostvari plan; Marš radnih brigada). ■—■ Obradbe narodnih i borbenih pjesama. K. Ko.
ŠAFRANEK-KAVIĆ, Lujo, kompozitor i muziĉki kritiĉar (Zagreb, 12. X 1882 — 18. VII 1940). Završio Vojnu akademiju; muziku uĉio u Zagrebu na školi HGZ i privatno (V. Kolander, F. Dugan), a kasnije u Grazu. Od 1920 tajnik i zatim direktor Zagrebaĉkog zbora. Uz kompozitorski se rad bavio i muziĉkom kritikom (Obzor, Jutarnji list, Zagrebaĉki list, Sv. Cecilija).Posebno ga je privlaĉila problematika hrvatske nacionalne opere, koju je obogatio svojom Hasanaginicom. Njegov najviši umjetniĉki domet bila je »narodna plesna komedija u pet slika s lirskim intermezzom« Sanje, koja se odlikuje lirskim epizodama.
DJELA. ORKESTRALNA: simfonijska pjesma Soĉa op. 2 (izv. i pod talijanskim naslovom Isonzo); uvertira Sljeme op. 1, 1905; 2 suite: Povratak op. 3 uz violonĉelo solo i Guslar za violinu i orkestar op. 10; Simfonijske varijacije na staru hrvatsku temu op. 20, 1937. — KOMORNA: gudaĉki kvartet u g-molu op. 2, 1940; t io za klavir, klarinet i violonĉelo u d -molu op. 22; Romanca za violinu i klav.r op. 23. — DRAMSKA: opere Hasanaginica na libreto M. Ogrizovića, 1921 (Zagreb, 15. IV 1924) i Medvedgradska kraljica na libreto S. Batušića, 1925 (Zagreb, 29. IX 1927); baleti Figurine na vlastiti scenarij, 1922 (Zagreb, 24. V 1926) i Sanje na vlastiti scenarij, 1931 (Zagreb, 9. VI 1934). — VOKALNA: zborovi; solo-pjesme {Kajkavske popevke na stihove D. Domjanića, 2 sv., op. 5 i 19). LIT.: A. Goglia, Lujo Šafranek-Kavić, Sv. C., 1942, 3—4. —• Ţ. Hirschler, Luji Šafranek-Kaviću in memoriam . . . , Jutarnji list, 1940, br. 1023. —■ B. Ivakić, Lujo Šafranek-Kavić, Obzor, 1940, br. 167. — K. Kovaiević, Hrvatski kompozitori i njihova djela, Zagreb 1960. K. Ko.
ŠAGOVAC, Šonja, pjevaĉica, sopran (Zagreb, 4. VII1923 —). Pjevanje uĉila kod Marije Kostrenĉić; na muziĉkoj pozornici de bitirala 1943 u Zagrebu u opereti Zemlja smiješka (Lehar) i odmah angaţirana kao operetna subreta. God. 1945—48 operna solistica u Osijeku, 1948—51 u Splitu i 1951—55 ĉlanica Zagrebaĉke opere; umjetniĉku karijeru nastavila u Beĉu. Š. je ostvarila niz uloga lir skog i koloraturnog soprana, medu kojima su Oskar i Gilda (Verdi, Krabuljni ples i Rigoletto), Michaela (Bizet, Carmen), Olimpija (Offenbach, Hoffmannovepriĉe), Mirni i Musetta (Puccini, La Boheme) Ĉo-Ĉo-San (Puccini, Madame Butterfly), Lola (Mascagni, Cavalleria rusticana), Đula (Gotovac, Ero s onoga svijeta) i Mara (Hatze, Adel i Mara). Od njezinih ostvarenja na podruĉju vedrog muziĉkog kazališta zapaţene su kreacije u operetama Boccaccio (Suppe), Mam'zelle Nitouche (Herve), Mala Floramye i Splitski akvarel (Tijardović) i dr. K. Ko. ŠAHMATOV, Nikolaj Mojsejeviĉ, sovjetski kompozitor (Kinelj-Ĉerkasi, Kujbiševska oblast, 9. VIII 1925 —). Kompoziciju studirao na Konzervatoriju u Lenjingradu, gdje je diplomirao 1951 (O. Jevlahov). God. 1946—52 predavao teoretske predmete na Specijalnoj muziĉkoj školi invalida Domovinskog rata. Vodio orkestre
ŠAHMATOV — ŠALJAPIN
498
ruskih narodnih instrumenata u Kujbiševu (1943—46), a od 1946 u Lenjingradu. God. 1951—54 bavio se zapisivanjem narodnih napjeva u podruĉju Volge. DJELA. INSTRUMENTALNA: uvertira za orkestar ruskih narodnih instrumenata, 1955. — Dvije kompozicije za gudaĉki kvartet, 1945; klavirski kvintet, 1951; kraće kompozicije za violinu i klavir, 1948; nokturno za violon ĉelo i klavir, 1947. — Klavirske kompozicije (suita, 1946; preludiji; scherzo). — Opera ljhizanbi, 1949. — VOKALNA.- Kaninama o Bojite, 1951; B no/ie HUcmoM cepe6pumcn za glas i instrumentalni ansambl, 1947; solo-pjesme. —■ Obradbe narodnih napjeva.
ŠAJFAR, Stjepan, pjevaĉ (tenor) i zborovoda (Zagreb, 6. IV 1925 —). Pjevanje uĉio kod F. Lunzera u Zagrebu i Ade Poljak u Beogradu, a zatim diplomirao na Muziĉkoj akademiji u Zagrebu (I. Lhotka-Kalinski), gdje je uĉio i kompoziciju. Na opernoj pozor nici debitirao 1952 u Zagrebu kao Ottavio (Mozart, Don Giovanni) i odmah angaţiran. God. 1954—59 bio je solist Sarajevske opere, 1959—60 ĉlan Radio-zbora u Zagrebu, a onda se posvetio peda goškom radu u Osijeku i Sarajevu. Od 1966 djeluje u Zagrebu kao gimnazijski profesor i zborovoda (RKUD Matija Gubec, mješoviti zbor SUBNOR). Kao operni pjevaĉ ostvario više tenorskih uloga lirskog karaktera, medu kojima su Alfredo (Verdi, La Traviata), Almaviva (Rossini, Seviljski brijaĉ), Edgardo (Donizetti, Luda di Lammermoor), Janko (Smetana, Prodana nevjesta), Eric (Wagner, Ukleti Holandez), Šujski (Musorgski, Boris Godunov), Juranić (Zajc, Nikola Šubić Zrinjski) i Bojan (Gotovac, Morana). Nastupao je i kao koncertni pjevaĉ, a ogledao se i kao kompozitor vokalnih i tam buraških djela. K. Ko. ŠAJNOVIĆ, Dragan, violinist i pedagog (Banja Luka, 18. X 1907 — ). Violinu uĉio kod K. Pahora, a zatim 1928—35 na Konzervatoriju u Ljubljani kod J. Šlaisa i K. Rupela. Nastavnik u Đevdeliji (1938—41) i od 1941 do danas (s prekidom 1947—49 u Travniku) u Banjoj Luci, najprije na gimnaziji i uĉiteljskoj školi i od 1949 na Muziĉkoj školi, gdje predaje violinu i vodi školski orkestar (od 1959 direktor). Istakao se kao dobar pedagog, zborovoda i dirigent banjaluĉkog Gradskog orkestra, ĉesto je koncertirao i kao solist. Nastupima u školskom gudaĉkom kvartetu uspješno je u Banjoj Luci promicao interes za komornu muziku, j. As. ŠAJNOVIĆ, Jovan, diri gent (Beograd, 27. II 1924 —). Na Muziĉkoj akademiji u Za grebu završio 1952 studij diri giranja (F. Zaun) i kompozi cije (S. Šulek), a 1960 i studij klavira (I. Maĉek). God. 1952 —54 korepetitor i od 1954 diri gent Zagrebaĉke opere (od 1974 direktor); uz to od 1960 profe sor i voditelj Opernog studija na Muziĉkoj akademiji. Um jetnik široke kulture i svestrane muziĉke nadarenosti, Š. se u toku godina afirmirao kao istak nut interpret opseţnog opernog repertoara, u kojemu posebno mjesto zauzimaju djela Mozarta (Figarov pir, Cosi fan tutte), Beethovena (Fidelio), Verdija J. ŠAJNOVIĆ
il!
(Don Carlos, Falstaff, Truba dur), Bizeta (Carmen), Sme tane (Prodana nevjesta), Wagnera (Ukleti Holandez), R. Straussa (Arabella) i Devĉića (Labinska vještica). Š. se istiĉe i izvedbama simfonijske muzike u nastupima s uglednim orkestrima i snima njem za radio i televiziju brojnih djela domaće i strane orke stralne literature. Kao operni i orkestralni dirigent gostovao je i u inozemstvu. K. Ko. ŠALEVSKI, Aleksandar, violonĉelista (Skopje, 12. V1914—). Završio vojnu muziĉku školu u Vršcu. God 1935—41 u Sarajevu vojni muziĉar i ĉlan Sarajevske filharmonije. Od 1945 u Skopju ĉlan operskog i filharmonijskog orkestra i istovremeno nastavnik violonĉela na Srednjoj muziĉkoj školi, gde se istiĉe kao pedagog, T. Si. ŠALMAJ (od njem. Schalmei; prema grĉ. y.i.\u.\Loc, odnosno lat. calamus trstika; engl. shazmn, franc. chalumeau, tal. cennamella), skupina srednjovjekovnih drvenih duhaĉkih instrumenata s jeziĉkom. U širem smislu se nazivi Schalmei, chalumeau i si., odnose na sve duhaĉke instrumente bilo s dvostrukim bilo s jednostrukim jeziĉkom, prema tome na prethodnike -> oboe kao i -> klarineta. U tu se skupinu ubrajaju i instrumenti sa sviraljkom i mijehom poput gajda, dipli i si. U Evropu su ti tipovi duhaĉkih instrumenata došli s Orijenta, kako neki smatraju (C. Sachs, E. Buhle) u doba kriţarskih ratova, otprilike u XII st. MeĊutim,
sudeći prema prikazima na engleskim skulpturama iz IX i X st. ĉini se da su se preko Sredozemlja proširili i ranije, još u doba rimske i arapske ekspanzije. U uţem smislu se izrazom Schalmei (odnosno chalumeau) oznaĉuje u kasnom srednjem vijeku, tip duhaĉkog instrumenta s dvostrukim jeziĉkom i koniĉnom usko menzuriranom cijevi sa 6—7 rupica. Iz tog se tipa, poĉetkom XV st., razvila obitelj dubljih, šire menzuri-ranih duhaĉa nazivanih —> bomhart, bombarda.
bom-barde, Usporedo s
izgraĊivanjem tog novog ŠALMAJ (dolje desno) i drugi srednje instrumenti. Minijatura iz XV tipa, poĉeli su se i nazivi diferencirati pa se u njemaĉkim zemljama u XV— 3 pod izrazom Schalmei razumijeva visoki diskantski inst iz te skupine dok se u Engleskoj svi tipovi iz obitelji bom dalje nazivaju shawm. U Francuskoj se za tu skupinu 1 naziv šireg znaĉenja hautbois dok se rijeĉju chalumeau o: instrument što izravno prethodi klarinetu. U folklornom instrumentariju evropskih naroda nali pod razliĉitim imenima, mnogi tipovi drvenih duhaĉkih menata s jeziĉcima, srodni srednjovjekovnom šalmaju, k: katalonski tiple i tenora ili madţarski tdrogato. Kod naših naroda tom tipu pripadaju sopila i zurla (: LIT.: B. Širola, Sopile i Zurle, Zagreb 1932. — D. Bartha, Die a Doppelschalmei von Janoshida, Acta Archeologica, 1934. — P- Brb'mse. Schalmeien und Sackpfeifen Siidslawiens, Veroffentlichungen der M senschaftlichen Instituts der Deutschen Universitat Prag, Brno, Praha, i Wien 1937. — B. Širola, Sviraljke s udarnim jeziĉkom, Zagreb 193^ Baines, Woodwind Instruments and their Historv, New York 1957. — ' Schalmei und Pommer, MF, 1961. —■ A. Berner, Schalmei, MGG, XI, K. Kos, Muziĉki instrumenti u srednjovjekovnoj likovnoj umjetnosti K Rad JAZU, 1969. I
ŠALJAPIN, Fjodor Ivanoviĉ, ruski pjevaĉ, bas-1 (Kazan, 13. II 1873 — Pariz, 12. IV 1938). Djetinjstvo i n proveo u bijedi, prihvaćajući se svakovrsnih poslova, dok sa sedamnaest godina prikljuĉio jednoj putujućoj ukra kazališnoj druţini u kojoj je nastupao kao ĉlan zbora i a glumio je i epizodne uloge u drami i opereti i ponekad njivao oboljele pjevaĉe u operi. God. 1892 upoznao se sa Usatovim, bivšim tenorom moskovskoga Velikog teatr je u Tiflisu imao svoju pjevaĉku školu. Usatov ga je pod besplatno, uzdrţavao i pribavio mu je angaţman u kaza Tiflisu. Tamo je u sezoni 1892—93 realizirao svoje prve 1 uloge, meĊu kojima Mlinara (Dargomiţski, Rusalka), I (Gounod, Faust) i Don Basilia (Rossini, Seviljski I Od 1894 nastupa u Petrogradu u opernoj druţini M. V. L skog, zatim je do 1896 ĉlan Marijinskog teatra. U to vrijeme, uĉi glumu kod znamenitog glumca M. V. skog. God. 1896—-99 ĉlan je Mamontovljeva privatnog o] kazališta u Moskvi, gdje je ostvario niz svojih nezaboravni! ĉija: Ivana Susanjina (Glinka), Borisa Godunova (Musi Dosifeja (Musorgski, Hovanšĉina), Ivana Groznog i Var gosta (Rimski-Korsakov, Pskovitjanka i Sadko) i dr. Posl; likog uspjeha na gostovanju u Petrogradu (1898) zapoĉinje pinova svjetska slava. Od 1899 ĉlan je Velikog teatra u J i usporedo nastupa u Marijinskom teatru u Petrogradu štuje po Rusiji. Na poziv Toscaninija, pjeva 1901 Mefi (Boito) u milanskoj Scali, 1904 ponovno gostuje u Milanu i 1905 nastupa prvi put u Monte Carlu, 1907 u Berlinu i na 1 politanu u New Yorku, zatim gostuje s trupom S. Djagileva rizu (1908—09 i 1913) i Londonu (1913); uz to ne napušta angaţmane u Rusiji, te u tom razdoblju (1899—1914) brojne nove uloge: Aleka (Rahmanjinov), Leporella (Jvl Don Giovanni), Don Quichottea (Massenet) i dr. God., povjereno mu je umjetniĉko rukovodstvo Marijinskog ■ u Petrogradu, 1919 izabran je za direktora; 1921 odlazi 1 štovanje u inozemstvo i više se ne vraća u domovinu. God. —29 ĉlan je opere Metropolitan u New Yorku, zatim n:
ŠALJAPIN — ŠAPORIN redovito u pariškoj Operi te gostuje na mnogim pozornicama širom svijeta; 1935 i u Jugoslaviji. Pjevao je na svih pet kontinenata, poduzimao samostalne koncerte kao i operne turneje s vlastitom druţinom, te je svagdje postizavao senzacionalne uspjehe. Posljednji je put nastupio na opernoj pozornici 1937 u Monte Carlu. Na nagovor Ch. Chaplina igrao je 1933 naslovnu ulogu u filmu Don Quichotte (reţija G. W. Pabst; muzika J. Ibert). Bas-bariton neobiĉno velikog raspona osobito u dubokom registru, Š. je sjedinjavao, na samo njemu svojstveni naĉin, svoje izuzetne glasovne mogućnosti i vokalnu tehniku s uroĊenim darom za glumu. Glasom, jedinstvenim i po zvuĉnom bogatstvu, po mekoći timbra i po gipkoći, te dotjeranim fraziranjem umio je izraziti široku skalu duševnih raspoloţenja i istanĉane preljeve muzike i rijeĉi. Svoj je glas znao modificirati do te mjere da je bilo gotovo nemoguće odrediti njegov timbar; ĉinilo se da Š. ima toliko glasovnih boja, koliko likova F. ŠALJAPIN. Rad V. A. Sjerova interpretira. Kao glumac ponirao je intuicijom i maštom u karakter lika koji je kreirao i iznosio ga ţivo i sugestivno, koristeći se majstorski gestom, grimasom i maskom. Neprestano i najsavjesnije je izraĊivao svoje uloge da bi ostvario pravi karakter i historijsku vjernost. Osim toga, brinuo se oko cijele scenske postave, od dekoracija i rasvjete do detalja na kostimima. Prijatelj Gorkoga i Stanislavskog, Š. je prenio na opernu scenu realistiĉki stil ruskog kazališta te je podigao rusku muziĉkodramsku umjetnost na. najvišu razinu. Osobito je zasluţan kao promicatelj ruske operne umjetnosti i popularizator djela A. Borodina, N. A. Rimski-Korsakova i M. P. Musorgskog. Šaljapinove interpretacije likova u operama tih umjetnika, osobito lika Borisa Godunova, prešle su granice muziĉko-scenske umjetnosti i vinule se do pravoga stvaralaštva. Velik i kao koncertni pjevaĉ, Š. je pronio svijetom pjesme M. I. Glinke, A. S. Dargomiţskog, M. P. Musorgskog, N. A. Rimski--Korsakova, P. I. Ĉajkovskoga i A. G. Rubinsteina, kao i rusku narodnu pjesmu. — Napisao je Pages from tny Life, 1926 (obj. i na ruskom, 1926; na njemaĉkom s naslovom Mein WerĊen, 1928, Meine Jugend, 1949 i Lied meines JugenĊ, 1958; na ĉeškom, 1958) i MacKa u dyuia, 1932 (na engleskom kao Man and Mask, 1932; na francuskom s naslovom Ma vie, 193'.; na njemaĉkom Ohne Maske, 1933; na talijanskom Pei sentieri della vita, 1933). Oba djela obj. J. A. Groševa pod naslovom Tloeecmu o otcu3HU, I965. LIT.: K. Kopoeuu, IIIaJiHnHH, Pariš 1939. — M. HHKOBCKUU, IIIaJiHnHH H pyccKan onepHaa KyjibTypa, MocKBa i JleHHHrpa/i 1947. — JI. HuKynuH,
ŠAMBEK, Dušan, horovoĊa i nastavnik muzike (Panĉevo, 25. VII1879 — Smederevo, 27.1 1933). Posle svršenog muziĉko-pedagoškog teĉaja u Beĉu horovoĊa u Panĉevu, Kovinu i Smederevu. U Smederevu je bio nastavnik muzike u gimnaziji. Komponovao ve ćinom horske kompozicije, pisao struĉne ĉlanke o muzici i uredio Srpski muziĉki kalendar (1901 i 1909). M. To. ŠAMIZEN, japanski ţiĉani instrument, vrsta gitare, sa 3 svilene ţice koje se trzaju plektronom. Nastao je od kineskog instru-
499
menta san-hsien (u Japanu dokumentiran prvi put u XVI st.). Ormarić za rezonanciju gotovo je ĉetvorouglasta oblika; boĉnice su mu drvene; presvuĉen je s gornje i donje strane maĉjom (rjeĊe pasjom) koţom. U ormarić je utaknut dugaĉak vrat; hvataljka nema preĉnica. Ţice su razliĉito ugoĊene; najĉešće su ugodbe (raĉunajući od najdublje ţice) kvarta-kvinta, kvinta-kvarta ili dvije kvarte. Š. je u povijesti japanske muzike odigrao veoma veliku ulogu kao instrument virtuoza i instrument pratnje u vokalnoj muzici. On je instrument gejša i vodeći melodijski instrument u kazalištu kabuki {^-Japanska muzika). LIT.: H. Eckardt, Shamisen, MGG, XII, 1965.
B. Ać.
SAMO, Igor Naumoviĉ, sovjetski kompozitor i pijanist (Kijev, 21. II 1925 —). Studij završio 1951 na Konzervatoriju u Kijevu (B. Ljatošinski), gdje i danas ţivi. Bavi se iskljuĉivo stvaralaĉkim radom. DJELA. ORKESTRALNA: Koncert-balada za klavir i orkestar, 1951;
simfonija za gudaĉe, 1965; Sinfonietta-Concerto, 1967; Festivalska uvertira, 1961. — KOMORNA: klavirski trio, 1947; suita za gudaĉki kvartet, 1954; sonata za violinu i klavir, 1952; romanca za violonĉelo i klavir, 1947. — KLA-V1RSKA: sonata, 1947; Ukrajinska suita, 1949; 5 kompozicija, 1955.— Scenska i filmska muzika. — VOKALNA. Za zbor i orkestar: Balada 0 heroju, 1954 i Moja domovina, 1954. Zborovi; solo-pjesme; romance i dr.
ŠANTEL, Šaša, slikar i kompozitor (Gorica, 15. III 1883—Ljubljana, 1. VII 1945). Slikarstvo studirao u Beĉu; u muzici uglavnom samouk. Dobro je svirao violu te bio veoma aktivan u orkestru Glasbene matice u Ljubljani. Kao kompozitor umjereno romantiĉnog smjera najveću je paţnju posvećivao melodijskom oblikovanju, odavajući pri tom znatnu muziĉku invenciju. DJELA (izbor). ORKESTRALNA: Jugoslovanska beseda za salonski orkestar, 1917; Mala suita, 1925; suita za gudaĉki orkestar. — KOMORNA: 2 gudaĉka kvarteta, u d-molu, 1905 i A-duru, 1925. — Kompozicije za klavir. •—• Opereta Blejski zvon, 1932. — VOKALNA: Venec istrskih narodnih pesmi; solo-pjesme. — Staroslavenska misa, 1914; rekvijem za muški zbor. D. Co.
ŠANTIĆ, Aleksa,pjesnik i-muziĉar-amater (Mostar, 25. V 1868 — 2. II 1924). U muziĉku teoriju i dirigovanje upućivao ga je R. Zamrzla, horovoĊa u Mostaru. Š. je bio vrlo aktivan u srpskom pjevaĉkom društvu Gusle, kao pjevaĉ, organizator i horovoĊa. Osta vio je djela za hor (obrade narodnih pjesama i originalne svjetovne i crkvene kompozicije). Šantićeva muzikalnost odrazila se u muzi kalnosti mnogih njegovih stihova koji su opetovano privlaĉili jugoslovenske kompozitore. v. Mvić. ŠAPLJA-ĈERNIVEC, Boza, pijanistica i klavirski pedagog (Ljubljana, 18. V 1910 — ). Klavir studirala kod I. Noĉa i L. M. Škerjanca; diplomirala 1936 na Drţavnom konzervatoriju u Ljub ljani. God. 1946—53 direktor Muziĉke škole u Jesenkama; 1953 —67 u Skopju, korepetitor Opere i nastavnik na Srednjoj muziĉ koj školi te od 1960 profesor na Pedagoškoj akademiji. Pijanistica snaţnog muziĉkog temperamenta i zamjernog tehniĉkog znanja, istakla se kao vrijedan klavirski suradnik i pratilac mnogih domaćih i stranih umjetnika; bila je i jedna od prvih ţenskih timpanistica u Sloveniji. J. Le. ŠAPORIN, Jurij Aleksandroviĉ, sovjetski kompozitor (Gluhov, Ĉernigovska gubernija, 8. XI 1887 — Moskva, 9. XII 1966). Zapoĉeo studij kompozicije kod G. Ljubomirskog u Kijevu, od 1908 u Petrogradu, gdje je 1912 završio pravo i na Konzervatoriju 1918 stekao diplomu iz kompozicije (N. Sokolov). U Lenjingradu dirigent Velikoga dramskog kazališta (1919—28) i Kazališta drame (1928— 34), predsjednik sekcije Udruţenja za suvremenu muziku (1926— 30), i upravitelj muziĉko-nakladnog poduzeća Triton. God. 1936 nastanio se u Moskvi, gdje je od 1939 na Konzervatoriju profesor instrumentacije i kompozicije. Od 1952 sekretar je Saveza sovjetskih kompozitora SSSR. Dobio niz nagrada i visokih priznanja. Šaporina najviše privlaĉe forme povezane s tekstom. On se uspješno i iskreno iţivljava u intimnosti solo-pjesme, ali je i snaţan epik u kojemu snaga umjetnosti i rodoljublja veoma izraţajno evocira presudne stranice iz povijesti i ţivota njegove domovine. U simfoniji sa zborom oţivljuju prizori iz Oktobarske revolucije i graĊanskog rata; u simfoniji-kantati Ha none KymiKoeoM inspirirao ga sukob ruske vojske i tatarskih horda u XIV st., pri ĉemu teţište djela nije toliko na vanjskom crtanju sukoba, koliko na iznošenju unutrašnjeg doţivljavanja protagonista; bitka za Staljingrad jezgra je šaporinova oratorija CKasauue 0 6umee 3a PyccKyw 3eM/iw. Ţivotno Šaporinovo djelo je opera JJeKodpucmu ĉija se radnja temelji na ustanku dekabrista iz 1825. Zamišljena u poĉetku kao lirska priĉa 0 ljubavi jednog ustanika, opera je postepeno poprimala herojsko obiljeţje u ĉijem je središtu sam revolucionarni pokret. DJELA: simfonija u c-molu za zbor i orkestar, 1933; suita Ejwxa za duhaĉe, klavir, harfu, kontrabas i domre iz scenske muzike za istoimenu lakr diju J. Zamjatina 1926. — Dvije sonate za klavir, 1924 i 1927; balada za klavir. — Opere IIOAUHO. re6tib (nedovršena) i JJeKa6pucmu, 1953; scenska i filmska muzika.— VOKALNA: oratoriji CKa3anue o 6umee 3a pyccKyro aeMjvo, 1944 1 M OKOAS Koputyny KpyoKumb, 1963; simfonija-kantata Ha no/ie KyjiuKoet>M, 1939) 4 balade za soliste, zbor i orkestar, 1948; balada Kondop za glas i orkestar, 1917; 2 balade za glas i orkestar, 1921; zborovi; oko 40 solo -pjesama. Obradbe narodnih napjeva. — Izbor ĉlanaka obj. posth. 1969.
500
ŠAPORIN — ŠEBALJIN
LIT.: B. FpoccMaH, JlnpHKa IIIanopHHa, COBeTCKan My3BiKa, 1940. —G. Abraham, Eight Soviet Composers, London 1943. — /. Belza, Handbook of Soviet Musicians, London 1943. — B. Bacuua-tpoccMaH, IO. A. IIIanopHH, MocKBa i JleHHHrpa^ 1946. — E. Fpoiueea, K>. IIIanopHH H ero opaTopHH, M OCKBS 1947. — Ista, K)pnH AjieKcaHAPOBH^l IIIanopHH, MocKBa 1957. — G. KamoHoea, K). IIIanopHH. »£IeKa6pHCTbi«, Onepa, JleHHHrpa^ 1959. —M. PeMesoe, KaHTa-rbi H opaTopHH IIIanopHHa, MocKBa 1960 — B. flpomononoe, O pojwaHcax K). LUanopHHa, CoBeTCKaa My3bma, 1961.— .S. Lehmann, Juri Alexandrowitsch Schaporin, MGG, XI, 1963. — JI. Enazou, IO. IIIanopHH, MocKBa 1964. — II. II. MapmbiHoe, K). IIIanopHH, MocKBa 1966. — H. A. CMupuoea, PoMaHCbi K). IIIanopHHa, AlocKBa 1968. J. As.
ŠAPOŠNJIKOV, Adrian Grigorjeviĉ, sovjetski kompozitor (Petrograd, 9. VI 1887— Moskva, 22. VI 1967). God. 1905—09 studirao u Tehnološkom institutu. Usporedo uĉio muziku kcd V. Kalafatija. Kompoziciju studirao na Petrogradskom konzervatoriju (A. Glazunov, N. Sokolov, J. Vitolj), gdje je diplomirao 1913. God. 1920—35 u Moskvi inţenjer-ekonomist, od 1937 u Ašhabadu i od 1949 ponovo u Moskvi.
DJELA. ORKESTRALNA: simfonijeta, 1954; koncert za turkmenske teme za klavir, 1947 Cprer. 1953); uvertira, 1946; baletna suita, 1941; simfonijska slika 1apyca, 1914; plesovi. — KOMORNA: 2 suite za gudaĉki kvartet, 1924 —25 i 1952 (na turkmenske teme); sonata za violonĉelo i klavir, 1935; sonata za flautu i harfu, 1925—26 i dr. — Klavirske kompozicije (sonatina, 1923). —■ DRAMSKA. Opere: OmpaejieHHbiu cad^ 1913; 3oxpe u Taxup, 1941 (prer. 1953); FroAb u Eujib6uAb, 1943; UlaceneM u FapuC, 1944 Cprer. 1955) i Atiua, 1957. Komiĉna opera KeMune u Kaibi (s L. Muhatovom), 1945—46. Balet flup Kopojin, 1912—13. Scenska muzika. Filmska muzika. — Solo-pjesme. — Obradbe narodnih napjeva.
ŠAPOŠNJIKOV, Uja Kalustoviĉ, sovjetski kompozitor i dirigent (Rostov na Donu, 3. I 1896 — 17.1 1953). Dovršio studij na Kijevskom konzervatoriju. Kompoziciju uĉio kod M. Ipolitova Ivanova. Od 1925 glavni dirigent i muziĉki rukovodilac Radio-stanice u Rostovu na Donu, a 1944—1953 dirigent i umjetniĉki rukovodilac tamošnje Oblasne filharmonije.
DJELA. ORKESTRALNA: 2 simfonije, 1920 i 1943; 2 koncerta za klavir, 1924 i 1944 (na armenske narodne teme). Uvertire: npa3ĈHUHHan, 1945; Ha meMbi ĆOHCKUX Ka3anbux necen, 1947; JJomtbi noć CmcuiumpadoM, 1949 i Boma--JIOH, 1951. Nekoliko rapsodija (Tatarska, Tadţiska, Dagestanska, Moldavska i dr.); Capriccio na istoĉne teme, 1932; A3ep6audotcaHCKan (fiaHtnasuji, 1933; EpeeaHCKue 3cKU3bi, 1942 i dr. •—• Klavirski trio, 1918. —■ Opera Eaxvucapau-CKUU (fioHtnaH, 1940; muziĉka komedija Tpu dpyza, 1952. Scenska muzika. — FopuucKaH no3Ma za zbor i orkestar, 1949; solo-pjesme.
ŠARGIJA (turski šarki istok), vrsta ->■ tambure. Albanci u Jugoslaviji nazivaju je šarkija. Podrijetlom s Bliskog istoka, upotrebljava se u prvom redu u urbanim, malovaroškim muslimanskim naseljima Bosne i Hercegovine i Kosova, a od kraja XIX st. i u selima. Dugaĉka je 80 cm, ponegdje i do 1 m. Rezonantni korpus je priliĉno dubok i otesan na brid. Na vratu ima 11 preĉnica, na poklopcu rezonantnog korpusa 4—5 manjih rupa glasnica. Vijci za zatezanje ţica razmješteni su sprijeda i sa strane. Š. ima 4—12 ţica, najĉešće 6, ugodenih u 3 glasa. Najdublja (srednja) ţica zove se zukavica; dvije tzv. gornje ţice ugodene 1su za kvartu više, a tri tzv. donje ţice za kvintu više od zukavice (npr. ć —f1—g1). LIT.: C. Rihtman, Narodna muzika iajaĉkog sreza, Bilten Instituta za prouĉavanje folklora, Sarajevo 1953. — Isti, Orientalische Elemente in der traditionellen Musik und in den Musikinstrumenten Bosniens und der Her zegovina, Grazer und Miinchener Balkanologische Studien, II, 1967. J. Bez.
ŠAVERDJAN, Aleksandr Isakoviĉ, armenski muzikolog (Signah, 5. VII 1903 — Moskva, 2. III 1954). Uĉenik H. S. Kušnarjova, studij završio 1930 na Moskovskom konzervatoriju. Muziĉki kritiĉar u Moskvi; urednik ĉasopisa My3bixa, CoeemcKan MyzuKa i CoeemcKoe ucKyccmeo. Uz to je u savezu kompozitora SSSR bio predsjednik komisije za muziĉko istraţivanje i kritiku.
DJELA: A. A. Cneuduapoe, 1939 (II izd. 1957; armenski 1971); VauKoe-CKUU u meamp, 1940; Eojibiuou meamp Cow3a CCP, 1953; KoMumac u apMHH-CKan My3biKasibHan KyAbmypa, 1956; M36paHHbie cmambu, 1958; OnepKbi no ucmopuu apMHHCKOu My3MKU XIX—XX seKoe, 1959.
ŠĈEDRIN, Rodion Konstantinoviĉ, sovjetski kompozitor i pijanist (Moskva, 16. XII 1932 —). Studij kompozicije i klavira završio 1955 na Konzervatoriju u Moskvi (J. Šaporin, J. Flijer) 1 tamo djeluje kao kompozitor.
DJELA. ORKESTRALNA: 2 simfonije, 1958 i 1965; simfonijska pjesma Floeecnib o nacmomifeM ue/ioeeKe, 1950; 2 koncerta za orkestar: I, O3opnbie HecmyiuKu, 1963 i II, 3eonu, 1968; komorna suita za 20 violina, harfu, harmoniku i 2 kontrabasa, 1961; 2 koncerta za klavir, 1954 i 1966. — KOMORNA: 2 gudaĉka kvarteta, 1951 i 1954; klavirski kvintet, 1952; suita za klarinet i klavir, 1952. — KLAVIRSKA: suita npa3dnuK 8Konxo3e, 1951; 24 preludija i fuga, 1969—70; Polifoni svezak, 1973. — DRAMSKA: opera He mo/ibKO nw6oeb, 1961. Baleti: KoH'ĆK-Fop6yHOK, 1960; KapMeH-cwuma, 1967 (prema Bizetu) i AnHa Kapenuna, 1972. Scenska i filmska muzika. — VOKALNA: oratorij Lenjin u srcu naroda, 1969; kantate Jleaduamb eoceMb, 1953 i EwpoKpamuada, 1963; Poetorium, koncert za recitatora, ţenske soliste, zbor i orkestar, 1969; romance i dr.
ŠĈEK, Breda (Friderika), kompozitor (Trst, 20. VIII 1895— Ljubljana, 11. III 1968). Muziku studirala na konzervatoriju Tartini u Trstu i na muziĉkom liceju Martini u Bologni. Nastupala kao pjevaĉica u Trstu i vodila pjevaĉke zborove u Trstu i Ljubljani gdje je bila nastavnica muzike. Jedna od rijetkih slovenskih ţena-kompozitora, istakla se osobito na podruĉju malih vokalnih (solo-pjesama) i klavirskih forma. Objavila i više svezaka narodnih i crkvenih zborova; komponirala je i Malu suitu za komorni orkestar. Djela joj se
odlikuju tehniĉkom zr melodiĉkom svjeţinom , monijskim bogatstvom. ' ŠĈEK, Ivan, kom] (Vipava, 25. VIII 1925 -per, 20. I 1972). Na Ate za glasbo u Ljubljani di rao iz kompozicije 1962 ( Škerjanc) i zatim 1966 : postdiplomski studij. Oc djelovao u Kopru kao nas muzike i zborovoĊa. DJELA. ORKESTRALN. certino za violinu; Sinfonietla Ċaĉe; simfonijska pjesma Boter — KOMORNA: MlaĊi sol 1. SĈEK kompozicija za duhaĉe i kla^ nata za violinu i klavir; duhaĉ tet; duhaĉki trio; suita za vi< i klavir i dr. — KLAVIRSKA: Mala suita; 8 baletnih skic, 7 istrskih VOKALNA: kantate Balada (S. Kosovel) i Komen (A. Gradnik); 10 p otroški zbor in Orffov instrumentarij; 2 pjesme za omladinski zbor i o zborovi a cappella; solo-pjesme. — CRKVENA: 6 misa uz orgulje; vena zbora. — Obradbe narodnih napjeva. M.
ŠĈERBAĈOV, Vladimir Vladimiroviĉ, sovjetski k zitor (Varšava, 25. I 1889—Lenjingrad, 5. III 1952). Kompi studirao na Petrogradskom konzervatoriju kod A. Ljadova Štejnberga. God. 1911—12 koncertni majstor baletne trupe S gileva u više evropskih gradova. Nakon Oktobarske revolucij uzeo muziĉki odjel Petrogradskoga komesarijata za narodnu pi tu i posvetio se muziĉkoj pedagogiji. God. 1924—31 i 1944—4 davao kompoziciju na Lenjingradskom konzervatoriju; 193 bio je profesor na Konzervatoriju u Tbilisiju. Kao pedagog je mnogo uspjeha. Njegovi su uĉenici, medu ostalima: V. 2e ski, A. Ţivotov, G. Kiladze, J. Koĉurov, E. Mravinski, Š. A dze, G. Popov, A. Stepanjan, J. Tuskija i M. Ĉulaki. Stvarac prva u duhu škole N. Rimski-Korsakova, zatim pod utjecajerr cuskih impresionista i zapadnoevropskih ekspresionista, da 1 posljednjem stvaralaĉkom razdoblju priklonio realizmu, ko se obilato ruskim narodnim melosom. DJELA. ORKESTRALNA. Pet simfonija: I, 1914; II, za sole, orkestar, 1924; III, 1931; IV, HotcopcKan za sole, zbor i orkestar, 19: FepounecKan ili PyccxaH, 1948 (prer. 1950). Dvije suite: I, Fposa, 193 1939. CnasKa, 1913; Ulecmeue, 1913. — Suita za gudaĉki kvartet, 1939 za glas, flautu, harfu, klavir, gudaĉki kvartet i izvodioca plastiĉnog plesa — Klavirske kompozicije (2 sonate, 1911 i 191.4)-— Muziĉka komedija Ta Kanumau, 1943; scenska i filmska muzika. — Solo-pjesme (romance) n F. Tjutĉeva, A. Bloka i V. Majakovskog. LIT.: B. EoidaHO6-Eepe3oecKuu, BnaflHMHp IIIepGaMeB, MocKBa l< F. Opjioe, B.naflHMHp B. lUepGa^eB, JleHHHrpaa 1959.—D. Lehmann, W Wladimirowitsch Schtscherbatschow, MGG, XII, 1965.
ŠEBALJIN, Visarionjakovljeviĉ, sovjetski kompozitor (( 11. VI1902—Moskva, 28. V 1963). Studirao kompoziciju m skovskom konzervatoriju (N. Mjaskovski). Na tom je zavodi davao od 1928 (od 1935 j sor kompozicije); 1941 do rao iz nauke o umjetnosti. 1942—48 direktor Me skog konzervatorija i 194: vodio Institut za izobrazb nih kapelnika; od 1951 pi profesor na Konzerva! Medu njegove uĉenike i Morozov, A. Spadavekii Hrenjikov, O. Ejges i c poĉetku pod utjecajem im onizma, ali i organski po s ruskom nacionalnom 1 kom XIX st. Kasnije se Š bliţio sovjetskoj stvarnosti cirajući zbivanja iz graĊai i Drugoga svjetskoga ral sve više napušta tekovine dnoevropske muzike. Še V. J. ŠEBALJIN novo kompozicijsko ma stvo najviše se opaţa u kc nim djelima. U svome Petom gudaĉkom kvartetu posluţio se n vima slavenskih naroda, meĊu_ostalim i srpskom melodijom je svojedobno bio upotrijebio i Ĉajkovski u Slavenskoj koraĉni
DJELA. ORKESTRALNA. Pet simfo nija: I, 1925; II, 1929; III, IV, 1935 i V, 1962. Simfonijeta na ruske narodne teme, 1949; koncert 2 linu, 1940; koncert za violonĉelo, 1950; Concertino za violinu i gudaĉe, Concertino za rog i mali orkestar, 1930; uvertira, 1934; Veepmmpa ua 1 CKue meMbi, 1936; PycCKan yeepmwpa, 1941; 3 suite, 1934, 1935 i 196 letna suita MaaoponoK, 1943; varijacije na ruski narodni napjev, 1940 — KOMORNA: gudaĉki trio, 1924. Devet gudaĉkih kvarteta: I, op. 2, II, op. 19; III, op. 28, 1939; IV, 1940; V, Slavenski, op. 33, 1942; VI, VII, 1947; VIII, op. 53 i IX, op. 58. Klavirski trio, 1949; sonata za vic
ŠEBALJIN — ŠESTAK violu, 1940; sonata za violu i klavir, 1954; suita za violinu i klavir, 1932. — Sonata za klavir, 1927; 3 sonatine za klavir, 1929.—DRAMSKA: komiĉna opera yKpouteHue cmponmmou, 1955; opera Conmie nad cmenbto, 1958; muziĉka komedija )Keuux us noconbcmea, 1942. Scenska i filmska muzika. — VOKALNA: dramatska simfonija Jlenuu za sole, recitatora, zbor i orkestar, 1931; kan-tate Cunuu Mau, 1930 i MocKea 1946; zborovi; solo-pjesme; masovne pjesme. — Dovršio, odnosno ponovo instrumentirao djela M. P. Musorgs koga (operu CopoHUHCKan HpMapKa ) i M. I. Glinke (uvertiru simfoniju na ruske teme). — Sabrani ĉlanci obj. 1970. — Popis djela (red. J. L. Sadavnikov) obj. 1970. LIT.: G. Abraham, Vissarion Shebalin, Monthlv Musical Record, 1942. — H.E3A3a,B.ft. IIIe5aJiHH, MOCKBU i JleHHHrpaa 1945. —B. [Jpomononoe, O My3bine B. IIIeoaJtHHa, CoBeTcKafl My3biKa, 1958. — B. EJIOK, KaMepHbie CO*IHHeHHH B. HIe6aJinHa, ibid., 1960. — D. Lehmann, Wissarion Jakowlewitsch Schebalin, MGG, XI, 1963.
ŠEBOR, Karei, ĉeški kompozitor i dirigent (Brandys nad Labem, 13. VIII 1843 — Prag, 17. V 1903). Studirao na Konzervatoriju u Pragu violinu (M. Mildner) i kompoziciju (J. B. Kittl). Dirigent u Erfurtu, Pragu i Lavovu; 1873—91 vojni kapelnik u više gradova, medu ostalim u Košicama i Beĉu. Od 1894 u Pragu kapelnik društva Sokol, od 1902 grenadirskog korpusa Praških strijelaca; istodobno vodio vlastitu muziĉku školu. U njegovim se operama isprva osjeća utjecaj G. Meverbeera, a zatim se priklanja ĉeškom nacionalnom smjeru. DJELA. ORKESTRALNA: 2 simfonije, 1861 i 1867; 4 uvertire (Valdštijnova smrt, 1860); ciklus simfonijskih plesova, 1894; plesovi; koraĉnice. — Tri gudaĉka kvarteta; klavirski kvintet. — Kompozicije za klavir. — DRAMSKA. Opere: Templari na Morave, 1865; Drahomira, 1867; Husitskd nevesta, 1868; Blanka, 1870 i Zmafend svatba, 1879. Balet Z kouzelne riše. — Kantate; zborovi; solo-pjesme. LIT.: R. Quoika, Karei Šebor, MGG, XII, 1965.
ŠEHTER, Boris Semenoviĉ, sovjetski kompozitor (Odesa, 20. I 1900 — Moskva, 16. XII1961). Kompoziciju uĉio u Odesi kodW. Maliszewskog (diplomirao 1922) i na Moskovskom konzervatoriju kod S. Vasiljenka i N. Mjaskovskog (diplomirao 1929). Od 1929 aspirant, pa asistent, a 1934—41 docent toga Konzervatorija; kasnije profesor Konzervatorija u Ašhabadu. DJELA. ORK ESTRALN A. Pet simfo nija : I, 1929; II, 1943; III, 1944 —45; IV, 1947 i V, 1951 (prer. 1952—53). Simfonijske pjesme y3Huua, 1955, Cjiyuiau, 1955 i dr. Koncert za klavir, 1939; uvertire; suita TypKMenun, 1932 (jedno od najboljih djela); rapsodije i dr. — Dvije sonate za klavir, 1926 i 1931; 4 lirska preludija za klavir, 1926. — DRAMSKA. Opere: 1905 eod, 1935 (sa A. Davidenkom; prer. 1955); K)cyn u Ax.wm, 1942 (sa A. Kuljijevom); Ceuudu, 1942—43 (sa S. Ovjezovom); TJyutKUH a Muxau/wacKOM, 1954—55. Scenska i filmska muzika. — VOKALNA: kantate BOUZO-JIOH; Tlo3Ma-Kanmania, 1952; i JIOMUK a UTyiueHCKOM, 1955. Zborovi; solo-pjesme. — Obradbe revolucionarnih napjeva.
ŠEMBERA, Mary, plesaĉica (Sarajevo, 19. I 1910 —). U Sara jevu pohaĊala glumaĉku školu (B. Nušić) i tamo 1928 zapoĉela kaza lišnu karijeru kao dramska glumica. Studij klasiĉnog plesa, zapoĉet kod A. Verešĉagina u Sarajevu, nastavila kod N. Kirsanove u Beo gradu i M. FromaniM. Ĉorak-Slavenske u Zagrebu. God. 1932—62 bila je solistica baleta Hrvatskog narodnog kazališta u Zagrebu. U svojoj dugogodišnjoj karijeri ostvarila je niz uloga u klasiĉnom ba letnom i opernom repertoaru, kao i u djelima jugoslavenskih kompo zitora. K. Ko. ŠENG (sheng), kineski duhaĉki instrument, vrsta usnih orgulja. Sastoje se od zraĉne komore, naĉinjene od izdubene tikve, u koju je okomito utaknut niz bambusovih cijevi razliĉite duljine (10— 17 a i više). Svaka cijev ima izdubenu po jednu rupu, izuzev jedne ili nekoliko nijemih; na donjem kraju cijevi nalazi se slobodni jeziĉac. Sviraĉ puše u usnik, utaknut u zraĉnu komoru sa strane, vodoravno, a prstima zatvara rupe na cijevima da bi dobio zvuk. Kod dotjeranijih instrumenata zraĉna komora je naĉinjena od plemenitijeg drva ili slonovaĉe i bogato je umjetniĉki ukrašena, a cijevi su od finije trstike. Na šengu se svira solistiĉki ili uz pjevanje. Kod solistiĉke svirke izvodi se melodija uz karakteristiĉne dugo drţane akorde. Š. se spominje u prastarim dokumentima iz pretkonfucijskog doba (-> II milenij), a upotrebljava se i danas. Najkasnije u IX st. dopro je u Japan, gdje se naziva sho. U Evropi je po uzoru na taj orijentalni tip usnih orgulja konstruirana harmonika i harmonij. LIT.: A. Schaeffer, Origine des instruments de ŠENG musique, Pariš 1936. — L. C. Goodrich, The Chinese Sheng and Western Musical Instruments, China Magazin, 1941.—L. Traynor i Sh. Kishibe, The Four Unknown Pipes of the Sho . . ., Journal of the Societv for Research in Asiatic Music, 1951. — M. Schneider, Mundorgel, MGG, IX, 1961. I. Ać.
ŠENŠIN, Aleksandr Aleksejeviĉ, sovjetski kompozitor (Moskva, 18. XI 1890 — 18. II 1944). Uĉenik A Greĉanjinova, R. Gliera i B. Javorskog; u Moskvi nastavnik na Konzervatoriju
501
(1922—24) i na muziĉkoj školi Skrjabin (od 1924); uz to kompozitor Djeĉjeg kazališta. Stvarao mjestimice pod utjecajem A. Ljadova. DJELA: simfonijska pjesma za orkestar op. 5. — Kompozicije za komorne sastave i za klavir (sonata u D-duru). —■ DRAMSKA: opera O'Tao, 1927; baleti AumuHHue njincnu, 1933 i Iloeecmb o Kapjuen, 1934; opereta JJeeHaduamaH HOHb, 1939. — Solo-pjesme; zborovi. — Obradbe narodnih napjeva. LIT.: B. EeAnee, AJiencaHAP A. IHeHuiHH, MocKBa 1929.
ŠEPEC, Milan, pjevaĉ, tenor (Zagreb, 4. XI 1891 — ). Uĉenik muziĉke škole HGZ; pjevanje uĉio privatno u Zagrebu i Beĉu (Ranieri-Horbowsky). Kao operetni tenor debitirao 1916 u varaţdinskom Gradskom kazalištu kao Alfred (Evsler, Umjetniĉka krv) i tamo angaţiran. U Zagrebu je prvi put nastupio 1919 u opereti Poljaĉka krv (Nedbal); otada, pa do umirovljenja bio je ĉlan Zagrebaĉke opere. U svojoj dugogodišnjoj umjetniĉkoj karijeri kreirao je više od 70 te-norskih operetnih uloga, meĊu kojima su se posebno isticale Eisenstein (Strauss, Šišmiš), Princ Radjami (Kalman, Baja-derd), Dorošinski (Granichsta-edten, Orlov), Tassilo (Kalman, Grofica Marica), Mirko (Tijardović, Mala Floramye) i dr. Veoma je vrijedan bio njegov udio u radu Zagrebaĉke opere, gdje osobito valja spomenuti ove uloge: Vašek (Smetana, Prodana nevjesta), Šujski (Musorgski, Boris Godunov), Jeroška M. ŠEPEC (Borodin, Knez Igor), Don Basilio (Mozart, Figarov pir), Mirne (Wagner, Rajnino zlato), Juranić (Zajc, Nikola Šubić Zrinjski) i Ţilica (Širola, Gitara i bubanj). Gostovao je na gotovo svim jugoslavenskim muziĉkim pozornicama, koncertirao solistiĉki i nastupao na filmu. K. Ko. ŠEREMETJEV, Aleksandr Dmitrijeviĉ, ruski ljubitelj muzike (Petrograd, 12. III 1859 — Ste-Genevieve-des-Bois kod Pariza, 18. V 1931). Potomak plemićke obitelji u kojoj se mnogo muziciralo. Njegov pradjed utemeljio je u XVIII st. pjevaĉki zbor. Velik ugled postigao je privatni pjevaĉki zbor što ga je osnovao _njegov otac Dmitrij Š. Nastavljajući obiteljske tradicije osnovao je Š. 1882 simfonijski orkestar, a 1884 crkveni zbor 'kojim je upravljao A. Arhangelski. God. 1898 pokrenuo je u Petrogradu popularne simfo nijske koncerte na kojima je povremeno nastupao kao dirigent. God. 1914 ravnao je prvom izvedbom Wagnerove opere Parsifal u Rusiji. Mnogo se zalagao oko izvoĊenja djela ruskih kompozitora. God. 1902 postao zborovoda dvorske kapele. Nakon Oktobarske revolucije emigrirao u Francusku. Komponirao je djela za orkestar (Patetiĉna fantazija), komornu i crkvenu muziku. ŠESNAESTINKA (J), šesnaesti dio cijele note. Prema tome cijela nota sadrţava 16 šesnaestinki, polovinka osam, ĉetvrtinka ĉetiri, a osminka dvije; š. se nadalje dijeli na dvije tridesetdruginke (J:),4 šezdesetĉetvrtinke (J). ŠESTAK, Tomislav, violist (Karlovac, 4. VII 1931 —). Stu dij violine završio 1957 na Muziĉkoj akademiji u Zagrebu (M. Schon). Od 1954 u Zagrebu ĉlan ansambla Zagrebaĉkih solista i Zagrebaĉkog kvarteta (do 1958), 1957—60 koncertni majstor Sim fonijskog orkestra Jugoslavenske radio-difuzije i Komornog orke stra RTV Zagreb i 1960—65 koncertni majstor Zagrebaĉke filhar monije. Umjetniĉku karijeru nastavio 1965 kao violist u Beĉu, gdje je solist orkestra Beĉkih simfoniĉara i ĉlan Beĉkog gudaĉkog trija. Kao solist nastupao u zemlji i inozemstvu; 1972 bio je au strijski predstavnik u Svjetskom simfonijskom orkestr u (New York~). K. Ko. ŠESTAK, Tomo, kompozitor i dirigent ĉeškoga podrijetla (Prag, 18. XII 1852 — Koprivnica, 16. V 1921). Studij završio na orguljaškoj školi u Pragu (F. Z. Skuhersky, J. Ondfiĉek) i već u 19. godini postao nastavnik na realnoj gimnaziji. God. 1874 došao u Koprivnicu kao gradski kapelnik i orguljaš. Tamo je iste godine utemeljio Gradsku muziku, a 1875 pjevaĉko društvo Podravac, koje je vodio niz godina, uz to je bio i nastavnik u srednjim školama, a poduĉavao je i privatno. D J ELA (o k o 1 7 0 o p us a ). IN S TRU MEN TA LN A: u ve rt ire i fa nt a z ij e za orkestar. —• Legenda i Balada za violinu i klavir. — Preludij i scherzo za klavir; Preludij i fuga za orgulje. Plesanka i Zagrebaĉki album plesova za klavir. ■—■ VOKALNA: kantata Bćsni; zborovi (Molitva Hrvata; Iz osame; Prvi maj; himna Prosvjetom k slobodi). — Hrvatska misa u F-duru. LIT.: * * *, Tomo Šestak, Sv. C, 1921, 4. — M. Graf, Tomo Šestak, zaboravljeni hrvatski skladatelj, Zvuk, 1971, 117—118. K. Ko.
502
ŠESTORICA — ŠIJAĈKI Violine op. 7, 1901; Doppelgriff-Vorstudien in Terzen, Sexten, Oktaven ; zimen fiir Violine op. 9, 1901; Violinschule fur Anfdnger op. 6, 1904—08 of Intonation op. 11, 1922; Dvojhmatovd škola op. 12 (rkp.); Škola a modulaci op. I3_(rkp.); Škola akordichd op. 14 (rkp.); Škola fiageoletu a j. op. 15 (rkp.); Škola housloveho pfednesu na podklade melodickem op. 16 1 1929—32; Vymĉna poloh v jednoduchych hmatech a dvojhmatech op. 22 Chromatika ve všech polohdch op. 23 (rkp.); Pizzicato levou rukou se se arco technikou prave ruky op. 24 (rkp.). Analitiĉke studije koncerata: u op. 22 H. Wieniawskog, 1929; J. Brahmsa, 1931; P. I. Ĉajkovskog, I Mendelssohna, 1931; op. 6 N. Paganinija, 1932; A. Dvojaka (rkp.) i L. hovena (nedovršeno); kadence J. Joachima za koncert J. Brahmsa, 1 IZDANJA: R. Kreutzer, Etudes-Caprices (s analitiĉkim studijama), is ■— KOMPOZICIJE: Quarante Variations faciles pour le violon op. 3; Bi Tdnze und Weisen fiir Violine und Klavier op. 10, 1898—1903. LIT.: S. J. Vymetal, Otakar Sevĉik a jeho houslova methoda, Pral — P. Stoeving, A Key to Sevĉik's Works, London 1914. — V. Nopp, ] O. Ševĉik, ţivot a dilo, Brno 1948. — Otakar Ševĉik (zbornik, red. J. Praha 1953. •—■ Z. Vyborn$, O. Ševĉik, Musik im Unterricht, 1957. ■— Isti Ševĉik, MGG, XII, 1965. V.
ŠESTORICA. Stoje (slijeva nadesno): F. Poulenc, G. Tailleferre, G. Auric i L. Durey. Sjede: A. Honegger i D. Milhaud. U sredini: J. Cocteau
ŠESTORICA (francuski Les Six, šestorica), skupina istak nutih francuskih kompozitora koji su svoju djelatnost zapoĉeli u Parizu u drugom desetljeću XX st. To su: G. Auric, L. Durey, A. Honegger, D. Milhaud, F. Poulenc i G. Tailleferre. U poĉetku su istupali pod nazivom Les nouveaux Jeunes, a ime Les Six upo trijebio je po prvi put 1917 muzikolog H. Ćollet. Premda ih je Collet predstavio javnosti kao homogenu zajednicu istomišljenika, pripadnike ove skupine vezivalo je prvenstveno osobno prijatelj stvo i zajedniĉka teţnja za novim oblicima muziĉkog izraţavanja koju je, meĊutim, svaki od njih realizirao na individualan naĉin. Na skupinu kao cjelinu utjecala je u većoj mjeri jedino umjet nost E. Satiea. Šestorica ovih umjetnika — naroĉito Honegger, Milhaud i Poulenc — spadaju medu najistaknutije i najutje cajnije francuske muziĉare nakon C. Debussija. S njima poĉinje novo antiromantiĉko razdoblje francuske muzike. M. Šku. ŠETINC, Janko, pijanist i ĉembalist (Maribor, 27. IV1932 —). Studij klavira završio na Akademiji za glasbo u Ljubljani (M. Lipovšek); usavršavao se u Londonu. Profesor na Muziĉkoj školi u Mariboru; kao pijanist i ĉembalist posvetio se komornoj muzici. Ĉesto nastupa kao ĉlan mariborskog ansambla Collegium musicum i kao koncertni pratilac; stalni je suradnik violonĉelista M. Mlejnika.
ŠIBENĈANIN (Sebenico), Dominik Ivan (Dom Giovanni), kompozitor (Šibenik?, izmeĊu 1630 i 1640 viĊale del Friuli, 1705). RoĊen vjerojatno u Šibeniku (tal: pisci navode Veneciju), odakle se s obitelji polovinom st. sklonio pred Turcima u Italiju. Prema F. Gaffiju, bio je G. Legrenzija. Svećenik; izvrstan orguljaš i pjevaĉ ugodna 1660 postao zamjenik kapelnika katedrale u Cividale del nedaleko Gorice. God. 1663—66 bio je pjevaĉ-tenorist ci kapele sv. Marka u Veneciji; od 1666 vršio je istu duţni dvoru Karla II u Londonu, i to kao ĉlan »talijanske kapele' je, na vlastitu molbu, 1668 postao kapelnikom. Bogato nag od engleskoga kralja, vratio se 1673 u Italiju, gdje je pi kapelniĉki poloţaj na savojskom dvoru u Torinu (do 169c 1692 do smrti bio je kapelnik katedrale u Cividale del ' dakle u istoj crkvi gdje je i zapoĉeo svoju profesionalnu mi karijeru. U Torinu su izvedene dvije Šibenĉaninove opere, od je Atalanta (1673) jedna od prvih, ako ne i uopće prva, i: umjetnika iz naših krajeva. Muzika te opere, kao ni At (1629), prokomponirane melodrame J. Palmotića, nije se sac Od njegovih crkvenih djela paţnju privlaĉi motet Lauda Jer; Dominum, za koji J. Andreis kaţe: »U Šibenĉaninovu m kantati susrećemo raskoš barokne glazbe, s izmjenjivanjem.
o
K. Be.
ŠEVĈIK, Otakar, ĉeški violinist i muziĉki pedagog (Horaţd'ovice, 22. III 1852 — Pisek, 18.1 1934). Studirao na Konzervatoriju u Pragu (A. Sitt, A. Bennewitz). God. 1870—74 koncertni majstor na Mozarteumu u Salzburgu, na Prozatimni divadlo u Pragu i na Komiĉnoj operi u Beĉu. God. 1875—92 profesor violine na muziĉkoj školi u Kijevu, koju je reorganizirao. God. 1892—1906 predavao je na Konzervatoriju u Pragu (od 1901 proĉelnik violinskog odjela). Od 1907 do smrti glavno mu je boravište Pisek; onamo Ševĉiku dolaze uĉenici iz cijelog svijeta. God. 1908—18 je profesor na Muziĉkoj akademiji u Beĉu, a 1919—21 na majstorskoj školi Konzervatorija u Pragu. God. 1912—23 i 1931—32 vodio je violinske teĉajeve u SAD (Ithaca, Chicago, New York, Boston), 1929—30 u Mondseeu kraj Salzburga, 1933 u Londonu. U mladim je godinama koncertirao, kasnije se posvetio iskljuĉivo muziĉkoj pedagogiji te je odgojio izvanredno velik broj uĉenika, medu kojima briljantne virtuoze, kao J. Kubelika, J. Kociana, E. Morini, W. Schneiderhana; kod njega se usavršavao i Z. Baloković. Njegovi su uĉenici bili takoĊer dirigenti V. Talich i F. Stupka te kompozitor R. Pick-Mangiagalli. Ševĉikova instruktivna djela za violinu vode od poĉetniĉkog stupnja do savršene virtuoznosti i obraduju sve probleme violinske tehnike u opširnim vjeţbama. Suprotno obiĉaju da se nastava violine zapoĉne dijatonskim ljestvicama, Š. razvija svoj znameniti sistem u kojemu se polazi od svladavanja polustepenih intervala jednakim poloţajem prstiju na sve ĉetiri ţice, a poloţaj se prstiju lijeve ruke u odnosu na cijele stepene i polustepene mijenja u toku nastave prema sistematsko-progresivnom planu. Kod naprednijih uĉenika primjenjuje se analitiĉki studij: sloţeni tehniĉki problemi rašĉlanjuju se u jednostavne elemente (male notne skupine) i vjeţbaju na razne naĉine. Tek kad je odreĊeno djelo svladano tehniĉki, pristupa se muzikalnoj obradbi (dinamika, fraziranje, stil). DJELA. INSTRUKTIVNA: Schule der Violintechnik op. I, 1881; Schule der Bogentechnik op. 2, 1895; Rozpindni prstu op. 4 (rkp.); Priprava k 24 capricim op. 45 Donta op. 5 (rkp.); Lagenzvechsel und Tonleiter-Vorstudien fiir Violine op. 8, 1895; Triller-Vorstudien und Ausbildung des Finger -Anschlages fur
*mi' *
- ^1 »« - fntn-
■'T t
i
,i,
— f—
YV I"
"
- \' i
i
D. I. SlBENĈANIN, Lauda Jerusalem Dominum, autograf
nih i solistiĉkih odlomaka, te odlomaka povjerenih malin listiĉkim sastavima. Bogata melodika u koju ulazi povrei vokaliziranje, ustupa mjesto zbornoj homofoniji, ali i uku polifoniĉkim odlomcima.« DJELA. DRAMSKA. Opere: VAtalanta, 1673; Leonida in Sparta (sa P. de La Pierreom) i L'Oppresso sollevato, 1692. — CRKVENA: O dolor, o moeror; Lauda Jerusalem Dominum i dr.; misa; responzori NOVA IZD.: L. Ţupanović transkribirao je i obradio motet Lau rusalem Dominum (Psalam 147) za 5 gl. i 5 instrumenata ad lib. (Spomenici ske glazbene prošlosti. Iz renesanse u barok, 1971). LIT.: M. Velimirović, Giovanni Sebenico. Prispevek k biografiji, M loški zbornik, I, 1965. — M. Th. Bouauet, Musique et Musiciens a Tu 1648 a 1775, Torino 1968. — J. Andreis, Povijest glazbe, IV, Zagreb K. ]
ŠIFRIRANI BAS -> Generalbas ŠIJAĈKI, Stevan, horovoĊa i kompozitor (Stari Futog, 12 1885 — Beograd, 2. I 1957). Po završetku Srpske muziĉke šk Beogradu, radio je kao profesor muzike i dirigent u Beograduji
ŠIJAĈKI — ŠIR rebu, Ljubljani, Skoplju i drugim gradovima; bio je jedan od prvih horovoĊa radniĉkih pevaĉkih društava Abrašević i Jedinstvo. Komponovao je samo vokalna dela. Od solo-pesama poznatije su Bila jednom ruţa jedna, Neka sunca, Noćna tajna itd. MeĊu mnogobroj nim horovima, koji su komponovani većinom na bazi narodnih motiva;, istiĉe se ciklus Kratovske pesme. Poznate su i njegove har monizacije masovnih pesama. R. pej. ŠIJANEC, Drago Mario (Mariano Drago), dirigent (Pula, 18. XII 1907 — ). Dirigiranje i kompoziciju studirao 1927—32 na Konzervatoriju u Pragu; u dirigiranju se usavršavao na Ecole Normale de Musique u Parizu (1932—35). God 1935—45 dirigent radioorkestra u Ljubljani, zatim kraće vrijeme violinist opernog orkestra u Torinu i 1946—47 dirigent filharmonijskog orkestra u talijanskom gradu Busto Arsizio. Od 1947 u Argentini, dirigent Teatro Argentino u La Plati, od 1948 istodobno direktor Estudios Artisticos i od 1954 profesor na Escuela Superior de Bellas Artes; od 1956 direktor je Instituta de Capatacion Orquestral u Avellandi. Kao dirigent opseţnog repertoara, smisla za interpretaciju i veli kog tehniĉkog znanja afirmirao se u domovini, u Argentini i u više evropskih zemalja (Austrija, ĈSSR, Francuska, Danska), a kao pe dagog znatno je pridonio odgoju mladog dirigentskog naraštaja u Argentini. U mladosti se bavio i kompozicijom i biljeţenjem na rodnih napjeva luţiĉkih Srba. Š. je vaţan i kao organizator: 1952 utemeljio je u Buenos Airesu Mozarteum Argentino, koji se razvio u uglednu ustanovu za njegovanje i razvoj muziĉke reprodukcije, 1954 osnovao je u La Plati prvu katedru za dirigiranje u Argentini a 1958, takoĊer tamo, univerzitetski orkestar. j. Gc. i D. Co. ŠILOBOD-BOLŠIĆ, Mihajlo, pjesnik i teoretiĉar (Pod Okićem, 1724 — Sveta Nedjelja, 8. IV 1787). Svećenik; filozofiju uĉio u Beĉu, teologiju u Bologni. Bio je ţupnik u Martinskoj Vesi i od 1760 u Svetoj Nedjelji. Pisao je latinske stihove te izdao prvu raĉunicu na hrvatskom jeziku (u kajkavskom dijalektu) pod nazivom Arith-metika Horvatzka. God. 1760 objavio je u Zagrebu Funda-mentum cantus
FUNDAMENTUM
gre-goriani seu choralis,
CANTUS
vrijednu teoretsku uputu u koralno pjevanje koja se upotrebljavala gotovo stotinu godina. Zamišljena je SEU kao niz dijaloga izmeĊu uĉitelja i uĉenika. Dijaloga ima šest a obuhvaćaju 39 strana. PRO CAPTU TFRONIS DISC1PULI, AU7HOR1BUS C0LLEC7UM, Nakon njih slijede Te £XE TPROBJT1S B RE f l, A C FA CILI DUL0G1CA ME THODO 1N Deum u 4-glasnoj UiĊ« EXPOS1TUM OIERJ, AC STUDIO. obradbi (3 tenora i bas). A. R. D. MICHAELIS SILLOBOD, Prvi dijalog govori o PAkOCHl 1N MARTINSZKA VESZ. poĉecima muzike, odnosno pjevanja, drugi o crtov-lju, notama i kljuĉevima, treći o solmizaciji, ĉetvrti o intervalima, peti o savršenosti i nesavršenosti koralnih modusa, a šesti Z A G 8 . A B I A ţ , Tjpil Cajctmi FHncilct Hiil, lutati Krjjoi Crait« Typogt*pi 1760. o intonaciji. Pojedina su izlaganja popraćena M. ŠILOBOD-BOLŠIĆ, Fundamentum Cantus Gregoriani, naslovna strana, Zagreb 1760 notnim primjerima.
GREGORIANI, CHORALIS
LIT.: B. Birt, Mihalj Šilobod-Bolšić: »Fundamentum cantus gregoriani seu choralis« iz godine 1760, Sv. C, 1936, 1.
J. As.
ŠIMENC, Anton, graditelj orgulja (XIX st.). Njegov ţivot i rad još nisu posve istraţeni. God. 1860 poĉinje raditi u Zagrebu, te razvija vrlo intenzivnu djelatnost po mjestima sjeverne Hrvatske; 1874 odlazi u Beĉ. Na Gospodarskoj izloţbi u Zagrebu, 1864, dobio je za svoje orgulje srebrnu medalju (izloţeni instrument otkupila je crkva u Ĉuĉerju). Najveće su mu poznate orgulje bile u Molvama u Podravini (1863, sa 18 registara). Od njegovih saĉuvanih djela najznatnije su orgulje u Voloderu (1863) i Dubici (1862), a vrlo dobre su-i manje orgulje u Visokom (1870), Gorama (1864) i Konjšćini (1860). Poznato je da je izradio još niz manjih orgulja kao i brojne popravke. Po naĉinu gradnje donekle je bliz radu C. Hessea iz Beĉa, pa se pretpostavlja da je kod njega moţda izuĉio zanat. LIT.: Katoliĉki list, Zagreb 1860, 9. — Ibid., Zagreb 1864, 48. — L. Saban, Kratak osvrt na pregled orgulja izvršen ljeti 1972, Sv. C., 1973, 2. L. Ša.
ŠIMENC, Mario, pjevaĉ, tenor (Gorica, 23. I 1896 —Zagreb, 26. XI 1958). Rano pokazivao izrazite pjevaĉke sposobnosti pa je u Trstu sudjelovao u slovenskim pjevaĉkim društvima kao
503
ĉlan zbora i solist. Umjetniĉku karijeru zapoĉeo 1919 u novo osnovanom Mariborskom kaza lištu, i to najprije u drami i ope reti; tamo je 1922 debitirao u operi kao Janko (Smetana, Prodana nevjesta). God. 1922 —24 ĉlan Ljubljanske opere i 1924—41, s kraćim prekidima kada je bio operni solist u Beo gradu i Osijeku prvak Zagre baĉke opere; za okupacije 1941 —45 nije nastupao, a poslije OsloboĊenja neko je vrijeme djelovao u Skopju, dok se zbog bolesti nije povukao. Izvanre dna Šimencova glasovna nada renost dolazila je do izraţaja u brojnim tenorskim ulogama he rojskog karaktera, napose u kre M. ŠIM ENC acijama Eleazara (Halevv, Ţi dovka) i Pedra (d'Albert, U do lini). Znatna dostignuća ostvario je u Wagnerovim i Verdijevim operama te kao Canio (Leoncavallo, Pagliacci), Don Jose (Bizet, Carmen), Calaf (Puccini, Turandot) i Bojan (Gotovac, Morana). Š. je bio prvi Mića u Gotovĉevu Eru s onoga svijeta. S uspjehom je gostovao u Njemaĉkoj, Madţarskoj, Italiji, Ĉehoslovaĉkoj i Bugarskoj. K. Ko. ŠIMUNACI, Rok (pseudonimi Vilĉek, Novovešćan, Mravec i dr.), tamburaški kompozitor (Zagreb, 23. XII 1886 — 5. I 1937). Istaknut pobornik tamburaškog pokreta u Hrvatskoj; kao diri gent i uĉitelj mnogih — preteţno radniĉkih — tamburaških or kestara u Zagrebu, mnogo je pridonio populariziranju tog instru menta. Komponirao je mnoge koraĉnice, pjesme, kuplete i dr. za tambure. Bio je jedan od utemeljitelja mjeseĉnika Hrvatska tam burica (1936). K. Ko. ŠIN, Otakar, ĉeški kompozitor i teoretiĉar (Rokvtno, Nove Mĉsto, Moravska, 23. IV 1881—Prag, 21. I 1943). Studirao orgulje i kompoziciju na Konzervatoriju u Pragu (J. Kliĉka, K. Stecker); tu je od 1920 profesor (1922—24 i administrativni rukovodilac). Vaţan je prije svega po svom pedagoškom radu i po teoretskim spisima. Njegova nauka o harmoniji prvi je moderni ĉeški udţbenik te vrste. DJELA. ORKESTRALNA: simfonijske pjesme Tilottdma i Krdl Menkera; Rozhlasovd pfeĊehra; Tri ĉeške tance. — KOMORNA: 2 gudaĉka kvarteta; sonata za violonĉelo i klavir; mala suita za violinu i klavir. — Kraće klavirske kompozicije. — Zborovi; solo-pjesme. — INSTRUKTIVNA: Nauka o Jiar monii na zahladi melodie a rytmu (2 sv.), 1922 (prer. izd. pod naslovom Opln,} nauka o harmonii. . . , 1933 i kasnije); Nauka 0 kontrapunktu, imitaci a fuze t 1936 (srpskohrvatski prijevod, Beograd 1949); Vseobecnd nauka o hudbe, 1949, LIT.: Z. Vyborny, Otakar Šin, MGG, XII, 1965.
ŠINIGOJ, Boris, trombonist (Celje, 21. XII 1938 —). Za vršio Srednju muziĉku školu u Ljubljani i tamo se na Akademiji za glasbo usavršavao kod V. Globokara. Profesionalnu karijeru zapoĉeo u ansamblu Slavko Osterc; od 1966 solist je Slovenske filharmonije i ĉlan Duhaĉkog kvinteta u Ljubljani. Kao solist posebno se istakao interpretacijom djela suvremenih slovenskih i jugoslavenskih kompozitora (D. Škerl, P. Ramovš, M. Kelemen, V. Globokar). Gostovao je u zemlji i inozemstvu. K. Be. ŠIPTARSKA (ŠĆIPTARSKA) MUZIKA -> Albanska muzika. Muzika Albanaca u SFRJ ŠIPUŠ, Krešimir, dirigent i kompozitor (Zagreb, 28. VI 1930 —). Studij kompozicije završio 1956 na Muziĉkoj akademiji u Zagrebu (S. Šulek); u dirigiranju se usavršavao kod I. Markeviĉa. U Parizu razvio ţivu umjetniĉku djelatnost, na koncertnom podiju i u muziĉkom kazalištu. Kao dirigent nastupao u brojnim zemljama Evrope, Sjeverne i Juţne Amerike, a posebno se istakao kao rukovodilac simfonijskih koncerata u francuskom gradu Cannesu. Sa Simfonijskim orkestrom Radio-televizije Zagreb, kojemu je 1968—72 stajao na ĉelu, izveo je više novih djela hrvatskih i jugoslavenskih kompozitora, kao i muzike XX st. God. 1974—75 bio je glavni tajnik Zagrebaĉkog muziĉkog biennala, a od 1975 djeluje u Oslu. Bavio se i muziĉkom kritikom (zagrebaĉki Vjesnik).
DJELA. ORKESTRALNA: Sinfonia per archi, 1963; simfonijeta, 1954; Concerto barocco za orkestar i koncertantni klavir, 1963; Concerto grcsso za gudaĉe 1953. — KOMORNA: Koralne varijacije za gudaĉki kvartet, 1953; Dva stavka sa Martenotove valove, 1967. — Pet noćnih varijacija za klavir, 1961. — DRAMSKA: komiĉna opera Lijepa Bartolomeja, 1961. Baleti: La Fougue,_l95v; Zone interdite, 1961 i Bouauet de Roses, 1962. — Monografija Stjepan Šulek, 1961. K. Ko.
ŠIR, Zlatko, pjevaĉ (tenor) i pjevaĉki pedagog (Trst, 18. XII 1911 — ). Studij pjevanja završio 1936 na Muziĉkoj akademiji u Zagrebu (L. Vrbanić), a zatim se usavršavao kod V. Bevilaque u Trstu; na muziĉkoj sceni debitirao 1939 u Zagrebu u opereti Ĉar
504
SIR — ŠIROLA
valcera (O. Straus) i odmah angaţiran. Do 1946 ostvario je niz prvih tenorskih uloga u operetama F. Lehara (Eva, Ševa, Plava mazurka), Zellera (Ptiĉar), Hervea (Mam'zelle Nitouche), Schubert-Berthea (Tri djevojĉice), Gilberta (Ĉista Suzana), Benatzkog (Moja sestra i ja) i dr.,a uz to je nastupao i kao karakterni tenor u opernim ulogama kao Vašek (Smetana, Prodana nevjesta), Beza zleni (Musorgski, Boris Godunov), Spoletta (Puccini, Tosca) i dr. Od 1946 posvetio se pedagoškom radu. Djelovao je kao profesor muziĉke škole Vatroslav Lisinski u Zagrebu, a od 1965 je profesor na Zagrebaĉkoj muziĉkoj akademiji. Njegovi su uĉenici Branka Galić, Boţena Ruk-Foĉić, Branka Beretovac, Mila Kirinĉić, Tugomir Franc i Krunoslav Cigoj. K. KO. SIRCA, Friderik -> Savin, Risto ŠIRINSKI, 1. Vasilij Petroviĉ, sovjetski violinist, kompozitor i dirigent (Jekaterinodar, 17. I 1901 — Mamontovka kraj Moskve, 16. VIII 1965). Na Konzervatoriju u Moskvi završio 1925 studij violine (D. Krejn) i 1928 studij kompozicije (N. Mjaskovski). Od 1923 bio je ĉlan gudaĉkog kvarteta Beethoven (druga violina); od 1939 uz to predavao komornu muziku na Konzervatoriju (od 1950 profesor). Uz to dirigent simfonijskog orkestra Savezne radio-stanice (1930—32) i opernog kazališta Stanislavski (1932—36). Njegova se muzika kreće preteţno u granicama tonalne harmonije; u njoj je Š. ĉesto rješavao zakuĉaste ritmiĉke probleme. DJELA. ORKESTRALNA: 2 simfo nije, 1936 i 1938; Sinfonielta za gudaĉki orkestar, 1958; Scherzo-fantazija, 1955; koncert za violinu, 1961. — KOMORNA. Šest gudaĉkih kvarteta: I, 1923; II, 1925; III, 1929; IV, 1939 (nova verzija 1955); V, 1953 i VI, 1958; klavirski kvartet, 1964; gudaĉki trio, 1954. Sonate: 2 za violu i klavir, 1924 i 1953; 2 za violinu i klavir, 1924 i 1962; za violonĉelo i klavir, 1926 i za klarinet i klavir, 1952. ■— DRAMSKA', opere Flhep u JIioc, 1946 i HeaH rp03uuu y 1954. Scenska i filmska muzika. — VOKALNA: kantate Tpu HydHa, 1942 i Poduna, 1947; romance i dr.
2. Sergej Petroviĉ, violonĉelist (Jekaterinodar, 18. VII 1903 — Moskva, 18. X 1974). Brat Vasilija Petroviĉa; studij završio 1923 na Konzervatoriju u Moskvi (A. Brandukov) i iste godine postao ĉlan gudaĉkog kvarteta Beethoven. Od 1926 nastupao solistiĉki, a od 1931 predavao na Konzervatoriju (od 1945 profesor). D. Šostakoviĉ posvetio mu je 1973 svoj XIV gudaĉki kvartet. Dobio je više visokih nagrada i priznanja. Slog ŠIROKI SLOG kompozitor muzikolog (Ţakanje kraj ŠIROLA, Boţidar, Karlovca, 20. XII 1889 — Zagreb, 10. IV1956). Na Sveuĉilištu u Zagrebu diplomirao 1913 matematiku i fiziku;studij muzikologije završio s doktoratom 1921 na Univerzitetu u Beĉu; kompoziciju uĉio kod I. Zajca. Djelovao u Zagrebu kao srednjoškolski profesor, kustos i direktor Etnografskog muzeja i administrativni direk-tor Muziĉke akademije (1935—41). Uz nastavniĉki, kompozitorski i znanstveni rad bavio se i muziĉkom kritikom. Kompozicijom se Š. poĉeo baviti u predveĉerje vaţnih li. SlROLA, Citara i bubanj. dogaĊaja za dalji razvoj hrvatske muzike, u vrijeme kada se Zajĉevo razdoblje primicalo kraju, kada su se pripremale i sakupljale nove snage da bi nastavile tamo gdje je stao Lisinski, prvoborac za hrvatski muziĉki nacionalizam. Već u prvom stvaralaĉkom razdoblju kada se — vjerojatno pod utjecajem uĉitelja Zajca — najviše bavio vo-kalno-instrumentalnom muzikom (Krst na Savici, Stara slika, Noćni psalam), Š. se oĉitovao kao pristalica nacionalnog smjera. Nastavljajući dosljedno tim pravcem, on je u svoja djela sve više unosio elemente narodne muzike i oblikovao ih stilom koji je poprimao odreĊeniju umjetniĉku fizionomiju. Ponirući u bit hrvatskog folklora i otkrivajući njegove skrivene zakonitosti, Š. je ne samo u izvrsnim obradbama, nego i u originalnim kompozicijama — i to bez doslovnog citiranja — znao pogoditi specifiĉnosti narodnog izraţaja. Kod toga se nije ograniĉavao samo na jedno folklorno podruĉje, već je s podjednakim uspjehom primjenjivao i muziĉka obiljeţja iz razliĉitih krajeva. Tako su opera Citara i bubanj i Bodulski gudaĉki kvartet proţeti znaĉajkama muzike Hrvatskog primorja, komiĉna se opera Grabancijaš temelji na karakteristikama iz kajkavskih krajeva, opera Mladi gospodin izgraĊena je na obiljeţjima slavonskog muziĉkog folklora, Medi-
murskigudaĉki kvartet na 1 nim napjevima iz Medi U središtu Širolina i laštva stoji vokalna muzi ju je obogatio vrijednim; renjima. Na podruĉju -pjesme istiĉu se cikli: kajkavske stihove D. Do: ća (Popevke, Kipci, V s senci, V zimi i snegu) u 1 je izvrsno doĉarao atm lirskih raspoloţenja piton kajkavskog podneblja. 2 ljiv je ciklus V protuletju pran i gudaĉki kvartet, u mu je Š. Domjanićevu p povezao s formom kla kvarteta: prva je pjesma dena u sonatnom obliku, i treća kao scherzo, ĉetvr B. ŠIROLA adagio, a posljednja kao cionalni finale. Na podruĉju vokalne muzike crkvenog karaktera istiĉe se j oratorij u ĉetiri »knjige« Ţivot i spomen slavnih uĉitelja sv. Ĉirila i Metoda . . . za soliste i zbor a cappella, s kojim je visoka priznanja na festivalu MeĊunarodnog društva za suvn muziku 1927 u Frankfurtu na Majni. S formalne strane dj sinteza oratorija i pasije, u kojoj je zbor tumaĉ kolektivnih ĉija. MeĊutim, zbor nema uloge samo da istiĉe statiĉke mo refleksije, već je on mjestimice i motoriĉki pokretaĉ radnje. U uskom okviru ĉistog stila a cappella Š. je primijenio mnoštvi nolikih oblika. U muzici se izmjenjuju odlomci koncipira naĉin solistiĉkih napjeva iz gregorijanskog korala, homofono dizirani zborovi, polifono tretirane epizode i dr. Harmonijski odiše arhaiĉkim prizvukom (kvintni pomaci po uzoru na orga: a u melodici se — unatoĉ izrazito crkvenom karakteru — 1 prizvuk hrvatskog narodnog melosa. ■ MeĊu Širolinim scenskim djelima izdvaja se komiĉna opei tara i bubanj, u kojoj se prikazuje ţivot u malom primorskom rr Iskorišćujući veoma vješto elemente primorsko-ĉakavske rr i specifiĉan naĉin < macije, Š. je s pune sla za humor dc sredinu u kojoj se radnja. U prikazi narodnih obiĉaja i da vaţna je uloga d ljena zboru. U posljednjem ralaĉkom razdoblji rolu je najviše pri\ komorna muzika, komponirao niz g kih kvarteta, dvije s za violinu i klavir, tu za violonĉelo i k dr., djela koja već nisu još Izvedba u HNK, Zagreb, 1930 izvedena. ] ga razdoblja datira i ka opera Kameni sv Kao muzikolog bavio sabiranjem : za povijest hrvatske muzike i prouĉavanjem muziĉkog fol] osobito narodnih instrumenata (Fućkalice, Sopile i zurle, Svi: s udarnim jeziĉkom). O svojim znanstvenim putovanjima hrvatske krajeve izvještavao je najviše u Zborniku za narodi vot i obiĉaje JAZU. U svojim muzikološkim radovima Š. prvom redu išao za fiksiranjem muziĉkog materijala na te ali je uspješno, posebno u vezi s narodnim instrumentima, z: i u istraţivanje njihova postanka, rasprostranjenosti i histori razvoja. I na podruĉju historiografije ostavio je Š. vidljiv Premda kao historiĉar nije uvijek dovoljno kritiĉki osvijetlic jave iz hrvatske muziĉke prošlosti te se uglavnom ogranii na nizanje fakata, njegov Pregled povijesti hrvatske muzike iz bila je prva cjelovita povijest hrvatske muzike, koja je sadrţ dragocjene podatke. Srodna ali drukĉije koncipirana je Šii Hrvatska umjetniĉka glazba (1942). Sintetiĉki prikaz obi hrvatskoga muziĉkog folklora je njegova Hrvatska narodna zba (1940). DJELA. ORKESTRALNA: simfonijska pjesma Notturno za sop orkestar (V. Nazor), 1915 (izvedena na historijskom koncertu »Mladih ] skih skladatelja«, 5. II 1916 u Zagrebu); Koncertantna simfonija za klavir kestar, 1952; Concerto da camera za 2 flaute i komorni orkestar, 1927; sin
ŠIROLA — ŠKERJANC jeta u G-duru za gudaĉki orkestar, 1939; Simfonijski scherzo u G-duru, 1912. Tri uvertire: Novela od Stanca, 1912; Sveĉana uvertira u A-duru, 1920 i Koncertna uvertira u e-molu, 1927. Za violinu i gudaĉki orkestar: Romanca, 1939; Scherzo, 1939 i Ricercar. — KOMORNA. Trinaest gudaĉkih kvarteta: I, MeĊimurski u d-molu, 1920; II, Bodulski u C-duru, 1933; III, u e-molu, 1946; IV, u F-duru, 1946; V, u g-molu, 1951; VI, u A-duru, 1951; VII, u h-molu, 1951; VIII,u G-duru, 1952; IX, Nizozemski u G-duru, 1953; X, u F-duru, 1955; XI, u A-duru, 1955; XII, u f-molu, 1955 i XIII, u A-duru, 1955. Tri klavirska trija: I, u D-duru, 1934; II, u C-duru, 1937 i III, u G-duru, 1939; klavirski kvartet u A-duru. Dvije sonate za violinu i klavir, u D-duru, 1952 i F-duru, 1955; sonata za violonĉelo i klavir u C-duru, 1952; suita za violu i ĉembalo (klavir), 1940; Rondo za trombon i klavir, 1954; Spomen iz Slovenije za duhaĉki oktet, 1926. —■ KLAVIRSKA: 8 sonata, 1945—54 (I, u E-duru, prer. u Koncerlantnu simfoniju, 1952); 3 sonatine, u G-duru, e-molu i F-duru; Sonatina antica, 1929; Već lišće pada, 1909; Tri bagatele, 1921; Prizori iz marionetske igre, 1925 (prer. za orkestar, 1952); Mala suita, 1939; Dvoglasne invencije, 1939; Zapis u spome nar, 1943; ĉetiri skladbe, 1945; Zapisi iz rastrgane biljeţnice, 1945. —• DRAM SKA. Pet opera: muziĉka groteska Stanac na stihove M. Drţića, 1915 (Zagreb, 29. X 1915; nova verzija Zagreb, 3. X 1936); komiĉna opera Citara i bubanj (Neobiĉni svatovi) na libreto V. Deţelića ml. prema V. Novaku, 1929 (Zagreb, 22. XI 1930); komiĉna opera Grabancijaš na libreto V. Deţelića ml. prema Titu Brezovaĉkom, 1935 (Zagreb, 3. X 1936); Mladi gospodin, 1940 (neizv.) i Kameni svatovi, 1954 (neizv.). Baleti: fantastiĉna igra Sjene, 1917 (Zagreb, 21. XI 1923) i Idiliĉki intermezzo, 1929 (Zagreb, 17. III 1936 — samo koncertantno). Melo drame: Iz Danteova »Raja«, 1912; Putnik (I. Poljak), 1919; Otmica (I. Velikanović), 1922; Šuma Striborova (I. Brlić-Maţuranić), 1923 i Kameni svatovi (A. Šenoa), 1935. Operete Z Grića na Trešnjevku, 1931 i Mecena, 1934. Muzika za igrokaze: Ţrtva Abrahamova; Majka boţja od Kamenitih vrata; Na Trskom vrhu; Zgoda iz ţivota sv. Panfucija; Sv. Lovrinac; Poslje dnji kavalir; Horvacka od Kristušovog naroĊenja prikazana; Tlavata; Muka Spasiteljeva; Petit jar dinier; Narodna godina; Boţić; Hrvati upoznaju Krista; Bistrica; Tri kralja; Kraljica lutaka; Ţeleoci; Joţek se ţeni i Susjedi. Muzika za marionetske igrokaze. — VOKALNA. Sedam oratorija: Ţrtva Abrahamova, 1924; Ţivot i spomen slavnih uĉitelja sv. braće Ćirila i Metoda, apostola slavenskih za soliste 1 zbor a cappella (Frankfurt na Majni, 3. VII 1927); Missa poetica, 1927; Posljednja priĉest sv. Jeronima, 1928; Muka i smrt Kristuševa, 1928; Legenda o djetešcu Isusu, 1929 i Seljak, 1931. Kantate Krst na Savici, 1910 i Pjesni razlike. Balada Stara slika, 1911; Noćni psalam, 1914; Misterium fidei. Ciklusi solo-pjesama: Mrazove se strice (Đ. Arnold); Popevke, 2 sv. (D. Domjanić); Kipci (D. Domjanić); Iz Vrazovih Đulabija; U proljeti (V. Deţelić st.); V suncu i senci i V zimi i snegu (D. Domjanić); Uz leut pjevajući (I. Bunić-Vuĉićević); Tri basne (narodna poezija); ĐurĊice (V. Deţelić st.); Dragoljupke (S. Širola) i dr. V protuletju za sopran i gudaĉki kvartet, 1936. Ciklusi djeĉjih pjesama: Djeĉje pjesmice; Abeceda za naša ĉeda i dr. — CRKVENA: 5 misa (Staroslavenska misa; Missa solemnis); du hovni zborovi i pjesme. — Obradbe narodnih napjeva za razliĉite sastave. — SPISI: Istarska narodna popijevka (disertacija; rkp.), 1921; Pregled povijesti hrvatske muzike, 1922; Muzikološki rad Etnografskog muzeja u Zagrebu, 1931 (sa M. Gavazzijem); Fućkalice, 1932; Sopile i zurle, 1932; Sviraljke s udarnim jeziĉkom, 1937; Hrvatska narodna glazba, 1940 (II izd. 1942); Hrvatska umjet niĉka glazba, 1942. Studije; rasprave; ĉlanci; kritike i dr. LIT.: A. Goglia, Hrvatski skladatelj i muzikolog dr. Boţidar Širola. Ţ vot i djelo, Sv. C, 1939, 3—6 (takoĊer i separat). — K. Kovaĉevid, Hrvatski kompozitori i njihova djela, Zagreb 1960. — J. Andreis, Boţidar Širola, MGG, XII, 1965. — K. Kovaĉević, Muziĉko stvaralaštvo u Hrvatskoj 1945—1965, Zagreb T966. — M. Janaĉek, Crkveni oratoriji Boţidara Širole (diplomska rad nja), 1967 (rkp. u knjiţnici Muziĉke akademije u Zagrebu). K. Ko.
ŠISTEK, Vojtţch, ĉeški nastavnik muzike i kompozitor (Bf asy Ĉeška, 23. IV 1864 — Roudnice, 23. IV 1925). Završio Orguljašku školu u Pragu. Od 1887 do 1899 u Srbiji (Toţarevac, Niš i Beograd) horovoda i nastavnik muzike, a potom se vratio u domovinu. Komponovao je preteţno horove, meĊu njima i nekada veoma popularni Oj, Srbijo mila mati, klavirsku kompoziciju Marš kostolaĉkih rudara i dr. LIT.: V. ĐorĊević, Prilozi biografskom reĉniku srpskih muziĉara, Muzi kološki institut SANU, 1950. S. D. K.
ŠIŠOV, Ivan Petroviĉ, sovjetski kompozitor (Novoćerkask, 8. X 1888 — Moskva, 6. II 1947). God. 1914 završio studij na Muziĉko-dramskoj školi Moskovskoga filharmonijskog društva, gdje su mu iz kompozicije bili nastavnici A. Korešĉenko, A. Kastaljski i V. Kalinikov. Kasnije još radio kod E. Rozenova i G. Konjusa. Djelovao je kao zborovoĊa i operni dirigent. God. 1925— 31 predavao melodiku na Moskovskom konzervatoriju. Bavio se i etno-muzikologijom. DJELA. Dvije simfonije: I, Crnennan, 1925 i II, Ilojieean, 1933. — Klavirske kompozicije.—DRAMSKA. Opere: Tyneunbiu xydoiKHux, 1929; MemKuu cmpeAOK, 1933 i Tlemp I, 1940. Balet B tocmnx y KO3aKoe, 1942; muziĉka komedija UaemoHHuua Pyana, 1943. Scenska muzika. Filmska muzika. — Tpaypnoe aocno MUnauue o Jlenune za recitatora, zbor i orkestar, 1925; zborovi, solo-pjesme. —■ Obradbe narodnih napjeva.
P. ŠIVIC
ŠIVIC, Pavle, kompozitor i pijanist (Radovljica, 2. II 1908 •— ■)• Na Konzervatoriju u Ljubljani završio 1931 studije kompozicije (S. Osterc) i klavira (J. Ravnik); usavršavao se 1931—33 na Majstorskoj školi Konzervatorija u Pragu kod J. Suka i A. Habe (kompozicija) i V. Kurza (klavir). Od 1934 u Ljubljani, na Konzervatoriju i Glasbenoj akademiji (1939,1943 —-44); od 1961 redovni je pro-
505
fesor. Uspješno se zalaţe za rješavanje problematike muziĉkog školstva u SR Sloveniji, aktivno suraĊuje u domovini i inozemstvu s MeĊunarodnim društvom za muziĉki odgoj (ISME), te se istiĉe kao koncertant i klavirski pratilac i kao muziĉki pisac. Umjetnik širokih horizonata i svestrane naobrazbe, Š. je oduvijek oduševljeno zagovarao i promicao suvremena muziĉka strujanja (1957 utemeljio društvo za izvoĊenje suvremene muzike Collegium musicum), što je došlo do izraţaja i u njegovim kompozicijama. Zapoĉevši klavirskim djelima i solo-pjesmamazalazio, je u sva kompozicijska podruĉja, u najnovije vrijeme i u operno (Kortezova vrnitev), za koju je 1974 dobio Ţupanĉiĉevu nagradu grada Ljubljane, a 1975 i Prešernovu nagradu.
DJELA. ORKESTRALNA: MeĊimurska in kolo, 1945—46; Diverlimenlo za klavir i orkestar, 1949; Alternacije, 1963; Emotions fugatives za klavir i orkestar, 1969; Musique concertante za trombon i orkestar, 1969; Dialogi za obou i gudaĉki orkestar, 1971; koncert za klavir, 1972. — KOMORNA: suita za violu i klavir, 1941; Sence za violinu i klavir, 1945; sonata za flautu i klavir, 1948; varijacije za violu i klavir, 1953; sonata za violinu i klavir, 1956; Štiri skladbe za trombon i klavir, 1958; Interpunkcije za klarinet, klavir i ksilofon, 1965; Utripi za klavir i duhaĉki kvintet, 1966; klavirski trio, 1968; Pour le cor za rog i klavir, 1968; Musique pour auinze, 1968; Relations za flautu, klavir i gudaĉki kvintet, 1969; Preludio, interludio e postludio za violonĉelo i klavir, 1969; sonatina za trombon i klavir, 1970; Skice za 2 flaute, 1970; Im Volkston za violu i klavir, 1972; Varijacije na revolucionarno temo za violinu i klavir, 1972; Diptychon za flautu, gudaĉki kvartet i udaraljke, 1973; Mirni za duhaĉki kvartet, 1973; Les Caracteres za flautu i udaraljke, 1973. — KLAVIRSKA: Dodekafonska suita, 1937; Šest skladb, 1943—45; Spomini, 1949; Improvizacije, 1950; Sedem bagatel, 1956; Madame »Dolare« capricieuse et Monsieur »Solfasi« pathetioue, 1960; Bodice, 1960; Premene za 2 klavira, 1964; A tort et a travers, 1967. — DRAMSKA: opera Kortezova vrnitev, 1971 (Ljubljana, 20. III 1974). Balet na, scenska i filmska muzika. — VOKALNA: Jetnik za bariton i orkestar, 1933; Klici šamote za mezzosopran i orkestar, 1954; Pravljice iz ledene dobe za bariton i komorni ansambl, 1958; Rdeĉi oblaki za sopran, bas i orkestar, 1959; Poţgana vas za mezzosopran, bariton, mješoviti zbor i orkestar, 1961; Cvet pelina za sopran, gudaĉki kvartet i udaraljke, 1962; Zaklinjanja za srednji glas i orkestar, 1965; Sosredjaza recitatora-pjevaĉa i orkestar, 1967; Von Schzoelle zu Schivelle za mezzosopran i gudaĉki orkestar, 1971; Jutra za mezzosopran i klavirski trio, 1972; Geburtstagsbrief za glas i duhaĉki kvintet, 1972; Geriichte za mješoviti zbor, bariton, klarinet, 2 klavira i udaraljke, 1972. Solo-pjesme: 16 samospevov, 1938—46; Zdravo, tovariš, 1941—45; 6 zbirka na suvremenu slovensku poeziju, 1951—64; Iveri, 1966; V soboto popoldne, 1968. Zborovi: Zdi-gel se je Gubca kmet, 1954; Urok, 1959. LIT.: D. Cvetko, Pavle Šivic, MGG, XII, 1965. — R. Ajlec, Muziĉko stvaralaštvo Pavla Šivica. Povodom umetnikove 60 -godišnjice ţivota, Zvuk, 1968, 85—86. A. Rij.
ŠIZMA (grĉ. axr-alAa)j jedan od najmanjih intervala koji se upotrebljava u matematiĉkoj akustici. To je razmak od dva centa (cent je stoti dio cijelog stepena); u muziĉkoj praksi š. se ne primjenjuje, jer se uhom uopće ne moţe zamijetiti. U Pitagorinom sistemu š. je visinski razmak izmeĊu tona c i ve like terce nad završnim tonom u nizu od osam kvinti (c-g-d-a-e-hfis-cis-gis), tj. tona his. Š. je takoĊer i razlika izmeĊu Pitagorejske i Dimidove (sintoniĉke) -> kome. Ujedno je ona i vrlo blizu diferen ciji Pitagorejske kvinte (3:2) i kvinte u temperiranoj ugodbi, pa se i ta razlika od 1,954 centi u akustici ĉesto zove š. Dijašizma je in terval od 19,55 centi, odnosno od pribliţno 10 šizmi. A. KU. ŠKARKA, Vlastimir, pijanista (Beograd, 18. VIII 1922 —). Studij klavira završio na Muziĉkoj akademiji u Beogradu (E. Hajek). God. 1949 nagraĊen diplomom na Internacionalnom konkursu muziĉkih izvoĊaĉa u Ţenevi. Redovni profesor na Muziĉkoj aka demiji u Beogradu i koncertni pijanista. D.'pi. ŠKATULA, Ladislav, violinist ĉeškoga podrijetla (Lochovice, 25. VI 1870 — Zagreb, 6. IV 1939). Studij violine za vršio na Konzervatoriju u Pragu. U Zagreb došao 1891 na od sluţenje vojnog roka i tu zapoĉeo umjetniĉku karijeru u kaza lišnom orkestru na Markovom trgu. Od 1896 bio je koncertni majstor orkestra Zagrebaĉke opere, u kojoj je uz to dirigirao ope retama i muziĉkim intermezzima izmeĊu ĉinova. Sudjelovao je u radu Zagrebaĉke filharmonije, a bavio se i pedagoškom djelat nošću. Njegov je sin violinist Ladislav Miranov. K. KO ŠKERJANC, Lucijan Marija, kompozitor i muziĉki pisac (Graz, 17. XII 1900 — Ljubljana, 27. II 1973). Muziku studirao u Ljubljani, na Praškom konzervatoriju (1920 —21), te kod J. Marxa (kompozicija) i A. Trosta (klavir) na Akademiji za muziku i kazališnu umjetnost u Beĉu (1922— 24); uz to se u kompozicijskoj tehnici usavršavao kod V. d'In-dyja na Scholi Cantorum u Parizu (1924—27), a u dirigiranju kod E. Weingartnera na Konzervatoriju u Baselu (1930). Od 1922 poduĉavao je muziku u Ljubljani, od 1926 kompoziL. M. ŠKERJANC
ŠKERJANC — ŠKOTSKA MUZIKA
506
ĉiju na Konzervatoriju i Glasbenoj akademiji (1940—70) te odgojio niz danas istaknutih kompozitora. Bio je rektor Akademije za glasbo (1945—47), dirigent orkestralnog društva Glasbene ma-
-UL. M. ŠKERJANC, Sonetni venec, autograf
tice (1925—45), direktor Slovenske filharmonije (1950—55) i od 1949 redovni ĉlan Slovenske akademije znanosti i umjetnosti. U usporedbi sa svojim velikim slovenskim suvremenicima, Slavkom Ostercom i Marijem Kogojem, Škerjanĉev muziĉki govor bio je više tradicionalan, s tim da je on povezivao kasnoromantiĉne tendencije s impresionistiĉkim elementima, mimo toga što se nakon Drugoga svjetskog rata dotaknuo i dodekafonske tehnike komponiranja. Struktura Škerjancove muzike veoma je rafinirana, iako je njezin emocionalni dijapazon, uglavnom lirsko-melankoliĉnog obiljeţja, u izvjesnom smislu ograniĉen. Š. je jedan od najplodnijih slovenskih kompozitora XX st., stvaralac koji je znaĉajne priloge dao i na podruĉju muziĉke publicistike i esejistike. DJELA. ORKESTRALNA. Pet simfonija: I, 19 31; II, 1938; III, 1941; IV, 1940 i V, 1943; 4 uvertire: Liriĉna, 1925; Slavnostna, 1933; Dramatiĉna, 1941 i Sveĉana, 1961; Preludio, Aria e Finale za gudaĉki orkestar, 1933; 3 suite: I, U starom slogu, 1934; II, za gudaĉe, 1939 i III, za gudaĉe, 1954. Koreografska simfonijska pjesma Mafenka, 1940; Simfoniĉna ţalna glasba, 1942; Gazele, 1950; Sedem dodekafonskih fragtnentov, 1959; Problemi I i //, 1960 i 1962. Koncerti: koncert za klavir, 1940; Fantazija za klavir i orkestar, 1944; koncert za violinu, 1944; Allegro de Concert za violonĉelo i orkestar, 1947; Concertino za klavir i gudaĉki orkestar, 1949; koncert za fagot, 1953; koncert za harfu, 1954; koncert za klarinet, gudaĉe, udaraljke i harfu, 1958; Koncer-tantna rapsodija za violu i orkestar, 1959; koncert za flautu, 1962; koncert za klavir (lijeva ruka), 1963. — KOMORNA. Pet gudaĉkih kvarteta: I, 1917; II, 1921; III, 1925; IV, 1935 i V, 1945; gudaĉki kvintet, 1950; klavirski trio, 1935; Pet liriĉnih melodij in capriccio za violonĉelo i klavir, 1953; Concertone za 4 violonĉela, 1954. Za violinu i klavir: Intermezzo romantique, 1934; Dve bagateli, 1938—41 i Four Dithyrambic Pieces, 1959. —KLAVIRSKA: 2 sonate, 1925 i 1956; 4 klavirske skladbe — Pro memoria — 7 nokturnov, 1925—35; 24 diatoniĉnih preludijev, 1936; 6 improvizacij, 1942; 12 varijacij brez teme, 1944; 6 skladb za eno roko, 1945—50; 12preludijev, 1954. — Scenska i filmska muzika. — VOKALNA: kantata Sonetni venec, 1949. Brojne solo-pjesme. — SPISI: Emil Adamiĉ. Ţivljenje in delo slovenskega skladatelja, 1937; Jurij Mihevec. Slovenski skladatelj in pianist, 1957; Anton Lajovic, 1958; Od Bacha do Šostakoviĉa, 1959; Glasbeni slovar za mladino, 1963; Kompozicijska tehnika Jakoba Petelina-Gallusa, 1963; Kontrapunkt in fuga, 1952 i 1956; Harmonija, 1962; Oblikoslovje, 1966. LIT.: D. Pokorn, Lucijan Marija Škerjanc (ob 50-letnici), Slovenska glasbena revija, I, 1951, 1. — D. Cvetko, Lucijan Marija Škerjanc, MGG, XII, 1965. — P. Sivic, Lucijan Marija Škerjanc u svom klavirskom opusu, Zvuk, 1970, 106—107. — D. Cvetko, Lucijan Marija Škerjanc, akademik, In memoriam, Zvuk, 1973, 2. A. Rij.
ŠKERJANEC, Ciril, violonĉelist (Trbovlje, 29. IV 1936 — ). Srednju muziĉku školu završio u Ljubljani (H. Lobe), 1958—61
pohaĊao £cole Normale de Musique u Parizu i tamo kod A. 1 stekao diplomu Licence de Concert; uz to je 1958—61 ćivao majstorske teĉajeve u Sieni (A. Navarra) i 1959 Casalsa. God. 1961—62 predavao je na Akademiji za g] Ljubljani, 1962 izabran je za docenta na Muziĉkoj akad Beogradu; 1962—69 solo-ĉelist Gradskog simfonijskog ( u Essenu i 1966—69 docent na Folkzoanghochschule. Od 19c je Simfonijskog orkestra RTV Ljubljana i profesor na Ak za glasbo. Ĉlan je komornog dua s pijanistom A. Bertoncelj 1958) i ansambla Tanini trio s pijanistom A. Bertonceljon linistom D. Bravniĉarom (od 1967). Umjetnik virtuoznog : nastupa solistiĉki na recitalima, koncertima s orkestrom i u nim sastavima u zemlji, u Evropi i Americi. Dobitnik j( nagrade na Natjecanju mladih jugoslovenskih muziĉkih un (1958 u Zagrebu) i nagrade Društva slovenskih skladateljem za zasluge na podruĉju slovenske muzike. j* ŠKERL, Dane, kompozitor (Ljubljana, 26. VIII 19 Studij kompozicije završio 1952 na Akademiji za glasbo i ljani (L. M. Škerjanc); usavršavao se u Austriji i Njemaĉke 1954—60 nastavnik na muziĉkim školama u Ljubljani, 1960 —70 docent na Muziĉkoj akademiji u Sarajevu i od 1970 profesor kompozicije na Akademiji za glasbo u Ljubljani. Svoja djela, preteţno instrumentalna, oblikuje uglavnom u dopadljivom neoklasicistiĉkom stilu, uzimajući u obzir i suvremena izraţajna sredstva, koja njegovoj muzici podavaju ekspresionistiĉku izraţajnost. DJELA. ORKESTRALNA. Ĉetiri simfonije: I, 1949; II, Monote-matika, 1963; III, 1965 i IV, Abbrevi-ata, 1972; 3 Sinfonictle, 1964, 1971 i 1972; 2 koncerta za orkestar, 1957 i 1973; Serenada za gudaĉe, 1952; Kontrasti, 1962; Piccola Suite, 1965; In-trada, 1968; 3 Otroške suite, 1957, 1960 i 1962. Za solistiĉki instrument i orkestar: 2 Concertina za klavir, 1949 D. SKERL i 1959; Invenzione per violino ed arehi, ' 1960; Pet skladb za klarinet i gudaĉe, 1961; koncert za klarinet, 1963; Improvisazioni concertanti za rog, violu i 1968; Mušica funebre za tromboni orkestar, 1970. — KOMORNA: so klarinet i klavir, 1972; trio za violinu, violonĉelo i klavir, 1972. VIRSKA: Šest klavirskih skladb, 1960—70; Bagatele, 1969. — DRA balet Grozdanin kikot (Opojno poletje), 1969 (Sarajevo, 21. XII 1969). muzika. —■ VOKALNA: djeĉja kantata Moj dan za dva djeĉja glasa, dj deklamatora i orkestar, 1961; Tuga ova pregolema, kantata-tušbalica za junacima za sopran, bariton, mješoviti zbor i orkestar, 1966. A
ŠKERLAK, Vladimir, violinist (Ljubljana, 30. XI i< U Ljubljani pohaĊao srednju muziĉku školu (M. Skalar, ' teršiĉ) i 1962 diplomirao na Akademiji za glasbo (L. Pfeifei je 1963 završio i postdiplomski studij kod I. Ozima. God. ic usavršavao se kod L. Kogana na Drţavnom konzervatori kovski u Moskvi, a 1966 pohaĊao u Sieni majstorski teĉaj Gullija te od 1967 postao njegov asistent na ljetnim meĊi nim teĉajevima što ih prireĊuje Accademia Musicale C Umjetnik široke muziĉke kulture, Š. s uspjehom nastupa listiĉkim recitalima, na koncertima s orkestrom i u komori samblima po zemljama Evrope i Amerike. Posljednjih godina najviše u Švicarskoj, jer je profesor violine na Visokoj ir školi u Luzernu. A ŠKOBERNE, Milko, zborovoda i kompozitor (Šoštan 1910 — ). Završio studij romanskih jezika na Filozofskon tetu u Ljubljani; pjevanje uĉio kod M. Hubada i M. PUJ Drţavnom, konzervatoriju; u zborskom dirigiranju se usa kod F. Maroka. Zborovoda za narodno-oslobodilaĉkog ra gent partizanske kulturno-umjetniĉke jedinice u Bosanske jini. Poslije osloboĊenja pomoćnik direktora Slovenske fil n e i) j !95O—62 dirigent Komornog zbora RTV Ljubljana i 65 glavni urednik muziĉkog programa RTV Ljubljana; uz ni urednik revije Naši zbori. Dobar poznavalac zbornog p istakao se kao kompozitor zborova na tematiku iz Narodr bodilaĉkog rata, a uspješno je obradio i nekoliko narodnih zanskih pjesama za vokalne ansamble. Š. je pridonio razvo; terskog zborskog pjevanja u Sloveniji.
ŠKOTSKA MUZIKA. O škotskoj narodnoj muzici pr malo je poznato, jer se prve tiskane zbirke narodnih napji javljuju tek u XVIII st. Škotski folklor obiluje narodnim pje
ŠKOTSKA MUZIKA — ŠKROUP i plesovima. Melodije su pentatonske, modalne (najĉešći su modusi dorski i eolski) ili u modernim dijatonskim ljestvicama. Izvorna gaelska obiljeţja najbolje su se saĉuvala u Škotskom visoĉju. Na tom podruĉju još se odrţavaju ceilidh, narodni skupovi na kojima se pjeva i svira, priĉaju priĉe, poslovice i zagonetke. The Highland Association (na gaelskom An Comunn Gaidhealach) organizira priredbe pod nazivom Highland Mod sliĉne velšanskim festivalima (-> Eisteddfod). Medu instrumentima bila je veoma raširena harfa. Kako navodi Giraldus Cambrensis 1187, ona je preuzeta iz Irske; ime joj je clarsach (clairseach, clarscha). Saĉuvala su se dva primjerka: harfa Lamont (XV ili XVI st; 32 ţice) i harfa Queen Mary (XVI st.). U XIX st. clarsach je ustupio mjesto modernoj pedalnoj harfi. Drugi karakteristiĉan narodni instrument jesu gajde (engl. bagpipe); spominju se prvi put u ranom XV st. Pojedini rodovi (klanovi) prireĊivali su gajdaške smotre i uzdrţavali škole. Od 1871 organiziraju se javna natjecanja gajdaša. Muzika za gajde dijeli se u tri skupine: Ceol beag (mala muzika, koraĉnice i plesovi), Ceol meadhonach (srednja muzika; narodne pjesme, uspavanke, tuţbalice, polagane koraĉnice) i Ceol mo'r, takoĊer Piobaireachd (velika muzika, engl. -> pibroch; arije s varijacijama, kompozicije većih pretenzija). Grupno sviranje škotskih gajdaša karakteristiĉan je dio britanske vojniĉke muzike. Narodni je instrument (posebno za plesnu muziku) i drombulja (engl. jezo's harp). Najpoznatiji su škotski narodni plesovi reel i strathspey. Najstariji rukopisni zapisi narodne muzike potjeĉu iz XVII st. Prva znatnija zbirka škotske narodne muzike, »Orpheus Caledonius« Williama Thomsona, tiskana je 1726. Najvaţniji doprinos, s tekstovnoga i muziĉkoga gledišta, dao je James Johnson u zbirci »The Scots Musical Museum«, koja u 6 svezaka sadrţava 600 pjesama (1787—1803). U XX st. veoma je vaţan sakupljaĉ škotskih narodnih melodija Marjorie Kennedy Frazer, koja je objavila zbirku »Songs of the Hebrides« (4 sv., 1909— 28). Škotska narodna muzika izvor je inspiracije mnogih škotskih kompozitora, ali su se i kompozitori klasike i romantike ĉesto sluţili škotskim narodnim motivima. U razvoju umjetniĉke muzike, crkvene i svjetovne, vaţan udjel imale su crkvene pjevaĉke škole (sang schules). Prva se spominje u Aberdeenu 1256. U XVI st. pjevaĉke su škole ponovo organizirane isprva u Aberdeenu i Edinburghu, a zatim i u drugim gradovima (Cupar, Montrose, Dunbar). One su djelovale do XVIII st. Po engleskom uzoru, utemeljio je kralj James III (vladao 1460—88) muziĉku kapelu na dvoru u Stirlingu. Iz doba prije reformacije saĉuvale su se crkvene polifone kompozicije Roberta Carvera (1487 — poslije 1546), Roberta Johnsona (oko 1485 — oko 1560) i Roberta Douglasa (oko 1500—1550). U sluţbi škotskoga dvora bili su u tom razdoblju engleski, talijanski, francuski i irski muziĉari. Reformacija je u crkvenoj muzici isprva donijela potpunu stagna ciju; njenu je prevladavanju pridonio David Peebles (? — 1579) svo jim metriĉkim psalmima. Najvaţnija crkvenomuziĉka publika cija XVII st. je Edzvard Millar's Psalter (1635). Sudeći po BDINBURGH saĉuvanim kompozi škotska svje MUSICAL MI8CEIXANY; cijama, tovna muzika nije u XVI i XVII st. bila tako razvijena kao COLLECTIOH engleska. Od saĉuva nih rukopisa, meĊu ICOTCH , tmudi, *»o najvaţnijima su ru kopisi SOMGS, (dvorac Brechin, Angus, knjiţnica earla StT TS 0VSIC od Dalhousiea; od ■ 0 SiMJC, Zetmttnsnt. 1622) koji sadrţi pje sme (airs), tenorske dionice zborskih pje sama, škotske pjes me za cistru u tabulaturi i škotske pjes me za virginal. Naj starija zbirka svjeto vne umjetniĉke mu zike, tiskana u Škot skoj, je »Songs and Fancies« (1662; II izd. 1666; III izd. * fer W. date, T, trn* H, S,«^«*, 1682) Johna Forbesa ( ? — 1 6 7 5 ) . U X V I II ■Ja,
'
______________
»-•■■"•• * Zbirka The Edinburgh Musical Miscdlany, naslovna strana, 1792—93
formira na novim materijalnim i kulturmm osnovama o-
507
sobito u najrazvijenijem muziĉkom središtu •—■ u Edinburghu. Ondje su se već potkraj XVII st. prireĊivali koncerti, a 1725 poĉinju se odrţavati koncerti Edinburgh Musical Society. Društvo je razvilo ţivu koncer-tnu djelatnost, na ĉiji je razvoj snaţno utjecala novo sagraĊena dvorana St. Cecilia's Hali (1762). Medu umjetniĉkim voditeljima društva bio je Thomas Alexander Er skine (1732— 1781), Stamitzov uĉenik, jedan od najvaţnijih škotskih kompozitora XVIII st. Prvo škotsko kazalište u Edinburghu otvorio je 1736 pjesnik Allan Ramsay (1686—1758), autor pastoralne komedije sa starim pjesmama »The Gentle Shepherd« (1725). U idućih deset godina izvedena sui brojna druga djela,meĊuko-jima baladne opere »The ŠKOTSKI GAJDAS Beg-gar's Opera« Johna Gaya te »The Highland Fair« Josepha Mitchella s iskljuĉivom upotrebom škotskih melodija. U drugoj polovini XVIII st. prodrla je u Škotsku i talijanska opera (»La Serva padrona« G. B. Pergolesija i dr.), ali se uz nju i dalje odrţala baladna opera. Od XIX st. razvoj muziĉkoga ţivota sve je intenzivniji. God. 1815 organiziran je prvi muziĉki festival u Edinburghu, a 1821 u Glas-gowu. God. 1819 utemeljeno je u Edinburghu društvo Professional Society of Musicians koje je zajedno s Edinburgh Musical Association (1835) preuzelo odgovornost za koncertne priredbe. God. 1839 osnovana je, zaslugom generala Johna Reida, muziĉka katedra na Edinburškom univerzitetu, koja je 1891 prerasla u Muziĉki fakultet. John Thomson (1805—1841), prvi profesor na toj katedri, organizirao je 1841 prvi u nizu kasnije ĉuvenih Reid University Concerts. Od muziĉkih društava treba spomenuti: The Edinburgh Glee Club (ranije aristokratski Catch Club, osnovan sredinom XVIII st. i raspušten 1790; od 1828 The Harmonist's Society), The Edinburgh Choral Society (1830), The Scottish Vocal Music Association (1856) i, najvaţnije meĊu njima, The Edinburgh Choral Union (1858) koje je prireĊivalo brojne zborne i orkestralne koncerte (od 1874 spojeno s The Glasgozv Choral Union Orchestrom). God. 1893 osnovan je The Scottish Orchestra (od 1950 The Scottish National Orchestra). Visoka muziĉka škola u Glasgowu (The Scottish National Academy of Music), osnovana 1929 razvila se iz The Athenaeum School of Music, ĉiji poĉeci datiraju 1847, a od 1929 postoji i katedra za muziku na Univerzitetu. Sveĉane igre u Edinburghu, utemeljene 1947 (-» Edinburgh), ubrajaju se meĊu najvaţnije evropske muziĉke festivale. Od škotskih kompozitora XIX i XX st. mnogi se u svojim djelima oslanjaju na škotski narodni melos, tako Nathaniel Gow (1763—1831), nakladnik i violinist, vrlo popularan zbog svojih plesnih kompozicija, pa violinist i dirigent Alexander Campbell Mackenzie (1847—1935), Learmont Drysdale (1866—1909), John Blackzvood McEiven (1868—1948), operni dirigent Hamish MacCunn (1868—1916), pijanist i orguljaš David Stephen (1869—1946), Charles Macpherson (1870—1927), Francis George Scott (1880— — 1958), pijanist James Friskin (1886—),_ dirigent lan Whyte Panmure (1901—1960), koji je 1935 organizirao Škotski radio-orkestar (BBC Scottish Orchestra), i dirigent Erik Chisholm (1904—1965). LIT.: D. Baptie, Musical Scotland . . . , Being a Dictionary of Scottish Musicians from About 1400 tili the Present Time, Paisley 1894. — R. B. Armstrong, The Irish and Highland Harps, Edinburgh 1904. —■ H. G. Farmer, Mu sic in Mediaeval Scotland, London 1930. — H. S. P. Hutchinson, The Chapel Royal of Scotland, Music & Letters, 1945. — H. G. Farmer, Music in 181" Century Scotland, Scottish Art and Letters, 1946. — Isti, History of Music in Scot land, London 1948. — M. Patrick, Four Centuries of Scottish Psalmody, Lon don, Glasgow i New York 1949 (II izd. 1950). ■— M. Frost, English and Scottish Psalm and Hymn Tunes, London i New York 1953. •— H. A. Thurston, Scotland's Dances, London 1954. — M. F. Shaw, Gaelic Folksongs from South Uist, u publikaciji Studia Memoriae B. Bartok Sacra, Budapest 1956. — K. Elliott, Scottish Song, 1500—1700, Proceedings of the Royal Musical Asso ciation, 1957—58. — L. Ch. Wimberly, Folklore in English and Scottish Ballads, New York 1959. — E. Bouillon, Zum Verhaltnis von Text und Melodie in den schottisch-englischen Volksballaden (disertacija), Bonn.1960. — T. M. McCourt, Schottland, MGG, XII, 1965. — F. M. Collins, The Traditional and National Music of Scotland, London 1966. R. A. ŠKROUP, František Jan, ĉeški kompozitor i dirigent (Osice kraj Pardubica, 3. VI 1801 — Rotterdam, 7. II1862). Kao zborski djeĉak katedrale u Pragu uĉio kod zborovoĊe F. Volkerta. Isprva u Pragu muziĉki pjevaĉ i kotepetitor. Pobornik s t . m uuĉitelj, z i ĉ k i skompozitor, e ţivot ĉeškoga nacionalnog pokreta i istaknuti ĉlan grupe profesionalnih muziĉara i amatera koji su organizirali operne izvedbe na ĉeškom jeziku. Od 1827 drugi dirigent, a 1837—57 glavni dirigent kazali-
ŠKROUP — ŠNAJDER
508
šta Stavovske divadlo u Pragu; vodio i muziku u sinagogi 1835 — 45), a 1857 otvorio je pjeva- ĉku školu. Od 1860 bio je dirigent u Rotterdamu. Svoju prvu operu Š. je TJI sao po uzoru na francusku komiĉnu operu i Singspiel beĉkoga tipa, ali je upotrijebio i elemente ĉeškoga muziĉkog folklora. Veliku popularnost stekla je njegova scenska muzika za farsu Fildovaĉka ĉiji je napjev Gde domov muj postao 1918 prvi dio ĉeške nacionalne himne. Škroupov je najveći doprinos ĉeškoj muzici stvaranje prve ĉeške opere nacionalnog smjera {Dratenik,
votu Kragujevca, a naroĉito u Knjaţevsko-srbskom teatri made koji su izvoĊeni u tom pozorištu Š. je komponovao ţirao scensku muziku, ĉime on zapoĉinje ţanr kasnij« popularnog komada s pevanjem. Posle 1840 Š. prelazi u '. gde povremeno diriguje na koncertima i u Teatru na Đ sve do penzionisanja 1864. Šlezingerova pionirska delatnost ima sva obeleţja poĉe diletantizma, ali u stadijumu izgraĊivanja srpskog muziĉki imala je veliki znaĉaj, a on sam bio veoma cenjena liĉnost
DJELA: orkestralne, komorne i klavirske kompozicije.— DRAMSKA. Opere: Dratenik, 1825; Oldfich a Boţena, 1828; Der Prinz und die Schlange, 1829; Die Drachenhb'hle, 1832; Libušin snatek, 1835; Die Geisterbraut, 1836; Drahomira (njem. libreto), 1840; Der Meergeuse, 1851; Columbus, 1855. Scenska melodrama Bratrovrah, 1830. Scenska muzika za puĉku igru Fidlovaĉka J. K. Tyla, 1834 i dr. — Zborovi; solo-pjesme. — Misa i druga crkvena djela. — IZDANJA: zbirka pjesama Venece ze zpevd vlasteneckych (5 sv.), 1835—39. LIT.: J. Plavec, František Škroup, Praha 1941. — J. Buţga, František Skroup, MGG, XII, 1965.
ŠLIFŠTEJN, Semjon Isakoviĉ, sovjetski muziko] ratov, 2. II 1903—). Djeluje u Moskvi; posebno se ist danjima dokumenata drugih autora.
F. J. SKROUP
1825).
SKULJ, Edo, muziĉar (Podsmreka pri Velikih Lašĉah, 23. V 1941 — ). Muziku studirao kod F. Haberla na Pon.tifi.do Istituto di mušica sacra u Rimu i tamo doktorirao s disertacijom Stanko Premrl — Cerkveni glasbenik. Objavio izvod iz svoje disertacije i više manjih ĉlanaka s podruĉja crkvene muzike. Ogledao se i kao kompozitor (Sveti veĉer za bariton, zbor i orgulje). D. CO. ŠKVOR, František, ĉeški dirigent i kompozitor (Varaţdinske Toplice, 11. XII 1898 — ). U Pragu apsolvirao pravo, a privatno uĉio klavir kod A. Mikeša i kompoziciju kod V. Novaka. Od 1923 operni korepetitor, zatim dirigent praškoga Narodnog divadla. Kompozitor širokog stvaralaĉkog raspona, izrastao iz domaće tradicije.
DJELA. ORKESTRALNA: koncert za violinu, 1946; Concertino za flautu, obou, klarinet, fagot i gudaĉe, 1938; uvertira Slavnost ldsky, 1922. Suite: Pastoralni suita za mali orkestar, 1921; Z dĉtskeho sveta, 1934; jaro, 1940; baletna suita Exoticon, I94t j Romantickd suita, 1946 i Vzpominky na Sovetsky svaz, 1951. Serenada za mali orkestar, 1923; muziĉke slike Na moravskim Slovaĉku, 1937; Pisne a tane z kraje Boz. Nemcove —■ Ĉeške tance, T939; serenada za gudaĉe i harfu, 1956 i dr. — KOMORNA: gudaĉki kvartet u e-molu, 1954; duhaĉki kvintet, 1953; septet za obou, klarinet, fagot i gudaĉki kvartet, 1936; sonet u h-molu, 1955. —■ Sonata za klavir u cis-molu, 1920. —■ Djeĉja opera-balet Jami pohddka, 1930; balet Doktor Faust, 1926. Filmska muzika. — Zborske kompozicije; solopjesme.
ŠLAIS, 1. Jan, ĉeški violinski pedagog (Radlice-Praha, 23. II 1893 —Brno, 11. VI 1975). Studij violine završio na Konzervato riju u Pragu. God. 1913—19 koncertni majstor u Moskvi, a zatim, nakon kraćeg boravka u Pragu, 1919—20 nastavnik violine na školi Glasbene matice u Mariboru. God. 1920—-21 usavršavao se kod O. Ševĉika na Majstorskoj školi Konzervatorija u Pragu, 1921— 39 bio je profesor violine na Konzervatoriju i 1939—46 na Aka demiji za glasbo u Ljubljani, 1946—53 na Konzervatoriju u Pra gu i od 1953 na Janaĉekovoj Akademiji muziĉkih umjetnosti u Brnu. Nastupao je kao solist i komorni muziĉar. Zajedno s pijanistom A. Trostom osnovao Ljubljanski komorni duo. Svojim je peda goškim djelovanjem u Ljubljani znatno pridonio razvoju muziĉkog ţivota u Sloveniji. Odgojio je niz istaknutih slovenskih violinista i time direktno utjecao na podizanje slovenske orkestralne repro dukcije. Njegovom zaslugom razvila se i slovenska produkcija na podruĉju muzike za violinu. D. CO. 2. Ruţena, pijanistica (Nova Paka, Ĉehoslovaĉka, 29. XII 1888 — Brno, 16. II 1969). Ţena Jana; klavir studirala u Pragu i Parizu. God. 1910—19 profesorica klavira u Kišinjevu, SSSR i 1919—20 na školi Glasbene matice u Mariboru. U sezoni 1921—22 koncertirala u Ĉehoslovaĉkoj, a 1922—46 djelovala kao profesorica na školi Glasbene matice i Konzervatoriju, odnosno na Akademiji za glasbo u Ljubljani; 1946 vratila se s muţem u domovinu. Istakla se kao koncertant. Svojim je pedagoškim radom pridonijela odgoju pijanistiĉkih kadrova u Sloveniji. D. Co. ŠLEZINGER, Josif, kompozitor i dirigent (Sombor, 1794 — Beograd, 1870). Isprva uĉio muziku kod privatnih uĉitelja u rodnom gradu, potom sticao poznavanje raznih instrumenata i muziĉke teorije samom praksom u raznim orkestrima. Pošto se istakao kao gradski kapelnik u Novom Sadu, 1829 je pozvan da prede u Srbiju. U prvo vreme delovao kao muziĉar i nastavnik muzike u Šapcu, 1831—40 kao kapelnik u Kragujevcu. Bio je osnivaĉ Knjaţevsko-srpske bande, orkestra koji je imao veliku ulogu u kulturnom ţi-
DELA: oko 100 marševa za razne orkestarske sastave; potpuriji kompozicija i srpskih i hrvatskih narodnih melodija. —■ Scenska muzika Šnajderski kalfa (1835) Joakima Vujića; San Kraljevića Marka i Si Kosovskom polju J. S. Popovića; Ajduk Veljko, Kraljević Marko i Ara, Zidanje Ravanice, Ţenidba cara Dušana (1840) i Smrt srbskog knjaz (1869) Atanasija Nikolića. — Aranţman raznih prigodnih pesama i i monizacije narodnih i gradskih pesama za glas i gitaru ili klavir. LIT.: F. Kuhaĉ, Josip Slezinger, prvi srpski kapelnik knjaţev Zagreb 1897. — V. Novak, Josif Slezinger, osnivaĉ srpske muzike, Vr 6—9. januar. — S. Durić-Klajn, Razvoj muziĉke umetnosti u Srbiji, razvoj muziĉke kulture u Jugoslaviji, Zagreb 1962. — Ista, Josif Šle ĉetnik muziĉke kulture u Srbiji XIX veka, Jevrejski almanah, 1961—: grad 1963. S.
DJELA: TnuHKa u TlyiuKUH, 1950; »Ka3Hb Cmenana Pa3UHai UIo mpaduuuu MycoptcKozo, u knjizi JXM. UIocmaKoeun, 1967 (red. G. Š kidze). — IZDANJA: N. D. Kaškin: [l30paHHue cmamtu oII.M.1. 1953; CtnambU o pyccKOu My3UKe u My3UKanmax, 1953 i BocnojuuHi II. HauKoecKOM, 1954; N. Mjaskovski: Homoipa$UHecKuu cnpaeonm Cmambu, nucbMa, eocnOMunanun, 2 sv., 1959—60 (II izd. kao C06, mepuajioe, 1964); S. Prokofjev: Mamepua.ibi, doKyMeHmu, eocnoMuuo (prošireno izd. 1961; na engleskom 1960 i II izd. 1968; na njemaĉk 1965). M
ŠLIK, Miroslav, violinist i kompozitor (Zagreb, 25. — ). Na Konzervatoriju HGZ u Zagrebu uĉio violinu (\ i kompoziciju (F. Lhotka, F. Dugan st.); usavršavao se (O. Ševĉik, K. Haba) i Londonu (K. Flesch, J. Ho Umjetniĉku karijeru zapoĉeo u Zagrebu kao koncertni •orkestra Zagrebaĉke opere. God. 1920—31 nastavnik na ( Music u Southamptonu, a zatim, nakon koncertantne al 1941—48 profesor violine u Zagrebu i 1948—60 koncerta opernog orkestra Narodnog divadla u Pragu, gdje i sada taknuti violinski umjetnik, koncertirao od 1918 u Jugoslavi slovaĉkoj, Engleskoj, Škotskoj, SAD i Kanadi. Na svoje grame ĉesto uvrštavao djela jugoslavenskih kompozitor kompozicije izgraĊivao je najviše na karakteristiĉnim zn; narodnog melosa. Nastupao je i u komornim sastavima. DJELA. ORKESTRALNA: MeĊimurska suita, 1938; 2 Kola, 19 Groteskni ples; Ĉetiri skladbe za mali orkestar. Za duhaĉki orkestar: 1 lop, 1953; Vivat Spartakiada, 1954 i Estradni valcer, 1959. — KO 5 gudaĉkih kvarteta, 1931—50 (IV, Za mladeţ, 1949; V, Dvije slovaĉk 195°); Introdukcija i tema s varijacijama za gudaĉki kvartet, 1939" Dvi slike za gudaĉki kvartet, 1960; Mala suita za 3 violine, violonĉelo i kl; Pastorella za klavirski sekstet, 1939; sonata za violinu solo, 1962; sor i klavir, 1951; suita za klarinet i klavir, 1957. Za violinu i klavir: Pasto Primorski ples, 1934; Ĉetiri skladbe, 1934; Sedam narodnih melodija napjevi, 1955 i dr. Balada za violinu i harfu (klavir), 1955; Elegija za violonĉelo i klavir, 1939; Slovaĉka fantazija za 2 violine i klavir, 19 narodnih melodija za 2 violine, 1935; Divertimento za 2 violine, 1936 zacija i fughetta za violinu solo. Kadence za violinske koncerte J. SI molu i W. A. Mozarta u A-duru, 1951 i 1952. —• KLAVIRSKA: Caprice Negre, 1933; suita, 1938; 12 skladba na narodne motive, 19 jacije na vlastitu temu, 1955 i Bajka, 1956. — VOKALNA: kam svadba za djeĉji zbor, soliste i klavir, 1940. Ciklusi zborova: Nai u popijevci, 1936; Ljeto, 1956 i dr. Ciklus O Vltavi za mezzosopran kvartet; solo-pjesme (Tri slavonske pjesme; Tri pjesme na tekst Renati Budi uvijek sa mnom). — Ot rodnih napjeva za razliĉite sa
j. S LEZINGER
ŠNAJDER, Franj telj gudaĉkih instr (Konĉanica, 29. III Zagreb, 30. XI 196c 1916—-23 kod J. Len) Peĉuhu, a zatim radić Pilata u Budimpešti 1925—28 vodio vlastit niĉu u Pakracu, a od Zagrebu. Njegove viol znate i izvan zemlje, su po modelima A. ! rija i G. Guarnerija, i te nog razdoblja njihove 1 sti. Š. je konstruirao a mjerenje debljine re; ploĉe, pa mu je usp; novih violina ostvariti : kvalitete kao kod staril menata. S pomoću tog: uklanja se »vuĉji ton« n
ŠPANJOLSKA MUZIKA
P. SERRA, BOGORODICA I ANĐELI SVIRAĈI, XIV st.
ŠNAJDER — ŠOSTAKOVIĈ i violonĉelu. Š. je bio izvrstan i nadaleko cijenjen reparater. Za svoje radove nagraĊen je prvim nagradama na svjetskim izloţbama u Parizu, Londonu, Firenci, Liegeu i drugdje. M. ţ. ŠNAJDER, Milica, pijanistkinja (Sarajevo, 22. XII 1938 —). Na Muziĉkoj akademiji u Sarajevu 1963 diplomirala i 1966 za vršila postdiplomske studije (M. Blum); 1967—68 usavršavala se kod P. Sancana u Parizu. Od 1964 u Sarajevu profesor na Sred njoj muziĉkoj školi, od 1969 asistent i potom docent na Muziĉkoj akademiji. Kao solist naroĉiti interes pokazuje za savremenu mu ziĉku literaturu. Koncertira u Jugoslaviji, a gostovala je takoĊer u Poljskoj, Rumuniji, MaĊarskoj i dr. S. Sp. ŠNEJERSON, Grigorij Mihajloviĉ, sovjetski muzikolog (Jenisejsk, Sibir, 13. III 1901 —■). Studirao 1915—18 na Konzervatoriju u Petrogradu i 1919—23 u Moskvi (N. K. Medtner, K. N. Igumnov). U Moskvi 1918—30 pijanist i dirigent dramskih kazališta, od 1933 vodio sekretarijat MeĊunarodnog muziĉkog društva, 1938—48 Muziĉki odjel Svesaveznog društva za kulturne veze s inozemstvom i 1948—61 inozemni odjel u ĉasopisu CoeemcKdH My3bma. Š. je glavni urednik bibliografije 3apy6eMcnan Aumepamypa 0 My3bwe, od 1962 (do 1975 ukupno 7 svezaka). DJELA (izbor); My3biKaAb)taR Hyjibmypa Kuman, 1952 (njemaĉki Die Musikkultur Chinas, 1955); ApaM XanamypHH, 1958 (prevedeno na engleski i danski, 1959); O My3bwe otcueou u Mepmeou, 1960 (II izd. 1964; bugarski 1966); 3pucm Eyiu, 1962 (II izd. 1964; nova verzija 1971);
ŠNITKE, Alfred Garijeviĉ, sovjetski kompozitor (Engeljs, 24. XI 1934 —).. Na Konzervatoriju u Moskvi studirao 1953— 58 kompoziciju i instrumentaciju (E. K. Golubev, N. Rakov); 1958—61 bio je aspirant i danas predavaĉ. DJELA. ORKESTRALNA: Poema o kozmosu, 1961; pianissimo..., 1968. Koncerti: 2 za violinu, 1957 (nova verzija 1962) i 1966; za klavir, 1960 i za obou, harfu i gudaĉe, 1970. — KOMORNA: Dialoge za violonĉelo i 7 instrumentalista, 1965; Serenada za 5 muziĉara, 1968; gudaĉki kvartet, 1966; 2 sonate za violinu i klavir: I, 1963 i II, ...quasi una sonata, 1968. — KLAVIRSKA: sonata, 1963; Preludij i fuga, 1963; Improvizacija i fuga, 1965; Varijacije na jedan akord, 1966. — Elektronska studija, 1969. — Scenska, filmska i televizijska muzika. — VOKALNA: oratorij Nagasaki, 1958; zborovi; solo-pjesme i dr. — SPISI: Pa3mea mbnayKy 0 eapMOHuu, COBeTCKaa MV -3bma, 1961; HeKomopue oco6eHHocmu opKecmpoeozo tojiocoeede- HUH 8 cuM(f>OHUHecKUX npou3eedeHunx JI. JX. IIIocmaKoeuua, u knjizi JI,, UIocmaKoeuH, 1967 (red. G. Š. Ordţonikidze); OpuzuHanbHuu 3aMbicen, CoBeTCKaH My3bma, 1968; SduccoH Jlenucoe, Res facta, 1972.
ŠOFAR, stari ţidovski duhaĉki instrument iz obitelji rogova, jedini koji se u sinagogi odrţao u praksi od staroga vijeka do danas. Napravljen je od ovnujskog roga i na njemu se mogu izvesti samo dva priliĉno gruba tona. Prema Bibliji, koja ga ĉesto spominje, š. je kao obredni instrument imao magiĉnu moć. Sluţio je i kao signalni instrument u vojsci. Upotrijebio ga je E. Elgar u oratoriju The Apostles. ŠONC, Viktor, kompozitor i muziĉki pedagog (Tomaj kraj Seţane, 29. X 1877 — Ljubljana, 1. IX 1964). Kompoziciju studirao 1901—04 na Konzervatoriju, a solo-pjevanje privatno kod M. Wallersteina u Pragu (1903—07); u pjevanju se usavršavao 1907—09 u Dresdenu. God. 1911—27 direktor škole Glasbene matice u Trstu i zatim profesor na školi SOFAR Glasbene matice i na Muziĉkoj školi Centar u Ljubljani (do 1958). Djelovao je i kao muziĉki kritiĉar, zborovoĊa i dirigent. DJELA: Otroci se lo-vijo za gudaĉki kvartet. — Kompozicije za klavir. — VOKALNA: kantata Ubeţni kralj za zbor, sole i orkestar; balada Iskarijot za mješoviti zbor i sole; zborovi i dr. D. Co.
ŠOSTAKOVIĈ, 1. Dmitrij Dmitrijeviĉ, sovjetski kompozitor, pijanist i dirigent (Petrograd, 25. IX 1906 — Moskva, 9. VIII 1975). God. 1919 upisao se u Petrogradski (kasnije Lenjingradski) konzervatorij; diplomirao 1923 klavir kod L. Nikolajeva, a 1925 kompoziciju kod M. Štejnberga s kojim je dalje radio dok nije 1930 postigao aspiranturu. God. 1937—41 predavao je kompoziciju na Lenjingradskom konzervatoriju, 1942 boravio je u Kujbvševu; J 943—48 bio je profesor kompozicije na Konzervatoriju u Moskvi, ali je u to doba nekoliko godina (1945—48) predavao taj predmet i na Konzervatoriju u Lenjingradu. Njegovi su uĉenici, meĊu ostalima, R. Bunjin, G. Galjinin, K. Karajev, J. Levitin, J. Makarov, J. Sviridov, K. Haĉaturjan. Ĉesto je nastupao kao pijanist, takoĊer kao dirigent, a bavio se i muziĉkom publicistikom. Dobio je mnogo poĉasnih naslova, nagrada i odlikovanja. Neosporno najugledniji sovjetski kompozitor svoga doba, Š. je zapoĉeo stvarati i umjetniĉki sazrijevati u vrijeme kad su u Sovjetskom Savezu bila širom otvorena vrata utjecajima sa Zapada, kad se oko mladog umjetnika eksperimentiralo i hrabro traţilo putove k novom izrazu (to je razdoblje u sovjetskoj umjetnosti trajalo od
509
1917 do oko kraja dvadesetih godina). Velik i potpuno zasluţen uspjeh Šostakoviĉeve Prve simfonije (1925, praizvedba 1926), poletne, svjeţe, nadahnute te vješto i ukusno instru-mentirane, bio je znatno obećanje za budućnost. Š. je u Lenjingradu u toku nekoliko godina, na Veĉerima nove zapadnjaĉke muzike i kao ĉlan Društva za suvremenu muziku, upoznao muziĉku literaturu koja je utjecala na njegovo stvaralaštvo od 1926: djela A. Berga, P. Hindemitha, E. Kfeneka, D. Milhauda, A. Schonberga, F. Schrekera i I. Stravinskog. Š. je sva sredstva Moderne virtuozno svladao; vrhunac na tom razvojnom putu su dvije opere: Hoc (1928, praizvedba 1930) i Jledu MaKĈem MifencKoeo ye3da (1932, D. D. ŠOSTAKOVIĈ praizvedba 1934). Š. je u toku svoje karijere više puta morao slušati prijekore i predbacivanja. Ponekad zbog neslaganja sa sluţbenim stavom u pitanjima umjetniĉke ideologije, drugi put zbog stvarnog upadanja u dekadentni formalizam i nepotrebne banalnosti. Već 1930 napalo ga je Udruţenje proleterskih muziĉara u povodu izvedbe njegove komiĉne opere Hoc, smatrajući je »proizvodom dekadentnosti«. Pošto se 1933 rehabilitirao klavirskim koncertom, doţivio je 1936 oštre javne napadaje na operu Jledu Mau6em MueHCKoeo ye3Ĉa i na balet CeemAuu pyneu; meĊutim već iduće godine uspjeh njegove Pete simfonije uvrštava ga meĊu vodeća imena sovjetskih kompozitora. Š. je otada godinama stvarao u miru. Njegova su nastojanja bila usmjerena prema monumentalnoj, harmonijski jednostavnijoj, patetiĉki izraţajnoj muzici, koja kulminira u Sedmoj simfoniji. Dok su dotadašnja djela odavala zapadnjaĉke utjecaje, osobito A. Berga, P. Hindemitha i I. Stravinskog, novi stil znaĉio je vraćanje unatrag do poĉetka XX, pa i do XIX st.; uzori su G. Mahler, P. Ĉajkovski i ruska nacionalna škola Petorice. Ĉinilo se da se njegov poloţaj pri vrhu sovjetskoga muziĉkog stvaralaštva, uz Prokofjeva i Haĉaturjana, konaĉno uĉvrstio. No 1946 javno je bila osuĊena »ideološka slabost« njegove Devete simfonije, a 1948 našao se meĊu nizom kompozitora koje je pogodila odluka Centralnoga komiteta Svesavezne komunistiĉke partije; u njoj se najistaknutijim sovjetskim kompozitorima oštro predbacivao protunarodan i antirealistiĉan stav mnogih njihovih djela, zanemarivanje vokalnih i programnih muziĉkih oblika te napuštanje foklora i tradicija ruske klasiĉne muzike kao prijeko potrebnih uzora i ishodišta. Š. je tada priznao da u njegovoj stvaralaĉkoj estetici ima zabluda i zastranjivanja. Oratorij Flecm 0 jiecax (1949) oĉitovao je obnovljene teţnje prema monumentalnosti i kasnoromantiĉkoj patetici kao sredstvima koja nalaze siguran put do širih krugova slušatelja. Š. se svakako ubraja meĊu najznatnije simfoniĉare sovjet ske muzike. Ali svih petnaest simfonija, koliko ih je napisao, nisu po vrijednosti jednake. Ni Druga, posvećena desetogodišnji« Oktobarske revolucije, ni Treća, tzv. Prvomajska, nisu ni izdaleka dostigle popularnost Prve simfonije, niti se mogu mjeriti s njezinom mladenaĉkom svjeţinom i invencioznošću zbog koje je mnogi smatraju najboljom Šostakoviĉevom simfonijom. Ĉetvrta simfonija, komponirana 1935—36, izvedena je tek 1961, jer ju je Š. bio povukao neposredno^ pred praizvedbu. Peta simfonija ide svakako medu najuspjelije Šostakoviĉeve simfonijske radove. U njoj ima mnogo autobiografskog, subjektivnog, ali i općeljudskog. Ova simfonija govori o sukobu u ĉovjekovoj unutrašnjosti, o potrebi da se napuste stari putovi i poĊe novim, zdravijim stazama, o pobjedi volje koja jedina moţe osigurati duhovnu regeneraciju. Nakon Šeste, ponešto zatvorene i apstraktne, Sedma i Osma nastale su pod utjecajem teških dana i stradanja u Drugome svjetskom ratu. Sedma simfonija, koju je kompozitor stvarao u opsjednutom Lenjingradu (zovu je i Lenjingradska simfonija), veoma uspješno suprotstavlja ugoĊaje smirena ţivota strahotama rata i tuzi za palim herojima. Osma simfonija, još opseţnija od sedme, golema je meditacija o uţasima rata, o bolima, nasiljima i nepravdama koje on nanosi. Deveta je simfonija donekle iznenaĊenje. Ona je neoĉekivano leţerna i.kad slušatelj ne bi znao da je to simfonija, oĉito bi smatrao da sluša kakvu baletnu suitu. Njene vedrine i bezbriţnosti nema u tmurnoj, pesimistiĉkoj Desetoj simfoniji koja kao da odraţava nemir i nespokojstvo naših dana. U Jedanaestoj i Dvanaestoj simfoniji Š. se vraća vaţnim
510
ŠOSTAKOVIĈ — ŠOUREK za vio li nu so lo, 19 40. — ■ K L AV IR S K A: 2 s on ate, o p. 1 2, 1 92 6 i u op. 6r, 1942; 8 preludija op. 2, 1919 —20; Tpu tfiaHmacmwiecK ux m 5, 1922; A$opu3Mbi op. 13, 1927; 24 pleudija op. 34, 1932—33; mempadb, 7 kompozicija op. 69, 1944—45; 24 preludija i fuga op. 87, 1 Z a 2 klavira: suita op. 6, 1922 i C oncertino op. 94, 1953. — ■ D RA Hoc (prema N. Gogolju; libreto Š., A. Zamjatin, G. Jonjin i A. Prejs), i Jledu Maf<6em MuemKozo ye3Ĉa (po N. Ljeskovu; libreto Š. i A. Prejs 32 (Lenjingrad, 1934; jug. premijera, Ljubljana, 12. II 1936; prer. kao / H3Mauaoea, 1961—62; Moskva, 1962; jug. premijera, Zagreb, 7. Baleti 3oaomou eeK, 1930, EoAm, 1931 i Ceemnuu pyneu, 1935. Scen zika za više kazališnih djela. Opereta Mocuea, L IepeAtyuiKU, 1959; filn zika. — VOKALNA: oratorij [JecHb o necax op. 81, 1949; kant Poduuou Hauieu coAHue cunem op. 90, 1952; IJOSMCI O Poduue za sol orkestar op. 74, 1947; poema Ka3Hb Cmenana Pasuna (J. Jevtušenkc zbor i orkestar op. 119,"1964; suita Jleuumpad za zbor i orkestar, 194; i orkestar: 2 basne I. Krilova op. 4, 1922; 6 romanca prem a tekstovir skih pjesnika op. 21, 1928—32; 4 romance prema A. Puškinu, 1936. ; cappella: Jlecrimb UOS M op. 88, 1951 i ciklus Bepnocmb (J. Dolmatoi 1936, 1970. H3 eepeucKou napodnou no33uu za sopran, alt, tenor i klav 1948; 7 pjesama (A. Blok) za sopran, violinu, violonĉelo i klavir op. z solo-pjesm e uz klavir op. 46, 62, 72, 84, 86, 91, 98, 100, 121, 128, 146. — Brojni ĉlanci i predavanja. — IZD ANJA: ukupna djela S. Pl sv. VI—XI, 1958—61. — OBRADBE: D. Scarlatti, 2 kompozicije za duhaĉa, 1928; 8 engleskih i ameriĉkih narodnih napjeva za glas i orkest; 10 ruskih narodnih napjeva za glas, zbor i klavir, 1951; nova instrui opere Bopuc VodyHoe M. P. Musorgskog, 1939—40.
D . D . Š ostakoviĉ, K atarina Izm ailova, prizor iz opere, Z agreb, 1964
zbivanjima i likovima svoje zemlje. Obje su simfonije monumentalne; Jedanaesta oţivljuje uspomenu na revolucionarne dane iz 1905, a Dvanaesta ţeli dati portret V. I. Lenjina. U Trinaestoj simfoniji sudjeluju vokalni solisti i zbor (tekst J. Jevtušenko). Ĉetrnaesta simfonija je veliĉanstveno mraĉan muziĉki ep, neka vrsta vokalno-instrumentalnog rekvijema (vokalni dio povjeren je sopranu i basu solo) u jedanaest scena ili epizoda (tekstovi raznih, većinom zapadnjaĉkih autora). Petnaestu simfoniju, kao i Ĉetrnaestu, proţima komornokoncertantni duh. Navode se dva citata (iz opera Guillaume Teli G. Rossinija i Die Walkure R. Wagnera); nekoliko se puta pojavljuju dvanaesttonski nizovi. Od ostalih Šostakoviĉevih djela posebno se istiĉu prvi klavirski koncert, violinski koncert, vrlo uspjeli klavirski kvintet, niz klavirskih kompozicija, meĊu kojima zbirka od 24 preludija i zbirka od 24 preludija i fuga za koju mu je bila pobuda 200-godišnjica smrti_ J. S. Bacha. I u ovoj zbirci, kao i u drugim djelima, oĉituje Š. veliko polifoniĉko majstorstvo. Najvaţnije Šostakoviĉevo scensko djelo svakako je opera JJedu Manšem Mifencuozo ye3da koja je do 1936 doţivjela mnoge izvedbe u Sovjetskom Savezu i drugim zemljama. Ponegdje brutalno realistiĉno, ovo je djelo svojevrsna prekretnica u sovjetskoj opernoj muzici, snaţan korak dalje u iskorišćivanju disonance kao moćnoga sredstva u isticanju dramskih sukoba. Autor je kasnije operu revidirao; ona se u tom obliku od 1962 ponovo izvodi kao Kamepima H3Maujioea. U cjelinij Šostakovićevo djelo odaje veoma bogatu stvaralaĉku liĉnost umjetnika koji je u svojim najpozitivnijim nastojanjima slijedio suvremene zapadnoevropske postupke u kompozicijskoj tehnici, ali ih je znao spojiti s muziĉkim tradicijama svoje zemlje. Izvoran ne samo u bogato diferenciranoj melodid, koja ispunja luk od široko pristupaĉnih intervala masovne pjesme do kromatiziranih recitativnih pomaka, nego i u polifoniĉkim strukturama, u pronalaţenju novih formalnih rješenja, kao i u majstorskoj instrumentaciji, Š. je poslije Prokofjeva nesumnjivo najznatniji kompozitor što ga je dala sovjetska muzika. DJELA. ORKESTRALNA. P etnaest simfonija: I, u f -molu op. 10, 1925 (diplomski rad); II, (IIoceHUfeHue OKmnbpu)), sa zborom (tekst A. Bezimenski), u C -d uru op. 14, 1 92 7; III, ( ne pe oM a ucK a a) s a z bo rom (t ek st S . K irs an ov ), u E s- du ru op. 2 0, 1 92 9; IV , u c-m olu op. 4 3, 1 93 6 ( iz v. 1 96 1); V , u d -m ol u op. 47, 1937; VI, u h-m olu op. 54, 1939; VII, (JleHum padcKCm), u C -duru op. 60, 1941; V III, u c-m olu op. 65, 1943; IX , u E s-duru op. 70, 1945; X, u e-molu op. 93, 1953; XI, (1905 iod), u g-molu op. 103, 1957; X II, (1917 zod) op. 112, 1961; XIII, s basom i muškim zborom (tekst J. jevtušenk o), u d-m olu op. 113, 1962 (rev. 1963; uspom eni V. I. Lenjina); X IV, (posvećena B. Brittenu) za gudaĉe, celestu i udaraljke, sa sopranom i basom (tekstovi: F. Garcia Lorca, G. Apollinaire,' V. K juhelbeker i R. M. R ilke), op. 135, 1969 i XV, u A-duru op. 141, 1971. Simfonijska pjesma OxmH6pb op. 132, 1967. Koncerti: za klavir, trublju i gudaĉe u c -molu op. 35, 1933; za klavir u F -duru op. 102, 1957; 2 za violinu, u a -m olu op. 99, 1948 i u cis -m olu op. 129, 1967; 2 za violonĉelo, u Es-duru op. 107, 1959 i op. 126, 1968. IlpaadHUHHan yeep~ mtopa op. 96, 1954; yeepmwpa Ha pyccKue u Kupzu3CKue HapoĈHbiemeMu, 1963; 9 suita (neke iz vlastitih baleta, vlastite scenske i film ske m uzike), 1930 —53; 2 suite za jazz-orkestar, 1934 i 1938; 2 scherza, u fis -molu op. 1, 1919 i u Es-d u r u o p . 7 , 1 9 2 3 ; t e m a s v a r i j a c i j a m a o p . 3 , 1 9 2 2 ; J J e e n t e c u o p . 2 3 , 1929; TlHmb tfipaeMenmoe op. 42, 1925; Tpu nbecbi op. 77, 1947—48; preludij (u spomen herojima bitke kod StaljingraĊa) op. 130, 1967; koraĉnica za duhaĉe, 1942. —■ K OMO RN A. P etnaest gudaĉkih kvarteta: I, u C -duru op. 49, 1938; II, u Aduru op. 68, 1944; III, u F -duru op. 73, 1946; IV, u D -duru op. 83, 1949; V , u H-duru op. 92, 1952; VI, u G-duru op. 101, 1956; VII, u fis-molu op. 1 0 8, 196 0; V III, (M p e3 de n), u c-m o lu o p. lio, 19 6 0 ; IX , u E s-dur u op. 117, 1963; X, op. 118, 1964; XI, u f-molu op. 122, 1967; XII, op. 133, 1968; X II I, o p. 138, 1 97 0; X IV , o p. 142, 1 97 3 i X V , u es-m ol u. P rel udi j i s che rz o, 2 kompozicije za gudaĉki oktet op. 11, 1925; 2 klavirska trija, op. 8, 1923 i u emolu op. 67, 1944; klavirski kvintet u g -molu op. 57, 1940. Sonate: za violinu i klavir op. 134, 1969; za violu i klavir op. 147 i za violonĉelo i klavir u d -molu o p. 40, 1934. Tri kompozicije za violonĉelo i klavir op. 9, 1924; 3 kompozicije
2. Maksim Dmitrijeviĉ, dirigent i pijanist (Len 10. V 1938 —). Sin Dmitrija Dmitrijeviĉa; u djetinjsti klavir na Centralnoj djeĉjoj muziĉkoj školi Moskovskoga vatorija; usavršavao se kasnije na tom Konzervatoriju; Flijera. Od 1961 studirao dirigiranje na Lenjingradskom vatoriju kod N. Rabinoviĉa, zatim na Moskovskom konzei kod A. Gauka. God. 1963 uĉio kod I. Markeviĉa, a neko bio i uĉenik G. Roţdestvenskog. God. 1963—66 pomoć gent Moskovske filharmonije; 1966—70 zamjenik J. Svjc u Drţavnom orkestru SSSR; od 1970 dirigent Drţavnog Radija i Televizije. Poduzeo brojne turneje u druge e zemlje, u Meksiko, Kanadu, Japan i dr. LIT.: M. Jl,pycKUH, O
ŠOUREK, Otakar, ĉeški muzikolog (Prag, 1. X 18831956). Inţenjer visokogradnje; muziku uĉio privatno. Od 19' ziĉki kritiĉar u dnevnicima Samostalnost, Lidove Noviny, i dr. Velik broj ĉlanaka i studija objavio je u ĉasopisima St Hudebni Revue, Listy Hudebni Matice. Od 1910 do smrti pro je ţivot i djela A. Dvofaka. Izradio je potpuni kronološki Dvofakovih kompozicija i izdao više dokumenata 0 njegovu | Š. je autor dosad najopseţnije monografije o Dvofaku. D JE LA. K njige: Ţivot a dilo Antonina D vofaka, I, 1916 (III izc 11, 1917 (III izd. 1955), III, 1930 (II izd. 1956) i IV, 1933 (II izd. 195 fdk's W erke — Skladby Dvofdkovy (popis djela), 1917; Antonin D vor (IV izd. 1947; franc. i engl. 1952; njem. 1953; kin. bez god.; jap. 1961; obradbi, sa P. Stefanom, kao Dvorak, Leben und Werk, 1935; isto engl. b Dvofdkovy symfonie, 1922 (III izd. 1948); DvoMk ve vzpominkdch a 1939 (II izd. 1951; njem. bez god.; engl. bez god.); Thematicke rozbor nickiich skladeb Antonina Dvofaka, 1941 (njem. 1941); Antonin Dvofdk doma (izbor pisama), 1941; Dvofdkovy skladby komorni, 1943 (II i zl
ŠOUREK — ŠPANTOLSKA MUZIKA njem. 1955; engl. 1956); Dvofdkovy skladby orchestralni (2 sv.), 1944 11956 (njem. 1954; engl. 1956); Komorniskladby Bedficha Smetany, 1945; Z Dvofdkovy cesty za sldvou, 1949 i dr. Studije i ĉlanci. LIT.: A. Hofejš, Jubileum Otakara Šourka, Hudebni rozhledy, 1953. — F, Oeser, Otakar Šourek, Mušica, 1956. — J. Buţga, Otakar Šourek, MGG, XII, 1965.
ŠPAN, Nuša, pjevaĉica, mezzosopran (Ljubljana, 23. VII 1901 — ). Završila uĉiteljsku školu; na opernu pozornicu otvorio joj je put dirigent M. Poliĉ, koji je zapazio njezinu muziĉku nadarenost. Pjevanje je uĉila na Konzervatoriju Glasbene matice (J. Betetto) te 1927—47 bila solistica Ljubljanske opere. Njezine su najbolje uloge bile Salĉe (Konjović, Koštana), Lel (Rimski-Korsakov, Snjeguroĉka), Suzuki (Puccini, Madame Butterfly) i Ulrika (Verdi, Krabuljni ples). B. Lk. ŠPANJOLSKA MUZIKA. Na španjolskom teritoriju vjekovima su se izmjenjivale dominacije razliĉitih naroda. U pradavna vremena Liguri i Iberi, zatim u starom vijeku Feniĉani, Grci, Kelti, Kartaţani i Rimljani, u srednjem vijeku Vizigoti i Arapi; svi su oni ostavili tragova svoga gospodovanjanaPirenejskom poluotoku. MeĊutim, jaĉina njihova utjecaja na formiranje muziĉke kulture Španjolske razlikovala se. Najjaĉi je u starom vijeku bio utjecaj Rimljana koji su pokorenim stanovnicima nametali i svoj jezik, iz kojega će se postepeno razviti španjolski. No bilo je i reciproĉnih utjecaja; u Rimu su se mogle ĉuti i španjolske melodije i plesovi. Nakon vladavine Vizigota zapoĉela je u VIII st. prevlast Arapa, od koje se zemlja polagano oslobaĊala, dok nije konaĉno posljednjih desetljeća XV st. (kraj rekonkvista 1492) postigla politiĉko i vjersko jedinstvo. Arapsko gospodstvo ostavilo je tragova u španjolskoj muzici, osobito u brojnim melizmima kojima su stanovnici Pirenejskog poluotoka bili skloni i prije dolaska Arapa. Sama je pak arapska muzika stajala pod snaţnim utjecajem perzijske; medu arapskim muziĉarima u Španjolskoj je bilo i Perzijanaca. Još prije pojave Arapa razvila se crkvena muzika u više znaĉajnih središta, tako u Toledu i Zaragozi. No, ne samo crkvena muzika, nego i liturgija razlikovale su se od rimskog obreda; liturgija je ukljuĉivala i bizantske, ambrozijanske, galikanske i druge elemente, a nazivali su je razliĉitim imenima: isidorskom, eugenijanskom, toledskom, vizigotskom i, naroĉito, mozarapskom (-> Mozarapsko pjevanje). Jednoglasni pjev mozarapske liturgije saĉuvan je do danas u dvadesetak kodeksa iz IX—XIst.,od kojih je najvaţniji »Antifonarij iz Leona«. Mozarapsko notno pismo je neumatsko pismo bez crta. Razlikuju se dvije škole. Usprkos nastojanjima poznatih paleografa (A. Gastaue, P. Wagner, G. Sunol, L. Brou i dr.), ti znakovi nisu dešifrirani, pa je danas poznata svega 21 autentiĉna melodija mozarapskog pjevanja u gregorijanskoj transkripciji. Mozarapsko pjevanje bilo je do polovine XI st. prošireno gotovo po svim španjolskim zemljama. Nakon toga je, osobito nastojanjima Alfonsa VI, kralja Kastilije i Leona, i toledskoga biskupa Bernarda, uveden rimski obred (u Kataloniji je rimski obred uveden već u IX st.). U Španjolsku ulaze tada i novi oblici duhovne muzike, sekvence i tiopi. Uz brojne kodekse gregorijanskoga pjevanja (većina iz XIII st.) saĉuvano je iz tih vremena nekoliko jednoglasnih napjeva sa svjetovnim latinskim tekstom (XI—XIII st.). Postepeno stiţe u zemlju i odjek polifone prakse iz Francuske (»Codex Calixtinus«,XII st.; »Codex de Las Huelgas«, poĉetak.XIV st.). God. 1254 uveo je kralj Kastilije i Leona Alfons X (el Satno) polifoniĉku kompoziciju (organum) na reorganizirani Univerzitet u Salamanki. Taj se vladar intenzivno bavio muzikom; ostavio je više od 400 jednoglasnih duhovnih napjeva s galicijsko-portugalskim tekstom, »Cantigas de Santa Maria« (rukopis dovršen poslije 1279); vjerojatno su trubaduri bili njegovi suradnicu Od XI st. u Španjolskoj se javljaju ţongleri; oni sviraju i pjevaju na sveĉanim prigodama na dvorovima i drugdje. Sve se više upotrebljava vihuela de mano, instrument srodan gitari. Španjolska upoznaje trubadursku liriku, pa ĉak i minnesangersku. Osobito je Alfons X mnogo povezan s provansalskim trubadurima, a s njima je takoĊer povezana Katalonija, koja ima vlastitu trubadursku školu. Od katalonskih trubadura sami su komponirali melodije Ot de Montcada (XI st.), Berenguer de Palou (1150—1185), Ramon Vidal de Besalu (XII st.), Ponf d' Ortafd (XIII st.) i dr. Saĉuvalo e samo devet melodija. Razvija se i kazalište, duhovno i svjetovno; na narodnom jeziku napisana je liturgijska drama »Tri kralja« koja potjeĉe s kraja XII ili poĉetka XIII st. Takve su se drame nazivale auto. U njima i u misterijima bilo je redovito muziĉkih toĉaka, u poĉetku jednoglasnih, kasnije i višeglasnih. Potkraj XV st. pjesnik i muziĉar Juan del Encina (1468—1529) piše ekloge i druga kazališna djela s muziĉkim toĉkama, zvanim -> villancico. Polifonija se sve više njeguje, osobito na dvorovima koji od XIV st. uspostavljaju veze s inozemnim rezidencijama, što veoma pogoduje upoznavanju tamošnjih nastojanja na podruĉju višeglasne muzike. Španjolski muziĉari djeluju u Burgundiji i Nizozemskoj, u Milanu, Rimu i Napulju, a isto tako su francuski, nizozemski, njemaĉki i talijanski muziĉari aktivni na španjolskim dvorovima i katedralama.
511
Najznatniji je saĉuvan izvor španjolske svjetovne muzike iz doba katoliĉkih kraljeva (Ferdinand II Aragonski i Izabela I Kastilijska; posljednja desetljeća XV st. i poĉetak XVI st.) »Cancionero musical de Palacio« (nastao oko 1500—1530). U njemu se nalaze villancicosi, romance, canzone i druga djela (ukupno 459). Kompozitori su Juan del Encina, Francisco de Penalosa, Pedro de Escobar, Juan Ponce, Alfonso de Mondejar, Juan de Anchieta, Lope de Baena i dr., većinom ĉlanovi kraljevskih kapela Kastilije i Aragona. Polifonija je u njihovim djelima jednostavna, bez nizozemskih utjecaja. Taj je zbornik u današnjem notnom pismu objavljen 1890 (F. A. Barbieri) i 1947— 51 (H. Angles, 2 sv.). »Cancionero de la Biblioteca Colombina« iz Seville takoĊer sadrţi višeglasna svjetovna djela iz toga vremena. Š. m. s kraja XV i poĉetka XVI st. saĉuvala se i u brojnim rukopisima drugih zemalja i u ranim tiskanim zbornicima. Od VII do XV st. Španjolska daje više znamenitih teoretiĉara, meĊu kojima su Izidor iz Seville (oko 570—636), Gil de Zamora (XIII st.), Fernando Esteban (traktat iz 1410) i, osobito, Bartolome Ramos de Pareja, koji je predavao na univerzitetima u Salamanki i Bologni te 1482 objavio veoma vrijedan traktat »Mušica practica« sa smionim, novim tvrdnjama i gledištima. Šesnaesto stoljeće nazivaju španjolski muzikolozi »zlatnim vijekom« španjolske muzike. Španjolska je u to doba svjetska velesila. Za vladavine Karla V (1516—1556) i njegova sina Filipa II (1556— 1598) muziĉka umjetnost u ovoj zemlji doţivljuje neslućeni procvat. Muziĉari pokazuju velik interes za vihuelu. Za nju nastaje veoma velik broj djela koja se i tiskaju u zbirkama (sedam zbirka izmeĊu 1536 i 1576). Vihuelisti komponiraju izvornu muziku (fantazije, varijacije i dr.), a preraĊuju i vokalna djela. Ĉuveni su vihuelisti Luis Mildn (oko 1500—-poslije 1561), Luis Narvdez (oko 1500—poslije 1550), Alonso Mudarra (oko 1508—1580), Diego Pisador (oko 1509— poslije 1557), Enriauez de Valderrabano (oko 1500—poslije 1557), veoma daroviti Miguel de Fuenllana (oko 1500 — oko 1579) i Esteban Daza. Najveći dio kompozicija pisan je za vihuelu sa šest ţica. Mala skupina španjolskih vihuelista ubraja se medu najbolje instrumentalne kompozitore XVI st. No još u XVI st. poĉinje naglo opadati zanimanje za vihuelu kojoj jedan drugi instrument — gitara — otima mjesto. Uz gitaru mnogo se muzicira i na lutnji: Bernardo Ramirez bio je meĊu najboljim lautistima u Evropi. Više se kompozitora istaknulo u sluţbi španjolskoga dvora: Mateo Flecha »el Viejo« (1481 — oko 1553), njegov nećak Mateo Flecha »eljovem (oko 1520—1604), Pedro de Pasirana i dr. Španjolsku kraljevsku kapelu utemeljio je Ferdinand II Aragonski poslije smrti svoje ţene Izabele I Kastilijske (1504). Karlo V, naslijedivši 1516 Španjolsku, preuzeo je kraljevsku kapelu kojoj su pripadali preteţno nizozemski muziĉari (capilla flamenca), dok se kapela Izabele Portugalske (ţena Karla V od 1526) sastojala uglavnom od španjolskih muziĉara (capilla espailola). Filip III spojio je ponovo dvije kapele u jednu jedinu španjolsku kraljevsku kapelu (1636). U XVI st. snaţno se razvila crkvena muzika, osobito u regionalnim središtima. U Kastiliji, iz koje su u Rim otišli umjetnici kao Francisco de Penalosa (oko 1470—1528) i Francisco Soto de Langa (1534 ili 1538—1619), izgradila se polifona muzika koju predstavljaju Alonso Lobo (1555—
Sviraĉi psaltira, minijatura, XIII st.
512
ŠPANJOLSKA MUZIKA
uz pratnju pozitiva, katedrala u Leonu, XIII st.
1617), Pedro Albate, posebno, daroviti orguljaš Antonio de Cabezon (vjerojatno 1510—1566) i moćni polifoniĉar Tomds Luis de Victoria (oko 1548—1611), snaţan dramatik ĉija su djela usporeĊivali s kompozicijama njegovih najznatnijih suvremenika, ukljuĉujući i Palestrinu. I on je dulje vremena boravio u Rimu. U andaluzijskoj školi dva su se umjetnika posebno istaknula: Cristobal de Morales (oko 1500—1553), veoma plodan ali suzdrţan i povuĉen, te Francisco Guerrero (vjerojatno 1528—1599), sasvim suprotan stvaralaĉki temperament u kojemu prevladava blaga vedrina i njeţnost. U Aragonu velik je majstor Melchor Robledo (umro poslije 1587), u Valenciji Juan Gines Perez (1548 — oko 1612). U mnogim španjolskim gradovima bilo je vrsnih orguljaša i kompozitora za orgulje. Španjolska orguljska umjetnost evala je u XVI i XVII st. Njezina se povijest u to doba ne moţe odvojiti od orguljske umjetnosti u Portugalu s kojom ima mnogo zajedniĉkih crta. Karakteristiĉni su oblici prije svega fantazija, -»■ tiento i varijacije ~>diferencias. Istaknuti su majstori već spomenuti A. de Cabezon, nadalje Luys Venegas de Henestrosa (oko 1510 ■— oko 1557), Francisco Correa de Arauxo (oko 1575—1663), Portugalac Manuel Rodrigues Coelho (oko 1583 — ?), Sebastidn Aguilera de Heredia (oko 1565 — T),Juan Bautista Jose Cabanilles (1644—1712) i dr. Svjetovna vokalna djela i duhovne pjesme intenzivno se njeguju, premda zaostaju za opseţnošću crkvenomuziĉkog stvaralaštva. Pišu se i dalje villancicos, premda sve više poprimaju duhovni karakter, nadalje romance, ->- ensaladas (vrsta quodlibeta). Za razliku od Italije, gdje je madrigal oko 1530 ušao u modu, u Španjolskoj su madrigali izuzetak. Jedina je tiskana zbirka iz toga vremena »Cancionero de Uppsala« (1556). Djela španjolskih autora razasuta su po brojnim rukopisnim zbornicima XVI st., od kojih je medu najvaţnijima »Cancionero musical de la Ĉasa de Medinaceli« s kompozicijama andaluzijskih muziĉara (obj. M. Querol 1949—50 u 2 sv.). U XVI st. djelovalo je više vrijednih teoretiĉara, tako Francisco de Salinas (»De Mušica libri septem«, 1577), Juan Bermudo (»Declaracion de instrumentos«, 1549), Francisco Montanos (»Arte de Mušica theorica y practica, 1592), pa kompozitor Diego Ortiz (oko 1525 — poslije 1570) ĉiji »Tratado de glosas ...« (1553) pruţa uvid u ornamentiku i instrumentalnu praksu XVI st. U XVII st., zlatnom vijeku španjolske knjiţevnosti, š. m. nije na visini na kojoj se nalazila u prethodnom. Ipak, rukopisni zbornici višeglasne muzike, osobito »Cancionero de Sablonara« (1624—25; obj. J. Aroca 1916 kao »Cancionero musical y poetico del siglo XVII«), otkrivaju nova imena i nove vrijedne kompozicije; zbornik sadrţava svjetovna djela s kraja XVI i poĉetka XVII st.: romance, villancicos, ehansone, folije, seguidillas. U njemu se osobito istiĉu radovi Matea Romera (umro 1647; nazvan El Maestro Capitdn;
roĊeni Flamanac, izvorno ime Mathias Rosmarin), kapelnil ljevske kapele. Ostali znaĉajni autori su Juan Blas de Castro, j d.e los Rios (umro 1623), Gaspar Diaz Bessćn i Manuel Me (umro poslije 1639). Veoma je bogat i zbornik »Libro de Toni manos a 4 voces« sa 226 djela većinom anonimnih; sabrana U tom stoljeću nema više literature za vihuelu. U modi je git koju mnogi autori pišu škole. Znatan je i interes za harfu; ĉu bio harfist i kompozitor Juan Hidalgo (oko 1600—1685). Postepeno se dalje razvija muziĉko-scenska umjetnost. K: nim predstavama, osobito komedijama, dodavale su se muzici ke. Uskoro se javlja i prva španjolska opera. Muzika joj je izgul a ne zna se ni tko joj je autor. Prikazala se u Madridu 1629 pi slovom »La Selva sin amor«. Autor libreta je znameniti špai dramatiĉar F. Lope de Vega. I drugi glasoviti španjolski drarr toga doba P. Calderćn de la Barca pisao je libreta. Njegov je aun del Aire matan« najstarije saĉuvano španjolsko muziĉko-sc djelo. Kompozitor J. Hidalga Calderćn je i otac tipiĉno šf ske kazališne forme s muziĉkim toĉkama: to je -»■ zarzuela, n u dva ĉina, s preteţno mitološkim i herojskim sadrţajem. Najs »El Jardin de Falerina«, bila je izvedena 1649. Zarzuele su se i le podjednako na kraljevskom dvoru kao i u kazalištima, autorima XVII st. istaknuli su se Sebastidn Duron i Juan Nav, Pod utjecajem Calderona snaţno se razvijaju tzv. autos mentalas, predstave na otvorenom s duhovnim i svjetovnir mentima. Pjevale su se u njima himne i psalmi, ali i rom villancicos. U crkvenu muziku prodire višezborni barokni stil poĉeo razvijati u Italiji, ali u prvoj polovini stoljeća mnogi šf ski kompozitori pišu crkvena djela u strogom kontrapunkt naĉinu. Istaknuti su tadašnji autori crkvene muzike F. Cor Arauxo, Juan Pujol (1573—1626), Diego Pontac (1603—165^ bastidn Lĉpez de Velasco (umro oko 1650), Juan Perez 1 (umro 1722), M. R. Coelho, Juan Cererols (1618—1676). Bautista Comes (1568—1643), J. B. J. Cabanilles i mnogi Poĉetkom XVIII st. u Španjolskoj poĉinje vladavina Burb> Pod njihovim okriljem prodiru u španjolsku muziku strani U1
Orgulje, katedrala u Salamanci, XVII st.
ŠPANJOLSKA MUZIKA osobito talijanski, prisutni i na svjetovnom i na crkvenom podruĉju. Sredinom stoljeća poĉinje interes za komornu muziku koja se njeguje u aristokratskim domovima, osobito u Madridu. Snaţan utjecaj na njezin razvoj u Španjolskoj izvršila su dva talijanska violonĉelista, Gaetano Brunetti (oko 1740—1798) i Luigi Boccherini (1743— 1805). Gitara, preteţno narodni instrument, ulazi pri kraju stoljeća u visoko madridsko društvo, zaslugom gitarista Manuela Garcije, zvanog El Padre Basilio. Veoma je proširen i interes za ĉembalo, ĉemu je znatno pridonio Talijan Domenico Scarlatti (1685—1757) koji je više godina proboravio u Španjolskoj. MeĊu autorima djela za ĉembalo istiĉu se Antonio Soler (1729—1783)3 redovnik iz samostana El Escorial, pa Vicente Rodriguez (oko 1685—1761) i Rafael Angles (1731—1816). Obogaćuje se muziĉka scena. Sredinom stoljeća pjesnik Ramon de la Cruz stvara komiĉnu zarzuelu, ponekad puĉkih obiljeţja; njegov je glavni muziĉki suradnik Antonio Rodriguez de Hita (1704— 1787). Zar-zuela dobiva takmaca u talijanskoj operi. God. 1708 neka talijanska operna druţina u madridskom Teatro de los Canos de Peral (buduće Kraljevsko kazalište) prikazuje talijanske opere. Za njom dolaze i druge druţine, a i pojedini se talijanski operni kompozitori nastanjuju u Madridu, gdje izvode vlastita djela (G. Facco, F. Corselli, F. Corradini). Od Španjolaca pišu opere Juan Sisi, Mateo de la Roca, daroviti Jose de Nebra (oko 1688—1768) i potkraj stoljeća, Jose Lidon Varquez, Transito di S. (1746—^1827). Opere se mnogo izvode i u Barceloni. Dva španjolska operna kompozitora stjeĉu ugled izvan domovine: Domingo Terradellas (1713—1751), majstor napuljske škole, i Vicente Martin y Soler (1754—1806) ĉija je opera »Una Cosa rara« bila veoma popularna gotovo po cijeloj Evropi. U istom se stoljeću pojavljuje -> tonadilla, kratko scensko djelo s muzikom, koje se u poĉetku izvodilo poput talijanskih intermezza u meduĉinovima drugih kazališnih djela, kasnije se osamostalilo. Broj sudionika u tonadilli bio je priliĉno ograniĉen. U poĉetku se muzika oslanjala na folklor, a zatim ĉesto potpada pod utjecaj talijanske opere. Najistaknutiji su predstavnici tonadille Luis Mison (umro 1776), Pablo Esteve (umro 1794), Blas de Laserna (1751 — 1816) i Pablo del Moral U crkvenu muziku Španjolske ulazi definitivno monodija uz pratnju. Nastaju oratoriji, crkveni villancicos i druga djela. MeĊu brojnim crkvenim kompozitorima su već spomenuti A. Soler, Pe-dro Aranaz y Vides (oko 1742—1821), pa Francisco Valls (1665— 1747)) Jose Pons (1768—1818) i dr. U nizu muziĉkih teoretiĉara prednjaĉi Antonio Eximeno (1729—-1808) sa ĉuvenim djelom »Dell' origine e delle regole della mušica . . .« objavljenim 1774 u Rimu. Veoma je bila popularna i rasprava što ju je 1783—85 u Bologni i Veneciji objavio Esteban Arteaga (1747—1799) pod naslovom »Le Rivoluzioni del teatro musicale italiano, dalla sua origine fino al presente«. U XIX st., koje je u politiĉkom ţivotu Španjolske obiljeţeno Napoleonovom invazijom, graĊanskim i kolonijalnim ratovima, muziĉki se ţivot dalje razvija oponašajući inozemna muziĉka nastojanja, ali i suprotstavljajući im vlastita u kojima se postepeno priprema pobjeda nacionalnog stila. U Madridu se na poĉetku stoljeća izvode brojne francuske opere tipa opera comique (Boieldieu, Dalayrac, Mehul, Isouard i dr.). Od 1815 repertoarom Madrida i Barcelone vlada Rossini, pa Bellini i Donizetti. Sredinom stoljeća sve se više oĉituje izraţajna snaga Verdijeva genija, a pri kraju privlaĉe publiku i talijanski veristi. Talijanski je utjecaj ostavio trag u radu španjolskih opernih kompozitora toga vremena u koje se ubrajaju Ramon Carnicer (1789—1855), Tomds Genoves, Baltasar Saldoni (1807—1889), Hilarićn Eslava (1807—1TJ%),Vicente Cuyds (1816— 1839)) Tomds Breton (1850—1923), Emilio Serrano (1850—1939), Ruperto Chapi (1851—1909). Njima nasuprot, Felipe Pedrell (1841 —1922) oduševljeni je wagnerijanac.
513
Zarzuela je u prvoj polovini stoljeća zapostavljena, ali zatim doţivljava blještav uspon (zarzuela grande), zahvaljujući nastojanjima Francisca Asenja Barbierija (1823—1894), kojemu se uskoro prikljuĉuju Rafael HernanĊo (1822—1888), Jose Inzenga ("1828—1891) i drugi. Veoma je bio popularan i tzv. genero chico, jednoĉinka srodna zarzueli XIX st. Najznatniji predstavnik te muziĉko-scenske vrste je Federico Chueca (1846—1908), a daju joj svoj doprinos i T. Breton, R. Chapi, Manuel Ferndndez-Caballero (1835—1906) i Jeronima Gimenez (1854—1923). Izrazito instrumentalnih kompozitora simfonijske i komorne muzike nema tada mnogo u Španjolskoj. Na poĉetku XIX st. pisao je Juan Crisostomo de Arriaga (1806— 1826) gudaĉke kvartete; mnogo kasnije nastale su simfonije kojima je autor Federico Olmeda (1865— 1 909)3 poznat i kao muzikolog i folklorist. Na podruĉju crkvene muzike provodi se od sredine stoljeća uglavnom zaslugom F. Pedrella i H. Eslave, korisna obnova u duhu starih španjolskih tradicija. Španjolski muziĉki folklor postepeno osvaja muziĉku scenu. No, i pojedinaĉne pjesme i plesovi koji nastaju u Španjolskoj nadahnuti su obiljeţjima folklorne me-lodike i ritmike koja je o-ĉita i u djelima istaknutih gitarista (Fernando Sor, Antonio Cano, Francisco Tdrrega). Za španjolski se muziĉki folklor sve više zanimaju i strani kompozitori koji narodne napjeve i plesove Pireneja uvrštavaju u svoja Ermenegildo, muziĉki prizor djela i obraĊuju ih (M. Glinka, F. Liszt, E. Chabrier, G. Bizet, N. Rim-ski-Korsakov, E. Lalo). God. 1891 objavljuje F. Pedrell ĉuvenu brošuru »Por nuestra mušica« u kojoj je upozorio na bogate izvore za konaĉno osnivanje nacionalnog smjera u Španjolskoj: baštinu XVI st., koju je javnost Pedrellovim nastojanjima poĉela upoznavati, te španjolski muziĉki folklor. Taj je folklor doista bogat i sva se novija španjolska muzika do Drugoga svjetskog rata, a djelomiĉno i kasnije, temelji na njemu. On je osebujan u melodici, a i harmoniji i ritmici. Melodika španjolske narodne muzike pozna silabiĉki odnos tona i rijeĉi, kao i melizmatiĉki koji je ponekad jako razvijen; ostaci per-zijsko-arapskih utjecaja podaju mu mjestimice osobit ĉar. Pojedini su napjevi izrazito u duru ili molu, ali ih ima i u starim naĉinima, osobito u frigijskom, pa i takvih koji iznenaĊuju smjelošću kroma-tiĉkih kretanja. U ţivotu Španjolaca muzika se povezuje s razliĉitim aktivnostima, pa se susreću ljubavne pjesme raznolikih raspoloţenja, zatim vojniĉke, radne; religiozne, djeĉje pjesme, uspavanke i dr. U narodnim napjevima ĉesti su pripjevi. Osobito su zanimljive plesne popijevke: seguidilla, jota, malaguena, bolero, zortzico (baskijski), zapateado i dr. Istiĉe se i više karakteristiĉnih narodnih instrumenata: gaita (vrsta gajda), tamboril (mali bubanj), silbote (baskijska velika blokflauta), flabiol (vrsta blokflaute), razliĉiti tipovi gitara, castaiiuelas (kastanjete) s kojima plesaĉi vješto prate plesne pokrete i dr. U Kataloniji se javlja osebujni instrumentalni ansambl -> cobla koji prati ples sardanu. U Andaluziji, u kojoj ţivi najtipiĉniji španjolski muziĉki folklor, pjesme i plesovi zvani ->■ flamenco, interpretacija dobiva poseban izraţaj. Znatnu ulogu u flamenku igra improviziranje, ali i primjena stereotipnih figura. Na prijelazu u XX st. javljaju se stvaralaĉke liĉnosti koje prvi put u izuzetno umjetniĉkom obliku ostvaruju Pedrellove teţnje: I. Albeniz, E. Granados, M. de Falla i J. Turina. Isaac Albeniz (1860—1909), autor orkestralnih, opernih i vokalnih djela, prvenstveno je pjesnik klavira. U njegovim klavirskim kompozicijama, prije svega u veliĉanstvenom ciklusu »Iberia«, pomalja se lik Španjolske u karakteristiĉnim trenucima njezina ţivota, slike njezinih gradova i obiĉaja. Raznovrsni su i radovi što ih je ostavio istaknuti pijanist Enrique Granados (1867—1916), ali i njegove najljepše kompozicije pripadaju klĊvirskom podruĉju: »Govescas« velikom snagom uţivljavanja doĉaravaju utiske s platna znamenitoga španjolskog slikara F. Goye. Najdarovitiji od ove ĉetvorice umjetnika svakako je Manuel de Falla (1876—1946); on genijalnom intuicijom povezuje obiljeţja španjolskog, toĉnije anda-
514
ŠPANJOLSKA MUZIKA
luzijskog folklora s profinjenošću harmonije i kolorita francuskih impresionista koju je upoznao za višegodišnjeg boravka u Parizu. Pisao je opere (»La Vida breve«), vrlo uspjele balete (»El Amor brujo«, »El Sombrero de tres picos«), marionetsku igru »El Retablo de Maese PeĊro«, orkestralna, komorna, klavirska djela, solo-pjesme. Joaquin Turina (1882—1949) takoĊer je dugo boravio u Parizu i potpao pod Franckov utjecaj. MeĊutim, na Albenizov je nagovor stao pisati u duhu španjolskoga folklora, te je stvorio niz veoma uspjelih tonskih slika (»La Procesion del Roĉio«, »Sinfonia sevillana«, »La Oracion del torero«). Iz Katalonije potjeĉu još: vrsni zborovoĊa Antonio Ni-colau (1858—1933), Enrigue Morem (1865—1942), Luis Mil-let (1867— 1941), Juan Lamote de Grignon (1872—1949; oratorij »La Nit de Nadal«), Jaime Pahissa (1880— 1969), violinist Juan Manin (1883—), Juan Bautista Lambert (1884—1945). Posebnu skupinu tvore osmorica barcelonskih kompozitora Los Ocho: klavirski minijaturist Federico Mompou (1893—), Baltasar Samper (1888— 1966), Eduardo Toldrd (1895— 1962), dodekafoniĉar, podrijetlom Švicarac Roberto Gerhard (1896— !97o), impresionist Manuel Blancafort (1897—), Augustin Grau, Juan Gibert Camins i Ricardo Lamote de Grignon (1889 — 1962). Idućoj generaciji pripadaju L. Maria Millet (1906—) muzikolog i kompozitor Miguel Querol (1912—) i Carlos Su-rinach Wokrona (roĊen 1915, od 1951 u SAD). Iz Valencije su Eduardo Chavarri Lopez (1871—1970), Manuel Palau (1893—1967), Josi. Moreno Gans (1897—), Joaauin Rodrigo (1902; »Concierto de Aranjuez« za gitaru), pa skupina petorice (Grupo de los Cinco) Vicente Garcis, Ricardo Olmos, Luis Sdnchez, Vicente Asencio i Emi-lio Valdes. MeĊu mlaĊima je i Miguel Assins-Arbo. Iz ostalih španjolskih krajeva potjeĉu Antonio F. GOYA, Noguera (1860—1904), Manuel Manrigue de Lara (1863— 1929), Vicente Arregui (1881—1925), Bartolome Perez Casas (1873— '1956), Rogelio Villar (1875—1937), Conradodal Campo (1878— 1935), Angel Barrios (1882—1964), Manuel Infante (1883—1958), daroviti Oscar Espld (1886—1976; »Sonata del Sur« za klavir i orkestar), Jesiis Guridi (1886—19S1), Josi Antonio de Donostia (1886—1956; izvrstan folklorist), Julio G6-mez (1886—), Josi Maria Usandizaga (1887—1915; opera »Las Golondrinas«) i Jesiis Arambarri (1902—1960). U Madridu je oko 1930 utemeljena još jedna skupina Osmorice, ali ih je graĊanski rat razdvojio pa većini ţivi izvan domovine. U tu skupinu idu kompozitori: Salvador Bacarisse (1898—1963), Rodolfo Halffter (1900—), veoma daroviti Ermsto Halffter (1905—), Julidn Bautista (1901—1951; kasnije argentinski drţavljanin), Gustavo Pittaluga (1906—), Juan Josi Montecon, Fernando Remach i Rosa Garcia Ascot. Pisanjem zarzuela i lakših scenskih vrsta bave se Vicente Lleo, Josi Padilla, Federico Moreno Torroba i dr. Nakon Drugoga svjetskog rata Španjolska postepeno upoznaje tekovine evropske muziĉke avangarde. MlaĊi i najmlaĊi španjolski kompozitori u velikom broju napuštaju nacionalni smjer i traţe nove puteve, sluţeći se dodekafonijom, pa i serijelnom tehnikom. Takve tendencije dovele su i do novih grupacija kompozitora srodne umjetniĉke ideologije. Tako je 1958 stvorena skupina Nueva Mušica koja je, doduše, prestala djelovati već iduće godine, ali je okupila najistaknutije predstavnike tadašnje mlade generacije. U njoj su bili: Ramćn Barce (1928—), Luis de Pablo (1930—), Cristobal Halffter (1930—), jedan od najnadarenijih i najpoznatijih suvremenih španjolskih kompozitora, Manuel Carra (1931—), Manuel Moreno-Buendia, Fernando Ember, Enrique Franco, Anton Garcia Abril, Alberto Blancafort. Uz njih treba spomenuti još i darovitoga Gerarda Gombau. Upravo u ĉasu kad je Nueva Mušica prestala djelovati, osnovana je Aula de Mušica u okviru madridskog Atenea, ustanove kojoj je svrha promicanje suvremenoga znanstvenoga, knjiţevnog i umjetniĉkog stvaranja. Aula de Mušica je, tako reći, preu-
zela zadatke ranije skupine, dalje ih proširila i produbila Or; ranjem koncertnih priredaba s djelima iz suvremenog mu stvaranja, predavanjima s ilustracijama i analizama i si. Španjolska je dala velik broj istaknutih muziĉkih umjetnik veni su violinisti: Jesiis Monasterio, Pablo de Sarasate, Juan A Angel Grande, Manuel Quiroga; medu violonĉelistima izdiţe liĉanstven lik umjetnika i ĉovjeka Pabla Casalsaj meĊunarod led postigao je i njegov uĉenik Gaspar Cassado. Španjolska je vina i slavnih gitarista, meĊu kojima su Fernando Sor, Frt Tdrrega, Emilio Pujol, . Llobet i Andris Segovia, meniti su pijanisti Pedrc niz, Ricardo Viiles, Jose Josi Cubiles, Pedro Val, Više je španjolskih pjeva-vuklo paţnju evropske sti, još otkako je u prošlo ljeću zablistala obitelj C Maria Malibran, Pauline dot i Manuel Garcia, zna pjevaĉki pedagog. Kasniji pojavili Maria Barientos, de de Lerma, Mercedes ( Conchita Supervia, Vicu los Angeles, Montserrat C Miguel Fleta, Hipolito L Ramćn Blanchart, Pldcid mingo, Giacomo Aragall Velik je ugled u svijetu prerano umrli dirigent /. Argenta. U Španjolskoj se već ( drellovih vremena razviji zikologija, a s posebnim zitetom otkako je 1943 os Instituto Espaiiol de Music, Mnogo je uĉinjeno na ĉavanju i objavljivanju 1 djela iz španjolske muziĉk šlosti. MeĊu predstavniki ziĉke nauke u toj zeml kojih su neki i daroviti k< zitori, idu: F. Pedrell, H. va, F. A. Barbieri, Gr Sunol (1879—1946), M. . Lara, Joaquin Nin (1 !949j pripada djelomiĉn Slijepi gitarist
Jael Mitjana (1869—1921 Olmeda, J. A. de Donostia, Emilio Cotarelo y Mori (1857—] Julidn Ribera (1858—1934), Francisco Pujol (1878—1945) Barbera (1874—1947), Higino Anglis (1888—), Adolfo zar (1890—1958), Josi Subird (1882—■), M. Querol, Portugala* drijetlom Englez) Santiago Kastner (1908), A. Sagardia, Fe Sopena (1917—). LIT.: M. Soriano Fuertes, Historia de la mušica espaiiola (4 sv.), A i Barcelona 1855—59. — H. Eslava, Breve memoria historica de la miis ligiosa en Espana, Madrid 1860. — B. Saldoni, Diccionario biograficografico de efemerides de musicos espanoles (4 sv.), Barcelona 1868—81. Peha y Goni, La Opera espaiiola y la mušica dramatica en el siglo XIX, i* 1885. — G. Morphy, Die spanischen Lautenmeister des 16. Jahrhund' sv.), Leipzig 1902. — F. Pedrell, La Musique indigene dans le theatre es du XVII e siecle, SBIMG, 1903—04. — H. Collet, Le Mvsticisme musi pagnol au XVI e siecle, Pariš 1913. — L. Villalba Munoz, Ultimos musi panoles del siglo XIX, Madrid 1914. —• E. Cotarelo y Mori, Origenes y e ciminto de la opera en Espana hasta 1800, Madrid 1917. — R. Villar, M espanoles, Madrid 1917. — J. Ribera, La Mušica andaluza medieval ( Madrid 1923—25 (sa 356 transkripcija srednjovjekovnih rukopisa). —• Trend, The Music of Spanish Historv to 1600, London 1926. — H. Angles, musik der Schola Hispanica vom XV bis XVII Jahrhundert, Spomer Wagneru, Leipzig 1926. —■ F. Cuenca, Galeria de musicos andaluces cont raneos, Habana 1927. — E. Chavarri Lopez, Mušica popular espanola. (III izd. Barcelona 1958). — ■ J. Subird, La Tonadilla escenica (3 sv.), A 1928—30. — C. Rojo i G. Prado, El Canto mozarabe, Barcelona 1929. Collet, L'Essor de la musique espagnole au XX e siecle, Pariš 1929 (noi 1950). — H. Angles, Die spanische Liedkunst im 15. und am Anfang d Jahrhunderts, Spomenica Th. Kroveru, Regensburg 1933. —■ W. Apel, Spanish Music for Lute and Kevboard Instruments, MQ, 1934. — H. 1 La Mušica a Catalunva Sns al sćgie XIII, Barcelona 1935. — Isti, Das spa Volkslied, AFMF, 1938. — G. Chase, The Music of Spain, New York (II prer. izd. 1959; španj. Buenos Aires 1943). — H. Angles, La Mušica nola desde la Edad Media hasta nuestros dias, 1941. — J. Subird, Histo la mušica teatral en Espana, Barcelona 1945 (rev. izd. 1951). —■ Isti, La en los teatros de Barcelona (2 sv.), Barcelona 1946. —J. Ithurriague, Un I qui chante: »Les Basques«, Pariš 1947. —■ H. Angles, Gloriosa contrih de Espana a la historia de la mušica universal, Madrid 1948. — A. Sagard Zarzuela y sus compositores, Madrid 1948. —■ J. Subird, El Teatro del Palacio, Madrid 1950. — A. Ferndndez-Cid, Panorama de la mušica en Es Madrid 1950. — M. Garcia Matos, Cante flamenco, Anuario Musical, — J. A. de Donostia, Mušica y musicos en el pais vasco, San Sebastian — H. Angles, Les Musiciens flamands en Espagne et Ieur influence sur la pol: nie espagnole, kongresni izvještaj MeĊunarodnog muzikološkog društva (IGI
ŠPANJOLSKA MUZIKA — ŠPIŠIĆ Utrecht 1952. — A. Salazar, La Mušica de Espana, Buenos Aires 1953. — J. Subira, Historia de la mušica espanola e hispano-americana, Barcelona 1953 (njem. prijevod A. E. Cherbulieza, Zurich i Stuttgart 1957). — J. Gyne, Ballet espanol, Madrid 1953 (franc. prijevod, Pariš 1956). — Lafuente, Los Gitanos, el flamenco y los flamencos, Barcelona 1955. — A. Salazar, El gran siglo de la mušica espanola, Santiago de Chile 1955. — E. Pujol, Les Ressources instrumentales et leur role dans la musique pour vihuela et pour guitare au XVI* siecle et au XVII e , u djelu la Musique instrumentale de la renaissance (redak tor J. Jacquot), Pariš 1955. —• F. Sopena, Historia de la mušica espanola con temporanea, Madrid 1958. ■— Histoire universelle de la musique: Espagne (3 sv.), Geneve 1958. —• J. Subira, La Musique espagnole, Pariš 1959 (jap. Tokio 1961). — Af. Valls, La Mušica catalana contemporanea; visio de conjunt, Barcelona 1960. — H. Angles, L'Ecole espagnole au XVI e siecle, u djelu Histoire de la musique, I (red. Roland-Manuel), Tours 1960. — R. Stevenson, Spanish Music in the Age of Columbus, Hag 1960. ■—■ Isti, Spanish Cathedral Music in the Golden Age, Berkeley i Los Angeles 1961. — A. Custer, Contemporary Music in Spain, MQ, 1962. —■ W. Apel, Spanish Organ Music of the Early 17'h Century, Journal of the American Musicological Society, 1962. —• H. Angles, Die Instrumentalmusik bis zum 16. Jahrhundert in Spanien, Natalicia Musicologica, Spomenica K. Jeppesenu, Kebenhavn 1962. — Af. Valls, La Mušica espanola despues M. de Falla, Madrid 1962. —■ G. Haberkamp, Die weltliche Vokalmusik des 15. Jahrhunderts in Spanien (disertacija), Munchen 1964. — Af. Schneider, Le Contact entre la musique populaire et artistique en Espagne, kongresni iz vještaj, Budapest 1964. —• Af. Querol, S. Kastner, J. Af. Ward, J. Subira i M. Schneider, Spanien, MGG, XII, 1965. J. As.
ŠPAREMBLEK, Milko, plesaĉ i koreograf (Farnaves, Slovenija, 1. XII 1928 — ). Klasiĉni balet uĉio kod Ane Roje i O. Har-moša na baletnoj školi u Zagrebu; 1948 angaţiran kao ĉlan baletnog zbora te uskoro kao solist u Hrvatskom narodnom kazalištu u Zagrebu. God. 1953 otišao na dalje studije u Pariz (O. Preobraţenska, S. Peretti), nastupajući na turnejama sa M. Miškovićem, J. Charrat, M. Bejartom i osobito L. Tcheri-nom, posebno u Martyre de Saint Sebastien (Debussv) i u filmskoj verziji djela Les Amants de Teruel. Nakon što je 1957 sastavio scenarij za balet L'Echelle D. Sandersa, još je iste godine debitirao kao koreograf baleta Quatuor na muziku R. Banfielda i na tom se podruĉju posebno istaknuo kreacijama kao što su Ĉovjek pred zrcalom M. Kelemena (1959 u Engienu), Sedam smrtnih grijeha K. Weilla (1962 u M. ŠPAREMBLEK Strasbourgu), Orfej C. Monteverdija i Siegfriedova idila R. Wagnera (u Bruxellesu), Cantate profane F. Bavlesa (1968 u Amiensu), L'Absence I. Maleca (1969 za Harkness Ballett) i Sim fonija psalama I. Stravinskog (1972 za Gulbenkian Ballett). §. je bio 1963—64 zamjenik direktora Ballet du XXe siecle u Bruxellesu i direktor Gulbenkian baleta u Lisabonu; od 1971—72 vodi balet njujorškog Metropolitana. K. Ko. ŠPATO ĐAKONOVSKI, Vasilije, muziĉki pedagog (Skopje, 25. XI 1893 — 1. VII 1951). Uĉio na Konzervatorijumu u Beĉu. IzmeĊu dva svetska rata u Skopju naroĉito se istiĉe pedagoškim radom i organizovanjem amaterskih orkestara. Posle OsloboĊenja profesor uĉiteljske škole, zatim direktor niţe muziĉke škole, istovremeno i ĉlan Filharmonije u Skopju. DELA: Škola za violinu; Škola za harmoniku; Škola za gitaru. — Velik broj aranţmana za razliĉite amaterske orkestralne sastave. T. Si.
ŠPENDAL, Manica, muzikolog (Maribor, 1. VIII 1931 —.) Na Akademiji za glasbo u Ljubljani završila 1955 studij muziĉke povijesti; na ljubljanskom Filozofskom fakultetu diplomirala 1963 talijanski jezik, a 1971 stekla stupanj magistra muzikologije. Od 1964 profesor je na Pedagoškoj akademiji u Mariboru. Suradnik je Slovenskog gledališkog leksikona, revija i ĉasopisa Naši razgledi, Dialogi, Zvuk, Veĉer i dr. DJELA: Glasbeno šolstvo v Mariboru do leta 1918, Deset let v svobodi, Maribor 1955; Slovensko glasbeno ţivljenje v Mariboru v dobi Citalnice, Nova obzorja, 1962; Janez Miklošić, zborovoda, glasbeni pedagog in skladatelj, Ĉasopis za zgodovino in narodopisje, 1967; Emerik Beran (1868—1940). Ob stoletnici rojstva, ibid., 1968; Muzikologija, njen razvoj in mesto v slovenski znanosti, Zbor«;ir T>aAnn~xVa nUi^o^jjg v Mariboru 1960—-1970, 1970; Gostovanje igralske
ŠPENDOV, Franc, dirigent, kompozitor i muzikolog (Spodnja Dobrava nad Otoĉami, 1. X 1921 — ). Svećenik; kompoziciju studirao na De Paul University u Chicagu i tamo 1955 dobio stupanj magistra; studij nastavio 1968—71 na Pontificio Istituto di Mušica Sacra u Rimu, gdje je 1971 doktorirao. God. 1970—73 bio je regens chori franjevaĉke crkve u Ljubljani. Komponirao je zborove, solo-pjesme i klavirske kompozicije; objavio je monografiju Organ Music in Slovenia since 1900 (Lemont, Illinois, 1973). j. Se.
575
ŠPILER, 1. Miroslav, kompozitor (Crikvenica, 19. XII 1906—). Studij muzike završio 1926 na Muziĉkoj akademiji u Zagrebu (F. Lhotka, F. Dugan st., B. Bersa), zatim 1926—27 studirao kompoziciju kod A. Schonberga na Akademiji umjetnosti u Berlinu, a 1927— 29 dirigiranje kod F. Weingartnera i klavir kod H. Klugea u Baselu; 1929—30 bio je u kompoziciji i dirigiranju uĉenik V. ĆTIndvja na Scholi cantorum u Parizu. God. 1924 —31 proputovao, kao koncertni pratilac svog brata, violiniste -> Ljerka Spillera, Austriju, Dansku, Holandiju, Madţarsku i Njemaĉku. God. 1931—41 muziĉki urednik, M. ŠPILER dirigent orkestra i klavirski pratilac Radio-stanice u Zagrebu. God. 1941 otpušten iz sluţbe, odlazi 1943 u partizane, gdje je muziĉki saradnik u Agitpropu CKKPH i od 1944 rukovodilac muziĉke sekcije kulturno-umjetnickog odsjeka u Odjelu za informacije ZAVNOH. Poslije OsloboĊenja bio je muziĉki šef Radio-Zagreba, a od 1947 ĉlan i umjetniĉki rukovodilac Radio-komiteta u Beogradu. Od 1953 u Sarajevu profesor na Višoj pedagoškoj školi, a 1955—75 redovni profesor na novoosnovanoj Muziĉkoj akademiji (1960—63 rektor). Špilera kao kompozitora najviše privlaĉe instrumentalni oblici u kojima se sluţi naprednim muziĉkim izraţajnim sredstvima i znalaĉki odabranom orkestracijom. Š. se ubraja u pionire jugoslavenske radiofonije na podruĉju muziĉkog programa. Za svoj umjetniĉki i javni kulturni i društveni rad odlikovan je brojnim odlikovanjima, nagradama i priznanjima. God. 1966—71 bio je predsjednik Saveza kompozitora Jugoslavije. DJELA. ORKESTRALNA: simfonija, 1961; simfonijska poema Vasilisa Zlatokosa, 1926; koncertno kolo Taraban, 1943; Prazniĉka skica, 1953; Introdukcija i Largo za kamerni orkestar, 1958; Opsesija, 1965; Tri minijature za violinu i kamerni orkestar, 1970. — KAMERNA: Kamerne minijature za ansambl duvaĉa i klavir, 1956; Dijalog za sopran i violinu, 1971; Triialog za sopran, violinu i klavir, 1972. —• VOKALNA: Tri pjesme Garsije Lorke za glas i orkestar, 1969; Majka pravoslavna (V. Nazor) za recitatora i muški hor, 1944; Zaziv za mješoviti hor, 1944. Masovne i borbene pjesme. — Udţbenik Orkestracija. — Instrumentirao solo-pjesme M. Milojevića. — Obrade partizanskih pjesama. M. Poz
2. Bruna (rod. Zimić), pjevaĉki pedagog (Hercegnovi, 19. VI 1921 — ). Ţena Miroslava; studij pjevanja završila na Muziĉkoj akademiji u Beogradu (J. Rijavec); u svrhu upoznavanja nastavnih metoda solo-pjevanja povremeno boravila u Milanu (Conservatorio Vervi) i Rimu (Akademija Santa Cecilia). Od 1953 u Sarajevu nastavnica na Srednjoj muziĉkoj školi i od 1955 asistent i potom profesor na Muziĉkoj akademiji (od 1964 šef Odsjeka za solo-pjevanje). Koncertirala na solistiĉkim re-citalima i uz orkestarsku pratnju u Beogradu, Sarajevu i Zagrebu, ali se zatim posve posvetila pedagoškom radu, na kojem je podruĉju dala izvrsne rezultate. Njezine su uĉenice Ljiljana Molnar-Talajić, Rad-mila Smiljanić-Mijatović i Milica Zeĉević. Objavila je priruĉnik Umjetnost solo-pjevanja, 1972.
LIT.: Z. Kuĉukalid, Likovi savremenih bosanskohercegovaĉkih kompo B. SPILER zitora, Sarajevo 1961. — K. Kovaćević, Muziĉko stvaralaštvo u Hrvatskoj 1945 —1965, Zagreb 1966. — Z. Kuĉukalić, The Development of Musical Culture in Bosnia and Herzegovina, Sarajevo 1967. M. Poz.
ŠPIRIĆ, Slobodan, muziĉki publicist i kritiĉar (Sarajevo, 20. III 1941—). Studij istorije muzike završio 1965 na Muziĉkoj akademiji u Sarajevu, gdje je 1966—69 predavao na Višoj peda goškoj školi i istovremeno 1966—73 bio asistent na Muziĉkoj aka demiji. Od 1973 djeluje u Montrealu, Kanada. SuraĊivao u ĉaso pisima Zvuk, Naši dani, Spektar i dr. i bio muziĉki kritiĉar dnev nika OsloboĊenje. M. Poz. ŠPIŠIĆ, Zvonimir, kompozitor i pjevaĉ šansona i zabavnih melodija (Zagreb, 25. II 1937 —). Muziku uĉio privatno, u kompoziciji samouk; od 1958 bavi se muzikom kao profesijom. Naj-
516
ŠPIŠIĆ — ŠTEJNPRES
više se istakao na podruĉju šansona, koje nerijetko temelji na elementima narodnog melosa. Š. je dobio više od 40 nagrada na jugoslavenskim festivalima zabavnih melodija. DJELA. Šansone i zabavne melodije: Milioncr, 1963; Vrata ruţa, 1964; Kockar, 1966; Ĉovjek bez šešira, 1967; Moj pas i ja, 1967; Dalmatinska elegija, 1968; Trešnjevaĉka balada, 1969; Suze za zagorske brege, 1969; Zvona moga grada, 1970; Partija karata, 1970; Marš ĉokoladnih vojnika na devetoj cesti, 1970; Bicikl, 1972; Barbara, 1975 i dr. M. Maz.
ŠPOLJAR, Zlatko, kompozitor (Miholjac kraj Kriţevaca, 11. IV 1892 —■). U Zagrebu završio uĉiteljsku školu i 1926 studij na Višoj pedagoškoj školi; muziku uĉio kod Vilka Novaka i 1927—32 na Muziĉkoj akademiji. God. 1916—24 uĉitelj u Ludbregu, Slokovcu i Gjurgju, 1926—45 u Zagrebu (1939—-41 šef Odsjeka za seljaĉku prosvjetu Banovine Hrvatske). Poslije OsloboĊenja bio je nastavnik na uĉiteljskim školama u Kastvu (1945—47), Rijeci (1947—48), Zadru (1948) i Puli (1948—54). Sada ţivi u Opatiji. Od rane se mladosti bavio sakupljanjem i obraĊivanjem narodnih napjeva. U njegovu opseţnom kompozitorskom opusu vaţno mjesto zauzima muzika za djecu, preteţno vokalna. Mnogo je komponirao i za tamburaški orkestar. Š. je utemeljio (1927) i redigirao pedagoški ĉasopis Savremena škola, u kojem je objavio više muziĉkih priloga i ĉlanaka s podruĉja muziĉkog odgoja. DJELA: kompozicije za tamburaški orkestar. — KOMORNA: gudaĉki kvartet u fis-molu; Nokturno za gudaĉki kvartet. —■ KLAVIRSKA: sonatina za djecu; Suita za mlade na naĉin starih; Mala suita; Svatovski ples. — DRAM SKA : balet Veseli lutak Harlekin. Scenska muzika za komediju Neţeljeni zet, 1947 i za igrokaz Pionir Grujo (V. Nazor), 1949. Djeĉji igrokazi s pjevanjem: U cara Trajana kozje uši; Šegrt Hlapić; Snjegulica; Ivica i Marica; Tri druga; ĉudnovata toljaga; Cirkus Bijeli slon; Djevojĉica i dvanaest braće; Mudra pre suda i dr. —■ VOKALNA, Za zbor i tamburaški orkestar: Pjesma istarske om ladine; Svi na rad; Pjesma suncu; Ura; Omladinska pjesma radu; Momaĉke pjesme i dr. Zborovi: S naših obala; Hrvatsko more; Pjesma Gupĉevih buntovnika; Pjesma neretvanskih gusara; Na roĊenoj grudi; Podgorski mornari; Pjesma Jad ranu; Radniĉka pjesma; Primorska suita; Triptih o ljetnom danu i dr. Više od 100 2—3-gl. djeĉjih zborova.— Dvije mise.— Obradbe narodnih napjeva. —SPISI: Narodni ţivot u popijevci; Elementarna teorija muzike i pjevanja, 1928; Pjesma rica za mladeţ; Knjiga o muzici za svakoga, I, 1952; Rad pionirskih tamburaških zborova. Upute za organizaciju rada (2 sv.), 1953 i dr. K. Ko.
ŠRABEC, Armin, kompozitor i filolog (Zagreb, i. VIII 1844 — 22. XI 1876). Studij klasiĉne filologije završio u Beĉu; muziku uĉio na školi HGZ u Zagrebu (I. Oertl, V. Lichtenegger). Uni verzitetski profesor u Zagrebu. Kao muziĉki kritiĉar Vienca zauzimao se za muziku nacionalnog smjera. Bavio se i komornim muzicira njem. Komponirao je djela za violonĉelo i klavir (San vile, Fantaisie sur les motives croates), zborove (Bosanski korabljar, Sbogom, popularni Dalmatinski šajkaš) i dr. LIT.: A. Goglia, Uĉitelji violonĉela u Zagrebu i njihovi uĉenici muziĉari, Sv. C, 1933, 3. K. Ko.
SRAM, Stevan, horovoda i kompozitor (Beograd, 11. I 1853 — ?). Studirao na Konzervatorijumu u Leipzigu, a 1875 postav ljen je za uĉitelja pjevanja u Bogosloviji i školama u Beogradu. Horovoda Beogradskog pevaĉkog društva (1879—1881), Tipograf skog i Palilulskog pevaĉkog društva i jedan od osnivaĉa i ĉlanova Beogradskog gudaĉkog kvarteta (1889). Poznatije kompozicije, po red crkvenih, jesu orkestarski Buĉevića marš i horovi Na Liparu. Smeša srpskih narodnih pesama, Brankovo kolo, U gori i Onom' onamo. ŠRAMEK, Vladimir, ĉeški kompozitor (Košiće, 1923 ■—). Studij kompozicije završio na Konzervatoriju i tamo 1953—60 radio u muziĉkom odjelu Narodnog Pobornik avangardnih muziĉkih stremljenja, izgradio stil koji se temelji na suvremenim tekovinama.
R. Pej.
10. III u Pragu muzeja. vlastiti
DJELA. ORKESTRALNA: uvertira Astronauti, 1959; Komediata za duhaĉki orkestar; simfonija za gudaĉe. — KOMORNA: trio za 2 violine i violu, 1957; Tri ozbiljne kompozicije za flautu i klavir, 1958; Exercises za flautu, obou i klarinet, 1959; Tempi za gudaĉki kvartet, 1959; 2 duhaĉka kvinteta, 1959 i 1960; Variabilite za volinu, violu i violonĉelo, 1960; Metamorphoses I—VII za razliĉite sastave, 1961—63; Metra symmetrica za duhaĉki kvintet, 1961; Rondo za 8 duhaĉa, 1961; Anticomposizione za gudaĉki trio, 1966. — ELEKTRONSKA: Grad, 1959; Sonet Duo, 1966. — DRAMSKA: komorna opera Jezdci, 1955 '7 muziĉko kazalište Spectrum I—/// za glasove i instrumente, 1963—65; televizijska igra Koballovd kvetina, 1964 i Posljednja šuma, 1965.— VOKALNA: Gitanjali za recitatora i flautu, 1961; Fragment za glas i komorni sastav, 1962; Smich za glas, magnetofonsku vrpcu, flautu, klavir i udaraljke, 1962; Bericht uber eine Katastrophe za komorni ansambl, 1966; Anderer Bericht uber eine Katastrophe za nonet, 1969.
ŠROM, Karei, ĉeški kompozitor i kritiĉar (Plzen, 14. IX1904—). Doktorirao pravo na Karlovu univerzitetu; studirao klavir kod J. Zelinke, teoriju i kompoziciju kod K. Habe u Pragu. God. 1945— 50 vodio muziĉki odjel Ĉehoslovaĉkog radija; urednik muziĉkog odjela naklade Orbis i 1954—60 direktor Ĉeškog hudebnog fonda. Poznat je kao muziĉki kritiĉar. DJELA. ORKESTRALNA: 2 simfonije, 1930 i 1951; koncert za klavir, 1961; suita Hajaja, 1961; serenada za gudaĉe, 1922; scherzo Plivnik, 1953; simfonijski allegretto Vzdech na bruslich t 1957. — KOMORNA: Scherzove trio (gudaĉki), 1943; 2 gudaĉka kvarteta, 1923 i 1941; priĉe za nonet Vynajitka, 1952; etide za nonet, 1959; sonata za violinu i klavir, 1920. — KLAVIRSKA: Chvilky^ 1942; 7 kousku pro klavir, 1943; polka Baculinek, 1954; Ĉernobild toc cata, 1954. Minutky za 2 klavira, 1951. — Scenska muzika. Filmska muzika. —■ Zbor V boufi. 1932; ciklus solo-pjesama Tvdf, 1936. — SPISI: Profil K. Anĉerla, I959J Orchestr a dirigent, 1960 (II izd. 1961); G. Rossini a jeho Lazebnik se~
villsky, 1962; brojni ĉlanci. — Obradbe narodnih pjesama za zbor: na pHdani, 1940; Ndmluvy, 1951 i Rozmarynek, 1953. LIT.: Ĉ. Gardavsky i dr., Skladetele dneška, Praha 1961.
ŠTAJCER, Ivan, dirigent (Deţanovac kraj Daruvara, 1909 —). U Zagrebu studirao pravo i polazio Muziĉku aka kompoziciju uĉio privatno kod F. Dugana. God. 1929—4 petitor i dirigent opere Hrvatskog narodnog kazališta u 2 od 1941 dirigent Opere i Filharmonije u Osijeku, gdje vrijeme vršio duţnost direktora Opere i upravnika k: Poslije OsloboĊenja organizirao muziĉki ţivot u Zadru; dirigent Filharmonijskog orkestra te uspostavio i org; Muziĉku školu i muziĉko društvo Zoranić. Od 1947 dir Opere u Sarajevu, gdje se afirmirao kao odliĉan organiz svima sektorima muziĉkog ţivota. Pun dinamike i temper Š. iskreno doţivljuje majstorska djela talijanske operne lit Uz to se mnogo i poţrtvovno zalaţe za izvoĊenje djela venskih kompozitora. Uz rad u operi nastupa i kao dirig rajevske filharmonije, a godinama je djelovao kao zborski c klavirski pratilac, predavaĉ, muziĉki pisac i kritiĉar. S uspji nastupao kao dirigent u inozemstvu. , v ŠTEDRON, Bohumir, ĉeški muzikolog (Vyškov, Me 30. X 1905 —•)• Muzikologiju studirao na Univerzitetu (V. Helfert), gdje je 1931—39 profesor na Pedagoškoj aki 1939—45 i 1950—52 nastavnik na Konzervatoriju; na U: tetu od 1945 predaje muzikologiju (od 1963 profesor); ic predavao i na Akademiji muziĉke umjetnosti u Pragu. I kao komorni muziĉar i zborni dirigent. Istraţuje prijs ĉešku muziku XVIII st., husitsku tradiciju u muzici, st L. Janaĉeka i odnos ĉeških kompozitora prema narodnoj Organizirao muzikološka istraţivanja u ĉehoslovaĉkom šleske i utemeljio muziĉki arhiv u Šleskom studijskom ii u Opavi. DJELA: SPISI: Solove chrdmove kantdty G. B. Bassaniho (dis 934> Vyškovsko v hudbe a zpevu, I, 1935; Lidovd spisen v dile Josefa zborniku Josef Suk (redaktor J. M. Kvet), 1935; Bibliographische Ube: tschechosloivakischen Musik seit der Zeit Smetanas, u knjizi V. Helfe Steinchard, Die Musik in der Tschechoslowakischen Republik, 1938; Helfert, 1940; Leoš Jandĉek ve vzpominkdch a dopisech, 1940 (II izd. koder njem. i engl.); Ghrdmovd hudba v Brne v XVIII stoleti (habilitaci] J. B. Foerster a Morava, 1947; Leoš Jandĉek, 1948 (sa V. Gregorom hudba za nesvobody, Musikologie, 1949; Spoleĉenske ukoly hudby v XVI Ĉasopis Narodniho Musea, 1950: Zdklady fundaĉni kapely v Brne pf kovskym, Slezsky sbornik, 1951—52; Seznam Jandĉkovych skladeb ibid., 1952 (II izd. 1959; takoĊer njem., engl. i rus.); Zemšti trubaĉi a ti Vlastivedny vĉstnik moravsky, 1952; Husitske ndmety v ĉeške a svetoi Ĉasopis Narodniho Musea, 1953; Polske ohlasy v ĉeške hudbe, ĉeskopoh nik, 1955; Komensky a hudba, Hudebni vvehova, 1957; Dvorak a Jand< sikologie, 1958; Leoš Jandĉek v obrazech, 1958; Beitrag zur Kontroven tschechische Herkunft und Nationalitdt von Jan Vdclav Stamic, Sborr Filosoficke Fakulty Brnenske University, 1962 i dr. — IZDANJA: St pisne, 1940; sabrani spisi V. Helferta, od 1949; Pfedchudcove Smelanovi, Mušica antiqua bohemica, 1953; Vofiškovy houslove sondty op. 5, ibk Dusikovy houslove sondty op. 69, ibid., 1960. — Uredio: Pazdirkuv hudt nik, II, 2 (od 13. arka; sa G. Ĉernušakom); Jandĉkuv sbornik, 1949; vensky hudebni slovnik. I, 1964 (sa G. Ĉernušakom1 i Z. Novaĉekom). LIT.: E. Zavarsky, Bohumir Stedroii, MGG, XII, 1965. I
ŠTEFANOVIĆ, Franjo, kompozitor (Petrovaradin, ■ 1879 —■ 26. I 1924). Uĉiteljsku školu završio u Osijeku; o dvije godine polazio muziĉku školu HGZ u Zagrebu. U m u kojima je sluţbovao kao uĉitelj osnivao pjevaĉke zborove. . se bavio muzikom za djecu; tu je glavno podruĉje njegovi pozitorskog i pedagoškog rada. Osim brojnih pjesama, d namijenjene i tri opere koje idu u prva djela te vrste kc Štefanovićeva je melodika romantiĉarskog duha s ĉestim priz folklornih obiljeţja.
DJELA. DRAMSKA: komiĉna jednoĉinka Matek i Jana; djeĉji U vilinoj gori, 1918; Šumska kraljica, 1919 i Na Orlovgradu, 1920. i Seoba Slavena, 1921 (sve s klavirskom pratnjom). — VOKALNA: Prvi grijeh (nedovršeno); balada Majĉina pjesma za soliste, zbor i klavi zborovi (71 muški i 37 mješovitih); 15 solo-pjesama; 22 djeĉje pjesme. KVENA: 5 misa za 2-gl. i 4-gl. zbor; zborovi; pjesme za glas i orgu LIT.: .S. Preprek, Franjo Štefanović, Sv. C, 1924, 2. J
ŠTEJNBERG, Semen Naumoviĉ, sovjetski dirigent i pozitor (Odesa, 21. VI 1887— Ĉernovci, 20. VII 1955). St na Konzervatoriju u Odesi. Kazališni dirigent u Kijevu, Dţ1 lu, Kokandu i Ĉernovcima. U Ĉernovcima je uz to, od 194 davao na muziĉkoj školi. DJELA. ORKESTRALNA: 6 simfonija; simfonijske pjesme , munecKan, 1945 i CoeemcKou ApMuu cjiaea, 1948; simfonijske slike JXner i Mondaeun, 1950; koncert za violinu; 4 svadbene suite; Ka3axcKas 1943; 2 rapsodije; Kupzu3CKue 3cKU3uy 1943; floćednuu Mapui, 1943. MORNA: 6 gudaĉkih kvarteta; JfemcKan cfouma za gudaĉki kvartet y$6eKcKue $pa!Mewnu za gudaĉki kvartet, 1944. Za duhaĉki kvartet: beĉke suite; Ka3axcKUe 3cxii3bi, 1944 i turkmenski napjevi. Kompozi violinu i klavir i za violonĉelo i klavir; etide za violinu i za klarinet; EyKo> pancoduH za dva bajana (harmonike), 1951. — Scenska muzika za 150 drama. — Pet vokalnih suita za glas i klavir; solo-pjesme.
ŠTEJNPRES, Boris Solomonoviĉ, sovjetski muz (Berdjansk, danas Osipenko, 13. VIII 1908 —). Na Kon toriju u Moskvi završio 1931 studij klavira (K. Igumnov) i
ŠTEJNPRES — ŠTOOS studij muzikologije (M. Ivanov-Borecki). Od 1931 nastavnik Moskovskog konzervatorija, 1938 postigao naslov kandidata umjetniĉke znanosti. God. 1938—40 i 1943—59 glavni znanstveni suradnik Velike sovjetske enciklopedije, 1939—41 docent; 1942—■ 43 predavao na Konzervatoriju u Sverdlovsku. Istaknuti sovjetski muzikolog i leksikograf, Š. je znanstveno dokazao da je Puškinova legenda o Mozartovoj smrti plod pjesniĉke mašte te se zauzeo za rehabilitaciju kompozitora A. Salierija. DJELA (izbor): Bonpocu Mamepuajibuou Ky/ibmypbi s My3bme, 1931; K ucmopuu *ifUtancKOio neuuji« e Poccuu, 1934; Cmpanuifu u3 3tcu3HU A. A. AARobeea, 1956; A. A. Ann6be8 e U3znauuu, 1959: 3 HUUK noneduvecKuu iny3btKanbHuu cjioeapb, 1959 (sa I. Jampoljskim; II izd. 1966); H3 My3UKajibHoio npoutjioeo, 2 sv., 1960—65; YlonynRpnbiu ouepK ucmopuu My3biKU do XIX eeKa, 1963; My3bixa XIX eeKa, 1968; Jlezenĉa o Mouapme, 1969. — Brojne studije u zbornicima, ĉasopisima i dr.
ŠTEPAN (Steffan, Stephani), Josef Antonin (Giuseppe Antonio), ĉeški kompozitor i pijanist (Kopidlno, 14. III 1726 —Beĉ, 12. IV 1797). Uĉio kod G. Ch. Wagenseila u Beĉu, gdje je od 1766 dvorski uĉitelj klavira. God. 1775 umirovljen zbog slabog vida, kasnije oslijepio. Teţište je Štšpanova stvaranja u klavirskim kompozicijama. U ranoj fazi preteĉa je klasike, zatim prihvaća karakteristike zrele klasiĉne forme, da bi se u kasnijim djelima oĉitovao kao rani romantiĉar.
DJELA. ORKESTRALNA: 9 simfonija; 42 koncerta za klavir; 2 koncerta za 2 klavira; kompozicije za duhaĉe (6 partita; Serenata i dr.). —■ Sedam klavirskih trija; sonata za violinu; varijacije za violinu. — KLAVIRSKA: velik broj sonata; koncerti; divertimenti; 40 preludija; varijacije; 90 kadenca i dr. —■ Singspiel Doktor Daunderlan. — Sammlung deutscher Lieder fur das Klavier, 4 dijela: I, 1778; II, 1779; IV, 1782 (III dio, 1780, K. Friberth i L. Hofmann). — Dvije Missae Solemnes i dr. crkvena djela. NOVA IZD.: pjesme obj. M. Friedlaender (Das deutsche Lied im 18. Jahrhundert, 2 sv., 1902) i M. Ansion i I. Schlaffenberg (DTO, 1920);_ koncert za klavir u D-duru obj.V. Belsky (Mušica Antiqua Bohemica, 1959); D.Šetkova obj. 12 menueta (Mušica Viva Mistorica, 1962) i sonatu I za klavir (Mušica Antiqua Bohemica, 1964). LIT.: M. Friedlaender, Das deutsche Lied im 18. Jahrhundert, Stuttgart i Berlin 1902. — /. Pollak-Schlaffenberg, Wiener Liedmusik von 1778 bis 1789, STMW, 1918. — C. Schoenbaum, Die bohmischen Musiker in der Musikgeschichte Wiens, ibid., 1962. — D. Šetkovd, Josef Antonin Stĉpan, MGG, XII, 1965.
ŠTfiPAN, Vaclav, ĉeški pijanist, muzikolog i kompozitor (Peĉi^', 12. XII 1889 — Prag, 24. XI1944). U Pragu uĉio klavir kod J. Ĉermaka, kompoziciju kod V. Novaka, a muzikologiju studirao na Univerzitetu (Z. Nejedly); promovirao 1913. U klaviru se usavršavao kod J. Kwasta u Berlinu i kod Blanche Selve u Parizu. Na Konzervatoriju u Pragu predavao estetiku (1921—-31) i od 1935 klavir. Izvrstan pijanist, stekao je osobit ugled kao interpret djela V. Novaka i J. Suka; oduševljeni pobornik ĉeške klavirske muzike, izvodio na turnejama po Francuskoj i djela drugih ĉeških kompozitora; kao pedagog znatno pridonio razvoju ĉeške klavirske umjetnosti. U njegovim osnovno romantiĉnim kompozicijama osjeća se utjecaj V. Novaka, francuske muzike (C. Franck, V. d' Indy), A. Schonberga i B. Bartoka, ali je znao saĉuvati i originalnost svojih muziĉkih misli. U ĉasopisima Hudebni Reveu, Der Auftakt, La Revue Musicale i dr. Zauzimao se za djela suvremenih kompozitora.
DJELA. KOMORNA: gudaĉki sekstet, 1918; klavirski trio, 1909; kla virski kvintet Prvni jara, 1915; Pohoda ţivota za violonĉelo i klavir, 1920. ■—■ KLAVIRSKA: Con umore, 9 kratkih kompozicija, 1912; Ukolebavka, 1912; fantazija u obliku varijacija Tesklive sny, 1914. — VOKALNA: zborovi uz pratnju klavira; solo-pjesme Duben i maj, 1912. — SPISI: Hudebni symbolika a pfibuzne zjevy v programni hudbe (disertacija), Hudebni Revue, 1913^14; Novak a Suk (cjelokupno izd. ranije obj. studija), 1945; studije, ĉlanci i kritike. — Izdao klavirska djela V. J. Tomašeka, B. Smetane, L. Janaĉeka i dr. — Obrad be ĉeških i slovaĉkih narodnih pjesama. LIT.: B. Vomdlka, Vaclav Štepan, Hudebni rozhledv, 1954. —M. Poštolka, Vaclav Štepan, MGG, XII, 1965.
ŠTERLE, Nada, pevaĉica, sopran (Zagreb, 11. II 1920—•). Pevanje uĉila na Muziĉkoj akademiji u Zagrebu. God. 1945—62 solistkinja Beogradske opere, gde je ostvarila veći broj lirsko-koloraturnih uloga. Veoma gipkog i pokretljivog glasa sa lakim i sigurnim koloraturama i zraĉnim visinama (do e3), Š. je takoĊe delovala sa scene neobiĉnim šarmom i ljupkošću. Najvaţnije su joj kreacije bile Rosina (Rossini, Seviljski berberiri), Violetta i Gilda (Verdi, La Traviata i Rigoletto), Norina (Donizetti, Don Pasguale), Musetta (Puccini, La Boheme) i Olimpija (Offenbach, Hoffmanove priĉe). Od 1962 ţivi u Nemaĉkoj, ali se ubrzo po vukla sa operske scene. p. MU. ŠTERLE, Nikola, pjevaĉ, tenor (Zagreb, 6. XII 1906 —). Studij pjevanja završio na Muziĉkoj akademiji u Zagrebu (M. Reizer, M. Kostrenĉić) i zatim se usavršavao kod E. Stracciarija u Rimu. Profesionalnu karijeru zapoĉeo 1925 u Zagrebaĉkoj operi kao ĉlan zbora; od 1935 solist; 1945—68 bio je solist mješovitog zbora RTV Zagreb. Lirski tenor veoma ugodne boje glasa, ostvario je niz prvih uloga standardnog repertoara, kao što su Vojvoda i Alfredo (Verdi, Rigoletto i La Traviata), Almaviva (Rossini, Seviljski brijaĉ), Nemorino (Donizetti, Ljubavni napitak), Paolino (Cimarosa, Tajni brak), Rodolfo (Puccini, La Bohĉme) i Igoroviĉ (Borodin, Knez Igor). Nastupao je i u operetama Đak
517
prosjak (Millocker), Vesela udovica (Lehar) i dr., a istaknuo se kao koncertni pjevaĉ. K. KO. ŠTILAC (engl. narrator; njem. Erzahler; tal. storico) je kod sta rih oratorija povezivao pri izvedbi pojedine stavke proĉitavši svaki put po jedan odlomak za tu zgodu sastavljenog teksta (tal. testo sas tavak); na taj je naĉin š. upoznavao slušatelja s osobama i dogaĊa jima, koji bi se zatim muziĉkim sredstvima prikazivali (tako se već 1626 izvodio Combattimento di Tancredi e Clorinda C. Monteverdija). Ako su rijeĉi štioca uzete iz EvanĊelja, onda se on zove-> evan Ċelist. Pod imenom evanĊelista javlja se u oratorijima i pasijama XVII i XVIII st. uloga pjevaĉa, koji povezuje radnju pjevajući u stilu crkvene psalmodije, a kasnije u stilu recitativa. U djelima J. S. Bacha recitativi evanĊelista odlikuju se mjestimice neobiĉnom izvornošću i dubinom izraţaja. Dok se na prijelazu u XX st. javlja opet uloga štioca kao pjevaĉa (npr. tzv. storico u oratorijima L. Perosija), suvremeni kompozitori ponovo poseţu za starim uzorima štioca, koji biranim pjesniĉkim rijeĉima povezuje radnju i stvara po trebnu atmosferu (npr. Posljednja priĉest sv. Jeronima B. Širole; Le Roi David A. Honeggera i dr.). A. Vi. ŠTIMEC, Aranka, flautistica (Zagreb, 10. XII 1952 —). Studij flaute završila 1973 na Muziĉkoj akademiji u Zagrebu (T. Muradori), a zatim se dvije godine usavršavala kod A. Nicoleta na Visokoj muziĉkoj školi u Freiburgu (Breisgau). Već kao uĉenica muziĉke škole Blagoje Bersa u Zagrebu osvojila niz prvih nagrada na natjecanjima srednjih muziĉkih škola, a 1973 dobila je »Vjesnikovu nagradu muziĉke kritike« (od 1974 »Nagrada Darko Lukić«) u Zagrebu. Instrumentalistica lijepa tona, sjajne tehnike, dobre koncentracije i nadasve velike muzikalnosti, Š. se istaknula kao koncertant u zemlji i inozemstvu. K. Ko. ŠTIRSKI-NIKOLAJEVIĆ, Vladislav, horovoda, uĉitelj muzike i kompozitor (Hlinski, Cehoslovaĉka, 13. III 1862 —■ Beograd, ? IX 1931). Po završenim studijama u Pragu (Konzervatorijum i Operska škola) i Beĉu dolazi 1886 u Beograd gde radi u gimnazijama, realci i uĉiteljskoj školi. Kao horovoda Jevrejskog pevaĉkog društva zasluţan je za njegov uspon; sa ovim društvom izveo je 1900 i Smetaninu Prodanu nevestu. Bio je i dugogodišnji horovoda pevaĉkog društva Stanković sa kojim je gostovao i u unutrašnjosti. Komponovao je horove (poznati Spletovi srpskih narodnih pesama), kompozicije za sola i hor, crkvena dela itd. LIT.: V. Đordević, Prilozi biografskom reĉniku srpskih muziĉara, Pose bna izdanja SANU, 1950. R. Pej.
ŠTOGARENKO, Andrej Jakovljeviĉ, sovjetski kompozitor (Novije Kajdaki, Jekaterinoslavska gubernija, 15. X 1902 —). God. 1921—27 predavao pjevanje u Jekaterinoslavu (Dnjepropetrovsk). Upisao se kasnije na Konzervatorij u Harkovu, gdje je 1936 dovršio studij kompozicije (S. Bogatirjev). Od 1954 direktor Kijevskoga konzervatorija. Njegova muzika, proţeta ţivotnim optimizmom, raste iz ukrajinske narodne muzike. Privlaĉe ga najviše velike simfonijske i zborne forme u kojima se inspirira zbivanjima iz narodne prošlosti. DJELA. ORKESTRALNA: simfonija-bajka, 1947; simfonijske pjesme TIoxod, 1936 i Myuia nojma za gudaĉki orkestar, 1946; tlapmmaucKue Kapmunu za klavir i orkestar, 1958; uvertira-koraĉnica na temu N. Lisenka, 1951; suite JJemcmso, 1939 i tlaunmu Jlecu YKpauHKU, 1950; Monode^Kuan nos.ua, 1960; balada LlaMnmu dpyza. Kompozicije za duhaĉe. — KOMORNA: gudaĉki kvartet, 1935; ApMHHCKue 3CKU3U za gudaĉki kvartet; klavirski trio; rondo za violinu i klavir, 1935. — Klavirske kompozicije (preludiji, 1933; 3 poeme). — Scenska muzika. Filmska muzika. — VOKALNA : poema-kantata O KanajibcKux pa6o-max, 1936; simfonija-kantata YKpauna MOH, 1943; kantata MocKea MOH, 1948; kantata fIo6edumeAHM - cnaea!, 1949 (sa D. Kljebanovom); O napmuu podnou za solista, zbor i orkestar, 1953; suita Jlesunn doan (4 ukrajinske pjesme) za glas i orkestar, 1937; zborovi uz klavir i a cappella; solo -pjesme i romance. LIT.: A. 3nocKo-EopoecKuu, A. H. UlTorapeHKO, MoCKBa i JIeHHHrpa;r 1947.
ŠTOLCER, Josip -> Slavenski, Josip ŠTOOS, Pavao, knjiţevnik i kompozitor amater (Dubravica, Hrvatsko zagorje, 10. XII 1806 — Zagreb, 30. III 1862). Svećenik; od 1842 ţupnik u Pokupskom; jedan od posljednjih kajkavskih pjesnika svoga doba i jedan od prvih iliraca koji su u Danici poĉeli pisati pjesme na štokavskom narjeĉju. Njegove popularne stihove, nadahnute iskrenim rodoljubljem, uglazbili su V. Lisinski (Iz Zagorja), F. Livadić (Moja sudbina, Uzor ljepote), M. Hajko (Ljubav ilirskog junaka prema svojoj majci) i drugi. Smatra se da je Š., unatoĉ nedovoljnoj muziĉkoj naobrazbi, komponirao nekoliko svjetovnih pjesama, a sasvim je pouzdano da je autor napjeva za veći broj crkvenih pjesama. God. 1858 izdao je Š. u Zagrebu neveliku pjesmaricu Kitica crkvenih pjesamah s napjevi. U njoj se nalazi 13 Štoosovih melodija uz jednostavnu orgujjsku pratnju. Karakteristiĉna je za te napjeve promjenljivost ritmiĉke osnove. U toj ĉinjenici primjećuje Kuhaĉ srodnost s nekim pojavama iz hrvatskoga muziĉkog folklora. Kao predgovor, Š. je u pjesmaricu uvrstio svoj ĉlanak O crkvenom pjevanju, objavljen ranije u Katoliĉkom listu (1857, 42). LIT.: Pavao Štops, Sv. C, 1878. — F. Kuhaĉ, Ilirski glazbenici, Zagreb 1893. — 5. Ortner, Ţivot i rad Pavla Štoosa, Zagreb 1907. J. As.
518
ŠTOR — ŠUGH-ŠTEFANAC
ŠTOR, Mira, pjevaĉica, sopran (Zagreb, 8. VIII 1930 — Sarajevo, 25. III 1972). Uĉe nica M. Lunzera na muziĉkoj školi Vatroslav Lisinski u Za grebu; opernu karijeru zapo ĉela 1955 na sceni Sarajevske opere kao Leonora (Verdi, Trubadur), gdje je odmah an gaţirana. God. 1957—58 bila je ĉlanica Zagrebaĉke opere, a onda se ponovno vratila u Sarajevo. Dramski sopran bli stavih, metalno obojenih vi sina i sugestivne izraţajnosti, ostvarila je niz opernih likova, medu kojima se istiĉu Aida, M. ŠTOR Amelija i Desdemona (Verdi, Aida, Krabuljni ples i Otelio), Tosca (Puccini), Madeleine (Giordano, Andrea Chinier), Liza (Ĉajkovski, Pikova dama), Senta i Elza (Wagner, Ukleti Holandez i Lohengrin) i dr. Gostovala je i u inozemstvu, a istaknula se i kao oratorijska pjevaĉica. K. KO. ŠTRIGA, Albert, pjevaĉ, bariton (Kriţevci, 30. V 1821 — Zagreb, 7. III 1897). Završio pravniĉku akademiju u Zagrebu. Oduševivši se idejama ilirizma, osnovao pjevaĉko društvo kojemu zborovoĊa postaje V. Lisinski. Njega Š. potiĉe na stvaranje ilirskih budnica i prvih hrvatskih opera (Ljubav i zloba, Porin). Patriotsku Štriginu djelatnost prekidaju dogaĊaji iz 1848. Nakon završetka rata s Madţarima, u kojemu je sudjelovao, vraća se u Zagreb i radi u zagrebaĉkom kazalištu s dobrovoljaĉkom druţinom koju je sam organizirao. God. 1852 odlazi na studij pjevanja u Beĉ (M. Salvi), nastupajući povremeno i kao operni pjevaĉ na gostovanjima u Pragu, Brnu i Rusiji. Poslije apsolutizma nastavlja rad oko buĊenja nacionalne svijesti, a 1869 organizira u Zagrebu predstavu Verdijeva Trubadura na hrvatskom jeziku; zauzima se za stvaranje i prikazivanje domaćega dramskog i opernog repertoara. Dugo godina bio je A. ŠTRIGA namješten u Zemaljskom arhivu u Zagrebu. LIT.: F. Kuhaĉ, Alberto Ognjan pl. Štriga, Vienac, 1885.
M. Šku.
ŠTRITOF, Niko, dirigent i kompozitor (Ljubljana, 30. XI 1890 — 22. I 1944). Studirao pravo u Beĉu; muziku uĉio na školi Glasbene Matice u Ljubljani, gdje je kasnije bio nastavnik. Kao dirigent Ljubljanske opere (1924—44) posebnu je paţnju posvećivao veristiĉkom stvaralaštvu, odajući veliki smisao za isti canje psiholoških finesa. Istakao se i kao prevodilac opernih libreta koje je znao izvrsno adaptirati u duhu slovenskog jezika. Kao kompozitora najviše su ga privlaĉile male muziĉke forme. U svojim djelima oslanjao se na narodno stvaralaštvo, poseţući mjestimice za motivima iz narodne muzike. D. CO. ŠTRUKEL (Štrugl, Struggel, Strukell), Grgur, graditelj orgulja i orguljaš (? — Zagreb, 1650). Najraniji poznati zagrebaĉki graditelj orgulja. Prvi put se spominje u Zagrebu 1621, kada je za 215 rajnskih forinti obavio popravak katedralnih orgulja. Oko 1627 prihvatio je upraţnjeno mjesto katedralnog orguljaša i trajno se nastanio u Zagrebu. Za toranj katedrale izgradio je, 1634, mehaniĉke orgulje, tzv. Hornmerk (propao u poţaru katedrale 1645) i istodobno je povećao katedralne orgulje za 5 registara. God. 1647 gradi za zagrebaĉku katedralu nove orgulje sa 13 registara (saĉuvan ugovor), pošto su one ranije takoĊer uništene u poţaru. LIT.: /.- K. Tkalĉić, Prvostolna crkva zagrebaĉka, Zagreb 1885. — J. Barle, Orgulje u Zagrebu i u njegovoj okolici prije sto godina, Sv. C, 1910. —• Lj. Ivanĉan, Organiste prvostolne crkve zagrebaĉke, ibid., 1920. —■ L. Šaban, Zagrebaĉki orguljaš Bernard Monte i glazbeni ţivot Gradeca prve polovine XVII stoljeća, ibid., 1970, 3 1 4 . L. Ša.
ŠTRUKELJ, Andrej, pjevaĉ, bariton (Habinghorst, Westfalija, 2. VIII 1909 —). Studij pjevanja završio na Muziĉkoj akademiji u Zagrebu (M. Reizer). Od 1943 solist Mariborske opere, zatim od 1944 u Operi Slovenskog narodnog gledališĉa u Ljubljani, 1947—48 profesor pjevanja na Rijeci i od 1948 u
Ljubljani. Najprije je bio umjetniĉki suradnik Slovensk monije, zatim profesor i direktor Muziĉke škole Moste i profesor je na Pedagoškoj akademiji; istodobno je nas manjim ulogama standardnog opernog repertoara. C takoĊer je ĉlan Slovenskog okteta. Kao pedagog najviše si za obrazovanje zborovoda u zbornom pjevanju. Napisac ruĉnik Tehniĉke vaje pevskim zborom, a ĉesto sudjeluje . davaĉ na teĉajevima i seminarima za zborovoĊe u Slovi austrijskom dijelu Koruške. ŠTRUKELJ, Slavko, pjevaĉ, tenor (Ljubljana, 14. V : Pjevanje uĉio kod J. Betetta na Drţavnom konzervatoriju ljani; na opernoj pozornici debitirao 1944 u Ljubljani ki (Weber, Strijelac vilenjak) i odmah angaţiran. Njegove se odlikuju temperamentnom, muzikalnom i glumaĉki veoma ĉenom igrom, kako u ulogama dramskog tako i karakterr U svojoj dugogodišnjoj umjetniĉkoj karijeri ostvario n i_ manjih uloga, meĊu kojima su Herod (R. Strauss, Šujski i Afanasij Ivanoviĉ (Musorgski, Boris Godunov i 5 sajam), Pistola (Verdi, Falstajf), Silvio (Leoncavallo, / P Ţevakin (Martinu, Ţenidba) i dr. ŠTRUKELJ-ZRIMŠEK, Tanja, pijanistica (Ljublj X 1935 —). Diplomirala na Akademiji za glasbo u 1 (J. Ravnik) i tamo završila postdiplomski studij (P. Šiv vršavala se u Salzburgu (H. Levgraf) i Varšavi (Z. Drz neko vrijeme uĉila kompoziciju kod L. M. Škerjanca. U umjetniĉke karijere koncertirala i snimala za radio kasnije se posvetila pedagoškom radu. Istakla se po te na niţem stupnju klavirske poduke uvodi suvremene i oi metodiĉke oblike. Piše klavirske kompozicije za omlac kojih je neke objavila u zborniku Slovenske klavirske sk, mladino. ŠTUHEC, Igor, kompozitor (Zgornja Šĉavnica kr: bora, 15. XII 1932—). Studij kompozicije završio 1960 demiji za glasbo u Ljubljani (L. M. Škerjanc, M. Br; 1964—66 usavršavao se kod H. Jelineka i F. Cerhe na školi za muziku i kazališnu umjetnost u Beĉu, a u nel navrata pohaĊao i teĉajeve za novu muziku u Darmstad fesor muzike u Ljubljani; već u svojim prvim kompc oĉitovao je afinitet prema suvremenim muziĉkim pra traţenju novih kompozicijskih rješenja. To dolazi posi izraţaja u njegovim manjim muziĉkim oblicima za klavir i i instrumentalne sastave. DJELA. ORKESTRALNA: simfonija, 1959; Concertino za kl Ċaĉe, 1957; Koncertantna fantazija za rog i orkestar, 1963; Concertino i orkestar; Modeli, 1964; Diferencijacije, 1964; Entuziazmi, 1964; Pl za mali orkestar i 2 solista, 1964; Poesis, 1970. — KOMORNA: gud tet, 1953; duhaĉki trio, 1958; duhaĉki sekstet, 1958; 2 klavirska tr: 1972; Silhuete za komorni ansambl, 1963—65; Igra harfe s ansambl Intrada, 1967; Varijacije za violinu i komorni ansambl, 1968; Liryq linu i komorni ansambl, 1969; Ction za komorni ansambl, 1974; ( duhaĉki kvintet, 1975. — KLAVIRSKA: 3 zbirke klavirskih ko 1960; Mini-maxi skladbe, 1970; sonata, 1974. Novi momenti za 2 kla' — VOKALNA. Solo-pjesme: Trije samospevi za mezzosopran, 1958; 1 pestni za sopran, flautu i harfu, 1970; Pevĉeva toţba za tenor, 1970. V vitih zborova; kompozicije za omladinu i djecu
ŠTURM, Franc, kompozitor (Št. Peter na Krasu, 1912 —■ Iški Vintgar, n. X 1943). Uĉenik S. Osterca 1 zervatoriju u Ljubljani, studirao na Majstorskoj školi ( i na odjelu za ĉetvrttonsku muziku (A. Haba) Konzervi Pragu. Poginuo kao partizan u narodnooslobodilaĉkom r: utjecajem svojih uĉitelja S. Osterca i A. Habe, u poĉetku radikalnog modernizma, komponirao je i u ĉetvrtton stemu. Kasnije, osobito u svojim melodiĉkim, veoma izra: harmonijski zanimljivim partizanskim solo-pjesmama, p> znatno umjereniji. Bavio se i muziĉkom kritikom, pa j najmlaĊom slovenskom kompozitorskom generacijom z istaknuto mjesto kao ideolog suvremenih muziĉkih pogk DJELA: Scherzo za orkestar, 1931. — KOMORNA: Preludij z trio, 1930; Concertino za flautu, obou, klarinet i fagot, 1931; Allegro z; menata, 1935; Adagio molto za gudaĉki kvartet, 1935; gudaĉki kvar Za violinu i klavir: Sonata da camera, 1932; Fantazija, 1932 i Interme. Caprice pour alto et piano, 1941; Fantasie nocturne za saksofon i kla —• KLAVIRSKA: Preludij, 1932; Mala suita, 1933; suita, 1936; 1938. —■ VOKALNA: kantata De profundis za sopran, flautu, engle: klarineta, bas-klarinet, tubu, 6 violina, 3 viole, 3 violonĉela i 2 kontrab pjesme: Delibaš, 1936; Dar brezplodni, 1942; Starka za vasjo, 194: padlega partizana i Romanca, 1943. — KOMPOZICIJE ZA ĈETV SKI SISTEM: Luftballonsuite za klavir, 1934; Mala muzika za 2 I
ŠUGH-ŠTEFANAC, Milena, pjevaĉica, sopran (B 13. VII 1884 — 8. X 1957). Pjevanje uĉila na muziĉk HGZ u Zagrebu (M. Kiseljak, Schneider, L. Briickl) i i zervatoriju u Beĉu (Forsten); na opernoj pozornici d 1908 u Linzu kao Venus (Wagner, Tannhduser) i tamo angaţirana. God. 1910—12 ĉlanica opere u Darmstadtu, 11 u Pragu, a 1909, 1913—14 i 1918—27 bila je prvakinja Ţag
ŠUGH-ŠTEFANAC — ŠULEK opere. Imala je glas neobiĉno široka raspona, koji se s vre menom razvio u dramski sopran izvanredne topline i blistavih visina. U svojoj je umjetniĉkoj karijeri ostvarila niz prvih ţenskih likova u Wagnerovim operama. Uz to se istaknula kao Leonora (Beethoven, Fidelio), Aida i Amelija (Verdi, Aida i Krabuljni ples), Grofica (Mozart, Figarov pir), Santuzza (Mascagni, Cavalleria rusticana), Tosca (Puccini), Libuša (Smetana), Jenufa (Janaĉek) i Eva (Zajc, Nikola Subić Zrinjski). K. Ko. ŠULEK, Stjepan, kompozitor, violinist i dirigent (Zagreb, 5. VIII 1914—). Studij violine završio 1936 na Muziĉkoj akademiji u Zagrebu (V. Huml), gdje je kratko vrijeme pohaĊao i predavanja iz kompozicije (B. Bersa). Njegovo je djelovanje usko povezano sa Zagrebom. God. 1933—38 ĉlan Radio-orkestra, 1940—41 profesor violine na srednjoj školi Muziĉke akademije, 1941—45 profesor Uĉiteljske škole, 1945—47 docent za violinu i 1947—75 profesor kompozicije na Muziĉkoj akademiji. Uz to je 1935—39 bio ĉlan klavirskoga trija (I. Maĉek, Š., S. Ţepić), prva violina u Zagrebaĉkom kvartetu (1938) i od 1938 violinist u Komornom triju sa I. Maĉekom i A. Janigrom, a 1958—62 dirigent Komornog orkestra Radio-televizije Zagreb. Š. je pravi ĉlan i od 1954 tajnik odjela za muziĉku umjetnost JAZU. Za visoke stvaralaĉke domete dobio je više priznanja, medu kojima 1974 »Nagradu Vladimir Nazor« za ţivotno djelo, kao i u ĉetiri navrata »Nagradu grada Zagreba«. U mnogostranoj Šulekovoj umjetniĉkoj djelatnosti središnje mjesto zauzima stvaralaštvo. Iako ga je javnost kao kompozitora upoznala tek nakon OsloboĊenja, on je dotad već bio napisao niz neizvedenih djela koja su ga dovela do umjetniĉki zrelih ostvarenja. Koncert za klavir, dvije Rapsodije za violinu, Simfonijski rondo na meĊimursku temu i druga djela izgraĊena na folklornim znaĉajkama bila su samo etapa u traţenju vlastitog izraza i Š. ih se kasnije, nezadovoljan rezultatom, odrekao. Ta ĉinjenica, kao i nadovezivanje na baroknu polifoniju bili su od presudnog znaĉenja za njegov dalji put. Došavši, naime, do uvjerenja da ga ni suvremena muziĉka strujanja, ni nacionalni smjer neće dovesti cilju, u njemu je sve više rasla i postajala ĉvršća vjera u klasiku. I kao umjetnik koji ne poznaje kompromisa, Š. je toj ideji ostao vjeran do danas. Glavna Šulekova snaga — a to je ujedno i njegovo najjaĉe sredstvo u borbi protiv svega što on u suvremenoj muzici smatra dekadentnim i nepravilnim — oĉituje se u jasnoj i preglednoj arhitektonici i u formalnoj dovršenosti njegovih radova iz kojih zraĉi klasiĉna zrelost oblikovanja. MeĊutim, forma za Šuleka ne predstavlja sputavanje, diktat kojemu se nuţno mora povinuti, već ona logiĉno izrasta i sjedinjuje se sa sadrţajem. IzgraĊujući svoja djela na temeljima barokne polifonije i klasiĉne forme, Š. je u svoju muziku unio i romantiĉnu izraţajnost. Povezavši tako sve glavne elemente bogate muziĉke tradicije XVIII i XIX st. on je — oboruţan rijetkim kompozicijsko-tehniĉkim znanjem — ostvario osebujan osobni stil. Šulekov kompozitorski opus pripada preteţno instrumentalnoj muzici, a šest simfonija, tri klasiĉna koncerta za orkestar i deset instrumentalnih koncerata odavaju izrazitog simfoniĉara. Njihovi široko zasnovani stavci, nošeni velikim unutrašnjim intenzitetom, odlikuju se moćnim gradacijama i zvukovnim bogatstvom. Ta se obiljeţja oĉituju i u drugim njegovim ostvarenjima, u operama Koriolan i Oluja, u kantati Posljednji Adam, kao i u sonatama za klavir i za violonĉelo i klavir. Svojevrstan umjetniĉki credo je Šulekova Druga simfonija Eroica. U tom djelu on je u okviru ĉetiri opseţna stavka izrazio humane osjećaje, duboko uvjeren da pravda i istina moraju nadvladati strahote razaranja. Premda se kod toga nije oslanjao ni na kakav izvanmuziĉki program, on je iskrenošću pravoga umjetnika digao svoj glas protiv svake sile i ugnjetavanja što unose razdor meĊu ljude. Ostvarujući temeljnu ideju, Š. je na mahove izgradio niz sugestivnih slika koje upravo nameću misao o danima herojske borbe jugoslavenskih naroda. To se posebno odnosi na posljednji stavak u kojemu iz posmrtne koraĉnice izrasta trijumf, a nakon reminiscencija na polagani stavak u silnom naletu fuge slijedi vedar optimistiĉki završetak. Nakon Treće simfonije, lirskog predaha inspiriranog intimnim doţivljajem, Š. se u Ĉetvrtoj sadrţajno nadovezao na svoju Eroicu, što se vidi i iz same posvete: »Desperam Pacem, Spero«. Tematski jedinstveno djelo izraţava unutrašnji nemir i oĉajanje što razdiru poštenog ĉovjeka i umjetnika ţeljnog vedrije sadašnjosti i svjetlije budućnosti. Neiscrpan u pronalaţenju uvijek novih zvukovnih finesa, Š. je u Šestoj simfoniji orkestar proširio brojnim udaraljkama, ali one, pomno dozirane, nigdje ne narušavaju ravnoteţu ostalih orkestralnih skupina, koje se u divnom skladu prelijevaju u brojnim nijansama, od lirskog šapata do moćne dramatike. Iako sam sadrţaj simfonije nije nigdje istaknut, oĉito je da se radi o programnom djelu s tematikom prisutnom u mnogim Šulekovim radovima, o poruci za mirom i ljubavlju meĊu ljudima.
519
Izraţavajući revolt protiv svih koji prijete da suprotnosti u svijetu pretvore u samoubilaĉki rat do istrebljenja, Š. je morao posegnuti za rijeĉju, jer sami instrumenti nisu bili dovoljni da potpuno izraze ideju humanosti, da je dovedu do posljednje kulminacije. Pristupajući kompoziciji opere Koriolan na tay en vlastiti libreto, sas- li prema Shakespeareovoj drami, Šuleku je pred oĉima lebdjela jasna muziĉka kon- cepcija cjeline, koju je on za- mislio poput simfonije velikih razmjera. Otuda se tri ĉina opere mogu po karakteru usS. ŠULEK porediti sa tri glavna simfonijska stavka. Prvi je ĉin proţet heroikom, u drugom prevladava lirika, a u trećem dolazi do pobjede ljubavi, do afirmacije humanosti, karakteristiĉne crte Šulekove umjetnosti. Simfonizaciju opere proveo je Š. vrlo dosljedno, pa svi sudionici, solisti, zbor i orkestar, tvore nerazdvojnu cjelinu. Zbog toga ni vokalne dionice nisu tretirane na principu belkanta, već je tekst onaj koji u svakom ĉasu upravlja njegovim melodijskim linijama, oslanjajući se tako na najbolje tradicijevelikih opernih reformatora. U operi, izgraĊenoj na lajtmotivima, Š. je punu paţnju posvetio svim faktorima, a osobito orkestru koji se prelijeva u bogatstvu instrumentalnih boja. MeĊu orkestralnim stavcima posebno se istiĉu interludiji iz prvoga i trećeg ĉina koji se izvode i samostalno u obliku simfonijskog diptihona. Prvi, izgraĊen u formi trostruke fuge, ocrtava ratni meteţ, borbu Rimljana i Volšćana, a drugi, Aufidijev logor u praskozorje, ali istodobno i svu njegovu divlju mrţnju prema Koriolanu. (U koncertnoj se verziji interludiji izvode obratnim redoslijedom.) Šulekova opera Oluja, takoĊer na vlastiti libreto prema Shakespeareu, majstorsko je ostvarenje jugoslavenskog muziĉkog kazališta. Raspjevana kantilena i lirski ugoĊaji, patetika i dramatika uz izvrsno stapanje vokalnih i instrumentalnih elemenata redaju se u partituri u efektnom kontrastu. Potaknut, kako sam istiĉe, toplinom, a moţda i sjetom zrelih i pametnih Shakespeareovih misli, Š. se slobodno prepustio oblikovanju vlastitih muziĉkih misli, koje ovdje naviru snaţnije nego u bilo kojem njegovom ranijem djelu. U svojim klasiĉnim koncertima za orkestar Š. se po uzoru na barokne concerte grosse iţivljava u polifonom spletu melodijskih linija, prepuštajući se pri tom virtuoznoj igri tonova u blistavim zvukovnim kombinacijama. Vrhunac je njegova kontrapunktskog majstorstva polagani stavak (Corale) iz Drugog koncerta: dok orkestar razvija petoroglasnu fugu, solistiĉka skupina instrumenata izvodi petoroglasni koral u kanonu na temu koja je zapravo augmentacija teme fuge. Za razliku od prva dva klasiĉna koncerta, Š. je u Trećem posegnuo za Havdnovim i Mozartovim uzorom i dopustio da ga ponese vedrina muziciranja. Posebno treba upozoriti da je srednji stavak koncipiran kao arija. Po izvornosti i iskrenosti umjetniĉke invencije muzika toga stavka ide u najljepše stranice Šulekova opusa.
S. ŠULEK, Koncert za rog i orkestar, skica
520
ŠULEK — ŠUST
Deset Šulekovih solistiĉkih koncerata za klavir, violinu, violu, violonĉelo, klarinet, fagot, rog i orgulje sadrţi brojne virtuozne elemente, koji zahtijevaju suvereno vladanje instrumentom. MeĊutim, ta ĉinjenica, kao ni zvukovne i tehniĉke izraţajne mogućnosti nigdje ne postaju same sebi svrhom; one su samo sredstvo za postizanje muziĉkog oblikovanja sadrţaja. Glavno obiljeţje Trećeg koncerta za klavir sastoji se u prepletanju izuzetno sloţenog tkiva solisti ĉke dionice sa simfonijski tretiranim orkestrom. Koncert za violinu istiĉe se virtuozno tretiranom solistiĉkom dionicom, što je dokument i Šulekovih velikih izvodilaĉkih mogućnosti. U Koncertu za orgulje Š. se našao u svom pravom elementu; njegova vizija tonskih sklopova stavljena u sluţbu simfonijskog oblikovanja pretvorila se u dramatiĉan spektakl vrhunskog djelovanja. Ne radi se, dakako, 0 programnosti u tradicionalnom smislu, već o oĉajnom kriku umjetnika koji upozoruje na suprotnosti u svijetu. Otuda se i pod naslov koncerta, Metnemo, odnosi na poziv protiv razaranja. Su veren simfoniĉar, Š. nije htio prepustiti priliku koju mu je pru ţao golemi izvodilaĉki aparat, pa se u koncertu zvukovne boje pre lijevaju u bujnom polifonom spletu. Ĉinjenica da se Š. u ostvarenju dramatiĉnih prizora posluţio paniĉnim signalom »SOS«, da je u partituru unio ritam posmrtne koraĉnice, kao i to da je posegao za temom »b-a-c-h«, sve to samo su sredstva podvrgnuta umjet niĉkoj poruci. Zbog toga ni brucknerovski polagani stavak, Illusione, ne djeluje strano. Štaviše, ta divna oaza usred divljine, idiliĉan proplanak moguć samo u mašti glazbenika koji grĉevito ţudi za mirom, svojim kontrastom ĉini tragediju još sugestivnijom 1 zornijom. Kao violinist, koncertant i komorni muziĉar, Š. se istaknuo već za vrijeme studija, a osobito u razdoblju do Drugoga svjetskog rata, kada su njegovi nastupi sa stilski sastavljenim pro gramima privlaĉili veliku paţnju. Nakon OsloboĊenja Š. se uskoro — zauzet intenzivnim stvaralaĉkim i pedagoškim radom — povukao s koncertnog podija. U to vrijeme on je kao dirigent oĉitovao još jednu stranu svoga velikog muziĉkog talenta. Komorni orkestar Radio-televizije Zagreb razvio se pod njegovim vodstvom u reprezentativni ansambl koji je poţnjeo zapaţene uspjehe u mno gim evropskim muziĉkim središtima. Kao dirigent, S. i danas nastupa u Zagrebu i drugim jugoslavenskim gradovima. Š. je bitno pridonio da hrvatska muzika u razdoblju od 1945 doţivi nov procvat. No, on se afirmirao i kao odgojitelj kompozitorskih generacija. Iz njegova razreda na Muziĉkoj akademiji u Zagrebu izišao je niz mladih umjetnika, medu kojima su Milko Kelemen, Krešimir Šipuš, Stanko Horvat, Pavle Dešpalj, Dubravko Detoni i Igor Kuljerić. DJELA. ORKESTRALNA. Šest simfonija: I, u a-molu, 1942—44; II, Eroica u D-duru, 1944—46 (Zagreb, 16. XII 1946); I I I , u e-molu, 1945—48; IV, u d-molu, 1953—54; V, u c-molu, 1964 i VI, 1966. Tri klasiĉna koncerta za orkestar: I, 1944; II, za gudaĉki orkestar, 1953 i III, za gudaĉki orkestar, 1957- Instrumentalni koncerti: 3 za klavir, 1949, 1952 i 1970; za violonĉelo, 1949; za violinu, 1951; za fagot, 1958; za violu, 1959; za klarinet, 1967; za rog, 1972 i za orgulje, Memento, 1974. Epitaf (jednoj izgubljenoj iluziji), 1971; Sveĉani prolog (Scientiae et arti), 1966. — KOMORNA. Sonate : za violinu i klavir, 1972; za trombon i klavir, 1973 i za violonĉelo i klavir, 1974; klavirski sekstet,
1975. — KLAVJRSKA: sonata, 1947; Tri preludija, 1942; Muzika za mali-
šane, 1946; Mah pa ništa, 1971 i 5". O. S., 3 koncertne etide, 1971. — DRAM SKA: muziĉka drama Koriolan na vlastiti libreto prema Shakespeareu, 1953— 57 (Zagreb, 12. X 1958); i opera Oluja na vlastiti libreto prema Shakespeareu, 1967—69 (Zagreb, 28. XI 1969); Deveritate, simfonijsko-koreografski traktat, 1976. — VOKALNA: kantata Posljednji Adam (S. S. Kranjĉević), 1964; cik lusi pjesama Pjesma mrtvog pjesnika (D. Cesarić), 1971 i Strah (D. Sudeta). — Obradio 7 simfonija L. Sorkoĉevića, 1962. LIT.: K. Kovaĉević, Hrvatski kompozitori i njihova djela, Zagreb 19 60. — K. Sipuš, Stjepan Šulek, Zagreb 1961. — K. Kovaĉević, Muziĉko stvaralaš tvo u Hrvatskoj 1945—1965, Zagreb 1966. — /. Supiĉić, Estetika Stjepana Šuleka (Sintetiĉki pregled osnovnih koncepcij), Muzikološki zbornik, V, Ljubljana 1969. K. Ko.
ŠULIGOJ, Avgust, zborovoda (Dolenji Zemon, Istra, 19. XI 1900 — ). God. 1927 osnovao u Trbovlju omladinski pjevaĉki zbor, kasnije prozvan Trboveljski slavĉek, koji je djelovao do 1941. Nakon Drugoga svjetskog rata Š. je 1945—46 bio referent za omladinsku muziku na Ministarstvu prosvjete u Ljubljani, 1947—■ 49 uĉitelj muzike na gimnaziji u Stiĉni i 1949—52 zborovoda Omladinskog zbora Slovenske filharmonije u Ljubljani. Pod Šuligojevim se vodstvom Trboveljski slavĉek uzdigao na visoki umjetniĉki nivo, pa je s velikim uspjehom koncertirao u zemlji i inozemstvu (Austrija, Ĉehoslovaĉka, Bugarska). Taj je zbor znatno pridonio razvoju slovenske omladinske zborske tvor be, jer su mu gotovo svi slovenski kompozitori posvećivali svoja djela. Po njegovu su uzoru osnovani i mnogi drugi omladinski zborovi u Sloveniji. D. Co. ŠUM, kompleksan zvuk (njem. Teiltone); frekvencije njegovih parcijalnih tonova nisu postojane ili ne stoje meĊusobno u harmoniĉkom odnosu. Prema tome se odnos frekvencija parcijalnih tonova nekog šuma ne moţe prikazati cijelim brojevima, kao što je to moguće kod -» alikvotnih tonova gdje je npr., odnos frekvencija prvih ĉetiriju tonova alikvotnog niza 1 :z :3 -.4 itd. Kod šuma su frekvencije parcijalnih tonova nepravilno razdijeljene i redovito stoje gusto jed-
na do druge. Š. se kao zvuĉni materijal koristio u tradici muzici u ograniĉenoj mjeri, kao zvuk -> udaraljki, i rijetki stalno, nego većinom zajedno s drugim instrumentima. U suvremenoj muzici š. postaje potpuno samostalnom rijom. Sastav udaraljki stalno se proširuje novim instrum pa i materijalima koji uopće nisu proizvedeni s namjerom c muziĉki instrumenti (razni metalni predmeti, šuštavi pa] menĉići i si.). Ĉak se i kod tradicionalnih gudaĉkih, duh ostalih instrumenata pronalaze mogućnosti dobivanja šumov ranjem i trljanjem po korpusu instrumenata, duhanjem b u duhaĉke instrumente, prepariranjem klavira umetanjem materijala izmeĊu ţica i batića i si.). Najširu i najprecizn mjenu šuma daju elektroakustiĉki postupci s pomoću ger ->■ bijelog šuma i razliĉitih ureĊaja za njegovo filtriranje i ti miranje (~> Elektronska muzika). Po analogiji s gustim rasporedom frekvencija u šumu, r se vremenskim šumom (njem. Zeitgerdusch) guste, komplek miĉke strukture u kojima se pojedini elementi ne mogu pojei razabrati niti slijediti:
•I LIT.: W. A. van Bergeijk, J. R. Pierce i E. E. David Jr., Die Scha und wir, Munchen 1960. ■— U. Dibelius, Moderne Musik 1945—1965 chen 1966. — W. Kaegi, Was ist elektronische Musik?, Zurich 1967.— h meyer i H. W. Schmidt, Aufbruch der neuen Musik, Koln 1967. N,
ŠUPLEVSKI, Dragan, dirigent (Skopje, 18. VII 1933plomirao na Nastavniĉkom odseku Muziĉke akademije u Bei (1959). Nastavnik Srednje muziĉke škole u Skopju, zatim sa RTV Skopje i predavaĉ pa docent Visoke muziĉke škole. Goc —71 dirigent hora AKUD Mirĉe Acev s kojim je koncertirao i lji i inostranstvu. Pod njegovim je rukovodstvom hor osvojk nagradu na MeĊunarodnom festivalu horova u Llangollen 1968 istovremeno je dirigent hora RTV Skopje, s kojim je, ostalog, izveo i snimio mnoga dela makedonskih kompozitora D.
ŠURBEK, Milivoj, dirigent i pijanist (Prelog, 3. XI 194: Na Akademiji za glasbo u Ljubljani diplomirao dirigiranje (D. i klavir (J. Ravnik) te 1966 završio i postdiplomski studij; 19! usavršavao se u Londonu kod K. Tevlora i C. Matina (kl A. Boulta (dirigiranje). Od 1970 asistent-dirigent Ljubljanske i dirigent zbora Glasbene matice, a od 1971 umjetniĉki voi teta Gallus. Unatoĉ dvostrukoj specijalizaciji, Š. u posljedn; jeme sve više radi kao dirigent. Debitirao je u Ljubljanskoj s Rossinijevim Seviljskim brijaĉem. Dosadašnjim nastupima u i samostalnim koncertima s orkestrom Slovenske filharmi Simfonijskim orkestrom RTV Ljubljana, Š. se oĉitovao k vanredno muzikalan i perspektivan umjetnik. Dobitnik j nagrada u zemlji i inozemstvu. 'K ŠUREV, Angel, dirigent (Titov Veles, 1. VI 1932—) ziĉku školu polazio u Titovom Velesu i Skopju; studije govanja završio 1956 na Muziĉkoj akademiji u Beograd Zdravković); usavršavao se u Rimu na akademiji Santa C Umetniĉku karijeru zapoĉeo 1956 u Skopju kao dirigent F monije i Opere (1957—60). Od 1960 u Beogradu dirigent ' Narodnog pozorišta (do 1967) i od 1966 umetniĉki šef i di Simfonijskog orkestra i hora Doma JNA. Dirigent lakog i nog gesta, ĉvrstog ritma i izrazite muzikalnosti, Š. je os velike uspehe na podruĉju oratorijumske muzike, a naroĉit interpret dela jugoslovenskih kompozitora. Osim u zemlji gos je u brojnim evropskim zemljama. Vodio je beogradske h Ivo-Lola Ribar, Abrašević (1960—64) i Beogradske madri[ (1965). Bavi se kompozicijom i orkestracijom dela za or i hor. Od 1973 generalni je sekretar Saveza muziĉkih umi Jugoslavije. R. ŠUST, Jifi, ĉeški kompozitor (Prag, 28. VIII 1919 — ) dirao na konzervatorijima u Moskvi i Pragu (J. Ridky i A. I Istaknut filmski kompozitor. Od 1953 muziĉki dramaturg u
slovaĉkom Vojnom filmskom poduzeću.
.
ŠUST — ŠVEDSKA MUZIKA DJELA. ORKESTRALNA: simfonija, 1941; Symfonie ţivota a prdce, 1949; simfonijska pjesma Cesta domu sa zborom, 1946; Romanlickd fantasie za klavir i orkestar, 1950; Suita antiqua za gudaĉe, orgulje, trublje i udaraljke, 1948; Tanec vysokych bol, 1952; Smuteĉni hudba za mali orkestar, koncertantnu obou i violonĉelo, 1953; plesna scena O slunci a dešti, 1961. — Allegro za gudaĉki kvartet, 1955; 3 dueta za klarinet i fagot, 1939. — Klavirske kompozicije. — Balet Mir, 1951; scenska i filmska muzika. — VOKALNA: kantate Piseh o svobode lidstva, 1962 i Piseri 0 vrchnim veliteli, 1952; solo-pjesme.
ŠUTEJ, 1. Josip, pjevaĉ, tenor (Vinica kraj Novog mesta, 21. XI 1920 — ). Studirao pravo i agronomiju; pjevanje uĉio kod Anĉice Mitrović i Z. Šira u Zagrebu. Na opernoj pozornici debitirao 1944 u Osijeku kao operetni tenor (Lehar, Zemlja smiješka), u Zagrebu prvi put nastupio 1946 kao Janko (Smetana, Prodana nevjesta). God. 1946—51 solist Zagrebaĉke opere, 1951—58, s kraćim prekidom, na Rijeĉkoj operi i od 1958 ponovo u Zagrebu. U svojoj umjetniĉkoj karijeri ostvario niz prvih tenorskih uloga, meĊu kojima su Cavaradossi, Rodolfo i Pinkerton (Puccini, Tosca, La Boheme i Madame Butterfly), Manrico i Vojvoda (Verdi, Trubadur i Rigoletto), Don Jose (Bizet, Carmen), Werther (Massenet), Turridu (Mascagni, Cavalleria rusticana), Lenski (Ĉajkovski, Evgenij Onjegin), Juranić (Zajc, Nikola Šubić Zrinjski), Adel (Parać, Adelova pjesma), Mića i Bojan (Gotovac, Ero s onoga svijeta i Morana). 2. Vjekoslav, dirigent (Rijeka, 31. VII 1951 — ). Sin Josipa; studij dirigiranja završio 1975 na Muziĉkoj akademiji u Zagrebu (I. Gjadrov) i još iste godine debitirao kao dirigent u Zagrebaĉkoj operi (Verdi, La Traviata). Studij za usavršavanje nastavio u ino zemstvu. K. Ko. ŠVARA, Danilo, kompozitor i dirigent (Ricmanje kraj Trsta, 2. IV 1902 —■). Muziku uĉio najprije u Ljubljani, a zatim (1922—25 i 1927—30) u Frankfurtu na Majni studirao kompoziciju (B. Szekles) i dirigiranje (H. Scherchen); tamo je 1925 stekao doktorat ekonomskih znanosti. U Ljubljani je 1925—-27 i od 1930 bio dirigent u Operi (1957—59 direktor) i istodobno 1947—-69 profesor dirigiranja na Akademiji za glasbo. U poĉetku pristalica radikalnih muziĉkih pravaca tridesetih godina, pisao je atonalno i bio sljedbenik novoklasiĉnih principa oblikovanja. Kratko pred Drugi svjetski rat postao je umjereniji u izboru izraţajnih sredstava, ali se poĉetkom šezdesetih godina vratio ranijem stilu, prihvaćajući i tehniku do-dekafoniĉkog sistema. U tehniĉkom su pogledu Švarine kompozicije na visokom nivou. Njihova je melodika uvijek jasno profilirana, zvukovne su strukture guste ali sugestivne, instrumentacija vješta i efektna. Djelomiĉno oslanjanje na slovenski i istarski muziĉki folklor, koje se zapaţa u najnovijem stvaralaĉkom razdoblju, podaje Švarinim djelima poseban znaĉaj. Vrhunski Šva-rini stvaralaĉki dometi su opere Kleopatra i D. SVARA Veronika Desiniška, tri simfonije, Sinfonia da camera in modo istriano i Concerto grosso Ċodecafono. Š. je i ugledni koncertni i operni dirigent, klavirski pratilac i muziĉki kritiĉar, a odgojio je i niz vrsnih dirigenata. Svojim djelovanjem, kompozitorskim i dirigentskim, mnogo je pridonio razvoju i podizanju slovenske muzike u najnovije doba. DJELA (izbor). ORKESTRALNA. Tri simfonije: I, 1932; II, 1935 i III, 1947; Sinfonia da camera in modo istriano, 1954; Concerto grosso Ċodecafono, 1960. Koncerti: za violinu, 1966; za obou, 1966 i za klarinet i komorni orkestar, 1969. Uvertira Borec, 1947; Ouverture brillante, 1955; Sedam arabesk, 1972; — KOMORNA: Improvizacije za violonĉelo i klavir, 1933; 2 gudaĉka kvar teta, 1933 i 1938; trio za flautu, klarinet i fagot, 1943; 3 klavirska trija, 1936, 1958 i 1972; 2 suite za violinu i klavir, 1956 i 1961; Tri dodekafonske etude za violu, 1967; Fantazija za obou i klavir, 1972; Cinq escapades za violinu i klavir, 1972; Maritima za harfu, 1972. —■ KLAVIRSKA: sonata, 1930; Tri skladbe, 1934; Morceaux pour piano, 1967. — DRAMSKA. Opere: Kleopatra (vlastiti libreto), 1937 (Ljubljana, 11. V 1940); Veronika Desiniška (vlastiti libreto), 1943 (Ljubljana, 29. XII1946); Slovo od mladosti (Prešeren) na libreto L. Prennerjeve, 1952 (Ljubljana, 23. IV 1954); Ocean, 1963 (Ljubljana, 3. IV 1969) i Štirje junahi, 1973. Baleti: Nina, 1962 (Ljubljana, 12. IV 1964) i Pinocchio, 1972. Filmska i scenska muzika. — VOKALNA: kantata Vizija za soliste, zbor i orkestar, 1931. Zborovi: Slovenske^ narodne iz Beneĉije za muški zbor, 1935; Sirota Jerica za ţenski zbor sa solom, 1938; Venec partizanskih pesmi za omladinski ili ţenski zbor, 1946; Suita Kajuhovih za mješoviti zbor, 1946. Solo-pjesme: Sivilja za glas i orkestar, 1932; Elegija za sopran i klavir, 1932; Sursum corda za tenor i orgulje, 1935; Bazovica za mezzosopran, 1936; Tri balade (Brodnik, Mejnik, Kršĉeno vino) za bas, 1952; ciklus Intima za tenor, 1956. LIT.: D. Cvetko, Skladateljsko delo Danila Svare, Slovenska glasbena revija, 1952, 3—4. — R. Ajlec, Dr Danilo Švara, Naši zbori, 1956, 2. — D. Cvetko, Danilo Švara, MGG, XII, 1965. D. Co.
ŠVARC, Alfred, kompozitor (Kriţevci, 24. IV 1907 —). U Zagrebu završio studij prava s doktoratom; kompoziciju stu-
521
dirao na Muziĉkoj akademiji (B. Bersa). Djelovao u Kriţevcima, Daruvaru i Bjelovaru; 1945—69 bio je sudac u Glini. Ţivi u Kriţevcima. Veoma plodan stvaralac, u svojim polifono koncipiranim djelima ĉesto primjenjuje kromatiku. Povremeno se sluţi folklornim elementima. DJELA. ORKESTRALNA. Ĉetiri simfonije: I, Dramatiĉna, 1952; II, Simfonija mira, 1953; III, Komorna, 1956 i IV, Simfonija o ţivotu, 1958. Deset simfonijskih pjesama: Kugina kuća, 1954; Kadinjaĉa, 1954; Eroika, 1956; Bakonja fra Brne, 1958; O mladom heroju, 1958; Dundo Maroje, 1959; Kralj Lear, 19595 Ukroćena goropadnica, 1960; Ljubi bliţnjega svoga, 1961 i Vesele ţene Windsorske, 1962. Tema, varijacije i fuga, 1951; varijacije i fuga Jume, Jume, 1955; Simfonijske varijacije i fuga na narodnu temu, 1958; Predigra za jednu veselu igru, 1961; Tragiĉna uvertira, 1961; Serenada T.SL gudaĉki orkestar. — KOMOR NA. Seda m gudaĉk ih k varteta : I, u D -d uru, 1930 ; II, u c- mo lu, 1951; III, u A-duru, 1951; IV, Putevi ţivota, 1959; V, 1960; VI, Dva svijeta, 1961 i VII, Na dnu, 1961. Oj Šumice trnjana, varijacije na narodnu temu za gudaĉki kvar tet, 1959. Za violinu i klavir: sonata; suita; Marcia. — KLAVIRSKA: so nata u Es-duru, 1951; suita; Intermezzo', Minijature', preludiji i fuge. — VO KALNA. Kantate: Noć u Titovom Uzicu (S. Vukosavljević), 1956; Povratak bez doma (N. Polić-Kamov), 1960; Štab (S. Vukosavljević), 1961 i Rekvijem (O. Sole), 1963. Zborovi {Fragmenti iz rata, 1955; Vjerujem, 1960; Pet balada); Solo-pjesme: 4 pjesme, 1950; 3 pjesme, 1951; Pjesme za bas, 1951; 3 pjesme, 1951; S pjesama, 1952; 2 pjesme, 1953; 4 pjesme, 1954; 5 pjesama, 1960; 5 pjesama za bariton, 1960; Pjesme moje tuge, 1962. Izbor iz vokalne lirike objavio u 2 zbirke: Lirika i Noćni leptiri. K. Ko.
ŠVARC, Lev Aleksandroviĉ, sovjetski kompozitor i pijanist (Taškent, 17. II 1898 —. Moskva, 24. II 1962). God. 1927 završio studij na Moskovskom konzervatoriju (klavir kod K. Igumnova, kompoziciju kod G. Catoirea). Djelovao kao pijanist i nastavnik klavira. DJELA. ORKESTRALNA: simfonija, 1942; koncert za klavir, 1934; koncert za violinu, 1941. — KOMORNA: varijacije za gudaĉki kvartet, 1939; više djela za kvartet drvenih duhaĉkih instrumenata {BocmoHHue croumbi: I, na uzbeĉke teme, 1932 II, na turkmenske i tadţiĉke teme, 1932. Benep a mypKMenCKOU cmenu, 1933; varijacije, 1934). — Djeĉja opera JIoKamiam, 1942; opera-bajka Hydecubiu nomou, 1947. Filmska muzika. — Kantata 3a CUHUM MOPCM , 1954; solo-pjesme. — Obradbe narodnih napjeva.
ŠVARC, Rikard, muziĉki pedagog, pisac, dirigent i kompozitor (Zagreb, 20. IX 1897 —■ logor u Jasenovcu, 1942 ?). U Zagrebu uĉio violinu (V. Huml), klavir (E. Krauth) i teorijske predmete (F. Dugan, F. Lhotka), potom u Beĉu kompoziciju kod J. Marxa, A. Schonberga i A. Berga, a dirigovanje kod L. Kanzera. Diri gent i pedagog u Osijeku i Splitu te 1927—-37 pomoćnik direktora i profesor Muziĉke škole Stanković u Beogradu, 1937—41 direktor muziĉke škole Jsidor Bajić u Novom Sadu. Jedan je od urednika i pokretaĉa ĉasopisa Muzika (1928—29) i saradnik Zvuka (1932—-36) i Muziĉkog glasnika. DELA: Romantiĉna simfonija. — Gudaĉki kvartet u B-duru; sonata za violinu i klavir; sonata za violinu solo u c-molu. — Varijacije i fuga na Mozartovu temu za klavir; klavirske kompozicije za decu. — Balada Na galiji za bariton i orkestar; Pet pesama iz arapske poezije. S. Đ. K.
ŠVEDOV, Dmitrij Nikolajeviĉ, sovjetski kompozitor (Moskva, 3. XII 1899 —■ ). Završio studij na Sinodalnoj školi (A. Kastaljski, V. Kalinikov, N. Golovanov). God. 1923—31 predavao na Lenjingradskom konzervatoriju; od 1931 profesor je komornog pjevanja na Konzervatoriju u Tbilisiju. Nastupao je i kao operni dirigent. DJELA. Tri simfonije: I, u fis-molu, 1932; II, u c-molu, 1936 i III, u hmolu, 1951. — Poema za violonĉelo i klavir, 1949. — Klavirske kompozicije. — Opere Peeusop, 1934 i M3znaHHUKu, 1937. Scenska muzika. —■ Oratorij Hoann JlaMaCKun 1918; Kanmama o MUpe, 1950; poema CKUtfiti za soliste, zbor i orkestar, 1926; solo-pjesme.
ŠVEDSKA MUZIKA. O muzici u Švedskoj prije uvoĊenja kršćanstva (sredina XI st.) ima veoma malo podataka; oni se sastoje uglavnom od arheoloških nalaza instrumenata, od špiljskih crteţa i kratkih pismenih svjedoĉanstava. MeĊu instrumentima su razni tipovi klepetaljka, nadalje koštane flaute, ţivotinjski rogovi i ĉuveni bronĉani lurovi, a o ţicanim instrumentima svjedoĉe samo dva konjića; oba su vjerojatno pripadala lirama sa 6 odnosno 7 ţica iz VIII st. O ulozi muzike i društvenom poloţaju pjesnika pjevaĉa zna se samo ono što o tome kaţu islandske sage. Švedski kralj Hugleik (oko 500) bio je, npr., sklon muzici i drţao je na svom dvoru pjevaĉe. Muzika je imala magiĉno-kultsko znaĉenje. Švedsku narodnu muziku sve je više potiskivao proces urbanizacije u drugoj polovini XIX st.; na njene se ostatke moţe još naići u izoliranim predjelima. Zapisi švedskog narodnog melosa rijetko su stariji od 160 godina. Prvu zbirku raznih sakupljaĉa, »Svenska folkvisor fran forntiden« (3 sv., 1814—18), redigirao je Arvid August Afzelius (1785—-1871) sa Erikom Gustafom Geijerom; drugu, »Svenska fornsanger« (3 sv., 1834—42), redigirao je Adolph Ivar Armidsson (1791—1858). Sredinom XIX st. pojavila su se dva znatna sakupljaĉa, L. Ch. Wiede (1804—1882) i Richard Dybeck (1811—1877); Dvbeckov materijal djelomiĉno je objavljen u ĉasopisu »Runa« (1946—48). Bogatije mogućnosti pruţio je ĉasopis »Svenska landsmal och svenskt folkliv« (od 1878). Osobito je vrijedna zbirka »Gotlandstouer« (1909—1933) Augusta Fredina (1853—1946). Glavni izvor instrumentalne narodne mu-
ŠVEDSKA MUZIKA
522
Kraljevska opera u Stockholmu
zike je »Svenska latar« (22 sv., 1922—1940; red. Nils Andersson, 1864—1921, a poslije njegove smrti, Olof Andersson, 1884 —). Najstariji i najizvorniji dio švedske narodne muzike povezan je sa stoĉarsko-planinskom kulturom. Na trubljama od kore drveta većinom su se svirali motivi signalnog obiljeţja, a na ţivotinjskim rogovima, ĉesto s rupicama, izvodile su se i plesne melodije i narodne pjesme. Uz instrumentalnu svirku prakticirala se i posebna vrsta vokalne tehnike (kulning), ĉija je karakteristika visoki, falsetni registar pri jakom napinjanju mišiĉja grkljana. Napjevi te vrste ĉesto spajaju povike za dozivanje blaga sa slobodno melizmatskom ili jednostavnom melodikomi bliski su alpskom Kuhreigenu (-> Ranz des vaches). Sa seljaĉkim ţivotom usko su povezani smavisor: uspavanke i djeĉje i pastirske pjesme sa 1—2 strofe. Temelje se na ograniĉenom broju melodija. Mnogi tekstovi, a ponekad i melodije, potjeĉu od dvorskoga pjesništva kasnoga srednjeg vijeka iz sjevernih krajeva (balade). Što se više širila pismenost, to se više prelazilo na pjevanje po jeftinim otiscima, tzv. skillingtryck (leci); tako su se ubrzo širile nove pjesme. Starija, tradicionalna vokalna i instrumentalna narodna muzika obiĉno ima malen melodijski ambitus i stereotipne melodijske obrasce. Tonalno je neodreĊena i kolebljiva; melodija je većinom modalna, obojena molom. U crkvi je dolaskom kršćanstva uvedeno gregorijansko pjevanje. U njemu se u XI st. javljaju engleska obiljeţja, zatim juţnonjemaĉka, ali od XIII st. gregorijansko pjevanje u Švedskoj preteţno je pod rimskim utjecajem. U gajenju crkvenog pjevanja vaţnu su ulogu odigrali dominikanci, osobito u (tada švedskom) samostanu Abo (finski Turku). Saĉuvani rukopisi kasnoga srednjeg vijeka i deseci tisuća fragmenata svjedoĉe da se gregorijanska tradicija u Švedskoj saĉuvala gotovo nepromijenjena, bez primjese nacionalnih obiljeţja ili znakova dekadencije. Domaće stvaralaštvo u okviru rimske liturgije obuhvaća sekvence, himne i psalme. U kasnom srednjem vijeku, pod njemaĉkim utjecajem, doţivjela je bogat procvat duhovna pjesma sa švedskim ili miješanim tekstom. Zbirka školskih pjesama »Piae cantiones« (I izd. 1582) sadrţava mnoge srednjovjekovne melodije; neke su od njih, ĉini se, švedskog ili finskog podrijetla. U zbirci se nalaze i višeglasne kompozicije tipa ars antiquae. Višeglasna muzika prvi je put spomenuta 1298 u propisima za crkveni zbor u Uppsali. Dva kodeksa iz XIV st. sadrţavaju, meĊu ostalim, tri traktata o menzuralnoj notaciji. Izravno se o polifonom muziciranju govori tek 1489 (discantus in nova mensura izveden u Vandsteni). U povijesnom muzeju u Stockholmu ĉuvaju se dva kućišta orgulja (sada bez svirala) s Gotlanda (XIV st.). U srednjovjekovnoj svjetovnoj muzici pojavio se potkraj XIII st. tip dvorskog plesa francuskoga podrijetla (ballad); pjevali su ga naizmjence solo-pjevaĉ i skupina plesaĉa (dansring). Bio je veoma popularan u XIV st., uveli su ga vjerojatno strani putujući muziĉari. Na selu se kao napjev odrţao do XIX st. Saĉuvani su opisi još nekih srednjovjekovnih plesova: ples s maĉevima, ples vatre i dr. S reformacijom u Švedskoj (XVI st.) nestalo je muziĉke kulture katoliĉke crkve. Vijesti o stvarnoj ulozi protestantske crkvene pjesme u XVI st. u Švedskoj malobrojne su i neodreĊene; objavljeno je u tom stoljeću 11 pjesmarica, ali ni jedna od njih nije u liturgiji bila sluţbeno propisana.— Muzika na dvoru kraljeva iz kuće Vaša (koji su svi bili zainteresirani za muziku), uredena po kontinentalnom uzoru, bila je posve ovisna o stranim muziĉarima: od 1526 u dvorskim se raĉunima spominju muzi -
ĉari njemaĉkog, talijanskog, poljskog i nizozemskog podrij deći su muziĉari Joren Heyde, Johan Baston, Johan Regn sius Fischer i dr. S kraja XVI st. saĉuvala su se u rukopisi plesa poljskoga podrijetla, koji su T. Norlindu posluţil hodište za studiju o razvoju švedskog plesnog napjeva f. U vrijeme dok je Švedska bila evropska velesila (161 prestala je njezina izolacija. Dvorska kapela ima 15 ĉlai dan od njih je Anders (I) Diiben (1590—1662), roĊeni '. on i njegovi potomci igrat će znatnu ulogu u švedskom n ţivotu. Pod vodstvom A. Dubena, koji je bio i veoma orguljaš (Sweelinckov uĉenik) i vrstan kompozitor, poĉi razdoblje u povijesti dvorske kapele: ona se kvalitativni njen se repertoar nastoji prilagoditi repertoaru vodećil kih nacija.— Kraljica Kristina (vladala 1632—54) pozval; na dvor francuske muziĉare. God. 1652 pojavila se talij perna druţina. Njen voditelj Vincenzo Albrici (1631—161 je prve saĉuvane veće kompozicije na švedski tekst, »Fad (Oĉe naš, 1654). I"0 njegovu uzoru piše Gustaf (I) Diiben —1690) crkvenu i instrumentalnu muziku; još su vaţni; nove »Odae sveticae« za glas i b. c. (1674), u kojima se { tradicijom škole J. Rista. Muzika se njeguje u brojnim g: koji imaju samostane i gimnazije (Kalmar, Linkoping Vasteris, Vaxjo). Akademsku muziku u Uppsali utei Olof Rudbeck (1630—1702), univerzalni genij, rektor I teta. Tek 1697 tiskana je koralna pjesmarica koja je vri cijelu zemlju i stvorila siguran temelj protestantskom c pjevanju u Švedskoj. U tzv. vrijeme slobode (frihetstiden, 1718—1771), k< jedilo nakon sloma švedske velevlasti, dogodile su se, uz njopolitiĉke i socijalne, takoĊer radikalne kulturne promjei je i dalje zadrţao vodeći poloţaj u kulturnom ţivotu, a više rastao utjecaj graĊanskih krugova. U muzici se to prije svega pojavom javnih koncerata, jaĉim razvojem stvaralaštva i općim procesom sekularizacije, u kojemu s crkvenomuziĉke tradicije. Za muziĉki ţivot postaje sv< glavni grad. Središnja je liĉnost u prvom odsjeku toga 1 Johan Helmich Roman (1694—1758), od 1727 dvorski ] jedan od najznatnijih kompozitora u povijesti švedske muzi 1731 organizirao je prvo društvo za javne koncerte u Stoi Za njegu opere nisu bile dovoljne domaće sile. God. 17 je u Stockholm talijanska operna druţina koju je vodio 1 Antonio Uttini (1723—1795). Ona je djelovala do 1757, al ĉlanovi ostali u Švedskoj, meĊu njima i sam Uttini, koji postao dvorski kapelnik. God. 1771 osnovana je u Sto Kraljevska muziĉka akademija. Gusta vi jansko doba (od dolaska na prijesto Gustava I do 1809) donijelo je kulturni procvat kakvog nije bilo u povijesti. Mladi, umjetniĉki nadaren kralj ţelio je reformi u svojoj zemlji; jedno od glavnih sredstava bilo je stvarar na švedskom jeziku. Prvu je takvu operu napisao F. / (»Thetis och Pelee«, 1773). Za Uttinijem ubrzo su slije jemci Johann Gottlieb Naumann (1741—-1801), Johann < Friedrich Haeffner (1759—1833), Georg Joseph (Abbe) (1749—-1814) i Joseph Martin Kraus (1756—1792). Gl operna djela »Ćora och Alonzo« (1782) i »Gustaf Wasa J. G. Naumanna, »Gustaf Adolph och Ebba Brahe« (178S Voglera i »Aeneas i Carthago« (1790) J. M. Krausa. T operni stil s povijesnim i mitološkim sadrţajima objašnju dašnjom povijesnom situacijom. U središtu su paţnje C opere u švedskom prijevodu. Teţnja Gustava III da dvorsl pretvori u narodnu indirektno je potpomognuta djelovanje jalnog pjesnika muziĉara, pjevaĉa i sviraĉa instrumenl Carla Michaela Bellmana (1740—1795) ĉije se pjesme još pjevaju u Švedskoj. O pojaĉanom muziĉkom interesu u graĊanskim krugovima najrjeĉitije govore mnoga godišta kaliskt Tidsfordrif« (Muziĉki zabavnik), zbirka što ju je tiskao i izdavao Olof Ahlstrom (1756—1835). Ona svjedoi govanju klavirske muzike u Švedskoj, o stalnom dodiru s o postojanju vokalne lirike. U kasnom odsjeku gustavijans doblja znatnu ulogu ima kazalište Carla Stenborga u Stoc u kojemu se izvode Singspieli i švedski vaudevillei. Osin holma, muziĉki su najaktivniji gradovi Linkoping i G a za njima Norrkoping. U prvoj polovini XIX st. (novi ustav, likvidacija apsoli narhije 1809; od 1818 vladari iz kuće Bernadotte) javljaju strujanja u kulturnom ţivotu, osobito u knjiţevnosti. Gra ĉinovniĉki slojevi sudjeluju u muziĉkom ţivotu mnogo v: dosada. Uvelike se razvija muziciranje u amaterskim kru Proširuje se i trgovina muzikalijama i tiskanje nota (priv tiskanje imao je do 1818 O. Ahlstrom). Osjetno su ne> potpuno školovani profesionalni muziĉari, ali se ipak ft više koncertnih društava (Goteborg od 1809; Stockholm o<
ŠVEDSKA MUZIKA U univerzitetskim gradovima Uppsali i Lundu ţivo se gajilo muško zborno pjevanje, osobito od 1830. Operni repertoar bio je mnogostran i djelomiĉno zapanjujuće aktualan (do Bellinija, Donizettija i Meverbeera). MeĊu mnogim vrsnim pjevaĉima valja najprije spomenuti sopranisticu Jenny Lind (1820—1887). MeĊutim, veći interes nego operi poklanjao se solo-pjevanju i muškom zbornom muziciranju. Za solistiĉko pjevanje posebno je vaţan bio pjesniĉki krug Uppsale, koji je imao i više pjesnika muziĉara. U solo-pjesmi se odraţava, osim novo probuĊenog interesa za staru švedsku folkvisa (narodnu pjesmu), utjecaj berlinske škole i Mendels-sohna. Najznatniji su njeni predstavnici pjesnik i historiĉar Erik Gustaf Geijer (1783—1847), Adolf Fredrik Lindblad (1801—1878) i romantiĉni pjesnik Carl Jonas Love Almqvist (1793—1866), koji je svoje »Songes« zamislio za scensku izvedbu. Zbornom pjevanju znatno su pridonijeli Johann Christian Friedrich Haejfner (1759— — 1833), Johan Erik Nordblom (1788—1848) i Otto Jonas Lindblad (1809—1864). — Oko 1810 budi se interes za sakupljanje i objavljivanje narodnih napjeva. Tek je oko 1840 umjetniĉka muzika poĉela svjesno nadovezivati na narodni melos. Trajnu je popularnost u tom okviru stekao Singspiel »Varmlandingarne« (1846; muziku sastavio Andreas Randel, 1806—-1864). — Najznatniji kompozitor toga doba i istodobno jedno od najvećih skandinavskih imena XIX st. uopće je Franz Adolf Berzvald (1796—1868). Nekoliko je puta dulje vremena boravio izvan zemlje; kao kompozitor naišao je na kontinentu na veće priznanje nego u domovini. Središnje mjesto u njegovu mnogostranom stvaralaštvu pripada simfonijama; od komorne muzike najvredniji su gudaĉki kvarteti; opere »Estrella de Soria« (1841) i »Drottningen av Golconda« (1862) posebno se istiĉu u tadašnjoj švedskoj opernoj produkciji. Kasnoromantiĉno razdoblje (oko 1850—1890) donijelo je novu muziĉku orijentaciju; bila je to prije svega posljedica školovanja švedskih kompozitora na Konzervatoriju u Leipzigu i izravnog dodira sa suvremenom njemaĉkom muzikom. Usko je povezan s leipziškim stilom kompozitor i dirigent Fredrik Vilhelm Ludvig Norman (1831—1885), koji istodobno crpi i u muzici N. Gadea i F. A. Berwalda. Njegove ĉetiri simfonije i komorna muzika najvredniji su doprinos iz tog vremena švedskoj instrumentalnoj muzici. Norman je središnja muziĉka liĉnost sredine XIX st., osobito kao organizator koji je nastojao prevladati izolaciju i provincijalni diletantizam. Koncerti Novog koncertnog društva (»>Nya harmoniska sallskapet«), kojima je dirigirao 1860—1878, ozbiljan su poĉetak ustaljenog koncertnog ţivota. — Veĉeri etnomuzikologa i pjevaĉa Richarda Dybecka, na kojima je izvodio »nordijske narodne pjesme« (1844—1870), vaţna su spona izmeĊu biljeţenja narodne muzike i njene primjene u umjetniĉkoj muzici u pravcu nacionalnog stila. Nadovezujući se na popularne Singspiele, kompozitori pokušavaju stvoriti nacionalnu operu, tako nastaju opere »Den Bergtagna« (1874) Ivara Christiana Hallstroma (1826—-1901) i »Blenda« (1876) Pera Augusta Olandera (1824—1886). Većina švedskih kompozitora je pod utjecajem narodnoga melosa. U središtu su djela Johana Augusta Sodermana (1832—1876), npr. ciklus za muški zbor »Ett bondbrollop« (1868). Švedskom nacionalnom stilu pridonijeli su i poticaji iz Norveške, osobito od 1870 (»norveške« pjesme Sodermana, Hallstroma i drugih). Sodermanov izvorni muziĉki stil posluţio je u više pogleda kao uzor drugim kompozitorima. Soderman je meĊu prvima u Švedskoj nastavio pravcem Wagner — Liszt. Općenito se u zemlji tih desetljeća primjećuje jak utjecaj njemaĉke kasnoromantiĉne muzike; tome je pridonijelo i nekoliko prikazivanja Wagnerovih djela. Istom pravcu prikljuĉuje se Johan Andreas Hallen (1846—1925) simfonijskim pjesmama u Lisztovu stilu, operama i drugim djelima. Poslije 1870 je Johan Gustaf Emil Sjogren (1853—1918) klavirskim kompozicijama i mnogobrojnim vrijednim solo-pjesmama produbio graĊansku muziĉku tradiciju. Inaĉe se u klavirskoj produkciji toga vremena nalaze mnogi primjeri razvodnjene salonske muzike. Prijelaz iz XIX u XX st. muziĉki je veoma ekspanzivan. U mnogocemu su postavljeni temelji modernom švedskom muziĉkom ţivotu, zahvaljujući prije svega nastojanju Tora Aulina (1866— 1914) koji je djelovao kao voditelj gudaĉkog kvarteta i dirigent. Utemeljeno je Stockholmsko koncertno društvo (»Stockholms Konsertforening«, 1902) i orkestralno društvo u Goteborgu (1905); prireĊuje se niz koncerata komorne muzike. I muziĉko je stvaralaštvo intenzivnije. Nacionalno-romantiĉni minijaturni oblici njeguju se i dalje (solo-pjesma, klavirska lirika i dr.), ali se sve više paţnje obraća velikim formama. Najznatnija su imena: Wilhelm Peterson-Berger (1867—-1942), u svojim spisima i djelima pod utjecajem Wagnerove estetike, nadalje pijanist, dirigent i kompozitor Wilhelm Stenhammar (1871—1927) i Hugo Alfve'n (1872—1960), obnovitelj zbornog pjevanja i autor koloristiĉno efektnih orkestralnih kompozicija. — Prije Prvoga svjetskog rata pojavio se niz kompozitora kasnoromantiĉnoga (i istodobno nacionalnoga) smjera, meĊu njima Ture Rangstrom (1884—1947),
523
plodan kompozitor solo-pjesama, Kurt Atterberg (1887—), Carl Natanael Berg (1879—1957), autor orkestralnih djela i opera te Edvin Kallstenius (1881—1967), u svojim simfonijama i komornim djelima srodan F. Schrekeru. U toj generaciji bilo je vaţnih organizacijskih pothvata. God. 1919 utemeljeno je Društvo švedskih kompozitora (»Foreningen Svenska Tonsattere«) i njen meĊunarodni muziĉki biro (STIM). Poslije Prvoga svjetskog rata nastupaju prvi kompozitori na koje utjeĉu nova strujanja. Istiĉu se Gosta Nystroem (1890—1966), francuski školovan simfoniĉar i kompozitor solo-pjesama, stilski bliz A. Honeggeru te Hilding Rosenberg (1892—), koji je opseţnim i mnogostranim stvaralaštvom i pedagoškim djelovanjem odigrao odluĉnu ulogu u razvoju moderne švedske muzike. Pobornik moderne muzike je takoĊer kompozitor i muziĉki pisac Moses Pergament (1893—■). — Dok je š. m. dvadesetih godina odraz ekspresionizma i kasnijeg simfonijskog stvaralaštva J. Sibeliusa, dotle je kompozitorima koji stupaju na poprište deset godina kasnije stilski ideal neoklasicizam povezan s idiliĉnim ugoĊajima. Vaţnija su imena Hilding Hallna's (1903—■), Dag Wiren (1905—■), Gunnar de Frumerie (1908—), Lars-Erik Larsson (1908—.) i Erland Koch (1910—•). —■ Širenju moderne muzike u Švedskoj mnogo pridonose koncertne ustanove »Fvlkingen« (za komornu muziku) i »Nutida musik« (serija simfonijskih koncerata u reţiji Švedskog radija — »Sveriges Radio«). Skupina Rosenbergovih uĉenika, koja je poĉela djelovati poslije Drugoga svjetskog rata, zaĉetnik je radikalnih tendencija. One se sve više šire. Skupini pripadaju, izmeĊu ostalih, Karl-Birger Blomdahl (1916—1968), poznat u svijetu po III simfoniji (»Facetter«, 1950) i »svemirskoj« operi »Aniara« (1959), Sven-Erik Bdck (1919—), kompozitor duhovne vokalne muzike i komorne opere »Tranfjadrarna« (1956) i Ingvar Lidholm (1921—), istaknut po svojim ponekad osobito napredno pisanim zborovima a cappella i po orkestralnom »Ritornellu« (1955). Za Allana Pettersona (1911—■), uĉenika K.-B. Blomdahla i R. Leibowitza, znaĉajne su velike simfonije. —• Kod kompozitora roĊenih poslije 1920 nema više, kao prije, koncentriranih stilskih nastojanja. Raspon muziĉkih pravaca proteţe se od pokušaja nacionalno romantiĉne renesanse u djelima Jana Carlstedta (1926—) do tijesnog dodira s darmstadtskom školom u stvaranju Bengta Hambraeusa (1928—) i Bo Nilssona (1937—). Istaknuta su imena i Gunnar Bucht (1927—), Hans Eklund (1927—) i Mamice Karkoff (1927—). MeĊu švedskim muzikolozima istiĉu se Adolf Lindgren (1846— !9°5)5 Tobias Norlind (1879—1947), suosnivaĉ Švedskoga muzikološkog društva (»Svenska samfundet for musikforskning«, 1919, koje izdaje ĉasopis »Svensk Tidskrift for Musikforskning«, od 1919), Einar Sundstrom (1885—-1968), Richard Englander (1889— 1966), Gunnar Jeanson (1898—1939), CaW Allan Moberg (1896—), Ingmar Bengtsson (1920—) i dr. Od muziĉkih umjetnika stekli su u XIX st. svjetski glas violinist Johan Fredrik Berivald (1787—1861) i_ klarinetist Bernhard Crusell (1775—-1838; Finac, djelovao u Švedskoj 1793—1833). MeĊutim, od vremena Jenny Lind i Kristine Nilsson (1843— 1921) do danas Švedska je u meĊunarodnom muziĉkom ţivotu poznata najviše po svojim vokalnim umjetnicima. U nizu istaknutih švedskih muziĉkih umjetnika XX st. nalaze se dirigenti Sixten Ehrling (1918—■), Herbert Blomstedt i Eric Ericson (1918—), pijanisti Hans Leygraf (1920—■) i Kabi Laretei, a od pjevaĉa sopranistice Birgit Nilsson (1918—■) i Elisabeth Soderstrom (1927—), tenori Set Svanholm (1904—1964), Jussi Bjorling (1911—1960) i Nicolai Gedda (1925—) te bariton Sigurd Bjorling (1907—). Stara muziĉka ustanova »Kungliga Svenska musikaliska akademien« (Kraljevska švedska muziĉka akademija, od 1771) imala je isprva vrlo široke planove; kasnije se djelatnost ograniĉila uglavnom na muziĉku poduku, od 1860 u obliku donekle potpunoga Konzervatorija. Danas škola ima naslov »Kungliga Musikhogskolan«. Švedska ima još nekoliko konzervatorija (»Stockholms borgarskolas musiklinje«; konzervatoriji u Goteborgu i Malmou). Muzika kao znanost nalazila se već na programu Švedske muziĉke akademije, a neki profesori Univerziteta u Uppsali smatrali su muziku dijelom svojih profesionalnih zadataka {Jonas Columbus, XVII st.; Olof Rudbeck, XVII st.; Harald Valerius, XVII— XVIII st.; Eric Burman, XVIII st.). Redovita predavanja iz muzikologije odrţavaju se od 1928 na Univerzitetu u Uppsali ; na Univerzitetu u Stockholmu postoji Muzikološki institut od 1960. Narodnom muziĉkom prosvjećivanju poklanja se mnogo paţnje; najveća je organizacija »Arbetarnas bildningsforbund«, koja je 1960 obuhvaćala oko 7500 muziĉkih grupa. — Središte operne djelatnosti je Kraljevsko kazalište u Stockholmu, reper toarni teatar sa stalnim ansamblom (utemeljen 1773). Opere se ponekad izvode u dvorskom kazalištu Drottningholm, u Ve likom kazalištu u Goteborgu (utemeljeno 1859, sa B. Smetanom kao dirigentom), u Gradskom kazalištu u Malmou i na drugim pozornicama. — Koncertno društvo u Stockholmu ima od 1914
524
ŠVEDSKA MUZIKA — ŠVICARSKA MUZIKA
vlastiti orkestar (prije su javne koncerte izvodili operni ili dvorski orkestar), koji prireĊuje godišnje oko 70 koncerata. U Goteborgu daje koncerte Gradsko orkestralno društvo. Ostali profesionalni koncertni orkestri nalaze se u Malmou, Norrkopingu, Gavleu i Halsingborgu. Vaţnu ulogu u muziĉkom ţivotu ima i Švedski radio s nekoliko vlastitih orkestara. LIT.: T. Norlitid, Die Musikgeschichte Schwedens in den Jahren 1630 —1730, SBIMG, 1899—1900. — C. A. Moberg, liber die schwedischen Sequenzen (2 sv.), Uppsala 1927. — Isti, Musik und Musikwissenschaft an den schwedischen Universitaten, Mitteilungen der Internationalen Gesellschaft fiir Musikwissenschaft, 1929—30. —■ 5. Walin, Beitrage zur Geschichte der schwedischen Sinfonik. Studien aus dem Musikleben des 18. und des begin nenden 19. Jahrhunderts, Stockholm 1941. — T. NorlinĊ, (I) Bilder ur svenska musikcns historia fran aldsta tid tili medeltidens slut, Stockholm 1947 i (II —IV) Fran tyska kyrkans glansdagar, Bilder ur svenska musikens historia fran vaseregenterna tili karolinška tidens slut . . . , Stockholm 1944 —45. — C. A. Moberg, Die liturgisc he n Hv mne n in Sc hwede n, I, Kobe nha vn 1947. — ■ E. Salvin, Dances of Sweden, London 1949. — B. Wallner, La Musique en Suede, Stockholm 1951. — A. Rundberg, Svensk operakonst, Stockholm 1952. —■ Musikliv in Sverige, Statens offentliga utredningar, Stockholm 1954. — Music in Sweden, poseban broj Musikrevy, 1954. ■— B. Alander, Die schwedische Musik, Stockholm 1955 (engl. 1956). — /. Bengtsson, Schwedische Musik des 20. Jahrhunderts, Melos, 1956. — E. Erid, Eine kurze schwedische Orgelgeschichte im Lichte des heutigen Bestandes, Musik und Kirche, 1956. — Modem Music in Scandinavia, European Music in the 2oth Century, London 1957. — R. Englander, Die gustavinische Oper, AFMW, 1959. —■ The Royal Opera, Stockholm — a Presentation of the Royal Swedish Opera and its History, Stockholm 1960. — Sweden in Music, poseban broj Musikrevy, 1960. — Ć. A. Moberg, Das Musikleben in Schweden. Musikkulturelle Probleme in einem europaischen Randgebiet, Kongresni izvještaj Hamburg 1956 (obj. Kassel 1957)- — R- Vlad, Musicisti svedesi d'oggi, RAM, 1960. —• M. Arnberg, Den medeltida balladen, Stockholm 1962 (s engleskim saţetkom i 4 gramofonske ploĉe). — J. Horton, Scandinavian Music. A Short History, London 1963. —■ B. VPallner, Scandinavian Music after the Second World War, MQ, 196 5. — C. A. Moberg, F. Bohlin, G. Larsson, B. Lundgren, I. Bengtsson, R. Englander, A. Helmer, B. Vfallner, J. Ling, M. Tegen i K. Linder, Schweden, MGG, XII, 1965. B. Ać.
ŠVICARSKA MUZIKA. Kulturni razvoj Švicarske bio je ovisan o njezinim specifiĉnim etniĉkim i jeziĉnim uvjetima. Njezino stanovništvo pripada njemaĉkoj, francuskoj, talijanskoj i retoromanskoj jeziĉnoj skupini. Obiĉaj je da se povijest švicarske muzike zapoĉne s razdobljem kad Švicarska još nije postojala u današnjem obliku (njezini prvi temelji poloţeni su 1291) i dok su njezini današnji teritoriji ili ţivjeli vlastitim ţivotom, ili su pripadali drugim, bliţim ili dalekim silama. Liturgijska se muzika njegovala najprije u samostanu St. Maurice (utemeljen 515) i u biskupskim sjedištima Sionu (utemeljeno u IV st.), Zenevi (oko 400), Romainmotieru (V st.) i Lausannei (VI st.). Ĉuveno središte srednjovjekovne liturgijske muzike i pjesništva (osobito tropa i sekvenca) bio je samostan St. Gallen (utemeljen 720), gdje su stvarali Notker Balbulus (oko 840—912) i Tutilo (? —■ 915). Druga su najvaţnija središta liturgijskoga pjevanja bili samostani Reichenau (utemeljen 724), gdje djeluju Berno (?— 1048) i Hermannus Contractus (1013—1054), Rheinau (IX st.), Einsiedeln (X st.) i Engelberg (XII st.). U XIII st. poĉinju uz samostanske crkve igrati vaţnu muziĉku ulogu i katedrale. UtvrĊeno je da su od toga vremena postojali kantori u većini samostanskih i stolnih crkava. Uz crkvenu muziku, u samostanima su se od XI st.
intenzivno gajila prikazanja, koja su se u XV st. veomai i ĉesto izvodila na narodnom jeziku. Prvi sigurni doka2 tojanju crkvenih orgulja potjeĉu iz ranog XIV st. (Base Einsiedeln). Jedne od najstarijih orgulja na svijetu, b; miĉno saĉuvane, iz vremena oko 1400, nalaze se u crkv Dame de Valere u Sionu. Švicarski spomenici sredn; noga crkvenog višeglasja potjeĉu tek iz kasnoga XIII s niji dokumenti svjetovne muzike seţu u doba trubadura . sangera. Saĉuvano je samo malo melodija. MeĊutim, brojni tekstovi švicarskoga podrijetla u rukopisnoj zbirci »Manesse« (»Manessische Handschrift«). Prema saĉuva Ċacima, instrumentalna muzika njegovala se u većini v carskih gradova od XIV i XV st. Gradski duhaĉi (Stat i drugi profesionalni muziĉari (Spielleute), kao i tzv. (bubnjevi i flaute) sudjelovali su kod sluţbenih zgoda, n nim sveĉanostima i prilikom vojnih vjeţba. Prvi veći muziĉki dogaĊaj u doba humanizma jest izv< teta G. Dufaya »Magnanimae gentis laudes paciare« (143 poniranog povodom sklapanja ugovora izmeĊu Berna i Fi God. 1460 utemeljen je prvi švicarski univerzitet u B kojemu se od samoga poĉetka predavala i muzika. Potkra osnivaju se notne tiskare, a 1550 objavljena je u Švicars tabulatura (za lutnju). Tiskaju se brojni muziĉki priruĉ S reformacijom javljaju se u muzici samostalnije ci švicarske protestantske pjesmarice nastale su u St. Gallei Baselu 1559, Schaffhausenu 1569 i Bernu 1606. Na švica tlu roĊen veliki majstor XVI st. Ludzoig Senfl (oko 1486 ili 1543) i jedan od najznatnijih muziĉkih teoretiĉara ! Henricus Glareanus (1488—1563). Od kompozitora koji Švicarskoj u XVI st. jaĉe isticali, većina su bili stranci: lomaus Franck i Johannes Wannenmacher (oko 1485—i<
tjeĉu iz Njemaĉke, Homer Herpol (poslije 1510 — poslije Flandrije, Hans Kotter (oko 1480—1541) iz Elzasa, Loys 1 (oko 1510—• oko 1561) iz Francuske, Manfred Barbarini . Italije. RoĊeni Švicarac meĊu njima je Cosmas Alder (1497 kompozitor 57 himna za 3—5 glasova i drugih djela. Za protureformacije najuţi su kontakti s talijanskom n i austrijskom, odnosno juţnonjemaĉkom. Ti su utjecaji djelima Johanna Melchiora Gletlea (1626—1683), kompozit vene i instrumentalne muzike i svjetovnih vokalnih koncer je gotovo 30 godina bio kapelnik katedrale u Augsburgu. I ristiĉna za razvoj švicarske muzike su amaterska muziĉka Collegia mušica, koja djeluju od XVII st. preteţno na vi podruĉju. Ĉlanovi su bili studenti ili pripadnici graĊansl leţa. Prvi Collegium musicum nastao je u Ziirichu 1613, su utemeljeni u St. Gallenu 1620, Winterthuru 1629 (1 danas u nepromijenjenom obliku) i drugim gradovima. I st. njihov je repertoar bio duhovnoga karaktera. U XVIII utjecajem prosvjetiteljstva, repertoar postaje preteţno s (moralistiĉke i patriotske pjesme). Osim zbornog pjevanja od druge polovine XVIII st. solo-pjesma. Johannes S', (1722—1772) objavljuje 1769 »Schweizerlieder« za glas na tekstove J. K. Lavatera. U XVII st. razvila se školsk; vaĉka drama, iz koje je u drugoj polovini XVIII st. izrasta spiel. Franz Joseph Leonti Meyer von Schauensee (1720obraĊivao je u Luzernu svojim Singspielima folklorne s te upotrebljavao djelomiĉno i narodne muziĉke elemente spiel velikoga pisca i filozofa rodom iz Ţeneve, Jean-J Rousseaua (1712—1778), »Le Devin du village« (1752), pr< po cijelome svijetu. U Baselu se u XVIII st. iz Collegium m\ razvio orkestar u kojem je djelovalo i više profesionalnih cara. U zapadnoj Švicarskoj, gdje Collegia mušica nisu pc u središtu je muziĉke kulture bilo djelovanje nekolicine carskih liĉnosti. Predstavnici su simfonijske i komorne u Švicarskoj u XVIII st. Kaspar Fritz (1716—1783), Franz Xaver Dominik Stalder (1725—1765) 1 Nijemac I Gottlob Auberlen (1758—-1829). Procvat švicarskoga muziĉkog ţivota poĉinje u XIX st 1808 osniva se u Luzernu Švicarsko muziĉko društvo (i zerische Musikgesellschaft), koje do 1867 organizira u ra; švicarskim gradovima izvedbe oratorija i koncerte klasi romantiĉnih orkestralnih djela. U isto vrijeme javljaju se lokalna koncertna i zborna društva. Ona se spajaju s C mušica (Allgemeine Musikgesellschaft u Ziirichu, 1812) ili ih mještaju. Putem njih muzika prodire u široke slojeve puĉ; God. 1842 utemeljen je Eidgenossischer Sangerverein, 1
icqrcttimonm Odlomak iz graduala, XIV st.
poĉivao na idejama najznatnijeg propagatora zborne n Hansa Georga Nagelija (1773—1836), kompozitora i nvu pedagoga, pisca i izdavaĉa koji je na Pestalozzijevim prin metodski razradio ideju o općem muziĉkom obrazovanju pagator zborne muzike bio je i Franz Xaver Schnyder von tensee (1786—1868), muziĉki pedagog na Pestalozzijevu in
ŠVICARSKA MUZIKA u Yverdonu i zatim u Frankfurtu na Majni, vaţan i kao kompozitor orkestralnih djela i opera u kojima se uz Haydnov utjecaj primjećuju i crte ranog romantizma. U opere ukljuĉuje ponekad i odlomke jodlanja. Na ĉelu muziĉkoga ţivota gradova nalaze se ĉesto puta stranci. U poĉetku XIX st. budi se interes za narodnu pjesmu. God. 1813, 1818 i 1826 izdaju G. J. Kuhn i J. R. Wyss prvu veću zbirku narodnih pjesama njemaĉkoga dijela Švicarske, a 1830 J. B. Kaupert (rodom Nijemac) zbirku narodnih pjesama francuskoga dijela. Usprkos nacionalnim tendencijama u poĉetku XIX st., š. m. ima od polovine XIX st. preteţno meĊunarodni, eklektiĉki karakter, kao što i Švicarska, zbog svoga politiĉkog poloţaja, sve više postaje stjecište brojnih inostranih kompozitora i muziĉkih umjetnika. Kompozitori njemaĉkog dijela Švicarske u drugoj polovini XIX st. komponiraju uglavnom u duhu kasnog romantizma, a neki tu tradiciju prenose i u XX st. Friedrich Hegar (1841—1927) nastavlja tradiciju zbornog komponiranja, no stvara novi virtuozni tip muških zborova u kojima je naglašeno tonsko slikanje. Jedan od prvih švicarskih simfoniĉara Hans Huber (1852— 1921) koncipirao je 6 od svojih 9 simfonija na programnoj bazi; u nekim djelima sluţi se švicarskim narodnim melodijama. Povezanost sa svojom domovinom izrazio je Hermann Suter (1870— 1926) u svojoj jedinoj simfoniji na narodne motive. Zborska tradicija našla je odjeka u njegovu najboljem djelu »Le Laudi di San Francesco d'Assisi«. Jedan od najistaknutijih švicarskih simfoniĉara Fritz Brun (1878—1959) slijedi liniju Brahms-Bruckner. U brojnim kompozicijama Volkmara Andreaea (1879—1962) osjeća se utjecaj R. Straussa. Najdarovitiji švicarski autor solo-pjesama, Othmar Shoeck (1886—1957), poĉeo je stvarati pod utjecajem F. Schuberta i H. Wolfa, ali je kasnije izgradio vlastiti muziĉki jezik, karakteristiĉan po suzdrţanoj oporosti i snazi izraza, koje ponekad postiţe vrlo ekonomiĉnim sredstvima. Schoeck je lirik i u svojim operama (»Penthesilea«). U XX st. mnogi muziĉari njemaĉkog dijela Švicarske slijede nove pravce evropske muzike, no znaĉajno je da individualni stil izgraĊuju preteţno na sintezi francuskih i njemaĉkih stilskih utjecaja. U mnogostranom opusu Karla Heinricha Davida (1884—1951) oĉit je susret s neoklasicizmom F. Busonija, polifonijom P. Hindemitha i elementarnom ritmikom I. Stravinskog i B. Bartoka. Razvojni put od romatizma do dvanaesttonske muzike prošao je Albert Moeschinger (1897—), ĉija djela karakterizira velika raznolikost forma i sastava te osjećajnost i humor. Wladimir Vogel (1896—; njemaĉko-ruskog podrijetla, od 1933 u Švicarskoj) sluţi se dodekafonijom; razvio je samostalno tehniku recitirajućeg zbora, kojom je postigao meĊunarodni uspjeh. U opusu Willyja Burkharda (1900—1955), koji se razvijao od naglašene polifoniĉnosti prema isticanju zvukovno-akordiĉkih vrijednosti, povlaĉi se ljubav prema prirodi i smisao za mistiĉno i transcendentno. Djela Roberta Oboussiera (1900—1957) su više ili manje romantiĉno obojena, premda se sluţi suvremenim sredstvima. Na osnovi francuskih i njemaĉkih stilskih elemenata proţeo je Conrad Beck (1901—) svoj linearni stil profinjenim ritmom i koloritom. Heinrich Sutermeister (1910—) izgraĊuje svoje opere razliĉitim stilskim sredstvima sadašnjice i prošlih epoha (Verdi, veristi); svojim je osobitim darom za kazalište, za melodiku i orkestralne boje stvorio djela koja su osvojila svjetske pozornice; »Romeo und Julia« i »Raskolnikoff« idu medu najviše izvoĊene opere modernoga njemaĉkog repertoara. MeĊunarodnu reputaciju stekao je svojim operama i orkestralnim djelima Rolf Liebermann (1910—), koji komponira katkad u strogoj, katkad u slobodnoj dodekafonskoj tehnici, a takoĊer eksperimentira s elementima jazza. Paul Burkhard (1911—■) piše uspjele operete i komiĉne opere; on nastoji da iz operete ukloni ukalupljenost radnje i laţnu sentimentalnost. Armin Schibhr (1920—) polazi u svojim brojnim i raznovrsnim djelima od neobaroka preko novoromantiĉnog ekspresionizma i dodekafonije do ritmiĉko-eksperimentalnih djela. Jacques Wildberger (1922—) komponira dodekafonsku i elektronsku muziku, Klaus Huber (1924—) piše zatvorenu u sebe, meditativnu, beskompromisnu i teško pristupaĉnu muziku, ĉesto inspiriranu mistiĉnim religioznim tekstovima, Rudolf Kelterborn (1931—) koncentrirao _se u svojem stvaranju na dodekafonsku tehniku. Podrijetlom Švicarac (iz Zuricha) je veliki francuski kompozitor iz grupe »Šestorice« Arthur Honegger (1892—1955). Poticaj razvoju muziĉkoga ţivota u francuskom dijelu Švicarske dao je u drugoj polovini XIX st. Franz Ludzoig Hugo von Senger (1832—1892), podrijetlom Bavarac, koji je u Ţenevi organizirao velike orkestralne i operne priredbe; komponirao je svjeţa i ţivahna djela za sveĉanosti berbe 1889 u Vevevu. Emile Jaques-Dalcroze (1865—1950), koji se proslavio svojom metodom tzv. ritmiĉkog odgoja, stekao je kao kompozitor veliku popularnost svjeţim, jednostavnim solo-pjesmama i zborovima. Po-
525
Urs Graf, ĉetiri švicarska duhaća, 1522—23
bornik autonomne švicarske muziĉke kulture, muziĉki pisac, dirigent i kompozitor Gustave Doret (1866—1943), stvorio je vlastiti stil na osnovi utjecaja francuskog impresionizma i švicarskog folklora. Alexandre Denereaz (1875—1947) našao je uzore u Beethovenu i Wagneru. MeĊu najznatnijim suvremenim kompozitorima je Ernest Bloch (1880—1959), koji je od 1917 ţivio u SAD; on muziĉki oţivljuje hebrejsku prošlost, a kasnije napušta programno koncipiranje u korist ĉvršće formalne okosnice. Jedan od najistaknutijih švicarskih kompozitora, Frank Martin (1890—1974), prolazio je kroz razliĉite utjecaje (njemaĉka romantika, C. Franck, francuski impresionizam, B. Bartok, P. Hindemith, ritmovi antike i Dalekog istoka, dodekafonija), stvarajući svoj vlastiti umjetniĉki govor na osebujnom povezivanju slobodne dodekafonske tehnike s akordima tradicionalnog tipa. On je pridavao osobitu vaţnost ritmici te je vokalne linije oblikovao prema govornom ritmu ili u stilu baroknog recitativa, suprotstavljajući mjestimice homofone sklopove polifonima. Profinjenost i odmjerenost karakterizira djela Aloysa Forneroda (1890—1965), ĉiji su uzori gregorijanski koral i G. Faure. Prema francuskoj muzici orijentiran je u svom stvaranju i Jean Binet (1893—1960). Roger Vuataz (1898—) spaja u svojim djelima tradicionalna kompozicijska sredstva sa suvremenima, iskorišćujući i narodni melos. Bernard Reichel (1901—) u rješavanju suvremenih muziĉkih problema postavlja teţište na harmonijske relacije. Andre-Fran(ois Marescotti (1902—), za ĉija su djela karakteristiĉna isprva vedra, a kasnije pesimistiĉka raspoloţenja, komponira ponekad u dodekafoniĉkoj tehnici. Constantin Regamey (1907—), koji predaje slavistiku i orijentalistiku na univerzitetima u Luasannei i Fribourgu, u kompozicijama upotrebljava na originalan naĉin nove tekovine. Zanimljive ritmiĉke strukture, koje ponekad potjeĉu od jazza, karakteriziraju djela Julien-Franfoisa Zbindena (1917—). Djela švicarskih kompozitora propagira Društvo švicarskih muziĉkih umjetnika (Schzveizerischer Tonkunstlerverein-Association de musidens suisses) na svojim godišnjim sveĉanim koncertima koje prireĊuje od svog osnutka (1900) u razliĉitim švicarskim gradovima. To društvo takoĊer izdaje djela švicarskih kompozitora. MeĊu švicarskim orkestrima najznatnije mjesto zauzima Orchestre de la Suisse romande, osnovan 1918 u Zenevi. Pod vod-
526
ŠVICARSKA MUZIKA — ŠVJADAS folklorom; Willy Tappolet (1890—), koji prouĉava kompozitore s francuskog podruĉja; Ernst Mohr (1902— Dikemnann-Balmer (1902—); Hans Oesch (1926—) i dr. poznavalac suvremene muzike je Willi Schuh (1900—) 1941—68 ureĊivao najvaţniji švicarski muziĉki ĉasopis zerische Musikzeitung«. Schzveizerische musikforschende schaft, osnovano 1919 (pod imenom Neue Schzveizerische gesellschaft), izdaje švicarska muziĉka djela iz starijih r
Karnevalsko veselje, ilustracija iz XVI st.
stvom Ernesta Ansermeta (1883—-1969; orkestar vodio do 1966) orkestar je postigao svjetsku reputaciju, osobito interpretacijama djela suvremenih kompozitora. Ideje H. Pestalozzija i H. G. Nagelija i aktivnost Collegia mušica bili su osnova za široku opću -muziĉku naobrazbu. Od brojnih muziĉkih škola najstariji je Konzervatorij u Ţenevi (osnovan 1835), koji je pod dugogodišnjim vodstvom Henrija Gagnebina (1886—), izvrsnog organizatora i znatnog kompozitora i orguljaša, postigao vrlo visok nivo. Najveći je Konzervatorij u Ziirichu (osnovan 1876), u koji je ukljuĉena i operna škola. U Baselu osim Muziĉke škole i Konzervatorija (osnovanog 1867) postoji i Schola Cantorum Basiliensis (od 1933), institut za istraţivanje i njegovanje starije muzike. Prve švicarske muzikološke katedre osnovane su na Univerzitetu u Fribourgu (1893) i na Univerzitetu u Baselu (1900). Muzikologija se predaje i na univerzitetima u Bernu, Ţenevi i Ziirichu. Katedra za etnomuzikologiju postoji na Univerzitetu u Neuchatelu. Rad najvaţnijih švicarskih muzikologa povezan je s njihovom pedagoškom aktivnošću na univerzitetima; medu njima su: Peter Wagner (1865—1931; Nijemac, predavao u Švicarskoj od 1897), jedan od najvećih autoriteta na podruĉju gregorijanskoga korala; Eduard Bernoulli (1867—1927), koji je prouĉavao muziku srednjega vijeka i njemaĉkog humanizma; KarZ AT«/(1873—!935); Jacques Handschin (1886—1955), struĉnjak za srednjovjekovnu muziku; Ernst Kurth (1886—1946; Austrijanac, predavao u Švicarskoj od 1912); Fritz Gysi (1888—1967); Antoine-Elisie Cherbuliez (1888—1964), koji se bavio švicarskim
LIT.: A. Schubiger, Die Pflege des Kirchengesangs und der Kir in der deutschen katholischen Schweiz, Einsiedeln 1873. — G. Beĉke sique en Suisse depuis les temps les plus recules jusq'a la fin du 18 = neve i Pariš 1874 (II izd. 1923). — H. Weber, Geschichte des Kircl in der deutschen reformierten Schweiz, Zurich 1876. —■ K. Nef, D; Mušica in der deutschen reformierten Schweiz, St. Gallen 1896. — A. Die schweizerischen Tonmeister im Zeitalter der Reformation, I — A. Nef, Das Lied in der deutschen Schweiz im letzten Drittel d am Anfang des 19. Jahrhunderts, Zurich 1909. — A. Rossat, La Cr pulaire dans la Suisse romande, Basel i Lausanne 1917. — J. Hane altesten Denkmaler mensural notierter Musik i n der Schweiz, AFA — O. Greyerz, Das Volkslied der deutschen Schvveiz, Frauenfeld 1927. —■ E. Refardt, Historisch-biographisches Musikerlexikon dei Leipzig i Zurich 1928. —• A. - E. Cherbuliez, Die Schweiz in der deut! sikgeschichte, Frauenfeld i Leipzig 1932. — A. Geering, Die Voki der Schweiz zur Zeit der Reformation, Schweizerisches Jahrbuch f wissenschaft, 1933.—J. Handschin, Die Schweiz, welche sang, Spo Nefu, Ziirich i Leipzig 1933. — W. Schuh (redaktor), Schweizer A Zurich 1939. — Isti i E. Refardt (redaktori, uz suradnju H. Ehingera zer Musikbuch, II, Musikerlexikon, Zurich 1939. — E. Isler, 25 Jah zerische Musik (1914 bis 1939), SMZ, 1939. — W. Vogt, Die Me: Schweiz im 17. Jahrhundert (disertacija), Basel 1940. — F. Martin, L en Suisse romande, RM, 1940. — A.-E. Cherbuliez, Geschichte d padagogik in der Schweiz, Bern 1945. — E. Refardt, Schweizer C Opernkomponisten, SMZ, 1945. — A. Geering, Minnesang in dei ibid., 1947. — W. Wiora, Zur Friihgeschichte der Musik in den Alpi Schriften der Schweizerischen Gesellschaft fur Volkskunde, Basel 1 Geering, Vom speziellen Beitrag der Schweiz zur allgemeinen Musik MF, 1950. — E. Refardt, Musik in der Schweiz (izabrani ĉlanci), I — Schweizer Komponisten, Bericht und Bekenntnis, Musik der 2 1955. — 4° Schvveizer Komponisten der Gegenwart, Amriswil 1956. — sehin, Mittelalterliche Kulturprobleme der Schweiz, spis u spomen sehinu, Bern i Stuttgart 1957. — H. P. Schanzlin, Die schweizerischt musik des 17. Jahrhunderts im Uberblick, Der Chorwachter , 195' Musikwissenschaft in der Schweiz, AML, 1958. —■ Schweiz, Mu (svezak posvećen švicarskoj muzici). — W. Jerger, Zur Musikgesd deutschsprachigen Schweiz im 18. Jahrhundert, MF, 1961. — H Deutsche Schweiz-welsche Schweiz, Neue Zeitschrift fiir Musik, 19 Schuh, H. Ehinger, P. Meylan i H. P. Schanzlin (redaktori), Schweizei -Lexikon, Zurich 1964. — K. Fischer, A. Geering, H. P. Schanzlin, 1 i E. Mohr, Schweiz, MGG, XII, 1965. — W. Reich, On Swiss Music: sition of the Present, MQ, 1965.
ŠVIKARŠIĈ, Zdravko, melograf i kompozitor (Ţ\ Koroškem, 13. II 1885 —). Muziku studirao na Konzervi Ljubljani. Profesor na gimnaziji u Kranju, sabirao je s narodne pjesme u Koruškoj i bavio se kompozicijom. Ti njegovih obradaba koruških slovenskih narodnih pjesama je Glasbena Matica u Ljubljani (I i II, 1914; III, 1921). ŠVJADAS, Ionas Izidorjaus, litavski kompozitor ( 9. X 1908 —•)• God. 1929 završio studij trombona u I< kompoziciju uĉio kod J. Ţileviĉiusa, S. Šimkusa i A. God. 1935—40 predavao trublju i trombon na Konzerve Kaunasu. Od 1947 profesor narodnih instrumenata na vatoriju u Vilniusu. Od 1940 vodio Ansambl pjesama i Litavske SSR koji je on utemeljio.
DJELA. ORKESTRALNA: uvertira Preporod, 1931; suita, r sodija, 1942; djela za kankles uz pratnju orkestra narodnih instrumei cert, 1955); pjesma bez rijeĉi za gudaĉe, 1940. — Koncert za trombo: 1933; 24 etide za trublju, 1936; 27 etide za kankles, 1953. — Klavirsk zicije. — Zborovi; solo-pjesme. — Obradbe litavskih narodnih pjesa sova. —■ Sa B. Dvarionasom komponirao drţavnu himnu Litavske S!
T, kratica za: 1. tenor; 2. o- taille (u instrumentalnom slogu); 3. tempo, npr. T. 1° ili T. i mo = tempo primo; a t. = a tempo; 4. tonika; 5. u generalbasu t. s. = tašto solo (tal. sama tipka) upućuje da se basove note moraju izvoditi same, bez dodavanja akorda. TABACHNIK, Michel, švicarski dirigent i kompozitor (Ţeneva, 10. XI 1942 — ). Studirao na Konzervatoriju u Ţenevi i pohaĊao ljetne teĉajeve za Novu muziku u Darmstadtu (P. Boulez, H. Pousseur, K. Stockhausen). Asistent I. Markeviĉa (1960) i P. Bouleza (1967—71); danas (1976) šef-dirigent orkestra zaklade Gulbenkian u Lisabonu i umjetniĉki direktor Ensemblea Europeen de Musigue Contemporaine. Kao dirigent gostuje s mnogim evropskim orkestrima. DJELA. ORKESTRALNA: Pastel I-II z& komorni orkestar, 1968 i 1969; Mondes, 1972; Movimenti, 1973; Eclipses, 1974; Les Imaginaires, 1974. — Frise za klavir, 1968. — ELEKTRONSKA: Sillages, 1972; D'autres Sillages, 1972. — Invencije za 16 glasova, 1972.
TABULATURA (prema lat. tabula daska, ploĉa; franc. i engl. tablature; tal. intavolaturd), vrsta notacije instrumentalne muzike, osobito muzike za instrumente na kojima se moţe proizvesti više glasova istodobno; upotrebljavala se preteţno od XVI do XVIII st. T. se sluţi slovima, brojevima i notama te razliĉitim drugim znakovima. Njezin je zadatak prije svega da što jednostavnije i preglednije prikaţe manualne postupke kojima se na nekom instrumentu dobiva odreĊena visina tona (oznaĉivanje ţica i preĉnica na lutnji ili tipaka na orguljama ili ĉembalu). T. ne predoĉuje muziĉko-kompozicijske postupke, odnosno predoĉuje ih samo u ograniĉenoj mjeri; iz nje se ne moţe raspoznati samim ĉitanjem (bez sviranja) tok muziĉke fraze, harmonijska funkcija ili smisao muziĉkog oblika kao iz današnje partiture ili klavirskih nota. Naziv t. uobiĉajio se u doba kada se instrumentalna solistiĉka muzika poĉela zapisivati na jednom listu (lat. tabula), za razliku od vokalne muzike koja se biljeţila na drugi naĉin (-> Stimmbuch; > ChorbucK). Svi glasovi koji zvuĉe istodobno sjedinjuju se u tabulaturi vertikalno. Tabulaturom se katkad nazivalo zapisivanje uobiĉajenom notacijom na dva linijska sustava, za razliku od partiture (npr. kod G. Frescobaldija), ali i notiranje na naĉin partiture (S. Scheidt, Tabulatura Nova; J. Klemm, Tabulatura
linijskom sistemu. Od 1570 otprilike i najviša dionica, meĊutim, prikazuje se samo slovima; ta tzv. »novija« njemaĉka tabulatura za orgulje nema uopće notnih crta. U XVI st. upotrebljavala se njemaĉka t. za instrumente s tipkama i u Poljskoj, Madţarskoj i Skandinaviji. Notacija s pomoću slova zauzima znatno manje mjesta nego pisanje nota na linijskim sustavima te se njome mogla uštedjeti velika koliĉina papira. Upotrebljavala se sve do XVIII st. u sluĉajevima kada je trebalo unijeti ispravke ili dopune, ili kada nije bilo dosta prostora za notaciju (tako je npr. J. S. Bach prijepis uvertire Ch. Dieuparta, zapoĉet francuskom klavirskom notacijom, dovršio njemaĉkom slovĉanom notacijom). S gledišta tiskarske tehnike, postupak sa slovima bio je mnogo jednostavniji i manje skup od tiskanja s pomoću tipova. Njemaĉku tabulaturu za instrumente s tipkama sve više potiskuje u XVII st. razvitak bakrotiska i sve jaĉi utjecaj talijanske tabulature. J. Ad-lung u djelu Anleitung zu der musikalischen Gelahrtheit (1758) preporuĉa njezino potpuno ukidanje. Francuska i talijanska t. za instrumente s tipkama bliţe su današnjoj notaciji klavirske muzike. I Francuzi i Talijani biljeţe muziĉki tekst na dva linijska sistema. Notni su znakovi oni isti koji se od sredine XV st. nalaze i u vokalnoj literaturi. Predznaci se u ranim izvorima biljeţe toĉkama iznad nota ili ispod njih. Najstariji saĉuvani dokumenti potjeĉu iz poĉetka XVI st., ali vjerojatno se takav naĉin notacije tada upotrebljavao već duţe vremena. U Italiji je broj crta promjenljiv; donji sistem ima re. . . vise . 5 6 6„ . dovito crta nego gornji. .iOj5i O, 7, O Srodnu vrstu notacije upotrebljavaju i engleski i nizozemski muziĉari. U rano doba broj je notnih crta kod njih varijabilan, kasnije su do kraja XVII st. uobiĉajena dva sustava po šest crta.
Italica).
Tabulature se meĊusobno razlikuju i prema instrumentu kojemu su namijenjene, kao i prema zemlji u kojoj su se upotrebljavale. Najvaţnije su tabulature za instrumente s tipkama (orgulje, ĉembalo) i za lutnju. Uz njih su postojale i tabulature za gitaru, harfu i neke druge instrumente. T. za instrumente s tipkama koja note biljeţi slovima (tonska slova a-g) zove se njemaĉka orguljska t., jer se upotrebljavala preteţno u Njemaĉkoj. Oktavni poloţaj odreĊenog tona na instrumentu biljeţi se malim i velikim slovima i slovima iznad kojih se povuĉe vodoravna crtica (crtice). Predznaci se mogu toĉno zapisati, jer za svaku povišenu (ali ne i za sniţenu) notu postoji poseban znak. Ritmiĉku vrijednost svakog notnog simbola odreĊuje menzuralna nota ili znak izveden iz menzuralnih nota, a smješten je iznad svakog od vertikalno poredanih notnih simbola (slova). U tzv. »starijoj« njemaĉkoj tabulaturi za orgulje najviša dionica zabiljeţena je notama na
Njemaĉka tabulatura za orgulje. Buxheimer Orgelbuch, oko 1460
TABULATURA
528
Najdugotrajniju afirmaciju doţivjela je u Evropi francuska t. za instrumente s tipkama. Oko 1700 ona gotovo posve potiskuje iz upotrebe sve ostale oblike tabulature i zove se otad »talijanska tabulatura«; na principu francuske tabulature tiskaju se klavirska
■U J . J L .J
J J»
J j
Francuska tabulatura za lutnju. D. Kellner, Ausserlesene Laulenstiicke, Hamburg 1747
djela sve do danas. Najranije poznate primjere tiskao je P. Attaingnant (1530). Upotrebljavaju se od samog poĉetka dva crtovlja sa pet crta; ĉeste promjene kljuĉa ĉine nepotrebnima pomoćne crte. Poseban problem u svim tabulaturama za instrumente s tipkama bilo je notiranje pedala. Dionicu pedala oznaĉuju autori orguljskih kompozicija izrazom pedaliter (ped.J, bez obzira na vrstu notacije. Katkad se susreće pomiješana notacija, notna i slovĉana. Tako se A. Padovano (Toccate et Ricercari d'Organo, 1609) i A. van Noordt (Tabulatur-Boeck van Psalmen en Fantaseyen, 1659) sluţe za pedal slovĉanom notacijom. Zapisivanje pedala crvenom tintom najĉešće se susreće u izvorima iz kruga oko J. S. Bacha. Današnji naĉin notiranja orguljskih djela na tri crtovlja pojavio se prvi put kod francuskih kompozitora s kraja XVII st. Španjolske tabulature za instrumente s tipkama primjenjuju brojeve. Razvila su se tri tipa tabulature. Prva vrsta biljeţi brojkama 1—42 sve tipke (C — a1, s kromatskim gornjim tipkama, vodeći raĉuna o poloţaju tipaka na najdonjoj oktavi, tzv. »kratkoj«). Brojevi se u vertikalnim sklopovima zapisuju na crtovlja. Tu vrstu tabulature spominje J. Bermudo u traktatu Comienfa el libro llamado Declaracion de instrumentos musicales (1555)3 ali se nisu saĉuvali primjeri iz prakse. Drugi oblik brojkama oznaĉava, takoĊer uzlaznim redom, samo bijele tipke, a znakovima dodanima iznad broja upozoruje na povišenje ili sniţenje tona. Brojevi za tipke desne ruke odijeljeni su crtom od brojeva za lijevu ruku. J. Bermudo opisuje i ovaj naĉin pisanja tabulature. Jedan od dva poznata primjera iz prakse je Intavolatura de cim-balo A. Valentea (1576). Treći se sustav ograniĉava na brojeve 1 do 7; oni se odnose na tonove u oktavnom prostoru F—■/. Za tonove viših i dubljih oktava tim se istim brojevima dodaju crte, toĉke i kukice. Kao i u prvoj vrsti brojĉane tabulature, simultane se dionice zapisuju na crtovlju jedna ispod druge. U takvu tabulaturnom sistemu tiskane su tri poznate španjolske zbirke za instrumente s tipkama: L. Venegas de Henestrosa, Libro de cifra nueva (1557); A. de Cabezon, Obras de mušica (1578) i F. Correa de Arauxo, Libro de tientos y discursos (1626). U sva se tri španjolska tabulaturna sustava ritmiĉke vrijednosti zapisuju menzuralnim notama ili znakovima koji su izvedeni iz njih. U usporedbi s tabulaturama za instrumente s tipkama, tabulature za lutnju svojim grafiĉkim izgledom još slabije predo ĉuju zbir muzikalnih znaĉajka kompozicije. One se gotovo potpuno ograniĉuju na zahvate kojima se dobivaju tonovi odreĊene visine. Zapisivanje kompozicije notama (franc. en musigue) bilo je u lautistiĉkoj praksi nepoznato. Svojstvena je svima tabulaturama za lutnju okomita crta koja odjeljuje prostor jednog dvo dijelnog ili trodijelnog brevisa (semibrevisa) od drugog. Samo u slobodnim francuskim preludijima s ritmiĉki neodreĊenim razlomljenim akordima, u etidama i pasaţama, kao i u slobodno koncipiranim codama nema takvih crta. Ritmiĉka vrijednost tonova oznaĉuje se notnim simbolima menzuralne notacije ili znakovima izvedenim iz menzuralnih nota:
□•=..., □=.., 0=.,i=i,i=r,*■=!*,f=i*
U rukopisima su crta i zastavica većinom koso poloţeni: /" Ritmiĉki znakovi se ponavljaju uz svaki grafiĉki simbol za v: ili, u drugim sluĉajevima, svaka ritmiĉka oznaka vrijedi t dok je ne zamijeni druga. Već prije 1550 nizovi nota jednal trajanja spajaju se zajedniĉkim vodoravnim crtama. Osim r znakova, tabulature za lutnju raspolaţu još i nizom dru£ kratkoće trajanja tona na lutnji u svirci na tom instrume su se primjenjivali ukrasi koji su se biljeţili toĉkama, : polukruţnicama, crticama, kriţićima, valovitim crtama, k katkad i znakovima $ i I] . Oznake ^ , ~f" , ^ ili / uj na odreĊenom mjestu prst treba zadrţati pritisnut uz ţic met lijeve ruke istom se poslije 1660 biljeţi jedinstvenir vima ( . , . . , . • . i .••)■ Za desnu ruku upotrebljavaju se brojevi 1—5. Ĉesto ritmiĉki oznaĉene dionice za lutnju notirana vokalna di zapisana en musigue (notama). Da bi se izbjegli predzn vaĉka se dionica ĉesto transponira (npr. F. Bosanac, 151 dutim, dosta se ĉesto nekolorirana pjevaĉka dionica nal: bulaturi, a dodani tekstovi od nekoliko strofa upućuju se melodija i svirala i pjevala. Dodaci en musigue bili si doba monodije osobito popularni u Francuskoj i Eng Njemaĉka t. za lutnju sluţi se slovima i brojevima Upotrebljavala se vjerojatno već u XV st. j najstariji ; dokument (s poznatim datumom postanka) potjeĉe iz A. Schlicka). Njemaĉka t. nastala je za lutnju sa pet ţica. se grupiraju vertikalno jedan iznad drugoga. Prazne ţic se brojevima 1 do 5, a preĉnice u polustepenskim int malim slovima, i to za svaku ţicu na istoj preĉnici dru: vom: na prvoj preĉnici (od dubljeg tona prema višem) a, b, c, d, e, na drugoj /, g, h, i, k, i tako redom do kraja : nakon ĉega se slova udvostruĉuju. Kad je oko 1510 doc sova ţica, oznaĉivalo se hvatanje te ţice na preĉnici velil vima ili brojevima 2—8. Njemaĉka t. za lutnju nije ni praktiĉna ni pregledna. Nakon daljnjih dodavanja ţica (■ od 1 ioo) bilo je potrebno da se upotrijebe i drugi zna! se njemaĉki tabulaturni sustav pomiješao s drugima, sve u Njemaĉku potpuno prodro francuski sistem. « I talijanska i francuska t. za lutnju upotrebljavaju 1 sisteme, s tom razlikom što se u Italiji najgornja linija na najdublju ţicu, a u Francuskoj obratno. Talijanska t. sluţi se brojevima. Praznu ţicu oznaĉi ticom, a preĉnice u polustepenskim intervalima brojevin 9 te znakovima X, X i X. Istim brojem oznaĉuju se sve jednoj preĉnici. Oko 1550 poĉinje se upotrebljavati gol kljuĉivo sistem sa šest crta. Za basovu ţicu pisali su se 7, 8, 9 itd. iznad crtovlja. Još prije 1650 talijansku je tal istisnula francuska. Ova najpreglednija od svih tabula lutnju (prvi tiskani primjer P. Attaingnanta, 1529) prir sustav od pet ili šest crta. Poput njemaĉke, i francuska t. bljava slova, ali na drugi naĉin. Praznu ţicu biljeţi slove preĉnice daljnjim slovima abecede, i to tako da se sve jednoj preĉnici obiljeţuju istim slovom. Zbog svojih pi francuska se t. proširila i u druge zemlje. Engleska se prak iskljuĉivo njome, isto vrijedi i za nizozemski tisak (poĉ zbirke P. Phalesea iz 1545). Potkraj XVI st. francuska t. i u Njemaĉku (M. Revmann, 1598 i 1613; G. L. Fuh 1615). Neke kasnije talijanske zbirke takoĊer upotrebljavaj cusku tabulaturu (M. Galilei, 1620; P. Sammartini, if tom sustavu tiskana je i zbirka Madţara V. Bakfarka i: Muzika za španjolsku vihuelu upotrebljava talijanski brojeva, ali djelomiĉno uz francuski poredak crta (najdoi — najdublja ţica); takav se sistem susreće npr. u najstar kanoj zbirci za vihuelu iz 1535 (L. Milan). Ritmiĉki znake kad se udaljuju od talijanskih, tako u raspravi Declara instrumentos musicales J. Bermuda (1555):
Posebno je obiljeţje tabulatura za vihuelu da je vokalr nica istaknuta crvenim znakovima (upotrebljavaju se v. toga i kukice ili toĉke, ili zapisivanje en musigue — nota Za gitaru, koja je po tehnici sviranja bliza lutnji, me se bez teškoća upotrijebiti talijanska, španjolska (za v. i francuska t., što pokazuje niz saĉuvanih izvora. MeĊutin se gitara preteţno upotrebljavala za akordiĉki slog, nota gitaru skratila se na taj naĉin što se jednim jedinim slovoi nosno brojem, ili kojim drugim znakom) biljeţio cijeli koji je mogao imati do pet glasova. Od prvoga takvog po (G. Montesardo, Nuova inventione d'intavolatura . . . ,,
TABULATURA — TAČKA UZ NOTU ta se vrsta tabulature odrţala dva stoljeća. No, budući da je velik dio repertoara sadrţavao ne samo sviranje u akordiĉkim blokovima (španj. rasgado) nego i izvoĊenje odlomaka u pojedinaĉnim glasovima (španj. punteado), to se biljeţenje akorda kombiniralo sa sistemom od pet ili šest crta talijanske i francuske tabulature za lutnju. Oko 1800 poĉela se muzika za gitaru zapisivati notnim pismom; u najnovije vrijeme, meĊutim, gitaristi se vraćaju starim sustavima. Literatura za harfu biljeţila se na razliĉite naĉine. Trećim oblikom španjolske tabulature za instrumente s tipkama zapisane su zbirke L. Venegasa de Henestrose (1557) i A. de Cabezona (1578), obje namijenjene »instrumentu s tipkama, harfi i vihueli«. Postojao je i oblik brojĉane tabulature nalik na prvu vrstu španjolske tabulature za instrumente s 3tipkama, koja brojevima 1 do 27 prikazuje tonove C, F, G do c (npr. A. de Mudarra, 1546; rukopisni dodatak uz Intavolatura di balli d'arpicordo G. Picchija, 1620.) MeĊutim, mnogo se upotrebljavala notna t. za instrumente s tipkama (danas se muzika za harfu zapisuje samo tako) ili generalbas. Muzika za violu zapisivala se u Njemaĉkoj u XVI st. na naĉin njemaĉke tabulature za lutnju (S. Virdung, 1511; M. Agricola, 1529 i 1545). U Italiji susreće se modifikacija talijanske tabulature za lutnju s brojevima o do 9 (S. di Ganassi dal Fontego, 1542—43; S. Cerreto, 1601; G. Zanetti, 1645; P. Minguet, 1752). Francusku tabulaturu za lutnju upotrijebili su u XVII st. za violinu Englezi Th. Mace i J. Playford. I muzika za duhaĉke instrumente takoĊer se katkad zapisivala tabulaturom. LIT.: H. Sommer, Lautentraktate des 16, und 17. Jahrhunderts im Rahmen der deutschen und franzosischen Lautentabulaturen (disertacija), Berlin 1923 (izvadak tiskan u Jahrbuch der Philosophischen Fakultat der Universitat Berlin, 1922—23). — E. Frerichs, Die Accidentien in Orgeltabulaturen, ZFMW, 1924—25. — W. Merian, Der Tanz in den deutschen Tabulaturbiichern, Leipzig 1927. — L. Schrade, Die altesten Denkmaler der Orgelmusik.,., Miin ster 1928.— Isti, Die handschriftliche Uberlieferung der altesten Instrumentalmusik, Lahr 1931. — J. Dieckmann, Die in deutscher Lautentabulatur uberlieferten Tanze des 16. Jahrhunderts, KLassel 1931. — O. Gombosi, Rezension von Publikationen alterer Musik II (L. Milan), ZFMW, 1931—32. — L. Schrade, Des Pro blem der Lautentabulatur-Ubertragung, ibid. — O. Gombosi, Bemerkungen zur Lautentabulatur-Frage, ibid., 1934. — O. A. Baumann, Das deutsche Lied und seine Bearbeitung in der friihen Orgeltabulaturen, Kassel 1934. — L. H. Moe, Dance Music in Printed Italian Lute Tablature from 1507 to 1611 (di sertacija, 2 sv.), Cambridge (Mass.) 1956. — J. Jacquot (red.), Le Luth et sa musique, Pariš 1958 (s prilozima G. Thibault, W. Boettichera, K. Dor fmiillera, M. Podolskog, A. Sourisa i dr.). — F. W. Riedel, Quellenkundliche Beitrage zur Geschichte der Musik fiir Tasteninstrumente in der 2. Halfte des 17. Jahrhunderts, Kassel 19G0. — H. Hickmann, M. Stohr, F. Zagiba, W. Lipphardt, L. Dittmer, M. Ruhnke, F. W. Riedel, W. Boetticher i R. Stephan, Notation, MGG, IX, 1961. — L. Schierning, Die Uberlieferung der deutschen Orgel- und Klaviermusik aus der 1. Halfte des 17. Jahrhunderts, AFMW, 1961. — W. Young, Keyboard Music up to 1600, Mušica Disciplina, 1962—63. — H. Radke, Beitrage zur Erforschung der Lautentabulaturen des 16. —18. Jahrhunderts, MF, 1963. — H. R. Z6beley, Die Musik des Buxheimer Orgelbuchs, Tutzing 1964. R.
TACCHINARDI, 1. Nicola, talijanski pjevaĉ, tenor (Livorno, 3. IX 1772 — Firenca, 14. III 1859). Operni pjevaĉ u Livornu, Piši, Veneciji, Firenci, Milanu (Scala), Torinu, Bologni, Parmi, Rimu i drugim talijanskim gradovima te u Parizu {Odeon; Thedtre des Italiens, 1811—14), Beĉu i u Španjolskoj. God. 1822 imenovan prvim pjevaĉem dvorske kapele u Firenci, ali i dalje nastupa u operi. Povukao se sa scene 1831 i postao pjevaĉki pedagog. Njegov baritonalno obojen tenor bio je blještav i voluminozan, tehnika besprijekorna u svim registrima. Osim više vjeţba za pjevanje, vokaliza i dr. ostavio je i esej Dell'opera in mušica sul teatro italiano e de' suoi Ċifetti (II izd. 1833). 2. Guido, kompozitor i teoretiĉar (Firenca, 10. III 1840 — 6. XII 1917). Sin Nicole; uĉenik T. Mabellinija. Isprva di rigent i kritiĉar, zatim se posvetio kompoziciji i pedagogiji. Od 1888 tajnik, a 1891—1917 direktor zavoda Istituto Musicale u Firenci. Najbolje mu je djelo Requiem lirico. DJELA. ORKESTRALNA: simfonijske pjesme Delirium febris i Al cader del sole. Koncerti: za klavir, 1917; za violinu, 1908 i za violonĉelo, 1910. — Fuge za klavir. — DRAMSKA. Opere: La Secchia rapila (s drugima), 1872; / Conti senza l'oste, 1872; L'Idolo cinese (s drugima), 1874 i // Voto. — Oratorij Gesu di Xazareth. — CRKVENA: 3 mise; Requiem lirico ; 2 psalma. — INSTRUKTIVXA: Saggi di basso numerato e contrappunto; Grammatica musicale; Metodo di armonia; Metodo di contrappunto e fuga; Studio delVinterpretazione i dr. LIT.: F. Bussi, Tacchinardi, 1. Nicola i 2. Guido, MGG, XIII, 1966.
TACET (lat. šuti; kratica tac.; tal. tace, taci, mnoţ. tacciono), oznaka koja se upisuje u instrumentalnu ili zborsku dionicu i upućuje da izvoĊaĉ dulje vrijeme (ponekad kroz ĉitav stavak) ne svira, odnosno ne pjeva. Oznaka tacet al fine znaĉi da dionica od toga mjesta više ne sudjeluje u izvoĊenju djela, odnosno stavka. TACLIK, Rudolf, kompozitor (Karlovac, 25. VI 1894 — 20. VII 1942). U muzici uĉenik F. Dugana st. Djelovao je u Karlovcu kao nastavnik muzike i dulje vremena direktor Gradske muziĉke škole. Kompozitor romantiĉnih djela svjetovnog i crkvenog karaktera. MeĊu njima najveću je popularnost stekla pjesma Kaj (D. Domjanić) koja je postala narodnom svojinom. Bavio se melografijom i obraĊivanjem narodnih napjeva. DJELA: popularne kompozicije za klavir. — VOKALNA: kantata Noć na l'ni za muški zbor; zborovi; solo-pjesme.— CRKVENA: Psalam 130 za sopran
529
i orkestar; mise; crkvene pjesme i dr. — Obradbe i harmonizacije narodnih napjeva. K. Ko.
TACTUS (lat.; njem. Schlag; tal. battuta ili tatto; engl. beat ili stroke), odmjeravanje muziĉkoga vremenskog toka pokretom ruke ili (kod instrumentalista) noge. Tactusom se u XV —XVII st. nije smatrao jedan pokret, nego dva, tj. pokret prema dolje i prema gore zajedno (positio ili thesis i elevatio ili arsis). Kod t. simplex ili t. aequalis dva udarca jednako traju (C y £) > a kod t. proportionatus ili t. inaequalis udarac prema dolje je dvostruko dulji od udarca prema gore (C 3 •£ O <>). Referentna jedinica tactusa je u nediminuiranom tempusu (integer valor notarum) semibrevis, u diminuiranom tempusu brevis, a u prolatio maior (perfecta), ako je shvaćena kao augmentacija (T ^ = = O O , referentna jedinica je minima (Adam iz Fulde, 1490). T. menzuralne muzike usporeĊivao se s kucanjem bila (F. Gafifurius, 1496) ili sata (H. Gerle, 1532). Njegovo trajanje, meĊutim, nije bilo jednako u svima menzurama; diminucija tempus perfectum znaĉila je oko 1500 da se trajanje nota smanjuje za trećinu (ne za polovinu), te je t. alla semibreve u diminuiranom tempus perfectum cum prolatione minor ((£)) vrijedio dvije trećine obiĉnog tactusa (M. Schanppecher, u Opus aureum musicae N. Wollicka, 1501). Iz mogućnosti da se t. podijeli na kraća trajanja, tj. da se udara dva puta brţe, a da se pri tom ne mijenja vremensko trajanje nota, rezultiralo je razlikovanje izmeĊu većeg i manjeg tactusa (M. Agricola, 1532); t. maior sastoji se u diminuiranom tempusu od brevisa ((£ ^ ^ ) , u nediminuiranom od semibrevisa (C y y) < a '• »linor u diminuiranom tempusu od semibrevisa (C Y v) u nediminuiranom od minime(C ^ f )■ Ako se t., u diminuiranom kao i u nediminuiranom tempusu, udara alla semibreve, tad diminuiranom tempusu ((£) odgovara (. celerior, a nediminuiranom
TAĈKA UZ NOTU. 1. Taĉka desno pored notne glave oznaĉava u današnjoj notaciji produţenje note za polovinu njenog trajanja, npr. o-= oj} i J.= J J) i si. Dve taĉke produţuju notu za tri ĉetvrtine njenog trajanja ( «J..= J J J)), tri taĉke (primenjuje se veoma retko) za sedam osmina trajanja. Dve taĉke je prvi upotrebio L. Mozart u drugom izdanju svog dela Versuch einer grundlichen Violinschule (1770) da bi taĉno oznaĉio izvoĊaĉki manir, uobiĉajen u njegovo vreme u laganim stavovima: nota sa taĉkom se produţavala na raĉun sledeće kratke note (npr.JTJ sviralo se kao J7| ). U starijoj notaciji javlja se katkad taĉka na poĉetku takta kao oznaka za produţenje note iz prethodnog takta; danas se takvo produţenje obeleţava lukom: ^
J
U epohi baroka taĉka nije bila striktno odreĊena i mogla je znaĉiti produţenje note za ĉetvrtinu njene duţine (ukoliko tri kratke note nisu brojkom 3 oznaĉene kao triola): ■ J.
J. III =
J.
Ako se naizmence ili istovremeno javljaju ritmovi J73 i • J • treba, prema C. Ph. E. Bachu, ĉitati J73 kao JjJ) (dok J. J. Quantz i italijanski autori traţe da taĉka ima istu vrednost kao danas). Pri skraćenom pisanju triole S mesto J J J taĉka ne w oznaĉava produţenje note. 2. U menzuralnoj notaciji, pre uvoĊenja taktne crte, taĉka (punetus) je imala raznovrsne funkcije. U sluĉajevima kada moţe postojati sumnja, radi li se o perfektnoj ili imperfektnoj menzuri, taĉka — punetus perfeetionis ■— oznaĉava perfektnost (tj. trodelnost) prethodne note (-> Perfectio). Punetus imperfeetionis stavlja se izmeĊu dve note jednakog oblika da bi se time oznaĉilo da one zajedno ne tvore trodobnu grupu, već svaka od njih susednu duţu notu imperficira (-> Imperficiranje). Punetus alterationis upo-
530
TAČKA UZ NOTU — TAGLIAFERRO
zorava da se od dve iduće note jednakog oblika druga mora ĉitati s alteracijom (->• Alteracijd). U perfektnoj menzuri punctus divisionis razdvaja dve perfektne notne grupe. U tim sluĉajevima taĉka igra ulogu današnje taktne crte. U imperfektnoj menzuri upotrebljava se punctus additionis (punctus augmentationis) radi produţenja note za polovinu vrednosti — kao i danas. U ĉesto teško preglednim sinkopiranim sklopovima XIV—XV st. sluţio je lakšem rašĉlanjivanju u pojedine notne grupe punctus demonstrationis (punctus reĊuctionis; punctus syncopationis). (-» Menzuralna notacija) 3. Taĉka iznad notne glave ili ispod nje oznaĉava -> staccato; taĉka sa lukom oznaĉuje -> portato. 4. Katkad se pomoću taĉaka iznad note ili ispod note skraćeno oznaĉava njena podela na odgovarajući broj nota manjeg traja nja, npr. (o = J J J J ) . V. Peć. TADDEI, Giuseppe, talijanski pjevaĉ, bariton (Genova, 26. VI1916—). Studirao u Genovi i Rimu, gdje je 1936 i debitirao. Solist Beĉke drţavne opere (1945—48) i opere Metropolitan u New Yorku (od 1951); 1974 prestao javno nastupati. Gostovao meĊu ostalim na milanskoj Scali, londonskom Covent Gardenu, na festivalima u Veroni i Salbzurgu. U njegovom bogatom repertoaru (oko 70 uloga) istiĉu se likovi iz Mozartovih opera i talijanske operne literature. TADEI, Alessandro, talijanski kompozitor (Graz, oko 1585 — Gandria, Ticino, 1667). God. 1604—06 uĉio u Veneciji kod G. Gabrielija. Od 1606 u Grazu orguljaš na dvoru nadvojvode Ferdinanda. Kad je 1619 nadvojvoda izabran za cara, otišao je T. s njime u Beĉ i tu do 1628 bio dvorski orguljaš. Nakon kr aćeg djelovanja u Kremsmiinsteru kao zborovoda benediktinske crkve postao vjerojatno 1630 redovnik karmelićanskog samostana u Veneciji; 1642—47 orguljaš katedrale u Udinama. Sve saĉuvane kompozicije nastale su prije 1630 i po njima je T. izraziti pripadnik Gabrielijeve škole. Vjerojatno je i kasnije komponirao, jer ga suvremenici hvale kao vrsnog kontrapunktiĉara i istaknutog crkvenog kompozitora Italije. DJELA. CRKVENA: Missa sine nomine za 16 glasova; Psalmi vespertini za 8 glasova i b. c, 1628; moteti O beatitm Carolum za 3 glasa, 1615 i Hodie beata virgo za 10 glasova. NOVO IZD.: Missa sine nomine obi. W. Jessinghaus (1937). LIT.: H. Federhofer, Alessandro Tadei, a Pupil of G. Gabrieli, Mušica Disciplina, 1952. — Isti, Graz Court Musicians and Their Contribution to the Parnassus Musicus Ferdinandaeus, ibid., 1955. — Isti, Alessandro Tadei, MGG, XIII, 1966. — hli, Musikpflege und Musiker am Grazer Habsburger hof..., Mainz 1967.
TADEO, Giorgio, talijanski pjevaĉ, bas (Verona, 2. X 1929 —). Uĉenik E. Campogallianija; na opernoj pozornici debitirao 1953 na Talijanskom radiju (RAI) i na operi u Palermu kao Mefisto (Gounod, Faust). Pjevao na talijanskim opernim scenama (Piccola Scala, Scala i dr.), kao i na festivalima u Edinburghu, Schwetzingenu i Aix-en-Provenceu, zatim gostovao na Drţavnoj operi u Beĉu, Teatro Colon u Buenos Airesu, na Pariškoj operi i dr., izgradivši
opseţan repertoar u kojem istaknuto mjesto pripada i ul suvremenim djelima. TADIĆ, Dušan, pijanista (Beograd, 29. VI 1928—). klavira završio 1955 na Muziĉkoj akademiji u Beogradu (J. i tamo predavao u muziĉkim školama Josif Marinković (19/ Vojislav Vuĉković (1956—57). Od 1958 u Parizu, usavršav; A. Cortota i 1963 stekao diplomu Licence de concert na Ecolt de musiaue (B. Bascouret de Gueraldi); od 1964 i sam je pi toj ustanovi. Tadićevo se sviranje odlikuje velikom mi šću, osjećajnošću i smislom za evociranje celovitosti kc svake kompozicije. T. je bio jedan od osnivaĉa Društva \ muzike u Beogradu. Snimio je gramofonsku ploĉu sa delin Skrjabina. TAFALL, Abad, španjolski kompozitor i orguljaš ( de Compostela, 1858 ■— 11. X 1930). Ĉlan djeĉjeg zbora 1 u Santiago de Compostela, u kojoj je od 1881 bio orgu 1895 kapelnik. Od 1898 kratko vrijeme kapelan u Granadi se vratio kao kanonik u rodni grad. DJELA. CRKVENA: mise; moteti; lamentacije; psalmi; himn' SPISI: Tratado de canto gregoriano, 1891; La Mušica del himno de los flamencos del s. XII al Apostol Santiago, T 920; La Capilla de mušica de I de Santiago, 1931. LIT.: J. Lo'pez - Calo, Catalogo musical del archivo de la S. Igle dral de Santiago, Cuenca 1972.
TAFELKLAVIER -> Square piano TAFELMUSIK (njem. Tafel stol; franc. musique d instrumentalna i vokalna muzika koja se izvodila za vriji roka. Prema slikovnim i pisanim dokumentima, T. je 1 znata već u vrijeme egipatskih dinastija, u biblijsko doba i i rimskoj antici. Srednji vijek takoĊer pruţa brojna svjed( o takvoj praksi. Minijatura uz djelo Remede de Fortunt Machaulta prikazuje kao T. sastav od 2 trublje i 2 gajde nesansi i baroku ubrajali su se ruĉkovi i veĉere medu prilike za muziciranje. T. je sluţila podizanju radosnog : ţenja i zabavi. Nije se prakticirala samo za posebnih prigc dio sveĉane muzike; na mnogim se dvorovima izvodila r kad god je vladar za stolom bio prisutan, a u gradovim pratila bankete gradskog poglavarstva, dok je u gradansl ćama T. bila obavezna samo na svadbama. Izvedbe su 1 vjerene dvorskoj muzici, gradskom kantoratu ili Stac rima, ali i pojedinim muziĉarima, npr. orguljašu ili Iau1 XVII i XVIII st. susreću se najviše muziĉki oblici suita libet; u posebnim prigodama izvodile su se i scenske ' U to su vrijeme tiskane brojne zbirke, medu kojima: J. H. Banchetto musicale (1617; suite); Th. Simpson, Taffel (1621; plesovi); E. Reusner, Musicalische Taffel-erlustigun^ orkestralne suite); G. Ph. Telemann, Musiaue de Table solosonate, kvarteti, koncerti, uvertire) i J. V. Rathgeber, vergnugendes und Gemuth-ergotzendes Tafel-Confect (I-II —37; IV dio J. C. Sevferta, 1746; quodlibeti i dr.). TAFFANEL, Paul, francuski flautist i dirigent (Bc 16. IX 1844 — Pariz, 22. XI 1908). Od 1858 uĉio flauti rizu kod Dorusa (V.-J. van Steenkiste) isprva privatno, a 1 na Konzervatoriju, gdje je takoĊer uĉenik H. Rebera (k< ĉija). Flautist orkestra pariške Opera-comique (1862—64) Opere (1864—90; od 1871 prvi solist) i orkestra Societe c certs du Conservatoire (1865—-92; solist od 1869), kojemu j dirigent (1892—1901). Kao virtuoz koncertirao u raznim skim zemljama do 1893. Stekao velikih zasluga za komori ziku, 1872 suosnivaĉ Societe classiaue, a 1879 Societe de de chambre pour instruments a vent. Od 1890 dirigent Opei — 1906 prvi dirigent); od 1893 profesor flaute na Konzerv od 1897 profesor orkestarske klase. Odgojio niz flautista njima i Ph. Gauberta i L. Fleurvja. T. je utemeljitelj suv francuske flautistiĉke škole. Komponirao je duhaĉki k\ sastavio Methode complete de flute. LIT.: M. Fremiot, Paul Taffanel, MGG, XIII, 1966.
TAFELMUSIK. Francuska minijatura, XV st.
TAGLIABUE, Carlo, talijanski pjevaĉ, bariton (J Comense, 13. I 1898 —). Uĉio kod L. Gennaija i A. Gui debitirao 1922 u Lodiju. Pjevao u Italiji {Scala u Milani San Carlo u Napulju i dr.), u Rio de Janeiru, Santiagu, Airesu, New Yorku (od 1937 stalni gost na operi Metrof Londonu (Covent Garden, 1938 i 1946) i Parizu. Istaka talijanskom opernom repertoaru i kao Lohengrin (W Pjevao na praizvedbama mnogih suvremenih talijanskih (I. Pizzetti, Lo Straniero; L. Rocca, Morte di Frine; O. R< La Fiamma i dr.). TAGLIAFERRO, Magda, francuska pijanistica (Pet Brazil, 19. I 1893 —). Studirala na Pariškom konzervatorij A. Cortota. Na prvu koncertnu turneju pošla 1908 sa G. F11 Na brojnim kasnijim gostovanjima koncertirala u Evropi, SAD, Juţnoj Americi i Japanu. Poduĉavala na Pariškom ko,
TAGLIAFERRO — TAGLIONI toriju od 1937, drţala teĉajeve o interpretaciji u Rio de Janeiru i Sao Paulu (1940—41), vodila vlastitu klavirsku školu u Parizu, predavala na Ljetnim teĉajevima u Salzburgu (od 1957) i na Univerzitetu u Tokiju (od 1968). God. 1967 utemeljila u Sao Paulu zakladu M. T. TAGLIAPIETRA, Gino, talijanski pijanist i kompozitor (Ljubljana, 30. V 1887 — Venecija, 9. VIII 1954). Uĉio klavir kod J. Epsteina na Konzervatoriju u Beĉu i kod F. Busonija u Berlinu. God. 1907—49 predaje klavir na konzervatoriju BeneĊetto Marcello u Veneciji. Bio je veoma ugledan klavirski pedagog. Kao kompozitor donekle je naginjao atonalnosti; u njegovim se djelima ponekad opaţa Busonijev utjecaj. DJELA. ORKESTRALNA: koncert za klavir sa zborom, 1913; Concertino za klavir; Variazioni e fantasia za klavir i gudaĉe. — Sonatina za violinu. — KLAVIRSKA: sonatine; fantazija na ime BACH; bagatele; etide; preludiji i dr. — Djeĉja priĉa La Bella adormentata nel bosco, 1926. — Solo-pjesme. — Rekvijem.— Instruktivno djelo Antologia di mušica antica e moderna za klavir (18 sv.). — IZDANJA: Raccolta di composizioni dei secoli XVI e XVII, 1937; klavirska djela F. Schuberta, F. Mendelssohna, F. Liszta i dr. LIT.: F. Fano, Gino Tagliapietra, MGG, XIII, 1966.
TAGLIAVINI, Ferruccio, talijanski pjevaĉ, tenor (Barco, Reggio Emilia, 14. VIII 1913 —). Uĉio kod I. Brancuccija i A. Bassija; debitirao 1938 u Firenci kao Rodolfo (Puccini, La Boheme). Zatim se redaju veliki uspjesi u Rimu, Milanu (Scala), New Yorku {Metropolitan, od 1948), Londonu (Covent Garden, od 1950), Parizu (Opera) i drugim gradovima. Njegov izvrsni belkanto osobito dolazi do 'vaiaafa u operama V. Bellinija i G. Donizettija. Povukao se sa scene 1970. LIT.: C. Tedeschi, Ferruccio Tagliavini, Roma 1942.
TAGLIAVINI, Franco, talijanski pjevaĉ, tenor (Novellara, Reggio Emilia, 29. X 1934 — ). Pjevanje uĉio u Novellari i kod Zite Fumagalli u Milanu; na opernoj pozornici debitirao 1962 u milanskoj Scali kao Tonio (Leoncavallo, / Pagliacci) i tamo odmah angaţiran. T. je u kratko vrijeme ostvario blistavu umjetniĉku karijeru, pa je redovit gost njujorškog Metropolitana, londonskog Covent Gardena, berlinske Njemaĉke opere i drugih velikih opernih kuća u Evropi i Americi. Gostovao je i na Maggio Musicale Fiorentino. TAGLIAVINI, Luigi FerdinanĊo, talijanski muzikolog i orguljaš (Bologna, 7. X 1929—). Orgulje uĉio u Bologni i Parizu; 1951 doktorirao na Univerzitetu u Padovi. Nastavnik orgulja i bibliotekar na Konzervatoriju u Bologni; 1954—55 i 1959 —64 profesor na Konzervatoriju u Bolzanu i 1964—65 na Konzervatoriju u Parmi; uz to od 1959 privatni docent za povijest muzike na Univerzitetu u Bologni; od 1965 profesor muziko-logije na Univerzitetu u Fribourgu (Švicarska). Orguljama i ĉembalu posvećuje svoju muzikološku i koncertnu djelatnost. Sa R. Lunellijem osnivaĉ i urednik ĉasopisa L'Organo (od 1960). DJELA. SPISI: Studi mi lesti delle cantate sacre di J. S. Bach (disertacija), 1951 (obj. u prer. obliku 1956); Un Musicista cremonese dimenticato . . . A\ Corradini, Collectanea Historiae Musicae, 1956; Primo contattto bolognese (di Mozart), u djelu Mozart in Italia (red. A. Della Corte i G. Barblan), 1956; (Mozart) accademico filarmonico, ibid.; La Scuola musicale bolognese, u djelu Musicisti della scuola emiliana (red. A. Damerini i C. Roncaglia), 1956; VOpera italien du jeune Mozart, u djelu Les Influences etrangeres dans l'oeuvre de W. A. Mozart (red. A. Verchalv), 1958; Mezzo secolo di storia organaria, L'Organo, 1960; // Ripieno, ibid.; Nuove vie dell' arte organaria italiana, ibid., 1962; Un Oratorio sconosciuto di Leopold Mozart, spomenica O. E. Deutschu, 1963; Prassi esecutiva e metodo musicologico, Izvještaj o 9. kongresu MeĊunarodnog muzikološkog društva (IGMW) u Salzburgu 1964. — IZDANJA: djela za orgulje i za ĉembalo D. Zipolija, 1957; serenata Ascanio in Alba, kantata La Betulia liberala i opera Mitridate, Re di Ponto W. A. Mozarta, u novom izdanju cjelokupnih Mozartovih djela, 1956—66. — Kompozicija Passacgalia per organa su un tema di P. Hindemith, 1954.
TAGLIONI, talijanska obitelj plesaĉa, koreografa i kompozitora. 1. Filippo, plesaĉ i koreograf (Milano, 5. XI 1777 — Como, 11. IX 1871). Sin i uĉenik plesaĉa Carla Taglionija; debitirao u Piši 1794, a zatim nastupao u mnogim talijanskim gradovima (Livorno, Firenca, Venecija, Torino, Milano). God. 1799 nastavio u Parizu studij klasiĉnog baleta kod J.-F. Coulona te debitirao u Operi. God. 1802 pozvao ga je švedski dvor u Stockholm kao prvog plesaĉa i baletnog majstora; 1805—28 djelovao u Beĉu, Kasselu, Munchenu, Milanu, Torinu, Stuttgartu, Berlinu, Londonu i Parizu. Kao koreograf debitirao u Beĉu 1806 baletom La Dansomanie. Poslije 1821 potpuno se posvetio radu svoje kćeri Marije, za koju je koreografirao bijeli balet La Sylphide (muzika Schneitzhoffer). U ostala njegova najuspješnija koreografska ostvarenja ubrajaju se baleti Nathalie ou La Laitiere suisse (V. Jirovec), La Revolte au Serail (Th.-F.-J. Labarre), La Fille du Danube (A.-Ch. Adam), La Gitane (Schmidt), L'Ombre (Viviani) te Aglae ou L'Šleve de l'Amour (Keller). God. 1837—42 djelovao s kćerkom Marijom na carskom kazalištu u Petrogradu; aktivan gotovo do svoje osamdesete godine, pa i nakon što mu se kći povukla sa scene, u Poljskoj, Švedskoj, Austriji i Njemaĉkoj. Posljednje godine ţivota proveo na jezeru Como. T. je prvi od plesaĉa zahtijevao prirodno kretanje na pozornici, lakoću inter-
531
pretacije, te se smatra pionirom bijelog baleta, karakteristiĉnog za romantiĉno razdoblje. 2. Salvatore, plesaĉ i koreograf (Palermo, 1789 — Napulj, 1868). Brat Filippa; uĉio kod G. B. Coulona i debitirao 1806 u pariškoj Operi. Nastupao zatim u Lyonu, gdje se oţenio bale rinom Adelaideom Perrault, pa u Bordeauxu i od 1808 u Napulju. God. 1812 utemeljio, sa L. Henrvjem, Kraljevsku baletnu školu kazališta San Carlo u Napulju, na kojoj je postao majstor za usavršavanje. Proslavio se osobito kao koreograf, postavivši oko 250 baleta, preteţno u kazalištu San Carlo te u milanskoj Scali i torinskom Teatro Regio. U mnogima je i plesao zajedno sa svojom ţenom. Prvi je koreografirao Goetheova Fausta (1838) i tim je baletom postigao velik uspjeh. Vaţniji su mu baleti još: Atalanta ed Ippomene (1817, muzika W. R. Gallenberg), La Conauista di Malacca ossia I Portoghesi nelV Indie (Gallenberg i S. Mercadante, 1819), Vira di Achille (1826) i La Notte di un proscritto (1838, oba Gallenberg), Pelia e Mileto (1827) i Eutichio della Castagne (1827, oba C. Pugni), II Flauto incantato (1828) i La Fešta di balio in ma-schera (1832, S. Mercadante), Amore alla prova (1839), V As-sedio di Sciraz (1840), La Zingara (1842) i Bradamante e Rug-giero (1849, sva ĉetiri na muziku N. Gabriellija), Bassora ossia II Fantasma d' Arafat (1852), Isaura (1856) i Lady Euric-hetta (1856), sva tri na muziku G. Gia-quinta). 3. Maria (I), ple saĉica (Stockholm, 23. IV 1804 — MarKći balet J.-F. 1821 kod u Beĉu 1822 u baletu La Reception d'une Jeune Nymphe a la cour de Terpsichore (oĉeva koreografija) i ondje ostala dvije godine. Nakon aktivnosti u Munchenu i Stuttgartu (1824—27) vraća se s ocem ponovno u Pariz. Ondje je u Operi plesala u starim baletima, npr. Les Bayaderes (1828) i Psyche (1829), u baletnim scenama opera koje su kompozitori pisali za nju, kao Le Dieu et la Bayadere D.-F.-E. Aubera (1830) ili Robert le Diable G. Meverbeera (1831), a osobito u novom bijelom baletu La Sylphide (1832), obukavši bijelu suknju od lagane tkanine, koja je postala uniformom romantiĉnoga baleta. Osvojila je publiku svojom gracilnošću, briljantnom tehnikom i nadasve novim prozraĉnim naĉinom plesanja. U Parizu je 1832 kreirala naslovnu ulogu u ĉuvenom oĉevom baletu Nathalie ou La Laitiere suisse, a zatim i u baletima La Revolte au Serail i La Fille du Danube. Gostovala je u Beĉu, Munchenu, Petrogradu (1837—42), Varšavi, Milanu, Stockholmu i dr. God. 1845 u Londonu nastupala je sa C. Grisi, F. Cerrito i L. Grahn u znamenitom Pas de quatre (C. Pugni) koreografa J. Perrota. God. 1847 prekinula karijeru plesaĉice te se nakon višegodišnjeg boravka u Italiji vratila u Pariz 1860, gdje je do 1870 bila inspektor baletne škole i baleta Opere. Za svoju uĉenicu E. Livry koreografir la je i svoj jedini balet Papillon (J. Offenbach), izveden u pariškoj Operi 1860. Boravila zatim do 1880 u Londonu kao direktor škole plesa i dobrog ponašanja. Posljednje godine ţivota provela u Marseilleu. M. Taglioni je bez sumnje najveća balerina romantiĉne ere klasiĉnoga baleta koju je ona inaugurirala. Njezina se interpretacija odlikovala ĉistoćom i mekoćom linije, izvanrednom elevacijom koja je graniĉila s nestvarnim i tehnikom plesa na prstima, stvorivši tip balerine iz bajke. 4. Paolo, plesaĉ i koreograf (Beĉ, 12. I 1808 — Berlin, 6. I 1884). Brat Marije; klasiĉni balet uĉio kod svog oca i kod J.-F. Coulona u Parizu; debitirao 1825 u Stuttgartu; od 1827 partner svoje sestre Marije na njezinim turnejama. Oko 1830 nastanio se u Berlinu kao plesaĉ i baletni majstor Dvorske opere. Njegovo je prvo koreografsko ostvarenje bio balet La nouvelle Amazone (1831).
seille, 22. IV 1884). Filippa; uĉila u Parizu kod Coulona, od usavršavala se Debitirala
M . TAG LIO N I u baletu La Sylphide, 1832. Litografija
532
TAGLIONI — TAJĈEVIĆ
Kasnije je naslijedio J. Perrota u Londonu, gdje je djelovao na Her Majesty's Theatre do 1857, postavivši niz uspjelih baleta u kojima su nastupale velike balerine onoga vremena C. Grisi, F. Cerrito, C. Rosati. God. 1853—-56 bio je takoĊer baletni maj stor u kazalištu San Carlo u Napulju. Baletni majstor na Scali u Milanu 1861—62; ondje je koreografirao balet koji se smatra njegovim remek-djelom, Flik e Flok (C. Hertel, 1862). Vratio se zatim u Berlin, gdje je bio aktivan još dvadesetak godina. U njegova istaknuta koreografska ostvarenja ubrajaju se baleti Coralia, Thea ou La Fee aux fleurs (1847), Fiorita (1848), Electra, u kojoj su upotpunjeni novi sugestivni efekti elektriĉne rasvjete (1849), Les Plaisirs d'hiver (1849), La Prima ballerina (1849), Les Me'tamorphoses (1850), L lle des Amours (1851) i dr. U svojim baletima pronalazio je nove efekte, kako u plesu, tako i u reţiji i scenografiji. 5. Ferdinando, dirigent i kompozitor (Napulj, 14. IX 1810 — Napulj, ?, 1874). Sin Salvatorea; uĉio u Luĉci kod Domenica i Massimiliana Quilicija, zatim u Napulju kod P. Raimondija. God. 1842—49 crkveni kapelnik i dirigent gradskog orkestra u Lancianu. Od 1852 u Napulju, dirigent kazališta San Carlo; tamo je osnovao prvu školu za zborno pjevanje (1865) i s njome organizirao historijske koncerte. DJELA. SPISI: Progetto di riforme musicali didattiche, chiesastiche, lealrali, 1861; Proposta di un regolamento per l'insegnamento obbligatorio della mušica nelle scuole primarie e normali, 1865; Manuale per I'insegnamento pratico de' canti per udizione, 1870; Manuale di rudimenti elementari per l'insegnamento teorico del canto corale nelle scuole populari, 1870; Metodo razionale per l'insegnamento del canto corale nelle scuole infantili e popolari, 1871; Disegno di un corso di estelica musicale, 1873. — KOMPOZICIJE: opere / Gualderano, 1839 i / Due mariti, 1842. — Instrumentalna djela. — Oratorij Maria; Te Deutn; 2 Miserere i druga vokalna djela.
6. Maria (II ili mlada), plesaĉica (Berlin, 27. VIII 1833 — Neu-Aigen, 27. VIII 1891). Kći i uĉenica Paola; debitirala u Londonu u baletu s oĉevom koreografijom Thea ou La Fee aux fleurs (C. Dall'Argine); 1853—57 plesala u Operi u Beĉu, a za tim do 1866 u Dvorskoj operi u Berlinu, gdje je tumaĉila prve uloge u baletima P. Taglionija.
LIT.: G. Monaldi, Le Regine della danza nel secolo XIX, Torino 1910. — G. de Voisins, Les Souvenirs de M. Taglioni, La Revue des Deux Mondes, 1926. — A. Levinson, Maria Taglioni, Pariš 1929. — L. Vaillat, La Taglioni ou La Vie d'une danseuse, Pariš 1942. —■ M. Fabregas, Maria Taglioni, Barce lona 1958. — F. Reyna, I Taglioni, La Scala, 1960. — /. Guest, The Romantic Ballet in Pariš, London 1966. — L. Hill, La Sylphide. The Life of M. Taglioni, London 1967. — P. Migel, The Ballerinas from the Court of Louis XIV to Pavlova, New York 1972. N. Hg.
TAGORE, Rabindranath, indijski knjiţevnik i muziĉar (Kalkuta, 7. V 1861 —• 7. VIII 1941). U djetinjstvu uĉio klasiĉnu indijsku muziku. Na brojnim putovanjima po Evropi i Americi susreo, medu ostalim, i mnoge istaknute muziĉare i upoznao evropsku muziĉku tradiciju. Kao kompozitor T. je samouk. Uglazbio je oko 3000 svojih pjesama pisanih na bengali jeziku. Ţelio je stvoriti tip pjesme duhom i izrazom bliske indijskom narodu, osloboĊene od preţivjelih konstruktivistiĉkih pravila tradicionalne indijske umjetniĉke muzike. Tom je cilju stigao postepeno. U poĉetku primjenjuje još uobiĉajene rage strogo i dosljedno, kasnije sve slobodnije. U najzrelijim i najboljim pjesmama uspio je ostvariti izvornu sintezu indijske tradicije s elementima evropske vokalne lirike. Neposredne, jednostavne i lišene svih virtuoznih efekata te su pjesme u Indiji postigle veliku popularnost. T. je komponirao i niz patriotskih pjesama; Jana Gana Mana postala je indijska drţavna himna. Uglazbio je i nekoliko drama. U školi koju je taj veliki pjesnik, filozof, filantrop i pedagog podigao 1901 na svom imanju (od 1919 Univerzitet) muzika je vaţan nastavni predmet. Ljepota Tagorine poezije privukla je mnoge kompozitore. Na njegove su tekstove komponirali muziku, meĊu ostalima, D. Milhaud, A. Casella, M. Castelnuovo-Tedesco, K. Szymanowski, F. Ghedini, L. Janaĉek, A. Zemlinsky, B. Bjelinski i dr. LIT.: L. Strickland-Anderson, Rabindranath Tagore, Poet-Composer, MQ, 1924. — E. Thompson, Rabindranath Tagore, Poet and Dramatist, London 1926. — A. A. Bake, Indian Music and Rabindranath Tagore , London 1932. —■ T. Roy, Outlines of Tagore's Music, Spomenica J. Schmidt -Gorgu, Bonn 1957. — L. Lbwenbach, Rabindranath Tagore and Leoš Janaĉek, New Orient, Praha 1961. — H. Ch. Wolff, Rabindranath Tagore und die Musik, Spomenica K. G. Fellereru, Regensb urg 1962. — K. Kripalani, Tagore, London 1962. — N. Chatterji i F. Bose, Rabindranath Tagore, MGG, XIII, 1966. — F. Bose, Rabindranath Tagore und die moderne indische Musik, Spomenica W. Wiori, Kassel 1967.
TAGORE, Sourindro Mohun (radţa Saurindramohana Thakura), indijski muzikolog (Kalkuta, 1840 — 28. VI 1914). Studirao u Kalkuti evropsku muziku, ali se osobito zanimao za indijsku muziku. God. 1871 osnovao u Kalkuti Bengal Music Society,a 1881 Bengal Academy of Music, ustanovu kojoj je doţivotno bio predsjednik. Teţio je za obnovom indijske muzike; u tu je svrhu izradio novi i jednostavniji sistem notacije, sakupljao stare indijske instrumente i objavio niz knjiga. DJELA (djelo miĉno na bengalskom jeziku): Jandra Khettra deepica or A Treatise on »Citara«, 1872; Hindu Music, 1874; Yantra Kosha, or A Treasury of the Musical Instruments of Ancient and Modem India..., 1875; Elementary
Rules for the Hindoo Musical Notation..., 1875; Hindu Music, from Authors, 1875 (novo izd., u 2 sv., 1882); Six Principal Rdgas, 1876; SI tices of Hindu Musical Instruments, 1877; A Fezv Specirnens of Indiat 1879; The eight Principal Rdgas of the Hindus, 1880; The Five Principal A of the Hindus, or A Brief Exposition of the Essential Elements of Hindi 1881; The Musical Scales of the Hindus with Remarks on the Applica* Harmony to Hindu Music..., 1884; The 22 Musical Srutis of Hindus Universal History of Music, 1896. LIT.: F. Chrysander, t)ber Tagores »Hindu Music«, Allgemeine lische Zeitung, 1879. — Isti, t)ber altindische Opfermusik, VFMVI
TAIL GATE (tailgate; engl. pokretna, preklopna si strana zapreţnih kola), oznaka za poseban stil sviranja na bonu, karakteristiĉan za razdoblje -> New Orleansa. Za i sveĉanosti u New Orleansu jazz-ansambli su se vozili g u kolima s konjskom zapregom (tzv. Band Wagons). Trorr je bio smješten straga, a da bi mogao nesmetano baratati { kom kola su na tom mjestu bila otvorena. Za t. g. karakter je ĉesta primjena -> glissanda (tzv. slide). Najpoznatiji preds toga stila bio je -> Kid Ory. TAILLE (franc), od XVI do XVIII st. uobiĉajen fra naziv za dionicu tenora, kao i za pjevaĉa ili instrumente koji tu dionicu (taille de violon je velika viola, viola tenore). instrumenti zvali su se i kratko taille. Osobito je bila pozna tim imenom tenorska oboa (u / ugodbi, kao oboe da cacda, cuske vojniĉke muzike, koju je propisao (ponekad i u ako registru) i J. S. Bach za niz kamata. Prema S. de Brossardi tionnaire de musique, 1703) razlikovale su se prema opse; tiri vrste taillea, od kojih su dvije najniţe, basse t. ili secc (c — e1) i concordant (_A —■ el), odgovarale talijanskom : baritono. Tek se u kasnom XVIII st., pod talijanskim utjei ponovo udomaćuje termin tenor. U novije vrijeme pokus rijeĉ t. jeziĉno objasniti kao srednji glas (t. u francuskom izmeĊu ostalog rez, usjek, presjek, struk), što bi odgovara loţaju tenora u kompoziciji poĉevši od XV st. (npr. u petoi nom instrumentalnom slogu J.-B. Lullvja dionice su desi haute contre — t. — quinte — basse), ali je najvjerojatnije d; t. potjeĉe od talea, tehniĉkog termina koji se susreće od XI a upotrebljavao se u izoritmiĉkom motetu kao oznaka ritr obrazaca koji se ponavljaju osobito u tenorskoj dionici (-* ritmija). . LIT.: F. Reckozv, Taille (Talea), MGG, XIII, 1966.
B.1
TAILLEFERRE, Germaine, francuski kompozitor ( Maur-des-Fosses kraj Pariza, 18. IV 1892 —•)■ Studira Pariškom konzervatoriju; uz to ju je u pitanjima orkestraci vjetovao Ch. Koechlin. Ĉlan grupe Les Six. God. 1942—46 vila u SAD; 1956—-57 prireĊivala po Evropi predavanja o ĉarima iz grupe Les Six. U njezinim se djelima osjeća 1 impresionizma. Sama je o sebi rekla: »Bavim se muzikoi me to zabavlja. Nije to velika muzika, znam. Moja je n vesela i lagana, što ponekad dovodi do toga da me uspoi s malim majstorima XVIII st., ĉime se veoma ponosim«. DJELA. ORKESTRALNA: koncert za klavir, 1919; koncert za \ 1936; Concertino za harfu, 1926; Concertino za flautu, klavir i komorni oi 1952; Concerto grosso za 2 klavira, zbor i orkestar, 1934; balada za klavir i 01 1922; uvertira, 1932; Pavane, nocturne, finale, 1928 i dr. — KOMC gudaĉki kvartet, 1918; 2 sonate za violinu i klavir, 1921 i 1951; sonata za 1950; Image za 8 instrumenata 1918; Pastorale za flautu i klavir, 1939; (Homrnage a Rameaul za 2 klavira i udaraljke, 1964 i dr. — KLAVIR Pastorales, 1918; Sidlienne, 1939; partita, 1951; Jeux de plein air za 2 1 1918 i dr. — DRAMSKA. Opere: komiĉne opere Le Marin du Bolivar, II etait un petit navire, 1951 i Parisiana, 1955; radio-opera La petite sirene Memoires d'une bergere, 1959; komorna opera Le Maitre (E. Ionesco), Baleti: Les Maries de la tour Eiffel (na scenario J. Cocteaua; sa G. Auric Honeggerom, D. Milhaudom i F. Poulencom), 1921; Le Marchand d'o 1923; ParisMagie, 1949. Scenska i filmska muzika. — VOKALNA: C du Narcisse, 1937; Concerto des vaines paroles za bariton i orkestar, 1956 certino za sopran i orkestar, 1953; Six chansons francaises za glas i klavir. LIT.: H. Bruyr, Germaine Tailleferre, Mušica, 1957. — M. F Germaine Tailleferre, MGG, XIII, 1966.
TAJĈEVIĆ, Marko, kompozitor (Osijek, 29. I 1900 —). ziku studirao kod F. Lhotke, F. Dugana i V. Berse u Zagreb Štepana u Pragu i J. Marxa u Beĉu. Vrativši se u Zagreb, d kao nastavnik graĊanske i uĉiteljske škole te muziĉke škole Li (1927—40). Zatim je bio profesor Srednje muziĉke škole i Mi akademije u Beogradu. Bavio se horskim dirigovanjem, muzi kritikom (1921—55) i publicistikom. T. zapoĉinje komponovati u doba formiranja nove hrv nacionalne škole. Pod'uticajem njenih idejnih, estetskih i st principa, on stvara svoj specifiĉni stil doterane tehnike, neposre izraţaja i interesantnog ritma i harmonije koji izviru većine narodnog melosa. Njegov opus obuhvata preteţno manje mu oblike. Njih karakteriše u kompoziciono-tehniĉkom pogledu i: redna preciznost rada, pod strogom kontrolom intelekta i t zvuĉnih predstava. T. dosledno teţi za izmirenjem stilizovanil menata balkanskog muziĉkog folklora i savremene evropske ko zicione tehnike. Dok u klavirskim minijaturama, naroĉito u re delu Sedam balkanskih igara, ostvaruje kondenzovani izraz u Hranom obliku, horske kompozicije pokazuju osobenosti jedne
TAJĈEVIĆ — TAKTNA CRTA nijeg oblikovanja i ĉiste dijato-nike. Tri madrigala (na stihove dubrovaĉkih pesnika) obnavljaju sa uspehom renesansnu formu. Dva dela iz oblasti crkvene muzike Liturgija i Ĉetiri duhovna stiha, meĊusobno se odnose kao homofonija sa izvrsnim arhaizirajućim tonalnim karakteristikama prema ekspresivno produbljenoj polifoniji. U solo-pjesmama, medu kojima se istiĉu Balade Petrice Kerempuha, suptilno psihološko nijansiranje suštine poetskih štimunga postignuto je deklamacijom koja se oblikuje iz melodijskih fleksija govornog teksta. Na periferiji Tajĉeviće-va stvaralaštva stoje orkestarske kompozicije (dva Divertimenta i Passacaglia i fuga za M. TAJĈEVIĆ gudaĉki orkestar). T. je autor uspelih priruĉnika Osnovi muziĉke pismenosti, Opšta nauka o muzici, Osnovna teorija muzike, Kontrapunkt, Harmonija, u_kojima dolaze do izraza njegovo solidno znanje, sigurnost metodskog postupka i smisao za jasne formulacije, B. D. DELA. ORKESTARSKA: Divertimento in Sol, 1954; Divertimenta in Re, 1954; Passacaglia i fuga, 1955. —■ KAMERNA: Melodija, uspavanka i igra za violinu i klavir; Chaconne za violinu solo; Preludijum i igra za flautu solo. — KLAVIRSKA: 2 sonatine; Dve male svite; Varijacije na temu u c-molu; Pet preludijuma; Sedam balkanskih igara, 1927; Srpske igre; Šest minijatura; Za male; Deci; Deset malih komada; MeĊimurske. —■ VOKALNA. Za mešoviti hor: Makedonske pesme; Vesele popevke; Tri madrigala; Dvadeset srpskih narodnih pesma; Jurjevske popevke; Pjesma mrtvih proletera; Na Petrovaćkoj cesti; Jaĉka od kananskog veselja i dr. Za muški hor: Pesme od kola; Komitske pesme; Pesme iz Gradišća; Sei denj i dr. Za ţenski hor: 20 srpskih narodnih pesam; Ţenidba vrapca podunavca; Bugarske koledne pesme; Dodolske pesme i dr. Za deĉji hor: Šest pesama; Mi, deca i dr. Za glas i klavir: Šest pesama; Dećje pesme; Iz ruske lirike; Tri popevke; Balade Petrice Kerempuha; MeĊimurske popevke; Dva soneta Michelangela; Priĉa i dr. — Liturgija Jovana Zlatoustog; ĉetiri duhovna stiha za mešoviti hor. — SPISI: Osnovi muziĉke pismenosti (VIII izd.), 1968; Opšta nauka o muzici, 1949(111 izd. 1972); Osnovna teorija muzike (V izd. 1970); Kontrapunkt, 1958; Harmonija, 1972. LIT.: V. Periĉić, Muziĉki stvaraoci u Srbiji, Beograd 1969. — D. Despić, Marko Tajĉević, Beograd 1972. S. D. K.
TAJO, Italo, talijanski pjevaĉ, bas (Pinerolo, 25. IV 1915—). Studirao u Torinu gdje je 1935 i debitirao. Prije rata operni solist u Milanu (Scala), Veneciji, Rimu i Genovi. Nakon ratau gostovao u Chicagu (1946), na Festivalu u Edinburghu (1947), Londonu (Covent Garden, 1950). Od 1948 djeluje u SAD (Metropolitan u New Yorku, San Francisco, Los Angeles, Cincinnati), gostujući stalno i na mnogim evropskim pozornicama, od 1959 i u Juţnoj Americi. Od 1966 profesor pjevanja i proĉelnik Opernog odjela na Konzervatoriju u Cincinnatiju. Istakao se u operama suvremenih avangardnih kompozitora. Pjeva i u musicalima, nastupa i u muziĉkim filmovima. LIT.: R. Hastings, Italo Tajo, Opera Annual, 1960.
TAJŠANOVIĆ, Nikola, nastavnik pjevanja (Svinjica, 28. II 1854—■ Bukvik, 28.1 1911). Završio 1877 preparandiju i muziĉku školu u Somboru, a zatim sluţio kao uĉitelj po raznim mjestima Banata i Bosne. U Sarajevu uĉitelj pjevanja na srednjim školama, osnivaĉ i prvi zborovoda srpskoga pjevaĉkog društva Sloga, te zborovoĊa jevrejskog kulturnog društva Lira. Zapisivao i harmonizirao pravoslavne crkvene napjeve, suraĊivao sa G. Boljarićem u izdavanju velike zbirke srpskoga pravoslavnog crkvenog pojanja. M. Poz. TAKACS, Jeno, madţarski pijanist i kompozitor (Cinfalva, danas Siegendorf, Gradišće 25. IX 1902—). Studirao na Muziĉkoj akademiji u Beĉu, kompoziciju (H. Gal, J. Marx) i klavir (P. Weingarten). Od 1926 koncertira kao pijanist na turnejama po Kini, Japanu i SAD. Istodobno je bio profesor na Konzervatoriju u Kairu (1927—32 i 1935—39), na Univerzitetu u Manili (1932—35) te na konzervatorijima u Sopronu (1939—42) i Pecsu (1942—48 direktor), u Lausannei, Ţenevi (1949—51) i Cincinnatiju (1952—71). Za djelovanja u Egiptu i na Filipinima i na turnejama po Kini i Japanu sakupljao i istraţivao narodnu muziku tih zemalja, što je ostavilo trag i na njegovim kompozicijama. Trajnije je na njegovu muziku djelovala madţarska narodna pjesma te austrijski i hrvatski muziĉki folklor iz Gradišća. U novijim, komornim djelima prihvaća i dodekafoniju. DJELA. ORKESTRALNA: 2 koncerta za klavir, I, 1933 —34 i II, sa gudaĉkim orkestrom i udaraljkama, 1947—63. Tarantella za klavir i orkestar, 1937; Mouvement symphonique za teremin i orkestar, 1938; Partita za gitaru ili ĉembalo i orkestar, 1951. Ĉetiri suite: I, Concertante, 1931; II, Philippinen, 1934; III, Altungarische Tdnze op. 42 i IV, Soproni barokk muzsika op. 48, 1941. Anliqua Hungarica op. 47, 1941; Volkstdnze aus dem Burgenland op. 57 1953; Ouvertura semiseria op. 69; Eisenstddter Divertimento; Passacaglia in Memoriam Jdnos Viski za gudaĉki orkestar; Serenada, 1966 i dr. — KOMORNA: Rapszodia za klavirski trio, 1926; Eine kleine Tafelmusik za duhaĉki kvintet,
533
1962; Homage to Pan za 4 klarineta, 1968; Sonata concertante za violinu i klavir, 1960; Sonata Missoulana za obou i klavir, 1962; Sonata breve za trublju i klavir; Sonata capricciosa za tubu i klavir, 1965. Za violinu i klavir: Goumbri, 1930; Rhapsodie i Acht kleine Stu'cke, 1950. Za violinu i gitaru: Divertimento, Dialoge i Spdte Gedanken; Essays in Sound za klarinet i klavir; 2 Fantastics za alt-saksofon 1 klavir; Mušica reservata za kontrabas i klavir i dr. — KLAVIRSKA: Kis szondta, 1940; sonatina; 1922; Drei Bagatellcn; Von fremden La'ndern und Alenschen; Toccata und Fuge fiir die linke Hand; Partita; Sons et silences; Children's Pieces, 1966—68 i dr. Za 2 klavira Tagebuch-Fragmente, 1973. — DRAMSKA. Baleti: Nilusilegenda, 1937—39; Nardssus 1939 iNapolitana, 1940. —VOKALNA: kantata Das Lied von der Schb'pfung 1944; Toccata mistica za mješoviti zbor i orgulje, 1968; zborovi; Kleine Musik za 2 soprana ili tenor i bokrl?utu; Fiinf Kroalische Bauernlieder aus dem Burgenland za glas i klavir i dr. — SPISI: Aus meinem Lebcn, autobiografska skica u zborniku Steirische Musikerjubilaen, 1972. Music of the Philippines, 1933 i Tune and Chant in Egypt, 1935. Ĉlanci i studije. LIT.: F. Bonis. Jeno Takacs, MGG XIII, 1966.
TAKAHASHI, Yuji, japanski kompozitor i pijanist (Tokio, 21. IX 1938 —). Studirao na privatnoj muziĉkoj školi u Tokiju (S. Bekku, Ro Ogura) i 1963—64 kod I. Xenakisa u Berlinu. God. 1968—69 bio je ĉlan Center of the Creative and Performing 'Arts u Buffalu, SAD; od 1970 predaje klavir na San Francisco Conservatory. U svojim se djelima sluţi i kompjuterom. DJELA (izbor): Phonogkne za 2 instrumenta i vrpcu, 1962; L'ombilic des limbes za magnetofon, 1963; 2 Chromamorphe: I, za 7 instrumenata, 1963 i I I , za klavir, 1964; Eksi Stikhia za 4 violine, 1967; Rosace I za elektriĉno pojaĉane violine, 1968; Rosace II za preparirani klavir, 1968: Operation Euler za 2 ili 3 osobe, 1968; Orphika za orkestar, 1969; Matathesis za klavir, 1969; Kagahi za klavir i komorni orkestar, 1971.
TAKEMITSU, Toru, japanski kompozitor (Tokio, 8. X 1930 —). Uĉenik Y. Kivose. God. 1951 organizirao u Tokiju od avangardnih kompozitora grupu pod nazivom Eksperimentalni laboratorij; 1959 predavao na Institutu za muziku XX st. U svojim djelima nastoji tradicionalnu japansku muziĉku profinjenost izraziti avangardnim tehniĉkim sredstvima. DJELA. ORKESTRALNA: Rcguian za gudaĉki orkestar, 1957; Solitude sonore, 1958; Musioue of the Trees, 1961; Are za klavir i orkestar, 1966; Novembersteps I za 2 japanska instrumenta i orkestar, 1967; Greens (Novembersteps II), 1967; Textures, 1967; Eucalyptus za flautu, harfu, obou i gudaĉe, 1970; Geneaux, 1974. — KOMORNA: Le Soncalligraphie I-III za 2 gudaĉka kvarteta, 1958— 60; Landscape za gudaĉki kvartet, 1960; Ring za flautu, gitaru i lutnju, vibrafon i cimbales antiques, 1962; The Dorian Horizon za 17 gudaĉa, 1966; Eclips za 2 japanska instrumenta, 1966; Varelia za violinu, klarinet, gitaru, elektroakustiĉke orgulje i 2 obligatne piceolo flaute, 1969. — Pause Uninlerrupted za klavir, 1950; Corona za 1 ili više klavira ili 1 ili više gudaĉkih instrumenata, 1962. — Seasons za udaraljke, 1970. — ZA MAGNETOFONSKU VRPCU: Relief slaliaue, 1955; Vocalismus A I, 1956; Watermusic, 1963; Kzcaidan, 1967. — VOKALNA: Coral Island za sopran i orkestar, 1962; Stanza za ţenski glas, gitaru, harfu, klavir i vibrafon, 1969.
TAKT -* Mjera TAKTAKIŠVILI, Otar Vasiljeviĉ, gruzijski sovjetski kompozitor (Tbilisi, 27. VII 1924—•)• Završio Konzervatorij u Tbilisiju (kompoziciju kod S. Barhudarjana). God. 1947—52 koncertni majstor i dirigent, a zatim rukovodilac Drţavnog zbora Gruzijske SSR. Od 1949 predaje polifoniju i instrumentaciju na Konzervatoriju u Tbilisiju. Komponirao je drţavnu gruzijsku himnu. DJELA. ORKESTRALNA: 2 simfonije, 19491 1953; simfonijske pjesme Samgori, 1950 i Mciri, 1956. Koncerti: za klavir, 1951; za violonĉelo, 1947 i za trublju, 1954. Concertino za violinu i mali orkestar, 1955; 3 uvertire, 1950 —55; capriceio Domovinski napjevi, 1952; 3 minijature, 1953; humoreska za komorni orkestar, 1963. — Klavirski trio, 1947; sonata za flautu i klavir; 2 kompozicije za violonĉelo i klavir, 1952. — KLAVIRSKA: zbirka kompozicija za omladinu, 1948; Zarobljenik, 1949; Poema, 1950; Etida-slika, 1955 i dr. — DRAMSKA: opera Mindija, 1960; televizijska opera Nagrada, 1962; scenska muzika; filmska muzika. — VOKALNA: oratoriji Ţivo ognjište, 19641 Tragovima Rustavelija, 1964; Kantata o sovjetskoj mladeţi, 1952; Kantata 0 Tbilisiju, 1958; vokalno-simfonijska poema Stijena i potok, 1962; Ranjeni orao za alt, muški zbor i ansambl gruzijskih narodnih instrumenata; Pjesma djevojaka za ţenski zbor i ansambl gruzijskih narodnih instrumenata; djeĉji zborovi; romance; solo-pjesme. — Obradbe narodnih pjesama. LIT.: JI. FIojiHKoea, O. B. TaKTaKniUBHJiti, MocKBa 1956.
TAKTAKIŠVILI, Salva Mihajloviĉ, gruzijski sovjetski kompozitor (Kvemo-Hviti, Gori, 27. VIII 1900 — Tbilisi, 18. VII 1965). Studirao na Konzervatoriju u Tbilisiju. Suosnivaĉ (1928), direktor i profesor teoretskih predmeta na Konzervatoriju u Batumiju, potom u Tbilisiju, 1937—39 proĉelnik opernog odjela na Konzervatoriju i uz to 1934—38 dirigent Ra-dioorkestra, a od 1951 opernog studija pri Konzervatoriju i od 1952 Gruzijskoga drţavnog orkestra. Manje znaĉajan kao kompozitor, T. je razvoju gruzijskoga muziĉkog ţivota znatno pridonio svojim organizatorskim i pedagoškim radom.
DJELA. ORKESTRALNA: simfonijeta, 1954; simfonijska pjesma 1905 godina, 1931; koncert za violonĉelo, 1932; 2 uvertire, 1944 i 1949; koraĉnice za duhaĉki orkestar. — KOMORNA: 2 gudaĉka kvarteta," 1930 i 1933; Plesna suita za gudaĉki kvartet, 1946; 2 gudaĉka trija, 1944 i 1946; sonata za violinu 1 klavir, 1952; Djeĉji album za violinu i klavir, 1943. — Klavirske kompozicije. — DRAMSKA. Opere: Svitanje, 1926; Delegat, 1939 i Otarova udovica, 1942. Djeĉje opere: Svijet cvijeća, 1922; Prvi maj, 1924 i Jesen, 1925. Balet Maltakva, 1937. — Zborovi; romance. — Obradbe narodnih napjeva. — Ĉlanci. LIT.: P. V. Hukva, Salva Taktakišvili, Tbilisi 1962. — D. Lehmann, Schalwa Michailowitsch Taktakischwili, MGG, XIII, 1966.
TAKTNA CRTA (engl. bar ili bar-line, franc. barre de mesure, njem. Taktstrich, tal. stanghetta), crta koja okomito presijeca
TAKTNA CRTA — TALIJANSKA MUZIKA
534
crtovlje, odnosno crtovlja spojena akoladom. Prvotno je sluţila samo preglednosti, a od XVII st. notu ispred koje se nalazi općenito oznaĉuje kao glavnu tezu u taktu. U tabulaturama za orgulje i za lutnju XV i XVI st., kao i u malom broju saĉuvanih partitura vokalne muzike iz toga doba, namijenjenih studiju kontrapunkta ili pratnji na orguljama (A. Valente, Versi spirituali, 1580), taktne crte se stavljaju u pravilnim ili nepravilnim razmacima i sluţe orijentaciji; tako npr. prvi semibrevis jednog brevisa koji je odijeljen taktnom crtom nema veću teţinu od drugoga. U XVII st. notirana 4/4 mjera nerijetko prikriva realnu 6/4 mjeru: C. Monteverdi: Altri canti di Marte
"ŢTJT I - J J~" J J I J J. J J "" * * * ' * ~ ' I tri-oJh-fi
dL mor
—
J
li te
Pravilo da se t. c. nalazi ispred glavnoga teţišta mjere ne vrijedi neograniĉeno ni u XVIII i XIX st. Izuzeci su većinom nastajali zbog toga što se zaziralo od promjena taktnih oznaka; umetanje 2/4 mjere u 4/4 nije se, npr., oznaĉivalo, a posljedica je bila da je u idućim 4/4 taktovima teţište bilo pomaknuto za dvije ĉetvrtinke. U XX st. taktna crta ima dvojaku funkciju. Jedanput se stavlja kao znak naglaska u ĉesto nepravilnim razmacima (I. Stravinski, B. Bartok), a drugi put se, radi lakše orijentacije, upotrebljava kao oznaka za serijalnu ritmiku, koja nije vezana za odreĊenu vrstu mjere. B. Ać.
TAL (pravo prezime Griinthal), Joseph, izraelski kompozitor i pijanist (Pinne kraj Poznana, 18. IX 1910—). Studirao na Visokoj muziĉkoj školi u Berlinu (H. Tiessen, M. Trapp). God. 1934 iselio se u Palestinu; od 1937 nastavnik klavira i kompozicije na Muziĉkoj akademiji u Jeruzalemu (1948—52 direktor). Nastupa kao koncertni pijanist i dirigent; 1961 utemeljio Izraelski centar za elektronsku muziku pri Hebrejskom univerzitetu u Jeruzalemu. T. modernoj kompozicijskoj tehnici pristupa nedogmatski te na temelju istoĉnjaĉkog muziciranja izgraĊuje svoj stil pod utjecajem evropskih avangardistiĉkih dostignuća. DJELA. ORK ESTRALN A: 2 s imfo nije, 1952 i 19 59. Ko nce rt i: 5 za klavir: I, 1944; II, 1953; III, s tenorom, 1956; IV i V, uz pratnju elektronskih zvukova, 1962 i 1964; za ĉembalo uz pratnju elektronskih zvukova, 1964; za violu, 1954 i za violonĉelo i gudaĉe, 1962. Mar'ot za gudaĉe, 1950; Chisajon chagigi, 1957. — KOMORNA: 2 gudaĉka kvarteta, 1959 i 1963. Sonate: za violinu i klavir, 1951; za violu i klavir, 1960 i za obou i klavir, 1952. Kina za violonĉelo i harfu, 1949; Intrada za harfu, 1959; Mivmim (Structures) za harfu, 1962. — KLAVIRSKA: sonata, 1950; 6 soneta, 1946; 5 instruktivnih kompo zicija u dodekafonskoj tehnici, 1962 i dr. — DRAMSKA. Opere: koncertantna opera Scha'ul b'En-Dor, 1957 i kratka opera Amnon zu'Tamar, 1961. Baleti: J'ziatMizrajim, koreografska poema za orkestar i bariton solo, 1946; elektronski baleti Exodus, 1960 i Dargot schel 'ozmah, 1963. — VOKALNA: kantate Em--habanim s'mechah, 1949 i Sukkot, 1952; Mot-Mosche, »hvmnon« za soliste, zbor i elektronske zvukove; zborovi; solo-pjesme. — Teoretski udţbenici (na hebrejskom). LIT.: E. Gerson-Kiwi, Joseph Tal, MGG, XIII, 1966.
TALAMON, Gaston O., argentinski muziĉki pisac i kritiĉar (Buenos Aires, 22. VIII 1883 — 1. VI 1957). Utemeljio i ureĊivao muziĉkeI ĉasopise Mušica de America (1919—21) i Indo-ame'rica (i935)j 9I4—35 bio je muziĉki kritiĉar u dnevniku La Prensa i u ĉasopisu Nosotros. SuraĊivao je u brojnim argentinskim i juţnoameriĉkim ĉasopisima. DJELA: Die zeitgenbssische argentinische Musik, 1918; Historia de la mušica del s. XVIII a nuestros dias, 1942; Heitor Villa-Lobos, 1948.
TALBOT, Howard (pravo ime Richard Lansdale Munkittrick), engleski kompozitor ameriĉkoga podrijetla (Yonkers, New York, 9. III 1865 — London, 12. IX 1928). Studirao na Royal College of Music u Londonu, gdje je zatim djelovao kao kazališni dirigent. Njegove su operete bile veoma popularne. DJELA. DRAMSKA. Operete: \Vapping Old Stars, 1894; Mome Carlo, 1896; A Ckinese Honeymoon, 1899; Kitty Grey, 1901; The Blue Moon, 1905; The Three Kisses, 1907; The Belle of Britany, 1908; The Arcadians, 1909; The Mousme, 1911; A Mixed Grill, 1914; Mr. Manhattan, 1916; My Nieces, 1921 i dr.
TALEA -> Izoritmija TALICH, Vaclav, ĉeški dirigent (Kromefiţ, 28. V 1883 — Beroun, 16. III 1961). Sin muziĉkog pedagoga Jana Talicha; violinu studirao na Konzervatoriju u Pragu (J. Mafak, O. Ševĉik). God. 1903—04 koncertni majstor Berlinske filharmonije. Pod dojmom A. Nikischa odluĉio se za dirigentski poziv. Poslije boravka u Rusiji (koncertni majstor u Odesi i nastavnik violine u Tbilisiju, 1904—06) bio 1907 dirigent Orkestralnog društva (Orchestralni sdruţeni) u Pragu, a 1908—12 novoosnovane Slovenske filharmonije u Ljubljani. Uz to se usavršava u Leipzigu kod M. Regera, J. Sitta i A. Nikischa i u Milanu kod A. Vigne. God. 1912—15 prvi dirigent i direktor Opere u Plzenu; 1915 —-18 sudjelovao u Ĉeškom kvartetu. God. 1919—41 prvi dirigent Ĉeške filharmonije u Pragu (s prekidom 1931—34, kad je dirigent Konsertforening u Stockholmu), zatim ponovno dirigent
1946—47 i 1954. Pod n se vodstvom Ĉeška filh; razvila u izvanredno nirano tijelo, doraslo s htjevima interpretacije ĉitih muziĉkih stilova, dirigirao na gostovanjim monije u Italiji (1926 Madţarskoj, Njemaĉke Beĉu, Londonu, Brux Parizu, a sam je kao j rigirao engleskim, šl švedskim, norveškim, rumunjskim, poljskim i skim orkestrima i steka meĊunarodnu reputacij 1932—45 bio je prof majstorskoj školi Praški zervatorija, a 1935 —4^ — V. TALICH 48 vodio je praški Nai vadio, u kojemu pro' samo nov naĉin muziĉke interpretacije nego i scenske 1 God. 1946 T. je osnovao Ĉeški komorni orkestar, koji bito njegovao stariju ĉešku muziku. God. 1949—52 dje] kao dirigent komornog orkestra, 1951—52 i velikog Slovaĉke filharmonije u Bratislavi; bio je 1949—52 i ] tamošnje Visoke muziĉke škole. LIT.: O. Sourćk (urednik), Vaclav Talich (u povodu Talichove njice roĊenja), Praha 1943.— V. Pospišil, Vaclav Talich, Praha 1961.— Vaclav Talich, MGG, XIII, 1966. — H. Masarykovd (urednik), Vacls Dokument ţivota a dila, Praha 1967.
TALIJANSKA MUZIKA. Za većega dijela srednjeg vij zika na Apeninskom poluotoku izrazito je jednoglasno-moi na crkvenom i na svjetovnom podruĉju. Na crkvenom sekto ja posjeduje velik repertoar starokršćanskih napjeva u okvir ĉije milanskoga (ambrozijanskog) i starorimskoga crkvenog p kao i novijega, gregorijanskog. Djelatnošću pape Grgura I C po kojemu je gregorijansko pjevanje i dobilo svoj naziv, dov u Italiji u prijelazu na VII st. dalekoseţna akcija proĉišćava: duša liturgijskih napjeva i naĉinjen izbor (»Antifonarij«) za nu upotrebu. No, u kasnijim stoljećima repertoar se crkven ke i dalje obogaćivao. Doprinos, što ga je Italija dala sredo sekvencama i tropima, nije naroĉito velik (oko 60 melodija j vence, osobito iz juţne Italije). Svjetovna (i duhovna neliturgijska) muzika srednjovjeko lije nastajala je na latinske i talijanske tekstove. Muziĉka djel; tinske tekstove vrlo su oskudno saĉuvana. Najstarije poznate popijevke politiĉkoga su i vojniĉkog karaktera. U meĊuvrem ezija je s muzikom na narodnom talijanskom jeziku postepe otimala mah, ali je latinska pjesma i dalje ţivjela u napjevirr jućih Ċaka, kao i u umecima (tzv. tropature) izvanliturgijske Muziĉka umjetnost na narodnom jeziku razvija se u dva Ona je bliska narodu, njegovim melodijama i obiĉajima ili u okviru dvorske umjetnosti pa je tada profinjenija i umjetr zraĊenija. Ova je potonja stajala pod oĉitim utjecajem provi trubadurske lirike koja je u Italiju prodirala preko ţonglera Francuske. Oni su nastupali u talijanskim dvorcima i fet centrima, izvodili pjesniĉko-muziĉka djela svojih gospodar; upoznavali i talijanske knjiţevnike i muziĉare s trubadursk< jetnošću. A i mnogi su francuski trubaduri boravili u Italiji, red dvorske razvija se postepeno i graĊanska muziĉka um tako u Genovi i Bologni. Iz tih su gradova poznata i imen muziĉara (B. Calvo, L. Cigala, R. Buvalelli). Na podruĉ nimne narodne umjetnosti nastaju laude, popijevke na izvanliturgijskoga karaktera, nekada veoma proširene i 01 Melodija, na koje su se pjevale laude, saĉuvano je oko 130. su silabiĉki, a u onima iz novijega vremena ima i melizr ukrasa. U srednjovjekovnoj Italiji uznapredovalo je i prouĉavanj je, iako je privrţenost muziĉkom sistemu antike ĉesto smeta janju novih tekovina. Pored Boethiusa (oko 475—-524), nesi najveći i najnapredniji talijanski muziĉki teoretiĉar srednjeg bio je Guido d' Arezzo (oko 995— oko 1050), gotovo legend ĉnost kojoj su se kasnije pripisivala i djela koja nije izvršio, je usavršio notno pismo i linijski sistem s tercnim odnosim; zapisanim notama. On je, nadalje, pronašao solmizacijske posluţivši se vrlo domišljato himnom sv. Ivana. Znatan je i doprinos razvoju ranoga višeglasja: G. d' Arezzo je bitno o< od paralelizma u organumu i uvodio nova suzvuĉja. Polifonija se u Italiji razvijala sporije nego u Francuskoj • tom u XIV st. dala izvorne i svjeţe plodove. U to vrijeme imena talijanske poezije i umjetnosti—Dantea, Petrarke, Boe Giotta—mnogi se talijanski gradovi snaţno razvijaju i postaji
TALIJANSKA MUZIKA
535
štima novih kulturnih pothvata. Pred svima se istiĉe Firenca ĉije na- Andrea Gabrieli (1510—1586), dobar nastavnik i znatan kontrarjeĉje (toskansko) postaje knjiţevnim talijanskim jezikom. Firentin- punktiĉar i Giovanni Gabrieli (izmeĊu 1554 i 1557—1612), umjetska muziĉka kultura udara peĉat muzici u cijeloj Italiji, uklapajući nik koji ţivi u raskošnoj dekorativnosti venecijanskih javnih sveje u razvoj evropske Ars novae. Tadašnji talijanski muziĉari kulti- ĉanosti: on ispoljuje teţnje k monumentalnosti, povećavanju broja viraju preteţno svjetovne višeglasne oblike od kojih su najznaĉajniji samostalnih glasova i koloritu koji ostvaruje udruţivanjem glasova madrigal, caccia i balada. Od posebnoga je interesa caccia sa svojim i instrumenata (preteţno limenih). realistiĉkim pojedinostima u opisivanju lovaĉkog i gradskog ţivota Kompozitori rimske škole u svojim se nastojanjima znatno razte ugoĊaja iz prirode. Istaknuti kompozitori talijanske Ars novae bili likuju od venecijanskih majstora. Izbjegavajući upotrebu nepriT su Francesco Landino (1335— 397)j Giovanni da Cascia, Ja-copo premljenih i oštrih disonanca te većih skokova u melodiji, rimski da Bologna i dr. muziĉari traţe obiljeţja mira, blagosti i umilnosti, teţeći k što vjernijem doţivljavanju mistike i stvaranju ugoĊaja na koje pada odraz MeĊutim, u XV st. muziĉko stvaralaštvo Italije doţivljuje razdoblje opadanja. Prevlast Nizozemaca, koji su podruĉje svoje vjerske natprirodnosti. Najznaĉajniji predstavnik rimske škole bio je muziĉke djelatnosti našli i u Italiji, potiskuje domaća nastoja - Giovanni Pierluigi nazvan Palestrina po svom rodnom mjestu (1525 ili 1526—1594). Ostavio je velik broj misa, moteta i drugih crkvenih nja. Ipak, krajem XV st. razvija se u toj zemlji nova muziĉka svjetovna forma koja se, izrastavši iz mediteranskog tla, suprotsta- djela. U jeku protureformacije, ovaj je veliki majstor ponekad primjevlja ponešto hladnom konstruktivizmu sjevernjaĉke polifonije. Bila njivao i postupke iz nizozemskoga višeglasnog virtuoziteta, ali je u svoje to jednostavna višeglasna pjesma folklornoga prizvuka koja će pod jim najznatnijim djelima proveo korisno proĉišćivanje polifoniĉkih srodnim nazivom villota, frottola, villanella, strambotto, sonetto, ris- gustoća, unoseći osvjeţujuće kontraste uz pomoć homofonih kretanja. petto ţivjeti u talijanskoj muziĉkoj umjetnosti do XVII st. Od tih Kompozicije ovog umjetnika nedostiţni su uzori jasne, sreĊene ljeoblika osobito je znaĉajna frottola u kojoj gornji glas preuzima zna- pote, klasiĉne staloţenosti i vjerskoga mira. MeĊu ostalim muziĉariĉenje vodeće melodijske dionice dok je uloga ostalih glasova podre- ma rimskog kruga nalaze se Giovanni Animuccia (oko 1500—1571), Ċena. Velikom broju saĉuvanih štampanih frottola, villanella i srod- Felice (1560—1614) i Giovanni Francesco Anerio (1567—-1630), nih kompozicija autori su Marco Cara, Bartolomeo Tromboncino, Marcantonio Ingegneri (oko 1547—1592), Francesco Soriano (1549 — 1621) i dr. Giorgio Lupato, Baldassare Donato i dr. Muziĉka je renesansa obiljeţena i prvim uspjesima u postizavaŠesnaesto stoljeće donosi Italiji snaţnu afirmaciju domaćih stvaralaĉkih snaga. Muziĉka se umjetnost njeguje u gradovima i feudal- nju samostalnosti instrumentalne muzike. Razvija se tada muzika nim centrima. Ali dok je prije u muziĉkoj kulturi Italije prednjaĉila za lutnju, ĉembalo, orgulje, djeluju ugledni lautisti i kompozitori Firenca, u XVI st. vodstvo pruzimaju Rim i Venecija. Rim je sre- Francesco da Milano (1497— oko 1543), Francesco Spinaccino (umro dište duhovne vlasti i crkvene muzike, a u Veneciji se na poseban nakon 1507), pa orguljaši i ĉembalisti Andrea (oko 1510—1586) naĉin ispoljuju i afirmiraju nastojanja oko obnavljanja muziĉko-izra- i Giovanni Gabrieli (izmeĊu 1554 ili 1557—1612), Marco Antonio ţajnih sredstava na svjetovnom podruĉju. Venecija postaje i najista- (oko 1490—1570) i Girolamo Cavazzoni (oko 1510—1565), Floknutijim centrom talijanskoga muziĉkog tiskarstva; u njoj se vrše rentio Maschera (oko 1540—1584), Claudio Merulo (1533—1604), dalekoseţna teoretska istraţivanja (Zarlino) i razvija snaţna pe- Annibale Padovano (1527—^1575) i dr. U renesansno vrijeme uznapredovala je u Italiji i muziĉka tedagoška djelatnost koja u taj grad privlaĉi uĉenike iz svih kra orija, produbljujući problematiku intervalskih odnosa i prilagoĊujeva Evrope. U talijanskoj svjetovnoj muzici toga doba jedna se forma naroĉi- jući teoretska razmatranja muziĉkoj praksi. Posebno su se istakle to istiĉe: madrigal. Nastavši iz ukrštavanja elemenata frottole i nizo- rasprave što su ih pisali Franchino Gafori (1451—1522) i Gioseffo zemske polifonije, madrigal talijanske renesanse — sasvim razliĉit od Zarlino (1517—-1590). Posljednji je uvjerljivo uĉvrstio dualistiĉku onoga doba u Ars novae —oĉituje veliko bogatstvo sadrţaja i oblika. teoriju dura i mola te izvoĊenje durskog i molskog trozvuka akustiU pravilu peteroglasan, a cappella, madrigal je ponajĉešće izgraĊen ĉkim putem. Još prije ovih uĉenjaka djelovao je u Italiji Španjolac na stihovima ljubavne lirike, ali je i šaljiv, satiriĉan, meditativan, ĉak Ratnis de Pareja. Sa XVII st. zapoĉinje u talijanskoj i evropskoj muzici novo, neoi religiozan. Primjena kromatike i disonance, subjektivna individualizacija teksta, pojaĉavanje ekspresivnosti,postepeno smanjivanje biĉno bogato i znaĉajno razdoblje, muziĉki barok. On se najprije mabroja dionica do jednoglasja, u kasnijoj fazi i upotreba instrumen- nifestira pob')edom-^~monodije, što zapravo znaĉi pobjedom humatalne pratnje — svi su ti elementi uĉinili od madrigala izvanredno nistiĉkih teţnja koje u središte umjetniĉkog doţivljavanja postavljaju vitalnu formu koja je na svoj naĉin utirala put pojavi i pobjedi mo- pojedinca. Bezliĉna, objektivna umjetnost kolektiva iz vokalne muzike XVI st. postaje liĉnom, subjektivnom. Ta je dalekoseţna nodije, a po tome i opere. Štoviše, potkraj XVI st. pojavit će se i tzv. madrigalistiĉke komedije, pokušaji da se muziĉko-scensko djelo ĉinjenica najoĉitija u novoj, gotovo središnjoj formi muziĉkoga baostvari madrigalistiĉkim jezikom i stilom uz pomoć vokalnoga sa- roka, u operi, koja se pojavila u Italiji potkraj XVI st. kao pokušaj da se naĉela monodije prenesu i na muziĉku pozornicu. stava koji tumaĉi sve uloge, solistiĉke i kolektivne. Udruţivanje tona, rijeĉi, glume, dekora na pozornici nije u ItaU tome je još stoljeću u Italiji bilo Nizozemaca. U Veneciji je liji novo. Poznavali su ga sredovjeĉni misteriji, majske predstave djelovao Adrian Willaert (izmeĊu 1480 i 1490 do 1562), jedan od (maggi) iz okoline Fiprvih znaĉajnijih predstavnika »venecijanske škole«, autor crkvenih i rence, renesansne izvedsvjetovnih djela kao i kompozicija za orgulje; on je vrlo uspješno izbe kazališnih djela iz klagraĊivao dvozborni stil siĉne antiĉke literature, i (ćori spezzati) u venepastorale XVI st. Nova je cijanskoj katedrali sv. bila potreba i volja za Marka. U drugim graoblikovanjem muziĉko-dovima Italije bili su aktivni scenskog djela koje će se Philippe Verdelot (umro pjevati od poĉetka do prije 1552), Cy-prien van kraja; nov je bio libreto, tj. Rore (1516— 1565), Jacob dramsko djelo namijenjeno Arcadelt (1500 ili 1514— komponiranju. Pojava 1568), autor njeţnih lirskih opere povezana je uz madrigala i dr. djelatnost tzv. Ca-merate iz Ali XVI st., kako smo Firence, skupine ustvrdili, znaĉi i visoku knjiţevnika, muziĉara- i pobjedu talijanske stvaljubitelja umjetnosti. Bili su ralaĉke muziĉke misli. U to još ljudi humanizma, jeku talijanske renesanse uvjereni da je moguće nastaju divni madrigali muziku vratiti prirodnoj proţeti suzdrţanom jednostavnosti antiĉke strastvenošću i ukusno umjetnosti. Na podruĉju kromatizirani, što ih je G. Pisano, Bogorodica s anĊelima, reljef na katedrali u Pratu, XIV st kazališnog pisao Luĉa Marenzio (1553 ili 1554— muziĉkog stvaralaštva pokušali su to naĉelo ostvariti pjesnik 1599) pa oni, sasvim drukĉiji, prepušteni osjećajima fatalnosti i oĉaja kojima je autor Carlo Gesualdo da Venosa (oko 1560—1613), Ottavio Rinuccini, prvi libretist firentinskih muziĉara, i kompozitor Jacopo Peri (1561—1633) operom »Dafne« izvedenom 1598. jedan od najsmjelijih kromatiĉara svih vremena, kao i zreli, bogato raznovrsni madrigal mladoga C. Monteverdija. »Euridice« istih autora pojavila se 1600; iste godine napisao je Venecijansku školu nakon Willaerta u punom njezinu sjaju Giulio Caccini (1550—1618) svoju operu »Euridice«. Muzika se u ovim prvim djelima temelji na recitativnim elementima {recitar canzastupaju oba Gabrielija: tando nazvali su kompozitori novi vokalni stil) koji joj ne dopuštaju
536
TALIJANSKA MUZIKA
da sve svoje mogućnosti stavi u sluţbu dramskog izraza. Prvi koji je taj nedostatak uklonio, bio je Claudio Monteverdi (1567—1643), izvrstan madrigalist i kompozitor crkvene muzike, dugogodišnji zborovoda u crkvi sv. Marka u Veneciji. Velik je broj njegovih opernih djela izgubljen, ali saĉuvana (»Orfeo«, »II Ritorno d'Ulisse«, »L'Incoronazione di Poppea«) svjedoĉe o izvanrednoj snazi prikazivanja ţivotne istine putem muziĉke umjetnosti. On je postepeno sve više produbljivao ulogu muzike oslobaĊajući je od dominacije rijeĉi te iskorišćujući specifiĉnosti melodije u izgraĊivanju mu-ziĉkodramskog izraza, kojemu znatno pridonosi i njegovo osebujno upotrebljavanje disonance. Zaslugom aristokratske obitelji Barberini, opera se G. Caccini, L'Euridice, naslovna strana, Firenca nakon Firence pojavila u 1600 Rimu gdje je već 1600 izvedena opera-oratorij »Rappresentazione di anima e di corpo«, što ju je napisao Emilio dei Cavalieri (1550—-1602). Najznatniji rimski operni kompozitor bio je Steffano Landi Coko 1590— 1655), autor zanimljive opere »San Alessio«. U Rimu su nastale i prve komiĉne opere (Virgilio Mazzocchi i Alarco Marazzoli: »Chi soffre speri«). Vodstvo na podruĉju talijanske opere prelazi postepeno u Veneciju. U tom gradu se 1637 otvara prvo javno kazalište, pa se operni poduzetnici moraju ravnati prema ukusu i ţeljama publike. S druge strane, oni ne mogu onako opremati operne predstave kao što su to i dalje ĉinili bogati feudalci u svojim dvoranama. Stoga su ograniĉili broj sviraĉa u orkestru i pjevaĉa u zboru, ali su visoko razvili primjenu scenskih efekata putem posebnih strojeva (macchi-ne teatrali). Sadrţajna tematika venecijanske opere preteţno je historijska ili fantastiĉna, ali bez etiĉke snage; prevladavaju spletkara-nja niskih strasti iz venecijanske svakidašnjice. Pozitivan element u venecijanskoj operi svakako su scene u kojima nastupaju likovi iz naroda, ĉesto defektni, unoseći u radnju kontraste i svjeţinu. Ali je u Veneciji zapoĉela i dekadencija opere serije, uvjetovana pretjeranim isticanjem vokalnoga virtuoziteta koji je postajao svrhom samom sebi, udaljujući paţnju gledalaca s dramske radnje. Glavni su predstavnici venecijanske opere Francesco Cavalli (1602—1676; »Giaso-ne«), Giovanni Legrenzi (1626—1690), Carlo Pallavicino (oko 1630 —1688) i Antonio Caldara (oko 1670—1736"). Posljednja se u Italiji razvija napuljska opera. U meĊuvremenu dala je Italija i više drugih darovitih opernih kompozitora. Takvi su bili Marco da Gagliano (1582—1643), pa nadarena Francesca Caccini (1587 — oko 1640) kojoj pripisuju prvu primjenu arije »da capo« (shema A-B-A, u kojoj se završni dio ponavlja s ukrasima i razliĉitim varijantama); nadalje Jacopo Melani (1623—1676), autor vedre narodne opere »La Tancia«; Mare'Antonio Cesti (1623—-1669) ĉija jefesta teatrale »IlPomo d' oro« tipiĉan primjer raskošnoga, prekrcatog, ali veoma efektnoga baroknog muziĉko-scenskog spektakla te Alessandro Stradella (1644 —■1682). Znaĉajan po svojim konzervatorijima — koji su zajedno s onima u Veneciji snabdijevali u XVII i XVIII st. ĉitavu Evropu pjevaĉima, instrumentalistima i kompozitorima — Napulj je tek oko sredine stoljeća upoznao operu. Uskoro se javljaju i domaći operni kompozitori, tako Francesco Provenzale (oko 1627—1704). Najpoznatniji majstor tzv. »prve napuljske škole« bio je Alessandro Scarlat-ti (1660—1725), neobiĉno plodan i mnogostran (oko 125 opera, 600 kantata, 200 misa); on je dalje usavršio ariju »da capo«, razradio je i uĉvrstio tip talijanske uvertire i moćno postavio recitativ tipa »aceompagnato« u sluţbu dramskog izraza. Na vokalnom podruĉju nove su talijanske barokne forme kantata i oratorij. Kantata je preteţno svjetovna; njezini su glavni konstruktivni elementi recitativ i arija. Ţiveći u salonima aristokratskih po-
rodica, napisana obiĉno za jedan ili više glasova i ĉembalo, ' je ubrzo postala poprištem na kojemu su se kompozitori iţi u svojim teţnjama za što raskošnijim melodijskim linijama, za ćom raspjevanosti vokalnoga virtuoziteta. Time je kantata s strane negativno utjecala na operu i ubrzala njezinu dekade Italiji. Pobjeda monodije nije u Italiji mimoišla ni podruĉje dul crkvene muzike. Ona je najuoĉljivija u oratoriju, novom obli se razvijao u dva pravca: kao »oratorio volgare« nastao je izvai i potekao iz laude u kojoj su se opisivale biblijske zgode na n ar (volgare), talijanskom jeziku, s individualiziranim ulogama; k; torio latino« na latinskom tekstu, razvio se u crkvi iz pasija i niĉkih moteta, s dijalogiziranim odlomcima. U Italiji je najzn ji predstavnik latinskoga oratorija Giacomo Carissimi (1605»Judicium Salomonis«). Oratorije su pisali i spomenuti A. Sti A. Scarlatti i A. Caldara. U XVII st. u Italiji su i dalje ţivji dicionalne forme crkvene muzike (mise, moteti, psalmi, lame: Stabat Mater, Te Deum i dr.). Ali ti oblici, koji su se prije pi: venstveno a cappella, dobivaju sada instrumentalnu pratnj dionica dopire jedamput do jednoglasja, dok drugi put zna p tipiĉnu baroknu pompoznost i monumentalnost: Orazio E (1605—-1672) pisao je glomazne mise za 12, 16, 24, pa i 48 g Medu kompozitorima talijanske barokne duhovne muzike is nadalje Gregorio Allegri (1582—1652), Giovani Legrenzi, Fr, Durante (1684—1755), Antonio Lotti (oko 1667—I74o)idaro' nedetto Marcello (1686—1739), autor ĉuvene zbirke psalama kantate i glasovite satire »II Teatro alla moda«. U XVII st. znatno se u Italiji razvila i instrumentalna n Veliki majstori cremonske škole (obitelji Amati, Guarneri i ! vari) upravo su tada gradnju violina usavršili i doveli do kvali vrhunca što je, uz sve veću proširenost ĉembala i orgulja, pogi lo procvatu instrumentalne muzike. Kultiviraju se tipiĉne b forme: suita, sonata i koncert, ovaj potonji s podvrstama cc grossa i solistiĉkoga koncerta. Sonate pripadaju tipovima nate, a u prvim decenijama stoljeća naglašena je i razl: meĊu sonate »da chiesa« i sonate »da camera«. MeĊu autore triosonate idu Salomone Rossi i Biagio Marini (i 1665). Sonate i druge kompozicije za violinu pisali su miliano Neri (? —poslije 1666), spomenuti G. Legrenzi, / Falconieri (oko 1585—1656) kod kojega se zamjećuje skloi programnom koncipiranju, Maurizio Cazzati (1620—^1677; vanni Battista Vitali (1632—1692) i njegov sin Tommaso (1663—1745; autor glasovite ciaconne) te izvrstan melodiĉar nio Veracini (1659—1733). Giuseppe Torelli (1658—1709) od bnog je znaĉenja kao predstavnik concerta grossa. On je usvoj stavaĉnu strukturu koncerta koji će i dalje, sve do našega vre ostati shemom koncertantnih kompozicija. MeĊu svima muziĉ koji su se u XVII st. u Italiji bavili muzikom za gudaĉkeTinstru nesumnjivo je najznaĉajniji Arcangelo Corelli (1653—I7 3)> u ljitelj ĉuvene rimske violinske škole. Ne osobito plodan, osta trio-sonate, sonate za violinu uz continuo i concerte grosse. R ši violinsku tehniku do visokoga stupnja, postizavao je u svojir lima zadivljujuću uravnoteţenost forme koju je, osobito u d polaganim stavcima, proţimao dubokom osjećajnošću. Ĉes sluţio polifonim postupcima. Što se drugih instrumentalnih podruĉja tiĉe, treba istaknuti da se u to vrijeme u Italiji provodi diferenciranje izmeĊu ĉembalskog i orguljskog stila. MeĊu kompozitorima djela za ove instrumente prednjaĉi Gerolamo Frescobaldi (1583— 1643), autor fantazije, tokata, par-tita, ricercara, canzo-na, capriccia, velik kontrapunktiĉar, humanist i mistik, umjetnik koji je pripremio tlo za bujni ras-cvat bachovske fuge. Uza nj neka budu spomenuti njegov u-ĉenik Michel Angelo Rossi (oko 1600— 1656), Carlo Francesco Pollarolo (1653 Karneval na Trgu sv. Marka u Veneciji, X\
TALIJANSKA MUZIKA
537
—1722) i, osobito, Bernardo Pasquini (1637—1710) u ĉijim kompošto ih je pisao Tommaso Traetta (1727—^1779) utjecao je J. Ph. Razicijama za ĉembalo, ima mnogo ukusa i elegancije. meau, a na one koje je ostavio Antonio Sacchini (1730—^1786) Ch. Osamnaesto stoljeće jedno je od najdinamiĉnijih, najţivljih u hi- \V. Gluck. storiji muzike. Ponešto ukrućena, pompozna umjetnost baroka, ko- U drugoj polovini stoljeća talijanska komiĉna opera poprima nove ja vlada prvim decenijama stoljeća, ustupa mjesto »galantnom« stilu crte. Komiĉni se elementi svode na znatno manju mjeru, a u operu rokokoa koji će se povući pred zrelošću klasike. Dvorska umjetnost buffu ulazi lirsko-sentimentalna nota, kao i teţnja za moralizirai dalje je ţiva, ali muziĉko stvaranje dobiva sve jaĉe pobude od gra- njem. Klasici su opere buffe toga doba Nicola Piccinni (1728—1800; Ċanskih slojeva koji ga na svoj naĉin preobraţavaju i prilagoĊuju svo- »Cecchina ossia La buona figliuola«) koji je ostao poznat i po ulozi u jim potrebama. pariškom sporu izmeĊu gluckista i piccinnista, pa Giovanni Paisiello (1740—-1816) kojiseu svojih 120 opera pokazao dobrim crtaĉem senU Italiji kompozitor i publika poklanjaju svoju paţnju prven timentalne malograĊanske sredine (jedno je od njegovih najuspjestveno operi. No, opera seria je tada u punoj dekadenciji. Površnost lijih djela »Nina o La pazza per amore«). Veoma je nadaren bio Doi neozbiljnost vladaju njome. Na historijsku vjerodostojnost malo menico Cimarosa (1749—1801) ĉiji je »II Matrimonio segreto« ţiv, pose pazilo. Kralj opere bio je pjevaĉ, osobito kastrat ĉijim su se hi letan i svjeţ, s veoma uspjelom muziĉkom karak-terizacijom situacija rovima svi pokoravali, od i kontrasta, nesumnjivo najznaĉajnije talijansko komiĉno libretista i kompozitora • muziĉko-scensko djelo prije Rossinijeva »Seviljskog brijaĉa«. do dirigenta i redatelja. j U venecijanskoj skupini Slušatelje je privlaĉilo opernih kompozitora nema puko uţivanje u bravuri, u mnogo imena. Jedno se pred vanjskoj ljepoti, u sjaju i svima istiĉe: Baldassare raskoši vokalnog virtuGaluppi (1706 —1785). oziteta. Donekle je tomu bila Poput Paisiella, Cimarose i kriva i struktura ondašnjega drugih talijanskih opernog libreta. Vodeći kompozitora, i on je neko libretist onoga vremena, vrijeme proboravio na Pietro Meta-stasio, obogatio petrogradskom dvoru, je, doduše, talijansku komponirao je sve komiĉne libretis-tiku literarnom librete C. Gol-donija i dao kvalitetom, ali ju je svoje remek--djelo operom shematizirao naglasivši još »II Filo-sofo di campagna«. jaĉe podvojenost izmeĊu Njegova ritmiĉki ţiva arije i recitativa, na štetu muzika ĉesto raste iz ovoga posljednjeg. Sva je venecijanske narodne paţnja i kompozitora i melodike. Instrumentalna pjevaĉa i publike usremuzika XVIII st. u Italiji dotoĉena na ariju kao odaje svo bogatstvo prenosioca melcdijskih i uviranja, svojstveno krasno-koloraturnih eleevropskoj instrumentalnoj menata. muzici toga vremena. Dok je opera seria Imena kao što su Vivaldi, proţivljavala razdoblje Tartini, D. Scarlatti, teške dekadencije oĉekujući da je stvaralaĉka G. F. Barbieri "II Guercino«, Muziĉka obuka, XVII st Sammartini, Boccherini stoje iza djela u snaga i koncepcija naprednoga revolucionarnog duha, kakav je bio Gluckov, obnovi i uputi novim, zdravijim kojima se vrše postepeni prijelazi iz kasnoga baroka u rokoko pa u putovima, komiĉna se opera razvijala u mnogo povoljnijim prilika- klasiku. Neobiĉno plodni Antonio Vivaldi (1678—1742) ostavio je ma. Talijanska opera buffa pojavila se kao odraz umjetniĉkih po- djela sa svih podruĉja, ali je svoje najbolje dao u brojnim treba širih graĊanskih slojeva. Izrasla je djelomiĉno iz šaljivih inter- instrumentalnim kompozicijama, solo-sonatama, trio-sonatama i medija koji su se u Napulju i Veneciji umetali u meĊuĉinove opere koncertima. Izvrstan kolorist (»Concerti delle stagi-oni«), Vivaldi je serije. Takvi su intermediji oĉitovali srodnost s narodnim kazalištem, u sjajnoj uravnoteţenosti svojih koncerata vješto i ukusno nizao tzv. commedia dell'arte, i njezinim stalnim tipovima (ismijanim skrb- kontrastne stavke u kojima se odmjenjuju energiĉnost i nicima, nasamarenim škrcima, nadutim, oholim kapetanima i voj- odluĉnost,elegiĉnost i sjeta te briljantna barokna motorika. Sloţen je nicima, buntovnim štićenicima, lukavim slugama), a bili su redovito lik Giuseppe Tartini(1692—1770), violinist, pedagog, teoretiĉar i komsastavljeni u lokalnim narjeĉjima Napulja, odnosno Venecije. Inter- pozitor. On je znatno obogatio violinsku tehniku (trileri, višehvati), mediji nisu uvijek ostali na razini umetaka u meĊuĉinove ozbiljne davši u raspravi »Traite des agrements« korisne upute u izvodilaĉku opere, nego su se od nje otcijepili i zapoĉeli samostalan ţivot kao pra- praksu svojega doba. Njega su posebno zanimali akustiĉki problemi; ve opere buffe. Komiĉna je opera preporodila i osvjeţila talijansku Tartini je otkrio tzv. »ton diferencije«. U golemom broju violinskih opernu umjetnost. Nasuprot apstraktno tretiranoj mitskoj i legen- koncerata i sonata, trio-sonata i drugih komornih djela ovaj je umjetdarno-historijskoj tematici opere serije, nasuprot raskidanosti izme- nik podjednako povezan uz barok i rokoko. Ostali su majstori taliĊu recitativa i arije, shematizaciji, ispraznom virtuozitetu i dekora- janske violinistiĉke umjetnosti, koji djeluju preteţno u prvoj polovini tivnosti, opera buffa je donosila prizore iz svakidašnjice graĊanske XVIII st.: Francesco Geminiani (1687—1762), Pietro Locatelli klase, hitrost i zanimljivost zapleta koji je ukljuĉivao i elemente dru- (1695—■1764) koji znatno podiţe razinu virtuoziteta i najavljuje Paštvene kritike, karakterizaciju ustaljenih tipova, slobodu forme u ton- ganinija, Tommaso Albinoni (1671—-1750), Francesco Maria Veraskom oblikovanju teksta, vezu s narodnim melosom, ţivopisnost cini (1690—1768) i Francesco Antonio Bonporti (1672—1749). te sudjelovanje pjevaĉkih ansambla (osobito u finalima). MeĊu ĉembalistima pred svima se istiĉe Domenico Scarlatti Broj kompozitora koji u XVIII st. u Italiji pišu opere veoma je (1685—-1757), sin Alessandra, koji je pisao i scenska i vokalna djela, velik. Oni se uglavnom okupljaju oko dva ţarišta, Napulja i Veneci- ali svoj izuzetan poloţaj u historiji talijanske i evropske muzike duje. U napuljskoj skupini (to je tzv. »druga napuljska škola«) znatno guje veoma brojnim sonatama za ĉembalo (oko 550) od kojih je mali ih je više nego u venecijanskoj. Medu napuljskim umjetnicima ista- dio za njegova ţivota bio objavljen pod skromnim nazivom »vjeţbe knuto mjesto zauzima Giovanni Battista Pergolesi (1710—1736) koji za ĉembalo«. Strogo liĉne, Scarlattijeve su sonate odraz umjetniĉkog je, unatoĉ kratku ţivotu, ostavio priliĉan broj komiĉnih i ozbiljnih mentaliteta bliskog rokokou: sjaj, draţest, humor, prpošnost, vedriopera, oratorija, kantata, trio-sonata i drugih djela. Uz uspjeli »Sta- na, lakoća, virtuozitet i dekorativnost ogledaju se u ovim izvornim bat Mater« i operu seriju »Olimpiade«, njegovo je remek-djelo opera kompozicijama u kojima je kompozitor, više na temelju homofonih buffa (zapravo intermedij) »La serva padrona«, rani primjer preobra- nego polifcnih postupaka, unaprijedio tehniku sviranja na ĉembalu, zbe koju graĊanski staleţ, traţeći novu, drukĉiju muziku, stvara u oĉitujući bogatu fantaziju u ritmici i harmoniji. Drugi ĉembalisti ne historiji opere. Ova će opera u Francuskoj odigrati posebnu ulogu bave se tako intenzivno muzikom za svoj instrument kao D. Scarlatti, izazivajući spor izmeĊu »buffonista« i »antibuffonista« i proĉišćujući ali i na tom polju biljeţe znatne uspjehe, tako Nicola Antonio Porpojmove o svrsi i suštini operne umjetnosti. Pergolesijevi su suvre- pora (1686—1768), Francesco Durante (sonate), Domenico Alberti menici Leonardo Leo (1694—1744), Leonardo Vinci (1690—-1730), (1710— oko 1740), koji je ostao poznat po primjeni tzv. »albertinRinaldo da Capua (oko 1710—1780), Nicola Logroscino (1698— oko skih basova«, tj. figurama rastavljenih trozvuka i ĉetvorozvuka u dio1765). Niccolo Jommelli (1714—1774) dugo je ţivio u Stuttgartu; nici lijeve ruke. Uspjele sonate za ĉembalo ostavili su i spomenuti B. on je više puta uspješno pokušavao da u operu seriju unese svjeţine, Galuppi te Pietro Domenico Paradisi (1707—1791)da je riješi shematizacije i dade orkestru drukĉiju ulogu. Na opere
538
TALIJANSKA MUZIKA
U drugoj polovini XVIII st. izgraĊuje se u Evropi klasiĉni sonatno-simfonijski tip kojemu i Talijani daju svoj doprinos. Giovanni Battista Sammartini (1700 ili 1701—-1775), Gluckov uĉitelj, ostavio je dvadesetak simfonija, trostavaĉnih, bez provedbe u sonatnom stavku, ali uz primjenu novih izraţajnih sredstava (efektni dinamiĉni prijelazi, sinkopiranje, iznenadne pauze). Orkestar se sastoji od gudaĉkih instrumenata i dvaju rogova. Simfonije, koncerte, komorna djela novog stila pisao je Gaetano Pugnani (1731—1798), lirik, gotovo rani romantik. Izvornošću polaganih stavaka istiĉu se violinske sonate i koncerti Pietra Nardinija (1722—1793). Najznatniji talijanski majstor klasiĉne komorne muzike bio je Luigi Boccherini (1743— 1805), autor golemog broja gudaĉkih kvarteta i kvinteta, te sonata i koncerata za violonĉelo. Ovaj je umjetnik još prije Havdna ostvario zrelu uravnoteţenost gudaĉkog kvarteta provodeći sretnu sintezu homofonih i umjereno polifonih elemenata na osnovi elegancije, draţesti i jednostavnosti. Unaprijedivši tehniku violonĉela, Boccherini je postao i prvi klasik literature za taj instrument. Dok su Giovanni Giuseppe Cambini (1746—^i 825) i Giovanni Viotti (1755—1824) preteţno komorni muziĉari, a Viotti uz to i znaĉajan violinski pedagog, Giovanni Platti (oko 1700—1763) i Giovanni Marco Rutini (1723—1797) ostavili su, medu ostalim, zanimljive sonate za ĉembalo u kojima ima ekspresivnosti novoga stilskoga strujanja. Posljednji talijanski instrumentalni kompozitor XVIII st., ĉije djelovanje zahvaća i prve decenije XIX st., bio je Muzio Clementi (1752—1832), izvrstan klavirski pedagog, graditelj klavira, izdavaĉ muzikalija, pijanist i kompozitor. Ostavio je preko 100 sonata koje je pisao za moderni klavir (s batićima); on je prvi iskoristio novu zvuĉnost i dinamiku tog instrumenta. Clementi je i autor uspjelih simfonija. Opći pogled na talijansku muziku XIX st. odaje njeno nesumnjivo osiromašenje. Dok je u XVIII st. interes za instrumentalnu muziku bio veoma jak, dok su u to vrijeme brojni talijanski instrumentalni kompozitori bogatim nizom veoma vrijednih djela osigurali Italiji jedno od prvih mjesta u razvoju tadašnje evropske instrumentalne muzike, talijanski muziĉari XIX st. i publika kojoj se obraćaju daju prednost muziĉkoj pozornici. Mali broj kompozitora, preteţno u drugoj polovici stoljeća, stvara simfonijsku i komornu muziku (Antonio Bazzini, Giovanni Sgambati, Giuseppe Martucci, Marco Enrico Bossi), oslanjajući se prvenstveno na njemaĉke uzore. U prvoj polovini XIX st. talijansku instrumentalnu muziku zastupa Niccolo Paganini (1782—-1840), najĉuveniji violinist svih vremena i autor preteţno briljantnih violinskih kompozicija kojima je tehniku svog instrumenta usavršio do neslućenih raz-
Izvedba opere buffe, XVIII st.
mjera. Instrumentalnom muzikom bavili su se povremeno \i i neki operni kompozitori (Cherubini, Donizetti, Rossini). Glavno poprište stvaralaštva muziĉara u tadašnjoj Italij dakle opera koju ne razvijaju samo u domovini, nego dobri lom i izvan nje. U prvoj polovici stoljeća mnogi, upravo na niji talijanski operni kompozitori odlaze u Pariz, borave u nje lje ili kraće vrijeme i pišu tamo svoja istaknuta operna djel; doba kad Pariz postaje umjetniĉkim središtem Evrope i svije umjetnici svih zemalja smatraju da su samo onda stekli svjet vu, ako je i pariška publika priznala vrijednost njihovih djel će uz Pariz povezati svoju djelatnost Cherubini, Spontini, ] Bellini, i Donizetti — vodeći majstori tadašnje talijanske opi ravak tih umjetnika u francuskoj prijestolnici utjecat će pov< njihovo stvaranje, osobito putem Gluckove operne reformi cuskoga revolucionarnog kazališta. U samoj Italiji treba spi ti stvaralaĉku djelatnost, što ju je tamo razvio Nijemac Sitne (1763—1845), jedan od prvih koji je obnovljenom ulogom orkestra pokušao da se suprotstavi dekadentnosti koju je ope naslijedila iz minuloga stoljeća. Proţivjevši sve sudbonosne dane francuske politiĉko-dr povijesti, u godinama Velike revolucije, Napoleonova uspon; i restauracije Bourbonaca, Luigi Cherubini (1760—^1842) je dio svog ţivota povezao uz Pariz gdje je dvadeset godina rul Konzervatorijem. Svoja najbolja operna djela napisao je u : godinama, pridonoseći oblikovanju tzv. »opere spasa« (»Lo< »Eliza«, »Les deux journes«) koju je izgraĊivao uz snaţno naj nje humanosti suosjećanja. Gasparo Spontini (1774—1851) je slavu, aludirajući u svojim najpoznatijim opernim djelima poleonove osvajaĉke sposobnosti (»La Vestale«, »Fernando C no oĉitujući i razvijen smisao za muziĉku dramatizaciju i bi instrumentaciju. Na polju muziĉke dramaturgije mnogostr; darovitost pokazao Gioacchino Rossini (1792—1868), najzn predstavnik talijanske komiĉne opere u XIX st. Vedra, optin narav, znao je u svojim djelima, koja je pisao posloviĉnom li i brzinom, muziĉki oblikovati bogat niz likova i sadrţaja iz p< legende i svakidašnje stvarnosti. Njegovi su najveći dometi k opera »II Barbiere di Siviglia« s karakteristiĉnom demokrati; uloga i revolucionarni »Guillaume Teli« koji je u stvari već francuska romantiĉna velika opera. Sasvim drukĉiji umjetniĉ perament bio je Vincenzo Bellini (1801—1835), njeţan, mel ĉan lirik, iskren i jednostavan; ĉistoća njegove melodijske i ĉije najpotpunije se oĉitovala kad bi se dramatski sukobi u nj djelima stišali ustupajući mjesto lirskoj kontemplaciji. Ali je ponešto jednostran; orkestracija mu je siromašna,ainvenci bacuje u prizorima dramatskih ĉvorova. Ipak »Norma« upi na preobraţaj kojemu prerana smrt nije dopustila da se d ostvari. Veoma brz u pisanju bio je i Gaetano Donizetti (1797ali i nedovoljno kritiĉan. Od 73 opere 70 ih je gotovo zaborc Znatne umjetniĉke vrijednosti pokazale su njegove vrlo uspj miĉne opere »DonPasquale« i »Elisir d'amore« te ozbiljna opei cia di Lammermoor«, prava romantiĉka tragedija u kojoj lik nje ţivi u bogatoj skali osjećanja koja je vode od njeţne zalju sti do mraka ludila. Oko Rossinija, Bellinija i Donizettija je velik broj opernih kompozitora od kojih su neki ostavili po pa i više opera; no uz rijetke izuzetke ta su djela pripala zat nestajući istom brzinom kojom su se i javljala. Medu tim ko torima bilo je i darovitih: Ferdinando Pa'e'r (1771—1839), Fr Saverio MercaĊante (1795—1870), Giovanni Pacini (1796—: uspjelom operom »Saffo«, braća Luigi (1805—1859) i Federic (1809—1877), Nicola Zingarelli (1752—1837), Valentino Fio (1764—1837) i dr. Djelatnost najistaknutijih predstavnika talijanske opere 1 polovini XIX st. uklonila je mnoge neugodne posljedice krize se opera seria kroz duge decenije ranijih stoljeća nije uzmogla Još viši njezin uspon omogućilo je stvaranje genijalnog Verd ljaĉkog sina koji se nije dao zavesti pozivima iz inozemstva; s se historija talijanske opere ponovo i trajno povezuje uz Italiji na kazališta. Giuseppe Verdi (1813—-1901) zapoĉeo je karijeri noga kompozitora s libretima koja su aludirala na razjedinjer dašnje Italije i snaţno budila rodoljubna ĉuvstva. Verdijev« operne premijere pretvarale ne samo u znaĉajne umjetniĉke, u politiĉke dogaĊaje koji su odigrali krupnu društvenu ulog ĉanju politiĉke svijesti Talijana. No, Verdi je već kao mladi nik naglašavao koliko mu je stalo da u operi istakne dramsku stvarnost radnje i karaktera, pa je na libreto postavljao visok tjeve. On je prekinuo s ustaljenom shematizacijom talijanske libretistike. U svojim opernim junacima gledao je prije sveg: s pozitivnim i negativnim svojstvima njihova karaktera. Njir cijalni poloţaj nije mu bio zaprekom, pa će se tako na Verdijevo noj pozornici pojaviti dvorske lude i ţene iz polusvijeta. Na ku pedesetih godina dosegao je Verdi u trilogiji »Rigoletto«— viata« — »Trovatore« prvi vrhunac svoga stvaranja, davši u »Rig
TALIJANSKA MUZIKA
539
svoje zacijelo najpotresnije djelo, djelo duboke humanosti, zadiv- valac prošlosti, ali i neustrašivi otkrivaĉ budućnosti; on je rušio toljujuće muziĉke karakterizacije. U zrelim i staraĉkim godinama Ver- nalitet, napuštao provedbene postupke, izbjegavao sve što podsjeća di je dalje evoluirao na putu od melodrame k muziĉkoj drami; nje- na laţnu romantiĉarsku sentimentalnost i zagovarao upotrebu i magova su remek-djela iz toga razdoblja »Aida«, »Otelio« i »Falstaff«, njih intervala od polustepena. Ostavio je orkestralnih, klavirskih i dramskih djela (opera »Doktor Faust«). Ottorino Respighi (1879— jedina komiĉna opera ovog umjetnika. Uz Verdija bilo je opernih kompozitora koji se, doduše, nisu mo- 1936), majstor orkestra, jedan je od najvećih kolorista koje je dala Itagli s njim mjeriti, ali su i oni na svoj naĉin obogatili sliku tadašnje lija. Ugled je stekao nizom simfonijskih pjesama u kojima evocira talijanske operne umjetnosti. MeĊu njima su Amilcare Ponchielli raspoloţenja iz starog i novog Rima (»Fontane di Roma«, »Pini di (1834—1886) ĉija »Gioconda« i danas ţivi; Alfredo Catalani (1854 Roma«, »Fešte romane«). Ildebrando Pizzetti (1880—1968), autor —1893; »La Wally); pjesnik, kritiĉar i kompozitor Arrigo Boito (1842 većega broja instrumentalnih djela, postavio je teţište svoga stvara—1918), nadareni libretist posljednjih Verdijevih djela, umjetnik nja u muziĉko kazalište kojemu je dao više individualnih rješenja. On koji je u zanimljivoj operi »Menstofele« ostavio još jedan pokušaj polazi od gledišta da opera mora biti izraz ţivota u akciji; ona mora, muziĉkoga tretiranja sa-drţajno-misaone problematike Goetheova poput prave drame, nositi u sebi elemente duhovnog proĉišćenja i »Fausta« ; Luigi Mancinelli potrebu da se s ljubavlju (1849—1912); Filippo i dobrotom pristupi patMarchetti (1831—1902), njama ĉovjeĉanstva. U Alberto Franchetti (1860 — svojim najuspjelijim o1942); Istranin Anto-nio pernim djelima (»Debora e Smareglia (1854— 1929), Jaele«, »Fra Gherardo«) jedan od rijetkih tadašnjih tragao je za osebujnošću wagnerijanaca u Italiji, recitativnog izraza u koautor znaĉajnih opernih jemu prevladava silabiĉ-ko djela (»Nozze istriane«, tretiranje melodiĉke linije s »Oceana«). jakim naglašavanjem Wagnerova je opera u ritmiĉkog elementa. meĊuvremenu postepeno Rezultat je ĉesto stapanje osvajala evropska kazališta, tona s rijeĉju, u izazivajući epi-gonstvo ili neusiljenosti i prirodnosti. reagiranje, odnosno traţenje Smjeliji u traţenju novih drukĉijih putova. Jedan izraţajnih mogućnosti je od njih bio je tzv. Gian Francesco Malipiero »verizam« koji se u (1882—1973). Bogat kao talijanskoj opernoj muzici instrumentalni i dramski pojavio potkraj stoljeća, još kompozitor, Malipiero za ţivota Verdijeva. Za napušta mnoge tradicije razliku od Wagnera, veristi prošlog stoljeća i obraća se obraduju sadrţajne motive muziĉkoj prošlosti svoje iz svakidašnjeg ţivota. Oni zemlje. Izbjegavajući traţe radnju u kojoj će se strukturu klasiĉnorazviti jaki sukobi strasti i romantiĉne muzike, daje, nagona i neodoljivom snagom zatraţiti Unutrašnjost kazulišta S. Benedetto u Veneciji. Rad A. Baratte prednost mozaiĉkom nizanju kontrastnih ţrtvu. Linija sadrţajnog razvoja redovito epizoda, a u kazališnim djelima zastupa vodi od ljubavi preko ljubomore k ubojstvu. Melodika je antiromantiĉke teţnje, tretirajući sadrţajnu problematiku u kojoj raspjevana, široka daha, pristupaĉna, ponekad bliska napjevima prevladava sumorni dualizam: teţnji k sreći i veliĉanju ljepote iz naroda. No, verizam nije jako obogatio talijansku i evropsku suprotstavlja se uništenje i smrt. Najosebujnije njegovo muziĉkomuziĉku pozornicu, iako su njegovi prvenci mnogo obećavali. Oba scensko djelo je »Sette canzoni« u kojemu provodi neobiĉnu remek-djela toga smjera, »Cavalleria rusticana« Pietra dramatsku sintezu paralelnih radnja. Poput Malipiera, i Alfredo Mascagnija (1863—1945) i »I Pagliacci« Ruggiera Leoncavalla Casella (1883—1947), školovan u Parizu, radikalan je u izboru (1858—1919), privlaĉe kontrastima radnje i muzike i izvornošću sredstava koja su na harmonijskom sektoru vrlo ĉesto izrazito melodije, ali predstavljaju i rane vrhunce do kojih se njihovi politonalna. Iz dugaĉkoga mnogostranog niza njegovih djela u autori u kasnijim djelima više nisu uzmogli popeti. Nesumnjivo najbolje idu komorna Serenada, Treća simfonija, Partita za klavir i jaĉi talent, trajnije stvaralaĉke snage bio je u tom krugu Giacomo orkestar, balet »La Giara«. I on oţivljuje stare talijanske Puccini (1858—1924) kojega treba samo djelomiĉno ubrajati instrumentalne muziĉke forme. Pizzetti, Mali-pierc i Casella meĊu veriste. Lirik, kojemu je izvanredno uspjevalo muziĉko istakli su se i kao dobri muziĉki pisci, a Malipiero uz to i profiliranje njeţnih ţenskih likova, Puccini je svoja najbolja djela, u izdavanjem Mon te verdijevih i Vivaldijevih djela. Generaciji koja idu opera »La Boheme« i veoma duhovita komiĉna jednoĉinka suvremenih talijanskih kompozitora, roĊenih potkraj XIX st., »Gianni Schicchi«, napisao izvan veristiĉkog sektora. pripadaju nadalje Franco Alfano (1878—1954; opera »La Leg-genda Na prijelazu u XX st. djelovalo je više kompozitora koji su, pi- di Sakuntala«), Vincenzo Tommasini (1878—1950), futurist šući opere, povremeno pristajali uz veristiĉki pravac ili su traţili uzo- Francesco Balilla Pratella (1880—1955), Riccardo Pick-Mangiagalli re u prošlosti talijanske opere. Blizak verizmu bio je Umberto Gior- (j.%%2.—1949), Adriano Lualdi (1885—1971), Vito Frazzi (1888—), dano (1867—1948) ĉije je najpoznatije djelo opera »Andrea Cheni- Giorgio Federico Ghedini (1892—1965), Lodovico Rocca (1895'—), er«; Ermanno Wolf-Ferrari (1876—1948) je duhovito pokušavao oţi- i Mario Castelnuovo-Tedesco (1895—1968). vjeti staru talijansku operu buffu (»I quattro rusteghi«).Uz njih neDvadeseto stoljeće dalo je Italiji niz darovitih kompozitora od ka budu spomenuti Francesco Ĉilea (1866—1950), halo Monte- kojih mnogi odrazuju u svojim djelima i nastojanja današnje evropmezzi (1875—1952) i Riccardo Zandonai (1883—1944; »Francesca ske muziĉke avangarde. MeĊu najistaknutije ide Luigi Dallapiccola da Rimini«). Neki od njih bavili su se i instrumentalnom muzikom. (1904—1975), dodekafoniĉar, meditativna narav, jedan od maloU XX st. doţivjela je talijanska muzika znatnu preobrazbu. U brojnih suvremenih talijanskih kompozitora koji se ĉesto i rado obprvim decenijima mogu se u njoj razlikovati dva smjera: jedan dio raćaju polju vokalne muzike da uz pomoć rijeĉi dadu svoj doprinos kompozitora i dalje se opredjeljuje za muziĉko kazalište, sluţeći se problemima za koje su kao ljudi i umjetnici prvenstveno zainteresipri tome uglavnom naslijeĊenim tekovinama veristiĉke opere koje rani. Najuspjelijim kompozicijama ovog umjetnika pripadaju »Ćori pojedinci nastoje obogatiti umjerenom primjenom suvremenijih iz- di Michelangelo Buonarroti il Giovane«, »Canti di prigionia« i opera raţajnih sredstava (npr. impresionistiĉkom harmonijom); drugi dio »Volo di notte«. Dallapiccolin je uţi suvremenik Goffredo Petrassi smjelo pristupa obnavljanju talijanske instrumentalne muzike, ali i (1904— ), kompozitor velikih evolutivnih mogućnosti koji je kroz muziĉkoga kazališta, opere i baleta. Ova će druga skupina kompozi- nekoliko faza u svom razvitku postavljao jedno za drugim teţište tora unijeti u Italiju dostignuća suvremene evropske muziĉke teh- svoga rada na instrumentalno polje (izvrsna orkestralna »Partita«), nike, od ekspresionizma, atonalnosti i politonalnosti do dodekafoni- vokalni sektor (»Deveti psalam«) i muziĉku scenu (opera »II Cordoje, ali će se inspirirati i obiljeţjima talijanske muziĉke umjetnosti iz vano«). Daroviti Gian Carlo Menotti (1911— ), kompozitor i libretist nastanjen u Sjedinjenim Drţavama, jedan je od rijetkih suvproteklih stoljeća (osobito baroka). Velikim obnoviteljima-pionirima talijanske muzike uXXst. sma- remenih kompozitora koji su stekli priliĉno široku popularnost u Evtraju se Respighi, Pizzetti, Malipiero i Casella. Njihov je neposredni ropi i Americi. Tretirajući medu ostalim i problematiku današnjih ţivotnih prilika i odnosa meĊu ljudima (»Konzul«), Menotti je popreteĉa ĉuveni pijanist Ferruccio Busoni (1866—1924), velik poštokazao jak smisao za djelovanje s pozornice, iako putem muzike koja
540
TALIJANSKA MUZIKA
R. Rolland, Les Origines de theatre lyrique moderne. Histoire de nije bez eklektiĉnih crta. U generaciji Menottijevoj istiĉe se još Ma- — Europe avant Lully et Scarlatti, Pariš 1895 (novo izd. 1931). — L. rio Peragallo (1910— ). Najnovija strujanja u evropskoj muzici en La Mušica istrumentale in Italia nei secoli XVI, XVII e XVIII, RN odrazila su se i u stvaranju talijanskih kompozitora. Serijelnu tehni- —1900. ■— J. Wolf, Florenz in der Musikgeschichte des 14. Jahrh 1901—02. — H. Goldschmidt, Studien zur Geschichte der itali< ku prihvatili su Gino Contilli (1907—), RiccarĊo Malipiero (1914—• ) SBIMG, im 17. Jahrhundert (2 sv.), Leipzig 1901—04. — C. Salvioli, Bib i Camillo Togni (1922— ). Umjereniji u primjeni suvremenih Oper universale del Teatro drammatico. Con particolare riguardo alla stoi izraţajnih sredstava su Gudio Viozzi (1912— ), Bruno Bettinelli mušica italiana, I, Venezia 1903. — C. Dassori, Opere e operisti. Di 1541—1902, Genova 1903. — A. Solerti, Le Origini del melod (1913— ), Alberto Bruni-Tedesci (1915— ), Valentino Bucchi lirico 1903. — Isti, Gli Albori del melodramma (3 sv.), Palermo i Nape (1916—• ), Guido Turchi {1916— ), Gino Negri (1919-- ), Lu- Torino ■— G. Pasouetti, L'Oratorio musicale in Italia: storia critica-letteraria, ciano Chailly (1920— ), Mario Zafred (1926— ), Flavio Testi 1906. ■— D. Alaleona, Studi sulla storia dell'oratorio musicale in Italia, (II izd. 1945). •— G. Cesari, Die Entstehung des Madrigals im n (I923— ) i Boris Porena (1927— ). U redovima ekstremne evropske 1908 hundert (disertacija), Cremona 1908. — G. G. Dernardi, La Mušica a avangarde istakli su se Bruno Moderna (1920-—1973), ugledan i nell'eta di Goldoni, Venezia 1908. — G. Buslico, Bibliografia delle stori' kao dirigent, Luigi Nono (1924— ) koji u svoja djela na poseban nistorie dei teatri italiani, Domodossola 1913 (II izd. Milano 1929). — navenlura, Saggio stonaĉin unosi ljubav prema ĉovjeku i suosjećanje s onim što teatro musicale italiai neopravdano stradaju, te Luciano Be-rio (1925—). Uz njih se vorno 1913. — E. Well valli und der Stil der anischen istraţivanjem i ekspeOper von 11 1660, SMW, rimentiranjem s novim 1913. — refranca, Le izvorima zvuka bave i Aldo Origin sinfonia, RMI, 1913-M. Scherillo, L'Oper Clementi (1925—), napoletana durante i Napoli Francesco Evangelisti 1917. — L. L Histoire de la (1926—),DomenicoGuac-cero creation developement du dran sical particulierement (1927—), Vittorio Fellegara lie depuis l'»Euridice« c (1927—), Egis-to Maćehi jusqu'a 1' »Orfeo« de (1928—), An-gelo Paccagnini Bruxelles 1921. — A Corte, L'Opera comicE na nel '700 (1930—), (2 sv.), Ba; GirolamoArrigo(i930—), Sylvano Bussotti(i93i—) Niccolo Castiglioni (1932 —), Giacomo Manzoni (1932—), Bruno Camino (i935—) i dr. Italija je i zemlja velikoga broja reproduktivnih umjetnika i ustanova. Ĉuveni talijanski konzervatoriji, osobito oni u Napulju i Veneciji, opskrbljavali su muziĉarima duge decenije ne samo Italiju, Teatro alla Scala u Milanu eat: sicale nego i mnoge druge evropske zemlje. Talijanska muziĉka italiano, Roma 1 kazališta, feudalna i javna, sluţila su inozemstvu za uzor. Dug je niz E. Wellesz, Die Oper talijanskih pjevaĉa i pjevaĉica koji su od vremena kastrata Farinellija lien im 17. Jahrhundert, buch der Musikges i Crescentinija, zatim Faustine Bordoni, Giuditte Pasta i Adeline G. Adlera, Frankfur Patti do Enrica Carusa, Beniamina Giglija, Marija del Monaca, 1924 ( I I izd. u 2 sv. Gine Cigna i Renate Tebaldi pronosili svijetom slavu talijanskog — Th. Werner, Die 0 19. Jahrhundert: Italie belkanta. Italija je osobito u XX st. dala znatan broj vrsnih — A. Sandberger, TLVLT ■ dirigenata i instrumentalista. Medu njima su dirigenti Arturo anischen Oper, PJB. 15 Toscanini, Bernardino Molinari, Victor de Sabata, pijanisti Arturo G. Monaldi, II Melod in Italia nella critica ( Benedetti Michelangeli i Aldo Ciccolini, violonĉelisti Enrico Mainardi colo XIX, Campobass< i Antonio Janigro. — A. Lualdi, Viaggio Iako se u Italiji muzikologija nije razvijala onako intenzivno kao cale in Italia, Milano ic G. Roncaglia, La Rivoluzione musicale italiana nel secolo XVII, Milano i< u Njemaĉkoj, jer nisu u njoj dugo postojali uvjeti za visokoškolsko A. Bonaventura, L'Opera italiana, Firenze 1928. — K. P. Bernel Kempt muzikološko školovanje, ipak su u toj zemlji i doprinosi muziĉkoj Italiaansche Opera, Amsterdam 1929. — M. Schneider, Die Ars Nova des 14 nauci i publicistici znaĉajni i opseţni. MeĊu talijanskim muzikolohunderts in Frankreich und Italien, Wolfenbiittel i Berlin 1930. —■ F. Torrej Le Origini italiane del romanticismo musicale, Torino 1930. —F. Liuzzi, B: zima i muziĉkim piscima istakli su se: F. Florimo, L. Torchi, A. Gallauda alle origini della lirica musicale italiana, Annuario della R. Accademi li, A. Bonaventura, G. Monaldi, F. Torrefranca, A. Delle Corte, G. Cecilia, 1930—31. —J. Wolf, Italian Trecento Music, Proceedings of the Pannain, A. Damerini, G. Radiciotti, C. Gatti, R. de Rensis, O. Tiby, Musical Association, 1931. — A. Lualdi, II Rinnovamento musicale it Milano i Roma 1931. — S. Pfan, Die Vokalmusik in Italien in der ersten D. Alaleona, F. Liuzzi, G. Cesari, R. Casimiri, A. Toni, A. Ghisdes 17. Jahrhunderts (disertacija), Berlin 1931. — H. Prunieres, Cavalli et 1' lanzoni, G. Roncaglia, A. Capri, C. Valabrega, M. Tibaldi Chiesa, venitien au XVII siecle, Pariš 1931. —• A. Schlossberg, Die italienisehe G. M. Gatti, D. De' Paoli, U. Rolandi, A. Cametti, M. Rinaldi, L. fiir mehrere Instrumente im 17. Jahrhundert (disertacija), Heidelberg — A. Bonaventura, Storia del violino e dei violinisti, Milano 1933. — A. Ronga, F. Abbiati, N. Pirrotta, F. Schlitzer, R. Giazotto, L.Rognoni, II Seicento musicale in Europa, Milano 1933. — A. de Angelis, La Mušica a M. Mila, A. Parente, R. Vlad, G. Graziosi, G. Gavazzeni, G. Bar- nel secolo XIX, Roma 1934. — F. Liuzzi, La Lauda e i primordi della m blan, C. Sartori, B. Disertori, A. Bonaccorsi, F. Balio, A. Obertello. italiana, Roma 1934. — E. Dent, Music of Renaissance in Italy, London G. Roncaglia, II melodioso Settecento italiano, Milano 1935. — W. ' Od sredine XIX st. objavljena su nova izdanja brojnih spomenika — Friihgeschichte der italienischen Villanella (disertacija), Nordlingen muziĉke prošlosti Italije (L. Torchi, L' Arte musicale in Italia, 1897 Die — N. Valle, Origini del melodramma, Roma 1936. — A. Capri, II Sett •—1907; G. Benvenuti i E. Bravi, »I Classici musicali italiani«, 1941 musicale in Europa, Milano 1936. — H. Ch. Wolff, Die venezianische der zweiten Halfte des 17. Jahrhunderts, Berlin 1937. — E. Gerson•—56 i dr.). Otada datira i struĉna muziĉka periodika (»Gazzetta mu- in zur Geschichte des italienischen Liedmadrigals im 16. Jahrhi sicale di Milano«, 1842). Od opernih kazališta meĊu najpoznatija u Studien (disertacija), Wiirzburg 1937. — K. G. Fellerer, Zur italienischen Orgel svijetu idu La Scala u Milanu, San Carlo u Napulju i Opera u Ri- des 17./18. Jahrhunderts, PJB, 1938. — F. Ghisi, Fešte musicali della F 1480—1589, Firenze 1939. — F. Torrefranca, II Segreto del Qu mu. Veliki ugled uţivaju i festivali suvremene muzike u Veneciji Medicea, Milano 1939. — D. De'Paoli, La Crisi musicale italiana (1900— (od 1930, u okviru likovnoga biennala) i Palermu, te Maggio musi- cento, Milano 1939. — G. Pannain, La Mušica strumentale in Italia, Torino cale fiorentino (od 1933), Sagra musicale umbra u Perugi (od 1947) i — Isti i G. Cesari, La Mušica a Cremona nella seconda meta del secolo Milano 1939. —• A. v. Kbnigslovi, Die italienischen Madrigalisten des Trc Festivali dei due Mondi u Spoletu (od 1958). (disertacija), Wiirzburg 1940. — W. T. Marrocco, Fourteenth Century 1 LIT.: Ch. Burney. The Present State of Music in Francc and Italy, Lon don 1771. — G. Orloff, Essai sur l'histoire de la musique en Italie, Pariš 1822. — G. Trambusti, Storia della mušica e specialmente dell'italiana, Velletri 1867. ■— G. Monaldi, Idealismo e realismo ossia il Teatro melodrammatico italiano moderno e le sue diverse scuole, Perugia 1876. — F. Florimo, La Scuola musicale di Napoli e i suoi conservatori (4 sv.), Napoli 1880—82. — V. Lee, II Settecento in Italia, Milano 1881. — G. Masutto, Della mušica sacra in Italia C3 sv.), Venezia 1887—89. •— A. Ademollo, Bibliografia della cronistoria teatrale italiana, Milano 1888 (II prošireno izd. Livorno 1905). -— E. Vogel, Bibliographie der gedruckten weltlichen Vocalmusik Italiens aus den Jahren 1500—1700 (2 sv.), Berlin 1892 (dopune A. Einstein, Notes, 1944—45 i 1947—48; novi otisak Hildesheim 1962). — N. d'Arienzo, Origini delFopera comica, RMI, 1895, 1897 i 1899.
Cacce, Cambridge (Mass.) 1942. — U. Sesini, La »Romana cantilena«, 1942. — C. G. Anthon, Music and Musicians in Northern Italy Durin l6th Century (disertacija), Cambridge (Mass.) 1942. — K. Jeppesen, Die enisehe Orgelmusik am Anfang des Cinquecento (2 sv.), Kabenhavn 19* izd. 1960). — W. H. Rubsamen, Literary Sources of Secular Mu'sic in Berkeley 1943. — E. Li Gotti, Poesie musicali italiane del secolo XIV, Pa 1945. — K. v. Fischer, Studien zur Musik des italienischen Trecento und fi Quattrocento, Bern 1946. — /. Pizzetti, La Mušica italiana del' 800, T 1946. — F. Liuzzi, L'Opera del genio italiano all'estero, Roma 1946. Monterosso, La Mušica nel Risorgimento, Milano 1948. — G. O'Brien, Golden Age of Italian Music, London 1949. — Carrieri, La Danza in . 1500—1900, Milano 1949. — U. Sesini, Poesia e mušica nella latinita eri: dal III al X secolo, Torino 1949. — A. Einstein, The Italian Madrigal (3 Princeton 1949. — R. Pitrou, L'Opera italien au XVII siecle, Pariš 195 G. Sartori, Bibliografia della mušica strumentale italiana stampata in fino al 1700, Firenze 1952. — F. Toye, Italian Opera, London 1952. — G. nain, Ottocento musicale italiano, Milano 1952. — A. Ceresani, Glorie t Ha nella melodia, Milano 1952. — R. Giazotto, Poesia melodrammatica e siero critico nel Settecento, Milano 1952. — N. Fortune, Italian Secular Me from 1600 to 1635. An Introductorv Survev, MQ, 1953. — G. Pannain, Mu: dei tempi nuovi, Milano 1954. —• G. Tani, Cinquant'anni di opera e balle Italia, Roma 1954. — S. Towneley Worsthorne, Venetian Opera in the Sevent'
Century, London 1954. — Magagnato, Teatri italiani del Cinquecento, Ve 1954. — B. Disertori, La Frottola nella storia della mušica, Cremona 195 F. Schlitzer, Mondo teatrale dell'Ottocento, Napoli 1954. — G. M. Gatti, quant'anni d'opera e balletto in Italia, Roma 1954. —■ N. Pirrotta, The A of Fourteenth Century Italy, I, Amsterdam 1954. — R. B. Morris, A S of the Italian Solo Cantata before 1750, Ann Arb or 1955. — L. Hoffmam brecht, Deutsche und italienisehe Klaviermusik zur Bachzeit, Leipzig 1
TALIJANSKA MUZIKA
TALIJANSKA MUZIKA — TALMA — A. Damerini i F. Schlitzer, Musicisti toscani, Siena 1955. — D. De'Paoli, L'Opera italiana dalle origini all'opera verista, Tivoli 1955. —■ A. Schmilz, Oberitalienische Figuralpassionen des 16. Jahrhunderts, Mainz 1955. —■ K. v. Fischer, Studien zur Musik des italienischen Trecento und friihen Quattrocento, Bern 1956. — R. Lunelli, Der Orgelbau in Italien . . . , Mainz 1956. — B. Stdblein, G. Vecchi, N. Pirrotta, F. Ghisi, C. Sartori, F. Mompellio, G. Barblan, M. Mila i A. Bonaccorsi, Italien, MGG, VI, 1957. — K. Jalovec, Italienische Geigenbauer, Prag 1957. — A. Damerini i G. Roncaglia, Musicisti lombardi ed emiliani, Siena 1958. — T. Serafin i A. Toni, Stile, tradizioni e convenzioni del melodramma italiano del Settecento e delF Ottocento, Milano 1958. — G. Tintori, L'Opera napoletana, Milano 1958. — C. Sartori, Dizionario degli editori musicali italiani, Firenze 1958. — M. Mila, Cronache musicali 1955—50, Torino 1959. — Zbor nik I grandi anniversari del 1960 e la mušica sinfonica e da camera nell'Otto eento in Italia, Siena 1960. — R. L. Weaver, Florentine Comic Operas of the Seventeenth Century, Ann Arbor 1959. — A. Damerini i G. Roncaglia, Musi cisti piemontesi e liguri, Siena 1959. — M. Labroca, L'Usignuolo di Boboli (Cinquant'anni di vita musicale italiana), Venezia 1959. — J. F. Monroe, Italian Keyboard Music in the Interim between Fr escobaldi and Pasquini, Ann Ar bor 1959. — J. F. Rotondi, Literary and Musical Aspects of Roman Opera, 1600—1650, Ann Arbor 1959. — L'Ars Nova Italiana del Trecento (zbornik), Certaldo 1962. — Les Fĉtes de Florence 1589 (zbornik), Pariš 1963. — V. Terenzio, Musicisti italiani del secolo XVIII, Bari 1964. — M. Bortolotlo, The New Music in Italy, MQ, 1965. J. As.
TALIJANSKA UVERTIRA, vrsta instrumentalne operne predigre koja se razvila u okviru napuljske operne škole u kasnom XVII st. Konaĉni oblik dao joj je najveći napuljski stvaralac A.Scarlattti, pa se ona ĉesto naziva i Scarlattijeva uvertira. T. u. je trodijelna: dva brza odlomka uokviruju kraći polagani odsjeĉak. Poĉinje allegrom homofone strukture; na nj se neposredno nadovezuje polagani odlomak koji po duljini i vaţnosti ĉesto ima samo karakter meĊustavka. Završni brzi dio nije tematski povezan s uvodnim allegrom i nerijetko je plesnoga karaktera (menuet, gigue). Najraniji primjer talijanske uvertire je predigra operi Dal male U bene (1681) A. Scarlattija. U to se doba t. u. zove sinfonia, naziv koji će zadrţati veoma dugo. Oko 1720 talijanske operne uvertire izvodile su se ĉesto u koncertnim dvoranama kao zasebna muziĉka djela. Takva koncertna t. u. neposredni je preteĉa simfonije; po svo joj formalnoj izgradnji njezini su odlomci zaĉeci simfonijskih stava ka. Unutar talijanske uvertire naziru se oko polovine XVIII st. već i obrisi sonatnog allegra. U to su vrijeme uopće ĉesti prijelazni ob lici izmeĊu talijanske uvertire i pretklasiĉne simfonije. Neke su sim fonije graĊene poput uvertire, a mnoge su operne uvertire potpuno preuzele sonatni princip oblikovanja. M. Kun. TALLCHIEF, 1. Maria, ameriĉka plesaĉica indijanskog podrijetla (Fairfax, Oklahoma, 24. I 1925 —). Klasiĉni balet uĉila kod E. Belchera, Bronislave Nizinske i D. Lichina kao i na školi American Balleta. God. 1942—47 angaţirana u trupi Ballet Russe de Monte Carlo, gdje se odmah istakla svojom virtuoznom tehnikom u baletima što su ih koreografirali B. Nizinska, L. Mjasin i G. Balanchine. Osobito su zapaţene njezine kreacije u Danseš concertantes (Stravinski) i Night Shadozv (muzika Rieti prema Belliniju). God. 1947, sa svojim muţem G. Balanchineom, gostovala na sceni pariške Opere, interpretirajući glavne uloge u njegovim koreografijama baleta Serenade (Ĉajkovski), Apollon Musagete i Le Baiser de la fee (oba Stravinski). God. 1947—65 primabalerina ansambla New York City Ballet s kojim je ostvarila niz vrlo uspjelih uloga, poglavito u Balanchinovim postavama baleta Orpheus i Ţar Ptica (Stravinski) te Bourree fantasaue (Chabrier), Caracole (prema Mozartovoj muzici), Scotch Symhony (Mendelssohn), Allegro brillante (Ĉajkovski) i dr. Uz to gostovala 1949 u Baletnom kazalištu Melropolitana, a 1954 sa trupom Ballet russe di Monte Carlo na turneji po SAD. God. 1965—66 angaţirana u Drţavnoj operi u Hamburgu. Plesaĉica izvanredno uglaĊene, precizne i briljantne tehnike, bila je gotovo idealna interpretkinja Balanchinovog neoklasiĉnog baletnog stila. Proslavila se osobito kao Ţar-ptica. Dobitnica je brojnih meĊunarodnih priznanja i nagrada. LIT.: O. Maynard, Bird of Fire, The Story of Maria Tallchief, New York 1961. — E. Myers, Maria Tallchief, New York 1966. — T. Tobias, Maria Tallchief, New York 1970. — A. L. De Leeuw, Maria Tallchief, American Ballerina, Champaign (Illinois) 1971.
2, Marjorie, plesaĉica (Fairfax, 19. X 1927 —). Sestra Marije; uĉenica Bronislave Nizinske i D. Lichina. Prvi angaţman dobila 1944 u trupi American Ballet Theatrea; 1946—47 nastupala u Original Ballet Russe. Od 1947, sa suprugom Georgeom Skibinom, plesaĉem i koreografom, angaţirana u trupi Grand Ballet du Marquis de Cuevas, gdje je do 1957 ostvarila niz izvanrednih kreacija, osobito u Skibinovim koreografijama baleta Annabel Lee (Bvron Schiffman), L'Ange gris (Debussv), Idylle (F. Serette), Romeo et Juliette (Berlioz), Concerto (Jolivet) i dr. God. 1957—62 ĉlanica (premiere danseuse etoile) pariške Opere, zatim nastupa najviše u trupi Dallas Civic Balet. Gostovala u Chicago Opera Balletu (1959) te u trupama Harkness Ballet (1964 —66), Louisville Civic Ballet (1967) i drugdje. Plesaĉica briljantne tehnike, sklona modernim oblicima virtuozne akrobacije, posjeduje i smisao za dramatiĉnost. U novije vrijeme postigla velik uspjeh kreacijom naslovne uloge u baletu A. Aileva Ariadne (1965). LIT.: L. Nemenschovsky, A Day with Marjorie Tallchief and George Skibine, London 1960. — E. Herf, Marjorie Tallchief, Ballet Today, IV, 1962.
541
TALLIS, Thomas, engleski kompozitor (oko 1505 — Greenwich kraj Londona, 23. XI 1585). Vjerojatno je u ranoj mladosti dobio temeljitu poduku u sviranju orgulja, jer je dugi niz godina svog ţivota bio poznat kao virtuoz na instrumentima s tipkama, a i prvo namještenje koje se spominje dobio je 1532 u benediktinskom samostanu kao orguljaš. Pet godina kasnije njegovo se ime pojavljuje u aktima crkve St. Mary-at-Hill u Billings-gateu (London); zatim je do 1540 sluţio u augustinskoj opatiji u Walthamu (Essex); izmeĊu 1540 i 1542 bio je ĉlan zbora katedrale u Canterburyju. God. 1542 postaje ĉlan (gentle-man) Kraljevske kapele TH. TALLIS u kojoj je bio pjevaĉ i orguljaš. U kapeli je ostao do kraja ţivota, uzastopce u sluţbi Henrika VIII, Edvvarda VI, kraljice Marije i kraljice Elizabete. Od 1570 ĉlan je Kraljevske kapele i W. Byrd, kojemu T. postaje prijatelj i uĉitelj. God. 1575, zajedno s Bvrdom, dobiva privilegij za tiskanje nota i spisa o muzici i otad se posvećuje izdavaĉkom radu. Posljednje godine ţivota proveo je u Greemvichu. T. se medu prvim engleskim muziĉarima suoĉio s problemima nastalim radikalnim promjenama u vjeri, liturgiji i estetici koje je donijela reformacija. Po uzoru na raskošnu polifoniju engleskih kompozitora iz predreformacijskoga vremena (W. Cornvshe, R. Fairfax i dr.) T. je razvio svoje kontrapunktske sposobnosti u misama, responzorijima, motetima i drugim djelima. Od svojih prethodnika preuzeo je tehniku cantus firmusa, imitacijski kontrapunkt, široke melodijske odlomke, glatku melizmatiku i smisao za ravnoteţu u izgradnji forme. Kao jedan od prvih kompozitora anglikanskog service i anthema T. je u toku godina morao vlastiti stil temeljito izmijeniti, da bi udovoljio općoj potrebi za jednostavnom, homofonom zbornom muzikom. Neke crkvene kompozicije na engleski tekst svjedoĉe o njegovu nastojanju da ponovo uvede imitacijski kontrapunkt. DJELA. CRKVENA. Na latinski tekst. Tri mise: Sine nomine za 4 glasa, Salve intemerata za 5 glasova i Puer natus cst za 7 glasova. Tri misna stavka za 3 glasa; 2 psalma za 5 glasova; Magnifical & NUHC dimittis za 5 glasova; Magni-ficat za 4 glasa; Cantiones quae ab argumento sacrac vocantur . . . Serenissimae Reginae Maiestali. . . (zbirka 34 moteta, 17 Tallisovih, 17 Byrdovih, posvećenih kraljici Elizabeti), 1575; 13 moteta (Spem in alium za 40 glasova [8 petoroglasnih zborova], ostali za 4—7 glasova); 2 lamentacije za 5 glasova; 11 responzorija za 4— 7glasova; iohimna za 5 glasova; 3 antifone za 5 glasova. Na engleski tekst: 2 Services za 5 glasova i »Short« Service za 4 glasa. Te Deum za 5 glasova; Benedictus za 4 glasa, 2 Preces za 4 i 5 glasova, 2 Responses za 5 glasova; 2 litanije za 4 glasa; 3 serije psalama (ukupno 10 psalama); 9 Psalm Tunes (psalamskih pjesama); 18 anthema; 9 anthema preuzetih od crkvenih kompozicija s latin skim tekstom. — Dvije kompozicije In nomine za consort viola. — Za instrumente s tipkama: fantazija: »Felix namque« I; »FcHx namquf.
TALMA, Louise, ameriĉki kompozitor (Arcachon, Gironde, 31. X 1906 •—). U New Yorku studirala na Juilliard School of Music i Columbia University (1922—30), na New York University (1930—31) i Gratuade Schools univerziteta Columbia (1931—33); 1926—29 bila je uĉenica Nadije Boulanger i I. Philippa na Ameriĉkom konzervatoriju u Fontainebleauu, gdje je 1936—39 i sama predavala solfeggio. Od 1928 nastavnik je i zatim profesor na Hunter Collegeu of the City of Nezv York. Njezina djela iz ranijeg stvaralaĉkog razdoblja neoklasiĉkog su stila; od 1953 primjenjuje serijelne strukture. DJELA (izbor): Toccata, 1944; Dialogues za klavir i orkestar, 1963—64. — Gudaĉki kvartet, 1954; sonata za violinu i klavir, 1962. —■ KLAVIRSKA: 2 sonate, 1943 i 1955; 4-Handed Fun za klavir 4-ruĉno, 1941 (takoĊer za klavir 2-ruĉno); Alleluia in Form of Toccata, 1944; 6 Etudes, 1954; Passacaglia and Fugue, 1962. — Opera The Alcestiad, 1962.— VOKALNA: oratorij The Divine Flame, 1948; kantata Ali the Days of My Life, 1965; The Leaden Echo and the Golden Echo za sopran, dvostruki zbor i klavir, 1951; Let's Touch the Sky za
542
TALMA — TAMBURA
zbor, flautu, obou i klarinet, 1952; A Time to Remember za zbor i orkestar, 1967; The Tolling Bell za bariton i orkestar, 1969; Carmina Mariana za 2 soprana i klavir, 1943; ciklus Terre de France za sopran i klavir, 1945; Brilhday Song za tenor, flautu i violu, 1960.
TALVELA, Martti, finski pjevaĉ, bas (Hiitola, Karelija, 4. II 1935 —). Uĉitelj; pjevanje uĉio na Muziĉkoj školi u Lahtiju i kod C. M. Ohmanna u Stockholmu; na opernoj pozornici debitirao 1960 u Helsinkiju kao Sparafucile (Verdi, Rigoletto). God. 1961—62 solist opere u Stockholmu, od 1962 na Njemaĉkoj operi u Berlinu (1970 Kammersdnger). Već 1962 nastupao na Sveĉanim igrama u Bayreuthu kao Titurel (Wagner, Parsifal), a zatim gostovao na prvim svjetskim opernim pozornicama, na Drţavnoj operi u Beĉu, Metropolitanu u New Yorku, na Scali u Milanu i dr., a kao koncertni pjevaĉ proputovao Njemaĉku, Švedsku, Finsku, SSSR i druge zemlje. U njegove najveće kreacije idu uloge Fiesco, Filip i Gvardijan (Verdi, Simon Boccanegra, Don Carlos i Moć sudbine), Daland i Hunding (Wagner, Ukleti Holandez i Walkure) i Boris Godunov (Musorgski). Snimic je više gramofonskih ploĉa. TAMAGNO, Francesco, talijanski pjevaĉ, tenor ("Torino, 28. XII 1850 —■ Varese, 31. VIII 1905). Pjevanje studirao na Konzervatoriju u Torinu. Isprva ĉlan zbora Opere u Torinu, gdje je kao solist debitirao 1870, uskoĉivši u ulogu Nearca (Donizetti, Poliuto). Poslije daljih studija pojavljuje se ponovo 1873 u Operi u Torinu, a 1874 u Verdijevu Krabuljnom plesu u Palermu. God. 1875—76 pjevao u kazalištu Liceo u Barceloni, 1877 prvi put na Scali u Milanu, a zatim niz godina, sa sve većim uspjesima, u Italiji, Juţnoj Americi, Lisabonu, Madridu, Parizu, Londonu i SAD (New York, Metropolitan). Po izboru samoga Verdija, pjevao naslovnu ulogu na premijeri Otella u milanskoj Scali (1887). Povukao se sa scene krajem 1904. T. ide u red najĉuvenijih pjevaĉa svoga vremena. Njegov glas, neobiĉne snage i posebna sjaja, sretno se udruţivao s velikim glumaĉkim sposobnostima. Tamagnova interpretacija Otella ostala je uzorom i mjerilom za kasnije generacije pjevaĉa. LIT.: M. Corsi, Francesco Ta magno, Milano 1937. — E. Gara, Francesco Tamagno, La Scala, 1954.
TAMBERG, Eino, estonski kompozitor (Tallin, 27. V 1930 —). Studij kompozicije završio na Konzervatoriju u Tallinu (E. Kapp). Tonski majstor Estonskih radija; od 1967 predaje kompoziciju na Konzervatoriju u Tallinu. DJELA. ORKESTRALNA: suita Vurst Gabriel, 1955; Concerto grosso, 1956; Symfoonilised tantsud, 1957; Ballett-sympfoonia, 1959; Tokata, 1967. — KOMORNA: gudaĉki kvartet, 1958; Rondo za violinu i klavir, 1961; Muusikat oboele, 1970. — DRAMSKA: opera Raudne kodu, 1965; baleti Poiss ja liblik, 1963 i Johanna tentata, 1970; scenska i filmska muzika. — VOKALNA: oratoriji Rahva vabaduse eest, 1953 i Kuupaiste-oratoorium, 1962; 5 romanca prema Petoffiju, 1955; Kuus lastelaulu vanadele helilaadidele, 1968.
TAMBERLICK, Enrico, talijanski pjevaĉ, tenor (Rim, 16. III 1820 — Pariz, 13. III 1889). Studirao u Napulju, Rimu i Bologni. Kao koncertni pjevaĉ debitirao 1837, a u operi 1841 u Napulju gdje je djelovao do 1844. Od 1845 stalno na gostovanjima slavljen kao najbolji suvremeni tenor. Nastupao u Madridu, Barceloni, Londonu {Covent Garden 1850—55, 1859—64 i 1869), Petrogradu (1850—56 i 1857—63), Buenos Airesu (1857), Parizu (1858), Moskvi (1870), ponovo u Londonu (1877) i u Španjolskoj (1879—82); rijetko boravio u Italiji. Na njegovom su repertoaru bile gotovo iskljuĉivo uloge iz talijanskih opera. LIT.: H. Brody, La Carriere d'un tenor italien, La Revue musicale, 1904.
TAMBOUR DE BASQUE -> Tamburin TAMBOURIN (franc, deminutiv od tambour), 1. mali dvostruko napet bubanj cilindriĉna oblika; upotrebljava se zajedno s blokflautom koja se svira jednom rukom (njem. Einhandjib'te); oba instrumenta svira isti sviraĉ; t. mu visi o lijevoj ruci, koja drţi flautu. T., zvan i T. provencal, susreće se još danas u juţnoj Francuskoj uz blokflautu galoubet. Današnji, za taj naĉin sviranja ĉudnovato velik oblik tamburina, sa ţicom što prolazi preko koţe, reproduciran je već u Orchesographie Th. Arbeaua (1589). Zajedno s organistrumom i gaj dama t. je doţivio velik procvat na francuskom dvoru od kraja XVII do kraja XVIII st.; u to doba nalazio se u orkestru pariške Opere sviraĉ tambourina (tambourinaire). O tom je instrumentu rijeĉ kad J.-Ph. Rameau propisuje tambourin. Kasnije se t. u orkestru opet pojavljuje za karakterizaciju juţne Francuske (H.-M. Berton, Aline, 1803; G. Bizet, L'Arlesienne, II suita, priredio E. Guiraud, 1876; brojna orkestralna djela D. Milhauda). Pravi tambourini samo su rijetko prisutni u orkestru, ali se njihov zvuk moţe uspješno oponašati dubokim bubnjem na kojemu ţice nisu suviše pritegnute. 2. Ţivahan ples u 2/4 mjeri podrijetlom iz Provanse. Dobio je ime od karakteristiĉne pratnje tambourinom i flautom u rukama jednog sviraĉa. Veoma raširen u XVIII st., ušao je i u umjetniĉku muziku (J. Ph. Rameau, Pieces de clavecin, II, 1724 i opera-balet Les Fetes d'Hebe, 1739), gdje se pratnja, oponašajući udarce bubnja, preteţno ograniĉuje na toniku i dominantu. B. Ać.
TAMBOURIN DU BEARN (tambourin de Gase baskijski narodni instrument, vrsta citre sa 6 (u izuzetni] ĉajevima 9) crijevnih ţica. Upotrebljava se kao bordunska ] svirci na galoubetu (blokflauti koja se svira jednom rukom su ugoĊene na tonici i dominanti. Sviraĉ u lijevoj ruci drţi ga-loubet; citra je priĉvršćena za lijevu ruku ili za pojas, te sviraĉ udara po ţicama štapićem koji drţi u desnoj ruci. Instrument toga tipa pojavio se u XIV st. I ma o j e u X V s t. 2, 3 ili 4 ţice, u XVI st. 5—7 ţica. TAMBURA, na rodni trzalaĉki in strument. T. je tra dicionalna, a ne auto htona kulturna teko vina juţnih Slavena i drugih naroda na Balkanu, kamo su je donijeli Turci u XIV i XV st. Najstariji ^ saĉuvani pisani hiTAMBOURIN DU BEARN ! Crtcţ prema freskl FiIi ina Li storijski dokument o PP PP"a.; tamburi u Bosni i !
Srbiji potjeĉe iz 1551, u putopisu N. Nicolaja, pratioca fa koga konzula u Turskoj. T. ima tri dijela: trup (korpus), vrat i glavu. Trup (zi kopanjica, kutljaĉa, kašika, korpus) izduben je iz javorove nova, šljivova, kruškova, topolova, jablanova, lipova ili p; drova drva, katkad i od jasenova, orahova ili vrbova, a po se naĊe i od kornjaĉine kore. U novije se vrijeme neke tan osobito s većim trupom, ne dubu, nego izraĊuju od tankih jenih dasaka. Trup je pokriven tankom daskom od meka (smrekovine, jelovine, ĉama), koja se zove glasnjaĉa (1 Gornji je dio glasnjaĉe od tvrdog drva (orahovine, eban da se trzalicom ne bi oštetio. Na glasnjaĉi su zvuĉni otvori, r koje narod zove izlaz glasa (odušak, negdje jasnica), a ima i kad 8 do 24; na novijim je tamburama c samo jedna veća rupa u sredini. Vrat ta (drţak, ruĉica, divĉik) u pravilu je dug. njegove gornje strane, pokrivene obiĉno nijim tankim slojem dašĉice, priĉvršćena j< taljka; na njoj su poprijeko pribijene (nek bile oko cijelog vrata omotane) preĉnice (i ili perdeta, katkad kocke ili kote). Preĉnice ĉeliĉne ţice O (nekad tetive); one oznaĉuju n gdje se pritiskom prsta dobiva (hvata) oc ton. Na puĉkim (narodnim) tamburama niĉe su poredane po netemperiranoj ugoi na novijima prema temperiranoj, obiĉne matskoj, rjeĊe dijatonskoj (u ovom s preĉnice ne idu preko cijele širine vrata, do polovice širine s donje strane za cijele sti a s gornje za polustepene). Glava (ĉivijište, 1 je na kraju vrata u piljastu ili puţoliku c U glavu su utaknute Smije (u Bosni kliĉak, ili kiš, u Hrvatskoj još kljuĉ, kliĉek, vijak). J drvenih ĉivija u novije se doba u glavu pi ćuje stroj za navijanje ţica, prilagoĊen puţ glavi. IzmeĊu glave i vrata je konjić s urei udubinom za svaku ţicu. Ţice idu od ĉivija konjića duţ vrata i trupa, na kojem je kob, urezima za ţice kao i na konjiću, a zapir na kraju trupa ozdo za zapinjaĉe (petlje, , dugmeta). Broj je ţica na tamburama raznolik: do io, 12 pa ĉak i 16 ţica, ali najĉešće ima bura 4, 5 i 6 ţica. Obiĉno su prve dvije ug unisono i na njima se izvodi melodija. Tar su jednoglasne (2, 3 ili 4 ţice ugoĊene uni: dvoglasne (dvije po dvije ţice unisono ili unisono, a ĉetvrta ugodena na koji drugi troglasno (dvije ţice unisono, a treća i ĉ Asirska tambura, razliĉito ugoĊene ili po dvije ţice ugoĊene sono), ĉetvoroglasne i višeglasne. Razmak| *- III st.
TAMBURA — TAMBURAŠKA MUZIKA novima koje daju prazne ţice tambure katkad je sekunda (šargija oko Banje Luke), ĉešće terca (bugarije), no najviše kvarta (baĉko-srijemske tambure) ili kvinta (dvoglasni i troglasni sistemi). Duţina tambura koje je narod sam gradio kreće se izmeĊu 45 i 115 cm. Najĉešće su tambure dugaĉke 70 i 95 cm, ali postoje i posve mali instrumenti (37 cm), dok se u tamburaškim zborovima upotrebljavaju i velike tambure (140—200 cm). Za muziciranje na tamburi narodni je izraz: udarati u tamburu, tamburati, rjeĊe kucati u tamburu. No, sve više se uvrjeţuje izraz: svirati u tamburu. Trzalica (trzija, terzija, terzijana) je od višnjeve kore, od orlova, gavranova, paunova ili gušĉjeg pera, a u novije vrijeme od celuloida, roga ili plastiĉnog materijala. Trzalica se drţi izmeĊu palca i kaţiprsta, a ponekad još i sa srednjakom. Njom se udara u ţice (za kratke tonove) ili trţe (za dulje tonove). Nazivi za tambure su razliĉiti. Neki su tursko-arapskoga podrijetla: baglama, bolduk (bozdluk), ĉanguri, ćitelija, saz, sedefli--tambura, šargija (šarki), karaduzen (karaduz). Drugi su nazivi preuzeti iz muziĉke terminologije latinskoga podrijetla: prim (primaoca), sekundašica, kontra (kontrašica), basprim, tercprim, terc-basprim, bas. Naš je narod stvorio i sam za sebe vrste i nazive, kao npr. samica, dangubica, bisernica, cika, cikuša, ĉandrkavica, šara, braĉ (od slavenske rijeĉi braĉka, breĉati), berde, bugarije (od rijeĉi bugariti i bugarštica, koja znaĉi vrstu narodne pjesme). Milan Stahuljak je za tenorsku tamburu, na osnovu rijeĉi ĉelo, uveo na narodni naĉin stvorenu kovanicu ĉelović. Sviraĉ tambure zove se tamburaš, a graditelj tambura je tamburar. T. se razvila iz ţicanog instrumenta poznatog već u staroj kulturi Mezopotamije. Slika instrumenta dugoga vrata i maloga kruškolikog korpusa našla se urezana u kamenu iz ■*- III st. O preteĉama tambure govore i saĉuvani likovni spomenici u Tebi u Egiptu. Na tim se slikama ne vidi, da li su te dugovrate lutnje (nauka ih zove kopljaste lutnje) već imale preĉnice. Takve lutnje javljaju se kasnije i kod Grka i Rimljana pod nazivom pandora. Ime t. potjeĉe od perzijske rijeĉi t-n, što znaĉi ţica. Iz tog korijena je i perzijski naziv denbar i arapski tanbur. Arapski teoretik Alfarabi u X st. spominje razliĉite vrste tambure i navodi kakav poredaj preĉnica ima bagdadska tambura. U razvitku lutnje razlikuju se dva tipa: kratkovrata i dugovrata lutnja od koje potjeĉu svi instrumenti srodni tamburi. Kratkovratu lutnju donijeli su Arapi u Španjolsku, na Siciliju i u juţnu Italiju. Iz nje se u Španjolskoj razvila gitara, a u Italiji mandolina. Od dugovrate lutnje, što su je takoĊer donijeli Arapi, nastao je u Italiji colascione, instrument veoma sliĉan tamburi. Odrţao se do XVIII st., kad ga je potisnula mandolina. Dugovrata lutnja došla je s Turcima na Balkan kao t. (u Bugarskoj i pandura), u Ukrajinu kao bandura, u Rusiju kao balalajka i dotnra, a u nekim sovjetskim tatarskim krajevima zovu je tambura. Iako se t. susreće ponegdje i kod Bugara, te u Grĉkoj i Albaniji, ipak se na Balkanu najviše udomila na tlu današnje Jugoslavije, prvenstveno kod muslimana: u Makedoniji, na Kosovu i Metohiji te osobito u Bosni i Hercegovini. Od muslimana prihvatili su tamburu postepeno i ostali stanovnici tih krajeva. Iz Bo sne je seobom Šokaca i Bunjevaca prenesena u Slavoniju i Baĉku, pa je u XVIII i XIX st. postala najizrazitijim narodnim instrumentom Slavonije i Vojvodine. Najstarija saĉuvana t. je iz sredine XIX st. Ona ima mali trup (23 cm), dugi vrat (46 cm) i glavu (26 cm) sa 10 ĉivija (za 10 ţica); ukupna duljina tambure je 95 cm.
Tambura samica, Babina Greda, Slavonija
Kod Makedonaca, Albanaca i Bosanaca t. je do danas u narodu saĉuvala svoj iskonski orijentalni oblik s trbušastom trupinom, koja ima uzduţni brid na donjoj strani, vrlo dugi vrat i usiljenu glavu s ĉivijama sprijeda i sa strane. U Slavoniji i Baĉkoj njezin oblik doţivljuje neke bitne preinake: skraćuje se vrat, glava se oblikuje puţoliko, a ţice se ugaĊaju raznoliko; katkad se mijenja kruškolik trup u dvostruko tikvasti, pod utjecajem gitare, ĉime se t. udaljila od iskonske historijske tambure. O tamburi kao folklornom instrumentu pisali su meĊu ostalima M. Gavazzi, L. Kuba, F. Kuhaĉ, V. Milošević, S. Pašćan, C. Rihtman, B. Širola i V. Ţganec. Historijom tambure i tamburaške muzike bavili su se J. Andrić, A. Groebming, F. Gudrum-Oriovĉanin, F. Kuhaĉ, J. Njikoš, M. Stahuljak i B. Širola. LIT.: F. Kuhaĉ, Turski ţivalj u puĉkoj glazbi Hrvata, Srba i Bugara, Glasnik zemaljskog muzeja, Sarajevo 1898. — B. Širola, Kako se grade dangubice, ZNŢO, 1933. — V. ĉuĉić. Sarajevska ĉalgija, Napredak, Sarajevo 1935. — B. Širola, Hrvatska narodna glazba, Zagreb 1940. J. An.
543
TAMBURAŠKA MUZIKA. Prvi historijski dokument o tamburi na podruĉju današnje Jugoslavije potjeĉe iz 1551. Tamburaška muzika, donesena na Balkan s Istoka, širila se preko Makedonije, Kosova i Metohije do Bosne, gdje se najviše udomaćila pa sve do Slavonije i Vojvodine i konaĉno Dalmacije i gornje Hrvatske. U Srbiji se tamburaška muzika njegovala osobito u okolici Zlatibora. Narodna pjesma spominje uz gusle najĉešće tamburu; o njoj pjeva i poezija ilirskog pokreta u prvoj polovici XIX st. U to vrijeme formirali su se u Baĉkoj prvi tamburaški ansambli. Njihova je svirka neposredno utjecala na V. Lisinskoga pri komponiranju solo-pjesme »Tamburaška« (1846). Godinu dana kasnije ilirski je glazbenik Pajo Kolarić osnovao prvi amaterski tamburaški zbor u Hrvatskoj (Osijek 1847). Kolarić je autor pjesme »Mi-ruj, miruj, srce moje« (P. Prerado vic) za pjevanje uz pratnju tambura. Pod Kolarićevim je utjecajem F. Kuhaĉ poĉeo tamburu nauĉno istraţivati (»Opis i povijest narodnih glazbala juţnih Slavena, Rad JAZU«, 1877). God. 1882 osnovao je u Zagrebu Kolarićev uĉenik Mijo Bosanski janjiĉar kao tamburaš, 1557 Majer prvi tamburaški zbor Hrvatska lira sastavljen od studenata. Osnivanje amaterskih tamburaških zborova proširilo se_zatim po cijeloj Hrvatskoj, Dalmaciji, Bosni, Sloveniji, Austriji, Ĉeškoj, a s našim iseljenicima i po Americi, kao i na drugim kontinentima. U Vojvodini su u to vrijeme djelovali profesionalni tamburaški zborovi, koji su gostovali i u inozemstvu. Razvila su se dva tipa tamburaškog muziciranja: profesionalno--primitivni (narodne pjesme, kola, potpuriji, aranţmani) i ama-tersko-koncertni (izvorne kompozicije za tambure.) Do Prvoga svjetskog rata predvodili su tamburaški razvoj u Sloveniji zbornik Slavjanska lira (1900, 1906), u Hrvatskoj ĉasopis Tamburica (Sisak, 1903—14) i u Ĉeškoj Tamburaški savez sa svojim ĉasopisom. Nastajala je tada tamburaška literatura preteţno sranţerskog i kapelniĉkog tipa. IzmeĊu oba svjetska rata sve više jaĉa teţnja za izvornom umjetniĉkom tamburaškom muzikom koju propagira ĉasopis Tamburaš u Ljubljani (1926—27), Hrvatska tamburica u Zagrebu (1936—43), Tamburdšsky vestnik u Pragu (1932—38) i 'Tamburitza News u Americi (1937). Obnovljen je Tamburaški savez u Ĉehoslovaĉkoj, osnovan Hrvatski tamburaški savez u Osijeku (1937), a pokušavaju se osnivati tamburaški savezi u SAD i u Australiji. Poslije osloboĊenja razvija se osobita izvorna umjetniĉka tamburaška literatura. U Zagrebu izlaze zbornici Narodna tamburica (1948—52), Tamburaški zborovi (1949—50) i ĉasopis Tamburaška glazba (1956—59). Jedinstvo tamburaštva, koje se dotad razvijalo u razliĉitim smjerovima, cilj je »Tamburaške škole« za sve sisteme J. Andrića (1953). UsklaĊivanje razliĉitih sistema i stvaranje jedinstvenoga tamburaškog muziciranja glavna je tema i Prve jugoslavenske tamburaške konferencije, odrţane u Novom Sadu 1958. Teţnja za jedinstvenom tamburaškom kulturom oĉituje se i na festivalima tamburaške glazbe Jugoslavije, koji se od 1961 prireĊuje svake druge godine u Osijeku. Najbolji ameriĉki tamburaški orkestar Duauesne University Tamburitzans, utemeljen 1937 u Pittsburghu, osniva nakon Drugoga svjetskog rata Tamburitza Pkilharmonic Orchestra, ansambl od 75 tamburaša. Sve više prevladava princip: stvarati i izvoditi samo izvornu tamburašku literaturu i razviti tamburašku kulturu izrazite umjetniĉke fizionomije. U školama za muziĉki odgoj sve se više upotrebljava i tambura. Odrţavaju se tamburaški teĉajevi, a u Osijeku i Pittsburghu postoje i posebne tamburaške škole. Sve veći broj tamburaških kompozitora ulazi u Savez organizacija kompozitora Jugoslavije. Prvi poznati tamburaški kompozitor Osjeĉanin Pajo Kolarić (1821—1876) napisao je 11 pjesama uz pratnju tambura. Njegovi su suvremenici Mita Orešković iz Sida i Štipan Mukić iz Subotice (»Kolo igra, tamburica svira«). Najizrazitiji predstavnik tarnburaške muzike toga razdoblja je NovosaĊanin Marko Nešić (1873—1936), autor pjesama »Kukuruzi već se beru«, »Neven-kolo« i dr. Prvi autor tamburaških koncertnih kompozicija (karišik »Hrvatsko prelo«) je Osjeĉanin Mijo Majer (1863—1915). Slaganjem karišika, spletova i potpurija bavili su se i Milutin Farkaš (1865—1923), Pera Ţ. llić (1868—1957), Ĉeh Josef Machaĉ (1880—1930), Slovenac Marko Bajuk (1882—1960), Roko Šimu-
544
TAMBURAŠKA MUZIKA — TAMBURAŠKI ZBOR
nad (1886 — 1937); Pero Tumbaš Hojo (1891 —), Baĉvanin Aleksandar Aranicki 11892—). Milan Strahuljak (1886— 1962) je uz mnogo karišika ostavio i niz parafraza narodnih kola (»Hrvatski plesovi«, »Šimunski tanec« i dr.). U tom ga nadalje slijede Franjo Bertić (l882'—1943) i Zlatko Špoljar (1892—). Vrijedne priloge tamburaškoj literaturi dali su i Ĉesi Dragutin Hruza (1859— —1915), kompozitor muziĉke slike »San zaruĉnice« i »Romance« te Vilim Gustav Broţ (1861—1915), autor muziĉke slike »U posavskoj šumi« i idile »Uspomena na Bledsko jezero«. Zapaţene tamburaške kompozicije napisali su i Šandor Bosiljevac (1860— 1918), Ivan Bozzotti (1865—1939), Vladimir J. Hafner (1886— — 1907), Slovenac Hrabroslav O. Vogriĉ (1873—1932)> Ĉesi Vje-koslav Raha (1868—1956), Julius Morman i František Stupka, Nijemac Dragutin Zehetner (1858^—1918), u Americi Dragutin Elijaš (1886— 1937), Janko Hrvaĉić (1883—1938), Rudolf Crnković i dr. Izrazit umjetniĉki smjer zastupa Josip Canić (1879—1933) s prvom tamburaškom uvertirom »Moja otadţbina«, suitom »San seljaĉke djevojke« i rapsodijom »Melodije«, kao i Slovenac Vinko Vodopivec (1878—1952), autor suita »Svadba na Starom gradu«, »Radni dan hrvatskog seljaka« i »Omladinske suite«. Đuro Prejac (1870—1936) napisao je prvu tamburašku operetu »Vinkolozin«. Najviši umjetniĉki domet dostigli su u tamburaškoj muzici Ivan Zajc (1832—1914) svojim »Koncertnim allegrom« i »Koncertnim kolom«, Emil Adamiĉ (1871—1936) »Serenadom in modo classico« u 4 stavka, Kamilo Kolb (1887—1965) »Malom simfonijom«, Bo-ţidar Širola (1889—1956) »Pastirskim plesom«, »Zagorskom suitom«, Josip Andrić (1894—1967) »Baĉkom simfonijetom«, »Srijemskom simfonijetom«, koncertom u a-molu za braĉ i tamburaški orkestar, kantatama, suitama, uvertirama, simfonijskim plesovima, muziĉkom komedijom »Na vrbi svirala« i dr., Boris Krnic (1900 —) koncertom u G-duru za klavir i tamburaški orkestar i uvertirom u e-molu, Tihomil Vidošić (1902—1973) uvertirama-fantazijama »Oj more duboko« i »Vojvodanka«, te Zlatko Piber-nik (1926 —) »Simfonijskim metamorfozama«. Istaknuta pojava u tamburaškoj kulturi je Julije Njikoš (1924—), kompozitor »Slavenske rapsodije« i kantate-suite »Šokadija« i dr. Za tambure su komponirali i Lorenc Antoni (»Albanska rapsodija«), Hugo Borenić (»Barokna uvertira«), Branko Ĉenejac (»Sremska suita«), Adolf Groebming (»Skerzo«), Isidor Hadnadev (»Kroz selo«), Walter Kolar (»Hrvatska fantazija«), Milan Prebanda (»Bosanska rapsodija«), Rudolf Rajter (»Mali skerco«), Vladimir Ruţdjak (»Primorska suita«), Juraj Stahuljak (»Plesna suita«), Leon Stepanov (»Slavonski krajobraz«), Josip Stojanović (»Vedra uvertira«), Tihomir Vujiĉić (uvertira) i Lovro Ţupanović (»Mali divertimento«). Za kombinirani simfonijski i tamburaški orkestar komponirali su Josip Andrić (»Ţetelaĉka suita«, »Plitviĉka suita« i »Mala seoska simfonija«), Antun Dobronić (»Stari plesovi u novom ruhu«), Boris Krnic (»Prigorski svatovi« i uvertira), Ivo Lhotka-Kalinski (»MeĊimurski tanec«), Krsto Odak (»Ples iz Hrvatskog Zagorja«), Vladimir Ruţdjak (»Lepe naše gorice« i »Primorska suita«) i Josip Stojanović (»Slavonska rapsodija« i »Bosanska plesna scena«). Franz Schreker je u jedan stavak »Romantiĉke suite« uveo i tamburu. Srećko Albini, Boris Krnic i Boţidar Širola upotrijebili su u svojim operetama i tambure. Kao autori pedagoške tamburaške literature istakli su se M. Farkaš (»Kratka uputa u tamburanje«, Zagreb 1888), A. Gutschy (»Škola za tambure«, Zagreb 1897), J. Machaĉ (»Velika teoreticko-prakticka škola po tamburv«, Praha 1904), M. Stahuljak (»Tamburaški zbor ili tamburaški orkestar«, Sisak 1908), 5. Tomić (»Uputstvo za tamburanje«, Sisak 1909), J. Krempl (»Tamburitza-Schule«, Wien 1910), M. Nešić (»Škola tambure«, Novi Sad 1912), M. Bajuk (»Tamburaška škola«, Ljubljana 1922), D. Eliaš (»Škola za tambure«, Raĉine, SAD, 1924), W. Wobersin (»Schule fur Tamburitza«, Leipzig), B. Crnković (»UvoĊenje_usavršenog sistema tambura«, Bradlev, SAD, 1933), J. Andrić »Škola za tambure svih vrsta«, Zagreb 1953), M. Bokan, A. Groebming, S. Janković, M. Miiller, J. Njikoš, J. Rohrbacher, J. Stjepu šin, J. Stojanović, J. Špoljar, N. Vukašinović i 5. Vukašinović i 5. Vukosavljev. LIT.: F. Kuhaĉ, Turski ţivalj u puĉkoj glazbi Hrvata, Srba i Bugara, Glasnik zemaljskog muzeja, Sarajevo 1898. — B. Širola, Hrvatska narodna glazba, Zagreb 1940. — J. Andrić, Tamburaška glazba, Slavonska Poţega 1962. J. An.
TAMBURAŠKI ZBOR (ORKESTAR), skupina tamburaša koji zajedniĉki muziciraju na tamburama razliĉitih veliĉina. Zajedniĉko tamburanje moţe biti u tercetu, kvartetu, kvintetu i sekstetu tambura, ali i u većim sastavima. Tamburaški ansambl do oko 15 sviraĉa je tamburaški zbor koji preteţno samo prati pjevanje. Veća se skupina naziva tamburaški orkestar i najĉešće se bavi koncertnim muziciranjem. Manjim tamburaškim zborom, osobito zabavnim, ravna primaš, a većim dirigent. T. z. profesionalnih ili seoskih tamburaša svira u kolu, u svatovima i na drugim zabavama. Profesionalni tamburaški zborovi
(orkestri) postoje i na nekim našim radio-stanicama (Z Sarajevo, Titograd, Skopje, Novi Sad, Peĉuh) i u ansan narodnih plesova (npr. LaĊo u Zagrebu). Amaterski tamt orkestri (zborovi) djeluju ili kao sekcije kulturno-umjet društava, po raznim školama ili kao samostalna muziĉka (npr. Hrvatski tamburaški orkestar »Zajc« u Zagrebu, Sla tamburaško društvo »Pajo Kolarić« u Osijeku). U Pittsburj 1960 osnovan Tamburitza Philharmonic Orchestra koji r. tamburašku koncertnu literaturu. Od 1961 odrţava se u C Festival tamburaške muzike Jugoslavije. S obzirom na naĉin ugodbe tambura postoji nekoliko si tamburaških zborova (orkestara). Osnovna su dva: kvartni i tni. Kvartni sistem prevladava uglavnom u istoĉnijim, a \ u zapadnijim krajevima Jugoslavije, dok se medu tambui u inozemstvu podjednako pojavljuju oba sistema. Nekad & ziciralo na jednoglasno-dvoglasnim tamburama, a kasnije glasnim i ĉetvoroglasnim. Prema tome se tamburaški z dijele i na dvoglasne, troglasne i ĉetvoroglasne. Svi su oni uj temperirano. Dvoglasni kvintni sistem zove se — prema glavnom \ gatoru Milutinu Farkašu — Farkašev sistem. Taj su sistem Ċutim, primijenili već 1882 u Zagrebu Mijo Majer i Slavh pel, a savjetnik im je bio F. Kuhaĉ. U poĉetku se dvoglasni k sistem sastojao od prve bisernice i druge bisernice (kontr tri dionice braca, dvije dionice bugarije i berdeta. Kasnije pridruţuju ĉelović i ĉelo. Bisernice i prvi1 braĉ imali su sve 2 ugoĊene unisono (bisernice d , braĉ d ), drugi i treći brt su ugodeni dvoglasno1 (dl-g), prva bugarija bila je troglasn -Ċ}-h), kao i druga (Ċ -h-g); berde su bile ugodene dvoj (Gg-Dd), ĉelović takoĊer dvoglasno (g-c) s transponin u F, a ĉelo (ruĉni ili stajaći) bilo je ugodeno dvoglasno (• Pred Drugi svjetski rat i bisernice i prvi braĉ poĉeli su se dati dvoglasno, a ponegdje je u tamburaški orkestar uv> i treća bisernica u F (za oktavu više od ĉelovića). Taj dvo, kvintni sistem bio je raširen u Hrvatskoj, Bosni i Herceg Sloveniji, Ĉehoslovaĉkoj i u zapadnim zemljama. Dvoglasni k' sistem postojao je u drugoj polovici XIX st. u Baĉkoj i Sri ali je ubrzo prerastao u troglasni sistem. i Troglasni kvartni sistem postojao je potkraj XIX st. u koj. Sastojao se od dionica prve i druge tambure (obje e*-h treće i ĉetvrte tambure (e1-h-g), prvog braca (e1-cis1-a), d: braca (e1-h-gis) i bas-berde (Ee-Aa). Pera Ţ. Ilić iz Beo ugaĊao je kod prve ĉetiri tambure treću ţicu na gis mjesto Takav sastav tambura, s izmijenjenim nazivima instrum i dodanim ĉelom bio je raširen i u Srijemu. Na poĉetku X opisao ga je Spasoje Tomić iz Sida. Sastoji se od prve i druge burice (e2-hl-gisx), prvog i drugog braca (e1-h-gis), ĉela (h-, prve kontre (el-h-gis), druge kontre (h-fis-dis) i basa GTomić kaţe da su neki srijemski tamburaši ugaĊali prve ţl d mjesto na e, a neki i na /; i ostale ţice bile su tada ugode cijeli stepen niţe, odnosno za polustepen više od uobiĉajene 1 be. Marko Nešić iz Novoga Sada opisuje 1912 troglasne tan ugoĊene u kvartama: prima i primterc ( e1-hx-fis1), baspi basprimterc (ex-h-fis), ĉelo (h-fis-cis), E-kontra (e1-h-gis) -braĉ (h-fis-dis) i bas (Ee-A-A). Sve su te tambure bile kn lika oblika, samo se bas pribliţuje ili kontrabasu (Es_-bas) ili, ima gitarast oblik kao berde. 5
Troglasni kvintni sistem prvi je 1897 uveo BeograĊanin, Ţ. Ilić: prva tambura (a2-d2-gx), druga tambura (e2-a1-d1)i braĉ (al-d 1-g), drugi braĉ (el-a-d), ĉelo (a-d-G), kontra 1 -hgis) i bas-berde (G-D-A). Sve te tambure, pa i bas, ima kruškolik oblik. U Zagrebu je troglasne kvintne tambure primijenio Alfons Gutschy, i to već na poĉetku XX s{. Gutsd sistem konaĉno se uĉvrstio nakon 1930. U njemu sviraju p druga (šara) bisernica (a2-d2-gl), prvi i drugi braĉ (al-d1-g), braĉ (d1-g-c), braĉ-basso (a-d-G), prva bugarija (al-dx-g),c bugarija (d1-g-c) i berde (Dd'^-G-C). God. 1939 proveo je Hr\ tamburaški savez anketu o reformi tambura, kojom je pripra put k prijelazu od dvoglasnih na troglasne kvintne tambu to tako da se dvoglasnim tamburama dodao još par za kvintu ugoĊenih ţica. Gutschvjev sistem uobiĉajio se nakon 1945 u buraškom orkestru Radio-stanice u Zagrebu. Nekoliko gt poslije toga poĉeo je Slavko Janković sistematski propaj troglasne kvintne tambure u sastavu: prva i druga bisernica d2-gx), treća bisernica (transponirana u F; d2-g1-c1), prvi, c i treći braĉ (ax-dx-g), ĉelović (transponiran u F; d1-g-ć), -braĉ (a-d-G), prva bugarija (transponirana u F; gx-dx-h), d bugarija (d 1-h-g) i berde (Aa-Dd-G). Na zagrebaĉkoj R; -stanici formirao se poslije, Drugoga svjetskog rata tambu orkestar u sastavu: tri dionice bisernice, tri braca, tri ĉek (treći tzv. ĉelo-braĉ), dvije bugarije, ĉelo (stajaći) i berde.
TAMBURAŠKI ZBOR — TANABE glasne kvintne tambure potisnule su gotovo posve dvoglasne (farkaševske) tambure, koje su se zadrţal_e još samo u nekim krajevima Hrvatske, Slovenije, Austrije i Ĉehoslovaĉke. Ĉetvoroglasni kvartni sistem tambura razvio se na poĉetku XX st. u Baĉkoj i Srijemu iz troglasnih kvartnih tambura te se formirao u dva »štima« (ugoĊaja), prema tome da li su prve ţice na bracu (basprimu) ugoĊene u e ili u d. Oba ta »štima« zovu se srijemski sistem, samo je tzv. e-štim rasprostranjen više po Baĉkoj i Srijemu, a d-štim više po Slavoniji i drugdje (utjecaj kvintnih tambura, koje imaju temeljnu ţicu d). Srijemski sistem u e-štimu sastavljen je od prve bisernice (prim), druge bisernice (tercprim; obje d*-h1-fis1-cis1}, ĉelo (a-e-H-Fis), bugarija (E-kontra; el-h-gis-e) i berde (bas, gitar; A-E-A, kasnije A-E-H-Fis). U nekim orkestrima nalazi se i krupna bugarija (H-braĉ HJisdis-H ili A-braĉ a-e-ds-A). U d-štimu sve su tambure ugoĊene za ton niţe od tambura u e-štimu. Do Prvoga svjetskog rata imale su tambure srijemskog sistema preteţno kruškolik oblik, ali pod utjecajem peštanskih graditelja tambura poĉeli su profesionalni kavanski tamburaši sve više prihvaćati tambure u obliku gitare te su one i prevladale zbog jaĉeg zvuka. Time je izmijenjen ne samo prvobitni narodni oblik tambure u tuĊi, nego je i boja zvuka, koja je u kruškolike tambure njeţnija, postala opori ja i tvrda. Ĉetvoroglasne kvintne tambure nisu se ustalile i pored nekih nastojanja. Pokušaj Josipa Rohrbachera iz Osijeka s tamburama okrugloga korpusa i kvintnim ugoĊajem na naĉin mandolina, koje je graditelj nazvao banjolinama (okrugli oblik podsjeća na crnaĉki banjo), ostao je samo pokušaj u desetljeću pred Drugi svjetski rat. Nakon rata prenijeti su instrumenti u Austriju, ali ni ondje se nisu dugo odrţali. Na prvoj Općoj jugoslavenskoj konferenciji tamburaških struĉnjaka u Novom Sadu 1958 stvoren je temelj za jedinstvo svih tamburaških sistema. Prihvaćena je jedinstvena standardna tamburaška partitura i jedinstveni narodni nazivi tambura. Standardna partitura ima sastav: prva i druga bisernica, prvi i drugi braĉ, ĉelović, ĉelo, bugarija i berde. Eliminirano je transponiranje u F. Već u primitivne tamburaške zborove povremeno su se uvodili i drugi instrumenti (npr. primaš je katkad violinist). Osim violine susreće se u nekim orkestrima i cimbal, a u najnovije vrijeme i harmonika. Emil Adamiĉ je 1927 predlagao da se u tamburaški zbor uvedu i drugi naši narodni instrumenti, osobito duhaĉki (frule, sopila). Takav su sastav propagirali i Boţidar Širola i Vinko Ţganec. Harfu je u tamburaški zbor uveo Franjo Matić iz Praga. Simfonijsko-tamburaški orkestar osnovao je Josip Stojanović 1946 na zagrebaĉkoj Radio-stanici; on je sastavljen od kompletnog tamburaškog i malog simfonijskog orkestra. God. 1902 osnovan je Tamburaški savez u Ĉeškoj. U Hrvatskoj je već 1907 u Zagrebu pokušan osnutak takva saveza u Zagrebu, ali je tek 1937 došlo do utemeljenja Hrvatskoga tamburaškog saveza u Osijeku. Tih su se godina pokušali osnivati tamburaški savezi i u SAD i u Austriji. Danas tamburaške zborove i tamburaške smotre organiziraju kod nas Savezi muziĉkih društava pojedinih republika. LIT.: F. Kuhaĉ, Prilog za povijest glazbe juţnoslovjenske, Rad JAZU, Zagreb 1877. — D. Farkas, Kratka uputa u tamburanje, Zagreb 1888. — A. Gutschy, Škola za tamburice, Zagreb 1897. — F. Kuhaĉ, Turski ţivalj u puĉko] glazbi Hrvata, Srba i Bugara, Glasnik zemaljskog muzeja, Sarajevo 1898. — M. Stahuljak, Tamburaški zbor ili tamburaški orkestar, Sisak 1908. — S. 10mii Uputstvo za tamburanje, Sisak 1909. — B. Crnković, UvoĊenje usavršenog sistema tambura, Bradley, USA, 1933. — B. Sirola, Hrvatska narodna glazba, Zagreb 1940. — J. Andrid, Škola za tambure svih sistema, Zagreb 1953. — Isti, Tamburaška glazba, Slavonska Poţega 1962. J. An.
TAMBURIN (engl. timbrel, danas tambourine; franc. tambour de basgue; njem. Schellentrommel ili Tamburin; tal. tambur ello, tamburino ili tamburo basco; španj. pandero; arap. far), ruĉni bubanj (def). Sastoji se od drvenog (rjeĊe metalnog) obruĉa visokog 6—7 cm; koţa je napeta samo s jedne strane; promjer je oko 25—30 cm; duţ obruĉa nalaze se prorezi u koje su umetnuti parovi metalnih ploĉica ili praporaca. Zvuk je tamburina kratak i suh te ga djelomiĉno nadglasuje zveĉanje metalnih praporaca ili ploĉica. Instrument se ili rukom trese, ili se rukom udara ili struţe po koţi, ili se udara po obruĉu. Kao evropski narodni instrument poznat je od srednjega vijeka. Danas je raširen osobito u Španjolskoj, gdje ga sviraju preteţno ţene. Kod nas u Bosni i Makedoniji t. ĉesto sluţi kao pratnja plesu. U orkestru se t. ubraja u idiofone instrumente. Umjetniĉka muzika upotrebljava t. u orkestru prije svega za karakterizaciju egzotiĉnog, istoĉnjaĉkog i španjolskog kolorita. Primjeri su ciganska melodija u scenskoj muzici Preziosa C. M. Webera (1821), uvertira Le Carnaval Romain H. Berlioza (1844), opera Carmen G. Bizeta (1875), Le Desert F. Davida (1847), Capriccio espagnol N. Rimskog Korsakova (1887), Rhapsodie espagnole M. Ravela (1907), IbSria C. Debussyja (1911).
545
Rijeĉ t. ponekad dovodi do nesporazuma: francuski termin tambour de basgue netoĉan je utoliko što je taj instrument Baskima bio nepoznat; ne smije se nadalje naziv t. zamijeniti s francuskim -itambourin, koji oznaĉuje drugaĉiji instrument, B. AĆ. TAMBURINI, Antonio, talijanski pjevaĉ, bariton (Faenza, 28. III 1800— Nizza, 9. XI 1876). Uĉenik A. Rossija, A. Bonija i B. Osidija. Debitirao 1818 u Centu, zatim pje vao na mnogim tali janskim opernim po zornicama {San Carlo u Napulju, Scala u Milanu), u Beĉu, Lon donu, Parizu (ThePlesaĉica s tamburinom, iz djela Gabincllo dtre Italien), Rusiji, armonico F. Bonannija, XVIII st. Nizozemskoj. Najve će uspjehe doţivlja. vao u Parizu. Njegov glas velika opsega bio je vrlo sonoran 1 izjed naĉen. Povukao se 1855, ali je još nastupio, u dobrotvorne svrhe, 1860 u operi i 1869 na koncertu.
LIT.: J. de Biez, Tamburini et la musique italienne, Pans 1877. — ti. Gelli-Ferrari, A. Tamburini nel ricordo d'una nipote, Livorno 1934 -
TAMPARICA, Gavro -> Tempariĉić, Gavro TAMTAM (onomatopejski od malajskog tammittam; franc. i tal. tam-tam), vrsta gonga s okruglom metalnom ploĉom promjera od oko 60 do 125 cm ili kod golemih primjeraka i do 150 cm. Od gonga u uţem smislu razlikuje se po laganom uleknuću u sredini ploĉe, po neznatno svinutom rubu i po vidljivim znakovima udaraca koji se blistavo prelijevaju na površini. Po ploĉi se udara batom presvuĉenim pustom ili plutom ili prigodice štapićima koji sluţe za bubnjeve ili za trokutić (triangel). Zvuk je neodreĊene visine i za razliku od gonga poslije udarca se pojaĉava, širi i dugo odjekuje te djeluje tjeskobno, ţalobno, zastrašujuće. Zvuĉne vibracije se prigušuju rukom ili u novije doba posebnim pustenim prigušivaĉem. T. je prvi upotrijebio u orkestru F. J. Gossec u Pogrebnoj koraĉnici za Mirabeaua (1791). Poslije se nalazi u orkestru francuske i talijanske opere (Spontini, La Veslale; Bellini, Norma), pa u simfonijskim djelima romantiĉara (P. I. Ĉajkovski, VI simfonija; R. Strauss, Tod und Verk-larung), a osobito ga ĉesto iskorišćuju kompozitori XX st. (M. Ravel, E. Varese, P. Boulez, K. Stockhausen i dr.). Posebnom tehnikom sviranja postiţu se raznoliĉni zvuĉni efekti kao primjerice trljanjem po rubu ploĉe s pomoću štapića triangela (Stravinski, Le Sacre du printemps) i si. U orkestru je t. meĊu metalnim idio-fonim instrumentima udaraljka s najdubljim zvukom. 1. AĆ. TAMURA, Hirosada, japanski muzikolog (Sendai, 6. IX 1883 _ Tokio, 28. IX 1934). Studirao filozofiju na Univerzitetu u Tokiju. Od 1916 profesor Muziĉke akademije u Tokiju; 1924 predavao estetiku na Univerzitetu za ţene, 1927 profesor muziĉke teorije i estetike na Univerzitetu. God. 1911 osnovao društvo za propagiranje evropske muzike. DIELA (na japanskom): Richard Wagner, 1916; Beethovenova IX simfo nija, 1924. — Preveo na japanski Vom Musikalisch-Schonen E. Hanshcka (s komentarom), 1924. . TTTTT
TANABE, Hisao, japanski muzikolog (Tokio, 16. Vili 1883—). Na Univerzitetu u Tokiju studirao fiziku i uz to uĉio harmoniju i kompoziciju. Zatim je 1907—09 na Medicinskom fakultetu slušao predavanja iz fiziologije i bavio se studijem akustike i muziĉke psihologije. Istovremeno je od 1907 suraĊivao u Institutu za prouĉavanje japanske muzike i tu upoznao tradicionalne japanske muziĉke oblike. God. 1908—18 profesor fizike i matematike na gimnaziji, 1910 postao i ĉlan Muzikološkog odjela na Visokoj muziĉkoj školi u Tokiju, gdje je svladao tehniku sviranja na klasiĉnim japanskim instrumentima. Do 1970 predavao opću i japansku muziĉku povijest, muziĉku psihologiju i muzikologiju na razliĉitim japanskim univerzitetima. Svestrano obrazovan muzikolog, T. je utemeljitelj suvremene japanske muzikologije. Njezinom je razvoju pridonio i svojim vrijednim radovima 1 velikom pedagoškom djelatnošću.
546
TANABE — TANSMAN
DJELA (na japanskom). SPISI: Vodiĉ kroz evropsku muziku, 1906; Akustika i muzika, 1908; Skica o evropskoj muzici, 1913; Predavanja o evropskoj muzici, 1915; Osnove muzike, 1916; Predavanja o japanskoj muzici, 1919; Za razumijevanje gagakua, 1921; Izvještaji s muzikoloških putovanja, 1922; Ţivot suvremena ĉovjeka i muzika, 1924; Uvod u muziku, 1925; Studije o japanskoj muzici, 1926; Suvremena kineska muzika, 1927; Ples i pjesma u otoĉnom carstvu, 1927; Muzika u razdoblju Edo, 1928; Rasprava o muzici Orijenta, 1929; Muziĉka teorija, 1931; Historija japanske muzike, 1932; Osnovni tetnelji muzike, 1935; Japanski duh i muzika, 1938; Bit japanske muzike, 1940; Istoĉna Azija i muzika, 1942; Muzika istoĉne Azije, 1943; Flauta (fue) u praksi i teoriji, 1947; Muziĉka akustika, 1951; Muziĉka nauka, 1954; Muziĉka teorija. Studija o tonskim sustavima cijeloga svijeta, 1956; Povijest muzike za šamizen, 1963; Muziĉka historija Japana, 1963; Japanski muziĉki instrumenti, 1964; Izvještaj o muzikološkim istraţivanjima u Koreji i Kini, 1970; studije; rasprave; ĉlanci. — IZDANJA: Zbirka stare japanske muzike, 1931; Zbirka suvremene japanske muzike, 1931. LIT.: H. Eckardt, Hisao Tanabe, MGG, XIII, 1966.
TANAKA, Kivoko, japanska pijanistica (Tokio, 5. II 1932 —). Studirala na Drţavnoj visokoj muziĉkoj školi u Tokiju (K. Yasukawa, L. Kreutzer) i na Konzervatoriju u Parizu (L. Levy), a kasnije se usavršavala u Beĉu. Dobila visoke nagrade na natjecanjima u Ţenevi (1952), Parizu (1953), Chopinovu natjecanju u Varšavi (1955) i drugdje pa se ubraja u najistaknutije klavirske umjetnike svoje generacije. U više je navrata gostovala i u Jugoslaviji. TANAKA, Shohei, japanski muziĉki teoretiĉar (otok Awaji, V 1862 — Chiba, 16. X 1945). Na Univerzitetu u Tokiju diplomirao 1882 fiziku. Zatim je od 1884 studirao akustiku u Berlinu kod H. Helmholtza. Vrativši se 1899 u domovinu osnovao u Tokiju Institut za prouĉavanje japanske muzike. Još za boravka u Njemaĉkoj T. je konstruirao prirodno ugoden (netemperirani) harmonij (1893 izgradila ga je tvrtka Walcker iz Ludwigsburga) koji je H. von Biilow nazvao »enharmonion«. Na njemu je svaka oktava obuhvaćala 20 tipki sa 36 svirala. Jedini primjerak enharmoniona nestao je u Prvom svjetskom ratu i T. je 1932 u Tokiju konstruirao novi. Premda je na tom novom instrumentu sviranje bilo znatno olakšano, on nikada nije prodro u praksu. DJELA: Studien im Gebiet der reinen Stimmung, VFMW, 1890; Znaĉajke napjeva izvedenih u prirodnoj (netemperiranoj) ugodbi na violini (na japanskom), I 933j Osnove harmonizacije japanske muzike (na japanskom), 1941; studije; rasprave; ĉlanci. LIT.: G. Kataoka, Shohei Tanaka, MGG, XIII, 1966.
TANBUR (arapski, takoĊer tunbur ili tambur, otuda metatezom pandur, pandura; grĉ. TravSoupa), trzalaĉki instrument, vrsta lutnje duga vrata s malim ovalnim ormarićem za rezonanciju, manjim brojem ţica (3—4) i nizom preĉnica. Taj tip instrumenta javlja se od sredine -ć- II tisućljeća na Orijentu (likovni prikazi Sumerana, Babilonaca, Egipćana itd.). Poznat je bio i u antiĉkoj Grĉkoj i Rimu, ali kao instrument stranog podrijetla. U srednjem vijeku je t. raširen na teritoriju arapske drţave; tada ga, medu ostalima, opisuje Alfarabi koji navodi dva razliĉito ugoĊena tipa sa do 20 preĉnica: t. od Bagdada, ugoden harmonijski odnosno temperirano i t. od Horasana (perzijski) s pitagorejskom udesbom na 17 stupnjeva. Posredstvom Arapa proširio se t. i po Evropi: u Španjolskoj se susreće od XIII st. (minijature iz zbornika Cantigas de Santa Maria), zatim u juţnoj Italiji i dr., mjestimice i u nešto izmijenjenom obliku. Iz tanbura se razvio srodan instrument -> colascione koji je ušao i u evropsku umjetniĉku muziku XVI—XVIII st. Kao folklorni instrument t. se do danas odrţao u zemljama arapskoga jeziĉnog podruĉja sjeverne Afrike te na Prednjem istoku (sirijski buzuq, turski tambur i baglama), zatim na Kavkazu, u Indiji i u balkanskim zemljama (Grĉka, Albanija, Bugarska). U nas je -> tambura zapravo potomak i srodnik arapskog tanbura. LIT.: R. d'Erlanger, La Musique arabe I, Pariš 1930 (sadrţi prijevod Alfarabijeve Velike knjige o muzici). —• H. Husmann, Grundlagen der antiken und orientalischen Musikkultur, Berlin 1961. — W. Stauder, Zur Fruhgeschichte der Laute, Festschrift H. Osthoff, Tutzing 1961. — Ph. Anoyanakis, Ein byzantinisches Musikinstrument, AML 1965. I. Ać.
TANGO, društveni ples parova, umjerena tempa. Razvio se u Juţnoj Americi. Nije ustanovljeno da li mu je podrijetlo u afriĉko crnaĉkom plesu koji su robovi donijeli u Juţnu Ameriku ili u plesu koji su u Argentinu importirali španjolski cigani. Neposrednim preteĉama tanga smatra se habanera del cafe, pomodni ples na Kubi oko 1910 i tango milonga, narodni ples iz luĉkih predjela Montevidea i Buenos Airesa. Kombinacije tih plesova, pod imenom tango argentino, tango brasileiro ili tango criollo, prodiru u evropske plesne dvorane 1910—11, gdje postaju osobito popularne oko 1920. Karakteristiĉni su ritmovi: ritam habanere notiran u 2/4 (takoĊer 4/8 ili 4/4) mjeri JTj J~} s naglašenom prvom dobom i sinkopiran ritam na naĉin milonge u 4/8 mjeri J"J 3 J~J T. se u Evropi isprva smatrao lascivnim plesom; tek )e s vremenom postao profinjeniji. Pratnja tanga najĉešće je povjerena violini, gitari i harmonici, ili bandoneonu, klaviru i kontrabasu. T. je ušao i u umjetniĉku muziku (I. Albeniz, I. Stravinski, P. Hindemith, E. Schulhoff, W. Egk, E. Kfenek, K. )
LIT.: /. Carella, El Tango, Buenos Aires 1956. — E. Sick, Tango, XII, 1966. M.
TANGO, Egisto, talijanski dirigent (Rim, 13. XI I Kobenhavn, 5. XI 1951). Uĉio na Konzervatoriju u r< (P. Serrao). Debitirao 1893 u Veneciji; 1895—-96 pomoćni c na milanskoj Scali, zatim djeluje u Berlinu (1903—08) Yorku {Metropolitan, 1909—10). God. 1911—-12 pono Italiji; 1913—-19 dirigent Opere u Budimpešti, gdje uprav] izvedbama Bartokovih djela Drveni princ (1917) i Modri dvorac (1918). Nakon djelovanja u Berlinu i Beĉu, od i< rigent Kraljevskoga kazališta u Kebenhavnu. Njegove i isticale su se tehniĉkom preciznošću i jasnom interpret TANINDŢIĆ, Boro, kompozitor (Kotor, 14. II 1933vršio srednju muziĉku školu u Kotoru, a djeluje kao muzi radnik Radio-Titograda. Komponovao je svitu za violinu i djela za hor i orkestar i napisao više obrada crnogorskih n; napjeva. __ (
TANNHAUSER, njemaĉki Meistersinger (vjerojatno oko 1200 — ?, nakon 1266). Plemić, proputovao gotove Evropu; 1228—33 sudjelovao u Petom kriţarskom ratu i bama na Cipru. Zatim je do 1246 ţivio na beĉkom dvoru; je ĉesto mijenjao mecene boraveći na manjim njemaĉkir rovima. Od njegovih tekstova saĉuvano je u tzv. Man Handschrift (1300—40) 6 lai-ja, 6 pjesama, 3 posloviĉne i 5 rimovanih zagonetki. Napjevi su poznati iz kasnijih (po 1 melodija u Jenaer Liederhandschrift, oko 1350; K, Liederhandschrift, oko 1460 i Singebuch A. Puschmana, X Uz majstorsku primjenu svih tadašnjih tehniĉkih postupj mjestimiĉno oĉituju i prizvuk njemaĉke narodne pjesme. Akasnijim Meistersingerima sluţili su kao model. U kasnon njem vijeku nastala je legenda o Tannhauserovu ţivotu sadrţaj i Wagnerove istoimene muziĉke drame. LIT.: J. Siebert, Der Dichter Tannhauser, Halle 1934. — M. Lani hauser, Leipzig 1936. — U. Aarburg, Tannhauser, MGG, XIII, 15
TANSMAN, Alexandre, francuski kompozitor, pijanist gent poljskoga podrijetla (Lodţ, 12. VI 1897 — ). Uĉio 1 teoriu na Visokoj muziĉkoj školi u Lodţu, zatim studira zofiju i pravo na Unive u Varšavi, uz to u kom) uĉenik P. Rvtela. Od i Parizu; koncertirao u 1 Americi i na Dalekom , Za Drugoga svjetskog ; Hollywoodu; od 1946 \ ţivi u Parizu. U svojem laštvu otklanja odreĊene me; svoj muziĉki govor na ţidovskoj i poljskoj noj tradiciji kao i na fi drugih zemalja; upotreb dursku ljestvicu i serijelm binacije, i atonalnost i nalnost. DJELA. Osam simfonija: I, 1926; II, 1 lu; III, koncertantna za violini violonĉelo, klavir i orkestar; n V, 1942; VI, In Memoriam, sa 1943; VII, 1944 i VIII, 1968. . da camera za komorni orkestai Sinfonia piceola, 1952; sim] 1924. Koncerti: 2 za A. TANSMAN klavir, 1926; za violinu, 1937; za violi za violonĉelo, 1963 i za klarinet, 1958. Concertini: za klavir, 1933; za gitai i za obou, klarinet i gudaĉe, 1953. Suita za 2 klavira i orkestar, 1928; fani violonĉelo i orkestar, 1936; partita za klavir i mali orkestar, 1944; Musioue za gitaru i orkestar, 1960; koncert za orkestar, 1954; simfonijska uvertiri Suite baroque, 1958; Triptyque za gudaĉe, 1930; tokata, 1931; partita za 1933; Musique, 1948; Ricercari, 1948; capriceio, 1953; 6 etida, 1962 i dr.MORNA: 2 gudaĉka trija; 8 gudaĉkih kvarteta, 1918—57; gudaĉki sel klavirska trija; duhaĉki trio; kvintet za flautu, violinu, violu, violonĉelo . 1954; septet, 1931; 2 sonate za violinu i klavir, 1916 i 1919; Sonata qu fantasia za violinu i klavir; sonata za violonĉelo i klavir, 1930; Sonatin violinu i klavir; za flautu i klavir, 1925 i za fagot i klavir, 1957. Suite 1 polonico za gitaru, 1962 i dr. — KLAVIRSKA: 5 sonata (II, Sonata r 3 sonatine (Sonatine transatlantique i u orkestarskoj verziji); 3 litudes 11 denlales, 1922; Pour les jeunes, 8 albuma (4 za klavir 2-ruĉno, 4 za klavir 41939; intermezza, 4 albuma, 1940; fantazija na Straussove valcere za 2 1962 i dr. — DRAMSKA. Opere: La Nuit kurde, 1927; La Toison d'or Le Serment (po H. Balzacu), 1955; SabbataiLe'vi, le faux Messie, 1959 i L'l di Boboli, 1965. Mimodrama Les Habits neufs du roi (prema H. Ch. Ande 1959. Baleti: Sextuor, 1925 (u SAD se izvodi pod nazivom The Traged} Cello); Lumieres, 1928; La grande ville, 1932; Bric-d-brac, 1936; Le . jouait le fou, 1947; Train de nuit za 2 klavira, 1950; Re'surrcction (po L. 1 stoju), 1962 i Fragments (muzika iz 6 etida za orkestar), 1965. Scenska 1 Filmska muzika. — VOKALNA', oratorij Isa'ie le prophele, 1949; ps; tenor, zbor i orkestar, 1960—61; pjesme za glas i mali orkestar; Prol Cantate za zbor, 1951; solo-pjesme. — SPISI: Igor Strawinsky, 1948 ( engl. prijevod 1949); K. Szymanowsky, RM, 1922; Autoportrait, Journal i francais, 1967; brojni ĉlanci o poljskoj muzici, većinom za ĉasopis RM. LIT.: /. Schiuerke, Alexandre Tansman, compositeur polonais, Pari — M. Fremiot, Alexandre Tansman, MGG, XIII, 1966. B.
TANSUR — TAPAN TANSUR (od 1730 Tans'ur ili le Tans'ur), \ViUiam, engleski orguljaš i kompozitor (Dunchurch, Warwickshire, kršten 6. XI 1706 — St. Neots, Huntingdonshire, 7. X 1783). Vodio je nemiran i nestalan ţivot, poduĉavajući psalmodijsko pjevanje i povremeno djelujući kao orguljaš (Stanford i Boston, 1760; London, 1766; Cambridge, 1771—76). Posljednjih godina ţivota vodio knjiţaru u St. Neotsu. T. je objavio brojne knjige, preteţno zbirke psalama s instruktivnim predgovorima. Napjeve psalama većinom je sam komponirao ili obradio. Bili su to pregledni priruĉnici vrlo prikladni za praktiĉnu primjenu, pa su u Engleskoj 1 SAD bili vrlo rašireni. DJELA: A Compleat Melody or the Harmony of Zion (3 sv.), 1734 (V izd. 1743); The Melody of the Heart, 1735 (II izd. 1737; oba djela zajedno obj. pod naslovom The Works of W. Tansur in Two Parts, 1736—37; posljednje izd. 1748); Heaven on Earth . . . , 1738; Sacred Mirth .. . , 1739; A New Musical Grammar: or the Harmonical Spectator . . . , 1746 (VII izd. 1829); The Royal Psalmodist . . . , 1748; The Royal Melody Compleat, or the Neto Harmony of Zion, 1754—■$% (III izd. 1764 i novo ameriĉko izd. 1771); The Psalm-Singer's Jezvel. . . , 1760; The Psalmist's Jeiael, 1766; The Life of Holy David, 1770; The Elemenls of Music Display'd (5 sv.), 1772; Melodia sacra . . . , 1772. LIT.: W. F. VCilliamson, William Tansur (le Tans'ur), MGG, XIII, 1966.
TANTUM ERGO (lat.), prve rijeĉi poĉetnih stihova Tantum ergo sacramentum veneremur cernui (Divnoj dakle tajni ovoj klanjajmo se smjerno mi) pete kitice tijelovske himne Pange lingua gloriosi corporis mysterium; sa šestom kiticom (Genitori Genitoque) pjeva se pri euharistijskim obredima katoliĉke liturgije. Na te dvije strofe napisane su mnoge i raznolike kompozicije. TANJEJEV, 1. Aleksandar Sergejeviĉ, ruski kompozitor (Petrograd, 17. I 1850 — 7. II 1918). Studirao na Petrogradskom univerzitetu i stupio zatim u drţavnu sluţbu (predstojnik carske kancelarije). Veoma zainteresiran za muziku, prijateljevao sa V. V. Stasovom, M. A. Balakirevom i M. P. Musorgskim; uĉio kompoziciju kod A. Reichela u Dresdenu i N. A. Rimskog Korsakova u Petrogradu. Od 1899 predsjednik komisije za narodne napjeve pri Carskom ruskom geografskom društvu. DJELA. ORKESTRALNA. Tri simfonije: I, 1890; II, u b-molu op. 21, 1903 i III, u E-duru op.36, 1908; Reverie za violinu i orkestar; uvertira Fa.unem; 2 suite; balada A/ieiua tlonoeun i dr. — KOMORNA. Tri gudaĉka kvar teta: I, u G-duru op. 25; II, u C-duru op. 28 i III, u A-duru op. 30; Feuillet d'album za violu i klavir; 2 kompozicije za violonĉelo i klavir; Arabesque za kla rinet i klavir. — Klavirske kompozi cije. — Opere: Mecmb A.uypa, 1899 i Aieme/ib, 1916. — Dueti; solo-pjesme.
2. Sergej Ivanoviĉ, kompozitor, pijanist i teoretiĉar (Vladimir, 25. XI 1856 — Djudko-vo, Zvenigorodski kotar, Moskovska gubernija, 19. VI 1915). Nećak Aleksandra Sergejeviĉa; od 1866 uĉio na Moskovskom konzervatoriju, isprva kod E. Langera, kasnije kod P. I. Cajkovskog (harmonija, instrumentacija i kompozicija), N. A. Guberta (kontrapunkt) i N. Rubinsteina (klavir). Već na prvom javnom nastupu (1875) privukao je paţnju moskovske javnosti; njegova interpretacija S. I. TANJEJEV Brahmsova Koncerta za klavir u d-molu najavljivala je blistavu pijanistiĉku karijeru. Od 1876 do 1877 boravio je više mjeseci u Parizu. God. 1878 postao je nastavnik harmonije i instrumentacije na Moskovskom konzervatoriju, zamijenivši P. I. Ĉajkovskog. Uz rad ove ustanove ostat će T. povezan do 1906, kad ju je svojevoljno napustio zbog neslaganja s reformama koje je pod politiĉkim caristiĉkim pritiskom uveo direktor V. Safonov. U Konzervatoriju je T. bio na razliĉitim duţnostima. Predavao je, pored harmonije, kontrapunkt i fugu koje je izvrsno poznavao, te kompoziciju (profesor od 1883); po smrti N. Rubinsteina (1881) preuzeo je do 1888 napredne klase iz klavira, a 1897—1905 vodio je poseban »praktiĉni teĉaj« iz muziĉkih oblika. Uz to je upravljao i školskim zborom i orkestrom. Od 1885 do 1889 bio je i direktor. Opseţnoj pedagoškoj djelatnosti ţrtvovao je pijanistiĉku karijeru. Pošto je 1906 napustio Konzervatorij, postao je profesor Narodnoga konzervatorija u Moskvi, ali je najviše poduĉavao privatno bez naplate. Ponovo je poĉeo javno nastupati kao pijanist (solist, pratilac i u komornim sastavima). MeĊu njegovim brojnim uĉenicima su N. Skrjabin, R. Gliere, S. Rahmanjinov, N. Metner, S. Ljapunov, S. Vasiljenko. T. je svakako jedan od najvećih ruskih polifoniĉara, majstor tematskog razraĊivanja. Prvenstveno instrumentalni kompozitor, on je znatno obogatio rusku komornu muziku, osobito svojim gudaĉkim kvartetima, medu kojima je ĉetvrti svakako jedan od vrhunaca njegova majstorstva. Od orkestralnih kompozicija naj-
547
uspjelija mu je Simfonija u c-molu. U svojim velikim kantatama ispjevao je T. — umjetnik koga su uvijek vodila visoko etiĉka naĉela — himnu ĉovjeku, istini, ĉistoći srca i duha, ljubavi medu ljudima. Kantata Tlo rtpoumenuu nca.tMa smatra se remek-djelom. Izgradio je vlastite povijesno-estetske ideje. Po njegovu mišljenju, oblici zapadnoevropske muzike postepeno su se razvili »iz kontrapunktiranja narodne pjesme i crkvenih melodija«. Da bi se stvorila prava ruska muzika, trebalo bi s ruskom pjesmom postupiti na isti naĉin, »zapoĉeti jednostavnim kontrapunktskim oblicima, prijeći na sloţenije, razviti oblik ruske fuge, od koje je još samo korak do sloţenih instrumentalnih forma«. Ta gledanja objašnjavaju njegove brojne pokušaje da tehniku Josquina, Palestrine ili Bacha prenese na rusku narodnu pjesmu, ili njegov obiĉaj da prije komponiranja nekog velikog djela s tematskim materijalom provodi najrazliĉitije kontrapunktske studije. Njegova teorija kontrapunkta nikada nije bila općenito prihvaćena, pa ni u samoj Rusiji. U njegovu vlastitom djelu, iako se bavio ruskim muziĉkim folklorom, prouĉavajući osobito pojavu višeglasja, rijetko se primjećuju utjecaji narodnih ruskih napjeva i plesova. Nije pokazivao ni mnogo zanimanja za kolorit, ostajući grafiĉarom jasnih, preglednih linija i struktura. DJELA. ORKESTRALNA. Tri simfonije: I, u e -mo lu, 1874; II, u d-molu, 1884 i III, u c-molu op. 12, 1898 (ovu je simfoniju T. objavio kao I simfoniju, ostavivši ostale dvije nenumeriranima); 2 stavka nedovršene simfonije u b-molu, 1878; KoHifepmHan crouma za violinu i orkestar op. 28, 1909; Canzona za klarinet i gudaĉe, 1883; 2 stavka koncerta za klavir u Es -duru, 1876; uvertira u d-molu, 1875; yeepmwpa }ta pyccKyw meMy, 1882; uvertira Eshilovoj trilogiji Orestija, 1889; Adagio u C-duru, oko i88s(?). — KOMORNA: gudaĉki trio u D-duru, 1880; trio za 2 violine i violu u D-duru op. 21, 1907; trio za violinu, violu i tenor-violu u Es-duru op. 31, 1910. Devet gudaĉkih kvarteta (prva tri bez rednog broja): u Es-duru, 1880; u C-duru, 1883; u A-duru, 1883; I, u b-molu op. 4, 1890; II, u C-duru op. 5, 1895; III, u d-molu, 1886 (druga verzija op. 7, 1896); IV, u a-molu op. 11, 1899; V, u A-duru op. 13, 1903 i VI, u B-duru op. 19, 1905. Dva gudaĉka kvinteta: u G-duru op. 14, 1901 (druga verzija 1903) i u C-duru op. 16, 1904. Klavirski trio u D-duru op. 22, 1907; klavirski kvartet u E-duru op. 20, 1906; klavirski kvintet u g-molu op. 30, 1911; sonata za klavir i violinu u a-molu, 1911. — KLAVIRSKA: preludij i fuga u gis-molu op. 29, 1910 (takoĊer u verziji za 2 klavira ĉetvororuĉno); tema s varijacijama u c-molu, 1874; 5 scherza, 1874—75; 3 preludija, 1894 —95 i dr. — Choral varie za orgulje. — Operna trilogija: Opecmen (prema Eshilu), 1894. — VOKALNA. Kantate: kantata prilikom otkrivanja spomenika Puškinu u Moskvi, 1880; Hoauu JlaMOCKun op. 1, 1884 i Tlo npoHmenuu ncajiMa (A. S. Ho mjak o v) za 4 so lista, d vost ruk i zbor i orkestar op. 3 6, 1915 ; brojne kompozicije za zbor; terceti, dueti, brojne solo-pjesme i dr. — SPISI: O My3biHe IOPCKUX matnap, BecTHHK EBponbl, 1886; FIodsuztceHou KoHmpanynKm cmpozozo nuchMa, 1909 (novo izd. 1959; engl. 1962); YneHue o Kanone (posth.), 1929; CodepoKanue mempadu co6cmeeHHopyHHbix ynpa^KHenbiu Moyapma, e cmpoeoM KOHtnpanyHKme, u knjizi FlaMflTH Ceprea HBaHOBHMa TaHeeBa. 1856 — 1946, C6opHUK cmameu u Matnepuajioe... (red. V. Protopopov), 1947; H3 KOHcepeamopcKux jieKnuu. KoncneKnibi..., CoBeTCKan MV3biKa, 1953. LIT.: M. Montagu-Nathan, Contemporarv Russian Composers, New York 1917. — K. Ky3Heuos (red.), C. H. TaHeeB. JIHIHOCT , TBopuecTBO, AOKVMeHTbi ero > KH 3H H , MocKBa 1925. — B. Hxoejiee, C. W. TaneeB, MocKBa 1927. — V. Karatygin, To the Memorv of S. I. Tanevev, MQ, 1927. — L. Sabaneyev, Tanevev, Pariš 1930. — M. D. Calvocoressi i G. Abraham, Masters of Russian Music, London 1936. —■ M. E3Ji3a (red.), TatteeB H pvccnaa onepa (zbornik studija), Mocma i JleHH^rrpan 1946. — Isti, C. H. TaHeeB, MocKBa i JleHHHrpafl 1946. — F. EepHaudm, C. H. TaHeeB, MocKBa i JleHHHrpa^ 1950. — B. }KdanO8, TI. TI. HaviKOBCKHH H C. H. TaHeeB: FlHCbMa (sadrţi i druga pisma Tanjejeva), MocKBa 1951. — F. BepHaudm, HoBbie MaTepnajibi o C. TaHeeBe, CoBeTCKaH Mvatma, 1955. —■ J. Weinberg, S. L Tane vev, MQ, 1958. — G. Abraham, Alexander Sergejewitsch Tanejew, MGG, XIII, 1966. — Isti, Sergei Iwanowitsch Tanejevv, ibid. J. As.
TAPAN (albanski tupan), vrsta cilindriĉnog bubnja,, raširena u Albaniji, Bugarskoj, Kosovu, Makedoniji, Srbiji. IzraĊuie se j u razliĉitim veliĉina ma koje se mogu sve sti na dva osnovna ti pa, na veliki i mali t. Kod velikog tapana glavni njegov deo, šu plji valjak od orahova drva, debeo je do 5 mm, sa preĉnikom 50—100 cm i visi nom 30—40 cm. Veo ma je ĉvrst pa igraĉ moţe stajati na njemu. Sa obe strane valjka zategnute su koţe: na gornjoj strani je teleća, ovĉija ili kat kad magareća, a na donjoj strani tanja, kozja. Koţe se, na vlaţene, oviju oko drvenog obruĉa, za tim se zateţu ko nopcima. Sviraĉ, tapandţija ili tapanar, nosi instrument obešen kajišem o levo TAPAN
548
TAPAN — TARANTELLA
rame. Kod sviranja, desnom rukom izvodi naglašene jedinice mere (teške dobe), udarajući drvenom maljicom, malo povijenom pri vrhu, po debljoj koţi, a levom rukom po tamnoj koţi naznaĉuje tankim prutićem, nenaglašene jedinice (lake dobe). Prateći sloţene i nepravilne mere plesa i pesme sviraĉ neretko razvija virtuoznu veštinu. Kao ritmiĉki instrument t. se svira obiĉno u sastavu s drugim, melodijskim instrumentima, ĉesto sa zurlom, ali prigodno i solistiĉki. Malo tapanĉe ima prodorniji zvuk od velikog tapana. T. se ubraja u veoma stare instrumente, koji se javljaju u raznim oblicima i pod razliĉitim imenima u folklornom instrumentariju mnogih zemalja. U Makedoniji je t. naroĉito rasprostranjen i popularan. Današnji oblik, nešto izduţeniji, naslikan je već na freskama iz XIV v. u manastirima Staro Nagoriĉane i Lesnovo. LIT.: Y. Arbatsky, Beating the Tupan in the Central Balkans, Chicago 1953. —■ V. Hadţimanov i Ţ. Firfov, Volksinstrumente und instrumentale Volksmusik Mazedoniens, Journal of the International Folk Music Council 1961, 13. — A. Linin, O muziĉkim instrumentima makedonskih Slovena, Zvuk, 1968, 89. M. Ĉv.
TAPANAR (tupanar, tapandţija), narodni naziv za sviraĉa -> tapana. TAP DANCE -> Step TAPIA, Martin de, španjolski muziĉki teoretiĉar (roĊen u prvoj polovini XVI st.). Potjeĉe iz podruĉja Sorije. Stekao naslov bachiller, vjerojatno na Univerzitetu u Salamanki; bio je vjerojatno muziĉar katedrale u gradu Burgo de Osma. Napisao traktat Vergel de mušica spiritual speculativa y activa del qual muchas Ċiversas y suaves flores se pueden coger . . . (tiskan 1570; novo izd. I dijela priredio, uz opseţan uvod, J. Subira, 1954). Usporedbom tekstova ustanovio je F. J. Leon Telio 1962 da T. nije bio izvoran pisac i da je njegovo djelo plagijat traktata Declaracion de instrumentos J. Bermuda, objavljenog 1549. LIT.: J. Subira, Un tratadista musical — El Bachiller Tapia Numantino, Revista Celtiberia, 1953. —Isti, Algo mas en torno al Bachiller Martin de Tapia, ibid., 1960. — F. J. Leon Telio, El Plagio de Martin de Tapia Numantino, u vlastitom djelu Estudios de historia de la teoria musical, Madrid 1962. — J. Subira, Martin de Tapia, MGG, XIII, 1966.
TAPIA COLMAN, Simon, meksiĉki kompozitor, dirigent i violinist španjolskog podrijetla (Aguaron, Zaragoza, 24. III 1906 —). Na Konzervatoriju u Madridu uĉio violinu (J. Frances) i kompoziciju (C. Otero, C. y Zabaleta) i već u sedamnaestoj godini postao tamo koncertni majstor kazališta Apolo. U kompoziciji se kasnije usavršavao kod V. d'Indvja (1925) i P. Hindemitha (1935). Od 1939 u Meksiku, profesor Konzervatorija (od 1971 direktor). God. 1964 utemeljio Ćoro Mexico, kojemu je još i danas (1976) dirigent. DJELA. ORKESTRALNA: simfonijske pjesme Una noche en Marruecos, 1936 i Sisifo, 1956; Sinfonia de cuerdas, 1971; 2 koncerta za gitaru, 1947 i 1972; koncert za violinu, 1971. — KOMORNA', gudaĉki kvartet, 1964; sonata za violinu i klavir El afilador, 1956; sonata za violonĉelo i klavir, 1958; Nucleos za violinu solo, 1963. — Balet Leyenda gitana, 1945. — Priruĉnik Tecnica abreviadisima del violin, 1943.
TAPPERT, Wilhelm, njemaĉki muziĉki pisac (Ober-Thomasvvaldau, Šleska, 19. II 1830 — Berlin, 27. X 1907). Studirao muziku kod S. Dehna i A. Kullaka u Berlinu. Od 1858 muziĉki kritiĉar u Glogauu; od 1866 nastavnik i pisac u Berlinu. UreĊivao ĉasopis Allgemeine Deutsche Musikzeitung (1876—80). Oduševljeni pristaša R. Wagnera. Bio je priznat autoritet na podruĉju literature za lutnju. Bavio se poviješću notnih znakova i tabula-ture za lutnju. DJELA. SPISI: Musik und musikalische Erziehung, 1866; Musikalische Studien, 1868; Wandernde Melodien, 1868 (II izd. 1890); Das Verbot der Ouintenparallelen, 1869; R. Wagner, 1883; Geschichle der alten Ċeutschen Lautentabulatur, 1885; Wagner-Lexikon: W6rterbuch der Unhoflichkeit, enthaltend grobe, hohnende, gehassige und verleumderische Ausdrucke, welche gegen den Meister Richard Wagner, seine Werke und seine Anhanger von den Feinden und Spottern gebraucht ivorden sind, 1887 (novo izd. 1967, obj. pod naslovom Worterbuch der Unhoflichkeit. Richard Wagner im Spiegel der Zeitgenossischen Kritik); Katalog der Spezialausstellung Wilhelm Tappert. Die Entzvicklung der Notenschrift votn 8. Jahrhundert bis zur Gegenmart, 1898; 54 Erlko'nig-Kompositionen, 1898 (II izd. 1906); 900 bis 1900. Tausend Jahre Entzvicklungsgeschichte der musikalischen Zeichenschrift, 1901 (nadopuna 1903). Studije i ĉlanci. — IZDANJA: Sang und Klang aus alter Zeit, 1906 (100 kompozicija za lutnju). —■ Etide za klavir; solo-pjesme. ■— Obradbe starih njemaĉkih pjesama. LIT.: R. Schaal, Wilhelm Tappert, MGG, XIII, 1966.
TAPPOLET, Willy, švicarski muzikolog (Lindau kraj Ziiricha3 6. VIII 1890 — ). Filologiju i muzikologiju studirao u Montpelieru, Berlinu i Ziirichu, gdje je doktorirao 1917. God. 1938 habilitirao se na Univerzitetu u Ţenevi; ondje je njegovim zauzimanjem osnovana 1949 katedra za muzikologiju. Predavao na Univerzitetu do 1960. MeĊu njegovim radovima posebno se istiĉe studija o A. Honeggeru, jedno od najtemeljitijih, najuspjelijih djela posvećenih tomu kompozitoru. DJELA: Heinrich Weber (disertacija), 1917 (obj. 1918); Arthur Honegger, 1933 (njem.; franc. 1939; novo prošireno njem. izd. 1954; franc. 1957); Musik der Gegentuart, Atlantisbuch der Musik, 1943; La Notation tnusicale et son influence sur la pratiaue de la musique du moyen age a nos jours (habilitacija), 1947;
Maurice Ravel, Leben und Werk,1950; Notenschrift und Musizieren. Da blem ihrer Beziehungen vom Fruhmittelalter bis ins 20. Jahrhundert, 1967. i ĉlanci medu kojima mnogi prikazuju stvaranje švicarskih kompozitora* cuskoga jeziĉnog teritorija te zemlje.
TAPRAY (Taperay, Taperet), Jean-Fran9ois, frai orguljaš, muziĉki pedagog i kompozitor (Gray, Haute 5 1738 —• Fontainebleau, oko 1819). Sin i uĉenik Jeana Taj orguljaša u Grayu. Oko 1752 orguljaš u mjestu Dole, 1 —68 orguljaš katedrale u Besanconu. Otada do 1802 ţivio rizu. U središtu njegova djelovanja bio je pedagoški rad,: vrlo brzo stekao ugled najboljega pariškog nastavnika ĉer odnosno klavira i orgulja. Od 1802 bio je orguljaš u Fontainebi T. je meĊu prvim francuskim kompozitorima pisao za I DJELA. ORKESTRALNA: 6 koncerata za«ĉembalo ili orgulje, 3 i obligatni violonĉelo op. 1, 1758; koncert za ĉembalo i instrumentalni a] op. 3, 1771; 4 Sinfonie concertante: I, za ĉembalo ili klavir i orkestar op. 8. II, za ĉembalo, klavir i obligatnu violinu op. 9, 1778, III, za ĉembalo, 1 orkestar op. 13, 1781 i IV, za ĉembalo, klavir i instrumentalni ansambl 1 1783; 3 simfonije za ĉembalo i orkestar: I, op. 12, 1780; II i III, op. 21 — KOMORNA: 2 kvarteta za ĉembalo ili klavir, klarinet ili violinu, violonĉelo op. 18, 1784; 2 koncertantna kvarteta za ĉembalo ili klavir, ili violinu, violu i fagot ili violonĉelo op. 19 i 20, 1784; 3 trio -sonate za violinu i violu op. 6, 1777; 2 trio-sonate za ĉembalo ili klavir, violinu i ' ĉelo op. 23, 1788; 6 sonata za ĉembalo i violinu ad lib., 1770; 12 sonata z balo ili klavir i violinu ad lib., 1770—89; 10 sonata za ĉembalo ili klavir —85; 4 sonate za ĉembalo, violinu i violu, 1776; 3 sonate za ĉembalo i obi violinu op. 7, 1778; 3 sonate za ĉembalo ili klavir, 2 violine i violu ad li 16, 1784; 9 sonata za klavir, 1784. — Instruktivna djela za klavir. LIT.: B. S. Brook, Jean-Francois Taprav (Taperav, Taperet), . XIII, 1966.
TARABUKA, folklorni membranofoni instrument, bubnja u obliku posude, nalik na vazu ili antiĉku ĉašu. G širi dio, u obliku polukugle, nastavlja se na uţe cilindriĉne stolje. T. se najĉešće izraĊuje od gline, rjeĊe od drva; na c je strani otvorena, a na široj, gornjoj, ima zategnutu meml od maĉje ili riblje koţe. Kod sviranja se zakvaĉi uzicom o rame i stavi pod ruku ili se drţi medu nogama. Instrumenti tipa tarabuke poznati su od davnine (egi] darabukke, arap. darabukkaK), a u balkanske zemlje 1 su vjerojatno s Istoka. Danas se t. susreće u folklornom ir mentariju Albanije i Bugarske. Kod nas je raširena osob Makedoniji i Kosovu. Svira se u sastavima i solistiĉki. Zv proizvodi udaranjem objema rukama zbijenih prstiju. Pri te mijenja poloţaj udaraca po sredini i uz rubove membrane, se postizava razliĉita jaĉina i boja zvuka. 1. TARANOV, Glib Pavloviĉ, ukrajinski kompozitor i dii (Kijev, 15. VI 1904 —). Na Konzervatoriju u Kijevu stu kompoziciju (R. M. Gliere, B. M. Ljatošinski) i dirigiranj Blumenfeljd, N. Malko). Od 1925 nastavnik Kijevskog konz torija (1934 docent, 1939 profesor); 1942 stekao stupanj do znanosti. God. 1944—50 bio je profesor instrumentacije na Ko vatoriju u Lenjingradu. DJELA. ORKESTRALNA. Osam simfonija: I, 1934; II, 1947; III (nova verzija 1952); IV, 1957; V, 1964; VI, In memoriam S. Prokofjev, VII, 1967 i VIII, 1969 Šest simfonijskih suita: I, 1949; II, 1950; III, 195 1961; V, 1964 i VI, 1968. Pet simfonijskih pjesama: I, 1946; II, 1951 Maaud TypaMiiudijti, 1953; IV, Bottti na Amapi, 1958 i V, 1971. — KOi NA: 2 gudaĉka kvarteta, 1929 i 1945; Patetiĉni sekstet za guda ĉki kv: klavir, 1945. — DRAMSKA: opera fhodoee nodoiuie, 1942; scenska i f muzika. — Solo-pjesme. — Udţbenik Kypc nmeHUH napmumyp, 1939 i d LIT.: H. II. Muxau/ioe t Tjiio riaBJiOBHM TapaHOB, KiiiB 1963.
TARANTELLA (tal., od tarantola, vrsta pauka kojerr lat. ime lycosa tarantula), narodni ples u 6/8 mjeri (katkad tiran kao 12/8 ili 3/8), kojemu je domovina juţna Italija, a u st. je ušao i u umjetniĉku muziku; proizašao je iz plesnih mel koje su se za ljetnih mjeseci u Apuliji svirale uz plesove oz< ljenja osoba oboljelih od tarantizma. Fascinacija koja još c zraĉi iz tarantelle neodvojiva je od fenomena tarantizma, obs nog tajnovitošću. Iz prve polovine XV st. potjeĉu prve vije tarantizmu, zagonetnoj bolesti izazvanoj — tako se tvrdil ubodom tarantole; bolest se prema puĉkom vjerovanju n izlijeĉiti samo ţivim plesom koji je trajao do iscrpljenja. Ti sovi, u kojima su mogli sudjelovati i zdravi ljudi, »simul (osobito ţene), odrţali su se u juţnoj Italiji i Španjolskoj kac rodni ples i obiĉaj djelomiĉno sve do danas; ponekad su se dili u orgijastiĉke plesne epidemije i proširili se preko Af po cijeloj juţnoj Italiji. U XVII st. je A. Kircher prema prit oĉevidaca sastavio opis tarantizma i prvi zabiljeţio nekoliko pli melodija i tekstova pjesama koji se upotrebljavaju iskljuĉiv plesove ozdravljenja. Pošto je u XIX st. prodrla spoznaja da 1 pauka, nazvanog prema gradu Tarantu tarantola, nikada ne ţiva opisane simptome (jake boli, povraćanje, vrtoglavica, : i dr.), smatralo se tarantizam praznovjerjem, histerijom i nei skim poremećajem. TakoĊer se pretpostavljalo da su u Ap s velikim postotkom grĉkoga stanovništva, pod plastom tarant dalje ţivjeli ostaci dionizijskoga kulta. Neke daljnje hipi pokušavaju tarantizam objasniti ubodom druge, otrovnije
TARANTELLA — TARP
549
pauka ili snaţnim djelovanjem vrućine i sunca. Terapija plesom moţda poĉiva na antiĉkoj tradiciji koribantstva. Narodni ples t., kojim osobito u napuljskom kraju momci i djevojke pojedinaĉno (ali i u parovima) stiliziranim pokretima oponašaju ples oboljelih, privlaĉio je paţnju mnogih putnika koji su posjetili Italiju, medu njima J. W. Goethea i R. M. Rilkea. U umjetniĉkoj muzici, poĉevši od finala klavirske sonate u e-molu op. 70 C. M. Webera (1822), ritam tarantelle i njezina karakteristiĉna melodika u molu ĉesto su posluţile prenošenju juţnotalijanskoga lokalnog kolorita, osobito u programnoj muzici, operi i baletu. LIT.: H. E. Sigerist, Civilisation and Disease, Ithaca (N. Y.) 1945 (njem. Frankfurt am Mein 1952). — Isti, The Story of Tarantism, u knjizi D. Schullian i M. Schoen, Music and Medicine, New York 1948. — M. Schneider, La Danza de espadas y la tarantela, Barcelona 1948. —■ W. Katner, Das Ratsel des Tarentismus, Nova Acta Leopoldina, Leipzig 1956. —• V. Vitelli, La »Tarantella« in Campania, Lares, 1*958. — D. Carpitella, Documenti coreutici — musicali sul tarantismo, Vle Congres international des sciences anthropologiques, Pariš 1960. — Isti, L'Esorcismo coreutico — musicale del tarantismo, u knjizi E. de Martino, La Terra del rimorso, Roma 1961. — R. Penna, La Tarantella napoletana — Storia e leggende, Napoli 1963. — M. Schneider i A. Wiirz, Tarantella, MGG, XIII, 1966. B. Ać.
TARANU, Cornel, rumunjski kompozitor (Cluj, 20. VI 1934—). Diplomirao na Konzervatoriju u Cluju na kojemu od 1957 predaje kompoziciju. God. 1966—67 studirao u Parizu kod O. Messiaena i Nadie Boulanger. DJELA. ORKESTRALNA: simfonija, 1957; Sinfonia brevis, 1963; Sinfonietta giocosa, 1968; koncert za klavir, 1966; Intercaldri za klavir i orkestar, 1967; Secvente za gudaĉe, 1961; Simetrii, 1964; Incantalii, 1965; Epitaffo per Enesco za komorni orkestar, 1969; Alternante, 1969; Racorduri za komorni orkestar, 1971. — KOMORNA: gudaĉki trio, 1952; Dialoguri za sekstet, 1966. Sonate: poema-sonata za klarinet i klavir, 1954; za violonĉelo i klavir, 1960 te za flautu i klavir, 1961. — KLAVIRSKA: Sonata ostinato, 1962; Contraste I—II, 1966; Dialoguri II, 1967. — DRAMSKA: komorna opera Secretul lui Don Giovanni, 1970. Scenska muzika. — VOKALNA: kantate Cintare unui ev aprins, 1963 i Stejarul lui Horia, 1964; zborovi; solo-pjesme. —■ Enescu in constiinta prezentului, 1969; ĉlanci i nekoliko studija o G. Enescu.
TARAS, John, ameriĉki plesaĉ, koreograf i pedagog, pod rijetlom iz Ukrajine (New York, 18. III 1919—). Sa 9 godina poĉeo plesati u ansamblu ukrajinskih narodnih plesova; klasiĉni balet uĉi od 1936 kod Fokina, A. Vilzaka, L. Schollara, zatim na školi American Balleta kod G. Balanchinea. God. 1940 anga ţiran u trupi Ballet Caravan, 1942—46 u American Ballet Theatreu, gdje je 1945 postavio svoju prvu koreografiju, balet Graziana (W. A. Mozart). SuraĊivao zatim sa nekoliko ameriĉkih i evrop skih baletnih trupa — Original Ballet Russe, San Francisco Ballet, Ballets des Champs-Elysees i dr., za koje je koreografirao, medu ostalim, balete Camille (prema Schubertovoj muzici u aranţmanu Rietija), The Minotaur (E. Ĉarter) i Desings zvith Strings (P. I. Ĉajkovski). God. 1949—53 baletni majstor i plesaĉ u trupi Grand Ballet du marquis de Cuevas, za koju stvara izvanredno uspjele koreografije: Tarasiana (Ĉajkovski), Cordelia (H. Sauguet), Une Nuit d'e'te' (F. Mendelssohn), Piege de lumiere (J. M. Damase) i La Forit romantique (A. Glazunov). Istodobno gostovao kao koreograf u Engleskoj, Danskoj te u Juţnoj Americi. Od 1956 radi u Monte Carlu, gdje je 1957 utemeljio vlastitu trupu koje su ĉlanovi N. Vvroubova, V. Mlakar, M. Mišković, M. Šparemblek i dr. U tom razdoblju stvara balet po romanu Francoise Sagan Le Rendez-vous manaue (muzika M. Mange). God. 1959 postao baletni majstor Neto York City Balleta s kojim je postavio balete Ebony Concerto i Arcade (Stravinski), Jeux (Debussv) i La Guirlande de Campra (A. Campra). Kraće vrijeme bio je direktor baleta pariške Opere (1969—70), zatim umjetniĉki direktor baleta Njemaĉke opere u Berlinu (1971—72). Kao koreograf T. slijedi Balanchineov neoklasiĉni stil. Djela mu se istiĉu maštovitim kombinacijama koraka i linija, ali ostaju uvijek u okvirima ĉis tog, klasiĉnog baleta. N. Hg. TARCHI, Angelo, talijanski kompozitor (Napulj, oko 1759— Pariz, 19. VIII 1814). Na napuljskom Conservatorio della Pieta dei Turchini studirao pjevanje (N. Sala) i kompoziciju (N. Tarantino). Nakon velikih uspjeha prvih opera prikazanih u njegovu rodnom gradu, T. je 1781 otišao u Rim. Ubrzo je i tu postigao ugled kao autor opera buffa. Boravio je u razliĉitim talijanskim gradovima i Londonu (1785—87 i 1789). Od 1791 ţivio u Parizu; 1802 prestao komponirati i otada se bavio iskljuĉivo poduĉavanjem pjevanja. T. je bio veoma plodan predstavnik napuljske škole, podjednako uspješan na podruĉju ozbiljne i komiĉne opere. DJELA. INSTRUMENTALNA: 7 simfo nija; uvertire; duhaĉki kvartet. — DRAMSKA: 33 opere serije; 18 opere buffe; intermezzi; preredba III i IV ĉina opere Nozze di Figaro W. A. Mozarta, 1787. — VOKALNA: oratoriji Isacco, 1796 i Ester, 1797; kvarteti; terzetti; duetti; arije. — CRKVENA: 2 mise; Stabat Mater. LIT.: Q. Einstein, Mozart e Tarchi, RAM, 1935. — C. Sartori, Lo Zeffiretto di Angelo Tarchi, RMI, 1954.— U. Prota-Giurleo, Angelo Tarchi, MGG, XIII, 1966.
TARDITI, Orazio, talijanski kompozitor i orguljaš (Rim, 1602 — Forli, 18. I 1677). Pripadao kamaldoleskom redu; orguljaš u Arezzu i Muranu (Venecija), zatim crkveni kapelnik u Vol-
TARANTELLA
terri (1637), Forliju (1639), Jesiju (1644—45) i Faenzi (1647—70). Tarditijev veoma opseţan opus nije još istraţen, pa se stoga zasad ne moţe toĉnije odrediti njegovo mjesto u povijesti talijanske crkvene muzike baroknog razdoblja. Sva su mu djela pisana u koncertantnom stilu. Njegovi monodijski moteti zapravo su kantate raĊene po uzorima svjetovne muzike. Komponirao je arije, madrigale, canzonette, mise, psalme, motete i dr. LIT.: O. Mischiati, Orazio Tarditi, MGG, XIII, 1966.
TARDO, Lorenzo, talijanski muzikolog (Contessa Entellina, Palermo, 23. X 1883 — Grottaferrata, Rim, 28. VII 1967). Redovnik Grĉke opatije u Grottaferrati. Njegovi radovi o razvoju i notaciji bizantske muzike, koji se temelje na savjesnom usporeĊivanju saĉuvanih zapisa u razliĉitim samostanima, idu meĊu najvrednija djela o prošlosti kršćanske crkvene muzike istoĉnoga obreda. DJELA: L'Atitica melurgia bizantina nelVintcrpretazione della scuola me lurgica di Grottaferrata, 1938; L'Ottoeco nei manoscriti melurgici, 1955; studije u Archivio storico per la Calabria e la Lucania. — Izdao Hirmologium cryptense E. Y. II u faksimilu, 1951. LIT.: O. Strunk, Padre Lorenzo Tardo ed il suo »Ottoeco nei manoscriti melurgici«, Kongresni izvještaj Bvzantine Studies. London 1967.
TARDOS, Bćla, madţarski kompozitor, pijanist i dirigent (Budimpešta, 21. VI 1910 — 18. XI 1966). Studirao na Konzervatoriju (L. Lajtha) i na Muziĉkoj akademiji (Z. Kodalv) u Budimpešti. Od 1928 koncertirao kao pijanist. God. 1941—44 i J 945—46 dirigent radniĉkog zbora Vandor, 1945—48 muziĉki urednik nakladnog poduzeća Szikra, 1950—52 direktor Drţavne filharmonije i od 1955 Drţavne muziĉke naklade. U kompoziciji polazi od melodike kao odluĉujućeg ĉimbenika djela te djelomice slijedi dijatonsko-vokalni stil Kodalveve škole, a djelomice se inspirira puĉkim vrstama. DJELA. ORKESTRALNA: Szimfonia in memoriam martyrum, 1960; koncert za klavir, 1954; koncert za violinu, 1962; Fantdzia za klavir i orkestar, 1961; Szvit, 1949; uvertira, 1949; Mesejdtek-nyitdny, 1955; Varidcio Koddly temdjdra, 1962; Evocatio, 1965. — KOMORNA: 3 gudaĉka kvarteta, 1947, 1949 i 1963; klavirski kvartet, 1939 Cprer. 1941); Ouartsttino zz flautu, obou, fagot i klavir, 1963; Divertimento za duhaĉki kvartet, 1963; Divertimento za duhaĉki oktet, 1935; Hdrfdstrio Cassazione za violinu, violu i harfu, 1963; sonata za violinu i klavir, 1965; Preludium es rondo za flautu i klavir, 1962 i dr. — KLAVIRSKA: Szonatina, 1961; Szvit, 1961; Miniatures, 1961 i dr. — DRAMSKA: opera buffa Laura, 1958 (prer. 1964). Filmska muzika. — VOKALNA. Kantate: A vdros peremen, 1944 (prer. 1958); Mdj'usi kantdta, 1950; A beke napja alatt, 1953; Hajnali dal, 1953; Dozsa feje, 1958; Szabadsdg sziiletett, 1960 i Az uj isten, 1966. Zborovi a cappella (suita Keseru esztendok i dr.); solo-pjesme uz orkestar (Negy dal) i uz klavir (Dalok kinai versekre; 5 Jozsef Atlila-dal); masovne pjesme. LIT.: /. Fb'ldes, Tardos Bela Hegediiversenve, Magvar Ţene V, Budapest 1964. — T. Sdrai, Tardos Bela, Magyar Ţene VII, 1966. — M. Tolh i J. Ujfalussy, Bela Tardos, MGG, XIII, 1966. — P. Vdrnai, Tardos Bela, Mai magyar zeneszerzok, Budapest 1966. — J. Simo, Tardos Bela, Muzsika, 1967, sv. 1—2.
TARP, Svend Erik, danski kompozitor (Thisted, 6. VIII1908 — ). Polazio Konzervatorij u Kobenhavnu, zatim studirao u Njemaĉkoj, Austriji i Nizozemskoj. U Kobenhavnu predavao na opernoj školi Kraljevskoga kazališta (1936—40), na Konzervatoriju (1936—42) i na Muzikološkom institutu Univerziteta (1939—47). Od 1962 direktor MeĊunarodnog društva za zaštitu kompozitorskih autorskih prava u Danskoj (KODA). Po jasnoći i ţivahnosti svog izraza T. ĉesto podsjeća na stil Šestorice (serenade; klavirska muzika; baleti; uvertire za komedije). Ponekad, naprotiv, Tarpova muzika poprima ozbiljnije crte (Te Deum; simfonija Es; opera Prinsessen i det fjerne). Sva mu se djela odlikuju profinjenom instrumentacijom. U melodijskoj liniji ĉesto se odraţavaju danski puĉki napjevi. DJELA. ORKESTRALNA. Tri simfonije: I, Sinfonia divertenlc, 1945; II, Es (najznatnije orkestralno djelo), 1949 i III, Sinfonia quasi una fanlasia, 1958. Simfonijeta za komorni orkestar, 1931; koncert za klavir, 1943. Concertini: za violinu, 1932; za saksofon i gudaĉe, 1932 i za flautu, 1939. Koncert, 1932; uvertira za komediju br. 1, 1940 i br. 2 (Ouvertiire ftir mein Puppentheater),
550
TARP — TARTINI
1950; Burlesk Ouverlurc, 1958; Rhapsodisk Ouverture, 1964; Suite over danske Folkevisemoliver, 1933; suita Orania na staronizozemske narodne melodije, 1938; minijaturna suita Mosaik, 1940; L.yrisk Suite, 1958; Dansk Folketone za gudaĉe, 1932; Kalkmalerier, 1948; The Balile ofjerico, 1949; Preludio patetico i Preludio Jestivo, 1952; Divertimento, 1954. — KOMORNA: 2 gudaĉka trija, 1929 i 1930; serenada za flautu, klarinet, violinu, violu i violonĉelo, 1930; se renada za flautu, violinu, violu i violonĉelo, 1934; d uo za flautu i violu, 1939. — KLAVIRSKA: sonata, 1956; 3 sonatine, 1947; tema s varijacijama, 1945; Trois Danses, 1946 i dr. — DRAMSKA: opera Prinsessen i det fjerne (po H. Sudermannu), 1953; televizijska opera 9,90, 1962: baleti Den detroniserede Dyretaemmer, 1944 i Skyggen (po H. C. Andersenu), 1959; mnoge scenske muzike; muzika za oko 40 filmova. — Kantata Julens Budskab za bariton, recitatora, zbor, orkestar i orgulje, 1946; oko 100 solo-pjesama. — Te Deum, 1934. LIT.: N. Schi0rring, Svend Erik Tarp, MGG, XIII, 1966.
TARR, Edward Hankins, ameriĉki trubljaĉ (Norwich, Connecticut, 15. VI 1936 —). Uĉenik R. Voisina i A. Hersetha; 1959— —64 studirao muzikologiju na Univerzitetu u Baselu. God. 1968 utemeljio Edivard Tarr Brass Ensemble, 1968—70 predavao trublju na Rajnskoj muziĉkoj školi u Kolnu i 1969 bio solist orkestra RAI u Rimu. Od 1972 nastavnik je historijskih trubljackih instrumenata na Scholi Cantorum Basilensis i od 1973 docent na Visokoj muziĉkoj školi u Freiburgu (Breisgau). U njegovu opseţnom repertoaru posebno mjesto zauzimaju barokne i suvremene kompozicije. M. Kagel posvetio mu je Atem i Morceau. T. je izdao brojna djela za trublju. TARREGA EIXEA, Francisco, španjolski virtuoz na gitari i kompozitor (Villarreal, Valencia, 21. XI 1852 — Barcelona, 15. XII 1909). Uĉenik Konzervatorija u Madridu. Od 1882 ţivio u Barceloni; ĉesto poduzimao koncertne turneje po Španjolskoj i drugim zemljama. Njegov je uĉenik E. Pujol Villarrubi. Uz izvorna djela za gitaru pisao i transkripcije za gitaru Bachovih, Havdnovih, Mozartovih, Beethovenovih, Schubertovih, Schumannovih, Chopinovih i Griegovih djela. TARTINI, Giuseppe, talijanski violinist i kompozitor (Piran, 8. IV 1692 — Padova, 26. II 1770). Otac je rodom Firentinac, a majka Caterina Zangrandi iz Pirana. Roditelji su isprva ţeljeli da Giuseppe postane franjevac, zatim da bude svjetovni svećenik, pa on ulazi u Collegio dei Padri delle Scuole Pie u Kopru, gdje uĉi i osnove muzike, a vjerojatno i violinu. God. 1708 odlazi na studij prava na Univerzitet u Padovu. MeĊutim, 1710 vjenĉao se Elisabettom Premazone; time su propali planovi o njegovu duhovniĉkom pozivu i T. je prisiljen da više godina provede izvan Padove. Prvo mu je sklonište franjevaĉki samostan u Assisiju; ondje ostaje najmanje tri godine i marljivo studira violinu. Vjerojatno, je u to vrijeme uĉio kompoziciju kod redovnika B. Ĉernohorskog (kapelnik samostana 1712—15), premda o tomu nema izravnih ni posve uvjerljivih dokaza. Idućih je godina Ancona središte njegova intenzivnog i tada vjerojatno posve autodidaktiĉkog studija violine; ondje je 1714 bio violinist u Operi, a smatra se da se ponovo povukao u Anconu nakon susreta sa F. M. Veracinijem u Veneciji (1716 ili 1717) na sveĉanostima u ĉast saskog kneza izbornika. God. 1721 postaje primo Violino, e Capo di concerto u bazilici sv. Antuna u Padovi; priznaju mu se posebni privilegiji, u prvom redu slobodno kretanje radi koncertiranja u drugim gradovima. Izuzevši takva zbivanja, // Santo je ostao centar njegova djelovanja do kraja ţivota. Navodi se da je izmeĊu 1730 i 1753 odbio niz poziva (koji su doduše zasad još slabo dokumentirani), osobito iz Engleske i Francuske. Njegova najdulja dokazana odsutnost iz Padove trajala je 1723—26, kad se nalazio u Pragu, većinom u sluţbi ĉeškoga dvorskog kancelara grofa G. TARTINI Kinskog i sudjelovao u sveĉanostima prilikom kru-njenja Karla VI (1723). Gotovo je sigurno proveo neko vrijeme u Parmi (oko 1728— 1730). Sam T. navodi 1767 da je 1740 u Bergamu ozlijedio ruku i zbog toga morao otada veoma ograniĉiti koncertnu djelatnost. God. 1727 ili 1728 osniva u Padovi muziĉku školu na kojoj pouĉava violinu i kompoziciju. U njegovu školu dolazili su uĉenici sa svih strana Evrope, a »Tartinijeva škola« postala je ustaljeni pedagoški pojam, djelomiĉno sve do XIX st. Školu vodi do svoje smrti, a kao uĉitelj violine drţi satove i u Veneciji. Njegov kompozitorski rad, koji se do 1728 moţe slijediti samo sporadiĉki, otada se odraţava u duţem nizu tiskanih koncerata i sonata i u velikom broju rukopisnih kopija njegovih djela.
Osobito je komponiranje koncerata tijesno povezano s opse muziĉkom praksom u bazilici sv. Antuna, ĉiji je orkestar i veliku reputaciju širom Evrope. Oko 1750, meĊutim, Tarti muziĉko stvaralaštvo znatno se smanjuje u korist opseţnog ljenja teorijom. Proslavljen od tridesetih godina XVIII si violinist, kompozitor i pedagog, kao teoretiĉar izvrgnut je dima s više strana (J.-A. Serre, J.-J. Rousseau, L. Euler, Scheibe i dr.) te se posljednjih godina ţivota sve više pov krug svojih pristalica i uĉenika. Na poloţaju koncertnog mi sluţbeno ga zamjenjuje njegov uĉenik G. Meneghini 1765. 1768 udara ga kap, ali on vodi pismene teoretske pol (meĊu ostalima sa G. B. J nijem, s kojim ga je pove dugogodišnje prijateljstvo stavlja vlastite, sve više tiĉnoopćeznanstveno ol spekulacije. Mala skupina; stavnih Autograf G. Tartinija vokalnih djela, njima Miserere, za koji se da je 1768 izveden u Rimu u Sikstinskoj kapeli, završava Ti jevo stvaralaštvo, inaĉe posvećeno iskljuĉivo instrumer muzici. O Tartinijevu ĉarobnom sviranju izvještavaju mnogi n suvremenici. Kod njega je briljantna tehnika uvijek bila sj s izvanrednom ljepotom tona i duboko izraţajnom inter ĉijom. Svoje sviranje nikad nije opterećivao ispraznim ornai ranjeni. T. je znatno unaprijedio violinsku tehniku; njego hnika gudala ostala je do danas uzornom. Usavršio je i gudala prilagodivši ga novim tehniĉkim zahtjevima vlastit linske muzike. Svoja dostignuća u unapreĊenju tehnike ruke praktiĉki je obradio u kompoziciji L'Arte dell' arco. nauku o ornamentiranju izloţio je u djelu Traite des agn to je Tartanijev izvanredno vaţan doprinos tom podruĉju traktat iz XVIII st. u kojem je obraĊeno iskljuĉivo ornai ranje. Odgojio je velik broj uĉenika (po imenu se zna za c njih) od kojih su meĊu najpoznatijima P. Nardini, A. N. . P. Bini, J. G. Naumann, P. La Houssave. Tartinijevi harmonijsko-teoretski spisi sadrţavaju ne zanimljivih i originalnih opaţanja. Sam T. tvrdi da je već u Anconi empirijski otkrio ton diferencije (-> Terzo suoi Kombinacijski tonovi). MeĊutim, ti su spisi u cijelosti epigc obiljeţja i nisu imali trajna utjecaja. Njegov Trattato di ; i kasni rukopisi zanimljivi su prije svega kao pokušaj st; geometrijskih i fizikalnih osnovnih svojstava; meĊutim, jedin sistem za kojim je teţio, T. nije postigao zbog raĉunskih neto i kompromisa. Nesumnjivo je T. imao mnogo veći utjec izvodilaĉku praksu. Kao kompozitor T. nastavlja na tradiciju onih talij; instrumentalnih kompozitora violinista ĉija muziĉka insp izrasta iz prirode njihova instrumenta. Po formalnoj dotjei i po bogatstvu melodijske i harmonijske invencije, njego djela vrhunac talijanske instrumentalne muzike poslije A rellija i A. Vivaldija. U njima se jasno ogledava Tartinijev ralaĉki razvoj (koji neki njegovi biografi dijele u tri razd' a ta su djela istodobno vaţan prilog prouĉavanju prijelaznog izmeĊu dviju epoha. Isprva je T. stilski blizak Corelliju, 2 stepeno prelazi iz baroknog patetiĉnog naĉina izraţavanja u klasiĉnu gracioznu, lirski emotivnu melodiku suptilno rašĉl; strukture. U sonatama i koncertima prelazi iz ĉetvorosta\ baroknog tipa forme u trostavaĉni, ali još ne provodi p tematskog dualizma. U kasnim djelima svjesno se obrać rim uzorima. Usprkos tome, u melodici koja izrasta iz h nija, i u ţivim, prodornim, ĉesto kontrastnim harmonijama se osjeća blizina klasike. Koliku je historijsku ulogu T. odigrao u razvoju evi muzike, danas se još ne moţe toĉno odrediti. Vjerojatno j nije Tartinija smatrati naprednim i individualnim sudio u stilskom obratu evropske muzike izmeĊu 1730—1750, u njemu gledati muziĉara koji je neposredno utirao put i U Tartinijevoj muzici naglašena je zanosna emotivnost, ji uobiĉajena u njegovom vremenu. Ĉesto se inspirirao poetskim djelima, npr. P. Metas te stavljao kao motto uz svoje kompozicije stihove (pone šifriranom pismu, koje je razriješio M. Dounias) koji su da tumaĉe afektivni sadrţaj djela (npr. sonata za violinu J abbandonatd). Brojne primjedbe u njegovim spisima i pii prikazuju Tartinija kao pristalicu estetike oponašanja: »Št mogu, drţim se prirode, a što manje mogu, umjetnosti; n druge umjetnosti, osim oponašanja prirode« (pismo F. Algar 1749),
TARTINI — TAUBER U nekim stavcima njegovih koncerata, violinskih sonata i sonata a tre susreću se i jednostavne melodije koje podsjećaju na hrvatski narodni melos. F. Kuhaĉ pokušao je dokazati da je T. podrijetlom Hrvat. U pojedinim njegovim temama Kuhaĉ pronalazi karakteristiĉne motive hrvatskih napjeva koje, meĊutim, ĉesto ne zna toĉno navesti ili pak mijenja ritam i melodijske pomake da bi temu identificirao s nekim napjevom. »U problematici o odnosu Tartinija i hrvatske narodne muzike vjerojatno je, da je T. za svog boravka u Istri upoznao mnoge hrvatske narodne melodije, jer izvjestan broj njegovih tema, osobito u prvom razdoblju stvaranja, odaje prizvuk hrvatskih napjeva. Da li su te reminiscencije svjesne ili ne, ne moţe se pouzdano utvrditi« (J. Andreis). Cijelom svojom aktivnošću — kao violinist, pedagog, muziĉki teoretiĉar i kompozitor — T. predstavlja originalnu liĉnost; njegova djela nisu do danas izgubila svoje izvanredne muziĉke kvalitetete i svoju svjeţinu. DJELA. (Veći dio Tartinijeva opusa još je i danas u rkp. Glavna mjesta u kojima se rukopisi ĉuvaju jesu: Padova, Pariz, Berkelev-California, Beĉ, Ancona, Berlin, Dresden, Leipzig, Venecija, Napulj, Udine, Genova i Piran). ORKESTRALNA: 15 quadri i simfonija za razne sastave (gotovo polovina dvoj bene autentiĉnosti); oko 135 koncerata za violinu (ukljuĉivši i fragmente); kon cert za violonĉelo; koncert za violu da gamba; 2 koncerta za flautu (Tartinijevo autorstvo nije sigurno). — KOMORNA: oko 40 triosonata (2 violine i b. c); 4 sonate a quattro (2 violine, viola i violonĉelo); oko 175 sonata za violinu i obligatni b. c. (oko 40 dvojbene autentiĉnosti); oko 30 sonata (uz brojne fragmente) za violinu solo ili uz b. c. ad libitum; 2 niza varijacija. — CRKVENA: Stabat Mater za 3 glasa i orgulje; 3 Miserere za 3 glasa; Miserere za 4 glasa; Miserere za 5 glasova; 2 Tantum ergo za 3 glasa; Salve Regina za 4 glasa i orgulje. — SPISI: Tratlato di mušica secondo la vera scienza delV arntonia, 1754; De'principidclV armonia musicale contenuta nel diatonico genere, 1767; Risposta di G. T. alla crilica del di lui Trattato di mušica di Mons. Le Serre di Ginevra, 1767; Letlera del defonto Sig. G. T. alla Signora Maddalena Lombardini, 1770 (prevedeno više puta); Traite des agremens de la musique . . . traduit par le Sigr. P. Dais, 1771 (talijanski original, u dvije meĊusobno malo razliĉite verzije, ĉuva se jedan u Veneciji — Regole per arrivare a saper ben sonar U violino . . . , drugi u Berkelevju — Libro de regole, ed esempi necessari per ben sonare); Regola del terzo suono (uz didaktiĉke vjeţbe); Memoria intorno alla scoperta del terzo suono; Osservazioni sulle ragioni e loro mezzi armonici.aritmeticie contrarmonici; Scienza naturale delle ragioni e proportioni; Ouadralura del circolo i dr. Za Tartinijeva ţivota tiskano j e ; 15 koncerata za violinu; 36 triosonata; 67 sonata za violinu i b. c.; varijacije na gavotu op. 5 br. 10 A. Corellija (prvi put u svesku Nouvelle elude . . . par Mr. P. Pinelli augmentee d' une gavotte de Corelli, travailles et doubles par Mr. G. Tanini, oko 1745; II izd. kao L'Arte del arco ou Vart de Varchet contenant 38 variations, 1758; III izd., L'Arte delV arco o siano cinquanta variazioni, posth. poslije 1782) i 5 spisa. Sonata del Trillo del Diavolo tiskana je prvi put u zbirci L'Art du violon J.-B. Cartiera, 1798. NOVA IZD.: koncerte za violinu obj. G. Ross, R. L. Finnev, E. Pente, M. Corti, E. Ondfiĉek, M. Lejeune i dr.; triosonate obj. E. Pente, Q. Maganini, E. Schenk i dr.; sonate a quattro obj. E. Pente, H. Erdmann i M. Abbado; sonate za violinu i b. c. obj. E. Nadaud, P. Vidal, G. F. Malipiero, M. Corti, P. Klengel, E. Bonelli. D. Alard i dr.; varijacije L'Arte dell' arco obj. A. Bachmann (1924) te H. Leonard i S. Franko (1927); Trattato di mušica, u njem. prijevodu, uz uvod i tumaĉenja, obj. A. Rubeli (disertacija, 1958); Traite des agrĉmens (u tri jezika, takoĊer facsimilc talijanskoga rkp. iz Venecije) obi. E. R. Jacobi (1961). LIT.: P. Stancovich, Biografia degli uomini distinti dell' Istria, Trieste 1829. — A. Hortis, Lettere di G. Tartini, Archeografo Triestino, r88Ċ. —G. Benedetti, G. Tartini, ibid., 1896. — M. Tamaro i G. Wieselbergcr, G. Tartini, Nel giorno dell' inaugurazione del monumento a G. Tartini a Pirano, Trieste 1896. — F. Kuhaĉ, Josip Tartini i hrvatska puĉka glazba, Prosvjeta, 1898. — /.. Caico, Due giorni nel Civico Archivio di Pirano, La Cultura Musicale, 1923. — M. Dounias, Die Violinkonzerte G. Tartinis (disertacija, s tematskim kata logom violinskih koncerata), Berlin 1935. — A. Capri, G. Tartini, Milano 1945. — AT. Goldin, The Violinistic Innovations of G. Tartini (disertacija), New York 1955. — A. Rubeli, Das musiktheoretische Svstem G. Tartinis (djelomiĉno tis kana disertacija), Winterthur 1958. — P. Brainard, Die Violinsonaten G. Tar tinis (disertacija), Gottingen 1959. — D. D. Bovden, The Missing Italian Manuscript of Tartini's Traite, MQ, 1960. — A. E. Planchart, A Studv of the Theories of G. Tartini, Journal of Music Theorv, 1960. — P. Brainard, Tartini and the Sonata for Unaccompanied Violin, Journal of the American Musicological So cietv, 1961. — E. R. Jacobi, G. F. Nicolai's Manuscript of Tartini's Re gole per ben suonare il violino, A1Q, 1961. — P. L. Petrobelli, Per 1' edizione critica di un concerto tartiniano (D. 21), Musiche italiane rare e vive, Siena 1962. — M. Elmer, Tartini's Improvised Ornamentation (disertacija), Berkeley 1962. — P. L. Petrobelli, Tartini, Algarotti e la corte di Dresda, Analecta Musicologica, 1964. — P. Brainard, Giuseppe Tartini, MGG, XIII, 1966. B. Ać.
TASEVSKA, Duška, violonĉelistkinja (Prilep, 25. VII 1938 —). Muziku uĉila u Prilepu i Skopju (A. Šalevski); diplomirala na Muziĉkoj akademiji u Zagrebu (R. Matz), a zatim se 1966—68 usavršavala u Parizu na postdiplomskom studiju, gde je stekla di plomu Licence de concert. Docent je Visoke muziĉke škole u Skop ju i istovremeno asistent A. Navarre. Koncentirala je u mnogim jugoslavenskim gradovima, kao i u Rumuniji, Italiji, Meksiku i Kostariki. D. Ov. TAŠKO VA, Slavka (udata Paoletti), bugarska pjevaĉica, sopran (Sofija, ? —). Školovana pijanistica, pjevanje uĉila u Italiji kod Gine Cigne i Line Pagliughi; na opernoj pozornici debitirala u Firenci kao Rosina (Rossini, Seviljski brijaĉ). Koloraturni sopran zvonkih visina, blistave tehnike i izrazitih glumaĉkih sposobnosti, T. je ubrzo osvojila velika evropska operna kazališta, Amsterdam, Berlin, Schvvetzingen (1971), Miinchen (1973), Spoleto (1974) i dr., istaknuvši se osobito u talijanskom repertoaru, u Mozartovim operama, kao Lulu (Berg), Melusina (Reimann) i dr. Na koncertnom je podiju njezino ime ĉesto vezano uz djela suvremenih kompozitora. T. je gostovala i u Jugoslaviji.
551
TASSINARI, Domenica (Pia), talijanska pjevaĉica, sopran, kasnije mezzosopran (Modigliana, Forli, 15. IX 1903 —■)• Studirala u Bologni; debitirala 1929 u Casele Monferratu. Pjevala na milanskoj Scali (1931—37), na Rimskoj operi (1933—34), u Veroni (Arena) i drugim talijanskim gradovima. Nakon rata nastupa u mezzosopranskim ulogama. Gostovala u Juţnoj Americi (1946), SSSR, Japanu i na Metropolitanu u New Yorku (1947 —48). God. 1941 udala se za pjevaĉa Ferruccija Tagliavinija. TASSNER, Matija, graditelj orgulja (XVIII st.). Najstariji dosad poznati profesionalni graditelj orgulja u Varaţdinu. U matiĉnim knjigama ţupne crkve sv. Nikole u Varaţdinu spominje se 1752 i 1753 »organifex« što se moţda odnosi upravo na Tassnera. Prema saĉuvanom popisu varaţdinskih zanatlija iz 1784, vidi se da je T. imao u gradu radionicu i da je upošljavao tri nauĉnika (pomoćnika tada nije imao). God. 1783 dovršio je vrlo lijepe orgulje u Osekovu kraj Kutine (1781 bio ih je zapoĉeo graditi Josip Toplek koji je doskora umro). Vjerojatno su i orgulje u Lipovljanima (oko 1780) Tassnerovo djelo. Prema dosadašnjim istraţivanjima T. je prvi u Hrvatskoj primijenio registar fagot i to u pedalu orgulja u Osekovu. LIT.: L. Šaban, Kratak osvrt na pregled orgulja izvršen ljeti 1972, Sv . C, 1973. 2.—Isti, Stari graditelji orgulja u gradu Varaţdinu, Godišnjak gradskog muzeja Varaţdin, 1975. L. Ša.
TASTATURA -> Klavijatura TATE, Phyllis (Margeret Duncan), engleski kompozitor (Gerrard's Cross, Buckinghamshire, 6. IV 1911 — ). Studirala na Royal Academy of Music u Londonu (H. Farjeon). Ubraja se medu najznatnije ţenske kompozitore Velike Britanije. Uz ĉestu primjenu kromatske harmonije, T. ostaje u tonalnim granicama, interpretirajući pojam tonaliteta na naĉin P. Hindemith a, koji je na nju djelovao i svojom neoklasicistiĉkom kontrapunktikom. Opaţaju se i utjecaji I. Stravinskog i B. Brittena. DJELA. ORKESTRALNA: koncert za violonĉelo, 1933; koncert za saksofon i gudaĉe, 1944; Duo concertante za trublju, fagot i mali orkestar, 1962; Occasional Overture, 1955; Valse lointaine za mali orkestar, 1941; Prelude, In-Urlude and Posllude za komorni orkestar, 1942 i dr. — KOMORNA: gudaĉki kvartet, 1952; sonata za klarinet i violonĉelo, 1947; Triptych: Prelude, Scherzo and Soliloquy za violinu i klavir, 1954; arija i varijacije za violinu, klavir i klari net, 1957. — Sonatina za 2 klavira, 1957. — DRAMSKA: opera The Lodger, 1958; teievizijska opera Dark Pilgrimage, 1962; opereta The Policcman's Sere-nade, 1932. — VOKALNA: kantata The Phoenix and the Turtle, 1961; A Se-cular Requiem za zbor i orkestar; scena iz Euripidovih Bakha za dvostruki zbor a cappella ili uz orgulje ad libitum, 1953; Street Sounds za zbor, klavir i udaraljke; Songs of Sundry Natures za bariton, flautu, klarinet, fagot, rog i harfu, 1945; Nocturne za 4 glasa solo, bas-klarinet, gudaĉki kvartet, kontrabas i celestu, 1946; The Lady of Shalott za tenor, violu, 2 klavira, celestu i udaraljke, 1956; A Vic-torian Garland za 2 glasa, rog i klavir; Gravestones za glas i sastav jazza; solo--pjesme. LIT.: M. Carner, The Music of Phvllis Tate, Music and Letters, 1954. — H. Scarle, Phvllis Tate, The Musical Times, 1955. — H. F. Redlich, Phyllis (Margaret Duncan) Tate, MGG, XIII, 1966.
TATRAI, Vilmos, madţarski violinist (Kispest, 7. X 1912—). Studirao na Konzervatoriju u Budimpešti (V. Kladivko, L. Lajtha). Od 1933 ĉlan budimpeštanskog Simfonijskog orkestra, od 1940 koncertni majstor Koncertnog orkestra, 1946 Gradskog orkestra (od 1949 Drţavni koncertni orkestar). Uz to 1946—53 profesor Konzervatorija i od 1965 Muziĉke akademije u Budimpešti. Usporedo se intenzivno bavi komornim muziciranjem, najprije (1945—46) kao ĉlan kvarteta Waldbauer-Kerpely, koji se proslavio praizvedbama cjelokupnih komornih djela Bartoka i Kodalva, zatim od 1946 u vlastitom kvartetu (T., A. Renyi, J. Ivanvi, V. Denes; od 1963 T., M. Sziics, Gy. Konrad, E. Banda, od 1968 umjesto Sziicsa I. Varkonvi). Kvartet Tdtrai gostovao je u svim vaţnijim evropskim muziĉkim središtima (nekoliko puta i u Jugoslaviji) i realizirao golem repertoar od preko 200 komornih djela, te se uvrstio meĊu najbolje gudaĉke kvartete današnjice, osobito po izvedbama Bartoka i Kodalva. God. 1957 T. je utemeljio i Madţarski komorni orkestar, sastavljen od 21 gudaĉa, bez dirigenta, koji se pod njegovim vodstvom razvio u ansambl svjetskog glasa. LIT.: D. Ranha, Vilmos Tatrai, MGG, XIII, 1966.
TATUM, Art (Arthur), ameriĉki jazz-pijanist i kompozitor (Toledo, Ohio, 13. X 1909 — Los Angeles, 4. XI 1956). Za vrijeme studija na Konzervatoriju u Toledu svirao u manjim klubovima i na Radio-stanici. Pratilac pjevaĉice A. Hali, s kojom od 1932 nastupa u New Yorku. God. 1934—37 vodio vlastite combo-sastave u Chicagu, bio ĉlan kvinteta u Hollywoodu, 1938 gostovao u Engleskoj, zatim ţivio u Chicagu i New Yorku, gdje je 1943—44 vodio trio (sa T. Grimesom odnosno E. Barksdaleom i S. Stewartom). Premda gotovo slijep, T. je bio nenadmašivi virtuoz. Uţivao je ugled najboljega jazz-pijaniste i znatno je utjecao na mlade generacije muziĉara. LIT.: .7- G. Jepsen, Art Tatum (diskografija), Kabenhavn 1957 (dopunjeno izd. 1961).
TAUBER, Richard (pravo ime Ernst Seiffert), austrijski pjevaĉ, tenor (Linz, 16. V 1891 — London, 8. I 1948). Uĉio na
552
TAUBER — TAVERNER
Hochovu konzervatoriju u Frankfurtu na Majni, isprva ga je posebno zanimalo dirigiranje. Sa 19 godina poĉeo studirati pjevanje kod C. Beinesa u Freiburgu (Breisgau). God. 1913 debitirao u Chemnitzu kao Tamino (Mozart, Ĉarobna frula); iste godine angaţiran u Operi u Dresdenu. Rano je zapoĉeo s gostovanjima, usavršio se kao dirigent i vodio koncerte. God. 1924 nastupio na festivalima u Miinchenu i Salzburgu, 1931 na Metropolitanu u New Yorku. Pjevanje u operi preteţno je zamijenio operetom kad se umjetniĉki usko povezao sa F. Leharom. Nakon prve berlinske izvedbe operete Poganini (1926) kompozitor se inspirirao Tauberovim glasom i napisao za njega pet djela (Friderika, 1928; Zemlja smiješka, 1929). God. 1933 T. se vratio u Beĉ, gdje se ponovo posvetio operi, doţivjevši velike uspjehe. Ĉesto gostovao u drugim gradovima, osobito u Londonu, kamo je i emigrirao 1938. Naturaliziran u Engleskoj (od 1940), pjevao na koncertima i u operama (kazalište Covent Garden) i nastupao kao dirigent. Gostovao ĉesto u inozemstvu. Pjevao i u filmu. Komponirao operete, filmsku muziku i solo-pjesme. Napisao autobiografsko djelo Erinnerungen (red. H. Ludwig, 1928). LIT.: D. Napier-Taubcr, Richard Tauber, London 1949. — W. Korb, Richard Tauber. Biographie eines unvergessenen Sangers, Wien 1966. — H. Kuhner, Richard Tauber, MGG, XIII, 1966.
TAUBMAN (Hyman), Howard, ameriĉki muziĉki pisac i kritiĉar (New York, 4. VII 1907 —). Muziku uĉio privatno i studirao na Cornell University (Ithaca, N. Y. ); od 1930 kritiĉar lista .Nezv York Times (1960—66 glavni kazališni kritiĉar). Ţivi u New Yorku. DJELA: Opera, Front and Back, 1938; Music as a Profession, 1939; Music on My Beat, 1943; The Maestro: The Life of Arturo Toscanini, 1951 (njem. 1951; franc. 1952); How to Build a Record Library, 1953 (novo izd. 1955); How to Bring Up Your Child to Enjoy Music, 1958; The Making of the American Theater, 1965; The Symphony Orchestra Abroad. A Report of a Study, 1970; The Nezv York Times Guide to Listening Pleasure, 1968.
TAUBMANN, Otto, njemaĉki kompozitor i dirigent (Hamburg 8. III 1859 — Berlin, 4. VII 1929). Studirao na Dresdenskom konzervatoriju (F. Wiillner). Nakon kraćeg boravka u Parizu i Beĉu bio kazališni dirigent, 1886—89 direktor Konzervatorija u Wiesbadenu, 1891—92 zborovoda u Petrogradu, zatim vodio Cecilijansko društvo u Ludwigshafenu do 1895, kada se nastanio u Berlinu. Tu je muziĉki kritiĉar i 1920—25 profesor na Visokoj muziĉkoj školi. Medu njegovim kompozicijama, stilski izrazito romantiĉnim, najizvornije su Sangerzveihe (scensko djelo) i Eine deutsche Messe. Oštrouman kritiĉar, svestrano obrazovan, T. je veoma utjecao na berlinski muziĉki ţivot. DJELA: simfonija, 1920; gudaĉki kvartet, 1923. — Opera Porzia (prema Shakespeareu), 1916; drama Sangerzveihe za zbor i orgulje, 1904. — Kantata Kampf und Friede, 1915; Thauzvetter za muški zbor i orkestar, 1900; muški zborovi. — Eine deutsche Messe za 4 solista, dvostruki zbor, djeĉji zbor, orkestar i orgulje, 1899; Psalam XIII za sole, zbor i orkestar; Psalam XCII za zbor. — Brojni ĉlanci, studije i kritiĉki osvrti. — Redigirao, obradio i izdao djela J. S. Bacha (kantate), F. Liszta, W. A. Mozarta, H. Schiitza, J. Sibeliusa, R. Straus sa i R. Wagnera. LIT.: P. Schzvers, Der 70 jahrige Otto Taubmann, Allgemeine Musikzeitung, 1929. — R. Schaal, Otto Taubmannn, MGG, XIII, 1966.
TAURIELLO, Antonio, argentinski kompozitor i dirigent (Buenos Aires, 20. III 1931—). Klavir studirao kod R. Spivaka i W. Giesekinga, a kompoziciju kod A. Ginastere. Djeluje u Buenos Airesu kao dirigent kazališta Colon i ansambla Ritmus Percusion. Stalan gost ĉileanskog i brazilskog Drţavnog simfonijskog orkestra. Uz to predaje na Juilliard School of Music u New Yorku. DJELA. O RKESTRALNA: s imfo nijeta; 2 ko ncerta za k la vir, 1952 i 1968; koncert za klarinet; Mušica I—III: I, za trublju i gudaĉe, 1958; II, za klavir i instrumentalni ansambl, 1963 i III, za klavir i orkestar, 1966; Canti za violinu i orkestar, 1967; Mansion de Tlaloc za klavir, udaraljke i gudaĉe, 1967; Aria za flautu i instrumentalni sastav, 1970; 2 Serenade: I, za harfu, ĉele stu, klavir, timpane, udaraljke i gudaĉe, 1964 i II, za orkestar ili septet, 1966; uvertira, 1951; Ricercari I a 6, 1963; Transparencias za 6 orkestralnih skupina, 1965. — KOMORNA: gudaĉki kvartet; Signos de los tiempos za kvintet, 1969. — Ĉetiri klavirske sonatine; tokata i dr. za klavir. — Opera Les Guerres picrocholines, 1971-
TAUSCH, Franz, njemaĉki klarinetist (Heidelberg, 26. XII 1762—Berlin, 9. II 1817). Već u osmoj godini svirao u dvorskom orkestru u Mannheimu, u kojem je bio ĉlan i njegov otac. Zajedno s tim orkestrom 1778 preselio u Miinchen. Gostovao u Beĉu, Dresdenu, Parizu, Hamburgu i Berlinu, gdje je od 1790 stalno ţivio. Tu je bio solist dvorskog orkestra, 1799 osnovao je udruţenje Musikalische Versammlungen koje je prireĊivalo koncerte istaknutih virtuoza, a 1805 i Školu za duhaĉke instrumente. T. je, uz J. Beera, najistaknutiji klarinetist svojega vremena. Kao kompozitor pripada mannheimskom krugu. DJELA: 2 koncerta za klarinet (I, 1796); koncert za 2 klarineta, 1800; komorne kompozicije za duhaĉke sastave. LIT.: K.-H. Kohler, Franz Tausch, MGG, XIII, 1966.
TAUSIG, Karl, njemaĉki pijanist poljskog podrijetla (Varšava, 4. XI 1841 •—Leipzig, 17. VII 1871). Klavir uĉio najprije kod oca, pijanista i klavirskog kompozitora Alovsa Tausiga (1820— 1885), zatim kod F. Liszta u Weimaru. Uz H. von Biilowa najda-
rovitiji i Lisztu najdraţi uĉenik; ĉesto ga je pratio na njegovi tovanjima. Prvi put je javno nastupio 1856 u Varšavi, a 1858 linu. Zatim je na koncertnim turnejama u Parizu, njemaĉkii dovima, Varšavi i Beĉu. Od 1865 ţivio u Berlinu, gdje je oc vodio Schule des hoheren Clavierspiels. Bio je bliski prijatelj J. B
sa i osobito R. Wagnera. Uz virtuoznu tehniku T. je posje izvanrednu sposobnost stilskog interpretiranja starih i suvre majstora. Neki su mu kritiĉari (E. Hanslick) predbacivali pc kanje osjećaja. DJELA: kraće klavirske kompozicije. ■— Instruktivno djelo Tdgliche obj. H. Ehrlich pod naslovom Wie ilbt man Klavier, 1879. ■— Izdavao k djela velikih majstora (Bach, Scarlatti, Chopin). Priredio izbor Clem Gradus ad Parnassum s varijantama. LIT.: C. F. Weitzmann, Der Letzte der Virtuosen, Leipzig 1868. von Lenz, Die grossen Pianofortevirtuosen unserer Zeit, Berlin 1872. Sietz, Karl Tausig, MGG, XIII, 1966.
TAUSINGER, Jan, ĉeški kompozitor (Piatra Neamt, Ru ska, 1. XI 1921 —). Studirao na Konzervatoriju u Bukureš Cuclin, M. Jora, A. Mendelsohn) i na Muziĉkoj akademiji u (K. Anĉerl, P. Bofkovec, A. Haba); 1952—58 bio je di Konzervatorija u Ostravi. U svom prvom stvaralaĉkom raz (1947—62) komponirao pod utjecajem B. Bartoka, a zatim je rio svoj osobni stil u kojemu vaţnu ulogu igraju kvartni akoi zovi i aleatorika. DJELA. ORKESTRALNA: koncert za violinu, 1963; Concerlino : 1 komorni orkestar, 1965; Confrontazione I-1I, 1964. — KOMORNA: 2 ka trija, 1960 i 1965; 2 gudaĉka kvarteta, 1961 i 1966; Colloquium za kvartet, 1964; trio za violinu, violu i gitaru, 1965; Avventure za flautu 1965; Canto di speranza za klavirski kvartet, 1965; Evolution za flautu Happening za klavirski trio prema citatima J. Švejka, 1966; Praeludiur bande i postludium za duhaĉe, harfu i udaraljke, 1967; De rebus mušica flautu, bas-klarinet, vibrafon, klavir i udaraljke, 1967; kvintet za 2 trubi 2 trombona, 1968; Sonatina emandpata za trublju i klavir, 1968; 2 Apos duhaĉki kvintet, 1969. — Etida za klavir. —Balet Dlouhd noc, 1966. — Vi NA: muziĉki kolaţ Noc (prema Puškinu) za sopran, mješoviti zbor, or gitaru, 1967; simfonijska slika Sprdvnd vec (prema Majakovskom) za tene ton, mješoviti zbor i orkestar, 1967; Ĉmdranicepo nebi za sopran, flautu, 1 rinet, klavir i udaraljke, 1971; Ave Maria za sopran, recitatora i orkestai 3 mješovita zbora Zlo (A. Rimbaud), 1963; 3 muška zbora Zne (J. V 1963 i dr.
TAVARES, Mario, brazilski dirigent i kompozitor (Nat; Grande do Norte, 18. IV 1928 —). Na Universidade Fed Rio de Janeiru studirao violonĉelo (Th. Babini), dirigiranje i ki ziciju. Od 1960 u Rio de Janeiru šef-dirigent Simfonijski kestra Teatra Municipal. DJELA. ORKESTRALNA: Introducdo e danca brasileira No. I Potiguara, danca brasileira No. 2 za gudaĉki orkestar, 1957; hoda e po, harfu, celestu i gudaĉki orkestar, 1955; Concertino za flautu, fagot i j 1959. — KOMORNA: Duas impressoes za gudaĉki kvintet, 1951; gudaĉi tet, 1955; varijacije na indijsku temu za gudaĉki kvartet, 1956; duhaĉki 1964; sonata za violonĉelo i klavir, 1954. — Kompozicije za klavir. — V( NA: simfonijska pjesma Ganguzama za soliste, zbor i orkestar (A. Neiva" solo-pjesme i dr.
TAVENER, John, engleski kompozitor (London, 28. I —). Na Royal Academy of Music studirao kompoziciju (L, kelev) i klavir (G. Jonson); kompoziciju uĉio još 1965—6 D. Lumsdainea. Crkveni orguljaš u Kensingtonu, od 1969 p kompoziciju na Trinity Collegeu u Londonu. DJELA. ORKESTRALNA: koncert za klavir, 1963; Chamber Com komorni orkestar, 1968; Grandma's Footsteps za 5 muziĉkih automata i k ansambl, 1968. — Crkvena drama The Cuppemakers, 1963. — VOK/ dramatiĉne kantate Cain and Abel za solistei komorni orkestar, 1966 i Tht za recitatora, soliste, zbor i okrestar, 1969; Celtic Reauiem za soliste, ( mješoviti zbor i orkestar, 1969; 3 Holy Sonnets of John Donne za bt komorni orkestar, 1964; 3 Surrealist Songs za mezzosopran, klavir, ud i vrpcu, 1968; In Alium za sopran, orkestar i vrpcu, 1968; Coplas za zbor i vrpcu, 1970; Nomine Jesu za recitatore, mezzosopran, zbor i insti talni ansambl, 1970; Reauiem for Father Malachy, 1973.
TAVERNA, Giampiero, talijanski dirigent (Bibbiena, . zo, 26. VI 1932 —). Klavir, dirigiranje i kompoziciju stu na konzervatoriju Luigi Cherubini u Firenci. Usavršavao s< I. Markeviĉa u Salzburgu i 1955 u Berlinu te 1956 i 196c H. Scherchena studirajući kod njega u Gravesanu i elektn muziku. Na brojnim koncertnim turnejama po Italiji, Njem; Francuskoj, Austriji, Belgiji i Nizozemskoj, te na festivali: Spoletu, Veneciji i Varšavi dirigirao djela avangardnih ko zitora. Pisao muziĉke kritike za dnevnike UAvanti i La Ne (Firenca) te ĉlanke u struĉnim publikacijama. Redigirao talij prijevod korespondencije A. Weberna (Verso la nuova m 1963). TAVERNER, John, engleski kompozitor i orguljaš (Ta hali?, oko 1490— Boston, Linconshire, 18. X 1545). God. 152* u Oxfordu nastavnik koledţa kardinala Wolseya. Kao oduše pristaša reformacije zatvoren, a zatim je ţivio u Linconshireu i —40 aktivno sudjelovao u borbi za ukidanje samostana. Najzi niji je predstavnik engleske crkvene muzike u prvoj polovici st. Zadrţavši mnoge tehniĉke postupke svojih predšasnika, oblikovao polifono tkivo slobodnije i sloţenije, prilagoĊavajuć jek muziĉki izraz smislu teksta. Većina njegovih djela nastala je 1530 te pripada katoliĉkoj crkvenoj muzici. 1
TAVERNER — TEAGARDEN DJELA. CRKVENA: 8 misa (2 za 4 glasa; 3 za 5 glasova; 3 za 6 glasova); nekoliko misnih stavaka; 3 magnifikata; 6 responzorija; 4 antifone; 1 psalam; 5 moteta; Te Deum; 2 anthema. — Nekoliko In nomine za 4 ili 5 viola, lutnju, orgulje i ĉembalo. — Nekoliko svjetovnih pjesama. NOVA IZD.: sva crkvena djela obj. su u Tudor Church Music I i III (1923 i 1924) te u dodatku (1948); 1 In nomine u Hortus musicus. LIT.: H. B. Collins, John Taverner's Masses, Music and Letters, 1924 —25. — D. Stevens, John Taverner, MGG, XIII, 1966.
TAVVASTSTJERNA, Erik (Verner), finski muzikolog i pijanist (Mikkeli, 10. X 1916 —). Klavir studirao na akademiji Sibelius u Helsinkiju, kod G. Nejgauza u Moskvi, A. Cortota u Parizu i P. Baumgartnera u Baselu. Od 1943 na koncertnim turnejama u razliĉitim evropskim zemljama, od 1954 bavi se iskljuĉivo muzikologijom. Doktorirao u Helsinkiju 1960 i otada je profesor na tamošnjem Univerzitetu. Uz kapitalne radove o J. Sibeliusu T. je napisao i nekoliko vrlo zanimljivih ĉlanaka o suvremenoj muzici. DJELA: Sibeliuksen pianosavellykset, 1955 (prev. na engl. The Pianoforte Compositions of Sibelius, 1957); Ton och tolkning, Sibelius-studien, 1957; Sibeliuksen pianoteokset saveltajan kehityslinjan kuvastajina (disertacija), 1960; 5. Prokofjevin oppera Sota ja rauha, 1960; Jan Sibelius (predviĊeno 4 sv.), I ■—III sv., 1965—67 (I sv. preveden na švedski, 1968); studije; ĉlanci. LIT.: N.-E. Ringbom, Erik (Werner) Tawaststjerna, MGG, XIII, 1966.
TAYLOR, Edgar Kendall, engleski pijanist (Sheffield, 27. VII 1905 — ). Studirao na Royal College of Music u Londonu (H. Fryer, R. O. Morris, G. Holst, A. Boult). Od 1929 profesor na istoj instituciji. Koncertira u Engleskoj i u dominionima te u više navrata u Jugoslaviji. Propagira englesku muziku. TAYLOR, Edvvard, engleski muziĉki pisac i pjevaĉ, bas (Norwich, 22. I 1784 — Brentvrood, Essex, 12. III 1863). Isprva muziĉki amater; glavni je utemeljitelj muziĉkog festivala u Norwichu (1824). God. 1825 inţenjer u Londonu, 1827 posvećuje se muzici, najprije kao pjevaĉ. God. 1829—43 muziĉki je kritiĉar tjednika The Spectator; 1823—33 suraĊuje i u ĉasopisu The Harmonicon. Od 1837 do smrti profesor muzike na londonskom Gresham Collegeu. Prevodio na engleski oratorije L. Spohra, s kojim se sprijateljuje (1842 na festivalu u Norvvichu dirigira njegov oratorij Der Fali Babylons, napisan za tu prigodu). Uz njegovu suradnju osnovano je nekoliko muziĉkih društava (Musical Antiquarian Society i Purcell Club u Londonu, Bristol Madrigal Society u Bristoluj. Bio je izvrstan predavaĉ. DJELA. SPISI: Three Inaugural Lectures on Music, Gresham College, 1838; sabrana predavanja odrţana na Gresham College 1838—63, s muziĉkim primjerima (24 sv., rkp.; izvatke odabrao i redigirao W. B. Squire, The Mu sical Times, 1913); The English Cathedral Service, its Glory, its Decline and its Designed Extinction, 1844; The Ari of Singing at Sight (sa J. Turleom), 1846 (II zd. 1855). — IZDANJA. Zbirke: The Vocal School of Italy in the Sixteenth Century, Madrigals . . . Motets and Villanellas (s engleskim tekstovima), 1839; The People's Music Book (crkvena i svjetovna djela, sa J. Turleom), 1844. Pojedinaĉna djela: 3 oratorija L. Spohra, 1831—43; H. Purcell, King Arthur, 1843; J. Haydn, Die Jahreszeiten (The Seasons), oko 1850 (?) i dr. LIT.: J. M. Allan, Edward Tavlor, MGG, XIII, 1966.
TAYLOR, Franklin, engleski pijanist i orguljaš (Birmingham, 5. II 1843 — London, 19. III 1919). Uĉio klavir kod C. Flavella i orgulje kod T. Bedsmorea u Lichfieldu. Orguljaš u Birminghamu; 1859 nastavlja studij na Konzervatoriju u Leipzigu (L. Plaidy, I. Moscheles, M. Hauptmann, E. F. E. Richter, B. R. Papperitz), a 1861 kod Clare Schumann u Parizu. Od 1862 u Londonu, koncertni pijanist, orguljaš i nastavnik klavira (od 1882 profesor na Royal College of Music). Veoma cijenjen kao klavirski pedagog, objavio je nekoliko didaktiĉkih djela, medu kojima je najpoznatije Progressive Studies for the Pianoforte (52 sv., 1893—94),
kompilacija etida H. Bertinija, M. Clementija, J. B. Cramera, Ć. Czernvja i dr. Preveo na engleski udţbenike za harmoniju, kontrapunkt, kanon i fugu E. F. E. Richtera (1864—78). LIT.: J. M. Allan, Franklin Tavlor, MGG, XIII, 1966.
TAYLOR, Joseph Deems, ameriĉki kompozitor i muziĉki kritiĉar (New York, 22. XII 1885 — 3. VII 1966). Studirao na Netv York University; u muzici je preteţno samouk. Muziĉki kritiĉar njujorških listova World (1921—25) i American (1931—32), urednik ĉasopisa Musical America (1927—29), komentator na Radio-stanici. Veliku je popularnost stekao kao kritiĉar i radio-komentator. Na koncertnom repertoaru odrţala se do danas njegova suita Through the Looking-Glass. DJ ELA. O RK ES TRALN A: s imfo n ijs ke p jes me The S ire n S o ng, 1 9 1 2 i Jurgen, 1925. Suite: Through the Looking-Glass za komorni orkestar, 1919 (za veliki orkestar, 1922); Circus Day za jazz orkestar (instrumentirao F. Grofe), 1925 (za simfonijski orkestar, 1933) i Restoration Suite, 1950. Varijacije Marco Takes a Walk, 1942 i dr. — Suita Lucrece za gudaĉki kvartet, 1935. — DRAMSKA. Opere: The King's Henchman, 1927; Peter Ibbelson, 1931; Ramuntcho, 1942 i The Dragon, 1958. Pantomima A Kiss in Xanadu uz 1 ili 2 klavira, 1924. — VOKALNA: kantate The Chambered Naulilus, 1914 i The Highwayman, 1914; solo-pjesme. — SPISI: Of Men and Music, 1937; The V/ell-Tempered Listener, 1940 (njem. 1948); Music to My Ears, 1949 (tri navedene knjige sadrţavaju preteţno predavanja odrţana na radiju); Some Enchanted Evenings; the Story of Rodgers & Hammerstein, 1953. LIT.: J. T. Hoiuard, Deems Tavlor, New York 1927 (II izd. 1940). —■ N. Broder, (Joseph) Deems Taylor, MGG, XIII, 1966.
553
TAYLOR, Paul, ameriĉki plesaĉ i koreograf (Alleghanv Countv, Pennsvlvania, 29. VII 1930—■). Isprva studirao slikarstvo, zatim se opredijelio za ples; uĉitelji su mu bili M. Craske, M. Graham i A. Tudor u New Yorku. Stupio u trupu M. Graham; ĉlan kompanija M. Cunninghama, P. Lang i A. Sokolove; plesao kao gost i u Nezv York City Ballet, gdje je G. Balanchine 1959 za njega koreografirao solo u svome baletu Episodes. God. 1960 utemeljio je vlastitu plesnu trupu, s kojom je poduzimao velike inozemne turneje, koje su ga dovele nekoliko puta i u Evropu. T. radi na temelju modernog plesa (modem dance) ', skala njegovih mogućnosti veoma je široka; Tavlorove su koreografije izvanredno muzikalne, maštovite i pune humora. Cesto koreografira balete na klasiĉnu muziku (koja prvobitno nije bila napisana za balet). Najpoznatija su mu ostvarenja: Three Epitaphs (ameriĉka narodna muzika, 1956), Junction (J. S. Bach, 1961), Insects and Heroe (J. H. McDowell, 1961), Aureole (G. F. Handel, 1962), Party Mix (A. Haieff, 1963), Scudorama (C. Jackson, 1963), From Sea to Shining Sea (J. H. McDowell, 1965), Orbs (J. Haydn, 1966), Agathe's Tale (C. Surinach, 1967), Lento (J. Haydn, 1967), Foreign Exchange (M. Subotnik, 1970), American Genesis (razni kompozitori, 1973), Sports and Follies (1974). God. 1965 bio je docent na ljetnoj plesnoj akademiji u Kolnu. Veliki meĊunarodni uspjeh postigle su i njegove kreacije na televiziji. LIT.: 5. J. Cohen (red.), Paul Tavlor, Down with Choreographv, u djelu The Modern Dance, Connecticut 1965. — D. McDonagh, Paul Tavlor — Advenced Ideas and Conventional Theatre, The Rise and Fali of Modern Dance, New York 1970.
TAYLOR, Raynor, ameriĉki kompozitor i orguljaš engleskog podrijetla (London, oko 1747 — Philadelphia, 17. VIII 1825). Ĉlan djeĉaĉkog zbora Chapel Royal; od 1765 orguljaš u Chelmsfordu (Essex) i ubrzo zatim muziĉki direktor kazališta Sadler's Wells u Londonu. Medu ostalima, njegov je uĉenik bio i A. Reinagle, na ĉiji je nagovor 1786 T. vjerojatno i preselio u SAD. Djelovao je u Baltimoreu, zatim u Annapolisu (Maryland) kao orguljaš crkve sv. Ane i od 1793 u Philadelphiji. Tu je orguljaš crkve sv. Petra, suosnivaĉ Musical Fund Society (1820), dirigent i kazališni kompozitor. Svojom velikom nadarenošću i svestranom aktivnošću T. je mnogo pridonio razvoju ameriĉkoga muziĉkog ţivota. DJELA. INSTRUMENTALNA: 6 sonata za klavir i violinu, 1780; 6 sola za violonĉelo. Za klavir: Divertimento, 1775; An Easy and Familiar Les-son, 1795; varijacije; koraĉnice. — DRAMSKA: opera The Ethiop, oko 1814; komiĉna opera Capocchio and Dorinna, 1793; baladna opera Pizarro (sa A. Rei-nagleom), 1800. Interludiji The Gates of Calais, 1786 i The Guardian Frigate, 1790. Burleske: Buxom Joan, 1778; Circe and Ulysses, oko 1783; The Gray Mare, 1793 i The Old Woman of 83, 1793. — Vokalne kompozicije (glees, songs). — Crkvene himne; anthems. LIT.: Ch. Cudworth, Ravnor Tavlor, MGG, XIII, 1966.
TCHERINA, Ludmilla (pravo ime Monika Avemirovna Ĉemercina , francuska plesaĉica i filmska glumica ruskog podrijetla (Pariz, 10. X 1924—). Klasiĉni balet uĉila u Parizu kod B. d'Alessandri, O. Preobraţenske i I. Clustine; poĉela nastupati već 1938; studij nastavila u Monte Carlu kod G. Ricauxa. Paţnju šire javnosti pobudila u pariškoj Salle Pleyel, 1942, kada joj je S. Lifar povjerio naslovnu ulogu u baletu Romeo i Julija (S. Prokofjev). Nakon što se usavršavala kod B. Kniasseffa, angaţirana kao primabalerina u Operi u Marseilleu, zatim se svojim muţem plesaĉem Edmondom Audranom, u trupi Nouveaux Ballets de Monte Carlo; uz to gostovala u ansamblu Ballets des Champs Elysees. Poslije nastupala samo na plesnim recitalima, u baletima i baletnim scenama koje su koreografirali Audran ili Lifar (Mephisto valse, Alborado del gracioso, A la memorie d'un heros). Nakon
tragiĉne muţevljeve smrti, 1951, povukla se sa scene, zatim od 1954 ponovno pleše, najprije u milanskoj Scali, gdje kreira naslovne uloge u baletima Giselle (Adam) i La Mort du cygne (C. SaintSaens). Velik uspjeh postigla 1957 u pariškoj Operi kao protagonist baleta Le Martyre de Saint-Sebastien (C. Debussv, koreografija Lifar). God. 1958 utemeljila vlastitu trupu s kojom je nastupala do 1960 u Francuskoj, Velikoj Britaniji i Italiji, izvodeći medu ostalim balete Les Amants de Teruel (u koreografiji M. Šparembleka na muziku M. Theodorakisa, kasnije snimljen i kao film) i Feu aux poudres (koreografija P. Goube, scena i kostimie Tch.). God. 1961 plesala u Bejartovu ansamblu Ballet du XX siecle, interpretirajući jednu od glavnih uloga u plesnom spektaklu Opera - Ballet: Scarlatti - Dali (II dio Gala). Usporedo od 1946 snimala filmove: Crvene cipelice (1948), Hoffman-nove priĉe (1951), Oh Rosalinda! (1955) i dr. Svoje izvanredne uspjehe Tch. zahvaljuje više atraktivnoj pojavi te sugestivnoj izraţajnosti pokreta i mimike nego samoj tehnici klasiĉnog baleta. LIT.: N. Hirsch, Ludmilla Tcherina, Pariš 1958. — I. i S. Lido, Ludmilla Tcherina, Tragedienne de la danse, Pariš 1967. N. Hg.
TEAGARDEN, Jack (VVeldon John), ameriĉki jazz-trombonist i pjevaĉ (Vernon, Teksas, 20. VIII 1905 — New Orleans, 15. I 1964). U muzici samouk. Trombonist na razliĉitim jam sessions, 1921—22 bio ĉlan ansambla P. Kellyka, zatim u Cansas
554
TEAGARDEN — TELEMANN
Cityju vodio vlastiti combo-sastav. Od 1927 ţivio u New Yorku. Tu je svirao u sastavima R. Nicholsa i W. Kahna, u orkestrima B. Pollacka (1928—33) i P. Whitemanna (1934—38), vodio vlastiti orkestar (1939—47), bio ĉlan Armstrongova seksteta Ali Stars (1947—51), s kojim je sudjelovao na festivalu u Nizzi (1948) i Newportu (1958) te nastupao u filmu Jazz on a Sumtner Day (1958). Od 1952 vodio vlastiti kvintet i s njime 1957 gostovao u Evropi. Pjevaĉku karijeru zapoĉeo 1930. Osebujnom bojom glasa i stilskom ĉistoćom istakao se naroĉito kao interpret bluesa. T. ide u red najboljih bijelih jazz-trombonista u razdoblju tradicionalnoga jazza. LIT.: J. D. Smith, Big Gate. A Chronological Listing of the Recorded VC'orks of Jack Teagarden from 1928 to 1950, Washington 1951. — H. J. Waters, Jack Teagarden's Music, Stanhope (New Jersey) 1960. — J. D. Smith i L. Guttridge, Jack Teagarden, London 1960 i 1962.
TEAR, Robert, engleski pjevaĉ, tenor (Barry, Glamorgan, 8. III 1939 —). Studij pjevanja završio na Kings's College Univerziteta u Cambridgeu. Solistiĉku karijeru zapoĉeo u English Opera Group, a 1970 nastupio je prvi put na londonskom Covent Gardenu kao Dov (Tippett, The Knot Garden). U njegove najbolje kreacije ubrajaju se uloge Jaquino (Beethoven, Fidelio), Lenski (Ĉajkovski, Evgenij Onjegin), Kormilar (Wagner, Ukleti Holandez) i Matteo (R. Strauss, Arabella). T. je i istaknuti koncertni pjevaĉ. Gostovao je u SAD, Kanadi, Japanu, SSSR i mnogim drugim evropskim zemljama. TEBALDI, Renata, talijanska pjevaĉica, sopran (Pesaro, 1. II 1922—). Studirala na Konzervatoriju u Parmi i na Liceo Rossini u Pesaru (Carmen Melis); debitirala 1944 u Rovigu kao Elena u operi Mefistofele (Boito). God. 1948— 55 solist milanske Scale i stalan gost San Carla u Napulju. Uz to gostovala u Londonu (Covent Garden), Parizu, Buenos Airesu (Colon), Rio de Janeiru i Barceloni. Od 1955 solist nju-jorškog Metropolitana i stalan gost Opere R. TEBALDI u Chicagu. Pjevala uz to na mnogim festivalima (Maggio Fiorentino) te 1958 na Operi u Beĉu. Ţivi u SAD. Po svom temperamentu i pjevaĉkim kvalitetama T. je idealna interpretkinja lirskih uloga, osodito u operama G. Verdija i G. Puccinija. Odlikuje se savršeno dotjeranom tehnikom i profinjenom muzikalnošću. LIT.: H. D. Rosenthal, Sopranos of To-Day, London 1956. — V. Seroff, Renata Tebaldi, The Woma n and the Diva, New York 1961.
TEBALDINI, Giovanni, talijanski muzikolog i kompozitor (Brescia, 7. IX 1864—San Benedetto del Tronto, 11. V 1952). Završivši l885_ Konzervatorij u Milanu, studirao u Bavreuthu, Munchenu i na Školi za crkvenu muziku u Regensburgu. Od 1889 vodio Scholu cantorum katedrale sv. Marka u Veneciji, 1894—1902 bio regens chori bazilike sv. Antuna u Padovi i uz to od 1897 direktor Konzervatorija u Parmi. Potom je do 1924 vodio zbor crkve Santa Ĉasa u Loretu, 1925—30 predavao gregorijanski koral na Conservatorio di San Pietro a Majella u Napulju, a od 1931 bio direktor ustanove Ateneo musicale u Genovi i glavni urednik ĉasopisa La Scuola veneta di mušica sacra. Jedan od najistaknutijih i najborbenijih pristaša cecilijanskoga pokreta u Italiji, istakao se osobito kao pedagog i organizator. I svojim muzikološkim radovima znatno je pridonio upoznavanju i obnovi talijanske crkvene muzike.
TE DEUM (Te Deum laudamus; lat. Tebe Boga hvah stari kršćanski himan nastao na prijelazu u V st., naziv je dobio ma poĉetnim rijeĉima hvalospjeva. Tekst i napjev pripisuju se kupu Niceti iz Remesiane (danas Niš; 340—-414); neko je vri prevladavalo mišljenje da je autor milanski biskup sv. Ambrc U rimokatoliĉkom bogosluţju T. D. se pjeva u sveĉanim prilik najĉešće nakon kojega drugog obreda (mise, u ĉasoslovu nakon tutina i dr.). U zbirci Graduale vaticano (1908) postoje dvije jante: stariji, sveĉaniji tonus solemnis s bogatim melizmatiĉkim rasima i jednostavniji silabiĉki iuxta morem romanum koji se n u XIII—XVI st. Prozni latinski tekst sastavljen je iz triju sadrţajno razliĉitih lomaka: prvi, vjerojatno najstariji, jest hvalospjev Bogu; drugi Krista, a treći je molitva kojoj su temelj stihovi iz razliĉitih psal Napjev je u sveĉanom polaganom tempu, jedinstvene i plem linije. Formalno se razvija nizanjem psalmodiĉkih recitativa kc redovito dvodijelni. Prema nekim saĉuvanim samostanskim pravilnicima T. I u juţnoj Francuskoj i Italiji pjevao već poĉetkom VI st. Najs zapis teksta nalazi se u irsko-keltskom Antifonaru iz Bangora (1 Napjev se prvi put susreće u anonimnom traktatu Mušica Em adis (potkraj IX st.) i u Epistola ad Michaelem Guida d' Arezzo —1050). Najstariji višeglasni T. D. zabiljeţen je u fragmentu 2 nika iz druge polovine XIII st. saĉuvanoga u Cambridgeu. Pol T. D. najĉešći je u XV i XVI st. G. Binchois, C. Fešta, L. S O. di Lasso, C. Morales i drugi obraĊuju koralni napjev Te De na naĉin moteta sa ili bez instrumentalne pratnje. Sveĉane prig' vanliturgijske Te Deume komponirali su u XVII st. G. F. An J. H. Schein, J. B. Lully, H. Purcell i J. Vaet. Od XVIII st. r lje takav je T. D. opseţan vokalno-instrumentalni oblik tipa ka: (A. Hasse, K. H. Graun, A. Caldara, G. F. Handel, H. Berlio Bruckner, A. Dvofak, G. Mahler, G. Verdi, C. M. Widor i dr. Od X st. nadalje tekst Te Deuma ĉesto se prevodio i na nai jezik. Tako preveden T. D. je ušao i u stalni repertoar protesta: crkvene muzike. LIT.: G. Morin, Nouvelles recherches sur l'auteur du »Te Deum" vue benedictine, 1894. — A. E. Bum, Niceta of Remesiana, Cambridge —P. Cagin, Te Deum ou Ulatio?, Solesmes 1906. —A. Gastoue, Le »Te D Revue de Chant Gregorien, 1906. — P. Wagner, Das Te Deum, Gregoriai Rundschau, 1907. — G. Marin, Te Deum, type anonvme d'anaphore prehistorique?, Revue benedictine, 1907. — A. E. Bum, The Hymn »The E and Its Author, London 1926. — E. Kdhler, Studium zum Te Deum un Geschichte des 24. Psalmes in der alten Kirche, Gottingen 1958. — H. O, Das Te Deum des Arnold von Bruck, Spomenica Fr. Blumeu, Kassel — W. Kirsch, Grundzuge der Te Deum — Vertonungen im 15. und 16. hundert, Kongresni izvještaj, Kassel 1963. —■ Isti, Varianten und Fragi des liturgischen Te Deum-Textes in der mehrstimmigen Kompositionei 15. und 16. Jahrhundert, KMJB, 1964. — Isti, Te Deum, MGG, XIII, T. 1
TEICHMULLER, Robert, njemaĉki klavirski pedagog ( unschvveig, 4. V 1863 — Leipzig, 6. V 1939). Studirao na Koi vatoriju u Leipzigu (B. Zwintscher, C. Reinecke); ondje je pred od 1897 (1908 profesor). Cijenjen kao jedan od najboljih klavii pedagoga svog vremena; napisao djelo Internazionale moderne viermusik (1927). Izdao niz klavirskih kompozicija razliĉitih au LIT.: A. Baresel, Robert Teichmuller als Mensch und Klinstler, L 1922. — Isti, Robert TeichmuUer und die Leipziger Klaviertradition, L 1934-
TELEMANN, Georg Philipp, nemaĉki kompozitor (J deburg, 14. III 1681 — Hamburg, 25. VI 1767). Klavir je uĉitelja uĉio svega 14 dana, i to je, po Telemannovim recima. njegova jedina
DJELA. SPISI: La Mušica sacra nella storia e nella liturgia, 1893; La Mušica sacra in Italia, 1894; Della mušica sacra: G, P. da Palestrina, 1894; L'Archivio musicale della Cappella Antoniana in Padova, 1895; F. Pedrell, 1897; La Mušica sacra a Roma nella prima meta del secolo XIX; L'Archivio musicale della Cappella Lauretana, 1921; G. Spontini, 1924; /. Pizzetti nelle memorie di G. Tebaldini, 1931. — Priruĉnik Metodo di studio per Vorgano moderno (sa E. Bossijem), 1893. — KOMPOZICIJE: djela za orkestar i za orgulje; zborovi; ciklusi solo-pjesama; mise, moteti. LIT.: M. Pilati, Giovanni Tebaldini, Bolletino bibliografico musicale, 1929. — F. Degrada, Giovanni Tebaldini, MGG, XIII, 1966. — M. Hortoath, Tebaldini, Gnecchi and Strauss, Current Musicologv, 1970.
TEDESCA (tal.; skraćeno za danza tedesca njemaĉki ples; takoĊer tedesco odnosno balio tedesco), u XVII st. u Italiji sinonim za barokni oblik H>- allemande; u tom smislu upotrijebio je naziv O. Vecchi u Canzonette a 4 vod (1600). Kasnije se rijeĉ primjenjivala umjesto Deutscher Tanz (njemaĉki ples) ili Deutscher, juţnonjemaĉki i austrijski ples iz XVIII i poĉetka XIX st., u brzoj 3/8 ili 3/4 mjeri, koji su izvodili parovi u vrtnji. Nazivom t. oznaĉio je L. van Beethoven prvi stavak klavirske sonate u Gduru op. 79 (Presto alla tedesca) i ĉetvrti stavak gudaĉkog kvarteta u B-duru op. 130 (Alla danza tedesca); C. M. Weber napisao je Tedesco za orkestar.
ziĉka nastava, dirao je meĊutim ne partiture i v dvanaestoj godin pisao operu (u L jevom stilu) ko
bila i izvedena. 1698 polazi gii ziju u Hildesh i piše crkvene i tovne kompozici obliţnjim mestin u Hannoveru i fenbiittelu — 1 naje savremeni cuski instrumer i napuljski poze stil, a uz to det prouĉava orkest; instrumente. Sv to biti presudn G. PH. TELEMANN
njegov razvoj.
TELEMANN 1701 odlazi u Leipzig da po majĉinoj ţelji studira prava. Po Telemannovu dolasku u Leipzig izvodi se u crkvi Sv. Tome jedan njegov psalam. Uspeh je bio velik i T. dobija porudţbinu da svakih 14 dana napiše jedno delo za tu crkvu. Posle toga on se, dobivši majĉinu saglasnost, potpuno predaje muzici. God. 1704 postavljen je u Leipzigu za orguljaša i horovodu u Neue Kirche, a uskoro i za direktora opere. Iste godine osnovao je studentsko pevaĉko udruţenje Collegium musicum. Hor toga udruţenja pevao je u crkvi, a udruţenje je prireĊivalo i zapaţene javne koncerte. God. 1704 postao je T. dirigent u Sorauu; onde izvodi i studira najviše dela francuskih kompozitora (Lully, Campra i dr.). Ona su ga toliko zavela da je u dve godine napisao oko 200 uvertira (svita) u francuskom stilu. U Sorauu se upoznao sa poljskom narodnom muzikom, pa će njene melodije i ritmove kasnije ĉesto upotrebljavati. God. 1709 T. postaie dirigentom odliĉnog dvorskog orkestra u Eisenachu. God. 1712 bio je dirigent u raznim frankfurtskim crkvama; iduće godine osnovao je veliki Collegium musicum koji je uglavnom izvodio njegovu muziku, kamerne kompozicije, oratorijume, kantate, pasije, serenade (1718 napisao je T. dve kantate koje su slavile pobedu kod Zemuna i Petrovaradina i Poţarevaĉki mir!). Preselivši se 1721 u Hamburg, gde će ostati do smrti, T. je veoma intenzivno uĉestvovao u muziĉkom ţivotu toka grada kao direktor opere, nastavnik, direktor i dirigent udruţenja Collegium musicum, kompozitor za više hamburških crkava itd. Tu je pokrenuo i prvi nemaĉki muziĉki list Der getrcue Music-Meister (1728). T. je u svoje vreme bio cenjen, slavljen i poznat više nego Bach i Handel. Mattheson ga je smatrao »najuzvišenijim muziĉarem«, J. S. Bach je prepisivao ĉitave Telemannove kantate da bi se upoznao sa njegovim stilom. Njegova muzika izvodila se po svim zemljama Evrope; po plodnosti nadmašio je ĉak i J. S. Bacha. T. je bio k tome svakako jedan od najobrazovanijih muziĉara svoga vremena. Govorio je i pisao na više jezika, poznavao je klasiĉnu i savremenu knjiţevnost, bavio se pesništvom, pisao memoare (1718, 1729 i 1739), muziĉke rasprave i teoretska dela. Bio je izvrstan orguljaš i ĉembalista, svirao je i više drugih instrumenata; bio je i dirigent, organizator i administrator mnogih muziĉkih ustanova. Posle smrti je nepravedno zaboravljen; u XX v. doţiveo je u Nemaĉkoj pravu renesansu. T. se celog ţivota borio za novo i napredno u muzici: »Ne sme se umetnosti reći: ne moţeš dalje. Moţe se uvek dalje, mora se uvek ići dalje.« On je prvi u Nemaĉkoj spoznao da je barokna polifonija koĉnica muziĉkoga napretka. Oštro je negirao apstraktni ideal lepog, što ga je propovedao Graun, i ukoĉenost melodijskih i harmonskih formula, te se zauzimao za originalni francuski stil proţet sveţim duhom. U Rameauovim operama nalazio je primer za muziĉko oblikovanje teksta, a podvlaĉio je i vaţnost pravilne deklamacije recitativa i njegovu povezanost s arijama koje ne smeju biti prazne virtuozne vokalize, već dramski vrhunci radnje. T. je prvi uveo u nemaĉku muziku pravi komiĉni stil. God. 1725 napisao je, na Praetoriusov tekst, operni intermezzo Pimpinone sa istim sadrţaj kao Pergolesijeva La Serva padrona (nastala tek 1733). U njegovoj muzici ima mnogo realistiĉkih crta. On je jedan od prvih pobornika programske muzike i tonskoga slikarstva u Nemaĉkoj. U narodnoj muzici video je neiscrpnu riznicu novog i sveţeg nadahnuća. Njegovi oratorijumi i kantate sadrţe mnoge uzbudljive i potresne stranice koje ga prikazuju kao snaţnog muziĉkog dramatika. Ne treba zaboraviti da je on jedan od prvih nemaĉkih autora instrumentalnih koncerata. U svome stvaralaštvu T. je pokazao neobiĉnu svestranost. Ostavivši dela sa svih podruĉja, ispoljio je i mnogostranost stila. Vanrednim majstorstvom i lakoćom svladavao je i najzamršenije tehniĉke probleme polifonije, ali je napisao i stranice izriĉito homofone muzike. U instrumentalnim kompozicijama povodi se za francuskim umetnicima. Najbolja su mu crkvena dela u kojima spaja italijansku arioznost s nemaĉkom sklonošću kontrapunktu. Telemannovo stvaranje trpi, meĊutim, ĉesto od neujednaĉenosti (zbog uţurbanog rada i nebriţljivosti). Svoje sposobnosti i snage razbacivao je zadovoljavajući se i površnim rezultatima — umesto da ih pribere i usmeri na studiozni i uporni kompozitorski rad koji je njegove savremenike Bacha, Handela, i Glucka, za ţivota manje slavne, uĉinio besmrtnima. DELA. ORKESTARSKA: gole m broj kompozicija (francuske uvertire, oko 1000 svita — saĉuvano 126 — divertimenti, koncerti i dr.) od kojih su najpoznatije Wassermusik i Musique de table, 1734. — KAMERNA (saĉuvana): La petite musigue de chambre, 1716 (II izd. 1728); 23 kvarteta; 9 sonata za kvartet i b. c; 3 koncerta za 4 violine i b. c; 82 trio-sonate; Essercizi mušici (12 sola i 12 trija za razne instrumente), 1726; Scherzi metodici za violinu, violu i b.c, 1734.— Za ĉembalo: 6 sonata fCanons melodieux); Sept fois sept et un menuet, 1728; Musique Heroique (12 marševa), 1730; zbirka fantazija, 1733; Fugues legeres etpetiu, 1739; 6 uvertira, 1745; 12 fuga; 6 sonata (svita) i dr. — ORGULJSKA: XX kleine Fugen, 1731; 24 koralne varijacije, 1734; kraće kompozicije.— DRAMSKA. Oko 45 opera od kojih su potpuno saĉuvane: Sokrates, 1721; Sieg der Schonheit oder Genserich, 1722; Der neumodische Liebhaber Damon, 1724; 3
555
intermezza Pimpinone oder unglciche Heirat, 1725; Miritvays, 1728; Flavius Bertaridus, Konig der Langobarden, 1729; serenata Don Quichotte, der Lozvenritter, 1735 i Singspiel Die rachgierige Liebe, 173*6. Intermezzi; serenate i dr. — VOKALNA. Medu brojnim oratorij um i ma (svetovnim i crkvenim) istiĉu se: TalAotino I.
N ------
'
gessuiten; Donnerode (2 dela), 1756 i 1760; Das befreite Israel, 1759; Mat; Die Auferstehung und Himmelfahrt Ćhristi, 1760; Die Auferstehung, 1761; Ino i Der Tag des Gerichts, 1762. Pasije (saĉuvane): Der fur die Sunden der Welt gemarterte und sterbende Jesu (3 verzije), 1716, 1721 i 1722; Das Selige Erzuagen (2 verzije); Der bekehrte Hauptmann Cornelius, 1731; Music von LeiĊen und Sterben des WeltErlosers . . . , 1745; Der Tod Jesu, 1757 i Betrachtung der neunten Stunde, 1760.
u \Situc M i tu 172& Zbirka svetovnih kantata Singende Geograpkie, 1708; oko 30 svetovnih kantata za glas i instrumentalnu pratnju; 13 ţalobnih kantata; 13 velikih kantata za venĉanje; prigodne kantate; Past allgemeines Evangelisch-Musicalischcs LiederBuch, 1730 (II izd. 1751); zbirka serenada Kapitansmusiken; 12 kanona; vise od 600 oda i pesama; zbirka vokalnih i instrumentalnih kompozicija (70) Der getreue Music-Meister (obj. periodiĉki), 1728—29. — CRKVENA: 16 misa; oko 1500 kantata namenjenih bogosluţju i delimiĉno sabranih u 23 zbirke (svako za jednu liturgijsku godinu); Harmonischer Gottes-Dienst, 1725; Auszug derjenigen musikalischen und auf die gemb'nlichen Evangelien gerichteten Arien . . . , 1726—27; Fortsetzung des Harmonischen Gottes-Dienstes, 1732; Musikalisches Lob Gottes. . , , 1744 i dr. Zbirke crkvenih kantata (VI moralisehe Kantaten, 1735 ili 1736 i dr.); 24 moteta; 2 magnificata; 28 psalama; kraće kompozicij e. — Priruĉnik Singe-Spiel- und Generalbass-Uebungen, 1733—34. — SPISI: Catalogues des oeuvres en musigue, 1733; Beschreibung der Angel-Orgel. . . , 1739. Tri autobiografije: I, 1718 (obj. J. Mattheson u Grosse Generalbass-Schule, 1731); II, 1729 (na njoj je baziran Ĉlanak o Telemannu u delu Musicalisches Lexicon J. G. \Valthera, 1732) i III, 1739 (obj. J. Mattheson u Grundlage einer Ehrenpforte, 1740). NOVA IZD.: Gesellschaft fiir Musikforschung zapoĉela je 1950 s objavljivanjem saĉuvanih Telemannovih dela u nakladi Barenreiter; do 1974 izdano je 24 sv.: I, Methodische Sonaten za flautu ili violinu red. M. Seiffert (1950); II—V, Der Harmonische Gottesdienst red. isti i M. Fock (1953); VI—VIII, Kammermusik ohne Generalbas red. G. Hausswald (1955); IX, 6 svita za flautu i b. c. red. J. Ph. Hinnenthal (1955); X, 6 uvertira red. F. Noack (1955); XI, 6 koncerta red. isti (1957); XII—XIV, Musique de table red. J. Ph. Hinnenthal (1959 — 68); XV, Pasija po Luki red. H. Homer i M. Ruhnke (1964); XVIII—XIX, kvarteti red. W. Bergmann (1965); XX, opera Socrates red. B. Baselt (1967); XXI, opera Der neumodische Liebhaber Damon red. isti (1969); XXII, oratorijumi Donnerode i Das befreite Israel red. W. Hobohm (1971); XXIII, 12 koncerta za violinu red. S. Kross (1973) i XXIV, Scherzi melodichi i sonate za 2 violine (flaute) i b. c. (1974). — Van tog izdanja obj. su: Musigue de table M. Seiffert (DDT, 1927); odlomke iz toga dela J. Ph. Hinnenthal, M. Riietz, M. Seiffert (1928 i 1931), F. Rikko (2 sv.; 1944) i dr.; 2 divertimenta i 1 simfoniju-uvertiru F. Oberdorffer (Musikschdtze der Vergangenheit); uvertiru i 2 svite G. Lenzevvski (ibid); po 2 svite A. Schering (Perlen alter Kammermusik, 1913) i H. Biittner; po 1 svitu W. Bergmann i W. Forbes, C. Herzmann, W. Schulz i dr. Ĉetiri koncerta za obou H. Tottcher; 3 koncerta W. Upmever; po 2 kon certa H. Schlovogt (1937) i H. Ch. Wolff; po 1 koncert W. Friedrich, H. v. Daneck, Chr. Dobereiner, F. Stein, W. Kriiger, H. Engel i dr. La petite musigue de chambre red. A. Heilmann i A. Kiister; 6 trio-sonata W. Kolneder (1958); po 2 trio-sonate W. Woehl i M. Riietz; 12 sonata za flautu i 12 fantazija G. Hausswald; zbirku fantazija za Ĉembalo obj. M. SeirTert (1923; III izd. 1936; ameri ĉko izd. 1945); 12 marševa za ĉembalo E. Patzold; XX kleine Fugen W. Upmever; izbor dela za orgulje (2 sv.) F. Fedtke (1964); nekoliko orguljskih fuga obj. M. Lange (1929); 12 koralnih preludijuma H. Keller; 48 koralnih preludijuma A. Thaler (1965). — Operu Pimpinone obj. W. Werner (Das Erbe Deutscher Musik, 1936); pojedine arije iz razliĉitih opera izd. su A. Schering (Geschichte der Musik in Beispielen, 1931; novo izd. 1953), H.Chr. Wolff (Deutsche Barockarien aus Opern Hamburger Meister, 1944) i dr. — Oratorijume Der Tag des Gerichts i Ino obj. M. Schneider (DDT, 1907); 1 prigodni oratorijum C. H. Rhea (The Sacred Oratorios of G. Ph. Telemann, 1958); pasiju Der fur die Sunden der Welt. . . H. Winschermann i F. Bruck, 1964; po 2 kantate obj. F. Stein (1951 i 1957) i F. Schroeder (Die Kantate, 1960 i 1963); Die Tageszeiten obj. A. Heilmann (1934); Boţiĉnu kantatu obj. A. Adrio (1946) i G. Fock (1968); po 1 kantatu obj. i W. Menke (1952), A. Diirr (1954), A. HofFmann (1960), F. Fedtke (1962), K. Schultz-Hauser (1963), W. Hobohm (1971). 24 ode obj. W. Krabbe (DDT, 1917); nekoliko pesama obj. M. Seiffert (Organum, 1929); 1 misu obj. K. Schultz-Hauser (1964); po 1 psalam obj, E. Valentin (1936) i W. Steude (1969); izbor moteta obj. M. Seiffert (DDT, 1915). — Priruĉnik SingeSpiel- und Generalbass-Uebungen obj. M. Seiffert (1914; IH izd. 1935)« —• Telemannovu autobiografiju obj. W. Kahl (Selbstbiographien deutscher Mu-siker, 1948). Njegova pisma C. H. Graunu izd. M. Schneider (DDT, 1907); izbor iz njegovih pisama obj. B. Kitzig (ZFMW, 1926 —27). LIT.: C. Ottzenn, Telemann als Opernkomponist (disertacija), Berlin 1902. — M. Schneider, Zur Biographie G. Ph. Telemanns, SBIMG, 1905 — 06. — A. Schering, Uvod u DDT, XXVIII, 1907. — R. Rolland, Voyage musical au pays du passe, Pariš 1919. — H. Landsberger, Die Weltlichen Kantaten G. Ph. Telemanns (disertacija), Rostock 1920. — M. W. Frey, Georg
556
TELEMANN — TEMATSKI KATALOG
Philipp Telemanns Singe-Spiel- und General-Bass-Uebungen (disertacija), Ziirich 1922. — M. Seiffert, Telemanns »Musique de Table« als Quelle fiir Handel, Bulletin de la Societe Union Musicologiques, 1924. — H. Graser, Zur Geschichte von Telemanns Instrumental-Kammermusik (disertacija), Miinchen 1924. -^ R. Mejsncr, Georg Philipp Telemanns Frankfurter Kirchenkantaten (disertacija), Frankfurt 1924. — P. Epstein, Telemanns Frankfurter Kantaten, ZFMW, 1925—26. — Isti, Telemanns Tafelmusik, ibid., 1928. — E. Valentin, Georg Philipp Telemann, Burg b. M. 1931 ( I I I izd. 1952). — L. de la Laurencie, Georg Phillipp Telemann a Pariš, Pariš 1932 (njem. prevod, Handel-Jahrbuch, 1964—65). — E. Valentin, Telemanns Magdeburger Zeit, 1932—33. — H. Homer, Georg Philipp Telemanns Passionmusiken (disertacija; sa tematskim katalogom), Leipzig 1933. — K. Schafer-Schmuck, Telemann als Klavierkomponist (disertacija; sa tematskim katalogom), Leipzig 1934. — H. Biittner, Das Konzert in den Orchestersuiten Georg Philipp Telemanns (sa katalogom), Ber lin 1935. — Th. W. VVemer, Zum Neudruck von G. Ph. Telemanns »Pimpinone« . . , AFMF, 1936. — W. Menke, Das Vokalwerk Georg Philipp Telemanns (disertacija), Kassel 1942. — E. Valentin, In Sachen Telemanns Ein Wort zur Ga, ZFM, 1950. — 5. Godman, Tele mann a Forgotten Friend of Bach and Handel, The Musical Times, 1950. — F. Stein, Telemanns Schulmeister-Kantate, Mušica, 1951. — A. Diirr, Zur Echtheit einiger Bach zugeschriebener Kantaten, Bach-Jahrbuch, 1951—52. — F. D. Funk, The Trio Sonatas of G. Ph. Telemann (disertacija), Nashville (Tennessy) 1954. — H. Bechtel, Die Blockflote in den verofTentlichten vorliegenden Werken G. Ph. Telemanns, Hausmusik, 1954. — F. Stein, Eine komische Schulmeister-Kantate von G. Ph. Telemann und A. Hasse, Spomenica M. Schneideru, Leipzig 1955. — W. Serauky, Bach-Handel-Telemann in ihrem musikalischen Verhaltnis, Handel-Jahrbuch, 1955. — O. Riemer, Telemann in heutiger Schau. Zum ersten Zehnt der Neuausgabe seiner Werke, Mušica, 1957. — C. H. Rhea, The Sacred Oratorios of G. Ph. Telemann (disertacija; 2 sv.), Tallahassee 1958. —■ R. Petzoldt, Georg Philipp Telemann (disertacija), Magdeburg 1959. — E. Valentin, Telemann in seiner Zeit, Hamburg 1960. —■ M. Ruhnke, Telemann im Schatten von Bach?, Spomenica H. Albrechtu, Kassel 1962. — Isti, Zum Štand der Telemann-Forschung, Kongresni izvještaj, Kassel 1962. — Zbornik predavanja (M. Schneider, W. Siegmund-Schulze, E. H. Meyer, K. Wilkowska-Chominska, H. Ch. Wolff, G. Fleischhauer, W. Maertens i W. Hobohm) sa I Magde burger Telemann-Festtage 1962, Magdeburg 1963. — W. Hobohm, Beitrag zu einem neuen Telemannbild (sa popisom literature o Teleman nu), Magdeburg 1963. — J. Birke, J. Hubners Text zu einer unbekannten Festmusik Telemanns, MF, 1964. — W. Maertens, G. Ph. Telemann und die Musikerziehung, Musik in der Schule, 4964. — M. Ruhnke, G. Ph. Telemanns Klavierfugen, Mušica, 1964. — Isti, Georg Philipp Tele mann, MGG, XIII 1966. — Magdeburger Telemann-Studien (do 1973 obj. 4 sv.; I, R. Petzold, Telemann und seine Zeitgenossen, 1966; II, K. Zunft, Telemanns Liedschaffen, 1967; I I I ; /. Allihn, G. Ph. Telemann und J. J. Quantz, 1971 i IV, W. Maertens, Telemann-Renaissance, 1973). — R. Petzold, Georg Phillipp Telemann, Leipzig 1967 (engl. New York 1974). — A. Hoffmann, Die Orchestersuiten G. Ph. Telemanns (sa tematskim katalogom i bibliografijom), Wolfenbiittel 1969. — 5. Kross, Das Instrumentalkonzert bei G. Ph. Telemann (sa tematskim katalogom), Tutzing 1969. — L. Fiiredi i D. Vulpe, Telemann, Bucuresti 1971. Đ. Jć.
TELLEFSEN, Thomas Dyke Ackland, norveški pijanist i kompozitor (Trondheim, 2. XI 1823 — Pariz, 6. X 1874). Klavir uĉio kod O. A. Lindemana. Debitirao 1842 i iste godine preselio u Pariz. Tu je studirao kod F. Kalkbrennera i 1844—47 kod F. Chopina. Prvi veći uspjeh u Parizu postigao 1851; otada koncertirao u razliĉitim evropskim zemljama stekavši ugled osobito kao interpret Chopinovih djela i barokne muzike. Posljednjih godina ţivota cijenjen klavirski pedagog u Parizu (1870—72 boravio u Londonu). Komponirao pod neposrednim Chopinovim utjecajem. DJELA: 2 koncerta za klavir i orkestar, 1854. — KOMORNA: klavirski trio, 1861; 2 sonate za violinu i klavir; sonata za violonĉelo i klavir, 1856. — KLAVIRSKA: 2 sonate; 4 nokturna, 1849—72; 14 mazurki; 3 norveška plesa; balada, 1860; kraće kompozicije. — IZDANJA: klavirska djela Ph. E. Bacha, J. Kirnbergera, J. Schultza i dr. Redigirao izdanje cjelokupnih djela F. Chopina (naklada Richault), od 1860 nadalje. LIT.: O. Gurvin, Thomas Dyke Ackland Tellefsen, MGG, XIII, 1966.
TELMANYI, Emil, madţarski violinist i dirigent (Arad, 22. VI 1892 —). Studirao na Muziĉkoj akademiji u Budimpešti violinu (J. Hubay) i kompoziciju (H. Koessler, V. Herzfeld). MeĊunarodni ugled stekao nastupom u Berlinu, 1911; kao dirigent debitirao 1919. God. 1929 nastanio se u Kabenhavnu i osnovao komorni orkestar; 1957 utemeljio, sa svojom ţenom, pijanisticom Annette Schieler (1904—), klavirski kvintet s kojim je takoĊer koncertirao po Evropi. Uz to je 1940—69 bio profesor violine na Konzervatoriju u Aarhusu. Njegovo se sviranje odlikovalo briljantnom lakoćom i vitalnošću. Teţeći za što savršenijom interpretacijom Bachovih violinskih djela dao je izgraditi 1949, prema vlastitim uputama, posebno, svinuto tzv. Bachovo gudalo kod kojega je kombinirao prednosti modernoga gudala s baroknim tipom. Objavio više studija o violinistiĉkim problemima, te revidirao i preradio za violinu djela G. F. Handela, A. Scarlattija, R. Schumanna, F. Chopina, F. Mendelssohna i J. Brahmsa. LIT.: V. Papp, Arckepek a Zenevilagbol, Budapest 1919 i 1925. — AToth, Telmanyi, Nyugat 1921, 1.
TEMA (grĉ. S-SJAOC stav, stavak, postavka, tvrdnja i engl. Theme,
franc. theme, njem. Thetna, tal. tema), cjelovita, dovršena muziĉka misao, obiĉno nevelika opsega, prikladna za daljnje razraĊivanje. T. redovito posjeduje karakteristiĉnu fizionomiju, što u prvom redu ovisi o motivima ili frazama od kojih je sastavljena (-> Fraza, -> Motiv). Ali, za razliku od motiva, t. već ima vlastiti oblik, gotovo posve zaokruţen, npr. periode, reĉenice (male ili velike), pjesme (dvodijelne) itd. Osim toga, bitno je svojstvo teme da djeluje unutar veće cjeline (stavka, kompozicije ciklusa) kao konstitutivni element; njezinim se opetovanjima, promjenama, obradbama, imitacijom ili razraĊivanjem stvaraju odreĊeni oblici. Stoga je izrazitost teme veoma vaţna za njeno prepoznavanje pri
kasnijim nastupima u muziĉkom djelu. Postoje razliĉni 1 tema, razliĉite grade, već prema obliku i kompozicijskom posi kojemu su namijenjeni: tema za -> fugu uvjetovana je na< odgovora (dux-comes), za -> chaconnu naĉelom opetovanja basovska podloga), za varijaciju naĉelom preoblikovanja, tj riranja dok temu sonatnog oblika odreĊuje naĉelo -> teme dualizma i razraĊivanja (-> tematski rad). Po svom poĊi tema moţe biti novostvorena ili preuzeta iz već postojeće vora. Oblik i karakter teme ovise, u prvom redu, o melodi ritmiĉkoj i harmonijskoj komponenti, ali na njezinu koi fizionomiju djeluju i drugi ĉimbenici: harmonizacija, prii polifoniĉkih zahvata, tempo, dinamika, boja instrumenta kc je povjerena. U nepreglednom nizu mogućnosti oblikovanja koje se ukazuju u muzici, osobito poĉevši od XVII st. na ne moţe se provesti potpuna sistematizacija; jedino se izdvojiti bitne suprotnosti po kojima se teme razlikuju; primjerice t. moţe biti oblikovana prvenstveno meloc linearno ili pak harmonijski-zvukovno, moţe se sastojat srodnih ili od kontrastnih motiva, moţe imati jedinstve slojeviti karakter i moţe biti jasno omeĊena, odnosno »zatve ili »otvorena«, tako da se na nju jedva primjetno nadovezuje muziĉka graĊa. Ima muziĉkih oblika s više tema kojih os obiĉno meĊusobno kontrastiraju, ali i monotematskih kom ĉija koje su izgraĊene samo na jednoj temi (fuga). T. se kao muziĉki termin obraĊuje u muziĉkoj teoriji pt od XVI st., ubrzo nakon što je u muziĉkoj kompozicijskoj ] dobila posve odreĊenu funkciju. MeĊutim, isprva su se to: raţu pridavala razliĉita znaĉenja. Glareanus (Dodekachc 1547) naziva temom dionicu popraćenu uputama za kani imitaciju, dakle tenor, a Zarlino (Istitutioni harmoniche, melodijsku gradu koja kontrapunktira cantus firmusu, tj. sub U toku XVII—XVIII st. izrazi tema i subjekt (tal. sog upotrebljavaju se kao sinonimi koji se odnose prvenstven temu fuge. U doba klasike, pod temom se razumijeva ponajprije meti periodiĉki graĊena tema sonatnog oblika, koju saĉinjavaju nantni, ĉesto i kontrastni motivi; uz to se javlja i tip melo pjevne, preteţno statiĉne teme kakva se nalazi većinom u ganim sonatnim ili simfonijskim stavcima ili u rondu. Tom daju prednost romantiĉari, a u doba kasne romantike jaĉa nost oblikovanju više tema na temelju zajedniĉke ili srodne : (tzv. tematska srodnost) ili izvoĊenje tema ĉitavog djela iz je jedinog pramotiva (npr. Liszt, Les Preludes). U muziĉkoj c R. Wagnera znatnu ulogu igraiu —> lajtmotivi, tj. teme koje ; stavljaju likove iz drame, pa ĉak i njihove osjećaje ili poj' predmete koji utjeĉu na razvoj dramske radnje. U simfonijskoj r ci kasne romantike (Brahms, Bruckner, Mahler) povećao se br ma u stavku pa se, pri njihovoj analizi, govori o tematskim gruf U muzici XX st. t. sve više gubi svoju tradicionalnu 1 ĉiju i obliĉje ustupajući mjesto drukĉijim sredstvima ot vanja, katkad samo jednom elementarnom motivu, interva! suzvuku ili pak seriji (-»- dodekafonija, -> niz). LIT.: H. Riemann, Grosse Kompositionslehre I—III, Berlin i Sti 1902—03. — Isti, Svstem der musikalischen Rhythmik und Metrik, L 1903. — A. Halm, Zur Phanomenologie der Thematik u djelu Von Gi und Landern der Musik, Miinchen 1916. — H. Federhofer, Beitrage zur mu schen Gestaltanalyse, Graz, Innsbruck i Wien 1950. — R. Reti, The Th' Process in Music, New York 1951. — M. Besseler, Singstil und Instrurr -Stil in der europaischen Musik, Kongress -Bericht, Bamberg 1953, '. 1954. — R. Eller, Die Entstehung der Themenzweiheit in der Friihgesc des Instrumentalkonzerts, Festschrift H. Besseler, Leipzig 1962. — M. We The ma und Motiv, MGG, XIII, 1966. I. .
TEMA S VARIJACIJAMA -> Varijacija TEMATSKI DUALIZAM, pojam kojim se, u klasiĉ sonatnom obliku, oznaĉuju dvije glavne teme, obiĉno kontras karaktera, koje se izlaţu u ekspoziciji, daju graĊu za tem rad u provedbi i ponovo se, uz stanovite izmjene, javljaju u re] Obje se teme zapravo svojim kontrastnim karakterom ponaj meĊusobno dopunjuju: dok je prva preteţno energiĉna, dramat naglašenih ritmiĉkih obrisa, druga je pjevna, lirska. Pore muziĉko-sadrţajne diferencijacije, teme sonatnog stavka razli se većinom i po tonalnoj opreci: dok je prva redovito ne glavnog tonaliteta, dakle toniĉkih harmonija, druga se kre tonalitetu dominantne ili kod stavaka u molu u tonalitetu 0 varajućeg paralelnog dura i si. Dramatika sonatnog oblika, se na poseban naĉin izraţava u provedbi, najĉešće je plod si upotrijebljenih elemenata uravnoteţenoga tematskog dualizma nekad, meĊutim, teme nisu u kontrastnom odnosu, jer potjeĉu iz srodne tematske graĊe (-> Sonatni oblik, —> Spor tema, -> Tema).
j. 1
TEMATSKI KATALOG, popis muziĉkih djela koji pomoć muziĉkog citata omogućuje nedvojbenu identifiki pojedinih kompozicija. Prema sadrţaju, t. k. obuhvaća poti ili djelomiĉno kompozicije na skladištu nekog izdavaĉa, fui
TEMATSKI KATALOG — TEMELJNI TON I TEMELJNI OBLIK AKORDA neke biblioteke ili djela pojedinaĉnih kompozitora. Drugi sadrţajni aspekti osvrću se na muziĉku produkciju ograniĉene kulturne epohe, odreĊenoga kulturnog prostora ili samo jedne muziĉke vrste. Povezivanje raznih selektivnih principa u pogledu sadrţaja pravilo je u skupnim katalozima. Katalozi pojedinih kompozitora sadrţavaju ili dio njihova stvaralaštva, većinom odreĊenu vrstu djela, ili cjelokupni opus. Po obliku, tematski katalozi mogu biti jednostavni tematski popisi pa sve do opseţnih znanstvenih dokumentacijskih djela, prolazeći kroz mnoge meĊustepene. T. k., prema stupnju svoje potpunosti, pored muziĉkog citata spominje: datum i mjesto postanka djela, postavu, kod vokalnog djela autora teksta, nadalje autograf, prijepise, prvo izdanje, originalni naslov, osobu kojoj je djelo posvećeno, daljnja izdanja, datum i interprete praizvedbe, obradbe, izvore, literaturu; uz to biljeţi primjedbe koje još dodatno osvjetljuju neke pojedinosti. Najranijim tematskim katalozima dali su pobudu trgovaĉki interesi muziĉkih Izdavaĉa. Prvi je tiskani primjerak katalog J. G. I. Breitkopfa u Leipzigu (6 sv., 1762—65; dodaci I—XVI, 1766—87). Breitkopf je rijeĉ »tema« upotrijebio samo u pogovoru svog kataloga, ali su poslije Breitkopfove publikacije svoje kataloge nazvali »tematskima« izdavaĉi Hummel u Amsterdamu (1768), Artaria u Beĉu (1789), Pleyel u Parizu (1800), Andre u Offenbachu (1805), Sieber u Parizu (1806) i Hofmeister u Leipzigu (1819). Kasnije su tematski katalozi muziĉkih nakladnika kao sredstvo za privlaĉenje kupaca izgubili vaţnost, premda se još pojavljuju u raznim varijantama (npr. »Eulenburgs kleine Partitur — Ausgaben. Thematisches Verzeichnis«, 1901—20). Povezanost s poslovanjem izdavaĉkih kuća oĉituje se i u nastojanjima pojedinih kompozitora da sastave t. k. vlastitih djela. J. Haydn vodio je 1765—77 t. k. svojih djela podijeljenih na vrste, a 1805 dao je svojem prepisivaĉu Elssleru da sastavi »popis svih onih kompozicija koje se otprilike sjećam da sam naĉinio izmeĊu svoje osamnaeste i sedamdeset i treće godine«. W. A. Mozart vodio je od veljaĉe 1784 kronološki sreĊen t. k. Dok je kompozitorima bilo stalo do nedvoumnog fiksiranja autorstva i autentiĉnosti njihovih djela, a izdavaĉima do prodaje tiskanog materijala, dotle se pred biblioteke i zbirke postavio problem da fundus svojih muzikalija pregledno srede i korisnicima omoguće pristup do tih djela. Niz takvih kataloga nastao je u drugoj polovini XVIII st. Primjeri su tematskih kataloga pojedinih zbirka: dvorac Sigmaringen (sastavljen 1766 —■ oko 1770); crkvena muzika beĉke dvorske kapele (od 1778); arhiv kneza biskupa u Freisingu (1789— 96). Poslije polovine XIX st. ulazi t. k. u posve novu razvojnu fazu. Uslijed napretka muziĉke znanosti, dosadašnjim se pokretaĉkim razlozima pridruţuje naĉelan zahtjev da t. k. bude pouzdan u muziĉko-povijesnom pogledu. Ispunjenjem novih širokih pretenzija t. k. obraća se obujmnom i u svojim traţenjima raznolikom krugu korisnika: muzikolozima, praktiĉnim muziĉarima, sastavljaĉima programa, koncertnim agentima, izdavaĉima, trgovcima, antikvarima kao i mnogim ljubiteljima muzike. Takav oblik, na znanstvenim temeljima, najprije se pojavio u tematskim katalozima pojedinih umjetnika. Neki već sastavljeni tematski katalozi još ĉekaju da budu objavljeni, npr. djela G. F. Handela (10 sv.), G. Ph. Telemanna, A. Scarlattija, J. Stamitza. Uz velike, posebno tiskane tematske kataloge pojedinih kompozitora mnogi su tematski popisi dodaci biografijama, disertacijama i izdanjima djela koja nemaju samostalan karakter te se ĉesto skrivaju pod općim naslovima. Ch. van den Borren zauzimao se 1934 za upotrebu pojma »incipit« umjesto u ovom kontekstu neprikladne rijeĉi »tema«. Uz skupne tematske kataloge (muziĉko-izdavaĉke kuće, biblioteke, pojedina razdoblja i vrste, pojedini kodeksi i dr.) do danas su, medu ostalim, objavljeni ovi tematski katalozi pojedinih kompozitora (ako ih je objavljeno nekoliko, ovdje se većinom navodi samo posljednji t. k.): C. Ph. E. Bach (red. A. Wotquenne, 1905 i 1964); J. S. Bach (W. Schmieder, 1950, II izd. 1958, VI izd., oznaĉeno kao IV, 1969); L. van Beethoven (G. Kinskv i H. Halm, 1955); J. Brahms (A. Ehrmann, 1933, kao II sv. svoje monografije o Brahmsu; J. Braunstein, 1956); F. Chopin (M. J. E. Brown, 1960); P. I. Ĉajkovski (izdavaĉ Jurgenson, 1897; izdavaĉ Baron, 1965); C. Debussy (red. L. Vallas, 1932, u do datku monografiji »Ćlaude Debussv et son temps«); A. Dvorak (J. Burghauser, 1960); J. J. Fux (L. Kochel, 1872 u djelu »J. J. Fux, Hofcompositor und Hofkapellmeister«); Ch. W. Gluck (A. Wotquenne, 1904; dopunio J. Liebeskind, 1911); J. Haydn (A. van Hoboken, 2 sv. 1957 i 1971); M. Haydn (instrumentalna djela, L. H. Perger, DTO, 1907; crkvena djela, A. M. Klafskv, ibid., 1915; dodaci i ispravci Klafskvjevu katalogu, R. Pauly, Journal of the American Musicological Societv, 1957); F. Liszt (izdavaĉ Breitkopf & Hartel, 1855; novo potpuno izd. 1877); F. Mendelssohn (izdavaĉ isti, 1846—53; III upotpunjeno izd. 1882); I. Moscheles (izdavaĉ Probst, 1825; izdavaĉ Kistner, 1862);
557
W. A. Mozart (red. L. Kochel, 1862; II izd. priredio i upotpunio P. Waldersee, 1905; III izd. priredio A. Einstein, 1937, novi otisak IV i V izd. 1958; VI izd. priredili F. Giegling, A. Weinmann i G. Sievers, 1964 i 1969); M. Reger (F. Stein, 1953); J. Schobert (H. Riemann, DDT, 1909); O. Schoeck (W. Vogel, I9S6); F. Schubert (O. E. Deutsch uz suradnju D. R. Wakelinga, 1951); R. Schumann (izdavaĉ Schuberth, bez god.; IV popravljeno i nadopunjeno izd. 1868); H. Schiitz (red. W. Bittinger, 1960); R. Strauss (sv. I i II, red. E. H. Miiller von Asow, 1955—64; sv. III, red. A. Ott i F. Trenner, 1965—74); C. M. von Weber (F. W. Jahns, 1871). Posebna je vrsta skupnoga tematskog kataloga »A Dictionarv of Musical Themes« H. Barlozva i 5. Morgensterna (1948; VI izd. T 955)j on sadrţi oko 10 000 instrumentalnih tema od nešto više od 300 kompozitora od XVI st. do naših dana. Isti su autori 1950 objavili srodan »A Dictionarv of Vocal Themes« sa više od 8000 tema iz vokalne muzike, od trubadurskih vremena do danas. LIT.: W. Altmann, Uber thematische Kataloge, kongresni izvještaj, Wien 1927. — N. Bridgman, L'Etablissement d'un catalogue par incipit musicaux, Mušica Disciplina, 1950. — O. E. Deutsch, Theme and Variations, The Music Review, 1951. — H. J. Slecper i dr. (red.), A. Check List of Thematic Cata logues, Bulletin of the New York Public Library, 1953 (kao separat New York 1954). — A. H. King, The Past, Present and Future of the Thematic Catalogue, The Monthlv Musical Record, 1954. — N- Bridgman, A propos d'un catalogue central d'incipits musicaux, Fontes Artis Musicae, 1954. — O. E. Deutsch, Thematische Kataloge, ibid., 1958. — J. La Rue, A Union Thematic Catalogue of i8 lhth Century Symphonies, ibid., 1959. — Isti, A Union Thematic Catalogue for iS Century Chamber Music and Concertos, ibid., 1960. — Ar. Bridgman, Nouvelle visite aux incipit musicaux, AML, 1961. —• J. La Rue i M. Rasmussen, Numerical Incipits for Thematic Catalogues, Fontes Artis Musicae, 1962. — W. Schmieder, »Menschliches — Allzumenschliches'< oder Einige unparteiische Gedanken uber Thematische Verzeichnisse, Spomenica O. E. Deutschu, Kassel 1963. —J. Lansky i W. Suppan, Der neue Melodien —■ Katalog des Deutschen Volksliedarchivs, Fontes Artis Musicae, 1963 (s bibliografijom o tematsk om sreĊivanju narodnih melodija). — A. Ott, Thematische Verzeichnisse, MGG, XIII, 1966. B. Ać.
TEMATSKI RAD, kompozicijski postupak koji se osniva na razraĊivanju motivsko-tematske graĊe muziĉkog djela; motivi tema se razlazu, preobraţavaju, suprotstavljaju, premještaju i slaţu u nove kombinacije. Taj postupak dolazi posebno do izraţaja u odlomcima prelaznog i provedbenog karaktera. T. r. se pripravlja u baroknoj fugi gdje se npr. kontrapunktirajuća dionica razvija iz motiva teme ili su dulji, slobodni odlomci graĊeni od motiva teme. Ali pravo znaĉenje dobiva t. r. u simfonijskoj i komornoj muzici od klasike nadalje, postavši osnovnim naĉelom oblikovanja sonatnog stavka {-^ sonatni oblik). Tematska graĊa, izloţena u ekspoziciji, poglavito se u provedbi motiviĉki razraĊuje prema naĉelima tematskoga rada. Pri tom se osobito isko rišćuje i istiĉe kontrastni karakter tema suprotstavljanjem opreĉnih motiva, ĉime se pojaĉava i dovodi do vrhunca dramatska napetost stavka. U tematskom radu primjenjuju se i kontrapunktske tehnike, kao npr. augmentacija i diminucija, obrat intervala, imitacija, stretta i si. Katkad se za t. r. upotrebljavaju i motivi koji ne pripadaju temama već epizodnim dijelovima stavka. Stoga neki teoretiĉari smatraju da je ispravnije taj kompozicijski postupak nazvati tematsko-motiviĉkim radom. Naĉela tematskoga rada slijedi dijelom i muzika XX st., ali ne u tradicionalnom smislu motiviĉke razradbe nego u skladu s novim kompozicijskim metodama koje izvode iz jednog temeljnog oblika — serije, graĊu ĉitavog djela (-> dodekafonija). LIT.: H. Leichtentritt, Musikalische Formenlehre, Leipzig 1911 (VI izd. Wiesbaden 1964). —■ R. Sondheimer, Die formale Entwicklung der vorklassischen Sinfonie, AFMW, 1922. —R. von Tobel, Die Formenwelt der klassischen Instrumentalmusik, Bern 1935. — K. von Fischer, Die Beziehungen der Form und Motiv in Beethovens Instrumentalwerken, Strasbourg 1948. — Th. W. Adorno, Kriterien der neucn Musik, Klangfiguren, Berlin i Frankfurt am Main 1959. I. Ać.
TEMELJNI TON I TEMELJNI OBLIK AKORDA, pojmovi klasiĉnog harmonijskog sistema, u kojemu vrijedi tereni princip tvorbe akorda {-> Akord, -> Harmonija). Po tom je principu temeljni ton (engl. root, franc. fonĊamentale, njem. Grundton, tal. fonĊamentale) nekog akorda onaj ton koji je najdublji, kad su svi tonovi tog akorda rasporeĊeni po tercama. Tako, npr. temeljni ton akorda d-f-g-h jest g, budući da je on kod terene grupacije navedenih tonova najdublji.
Iz toga proizlazi da je i neki akord u temeljnom obliku (engl. root
position, franc. position fonĊamentale, njem. Grundlage ili Grundgest-
alt, tal. stato fonĊamentale) onda, kad se njegov temeljni ton nalazi u najniţem glasu, bez obzira na meĊusobni raspored ostalih tonova. Idući primjer pokazuje nekoliko mogućnosti temeljnog oblika akorda g-h-d-f: (-> Poloţaj akorda, -> Slog.)
N. Dć.
TEMPARIĈIĆ — TEMPLETON
558
TEMP ARIĈIĆ (Temparicich, Tamparica, Temparricius), Gavro, pjesnik i muziĉar (Dubrovnik, ? — Beĉ, ?). Ţivio u XVI st. Gdje je stekao muziĉku naobrazbu nije poznato; moţda u Italiji, jer je dubrovaĉka vlada tamo ĉesto slala darovite mladiće na školovanje. Uspješno se bavio i pisanjem stihova. Crijevićeva Bibliotheca ragusina navodi da je T. bio uĉitelj muzike i muziĉki ravnatelj kod cara Matije u Beĉu. To neće biti sasvim toĉno, jer je Matija bio carod 1612 do 1619, tj. u vrijeme kada T. više nije bio na ţivotu (Š. Ljubić smatra da je T. umro 1595; drugi navode ĉak 1575). Najvjerojatnije da je T. sluţio kod Matije dok je ovaj bio nadvojvoda. U nekrologiju dubrovaĉke franjevaĉke provincije pod br. 225 zapisano je o Tempariĉiću: »R. P. Gabriel Tamparizza, Lector, concionator, Pater Provinciae et cesareae musices Vienae moderator; Vienae requievit«. LIT.: 5. Ljubić, Dizionario biografico degli uomini illustri della Dalmaţia, Vienna 1856. — F. Jurić, O. Gavro Tamparica — franjevac, kapelnik beĉkog dvora, Sv. C, 1917, 1. — A. Posinhović, Još o fra Gavru Tempariĉiću, ibid., 1917. 4J. As.
TEMPERATURA (lat. systcma partidpatum; tal. sistema participato ili temperamento equabile; engl. temperament; franc. temperament), sreĊivanje odnosa medu tonovima (intervala); to je u isto vrijeme i odstupanje od akustiĉke ĉistoće intervala, koje se nameće kao potreba praktiĉnog muziciranja. Evropski tradicionalni muziĉki instrumenti danas se općenito upotrebljavaju u temperiranoj ugodbi. U razvoju tonske umjetnosti primjenjivani su razni sustavi usklaĊivanja odnosa medu tonovima. Ti su se sustavi stvarali na osnovi muziĉke teorije i prakse, a u njihovu usavršavanju sudjelovali su i muziĉari i matematiĉari, kao i akustiĉari i graditelji muziĉkih instrumenata. U današnjem su temperiranom sustavu jednaki intervali (polustepeni, cijeli stepeni, male i velike terce itd.) uvijek jednake veliĉine i mogu se uvijek izraziti odreĊenim omjerom dvaju brojeva. Budući da je brojĉani omjer oktave 2 : 1, da se u oktavi nalazi dvanaest polustepena i da se za izraĉunavanje tonova brojĉani odnosi moraju mnoţiti odnosno dijeliti, omjer temperiranog polustepena iznosi | 2 : 1 odnosno 2 1 '12 : 1; za cijeli stepen vrijedi omjer 'j/2 ) : 1 odn. 2 1/6 : 1; za malu tercu \\/2 1 : 1 odn. 2 1'4 : 1; za veliku tercu /12 _ \4
/12_\5
\\ 2 ) : 1 odn. 2 1'3 : 1; za kvartu 1/2/ : 1 odn. 2 5'12; za kvintu : 1 odn. 2"12 itd. Izraţeno u decimalama, temperirano ugoden polustepen velik je 1,05946, cijeli stepen 1,12246 itd. Time se dobivaju srednje vrijednosti u kojima ni jedan interval više nije ĉist u intonaciji, ali je podnošljivo neĉist i prilagoĊen potrebama muziĉke prakse (akordi, modulacije i dr.). Radi pojednostavnjenja u raĉunanju, danas se veliĉine intervala općenito ii __
izraţavaju u centima, logaritmiĉkoj mjeri na temelju | 2 koju je prvi upotrijebio -> A. J. Ellis. Oktava sadrţava 1200 centa; polustepen ima 100 centa, cijeli stepen 200 itd. (-> Interval). Za akustiĉki ĉiste intervale brojĉani su omjeri jednostavniji. Osim spomenute oktave u omjeru 2 : 1 (=■■ 2), akustiĉki ĉista kvinta ima omjer 3 : 2 (= 1,5), ĉista kvarta 4 : 3 (== 1,33333), ĉista velika terca 5 : 4 (= 1,25), ĉista mala terca 6 : 5 (= 1,2). U ĉistoj ugodbi postoje diferencije izmeĊu suma raznih intervala (intervali koji sluţe kao jedinice mjerenja u tonskom sustavu su oktava, kvinta, velika i mala terca) koje nisu upotrebljive kao muziĉki intervali: dvanaesta kvinta je za pitagorejsku komu (23,5 centa) viša od sedme oktave; ĉetvrta kvinta je za sintoniĉku komu (21,5 cent) viša od druge oktave velike terce (-> Koma); treća velika terca je za mali diesis (41,1 cent) niţa od oktave; ĉetvrta mala terca je za veliki diesis (62,2 centa) viša od oktave (-*■ Diesis).
Ugodbu koja je pribliţno temperirana opisao je G. M. Lanfraneo (»Scintille di mušica«, 1533). V. Galilei (»Dialogo della mušica antica e moderna«, 1581) oznaĉio je za polustepen na lutnji proporciju 17 : 18 (= 99 centa). Za ugodbu lutnje ĉini se da je izjednaĉena t. bila uobiĉajena od XVI st. (AT. Vicentino, »L'antica mušica ridotta alla moderna pratica«, 1555); za instrumente s tipkama prodrla je postepeno tek u XVIII st. — Srednjotonska t. izjednaĉuje diferenciju izmeĊu velikog i malog cijelog stepena (8 : 9 i 9 : 10 u odnosu na c; -> Prirodna ugodbd). Velike terce ljestvice c cis d es e f fis g gis a b h ugode se harmonijski ĉisto; sintoniĉka koma raspodijeli se meĊu ĉetiri kvinte, tako da je svaka kvinta za 1/4 kome niţa (P. Aaron, »Thoscanello de la mušica«, 1523). Interval gis — es u toj je ugodbi kao (prevelika) kvinta gotovo neupotrebljiv (njem. Wolf ili Wolfsquinte vuk, vuĉja kvinta). Ako se umjesto velike terce harmonijski ĉisto ugodi mala terca, koja obuhvaća tri kvinte, tada se kvinte moraju sma-
njiti za 1/3 sintoniĉke kome (i7. Salinas, »De mušica libri se] !577)- Radi ublaţivanja »vuĉje kvinte« odabrao je A. t (»Spiegel der Orgelmacher und Organisten«, 1511) za tipku na orguljama srednju visinu izmeĊu gis i as. M. Mersenne monicorum (instrumentorum) libri XII«, II izd., 1648) po je višak »vuĉje kvinte« na kvinte gisjas — es, es — b i b —• /. Kirnberger (»Die Kunst des reinen Satzes in der Musik«, II, pomiješao je pitagorejska i prirodna odreĊivanja interva srednjotonskoj temperaturi, meĊutim, udaljenije su lj( (s više povisilica i snizilica) uvijek zamućene upadljivim toćama. Neki teoretiĉari smatrali su te akustiĉke nedc karakteristikama pojedinih ljestvica. Oko prijelaza u XVI objavio je A. Werckmeister nekoliko sustava ugodbe, koji jednaĉenoj temperaturi (njem. gleichschtvebende Temperatur ili manje pribliţuju; u najpoznatijem od njegovih sustava, kvinte (c — g, g — d, d — a i h —fis) temperiraju se za 1/3. ostalih osam kvinta su ĉiste. J. G. Neidhardt (oko 1685— i kasnije F. W. Marpurg (1718—1795) upotrebljavaju u; u kojoj se kroz kvintni krug pravilno izmjenjuju dvije < jedna temperirana kvinta. Th. Young je oko 1800 ugodi' silaznih kvinta (c, f, b __ ges) ĉiste, a šest uzlaznih kvinta d...fis) za 1/6 pitagorejske kome (4 centa) niţe. Neid kojega je ponovno slijedio Marpurg, u daljoj je temperaturi naizmjence ĉiste i za 1/6 kome temperirane kvinte. Ta slušnom uĉinku odgovara izjednaĉenoj temperaturi, jer 1 panja od najviše 2 centa ljudsko uho ne registrira. Prije uvoĊenja izjednaĉene temperature, u nastojanju izbjegnu neĉistoće nekih ljestvica (s više predznaka), a ipak ţrtvuje prirodna ugodba (velikih i malih) terca, bilo je bjeţno povećanje broja stupnjeva u ljestvici, pa prema t broja tipaka na klavijaturi. Iz srednjotonske temperature s tim velikim tercama nastao je sustav od 31 stupnja (N. Viĉe 1555)5 iz ugodbe sa ĉistim malim tercama, sustav od 19 stu] (G. Costeley, oko 1558; F. Salinas, 1577). Diesis, difei izmeĊu gis i as, u sustavu od 31 stupnja iznosi 1/5 stepen; sustavu od 19 stupnjeva 1/3 stepena (broj stupnjeva, 31 suma je šest cijelih stepena i jednog diesisa). Sustav od 53 si (iV. Mercator, 1620—1687; prema W. Holder, »A Treati the Natural Grounds and Principles of Harmonv«, 1694) postavlja pitagorejsku ugodbu, u kojoj cijeli stepen- ima ot] devet koma, a dijatonski polustepen ĉetiri kome, tako 1 stupnja (pet puta 9 + dva puta 4) ĉine krug. Sustavi sa v. 53 stupnja u oktavi (npr. 118, 559 i 612) zanimljivi su samo s lativno. LIT.: F. W. Marpurg, Versuch uber die musikalisehe Temperatur, ! 1776. — M. W. Drobisch, Uber musikalisehe Tonbestimmung und Temp Dresden 1855. — H. Hdmhollz, Die Lehre von den Tonempfindungen, schweig 1863 (VI izd. 1913, novi otisak Hildesheim (1967). — Sh. 7 Studien im Gebiete der reinen Stimmung, VFMW, 1890. — H. Rt Geschichte der Musiktheorie, Berlin 1898 ( I I izd. 1921). — P. v. Janko mehr als zwolf stuflge gleichschwebende Temperaturen, Beitrage zur i und Musikwissenschaft, 1901. — O. Kinkeldey, Orgel und Klavier in der des 16. Jahrhunderts, Leipzig 1910. — J. Handschin, Uber reine Harmor temperierte Tonleitern, Schweizerisches Jahrbuch fiir Musikwisser 1927. —J. Schmidt-Gorg, Die Mitteltontemperatur (habilitacija), Bonn l< W. Dupont, Geschichte der musikalischen Temperatur, Kassel 1935. — White, Piano Tuning and Allied Arts, Boston, IV izd. 1943. — J. M. B Bach and the Art of Temperament, MQ, 1947. — Isti, Irregular Syst Temperament, Journal of the American Musicological Societv, 1948. D. Fokker, Just Intonation, Hag 1949. — H. H. Drdger, Zur mitteltonigi gleichschvvebenden Temperatur, Bencht uber die wissenschaftliche Bacht Leipzig 1950. — J. M. Barbour, Tuning and Temperament, East L; Michigan, 1951 (I I izd. 1953). — M. Kolinski, A New Equidistant 1: Temperament, Journal of the American Musicological Societv, 1959. Kelletat, Zur musikalischen Temperatur, insbesondere bei J. S. Bach, 1960. — M. Vogel, Zur musikalischen Temperatur, Mušica, 1961. — Barbour, Temperatur and Stimmung, MGG, XIII, 1966. — A. D. I Neue Musik mit 31 Tonen, Diisselldorf 1966. B.
TEMPIA, Stefano, talijanski kompozitor i violinist (Race Piemont, 5. XII 1832 — Torino, 25. XI 1878). Muziku za uĉiti kod svoga oca Giovanni Battiste, kompozitora i kape Orkestralni violinist razliĉitih kazališta u Torinu, 1853—59 u ' Vercellese. Studirao harmoniju, kontrapunkt i kompoziciju k F. Rossija do 1861, kada je postao violinist na dvoru u T( Predavao koralno pjevanje na Istituto della Provvidenza i vi na Liceo musicale (1868—71). Sa I. Franchi-Vernevem osi 1876 Accademiju di Canto Corale. Neko vrijeme kritiĉar dne Gazzetta Piemontese i suradnik ĉasopisa Gazzetta Musicale d lano. DJELA: 6 simfonija; La Carovana za orkestar; koraĉnice; kompozi violinu i klavir i za violinu solo; klavirska djela. —■ Opera Palleschi e Pu 1864; opereta Atnore e Capriccio, 1869. —• Zborovi. —■ Tri mise; Pater , vesperae. — Instruktivna djela za violinu. —■ Izdao zbirke: Canzonier scuole e delle famiglie; Raccolta di canti per fešte seolastiehe; 75 Canti edi — Napisao Studi sulla musicografia, 1873.
TEMPLETON, John, škotski pjevaĉ, tenor (Riccarton, marnock, 30. VII 1802 — New Hampton, 2. VII 1886). Nas već sa 14 godina u Edinburghu; od 1822 uĉio u Londonu
TEMPLETON — TEMPUS Th. A. Cookea. Poslije opernog debija u Worthingu pjevao u nekoliko engleskih gradova; 1831 angaţiran u Londonu u kazalištu Drury Lane, gdje je 1833—36 bio stalni partner Marije Malibran. God. 1836—37 na turneji po Škotskoj i Irskoj, 1842 u Parizu, a 1845—46 u SAD kao interpret engleskih, škotskih i irskih melodija (Templeton Entertainments ). Posebno se odlikovao u operama D.-F.-E. Aubera, zatim W. A. Mozarta, G. Rossinija i G. Donizettija. Povukao se s pozornice 1840, s koncertnog podija 1852. Objavio knjigu A Musical Entertainment (1845). LIT.: W. H. Husk, Templeton a nd Malibran. Re miniscences, Londo n 1880. — H. Kiihner, John Templeton, MGG, XIII, 1966.
TEMPO (tal. vrijeme), brzina izvoĊenja muziĉkog djela s obzirom na trajanje osnovne metriĉke jedinice, tj. -> dobe u odreĊenoj mjeri (npr. u 2/4 mjeri ĉetvrtinka, u 2/2 polovinka). T. regulira efektivno trajanje tonova i tonskih skupina odnosno relativni stupanj brzine, sadrţan u apsolutnim ritmiĉkim strukturama. Biljeţi se posebnim standardiziranim oznakama za tempo. Sustav muziĉkih tempa ima svoje ishodište u ritmu srednje brzine ĉovjeĉjeg pulsa (60—80 otkucaja u minuti). Po tome se ravnaju osnovne kategorije osjećaja za brzo i polagano. Srednja vrijednost kretanja metriĉkih jedinica u minuti moţe biti usporena do 40 ili ubrzana do 130 otkucaja. Konvencionalni termini za tempo preteţno su talijanski, uvedeni od XVII st. nadalje, koji dopuštaju izvodiocima priliĉnu slobodu. Stoga se za preciznije odreĊivanje propisanog tempa upotrebljavaju još i metronomske oznake (M.M.) ili se moţe naznaĉiti ukupno vrijeme trajanja kompozicije. U jednoglasnoj muzici do 1600 i u ranom višeglasju ni tempo a ni promjena brzine nisu bili općenito utvrĊeni. Postojala su jedino uobiĉajena pravila za brzinu izvedbe, s obzirom na vrstu kompozicije, tekst ili, kod liturgijskog pjevanja, na vaţnost sveĉanosti. Za organum IX—X st. propisivala se sporija izvedba (raodesta morositate; Kolnski traktat o organumu), dok je za hoquetus utvrĊen oko 1300 brţi tempo (Johannes de Grocheo). U menzuralnoj muzici su se zapravo notni znakovi smatrali mjerilom brzine, pa se brţi ili sporiji tok mogao propisati notama kraćeg ili duljeg trajanja, a sama brzina izvedbe bila je prepuštena posve volji izvodioca. Normalna duljina trajanja (-> integer valor notarum) mogla se mijenjati jedino s pomoću znakova proporcija, diminucijom i augmentacijom, tj. smanjenjem ili povećanjem notnih vrijednosti. MeĊutim, sama ta jedinica za srednju duljinu trajanja mijenjala se tokom vremena, jer se neprestano prelazilo na note kraćeg trajanja. Tako je primjerice u doba Ars antiquae jedinica temeljne vrijednosti bila brevis, od XIV st. semibrevis, u XVI st. minima, a u XVII st. semiminima. U doba renesanse pojedini su teoretiĉari već usporeĊivali trajanje semibrevisa s ĉovjeĉjim pulsom (Gaffurius, 1496; Lanfranco, 1533) ili sa satom (Vanneo, 1533) ili s ljudskim koracima (M. M. otprilike 60—75 kod Buchnera, prije 1538), dok M. Praetorius (1619) uzima za semiminimu vrijeme koje bi odgovaralo brzini M. M. 85 za ĉetvrtinku. Potkraj XVI i u XVII st. uvodi se, usporedo s razvitkom moderne notacije, pojam tempa u današnjem smislu. Otada se t. poĉinje tretirati kao samostalni ĉimbenik muziĉkog djela. Odluĉujuća je za taj novi pristup bila spoznaja da razliĉita tempa ne moraju meĊusobno stajati u brojĉanim relacijama kao integer valor i proporcije, već se mogu modificirati u beskonaĉnom broju nijansa. To se iskustvo oĉitovalo podjednako u vokalnoj i instrumentalnoj muzici na razmedi dvaju muziĉkih epoha. U talijanskoj su se vokalnoj muzici, pod utjecajem humanistiĉke retorike, poĉele promjene tempa iskorišćivati kao sredstvo izraţaja, što je postalo u monodiji (oko 1600) temeljem nove umjetnosti interpretacije. Istodobno su u sve razvijenijim oblicima instrumentalne muzike razliĉiti plesovi postali uzorcima odreĊena tempa, a kompozicije tipa preludija predmetom slobodnih modifikacija tempa. Karakteristiĉna je za to novo poimanje Monteverdijeva formulacija, po kojoj se za ispravno pjevanje propisuje »tempo duševnog afekta« (a tempo dell' affetto dell' anima), a ne »tempo ruke« (e non quello de la mano), svojstven muziciranju sputanom menzuralnim znakovima. Posebne upute za t. daje meĊu prvima L. Milan u zbirci za lutnju El Maestro (1535), poprativši kompozicije oznakama apriesa (»brzo«), a espacio (»polagano«), pa ĉak i modifikacijama kao ni muy a espacio ni muy apriesa (»ni prebrzo niti prepolagano«). Glavne, općenito prihvaćene oznake za t. uvode se preteţno poĉetkom XVII st., i to ovim redom: allegro (1596), largo (1601), adagio (1610), presto (1611), grave (1611), lento (1619) i zatim andante (1687), dok se allegretto i andantino pojavljuju tek u XVIII st. Isprva su to bile ujedno oznake za karakter ili afektivni sadrţaj djela (npr. allegro — vedro, grave — teško, ozbiljno, largo — široko itd.), jer su se tokom XVII st. polaganiji i brţi t. još uvijek razlikovali većinom notama duljeg i kraćeg trajanja. Tek se od XVIII st. i brzi stavci notiraju notama duga trajanja i obrnuto, polagani kraćim (npr. kod L. van Beethovena, u klavirskoj sonati
559
u D-duru op. 10, br. 3, prvi stavak je Presto s polovinkom kao jedinicom mjere, a drugi Largo e mesto sa ĉetvrtinkom). Glavnim se oznakama za t. ĉesto dodaju još i izrazi molto (mnogo), poco (malo), assai (vrlo), meno (manje), non troppo (ne previše) itd., ili ih se povezuje s oznakama za interpretaciju i za karakter djela, kao što su affettuoso, agitato, appassionato, cantabile, con brio, espressivo, maestoso, scherzando, sostenuto, spirituoso, tranquillo itd. Neznatne promjene i odstupanja od zadanog tempa naznaĉuju se izrazima affrettando, stringendo, piu vivo, stretto, koje upućuju na postepeno ubrzavanje, te pojmovima rallentando, ritenuto, allargando što upućuju na postepeno usporavanje. Vraćanje na prvobitni, glavni t. kompozicije oznaĉuje se sa a tempo, tempo primo, tempo giusto (-> giustd). Veće agogiĉke modifikacije tempa oznaĉuju se pojmom tempo rubato, koji je isprva upućivao na neznatno odstupanje od utvrĊena tempa u interpretaciji gornje, melodijske linije uz nepromijenjen t. u pratnji (tzv. vezani tempo rubato), a kasnije na slobodnije mijenjanje tempa u cijelosti (slobodni tempo rubato). Vezani t. rubato bio je manira, raširena u vokalnoj i instrumentalnoj praksi XVII i XVIII st., a slobodni t. rubato iskorišćuju osobito romatiĉari (Chopin, Schumann, Wagner) kao sredstvo izraţajnosti. MeĊutim, ni glavne oznake za t. nemaju uvijek iste nepromjenljive vrijednosti, nego variraju prema stilu ili kompozitoru. Largo je, npr., kod Handela brţi od adagia, iako se inaĉe od XVIII st. smatrao općenito sporijim tempom. U muzici XVII—'XX st. t. je postao ne samo vaţan sastavni dio kompozitorove stvaralĉke invencije, nego i sredstvo za rašĉlanjivanje cikliĉkih oblika kao što su sonata i simfonija (na talijanskom t. znaĉi brzinu, ali je to i sinonim za stavak simfonije, sonate, suite). Od 1816 uvodi se Malzelov metronom kao pomoćno sredstvo za egzaktno odreĊivanje tempa. MeĊutim, pravi se kriteriji za tempo neke kompozicije ne nalaze u metronomskoj brzini, nego u osjećaju za izbor odgovarajućeg tempa koji pridonosi suvisloj interpretaciji djela. U tome moţe biti velikih razlika, već prema liĉnosti izvodioca, njegovu temperamentu i pripadnosti odreĊenoj školi. Predodţba o strogom odrţavanju jednog te istog tempa kroz ĉitavo djelo nije svojstvena samoj prirodi muzike, a niti praksi. Sklonost narušavanju jedinstvenog tempa sve je jaĉe izraţena od XIX st., osobito kod Liszta i Wagnera koji zahtijevaju slobode tempa kao bitni sastavni dio svoje muzike. Posljedice su toga u muzici XX st. razliĉite: ili se jedinstvo tempa kao ĉimbenika u oblikovanju posve napušta u korist slobodnog, improvizacijskog muziĉkog toka, ili se, nasuprot tome, u okviru neobarokne muzike s oţivljavanjem motoriĉne ritmike ponovno uspostavlja jedinstvenost tempa, a odstupa od sloboda, ili se pak precizno utvrĊuju samo vremenske jedinice, odnosno okviri unutar kojih izvodilac moţe ĉesto posve slobodno rasporeĊivati ritmiĉke vrijednosti. LIT.: H. Riemann, System der musikalischen Rhythmik und Metrik, Leip zig 1903. — H. Besseler, Studien zur Musik des Mittelalters II, AFMW, 1926. — B. Bruck, Wandlungen des Begriffes Tempo rubato (disertacija), Er langen 1928. — R. Steglich, Die elementare Dynamik der musikalischen Rhythmus, Leipzig 1930. — Isti, Takt und Tempo, Deutsche Musikkultur 1939 —40. —• Gisile Brelet, Le Temps musicale (2 sv.1, Pariš 1949. —• W. Gerstenberg, Die Zeitmasse und ihre Ordnungen in Bachs Musik, Einbeck 1952. — C. Sachs, Rhythm and Tempo, New York 1953. — F. J. Machatius, Die Tempi in der Musik um 1600 (disertacija), Berlin 1954. — Isti, Die Tempo-Charaktere, Kongress-Bericht, Koln 1958. — /. Hermann-Bengcn, Tempobezeichnungen. Ursprung und Wandel im 17. und 18. Jahrhundert, Tutzing 1959. — C. Dahlhaus, Zur Entstehung der modernen Taktsystems im 17. Jahrhundert, AFMW, 1961. — Isti, Zur Taktlehre der Michae l Praetorius, MF, 1964. — 5. Gulio, Das Takt in der Musik des 13. und 14. Jahrhunderts, Bern 1964. —• H. Beck, Die Proportionen der Beethovenschen Tempi, Festschrift W. Gersten berg, Wolfenbiittel 1964. — K. E. Behne, Der Einfluss des Tcmpos auf die Beurteilung von Musik (disertacija), Hamburg 1971. I. Ać.
TEMPO PRIMO (tal. prvi tempo), oznaka za vraćanje na prvobitnu brzinu izvoĊenja koja je u odreĊenom odlomku kompozicije bila zamijenjena brţim ili polaganijim tempom. TEMPUS (lat. vrijeme), u -> menzuralnoj notaciji prvotno najmanja racionalno shvatljiva vremenska vrijednost, vremenska jedinica (jedinica brojenja, njem. Zdhlzeit) muziĉke kompozicije (Franko iz Kolna: »jednim tempusom zove se ono što je najmanje u punoći glasa«), tj. trajanje »normalnog« brevisa (brevis reda), koji je samo u odreĊenim okolnostima smio duţe ili kraće tra jati od jednog tempusa (brevis altera sa dva tempusa; nekoliko semibrevisa u jednom tempusu). Od poĉetka XIV st. semibrevis se ne smatra više posebnim oblikom brevisa, nego samostalnom vrijednošću (dijelom brevisa); prema tome da li se brevis dijelio na tri ili na dva semibrevisa, razlikovao se tada t, perfectum i t. imperfectum. Osnovna vremenska vrijednost postao je semibrevis. Dok je dotada t. znaĉio trajanje brevisa (tako još u traktatu Ars nova Philippea de Vitrvja), u daljem toku XIV st., pod utjecajem nauke o gradusima -> Johannesa de Murisa, termin je dobio zna ĉenje odnosa brevisa prema semibrevisu, koje je zadrţao i kas nije (Johannes Tinctoris, Terminorum musicae diffinitorium, vjerojatno oko 1472—73). 1. Ać.
i '-1
560
TENDUCCI — TEON IZ SMIRNE
TENDUCCI, Giusto Fernando (Ferdinando; zvan II Senesino), talijanski pjevaĉ i kompozitor (Siena, oko 1736—Genova, 25. I 1790). Studirao vjerojatno u Napulju. God. 1753—54 pjevao u Veneciji, zatim u razliĉitim talijanskim gradovima, od 1758 u Londonu gdje se 1764 upoznao i sprijateljio s Mozartom te do 1771 u Irskoj i Škotskoj. Po povratku u Italiju nastupao u Firenci, Rimu, Genovi, Veneciji i Napulju, od 1776 ponovo u Londonu, gdje je 1784—90 vodio Handelove festivale u Westminster Abbey. Bio je jedan od rijetkih kastrata (sopran) koji se odrekao pretjerane ornamentacije u korist izraţajnije interpretacije. DJELA: opera The Compaign, 1784; pasticci Pharnaces, 1769 i The Castle of Andalusia, 1783. — Priruĉnik Instructions of Mr. Tenducci to his Scholars, 1785; Treatise on Singing. — Izdao 2 zbirke Lessons for the Harpsickord, 1768 i 1770 te brojne zbirke engleskih, talijanskih i francuskih pjesama. LIT.: H. Kuhner, Giusto Ferdinando, MGG, XIII, 1966.
TENEBRAE (lat. tama, skraćeno od matutina tenebrarum), u liturgijskim knjigama katoliĉke crkve, naziv kojim se od XII st. naznaĉuju jutarnje molitve — matutine i laude — u Ĉasoslovu za posljednja tri dana Velikog tjedna (-> Matutin). Ime je izvedeno iz obiĉaja, nastalog još u VIII st. u Galiji i do danas saĉuvanog, da se te molitve ĉitaju u tami, nakon što se svijeće pogase. LIT.: M. Righetti, Manuale di storia liturgica II, Milano (II izd. 1955). — Th. Kaser, Die Lecon de Tenebres im 17. und 18. Jahrhundert, Publikationen der Schweizerischen Musikforschenden Gesellschaft 12, Bern 1966.
TENNEY, James C, ameriĉki kompozitor (Silver City, New Mexico, 10. VIII 1934—). Studirao na Juilliard School of Music u New Yorku, na Bennington Collegeu u Benningtonu, na University of Illinois u Urbani i 1956—65 kod E. Varesea i J. Cagea. God. 1963 utemeljio Tone Roads Chamber Ensemble. Predavao elektronsku muziku u New Yorku (New School for Social Research i tehnologiju na School of Visual Arts); od 1970 nastavnika je na California Institute of the Arts u Los Angelesu. DJELA: 13 Ways of Looking at a Blackbird za tenor, 2 flaute, violinu, violu i violonĉelo, 1958; Monody za klarinet solo, 1959; Analog I (Noise Study), 1961 (ostvarena putem kompjutora); Dialogue, 1963; Erogodos I-Il za 1—2 magnetofona s gudaĉima i udaraljkama ili bez njih, 1963 i 1964; Fabric for Che, 1967 i For Anne (Rising) za magnetofonsku vrpcu, 1969. — SPISI: Meta ( + ) Hodos: A Phenomenelogy of 2O tfl -Century Musical Materials and an Approach to the Study of Form, 1964; Sound-Generation by Means of a Digital Computer, Journal of Music Theorv, 1963; Noise Study, Musik und Bildung, 1971.
TENOR (od lat. tenere drţati, obuhvaćati, sadrţavati). 1. Rijeĉ, koja je u klasiĉnom latinskom znaĉila neprekinuti tok, slijed, drţanje, podrţavanje, upotrebljava se od srednjeg vijeka i u muziĉkom smislu. Pojam je bio odreĊen aspektom vremenskog izdrţavanja, odnosno strukturalnog, idealnog drţanja, podupiranja. U vremenskom smislu t. je znaĉio duljinu, npr., ljudskoga daha (Hucbald), ili duljinu tona, ali prije svega produţivanje trajanja nekoga tona; produţivati je trebalo osobito završni ton napjeva kao i njegovih odlomaka (Guido D'Arezzo). Od Johannesa Affligemensisa zvao se t. i poĉetni ton -> differentiae u psalamskim tonovima, identiĉan s tonom zvanim repercussio, odnosno tuba, koji je uz finalis najvaţniji ton odreĊenog crkvenog naĉina (-> Psalmodija). U smislu -> cantus firmusa višeglasne kompozicije rijeĉ tpoĉinje se javljati u XIII st. u traktatima (Johannes de Garlandia, »Discantus positio vulgaris«) kao i u notnim zapisima. U muziĉkim spisima onoga vremena objašnjava se naziv t. time što je taj glas temelj (fundamentum) na kojemu se gradi višeglasni slog. Postojeća crkvena melodija bila je, doduše, polazna toĉka višeglasne izvedbe od poĉetka -> organuma (kao vox principalis, vox praecedens), ali je postala općenito najdublja dionica (ona koja »nosi«) tek u XII st. Pravi poticaj oznaĉivanju preuzetoga najdubljeg glasa imenom t. dao je, ĉini se, diskantski slog škole Notre-Dame. Temeljni glas, uzet iz gregorijanskoga korala, modalno se ritmizirao, pojedini su se odlomci ponavljali; na dijelovima crkvene melodije gradile su se -> klauzule i -> moteti, pa je koralna melodija preteţno izgubila svoju prvobitno strogo liturgijsku funkciju. Izbor oznake t. (uz cantus firtnus, cantus prius factus) vezan je vjerojatno s tim faktorima u povijesti kompozicije, a oslanja se na doslovno znaĉenje rijeĉi t. kao i na središnji poloţaj termina u nauci o koralnom pjevanju. Budući da je rijeĉ t. imala pojmovno široko znaĉenje, nije se u muziĉkoj terminologiji do XVI st. upotrebljavala jedinstveno. MeĊutim, izraz se najĉešće upotrebljavao za slijed tonova preuzet isprva iz korala, kasnije i iz svjetovne melodije. Jakov iz Liegea izrijekom spominje da u jednome motetu mogu biti muhi tenores (mnogi tenori), pri ĉemu misli na kompozicije u kojima su na naĉin quodlibeta dvije gregorijanske melodije smještene jedna iznad druge. Tenorima su se u Italiji u XV i XVI st. nazivale i temeljne melodije plesova (D. Ortiz, »Tratado de glosas«). Ispod dionice koja se od XIII st. nazivala t., nalazio se već u XIV st. povremeno -v contratenor; od XV st. t. se javlja praktiĉki još samo kao srednji glas (media vox; ~> taille): u ĉetvoroglasnom slogu izmeĊu
contratenora bassiisa i contratenora altusa, u troglasnom sic pjesme
izmeĊu contratenora (koji se doduše, osobito u klau: lama, još znao popeti iznad tenora) i superiusa. Otada je u rei vitom ĉetvoroglasnom slogu t. glas koji se nalazi iznad basa. 2. Od poloţaja glasa u višeglasnom slogu, znaĉenje term t. proširilo se na vrstu glasa koji se kreće 1u tom ambitusu, visoki muški2 glas s normalnim opsegom c—a , kod profesional pjevaĉa do c . Kazališna praksa razlikuje kategorije lirskoga tene mladenaĉkog dramskog (herojskog) tenora, teškog dramsl tenora i tenora buffo. Primjeri opernih likova za lirski t. su E Ottavio (Mozart, Don Giovanni), za mladenaĉki dramski t. I restan (Beethoven, Fidelio), za teški dramski t. Tristan (Wagt Tristan i Izolda), za t. buffo Basilio (Rossini, Figarov pir). 3. Od XVI st. dodaje se instrumentima kojih opseg odgov opsegu tenorskoga ljudskog glasa, odnosno koji ga obuhvać u svome srednjem poloţaju, ĉesto rijeĉ t. (tenor-fidel, tenor-v; da gamba, tenor-trombon, tenor-saksofon). Ponekad su se t zvali i instrumenti drugaĉijeg opsega (npr. tenor-blokflautc pribliţnim opsegom soprana), da bi se razlikovali od dub! basova instrumenta iste obitelji. LIT.: P. Aubry, Recherches sur les tenors francais dans les motets XIII siecle, Pariš 1907. — Isti i A. Gastoue, Recherches sur les tenors h dans les motets du XIII e siecle, La Tribune de Saint-Gervais, 1907. Gurlitt, J. Walter und die Musik der Reformationszeit, Luther -Jahrbi XV, 1933. — M. Appel, Terminologie in den mittelalterlichen Musiktrakta Ein Beitrag zur musikalischen Elementarlehre des Mittelalters (disertac Berlin 1935. — L. David, La »Mora ultimae vocis« de Guy d'Arezzo, Revu« Chant Gregorien, 1936. — K. Gudeivill, Zur Frage der Formstrukturen d scher Liedtenores, MF, 1948. — R. Stephan, Die Tenores der Motetten alte Stils (disertacija), Gottingen 1949. — H. Besseler, Bourdon und' Fauxboun Leipzig 1950. — R. Dammann, Spatformen der isorhvthmischen Motette 16. Jahrhundert, AFMW, 1953. — H. H. Eggebrecht, Studien zur musikalisc Terminologie, Akademie der Wissenschaft und Literatur Mainz, Abhandlur der geistes- und sozialwissenschaftlichen Klasse, 1955. — K. Gudewill, Bezier gen zwischen Modus und Melodiebildung in deutschen Liedtenores, AFA 1958. — Isti, Tenor, MGG, XIII, 1966. — N. P. Smith, Tenor Repetitio: the Notre Dame Organa, Journal of the American Musicological Societv, 1 — Sh. Daviš, The Solus Tenor in the XIV lh and XV th Centuries, AML, 1 B. A(
TENORFAGOT -> Quintfagott ; TENORSKA KLAUZULA -> Diskantova klauzula : TENORSKI INSTRUMENTI -> Tenor, 3. \ TENSCHERT, Roland, austrijski muziĉki pisac (Poders; Ĉeška, 5. IV 1894 — Beĉ, 3. IV 1970). Studirao na Konzer toriju u Leipzigu i na Univerzitetu u Beĉu, gdje je 1921 doktori iz muzikologije; kompoziciju uĉio kod A. Schdnberga. G 1926—31 arhivar, bibliotekar i predavaĉ na Mozarteumu u S; burgu, a zatim ţivio kao muziĉki pisac naizmjence u Beĉu i S; burgu; 1945—48 predavao povijest muzike na Muziĉkoj aka miji u Beĉu. Mnogo je radova posvetio ţivotu i djelima W. Mozarta, istraţujući arhivske izvore. DJELA. SPISI. Knjige: Die Ouvertiiren Mozarls (disertacija), 1921 ( 1924 u Mozart-Jahrbuch); Mozart, ein Kiinstlerleben in Bildern und Dokumen 1930; J. Haydn, 1932; Musikerbrevier, 1940; Mozart, ein Leben fur die O 1941; 3 X 7 Variationen iiber das Thema Richard Strauss, 1944; Frauen Haydn, 1946 (II izd. 1948); Salzburg und seine Festspiele, 1947; Richard Str und Wien, eine VCahlverviandUchaft, 1949; W. A. Mozart, 1951 (engl. i< franc. 1954); Ch. W. Gluck, der grosse Reformer der Oper, 1951; F. Schut 1971 i dr. Studije i ĉlanci. ~ IZDANJA: Richard Strauss und Josef Gre Briefmechsel 1934—49, 1955. Ţivot u slikama: Ch. W. Gluck, 1938; J. Ha_ 1959 i W. A. Mozart, 1959. LIT.: H. Jancik, Roland Tenschert, MGG, XIII, 1966.
TENSO (provansalski; franc. i provansalski tenson, tal. ; zone; od lat. contentio prepirka), provansalska pjesma prepirE u nekoliko strofa, bez stalna oblika, koju su izvodila dvojica dionika, većinom na poznate melodije i pri tom su se doti aktualnih dogaĊaja ili ljubavnih problema; dijalog je bio dji miĉno polemiĉan, za razliku od više razigrano-duhovitog -> partija. Tu vrstu su njegovali prije svega trubaduri u XII—X st.; kod trouvera t. je odigrao vaţnu ulogu u natjecanjima p nika i pjevaĉa, tzv. pjevaĉkim ratovima (njem. Sangerkrieg;^- Pt TENUTO (krat. ten.; tal. izdrţan), oznaka koja zahtijeva se tonovi izdrţe u svojem punom trajanju. Gdjekad se obilje; crticom iznad notne glave ili ispod nje (F J). Forte t. upozor da ni jaĉina tonova ne smije popustiti, nego mora ostati do ki jednaka. TEON IZ SMIRNE, grĉki uĉenjak na prijelazu iz I u I] Bio je platoniĉar. Sastavio je spis Ta xa-ra TO [AaS-7]|Aa-n.xov XP*]° £t£ TY)V nXaTk>vo^ avaYV(orjuv, koji nije vjerojatno potpuno ĉuvan. Autor uz matematske probleme govori i o astronomski i muziĉkima. Medu mnogim teško razumljivim formulacija najjasnija je konstatacija da je najprirodniji i najsvrsishod redoslijed pojedinih znanosti ovaj: aritmetika, geometrija, stei metrija, astronomija, kozmiĉka muzika (harmonija sfera). Sa onaj koji toĉno pozna zakone aritmetike, kao i muzike koja temelji na brojevima, moći će ispravno ocijeniti muziku koja
TEON IZ SMIRNE — TEORIJA MUZIKE
561
sluţi instrumentima. MeĊutim, koliko se moţe zakljuĉiti iz Teonovih teško pristupaĉnih tokova misli, njega općenito ova druga vrsta muzike mnogo ne zanima, dok kozmiĉku muziku veoma cijeni. Novo izdanje Teonova djela uredio je E. Hiller: Theon Smyrnaeus Platonicus, Expositio rentm mathematicarum ad legendum Platoneum utilium, 1878.
I
LIT.: W. Vetter, Theon von Smyrna, MGG, XIII, 1966.
TEORBA (engl. theorbo, franc. theorbe, njem. Theorbe, tal. i španjolski tiorba), trzalaĉki ţiĉani instrument, vrsta lutnje većih dimenzija i dubokog registra. Razvila se potkraj XVI st. kao jedna od basovskih varijanata lutnje (Talijani su ih zvali zajedniĉkim imenom arciliuti) i upotrebljavala do potkraj XVIII st. Razlikovala su se dva glavna tipa: padovanska t., kasnije zapravo t. u uţem smislu, i rimska t, s duljim vratom i manjim korpusom, kasnije prozvana -» chitarrone, a uz njih još i teorbirana lutnja i drugi mješoviti oblici. Prema Praetoriusu, padovanska t. je bila 5 stopa duga. Imala je 16 ţica (u XVIII st. ĉesto i 14), i to 8 napetih preko hvataljke s preĉnicama i 8 slobodnih, bordunskih, te dva odgovarajuća ormarića s vijcima, smještena jedan iznad drugog na vratu koji je bio svinut u stranu. Za razliku od normalne lutnje, ţice su joj bile isprva redovito jednostruke, tek kasnije katkad dvostruke (u XVIII st. preteţno u Njemaĉkoj). UgaĊanje je variralo prema razdoblju i kraju, ali u pravilu su »melodijske« ţice bile ugoĊene u kvartama s jednom tercom u sredini, a bordunske u dijatonskom nizu sekunda. T. se upotrebljavala najviše za pratnju pjevanja i za izvoĊenje generalbasa. Praetorius je opisuje i kao tzv. ornamentski instrument koji u većem sastavu ukrašava i dopunjuje srednje dionice. Zbog njeţna zvuka osobito je bila raširena kao pratnja pjevaĉa, što se vidi iz mnogobrojnih likovnih prikaza na talijanskim, francuskim i nizozemskim platnima. MeĊu prvima je teorbu upotrijebio G. Caccini. U skupini instrumenata što su izvodili generalbas t. se većinom nalazi uz ĉembalo (ili spinet), katkada još i s kontrabasom (A. Cesti) ili kojim drugim basovskim instrumentom. G. Legrenzi je za orkestar u venecijanskoj crkvi sv. Marka propisao 4 teorbe, a G. F. Ha'ndel je iskorišćuje za osobite zvuĉne efekte u pastoralnim i noćnim scenama. Muziku za teorbu posebno su komponirali P. P. Melii (3 knjige tabulatura, 1614—16), B. Castaldi, G. Pittoni (12 solo-sonata za teorbu i continuo, 1669) i dr., a priruĉnike su napisali teorbisti Fleury (1660), Bartolotti (1669), H. Grenerin (oko 1670) i Deliair (1690). LIT.: H. Neemann, Laute und Theorbe als Generalbassinstrumenten im 17. und 18. Jahrhundert, ZFMW, 1934. — E. VPinternitz, The Evolution of the Baroque Orchestra, Metropolitan Museum of Art Bulletin, 1954. — jf. Jacquot, Le Luth et sa musique, u zbirci Le Choeur des Muses, Pariš 1961. — H. Radke, Wodurch unterscheiĊen sich Laute und Theorbe, Acta musicologica, 1965. — E. Winternitz, Theorbe, MGG, XIII, 1966. I. Ać.
TEORIJA INFORMACIJE U MUZICI. Operiranje sa sluĉajem i vjerojatnošću dovodi muziĉko komponiranje u usku vezu s matematiĉkom teorijom komunikacije ili teorijom informacije; kako je muzika takoĊer jedan od oblika komunikacije, to će i osnovni matematiĉki principi teorije informacije vrijediti na podruĉju gdje se predaju i primaju »muziĉke informacije«, tj. saopćavaju u obliku muziĉkih znakova, odnosno muziĉkih signala. Teorija informacije temelji se na vjerojatnosti pojavljivanja pojedinaĉnih znakova u procesu komunikacije, polazeći pri tom od kvantitativne odreĊenosti informacija, dakle od onoga što se kod neke informacije dade izmjeriti, prema tome je podloţno matematiĉkoj formulaciji i matematiĉkoj obradbi, a to je: a) sadrţaj informacije (u kvantitativnom smislu), koji ovisi o broju raspoloţivih znakova; b) brzina informacije, koja ovisi o broju predanih znakova u jedinici vremena; c) opseg i vrijeme predaje cjelokupne informacije; d) zališnost (redundancija), koja se sastoji u tome da treba više predati nego što je neophodno da se primi, kako bi se kod neizbjeţnih gubitaka pri prijenosu, prouzrokovanih smetnjama, saĉuvala razumljivost informacije; tako i kompozitor mora predati više nego što slušalac bezuvjetno mora primiti, jer i tu dolazi do gubitaka, prvenstveno zbog nemogućnosti potpunog slaganja, odnosno dogovora, izmeĊu stvaraoca i primaoca. Pristup kompozicijskom procesu sa stajališta teorije informacije omogućuje uvelike korištenje kompjutora; kao raĉunski stroj kompjutor moţe izvršavati one kompozicijske zadatke koji se dadu formulirati matematiĉkim jezikom, a to je izradba takvih muziĉkih-* struktura u kojima autor dopušta u većoj ili manjoj mjeri kontroliranu igru sluĉaja (-^-Kompjutor u muzici,->Stohastiĉka muzika). LIT.: L. A. Hiller, Informatio nstheorie und Comp utermusic, Mainz 1964.— U. Dibelius, Moderne Musik 1945—1965, Miincheni966.— B.Makanec, Uvod u teoriju informacija, bulletin Koncertne direkcije Zagreb, 1966/I. — W. Gieseler, Komposition im 20. Jahrhundert, Celle 1975. N. Dć.
TEORIJA MUZIKE, skup spoznaja o naravi i zakonitosti muziĉke umjetnosti steĉenih na temelju prouĉavanja stvaralaĉke i izvodilaĉke muziĉke prakse. T. m. izvire iz iskustva muziĉke kulture i redovito se pojavljuje kao njezina posljedica. Rijetko
G. Zarlino, stranica iz djela Istitulioni harmoniche, Venecija 1558
i izuzetno ona prethodi muziĉkoj praksi (npr. dodekafoniĉki sustav A. Schonberga). Zadatak je muziĉke teorije da prouĉava i analizira muziĉka ostvarenja i na taj naĉin odredi pravila po kojima ona nastaju, da ta pravila sistematizira i da srodne pojave ukljuĉi u zajedniĉku skupinu. Stoga t. m. u najširem smislu obuhvaća niz podruĉja. U nju ulaze akustika — nauka o fiziĉkim osobinama tona — zatim pravila polifone kompozicije i kontrapunktiĉke vještine, znaĉajke harmonijskih odnosa meĊu suzvu cima, zakoni arhitektonske izgradnje muziĉkog oblika i estetska mjerila za odreĊivanje umjetniĉke vrijednosti pojedinoga muziĉkog djela. U nju su ukljuĉeni i nauka o izgradnji, naĉinu upotrebe i primjeni pojedinih instrumenata u komornim ili orkestralnim sastavima, odnosno ljudskoga glasa u solistiĉkim i zbornim ansamblima te umijeće interpretacije muziĉkog djela od realizacije notnog teksta do primjene agogiĉkih sloboda. T. m. obuhvaća nadalje i prouĉavanje muziĉke prošlosti, kao i narodnog stvaralaštva i konaĉno opću teoriju muzike (njem. allgemeine Musiklehre). Sadrţaj opće (osnovne) muziĉke teorije su temeljni pojmovi o odnosima meĊu tonovima s obzirom na njihovu visinu (intervali, ljestvice, akordi) i trajanje (ritmiĉka vrijednost tonova) i vještina grafiĉkog prikazivanja tonova (notiranje). Takva podjela muziĉke teorije na pojedina podruĉja novijega je datuma. Konaĉno se ustalila u XIX st. Temelje zapadnoevropskoj muziĉkoj teoriji postavili su Grci. Oni su razradili i usavršili tekovine muziĉke kulture mnogih naroda staroga vijeka i ujedinili ih u cjelovit i zaokruţen sustav. Najstariji poznati grĉki muziĉki pisac jest Filolaj (■«- 540). Pitagora (<- VI st.) i njegovi uĉenici, tzv. kanonici, promatraju muziku spekulativno, povezujući je s matematikom: odnosi meĊu brojevima prikazuju akustiĉke odnose meĊu tonovima, a ovi su odraz skladnog reda u kosmosu. Nasuprot kanonicima harmonici svoja zapaţanja izvode iz prakse. Njihov je glavni predstavnik jedan od najvećih grĉkih muziĉkih teoretiĉara, Aristotelov uĉenik Aristoksen (oko ■<- 354). Veliko etiĉko znaĉenje muzike naglašava u svojim filozofskim radovima Platon (-4- 427 do ■*- 347), a Plutarh (50—120) se bavi i historijom muzike. Klaudije Ptolemej (II st.) autor je jednog od najvrednijih prikaza grĉke muziĉke teorije. Filozofi srednjega vijeka smatrali su muziku naukom i prouĉavali je u okviru quadriviuma uz aritmetiku, geometriju i astronomiju. Premda se muziĉka praksa prve kršćanske zajednice znatno razlikovala od muziciranja u klasiĉnom antiknom razdoblju
562
TEORIJA MUZIKE — TEPLICKI
muziĉki su teoretiĉari sve do VII st. osnivali svoju nauku na postavkama grĉkih matematiĉara i filozofa. Oni su utemeljili sustav srednjovjekovnih naĉina, prouĉavali akustiĉke osobine tona, a bavili su se muzikom i u svojim filozofskim radovima. Prvi u nizu istaknutih muziĉkih teoretiĉara tih stoljeća bio je Boethius (oko 475—524), autor opseţnog i veoma vaţnog djela De institutione mušica. Vrijedne podatke o muziĉkoj teoriji i praksi kasne antike i ranoga srednjeg vijeka sadrţi poglavlje De mušica velikog traktata De artibus . . . Cassiodorusa (oko 485 — oko 580). Izidor iz Seville (oko 570—-636) nadovezuje na postavke Cassiodorusa, ali oĉituje i samostalnost misli. On medu prvima prekida s ropskim nasljedovanjem grĉkih autora. Svojim vrijednim i zanimljivim zapaţanjima o liturgijskoj muzici, koja iznosi u svojim teološkim raspravama (De ecclesiastids officiis i Regula monachorum), Izidor iz Seville izvršio je snaţan utjecaj na muziĉku teoriju cijeloga srednjeg vijeka. U VIII st. istakao se engleski teoretiĉar Alkuin (oko 735—804) traktatom De Mušica u kojem su po prvi put zapisani liturgiĉki napjevi dotad prenošeni usmenom predajom. Johannes Scotus Erigena (izmeĊu 810 i 815 — izmeĊu 881 i 886) medu prvima teoretski obrazlaţe pojmove ranog višeglasja u djelu De divisione naturae. Sintezu Boethiusovih i Cassiodorusovih postavki pokušao je dati Aurelianus Reomensis (IX st.). Njegovo djelo Mušica disciplina veoma je vaţan izvor za prouĉavanje tadanje prakse i osobite terminologije. Postepeno se javljaju i poĉeci notacije. Iz heironomskih znakova razvijaju se na prijelazu iz VI u VII st. neume. Zanimljiv je pokušaj na tom podruĉju i crtovlje Hucbalda (oko 840—930). Od niza rasprava koje su se dugo pripisivale tomu flandrijskom redovniku autentiĉan je vjerojatno samo traktat De institutione Harmonica. Za dalje usavršavanje neumatskoga notnog pisma veoma su vaţna nastojanja Guida d'Arezza (997—1050). Njegovi traktati Micrologus de Mušica, Regulae rhythmicae, Praefatio in Antiphonarium i Epistola ad Michaelem donose i niz izvanredno vrijednih postavki o višeglasnoj muzici. Uz Guida Aretinskog istakao se i njegov nešto stariji suvremenik Hermannus Contractus (1013—1054). On se bavio takoĊer problemima notacije; u djelu Opuscula mušica tumaĉi i tadašnju nauku o intervalima, tetrakordima i modusima. Veoma je vaţan i tzv. Odonski traktat, do nedavno pripisivan Odonu iz Clunvja (879—942). Tu se prvi put naziru poĉeci kromatike koju će dalje razvijati muziĉari tzv. mušica ficta. Franko iz Kolna (sredina XIII st.) smatra se općenito najvećim autoritetom na podruĉju menzuralne muzike. Njegov traktat Ars cantus mensurabilis, bez sumnje najpouzdanije djelo o menzuralnoj muziĉkoj praksi, veoma je dugo sluţio kao uzor. 0 menzuralnoj muzici pisao je i Johannes de Garlandia st. (oko 1240) u radovima De mušica mensurabili positio i De mušica mensurabili. Nešto mladi muziĉki teoretiĉar istog imena (oko 1300) u naslovu traktata Optima introductio in contrapunctum — prema dosad pronaĊenim izvorima —■ prvi put u povijesti upotrebljava izraz kontrapunkt. Na prijelazu iz XIII u XIV st. ţive Marchettus iz Padove i Johannes de Grocheo. Marchettus iz Padove bavi se muziĉkim oblicima Ars novae (Lucidarium in arte musicae planae) 1 menzuralnom notacijom (Pomerium in arte musicae mensuratae). On prvi tumaĉi sustav prolacija. Johannes de Grocheo napisao je dotad najopseţniju raspravu (De mušica) o svjetovnoj muzici. Walter Odington (rano XIV st.) autor je traktata o menzuralnoj muzici De speculatione musicae. On prvi svrstava tercu u skupinu konsonantnih intervala. Johannes de Muris (oko 1290 —■ poslije 1351), moţda najveći teoretiĉar Ars novae, iznosi svoje napredne ideje u raspravama Ars novae musicae, Mušica practica, Mušica speculativa, Questiones super partes musicae i dr. Znatan doprinos nauci o akustiĉkim odnosima tonova intervala dao je Španjolac B. Ramos de Pareja (oko 1440 — poslije 1491) u djelu Mušica practica. Autor do danas najstarijega poznatog leksiĉkog djela s podruĉja muzike (Terminorum musicae diffinitorium) jest J. Tinctoris (oko 1435—1511). F. Gaffurius (Gafori; 1451—1522) u nizu traktata medu prvima se zalaţe za temperiranu ugodbu. I. M. Agricola (1486—1556) ostavio je niz radova vaţnih za prouĉavanje tadašnje muziĉke kulture. H. Glareanus (1488—-1563) u djelu Dodekachordon širi sustav starih crkvenih naĉina dodivši im ljestvice sa završnim tonom c i a. Uĉenik Josquina des Presa A. Coclico (oko 1500—1562) autor je traktata Compendium musices u kojemu razraĊuje teoriju tzv. mušica reservata. Iz srednjega vijeka saĉuvan je i niz anonimnih traktata o muzici.-Velik dio objavili su u novije vrijeme (od XVIII st. nadalje) M. Gerbert, Ch.-E.-H. de Coussemaker, J. P. Migue i dr. Prve temelje suvremenog harmonijskog shvaćanja postavio je G. Zarlino (1517—1590) svojom dualistiĉkom teorijom o odnosu dur i mol trozvuka. On je napisao Istitutioni harmoniĉne, Dimostrationi harmoniĉne i Sopplimenti musicali. Naĉela novog mo-
nodijskog stila tumaĉi V. Galilei (oko 1520—1591) — ĉlan merate iz Firence — u Dialogo della mušica antica e della mod Na prijelazu iz XVI u XVII st. nastala je Prattica di m L. Zacconija (1555—1627), vrijedan izvor podataka o instru talnoj muzici onoga vremena. Th. Morley (1557—-1602) os je izvrsno teoretsko djelo A Plains and Easie Introiuction to 1 ticali Musicke«. Veoma poznati su i radovi M. Praetoriusa ( —1621), osobito kompendij Syntagma musicum. To je jedn najvaţnijih djela s podruĉja muziĉke teorije, naroĉito njegov < dio (De organographia) koji govori o instrumentima. Isc podatke sadrţi i Harmonie universelle M. Mersennea ( IJ 1648). Baroknu nauku o afektima zastupa u brojnim dj J. Mattheson (1681—1764). On je uz ostalo autor ĉesto citi rasprava i priruĉnika Das neueroffnete Orchestre, Critica mi Kern melodischer Wissenschaft, Der vollkommene Capellm i leksiĉkog djela Grundlage einer Ehren-Pforte. Iz XVII st tjeĉe i muziĉko-teoretski spis Asserta musicalia Hrvata J. Kriţ (oko 1618—1683). Prvo djelo sa sadrţajem iz odreĊenog i toĉno omeĊenoga) ziĉko-teoretskog podruĉja jest Traite de l'harmonie J. Phj meaua (1683—1764). Taj revolucionarni rad temelj je suvr noga harmonijskog mišljenja. Rameauov suvremenik, vio G. Tartini (1692—1770), otkrio je i u Trattato di mušica set la vera scienza delVarmonia protumaĉio zanimljivu akustiĉki javu tzv. terzo suono. Jedan od posljednjih u nizu svestranih ziĉkih teoretiĉara bio je F. W. Marpurg (1718—1795) auto dova Der critische Musicus i Abhandlung von der Fuge. Već XVIII st. donosi sve oštriju diferencijaciju pojec muziĉko-teoretskih disciplina. Ona se oĉituje osobito u XI' kada se rada najmlaĊa muziĉka znanost — muzikologija. U li sti H. Riemanna (1849—1919) još jednom oţivljuje lik sve noga muziĉkog teoretiĉara kojega podjednako privlaĉe sva pi muziĉke umjetnosti. Ostali muziĉki teoretiĉari preteţno su mjerili svoj rad na uţe podruĉje (—> Akustika, -> Fuga, -> 1 manija, —> Kontrapunkt, ~> Estetika, muziĉka -> Folklorna mu. > Oblici, muziĉki, -s- Muzikologija, -> Polifonija, -*- Historija zike). Od XIX st. nadalje, osobito u zemljama srednje Evi nastali su brojni priruĉnici najĉešće s naslovom osnovna t, ili opća nauka o muzici. To su većinom knjige popularnog' ĉaja ili namijenjene korištenju u nastavi. LIT.: H. Riemann, Geschichte der Musiktheorie im 9. bis 19. Jahrhui Leipzig 1898 (III izd. 1961). — M. Emmanuel, Histoire de la langue m (2 3/ ), Pariš 1911. — G. Pietzsch, Die Klassinkation der Musik von Boe bis Ugolino von Orvieto, Studien zur Geschichte der Musiktheorie im N alter, Halle 1928. — G. Adler, Die Musiktheorie des Mittelalters, AML, —■ O. Fitz, Anschaulichkeit in der Musiktheorie, Wien 1937. —J. Wolf, English Music Theorists, MQ, 1939. — J. Handschin, Aus der alten Musi orie, AML, 1942 i 1944. — j. Chailley i H. Challan, Theorie complete musique (2 sv.), Pariš 1947—51. — J. Handschin, Der Toncharakter, Z 1948. — A. D. Fokker, Les Mathematiques et la musique, Haarlem 194 H. Boativight, Introduction of the Theorv of Music, New York 1956. Reaney, The Grec Background of Medieval Musical Thought, The Mo Musical Record, 1957. — E. R. Jacobi, Die Entwicklung der Musiktheoi England nach der Ţeit von J.-Ph. Rameau, Strasbourg 1957—60. — N. C. penter, Music in the Medieval and Renaissance Universitv, Norman ( 1958. —■ H. Pousseur, Theorie und Praxis in der neuesten Musik, Mainz — C. Dahlhaus, Zur Kritik musiktheoretischer Allgemeinprinzipien, A kalisehe Zeitfragen, 1960. — J. Rohzver, Aktuelle Erkenntnisse neuerer M theorie, ibid., 1960. — H. H. Eggebrecht, Musik als Tonsprache, AFMW, — E. Apfel, tjber das Verhaltniss von Musiktheorie und Kompositionsp im spateren Mittelalter, Kongresni izvještaj, Koln 1962. — B. Meier, M theorie und Musik im 16. Jahrhundert, ibid., 1962. M. Ku
TEPLICKI, Aleksandr Semjonoviĉ, sovjetski kompo; (Bujnaksk, Dagestan, 2. IX 1902 —). Uĉenik Lenjingrad: konzervatorija. God. 1945—47 umjetniĉki rukovodilac orke narodnih instrumenata filharmonije u Staljingradu. Od 1 predaje teoretske predmete na Konzervatoriju u Lavovu. preteţno instrumentalnu muziku, takoĊer i za orkestre naroc instrumenata, zborove, romance i scensku muziku. TEPLICKI, Grigorij Solomonoviĉ, sovjetski kompoi (New York, 26. II 1906 •—). God. 1931 završio studij kompoz na Moskovskom muziĉkom tehnikumu (S. Vasiljenko, A. Aleksandrov, D. Kabaljevski). Od 1932 rukovodi muziĉkim j jelom Centralnog kazališta lutaka u Moskvi. DJELA. ORKESTRALNA: 2 simfonij e, 1946 i 1951; koncertni vi za violinu i orkestar; suita za revijski orkestar; suita za orkestar narodnih in! menata. — Suita za kvartet drvenih duhaĉkih instrumenata, 1945; sonat violinu i klavir, 1929.—■ Klavirske kompozicije. — DRAMSKA : komiĉna 0 Jlw6oeb—Kuma 3OJiomax, 1955; operete; scenska muzika; filmska muzika Kantata Flapu^ccKan K0MMyna, 1931; solo-pjesme i romance; djeĉje pjesi
TEPLICKI, Leopoljd Jakovljeviĉ, sovjetski kompoz (Jekaterinoslav, danas Dnjepropetrovsk, 11. III 1890—). L klavir na Muziĉkoj školi u Harkovu, zatim klavir, kompozi i dirigiranje na Petrogradskom konzervatoriju (F. Blumenfe N. Sokolov, M. Štejnberg, I. Vitolj, E. Kuper). Predavao 1 retske predmete na Muziĉkoj školi u Petrozavodsku (1936i od 1948); 1917—33 orkestralni dirigent u Lenjingradu. G' 1941—43 vodio zbor u Teatru opere i baleta u Frunzeu. ,
TEPLICKI — TERRASSE DJELA. ORKESTRALNA: npaiĈHUiHaa yeepmwpa na karelijske teme, 1950; suita na karelijske teme, 1939; kompozicije za duhaĉki orkestar; kompo zicije za orkestar narodnih instrumenata kantele. — Solo-pjesme. — Obradba karelijske narodne pjesme za zbor i klavir.
TEPLOV, Grigorij Nikolajeviĉ, ruski drţavnik i kompozitor (Pskov, 1. XII 1711 — Petrograd, 10. IV 1779). U muzici amater. Bio u diplomatskoj sluţbi, a isticao se uz to i znanstvenim i publicistiĉkim radom. Komponirao je zbirku troglasnih pjesama Me7icdy denoM 6e3de.ne, UJIU Codpauue pa3Hbix necen (1759) na tekstove suvremenih pisaca. To je prva štampana zbirka ruskih romansa; postala je veoma popularnom, pa je doţivjela mnoga nova izdanja. Pjesme su sentimentalno-galantnog karaktera. LIT.: C.By/iuu, »ripa^e^yiiiKa« pyccKoro poMaHca, My3bn
TERCA (lat. tertius treći; engl. third, franc. tierce, njem. Terz, tal. terza), interval izmeĊu prvog i trećeg tona dijatonske ljestvice. U osnovnom obliku t. je velika (5:4) ili mala (6:5); velika t. sadrţi dva cijela stepena (c—e), a mala jedan i pol (d—f). Kromatskim povišenjem gornjeg tona ili kromatskim sniţenjem donjeg tona velika t. postaje povećana (c—eis, odnosno ces—e) ; kromatskim sniţenjem gornjeg tona ili kromatskim povišenjem donjeg tona mala t. postaje umanjena (d—fes, odnosno dis—f). Obrat terce je seksta. Prema Pitagori, akustiĉki je odnos velike terce 81:64, a male 32:27. Radi sloţenog oblika tih razlomaka uvrstili su teoretiĉari sre dnjeg vijeka tercu medu disonance, premda je već Aristoksen (IV st. pr. n. e.) utvrdio da je odnos meĊu tonovima terce 5:4 (~>Pitagorejska terca). U praksi ranog višeglasja XII st. pojavljuju se pasaţe u paralelnim tercama (u organumu i naroĉito u gvmelu). W. Odington (poĉetak XIV st.) je prvi teoretiĉar koji je tercu smatrao nesa vršenom konsonancom. U XIV st. t. je uobiĉajeni harmonijski in terval u faux-bourdonu, premda se sve do 1500 izbjegavala njena primjena u završnom akordu; tek postepeno poĉela se t. upotreblja vati i u kadenci, i to velika t. prije male (->■ Pikardijska terca). U to vrijeme zapoĉinje i razvoj klasiĉne harmonije, nastale upravo na prin cipu izgradnje akorda nizanjem intervala terce. U muzici izmeĊu 1400 i 1900 t. je najvaţniji interval: osim što je konstruktivni ele ment u stvaranju harmonijske jedinice — trozvuka, ona mu ujedno daje punoću i boju; nadalje, veliĉina terce odreĊuje karakter tona liteta (velika t. — dur, mala t. — mol); tonaliteti s istim brojem pred znaka stoje u odnosu male terce (Ć-dur i a-mol); terena srodnost akorda ĉesto je sredstvo modulacije, osobito u muzici XIX st.; ras tavljeni trozvuk (koji se sastoji od dviju terca npr. c—-e—g) ima istaknutu ulogu u motiviĉkoj izgradnji teme u klasiĉnim djelima J. Haydna, W. A. Mozarta i L. van Beethovena. U XX st. uporedo s rušenjem ustavljenih okvira tonalne harmonije i t. gubi na znaĉenju. M. Kun. TERCDECIMNI AKORD -> Tredecimni akord TERCKVARTAKORD, drugi obrat -> septakorda (->■ French Sixth). TERCNA SRODNOST -> Srodnost tonaliteta i srodnost akorda TEREMIN, elektroakustiĉki instrument, konstruirao ga je 1920 ruski fiziĉar i kemiĉar A.N.Teremin(i896—) i nazvao aetherophone. Ton na tereminu proizvode dva oscilatora. Jedan od njih emitira radio-valove uvijek iste frekvencije (tj. tonove iste visine), dok se kod drugoga frekvencija moţe mijenjati pribliţavanjem ili udaljavanjem ruke od stapaste antene. Slušatelj ĉuje ton (audiofrekventne valove) koji nastaje kao razlika frekvencija tih dvaju oscilatora. Kao i visina tona, tako se i jaĉina tona na tereminu moţe regulirati, pa su na njemu mogući razliĉiti dinamiĉki efekti. Najveći nedostatak teremina je nemogućnost promjene visine tona bez glissanda. T. su najĉešće upotrijebili ameriĉki autori nakon 1928 (E. Varese, Eguatorial, 1934; J. Takacs, Mouvement symphonique, 1938). U SAD se i uobiĉajio naziv t. (theremtn). Tereminu je srodan -> trautonij. M. Kun. TEREMIN, Lev, ruski fiziĉar (Petrograd, 15. VIII 1896 —). Studirao fiziku na Univerzitetu u Moskvi; privatno uĉio violon ĉelo i muziĉku teoriju. God. 1919 otvorio Laboratorij za istraţivanje elektriĉnih oscilatora i 1920 konstruirao elektroakustiĉki instrument ~-> teremin. U SAD, gdje je ţivio 1928—38, patentirao (zajedno sa H. Cowellom) elektroakustiĉki instrument rhythmicon koji, meĊutim, nije primijenjen u muziĉkoj praksi. Po povratku u SSSR prestao se baviti elektroakustikom. TERENZIO, Vincenzo, talijanski muziĉki kritiĉar (Cerignola, Foggia, 1. XI 1914 —). Studirao kod M. Vitalija i A. Zanelle na Konzervatoriju u Pesaru. Profesor muziĉke historije i estetike na konzervatoriju Umberto Giordano u Foggi i glavni urednik revije Quaderni tnusicali. DJELA: Da Bach a Debussy, 1947; Chopin, 1948; VAne di Schumann, 1950; Mušica antica e moderna, 1950; Ritralto di Puccini, 1955; Storia della mušica, 1958; Musicisti italiani del secolo XVIII, 1964; studije i ĉlanci.
563
TER-GEVONDJAN, Anušavan Grigorjeviĉ, armenski kompozitor, dirigent i pedagog (Tbilisi, 8. III 1887 — Erevan, 6. VI 1961). Na Konzervatoriju u Petrogradu uĉio kod A. K. Glazunova, A. K. Ljadova i M. Steinberga. Studij kompozicije završio 1914 kod J. Vitola, a Pravni fakultet Petrogradskog univerziteta 1915. Predavao na Konzervatoriju u Tbilisiju (1918 —25) i Erevanu (1926—34); direktor Konzervatorija u Bakuu (1934—38). Od 1938 predavao kompoziciju, teoriju i povijest muzike u Erevanu. Kao dirigent gostovao u većim gradovima SSSR. T.-G. je istaknuti predstavnik armenskog muziĉkog stvaralaštva. DJELA. ORKESTRALNA: simfonija, 1942; suite; UIupaKcKue oinmdu, 1917; simfonijska pjesma AxmaMap, 1923; azerbajdţanska rapsodija Poeni 1935; marševi za duhaĉki orkestar. — DRAMSKA. Opere: Ĉeda, 1923 i B jiynax coAHifa (za djecu), 1949. Baleti: Heeecma OIHJI, 1934; Auaum, 1940. —■ Scenska muzika. — VOKALNA. Vokalno-simfonijske pjesme: Po^Kĉenue Baazna, 1922; LJaMHtnu Jlenuua, 1958. Kantata VUMH conwiy, 1926; masovne pjesme; zborovi; solo-pjesme. — Obradbe nar. pjesama. — Udţbenik elementarne muziĉke teorije; ĉlanci o armenskoj muzici. LIT.: T. Tmpauoe, APMHHCKHH My3bmaJ"ii>HbiH TeaTp, EpeeaH 1960.— E. Gilbia, A. Ter-Gevondjan (na armenskom jeziku), Erevan 1960.
TERNAR, ritmiĉka muziĉka jedinica koja se sastoji od tri ĉlana. T. je uz -> binar ritmiĉka osnova gotovo svih napjeva gregorijanskoga korala. TERNI, Clemente, talijanski kompozitor, orguljaš i muzikolog (Arcidosso, Grosseto, 12. XI 1918 —). Na konzervatoriju Luigi Cherubini u Firenci diplomirao klavir, orgulje i kompoziciju. Ţivi u Perugi; od 1959 profesor opće muziĉke kulture na Konzervatoriju i od 1963 profesor je muziĉke historije na Univerzitetu za strance. Uz to predaje redovito na ljetnim teĉajevima Mušica en Compostela u Santiagu interpretaciju stare i renesansne muzike (od 1959) i kompoziciju (od 1967). Osnovao Quartetto Polifonico Italiano (1950; kasnije proširen u kvintet). S tim je komornim ansamblom gostovao po cijeloj Evropi i na mnogim festivalima postigavši brojna priznanja i nagrade. DJELA. ORKESTRALNA. Koncerti: Concerto dell' attcsa za violonĉelo, duhaĉe, udaraljke i zbor, 1957; Ezechiel, 1957; Arrabida, 1958 te za klavir, timpane i udaraljke, 1959. — KOMORNA: II Libro dei Ricercari za gudaĉki kvartet, 1958; koncert L'Ultima ora del giorno (Italae in memoriam) za 12 instrumenata, 1960; Romance y Villancico za trublju i klavir, 1961; Mušica n. I za flautu, 1967. — Klavirske kompozicije. — VOKALNA: oratorij 21 Figlio delV Uomo za zbor a cappella, 1965; solo-pjesme. — SPISI: »Stile e Armonieo di A. Scarlatti per un dramma liturgico, Chigiana, 1963; Ricordo di J. Titelouze, ibid., 1963; Per una edizione del Laudario di Cortona, ibid., 1964; G. P. Palestrina e l'esacordo, ibid., 1965; A. D. Cabezon, ibid., 1966; J. del Encina, ibid., 1968; L'Opera musicale di Juan del Encina, 1970. — Izdao transkripciju i koncertantnu verziju Laudario di Cortona, 1964.
TERPANDAR (grĉ. TţpTCavSpo;), grĉki sviraĉ kitare iz <~ VII st. iz Antise na Lezbu. Uz Olimposa iz Frigije (-5-VIII st.) T. je prvi muziĉar u antiĉkoj Grĉkoj ĉije je postojanje dokazano. U Sparti, gdje je ţivio, pjevale su se njegove melodije navodno još u IV st. Pripisuje mu se nekoliko sedmorodjelnih kitarodijskih nomosa na vlastite ili Homerove tekstove. Prvi su nomosi bili cijenjeni kao uzor stila starije grĉke antiĉke muzike. Aleksandar Polihistor tvrdi da se T. u pjesništvu poveo za Homerom, a u melodici za Orfejem. Drţi se da je on broj ţica na kitari povećao na sedam i time omogućio izvoĊenje polustepena s pomoću dva jednostavna hvata. LIT.: B. A. Groningen, A propos de Terpandre, Mnemosyne, Bibliotheca Classica Batavia, 1955. — W. Vetter, Mvthos-Melos-Musica, Leipzig 1957. — J. Lohmann, Der Ursprung der Musik, AFMW, 1959. — M. Wegner, Terpandros, MGG, XIII, 1966.
TERRADELLAS, Domingo Miguel Bernabć (Terradeglias, Domenico), španjolski kompozitor (Barcelona, kršten 13. II 1713 — Rim, 20. V 1751). Uĉio 1732—38 na Conservatorio dei Poveri di Gesti Cristo u Napulju (F. Durante). Od 1739 ţivio preteţno u Rimu gdje je 1743—-45 djelovao u crkvi San Giacomo degli Spagnuoli. U razdoblju 1739—51 njegove se opere s uspjehom izvode na talijanskim pozornicama, te u Londonu (1746—47), Belgiji i Francuskoj (1748—49). Pisane u stilu napuljske škole XVIII st. one pokazuju dinamiĉku i harmonijsku raznolikost, teţnju za dramatskim oblikovanjem recitativa i smisao za stvaranje lirskih i elegiĉnih štimunga. DJELA. DRAMSKA. Opere: Astarto, 1739; Cerere, 1740; Merope, 1743; Artaserse, 1744; Semiramide riconosciuta, 1746; Mitridate, 1746; Bellerofonle, 1747; Didone, 1750; Imeneo in Atene, 1750; Sesostri re d'Egito, 1751. — VOKALNA: oratoriji Giuseppe riconosciuto, 1736 i Ermenegildo martire, 1739; kantata; arije. — CRKVENA: 6 misa za 4 do 8 glasova; Missa solemnis; 2 Te Deum; oko 15 moteta. NOVA IZD.: operu Merope obj. R. Gerhard (1951); pojedine odlomke iz iste opere A. Schering (Geschichte der Musik in Beispielen, 1931; II izd. 1953); odlomke iz iste opere i nekoliko moteta A. Davison i W. Apel {Historical Anthology of Music, II, 1950); Te Deum obj. E. J. Dent. LIT.: J. R. Carreras y Bulbena, Domenech Terradellas, compositor de la XVIII centuria, Barcelona 1908. — H. Volkmann, Domenico Terradellas, ZIMG, 1912. — H. Bloch, Do mingo Terradellas, MGG, XIII, 1966.
TERRASSE, Claude Antoine, francuski kompozitor i orguljaš (Grand-Lemps kraj Lyona, 27. I 1867 — Pariz, 30. VI 1923). Studirao na Konzervatoriju u Lyonu (P. Trillat) i na Ecole
564
TERRASSE — TESS
Niedermeyer u Parizu (E. Gigout). Crkveni orguljaš u Parizu i nastavnik klavira u Arcachonu. Do 1900 komponirao preteţno crkvenu muziku, a zatim se posvetio opereti, te je na tom po druĉju stvorio niz majstorskih djela. DJELA: Trio bouffe za gudaĉe; Serenade bouffe za klavir i gudaĉe; klavirske kompozicije. — DRAMSKA. Operete: La petite femme de Loth, 1900; Les Travaux d'Hercuh, 1901; La Fiancee du scaphandrier, 1902; Chonchette, 1902; La Botte secrete, 1903; Peche veniel, 1903; Le Sire de Vergy, 1903; Monsieur de la Palisse, 1904; Le Manoir de Caglioslro, 1905; Pariš ou le bon juge, 1906; Egle ou PEnfant de la vache, 1907; L'Ingenu libertin, 1907; Le Coq d Inde, 1908; Le troisieme larron, 1908; Le Mariage de Telemaaue, 1910; Les Transatlantiques, 1911; Cartouche, 1912; Miss Alice des P. T. T., 1912; L'Amour patriote, 1916; Le Cochon qui sommeille, 1918; Chamouehe, 1923; Faust cn menage, 1924. Opera buffa Pantagruel, 1911; balet Les Lucioles, 1910; scenska muzika za dramu Ubu roi A. Jarrvja, 1896. — Solo-pjesme. — Mise; moteti. — Udţbenici Petit solfege illustre i Nouvelle methode de piano, 1909. LIT.: J. Feschotte, Claude Terrasse, MGG, XIII, 1966. TERRY, Charles
Sanford, engleski povjesniĉar i muzikolog (Nevvport Pagnell, Buckinghamshire, 24. X 1864 — Westerton of Pitfodels kod Aberdeena, Škotska, 5. XI 1936). Ĉlan djeĉaĉkog crkvenog zbora katedrale sv. Pavla u Londonu; studirao povijest na Univerzitetu u Cambridgeu. Od 1890 predavao na Durham College of Science u Newcastle-on-Tyneu, od 1898 na Univerzitetu u Aberdeenu (profesor 1903—30). Osnovao je i vodio zborove u Newcastleu i Aberdeenu. Prouĉavao ţivot i djela J. S. Bacha. T. je jedan od utemeljitelja moderne engleske mu-zikologije.
DJELA (muziĉka): Bach's Mass in B minor: a Study, 1915 (nova verzija Bach: The Mass in B minor, 1924, II izd. 1947); Bach: The Cantatas and Oratorios (2 sv.), 1925; J. S. Bach's Cantata Texts, Sacred and Secular, 1926; Bach: the Passions (2 sv.), 1926 i 1928; Bach: a Biography, 1928 (IV izd. 1949; njem. 1929; tal. 1938); Bach: the Magnificat, Lutheran Masses and Motets, 1929; The Origin of the Family of Bach Musicians (s faksimilima i geneološkim tablama; engl. i njem.), 1929; John Christian Bach (s tematskim katalogom), 1929; Bach: the Historical Approach, 1930; Bach's Orchestra, 1932 (II izd. 1958); The Music of Bach, 1932. — IZDANJA: Bach's Chorals (3 sv.), 1915—21; J. S. Bach's Original Hymn-tunes for Congregational U se, 1922; Bach: Six Plainsong Melodies, 1922; Bach: Hymn~book for the Church's Seasons, 1923; Coffee Cantata, 1924; Bach's Four-part Chorals, 1929. — Preveo na engleski djelo J. S. Bach J. N. Forkela, 1920. LIT.: Percy M. Young, Charles Sanford Terry, MGG, XIII, 1966.
TERRY, Clark, ameriĉki jazz-trubljaĉ, kornist i kompozitor (St. Louis, 14. X 1920—). Od 1945 trubljaĉ u orkestrima L. Hamptona, G. Hudsona, E. Vinsona, Ch. Barneta, Ch. Venture, C. Basiea, D. Ellingtona (1951—59) i Q. Jonesa; od 1960 stalni je suradnik Radio-stanice NBC. Sa J. J. Johnsonom gostovao 1964 u Japanu, sa E. Fitzgerald i O. Pettersonom 1965 u Evropi; sudjelovao na festivalima u New Portu i Ljubljani; koncertirao u Beogradu i Zagrebu. Muziĉar izvornoga stila, virtuozne tehnike i uroĊenog smisla za humor, snimio je golemi broj ploĉa. Najpoznatije su mu kompozicije Digits i Serenade To a Bus Set. TERRY, Jean-Leonard, belgijski kompozitor (Liege, 13. II 1816 — 25. VII 1882). Studirao na Konzervatoriju u Liegeu. Tu je bio dirigent Muziĉkog društva (1849—52), profesor pjevanja na Konzervatoriju i operni dirigent (od 1861). T. se medu prvima borio za afirmaciju Wagnerova djela u Belgiji. SuraĊivao u La Tribune i u pariškom ĉasopisu Messager des thedtres et des arts. DJELA. DRAMSKA. Opere: Fridolin; Maitre Bioch i La Zingarella. Scena Les Jeunes Filles et l'Ondine za sopran i orkestar. — VOKALNA. Kan-tate: La Vendetta; Chant de Victoire, 1846 i Cantata-Serenata, 1849. Elegie harmonique za muške glasove, violinu i orkestar, 1850; zborovi; solo-pjesme. — Six Chants religieux. — SPISI: Recherches historiques sur la musique et le thedtre au pays de Liege, depuis le XIeme siecle jusqu'a nos jours, oko 1864; Oeuvres de l'ancienne Ecole musicale liegeoise; Receul d'Airs de Cramignons; F. Prume, 1853LIT.: S. Dupuis, Jean-Leonard Terry, Bruxelles 1929.
TERRY, Richard Runciman (Sir), engleski orguljaš, zborovoĊa i muzikolog (Ellington, Northumberland, 3. I 1865 — London, 18. IV 1938). Studirao zborno dirigiranje u Cambridgeu. Od 1890 zborovoĊa u Elstowu (Bedfordshire); 1892—94 vodio katedralni zbor u Antigui (Zapadna Indija). God. 1896 prešao na katolicizam i postao zborovoĊa u benediktinskoj opatiji Dovvnside (Somerset); 1901—24 bio je orguljaš i zborovoĊa Westminsterske katedrale. God. 1924—-25 redigirao londonski tjednik Musical Nezvs, a poslije toga posvetio se muzikološkom radu. T. je ušao u povijest muzike po svome djelovanju u Westminsterskoj katedrali. Ţivo se zauzimao za renesansu starih engleskih majstora polifonije, izvodeći, poslije 300 godina, neka djela W. Byrda, J. Tavernera, Ch. Tyea, Th. Tallisa, P. Philipsa. Sastavljao je pjesmarice i zbirke carola, a harmonizirao je melodije iz prve zbirke psalama J. Calvina (r539)- Bavio se i komponiranjem. DJELA. SPISI: Catholic Church Music, 1907 (rev. i prošireno izd. pod naslovom The Music of the Roman Rite, 1931); A Forgotten Psalter and other Essays, 1929 i dr. —- IZDANJA: Tudor Church Music, I, 1921 (s drugima); The Shanty Book, I, 1921 i II, 1927; Hymns of Western Europe, 1927; The Benediction Choir Book, 1927; Calvin's First Psalter, 1932 (s vlastitim harmonizacijama); Tzvo HunĊred Folk Carols, 1932; The Scottich Psalter of 1635, 1935 (s vlastitim harmonizacijama); Novello's Series of Tudor Motets, 1934—37. LIT.: H. 'Andreias, Westminster Retrospect: a Memoir of Sir Richard Terry, Oxford 1948. — Ista, Sir Richard Runciman Terry, MGG, XIII, 1966.
TER-TATEVOSJAN, Dţon Gurgenoviĉ, armenski pozitor i pedagog (Erevan, 14. IX 1926 —■). Studij violine z 1952 na Konzervatoriju u Erevanu; kompoziciju uĉio 195 E. M. Mirzojana. Pedagog je i direktor muziĉke škole K. Scu u Erevanu. DJ ELA. O RK ES TRALN A. Si mfo nij e : I, 19 57 ; II (p re ma p rip M. Solohova Ĉovjekova sudbina), 1962 i III, 1965; simfonijske pjesme; poema, 1935; Simfonijske slike, 1953 i Uspomeni Ĉarenca, 1963. — KC NA: 2 gudaĉka kvarteta, 1955 i 1966; scherzo za violinu i klavir, 1950 i Scenska i filmska muzika. — Komponirao solo -pjesme.
TERTIS, Lionel, engleski violist (West Hartlepool, 25 1876 — London, 22. II 1975). Studirao u Leipzigu i na Academy of Music u Londonu. Na toj je ustanovi od 19c profesor viole. Koncertni majstor Queeris Hali Orchestr* vodstvom Th. Becchama, zatim napustio orkestar da bi ka( certant izborio violi mjesto solistiĉkog instrumenta. Tei sviranje potaklo je više engleskih kompozitora da pišu dj njega (A. Bax, W. Walton, G. Holst, R. Vaughan Will God. 1937 povukao se od koncertnog ţivota i posvetio g viola. Po njegovu modelu — tzv. Tenis Model — sagraĊ' 600 instrumenata u 15 zemalja. God. 1960 izradio je po uzoru nacrt za violonĉelo, a 1962 za violinu. Napisao 1 of Tone of String Playing (1938) i autobiografiju CinĊerei More (1953). LIT.: W. M. Copperivheat, Lionel Tertis, MGG, XIII, 1966.
!
TERTIUS CANTUS -> Triplum \ TERZAKIS, Dimitris, grĉki kompozitor (Atena, 12. li —). Studirao u Ateni kompoziciju (Y. A. Papaioannou) i (A. Thurneisen) i zatim u Kolnu na Visokoj muziĉkoj školi k ziciju (B. A. Zimmermann) i elektronsku muziku (H. Eimert naizmjeniĉno u Kolnu i u Ateni. DJELA. ORKESTRALNA: simfonijeta za komorni orkestar; Tr tions telegraphique, 1971; Xpooa, 1972; Kosmogramm, 1974. — KOMi gudaĉki kvartet, 1969; septet sa flautom, 1965; trio za violonĉelo, gitari raljke, 1967; 'Hx"XPovoC II za 8 instrumenata i udaraljke, 1968; "Axo taru, glas i udaraljke, 1970; Hommage d Morse za duhaĉe i gudaĉi 1970; 3 kompozicije za violinu, 1972; duo za za violonĉelo i udaraljke, 1 Z A M A G N E T O FO N S K U V R PC U : ' H x i b x ? w C I , 1 9 6 7 ; ' H x « x p o za 7 elektroakustiĉki pojaĉana instrumenta i magnetofonsku vrpcu, 1970: ces za mezzosopran, violu, udaraljke i vrpcu, 1970; X za bariton, inst talni ansambl i vrpcu, 1971; "E$o£ A za obou, violonĉelo i vrpcu, 1972. KALNA: MviSeta za sopran, violinu, violonĉelo i udaraljke, 1966; 'tlv.\ za ţenske glasove i orkestar, 1967; ObcoC za zbor, 1968; Sferna harnu mezzosopran, flautu i violonĉelo, 1972; 'E9 -o£ B za alt i 2 instrumenta 6 S TOLX 1 1P OV za zbor i orkestar, 1973; KaTa[iccata za 6 solista, 1973.
TERZIAN, Alicia, argentinski kompozitor (Cordoba, : 1936 —). Studij završila 1958 na Konzervatoriju u Buenos / gdje djeluje kao nastavnik; uz to predaje na Escuela Supei Bellas Artes Univerziteta u La Plati i na Visokoj umjetniĉko Tetra Colon u Buenos Airesu. DJELA. ORKESTRALNA: Movimentos contraslanes, 1968; Atmosf koncert za violinu, 1960; Gris de la noche za gudaĉki orkestar, 1969). — KC NA: 2 gudaĉka kvarteta, 1957 i 1968; Cuadrados mdgicos za violinu, kla utu, klarinet, fagot i rog, 1969. — Kompozicije za klavir (Atmosferas I z vira). — Balet Movimientos, 1968. — VOKALNA: Cantata de la tarde : tatora, mješoviti zbor i orkestar, 1959; Ab ovo za gudaĉki kvartet, ude glasove, 1969; Embryo za glas i violu, 1969.
TERZO SUONO (tal. treći tori), naziv za diferencijali koji je 1714 otkrio i 1754 u djelu Trattato di mušica secor vera scienza delVarmonia opisao G. Tartini, pa se ĉesto 1 i Tartinijev ton (-> Kombinacijski tonovi). TESCHNER, Gustav Wilhelm, njemaĉki pjevaĉki pe (Magdeburg, 26. XII 1800—Dresden, 7. V 1883). Uĉenik Zeltera na Institutu za crkvenu muziku u Berlinu i G. Cres nijau Italiji,gdje— potaknut F. Santinijem—razvija ţivi inte crkvena djela starih majstora. Kao pedagog u Dresdenu prim je principe talijanske pjevaĉke škole. U tu je svrhu redigira feggia talijanskih pedagoga H. Minoje, G. Crescentinija, N. A garellija i G. Clarija, a i sam je komponirao nekoliko zbirki (El tarubungen, Progressive Solfeggi). Vaţna su i njegova izdanj kalnih crkvenih djela H. L. Hasslera, J. Eccarda, M. Altent J. Bureka, M. Francka, M. Praetoriusa, B. Gesiusa, A. Gun haimera i drugih njemaĉkih i talijanskih majstora XVI i XVI LIT.: R. Schaal, Gustav Wilhelm Teschner, MGG, XIII, 1966.
TESI-TRAMONTINI, Vittoria, talijanska pjevaĉica, al! renca 13. II 1700—Beĉ, 9. V 1775). Uĉenica F. Redija u Fir P. Campeggija u Bologni; debitirala 1716 u Parmi u operi (D'Astorga). Pjevala u Italiji, u Njemaĉkoj, Poljskoj i Španjc a od 1747 u Beĉu. Tu je od 1748 vodila i vlastitu pjevaĉku i Njezina je uĉenica Elisabeth Teyber. Izvanrednim kvalitetan^ jega glasa (široki opseg i neobiĉna dramatska snaga) stekla je A popularnost. O njoj se saĉuvao niz anegdota. LIT.: H. Kuhner, Vittoria Tesi-Tramontini, MGG, XIII, 1966.
TESS, Giulia, talijanska pjevaĉica, sopran (Milano, 1 1889 —). U devetnaestoj godini debitirala u Veneciji (Th( Mignori) kao mezzosopran. Uĉila zatim kod Z. Falchija i A. Si
TESS — TETRAKORD -Garbin te se razvila u sopran. Nastupala na svim većim talijanskim pozornicama i u inozemstvu. God. 1922 na poziv Toscaninija pjevala na praizvedbi opere Debora e Joelle (Pizzetti) na milanskoj Scali, na kojoj je otada redovito gostovala (1925 prva talijanska Elektra). Povukavši se s operne pozornice poduĉavala pjevanje i glumu. Njezine su uĉenice F. Tagliavini i F. Barbieri. TESSARINI, Carlo, talijanski kompozitor i violinist (Rimini, oko 1690 — ?, poslije 15. XII 1766). Prvi siguran biografski dokument potjeĉe iz 1720, kada je imenovan violinistom u bazilici sv. Marka u Veneciji; 1729 je osim toga vodio koncerte u Conservatorio dei Ss. Giovanni e Paolo. God. 1733 namješten je u katedrali u Urbinu; 1737 je dirigent instrumentalne muzike na dvoru kardinala W. H. Schrattenbacha u Brnu. Od 1738 ponovo u Urbinu; uz to se 1743 naziva doţivotnim dirigentom Accademia degli Anarconti u gradiću Fano. U Urbinu je tridesetih godina, sa svojim roĊakom, osnovao muziĉko nakladno poduzeće, u kojemu izdaje svoja i tuĊa djela. U više navrata na koncertnim turnejama, osobito u Nizozemskoj. Poslije nastupa u Arnhemu krajem 1766 gubi mu se trag. Tessarinijev opus posvećen je iskljuĉivo instrumentalnoj muzici, prije svega sonati i koncertu. Primjećuje se Vivaldijev utjecaj. Teme njegovih sonata ĉesto su plesnog obiljeţja i pokazuju galantne crte, a u koncertima se mjestimice susreće tonsko slikanje. Tessarinijeve kompozicije zahtijevaju znatno tehniĉko umijeće, pa se po tome moţe zakljuĉiti da je sam bio vrstan violinist. Violinska škola Gramatica di Mušica, jedan od najsaţetijih udţbenika instrumentalnog sviranja iz XVIII st., tiskana je u prijevodu u mnogim evropskim zemljama. DJELA. INSTRUMENTALNA: koncert za violinu, gudaĉe i b. c; 12 Concerti a 5 con violino obbligato; 6 simfonija za 2 violine, violu i b. c.; 6 simfonija za 2 violine i b. c; 6 uvertira za 2 violine, violu i b. c.; 17 sonata za 2 vio line i b. c.; 6 sonata za 2 flaute ili violine i b. c.; 6 sonata za 2 violine; 30 sonata za violinu i b. c; 6 sonata za violinu ili flautu i b. c.; Contraslo armonico za 3 violine i b. c.; Introduzioni za 2 violine, violu i b. c; 6 Allettamenti armonici za 2 violine, violu i b. c. i dr. — Škola za violinu Gramatica di mušica, 1741. LIT.: A. Dunning, Some Notes on the Biographv of Carlo Tessarini and his Musical Grammar, spomenica E. Schenku, STMW, 1962. — Isti, Carlo Tessarini, MGG, XIII, 1966.
TESSIER, Andre, francuski muzikolog (Pariz, 8. III 1886 — 2. VII 1931). Uz studij prava, istoĉnjaĉkih jezika i povijesti umjetnosti pohaĊao na Sorbonnei predavanja iz muzikologije R. Rollanda i A. Pirroa. Specijalizirao se za povijest francuskog i talijanskog slikarstva i muzike XVII i XVIII st.; 1921 diplomirao na ficole du Louvre. Arhivar ministarstva za lijepe umjetnosti; 1927—31 glavni tajnik Francuskoga muzikološkog društva. Njegovi su glavni radovi posvećeni prouĉavanju muziĉkog baroka u Francuskoj. SuraĊivao u više ĉasopisa (Šcho musical, Revue de musicologie, Rassegna musicale, La Revue musicale, Revue de Van, Bulletin de la Societe d'histoire de l'art franfais). DJELA. SPISI: Couperin, 1926; više studija i ĉlanaka. Katalog muziĉke zbirke u dvorcu Versailles, Revue de musicologie, br. 38—39. — Pripremio gradu za djelo Notes et references pour servir d une histoire de M.-R. Delalande (red. N. Dufourcq, 1957). — IZDANJA: III francusko izd. Riemannova Muziĉkog leksikona (sa Y. Rokseth, M. Pincherleom i A. Schaeffnerom), 1931; Oeu-vres completes de Chambonnieres (sa P. Brunoldom), 1925; J.B. Lully, cjelokupna djela, sv. I i II (baleti), 1931 i 1933; F. Couperin, cjelokupna djela, sv. XI (svjetovna vokalna muzika), 1932; La Rhetorigue des dieux et autres pieces de luth de Denis Gaultier (2 sv., sa J. Cordevem), 1932—33. LIT.: P. Brunold, Quelques souvenirs sur Andre Tessier, Revue de musicologie, 1931. — R.-A. Mooser, Andre Tessier, Dissonances, Geneve 1931. —■ H. Prunieres, Andre Tessier, RM, 1932. — A. Schaeffner, stBibliographie des travaux d'Andre Tessier, Revue de musicologie, 1953. —' ^ h Andre Tessier, MGG, XIII, 1966.
TESTI, Flavio, talijanski kompozitor i muzikolog (Firenca, 4. I 1923 —). Muziku studirao na Konzervatoriju u Torinu (G. Gedda, L. Perrachio), a knjiţevnost na Univerzitetu u Milanu. Suradnik muziĉkih naklada Suvini Zerboni (1952—54) i Ricordi (1955—65) i mnogih talijanskih radio-stanica. Boravio neko vrijeme, kao gost Sovjetske vlade, u Moskvi, Lenjingradu i Tbilisiju. DJELA. ORKESTRALNA: koncert za violinu i klavir, 1959; concerto 1954; 5 Mušica da concerto: I, za violinu i orkestar, 1957; II, za gudaĉe, 1957; III, za klavir i orkestar, 1961; IV, za flautu i orkestar, 1962 i V, za klavir, violinu, violonĉelo i orkestar, 1969; Divertimento, 1956. —■ DRAMSKA. Opere: // Furore di Oreste, 1956; La Celestina, 1963 i L'Albergo dei poveri (prema M. Gorkom), 1966. — VOKALNA: Passio Domini Nostri Jesu Christi secun dum Marcum za sopran, alt, 2 tenora, 2 basa i instrumentalni ansambl, 1969; Crocifissione za muški zbor, gudaĉe, duhaĉe, timpane i 3 klavira, 1953; 3 madrigala // Dolore za zbor i instrumentalnu pratnju, 1963; Neto York. Oficina y denuncia (F. Garcia Lorca) za zbor i orkestar, 1964; Canto a las tnadres de los milicianos muertos (P. Neruda) za sopran, zbor i orkestar, 1967. — Stabat Mater za sopran, zbor i instrumentalnu pratnju, 1957; moteti, 1963. — SPISI: Introduzione alla mušica, 1963; Storia della mušica italiana da Sant' Ambrogio a noi (do 1970 obj. 2 dijela: I, La Mušica italiana nel Medioevo e nel Rinascimento, 2 sv., 1969 i La Mušica italiana nel Seicento, 1970). — Redigirao prijevode libreta opera F. Poulenca., S. Prokofjeva, N. Nabokova, D. Šostakoviĉa i dr. LIT.: P. Rattalino, Flavio Testi, Ricordiana, 1963. —• P. Santi, Flavio Testi, Milano (bez godine).
TESTORI, Carlo Giovanni, talijanski muziĉki teoretiĉar i kompozitor (Vercelli, 24. III 1714 — 20. V 1782). Muziku uĉio
565
kod svoga oca i neko vrijeme u Milanu. Kompozitor i nastavnik violine u Vercelliju gdje ga je, prilikom svog putovanja po Italiji, posjetio Ch. Burnev. DJELA. SPISI: La Mušica ragionata espressa famigliarmente in dodici passeggiate a dialogo, 1767; Primi rudimenti della mušica . . . , 1771; Supplemento alla mušica ragionata, 1773; L' ' Arte di scrivere a ono reali. . . , 1782. — KOMPOZICIJE (sve izgubljene): trija za 2 violine i bas; mise, vesperae i druga crkvena djela. LIT.: R. Allorto, La »Mušica ragionata« di Carlo Giovanni Testori, RMI, 1951.
TEŠKOTO, najpopularnija i najomiljenija muška igra u Makedoniji. Pripada grupi teških ora. Poreklom iz zapadnog planinskog stoĉarskog kraja Makedonije, oko Lazaropolja i Galiĉnika, t. je igra izrazito obrednog karaktera, sliĉna albanskoj igri tosko. Pleše se odmerenim a elegantnim i teškim pokretima, ispunjenim unutarnjom snagom. Izvodi se uz pratnju zurle i tapana. Prvi deo ora odvija se u polaganom, rubato-tempu, s emocionalnom napetošću igraĉa, kao nagoveštajem gradacije koja sledi u drugom, brzom, ritmiĉki odmerenom delu. Za igru t. karakteristiĉan je »nemušti jezik« kojim se prvi igraĉ, tanĉar, sporazumeva sa sviraĉima oko akcenata i promene tempa. LIT.: Lj. i D. Janković, Narodne igre, IV, Beograd 1948. — D. Ortakov, Razmisluvanje za igraorniot folklor, Mlada literatura, 1954, 1. — M. Brzanov, Problem transkripcije galiĉke igre »Teškoto«, Rad Kongresa folklorista u Dojranu 1966, 1968. M. Ĉv.
TETLEY, Glen, ameriĉki plesaĉ i koreograf (Cleveland, Ohio, 3. II 1926—). Studirao najprije moderni ples kod H. Holmove u ĉijoj je trupi debitirao 1946 i zatim plesao; istaknuo se osobito u njezinim koreografijama musicala za Brodaway {Kiss Me, Kate na muziku C. Portera, 1948); istodobno zapoĉeo na školi Holmove i pedagošku djelatnost. God. 1950 uĉio klasiĉni balet kod M. Craske i A. Tudora; 1952 postiţe zapaţene uspjehe kao solist ansambla P. Langove, posebno u plesu Rites (B. Bartok); 1953—55 prvi plesaĉ trupe J. Butlera s kojom odlazi na turneju po Evropi; od 1958 ĉlan trupe Marte Graham; 1960 pleše u American Ballet Theatreu, 1961 s trupom J. Robbinsa (Ballets: USA) gostuje u Spoletu, a 1962 osniva vlastitu trupu za koju koreografira uz ostalo Schonbergov melodramski ciklus Pierrot lunaire. Iste godine angaţiran kao prvi plesaĉ i koreograf u Nederlands Dans Theatreu u Hagu, gdje je djelovao do 1970, postavši i umjetniĉki direktor trupe (uz H. van Manena). U Nizozemskoj je nastao veliki broj njegovih vrlo uspjelih koreografskih ostvarenja, kao De Anatomische les (muzika prema I simfoniji M. Landovvskog), Sargasso (Kfenek), The Game of Noah (Stravinski), Circles (Berio) i Small Parades (Varese). Usporedo radi i za druge ansamble: za Batsheva Dance Company u Izraelu (The Mythical Hunters na muziku O. Partosa), za engleski Ballet Rambert za koji je postavio balete Ziggurat (Stockhausen) i Embrace Tiger and Return to Monntain (Subotnik) te za Royal Ballet u Londonu (Field Figures, na muziku Stockhausena). God. 1974 postao je direktor i šef-koreograf Baleta Wiirttemberškog drţavnog kazališta u Stuttgartu. •—■ Prvenstveno karakterni plesaĉ te koreograf modernog plesa, T. je oĉitovao osobito smisao za dramatiĉnost i duboke psihološke kontraste. LIT.; D. Duncan, Glen Tetlev; One Dancer, Many Faces, Dance Magazine, 1960. — M. Marks, Glen Tetlev with Linda Hodes and Robert Powell, ibid. 1962.
TETRAKORD (grĉ. TSTpoKopSov), niz od ĉetiri tona u opsegu kvarte. Dijatoniĉki t. sastoji se od dva cijela stepena i jednog polustepena. Od dva uzastopna tetrakorda, oba s polustepenom izmeĊu trećeg i ĉetvrtog stupnja, graĊena je dur-ljestvica. U njoj su tetrakordi meĊusobno povezanih-dijazeuksisom. Mol-ljestvica sastoji se takoĊer od dva tetrakorda povezana dijazeuksisom, no oni se meĊusobno razlikuju po smještaju cijelih stepena i polustepena (-> Ljestvica). U staroj grĉkoj muzici t. je bio temelj cjelokupne muziĉke teorije. Krajnji tonovi tetrakorda tvorili su konsonantan interval (crvfi9covtot) i bili su toĉno fiksirani. Dva meĊu njih umetnuta tona s njima su u disonantnom odnosu (Siacpuuia) i njihov je poloţaj unutar tetrakorda promjenljiv. Mijenjanjem njihove visine mijenja se tonski rod tetrakorda (dijatonski, kromatski, enharmonijski). Spajanjem nekoliko tetrakorda dobio se niz od dviju oktava koji je obuhvaćao cijeli tonski sistem starih Grka (aurj-re^a TEXEIOV). I kod teoretiĉara ranog srednjeg vijeka t. je osnovna jedinica u izgradnji tonskog sistema. Tako anonimni autor traktata Mušica Enchiriadis (kraj IX st.) dijeli tonski sistem na 4 tetrakorda: t. gravium G (r)—c, t.finalium d—g, t. superiorum a—d, i t. excellentium e1—a1. Na prijelazu u XI st. mijenja se poloţaj najdubljeg tetrakorda; kod Hermannusa Contractusa (1013—1054) t. gravium je A—d. U to se vrijeme ĉesto tonski sistem proširuje na 5 tetrakorda: t. gravium1 G(F)—C, t.finalium D—g, t. acutarum a—dl, t.superactarum d —g1 i t. excellentium a1—d2. Guido d'Arezzo (997— 1050) prvi odbacuje t. kao osnovnu jedinicu i izgraĊuje svoj sistem
566
TETRAKORD — THAYER
na temelju-* heksakorda. Otada se u muziĉkoj teoriji t. više ne obra duje kao samostalan ĉimbenik. T. Br. TETRARDUS (tetartus; lat. prema grĉ. Ts^apTO? ĉetvrti), u srednjem vijeku, osobito od VIII do XIII st., grĉki naziv za ĉetvrti crkveni naĉin, autentiĉan i plagalan. Authenticus t. je autentiĉna miksolidijska ljestvica, a plagius t. je plagalna miksolidijska ljestvica,'tj. hipomiksolidijska (-> Starocrkveni naĉini). TETRAZZINI, i. Eva, talijanska pjevaĉica, sopran (Milano, III 1862 — Salsomaggiore, 27. X 1938). Pjevanje uĉila u Firenci (Ceccherini), gdje je debitirala 1882 u Faustu (Gounod). Pjevala zatim na talijanskim opernim pozornicama te u Španjolskoj (Madrid, Barcelona, Sevilla), Portugalu, Buenos Airesu, New Yorku, Londonu (Covent Garden), Parizu. God. 1887 udala se za dirigenta C. Campaninija i nastanila u New Yorku. Pjevaĉica široka glasovnog raspona, vrlo dotjerane vokalne tehnike i stila, s posebnim, neobiĉno ĉistim i njeţnim pianissimom, proslavila se kreacijama glavnih sopranskih uloga u operama Meverbeera (Hugenoti, Afrikanka), G. Verdija (Aida, Trubadur, Moć sudbine, Otelo), Puccinija (Manon Lescaut) i Mascagnija (Cavalleria rus ticana). 2. Luisa, pjevaĉica, koloraturni sopran (Firenca, 28. VI 1871 —■ Milano, 28. IV 1940). Sestra Eve; polazila htituto musicale u Firenci (Ceccherini); tu je 1890 debitirala kao Inez (Meverbeer, Afrikanka). Pjevala zatim u Rimu i drugim talijanskim gradovima, na turnejama po Juţnoj Americi, Njemaĉkoj, Rusiji, Španjolskoj, Portugalu, Poljskoj, Engleskoj, SAD {Metropolitan, 1911—12). Pošto se povukla s pozornice i koncertnoga podija (1931), pouĉavala pjevanje u Milanu. Njezin tehniĉki savršeno dotjeran glas bio je neobiĉno ĉist, svjeţ i izraţajan. Napisala My Life of Song (1921) i How to sing (1923). LIT. H. Kiihmr, Luisa Tetrazzini, MGG, XIII, 1966.
TEYBER (Tayber, Taiber, Tauber, Teiber, Teuber), austrijska obitelj muziĉara. 1. Matthaus, violinist (Weinzettel, Niederosterreich, oko 1711 — Beĉ, 6. IX 1785). Dvorski muziĉar careve udovice Elisabethe-Christine, kasnije na carskom dvoru. God. 1773 upoznao L. Mozarta. 2. Elisabeth (udata Venier), pjevaĉica, sopran (Beĉ, 16. IX 1744 — 9. V 1816). Kći Matthausa; uĉenica J. A. Hassea 1 V. Tesi-Tramontini; debitirala u Beĉu 1767. Pjevala na oper nim pozornicama u Napulju, Bologni, Milanu, Torinu, Petrogradu (1770—71), u Njemaĉkoj i 1788 u Beĉu. 3. Anton, orguljaš i kompozitor (Beĉ, 8. IX 1756 — 18. XI 1822). Brat Elisabethe; studirao u Bologni kod Padre Marti nija. Djelovao u Firenci, Rimu, Napulju, Genovi, Madridu i Lisabonu te od 1784 u Beĉu; 1787—91 prvi orguljaš na dvoru u Dresdenu. Po povratku u Beĉ, pomoćni dirigent i kompozitor dvorske opere, 1793 naslijedio W. A. Mozarta kao dvorski kom pozitor i nastavnik klavira ĉlanova carske obitelji. DJELA. O RKES TRALNA: 36 s imfo nija. Ko nce rt i: za vio linu i k la vir; 6 za violinu; 4 za klavir i 2 za rog. — KOMORNA: 6 gudaĉkih trija; 29 gudaĉkih kvarteta; 3 klavirska trija; 14 klavirskih kvarteta; 2 duhaĉka seksteta; 3 duhaĉka okteta; sonata za violinu i klavir. — KLAVIRSKA: 3 sonate; 70 menueta; razliĉiti plesovi; koraĉnice. Kompozicije za klavir ĉetvororuĉno i za 2 klavira. —■ DRAMSKA: opera Zermes und Mirabelle, 1779; melodrame. — VOKALNA: oratoriji Gioas, re di Giuda, 1786 i La Passione di Gesu Christo; arije; kanoni; himne; pjesme; prigodne kompozicije. — CRKVENA: 11 misa za soliste, zbor i orkestar; rekvijem; misni stavci; 9 moteta; brojne antifone.
4. Franz, dirigent i kompozitor (Beĉ, 25. VIII 1758 — 21. X 1810). Brat Antona; uĉio kod svoga oca i kod G. Ch. Wagenseila. Kao dirigent razliĉitih opernih trupa proputovao Austriju i Njemaĉku (1786—88 gostovao sa Schikanederovom trupom u Salzburgu, Augsburgu i Regensburgu). Od 1788 dvorski diri gent u Badenu i Karlsruheu, Kolnu, Regensburgu i Augsburgu, a 1796—98 koncertni majstor u Bernu. Po povratku u Beĉ, ponovno suraĊuje sa Schikanederom. Izvrstan orguljaš, 1809 preuzeo duţ nost glavnog orguljaša beĉke katedrale. DJELA. INSTRUMENTALNA: koraĉnice; 6 gudaĉih kvarteta; 3 kla virska kvarteta; 3 sonate za violinu i klavir; 3 klavirske sonate; kompozicije za orgulje. —DRAMSKA. Opere: Laura Rosetti, 1785; Die DorfĊeputirten, 1785; Alexander, 1801; Der Zerstreute, 1805; Ruthards Abentheuer, 1808 i Pumphia und Kulikan, 1808. Sedam Singspiela; 7 muziĉkih igrokaza; 3 pantomime. ■—■ Missa de SS. Trinitate za soliste, zbor, violinu, violonĉelo i orkestar, 1806; lamentacije.
5. Therese, pjevaĉica, sopran (Beĉ, 15. X 1760 •— 15. IV 1830). Sestra Franza; debitirala 1778 u Beĉu. Na praizvedbi Mozartove opere Otmica iz Seraja pjevala ulogu Blonde. Od 1787 pratila svoga muţa, pjevaĉa T. Arnolda, na njegovim go stovanjima u Hamburgu, Berlinu, Varšavi i Rigi. LIT.: E. Pirchau, A. Witeschnik i O. Fritz, 300 Jahre Wiener Operntheater, Wien 1953. — K. Pfannkauser, Wer war Mozarts Amtsnachfolger?, Acta Mozartiana, 1956. — Isti, Tevber (Tavber, Taiber, Tauber, Teiber, Teuber), Matthaus, Elisabeth, Therese, Anton i Franz, MGG, XIII, 1966.
TEYTE, Maggie (pravo ime Tate), engleska pjevaĉica, so (Wolverhampton, 17. IV 1888 — London, 1976). Studira] u Londonu te 1903—07 u Parizu kod J.de Reszkea. Debitirala u Monte Carlu. Koncertirala u Parizu, ĉesto uz klavirsku pr C. Debussvja. Solistica pariške Opera Comigue (1908—10), Ion ske Beecltam's Opera Company (1910—n), opera u Chicagu ( —14) i Bostonu (1915—17). Istakla se osobito kao koncertna vaĉica izvodeći pjesme francuskih autora (Faure, Debussv, pare, Ravel). Napisala memoare Star on the Door (1958). 3 LIT.: C. Wallis, Maggie Teyte, Opera, 1952. — G. Moore, Am I too L London 1962 i Harmondworth 1966 (njem. prijevodi Tubingen 1963, I 1964 i Stuttgart 1968). TEZA (grĉ. 8-ŢCTI.? spuštanje), u antiĉkoj grĉkoj metrici, oz
za teški (naglašeni) deo stope, za razliku od arze —■ lakog (n glašenog) dela; analogiju je pruţalo spuštanje i podizanje pri plesu. Kod rimskih i srednjovekovnih gramatiĉara sn ovih termina je obrnut: t. je spuštanje, a arza podizanje ; pri skandiranju (dakle: t. = nenaglašeni, arza = naglašeni s ovo znaĉenje je u poetskoj metrici ostalo do danas. Muziĉka trika je, meĊutim, zadrţala njihov prvobitni smisao — po logiji sa spuštanjem (teza) i dizanjem (arza) ruke ili dirigent štapića pri taktiranju (-> Arza). v. Pe THALBERG, Sigismund, austrijski pijanist i kompo (Ţeneva, 8. I 1812 — Posillipo kraj Napulja, 27. IV 1871). klavir kod J. N. Hummela i kompoziciju kod S. Sechtera. N uspjele koncertne turneje Njemaĉkoj postao 1834 dvi pijanist u Beĉu, ali je već i godine otišao u Pariz, gdj usavršavao kod P. Pixisa Kalkbrennera. Stekavši r taciju jednog od najvećih ziĉkih umjetnika, o ĉemu : doĉi i njegovo natjecanje s Lisztom (1836), koncertirac tovo u svima većim muzii središtima Evrope, kao i u vernoj i juţnoj Americi. 1858 ţivio je u svojoj vili i Napulja, odakle je još jedai (1862—64) proputovao Evi i Ameriku. Thalbergovo ranje odlikovalo se tehnk savršenstvom kojemu jedv; je bilo premca. Svoje klavi S. THALBERG kompozicije zapisivao je i tri sistema, postupkom koji potjeĉe od F. Pollinija. Ostavi brojna, preteţno klavirska djela u kojima dolazi do izraţaja vi ozitet. S operama nije imao uspjeha. DJELA. ORKESTRALNA: koncert za klavir; više fantazija za k i orkestar; Grand Divertissement. — Klavirski trio. — KLAVIRSKA: se u C-duru; 2 capriceia; nokturni; seherzo; barkarola; Le Depart, varie en ) d'etude; Marche funebre variee; Les Capricieuses,' Celebre Ballade; La A litaine; 12 studija; Dix Morceaux servant d'ecole preparatoire; fantazije na teme. — Opere Florinda, 1851 i Cristina di Svezia, 1855. — Oko 50 solo-pjes LIT.: E. Muhsam, Sigismund Thalberg als Klavier -Komponist Cd tacija), Wien 1937. — R. Sietz, Sigismund Thalberg, MGG XIII, 196« V. Vitale, Sigismund Thalberg a Posillipo, RMI, 1972. — G. Puchelt, V tionen fiir klavier im 19. Jahrhundert, Darmstadt 1973.
THALER, Rezika, pjevaĉica, sopran (Ljubljana, 15. X 1 — ). Glumu uĉila kod A. Danilove (1904—05), pjevanje kod Hubada (1905—09). God. 1905—10 solist Slovenskog gledališi Ljubljani, 1910—12 u Trstu, zatim nastupala na inozemnim po: nicama, 1915—16 u Grazu. Od 1919 do 1927 bila je prvakinja Lj ljanske opere. Izvrsna pjevaĉica, tehniĉki i interpretacijski na ^ ni, s izrazitim smislom za glumu, Th. je znatno pridonijela raţi slovenskog opernog stvaralaštva neposredno nakon Prvoga sv skog rata. Imala je opseţan repertoar, a njezine su najbolje krea bile Suzana, Donna Elvira i Pamina (Mozart, Figarov pir, Don C vanni i Ĉarobna frula), Manon, Thaiis i Sofija (Massenet, Mat Thai's i Werther), Ĉo-Ĉo-San i Musetta (Puccini, Madame But fly i La Boheme), Giulietta (Offenbach, Hoffmannove priĉe) i K (Dvorak, Vrag i Katja). D. Q THAYER, Alexander Wheelock, ameriĉki muzikolog (So Natick, Massachusetts, 22. X 1817 —Trst, 15. VII 1897). Studi na Harvard University. Veći dio ţivota proveo u Njemaĉkoj, A triji i Trstu kao dopisnik ameriĉkih novina ili u diplomatskoj slu: Dugo je godina sakupljao autentiĉne podatke o Beethovenovu votu za opširnu Beethovenovu biografiju. U tu je svrhu prouĉa sve pristupaĉne dokumente i razgovarao s Beethovenovim pr teljima i znancima. Njegovo veoma vaţno djelo, objavljeno najp u njemaĉkom prijevodu K. Deitersa pod naslovom Ludzvig van h thovens Leben, prva je Beethovenova biografija koja poĉiva na bi nim toĉno ispitanim ĉinjenicama.
THAYER — THERSTAPPEN DJELA: Signor Masoni, 1862; Chronologisches Verzeichnis der Werke L. vati Beethovens, 1865; Ein kritischer Beitrag zur Beethoven-Literatur, 1877 i Ludzvig van Beethovens Leben (5 sv; preveo H. Deiters): I, 1866, II, 1872; III, 1879; IV, 1907 i V, 1908 (IV i V red. H. Riemann; engl. original obj. u 3 sv. 1921; novo izd. u 2 sv. red. E. Forbes, 1964); The Hebrews and ihe Red Sca; ĉlanci i studije. LIT.: H. E. Krehbiel, A. W. Thayer and His »Life of Beethoven«, MQ, 1917. — Ch. Hatch, The Education of Alexander Wheelock Thaver, ibid, 1956. — J. Schmidt-Gbrg, Alexander Wheelock Thayer, MGG, XIII", 1966.
THEBOM, Blanche, ameriĉka pjevaĉica švedskog podrijetla, mezzosopran (Monessen, Pennsvlvania, 19. IX 1918 —■). Uĉenica Margarete Matzenauer i Edvthe Walker. Debitirala na koncertnom podiju 1941, a u operi 1944 na Metropolitanu u New Yorku kao Fricka (Wagner, Walkura). Pjevala na opernim pozornicama u Americi i Evropi; gostovala i u Jugoslaviji. Specijalizirala se za Wagnerov repertoar; uz to su njezine najbolje kreacije bile Azucena i Amneris (Verdi, Trubadur i Aida), Laura (Ponchielli, ha Gioconda) i Carmen (Bizet). Povukla se sa scene oko 1965. Ĉlan je uprave Metropolitan Opera Company; 1968 postala je generalni direktor Southern Regional Opera Company u Atlanti (Georgia), gdje danas ţivi. THEILADE, Nini, danska plesaĉica i koreograf (Java, 1916—). Klasiĉni balet uĉila na školi Danskog kraljevskog baleta (A. Mollerup), kod C. Ari i Lj. Jegorove u Parizu i kod R. Labana i M. Wigman u Njemaĉkoj. Prvi veliki uspjeh postigla 1931 u Berlinu u Dolinovoj koreografiji baleta za Hoffmannove priĉe (Offenbach), zatim 1935 plesala u Hollywoodu u filmovanoj verziji Shakespearova Sna ljetne noći (reţija M. Reinhardt). U tom razdoblju prireĊivala plesne recitale po mnogim evropskim i ameriĉkim gradovima. God. 1938—40 solistica Ballets Russes de Monte Carlo, gdje je ostvarila niz veoma zapaţenih uloga u standardnom repertoaru, te u Massinovim koreografijama baleta Nobilissima Visione (Hindemith), Bacchanale (prema muzici R. Wagnera) i ha Septieme Symphonie (Beethoven). God. 1940 koreografirala za Metropolitan u New Yorku balet hes Nuages (Debussv), zatim kao gost koreograf postavila na sceni Opere u Rio de Janeiru nekoliko uspjelih baleta, a od 1945 radila za Ballet da Juventude Schvvezoffa. Vrativši se u Evropu, od 1950 angaţirana u Danskom kraljevskom baletu, gdje su joj najuspjelija koreografska ostvarenja Metaphor (N. Viggo Bentzon), Concerto (Schumann), Kalkbillede (Hogenhaven) i dr. Kao plesaĉica osvajala atraktivnom pojavom, izraţajnošću i senzibilitetom; kao koreograf isprva slijedi neoklasiĉni stil, zatim je pod utjecajem Massinovih koreografskih simfonija. THEILE, Johann, njemaĉki kompozitor i teoretiĉar (Naumburg, 29. VII 1646 — pokopan 25. VI 1724). U Leipzigu studirao pravo, uzdrţavajući se poduĉavanjem muzike i sviranjem na violi da gamba u orkestru. Neko vrijeme uĉio kod H. Schiitza u Weissenfelsu, a zatim se nastanio u Stettinu kao nastavnik muzike. Od 1673 kapelnik holsteinskog dvora u Gottorpu; 1675 otišao u Hamburg gdje je komponirao muziku za igrokaze koji su se izvodili pri otvorenju hamburške opere (1678). God. 1685 naslijedio J. Rosenmiillera na poloţaju dvorskoga kapelnika u Wolfenbuttelu; 1689 zamijenio to mjesto srodnim u Merseburgu. Po smrti Kristijana II povukao se 1694 u Naumburg; neko je vrijeme poduĉavao ĉlanove orkestra na pruskom dvoru u Berlinu. Njegovi su uĉenici, medu ostalima, F. W. Zachow (Zachau), H. Hasse i D. Buxtehude. Th. se u svojim djelima veoma vješto sluţio kontrapunktiĉkim postupcima, što mu je —■ uz njegove vrijedne teoretske radove — pribavilo nadimak »oca njemaĉkih kontrapunktiĉara«. Svojom organizatorskom i kompozitorskom djelatnošću znatno je pri donio i otvaranju njemaĉke opere u Hamburgu. On je uz to jedini protestantski kompozitor onoga vremena koji je pisao crkvenu muziku u stilu klasiĉne vokalne polifonije, oĉitujući pri tom bo gatstvo i izvornost svoga talenta. Pasiju po Mateju zamislio je u dvije verzije: kao djelo za zbor a cappella i kao vokalno-instrumentalnu kompoziciju (za zbor, 2 viole da braecio, 2 viole da gamba i continuo). Kombinirajući glasove i instrumente pripre mio je tako put velikom baroknom majstoru pasije J. S. Bachu. DJELA. INSTRUMENTALNA: Sonaten, PrasluĊien, Allemanden, Cou ranten, Arien, Sarabanden und Chiquen mit 3 St., 1683 (izgubljeno); Opus secundum, novae Sonatae rarissime artis, 1686 (izgubljeno); Novae sonatae (izgubljeno), 1699; nekoliko sonata (suita) rkp. — Igrokazi Adam und Eva, oder der er~ schaffene, gefallene und urieder aufgerichtete Mensch (saĉuvan samo tekst), 1678 i Orontes(saĉuvan djelomiĉno), 1678.— VOKALNA: Weihnachtsoratorium, 1681; Passio Domini nostri Jesu Christi nach dem H. Evangelisten Matthdo, 1673; Weltliche Arien und Canzonetten (3knj.), 1667; Pars prima missarum, 1673; zbirka misa Noviter inventum opus . . . (izgubljeno), 1686; nekoliko misa pojedinaĉno; 8 magnifikata; 12 psalama. — TEORETSKA: 5 traktata o kontrapunktu i polifoniji (djelomiĉno dopunili njegovi uĉenici), rkp. NOVA IZD.: sonatu (suitu) za gudaĉe i ĉembalo obj. M. Seiffert (Organum, III, 1926); Pasiju obj. F. Zelle (DDT, 1903; II izd. 1958); 1 misu obj. R. Gerber (Das Chorvierk, 1932); arije iz igrokaza Orontes obj. H. C. Wolff (Die Barockoper im Hamburg, 1957); pojedine arije obj. A. Schering (Geschichte der Musik in Beispielen, 1931) i H. J. Moser {Corydon, 1933); traktat Musikalisches Kunstzverk obj. C. Dahlhaus (1965).
567
LIT.: F. Zelle, Johann Theile und N. A. Strungk, Berlin 1891. — W. Maxlon, Johann Theile (disertacija), Tiibingen 1926. —■ E, Schenk, Johann Theiles »Harmonischer Baum«, Spomenica M. SeifTertu, Kassel 1938. — M. Geck, Johann Theile, MGG, XIII, 1966. — E. J. Machey, The Sacred Music of Johann Theile, 2 sv. (disertacija), Michigan 1968. J. As.
THEODORAKIS, Mikis, grĉki kompozitor (Khios, 29. VII 1925 —). Studirao na konzervatorijima u Ateni i Parizu (O. Messiaen, T. Aubin) te kod R. Leibowitza. Po povratku u domovinu, istakao se kao politiĉki borac za napredne ideje. Uhapšen 1967, osloboĊen 1970; otada ţivi u Parizu. Th. je veliku popularnost stekao svojim zabavnim melodijama i muzikom za filmove (Grk Zorbas). DJELA. ORKESTRALNA: simfonija; koncert za klavir; 2upx6j x°
THEODORE (pravo ime Marie-Madelaine Crepe), francuska plesaĉica (Pariz, 6. X 1760 — Audenge, 9. IX 1799). Uĉenica J. B. Lanvja, debitirala 1777 u pariškoj Operi u pastorali Myrtil et hycoris, a veoma zapaţene uspjehe postigla u baletima J. G. Noverrea i M. Gardela. Nastupala takoĊer u Bruxellesu i Londonu; 1785—90 primabalerina u Bordeauxu, gdje je postigla najveće uspjehe u baletima koje je koreografirao njezin muţ J. Dauberval: ha Fille mal garde'e (1786; s tim baletom trijumfirala i u Londonu 1791), he Deserteur, h'Epreuve villageoise, Tele'maque, he Page inconstant. THEODORINI (Teodorini; pravo prezime Theodorides), Elena, rumunjska pjevaĉica, mezzosopran (Craiova, 25. III 1857 — Bukurešt, 27. II 1926). Studirala na Konzervatoriju u Mi lanu (A. Sangiovanni); debitirala u sezoni 1876—-77 u Cuneu. Gostovala u najvaţnijim opernim kućama Evrope i Juţne Ame rike; pjevala je i sopranske uloge. Od 1905 bavila se pouĉava njem pjevanja u Parizu. LIT.: O. Cosma, Elena Teodorini, Bucuresti 1962.
THERN, 1. Karoly (Karl), madţarski kompozitor austrijskog podrijetla (Iglo, danas Spišska Nova Ves, 13. VIII 1817 — Beĉ, 13. IV 1886). Potomak (praunuk) Thomasa Therna, graditelja orgulja i klavira u Salzburgu, koji je za progona protestanata iselio u Madţarsku. Od 1837 studirao na Univerzitetu u Budimpešti. Od 1841 dirigent budimpeštanskog Narodnog kazališta, a od 1853 profesor Konzervatorija. God. 1864 preselio se u Leipzig odakle je odlazio na turneje prateći svoje sinove, pijaniste. Za njihovo zajedniĉko muziciranje na dva klavira preradio je vaţnija djela kompozitora klasike. God. 1868 vratio se u Budimpeštu, a posljednje je godine ţivota proveo u Beĉu. Kao kompozitor najveći je uspjeh postigao scenski efektnim, inventivnim muziĉkim toĉkama za madţarska dramska djela; pojedine pjesme iz njegove scenske muzike postale su veoma popularne. Thernov je uĉenik bio F. Kuhaĉ. DJELA: simfonija, 1871; Magyar nyitdny, 1869; Weimari zenekepek, 1871. — Gudaĉki trio u F-duru op. 60; Romane op. 51 za violinu ili violonĉelo. — Klavirske kompozicije. — DRAMSKA. Opere: Gizul, 1841; Tihany ostroma (Opsada Tihanva), 1845 i A kepzelt beleg (Umišljeni bolesnik), 1855. Muziĉka komedija Miss Baba, vagy a Caspian tenger melletti matka, 1840. Scenska muzika za drame: Peleskei notdrius, 1838; Szvatopluk, 1839; Tatdrfutds, 1839; Az dldozat (Vorosmartv), 1841 (sa B. Egressvjem) i dr. — Zborovi; pjesme. — Preradbe.
2. Vilmos (Willy; 1847—1911) i Lajos (Louis; 1848—1920), pijanisti, sinovi Karolva; proslavili su se kao pijanistiĉki duo. Studirali su u Leipzigu kod Reineckea i Moschelesa i od 1866 poduzimali koncertne turneje po Francuskoj (Pariz), Belgiji, Nizozemskoj, Engleskoj i Njemaĉkoj. Kasnije su djelovali u Beĉu: Lajos kao profesor Konzervatorija, a Vilmos kao nastavnik na klavirskoj školi Horak. LIT.: D. Toth, A magvar nepszinmu zenei kialakulasa, Budapest 1930. — E. Major, A nepies magvar miizene es a nepzene kapesolatai, Budapest 1930.
THERSTAPPEN, Hans Joachim, njemaĉki muzikolog i kompozitor (Bremen, 1. VIII 1905 — Hamburg, 28. III 1950). Studirao u Miinchenu na Muziĉkoj akademiji (G. Geirhaas, J. Pembaur) i na Univerzitetu, zatim u Leipzigu te u Kielu, gdje je promovirao 1930. Lektor za teoriju muzike na Kielskom univerzitetu; od 1936 direktor Muzikološkog instituta na univerzitetu u Hamburgu (od 1946 profesor). U središtu njegova znanstvenog rada bili su Haydn, Schubert i Reger. Kao kompozitor bio je pod utjecajem Debussvja i osobito Ravela. DJELA: Die Entmicklung der Form bei Schubert, dargestellt an den ersten Sdtzen seiner Sinfonien (disertacija), 1930 (obj. 1931); Haydns Leben in seinen Werken, programni svezak muziĉkog festivala u Bad Emsu, 1938; Joseph Haydns sinfonisches Vermdchtnis (habilitacijska radnja), 1939 (obj. 1941); Uber die Grund-
568
THERSTAPPEN — THIENHAUS
lagen der Form bei M. Reger, spomenica F. Steinu, 1939; Die Musik im grossdeustchen Raum, Deutsche Musik-kultur, 1939—40; Die Musikkultur des deutschen Barock, ibid., 1940—41; Das Barock At. Regers, ibid., 1941—42. — IZDANJA : pojedina djela O. di Lassa, 1935—50; triosonata za violinu, violu i b. c. G. Ph. Telemanna, 1940. LIT.: F. Blume, Hans Joachim Therstappen, MF, 1951 (s popisom djela) — H. Wirth, Hans Joachim Therstappen, MGG, XIII, 1966.
THIBAUD, Jacques, francuski violinist (Bordeaux, 27. IX 1880 — Mt. Cemet, Bar-celonette, 1. IX 1953). Studirao na Pariškom konzervatoriju (M. Marsick). Ĉlan orkestra Colonne s kojim je 1898 nastupio 54 puta kao solist. Zatim je gostovao na turnejama po Evropi i Americi. Mnogo koncertirao u triju sa svojom braćom te sa A. J. THIBAUD Cortotom i P. Casalsom. Sa M. Long osnovao i vodio u Parizu privatnu muziĉku školu i 1943 meĊunarodno natjecanje za mlade pijaniste i violiniste. Neko vrijeme predavao i na Ecole normale de musigue. Njegov je ton bio vrlo ĉist, topao i izraţajan, a dinamiĉne nijanse profinjene. Izvrstan interpert djela francuskih kompozitora te Beethovenovih i Mozartovih. Objavio autobiografsko djelo Parla U mio violino (1946). LIT.: J. P. Dorian, Un V io lo n parle: so uve nirs de Jacques Thiba ud Pariš 1947. — Les Concours M. Long — J. Thibaud, RM, 1959.
THIBAULT, Geneviţve (udata Comtesse de Chambure), francuski muzikolog (Neuilly-sur-Seine, 20. V 1902 —■)• Uĉila u Parizu klavir, teoriju i orgulje (L. Levy, E. Cools, N. Boulanger) i studirala na Sorbonnei. Od 1923 posvetila se s posebnim interesom gradnji, studiju i restauraciji starih muziĉkih instrumenata. God. 1925 sa L. de La Laurencieom, G. Le Corfom i E. Droz temeljila Societe de Musique d' Autrefois, kojemu je bila administrativni direktor i od 1954 predsjednik. Cilj je društva izvo Ċenje stare muzike na instrumentima onoga vremena, objavljivanje starih muziĉkih djela (Textes musicaux) i izdavanje godišnjaka Les Annales Musicologigues, posvećenog pitanjima srednjovjekovne i renesansne muzike. DJELA. SPISI. Knjige: Bibliographie des poesies de P. de Ronsard mises en musique au XVle siecle (sa L. Perceauom), 1941; Bibliographie des editions d'Adrian Le Roy et Robert Ballard (1551—1598) (sa F. Lesureom), 1955; Les Predecesseurs de Dufay et de Binchois. Precis de Musicologie, 1958; La Chanson francaise au XV' siecle de Dufay a Josquin des Pres (1420e a 1480), Encvclopedie de la Pleiade, 1960; La Musique instrumentale au XVI siecle — Italie, Allemagne, France, ibid.; Les Instruments du moyen-age a la fin du XVIII' siecle, Musique de Tous les Temps, 1965. Ĉlanci: Un Chansonnier de Philippe le Bon (sa E. Droz), Revue de Musicologie, 1926; Musigue et poesie en France au XVI' siecle avant les vAmours«e de Ronsard, 1954; Un Manuscrit italien pour luth des premieres annees du XVI stide, 1958; Les Collections privees de livres et d' instruments de musique d'autrefois et d'aujourd' hui, kongresni izvještaj, Cambridge 1959 (obj. 1961); De quelques symboles, emblemes et devises dans les madrigaux de la seconde moitie du Trecento, Colloques de Wegimont, 1961 (obj. 1965) i dr. —• IZDANJA: Poetes et musiciens du XV stide (sa E. Droz), 1924; Trois Chansonniers francais du XV siecle (sa A. Pirroom, E. Droz i Y. Rokseth), 1927; Chansons au luth et airs de cour (komentar i studij izvora), 1934; Le Chansonnier de Jean de Monlchenu, 1965.
THIBAUT, Anton Friedrich Justus, njemaĉki muziĉki pisac (Hameln, 4. I 1772 — Heidelberg, 28. III 1840). Studirao pravo u Gottingenu, Konigsbergu i Kielu. Profesor na Univerzitetu u Jeni i zatim u Heidelbergu. Tu je osnovao Singverein s kojim je u vlastitoj kući izvodio a cappella djela starijih majstora, osobito Palestrine, te narodne pjesme. U svom vaţnom djelu Vber Reinheit der Tonkunst (1824), u kojem se zalaţe za gajenje muzike proteklih vremena, dao je vrlo zapaţen prilog buĊenju zanimanja za muziĉke vrijednosti iz prošlosti. Sakupio bogatu muziĉku biblioteku i vrijednu zbirku narodnih pjesama razliĉitih naroda (katalog štampan 1842). LIT.: E. Baumstark, A. F. J. Thibaut, Leipzig 1841. — W. Bhmann, Der Thibaut-Behaghel-Kreis, AFM, 1938—39. — W. Kahl, Heimsoeth und Thibaut. Ein vergleichender Beitrag zur Geschichte der musikalischen Re naissancebevvegung des 19. Jahrhunderts, Spomenica A. Orelu, Wien i Wies baden 1960. — Isti, Anton Friedrich Justus Thibaut, MGG, XIII, 1966.
THIBAUT, Jean-Baptiste, francuski muzikolog (Saint-Etienne, 5. X 1872 — Lorgues, Var, 7. IX 1938). Svećenik; od 1900 istraţivao staru bizantsku muziku u arhivima Jeruzalema, tur skih, bugarskih i ruskih gradova (1907—n u Odesi, 1911—14 u Petrogradu). Nakon ponovnog boravka u Turskoj (1920—22) vratio se u Francusku. Sakupio je bogat materijal o bizantskoj muzici i u svojim kapitalnim djelima temeljito ga obradio. Znatan je i njegov doprinos dešifriranju bizantske notacije. Th. ide medu najistaknutije pionire u prouĉavanju bizantske muziĉke kulture.
DJELA: Origine byzantine de la notation neumalique de VEglise latir Monuments de la notation ekphonetique et neumatiaue de VEglise latin Monuments de la notation ekphonetique et hagiopolite de VEglise grecqt brojne studije i ĉlanci. LIT.: J. Prim, Jean-Baptiste Thibaut, MGG, XIII, 1966.
THIBON, Nanon (pravo ime Antoinette), francus] šaĉica (Pariz, 1. XI 1943 —). Studij klasiĉnog baleta zavi školi pariške Opere, gdje je od 1958 angaţirana (1963 pr 1965 primabalerina). Pleše glavne uloge u klasiĉnom i moi baletnom repertoaru, a najzapaţenije su joj kreacije u b koje je koreografirao M. Bejart —• La Damnation de Fa Berlioz), Le Sacre du Printemps i Les Noces (Stravinski) t< Šparenblekovim koreografijama baleta za televiziju. LIT.: A. Ph. Hersin, Nanon Thibon, Les Saisons de la danse, X
THIEBAUT, Henri, belgijski kompozitor i pedagog (i beek, Bruxelles, 4. II 1865 — Glain, Liege, 12. IX 1959; na muziĉkoj školi u Saint-Josse-ten-Noodeu i na Konzen u Bruxellesu (violinu kod J. B. Colvnsa i E. Ysayea); u 1 ziciji uĉenik J. Blockxa. Privatni uĉitelj muzike i muziĉki '. u Bruxellesu. Od 1894 dirigent ţenskog zbora Art-Cha promicanje belgijske muzike; 1896 osnovao u Ixellesu kn xellesa Ecole de musique et de declamation (od 1907 Insti hautes etudes musicales et dramatiques). Th. je prvi u Belj 1907) primjenjivao principe E. Jaques-Dalcrozeove ri gimnastike. Od 1908 izdavao je mjeseĉni bilten, a 1926 je 0 Double Quatuor Vocal Thiebaut s kojim je gostovao i u inoze DJELA: suita za klavir i orkestar; Fantaisie orientale za orkestar. — kvartet; klavirski kvartet. — Klavirske kompozicije. —■ DRAMSKA: < muziĉka drama La Passion du Christ; lirska monodrama (govorena) j muziĉka komedija Le Bourgeois gentilhomme. — VOKALNA: kantat au soleil i La Desesperance de Faust; zborovi; solo-pjesme. LIT.: A. Van der Linden, Henri Thiebaut, MGG, XIII, 1966.
THIELE, Siegfried, njemaĉki kompozitor (Chemnitz, 1934 —). Studirao na Visokoj muziĉkoj školi u Leipzigu (J. mann, J. Weyrauch) i na Njemaĉkoj akademiji umjetnosti linu (L. Spies). God. 1958—62 nastavnik muzike u Radel Wurzenu, od 1962 docent je za kompoziciju na Visokoj m školi u Leipzigu. DJELA. ORKESTRALNA: Sinfonie in fiinf Satzen, 1965; sin 1972; koncerti za klavir, 1963 i za orgulje, limene instrumente, timpane i 1972. Concertini za flautu i gudaĉki orkestar, 1961 i za harfu, gudaĉe, i udaraljke, 1970; Ein kleines Trompetenkonzert, 1961 (nova verzija za i klavir, 1971); sonata za gudaĉki kvartet i mali orkestar, 1967; Pantomin, Musik, 1968; Introdukcija i tokata, 1969; Konzert, 1970; Drei Orcheste, ten nach Guillaume de Alachaut, 1972. — KOMORNA: duhaĉki kvinte oktet za klarinet, rog, fagot, 2 violine, violu, violonĉelo i kontrabas, I9( portionen za obou, violonĉelo i klavir, 1971; sonatina za klarinet i klavi Cantilena i Allegro za flautu i klavir, 1971; Ubungen im Verstummen 7.2. vi i klavir, 1972. — Kompozicije za klavir i za orgulje. — VOKALNA: Ap za zbor, limene instrumente i timpane, 1966; Urworte. Orphisch za 6-šoviti zbor, 1962.—■ Rasprava Zeitstrukturen in den Motetten des Ph. de V ihre Bedeutung fur zeilgenossisches Koinponieren, Neue Zeitschrift fur 1974-
THIEME, Fridrich (Fredćric Thieme), njemaĉki t ĉar i muziĉki pedagog (Reims, 3. VI 1750 — Rouen, 29. III Školovan u Njemaĉkoj. Oko 1780 nastanio se u Parizu ; postigao veliki ugled kao pedagog. Od 1792 djelovao u R Osim u Francuskoj, njegovi su teoretski radovi bili cijenjf Njemaĉkoj.
DJELA. TEORETSKA: Elements de musique pratique et solfeges n pour apprendre la musique et le gout du chant, 1784; Principes abreges de a l'usage de ceux qui veulent apprendre a jouer du violon, 1784; Principes de musique pour le piano-forte . . . , 1795; Serie de questions sur la music, tique elementaire . . . , Principes elementaires de musique, 1801-02; Nouve rte sur les differents mouvemens ydes airs . . . , 1801 (novi otisak 1971). — POZICIJE: Six Divertissements d airs d'operas varies za 2 violine, 1782 nate i nekoliko dua za 2 violine. LIT.: G. Birkner, Friedrich Thieme (Frederic Thie me), MGG 1966.
THIENEN, Marcel van, francuski kompozitor i vi (Pariz, 3. X 1922 —). Studirao u Parizu (Ecole Normale d sique, Ruski konzervatorij, Konzervatorij). God. 1953—56 b u Haitiju; tu je koncertirao i 1954 osnovao prvi Konzen Po povratku u Pariz otvorio 1957 Studio za elektronsku m Istraţuje nova izraţajna sredstva muzike i na originalan nastoji ujediniti muziĉku i likovnu umjetnost (zvuĉne skulj DJELA. ORKESTRALNA: Petite symphonie sur le temps, 1944; C grosso za trublju i gudaĉe, 1944; Andanle, 1943; Brasserie n. 1, 1947; A n. 4, 1951; Petite suite digestive, 1951; Prelude a Romeo et Juliette, 1951. MORNA: Mouvement symphonique za klavirski kvintet, 1943; Sonate tilla Fiat za violinu i klavir, 1948; Amusette n. 1 za violinu i klavir. — za klavir, 1945; La Machine humaine za klavir, 1943. — ELEKTRON La Ralentie (prema pjesmi H. Michauxa), 1952; De profundis za violini kretnu i elektronsku muziku, 1957; Le Damne (R. de Obaldia) za bariton, recitatora, muški zbor, orkestar i elektronsku muziku, 1964. — 1 farsa La Ferroviaire, 1951. — VOKALNA. Za glas i orkestar: L'Am (P. Eluard); Le Grand Violon (H. Michaux); L'Amour et le crdne (Baud De profundis clamavi (isti). Bal des pendus (Rimbaud) za bariton, recit gudaĉki kvartet, 1945. LIT.: M. Fremiot, Marcel van Thienen, MGG, XIII, 1966.
THIENHAUS, Erich, njemaĉki akustiĉar (Liibeck, 22. 1909 — Hamburg, 31. III 1968). Strojarstvo, elektrote
THIENHAUS — THOMAS i akustiku studirao na Visokoj tehniĉkoj školi u Munchenu i Berlinu; uz to uĉio orgulje kod H. Distlera. Djelovao na Institutu za fiziku u Berlinu (1936—45); tu je 1943 uspio tehniku snimanja na magnetofonsku vrpcu prilagoditi snimanju na gramofonsku ploĉu i time omogućio stvaranje long plav-ploĉe. God. 1947 snimio je Bachova orguljska djela u izvedbi H. Walcha, prvu ploĉu diskografske serije Archiv Produktion tvrtke Deutsche Gramophon Gesellschaft. Od 1946 predavao na Muziĉkoj akademiji u Detmoldu. Djelovao je i kao struĉni savjetnik za prostornu akustiku i konstrukciju orgulja. DJELA: Lautstdrke von Orgelregister, Musik und Kirche, 1933; Das akustischs Beugungsgitter und seine Amvendung zur Schalhpektroskopie (disertacija), 1935; Klangiibergdngen bei der Orgel, Akustische Zeitschrift, 1938; Zum Klangwirkung von Klavichord, Ĉembalo und Fliigel, ibid., 1940; Vber die Aufgaben und Ziele der Akuslik im Rahmen der Musikforschung, MF, 1948; Kunst und Technik im Orgelbau, Musik und Kirche, 1951; Raumakustik, Handbuch fiir den Kirchenban, 1959.
THIERFELDER, Albert, njemaĉki kompozitor i muzikolog (Miihlhausen, 30. IV 1846 — Rostock, 6. I 1924). Studirao na Konzervatoriju i Univerzitetu u Leipzigu. Muziĉki direktor u Elbingu, Brandenburgu i Rostocku gdje je od 1898 i profesor na Univerzitetu. Prouĉavao grĉku muziku i priredio fragmente antiĉkih muziĉkih djela za izvoĊenje. DJELA. SPISI: System der altgriechischen Instrmnentalnotenschrift, SBIMG, 1897; Metrik, ein musikalisch-metrisches Hilfsbuch fiir Studierende, 1919. — Izdao zbirku obradbi antiĉkih pjesama *- V — <— I St. Altgriechische Musik (grĉki i njemaĉki tekst) s uvodom (3 sv.), 1899, 1900 i 1919. — KOMPOZICIJE: 2 simfonije; komorna i klavirska djela; 8 opera; zborovi; vokalni kvarteti; solopjesme.
THILL, Georges, francuski pjevaĉ, tenor (Pariz, 14. XII 1897—). Studirao kod E. Duprea na Konzervatoriju u Parizu i kod F. De Lucije u Napulju; debitirao 1918 u pariškoj Opera-comique kao Don Jose (Bizet, Carmen). Od 1924 bio je ĉlan Pariške opere. Brojna gostovanja vodila su ga na najveće operne pozornice Evrope (Monte Carlo; Covent GarĊen u Londonu; Arena u Veroni; Scala u Milanu; Beĉ; Stockholm) i Amerike {Metropolitan u New Yorku; Teatro Colon u Buenos Airesu). S jednakim uspjehom pjevao je glavne tenorske uloge u standardnom lirskom i dramskom repertoaru. Uţivao je ugled najboljeg francuskog tenora u razdoblju izmeĊu dva rata. THILMAN, Johannes Paul, njemaĉki kompozitor i muziĉki pisac (Dresden, 11. I 1906 —■ 29. I 1973). Uĉio kod P. Hindemitha i H. Scherchena, a zatim kod H. Grabnera u Leipzigu. Profesor na Visokoj školi za muziku u Dresdenu; 1946—50 organizirao niz komornih koncerata sa suvremenim muziĉkim djelima. Preteţno kompozitor instrumentalnih djela u kojima izbjegava veze s pomodarskim strujanjima. DJELA. ORKESTRALNA. Sedam simfonija: 3 male simfonije, G, F 1 D op. 56/2, 60 i 63, 1951—53; IV, d op. 64, 1954; V, u jednom stavku op. 79, 1956; VI, E op. 92, 1959 i VII, A 1962. Simfonijeta, 1953; koncert za violinu, 1953; Lichtenberger Konzert za violinu i gudaĉe, 1958; Concertino za klavir (za lijevu ruku); Concerto piccolo za ĉembalo i mali orkestar, 1969; Concertino giocoso za trombon i komorni orkestar, 1948; Concertino za trublju i komorni orkestar; sonatina za fagot i komorni orkestar, 1954; Feierlicher Vorspruch; Sinfonische Variationen iiber ein tragisches Thema; Sinfonische Inventionen, 1955 i dr. — KOMORNA. Ĉetiri gudaĉka kvarteta: I, sonatina za gud aĉki kvartet, 1950; II, 1953; III, D, 1956 i IV, u 1 stavku, 1957. Kvintet s klarinetom, 1955; duhaĉki kvintet, 1948; sonata za violinu i klavir, 1956; sonata za obou, 1948; sonata za engleski rog; mala sonata za violonĉelo i klavir, 1960; 2 sonatine z a violinu i klavir, 1950 i 1956; sonatina za flautu; Das 7-Blaser-Stiick za z roga, 2 trublje, 2 trombona i bas-tubu, 1953; Ostinati za flautu, violu, violonĉelo, udaraljke i harfu, 1961 i dr. — Klavirske kompozicije (Sonatina patetica). — Kantate (Das deutsche Tagvjerk). — Brojna djela (orkestralna, vokalna) za škole i laike. —• SPISI: Probleme der neuen Polyphonie, 1949; Neue Musik-Polemische Đeitra'ge, 1950; Musikalische Formenlehre in unserer Zeit, 1952; studije i ĉlanci u struĉnim ĉasopisima. LIT.: E. Valentin, Johannes Paul Thilman, ZFM, 1951. — D. Hartwig, Johannes Paul Thilman, MGG, XIII, 1966.
THIMAN, Eric Harding, engleski orguljaš, zborovoda i kompozitor (Ashford, Kent, 12. IX 1900 — London, 13. II 1975). Studirao na Roycrt AcaĊemy of Music u Londonu. Tu je od 1922 orguljaš i zborovoda u Park Chapel Congregational Church, od 1930 i profesor na Royal Academy of Mušici uz to vodio Elysian Choir (od 1952) i Purley Choral Society (od 1957). God. 1940 gostovao u Juţnoj Africi. Nastojeći crkveno pjevanje obnoviti i pribliţiti ga vjernicima, Th. je pisao po fakturi jednostavna du hovna djela koja se, meĊutim, odlikuju izvornom, suzdrţanom i profinjenom melodikom. Ona su, kao i ostale njegove kompozicije, ĉesto nadahnuta engleskim narodnim napjevima. DJELA. INSTRUMENTALNA: suita Fittlemorth Fair (prema engleskim narodnim napjevima) za orkestar, 1939; varijacije na Elgarovu temu za gudaĉki orkestar, 1940; Folk Song Suite za gudaĉki kvartet, 1928; sonatina za klavir, 1933; suita za klavir, 1935; suita za 2 klavira, 1947; oko 500 kompozicija za orgulje. — VOKALNA. Crkvene kantate: The Last Supper za sole i orgulje, 1930; Flozoer of Bethlehem, 1938; The Office of Holy Communion, 1945; Three Choral Songs of Praise, 1947; The Earth is the Lords, 1950 i The Templations of Christ, 1952. Svjetovni i crkveni zborovi. — TEORETSKA: Practical Free Counterpoint, 1949; Musical Form for Examination Students, 1951; The Beginning Organist, 1954. LIT.: W. F. IVilliamson, Eric Harding Thiman, MGG, XIII, 1966.
THIRD STREAM (engl. treća struja) -> Jazz
569
THIRIET, Maurice, francuski kompozitor (Meulan, 2. V 1906—■ Puys, 28. IX 1972). U Parizu uĉio teoretske predmete (E. Schwartz, Ch. Silver, Ch. Koechlin), kompoziciju i muziĉku estetiku (Roland-Manuel). U njegovim se djelima oĉituje utjecaj francuske tradicije XVI—XIX st. Ĉesto se sluţio modalnom melodikom. Moderan je po originalnosti oblika i po upotrebi novih radiofonskih i stereofonskih tehnika. DJELA. O RKES TRALNA: ko ncert z a kla vir, 1967 ; ko nc ert za fla ut u i gudaĉe, 1958; Introduction, Chanson et Ronde za harfu i orkestar, 1936; suita Le Livre pour Jean, 1929; Suite francaise, d'apres Couperin, 1936; Six chansons dans le caractere populaire francais, 1933; Rapsodie sur des themes incas, 1935; Danceries francaises za gudaĉe, 1957 i dr. — Suite en trio za flautu, violu i harfu, 1956 i druga komorna djela.— Le Livre pour Jean za klavir, 1928.— DRAMSKA. Opere: Le Bourgeois de Falaise, 1933; La Veridique histoire du docteur, 1937; La Locandiera, 1959 i Oedipe-Roi, 1962. Dramsko-muziĉka igra Ben-Hur za zbor i orkestar, 1961. Baleti: La Nuit venitienne, 1938; La Precaution inutile (na teme G. Rossinija), 1946; L'Oeuf a la coque, 1948; Psyche, 1950; Herakles, 1953; Deuil en vingt-quatre heures, 1953; La Reine des iles, 1955; Le Maure de Venise, 1959; La Chaloupee, 1961; Les Amants de Mayerling, 1961; La Chambre noire, 1965 i La Dame blanche du cirque, 1967. Scenska muzika. Muzika za oko 25 kratkometraţnih i više od 50 cjeloveĉernjih filmova (Les Enfants du paradis M. Carnea, 1945; Fanfan la Tulipe Christian-Jaquea, sa G. Van Parvsom, 1952). — Zborovi; solo-pjesme. — Crkvena djela. LIT.: M.-R. Clouzot, Maurice Thiriet, MGG, XIII, 1966.
THOINAN, Ernest (pravo ime Antoine Ernest Roquet), francuski muzikolog (Nantes, 23. I 1827 —• Pariš, 26. V 1894). Na svojim brojnim trgovaĉkim putovanjima po Evropi sakupio je muziĉku biblioteku velike vrijednosti. SuraĊivao u ĉasopisima (La France Musicale, L'Art musical i dr.) i na Fetisovoj Biographie des musiciens. Bavio se francuskom muziĉkom prošlošću koristeći samo najpouzdanije arhivske izvore. DJELA: La Musique a Pariš . . . (skupa sa A. de Lassalleom), 1863; satira L'Opera »Les Troyens« au Pere La Chaise, 1863; De'ploration de Guillaume Cretin sur le trepas de Jehan Ockeghem, 1864; Les Origines de la Chapelle-Musique des souverains de France, 1864; Maugars, celebre joueur de viole, 1865; Antoine de Cousu et les singulieres destinees de son livre rarissime: La Musique universelle, 1866; Curiosites musicales et autres trouvees dans les oeuvres de Michel Coyssard, 1866; Louis Constantin, roi des violons, 1878; Un Bisaieul de Moliere, recherches sur les Mazuel, musiciens des XVI e et XVII e siecles, 1878; Notes bibliographiques sur la guerre des Gluckistes et des Piccinistes, 1878; Les Origines de Vopera francais (s Ch. Nuitterom), 1886; Les Hotteterre et les Chedeville, 1894. — Izdao L'Enlretien des musiciens A. Ganteza iz 1643, 1878. LIT.: J. Prim, Ernest Thoinan, MGG, XIII, 1966.
THOMAS, Charles-Louis-Ambroise, francuski kompozitor (Metz, 5. VIII 1811 — Pariz, 12. II 1896). Studirao na Pariškom konzervatoriju klavir (F. Kalkbrenner, P.-J.-G. Zimmermann) i kompoziciju (J.-F. Le Sueur); 1832 dobio Rimsku nagradu. God. 1852 nasledio G. Spontinija kao ĉlan Akademije umetnosti u parizu. Od 1856 bio je profesor kompozicije na Pariškom konzervatoriju (od 1871 direktor). O radovima koje je kao dobitnik Rimske nagrade poslao iz Rima komisija Francuskog instituta dala je sledeću ocenu: »Melodija nova, ali bez bizarnosti, izraţajna bez preteriva-nja, harmonija uvek ispravna, instrumentacija raĊena ĉisto i elegantno«. Ovaj bi se sud mogao primeniti na Thomasovo celokupno stvaranje. Postigavši za ţivota brojne poĉasti, Th. je bio uvaţeni kompozitor svog vremena, cenjeni profesor kompozicije na CH.-L.-A. THOMAS Konzervatoriju iz ĉije su klase izišli J. Rad H. Flandrina Massenet i mnogi drugi. Kao direktor Konzervatorija ostao je do kraja dosledan svojim konzervativnim naĉelima. Prvi pravi uspeh kompozitora je njegova komiĉna opera Le Caid (1849). Gotovo isto tako duhovita je opera Psyche (1857), koja grĉku mitologiju lišava njena ĉarobnog dostojanstva i navešta operu bouffe J. Offenbacha. Svoju slavu je Th. utemeljio romantiĉnom operom Mignon (1866). Premda je nastalo pod vidljivim uticajem Ch. Gounoda, delo je ispunjeno i liĉno obojeno romantiĉnom melankolijom. Opera Mignon odrţala se oko stotinu godina bez prekida na scenama celog sveta. U pobuni protiv Thomasove konzervativne netrpeljivosti u muziĉkim pitanjima, moderni su muziĉari i kritiĉari suviše naglasili granice i površnosti njegovih dela koja su draţesna i melodiozna, ali se ipak retko dovinu do snaţnije individualnosti ili duboke dojmi j i vosti. DELA: fantazija za klavir i orkestar, 1836. — Gudaĉki kvartet, 1833; gudaĉki kvintet, 1835; klavirski trio, 1835. —• Klavirske i orguljske kompozi-
570
THOMAS — THOMAS - SAN GALLI
ĉije. •— DRAMSKA. Opere (ponajviše komiĉne): La Double Echelle, 1837; Le Perruquier de la Regence, 1838; Le Panier fieuri, 1839; Carline, 1840; Le Comte de Cartnagnola, 1841; Le Guerillero, 1842; Angelique et Medor, 1843; Mina ou Le Menage a trois, 1843; Le Ca'id (libreto T. M. F. Sauvage), 1849; Le Songe d'une nuit d'ete, 1850; Raymond ou Le Secret de la Reine, 1851; La Tonelli, 1853; La Cour de Celimene, 1855; Psyche, 1857; Le Carnaval de Venise, 1857; Le Roman d'Elvire, 1860; Mignon (J. Barbier i M. Carre prema romanu Wilhelm Meisters Lehrjahre J. W. Goethea), (Pariz, 1866; jug. premijera, Zagreb, 20. V 1894); Hamlet (isti, prema W. Shakespeareu), 1868; Gille et Gillotin, 1874 i Francoise de Rimini, 1882. Baleti: La Gipsy, 1839; Betty, 1846 i La Tempete, 1889. — VOKALNA. Kantate: Hermann et Ketty, 1832; Silvio Pellico, 1837; Hotnmage d Lesueur, 1852 i Hommage d Boieldieu, 1875. Solo-pesme i dr. — CRKVENA: Messe solennelle, 1857; Messe de Reguiem, 1896; moteti. LIT.: H. Delaborde, Notice sur la vie et les oeuvres d'Ambroise Thomas, Pariš 1896. — A. Pougin, Ambroise Thomas, Le Menestrel, 1896. — J. Simon, Ambroise Thomas, La Revue de Pariš, 1896, — A. Jullien, Ambroise Thomas, RMI, 1896. — E. Destranges, Ambroise Thomas, Revue musicale de Lyon, 1911. — H. de Curzon, Ambroise Thomas, Pariš 1921. — M. Cooper, Ambroise Thomas, London 1950. — N. Slonimsky, Ambroise Thomas, Etude, Philadelphia 1956. — J. W. Klein, Charles-Louis-Ambroise Thomas, MGG, XIII, 1966. — Isti, A Hundred Years of »Mignon«, Opera, 1966. — Isti, The Other »Hamlet«, ibid., 1969. — M. J Achter, F. David, A. Thomas and French »Opera Lyrique« 1850—70 (disertacija), Ann Arbor 1972. A. Pr.
THOMAS, Ernst, njemaĉki muziĉki pisac i kritiĉar (Darmstadt, 21. II 1916 —). Studij dirigiranja završio 1937 na Konzervatoriju u Leipzigu (H. Abendroth) i zatim se usavršavao kod C. Krausa na Mozarteumu u Salzburgu. Dirigent u Freiburgu (Breisgau) i Gorlitzu, zatim muziĉki kritiĉar u Darmstadter Echo (1947— 56), muziĉki urednik u Frankfurter Allgemeine Zeitung (1956—62) i od 1958 urednik ĉasopisa Neue Zeitschrift fu'r Musik (od 1975 spojenog s Melosom kojemu je suurednik). Od 1962 direktor je MeĊunarodnog muziĉkog instituta i voditelj MeĊunarodnih ljetnih teĉajeva za Novu muziku u Darmstadtu, gdje ureduje publikacije Darmstadter Beitrage zur Neuen Musik (od 1961), kao i dvogodišnji izvještaj Neue Musik in der Bundesrepublik Deutschland. Objavio je Der neue Musikbericht. Eine Auszvahl aus 100 Sendungen des Westdeutschen Rundfunks 1961—66 (1967) i izdao Kleine Schriften K. A. Hartmanna (1965). THOMAS, Jess FIoyd, ameriĉki pjevaĉ, tenor (Hot Springs, South Dakota, 4. VIII 1927 —). Na University of Nebraska u Lincolnu i na Stanford University (California) studirao psihologiju; pjevanje uĉio kod O. Schulmanna. Na opernoj pozornici debitirao 1957 u San Francisku, a profesionalnu pjevaĉku karijeru zapoĉeo 1958 u Karlsruheu. Bio je operni solist u Stuttgartu (1962), Miinchenu (1963), Beĉu (1965) i u Berlinu (1969). Od 1973 ĉlan je Drţavne opere u Beĉu i istodobno Opere u Ziirichu. Na Sveĉanim igrama u Bayreut.hu prvi put nastupio 1961, u njujorškom Metropolitanu 1962, a na Uskršnjim sveĉanim igrama u Salzburgu 1969. THOMAS, John, velški harfist i kompozitor (Bridgend, Glamorganshire, 1. III 1826 — London, 19. III 1913). Studirao na Royal Academy of Music u Londonu. Tu je od 1851 ĉlan opernog orkestra, a od 1882 profesor na Royal College of Music i Guildhall School. God. 1871 osnovao Londonsko velško zborno društvo. Osim u Londonu i na velškim festivalima (Eisteddfod), koncertirao na turnejama u Francuskoj, Njemaĉkoj, Rusiji, Austriji, Italiji i Americi. DJELA: 2 koncerta za harfu; uvertire. — Kompozicije i brojne preradbe za harfu; Scenes of Childhood za 2 harfe, 1863; Cambria za 2 harfe, 1863. — Kantate Llewelyn (1863) i The Bride of Neath Valley, 1863; solo-pjesme. — Instruktivno djelo Forty-Eight Studies for the Harp, 1895. — Napisao History of the Harp, 1859. —■ Izdao zbirku velških melodija (4 sv.), 1862—74. LIT.: P. Young, John Tho mas, MGG, XIII, 1966.
THOMAS, John Charles, ameriĉki pjevaĉ, bariton (Meversdale, Pennsvlvania, 6. IX 1891 — Applev Vallev, California, 13. XII 1960). Studirao na Peabody Conservatory u Baltimoreu (B. S. Blackman, A. Firmin). Nastupao u muziĉkim komedijama na Broadwayu u New Yorku, a kasnije prireĊivao solistiĉke koncerte. U operi debitira 1924 kao Amonasro (Verdi, Aidd) u Washingtonu. God. 1925—28 pjevao u Thedtre de la Monnaie u Bruxellesu, zatim u Londonu (Covent Garden), Berlinu i Beĉu. Vrativši se u SAD, nastupao u Philadelphiji, S. Francisku, Los Angelesu i Chicagu, a 1934—43 na Metropolitanu u New Yorku. Od 1951 bio je direktor Muziĉke akademije u Santa Barbari (Calif.). Boja i intenzitet njegova glasa tek su u komornom obliku muziciranja dolazili do punog izraţaja. THOMAS, John Patrick, ameriĉki pjevaĉ (falsetist) i kompozitor (Denver, Colorado, 26. III 1941 —). Studirao na University of Wyoming u Laramieu i na University of California u Berkelevu; 1969—71 bio je asistent muziĉkog fakulteta na State University of Neto York u Buffalu. Od 1970 nastupa kao pjevaĉ u SAD i u Evropi, gdje se posebno istakao u operama Giasone (Cavalli) u Genovi, Elisabeth Tudor (Fortner) u Miinchenu i Kielu, Amore e Psiche (Sciarrino) u Miinchenu, Smrt u Veneciji (Britten) u Grazu i Miinchenu. DJELA: Ostraka za orkestar, 1963 (verzija za kvintet limenih instrumenata, 1965). — KOMORNA: Various Objects Disturb the V/ater's Surface za gudaĉki kvartet, 1962; 3 Musicians I za tubu, kontrabas i klavir, 1974; 3 MusiciansII za obou, violonĉelo i ĉembalo, 1974. — Pieces for Joan Gallegos za 2 klavira, 1963. —■ VOKALNA: Four Poems of William Searle za sopran, harfu i gitaru,
1965; Canciones za bas-bariton i klarinet, 1967; Last Rites za altista i 1971; Mignon za sopran i violonĉelo, 1972. Zbirka pop -napjeva Alice za glas i pratnju instrumenata, 1972.
THOMAS, Kurt, njemaĉki kompozitor i zborni di (Tonning, Schleswig, 25. V 1904 — Bad Oevnhausen, 3 J 973)- Studirao na Konzervatoriju u Leipzigu (H. Grabm Straube, M. Hochkofler) i kod A. Mendelssohna u Darms Od 1925 nastavnik teorije i kompozicije na Konzervatoi Leipzigu, uz to od 1928 vodio kantorat Crkveno-muziĉkc stituta; 1934—39 profesor Visoke muziĉke škole u Berlinu, —45 direktor muziĉke gimnazije u Frankfurtu na Majni slije Drugoga svjetskog rata profesor zbornog dirigiranja na ziĉkoj akademiji u Detmoldu; 1957—61 kantor crkve sv. u Leipzigu i od 1961 dirigent Bachova društva u Kolnu i kan u Frankfurtu. T. ide u red istaknutih predstavnika suvrem njemaĉkog stvaralaštva, osobito na podruĉju protestantske cr muzike. Velik ugled uţivao je i kao zborni dirigent i pec DJELA. ORKESTRALNA: koncert za klavir; serenada; Erste Sj sik; Zmeite Spielmusik. — KOMORNA: gudaĉki kvartet; klavirski trio nate za violinu i klavir; sonata za violonĉelo i klavir; sonata za flautu i Zwei kleine Hausrnusiken za blokfiautu i klavir ih za 3 blokflaute. — Kl kompozicije (sonata). — Djela za orgulje. -— VOKALNA: Weihnacht Hum; Auferstehungsoratorium; oratorij Saat und Ernte; Passionsmusit dem Evangelisten Markus. Kantate: Jerusalem, du hochgebaule Stadl; Das in Osterreich; Eichendorff-Kantate; Lob der Musik; Waldlied i Goeth< tate. Brojni zborovi. — CRKVENA: misa; psalam CXXXVII An den U su Babel; psalam XC Herr Gott, du bist unsere Zuflucht; 6 malih koralnih i dr. — SPISI: Lehrbuch der Chorleitung, I, 1935 (XVI izd. 1970), II (XI izd. 1969) i III, 1948 (VII izd. 1967); ĉlanci. LIT.: A. Koerppen, Kurt Thomas, ZFM, 1954. — C. Gottwald 1 Thomas, MGG, XIII, 1966.
THOMAS, Michael Tilson, ameriĉki dirigent (Los I les, 21. XII 1944—). Studirao na Univerzitetu u Los Angi Asistent P. Bouleza 1966 na Festivalu u Bayreuthu i I96 1; na Ojai Music Festival. Od 1969 dirigent Bostonskog sim: skog orkestra. Uz to muziĉki direktor Filharmonije u Bi gdje predaje i na Univerzitetu. Gostovao u SAD, Evropi, I2 i Japanu. THOMAS, Peter (pseudonimi J. C. Noel, Sten Clif Raskolnikovv, Raoul Voli), njemaĉki kompozitor zabavne i ske muzike (Breslau, 1. XII 1925 —). Muziku uĉio na Mol konzervatoriju u Berlinu. Od 1951 djeluje kao kompozitor; utemeljio Peter-Thomas-Sound-Orchestra, koji i vodi. Th. je pi cent gramofonskih poduzeća Phonogramm i Deutsche Grammc Gesellschaft te dirigent kod Polydor-International, a suraĊuj velikim filmskim poduzećima u svijetu. Njegova je ţena s teljica Cordula Ritter (pseudonim Gil Francropolus), autorica tova za Esther Ofarim, Juliette Greco, Francoise Hardy i S Berger. DJELA. Muzika za više od 250 filmova (Flucht nach Berlin, 1961; Di lose Nacht, 1963). Muzika za televizijske filmove (Melissa, 1967; Raumpatr 1968; Babeck, 1969). Musicali: Wodka filr die Konigin, 1968 i Boeing-E 1970.
THOMAS, Theodore, ameriĉki dirigent njemaĉkoga pi jetla (Esens, Ostfriesland, 11. X 1835—■ Chicago, 4. I 1905). 1845 u New Yorku; u muzici uglavnom samouk. God. 1854 pio u Njujoršku filharmoniju, a od iduće godine organizira W. Masonom redovite komorno-muziĉke veĉeri u New Y (1855—69). God. 1862—78 prireĊivao s vlastitim orkestrom ^ phony Soirees u New Yorky i drugim ameriĉkim gradovim od 1866 i promenadne koncerte. Uz to je 1873 u Cincinn utemeljio i do smrti vodio Muziĉki biennale, a zatim i Kor vatorij (1878—80 direktor). Po povratku u New York ponov organizirao svoj orkestar, postao dirigent Njujorške filharme i Brooklynskoga filharmonijskog orkestra, a vodio je i više zbor Od 1891 bio je dirigent Simfonijskog orkestra u Chicagu, ko pod njegovim vodstvom razvio u reprezentativno muziĉko ti Thomasov utjecaj na razvoj muziĉkog ţivota u SAD bio j< neprocjenjive vrijednosti. Odlikovao se i izvanrednom radnom ciplinom i izuzetnim pedagoškim darom za odgoj orkestra sviraĉa. Osobito su bile uspjele njegove interpretacije Wagn Liszta, Brahmsa i ostalih evropskih romantiĉara. Napisao A 1 sical Autobiography (2 sv.; obj. G. P. Upton, 1905; novo izd. L. Stein, 1964). LIT.: R. F. Thomas, Memo irs of Theodore Tho mas, New York ] — C. E. Russell, The American Orchestra and Theodore Thomas, New 1927. — E. T. Riĉe, Thomas and Central Park Garden, MQ, 1940. ■— A. Richard Wagner, Theodore Thomas, and the American Centennial, MQ, 1 — L. Stein, Theodore Thomas, MGG, XIII, 1966.
THOMAS - SAN GALLI, VVolfgang Alexander, njem; muziĉki pisac (Badenvveiler, 18. IX 1874 — Baden-Baden, 14. 1918). Oţenivši' se pijanisticom Helene San Galli, dodao s\ prezimenu i njezino. Studirao pravo, filozofiju i povijest na i verzitetima u Freiburgu i. Br., Miinchenu i Marburgu. G 1889—1908 svirao violu u komornom ansamblu Siiddeutst Streichquartett u Freiburgu, 1908—11 bio urednik lista Rhe,
THOMAS - SAN GALLI — THOURET sche Musik- und Theaterzeitung u Kolnu. Kasnije ţivio kao pisac i kritiĉar u Berlinu. MeĊu njegovim radovima najuspjelija je monografija o Beethovenu. DJELA: Sein oder Nichtsein? Aphorismen ilber Ethisches und Asthetisches, 1905; Johannes Brahms, eine musikpsychologische Studie, 1905 (V izd. 1922); Musik und Kulturbetrachtungen, 1908; Musikalische Essays, 1908; Die »unsterbliche Geliebte« Beethovens Amalie Sebald, 1909; Beethoven und die unsterbliche Geliebte. Amalie Sebald, Goethe, Therese Brunszvick und Anderes, 1910; Mozart-Schatzka'stlein, 1911; Johannes Brahms, 1912; Ludzvig van Beethoven, 1913. — Izdao Beethovenova pisma s komentarom, 1910 i Beethovens Briefe an ge liebte Frauen, 1913. — Objavio više novela sa sadrţajem iz muziĉkog svijeta.
THOME, Fran?ois-Luc-Joseph, zvan Francis, francuski kompozitor (Port Louis, otok Mauritius, 18. X 1850 — Pariz, 16. XI 1909). Studirao na Konzervatoriju u Parizu (A.-F. Marmontel, J. Duprato). Djelovao kao pijanist, kompozitor, nastavnik i muziĉki kritiĉar. Istakao se kao klavirski pedagog. DJELA: koncert za violonĉelo; Legende za harfu (ili klavir) i orkestar; Entr'acte pizzicato za orkestar. — Klavirski trio; sonata za violinu i klavir. — Brojne kompozicije za klavir. — DRAMSKA: opere Martin et Frontin, 1877 i Le Caprice de la reine, 1892. Baleti: Djemmah, 1886; LĊ Folie parisienne, 1900; Mademoiselle Pygmalion, 1911 i dr. Operete: Vieil air, jeune chanson, 1893; Le Chdteau de Koenigsberg, 1896 i Le Chaperon rouge, 1900. Scenska muzika. — VOKALNA. Za zbor i orkestar: simfonijska oda Hymne a la nuit; La Fiancee du limbalier, 1890; misterij L'Enfant Jesus, 1891 i Venus et Adonis. Solo-pjesme; Adaptations musicales za recitatora uz pratnju klavira ili orkestra.
THOMPSON, Oscar, ameriĉki muziĉki pisac i kritiĉar (Cravvfordsville, Ind,. 10. X 1887 — New York, 3. VII 1945). Studirao na Univerzitetu u Washingtonu (Seattle). Baveći se novinarstvom ušao 1919 u redakciju ĉasopisa Musical America kome je bio urednik 1936—43. God. 1928—34 muziĉki kritiĉar lista Evening Post, a od 1937 do smrti lista Sun (oba u New Yorku). God. 1928 uveo je, po prvi put u SAD, predavanja iz muziĉke kritike na Curtisovu institutu u Philadelphiji. DJELA: Practical Alusical Criticism, 1934; How to Understand Music, 1935; A Tabulated Biographical History of Music, 1936; The American Singer. A Hundred Years of Success in Opera, 1937; Debussy, Man and Artist, 1937. — Uredio i izdao veoma opseţnu The International Cyclopedia of Music und Musicians, 1938 (IV—VIII izd. red. N. Slonimskv, 1946—58, IX izd., 1964, R. Sabin i X izd., 1975, B. Bohle). Na temelju grade iz te enciklopedije sastavio Plats of the Operas, 1940 i Great Modem Composers, 1941.
THOMPSON, Randall, ameriĉki kompozitor i muziĉki pedagog (New York, 21. IV 1899 —). Studirao na Harvard University (W. R. Spalding, E. B. Hill, A. T. Davison) i kod E. Blocha u New Yorku; 1922—25 usavršavao se na Ameriĉkoj akademiji u Rimu. Predavao muziku 1927—29 na We!lesley Collegeu (Wellesley, Mass.), a zatim se bavio istraţivanjem muziĉkog školstva u SAD. God. 1937—39 profesor muzike na University of California u Berkelevu, 1939—41 direktor Curtis Institute of Music u Philadelphiji, 1941—46 dekan muziĉkog odjela na University of Virginia u Charlottesvilleu, 1946—4.8 profesor na Princeton University i 1948—65 na Harvard University. Najbolja ostvarenja dao je na podruĉju simfonijske i vokalne muzike; medu njima se istiĉe Druga simfonija, standardno djelo suvremene ameriĉke muzike, monumentalni zbor The Peaceable Kingdom na biblijski tekst i duhovita satira Americana kojom Th., sluţeći se odlomcima iz dnevnih novina, ilustrira ţivotnu filozofiju ameriĉkoga graĊanina. DJELA. ORKESTRALNA: 3 simfonije, 1929, 1931 i 1949; Jazz Poem za kl ine wiiiows za guaacKi KvarLCi, 19-14; suua za ODOU, Klarinet 1 vioiu, 1940. — Sonata za klavir, 1923; suita za klavir, 1924. — Opera Solomon and Balkis, 1942. .Scenska muzika.— VOKALNA: The Passion according to Saint Luke, 1965. Za zbor i orkestar: Americana, 1932; The Testament of Freedom, 1943 i Ode to the Viriginian Voyage, 1957. Za zbor The Peaceable Kingdom, 1936 i dr.; solo-pjesme. — Mass of the Holy Špirit, 1956; Reauiem, 1958. — Knjiga College Music, 1935. LIT.: Q. Porter, Randall Thompson, Modem Music, 1942. — E. Forbes, The Music of Randall Thompson, MQ, 1949. —AT. Broder, Randall Thompson, MGG, XIII, 1966.
THOMSON, Bryden, škotski dirigent (Ayr, 26. VII 1929 —). Studij dirigiranja završio na Royal Scottish Academy of Music u Glasgowu. Od 1959 dirigent BBC Scottish Orchestra u Glasgowu, zatim Royal Ballet u Londonu, Norske Opera u Oslu, Stora Teatern u Goteborgu i na Kraljevskoj operi u Stockholmu. Od 1968 je šef-dirigent BBC Northern Symphony Orchestra u Manchesteru. THOMSON, Cesar, belgijski violinist (Liege, 18. III 1857 — Lugano, 22. VIII 1931). Studirao na Konzervatoriju u Liegeu (J. Dupuis), a usavršavao se kod H. Vieuxtempsa, H. Wieniawskog i L. J. Massarta. Od 1873 koncertni majstor u Luganu i od 1879 u orkestru B. Bilsea u Berlinu. Uz to 1882—98 profesor violine na Konzervatoriju u Liegeu, zatim na Konzervatoriju u Bruxellesu gdje je sa Ch. Lamoureuxom3 Vanhoutom i E. Jacobsom osnovao gudaĉki kvartet. Od 1914 predavao je na Pariškom konzervatoriju, a 1924—27 na Conservatory of Ithaca i Juilliard School of Music u New Yorku. Mnogo je koncertirao na turnejama po Evropi, Rusiji i Americi. Po umjetniĉkim kvalitetama i osebujnos-
577
tima interpretacije on je najistaknutiji predstavnik violinske škole H. Vieuxtempsa i H. Leonarda. Obradio za violinu neka djela Corellija, Tartinija, Vivaldija i dr. THOMSON, Virgil, ameriĉki kompozitor i muziĉki kritiĉar (Kansas City, Missouri, 25. XI 1896 —). Studirao na Harvard University (W. R. Spalding, A. T. Davison, E. B. Hill) i u Parizu kod N. Boulanger. Promovirao 1923 na Harvard University te nastavio studij u New Yorku kod R. Scalera (kompozicija) i Ch. Cliftona (dirigiranje). Kratko vrijeme nastavnik, na Harvard University, orguljaš i muziĉki kritiĉar u Bostonu; od 1925 ponovo u Parizu. God. 1932 vraća se u SAD, gdje poslije velikog uspjeha opere Four Saints in Three Acts (1934), na dadaistiĉki tekst G. Stein, s crnaĉkim pjevaĉima, postaje prominentna liĉnost ameriĉkoga muziĉkog ţivota. Do 1954 muziĉki kritiĉar lista New York Herald Tribune; mnogo putuje, drţi predavanja i dirigira. U svojim se kompozicijama Th. ĉesto nastoji pribliţiti slušaocu jasnoćom melodije i harmonije, suzdrţavajući se od sloţenih tehniĉkih sredstava; u nekim je djelima blizak ameriĉkom muziĉkom folkloru. MeĊutim, on se katkad sluţi i jakom disonantnošću, koja je obiĉno rezultat politonalnosti (Sonata da chiesa), kao i atonalnošću, ponekad uz upotrebu dodekafonije (A Solemn Music). Stilski blještavim prikazima ameriĉkih i meĊunarodnih muziĉkih zbivanja Th. je stekao glas jednog od vodećih muziĉkih kritiĉara u SAD. DJELA. ORKESTRALNA. Dvije simfonije: I, Symphony on a Hymn Tune, 1928 i II, 1931. Koncert za violonĉelo, 1950; koncert za flautu, gudaĉe, harfu i udaraljke, 1954; suita Portraits I (5 portreta); suita Portraits II (3 portreta), 1944; Canons for Dorothy Thompson, 1942; The Seine at Night, 1947; Wheatfield at Noon, 1948; A Solemn Music za vojniĉku muziku, 1949 (prer. za orkestar 1961); Sea Piece vjith Birds, 1952; Fugue to Follcno a Solemn Music, 1962 i dr. — KOMORNA: 2 gudaĉka kvarteta, 1931 i 1932; Sonata da chiesa za 4 duhaĉka instrumenta i violu, 19-26; 5 Portraits za 4 klarineta, 1929; sonata za violinu i klavir, 1930; sonata za flautu, 1943; 4 Portraits za violinu i klavir, 1931; 7 Portraits za violinu solo, 1928; serenada za flautu i violinu, 1931. — KLAV IRSKA : 4 sonate, 1929—40; Portrails (5 sv.), 1929—45 i dr. — Kompozicije za orgulje. — DRAMSKA: opere Four Saints in Three Acts, 1928 i The Mother of Us Ali, 1947. Balet Filling Stalion, 1937. Scenska muzika; filmska muzika. — VO-KALNA: The Feast of Love za bariton i komorni orkestar, 1964; 5 Phrases from the Song of Solomon za sopran i udaraljke, 1926; Capital, Capitals za 4 glasa i klavir, 1927 zborovi; pjesme za 1—2 glasa uz orkestar ili klavir. — CRKVENA: mise; Requiem; psalmi; Slabat Mater; moteti. — SPISI: The State of Music, 1939 (II izd. 1962); The Musical Scene, 1945 (novi otisak 1968); The Art of Judging Music, 1948 (novi otisak 1969); Music Right and Left, 1951; Virgil Thomson by Virgil Thomson, 1966; American Music since 1900, 1970. LIT.: P. Granville-Hicks, Virgil Thomson, MQ, 1949. ■— K. Hoover i J. Cage, Virgil Thomson, His Life and Music, New York i London 1959. — N. Broder, Virgil Thomson, MGG, XIII, 1966.
THORBORG, Kerstin, švedska pjevaĉica, alt (Venjan, Kopparberg, 19. V 1896 — Hedemora, 12. IV 1970). Studirala na Opernoj školi u Stockholmu gdje je 1924 debitirala, a 1925 —30 bila solist Opere. Pjevala 1932 na Operi u Pragu, 1933 u Berlinu, 1935—38 u Beĉu. Od 1936 redovito gostovala na mnogim opernim, pozornicama SAD (stalni gost na Metropolitanu do 1950) i Kanade. Posljednjih godina ţivota poduĉavala pjevanje u Stockholmu. Najveći je uspjeh postigla kao Klvtemnestra (R. Strauss, Elektra). THORPE DAVIE, Cedric, škotski kompozitor (London, 30. V 1913 —). Studirao u Glasgowu i Londonu (R. Vaughan Williams, G. Jacob, R. O. Morris) te kod Z. Kodalva u Budimpešti i J. Kilpinena u Helsinkiju. Djeluje u Glasgowu kao orgu ljaš i nastavnik kompozicije (1936—45 na Scottish Academy of Music, od 1945 profesor i proĉelnik odjela za muziku na University St. Andrezvs). Izraziti predstavnik škotskoga nacionalnog smjera Th. je postigao ugled i izvan domovine osobito scenskom muzikom za škotski srednjovjekovni misterij Ane Satyre i za djela škotskih dramatiĉara te operom Cutty Sark i kantatom The Jolly Beggars. Premda ne napušta granice tonaliteta njegova je muzika po izrazu suvremena i uvijek izvorna. DJELA. ORKESTRALNA: simfonija u C-duru, 1945; koncert za klavir, 1945; Festal Overture, 1951; 2 fantazije na 4 škotska narodna napjeva, 1937 i 1964; Beggar's Benison, 1947; varijacije na temu A. C. Mackenzija, 1949; Diversions on a Tune by Dr. Arne, 1954; varijacije na temu J. B. Lullvja za duhaĉki orkes tar, 1962; Ballad of St. John's Town za limeni duhaĉki orkestar, 1968. — KOMORNA: fantazija za gudaĉki kvartet; sonata za violinu i klavir; sonatina za violonĉelo i klavir; sonatina za flautu i klavir. — DRAMSKA: komiĉne opere A Princess for a Prize, 1953 i Cutty Sark, 1959. Preradbe starih ballad-opera Gammer Gurton's Needle (The Beggars Opera); The Gentle Shepherd, 1949 i The Highland Fair, 1952. Scenska muzika za misterij Ane Satyre of the Thrie Estates, 1948; scenska muzika za oko 30kazališnih djela; filmska muzika; muzika za radio-drame. — VOKALNA. Kantate: By the River za sole i orkestar, 1953; The Thistle and the Rose za djeĉji zbor i orkestar, 1953; The Jolly Beggars za vokalni kvartet, gudaĉki kvartet i klavir, 1953 i Directions for a Map za sopran i gudaĉki kvartet, 1956; Za zbor i orkestar: Dirge for Cuthulin; Ode for St. Andrezu's Night, 1950; Wreck of the Hesperus za djeĉji zbor i orkestar, 1958. — Tri anthemsa za zbor, orkestar i orgulje. — Musical Structure and Design, 1953. LIT.: H. F. Redlich, Cedric Thorpe Davie, MGG, XIII, 1966.
THOURET, Georg, njemaĉki muziĉki pisac (Berlin, 25. VIII 1855—17. I 1924). Studirao geologiju i historiju u Tiibingenu, Berlinu i Leipzigu; djelovao kao srednjoškolski nastavnik i gimnazijski direktor u Berlinu. Njegova istraţivanja povijesti
572
THOURET — TIBETSKA MUZIKA
njemaĉkih vojniĉkih muzika, u arhivima kraljevskih dvoraca u Berlinu, dala su vrijedne rezultate. Na Beĉkoj izloţbi 1892 uredio je zapaţenu kolekciju iz prošlosti njemaĉke vojniĉke muzike. DJELA: Filhrer durch die Fachausstellung der deutschen Militdrmusik, 1892; Katalog der Musiksammlung auf der koniglichen Hausbibliothek im Schlosse zu Berlin, 1895; Friedrich der Grosse ah Musikfreund und Musiker, 1898; ĉlanci — Objavio zbirke Altpreussische Militarmarsche za klavir i Musik am preussischen Hofe (20 sv.) — Preveo Analyse der zioolf Metamorphosen — Sinfonien von Karl von Dittersdorf J. T. Hermesa, 1899. LIT.: R. Schaal, Georg Tho uret, MGG, XIII, 1966.
THRANE, Wildenrath Christian Carl Boeck, danski muzikolog (Fredericia, 2. IX 1837 —■ Frederiksberg, K.0benhavn, 19. VI 1916). Ĉinovnik Ministarstva pravosuĊa; kasnije pravosudni tajnik Vrhovnog suda Danske. Prouĉavao povijest muzike i bavio se muziĉkom kritikom. Koristeći se dotad neistraţenim izvorima, napisao niz studija koje su vrijedan doprinos povijesti danske muzike. DJELA: Danske Komponister (C. E. F. Weyse, D. F. Kuhlau, J. P. E. Hartmann, N. W. Gade), 1875 (njem. prijevod Kuhlauove biografije 1886); Rossini, 1885; Caeciliaforeningen og dens Stifter, 1901; Sorti in Kopenhagen, SBIMG, 1901—02; Fra Hofviolonernes Tid (historija danske kraljevske kapele 1648— —1848; glavno djelo), 1908; Weyses Minde, 1916. LIT.: A\ Schierring, Wildenrath Christian Carl Boeck Thrane, MGG, XIII, 1966.
THUILLE, Ludvvig, njemaĉki kompozitor i teoretiĉar (Bozen, Tirol, 30. XI 1861— Miinchen, 5. II 1907). Muziku uĉio kod J. Pembaura u Innsbrucku, a 1879—81 kod J. Rheinbergera na Muziĉkoj školi u Miinchenu gdje je od 1883 nastavnik klavira i teorije, a od 1893 profesor kompozicije. Tu se oko njega okuplja veći broj mladih muziĉara (tzv. Miinchner Tonschule) koji su stvarali u novoromantiĉkom stilu raskošnih, koloritnih suzvuĉja. U tom krugu T. je svakako bio najdarovitiji o ĉemu svjedoĉe njegova simfonija u F-duru i opera Lobetanz. I u Njemaĉkoj i izvan nje Thuilleovo ime dugo je bilo povezano uz izvrstan priruĉnik harmonije što ga je izradio zajedno sa R. Louisom, preuzimajući naĉela Riemannove funkcionalne teorije. Njegovi su uĉenici bili W. Courvoisier, A. Reuss, H. W. v. Waltershausen, W. Braunfels, E. Bloch, E. Istel i dr. DJELA. ORKESTRALNA: simfonija, 1885—86; Fruhlingsouverliirc, 1880; Romanlische Ouvertiire (za operu Theuerdank), 1896; Festmarsch, 1906. ■— KOMORNA: klavirski trio, 1885; klavirski kvintet, 1901; sekstet za du haĉe i klavir, 1887; sonata za violinu i klavir, 1879 —80; sonata za violonĉelo i klavir. — Klavirske kompozicije. — Sonata za orgulje, 1882. — DRAMSKA. Opere: Theuerdank, 1897; Lobetanz, 1898 i Gugeline, 1901. — VOKALNA: burleska Fridolin za sole, muški zbor i orkestar, 1893; zborovi; solo -pjesme.
'I zur Harmonielehre, 1912. LIT.: E. Istel, Ludwig Thuille, Leipzig 1906. — F. Munter, Ludwig Thuille i popisom djela), Miinchen 1922. — E. Istel, Ludwig Thuille, MQ, 1932. — ). Kaul, Ludwig Thuille, MGG, XIII, 1966.
THUMA, Adalberta, pjevaĉica, mezzosopran (Ljubljana, 17. IV 1920—). Pjevanje uĉila na ljubljanskom Konzervatoriju (J. Foedrangsperg); na opernoj pozornici debitirala 1945 u Ljubljani i tamo odmah angaţirana. Od 1947 solistica je Mariborske opere, a gostuje i u drugim jugoslavenskim opernim kazalištima. Njezine se kreacije odlikuju muzikalnošću i istinskim opernim temperamentom; u najbolje spadaju Amneris i Azucena (Verdi, Aida i Trubadur), Suzuki (Puccini, Madame Butterfly), Filipjevna (Ĉajkovski, Evgenij Onjegin) i Jela (Kozina, Ekvinokcij). K. Be. THUNE, Daniel, violist i dirigent (Zagreb, 20. II1932 —). Sin violinista Josipa Thunea; violinu i violu studirao na Muziĉkoj aka demiji u Zagrebu (V. Huml, I. Pinkava); diplomirao iz viole 1962 na Akademiji za glasbo u Ljubljani. Dirigiranje uĉio privatno u Zagrebu kod M. Sachsa. Od 1951 ĉlan opernog orkestra u Zagrebu, 1956—71, s kraćim prekidom, violist i ĉembalist u ansamblu Za grebaĉkih solista i od 1971 profesor za violu i komornu muziku na Muziĉkoj akademiji u Zagrebu. Komorni muziĉar (1965—68 ĉlan Zagrebaĉkog kvarteta; od 1973 u ansamblu za suvremenu muziku ACEZANTEZ); nastupa solistiĉki i kao dirigent u ze mlji i inozemstvu (Austrija, Nizozemska, Njemaĉka, SAD, Ka nada). Utemeljitelj je (1975) i dirigent Zagrebaĉkog komornog orkestra. K. Ko. THUREN, Hjalmar Lauritz, danski etnomuzikolog (K0benhavn, 10. IX 1873—13. I 1912). Uĉitelj u Frederiksbergu. Bavio se prouĉavanjem folklora; vrijedne su njegove izvorne i dokumentirane studije o narodnoj muzici Eskima, Danaca i stanovnika otoĉja Fsroerne. DJELA: Dans og Kvaddigtning pa Fcer Ocrne, 1901; Folkesangcn pa Fcer Oerne, 1908; Vore Sanglege, 1908; The Eskimo Music, Meddelelser fra Grenland (sa W. Thalbitzerom), 1911 (francuski prijevod Publications de la revue de la S. I. M., 1912); Melodies From East Greenland (posth.), 1914; ĉlanci. •— Brojni melografski zapisi, djelomiĉno obj. u 2 zbirke: Fczroske Melodier til danske Kaempeviser (red. H. Griiner-Nielsen), 1923 i Danmarks gamle Folkeviser. LIT.: Th. Knudscn, Hjalmar Thuren, MGG, XIII, 1966.
THURLINGS, Adolf, švicarski muzikolog (Kaldenkirchen, Niederrhein, i. VII 1844— Bern, 14. II 1915). Studirao teologiju
u Bonnu. Na Univerzitetu u Bernu predavao teologiju i h: muzike. DJELA: Die beiden Tongeschlechter (disertacija), 1877; Die Schtvei. Tonmeister im Zeitalter der Reformation, 1903; Die soggetti cavati dali 1906; nlnnsbruck ich muss dich lassen
THURSBY, Emma Cecilia, ameriĉka pjevaĉica, sopran klyn, 21. II 1845 — New York, 4. IV 1931). Uĉila kod J. 1 1 A. Erranija u New Yorky te kod C. Lampertija i A. Sanj nija u Milanu. God. 1875 polazi na svoju prvu turneju po : ci, a zatim se niţu brojna gostovanja po Evropi, Kini i J Po povratku u domovinu pouĉava pjevanje u New Yorku. > je uĉenica Geraldine Farrar. LIT.: R. McCandless Gipson, The Life of Emma Thursbv (1845New York 1940.
THYBO, Leif, danski kompozitor i orguljaš (Hol: 12. VI 1922 —). Diplomirao na Konzervatoriju u Koben gdje predaje teoriju od 1952 (profesor od 1965); od 1949 j< cent teorije na Univerzitetu u Kobenhavnu. Djeluje i k guljaš i nastupa na koncertima. DJELA. ORKESTRALNA. Koncerti: za klavir, 1964; za violini za violu, 1972; za violonĉelo, 1961 i za flautu i komorni orkestar, 196 certino za orgulje i komorni orkestar, s mezzosopranom, 1960; koncert za 1962; Intrada za duhaĉe, 1965. — KOMORNA: gudaĉki kvartet, 196 certo breve za klavir i kvartet s flautom, 1966; Hommage a B. Britten za s flautom, 1968; kvintet s flautom, 1965; koralne varijacije Jesus Chrish Heiland za gudaĉki i duhaĉki kvintet, 1970; kvartet za blokflautu, engk rog i fagot, 1965; Snurrepiberier za flautu, obou, fagot i 3 orguljske sviral 2 sonate za violinu i klavir, 1953 (Sonata concertante) i 1960. —■ Suite t d'etude za klavir, 1965. Recitativ s varijacijama, 1957 i druga djela za ĉ — ORGULJSKA: 2 koncerta, 1955 i 1957; Passacaglia con intermedie Contrasti per organo, 1965; varijacije, 1967; Liber organi, 1968. — VOK. pasija po Marku, 1964; Dijalog za sole, zbor i instrumente, 1968; 3 1 pjesme za 3 glasa, blokflautu, violinu, orgulje i gitaru, 1967; In dieser glas, vokalni kvartet i instrumente, 1967; The Ecstasy za sopran, rei blokflautu, obou, violu da gamba i spinet, 1972; De sju dodssyndarne za recitatora i pjevanje, 1962; solo-pjesme. ■— CRKVENA: Te Deum, 196* shi Magnificat, 1954; Prophetia za sole, zbor i orkestar, 1965 i dr.
TI, u suvremenoj solmizaciji naziv za vodicu, tj. VII s dur-ljestvice, odnosno II stupanj mol-ljestvice, umjesto s sloga -> si. TIBALDI-CHIESA, Maria (Mary), talijanski rr pisac (Milano, 28. IV 1896 —■ 21. VI 1968). Studij knjiţe završila s doktoratom 1919 na Univerzitetu u Rimu. Uz kn rad bavila se pisanjem opernih libreta i dr. Njezina libreta bili su L. Malatesta, V. Mortari, P. Clausetti, G. Caprotl Ranzato. DJELA (muziĉka): Schubert. La Vita e l'opera, 1932 (III izd. 19 Bloch, 1933; Mussorgsky. La Vita e l'opera, 1935 (novo izd. 1950); F. Italia, Nuova Antologia, 1935; Vita romantica di Liszt, 1937 (novo izd, Cimarosa e U suo tempo, 1939; Paganini. La Vita e l'opera, 1940 (III izd, Ciaikovsky, 1943. Brojni ĉlanci. — Priredila izd. 10 arija D. Cimaross
TIBBETT, Lawrence (pravo prezime Tibbet), ameriĉl vaĉ, bariton (Bakersfield, Kalifornija, 16. XI 1896 — New 15. VII 1960). Uĉenik B. Ruvsdaela u Los Angelesu i F. L; gea u New Yorku; debitirao 1923 na operi Metropolitan, 1 ĉlan do 1950. Gostovao i u Evropi (London, Covent G Stockholm; Beĉ; Italija). Njegove su najuspjelije kreacije Wi (Wagner, Tannhauser), Rigoletto (Verdi) i Jago (Verdi, ĉ Snimio je više filmova; bio je jedan od najpoznatijih amf radiopjevaĉa, a ĉesto je nastupao i na televiziji te snimio broj gramofonskih ploĉa. Njegove su interpretacije bile dot stilski i glumaĉki. TIBETSKA MUZIKA. Narodna. Tibet je s muziĉko loškoga gledišta još gotovo posve neistraţena zemlja. Zasa stoje samo pojedinaĉne melodijske transkripcije koje ude vaju znanstvenim zahtjevima. Njihov malen broj ne dopušta iznese nešto pouzdano o posebnim obiljeţjima tibetske na muzike. Narodni napjevi uglavnom imaju široku melodiju, graĊenu na anhemitonskoj pentatonici. U putopisima i etne literaturi susreću se podaci koji donekle, ali ĉesto priliĉn odreĊeno, osvjetljuju muziĉku tradiciju i svjedoĉe o post odreĊenih vrsta pjesama. Veoma su raširene radne pjesme skad); pjevaju ih naizmjeniĉno dva pjevaĉa, ili pjevaĉ i U zapadnom Tibetu javljaju se u takvim pjesmama jedno oblici borduna. Omiljele su nadalje ljubavne pjesme, koje s pastirskih nomada mnogo puta izvode kao dijalog mušk; ţene. Naizmjeniĉno pjevanje prakticira se, bar u zapadnoi betu, takoĊer u plesnim napjevima (glu-gar). Posebnu p zasluţuju pjesme povezane sa svadbenim ritualom. — Ka drugim zemljama srednje Azije, i u Tibetu vaţnu ulogu igraš pjesma, u ĉijem je središtu legendarni junak Gesar. Nosioci tradicije su bardi (srun-pa), kroz ĉija usta progovaraju t i legendarni junaci. Ĉesto se pjesma izvodi i u obliku dij Ep se sastoji od kratkih dijelova u prozi koji se recitiraju u I
TIBETSKA MUZIKA — TIECK tempu na naĉin parlanda i dugih napjeva na ograniĉen broj melodijskih motiva koji prekidaju pripovijedanje. Srodne epskom izvodilaĉkom stilu su kazališne igre s bufonesknim primjesama (ache-lhamo) što se prikazuju za narodnih svetkovina. Premda predstave sluţe prije svega puĉkoj zabavi, njihove su teme vjersko-pouĉna sadrţaja, pri ĉemu se predbudistiĉka lamaistiĉka misao spaja u svojevrsnu simbiozu. Struktura kazališnih igara ĉini se da je indijskoga podrijetla, dok stil napjeva, gestikulacija i maske upućuju na kineski utjecaj. Ĉiste su pantomime (premda praćene svirkom na bubnjevima i ĉinelima) obredni plesovi pod maskama koji se prireĊuju osobito oko Nove godine; poput kazališnih igara, i oni sadrţavaju bufoneskne elemente. —■ Kao narodni instrument raširen je gudaĉki instrument sa 3, 4 ili 6 ţica ( sgra-snyan ili Kopoh) kojim se prate putujući prosjaci muzikanti. Ĉesto se susreću u narodnom muziciranju i jednostruke, dvostruke i trostruke blokflaute (glinbu), a u istoĉnom Tibetu i drombulje od bambusa (k'a-pi). Obredna. U brojnim hramovima, samostanima i samostanskim gradovima Tibeta i himalajskih zemalja, u kojima ţive na tisuće redovnika, lamaistiĉka je obredna muzika bitan dio vrlo raskošnog i sloţenog rituala. Nosioci su obredne muzike redovnici koji od rane mladosti uĉe recitiranje svetih tekstova. Kao mnemotehniĉko pomagalo sluţi sustav neumatskoga notnog pisma (dByangs yig), domišljato kombiniran od nekoliko znakova; prema domaćoj predaji uveden je iz Indije, ali do danas se njegovo podrijetlo zapravo još nije rašĉistilo. Kao što su hramovi i samostani svijet za sebe, u koji narod smije ući, ali ne moţe sudjelovati u bogosluţju, tako i lamaistiĉka obredna muzika ima pravila i zakone koji nemaju niĉeg zajedniĉkog s narodnom muzikom. Prema tonskim snimkama zasad se mogu razlikovati dvije glavne skupine lamaistiĉkoga kultnog pjevanja. To su solistiĉka recitacija na ograniĉenom broju melodijskih obrazaca i zborna deklamacija u dubokom basovom registru na jednom tonu ili malom broju tonova u opsegu terce ili kvarte, uz potcrtavanje metriĉkih akcenata udarcima bubnja ili ĉinela. Pjevanje se ĉesto prekida, ili prati, sviranjem instrumenata (21 u manjim samostanima) koji su, podijeljeni u male skupine, smješteni u hramu na raznim mjestima. Akumulacija zvukova duhaĉkih instrumenata i udaraljki djeluje sveĉano, ali za evropsko uho kaotiĉno. Takvo muziciranje i ne teţi za suzvuĉanjem u zapadnjaĉkom smislu; odluĉnu ulogu igra religiozno simboliĉki i magiĉki smisao instrumentalnog zvuka koji treba da djeluje na divlja i na blaga boţanstva lamaistiĉkoga panteona. Medu instrumentima su: trublje od ljudske bedrene kosti (rkan-glin) ; bubnjevi-klepetaljke (njem. Klappertrommelri) od lubanja i koţe onih koji su umrli neprirodnom smrću (thod-rnga); bubnjevi-klepetaljke od drva (rgna-chun); jako izboĉeni ĉineli uska ruba, koji pri udaranju leţe vodoravno (rol-mo) ', slabo izboĉeni ĉineli široka ruba, koji se udaraju u okomitu poloţaju (sil-snyan); dugaĉke tube (rag-dun) te oboe ĉunjasta oblika (rgya-glin), oba se instrumenta sviraju u parovima; trublje od školjke i dr. Taj se instrumentarij upotrebljava i izvan hrama, npr. kod vjerskih procesija, mrtvaĉkih obreda i kultnih plesova pod maskama (cam) i si. LIT.: A. H. Francke, Musikalische Studien in Westtibet, Zeitschrift der Deutschen morgenlandischen Gesellschaft, 1905. •— T. H. Somervell, The Music in Tibet, The Musical Times, 1923. — R. Nebesky-Wojkowitz, Tibetan Drum Divination, Ethnos, 1952. — R. A. Stein, Recherches sur l'epopee et
573
TIBETSKA MUZIKA. Svećenici s obrednim trubljama le barde au Tibet, Pariš 1959. — W. Graf, Zur Ausfuhrung der lamaistischen Gesangsnotation, Studia Musicologica, 1962. — G. Tucet (red.), Tibetan Folk Songs, from Gvantse and Western Tibet, Artibus Asiae Suppl. XXII, New York, II izd. 1966. — E. Emsheimer, Tibet, MGG, XIII, 1966. — W. Kaufmann, Musical Notations of the Orient, Indiana Universitv Series LX, Bloomington 1967. B. Ać.
TIBIA (lat.), 1. prvobitno koštana svirala; kasnije latinski naziv za duhaĉki instrument sa dvostrukim jeziĉkom, ekvivalent antiĉkom grĉkom -> aulom i etrušĉanskom instrumentu subulo. U antiĉkom Rimu t. je pripadala instrumentariju umjetniĉke muzike, kazališnih predstava i si., a upotrebljavala se većinom u paru. Sudeći prema oznakama, postojali su razliĉiti tipovi parnih svirala: tibiae pares, odnosno duae Ċexterae (»dvije desne«) i tibiae impares odnosno dextra et sinistra (»desna i lijeva«). Jedna od cijevi intonirala je melodiju (t. incentiva), a druga je bila prateća (t. suecentiva). T. se izraĊivala od kosti, trstike, šimšira, lotosova drva ili srebra i tokom vremena se usavršavala dodavanjem metalnih prstenova. 2. Kod orgulja, registar iz skupine flauta; javlja se kao t. aperta (otvorena flauta), t. clausa (labijalni registar od 8' i 4' s poklopljenim sviralama), t. angusta (flauto dolce) i si. LIT,: K. G. Fellerer, Musikdarstellungen auf dem neugefundenen romi schen Mosaik in Koln, Die Musik, 1941, 42. — L.Goffinet, De Tibia by de Romeinen, Leuven 1954. — H. Becker, Studien zur Ent\vicklungsgeschichte der Rohrblattinstrumenten (disertacija), Hamburg 1961. I. Ać.
TIBY, Ottavio, talijanski muzikolog (Palermo, 19. V 1891 —-4. XII 1955). Harmoniju uĉio u Rimu kod A. Stortija, zatim diplomirao 1921 kompoziciju na Konzervstoriju u Palermu (A. Favara). God. 1940—44 profesor za akustiku i nauku o instrumentima na Konzervatoriju u Rimu. Uţivao je meĊunarodni ugled kao izvrstan poznavalac mediteranske i osobito bizantske muzike. DJELA: Acustica musicah e organologia degli strumenti musicali, 1933! Antiehi musicisti siciliani, 1934; VIncoronazione di Poppea di Claudio Monteverdi, 1937; Teoria e storia della mušica bizantina, 1938; V. Bellini, 1938; Weber, 1941; Monteverdi, 1942; La Mušica in Greda e a Roma, 1942; / cinquant'amii del Teatro Massimo, 1947; La Mušica alla corte dell'Imperatore Federico II, 1951; // real teatro Carolino e VOttocento musicale palermilano (posth.), 1957; / Poli/oništi siciliani del XVI e XVII secolo (posth.), 1969. — Izdao zbirku Canti della tcrra e del mare di Sicilia (sa A. Favarom), 1955. LIT.: G. Barblan, Ottavio Tiby, MGG, XIII, 1966.
TICHATSCHEK (Tichaĉek, Tikaĉek), Joseph Aloys, ĉeški pjevaĉ, tenor (Hoţejši, Teplice n. VII 1807 ■—■ Blasevvitz, Dresden, 18. I 1886). Uĉio kod G. Ciccimarre u Beĉu, a uzdrţavao se pjevanjem u kazališnom zboru. Poslije studija pjevao u Grazu i Beĉu, a razdoblje njegovih uspjeha i slave poĉinje 1837, nastupom u Dvorskom kazalištu u Dresdenu, u kojem pjeva (uz manje prekide zbog gostovanja u Engleskoj, Švedskoj i Nizozemskoj) sve do :87c T., W. Schrdder-Devrient i A. Mitterwurzer zasluţni su za nagli procvat Dresdenske opere. Prijatelj R. Wagnera, T. je znatno pridonio uspjehu njegovih djela u Dresdenu (na prvim izvedbama Rienzija i Tannhausera, 1842 i 1845, pjevao je naslovne uloge). LIT.: M. Fiirstenau, J. Tichatschek, Dresden 1868. — R. Wagner, Mein Leben, Leipzig 1911. — H. Federhofer, Joseph Alois Tichatscheck, MGG, XIII, 1966. TIBETSKA MUZIKA. Sviraĉi i plesaĉi, detalj slike na svili
TIECK, Johann Ludvvig, njemaĉki knjiţevnik (Berlin, 31. V 1773 •—■ 28. IV 1853). Pravi se interes za muziku pobudio u
574
TIECK — TIESSEN
njemu kada se kao gimnazijalac sprijateljio sa W. H. Wackenroderom; s njime je 1792—94 studirao na univerzitetima u Halleu (na Saali), Gottingenu i Erlangenu. God. 1794—99 radio je za izdavaĉa C. A. Nicolaja; 1802—19 ţivio je na imanju grofa Finkensteina u Ziebingenu (kraj Frankfurta na Odri) odakle je odlazio na dulja putovanja (u Beĉ, Rim, London itd.). God. 1813 u Pragu je upoznao Beethovena, ali je otklonio njegove simfonije kao muziku »bijesna ĉovjeka«. Od 1819 u Dresdenu, bio je kritiĉar lista Dresdener Abendzeitung, a od 1825 dramaturški savjetnik Kraljevskoga dramskog kazališta; u dresdenskom je razdoblju prijateljevao sa C. M. Weberom. God. 1842 imenovan je savjetnikom berlinskih kazališta, u kojima je postavio nekoliko dramskih djela, popraćenih scenskom muzikom: Euripidovu Medeju s muzikom C. G. W. Tauberta (1843), Shakespeareov San ljetne noći (1843), Sofoklovu Antigonu (1843) i Edipa na Kolonu (1845) sve tri s muzikom F. Mendelssohna. Tiecka se smatra najmnogostranijim knjiţevnikom medu njemaĉkim romantiĉarima. Od 1797 do otprilike 1802 trajalo je njegovo romantiĉko razdoblje, a u kasnijim se djelima više priklonio realizmu. Muziku je T. doţivljavao prije svega kao moć preobraţavanja i u obliku preobraţavanja. On sugestivno predoĉuje »unutarnju glazbu« koju njegovi likovi, u povišenom raspoloţenju, u sebi ĉuju. Zamamljiv ĉar muzike u Tieckovim knjiţevnim djelima ponekad narasta do razorne demonske moći (npr. u pripovijetki o Tannenhauseru). — Tieckovi su muziĉki sudovi obiĉno polazili od izvanmuziĉko-estetskih gledišta te su bili priliĉno konzervativni. Njegov sinestetski, »mistiĉki« doţivljaj muziĉkih ugoĊaja djelovao je na ĉitavu mladu generaciju njemaĉkih romantiĉara, osobito na E. T. A. Hoffmanna, C. Brentana i A. von Arnima. DJELA (samo muziĉka): Peter Lebrecht. Eine Geschichte ohne Abentcucrlichkeilen, 1796; Volksmdrchen, I—III, 1797 (sadrţava, uz ostalo: Der Rittcr Blaubart; Der gestiefelte Kater; Wundersame Liebesgcschichte dcr schonen Magelone und des Grafen Peter von Provence); Hcrzenscrgiessungen eines kunslliebendcn Klosterbruders (sa W. H. Wackenroderom), 1797; Franz Sternbalds Wanderungen. Eine altdeutsche Geschichte, 1798; Phantasien ilber die Kunst fiir Frcunde der Kunst (ostavština W. H. Wackenrodera i vlastite studije, medu njima Unmusikalische Toleranz; Die Tone; Symphonicn), 1799; Romantische Dichtungen, I, 1799 (sadrţava Der getreue Eckart und dcr Tannenhduser) i II, 1800 (sadrţava Leben und Tod der heiligen Genovcva; Historie von der Melusind); libreto Das Ungeheuer und dcr verzauberte Wald, 1800 (napisan za J. F. Reichardta, ali opera nije komponirana); Minnelieder aus dem schzvdbischen Zeitaher, 1803; Der Ru~ nenberg, 1804; komedija Kaiser Oktavianus, 1804; Phantasus, ĉine Sammlung von Mdrchen, Erzdhlungen, Schauspielen und Novellen, I—III, 1812—16; Gedichte I—I I I , 1821—23; Novellen, I—IV, 1824 (sadrţava Musikalische Leidcn und Freuden), V, 1828 i VI—VII, 1808 i dr. — Tieckova pjesniĉka i dramska djela posluţila su kao podloga ovim muziĉkkim djelima. Opere: L. Spohr, Pietro von Albano, 1827; R. Schumann, Gcnoveva, 1850; G. Bialas, Dcr gestiefelte Kater odcr Wie man das Spielspielt, 1975 i dr. Scenska muzika: J. Rietz, Blaubart, 1835; W. Taubert, Dcr gestiefelte Kater, 1844 i Blaubart, 1845. Ostale kompozicije: E. Rudorff, uvertira pripovjetki Der blondc Eckbert i Der Aufzug der Romanze za sole, zbor i orkestar; H. Genzmer, Mondbeglanzte Zaubernacht za mješoviti zbor; W. Killmaver, Romantische Chorlieder za muški zbor i rog ad libitum, 1965 i dr. Pjesme su na Tieckove stihove komponirali J. F. Reichardt, Louise Reichardt, C. M. Weber, E. T. A. Hoffmann, F. Mendelssohn i J. Brahms (ciklus Die schb'nc Magelonc, 1861—68). LIT.: K. Schonewolf, L. Tieck und die Musik (disertacija), Marburg 1925. — Chr. Krassnig, Tieck und die Musik. Ihre Stellung in seinem Werk (disertacija), Wien 1943. — B. A. Rowley, The Light of Music and the Music of Light. Svnaesthetic Imagerv in the Works of L. Tieck, Publications of the English Goethe Societv, 1957. — W. M'iora, Die Musik im Weltbild der deutschen Romantik, Beitrage zur Geschichte der Musikanschauung im 19. Jahr hundert (red. W. Salmen), Studien zur Musikgeschichte des 19. Jahrhunderts, Regensburg 1965. — G. Lohmann, Johann Ludwig Tieck, MGG, XIII, 1966.
TIEFFENBRUCKER (Tiefenbrugger, Duiffopruggar, Dubrocard), Kaspar, njemaĉki graditelj lutnja i gudaĉkih instrumenata (Tiefenbruck, oko 1514 — Lyon, 16. XII 1571). Potjeĉe iz mnogoĉlane obitelji graditelja instrumenata XVI—• XVII st. iz Tiefenbrucka kraj Fiissena na Lechu. Tieffenbruckerovi bili su vjerojatno najznatnija obitelj graditelja lutnja i gudaĉkih instrumenata u doba renesanse. Pojedini njezini ĉlanovi utirali su put takvoj gradnji u Italiji i Francuskoj i utemeljili su ugled venecijanske i padovanske umjetnosti gradnje tih instrumenata. Najpoznatiji je ĉlan obitelji Kaspar, a pretpostavlja se da je bio sin Ulricha. U mladosti je izuĉio zanat vjerojatno djelomiĉno u Italiji. God. 1544 dobio je graĊansko pravo u Fussenu; 1553 preselio se u Lyon i postao 1558 graĊanin Lyona. Vjerojatno je njegovo umijeće bitno utjecalo na razvoj gradnje lutnja i viola u Francuskoj. MeĊutim, violine koje su se duţe vremena smatrale njegovim djelom, bile su falsifikati pariškog graditelja violina J.-B. Vuillaumea. Moţda su T. i njegovi roĊaci (koji su se sredinom XVI st., kad se pojavio naziv »violina«, nalazili meĊu najboljim majstorima svog zanata) sudjelovali u stvaranju oblika obitelji violina. LIT.: H. Coutagne, Gaspard Duiffoproucart el les luthiers lvonnais du XVI« siecle, Pariš 1893. — A. Layer, Kaspar Tieffenbrugger, Lebensbilder aus dem Bavrischen Schwaben, Miinchen 1955. — Isti, Paduaner Lauten und ihre schwabischen Meister, Die 7 Schwaben, Kempten 1959. —■ Isti, Tieffenbrucker, MGG, XIII, 1966.
TIENTO (španj. od tentar doticati, prebirati; portugalski tento), instrumentalna kompozicija tipa ricercara koju su njegovali
španjolski i portugalski kompozitori XVI—XVIII st. Su; najprije kao djelo za vihuelu u slobodnom preludirajućerr (L. Milan, Libro de mušica de vihuela de mano, intitulado El I 1535—36), zatim i kao orguljska polifona kompozicija, imitacijski poput ->■ ricercara (A. de Cabezon, F. Correa de J. Cabanilles, M. R. Coelho i dr.). LIT.: J. Bal y Gay, Tientos, Mexico 1960.
TIERSCH, Otto, njemaĉki muziĉki teoretiĉar (Kal Tiringija, 1. IX 1838 — Berlin, 1. XI 1892). Uĉio u W kasnije u Berlinu (H. Bellermann, A. B. Mara, L. Erk), predavao na Sternovu konzervatoriju. U svojim radovim; šavao je zdruţiti Helmholtzovu nauku o tonskim osjel sustavom M. Hauptmanna. DJELA: System und Melhode dcr Harmonielehre, 1868; Elem dcr musikalischen Harmonie- und Modulationslehre, 1874; Kurze prakl neralbass-, Harmonie- und Modulationslehre, 1876; Kurzes praktisches fiir Kontrapunkt und Nachahmung, 1879; Kurzes praktisches Lehrbuch viersatz und Accompagnemcnt, 1881; Notenfibel, 1882; Die Unzuld der heutigen Musikstudien an den Konservatorien, 1883; Allgcmeine A (sa L. Erkom), 1885; Rhythmik, Dynamik und Phrasierungslehre, l88( prilozi za muziĉki leksikon H. Mendela. LIT.: R. Schaal, Otto Tiersch, MGG, XIII, 196c.
TIERSOT, Julien, francuski muzikolog i kompozitor en Bresse, 5. VII 1857 — Pariz, 10. VIII 1936). Muzi od 1876 na Pariškom konzervatoriju (A. Savard, J. M C. Franck). God. 1883—1920 bibliotekar u knjiţnici tog (od 1910 direktor). Predavao i na Ecole des Hautes Etud* ales. Muziĉar širokog interesa osobito je uspješno prouĉav; cuski muziĉki folklor. Drţao je o njemu brojna predavanj movini i inozemstvu. Njegova Histoire de la ehanson popu France ide meĊu standardna djela francuske etnomuzikolog likih je zasluga stekao i za renesansu stare francuske muz: roĉito organizirajući koncerte s djelima XVI—XVIII stj vornim starim instrumentima. I DJELA. SPISI: Histoire dc la ehanson populaire en France, li otisak 1969); Musiques pittoresques, 1889; Rougct de Lisle, 1892; Les 1 lodiques dans la ehanson populaire francaise, 1894; Etude sur les Aiaiti teurs de Richard Wagner, 1899; H. Berlioz et la societe de son lem Notes d'ctnographie musicale (2 sv.): I, 1905 i II, La Musique chez U indigenes de VAmerique du Nord, SBIMG, 1910; Les Fetes ct les ehants volution francaise, 1908; Gluck, 1910; Beethoven, musicien de la Revoluil Jean-Jacqucs Rousseau, 1912; Histoire dc la Marseillaise, 1915; Un D de musique francaisc . . . 1870—19/7, 1918 (II izd. 1924); La Must la comćdie de Moliere, 1922; La »Damnation de Faust« de Berlioz, 1924; 1926; Les Couperin, 1926; La Musique aux temps romantiques, 1930; La populaire et les ecrivains romantiqucs, 1931; Don Juan de Aiozart, 1933 Sebastian Bach, 1934. — KOMPOZICIJE: simfonijska legenda Sire . 1897; orkestralne suite Danses populaires francaiscs, 1900 i Danses d ci, 1910. Scenska muzika. Za zbor i orkestar: Hymne d la memoire d'un 1883; Hellas i Chansons populaires francaiscs. Zborovi; solo-pjesme. — NJA. Zbirke narodnih napjeva: Chants populaires pour les ecoles (3 sv. 1902; Noels francais, 1901; Chansons populaires recueillies dans les Al caises, 1903; 44 French Folk-Songs and Variants front Canada, Normi Brittany, 1910; Vieilles chansons pour le coeur sensibles, 1911; 60 Fol France, 1915; Chansons populaires francaises, 1921; Chansons de Ronsai Mĉlodies populaires des provinces de France, 1928 i Chansons negres, 193; pisama: korespondencija H. Berlioza (3 sv.): I, Les annees romantiqu> II, Le Musicien errant, 1919 i III, Au milieu du chemin, 1930. Lettres de ecrites en francais du XV e au XX e siecle (2 sv.), 1924—36; Letres frai Richard Wagncr, 1933; Lettres inedites de J. Th. Rameau, 1935. LIT.: D. C. Parker, The Work of Julien Tiersot, The Musical 5 1920. — L. de La Laurende, Un Musicien bressan: Julien Tiersot, Bou — C. Engel, Julien Tiersot, MQ, 1937. — S. Wallon, Julien Tiersot, MG 1966.
TIESSEN, Heinz, njemaĉki kompozitor i dirigent (I berg, 10. IV 1887 — Berlin, 29. XI 1971). U Berlinu s pravo; muziku uĉio na Sternovu konzervatoriju (W. Klat Riifer, A. Kloffel) zatim privatno kod W. Klattea (kompc Njegovo djelovanje usko je povezano uz Berlin. God. 19 muziĉki kritiĉar u Allgemeine Musikzeitung', 1918—21 kom i dirigent kazališta Volksbiihne; 1920—22 dirigent akademsl kestra Univerziteta; 1922—33 vodio radniĉki zbor Der jungi od 1925 predavao kompoziciju na Visokoj muziĉkoj školi (c profesor); 1946—49 bio je direktor Gradskoga konzervatorij; — 55 ponovno profesor kompozicije (i proĉelnik odjela) na ' muziĉkoj školi; od 1955 direktor muziĉkog odjela Akadei mjetnosti. U poĉetku pod snaţnim utjecajem R. Straussa s je bio povezan dugogodišnjim prijateljstvom, pristalica proj muzike, kasnije je izgraĊivanju muziĉkog sadrţaja prilazio n; Iju ĉiste muziĉke supstancije. Unatoĉ smjelosti harmonijske vora, njegova se djela kreću u tonalnim okvirima. DJELA. ORKESTRALNA. Dvije simfonije: I, u C-duru op. : i II, Stirb und werde u f-molu op. 17, 1912. Konzertante Variationen i eigene Tanzmelodie za klavir i orkestar, 1962; Totentanz -Suite za i orkestar, 1918 (nova verzija, pod naslovom Visionen, 1954); Eine lb Ein Liebesgesang, 1917; Rondo, 1918; tri kompozicije, 1919. — KOM gudaĉki kvintet, 1922; Divertimento za duhaĉki kvintet, 1942; Amse za flautu, klarinet, rog i gudaĉki kvartet, 1915; duo-sonata za violinu 1925. — KLAVIRSKA: sonata u C-duru, 1910; Natur-Trilogie, 1 kompozicije, 1919 i dr. —• Plesna drama Salambo, 1924; scenska mu VOKALNA: lirska rapsodija Die Amscl za sopran i komorni orkesta: zborovi; solo-pjesme. — SPISI: vodiĉ za balet R. Straussa Joseph: 1914; Zur Geschichte der jiingsten Musik, 1928; Musik der Natur 3 u'ber
TIESSEN — TIJARDOVIĆ sang der Vogcl, insbesondere iiber Tonsprache und l'ovm des Amsclgcsangcs, 1953; autobiografija Wege eines Komponisten, 1962. LIT.: E. Kroll, Heinz Tiessen, Mušica, 1957. — H. H. Stuckenschmidt, Heinz Tiessen, MGG, XIII, 1966. — II'7 . Hudcr, Heinz Tiessen, Neue Zeitsehrift ilir A4usik, 1972.
TIETJEN, Heinz, njemaĉki dirigent i operni redatelj (Tanger, 24. VI 1881 — Baden-Baden, 30. XI 1967). Dirigiranje uĉio kod A. Nikischa. Operni dirigent u Trieru 1904—22 (od 1907 intendant); istodobno 1919—22 operni intendant u Saarbriickenu; 1922 —25 intendant Opere u Breslauu. God. 1925—30 i 1948—54 u Berlinu intendant Gradske opere, a 1927—45 generalni intendant Pruskih drţavnih kazališta. God. 1931—44 umjetniĉki direktor festivala u Bavreuthu. Bavio se i opernom reţijom (takoĊer u Bavreuthu), teţeći, u suradnji sa scenografom E. Praetoriusom, za obnovom u prikazivanju Wagnerovih djela. Dirigirao i u Londonu (1951). God. 1957—59 bio intendant Opere u Hamburgu. Od 1959 ţivio u BaĊen-Badenu. TIGRANJAN, Armen Tigranoviĉ, armenski sovjetski kompozitor, dirigent i pedagog (Aleksandropolj, danas Lenjinakan, 26. XII 1879—Tbilisi, 10. II 1950). Muziku u uĉio Tbilisiju (N. Klenovski, M. Jekmaljan). U Aleksandropolju osnovao 1902 zborove i propagira djela armenskih kompozitora. Od 1905 bavio se i pedagogijom. Od 1913 ţivio u Tbilisiju. Njegova je opera Anyiu iz ţivota armenskoga naroda. DJELA: plesna suita za orkestar, 1946; koraĉnice za duhaĉki orkestar. — Klavirske kompozicije. —■ Opere Anytu (vlastiti libreto prema poemi O. Turaanjana), 1912 i /Jaeud-BeK, 1950; scenska muzika. — Kantata uz XV godišnjicu Sovjetske Armenije za zbor i orkestar, 1936; kantata Kpoeasan UOH (prema baladi V. Alazana), 1936; solo-pjesme. — Obradbe armenskih narodnih pjesama. LIT.: /\. E. ATsjiuK-BpmaHecJiH, A. T. TiirpauHH, MoCKaa i JleHHHrpaj 1939. — A. Ulaaepdmt, Ap,wen TurpaHflH, CoBCTcKan My3bma, 1950.
TIGRANJAN, Nikogajos (Nikolaj Fadejeviĉ Tigranov), armenski sovjetski pijanist, kompozitor i folklorist (Aleksandropolj, danas Lenjinakan, 31. VIII 1856 — Erevan, 17. II 1951). Sa devet godina izgubio vid. God. 1873—80 u Beĉu uĉio kompoziciju i klavir a 1893 u Petrogradu kompoziciju kod N. Rimskog Korsakova i N. Solovjeva. Nastupao kao pijanist u Petrogradu, Beĉu, Berlinu i dr., izvodeći i vlastite kompozicije. T. je jedan od zaĉetnika armenske klavirske muzike. Zasluţan za sabiranje i prouĉavanje armenskih, azerbajdţanskih, gruzijskih, iranskih i kurdskih narodnih pjesama; sabirao je i obraĊivao azerbajdţanske mugame. DJELA: kraće kompozicije za simfonijski orkestar; koraĉnice; zborovi; pjesme. — OBRADBE: nekoliko mugama za simfonijski orkestar; 3 mugama za gudaĉki kvartet; mugam Šahnaz za violinu i klavir; 10 mugama za klavir; armenski narodni plesovi za klavir; armenske narodne pjesme za glas i klavir. Tiskana je zbirka 3ar
TIHOMIROV, Vasilij Dmitrijeviĉ, ruski plesaĉ, koreograf i pedagog (Moskva, 30. III 1876 — 20. VI 1956). Uĉio na Baletnoj školi u Moskvi (I. A. Jermolov), usavršavao se na Carskoj baletnoj školi u Petrogradu (P. Gerdt, Ch. Johansson). Debitirao 1893 u petrogradskom Marijinskom kazalištu; iste godine angaţiran u Velikom kazalištu u Moskvi i ubrzo stekao naslov prvog plesaĉa te je postigao velik uspjeh kreacijama prvih uloga u baletima Raymonda (Glazunov), Korsar (Drigo), Esmeralda (Pugni) i dr.; uz to od 1896 predaje na Baletnoj školi kazališta. God. 1911 nastupao u Londonu u baletu A. A. Gorskog Dance Dream, a 1914 bio partner A. Pavlove na njezinim turnejama širom svijeta. Plesao najviše u paru sa svojom uĉenicom i suprugom Jekaterinom Geljcer. Kao plesaĉ atletske figure, isticao se posebno velikim skokovima, nesputanim širokim gestama i izraţajnim pokretima. Iz njegova maiestetiĉnog skulpturalnog naĉina razvio se plastiĉni, izraţajni stil moskovske baletne škole. God. 1924 postao šef ba leta i direktor Baletne škole moskovskog Velikog kazališta, gdje je obnovio balete Silfida (na muziku F. Chopina), Trnoruiica (Ćajkovski), Bajaderka (Minkus) i dr., a sa L. A. Lašĉilinom koreografirao je prvu postavu Crvenog maka (Gliere). God. 1937, zbog bolesti, napustio baletnu scenu, ali se do kraja ţivota bavio s velikim uspjehom pedagoškim radom te se uvrstio medu najveće ruske baletne pedagoge. Njegovi uĉenici bili M. M. Mordkin, S. M. Messerer, L. L. Novikov, A. Volinin, L. Ţukov te plesaĉice A. M. Balašova, M. P. Kandaurova, N. B. Podgorecka, L. M. Bauk, A. I. Abramova i mnogi drugi.
arhitekturu; 1-J22 završio Dramsku školu u Zagrebu. God. 1922— 29 scenograf i dirigent kazališta u Splitu, 1929—33 direktor (sa P. Markovcem) muziĉkog odsjeka tvornice Edison Bell Pe, 'kala u Zagrebu, od 1933 u Spl.*u direktor opere i operete i 1939—41 upravitelj kazališta. Napredan umjetnik, T. je suraĊivao s NOPom, a 1943—45 aktivno sudjelovao u NOB kao ĉlan razliĉitih umjetniĉkih grupa i zatim intendant Kazališta Narodnog osloboĊenja za Dalmaciju. Nakon osloboĊenja u Zagrebu, 1945—49 intendant Hrvatskoga narodnog kazališta i 1949—54 direktor Drţavnoga simfonijskog orkestra (kasnije Zagrebaĉka filharmonija) te društveni i I. TIJARDOVIĆ politiĉki radnik. TijarĊovića je kao kompozitora najviše privlaĉila muziĉka pozornica koju je, osobito na podruĉju vedrog muziĉkog kazališta, obogatio vrijednim prilozima. Od osam njegovih opereta svojom se izvornošću izdvajaju Mala Floramye i Splitski akvarel, djela u kojima je izvrsno doĉarao specifiĉan splitski kolorit. Bogatom umjetniĉkom invencijom i instinktom za scensko oblikovanje, on je sretno povezao tekst i muziku koja je daleko od šablona klasiĉnih operetnih uzora. Pri tom se T. istakao i kao lucidan libretist, izvrgavajući ruglu mnogu ljudsku slabost. U svojim se djelima T. nadovezao na tradiciju. Ostajući vjeran i dosljedan pobornik nacionalnog muziĉkog smjera, on je svoju inspiraciju oploĊivao na muziĉkom folkloru svoje uţe domovine, pa i onda kada nije primjenjivao izvorne narodne napjeve. Najvaţniji je element Tijardovićeve muzike raspjevana melodika mediteranskog obiljeţja, kojoj su podreĊeni svi ostali faktori muziĉke izraţajnosti. MeĊu Tijardovićevim operama posebno se istiĉu Dimnjaci uz Jadran kao smion pokušaj da se »bez obzira na opernu tradiciju dade djelo koje bi svojim specifiĉnim izraţajnim sredstvima odraţavalo odlomak iz velikih dogaĊaja nedavne prošlosti jugoslavenskih naroda« (I. Kirigin). Na podruĉju orkestralne muzike treba spomenuti njegovu Proljetnu uvertiru i predigru Ribarske svaĊe, a od većih vokalno-instrumentalnih djela kantatu Judita. T. se ogledao i na drugim umjetniĉkim poljima. Prije svega treba ga spomenuti kao libretistu koji je za sebe napisao više veoma uspjelih i duhovitih tekstova. Kao nadaren slikar i karikaturist s mnogo je ukusa znao svojim djelima dati ţivopisan scenski okvir, a svoje junake obući u originalne kostime. T. je dobitnik visokih odlikovanja i drugih priznanja; 1970 dodijeljena mu je Nagrada Vladimir Nazor za ţivotno djelo. DJELA. ORKESTRALNA: kolo Dalmatinka, 1928; uvertire Ribarske svaĊe, 1956 i Proljetna uvertira. — KOMORNA: Varijacije na istarsko kolo za violinu i klavir, 1944; Elegija za violonĉelo i klavir, 1951; Zagrebaĉka mini--suita za klavirski trio, 1972. — KLAVIRSKA: Serenada, 1928; sonatina u Es--duru, 1942; Izvor voda uz igalo, 1948. — DRAMSKA. Opere: Dimnjaci uz Jadran, 1949 (vlastiti libreto; Zagreb, 20. I 1951); Marko Polo, 1955 (libreto V. Rabadan; Zagreb, 3. XII 1960) i Dioklecijan, neizv. Balet Partizansko kolo, 1944 (Split, 2i. III 1945). Operete: Pierrot lio, 1922; Mala Floramye, 1926 (Split, 14. I 1926); Kraljica lopte, 1926; Splitski akvarel, 1928 (Split, 5. III 1928); Zapovijed maršala Marmonta {Mira i Marmont), 1929; Jurek i Stefek, 1931. Muziĉka komedija Doţivljaji u Shangaju (Min), 1937; musical Katarina Velika, 1956. Scenska muzika: Judita M. Marulića, 1940; Ribarske svaĊe C.
LIT.; /. Morlcy 1 Soviet Ballet, London 1945. — S. Lifar, Histoire du ballet russe, Pariš 1950. — E. EonapHuKoea i O. Mapmuuosa, MocKOBCKoe xopeorpact>HMecKoe VMHJinme, MocKBa 1954.
TIHONOV, Vladimir Petroviĉ, sovjetski plesaĉ (Kišinjev, 24, X 1935 —). Studij klasiĉnog baleta završio na Lenjingradskom koreografskom uĉilištu, a 1957 angaţiran u Kišinjevu. Od 1960 solist Velikog kazališta u Moskvi, gdje nastupa u prvim ulogama klasiĉnog i suvremenog baletnog repertoara. Osobito zapa ţen uspjeh postigao u baletu Bamma Banumi (Karetnjikov). TIJARDOVIĆ, Ivo, kompozitor (Split, 18. IX 1895 — Zagreb, 19. III 1976). Muziku uĉio u Splitu i Beĉu, gdje je studirao
575
Tijardovićev nacrt za inscenaciju Male Floramye, 1948
576
TIJARDOVIĆ — TIMPANI
Goldonija (vlastiti prijevod) i dr. Filmska muzika. — VOKALNA. Kantate: Plaĉ majke nad mrtvim sinom za soliste, mješoviti zbor i orkestar; Judita (M. Marulić) za sopran, recitatore, mješoviti zbor i orkestar i Cvit Ljubice Dalmatinske (Ana Vrdoljak) za sopran, ţenski zbor i orkestar. Zborovi: Marjane, Marjane; U te sam se zaljubio; Ruţo ma rumena; Sinjsko ojkanje; Telefonske ţice zuje; Dalmacijo, zemljo mila; Mile Pop Jordanov; Tri makedonske i dr.- Solo-pjesme: Milovo sam; Sjećaš se rujna; Bijela serenada; Marula divojka; Momĉe jaše; Grob palog druga; Susret s ruţom; Proljetni susret i dr. — Obradbe i harmonizacije narodnih napjeva. LIT.: /. Kirigin, Opera i suvremena stvarnost. Povodom izvedbe opere »Dimnjaci uz Jadran« I. Tijardovića, Muziĉka revija, 1951, 1. —■ /. B(alistiĉ), Ivo Tijardović, Trideset godina kompozitorskog i kazališnog rada, Split 1954. K. Kovaĉević, Hrvatski kompozitori i njihova djela, Zagreb 1960. — M. Logar, Ivo Tijardović: »Marko Polo«, Zvuk, 1961, 45—46. — K. Kovaĉević, Dva za paţena jubileja (I. Tijardović i J. Gotovac), ibid., 1966, 66. —■ Isti, Muziĉko stvaralaštvo u Hrvatskoj 1945—1965, Zagreb 1966. —■ A. Tomašek, Stvaralaštvo u znaku kazališta. Povodom 75-godišnjice roĊenja I. Tijardovića, Zvuk, 1971, ni—112. K. Ko.
TIJESNI SLOG -> Slog akorda TIKOCKI (Cikocki), Jevgenij Karloviĉ, bjeloruski sovjetski kompozitor (Petrograd, 25. XII 1893 —)■ Završio muziĉku školu Bonĉ-Brujeviĉ u Petrogradu (klavir i kompozicija kod V. Deševova); uz to studirao na Institutu za psihologiju i neurolo giju. U Bjelorusiji od 1920, od 1924 prouĉavao i sakupljao narodne melodije. God. 1927 u Bobrujsku utemeljio muziĉku školu, koju je i vodio. Od 1934 u Minsku, gdje je bio umjetniĉki direktor filharmonije i docent muziĉke škole. Veoma je zasluţan za upoznavanje i njegovanje bjeloruske narodne muzike. Operom Aiuxacb UodzopHuu stvorio je jednu od prvih bjeloruskih opera. DJELA. ORKESTRALNA. Šest simfonija: I, 1927; II, 1941; III, 1948 (nova verzija 1959); IV, 1955; V, 1958 i VI, 1963. Simfonijska pjesma EnazodapHocnib, 1949; koncert za klavir, 1953; koncert za trombon, 1943; uvertire VIpa3dHUK ua IloAecbe, 1952 i Cnaea 1961; suite za bjeloruske narodne orke stre —■ Klavirski trio, 1934. — DRAAiSKA. Opere Muxacb llodzopnbiu, 1939 i Anecn, 1944 (nova redakcija kao JjeayuirKaeiiHe »MnxaCH IloAropHoro«, CoBeTCKaa »y3HKa, 1958. — li. A. Fycun, EBreHHii KapjioBHi THKOUKHH, MocKiia i HenHiirpa.-i 1965. — D. Lehmann, Jewgeni Karlowitsch Tiko ki, MGG, XIII, 1966.
TILLYARD, Henry Julius Wetenhall, engleski muzikolog (Cambridge, 18. XI 1881 — 2. I 1968). Studirao na Univerzitetu u Cambridgeu, zatim na britanskom arheološkom institutu u Ateni, gdje ga je I. Th. Sakellarides uveo u modernu grĉku crkvenu muziku, a U. Gaisser u studij bizantskih rukopisa. God. 1908—17 docent na Univerzitetu u Edinburghu; 1919—21 profesor klasiĉne filologije na Univerzitetu u Johannesburgu; 1922—26 profesor ruskog jezika na Univerzitetu u Birminghamu; 1926—46 profesor grĉkog jezika na University College u Cardiffu; 1947—49 docent klasiĉne filologije u Grahamstoivnu (Juţnoafriĉka Republika). T. je najveći autoritet na podruĉju bizantske muzike, uz C. Iloega i E. Wellesza, s kojima je 1931 pokrenuo i ureĊivao ediciju Monumenta Musicae Byzantinae. Istodobno kad i E. Wellesz, ali neovisno o njemu, pronašao je naĉin dešifriranja srednjobizantske notacije. — Tillvardu (i E. Welleszu) posvećen je kao spomenica I sv. Studies in Eastern Chant (urednik M. Velimirović, 1966).
itmen, SBIMG, 1913—14; The MoĊes in Byzantine Mune, Annual of British School at Athens, 1916—18; The Problem of Byzantine Neumes, Journal of Hel-
TILMOUTH, Michael, engleski muzikolog (Grimsbv, Lin1 y*i} , i- '"- 'viuini'ig uyinris uj ine ist'tperor l^eu, /imiuai 01 DLI UMI ochool at Athens, 1928 i 1931; Handbook of the Middle Byzantine Musical Notation, Monumenta Musicae Bvzantinae, Series Subsidia, I, 1935; Early Byzanline Neumes: A Nezv Prindple of Dedpherment Laudate 1936; Byzantine Neumes ivartiger Štand der byzantinischen Musikforschung, MF, 1954; 7"/ie Byzantine Modes in the Tzoelfth Century t Annual of British School of Athens, br. 48. — IZDANJA: Sticherarium (sa C. Hoegom i E. Welleszom), Monumenta Musicae
colnshire, 30. XI 1930 — ). Studij muzikologije s doktoratom završio 1960 na Christ's Collegeu u Cambridgeu. God. 1959—62 asistent i 1962—71 predavaĉ na muziĉkom odjelu Univerziteta u Glasgowu, od 1971 profesor je na Univerzitetu u Edinburghu; uz to je urednik godišnjaka R. M. A. Research Cronide (od 1969). DJELA (izbor): A Calendar of References to Music in Nezvspapers Published in London undin the Provinces (1660—iyi9),R.iW. A. Research Cronicle, 1961—62
The Royal Academies of 1695, Music & Letters, 1957; Some Early Londo certs and Music Clubs, 1670—1720, Proceedings of the Royal Musical P tion, 1957—58; The Technique and Forms of Purcell's Sonatas, Music & 1 1959; N. Matteis, MQ, 1960; J. Sherard, an English Amateur Composer, & Letters, 1966; The Appoggiatura in Beethoven's ~Vocal Music, The 1 Times, 1970; Music on the Travels of an English Merchant: R. Bargravt —67,), Music & Letters, 1972; York Minsler Ms. M. l6(s) and Captain court, ibid., 1973. — Redigirao Chamber Music M. Lockea (2 sv.), 19*
TIMBRE (franc. biljeg, peĉat; tal. timbro), specifiĉno sv tona zbog kojega uho prima osjetno razliĉito tonove iste i iste jaĉine, pa i iste boje. T. odreĊuje konaĉnu fizionomiju premda je srodan, pa se ĉak ĉesto i zamjenjuje pojmom tona, ipak joj nije identiĉan. Raznolikost u kvaliteti tona r zbog razliĉitih svojstava materijala koji rezonira, a ovisi prvens o amplitudi i strukturi alikvotnih tonova, apsolutnom in tetu osnovnoga tona i kompleksu intenziteta glavnih alik\ tonova odreĊenog izvora zvuka. H. Fletcher je uz to 193 kazao da na t. utjeĉe i frekvencija tona. Prema tome, tonov: izvedeni na razliĉitim instrumentima imaju razliĉiti t., ali novi emitirani iz istog zvuĉnog izvora mogu mijenjati t. ls gatiju ljestvicu timbara posjeduje ljudski glas. A. TIMOFEJEVA, Nina Vladimirovna, sovjetska ple (Lenjingrad, 11. VI 1935 —). Studij klasiĉnog baleta za 1953 na Lenjingradskom koreografskom uĉilištu (M. Roma T. Veĉeslova). Isprva plesala u kazalištu Kirov u Lenjing God. 1956 angaţirana u balet moskovskoga Velikog ka2 te se usavršavala kod M. Semjonove. Sudjelovala na bn inozemnim turnejama i postigla veliki uspjeh svojim sigi nastupom, ĉistoćom stila i briljantnom tehnikom. Njezir najveće plesne kreacije uloge u baletima Grad u noći (ili Ĉi mandarin, Bartok) i CnapmaK (Haĉaturjan). Supruga je diri; G. Roţdestvenskog. LIT.: B. Lvov-Anohin, Nina Timofejeva, Ballet Today, 1960.
TIMPANI (prema grĉ. TUfiTravov bubnjić; engl. ke rums, franc. timbales, nem. Pauken, tal. timpani), membran instrumenti u današnjem orkestarskom sastavu najvaţnij strumenti iz grupe udaraljki. Upotrebljavaju se obiĉno u p: dve veliĉine i mogu da proizvedu tonove odreĊene visine. SJ se da su t. orijentalnoga porekla. T. ima kotao od bakra ili me u obliku izduţene polukugle; preko otvora razapeta je ušte\ teleća koţa; ĉvrsto je stegnuta gvozdenim obruĉem koji ima zavrtanja. Metalni kotao je zapravo rezonator u kome se pri ranju o zategnutu koţu stvaraju vazdušni talasi. Na donjem nalazi se mali otvor koji propušta suvišne talase. Napetost 1 brane, tj. visina tona podešava se okretanjem zavrtnja. Bi da to oduzima dosta vremena i onemogućuje brzu promen sine tonova, konstruisane su u XIX v. razne vrste mehani koji omogućuju brţe preudešavanje timpana. Jedan siste: mehanizam s pomoću koga se istovremeno pokreće svih zavrtanja i ubrzava preudešavanje; taj je mehanizam izradi Cramer (1812), a kasnije su ga mnogi usavršavali (C. Wan A. Boracchi, H. Schnellar). J. C. N. Stumpff i G. J. Wunde konstruisali su (1821 i 1890) timpane koji su se preudešavali < tanjem instrun oko zavrtnja s nog sa nepokre postoljem. Mel zam sa pedalom kojeg se — pritis noge ' na pedali timpani autom preudešavaju na ljeni ton, kons sao je u Parizu ĉetkom XIX v. Brod, a usavršil ga Gautrot (185 C. Pittrich (iĉ Sa manjim izm ma takav se tip i trebljava i danas U orkestru se ĉno nalaze dva 1 pana nejednake 1 ĉine (par). Noti su uvek u baso-kljuĉu. Hromatsk: seg većeg je D-i manjeg A-a. Za 1 ranje se upotrebi); ju maljice od barr sove trske presvui na jednom kraju nelom, pustom, s TIMPANI. Iz djela Gabinelto armonico F. Bonannija, XVIII st.
TIMPANI — TINCTORIS derom, gumom, koţom ili plutom. Kva-litet i zvuĉnost tona zavisi od naĉina udarca., vrste maljica i instrumenta, a i od muzikalnosti i tehniĉke veštine timpanista. U najnovije vreme upotrebljavaju se i sasvim mali, tzv. liliputanski t. sa opsegom e-h. Instrumente tipa timpana poznavali su još antiĉki narodi, Egipćani i Grci. U Evropu su ih doneli Arapi oko IX v. pa su TL\ se isprva i evropske varijante naziva izvodile od arapskog naqqdra (engl. nakers, franc. nacaire). To su bili znatno manji timpani od današnjih, ali već tada su se upotrebljavali u paru, i to kao signalni vojniĉki instrumenti. Za vreme kriţarskih ratova timpane su — kao ratniĉki viteški instrument — ĉesto upotrebljavali zajedno sa trubama; krajem XV v. uvode se i veći t. po obliku sliĉni današnjima. Evropski feudalci, pre svega ne-maĉki, drţe u XVI v. redovito u svojoj pratnji, pored trubaĉa i timpaniste (instrument su nazivali Heerpauken). U to su vreme t. bili od bakra ili srebra, a udešavali su se s pomoću zavrtanja. Sredinom XVII v. t. ulaze u orkestarski sastav i ĉine sa trubama homogenu harmonskoritmiĉku zajednicu. Bili su udešeni u ĉistim kvartama, odnosno kvintama, jer su izvodili samo toniku i dominantu odgovarajućeg osnovnog tonaliteta kompozicije. Sve do sredine XIX v. notirali su se kao transponirajući instrumenti, i to tako da se na poĉetku partiture oznaĉivala udezba, npr. Timpani in EsB ili D-A itd., a notiralo se uvek sa c-G. U doba klasike t. dobivaju sve znaĉajniju ulogu u orkestru (osobito u Beethovenovim delirna). Tada se obiĉno upotrebljava par od dva razliĉita timpana. C. M. Weber uvodi tri timpana sa jednim sviraĉem. Kasniji kompozitori (G. Meverbeer, H. Berlioz, R. Wagner) upotrebljavaju obiĉno po 2 para timpana (sa dva sviraĉa), ali se broj katkad povećava (npr. H. Berlioz u svom Rekvijemu traţi 8 pari timpana, tj. 16 instrumenata). Konstrukcija t. sa pedalima omogućila je razvoj virtuozne svirke na tom instrumentu i njegovo znatnije sudelovanje u tematskoj razradi simfonijskog dela (R. Strauss, Salome, 1903; B. Bartok, Muzika za gudaĉe, udaraljke i celestu, 1936) kao i pojavu njegove solistiĉke primene (O. Gerster, Capriccietto za 4 timpana i gudaĉki orkestar, 1936; F. Donatoni, Concertino za gudaĉe, limene duvaĉe i timpane solo, 1952; W. Tharichen, Koncert za timpane i orkestar, 1954; B. Papandopulo, Koncert za timpane i orkestar, 1969). LIT.: C. A. Boracchi, Manuale del timpanista, Milano 1842. —■ E. Pfundt, Die Pauken, Leipzig 1849 (III izd. 1894). —■ A. Deutsch, Pauken-Schule, Leipzig 1895. — P. A. Brovme, The Orchestral Treatment of the Timpani, Music and Letters, 1923. —• P. R. Kirby, The Kettle-Drums: an Historical Survey, ibid., 1928. — Isti, The Kettle-Drums: a Book for Compbsers, Conductors and Kettle-Drummers, Oxford 1930. — P. Th. Wille, Lehrgang des Paukenschlagens, Augsburg i Wien 1930. — 5. Goodman, Modern Method for Tympani, New York 1948. — H. G. Farmer, Handel's Kettledrums, London 1950 (novo izd. 1965). — L. Torrebruno, II Timpano, Milano 1954. —■ A. A. Shivas, The Art of Tvmpanist and Drummer, London 1957. — H. Taylor, The Art and Science of the Timpani, London 1957. — J. Blades, Orchestral Percussion Technique, London 1961. — W. Firth, The Solo Timpanist, Nevv York 1963. D. Jć.
TINCTORIS, Johannes, nizozemski teoretiĉar i kompozitor (Nivelles, Brabant, oko 1435 — ?3 1511). O njegovu ţivotu nema kontinuiranih podataka. Zna se da je studirao pravo i teologiju te postao doktor prava i kanonik. Na popisu pjevaĉa katedrale u Cambraiju iz 1460 nalazi se i ime J. T., ali nije ustanovljeno radi li se o njemu ili nekom drugom. T. je, prema vlastitim navodima, bio muziĉki uĉitelj zborskih djeĉaka katedrale u Chartresu; u to doba (oko 1462) putovao je u Bruges. U septembru 1474 nalazi se (prema matiĉnoj knjizi) u Liegeu kao succentor katedrale. MeĊutim, ĉini se da je prije toga, moţda oko 1472, stupio u sluţbu Ferdinanda Aragonskog, napuljskog kralja, jer sam govori o svom povratku u Napulj. Na dvoru u Napulju poduĉavao je kraljevu kćer Beatrix, buduću ţenu madţarskog kralja Matijaša Korvina. Njoj je posvetio pojedine svoje traktate. Iz posveta i uvodnika u traktate vidi se njegov poloţaj na dvoru: na nekima se biljeţi kao uĉitelj i duhovnik, na nekima kao muziĉar (»inter cantores minimus«; »inter musicae professores minimus«) ili pravnik, a na nekima s dvostrukim titulama pravnika i matematiĉara (»inter legum et artium mathematicarum professores mi-
577
nimus«). Bio je svakako prava renesansna, univerzalna liĉnost i već je sa ĉetrdesetak godina uţivao takav ugled da ga L. Compere spominje u svom motetu Otnnium honorum plena kao jednog od najboljih muziĉara svojega doba. U Napulju je T. sigurno kontaktirao sa F. Gafuriusom. God. 1487 poslao ga je kralj na dvorove u Francusku i Burgundiju da pribavi nove pjevaĉe za napuljsku kapelu. Neizvjesno je da li se T. s toga puta vratio u Napulj ili je otišao u Nivelles gdje je kao kanonik imao svoju prebendu. Prema njegovim vlastitim bilješkama zakljuĉuje se da je 1492 boravio u Rimu, a prema podacima koje je iznio njegov suvremenik, njemaĉki humanist J. Trithemius {Catalogus illustrum virorum, 1495), još se 1495 nalazio u Italiji. Toĉan datum i mjesto smrti nisu otkriveni. T. je najveći ranorenesansni teoretiĉar, a ubrajaju ga i medu vrhunske liĉnosti cjelokupne povijesti muzike. Od njegovih 12 saĉuvanih traktata najvaţniji je leksikon Diffinitorium Terminorum Musicae u 20 poglavlja; u njemu je dao definiciju sviju u njegovo doba postojećih muziĉkih pojava i pojmova, od intervala, tonskih vrsta i menzuralne teorije do muziĉkih oblika i vrsta, kao što su canon, cantus, clausula, discantus, fuga itd. Djelo obuhvaća 299 obraĊenih pojmova i predstavlja najstariji muziĉki leksikon u pravom smislu. Od ostalih radova izdvaja se priruĉnik o kontrapunktu Liber de arte contrapuncti, najopseţnije njegovo djelo, u 3 knjige. U njemu je obradio cjelokupnu kontra-punktsku praksu svojega doba, ukljuĉivši i stariju, Dufaveve generacije. T. je prvi teoretiĉar koji se jednako bavi pravilima tehnike nota protiv note kao i slobodne višeglasne kompozicije (»contrapunctus floridus«). Uz to je većinu svojih traktata popratio mnogobrojnim notnim primjerima. Posljednji traktat De inventione et usu musicae, prvobitno u 5 knjiga, objavljen je samo djelomiĉno; to je zapravo više prigodno, pripovjedaĉko djelo o izvodilaĉkoj praksi, koje sadrţi mnoštvo biografskih podataka o glasovitim pjevaĉima i instrumentalistima. U Tinctorisovim kompozicijama, pisanim preteţno u slobodnom polifonom slogu, ogleda se tradicija škole u Cambraiju i utjecaj Ockeghema. DJELA. Dvanaest traktata: I, Terminorum Musicae Diffinitorium, oko 1472—73 (jedino Tinctorisovo za ţivota tiskano djelo); II, Complexus effectuum musices, oko 1473—74; HI, Proportionale tnusices, oko 1473—74; IV, Liber imperfectionum notarum musicalium, oko 1474—75; V, Tractatus de regulari valore notarum, oko 1474—75; VI, Tractatus de notis et pausis, oko 1474—75; VII, Liber de natura et proprietate tonorum, 1476 (posvećen J. Ockeghemu i A. Busnoisu); VIII, Liber de arte contrapuncti, 1477; IX, Tractatus aherationum, poslije 1477; X, Scriptum super punctis musicalibus, poslije 1477; XI, Expositio manus, poslije 1477 i XII, De inventione et usu musicae, napisan izmeĊu 1480 i 1487 i štampan moţda 1487 u Napulju (saĉuvan u fragmentima, posvećen J. Stokemu). Traktat Liber de origine musicae, koji navodi J. Trithemius, nije se saĉuvao (moţda je identiĉan s XII traktatom), kao ni Tinctorisove Epistolae. — Kompozicije: 7 chansona za 2, 3 i 4 glasa; 1 madrigal za 3 glasa. — Ĉetiri mise za 3 i 4 glasa (jedna parodijska na Vhomme arme); 2 moteta za 3 glasa; La-mentatio za 3 glasa. NOVA IZD.: 11 rasprava, izuzevši posljednju De inventione, obj. Ch. E. H. Coussemaker s naslovom Joannis Tinctoris Tractatus de Mušica juxta Bruxellensem Codicem necnon Bononiensem ac Gandavensem (Lille, 1875) i takoĊer u IV sv. svoje kolekcije Scriptorum de Mušica medii aevi nova series, 1876 (novi otisak-faksimil 1931). Leksikon pojmova Terminorum Musicae Diffinitorium objavili su: J. N. Forkel (AUgemeine Literatur der Musik, 1792; novi otisak 1962), H. R. Bishop u dodatku II izdanja leksikona His Celebrated Dictionary J. A. Hamiltona (1849); H. Bellermann (u Jahrbuch fiir musikalische Wissenschaft, I, 1863, s njemaĉkim prijevodom i komentarom); L. Balogh (The Musical Dictionary of Johannes Tinctoris, 1940); A. Machabev (joannis Tinctoris Terminorum Musicae Diffinitorium, sa francuskim prijevodom, 1951); C. Parrish (s engleskim prijevodom 1964) i L. Cammarota (s talijanskim prijevodom 1965); u faksimilu je obj. izdanje leksikona pojmova iz 1494 (u seriji Monuments of Music and Music Literature in Facsimile, II, 26, 1966). K. Weinmann je obj. saĉuvane odlomke traktata De inventione et usu musicae: dio IV knj. kao Ein unbekannter Traktat des Johannes Tinctoris (Festschrift H. Riemann, 1909) i dijelove II, III i IV knj. kao Johannes Tinctoris und sein unbekannter Traktat »De inventione et usu musicae« (1917, novo izd. 1961). A. Seay je obj. engleske prijevode pojedinih traktata: The »Proportionale musices« of Johannes Tinctoris (Journal of Music Theory, 1957, s transkripcijom notnih primjera); Johannes Tinctoris' »The Art of Counterpoint« (Musicological Studies and Documents V, 1961); The »Expositio manus« of Johannes Tinctoris (Journal of Music Theory, 1965) i Concerning the Nature and Property of Tones (Colorado College Music Press Publication, Translations II, 1967). Opera omnia izdaje F. Feldmann od 1960 dalje (u seriji Corpus Mensurabilis Musicae), dosad obj. I kni. Missa sine nomine. LIT.: E. A. Choron, Rapport sur un manuscrit de Tinctoris, Pariš 1813. — F. X. Haberl, Ein unbekanntes Werk des Johannes Tinctoris, KMJB, 1899. — U. Kornmiiller, Die alten Musiktheoretiker: Johannes Tinctoris, ibid., 1903. — G. Pannain, La teoria musicale di Giovanni Tinctoris, Napoli 1913. — O. J. Gombosi, La Vita musicale alla corte di Re Mattia Corvino (i na madţarskom), Budapest 1929. —■ Ch. van den Borren, Johannes Tinctoris, u Biographie Nationale de Belgique 25, Bruxelles 1930—32. — L. Balmer, Tonsystem und Kirchentone bei Johannes Tinctoris (disertacija), Bern 1935. — E. Kfenek, A Discussion of the Treatment of Dissonances in Ockeghem's Masses as Com pared with the Contrapuntal Theory of Johannes Tinctoris, Hamline Studies in Musicology II, 1947. — A. Baines, Fifteenth Century Instruments in Johan nes Tinctoris' De inventione et usu musicae, The Galpin Society Journal, 1950. —e J. Quitin, Les MĊitres de chant de la cathedrale St. Lambert a Liege aux XV et XVI e siecles, Revue Belge de Musicologie 1954. — F. Feldmann, Musiktheoretiker in eigenen Kompositionen, Deutsches Jahrbuch fiir Musikwis senschaft, 1957. — N. Castiglioni, Sul »Complexus effectuum musices« di J. Tinctoris, Rivista estetica, 1959. —■ H. Kirchmeyer, Zur Proportionslehre der Johannes Tinctoris, Instrumentenbau-Zeitschrift 1963. — H. Hiischchen, Johan nes Tinctoris, MGG, XIII, 1966. — G. Gerritzen, Untersuchungen zur Kontrapunktlehre der Johannes Tinctoris (disertacija), Koln 1966. I. Ać.
578
i!
TINEL — TIPPETT
TINEL, Pierre-Joseph-Edgar, belgijski kompozitor (Sinay-Waes, istoĉna Flandrija, 27. III 1854 — Bruxelles, 28. X 1912). Muziku uĉio na Konzervatoriju u Bruxellesu (A. Maillv, L. Brassin, H. F. Kufferath, F. Gevaert). Do 1877 koncertirao kao pijanist u Bruxellesu, Gentu, Antvverpenu i Londonu. God. 1881—• 1909 inspektor muziĉkih škola flamanskog podruĉja; uz to od 1896 profesor kontrapunkta i fuge na Konzervatoriju u Bruxellesu (od 1909 direktor) i stalni suradnik ĉasopisa Mušica Sacra. Borio se za ideje Cecilijanskoga pokreta i kao stvaralac i kao pedagog. Vrstan kontrapunktiĉar i štovatelj Bachove umjetnosti T. je ostao vezan za tradiciju. Najbolja djela su mu oratorij Franciscus i muziĉke drame u kojima oţivljuje oblik duhovne opere XVII st. DJELA. INSTRUA1ENTALNA: Trois tableaux symphoniques pour »Polyeucte« za orkestar, 1882; klavirska sonata, 1875; sonata za klavir ĉetvororuĉno, 1875; sonata za orgulje, 1885. — DRAMSKA: duhovne muziĉke drame Sainte Godelieve, 1897 i Katharina, 1909; scenska muzika. — VOKALNA: oratorij Franciscus, 1888. Kantate: Klokke Roeland, 1877; Inhuldigingscantate, 1877; Kollebloemen, 1879 i De drie ridders. Zborovi; solo-pjesme. — CRKVENA: misa; 2 Te Deutna, 18841 1905; 3 psalma; moteti; duhovne pjesme. — SPISI: Le Chant Gregorien, theorie sommaire de son execution, 1890 (tal. prijevod 1901); Pie X et la Musique sacree, 1908; ĉlanci. — Korespondencija T.-C. Teichmann ohj. u Mušica Sacra, 1934—36. LIT.: E. Closson, Sainte Godelieve de Edgar Tinel, Leipzig i Bruxelles 1897. — A. Van der Elst, Edgar Tinel, Gent 1901. — E. Closson, »Katliarina« de Edgar Tinel, Bruxelles 1909. — P. Tinel, Edgar Tinel, le recit de sa vie et l'exegese de son oeuvre, Bruxelles 1922. — Išli, Edgar Tinel, Bruxelles 1946. — Isti, Les Discours et rapports d'Edgar Tinel aux Assemblees generales de la Societe de St. Grćgoire, Melanges E. Closson, Bruxelles 1948. — A. Van der Linden, Pierre-Joseph-Edgar Tinel, MGG, XIII, 1966.
TINODI, Sebestyen, madţarski pjesnik, pjevaĉ i lautist (vjerojatno na podruĉju Baranje, izmeĊu 1505 i 1510 — Sarvar, koncem januara 1556). Najvaţniji madţarski pjesnik-kronićar i muziĉar XVI st. Humanistiĉki obrazovan, stupio je u javnost 1537 s novelom u stihovima Jason i Medeja. Ţivio zatim do 1542 kao ĉlan osobne pratnje vojskovoĊe i drţavnika B. Toroka u Sigetu te je bio oĉevidac i kroniĉar obrane Sigeta od turskih opsjedanja. Nakon što je njegov gospodar 1541 pao u tursko zarobljeništvo, putuje po Madţarskoj, sakupljajući autentiĉnu gradu za svoje rimovane kronike u kojima je opjevao najviše madţarsko-turska ratovanja. Neko je vrijeme boravio na dvoru palatina T. Nadasdvja u Sarvaru, a 1548—53 u Košicama (madţ. Kassa). God. 1553 podijelio mu je kralj Ferdinand I plemstvo za njegovo pjesniĉko i pjevaĉko umijeće (»ars canendi historiarumque... in rhvthmos elegans compositio«). Svoje je pjesme pisao i izvodio kao pjevane, a ne recitirane, pa ih je oĉito odmah i koncipirao s odgovarajućim napjevima. Dio pjesama, spjevanih izmeĊu 1541 i 1553, objavio je T. u zbirci Cronica (1554) koju je popratio sa 23 notirana napjeva. To su izvorne Tinodijeve melodije (dosad nije ustanovljeno da bi bile preuzete iz narodnog ili kojeg drugog vrela), koje otkrivaju inventivnog i kultiviranog muziĉara. Svojom izrazito madţarskom melodikom i ritmikom, mjestimice obogaćenom stranim utjecajima (njemaĉkim i slavenskim), te su pjesme ostale stoljećima uzorom. Nekoliko je melodija ušlo u madţarske crkvene pjesmarice XVII st., neke su se saĉuvale kao narodske pjesme s drugaĉijim tekstom (od tih je najpopularnija melodija pjesme o Opsadi Egerske utvrde), a veći broj ih je uvršten u madţarske zbirke protestantskih psalama XVI i XVII st. Instrumentalna pratnja nije se saĉuvala, iako je T. kao lutnjist bez sumnje sam pratio svoje pjevanje. MeĊutim, već se po saĉuvanim pjesmama i njihovu dalekoseţnu odjeku, Tinodija smatra prvim predstavnikom izvorne madţarske umjetniĉke muzike. NOVA IZD.: G. Matrav obj. melodije i njihovu transkripciju za glas i klavir, mjestimice proizvoljnu (u djelu Torteneti, bibliai es gunyoros magyar enekek dallamai a XVI szdzadbol, 1859); kritiĉko izd. napjeva obj. B. Szabolcsi (7Ynddi zeneje, 1929) i K. Csomasz Toth {A XVI. szdzad magyar dallamai, 1958); Cronicu u faksimilu obj. B. Varjas {Cronica Tinodi Sebestyen szorzese, Biblio-teca Hungarica antiqua II, 1959). LIT.: L. Dezsi, Sebestven Tinćdi, Budapest 1912. — Z. Koddly, Argirus notaja, Budapest 1921. —• B. Pukdnszky, S. Tinćdi und der deutsche Zeitungsgesang, Forschungsarbeiten des Coliegium Hungaricum, Berlin 1927. — B. Szabolcsi, Tinodi zeneje, a Tinodi dallamak hasonmasava l es atirataval, u djelu A magvar ţene evsţazadai, I, Budapest 1959 (sadrţi i melodije u faksimilu i obradbi). — Isti, Sebestven Tinodi, MGG, XIII, 1966. I. Ać.
TIN PAN ALJLEY, nadimak za 28. njujoršku ulicu smještenu izmeĊu Pete i Šeste avenije. U njoj su imali svoje poslovnice najpoznatiji ameriĉki izdavaĉi, producenti i menageri zabavne muzike, pa je T. P. A. ĉesto i sinonim za ukupnu ameriĉku šlagersku produkciju. Naziv je prvi upotrijebio oko 1903 novinar Monroe RosenfelĊ.
TINTORI, Giampiero, talijanski muzikolog i kompozitor (Genova, 16. V 1921 —). Uĉenik C. Vidussa (klavir), G. Scuderija (kompozicija) i G. B. Testonea (orgulje), diplomirao muziĉku paleografiju na Univerzitetu u Parmi. God. 1952—-57 asistent povijesti muzike na Univerzitetu u Paviji; 1959—62 profesor na htituto musicale u Bergamu. Od 1961 pomoćnik direktora, od 1965 direktor Kazališnog muzeja na Scali u Milanu. DJELA. SPISI: L'Arianna di B. Marcello, 1951; /' Concerto per pianoforte e orchestra da Bach a Brahms, 1955; Sacre rappresentazioni del ms. 201
di Orleans, 1958; L'Opera napoletana, 1958; Stravinski, 1964 (franc Cronologia degli spettacoli del Teatro alla Scala dal 1778 al 1964 (III C. Gattija II Teatro alla Scala nella storia e nell' arte), 1964; // Museo alla Scala, 1969; Gli Strumenti musicali (2 sv.), 1971. Prijevodi na ta Nezv Oxford History of Music, I, 1962 i A. Machabev, La Notation t 1963. —KOMPOZICIJE: 2 simfonije, 1958 i 1960; kvintet s oboon duhaĉki kvintet, 1955; partita za violinu i klavir, 1958; Peana per U su Ajace Telamonio za rog i klavir, 1556; opera Medeae Senecae Fragmini balet La Maschera della morte rossa, 1959. —■ IZDANJA: opere // D, Paisiella i La Rosa bianca e la rosa rossa J. S. Mayra; muziĉka komedija telio innamorato G. B. Pergolesija; A. Scarlatti, 4 Cantale inedite, 1958; Weerbecke, Messe e mottetti, Archivium musices Metropolitanum Medio 1963-
TIPKE (engl. keys, franc. touches, njem. Tasteri, tal. dio mehanike orgulja, harmonija, klavira, pijanina, ĉe klavikorda i drugih srodnih instrumenata. T. su poluge osi na metalne klinove. Pritiskom na krak poluge okrenut sviraĉu podiţe se suprotni krak ugraĊen u sam instrume; krak pokreće onaj dio mehanike koji neposredno uzrok omogućuje stvaranje tona. T. su poredane u dva reda: c niţe t. sadrţe tonove dijatonske C-dur ljestvice kroz ne oktava, ovisno o opsegu instrumenta. One su izraĊene od drva, po vidljivom dijelu obloţena obiĉno slonovaĉom. IJ njih umetnut je red nešto kraćih i viših tipaka za alterirane te njihov je prednji dio od tvrda crna drva-(ebanovina). Na st instrumentima (ĉembalo, orgulje) tipke za dijatonske tonov su crne, a za kromatske bijele boje. A. TIPO, Maria, talijanska pijanistica (Napulj, 23. XII 193 Uĉenica svoje majke Ersilije Cavallo, nastupila javno sa godine. Usavršavala se kod A. Caselle i G. Agostija. Afiri se kao koncertna pijanistica u Italiji i drugim zemljama. I vala klavir na Konzervatoriju u Bolzanu, zatim postala ši tedre za klavir na Konzervatoriju u Firenci. TIPPETT, Michael, engleski kompozitor (London, 2. I —). Na Royal College of Music u Londonu studirao kompc (Ch. Wood, R. O. Morris) i dirigiranje (A. Boult, M. Sar Isprva zborovoĊa; trid godina vodio orkestar nez lenih muziĉara; 1940—51 ziĉki direktor Morley Cc (vrste narodnog sveuĉiliš Londonu. God. 1965 nas se u blizini Batha; 197c umjetniĉki direktor feštiv Bathu. T. smatra da umjetniĉki lo mora biti pristupaĉno igc ti slušatelju o problematici gova vremena. U tom srni: veoma znaĉajan Tippettov torij A Child of our Time z; je dobio pobudu razmišl; o progonima Ţidova i o r diskriminaciji u Americi, resne stranice ovoga vrlo u log djela govore o M. TIPPETT
oĉajanju i izlaznosti svih onih koji su pomoćni pred nasiljem i ne] dom. U Tippettovoj muzici sjedinjuje se veoma sloţena intelige s elementarnim izraţajnim porivom, vitalna snaga s teţnjom pi gotovo klasiĉnom oblikovanju. Na napetostima što ih izazivaju ve suprotnosti poĉiva Tippettov osobni stil koji je teško smjesi bilo kakve kategorije, premda se opaţaju utjecaji Beethovenov« morne muzike, poliritmiĉke engleske muzike XVII st. i Purce postupka s tekstom. Tippettova orkestralna djela, osobito konce dva gudaĉka orkestra i Ritual Dances, ubrajaju se u engleske i pozicije koje se u Engleskoj najviše izvode. DJELA. ORKESTRALNA: 3 simfonije, 1945, 1957 i 1972; konce klavir, 1955; fantazija na Handelovu temu za klavir i orkestar, 1941; ko za dva gudaĉka orkestra, 1939; koncert za orkestar, 1963; suita u D -duru, Little Music za gudaĉe, 1946; Ritual Dances (iz opere The Midsummer Marr 1952; koncertantna fantazija na Corellijevu temu za gudaĉe, 1953i divertin na Sellinger's Round za komorni orkestar, 1954; 3 fanfare za limene du 1943, 1953 i 1953; preludij za limene duhaĉe, zvona i udaraljke, 1962. — MORNA. Tri gudaĉka kvarteta: I, u A-duru, 1935 (prer. 1943); II, u fis-r 1942 i III, 1946. Sonata za 4 roga, 1955; 4 invencije za 2 blokflaute, 1945; ludij, recitativ i arija za flautu, obou i klavir, 1963. — Tri sonate za klavir, (prer. 1942), 1962 i 1973. — Preludio al Vespro di Monteverdi za orgulje, : — DRAMSKA: opere The Midsummer Marriage, 1952, King Priam, i Knot Garden, 1970. —■ VOKALNA: oratoriji A Child of our Time, l< The Vision oj Saint Augustine, 1965; kantate Boyhood's End, 1945 i Crov the Year, 1958. Za zbor i orkestar: Prologue and Epilogue, 1964 i The S Suite, 1970. Music za glasove unisono, gudaĉe i klavir, 1960; Songs for za tenor i orkestar, 1970; Music for Words Perhaps za recitatore i komorn stav, 1960; Bonny at Mom za glasove unisono i 3 blokflaute, 1956; Lullal alt solo i zbor, 1960. Za zbor: 4 Songs from the British Isles, 1956; 5 Negro rituals (iz oratorija A Child of our Time), 1958 i himna Wadhurst, 1960. madrigala, 1942, 1942 i 1952; solo-pjesme uz klavir i uz gitaru. — Magm and Nunc Dimittis za zbor i orgulje, 1962; moteti. — Spis Moving into Aguc 1959,
* ^ > 3
;
^ ^ ^ ^
TIPPETT — TISKANJE MUZIKALIJA LIT.: A. Milner, Rhythmic Techniques in the Music of M. Tippett, The Musical Times, 1954. ■— /. Kemp (urednik), M. Tippett, A Symposium, London 1955. — N. T. Atkinson, The Choral Works of M. Tippett and their Debt to the Past (disertacija), Leeds 1960—61. — A. Milner, The Music of M. Tippett, MQ, 1964. — W. Bergmann, Michael Tippett, MGG, XIII, 1966. B. Ać.
TIRABASSI, Antonio, talijanski muzikolog i orguljaš (Amalfi, 10. VII 1882 — Bruxelles, 5. II 1947). God. 1895 postao orguljaš Confraternita delVAddolorata u Napulju; nešto kasnije zapoĉeo u opatiji Monte Cassino studij neuma; 1909 nastanio se u Bruxellesu. Ondje je prouĉavao polifoniĉare XIV—XVI st. U dugom nizu historijskih koncerata (od 1911) upoznao je slušateljstvo sa svojim transkripcijama stare muzike. Osnovao 1920 Institut belge de musicologie koji je, meĊutim, bio kratka vijeka. Doktorirao u Baselu 1924. Mnogo se bavio problemom -> tac-tusa. DJELA. SPISI: La Mesure datls la notation proporlionnelle et sa transcription moderne. Ecole flamande 1450—1600, 1925; Grammaire de la notation proportionnelle et sa transcription moderne. Aianuel des ligatures (didaktiĉki saţetak disertacije), 1930. Ĉlanci. — IZDANJA I TRANSKRIPCIJE: P. de la Rue, Missa de doloribus a 5, bez god. i Liber Missarum, 1942; C. Monteverdi, Missa a 4v. 1641, bez god.; A. Scarlatti, serenate Venere e Amore, 1921 i Amore e Virtu, 1923 i dr. LIT.: A. Auda, Antonio Tirabassi, Scriptorium, 1946—47. — Y. Dupont-Juste, Bibliographie des travaux d'A. Tirabassi, ibid., 1948. — A. Van der Linden, Antonio Tirabassi, MGG, XIII, 1966. — M. Schiavo (urednik), A. Tirabassi musicologo amalfitano, Salerno 1970. — B. Huys, A. Tirabassi et la Belgique, Bulletin d'information de la vie musicale belge, 1972.
TIRATUTTI (tiratutto, tira tutti, tal. povuci sve; njem. Kollektivkoppel), u mehanizmu orgulja, naprava kojom se jednim potezom povlaĉka ili pritiskom poluge (pedalića) ukljuĉuje kor principala, odnosno ripieno ili pak svi registri (reelni i mehaniĉki) izuzevši akustiĉko-udarne {voće umana unda mariš i si.). Konstruirali su je talijanski graditelji, prema novijim podacima već 1696 Colbergh na orguljama u Padovi, a 1701 G. Catarinozzi u Anagni. F. K. Krizman navodi da je t. izumio njegov uĉitelj Petar Nakić koji je, meĊutim, taj ureĊaj oĉito usavršavao kao i njegov mladi suvremenik L. A. Serassi. T. je karakteristiĉan za talijanske orgulje XVIII i XIX st. te za pripadnike Nakićeve škole. Na pneumatskim i elektriĉnim orguljama nalazi se ureĊaj toga tipa pod nazivom tutti. LIT.: R. Lunelli, Der Orgelbau in Italien in seinen Meisterwerken vom 14. Jahrhundert bis zur Gegenwart, Mainz 1956. — L. Šaban, Graditelj orgulja Petar Nakić i Šibenik, Radovi Instituta JAZU u Zadru, 1967, 13 —41 (i poseban otisak 1968). — Isti, Umjetnost i djela graditelja orgulja Petra Nakića u Dalma ciji i Istri, Arti musices 1973, 4. — R. Lunelli, Studii e documenti di storia organaria Veneta, Firenze 1973. I. Ać.
TIRĆ (franc. povuĉen, engl. doiunstroke, njem. Abstrich, tal. in giu), 1. u literaturi za gudaĉke instrumente upućuje da odreĊen ton treba izvesti potezom gudala od ţabice prema vrhu. Obiljeţava se znakom | | ili j _ I Suprotan potez je -> pousse. 2. Izraz t. upozoruje orguljaša da treba primijeniti (izvući) odreĊen registar. TISCHER, Johann Nikolaus, njemaĉki kompozitor (Bohlen, Konigsee, Tiringija, 1707 — Schmalkalden, 3. V 1774). Uĉio muziku u Bohlenu, Halberstadtu, Arnstadtu i Rudolstadtu; znanje je proširio boravcima u Braunschweigu, Hamburgu, Berlinu i Dresdenu. Od 1728 oboist u tjelesnoj straţi vojvode od Braunschweiga, kojemu je neko vrijeme sluţio i kao violinist. God. 1731 nastanio se u Schmalkaldenu; bio dvorski i gradski orguljaš, a malo kasnije koncertni majstor saskoga kneza od Coburg-Meinigena. Za ţivota veoma uspješan kompozitor; osobito su se cijenila njegova pedagoška djela za klavir. DJ ELA. IN S TRU MENTALN A: s imfo nije; ko nce rti; uve rtire; s o nate za violinu. Mnogo kompozicija za klavir: sonata; Das vergniigte Ohr und der erauickte Geist, in 6 Galanterie-Partien . . . (3 dijela); Divertissement musical. . . (9 suita); Anmuthige Clavierfriichte . . . zum Diensl der Anfdnger des Claviers . . . (2 zbirke suita) i dr. — Crkvene kompozicije. LIT.: L. Pibernih Pruett, Johann Nikolaus Tischer, M GG, XIII, 1966.
TISCHLER, Hans, ameriĉki muzikolog austrijskoga podrijetla (Beĉ, 1. I 1915 —). Studirao u Beĉu klavir kod P. Wittgensteina i Berthe John-Beer, na Muziĉkoj akademiji kompoziciju i dirigiranje (F. Schmidt, O. Kabasta), na Univerzitetu muzikologiju (R. Haas, R. Lach, A. Orel, E. Wellesz); promovirao 1937. Poslije studija u British Museumu u Londonu preselio se u SAD; ondje je 1942 stekao drugi doktorat na Yale University (L. Schrade). God. 1945 postao proĉelnik muziĉkog odjela na Wesleyan Collegeu u Buckhannonu (West Virginia); od 1947 predavao na Roosevelt University u Chicagu; od 1965 profesor je na Indiana University u Bloomingtonu. DJELA. SPISI. Disertacije: Die Harmonik in den IVerken G. Mahlers, 1937 i Die Motette im Frankreich des 13. Jahrhunderts, 1942. Knjige: The Perceptive Music Listener, 1955; Praclical Harmony, 1964; Bine Formanalyse von Mozarts Klavierkonzerten, 1965. Studije i ĉlanci: English Traits in the Early 13th~Century Motet, MQ, 1944; Mendelssohns Style, The Music Review, 1947; G. Mahler's Impact on the Crisis of Tonality, ibid., 1951; Perotinus Revisited, Aspects of Medieval and Renaissance Music, Spomenica G. Reeseu, 1966; A Propos a Critical Edition of the Parisian Organa Dupla, AML, 1968; How Were Notre-Dame Clausulae Performed?, Music and Letters, 1969; A Three-Part Rondellus in Trent MS 87, Journal of the American Musicological Societv, 1971; »Mušica Ficta« in the ijth Cenlury, Music and Letters, 1973; Why a New Edition of the Montpellier Codex?, AML, 1974 i dr. Prijevod na engleski djela W. Apela, Geschichte der Orgel-und Klaviermusik, 1972.— IZDANJA: A Complele Edition of the Earliest Motets, c. 1190—1270, 1966; A Complete Edition of the Parisian Tzuo-Part Organa, 1966.
TISKANJE MUZIKALIJA. Prvi primjerci muzikalija umnoţenih tiskom pojavili su se u Evropi dvadesetak godina nakon Gutenbergova epohalnog pronalaska. Bili su to liturgijski priruĉnici kod kojih se tekst tiskao, a crtovlje (crvene boje) i notni znakovi (crni) ispisivali rukom (»Psalterium« tiskara j. Fusta i P. Schojfera, 1457 u Mainzu). Ubrzo se proširila i praksa da se tekst i crtovlje štampaju, a note ispisuju rukom. Najraniji poznati primjer u kojem su note tiskane jest »Collectorium super Magnificat« J. de Gersona tiskan u Esslingenu 1473 kod Conrada Fynera. U njemu su pomiĉni crni tipovi nota uneseni u crtovlje ispisano ruĉno crvenom bojom. Teškoće koje se prilikom tiskanja muziĉkog teksta oĉituju u potrebi istodobnoga fiksiranja dvaju razliĉitih grafiĉkih sistema (linije i notni znakovi) rješavale su se tijekom vremena na više naĉina. Već od poĉetka razvijala su se usporedno dva osnovna postupka, medu sobom veoma razliĉita: reprodukcija s pomoću lijevanih tipova (njem. TypendrucK) i tisak s rezbarenih ili graviranih drvenih, metalnih ili kamenih ploĉa (njem. Plattendruck, Blockdruck). Ovaj je naĉin pomalo istisnuo reprodukciju s lijevanim tipovima, koja je mnogo zamršenija i skuplja. Krajem XV st. uobiĉajilo se štampanje pomiĉnim lijevanim tipovima u dvije faze: najprije bi se tiskalo cijelo crtovlje, zatim notni znakovi. Tiskari Ulrich Hahn, Theodor Francus, Jorg Reyser, Octavianus Scotus, Stephan Plannck, Johan Sensenschmidt i dr. izdali su u toj tehnici velik broj liturgiĉkih pjesmarica s ko-ralnom notacijom. Taj dvostruki tisak usavršio je venecijanski tiskar Ottaviano Petrucci. Njegove su note elegantne i uvijek toĉno smještene u crtovlju. Petrucci je ujedno prvi štampao djela notirana menzuralno (»Harmonice Musices Odhecaton A«, 1501) kao i tabulature (»Intabulatura de lauto«, I— II, 1507 i III—IV, 1508). Ljepotu Petruccijevih izdanja dostigao je jedino njemaĉki tiskar Peter Schoffer ml. (od 1512 nadalje). MeĊutim, ni Petrucci nije mogao ukloniti osnovne nedostatke dvostrukoga tiska: osjetljivost, skupoću i — što je najvaţnije — neupotrebljivost za više-glasni slog. Razvitku tiska s tipovima otvorio je nove perspektive francuski ljevaĉ Pierre Haultin koji je 1525 pronašao naĉin kako da se jednostrukim tiskom fiksira vertikalni kompleks od tri note. Nema više prethodnog reproduciranja dugoga linijskog sistema; umjesto toga lijevani tip svakoga notnog znaka ima sada i mali
TISCHHAUSER, Franz, švicarski kompozitor (Bern, 28. III 1921 —). Studirao na Konzervatoriju u Zurichu (P. Muller-Zurich); od 1951 muziĉki urednik Radio-stanice u Zurichu (od 1971 proĉelnik muziĉkog odjela). U svojim kompozicijama, polazeći od tonalne tradicije, postepeno dopire do novih tehnika. DJELA. ORKESTRALNA: Concertino za klavir i mali orkestar, 1945; suita Seldwyliana (Geisterstunde in einer vormah lustigen Kleinstadt), 1961; Serenada za gudaĉe, 1946; Divertimenlo za gudaĉki orkestar i 2 roga, 1948; Omag-gi a Malzel za 12 gudaĉkih solista, 1963; Mallinata za 23 duhaĉa, 1965; kon-tradance (Typophonische Szenen zur Kretschmerschen Lehre von den schizothymen und zyklothymen Temperamenten) za 2 orkestra, 1968.— KOMORNA: oktet, 1953; kasacija za 9 instrumenata, 1951 i dr. — Sonatina za klavir, 1941. — Balet Der Geburtstag der Infantin (prema O. \Vildeu), 1945. — VOKALNA: Amores (na lat. stihove G. V. Katula) za tenor, trublju, gudaĉe i udaraljke, 1956; fantazije Punctus contra punctum (na basne G. E. Lessinga) za tenor, bas i mali orkestar, 1962; Eve's Meditation on Love za sopran, tubu i gudaĉe, 1972; diver-timento Das Nasobem (na pjesme Ch. Morgensterna) za mješoviti zbor, 1950; Antiphonarium profanum (50 poslovica) za 2 muška zbora, 1967; Duo Catulli earmina za tenor i gitaru, 1950; solo-pjesme uz klavir. LIT.: M. Favre, Franz Tischhauser, SMZ, 1963.
579
'riJštefeK
.O,
tlirjo« le fti
pccontjpirn flp bum uto (jmat mifcr u iuffiru fcfitiU vtditiMtt tfpcitfauo* fc©
TISKAN J E MU ZIKA LIJ A Stranica izdanja O. Petruccija, Venecija 1501—1502
580
TISKANJE MUZIKALIJA — TITOV
djelić linije; time se postigla mnogo veća pokretljivost i samostalnost. Takav sistem tipnog tiska, uglavnom nepromijenjen, primjenjivao se gotovo 250 godina. Istodobno i usporedo s lijevanim tipovima usavršavalo se i tiskanje notnoga teksta s rezbarenih ili graviranih ploĉa. Kad su se u tiskanju muzikalija tipovima pojavile veće teškoće, prešlo se 1487 na urezivanje kompletnih muziĉkih tekstova u drvo. Ta se tehnika primjenjivala, navlastito za manje notne primjere, u teoretskim raspravama (H. von Reutlingen, »Flores musicae«, 1488; M. Kleinspeck, »Lilium mušice«, 1496 i dr.). Štampajući djelo »Misae XV« zamijenio je Istranin Andrea Antico (1516) drvo metalom. Time je postigao preciznost i ljepotu koja je bila ravna uzornim Petruccijevim izdanjima. Velik napredak na podruĉju tiskanja s graviranih ploĉa bilo je uvoĊenje bakrotiska (na koncu XVI st.). U red prvih bakrorezaca idu Johan Sadeler (1584) u Antwerpenu i Simone Verovio (1586) u Rimu. Kad se, uz bakar, poĉeo upotrebljavati i cink, postupak je postao jednostavniji utoliko što notne znakove nije bilo potrebno gravirati: sad su se mogli peĉatima utiskivati u cinĉanu ploĉu. Tako su radili, poĉevši od 1730, J. Cluer \J. Walsh u Londonu. I kraj tih usavršenih metoda ipak se i dalje odrţao glomazan i neprecizan drvorez. Najveći napredak na podruĉju tiska pomiĉnim tipovima omogućio je 1755 Gottlob Immanuel Breitkopf. Rastavljanjem tipova na najmanje jedinice (štapić, zastavica, glava; ukupno oko 400 znakova) omogućio je stvaranje bezbrojnih varijanta notnih znakova, kao i reprodukciju partitura s neograniĉenim brojem dionica. Uza svu neosporivu preciznost te metode, njezina delikatnost i dugotrajnost izradbe spreĉava velike naklade. Danas se takvim tiskom izraĊuju većinom notni primjeri u priruĉnicima i teoretskim radovima. Najveći dio muzikalija reproducira se, meĊutim, usavršenom tehnikom prenošenja cijele notne slike s ploĉa. U razvoju te tehnike odluĉna je bila pojava litografije (Aloys Senefelder, 1796). Ona je već 1799 primijenjena i u notnom tisku. U modernom litografskom postupku metal je zamijenio kamen, a fotografska projekcija obiĉan crteţ rukom (fotolitografija); time su stvoreni dosad najbolji uvjeti za kvalitativno i kvantitativno velik domet današnje muziĉke izdavaĉke djelatnosti. LIT.: A. Senefelder, Vollsta'ndiges Lehrbuch der Steindruckerey, Miinchen 1818 (prer. 1821 i 1827; novi otisak izd. iz 1821, Berlin 1901, 1921 i 1925). —F. Chrysander, Abriss einer Geschichte des Musikdrucks von XV—XIX Jahrhundert, AM, 1879. — A. Goovaerts, Histoire et bibliographie de Ja tvpographie musicale dans les Pays-Bas, Antwerpen 1880 (novi otisak Amsterdam 1962). — H. Riemann, Notenschrift und Notendruck, Leipzig 1896. —■ W. Barclay-Squire, Notes on Earlv Music Printing, London 1897. — F. Kidson, British Music Publishers, Printers and Engravers, London 1900. — J. Mantuani, Uber den Beginn des Notendrucks, Wien 1901. — K. Wendel, Aus der Wiegenzeit des Notendrucks, Zentralbibliothek fiir bibl. Wissenschaft, 1902. — H. Springer, Zur Musiktvpographie der Inkunabelzeit, Leipzig 1903. —• R. Steele, The Earliest English Music Printing London 1903 (novi otisak 1965). — R. Molitor, Deutsche Choral-Wiegendrucke, Regensburg 1904. ■— R. Eitner, Buchund Musikaliendrucker nebst Notenstecher, Leipzig 1904 —06. — H. Springer, Die musikalischen Blockdrucke des XV und XVI Jahrhunderts, Bericht des Basler Kongresses der IMG, Leipzig 1907. — A. H. Littleton, Catalogue of 100 Works. Historv of Music Printing from the I5th to the End ofthe I7th Cen tu^, London 1911. — A. B. Wallner, Musikalische Denkmaler der Steinatzkunst, Munchen 1912. — J. Wolf, Handbuch der Notationskunde, II, Leipzig 1919. — W. v. Zur Westen, Musiktitel aus 4 Jahrhunderten, Leipzig 1921. — W. Gamble, The History of Music Engraving and Printing, London 1922. — J. Wolf, F. Caza »Tractato vulgare de canto figurato", 1492 (faksimil djela uz popis muziĉko-teoretskih inkunabula), Berlin 1922. — R. Witten, Die Lehre vom Musiknotensatz, Leipzig 1925. — P. Cohen, Die Niirnberger Musikdrucker im XVI Tahrhundert, Erlangen 1927. — B. 17. lOpeeucon, OiepK HCTOPHH HoxoneqaTaHHH, Mocnea 1928. — R. Molitor, Werdegang der Musiknoten, Leipzig 1928. — M. Audin, Les Origines de la typographie musicale, Le Bibliophile, 1931—32. — O. Kinkeldey, Music and Music Printing in Incuna bula, Papers of the Bibliographical Society of America, 1932 (i separat). — M. Witting, Vom Musiknotendruck, Dresden 1933. — W. A. Fisher, 150 Years of Music Publishing in the United States, 1934. — K. Meyer i E. J. O'Meara, The Printing of Music 1473—1934, New York 1935. — A. Pfister, Vom friihesten Musikdruck in der Schweiz, Spomenica F. Binzu, Basel 1935. — H. de Bary, Notenschrift, Notendruck, Gutenberg-Jahrbuch, 1940. — O. E. Deutsch, Mu sic Publisher's Number, London 1946. — K. Hader, Aus der Werkstatt eines Notenstechers, Wien 1948 (II izd. 1954). — F. R. Goff, Early Music Books in the Rare Books Division of the Library of Congress Washington, Notes, 1948 (i separat, 1949). — M. Audin, Gottlob Breitkopf et la typographie musi cale, Gutenberg-Jahrbuch, 1950. — H. Federhofer, Grazer Musiknotendrucke aus alter Zeit, Graz 1952. — Gray-Norman, A Note on Music Engraving and Printing, London i New York 1952. — A. Davidsson, Die Literatur zur Ge schichte des Notendrucks, Uppsala 1954. — Ch. Humphries i W. C. Smith, Music Publishing in the British Isles from the Earliest Times to the Middle of the I9th Century, London 1954. — E. Laaf, Music mit Fleiss gedrucket, Mainz 1956. ■— C. Johansson, Zur Reproduktion des franzosischen Musikdrucker-Kataloge des 18. Jahrhunderts, MF, 1958. — W. M. Luther i R. Schaal, Noten druck, MGG, IX, 1961. — M. Dona, La Štampa musicale a Milano fino all'anno 1700, Firenze 1961. —■ K. Meyer-Baer, Liturgical Music Incunabula. A Descriptive Catalogue, London 1962. E. A. S.
TISNE, Antoine, francuski kompozitor (Lourdes, Hautes Pvrenees, 29. XI 1932 —). Studirao kompoziciju na Pariškom konzervatoriju kod D. Milhauda i J. Riviera; 1962 dobio drugu Rimsku nagradu. Kao stipendist proveo god. 1965—67 u Madridu. DJELA. ORKESTRALNA: 2 simfonije, 1960 i 1966. Koncerti: 3 za klavir, 1960, 1961 i 1964; za violinu, 1963; za violonĉelo, 1965 i za flautu i gudaĉe, 1965. Spectrales za violonĉelo i orkestar, 1969; Impacts za Ondes Martenot i
2 orkestra, 1970; Solstices za fagot i gudaĉe, 1974; suita Chant d'ami mort, 1963; A une ombre ZSL 22 izvoĊaĉa, 1963; Mouvements symphoniqu Cosmogonies za 3 orkestra, 1967; Sequences pour un rituel, 1968; Arbo 1969. — KOMORNA: gudaĉki trio; Musique en trio za gudaĉki tri gudaĉki kvartet, 1963; Les Disparates za duhaĉki kvintet, 1967; kvint mene duhaĉke instrumente; Strates colorees za obou, trublju, trombon 1970; Dixtuor za duhaĉki kvintet i gudaĉki kvintet s udaraljkama, i< nate: za violinu i klavir, 1963; za violu i klavir, 1966; za violonĉelo i kla i za flautu i klavir, 1966. Visions des temps immemoriaux za Ondes A klavir i udaraljke, 1964; Metamorphoses ct Dialogues za 2 skupine ud klavir, 1967; Magnitudes za 3 Ondes Martenot, 1968; Soliloques za fag< Invocations pour Elora za klarinet, 1969; Dinos za obou, 1970. — Kor za klavir (sonata, 1965). Hommage a Calder za ĉembalo, 1970. — Kor za orgulje. —■ Radio-opera Recils epiques du temps de la gucrre, 1963. — djela za sole i orkestar.
TIŠĈENKO, Boris Ivanoviĉ, sovjetski kompozitor (J grad, 23. III 1939 —). Diplomiravši 1962 na Lenjingradskoi zervatoriju, usavršavao se kod D. Šostakoviĉa. DJELA. ORKESTRALNA. Tri simfonije: I, 1960; II, 1964 i II Sinfonia robusta, 1970. Koncerti: za violinu, 1958; za klavir, 1962; 2 z; ĉelo, 1963 i 1969 te za violonĉelo, 17 duhaĉkih instrumenata i orgulj — KOMORNA. Tri guda ĉka kvarteta: I, 1957; II, 1959 i III, 1970 za violinu solo, 1957. — Klavirske kompozicije (varijacije, 1955). ■ Jloenaducmb, 1964. Scenska i filmska muzika. — Kantata Jlenuh MCU. zborovi; solo-pjesme.
TITELOUZE, Jean (Jehan), francuski kompozitor i c (Saint-Omer, 1563 ili 1564 — Rouen, 24. X 1633). Muziĉk brazbu stekao vjerojatno u Saint-Omeru ili kod isusoi Douaiju. Od 1585 orguljaš u Rouenu, isprva u crkvi Sain zatim od 1588 do kraja ţivota u katedrali. God. 1610 im* kanonikom. Cijenjen osobito kao darovit improvizator, uţ velik ugled i kao organolog pa su ga ĉesto pozivali da n odnosno pomogne savjetima restauriranje orgulja u R01 okolnim mjestima. Prouĉavao je i muziĉko-teoretske pro 0 ĉemu se dopisivao sa M. Mersenneom. God. 1631 orga je u Rouenu prigodne koncerte. Kao pjesnik dobio je u d vrata prvu nagradu na natjecanjima (Puy des Palinods) rr literarnog društva. Odgojio je veći broj uĉenika. Prvi u nizu velikih francuskih orguljskih kompozito je sa 2 zbirke izrazito instrumentalno koncipiranih dje] vrlo vrijedan prilog izgraĊivanju orguljske muzike te gj pravom smatra utemeljiteljem francuske škole. U prvoj je obradio 12 koralnih napjeva himni, svaki kao ciklus od pc 4 versetta; pisao ih je u formi preludija sa cantus firmus ricercara ili fuge sa sloţenom kontrapunktiĉkom gradom,, cijama u obratu, augmentaciji, diminuciji, stretti itd. ■ zbirka sadrţi 8 ciklusa na napjeve Magnificata, svaki sa versetta, saţetijih i tehniĉki jednostavnije pisanih. Stilski 11 jelazu iz renesanse u barok, T. pored tradicionalnih kor cijsko-tehniĉkih postupaka i modalne osnove razvija već ti harmonije, jaĉe dinamiĉke akcente, ritmiĉke kontraste, kror 1 virtuozni zvuĉni raspon registara. DJELA. ORGULJSKA: Hymnes de VEglise pour toucher sur Vorgi les fugues et recherches sur leur plain-chant, 1623; Le Magnificat ou Cam la Vierge pour toucher sur Vorgue, suivant les huit tons de VEglise, 1626. — VENA: 2 ili 3 mise za 4 glasa; misa za 6 glasova. NOVA IZD.: cjelokupna djela obj. A. Guilmant i_A. Pirro (Oeuvr pletes d'Orgue de Jean Titelouze, 1898); Hymnes de VEglise obj. N. Dl (1965). LIT.: A. Collette i A. Bourdon, Notice historique sur les Orgues et le; nistes de la Cathedrale de Rouen, Rouen-1894. — A. Pirro, Les Orf fra nca is d u XVII e siec le : J ea n Tite lo uze, La Trib une de Sa int -C 1898. — L. Laloy, Jehan Titelouze, RM, 1903. — A. Gastoue, Note sui nealogie et la famille de l'organiste Titelouze, Revue de musicologie, ic G. Frotscher, Geschichte des Orgelspiels und der Orgelkomposition, II, 1936 (II izd. 1966). — N. Dufourcq, La Musique d'orgue francaise, Pari: — A. Verchaly, La Musique religieuse francaise de Titelouze a 1660, RM, 54. — N. Dufourcq, Het geval Titelouze, De Praestant, 1956. — A. C. j Frenc h Baroque Organ Music and the Eight Church Tones, Journal American Musicological Society, 1958. — -C. Temi, Ricordo di J. Tit Le Celebrazioni del 1963, Firenze 1963. — M. Vanmackelberg, Autour de Titelouze, Recherches sur la Musique francaise, classique, 1964. — W. Zur Formtechnik in Titelouzes »Hymnes de TEglise«, MF, 1965. — J. 1 L'Oeuvre d'orgue de Jean Titelouze, Recherches sur la Musique fra 1965. — W. Elders, Jean Titelouze, MGG, XIII, 1966. — D. Launay d'un commentaire de Titelouze par lui-me*me. Pariš 1967. I.
TITOV, 1. Aleksej Nikolajeviĉ, ruski kompozitor i vic (Petrograd, 23. VII 1769—20. XI 1827). General-major; muz se bavio amaterski kao i većina ĉlanova ove muziĉki nad; obitelji. U njegovu domu okupljali su se petrogradski mu: i knjiţevnici. Komponirao je 12 opera, prve u talijanskom i zartovskom stilu, kasnije s ruskom tematikom i nacionalnim ziĉkim elementima. DJELA. DRAMSKA. Od njegovih 12 opera najpoznatije su: H M IJontnosaH cmauuUH, 1805; FIocudejiKu, UJIU flpodonotceHue HMa, 1808; ^ HUK, UJIU
eepHue, 1812. Balet Hoeuu Bepmep, 1799; scenska muzika.
2. Nikolaj Aleksejeviĉ, kompozitor (Petrograd, 10. V ; —22. XII 1875). Sin Alekseja Nikolajeviĉa; do 1867 u vojnoj. bi (general-major), zatim se bavio samo muzikom. PredstE ruskog prosvjetiteljskog muziĉkog diletantizma, napisao je ok solo-pjesama. Prva medu njima, VedumimaH cocua (1820),
la je odmah veliku popularnost. Njegove pjesme karakterizira naglašeni, katkad i sentimentalni lirizam i jednostavna melodika (IIlap
TITOV — Neke od njih bliske su ruskoj i ukrajinskoj narodnoj pjesmi. Komponirao i za klavir. Napisao BocnoMuuauun, »JJpeeuaH u nosan Poccuni (1878). LIT.: C. EVJIUH, »JXen,yiuKa pyccKoro pcmanca« H. A. THTOB, PyccKan My3tiKaj7bHaa ra3eTa, 1900 (i kao separat). — H.
TITOV, Vasilij Polikarpoviĉ, ruski kompozitor (oko 1650 — oko 1710). Ţivio u Moskvi. U posljednjoj ĉetvrtini XVII st. i u prvom desetljeću XVIII st. djelovao kao 2ocydapee nebnuu db.iK. Prvi istaknutiji ruski kompozitor višeglasne zborne muzike. Pisao je troglasne psalme bez instrumentalne pratnje. Povezani su s narodnom pjesmom i imaju veliko znaĉenje za daljnji razvoj ruske vokalne muzike XVIII st. Komponirao 135 psalama (Ilca.imupu pu
cijelu crkvenu godinu) Simeona Polockoga, oko 30 višeglasnih crkvenih koncerata (i do 12 glasova) i dr. Njegovo NlHozoAemun izvodilo se još poĉetkom XX st. LIT.: H. 1>uudeii3eH, OlepKH no HCTOPHH My3WKH B POCCHH C flpeBHeftiiiHX BpeMeH A° KOHLia XVIII Bena, I, MocKBa i JleHHHrpa^ 1928. — T. Jlueanoea, OMepKH H MaTepnaJibi no HCTOPHH pyccKOH My3biKajij>noH KyjibTypfai, MocKBa 1938. — D. Lehmann, Wassili Polikarpovvitsch Titow, MGG, XIII, 1966.
TITRANJE (oscilacija), periodiĉko mijenjanje poloţaja nekog tijela. Ako u tlaku uzduha te promjene slijede dosta brzo jedna za drugom, t. će se oĉitovati kao zvuk. Tijelo pomaknuto iz poloţaja ravnoteţe titra oko tog poloţaja pod utjecajem elastiĉne sile. Kao primjer titranja najĉešće se spominje njihalo. Ono se nalazi u poloţaju ravnoteţe ako miruje. Pomaknemo li ga iz tog poloţaja i pustimo, ono se njiše iz jednog krajnjeg poloţaja u drugi, prolazeći pri tom kroz poloţaj ravnoteţe. Udaljenost od poloţaja ravnoteţe nazvana elongadja (a), mijenja se od nule do maksimalne vrijednosti, odnosno do amplitude (A). Vrijeme potrebno da se tijelo vrati u poĉetnu amplitudu vrijeme je jednog titraja (T). Broj titraja izvršenih u jednoj sekundi je frekvencija titranja (v), koja je jednaka reciproĉnoj vrijednosti vremena jednog titraja (v — -=,). Titranje je jednostavno, ako se brzina tijela koje titra mijenja kontinuirano. Onda se elongacija mijenja prema zakonu: .
.
-2TT
a = A sin — t. Kako je elongacija harmonijska funkcija sinusa, to jednostavno titranje zovemo i sinusoidalno ili harmonijsko titranje. Frekvencija odreĊuje visinu tona; ona ovisi i o mehaniĉkim svojstvima sistema koji titra, a mjeri se u hercima (Hz; po fiziĉaru H. Hertzu). Energija tijela koje titra — proporcionalna s kvadratom frekvencije i kvadratom amplitude — troši se na svladavanje trenja i na druge otpore, pa amplituda postepeno postaje sve manja. Da se to ne dogodi potrebno je tijelu koje titra dovoditi energiju, npr. ţici kod gudaĉkih instrumenata povlaĉenjem gudala ili kod duhaĉkih instrumenata neprekidnim duhanjem. MeĊutim, promjena amplitude ne utjeĉe na frekvenciju. Podruĉje od 16 do 20 000 Hz zove se audiofrekventno, tonsko ili zvuĉno podruĉje, jer mehaniĉki titraji tih frekvencija izazivaju u našem uhu osjet zvuka. U muziĉkoj praksi kao izvor zvuka sluţi najĉešće titranje ţice, stupa uzduha, štapova i ploĉa (-^Akustika). LIT.: K. N. Wagner, Einfuhrung in die Lehre von den Schwingungen und Wellen, Wiesbaden 1947. A. Ku.
TITTEL, Ernst, austrijski kompozitor i orguljaš (Šternberk, Moravska, 26. IV 1910 — Beĉ, 28. VII 1969). Uĉenik J. Lechthalera, V. Gollera, K. Waltera i A. Weissenbacka na odjelu za crkvenu muziku Muziĉke akademije u Beĉu; doktorirao iz muzikologije 1935 na Beĉkom univerzitetu. Od 1932 orguljaš franjevaĉke crkve; od 1934 orguljaš beĉke Radio-stanice. Predavao teoretske predmete na Muziĉkoj akademiji od 1936 (od 1954 profesor); od 1965 takoĊer predavao crkvenu muziku na katoliĉko-teološkom fakultetu Univerziteta. Komponirao oko 200, većinom duhovnih djela; bio je i plodan muziĉki pisac. DJE1.A. ORKESTRALNA: Symphonia sacra, 1939; Symphonia brevis; simfonijeta za gudaĉe, 1952; 2 koncerta za orgulje. — Komorna djela. — Tokata i fuga, 1951 i druge kompozicije za orgulje. — Muziĉka priĉa Apollo und Pan, 1956. — VOKALNA: kantata Ein frohlicher Musikant, 1964; Goethe-Triptychon za zbor, 1956; Lehrstuck von der Fuge za zbor a cappella, ili uz instrumente, ili za 4 instrumenta; zborovi; solo -pjes me. — CRKVENA: više od 25 misa; Deutsches Requiem; psalam CL; Te Deum. — SPISI: S. Sechter als Kirchenkomponist (disertacija), 1935; Osterreichische Kirchenmusik, 1961; J. Lechthaler, 1966; Wiener Musiktheorie von Fux bis Schonberg, u knjizi Beitrage zur Musiktheorie des 19. Jahrhunderts (urednik M. Vogel), 1966. Instruktivni: Kontrapunkt-Fibel, 1956; Der neue Gradus. Lehrbuch des strengen Satzes nach J. J. Fux (2 sv.), 1959; Harmonielehre, 1964. — Redigirao Beethoven-Almanach, 1970. LIT.: E. Werba, Ernst Tittel, Musikerziehung, 1950—51. — H. Jancik, Ernst Tittel, MGG, XIII, 1966. — H. Kronsteiner, Ernst Tittel, Musikerziehung, 1969—70.
TJULIN, Jurij Nikolajeviĉ, ruski sovjetski kompozitor i muzikolog (Reval, danas Talin, 26. XII 1893 —)• U Petrogradu završio 1917 Pravni fakultet i Konzervatorij (kompoziciju kod N. Sokolova); 1918—21 djelovao u Kijevu i Sevastopolju. Od 1921 u Lenjingradu; 1921—29 nastavnik na muziĉkim tehnikumima te korepetitor i koncertni majstor u studiju pri Drţavnoj akademiji teatra opere i baleta (FATOB). God. 1925—48 predavao na Konzervatoriju (1927 docent, 1935 profesor). Doktor nauka 1937; bio je znanstveni suradnik Instituta za kazalište i muziku (1923—47). DJELA. ORKESTRALNA: Y36eHcKaji ctouma, 1946; PyccKQH cwuma, 1946; suite za orkestar narodnih instrumenata KoJixo3uan, 1932 i KpacuoapMeucKan, I935> Eonbiuou KoHuepmHbiu eanbc, 1951. — KoHueptnHUii e-ajibc za 3 flaute i klavir, 1951. —■ KLAVIRSKA: 3 sonate, 1917, 1920 i 1923; 5 kompozicija, 1919. Za 2 klavira: KoHifepntHbm eancb, 1951 i 4 kompozicije za djecu, 1952. — Fantazija za orgulje, 1924. —■ VOKALNA: kantata Jlnenpocmpou, 1934; poema za glas i orkestar (K. Baljmont), 1927; 3 pjesme o Lenjingradu (V. Roţdestvenski) za soliste, zbor i klavir, 1947; nekoliko pjesama za bas i klavir; romance; šest narodnih pjesama za glas i orkestar, 1933. — SPISI (više od 50 radova): Beedenue e sapMoituuecKuu anajiU3, \<)1T, Vuetiue 0 zapMO-nuu, 1937 (III izd. 1965); IIapajijiejiU3Mu 8 My3UKajibnou meopuu u npaKmuKe, T939i Cmpoenue My3UKa/ibHOu penu, 1962; O npozpaMMuocmu npou38edenuit IIIo-nena, 1963. LIT.: A. Klimovdtzki, Jurij Nikolajewitsch Tjulin, MGG, XIII, 1966.
TJUMENEVA, Galina Oleksandrivna, ukrajinski muzikolog (Poltava, 20. I 1908 —). Studij završila 1936 na muziĉko--dramskom institutu kod S. Bogatirjova u Harkovu. Iste godine postaje docent, a 1947 profesor povijesti muzike na Konzervatoriju u Harkovu. God. 1943—49 umjetniĉki voditelj Harkovske filharmonije. DJELA (na ukrajinskom jeziku): Uzajamne veze ukrajinske i ruske muziĉke kulture, 1954; ĉajkovski i Ukrajina, 1955; Ĉajkovski i ukrajinska narodna pjesma, 1956; Nova kretanja u suvremenoj sovjetskoj muzici, 1959; Gogolj i muzika, 1966; /. M. Miklaševski, 1968. Uredila zbornik (sa J. N. Holopovom) C. C. Eoeambi-pee, HcCAedoeanuH. Cmambu. BocnoMunanun, 1912.
TKALĈIĆ, Juro, violonĉelist i kompozitor (Zagreb, 13. II 1877 — 15. XII 1957). Uĉenik I. Oertla na Muziĉkoj školi HGZ u Zagrebu (1886—92) i F. Hellmesbergera na Konzervatoriju u Beĉu. Orkestralni muziĉar u Berlinu, Aix-les-Bainsu, Munchenu i Bukureštu; od 1900 djelovao u Parizu. God. 1920— — 27 u Zagrebu, profesor na Konzervatoriju HGZ, odnosno na Muziĉkoj akademiji (1922— —23 prvi rektor), 1927—41 profesor u Beogradu. Od 1945 ţivio u Zagrebu, gdje je 1952 posljednji put javno nastupio. Umjetnik izrazitih virtuoznih sposobnosti, koncertirao u domovini i brojnim evropskim gradovima. Mnogo se bavio komornim muziciranjem. Bio je ĉlan klavirskih trija s bratom Ivom Tkalĉićem i violinistom F. Schneidler-Petersenom, te s pijanistom L. Levvjem i violinistom N. Lejeuneom, zatim J. TKALĈIĆ gudaĉkih kvarteta Quatuor Le-jeune (1905) i Quatuor Luquin (1907—12), kao i klavirskog kvarteta sa C. Liĉarom, M. Mihajlović i J. Zorkom u Beogradu. Njegov je dugogodišnji pratilac bio pijanist C. Liĉar. T. je komponirao brojna djela za svoj instrument, meĊu kojima i prvi koncert za violonĉelo kod nas uopće. DJELA. Za violonĉelo i orkestar: koncert u a-molu op. 10; tema s varijacijama Tuţna roţa op. 8. — KOMORNA. Ĉetiri gudaĉka kvarteta: I, op. 1 br. 1; II, U domovini op. 1 br. 2; III, u E-duru op. 7 i IV, u f-molu op. 12; Petit quatuor za gudaĉki kvartet; gudaĉki kvintet (sa 2 violonĉela) op. 13; klavirski trio u e-molu op. 16; klavirski kvartet u a-molu op. 15. Za violonĉelo i klavir: Chanson gaie; Idyle; Chansonelte, Feuillet d'Album i Serenade de Pierrol; Ghanson triste, Berceuse i Les Bavardes; Arieta i Hajd' u kolo; Romanca i Perpetuum mobile, i dr. —■ Trois ehansons sans parole za klavir. —■ VOKALNA: Pet pjesama op. 6 za glas, violonĉelo i klavir; Ivanje za bariton i klavir. LIT.: A. Goglia, Uĉitelji violonĉela u Zagrebu i njihovi uĉenici muziĉari, Sv. C, 1933. —R.M(atz), Koncert Jure Tkalĉića, Muziĉke novine, 1952,5. K. Ko.
TOBIAS, Rudolf, estonski kompozitor (Dago, 29. V 1873— Berlin, 29. X 1918). Uĉio kod E. Reineckea u Tallinu i na Konzervatoriju u Petrogradu (N. A. Rimski-Korsakov). Do 1904 orguljaš i zborovoĊa u Petrogradu, zatim uĉitelj muzike u Dorpatu, Leipzigu i Berlinu (od 1910 na Visokoj muziĉkoj školi). T. je uz A. Kappa najznaĉajniji estonski kompozitor svoga vremena. Njegove tehniĉki dotjerane kompozicije ĉesto su graĊene na narodnim motivima. U brojnim ĉlancima borio se za estonski nacionalni muziĉki smjer. DJELA: koncert za klavir; uvertira Julius Caesar; Rhapsodisches Capriccio na estonske narodne napjeve. — Dva gudaĉka kvarteta; klavirski trio. — Fantazija na estonske narodne pjesme i druge kompozicije za klavir. — Oratorij Joonas; kantate Ecclesia i Johannes Damascenus; balada Šest ilmaneitsist za solo i orkestar na tekst iz nar. eposa Kalevipoeg; zborovi (Psalam 42); solo-pjesme.
582
TOCH — TOGNI
TOCH, Ernst, austrijski kompozitor, pijanist i muziĉki pisac (Beĉ, 7. XII 1887 — Los Angeles, 1. X 1964). Studirao medicinu i filozofiju; u kompoziciji samouk; 1909—12 uĉio klavir u Frankfurtu na Majni (W. Rehberg). Od 1913 nastavnik je za kompoziciju na Visokoj muziĉkoj školi u Mannheimu. God. 1921 doktorirao iz muzikologije u Heidelbergu. Ţivio kasnije (1929—33) u Berlinu kao nastavnik klavira i kompozicije; 1932 priredio koncertnu turneju po SAD. God. 1933 emigrirao preko Pariza u London; 1934 nastanio se u SAD. Ondje je u poĉetku bio nastavnik na New School for Social Research u New Yorku, a 1936 preselio se u Los Angeles, gdje je 1939—48 predavao na Uni-versity of Southern California. God. 1940 dobio ameriĉko drţavljanstvo. God. 1950—58 ĉesto je boravio u Evropi, a takoĊer drţao teĉajeve i predavanja na nekoliko ameriĉkih univerziteta. Od 1958 do smrti ponovo ţivio i djelovao u juţnoj Kaliforniji. U biti kasni romantik, povremeno sklon programnom koncipiranju, sluţio se u svojim brojnim i raznovrsnim djelima suvremenim tekovinama muziĉke E. TOCH tehnike, a ponekad se upuštao i u eksperimentiranje, usvajajući priliĉno individualno i dodekafoniĉki sistem. Tok njegovih melodijskih linija, zasićen emocionalnošću, izvija se u lukovima kojima dominira sloboda pokreta i neoĉekivanih obrata. Ritmiĉka osnova Tochovih djela invenciozna je, ponekad bizarna i prikladna za humoristicke efekte nekih njegovih kompozicija. DJELA. ORKESTRALNA. Šest simfonija: I, op. 72, 1950; II, op. 73, 1951; III, op. 75, 1955; IV, op. 80, 1957; V (Jephlha, Rhapsodic PoemJ, op. 89, 1963 i VI, op. 91, 1964. Simfonijeta za'gudaĉe, 1964; simfonijeta za duhaĉe, 1964. Dva koncerta za klavir: I, 1926 i II (simfonija za klavir i orkestar), 1932. Koncert za violonĉelo i komorni orkestar, 1925. Uvertire Pinocchio, 1936 i Circus, 1954. Bunte Suite, 1929; Kleine Theater-Suite, 1931; Phantastische Nachtmusik, 1921; pet kompozicija za komorni orkestar, 1924; Spiel za duhaĉe, 1926; Komodie in einem Satz, 1927; varijacije Big Ben, 1934; dramatski preludij Hyperion, 1947; nokturno, 1952; Peter Pan, 1956; 3 pantomime (Capriccio; Pup-petShozo; The Enamoured Harlequin), 1964 i dr. — KOA1ORNA: gudaĉka trija; 13 gudaĉkih kvarteta; klavirski kvintet, 1938; 5 kompozicija za duhaĉke instrumente i udaraljke, 1959; Tanz-Suite za flautu, klarinet, violinu, violu, kontrabas i udaraljke, 1923. Sonate: za violinu i klavir, 1928; za violo nĉelo i klavir, 1929 i za klarinet. Dua za gudaĉke instrumente; 3 impromptua za gudaĉki instrument solo (za violinu; za violu; za violonĉelo), 1963 i dr. — KLAVIRSKA: sonata, 1928; Sonatinetta op. 78 b; Burlesken op. 31; Drei Stiicke op. 32; 5 Capriccetti, 1925; 5 puta po 10 etida op. 55 —59, 1930—31; Profiles, 1948. Sonata za klavir ĉetvororuĉno, 1962 i dr. — DRAMSKA. Opere: Die Prinzessin auf der Erbse (prema H. C. Andersenu), 1927; Der Fdcher, 1930 i The Last Tale, 1962. Scenska i filmska muzika; muzika za radio-drame; skeĉ Egon und Emilie za sopran, recitatora i mali duhaĉki orkestar, 1928. — VOKALNA. Kantate: Das Wasser, 1930; Cantaia of the Bilter Herbs op. 65 i Vanity of Vanities op. 79; Phantoms za recitatora, zbor i komorni orkestar, 1960; Musik (R. M. Rilke) za bariton i orkestar, 1931; komorna simfonija Die chinesische Flote za sopran i 14 instrumenata, 1922; Der Tierkreis za mješoviti zbor op. 52; The Inner Circle za mješoviti zbor, 1953; Song of Meyself za zbor, 1961; Fuge aus der Geographie za govorni zbor, 1930; valcer za govorni zbor, 1961. — SPISI: Beitrdge zur Stilkunde der Melodie (disertacija), 1921 (obj. 1923 kao Melodielehre); The Shaping Forces in Music, 1948; La Melodia, 1958; Placed as a Link in this Chain. A Medley of Observations, 1971. LIT.: P. Benninger, Pianistische Probleme, im Anschluss an die Klavier vverke von E. Toch, Melos, 1928. — P. Puk, Ernst Toch, MQ, 1938. — H. Rutz, Ernst Toch, SMZ, 1951. — Isti, Ernst Toch, Melos, 1952 (s popisom tis kanih djela). — K. Stone, Ernst Toch, MGG, XIII, 1966. — JV. Slonimsky, Ernst Toch, Neue Zeitschrift fiir Musik, 1967. J. As.
TOĈKA UZ NOTU -^ Taĉka uz notu TODI, Luiza Rosa (roĊena de Aguiar), portugalska pjevaĉica, sopran (Setubal, 9. I 1753 — Lisabon, 1. X 1833). Uĉenica D. Pereza u Lisabonu. Pjevala u Londonu, Parizu, Berlinu, Beĉu, Petrogradu, Pragu, Italiji, Lisabonu i dr., postiţući goleme uspjehe. God. 1783 nastupala je u Parizu istodobno kada i Elisabeth Mara; publika se podijelila u stranku »maratista« i »todista«. Todi je — prema jednoj suvremenoj pjesmi — izazivala suze svojim dirljivim glasom, a Mara je oduševljavala ţivahnošću i temperamentnošću. LIT.: J. de Vasconcellos, Luiza Todi, Lisboa 1873. — M. de Sampaio Ribeiro, Luiza Todi, Lisboa 1943. — H. Ktihner, Luiza Todi, MGG, XIII, 1966.
TODUTAj Sigismund, rumunjski kompozitor (Simeria, Hunedoara, 17. V 1908 —). Studirao na Konzervatoriju u Cluju (M. Negrea), zatim u Rimu na akademiji Santa Cedlia (kompoziciju kod I. Pizzettija, klavir kod A. Caselle) i na Papinskom institutu za crkvenu muziku; 1938 doktorirao. God. 1946—55 nastavnik harmonije, kontrapunkta i fuge na konzervatoriju George Dima u Cluju; od 1956 profesor kompozicije (od 1965 rektor). U njegovim kompozicijama vide se utjecaji rumunjskog folklora, kao i specifiĉnosti talijanske neoklasiĉne škole.
DJELA. ORKESTRALNA. Pet simfo nija: I, 1954; II, In Menu George Enescu, s orguljama, 1956; III, Ovidiu, 1957; IV, 1961 i V, 1963 cert za klavir, 1943; koncert za gudaĉe, 1951; uvertira, 1959; simfonij sk jacije, 1940; Divertimento za gudaĉe, 1951. — KOMORNA. Sonate: za i klavir, 1953; za violonĉelo i klavir, 1952; za flautu i klavir, 1952 i za klavir, 1956. — Kompozicije za klavir (Suita de cintece si dansuri rominesti, —■ Opera Mesterul Manole. — VOKALNA: oratorij Miorila, 1958; steagului za sopran, zbor i orkestar, 1961; Nuntd tdrdneascd za zbor, I9f —• SPISI: Ideea ciclicd in sonatele lui G. Enescu, Studij de muzicologie, Formele muzicale ale barocului in operete lui J. S. Bach, I: Forma micd bi-;i tristofica, 1969. LIT.: V. Tomescu, Sigismund ToĊufa, MGG, XIII, 1966. ]
TOESCHI (Toeshi, Toesca), talijanska obitelj mu; 1. Alessandro, violinist i kompozitor (vjerojatno Rim 1700 — Mannheim, oko 1758). Mladost proveo u Engleske 1725 ĉlan dvorskog orkestra u Stuttgartu, od 1742 prvi vi< dvorskog orkestra u Mannheimu. Malobrojne saĉuvane kc zicije (koncert za 2 violine, gudaĉe i b. c.; 2 sonate za vio b. c.; 6 kompozicija za flautu i b. c.) pokazuju jak utjecaj t£ skoga baroka. 2. Carlo Giuseppe (Karl Joseph), violinist, dirigent i pozitor (Ludwigsburg, kršten 11. XI 1731 — Miinchen, I: 1788). Sin Alessandra; uĉenik J. Stamitza, od 1752 ĉlai 1759 koncertni majstor) mannheimskog dvorskog orkestra jim je 1778 preselio u Miinchen. Cesto gostovao u Parizi Ch. Cannabicha T. je medu mannheimskim muziĉarima r pularniji autor baletne muzike. Prihvativši znaĉajke talijar francuskog i njemaĉkog baleta uspio je stvoriti izvoran, v stil kojega su glavna svojstva pjevnost melodije i spontano raţa. I njegova instrumentalna djela idu u red natprosjeĉni tvarenja mannheimskoga kruga. DJELA: 67 simfonija; 22 koncerta za flautu i orkestar; 11 koncei violinu i orkestar; oko 60 komornih kompozicija. — 11 baleta; 6 baleta s Cannabichom; 2 baleta sa I. Franzlom i sa F. Dellerom. — Nekolike NOVA IZD.: po I simfoniju obj. su H. Riemann (DTB, 1906), A. (1936) i R. Miinster (1958); po 1 koncert za flautu R. Miinster (1962) i ^ bermann (1964); 1 kvartet i 1 kvintet H. Riemann (DTB, 1914); 1 trio. štampanih kompozicija i njihov tematski katalog isti (ibid., 1915).
3. Barbara Marghareta Sidonia, balerina (Ludvvigs 16. VII 1733—?, poslije 1763). Sestra Karla Josepha; djel u Mannheimu. Njen je sin Franz Danzi. 4. Giovanni Battista (Johann Baptist Maria; Johann ria Christoph Toesca de Castellamonte), violinist, dii i kompozitor (?, kršten 1. X 1735 — Miinchen, pokopan ; 1800). Brat Barbare; uĉenik J. Stamitza i Ch. Cannabicha. mannheimskog orkestra od 1755 (koncertni majstor od 177/ to dirigent baletnih priredbi na dvorskom kazalištu od preselio u Miinchen 1778 i tu 1793 imenovan dvorskim muzi direktorom. DJELA: koncert za violu d'amore i orkestar; kvartet za violu d'; flautu, violinu i violonĉelo; 6 triosonata za 2 violine i bas, 1768; sonata z; d'amore i b. c, 1780. — Nekoliko baleta (izgubljeni). NOVO IZD.: sonatu za violu d'amore i b. c. obj. D. Newlin i K. S (1963).
5. Carlo Teodoro (Karl Theodor Toesca de Ĉast monte), violinist i kompozitor (Mannheim, kršten 7. IV — Miinchen, 10. X 1843). Sin Giovannija Battiste; 178c orkestralni violinist, od 1801 komorni kompozitor na dvo Miinchenu. Od 1785 koncertirao kao solist. Premda stilski gova djela još pripadaju mannheimskpj školi, ona posjeduji i mnoge karakteristike rane romantike.
DJELA. ORKESTRALNA. Tri simfonije: I i II, oko 1798 i III, Pas 1818; koncertantna simfonija za violinu, flautu i orkestar, oko 1820; C tino za violinu i gudaĉe; 2 uvertire; Munchner Ldndler (4 sv. po 6 plesom 1822; II, 1823; III, 1824 i IV, 1838; Hofbali-Ldndler (2 sv. po 6 plesova) i s. a.; valceri (2 sv. po 6 plesova), oko 1830 i 1832. — Plesovi za klavir. -— (izgubljena); balet Die modernen Amazonen, 1787. — »O Maria«, himna zi violinu i orkestar. t
LIT.: R. Miinster, Die Sinfonien Toeschis (disertacija), Miinchen' — Isti, Toeschi, 1. Alessandro, 2. Karl Joseph, 3. Barbara Margaretha Si 4. Johann Baptist Maria, 5. Karl Theodor, MGG, XIII, 1966. — W. Leber Zur Genealogie der Toeschi, MF, 1969.
TOFFOLETTI, Massimo, talijanski kompozitor i pij (Milano, 1. III 1913 —). Diplomirao na Milanskom konzi toriju kao uĉenik A. Bossija i A. Pedrolla (kompozicija) t Lonatija (klavir); na toj ustanovi predaje od 1952 opću mu: kulturu. Koncertirao kao solist i komorni muziĉar. Pomoć dirigent Talijanske radiodifuzije (RAI). DJELA. ORK ESTRALN A: so nata, 1941; inve nc ija, 1951; Al ter za komorni orkestar, 1969; Alternanze za orkestar, 1972; Incastriy 1972. — MORNA: Divertimento za violinu i klavir, 1955; sonata za violinu solo, 5 etida za u gudaĉkih instrumenata, 1961. — Contrappunto za orgulje, — Pianto della Madonna za sole, zbor i orkestar, 1954; 2 Canti armeni za v duo ili trio i klavir, 1950. — Salve Regina za 2 glasa i orgulje, 1963. — STRUKTIVNA: Ouaderno di esercitazioni (sa R. Dionisijem), 1962; j sul corale (s istim i G. Dardom), 1969. 1
TOGNI, Camillo, talijanski kompozitor i pijanist (Gus: Brescia, 18. X 1922 —•)• Kompoziciju studirao kod F. Marg A. Caselle, klavir kod A. Caselle, G. Anfossija i A. Bene
TOGNI — TOMASI Michelangelija u Rimu. Diplomirao na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Paviji. Nekoliko je godina polazio meĊunarodne ferijalne teĉajeve za novu muziku u Darmstadtu. DJELA. ORKESTRALNA: varijacije za klavir i orkestar, 1946; koncertantna fantazija za flautu i gudaĉe, 1957; koncert za gudaĉe; Pezzo; poema Meditazione. — KOMORNA: 2 gudaĉka kvarteta, 1937 i 1938; klavirski trio, 1943. Sonate: za violinu i klavir, 1954; za violonĉelo i klavir, 1939 i za flautu i klavir, 1953. Sonatina za violonĉelo i klavir; 8 kompozicija za 7 instrume nata, 1941; Aubade za 6 instrumenata, 1965. —■ KLAVIRSKA: suita, 1942; Pezzo, 1937; fugato i allegro, 1938; 6 serenada, 1940—44; 3 capriccia, 1954—57; IV capriccio (Otlave), 1969; fantazije; preludiji. — Elektronska kompozicija Recitativo, 1961. — VOKALNA. Za alt, muški zbor i ko morni orkestar: Ćoro di T. S. Eliot, 1951 i Gesang zur Nacht (G. Trakl), 1962. Psalmus CXXVII za 3 solista, vio linu, violu i violonĉelo, 1949; Ricerca (prema romanu La Nausee J. P. Sartrea) za bariton i 5 instrumenata, 1953; Rondeaux per dieci (Ch. d'Orleans) za sopran i 9 instrumenata, 1964; 6 Notturni (G. Trakl) za alt, klarinet, violinu i 2 klavira, 1966; zborovi; kompozicije za glas i orgulje; Preludes et Rondeaux za sopran i ĉembalo, 1964. Solo-pjesme: 3 Studi per »Morts sans se'pulture« di J. P. Sartre, 1951; 5 pjesama Helian di Trakl, 1954 (verzija za komorni orkestar, 1961). — Misa. LIT.: G. Facchinetli, Camillo Togni, II Bruttanome, Brescia 1963.
TOKATA (toccata; od tal. toccare taknuti, dodirnuti). 1. jednostavaĉna kompozicija namijenjena instrumentu s tipkama (orgulje, ĉembalo, klavir). Pojavila se u Italiji poĉetkom XVI st. Izraz t. prvi je upotrijebio Francesco da Milano 1536 u djelu Intavolatura di liuto; tu je t. završni stavak u nizu plesova. U poĉetku nema odreĊen oblik već oznaĉuje instrumentalnu kompoziciju nastalu samostalno, neovisno o vokalnim predlošcima. Po svom improvizacijskom karakteru srodna je preludiju i fantaziji, premda već u najranijim primjercima oĉituje i mnoge vlastite znaĉajke. U njoj je teţište na virtuoznosti i maksimalnom korištenju svih tehniĉkih mogućnosti instrumenta. Krajem XVI st. termin t. upotrebljava se u Italiji i za kraće orguljske uvode u bogosluţje (S. Bertoldo, A. Padovano, A. i G. Gabrieli, G. Diruta). C. Monteverdi pisao je trodijelne tokate (2 sv., 1598 i 1604) u kojima briljantne brze pasaţe uvodnog i završnog odsjeka uokviruju središnji, komponiran tehnikom ricercara. Talijanska orguljska t. doţivljava vrhunac u djelu G. Frescobaldija (tokate u zbirkama iz 1615 i 1Ć27). On homofone odlomke tokate (nizovi koloriranih akorda) povezuje briljantnim pasaţama, a formalnu zaokruţenost postiţe motiviĉkim jedinstvom. U talijanskoj ĉembalistiĉkoj literaturi toga vremea (A. i D. Scarlatti, F. Durante, G. Greco) t. je ili završni stavak suite odnosno sonate ili samostalna kompozicija. Višedijelni oblik tokate preuzeli su i muziĉari izvan Italije. Bogatstvo invencije oĉituje motiviĉki paţljivo izraĊenih 13 tokata J. P. Svveelincka. Djeluju poput improviziranog preludija u koji su umetnuta dva ili više polifonih odlomaka. Formalno i stilski srodne su im tokate D. Buxtehudea. Dvanaest orguljskih tokata J. Pachelbela idu meĊu najvrednija djela njemaĉke orguljske literature prije Bacha. J. S. Bach komponirao je i orguljske i klavirske tokate, i to i kao samostalne kompozicije i kao stavke višestavaĉnih djela. Njegovao je i tip tokate izgraĊene na nizu monumentalnih akordiĉkih sklopova, tokate s obilnom primjenom polifonih postupaka (fugato), kao i izrazito monotematske, motoriĉke tokate, oĉitujući svugdje bogatstvo stvaralaĉke mašte i formalno-tehniĉko savršenstvo. Nakon Bacha izraz t. sve se ĉešće poĉeo primjenjivati za sve jednostavaĉne orguljske kompozicije slobodna oblika. U XIX st. uobiĉajio se i naziv toceatina za orguljsko djelo manjeg opsega (J. Rheinberger). Klavirska t. postaje u to vrijeme izrazito virtuozna, motoriĉka kompozicija (C. Debussv, M. Ravel, I. Paderevvski), ĉesta osobito u opusu neoklasika (F. Busoni, A. Casella, S. Prokofjev). U našoj muziĉkoj literaturi najpoznatija je Tokata za orgulje u g-molu (1895) F. Dugana st. Veoma su srodne tokati i kompozicije s naslovom moto per-petuo. 2. Oko 1600 toccata je i naziv za sveĉane instrumentalne stavke srodne fanfarama koje je redovito izvodio sastav limenih duhaĉkih instrumenata i skupina udaraljki (uvod u operu Orfeo C. Monteverdija). U Francuskoj, a katkad i u Engleskoj, takav se stavak zvao -> touche. LIT.: J. A. Fuller-Maitland, The Toccatas of Bach, Musical Association Proceedings, 1912—13. — L. Schrade, Ein Beitrag zur Geschichte der Toccata, ZFMW, 1925—26. — Isti, Die altesten Denkmaler der Orgelmusik als Beitrag zu einer Geschichte der Toccata (disertacija), Leipzig 1928. — E. Valentin, Die Entvvicklung der Tokkate im 17. und 18. Jahrhundert (dis ertacija), Leipzig 1930. — O. Gotnbosi, Zur Vorgeschichte der Tokkate, AML, 1934. — H. Hering, J. S. Bachs Klaviertoccaten, Bach-Jahrbuch, 1953. — Isti, Das Tokkatische, MF, 1954. — A. Voigts, Die Toccaten J. P. Sweelincks (disertacija), Miinster 1955- — H. Hering, Toccata, MGG, XIII, 1966. M. Kun.
TOLDRA, EĊuardo, španjolski kompozitor, violinist i dirigent (Villanueva y Geltru, provincija Barcelona, 7. IV 1895 — Barcelona, 31. V 1962). Uĉio na Gradskoj muziĉkoj školi u Barceloni (L. Millet, L. Galvez, A. Nicolau). Kao solist nastupio prvi put 1912; iste godine sa L. Recasensom, L. Sanchezom i A. Planasom, utemeljio gudaĉki kvartet Quartet Renaixement, koji je za svojega desetogodišnjeg postojanja pridonio upoznavanju
555
suvremene muzike. Isprva nastavnik violine na Gradskoj muziĉkoj školi u Barceloni, T. je od 1944 ondje bio profesor dirigiranja. Kao dirigent debitirao 1916; 1924—35 vodio Orguesta de estudios sinfonicos; od 1944 dirigent novoosnovanog Orquesta municipial de Barcelona. MeĊu njegovim kompozicijama istiĉu se opera El Giravolt de Maig, sardane za -> coblu i solo-pjesme. DJELA. ORKESTRALNA: suita, 1919; Les Danses de Vilanova, »glossa per a cobla«, 1921; La Aialediccić del Comte Arnau, 1926; koncert-sardana Em-purias, 1926. Više od 30 sardana za coblu. — KOA1ORNA: gudaĉki kvartet, 1914; Vistes al mar za gudaĉki kvartet, 1921; Sis Sonets za violinu i klavir, 1922 i dr. — Opera El Giravolt de Maig, 1928; scenska muzika. — Solo-pjesme (can~ ciones). LIT.: E. Molero Pujos, Toldra, Barcelona 1943. —M. Capdevila, Eduardo Toldra, music, Barcelona 1964 (prošireno izd. 1972). — J. Subird, Eduardo Toldra, MGG, XIII, 1966.
TOLINGER, Robert, kompozitor i horovoĊa (Podhrad, Ĉehoslovaĉka, 8. XI 1859 — Šabac, 20. II 1911). S.tudirao na Konzervatoriju u Pragu. God. 1880 postao je uĉitelj muzike i horovoĊa pevaĉkog društva Gusle u Kikindi, koje je neobiĉno uzdigao. Koncertirao je i kao odliĉan violonĉelist. Pokrenuo je muziĉki ĉasopis Gudalo, 1886, u kome je tretirao naše muziĉke probleme, donosio biografije poznatih kompozitora i pisao kritike pod pseudonimom Mladen. God. 1890—97 nastavnik muzike u gimnaziji, bogosloviji i Ruskom institutu na Cetinju. Posle petogodišnjeg boravka u Cehoslovaĉkoj, u Šapcu je od 1902 do smrti horovoĊa pevaĉkog društva i nastavnik muzike u gimnaziji. Umetniĉki najzreliji od svih ĉeških kompozitora koji su boravili kod nas, komponovao pod uticajem romantizma sa izvesnom dozom sentimentalizma. Najbolja su njegova klavirska dela (programske minijature inspirisane srpskim pesnicima Nekoliko listića iz glasovne zapisnice; deĉji ciklus Mladost-radost i dr.). Izvesne kvalitete je postigao i u pesmama za jedan ili dva glasa Đulići, a naroĉito u Pupoljcima posvećenim deci. DELA: simfonija. — Sedam instrumentalnih kvinteta. — Nekoliko listića iz glasovne zapisnice; Mladost-radost i dr. kompozicije za klavir. — VOKALNA : kantata Kosovka; Pupoljci za deĉji glas; Đulići I i II za jedan ili dva glasa uz klavirsku pratnju; horovi: Vinska pesma; Rusandanke; Diţimo škole i dr. LIT.: Spomenica Roberta Tolingera, 1931. —• Lj.Ljotić, Listak iz istorije naše muziĉke umetnosti, Letopis matice srpske, 1932. — V. Đordević, Prilozi biografskom reĉniku srpskih muziĉara, Posebna izdanja SAN, Beograd 1950. R. Pej.
TOLLIUS, Jan (Joannes), nizozemski kompozitor (Amersfoort, oko 1550 — Kabenhavn, vjerojatno 1603). Crkveni kapelnik u Amersfoortu; oko 1578—80 otputovao u Italiju i 1583 postao maestro di cappella katedrale u Rietiju; ubrzo zatim prihvaća isti poloţaj u Assisiju, gdje stupa u franjevaĉki red. God. 1585 iskljuĉen iz reda, zatim, nakon boravka u Rimu, ponovno primljen zauzimanjem padovanskog biskupa, koji ga je 1588 angaţirao kao tenora u kapeli katedrale u Padovi. God. 1601 napustio Padovu i poslije bio pjevaĉ u dvorskoj kapeli kralja Kristijana IV u Danskoj. U Tolliusovim djelima prepleću se obiljeţja kasnorenesansne nizozemske polifonije, kao što je npr. maniristiĉko tonsko slikanje, izmjenjivanje skroz provedene imitacije i homoritmike itd., sa znaĉajkama novoga baroknog stila, posebno u smionim posve originalnim harmonijama i melodici. Iako poznatiji kao madrigalist (Monteverdi parafrazira jedan njegov madrigal), T. je vaţan osobito zato što je nove postupke primijenio i u crkvenim djelima, koja su inaĉe konzervativnija, pa ga se s pravom moţe uvrstiti medu zaĉetnike novoga razdoblja. DJELA: zbirka madrigala za 6 glasova, 1597; po jedan madrigal za 4 i 5 glasova u talijanskim zbornicima iz 1598. — CRKVENA: Motecta de dignitate et moribus sacerdotum za 3 glasa, 1590; Liber primus moteetorum za 5 glasova, 1591; Liber secundus moteetorum za 5 glasova, 1591; Moduli 3 voeum e sacris bibliis plerigue omnes desumpti, 1597. NOVA IZD.: 16 madrigala obj. M. SeifTert pod naslovom Zesstemtnige Madrigalen (Uitgave XXIV van de Vereeniging voor Noord-nederlandsche Muziekgeschiedenis, 1901). LIT.: M. Seiffert, Jan Tollius, Tijdschrift der Vereeniging voor neder landsche Muziekgeschiedenis, 1904. — A. Sacchetti-Sassetti, La Cappella musicale del Duomo di Rieti, Note d'Archivio per la storia musicale, 1940—41. — R. Casimiri, Mušica e musicisti nella Cattedrale di Padova, ibid., 1941. — F. Noske, Joannes Tollius, ein niederlandischer Meister des Fruhbarock, Kongress-Bericht, Koln 1958, Kassel 1959. — Isti, Jan Tollius, MGG, XIII, 1966.
TOMANDL, Mihovil, kulturni istoriĉar i muziĉki pisac (Brĉko, 19. IV 1894 — Panĉevo, 25. V 1963). Pravnik po struci, aktivno uĉestvovao u radu panĉevaĉkog Srpskog crkvenog pevaĉkog društva i Juţnoslovenskog pevaĉkog saveza. Objavio niz radova iz kulturne i politiĉke istorije Vojvodine, meĊu kojima i Spomenicu panĉevaĉkog srpskog crkvenog društva, koja, po obilatoj graĊi predstavlja dragocene izvore za srpsku muziĉku istoriju. DELA: Spomenica Panĉevaĉkog srpskog crkvenog pevaĉkog društva 1838 —1938, 1938; Nikola Durković, Muziĉki glasnik, 1939, 2; Dragomir Kranĉević, Muzika, 1951, 5; Srpsko pozorište u Vojvodini (2 sv.), 1953 i 1954. LIT.: Ţ. P. Jovanović, Bibliografija rpdova dra Mihovila Tomandla iz po litiĉke i kulturne istorije Vojvodine, Bibliotekar, 1963, 6. S. D. K.
TOMASI, Henri, francuski kompozitor i dirigent (Marseille, 17. VIII 1901 — Pariz, 13. I 1971). Studirao na konzervatorijima
■I
584
TOMASI
u Marseilleu i Parizu (P. Vidal, G. Caussade, V. d'Indv, Ph. Gaubert); 1927 dobio Rimsku nagradu i prvu nagradu u dirigiranju. God. 1930—35 suradnik Radio-stanice u Parizu. Veliku meĊunarodnu reputaciju kao dirigent utemeljuje 1946 na festivalu u Interlakenu. God. 1946—50 vodio Operu u Monte Carlu; od 1949 dirigirao na Operi u Ţenevi, od 1950 u Torinu, Ziirichu i drugim gradovima. Djelovao i na Zapadnonjemaĉkom radiju u Kolnu (od 1951). Od 1955 bavio se preteţno komponiranjem. U nekim Tomasijevim kompozicijama opaţaju se prizvuci melodija Korzike, Provanse i egzotiĉnih krajeva. Stilski se oslanja na neoklasicizam, ali je neovisan o školama. DJELA. ORKESTRALNA: Symphonie du tiers monde fpour le ccntenaire d' H. Berlioz), 1967; Sinfonietta provencale, 1958 (odatle Le Tombeau de Mireille za orkestar; verzija za 2 gitare, piccolo i gudaĉe kao Trois Pastorales provencales, 1965; verzija za flautu, gudaĉe i ĉembalo, 1971). Simfonijske pjesme: Cyrnos (s klavirom), 1929; Tam-Tam (sa solistima i zborom), 1931; Vocero, 1932 i Chant pour le Vietnam (prema J.-P. Sartreu), 1969. Simfonijska slika Colomba (prema P. Merimeeu), 1934. Koncerti: za violinu, 1962; za violu, 1950; za violonĉelo, 1970; Concert asiatique za udaraljke (iz baleta La Feerie laotienne), 1939; za flautu, 1944; Concerto de Printetnps za flautu i komorni orkestar (gudaĉe i udaraljke), 1965; za trublju, 1948; za saksofon, 1949, za rog, 1954; za klarinet, 1956; za trombon, 1956; za fagot, 1958; za obou, 1958, za 2 gitare, 1966 i Highland's Ballad za harfu, duhaĉki trio i gudaĉe, 1966. Concertino za flautu, 1944; Variations gregoriennes sur le Salve regina za trublju, harfu i gudaĉe, 1964; Marche kabyle et danse des jeunes filles berberes za komorni orkestar, 1958; 5 Danses sacrees et profanes, 1961; Taitienne de Gauguin, 1963 i dr. — KOMORNA: gudaĉki trio, 1938; Danseuses de Degas za harfu i gudaĉki kvartet, 1964; Concert champetre za duhaĉki trio, 1938; Divertimento corsico za duhaĉki trio, 1951; suita za 3 trublje, 1964; duhaĉki kvintet, 1952; Printetnps za 6 duhaĉkih instrumenata, 1963; La Moresca za 8 duhaĉkih instrumenata, 1965; Recuerdos de los Baleares za udaraljke i klavir, 1962; sonatina Les Cyclades za flautu, 1966; Sonatina attique za klarinet, 1966; suita za trublju, 1963 i dr. — Razne klavirske kompozicije. — DRAMSKA. Opere: Sampiero corso, 1953; Don Juan de Manara, 1956; // Poverello, 1957; Le Silence de la mer za bariton i komorni orkestar, 1959; Princesse Pauline, 1960; Ulysse ou Le beauperiple, 1961 \VElixir du R.P. Gaucher y 1962. Opera-balet L'Atlantide, 1951; Le Triomphe de Jeanne, 1956; »satiriĉka i simfonijska igra« VEloge de la folie (prema Hrazmu Roterdamskom), 1965. Baleti: Boite de nuit, 1930; La Grisi, 1935; La Rosiere du village, 1936; »provansalska pastorala« Les Sanlons s glasom solo i zborom, 1939; La Feerie laotienne (Feerie cambodgienne), 1950; Les Folies tnazarguaises, 1951; Noces de cendres, 1952; Dassine, sultane du Hoggar za 2 recitatora, zbor i orkestar, 1959; Les Bar-baresques, 1960 i Nana, 1962. Scenska muzika. —• VOKALNA: oratorij La Nuit obscure de St. Jean de la croix, 1950; Noa-Noa za bariton, zbor i orkestar, 1957; L'Ete za recitatora, muški zbor i orkestar, 1966; pjesme uz pratnju or kestra i dr. — Messe de minuit za djeĉji zbor, galoubet, obou, celestu, vibrafon i 3 gitare, 1960. — Obradbe korzikanskih narodnih napjeva za zbor i komorni orkestar, 1962. LIT.: C. Chamfray, Henri Tomasi, Le Courrier Musical de France, 1965 (nadopune 1967).—M. Fre'miot, Henri Tomasi, MGG, XIII, 1966. B. Ać.
TOMASZEVVSKI, Mieczyslaw, poljski muzikolog (Poznali, 17. XI 1921 —). Studij muzikologije završio 1959 na Univerzitetu u Krakovu (Z. Jachimecki). Od 1952 u Krakovu, lektor nakladnog poduzeća Polskie Wydawnictwo Muzyczne (od 1960 direktor) i od 1959 istodobno nastavnik na Visokoj muziĉkoj školi (od 1972 docent). Urednik je izdanja Docutnenta Chopiniana, Biblioteka Chopinowska i Biblioteka sluchacza koncertnego (vrsta koncertnog vodiĉa). DJELA: Kompozytorzy polscy o Chopinie, 1959 (II izd. 1964); Filiacje ttvorczošci piešniarskiej Chopina z polskq piešniq ludozva popularna i artystycznq, Muzvka, 1961 i dr.
TOMAŠEK, Andrija, muziĉki pisac i kritiĉar (Ĉalinec kraj Varaţdina, 4. X 1919 —). Studij historije muzike završio 1957 na Muziĉkoj akademiji u Zagrebu; 1960—61 usavršavao se na Muziĉkom fakultetu Univerziteta u Oxfordu (muziĉka paleografija, srednjovjekovna muzika, historija i notacija bizantske muzike). Od 1945 u Zagrebu, referent u odsjeku za kazalište u Ministarstvu prosvjete; 1947—60 administrativni tajnik HGZ i istodobno od 1952 honorarni nastavnik i od 1957 profesor na Muziĉkoj školi Pavao Markovac (od 1970 direktor); 1962 dobio zvanje pedagoški savjetnik. Uz to zborovoda KUD Vinko JeĊut, Ivan Goran Kovaĉić i dr., suradnik periodiĉnih publikacija i dnevnih listova (Muziĉke novine, Muziĉke novosti, Savremeni akordi, Zvuk, Muzika), muziĉki urednik Školskog radija i dr., a bavi se i populariziranjem muziĉke umjetnosti. Od 1957 kritiĉar je dnevnika Vjesnik i od 1972 glavni urednik ĉasopisa Muzika. DJELA: Deset godina Gradske muziĉke škole u Zagrebu 1945—1955, 1955; Revolucionar i borac Pavao Markovac, Zvuk, 1958, 15—16; Muziĉka škola kao odgojna ustanova, Muzika i škola, 1960, I—2; Pavao Markovac, ţivot i djelo, Rad JAZU, 337, 1965; Richard Wilhelm IVagner, studija u knjizi Moj ţivot R. Wagnera, 1966; Djelo Vatroslava Lisinskog, Zvuk, 1969, 96—97; Igor Stravinski — restaurator ili revolucionar, kao dodatak knjizi I. Stravinskog i R. Cralta, Memoari i razgovori, II, 1972; Anatomija sveĉanosti novog zvuka, Muzika, 1973, 3—4; Instrumentalna trijada Blagoja Berse, Zvuk, 1974, 1; Muziĉka škola kao faktor formiranja svijesti ĉovjeka, Muzika, 1975, 5—6; Tri decenija stvaralaĉke prisutnosti, ibid., 1976,3—4; Radio kao sredstvo muziĉkog odgoja u osnovnoj školi, ibid., 5.— Redigirao i popratio bilješkama Pavao Markovac, izabrani ĉlanci i eseji, 1957. Pre davanja, ĉlanci, kritike, polemike i dr. K. Ko.
TOMAŠEK, Jaroslav, ĉeški kompozitor (Koryĉany, Moravska, 10. IV 1896 — Prag, 26. XI 1970). Kompoziciju uĉio kod V. Novaka, instrumentaciju kod J. Kfiĉke. Studirao muzikologiju na Karlovu univerzitetu u Pragu (Z. Nejedly, O. Zich); doktorirao 1931. God. 1927—50 direktor biblioteke Drţavnoga zdravstvenog zavoda, a 1950—55 generalni direktor Zavoda za zaštitu autorskih prava. God. 1936—38, zajedno sa F. Bartošem, ureĊivao ĉasopis
TOMC Tempo. Djelovao i kao muziĉki kritiĉar. Teţište njegova stv kog rada je na vokalnom podruĉju. DJELA. INSTRUMENTALNA: Symfonicke rondo za orkestar 2 gudaĉka kvarteta, 1921 i (Ve starem slohu) 1942; klavirske kompozi nata za lijevu ruku, 1926; rondo, 1924; 4 kompozicije, 1916). — VOK kantata Rozjimdni (R. Tagore) za glas i gudaĉki kvartet, 1948;_ Romane veĉerni (J. Neruda) za glas i orkestar, 1923; ciklus pjesama Ţal za te: pran, bas i orkestar, 1958—59; zborovi; solo-pjesme (ciklusi Ţene, 1 i Proste srdee, 1922).
TOMAŠEK, Vaclav Jan Kftitel (Tomaschek, V Johann), ĉeški kompozitor i pedagog (Skuteĉ, 17. IV r Prag, 3. IV 1850). Mi se poĉeo baviti kao djei Pragu studira filozofiju i Prouĉavajući teoretska d W. Marpurga, J. Ph. Ki gera, J. Matthesona i i kompozicije W. A. Moza Pleyela, stekao je solidn ziĉko obrazovanje koje ji gatio i u osobnom kont Haydnom, Beethovenor Koţeluchom i Abbeom rom za svoga boravka u (1801). Ubrzo se razvio 1 snog pijanistu i orguljaša stao najugledniji muziĉki gog u Pragu (od 1824 vlastitu muziĉku školu), gojio je niz muziĉara od su najistaknutiji B. Kil Hanslick, J. V. J. K. TOMAŠEK Schulhoff, Vofišek, A. Drevschock i W. Kuhe. Svoje kompozicije (više o T. je dugo dotjerivao. Po stilskim obiljeţjima pripada prijela medu klasike i rane romantike. DJELA. ORKESTRALNA: 3 simfonije; 2 koncerta za klavir; 2 u plesovi; fantazija za gudaĉe. — Gudaĉki kvartet; klavirski trio. — KLAVI1 7 sonata; 15 rapsodija; 6 Allegri capriceiosi di bravura; Eklogues; Dvandc skveh tanci; varijacije. — DRAMSKA: opere Seraphine (jedina izvt 1811; Alvaro i Sakuntala; scenska muzika. — VOKALNA: kantate: pjesme (9 sv. na stihove J. W. Goethea). — CRKVENA: 2 mise; 2 re^ Te Deum; himne. — Priruĉnik za harmoniju (rkp.). Autobiografija, Aln Libuša, 1845—1850. LIT.: J. K. Zdstera, Vaclav Jan Tomašek, Skuteĉ 1912 (II izd. 19: Z. Nemee, Vlastni ţivotopis V. J. Tomaška, Praha I94r. — P. Nettl, Sch Czech Predecessors, Music and Letters, 1942. — M. Tarantovd, VacI Tomašek, Praha 1946. — V. W. Thompson, W. J. Tomašek (disertacija), ] ster 1955. — T. Slrakowd, Tomaškovv pisne na Goetheovi texti, Acta Moraviae, 1955. — Ista, V. J. Tomašek a jeho klavirni eklogv, ibid., 15 M. Postler, Vaclav Jan Tomašek (s bibliografijom), Praha 1960. — J. . Vaclav Jan To mašek, MGG, XIII, 1966.
TOMBEAU (franc.; grobnica, nadgrobni spomenik), ir mentalna kompozicija napisana u znak sjećanja na nekog u nog pokojnika. Najljepši primjeri takvih muziĉkih nekrolog; laţe se u francuskoj literaturi XVII st. (D. Gaultier, T. de F ette, J.-H. d'Anglebert, L. Couperin). Po obliku to su naj polagane i sveĉane allemande ili pavane, katkad s karakteristi podnaslovima Lacrimae ili Dolorosa. U poĉetku su bile namij ne lutnji, kasnije i clavecinu. Gdjekad se t. zvao i -> plainte planetus). U novije vrijeme ţalobne kompozicije srodne tombeauu obiĉno naslov Hommage a... (C. Debussy, Hommage a Rat 1905 i Hommage d Haydn, 1909). Rijedak ali veoma uspjeli mjer tombeaua u suvremenoj literaturi jest T. de Couperin (] M. Ravela te T. de Debussy, kolektivno djelo nekolicine muz (P. Dukas, A. Roussel, G. Malipiero, B. Bartok, I. Stravi E. Satie, M. de Falla i dr.). LIT.: M. Brenet, Les »Tombeaux« en musique, RM, 1903. — M. I Le »Tombeau« chez les luthistes D. Gautier, J. Gallot, Ch. Mouton, 1954. — Ch. van den Borren, Esquisse d'une histoire des »Tombeaux« mus STMW, 1962. — G. Birkner, Tombeau, MGG, XIII, 1966. M. Š
TOMC, Matija, kompozitor i orguljaš (Kapljišĉe kraj M ke, 25. XII 1899—). Ţupnik u Domţalama; muziku studira' Akademiji za muziku i kazališnu umjetnost u Beĉu. Do Dru svjetskog rata (1930—41) profesor muzike na biskupskoj gir ziji u Št. Vidu kraj Ljubljane, a nakon OsloboĊenja neko vrij profesor na klasiĉnoj gimnaziji u Ljubljani. Predstavnik umjerenog modernizma, T. se posebno istaka« podruĉju slovenske narodne muzike. Njegove harmonizaci umjetniĉke obradbe narodnih napjeva odlikuju se i formali i sadrţajnom dovršenošću te idu u uzorne primjere kako t pristupiti tom poslu. I kao kompozitor izvornih djela T. se n: ja na narodnim izvorima. Tome je pridonijela i njegova pov nost s folkloristom F. Marokom koji mu je ukazao na znaĉei vaţnost slovenske narodne motivike, što je rezultiralo nizom liĉnih zborova napisanih za nekadašnji Akademski pevski zl Tomĉev rad na folklornom podruĉju bio je od velike prakt
TOMC — TOM-TOM vaţnosti za slovensku umjetniĉku muziku. T. se bavio i muziĉkom publicistikom i kritikom, a nastupao je i kao koncertant na orguljama. Brojnim predavanjima na teĉajevima za pjevaĉe, zborovode i si. pridonio je populariziranju muziĉke umjetnosti. DJELA. ORKESTRALNA: simfonijska suita Nizki rej; Koncenna uver
tira; varijacije Od kneza Marka; Regiment. — Gudaĉki kvartet u d-molu. — Kompozicije za klavir 2-ruĉno i 4-ruĉno; kompozicije za 2 klavira. — VOKAL\A: kantata Krizev pot za soliste, zbor, orkestar i orgulje; zborovi (Od ne beske ohccti, Svatske pesmi, Belokrajnskej ; solo-pjesme (Oremo v Korotart). — Modulacija, 1938. — Obradbe narodnih napjeva za razliĉite ansamble. — Scenska muzika. D. Co.
TOMESCU, Vasile Damian, rumunjski muzikolog (Radulesti, Bukurešt, 1. VI 1929 —). Studirao na Konzervatoriju u Bukureštu (I. D. Chirescu, I. Dumitrescu, N. Buicliu, T. Ciortea, Z. Vancea). Od 1953 urednik, a od 1964 glavni urednik ĉasopisa Muzica. God. 1970 promovirao muzikologiju na Sorbonnei u Parizu. Suradnik Rumunjskog i Francuskog radija. DJELA. SPISI: Drumul creator ol lui D. Cuclin, 1956; A. Castaldi, 1958; Muzica in Republica Populard Romana, 1958; A. Alessandrescu, 1962; F. Lazar, 1963; P. Constantinescu, 1967; Histoiredesrelations musicalesentre la Franceet laRoumanie, des origines a la fin du XIX e siecle (disertacija), 1970 (obj. 1973). Brojne studije i ĉlanci. — IZDANJA: antologija muzikoloških studija G. Breazula Pagini din istoria muzicii romdnesti, 1966; djela A. Castaldija.
TOMIĆ, Dušica, igraĉica (Beograd, 13. X 1941 —). Završila 1961 Srednju baletsku školu Lujo Davilo u Beogradu (T. Jakovljević) i zatim godinu dana boravila na specijalizaciji u Lenjingradu (Baltaĉev). Od 1961 ĉlanica je Narodnog pozorišta u Beogradu, gde najpre igra manje solistiĉke uloge, a 1962 debituje u ulozi Julije (Prokofjev, Romeo i Julijd). Izrazita lirska igraĉica, ĉiji su pokreti meki i graciozni, a tehnika veoma skladno oblikovana, T. je ostvarila niz prvih uloga u baletima Giselle (Adam), Labudovo jezero i Šesta simfonija (Ĉajkovski), Poljubac vile (Stravinski), Golem (Bart) i dr., a naroĉito se istakla kreacijom Aurore u baletu Zaĉarana lepotica (Ĉajkovski) s kojom se svrstala u red istaknutih jugoslovenskih balerina. Sa baletskim ansamblom Na rodnog pozorišta gostovala je u mnogim zemljama Evrope i u Japanu. M. z. D. TOMIĆ, Ţivojin, pevaĉ, tenor (Kladovo, 12. IX 1896 —Titograd, 19. XI 1961). Pevanje uĉio 1917—19 u Odesi i Beĉu. God. 1919 angaţovan u Operi narodnog pozorišta u Beogradu i tu ostao, uz kraće prekide, do 1941; 1928—30 na koncertnoj turneji po Italiji, Francuskoj i Juţnoj Americi izvodio preteţno solo-pesme jugoslovenskih kompozitora. Od 1945 do smrti ţiveo u Titogradu, gde je nastupao na koncertima i na radiju te se bavio i pedagoškim radom. Izvodeći preteţno lirske, a zatim i mladodramske tenorske uloge, T. je zauzeo istaknuto mesto u razvoju srpske vokalne kulture po svojim scenskim ostvarenjima, koja su se odlikovala toplim, gipkim i srdaĉnim glasom. Na repertoaru je imao oko 40 standardnih oper-skih uloga, a nastupao je i u delima jugoslovenskih kompozitora J. Gotovca (Ero s onoga svijeta, Morana), P. Konjovića (Koštana), i P. Krstića (Zulumćar). Tomićev glas ostao je zabeleţen još pre Drugoga svetskog rata na mnogobrojnim gramofonskim ploĉama. S. D. K.
TOMKINS, Thomas, engleski kompozitor i orguljaš (St. David's, Pembrokeshire, 1572 — Martin Hussingtree kraj Worcestera, pokopan 9. VI 1656). Sin i uĉenik Thomasa Faringtona Tomkinsa, zatim zborski djeĉak katedrale rodnoga grada i katedrale u Gloucesteru; 1594—96 uĉenik W. Byrda u Londonu. God. 1596—1646 orguljaš i Master of the Choristers katedrale u Worcesteru; 1607 postigao je u Oxfordu stupanj Baccalaureus Musicae. Povremeno je sudjelovao kao Gentleman Extraordinary u Kraljevskoj kapeli u Londonu, gdje je 1621 bio sluţbeno imenovan orguljašem, ali mu Worcester ostaje stalno boravište i zadrţava poloţaj u katedrali. Sakupljao je rukopise anthema i servicea i time poloţio temelj monumentalnoj zbirci Mušica Deo Sacra, koju je njegov sin Nathaniel objavio 1668. T. je medu posljednjima u nizu velikih engleskih polifoniĉara. Njegovi madrigali (T. ih naziva Songs) na visokom su tehniĉkom stupnju i imaju ĉesto osobitu izraţajnu snagu. Isto tako dotjerana i nadahnuta ostvarenja su i Tomkinsova crkvena djela. U dugom nizu njegovih anthema, mnogi iz kasnijeg razdoblja pripadaju vrsti verse anthem, u kojemu i orgulje igraju vitalnu, stvaralaĉku ulogu. Stil i oblici njegove muzike za instrumente s tipkama takoĊer svjedoĉe o povezanosti s nešto starijim engleskim majstorima (W. Byrd, J. Buli i dr.). Medu najljepšim su djelima neke pavane i gagliarde. U muzici za ansamble viola istiĉu se fantazije za 6 viola. DJELA. INSTRUMENTALNA. Za ansamble od 3, 5 ili 6 viola (consort music): oko 35 kompozicija, medu njima 2 In nomine, ostalo većinom fantazije i pavane. Za instrumente s tipkama: 75 kompozicija, medu njima fantazije, In nomine, Miserere, pavane, gagliarde, preludiji, verses, voluntaries, razne kompozicije s naslovima kao Fortune my Foe, Robin Hood. •—■ VOKALNA'. 26 madrigala za 3-6 glasova (25 kompozicija obj. pod naslovom Songs, 1622; 1 madrigal obj. u zbirci Th. Morleya The Triumphes of Oriana, 1601). — CRKVENA: 5 services; 2 services saĉuvana nepotpuno; preces; psalmi; psalamske pjesme (engl.
585
psalm tunes); oko 50 verse anthems; oko 60 juli anthems. — Najveći dio Tomkinsove crkvene muzike objavio je njegov sin Nathaniel u zbirci Mušica Deo sacra . . . 1668. NOVA IZD.: 5 kompozicija za consort viola obj. Th. Dart i W. Coates (Mušica Britannica, IX, 1955); kompozicije za instrumente s tipkama obj. S. Tuttle (Mušica Britannica, V, 1955; 3 voluntaries za instrumente s tipkama obj. D. Stevens (1960); madrigale obj. E. H. Fellowes (The English Madrigal School, 1922; II izd., revidirao Th. Dart, The English Madrigalists, XVIII, 1961); 5 services i 2 psalma sa preces obj. A. Rambsbotham, P. C. Buck, E. H. Fellowes i S. T. Warner (Tudor Church Aiusic, VIII, 1928, novo izd. 1963); crkvena djela obj. B. W. G. Rose u novom izd. zbirke Mušica Deo sacra, I—III (Early English Church Aiusic, V, IX i XIV, 1965—73); 13 anthema obj. R. W. Cava-naugh (Recent Researches in the Aiusic of the Renaissance, IV, 1968). LIT.: B. Taylor, Thomas Tomkins, London 1933. — R. W. Cavanaugh, The Anthems in Mušica Deo Sacra by Th. Tomkins (disertacija), East Lansing 1953. — B. W. G. Rose, Thomas Tomkins, Proceedings of the Royal Musical Association, 1955—56. — D. W. Stevens, Thomas Tomkins, London 1957 (novo popravljeno izd. New York i London 1967). — L. A. GUI, The Anthems of Th. Tomkins, Mušica Disciplina, 1957. — A. M. Butterzvorth, The Verse Anthems of Th. Tomkins (disertacija), Nottingham 1960 —61. — D. Stevens, Thomas Tomkins, MGG, XIII, 1966. — D. H. Foster, The Organ Music of Th. Tomkins, Diapason, 1970. — P. James, Th. Tomkins, Sacred Music Omitted from »Mušica Deo Sacra«, Soundings, 1971. B. Ać.
TOMMASINI, Vincenzo, talijanski kompozitor (Rim, 17. IX 1878—23. XII 1950). Muziĉke nauke završio u Rimu na Conservatorio di Santa Cecilia (E. Pinelli, S. Falchi) gdje je na Univerzitetu diplomirao filozofiju i grĉki jezik. Kasnije studirao kompoziciju kod M. Brucha u Berlinu. Prošavši kroz razne utjecaje (C. Debussv, R. Wagner), T. je razvio vlastiti kompozitorski izraz; on je inventivni melodiĉar, rafinirani tehniĉar i majstor blistavih orkestralnih boja (II Carnevale di Venezia). Neka se njegova djela temelje na talijanskim folklornim motivima (Paesaggi toscani; Tiepolesco), ponegdje nastoji oţivjeti duh stare talijanske muzike (stilizirani madrigali XVI st.). Bavio se muziĉkom kritikom i estetikom. D J ELA. O RK ES T RALN A: s i mfo n ij s k e p j e s me C h i a r i d i l u n a , 1 9 1 4 i // Beato regno, 1920. Koncerti: za violinu, 1932; za gudaĉki kvartet i orkestar, 1939; za gudaĉki orkestar, 1941 i za orkestar s obligatnim violonĉelom, 1943. Duo concertante za klavir i orkestar, 1948. Uvertira La Vita e sogno, 1900; 2 suite: I, 1912 i II, za komorni orkestar, 1935; rapsodija Paesaggi toscani, 1922; Preludio, fanfara e fuga, 1927; varijacije// Carnevale di Venezia, 1929; La Tempesta, 194T. — KOMORNA: gudaĉki trio, 1929; 3 gudaĉka kvarteta: I, 1900; II, 1910 i III, 1916; serenada za harfu, flautu i violu, 1943; sonata za violinu i klavir, 1916; sonata za harfu, 1938. — Klavirske kompozicije. — DRAMSKA: opera Medea (vlastiti libreto), 1906; komiĉne opere Uguale fortuna, 1911 i // Tenore sconfitto, 1950. Baleti: Le Donne di buon umore (na motive D. Scarlattija; sadrţaj prema komediji C. Goldonija), 1913; Le Diable s'amnse (na motive N. Paganinija), 1936 i Tiepolesco, 1945. Filmska muzika. — Zborovi; solo-pjesme uz orkestar i uz klavir (Leopardiana, 1928). — Rekvijem, 1949; Liriche sacre, 1939- —' SPISI: Brevi nozioni teorico-pratiche di mušica gregoriana, 1932; La Luĉe invisibile, 1932; Saggio d'estetica sperimentale, 1942; brojni ĉlanci. LIT.: M. Zanotti-Bianco, V. Tommasini, Chesterian, 1932. — A. Casella, V. Tommasini, RM, 1927. — G. St. Cyr, V. Tommasini, Musicisti contemporanei, 1932. — M. Rinaldi, V. Tommasini, RMI, 1951. — G. M. Gatti, V. Tommasini, RAM, 1951. — F. Degrada, Vincenzo Tommasini, MGG, XIII, 1966.
TOMŠIĈ-SREBOTNJAK, Dubravka, pijanistica (Dubrovnik, 6. XII 1940—). Ţena kompozitora Alojza Srebotnjaka. Klavir uĉila u Ljubljani kod Zore Zarnikove, privatno, na Srednjoj muziĉkoj školi i na Akademiji za glasbo; od 1952 studirala u SAD, najprije na Juilliard School of Music u New Yorku (K. Bacon), 1955 usavršavala se kod A. Uninskog, a 1957—59 zaokruţila je svoj studij kod A. Rubinsteina u New Yorku; 1959 stekla je i akademski stupanj Bachelor of Science na Co-lumbia University u New Yorku. Od 1967 profesor je klavira na Akademiji za glasbo u Ljubljani. Jedna od najistaknutijih umjetnica mlade jugoslavenske muziĉke generacije. Njezino se sviranje odlikuje majstorskom tehnikom, poetiĉnom ekspresivno-šću i profinjenom muzikalnošću, a njezin repertoar obuhvaća djela svih stilskih razdoblja. Za svoje umjetniĉke domete dobila je D. TOMŠIĈ-SREBOTNJAK visoka priznanja u domovini i inozemstvu: 1957, Ernest Hutchenson Award, N. Y. i Carl M. Roeder Memorial Prize, N. Y.; 1961, treću nagradu na natjecanju Ferruccia Busonija u Bolzanu; 1962, Nagradu Prešernova sklada; 1967, prvu nagradu na meĊunarodnom natjecanju Mozart Festival u Bruxellesu; 1970, Ţupanĉiĉevu nagradu grada Ljubljane; 1975, Prešernovu nagradu i 1976, Nagradu AVNOJ. Koncertirala je u broj nim jugoslavenskim gradovima, kao i u muziĉkim središtima na gotovo svima kontinentima. A. Rij. TOM-TOM, vrst malog bubnja indijanskoga podrijetla, raširen u Juţnoj Americi. U jazz-sastave (combo) i plesne orkestre ulazi
586
TOM-TOM — TONIĈKE HARMONIJE
(redovito 2 instrumenta) s latinskoameriĉkim plesovima, posebno mambom i cha-cha-cha. IzraĊuje se od drveta u razliĉitim veliĉinama (14—50 cm) s membranom na jednoj ili na obje strane. Membrana je napeta na metalni obruĉ i pomoću posebnog zavrtnja njena se napetost, a time i pribliţna visina tona, moţe regulirati. Zvuk se postiţe udarcima batića. T.-t. su upotrijebili u svojim kompozicijama, meĊu ostalima, G. Malipiero, B. Maderna, F. Donati, B. Nilsson, K. Stockhausen, E. Varese. TON, zvuk odreĊene visine. On posjeduje jakost, boju i trajanje. Visina tona ovisi o frekvenciji, kojom titra izvor tona; ton je jaĉi, ako je amplituda titranja veća; materijal izvora tona, te broj i struktura alikvotnih tonova uvjetuju boju tona. Duljina trajanja tona jednaka je vremenu u kojemu izvor tona titra. Ljudsko uho ĉuje samo one tonove, koji nastaju mehaniĉkim titranjem, i to frekvencije od 16 titraja do 20 000 titraja u sekundi. Ono prema tome obuhvaća spektar tonova od deset oktava. Tonovi su osnovni materijal, osnovni element, iz kojega se izgraĊuje muzika (->• Akustika i Zvuk). TONADILLA (španj., deminutiv od tonada melodija, pjesma), u prvoj polovini XVIII st. u Španjolskoj, kratka vokalna kompozicija s refrenom, koja se izvodila na kraju manjih umetaka (baile, —> sainete, entremes), izmeĊu ĉinova opere serije, komedija i ostalih kazališnih oblika. Uz to je oko 1750 nastala t. kao španjolski scenski oblik koji se pjevao u meĊuĉinovima kazališnih predstava; njena su obiljeţja naglašeno puĉka (J. Subira naziva je t. escenica). Saĉuvano je više od 2000 scenskih tonadilla, preteţno u rukopisu; po svojoj scenskoj funkciji t. odgovara pribliţno talijanskom -> intermezzu. Izvedba zahtijeva do 12 vokalnih solista, orkestar, ponekad i zbor. Na vrhuncu svog razvoja (izmeĊu 1771 i 1790), osobito otkad je nanovo oţivjela talijanska opera u Madridu (1787), scenska jet. sve više potpadala pod utjecaj talijanskih stilskih elemenata, a prihvatila je i utjecaje francuske komiĉne opere. Najistaknutiji kompozitori tonadilla jesu A. Guerrero, A. Rosales, L. Mison, P. Esteve, B. de Laserna, J. Valledor, P. de Moral, J: Palomino, V. Galban, A. Rosales, P. Aranaz y Vides, J. Castel, M. Bustos i G. Ferrer. Posljednjim kompozitorom tonadilla smatra se M. Garcia; iz njegovih su kompozicija El Criado fingido i El Poeta calculista preuzeli neke dijelove G. Bizet (Carmen), G. Rossini i F. Liszt. Oko 1850 t. potpuno nestaje iz prakse. Na poĉetku XX st. napisao je E. Granados vrijedan ciklus za glas i klavir Coleccion de tonadillas, escritas en estile antiguo. LIT.: J. Subira, La Tonadilla escenica (3 sv.), Madrid 1928—30. — Isti, Tonadillas teatrales ineditas, Madrid 1932. — Isti, Les Influences francaises dans la tonadilla madrilene du XVIII e siecle, Melanges de musicologie a L. de La Laurencie, Publications de la Societe francaise de musicologie, Pariš 1933- — Isti, La Tonadilla escenica, sus obras y sus autores, Barcelona 1933. — /. Af. Hambach, Formuntersuchungen zur szenischen Tonadilla (disertacija), Bonn 1955. — J. Subira, El »Cuatro« escenico, Miscelanea en homenaje a H. Angles, Barcelona 1958—61. B. Ać.
TONALITET (engl. tonality, franc. tonalite, njem. Tonalitdt, tal. tonalitd), ukupnost svih znaĉajki koje povezuju niz tonova ili akorda neke tonalne kompozicije oko -> tonike, odnosno oko središta tonaliteta. T. je prvenstveno harmonijski pojam, pa se moţe definirati i kao harmonijski sistem koji je osnova za harmonijsku izgradnju kompozicije ili pojedinoga njenog dijela. Postoje dvije vrste tonaliteta: dur-tonalitet, koji se temelji na durIjestvici, i mol-tonalitet, koji se temelji na harmonijskoj mol-ljestvici, ali moţe ukljuĉivati i osobine melodijske i prirodne mol-ljestvice (->• Dur, -> Mol). T. je u praksi uvijek tonski odreĊen prema (relativnoj) tonskoj visini tonike i odnosne ljestvice, npr. C-dur tonalitet, c-mol tonalitet, Cis-dur tonalitet ili kraće C-dur, c-mol, Cis-dur itd. U stranim muziĉkim terminologijama zamjenjuje se u tom sluĉaju rijeĉ »tonalitet« s posebnim nazivom (engl. key, franc. ton, njem. Tonart, tal. tono); u nas je F. Kuhaĉ predlagao analogni izraz prijemet, koji se meĊutim nije odrţao. Antiĉki grĉki muziĉki teoretiĉari nisu poznavali pojam tonaliteta u današnjem smislu; kod njih su tonovi bili organizirani u ljestvice, koje su ukljuĉivale samo njihove meĊusobne melodijske odnose. I srednjovjekovni modusi poznaju samo melodijsku funkcionalnost. T. u današnjem smislu javlja se tek u XVII st. kad se poĉelo razvijati moderno harmonijsko mišljenje. Prvi ga je definirao J. Ph. Rameau 1722, tumaĉeći pojam centre harmonique, tj. toniku. Naziv t. potjeĉe od F.-J. Fetiša. Najĉvršća tonalna organiziranost tonova, odnosno akorda nalazi se u djelima beĉkih klasiĉara, posebno J. Havdna i W. A. Mozarta. L. van Beethoven je ĉestom upotrebom -> sekundarnih dominanti znatno proširio granice tonaliteta. Romantika, naroĉito kasna, obilnom primjenom kromatike potpuno je uzdrmala temelje tonalnoga muziĉkog mišljenja, pa je tako već u djelima R. Wagnera ĉesto nemoguće odrediti središnji ton tonaliteta, tj. toniku. U XX st. dovodi to do radikalnog rušenja tonalnih okvira (-> Atonalnost).
LIT.: hl. Ricmann, Uber Tonalitat, Praludien und Studien, Leipzig XV. H. Frere, Key-Relationships in Early Mediaeval Music, SBIMG, 1 M. Tonze, La Tonalite chromatique, RM, 1922. — J. S. Tovey, Tonalitj and Letters, 1928. — O. Steinbauer, Das wesen der Tonalitat, Munchen J. Yasser, A theorie of Evolving, Tonality, 1932. — Isti, The Future of'1 London 1934. — F. Schadler, Das Problem der Tonalitat (disertacija) 1939 (obj. 1950). —J. L. Bazuden, Aspects of Tonality in Early Europear Philadelphia 1947. — H. Radings, Tonaliteits-problemen en de nieuwe Bruxelles 1951. —J. Rohmer, Zur Frage der Natur der Tonalitat, MF, A. Machabcv, Genese de la tonalite classique oceidentale, Pariš 195: Neumann, Tonalitat und Atonalitat, Landsberg 1955. — H. Lang, Be schichte des terminus Tonalitat (disertacija), Freiburg im B. 1956. — Tonality, Atonalitv, Pantonality, London 1958 ( I I izd. 1960). —P. Bey dien zur Vorgeschichte des Dur-Moll, Kassel i Basel 1958. — F. Salzer turelles Horen. Der tonale Zusammenhang in der Musik (2 sv.), Wilheli 1960. — H. Pfrogner, Zum Tonalitatsbegriff unserer Zeit, Mušica, 1 G. Ri'ichen, Tonart und Tonalitat der alterenMusik, Kassel 1962. — C. I) Der Tonalitatsbegriff in der neuen Musik, Kongresni izvještaj, Kassel E. Apfcl, Die Klangstruktur der spatmittelalterichen Musik als Gi der Dur-Moll-Tonalitat, MF, 1962—63. — Ph. Barford, Tonality, Review, 1963. — C. Dahlhaus i H. P. Reinccke, Tonalitat, MGG, XIII, H. P. Reinccke i V. Ernst, Zum Begriff der Tonalitat, Kongresni izvještaj, 1966. —■ C. Dahlhaus, Untersuchungen uber die Enstehung der harme Tonalitat, Kassel 1967. M. 1
TONALNA SEKVENCA -> Sekvenca TONARIUS (tonar, tonarium, tonale; lat.), srednjovj zbornik gregorijanskih napjeva u kojem su melodije (u prvi du antifone iz ĉasoslova) svrstane prema tonalitetima da bi moguće lakše pamtiti. Takav je npr. Antifonarij iz Montj; (objavljen u VII i VIII sv. Paleographie musicale, 1901), a tak razliĉite zbirke teoretskih uputa namijenjene istoj svrsi (np narium Bernonis i Commemoratio brevis de tonis et psalmis landis, oba iz X st.; objavio ih M. Gerbert u Scriptores ecele de mušica sacra potissimum, 1784; novo izd. 1905 i 1931). LIT.: F. X. Mathias, Die Tonarien (disertacija), Leipzig 1903. Sidlcr, Zum Messtonale von Montpellier, KMJB, 1936—38. — W. Lij Tonar, MGG, XIII, 1966. — H. Huglo, Les anciens tonaires latius (d ja), Pariš 1968. A
TONĈIĆ, Nada, pjevaĉica, sopran (Zemun, 30. VII I9< Studij pjevanja završila 1932 na Muziĉkoj akademiji u Z; (N. Eder Bertić) i tamo 1933 debitirala na sceni Hrvatsko rodnog kazališta kao (Verdi, Krabuljni ples).' r 933—63 bila je prvakinja rebaĉke opere. Umjetnic finjene muzikalnosti i razvijena smisla za scens] likovanje, s podjednakim pjehom nastupala u ul koloraturnog i lirskog kan MeĊu njezine najveće k idu Gilda i Violetta ( Rigoletto i La Traviata), 1 (Rossini, Seviljski brijaĉ) me (Delibes), Mirni (Pi La Boheme), Margareta nod, Faust), Tatjana i (Ĉajkovski, Evgenij Onj Pikova dama), Marica tana, Prodana nevjesta), (Lisinski, Porin), Jelena Nikola Šubić Zrinjski), I Morana N. TONĈIĆ (Gotovac, Ero s svijeta i Morana), Dorica ( Dorica pleše) i dr. Posebno valja izdvojiti njezin najveći umjt domet, Puccinijevu Madame Butterfly, u kojoj je dubokim u vanjem i neposrednošću oţivljavala lik nesretne ţene. T. se is kao koncertna pjevaĉica. Gostovala je i u inozemstvu. Za svo stignuća dobila je više odlikovanja i priznanja, a 1971 dodij joj je Nagrada Vladimir Nazor za ţivotno djelo. K. TON DIFERENCIJE -> Kombinacijski tonovi TONE CLUSTER -> Cluster ] TONI, George Olivier, brazilski dirigent (Sao Paolo,' 1926 —). U Sao Paolu uĉio dirigiranje (H. J. Koellreutter, M sini) i kompoziciju (C. Guarnieri) i tamo 1956 utemeljio Orq de Cdmara de Sao Paolo, s kojim je koncertirao i u više evrc zemalja. Od 1970 profesor je nauke o stilu na Escola de Comuni e artes Univerziteta u Sao Paolu. Ogledao se i kao kompoz: TONIĈKE FUNKCIJE -> Harmonijske funkcije TONIĈKE HARMONIJE. Glavna toniĉka harmonija je ki trozvuk ili trozvuk prvoga stupnja, a oznaĉuje se sa T ili toniĉke harmonije spada i trozvuk šestoga stupnja, jer je nj terca identiĉna s temeljnim tonom, a njegova kvinta s terco niĉkoga trozvuka: C-dur (c-mo
TONIĈKI PEDAL — TONSKI ROD TONIĈKI PEDAL -> Pedalni ton TONIKA, prvi stupanj ljestvice dura ili mola, odnosno ton po kojem se neki tonalitet naziva; npr. ton c je tonika u C-duru, g u G-duru itd. T. u širem smislu znaĉi takoĊer trozvuk na prvome stupnju ljestvice (^Harmonijske funkcije,-^~Toniĉke harmonije). TONIKA-DO, naziv za jednu od najpoznatijih metoda odgoja sluha. Razvila se iz engleske metode ->Tonik-Sol-fa koju je 1896 upoznala i preuzela njemaĉka muziĉka pedagoškinja Agnes Hundoegger. Ona je od engleske metode preuzela solmizaciju, Curvvenovu funkcionalnu fonomimiku i raspored svladavanja tonova dur-ljestvice, pojednostavnila je slovĉanu notaciju i ukljuĉila je u sistem koji vodi do normalne notacije te prihvatila francuski sistem ritamskog ĉitanja (Galin-Paris-Cheve: Langue des durees). Nastojanjem niza istaknutih njemaĉkih muziĉkih pedagoga (M. Leo, W. Kuhn, A. Stier, F. Jode), a osobito djelovanjem Tonika-Do saveza, TD-metoda je u toku prvih decenija ovog stoljeća osvojila nedvojbeno vodeću ulogu na podruĉju muziĉkog odgoja u Njemaĉkoj i susjednim zemljama (Austrija, Madţarska) pa je i u našoj muziĉkoj pedagogiji zauzela znaĉajno mjesto. TD-metoda je, u odnosu na svladavanje intonacije, relativna metoda: ona razvija predodţbe funkcionalnih odnosa medu tonovima jednog relativnog tonaliteta, tj. bilo kojeg dur-tonaliteta; tonika svake dur-skale je DO. Nauĉimo li, dakle, intonirati DO-MI-SO, nauĉili smo intonirati I, III i V stupanj bilo kojeg dura. Solmizacija je primijenjena kao u Tonik Sol-fa metodi s modifikacijama za alterirane tonove. Osnovno predodţbeno sredstvo u TD-metodi postaje Curwenova -> fonomimika. Mol i stari naĉini tretiraju se intonacijski kao modusi osnovnog dur-tonaliteta, kao L^-ljestvica, .R-E-ljestvica, Af/-ljestvica itd. Prirodni mol javlja se, dakle, u vidu L/4-ljestvice (tonika LA) u koju se (za melodijsku i harmonijsku varijantu) uvode slogovi FI i SI kao imena za povišeni FA i SO. Princip TD javlja se u posljednjim desetljećima u nizu novih metoda koje grade sistem intonacije na funkcionalnoj solmizaciji. Austrijski pedagog M. Battke izgraĊuje na tom principu sistem solfeggia uvodeći od samog poĉetka relativnu notaciju s premjestivim .DO-kljuĉem. Varijanta Battkeove metode je udţbenik Vjeţbe za solfeggio R. Matza; udţbenik Intonacija M. Vasiljevića takoĊer se osniva na principu TD-metode. Današnja shvaćanja TD-principa odrazuju se u korekturama koje unose u tradicionalni sistem suvremeni pedagozi F. Jode u Njemaĉkoj i L. Rinderer u Austriji. Oni uzimaju ţivu narodnu i djeĉju popijevku i njezine elemente (motive, fraze) za temelj odgoja sluha. Pjesme u pentatonici i starim naĉinima (C. Orff) treba da — suprotno Tonik Sol-fa principu —• oslobode muzikalni osjećaj djeteta od krute vezanosti na dur-toniku i da razviju sluh za stariji kao i moderni muziĉki izraz. Od elementarnih predodţbenih sredstava TD-metode Jode i Rinderer i danas na prvo mjesto stavljaju fonomimiku, ali napuštaju slovĉanu notaciju i zapoĉinju odmah relativnom notacijom s premjestivim £)O-kljuĉem. Javljaju se istodobno zahtjevi i pokušaji da se ispravi logiĉka nedosljednost TD-metode u tretiranju mola (K. Roseling, R. Munnich, E. Bašić i dr.). Po principu TD postoji, naime, samo jedan, osnovni tonalitet, relativni dur-tonalitet ĉija se tonika imenuje DO. Naziv i princip TD već ne vrijedi u molu; tamo je tonika LA, a time se dakako mijenjaju funkcije i ostalih solmizacijskih simbola (TI više nije vodica....). Kod nas je poznat pokušaj Elly Bašić da svojom »funkcionalnom metodom« svede dur, mol i stare naĉine na zajedniĉku toniku DO (dur-ljestvica: DO RE MA FU SO LE TI DO, prirodni mol ili eolski naĉin DO RE NJA FU SO LJE TE DO, frigijski: DO RU NJA FU SO LJE TE DO itd.). Principijelno opravdano pitanje naĉina solmiziranja mola ima ipak više teoretsku nego praktiĉno-pedagošku vaţnost. Dok TD-metoda — naroĉito u suvremenoj verziji Jode — Rinderer— posve odgovara potrebama muziĉkog odgoja u općeobrazovnim školama, za potrebe solfeggia u muziĉkim školama neophodno traţi sistematsku dopunu vjeţbanjem u atonalno-intervalskoj intonaciji bez oslonca na funkcionalnu solmizaciju. LIT.: A. Hundoegger, Leitfac*en der Tonika-Do Lehre, Hannover 1925 (IXizd. 1951). — F. Jode, ElementarlehrederMusik, Berlin 1932. — Die Musik^ntenfibel, 1953. — Das kann ich auch, 1953. — L. Rinderer, Musikerziehung, Innsbruck. —J. Poţgaj, Metodika muziĉke nastave, Zagreb 1950. — E. Bašić, Teorija i praksa Tonika Do Metode, Muziĉka revija, 1950, 5—6. — J. Poigaj, Metodika glazbenog odgoja u osnovnoj školi, Zagreb 1974. J. Pj.
TONIK SOL-FA METODA (engl. Tonic Sol-fa Method), jedan od metodiĉkih sistema na podruĉju odgoja sluha. Nastala je u Engleskoj poĉetkom XIX st. kada je Šarah Ann Glover, radi propagiranja masovnog zbornog pjevanja, pokušala olakšati uĉenje muzike primjenom Guidovih solmizacijskih slogova kao predodţbenog sredstva i njihovih poĉetnih slova kao jednostavnije zamjene za normalno notno pismo. God. 1841 prihvatio je ovu metodu J. Curwen, proširio je novim elementima (-^-Fonomimikd),
587
izgradio ĉvrst metodiĉki sistem i izborio mu jedinstvenu popularnost u engleskoj muziĉko-odgojnoj praksi. Tonik Sol-fa metoda svladava intonaciju prema ovom principu: za obrazovanje relativnog sluha bitno je svladati jedan relativni tonalitet, tj. osjetiti i shvatiti slušni dojam pojedinog njegova ĉlana u odnosu prema tehnici i ostalim ĉlanovima. Ĉlanovi relativnog tonaliteta ili stupnjevi ljestvice dobivaju solmizacijska imena DO RE MI FA SO LA TI. To je jednako u svima dur-ljestvicama: tonika je svagda DO, dominanta SO, vodica TI. Slušne predodţbe asocijativno se uĉvršćuju karakteristiĉnim pokretima ruke, koji — u Curwenovoj verziji — izraţavaju tonalnu funkcionalnost, a ne visinske odnose. Kao prvi grafiĉki znakovi sluţe poĉetna slova solmizacijskih slogova: d r m f s I t (-*-Slovĉana notacija). Postepeno se prelazi na tzv. relativnu notaciju (solmizacijska imena prenose se na normalne note i odreĊuju DO-kljuĉem koji se postepeno premješta na sve poloţaje u crtovlju), a zatim na apsolutnu sa G-kljuĉem i abecednim imenima tonova. Praktiĉno već svladana intonacija u svim dur-tonalitetima povezuje se sada s teoretskim znanjem o ljestvicama i predznacima. Alterirani tonovi predoĉuju se modificiranim slogovima solmizacije (povišeni: Dl RI FI. . . ; sniţeni TU LU RU. . .). Posebno se obraĊuje intonacija u molu gdje se tonika svagda naziva slogom LA; mol se dakle tretira kao modus izveden iz osnovnog DO tonaliteta. Metodu Tonik Sol-fa popularizirao je u Hrvatskoj Z. Grgošević, a udţbenici B. Antonića Muziĉka poĉetnica i Muziĉka vjeţbenica, pisani po toj metodi, dali su znaĉajan doprinos unapreĊenju muziĉkog odgoja u Hrvatskoj. LIT.: J. 'Cwwen, The Standard Course of Lessons and Exercises in the Tonic Sol-fa Method of Teaching Music, London 1861. — \V. R. Phillip, Dictionarv of the Tonic Sol-fa Svstem, 1909. — K. Molloivitz, t)ber die Musikerziehung bei A. Glover und J. Curwen (disertacija), Konigsberg 1934. —J. Poţgaj, Metodika muziĉke nastave, Zagreb 1950.—Z. Grgosević, Metodika muziĉkog odgoja po sistemu "Tonika Solfa«, Kulturni radnik, 1952, 2. — B. Antonić, Mišljenja o korisnosti Tonika Solfa sistema, Muzika i škola, 1956, 5 i 1957, 1 . — J. Poţgaj, Metodika glazbenog odgoja u osnovnoj školi, 1974. J. Pj.
TON I REĈ, dva osnovna elementa vokalne muzike, ĉiji je odnos primarni problem i faktor u muziĉkom oblikovanju teksta. U sluĉaju da je sadrţaj teksta stavljen na prvi plan, muzika se svodi na recitovanje, koje se katkad odvija ĉak na neodreĊenoj ili samo pribliţno odreĊenoj tonskoj visini (zborna recitacija, melodrama), ali mnogo ĉešće na odreĊenoj visini — na jednom tonu ili u okviru relativno uskog melodijskog opsega (npr. gregorijanski accentus, naše guslarske pesme, stile rappresentativo prvih opera oko 1600 i moderni recitativ koji je iz njega proizišao). Za sve vidove recitovanja teksta karakteristiĉno je da se na svaki slog peva po pravilu samo jedan ton (silabiĉnost), a gradnja muziĉke forme ne sledi muziĉku logiku, već je zavisna od teksta. Nasuprot tome, predominacija muziĉkog sadrţaja reducira formalno-konstruktivnu ulogu teksta (tekst se katkad pretvara u puki pretekst za muziciranje), te se muziĉka forma bliţi obrascima uobiĉajenim u instrumentalnoj muzici; ĉesto se na jedan slog peva više tonova (melizmi), tako da u ekstremnom sluĉaju dolazimo do ĉiste kolorature, odnosno —• ako se tekst potpuno eliminiše — do vokalize. Najveći deo vokalne muzike nalazi se, pak, izmeĊu ove dve krajnosti: ton i reĉ imaju pribliţno ravnopravnu ulogu. Korektna deklamacija pevanog teksta zahteva — bar u principu — da metriĉki naglasci melodije koincidiraju sa naglašenim slogovima, i da melodijska linija sledi (i potencira) prirodne uspone i padove glasa pri govoru. Majstori slavenskoga muziĉkog realizma (A. Dargomiţski, M. P. Musorgski, a naroĉito L. Janaĉek, a kod nas P. Konjović) teţili su da iz latentnih melodijskih fleksija govorene reci oblikuju melodijsku liniju koja će verno izraţavati sve nijanse psihiĉkih zbivanja. U savremenoj muzici sreće se i nepodudarnost tekstualnih i muziĉkih naglasaka namerno i svesno iskorištena kao umetniĉko sredstvo (I. Stravinski; —)■ Sprechgesang). V. Peć. TONSKI ROD (engl. mode, franc. mode, genre, ital. modalita, modo, nem. Tongeschlecht), oznaka za tonalni sistem reprezentovan odreĊenim lestviĉnim tipom (ili grupom srodnih lestviĉnih tipova). Danas se pod ovim izrazom prvenstveno podrazumevaju moderni tonski rodovi — dur i mol ■—• koji se meĊusobno oštro razlikuju po nizu karakteristika. Najvaţnije suprotnosti su sledeće: polustepeni se u durskoj lestvici nalaze izmeĊu III-IV i VII-VIII stupnja, a u (prirodnoj) molskoj lestvici izmeĊu II-III i V-VI; na glavnim stupnjevima (Itonika, IV-subdominanta, V-dominanta) nalaze se u duru durski trozvuci, a u (prirodnom) molu — molski; najhitnija odlika je svakako durski, odnosno molski toniĉki trozvuk. Otuda rezultira i suprotnost u njihovim muziĉko-psihološkim karakteristikama: durskom tonskom rodu pripisuje se svetao, vedar osnovni karakter, a molskom ■—■ taman, turoban. Na polaritetu dursko-molskog tonalnog sistema poĉiva harmonijski jezik najvećeg dela evropske muzike XVII—XIX v. Molski tonski rod se pojavljuje u tri vida:
TONSKI ROD — TOPFER
588
prirodni mol, hormonski mol (sa povišenim VII stepenom) i melodijski mol (sa povišenim VI i VII stepenom u uzlaznoj lestvici; -> Dur, -> Ljestvica, -> Mol). Pojam tonskog roda je, meĊutim, mnogo stariji od pojave dura i mola. Antiĉka grĉka muzika poznavala je tri roda (y£uo^): dijatonski, hromatski i enharmonski. U lestvicama dijatonskog roda koje su kao sve grĉke lestvice bile silazne polustepeni su uvek rastavljeni sa 2 ili 3 ćela stepena, u hromatskom se rodu pojavljuju po dva susedna polustepena, a u enharmonskom po dva susedna ĉetvrtstepena. Dijatonski rod je osnova tzv. potpunog sistema (aiicmj^a TEXSIOV) koji u svom opsegu do dve oktave obuhvata ĉitav tonski materijal starogrĉke muzike. Pojedine vrste lestvica (apjiovtai, rpoTtoi) predstavljaju oktavne iseĉke iz potpunog sistema koji poĉinju od razliĉitih tonova i imaju razliĉit raspored polustepena. Prenošenjem ovih lestviĉnih tipova na razne apsolutne tonske visine nastaju grĉke transpozicione lestvice (TOVOL). Srednjovekovni tonalni sistem obuhvata osam (a na završetku svog razvoja, u XVI v., dvanaest) lestviĉnih obrazaca zvanih modusi, stari naĉini ili starocrkvene lestvice. Oni se takoĊe mogu shvatiti kao oktavni iseĉci iz osnovnog dijatonskog niza (oktavne vrste, oktavni rodovi', nem. Oktavgattungen), sa razliĉitim posebnim tonovima i razliĉitim rasporedom polustepena (->-Starocrkveni naĉini). Notno pismo je dozvoljavalo transpoziciju modusa samo za kvartu naviše (sa jednom snizilicom u predznaku), ali su u praksi upotrebljavane i druge transpozicije (^-Chiavette, -^AJusica ficta). I grĉke lestvice i srednjovekovni modusi imaju izvesne osobine po kojima se mogu uporediti sa modernim tonskim rodovima. Te su: odreĊen raspored celih stepena i polustepena, manje ili više odreĊen muziĉko-psihološki karakter koji proistiĉe iz prethodne osobine (Platonova shvatanja o etosu grĉkih lestvica!) i mogućnost transpozicije. Nedostaje im, meĊutim, harmonsko-funkcionalna dimenzija koja ĉini glavnu karakteristiku modernih tonskih rodova. Doduše, i u jednoglasnoj muzici postoji izvesna funkcionalnost u odnosu pojedinih tonova lestvice prema melodijskoj tonici (u grĉkim lestvicama ulogu tonike igra [AE
No, tek na prelazu iz renesanse u barok formiraju se harmonski funkcionalni odnosi, jednovremeno sa pretapanjem modusa u moderne tonske rodove. Još ranije su, naime, uvoĊenjem subsemitoniuma u sve moduse, izjednaĉeni njihovi kadencirajući obrti (sem frigijskog) i tako su dobiveni obrisi autentiĉne kadence. Harmonski završetak u dorskom modusu:
■3 o Funkcionalnost, nastala u kadenci, postepeno se rasprostire i na druge harmonske veze van kadence. Hromatski promenjeni tonovi — subsemitonium, sniţenje tona h (b auadratum) u b (b rotundum) —• doprinose uz to išĉezavanju karakteristiĉnih razlika izmeĊu modusa: lidijski sa b i miksolidijski sa subsemitoniumom izjednaĉuju se sa jonskim, a dorski sa b jednak je eolskom. Modusi na ĉijem se I stepenu nalazi durski trozvtik (jonski, lidijski i miksolidijski) stapaju se na taj naĉin u durski tonski rod, a modusi sa molskim trozvukom na I stepenu (dorski i eolski) u molski tonski rod. Frigijski modus zadrţava još neko vreme izvestan stepen samostalnosti, ali se najzad i on ukljuĉuje u molski tonski rod, pri ĉemu karakteristiĉna frigijska kadenca dobija znaĉenje poluzavršetka na dominanti u molu:
Frigijski: VII mol: IV
1 aV
Poĉetkom XVIII v. potpuno je završen proces kristalizacije modernih tonskih rodova, a pronalazak ravnomernog temperiranja omogućio je njihovo transponovanje na bilo koju apsolutnu visinu. Harmonske pojave i funkcionalni odnosi u okviru dursko-molskog sistema predstavljaju osnovni predmet prouĉavanja tradicionalne nauke o harmoniji (-^Harmonija, ^Harmonijske funkcije, -^-Harmonijski dualizam, ^-Tonalitet).
U našoj muziĉkoj terminologiji upotrebljavali su se kat sinonimi za t. r. još i izrazi tonski pol i naĉin (dur-naĉin, mol Nedostaje nam, pak, posebna oznaka za t. r. sa odreĊenim nim tonom (npr. C-dur, fis-mol), dakle termin koji bi in znaĉenje kao ĉeški lonina, engl. key, franc. ton, nem. Tone empou (Kuhaĉev izraz prijemet nije uopšte prihvaćen). Ume: upotrebljava se termin tonalitet, premda on oznaĉava i šir: harmonsko-funkcionalnog sistema, bez obzira na vrstu tonsk i lokalizaciju na odreĊenom centralnom tonu. LIT.: A. v. Oettingen, Harmoniesystem in dualer Entvvicklung, izd., 1913). — H. Riemann Geschichte der Musiktheorie, 1898 (III izd. J. C. Jeannin, Etude sur le mineur et 3e majeur dans un certain nr systemes musicaux, RMI, 1915. — A. Casella, L'Evoluzione della traverso la storia della cadenza perfetta, London 1923. — O. Steinba Wesen der Tonalitat, 1928. — P. Heinlein, The affective eharacters of jor and minor modes in music, Baltimore 1928. —J. Handschin, Dur-Mol III, 1954V
TONUS (latinizirano prema grĉ. -rovo^ ton), 1. u srec kovnoj muziĉkoj teoriji naziv za cijeli stepen; polustepen vrijeme zove semitonium. 2. Izraz t. primjenjuje se i kao naziv za ljestvicu u I antiĉkih grĉkih ljestvica i srednjovjekovnih modusa. 3. U psalmodiji naziva se psalamskim tonusom recit -melodijski obrazac po kojemu se pjevaju stihovi odreĊene ma (~>Psalmodija).
TONUS LASCIVUS (lat. razuzdan naĉin), starocrkvei c-d-e-f-g-a-h-c (nota finalis je c, dominanta g). Iako je lje nizom ovih tonova postojala još u muzici antiĉke Grĉke, a po bila i u doba rane gregorijanike, sluţbeno je priznata k: autentiĉni ili jonski naĉin tek u XVI st. kad ga je Glareanus ( 1563) uvrstio u svoj Dodekachordon. Budući da se preteţi trebljavao kao tonalna osnova svjetovnih ĉesto obijesnih i la pjesama, kompozitori crkvene muzike su ga izbjegavali, a ĉari proglasili »razuzdanim«. TONUS PEREGRINUS (lat. strani naĉin), naziv za g janski naĉin, u kome je komponiran liturgijski napjev nec psalma In exitu Jsrael, ali se susreće ponekad i u psalmu 1 pueri, kao i kod canticuma Benedicite. Naziva se stranim, a i n t nim naĉinom, jer se zbog svojih osobina ne moţe uklopi1 jedan od osam ustaljenih starocrkvenih naĉina. Neki srednjo ni teoretiĉari svrstali su ga u tedrardus (Aurelianus Reon a drugi u protus. Motivi psalma In exitu zahvatili su kroz ni stoljeća mnoge puĉke napjeve, a u XVI st. su i brojne p kompozicije njime nadahnute fnpr. Le Chant des Oiseaux C quina). TONWORTMETHODE -> Eitz, Carl Andreas * TONŢETIĆ, Josip, klarinetist (Hutin kraj Karlovca, : 1930 —). Studij klarineta završio 1954 na Muziĉkoj akade Beogradu (B. Brun); 19S3—64 usavršavao se u Parizu (Del; Lancelot). Muziĉku karijeru zapoĉeo još 1950 kao ĉlan oi Beogradske opere. Od 1959 u Zagrebu, prvi klarinetist Zagn opere i od 1965 profesor na Muziĉkoj akademiji. Istiĉe : koncertant i komorni muziĉar. Na jugoslavenskom natjecanj dih muziĉkih umjetnika 1956 u Ljubljani osvojio drugu, a ] Zagrebu prvu nagradu. K. TOPALOVIĆ, Mita, kompozitor i horovoda (Panĉevo,; 1849 — 4. I 1912). Uĉio muziku u Beĉu gde je 1868 bio hor pevaĉkog društva Zora. U Pragu 1872 završava Orguljašku Iste godine vraća se u Panĉevo, gde daje privatne ĉasove kli violine, 1874 postaje horovoda Srpskog crkvenog pevaĉkog d: i nastavnik pevanja Srpske više devojaĉke škole. Radio i u Mu školi 1889—96. Usprkos teškim prilikama u Austro-Ugarske digao umetniĉki nivo grada aktivnim radom u pevaĉkom dl s kojim je uĉestvovao u pozorišnim predstavama, na ţaba' besedama i pri svim vaţnijim društvenim dogaĊajima. Podu: turneje i po okolnim gradovima i u Beogradu. Dela su mu 1 laka, bez izrazitog temperamenta, katkada i suviše sentimen Uspeli su horovi napisani pod uticajem nacionalne romantike koli, Vetru s Kosova), kao i horovi sa lirskom tematikom oblaci, U veĉernjem sjaju), po kojima je i društvo postalo popu] Vredni su horovi marševskog ritma (Narodni zbor), a poznat himna Srpskom crkvenom pevaĉkom društvu Jedinstvo u Ban (Pevajmo) na tekst A. Šantića. DELA. KLA VIRSKA: Polka-mazur; Potpun srpskih i slovinskih pt Kolo; Ej pusto more. — VOKALNA: Apoteoza Vuku St. Karadţiĉu zi hor i orkestar; Potok ţubori za bariton solo uz brujanje hora; muški, ţ( mešoviti horovi; solo-pesme (O pogledaj; Putnik; Potok ţubori). —- CR NA: Osmoglasnik; Liturgija za 2 glasa i Liturgija za muški hor (prerada gije K. Stankovića). LIT.: V. R. DorĊević, Prilozi biografskom reĉniku srpskih mu: Beograd 1950. — M. Tomandl, Spomenica Panĉevaĉkog crkvenog pe^ društva, Panĉevo 1938. R. I
TOPFER, Johann Gottlob, njemaĉki orguljaš, organo kompozitor (Niederrossla, Tiringija, 4. XII 1791 — Wei
TOPFER — TORELLI 8. VI 1870). Muziku uĉio u Weimaru kod F. S. Destouchesa, A. Riemanna i A. E. Mullera. Od 1817 do pred smrt muziĉki uĉitelj u Weimaru, od 1830 i gradski orguljaš. Potaknut zapuštenošću svojih orgulja, uz pomoć J. F. Schulzea poĉeo prouĉavati akustiku, fiziku, matematiku i mehaniku; time je poloţio temelje svojim znanstvenim radovima po kojima je postao autoritet u gradnji orgulja. Bio je poznat i kao orguljski virtuoz, improvizator i kompozitor. Poslije tridesetgodišnjih studija i pokusa objavio svoje glavno djelo, Das Lehrbuch der Orgelbaukunst (1855). Kao orguljski kompozitor T. nastavlja tirinšku tradiciju sa stilskim obiljeţjima J. Ch. Kittela i njegove škole. U kasnijim koralnim fantazijama oĉituje se kao preteĉa M. Regera. DJELA. SPISI: Die Orgelbaukunst, nach einer neuen Theorie dargestellt (uz dodatak), 1833—34; Die Orgel, Zzveck und Beschaffenheit ihrer Teile, 1843 (II izd. 1862); Theoretisch-praktische Orgelschule, 1845; Lehrbuch der Orgelbaukunst nach deri besten Methoden altercr und neuerer... Orgelbaumeister und begriindet auf mathematische und physikalische Gesetze, 2 dijela (4 sv. i atlas), 1855 (II izd., obradio M. Allihn pod naslovom Die Theorie und Praxis des Orgel-baus, 1888, novi otisak 1972; III izd. pod izvornim naslovom, obradio P. Smets, 1936). ■— KOMPOZICIJE: klavirski trio. — Sonata za klavir. — Mnoga djela za orgulje: sonata; koralne predigre; koralne fantazije; koralne studije, preludiji; fuge i dr. — Orgelmeihe za tenor, zbor i orgulje. LIT.: A. W. Gottschalg, Johann Gottlob Topfer, Weimar 1870. — H. J. \X'agner, Die Orgelmusik in Thuringen in der Zeit zvvischen 1830 und 1860 (disertacija), Berlin 1937. — R. Sietz, Johann Gottlob Topfer, MGG, XIII, 1966.
TOPOLSKI, Zlatko, violinist i dirigent (Valpovo, 29. IX 1914 —). Violinu uĉio na Muziĉkoj školi u Osijeku (J. Kugli) i kod V. Humla na Muziĉkoj akademiji u Zagrebu; diplomirao 1934. Koncertni majstor opere i filharmonije u Zagrebu (1934—38) i Beo gradu (1938—44). God. 1944—48 koncertni majstor i dirigent Radioorkestra u Ziirichu, 1949—51 u Buenos Airesu, a 1951—55 pro fesor na Konzervatoriju u Cordobi (Argentina), gdje je vodio i vlastiti komorni orkestar. Od 1955 prvi je koncertni majstor or kestra Beĉkih simfoniĉara. Instrumentalist briljantne tehnike i ple menita zvuka, izrazita temperamenta i profinjene muzikalnosti, s velikim je uspjehom koncertirao u mnogim gradovima Evrope i Juţne Amerike. Uz to je nastupao kao komorni muziĉar, prva vio lina u Zagrebaĉkom kvartetu i u Novom beĉkom kvartetu, a istakao se i kao dirigent. K. Ko. TOPPER, Hertha, austrijska pjevaĉica, alt (Graz, 19. IV 1924 —). Studirala na Konzervatoriju u Grazu i tamo debitirala 1945 na Operi, gdje je pjevala do 1951. Od 1952 ĉlanica Drţavne opere u Munchenu. Kao gost nastupala na mnogim svjetskim opernim pozornicama (Covent Garden u Londonu; Scala u Milanu; Metropolitan u New Yorku); pjevala takoĊer u Bavreuthu, na Sveĉanim tjednima u Beĉu, na festivalima u Salzburgu i Miinchenu. Koncertne turneje odvele su ju u Švicarsku, Italiju i Finsku, 1965 u SAD, 1968 u Sovjetski Savez i Japan. TORADZE, David Aleksandroviĉ, gruzijski kompozitor i pedagog (Tbilisi, 14. IV 1922—). Studirao 1937—39 na Konzervatoriju u Tbilisiju kod S. Barhudarjana; 1939 nastavlja studij u Moskvi kod R. Gliera (s prekidima) do 1948. Od 1954 predaje na Konzervatoriju u Tbilisiju. U instrumentaciji pod utjecajem Rimskog Korsakova, T. se razvijao u tradiciji gruzijske muziĉke kulture, kojoj daje najznatniji doprinos svojim operama (Heeecma Ceeepa) i baletima (Fopda). D J ELA. O RK ES TR ALN A: s imfo n ij a , 1 9 4 6 ; s ve ĉ a na uve rt i ra , 1 9 4 7 ; 3 suite, 1942, 1943 i 1947. — Instrumentalne, kompozicije. — DRAMSKA. Opere: npu3bie fop, 1947; Heeecma Ceeepa, 1958. Baleti:-Fopda, 1949; 3a Mup, 1953. Operete: Ham3jia, 1948; Mcmumenb, 1952. — Scenska muzika; filmska muzika. Skice za zbor i orkestar, 1965. Zborovi; pjesme; romanse. — Ĉlanci (o prvoj narodnoj operi Kosapuan Jlaped^Kau M. Balanĉivadzea i dr.). LIT.: V. A. Gvaharia, »Gorda« D. Toradze, Tbilisi 1964 (na gruzijskom). — M. Goldstein, Toradse David Alexandrowitsch, MGG, 1966.
TORCHI, Luigi, talijanski muzikolog i kompozitor (Mondano kod Bologne, 7. XI 1858 — Bologna, 19. IX 1920). Muziku uĉio na Liceo musicale u Bologni, zatim na Konzervatoriju u Napulju (P. Serrao), a 1879—83 na Konzervatoriju u Leipzigu (S. Jadassohn, C. Reinecke). Od 1885 predavao historiju muzike i muziĉku estetiku na Konzervatoriju u Pesaru, od 1891 na Liceo musicale u Bologni, gdje je 1895—1916 bio i profesor kompozicije. Bavio se i komponiranjem, ali je daleko znaĉajniji njegov rad na muzikološkom podruĉju. T. ide medu pionire talijanske muzikologije. On je s uspjehom prouĉavao talijansku muziĉku prošlost oţivljujući je putem studija, ĉlanaka i izdanja muziĉkih djela za praktiĉnu upotrebu. Osobito su vrijedne studije što ih je objavljivao u ĉasopisu Rivista musicale italiana (meĊu njima naroĉito La Mušica strumentale in Italia nei secoli XVI, XVII e XVIII; tu je prvi put iscrpnije upozorio na to da se u minulim stoljećima talijanska muzika razvijala ne samo na raskošnom vokalnom podruĉju, nego i na instrumentalnom). Taj veoma ugledni ĉasopis osnovao je T. 1894 i ureĊivao ga do 1904. U velikoj zbirci U Arte musicale in Italia (7 sv. od 34 predviĊena) objavio je T. u vlastitoj redakciji izabrana, ĉesto zaboravljena djela instrumentalna, vokalna, scenska i dr.) talijanskih kompozitora XIV—XVIII
589
st. i znatno pridonio novom buĊenju interesa za talijansku muziku tih vremena. DJELA. SPISI: La Scuola romantica in Gennania, 1884; Riccardo Wagner, Studio critico, 1890 (U izd. 1913); Canzoni e arie italiane ad una voće nel sce. XVIII, RMI, 1894; VAccompagnamento degli strumenti nei melodrammi italiani della prima meta del Seicento, RMI, 1894—95; Commemorazione di A: Busi, 1896; La Mušica strumentale in Italia nei secoli XVI, XVII e XVIII, 1901 (posebni otisak iz RMI, 1897—-1901); L'Opera di Verdi e i suoi caratteriprincipali, RMI, 1901; Studi di orehestrazione, ibid., 1913 i si.; The Realistic Ilalian Opera, u Famous Composers and their Works J. G. Milleta. — IZDANJA. Zbirke: Eleganli canzoni cd arie italiane nel secolo XVII, 1894; U Arte musicale in Italia (7 sv.), 1897—1907 i A Collection of Pieces for theViolin Composed by Italian Masters of the XVII and XVIII Centuries; Catalogo della Biblioteca del Liceo musicale di Bologna, III i IV sv. (rukopisno djelo G. Gasparija), 1893.— Preveo s njemaĉkoga Zukunftsmusik {Mušica dell'avenire, 1893) i Oper und Drama (Opera e dramma, 2 sv., 1894) R. Wagnera te Vom Musikalisch-Schonen (Delbello nella mušica} E. Hanslicka. —• KOMPOZICIJE: simfonija; uvertira Almansor (H. Heine); opere La Tempestaria, 1875 i // /?
TORCULUS (lat. torquere vrtjeti, okretati), u neumatskoj notaciji znak za tri tona od kojih je srednji najviši (npr. f-g-f ili e-a-f-). Biljeţio se^/^, a u koralnoj notaciji znakom ^Ti. T. se naziva pes flexus {-^Neumatska notacija'). TORCULUS RESUPINUS (lat. torquere vrtjeti, okretati i resupinus unatrag zavrnut), neuma torculus proširena uzlaznim punetumom. U neumatskim rukopisima pisao se ^y* , a u koralnim knjigama ^5. TORELLI, Giuseppe, talijanski violinist i kompozitor (Verona, 22. IV 1658 —• Bologna, 8. II 1709). Muziku je uĉio u Bologni gdje je i zapoĉeo umjetniĉku djelatnost kao violinist u crkvi sv. Petronija (1686—95). Nakon koncertne turneje po Njemaĉkoj (1695) postao aje kapelnik markgrofa od Brandenburga u Ansbachu (1697—99)) zatim se vratio 1701 u Bolognu i tu ponovno djelovao u orkestru crkve sv. Petronija. Sve do 1905, kad je A. Schering (Geschichte des Instrumentalkonzerts), utvrdio da je concerte grosse komponirao već A. Stradella (1642—82), smatralo se da su Torellijevi Concerti grossi. . . op. 8 (1709) prvi primjerci te muziĉke vrste, osobito zato, što je A. Corelli svoj op. 6 objavio tri godine kasnije (1712). MeĊutim, Torellijeva historijska vaţnost sastoji se u tome što je on tvorac solistiĉkog koncerta za violinu. Njegov op. 8 sadrţi 12 koncerata od kojih se u prvih šest kao concertino pojavljuju dvije violine dok G. TORELLI je u ostalima solistiĉka dionica povjerena samo jednoj violini. I u op. 6 tretirana je violina solistiĉki. T. je usvojio podjelu koncerta u tri stavka; takva će podjela za stoljeća unaprijed ostati uzorom. Umjetniĉka vrijednost Torellijeva djela temelji se na skladnoj ravnoteţi sadrţaja i oblika. Odliĉno je poznavao violinistiĉku tehniku što mu je omogućilo da iskoristi sve izraţajne mogućnosti toga instrumenta. DJELA: Balletti da camera (10 sonata) za 3 instrumenta i b. c. op. 1, 1686; Concerto da camera (r*2 suita) za 2 violine i b. c. op. 2, 1686; Sinfonie (12) za 2 do 4 instrumenta op. 3, 1687; Concertino per camera (12 suita) za violinu i violonĉelo op. 4; Sei Sinfonie a tre e Sei Concerti a 4 op. 5, 1692; Concerti musicali a 4 (12) op. 6, 1698; Capricci musicali per camera za violinu i violu ili lutnju op. 7 (izgubljena); Concerti grossi (12) con una Pastorale per U Santissimo Natale za 2 violine solo i orkestalni ansambl (2 violine, viole i b. c.) op. 8, posth. 1709. U rkp. saĉuvano: oko 30 simfonija (sonata); 3 concerta grossa; nekoliko sonata. — Kantata Lumi dolenti za alt i b. c.; Cantata per U Venerdi Santo; arije. NOVA IZD.: iz Concerti musicali op. 6 obj. su: I koncert W. Kolneder i X koncert H. Engel (III izd. 1963). Iz Concerti grossi op. 8: I koncert obj. P. Santi; II koncert B. Paumgartner; III P. Santi; V W. v. Wasielewski (.Die Violine im 17. Jahrhundert, 1874); VI D. Stevens; VII A. Schering (Geschichte der Musik in Beispielen, 1931; novo izd. 1953) i P. Santi; VIII E. Praetorius (1939) te J. G. VCalther i W. Auler (1942); prvi stavak toga koncerta obj. A. Th. Davison i W. Apel (Historical Antology of Music, II, 1950); IX B. Paumgartner (1950) i P. Santi. Simfoniju za gudaĉki kvartet i b. c. obj. A. Schering (Perlen alter Kammermusik, I); Pastorale per U Santissimo natale, isti; sonatu za violonĉelo F. Giegling (Hortus musicus, 1950). LIT.: A. Schering, Geschichte des Instrumentalkonzerts bis auf die Gegenwart, Leipzig 1905 (II izd. 1927). — R. Brenzoni, Giuseppe Torelli, musicista veronese, Note d'Archivio per la storia musicale, 1936. — F. Giegling, Giuseppe Torelli, Ein Beitrag zur Entwicklungsgeschichte des italienischen Konzerts (disertacija s tematskim katalogom), Kassel 1949. — Isti, G. Torelli nel 250° anniversario della morte, Mušica sacra, 1959. — Isti, Giuseppe Torelli, MGG, XIII, 1966.
11
590
TORELLI — TORRI
— R. E. Norton, The Chamber Music of Giuseppe Torelli (disertacija), An Arbor 1967. K. Ko.
TORJUSSEN, Trygve, norveški pijanist, kompozitor i muziĉki kritiĉar (Drammen, 14. XI 1885 —). Uĉio na Konzervatoriju u Oslu, kod T. Rosatija u Rimu te S. de Langea i Th. Wiehmayera u Stuttgartu; debitirao kao pijanist 1911. U Oslu nastavnik klavira na Konzervatoriju (1911—17) i nastavnik teorije na muziĉkom institutu Barratt Dues (1931—41); muziĉki kritiĉar novina Verdens Gang (1913—23). Preteţno liriĉar, pisao je najviše manje kompozicije za klavir i solo-pjesme. Mnoga djela stekla su popularnost, osobito u Skandinaviji i Americi. DJELA: Nordisk Suite za orkestar, 1917. — KLAVIRSKA: Norzvegische GebirgsiĊyllen, 1912; Havstemninger, 1914; Norzuegian Songs and Dances, 1919; hi Italy, 1923; Trollheim Suite, 1928; 2 zbirke etida, 1931 i 1933 i dr. — VOKALNA: Kark za sole, muški zbor i orkestar, 1936; zborovi; solo -pjesme. LIT.: O. Gurvin, Trvgve Torjussen, MGG, XIII, 1966.
TORMIS, Veljo, estonski kompozitor (Kuusalu kraj Tallina, 7. VIII 1930^—). Studij kompozicije završio na Konzervatoriju u Moskvi (V. Šebaljin) te 1955—60 djelovao kao nastavnik muzike u Kuusalu, a 1956—69 bio savjetnik Estonskog saveza kompozitora u Tallinu. DJELA. ORKESTRALNA ; mala simfonija, 1961; simfonijska suita Ookcan, 1961; 2 uvertire, 1956 i 1959. — Komorne i klavirske kompozicije. —■ Opera Luigelend, 1965. — VOKALNA: vokalna simfonija Kalevipoeg za soliste, zbor i orkestar, 1956; kantata Mahtra soda za zbor i orkestar, 1958. Zborovi: Ecsli kalendrilaulud, 1967; Looduspildid, 1969. Solo-pjesme. LIT.: II. Tauk, Kuus eesti tanase muusika loojat, Tallin 1970.
TORNBLOM, Folke, švedski muziĉki pisac i kritiĉar (Stockholm, 17. VIII 1908 —). Uĉio na Konzervatoriju u Stockholmu klavir i kompoziciju (G. Boon, E. EUberg); studirao zatim na univerzitetima, u Beĉu, Stockholmu (filozofiju) te u Njemaĉkoj i Austriji. Bio glavni urednik ĉasopisa Var Sdng (1941—44); priredio izdanje zbirke Musikmanniskor (1943); muziĉki kritiĉar lista Morgontidningen; glavni urednik ĉasopisa Musik-Varlden (1945—49)-
DJELA: monografije o F. Schubertu, 1939, L. v. Beethovenu, 1939, W. A. Mozartu, 1940, R. Wagneru, 1942 i E. Griegu, 1943; Operans historia, 1965; Frdn underverksopera tili TV-opera. En liten operahistoria, 1967; Att lasa parlitur, 1969.
TORNER, Eduardo Martinez, španjolski etnomuzikolog (Oviedo, 8. IV 1888 — London, 17. II 1955). Studirao u Milanu i Parizu, gdje je na Scholi Cantorum bio uĉenik V. d'Indvja. Od 1914 ţivio u Madridu; njegova djelatnost bila je posvećena prije svega prouĉavanju španjolskoga muziĉkog folklora. Komponirao je simfonijska i zborna djela. DJELA. SPISI: Ensayo de clasificacion de las mclodias de romances, 1929; Temas folkloricos; mušica y poesia, 1935; Conlribucion al estudio del folklore musical de la region, 1938. — IZDANJA. Zbirke narodnih pjesama: Cancionero musical de la Urica popular Asturiana, 1920; 40 Canciones espaholas, 1924; Cancionero musical, 1928. — Preradbe za klavir stare španjolske muzike za vihuelu: Coleccion de vihuelistas espanoles del siglo XVI: Narvdez, Delphin de Mušica (1538), 2 sv., 1922. LIT.: A. Muniz Toca, Vida y obra de Eduardo Martinez Torner, Oviedo 1961.
TORRANCE, George William, irski orguljaš i kompozitor (Rathmines, Dublin, 1835 — Kilkennv, 20. VIII 1907). Zborski pjevaĉ katedrale (1847—51) i crkveni orguljaš u Dublinu. Studirao na Konzervatoriju u Leipzigu i na Univerzitetu u Dublinu (bachelor of arts, 1864); 1866 zareĊen za svećenika. Vikar u Shrewsburvju i Dublinu, 1869 otišao u Australiju, gdje je djelovao u raznim ţupama, a kao muziĉar naišao na veliko priznanje. Vratio se u Irsku 1898; posljednje godine ţivota bio vicar-choral i knjiţniĉar biskupa od Ossoryja. T. je komponirao pod utjecajem crkvene muzike viktorijanske Engleske, ali mu djela po vokalnom slogu, osjećaju za melodiju i spretnoj upotrebi kontrapunkta daleko nadmašuju prosjek. Stvaralaĉka se izvornost posebno istiĉe u madrigalu Dry Be that Tear. DJELA: opera VPilliam of Normandy, 1858. — VOKALNA: oratoriji Abraham, 1855, The Captivity, 1864 i The Revelation, 1882; ĉetvoroglasni madrigal Dry Be that Tear, 1904; duhovne pjesme za glas i klavir s obligatnom flautom, violinom ili violonĉelom, 1889. — CRKVENA: Festival Service, Cantate Domino i Deus Misereatur, 1881; 3 Magnificat and Nunc Dimittis, 1889 i 1906; oko 20 kraćih zbornih kompozicija i korala, 1881 —1902. LIT.: W. Beckett, George William Torrance, MGG, XIII, 1966.
TORREFRANCA, Fausto (Acanfora Sansone di), talijanski muzikolog (Monteleone Calabro, danas Vibo Valentia, 1. II 1883 — Rim, 26. XI 1955). Uĉio tehniku (diplomirao 1905) a usporedno se bavio i muzikom. U muzici ga je vodio E. Lena, no mnogo je nauĉio i kao samouk. God. 1913 postao privatnim docentom za povijest muzike na Univerzitetu u Rimu. Go d. 1915—23 bibliotekar Konzervatorija u Napulju, 1924—40 na istom poloţaju u Milanu; ondje je 1930—35 predavao povijest muzike i na Katoliĉkom univerzitetu. God. 1941 postao na Univerzitetu u Firenci profesor prve muzikološke katedre u Italiji. T. je poĉeo kao sljedbenik B. Crocea (rasprava La Vita musicale dello spirito iz 1910 jedan je od prvih muziĉko-estetskih radova u Italiji napisanih pod utjecajem Croceove nauke). Uskoro je,
meĊutim, napustio podruĉje estetske spekulacije, i dao prouĉavanje razvoja muziĉkih stilova, s posebnim obzirom lijansku instrumentalnu muziku XVIII st. Paţnju muzi javnosti privukla je njegova opširna studija Le Origini del romanticismo musicale u kojoj je otkrio znaĉenje niza skih instrumentalnih kompozitora XVIII st. za razvoj e muzike tih vremena. U djelu // Segreto del Quattrocem zorio je na golemo znaĉenje villotte kao izvora chansona i gala. Svoja gledišta iznosio je temperamentno i otvoreno, me je redovito pokazivao veliku erudiciju koja je uvelike ţila granice muziĉke umjetnosti. No, T. je izazivao i po U tom smislu treba napose istaknuti njegov rad Giacomo e Vopera internazionale u kojemu je oĉito pretjerao ne evidentne vrijednosti Puccinijevih opernih djela. DJELA. SPISI. Knjige: La Vita musicale dello spirito, 1910; Puccini e Vopera internazionale, 1912; L'Impressionismo ritmico e le sonate Della Ciaia, 1913; Le Origini italiane del romanticismo musicale, 1930; dramma, La Storia del teatro italiano, 1936; 77 Segreto del Quattrocen t La Mušica strumenlale italiana, 1949; G. B. Platti e la sonata moderni u redakciji A. Bonaccorsija), 1966. — Studije i ĉlanci: VAllitterazione RMI, 1907; Le Origini della mušica, ibid., 1907; La Creazione della sona matica moderna rivendicata ali 1 Italia, ibid., 1910; Poeti minori del clav ibid., 1910; Le Sonate per ĉembalo del Burancllo, ibid., 1911—12; L'I musicale e il concetto puro. Kongresni izvještaj, Bologna 1911; / di G. Platti e la sonata italiana della prima meta del Settecento, K izvještaj, London 1911; Le Sinfonie delVimb'ratiacarte: G. B. Sammartv I9T3, 1914 i 1915; L'Opera come spettacolo, MQ, 1915; Riccardo Strauss tra«: inlennezzo di dale e documenti, RMI, 1919; Arrigo Boito, MQ, 1 fluenza di alcuni musidsti italiani a Londra su Mozart, Kongresni izvješt 1924; La Scenografia dell'opera dal Seicento al romanticismo, II Pianoforl La prima opera francese in Italia (Lullvjeva Armida u Rimu, 1690), Sr. J. Wolfu, 1929; / Valori della mušica: rivalutazioni e orientamenti, RA^ L'Officina dell'opera, RAM, 1930; // primo maestro di W. A. Mozar Maria Rutini), RMI, 1936; Problemi vivaldiani, Kongresni izvješt; 1940; La Mušica, Romanitd e Germanesimo, 1941; Strumentalitd della c musicale: »La buona figliuola", »77 Barbiere di Siviglia" e "Falstaff", Ri\ Hana del teatro, 1942; Modernila di Antonio Vivaldi, Nuova Antologi Firenze musicale, zbornik Firenze, 1943; Guido Monaco, Atti dell' Ac Petrarca, 1950. — IZDANJA: 2 simfonije G. B. Sammartinija, 1931 2 violinska koncerta A. Vivaldija, 1937 i 1947; Dodici villotte in cont arioso, 1940; izbor djela za ĉembalo A. Caldare; Lamento di Erminia C. verdija, 1944; 2 koncerta G. B. Plattija, 1949 i 1953. LIT.: A. Parente, L'Estetica di Fausto Torrefranca, RAM, 193 Paccagnella, La Rinascita della cultura musicale italiana nell'opera d Torrefranca, Responsabilita del sapere, 1956. — L. Pinzauti, Ricordo d Torrefranca, RAM, 1956. —■ R. Paoli, Fausto Torrefranca, MF, 195 Mompellio, Fausto Torrefranca, MGG, XIII, 1966.
TORRES Y MARTINEZ BRAVO, Jose de, španjolsk pozitor i orguljaš (Madrid, 1665—4. VI 1738). God. 1697 dvorski orguljaš; ubrzo zatim otvorio je i štampariju mu u Madridu, koja je ubrzo stekla veliki ugled. Premda su ga menici cijenili kao izvrsnog orguljaša T. nije napisao nijec strumentalno djelo. Po svojoj crkvenoj muzici posljednji je stavnik izvorne španjolske tradicije. Priruĉnik Reglas generc prvi je udţbenik generalbasa objavljen u Španjolskoj. O bio je dvorski dirigent. DJELA. CRKVENA: zbirka kompozicija (7 misa, rekvijem, As Vidi aquam), 1703; 3 moteta za 3 glasa, 11 za 2 glasa i 25 za 1 glas te 2 u Ane de Canto Llano F. Montanosa, 1705; 14 misa; rekvijemi; 4 ps moteta; 4 magnifikata; 4 sekvence; 3 lamentacije; 3 litanije; 2 Te D Zarzuela El Imposible Mayor. — Ĉetiri svjetovne kantate. — TEORE Reglas generales de Accompanar, en Organo, Clavicordio y Harpa, 1702 ( izd. Un nuevo Tratado donde se cxplica el modo de acompanar las obras a scgun el estilo italiano, 1736); Tratado de Organo, Arte de Canto Llano 1 tanosa, 1705. NOVA IZD.: 6 stavaka rekvijema obj. H. Eslava (Liru Sacro-His 1869). LIT.: F. Oberdorffer, Jose de Torres y Martinez Bravo, MGG, XII
TORRI, Pietro, talijanski kompozitor (Peschiera, Veron 1650 — Miinchen, 6. VII 1737). Od 1667 orguljaš i zat pelnik na dvoru u Bavreuthu (do 1684); od 1689 dvorski 0 u MUnchenu. God. 1692 u pratnji bavarskoga kneza izborni] mjesnika španjolske Nizozemske) dolazi u Bruxelles, gdje kao dvorskom kapelniku (uz P. A. Fiocca) povjereno v muziĉkog i kazališnog ţivota. Ondje susreće A. Steffanija (p< na dvoru) koji mu postaje savjetnik i uĉitelj. Kad 1699 ki bornik napušta Bruxelles, T. se vraća na dvor u Miinchen,, odlazi nekoliko godina kasnije, prateći s dijelom dvorske < kneza izbornika u razna boravišta na njegovu bijegu (u v rata za španjolsku baštinu); ponovo se nalazi i u Bruxelle: 1706). Kad se po završetku rata knez izbornik vraća u Mi C1?1^)) poĉinje najplodnije Torrijevo stvaralaĉko razdoblje Hofkapelldirektor, kasnije prvi dvorski kapelnik, T. ima vodeć gu u muziĉkom ţivotu munchenskoga dvora. T. j e operni kompozitor na prijelazu od kasno venecijanskog; puljski smjer; u njegovim kasnijim operama opaţa se i Lullvje caj. Mnogo je izvornija Torrijeva vokalna muzika, osobito ko dueti, u kojima takoĊer stapa talijanske i francuske elemente, muziĉkoj vrsti T. je ponekad ravnopravan Steffaniju i Han DJELA: 2 sonate za 4 instrumenta. —■ DRAMSKA. 26 opera: 1715; Astianatte (Oreste), 1716; La Merope, 1719; Adelaide, 1722; G 1723; VEpaninonda, 1727; Edippo, 1729; L'Ippolito, 1731 i dr.— VOKi
TORRI — TO SI oratorij La Vanitd del mondo, 1706; kantate za glas i b. c. i za glas i 2 duhaĉka instrumenta; više od 100 komornih dueta. — Crkvena djela (misa; Requiein). NOVA IZD.: operne odlo mke obj. H. Junker (DTB, XIX—XX, 1920). LIT.: H. Junker, Zwei »Griselda« Opern, Spomenica A. Sandbergeru, Miinchen 1918.— Isti, P. Torri als Opernkomponist, DTB, XIX—XX, 1920.— K. Kremer, P. Torri und seine Kammermusik -Werke (disertacija, s popisom djela), Munchen 1956. — O. Kaul, Pietro Torri, MGG, XIII, 1966.
TORTELIER, Paul, francuski violonĉelist i kompozitor (Pariz, 21. III 1914 —). Uĉio na Pariškom konzervatoriju (L. Feuillard, G. Hekking, J. i N. Gallon). God. 1935—37 solist orkestra u Monte Carlu, 1937—39 ĉlan Boston Symphony Orchestra, 1945—46 pariškog Orchestre du Conservatorie. God. 1947 zapoĉeo solistiĉku karijeru. Poduzimao je brojne i vrlo uspješne turneje po evrop skim zemljama kao i po Africi, Kanadi i SAD. God. 1955—56 boravio u Izraelu. Od 1956 profesor je Konzervatorija u Parizu. Nastupa i kao dirigent. DJELA. ORKESTRALNA: Symphonie hraelienne (sa zborom), 1956. Koncerti: za violinu, 1967; 2 za violonĉelo; dvostruki koncert za 2 violonĉela. O/Jrande za gudaĉe, 1970. — KOMORNA; gudaĉki trio; klavirski trio. Za violonĉelo i klavir; sonata, 1947; Elegie, 1937; Toccata. Caprice n. 3, 1958 i dr. Suita za violonĉelo solo, 1946. Udţbenik Solmisation contemporaine. Pour une clarificalion de l'etude des sons par une nouvellc denomination des notes, 1965. LIT.: N. IVild, Paul Tortelier, MGG, XIII, 1966.
TOSAR-ERRECART, Hector Alberto, urugvajski kompozitor i pijanist (Montevideo, 18. VII 1923 —). Studirao u Montevideu, na Berkshire Music Center u Tanglevvoodu (SAD) i 1949— —51 u Parizu (D. Milhaud, A. Honegger, J. Fournet i dr.). Vrativši se u domovinu, nastavio koncertantnu karijeru zapoĉetu u mladim godinama; predaje na konzervatorijima u Montevideu (profesor 1951—59 i 1967) i od 1960 u San Juanu (Puerto Rico). T. - E. je jedan od najistaknutijih suvremenih kompozitora Latinske Amerike. Prevladavši folklorizam, piše internacionalnim neserijelnim stilom, u kojemu se povremeno pojavljuju stilizirani nacionalni elementi. DJELA. ORK ESTRALN A. Tri s imfo nije : I, 1945; II, za gudaĉe, 1950 i II I, 1973. Concertino za klavir, 1941; koncertantna simfonija za klavir i orke star, 1957; tokata, 1940; Momento sinfonico, 1949; Serie sinfonica, 1952; recitativ i varijacije Intermisiĉn, 1967. —■ KOMORNA; gudaĉki kvartet, 1944; divertimento za duhaĉki kvintet, 1957; nokturno i scherzo za violinu, klarinet 1 klavir, 1943; sonata za violinu i klavir, 1947; sonata za klarinet i klavir, 1957. —■ KLAVIRSKA: 2 sonatine, 1940 i 1954; suita, 1945; Danza criolla, 1940 (takoĊer za orkestar); Improvisadon, 1941; 4 kompozicije, 1961 (takoĊer za orkestar). — VOKALNA. Za solo, zbor i orkestar: CII psalam, 1955 i Te Deum, 1960. Oda a amigas za recitatora i orkestar, 1951; triptih Naves errantes za ba riton i 11 instrumenata, 1964; zborovi; solo-pjesme.— Magnificat za zbor, 1957. LIT.: K. Paklen, Hector Tosar, MGG, XIII, 1966.
TOSATTI, Vieri, talijanski kompozitor (Rim, 2. XI 1920 —). Na konzervatoriju Santa Cecilia u Rimu diplomirao klavir i kompoziciju, a zatim se usavršavao kod I. Pizzettija. Aktivan kao koncertni pijanist, muziĉki pisac i pedagog. U ranim djelima T. se priklanjao neoromantizmu; zatim je oĉitovao futuristiĉke utjecaje (Concerto della demenza). Osobitu sklonost, a i nadarenost, pokazao je za muziĉko kazalište. Slijedio je glavna strujanja moderne talijanske muzike i nastojao, u okviru tonalnosti, obnoviti tradicionalan muziĉki govor, da bi se kasnije pribliţio Wagnerovu idealu muziĉke drame. U raznolikim sadrţajima Tosattijevih kazališnih djela oĉituje se sklonost prema paradoksalnom (II Sistema della dolcezza), senzacionalnom (La Partita a pugni), humoristiĉkom (La Fiera delle meraviglie), satiriĉkom, ekstravagantnom i grotesknom elementu. DJELA. ORKESTRALNA: koncert za klavir i komorni orkestar, 1945; koncert za violu, 1966; Concerto iperciclico za klarinet, 1970. — KOAiORNA: gudaĉki kvartet, 1948; Introduzione fiabesca za violinu, violonĉelo i klavir, 1943; divertimento za klarinet, fagot, violinu, violu i violonĉelo, 1948 (verzija za ko morni orkestar, 1950); koncert za 5 duhaĉkih instrumenata i klavir, 1945; Piccola sonata za violinu i klavir, 1945; // Concerto della demenza za 2 klavira, recitatora i nekoliko dodatnih izvoĊaĉa, 1946. — KLAVIRSKA: La Sonata del Sud, 1944; koncertni allegro, 1946; 3 koncertne etide, 1943. Sonata a due za 2 klavira, 1943. — DRAMSKA: muziĉka drama Dioniso, 1946; »dramma musicale assurdo« // Sistema della dolcezza (vlastiti libreto, prema E. A. Poeu), 1951; »dramma da concerto« La Partita a pugni za sole, recitatora, zbor i or kestar, 1953. Opere: // Giudizio univerzale, 1955; L'Isola del tesoro, 1958; La Fiera delle meraviglie, 1963 i // Paradiso e U poeta, 1965. Radio-drama Oltre la Sfinge, primo viaggio alla luna za recitatora i orkestar, 1955. — VOKALNA: Sinfonia corale (na stihove A. Poliziana) za zbor i orkestar, 1944; 2 IVedekind-Lieder za 8 glasova, kontrabas i udaraljke, 1969; Le Canzoni nuziali (Sapfa) za zbor, 1942; solo-pjesme (3 Liriche greche, 1944; // giovane Werther, 1950) i dr. — Requiem za sole, zbor i orkestar, 1963. LIT.: N. Costarelli, Musicisti italiani: Vieri Tosatti e »II Sistema della dolcezza«, II Diapason, 1952. —■ Isti, Musicisti della nuova generazione: Vieri Tosatti, Ricordiana, 1955. —• V. Carratoni, Un' intervista con Vieri Tosatti: Melodramma e rumori, La Fiera Letteraria, 1963. —■ M. Mila, Vieri Tosatti, MGG, XIII, 1966.
TOSCANINI, Arturo, talijanski dirigent (Parma, 25. III 1867 — New York, 16. I 1957). Studij violonĉela završio na Konzervatoriju u Parmi 1885 osvojivši prvu nagradu. Umjetniĉku karijeru zapoĉeo 1886 kao ĉlan orkestra talijanske opere u Rio de Janeiru, no još je iste sezone gudalo zamijenio s dirigentskim štapićem. Vrativši se u Italiju postao je dirigent kazališta Cavignano u Torinu, gdje je vodio i gradski orkestar. God. 1887—98 bio je operni i koncertni dirigent u više talijanskih gradova. Angaţman na milanskoj operi La Scala (1898—1908) prekidao dva puta zbog djelovanja u Buenos Airesu (1903—04 i 1906), a zatim 1908—15,
591
kada je bio prvi dirigent na Metropolitanu u New Yorku. God. 1921—29 bio je muziĉki direktor Scale u Milanu i jedno vrijeme stalni gost Njujorške filharmonije (1926—27). Nakon fuzije Filharmonije i Simfonijskog orkestra u New Yorku dirigent toga ansambla (1928—36), a zatim do kraja svoje veoma aktivne djelatnosti vodio je Simfonijski orkestar NBC u New Yorku. Uz brojne nastupe u mnogim svjetskim muziĉkim središtima dirigirao je na festivalima u Bavreuthu (1930, 1931), Salzburgu (1933, 1935, 1936, 1937); Luzernu (1938, 1939) i dr. T. je jedan od najvećih dirigenata koji su se do danas pojavili. Iako je u taj poziv uskoĉio nenadano, kada je publika (25. IV 1886 u Rio de Janeiru) za vrijeme izvoĊenja Verdijeve opere Aida izviţdala dirigenta, on je odmah ispoljio takve sposobnosti, da je u najkraće vrijeme ostvario blistavu umjetniĉku karijeru. Otada pa sve do duboke starosti i posljednjeg nastupa (4. IV 1954 u New Yorku) on je suvereno vladao opernim i kon-certnim dvoranama, gdje god se pojavio. Tajna njegova uspjeha leţala je u striktnom sprovoĊe-nju kompozitorove zamisli uz insistiranje na savršenom usklaĊivanju muziĉkog sadrţaja i zvukovne realizacije. Obdaren izuzetnom sugestivnom snagom, fascinirao je nepogrešivošću koncepcije, istanĉanim muziĉkim sluhom, izvrsnom memorijom i odmjerenim kretnjama. Radilo se o muzici Bacha, Han-dela, Beethovena, A. TOSCANINI Brahmsa, Brucknera, Sibeliusa i drugih predstavnika instrumentalne muzike klasiĉnog i romantiĉnog razdoblja, ili o opernim ostvarenjima Verdija, Wagnera, Puccinija i drugih, T. se kongenijalno uţivljavao u njihova specifiĉna stilska obiljeţja, podavajući svakom djelu i peĉat svoje umjetniĉke liĉnosti. Kao protivnik fašistiĉke diktature emigrirao je iz Italije u Ameriku, a nakon okupacije Austrije javno je otklonio sudjelovanje na festivalu u Salzburgu. Svoj revolt protiv progona Jevreja u Njemaĉkoj demonstrativno je oĉitovao prihvaćajući poziv da dirigira 1936 na prvom koncertu Palestinskog simfonijskog orkestra u Tel Avivu. LIT.: C. M. Ciampelli, Arturo Toscanini, Milano 1923 (novo izd. 1946). — E. Cozzani, Arturo Toscanini, Milano 1927. — T. Nicotra, Arturo Tosca nini, New York 1929. — D. Bonardi, Toscanini: II Creatore, Fuomo, la sua arte, le sue interpretazioni famose, Milano 1929. — P. Stefan, Arturo Toscanini, Wien 1936. — 6\ v. Winternilz, Arturo Toscanini, Wien 1937. —■ 5. Zweig, Arturo Toscanini, Milano 1937. ~- L. Gilman, Toscanini and Great Music, New York 1938. —• 5. W. Hoeller, Arturo Toscanini (biografija u slikama), New York 1943. — Gaianus, Toscanini, Bologna 1945. — A. Della Corte, Tosca nini, Vicenza 1946 (franc. prijevod, Lausanne 1948). — D. Nives, Arturo Tos canini, Milano 1946. — A. Segre, Toscanini: the First Forty Years, MQ, 1947. — H. Taubman, Toscanini in America, ibid. — F. Sacchi, Toscanini, Milano 1951 (engl. prijevod, London 1958). — D. Ezven, The Story of Arturo Tosca nini, New York 1951 (tal. prijevod: Bari 1951). — H. Taubman, The Maestro: the Life of Arturo Toscanini, New York 1951 (franc. prijevod: Pariš 1952; tal. prijevod: Roma 1954). — 5". Chotzinoff, Toscanini: An Intimate Portrait, New York 1956. — R. C. Marsh, Toscanini and the Art of Orchestral Performance, Philadelphia 1956 (njem. prijevod: Ziirich 1957). — Discografia di Arturo Toscanini, Milano 1956. —Lezuo-Pandolfi, Toscanini. Ein Leben fiir die Musik, Ziirich 1957. —A. Della Corte, Toscanini visto da un critico, Torino 1958. — C. Giussani, Commemorazione di Toscanini nel primo anniversario della sua scomparsa, Milano 195S.—Parma a Arturo Toscanini. Numero unico edito a cura del Comitato perle onoranze, Parma 1958. —B.H.Haggin, Conversations with Toscanini, New York 1959. — 5. Hughes, The Toscanini Legacy, London 1959.—F. Sacchi, Toscanini — Un secolo di mušica, London 1960. — Š. Antek, This was Toscanini, New York 1963. — N. Broder, Arturo Toscanini, MGG, XIII, 1966. — M. Labroca i V. Boccardi, Arte di Toscanini, Torino 1966. — L. Frassati, Arturo Toscanini e il suo mondo, Torino 1967. — N. Fiorda, Arte, beghe e bizze di Toscanini, Roma 1969. — E. Minetti, Arturo Toscanini visto dali' orchestra, Rassegna musicale Ćurci, 1970. — R. Leibozvitz, Le Compositeur et son double, Pariš 1971. K. Ko.
TOSELLI, Enrico, talijanski kompozitor i pijanist (Firenca, 13. III 1883 — 15. I 1926). Uĉitelji su mu bili G. Sgambati i G. Martucci. Koncertirao kao pijanist. Od njegovih je kompozicija Serenata postala popularna po ĉitavom svijetu. DJELA,: simfonijska pjesma // Fuoco (prema D'Annunziju). — Suite za gudaĉki kvartet. — Klavirske kompozicije. — Opera Lea, 1909 (neizv.); operete La Cattiva Francesca, 1912 i La Prindpessa bizzarra, 1913. Romance (Serenata). — Napisao // mio matrimonio con Luisa di Sassonia, 1918. LIT.: F. Degrada, Enrico Toselli, MGG. XIII. 1966.
TOSI, Pier Francesco, talijanski pjevaĉ, vokalni pedagog i kompozitor (Cesena, 1654 — Faenza, 1732). Sin i uĉenik Giuseppea Felicea Tosija, orguljaša, zborovoĊe i kompozitora. Pošto je kao operni pjevaĉ (kastrat) stekao ugled, osobito nastupima u Dresdenu i na drugim evropskim pozornicama, nastanio se 1692 u Londonu. God. 1705—11 dvorski kompozitor, operni pjevaĉ i diplomat u Beĉu, djelovao zatim u Genovi, Dresdenu i Bologni
592
TOSI — TOURNEMIHE
te potom ponovno (oko 1727) u Londonu; 1730 primio svećeniĉki red u Bologni. Istaknuti pedagog, niz godina vodio u Londonu vlastitu pjevaĉku školu. Poseban ugled pribavio mu je priruĉnik Opinioni de'cantori antichi e moderni 0 sieno osservazioni sopra U canto figurato (1723). Taj traktat o pjevanju, pisan znalaĉki i oštroumno, donosi vlastita autorova iskustva kao i mišljenja njegovih suvremenika i starijih pedagoga. Preveden je na engleski (1742), njemaĉki (J. F. Agricola, 1757) i francuski (Th. Lemaire, 1874). T. je uz to komponirao i nekoliko komornih kantata i oratorij II Martirio di Santa Caterina (1701). NOVA IZD.: traktat Opinioni de'cantori... obj. L. Leonesi (1904) i A. Della Corte (Canto e bel canto, 1933); novo izd. engl. prijevoda, 1906. LIT.: L. F. Tagliavini, Pier Francesco Tosi, MGG, XIII, 1966.
TOSTI, Francesco Paolo, talijanski kompozitor i pjevaĉki pedagog (Ortona a Mare, Chieti, 9. IV 1846 — Rim, 2. XII 1916). Studirao na konzervatoriju San Pietro a Maiella u Napulju. Neko vrijeme djelovao u Ortoni; od 1869 nastavnik pjevanja i koncertni pjevaĉ u Rimu gdje je, stekavši veliku reputaciju postao uĉitelj pjevanja na kraljevom dvoru. Preselivši se u London djelovao u istom svojstvu na engleskom dvoru. Poznat po svojim brojnim sentimentalnim romancama na talijanske i engleske tekstove, koje su u njegovo vrijeme bile vrlo popularne zbog melodioznosti i jednostavnosti izraza. Medu najpoznatije idu Vorrei morir; Non famo piti; Ideale; Forever; Good bye; That day. Izdao zbirku Canti po-polari abruzzesi (2 sv.). LIT.: E. A. Mario, Francesco Paolo Tosti, Siena 1947. — F. Degrada, Francesco Paolo Tosti, MGG, XIII, 1966.
TOŠEVSKI, Stojĉe, kompozitor (Ranci, Kaljari, Egejska Makedonija, 28. II 1944—). Kompoziciju studirao na Muziĉkoj akademiji u Beogradu (E. Josif). Muziĉki je urednik RTV Skopje. DELA. KAMERNA: varijacije za 8 instrumenata, 1967; sonata za gudaĉki kvartet i ĉembalo, 1968; Minijature za klarinet i klavir, 1973. — KLAVIRSKA: Minijature; svita; sonata za 2 klavira. — VOKALNA: Molitvite na Penelopa za sopran i kamerni ansambl, 1964; T'ga sa jug za bariton i kamerni orkestar, 1971; Madrigali za soliste, hor i orkestar, 1972. Mešoviti horovi: Bisera, 1970; Selska maka, 1973 i Makedonski triptih, 1974. Solo-pesme: Ljubav moja, 1963; Poraka, 1969 i Pesna na vojnikot dva metra v zemja, 1975. Deĉje pesme. D. Ov,
TOŠKOV, Petar, violinista i pedagog (Zrenjanin, 4. XI 1920 —). Studirao violinu na Muziĉkoj akademiji u Zagrebu u klasi V. Humla. Po završetku studija 1940, nastupa u Zagrebu kao solista; 1945 prelazi u Beograd, gdje je do 1975 bio profesor na Muziĉkoj akademiji. Onde je bio koncertmajstor Beogradske filharmonije (1949—51), a od 1949 i koncertmajstor orkestra Beogradske opere. Kao solista nastupao u svim većim mestima SFRJ, pa u Ĉehoslovaĉkoj, Izraelu, Austriji, Egiptu, Rumuniji i Francuskoj. Na internacionalnom omladinskom konkursu u Pragu (1948) dobio drugu nagradu, D. Sn. TOTALNA ORGANIZACIJA I TOTALNA DETERMINACIJA ~> Serijelna muzika TOTALNI TEATAR -> Muziĉki teatar TOTENBERG, Roman, ameriĉki violinist poljskoga podrijetla (Lodţ, 1. I 1913 —). Uĉio u Varšavi, isprva na Konzervatoriju, zatim violinu kod M. Michalowicza i kompoziciju kod W. Maliszewskog; usavršavao se kod C. Flescha na Visokoj muziĉkoj školi u Berlinu i kod G. Enescua u Parizu. Debitirao kao solist 1925 u Varšavi; koncertirao u domovini i inozemstvu; 1935— —36 nastupao u Americi u duu sa K. Szymanowskim. Nastanivši se u SAD, postao 1947 proĉelnikom violinskog odjela na Muziĉkoj akademiji u Santa Barbari (California); 1950—60 vodio Aspen Institute u Aspenu (Colorado); od 1961 profesor je muzike i proĉelnik gudaĉkog odjela na Boston University. Odrţavao ljetne teĉajeve u Berkshire Music Center u Tanglevroodu (Massachusetts) i drugdje. Mnogo je koncertirao kao solist i u komornim sastavima. Ţivi u Belmontu. T(5TH, Aladar, madţarski muziĉki pisac (Szekesfehervar, 4. II 1898 — Budimpešta, 8. X 1968). Studirao na Muziĉkoj akademiji i Univerzitetu u Budimpešti; doktorirao 1925. Djelovao kao muziĉki kritiĉar listova Uj Nemzedek (1920), Pesti Napio i Nyugat (1923—39) te suradnik ĉasopisa Ţenei Szemle (1926—29). God. 1941 emigrirao u Švedsku, sa ţenom, pijanisticom Annie Fischer. Nakon povratka, 1946—56 vodio Drţavnu operu u Budimpešti. Zauzimao se gorljivo za noviju madţarsku muziku osobito za djela Bartoka i Kodalva. DJELA. SPISI: Verdi muve'szi hiivalldsa (Verdijeva umjetniĉka vjera), 1921; Adatok Mozart zenedrdmdinak esztetikdjdhoz (Podaci k estetici Mozartovih muziĉkih drama), disertacija, 1925; Liszt Ferenc a magyar ţene utjdn (L. F. na putu madţarske glazbe), 1941; Mozart (sa B. Szabolcsijem), 1941. Studije i ĉlanci: Dohndny Erno, Zenei Szemle, 1927; ZoltdnKoddly, RM, 1929; Amagyar zenekulnira alapja: a nepzene (Temelj madţarske glazbene kulture: narodna glazba), Zenei Szemle, 1929 i dr. —• Sa B. Szabolczijem uredio muziĉki leksikon Zenei Lexikon, 2 sv., 1930—31 (II izd. 1935; III prer. izd. u redakciji D. Barthe, 3 sv., 1965). — Izbor Tothovih muziĉkih kritika iz 1934 —39 obj. F. Bonis: Toth Aladar vdlogatott zenekritikdi, 1968. LIT.: y. Ujfalussy, T6th Aladar, Muzsika, 1968, 12.
TOUCHE (franc. dodirivanje, doticanje), francuski n tipku. T. je i ime za hvataljku na violini; u XVI st. tim se i oznaĉivala i hvataljka na lutnji i gitari. U XVII st. u Frar a gdjekad i u Engleskoj, t. je i naslov posebne vrste kom; namijenjene duhaĉkim instrumentima. U ostalim zemljam se instrumentalno djelo zvalo toccata (-^-Tokata, 2). TOUMA, Habib Hassan, palestinski kompozitor (> 12. XII 1934 —). Kompoziciju studirao na Konzervatoriju školsku muziku na Oranium-Institutu u Kirjat Amalu, komj na izraelskoj Muziĉkoj akademiji u Tel Avivu (A. U. Bosi a muzikologiju i etnomuzikologiju na Univerzitetu u Berlir je 1968 promovirao. Suradnik je Instituta za komparativnu r logiju u Berlinu. Njegove se kompozicije temelje na trad nom arapskom muziĉkom folkloru. DJELA (izbor): Oriental Rhapsody za 2 flaute i mali bubanj, 1958 za obou i klavir, 1961; Study No. 7 i No. 2 za flautu solo, 1962 i 1965; 1 za solistiĉke gudaĉke instrumente ili gudaĉki orkestar, 1965; Taqsim ', 1966; zborovi.
TOURANGEAU, Huguette, kanadska pjevaĉica, mezzi (Montreal, 12. VIII 1938 —). Pjevanje studirala na Peda: institutu i Konzervatoriju u Montrealu (R. Herlingerova) 1964 debitirala na opernoj pozornici kao Cherubin (Mozari rov pir). Bila je ĉlanica New York City Opere (1968) i L opere u Hamburgu (1969); na njujorškom Metropolitanu p nastupila 1973 kao Muza i Nicklausse (Offenbach, Hoffn priĉe). Njezine su najbolje kreacije Orfej (Gluck, Orfej i ka), Carmen (Bizet), Maddalena (Verdi, Rigoletto) i Princ O (Strauss, Šišmiš). TOUREL, Jennie, ameriĉka pjevaĉica rusko-franc podrijetla, koloraturni mezzosopran (Montreal, 22. VI I Ne w York, 23. X I 1973). Uĉila u Rusiji i Švicars u P a r i zu kod An n e E l - Tou r ( a n a gr a m t o ga p r e : uzela je za svoj pseudonim). Debitirala u Opera Russe u 1931; 1933—40 bila je ĉlan pariške Opera-Cotnique; 19 štovala prvi put na Metropolitanu u New Yorku i posta nom te operne kuće 1944. Od 1963 vodila majstorsku kl Juilliard School of Music u New Yorku, a od 1968 istod na Rubin Academy of Music u Jeruzalemu. U njezine ist uloge ubrajaju se Rosina (Rossini, Seviljski brijaĉ), Carmt zet) i Mignon (Thomas). God. 1951 kreirala je na praizv Veneciji ulogu Turkinje u operi The Rake's Progress I. S skoga. Nastupala je i na koncertima, sa L. Bernsteinom k janistom i dr. TOURNEMIRE, Charles (Arnould), francuski org kompozitor (Bordeaux, 22. I 1870 — Arcachon, 4. XI Studirao najprije na Konzervatoriju u Bordeauxu, zatim u (C. Franck, Ch. M. Widor, Ch. de Beriot, A. Taudou). 1891 dobio na natjecanju prvu nagradu za orgulje; 1898 na; G. Piernea kao orguljaš crkve Sainte-Clotilde u Parizu; n je poloţaju djelovao 40 godina. Uz to je od 1919 bio pi komorne muzike na Pariškom konzervatoriju. PrireĊh orguljske koncerte u svim većim gradovima Francuske i 1 evropskih zemalja te se uvrstio medu najveće virtuoze i i vizatore svojega doba. Stekao je glas i kao pedagog, od niz orguljaša — kompozitora (J. Bonnet, M. Durufle, J. La; Daniel-Lesur itd.). Kao kompozitor oĉitovao je individualnost, osobito u kovanju tema, ritmici i slobodnim konstrukcijama. U orgu djelima nadahnjivao se većinom gregorijanskim koralom, seţnoj zbirci L'Orgue mystique, koja sadrţi, 255 kompozic 51 oficij liturgijske godine, obuhvatio je sve oblike od jedn nih interludija i profinjenih ili ekspresivnih fuga do mom talnih orguljskih korala, varijacija i parafraza. DJELA. ORKESTRALNA. Osa m simfonija: op. 18, 36, 43, 44,1 (sa solistima, zborom i orguljama), 49 i 51. Poeme sa orguljama, zborom tima op. 38. — KOMORNA: Musique orante za gudaĉki kvartet op. 61 tet za klavir i gudaĉe op. 15; trio za klavir i gudaĉe op. 22; Pour une e'pij de Theocrite za 3 flaute, 2 klarineta i harfu op. 40. Za violinu i klavir: sonat; Sonate-poeme op. 65 i 5 sonates anciennes (obradbe) op. 12, 13 i 14. Son 5 i Poeme op. 35 za violonĉelo i klavir. Dve suite, I za obou i klavir op za violu i klavir op. 11. Romance za rog i klavir op. 6 i dr. — KLAVU sonata op. 17; Serenade op. 9; 6 petilespieces op. 20; Sarabande op. 23; R op. 29; Pocrne mystique op. 33; 12 Preludes - Poemes op. 58; Cloches de C neuf-du~Faou op. 62; Iitudes de chaque jour op. 70 i dr. — ZA ORG Piece symphonique op. 16; Suite de morceaux op. 19—24; 40 pieces pour han (Variae preces) op. 21; Triple choral op. 41; L'Orgue mystique (255 kompc op. 55—57; 3 poemes op. 59; SeiFioretti op. 60; Fantaisie symphonique < Petites jleurs musicales (40 kompozicija za orgulje ili harmonij) op. 6ć Po&mes - chorals op. 67; Postludes libres op. 68; Symphonie - Choral < Symphonie sacre'e op. 71; Suite e'vocatrice op. 74; Deux fresques symph sacrees op. 75—76 i dr. —• DRAMSKA: opere Nittetis op. 30 i Les Die, morts op. 42, 1927. La Legende de Tristan op. 53; // Poverello di Assisi 5 epizoda u 7 slika op. 73. — VOKALNA. Za sole, zbor i orkestar: orati Douloureuse Passion du Christ op. 72; kantata Le Sang de la Širine op. 27; j LVII i XLVI op. 37 i 45; Trilogie: Faust, Don Ouichotte, Francois a op. 52; La Queste du Saint-Graal op. 54 i Apocalypse de Saint-Jean, J sacree op. 63. Kompozicije za glas i orgulje (Salutation angelique) i za klavir. — Obradbe i revizije orguljskih djela Buxtehudea, Daquina, Dar
TEORBA — TROMBON
Lijevo: TEORBA, XVI st.; desno: BAS-TROMBON, XVII st., rad H. Hainleina
TRIO
R. TOURNIERES, KOMPOZITOR LA BARRE I NJEGOVI INTERPRETI, XVIII -♦
TOURNEMIRE — TRABACI i dr. — SPISI: Cesar Franck, 1931; Precis d'execution, de registration et d'improvisation a Vorgue, 1936; priruĉnik Petite methode d'orgue, 1949; Memoires i De la haute mission de l'organiste d'e'glise u rukopisu. LIT.: F. Peeters, L'Oeuvre d'orgue de Charles Tournemire, Brugge 1940. — In memoriam Charles Tournemire, L'Orgue 1939—40, 40—41. — N. Dufourcq, La Musique d'orgue francaise de Jehan Titelouse a Jehan Alain, Pariš 1949. — F. Raugel, Les Organistes, Pariš 1962. — F. Peeters, In memoriam Charles Tournemire, Revue de l'Orgue, 1965, 113. — R. Petit, Introduction a l'etude de l'oeuvre de Charles Tournemire, ibid., 1965, 115. —■ F. Raugel, Charles Tournemire, MGG, XIII, 1966. — B. Lespinard, Charles Tournemire, l'Orgue mystique, L'Orgue, 1971, 139. I. Ać.
TOURNIER, Marcel Lucien, francuski harfist i kompozitor (Pariz, 5. VI 1879 — 8. V 1951). Studirao harfu na Pariškom konzervatoriju kod R. Martenota i A. Hasselmansa; u kontrapunktu i kompoziciji uĉenik je G. Caussadea i Ch. Lenepveua; 1909 dobio drugu Rimsku nagradu. Harfist orkestra Societe des Concerts i orkestra Opere, od 1912 profesor Konzervatorija (do 1948). Njegove kompozicije posvećene su gotovo sve harfi. DJELA. KOMORNA: suita za flautu, violinu, violu, violonĉelo i harfu, 1929; 2 Preludes romantiaues za violinu i klavir ili harfu, 1909; 2 Humoresques za violonĉelo i klavir, 1931; Nocturne za violonĉelo i harfu i dr. Za harfu: 2 sonatine, 1924 i 1945; 4 suite Images, 1925—32; Fe'erie (Prelude et Danse), 1912; tema i varijacije, 1913; Au Hasard des Ondes (Japon-Chine-Afrique-France-Scandinavie-Roumanie-Italie), obj. 1953; koncertna etida Au Matin i dr. — Kompozicije za klavir. — Balet La Lune bleue; Erythree t scene danse'e et mimee, — VOKALNA: Soir d'e'te i La Roussalka za zbor i orkestar, 1909; lirska scena Laure et Petrarque za glas i orkestar, 1909; Elle est venue, elle a souri za glas, gu daĉki kvartet i harfu; solo-pjesme uz pratnju klavira, ili harfe, ili gudaĉkog kvar teta i harfe. — SPISI: Traits difficiles d'oeuvres symphoniques (nepotpuno; sadr ţava nekoliko izvadaka iz kompozicija C. Debussvja, E. Chabriera, M. Ravela, N. Rimskog-Korsakova i P. I. Ĉajkovskog), 1943; La Harpe, 1959. LIT.: F. Vernillat, Marcel Lucien Tournier, MGG, XIII, 1966.
TOURTE, francuska obitelj graditelja gudala. 1. Tourte, »le Pţre« (? — ?). Radio u Parizu oko 1740—80 i svojim gudalima znatno premašio prethodnike, a i mnoge svoje suvremenike. IzraĊivao ih je redovito s pokretnom ţabicom i vijkom za zatezanje, što ipak nije njegov izum kako se ranije smatralo. 2. Xavier, prozvan »l'Aine« (?— ?). Sin i uĉenik Tourtea Perea; radio u Parizu od 1770 do 1786. Na njegovim ranijim gu dalima glave imaju karakteristiĉnu oštru krivulju, a kasniji modeli nalikuju bratovljevim ranim radovima i gotovo ih dostiţu. 3. Francois (Pariz, oko 1747—?, 1835 ili, prema Pariškom arhivu, 4. IV 1849). Mladi brat Xaviera; prozvan Stradivarijem gudala, neosporivo je do danas najveći majstor. Isprva je radio 8 godina kao urar i za to vrijeme je vjerojatno mnogo eksperimen tirao kako bi gudalo usavršio. Ustanovio je da je za prut najpri kladnije drvo pernambuka (tzv. brazilsko drvo), koje je tvrdo, ĉvrsto, a politurom dobiva tako izvanredan sjaj da ga T. nije nikad lakirao. Prut je svinuo konkavno i dao mu je konaĉan, do danas neizmijenjen oblik, time što je odredio toĉne omjere izmeĊu debljine i svedenosti. U promjeru se njegov prut stanjuje od ţabice prema glavi toĉno logaritamski za 3,3 mm (rekonstruirao J. B. Vuilleaume). Izradivši svoj model T. se redovito pridrţavao tih omjera. MeĊutim, boja drva i glave variraju. U ranijoj fazi, 1775—90, glava je razmjerno teška, a prut većinom okrugao; 1790—1810 prevladava gudalo s tzv. labuĊom glavom i prutom koji je katkad osmorokutan, a u posljednjoj fazi od 1810 nadalje glave mu imaju glasoviti oblik bradve, a prut je većinom osmoro kutan. Boja drva je kod ranijih modela srednjosmeĊa do ĉokoladna, a na kasnijima svjetlosmeĊa do crvenosmeĊa. Ţabice je izraĊivao od ebanovine, srebra ili zlata, a nekoliko izvanredno lijepih su od kornjaĉevine sa zlatom. Broj struna povećao je na 175 do 200, što je norma i danas. LIT.: J. Roda, Bows for Musical Instruments of the Violin Familv, Chicago 1959. — E. Melkus, Zur Frage der Bachbogens, Instrumentenbau-Zeitschrift, 1963. — H. H. Drager, Familie Tourte, MGG, XIII, 1966. — P. B. Curry, The Francois Tourte Violin Bow. Its Development and I ts Effect on Selected Solo Violin Literature in th Late l8th and Early i9th Centurv (disertacija), Brigham Young Universitv (Utah), 1968.
TOVEY, Donald Francis, engleski kompozitor, pijanist i muzikolog (Eton, 17. VII 1875 — Edinburg, 10. VII 1940). Uĉio kod Sophie Weisse, W. Parratta, J. Higgsa i Ch. H. Parrvja te na Balliol College u Oxfordu. Od 1900 koncertirao kao pijanist u Engleskoj, Beĉu, Berlinu i SAD; 1906—12 prireĊivao u Londonu komorne koncerte. Bio zatim profesor muzike na Uni verzitetu u Edinburghu (od 1914), gdje je organizirao stalne orkestralne koncerte (Reid Orchestral Concerts) i 1917 osnovao simfonijski orkestar (Reid Symphony Orchestre) kojim je i dirigirao. T. ide meĊu najistaknutije liĉnosti engleskog muziĉkog ţivota svoga vremena. Karijeru zapoĉeo pod utjecajem svoga starijeg prijatelja J. Joachima, komponirajući kao epigon Brahmsove umjetnosti. Vremenom, meĊutim, sve se intenzivnije bavio pedagoškim i muzikološkim radom kojim ie postigao najveći uspjeh. Svestrano obrazovan, oštrouman i metodiĉan analitiĉar te odliĉan stilist, ostavio je djela koja su mu osigurala ugled utemeljitelja moderne engleske muzikologije. DJELA. ORKESTRALNA: simfonija, 1913; koncert za klavir, 1903; koncert za violonĉelo, 1934. —• KOMORNA: 2 gudaĉka kvarteta, 1909; 2 klaMUZ. E., ili, 38
593
virska trija, 1900 i 1910; klavirski kvartet, 1900; klavirski kvintet, 1900; trio za violinu, engleski rog i klavir, 1903; trio za klarinet, rog i klavir, 1905. Sonate: za violonĉelo i klavir, 1900; za klarinet i klavir, 1906; za vi olinu i klavir, T1907; za 2 violonĉela, 1912; Sonata eroica za violinu, 1913 te za violonĉelo, I9 3. — Klavirske kompozicije. — Opera: The Bride of Dionysus, 1907—18. — Zborovi; solo-pjesme. — SPISI: Beethoven's Ninth Symphony, 1928; A Companion to the Art of Fugue, 1931; A Companion to Beethoven's Pianoforte Sonatas, 1931; Musical Form and Matter, 1934; Essays in Musical Analysis (6 sv.), 1935 —39; Normality and Freedom in Music, 1936; A Musician Talks, posth. 1941; Walter Parrat (sa G. Parratom), 1941; Musical Articles from the Encyclopedia Britannica, 1944; Essays in Musical Analysis: Chamber Music, 1944; Beethoven, 1944; Essays and Lectures on Music (sabrani ĉlanci; amer. izd. pod naslovom The Main Stream of Music), 1949. —■ IZDANJA: zbirke crkvene muzike Laudate Pueri (XVII st.), 1918 i The Kirkhope Choir Magazine te Bachova djela Kunst der Fuge, 1931 i Wohltemperiertes Klavir (sa H. Samuelom), 1924. LIT.: A. H. Fox Strangways, Donald Francis Tovey, Music and Letters, 1940. — W. Saunders, The Late Sir Donald Francis Tovey, Musical Review, 1940. — W. B. Wordsworth, Tovey's Teaching: with Three Letters from Sir Donald Tovey, Music and Letters, 1941. — J. E. Dent, Donald Tovey, Musical Review, 1942. — M. Grierson, Donald Francis Tovey, London, New York i Toronto 1952. — H. F. Redlich, Sir Donald Francis Tovey, MGG, XIII, 1966.
TOYE, John Francis, engleski muziĉki pisac i kritiĉar (Winchester, 27. I 1883 — Firenca, 31. X 1964). Kompoziciju uĉio kod E. J. Denta i S. J. Waddingtona, violinu kod W. H. Imvardsa. Muziĉki kritiĉar novina i ĉasopisa (Vanity Fair, The Bystander, Morning Post, Daily Telegraph) ; 1923 odrţao niz predavanja u SAD o suvremenoj evropskoj muzici. God. 1939 i 1946—58 bio je direktor British Institute u Firenci. U meĊuvremenu je ţivio u Rio de Janeiru. Ogledao se i kao kompozitor. DJELA: The VCell-Tempered Musician, 1925; Giuseppe Verdi. His Life and Works, 1931 ( I I izd. 1946; tal. 1951; obj. i na hebr.; novo izd. 1962); Ros-sini. A Study in Tragicomedy, 1934 (novo izd. 1962; tal. 1959); For zuhat we Mave Received. An Autobiography, 1948; Italian Opera, 1952; Tryly Thankful? A Sequel (autobiografski), 1957. — Roman iz muziĉkog ţivota Diana and Two Symphonies, 1913. LIT.: J. M. Allan, John Francis Toye, MGG, XIII, 1966.
TOYODA, Koji, japanski violinist (Hamamatsu, 1. IX 1933—). Studij zapoĉet kod Sh. Suzukija u Tokiju, nastavio 1956 na Konzervatoriju u Parizu; usavršavao se kod G. Enescua i A. Grumiauxa. Dobitnik prvih nagrada na meĊunarodnom natjecanju M. Long — J. Thibaud u Parizu (1957) i na Concours international Reine Elisabeth de Belgique u Bruxellesu (1959), T. je 1959—62 bio prvi koncertni majstor Rajnskog komornog orkestra u Kolnu, a od 1962 na istom je poloţaju u Simfonijskom orkestru Radio-Berlina (od 1968 komorni virtuoz). Ĉesto nastupa solistiĉki na recitalima i uz pratnju orkestra. TOZZI, Antonio, talijanski kompozitor (Bologna, oko 1736 —• poslije 1812). Uĉenik G. B. Martinija. Od 1761 ĉlan Accademia Filarmonica u Bologni; od 1764 dirigent i kompozitor opernoga kazališta u Braunschweigu. Vjerojatno se oko 1770 nalazio ponovo u Italiji; 1774—75 bio je dvorski kapelnik u Miinchenu; 1776 nastanio se u Španjolskoj; nekoliko je godina kapelnik Compania de los Sitios Reales, a od 1783 dirigent kazališta Santa Cruz u Barceloni. U Španjolskoj je ostao do poĉetka XIX st. (sigurno se ondje nalazio još 1805), zatim se vratio u Italiju. •—• Tozzijevo stvaralaštvo, posvećeno preteţno operi, nije do danas kritiĉki istraţeno. Bio je ravnodušan prema napuljskoj školi; uzor mu je u mnogoĉemu bio Gluck. U Španjolskoj je doţivio uspjeh, osobito operom El Amor a la patria. DJELA. DRAMSKA. Opere: Tigrane, 1762; Andromaca, 1765; Adriano in Siria, 1770; Orfeo ed Euridice (libreto R. Calzabigija, uz izmjene M. Coltelli-nija"), 1775; La Serva astuta, 1776; Zemira ed Azor, 1791; El Amor a la patria, 0 sea Cordoba liberada, 1792 ili 1793; Angelica e Medoro, 1805 i dr. •— Osam sonata za ĉembalo. — VOKALNA: oratoriji // Trionfo di Gedeone, 1771 i Sant' Elena al Calvario, 1790; kantate. — Moteti. — Instruktivno djelo Lezioni di contrappunto. LIT.: S\ Martinotti, Antonio Tozzi, MGG, XIII, 1966.
TOZZI, Giorgio, ameriĉki pjevaĉ talijanskoga podrijetla, bas (Chicago, 8. I 1923 —■). Na De Paul University u Chicagu studirao biologiju; u pjevanju uĉenik G. Riminija i J. Daggett Howella; debitirao 1948 u Ziegfield Theatre u New Yorku kao Tarkvinije (Britten, The Rape of Lucretid). Poslije daljeg studija u Milanu kod G. Lorandija, nastupio 1950 u Teatro Nuovo. Pjevao na Operi u Kairu do 1952, zatim na raznim evropskim opernim pozornicama i festivalima (Aix-en-Provence, Salzburg, Firenca); u milanskoj Scali nastupio 1954. Od 1955 ĉlan je Metropolitana u New Yorku. Istiĉe se i kao oratorijski pjevaĉ. TRABACI, Giovanni Maria, talijanski kompozitor i orguljaš (Montepeloso, danas Irsina u Lukaniji, oko 1575 — Napulj, 31. XII 1647). Od 1594 pjevaĉ (tenor) zbora u Santa Ĉasa dell'Annunziata u Napulju; istodobno orguljaš, u Oratorio dei Filippini; bio je takoĊer u sluţbi obitelji Di Capua Del Balzo. Od 1601 orguljaš, od 1614 kapelnik u kapeli kraljevske palaĉe. God. 1625—• 30 bio uz to ponovno orguljaš u Oratorio dei Filippini. Trabacijeva muziĉka naobrazba i njegovo zvanje omogućili su mu da upozna razliĉite stilske smjerove svoga vremena. Njegovi moteti iz 1602 odaju majstorsko rukovanje kontrapunktskom 1 kompozicijskom tehnikom i istodobno naginju novom, izraţaj-
TRABACI — TRAILINE
594
nom, monodijsko-harmonijskom stilu, a kompozicije za instrumente s tipkama, izrasle iz napuljske sloţene tradicije, istiĉu se bogatom i izvornom invencijom. Tokate u nekoliko sluĉajeva anticipiraju umjetnost G. Frescobaldija. DJELA. INSTRUMENTALNA. Za instrumente s tipkama: Ricercate, Canzone francese, Capricci, Canti fermi, GagHardi, Partite diverse , Toccate, Durezze, Ligature, Consonanze stravaganti... a 4 v. Lib. I, 1603; // secondo Libro de Ricercate & altri vari Capricci..., 1615. — VOKALNA: Passionem Dornini Nostri Jesu Christi secundum Matthaeum, Marcum, Lucam et Joannem, 1634; Villanelle et Arie alla napolitana a 3'& a 4 v., Lib. 1, 1606; II primo Libro de Madrigali a ; v., 1606; Sylvae armonicae variarum v. Lib. I, 1609; II secondo Libro de Madrigali a sv., 1611; 4 kompozicije (1 madrigal, 1 lauda i dr.) u zbirkama onoga vremena. — CRKVENA: Missarum et Moteclorum 4 vocibus Lib. I, 1605; Psalmorum pro Vesperis et... 4" Missa 4 v., 1608; 4 mise za 8 glasova i b. c. (u rukopisu); Psalmi Vespertini 4 v. Lib. II, 1630; psalam u zbirci onoga vremena; Motectorum Lib. I a 5—8 v., 1602; 25 moteta za 8 glasova i b. c. (u rukopisima); 31 himna za 8 glasova i b. c. (u rukopisu). NOVA IZD.: 12 ricercara, nadalje 7 canzoha, 2 capriccia i 4 canti fermi (sve iz I knjige, 1603) obj. O. Mischiati (Composizioni per organo e ĉembalo, sv. I i II, Monumenti di Mušica Italiana, I, 1964—69); ricercare (iz II knjige, 1615) obj. J. Bonflls (L'Organiste liturgique, LIV—LVII sv., 1966). LIT.: U. Prota Giurleo, G. M. Trabaci e gli organisti della Real cappella di Palazzo di Napoli, L'Organo, 1960. — R. J. Jackson, The Kevboard Music of G. M. Trabaci (disertacija, 2 sv.: I sv. tekst, II sv. transkripcija), Berkeley 1964. — D. Celada, L'Opera organistica di G. M. Trabaci, La nuova musi cologia italiana, Quaderni della RAM, 1965. — M. Perrucci, G. M. Trabaci ed E. R. Duni nella storia della mušica italiana, Matera 1965. — O. Mischiati, Giovanni Maria Trabaci, MGG, XIII, 1966. — R. J. Jackson, The »Inganni« and the Keyboard Music of Trabaci, Journal of the American Musicological Society, 1968. B. Ać.
TRACEY, Hugh Travers, engleski etnomuzikolog (Willand, Devonshire, 29. I 1903 —). Od 1921 farmer u juţnoj Rodeziji; 1931 potpuno se posvetio snimanju narodne rmizike. Od 1935 vodio Juţnoafriĉku radiodifuziju (od 1936 South African Broadcasting Corporation) u Durbanu (Juţnoafriĉka Republika). God. 1947 s Winifred Hoernle utemeljio African Music Society i postao tajnik društva i urednik društvenog ĉasopisa Nevisletters (1948—53, od 1954 pod imenom African Music). Uz to je osnivaĉ (1953) i direktor International Library of African Music u Roodeportu (Transvaal). T. je izdavaĉ serije gramofonskih ploĉa The Sound of Africa Series (do 1965 210 ploĉa na 128 jezika sa 15 teritorija). DJELA: Some Observations on Native Music of Southern Rhodesia, Native Affairs Department Annual, 1929; The Tuning of Musical Instruments, ibid., 1935; Ngoma. An Introduction to Music for Southern Africans, 1941; Chopi Musicians. Their Music, Poetry, and Instruments, 1948; Musical Wood, African Music Societv Newsletters, 1949; Short Survey of Southern African Folk Music, ibid,, 1953; The State of Folk Music in Bantu Africa, African Music, 1954; Tozoards an Assessment of African Scales, ibid., 1958; The Future of Music in Basutoland, ibid., 1959; Codification of African Music and Texlbook Project. A Primer of Practical Suggestions for Field Research (sa G. Kubikom i A. T. N. Tracevjem), 1969 i dr. LIT.: K. Wachsmann, Hugh Travers Tracev, MGG, XIII, 1966.
TRACTUS (lat. zavlaka), promjenjljivi dio mise koji se, umjesto aleluje, pjeva na dane pokorniĉkoga karaktera (korizma, prosni dani, misa za pokojnike). Sastoji se od uvodne reĉenice (I stiha) i još najmanje dva psalmska stiha (versiculum). Svitractusi napisani su samo u 2. ili 8. naĉinu, a to je, s obzirom na ostale vrste gregorijanskih napjeva, izuzetan sluĉaj. K tome se kod pjevanja tractusa upotrebljava dosta ograniĉen broj ustaljenih napjeva (zapravo samo ustaljenih melodijskih fraza); oni se uz male preinake prilagoĊuju većini raznolikih tekstova. Kao primjer za konstrukciju oblika neka posluţi t. Sicut cervus (I, II itd. oznaĉuje stihove; a, b, c, muziĉke fraze): I c + a -f b + d c + a + b -f d uvod Završeci pojedinih stihova obiluju zanimljivim vokalizmima od kojih je završetak posljednjeg stiha uvijek najbogatije razvijen:
De-
Dt-
ku-us
Prema P. Wagneru psalmodiĉki obrasci tractusa razvili su se neposredno iz jevrejske obredne muzike i idu medu majstarije kršćanske napjeve. Naziv t. susreće se prvi puta u nekim rukopisima iz VIII st. U poĉetku se izvodio solistiĉki, kasnije antifonijski. LIT.: P. Wagner, Ursprung und Entwicklung der liturgischen Gesangs formen bis zum Ausgang des Mittelalters, Freiburg i. Schweiz 1895 (III izd. I9li;franc. 1904; engl. 1907; tal. 1910).'—H. Riemann, Der strophische Bau der Traktus-Melodien, SBIMG, 1907—08. — H. Schmidt, Die Tractus des zweiten Tones in gregorianischer und stadtromischer Uberlieferung, Spomenica J. Schmidt-Gorgu, Bonn 1957. — Isti, Untersuchungen zu den Tractus des zweiten Tones, KMJB, 1958. — H. Hucke, Tractus, MGG, XIII, 1966A. Vi.
TRAGEDIJA Ples satira na kasnoantiĉkoj vazi, oko *- 420
,
TRAETTA (Traetta), Tommaso, talijanski komp (Bitonto, 30. III 1727 — Venecija, 6. IV 1779)- Uĉenik L i F. Durantea na Ćonservatorio dei Poveri i vjerojatno na C vatorio di S. Onofrio u Napulju. God. 1758—65 maestro di c, la i uĉitelj pjevanja na dvoru u Parmi. God. 1765—68 vo Ćonservatorio delV Ospedaletto SS. Giovanni e Paolo u Ve I768—74
bio je dvorski kapelnik carice Katarine II u Petroj a zatim se, preko Londona, vratio u Italiju. T. je, uz N. Jomellija, glavni predstavnik tzv. »druge nap operne škole«. Njegove opere pokazuju mnogo mašte i smi dramatiku, mnogo snage i istinitosti izraţaja; on pridaje vaţnost orkestru. Francuski ukus, koji je prevladavao u I odrazuje se i u njegovim kompozicijama, osobito u uvo plesnih toĉaka u operu; uzor mu je pri tom J. Ph. Rameau. lom za jedinstvo dramatske radnje, ukljuĉivanjem zbora u zbi na pozornici i osobito logiĉnim povezivanjem prizora u sk cjelinu T. je mnogo pridonio reformi talijanske opere XVI DJELA. DRAMSKA. 26 opera serija: Farnace, 1751; Didone abbam 1757; Olimpiade, 1758; Solimano, 1758; Ifigenia in Tauride, 1759; Ippo Aricia, 1759; Enea nel Lazio, 1760; / Tindaridi, 1760; Armida, 1761; . Lavinia, 1761; Zenobia, 1762; Sofonisba, 1762; Semiramide, 1765; , disabitata, 1768; Antigona, 1772; Merope, 1776 i dr. Dvanaest opera buffa: d'Antona, 1758; La Francesca a Malghera, 1762; Le Serve rivali,^ 176 Erori de'Campi Eliri, 1779 i dr. Pasticci; intermezzi. — VOKALNA: c Rex Salomon, 1766; Passio secundum Joannem, 1786. — Misa, 1765; Mi Stabat Mater; moteti. Tri simfonije i nekoliko uvertira za orkestar. NOVA IZD.: nekoliko arija iz opera Antigona i Didone abbandonal A. Parisotti (Arie antiehe, I—III, 1885—1900 i Anthology of Italian 1894); odlomke iz opera Farnace, Ifigenia in Tauride, I Tindaridi, Soj i Antigona obj. H. Goldschmidt (DTB, 1913 i I?i6); arije iz Antigone ( Floridia (Early Italian Songs and Airs, 1924); arije iz Farnace obj. M. (36 arie italiane di 36 diversi autori, 1959); simfoniju (uvertiru) iz opere / riĊi obj. E. Bonelli (1959); operu Antigona obj. A. Rocchi (1962). LIT.: V. Capruzzi, Traetta e la mušica, Napoli 1878. — A. Dal Un Precursore italiano di Gluck: Tommaso Traetta, II Pianoforte, 19 A. Nuovo, Tommaso Traetta (3 sv.), Bitonto 1939- — F. Schlizer, Tor Traetta, Leonardo Leo, Vincenzo Bellini: Notizie e documenti, Siena 19 E. Saracino, Tommaso Traetta, Bitonto 1954. — F. Casavola, T. Traett ri 1954. II — H. Bloch, Tommaso Traetta's Contribution to the Reform of . III 1963. Opera, Collectanea Historiae Musicae, — A. Damerini, Una pre pagina sacra settecentesca, Chigiana, 1964. — H. Bloch, Tommaso T MGG, XIII, 1966. M. *
TRAGEDIJA (grĉ. Tpaycp8toc), u antiĉkoj Grĉkoj, drai djelo, koje se razvilo oko sredine •<- VI st. i u *-V st. u Aten stiglo vrhunac. T. je sintetiĉki umjetniĉki oblik i u njoj su 1. ţene gotovo sve grane umjetnosti. I muzika je bila zastuf dijalogizirani odlomci nisu se izgovarali obiĉnim govorom stanovitom vrstom recitacije, a sviraĉ na aulosu, kojemu se ri pridruţila i gitara, izvodio je instrumentalne interludije. 01 je autor teksta bio i kompozitor, pa je vladala ĉvrsta povezi rijeĉi i tona. Sadrţaj tragedije, uvijek duboko etiĉan, obrac je redovito sukob ĉovjeka sa sudbinom. Najpoznatiji su a tragedija Eshil, Sofoklo i Euripid. Umjetniĉka ljepota njih djela nadahnula je brojne kompozitore od renesanse sve do 1 dana, pa su mnogi u svojim operama, ali i u simfonijskim kor zicijama, obradili sadrţaje klasiĉnih tragedija. A veliki opern formatori kao Ch. W. Gluck ili R. Wagner dobili su poticaj svoje stvaranje upravo u veliĉanstvenosti i uravnoteţenosti : grĉke tragedije. M. KL TRAILINE, 1. Boris, francuski plesaĉ i pedagog rus: podrijetla (Lemnos, 13. VI 1921 —). Uĉenik J. Sjedove, I. I stina i A. Volinjina u Parizu; debitirao 1942 u Cannesu u bi Le Spectre de la Rose (Fokin; Weber — Berlioz); 1946 angaj ga je S. Lifar u trupi Nouveaux Ballets de Monte-Carlo, a :
TRAILINE — TRANSPONIRAJUĆI INSTRUMENTI postao ĉlan trupe markiza de Cuevasa. Najzapaţenije su mu uloge u baletima Chota Roustaveli (Lifar; muzika Cerepnjin, Harsanyi i Honegger), Dramma per mušica (Lifar; J. S. Bach) i LabuĊe jezero (Ivanov •— Petipa; Ĉajkovski). Gostovao je na mnogim poznatim baletnim scenama; u Munchenu 1953 postigao velik uspjeh u baletu Die Dame und das Einhorn (Rosen; Chaillev). Sudjelovao na festivalima u Firenci, Salzburgu, u Nizozemskoj. Poslije smrti svog uĉitelja A. Volinjina preuzeo vodstvo njegova baletnog studija u Parizu te se do 1970 bavio pedagoškim radom. Sada djeluje kao impresario. 2. Helene, plesaĉica (Bombaš, Lorraine, 6. X 1928 —). Sestra Borisa; klasiĉni balet uĉila kod J. Sjedove i Lj. Jegorove u Parizu, a debitirala 1947 u trupi Grand Ballet de Monte-Carlo, zatim uzastopce ĉlanica Ballets des Champs-Elyse.es i trupe J. Charrat. Od 1956 u trupi M. Bejarta. Najzapaţenije su njezine uloge u baletima Haut voltage (Bejart; Constant; Henry i Rilliard), Equilibre (Bejart; Brill) te Electre (Pousseur). TRAJANJE TONA, vrijeme za koje ljudsko uho prima zvuĉne valove odreĊene frekvencije, tj. ĉuje odreĊeni ton; ono odgovara vremenu, koje je potrebno da opadne intenzitet titranja izvora tona. Trajanje zvuĉnoga pritiska na ljudsko uho mjeri se jedinicom za silu, tj. dinima na jednom kvadratnom centimetru, a izraĉu nava se prema jednadţbi p=poe~kt (p0 = pritisak za vrijeme t = o, k = karakteristiĉna konstanta odreĊenog instrumenta, odnosno iz vora tona, e = baza prirodnog sistema logaritma, f = vrijeme). T. t. moţe i naglo prestati, ako se titranje izvora zvuka nasilno preki ne. To se kod muziĉkih instrumenata postiţe nizom mehaniĉkih ureĊaja, kao npr. prigušivaĉima kod klavira. Mogućnost prekida prirodnoga trajanja tona potrebna je u muziĉkoj praksi da bi se toĉno mogla precizirati duljina trajanja tona. A. Ku. TRAMBICKI, Viktor Nikolajeviĉ, sovjetski kompozitor (Brest, 12. II 1895—). Uĉio na muziĉkoj školi u Vilniusu, a od 1915 u Petrogradu kod B. Kalafatija najprije privatno i zatim na Konzervatoriju. God. 1917—19 organizator koncerata, a zatim pijanist i dirigent putujućih kazališta; od 1925 na Uralu. God. 1930—33 muziĉki urednik Radio-stanice u Sverdlovsku, gdje je od 1936 predavao na Konzervatoriju (1939 profesor). Od 1961 ţivi u Lenjingradu. DJELA. ORKESTRALNA: simfonija, 1945; simfonijske pjesme Becua, 1927 i Kanuman FactnejiAO, 1943; suita B nymu 1934; TamapcKue 3Csu3bi, 1933; CuM
neceHHoii eapMomiu, Bonpocti My3bn
TRANCHELL, Peter Andrew, engleski kompozitor (Cuddalore, Britanska Indija, 14. VII 1922 —). Studirao muziku u Cambridgeu i tamo 1950—52 asistent i 1953—60 nastavnik muzike. God. 1951—65 u Fitzviilliam House u Cambridgeu direktor odjela za muziĉke studije. Na Tranchella su u harmonijskom pogledu osobito utjecali R. Strauss, M. Ravel i A. Skrjabin, a u nešto manjoj mjeri A. Berg, ali njegova djela svjedoĉe i o interesu za oblike puĉke muzike. Najpoznatije mu je djelo opera The Major of Casterbridge. DJELA. ORKESTRALNA: simfonijska pjesma u 4 stavka Eclogue, 1962; Concerto grosso, 1972; Festive Overture, 1966; varijacije Decalogue za limene duhaĉe, udaraljke i orgulje, 1956; nokturno za mali orkestar, 2 klavira i orgulje, 1961. — Komorna i klavirska djela. — ORGULJSKA: 2 sonate, 1950 i 1958; mala sonata, 1949; sonatina, 1968; simfonija Nativitates, 1942; Carol Voluntary, 1948. — DRAMSKA: opera The Mayor of Casterbridge, 1951. Baleti: Palstafj, 1950; Fate's Revenge, 1951; Spring Legend, 1957; The Ages of Love, 1964. Muziĉka komedija Zuleika, 1954; opereta Tmice a Kiss, 1955. Scenska i filmska muzika. — VOKALNA: brojne kantate; kompozicije za glas i komorne sastave; solopjesme. — Crkvena djela. LIT.: G. Hendrie, Peter Andrew Tranchell, MGG, XIII, 1966.
TRANOVSKtf, Juraj (Tranoscius, Georgius), ĉeški himnolog, teolog i humanist (Teschen, danas Tešin, Šleska, 27. III 1592 — Liptovsky Svatv Mikulaš, Slovaĉka, 29. V 1637). Studirao teologiju na Univerzitetu u Wittenbergu. Isprva školski rektor i ţupnik u Pragu, Holešovu i Valašskoj Mezifiĉi; 1625 ţivio u Teschenu, zatim u Bielsku kao propovjednik u obitelji Sonnegk i gradski ţupnik. Od 1628 u Oravi u Slovaĉkoj, gdje je napisao glavna djela; od 1631 ţivio u mjestu Liptovsky Svaty Mikulaš. T. je bio medu najpoznatijim protestantskim teolozima u ĉeškim zemljama i Slovaĉkoj u vrijeme Tridesetogodišnjega rata. Bio je posrednik ortodoksnoga Iuteranstva za istoĉnu Evropu; nazvan je i »slavenskim Lutherom«. Autor je triju teoloških djela na ĉeškom jeziku. Najpoznatije je djelo Cithara Sanctorum, velika
595
protestantska crkvena pjesmarica na crkvenom slovaĉkom jeziku, koja se upotrebljava i danas. U njoj je T. upotrijebio i oko 76 staroĉeških pjesama husita i Ĉeške braće. Latinska zbirka duhovnih oda odigrala je znatnu ulogu u razvoju humanistiĉke ode u pravcu baroka. Pjevaju se u 20 osnovnih ritmiĉkih obrazaca, zvanih genera, koji se u zbirci pojavljuju kao 20 ĉetvoroglasnih modela. Devet modela vjerojatno su kompozicije Tranovskog. DJELA (samo muziĉka): Odarum sacrarum sive Mymnorum Georgii Tranosci Teschinensis; variis carminum generibus iisque rhytmicis, concinnuatorum; Lib. tres..., 1629; Cithara Sanctorum. Pjsne Duchoztmj Stare y Nove..., 1636 (do danas zbirka je doţivjela više od 150 novih izd., što s melodijama,5to samih tekstova. Novu višeglasnu obradbu melodija proveli su J. Chorvat i J. Batel pod naslovom Velka partitura ku Tranosciu, 1937). LIT.: J. Batel, Notovane vvdanie Tranoscia, Cirkvene listy, 1936. — W' Stokl, Tranoscius, Kyrios, II sv., 1937. — H. Ch. Wolff, Die geistlichen .Oden des Georg Tranoscius und die Odenkomposition des Humanismus, MF, 1953 — 54- — C. Schoenbaum, Bemerkungen zu den Oden des Tranoscius, ibid., 1956. — J. Buţga, Zur musikalischen Problematik der alttschechischen Kantionalien, ibid., 1959. — H. Ch. Wolff, Georgius Tranoscius, MGG, XIII, 1966. — J. Duroviĉ, Prispevky k dejinam slovenske) hymnologie 16. a 17. storoĉia, Dokumenty k dejinam slovenskej hudby, Bratislava 1969. — M. Postotka, Die »Odae Sacrae« des Campanus (1618) und des Tranoscius (1629), Miscellanea Mušicologica, 1968—70.
TRANQUILLO (tal. miran, tih), oznaka za mirnu, smirenu interpretaciju. TRANSKRIPCIJA (lat. transcriptio prepis; engl. i franc. transcription, ital. trascrizione, nem. Transkription), i. prerada muziĉkog dela za drugi instrument ili izvoĊaĉki sastav u kojoj se preraĊivaĉ obiĉno ne drţi strogo originalnoga notnog teksta, već unosi ukrase, virtuozne dodatke, a eventualno i šire razraĊuje formu. Prema tome t. znaĉi uglavnom isto što i ~> parafraza ili -> fantazija (npr. fantazija na operske melodije). Ipak, izraz t. se upotrebljava i za preradu bez ukrasnih dodataka. Najraniji primeri transkripcija su -> tabulature XIV do XVIII v. u kojima su polifona vokalna dela bila transkribovana za neki instrument (-> Intavoliranje). Od transkripcija koje verno slede original u najstarije spadaju barokne prerade violinskih koncerata za orgulje ili ĉembalo (J. G. Walther, J. S. Bach), a medu novijim su najpoznatije klavirske prerade Bachovih orguljskih dela (K. Tausig, F. Busoni). T. u smislu virtuozne parafraze dostiţe svoj vrhunac sa F. Lisztom (transkripcije Schubertovih pesama, odlomaka iz Verdijevih i Wagnerovih opera). 2. Dešifrovanje muzike zabeleţene notnim znakovima prošlih vremena (do XVIII v.) i njeno zapisivanje savremenom nota cijom naziva se takoĊer t. 3. Termin t. primenjuje se ponekad i za notiranje napeva prenošenih dotad usmenom predajom. LIT.: O. Abraham i E. M. v. Hornbostel, Vorschlage fur die Transkription exotischer Melodien, SBIMG, 1909—10. — H. Antclifje, The Use and Abuse of Transcription and Modernisations, Bulletin de la Societe Union Musico logique, 1924. — E. MantelH, Compositore e trascrittore, RAM, 1934. — V. Gui, Sull'Uso di trascrivere per orchestra, ibid., 1936. — F. Balio, Interpretazione e trascrizione, ibid., 1934. — R. Caporali, Le Trascrizioni pianistiche delle opere di Bach, ibid., 1950. — V. Terenzio, La Trascrizione musicale come arte, ibid., 1951. — E. Gerson-Kizui, Toward an Exact Transcription of Tone-Relations, AML, 1953. — A. Briskier, Piano Transcriptions of J. S. Bach, RM, 1954. — .S. Scionti, Trascrizioni, Rassegna Musicale Ćurci, 1965. — D. Stockmann, Das Problem der Transkription in der musikethnologischen For schung, Deutsches Jahrbuch flir Volkskunde , 1966. V. Peć.
TRANSPONIRAJUĆI INSTRUMENTI, instrumenti za koje se notni tekst piše drugaĉije nego što zvuĉi. Ova se praksa susreće većinom kod duvaĉkih instrumenata, a potiĉe iz vremena kada ti instrumenti nisu bili tehniĉki usavršeni za sviranje svih tonova kromatskoga niza, već su mogli izvoditi ograniĉeni broj tonova koji se npr. kod limenih duvaĉa bazirao samo na prirodnom (alikvotnom) nizu, i to onog osnovnog tona na koji je pojedini instrument udešen. T. i. nose pored svoga imena i oznaku svog osnovnog tona na koji su udešeni, npr. klarinet in B, truba in B, rog in F. Kod nekih se, meĊutim, te oznake izostavljaju, npr. kod engleskoga roga, koji je zapravo in F, pa kod oboe d'amore koja je in A. Prilikom ĉitanja notnoga teksta transponirajućih instrumenata treba odrediti u kojemu je odnosu osnovna udezba, tj. osnovna lestvica odnosnoga transponirajućeg instrumenta prema lestvici C-dura. Tako kod instrumenata sa osnovnom B-dur lestvicom, npr. kod klarineta in B, svaki notirani ton zvuĉi realno za ceo stepen niţe nego što je napisan. Kod instrumenata in D svaki notirani ton zvuĉi za ceo stepen više nego što piše. Kod nekih se instrumenata, meĊutim, transponuje i naniţe. Tako npr. kod roga in F: tonovi notirani u violinskom kljuĉu, zvuĉe za ĉistu kvintu niţe (a ne za ĉistu kvartu više), a notirani u basovu kljuĉu (izuzetno za najdublje tonove), transponuju se za kvartu više. Danas su svi duvaĉki instrumenti tehniĉki tako usavršeni da se na njima mogu izvoditi tonovi kromatskim redom, pa ne bi bilo potrebe za transponovanim pisanjem, no taj se naĉin notiranja i danas zadrţava da bi se olakšala tehnika sviranja. Mnogi se duvaĉki instrumenti, naime, grade u razliĉitim veliĉinama pa imaju i razliĉite osnovne lestvice. Trans-
596
TRANSPONIRAJUĆI INSTRUMENTI — TRAUTONIJ
ponovanim naĉinom pisanja postiţe se da instrumentalista koji je izuĉio tehniku sviranja na jednom instrumentu, npr. na klarinetu in B, moţe svirati i na klarinetu in Es ili bas-klarinetu, a da pri tome ne mora menjati tehniku, odnosno prstomet. Pored ovih transponirajućih instrumenata postoji grupa transponirajućih instrumenata koji zvuĉe oktavu više ili niţe nego što piše. To nisu transponirajući instrumenti u pravom smislu reci. Tako se mala flauta, piccolo, piše 5za oktavu niţe nego što zvuĉi, jer bi se za njen najviši ton ■—• c moralo upotrebiti 9 pomoćnih linija, a to bi uvelike oteţavalo i pisanje i ĉitanje. S istoga se razloga za kontrabas i kontrafagot piše za oktavu više nego što tonovi zvuĉe. I za bas-klarinet in B piše se za oktavu više, a kako je on već transponirajući instrument {in B), njegovi tonovi zvuĉe za ĉitavu notu niţe nego što su napisani (oktava + ceo stepen). Transpozicija se u iznimnim sluĉajevima javlja i kod ţicanih gudaĉkih i trzalaĉkih instrumenata. Tako se npr. kod upotrebe -> scordature, tj. povišenja zvuka svih ţica na gudaĉkom instrumentu za pola stepena, sviralo kao što piše, a zvuĉilo je za pola stepena više. Kompozicija pisana u C-duru zvuĉila je u Cis-duru. Kod gitare se — upotrebom -> capotasto — sve ţice na instrumentu povisuju za pola stepena, pa i to dovodi do transponiranog no tiranja. D. Sn. TRANSPOZICIJA (od lat. transponere premjestiti; engl. i franc. Transposition; njem. Transponierung, tal. trasposizione), premještanje muziĉkog djela u tonalitet drugaĉiji od prvobitnog, uz toĉno zadrţavanje svih intervalskih odnosa. Potreba za transponiranjem javlja se najĉešće u vokalnoj muzici zbog prilagoĊivanja djela glasovima razliĉita opsega, te kod sviranja partitura s dionicama transponirajućih instrumenata. Naĉelo transpozicije provodi se i pri teoretskoj razradbi tonskih sistema, kao npr. kod predoĉivanja razliĉitih ljestvica unutar jednog utvrĊenog okvira oktave ili heksakorda. U srednjovjekovnoj teoriji o starim naĉinima t. se javlja kao premještanje jednog napjeva na drugi stupanj, većinom gornju kvintu ili kvartu od regularnog finalisa. U novovjekom sistemu tonaliteta, zasnovanom na dva tonska roda, duru i molu, sve se ljestvice redaju po naĉelu transpozicije. U kompozicijskoj tehnici naĉelo transpozicije iskorišćuje se kao sredstvo oblikovanja, primjerice na naĉin sekvence ili realnog odgovora na temu fuge ili nastupa druge teme u reprizi sonatnog oblika. U dodekafoniĉkoj tehnici se pojedini oblici serije transponiraju na razne stupnjeve kromatske ljestvice. U izvodilaĉkoj praksi su transpozicije morali provoditi ponajprije sviraĉi instrumenata s tipkama, i to zato što nije bila uvedena jedinstvena apsolutna visina tona (-» komorni ton). Tako se npr. orguljaš, kod naizmjeniĉnog izvoĊenja crkvene m uzike (alternatim), morao prilagoĊivati glasovnom opsegu zbora i svećenika. Stoga se u priruĉnicima za sviranje nalaze već od XVI st. opširne upute za transponiranje (J. Bermudo, Declaracion de instrumentos musicales, 1555; G. Diruta, // Transilvano, 1593— 1609). U doba baroka nastaju nove potrebe za transpozicijom vezane s praksom generalbasa. Djela pisana u visokim kljuĉevima (-» chiavette) redovito su se u XVII st. transponirala za kvartu ili kvintu niţe. Iscrpnim uputama za transpoziciju na razne stupnjeve (i na tercu ili sekundu) popratio je H. Schiitz dionicu generalbasa u II izdanju svoje knjige psalama (Psalmen Davids, Hiebevorn in Teutzsche Reimen gebracht durch D. Cornelius Becker..., 1661). U novije doba se t. najviše primjenjuje kod solo -pjesme. Od sredine XIX st. uvodi se redovito izdavanje solo -pjesama u transponiranim verzijama pa se, pored izvornog oblika, veći nom pisanog za visoke glasove, još prireĊuju i transpozicije za srednje i duboke glasove. MeĊutim, t. je umjetniĉki manje oprav dana kod pjesama kojima je kompozitor pobliţe odredio vrstu glasa, a time i boju i karakter tona i djela (npr. J. Brahms, Vier ernste Gesdnge fiir eine Basstimme und Klavier op. 121). Katkad je i u operi potrebno provesti transpoziciju pojedinih odlomaka ili arija; tako je R. Wagner transponirao za soprariisticu W. Schroder-Devrient baladu Sente u Ukletom Holandezu iz prvobitno predviĊenog a-mola u g-mol. T. je ĉesto potrebna i pri preradbi nekog djela za drukĉiji sastav; Mozartov Koncert za flautu i orkestar u D-duru (K. V. 314) postoji i u verziji za obou i or kestar, ali u C-duru. I. AĆ. TRANTOW, Herbert, njemaĉki pijanist, dirigent i kompozitor (Dresden, 19. IX 1903 •—). Muziku uĉio u Dresdenu i Berlinu (1926—29 kod M. Buttinga). God. 1924—31 poduzimao turneje kao pijanist i pratilac plesaĉice G. Palucca. God. 1935—44 dirigent na Drţavnoj operi u Berlinu i 1946—48 u Dresdenu. Nastanio se poslije toga u Berlinu i posvetio kompoziciji. DJELA. ORKESTRALNA: Capriccio za 2 klavira i orkestar, 1931; Kleine Tafelmusik za flautu, obou, ĉembalo i gudaĉe, 1959; uvertira La Giocosa, 1960;
partita, 1956; Musik, 1932; bolero Andalucia, 1959; Gradus ad Par: etide prema M. Clementiju, 1959; Variationen iiber ein englisches K 1959- ■— Komorna djela (Sonata liturgica za flautu i klavir, 1960). — 1 ĉije za klavir. — DRAMSKA. Opere Odysseus bei Circe, 1938 i An Baleti: Liane und die Rauber, 1964; Die Barberina i Ldrm um Mitterna sikalette« Lolotte oder Keiner nimmt den Kaiser ernst, 1971. Scenska muzika; muzika za radio i televiziju. — VOKALNA: Dresdner Requie i orkestar, 1946; Triptychon za glas, gudaĉe, harfu i udaraljke, 1962; Ai sche Suite za bariton i 9 instrumenata, 1956; zborovi solo -pjesme.
TRAN VAN KHfi, vijetnamski muzikolog (Binh Hoa Mytho, juţni Vijetnam, 24. VII 1921 —). Studirao fizi miju, biologiju i medicinu u Hanoju, zatim politiĉke 2 i muzikologiju u Parizu (J. Chaillev, A. Schaeffher), gdje torirao iz muzikologije 1958. Naturaliziran u Francusk 1959 radi u Centre d'Etudes de Musiaue Orientale na So: (od 1965 direktor); uz to od 1959 suraĊuje u Centre b de la Recherche Scientifique (od 1972 voditelj istraţivan; 1971 je docent etnomuzikologije na Sorbonnei. Brojnim vanjima po Evropi, Aziji, Africi i SAD kao i gramofonskin kama znatno je pridonio upoznavanju vijetnamske muziĉ ture. DJELA: Aspects de ta cantillation: technique du Viet Nam, Revue t cologie, 1961; Principes de base d'expression musicale des pays extreme-c France-Asie, 1962; La Musique vietnamienne traditionnelle, Annales d Guimet, 1962; Les Echelles regulićres du cycle des quintes et leurs deft occasionnelles, La Resonance dans les echelles musicales (urednik E. 1963; Confucius, musicien et theoricien de la musique, France-Asie, 1 La Musique populaire au Vietnam, Jburnal of the International Folk Mus cil, 1966; Die Bedeutung der traditionellen Musik in den aussereuropaisct dern, Mušica, 1967; Vićt Nam, Les Traditions Musicales, 1967; L'V du sonographe dans Vetude du rythme t Revue de musicologie, 1968; Z de concert en Orient devant les changements d'ordre sociologique, 1968; i que dans la societe vietnamienne actuelle, La Musique dans la vie, 1969; sique vietnamienne au XIX e siecle, Musikkulturen Asiens, Afrikas und O im 19. Jahrhundert (urednik R. Giinther), Studien zur Musikgeschi' 19. Jahrhunderts, 1973; Musiques traditionnelles et evolution culturelle, < 1973; VAcculturation dans les traditions musicales de VAsie, Internati( view of Aesthetics and Art Criticism, 1974.
TRAPP, Max, njemaĉki kompozitor (Berlin, i. XI i 31. V 1971). Studirao na Visokoj muziĉkoj školi u Berli Juon, E. Dohnanvi) i tamo predavao 1920—34 (od 1926 pn uz to 1926—30 profesor na Konzervatoriju u Dortmunc 1929 ĉlan Pruske akademije umjetnosti, na kojoj je 1934—4 majstorsku klasu za kompoziciju; 1950—53 predavao na K vatoriju grada Berlina. Od 1955 ĉlan je Berlinske akademije nosti. T. se nadovezao na njemaĉku kasnu romantiku, a bio j utjecajem baroka i impresionizma, da bi se na kraju obraĉur stvaralaĉkim principima suvremene muzike. Po simfonijs rini, bogatstvu boje, logici forme i drugim odlikama dost nasljednik kasnoromantiĉnih majstora. DJELA. ORKESTRALNA. Sedam simfonija: I, Sinfonia giocos, II, 1918; I I I , u jednom stavku, 1924; IV, 1931; V, 1936; VI, 1946 i 55. Koncerti; za klavir, 1931; za violinu, 1925 i za violonĉelo, 1938. certa za orkestar, 1935, 1938 i 1946; simfonijska suita; Dramalischer T komorni orkestar; Divertimento za komorni orkestar, 1931; Sympi Prolog, 1944 i dr. — KOMORNA: 2 gudaĉka kvarteta (II, 1937); 3 1 kvarteta; 2 klavirska kvinteta (I, 1910); sonata za violinu i klavir; st violonĉelo i klavir. — KLAVIRSKA: sonatina: Romantische Suite; pa; i fuga i dr. Varijacije i fuga za 2 klavira. — Scenska muzika za mari igru Der letzte Konig von Orplid (po E. Morikeu) 1922 i za Shakesr. dramu Timon Atenjanin. — VOKALNA: kantata Vom ezvig'en Licht (F. 5 1942; 2 pjesme za glas i orkestar; 4 Sonetu der Louise Labe za glas, ob< Ċaĉe; Du aber, leuchtende Jugend za zbor; solo-pjesme. — Spis Mai iiber sich selbst, ZFM, 1922. LIT.: W. Matthes, Max Trapp, ZFM (broj posvećen Trappu), 1 W. Abendroth, Der funfzigjahrige M. Trapp, AM, 1937. — E. Kro Trapp, MGG, XIII, 1966.
TRAUBEL, Helen, ameriĉka pjevaĉica, sopran (Saint Missouri, 20. VI 1899 — Santa Monica, California, 28. VII Studirala u rodnome gradu kod Vette Karst; debitirala kai certna pjevaĉica 1925, a u operi 1937 (na Metropolitanu 1 Yorku). Poslije daljeg studija pojavila se ponovo na sceni 1 politana 1939 kao Sieglinda (Wagner, Walkura) i tamo je a rana do 1953, posvetivši se vvagnerovskom repertoaru. Nas i u drugim zemljama (Buenos Aires, Japan, Filipini, Indiji reja). Istakla se i kao interpret Lieda, a pjevala je i u mu: komedijama {Pipe Dream R. Rodgersa). Kasnije je nastup filmu. Napisala The Metropolitan Opera Murders (1951; 1 1964) i autobiografiju Saint Louis Woman (1959). : TRAUTMANN, Marie -> Jaell, Marie TRAUTONIJ, elektroakustiĉki instrument. Konstruir je 1930 F. Trautwein po uzoru na -> teremin. I na trau tonove proizvode elektronske oscilacije. Opseg i raspon dinar mogućnosti trautonija veći su nego na bilo kojem drugo strumentu. T. je pogodan za izvoĊenje veoma finih ton dinamiĉkih gradacija. Na njemu su mogući i efekti poput vi portamenta ili staccata. Upotrebljava se u orkestru, a n< autori pisali za nj i solistiĉke kompozicije (P. Hindemith, cert za t. i gudaĉki orkestar, 1931). Konstruiravši 1952 tzv. tur-Trautonium, O. Sala je znatno usavršio dotadašnji t. 1 autor i priruĉnika Trautoniumschule (obj. F. Trautwein, :
TRAUTONIJ — TREFILOVA Za tako poboljšani instrument komponirao je — uz O. Salu — meĊu ostalima i H. Genzmer. LIT.: F. Trautwein, Elektrische Musik, Berlin 1930. —■ O. Sala, Experimentelle und theoretische Grundlagen des Trautonium, Frequenz, 1948. —■ Isti, Das Mixtur-Trautonium, Melos, 1950. — Isti, Das neue Mixtur-Trautonium, Musikleben, 1952. — Isti, Mixtur-Trautonium und Studio-Technik, Gravesaner Blatter, 1962. A. To.
TRAUTWEIN, Friedrich, njemaĉki akustiĉar (Wurzburg, 11. VIII 1888 — Diisseldorf, 20. XII 1956). Studirao elektrotehniku i pravo, doktorirao 1921 na Visokoj tehniĉkoj školi u Karlsruheu. Od 1925 viši inţenjer u radio-industriji; od 1930 predavao akustiku na Visokoj muziĉkoj školi u Berlinu (od 1935 profesor). Konstruirao elektroakustiĉki instrument -> trautonij i predstavio ga 1930 na festivalu Neue Musik u Berlinu. Kraće vrijeme radio u Parizu na prouĉavanju zrakoplovstva, zatim 1949 utemeljio u Diisseldorfu školu za tonmajstore (od 1950 odjel Konzervatorija R. Schumanri). DJELA. SPISI: Elektrische Musik, Veroffentlichungen der Rundfunkversuchsstelle bei der Hochschule flir Musik Berlin, I, 1930; Toneinsatz und elektrische Musik, Zeitschrift fur technische Physik, 1932; Wesen und Ziele der Elektromusik, ZFM, 1936; Das Klangfarbeninstrument, Mušica, 1953; Elektronische Klangerzeugung und Musikasthetik, Jahrbuch der Technischen Hochschule Aachen, 1954; Besinnung auf das Gehb'r, Jahrbuch des 108. Niederrheinischen Musikfestes Duisburg, 1954; Zum Konzert fur Mixtur-Trautonium von H. Genzmer, ibid.; Das elektronische Monochord, Nordwestdeutsche Rundfunk, Technische Hausmitteilungen, 1954; Uber Imitation und Neugestaltung in der elektronischen Musik, Zeitschrift fur Instrumentenbau, 1955; Perspektiven der musikalischen Elektronik, Gravesano (urednik W. Meyer-Eppler), 1955 i dr. — Instruktivno djelo Trautoniumschule, 1936. LIT.: S. Goslich, Friedrich Trautwein, MGG, XIII, 1966.
TRAVANJ, Jovan, zborovoda i kompozitor (Turija, Baĉka, 17. I 1874 — Novi Sad, 1957 ?). Muziĉku teoriju uĉio kod Ć. Juneka, a pjevanje kod E. Cammarote na muziĉkoj školi Hrvat skoga glazbenog zavoda u Zagrebu. Uĉitelj osnovnih škola u Visokom, Brĉkom i Tuzli, a od 1912 nastavnik pjevanja na sred njim školama u Aleksincu, Jagodini, Negotinu i Somboru; uz to zborovoda pjevaĉkih društava. Komponirao je crkvena i svjetovna djela za muške i mješovite zborove; štampana je Liturgija (1933) i / rukovet (1934). V. Mvić. TRAVEN, Janez, svećenik (Dob, 25. XII 1781 — Ribnica, 19. IX 1847). Duhovni pomoćnik u Ljubljani, a zatim ţupnik u Poljanama i dekan u Ribnici. Ide u red slovenskih muziĉara-samouka koji su u vrijeme kad se pokazala potreba za crkvenim pjesmama na slovenskom jeziku pristupili tom poslu i izmišljali napjeve najviše pod utjecajem strane crkvene literature. Travenova ostvarenja, djelomice izvorna, imaju stanovitu umjetniĉku vrijednost, pa on zauzima istaknuto mjesto na tom podruĉju prije pojave G. Rihara. Njegovi napjevi bili su veoma popularni zbog jednostavne melodike bliske narodnoj muzici te su ih pjevali podjednako u ljubljanskoj katedrali kao i u seoskim crkvama. Nekoliko Travenovih pjesama uvrstio je G. Rihar u prvi svezak svoje pjesmarice. LIT.: F. Rakuša, Slovensko petje preteklih dobah, Ljubljana 189 D. Co.
TRAVIS, Roy, ameriĉki kompozitor (New York, 24. VI1922—). Kompoziciju studirao na Juilliard School of Music (B. Wagenaar), Columbia University (O. Luening), Pariškom konzervatoriju (D. Milhaud) i privatno kod F. Salzera. Predavao je na Columbia University (1952—53) i na Mannes Collegeu u New Yorku (1952—57); profesor je na University of California u Los Angelesu.
TRBOJEVIĆ, Dušan, pijanista i kompozitor (Maribor, 13. VI 1925-—). Na Muziĉkoj akademiji u Beogradu diplomirao klavir (M. Đaja) i kompoziciju (M. Ţivković); u klaviru se usavršavao kod K. Tay-lora na Royal College of Music u Londonu, gde je stekao diplomu Kraljevske akademije. Od 1957 predaje klavir na Muziĉkoj akademiji, odnosno Fakultetu muziĉke umetnosti u Beogradu (od 1972 šef klavir-skog odseka). Javno nastupa od 1946, isprva kao horski dirigent, a zatim kao pijanista (solistiĉki i kamerni D. TRBOJEVIC muziĉar);_ od 1958 stalni je saradnik M. Ĉangalovi-ća. Kao pijanista gostovao po
597
svim većim gradovima Jugoslavije, u Francuskoj, Ĉehoslovaĉkoj, Iranu, SAD, Rumuniji, Egiptu, Švedskoj i Engleskoj. Veoma aktivan kulturni radnik, T. od 1957 stalno saraduje sa Muziĉkom omladinom (bio je predsednik MO Srbije), nastupajući uz sopstvene komentare na mnogobrojnim koncertima širom zemlje. Osnivaĉ je i od 1964 umetniĉki direktor festivala Somborske muziĉke veĉeri i pokretaĉ stalnog ciklusa koncerata Kalemegdanski sutoni. Kao muziĉki pisac saraĊivao u listovima i ĉasopisima {Politika, Pro mušica, NIN i dr.), pasionirano se zalaţući za propagiranje pravih muziĉkih vrednosti i njihovo širenje u prostrane narodne slojeve. Trbojeviceve kompozicije, pisane u neoromantiĉarskom duhu sadrţe bogatu izraţajnost, a ĉesto i istaknutu virtuoznost. DELA: koncert za klavir i orkestar. — KAMERNA: sonata za violinu i klavir; svita za klarinet i klavir. — KLAVIRSKA: sonata; Sonata rustiea, 1949; Tri igre; Tri preludijuma. — VOKALNA: Rukovet za mešoviti hor. Solo - pesme: U noći; Dubrovaĉki epitaf; U oluji; Tri pesme na tekstove starih kineskih pesnika. Ciklusi: Pesme ĉoveka; Traţim pomilovanje i Tri zapisa. S. D. K.
TRBUHOVIĆ, Duka (Đuro), pjevaĉ, glumac i redatelj (Zag reb, 9. IV 1891 — Banja Luka, 31. I 1968). Na opernoj pozornici debitirao 1910 u Osijeku kao pjevaĉ u ulozi Levija (Zajc, Nikola Šubić Zrinjski) i tamo je niz godina bio nosilac glavnih operetnih uloga u domaćem i stranom repertoaru, ali je ostvario i više opernih likova. Glavne Trbuhovićeve uloge bile su: Chaunard (Puccini, La Boheme), Boleslav Beranski i Popiel (Nedbal, Poljaĉka krv), Aleksej Dorošinski (Marischka-Granichstadten, Orlov), Tassilo (Kalman, Grofica Marica), Grof (Lehar, Grof Luxemburg) i dr. God. 1928—32 djelovao u Ljubljani kao pjevaĉ i redatelj, 1930—32 u Mariboru, a 1935 predavao je glumu na Glumaĉko-operno-operetnoj školi Marijane Janeĉek-Stropnik u Zagrebu. Od 1946 dramski glu mac u Zagrebu, 1949—50 direktor kazališta u Sisku, a onda ponovo u Zagrebu, gdje je 1950 umirovljen. Svestrani umjetnik, i kao pjevaĉ, i kao glumac i kao redatelj, osobito na podruĉju vedroga muziĉkog kazališta. K. KO. TREBELLI BETTINI, Zelia (pravo ime Gloria Caroline Gillibert), francuska pjevaĉica, mezzosopran (Pariz, 1838 ■—• Etretat, 18. VIII 1892). Studirala kod P. F. Wartela u Parizu; debitirala 1859 u Madridu. Pjevala u Berlinu, Parizu, Londonu, u Italiji i u New Yorku (Metropolitan). Njezin glas imao je velik opseg i bio podjednako snaţan u svim registrima te izvanredno gibljiv. Ĉesto je pjevala muške uloge, tako Orsinija (Donizetti, Lucrezia Borgia), Fredericka (Thomas, Mignori). Osobito se istakla kao Carmen (Bizet) i Fatima (Weber, Oberon) i u drugim romantiĉnim operama. LIT.: M. de Mensiaux, Trebelli, A Biographical Sketch, London 1890.
TREBLE (engl. od lat. triplum), engleski naziv za najvišu dionicu troglasnog i kasnije višeglasnog stavka; sinonim izrazu superius (lat.) odnosno sopran. Odnosio se na vokalnu ili instrumentalnu dionicu. Naziv se javlja od XIV st. a odrţao se u Engleskoj do danas. TRE CORDE (tal. tri ţice), u klavirskoj literaturi, oznaka da se prekine s upotrebom lijevog pedala, tj. da tu prestaje uputa -> una corda. TREDECIMNI AKORD (teredecimni akord; engl. thirteenth ehord, franc. aceord de treizieme, njem. Terzdezimenakkord ili Terzdezimakkord, tal. aceordo di tredicesima), akord koji se sastoji od terce, kvinte, septime, none, undecime i tredecime, poĉevši od najniţega tona naviše:
Kao samostalan akord javlja se tek potkraj XIX st. (->■ Harmonija). Nepotpun oblik tredecimnog akorda susreće se i u okviru klasiĉnoga harmonijskog sistema, ali tamo je zapravo to redovito septakord sa sekstnom zaostajalicom (->• Nepotpuni oblik akorda, -> Undecimni akord, —> Zaostajalica): j
7 6
— 5
N. Dć.
TREFILOVA, Vera, ruska plesaĉica i pedagog (Petrograd, 8. X 1875—Pariz, 11. VII 1943). Studij klasiĉnog baleta završila 1894 na Carskoj baletnoj školi u Petrogradu i ondje odmah primljena u baletni ansambl Manjinskoga kazališta (od 1901 solist, od 1906 primabalerina). God. 1910 napustila Manjinsko kaza-1-šte, 1915 debitirala u Petrogradu kao dramska glumica. Od
TREFILOVA — TREU
598
1917 u Parizu, gdje je otvorila baletnu školu. God. 1921 u Londonu u trupi Ruskih baleta S. Djagileva s velikim uspjehom plesala ulogu Aurore (Ĉajkovski, Trnoruţica) u koreografiji B. Nizinske; u istoj trupi 1922 nastupila u Parizu u baletima Le Mariage d'Aurore (divertissement iz posljednjega ĉina Trnoruţice) i Le Spectre de la Rose (Fokin; Weber—Berlioz), te 1924 u Monte Carlu u LabuĊem jezeru (Ĉajkovski). Posljednji put nastupila u Londonu 1926. Izvrsna tehniĉarka, ĉuvena sa svojih 32 fouettea, u uloge je unosila puno gracilnosti i patetike. Nakon povlaĉenja iz javnog umjetniĉkog ţivota potpuno se posvetila pedagoškom radu. U njezinoj su školi uĉile, medu ostalima, N. Virubova i M. Svjetlova. TREGER, Charles, ameriĉki violinist (Detroit, Michigan, 13. V 1935 —)■ Uĉenik W. H. Engela, H. Kortschaka, K. Doktora, S. Goldberga i W. Krolla, prvi put javno nastupio kao ĉudo od djeteta u svojoj jedanaestoj godini; 1962 osvojio prvu nagradu na meĊunarodnom natjecanju Wieniawski u Varšavi. Profesor violine na School of Music Univerziteta u Iowa Citvju; nastupa kao koncertant u SAD i Evropi. T. je prvi dobitnik zlatne medalje Wieniawski za interpretaciju poljske muzike u inozemstvu. TREMBLAY, Gilles, kanadski kompozitor i pijanist (Arvida, Quebec, 6. IX 1932 —). Kompoziciju uĉio na Konzervatoriju u Montrealu (C. Champagne) i zatim 1954—61 studirao u Parizu kod O. Messiaena (analiza), Y. Loriod (klavir), M. Martenota (Martenotovi valovi) i A. Vaurabourg-Honeggera (kontrapunkt). SuraĊivao sa Grupom za eksperimentalnu muziku Francuskog radija. Od 1962 profesor je analize i kompozicije na Konzervatoriju u Montrealu. DJELA (izbor): Phases za klavir, 1956; Reseaux za klavir, 1958; Cantique de durees za 7 instrumentalnih formacija, 1960; Champs I za klavir, marimbu, vibrafon i udaraljke, 1965; Kdkoba za vokalne soliste, udaraljke i Martenotove valove, 1965; Sonorisation, elektronska muzika, 1967; Souffies (Champs II) za 2 flaute, obou, klarinet, rog, 2 trublje, 2 trombona, 2 perkusionista, klavir i kontrabas, 1968; Champs III (Vers) za 3 violine, kontrabas, 2 flaute, klarinet, rog, trublju, 3 perkusionista i klavir, 1969; Dimension soleils, elektroakustiĉna filmska muzika, 1970;
Le Sifflement des vents porteurs de
Vatnour
...
za flautu,
udaraljke i 4 mikrofona, 1971; Jeux de solstices za flautu, klarinet, rog, kontrabas i 2 perkusionista, 1971. — SPISI: Les Sons en mouvements, Liberte, 1959; Note pour »Cantique de durees", Revue d'esthetique, 1968; Oiseau-nature, Messiaen, musique, 1970.
TREMBLEMENT (franc. drhtanje, treperenje), u francuskoj muziĉkoj literaturi XVII i XVIII st., vrlo ĉest melodijski ukras koji se izvodio kao —> triler. TREMOLO (od tal. tremare drhtati), brzo ponavljanje jednoga te istog tona. Najĉešće se susreće u djelima za gudaĉke instrumente. Oznaĉuje se s nekoliko crtica iznad ili ispod note. Medu najranije kompozicije za violinu, u kojima se upotrebljava t., ubrajaju se Ajjetti musicali (1617) B. Marinija. U orkestralnoj literaturi t. je prvi primijenio C. Monteverdi u Combattimento di Tancredi e Clorinda (1624); u predgovoru tog djela prvi se put susreće izraz t. U kompozicijama za klavir efekt tremola postiţe se i brzim izmjenjivanjem oznaĉenog tona s njegovom oktavom ili s kojim drugim konstantnim intervalom, a notira se:
T. se osobito ĉesto primjenjuje u klavirskim transkripcijama orkestralnih kompozicija. U vokalnoj muzici t. se danas gotovo uopće ne upotrebljava. TREMULANT (prema lat. drhtav), ureĊaj u orguljama s pomoću kojega se postizava izmjeniĉno pojaĉanje i slabljenje zraĉne struje u svirali, a time, u neku ruku, i oţivljavanje inaĉe mirnog i ravnog zvuka orgulja. T. je ugraĊen u zraĉnom kanalu, a sastoji se ili od ventila koji se njiše, ili od kotaĉa s lopaticama, koje se pri strujanju zraka okreću, pa izazivlju ritmiĉke pokrete zraka. Ako udarci zraka nisu prejaki ili prebrzi, t. moţe djelovati veoma ugodno; ipak se njegova pretjerana upotreba ne moţe preporuĉiti. T. se gradi samo u većim orguljama, i to redovito u najgornjim manualima, no gdjekada i samo za pojedine registre. TREN (grĉ. #p7jvoc; jadanje, cviljenje), starogrĉka zborska tuţbalica. U poĉetku je imala magijsko znaĉenje, a kasnije je postala dio pogrebnog obreda. Pjevala se uz svirku aulosa ili bez pratnje. Kao i ostali oblici grĉke zborske muzike i t. je doţivio doba najvećega cvata u •<- VII st. TREND, John Brande, engleski muzikolog (Southampton, 17. XII 1887 — Cambridge, 20. IV 1958). Studirao prirodne znanosti na Univerzitetu u Cambridgeu. Od 1919 u Španjolskoj. Dopisnik ĉasopisa Athenaeum do 1920; prouĉavao staru i modernu španjolsku muziku. Od 1933 profesor španjolskog jezika na Univerzitetu u Cambridgeu.
DJELA: A Pictitre of Aiodern Spain: Men and Music, 1921; Luis I the Vihuelistas, 1925; Spanish Madrigals, Proceedings of the Royal Association, 1925; The Music of Spanish Hislory to 1600, 1926; Ca, the Music in the Biblioteca Medinaceli, Madrid, Revue Hispanique, 1927 de Falla and Spanish Music, 1929; The Performance of Music in Spain, Pr of the Roval Musical Association, 1929; Dent, The Score, 1958. LIT.: M. Crosland, John Brande Trend, MGG, XIII, 1966. '
TRENET, Charles, francuski kompozitor, šansonje ţevnik i glumac (Narbonne, 18. V 1913 —). Studirao u i Parizu. Prve stihove objavio u reviji Le Coq Catalon. I zapoĉeo kao asistent reţije na filmu, zatim nastupao u p kabaretima i music-hallima. Prvi veći uspjeh kao kon postigao 1937, kada M. Chevalier lansira njegovu šanso d'la joie. Otada i sam nastupa kao pjevaĉ, interpretirajući šansone na pariškim pozornicama (Thedtre ABC, The l'Etoile, Bobino). Poslije rata doţivljuje prave trijumfe 1 (1964), Kanadi, Brazilu, Engleskoj, Italiji i dr. Jedan od najznaĉajnijih pobornika »novog vala« u fra šansoni, T. je, po rijeĉima pjesnika J. Superviellea, »uveo u music-hall«. Medu prvima je uglazbio stihove Verla obnovi francuske šansone pridonio je svjeţinom i izvi svojih poetskih slika te maštovitom melodikom i ritmi kojoj mjestimice upotrebljava formule jazza. Kompon preko 200 šansona od kojih su najpoznatije: Je chante bleue; La Polka du roi; La Route enchantee; La Vie qui va bon; La Mer; L'Ame des poetes; Sacre farceur; Mon village ti. Snimio je i niz filmova u kojima je katkad i protagonist pozitor i scenograf (La Route enchantee, 1938; Romance di 1941; Adieu Leonard, 1943; Printemps a Pariš, 1957). ( romane: La Bonne Planete (s predgovorom J. Cocteau; noir eblouissant (1965) i dr. LIT.: M. Chevalier, Ma route et mes chansons, III, Pariš 1948 Andry, Charles Trenet, Pariš 1953. — P. Michel, Charles Trenet, Pai — M. Perez, Charles Trenet, u seriji Poetes d'aujourd'hui, sv. 125, Pa — D. Schulz-Koehn, Vive la chanson, Gutersloh 1969. — Ch. Brunsct J. Calvet i J. C. Klein, 100 ans de chanson francaise, Pariš 1972.
TRENTO, Vittorio, talijanski kompozitor (Venecija — Lisabon?, 1833). Muziĉko znanje stekao na Conservatc Mendicanti u Veneciji (F. Bertoni), zatim postao ĉemb kazalištu La Fenice. Od 1794 u Londonu dirigent King's 1 na Havmarketu. Trentovo najpoznatije djelo, vedra opera casi in un sol giorno (1801), doţivjela je jedan od najvećih kaz trijumfa svojega desetljeća i odrţala se na evropskim progr godinama pod raznim imenima. Opera Ifigenia in Aulide bila je smion, ali bezuspješan izazov Glucku. God. 1806 je u Amsterdam, odanle u Lisabon, zatim je ponovo bor Londonu. Vratio se u Italiju 1818. — Plodan baletni i kompozitor, T. je imao velik dar asimilacije i uspio se pril; scenskim zahtjevima svoga vremena. DJELA. DRAMSKA. Trideset opera, medu njima: Orfeo negli Elis La finta ammalata, 1793; La Gabbia dei matti, 1794; // Ritorno di Serst Quanti casi in un sol giorno ossia Gli Assassini, 1801; Ifigenia in Aulidt La Climene, 1811; // Principe della Nuova China, 1818; La Comunitd d Formicolone ossia Le Gelosie vitlane, 1825. Osam muziĉkih lakrdija. E dtamalSette Maccabei, 1818. Više od 50 baleta, medu njima Mastino delh 1783, Dircea, 1785 i The Triumph of Love, 1796. — Vokalna djela (0 kantate, venecijanske puĉke pjesme). LIT.: J. W. Klein, Vittorio Trento, MGG, XIII, 1966,
TREPAK (Tpenan; od staroruskog TponaTb udarati', ma), ruski narodni ples u brzoj 2/4 mjeri, raširen osobito Kozacima. T. je ušao i u umjetniĉku muziku; ritam toga (I J J"3j~~3 I J~"3 J~3) upotrijebili su meĊu prvima A. K stein, P. I. Ĉajkovski i M. P. Musorgski. TREPTOVV, Gunther Otto Walther, njemaĉki pjeva nor (Berlin, 22. X 1907 —). Uĉio na Visokoj muziĉkoj šl Berlinu. Debitirao 1936 na Gradskoj operi rodnoga grada 1 letom Holandezu R. Wagnera. Ĉlan Njemaĉke opere u B 1936—42, 1945—50 i 1955—72; pripadao takoĊer Operi u . chenu (od 1942) i Beĉu (1947—55). IzmeĊu 1948 i 1962 gos i u drugim kazalištima, meĊu njima na Scali u Milanu, u Covent Garden u Londonu, na Metropolitanu u New York Velikom teatru u Moskvi. Najpoznatiji je bio kao interpret nerovih likova (Siegfried, Tristan, Siegmund). TRESOR MUSICAL -» Spomenici muziĉke umjei Belgija TREU, Daniel Gottlob (tal. Daniele Teofilo Fe< njemaĉki violinist i kompozitor (Stuttgart, 1695 — Bresla VIII 1749). U kontrapunktu uĉenik J. S. Kussera u Stuttg Sa 21. godinom odlazi u Italiju; u Veneciji uĉi kod A. Viv i A. Biffija i posvećuje se operi. God. 1725 kapelnik talij; operne druţine u Breslauu; ondje je (sa A. Bionijem) do prikazao oko 12 talijanskih opera, meĊu njima ĉetiri vla IzmeĊu 1727 i 1740 T. je kapelnik, koncertni majstor i kompc na velikaškim domovima u Ĉeškoj, Beĉu i Šleskoj. God. 1739
TREU — TRIKORD bio je u sluţbi grofa K. G. Schaffgotscha u Hirschbergu CŠleska). Posljednje godine ţivota proveo je u Breslauu. Prema raznim pismenim podacima (.osobito J. Matthesona) T. je autor mnogih djela: koncerata za violinu, uvertira, sonata za komorne sastave, partita za duhaĉke instrumente, 4 njemaĉke opere, 4 talijanske opere, serenata, misa, teoretskih spisa. Saĉuvane su samo 2serenatei3 njemaĉke arije za sopran i orkestar iz opere Endimione (moţda umeci za istoimenu operu A. Bionija). LIT.: G. Croll, Daniel Gottlob Trcu, MGG, XIII, 1966.
TREXLER, Georg, njemaĉki kompozitor i orguljaš (Pirna, Saska, 9. II 1903 —). Muziĉku naobrazbu stekao na Konzervatoriju u Leipzigu (K. Straube, K. Hoyer, C. Martienssen, F. Reuter). Od 1930 kantor katoliĉke crkve u Leipzigu. Od 1935 docent na Konzervatoriju (današnjoj Visokoj muziĉkoj školi), od 1948 profesor. DJELA. ORKESTRALNA: Sinfonia breve, 1953. Koncerti: za klavir, 1953; za violonĉelo, 1952 i za orguJje, gudaĉe i timpane, 1959. Musik za obou i komorni orkestar, 1940; s uita za violonĉelo i komorni orkestar, 1957; koncert za orkestar, 1962; suita za komorni orkestar, 1954; Musik za orkestar, 1946; Toccata maestosa, 1955; Symphonische Burlesken, 1963. — KOMORNA: klavirski trio, 1955; Spitzweg-Suite za duhaĉki kvintet, 1956; Cornett-Quintetl za 2 trublje i 3 trombona, 1954; sekstet za 5 duhaĉkih instrumenata i klavir, 1959; sonata za violu i klavir, 1953; sonata za violonĉelo i klavir, 1953; suita za violonĉelo i klavir, 1957. — Sonata za klavir, 1953; Divertimento za klavir, 1958. — ORGULJSKA: Gregorianisches Orgelzverk (3 sv.), 1937—57; tokata (na temu iz mise u e-molu A. Brucknera), 1949; introdukcija i passacaglia (na temu iz VIII simfonije A. Brucknera), 1949; Meditalionen iiber Tkemen des »Te Deum« von A. Bruckner, 1967. — VOKALNA: 2 kantate; Verlaine-Gesange za glas i komorni orkestar, 1952; Drei heitere Tierlieder za glas i duhaĉki kvintet ili klavir, 1956; solo-pjesme uz klavir. — CRKVENA: 6 misa; Stabat mater; moteti; himne i dr. LIT.: G. Berger, Zum Kirchenmusikalischen Schaffen Georg Trexlers, Musik und Altar, 1959—60. — W. Schrammek, Georg Trexler, MGG, XIII, 1966.
TRIAL, francuska obitelj muziĉara. 1. Jean-Claude, kompozitor (Avignon, 13. XII 1732 — Pa riz, 23. VI 1771). Kao dvanaestogodišnji djeĉak bio ĉlan orkestra u Avignonu i kazališnog orkestra u Montpellieru; tu je uĉio violi nu kod L. Garniera. Preselivši u Pariz, postao uĉenik i ubrzo bliski prijatelj J. Ph. Rameaua. Dirigent privatnog orkestra kneza Contija i uz P. M. Bertona od 1767 dirigent Pariške opere. DJELA: uvertire; orkestralni divertissementi i plesovi; gudaĉki kvartet. — Osam opera zajedno sa P. M. Bertonom odnosno P. Vachom, L. Granierom ili A. d'Auvergneom. — Tri kantate.
2. Antoine, pjevaĉ, tenor (Avignon, 1737 — Pariz, 5. II 1795). Brat Jean-Claudea; ĉlan djeĉaĉkog pjevaĉkog zbora kate drale u Avignonu. Nakon niza nastupa u manjim gradovima, postao je 1764 pjevaĉ i glumac na dvoru kneza Contija. Veliku popular nost koju je uţivao kod pariške publike izgubio je 1789 kada se poĉeo baviti politikom, aktivno sudjelujući u revoluciji. T. je imao glas mala volumena s nazalnim prizvukom. Bio je meĊutim vrlo muzikalan i uz to inteligentan i nadaren glumac. Interpretirao je iskljuĉivo komiĉne likove, pa se u Francuskoj njegovo ime zadrţalo kao sinonim za buffo-tenora (voix de Trial). 3. Marie-Jeanne (roĊena Milon), pjevaĉica, koloraturni so pran (Pariz, 1. VIII 1746 —■ Versailles, 13. II 1818). Ţena i uĉe nica Antoinea; debitirala u Parizu 1766 u Thedtre Italien. Zatim je do 1786 bila solist na Opera-comique. Bila je poznata osobito zbog izvanredno virtuozne pjevaĉke tehnike. LIT.: R. Cotte i F. Cassart, Trial, Jean-Claude, Antoine i Marie-Jeanne, MGG, XIII, 1966.
TRIANGEL -> Trokutić TRIBRAH (grĉ. Tpet^ tri i JSpa^u? kratak), u antiĉkoj poetskoj metrici, stopa od tri kratka sloga <-> ^ ^ ; analogno tome, u muzici, ritmiĉki obrazac od tri kratke note (JlJUl) naziva se takoĊer t. TRICINIUM (lat. tropjev, trio) u Njemaĉkoj u XVI i XVII st., naziv za troglasnu, većinom kontrapunktiĉki graĊenu kompoziciju. Izraz t. upotrebljavao se redovito u mnoţini (triciniaj kao naslov za zbirku pjesama razliĉitih vrsta (duhovna, svjetovna, pouĉna) i oblika (motet, chanson, madrigal i dr.). Većinom su to polifone kompozicije, a troglasje im je jedina zajedniĉka znaĉajka po kojoj se razlikuju od uobiĉajenog ĉetvoroglasja. Katkad se susreću i pojedini stavci bez teksta; oni su se vjerojatno izvodili instrumentalno. Termin t. prvi je upotrijebio G. Rhaw (Tricinia, 1542). Vrijedne zbirke takvih pjesama komponirali su i H. Formschnevder (1538), M. Agricola (oko 1545), C. Othmavr (1549), J. Montan i A. Neuber (1559), J. Regnart (1593), G. Aichinger (1598 i kasnije), S. Calvisius (1603), M. Franck (1611), M. Praetorius (1611) i dr. U XVII st. postepeno nestaju iz prakse zbirke tricinra. Termin se susreće još samo u teoretskim radovima i katkada u Njemaĉkoj (do polovine XVIII st.) kao naslov troglasnih kompozicija namijenjenih gradskim duhaĉima (Stadtpfeifer).
599
NOVA IZD.: Instrumentische Gesenge M. Agricole obj. H. Funck (1933); Tricinia S. Calvisiusa H. Albrecht (Das Erbe deutscher Musik, 1956); Tricinia G. Rhawa red. H. Albrecht obj. M. Geck. LIT.: L. Finscher, Tricinium, MGG, XIII, 1966. M. Kun.
TRIDENTSKI KODEKSI, zbirka od sedam rukopisnih svezaka polifonih duhovnih i svjetovnih kompozicija iz XV st. od kojih je šest svezaka pronašao F. X. Haberl 1885 u kaptolskoj knjiţnici katedrale u Trentu (lat. Tridentum). Njihov sadrţaj (1585 kompozicija) opisao je Haberl iste godine u svojoj studiji o Dufavju (u VFMW). U novije vrijeme (1920) pronaĊen je u Trentu i sedmi svezak u kojemu ima 279 kompozicija, ali malo novog materijala. Ovu ĉuvenu zbirku, najvaţniji izvor za prouĉavanje polifone vokalne muzike XV st., nabavila je 1891 austrijska vlada, ali ju je po završetku Prvoga svjetskog rata, na temelju ugovora u St. Germainu, morala prepustiti Italiji. Zbirku je vjerojatno većim dijelom sastavio Johannes Wiser izmeĊu 1444 i 1465 za tridentskoga biskupa Johannesa Hinderbacha. U njoj su sadrţana djela od oko 75 kompozitora francuske, nizozemske, njemaĉke, talijanske i engleske narodnosti, iz vremena od 1420 do 1480. MeĊu autorima nalaze se: C. Binchois, A. Busnois, Ph. Caron, J. Ciconia, L. Compere, G. Dufay, J. Dunstable, V. Faugues, H. Isaac, H. de Lantins, L. Power, J. Ockeghem. NOVA IZD.: izabrane kompozicije iz T. C. obj. su u 6 -sv. u zbirci DTO i to franc, tal. i njem. svjetovne pjesme u sv. VII (1900J i sv. XI (1904; oba sv. red. G. Adler i O. Koller); 5 misa u sv. XIX (1912; red. isti i M. Loew, E. Luntz i F. Schegar); moteti, antifone, himne i 1 misa u sv. XXVII (1920; red. R. v. Ficker i A. Orel); mise i misni stavci u sv. XXXI (1924; red. R. v. Ficker) i moteti u sv. XL (1933; posljednja 2 sv. red. R. v. Ficker). Societas universalis Sanctae Ceciliae obj. od 1947 mise, misne stavke i tematski katalog cijele zbirke u Monumenta polyphoniae liturgicae sanctae ecclesiae Romanae (serija I, sv. II-i i II-2 te serija II, sv. I). Pojedinaĉne kompozicije obj. i u novim izdanjima djela nekih autora zastupljenih u T. K. LIT.: G. Adler, Uber Textlegung in den Trienter Codices, Riemann-Festschrift, 1909. — R. v. Ficker, Die Kolorierungstechnik der Trienter Mes sen, STMW, 1920. — A. Orel, Einige Grundformen der Motettenkomposition im 15. Jahrhundert, ibid., 1920. — R. Wolkan, Die Heimat der Trienter Musikhandsehriften, ibid., 1921. — R. v. Ficker, Die fruhen Messenkompositionen der Trienter Codd., ibid., 1924. — R. Lunelli, La Patria dei codici musicali tridentini, Note d'archivio, 1927. — B. Disertori, L'Epistola all'Italia del Petrarca musicata nei Codici Tridentim, RMI, 1942. — Isti, L'unica composizione sicuramente strumentale nei codici tridentini, Collectanea historiae misicae, Firenze 1957. — C. Hamm, A Group of Anonvmous English Pieces in Trent 87, Music and Letters, 1960. — R. Bockholdt, Notizen zur Hs. Trient »93« und zu Dufavs fruhen Messensatzen, AML, 1961. — H. Federhofer, Trienter Codices, MGG, XIII, 1966. J. As.
TRIDENTSKI KONCIL -> Protureformacija i muzika TRIEBENSEE, Josef, njemaĉki kompozitor i oboist (Tfebon, Ĉeška, 21. XI 1772 — Prag, 22. IV 1846). Sin i uĉenik oboiste Georga Triebenseea (Triibenseea) u Beĉu, teoriju uĉio kod J. G. Albrechtsbergera. God. 1791—94 oboist kazališta na Karntnertoru; vodio do 1809 duhaĉki orkestar kneza Lichtensteina u Valticama (Moravska) i na drugim kneţevim dobrima. Od 1811 kazališni kapelnik u Brnu, a povremeno kod grofa Hunyadyja u Beĉu; 1816 naslijedio C. M. Webera kao direktor opere na Stavovske divadlo u Pragu; na tom je poloţaju ostao do 1838. Uz to je 1816—19 predavao i na Konzervatoriju. Komponirao je instrumentalna djela (orkestralna, komorna, klavirska), opere i operete, vokalne kompozicije i dr. LIT.: K. M. Pisjromilz, Josef Triebensee, MGG, XIII, 1966.
TRIFUNOVIĆ, Vitomir (Bukovica kod Kraljeva, 4. XI 1916 —). Studije kompozicije završio 1961 na Muziĉkoj akademiji u Beogradu (J. Slavenski, M. Ţivković). Profesionalni instrumentalist i solista na harmonici; 1949—51 direktor Gradske muziĉke škole za narodne instrumente i 1951—-59 osnivaĉ i prvi direktor Muziĉke škole Vojislav Vuĉković u Beogradu. Od 1959 saradnik Radio-televizije Beograd, danas (1976) u zvanju savetnika. U svom kompozitorskom radu prošao više faza, od romantizma do savremenih stilova. U prvom stvaralaĉkom periodu dela mu se odlikuju ĉvrstom formom i tradicionalnim harmonskim jezikom {Simfonijska slika, Prvi kvartet, Sonatina za klavir); kompozicije iz drugoga perioda pokazuju novine u pogledu melodije i harmonije (Lamentoso, Tokata), da bi T. u trećoj fazi prihvatio savremeni izraz, teţeći novom zvuĉnom intenzitetu (Sinteze 4). Dobitnik više nagrada; od 1973 predsednik je Udruţenja kompozitora Srbije. DELA. ORKESTARSKA: svita Šumadija za kamerni orkestar, 1960; Lamentoso za gudaĉki orkestar, 1961; Herojska uvertira, 1962; Tokata, 1963; Simfonijska slika, 1964; Folklorni triptih, 1966; Dva komada, 1968; Simfonijska igra, 1968; Sinteze 4, 1969—70; Antinomija, 1972; Asocijacije, 1973. — KAMERNA: 2 gudaĉka kvarteta, 1959 i 1974; Pastorala za flautu i harfu, 1956; sonata za violinu i klavir, 1958. —• KLAVIRSKA: Mala svita, 1955; varijacije, 1957; sonatina, 1963. — Kantata Vidici, 1971. — Deĉija muzika. — Obrade narodnih napeva. LIT.: V. Periĉić, Muziĉki stvaraoci u Srbiji, Beograd 1969. R. Pej.
TRIKORD (grĉ. TpeT^ tri i x°p#s ţice), niz od tri tona. Kao i tetrakord i t. je najĉešće nepotpuni ljestviĉni niz. Istom dva trikorda stvaraju zaokruţenu ljestvicu heksakordalnog tipa (trikordi spojeni dijazeuksisom) ili znatno ĉešće ljestvicu pentakor-
TRIKORD — TRIO
600
dalnog tipa (trikordi spojeni sinafom). Takve se ljestvice susreću u folklornim melodijama razliĉitih naroda. I u nekim oblicima anhemitonske pentatonike ( c d e g a , fgacd, g a h d e ) znaĉenje melodijskog središta ima skupine od prva tri tona u nizu (velika terca) koja obrazuju t. Prema F. Duganu st. istarska ljestvica je zapravo frigijski pentakord nastao spajanjem dvaju frigijskih trikorda (polustepen izmeĊu prvog i drugog tona): e-f-g i g-as-b (na g je sinafa). LIT.: F. Dugan st., O istarskoj ljestvici, Sv. C, 1940. — V. Ţganec, Mu ziĉki folklor, I. Uvodne teme i tonske osnove, Zagreb 1962. M. Kun.
TRILER (engl. trill, shake, franc. trille, cadence, tremblement, njem. Triller, tal. trillo, tremoletto), melodijski ukras, koji se sastoji u brzoj i nekoliko puta ponovljenoj izmjeni osnovnog tona i njegove gornje sekunde (velike ili male). Prvi poĉeci trilera nalaze se u muziĉkoj literaturi XVI st. I u vokalnoj i u instrumentalnoj praksi toga vremena t. se primjenjuje samo u kadenci, a istom na prijelazu u XVIII st. i na drugim mjestima kompozicije. Zapoĉinjao je na pretposljednjoj tezi muziĉke fraze i to disonancom; izmjeniĉna nota redovito je ton, u koji se ta disonanca rješava: (u vokalnoj muzici)
0 f] J—JI
( u instrumentalnoj muzici)
r U XVI st. t. se ispisivao notama. U XVII st. oznaĉuje se razliĉito slovima ili znakovima, najĉešće: *r, * , ili w, >v. U doba baroka bila su najraširenija tri naĉina izvedbe trilera:
Instrumentalni trio. Poljski kalup za medenjake, XVII st.
Broj tonova u trileru ovisi o tempu kompozicije. On je veći ako se njime ukrašuje nota duljeg trajanja. Već na poĉetku XVIII st. t. zapoĉinje gdjekad dugim predudarom od jednog ili više tonova. U notnom tekstu oni se bi ljeţe sitnim notama ispred note na kojoj je oznaka za t.: Piše se: 6r-
Piše se:
§Pg . Izvodi se:
Izvodi se:
Suvremeni naĉin izvoĊenja trilera uobiĉajio se na poĉetku XIX st. Prvi su ga primjenjivali J. N. Hummel, C. Czernv i I. Moscheles. On završava s donjim izmjeniĉnim tonom (njem. Nachschlag): Piše se:
^
Izvodi se:
U doba romantike, a i u djelima suvremene muzike XX st. upotrebljavaju se i neki drugi oblici trilera, kojima se ĉesto postiţu koloristiĉki efekti. Gdjekad, naroĉito u kompozicijama F. Chopina, t. nije samo melodijski ukras već sastavni dio melodijske linije. T. je najĉešći u literaturi za klavir i za gudaĉke instrumente, ali se susreće i u vokalnim djelima i u muzici za druge instrumente (drvene duhaĉke instrumente, udaraljke). F. Ks. Kuhaĉ je predlagao za t. u svom prijevodu Katekizam glazbe (1875) J. Ch.. Lobea izraz ćurlik. LIT.: P. Aldrich, On the Interpretation of Bach's Trills, MQ, 1963. — Fr. Neumann, Misconceptions Mont about the French Trill in the I7th and l8th Centurv, ibid., 1964. R.
TRIMBLE, Lester, ameriĉki kompozitor i muziĉki kritiĉar (Bangor, Wisconsin, 29. VIII 1923 —). Studirao kompoziciju
na Carnegie Institute of Technology u Pittsburghu (N. L kov), na Berkshire Music Center u Tanglewoodu te u Pa Konzervatoriju (D. Milhaud) i na Scole Normale de 1 (A. Honegger). Predavao muziku na Chatham College 1 burghu (1948—50); pisao muziĉke kritike za novine Net Herald Tribune (1951—59) i The Nation (1956—61). Go< —62 generalni direktor American Music Center, zatim 15 profesor muzike na University of Maryland u Catonsv DJELA. ORKESTRALNA. Dvije simfonije: I, Symphony in Tu tnents, 1951 i II, 1968; koncert za violinu, 1955; koncertantni duo za i orkestar, 1968; koncert za duhaĉe i gudaĉe, 1955; Kennedy Concerto za orkestar, 1964; Closing Piece, 1957; Music for Orchestra, 1958; 5 Episod nokturno za gudaĉe, 1968. — KOMORNA: 2 gudaĉka kvarteta, 1950 i 1 1955; sekstet za 5 duhaĉkih instrumenata i klavir, 1952; duo za violinu 1949. — Kompozicije za klavir. — Opera Boccacio's Nightingale, 1960. KALNA: In Praise of Diplomacy and Common Sense za bariton ili bas. i ţenskog recitatora, govoreni muški zbor i 6 perkusionista, 1965; zb Fragment! from the Canterbury Tales za visoki glas, flautu, klarinet i ili klavir, 1958; Petit concert za tenor ili sopran, violinu, obou i ĉemba
TRIO (ital.), 1. komorni sastav od tri instrumenta kao napisano za takav ansambl. Najraniji primeri trija su b -> triosonate za dva gudaĉka instrumenta i figurisani bas ( ĉelo i klavir, ili orgulje, ili kasnije sam klavir). Od vremen: klasike najĉešće komorno telo sastavljeno od tri instrum< -> klavirski t. Redi je -> gudaĉki t., a postoje i kombina tri duvaĉka instrumenta (duvaĉki t.). Medu delima J. I nalaze se i dve kompozicije za dve flaute i violonĉelo. W. 1 zart pisao je i muziku za klarinet, violinu i klavir, a L. v. I ven za flautu, violinu i violu kao i za klarinet, violonĉelo i LIT. W. Altmann, Handbuch fiir Klaviertriospieler, Wolfenbutt — G. Cesari, Origini del Trio con pianoforte, Milano 1937. — K. Mi Mozarts Klaviertrios, Mozart-Jahrbuch, 1956. — R. Blume, Studien 7 wicklungsgeschichte des Klavier-Trios im 18. Jahrhundert (disertacij, 1962. — J. G. Suess, H. Unverricht i W. Klenz, Trio, MGG, XIII,
2. U orguljskoj literaturi t. je troglasno delo koje se na dva manuala i na pedalu. Budući da se svaka deonica s 1 posebnoj klavijaturi, moguće je u triju zvukovno izdvajanje melodijske linije upotrebom razliĉitih registara. 3. Kod trodelnih igraĉkih oblika kao menueta, scherz lonaise, marša i dr. sheme a b a (npr. Menuet-Trio-Men je srednji deo b po karakteru kontrastan delu a. U tom smislu razvio se t. iz menueta koji je u delims Lullvja imao formalnu shemu Mx—M2—M1—M2. Kod n; prvi, ritmiĉki odreĊeniji deo igre (M x) svirao ćeli orke; drugi (M2), obiĉno mirniji, samo tri instrumenta, najĉešc oboe i fagot (otuda kasnije i naziv t.). Na taj naĉin je, pora nijega karaktera, kod trija (Mg) postojao i kontrast u zvuki matski materijal je u prvo vreme bio sliĉan u oba menue
TRIO — TRIO SONATA kasnije se sve više teţi da se t. gradi od novog materijala, kako bi i na taj naĉin kontrastirao prvom delu, koji je uvek izrazito igraĉkoga karaktera. Kod beĉkih klasiĉara ĉesto se u triju zadrţava tematski materijal iz prvog dela, ali se motivski obraduje i pri tome se upotrebljava neki drugi, obiĉno bliţi tonalitet". T. u odnosu na glavni deo moţe biti i u istoimenom duru ili molu i tada se naziva Maggiore ili Minore. U sonatama, kamernim delima i simfonijama L. v. Beethovena nalaze se stavovi u kojima t. predstavlja idealan kontrast i u harmoniji i u tematskom materijalu i u karakteru i zvuĉnosti. Beethoven ponekad primenjuje u triju i imitaciju. U orkestarskim delima ostvaruje i smenjivanje zvuĉnih boja upotrebom drugih instrumenata, a u nekim simfonijama kao da oţivljuje stari Lullvjev t. sa tri instrumenta, većinom duvaĉka. U simfonijama Beethovena, a i drugih kompozitora sreću se (u scherzu) oblici i sa dva ista ili razliĉita trija, tako da se dobije shema a b a c a: Scherzo-TrioI-Scherzo-TrioII-Scherzo. LIT.: E. Blom, The Minuet-Trio, Music and Letters, 1941.
D. Sn.
TRIOLA (engl. triplet, franc. triolet, ital. terzina, nem. Triole), grupa od tri jednake note, dobijena trodelnom (a ne uobiĉajenom dvodelnom) podelom najbliţe veće notne vrednosti; traje koliko dve normalne note istog oblika. Oznaĉava se ispod ili iznad nota brojem 3, koji se ĉesto stavlja u obli ili uglasti luk; katkad je i bez broja jasno da se radi o triolama (ako su osmine ili još kraće note spojene u grupe po tri). traje kao
JT3 ni m ni JT3 3
-^3^
J
'—3—' , _3 _ ,
Velika t. traje koliko dve jedinice brojanja, npr. J J J u taktu u kojemu je ĉetvrtina jedinica. Note u trioli mogu se saţimati u veće ili deliti u kraće notne vrednosti, kao i kombinovati sa pauzama:
rfn
i sliĉno.
T. sastavljena od tonova iste visine moţe se skraćeno notirati kao J- ili i (='J J J); ovde taĉka uz notu ne oznaĉava njeno pro3
3
duţenjc, već samo simbolizuje trodelnu podelu (po analogiji sa Triole se pojavljuju već u menzuralnoj muzici, oznaĉene obojenim notama (-> Color), ili — kao danas —■ brojkom 3. U muzici baroka ĉesto se susreću ritmovi J^J i J j J neposredno jedan za drugim u istom glasu ili istovremeno u raznim glasovima. Mišljenja o naĉinu njihovog izvoĊenja su podeljena: dok J. J. Quantz (Versuch^hner Anioeisung, die Flote traverrsiere zu spielen, 1752) zastupa italijansko gledište, zahtevajući da taĉka ima istu vrednost kao danas (šesnaestina je, prema tome, kraća od note u trioli), dotle Ph. E. Bach (Versuch tiber die zoakre Art, das Kla[-•5—1
vier zu spielen, 1753—-62) traţi da se J73 izvodi kao J J) što verovatno predstavlja i gledište njegovog oca, J. S. Bacha. Prema tome bi npr. temu finala Petog brandenburškog koncerta u D-duru (primer a) trebalo ĉitati kao u primeru b, ili, što je isto, u primeru c: J.S.Baoh: Peti brandenburški koncertu D-duru
U brzom tempu se ta dva ritma i onako jedva razlikuju; meĊutim, nije sigurno da se isto pravilo moţe primeniti i u laganom tempu. Verovatno je da katkad treba ĉak i f*f ĉitati kao t r n . Nasuprot tome, klasiĉari i romantiĉari ĉesto postiţu poliritmiĉke efekte istovremenom primenom triola i normalne dvodelne podele nota (i •»"
J
f T f i si.). Tu je, razume se, neophodna preciznost
obaju ritmova.
601
LIT.: M. Collins, Le. Performance of Triplets in the 17" 1 und i 8 t h centuries, Journal of the American Musicological Society, 1966. V. Peć.
TRIO LORENZ, komorni ansambl iz Ljubljane, sastavljen od braće Lorenz, Primoţa (klavir), Tomaţa (violina) i Matije (violonĉelo), diplomiranih studenata ljubljanske Akademije za glasbo (1966); ansambl se usavršavao na postdiplomskom studiju kod L. Pfeifera u Ljubljani (1966—67), kod G. Agostija u Rimu (1967—68) i S. Lorenzija u Sieni (1971), uz povremene konsul tacije kod R. Zannetovicha i L. Lanija, ĉlanova Trija di Trieste. U bogatom repertoaru trija posebno mjesto zauzimaju djela jugo slavenskih kompozitora, od kojih je dvadesetak specijalno napisa no za njega. Kritiĉari istiĉu uigranost i pouzdanost u pamćenju, stilsku uvjerljivost i muziĉku neposrednost, transparentnost ko mornoga zvuka, kao i meĊusobno dopunjavanje interpretacijske cjeline. Ansambl je uspješno koncertirao u brojnim evropskim zemljama, te u Sjevernoj i Juţnoj Americi i Africi; za svoje umjet niĉke domete dobio je visoka priznanja, medu ostalima nagradu Prešernova sklada (1974). B. Lk. TRIOSONATA, najraširenija vrsta barokne sonate za instrumentalni komorni sastav od 3 samostalne dionice: 2 jednakopravne melodijske dionice i generalbas, tj. harmonijski temelj. Većinom su se, u ranijoj fazi, gornje dionice pisale za instrumente sopranskog registra, 2 violine ili katkad 2 cinka (korneta), kasnije (XVIII st.) ĉesto i za 2 flaute ili 2 oboe, a dionice generalbasa za neki melodijski instrument basovskog registra, npr. gambu, violine ili violonĉelo (katkad trombon ili fagot) i uz njega orgulje, ĉembalo ili lutnju. Ali susreću se i drukĉiji sastavi, npr. u Njemaĉkoj vrlo ĉesto violina i gamba, kao gornje dionice. Svaku dionicu mogao je izvoditi po jedan sviraĉ ili više njih, no sastav se prema potrebi mogao i smanjiti, tako da je npr. ĉembalist izvodio desnom rukom jednu od dviju gornjih dionica, a lijevom continuo. T. se najĉešće oznaĉavala nazivima sonata a due ili sonata a tre, koji su uglavnom upućivali na razliĉitu funkciju generalbasovskog melodijskog instrumenta; kod sonate a due taj je instrument naprosto udvostruĉivao basovsku dionicu, a kod sonate a tre se razvijao više koncertantno. T. je nastala poĉetkom XVII st. na podruĉju gornje Italije odakle se poslije proširila Evropom. Korijeni joj se nalaze u polifonim instrumentalnim oblicima (canzona, ricercar), a i vokalnim (madrigal), kod kojih je dolazilo do stapanja srednjih dio nica s gornjima ili s continuom. Zaĉeci takvih trio-stavaka susreću se već kod -G. Gabrielija (Canzona iz 1597 sa solistiĉkim epizodama) i L. G. da Viadane (Canzona br. 100 iz Cento Concerti Ecchsiastici, 1602), a S. Rossi i C. Monteverdi oblikuju istodobno (1607) tip jednostavaĉnog, ĉesto višedijelnog instrumentalnog trija, koji se u to doba još naziva razliĉito canzona, sinfonia ili poĉevši od 1610 već i sonata a tre (G. P. Cima, Sonate per Istromenti...). U toj je ranoj fazi (otprilike do 1650) još vrlo neodreĊen i oblik triosonate; opaţaju se utjecaji monodije (sonate S. Rossija i M. A. Negrija u dvodijelnim i trodijelnim oblicima tipa ritornella) te sklonosti improvizaciji i tehnici variranja, osobito u ostinatnim formama (chaconna, folia, romanesca); pišu se i sonate programnog karaktera s opisnim naslovima (T. Merula, M. Uccellini i dr.), kao i djela tipa suite s plesnim stavcima, ili pak sonate tipa canzone s fugiranim i homofonim stavcima. Istodobno se uvodi u triosonatu virtuozna instrumentalna tehnika, osobito sa B. Marinijem koji je obogaćuje tremolima, dvohvatima, velikim skokovima i razvijenom figuracijom te s djelima S. Rossija, G. B. Fontane, S. Bernardija, D. Castella, M. Uccellinija i dr. Izvan Italije su meĊu prvima dali svoje priloge razvitku trio-sonate, na austrijsko-njemaĉkom podruĉju J. Stadlmavr i Wolk (1624), pa M. Weckmann (1651), J. E. Kindermann (1653) i G. Arnold (1659), koji se svi drţe tipa talijanske trio-canzone, te S. Scheidt (1644) i S. Th. Staden (1648) koji prihvaćaju oblik trio-ritornella, zatim J. H. Schmelzer, koji izdaje prvu samostalnu zbirku njem. triosonata (1659). U Nizozemskoj komponira prve triocanzone N. a Kempis (1644 i 1647), u Francuskoj H. Dumont (3 knjige, 1657—61), dok u Engleskoj W. Lawes, J. Jenkins i M. Locke njeguju trio-suitu, bliţu vlastitoj tradiciji (fancv), a tek J. Blow prihvaća triosonatu talijanskog tipa. Od sredine XVII st. poĉeli su se, s djelima B. Marinija i G. Legrenzija, jasnije razlikovati nazivom, namjenom, a i oblikom -> sonata da Mesa i -> sonata da camera, ali se oba tipa komponiraju kao triosonate i solo-sonate (iako se za višestruki sastav daje prednost crkvenoj sonati). Poslije 1650 opseg .triosonate se proširuje, a broj stavaka ograniĉuje i njihov se karakter utvrĊuje; stavci se redaju po naĉelu kontrasta (polagani — brzi —■ polagani — brzi ili brzi — polagani — brzi — brzi) pa se u crkvenoj sonati polagani, homofoni stavak afektivnog sadrţaja i dvodijelne mjere izmjenjuje s brzim fugiranim stavkom takoĊer dvodijelne mjere; za njima
602
TRIOSONATA — TRITUS
slijedi polagani ili brţi stavak trodijelne mjere i plesnog ritma i najzad brzi ples, ĉesto u ritmu gigua. Sve veću vaţnost dobivaju tonalne harmonijske funkcije, razvija se i periodiĉko rašĉlanjivanje melodijskih linija. U komornoj sonati se takoĊer redaju naizmjence polagani i brzi plesovi, a svi su obiĉno meĊusobno povezani zajedniĉkim tonalitetom te katkad i motiviĉki. IzgraĊivanju tih dvaju tipova triosonate pridonijeli su prije svega pripadnici tzv. venecijanske i emilijanske škole — G. Legrenzi, M. Cazzati, G. M. Bononcini i G. B. Vitali, a konaĉni, posve dotjerani oblik dao im je A. Corelli (op. i i 3 u formi ĉetvorostavaĉne sonate da chiesa, op. 2 i 4 kao sonate da camera), koji je postao općenito prihvaćenim uzorom širom Evrope. U Italiji se na njega izravno nadovezuju G. M. Ruggeri, A. Caldara, T. Albinoni i F. A. Bonporti, koji proširuju stavke i obogaćuju ih harmonijski. Tehniĉki briljantnije triosonate G. Torellija postale su takoĊer uzorom koji poslije 1700 slijede F. Manfredini, G. A. V. Aldrovandini, G. Gentili i dr. U Francuskoj se prihvaća Corellijev tip triosonate poĉevši od F. Couperina preko S. de Brossarda i L.-N. Clerambaulta do J. F. Dandrieua, F. Duvala, J. F. Rebela i J. A. Dornela. U Engleskoj ga slijede D. Purcell i W. Corbett, a zatim W. Boyce i W. Bates, dok se H. Purcell oslanja i na domaću tradiciju. Kod austrijskih i njemaĉkih kompozitora dolazi do jaĉeg prepletanja i miješanja razliĉitih stranih, talijanskih i francuskih utjecaja i stilova s domaćim nasljeĊem (H. Biber, J. Ph. Krieger, J. Rosemiiller, D. Buxtehude, J. J. Fux). Oko 1700 dosegla je t. vrhunac popularnosti, da bi uskoro poĉela gubiti tu svoju dominantnu ulogu ustupajući je drugim vrstama komorne muzike. U tom kasnobaroknom razdoblju karakteristiĉno je stapanje crkvene i komorne sonate, ograniĉavanje na 3 stavka (brzi — polagani — brzi ili polagani —■ brzi — brzi), upotreba oblika Da capo i ronda, sve rjeĊa polifona obradba i jaĉe isticanje virtuozno-bravuroznog stila. Po stilskim se obiljeţjima razlikuju donekle pripadnici konzervativnijeg smjera koji nastavljaju tradiciju emilijanske škole i Corellija (G. Aldrovandini, G. Valentini, N. A. Porpora, R. Keiser, G. H. Stolzel, J. F. Fasch i dr.) i pobornici naprednijeg smjera kod kojih se t. modernizira i razvija prema solo-sonati i koncertu poprimajući znaĉajke galantnog stila; taj napredniji smjer zastupaju A. Vivaldi, G. B. Somis, E. F. Dall'Abaco, G. F. Handel, M. G. Monn, Th. Arne, P. Locatelli, J. M. Leclair, J. C. Graupner, J. B. Boismortier i dr. Više-manje neovisno od utjecaja i uzora stvara J. S. Bach koji pored tradicionalno oblikovanih djela pronalazi i nove mogućnosti, presaĊujući naĉelo triosonate na sastav od jednog melodijskog instrumenta i ĉembala (kao drugi melodijski glas i akordiĉka pratnja) ĉime daje osnove daljem razvitku prema klavirskom triju. I svojih 6 sonata za orgulje (BWV 525—30) gradi Bach troglasno prema naĉelu triosonate. Sredinom XVIII st. dolaze jaĉe do izraţaja obiljeţja galantnog stila, posebice kod G. B. Sammartinija koji komponira dvostavaĉne triosonate, kod C. Tessarinija koji pripravlja sonatni oblik, kod G. Tartinija koji svodi drugu melodijsku dionicu na pratnju te kod niza drugih majstora kao što su G. Ph. Telemann, N. Jommelli, J. Ch. Bach, C. H. Abel, G. Pugnani, A. M. Sacchini. Tartinijevi uĉenici G. Pugnani i P. Nardini već pribliţavaju triosonatu klasiĉnom gudaĉkom triju i kvartetu. S odumiranjem prakse generalbasa išĉezava i t. Njeni se završni odjeci nalaze u orkestralnom triju mannheimovaca J. Stamitza (Six Sonates d trois parties concertantes qui sont faites pour executer ou d trois ou avec toutes l'orchestre, oko 1755) te C. Cannabicha, A. Filsa i F. X. Richtera. LIT.: H. Riemann, Die Triosonate der Generalbass-Epoche, u djelu Praludien und Studien III, Munchen 1901. — A. Schering, Zur Geschichte der Solosonate in der T . Halfte des 17. Jahrhunderts, Festschrift H. Riemann, Leipzig 1909 (novi otisak '1965). — H. Hoffmann, Die norddeutsche Triosonate des Kreises um J. G. Graun und C. Ph. E. Bach, Kiel 1927. — A. Schlossberg, Die italienische Sonata fiir mehrere Instrumente im 17. Jahrhundert (disertacija), Heidelberg 1932. — E. H. Meyer, Die mehrstimmige Spielmusik des 17. Jahrhundert in Nord- und Mitteleuropa, Kassel 1934. — E. Gerson-Kizvi, Die Triosonate von ihren Anfangen bis zu Haydn und Mozart, Zeit schrift fiir Hausmusik 1934. — M. E. Brockhoff, Studien zur Struktur der italienischen und deutschen Triosonate im 17. Jahrhundert (disertacija), Munster 1944. — R. Rotuen, Early chamber Music, New York 1949. — E. Schenk, Die itaiienische Triosonate, Das Musikwerk 1955, br. 7 (engl. prijevod 1962). — H. J. Moser, Eine Pariser Quelle zur Wiener Triosonate der ausgehenden 17. Jahrhundert: Der Codex Rost, Festschrift W. Fischer, Innsbruck 1956. — W. Nezaman, The Sonata in the Baroque Era, Chapel Hill 1959 (s iscrpnom bibliografijom). — M. Barnes, The Trio Sonatas of Antonio Caldara (disertacija), Florida State 1960. —■ A. Damerini, »Sei concerti a tre« sconosciuti di J. A. Brescianelli, STMW 1962. — 5. Bonta, The Church Sonatas of Giovanni Legrenzi (disertacija), Harvard 1964. — E. Apfel, Zur Vorgeschichte der Triosonate, Die Musikforschung 1965, 1. —J. G. Suess, Trio, MGG, XIII, 1966. I. Ać.
TRIO TARTINI, od 1973 naziv za Slovenski trio, koji su 1966 u Ljubljani utemeljili Aci Bertoncelj (klavir), Dejan Bravniĉar (violina) i Ciril Škerjanec (violonĉelo). Ansambl, sastavljen od uglednih slovenskih instrumentalista srednje generacije, uvrstio
se ubrzo meĊu prva jugoslavenska komorna tijela, o ĉem ĉe nastupi u domovini i gostovanja u Austriji, Italiji, Fr SR Njemaĉkoj i Madţarskoj. U kreacijama trija dolaze ţaja muziĉki elan, jasno oblikovanje sadrţaja, stilska prej i virtuoznost. TRIPLA (lat. triplus trostruk), 1. u menzuralnoj teoi za trostruko ubrzanje tempa. Oznaka proportio t. traţi j ritmiĉkih vrijednosti nota na trećinu trajanja, tj. u odn (-> Menzuralna notacija). 2. Instrumentalni ples, popularan u Njemaĉkoj u kao >> Nachtanz. Potpuni naslov mu je Proportio (ili . tripla, a javlja se pod nazivom t. ili Proportio (-> Propc TRIPLUM (lat. triplus trostruk), u srednjovjekovnorr snom stavku tipa organuma ili diskanta naziv za treći glas, cu iznad tenora i dupluma. U motetu XIII st. t. ili terti izvodio je obiĉno svjetovnu melodiju na rijeĉi razliĉite od ti nica tenora i dupluma. T. je bio i u novom metriĉko-r: modusu, s manjim, pokretnijim notnim vrijednostima nego i jama ostalih glasova. T. je u to vrijeme katkad i oznaka za s' glasnu kompoziciju. TRISTANO, Lennie (Leonard Joseph), amerii pijanist i kompozitor (Chicago, 19. III 1919 —). Slij na Konzervatoriju u Chicagu. Do 1946 svirao klarinet i u manjim sastavima. Tada je preselio u New York i kai vodio trio (od 1949 sekstet). Bavio se i poduĉavanjem, p; otvorio vlastiti Studio za jazz. Otada nastupa samo poi 1964 sa svojim uĉenicima W. Marshom i L. Konitzom viziji, 1965 na festivalima u Berlinu i Parizu te 1968 n po Evropi. Njegov Studio postao je središte -> cool jaz sam jedan od najistaknutijih njegovih predstavnika. LIT.: W. F. van Eyle, Discographv of Lennie Tristano, Zaan
TRISTANOV AKORD -> Sluĉajne harmonije TRISTE (tal. tuţno, ţalosno), 1. oznaka koja upućuje tiĉni odlomak treba interpretirati ozbiljno i tuţno. 2. Vrsta polagane i melankoliĉne argentinske ljubavne TRITONUS (engl. tritone, franc. triton, njem. lat. tritono), interval povećane kvarte, odnosno slijed od stepena. Kao melodijski pomak bio je t. u srednjovjekov dnoglasju i strogom polifonom stilu, zbog teškoća u intc smatran za najoštriju disonancu i stoga zabranjen; sre kovna muziĉka teorija zvala ga je diabolus in mušica ili t fa. Nekada su teoretiĉari zabranjivali i slijed od dvije vel (npr. f-a i g-h), jer donji ton prve terce ĉini s gornjim tono t. (f-h). Prema podacima iz pseudohucbaldovskog djela Enchiriadis (oko 900) izbjegavanje tritonusa uvjetovalo je organumu odstupanja od dosljedne primjene paralelnog dionica. Kao harmonijski interval u sastavu s drugim lima t. se nije nikad zabranjivao. Već Adam von Fulda c dopušta njegovu primjenu u kadenci. U klasiĉnoj harmo ĉešći je t. u septakordu i njegovim obratima. U atonalno dići t. najuspješnije ruši dojam tonalne organiziranosti. Akustiĉki odnos izmeĊu tonova tritonusa u prirodnoj jest 45 : 32 (u Pitagorinom sistemu 729 : 512). Obrat t (64 : 65 odnosno kod Pitagore 1024 : 729) je umanjen; koju stari teoretiĉari nazivaju i quinta faha, Th. 'Morlei kvinta, a R. Smith mala kvinta. Za razliku od tritonus« dijski pomak umanjene kvinte bio je uvijek dopušten. LIT.: M. Mathieu, Du Triton, La Tribune de St. Gervais, 19 J. Moser, Diabolus in Mušica, Die Musikerziehung, 1953. — W. R romantische Klangbild im Spiegel des Tritonus, MF, 1956. — L. Diabolus in Mušica, Melos, 1959. — H. J. Moser, Diabolus in Musi' in Zeit und Raum, 1960. — G. Reese, Tritonus, MGG, XIII, 1966. M
TRITTO, Giacomo, talijanski kompozitor (Altamur; 1733 — Napulj, 16. IX ili 17. XI 1824). Studirao na C torio della Pietd dei Turchini u Napulju. Od 1757 bio j ustanovi asistent P. Cafara, a od 1785 predavao kontra kompoziciju. Od 1787 bio je direktor napuljskog kazali Carlo, 1806—13 sa G. Paisiellom i F. Ferarolijem direktc njenih napuljskih konzervatorija, od 1816 djelovao na kral dvoru. MeĊu njegovim brojnim uĉenicima bili su i V. Be Spontini, F. Florimo i G. S. Mercadante. Njegove opere napuljske škole bile su popularne, ali su danas zaboravi; DJELA. DRAMSKA. Oko 50 opera medu kojima: La Fedelta 1764; // Convitato di pietra, 1783; L'Armenio, 1786; La Cantarina, Americani, 1802; Marco Albinio, 1810. — VOKALNA: 2 pasije; 6 ki Mise; moteti, psalmi. — INSTRUKTIVNA: Partimenti e regole ge, conoscere qual numerica dar si deve ai vari movimenli del basso, 182 di contrappunto, 1823. LIT.: 5. Di Giacomo, Giacomo Tritto, Orfeo, 1910. — G. Z> Giacomo Tritto, La Lettura, 1924. ■— U. Prota-Giurleo i D. Di Chiera, Tritto, MGG, XIII, 1966.
TRITUS (tritos; lat. prema grĉ. ipi-ro^ treći), u s vjekovnom sustavu modusa, osobito u VIII—XII st., n
TRITUS — TRODIJELNA PJESMA treći naĉin, autentiĉan i plagalni. Authenticus tritus je naziv autentiĉne lidijske ljestvice, a plagius tritus je ime plagalne lidijske ljestvice, tj. hipolidijske (-> Starocrkveni naĉini). TRNEĈEK, Hanuš, ĉeški harfist, kompozitor i pedagog (Prag, 16. V 1858—28. III 1914). Studirao na Praškom konzervatoriju kod A. Bennewitza. Harfist dvorskog kazališta u Schwerinu (1882—88), od 1888 profesor klavira i harfe na Praškom konzervatoriju. Njegov je uĉenik bio i V. Kliĉka. Svojom pedagoškom djelatnošću, organizatorskom aktivnošću (1904 priredio prvi festival ĉeške muzike) i instruktivnim radovima znatno pridonio razvoju ĉeške muziĉke kulture. DJ ELA. O RK EST RALN A: 3 s imfo n ije. Ko nc erti: z a k la vir, 1 88 5; 2 za violinu, 1885 i 1912; za flautu; za obou i za klarinet. Suita; rapsodija; plesovi. — KOA1ORNA: klavirski kvartet, 1899; 2 klavirska kvinteta; sonata za violinu i klavir. — KLAVIRSKA: 2 sonate; Studium sondi, 1902; sonatina, 1909; serenada, 1892 i dr. — Kompozicije za harfu. — DRAMSKA. Opere: Der Geiger von Cremona, 1886; Amaranta, 1890 i Andrea Crini, 1900. — INSTRUKTIVNA: Zdkladove hry klavirni, 1903; Nova škola zrućnosti; Škola pro harfu (5 sv.). LIT.: K. Hoffmeisler, Hanuš Trneĉek, Hudebni revue, 1908. — Al. Zunovd, K stemu vyroĉi nazorem H. Trneĉka, Hudebni rozhledy, 1958. — Al. Poštolka, Hanuš Trneĉek, MGG, XIII, 1966.
TRNINA, Milka, pjevaĉ'ica, sopran (Vezišće, Moslavina, 19. XII 1863 — Zagreb, 18. V 1941). Uĉenica Ide Wimberger i I. Zajca u Zagrebu, diplomirala 1883 na Konzervatoriju u Beĉu kod J. Gansbachera; na opernoj pozornici debitirala 1882 u kazalištu na Markovu trgu u Zagrebu kao Amelija (Verdi, Kra-buljni ples). God. 1883 angaţirana u Leipzigu i zatim u Grazu, 1886—90 ĉlanica je opere u Bremenu i 1890—1905 prvakinja dvorske opere u Miinchenu, a onda se zbog bolesti povlaĉi iz javnoga muziĉkog ţivota i ţivi u Berchtesgadenu, Beĉu i Miinchenu, a od 1913 do smrti u Zagrebu, gdje je bila poĉasni profesor Muziĉke akademije (kod nje je neko vrijeme uĉila Zinka Kune). U Hrvatskom narodnom kazalištu gostovala je 1883—1898 kao Fidelio (Beethoven), Elizabeta (Wagner, Tannhduser) i dr. Umjetnica velike muzikalnosti, M. TRNINA kao Izolda profinjene stilske kulture i ĉudesnog opernog temperamenta, u svoje je kreacije unosila jedinstvenu pjevaĉku i glumaĉku izraţajnost. Njezin dramski sopran odlikovao se bogatim modulacijama te je bio podjednako prikladan za uloge razliĉitih karaktera. U velikoj galeriji opernih likova što ih je kreirala istiĉu se Senta, Elizabeta, Elza, Izolda, Kundrv, Sieglinda i Briinnhilda (Wagner, Ukleti Holandez, Tannhduser, Lohengrin, Tristan i Izolda, Parsifal, Prsten Nibelunga), Leonora (Beethoven, Fidelio), Donna Anna i Grofica (Mozart, Don Giovanni i Figarov pir), Eurvanthe (Weber), Rezia (Weber, Oberon), Leonora i Aida (Verdi, Trubadur i Aida), Selika (Meverbeer, Afrikanka), Margareta (Gounod, Faust) i dr. Jedna od najvećih opernih umjetnica svoga doba, nastupala je na prvim svjetskim muziĉkim kazalištima, u londonskom Covent Gardenu (od 1898), njujorškom Metropolitanu (od 1900), na Sveĉanim igrama u Bavreuthu (1899) i drugdje. Podjednako se istakla i na koncertnom podiju. Imala je naslov Bavarske dvorske komorne pjevaĉice, a Hrvatsko narodno kazalište imenovalo ju je 1898 poĉasnim ĉlanom. LIT.: 5. Milctić, Hrvatsko glumište, Zagreb 1904. — G. Kobbe, Opera Singers, Boston 1913. — H. Klein, Great Women Singers of My Time, 1931. — Al. Grković, Milka Trnina, Hrvatska pozornica, 1940—41, 41. — Milka Trnina. Uspomeni velike operne pjevaĉice, Sv. C, 1941, 1 —2. — A. Goglia, Milka Trnina, revija Zagreb, 1941, 6—7 i 8—9. — E. Olcott, Milka Ternina, Opera News, 4. XII 1950. — M. Grković, Strana štampa o Milki Trnini, Mu ziĉke novine, 1952, 7. — P. G. Hurst, The Age of Jean de Reszke, London 1958. — F. Šerpa, Milka Ternina, Enciclopedia dello Spettacolo, IX, Roma 1962. — M. Grković, Milka Trnina, Zagreb 1966. — K. J. Kutsch i L. Riemens, Unvergangliche Stimmen, Bern i Munchen 1975. K. Ko.
TRNINIĆ, Dušan, baletski plesaĉ (Bosanska Dubica, 10. X 1929 —). Školovao se u Beogradu kod Radmile Cajić i Olge Tores, a zatim u Srednjoj baletskoj školi (M. Jovanović, Nina Kirsanova); usavršavao se u Parizu kod Lj. Jegorove, O. Preobraţenske i S. Perettija. God. 1945—75 bio je ĉlan baletskog ansambla Narodnog pozorišta u Beogradu. Najpre tumaĉio manje solistiĉke uloge, kasnije preuzima glavne uloge klasiĉnog baletskog repertoara. Još kao deĉak ispoljavao je izvanrednu ĉistotu klasiĉnih baletskih koraka te se razvio u vrsnog klasiĉnog igraĉa zapaţene figure, elegantnog stava i solidne tehnike okreta i sko-
603
kova. Te su odlike došle najviše do izraţaja u baletima Orfej (Stravinski), Balada 0 jednoj srednjovekovnoj ljubavi (Lhotka), Giselle (Adam), Labudovo jezero i Oĉarana lepotica (Cajkovski) i Pepeljuga (Prokofjev). T. je prouĉavao španski folkor te bio jedan od najboljih inter pretatora španskog plesa, što se ogledalo u kolaţu Granada na sopstvenu koreografiju. U savremenom baletskom repertoaru postiţe uspehe u baletima Ĉudesni mandarin (Bartok), Licitarsko srce ('Baranović), Ohridska legenda (Hristić), Đavo na selu (Lhotka), kao i u Kelemenovim baletima Abbandonate (Napuštene) i Ĉovek u ogledalu. Najznaĉajnija mu je kreacija bila Merkucio (Pro kofjev, Romeo i Julija) koja spada u najbolja ostvarenja na beo gradskoj pozorišnoj sceni uopšte. Sa baletskim ansamblom Na rodnog pozorišta u Beogradu T. je gostovao u brojnim zemljama Evrope, u Japanu i Egiptu. M. Z. D. TRODIJELNA PJESMA, jedan od najĉešćih, najpreglednijih i najuravnoteţenijih muziĉkih oblika. Sastoji se od tri dijela od kojih je treći ponavljanje prvoga, dok srednji dio donosi nov materijal ili razraĊuje motive prvog dijela. T. p. moţe biti mala i velika. Razlika medu njima postoji samo u opsegu koji je kod velike trodijelne pjesme dvostruko veći (ĉesto 3 puta po 16 taktova, dok ćemo u maloj trodijelnoj pjesmi naći 3 puta po 8 taktova). Prvi dio, najĉešće perioda, moţe pri kraju ponekad i modulirati u bliţe ili dalje tonalitete. Srednji se dio obiĉno sastoji od dviju ili više reĉenica. Mogu to biti i ponovljene reĉenice ili nizovi dvotaktnih, odnosno ĉetvorotaktnih fraza koji obrazuju sekvencu i postupcima tematskog rada vode k dominanti koja uvodi treći dio, reprizu. U srednjem dijelu trodijelne pjesme ĉeste su modulacije i on je, nasuprot prvom dijelu, harmonijski priliĉno labilan. Treći dio moţe biti doslovno ponavljanje prvoga, ali se moţe od njega u kojeĉemu i razlikovati: primjenom ukrasa, ţivljim pokretima u pratnji, novim pojedinostima u harmoniji, proširenjem ili skraćenjem opsega i si. U trodijelnoj pjesmi, osobito kad je ona samostalna kompozicija, a ne dio veće cjeline, moţemo ponekad naći uvod, obiĉno tematski neizrazit, i codu u kojoj se javljaju elementi iz prvog ili drugog dijela. Katkada su pak uvod i coda identiĉni; oni djeluju poput okvira koji obrubljuje kompoziciju. U trodijelnoj pjesmi obiĉno se njezini dijelovi ponavljaju, najĉešće tako da se ponavlja prvi dio posebno, a drugi i treći zajedno (karakteristiĉni su u tom pogledu menuet i scherzo iz klasiĉne simfonijske, komorne i klavirske muzike). Osim uobiĉajene sheme koju smo upravo opisali, t. p. moţe biti, iako rijetko, konstruirana i tako da se u svakome njezinu dijelu javlja nov materijal. Okvirima trodijelne pjesme, osobito velike, veoma su se obilno sluţili muziĉari XVIII i XIX st. tretirajući je samostalno ili uklapajući je u veće arhitektonske cjeline. Nastale su, na bazi trodijelne pjesme, veoma brojne klavirske minijature i genresliĉice, tipiĉne za romantiĉko razdoblje, s najrazliĉitijim programnim naslovima. Poseban i veoma znaĉajan tip trodijelne pjesme je tzv. sloţena trodijelna pjesma. I ona je izgraĊena na trodijelnosti, ali tako da je i svaki njezin dio trodijelna pjesma (katkad i dvodijelna). Obiljeţimo li dijelove male, odnosno velike trodijelne pjesme malim slovima (aba), a dijelove sloţene trodijelne pjesme velikim slovima (ABA), dobit ćemo ovakvu, veoma ĉestu shemu sloţene trodijelne pjesme: A B A aba aba aba Ta će se shema donekle izmijeniti ako dio A ili B bude izgraĊen na bazi dvodijelnosti (dakle ab umjesto aba). U sloţenoj pjesmi (za razliku od male, odnosno velike trodijelne pjesme) dio B gotovo uvijek kontrastira dijelu A, što znaĉi da donosi novu tematsku graĊu. Kod kompozitora klasike dio A redovito je zaokruţena cjelina, kadencom odijeljena od dijela B. Kod kompozitora romantike više puta su A i B spojeni prijelazom. Srednji dio (B) ĉesto se naziva trio (katkad i alternativo). On se suprotstavlja ţivljem, pokretnijem djelu A lirskom mekoćom i naglašenom pjevnošću. Ĉesto je u novoj mjeri i novom tonalitetu. I ovaj je dio zatvorena cjelina, odijeljena od reprize dijela A (kod romantiĉara su koji put B i A povezani prijelazom). Ukoliko je ponavljanje dijela doslovno, obiĉno se ne ispisuje nego se na kraju srednjeg dijela metne oznaka Da capo (D. C.) ili Da capo al fine (fine stoji na kraju prvoga dijela). Uz doslovna ponavljanja dijela A ima i variranih (kao i u trodijelnoj pjesmi) pa i znatno skraćenih (ponekad od aba ostane samo a, a katkad izostane cijela repriza). Sloţena trodijelna pjesma moţe se i proširiti, osobito uvoĊenjem još jednog trija, pa nastaje shema ABACA. I u sloţenoj trodijelnoj pjesmi susreće se uvod i coda. Primjena sloţene trodijelne pjesme neobiĉno je široka. Ona je najĉešća u instrumentalnoj muzici, ali se nalazi i u vokalnoj. Tvori bazu za potpuno samostalne kompozicije ili je dio većih
604
TRODIJELNA PJESMA — TROMBON
cjelina. U simfonijama, komornim oblicima i klavirskim sona tama na sloţenoj su trodijelnoj formi redovito izgraĊeni menuet i scherzo, ali je moţemo naći i u drugim stavcima. U XIX st. muziĉari romantike veoma su obilno iskorištavali sloţenu trodijelnu pjesmu, naroĉito u djelima za klavir, kao i za druge solistiĉke instrumente uz klavirsku pratnju. Davali su im i naslove, više ili manje programno odreĊene i orijentirane: pjesma bez rijeĉi (Mendelssohn, Ĉajkovski), nokturno (Chopin), barkarola (Mendelssohn, Chopin, Ĉajkovski), romanca, serenada, elegija, legenda (Dvofak), impromptu (Schubert, Chopin), moment musical (Schubert), noveletta (Schumann), bagatela, preludij i dr. U okvire sloţene trodijelne pjesme ĉesto idu i stilizirani narodni plesovi koji su, osobito za klavir i za orkestar, nastali u doba bu Ċenja evropskih nacionalnih škola (kod Slavena, Skandinavaca, Španjolaca, Madţara i dr.). Ovaj oblik sluţi i kao shema za koraĉnice. j. As. TROGLASJE, muziĉki slog od tri ravnopravne i melodijsko-ritmiĉki samostalne dionice koje sadrţe uglavnom sve harmonijski vaţnije tonove trozvuka. T. se javlja već u poĉetku višeglasja (faux bourdon), zatim u kompozicijama magistra Perotinusa i konaĉno u srednjovjekovnom motetu, najraširenijem troglasnom obliku XIII i XIV st. Majstorsko iskorištavanje svih mogućnosti koje pruţa t. pokazuje madrigal talijanske ars novae. Djela nizozemskih polifoniĉara XV st. potiskuju troglasje koje ponovno zadobiva vaţno mjesto u muziĉkoj praksi baroka (triosonata, troglasne fuge J. S. Bacha i dr.)TROHEJ (grĉ. Tpo/aTo£, lat. trochaeus), dvosloţna stopa u antiĉkoj poetskoj metrici, sastavljena od jednoga dugog i jednoga kratkog sloga (— ^), a u novijoj poeziji od jednoga naglašenog i jednoga nenaglašenog sloga. Analogno tome, u muzici ritmiĉki obrazac od duge naglašene i kratke nenaglašene notne vrednosti. U modalnoj ritmici XIII v. trohejski je prvi ritmiĉki modus, tipa J J I J JI Danas se 3 meĊutim, u nizu trohejskih ritmova kratka nota obiĉno oseća kao predtakt za sledeću dugu, tako da u stvari nastaje ritam jamba: § J JI J J I J J I V. Peć.
TROKUTIĆ (triangel; prema lat. triangulum trokut; engl. i franc. triangle, njem. Triangel, tal. triangolo), idiofoni instrument, naĉinjen od ĉeliĉne šipke savijene u obliku istostrana trokuta, u jednom kutu otvorenog. Udarac ĉeliĉnog štapića vretenasta oblika po stranici trokuta izaziva zvuk neodreĊene visine, prodoran, oštar i svijetle boje. T. je poznat od kasnog srednjeg vijeka. Pojavljuje se i u sastavima janjiĉarske muzike. U orkestru se upotrebljava od XVIII st.; isprva za doĉaravanje egzotiĉnih, orijentalnih ugoĊaja, kasnije za postizavanje razliĉitih ritmiĉkih i zvukovnih efekata. Skala dinamiĉkoga nijansiranja na trokutiću ide od njeţnoga pianissima do fortea i ovisi o debljini štapića. Vrlo efektno zvuĉi tremolo koji se izvodi naizmjeniĉnim brzim udarcima batića po dvjema stranicama trokuTR O KU TIĆ tića. U partituri se r. biljeţi obiĉno na jednoj liniji, uz oznaku mjere: R J J J J J J l J. 'li u crtovlju notom c2 (u violinskom kljuĉu). LIT.: Af. H. Greenfield, Drums and Triangles, London 1951. — W. Ko~ tonski, Instrumenty perkusyjne we wspolczesnej orkiestrze, JCrak6w 1963. A. To.
TROMBA MARINA (lat. i tal.; engl. trumpet marine, franc. trompette marine, njem. Trumscheit, Trompetengeige), gudaĉki instrument, vrst monokorda s gudalom, raširen u zapadnoj Evropi od XV do XVIII st. Bio je dug do 2 m; uski trup starijih primjeraka sastoji se od triju dasaka sastavljenih u obliku trokuta. Crijevna je ţica napeta preko konjića sa dvije noţice, i to tako da pritišće samo jednu noţicu (druga slobodno vibrira). Ţica se kod sviranja dodirivala prstima pa su se stvarali samo flageoletni tonovi koje je zaoštravao prodorni ton slobodne noţice. Gudalo je sviraĉ potezao u gornjem dijelu blizu sedla (gornji prag). Kasnije je t. m. usavršena te je imala klinast trup, vrat i još nekoliko ţica (bordunskih). Najstariji spomen o tom instrumentu saĉuvan je na jednoj francuskoj skulpturi iz XII st. H. Glareanus (1547) i M. Praetorius (1619) prvi ga pobliţe opisuju; podatke o gradnji i svirci na t. m. najopširnije donosi M. Mersenne (Harmonie universelle, 1636).
Najpopularniji je trumscheit bio u Njemaĉkoj gdje se do kraja XIX st. upotrebljavao u ţenskim samostanima (otuda mu i ĉest naziv Nonengeige), zatim u Francuskoj i Engleskoj, a bio je raširen i u skandinavskim zemljama. LIT.: P. Garnault, La trompette marine, Niĉe 1926. — F. W. Gal-pin, Monsieur Pin and his Trumpet Marine, Music and Letters, 1933. — F. Krautwurst, Trumscheit, MGG, XIII, 1966. M. Ţ.
TROMBON (pozauna; engl., franc. i ital. trombone, nem. Pasaune), limeni duvaĉki instrumenat srodan -> trublji. Ima oblik spljoštenoga slova S. Donje koleno Ttvmba Mamu sastoji se od dve pa- XXII ralelne cilindriĉne ce-vi TROMBA .MARINA. Iz djela GabineUos koje su ćelom duţinom V. Bonannija, XVIII st. ; uvuĉene u jako izduţeno prvo koleno. Pomoću ruĉice na kolenu cilindriĉne uvlaĉe i izvlaĉe iz kolena. Na poĉetku donje cevi nalazi se usni stog oblika koji se moţe i skinuti. Gornje koleno se završava koniĉnim proširenjem u zvuĉnicu. T. se pravi od mesinga, a no i od srebra. Ton se na trombonu postiţe duvanjem u usni se pokreće vazdušni stub u cevi. Razliĉitim naĉinom duvan duvanje) dobija se niz prirodnih (alikvotnih) tonova. Izvla pokretnog kolena, povlaĉka, produţava se duţina cevi i sniţa star za šest polustepena, odnosno za šest novih prirodnih redi dam tzv. poloţaja (I osnovni i 6 dobijenih produţavanjem) orr ju veliki hromatski opseg, sastavljen od prirodno štimovanihi On se raĉuna od prve preduvane oktave sedmog poloţaja i iznosi na tenor-trom-bonu E-b1. Osnovni tonovi se zovu pedal-ni i retko se upotrebljavaju. To su E, F, Ges, G, As, A i B. Tenor-bas-trombon (ili bas-trombon) u stvari je tenor-trombon široke menzure sa jednim ventilom koji produţava cev i o-mogućuje izvoĊenje novih tonova tako da hroma tski opseg iznosi A-b1. Kod svih trombona efektivni zvuk odgovara notaciji. T. potiĉe iz Azije i spada meĊu najstarije instrumente uopšte. Dokazano je da je pratip trombona postojao još u preistorijsko vreme. Poznavali su ga i mnogi narodi starog veka. Hebrejci su ga TROMBON. Iz djela Gabinetto armoni Bonannija, XVIII st. nazivali hazozeroth, Indusi karana, a Rimljani -> buccina, tuba directasa. U to je vreme t. iskljuĉivo re ni i ratniĉki instrument najviših društvenih klasa. Današnji t. se iz instrumenata nastalih u XIII v. podelom truba na male i Već u XV v. dobivao je konaĉni oblik koji se do danas nije promenio. Domovina savremenog trombona je Italija i Nei na šta ukazuju i oba imena: trombone na italijanskom znaĉi truba, a naziv pozauna postao je menjanjem staronemaĉkog-,
TROMBON — TROP za trubu (Busine, Busune, Busaune, Posaune). U XVI v. tromboni su bili graĊeni u više veliĉina, poĉev od visokog diskantovog instrumenta do dubokog oktav-trombona. Kasnije je broj varijanata smanjen i to najpre na tri (alt, tenor i bas), a zatim na svega dva: tenor-trombon i tenor-bas-trombon (bas-trombon). Upotrebljavali su se najĉešće u sveĉanim prilikama, religioznog ili svetov-nog karaktera. L. van Beethoven uveo ih je 1808 u simfonijski orkestar (u Petoj simfoniji), mada se u operama i crkvenim kompozicijama upotrebljavao već i ranije (od 1615). U savremenom orkestru ima obiĉno tri trombona. Dva su tenortromboni i pišu se u tenorskom kljuĉu, a treći je tenor--bastrombon i beleţi se u basovom kljuĉu. Ponekad se sva tri notiraju u basovom kljuĉu. U orkestarskom stavu t. se upotrebljava i kao harmonijski instrument i kao nosilac melodije, naroĉito u polifonoj muzici. T. je instrument dramatiĉkog, sveĉanog i herojskog karaktera, velike izraţajne snage i snaţnih dinamiĉkih mogućnosti. U jazz-muzici t. je u poĉetku basovski instrument. Kasnije ga K. Ory, J. Teagarden i drugi, upotrebljavaju i kao melodijski instrument. Ventil-trombon nema pokretno koleno već mehanizam za produţavanje cevi. Konstruiran je u cilju poboljšanja i olakšanja sviranja koje je na obiĉnom trombonu dosta naporno i teško i radi lakšeg savlaĊivanja tehniĉkih problema, ali nije pokazao ţeljene rezultate. Upotrebljava se uglavnom u duvaĉkim orkestrima. LIT.: H. Eichborn, Die Trompete in alter und neuer Zeit, Leipzig 1881. — V. C. Mahillon, Les instruments a vent (Le Trombone), Bruxelles 1907. — E. Elsenaar, De Trombone, Hilversum 1947. — H. Besseler, Die Entstehung der Posaune, AML, 1950. — R. Gray, The Treatment of the Trombone in Contemporary Chamber Literature, Rochester (New York) 1956. — A. Ku~ nitz, Die Posaune, Leipzig 1959. — F. J. Young, G. Karstadt i M. Rasmussen, Posaune, MGG, X, 1962. D. Jć.
TROMBONCINO, Bartolomeo, talijanski kompozitor (Verona, oko 1470 — vjerojatno Venecija, nakon 1535). Od 1489 u sluţbi na dvoru u Mantovi. Zarana stekao ugled kao kompozitor pa je ĉesto pisao muziku za sveĉanosti i na drugim talijanskim dvorovima. Tako je 1497—99 boravio u Veneciji, Vincenzi i Casale-Monferratu, a 1502 u Ferrari kao autor muzike za priredbe povodom udaje Lucrezije Borgie s Don Alfonsom d'Este. God. 1513 prihvatio je sluţbu na dvoru u Ferrari. Od 1520 nema podataka o njegovu ţivotu. Posljednji dokument o njemu je neko njegovo pismo iz 1535 u kojem spominje da ţivi u Veneciji. Bio na glasu kao odliĉan pjevaĉ, virtuoz, kompozitor i glumac. Uz M. Caru najvaţniji je majstor frottole. Komponirane na literarno vrijedne tekstove (Petrarca, Ariosto, Michelangelo, G. del Carretto), njegove su frottole stilski rafinirane, tehniĉki raznolike i dopadljive. Premda strogo homofone u njima su sve dionice paţljivo izraĊene, pokretne i izraţajne. U prvoj polovini XVI st. bile su vrlo raširene, o ĉemu svjedoĉe njihove obradbe u mnogim tabulaturama za lutnju odnosno orgulje iz tog vremena (J. Dalza, 1508; F. Bosanac, 1509 i 1511; tabulatura za orgulje saĉuvana u Krakovu, 1548). DJELA: 187 frottola (za 13 autorstvo nesigurno) od kojih je 114 obj. u Petruccijevim zbirkama, 1504—14; 9 lamentacija (4 štampao Petrucci u Lamentationum lib. II, 1506); oko 20 lauda za 4 glasa (14 štampao Petrucci u Laude lib. II, 1508). — SuraĊivao pri komponiranju muzike za sveĉane igrokaze: Beatrice, 1499; Le Nozze di Psiche e Cupidine, oko 1502; Asinaria, 1502 i Casina, 1502. NOVA IZD.: 10 frottola obj. A. Pirro (RMI, 1922); 32 frottole obj. R. Schwarz (PJB, 1924 i Publikationen dlterer Musik, 1935); 44 frottole obj. A. Einstein (ZFMW, 1927—28; RMI, 1937; Smith Coltege Music Archiv, 1941; The Italian Madrigal, 1949 i MQ, 1951); 17 frottola obj. G. Cesari i R.Monterosso (_Le Frottole nelVedizione principe di Ottaviano Petrucci, 1954); 9 frottola obj. C. Gallico (STMW, 1962). Po 1 frottolu objavili su u razliĉitim zbirkama F. Barbieri (1890), H. Besseler (1931), E. Ferand (1938), H. Angles (1947), A. Davison i W. Apel (1947) te mnogi drugi. LIT.: M. Berlolotti, Mušica alla corte dei Gonzaga a Mantova dal secolo XV al XVIII, Milano 1890. — G. Croll, Zu Tromboncinos »Lamentationes Jeremiae«, Collectanea Historiae Musicae, II, 1957. — W. Rubsamen, Bartolomeo Tromboncino, MGG, XIII, 1966.
TROMLITZ, Johann George, njemaĉki flautist i kompozitor (Reinsdorf kraj Arterna, 8. XI 1725 — Leipzig, 4. II 1805). Na Univerzitetu u Leipzigu studirao pravo i dobio naslov Notarius Publicus Caesareus. O njegovu muziĉkom školovanju ništa nije poznato. God. 1754 postao solo-flautist u orkestru Grosses Konzert (prethodnik orkestra Gezuandhaus) u Leipzigu; istakao se i kao koncertni solist. Tromlitzovo pedagoško iskustvo vidi se iz njegove opseţne škole za flautu, pisane za samopoduĉavanje. — Potaknut lošom intonacijom i zvukovnom neujednaĉenošću barokne popreĉne flaute, bavio se gradnjom flaute još kao student, da bi usavršio njen mehanizam. Prva dvostruko potvrĊena vijest 0 dodatnim poklopcima na flauti upućuje na Tromlitza (oko 1760). Njegov je i princip dvostrukog poklopca, otvoreni c 2-poklopac 1 povećanje rupica. Svoj dugotiajni rad završio je gradnjom flaute sa osam poklopaca; uz to je konstruirao i kromatsku flautu sa jednim poklopcem. Svojom teţnjom za homogenim zvukom to-
TROMBON' S POVLAĈKOM
505
TROMBON S VENTILIMA
nova i registara flaute T. je prethodnik Th. Bohma. Kao kompozitor bio je sljedbenik J. J. Quantza i C. Ph. E. Bacha. DJELA. INSTRUKTIVNA: Kurze Abhandlung vom Flotenspielen, 1786; Ausfiihrlicher und griindlicher Unterricht die Flote zu spielen, 1791; Uber den schonen Ton auf der Flote, und dessen zuahre und dchte Behandlung, Allgemeine musikalische Zeitung, 1800; Uber die Flote mit mehrern Klappen; deren Anzvendung und Nutzen. Nebst noch einigen andern dahin gehorigen Aufsatzen (kao II dio škole za flautu iz 1791), 1800. — KOMPOZICIJE: koncerti za flautu; sonate za klavir i flautu (neke alternativno za klavir i violinu); dueti za flautu i pratnju (izgubljeni); pjesme (izgubljene). LIT.: K. Degen, Zur Herkunft von J. G. Tromlitz, Kulturspiegel, Gera 1948. —■ F. Demmler, J. G. Tromlitz. Ein Bcitrag zur Entwicklung der Flote und des Flotenspiels (disertacija), Berlin 1961. — Isti, Johann George Tromlitz, MGG, XIII, 1966.
TROP (od grĉ. -rporzoi, naĉin, obrat; lat. tropus), prvobitno, u govorniĉkoj vještini antike, retoriĉka figura, ukras; uz to već u antiĉkoj grĉkoj i rimskoj muziĉkoj teoriji naziv za transponirajuće ljestvice; otuda je kod srednjovjekovnih muziĉkih teoretiĉara t. postao sinonim za -> modus, -> tonus, pa oznaĉuje ljestviĉni naĉin (starocrkvenu ljestvicu); osim toga, rani srednjovjekovni pjesnici i pisci upotrebljavaju rijeĉ tropus kao naziv za melodiju, napjev, pjevanje općenito (npr. Venantius Fortunatus i dr.). — MeĊutim, u uţem smislu, pod izrazom t. razumijeva se odreĊena pjesniĉka i muziĉka vrsta tekstovnih i melodijskih umetaka koji su se dodavali pojedinim dijelovima tradicionalne zapadne liturgije. Njihov razvoj zapoĉinje potkraj VIII st. na teritoriju Francuske (tada Franaĉka drţava), u doba uvoĊenja rimske liturgije kao sluţbene, umjesto dotad raširene, domaće, galikanske. Pretpostavlja se da su tropi nastali u teţnji za prilagodavanjem importirane rimske liturgije i pjevanja domaćoj praksi, navikama, ukusu i stilu. Stvarali su se na razliĉite naĉine i u raznim oblicima: samo kao tekstovni dodaci izvorno melizmatiĉkom nizu tonova, i to tako da je pod svaki ton došao po jedan slog novog teksta, zatim kao muziĉki dodaci (bez teksta) u obliku melizmatiĉkih proširenja tradicionalnih melodija i najzad kao tekstovno i melodijski novostvoreni umeci. Tropirali su se gotovo svi dijelovi ordinarija i proprija mise te ĉasoslova. Od misnog ordinarija najviše je tropiran Kyrie (poznati t. Kyrie Cunctipotens genitor), zatim Gloria, Sanctus i Agnus Dei, a od proprija najĉešće Introitus pa ostali dijelovi, ukljuĉivši i trope na Alleluia koji se razlikuju od sekvenca; rjeĊi su primjeri tropiranih graduala. Od ĉasoslova su tropirane antifone i responzoriji osobito opseţni Responsorium prolixum matutina te Benedicamus Domino. Budući da su se tropi usklaĊivali s formom i stilskim znaĉajkama gregorijanske melodije kojoj su dodani, a prilagoĊavali su se i ukusu vremena, to je nastao ĉitav niz oblika. Ta se raznoliĉnost odrţava i u terminologiji; srednjovjekovni pisci su ih pored općenitije oznake tropus nazivali i laudes, laudes festivae (jer su se tropi pjevali većinom za većih, sveĉanijih sluţba), zatim farsa, neuma, versus (kasnije versus intercalareš), prosa, prosula itd. Posebnu skupinu ĉine responzorijski tropi, nazvani verbetae ili verbettae, koji se u razvijenijim oblicima pribliţavaju sekvenci, a odrţali su se sve do u XVI st., osobito u Francuskoj. Odvojeni ogranak ĉine i tropi poslanica (lekcija) koji su pod naslovom epitres farcies i epistolas farcidas rašireni najviše u juţnoj Francuskoj i sjevernoj Španjolskoj od XI do XVI st. —• Ĉini se da su se svi oblici tropa odnosno tropiranja morali razviti već u IX—X st. U doba procvata od IX do sredine XI st. otprilike, tropi se ne stvaraju kao samostalni napjevi, nego su redovito vezani uz osnovnu melodiju u koju su umetnuti. Ali te, prvobitno kratke, interpolacije vrlo brzo su stale poprimati
TROP — TROST
606
veće, zaokruţenije oblike koji su sve više prerastali i potiskivali ku molitvu spevanu u poetskoj prozi i umetnutu izmeĊu svoju liturgijsku osnovu. Tekst je isprva sastavljen prozno, a psalama ili drugih recitovanih tekstova iz Starog zaveta. ¥ kasnije u kvantitativno-metriĉkim i akcentsko-ritmiĉkim stihou V v., komponovan je u strofiĉnom obliku i pojavljuje vima koji su se razvili u pjesme sa jednom ili više strof?, a te su sastavni deo veĉernja i jutrenja. Jedan od najstarijih trop; konaĉno mogle biti i samostalne. dinorodnij sine, iz VI v. koji se pripisuje vizantijskom cai Glavna su ţarišta tropiranja ponajprije zapadnofranaĉke opa tinijanu I (483—565) još uvek je u upotrebi u pravoslavi tije, osobito ~> Saint -Martial, odakle se ta umjetnost proširila turgijama. Uskoro je t. postao sastavni deo velikih slo u Englesku (Winchester) i Italiju. Vaţno je sre dište bio i Sankt oblika vizantijske nografije -> kon i Gallen, gdje je stvarao jedan >■ kanona. Pesi nona, Tropi na »Kyrie eleison« tzv. ode, ljene su od od malobrojnih poznatih auV tora tropa Tuotilo (umro strt tropara koji su u 915). Tokom XII i XIII st. kanonima sledili b 1 odumire praksa tropiranja gova, akcente i m misnog proprija dok se tropi prve strofe, moc za ordinarij i ĉasoslov i dalje irtnosa. Više od t vrsta Ky- ri - p o njeguju sve do u XV I st., pesama koje 0 1. Cun -2. Fons cti -et kada ih je Tridentski koncil fi potrebljavaju na : vi de -pi tens ge-ni tor us e c 3. Sal posve ukinuo. MeĊutim, mestima u bogosl - tu ri ni, a go bo bogato stvaralaĉko nasljeĊe te nose pored poset cet tas pi- eosebujne pjesniĉ-ko-muziĉke opšti naziv tropaj ma tvorevine tada je već bilo tome, t. je ko tivni potaklo postanak novih oblika, posebice element viza himnografije. Sa rijim moteta i liturgijske drame. Tropi boţiĉnih i -*'£•* •♦»■ pesmama, t. nio posebnu zbirki vanu tropologion. uskršnjih Introitu-sa, kao npr. veoma poznat Quem quaeritis in seţaj tropara opisi - lei - - - son pulero, s kratkim dijalogom izmeĊu Marije i anĊela, postali su - s o n ' p ra zn i k i li ţi v ot ishodištem srednjovjekovne drame i misterija. Tragovi telja kome je pos nekad razgranate prakse tropiranja saĉuvali su se i u sadašnjem vati Bogato poetsko, kanskom izdanju (Editio foriĉno opisivanje tor , Vaticana) liturgijskih om- ni - ere - a na svetitelja u vol napjeva, gdje mnoge melodije obiĉno su kombi] nose naslove prema tekstu !ux que per- en- nisr sa molitvenim za\ bo- ne rector, tropa, npr. Kyrie Fons nos oblikom. T. je takoĊe komponovan u osam glasova tako da se bonitatis ili Kyrie Deus sempiterne ili a) Tropirana melodija iz kodeksa katedrale u Santiagu de Co mpostella moglasniku nalazi po jedan t. za Kyrie Cunctipotens genitor Deus. svaki od osam glasova. Dana b) Dvoglasni trop u traktatu o organumu iz Laona c) Tropirani tekst peva u slovenskim pravoslavnim NOVA IZD.: tekstovi tropa za ordinarij i proprij mise obj. su u ediciji Analecta Hymnica Medii Aevi, 47 i 49 (1905— crkvama pred kraj veĉera poĉetku jutrenja i na liturgiji 06); dio saĉuvanih melodija obj. G. Weiss u izdanju Monumenta monodica posle malog vhoda. medii aevi (III sv., 1970).
i
LIT.: L. Gautier, Histoire de la poesie liturgique au Moyen Age. Les Tropes, Pariš 1886 (prvi pokušaj iscrpnog literarno -historijskog prikaza; vaţan i zbog podataka o izvorima; novi otisak 1966). — W. H. Frere, The Winchester Troper from Manuscripts of the Xth and XIth Centuries, Lo ndon 1894. ■— H. Villetard, Office de Pierre de Corbeil, Pariš 1907. — O. Afarxer, Zur spatmittelalterliche Choralgeschichte St. Gallens. Der Codex 546 der St. Galler Stiftsbibliothek, St. Gallen 1908. —H. Angles, BI C6dex Musical de las Huelgas, 3 sv., Barcelona 1931. —J. Handschin, Two Winchester Tropers, The Journal of Theological Studies, 1936, 37. — H. Pfaff, Die Tropen und Sequenzen der Handschrift Rom, Biblioteca Nazionale Vittorio Emmanuele 1343 (Sessor 62) aus Nonantola (disertacija), Munchen 1948. — U. Sessini, Poesia e mušica nella Latinita cristiana dal III al X secolo, Torino 1949. — F. Gennrich, Refrain-Tropen in der Musik des Mittelalters, Studi Medievali, 1950. — A. Geering, Die Organa und mehrstimmige Conductus in den Handschriften des d eutschen Sprachgebietes vom 13. bis 16. Jahrhundert, Bern 1952. — J. Hand schin, Trope, Sequence and Conductus, New Oxford Historv of Music, II. 1954. — G. Vecchi, Troparium Sequentiarium Nonantolanum. Cod. Casanat. 1741. Pars prior, Modena 1955 (faksimili). — E. Jammers, Anfange der abendlandischen Musik, Strasbourg-Kehl 1955. — H. Husmann, Die alteste erreichbare Gestalt des St. Galler Tropariums, AFMW, 1956. — J. Chailley, Les Anciens tropaires et sequentiaires de l'Ecole de Saint-Martial de Limoges, Etudes Gregoriennes, 1957. ■— J. Smits van Waesberghe, Over het ontstaan van Sequens en Prosula en beider oorspronkelijke Uitvoeringswijze, Festschrift Bernet -Kempers, Orgaan Koninklijke Nederlandsche Toonkunstenaars -Vereeniging, 1957. — W. Irtenkauf, Die Evangelientropierung vornehmlich in der Schweiz, Zeitschrift fur Schweizerische Kirchengeschichte, 1957. — J. Rau, Tropus und Sequenz im »Mainzer Cantatorium« (Codex L.ond. Add. 19 768 ), diser tacija, Heidelberg 1959. — P. Evans, Some Reflections on the Origin of the Trope, Journal of the American Musicological Societv, 1960. —■ H.-J. Holman, The Responsoria Prolixa of the Codex Worcester F. 160 (disertacija), Indiana Universitv, 1961. — B. Stdblein, Die Unterlegung von Texten unter Melismen: Tropus, Sequenz und andere Formen, Kongresni izvještaj, I sv., New York 1961. — Isti, Zum Verstandnis des »klassischen« Tropus, Acta musicologica, 1963. —■ H.-J. Holman, Melismatic Tropes in the Responsories for Matins, Journal of the American Musicological Societv, 1963. — H. Husmann, Tropen- und Sequenzenhandsehriften, Repertoire International des Sources Musicales, Munchen i Duisburg 1964. — K. Ronnau, Die Tropen zum Gloria in excelsis Deo (diser tacija), Hamburg 1964. — G. Weiss, »Tropierte Introitustropen« im Reper toire der sudfranzosischen Handschriften, MF, 1964. — Isti, Zum Problem der Gruppierung sudfranzosischen Tropare, AFMW, 1964. —ti. Stdblein, Tropus, MGG, XIII, 1966. — D. Stevens, Polvphonic Tropers in I4th Centurv England, Aspects of Medieval and Renaissance Music, Spomenica G. Reeseu, Ne\v York 1966. — P. Thannabaur, Anmerkungen zur Verbreitung und Struktur der Hosanna-Tropen im deutschsprachigen Raum und in den Ostlandern, Fest schrift B. Stablein, Kassel 1967. — G. Weiss, Zur Rolle Italiens im friihen Tropenschaffen, ibid., Kassel 1967. — W. Arlt, Ein Festoffizium des Mittelal ters aus Beauvais in seiner liturgischen und musikalischen Bedeutung, 2 sv., Koln 1970. I. Ać.
TROPAR (grĉ. Tporcapiov od TpoTto? modus), najstariji i osnovni oblik vizantijske himnografije. U poĉetku je t. predstavljao krat -
LIT.: J. Goar, Euchologie seu Rituale Graecorum, Pariš 1647. — Suicerus, Thesaurus ecclesiasticus e Patribus Graecis II, Amsterdam — J. B. Pitra, L'Hvmnographie de l'Eglise grecque, Roma 1867. — E. Poetes et Melodes, Nimes 1886. — L. Clugnet, Dictionnaire, grec-frant; noms Iiturgiques, Pariš 1895. — E. Wellesz, A History of Bvzantine Mu Hymnography, Oxford 1949 (II prošireno izd. 1961, III izd. 1962). — O. . Tropus and Troparion, u Speculum Musicae Artis, Festschrift H. Hu: Munchen 1970. Di.
TROPJEV (tercet; engl. terzet, franc. trio, tal. tei njem. Terzeti), kompozicija za tri pjevaĉa (solista) s instrum n om p ratnj om i li b ez nj e. T. moţe biti s am osta lan ob lik stavak opernog, oratorijskog i koncertantnog djela. Sastao pjeva nije strogo odreĊen i u njemu mogu sudjelovati p i jednake i razliĉite vrste glasa. Do baroka su kompozicije pjevaĉa najĉešće nosile podnaslov a tre ili aria a tre. Izraz t. trebljavali su neki autori kao deminutiv za trio, t j . za kraći glasnu vokalnu ili instrumentalnu kompoziciju (J. G. Wa 1732). Vokalne troglasne kompozicije nazivale su se u XVI i s t. -> t ricin ium. U XIX s t. ud om aći o s e k onaĉn o t ermin vokalnu kompoziciju, a -> trio za instrumentalno djelo na njeno trojici sviraĉa. LIT.: H. Engel, Terzett, MGG, XIII, 1966.
M. I-
TROST, 1. Angela, pjevaĉki pedagog (Vodice pri Kam 27. IV 1883 — Ljubljana, 5. III 1962). Studij pjevanja za 1927 na Konzervatoriju u Ljubljani. Na toj ustanovi, odnosi Akademiji za glasbo predavala 1930 —39 i 1940—45 pje\ fiziologiju pjevanja i fonetiku. U mladosti je nastupala na certnom podiju. Odgojila je niz vrsnih pjevaĉa (M. Polajna Langus) i brojne muziĉke pedagoge. D. < 2. Anton, pijanist (Vodice kraj Kamnika, 13. VI 1889 — 24. II 1973). Brat Angele; studij klavira, zapoĉet na školi Glas matice u Ljubljani, završio na Akademiji za muziku i kaza umjetnost u Beĉu. God. 1908—09 i 1912—-14 nastavnik ljanske Glasbene matice, 1914—40 predavao klavir u Beĉu vatno i na Horakovom konzervatoriju. God. 1940 vratio Ljubljanu kao redovni profesor Glasbene akademi je na koj bio i prvi rektor. Kasnije ţivio ponovo u Beĉu. T. ide u naji: nutije slovenske pijaniste. Instrumentalist odliĉne tehniĉke spr široka horizonta i velike snage u interpretaciji. Njegova ost' nja nisu se odlikovala samo snaţnom reprodukcijom nego si; sila i biljeg njegove umjetniĉke liĉnosti. Svojim estradnim d vanjem mnogo je pridonio razvoju slovenske klavirske repro ĉije, a pedagoškim radom ostavio je vidan trag u odgoju ml
TROST — TRUBADURI klavirskih generacija. Kao solist koncertirao je u domovini, u Austriji, Egiptu, Bugarskoj i dr. D. Co. TROTSCHEL, Elfriede, njemaĉka pjevaĉica, sopran (Dresden, 22. XII 1913 — Berlin, 20. VI 1958). Uĉenica P. Schofflera; na opernoj pozornici debitirala 1934 u Dresdenu. Od 1948 ĉlanica Komiĉne opere u Berlinu; pjevala takoĊer na Drţavnoj operi, od 1953 na Gradskoj operi. Njezine su glavne kreacije bile Micaela (Bizet, Carmen), Agata (Weber, Strijelac vilenjak), Suzana, Pamina i Elvira (Mozart, Figarov pir, Ĉarobna frula i Don Giovanni), Sofija (R. Strauss, Kavalir s ruţom), Rusalka (Dvofak), Jenufa (Janaĉek) i dr. Pjevala i u operama suvremenih autora (C. Orff, F. Poulenc, P. Hindemith, A. Berg, G. C. Menotti). LIT.: W. Bollert, In memoriam Elfriede Trbtschel, Mušica, 1958.
TROUTBECK, John, engleski himnolog i prevodilac (Blencowe, Cumberland, 12. XI 1832 — London, 11. X 1899). Studirao u Rugbvju i Oxfordu (Master oj Arts, 1858); 1855 postao svećenik. Od 1865 prvi pjevaĉ (praecentor) katedrale u Manchesteru, a od 1869 minor canon u Westminsterskoj opatiji u Londonu. Vaţan je kao prevodilac tekstova velikih muziĉkih djela; brojni njegovi prijevodi postali su standardni (npr. Mozartova opera Cosi fan tutte). Zasluţan je i za crkvenu muziku. Brojne njegove zbirke psalama i psalamskih napjeva još se upotrebljavaju. DJELA. Prijevodi. J. S. Bach: Johannes-Passion, Matthaus-Passion, \Veihnachtsoratorium i Aiagmficat; L. van Beethoven: oratori) Christus am Olberg; J. Brahms: SchicksahUed; A. Dvofak: misa; oratorij Svata Ludtnila i balada Svatebnikosile', Ch. W. Gluck: Orfeo'ed Euridice, Iphigenie en Aulide i Iphigenie cn Tauride; W. A. Mozart: Die Entfiihrung aus dem Serail i Cosi fan tutte; i dr. — Zbirke crkvenih napjeva. LIT.: G. Hendrie, John Troutbeck, MGG, XIII, 1966.
TROUVERES -> Truveri TROZVUK (kvintakord; engl. triad ili conimon chord, franc. accord parfait, njem. Dreiklang, tal. triade), akord sastavljen od velike ili male terce, i ĉiste kvinte poĉevši od najniţeg tona naviše. T. s velikom tercom je dur-trozvuk ili dur-kvintakord, a t. s malom tercom je mol-trozvuk ili mol-kvintakord:
Dur-trozvuk i mol-trozvuk glavni su nosioci harmonijskih funkcija u duru i molu pa stoga zauzimaju središnje mjesto meĊu akordima kroz ĉitavo razdoblje u kojemu se muzika temelji na tonalitetima dura i mola (otprilike od XVII do ukljuĉivo XIX st.). -> Harmonija, ►> Harmonijske funkcije, -> Povećani trozvuk, —> Smanjeni trozvuk. N. Dć. TRPKOV, Košta, muziĉki pedagog (Radoviš, 28. II 1919—). Studije pevanja završio na Muziĉkoj akademiji u Beogradu (N. Cvejić). U Skopju nastavnik na Srednjoj muziĉkoj školi, od 1956 na Pedagoškoj akademiji i od 1967 profesor pevanja na Visokoj muziĉkoj školi. Nalazeći se u uţoj grupi utemeljitelja muziĉkog školstva u Makedoniji nakon OsloboĊenja, T. je radio na mnogim poljima muziĉke pedagogije. Jedan od organizatora i dugogodi šnji dirigent Akademskog kulturno-umetniĉkog društva Mirĉe Acev. T. je odgojio brojne vrsne pevaĉe, ĉlanove skopske i drugih operskih kuća u zemlji. D. Ov. TRPUTEC TEREE, Irma, pjevaĉica, sopran (Zagreb, 1842 — Baden kraj Beĉa, 1907). Pjevanje uĉila kod V. Lichteneggera na školi HGZ u Zagrebu i kod Matilde Marchesi na Konzervatoriju u Beĉu. God. 1863 bila je angaţirana u Budimpeštanskoj operi, a kasnije je pjevala u Hannoveru i drugim njemaĉkim gradovima. God. 1868, sa skupinom hrvatskih umjetnika, na turneji u Rusiji, kojom je prigodom nastupala takoĊer u Varšavi i Vilniusu. Iste je godine pjevala u Zagrebu. U Zagrebaĉkoj je operi gostovala u sezoni 1877—78. Karijeru je završila u Beĉu. R. TRUBADURI (franc. troubadours, provansalski trobadors), pesnici na srednjovekovnim dvorovima juţne Francuske (od kraja XI do kraja XII v.) koji su obiĉno svoje pesme sami i komponovali i ĉesto interpretirali. Tokom XI v. pripadnici feudalnog staleţa poĉinju sve više da obraćaju paţnju ina svoje obrazovanje; plemstvo otkriva poeziju i muziku i pokušava da naĊe sopstveni umetniĉki izraz. Kolevke nove umetnosti su Provansa i Juţna Francuska. Njeni prvi protagonisti su plemići, pesnici i muziĉari amateri; oni pevaj u na provansalskom jeziku langue d'oc. Poznata su imena oko 460 pesnika; brojne saĉuvane rukopisne zbirke (chansonniers) sadrţavaju oko 2600 pesama, ali samo 282 melodije. Trubadurska poezija deli se po sadrţaju na chansons a personnages i poesie courtoise. Prvih pesama ima zna-
tno manje; one su preteţno objektivnog karaktera i bez ljubavnog sadrţaja, a ĉešće veliĉaju prirodu i raspoloţenja pesnika; druge pripadaju ljubavnoj poeziji. Trubadursko shvatanje ljubavi je istovremeno idealistiĉko i konvencionalno. Trubaduri se retko bave stvarnim likom svoje izabranice; on im ĉešće sluţi samo kao
607
povod da se posluţe ustaljenim i uobiĉajenim epitetima, opštim formulama i komparacijama. MeĊutim, saĉuvano je više pesama koje se svojom iskrenošću i neposrednošću razlikuju od opšte usvojenog klišeja. Trubadurska poezija odraţava ĉesto .suvremene društvene i politiĉke probleme. Trubadurske pesme mogu biti bez pripeva, sa pripevom sliĉnim sadrţaju strofe, sa pripevom razliĉitim za svaku s~ rofu i konaĉno pesme plesnog karaktera, kao što su ballade, vire ai, rondel i estampide. Pesme imaju više strofa koje se rimuju n . razliĉite naĉine, bez nekog jedinstvenog pravila. U metriĉkom pogledu najĉešće se upotrebljavaju trohej, jamb i daktil, odnosno njihove kombinacije. Postoje razliĉite vrste pesama: vers ima 5— —10 strofa sa jednim ili dva pripeva; sadrţaj je razliĉit, ali ne ljubavni; canso (pro-vans.; franc. chan-son) je najtipiĉnija trubadurska ljubavna pesma, a sastoji se od 5—7 strofa koje se pevaju na istu melodiju; sirventes ima sliĉan broj strofa, ali se peva na neku već poznatu melodiju; sadrţaj je pohvala ili IV e» OfteD- fl
608
TRUBADURI — TRUBLJA
saĉuvano sa melodijama, još je jedanput dao pun sjaj toj vrsti poezije u doba propadanja trubadurske umetnosti, posle albigenskih ratova. Uticaj trubadura proširio se na ćelu Evropu (-> Truveri, -> Minnesanger, -> Meistersinger). NOVA IZD.: najveći broj saĉuvanih trubadurskih napjeva obj. F. Gennrich (Troubadours, Trouveres, Alinne- und Aleistergesang, 1951, II izd. 1960; Der mu~ sikalische Nachlass des Troubadours, 3 sv. 1958—60; 50 pjesama pod naslovom Lo gai saber, 1959); pojedinaĉne pjesme obj. u razliĉitim zbirkama i priruĉnicima. LIT.: P. Aubry, La Rythmique musicale des troubadours et des trouve res, Pariš 1907. — f. B. Beck, Die Melodien der Troubadours, Strassburg 1908 (tal. Milano 1939). — J. Anglade, Les Troubadours, Pariš 1908. — P. Aubry, Trrjuveres et Troubadours, Pariš 1909 ( I I izd. 1910, engl. New York 1914). — J. B. Beck, La Musique des troubadours, Pariš 1910. — A. J. Chaytor, The Troubadours, Cambridge 1912. —J. B. Beck, Les Chansonniers des Trou badours et des Trouveres (4 sv.), Pariš 1927—38. — F. Gennrich, Grundriss einer Formlehre des mittelalterlichen Liedes, Halle 1932. — A. Pillet i H. Carstens, Bibliographie der Troubadours, Halle 1933. — A. Jeanroy, La Poesie lyrique des troubadours (2 sv.), Toulouse i Pariš 1934. — J. Boutiere i A. H. Schutz, Biographies des Troubadours, Pariš 1950 (novo izd. 1964). — /. Frank, Repertoire metrique de la poesie des Troubadours (2 sv.), Pariš 1953—58. — E. Paganuzzi, Sulla notazione neumatica della monodia trobadorica, RMI, 1955. — E. H oe pffner, Le s Tro ub ad o urs d a ns le ur v ie e t d a ns le urs o e uvres, Pariš 1955. —- R. Monterosso, Mušica e ritmica dei trovatori, Milano 1956. ■— H. Zingerle, Tonalitat und Melodiefuhrung in den Klauseln der Troubadours und Trouvereslieder, Tutzing i Munchen 1958. — E. Vincenli, Bibliografia antica dei trovatori, Milano i Napoli 1963. — F. Gennrich, Troubadours, Trou veres, MGG, XIII, 1966. — B. Stdblein, Zur Stilistik der Troubadour-Melodien, AML, 1966. Đ. Jć.
TRUBAR, Primoţ, reformator i osnivaĉ slovenske knjiţevnosti (Rašĉica, 9. VI 1508 —■ Derendingen kraj Tiibingena, 28. VI 1587). Školovao se najprije u Rijeci (1520—21), zatim u Salzburgu (1521—24) u školi benediktinskog samostana sv. Petra, gdje je i pjevao u crkvenom zboru. Teološke studije zapoĉeo u Trstu (1524—27) kao komornik biskupa P. Bonoma u ĉijoj je dvorskoj kapeli bio diskantist; 1528 upisao se na Beĉki univerzitet. Kao svećenik sluţbovao 1530—42 u Laskom, Ljubljani i Trstu; 1542— —48 kanonik u Ljubljani, ali je zbog propagiranja protestantizma morao pobjeći u Njemaĉku. Prikljuĉivši se i formalno luteranskoj crkvi, bio je protestantski pastor u Rothenburgu, Kemptenu i Urachu, a od 1561 superintendant protestantske crkve u Ljubljani. God. 1565 ponovo prognan, odlazi u Tubingen, te 1566 u Laufen i za pastora u Derendingen. Svojim je izdanjima i spisima T. snaţno djelovao na njegovanje muzike u protestantskim školama i crkvama Slovenije. Oĉito je poznavao slovenske crkvene pjesme onoga vremena, jer je u svoj Catechismus, prvu slovensku knjigu, obj. 1550, unio i nekoliko napjeva. God. 1567 izdao je prvu slovensku pjesmaricu (Eni Psalmi) koja je doţivjela još ĉetiri izdanja (1574, 1579, 1584 i 1 595)3 uvijek s novim dodacima. Melodije za svoje pjesme uzimao je iz narodne muzike i tuĊih izvora, no nije iskljuĉeno da je neke i sam komponirao. Kod nekih je ĉak oznaĉen i njihov izvor. Preuzimajući napjeve, T. je sastavljao novi tekst srodan originalu. Kod takvih melodija postoje dvostruke rijeĉi: prijevod i samostalni stihovi. Kod prijevoda je oznaĉeno da se imaju pjevati po »tonu« ili »vizi« prethodnog napjeva. Sve su melodije zabiljeţene menzuralnom notacijom. Trubarova crkvena pjesmarica, u kojoj je saĉuvan dio srednjovjekovnog slovenskog crkvenog repertoara, znatno je pridonijela razvoju i širenju slovenske pjesme u XVI st. Ona je uz to i vaţan dokaz da su Slovenci imali svoje crkvene pjesme i prije reformacije. DJELA: Catechismus in der Windischen Sprach, 1550; Eni Psalmi, ta ćeli catchismus inu tih vcgshih Gody, stare inu Noue Kerszhanske Peisni,od P. Truberia,
TRUBLJA. Mrtvaĉki ples, detalj freske Vincenta iz Kastva, Beram, sv. Marija na Škriljinama, XV st.
5. Krelia, inu od drugih sloshene, druguzh popraulene inu pobulshane, 1 prošireno izd. 1574 sadrţi 35 melodija; III izd. 1579; IV izd. 1584 p na 61 melodiju; V izd. iz 1595 prošireno na 69 melodija); Ena dvhovskc svbper Tvrke ino vse sovrashnike te Cerque Boshye (kao dodatak uz Eni 1567; Try Duhouske peisni (sadrţi zapravo 12 tekstova i 4 melodije), 1; prvi psalm z njega trijemi islagami (sa melodijama), 1579. LIT.: J. Ĉerin, Pesmi slovenskih protestantskih pesmaric, Zbornik slovenske, 1908. — Th. Elze, Die slovenischen protestantischen Gesani des XVI. Jahrhunderts, Venezia 1884. — -Đ. Cvetko, Zgodovina glasben nosti na Slovenskem, I, Ljubljana 195S. — Isti, Primoţ Trubar, MGG 1966. — A. Rijavec, Glasbcno delo na Slovenskem v obdobju protest (disertacija), Ljubljana 1967. D
TRUBLJA (engl. trumpet, franc. trompette, njem. Tro tal. tromba), limeni duhaĉki instrument. Sastoji se od cilin cijevi koja završava ljevkastom, koniĉnom zvuĉnicom, te 1 nika u obliku malog,, plitkog kotlića. Cijev je savijena u izduţena zavoja. Današnja kromatska trublja ima mehan tri ventila. Pratipovi trublje nalaze se u najprimitivnijim civiliza* (svirale od ravne drvene ili bambusove cijevi). Najstariji trublje potjeĉe iz Egipta iz drugoga milenija prije n. e.: saĉuvane su i dvije trublje — jedna bronĉana (obje bez usnika) — iz Tutankamonova vremena. Instrumente tipa trublje upotrebljavali su i Asirci i Jevreji, pa Grci (salpinx) i Rimljani (tuba i lituus). Kod antiĉkih naroda t. se upotrebljavala kao ritualni i ratniĉki instrument. U srednjovjekovnoj Evropi spominje se prvi puta u Pjesmi o Rolandu (rano XII st.). Isprva je t. iskljuĉivo dvorski signalni instrument, kasnije ga upotrebljavaju i ţongleri, ĉesto i kao pratnju plesa. U XV st. uvode se trublje sa za inutom cijevi, isprva u obliku slova S, a potkraj XV st. u kruţnome obliku koji je t. zadrţala sve do XIX st. Otada se, kao prirodni instrument t. gradila u razliĉitim veliĉinama i udezbama; izraĊivala se obiĉno od ţute mjedi, a katkad i od srebra. Najstariji saĉuvani primjerci evropske prirodne trublje jeĉu iz XVI st. Sve do XVII st. t. je signalni instrument. U po XVII st. ulazi u TRUBLJA S VENTILLV orkestar (C. Monteverdi, Orfeo, 1607). 1638 objavio je G. Fantini, najznatniji trubljaĉ toga vrer priruĉnik Modo per imparare a sonate di Tromba tanto di g quanto musicalmente . . . Aggiuntovi molte sonate come Ballet e sonate con la Tromba e Organo insieme (novo izd. Milano, 1 Budući da su se na prirodnoj trublji mogli izvoditi samo ti parcijalnoga niza (obiĉno od 2. do 16. ĉlana) pokušavalo se širiti tehniĉke mogućnosti instrumenta na razliĉite naĉine (s kao kod roga), npr. primjenom povlaĉka, dodatnih cjevĉica kova), kao i uvoĊenjem mehanike s poklopcima što je mije udezbu trublje i povećavalo njen tonski opseg (-> Rog). I s pronalaskom i uvoĊenjem mehanike s ventilima (1818) postala kromatski instrument. Danas se redovito upotrebljava trublja u B (sopranskc prigodice još i visoka (sopranino) u D (katkad u C; prikl za izvoĊenje barokne muzike), zatim trublja u F ili Es (alt duboka (bas) trublja u i? ili u C. Sve su trublje, izuzevši tri u C, transponirajući instrumenti. Tonski opseg trublje prem; dvije i pol oktave, a3 na instrumentu u B zvuĉi f-e3 (d3). Izv 3 su i viši tonovi, do f ili g što se koristi osobito u plesnoj i . muzici za spektakularne efekte. T. se redovito upotrebljava u simfonijskom i opernom kestru (3 ili 4 trublje u paru), u vojnoj muzici i u razliĉitim nim sastavima. Ton je trublje oštar, svijetao, prodoran i bri tan. Ona je veoma prikladna za izvoĊenja melodijskih lin ritmiĉkih figura; primjenjuje se ĉesto i u akordiĉkim sklopov Zbog boje i kvaliteta tona podesna je za doĉaravanje razli ugoĊaja i raspoloţenja od sveĉanih, herojskih i dramatskih lirskih i komiĉnih. Velike tehniĉke mogućnosti trublje razv se u novije vrijeme do virtuoziteta. Dijatonske i kromatske pa: glissando, opetovani tonovi, rastavljeni akordi, intervalski kovi i ukrasi (trileri) mogu se na trublji izvesti u veoma br tempu. Brzi, opetovani tonovi izvode se pomoću dvostruk trostrukog -> udara jezikom. Posebni koloristiĉki efekti poi se upotrebom sordine. U solistiĉkoj literaturi za t. istiĉu se Koncert za 2 tri i instrumentalni ansambl A. Torellija, Koncert za 2 trublje i
TRUBLJA — TRUVERI kestar A. Vivaldija te koncerti za trublju L. Mozarta (1762) i J. Haydna (1796). U novije vrijeme pisali su za t. F. Poulenc (Sonata za trublju, rog i trombon, 1922), P. Hindemith (Sonata za trublju i klavir, 1939; Koncert za trublju, fagot i gudaĉki orkestar, 1949), B. A. Zimmermann (Koncert za trublju 1954), B. Bjelinski (Serenada za trublju, klavir, gudaĉe i udaraljke, 1957), I. Kuljerić (pigurazioni con tromba za trublju i orkestar, 1970). U komornim je sastavima t. rijetka; najpoznatiji primjeri su Septet za trublju, gudaĉe i klavir C. Saint-Saensa (1881) i Kvartet za trublju, rog i 2 trombona A. Glazunova (1892). Zanimljive je zvuĉne efekte postigao R. Wagner u operama Rienzi i Lohengrin kombinirajući prirodne i ventilske trublje. U ansamblima jazz-muzike t. je jedan od najvaţnijih melodijskih instrumenata. Medu jazz-muziĉarima najveći su trubljaĉi L. Armstrong, B. Beiderbecke, D. Gillespie i M. Davies. Oni su tehniĉke i izraţajne mogućnosti toga instrumenta razvili do dotad neslućenog virtuoziteta. LIT.: H. E. Eichborn, Die Trompete in alter und neuer Zeit, Leipzig 1881. — V. Mahillon, Les Instruments a vent (La Trompette), Bruxelles 1907. —■ W. Menke, Die Geschichte < ~r Bach- und Handeltrompete, London 1934. — E. v. Komorzynski, Die " 3mpete als Signalinstrument im altagiptischen Heer, Wien 1938. —J. M. Wad, Trumpets in the Elizabethan and Early Stuart Theaters (1584—1642), Seattle 1942. — A. McCarthy, The Trumpet in Jazz, London 1945. — H. Hickmann, La trompette dans l'Egypte thancie nne, Kairo 1946. — H. P. Henderson, A Study of the Trumpet in the I7 Century, Chapell Hill (North Carolina) 1949. — C. Sachs, Cromatic Trompets in the Renaissance, MQ, 1950. — J. Berger, Notes on Some I7 lh Century Compositions for Trumpets and Strings in Bologna, MQ, 1951. — M. Machabey, Apercu historique sur les instruments de cuivre, RM, 1955. — W. Osthoff, Trombe sordine, AFMW, 1956. — B. Kunitz, Die Trompete, Leipzig 1958. — L. E. Remsen, A Study of the Natural Trumpet and Its Modern Counterpart , Los Angeles 1960. — E. A. Bozvles, Unterscheidung der Instrumente Buisine, Cor, Trompe und Trompette, AFMW, 1961. — W. Stauder, H. Hickmann i A. Berner, Trompeteninstrumente, MGG, XIII, 1966. A. To.
TRUDIĆ, Boţidar, kompozitor (Smederevska Palanka, 24. III 1911 •—■). Profesor matematike i fizike; na Muziĉkoj akademiji u Beogradu studirao 1942—-47 kompoziciju (S. Hristić, J. Slavenski) i dirigovanje (K. Baranović, M. Vukdragović). God. 1948 —50 direktor, a zatim profesor teoretskih predmeta na Muziĉkoj školi Stanković u Beogradu; 1955—64 profesor na Muziĉkoj akademiji u Sarajevu. Od 1964 ţivi u Beogradu, gdje se pored komponovanja bavi i matematiĉkim istraţivanjima. Afirmiravši se kao kompozitor velikih formi, T. nastoji da razvije svoje melodije na principima nacionalnog muziĉkog realizma. Umjeren je u upotrebi harmonijskih sredstava, ali se u nekim djelima okušao i u svladavanju dodekafonskog stila. Njegovi uĉenici bili su Vojin Komadina i Zdravko Verunica.
D J ELA. O RK ES T RA LN A. D v ije s imfo n ije : I, Ba lk a n s k a , 1 9 4 6 i II, U jednom stavu, 1957. Koncerti za violinu, 1951 i za violonĉelo, 1952. Minijature za gudaĉki orkestar, 1952; suite: Prizren, 1947; Mala seoska suita, 1950 i Lirske scene, 1953. — KAMERNA: Trio za obou, klarinet i fagot; sonatina za obou i klavir; kompozicije za duvaĉke instrumente. — KLAV'IRSKA: sonata; Balkanska suita; Iz deĉjeg sveta; Prizren i dr. —■ VOKALNA. Kantate : Zov krvi (OsloboĊenje), 1945; 1804 (Buna protiv dahija), 1954; Uspavanka u šumi, 1959 i Poema o rodnom gradu, 1971. Pjesma svata Crnogorca (iz Gorskog vijenca) za bas i orkestar, 1951; Pesme iz 1001 noći za alt, violinu i harfu, 1952; ciklus Behari za bas i orkestar, 1951; Pesme starog Japana za glas i kamerni orkestar, 1957; Pesme drevne Helade za mezzosopran i kamerni orkestar, 1960; ciklus Rubaije za bariton i orkestar, 1964; zborovi; solo-pjesme uz klavir. — Obrade narodnih napjeva. — Preveo teoretska djela N. Rimskog Korsakova Nauka o harmoniji i Osnovi orkestracije (rkp.). LIT.: Z. Kućukalić, Likovi bosansko-hercegovaĉkih kompozitora, Sara jevo 1961. — V. Periĉić, Muziĉki stvaraoci u Srbiji, Beograd 1969. M. Poz.
TRUHANOVA, Natalija (Nataša), plesaĉica ruskog podrijetla (?, 1885 — Moskva, 25. VIII 1956). Karijeru plesaĉice zapoĉela u varijeteu, a zatim, zahvaljujući više svojoj ljepoti nego tehniĉkoj spremi, angaţirana u Pariškoj operi. Interpretacija glavne uloge u baletu Le Lac des Aulnes, kao i njezin nastup u Operi u Monte Carlu (1908), odavali su tadašnji karakteristiĉni francuski baletni stil prije prvoga dolaska S. Djagileva i baletnog ansambla petrogradskoga Manjinskog kazališta u Pariz. Kasnije je T. napustila klasiĉni balet te se pod utjecajem ideja I. Duncan priklonila stilu slobodnog plesa. Najveći uspjeh postigla je u Parizu 1912 u baletima na muziku suvremenih francuskih skladatelja Istar (d'Indv), La Piri (Dukas), La Tragedie de Salome (Schmitt) i Adelaide ou Le Langage des fleurs (Ravel) koje je koreografirao I. Hljustin. TRUHN, Friedrich Hieronymus, njemaĉki muziĉki pisac i kompozitor (Elbing, 17. X 1811 — Berlin, 30. IV 1886). Orkestralni violinist, od 1831 studirao u Berlinu kompoziciju (H. Ries, K. F. Zelter, B. Klein, S. Dehn); kratko i uĉenik F. Mendelssohna. Od 1835 kapelnik Gradskoga kazališta i nastavnik u Danzigu; po povratku u Berlin (1837) bavio se preteţno publicistikom, suraĊujući najviše u Neue Zeitschrift ftir Musik i Hamburger Correspondent; urednik podlistka Neue Berliner Musikzeitung. Koncertirao, izmeĊu ostalog, u Poljskoj i Skandinaviji. Od 1848 nastavnik i dirigent (1852 muziĉki direktor) u Elbingu; kasnije ţivio kao slobodan umjetnik u Berlinu (1852—54, od 1858) i Rigi (1854—58). Veoma je zasluţan za muziĉki ţivot gra-
609
dova u kojima je djelovao. Njegovi zborovi i solo-pjesme bili su veoma popularni. DJELA: klavirske kompozicije. — DRAMSKA: komiĉna opera Trilby, 1835; Singspiel Der vierjdhrige Pošten, 1833; melodrama Cleopatra, 1853. — VOKALNA: kompozicije za_ sole, zbor i orkestar; više od 100 muških zborova i solo-pjesama. — SPISI: Uber Gesangskunst und die Lehre des Kunstgesanges, 1872; ĉlanci i kritike. LIT.: R. Schaal, Friedrich Hieronvmus Truhn, MGG, XIII, 1966.
TRUMSCHEIT -> Tromba marina TRUNK, Richard, njemaĉki kompozitor, zborovoĊa i muziĉki kritiĉar (Tauberbischofsheim, Baden, 10. II 1879 •— Herrsching, Bavarska, 2. VI 1968). Studirao na Hochovu konzervatoriju u Frankfurtu na Majni (I. Knorr) i na Muziĉkoj akademiji u Miinchenu (J. Rheinberger). ZborovoĊa i nastavnik muzike u Munchenu, 1907—12 i muziĉki kritiĉar lista Miinchner Post. God. 1912—-14 zborovoĊa Arion-Sodety u New Yorku. Vrativši se u Njemaĉku, djelovao kao muziĉki pisac, zborovoĊa i koncertni pratilac. God. 1925—34 direktor Rheinische Musikschule i profesor Visoke muziĉke škole u Kolnu, istodobno dirigent Kolnskoga muškog zbornog društva. God. 1934—45 predsjednik Miinchenske muziĉke akademije; uz to vodio zborove. Od 1945 ţivio u Riederauu (Ammersee, Bavarska). Trunkova instrumentalna djela ispunjena su ţivim koloritom. U Liedu je na osoban naĉin nastavio kasnoromantiĉan stil H. Pfitznera i R. Straussa. DJELA. ORKESTRALNA: Ammersee-Suite za gudaĉe; Flamische Suite, 1957; Walpurgisnachl; Eine kleine Serenade za gudaĉe; Divertimento (simfonijeta); Musik za gudaĉe. — KOMORNA: gudaĉki kvartet; klavirski kvintet; romanca za violinu i klavir. — Suita za klavir; Musikalisches Bilderbuch fiir die Jugend (28 kompozicija) za klavir. — Singspiel Herzdame, 1917. — VOKALNA: balada Haralds Tod za bariton, muški zbor i orkestar; Germanenzug za muški zbor i orkestar; Romantische Suite za muški zbor i klavir ad libitum; triptih Von der Verganglichkeit za muški zbor i orgulje; djela za mješoviti zbor a cap-pella; 27 ciklusa za muški zbor a cappella (Aus Dem Knaben Wunderhorn; 5 Mannerchore nach Gedichten von Goethe; Mensch und Natur) ; 36 ciklusa sa više od 200 solopjesama (12 Lieder nach Gedichten von P. Verlaine; IO Kinderlieder nach Gedichten von A. Sergel; 7 Eichendorjf-Lieder; IO deutsche Volkslieder). LIT.: A. Ott, Richard Trunk, Leben und Werk, Munchen 1964 (s pot punim popisom djela i opširnom bibliografijom). — Isti, Richard Trunk, MGG, XIII, 1966.
TRUTOVSKI (Trutovskij), Vasilij Fjodoroviĉ, ruski kompozitor i melograf (Belgorod, 1740 — Petrograd, 1810). Od 1761 pjevaĉ i komorni muziĉar (sviraĉ gusli) na petrogradskom dvoru; 1792 napustio sluţbu. T. je izdao prvi ruski folklorni zbornik sa 76 seoskih i varoških prigodnih popjevki. Napjevi iz te zbirke posluţili su nekim ruskim opernim kompozitorima XVIII st. Trutovskijev Chanson . . . s varijacijama za ĉembalo, odnosno klavir, ide u najranije primjere ruske instrumentalne muzike. T. je jedan od prvih muziĉara kojega je zanimala ruska narodna muzika, pa njegovo djelovanje ima veliko historijsko znaĉenje za kasniji razvoj ruskog nacionalnog smjera. DJELA: Chanson russe variee za ĉembalo ili klavir, 1780. — Majlopoccuu-cKan neCHH za zbor i orkestar, 1794. — Zbirka Co6panue pyccKux npocmux necen c HomaMU (4 sv.), 1776, 1778, 1779 i 1795. NOVA IZD.: Chanson . . . za klavir obj. A. Drozdov i T. Trofimova (PycCKan cmapuHuan (poprnenuaunan My3biKa, 1946); zbirku ruskih pjesama obj. V. Beljajev (1953). LIT.: TI. CUMOHU, KaiweprycJiHCT B. 4>. TpyTOBCKHH u H3flaHHbiH HM nepBbift pycci
TRUVERI (franc. trouveres), srednjovjekovni pjesnici i muziĉari na dvorovima sjeverne Francuske. Umjetnost truvera nastala je kao izravni izdanak juţnofrancuske trubadurske umjetnosti. Prvi t. pojavili su se sredinom XII st. Najistaknutiji medu njima su Blondel de Nesle (oko 1150—1200) i Conon de Bethune (1150—• 1224). Tradiciju truvera nastavljaju zatim navarski kralj Thibaut IV (1208—1253) i Perrin d'Angicourt (oko 1220—1300). Posljednji ali i najveći umjetnik medu truverima bio je Adam de la Halle (oko 1237—1285 ili 1287). Truverske pjesme oĉituju tijesnu povezanost sa stilom trubadurskih napjeva. Od njih se razlikuju moţda jedino po paţljivijoj formalnoj izgradnji. Prokomponiranu pjesmu t. zovu -^chanson; ĉešći su, meĊutim, oblici s pripjevom (rondeau, virelai, ballade). Chanson de geste je pjesma pripovjedaĉkog karaktera; srodne su joj chanson de court i chanson de toile. Truverske pjesme (oko 2000) notirane kvadratnim (koralnim) neumama saĉuvane su većinom u zbornicima od kojih su najpoznatiji Chansonnier de St. Germain, Chansonnier de I'Arsenal, Chansonnier du Roy, Chansonnier Cange i Chansonnier d'Arras. NOVA IZD.: chansonniere s truverskim pjesmama obj. su G. Ravnaud i P. Meyer (Chansonnier de St. Germain, 1892), P. Aubry (Chansonnier de VArsenal, od 1909 nadalje), A. Jeanroy (Chansonnier d'Arras, 1925) i J. B. Beck (Les Chansonniers des troubadours et des trouveres, 4 sv., I—II Le Chansonnier Cange, 1927, I I I —- I V Le Monuscrit du Roi, 1938). Izbor truverskih napjeva obj. P. Aubry (Lais et descourts francais du XIII' siecle, 1901), F. Gennrich (Ron-deaux, Virelais und Balladen, 2 sv., 1921 i 1927; Troubadours, Trouveres, Minne--und Meistergesang, 1951, II izd. 1960; Exempla altfranzosischer Lyrik, 1958), I. Frank (tekst) i W. Muller-Blattau (napjevi; Trouveres et Minnesanger, 1952—• 56); J. Chailley (Les Chansons d la Vierge de Gautier de Coinci, 1959). LIT.: P. Aubry, La Rytmique musicale des troubadours et des trouve res, Pariš 1907. — Isti, Trouveres et troubadours, Pariš 1909 (II izd. 1910; engl.
TRUVERI — TUCAKOVIĆ New York 1914). — F. Gennrich, Grundriss einer Formenlehre des mittelalterlichen Lied, Halle 1932. —■ P. Dyggve, Onomastique des Trouveres, Helsinki 1934. — H. Husmann, Zur Rhythmik des Trouveregesanges, MF, 1952. — W. Muller-Blattau, Trouveres et Minnesanger, Saarbriicken 1956. — H. Zingerle, Tonalitat und Melodiefuhrung in den Klauseln der Troubadours und Trouvereslieder, Tutzing i Miinchen 1958. — H. AngUs, Die volkstumlichen Melodien bei den Trouveres, Spomenica J. Muller -Blattau, Saarbriicken 1960. —■ J. Schubert, Die Trouverehandschriften (disertacija), Frankfurt 1964. — Fr. Gennrich, Troubadours, Trouveres, MGG, XIII, 1966. — H. Van der Werf, Dek la matorisc her R hyth mus in de n C ha nso ns der Tro uvere, MF, 1967. M. Kun.
TRYTHALL, 1. Harry Gilbert, ameriĉki kompozitor (Knoxville, Tennessee,~28. X 1930 —). Studirao na univerzitetima u Knoxvilleu, Evastonu i Ithaci (D. Van Vactor, W. Riegger, R. Palmer). God. 1960—64 dirigent Knox-Galesburg Symphony Orchestra u Galesburgu (Illinois) i zatim asistent na Peabody College of Musik u Nashvilleu (Tennessee)j od 1975 profesor na West Virginia University u Morgantownu. DJELA ("zbor). ORKESTRALNA: I simfonija, 1958; Dionysia, 1965; A Solemn Chant za gudaĉki orkestar, 1955. — KOMORNA: Ouartet in One Movement za gudaĉki kvartet, 1959; kvintet za limene instrumente, 1965; A Vacuum Soprano za kvintet limenih instrumenata i magnetofonsku vrpcu, 1966; Alpha Rhythm za jazz-ansambl i vrpcu, 1968; Entropy za 2 limena seksteta, flautu, harfu, celestu, klavir i vrpcu, 1967. — EKSPERIMENTALNA: The Play of Electrons, 1967 i Music for Aluminium Rooms, 1968, oba za magnetofon-
tronic Music, 1973.
2. Richard, kompozitor i pijanist (Knoxville 3 25. VII 1939 —). Brat Harryja Gilberta; studirao na univerzitetima u Knoxvilleu, na Princeton University (D. Van Vactor, R. Sessions) i na Visokoj muziĉkoj školi u Berlinu (B. Blacher, J. Rufer). Ĉinovnik Ameriĉke akademije u Rimu; kao pijanist specijalizirao se za interpretaciju Nove muzike. DJELA (izbor). ORKESTRALNA: simfonija, 1961; kompozicija za klavir i orkestar, 1965; Costruzione, 1967; Continuums, 1968. — KOMORNA: klavirski trio, 1964; Salute to the Fifties za udaraljke, 1975; Variations on a Theme of Franz Joseph HayĊn za duhaĉki k vintet i vrpcu, 1975. — KLAVIRSKA: 3 kompozicije, 1962; Coincidences, 1969. — Suita za Ĉembalo i vrpcu, 1973. —• Study Number One za magnetofon, 1967. —- VOKALNA: 4 pjesme za sopran, 1963; Penelope's Monologue za sopran i orkestar, 1966; A Christmas Cantata za zbor, gitaru i orgulje, 1974.
TRZALAĈKI INSTRUMENTI (engl. plucked instruments, franc. instruments a cordes pincees, tal. strumenti a pizzico, njem. Zupfinstrumente), skupni naziv za muziĉke instrumente sa ţicama koje pobuĊuje na titranje neposredni trzaj ţice prstom ili trza licom (plektron; lira, kitara, harfa, lutnja, gitara, mandolina) odnosno trzalicom od pera ugraĊenom u mehanizam instrumenta (ĉembalo). T. i. idu meĊu najstarije muziĉke instrumente (muziĉki luk). Rašireni su gotovo po cijelom svijetu podjednako u narod noj i zabavnoj muzici. LIT.: D. Klockner, H. J. Zingel i J. Brandlmeier, Zupfinstrumentenbau, MGG, XIV, 1968. M. Kun.
TRZALICA (plektron, grĉ.; lat. plectrum, engl. plectrum, franc. plectre, mediator, njem. Plektron, Schlagfeder, tal. plettro), tanka ploĉica od kosti, roga, kornjaĉevine, drva, metala, celuloida ili sliĉnog elastiĉnog tvrĊeg materijala kojom se trzaju ţice nekih ţicanih instrumenata. Oblik joj je obiĉno elipsoidan ili trokutast. Upotrebljavala se u starom vijeku kod sviranja na starogrĉkoj kitari i liri; zatim kod srednjovjekovnih lutnji, vihuela i sliĉnih instrumenata. Stariji ţiĉani instrumenti s tipkama (ĉembalo, spineta) imali su trzalice smještene na tzv. skakaĉima. Danas se t. upotrebljava za mandolinu, havajsku gitaru, balalajku, tam buru, citru i sliĉne folklorne instrumente. Prigodom sviranja sviraĉ većinom drţi trzalicu palcem, kaţiprstom, gdjekad i sred njim prstom desne ruke; neke trzalice imaju prstenast obruĉ pa ih je moguće nataknuti na vršak prsta. A. TO. TSCHUPP, Rato, švicarski dirigent (Scheid, Graubunden, 30. VII 1929 —). Uĉenik E. Schmida (dirigiranje) i Cz. Mareka (klavir) u Ziirichu, K. Thomasa (zborno dirigiranje) u Detmoldu i W. van Otterlooa (dirigiranje) u Hilversumu. God. 1956 osnovao u Ziirichu komorni ansambl (od 1957 Camerata Zurich); 1969 preuzeo vodstvo komornog orkestra u Pforzheimu. U njegovu repertoaru preteţno mjesto zauzimaju djela suvremenih kompozitora. Napisao monografiju o švicarskom kompozitoru Hugu Pfisteru (1973). TSOUYOPOULOS, Georges S., grĉki kompozitor (Atena, u. X 1930 —). Diplomirani inţenjer; muziku uĉio na Odeonu u Ateni, u Milanu i kod P. Hindemitha u Ziirichu (1955—57). Od 1955 ţivi u Miinchenu kao kompozitor. U poĉetku pod utjecajem Stravinskog, Šostakoviĉa, Prokofjeva i Bartoka unosio u svoja djela folklorne elemente. Kasnije se priklonio tekovinama avangardne muzike. DJELA (izbor): II gudaĉki kvartet, 1956; Sinfonietta da camera, 1957; Serenata za ţenske glasove, flautu, gitaru i violu, 1957; 2 madrigala za ţenske glasove i orkestar, 1957; sonata za violu solo, 1957; 3 fragmenta za zbor i orkestar, 1958; 2 tokate za klavir, 1958—65; Musik fiir Schlaginstrumente, 1959; Musik fiir Blaserguintett, 1966.
TUA, Teresina, talijanska violinistkinja (Torino, 24. P —■ Rim, 28. X 1956). Kći siromašna zidara svirala je već 01 pete godine po kavanama Torina te talijanskih i francusk tovališta. Materijalna pomoć neke Ruskinje omogućila joj je na Pariškom konzervatoriju (1877—80; L. J. Massart). K tirala zatim u svim većim evropskim gradovima, ĉesto s ] nentnim pijanistima (S. Rahmanjinov, M. Rosenthal) i s vic listom D. Popperom, na turneji po SAD (1887) i Rusiji (i 98). Napustivši koncertnu djelatnost bila je 1915 —24 pi na Konzervatoriju u Milanu i potom na konzervatoriju San, dlia u Rimu. God. 1940 povukla se u samostan. Odušev je publiku virtuoznom tehnikom, ĉistoćom tona i nadasve 1 nošću interpretacije. LIT.: G. Barblan, Teresina Tua, MGG, XIII, 1966.
TUBA, 1. kod antiĉkih Rimljana duvaći instrumenat, vr; niĉke, uspravne trublje, sliĉan grĉkom -> salphinxu. 2. Limeni duvaći instrument s najdubljim registrom; ubi u instrumente iz porodice roga, odnosno biigelhorna. T prethodio niz basovskih i . ____ . menata, meĊu njima ser ofikleida. Ti su instrument li niz nedostataka koji su mogućavali dobru emisiji i izvoĊenje tehniĉki sloj mesta. Ton im je bio m naĉen i nesiguran, a zvuk neprijatan, šupalj i grub. trebljavali su se uglavn vojnim duvaĉkim orke! u simfonijskim samo izu Postanak tube vezan je sredno za pronalazak v< Da bi se upotpunila grupa nih duvaĉa u vojnoj muzi strumentom koji bi odgc kontrabasu medu gudaĉim maĉki graditelj C. W. A konstruisao je 1853 (u sai sa W. F. Wieprechtom), u F, sa 5 ventila (patentir je pod imenom Basstube), našnja orkestarska tuba je vršen tip tog instrumenta ventila. Njena cev je koniĉnc lika, elipsasto savijena, uk duţine 3,20—3,75 m. Ton se dobija duvanjem u usnik kotlastog ka. Od ĉetiri BAS-TUBA ventila prvi sniţava osnovnu udesbu instrumenta 5 stepen, drugi za polustepen, treći za dva stepena i ĉetvrti za dvi stepena. Razliĉitom upotrebom pojedinih ventila mogu se izves tonovi hromatskim redom u opsegu instrumenta koji je o oktave. Notacija je u bas-kljuĉu; registri su razliĉiti jer se grade u razliĉitim veliĉinama sa razliĉitim osnovnim tipo (F, Es, ili C). Prvobitno je t. u simfonijskom orkestru samo pojaĉi tonove kontrabasa. Poĉevši od H. Berlioza i R. Wagnera komj tori, meĊutim, ĉešće i više koriste tubu, ili u kvartetu sa tror nima ili zasebno, te joj daju karakteristiĉna solo mesta. Ton mek je i obao, prijatan i topao u pianu, snaţan i prodoran u foi dinamiĉke i izraţajne mogućnosti vrlo su velike. Sviranje zal sigurnu tehniku usnica i disanja. Danas se mnogo upotrebljava i bas-tuba u F. Tenor-t sliĉna bas-tubi ali manjih dimenzija i višeg registra, i kontra tuba koja je istovetna sa tubom, sar~o znatno većih razn retko se primenjuju u simfonijskom orkestru. Kontrabas nalazi se ĉesto u partiturama R. Wagnera. Svi oblici tube, ul ĉujući i helikon (to je u stvari kontrabas-tuba, samo sa kn zavinutom cevi) upotrebljavaju se u vojnim duvaćim orkestri Redak primer solistiĉke literature za t. je Sonata za bas-t. i kl; P. Hindemitha (1955). 3. Kod orgulja manualni registar od 16', 8' ili 4', jeziĉn T. od 32' (kontra-tuba) je pedalni registar. Uobiĉajeni u I noj romantici, danas se ti registri gotovo uopće više ne upoi bljavaju. Đ. J< TUCAKOVIĆ (pravo prezime Nešić), Aleksandar, pe\ bas (Vranjevo, Banat, 13. XI 1877 — Beograd, 18. VI 19; Najpre dramski glumac, a od 1908 operski solista u Beogra Posle penzionisanja u Beogradskoj operi ostvario je nekoliko pešnih epizodnih uloga u beogradskom Jugoslovenskom dramsk pozorištu. Izraziti bas buffo i odliĉan glumac, T. je dao ne: liko izvrsnih operskih kreacija, meĊu kojima su bile Don Bart (Rossini, Seviljski berberiri), Don Pasquale (Donizetti), Skula (Bo din, Knez Igor) i Crkvenjak (Puccini, Tosca). p, Mii
TUCCI — TULOU TUCCI, Gabriella, talijanska pjevaĉica, sopran (Rim, 4. VIII 1929 —). Uĉenica L. Filonija; na opernoj sceni debitirala u Spoletu 1952. God. 1955 poduzela turneju po Australiji. Veliku je reputaciju postigla od 1959 (nastupi u Scali u Milanu, u Areni u Veroni, u Metropolitanu u SAD, u Londonu i Moskvi). Pjevala je u svima većim evropskim i ameriĉkim kazalištima. Njen je repertoar širok, ali se osobito istiĉu uloge u operama G. Verdija (Violetta, Aida, Desdemona) i G. Puccinija (Mirni, Tosca, Liu, Butterflv). TUCHER, Christoph Carl Gottlieb, njemaĉki muziĉki amater (Niirnberg, kršten 20. V 1798 — Miinchen, 17. II 1877). Pravnik; 1856—68 sudac vrhovnog suda u Miinchenu. Za vrijeme studija u Heidelbergu prijateljevao sa A. F. J. Thibautom, jednim od prvih koji su u XIX st. oţivjeli interes za muziku minulih vremena. Putovao je po Italiji i sakupljao materijale iz muziĉke prošlosti pa je 1827 objavio zbirku u 2 sv. 42 Kirchenge-sange der beriihmtesten alteren italienischen Meister. Glavno mu je djelo Schatz des evangelischen Kirchengesangs (1840; 1848 u dva sveska), s dodatkom Uber den Gemeindegesang (1866). U ĉasopisu Allgemeine musicalische Zeitung objavio 1870—71 niz ĉlanaka pod naslovom Zur Musikpraxis und - Theorie des 16. Jahrhunderts. U razdoblju romantizma T. ide medu prve vaţnije obnovitelje crkvene muzike u duhu njenih nekadašnjih tradicija. LIT.: K. Ameln, Christoph Carl Gottlieb Tucher, MGG, XIII, 1966.
TUCKER, Richard (pravo ime Reuben Ticker), ameriĉki pjevaĉ, tenor (Brooklvn, New York, 28. VIII 1913 — Kalamazoo, Michigan, 8. I 1975). Uĉio pjevanje kod P. Althousea i A. Canarutta; na opernoj pozornici debitirao 1945 na Metropolitanu u New Yorku kao Enzo (Ponchielli, La Gioconda) i tamo angaţiran niz godina, osobito za romantiĉki i veristiĉki repertoar. Uz J. Peercea i J. Bjorlinga bio je jedan od najpopularnijih tenora ameriĉke publike. God. 1947 nastupio uz Mariju Callas u veronskoj Areni; iste godine, pod vodstvom A. Toscaninija, pjevao za ameriĉku radio-difuziju (National Broadcasting Company — NBC) ulogu Radamesa (Verdi, Aida). Osim u ameriĉkim, pjevao i u evropskim kazalištima. Ĉesto je nastupao i na koncertima. TUĈEK (Tuczek), Vinzenz, ĉeški ĉembalist, dirigent i kompozitor (Prag, 2. II 1773 —?, 1821). U djetinjstvu mu je uĉitelj muzike bio otac. God. 1793 bio je glumac u Pragu; 1794 nalazio se u Beĉu (vjerojatno komponirao za E. Schikanedera), J795 ponovo u Pragu, gdje je 1796—97 bio kompozitor, baletni statist i orkestralni ĉembalist u kazalištu grofa Nostitza. God. 1797 postao dvorski kapelnik kurlandskoga vojvode u Saganu (Šleska) i Nachodu (Ĉeška), zatim muziĉki direktor Narodnoga kazališta u Breslauu. Angaţiran u Leopoldstadtertheateru u Beĉu kao tenor, debitirao 1801, a 1806—09 bio glavni dirigent kazališta. Kao kompozitor djelovao od 1802 naizmjeniĉno u Beĉu i Budimpešti; 1810—20 (uz kratak prekid) u Budimpešti, a onda mu se izgubio trag. DJELA: malen broj instrume ntalnih djela. — DRAMSKA. Više od 20 opera i Singspiela, meĊu njima: Rubezahl(kasnije kao Ripheusi Typhon), 1801; Lanassa,oder: DieEroberungvonAialabar, l%05;Dieschone Melusine, \%09',Der Kosak und der Freywillige, 1814; Lais und Amindas, oder: Der Kampf fu'r Vaierland und Liebe, 1817. Pet baleta; scenska muzika. — Oratorij Das jungste Gericht; kantate. — Mise; Reguiem. LIT.: F. Bat'ha, K otazce skladatelu Tucku, Zpravy Bertra mky, 1960. — K. M. Pisaroviitz, Vinzenz Tuczek, MGG, XIII, 1966.
TUDAKOVIĆ, Almas, pjevaĉ, tenor (Zagreb, 16. V 1920 —). Pjevanje uĉio kod R. Ertla u Sarajevu i tamo 1946 zapoĉeo opernu karijeru lirskog tenora, ostvarivši niz prvih opernih uloga, medu kojima su bile Don Octavio (Mozart, Don Giovanni), Almaviva (Rossini, Seviljski brijaĉ), Nemorino (Donizetti, Ljubavni_napitak), Faust (Gounod), Vojvoda (Verdi, Rigoletto) i Lenski (Ĉajkovski, Evgenij Onjegin). Od 1953 ĉlan je Osjeĉke opere u kojoj se istakao i u opereti, a u posljednje vrijeme i kao karakterni tenor: Vašek (Smetana, Prodana nevjesta), Arlecchino (Busoni), Le Bleau (Wolf-Ferrari, Dovitljiva udovica), Jim (Brecht-Weill, Uspon i pad grada Mahagonija) i dr. God. 1972 dobio je Sedmoprosinaĉku nagradu Hrvatskog narodnog kazališta u Osijeku. An. Pe. TUDORj Antonv, engleski plesaĉ, koreograf i pedagog (London, 4. IV 1909 —•). Plesnu naobrazbu stekao kao uĉenik M. Rambert, P. Argvle, H. Turnera i M. Graške; 1930 primljen kao plesaĉ, asistent i tajnik u novoosnovanu trupu M. Rambert Ballet Club. Ondje je 1931 postavio svoj prvi balet Cross-Garter'd (Frescobaldi), nakon ĉega se posvetio koreografiji, nastavljajući i karijeru plesaĉa. Bio je ĉlan trupe M. Rambert, a 1933—35 ĉlan Vic-Wells Ballet. Do 1937 nastali su baleti Lysistrata (Prokofjev), Adam and Eve (Lambert), The Planets (Holst), The Descent of Hebe (Bloch), Jardin aux Klas (Chausson) i Dark Elegies (Mahler) koji se ubrajaju u njegova remek-djela. God. 1937, sa H. Laingom i A. de Mille, osnovao Dance Theatre, a malo kasnije sa H. Laingom London Ballet, za koji je koreografirao
611
balete Soiree musicale (Rossini-Britten) i Gala Performance (Prokofjev). God. 1939 u New Yorku koreograf trupe Ballet Theatre te postavio balete Goyescas (Granados), Pillar of Fire (Schonberg; smatra se njegovim najvećim djelom), Romeo and Juliet (Delius), Dim Lustre (R. Strauss), Undertozv (W. Schuman) i Shadom of the Wind (Mahler). Kao koreograf gostovao u Švedskoj, Kanadi, Japanu i dr., ostvarivši balete La Gloire (Beethoven), Offenbach in the Underzoorld (Offenbach), Shadow Play (Koechlin), Knight Errant (Strauss), The Divine Horseman (Egk). S velikim se uspjehom bavio i pedagoškim radom. Jedan od najznatnijih koreografa XX st., T. je u svojim djelima obraĊivao socijalne i psihološke probleme ĉovjeka današnjice, da bi se samo u jednom kraćem razdoblju svog umjetniĉkog stvaralaštva bavio i nešto vedrijim temama (Judgment of Pariš Weilla, Soiree musicale, Gala Performance i dr.). TUDOR, David, ameriĉki pijanist (Philadelphia, 20. I 1926 —). Uĉio klavir i kompoziciju kod I. i S. Wolpea, a orgulje kod H. W. Hawecka. U poĉetku orguljaš i nastavnik muzike. God. 1949 zapoĉela je njegova suradnja sa J. Cageom, plodonosna za razvoj avangardne muzike. Oni su, izmeĊu ostalog, osnovali 1951 sa E. Brownom, M. Feldmanom i Ch. Wolffom Project of Music for Magnetic Tape, prvu ameriĉku grupu za proizvodnju elektronske muzike na magnetofonskoj vrpci, a šezdesetih godina su izvedbama Cageovih djela Cartridge Music te varijacija II i III znatno utjecali na usmjerenost prema ţivoj elektronskoj muzici (engl. live electronic music). Od 1953 radio i za Merce Cunningham Dance Company. Predavao na ljetnim teĉajevima u Black Mountain College (North Carolina, 1951—53) i u Darmstadtu (1956—61) i kao gost na ameriĉkim univerzitetima i institutima. Od ameriĉke prve izvedbe II sonate za klavir P. Bouleza (1950) T. uţiva reputaciju vodećeg avangardnog pijanista. Istakao se i kao sviraĉ na bandoneonu, a od šezdesetih godina kao interpret elektronskih i multimedijalnih djela. Tudorove stvaralaĉke realizacije muzike otvorene forme s nedeterminiranim, improvizatorskim odlomcima i elementima sluĉajnosti omogućile su neke smjerove nove muzike; interpret je u sve većoj mjeri postajao sukompozitor. Njegova vlastita djela (ĉesto u suradnji s drugima) preteţno su multimedijalna i upotrebljavaju (osim elektronskih ureĊaja) kazalište, ples, film i televiziju, uz to (prvi put) najnovija tehniĉka dostignuća kao laser i druge svjetlosne sisteme. DJELA: Fluorescent Sound, 1964; Bandoneon! (Bandoneon Factorialj, 1966; Reunion, 1968; Rainforest, 1968 (nova verzija 1972); Video III, 1968; Assemblage, 1968; Video/Laser I, 1969 i II, 1970; 4 Pepsi Pieces (za paviljon Pepsi Cole na svjetskoj izloţbi u Osaki), 1970; Gymnastics, 1970; The Red, Yellow, Green, and Blue Subtnarine, 1970 i dr. LIT.: M. Nyman, Experimental Music. Cage and Bevond, London 1974.
TUDOR, Ranko, pijanista (Split, 1. V±T 1931 — ). Studij klavira zapoĉet kod I. Maĉeka u Zagrebu završio 1957 na Muziĉ koj akademiji u Beogradu kod E. Hajeka; 1960—61 usavršavao se kod J. Fevriera u Parizu. Od 1958 profesor je na Muziĉkoj školi Stanković u Beogradu. Glavna obeleţja Tudorove umetnosti su vehementnost i vitalnost izvoĊaĉkog izraza, snaţan temperament, sugestivnost, muzikalnost i tehniĉko znanje. Dobitnik druge na grade na Takmiĉenju mladih muziĉkih umetnika Jugoslavije 1956 u Ljubljani, T. koncertira u mnogim jugoslovenskim gradovima, a gostovao je u Francuskoj, Italiji, Rumuniji, Švajcarskoj, Nemaĉkoj, Ĉehoslovaĉkoj i SSSR. R. pej. TULEBAJEV, Mukan Tulebajeviĉ, kazaški sovjetski kompozitor (Karagiĉan, Kazahstan, 13. III 1913 — Alma-Ata, 2. IV 1960). Uĉio kod E. Brusilovskog u Alma-Ati, a 1951 završio studij kompozicije na Moskovskom konzervatoriju (N. Mjaskovski, V. Fere). Od 1953 predavao instrumentaciju na Konzervatoriju u Alma-Ati. Zajedno sa E. Brusilovskim i L. Hamidijem komponirao himnu Kazaške SSR. DJELA. ORKESTRALNA: simfonijska pjes ma Kazahstan. 1951; Ka~ zaška uvertira, 1945; fantazija za kazaške narodne teme, 1944; Lirski ples, 1947; ţanr-slika Praznik, 1954; fantazija na madţarske teme za orkestar kazaških narodnih instrumenata, 1953. — KOMORNA: gudaĉki kvartet, 1949; klavirski trio, 1948; suita za klavirski kvintet, 1946; kompozicije za violinu i klavir. — Fantazija za klavir, 1942 i tokata za klavir, 1949. — Opera Amangeldi (sa E. Brusilovskim), 1944 i Birţan i Sara, 1946; scenska i filmska muzika. —■ VOKALNA : kantata Ognji komunizma, 1951; suita Mladost za zbor, 1954; zborovi; romance i solo-pjesme. — Ĉlanak Muĉnu o Ka3axcKou My3biKe, CoBeTCKan MV3biKa, 1952. LIT.: M. AxMemoea, BoKSJibHoe TBOp*iecTBO M. Tyjie6aeBa, CoBeTCKaH My3b«a, 1960.
TULOU, Jean-Louis, francuski flautist i kompozitor (Pariz, 12. IX 1786 — Nantes, 23. VII 1865). Sin fagotiste i kompozitora; flautu uĉio kod J. G. Wunderlicha na Konzervatoriju u Parizu. Tu je od 1804 flautist u Opera italien, od 1813 u Velikoj operi, 1822 iz politiĉkih razloga otpušten. God. 1826 ponovo se vraća u Operu; 1829—-56 bio je profesor Konzervatorija. Uţivao je veliku slavu kao koncertant; vodio je i vlastitu radionicu za izraĊivanje
612
TULOU — TUOTILO
flauta. Protivnik Bohmova sistema, T. nije dozvoljavao da ga uvedu na Pariški konzervatorij. DJELA: ORKESTRALNA: 2 Symphonies conccrtaiites; 5 koncerata za flautu; varijacije za flautu i orkestar. — Kompozicije za flautu i klavir, za 2. flaute i za flautu solo. — Me'lhode Progressive et raisonnee pour la flute, op. 100, oko 1835 (prevedeno i na španj.). LIT.: II.-P. Schmitz, Jean-Louis Tulou, MGG, XIII, 1966.
TUMA, Edmund, kompozitor i dirigent ĉeškoga podrijetla (Osijek, 15. XI 1872 — Petrinja, 12. VI 1928). Osnovnu školu i gimnaziju (6 razreda) pohaĊao u Varaţdinu; muziĉki studij završio na Konzervatoriju u Pragu. God. 1892—1900 uĉitelj gradske muzike, zborovoda i povremeno orguljaš u Varaţdinu, od 1900 kapelnik putujuće kazališne druţine, 1907—11 dirigent Osjeĉkog kazališta, 1911—13 kapelnik i orguljaš u Voloskom i nastavnik muzike na hrvatskoj gimnaziji u Opatiji, 1913—24 orguljaš, zborovoda pjevaĉkih društava Danica i Sloga te kapelnik vatrogasne muzike u Sisku i od 1924 u Petrinji. DJELA: Vatrogasni navještaj za gudaĉki orkestar. — Humoreska za klavirski trio; Blcgija za violinu i klavir. — Zvuĉi iz Bosne za klavir. — Kantata Sv. ćiril i Mctod za zbor i orkestar; zborovi (Rukovjet srpskih pjesama, Iz naših krajeva, Hrvat, Kolo) i dr. — Crkvene kompozicije. LJT.: M. R., Edmund Tuma, Sv. C, 1928, 4. — K. Filić, Glazbeni ţivot Varaţdina, Varaţdin 1972. K. Ko.
TUMA, František Ignac (Franz Ignaz Anton), ĉeški kompozitor (Kostelec nad Orlići, 2.X 1704—-Beĉ, 4. II 1774). Uĉio vjerojatno kod J. J. Fuxa u Beĉu. U tom je gradu 1730—42 bio kapelnik i kompozitor grofa F. F. Kinskog, zatim kapelnik carice-udove Elizabete; nakon njezine smrti umirovljen je 1750. Od 1768 nekoliko je godina proboravio u premonstratskom samostanu u Gerasu. Njegove brojne crkvene kompozicije nastale su pod neposrednim Fuxovim utjecajem. Preteţno su polifone, a po svom izrazu ostaju u okvirima stroge klasiĉne duhovne muzike. Tekovine novoga pretklasiĉnog stila nastojao je T. usvojiti u instrumentalnim djelima. DJELA. INSTRUMENTALNA: 13 simfonija za 3 i za 4 glasa; 18 par t i t a za 3 i za 4 glasa; 5 sonata za 4 glasa; 10 triosonata; sonata za 2 violine, 2 trublje i bas; fuga za orgulje. — CRKVENA: 66 misa (14 za zbor a cappella, 27 uz instrumentalnu pratnju, 19 izgubljeno, za 6 autorstvo nesigurno); 20 mo teta; 29 vespera i psalama; 5 Stabat Mater; 3 Magnificata; 13 antifona; Te Deum: 8 himni i dr. NOVA IZD.: O. Schmid obj. izbor iz instrumentalnih kompozicija prer. za klavir (1900) i odlomke iz crkvenih djela prer. za zbor i orgulje (1901); 3 instrumentalna stavka preradio za violinu i klavir i obj. J. Marak_ (Classiaue et Moderne, 1919; II izd. 1958); 1 partitu obj. J. Pohanka (Dejiny Ĉeške hudby v pfikladech, 1958), 10 sonata i I partitu V. Belsky (Mušica antiqua bohemica, 1965), 1 partitu i nekoliko duhovnih zborova E. Schenk (Hausmusik, 1953) i 1 Stabat Mater J. Plavec C1959). LIT.: O. Schmid, Die bohmische Altmeisterschule Czernohorskvs . . . Mit besonderer Beriicksichtigung Franz Tumas, Leipzig 1901. — O. Bali, Franz Tuma (disertacija), Wien 1901. — H. Vogg, Franz Tuma als Instrumentalkomponist (disertacija; 3 sv.), Wien 1951. — J. Vanicky, F. Ignac Tuma, Hudebni rozhledv, 1954. — A. Peschek, Die Messen von Franz Tuma (disertacija; 2 sv.), Wien 1956. — E. Badura-Skoda, Franz Ignac Anton Tuma, MGG, XIII, 1966.
TUMANOVA, Tatnara, plesaĉica ruskog podrijetla (Sibir, 1919—). Uĉenica O. Preobraţenske u Parizu; kao neobiĉno nadarena djevojĉica plesala isprva u raznim pariškim kazalištima; 1932 primljena u Ballet Russe de Monte-Carlo; ĉlan trija Baby Ballerinas (sa I. Baronovom i T. Rijabušinskom). Ostala u trupi V. de Basila (i nakon što se on razišao sa R. Blumom) do 1938 (izuzevši jednu sezonu, kad je u trupi Ballets 1933 plesala u baletima G. Balanchinea Songes i Mozartiana) te kreirala zapaţene uloge u baletima G. Balanchinea Cotillon (Chabrier) i Le Bour~ geois Gentilhomme (R. Strauss) i baletima L. F. Massinea Jeux d'enfants (Bizet), Union Pacific (Nabokov), Jardin public i Symphonie fantastique (Berlioz); nastupala i u brojnim reprizama suvremenih i klasiĉnih baleta. Otišla zatim u SAD; 1939 nastupala u New Yorku u musicalu Stars in Your Eyes; iduće godine prikljuĉila se u Australiji trupi Original Ballet Russe V. de Basila te s njome kreirala u New Yorku (1941) Balanchineov balet Balustrade; poslije toga ušla u suparniĉku kompani ju S. Denhama te su djelovala u kreaciji Massineova baleta Labyrinth (Schubert). God. 1943 bila u Hollywoodu protagonist filma Days of Glory. Od 1944 gostovala u najpoznatijim balet nim ansamblima, plešući prve uloge u mnogim baletima, medu njima u krea cijama baleta Le Palais de cristal (G. BaT. TUMANOVA lanchine; G. Bizet,
1947), L'Incoumie (S. Lifar; A. Jolivet, 1950), Phedre (S. Lii Auric, 1950). Nastupala je i u filmovima Tonight We Sing ( Invitation to the Dance (1956). Plesaĉica egzotiĉne ljepote, svjetsku slavu stekla virtuoznom tehnikom, sjajnim ekvilibr nadasve snagom svoga velikog dramskog talenta koji joj je! naziv tragetkinje plesa. LIT.: L. Vaillat, Tamara Toumanova, Dancers and Critics, 1950. — V. H. Siuisker, Tamara Toumanova, A Unic-ue Career, Danci zine, 1970.
TUMPEJ, Boţidar, fagotist (Kotoriba, 18. VIII 19 Fagot studirao na Konzervatorijumu u Grazu, u Ljublja Portograndi) i na Muziĉkoj akademiji u Beogradu (I. T gde je diplomirao 1954. God. 1954—62 ĉlan Kamernog oi u Laussanni, od 1962 solista je Beogradske filharmonije kao ugled kao koncertni fagotist u jugoslovenskim, nerr i švajcarskim gradovima, a nastupao je takoĊe u Bug: Italiji i drugim zemljama. Toplina i izraţajnost njegovog tehniĉki virtuozitet i emotivna interpretacija uvrstili su istaknute jugoslovenske instrumentaliste. Dobitnik je n nagrada u domovini i inostranstvu. R, TUNDER, Franz, njemaĉki kompozitor i orguljaš (Bi otoku Fehmarnu, Baltiĉko more, 1614 — Liibeck, 5. XI Od 1632 orguljaš u dvorcu Gottorf (Schlesvvig-Holsteii nasljednik J. Heckelauera; vjerojatno je on upoznao Tun muzikom G. Frescobaldija. Od 1641 orguljaš crkve Sv. u LUbecku. Osim za vrijeme bogosluţja, obiĉavao je svir gulje za razonodu graĊana prije nego bi odlazili na burzu, redivati veĉernje koncerte. Ubrzo je angaţirao i vokalne i mentalne soliste; time su poloţeni temelji koncertima 5 -> Abeudnnisik, koji su doţivjeli vrhunac pod vodstvom n nasljednika D. Buxtehudea. Ĉini se da je T. u veĉernjim k tima teţište sve više pomicao od orguljske muzike prema za ansamble, da bi izvan liturgijskih okvira publiku upo: novim vrstama sonate, arije i duhovnog koncerta u talija stilu. Liĉnost i djelo F. Tundera utrli su neposredno put D. Buxtehudea, s kojim sjevernonjemaĉka škola doseţe vi 1završetak. T. je zvanje hanzeatskog orguljaša u kasnijem X uzdigao na umjetnika koji je više nastojao graĊanstvo ut s novim muziĉkim tekovinama negoli njegovati liturgijsku ziĉku tradiciju. Time se orguljaš razvio u virtuoznog m kompozicije koji je zasjenio kantorov ugled. T. je muziki bodio bogosluţno-liturgijske funkcije. U svojim tokatama gama, nazvanim preludiji (tokata, kao srednji dio fuga, c< naĉin tokate), slijedio je H. Scheidemanna te spajao 0 sjevernonjemaĉke i juţnonjemaĉko-talijanske škole. U orgi djelima vezanim za cantus firmus preteţno je korale obrad novijem, specifiĉno sjevernonjemaĉkom, blještavom i virtu stilu koralne fantazije; one su spona izmeĊu H. Scheidem D. Buxtehudea. Na vokalnom polju T. takoĊer upotn novija stilska sredstva: piše solo-motete na naĉin talij kompozitora generacije G. Carissimija i duhovne arije bez firmusa. U koralnim kamatama znatno se udaljuje od tr: nalnoga koralnog koncerta i prvi je sjevernonjemaĉki majst ostvaruje oblik koralne kantate. DJELA. ORGULJSKA: 4 preludija; 1 canzona; S koralnih obra VOKALNA: kantate; duhovne arije za 1 i više glasova i instrumente za glas i instrumente; sinfonia za 7 violina motetu Da pacem (saĉuvai sinfonia). NOVA IZD.: 4 preludija obj. M. Seiffert (Organum, IV, 6); obradbe obj. R. Walter (1959); sva vokalna djela obj. M. Seiffert (DE 1900). LIT.: W. Stahl, F. Tunder und D. Buxtehude, Leipzig, 1926.— J. h Tunderiana, Liibeckische Blatter, 1934.—Isti, Neues iiber F. Tunder Buxtehude, Deutsche Musikkultur, 1941—42. — W. Apel, Neu aufge: Clavierwerke von Scheidemann, Tunder, Froberger, Reincken und Bu> AML, 1962. — W. P. Winzenburger, The Music of F. Tunder (dis 2 sv.), Rochester (N. Y.) 1965. — M. Geck, Franz Tunder, MGG, XIII, K. Gudemill. F. Tunder und die nordelbingische Musikkultur seim Veroffentlichungen der Kultursverwa!tung der Hansestadt Liibeck, I, 1967. — G. B. Sharp, Franz Tunder, The Musical Times, 1967. I
TUNE (engl. od starofranc. ton), engleski naziv za ton, r melodiju; psalm-tune znaĉi psalamsku melodiju. TUOTILO (Tutilo), švicarski redovnik (? — St. ( 27. IV 915). Od 900 ţivio kao redovnik u samostanu St. ( Uĉitelji su mu bili Marcellus i Iso. Neobiĉno darovit, isti kao slikar, kipar, pjesnik, muziĉar i govornik. Vladao je m instrumentima pa je pouĉavao plemićku djecu u sviranju. > su ga smatrali pronalazaĉem -> tropa iako je on samo p i usavršio postupak koji su drugi prije njega primjenjivali, vio je više tropa meĊu kojima se boţiĉni trop Hodie cantan nobis puer smatra jezgrom iz koje su se razvile boţiĉne litu igre i misteriji. NOVA IZD.: nekoliko tropa obj. A. Schubiger (Die Sdngerschule i leni, 1858; novo izd. 1966); Boţiĉni trop obj. A. Schering (Gcschichte de,
TUOTILO — TURINSKI in Beispielen, 1931); Trop Kyric-Omnipotens obj. A. T. Davison i W. Apel (Historical Anthology of Aiusic, I, 1947; novo izd. 1950). LIT.: P. Wagner, Einfuhrung in die gregorianischen Melodien, I, Leip zig 1895 (novo izd. 1963). — Isti, St. Gallen in der Musikgeschichte, u S. Singer, Die Dichterschule von St. Gallen, Leipzig 1922. — E. G. Rusch, Der Weinachts-Tropus des St. Galler Monchs Tuotilo, Theologische Zeitschrift, 1965.
TUPAN -^ Tapan TUPANAR -^ Tapanar TURANYI, Dragutin, kompozitor i dirigent (Osijek, 16. XII 1805 — Aachen, 4. X 1873). Muziku uĉio vjerojatno u Beĉu i od 1822 u Bratislavi (H. Klein), gdje je na Kraljevskoj akademiji pohaĊao i predavanja iz filozofije i prava te 1832—35 sudjelovao u muziĉkom ţivotu. God. 1835 dirigent kazališnog orkestra u Zagrebu, 1836 na istom poloţaju u beĉkom Theater zu Josefstadt; izmeĊu 1836 i 1841 zameće mu se trag. God. 1842—58 gradski kapelnik i muziĉki direktor u Aachenu; tamo je utemeljio gradsku pjevaĉku školu i 1844 zavod za crkvenu muziku, vodio Instrumental-Verein i pjevaĉko društvo Liedertafel, nastupao kao pijanist solistiĉki i u komornim sastavima i bavio se poduĉavanjem muzike; 1843—47 pet puta sudjelovao kao kompozitor i pijanist na Donjorajnskim sveĉanostima. Posljednje godine ţivota proveo kao uĉitelj muzike ţenskog internata u Vaalsu na njemaĉko-holandskoj granici. Umro je potpuno zaboravljen u Aachenu. Za boravka u Zagrebu T. je stao u redove iliraca (majka mu je bila Hrvatica, a otac podrijetlom Madţar) i obradio za muški zbor i orkestar poznate budnice Još Hrvatska nij' propala i Nek se hrusti šaka'mala. Njegov najveći uspjeh iz toga doba bila je scenska muzika za igrokaz Das schzvarze Kreuz auf Medvedgrad J. Schweigerta, za koju je na stihove Lj. Gaja komponirao pjesme Tuţno spjeva vitez na planini, Doletiše ptice kukavice i Hajde braćo, hajd' junaci, kao i Ples kosencev i strelcev, od kojih se napjeva saĉuvao samo Tuţno spjeva vitez ... u Kuhaĉevoj zbirci Juţno-slovjenskih narodnih popjevaka, V (pod naslovom Preobraţenje). Turanvjeva djela su većinom izgubljena. DJELA. ORKESTRALNA: 2 simfonije (I, u f- mo lu; II, izgub ljena); koncert za klavir (izgubljen); Jubal-Ouverture, 1843. — KOMORNA: 6 gudaĉkih kvarteta (2 izgubljena); kvinteti; klavirski trio u a -molu op. 6; klavirski trio u B-duru (izgubljen). — KLAVIRSKA: sonate; Lieder ohne Worte; Noc-turne; Caprice; Valse; Ungarischer National-Rakoczy~Marsch; Pannoniens Blii-then i dr. —DRAMSKA. Opere: Die Verungliickte Oper; Dan oder die Koller-htitte, 1848. Scenska muzika za igrokaz Das schzvarze Kreuz auf Medvedgrad J. Schweigerta (Zagreb, 22. X 1835). — VOKALNA: kantata Die Machl des Gesanges; ţenski zborovi op. 7 (Leichter Sinn i Hexenlied); zborovi; solo-pjesme. — Crkvena djela (mise). — Obradbe ilirskih budnica. LIT.: F. Š. Kuhaĉ, Ilirski glazbenici, Zagreb 1893. — Z. Kapko, Turanvi Carl von, zbornik-leksikon Rheinische Musiker, Koln 1969. — Ista, Ţivot i rad Dragutina Turanvija, Arti Musices 2, 1971. — Ista, Carl von Turanvi (1805 —1873), Koln 1973. K. Ko.
TURBAE (lat. svjetina, rulja), naziv za ulogu, koja je u pasijama, oratorijima i duhovnim igrama povjerena pjevaĉkom zboru, kao predstavniku hebrejskog ili poganskog puka. T. igra aktivnu ulogu u razvoju muziĉke radnje i sluţi kao kontrastni element ulogama solista (izraţenim ponekad takoĊer višeglasnim sastavima). Zborni stavak t. gradi se najĉešće s pomoću kratkih i brzih motiva u imitativnom i fugiranom stilu. TURCHI, Guido, talijanski kompozitor (Rim, 10. XI 1916 —). Diplomirao na konzervatoriju Santa Cecilia u Rimu klavir i kompoziciju (C. Dobici, A. Ferdinandi, A. Bustini); kasnije nastavio studij kod I. Pizzettija. Nastavnik harmonije, kontrapunkta i fuge, zatim kompozicije na konzervatoriju Santa Cecilia u Rimu; muziĉki savjetnik III programa Talijanske radio-televizije (1951—53); umjetniĉki direktor Accademia Filarmonica Romana (1963—66) i gradskog kazališta u Bologni (1968—70). Od 1967 direktor Konzervatorija u Parmi, od 1970 na istom poloţaju u Firenci. Pod utjecajem B. Bartoka, P. Flindemitha i G. Petrassija izgradio osobni stil, osobito instrumentalni, u kojemu se ĉesto sluţi kontrapunktskom varijacijom. Izvrstan je poznavalac stare muzike i oštrouman muziĉki pisac. DJELA. ORKESTRALNA: koncert za gudaĉe »alla memoria di Bela Bartokf, 1948; Piccolo concerto notturno, 1950; Suite-Paraphrase na evropske narodne teme, 1965; Cinque commenli alle baccanti di Euripide, 1952; Musique de geste — Tre melamorfosi, 1970. — KOMORNA: gudaĉki kvartet, 1940; Concerto breve za gudaĉki kvartet, 1947 (prva verzija koncerta za gudaĉe); trio za flautu, klarinet i violu, 1946. — Sonatina za klavir, 1941; Preludi e fughette za klavir, 1946. — DRAMSKA: opere La Sera del grande silenzio, 1949 i // buon soldato Svejk (po romanu J. Hašeka), 1962; scenska i filmska muzika. — VOKALNA: Due nottumi sacri za zbor i orkestar, 1944; Rapsodia — Intonazioni sul II inno di Novalis za glas i orkestar, 1970; Tre frammenti di un »Inno alla Madonna« (po F. Holderlinu) za mali ţenski zbor i 9 instrumenata, 1945; Invettiva (iz Carmina Burand) za zbor i 2 klavira, 1946; zborovi; solo-pjesme. — SPISI: Breve storia segreta di »Das Marienlebenf 1948, RMI, 1955; P. Hindemith, L'Approdo Musicale, 1958; Le ultime opere, u zborniku A. Casella Svmposium (urednici F. D'Amico i G. M. Gatti), 1958; Ricordo di P. Hindemith, Terzo Programma, 1964; Profila di G. Petrassi, ibid. i dr. — Preradba Dieci Laude delta Passione za sole, zbor i mali orkestar (iz Laudario di Corlona), 1955. — Revizije starijih talijanskih opera i dr. LIT.: E. Zanetti, G. Turchi, un musicista riflessivo, La Fierra Letteraria, 1950. — F. D'Amico, Guido Turchi, Time, 1951. —■ G. Viozzi, Musicisti italiani: G. Turchi, II Diapason, 1952. — M. Mila, Guido Turchi, MGG, XIII, 1966.
613
TURĈANINOV, Pjotr Ivanoviĉ, ruski kompozitor (Kijev, 20. XI 1779 — Petrograd, 16. III 1856). Muziku uĉio u Petrogradu kod G. Sartija. Svećenik; od 1827 uĉitelj pjevanja u Carskoj dvorskoj kapeli, a 1821—41 djelovao u razliĉitim crkvama. T. je na dotad neuobiĉajeni naĉin harmonizirao napjeve ruske crkvene muzike. U zbornom slogu ĉesto je melodiju povjeravao altu, tenoru ili basu. Dosljedno je primjenjivao simetriĉne obrasce, izbjegavajući nepotrebne i naknadno dodane melodijske ukrase. Njegove harmonizacije bile su veoma cijenjene i odrţale su se sve do XX st. T. je i sam pisao troglasne i ĉetvoroglasne zborne crkvene kompozicije. Njegova autobiografija objavljena je 1863, a sveukupna ostala djela izdana su posthumno u 5 svezaka (1905—06). LIT.: B. Jleoedee, TI. M. TvpMaHHHOB, TaMoOB 1910. — A. Flpeoopa3tceuCKUu, n. M. Typ*jaHHHOB, CaHKT-rieTep6ypr 1910.
TURECK, Rosalyn, ameriĉka pijanistica (Chicago, 14. XII 1914 —). Koncertirala još kao djevojĉica (1925—28), zatim se usavršavala kod Olge Samoroff na Juilliard School of Music u New Yorku; diplomirala 1936. God. 1943—55 bila nastavnica u toj ustanovi. Po završenom studiju mnogo je koncertirala u domovini, a 1947 poduzela prvu turneju po Evropi. Smatra se specijalistom za Bachovu muziku, osobito za Goldberg-Varialionen. Od 1966 profesor je na University of California u San Diegu. Objavila An Introduction to the Performance of Bach (3 sv., 1960) i Tozvard a Unity of Performance and Musicology (Cur-rent Musicology, 1972). TUREL, Mirjana, muziĉki pedagog i pisac (Ljubljana, 24. XII 1928 — ). Studij muziĉke povijesti završila 1954 na Akademiji za glasbo u Ljubljani, a zatim se usavršavala na seminarima i struĉnim ekskurzijama za muziĉki odgoj. Od 1962 pedagoški je savjetnik za muziku u Zavodu za školstvo SR Slovenije i od 1967 istodobno predaje metodiku muziĉke nastave na Akademiji za glasbo. U središtu njezinih nastojanja je oblikovanje koncepta muziĉkog odgoja u okviru općeg obrazovnog sistema. T. je suradnik revija Grlica i Mlada pota te ĉasopisa Pionirski list, Delo i Pro-svetni delavec. D J E L A: B e e t h o v e n o v i s t i k i z L j u b l j a n o , S lo v e n s k a g l a s b e n a r e v i j a , I I I , 195 4 i I V, 19 55 ; M i r o sl a v Vi l ha r, 1 96 3. J. Se.
TURINA, Joaquin, španjolski kompozitor i pijanist (Sevilla, 9. XII 1882 — Madrid, 14. I 1949). Uĉio klavir kod J. Tragoa u Madridu i M. Moszkowskog u Parizu, gdje je 1905—13 studirao i kompoziciju kod V. d'Indvja na Scholi Cantorum. Po povratku u Madrid (1914) T. je dirigent orkestra kazališta Eslava, osnivaĉ i pijanist Madridskog kvinteta, povremeni dirigent Ruskoga baleta u Španjolskoj, od 1926 muziĉki kritiĉar dnevnika El Debate, od 1931 profesor kompozicije na Konzervatoriju, a od 1941 proĉelnik Muziĉkog odjela u Ministarstvu prosvjete. Uz M. de Fallu i I. Albeniza, s kojima ga je povezivalo prisno prijateljstvo, T. je najistaknutiji španjolski kompozitor nacionalnoga smjera. Odgojen u klasiĉnom duhu pariške Scholae Cantorum pokazao je razvijen smisao za preglednost i logiĉnost cikliĉkog oblika koji nije remetila ni naglašena sklonost za impresionistiĉki kolorizam. Za teme je ĉesto uzimao drevne andaluzijske napjeve. Sintezom njihova suzdrţanog melankoliĉnog izraza i suvremenog muziĉkog govora T. je u svojim najboljim djelima stvorio izvoran osoban jezik. DJELA. ORKESTRALNA: Sinfonia Sevillana op. 23, 1920; simfonijske pjesme La Procesion del Rodo, 1912 i Evangelio de Navidad, 1915; Rapsodia sinfonica za klavir i gudaĉki orkestar, 1931; Danzas fantdsticas, 1920; Ritmos, 1928. — KOMORNA: gudaĉki kvartet, 1911; Serenata za gudaĉki kvartet, 1935; 2 klavirska trija, 1926 i 1933; Circulo za klavirski trio, 1936; klavirski kvartet, 1931; klavirski kvintet, 1907; Escena andaluza za violu, klavir i gudaĉki kvartet, 1912; La Oradon del torero za lutnju i gudaĉki kvartet, 1925; Recuerdos de la antigua Espana za lutnju i gudaĉki kvartet, 1929. Za violinu i klavir: sonata op. 51, 1929; Sonata espanola op. 82, 1936; El Poema de una sanluquena, 1924; Homenaje a Navarra, 1945 i dr. — KLAVIRSKA: Sonata romdntica op. 3, 1909; Sonata pintoresca: Sanlucar de Barrameda op. 24, 1922. Suite Sevilla, 1909; Mallorca, 1928; Viaje maritimo, 1930; Radio Madrid, 1931 i Rincones de Sanlucar, 1933. Album de viaje, 1916; Majures espanolas, 1917 i 1932; Cuentos de Espana, 1918 i 1928; Ninerias, 1919 i 1931; Jardines de Andalucia, 1924J Danzas gitanas, 1930 i 1934; En el cortijo, 1936—40; fantazija, 1943; Contemplacićn, 1944; Sinfonia del mar (posth.) i dr. — Kompozicije za orgulje, za gitaru (sonata, 1932) i za harfu. — DRAMSKA: opere Margot, 1914 i Jardin de oriente, 1923; zarzuela Fea y con grada, 1904. Scenska muzika. — VOKALNA: ciklus Canto a Sevilla (7 pjesama) za glas i orkestar, 1927; oko 25 solo-pjesama {Poema en forma de candones, 1918; Homenaje a Lope de Vega, 1935). — SPISI: Endclopedia abreviada de la mušica (2 sv.), 1917; Tratado de cotnposicion musical, 1947—50; ĉlanci i kritike. LIT.: F. Soperla, Joaquin Turina, Madrid 1943. — M. Ouerol, Joaquin Turina, MGG, XIII, 1966.
TURINSKI, Vojislav, pevaĉ, tenor (Novi Beĉej, 1886 — Prag, 7. XII 1933). Najpre dramski glumac u Novom Sadu; po prelasku u Beograd posvećuje se više operi, no nakon prestanka sa radom u Beogradskoj operi (1925) vraća se drami, u kojoj ostvaruje nekoliko lepih većih uloga. Neobiĉno zasluţan kao saradnik na stvaranju stalne operske scene u Beogradu (1920). Lepo obojenog lirskog glasa ne velikog obima, niti jaĉine, ali glumaĉki veoma obdaren, T. je ostvario više likova u Beogradskoj operi preteţno
614
TURINSKI — TURNER
lirskog karaktera. Njegove su najbolje uloge bile Almaviva (Rossini, Seviljski berberin), Wilhelm Meister (Thomas, Mignon), Werther (Massenet), Manrico (Verdi, Trubadur)^ Pinkerton (Puccini, Aiadame Butterjlv) i Lenski (Ĉajkovski, Hvgenij Onjegin). p. Mil. TURK, Daniel Gottlob, njemaĉki kompozitor i muziĉki pedagog (Claussnitz kod Chemnitza, 10. VIII 1750 — Halle, 26. VIII 1813). Kod svoga oca Daniela Tiirka uĉio violinu, orgulje i gotovo sve duhaĉke instrumente; zatim uĉio kod G. A. Homiliusa na Kreuzschule u Dresdenu, te kod J. A. Hillera u Leipzigu. Od 1774 kantor u Halleu, gdje je od 1779 predavao muziĉku teoriju na Univerzitetu, a od 1787 bio orguljaš u crkvi Sv. Marije. Od oko 1780 organizirao s Collegium musicum redovite simfonijske i klavirske koncerte te koncertne izvedbe opera, osobito Handelovih. Od 1808 vodio je i Stadtsingerchor. Kao kompozitor nije se izdigao iznad tadašnjeg prosjeka. Bio je, meĊutim, vrlo cijenjen pedagog (njegov je uĉenik C. Loewe). Historijsku vaţnost imaju njegove didaktiĉke kompozicije za klavir i, osobito, vrlo vrijedni priruĉnici od kojih su se neki upotrebljavali do druge polovine XIX st. DJELA. KLAVIRSKA: 8 zbirki sonata (48 sonata), 1776—93; Sechzig Handstiicke fiir angehende Clavierspieler (2 sv.), 179211795; Drcissig Tonstucke za klavir ĉetvororuĉno., 4 sv.: I i II, 1807; III i IV, 1808. — Opera Pyramus und Thisbe (izgubljena), 1784. — VOKALNA: oratorij Die Hirten bei der Krippe in Betlehem, 1782; 20 kantata; Lieder und Gedichte aus dem Siegzvart, 1780; 46 zbornih pjesama. — Choralbuch; Sammlung der vorziiglichsten Choralmelodien. — INSTRUKTIVNA: Von den wichtigsten Pfiichten eines Organisten . . . , 1787 (II izd. redigirao F. Naue, 1838); Clavierschule, 1789; Kurze Anzueisung zum Generalbasspielen, 1791 (V izd. priredio F. Naue, 1841); Kurze Anzveisutig zum Clavierspielen, 1792; Kleines Lehrbuch fiir Anfdnger im Glavierspielen, 1802; Anleitung zu Temperaturberechnungen, 1808. NOVA IZD.: Kleine Handstiicke obj. C. Auerbach (1933; II izd. 1960); E. Dofiein obj. Tonstucke za klavir ĉetvororuĉno (2 sv.; 1933) i Anfdngerstiicke fiir Klavier (1940); Zehn Icichte Klavierstiicke obj. B. Wolff; W. Seraukv obj. 10 klavirskih stavaka, 3 pjesme iz Lieder aus dem Siegzvart, odlomke iz oratorija (Musikgesckichte der Stadt Halle, II, 1948), 30 Tonstucke za klavir ĉetvororuĉno (1948) i 60 Handstiicke (1948 i 1954); 4 sonate obj. H. Albrecht (Organum, V. 1951—54); faksimil priruĉnika Clavierschule obj. E. R. Jacobi (Documenta musicologica, I, 1959); Von den zvichtigsten Pflichten. . . obj. B. Billeter. LIT.: H. Glenezvinkel, Daniel Gottlob Tiirk und das hallische Musik leben seiner Zeit (disertacija), Halle 1909. — G. E. Hedler, Daniel Gottlob Turk (disertacija), Leipzig 1936. — B. Grahmann (redaktor), Spomenica Daniel Gottlob Tiirk, der Begriinder der hallischen Handeltradition, VColfenbuttel i Berlin 1938. — L. Hofjmann-Erbrecht, Daniel Gottlob Turk, MGG, XIII, 1966.
TURKALJ, Nenad, muziĉki pisac i kritiĉar (Zagreb, 19. XII 1923 —). Studirao na tehniĉkom i filozofskom fakultetu u Zagrebu; klavir uĉio na srednjoj školi Muziĉke akademije. Radio u redakcijama radio-programa, ĉasopisa, dnevnih i tjednih novina, programski direktor Muziĉkog biennala Zagreb; od 1973 direktor je programa Koncertne dvorane Vatroslav Lisinski. Autor brojnih muziĉkih i muziĉko-literarnih emisija na radiju, televiziji i filmu, pisac koncertnih komentara, nastupa kao predavaĉ, a bavi se i prevoĊenjem opernih libreta i opernom reţijom. Od 1950 muziĉki kritiĉar dnevnih novina, tjednika i dr. Piše teĉnim stilom te oĉituje velik dar zapaţanja, osobito u osvrtima na muziĉko-scenske priredbe. DJELA: knjige Mala historija muzike, 1957 (III izd. 1963) i 100 opera, 1963 ( I I izd. 1964). Brošure IX simfonija L. van Beethovena, 1953 i Popijevka i njeni majstori Schubert i Schumann, 1953. Ĉlanci: Historijska liĉnost Ludzviga van Beethovena, Izvor,. 1949, 9; Razmatranja o suvremenim problemima opernog izvoĊenja. Muziĉka revija, 1950, 4; Mozartov »Rekvijem«, Umetnost i kritika, 1955. i; Portret umjetnika V. Ruţdjaka, Teatar, 1955, 3; Balet »Stranac« S. Bombardellija, Mogućnosti, 1956, 3; Kroz guštik modernog, Savremeni akordi 1957, 2—3; Alban Berg i njegov »Wozzeck", Republika, 1957, 1; DramaturŠki zapisi opernog kritiĉara, ibid., io; Magistralna kreacija— Otelio Josipa Gostiĉa, Teatar, 1957, 5—6; Šulekova opera »Koriolan«, ibid., 1958, 6; Opera na ekranu, Filmska kultura, 1959, 10; Gdje je mjesto fenomenu jazza, Telegram, 16. XI 1961; Porijeklo plavih nota u jazzu, Savremeni akordi, 1961, izvanredni broj; Teror na baletnom podiju. Telegram, 31. III 1961; Razgovor o operi, Splitska scena, 1961; Balet na ekranu, Filmska kultura, 1962, 26; Zajc u novom svjetlu, Kolo, 1963, 1; Put do moderne Jugoslavenske opere, ibid., 5; Ideološki problemi našeg muziĉkog ţivota, »4 jul«, 15. XI 1963; Neophodnost nove notacije, Bulletin MBZ, 1965, 7; Suvremena holandska muzika, ibid., 8; Le Theatre en Yougoslavie — Opera et Ballet, Le Theatre dans le Monde, 1966, XV, 5; »Labinska vještica —■ opera N. Devĉića, Kolo, 1966, 3—4; »Ljubav i zloba« V. Lisinskog — opera hrvatskog bidermajera, ibid., 8—10; Muzika i oktobarska revolucija, Razlog, 1967, 2—3; »Ludenski Ċavoli« Pendereckog, PozoriŠna kultura, 1970, 2—3; Ţi votno djelo Marijane Radev, Muzika, 1973, 3—4; Lovro Mataćić, ibid., 1974, 1—2; Matrix-Symphony B. Sakaĉa, ibid., 3—4; Milko Kelemen, Zvuk, 1975, 2; Hrvatsko operno stvaralaštvo 1945—1975, ibid., 1976. — Oko 4000 kritika.
J. As. TURMMUSIK (njem. Turm toranj, kula), kraći, fanfarama srodan instrumentalni odlomak — kasnije i sloţenija kompozicija — kojom su gradski muziĉari (preteţno duhaĉi) s tornjeva cr kava i vijećnica obavještavali graĊanstvo o vaţnijim javnim do gaĊajima ili jednostavno biljeţili protjecanje satova. Taj je obiĉaj bio raširen u Njemaĉkoj u XVI i osobito u XVII st. Autori prvih kompozicija namijenjenih izvedbi na tornju bili su J. Wannemacher (oko 1485—1551), J. Pezel (1639—1694) i G. Reiche (1667—1734). Stanovitu popularnost uţivale su i 1803 komponirane Turmsonaten F. Schneidera. Beethoven je 1812 napisao za stolnu crkvu u Linzu T. koja se izvodila na Dan mrtvih. Na prijelazu u XX st. nastojao je L. Plass (1864—1946) oţivjeti tu staru muziĉku praksu, pa je sakupljao i objavio mnoga stara djela s tog podruĉja. Uz njega su renesansi te vrste muzike mnogo pridonijeli i W. Hensel (1887—
j
1956) i W. Ehmann (1904 —). Za sveĉano otvorenje fesi Plouer Musiktag napisao je 1932 P. Hindemith Margem namijenjenu takoĊer izvedbi na tornju. LIT.: H. J. Moser, Toncnde Volksaltertiimer, Berlin 1935. — I*7- Bh Tibilustrium. Das geistliche Blasen, Kassel 1950. — E. A. Bozules, Towe sicians in the Middle Ages, Brass Quarterly, 1961—62. E. A
TURNER, Big Joe (Joseph), ameriĉki jazz-pjevaĉ (K Citv, 18. V 1911 —). Do 1938 pjevao blues na priredbai rodnom gradu. Tada se preselio u New York i tu nastuf Carnegie Hallu i Cafe Society, ĉesto sa J. Johnsonom, J. Su nom i A. Tatumom. Oko 1950 privremeno prihvatio stil Rh and Blues; kasnije se ponovno vratio klasiĉnom bluesu. G vao 1958 u Evropi, 1964 sudjelovao na festivalu u Monte 1965 na turneji po Engleskoj i Jugoslaviji (festival na E Zagreb). TURNER, Eva, engleska pjevaĉica, sopran (Oldham, L shire, 10. III 1892 —). Nastupala na sceni već u djevojaĉkoj studirala zatim na Royal Academy of Music u Londonu (E. i A. Richards-Broads). Ĉlanica Carl Rosa Opera Company, —24. Pjevala u svima velikim svjetskim opernim kazališ Posvetila se prije svega ulogama u Verdijevim i Wagnei operama, ali nije zanemarila ni veristiĉki repertoar. Osobi reputaciju stekla kao Turandot (Puccini). Kad se povukla zornice, posvetila se pedagogiji, pa je predavala na Univ of Oklahoma u Normanu (1949—59I i na Royal Academy of 1 (1959—66). TURNER, Harold, engleski plesaĉ, koreograf i pe< (Manchester, 2. XII 1909 — London 2. VII 1962). Kl balet uĉio u Manchesteru (A. Haines) i kod M. Rambert u donu; nastupao u baletnoj trupi A. Dolina; 1930 u Lor partner T. Karsavine u Fokinovu baletu Le Spectre de la (Weber—Berlioz). Odmah poslije toga stupio u Ballet Ch Rambert, gdje je uz Karsavinu nastupao još u Fokinovin letima Les Sylpkides (Chopin) i Carnaval (Schumann). L godina ĉlan Ballet Cluba, gdje je kreirao uloge u Ashtor baletima Capriol Suite (Warlock) i Les petits riens (Mo u Camargo Society plesao u Ashtonovu baletu Follozu Your (1930) i dr.; istodobno se pojavljivao kao gost u Vic-Wells Bc u kojemu je postao jedan od glavnih plesaĉa, kreiravši, uz d uloge u baletima The Rake's Progress (N. de Valois; G. Gor Barabau (F. Ashton i N. de Valois prema G. Balanchinei Rieti), Checkmate (N. de Valois; A. Bliss) i u Ashtonovim lima Les Rendez-vous (F. Auber—C. Lambert), A Wedding Bc (Lord Berners) i Les Patineurs (G. Meverbeer—C. Lam Od 1940 u Arts Theatre Balletu, gdje je koreografirao svoje balete, May Collin (Bax) i Serenade (Wolf). God. 1941 prv saĉ u International Balletu, od 1945 ponovno u Sadler's Balletu. Najĉuvenija mu je bila uloga Plavoga klizaĉa u h novu Les Patineurs. Bio je umjetnik izuzetno virtuozne te i jedan od najvećih engleskih plesaĉa prije Drugoga svje rata. Nakon povlaĉenja s baletne scene (1951) pedagog u Sa \Vells Ballet Schoolu i baletni majstor kazališta Covent Gc TURNER, Robert, kanadski kompozitor (Montreal, t 1920—). Studirao muziku na McGill University u Mont na Royal College of Music u Londonu (H. Hovvells, G. J; na Colorado College u Colorado Springsu (R. Harri Berkshire Music Center u Tanglewoodu i na Peabody lege for Teachers u Nashvilleu kod H. Harrisa i (muzikoU E. Kentona; doktorirao 1953 na McGill University. Od 19 Vancouveru suradnik kanadskog Radija i 1955—57 Ċocer University of British Columbia. God. 1968—69 na Aladia versity u Wolfvilleu (Nova Scotia), a od 1969 profesor ko zicije na University of Manitoba u Winnipegu. , DJELA. ORK ESTRALN A: s imfo nija za ma li orkesta r, 1953; ; nija za gudaĉe, 1960; koncert za klarinet i gudaĉe, 1948; koncert za 2 k 1972; Aria za flautu i gudaĉe, 1943; koncert za komorni orkestar, 1950: certino za jazz-orkestar Robbins' Round, 1959; uvertire Jig Overture za m kestar, 1947 i Opening Night, 1955; Symphonic Evocation, 1946; varijacije Canzona, 1950; Lyric Interlude, 1956; nokturno, 1966; Eidolons, 12 si komorni orkestar, 1972; Mune za vojniĉku muziku, 1950; Toccata oscin 15 limenih duhaĉkih instrumenata i udaraljke, 1950. — KOMORNA: g trio, 1969; 2 gudaĉka kvarteta, 1949 i 1954; passacaglia za gudaĉki k 1947; 4 Fragments za kvintet limenih duhaĉa, 1961; Lamenl, kvintet za di instrumente i klavir, 1951; sonata za violinu i klavir, 1956; sonatine za t i klavir, 1947 i za obou i klavir, 1951; varijacije i tokata za 10 instrurr 1959 i dr. — KLAVIRSKA: sonata, 1955; preludij, koral i ples, 1948 turno, 1956. — Kanon, koral i fuga za orgulje, 1957. — Opera The liri 1967. — VOKALNA: kantata The Third Day, 1962; zborovi; Pastoral tych za 2 glasa, obou, trombon, i ĉembalo, 1958; The Phoenix and the za glas i 8 instrumenata, 1964; Suite in Homage to Melville za 2 glasa, vi klavir, 1966; solo-pjesme.
TURNER, Walter James, engleski muziĉki pisac i pj australskog podrijetla (Šangaj, 13. X 1889 — London, li 1946). Sin i uĉenik orguljaša katedrale u Melbourneu, stu zatim privatno u Dresdenu, Mtinchenu i Beĉu. Preselivši se u London, postao muziĉki referent lista The Neiv State:
TURNER — TURSKA MUZIKA Oštrouman i svestrano obrazovan pisac, istakao se svojim smionim i ĉesto provokativnim sudovima. Najuspjelija mu je monografija 0 Mozartu. DJELA: Music and Life, 1922; Varialions on the Theme of Music, 1924; Orpheus, or the Music of the Future, 1926; Beethoven, the Search for Reality, 1927 (novo izd. 1933); Musical Meanderings, 1928; Music, a Short History, 1932 (II izd. 1949); Facing the Music, 1933; Wagner, 1933; Berlioz: the Mart and His Work, 1934 (II izd. 1939); Music: An Introduction to Its Nature and Appreciation, 1936; Mozart: the Man and His Work, 1938; English Music, 1941; English Ballet, 1944. LIT.: J. M. Allan, Walter James Turner, MGG, XIII, 1966.
TUROK, Paul, ameriĉki kompozitor (New York, 3. XII 1929 —). Studij muzike završio 1950 na Queens College of the City of New York u Flushingu (K. Rathaus) i zatim se usavršavao na University of California u Berkelevu (R. Sessions) i na Juilliard School of Music u New Yorku (B. Wagenaar). Od 1959 nastavnik na City Collegeu u New Yorku, a zatim na Williams Collegeu u Williamstownu (Massachusetts). DJELA (izbor). ORKESTRALNA: simfonija, 1955; koncert za violinu, 1953; Homage to Bach, 1969. — KOMORNA: duhaĉki kvintet, 1956; varijacije na Schonbergovu temu za gudaĉki kvartet, 1950; 2 gudaĉka kvarteta, 1955 1 1969. — Kompozicije za klavir (3 Transcendental Etudes, 1969). —DRAMSKA: komorna opera Domeslic, 1955; balet Youngest Brother, 1953. — Zborovi; solo-pjesme.
TURSKA MUZIKA predstavlja, posebno umjetniĉka t. m., dio zapanjujući jedinstvene muzike Prednjega istoka, koja se ponekad općenito naziva arapskom muzikom. Iz jednostavne narodne muzike beduina s malim melodijskim opsegom i iz oblika hebrejske i egipatske obredne muzike razvio se u ranoislamsko doba poseban muziĉki stil, koji je, meĊutim, već ubrzo preuzeo i asimilirao elemente svih muziĉkih kultura sa sve širih podruĉja kojima su vladali kalifi. Budući da su jezik Kur'ana, arapski, prihvatili i u nearapskim zemljama naobraţeni ljudi, jedva se moţe sigurno ustanoviti kolik je bio udio nearapskih naroda u oblikovanju prednjoistoĉne umjetniĉke muzike. Isprva su sigurno Perzijanci veoma utjecali, ali su i turska plemena dala svoj doprinos još prije nego su poĉela naseljavati anatolski prostor. Turci su u Sogdijani već u VI st. došli u dodir s Irancima; prije nego su u toku idućih stoljeća svi postepeno prešli na islam, mnogi su Turci na dvoru u Bagdadu osvojili kljuĉne poloţaje. Podrijetlom Turĉin bio je filozof -> Alfarabi (oko 870 — oko 950), koji je ostavio mnogo bitnih podataka o muziĉkoj teoriji i praksi svojega vremena. Premda prva turska drţava u maloazijskom prostoru (poĉinje pobjedom Seldţuka nad Bizantincima 1071) još nije obuhvaćala ĉitav teritorij, uskoro je postala kulturnim središtem, posebno njezin glavni grad Konya. Utemeljenjem Osmanlijskoga Carstva (1288) Turci su preuzeli i politiĉko vodstvo u cijelom islamskom svijetu. Kulturno središte bio je kroz nekoliko stoljeća Carigrad (Istanbul). Arapske i perzijske zemlje preuzele su gotovo bez izmjena mnoge muziĉke tekovine nastale na Bosporu (-> Arapska muzika, -> Egipatska muzika, ~> Iranska muzika). Muziĉki instrumenti. U današnjoj izvodilaĉkoj praksi ritmiĉki instrumenti ne igraju više istu ulogu kao u nekadašnjim turskim vojniĉkim muziĉkim sastavima. Ti sastavi, utemeljeni u rano osmanlijsko doba, kasnije nazvani mehter hane i povezani s -> janjiĉarskom muzikom, raspušteni su s njome 1826. Potpuni mehter hane sastojao se od 54 ĉlana, od kojih je 36 sviralo ritmiĉke instrumente podijeljene na ĉetiri tipa (za svaki po 9 sviraĉa): ĉinele (zil), -> crescent (cagana), par malih timpana (nakkare) i veliki »turski« bubanj (davul). Velike ĉinele i crescent gotovo su sigurno tursko-srednjoazijskoga podrijetla, dok su bubnjevi vjerojatno došli iz perzijsko-indijskih zemalja. Bubnjevi izvan vojniĉkih sastava jesu: &/(tamburin) sa zveĉkama; jednostruko napet bubanj vjerskih redova mazhar te bubanj u obliku kaleţa (arap. darbuka), neophodan u narodnoj muzici, s raznim imenima, npr. deblek, a udara se objema golim rukama. Od instrumenata tipa flaute uobiĉajene su otvorene uzduţne flaute ney (arap. nay) i kaval; u novije se vrijeme u narodnoj muzici upotrebljavaju razne blokflaute, zvane većinom duduk; sviraĉ ih drţi koso i puše jednom stranom ustiju. Od oboa zastupljena je kratka oboa mey s velikim piskom, bez zvuĉnice, a mnogo ĉešće veća ĉunjasta oboa ţurna s malim piskom; nekoliko ţurna, u zajednici s bubnjevima davul, bili su osnova vojniĉkih kapela; jedna ţurna i jedan davul danas su najvaţniji instru-
615
menti u izvedbi seoske blagdanske i plesne muzike. Klarineti se javljaju samo kao dvostruki instrumenti arghul i zummara u juţnim pokrajinama i kao prebiraljke na gajdama tulum na istoĉnoj obali Crnoga mora. Kod ţicanih instrumenata posebno je teško riješiti pitanje povijesnih veza. Nije iskljuĉeno da Turci imaju historijskog udjela u razvoju trzalaĉkog instrumenta tambur (ili -> tanbur). Danas sluţi klasiĉnoj muzici, a upotrebljavao ga je već Alfarabi. Gotovo iskljuĉivo u Turskoj nailazi se na puĉki instrument baglamu, lutnju duga vrata, s kruškolikim korpusom; gradi se u raznim veliĉinama, ima preĉice i promjenljiv broj ţica, od kojih dublje uvijek sluţe kao bordun. Lutnja kratka vrata bez preĉnica ut nesumnjivo je došla od Perzijanca ili Arapa, dok je lutnja lavta preuzela ĉak evropske elemente. Moţda je izvorno turski instrument citra trapezna oblika -> kanun; upotrebljava se u klasiĉnom ansamblu. Pitanje je da li su turskoga podrijetla dva omiljela gudaĉka instrumenta: jedan je zbijeni kemen^e rumi sa tri nejednako dugaĉke ţice koje se skraćuju noktima, nalik na evropski srednjovjekovni -> fidel; drugi, kemence, vitka oblika, malo nalik na -> pochette, takoĊer ima tri ţice, na kojima se, meĊutim, uvijek svira na naĉin borduna ili paralelno višeglasno. Narodna muzika. Prema broju slogova u stihu (svaki je slog u stihu metriĉka jedinica), broju stihova i strofa, prema shemi sricanja i sadrţaja, tursko narodno pjesništvo ima mnogostruke oblike : kosma, tiirkti, destan, semai, mani. Muzika uz tekstove odvija se u ritmiĉki slobodnom ili ritmiĉki vezanom obliku. Uz stihove od jedanaest slogova, a ĉesto i uz osmerce javljaju se kao melodije tzv. uzun hava (»duga melodija«) ritmiĉki su slobodne i pripadaju tipu parlanda (prema B.Bartoku); ambitus je širok, melodijski tok ima silaznu liniju. Neke karakteristike (glasni izdrţani tonovi na poĉetku, tihizavršeci i dr.) odgovaraju stilu pastirskih napjeva, osobito onih u Turaka srednje i sjeverne Azije, dok su napinjanje grla, stegnuti tonovi i ornamentalni melos prednjoistoĉna primjesa. Ta je bila potrebna već radi toga da bi se melodije stilski prilagodile bogato ukrašenim molitvenim melodijama; na taj je naĉin u oĉima predstavnika ortodoksnog muslimanstva, koje se prema muzici odnosilo neprijateljski, uzun hava dobio pravo postojanja. Stoga je i razumljivo da su uzun hava najugledniji narodni napjevi. Najvaţniji su oblici uzun have bozlak (preteţno vedre ljubavne pjesme) i agit (gotovo uvijek tuţaljka). Ritmiĉki vezani oblici ponekad se nazivaju kink hava. Suprotna stila, vjerojatno su starotursko nasljeĊe. Kink hava su jednostavne melodije plesnog obiljeţja, odvijaju se u tempo giusto (prema B. Bartoku). Dok je uzun hava vokalni oblik i samo se prigodice izvodi instrumentalno, kink hava moţe biti napjev i instrumentalno izveden ples. Odnos prema tekstu gotovo je uvijek silabiĉan, gradnja simetriĉna. Postoji bezbroj plesnih oblika, nerijetko s pantomimiĉkim obiljeţjima. Popularan je zapadnoanatolski zeybek, a najpoznatiji (ubraja se u kola) halay; pleše se uz davul i ţurnu. — Turska narodna muzika još se uvijek ţivo njeguje, pa ni stvaralaštvo nije izumrlo. Netaknuta tradicionalna narodna muzika susreće se osobito kod seljaka. Ţene su većinom iskljuĉene iz muziĉke aktivnosti u javnosti. Instrumentalna svirka preteţno je povjerena muškarcima. Najuobiĉajeniji sastav, davul i ţurnu, gotovo uvijek sviraju Cigani. Oni su profesionalni muziĉari. Vodeću ulogu ima bubnjar. Lutnju baglama katkad sviraju laici, no ona je preteţno
TURSKA MUZIKA. Gravira M. Loricha, XVI st.
616
TURSKA MUZIKA
instrument narodnih pjevaĉa (asik), poluprofesionalnih muziĉara. Oni recitiraju epove u koje umeću pjesme, većinom tipa uzun hava. Od starijih narodnih pjevaĉa najpoznatiji su Karacaoglan (XVII st.) i Dadologlu (XVIII st.), od današnjih slijepi Veysel (1894—). Umjetniĉka muzika. Svi prednjoistoĉni prikazi tonskih sustava pokušaji su da se dovede u smisleni red i objasni bogato izdiferenciran tonski materijal praktiĉne muzike. Nadovezujući se na grĉku teoriju, strukturalni princip je nizanje kvinta. Dok su se Alfarabi i -> Avicena (980—1037) još drţali sustava od 12 stepena, -> Safi al-Din (1230—1294) razvio je sustav od 17 stepena, sastavljenih od intervala od 24 i 90 centa; tako nastaju polustepeni od 90 i 114 centa i cijeli stepeni od 180 i 204 centa kao i mnoge mogućnosti kombiniranja za veće intervale. Taj je sustav vrijedio do poĉetka XX st., kad je Rauf Yekta (1878—1935), nadovezujući se na Egipćanina M. Mešaqu, u Carigradu predoĉio svoj sustav od 24 stepena; kasnije je Sufi Ezgi (1870—1962), s neznatnim izmjenama, opširno izloţio sustav. Još više su izdiferencirani sustavi Saliha Murada Uzdileka i drugih. Za praksu, meĊutim, obavezni su jedino makami (arapski maqam, turski makani). Temelj je svakog makama odreĊeni niz od sedam stepena koji se ne transponira; svaki se dijeli na tetrakord i pentakord. Trinaest makama smatra se temeljnim nizovima; svi ostali sastavljeni su od raznih ĉetvorotonskih odnosno petorotonskih skupina tih 13 nizova. Svaka kompozicija vezana je, osim na jedan makam, još i na odreĊen ritmiĉki obrazac (usul) ; on se rijetko os tvaruje u melodiji, nego se po mogućnosti udara na jednom ili dva bubnja. R. Yekta spominje 40 takvih usula; neki su jednostavni i kratki, ali ima i dugaĉkih i sloţenih (npr., remel broji 28 polovinka i ostvaruje se u 27 udaraca u trajanjima od cijelih nota, polovinka, ĉetvrtinka i osminka). Ritmiĉki slijedovi ponavljaju se nevarirano. U današnjoj praksi nema ĉesto pratnje na bubnjevima te se usul uopće ne ĉuje; on se primjećuje samo na mjestima gdje u drugaĉije ritmiziranoj melodiji nastupa cezura, a to je ondje gdje završava ritmiĉki obrazac (neprisutne) pratnje. Od XIII do XIX st. bilo je i mnogo pokušaja da se melodije zapisuju slovĉanom notacijom, ali ni jedan nije imao trajna uspjeha, sve dok nije prodrla posve nova notacija koja vodi raĉuna i o trajanju tonova; ona potjeĉe od armenskoga crkvenog muziĉara Hamparsuina Limociyana (1768—1839); njoj treba zahvaliti što su u prvoj polovini XIX st. zapisane mnoge melodije. Kad je 1828 Giuseppe Donizetti (1788—1856) u Carigradu postao dvorski muziĉki direktor te je zapoĉela modernizacija muziĉkoga ţivota na turskom dvoru, prešlo se postepeno na zapadnjaĉku notaciju. Tonske visine koje ne odgovaraju evropskima (zbog odstupanja od evropskih intervala) obiljeţuju se predznacima. — O samosvojnoj turskoj umjetniĉkoj muzici moţe se govoriti tek od XIII st. Iz seldţuĉkih vremena nisu se, doduše, saĉuvala nikakva djela, ali se s pravom moţe pretpostaviti da su već postojale umjetniĉki dotjerane kompozicije u muziĉkom ceremonijalu reda derviša-plesaĉa (mevlevi), koji je u to doba utemeljen u Konvji. Mevlevi su u razvoju turske muzike odigrali veoma vaţnu ulogu. U svoje su samostane (npr. u kuće Galata i Yenikapi u Carigradu) pozivali sve do u XX st. najbolje muziĉare i poznavaoce muzike. U toku vremena nastala su središta za muziĉku izobrazbu na dvoru osmanlijskih sultana, za koje su se uvijek ponovno pisali traktati. Mehter hane morali su u raznim postavama sudjelovati u svima priredbama na otvorenu. Djela koja su izvodili mehter hane većinom su izgubljena, ali je poznato da su se u njihovu krilu razvili mnogi novi oblici i odgojili mnogi muziĉari. Sva ostala praksa, preteţno komornomuziĉka, bila je povezana sa suverenovim sarajem. Pjevaĉi i instrumentalisti, koji su katkad sluţili istodobno vjerskoj muzici, ondje su sticali veliku reputaciju i mogli utjecati na cijeli islamski svijet. Neki sultani ili ĉlanovi njihovih obitelji sami su bili izvrsni muziĉari i kompozitori: u XVIII i XIX st. sultani Mahmud I, Selim III, Mahmud II i Abdul Aziz. Neki visoki drţavni ĉinovnici i vojskovoĊe u Carigradu i provinciji takoĊer su imali vlastite male kapele. Najstariji kompozitor od kojega su se saĉuvali dijelovi kompozicija je Hatip Zdkiri Hasan Efendi (1545—1623); mnoge njegove poboţne pjesme pjevaju se još danas. Umjetnosti su ponovo procvale pod sultanom Muratom IV (vladao 1623—1640). Najpoznatiji je kompozitor toga vremena Hafiz Post (umro 1693); od njegovih 1200 djela malo se saĉuvalo; pisao je i melodije uz narodnu poeziju koje danas vjerojatno dalje ţive anonimno. Buhurizade Mustafa Itri (1640— 1711), bio je podjednako slavan kao uĉitelj i kompozitor. Sve do raspuštanja derviškog reda mevlevi (1925) kao uvod u ceremonijal pjevala se molitva nait na Itrijevu melodiju. U povijesti turske kulture umjetnost je najviše evala u prvoj polovini XVIII st., kad je prevladana dotadašnja izolacija i kad u umjetniĉku muziku ulaze neki folklorni elementi. Muziĉki bogato razdoblje trajalo je do prvog desetljeća XIX st. Ugledni su kompozitori i muziĉari
Tamburi Mustafa Cavus (oko 1764—1854) i Hamamizdde . Dede (1777—1845). Usprkos prihvaćanju zapadnjaĉke mi kulture, u XIX i XX st. ţivi i dalje klasiĉna t. m. Znatni su stavnici toga kasnog doba Oeldllzdde Istnail Efendi (1807—: Tamburi Biiyiik Osman Bey (1816—1885), Zekai Dede — 1897), Haci Arif Bey (1831—1884), Sevki Bey (1860— majstor solo-pjesme), »posljednji klasik« Lem'i i Ath (1 !945) i Tamburi Cemil Bey (1871—1925; od njegova m ranja postoje mnoge gramofonske snimke). Jedini oblici ne religiozne muzike, nego i muzike uopće, koje dopušta ortoc islam jesu ezan, poziv na molitvu, koji mujezin pjeva pet dnevno s minareta, i recitacije Kur'ana. Ezan se uvijek pje arapskom; temeljni je oblik 7 stihova otpjevanih u melod: odlomcima (do 12), ali u posebnim zgodama obogaćen je cima; ezan je na cijelom Prednjem istoku srodna oblika. Iz sura (poglavlja Kur'ana) dopušta slobodan izbor makam je ĉesto više recitativnog stila nego ezan koji je većinom t ornamentiran. Uz ta dva oblika, posebno su se u Turskoj u vremena komponirali mnogi dijelovi liturgije. Tu se istiĉe Ud (ili mevlut), pripovijest o prorokovu roĊenju iz XIV s ove iskljuĉivo vokalne oblike, u ceremonijal derviških r prodrla je i instrumentalna muzika; mevlevi su isprva uz plesove upotrebljavali ney i nakkare, a kasnije i druge instrun Instrumentalni oblici svjetovne muzike isti su kao u vj< muzici, pa je i naĉin izvedbe jednak, tj. heterofon. Izvod je dopuštena sloboda da neke motiviĉke formulacije izmijs da pri tom ne diraju u opći tok kompozicije. Za razliku od nar umjetniĉka je muzika umjerena u tempu i suzdrţana u din; Vokalne dionice danas se najradije izvode zborno, dok se ir mentalne melodije po mogućnosti povjeravaju jednostrul višestruko postavljenim duhaĉkim ili ţicanim instrumer U koncertnim izvedbama gotovo se uvijek sastavljaju c (fasd), kojih su dijelovi uvijek u istom makamu. Prvi i posl dio su instrumentalne kompozicije, ostali su pjesme. Vaza strumentalni oblik, pesrev, vrsta je uvertire od ĉetiri dijela, svaki se dio nadovezuje refren. Saz semai isto je graĊen, sar mora odabrati uvijek jedan od ritmova semai, koji se u pe ne smiju upotrebljavati. Oblici pjesme ĉesto se razlikuju po tekstovnoj strukturi. Najmanje su u formi obavezni kojih je ime postalo sinonimom za umjetniĉku pjesmu opa Ostale su vrste beste, kdr, agir, yuriik semai. Toĉnih pravi formu nema ni za jedan tip pjesme. Najnovije doba. Od dolaska Giuseppea Donizettija na 1 dvor (1828) i u pokušajima obnove tanzimat (1839—80; rei koje je zapoĉeo sultan Abdul Medţid) evropeizacija turske zike samo je polako napredovala; opširna preorijentacija, r Ataturkovih planova reforme, sistematski je provedena tek desetih i tridesetih godina XX st. Muzika po zapadnjaĉkom 1 predaje se već u osnovnim školama. Središte za izobrazbu m kih uĉitelja je institut Gazi u Ankari. Na Drţavnom konz toriju u Ankari (suosnivaĉ P. Hindemith) njeguje se samo Zi njaĉka muzika; na starijem Gradskom konzervatoriju u gradu, meĊutim, postoje posebni odjeli za tursku narodnu i j etniĉku muziku. Koncertni ţivot velikih gradova ima evr karakter, dok se klasiĉna turska muzika njeguje još rijetk Carigradu se svake godine prireĊuje veliki festival narodnih sova; isto se tako jednom godišnje u Konvji izvodi muzika i sovi negdašnjega reda derviša-plesaĉa. Pojedini izdavaĉi, Iskender Kutmani (1878—1960), te Konzervatorij u Carig zasluţni su za objavljivanje turskih klasiĉnih kompozicija. tekin Oransay utemeljio je Tiirk Kiig Belgeligi (Turski mu arhiv), u kojemu se sabiru izvori i znanstveno obraduje traĉ nalna muzika. Evropski organizirani orkestri i operne kuć Ankari i Carigradu) ne izvode samo muziku evropskih au Suvremeni turski kompozitori pišu dijelom u posve zapad kom stilu, a dijelom nastoje povezati melodijsko-ritmiĉkemente turske muzike s evropskim oblicima, harmonijom strumentacijom. Poznata su imena Ahmed Adnan Saygun (190 Ulvi Cemal Erkin (1906—), Hasan Ferid Alnar (1906—), . Kdzim Akses (1908—), Btilent Tarcan (1915—), tlhan Usnu (1921—) i Nevit Kodalli (1924—). LIT.: O. Abraham i E. M. Hornbostel, Phonographierte tiirkische ; dien, Zeitschrift fiir Ethnologie, 1904 (nanovo tiskano u Sammelbande fii gleichende Musikwissenschaft, 1922). — E. Borrel, La Musique turque, ] de Musicologie, 1922—23. —• Isti, Publications musicologiques turemes, 1933. — H. Rittcr, Der Reigen der tanzenden Denvische, Zeitschrift fli gleichende Musikwissenschaft 1933. —■ V. M. Beljajev, Turkish Music, 1935. — B. Bartiik, Nepdalgytijtes Torokorszagban,Nyugat, 1937 (engl. kai lecting Folk Songs in Anatolia, Hungarian Quarterly, 1937). — Isti, Auf Volk Forschungsfahrt in der Turkei, bez mjesta, izd. 1937 i thMusik der Zeit, —■ H. G. Farmer, Turkish Instruments of Music in the I7 Century lection of Oriental Writers ont h Music, III, Glasgow 1937. — Isti, Turkish sical Instruments in the I 5 Century, Journal of the Royal Asiatic Se 1940 i Oriental Studies, Mainly Musicai, London 1953. — S. Ezgi, Am Nazari Tiirk Musikiski (Praksa i teorija turske muzike), IV, Istanbul
TURSKA MUZIKA — TYE I-II i \', 1953 i I I I , bez god. — A. A. Saygun, Karacoaglan (s melodijama i ana lizama), Ankara 1952. — G. Oransay, Das Tonsystem der turkei-turkischen Kunstmusik, MF, 1957. — /. M. K. Inal, Hos sada. Son asir Turkmusiksinaslari (Harmonija. Turski muzikolozi posljednjega stoljeća), Istanbul 1958. — A. A. Saygun, Ethnomusicologie turque, AML, 1960. — Isti, La Musique turque, Histoire de la musique, I, Pariš 1960. — K. Reinhard, Ttirkische Musik, VerofTentlichungen des Museums fur Volkerkunde, Neue Folge, IV, Musikethnologische Abteilung, 1, Berlin 1962. — G. Oransay, Von der Tiircken dolpischer Music, Sudosteuropa-Jahrbuch, 1962. — Isti, Die melodisehe Linie und der Begriff Makam der traditionellen turkischen Kunstmusik vom 15. bis zum 19. Jahrhundert (disertacija), Munchen 1962 (obj. u Ankaraner Bei trage zur Musikforschung, 1966). — B. S. Ediboglu, Unlii turk bestekarlari (Znameniti turski kompozitori), Istanbul 1962. —■ M. Sarisozen, Turk halk musikisi usulleri (Turska narodna muzika i njeni ritmovi), Ankara 1962. — G. Oransay, Die traditionelle turkisehe Kunstmusik, Ankaraner Beitrage zur Mu sikforschung, 1964. — M. And, Ttirk k6ylii danslari (Turski seljaĉki plesovi), Istanbul 1964. — H. Sanal, Mehter Musikisi, Istanbul 1964. — G. Oransay, Chronologisches Verzeichnis tiirkischer Makamnamen, Ankaraner Beitrage zur Musikforschung, 1965. — K. Reinhard, Turkisehe Musik, MGG, XIII, 1966. B. Ać.
TURSKI, Zbignievv, poljski kompozitor i dirigent (Konstancin kraj Varšave, 28. VII 1908 —). Studirao na Varšavskom konzervatoriju kompoziciju (P. Rvtel) i dirigiranje (W. Bierdiajevv). God. 1936—39 muziĉki urednik na poljskom Radiju. Poslije Drugoga svjetskog rata, u kojemu je propala većina njegovih djela, 1945—46 dirigent filharmonije u Gdarisku. God. 1948—49 vodio muziĉke teĉajeve u Visokoj školi za kazališnu umjetnost u Varšavi. Posvetio se zatim najviše scenskoj i filmskoj muzici; uz to od 1957 dirigent u Teatr Wspolczesny. Djela Z. Turskog pisana su naglašeno izraţajnim stilom. On je prenio u scensku i filmsku muziku dostignuća suvremene muzike. DJELA. ORKESTRALNA. Tri simfonije: I, 1935 (izgubljena); II, Olimpijska, 1948 i III, 1954. Komorna simfonija, 1947; koncert za klavir, 1937 (iz gubljen); 2 koncerta za violinu, 1951 i 1959; simfonijske varijacije za klavir i orkestar, 1939 (izgubljene); Mala uzvertura, 1955; Suita na tcmaty kurpiozvskie, 1948. — Dva gudaĉka kvarteta, I izgubljen, II, 1951. — Tango-serenada za klavir, 1954. — DRAMSKA: radio-opera (prema S. Grodzienskoj), 1966. Baleti: Legenda zvarssamska, 1950; Vernissage, 1962; Medalion Gdanski, 1964 (nedovršen); Titania etl'Ane, 1966 i Ndege-Ptak, 1970. Mnogo muzike za scenu, za film, za radio. — VOKALNA: kantate Zicmia, 1952 i Kamata o Wisle, 1953; 5 picšni kaszubskich za zbor i orkestar, 1949; Canti de nativitate patriae za sole, zbor i orkestar, 1969; triptih Regno ejukori za bas i orkestar, 1974; nokturno Sjene za tenor, zbor i udaraljke, 1967; zborovi; solo -pjesme. LIT.: Z. Lissa, Zbigniew Turski, MGG, XIII, 1966.
TURŠIĈ, Ivan, fagotist (Maribor, 26. II 1914 —■ ). Studirao na Konzervatoriju u Ljubljani i na Muziĉkoj akademiji u Zagrebu. Sada je profesor na Muziĉkoj akademiji u Beogradu i prvi fago tist Beogradske filharmonije. Kao instrumentalist odlikuje se od liĉnom tehnikom i snaţnim smislom za produbljenu interpretaciju. Koncertira s velikim uspjehom u zemlji i inozemstvu. Posebno treba istaknuti njegove zasluge za odgoj mladih koncertanata na fagotu. D. co. TUSKIJA, Iona Iraklijeviĉ, gruzijski sovjetski kompozitor (Ozurgeti, danas Maharadze, Gruzija, 24. XII 1901 — Pariz, 8. X 1963). God. 1926 završio Konzervatorij u Tbilisiju (M. Vasiljev, S. Barhudarjan, M. Ipolitov-Ivanov), a 1931 Konzervatorij u Lenjingradu (kompoziciju kod V. Šĉerbaĉeva). Od 1932 predaje kompoziciju na Konzervatoriju u Tbilisiju (od 1947 profesor, 1952—61 direktor). Bio je jedan od organizatora Društva mladih gruzijskih muziĉara (1922). DJELA. ORKESTRALNA: simfonijska pjesma Kod mauzoleja, 1940; koncert za violinu, 1944; 2 simfonijske slike, 1930; Groteskna koraĉnica, 1937; Gvelismĉameli, 1937; ples Kartuli, 1937. — Gudaĉki kvartet na gruzijske narodne pjesme, 1926; sonata za violinu solo, 1949. — DRAMSKA: opera Domovina, 1939; scenska muzika za više od 40 kazališnih djela. Filmska muzika. —VOKALNA: vokalno-simfonijski ciklus na tekst I. Ĉavĉavadzea za soliste, zbor i orkestar, 1949; romance i solo-pjesme.
TUTENBERG, Fritz (Friedrich) August Heinrich, njemaĉki muzikolog i operni redatelj (Mainz, 14. VII 1902 — Wiesbaden, 27. IX 1967). Studirao u Hamburgu, Miinchenu, Rostocku i Kielu, gdje je 1926 doktorirao iz muzikologije. God. 1927—35 operni redatelj u Kielu, Hamburgu i Chemnitzu; 1952 predavao glumu na Gradskom konzervatoriju u Berlinu. Od 1953 vodio je opernu školu i bio profesor na Mozarteumu u Salzburgu. Ţivio je u Salzburgu i Wiesbadenu. DJELA: Die Sinfonik J. Christian Bachs (disertacija), 1926 (obj. 1928); Die opera buffa-Sinfonie, AFMW, 1926; Die Durchfuhrungsfrage in der vorneuklassischen Sinfonie, ZFMW, 1926—'27; Munteres Handbiichlein des Opernregisseurs, 1933 (II izd. 1950); Werktreue in der Operninszenierung, Spomenica F. Steinu, 1939. Brojni ĉlanci o novijoj švedskoj muzici. —■ Obradbe opera J. Ch. Bacha, A. Lortzinga i B. Galuppija i Singspiela Zaide W. A. Mozarta. — Operna libreta za nekoliko švedskih opera; prijevodi opernih i oratorijskih libreta sa švedskog na njemaĉki.
TUTILO -> Tuotilo TUTTI (tal. svi), 1. u orkestralnoj, a katkad i zborskoj literaturi, oznaka za cjelokupni ansambl nasuprot solistima. U baroknom concertu grossu izvodioci odlomaka oznaĉenih sa t. zvali su se i ripienisti (-> Ripieno), a skupina solista —- concertino. 2. U orguljama je t. kolektiv za istodobno ukljuĉivanje svih zvukovnih registara i svih spojeva. Na taj se naĉin dobiva pun, snaţan i zaobljen zvuk, osobito prikladan za izvoĊenje kompozicija
617
mirnog i veliĉanstvenog karaktera. Kolektiv t. pod nazivom ->lira tutti —• usavršio je u XVIII st. hrvatski orguljar P. Nakić. TUUKKANEN, Kalervo, finski kompozitor (Mikkeli, 14. X 1909—). Studirao muzikologiju na Univerzitetu u Hĉlsinkiju, a kompoziciju kod L. Madetoje. Nastavnik muzike u Viipuriju 1935—38; gradski kapelnik u Poriju 1942—44; zatim kompozitor, muziĉki pedagog i zborovoda u Helsinkiju. Pod jakim utjecajem svog uĉitelja Madetoje, T. stvara u nacionalno-romantiĉnom stilu. DJELA. ORKESTRALNA. Pet simfonija: I, 1944; II, 1949; III, sa solistima i zborom, 1950; V, 1961. Sedam simfonijskih pjesama, 1936—58; 2 koncerta za violinu, 1943 i 1956; koncert za violonĉelo, 1946; uvertira Tukkijoki, 1934; 9 suita, 1940—54 i dr. — Kraće kompozicije za violinu i klavir. — Opera Indumati; scenska muzika; muzika za radio i televiziju. — VOKALNA: Ihminenja elementit za sole, zbor i orkestar; 5 kompozicija za zbor i orkestar; zborovi; solo-pjesme. — SPISI: autobiografija Kalervo Tuukkancn, u knjizi Suomen saveltajia (Kompozitori Finske), 1945; Leevi Madetoja, 1947. LIT.: N.-E. Ringbom, Kalervo Tuukkanen, MGG, XIII, 1966.
TVEITT, Geirr, norveški pijanist i kompozitor (Bergen, 19. X 1908 —). Hospitirao na Konzervatoriju u Leipzigu (H. Grabner, O. Weinreich, P. Schenk), zatim studirao u Beĉu i Parizu. Od 1932 preteţno ţivi u Kvarnu (Hardanger). Od 1960 muziĉki je suradnik Norveškoga drţavnog radija (Norsk Rikskringkasting) u Oslu. Kao pijanist izvodio je vlastite kompozicije u domovini i drugim evropskim zemljama; nastupa i kao dirigent. Plodan kompozitor, navlastito na polju klavirske i orkestralne muzike, stvara pod utjecajem norveškoga narodnog melosa. DJELA. O RKES TRALNA: s imfo nija, 1958; ko nce r t za vio linu, 193 9; 5 koncerata za klavir, 1930—37; koncert za gudaĉki kvartet, 1933; 2 koncerta za norveški puĉki gudaĉki instrument hardingfelc, 1956 i 1965; varijacije za 2 klavira i orkestar, 1937; 5 suita, 1959 —63 i dr. — Gudaĉki kvarteti; gudaĉki seksteti. — KLAVIRSKA: sonate; 12 dvoglasnih invencija, 1932; Solgudens dam, 1952 i dr.— DRAMSKA. Opere: Dragaredokko, 1940; Roald Amundsen; Vest-Syd-0st-Nord; Stevleik, 1940; Jeppe pd berget, 1966. Baleti: Baldurs draumar, 1935; Birgingu, 1939; Husguden, 1956. Scenska muzika. — Teoretski spis Tonalitdtstheorie des parallelen Leittonsystems, 1937. LIT.: O. Gurvin, (Nils) Geirr Tveitt, MGG, XIII, 1966.
TWARDOWSKI, Romuald, poljski kompozitor (Vilnius, 17. VI 1930 —). Muziku studirao na Konzervatoriju u Vilniusu (J. A. Juzeliunas), na Visokoj Muziĉkoj školi u Varšavi (B. Woytowicz) i kod Nadije Boulanger u Parizu. DJELA. ORKESTRALNA: Antifone za 3 orkestralne grupe, 1961; Nomopedia, 1962; Mala symfonia koncertulaca za gudaĉe, klavir i udaraljke, 1958; koncert za klavir, 1956. — DRAMSKA. Opere: Cyrano de Bergerac, 1963; Tragedyja albo rzecz ojanie i Herodzie, 1969 i Lordjim 1973; radio-opera Upadek ojca Suryna, 1969; balet Nagi ksiqţe, 1964. — VOKALNA: kantata Piešn o Bialym domu, 1959; Carmina dc mortuis za zbor, 1961; Trittico fiorentino: I, 3 studi secondo Giotto za komorni orkestar; II, Sonetti di Petrarca za tenor i 2 zbora i I I I , Impressioni fiorentini za 4 instrumentalna zbora, 1965—67; Mala liturgia pratuoslazvna za komorni zbor'i 3 instrumentalne grupe, 1968; Oda do mlodošci za recitatora, zbor i orkestar, 1969; Trois sonncts d'adieux za bas-bari-ton, klavir, udaraljke i gudaĉe, 1971.
TWARDY, Werner (pseudonim Daddy Monrou), njemaĉki kompozitor zabavne muzike (Oberhausen, 28. XII 1926 —). Klavir i kompoziciju studirao na Folkzvangschule u Essenu. Od 1946 pijanist i aranţer u više zabavnih orkestara (Sigi Stemford, Joe Wick, Kurt Edelhagen) i uz to 1953—60 ĉlan manjih plesnih i zabavnih sastava na Juţnonjemaĉkom radiju. Od 1960 suradnik je poduzeća Deutsche Grammophon Gesellschaft u Hamburgu. Ţivi u Kleineichenu kraj Kolna. Medu njegove najpopularnije zabavne melodije idu: Keine zvartet auf dich (1960), Music zum Verlieben (1961), Metne Liebe zu dir (1967) i Ich bin so gern bei dir (1969).
TWO BEAT (engl. dva udarca), poseban naĉin metriĉke interpretacije raširen u tradicionalnom jazzu koji se zbog toga ĉesto i naziva Tzvo Beat Jazz (razdoblje ragtimea, New Orleansa, Dixielanda i stila Chicago). U kompozicijama ĉetvorodobne mjere veliki bubanj i kontrabas (ili tuba) izvode samo prvu i treću dobu: dok svi ostali instrumenti ritmiĉke sekcije sviraju sve ĉetiri dobe. T. b. mogu izvoditi i sami duhaĉki instrumenti (trombon), a moţe biti naznaĉen i dosljednom promjenom harmonija na svakoj prvoj i trećoj dobi takta, ali nikada ne posebnim akcentiranjem tih dobi. Two beat-motiv je naziv za melodijski motiv koji metriĉki odgovara -> anapestu. T. b-m. obuhvaća uvijek parnu mjeru, pa mu je ritmiĉka okosnica — ili . Po tome se bitno razlikuje 4 2 od klasiĉnoga fraziranja anapesta po kojemu ta stopa zapoĉinje uzmahom. Naĉelo t. b.-m. znaĉajno je za eru -> szvinga u kojoj se susreću obrasci anapesta svedeni i na manje ritmiĉke vri jednosti. M. Maz. TWOSTEP (engl. dva koraka), ameriĉki društveni ples, uz -> cake-zvalk jedan od prvih koji su se iz SAD proširili u Evropi. Brza tempa, dvodjelne mjere, pleše se poput polke, ali jednostavnijim koracima. Odrţao se otprilike do 1912 kada ga je istisnuo -> one-step. TYE, Christopher, engleski kompozitor (?, oko 1500 —■ Doddington-cum-Marche, Cambridge, 1573). God. 1508—13
618
TYE — TYSON
\ jerojatno zborski djeĉak u King's Collegeu u Cambridgeu; tamo '1527—35 studira kompoziciju i poduĉava zborske djeĉake u osnovima muzike i u pjevanju; 1536 Bachelor of Music, 1545 doktor muzike. Od 1541 Magister Choristarum katedrale u Elvju. Neko vrijeme u Londonu muziĉki uĉitelj Edvarda VI; vjerojatno je istodobno postao ĉlan Kraljevske kapele; od 1560 svećenik i zatim ţupnik u Doddington-cum-Marcheu. T. je dao vrijedne priloge katoliĉkoj i anglikanskoj crkvenoj muzici. Tveova saĉuvana djela odavaju kontrapunktsku vještinu i njegov smisao za zborni slog. Posebno se istiĉu njegovi anthemi. DJELA (sa mo potpuno saĉuvana). CRKVENA. S latinskim tek stom: misa Euge bone za 6 glasova; misa Westron Wynde za 4 glasa; 2 misna stavka; 1 responzorij; i sekvenca; 1 antifona; 4 moteta. S engleskim tekstom: Alagnificat i Nunc dimittis; Actes of the Apostles (14 prvih poglavlja iz Djela apostolskih prepjevana u vlastite stihove; zbirka namijenjena kućnoj poboţnosti), 1553; 14 anthema.— INSTRUA1ENTALNA: 21 In notnine (1 za 6 glasova; 19 za 5 glasova i 1 za 4 glasa); 4 Dum transisset za 5 glasova; 6 raznih kompozicija (5 za 5 glasova). NOVA IZD.: misu IVeslron Wynde obi. N. Davison (1970); 2 In nomine obi. D. Stevens (In nomine. Altenglische Kammermusik fiir 4 und 5 Stitnmen, Hortus musicus, CXXXIV, 1956, II izd. 1967); instrumentalnu muziku obj. R. W. Weidner, a latinsku crkvenu, u 3 sv., J. R. Satterfield (jedno i drugo Recent Researches in the Music of the Renaissance, I I I , odn. XIII—XIV, 1967 —70). LIT.: J. J. Noble, Le Repcrtoire instrumental anglais: 1550 —1585, La Musique instrumentale de la Renaissance, Pariš 1955. ■—■ D. Stevens, Tudor Church Music, Londo n 1961. — J. R. Satterfield, The Latin Church Music of Chr. Tye (disertacija), Chapel Hill (North Carolina) 1962. —■ R. W. Weidncr, The Instrumental Music of Ch. Tve, Journal of the American Musicolo gical Societv, 1964. —• D. Stevens, Christopher Tye, MGG, XIII, 1966. — P. I.c Huray, Alusic and the Reformation in England, Studies in Church Music,
London 1967. —J. R. Satterfield, A Catalogue of Tye's Latin Music, : Musicology, Spomenica G. Haydonu, Chapel Hill (North Carolina) N. Davison, The »Western Wind« Masses, MQ, 1971. — R. W. Weidt »Actes of the Apostles«. A Reassessment, ibid., 1972.
TYROLIENNE (tirolienne), i. francuski naziv za umjerenoj trodobnoj mjeri, varijanta -> Landlera. Ime s bitno upotrebljavalo za baletne toĉke koje su prikazivale a\ ili bavarske narodne plesove (G. Rossini, III ĉin opere Gi Teli). 2. Naziv za kompozicije pisane u stilu tirolskih n pjesama sa ĉestom primjenom -> jodlanja. TYRWHITT-WILSON, Gerald Hugh -> Bernen TYSON, Alan VValker, britanski muzikolog (G 27. X 1926 —). Profesor na Alt Souls College u Oxfordu. C objavio veći broj muzikoloških spisa koji se bave prije sv tanjima autentiĉnosti, vrednovanjem izvora i vaţnim en; izdanjima Havdnovih, Mozartovih i Beethovenovih djei sjeduje veliku zbirku ranih izdanja i izvornog materijala mena od 1770 do 1850, vaţnih za njegova kritiĉka istra: U djelu The Authentic English EĊitions of Beethoven pok koliku tekstovnu vaţnost ima oko 40 engleskih izdanja, ] dosad nakladnici zapostavljali, a tiskana su za Beethovenova DJELA: The Authentic English EĊitions of Beethoven, 1963; Engli Publishers' Plate Numbers in the First Half of the 19"1 Cenlury (s O. W. N' rom), 19Ć5; Thematisches Verzeichnis der Werke Muzio Clementis, 196 hoven Studies, 1973. Broine studije i ĉlanci. LIT.: A. Hyatt King, Alan VC'alker Tyson, MGG, XIII, 1966.
U. C, kratica za -> ima corda. UCCELLINI, Marco, talijanski kompozitor (Forlimpopoli, oko 1603 — 10. IX 1680). Studirao violinu i pjevanje u Assisiju. Vodio vojvodsku kapelu u Modeni (1641—62) i zbor tamošnje katedrale (1647—1665), a zatim je bio kompozitor na dvoru u Parmi. Izvrstan virtuoz U. je već tada primjenjivao šesti poloţaj. Svojim sonatama, koje se odlikuju izraţajnom melodikom široka daha, znatno je pridonio konaĉnom oblikovanju kasnobarokne solistiĉke i triosonate. DJELA. 1NSTRUMESTALSA: Sonate, Arie ct Correnti. . . za 2, 3 i 4 instrumenta (3 knj.), 1639, 1642 i 1645; Canlo delVozio regio. Compontioni armonichc za I do 6 instrumenata, 1660; Sinfonici concerti brevi e facili za I do 4 instrumenta, 1667; Sonate over Canzoni za violinu i b. c, 1649; Sinfonie boscarccae za violinu i b. c. uz 2 violine ad libitum, 1669. — Dvije opere (saĉuvani samo libreti). Balet II Giove d'Elide fubninato, 1677. — Psalmi za 3, 4 i 5 glasova djelomiĉno uz instrumentalnu pratnju, 1654. NOVA IZD.: 2 sinfonie obj. J. von Wasielewski (Die Violine im 17. Jahrhuihkrt, 1874); I sinfonia a tre obj. E. Schenk (1953; novo izd. 1969); I sonatu H. Riemann (Alte Kammermusik, 1898); 2 sonate, 5 correnta i 3 arije L. Torchi (.L'Arte Musicale in Italia, VII, 1907); 1 sonatu G. Beckmann (Das Violimpiel in Deutschland var 1700, 1921). LIT.: F. Gothel, Marco Uccellini, MGG, XIII, 1966.
UDARALJKE (engl. percussion instruments, franc. batterie, peraission, njem. Schlaginstrumente, Schlagzeug, tal. percussione), opći naziv za veliku skupinu idiofonih i membranofonih (izuzetno i kordofonih) muziĉkih instrumenata, na kojima se titranje materije, koja proizvodi ton, postiţe udaranjem. U. su vjerojatno najstariji muziĉki instrumenti uopće. Nalaze se od pradavnih vremena do danas u brojnim oblicima i vrstama u narodnoj i umjetniĉkoj muzici svih naroda. Kao izrazito ritamski instrumenti primjenjuju se prvenstveno za izvoĊenje ritamske podloge plesu, odnosno pokretu u odreĊenom ritmu (marširanje). Zbog toga se u širem smislu uĊaraljkama mogu smatrati svi predmeti na kojima se mogu proizvesti ritmizirani zvukovi (stanovnici središnje Australije prate ples udarajući bumerangom o bumerang). Neke u. (bubnjevi, zvona) upotrebljavaju se kao sredstva za signalizaciju i dojavljivanje. Po osnovnim osobinama ton udaraljki ĉesto se bitno razlikuje od tona tzv. melodijskih instrumenta. Budući da se kod udaraljki uz osnovni ton osobito istiĉu neparni (neharmonijski) ĉlanovi parcijalnog niza, to je zvuk mnogih udaraljki po akustiĉkim osobinama bliţi šumu nego tonu. U pogledu visine tona, u. se ' dijele u dvije skupine. Prvu saĉinjavaju u. s tonovima neodreĊene visine; one sluţe prvenstveno za isticanje ritma, a notiraju se na jednoj crti uz oznaku mjere. Toj skupini pripadaju sve vrste bubnjeva, ĉinele, triangel, tamtam, kastanjete, tamburin i razliĉite druge naprave namijenjene markiranju H. S. Beham, Bubnjar
Udaraljke u orkestru
ritma i stvaranju odreĊenih zvukovnih ugoĊaja. U drugu skupinu idu instrumenti na kojima se moţe izvesti jedan ton ili više tonova odreĊene visine. Neki od njih pripadaju uĊaraljkama samo uvjetno, i to po naĉinu kako se na njima proizvodi ton. To su, u prvom redu, klavir, pijanino, celesta, vibrafon i chnbal. Njihov opseg obuhvaća razmjerno velik dio tonskog sustava, a konstrukcija omogućuje izvoĊenje dijatonike, kromatike, homofonog i polifonog višeglasja. Od udaraljki iz ove skupine u sastavu orkestra najĉešće se nalaze timpani. U standardnom sastavu simfonijskog orkestra upotrebljavaju se još ksilofon, zvonĉići, zvona, celesta, vibrafon i dr. Neke u. nalaze primjenu i kod solistiĉkog muziciranja. U. se mnogo primjenjuju u plesnim orkestrima i ritamskim sekcijama jazz-sastava. LIT.: M. K. Blocksidge, Percussion and Pipe Bands, London 1934. —■ Ch. Bairn, The Percussion Band from A to Z, London 1936. — B. S. Mason, Drums, Tamtams and Rattles, Nevv York 1938. — H. Morales, Latin-American Rhvthm Instruments, Nevv York 1949. — B. Spinney, Encvclopaedia of Per cussion Instruments and Drumming, I, Hollywood 1955. — A. A. Shivas, The Art of Tvmpanist and Drummer, London 1957. — L. Torrebruno, Metodo per strumenti a percussione, Milano 1960. — H. Kunitz, Die Schlaginstrumente, Leipzig 1960. — C. L. White, Drums through the Ages, Los Angeles 1960. — J. Blades, Orchestral Percussion Technique, London 1961 (njem. Munchen 1962). —■ W. Stauder, R. Gunther i Ch. Caskel, Schlaginstrumente, MGG, XI, 1963. — W. Kotonski, Instrumentv perkusvjne we vvspolczesnej orkiestrze, Krakow 1963 (njem. pod naslovom Schlaginstrumente im modernen Orchester, Mainz 1967). A. To.
UDAR JEZIKOM (franc. coup de langue; njem. Zungenstoss, Zungenschlag), postupak koji je uz reguliranje daha najvaţniji element za postizavanje ispravne artikulacije na duhaĉkim instrumentima. Naroĉitim, poput treperenja brzim udarima jezika (engl. flutter-tonguing; njem. Flatterzunge; tal. tremolo dental) dobiva se kod trublje, trombona i drvenih duhaĉkih instrumenata prodorni tremolo koji je medu prvima primijenio R. Strauss. UDL, 1. Ivan Antun, orguljaš i kompozitor (Jarenina kraj Maribora, 1815 — Varaţdin, 27. XI 1869). U Grazu završio uĉiteljsku školu te pohaĊao teĉaj orguljanja i generalbasa. Dje-
620
UDL — UHL
lovao u Varaţdinu kao kapelnik gradske glazbe, te uĉitelj pjevanja i klavira na školi Muziĉkog društva; od 1839 bio je i orguljaš gradske ţupne crkve. Uspješno se ogledao kao kompozitor crkvenih i svjetovnih djela, osobito plesova za klavir. 2. Karl (Dragutin), violonĉelist (Varaţdin, 6. II 1844 —• Beĉ, 27. I 1927). Sin Ivana Antuna; studij violonĉela završio 1867 na Konzervatoriju u Beĉu (K. Schlesinger). Profesionalnu muziĉku karijeru zapoĉeo 1867 kao ĉlan opernog orkestra u Budimpešti. Od 1869 bio je u Beĉu ĉlan orkestra Dvorske opere (do 1881) i 1876—97 profesor na Konzervatoriju. Od 1869 bio je ĉlan i od 1880 voda muškog vokalnog kvarteta (Udl Aiannergesang Quartett) koji je stekao veliku popularnost u Austriji i Njemaĉkoj na podruĉju vedre vokalne muzike. U. je u više navrata gostovao u Varaţdinu i nastupao kao koncertant. Umro je u neimaštini. Bavio se i kompozicijom. LIT.: E. Krajanski, O stogodišnjici osnutka varaţdinskog Musikvereina, Sv. C, 1927, 5. — Isti, Varaţdinski Mannergesangverein, ibid., 1929, 1. — K. Filić, Glazbeni ţivot u Varaţdinu, Varaţdin 1972. K. Ko.
UDVAJANJE (engl. doubling, franc. redoublement, njem. Verdoppelung, tal. raddoppio), u višeglasnom harmonijskom stavku, istodobno višestruko zvuĉanje nekoga tona u unisonu ili u oktavi. Da li se neki ton smije udvojiti ili ne, to zavisi o njegovoj ulozi u odreĊenom akordu, odnosno o njegovu znaĉenju i funkciji u odreĊenom tonalitetu. Općenitim se pravilom smatra, da se neki ton ne udvaja onda, kada on izaziva potrebu odreĊenog postepenog, silaznog ili uzlaznog pomaka. To su vodice, alterirani tonovi (tj. umjetne vodice), septime i none u septakordima i nonakordima, zaostajalice, ostali neakordiĉki tonovi i si. Takvi se tonovi u odreĊenoj situaciji nuţno više istiĉu od ostalih tonova, pa bi njihovo udvajanje stvorilo izvjesnu prezasićenost koja djeluje neugodno; osim toga, dosljedno bi voĊenje ovakvih udvojenih tonova rezultiralo i pogrešnim paralelnim oktavama ili paralelnim unisonom (->■ Vodica, -> Alterirani akordi, -> Septakord, ->■ Nonakord, -> Neakordiĉki tonovi, -> Paralelne oktave i paralelne kvinte). MeĊutim, logiĉno voĊenje glasova moţe dovesti i do posve pravilnog udvajanja tonova koji se inaĉe u izolirano promatranom akordu ne bi smjeli udvojiti:
Isto tako neće biti pogrešno npr. ni udvajanje vodice u harmonijskoj sekvenci, uzrokovano logikom ponavljanja (—> Sekvenca). U. ĉesto dovodi do nepotpunih akorda, koji mogu sasvim dobro zastupati potpune, ako su nastali kao nuţan rezultat logiĉnoga voĊenja pojedinih glasova (H> Nepotpuni oblik akorda). N . Dć .
UGAĐANJE (udezba; engl. tuning, franc. accorder, njem. Stimmung, tal. accordatura), postupak kojim se muziĉki instrumenti podešavaju da bi proizvodili tonove toĉno odreĊene visine. U. se odnosi i na utvrĊivanje apsolutne tonske visine što se postiţe prouĉavanjem broja titraja (frekvencije) pojedinog tona. MeĊutim, izraz u. najĉešće se upotrebljava kao oznaka za usklaĊivanje akustiĉkih osobina instrumenta koje utjeĉu na relativnu visinu to nova. Redovito se vrši u odnosu na stalan -» komorni ton, tj. ugaĊa se tako da se uskladi toĉan intervalski razmak (omjer frekvencija) izmeĊu svakoga pojedinog tona instrumenta i komornog tona. U odreĊivanju frekvencije tonova danas se primjenjuju tzv. temperirane ugodbe (-> Temperatura). Instrumenti sa ţicama ugaĊaju se povećavanjem, odnosno smanjivanjem zategnutosti ţica. To se postiţe okretanjem zavrtnja oko kojega je omotan kraj ţice. Najzamršenije je u. klavira zbog velikoga broja ţica. Kod duhaĉkih instrumenata visina tona ovisi o duţini stupca zraka koji titrajući daje ton, pa se oni ugaĊaju produljivanjem, odnosno skraćivanjem cijevi instrumenta (uvlaĉenjem ili izvlaĉenjem piska i drugim srodnim postupcima). Labijalne svirale orgulja ugaĊaju se skraćivanjem ili produţivanjem gornjeg dijela svirale pomoću pokretnog prozorĉića, kositrenog izreza ili mijenjanjem oblika ĉunjastom spravom za ugaĊanje. Kod orguljskih jeziĉnjaka visina se tona regulira pritiskom ţeljeznog štapića na gornji kraj svirale; time se skraćuje, odnosno produţuje slobodni dio za titranje. I u. orgulja vrlo je zamršeno te je za nj potrebna znatna vještina. Kod udaraljki s membranom utvrĊuje se toĉna visina tona većom, odnosno manjom napetošću membrane. LIT.: Th. Hollmann, Lehrbuch der Stimmkunst, Hamburg 1902 (II izd. 1912). — O. Funke, Theorie und Praxis des Klavierstimmens, Dresden 1940 (II izd. pod naslovom Das Klavier und seine Pflege, 1946; III izd. Frankfurt
a. M. 1962). — R. W. Young i J. C. IVebster, Die Stimmung von Musik mente, Gravesaner Blatter, 1957—59. —■ J. Nix, Lehrgang der Stimn Frankfurt a. M. 1961. — J. P. Fricke, Die Innenstimung der Naturto Spomenica K. G. Fellereru, Regensburg 1962. A.
UGARTE, Floro Manuel, argentinski kompozitor (B Aires, 15. IX 1884 — 11. VI 1975). Muziku studirao u B Airesu i na Konzervatoriju u Parizu. Od 1913 u Buenos A jedan je od utemeljitelja Conservatorio Nacional de Mušica j lamacion, na kojem je 1924—55 profesor. Uz to je predavao —55 i na Univerzitetu u La Plati, a 1937—43 te 1946 i 19; uz to umjetniĉki direktor Teatra Colo'n. Najveći kompozi uspjeh donijela mu je simfonijska suita De mi tierra, izgn kao gotovo sva njegova djela, na elementima argentinskog mu; folklora. DJELA. ORKESTRALNA: simfonija, 1946; simfonijske pjesme las montanas, 1923 i La Rebelion del agua, 1935; koncert za violinu, I9< reografska poema Piri, 1944; 2 suite De mi tierra, 1923 i 1934; Paisajes c 1912; Escenas infantiles, 1915; preludij, 1949; Tango, 1950. — KOMC gudaĉki kvartet, 1935; klavirski kvartet, 1921; sonata za violinu (ili viol i klavir, 1928. — Klavirske kompozicije. — Operna priĉa Saika, 1920; legenda Eljunco, 1944. — La Barca za glas i orkestar, 1925. — INSTRl VNA: Curso de armonia elemental, 1920; Elementos de Acustica, 193° ' Popis djela obj. u Compositores de America I, 1955 (novo izd. 1962). LIT.: K. Pahlen, Floro Manuel Ugarte, MGG, XIII, 1966.
UGOLINI, Vincenzo, talijanski kompozitor (Perugia, oke — Rim, 6. V 1638). Uĉio kod G. B. Naninija; maestro di ca rimske crkve 5. Maria Maggiore (1592—1603), katedrale 1 neventu (od 1609), kardinala Arigonija u Rimu (od 1614) i cuske crkve St. Louis u Rimu (1616—20 i 1631—38). God. —26 zborovoĊa kapele Giulia u crkvi Sv. Petra. Kao kc zitor stoji na prijelazu izmeĊu stroge polifonije Palestrinsk dicije i barokne monumentalnosti svoga uĉenika O. Bene' DJELA: 2 knjige madrigala za 5 glasova, 1615. — Sacrae Cantion glasova i b. c, 1614; 4 knjige moteta za 1 do 4 glasa i b. c, 1616 —19; I el missae za 8 do 12 glasova i b. c, 1622; 2 knfige Psalmi ad Vesperas'. glasova i b. c, 1628 i II, za 12 glasova i b. c, 1630. LIT.: O. Mischiati, Vincenzo Ugolini, MGG, XIII, 1966.
UHDE, Hermann, njemaĉki pjevaĉ, bas-bariton (Breme VII 1914 — Kobenhavn, 10. X 1965.) Studirao u Bremenu v 1936 zapoĉeo umjetniĉku karijeru. Angaţiran zatim u ' burgu im Breisgau (1938—40), Munchenu (1940—43) i Hagu —44), gdje je prešao na uloge bas-baritona (Mozart, Don Giovi poslije rata u Hannoveru (1947—48), Hamburgu (1948—5c Drţavnoj operi u Beĉu (1950—51 i 1957—61) i Munchenu (11 56). Od 1951 redovito je nastupao na Sveĉanim igrama u E uthu i od 1955 na Metropolitanu u New Yorku, te gostov; Italiji, u Londonu i dr. Proslavio se kao interpret Wagner: praizvedbi Orffove Antigonae (Salzburg, 1949) pjevao p Kreonta. LIT.: A. Williamson, Hermann Uhde, Opera 1961.
UHL, Alfred, austrijski kompozitor (Beĉ, 5. VI 190 Na Muziĉkoj akademiji u Beĉu bio uĉenik F. Schmidta, J. xa i M. Springera. Vrijeme od 1932—38 proveo u Parizu, Ziii Berlinu, Amsterdamu, Varšavi, Ateni i Carigradu. U to je uţivao veliki ugled kao autor filmske muzike. God. 1945 p je u Beĉu profesor kompozicije na Muziĉkoj akademiji (dam soka muziĉka škola). Svoja djela U. piše redovito u tradicion klasiĉnim oblicima, ali suvremenim izraţajnim sredstvima DJELA. ORKESTRALNA: Konzertante Sinfonie za klarinet i or 1943; Concertino za violinu i 22 duhaĉa, 1950; Sonata graziosa, 1947;Vier Ca 1945; introdukcija i varijacije na melodiju iz XVI st. Es geht eine dunkle herein za gudaĉki orkestar, 1948; Concerto a balio, 1967. — KOMORNA gudaĉka kvarteta: I, 1959 i II, Jubilaumsquartett, 1963; mali koncert za violu net i klavir, 1937 (prer. za klavirski trio, 1972); trio za violinu, violu i 1928; Divertimento za 4 klarineta, 1942; Eine vergniigliche Aiusik za d oktet, 1943; serenada za 12 duhaĉa i kontrabas, 1956; Sonata classica za 1968; 48 etida za klarinet, 1939; 15 etida za fagot, 1972; 20 etida za violu, — Sonatina 1947 i dr. kompozicije za klavir. — DRAMSKA: opera Der rib'se Herr X, 1966; oratorijska drama Gilgamesch (prema istoimenom sume epu) za recitatora, sole, zbor, orkestar i orgulje, 1956; balet-opera Kalzen 1957; plesne varijacije na Moliereove teme Rondeau, 1948. Filmska rr ■— VOKALNA: kantata Wer einsam ist hat es gut, 1960; zborovi; solo-p — Misa, 1926. LIT.: A. Liess, Alfred Uhl, Musik, 1938. — H. A. Fiechtner, i Menschheitsdichtung als Oratorium, Mušica, 1958. — A. Witteschnik, . Uhl, Wien 1966.
UHL, Fritz, austrijski pjevaĉ, tenor (Beĉ, 2. IV 192 Pjevanje uĉio na Akademiji za muziku i kazališnu umjetni Beĉu (E. Rado) i još za studija gostovao s operetnom trupi Nizozemskoj; na opernoj pozornici debitirao 1950 u Grazu, je 1952—-53 angaţiran. Ĉlan opernih kazališta u Luzernu, C hausenu i Wuppertalu; od 1958 na Drţavnoj operi u Miinc (1962 komorni pjevaĉ) i od 1961 istodobno u Beĉu. Posebi istiĉe u Wagnerovu repertoaru, pa je 1957—64 gostovao u reuthu. Pjevao je na Sveĉanim igrama u Salzburgu, na london: Covent Gardenu, u San Francisku, Buenos Airesu i na brc drugim opernim pozornicama. Njegovo se ime susreće na gn fonskim ploĉama svjetskih firma.
UHLIG — UKRAJINSKA MUZIKA UHLIG, Theodor, njemaĉki muziĉki pisac, violinist i kompozitor (Wurzen, Leipzig, 15. II 1822 •— Dresden, 3. I 1853). Ĉlan kraljevske kapele u Dresdenu od 1841. Prijatelj R. Wagnera, U. se meĊu prvima javno borio za afirmaciju njegovih ideja, kojoj je mnogo pridonio svojim brojnim ĉlancima u Neue Zeitschrift fiir Musik. Vrijedan dokument je i njegova bogata korespondencija s Wagnerom. DJELA. KOMPOZICIJE (ukupno 84): simfonije; koncert za violinu i orkestar; gudaĉki kvartet; klavirske kompozicije. — Scenska muzika. — Zborovi; soio-pjesme. —• SPISI. Studije: Die Wahl der Taktarten; Die gesunde Vernunft und das Verbot der Fortschreitung in Ouinten; Druckfehler in den Symphonie-Partituren Bcethovens; ĉlanci (sabrane studije i ĉlanke obj. L. Frankenstein, 1914). — Wagnerova pisma Uhligu obj. su 1888 (R. Wagner, Briefe an Th. Uhlig, IV. Fischer und F. Heine); izdvojena samo njegova pisma Uhligu preveo na engleski i obj. J. S. Shedlock (1890; novi otisak 1972); Th. Uhlig, Briefe von ciner Schmeizerreise mit \Vagner obj. u Suddeutsche Monatshefte (1913). LIT.: M. Ahrend, Theodor Uhlig der frtih verstorbene Wagnerianer, Bayreuth 1904. — R. Sielz, Theodor Uhlig, MGG, XIII, 1966.
UHO -> Akustika, Fizika uha UJFALUSSY, Jozsef, madţarski muzikolog (Debrecen, 13. II 1920 —). Studirao klasiĉnu filologiju na Univerzitetu u Debrecenu (promovirao 1944), Zatim kompoziciju, dirigiranje i historiju muzike na Muziĉkoj akademiji u Budimpešti. Od 1955 profesor Muziĉke akademije te od 1961 suradnik arhiva Bela Bartok na Madţarskoj akademiji nauka u Budimpešti. DJELA. KNJIGE: Bartoh-brevidrium, 1958; Achillc-Claude Debussy, 1959; A valosdg zenei ke'pe (Mijziĉka slika stvarnosti), 1962 (na ĉeškom 1967); Muzsikdlo zenetortenel (Muzicirajuća povijest glazbe), 1964; Bartok Bela, 2 sv., 1965 ( I I I izd. 1973; na engleskgm 1971); Far kas Ferenc, 1969.— STUDIJE: huonation, Charakterbildung und Typengestaltung in Aiozarls Werken, Studia Musicologica, 1961 (prvotno na madţarskom u Zenetudomanvi tanulmanvok, 1957); Die Logik der musikalischen Bedeutung, ibid. 1963; Zur Dialektik des IVirklichkeitsbildes m der Alusik, Beitrage zur Musikwissenschaft, 1963; Asthetisch-philosophische Probleme der Alusik des 20. Jahrhunderts (sa D. Zoltaijem), Studia Musicologica 1966; Az Allegro barbaro harmoniai alapgondolata es Bartok hangsorai, Magvar zenetorteneti tanulmanvok II, 1969; Dramatischer Bau und Philosophie in Beelhovens VI. Symphonit\ Studia Musicologica, 1969 i dr. Ĉlanci; UKLON kritike.
UKMAR, > Modulacija 1905 —)• i. Vilko, kompozitor i
muzikolog (Postojna, 10. II Muziku studirao na Konzervatoriju u Ljubljani (1923—30); u kompoziciji se usavršavao u Beĉu na Novom beĉkom konzervatoriju (I. Lang-stroth) i na Akademiji za muziku i kazališnu umjetnost (F. Schmidt), a u muziĉkoj povijesti na Muziĉkoj akademiji u Zagrebu (S. Straţnicki). Djelovao u Ljubljani, 1934—43 i od 1946 kao profesor muziĉke povijesti na Konzervatoriju, odnosno na Akademiji za glasbo, a od 1962 predaje uz to na katedri za muzikologiju Filozofskog fakulteta; 1939—45 bio je direktor Ljubljanske opere. Nadovezujući se na kasni romantizam U. je našao put do muziĉkog ekspresionizma, pri ĉemu nije zabacio romantiĉke temelje, da bi toj stilskoj sprezi V. UKMAR ostao vjeran do danas. U svojoj se muzici povremeno sluţi takoĊer dodekafonijom i slobodnom tonalnošću. U. je profinjen lirik s vidnom naklonošću prema kontemplativnosti, što izrazu njegovih djela daje posebno obiljeţje (Treća simfonija, Preobrazbe, Ekspresije, Partenije, Astralna erotika). Kao muzikologa privlaĉi ga muziĉka povijest u cjelini, a posebno razvojni problemi stila. DJELA (iz bor). ORKES TRALN A. Tri s imfo nije : I, 1957; I I , 1962 i I I I , 1969; Concertino za violinu i gudaĉki orkestar, 1962; Epitaf za gudaĉki orkestar, 1963; Preobrazbe za gudaĉki orkestar, harfu i udaraljke, 1973. — KO MORNA. Tri gudaĉka kvarteta: I, 1933; II, 1954 i I I I , 1959; Imaginacija za violinu i klavir, 1960; Novele za violonĉelo i klavir, 1960; Impromplus za 2 vio line i klavir, 1971. — KLAVIRSKA: Sonata II, 1957; Ekspresije, 1964; Par tenije, 1966; 4 suite, 1973. — DRAMSKA: baleti Lepa Vida, 1956 (Ljubljana, 25. V 1956) i Godec, 1963 (Ljubljana, 29. VI 1966). Filmska i scenska muzika. — VOKALNA: kantata Integrali za tenor, zbor i orkestar, 1972. Mješoviti zborovi: Pcsmi Srećka Kosovela, 1954; Drei Lieder Chr. Morgensterns, 1972. Solo-pjesme: Zimska idila, 1953; Astralna erotika, 1968. — SPISI: Zgodovina glasbe, 1948 (saD.Cvetkom i R. Hrovatinom); Glasba v preleklosti, 1972; Stylistic and Aesthctic Questionsin Modem Music, The International Revievv of the Aesthetics and Sociologv of Music, III, 1972. Ĉlanci: Pogled na naše glasbeno ustvarjanje, Kronika, 1938; Naša zborovska slorilev, Naši zbori, VII. D. Co.
2. Kristijan, dirigent i muzikolog (Ljubljana, 14. VIII 1939—). Sin Vilka; na Akademiji za glasbo u Ljubljani diplomirao 1965 iz muziĉke povijesti i 1968 završio studij dirigiranja (D. Švara); u dirigiranju se usavršavao kod S. Varvisa u Stockholmu i kod II. Svvarovvskog na ljetnim teĉajevima u Ossiachu (Austrija).
621
Umjetniĉku karijeru zapoĉeo 1970 kao operni .;orepetitor u Ljubljani; od 1973 dirigent je Mariborske opere. Kao dirigent gostovao u Austriji i Švedskoj. DJELA: Vurnikove misli 0 glasbeni umetnosti, 'roblemi, Ljubljana 1963, 9—10; Problem stila v interpretaciji Stanka Vurnika, Muzikološki zbornik, III, 1967; Cankar v glasbi, Dokumenti Slovenskega gledališkega muzeja, XII, 1968. Kritike. J. Se.
UKRAJINSKA MUZIKA. Zajedniĉka povijest povezivala je Ukrajinu i Rusiju, pa se to odrazilo, medu estalim, i na muzici (-> Ruska muzika). Središnje mjesto u ukrajinskoj muziĉkoj kulturi zauzima narodna muzika. Njezini poĉeci, ĉini se, seţu u prethistorijsko doba. Melodije ukrajinskih narodnih pjesama su pjevne, izraţajne i plastiĉne. Najstarije narodne pjesme su kolede, uspavanke, svatovske i dr. Iz doba borbe ukrajinskoga naroda s turskim, tatarskim i poljsko-šljahtinskim osvajaĉima je —> du-ma. Do uzajamne povezanosti narodne i umjetniĉke ukrajinske muzike s ruskom došlo je poslije ujedinjenja s Rusijom 1654. U
prvoj
polovini
Ukrajinski narodni ansambl bandurista
XVII st. evala je, na osnovi narodnih pjesama, vokalna lirika. Pjevaĉica i sastavljaĉica takvih pjesama bila je Marusja Ĉuraj. U ukrajinskim narodnim zbornim pjesmama upotrebljava se specifiĉno višeglasje (tzv. podgoloski) s improviziranim gornjim glasom. U XIX st. nastaju pjesme o vodama seljaĉkih ustanaka. Narodni plesovi su gopak, kazaĉok, metelica, guculka, kolomijka. Narodni instrumenti su banĊura ili kobza, relja (lira), ruĉni bubanj poput defa, basolja (narodno violonĉelo) te duhaĉki sopilka, trembita, duda i telenka, a odavna se upotrebljava violina. Narodni pjevaĉi su banduristi ili kobzari i lirniki. Tipiĉni ukrajinski narodni instrumentalni ansambl do sredine XIX st. bio je trio: troisti muzike, a obiĉno se sastojao od violine, basa i cimbala. Poĉeci umjetniĉke ukrajinske muzike povezani su s razdobljem Kijevske Rusije. Saĉuvani su podaci o kneţevskim pjevaĉima, vojnoj muzici i opisani muziĉki instrumenti. U XVII i XVIII st. njegovala se muzika po dvorovima i u imućnim privatnim kućama. Bili su poznati orkestri hetmana Brjuhoveckoga i Mazepe te zbor i orkestar hetmana K. Rozumovskoga. Od davnine postojale su po cijeloj Ukrajini tzv. bratske škole. Od takve škole u Kijevu postala je 1701 Akademija, koja je svojim muziĉkim priredbama utemeljila kijevski koncertni ţivot. Mnogi su ukrajinski muziĉari u XVII i XVIII st., djelujući u Petrogradu i Moskvi, dali svoj doprinos ruskoj muzici, medu ostalima, kompozitori N. Dilecki (oko 1630 — oko 1680), M. Berezovski (1745—1777), A. Vedelj (1772?—1808), D. Bortnjanski (1751—1825), guslar V. Trutovski (oko 1740—1810; prvi objavio ukrajinske narodne pjesme), bandurist T. Belogradski (poĉetkom XVIII st.1, pjevaĉica E. Belogradska (1739 — poslije 1764), pjevaĉ M. Poltoracki (1729—1795) i dr. U Ukrajini se pjevanje njegovalo od davnine, pa je u Gluhovu već 1737 otvorena pjevaĉka škola. U prvoj polovini XIX st. zapoĉinje redovitije izvoĊenje dramsko-muziĉkih djela otvaranjem kazališta u Kijevu (1804), Odesi (1809), Harkovu (1812) i dr. U drugoj polovini XIX st. utemeljuje se ukrajinska kozmopolitska škola na ĉelu sa M. Lisenkom (1843—1912), ukrajinskim klasikom, i S. Gulak-Artemovskim (1813—1873), osnivaĉem ukrajinske opere (»3anopo/Kem, 3a JIyHae,M«). Lisenkova svestrana liĉnost kao kompozitora, folklorista, zbornog dirigenta i pedagoga imala je golem utjecaj na kasniji razvitak ukrajinske muzike. U to vrijeme djelovali su i kompozitori V. Zaremba (1833—1902), P. Nišĉinski (1832— 1896), P. Sokaljski (1832—1887), M. Arkas (1852—1909), B. Podgorecki (1873—1919) i dr. Poslije Revolucije nastavili su djelovanjem kompozitori M. Leontoviĉ(1877—1921),^. Stepovij (1883— 1921), K. Stecenko (1882—1922). U poĉetnoj etapi stvaranja ukrajinske sovjetske muziĉke kulture sudjelovali su ruski muziĉari R. Glier, B. Javorski. Oratorijsku muziku komponirali su M. Vilinski (1888—1956), L. Revucki (1889—), A. Štogarenko (1902—), a simfonijsku, komornu instrumentalnu i vokalnu L. Revucki, B. Ljatošinski (1895—1968), V. Kosenko (1896—1938). Poslije otvaranja prvoga ukrajinskoga drţavnog kazališta opere i baleta u Harkovu (1925) nastaju i nove ukrajinske opere, koje su komponirali V. Joriš (1899—1945), B. Ljatošinski, J. Mejtus
622
UKRAJINSKA MUZIKA — UKRASI U MUZICI
(1903—), V. Ribaljĉenko (1904—), M. Tic (1898—), i baleti kompozitora M. Verikovskog (1896—1962), K. Danjkeviĉa (1905—), M. Skoruljskog (1887—1950), B. Janovskog (1875—1933)- Operete je komponirao A. Rjabov (1899—1955). Od muziĉkih umjetnika istaknuti su violinisti D. Ojstrah (1908—1974) i /. Ojstrah (1931 —) te pijanist E. Gileljs (1916 —). U Ukrajinskoj SSR djeluje pet opernih kazališta, 25 filharmonijskih orkestara, mnoge muziĉke škole, akademski zborovi »Dumka« i »Trembita«, Drţavni ukrajinski narodni zbor, Drţavni ansambl narodnoga plesa, Zakarpatski narodni zbor, Guculjski i Bukovinski ansambli pjesama i plesova, Drţavna kapela bandurista i dr. LIT.: M. rpiHnenKO, HcropiH yKpaiHCbKOi My3HKH, KHIB 1922. — A. ro3ennyd, H. B. JlfaiceHKo H pyccKaH My3biKajJtnaH KyjibTypa, MocKBa 1954. — JI. ApxiMoeuH, yKpa'iHCbKa KJiacH^Ha onepa, KHIB 1957. — B. JIoeovcenKo, HapHCM 3 iCTopii yKpaiHC&Koi pa^HHCbKoi My3HKH, KHIB 1957. — M. JfpeM/iioea, yKpaiHci.Ka
UKRASI U MUZICI ornamenti; engl. ornaments, graces, embellishments, franc. agrements, broderies, ornements, njem. Verzierungen, Maniereti, Koloraturen, Ornamentik, tal. abbellimenti, fioriture, ornamenti), skupni naziv za ukrasne tonove koji nisu organski povezani s melodijskim tokom. To su većinom ustaljeni melodijski obrasci od jednog ili nekoliko tonova manjih ritamskih vrijednosti koji povećavaju izraţajnost melodije ili variraju melodijsku liniju. U notnom tekstu se ispisuju ili uobiĉajenim notnim oblicima ili sitnijim notnim znakovima, a najĉešće se prikazuju odreĊenim grafiĉkim simbolima. Muziĉki su ukrasi proizvod izvodilaĉke prakse i odraz muziĉkog ukusa svoga vremena. Zbog toga se broj melodijskih ukrasa, opseg njihove primjene, kao i naĉin izvoĊenja mijenjaju u skladu sa stilskim znaĉajkama pojedine epohe. Uz to se ornamenti nalikuju i prema sredstvu izvoĊenja: u vokalnoj su muzici ĉesto bitno drugaĉiji od ukrasa u instrumentalnoj izvodilaĉkoj praksi, a ovi posljednji nose i posebna obiljeţja zvukovnih mogućnosti instrumenata na kojima se izvode. Najviše se susreću u solistiĉkoj literaturi. U naĉelu se ukrasi sastoje od tonova manjih ritmiĉkih vrijednosti i izvode se u vremenu predviĊenom za trajanje osnovnog tona koji ukrašuju; rjeĊe prethode glavnoj noti. Ukrašivanje melodijske linije vjerojatno je veoma staro. Poznavali su ga i narodi staroga vijeka, a u bogatoj melizmatici nekih kršćanskih napjeva (alelujaj saĉuvali su se i u praksi ranog srednjeg vijeka. Gregorijanika poznaje i ukrasne tonove {nota vinula, quilisma i dr.) koji donekle idu u skupinu ornamenata. I melodijske arabeske trubadurskog pjevanja pripadaju podruĉju ukrašivanja melodijske linije. Sve su to, meĊutim, dijelovi melodije i organski su s njome srasli, dok je kasnijim ornamentima jedina zadaća da ukrase melodiju koja ima izgraĊenu fizionomiju i bez njihova sudjelovanja. Ukrasi u tom smislu spominju se prvi put u nekim traktatima XIII st. U XV st. ustalio se obiĉaj da izvodioci samostalno obogaćuju interpretaciju razliĉitim ukrasima. Kako se time redovito osnovni ton dijelio na niz manjih ritmiĉkih vrijednosti, nazivali su talijanski muziĉari toga vremena ukrase u muzici diminutio (lat. diminuere umanjiti), a katkad i gorgia (u Engleskoj zvali su se divisions, a u Španjolskoj glosas). Njihova je primjena bila osobito omiljela medu pjevaĉima Papinske kapele. Iz vokalne prakse preuzela ih je instrumentalna muzika. Ukrasi se najprije susreću u tabulaturama za orgulje, a zatim i za lutnju i za druge instrumente s tipkama. Zbog kratkoće trajanja tona na lutnji i na preteĉama klavira u literaturi za te instrumente (XVI —XVII st.) note duljeg trajanja bogato su ukrašene ornamentima. U tabulaturama XVI st. prvi put odreĊeni znakovi — kao neka vrsta stenografije — prikazuju pojedine ukrasne melodijske obrasce. Najstarijim talijanskim ornamentima pridruţuju se u XVII st. njemaĉki, francuski i engleski. Najrašireniji su talijanski nazivi trillo, tremolo, groppo, ribattuta, minuti, tirate, španjolski redoble i auibro i engleski relish. Ti se izrazi, meĊu ostalima, susreću u teoretskim djelima M. Praetoriusa, M. Mersennea i Th. Morleva. U XVI st. cvate i didaktiĉka literatura kojoj je svrha da pokaţe uĉeniku kako će se snaći u obilju ukrasnih obrazaca koji se ĉesto zovu razliĉitim imenima ili, obratno, jedan naziv obuhvaća nekoliko ornamenata. Najvaţniji radovi te vrste na podruĉju vokalne pedagogije jesu: L. Zacconi, Prattica di mušica, 1592; G. L. Conforti, Breve et facile maniera d'essercitarsi a far passaggi, 1593; G. Caccini, predgovor zbirci Le Nuove Musiche, 1601. U instrumentalnoj literaturi istiĉu se radovi: S. Ganassi, Opera intitulata Fontegara, 1535; D. Ortiz, Tratado de glosas, 1553; R. Rognoni, Pasaggi per potersi essercitare nel diminuire termina-
tamente con ogni sorte d'Instromenti, 1592. Djelo Regole, IMusica (1594) G. B. Bovicellija utjecalo je naroĉito 11 njemaĉke terminologije s toga podruĉja. Ukrasima obiluju i talijanska djela XVII st. kao npr. . presentazione di Anima e di Corpo (1600) E. de Cavalieri pozicije O. Durantea, F. Severija, C. Monteverdija, G. baldija, M. Rossija, B. Pasquinija, F. Gasparinija i D. Se To su vaţni izvori za prouĉavanje talijanske izvodilaĉki onoga vremena pa i tada uobiĉajenih ornamenata. G. i E. de Cavalieri ukrase u muzici zovu effetti. U Francuskoj se u XVII st. kao skupni naziv za or uobiĉajio izraz agrements. Francuski clavecinisti (J. Cl nieres, J. H. d'Anglebert, F. Couperin, J. Ph. Rameau su bogat i raznolik repertoar ukrasa. Praksu ornamentir dovode do vrhunca, a gdjekad i do pretjeranosti. Pojedin kama svojih kompozicija prilaţu posebne tablice s tumi grafiĉkih znakova za ornamente. (J. H. d'Anglebert i F. C navode po 27 znakova). J. B. Lully prvi je ustao protiv pre ukrašivanja, tvrdeći da ono umanjuje djelovanje harmonijs ponente muziĉkoga djela. Tako od velikoga broja ornamena u praksi tremblement (triler), port de voix (predudar), ehu, hodni ton) i double (gruppetto). I engleski virginalisti (W. Byrd, J. Buli, O. Gibbo gato ukrašuju melodijsku liniju. Najiscrpnije podatke o e praksi ornamentiranja toga vremena donosi djelo A Choisi tion of Lessons for the Harpsichord or Spinnet (posth. 1 Purcella. Njemaĉki muziĉari preuzimaju i grafiĉke zn nazive od Talijana i Francuza. J. S. Bach medu prvirr ispisuje ukrase notama i ne prepušta volji izvodioca da 7 ukusu tumaĉi i izvodi pojedine ornamente. Zamršen suši ziĉkih ukrasa baroka i rokokoa pouzdano i opširno tui Ph. E. Bach u djelu Versuch iiber die zvahre Art das CL spielen (1753). Vaţni izvori za prouĉavanje prakse orname u XVIII st. su još The Art of Playing on the Violin (17 Treatise on Good Taste being the Second Part of the Rules F. Geminianija, Versuch einer Aniveisung, die Flote trt zu spielen (1752) J. J. Quantza i Versuch einer Griindlich linsehule (1756) L. Mozarta. U belkantu barokne opere cvate obiĉaj ukrašivanja 1 ske linije više nego na drugim podruĉjima muziĉke prak tovo se nijedna melodija nije izvodila onako kako ju je ai pisao. Osobito u da capo ariji pjevaĉ je imao neograniĉenu da prema svom ukusu ukrasi melodiju. Razvijaju se sus namentiranja i bogata instruktivna literatura kojoj je zai uputi uĉenika u sve vrste ukrasa. Ch. W. Gluck prvi ustaj pretjerane upotrebe ornamenata i pjevaĉeve samovolje u i primjeni. G. Rossini u Petite messe solennelle i posljednji rama dosljedno ispisuje sve vaţnije ukrase. Otada to ĉine operni kompozitori. !
Tako se i u vokalnoj i u instrumentalnoj muzici orn ranje sve do XVIII st. razvija u pravcu obogaćivanja i vanja broja ukrasa. Tada nastupa reakcija i muziĉari teţe jednostavnjenjem, kao i za što toĉnijim zapisivanjem u melodijskih obrazaca. Toga se pravila drţe i J. Haydn i Mozart, a u djelima L. van Beethovena ornamenti su M. Clementi u Introduction a Vart de toucher le pianofortt tumaĉi tada uobiĉajene ukrase. Romantiĉari primjenjujt mente ĉešće, ali za razliku od ukrasa XVII i XVIII st. u n djelima oni su organski povezani s melodijom koja je tek mentima potpuna, dovršena cjelina (F. Chopin, F. Li: salonskoj muzici XIX st. susreću se doduše još ĉesto orr koji sluţe samo kao izvanjski, nebitni ures melodije, ali u o muzici takvi su ukrasi rijetki. Od bogate tradicije clave virginalista i majstora belkanta u današnjoj su se praksi ; triler, predudar, mordent, gruppetto i Nachschlag, dok su s\ ukrasi rijetki i izuzetni. Njihovo ispravno dešifriranje, m< ĉesto je predmet rasprave i o njemu zavisi stilska vjernos pretacije mnogih djela starijih razdoblja. LIT.: E. Dannreuther, Musical Ornamentation (2 sv.), London 95 (novo izd. 1961). — F. Kuhlo, Ueber melodisehe Verzierung in c kunst (disertacija), Charlottenburg 1896. — M. Kuhn, Die Verzieru in der Gesangmusik des 16. und 17. Jahrhunderts (disertacija), Leip2 — H. Goldschmidt, Die Lehre von der vokalen Ornamentik, Charlo 1907. — E. Fozvles, Studies in Musical Graces, 1907. — H. Schenker, Eii zur Ornamentik als Einfiihrung zu Ph. E. Bachs Klavierwerken . . . , Wien 1908 (novi otisak 1954). — A. Beyschlag, Die Ornamentik dei Leipzig 1908 (novo izd. 1953). — E. Dannreuther, Die Verzierungen in c ken von J. S. Bach, Bach-Jahrbuch, 1909. —J. A. Fuller-Maitland, Ti pretation of Musical Ornaments, London 1912. — R. Lach, Studien wicklungsgeschichte der ornamentalen Melopoie (disertacija), Leipzi ■— H. J. Moser, Zur Frage der Ausfiihrung der Ornamentik bei Baci -Jahrbuch, 1916. — J. Arger, Les Agrements et le rythme, ePariš 1917. Les Agrements dans la musique vocale francaise du XVIII siecle, Pai — J. P. Dunn, Ornamentation in the Works of F. Chopin, London : A. Neri, Degli Abbellimenti musicali, Padova 1922. — P. Brunold, Ti signes et agrements employes par les clavecinistes francais, Lyon, 192;
UKRASI U MUZICI — ULRICH C. Hamillon, Ornaments in Classical and Modern Music, Boston 1930. — A. Scherhig, Auffiihrungspraxis alter Musik, Leipzig 1931. — M. Ottich, Die Bedeutung des Ornaments im Schaffen F. Chopins (disertacija), Berlin 1937. — P. C. Aldrich, The Principal Agrements of the I7th and i8th Centuries (diser tacija), Harvard 1942. — R. Fasano, Storia degli abbellimenti musicali dal canto gregoriano a Verdi, Roma 1949. — P. C. Aldrich, Ornamentation in J. S. Bach's Organ Works, New York 1950. — W. Emery, Bach's Ornaments, London 1953. — H. P. Schmitz, Die Kunst der Verzierung im 1-8. Jahrhundert, Kassel 1955. — W. Georgii, Die Verzierungen in der Musik, Ziirich i Freiburg i. Br. 195 7. — J. i M. V. Hali, Handel's Graces, Handel-Jahrbuch, 1957. — E. Badura-Skoda, Uber di Anbringung von Auszierungen in den Klavierwerken Mozarts, Mozart-Jahrbuch, 1957. — W. Smigelski, Zur Aesthetik des musikalischen Ornaments (disertacija), Berlin 1957. — H. Af. Linde, Kleine Anleitung zum \'erzieren alter Musik, Mainz 1958. — P. C. Aldrich, On the Interpretation of Bach's Trills, MQ, 1963. — F. Neumann, Misconceptions about the French Trill in the I7th and i8th Centuries, ibid., 1964. — G. ix>n Dadelsen, Verzierun gen, MGG, XIII, 1966. — K. Wichmann, Der Ziergesang, Leipzig 1966. M. Kun.
UKULELE (na havajskom skakutava buha), vrsta male gitare, poznate i pod imenom havajska gitara. Razvila se iz portugalske machete i proširila oko 1877 na Havajima, odakle je oko 1920 ušla u ameriĉke i evropske plesne orkestre te u sastave jazza. Ima dug vrat i 4 ĉeliĉne ţice udešene a dl fis1 a1 ili g cl el a1, koje se trzaju trzalicom; zvuk podsjeća na gitaru i citru. Karakteristiĉni, melankoliĉni zvuĉni efekti postiţu se vibratom i portamentom. ULAGA, Emil, kompozitor i zborovoda (Rimske Toplice, 15. I I I 1911—). Muziku uĉio privatno kod M. Pirnika, P. Šivica, a i kod F. Marolta dok je bio ĉlan njegova Akademskog pevskega zbora. Od 1931 do danas (1976) vodi pjevaĉka društva u raznim slovenskim krajevima (Slovenska Bistrica, Ţice, Ljubljana); bio je prije Drugoga svjetskog rata jedan od utemeljitelja Društva pevovodij mladinskih zborov i suraĊivao je u njegovim edicijama. Kao surdopedagog U. je u ljubljanskom Zavodu za slušno in go vorno prizadete uspješno primjenjivao metode muziĉkoterapijske prakse. Muziĉka nadarenost i sklonost naveli su ga na komponi ranje malih, ali melodiĉno i harmonijski soĉnih ostvarenja, oso bito za zborove, koja su izišla u razliĉitim zbirkama, ali i samostalno (Trije mešani zbori, 1960). Pisao je i za klavir (muziĉka slikovnica Deset otroških, 1950; Trinajst otroških za male pianiste, 1955), a ogledao se i na podruĉju scenske muzike (muzika za igrokaz Aiojca in ţivali). D. Co. ULANOVA, Galina Sergejevna, sovjetska plesaĉica i pedagog (Petrograd, 8. I 1910—). Studij klasiĉnog baleta zapoĉela 1919 kod svoje majke plesaĉice i pedagoga Marije Romanove, a završila 1928 na Lenjingradskom baletnom uĉilištu kod A. Vaganove. Iste godine angaţirana je u Drţavnom akademskom kazalištu za operu i balet u Lenjingradu (kasnije kazalište S. M. Kirova). Zahvaljujući ĉistoći stila, neobiĉnoj poetiĉnosti i istinskom uţivljavanju u likove ubrzo je postala nosilac klasiĉnog baletnog repertoara. Nastupala je i u novim sovjetskim baletima, te je sa izvanrednim uspjehom ostvarila lik Marije u Bahĉisarajskoj fontani (1934, Asafjev), zatim ulogu Korali u Izgubljenoj iluziji (1936, Asafjev) i napokon lik Julije u Romeu i Juliji (Pro-kofjev) što se smatraju njezinim najvećim kreacijama. S baletom kazališta Kirov boravila 1942—• 43 uPermu i Alma-Ati. Od 1944 solistica je baleta Velikog Kazališta u Moskvi gdje je medu o-stalim plesala ulogu Pepeljuge (Prokofjev) na praizvedbi 1945, zatim glavne uloge u baletima koje je koreografirao Lavrovski — Crveni mak (Gliere) i Kame ni cvijet (Prokofjev, 1954 na pra izvedbi). Gostovala je u vaţnijim evropskim muziĉkim središtima (Beĉ, Rim, Firenca, Venecija, G. S. ULANOVA Berlin), a s baletnim ansamblom Velikog kazališta i u Londonu, Parizu, SAD i Kanadi, doţivljavajući posvuda trijumfalne uspjehe i priznanja. U. je, prema M. Niehausu, »najznaĉajnija lirsko-klasiĉna balerina Sovjetskog Saveza i zapravo ĉitavog svijeta«. God. 1960 povukla se s baletne scene i posvetila pedagogiji kao baletni majstor Velikog kazališta. Kod Ulanove su se spojili elementi klasiĉnog ruskog baletnog nasljeĊa s novim estetskim idealima. U biti lirik, ona u svom plesu povezuje gotovo beztjelesnu lakoću i neobiĉno fluidne pokrete s glumaĉki duboko proţivljenom interpretacijom likova (nazivaju je »glumica koja pleše«). Humanizacija likova karakteristiĉna je podjednako za njezine uloge suvremenog i klasiĉnog repertoara, Julije kao i Giselle i Odette-Odilije (LabuĊe jezero). Umjetnost G. Ulanove ovjekovjeĉena je u više filmova: Zvijezde baleta (1946), LabuĊe jezero, Bahĉisarajska fontana, Majstori ruskog baleta (1953), Romeo i Julija (1954), The Bolshoi Ballet (engleski film, 1957) i dr. U. je
623
objavila više ĉlanaka o baletu i monografiju Ballets sovietiaues, 1954 (na engl. 1956). LIT.: V. Potapov, G. Ulanova u knjizi N. Slonimskog The Soviet Ballet, New York 1947 (novi otisak 1970). — B. Boidauoa-BepemscKuu, FaJiHHa yjiaHOBa, AlocKBa i JleiiHHrpajr 1949 (engl. prijevod s naslovom Ulanova and the Soviet Ballet 1952). — F. Fiihmann, Galina Ulanova, Berlin 1961. — A. E. Kalm, Days with Ulanova, London 1962. — B. JJbBoe~AuoxuH, V-rcaHOBa, MOCKBS 1969. N. Hg.
ULBRICH, Siegfried (pseudonim Marvin Martin), njemaĉki kompozitor zabavne muzike (Dresden, 25. V 1922—). Djeluje u Berlinu kao kompozitor zabavnih melodija i šlagera, aranţer, pisac tekstova i dirigent. DJELA: koncertne kompozicije za orkestar. — DRAMSKA: opereta Die rote Isabell, 1951; musical Lass das, Hagen!; filmska muzika (Ein Alann muss nichl immer schon seinj; scenska muzika za radio i televiziju. — ŢABA V-NE AIELODIJE: Wir tanzen zvieder Polka; Ja, so fdngt das immer an; Sulaleila i dr.
ULBRICH, Werner, njemaĉki, plesaĉ, koreograf i baletni majstor (Dresden, 28. VII 1928—). Uĉenik Dore Hoyer i G. Blanka; 1951—56 ĉlan baletnog ansambla berlinske Komiĉne opere, gdje se istakao kao karakterni plesaĉ. Od 1954 baletni majstor u Karl-Marx-Stadtu i Leipzigu, a zatim koreograf u Stuttgartu i Hamburgu; 1960—64 bio je šef baleta u Diisseldorfu. Koreografirao niz djela iz standardnog baletnog repertoara, a posebno se istakao postavljanjem na pozornicu Ravelovih Le Tombeau de Couperin, Alborada del grazioso i Bolera. ULFRSTAD, Marius Moaritz, norveški kompozitor i muziĉki kritiĉar (Borgund, 11. IX 1890 — Oslo, 29. X 1968). Muziku studirao na Konzervatoriju u Oslu, te u Berlinu (E. Humperdinck), Firenci (I. Pizzetti), Rimu (O. Respighi) i Parizu (M. Ravel). God. 1921 osnovao muziĉku školu u Oslu i tu predavao teoriju i kompoziciju. Uz to 1922—40 i 1945—47 bio muziĉki kritiĉar listova Morgenposten i Aftenposten. U svojim kompozicijama U. nastavlja tradicionalni norveški nacionalni smjer, u koji unosi 1 tekovine suvremenog muziĉkog izraza. DJELA. ORKESTRALNA: 5 simfonija; koncert za klavir; 2 koncerta za violinu, 1923 i 1935. Suite: Norvjegia; Islandia; Gronlandia; Svalbardia i Arktisk Suite. — Više komornih djela. — Scenska muzika. — Kantate; oko 250 zbornih kompozicija; oko 1000 solo-pjesama. — Preradbe narodnih napjeva.
ULIBIŠEV, Aleksandr Dmitrijeviĉ, ruski muziĉki pisac (Dresden, 13. I 1794 — Niţni Novgorod, 8. II 1858). U Dresdenu, gdje mu je otac bio ruski ambasador, uĉio violinu. God. 1810 vratio se u Rusiju i 1812—30 bio u diplomatskoj sluţbi. Uz to od 1816 ureĊivao ĉasopis Le Conservateur impartial (BecnpucmpacmHUu xpanumeAb, a od 1825 Journal de St.-Petersbourg (C.-TJemep6ypecKan za3ema). Njegova je kuća u Niţnjem Novgorodu bila vaţno središte muziĉkoga ţivota. Tu je prireĊivao veĉeri komorne, pa i simfonijske i oratorijske muzike. Bio je oduševljen poštivalac Mozartovih djela koja je smatrao vrhuncem cjelokupne muziĉke kulture. Upravo zbog subjektivnih i pretjeranih sudova njegova je opseţna monografija o Mozartu (Nouvelle biographie de Mozart, 3 sv., 1843; njem. prijevodi: u 2 sv., 1847—48 i u 1 sv., 1859; ruski prijevod priredili P. I. Ĉajkovski i A. Laroche, 1890) ĉesto bila napadana. U knjizi Beethoven, ses critiques et ses glossateurs (1857) U. je Beethovena nepo voljno ocijenio. Bavio se i knjiţevnim radom (preveo na ruski Danteovu Boţansku komediju). LIT.: A. FatfucKuu, A/ieKcaHap ,H,MnTpKeBHtl VjibiobimeB, PVCCKHH ap1866. —• fO. Kpe.uAee, Pycci
ULRICH, Bernhard, njemaĉki pjevaĉki pedagog i muziĉki pisac (Hasselfelde, Harz, 18. X 1880 — Oldenburg, 7. VIII 1958). Uĉio pjevanje; muzikologiju studirao kod H. Riemanna u Leipzigu i H. Kretzschmara u Berlinu. Predavao pjevanje i povijest muzike na Konzervatoriju u Danzigu (1910—11). Od 1912 u Berlinu, gdje je nastupao kao koncertni pjevaĉ (bas-bariton); ovdje je otvorio vlastitu pjevaĉku školu, a predavao je i na Freie Hochschule i na Humboldt-Hochschule. Od 1949 muziĉki kritiĉar u Oldenburgu na Odri. Ogledao se i kao kompozitor. DJELA: Die Pythagorischen Schmidsfiincklein, SBIMG, 1908—09; Die Grundsdtze der Stimmbildung mahrend der a-cappella-Periode und zur Zeit des Aufkommens der Oper (disertacija), 1909; Die Sdngerattnung, 1928; Die allitalienische Gesangsmethode, 1933; ĉlanci.
ULRICH, Boris, kompozitor i pijanist (Zagreb, 10. VIII 1931—). Muziku i filozofiju studirao u Zagrebu. Nastupa u zemlji i inozemstvu; od 1955 na Radio-televiziji Zagreb tonski majstor i od 1968 muziĉki urednik (1968—72 glavni muziĉki urednik I programa). U svojem se stvaralaštvu nadovezuje na suvremena muziĉka strujanja. Smatrajući da vrijeme kao trajan i nepokretan faktor presudno utjeĉe na zvukovno oblikovanje prostora, U. u svojim djelima istraţuje te odnose u razliĉitim tonskim kombinacijama, povjeravajući se najviše klaviru. Kao pijanist nastupa solistiĉki i u komornom duu sa F. Došekom. Dobitnik je više nagrada i priznanja (nagrada na Tribini kompozitora UNESCO u Parizu za Simfoniju Vespro).
624
ULRICH
DJELA. ORKESTRALNA: Simfonija Vespro, 1974 (Opatija, 16. XI 1974); Semplice za gudaĉki orkestar ili 13 gudaĉa, 1976. Za klavir i orkestar: 2 koncerta, Retrospektive, 1961 (Radio-Zagreb, 12. XI 1962) i Perspektive, 1965 (nova verzija Zagreb, 29. V 1970); Intimni razgovori, 1955; koncert za 2 klavira, 1972 (Zagreb, 21. IV 1972). Dvije suite: iz filmske muzike Teror rata, 1963 i scenske muzike Gogoljeva smrt, 1964. — KOMORNA. Za duhaĉki kvintet: Minijature, 1954 i Melodije, 1976; Scena za glumca i komorni ansambl, 1974; Zvuĉi za magneto fonsku vrpcu i ansambl, 1975; Osam minijatura za flautu i klavir, 1963. —KLAVIRSKA: Preludiji, 1966. Za klavir 4-ruĉno: Deset silogizama, 1960; Inverzije, 1964 i Eho, 1975. — DRAMSKA: balet Multiple vision za 3 magnetofona i orkestar (Zagreb, 20. V 1971). Filmska i scenska muzika; muzika za radio i televiziju. — VOKALNA: Koral za 2 zbora i ansambl, 1973; Anlimisal za zbor, soliste i orkestar, 1976. K. Ko.
ULRICH, Homer, ameriĉki muziĉki pisac (Chicago, 27. III 1906 —). Uĉio fagot na Chicago Musical College; 1929—35 ĉlan simfonijskog orkestra u Chicagu gdje je uz to studirao muzikologiju na Univerzitetu (1939 promovirao). Od 1938 predavao na University of Texas (1951 profesor), od 1953 vodio muziĉki odjel na University of Maryland. Uz to povremeno nastupa i kao fagotist-solist simfonijskih orkestara. Psalms of Lasso (disertacija), 1939; Chamber
ULRICH, Jochen, njemaĉki plesaĉ i koreograf (Osterode, 3. VIII 1944—). Studij klasiĉnog baleta završio 1967 u Kolnu na Institutu fiir Buhnentanz (L. Wojcikowski, J. Watts, P. Appel). Angaţiran u baletnom ansamblu Kolnske opere gdje je ostvario niz zapaţenih uloga u baletima Der Turm (Hode), Szene zu viert (Baumann), Da capo (Russillos) i dr. Kao koreograf debitirao je baletom Der magische Tanzer (Fritsch) na sceni Baletnog studija u Kolnu za koji je kasnije postavio balet Inadapte (Berlioz). Za Tanz-Forum u Kolnu koreografirao je balete Miniatures pour Lewis Caroll (1970, Malec), Unter um i Touch (Subotnik). God 1971 —72 jedan od rukovodilaca kolnskog Tanz-Foruma. ULVESTAD, Marius Moaritz -> Ulfrstad, Marius Moaritz UMJETNA VODICA -> Vodica UMLAUF, Carl Ignaz Franz, austrijski virtuoz na citri (Baden, kraj Beĉa, 19. IX 1824 — Beĉ, 13. II 1902). Muziku uĉio u Beĉu kod H. Jansa i S. Sechtera. Od 1856 prireĊivao koncerte na citri koji su u Beĉu stekli veliku popularnost. Bio je cijenjen i kao nastavnik citre. U suradnji s graditeljem A. Kiendlom konstruirao poseban oblik citre (Wiener Zitter) koji, meĊutim, ima znatnih nedostataka, premda se u Beĉu upotrebljava još i danas. Umlaufova Neue vollstdndige theoretisch-praktische Zitterschule doţivjela je do 1965 više od 100 izdanja i prevedena je na mnoge jezike. U. je izdavao zbirku Salonalbum (37 godišta po 18 svezaka), u kojoj je objavljivao većinom vlastite kompozicije i transkripcije opernih odlomaka i pjesama. LIT.: E. Badura-Skoda, Carl Ignaz Franz U mlauf, MGG, XIII, 1966.
UMLAUFF (Umlauf), 1. Ignaz, austrijski kompozitor (Beĉ, 1746 — Meidling kraj Beĉa, 8. VI 1796). Od 1772 violinist Dvorskog orkestra u Beĉu. God. 1778 car Josip II osnovao je poseban ansambl za njegovanje Singspiela koji je zapoĉeo svoj rad praizvedbom djela Die Bergknappen. U. je tada postao njegov direktor i vodio ga do 1783, kad je ansambl raspušten. Otada do smrti bio je drugi dirigent (uz A. Salierija) na Dvorskoj operi. Umlauffovi Singspieli obiluju izraţajnim melodijama bliskim duhu narodne muzike, a odlikuju se svjeţinom i realistiĉnošću i idu meĊu najbolja i najinvencioznija djela te vrste u Austriji. DJELA. DRAMSKA. Singspieli: Die Insel der Liebe, 1772; Die Bergknappen, 1778; Die Apotheke, 1778; Die pucefarbenen Schuhe (Die schone Schusterin), 1779; Das Irrlicht, 1782; Die gliicklichen Jager, 1785; Der Ring der Liebe, 1786. Scenska muzika za Der Oberamtmann und die Soldaten (Calderon), 1782 i dr. — INSTRUMENTALNA: koncert za klavir i orkestar; gudaĉki kvartet; 6 kvarteta s flautom; klavirske kompozicije. — Solo-pjesme. — Misa; kraća crkvena djela. NOVO IZD.: Singspiel Die Bergknappen obj. R. Haas (DTO, 1919).
2. Michael, kompozitor i dirigent (Beĉ, 9. VIII 1781 — Baden kraj Beĉa, 20. VI 1842). Sin Ignaza; djelovao na Beĉkoj dvorskoj operi kao violinist, drugi dirigent (1810—25) i direktor (1840). Autor brojnih muziĉko-scenskih djela koja, meĊutim, znatno zaostaju za Singspielima njegova oca. Bio je vrlo cijenjen kao dirigent. U. je dirigirao praizvedbu Beethovenove opere Fidelio i Devete simfonije. DJELA. DRAMSKA. Singspieli: Der Grenadier; Das Fest der Liebe und der Freude, 1806 i dr. Baleti: Amors Rache, 1804; Gleiches mit Gleichem, 1805; Paul und Rosette, 1806 i dr. — Klavirske kompozicije. — Crkvena djela. LIT.: L. H. Skrbensky, Drei deutsche Tonkunstler: Christian UmlaurT, Ignaz Umlauff, Michael Umlauff, Praha 1926. — E. Badura-Skoda, Ignaz i Michael UmlaurT (Umlauf), MGG, XIII, 1966.
UNA CORDA (krat. u. c; tal. jedna ţica), 1. (franc. petite pedale, njem. mit Verschiebung), u klavirskoj literaturi oznaka koja upućuje da se priguši ton upotrebom lijevog pedala. Na starijim
UNGER je klavirima lijevi pedal omogućivao vibriranje samo jedne otuda i potiĉe naziv u. c. Danas je lijevi pedal zapravo -> so Njegovom primjenom ne mijenja se samo jaĉina tona već i Izrazi tre corde, tutte le corde i tutto U ĉembalo upozorava treba prestati s upotrebom lijevoga pedala. 2. U literaturi za gudaĉke instrumente, u. c. upućuje da Ċenu melodiju, pasaţu ili odlomak treba svirati stalno na iste T. UNDECIMA (lat. undecimus jedanaest), 1. jedanaesti di ski stupanj. 2. Konsonantni interval izmeĊu prvog i jedanaestog si dijatonske ljestvice, odnosno oktavno proširenje kvarte (c-f, je u osnovnom obliku ĉisti interval. UNDECIMNI AKORD (engl. eleventh ehord, franc. , de onzieme, njem. Undezimenakkord ili Undezimakkord, tal. a di undecima), akord koji se sastoji od terce, kvinte, septime, i undecime poĉevši od najniţega tona naviše:
Kao samostalan akord javlja se tek potkraj XIX st. Nep oblik undecimnog akorda susreće se i u okviru klasiĉnoga monijskoga sistema, ali tamo je to, u stvari, redovito sept s kvartnom zaostajalicom (-»■ Nepotpuni oblik akorda, -*■ decimni akord, ->Zaostajalica): ,
N.,;
UNGER, Hermann, njemaĉki kompozitor i muziĉki (Kamenz, Saska, 26. X 1886 — Koln, 31. XII 1958). Sti klasiĉnu filologiju, germanistiku i arheologiju; muziku uĉii E. Istela i J. Haasa u Miinchenu i kod M. Regera u Meinin Od 1913 u Kolnu; redaktor lista Rheinische Musik- und T, Zeitung (do 1919), zatim profesor na Konzervatoriju (1 25), Univerzitetu (1922—45) i Visokoj muziĉkoj školi —45) te direktor Muziĉke škole (od 1934). Uz to je osne vodio Gradsku muziĉku knjiţnicu. Ĉlan redakcije ĉasopisa sehrift fiir Musik (od 1930) i niz godina muziĉki kritiĉar dne Frankfurter allgemeine Zeitung. Izvrstan organizator i pec U. je posebnu paţnju poklanjao muziĉkom odgoju amatera, kompozitor stajao je pod Regerovim utjecajem. DJELA. ORKESTRALNA: 2 simfonije. Koncerti: za orkestar, za violinu, 1925; za klavir, 1926 i za orgulje. Nekoliko suita (Jahreszeiten Altdeutsche Suite, 1934).—KOMORNA: gudaĉki trio; Divertimcnto za g kvartet; klavirski kvintet, 1925; sonata za violinu i klavir; sonata za vio i klavir. — Klavirske i orguljske kompozicije. — DRAMSKA. Oko 10 Der Zauberhandschuh, 1927; Richmondis von Aducht, 1928; Der Tor u Tod i dr. Scenska muzika za oko 15 dra mskih djela. — VOKALNA: kompozicija za zbor i orkestar; oko 50 zborova; solo-pjesme uz orkestar i vir. —■ SPISI: Der daktylische Hexameter (disertacija), 1910; Afusik, Laienbrevier, 1921; Max Reger, 1921 (II izd. 1924); Musiktheoretische L bel, 1922; Das Volk und seine Musik, 1922; Musikgeschichte in Selbstzeut 1928 (prošireno izd. 1940); Beethoven Vermachtnis, 1929; Musikanten undheute, 1935; A. Bruckner und seine 7. Symphonie, 1944; Harmonielehre Die musikalisehe Widmung, 1958. — U cjelokupnom izd. Regerovih dje I, II, III i XIV sv. (orkestralna djela), 1956—59. LIT. F. Stichtenoth, Hermann Unger zum Dank, ZFM, 1936. Hammerschlag, Hermann Unger, Kbln 1960. ■— H. Gappenach, Herman ger, MGG, XIII, 1966.
UNGER, Karoline (u Italiji Carlotta Ungher, udata S tier), austrijska pjevaĉica, alt (Szekesfehervar, 28. X 1803 renca, 23. III 1877). Djetinjstvo provela u Beĉu gdje je uĉili vir. Pjevanje studirala u Milanu (D. Ronconi) i Beĉu (Alovsia ge, J. M. Vogl), gdje je 1824 debitirala (Mozart,-- Cosi fan t Pjevala je (uz H. Sontag) na praizvedbi Beethovenove D simfonije. Od 1825 ĉlan talijanskih opernih druţina u Mi Rimu, Napulju, Bologni, Padovi, Firenci, Veneciji, Parizu, i Dresdenu. God. 1841 povukla se sa scene. Uţivala je \ popularnost osobito u Mozartovim operama i kao interpret 5 bertovih pjesama. Glas joj je bio opseţan, u visini ponešto prod Izdala Lieder, Melodies et Stornelli. LIT.: O. Harlmig, Fr. Sabatier und Karoline Sabatier-Unger, De Rundschau, 1897. — M. F. Polgdr, Unger-Sabatier Karolina, Budapest — H. Hellmann-Slojan, Karoline Unger (Ungher), MGG, XIII, 1966. j
UNGER, Mas, njemaĉki muzikolog (Taura, Saska, 2 1883 — Zurich, 1. XII 1959). Muziku studirao na Konzer riju i na Univerzitetu (H. Riemann) u Leipzigu (promo
UNGER — UNIVERZALNA KONVENCIJA O AUTORSKOM PRAVU 1911) gdje je 1912—14 dirigent madrigalskoga zbora, a 1919—20 urednik ĉasopisa Neue Zeitschrift fiir Musik. Od 1933 u Zurichu sreĊivao veliku Beethovenu zbirku H. C. Bodmera (1939 objavio katalog); od 1939 ţivio u Volterri. Posebno se bavio prouĉavanjem dokumenata o Beethovenovu ţivotu. Pripremao je kritiĉko izdanje cjelokupne njegove korespondencije, ali ga nije dovršio. Njegovu bogatu biblioteku i rukopise prekupio je 1961 Beethovenov arhiv u Bonnu. DJE-LA: Muzio Clementis Lebcn (disertacija), 1911 (novo izd. 1971); Auf Spuren van Beethovens > Unsterblicher Geliebten«, 1911; L. van Beethoven und scine Vcrlegcr Steiner-Haslinger-Schlesinger, 1921; Beethovens Handsclirifl, 1926; Zu Beethovens Briefviechsel mit B. Scjiotts Sbhnen in Mainz, Neues Beethoven-Jahrbuch, 1927; Die Beethoven HanĊschriften der Familie W. in Wien, ibid., 1937; Kleine Beelhoven-Studicn, ibid., 1938; Eine Schzveizer Beethovcnsammlung (katalog Bodmerove zbirke), 1939; Ein Faustopernplan Beethovens und Goetlies, 1952; Izdao Beethovenove simfonije i uvertire. Redigirao neobjavljenu drugu Riemannovu spomenicu, 1919. LIT.: J. Schmidl-Gorg, Max Unger, MGG, XIII, 1966. UNINSKY,
Alexander, ruski pijanist (Kijev, 15. II 1910 — Dallas, Texas, 19. XII 1972). Muziku studirao na Konzerva toriju u Kijevu i u Parizu. Priredio brojne turneje po Evropi (do 1939)) zatim 1940 u Juţnoj Americi i svirao ondje s velikim uspjehom; nakon toga koncer-tira u SAD. God. 1955 postao profesor na Konzervatoriju u Torontu u Kanadi, zatim vodi katedru za klavir na Southern Methodist University u Dallasu, Texas. Povremeno objavljivao kritiĉke i analitiĉke ĉlanke o muzici. UNISONO (tal. jednozvu-ĉan; engl. i franc. unison; njem. Unisono, Einklang) nastaje kad dvije ili više dionica istodobno izvode jedan te isti ton ili pasaţu. Intervalski razmak medu A. UNINSKY dionicama je u tom sluĉaju ĉista prima, pa je u nekim jezicima (npr. engleskom) u. i sinonim za taj interval. Izraz u. oznaĉuje i izvedbu tonova u razmaku oktave osobito u zborskoj i orkestralnoj literaturi, gdje pasaţe oznaĉene alVunisono izvode obiĉno srodni instrumenti (violonĉelo i kontrabas, piccolo i flauta). Takav u. u oktavi naziva se i aequisono. UNIVERSAL-EDITION A. G. (UE), muziĉko nakladno poduzeće osnovano 1901 u Beĉu sa zadaćom da izdaje instruktivna djela za muziĉke škole u Austriji i time uĉini austrijsku trgovinu muzikalija nezavisnom od njemaĉkih izdavaĉa. Od 1907, kada je E. Hertzka postao direktor, naklada se sve više orijentirala na djela suvremenih kompozitora, pa danas u tom pogledu prednjaĉi u svijetu. Naklada je znatno proširena kupnjom tiskare O. Maass (1919) i naklade J. Gutmann (1920); 1923 osnovan je i poseban Odjel za kazališnu muziku. God. 1932—38 direktor je H. Winter. Nakon znatno smanjene aktivnosti za vrijeme rata, obnovili su 1945 nakladu A. Kalmus, A. Schlee i E. Hartmann i od 1951 ona djeluje u punom opsegu. Samostalne podruţnice postoje u Londonu, Zurichu, Milanu, New Yorku, Torontu, Adelaidi i Mainzu. Uz ostvarenja mnogih predstavnika radikalnih suvremenih muziĉkih smjerova (L. Berio, P. Boulez, L. Dallapiccola, R. Haubenstock-Ramati, M. Kagel, M. Kelemen, O. Messiaen, B. Nilsson, A. Schonberg, N. Skalkotas, K. Stockhausen) poduzeće je 1919—42 štampalo DTO, od 1927 cjelokupna djela C. Monteverdija i dr. kao i ĉasopise Musikbldtter des Anbruch (1919—37; od 1929 Anbruch), Pult und Taktstock (1924—27), Mušica divina (1913—38), Schrifttanz (1928—32) i 1955—62 Die Reihe, publikaciju posvećenu serijelnoj muzici (1958—68 obj. na engleskom jeziku). Noviju muziĉku pedagošku literaturu objavljuje od 1969 u seriji Rote Reihe (do 1974 oko 50 svezaka). Vrlo su vrijedna izdanja originalnih partitura starije muzike pod zajedniĉkim nazivom Wiener Urtext Edition (od 1973; do 1975 obj. oko 50 djela). LIT.: H. W. Heinsheimer i P. Stefan (red.), 25 Jahre Neue Musik, Jahrbuch Universal-Edition, Wien 1926. — UE Wien 1901—1951, Wien 1951. — A. VCeinmann, Universal-Edition A. G., MGG, XIII, 1966.
UNIVERSITAS STUDIORUM ZAGRABIENSIS, ansambl za staru muziku, osnovao 1970 u Zagrebu violist Igor Pomvkalo. Pod njegovim se vodstvom sastav afirmirao u domovini i inozemstvu, snimio više djela za radio i televiziju, a izdao je i gramofonsku ploĉu pod nazivom Renesansne sveĉanosti. Instrumentarij se sastoji od obitelji viola da gamba (sopran, alt, tenor, bas), blokflauta, lutnja, Krummhorna i drugih starih instrumenata, a u stilskim izvedbama srednjovjekovne muzike ansambl
625
upotrebljava još i folklorne instrumente jugoslavenskih naroda (lirica, šalmaj, udaraljke i dr.). K. KO. UNIVERZALNA KONVENCIJA O AUTORSKOM PRAVU, mnogostrani meĊunarodni ugovor o zaštiti autorskog prava. Pripremljen je nastojanjem UNESCO i potpisan u Ţenevi 6. IX 1952 u ţelji da se svim zemljama osigura zaštita autorskog prava na knuţevna, znanstvena i umjetniĉka djela, što znaĉi i onim zemljama kojima nisu bile prihvatljive odredbe —> Bernske konvencije za zaštitu knjiţevnih i umjetniĉkih djela. U. k. je revidirana u Parizu 1971. Prema stanju poĉetkom 1975, Univerzalnom konvencijom bilo je vezano 67 drţava. Medu njima ima veći broj drţava koje su vezane i Bernskom konvencijom (npr. Jugoslavija), kao i takvih koje nisu pristupile Bernskoj konvenciji (npr. SAD, SSSR), pa se upravo u odnosima s takvim drţavama primjenjuje Univerzalna konvencija. U. k. obvezuje drţave ugovornice da donesu potrebne propise da bi se osigurale dovoljne i efikasne zaštite prava autora knjiţevnih, znanstvenih i umjetniĉkih djela. Medu takva djela, Konvencija ubraja i muziĉka djela. Prema odredbama Konvencije, objavljena djela drţavljana svake drţave ugovornice, kao i djela objavljena prvi put na teritoriju jedne takve drţave, bez obzira na drţavljanstvo autora, imaju u svakoj drugoj drţavi ugovornici zaštitu koju ova druga drţava daje djelima svojih drţavljana, objavljenim prvi put na njezinom teritoriju. I neobjavljena djela drţavljana svake drţave ugovornice uţivaju u svakoj drugoj drţavi ugovornici zaštitu koju ova druga drţava daje neobjavljenim djelima svojih drţavljana (tzv. nacionalni tretman). Pojam objavljivanja je u Univerzalnoj konvenciji uţi nego u Bernskoj konvenciji, jer obuhvaća reproduciranje u materijalnom obliku i stavljanje na raspolaganje javnosti samo takvih primjeraka djela koja se mogu oĉitati ili upoznati vizuelnim putem (npr. tiskana izdanja, film). Prema tome se, u smislu Univerzalne konvencije, ne smatra objavljivanjem stavljanje na raspolaganje javnosti fonografskih primjeraka djela (gramofonske ploĉe, magnetofonske vrpce). Za razliku od Bernske konvencije koja zaštitu ne uvjetuje ispunjavanjem bilo kakvih formalnosti, U. k. propisuje da ako neka drţava ugovornica svojim zakonodavstvom postavlja kao uvjet zaštite ispunjavanje formalnosti, kao što su deponiranje, registriranje djela i dr. (npr. SAD), djelo ima u takvoj drţavi zaštitu samo ako svi primjerci djela nose znak © (kraticu za copyright, autorsko pravo) uz naznaku imena nosioca autorskog prava i godine prvog objavljivanja. Za trajanje zaštite, mjerodavne su odredbe drţave ugovornice u kojoj se zaštita traţi, ali ono ne moţe biti kraće od razdoblja autorova ţivota i 25 godina poslije njegove smrti ili, ako se u nekoj drţavi trajanje zaštite ne raĉuna na bazi autorova ţivota, 25 godina od dana prvog objavljivanja odnosno registriranja djela (SSSR je prilikom pristupanja Univerzalnoj konvenciji, 1973, produţila trajanje zaštite na 25 godina.) Za fotografska djela i djela primijenjene umjetnosti minimalni rok trajanja zaštite je 10 godina. Prvobitni Ţenevski akt Univerzalne konvencije predvidio je kao jedno od autorskih prava pravo prijevoda djela, ali i ograniĉenje toga prava nakon isteka roka od 7 godina od prvog objavljivanja djela. Pariški akt konvencije predvidio je kao temeljna autorska imovinska prava iskljuĉivo pravo davanja dozvole za reproduciranje (umnoţavanje) djela bilo kojim sredstvom, javno prikazivanje i izvedbu te radio-difuziju djela, ali je predvidio i ograniĉenja prava za drţave ugovornice, koje se smatraju zemljama u razvoju, u pogledu prijevoda (nakon 3 godine) i prava izdavanja djela (nakon 3, 5, odnosno 7 godina od prvog objavljivanja djela). Administraciju konvencije vodi UNESCO. Autor ili nosilac autorskog prava (nasljednik autora, izdavaĉ djela i dr.) ne moţe kao pojedinac uspješno ostvarivati svoja prava javne izvedbe muziĉkih djela (tzv. autorska mala prava) i prava snimanja djela na gramofonske ploĉe i si. (pravo mehaniĉke reprodukcije) ni na domaćem teritoriju, a pogotovo ne na stranom teritoriju. Zato u ostvarivanju tih prava autore i nosioce autorskih prava zastupaju posebne organizacije koje se bave ubiranjem (percepcijom) autorskih naknada i popisa upotrebljenih djela i raspodjelom (reparticijom) autorskih naknada na pojedine autore i nosioce autorskih prava, a takve organizacije se u pojedinim drţavama meĊusobno zastupaju. U nas je te poslove poĉelo obavljati 1930 Udruţenje jugoslavenskih muziĉkih autora (UJMA), a nastavilo 1940 Hrvatsko autorsko društvo (HAD), zatim od 1947 Zavod za autorsko-pravno posredništvo, od 1950 Zavod za autorsko-pravnu zaštitu, od 1955 Zavod za zaštitu autorskih malih prava (ZAMP). Od 1965 ZAMP obavlja samo poslove ubiranja prava javne izvedbe djela (od 1971 Zavod za zaštitu autorskih muziĉkih prava), dok ostale poslove obavlja Savez organizacija kompozitora Jugoslavije (SOKOJ). On ima ugovor o meĊusobnom zastupanju sa stranim autorskim organizacijama kao što su AKM (Austrija), SAĆEM (Francuska), GEMA (SR Njemaĉka), SABAM (Belgija), PRS (Velika Britanija), SUISA (Švicarska), BUMA (Nizozemska),
626
UNIVERZALNA KONVENCIJA O AUTORSKOM PRAVU — URBANNER
KODA (Danska), TONO (Norveška), ST IM (Švedska), TEOSTO (Finska), ACUM (Izrael), A WA (DR Njemaĉka), ZAIKS (Poljska), OSA (Ĉeška), ARTISJUS (Madţarska), CAPAC (Kanada), SIAE (Italija), SGAE (Španjolska), JASRAC (Japan), AEPI (Grĉka), ASCAP, BMI i SESAC (SAD), SPA (Portugal), SADAIC (Argentina), SBAT (Brazil), SACM (Meksiko), APRA (Australija), SOSA (Slovaĉka), VAAP (SSSR). Osim toga, SOKOJ je ĉlan MeĊunarodne konfederacije društava autora i kompozitora (Confederation Internationale des Societes d'Auteurs et Compositeurs, CI SAC) i MeĊunarodnog ureda za mehaniĉka izdanja (Bureau Interantional de l'Edition Mecanique, BIEM, kasnije Bureau International des Societes Gerant les Droits d'Eneregistrement et de Reproducion Mecanigue). LIT.: B. Eisner, MeĊunarodna zaštita autorskog prava i naše zakonodavstvo 0 autorskom pravu, Arhiv za pravne i društvene nauke, 1953. — R. Plaisant, Propriete litteraire et artistique, Pariš 1954. — W. Bappert i E. Wagner, Internationales Urheberrecht, Munchen i Berlin 1956. — J. Štempihar, Avtorsko pravo, Ljubljana 1960. — E. Ulmer, Urheber- und Verlagsrecht, Berlin Gottingen i Heidelberg 1960 (II izd.). — V. Spaić, Teorija autorskog prava i autor sko pravo u SFRJ, Sarajevo 1969. — A. L. Bogsch, The Law of Copvright under the Universal Copvright Convention, Levden i New York 1970. — W. A. Copinger i F. E. Skone James, On Copvright, London 1971. — M. Janjić, Industrijska svojina i autorsko pravo, Beograd 1973. I. Hg.
UNTERSTEINER, Alfredo, talijanski muziĉki pisac (Rovereto, 28. IV 1859 — Merano, Alto Adige, 30. XII 1918). Odvjetnik; muziku je uĉio u Innsbrucku (J. Pembaur). Pisao je muziĉke kritike u ĉasopisima Gazzetta Musicale (Milano) i Rivista Musicale Italiana (Torino). DJELA: Storia della mušica, 1900 (VIII izd. 1951; izdanja nakon autorove smrti, priredio G. G. Bernardi); Storia del violino, dei violinisti e della mušica di violino, 1904; A. Dvorak, RMI, 1904; U' Invenzione del violino, ibid., 1904; Agostino Stefjani, ibid., 1907; Divagazioni musicali italo-tedesehe, Rivista Harmonia, 1914.
UNUTARNJI GLASOVI (engl. middle voices, njem. Mittelstimmen), svi glasovi višeglasnog stavka, koji se nalaze izmeĊu najgornjeg i najdonjeg glasa. U polifonom stavku uglavnom su svi glasovi bez razlike podjednako vaţni i melodijski razvijeni, dok u homofonom muziĉkom tkivu u. g. ĉesto imaju zadatak samo da upotpunjuju harmonije. No oni mogu biti u homofonom stavku i relativno samostalni pa time pribliţavaju takav stavak polifonom tipu (—>• Dopunjujući glasovi, -> Harmonija, -> Hornofonija, -> Neakordiĉki tonovi, o- Polifonija). UNVERRICHT, Hubert Johannes, njemaĉki muzikolog (Liegnitz, 4. VII 1927 —). Studirao u Berlinu na Humboltovu 1 Slobodnom univerzitetu; 1954 promovirao. Djelovao je na In stitutu za muziĉko istraţivanje i u društvu za autorsko -pravnu zaštitu GEMA u Berlinu, 1956—62 radio u Institutu Joseph Haydn u Kolnu. God. 1962—67 asistent na Univerzitetu u Mainzu, gdje se 1967 habilitirao i 1971 postao profesor. DJELA: Die Eigenschriften und die Originalausgaben von Werken Beclhovens in ihrer Bedeutung fiir die moderne Textkritik, Musikwissenschaftliche Arbeiten, 1960; Die beiden Hoffstetter, Beitrage zur mittelrheinischen Musikgeschichte, 1968; Geschichte des Streichtrios, 1969; Die Kammermusik, 1973. — Studije i ĉlanci. — IZDANJA: pojedini svesci Havdnova sveukupnog izdanja (I, 18; IV; XIV, 2—4; XXVIII, 2); Symbolae historiae musicae, Festschrift H. Federhofer, 1971 (sa F. W. Riedelom); priruĉnik Musik und Musiker am Mittelrhein, I. 1974-
UPTON, George Putnam, ameriĉki muziĉki pisac i kritiĉar (Boston, 25. X 1834 — Chicago, 19. V 1919). Diplomirao 1854 na Brozvn University. Ţivio u Chicagu. Njegove su muziĉke kritike prvi struĉni osvrti na muziĉke priredbe, objavljeni u ĉikaškoj štampi. DJELA: Lelters of Peregrine Pickle, 1870; Woman in Music, 1880; The Standard Operas, 1886 (nova izd.: 1928; 1936 i 1947 obj. F. Borovvski); The Standard Oratorios, 1887 (XII izd. 1909); The Standard Cantatas, 1888 (VII izd. 1899); The Standard Symphonies, 1889; Musical Paslels, 1902; The Standard Light Operas, 1902; T. Thomas, 1905; E. Retnenyi (sa G. D. Kellev), 1906; The Standard Concert Guide, 1908 (novo izd. 1947); The Standard Concert Repertory, 1909; Standard Musical Biographies, 1910; The Song, 1915; In Music y s Land 1920. — Autobiografija Musical Memories, 1908.
URAY, Ernst Ludvvig, austrijski kompozitor i muziĉki pisac (Schladming, Štajerska, 26. IV 1906 —). Sin Ludvviga Uraya (1867 —1937)> kompozitora opereta i solo-pjesama. Studirao na Muziĉkoj akademiji u Beĉu (J. Marx, F. Schmidt, G. Hinterhofer). God. 1938—45 muziĉki urednik Beĉkog radija i nastavnik na Muziĉkoj akademiji; od 1946 vodi muziĉki odsjek Radio Graza ( Sendergruppe Alpenland); 1955 imenovan profesorom. Dobitnik mnogih nagrada. Središnja su mu djela solo-pjesme u kojima teţi za jasno rašĉlanjenim kontrapunktskim slogom, ali ne napušta granice tonaliteta. DJELA. ORKESTRALNA: I simfonija, 1963; simfonijska fantazija Moinhos, 1967; Concerto grosso, 1969; Concertino za violu, klavir i orkestar, 1969; Eine pastorale Abendmusik, 1935; Wiener Ballettuialzer, 1942; Via vitae, 1950; Praeludium und Fuge, 1952; Schladminger Tanze, 1969; Festpolonaise, 1971; suita za duhaĉe, 1976. ■— KOMORNA: gudaĉki kvartet; sonata za violonĉelo i klavir; suita za violinu i klavir; rondo za flautu i klavir; Variationen uber ein Volkslied za 2 gitare i dr. — Klavirska djela (2 sonate). —• DRAMSKA: melodrame Der Mdrlyrer Dostojeiuski (S. Zweig), 1948 i Traumbild (H. Heine), 1948. Muzika za film i radio. —■ VOKALNA: kantate Die mir im Todes Schatten, 1934 i
Eine Weihnachtskantate, 1958; zborovi; veći broj solo-pjesama i balada radbe narodnih pjesama za zbor (Alte Hirten- und Krippenlieder). LIT.: E. R. Cvjienk, E. L. Uray, Osterreichische Musikzeitschr — W. Suppan, E. L. Uray, Mitteilungen des Steirischen Tonkiinstlt 1962, 15—16. — Isti, Ernst Ludwig Uray, MGG, XIII, 1966.
URBAIN, James, francuski plesaĉ (Pariz, 6. XII 11 Klasiĉni balet uĉio u Parizu (C. Louis, S. Peretti) i tamo d 1959 u trupi R. Petita. Solist u ansamblima Grand Ballet c quis de Cuevas, Grand Ballet Classique de France i Nouvea let Russe de Monte Carlo, od 1968 prvi je plesaĉ u trup Thedtre Contemporain. URBAN, Jovan, kompozitor i dirigent (Prag, 28. X ] Valjevo, 9. II 1952). Studirao na Konzervatorijumu u Prs 1899 vojni kapelnik u Valjevu, Nišu, Prištini, Skoplju i ( 1926—28 upravnik Vojne muziĉke škole u Vršcu. Uz to i 1 pozorišta u Skoplju i Osijeku, a u svim gradovima u kc sluţbovao, delovao i kao dirigent horova amaterskih druši DELA. ORKESTARSKA. Uvertire: Zvuĉi ispod Medvednika; 1 Na igri; svita Slike iz Bosne; posmrtni marš Smrt heroja (posvećen n heroju Ţikici Jovsnoviću); veći broj marševa za duvaĉki orkestar. — SKA: opera Majka, 1910; operete Igumanov greh, 1925 i Terpsihora, Etide (40) za duvaĉke instrumente, 1926—28; etide (40) za violinu 1 — Obrade srpskih narodnih pesama i igara za klavir. I
URBANCIC (Urbantchitch), Victor, islandski dii kompozitor austrijskog podrijetla (Beĉ, 9. VIII 1903 — vik, 4. IV 1958). Muziku uĉio u Beĉu i Innsbrucku; dol iz muzikologije 1925 u Beĉu. U Mainzu korepetitor, opi rigent i nastavnik na Visokoj školi za muziku; od 1934 u nastavnik na Konzervatoriju i lektor za muzikologiju n verzitetu. God. 1938 nastanio se u Revkjaviku na Island je bio dirigent Simfonijskog orkestra, prvi dirigent 'NE kazališta i nastavnik na Konzervatoriju. Bavio se i kompon (orkestralna, komorna, klavirska djela, scenska muzika pjesme). URBANEK, ĉeška obitelj muziĉkih nakladnika. 1. František Augustin (Moravske Budejovice, 23. X — Prag, 4. XII 1919). Gcd. 1871 osnovao u Pragu kn nakladno poduzeće u kojem je objavljivao pedagošku litt Uskoro proširio izdavaĉku djelatnost otvorivši i posebai za tiskanje muzikalija. To je prva ĉeška muziĉka naklada, Ċaĉki kvartet u G-duru Z. Fibicha prvo izdanje te naklade Slijede gotovo sva djela toga umjetnika, mnoge Smetanine 1 zicije (Moja domovina, Iz mog ţivota, Poljubac i dr.), prvi J. Suka, J. B. Foerstera, V. Novaka, brojna instruktivna i zbornici ĉeške zborske literature te ĉasopis Dalibor (1879koji 1883—1898 U. i ureduje. 2. Mojmir (Prag, 6. V 1873 — 29. IX 1919). Sin Fra Augustina; odvojivši se od oĉeve nakladne kuće, osnova vlastito poduzeće. Uz nakladni odjel i trgovinu muzikalijan hvaćalo je i štampariju nota, koncertnu poslovnicu i d Mozarteum (1933 pretvorena u kazalište E. F. Buriana). 3. Vladimir (Prag, 31. VIII 1878 — 1. VIII 1948 Mojmira; 1913, zajedno s bratom Františekom Augustinoi (1877—1920), ušao u oĉevo poduzeće koje je otada nosih F. A. U. a synove. Muziĉka se naklada U. još u XIX st. razvila u velike utjecajno ĉeško muziĉko izdavaĉko poduzeće; 1945 je n lizirana. LIT.: V. Nejdl, Tficet let ĉeskym nakladatelem, Praha 1902. — I hudebnim nakladem F. A. Urbanka 1872—1942, Praha 1942. — B. František Augustin Urbanek, MGG, XIII, 1966.
URBANI, Giuseppe, talijanski plesaĉ i koreograf 30. XII 1928—). Studij klasiĉnog baleta završio na Baletn Rimske opere (T. Battaggi). Nastupao je na mnogim talij: opernim pozornicama te u trupi A. Millossa u Firenci. God. 58 ĉlan Berlinskog baleta, 1959—62 u Kolnu, a 1962—( letni majstor u Bonnu. Od 1954 bavi se koreografijom te je p niz baleta, meĊu kojima se posebno istiĉu One Way Street (K Kapitel IV — Kain und Abel (Sandloff), Garden Party (Ma La Fuga (Webern), Ritterballett (Beethoven), La Chatelaine Zimmermann), Petruška (Stravinski), Ĉudesni mandarin (13 Hamlet (Blacher), Treća simfonija (Henze), Kontakte (Stockh; Contrappunto dialetticco (Nono), Ode per i morti delle guern haud) i dr. Urbanijevo se ime ĉesto susreće na Talijanskoj tel URBANNER, Erich, austrijski kompozitor (Inns 26. III 1936 —). Na Akademiji za muziku i kazališnu umjei Beĉu studirao klavir (G. Hinterhofer), dirigiranje (H. Swar i kompoziciju (K. Schiske, H. Jelinek). Profesor je komj i voditelj seminara za dodekafoniju na Visokoj muziĉko u Beĉu. Nastupa i kao dirigent djela suvremenih kompc DJELA. ORKESTRALNA: simfonija u jednom stavku, 1963; • AVolfgang Amadeus« za 2 orkestra, 3 trombona i celestu, 1972; koncerti vir, 1958; za violinu, 1971 i kontrabas, 1974; Dialoge za klavir i orkesta
URBANNER — URSPRUNG Intrada, 1957; Sercnada za gudaĉki orkestar, 1964; Thema, 19 Variationen und ein Nachspiel, 1968; Kontraste, 1970. ■— KOMORNA: 3 gudaĉka kvarteta, 1956, 1957 i 1972; Lyrica za komorni ansambl, 1971; Kammermusik za flautu, obou, fagot, violinu, violonĉelo i ĉembalo, 1972; Improvisation IV za duhaĉki kvintet, 1969; S Aphorismen za flautu, klarinet i fagot, 1966; Schlag- und Klangfiguren za udaraljke, 1964; Solo za violinu, 1971. — KLAVIRSKA: 2 sonatine, 1956 i 1957; Improvisationen II za 2 klavira, 1966. — Muziĉka burleska Der Gluckcrich, oder Tugend und Tadel der Niitzlichkcil, 1965. — VOKALNA: 5 Songs za mezzosopran i mali ansambl, 1961; Missa »Benedicite gentcs« za mješoviti zbor i orgulje, 1958.
URHAN, Chretien (pravo ime Auerhahn), francuski violinist i kompozitor njemaĉkoga podrijetla (Montjoie, 16. II 1790 — Pariz, 2. XI 1845). Uĉenik J. F. Le Suera, R. Kreutzera i P. Rodea u Parizu. Tu je od 1807 violinist, a od 1810 i orguljaš na dvoru. God. 1814 violinist u Operi (povremeno svirao i violu; od 1823 koncertni majstor, od 1836 solist). Ĉesto je nastupao na koncertima Konzervatorija, na Fetisovim Concerts historigues i kao violist u Baillotovu kvartetu. Bio je od 1827 i orguljaš crkve St. Vincent de Paul. Posebno se bavio sviranjem na starinskoj violi d'amore (solistiĉki odlomak za taj instrument u operi Les Huguenots Meverbeer je napisao upravo za njega). Prijatelj F. Liszta i H. Berlioza koji mu je povjerio izvedbu solistiĉke dionice (viola) u Haroldu u Italiji. T. je propagirao i ĉesto izvodio muziku J. S. Bacha, G. F. Handela, L. van Beethovena i F. Schu-berta. Kao kompozitor pokazivao veliko tehniĉko umijeće i na-prednost. DJ ELA. IN S TRU MEN TALN A: 2 gu daĉ ka k vinte ta ; k v inte t za 3 vio le, violonĉelo, kontrabas i timpane ad libitum; kompozicije za violu i klavir te za violu solo; klavirska djela. — VOKALNA: kantate Les Regrets d'un solitaire i Les Champs de repos; romance. LIT.: G. Forster, Chretien Urhan, Studien und Mitteilunggen aus dem Benediktiner und Cisterziten-Orden, 1904—06. — P. Ganuult, Chretien Urhan, Revue de musicologie, 1921. — R. Sietz, Chretien Urhan, MGG, XIII, 1966.
URIARTE, Eustaquio de, španjolski muzikolog (Durango, 2. XI 1863 — Motrico, 17. IX 1900). God. 1878 ušao u augustinski red u Valladolidu. Prouĉavao je gregorijansko pjevanje, i to na temelju smjernica benediktinaca iz Solesmesa, pa je o tome pisao u ĉasopisima Revista Augustiniana i La Ciudad de Dios (Madrid). Jedan je od utemeljitelja Asociacion Isidoriana de la Reforma de la Mušica Religiosa. DJELA: Tratado teorico-prdctico de Canto Gregoriano, 1891; Manual de Canto Gregoriano, 1896; zbirka studija i ĉlanaka Estetica y crilica musical del padre Uriarte (red. L. Villalba), 1904.
URIBE-HOLGUIN, Guillermo, kolumbijski kompozitor (Bogota, 17. III 1880 — 26. VI 1971). Studirao na Academia Nacional de Mušica u Bogoti, na Scholi Cantorum u Parizu (V. d'Indv) i na Konzervatoriju u Bruxellesu (C. Thompson). Od 1910 djelovao u Bogoti gdje je reorganizirao Muziĉku akademiju pretvorivši je u Conservatorio Nacional de Mušica (direktor 1910 —35 i od 1942). Nastupao i kao dirigent, osobito s orkestrom koji je sam osnovao. Dok su neka njegova djela, naroĉito komorna, po stilskim znaĉajkama bliska francuskom duhu, druga (Sinfonia del terruno, Suite tipica) istiĉu vlastiti kompozitorski izraz s obiljeţjima nacionalnoga muziĉkog folklora. DJELA. ORKESTRALNA: 11 simfonija. Simfonijske pjesme: Bochica, 194°; Coreolano i Conquistadores, 1959; Sinfonietta campesina za klavir i orkestar; Concierto a la manera antigua za klavir, 1939; 2 koncerta za violinu; koncert za ĉembalo; koncert za violu; Villanesca za klavir i orkestar, 1930; Suite tipica, 1932; koncert za gudaĉe. — KOMORNA: 10 gudaĉkih kvarteta; 2 klavirska trija; klavirski kvartet, 1914; 2 klavirska kvinteta. Sonate: 5 za violinu i klavir, 1900—27; 2 za violonĉelo i klavir te za violu i klavir. Dvije suite za violinu i klavir, 1920. Brojne klavirske kompozicije. —■ Lirska tragedija Furatena; Tres ballets criollos. Scenska muzika. — Zborovi; solo-pjesme uz orkestar (Nocturno) i uz klavir. — Misa; rekvijem, 1926; Te Deum, 1920. — Autobiografija Vida de un mušico colombiano, 1941. LIT.: F. C. Lange, Guillermo Uribe-Holguin, Boletin Latino-Americano de Mušica, Bogota 1938. —■ E. H. Mueller von Asow, Guillermo Uribe-Holguin, Mušica, 1961. — K. Pahlen, Guillermo Uribe Holguin, MGG, XIII, 1966.
URIO, Francesco Antonio, talijanski kompozitor (Milano, oko 1650 — Milano, ?). Franjevac; zborovoĊa katedrala u Spoletu, Urbinu, Assisiju i Genovi, zatim crkve sv. Apostola u Rimu i crkve Santa Maria dei Frari u Veneciji te 1715—19 crkve sv. Franje u Milanu. Handel je u svoja djela unosio pojedine teme i odlomke iz njegovih kompozicija. Svojevremeno je njegov Te Deum bio smatran Handelovim djelom. DJELA. VOKALNA. Oratoriji: Sansone accecato da'Filistei, 1701; Maddalena convertita, 1706; Oratorio in onore di S. Antonio di Padova, 1715 i L' Innocenza difesa dal glorioso Santo di Padova, 1719. Moneti di concerto za 2 do 4 glasa uz violinu ad libitum, 1690; Salmi concertati za 3 glasa uz violinu ad libitum, 1697; Te Deum; Tantum ergo. LIT.: F. Chrysander, Francesco Antonio Urio, AM, 1878—79. —■ 5. Taylor, The Indebtedness of Handel to Works of Other Composers, Cambridge 1906. —■ P. Robinson, Handel, Urio, Stradella and Erba, Music and Letters, 1935. — D. Arnold, Francesco Antonio Urio, MGG, XIII, 1966.
URLUS, Jacques, nizozemski pjevaĉ, tenor (Hergenrath kraj Aachena, 6. I 1867 — Noordwijk, 6. VI 1935). Metalurški radnik, pjevanje uĉio kod H. Noltheniusa, A. Averkampa i C. van Zantena. Debitirao na koncertnom podiju 1887, a u operi 1894. Operni solist u Amsterdamu (do 1899) i Leipzigu (do 1914). Po-
627
slije nastupao na glavnim evropskim opernim pozornicama (Covent Garden u Londonu, Drţavna opera u Berlinu, Pariška opera, The"atre de le Monnaie u Bruxellesu) i na Sveĉanim igrama u Bavreuthu i od 1913 na Metropolitanu u New Yorku; 1931 povukao se s pozornice. Tenor neobiĉno voluminoznog, tehniĉki dotjeranog glasa, s baritonskim timbrom, realizirao je oko 70 uloga; najviše se proslavio kao interpret Wagnera. Cijenjen i kao koncertni pjevaĉ. Napisao je autobiografsko djelo Mijn loopbaan (1930). LIT.: O. Spengler, Jacques Urlus, New York 1917. — E. Reeser, Jacques Urlus, MGG, XIII, 1966.
URRETA, Alicia, meksiĉka pijanistica, kompozitor i dirigent (Veracruz, 12. X 1935 —). U Ciudad Mexicu uĉila kod J. Amparana (klavir) i na Conservatorio Nacional de Mušica kod R. Halfftera (harmonija) i S. Rotha (komorna muzika). Umjetniĉku karijeru zapoĉela 1957 kao pijanistica. Utemeljitelj ansambla Camerata de Mexico, U. predaje komornu muziku na Visokoj muziĉkoj školi i elektronsku muziku na Politehniĉkom institutu u Mexicu. DJELA: Rallenti za orkestar. — Salmndia I—// za klavir. — Estudio I—// za gitaru. —• DRAMSKA: komorna opera Romance de Dona Balada, 1972. Scenska i filmska muzika. Baletna muzika: Cubos; Luiz Negra; Mujer Flor; Tantra i Un dia de Luis (musique concrete). — De natura mortis, o La verdadera historia de Caperucita roja T?L glas, instrumente i magnetofonsku vrpcu, 1972.
URRUTIA BLONDEL, Jorge, ĉileanski kompozitor (La Serena, 17. IX 1905 —). PohaĊao Universidad de Chile u Santiagu, zatim uĉio kod H. Allendea i D. Santa Cruza; 1928 nastavio studij na E-cole Normale de musique u Parizu (Ch. Koechlin, N. Boulanger, P. Dukas) i na Hochschule fiir Musik u Berlinu (H. Mersmann, P. Hindemith). Od 1931 profesor Konzervatorija u Santiagu, 1941 ĉlan Instituto de Extension Musical, a od 1948 vodi muziĉki odjel na Facultad de Bellas Artes u Santiagu. Izdaje struĉnu pu blikaciju Revista de Arte. Njegove su kompozicije najviše inspi rirane lokalnim muziĉkim folklorom; najuspjelije mu je djelo balet La Guitarra del diablo. DJELA. ORKESTRALNA: koncert za klavir, 1950; Dialogo obsesivo za klavir i orkestar; Concertino za flautu, gitaru i komorni orkestar, 1943; Estampas de Chile za harfu, ĉelestu i gudaĉe; 3 suite, 1942—48; Danzas agrestes; Pastoral de Alhue za komorni orkestar, 1937; Vitla senorial, 1950. — KOMORNA: gudaĉki kvartet, 1944; klavirski trio, 1933. Za violinu i klavir: sonata, 1954; so natina, 1927; Sugerencias de Chile (3 sv.), 1924—26. — Klavirske kompozicije. — DRAMSKA: opera Comedia italiana, 1925; baleti La Guitarra del diablo, 1942 i Redcs, 1953. — VOKALNA: Canciones campesinas za glas i gudaĉe, 1932 (prer. 1957); Meciendo en primavera za alt, zbor i instrumentalni ansambl, 1956; zborovi; solo-pjesme; djeĉje pjesme. — Rasprave i ĉlanci o ĉileanskoj muzici i folkloru. LIT.: V. Sala* Vii't, La Creacion musical en Chile 1900—1951, Santiago 1952.
URSPRUCH, Anton, njemaĉki kompozitor (Frankfurt na Majni, 17. II 1850 — 7 . I 1907). Uĉenik I. Lachnera, J. J. Raffa i F. Liszta; predavao u Frankfurtu na Hochovu i na Raffovu konzervatoriju (kontrapunkt i kompozicija). MeĊunarodni ugled stekao kao pedagog i, osobito, kao jedan od prvih obnovitelja i istraţivalaca gregorijanskoga korala. Svoja nastojanja da naĉela stare polifonije spoji sa suvremenim harmonijskim izrazom najuspjelije je ostvario u komiĉnoj operi Das Unmoglichste. DJELA: simfonija; koncert za klavir; 2 kompozicije zu violinu i mali or kestar. — Klavirski trio, 1881; klavirski kvintet, 1886; sonata za violinu i klavir, 1894; sonata za violonĉelo i klavir, 1895. — Sonata za klavir ĉetvororuĉno; varijacije i fuga na Bachovu temu za 2 klavira; 5 serija Deutsche Tdnzc za klavir. —• Opera Der Sturm, 1888; komiĉna opera Das Unmoglichste von alletn, 1897. — Zborovi; solo-pjesme. — Studija Der gregorianisehe Choral und die Choralfrage, 1901. LIT.: Th. Kirchtr-Urspruch, Anton Urspruch, MGG, XIII, 1966.
URSPRUNG, Otto, njemaĉki muzikolog (Grunzelhofen, Bavarska, 16. I 1879 — Schondorf am Ammersee, 14. IX 1960). Svećenik; muzikologiju studirao na Univerzitetu (A. Sandberger, Th. Krover) u Munchenu, gdje je 1911 promoviran i od 1932 —1949 bio profesor starije muziĉke povijesti. U njegovom bogatom i vrijednom muzikološkom radu posebno se istiĉe kapitalno djelo Die kalholische Kirchenmusik. DJELA. SPISI. Knjige: J. de Kerle (disertacija), 1911; Restauration und Palestrina-Renaissance in der kalholischen Kirchenmusik, 1924; Miinchens rnusikatisehe Vergangenheil von der Friihzeit bis zu R. VCagner, 1927; Die katholische Kirchenmusik, 1931 (najnovije izd. 1973). — Studije: Spanisch-katalanische Liedkunsl des 14. jahrhundcrts, ZFMW, 1921—22; Studien zur Geschichle des deutschen Liedes, AFMW, 1922—24; Palestrina und Palestrina-Renaissance, ZFMW, 1924—25; Josouin des Pre's, Bulletin de la Societe Union Musicologique, 1926; Palestrina und Deutschland, Spomenica P. Wagneru, 1926; Alte griechische Einflu'sse und neuer grdzistischer Einschlag in der Musik des Mittelalters, ZFMW, 1929—30; Um die Frage nach dem arabischen bzw. ntaurischen Einfiuss auf die Abendldndische Musik des Mittelalters, ibid., 1934; Die asthetischen Kategoricn Weltlich-Religib's-Kirchlich und ihr musikalischer Stil, ibid., 1935; »Celos . . . " . . . die dlteste erhaltene spanisehe Oper, Spomenica A. Scheringu, 1937; Das Spon-susDrama, AFMF, 1938; Die Ligaturen, AML, 1939; Die antiken Transpositionsskalen und die Kirchcntbne des Mittelalters, AFMW, 1940; K. Huber als Musiktoissenschaftler und Aslhetiker, K. Huber zum Gedachtnis, izd. C. Huber, 1947; Die Psalmen im heiligen Gesang, Der kultisehe Gesang der abendldndischen Kirche, 1950; Um die Frage der Echtheit der »Missa graeca«, MF, 1953; Hilde-gards Drama »Ordo virtutum«. Spomenica H. Anglesu, 1958—61 i dr. — IZDANJA : Der Mitme Orden und Regel, 6 alte Minnesdnger-Lieder fiir eine Singstim-
628
URSPRUNG — UŠĆUMLIĆ
me mit Klavier, Musik im Haus, 1922; izabrane kompozicije J. de Kerlea, DTB, 1926; 7 misa L. Senfla, 1936; K. Huber, Musika'sthetik, 1954. LIT.: T. G. Georgiades, Otto Ursprung achtzigjahrig, MF, 1959. — H. Schmid-Emmering, Otto Ursprung zum Gedachtnis (s popisom djela), ibid., 1961. — A. Ott, Otto Ursprung, MGG, XIII, 1966.
URSULEAC, Viorica, rumunjska pjevaĉica, sopran (Ĉernovci, 26. III 1899 —). Studirala na Muziĉkoj akademiji u Beĉu i u Berlinu (L. Lehmann). Do 1934 ĉlanica Beĉke drţavne opere, !934—45 Berlinske, i uz to 1936—44 stalni gost Opere u Miinchenu. Od 1959 predavala na Mozarteumu u Salzburgu. Pjevala na svima njemaĉkim pozornicama, sudjelovala na Festivalu u Salzburgu, gostovala i u Zagrebu. Istakla se kao interpret muzike H. Wolfa i R. Straussa, koji je njoj i njezinom muţu, dirigentu C. Kraussu, posvetio operu Der Friedenstag. URŠIĈ, Pavla, harfistica (Ljubljana, 5. XII 1931 —). Stu dij završila 1958 na Akademiji za glasbo u Ljubljani (J. Portograndi); usavršavala se u Ljubljani i 1965—67 u Parizu. God. 1951—71 ĉlanica orkestra Slovenske filharmonije i Simfonijskog orkestra RTV Ljubljana, od 1971 harfistica je Simfonijskog or kestra RTV Zagreb; uz to je 1962—71 bila solist komornog an sambla Slavko Osterc. Na brojnim praizvedbama suvremenih i avangardnih kompozicija prva je u Jugoslaviji otkrila nove izvodilaĉke mogućnosti na harfi te je utjecala na stvaranje novih kompozicija za svoj instrument. Uršiĉevoj su svoja djela posvetili P. Ramovš, I. Petrić, V. Ukmar, Z. Cigliĉ, B. Sakaĉ, N. Devĉić, I. Kuljerić, D. Detoni, K. Fribec i drugi. Kao solist koncertirala je u Jugoslaviji i inozemstvu, a u komornom ansamblu Slavko Osterc nastupala je na Zagrebaĉkom biennalu suvremene muzike, na Ljetnim igrama u Dubrovniku, na festivalu komorne muzike u Slatini Radenci, na Jugoslavenskoj muziĉkoj tribini u Opatiji i na Varšavskoj jeseni. K. Be. USANDIZAGA, Josć Maria, baskijski kompozitor (San Sebastian, 31. III 1887 — 5. X 1915). Na Scholi Cantorum u Parizu studirao klavir i kompoziciju (F. Plante, V. d'Indv). U. je pokazao osobitu nadarenost za muziĉko kazalište već svojom prvom operom Mendy-Mendiyan na baskijski tekst i posebno u svojem najboljem djelu, lirskoj muziĉkoj drami Las Golondrinas. Bogatstvo ideja i osebujnost narodnog španjolskog melosa, prisutnoga u svim Usandizagovim djelima pridonijeli su njihovoj popularnosti i u Juţnoj Americi. DJELA. ORKESTRALNA: simfonijske pjesme En la mare i Hassan y Melolah; Obertura sinfonica; suita; Fantasta dama; rapsodija Jrurak-Bat; Pantomime. — Dva gudaĉka kvarteta; kompozicije za klavir i violinu i za klavir i violonĉelo. — Više kompozicija za klavir (Rapsodia Vascongada). — Djela za orgulje. — DRAMSKA: opere Mendy-Mendiyan, 1910 i Las Golondrinas, 1914; zarzuela La Llama (dovršio kompozitorov brat Ramon), 1915. — Ume Zuriza za sole, zbor i orkestar; razna vokalna djela. — Harmonizacije baskijskih nar. napjeva. LIT.: L. Villalba, Jose Maria Usandizaga, Madrid 1918. — J. Subird, Jose Maria Usandizaga, MGG, XIII, 1966. — J. M. de Arozamena, Joshemari Usandizaga y la bella epoca donestiarra, San Sebastian 1969.
USIGLIO, Emilio, talijanski dirigent i kompozitor (Parma, 8. I 1841 — Milano, 8. VII 1910). Muziku studirao u Firenci. Poklonik umjetnosti G. Rossinija, nastojao je oţivjeti tradiciju klasiĉne talijanske opere buffe. Konzervatoriju u Parmi ostavio zakladu iz koje se svake treće godine nagraĊuje najbolja komiĉna opera. DJELA: komorne kompozicije. — Komiĉne opere: La Locandiera, 1861; Le Educande di Sorrento, 1868; La Secchia rapita, 1872; Le Donne curiose, 1879; Le Nozze in prigione, 1881. Više plesova. LIT.: C. Saftori, Emilio Usiglio, MGG, XIII, 1966.
USMANBAS, tlhan, turski kompozitor i dirigent (Carigrad, 9. IX 1921 —). Studirao na konzervatorijima u Carigradu (C. R. Rey) i Ankari (F. Alnar i A. Savgun kompozicija, D. Zirkin vio lonĉelo). Kasnije se usavršavao u SAD kod L. Dallapiccole i M. Babbitta. Profesor je Konzervatorija u Ankari (1964—65 direktor). Komponirao isprva u turskom nacionalnom duhu (do 1952), za tim prešao na serijelnu muziku, pa i na aleatoriku. DJELA (izbor). ORKESTRALNA: 2 simfonije, I, 1948 i II, za gudaĉe, 1950. Koncert za violinu, 1947 (nova verzija 1951); 3 Pictures of Salvador Dali za gudaĉe, 1953; Shadozvs, 1964; Bursting Sinfonietta, 1968; Open Forms za razliĉite grupe, 1968; Music for a Ballett, 1969 i dr. —• KOMORNA: 2 gudaĉka kvarteta, I, 1947 i II, 1970; kvintet s klarinetom, 1949. Sonate: za violinu i klavir, 1947; za obou i klavir, 1949 i za trublju i klavir, 1949. Mušica n. l i n. 2 za violonĉelo, 1951; A Jump into Space za violinu i 4 instrumenta, 1966. ■— Klavirska djela (Ouestionnaire; 3 Movements za 2 klavira). — Scenska i filmska muzika. — VOKALNA: Mušica funebre za zbor, recitatora i orkestar, 1953; Un Coup de des za zbor i orkestar, 1959; Senlikname za glas, udaraljke, harfu i ţenski zbor, 1970; 3 poemi in mušica za glas i klavir i dr.
USNIK, dio duhaĉkih limenih instrumenata koji sviraĉ naslanja na usnice. Umjesto u. ĉešće se upotrebljava izraz -> pisak. USPAVANKA (engl. lullaby, franc. berceuse, njem. Wiegenlied, tal. nina nanna), kraća pjesma mirnog i njeţnog karaktera, jednoliĉnoga ritma i jednostavne melodije, kojom najĉešće majka uspavljuje dijete. Uspavanku poznaju svi narodi, a vrlo rano je ušla i u umjetniĉku muziku. Od XIX st. dalje naslov u. imaju
gdjekad i kraća instrumentalna djela, osobito klavirska (F pin), po raspoloţenju srodna vokalnoj uspavanci. I u 0 literaturi susreću se uspavanke (C. Monteverdi, »Incoror di Poppea«, L. Cherubini, »Blanche de Provence«, B. C »Jocelvne«, G. Puccini, »Madame Butterflv«, G. Gershzvin, and Bess« i dr.). M. USPENSKI, Viktor Aleksandroviĉ, sovjetski folkl kompozitor (Kaluga, 31. VIII 1879 — Taškent, 9. X 194' djetinjstva ţivio u srednjoj Aziji. Kompoziciju diplomii Petrogradskom konzervatoriju 1913 (A. Ljadov). Od 1 Taškentu, predaje na Konzervatoriju, zapisuje uzbeĉke i menske narodne pjesme, sudjeluje u etnografskim ekspedi po Turkmeniji. Suradnik Nauĉno-istraţivaĉkog instituta —48), šef Muziĉko-folklornog odjela i laboratorija za rekor ĉiju narodnih instrumenata. Zasluţan za razvoj muziĉke J Uzbekistana. DJELA. ORKESTRALNA: Lirska poema za simfonijski orkesta star uzbeĉkih instrumenata i 3 vokalna solista, 1947; suita Mukanna Uzbećka poema-rapsodija, 1946; Turhnenski capriceio, 1945; ĉetiri naroda srednje Azije, 1934. — Klavirske kompozicije. — Opera Farhad 1936 (II red. 1940); scenska muzika. — Obradbe. — Zapisi narodnih 1 Zbornici: TypKMe}icKan My3biKa (ĉlanci i zapisi u suradnji s V. Belja 1928 i y36ei
I95O.
LIT.: >7. Ile/aceP, B. A. ycneHCKHH. My3biKaJrbHO-3THorpacj)imt KOMnonHTopci
USPOREDNE OKTAVE I USPOREDNE KVINTE
ralelne oktave i paralelne kvinte USPOREDNI POMAK -> Paralelno kretanje USPOREDNI TONALITETI (paralelni tonaliteti), c naliteta razliĉita tonskog roda — dur i mol — s istim pred ma. Tonika mol tonaliteta niţa je za malu tercu od tonike usj nog dur tonaliteta, npr. C-dur i a-mol. U. t. mogu se, prema 1 ma terene srodnosti, uzajamno zastupati. Taj tereni odnos rednih ljestvica vaţan je element u muzici zasnovanoj na fu nalnim harmonijama (-3* Srodnost tonaliteta i srodnost akord USSACHEVSKY, Vladimir, ameriĉki kompozitor 1 podrijetla (Hailar, Mandţurija, 3. XI 1911—). Od 1930 u studirao na Pontona Collegeu u Kaliforniji (W. Allen) i na man School of Music u Rochesteru (B. Rogers, H. Hansor 1947 docent, zatim profesor na Columbia University u New ^ God. 1951 poĉeo eksperimentirati s elektronskom muzikon 1959 predsjednik je upravnog komiteta na Columbia — Pri Electronic Music Center. Od 1967 istraţuje, u laboratoriji Telephone, mogućnosti sinteze zvuka s pomoću kompjutora, ţao je velik broj predavanja o elektronskoj muzici po An Evropi i SSSR. Jedan od pionira elektronske muzike u SAD, U. istraţ prvom redu zvukovno-koloristiĉke mogućnosti novog medija, primjerice uzima za pokretaĉku silu djela Piece for Tape Re postepeni i kontrolirani prijelaz s odreĊene tonske visine na Posebno je vaţan doprinos suvremenoj muzici dao svojim 1 na povezivanju elektronskih zvukova s drugim kompozici sredstvima. U djelima za tradicionalni izvodilaĉki sastav sk prepletanju tonalnih i modalnih naĉela. DJELA. ORKESTRALNA: Theme and Variations, 1935; A Piece fot Strings andPiano, 1949; Miniatures for a Curious Child, 1951; Interlude za i orkestar. Za orkestar i magnetofonsku vrpcu (sve sa O. Lueningom): A in Cycles and Bells, 1954; Rhapsodic Variations, 1954; Concerted Piece, — ELEKTRONSKA: Sonic Contours, 1952; Undervialer Valse, 1952; tation (sa O. Lueningom), 1953; Piece for Tape Recorder, 1955; Metamor 1956; Suite from »King Lear" (sa O. Lueningom), 1956; Music for »B Methuselah« 1958; Studies in Sound, 1958 (kasnije dopunjene); Linear Got 1958; No Exil, 1962; Of Wood and Brass, 1965; Four Miniatures, suita i dr. — Klavirska djela (sonata). — Opera Suicide Music for »Mournit comes Electra", 1967. Balet Of Identity (sa O. Lueningom), 1954. Filmska n —■ VOKALNA: Jubilee Cantata za bariton, recitatora, zbor i orkestar, Creation, prolog za 4 zbora i elektronske zvukove, 1960; zborovi; pjesr SPISI: Columbia - Princeton Electronic Music Center, Revue Belge de M logie, 1959; Music in the Tape Medium, Juillard Review, 1959; Notes on t for Tape Recorder, MQ 1960; La Tape-music aux Etats Vnis, RM, p svezak s temom Vers une musique experimentale; Synthetic Means J u J. Beckwithe i U. Kasemetsa The Modern Composer and His World, Applications of Modern Technology in Musicology, Music Theory, and Comp in the United States, Papers of the Yougoslav-American Seminar on (obj. M. H. Brown), 1970 i dr. LIT.: F. K. Prieberg, Mušica ex maehina, Berlin 1960. — Isti, \ States Elementarv Schools Enjoving, Poem in Cvcles and Bells', Lueni Ussachevskv, American Composers Alliance Bulletin 1961. —■ C. Whittt Ussachevskv's Film Music, ibid. 1963. — H. Cowell, Composing with High Fi Music 1965, 23. —■ Ch. Wuorinen, Vladimir Ussachevskv, MGG, 1966. I.
UŠĆUMLIĆ, Jevrem, guslar (Nikšić, 1893 — 8. XII 1 Kao radnik proveo neko vrijeme u SAD. Na guslarskom natjei u Sarajevu 1925 dobio prvu nagradu. Na poĉetku 1929 0 Francusku, Poljsku, Ĉehoslovaĉku. Neki su njegovi prepjevi s ljeni na gramofonske ploĉe. Vrlo ugodnim baritonom, ĉiste znao je logiĉno i osjećajno istaknuti znaĉajne momente u pji LIT.: D. N. Borilić, Lepota i veliĉina naših guslara (Uspomena na Je Ušćumlića, guslara), Slobodna misao, 1930, br. I. J. Mvić. i R.:
UT — UVERTIRA UT, i. u nizu solmizacijskih slogova Guida d'Arezza, naziv za prvi ton. U XVII st. zamijenjen je slogom Do (-*- Solmizacija). 2. U Francuskoj, naziv za ton c. UTENDAL (Uttendal, Utenthal, Ausm Thal), Alexander, nizozemski kompozitor (Antvverpen ?, izmeĊu 1530 i 1540 — Innsbruck, 7. V 1581). Pjevaĉ na dvoru sestre Ferdinanda I u Bruxellesu, od 1564 na dvoru nadvojvode Ferdinanda u Pragu odnosno od 1566 u Innsbrucku. Tu je od 1572 drugi dirigent; uz to je poduĉavao ĉlanove djeĉaĉkoga pjevaĉkog zbora. DJELA: Frohliche newe Teutsche und Frantzosische Lieder, lieblich zu singen, auch auf allerley Instrumenten su gebrauchen. . . za 4 i više glasova, 1574. — CRKVENA: Septem Psalmipoenitentiales. . . za 4 glasa, 1570; 3 knjige Sacrarum Cantiomim: I, za 5 glasova, 1571; II, za 6 glasova, 1573 i III, za 5 i 6 glasova, 1577; Tres Missae . . item Magnificat za 5 i 6 glasova (Magnificat za 4 glasa), 1573NOVA IZD.: 3 svjetovne pjesme obj. F. Commer (Geistliche und zvellliche Lieder. . . , 1870); 2 svjetovne pjesme W. B. Squire (Ausgezvdhlte Madrigale, 1913). — Tri moteta obj. F. Commer (Mušica sacra, 1879); po 1 motet obj. H. OsthofT (Chorzuerk, 1934) i A. Krings {Deutsche Lieder, 1956); nekoliko moteta obj. A. Dunning (Musik alter Meister, 1971). LIT.: /. Lechthaler, Die kirchenmusikalischen Werke von Uttendal (disertacija), Wien 1919. — W. Senn, Musik und Theater am Hof in Innsbruck, Innsbruck 1954. — H. Federhofer, Alexander Utendal (Ausm Thal), MGG, XIII, 1966.
UTHOFF, 1. Ernst, ĉileanski plesaĉ, koreograf i pedagog njemaĉkog podrijetla (Duisburg, 28. XII 1904 —). Uĉenik K. Joosa i K. Ledera, umjetniĉku karijeru zapoĉeo 1927 u Essenu. Od 1941 u Santiagu (Ĉile); tamo je utemeljio baletnu školu iz koje je izrastao ĉileanski nacionalni balet. MeĊu njegovim se koreografijama posebno istiĉu Juventud (Handel), Don Juan (Gluck), Petruška (Stravinski) i Carmina Burana (Orff). God. 1965 povukao se iz umjetniĉkog ţivota. 2. Michael, plesaĉ (Santiago, 5. XI 1943 —). Sin Ernsta i plesaĉice Lole Botka; studirao na Juilliard School of Music, na School of American Ballet i kod Marthe Graham; usavršavao se kod A. Tudora i J. Limona, u ĉijoj je trupi debitirao 1965. Od 1970, sa ţenom, plesaĉicom Lisom Bradlev, angaţiran u trupi First Chamber Dance Cornpany, za koju je postavio svoje prve balete Windsong (Elgar) i Reflections (Kabalevski). Iste godine koreografirao je baletni film Seafall na muziku T. Albinonija. UT SUPRA (lat. kao gore), uputa izvodiocu da oznaĉeni odlomak interpretira kao i raniji, odnosno kao odlomak u notnom tekstu ispisan ranije. UTTINI, Francesco Antonio, talijanski kompozitor (Bologna, 1723 — Stockholm, 25. X 1795). Uĉenik Padre Martinija; od 1743 ĉlan akademije dei Filarmonici u Bologni (od 1751 predsjednik). Vjerojatno je s talijanskom opernom druţinom A. i P. Mingottija gostovao u Madridu. Kao direktor te druţine bio 1753 u Kobenhavnu, a 1754 u Hamburgu. God. 1755—71 direktor talijanske operne druţine u Stockholmu. Ovdje je 1767—87 kao dvorski dirigent vodio Švedsku operu i za nju komponirao prve opere na švedskom jeziku. DJELA. DRAMSKA: 13 talijanskih opera (libreta P. Metastazija), 1743 —64; 5 francuskih opera. Opere na švedskom jeziku: Thetis och Pelee, 1773 i Aline, Drottning uli Golconda, 1776. —• VOKALNA: oratorij Giuditta, 1742; La passione di Gesit Cristu, 1776; kantate; svjetovne i crkvene kompozicije. LIT.: E. Sundstrom, F. A. Uttini och Adolf Fredriks italienska operatrupp, Svensk Tidskrift for Musikforskning, 1931. — Isti, F. A. Uttini, ibid., 1963. — M. Tegen, Francesco Antonio Baldassare Uttini, MGG, XIII, 1966.
UVERTIRA (engl. overture; franc. ouverture; njem. Ouvertiire, Vorspiel; tal. sinfonia), uvodni instrumentalni stavak koji prethodi muziĉko-scenskim djelima (opera, balet, opereta, scenska muzika) i većim vokalno-instrumentalnim kompozicijama (oratorij, kantata). U. je gdjekad i prvi stavak instrumentalne suite XVII st., a od XIX st. i samostalno orkestralno djelo, ĉešće programatskog sadrţaja. Najranije su opere poĉinjale recitativnim prologom i nisu poznavale uvertire. Ali ubrzo se proširio obiĉaj, da poĉetak operne izvedbe najavljuje trostruki poziv trublje. Postepeno zamjenjuje ga kratak instrumentalni stavak. Tako je prije izvedbe opere Orfeo (1607) C. Monteverdija orkestar svirao tri puta kratku tokatu izgraĊenu na toniĉkom trozvuku C-dura. Za operu L'Incoronazione di Poppea (1642) Monteverdi već piše trodijelni instrumentalni uvod sheme ABA (A je u dvodobnoj mjeri, a B je varijanta A dijela, ali u trodobnoj mjeri). Jedan od najranijih primjera opseţnije izraĊene uvertire je i stavak »per introduzione del prologo« duhovne opere // Sant'Alessio (1632) S. Landija. Instrumentalni uvodi talijanskih opera već u prvoj polovini XVII st. postaju canzona da sonar ili -»■ sinfonia i to najĉešće trodijelnog oblika. U drugoj polovini XVII st., oslanjajući se na trodijelni tip venecijanske operne uvertire (canzona da sonar) i na tradiciju francuskih baleta, stvorio je J. B. Lully ->■ francusku uvertiru sheme ABA {A polagani, patetiĉan odlomak u dvodobnoj mjeri sa ĉestom primjenom punktiranog ritma, B ţivahan i brz, redo-
629
vito fugirani odlomak u troĊobnoj mjeri). Najraniji primjer je u. koju je 1660 Lully napisao za parišku izvedbu opere Serse F. Cavallija. Sve Lullvjeve opere nastale 1672—87 poĉinju takvom uvertirom i to većinom trodijelnom, rjeĊe dvodijelnom. Fran cuska u. ubrzo postaje veoma omiljen oblik i to ne samo u operi nego i u baletu i u instrumentalnoj suiti, posebno orkestralnoj. Sve do oko 1750 ona je jedan od najraširenijih instrumentalnih stavaka. Još J. J. Rousseau piše 1767 u svom Dictionnaire da je svim francuskim uvertirama uzor Lullvjev oblik. Od francuskih opernih autora najuspjelije uvertire ostavili su P. Colasse", H. Desmarets, M. A. Charpentier, M. Marais i A. C. Destouches. Francusku uvertiru kao uvod u operu pisali su u Njemaĉkoj, medu ostalima, A. Steffani, J. S. Kusser, R. Keiser, G. Ph. Telemann i G. F. Handel, a u Engleskoj M. Locke i H. Purcell; francuska u. je i predigra baladnoj operi Beggar's Opera J. Ch. Pepuscha. I mnogi oratoriji i kantate u to vrijeme poĉinju francus kom uvertirom (J. J. Fux, oratorij 5. Giovanni Battista, 1714; J. S. Bach, neke kantate). Već 1672 javlja se francuska u. u instrumentalnoj suiti (A. Steffani). Pod naslovom u. mnogi kompozitori objavljuju suitni niz plesova koji poĉinju francuskom uvertirom. Autori najpoznatijih takvih djela su Ch. H. Abel (1687), R. Mayr (1692), R. Erlebach (1693), J- C. F. Fischer (1695), B. A. Aufschnaiter (1695), G. Muffat (1695), K. K. Schweitzelsperger (1699), J. Fischer (1700), J. J. Fux (1701) i J. Ph. Krieger (1704). Oblik francuske uvertire za poĉetni stavak klavirske suite meĊu prvima je primi jenio G. Bohm još prije 1700. Orkestralne i klavirske suite s uver tirom kao prvim stavkom pisali su nadalje i G. Ph. Telemann, J. Schneider, J. F. Fasch, J. Chr. Forster, K. F. Abel, G. H. Stolzel, M. T. Pfeifer, Ch. Graupner, G. F. Handel i J. S. Bach (3 za klavir, 4 za orkestar). Nešto kasnije od francuske uvertire nastala je u Napulju -> talijanska u. Njen je tvorac A. Scarlatti, a najraniji primjer je predigra njegovoj operi Dal male U bene (1681). I talijanska u. je trodijelna, ali u njoj dva brza odlomka uokviruju polagani. Redovito se naziva sinfonia. Po mnogim formalnim obiljeţjima talijanska u. je jedan od najvaţnijih preteĉa klasiĉnoga sonatnog oblika. Oko 1720 talijanske uvertire sve se ĉešće izvode i u koncertnim dvoranama kao samostalna orkestralna djela. Iz takve koncertne talijanske uvertire razvija se pretklasiĉna simfonija. U XVIII st. nisu rijetki i prijelazni oblici: operna sinfonia s obrisima sonatnog oblika i koncertna simfonija po obliku još talijanska u. XVII st. Zajedno s talijanskom opernom umjetnošću proširila se i talijanska u. po cijeloj Evropi. I francuske i talijanske uvertire bile su samostalan, zaokruţen broj operne partiture. One nisu ni motiviĉki ni po općem raspoloţenju bile povezane s muziĉkim sadrţajem opere. Naĉela oblikovanja bila su jednaka za uvertiru ozbiljnoj kao i komiĉnoj operi. Naroĉito u talijanskoj opernoj praksi nije bio rijedak sluĉaj da se pojedina uvertira izvodila kao predigra za nekoliko opera (još u. komiĉnoj operi // Barbiere di Siviglia G. Rossinija posluţila je autoru i kao uvod u dvije razliĉite opere serije). U XVIII st., meĊutim, muziĉki teoretiĉari (J. Mattheson, J. A. Scheibe, J. J. Quantz, J. J. Rousseau) uviĊaju potrebu za tješnjim povezivanjem uvertire sa samom operom. MeĊu prvima pokušao je to u praksi J. Ph. Rameau u svojim kasnijim opernim djelima. Sadrţajna srodnost uvertire s muzikom same opere jedan je od osnovnih zahtjeva i operne reforme Ch. W. Glucka. Predigru operi Iphigenie en Aulide (1774) on naziva »ouvertire descriptive« i nastoji da ona »pripravi slušaoca na karakter radnje i da mu omogući da nasluti njezin sadrţaj«. Po obliku ta se u. znatno pribliţuje sonatnom allegru. Operne uvertire W. A. Mozarta — osobito iz zrelog njegova razdoblja — oĉituju majstorsko ocrtavanje atmosfere; u njima Mozart gdjekad i citira pojedine motive koji će se kasnije pojaviti na istaknutim mjestima partiture (Cosi fan tutte, Don Giovanni, Die Zauberflote). Klasiĉne simfonijske oblike on u svojim uvertirama prilagoĊuje zahtjevima literarnog sadrţaja, pa je svaka od njih samostalno djelo izrazite fizionomije. Uvertire oratorijima Die Jahreszeiten i Die Schopfung idu u najljepše stranice J. Haydna, otkrivajući njegov smisao za uvjerljivim doĉaravanjem izvanmuziĉkih zbivanja. Uvertire Leonora br. 3, Coriolan i Egmont L. van Beethovena, premda nastale kao uvodni stavci većih muziĉko-scenskih djela, već odavno pripadaju standardnom koncertnom repertoaru. Po obliku to su sonatni stavci, a sadrţajno jezgrovite saţete drame izraţene tonovima. I uvertire ranih njemaĉkih romantiĉara (F. Schubert, Rosamunde; R. Schumann Manfred; F. Mendelssohn, Sommernachtstraum; C. M. Weber, Freischutz, Oberon) najĉešće su u sonatnom obliku. I one se danas izvode poglavito u koncertnoj dvorani. U opernim uvertirama talijanskih i francuskih kompozitora toga vremena sonatni oblik gubi, meĊutim, klasiĉnu saţetost i jezgrovitost i pribliţuje se potpourriju opernih melodija (G. Donizetti, V. Bellini,
630
UVERTIRA — UZUNOV
L. J. F. Herold, F. Auber). Na sliĉnom naĉelu izgraĊuju se i operne uvertire XIX st. Estetika muziĉke drame R. Wagnera donosi korjenite promjene i u pogledu uvertire. Instrumentalne uvode svojim muziĉko-scenskim djelima Wagner naziva Vorspiel i traţi da u potpunosti izraze simboliku dramske radnje sluţeći se pri tome obilato i tehnikom lajtmotiva. U tim predigrama u punoj se mjeri oĉituje i simfonizacija njegova opernog orkestra. Tako npr. Lohengrin poĉinje stavkom koji se gotovo pribliţuje simfonijskoj pjesmi. Wagnerov suvremenik G. Verdi naziva opernu predigru sinfonia, premda su njegove uvertire doista pravi uvodi u opernu radnju, gdjekad i s citatima iz muziĉkog teksta same opere. Zanimljivo je da posljednje umjetnikovo djelo, opera Fahtaff, poĉinje bez ikakve uvertire. U talijanskoj opernoj literaturi nakon Verdija sve su ĉešće takve opere bez uvoda. Već Cavalleria rusticana P. Mascagnija i / Pagliacci R. Leoncavalla nemaju pravog instrumentalnog uvoda, a u nekim operama G. Puccinija uopće ne postoje uvertire. Neke operne uvertire pripadnika razliĉitih nacionalnih škola XIX st. zbog svjeţine svoga muziĉkog jezika i ţivoga kolorita ĉesto se izvode kao koncertne uvertire (M. I. Glinka, V. Lisinski, B. Smetana). Suvremena opera, usprkos mnogim novostima u samom naĉinu muziĉkog izraţavanja, ne donosi novih formalnih elemenata. Kompozitori većinom nastavljaju razliĉite tradicije operne umjetnosti prošlosti, pa i uvertire oĉituju bogatu stilsku i formalnu raznolikost. Operne uvertire izvodile su se već od poĉetka XVIII st. i kao koncertne kompozicije. U koncertnom repertoaru osobito su se udomaćile uvertire scenskih muzika za razliĉita dramska djela. Nastavljajući tu praksu, autori XIX st. sve ĉešće pišu jednostavaĉne orkestralne kompozicije pod naslovom u. namijenjene iskljuĉivo koncertnoj izvedbi. Razvoju koncertne uvertire pogodovala je i pojava programne muzike, pa je većina koncertnih uvertira vezana uz neki izvanmuziĉki sadrţaj (historijski dogaĊaj, knjiţevno ili likovno djelo, sliku iz prirode) ili jednostavno uz odreĊeno raspoloţenje (brojne »dramske«, »lirske«, »patetiĉne« uvertire). Po obliku to su sonatni allegri ili stavci bliski fantazijama, a gdjekad i simfonijskoj pjesmi. Od velikog broja autora koji su njegovali koncertnu uvertiru naroĉito su se istakli H. Ber lioz, J. Brahms, M. Reger, P. I. Ĉajkovski, N. Rimski-Korsakov,
A. Dvofak, E. Elgar. Od naših kompozitora koncertne pisali su medu ostalima V. Lisinski (Bellona), D. Jenko (k B. Bersa (Dramatska u.), P. Krstić (Patetiĉna u.), F. (Sveĉana u.), K. Odak (Herojska u.), O. Jozefović (U seloj igri), S. Osterc (Klasiĉna u.), M. Bravniĉar (Kralj , Slavicus hymnus), M. Ţivković (Simfonijski prolog), N. (U. mladosti), I. Kirigin (U. za komediju), B. Simić (Me dinamico), L. M. Škerjanc (Dramatska u.), A. Obradović zo-u.) i dr. LIT.: Q. Heuss, Die Venetianischen Opernsinfonien, SBIMG, i — H. Prunieres, Notes sur l'origine de l'ouverture frani;ais, ibid, ] — H. Botstiber, Geschichte der Ouverture und der freien Orchestt Leipzig 1913. — \V. Altmann, Ouverture, Orchester-Literatur-Kat Leipzig 1926. — G. H. Halbig, Die Ouverture, u Musikalische Form storischen Reihen H. Martensa, od 1930 nadalje. —■ P.-M. Masson, de Rameau. Les Ouvertures, Pariš 1930 (II izd. 1943). — G. F. Scht Opernvorspiel oder die Ouverture, Regensburg 1934. — P. Listi, C. h als Ouverturenkomponist, Wurzburg 1936. — H. Engel, Ouverture X, 1962. — C. Floros, Das »Programm« in Mozarts Meisterouverturen, 1964. — G. Th. Sandford, The Overtures of H. Berlioz, Toronto is M.
UZMAH (anakruza; engl. upbeat, franc. anacrouse: Auftakt, tal. anaerusi), nepotpuni takt — jedan ili više —• na poĉetku muziĉke fraze. U. prethodi tezi s kojom sti giĉnu motiviĉku cjelinu. Najĉešće se javlja na poĉetku komf Nekoć su muziĉari obiĉavali stavak koji zapoĉinje uzmah vršavati nepotpunim taktom i to tako da u. i završni ne] takt tvore zajedno potpuni takt. U. se susreće vrlo ĉesto, u muzici klasiĉnog i romantiĉnog razdoblja. Prema tec Riemanna svaka muziĉka misao zapoĉinje u naĉelu uzr Suvremeni teoretiĉari, meĊutim, većinom nijeĉu tu pc F. Kuhaĉ dovodi u. u vezu s imeniĉnim ĉlanom romanski! manskih jezika (i u. i ĉlan su nenaglašeni). UZUNOV, Dimitr Todorov, bugarski pjevaĉ, tenor Zagora, 10. XII 1922 —). Završio bogosloviju; pjevanj na Muziĉkoj akademiji u Sofiji (Ljudmila Prokopova, H. ] rov) i 1947 debitirao na opernoj pozornici kao Werther ( net). Od 1948 ĉlan je Sofijske opere, gdje se ubrzo uvrstk vodeće lirske tenore. Nosilac standardnog repertoara, U. mirao u Evropi i SAD, osobito kao Don Jose (Bizet, G Dmitrije (Musorgski, Boris Godunov), Andrej Hovanski (IV ski, Hovanšĉina), Radames, Manrico i Otelio (Verdi, Aidc baditr i Otelio), Cavaradossi (Puccini, Tosca) i dr.
V, u muziĉkoj praksi, kratica za lat. i tal. oblike rijeĉi glas: voz (lat.) i voće (tal.). VACCAI (Vaccaj), Nicola, talijanski kompozitor i pjevaĉki pedagog (Tolentino, 15. III 1790 — Pesaro, 6. VIII 1848). Uĉio muziku u Rimu i kod G. Paisiella u Napulju. Od 1818 nastavnik pjevanja u Veneciji, 1821—23 u Trstu, 1823 u Beĉu, 1829—31 u Parizu i od 1832 u Londonu, gdje je stekao veliku reputaciju. God. 1836—44 profesor pjevanja i cenzor na Milanskom konzervatoriju. Rossini je cijenio njegovo operno stvaralaštvo, osobito finale opere Giulietta e Romeo koji se ĉesto izvodio kao završni prizor Bellinijeve opere / Capuleti ed i Montecchi. Trajan ugled postigao je V., meĊutim, kao jedan od najistaknutijih pjevaĉkih pedagoga u povijesti belkanta. Njegov priruĉnik Metodo pratico... upotrebljava se još i danas. DJELA. DRAMSKA: 16 opera (La Paslorella Feudalaria, 1824; Giulietta e Romeo, 1825; Giovanna d' Arco, 1827; Marco Visconti, 1838; Virginia, 1845); 4 baleta. — VOKALNA: kantate; više dueta; arije; romance. — Crkvene kompozicije. — INSTRUKTIVNA: Metodo pratico di canto italiano per camera, oko 1833 i 12 Ariette per camera, per l'insegnamento del belcanto italiano. LIT.: G. Vaccai, Vita di Nicola Vaccai, Bologna 1882. —M. Rinaldi, Vita difficile di Vaccai, La Scala, 1958. — F. Lippmann, Nicola Vaccai (Vaccaj), MGG, XIII, 1966.
VACEK, Miloš, ĉeški kompozitor (Horni Roven, 20. VI 1928 —). Studij završio 1951 na Muziĉkoj akademiji u Pragu (J. Ridky). ZborovoĊa i dirigent Armijskog ansambla (1951—54) i zatim slobodan umjetnik. DJELA. ORKESTRALNA: simfonijeta, 1951; Zbojnickd rapsodie, 1952. — KOMORNA: gudaĉki kvartet, 1950; Mala suita za 4 trombona, 1949; Minialurni suita za gudaĉki kvartet, 1951; sonatina za violinu i klavir, 1949; suita za violonĉelo i klavir, 1947. —■ Kompozicije za klavir. — DRAMSKA: opere Jan Ţelivskv, 1956 i Carevo novo ruho, 1962; muziĉka priĉa Štesli ševce Blechy, 1951; muziĉka komedija Petrohradskv lichvdf, 1953. Baleti: Štesli je proste, 1952; Komediantskd pohddka, 1958 i Vjetar u zraku, 1962. Scenska i filmska muzika. — VOKALNA: kantata Zastavte vdlku, 1959; zborovi; solo--pjesme.
VACH, Ferdinand, ĉeški kompozitor i zborovoĊa (Jaţlovice kod Riĉanvja, 25. II 1860 — Brno, 16. II 1939). Studirao na Orguljaškoj školi u Pragu. Od 1886 u Kromefiţu zborovoĊa društva Moravan, koje se istaklo izvedbama Dvofakovih oratorija; uz to nastavnik pjevanja na Uĉiteljskoj školi, gdje je 1903 osnovao zbor Pevecke sdruţeni moravskych uĉitelu. Taj je zbor (pod njegovim vodstvom sve do 1935) stekao veliku reputaciju, priredivši niz koncerata u domovini i inozemstvu. Od 1905 bio je u Brnu profesor muzike na Uĉiteljskoj i na Orguljaškoj školi (do 1925) i nastavnik zbornoga pjevanja na Konzervatoriju (1920—23). God. 1919 osnovao i do 1935 vodio i Sbor moravskjich uĉitelek. Kao kompozitor nadovezuje na tradiciju B. Smetane. Veoma su vrijedne njegove obradbe ĉeških narodnih pjesama za zbor. DJELA: simfonija u D-duru; 2 orkestralne suite. — Komorne i klavirske kompozicije. — Pet kantata (najvrijednija Komensky); više zborova. — Crkvene kompozicije. — Obradbe narodnih napjeva za zbor. LIT.: J. Hutter, Ferdinand Vach a Pevecke sdruţeni moravskvch uĉitelu, Praha 1928. — F. Pala (urednik), F. Vachovi k 70. narozeninam, Praha 1930. — B. Štedron, Ferdinand Vach, Praha 1941. — O. Fric, Ferdinand Vach, Praha 1948. — B. Štedron, Ferdinand Vach, MGG, XIII, 1966.
VACHON, Pierre, francuski violinist i kompozitor (Arles, VII 1731 — Berlin, 7. X 1803). Uĉio u Arlesu. Usavršavao se kod violinista F. Chiabrana u Parizu, gdje je debitirao 1756 na Concerts spirituels, izvodeći vlastiti violinski koncert. Od 1761 koncertni majstor u orkestru princa Contija; 1772 i 1775 koncertirao u Londonu; 1786—98, uz F. Bendu, koncertni majstor kraljevskog orkestra u Berlinu. Izvrstan violinist, V. je u svojim djelima znalaĉki iskoristio sve tehniĉke i zvukovne mogućnosti instru-
menta. Njegove komorne kompozicije uspješno sjedinjuju stilske znaĉajke suvremene francuske, talijanske i njemaĉke instrumentalne muzike. V. je medu prvim muziĉarima u Francuskoj prihvatio oblik gudaĉkoga kvarteta. DJELA. INSTRUMENTALNA: 6 simfonija, 1761; violinski koncerti (izgubljeni); gudaĉki kvarteti (4 sv., po 6 kvarteta): 1773; oko 1775; oko 1776 i 1783; 6 trija za 2 violine i violonĉelo, oko 1772; 6 trija za 2 violine i b. c. (ĉembalo), oko 1775; 6 dueta za 2 violine, oko 1775; sonate za violinu i b. c. (2 sv., po 6 sonata), 1760 i 1769. — DRAMSKA: opere Renaudd'Ast, 1765 i Hippomene et Atalante, 1769. Muziĉke komedije: Esope d Cythere (sa J.-C. Trialom), 1766; Les Femmes et le secret, 1767 i Sara, 1773. * NOVA IZD.: Adagio za violinu i b. c. (klavir) obj. A. Schering {Alte Meister des Violinspiels, 1909); po 1 gudaĉki kvartet obj. S. Bleck i J. Brown. LIT.: B. S. Brook, Pierre Vachon, MGG, XIII, 1966.
VACTOR, David van, ameriĉki kompozitor, dirigent i flautist (Plvmouth, 8. V 1906 —). Studirao na Univerzitetu u Evanstonu, na Muziĉkoj akademiji u Beĉu i kod P. Dukasa u Parizu. God. 1931—43 flautist Simfonijskoga orkestra u Chicagu, uz to od 1936 nastavnik muziĉke teorije na Northzvestern University i od 1938 dirigent studentskoga komornog orkestra, zatim do 1946 flautist 1 pomoćni dirigent Filharmonije u Kansas Citvju, gdje je i pre davao kompoziciju na Konzervatoriju i osnovao Allied Arts Orchestra. Od 1947 dirigent Simfonijskog orkestra u Knoxvilleu; tu je na University of Tennessee osnovao Department of Fine Arts. Kao flautist i dirigent gostovao u Juţnoj Americi, te u nekoliko navrata u Londonu i Frankfurtu. DJELA. ORKESTRALNA: 2 simfonije, 1937 i 1958; Sinfonia breve, 1964. Koncerti: za flautu, 1932; za violu, 1940 i za violinu, 1950. Concerto grosso za 3 flaute, harfu i orkestar, 1935; uvertira Cristobal Colon, 1930; 2 Overture to a Comedy ) 1934 i 1941; preludij The Masaue of the Red Death, 1932. Šest suita: I, 1938; II, za trublju i orkestar, 1962; I I I , na ĉileanske napjeve, 1963; IV, Trajan Women, 1963; V, Sezvanec, 1963 i VI, za duhaĉki orkestar, 1964. Passacaglia i fuga, 1933; varijacije, 1941; Music for the Marines, 1943; fantazija, chaconne i allegro, 1957. — KOMORNA: gudaĉki trio, 1942; 2 gudaĉka kvarteta, 1940 i 1949; kvintet za flautu i gudaĉki kvartet, 1932; Divertimento za duhaĉki kvintet, 1936; duhaĉki kvintet, 1959; duhaĉki oktet, 1963; suita za 2 flaute, 1934; sonatina za flautu i klavir, 1945; 5 studija za trublju, 1963. — Sonata za klavir, 1962. — DRAMSKA: baleti The Play of Words, 1934 i Dance Contrasls (prvobitno Introduction and Presto za gudaĉki orkestar, 1947), 1961. Filmska muzika. — VOKALNA: kantata, 1947. Za zbor i orkestar: Credo, 1941; Walden, 1969 i dr. Zborovi; solo-pjesme. — Anthem za zbor i orgulje, 1962.
VAĈKAft, ĉeška obitelj muziĉara. 1. Vaclav, kompozitor (Dobfejovice, 12. VIII 1881 ■— Prag, 4. II 1954). Samouk. Ĉlan vojne muzike u Pfemšlv, dirigent u Šibeniku (1903—04), Korĉuli (1904—08) i Boskovicama (Morav ska) te kazališni dirigent u Krakovvu; od 1913 violinist i trubljaĉ Filharmonije u Pragu, 1919—20 kazališnoga orkestra u Vinogradovu. Po povratku u Prag aktivan u mnogim muziĉkim društvima. Popu larnosti njegovih valcera, polki, koraĉnica, serenada i drugih zabav nih kompozicija najviše je pridonijela pristupaĉna melodika bliska ĉeškoj narodnoj pjesmi. Objavio je i priruĉnike Lidovd nauka 0 harmonii (V izd. 1951) i Instrumentace (sa sinom Daliborom Cvrilom, 2 sv., 1954). 2. Dalibor Cyril, kompozitor (Korĉula, 19. IX 1906 —). Sin Vaclava; studirao na Konzervatoriju u Pragu (O. Šin, J. Suk, K. Hoffmann). Koncertirao kao violinist, povremeno nastupao kao dirigent, a 1934—45 bio ĉlan Simfonijskoga orkestra Praške radio-stanice. Bavi se i dramaturgijom i muziĉkom kritikom. Pod pseu donimom D. C. Faltu pisao je libreta za opere R. Kubelika, a filmsku muziku (oko 30 filmova) potpisivao je kao Faltis, Filip, Martin i Raymond.
DJELA. ORKESTRALNA. Ĉetiri simfonije: I, Optimistiĉka, 1941; II, Zcme vyvolend za alt, zbor i orkestar, 1947; III, Smoking Symphony, 1948 i IV, Miru, 1950. Simfonijeta za gudaĉe, rog, klavir i timpane, 1947. Koncerti: 2 za
632
VAĈKAR — VALABREGA
violinu, 1943 i 1958; za klavir, 1953; za klarinet; za fagot i gudaĉki orkestar, 1962; za ĉembalo i komorni orkestar te za trublju i udaraljke. Scherzo, 1945; Mušica concertante, 1974. Za komorni orkestar: Fantazija, 1960; Preludij, 1966; Concerto grosso, 1967. — KOMORNA : gudaĉki kvartet, 1932; koncert za gudaĉki kvartet, 1960; Suita giocosa za klavir, violinu i violu, 1960; kvartet za klavir i duhaĉki trio, 1948; Pianoforte cantante za klavir, udaraljke i kontrabas, 1968; sonata za violinu i klavir; 1931; Monolog za violinu, 1941; Dialogy za violinu, 1961; Parlila za trublju, 1968. — KLAVIRSKA: sonata, 1938; Extempore, 1938; Perspektivy, 1971. — DRAMSKA: baleti Svanda duddk, 1954 i Sen noći svatojanske, 1955; oko 30 filmskih muzika. — Zborovi; solo-pjesme. — Priruĉnik Instrumentace (s ocem Vaclavom, 2 sv.), 1954. — Libreta. — Kritike.
3. Tomaš, kompozitor (Prag, 31. VII 1945 — 2. V 1963). Sin Dalibora Cvrila; uĉio kod djeda i oca, te 1959—63 na Praškom konzervatoriju. DJELA. ORKESTRALNA: Melamorfosi (japanska tema); Scherzo melancolico; Concerto recitativo za klavir i gudaĉe; Concertino recitativo za flautu, gudaĉe i klavir. — Klavirska sonata Teenagers; Sonatina furore za klavir. — Tri dopisy divkdm za glas i klavir ili komorni orkestar. LIT.: J. Buiga, VaĊav, Dalibor Cyril i Tomaš Vaĉkaf, MGG, XIII, 1966.
VAET, Jacobus (Jacob), nizozemski kompozitor (Courtrai ili Harelbeke, 1529 — Beĉ, 8. I 1567). God. 1543—46 ĉlan djeĉaĉkog zbora crkve Notre Dame u rodnom gradu; 1547 upisao se na Univerzitet u Leuvenu. Oko 1550 ĉlan (tenorist) flamanske kapele Karla V, 1553 se već vjerojatno nalazi u sluţbi nadvojvode Maksimilijana, budućega cara, a od 1554 do smrti vodi njegovu dvorsku kapelu. Za ţivota, a i kasnije (poĉetkom XVII st.), Vaeta su mnogi cijenili kao velikog i »uzornog« majstora a njegovu su smrt oplakali i pjesnici i kompozitori, medu njima J. Regnart (tuţaljka Defimctum charites Vaetem). U Vaetovim se djelima prepleću razliĉiti stilovi; najjaĉi je utjecaj Gomberta, što se oĉituje u Vaetovoj sklonosti prema fluidnoj imitacijskoj polifoniji, ozbiljnim tekstovima i teţnji za dotjerivanjem cjeline a ne pojedinosti. Vladajući majstorski svim tradicionalnim tehnikama polifonije, V. oblikuje i akordiĉke odlomke te svjesno razvija tonalne harmonije. Mjestimice piše i u višezbornom stilu, ali većinom daje prednost slobodnom rasporedu glasova te parodijskim oblicima mise, pa i moteta. D J ELA : 3 c ha ns o na . — C RK VEN A : 9 mis a z a 4 , 5 , 6 i 8 g la s o va ; oko 66 moteta; 8 Magnificata; 8 himni; 8 Salve Regina. Od toga dio objavljen u antologijskim izdanjima, dio u rukopisu, a dio štampanu samostalnim zbirkama: Jacobi Vael Flandri Modulationes quinque vocum, 1562 i Jacobi Vaet Flandri Modulationes quinque et sex vocum, 1562. NOVA IZD.: cjelokupna djela izdaje M. Steinhardt (DTO, dosad obj. 7 sv., 1961—67). LIT.: H. Jancik, Die Messen des Jacobus Vaet (disertacija), Wien 1929* — H. Federhofer, Etats de la chapelle musicale de Charles -Quint (1528) et de Maximilien (1554), Revue belge de musicologie, 1950. — M. Steinhardt, Jacobus Vaet and his Motets (s popisom djela), East Lansing (Michigan) 1951. — Isti, The Hymns of Jacobus Vaet, Journal of the American Musicological Societv, 1956. — Isti, Addenda to the Biographv of Jacobus Vaet, The Commonwealth of Music, New York 1965. ■— Isti, The »Misa Si me tenes«. A Problem of Authorship, Spomenica G. Reeseu, New York 1966. — Isti, Jacobus Vaet, MGG, XIII, 1966.
VAGANOVA, Agripina Jakovljevna, sovjetska plesaĉica, baletni pedagog i koreograf (Petrograd, 24. VI 1879 — Lenjingrad, 5. XI 1951). Studij klasiĉnog baleta završila 1897 na Carskoj baletnoj školi u Petrogradu (L. Ivanov, P. Gerdt, N. Legat), gdje je zatim do 1916 solist (od 1915 prvakinja) baletnog ansambla Manjinskog kazališta. Od 1919 predavala na Školi ruskog baleta A. Volinskog u Petrogradu, a 1921'—51 na Lenjingradskom baletnom tehnikumu (od 1934 direktor). Uz to je od 1927 bila pomoćnik direktora, a 1931—37 i direktor Lenjingradskog drţavnog kazališta za operu i balet. Izvanredna plesaĉica klasiĉnog baleta, istakla se osobito kao pedagog, razvivši vlastitu metodu poduĉavanja koja je postala temelj mnogih suvremenih baletnih metodika. Odgojila je niz plesaĉa (M. Semjonova, G. Ulanova, T. Veĉeslava, N. Dudinska, I. Kolpakova) i baletnih pedagoga. Povremeno se bavila i koreografijom. Napisala Ocuoeu KAaccuuecKOio mama (1934; prevedno na mnoge jezike, 1949 na hrvatskosrpski). Od 1957 Lenjingradska baletna škola nosi njezino ime. LIT.: M. EozdauoB-Eepe3oscKuu, A. 51. BaraHOBa, MocKBa i JlemiHrpaA 1950. — Zbornik ArpunnHHa HKOBJleBHa BaraHOBa, MocKBa i JleiiHHrpafl 1958.
VAGANS -> Quintus VAIĆ, ĐorĊe, dirigent (Varaţdin, 1907 — Zagreb, 26. XII 1951). Studij dirigiranja završio na Muziĉkoj akademiji u Zagrebu i tu još kao student postao operni korepetitor u HNK; kao diri gent debitirao 1931 u opereti Moja sestra i ja (Benatzkv). Nakon što je više godina dirigirao operete, postepeno je poĉeo preuzimati standardni operni repertoar: Porin (Lisinski), Prodana nevjesta (Smetana), Pikova dama (Ĉajkovski), Boris Godunov (Musorgski), La Boheme i Madame Butterfly (Puccini), Figarov pir (Mozart), Aida i La Traviata (Verdi), U dolini (d'Albert), Lakme (Delibes) i dr. K. Ko. VAJNIUNAS, Stasis, sovjetski kompozitor i pijanist (Riga, 2. IV 1909 —). Na Konzervatoriju u Rigi studirao klavir (A. Daugul) i kompoziciju (J. Vitol). Kao pijanist usavršavao se u Beĉu (1933) i gostovao u više evropskih zemalja. Od 1942 predaje na Konzervatoriju u Kaunasu, a 1949 u Vilniusu (od 1953 profesor).
Prevladavši salonski estetizam ranijeg razdoblja, u kompo; polazi od litavskog folklora, povezujući ga sa suvremenim kim izrazom. DJELA. ORKESTRALNA: 2 simfonije, 1957 i 1958; simfonijski 1948; simfonijska slika, 1969; 3 koncerta za klavir, 1946, 1952 i 1963; 2 za orgulje i gudaĉki orkestar, 1949 i 1963; rapsodija na litavske teme z i orkestar, 1951; fantazija za 2 klavira i orkestar, 1947. — KOMORN/ ski trio, 1945; 2 klavirska kvinteta, 1955 i 1965; sonata za violinu i klai — KLAVIRSKA: sonata, 1936; varijacije na litavsku narodnu temu, suite, 1940 i 1963; Balada, 1946; Pjesma-plaĉ, 1972. — Solo-pjesme; obradbe narodnih pjesama. LIT.: K). Kapocac, CT . BaHHKmac, BHJII > HIOC 1959. — K. flcui BaiimoHac, JleHHHrpa/i 1961. — IO. FaydpUMac, My3biKajibHaH KVJII. seTCKOH JInTBbi. 1940—1960, JleHHHrpafl 1961. — 5. Ţiuraitiene, koncertas fortepijanui su orkestru, Vilnius 1957.
VAISANEN, Armas Otto Aapo, finski etnomuzikoli vonranta, 9. IV 1890— Helsinki, 18. VII 1969). Muzikolog: dirao na Univerzitetu u Helsinkiju (doktorirao 1939), gdje je 59 predavao etnomuzikologiju. Bio je 1926—57 i direktor noga konzervatorija u tom gradu, 1921—39 urednik goc (Kalevalaseuran vuosikirja), te od 1942 predsjednik društva i la i od 1951 Finskoga muzikološkog društva. Prouĉava st rodne instrumente Estonije, Karelije, Laponije i sjeverne DJELA: Das Zupfinstrument Gusli bei den Wolgavolkern, Memoir Societe finno-ougrienne, 1928; Wogulische und ostjakische Melodien, ibi Die obugrisehe Harfe, Finnisch-ugrische Forschungen, 1937; Suggestion. Methodical Classification on Investigation of Folk Tunnes, Journal of th national Folk Music Council, 1949. — Izdao zbirku finskih narodnih Suomen kansan savelmdin kerays, 1928.
VAJNBERG, Moisej Satnuilovic, sovjetski kompozitor šava, 8. XII 1919 —). Na Konzervatoriju u Varšavi završio klavira (J. Turĉinski) 1939, a studij kompozicije u Mins Zolotarev) 1941. God. 1941—43 boravi u Taškentu; od 1943 je u Moskvi. Za njegovu je kompozitorsku tehniku karaktei bogata upotreba tema iz poljskoga, ruskoga, moldavskoga i skog folklora, umjerena primjena sredstava novijega muziĉke za i teţnja da ostane pristupaĉan širem krugu slušalaca. istaknuti sovjetski simfoniĉar. DJELA. ORKESTRALNA, li simfo nija: I, 1942; I I , 1946; I I ] IV, 1957; V, 1962; VI, 1963; VII, 1964; VIII, IJ&embi TIoAbiuu, 1964; V. X. 1968 i XI, TopMCecmeeuHan(posvećena Lenjinu), 1969; 2 simfonijete: II, za gudaĉki orkestar i bubnjeve, 1960. Koncerti: za violonĉelo, 1956; za 1960; za flautu i gudaĉki orkestar, 1961; za trublju, 1967 i za klarinet i orkestar, 1970. Rapsodija na moldavske teme, 1949; Rapsodija na slavens] 1950; suita IloJibcKue naneebi, 1950; simfonijska pjesma, 1951, serenada, KOMORNA: 12 gudaĉkih kvarteta, 1937—70; klavirski kvintet, 1944; 1 trio, 1945; gudaĉki trio, 1951. Sonate: 5 za violinu i klavir, 1942 —53; za ĉelo i klavir, 1945; za klarinet i klavir, 1947 i dr.; sonatina za violinu i klav — KLAVIRSKA: 4 sonate, 1940—55; sonatina, 1949; partita, 1954; ludija, 1944—46 i dr. — DRAMSKA. Opere: Meu Y36eKucmaHa (s autorima), 1941; FlaccaouzupKa 1968; 3ocn, 1970; JIw6oeb d'' Aprnaubana ( mas, Tri mušketira), 1970. Baleti: B 6ou 3a Poduny, 1942; 3ojiomou i 1955 (druga verzija 1962); Eypamuno, 1955; Ee/ian xpU3aHtneMa, 1958; Boeeue dpy3ba, 1942. — Scenska muzika. — VOKALNA: rekvijem, srnom deub podunen Jlenun, poema za zbor i orkestar, 1970. Kantate: poduoM (na djeĉje stihove), 1952; KupocuMcKue nHtnucmuiuuR, 1966; ,, JIW6BU, 1965; Fl'emp FlnaKcun, 1966. — Oko 100 solo-pjesama. — muzika. LIT.: A. A. HuKojiaee, O TBopuedse M. BaSiroepra, CoBeTCKaH t 1960, 1. — /". IIOAHHOHCKUU, Bojibmofl ycnex BaHH6epra, ibid., 1961, 8 Fenuna, »Bce 6yfleT xopoiuo« (O TBopMeCTBe M. BairH6epra), ibid., 196
VAJNONEN, Vasilij Ivanoviĉ, sovjetski plesaĉ i kor (Petrograd, 20. II 1898 — Moskva, 23. III 1964). Studij nog baleta završio 1919 na Carskoj baletnoj školi u Petro Otada, pa sve do 1938, solist Drţavnoga akademskog tea operu i balet (kasnije kazalište Kirov). Od 1939 koreograf u kvi, Minsku, Novosibirsku i drugim sovjetskim gradovima prvi balet, Zlatno doba (Šostakoviĉ), postavio 1930. Naj\ uspjeh postigao 1932 koreografijom baleta Plamen Pariza (Ai u kojemu je ispoljio izvanredan smisao za doĉaravanje bort raspoloţenja, pa se to djelo redovito ocjenjuje kao preteĉa menoga sovjetskog herojskog baleta. I u drugim koreogra suvremenih djela istakao se razliĉitim inovacijama, dok je siĉnim baletima naglašavao virtuoznost pokreta (Ĉajkovski, kunĉik). V. je bio izvanredan karakterni plesaĉ. VALABREGA, Cesare, talijanski pijanist i muziĉki (Novara, 27. XII 1898 •— Miinchen, 4. II 1965). Knjiţi studirao na Univerzitetu u Bologni, a klavir na Konzervato Pesaru, Veroni i Bologni. Kompoziciju uĉio kod F. Alfana. ziĉki kritiĉar i suradnik brojnih ĉasopisa, koncertirao i drţa« davanja o talijanskoj muzici i izvan Italije. God. 1950 osno Rimu Associazione dei Concerti Storici. Od 1953 predavao p< muzike na Konzervatoriju u Napulju, a od 1954 i u Perugi. \ je uspjela njegova monografija o D. Scarlattiju, jedna od studija koje potpuno osvjetljuju svijet i djelo toga velikog u nika. DJELA: Schumann: arte e natura; arte e vita; arte e fede, 1934 (I 1956); Domenico Scarlatti: U suo secolo, la sua opera, 1937 (II izd. 19 piceolo dizionario musicale per tutti, 1948 (II proš. izd. 1952); Giovanni tiano Bach, 1950; Adolfo Gandino, musicista bolognese, 1950; La Urica da di Vincenzo Davico, 1952; studije i ĉlanci. —■ Uredio Storia dclla mušica i in 40 disehi microsoteo, 1958.
VALCARCEL — VALENTIN VALCARCEL, I. Teodoro, peruanski kompozitor (Puno, 17. X 1900 — Lima, 20. III 1942). Muziku uĉio kraće vrijeme na Konzervatoriju u Milanu i kod F. Pedrella u Barceloni. Od 1920 ţivio u Limi baveći se prouĉavanjem muziĉkog folklora i komponiranjem. God. 1929—30 priredio u Parizu koncert vlastitih djela. RoĊeni Indijanac, V. je sva svoja djela temeljio na melodici i ritmici indijanskoga muziĉkog nasljeĊa. Premda oĉituju pomanjkanje tehniĉke spreme autora (njegova djela instrumentirao je Nijemac R. Holzmann koji je ţivio u Limi), ona po svojoj izvornosti idu u red najvrednijih muziĉkih ostvarenja Juţne Amerike. Vrlo su vrijedne i pouzdane njegove zbirke indijanskih napjeva. DJELA: simfonijska pjesma En las ruinas del Templo del Sol, 1940; Concierto Indio za violinu i orkestar, 1939. —■ Suite autoctona za violinu i klavir; 3 Ensayos za sastav indijanskih narodnih instrumenata. — Klavirske kompozicije (Fiestas Andinas i dr.). — Opera K' Antuta; balet s pjevanjem Suray-Surita, 1939; balet Ckori Kancha. — Solo-pjesme. — Izdao: 30 Cantos de alma vernacular; 4 Canciones incaicas; 25 Romances del costa y sierra peruana; 180 Melodias del folklore. LIT.: R. Holzmann, Teodoro Valcarcel, Boletin Bibliogranco, Lima 1942. — K. Paklen, Teodoro .Valcarcel, MGG, XIII, 1966.
2. Arze Edgar, kompozitor (Puno, 4. XII 1932 —). Nećak Teodora; studirao na muziĉkoj akademiji Alcedo u Limi (Sas Orchassal), na Hunter College of the City Nezv Yark (D. Lybbert), na Centro Latinoamericano de Altos Estudios Musicales u Buenos Airesu i u Electronic Music Center na Columbia University u New Yorku (V. Ussachevskv, A. Lanza). Profesor je kompozicije na Conservatorio Nacional de Mušica u Limi. DJELA. ORKESTRALNA: simfonijska studija Quenua, 1962; Aleaciones, 1966; Checan II, 1970; koncert za klarinet i gudaĉki orkestar, 1959; koncert za klavir, 1968. — KOMORNA: 2 gudaĉka kvarteta, 1960 i 1963; Espectros I za flautu, violu i klavir, 1964; Espectros II za rog, violonĉelo i klavir, 1966; Dicolomias III za 12 instrumenata, 1966; Checan I za 6 instrumenata, 1969; Checan III za 19 instrumenata, 1971. — KLAV'IRSKA: 2 sonate, 1963 i 1971; Dicotomias I-II, 1966. — Elektronska muzika. — Scenska muzika. — Zborovi; solo-pjesme.
VALCER (engl. maltz, franc. valse, njem. Walzer, tal. valzer), društveni ples u trodobnoj mjeri s naglašenom i agogiĉki istaknutom prvom dobom. Plešu ga parovi obilazeći plesnu dvoranu vrteći se u dvostrukom okretu oko vlastite osi. Naziv v. potjeĉe vjerojatno od njemaĉke rijeĉi zvalzen (valjati); njom se već sredinom XVII st. oznaĉivao naĉin plesanja pri kojemu se noge povlaĉe po podu (njem. zvalzerisch tanzen, npr. u muziĉkoj komediji Der auf das neue begeisterte nnd belebte Bernardon J. Kurza, 1754). Takvo se plesanje smatralo grubim i prostim, a bilo je odavna uobiĉajeno kod jednostavnog puka. Kao društveni ples v. se vjerojatno razvio iz nešto polaganijega austrijsko-bavarskoga -> Ldndlera. Popularnost mu je naglo porasla i proširila se cijelom Evropom nakon Beĉkog kongresa (1814—15). Rani su valceri po obliku redovito velika reĉenica (perioda) od 8 taktova koja se ponavlja; već u poĉetku autori ĉesto povezuju nekoliko valcera u ciklus. Umjetniĉki vrhunac dosegao je taj ples u djelima beĉkih kompozitora J. Lannera (1801—1843), J. Straussa oca (1804—1849) i J. Straussa sina (1825—99). Njihovi valceri, najĉešće brza tempa, još i danas oduševljavaju publiku cijeloga svijeta. To su najĉešće ciklusi (5 valcera) s polaganim uvodom (introdukcijom) koji se ne pleše, pa moţe biti i u dvodob-noj ili ĉetvorodobnoj mjeri, i efektnim završetkom izgraĊenim na motivima valcera. Valceri su po tematici i tonalitetu razliĉiti, a oblikovani su prema obrascu ABA; pojedini dijelovi obuhvaćaju redovito 16 taktova i meĊusobno se razlikuju po karakteru. U XX st. razvile su se i neke podvrste valcera, kao npr. polagani valse boston (-> boston) i -> en-glish maltz. V. je ubrzo ušao i u umjetniĉku mu ziku. Komponirali su ga već Beethoven, Schubert i Schumann. Klavirski v. dosegao je umjetniĉki vrhuVALCER nac U opusu F. ChoGrafika XIX st.
633
pina. Ciklusom valcera (rondom) »Aufforderung zum Tanz« (1819) stvorio je C. M. Weber tip briljantnog koncertnog valcera. U znatno stiliziranom obliku pisali su valcere Brahms i Liszt. Posebno mjesto pripada djelu ->La Valse« M. Ravela, blještavoj orkestralnoj kompoziciji u kojoj autor uspješno doĉarava beĉki lokalni kolorit. Osebujnosti valcera nisu odoljeli ni stvaraoci muziĉko--scenskih djela; on je ĉest u romantiĉnim operama i baletima; v. je bitni i najvaţniji element klasiĉne beĉke operete. LIT.: B. Weigl, Geschichte des Walzers, Langensalza 1910 i 1920. — /. Mendelssohn, Zur Entwicklung des Walzers, STMW, 1926. — M. Carner, The Historv of the Waltz, London 1948. — F. Klingenbeck, Das Walzerbuch, Wien 1952. — E. Nick, Vom Wiener Walzer zur Wiener Operette, Hamburg 1954. — M. Carner, Walzer, MGG, XIV, 1968. M. Sku.
VALDENGO, Giuseppe, talijanski pjevaĉ, bariton (Torino, 24. V 1914 —). Studirao violinu na Konzervatoriju u Torinu; pjevanje uĉio kod M. Accorintija. Prvi veći uspjeh postigao 1936 u Parmi kao Figaro (Rossini, Seviljski brijaĉ). Pjevao zatim 1938— 39 na milanskoj Scali, na raznim inozemnim operama (Beĉka opera, Covent Garden u Londonu, Colon u Buenos Airesu), od 1945 u SAD, gdje je 1947—54 stalni ĉlan opere Metropolitan u New Yorku. Gostovao na festivalu u Glvndebourneu (1955). Toscanini ga je cijenio osobito kao interpreta Verdijevih likova. Napisao Ho cantato con Toscanini (1962). VALDRIGHI, Luigi Francesco, talijanski muziĉki pisac (Modena, 30. VII 1827 — 20. IV 1899). Upravitelj muzeja grofova d'Este u Modeni. Sabrao veoma vrijednu zbirku starih muziĉkih instrumenata, koju je ostavio Muzeju u Modeni. DJELA: niz monografija o muziĉarima i muzici u Modeni Musurgiana. 1879—93; Ricerche sulla Huteria e violineria modenese antica e moderna, 1878 / Bononcini di Modena, 1882; Cappella, concerti e musiche di ĉasa d'Este, 1884 Nomocheliurgografia antica e moderna, 1884 (nova dopunjena izd. 1888 i 1894) Sincrono documento intorno ctl metodo per suonare U phagotus d'Afranio, 1895. — Upotpunio, sa G. Ferrari-Morenijem, djelo A. Gandinija Cronistoria dei teatri di Modena (4 sv.), 1873—83. LIT.: E. Zoccoli, II Conte Luigi Francesco Valdrighi, Modena 1899.
VALEN, Olav Fartein, norveški kompozitor (Stavanger, 25. VIII 1887 — Valevag, 14. XII 1952). Djetinjstvo proveo na Madagaskaru. Studirao filologiju, a zatim i muziku na Konzervatoriju u Oslu i 1909—11 kod M. Brucha na Visokoj muziĉkoj školi u Berlinu. Ţivio u Oslu kao slobodan kompozitor baveći se i privatnim poduĉavanjem; 1927—38 nadzornik muziĉkoga odjela Univerzitetske biblioteke; 1939 nastanio se u Valevagu. Jedan od najnadarenijih zastupnika kozmopolitskih tendencija u suvremenoj norveškoj muzici, V. je bio i uĉitelj brojnih kompozitora mlade generacije. Njegova se kasnija djela istiĉu sasvim slobodnom, individualnom primjenom dodekafonskih i atonalnih postupaka. DJELA. ORKESTRALNA. Pet simfonija: I, 1939; II, 1944; III, 1946; IV, 1947 i V, 1951. Koncert za klavir i komorni orkestar, 1950; koncert za violinu, 1940; Sonetto di Michelangelo, 1932; Cantico di ringraziamento, 1932; Nenia, 1932; Epithalamion, 1933; La Cimetiere marin (P. Valerv), 1934; La Išla de las Calmas, 1934; Ode lil ensomheten, 1939. — KOMORNA: 2 gudaĉka kvarteta, 1929 i 1931; klavirski trio, 1924; Serenada za duhaĉki kvintet, 1947; sonata za violinu i klavir, 1916. — KLAVIRSKA: 2 sonate, 1912 i 1941; varijacije, 1936; Gavotte et musette, 1936; preludij i fuga, 1937. — Kompozicije za orgulje. — Zborovi; solo-pjesme uz orkestar i uz klavir. — Moteti. LIT.: K. Lange, Fartein Valen, Nordisk Musikkultur, 1953. — O. Gurvin, F. Valen, Oslo 1962. — B. Kortsen, Studies of Form in F. Valen's Music, Oslo 1962. — Isti, Thematical List of Compositions by Fartein Valen, Oslo 1962. — Isti, Fartein Valen, Life and Music (3 sv.), Oslo 1965. — O. Gurvin, (Olav) Fartein Valen, MGG, XIII, 1966.
VALENTA, Vojteh, zborovoĊa i kompozitor (Ljubljana, 19. V 1842 — 19. XII 1891). Gradski blagajnik u Ljubljani, u muzici uĉenik K. Mašeka i vjerojatno A. Nedvĉda. Odigrao je vaţnu ulogu u razvoju slovenskoga muziĉkog ţivota u posljednjim decenijima XIX st., osobito kao jedan od glavnih osnivaĉa Glasbene matice u Ljubljani (1872), u kojem je društvu sve do smrti imao odluĉujuću rijeĉ. Osim toga, on je već i prije sudjelovao kao pjevaĉ i glumac u radu Narodne ĉitalnice i Dramatiĉnog društva, u kojima je u nekoliko navrata bio i zborovoĊa. Komponirao je zborove i scensku muziku za razliĉite kazališne komade. LIT.: P. Radics, Frau Mušica in Krain, Ljubljana 1877. — F. Rakusa, Slovensko petje v preteklih dobah, Ljubljana 1890. —• A. Trstenjak, Slovensko gledališĉe, Ljubljana 1892. — F. Ravnikar, Zgodovinske crtice u osnovi in ra zvoju društva »Glasbene Matice« od 1871—1894 (rkp.). — D. Cvetko, Zgodovina glasbene umetnosti na Slovenskem, III, Ljubljana 1960. D. Co.
VALENTE, Caterina, njemaĉka pjevaĉica i gitaristica talijansko-španjolskoga podrijetla (Pariz, 14. I 1931 —). Potjeĉe iz umjetniĉke obitelji. Pjevala u Toulousei (1946) i u Švedskoj (1947— 48). Svjetski ugled stekla oko 1950, kada je s orkestrom K. Edelhagena nastupala kao pjevaĉica jazza i osobito 1954, na Festivalu jazza u Parizu kao vokalni solist comba Ch. Bakera. Ţivi u SR Njemaĉkoj. Jedna od najpoznatijih pjevaĉica jazza i zabavnih pjesama Evrope, veliku je popularnost stekla i u SAD.1 Najuspjelije su joj interpretacije šlagera Bonjour Kathrin, Melodia d amore,Ganz Pariš trdutnt von der Liebe, Malaguena, Fiesta cubana i Hazoaiina Melodia. Glumila je u nekoliko muziĉkih filmova. VALENTIN, Erich, njemaĉki muzikolog (Strasbourg, 27. XI 1906 —). U Miinchenu je studirao muzikologiju i doktorirao 1928.
634
VALENTIN — VALLE
Tu se u poĉetku bavio muziĉkom kritikom, zatim je 1930—35 bio docent Seminara za privatne nastavnike muzike u Magdeburgu, 1939—44 docent i generalni sekretar Aiozarteuma u Salzburgu i predstojnik Centralnog instituta za istraţivanje Mozartova ţis'ota 1 rada. God. 1949—53 docent Muziĉke akademije u Detmoldu, od 1953 profesor za muzikologiju i 1964—72 direktor Visoke mu ziĉke škole u Miinchenu. God. 1950—55 ureĊivao Zeitschrift ftir Musik, od 1954 urednik Acta Mozartiana. Jedan je od utemelji telja Njemaĉkog Mozartova društva. Mozartovom umjetnošću i ţi votom uspješno se bavio u mnogim svojim studijama; u drugima je oĉitovao priliĉno širok znanstveni interes ograniĉen, meĊutim, na likove iz njemaĉke muzike. DJELA: Die Entu'icklung der Tokkata im 17. und 18. Jahrhundert (disertacija), 1930; G. Ph. Telemann, 1931 (III izd. 1952); Musikgeschichte Magdeburgs, 1934; Richard Wagner, 1937; Dichtung und Oper: eine Untersuchung zum Stilproblem der Oper, 1938; Hans Pfitsner, 1939; Hans Sommer, 1939; Wege zu Mozart, 1941 (IV izd. 1950); Beethoven, 1942 (engl. 1958); Mozart, 1947; Kleine Bilder grosser Meisler, 1952 (turski 1956); Mozart. Wesen und Wandlung, 1953; Handbuch der Chormusik (2 sv.), 1953 i (sa H. Handererom) 1958 (novo izd. I i II sv. zajedno 1968); Handbuch der Instrumentenkunde, 1954 (V izd. 1974); Cello. Das Instrument und sein Meister L. Hoelscher, 1955; Der fruheste Mozart (sa E. J. Dentom i H. J. Lauferom), 1956 (engl. 1956); Beethoven. Eine Bildbiographie, 1958 (novo izd. 1964; engl. 1958, novo izd. 1969; švedski 1959; danski 1962; franc. 1963); Mozart. Eine Bildbiographie, 1959 (najnovije izd. 1966; engl. 1959, novi otisak 1970; franc. 1966); Mušica domestica. Von Geschichte und Wesen der Hausmusik, 1959; Telemann in seiner Zeit, 1960. Handbuch der Schulmusik, 1962; Mozart. Sinnbild der Mitte, 1967; Die evangelische Kirchen-musik (sa F. Hofmannom), 1969; Handbuch des Musikunlerrichts, 1970; Zeit-genosse Mozart, 1971; studije; rasprave; ĉlanci. — IZDANJA: Toccata des 17. und 18. Jahrhunderts, 1933; Die Toccata, 1958; djela Telemanna i Mozarta; Die schonsten Mozart-Briefe, 1972; Die schonsten Beelhoven-Iiriefe, 1973. — Uredio godišnjak Mozart-Jahrbuch, 1941—-43.
VALENTINE (Valentino, Valentini), Robert (Roberto), engleski violinist, flautist i kompozitor (Leicester, oko 1680—?, oko 1735). Mnogi ĉlanovi njegove obitelji imali su istaknutu ulogu u muziĉkom ţivotu Leicestera. Prvu muziĉku poduku dobio vjerojatno u roditeljskoj kući. God. 1714 flautist u Rimu. Po povratku u Englesku (vjerojatno 1731) djelovao u Londonu. V. ide meĊu rijetke engleske kompozitore instrumentalne muzike onoga vremena koji su bili poznati i izvan domovine. DJELA: 6 concerta grossa; koncert za flautu (ili obou) i orkestar; koncert za obou i orkestar; koncert za 2 flaute i orkestar; 12 trio -sonata op. 1, 1722,; Balletti da camera... za 3 ili 2 violine i b. c. op 4, 1711; 6 sonata za 2 violine, 2 oboe (ili flaute) i b. c. op. 4 (bis), 1715; 6 sonata za violinu i b. c, 1715. Za 2 flaute i b. c: Six Setts of Aires and a Chaccon..., 1718; 6 sonata op. 7, 1719; Sevcn Setts of Aires... op. 9, 1721 i Seven Setts of Aires ... op. IO, 1721. Sonate za flautu i b. c. (6 sv.): I, I7O8;TI, op. 3 (12 sonata), 1712; I I I , op. 5 (12), 1715; IV, op. 11, 1727; V, op. 12, 1730 i VI, op. 13, 1735. NOVA IZD.: koncert za flautu (ili obou) i orkestar obj. P. M. Young (1966); 1 trio-sonatu obj. W. Pearson (1940); 2 sonate obj. A. MofTat (Meisterschule..., 1904—13); 2 sonate obj. L. Lefkovitch i W. Bergmann (1951 i 1952). LIT.: P. M. Young, Robert (Roberto) Valentine (Valentino, Valentini), MGG, XIII, 1966.
VALENTINI, Giovanni, talijanski orguljaš i kompozitor (Venecija, 1582 ili 1583 — Beĉ, vjerojatno 29. IV 1649). Uĉenik A. Gabrielija. Orguljaš na dvoru poljskoga kralja Sigismunda II, zatim nadvojvode i cara Ferdinanda II, najprije od 1614 u Grazu, a od 1619 u Beĉu, gdje je od 1629 i dvorski dirigent. V. je mnogo pridonio širenju talijanskoga, osobito Gabrielijeva utjecaja u Austriji. Njegova su djela formalno dotjerana; zanimljiva je neuobiĉajena harmonijska struktura nekih njegovih instrumentalnih stavaka. DJELA. INSTRUMENTALNA: sonate; canzone (sve u rkp.). — VOKALNA: canzone za 3, 5, 6 i 8 glasova, 1609; madrigali za 3—11 glasova i instrumentalnu pratnju (5 knj.; I, III i IV izgubljene), 1616—25; Musiche concertate za 6— IO glasova i b. c, 1619; Musiche di camera za 2—6 glasova, 1621; Musiche za 2 glasa i b. c. (orgulje), 1622. — CRKVENA: Missae concertatae za 4—8 glasova i orgulje, 1617; Salmi, Himni, Magnificat, Motelti __ za 1—4 glasa i b. c. 1618; Messe za 8—12 glasova i b. c, 1621; Messa, Magnificat et Jubilate... za 7 zborova i trublje, 1621; Sacri concerti za 2—5 glasova i b.c, 1625; nekoliko misa, Magnificat i Stabat Mater u rkp. NOVA IZD.: Enharmonische Sonate obj. H. Riemann (Old Chamber Music, 1896). LIT.: H. Federhofer, Giovanni Valentini, MGG, XIII, 1966.
VALENTINI, Giuseppe, talijanski violinist i kompozitor (Firenca ili Rim, oko 1680 — Firenca, oko 1746). U Rimu uĉenik A. Corellija. U tom je gradu proveo veći dio ţivota; jedino je 1710—15 bio u sluţbi kneza M. Caetanija od Caserte i nakon 1735 na dvoru toskanskoga nadvojvode u Firenci. Izvrstan violinist ĉija su violinska djela, nastala pod oĉitim utjecajem A. Corellija, bila cijenjena i izvan Italije. DJELA. INSTRUMENTALNA: Sinfonie za 2 violine, violonĉelo i b. c. (orgulje) op. 1, 1701; Bizarie per camera za 2 violine i violonĉelo (ili ĉembalo) op. 2, 1721; Fantaste musicali za 2 violine i b. c. op. 3, 1706; Idee per camera za violinu, violonĉelo i ĉembalo op. 4; zbirka sonata ViHeggiature armoniche za 2 violine i b. c. op. 5; 2 zbirke concerti grossi za 4 do 6 instrumenata op. 6 (Rime variej i op. 7, 1710; zbirka sonata Allettamenti za violinu i violonĉelo (ili ĉembalo) op. 8, 1714; koncerti op. 9. — DRAMSKA: opere La Finta rapila (sa N. Grimaldijem i C. Cesarinijem), 1714 i La Constanza in amore, 1715. — VOKALNA: Oratorio per VAssunzione delta B. Vergine, 1730; Cantata... del SS. Natale 1733, 1733; Cantata per la nativita della B. Vergine, 1746. NOVA IZD.: koncert za obou, violinu, gudaĉe i ĉembalo obj. R. Fasano (Antica mušica strumentale italiana, 1960); 2 sonate obj. A. MofFat (Meisterschule der alten Zeit) ; po 1 sonatu obradili O. Respighi, G. Salmon i H. Ruf (1968). LIT.: C. Sartori, Giuseppe Valentini, MGG, XIII, 1966.
i
VALENTINI, Pier Francesco (Valentino, Valentini tro), talijanski kompozitor i teoretiĉar (Rim, oko 1570 — Uĉenik G. M. Naninija. Ide u red najboljih kontrapunktiĉa generacije. U njegovoj najpoznatijoj kompoziciji, u kan temu Salve Regina sa više od 2000 razliĉitih rješenja, i glasova, primijenjeni su veoma razliĉiti postupci kanonske : je, od jednostavnih kanona do kanona u protupomaku, a taciji, diminuciji itd. A. Kircher citirao je u djelu Musurg versalis . . . (1650) dva Valentinova kanona, a F. W. Mar još 1763 u Kritische Briefe ilber die Tonkumt donio Salve kao primjer uspjeloga kanona. DJELA: 2 scenska djela (favole) s intermezzima La Alitra, 1620 i formazione di Da/ne, 1623. — VOKALNA: Canone... sopra le parole a Regina"... za 2—5 glasova, 1629; Canone nel nodo di Salomone za 96 1631; kanoni za 6, 10 i 20 glasova, 1645. Nakon njegove smrti objav madrigali za 5 glasova i b. c. ad lib. (2 knj.), 1654; Canoni musical Canzoni, sonetti ed arie za I glas (2 knj.), 1657; Canzonette ed arie za I-(4 knj.), 1657. — CRKVENA (sva obj. posth.): moteti za 1 glas i b. c. 1654; moteti za 2—4 glasa (2 knj.), 1655; Canzonette spirituali za I glas 1655 i za 2—3 glasa (2 knj.), 1656; Musiche spirituali za I—2 glasa 1657; litanije i moteti za 2—4 glasa (2 knj.), 1657. — INSTRUKTIVN/ tonio mušica; Trattato del tempo, del modo e della prolazione; Trati, battuta musicale (sve u rkp.). LIT.: L. Kurz, Die Tonartenlehre des romischen Theoretikers und nisten Pier Francesco Valentini, Kassel 1937. — .V. Martinotti, Pietro F Valentini (Valentino, Valentinus), MGG, XIII, 1966.
VALIANI, Evgenija, pevaĉica (Petrograd, 5. XI 19! Studirala pevanje u akademiji Santa Cecilia u Rimu. Na u milanskoj Scali, u operama u Rimu, Firenci, Egiptu, Z; koncertirala u Parizu, Varšavi, Beĉu, Berlinu. U Beog operi (1921—38, s prekidima) prvakinja za mezzosoprans Njene najistaknutije role bile su Paulina i Olga (Ĉajkovs kova dama i Evgenije Onjegin), Marina (Musorgski, Boris nov), Mignon (Thomas), Ortrud (Wagner, Lohengrin), Nikšina Beneša (Hristić, Suton). s. VALLA, Giorgio, talijanski muziĉki teoretiĉar (Piacenz; 1447 —• Venecija, 23. I 1500). Do 1485 predavao filozofiji viji, Milanu i Genovi, a zatim latinski i povijest knjiţevnosti neĉiji. V. se medu prvima intenzivno bavio prouĉavanjem muziĉkih rasprava ne obazirući se na Boethiusove zakljuĉi srednjovjekovno tumaĉenje grĉke teorije. Pri tome je pokaz zetnu oštroumnost koja mu je, u djelu De expetendis, et ft rebus opus (1501; 5. do 9. knj. posvećene muziĉkoj teoriji, omogućila ispravnu rekonstrukciju grĉke muziĉke kulture, n tek u nekim pojedinostima. Njegov prijevod Kleonidova t {Cleonidae harmonicorum introduetorium, 1497) prva je šta latinska verzija jedne grĉke muziĉke rasprave, a prijevod . telove Poetike (Aristotelis poetica, 1498) uopće prvi štampan vod toga kapitalnog djela. LIT.: C. V. Palisca, Giorgio Valla, MGG, XIII, 1966.
i
VALLAS, Leon, francuski muzikolog (Roanne, Loire, 1879 — Lyon, 9. V 1956). Studij muzikologije s doktorat« vršio 1908 u Lvonu i tamo 1903 zapoĉeo izdavati Revue n, de Lyon (od 1912 Revne francaise de musique, 1920—29 N revue musicale). Predavao historiju muzike od 1908 na Filozi fakultetu u Lvonu, 1929—30 na Sorbonnei u Parizu, gdje je : —28 vrlo agilno suraĊivao u društvu za propagandu suvi muzike La Musiaue Vivante; 1938—41 umjetniĉki direktor '. stanice u Lvonu. God. 1925—35 drţao brojna predava univerzitetima u SAD i pisao muziĉke kritike za mnoge fra: listove. Uz zanimljive radove o muziĉkoj prošlosti Lyona, napisao i kapitalna djela o C. Debussvju i V. d'Indvju. U pokazuje široku opću i muziĉku obrazovanost uz oštar dar z nja i borbenu beskompromisnost. DJELA: La Musique a l'Academie de Lyon au XV lile'™ siecle (I di tacije), 1908; Le Thedtre et la Ville 1694 d 1712 (II dio disertacije), ic Siecle de musique et de thedtre d Lvon (III dio disertacije), 1932 (II i ponovo izd. zajedno 1971); Les Lyonnais dignes de memoire (2 sv.): I, j table histoire de Francoise Journet, ehanteuse d'opera, 1675—1722 i II, J. et son memoire sur la trompette marine, 1912; G. AHgot, 1923; Debussy Les Idees de Claude Debussy, 1927 (II izd. 1932; engl. pod naslovom The ' of Claude Debussy, 1929 te 1967 i 1968); La Musique a Lyon au X] siecle, 1932; Claude Debussy et son temps, 1932 (II izd. 1958; engl. 1933 njem. 1961); Achille-Claude Debussy, 1944 (njem. 1950; tal. 1952);' Vincen (2 sv.), 1946—49; La veritable histoire de Cesar Franck, 1955 (novi otisa! engl. 1951 i 1973); studije; ĉlanci; kritike. LIT.: M. Guiomar, Leon Vallas, MGG, XIII, 1966.
VALLE, Pietro della (nazvan II Pellegrino), talijansk pozitor i muziĉki teoretiĉar (Rim, n. IV 1586 — 21. IV Sin ugledne plemićke obitelji, studirao u Rimu historiju, geog klasiĉne jezike i muziku (ĉembalo kod P. Quagliatija\ Svoje vanje po Aziji (1614—26) opisao u 54 pisma u kojima done vrijednih podataka o historiji, kulturi i geografiji tih zemal povratku u Rim ubrzo je postao jedan od glavnih propagatoi stile nuovo. U zanimljivoj vrijednoj raspravi Discorso della 1 dell'eta nostra oštroumno usporeĊuje naĉela novoga stila s antico i donosi niz dragocjenih podataka o razvoju nove kc
VALLE — VALJBERH zicijske tehnike. V. je autor libreta za Quagliatijevo djelo Carro di Fedeltd d'Amore koje ide medu prve pokušaje u stvaranju rimske opere. DJELA: Discorso delta mušica delVela nostra, 1640 (obj. u 2 sv. Lte'Tratatti Di Mušica Di G. B. Đoni ..., red. A. F. Gori, 1763) — Komponirao oratorij Ester, 1627 Cprer. oko 1640), Dialogo della partenza, 1641 i nekoliko manjih djela. — Nekoliko opernih i oratorijskih libreta. —■ Putopis Viaggi descritti in 54 lettere jamigliari (4 sv.), 1650—58 (mnoga kasnija izdanja; prevedeno na franc, engl., njem. i nizozemski). NOVA IZD.: Discorso della mušica... obj.u njemaĉkom prijevoduF. Chrvsander (AMZ, 1868), a u originalu A. Solerti (Le Origini del Alelodramma, 1903). LIT.: /. Ciampi, Della vita e delle opere di Pietro della Valle, Roma 1880. — A. Solerti, Lettere inedite sulla mušica di Pietro della Valle a G. B. Đoni, RMI, 1905. — V. Losito, Pietro Della Valle, Varese 1928. — P. Kast, Pietro Della Valle, MGG, XIII, 1966. — A. Ziino, Pietro Della Valle e la »mušica erudita«, Analecta musicologica, 1967. — Isti, »Contese letterarie« tra Pietro Della Valle e N. Farfaro sulla mušica antica e moderna, RMI, 1969. — R. Giazetto, Pietro Della Valle, ibid., 1969.
VALLERIA, Alvvlna (pravo ime Alwina Schoening), ameriĉka pjevaĉica, sopran (Baltimore, 12. X 1848 — Nica, 17. II 1925). Studirala na Royal Academy oj Music u Londonu; debitirala 1871 u Hannoveru i iste godine postala solist Talijanske opere u Petrogradu. Pjevala zatim u Njemaĉkoj, u Milanu (Scala), Londonu (Covent Garden) i New Yorku. Istakla se i kao koncertna pjevaĉica, osobito u Handelovim oratorijima. VALLE-RIESTRA CORBACHO, Jose-Maria, peruanski kompozitor (Lima, 9. XI 1859 —• 25. I 1925). Studirao u Londonu i Limi, usavršavao se u Parizu kod A. Gedalgea. Poslije 1909 profesor na Academia Nacional de Mušica u Limi. Teţeći za tim da u svojoj zemlji utemelji muziĉki nacionalni smjer, V. se u kompozicijama sluţio muziĉkim folklorom peruanskih Indijanaca (osobito napjevima starih Inka). DJELA: En Oriente za orkestar; Elegia za gudaĉki orkestar. — Klavirske kompozicije. — DRAMSKA. Opere: Ollanta, 1900 (nova verzija jg20);Las Rosas de Jamaica i Atahualpa. Opereta El Cigarrero de Huacho. — VOKALNA: zborovi; solo-piesme. — Rekvijem za zbor i orkestar, 1913.
VALLIN, Ninon (pravo ime Eugenie Vallin-Pardo), francuska pjevaĉica, sopran (Montalieu-Vercieu, 8. IX 1886 — Lyon, 22. XI 1961). Studirala na Konzervatoriju u Lyonu. Debitirala 1912 na pariškoj Operi Comigue kao Micaela (Bizet, Carmen), na kojoj je solist do 1916. Zatim do 1926 pjevala u Juţnoj Americi u operama (1917—18 i 1936 Colon u Buenos Airesu) i na koncertima. Po povratku u Evropu gostovala na pariškoj Operi i Operi Comique, na milanskoj Scali i u Rimu, te na koncertnim turnejama po Danskoj, Turskoj i Egiptu. God. 1935 pjevala u New Yorku, Washingtonu i Moskvi. Istakla se osobito kao koncertna pjevaĉica, izvrstan interpret muzike F. Schuberta, R. Schumanna, C. Debussvja i G. Faurea te španjolskih, indijskih i kubanskih pjesama. LIT.: R. de Fra?ny, Ninon ValHn, princesse du ehant, Lyon 1963.
VALLOTTI, Francesco Antonio, talijanski kompozitor, muziĉki teoretiĉar, pedagog i orguljaš (Vercelli, 11. VI 1697 — Padova, 10. I 1780). Franjevac; studirao filozofiju i teologiju, a muziku uĉio kod F. A. Calegarija u Padovi. Tu je od 1722 orguljaš, a od 1730 regens ehori bazilike sv. Antuna. Uz crkvu osnovao školu pjevanja. V. je jedan od istaknutijih orguljaša svoga vremena, a bio je poznat i kao izvrstan kompozitor crkvene muzike. Najvrednije je njegovo djelo rasprava Della sĉienza . . . koju je zamislio kao prvi dio opširne nauke o kompoziciji u 4 dijela. Premda se i njegov sistem temelji na primjeni obrata trozvuka, V. u tumaĉenju harmonijskih pojava pobija tvrdnje J. Ph. Rameaua. Matematiĉke proporcije konsonantnih i disonantnih intervala izvodi tako pregledno da jasnoćom nadmašuje neke starije traktate te vrsti, pa i Tartinijeve. V. je odgojio mnoge muziĉare, medu ostalima Abbe Voglera i L. A. Sabbatinija, koji je napisao kratak pregled nauke svog uĉitelja u djelu La vera idea delle musicali numeriĉke segna-ture (1799). DJELA. CRKVENA: Responsoria in Parasceve...; Responsoria in Sabbato Sancto; Responsoria in Coena Domini. U rkp.: 68 psalama za 2—8 glasa uz instrumentalnu pratnju; 35 antifona; oko 60 misnih stavaka; 46 himni za 1 —8 glasova uz instrumentalnu pratnju; 12 introita; 10 responzor ija; 15 Tantum ergo za 1, 4 i 8 glasova i instrumentalnu pratnju; 2 Te Deum; moteti. — Spis Della scienza teorica e pratica della moderna mušica libro I, 1779 (II sv. i djelomiĉno I I I od 4 predviĊena, rkp.). NOVA IZD.: Della scienza ... obj. B. Rizzi (1950). LIT.: L. A. Sabbatini, Notizie sopra la vita e le opere del Rev. P. Fr. Anto nio Vallotti, Padova 1780. —■ F. Fanzago, Elogi di Tartini, Vallotti e Gozzi, Padova 1792. —■ C. Negri, Biografie dei musicisti vercellesi, Vercelli 1909. —■ 5. Martinotti, Francesco Antonio ValJotti, MGG, XIII, 1966. — O. Wesscly, J. J. Fux und F. A. Vallotti, Graz 1967.
VALOIS, Ninette de (pravo ime Edris Stannus), irska plesaĉica, koreograf i pedagog (Baltiboovs, 6. VI 1898 —). Uĉenica E. Espinose i E. Cecchettija u Londonu. Plesaĉku karijeru zapoĉela 1914 u pantomimskim revijama; 1919 angaţirana u kazalištu Covent Garden, a 1923—25 plesala u ansamblu Ballets russes S. P. Djagileva. God. 1926 otvorila u Londonu školu Academy of Choreographic Art te poĉela suraĊivati s Lilian Bavlis, direktorom kazališta Old Vic, za koje je najprije koreografirala plesne
635
toĉke u Shakespeareovim djelima, a od 1928 i samostalna djela (Mozart, Les petits riens). God. 1931 otvorila baletnu školu pri novoosnovanom Sadler's Wells Theatre. U tom je kazalištu prireĊivala baletne veĉeri sa svojim ansamblom Vic-Wells Ballet koji se kasnije razvio u Sadler's Wells Ballet (od 1956 Royal Ballet). Izuzetnim organizacijskim sposobnostima, velikom inteligencijom i obrazovanošću V. je uspjela s tom trupom, jednom od najboljih u svijetu, ostvariti specifiĉni engleski baletni stil. God. 1963 preuzeo je vodstvo toga baletnog ansambla F. Ashton, a V. se posvetila iskljuĉivo pedagoškom radu (Royal Ballet School u Londonu). Njezine su koreografije bogate ţivim i izraţajnim pokretima, a naroĉito su joj uspjeli muški likovi. Najbolje su medu njima La Crćation du Monde (Milhaud), Job (Vaughan Williams), The Haunted Balroom (Tove), The Rake's Progress (Gordon), Prometheus (Beethoven), The Prospect Before Us (Bovce) i Don Quixote (Gerhard). Uz knjige Invitation to the Ballet (2 sv., 1937) i Come Dance With Me (1957) objavila i niz ĉlanaka u struĉnim publikacijama. LIT.: K. Neatby, Ninette de Valois and the Vic -Wells Ballet, London 1934. — M. Clarke, The Sadler's Wells Ballet, London 1955.
VALVERDE, 1. Joaquin, španjolski kompozitor i dirigent (Badajoz, 27. II 1846 — Madrid, 17. III 1910). Studirao na Konzervatoriju u Madridu i tamo 1871—89 bio dirigent kazališnih orkestara. Pisao je iskljuĉivo scensku muziku, istaknuvši se osobito kao autor zarzuela (oko 30). Uz pojedinaĉna djela T. Bretona, M. F. Caballera i J. Romea V. je uglazbio gotovo sve zarzuele F. Chueca (Agya y cuernos, Caramelo, De Madrid a Pariš, De Madrid a Barcelona, Fiesta Nacional, La Cancion de la Lola, Vivitos y coleando i dr.)2. Quinto (pravo ime Joaquin V. y .Sanjuan), kompozitor (Madrid, 2. I 1875 — Mexico, 14. IX 1918). Sin Joaquina; uĉenik Madridskoga konzervatorija. Komponirao oko 200 zarzuela i muziĉko-scenskih djela zabavnoga karaktera. Svojom pristupaĉnom, katkad i banalnom melodikom, ona su mu pribavila popularnost i izvan domovine (Pariz). S vlastitom kazališnom druţinom gostovao u Evropi i Juţnoj Americi. LIT.: J. Subird, Joaquin Valverde i Joaquin Valverde y Sanjuan (Quinto), MGG, XIII, 1966.
VALJAK (crescendo-valjak; engl. crescendo pedal, franc. rouleau, njem. Rollschzveller, Walze), u suvremenim orguljama (od XIX st. nadalje), ureĊaj kojim se mogu pokretom noge postepeno uklju ĉivati odnosno iskljuĉivati registri, redom prema njihovoj snazi. Na taj se naĉin moţe postići crescendo i decrescendo orguljskoga zvuka. Red ukljuĉivanja ovisi o broju, vrsti i zvukovnoj kvaliteti pojedinog registra; on je kod gradnje instrumenata fiksiran, pa se kasnije ne moţe mijenjati. Prednosti su takva mehaniĉkog mijenja nja zvuĉnosti — lakoća i brzina u pokretanju valjka (ili, katkada, stupaljke). Nedostaci su — nepromjenjivost u izboru registara i stalne istodobne promjene i u boji zvuka. U novije se vrijeme u velikim orguljama grade valjci kod kojih je izbor registara i red ukljuĉivanja prepušten orguljaševoj volji, pa se moţe — poput slobodnih kombinacija — unaprijed pripraviti. Mnoge orgulje ima ju — uz redoviti valjak za cijeli instrument — i posebni valjak za pedal. A. Vi. VALJALO-OSTERC, Marta, pijanistica (Przemyšl, 6. II 1909 — Ilova gora, XI 1943). Ţena kompozitora Slavka Osterca. Studij klavira završila 1938 na Drţavnom konzervatoriju u Ljubljani (J. Ravnik), a zatim se usavršavala kod S. Stanĉića u Zagrebu. Nastavnica klavira na ljubljanskoj Glasbencj matici i koncertni pijanist. V.-O. bila je jedan od najvećih naših pijanistiĉkih talenata, ĉiji je put do pune umjetniĉke zrelosti bio tragiĉno presjeĉen. Posjedovala je sve odlike virtuoza: blistavu, briljantnu tehniku, nepogrešivo pamćenje, sigurnost nastupa i ţiv muzikalni temperament. U svojoj kratkoj ali bogatoj umjetniĉkoj karijeri rado je izvodila bravurozne klavirske kompozicije moderne i romantiĉne literature. Kao ţena Slavka Osterca bila je kongenijalni, većinom prvi interpret njegovih kompozicija, kao i klavirskih djela drugih slovenskih kompozitora. U pamćenju su ostali njezini nastupi na dva klavira sa Silvom Hrašovec. j. Le. VALJBERH, Ivan Ivanoviĉ, ruski plesaĉ, koreografi pedagog (14. VII 1766 — 26. VII 1819). Studirao na Kazališnoj školi u Petrogradu (G. Angiolini, D. Canziani). Od 1786 solist Carskoga dvorskog baleta, od 1794 bavio se prvenstveno baletnom pedagogijom, a od 1795 i koreografijom. Predavao na Kazališnoj školi u Petrogradu i bio direktor tamošnje Baletne škole, koju je temeljito reorganizirao. V. je prvi u nizu velikih ruskih baletnih pedagoga, jedan od utemeljitelja ruske baletne tradicije. Kao prvi znatniji ruski koreograf istakao se smjelim obradama suvremenih tema u prikladnoj suvremenoj odjeći. Obnovio je oko 10 starijih baleta i postavio oko 40 novih medu kojima i prvi ruski balet na Shakespeareov sadrţaj (I. Štejbeljt, Pojueo u IOJIUR, 1809), baletne divertissemente na ruske narodne napjeve te balete s patriotskom tematikom (C. Cavos, Jltodoeb K omenecmey, 1812).
636
VANCAŠ — VAN DER STRAETEN
VANCAŠ, Antun, kompozitor (Zagreb, 14. II 1867 — 27. X 1888). Uĉio kod F. Kuhaĉa i M. Fabkovića u Zagrebu, na Muziĉkoj akademiji u Beĉu i kod J. Masseneta u Parizu. Odanle odlazi u London, ali se zbog bolesti morao vratiti u Zagreb, gdje je ubrzo nakon povratka umro od tuberkuloze. DJELA: uvertira Zvonimir, 1888; Ĉetiri slavenska plesa za orkestar. — Gudaĉki kvartet. — Balet Vjetar (nedovršen). — Zborovi; solo-pjesme. LIT.: F. Kuhaĉ, Uspomena na Antuna pl. Vancaša glazbotvorca, Vienac, 1888, 46—47. — A. Goglia, Antun pl. Vancaš, Stari i novi Zagreb, Historiĉke 1 kulturno-historiĉke crtice o Zagrebu, I, Zagreb 1925. M. Šku.
VANCEA, Zeno, rumunjski kompozitor i muzikolog (Bocsa Vaciovci, 8. X 1900 —). Studirao u Cluju i Beĉu. U Tirgu Muresu predavao na Muziĉkoj školi (1926—40) i na Konzervatoriju (1946—48), a 1926 osnovao ondje i do 1940 vodio Filharmoniju. God. 1940—45 profesor kontrapunkta i muziĉke historije na Konzervatoriju u Timisoari, 1948—50 proĉelnik Odjela za muziku na Ministarstvu za umjetnost i 1949—68 profesor na Konzervatoriju u Bukureštu. Uz to 1953—64 ureĊivao ĉasopis Muzica. U svojim najboljim kompozicijama V. spaja osobine rumunjskoga folklora s intimnom atmosferom komornoga muziciranja, uz ĉestu primjenu polifonije. Ide u red najistaknutijih rumunjskih muzikologa. Posebno ga privlaĉe problemi suvremene rumunjske muzike i njeni odnosi s muziĉkom kulturom susjednih zemalja. DJELA. ORKESTRALNA: 2 simfonijete, 1948 i 19 67; koncert, 1960; suita Scoarte za komorni orkestar, 1941; suita O si de vara, 1951; Rapsodia bdndteand I i II, 1926 i 1950; Dona dansuri grotesti, 1937; Treambul, Intermeszo, Mars, 1958; Burleska, 1959; Cincipiese za gudaĉki orkestar, 1964. — KOMORNA. Pet gudaĉkih kvarteta: I, 1934; II, 1953; III, 1957; IV, 1965 i V, 1970. Cvartet bizantin, 1931. —■ Preludij, fuga i tokata za klavir, 1926; preludij i scherzo za klavir, 1937. — DRAMSKA: baletna pantomima Priculiciul u 1 ĉinu, 1933; scenska muzika.— VOKALNA: kantate Cintecul pddi, 1961; Imagini bdndtene za mješoviti zbor, 1956; zborovi; solo-pjesme. — Liturghia... de strana din Banat za mješoviti zbor, 1928; Liturghia... de strana din Ardeal, 1936; rekvijem, 1942; Psalam XXXI, 1928. — SPISI: Istoria muzidi..., 1938; Mušica bisericeascd coraid la romani, 1944; Cartea dirijorului de cor, 1945; Štand und Ergebnisse der ruma'nischen musikzvissenschaftlichen Eorschung iiber die Beziehungen der Werke Mozart's zu Rumdnien, Kongresni izvještaj, Praha 1956; Die sozialen Grundlagen der rumanischen Kunstmusik, Kongresni izvještaj, Wien 1956; G. Enescu, njem. 1957 (rum. 1964); Creatia muzicald romdneascd. Sec. XIX—XX, I, 1968. Studije i ĉlanci. LIT.: Gh. Firca, Zeno Vancea, MGG, XIII, 1966. — C. V. Drdgoi, Zeno Vancea, Muzica, 1970. — D. Jucu, Zeno Vancea, ibid., 1974.
VAN DAMME, Art, ameriĉki harmonikaš (Norway, Michigan, 9. IV 1920 —). Uĉio klavir i harmoniku kod P. Cavianija u Iron Mountainu i kod A. Rizza u Chicagu. Svirao je u orkestru B. Berniea (1941) te u malim sastavima Chicaga; od 1944 stalni je muziĉki suradnik National BroaĊcasting Company. Svjetsku slavu postigao je kao harmonikaš u vlastitom plesnom kvintetu. VAN DAMME, Joseph (pseud. Jose van Dam), belgijski pjevaĉ, bariton (Bruxelles, 25. VIII 1940 —). Studirao na Konzervatoriju i Muziĉkoj akademiji u Bruxellesu; na meĊunarodnim natjecanjima igSi u Toluosei i 1964 u Ţenevi osvojio prve nagrade. God. 1961—65 ĉlan Pariške opere i 1965—67 na Grand Thedtre u Ţenevi; od 1967 solist je Njemaĉke opere u Berlinu (1974 dobio naslov Kammersdngera). Pjevaĉ izvanredne muzikalnosti i glasovnih kvaliteta, ostvario je niz velikih kreacija, meĊu kojima se posebno istiĉu Figaro i Leporello (Mozart, Figarov pir i Don Giovanni), Knez Igor (Borodin), Kaspar (Weber, Strijelac vilenjak), Escamillo (Bizet, Carmen) i Amfortas (Wagner, Parsifal). Gostovao je na mnogim pozornicama u Evropi, Americi i Japanu, a nastupa i kao koncertni pjevaĉ. VAN DELDEN, Lex (Alexander), nizozemski kompozitor (Amsterdam, 10. IX 1919 —). Studirao klavir (C. de Groot); u kompoziciji samouk. Od 1947 muziĉki kritiĉar lista Het Parool. DJELA. ORKESTRALNA. Osam simfonija: I, De Stroom sa sopranom i zborom op. 40, 1954; II, Sinfonia giocosa op. 39, 1955; III, Facetten op. 45, 1955; IV, op. 56, 1957; V, op. 65, 1959; VI, op. 69, 1963 (uz to Finale concertante za 3 trublje i orkestar op. 81, 1963); VII, koncertantna simfonija za 11 drvenih duhaĉkih instrumenata op. 83, 1964 i VIII, koncertantna simfonija za gudaĉe op. 84, 1964. Koncerti: za klavir, 1960; za violinu, violu i kontrabas, 1965; za 2 oboe, 1959; za flautu, 1965; za trublju, 1956; za 2 sopran-saksofona, 1967 i za elektronske orgulje, 1973. Piccolo concerto za 12 drvenih duhaĉkih instrumenata, timpane, udaraljke i klavir, 1960 i dr. — KOMORNA: 2 gudaĉka kvarteta, 1954 i 1965; gudaĉki sekstet, 1971; klavirski trio, 1969; sonata za violinu i klavir, 1964; sonata za violonĉelo solo, 1958; Intrada e danza za 6 harfa, 1961; Catena di miniature za flautu i harfu, 1971 i dr. — Balet Tijen Ontij, 1956; scenska mu zika. — VOKALNA: oratorij De Vogel Vrijheid, 1965; radio-oratoriji Anthropolis, 1962 i Icarus, 1962; Canto della guerra za zbor i orkestar, 1967; zborno djelo Rubaiyat, 1949; muški zborovi; solo-pjesme. — SPISI: Het Concert, 1957; više studija i ĉlanaka u ĉasopisu Mens en Melodie.
VAN DEN BORREN, Charles-Jean-Eugene, belgijski muzikolog (Bruxelles, 17. XI 1874 — 14. I 1965). Završivši pravo, radio je do 1905 kao odvjetnik, zatim se posvetio muzikologiji. Muziĉku naobrazbu stekao djelomice kao samouk, a djelomice uĉio kod E. Clossona (harmonija, kontrapunkt, fuga). Isprva muziĉki kritiĉar, suradnik lista Independence Belge (1909—14), a 1919—40 knjiţniĉar Konzervatorija u Bruxellesu. Uz to od 1926 nastavnik povijesti muzike na Univerzitetu u Bruxellesu (1931 profesor) i predavaĉ na Univerzitetu u Liegeu (1927—45). Bio je predsjednik Belgijskoga muzikološkog društva od njegova utemeljenja (1946)
i na Belgijskoj kraljevskoj akademiji predsjednik Classe des arts. God. 1933 osnovao ansambl Pro Mušica Antiqua (k< njegov zet S. Cape) te za nj priredio mnoga djela muziĉke 5 ti. Istraţivao je najviše srednjovjekovnu i renesansnu mu je dao vrijedne priloge osvjetljavanju tih razdoblja. Za de\ roĊendan posvećena mu je spomenica Liber Amicorum ( XVIII godište ĉasopisa Revue belge de musicologie (s popisom iz 1898—1964.) DJELA. SPISI (izbor): L' Oeuvre dramatique de Cesar Franck, Ghiselle, 1907; Les Origines de la musique de clavier en Angleterre, 19 prijevod 1914; novi otisak 1970); Les Musidens belges en Angleterre a de la Renaissance, 1913; Les Origines de la musique de clavier dans les . jusque vers 1630, 1914; Les Debuts de la musique a Venise, 1914; Origines e< pement de Vart polyphonique vocal du XVI e siecle, 1920; Orlande de Lass Le Manuscrit musical M. 222 C. 22 de la Bibliothĉque de Strasbourg 1924; me Dufay, 1926; Inventaire des manuscrits de musique polyphonique qui se en Belgique, AM, 1933—34; Etudes sur le XVe siecle musical, 1941; Peti 1942; Roland de Lassus, 1943 (tal. prijevod 1944); Geschiedenis van de 1 de Nederlanden (2 sv.), 1948—51; Cesar Franck, 1950; V Ars nova, Coll Wegimont, II, 1955. Oko 1000 ĉlanaka, priloga, recenzija itd. (dijelon i objavljeni kao Scripta selecta, Revue belge de musicologie, 1967). U E. Clossonom) La Musique en Belgique du moyen age a nos jours, 1950. — NJ A: Polyphonia sacra; A Continental Aiiscellany of the Fifteenth Centi (revidirao 1963); Pieces polyphoniques profanes de provenance liegeoise musicales Belgicae, 1950; Missa Tornacensis, Corpus mensurabilis 1957; suraĊivao na izdanju cjelokupnih djela Ph. de Montea, 1927 —3 LIT.: 5. Clercx i A. Van der Linden (urednici), Hommage a Charles Borren, Melanges, Antwerpen 1945. — A. Van der Linden, Les 75 ans les van den Borren, Revue belge de musicologie, 1949. — W. Gurlitt van den Borren, Mušica, 1954. — A. Van der Linden, Les Oeuvres d< van den Borren 1898—1964, Revue belge de musicologie, 1964. — .V Hommage a Charles van den Borren, AML, 1964. — Ista, In Memoria les van den Borren, ibid., 1966. — F. Ghisi, Ch. van den Borren, Rivist di musicologia, 1966. — S. Clercx, F. Van der Mueren i A. Van de\ Charles van den Borren, Revue belge de musicologie 1967. — M. Bc Charles van den Borren, Gamma, 1974. ^
VANDENBROEK, Othon-Joseph, belgijski kornist pozitor (Ypres, 20. XII 1758 — Passy, Pariz, 18. X 183; 1783 preselio se u Pariz. Tu je 1784 bio solist Concerts Sp 1789—91 orkestra kazališta Feydeau, 1793—1816 Opere, 0 muzike Nacionalne garde, a 1795—1800 i nastavnik na Ko toriju. Medu njegovim kompozicijama veću vrijednost imaj komorna djela. DJELA: 4 simfonije; koncert za rog; koncert za klarinet. — ] kvarteta; nekoliko dua. — Šest opera; melodrame i pantomime. — Pr Melhode . . . pour apprendre a donner du cor, oko 1789; Methode de a Traite general de tous les Instruments . . . , 1793—95. LIT.: B. S. Brook i A. Van der Linden, Othon-Joseph Vandenbroel XIII, 1966.
VAN DEN GHEYN, Matthias -> Gheyn, Matthias i VAN DER PALS, Leopold (van Gilse van der Pals zemski kompozitor (Petrograd, 5. VII 1884 — Dornach, hurn, 7. II 1966). Uĉenik J. Johansena i A. Denereaza. D 1908—15 u Berlinu, a od 1934 u Dornachu. DJELA: 3 simfonije i manje orkestralne kompozicije; 6 gudaĉkih i druga komorna djela; 8 opera na vlastite tekstove; više od 500 solo -
VAN DER STRAETEN, Edmond, belgijski mu (Audenarde, 3. XII 1826 — 25. XI 1895). Studirao fil u Gentu. Rano je poĉeo prouĉavati muziĉke arhive u kasnije i u inozemstvu (Italija, Francuska, Španjolska" ko je vrijeme suraĊivao sa F. J. Fetišom na katalogiziran storijskog odjela Kraljevske biblioteke u Bruxellesu i u izrat tisove Biographie Universelle. Uz to je pisao muziĉke kr listovima i ĉasopisima (Le Nord, L'Etoile belge). Njegovo djelo La Musique aux Pays-Bas avant le XIX" siecle sadrţi m historijskih podataka, no v. d. S. najĉešće ne navodi izvore poteze su mu ponekad suviše smjele. DJELA: Recherches sur la musique a Audenarde avant le XIX e siecl Examcn des Chants populaires des Flamands de France, publies par E. c semaker, 1858; Jacques de Gouy, 1863; J. F. J. Janssens, 1866; Curi Vhistoire des andennes Pay-Bas, 1867; La Musique aux Pays-Bas avant , siecle (8 sv.), 1867—88 (novi otisci 1965 i 1969); Le Thedtre villageois e dre (2 sv.), 1874 i 1881; Les Musidens belges en Italie, 1875; Voltaire 1 1876; Les Menestrels aux Pays-Bas, 1878 (novi otisak 1972); Lohengrin mentation et philosophie, 1879; Les Musidens neerlandais en Espagne, 188 sur quelques Instruments de musique, 1891; Charles V musicien, 1894; Les Luthiers gantois du XVII' siecle (sa C. Snoeckom), 1896. LIT.: Ch. Meerens, Edmond Van der Straeten (tal. prijevod G. }v Roma 1877. — R. B. Lenaens, Edmond Vander Straeten, MGG, XI
VAN DER STRAETEN, Edmund Sebastian Josep] maĉki violonĉelist, kompozitor i muziĉki pisac (Diisseldo: IV 1855 — London, 17. IX 1934). Studirao u Kolnu. Pi javno nastupio 1875 i zatim bio drugi violonĉelist komorn sambla R. Heckmanna. Od 1881 ţivio u Londonu, gdje je st na Guildhall School i od 1888 bio profesor na institutu Hackne} 1890 osnovao komorno-muziĉko društvo, a 1910 Tonal Ari Od 1889 ĉesto koncertirao i na violi da gamba; sa svojim Ludwigom i N. Greirfenhagenom izvodio u triju djela za baroknih kompozitora. Suradnik trećega izdanja Grove's Dia of Music and Musicians, 1890 pokrenuo ĉasopis The Strad. N djela iz prošlosti gudaĉkih instrumenata idu u kapitalne rai toga podruĉja.
VAN DER STRAETEN — VAN MILL DJELA: The Technics of Violoncello Playing, 1898; The Romance of the Fiddle. . ., 1911; The History of the Violoncello, the Viol da Gamba, their Precursors and Collatcral Instruments, 1915; A Handbook of AJusical Form, 1919; The Art of Violoncello Playing (2 sv.; engl. i franc), 1922 i 1926; Well-Known Violoncello solos.. ., 1922—27; The Hislory of the Violin (2 sv.), 1933- — Izdao mnoga djela za violonĉelo ili violu da gamba starih engleskih, talijanskih i njemaĉkih majstora XVII i XVIII st. — Komponirao kraća instrumentalna i vokalna djela i operu Lily of Kashmir. LIT.: J. Ai. Allan, Edmund Sebastian Joseph van dcr Straeten, MGG, XII, 1965.
VAN DER STUCKEN, Frank, ameriĉki dirigent i kompozitor (Fredericksburg, Texas, 15. X 1858 — Hamburg, 16. VIII 1929). Uĉenik P. Benoita u Ant\verpenu, E. Wambacha u Bruxellesu, C. Reineckea i E. Griega u Leipzigu i F. Liszta u Weimaru. God. 1884—95 zborovoĊa Arion Society u New Yorku. On se medu prvim ameriĉkim dirigentima zauzimao za izvoĊenje simfonijskih djela ameriĉkih kompozitora te je 1885 priredio u New Yorku, a 1889 u Parizu — prilikom Svjetske izloţbe — simfonijske koncerte posvećene ameriĉkim autorima. God. 1895—1907 dirigent Simfonijskog orkestra u Cincinnatiju, gdje je 1895—1903 i direktor College of Music. Uz to je dirigirao na turnejama i razliĉitim festivalima u Americi i Evropi. God. 1905—12 i 1923 vodio Cincinnali Mai Festivah. DJELA: orkestralna suita Festzug; simfonijski prolog za Heineov William Ratcliff, 1883; kraće orkestralne kompozicije. — Djela za klavir. — Opera Vlasda, 1883; scenska muzika. — Festival Hymn za muški zbor i orkestar; zborovi; solo-pjesme.
VAN DER VELDEN, Renier -> Velden, Renier van der VANDOR, Ivan, talijanski kompozitor madţarskog podrijetla (Pecs, 13. X 1932 —). Od 1938 u Italiji; studije završio u Rimu na Konzervatoriju (1959) i akademiji Santa Cecilia (1963) kod G. Petrassija; kasnije diplomirao i etnomuzikologiju na University of California u Los Angelesu (1970). God. 1967—68 ĉlan grupe Mušica Elettronica Viva, s kojom je koncertirao u evropskim zemljama. DJELA (izbor): Moli za orkestar, 1964; Serenala za flautu, bas-klarinet, rog, harfu, violu i violonĉelo, 1964; gudaĉki kvartet, 1964; Esercizi za 23 duhaĉka instrumenta, 1965; Mušica per selte esecutori, 1967; Canzone di addio za ţenske glasove, flautu, mandolinu, violu i udaraljke, 1967; Air za violonĉelo i klavir, 1968; Dance Music 7.2. orkestar, 1969;T Winds 84$ za flautu, obou, rog i fagot, 1969; filmska muzika. — Objavio l.a \ otazione musicale strumenlale del Buddismo tibetano, RMI, 1973.
VAN DYCK, Ernest, belgijski pjevaĉ, tenor (Antvverpen, 2. IV 1861 — Berlaer-lez-Lierre kraj Antvverpena, 31. VIII 1923). Studirao u Parizu (Saint-Yves Bax), gdje je od 1883 pjevao na koncertima Lamottreux. U operi debitirao 1887 kao Lohengrin (Wagner) u kazalištu Eden u Parizu; 1888 pjevao prvi put u Bavreuthu (naslovnu ulogu u Wagnerovu Parsifalu). God. 1888—98 ĉlan Beĉke opere, 1898—1902 angaţiran na Metropolitanu u Nevv Yorku. Gostovao u Parizu, Londonu, Bruxellesu i u Njemaĉkoj. Od 1906 predavao je pjevanje na konzervatorijima u Bruxellesu i Ant\verpenu. Osobito cijenjen kao interpret Wagnerovih likova. VANHAL, Jan Kf titel (Wanhal, Vanhall, van Hal, Johann Baptist), ĉeški kompozitor i violinist (Nove Nechanice, 12. V 1739 — Beĉ, 20. VIII 1813). Od 1757 orguljaš u Opoĉnu, 1759—61 regens ehori u Hnevĉevesu. Od 1761 u Beĉu; 1769—71 boravio u Italiji, gdje je pobliţe upoznao Ch. W. Glucka i F. L. Gassman-na. Proveo nekoliko godina na imanjima grofa J. ErdoĊvja u Madţarskoj i Hrvatskoj. Od 1780 ponovno u Beĉu, ali iz toga vremena ima malo biografskih podataka. Bio je medu prvim kompozitorima koji su kao neovisni umjetnici ţivjeli samo od dohotka svojih djela. Veoma su ga cijenili mnogi suvremenici, kao J. A. Hiller, Ch. Burnev, J. N. Forkel i J. F. Rochlitţ. Njegov je uĉenik bio I. Plevel. Svojim je djelima pridonio razvoju klasiĉne simfonije. U klavirskim se koncertima postepeno pribliţuje široko koncipiranom J. K. VAN HAL koncertantnom stilu. U slobodnije i osobnije oblikovanim klavirskim djelima (divertimenti, capriceia, fantazije) osjeća se dah romantike, u simfonijama i manjim klavirskim djelima tragovi ĉeške narodne muzike. DJELA. ORKESTRALNA: oko 130 simfonija (51 tiskana); 4 koncertantne simfonije. Koncerti: 6 za klavir; 2 za klavir ili orgulje; 1 za orgulje; 1 za klavir i violinu; 2 za violinu; 1 za 2 violine; 1 za violu; 1 za kontrabas; 7 za flautu; r za flautu ili violinu; 1 za klarinet; 1 za fagot i 1 za 2 fagota. Concertino za klavir. — KOMORNA: više od 60 gudaĉkih kvarteta; 19 divertimenta za gudaĉki kvar tet; 33 kompozicije za gudaĉki trio (pod nazivom trio ili sonata); 12 Trios a serenade za 3 gudaĉka instrumenta i 2 roga ad libitum; 3 sonate za klavir i 4 gu daĉka instrumenta; 6 sonata za klavirski kvartet; 15 divertimenta za klavirski kvartet; više od 40 kompozicija za klavirski trio (pod raznim nazivima); 2 kvinteta
637
za 3 gudaĉka instrumenta i 2 roga; 6 kvarteta s flautom ili oboom; 3 kvarteta s flautom; 16 sonata za violinu (neke alternativno za duhaĉki instrument) i klavir; 2 sonate za flautu ili violinu i klavir; 6 sonatina za violinu i klavir; kasacije za raz ne sastave; 50 dua za violine i dr. — KLAV'IRSKA: 28 sonata; 6 sonatina; capricei, fantazije, divertimenta, varijacije i dr. — Opere II Demofoonte i // Trionfo di Clelia. — Pjesme; oko 30 duhovnih arija. — CRKVENA: 60 misa; Te Deum; Stabat Mater; više od 50 ofertorija; 14 moteta i dr. — INSTRUKTIVNA: Anfangsgrunde des Generalbasses i Kurzgefasste Anfangsgrunde fiir das Pianoforle. NOVA IZD.: simfo nij u u B -duru ( -B i) obj. A. Sandberger kao djelo J. Havdna (Miinchner Haydn-Renaissance, 1933); simfoniju u a-molu ( - - - a 2) obj. F. Kneusslin (1947); simfoniju u g-molu obj. H.C.R. Landon (Dilctto mus. br. 38, 1965) i W. Hofmann (1966); koncert za violu u C-duru obj. E. Hradecky (1956), S. Sugarev (1957) i J. Plichta (Mušica viva hist., X, 1962); koncert za kontrabas u E-duru obj. H, Herrmann (1957); Snadnd tria za 2 violine i violonĉelo obj. F. Vohanka (1960); Trio a serenade op. 12, br. 5 za 3 gudaĉka instrumenta i 2 roga ad libitum obj. H.Unverricht (Die Kammernmsik, Das Alusikwerk, XLVI, 1972); divertimento u C-duru za 2 oboe, 2 roga i fagot obj. H. Steinbeck {General Music Series, IX, 1971); Snadne sonaliny za klavir obj. V. Millerova (1968); Te Deum za mješoviti zbor, 2 roga, gudaĉe i orgulje obj. M. P. Eckhardt (1970); razna djela obj. u seriji Mušica Antiqua Bohemica, XI, XII i XVII (od 1953). LIT.: M. v. Dezvitz, J. B. Vanhal, Leben und Klavierwerke (disertacija), Munchen 1933. — G. Wolters, J. Wanhal als Svmphoniker (disertacija), Koln 1933. — V. J. Sykora, K 140. vyroĉi smrti J. Vanhala, Hudebni rozhledv, 1953. — P. R. Bryan, The Svmphonies of J. Vanhal (disertacija, 2 sv.), Ann Arbor 1955. — O. Loulovd, Klavirni skladbv J. K. Vanhala (disertacija), Praha 1956. — .V. Dlouhd-Mikotovd, Klavirni koncertv J. K. Vanhala (disertacija), Praha 1958. —M. Postotka, J. Haydn a naše hudba 18. stoleti, Praha 1961. — C. Schoenbaum, Die bohmischen Musiker in der Musikgeschichte Wiens vom Barock bis zur Romantik, Spomenica E. Schenku, STMW, 1962. — M. Pos totka, Jan Kftitel Vanhal, MGG, XIII, 1966. — A. Borkovd, Konfrontace Vanhalova klavirniho stylu s klavirnim stylem Mozartovym, Hudebni vćda, 1969. — Ista, Klavirni dilo J. K. Vanhala v konfrontaci s umĉleckym postfe dim (disertacija), Brno 1971. — Išla, K problematice ĉeskć emigrace 18. sto le t i, Opus musicum, 1971. B. Ać.
VAN HEUSEN, James (pravo ime Edward Chester Babeock), ameriĉki kompozitor (Svracuse, Nevv York, 26. I 1913 —). Studirao na Syracuse Uuiversiiy, kao kompozitor debitirao na njujorškom Broad\vayu songovima za muziĉku komediju Sivingin' the Dream. Od 1940 radi za filmsku kompaniju Paramount, najprije na tekstove J. Burkea i kasnije S. Cahna. DJELA. Filmska muzika: Love Thy Neighbor; Playmates; Road to Zanzibar; Going My Way; And the Angels Sing; Mister Music; Let's Make Love. Musicali Skyscraper, 1965 i Walking Happy, 1966. — Songovi: Ali the Way, 1957; High Hopcs, 1959 i Gali Me Irresponsiblc, 1963 (sva tri nagradila Academy Azvards). Songovi za filmove: The Tender Trap; Where Love Has Gone; Thoroughly Modem Millie i dr. LIT.: /}. Ewen. Great Alen of American Popular Song, Englewood Clifts, New Jersey, 1970.
VAN LIER, Bertus, nizozemski kompozitor, dirigent i muziĉki kritiĉar (Utrecht, 10. IX 1906 — RoĊen, Drenthe, 14. II 1972). Uĉenik Konzervatorija u Amsterdamu; studirao takoĊer kod W. Pijpera (kompozicija) i H. Scherchena (dirigiranje). Od 1932 muziĉki kritiĉar lista Nieuzoe Rotterdamsche Courant; 1947—60 muziĉki urednik lista Het Parool. Nastavnik na konzervatorijima u Utrechtu (od 1938) i u Rotterdamu (od 1945) te na Muzieklycewn u Amsterdamu (od 1953); od 1960 docent muzikologije na Univerzitetu u Groningenu. Nastupao i kao dirigent. DJELA. ORKESTRALNA: 4 simfonije, 1928, 1931, 1939 i za mali orkes tar, 1954; koncert za fagot, 1950; Concertino za violonĉelo i komorni orkestar, 1933; koncertantna muzika za violinu, obou i orkestar, 1959; varijacije i tema, 1967 i dr. — KOMORNA: gudaĉki kvartet, 1929; sonata za violonĉelo solo, 1931; mala suita za violinu i klavir, 1935. — Dvije sonatine i kraće kompo zicije za klavir. — DRAMSKA: balet Katharsis, 1945; scenska muzika za Sofoklove tragedije Ajant, 1932 i Antigona, 1952. — VOKALNA: kantata O Nedcrland, let op u saeck, 1945; boţiĉna kantata, 1955; Hel Hooglied (Pjesma nad pjesmama) za sole, zbor i komorni orkestar, 1948; Canticum za ţenski zbor i orkestar, 1939; Ik sla de trom za muški zbor i orkestar i l i 2 klavira, 1942—48; Psalam CXXXVI za bariton, zborove i orkestar, 1964; Psalam XXIII za zbor, 1940; 4 pjesme za sopran i komorni orkestar ili klavir; zborovi; 3 Oud-perzische kzvatrijnen za sopran i 3 instrumenta, 1956; solo-pjesme. — SPISI: zbirka studija Buiten de maatstreep, 1948; Rhythme en melrum, 1967; De metrisehe rhylhmen van de lyrick in Sofoklcs' »Antigone* in muziekschrift, 1968; ĉlanci i kritike. LIT.: M. Flothuis, Bertus Van Lier, MGG, VIII, 1960.
VAN LIER, Jacques, nizozemski violonĉelist (Hag, 24. IV 1875 — Worthing, Sussex, 25. II 1951). Uĉio kod J. Hartoga, Giesea i Eberlea. Orkestralni muziĉar u Amsterdamu (1891) i Baselu (1892—95); od 1897 u Berlinskoj filharmoniji. God. 190c—07 ĉlan klavirskog trija (sa J. van Veenom i C. Bosom); 1910—12 u kvartetu Heermann ■—• Van Lier. God. 1899—1915 predavao na konzervatoriju Klindivorth-Scharzoenka u Berlinu; ţivio zatim u Hagu, a od 1939 u Engleskoj. Pisao je instruktivna djela za violonĉelo (Violoncellbogentechnik i Moderne Violoncelltechnik der linken und der rechten Handj. Priredio oko 400 kraćih kompozicija za violonĉelo razliĉitih autora. VAN MILL, Arnold, nizozemski pjevaĉ, bas (Schiedam, 26. III 1921—). Studirao u Rotterdamu i Hagu. Od 1947 solist Opere u Amsterdamu, zatim u Wiesbadenu, Napulju (San Carlo), Veneciji, Torinu, Bologni, Buenos Airesu, Rio de Janeiru te od 1953 Opere u Hamburgu. Gostovao u mnogim gradovima SAD, Londonu (Covent Garden, 1965), na festivalima u Firenci, Glvndebourneu, Edinburghu i Bavreuthu. Izvrstan interpret Mozartovih i osobito Wagnerovih likova; ĉesto nastupa i u suvremenim opernim djelima.
VARESE
VANNES
638
VANNES, Rene, belgijski muzikolog (Lille, 24. V 1888 — Bruxelles, 19. XI 1956). Studirao muziku u Liegeu; u muzikologiji uglavnom samouk. Putujući po evropskim zemljama sabirao u arhivima podatke za svoje muzikološke radove koji, uz mnoga korisna zapaţanja, sadrţe i dosta netoĉnosti. DJELA: Essai de terminologie musicale ou Diclionnaire universel, 1925; Une Pianiste alsacienne: M. de Morogues — Kiene, 1927; Essai d'un diclionnaire universel des luthiers, 1932 (II izd. u 2 sv., 1951 i 1959); 1252 etiquettes de luthiers, 1935; Dictionnaire des musiciens belges du XIV au XXe siecle (sa A. Sourisom), 1948; Katalog der stadtischen Sammlung aller Musikinstrumcnte im R. \Xragucr-Museum, 1956. LIT.: A. Vandcr Linden, Rene Vannes, MGG, XIII, 1966.
VAN PARYS, Georges, francuski kompozitor zabavne muzike (Pariz, 7. VI 1902 — 28. I 1972). Studirao pravo, ali se posvetio muzici. Najprije pratilac šansonjera, kasnije kompozitor šansona, opereta i filmske muzike. DJELA. Muzika sa oko 200 filmova: Le Million, 1937; Le Silence est a"or, 1947; Les grandes manoeuvres, 1955 i dr. — šansone (izbor): Ĉest un mavvais garcon (Jean Boyer), 1936; A mon age (isti), 1937; Ca fait d'excellents (isti), 1939; Sans lendemain (M. Vaucaire), 1938; Retour a Montmartre (isti), 1957; Un jour tu verras (M. Mouloudji), T954.
VAN VACTOR, David, ameriĉki kompozitor, dirigent i flautist (Plvmouth, Indiana, 8. V 1906 —). Muziku studirao na Northivestern University (A. Kittv, A. Oldberg, F. Borowski, A. Noelte) u Evanstonu (Illinois), nadalje od 1929 u Beĉu kod J. Niedermavra (flauta) i od 1931 u Parizu kod P. Dukasa (kompozicija). Flautist Simfonijskog orkestra u Chicagu, 1936—43 nastavnik muziĉke teorije na Northzvestern Vniversity i voditelj kompozicijske klase na Konzervatoriju. God. 1947 na University of Tennessee u Knoxvilleu osnovao odjel za lijepe umjetnosti i postao dirigent tamošnjeg Simfonijskog orkestra. DJELA. ORKESTRALNA: 2 simfonije, 1937 i 1958; Sinfonia brave, 1964. Koncerti: za violinu, 1950; za violu, 1940 i za flautu, 1932. Concerto grps-so za 3 flaute i harfu, 1935; Pastorale and Dance za flautu i gudaĉe, 1947; suita za trublju i mali orkestar, 1962; uvertira Cristobal Colon, 1939; Overture to Ċ Comedy I i II, 1934 i 1941; simfonijska suita, 1938; Suite on Chilean Folk Tunes, 1963; simfonijski preludij The Masque of the Red Death, 1932; chaconne za gudaĉe, 1928; passacaglia i fuga, 1933 i dr. — KOMORNA: gudaĉki trio, 1942; 2 gudaĉka kvarteta, 1940 i 1949; kvintet s flautom, 1932; duhaĉki kvintet, 1959; oktet za limene duhaĉke instrumente, 1963; sonatina za flautu i klavir, 1945; 10 varijacija na Beethovenovu temu za flautu i klavir, 1929; 5 etida za trublju, 1963 i dr. — Sonata za klavir, 1962. — Baleti The Play of Words, 1934 i Dance Contrasts; filmska muzika. — VOKALNA: kantata za 3 visoka glasa i orkestar, 1947; Walden za zbor i orkestar, 1969; Nachtlied (Nietzsche) za sopran i gudaĉki kvartet, 1939; solo-pjesme.
VANZO, Vittorio Maria, talijanski dirigent, kompozitor i pijanist (Padova, 29. IV 1862 — Milano, 13. XII 1945). Klavir i kompoziciju studirao na Konzervatoriju u Milanu; 1881 boravio u Bavreuthu. U Parmi je 1883 dirigirao Wagnerova Lohengrina, u Torinu 1891 talijansku premijeru njegove Walkiire, 1896 prvu milansku izvedbu Sumraka bogova. God. 1897 postao dirigent talijanskoga repertoara na Operi u Moskvi. Napustivši 1906 koncertnu djelatnost, ţivio u Milanu, gdje je otvorio pjevaĉku školu. Cijenjen kao dirigent, V. se osobito istakao kao profinjen pijanist i kompozitor klavirskih minijatura. Svestrano nadaren, pisao je i vrlo oštroumne i polemiĉke kritike. DJELA (ukupno 115). ORKESTRALNA: suite; Scene scandinave; Romanzo ruslicano; Serenata; valceri. — Gudaĉki kvartet; kompozicije za violinu i klavir. — KLAVIRSKA: sonata; 12 preludija; valceri; mazurke; 12 romanca. — Opereta Lubino, 1887. — Dueti; solo-pjesme. — Rekvijemi. LIT.: A. Toni, Vittorio Maria Vanzo (s popisom djela), Milano 1946. — G. Confalonieri, Vittorio Maria Vanzo, I grandi anniversari del 1960, Siena 1960. —■ S. Martinotti, Vittorio Maria Vanzo, MGG, XIII, 1966.
VANJEK, Josip, kompozitor ĉeškoga podrijetla (Polenšĉak u Štajerskoj, 27. I I I 1844 — Samobor, 10. V 1905). Završio uĉiteljsku školu u Zagrebu (1862); muziku uĉio privatno kod A. Stockla. God. 1866—95 uĉitelj u Samoboru, gdje je kao vješt pijanist i orguljaš nastavio rad na muziĉkom polju koji je zapoĉeo J. Herović. V. je bio jedan od utemeljitelja pjevaĉkog društva Jeka, kojemu je bio i zborovoda. Komponirao je zborove {Oj, budi svoj, Laku noć, Napitnica i dr.), 2 mise, rekvijem, muziku za ples (polke, mazurke, valcere) i dr. LIT.: M. Lang, Dva samoborska glazbenika, Sv. C., 1922.
K. Ko.
VARAVA KADENCA H* Kadenca VARAVO REŠENJE (varljivo razrešenje), svaki harmonski spoj u kojem za funkcionalno nestabilnim ili disonantnim akordom ne sledi onaj akord koji bi se po funkcionalnoj logici najprirodnije oĉekivao, već neki drugi. Najtipiĉniji je sluĉaj spoj akorda V i VI stupnja, tzv. varljivi završetak, varljiva kadenca (-> kadenca), gde posle dominante dolazi VI stupanj kao zastupnik oĉekivane tonike; tom prilikom se u trozvuku VI stupnja redovno udvaja terca:
1
C: V 7
Sliĉna harmonska veza je i kvintakord (ili septakord) V i i sekstakord IV stupnja, tzv. varljivi zastanak (nem. Trugstili gde sekstakord IV stupnja zapravo deluje kao trozvuk VI s sa nerazrešenom zadrţicom sekste pred kvintom: H. Riemann takve spojeve naziva elipsama, jer drţi d njima izostavljen (elidiran) akord koji bi bio normalno raz: prethodne disonance. 0(C): V7
ive
v7 vi6 -
U širem smislu v. r. su i harmonski spojevi u kojima se 1 oĉekivane tonike pojavljuje neki alterovan akord:
V. r. se u klasiĉnoj muzici rado upotrebljava u svrhu pro reĉenice ili periode: u završnom (4. ili 8.) taktu pojavljuje s a za njim proširenje (2—4 takta) koje vodi do kadence na Kao stilska karakteristika v. r. se u raznim oblicima ĉeste kod R. VCagnera (»Tristan i Izolda«, »Majstori pevaĉi« i dr moću njega on razbija zaokruţene forme i postiţe kontinuiti zike (tzv. beskrajnu melodiju). v. VARDAR, pevaĉko društvo osnovano 1907 u Skopju, 1 je od najstarijih amaterskih muziĉkih • društava u Make koje je produţilo rad i nakon Balkanskih ratova i Prvoga sv rata. Po njegovom su uzoru organizirana kasnije društva i gim makedonskim gradovima, koja su doprinela razvoju 1 nog ţivota u svojoj sredini. V. je okupljao radnike, zan: intelektualce koji su se vraćali sa studija u inostranstvu. I dirigent bio Petar Ilić, a zatim su horom upravljali S. Kra: J. Plecitv, J. Brnobić i — do 6. IV 1941 kada je društvo rasp — A. Zalijev. Veoma ţivu aktivnost V. je razvio u periodu izmeĊu dv naroĉito pod vodstvom J. Brnobića, kada se razvio u jed najboljih jugoslovenskih horova. God. 1932 društvo je pro 25-godišnjicu rada i tom prilikom prvi put u Skopju izvelo vokalno-instrumentalno delo, kantatu Jefteeva zakletva 0 venaĉkog kompozitora Hugolina Sattnera. Iz toga vremer tiraju velike turneje po Jugoslaviji, Grĉkoj, Rumuniji i d zemljama. T VARESE, Edgar (Edgard), ameriĉki kompozitor franc podrijetla (Pariz, 22. XII 1883 — Nevv York, 6. XI 1965) dirao u Parizu matematiku i prirodne nauke; kompoziciji 1904—06 na pariškoj Cantorum (A. Roussel, V. dv) i 1906—07 na Konze riju (Ch. Widor). U Pai osnovao i vodio zbor na L site Populaire i oduševlja' idejama futurista. God. 1 —14 ţivio u Berlinu, utemeljio simfonijski z kojim je izvodio djela s polifonih majstora. Prijate sa F. Busonijem koji je ; utjecao na njegov daljni 1 Od 1915 ţivio u New } gdje je 1919 osnovao Neto phony Orchestra koji je i; modernu muziku. Sa C. dom utemeljio je ondje prvo ameriĉko društvo z; micanje moderne muzike ternational Composers' 0 jedan je od osnivaĉa druš E. VARi'iSE propagandu ameriĉke muzike (PanAmerican Association of posers, 1926). God. 1950 predavao na Internacionalnim f nim teĉajevima u Darmstadtu. Vareseova ranija djela (većinom izgubljena za Prvoga svj« rata) bila su romantiĉne i impresionistiĉke prirode. Poslije te faze V. poĉinje traţiti nove zvukovne mogućnosti, smatraji se u novom industrijskom svijetu XX st. javljaju »ĉitave sim novih tonova... koji su sastavni dio naše svakidašnje svijes V. isprva istraţuje nove zvukovne kombinacije, dinamiĉke miĉke efekte pomoću konvencionalnog instrumentarija. TE Integrates iskorišćuje do maksimuma zvuĉne mogućnosti di
VARESE — VARIJACIJA i upotrebljava udaraljke neodreĊene visine tona. I u djelu Ionisation za 41 udaraljku i 2 sirene takoĊer primjenjuje šumove i disonantne clustere. »Sa 20 godina poĉeo sam zvuk osjećati kao ţivu tvar koju treba oblikovati bez proizvoljnih ograniĉenja... otada mislim na muziku samo kao na prostornu pojavu«. Takvu je muziku uspio V. ostvariti tek elektronskim zvuĉnim sredstvima. Premda malobrojna, njegova djela s tog podruĉja donose mnoge novosti i znatno utjeĉu na mnoge mlade muziĉare. DJELA (od 1920 nadalje): Offrandes za sopran i komorni orkestar, 1922; Hyperprism za 9 duhaĉa i udaraljke, 1923; Integrales za komorni orkestar i udaraljke, 1923; Octandre za flautu, obou, klarinet, fagot, rog, trublju, trombon i kontrabas, 1924; Ameriques za orkestar, 1926 (rev. 1929); Arcana za orkestar, 1927 (prer. 1960); lonisation za 41 udaraljku i 2 sirene, 1931; Ecuatorial za zbor basove, 4 trublje, 4 trombona, klavir, orgulje, udaraljke i 2 teremina (u verziji iz 1943 Ondes Martenot), 1934; Density 21.; za flautu, 1935; Etude pour Espace za zbor, 2 klavira i udaraljke, 1947; Deserts za 14 duhaĉa, klavir, udaraljke i elektronske zvukove, 1954; Poime £lectronique, 1958; Noctural za sopran, zbor, duhaĉe, gudaĉe, udaraljke i Ondes Martenot, 1961 (dovršio Chou Wen--Chung); Nuit za sopran, flautu, klarinet, obou, rog, 1 ili 2 trublje, kontrabas, udaraljke i elektronske zvukove, 1963—65 (nedovršeno). LIT.: H. Coivell, The Music of Edgar Varese, Modem music, 1928. — J. H. Klaren, Edgar Varese, Boston 1928. — F. \Valdman, Edgar Varese, Juilliard Review, 1954. — O. Vivier, Innovations instrumentales d'Edgar Varese, RM, 1956.— M. Wilkinson, An Introduction to the Music of Edgar Varese, The Score, 1957. — Isti, Edgar Varese — Pionier und Prophet, Melos, 1961. — E. Helm, Aussenseiter Varese, ibid., 1965. — Chou Wen-Chung, Varese: a Sketch of the Man and His Music, MQ, 1966. — P. Hugli, Edgar Varese, SMZ, 1966. — F. Ouellette, Edgar Varese, Pariš 1966 (engl. New York 1968 i London 1973)- —E.Helm, Edgar Varese, MGG, XIII, 1966.— J.H. Conely, An Analvsis of Form in »Arcana« of E. Varese and the Trilogv of S. Bechett (disertacija), Ne\v York 1968. —■ K. Boehmer, Edger Varese, Kongresni izvještaj, Bonn 1970. — R. Brinkmann, Edgar Varese, ibid. — G. Charbonniere, Entretiens avec Edger Varese, Pariš 1970. — H. Steinhardt, Varese, unbegriffener Prophet einer kosmischen Schallwelt, Melos, 1971. — L. Varese, Varese. A Looking-Glass Diary (1883—1928), New York 1972 i London 1973. — H. Jolivet, Varese, Pariš 1973- — O. Vivier, Varese, Pariš 1973. — L. Stempel, Not Even Varese Can Be an Orphan, MQ, 1974. R. A.
VARESI, 1. Felice, talijanski pjevaĉ, bariton (Calais, 1813— Milano, 13. III 1889). Debitirao 1834 u Vareseu. Pjevao zatim u Novari, Firenci, Modeni, Rimu, Genovi, Milanu {Scala, 1841), Beĉu (1842 i 1860), Padovi, Bergamu, Veneciji, Madridu (1856— —57) i Budimpešti gotovo iskljuĉivo u talijanskim operama istakavši se naroĉito u Donizettijevim djelima. 2. Elena, pjevaĉica, sopran (Firenca, 1856 — Chicago, 15. VI 1920). Kći Felicea; oko 1880 uţivala velik ugled u mnogim talijanskim gradovima. Gostovala u 1882 u Odesi i Berlinu, 1883 u Kebenhavenu, zatim u Americi, gdje je u Chicagu od 1888 vodila vlastitu pjevaĉku školu. VARGA, Tibor, madţarski violinist (Gvor, 4. VII 1921—). Studirao na muziĉkoj akademiji u Budimpešti (J. Hubav, K. Flesch). Profesor violine u Budimpešti, Londonu (od 1945 na Royal Academy of Music) i Detmoldu (od 1949 na Muziĉkoj akademiji), gdje je 1954 osnovao Komorni orkestar. Ţivi u švicarskom gradiću Sion (Valais). Tu je 1964 utemeljio Festival suvremene muzike, a iduće godine otvorio i Ljetnu školu za instrumente i komorne sastave. U okviru toga festivala, koji nosi njegovo ime, prireĊuje se od 1967 svake godine i MeĊunarodno natjecanje violinista. Na svojim brojnim koncertnim turnejama proslavio se kao interpret suvremene muzike, posebno djela B. Bartoka i A. Schonberga. LIT.: R. Cantieni, Une Lecon d' anthaticite. Cours Tibor Varga a Sion, SMZ, 1967.
VARIJABILNA FORMA -> Oblici, muziĉki. Oblici u suvremenoj muzici VARIJACIJA (lat. variatio promjena), jedan od osnovnih principa muziĉkog oblikovanja. Na svakom stupnju svojega razvoja muzika se sluţi tim principom. U uţem smislu rijeĉi, v. je otprilike od XVI st. u evropskoj kulturi i muziĉka forma koja se, meĊutim, ne moţe uvijek strogo odijeliti od slobodnijih oblika (npr. od varijacijske suite, varijacijske canzone, varijacijskog ronda). Termin variatio susreće se do XVII—XVIII st. u razliĉitim znaĉenjima, a sama v. se oznaĉuje raznim izrazima. Tako su se stavci, varijacijski izvedeni iz odreĊenoga tematskog modela, u Francuskoj od XVI do XVIII st. obiĉno zvali -> Ċouble, a u Španjolskoj u XVI i XVII st. diferencia (-> diferencias; uz to i kao -> glosa i recercada). U Italiji je rašireno ime ->partita. Posebne nazive imaju varijacije graĊene na talijanske plesne basove (odn. plesne tenore), npr. -> passamezzo, -> romanesca i dr., kao i varijacije s ostinatnom tehnikom XVII i XVIII st. -> chaconne, -> passacaglia i si. S. Scheidt razlikuje izmeĊu variatio za svjetovne pjesme i versus za koralne varijacije. Tek je kod H. Ch. Kocha (1787) v. pojam za muziĉki oblik teme s varijacijama. Varijacijski niz nastaje kad se neki zaokruţen muziĉki odlomak ponavlja svaki put promijenjen, pri ĉemu neki elementi moraju ostati konstantni. Iz razliĉitih odnosa konstantnih i varijabilnih elemenata nastaje niz kompozicijsko-tehniĉkih tipova, koji se u praksi ĉesto meĊusobno prozirniju; to su: v. s cantus firmusom (konstantan je cantus firmus, koral, pjesma); v. s ostinatom (konstantni su uporišni tonovi nekog plesa u tenoru ili besu, ili ostinatni bas, kao u chaconni, a većinom i oblik, ĉesto i harmonija);
639
VAlUATIOIN\Ei\ ^"""N
str?/ rt/f //>///'/?■ i'/.ir//r->~.f/rr/////''//■/.(. /*~~^
l ' i ano-Forte aut v i P r l l a n d « '
F. Schubert, Varijacije na francusku pjesmu za klavir ĉetvororuĉno, posvećene L. van Beethovenu
v. s konstantnom harmonijom (većinom i oblikom); melodijska v. sa stalnom harmonijom (konstantni su glavni melodijski tonovi i bar neke harmonije, većinom i oblik); fantazijska v. (konstantni su pojedini dijelovi teme, motivi, melodijski fragmenti); serijalna v. (konstantan je odnos prema jednom ili više osnovnih oblika, njem. Grundgestali). Temeljno svojstvo svake varijacijske strukture, uzajamno djelovanje ĉuvanja i mijenjanja muziĉkog materijala, pojavljuje se od najstarijih vremena u dva oblika: prema naĉelu tonske ili ritmiĉke okosnice — uporišta i naĉelu koloriranja. Višeglasje je omogućilo da se, uzastopnom upotrebom razliĉitih dodataka takvoj okosnici, stvore varijacijski nizovi. To se opaţa u klauzulama i motetima škole Notre-Dame, a osobito u izoritmiĉkim motetima i pjesmama XIV i ranog XV st. U instrumentalnoj muzici ĉesto je za stvaranje varijacija (većinom improviziranih) sluţila melodijska okosnica plesa XV st. -> basse danse u tenoru. Već davno prije god. 1500 u evropskoj se umjetniĉkoj muzici javlja varijacijsko koloriranje i promjene mjere. Ta je pojava najĉešća u instrumentalnim obradbama vokalnih modela i u plesnoj muzici. Ciklusi varijacija u kasnijem smislu gotovo se i ne susreću. U ĉasu kad se instrumentalna muzika osamostaljuje od vokalne ispunjen je temeljni uvjet za dalji razvoj varijacije i osobito za niz varijacija; koloriranje, obraĊivanje i preobliĉavanje teme ili okosnice postaje konstitutivni princip muziĉkog oblikovanja. Glavne zemlje u kojima se u XVI st. razvio varijacijski ciklus bile su Italija, Španjolska i Engleska. Svaka je imala vlastite stilske pretpostavke i iskoristila na svoj naĉin poticaje izvana. U Italiji su podloga varijacijskih nizova većinom tonska uporišta u basu preuzeta iz plesova (D. Ortiz, 1553, zove ih tenores). U Španjolskoj igraju sve veću ulogu i nizovi uporišnih tonova u gornjem glasu. Engleska je naslijedila još iz srednjega vijeka vlastiti tip ostinata, poteklog vjerojatno od muziciranja ţonglera, te je u XVI st., oslanjajući se djelomiĉno na talijanske i španjolske uzore, razvila specifiĉno englesku varijaciju za viriginal. •— Najraniji saĉuvani primjerci kompozicija na naĉin varijaciiskog niza potjeĉu iz talijanskih tabulatura za lutnju O. Petruccija (kompozicije J. A. Dalze, 1508). Osobito razvijena umjetnost varijacije za vihuelu i za instrumente s tipkama nastala je u XVI st. u Španjolskoj; ona zapoĉinje sa L. Narvdezom (»Delphin de mušica«, 1538): Pnmera diferencta ^
^
L.de Narv aez: »Guardame
4- J
J-JSegunda diferencia
Tercera diferencia
žgs^
l a s v acas«
VARIJACIJA
640
Središnja je liĉnost španjolske, varijacije za instrumente s tipkama u XVI st. A. de Cabezon. Iz Španjolske su preko Napulja (D. Ortiz) doprli znatni poticaji talijanskoj varijaciji na isteku XVI i poĉetkom XVII st. (najznatniji predstavnik G. Frescobaldi). Umjetnost A. de Cabezona djelovala je na varijaciju u Engleskoj. Autohtona engleska ostinatna tehnika variranja organski se dalje razvila u -> grounĊ XVI st. (npr. varijacije »The Bells« W. Byrda za virginal): T ak t ovi
^3
W. Byrd: »The Bells«
Osim toga, chaconna i passacaglia se ne njeguju samo u kor nego i u orkestralnoj i vokalnoj izvedbi (balet, operni zbor). Italiji su veliki španjolsko-talijanski varijacijski oblici, nastali: st., dosegli vrhunac u djelu G. Frescobaldija. Jedna od varija forma koje je njegovao Frescobaldi je varijacijski ricercar, j se ubraja njegova »Bergamasca«: i
5Lli{§) «» P n P
|t_H
-tJ-'-Zr
9 »
jj G. Frescobaldi: »Berga
Taktovi 1-4 4■ ~m -------------
A ' -----
T
I
« J
F
£=6H ------- f ------- S -
« ---- z — 4 ----------=Taktovi 57-6
Veliko doba engleske varijacije zapoĉelo je u posljednjoj trećini XVI st. s virginalistima. Engleski virginalisti posluţili su se svima tipovima varijacije poznatima u XVI st. (varijacije na plesnu melodijsku okosnicu u basu, plesovi s variranim reprizama, varijacije s cantus firmusom, kontrapunktske varijacije na naĉin fantazije i dr.) i dostigli u njima visoku tehniĉku i umjetniĉku razinu. Ph. Morley je u zbirci »The First Booke od Consort Lessons« (1599) prenio virginalistiĉku varijaciju na instrumentalni consort. Englezi su dali i znatne poticaje kontinentalnim kompozitorima, osobito J. P. Sweelincku i S. Scheidtu. Za varijaciju ranog XVII st. karakteristiĉne su dvije pojave: dalje njegovanje španjolsko-talijanske varijacije s plesnom basovskom okosnicom (passamezzo, romanesca, ruggiero, folia) i povezivanje varijacije s monodijom i novim stilom generalbasa. Posljedica je novog stila da se starije varijacije s okosnicom plesnih basova obogaćuju novim varijacijama s ostinatnim basom: chaconnom, passacaglijom i varijacijama sa strofnim basom. Uz ostinatne tipove u uţem smislu razvijala se u kasnijem XVII i ranom XVIII st. vrsta varijacije s konstantnom harmonijom, ĉesto i konstantnim basom, koju K. von Fischer naziva generalbasovskom varijacijom. Uz to se, osobito od XVIII st. sve ĉešće, javlja i tip melodijske varijacije. — Stariji princip varijacije s cantus firmusom upotrebljava se u protestantskoj orguljskoj muzici (koralne varijacije). Od ranog XVII st. susreću se kompozicije u kojima je v. podreĊena izgradnji muziĉkog oblika: varijacijski ricercar, varijacijska canzona, varijacijska fantazija i varijacijska suita. Ta praksa, meĊutim, pomalo nestaje u kasnom XVII i ranom XVIII st., jer se pojedini dijelovi proširuju i poprimaju više ili manje u sebe zatvoren motiviĉki oblik. V. ipak ostaje, bilo kao ostinatna ili melodijska, formalni princip u izgradnji pojedinaĉnih stavaka u cikliĉkim oblicima, kao suiti ili sonati. — Francuska se u XVII i ranom XVIII st. ograniĉuje na double plesova i pjesama i na najjednostavnije melodijske varijacije, kao npr. u kompozicijama zvanim -> noel: Taktovi 1- 6
N. A. L e Begue: »Noel»
A|V
f --------- !!i -
Takto v
25-30
k—
_ j -------- 1 -------
A
r ? 0
tJ
Ta
W H-
ktovi 110 108-
—-----------
s
-3
Taktovi
1^F r
a.-
Taktov 10 i C
-101
1
r
JJ
-- -i =h = ^ f
Juţnonjemaĉko-austrijska v. XVII st. upućuje na tali) utjecaj, ali pokazuje i originalne crte, osobito u ranoj varijac suiti. Temelj su njemaĉkoj varijacijskoj suiti kompozicije j Scheina (1618) i instrumentalna djela P. Peurla (1611) i J. P (1618, 1621). Varijacije Frescobaldijeva uĉenika J. J. Frobe utjecale su još i na J. S. Bacha. Uz Frobergerove varijacijske zone i varijacijske ricercare posebno je vaţna njegova »Partita die Maverin«, u kojoj spaja talijansku varijaciju (konstantna monija i bas) s njemaĉkom (melodijska tonska uporišta), na s elementima varijacijske suite i francuskog doublea. —■ Tel sjevernonjemaĉke i srednjonjemaĉke umjetnosti varijacije po je djelomiĉno iz engleske muzike za orgulje i za virginal, a d miĉno od stare njemaĉke prakse jundamentuma (lat. fundamet temelj, osnovna dionica, tenora ili basa, na kojoj se grade 0 dionice; njem. Fundamentbuch, zbirka metodiĉkih vjeţba za 0 lje ili klavir iz XV i poĉetka XVI st.). Prvi veliki predsta koralne varijacije je Nizozemac J. P. Stveelinck. Oblik je dalje vio njegov uĉenik S. ScheiĊt: J. Versus a 4 i
T
■
T--------------------
sktovi 18-21 I ==
S. Scheidt: »Tabulatura i Psalmus in die nativitatis C
~rrr r—rt-
641
VARIJACIJA
D. Buxtehude: »La Capricciosa«
3. Versus a 3 v. _________ c.f.
Partita 4
rl
A
4
J- J)J 4. Versus. Bicinium duplici contrapuncto c.f. ______
Partita 28
5. Versus b 3 v.
Jd • d t Od druge polovine XVIII st. melodijska v. s konstantnom harmonijom potiskuje sve ostale tipove varijacije da oni gotovo nestaju, varijacijska produkcija poprima velike razmjere. Glavni predstavnici u njemaĉkim zemljama od 1735 dalje su C. Ph. E. Bach, a zatim J. Haydn, za kojega je v. jedan od središnjih principa oblikovanja, bitan sastavni dio cikliĉkih cjelina:
ZEB č.t.
r
8. Versus b 4 v.
J. Haydni Gudački kvartet op. 2, br.3
J
mi
Sjevernonjemaĉka koralna v. naginje kasnije slobodnom postupku, osobito u pogledu forme, što konaĉno dovodi do koralne fantazije; njoj je definitivni oblik dao D. Buxtehude. Usporedo s koralnom varijacijom, u Njemaĉkoj se razvila v. na Lied (većinom svjetovni) i ples (Sweelinck; Scheidt; Schein; Buxtehude):
Var
ja ci a I I j
^^ # ^ =
m)
J. H.Schein.- »Banchetto musicale«
r Gagliarda
f r
P
r
j J j
j
r
rT-n ^i
P F = P F
r — '
=
i
Kod U^. ^4. Mosaria varijacijski se stavci susreću u komornim i klavirskim djelima, a najviše su u slobodnije oblikovanim kompozicijama, divertimentima i serenadama. Njegovi varijacijski ciklusi za klavir pripadali su najomiljenijoj klavirskoj literaturi uopće do kasno u XIX st.: W . A.Mozart:
-U
V a r i j a c i j e za
klavir
KV 455
rr Varijacija VI
1
r
T JJ
J
m^?
JI JTT:
Tnpla
y ' trp A AA »2 i
Sintezu svih tipova varijacije do ranog XVIII st. (osim melodijskih) ostvario je J. S. Bach (Passacaglia za orgulje; Chaconne za violinu solo; varijacije za orgulje »Vom Himmel hoch«; »Die Kunst der Fuge«; »Goldberg-Variationen«).
3fe Kod L. van Beethovena v. postaje jednim od centralnih oblika. Ona duboko zadire u strukturu i razvoj muziĉke misli. Posebno se v. kao dio sonatnog ciklusa istiĉe u njegovu posljednjem stvaralaĉkom razdoblju: stavak s varijacijama postaje duhovnim središtem ĉitave kompozicije:
642
VARIJACIJA Anetta
L.van Beethoven: Sonata za klavir op.111, 2. stavak (Varijacija IV) ^ __ _^
10 pp
mmmmmm U prvoj polovini XIX st. opaţaju se dva smjera u komponiranju varijacija: varijacije prema uzoru beĉkih klasika (J. N. Hummel, J. B. Cramer, L. Spohr) i varijacije koje nastaju iz nove zvuĉnosti i poetske obojenosti romantike. Ĉesto se oba smjera prepleću. Najviše se njeguju melodijske varijacije, ali se u toku stoljeća ponovo javljaju ostinatne varijacije. Nastaje fantazijska varijacija. U varijacijama F. Schuberta, usprkos klasiĉnim i ponekad virtuoznim elementima, prevladava liriĉnost i prisnost po kojoj je Schubert i u varijaciji romantik (»Forellenquintett«, gudaĉki kvartet »Der Tod und das Madchen«). Povijesti varijacije znatno je pridonio R. Schumann (»Papillons«, »Carnaval«, I stavak Klavirskog koncerta), koji je teţio za poetskom cjelovitosti kompozicije, pa mu je ĉesto bila dovoljna tematsko-motiviĉka asocijacija da bi je ostvario. Takav je postupak posebno karakteristiĉan za varijacije u ciklusu »Etudes symphoniques«: ema
R. Schumann: »Etudes symphoniques«op. 1 5 Etida VII Allegro molto
jacijska muzika s improvizatorskim elementima. Nove mogi varijacijskoj tehnici otvaraju se u dodekafoniĉkoj i serijelnoj ci. — /. Stravinski njeguje tip melodijske varijacije, svjesi seţući za starim praksama, ali ih rekreira na posve osoban u duhu novog zvuka (»Pulcinella«; Duhaĉki oktet; Koncert klavira; »Danses concertantes«). Posve drukĉije obnovio ji jaciju P. Hindemith (koncert za violu »Der Schwanendreher< se sluţio i ostinatnim varijacijama (»Marienleben«). B. Bart lanja se na folklor, podvrgavajući cijele kompozicije ili stavk tinuiranom variranju (III gudaĉki kvartet). — Temeljnu igra princip varijacije u dodekafoniji i svima serijalnim tehn Dodekafonija se oĉituje kao posebna vrsta tehnike s upo tonovima; neprekidno se stvaraju varijacijski odnosi, ali ne prema nekoj temi ili pojedinim tonovima teme, nego prema dva tonskom nizu, tematskom ili netematskom, na kojemu se kompozicija. Varijacijska djela i stavci A. Schonberga, sa ipak još tematsko-motiviĉkim stilom, kreću se tragom Beett i Brahmsa. Najzreliji oblik dvanaesttonskih varijacija Schĉ je ostvario u Varijacijama za orkestar op. 31. A. Berg dao j najvaţniji doprinos varijaciji ĉetvrtom scenom I ĉina opere zeck«, koja ima oblik passacaglije. V. je vaţna komponeni stvaralaštvu A. Weberna. Već se u Passacagliji op. 1 opaţaji elementi Webernova varijacijskog stila: najfinije izdiferen zvuĉnost i kontrapunktika. Webern je zatim napisao još tri odnosno stavka, koje izrijekom naziva varijacijama: A.VVebern: Simfonija op. 21, 2. Tema (ispuštene sve dinamičke i druge oznake)
12
U Varijacijama za orkestar op. 30 Webern atematsku i ] Codo (tema u retrogradni pomaku)
tualnu tehniku prenosi na orkestar, pri ĉemu se, na slobodan 1 varijacijski tretiraju takoĊer zvukovna boja i dinamika. Kre od ove toĉke stvorena je 1945—50 serijelna tehnika, u ko cijeli muziĉki oblik postao varijacija. Pri tom je termin v., ana pojmu kao što je -> permutacija, donekle dospio na tlo matem Od 1956 kompozitori u svoja djela ugraĊuju varijacijski ele sluĉajnosti (K. Stockhausen, »Klavierstiick XI«). Neponovlj tj. neprestana varijabilnost, postala je kompozicijskim princi Time, meĊutim, nestaje pojma varijacijskog oblika, kojemu biti pripadalo meĊusobno suprotstavljanje varijabilnih i pon vih konstantnih elemenata.
J. Brahms svjesno se nadovezao na pretklasiĉnu tradiciju, poseţući za varijacijama u ostinatnoj tehnici (finale IV simfonije. Varijacije na Havdnovu temu). U svojim varijacijskim djelima i stavcima Brahms uspješno ujedinjuje barokne, klasiĉne i romantiĉne elemente. — Potkraj XIX i na poĉetku XX st. prevladava fantazijska varijacija, kojoj su utrla put neka djela starijih romantiĉara (Schumann, Liszt). Predstavnici su A. Dvorak, P. I. Ĉajkovski, C. Franck (»Variations symphoniques«). Pišu se i varijacije na narodne teme (E. Grieg, A. Glazunov, A. Ljadov, K. Szymanozoski), a neki kompozitori programatskim sadrţajem spajaju oblik varijacije sa simfonijskom pjesmom (K. d'Indy, »Istar«; R- Strauss, »Don Quixote«); opaţa se i povratak na klasiĉno strogu varijaciju (C. Saint-Saens, G.Faure), a ĉesto se variraju teme kompozitora minulih vremena (M. Reger, N. Rimski-Korsakov, P. Dukas, R. Vaughan Williams). U XX st. v. se manje njeguje. Pišu se stroge varijacije na konstrukti vistiĉkom principu; dvadesetih godina ponovo oţivljuje i vari-
LIT.: R. Gress, Die Entwicklung der Klaviervariation von A. Gabri 1 zu J. S. Bach, Kassel 1929. —• Af. FriedlanĊ, Zeitstil und Personlichki in den Variationswerken der musikalischen Romantik, Leipzig 1930. Miiller-Blattau, Beethoven und die Variation, Neues Beethoven-Jahrbuc 1933- —• L. Neudenberger, Die Variatonstechnik der Virginalisten (disert Berlin 1937. — P. Mies, W. A. Mozarts Variationswerke, AFMF, 19: R. U. Nelson, The Technique of Variation, A Study of the Instrumental ation from A. de Cabezon to M. Reger, Berkeley i Los Angeles 1948 (II izd. — J. Miiller-Blattau, Gestaltung-Umgestaltung. Studien zur Geschicht musikalischen Variation, Stuttgart 1950. — Af. Reimann, Zur Entwickl geschichte der Double, MF, 1952. — M. Busch, Formprinzipien der Var bei Beethoven und Schubert (disertacija), Koln 1955. —• K. v. Fischer Variation, Das Musikwerk, K61n 1956. — Isti, Zur Theorie der Variati 18. und beginnenden 19. Jahrhundert, Spomenica J. Schmidt -Gorgu, Bonn —• J. Horsley, The Sixteenth-Century Variation, Journal of the American sicological Society, 1959. — Isti, The Sixteenth-Century Variation and Ba Counterpoint, Mušica Disciplina, 1960. —■ H. Hirsch, Rhythmisch-met: Untersuchungen zur Variationstechnik bei J. Brahms (disertacija), Han 1960. —- A. Albrecht, Die Klaviervariation im 20. Jahrhundert (disert; Koln 1961. — W. Mohr, Ober Mischform und Sonderbildungen der Variai form, Kongresni izvještaj, Kassel 1962. — K. v. Fischer, Zur Entstehungsgi chte der Orgelchoralvariation, Spomenica F. Blumeu, Kassel 1963. — J Nelson, Schoenberg's Variation Seminar, MQ, 1964. —• K. v. Fischer, Vari MGG, XIII, 1966.
VARLAMOV — VASCONCELOS VARLAMOV, Aleksandr Jegoroviĉ, ruski kompozitor, pjevaĉ (tenor) i dirigent (Moskva, 27. XI 1801 — Petrograd, 27. X 1848). Od 1811 ĉlan dvorskog pjevaĉkog zbora u Petrogradu, kojim je upravljao D. S. Bortnjanski. God. 1819—23 vodio ruski crkveni zbor u Hagu, a po povratku u domovinu uĉitelj pjevanja u Petrogradu i Moskvi. U moskovskoj umjetniĉkoj sredini djeluje od 1832 do 1845 kao dirigent i kompozitor. Prvu zbirku pjesama i romansa objavljuje 1833, a zatim izdaje i popularni muziĉki ĉasopis donosa ap(f>a (1834—35) u kojem tiska svoje kompozicije i djela M. I. Glinke, A. N. Verstovskog i dr. Iskusni koncertni pjevaĉ i pedagog, napisao je jedan od prvih priruĉnika metodike pjevanja na ruskom jeziku Tlojman uiKO/ia nenujt, 1840. V. je uz Aljabjeva najpoznatiji predstavnik ruske vokalne lirike iz prve polovine XIX st. Komponirao je oko 200 solo-pjesama i romansa preteţno na stihove ruskih pjesnika M. J. Ljermontova, A. N. Plešĉejeva, A. V. Koljcova, N. G. Ciganova, A. A. Feta i dr. Uz poznavanje gradskog i narodnog melosa, koje znalaĉki primjenjuje u svojim kompozicijama, karakteristiĉan je za njega širok raspon vokalnog izraza — od raspjevane melodijske linije do dramatiĉnog recitativa i brzog dinamiĉnog ritma. Jedinstvo pjesniĉkog teksta i muziĉkog izraza pridonijelo je velikoj popularnosti njegovih kompozicija, zbog koje su neke od njih smatrali ruskim narodnim pjesmama (B do/ib no y/iuife Meme.imia juemem i He uieu mu Mue, MamyiuKa, Kpacuuu capa^au). Romanse se odlikuju nagla-
šenom ĉuvstvenošću i prijelazima u zanosno romantiĉno raspoloţenje {Hnw6jiw CMompenib e ncny HoneHbKy i Eejieem napyc odUHOKuii na stihove Ljermontova). V. mijenja tradicionalni oblik balada (IJecun pa36oiiHUKa) i obogaćuje ih elementima dramatizirane narodne pjesme. Njegov doprinos stvaranju ruske vokalne tradicije znaĉajan je, a odraţava se i u djelima A. S. Dargomiţskoga, P. I. Ĉajkovskoga i S. V. Rahmanjinova. DJELA. DRAMSKA. Baleti: 3a6asbi cynmaHa, 1834 i Kumpbiu MajibuitK u Atodoed (prema pripovijesti Š. Perro Ma/ibHuK-c-nanbmiK, sa A. S. Gurjanovim), 1837.— Scenska muzika: Pocnaejiee (dramatizacija Šahovskoga, prema romanu Zagoskina) sa A. N. Verstovskim, 1832; JXayMyoKHW\a (A. A. Šahovski), 1833; MypoMCKue neca (A. F. Veltman), 1834; EpMctK (A. S.Homjakov), l835;FaMjiem (W. Shakespeare), 1837;ScMepajibda (V. Hugo), 1839; Eynam-TeMup, rnamapcnuu dommbipb (V. R. Zotov), 1839; Mauno (P. V. Beklemišev), 1841 i dr.— Oko 200 romansa i solo-pjesama; zborovi. — Zbirka obradbi ruskih i ukrajinskih narodnih pjesama Pyccxuu neeey za glas i klavir, 1846. LIT.: C. K. Eyjiun, A. E. BapjiaMOB, PvccKaa MV3falKajibi«aH ra3eTa, 1901, 45—47, 49. — X. CamuH, AneKcaH^p EropoBHi BapjraMOB, CoBeTcnaH MV3biKa, 1948, 8. — E. TbiHHHOaa, Ha 3ape pvccKoro poroaHCOBOro TBOp*ieCTBa, ibid. —E.B. Acacftbes, KoMno3kiTop£.i nepBOH noJiOBHHbi XIX Bena,. H36paHHbie Tpv^bt (sv. IV), MocKBa 1955. — A. F/iyMoe, My3biKa B pvccKom npaMaTH^ecKOM TeaTpe, MoCKBa 1955. — B. A. Bacuua-FpoccMaH, PVCCKHH K-nacciMecKHH poManc XIX Bena, MocKBa 1956. — H. JJucmosa, AJiencaH^p BapJiaMoB. Ero >KH3Hb H neceHHoe TBopuecTBO, MocKBa 1968. M. Pet.
VARNAY, AstriĊ, ameriĉka pjevaĉica (sopran) madţarskog podrijetla (Stockholm, 25. IV 1918—). Kći i uĉenica koloraturne pjevaĉice Marije Javor Varnav, uĉila još kod H. Weigerta u New Yorku, gdje je 1941 debitirala na Metropolitanu kao Sieglinda (Wagner, VCalkiira); do 1956 stalni ĉlan te operne kuće, do 1974 redoviti gost. Gostovala u mnogim gradovima SAD, u Buenos Airesu (Colon), u Austriji (Beĉ, Salzburg), Italiji (milanska Scala, Maggio Fiorentino), Njemaĉkoj (Bavreuth, stalni gost Sveĉanih igara 1951—68; Miinchen) i Engleskoj. Od 1970 vodi Majstorsku klasu pjevanja na Konzervatoriju u Dusseldorfu. V. je jedna od najboljih suvremenih pjevaĉica sopranskih uloga u Wagnerovim muziĉkim dramama. LIT.: B. W. Wessling, Astrid Varnav (s diskografijom), Bremen 1965.
VARNEY, 1. Pierre Joseph Alphonse, francuski kompozitor i dirigent (Pariz, 1. XII 1811 — 7. II 1879). Uĉenik Pariškoga konzervatorija; orkestralni dirigent u Parizu, Hagu, Rouenu i Bordeauxu, te 1840—-50 dirigent francuske operne kompanije u New Orleansu. Uz 7 opera i mnogo scenske glazbe za djela A. Dumasa st. komponirao je i brojne orkestralne valcere i polke te romance i pjesme. 2. Louis, kompozitor (New Orleans, 20. V 1844 — Pariz, 20. VIII1908). Sin Pierra Josepha Alphonsa;od 1851 ţivio u Parizu. Komponirao ĉetrdesetak scenski i muziĉki efektnih opereta i bio najpopularniji francuski kompozitor zabavne muzike svoga vremena. DJELA. Operete: Les Mousguetaires au couvent, 1880; Fanfan la Tulipe, 1882; Riquet a la houppe, 1889; Miss Robinson, 1892; Cliquette, 1893; Le Pompier de service, 1897 i La Princesse Bebe, 1902. Baletne pantomime: La Princesse Idea, 1895; Paris-Cascades, 1901 itd. LIT.: J. Feschotte, Louis Varney, MGG, XIII, 1966.
VAROŠKA PJESMA (gradska, stara gradska, gradska puĉka pjesma ili malovaroška pjesma), pjesma koja potjeĉe iz urbane ili ruralno-urbane sredine. Ubraja se u folklornu muziku ako se razvija i ţivi slobodno, ako se izvodi i širi uz male preinake — bez obzira da li je njezin autor poznat ili nepoznat, školovan muziĉar ili glazbeno nepismen pjevaĉ ili sviraĉ, bez obzira na zapise i objavljene tekstove ili melodije. Prema sadrţaju tekstova to su preteţno ljubavne pjesme.
643
Postoji više vrsta varoških pjesama: a) srednjoevropske, mnoge prema njemaĉkim uzorima, uglavnom na podruĉjima sjeverno od Save i Dunava; b) mediteransko-primorske, neke prema talijanskim uzorima, dalmatinske, jedan dio makedonskih gradskih pjesama i c) pjesme s osobinama folklorne muzike Bliskog istoka, u Bosni i Hercegovini, Srbiji i Makedoniji. Melodije prvih dviju vrsta redovito su u duru ili u naĉinima koji tendiraju duru. Treća vrsta sadrţi tonske naĉine s redovitom pojavom povećane sekunde. Napjevi prve i druge vrste izvode se uglavnom dvoglasno ili višeglasno, a jednoglasno uz instrumentalnu pratnju. Napjevi treće vrste najĉešće su jednoglasni. Naziv »varoška popievka« uveo je F. K. Kuhaĉ {Zadaća melografa, Vienac, 1892). Taj je termin prikladan i danas kad se ţeli istaći posebna vrsta gradske pjesme vezane uz odreĊenu manju urbanu sredinu, ne za veći grad u cjelini. j. Bez. VAROTTI, Albino, talijanski kompozitor (Volano di Codigoro, Ferrara, 13. V 1925—). Franjevac; kompoziciju i dirigiranje uĉio kod L. Liviabelle u Bologni, instrumentaciju u Pesaru, a kontrapunkt i polifonu muziku kod B. Somme i G. Farina. Orguljaš crkve sv. Franje u Ravenni od 1943, tajnik Komisije za muziku pri upravi franjevaĉkoga reda od 1954 te 1966—67 zborovoĊa bazilike sv. Franje u Assisiju. Reorganizirao i uredio arhive franjevaĉkih samostana u Assisiju i Bologni. DJELA. CRKVENA: misterij / Misteri dolorosi, 1954; oratoriji // Figliol prodigo, 1952 i La Vestizione di S. Chiara, 1969; Cantata in onore di S. Rufino, 1970; 6 misa; Magnificat za zbor, orgulje i orkestar, 1955. — Ĉlanci.
VAROTTO, Michele, talijanski kompozitor (Novara, prva polovina XVI st. — vjerojatno 1599). Svećenik; od 1564 maestro di cappella katedrale u Novari. Na tom ga je poloţaju 1599 naslijedio F. Ramella. Prema nekim muzikolozima, V. je identiĉan s muziĉarom Micheleom Novareseom kojega spominje i ĉiji madrigal citira A. Đoni u Dialogo della mušica (1544), dok A. Einstein opovrgava tu tvrdnju. V. je u svoje vrijeme bio poznat autor crkvene muzike i izvan Italije. DJELA. Dvije knjige misa: I, za 6 glasova, 1563 i II, za 8 glasova, 1595; 3 knj. Sacrae cantiones: I, za 5 glasova, 1590; II, za 8 glasova, 1594 i III, za 5 do 8 glasova, 1599. Osam magnificata za 5 glasova te misa i magnificat za 10 glasova, 1580; 8 magnificata, rkp.; lamentacije za 5 glasova, 1587; himne za 5 glasova, 1590. LIT.: C. Sartori, Michele Varotto, MGG, XIII, 1966.
VARSOVIENNE (varsoviana), poljski društveni ples (nazvan prema gradu Varšavi), vjerojatno francuskog podrijetla, popularan oko 1.850—-70 i u Njemaĉkoj i u Francuskoj. V. je sliĉan -> mazurki. Tempo mu je umjereno polagan, a mjera 3/4 s dugim naglašenim notama na prvoj dobi u svakom parnom taktu:
4 3J1UJJI J J 3 U J J I J VARVISO, Silvio, švicarski dirigent (Ziirich, 26. II 1924—). Na Konzervatoriju u Ziirichu studirao klavir (W. Frey); u dirigiranju uĉenik H. Rognera. Od 1946 kazališni dirigent u St. Gallenu, od 1950 u Baselu i istodobno stalni gost Gradske opere u Berlinu (1958—61) i Covent Gardena u Londonu (1962). Od 1962 bio je dirigent njujorškog Metropolitana i direktor opere u Stockholmu. Od 1972 glavni je muziĉki direktor Drţavne opere u Stuttgartu. VARVOGLIS, Marios, grĉki kompozitor (Bruxelles, 22. XII 1885 — Atena, 30. VII 1967). Od 1904 ţivio u Parizu, gdje je studirao muziku na Konzervatoriju (X. :Leroux, G. Caussade) i na Scholi Cantorum (V. d'Indv). Vrativši se 1920 u Grĉku, predavao kompoziciju i povijest muzike na Konzervatoriju u Ateni (od 1947 direktor). Ugledan predstavnik grĉke nacionalne škole, V. ujedinjuje u svojim kompozicijama obiljeţja francuskog impresionizma s duhom i melosom grĉkoga muziĉkog folklora. DJELA. ORKESTRALNA: simfonijska pjesma Sto Syrmatoplegma, 1945; simfonijska skica Panigyri, 1906; simfonijski kontrasti Lauriers et Cypres, 1950; simfonijski preludij Aya Varvara, 1912; Caprice grec za violonĉelo i orkestar, 1914. Za gudaĉki orkestar: Suite pastorale, 1912; kanon, koral i fuga na BACH, 1930, i Meditation, 1938. — KOMORNA: Dedica a. N Skalkottas za gudaĉki kvartet, 1957—64; partita za gudaĉki trio, 1938; klavirski trio, 1943; Hommage d Cesar Franck za violinu i klavir, 1922. —■ Sonatina za klavir 1927; 14 kompozicija Children's Hour, 1930 i druge klavirske kompozicije. —DRAMSKA: opera Aya Varvara (izgubljena), 1912; muziĉka drama To Apoyev-ma tis Agapis, 1935. Scenska muzika za djela Eshila (Agatnemnon, 1932 i Perzi-janci, 1934), Euripida {Medeja, 1942) i Aristofana {Ptice, 1942) i dr. — Zborovi; solopjesme. — Muziĉke kritike i ĉlanci. LIT.: J. G. Papaioannon, Mario Varvoglis, MGG, XIII, 1966.
VASCONCELOS, Joaquim Antonio da Fonseca, portugalski muziĉki pisac (Oporto, 10. II 1849 — 2. III 1936). Nakon završenog studija u Hamburgu (1865) proputovao Njemaĉku, Dansku, Francusku i Englesku. Po povratku u Oporto od 1883 profesor njemaĉkoga jezika na gimnaziji, uz to od 1884 direktor Obrtniĉkog muzeja. Njegovo leksikografsko djelo Os musicos portugueses donosi obilje novih, ali ne uvijek sasvim pouzdanih podataka. Vaţnija su njegova izdanja kataloga i indeksa lisabonske knjiţnice, vrijednih izvora za istraţivanje muziĉke prošlosti Portugala.
644
VASCONCELOS — VASSEUR
DJELA.: biografski rjeĉnik Os miisicos portugueses (2 sv.), 1870; Luiza Todi, 1873; Ensaio critico sobre o Catdlogo da livraria de mušica d'El-Rei D. Joao IV (kritiĉke bilješke o katalogu knjiţnice u Lisabonu razrušene za potresa 1755), 1873. — Izdao faksimile kataloga lisabonske knjiţnice s komentarom, 1874-— 76, i indeks kataloga, 1905. — SuraĊivao nizom ĉlanaka u Pouginovim suplementarnim svescima (1870—75) Fetisova djela Biographie universelle. LIT.: J. de Freitas Branco, Joaquim Antonio da Fonseca Vasconcelos, MG G, XIII, 19 66 .
VASCONCELOS, Jorge Croner de, portugalski kompozitor (Lisabon, 11. IV 1910 —). Studirao na Nacionalnom konzervatoriju u Lisabonu (L. Freitas Branco) i 1934—37 u Parizu kod Nadije Eoulanger, Roger-Ducassea, P. Dukasa i I. Stravinskog. Od 1939 profesor je kompozicije na Nacionalnom konzervatoriju u Lisabonu. DJELA. ORKESTRALNA: simfonija A vela vermelha, 1962; Poemetto sinfćnico, 1928; Suite concertante za klavir i orkestar. — KOMORNA: gudaĉki kvartet; 3 pecaš za violinu, 1943 i dr. — KLAVIRSKA: j tocatas Carlos Seixas, 1942; Partita, 1961; — DRAMSKA. Baleti: A faina do mar. A legenda das amendoeiras, 1940 i Coimbra, 1959. —■ VOKALNA: Melodias sobre antigos textos portugueses za glas, flautu i gudaĉki kvartet, 1937; Cancoes populares portuguesas za glas i klavir (orkestar); solo-pjesme.
VASILESCU, Ion, rumunjski kompozitor (Bukurešt, 4. XI 1903 —1. XII 1960). Studirao na Konzervatoriju u Bukureštu i 1924—26 na Scholi Cantorum u Parizu. Kazališni dirigent u Craiovi (1921—23, 1926—30), gdje je predavao i na Konzervatoriju, te zatim do 1955 kazališni dirigent u Bukureštu. Popularan osobito kao kompozitor zabavne muzike. DJELA. Muziĉke komedije: Fata sefului de gara, 1935; De la munte la mare, 1938 i Suflet candriu de papugiu, 1940. Opereta Un Vals ca per vremuri, 1940. Scenska muzika. Muzika za 7 filmova. — Kraće zabavne kompozicije. LIT.: A. Frost, Ion Vasilescu, Bucuresti 1968.
VASILJENKO, Sergej Nikiforoviĉ, sovjetski kompozitor, dirigent i muziĉki pedagog (Moskva, 30. III 1872 — 11. III 1956). Pravnik; završio studij kompozicije 1901 na Moskovskom konzervatoriju (S. Tanjejev, M. Ipolitov-Ivanov, V. Safonov), na kojem je 1906—50 predavao instrumentaciju i kompoziciju. SuraĊujući s moskovskim umjetniĉkim društvima, razvio je mnogostranu djelatnost kompozitora i dirigenta. God. 1907 osnovao i do 1917 vodio popularne historijske koncerte u okviru Ruskoga muziĉkog društva; poslije Revolucije prireĊivao cikluse koncerata na Moskovskom univerzitetu (1919), a 1925 organizira muziĉke radio-emisije. Od 1938 djelovao u Taškentu, pridonoseći razvoju uzbeĉke muziĉke kulture. U ranijem stvaralaštvu pokazao sklonost prema simboliĉkim i legendarnim sadrţajima kao i obradbama starih crkvenih napjeva. Kasnije je njegov interes usmjeren više prema narodnom ruskom i egzotiĉnom istoĉnjaĉkom folkloru. V. povezuje rusku muziĉku tradiciju s impresionistiĉkim utjecajima. DJELA. ORKESTRALNA. Pet simfonija: I, 1904—06; II, 1911—13; III, ihnajibHHCKan za domre, balalajke i duhaĉki orkestar, 1934; IV, ApKinunecKan za domre, balalajke i duhaĉki orkestar, 1934 i V, 1938. Simfonijske pjesme: Tpu no5ouiua, 1895; SnunecitaH no3Ma, 1903; Cad cMepmu (prema O. Wildeu), 1908 i Ilojiem (Bedbn Hircus Nocturnus), 1909. Koncerti: za violinu, 1913; za violonĉelo, 1944; za trombon, 1945 i za balalajku, 1930. TopoicecmdeHnas veepmropa, 1943. Suite: na teme muzike za lutnju XIV—XVII st. za mali orkestar, 1914; 3oduai< (Zodiakus I. A. S.) na teme francuske muzike XVIII st., 1914; 2 KumauCKue 1928 i 1931; TypHMeuCKUe Kapmunu, 1931; CosemcKuit BocmoK, 1932; y'j6et
VASILJEV, Vladimir Viktoroviĉ, sovjetski plesaĉ i koreograf (Moskva, 18. IV 1940 —). Studij klasiĉnog baleta, zapoĉet 1949 na školi Velikog kazališta u Moskvi (M. Gaboviĉ), završio 1958 i otada je solist baletnoga ansambla toga kazališta. Veoma se brzo istakao kao plesaĉ izvanredne tehnike i snaţne individualnosti. God. 1963 gostovao u SAD, a 1964 osvojio prve nagrade na natjecanjima u Varni i u Parizu (nagrada Nizinski). Kao koreograf
debitirao je baletom Ikarus (Slonimski). Uz mnoge glavni u suvremenom sovjetskom baletnom repertoaru (Prokofjev, Ijuga; Haĉaturjan, Spartak), ĉesto nastupa i u klasiĉnim ba Njegova je ţena balerina Jekaterina Maksimova. LIT.: A. Ilupina, Vasiljev, Les Saisons de la danse, 1970.
)
VASILJEV-BUGLAJ, Dmitrij Stepanoviĉ, sovjetsk pozitor i dirigent (Moskva, 9. VIII 1888 — 15. X 1956). skovskoj Sinodalnoj školi (1898—1906) predavali su mu / staljski (kompozicija), V. Kalinikov (harmonija) i K. Švedotrapunkt). ZborovoĊa u raznim gradovima, a poslije Oktt revolucije u Moskvi. Ĉlan udruţenja POCCUUCKOH accoi nponemapcKUx My3biKamnoe (1923—25) i Odtedunenue peeoji, HUX KOMno3umopoe u My3UKa/ibHbix demnejteu (1925—30). je od
prvih sovjetskih kompozitora koji su pisali revoluci pjesme i propagirali muziku pristupaĉnu širokim narodni jevima. DJELA. DRAMS KA: opere Pobuna 3oeem (suautor G. Bruk), djeĉja opera KOAO6OK, 1941. Muziĉko-dramska inscenacija pripovijesti A. ynmep flpuvuu6eee, 1945; FIoAuHbKa, 1945; KanumeAb, 1945 i Ceadbĉa, VOKALNA: oratoriji IJoAmaea (prema A. Puškinu), 1944 i Jleeyutna i* (prema M. Gorkom), 1944; kantate BopodUHO (M. Ljermontov), 1942 i 1947; yKpauHCKan ciouma (prema melodijama N. Lisenka) za soliste, orkestar narodnih instrumenata, 1945; poema Tpydoeax CAaea za soliš i orkestar narodnih instrumenata, 1951. Zborovi: CmenaH Pasun (A. 1937; n,yua npo Onanaca, 1937; suita Tpucma Aem, 1953; HepacnaxaHHan K cdopHbiM nyHKmaM i MunyAun xod. Masovne pjesme: Kpacnuii ueemo EaAAada 06 y6umoM KpacHoapMeuue ; npoeodbi, 1921; Kpacnan MOAodezn Fud eAb ^ana eea i dr. Ciklu s pjesam a n a stihov e M. Gork og a, 1 5 brojne solo-pjesme na rijeĉi S. Jesenjina, V. Majakovskog, M. Gorkog Sabrao oko 500 narodnih napjeva. LIT.: H. H. Epfocoea, JL C. BacmiteB-EvrjiaH (K 40-JieTnto TBO fleflTeJIbHOCTIl), COBeTCKaH MV3bIKa, 1948,2. --- H. JI. JIoKUtUH JL C- Ba -Evrjiaft, MocKBa 1958.
VASILJEVIĆ, Miodrag, etnomuzikolog i pedagog (2 9. IX 1903 —• Opatija, 9. VIII 1963). Posle zapoĉetih mi studija u Pragu, muziĉko školovanje nastavio i završio u Beo Najpre nastavnik muzike u Skoplju, a zatim prelazi u Beogra predaje teorijske predmete u muziĉkoj školi Mokranjac, a u Srednjoj muziĉkoj šk( Muziĉkoj akademiji. Posk bodenja je docent, vanr redovan profesor na Mi akademiji. V. je, osim toga od osnivaĉa i dugogodišnj sednik Saveza folklorista slavije. Dobitnik je Sedm nagrade za ţivotno delo ( Uz pedagošku delatnc vio se i melografijom te obema oblastima ostavio oretskih dela, po kojima ii du najistaknutije jugoslo' etnomuzikologe, melogra oretiĉare folklora i meto Predavanja iz teorije i jugoslovenske muziĉke ristike drţao je na univei ma u Bruxellesu, Gottii M. VASILJEVIĆ Erlangenu, Miinchenu Kao metodiĉar V. se ni bavio problematikom solfeggia i prvi je u Srbiji postavio n ovoga predmeta na nauĉnu osnovu, oslanjajući se pri tome na uzore, ali dajući i originalna rešenja postupaka koja su našla primenu u praksi naše muziĉke nastave.
DELA: Intonacija, 1930 (II izd. 1939); Notno pevanje u teoriji i (2 sv.), 1940 i 1941; Jednoglasni solfedo, 1948 (I izd. 1952); Jugoslavenski folkloj: I, Kosmet, 1950 i II, Makedonija, 1953; Narodne melodije iz Sat !953; Narodne melodije iz leskovaĉkog kraja, 1960; Narodne melodije i Gore, 1965; Alonografija jednog pevaĉa — Hamdija Sahimpašić, Moskv* D
VASILJOV, Vladimir, Ljuboviĉ, sovjetski plesaĉ i kori (Moskva, 8. II 1931—). Studij klasiĉnog baleta završio 19 Moskovskom koreografskom uĉilištu. Kao solist baleta Ve kazališta u Moskvi studirao i glumu (diplomirao 1953). Sa sţenom, plesaĉicom Natalijom Kasatkinom, koreografira za to liste (Stravinski, Posvećenje proljeća, Bach, Preludiji i fuge]
lenjingradski balet Kirov (Petrov, Stvaranje svijeta). VASSEUR, Lćon Felix Augustin Joseph, francuski kc zitor (Bapaume, Pas-de-Calais, 25. V 1844 — Pariz, 25. V] Orgulje i kompoziciju studirao u Parizu na 6cole NieĊert Orguljaš katedrale u Versaillesu, 1872 potpuno se posvećuje retnoj i zabavnoj muzici. Od 1890 dirigent orkestra Folies Be 1897 otvorio vlastito kazalište Nouveau Thedtre koje je ubrzo r 10. Neke njegove operete doţivjele su trajniji uspjeh. DJELA. DRAMSKA. Dvadesetak opereta: La petite reine, 1873; L che cassee, 1875; La Sorrentine, 1877; Le Billet de logement, 1879; Le petit p
VASSEUR — VAUGHAN 1882; Madame Cartouche, 1886; Ninon de Lenclos, 1887; Famille Venus, 1891; La Souris blanche, 1897 i dr. Baletna pantomima La Brasserie, 1886. — CRKVENA: 2 mise: Hymne d Sainte Cerile za sopran, orgulje, i orkestar, 1877; antifone. — Methode d'orgue. . . , 1867. LIT.: J. Fescholle, Leon Felix Augustin Joseph Vasseur, MGG, XIII, 1966.
VATIELLI, Francesco, talijanski muzikolog (Pesaro, 1. I 1877 — Portogruaro, 12. XII 1946). U Bologni i Firenci studirao filologiju, a na Liceo musicale Rossini u Pesaru kompoziciju (P. Mascagni, A. Cicognani). U Bologni na Liceo musicale bio profesor muziĉke historije (od 1906), bibliotekar (1907—45) i direktor (1924—25); uz to predavao historiju muzike na Univerzitetu. God. 1922—23 izdavao dvomjesećnik La Cultura Musicale. Njegovi pregledno i jasno pisani radovi odlikuju se oštroumnošću i znatnom knjiţevnom vrijednošću. Ogledao se i kao kompozitor. DJELA: Un musicista pesarese nel secolo XVI, 1904; "I Canoni musicali* di L. Zacconi, 1905; Di L. Zacconi. Notizie sulla vita e le opere, 1912 (sva 3 djela obj. zajedno, 1968); / Ragionamenti di Petronio Isaurico, 1913 (novo izd. 1924); // Corelli ed i maestri bolognesi del suo tempo, 1916; Primordi dell'arte del violoncello, 1918; Canzonieri musicali del 1500, RMI, 1921; Materia e forma de la mušica (2 sv.), 1923 i 1926; Ane e vita musicale a Bologna, 1927 (novi otisak 1969); ha scuola musicale bolognese, 1928; La štampa musicale a Ferrara, Bologna, Modena e Farma, 1932; Sloria della mušica, 1936; // Principe di Venosa e Leonora d'Este, 1941; niz ĉlanaka u ĉasopisima Nuova mušica, Cronaca musicale i dr. — IZDANJA: Antiche cantate d'amore (4 sv.), 1917—20; Antiche cantate spirituali; Antiĉki maestri bolognesi (2 sv.), 1919; A. Banchieri, Musiche corali (3 sv.), 1919; F. Azzaiolo, Villotte del Fiore, 1921; Raccolta di sonate (5 sv.), 1924; Madrigali di Carlo Gesualdo, Principe di Venosa (2 sv.), 1942 (novo izd. 1956). LIT.: A. Della Corte, Francesco Vatielli, RMI, 1947. — F. Ghisi, Francesco Vatielli, MF, 1949. — O. Mischiati, Francesco Vatielli, MGG, XIII, 1966.
VATROSLAV LISINSKI, muziĉka palaĉa u Zagrebu, otvorena 29. XII 1973. U zgradi se nalazi velika dvorana sa 1851 sjedalom i mala dvorana sam2313 sjedala. Ukupna graĊevinska površina objekta iznosi 16875 > a projekt je realiziran prema idejnom rješenju inţenjera arhitekture Marijana Haberlea, Milke Jurković i Tanje Zdvornik. U velikoj se dvorani nalaze orgulje tvrtke Walcker (Ludvvigsburg) sa 67 registara (4924 cijevi) i 4 manuala. VAUBOURGOIN, 1. Jean-Fernand, francuski kompozitor, pedagog i orguljaš (Bordeaux, 29. XII 1880 — 25. XI 1952). Nakon studija (1900—07) na Konzervatoriju u Bordeauxu, sve do smrti predavao na toj ustanovi solfeggio, klavir, orgulje, harmoniju, kontrapunkt, dirigiranje i historiju. Bio je odliĉan poznavalac instrumentacije. DJELA. ORKESTRALNA: Pannyre aux talons d'or; Nocturne; suita Xanthis. — Komorne i klavirske kompozicije. — Tri simfonije i dr. za orgulje. — DRAAtSKA: opere u 1 ĉinu Graciosa i Jolivette. Baleti Nilelis i Hoa-Tchy, 1950. — Solo-pjesme.
2. Mare, kompozitor (Cauderau, Bordeaux, 19. III 1907—). Sin i uĉenik Jean-Fernanda, studirao još na konzervatorijima u Bordeauxu i Parizu (P. Dukas, Ch. M. Widor, A. Gedalge). God. 1937—43 direktor Konzervatorija u Nantesu, 1944—54 dirigent i zatim proĉelnik muzikološkoga odjela Francuske radiodifuzije za francusku muziku XVII i XVIII st. DJELA. ORKESTRALNA: 2 simfonije, 1938 i 1955. Koncerti: za violonĉelo, 1936; za klavir, 1947; za trublju, 1962; za fagot, 1964 i za ĉembalo, 1968. Prelude, fanfare et danse, 1943; Divertissement; 10 suita. — Duhaĉki trio, 1936; duhaĉki kvintet, 1932; sonata za violinu i violonĉelo, 1938. — Klavirska sonata, 1967; Scenes de cirque za klavir, 1953. — Balet Conte de Noel, 1942. — Zborovi. — Redigirao nova izd. djela A. Campore, A. C. Destouchesa, J. Ph. Rameaua i dr. LIT.: M. Fremiot, Jean-Fernand i Mare Vaubourgoin, MGG, XIII, 1966.
VAUDA, Zlatan, dirigent i kompozitor (Šmarjeta kod Maribora, 14. I 1923—). Kompoziciju i dirigovanje studirao na Muziĉkoj akademiji u Beogradu (M. Tajĉević). Dirigovanjem se bavio već u partizanima u kulturnoj ekipi štaba Prve armije; 1947—53 vodio je hor KUD Goran; od 1954 dirigent je deĉjeg hora Nikola Tesla pri Radio-televiziji Beograd. Dobitnik je brojnih nagrada i priznanja. Stvaralac preteţno deĉjih pesama, V. neguje sopstveni muziĉki jezik umereno savremene stilske orijentacije. Njegova deĉja opera Jeţeva kuća istiĉe se gipkom melodijskom linijom, zanimljivom orkestracijom i ţivahnim naĉinom pripovedanja. DELA. ORKESTARSKA: uvertira Jeţeva kuća, 1957; koncert za klarinet i kamerni orkestar, 1959. — KAMERNA: 3 gudaĉka kvarteta; svita Pasteli za duvaĉki kvintet, 1967; Seanse I-II za klavirski trio; Seanse III za klavirski trio i mezzosopran; Sonata brevis za klarinet i klavir, 1952; sonatina za flautu, 1967; Nokturno za flautu i harfu; Impresija za flautu i klavir; Dva komada za trubu i klavir; Tri priĉe za fagot i klavir. — KLAVIRSKA: sonatina, 1951; Tri prelida i dr. — DRAMSKA: deĉja opera Jeţeva kuća, 1957; muzika za marionetske priĉe Ĉarobna kaljaća i Zamĉić-ĉardaĉić. —- VOKALNA. Mešoviti horovi: Spo-min mi daj; Elegija; Pet pesama na teme iz NOB; Devet pesama na teme iz NOB; Himna miru (uz klavir). Muški horovi: Prišel bo ĉas; Marš brigade; Tri narodne; Sedam pesama na temu iz NOB. Solo-pesme; masovne pesme; više od 50 deĉjih pesama uz instrumentalnu pratnju. — Obrade narodnih pesama za vokalne ansamble. LIT.: V. Periĉić, Muziĉki stvaraoci u Srbiji, Beograd 1969. R. Pej.
VAUDEVILLE, francuski termin u upotrebi od XV st. u razliĉitim varijantama (vau-de-Vire, voix-de-ville) i razliĉitim znaĉenjima. »Vau-de-Vire« je satiriĉka jednostavna pjesma, popularna od XV st. u dolini oko staroga normandijskoga gradića Vire. Naj-
645
poznatiji autor je O. Basselin (umro 1450). U XVI st. gubi lokalni znaĉaj i širi se kao podvrsta ehansona u cijeloj Francuskoj. Sadrţajno je ĉesto bliska napitnici, a strofiĉnost, silabiĉnost i homofonost glavne su joj formalne osobine. J. Le Houx objavio je izmeĊu 1608 i 1615 šest zbirka takvih pjesama. Naziv »voix-de-ville« (franc. glas grada) pojavio se u XVI st. u okviru pariškoga dvorskog pjesništva. I tu oznaĉuje jednostavnu strofiĉnu pjesmu no umjetniĉki znatno dotjeraniju od puĉkoga vaude-Vire. Sadrţajno je vrlo raznolika, a autori su poznati dvorski pjesnici. Medu kompozitorima istakli su se A. Le Roy (zbirka vaudevillea, 1555) i P. Certon (1573). Za upoznavanje toga muziĉko-pjesniĉkoga oblika osobito je vaţna zbirka od oko 200 pjesama razliĉitih autora (»Le Recueil des plus belles et excellentes chansons en forme de voix de ville«) koju je 1576 objavio J. Chardavoines (II prošireno izd. 1588). U skladu s tada vrlo raširenom praksom svaki voix-de-ville obraĊen je i kao pjevana pjesma i kao instrumentalni ples. Krajem XVI st. izraz voix-de-ville ili vau-de-Vire sve ĉešće se piše kao jedna rijeĉ i postepeno prelazi u vaudeville. U tom obliku susreće se i u knjiţevnosti kao naslov plesnih pjesama. U muziĉkoj praksi primjenjuje se i kao sinonim za homofoni ehanson, nasuprot polifonom. U XVII st. suzuje se znaĉenje pojma vaudeville. To su sada najjednostavniji silabiĉki ehansoni odnosno airs, katkada i satiriĉko-politiĉkoga sadrţaja. Mnogi vaudevillei, premda rijetko izrijekom tako naslovljeni, nalaze se u zbirkama ehansona i airsa objavljenih u pariškoj nakladi Ballard. U svima su obraĊeni francuski plesni napjevi ranijih stoljeća. Uska povezanost s tradicijom francuske plesne muzike osnovna je znaĉajka klasiĉnoga vaudevillea XVII i XVIII st. Na pariškim godišnjim sajmovima izvodile su se krajem XVII st. komedije s pjevanim toĉkama. Zbog svoje popularnosti, napjevi vaudevillea bili su najprikladniji da se — s novim podmetnutim tekstom — uvrste u takve komedije. Odatle su postepeno prešli i u kazalište i postali sastavni dio tzv. piece en vaudeville (comedie mĉlee de v., comedie-v.), srodnog engleskoj ballad-operi. Neposrednošću, vedrinom i naivnošću starinskoga vaudevillea odiše i najpoznatiji francuski muziĉki igrokaz toga vremena »Le Devin du village« (1752) J. J. Rousseaua. U operi-comique je ariette postepeno istisnula v., ali se on zadrţao u komedijama izvodenim u posebnim pariškim kazalištima (Theatre du Vaudeville, Thedtre de la Foire i dr.). Sadrţajno su takve comedie-v. obraĊivale raznorodne teme, od komedije intrige i satire do idiliĉnih graĊanskih igrokaza. U XVIII i XIX st. objavljene su mnoge zbirke vaudevillea iz repertoara tih kazališnih kuća. U SAD pojavljuje se oko 1890 v. kao zabavni, varijetetski muziĉko-scenski oblik bez veće umjetniĉke vrijednosti. Najrašireniji je za Prvoga svjetskog rata; oko 1950 nestaje. Popularnost i vitalnost vaudevillea ogleda se i u tzv. v.-finale, karakteristiĉnom za francusku operu XVIII st. Izvorno komponiran od autora takav se finale melodijskim znaĉajkama pribliţuje napjevima klasiĉnoga vaudevillea. Svaki protagonist pjeva po jednu kiticu, a pripjev cijeli ansambl. Sadrţajno se ne uklapa u dramsku radnju, već se glumci obraćaju gledalištu komentirajući izvedeno djelo. J.-C. Gillier, J.-J. Mouret i J. Ph. Ramenu prvi su autori takvih finala. E. R. Duni, P.-A. Monsigny i, posebno, F.-A. Philidor proširili su i usavršili taj oblik. Završni prizori opera »Otmica iz Seraja« W. A. Mozarta i »Seviljski brijaĉ« G. Rossinija, kao i nekih Gluckovih djela nose naslov vaudeville. V.-finale javlja se i u XX st. u kompozicijama stvorenim svjesno u starim formalnim okvirima (M. Ravel, »Španjolski sat«). LIT.: A. Gaste, Les Vaux de Vire de Jean le Houx, Pariš 1875. ■—■ K. Levy, Vaudeville, Vers mesures et Airs de Cour, Pariš 1954. — D. Heartz, Vaudeville, MGG, XIV, 1968.
VAUGHAN, Šarah Lois, ameriĉka pjevaĉica i pijanistica (Newark, New Jersev, 27. III 1924 —). Uĉila klavir i orgulje. Pjevaĉica i pijanistica zabavnoga S. L. VAUGHAN kazališta Apollo u New Yorku (1943), vokalni solist ansambla B. Eckstinea (1944) i sastava J. Kirbvja (1945); od 1946 nastupa solistiĉki, najĉešće uz pratnju nekoga trija, u mnogim ameriĉkim klubovima. Nakon 1950 gostovala u Evropi (u nekoliko navrata i u Jugoslaviji) postigavši ugled najbolje crnaĉke pjevaĉice jazza nakon B. Holidav i E. Fitzgerald. Osobito je popularna kao interpret balada.
646
VAUGHAN WILLIAMS — VEALE
VAUGHAN VVILLIAMS, Ralph, engleski kompozitor (Down Ampney, Gloucestershire, 12. X 1872 — London, 26. VIII 1958). Studirao na Trinity College u Cambridgeu i na Royal College of Music u Londonu, gdje su mu uĉitelji bili W. Parratt (orgulje) te H. Parry i Ch. V. Stanford (kompozicija). Kasnije još uĉio kod M. Brucha u Berlinu, a savjetom mu je pomogao i M. Ravel. God. 1896—99 bio je orguljaš u South Lamberth Church u Lon donu. Od 1904 sudjelovao je u radu Folk-Song Society, sakup ljajući narodne napjeve u raz nim podruĉjima (Norfolk, East Anglia, Herefordshire). God. 1919 postao je profesor kompo zicije na Royal College of Mu sic u Londonu; 1920—28 bio zborovoda društva Bach Choir. Jedan od prvih kompozitora koji su na prijelazu u naše sto ljeće zapoĉeli i ostvarili prepo rod engleske muzike u kojoj se nakon Purcellovih vremena nije afirmirala nijedna stvaralaĉka liĉnost. V. W. ie zarana zavolio englesku narodnu pjesmu ĉiji je duh u mnogim njegovim djeliR vAiifHAN miTiAus R. VAUGHAN WILLIAMS JJ ^ n a d o na l ne um j e tn0Sti. Uz engleski muziĉki folklor veoma je vaţan izvor njegova stvaralaštva muzika starih engleskih majstora elizabetskog doba. Asimilirajući elemente jednog i drugog, V. W. je izgradio individualan umjetniĉki jezik u kojemu se isti ĉe jasnoća i preglednost melodiĉkih poteza, prozraĉnost polifonije, upornost ritmiĉkih okvira i osebujnost starocrkvenih tonaliteta, uz povremeno primjenjivanje impresionistiĉkih obiljeţja. Glavna su podruĉja njegove stvaralaĉke djelatnosti orkestralna, zborna i dramska muzika. V. W. je jedan od najznatnijih engleskih simfoniĉara našega doba. Njegove su simfonije katkada pro gramno zamišljene, tako prva, Simfonija mora, pisana za vokalni ansambl i orkestar na stihove W. Whitmana, pa druga, Londonska, u kojoj iznosi slikovite ugoĊaje iz ţivota i okolice Londona, zatim treća, Pastoralna; jedna je od najuspjelijih svakako Šesta, nastala pod dojmom nevolja i strahota što ih je ĉovjeĉanstvu nametnuo Drugi svjetski rat. Od drugih njegovih orkestralnih djela ĉesto se izvode vrlo duhovita uvertira za Aristofanove Ose i Fantazija na Tallisovu temu. U operi Sir John in Love uspješno je, još jednom nakon Nicolaja i Verdija, pokušao muziĉki obraditi Shakespeareovu komediju Vesele ţene zuindsorske. DJ ELA. O RK ESTRALN A. De ve t s imfo nij a : I, A Sca Sy mp ho ny z a sopran, bariton, zbor i orkestar, 1910; II, London Symphony, 1914 (prer. 1920); III, Pastoral Symphony, 1922; IV, u f-molu, 1935; V, u D-duru, 1943; VI, u emolu, 1948; VII, Sinfonia antartica za sopran, ţenski zbor i orkestar, 1953; VIII, u d-molu, 1956 i IX, 1958. Koncert za klavir, 1933 (J. Cooper obradio za 2 klavira i orkestar, 1946); Concerto accademico u d-molu za violinu, 1925; koncert za obou, 1944; koncert u f-molu za tubu, 1954. The Lark Ascending za violinu i komorni orkestar, 1921; Fantasy on Sussex Folk-Tunes za violonĉelo i orkestar, 1930; Concerto grosso za gudaĉe, 1950; uvertira The Wasps, 1909; Bucolic Suite, 1902; suita Flos Campi za violinu, komorni zbor i komorni orkestar, 1925; suita za violu i orkestar, 1934; partita za dvostruki gudaĉki orkestar, 1948; serenada za mali orkestar, 1901; Tzao Impressions, 1902; 3 Norfolk Rhapsodies: I, 1906; II i III, 1907; In the Fen Country, 1907 (prer. 1935); fantazija na Tallisovu temu za gudaĉe, 1910; Five Variants of »Dives and Lazarus« za gudaĉki orkestar i harfu, 1939. —■ KOMORNA. Dva gudaĉka kvarteta: I, u gmolu, 1908 (prer. 1921) i II, u a-molu, 1945. Fantasy quintet za gudaĉe, 1910; Six Studies in English Folksong za violonĉelo (odnosno violinu, violu ili klarinet) i klavir, 1927; sonata za violinu i klaviru a-molu, 1957. — KLAVIRSKA : 2-gl. invencije; suita; Nocturne; Introduction and Fugue za 2 klavira, 1946. — Kompozicije za orgulje (Three Preludes on Welsh Tunes, 1920; preludij i fuga u c-molu, 1930, takoĊer orkestrirano). — DRAMSKA. Opere: The Shepherds of the Delectable Mountains, 1922; Hugh the Drover, 1924; Sir John in Love, 1929; The Poisoned Kiss, 1936; Riders to the Sea, 1937 i The Pilgrims Progress, 1951 (muziĉki materijal preteţno preuzet iz opere The Shepherds of the Delectable Mountains). Baleti Old King Cole, 1923 i On Christmas Carol, 1926. Maske Job, a Masaue for Dancing, 1931 i The Bridal Day, 1953. Scenska muzika za više kazališnih djela, medu njima i za Aristofanove Ose (The Waps). Filmska muzika. — VOKALNA: oratorij Sancta Civitas, 1926. Kantate: In Windsor Forest za zbor a cappella (prema operi Sir John in Love); Epithalamion (iz muzike za masku The Bridal Day) i boţiĉna kantata This Day, 1954. Tomards the Unknown Region za zbor i orkestar, 1905 (prer. 1918); Willow Wood za bariton, zbor i orkestar, 1909; Five Mystical Songs za zbor i orkestar, 1911; Fantasia on Christmas Carols za zbor i orkestar, 1912; Five Tudor Portraits za alt, bariton, zbor i orkestar, 1936; Serenade to Music za 16 solistiĉkih glasova ili zbor i orkestar, 1938 (1940 obr. za sam orkestar); Thanksgiving for Victory za sopran, recitatora, zbor i orkestar, 1945; Folk Songs of the Four Seasons za ţenski zbor i orkestar, 1950 (R. thDouglas obradio za sam orkestar); Fantasia (quasi variazione) on the »Old lO4 " Psalm Tune za klavir, zbor, orgulje (ad. lib.) i orkestar, 1950; The Sons of Light za zbor i orkestar, 1951; An Oxford Elegy za zbor i orkestar, 1952; On Wenlock Edge, 6 pjesama za tenor i klavirski kvintet, 1909; Four Hymns za tenor, violu i gudaĉki orkestar, 1914; 3 Rondels of Chaucer za glas i gudaĉki trio, 1920; zborovi; solo-pjesme uz klavir. —• CRKVENA', misa u g-molu za zbor a cappella, 1923; 2 Te Deuma (4-glasno) uz orgulje, 1928 i 1937; Benedicite za zbor i orkestar, 1930; Magnificat za alt, ţenski zbor i orkestar, 1932; Dona nobis pacem za zbor i orkestar, 1936. —■ SPISI: English Folksongs, 1912
(novo izd. 1964); National Music, 1934 (nova izd. 1963 i 1972); Some* on Beethoven's Choral Symphony, tvith Writings on Other Musical 1953; The Making of Music, 1955 (novo izd. 1965). — Obj. 15 engl rodnih pjesama za glas i klavir, VCelcome Odeš H. Purcella, The English 1906 i The Oxford Carol Book, 1928 (sa P. Dearmerom i M. Shawom). koja su jedan drugom pisali V. W. i G. Holst obj. su 1959 U. Vaughan X I. Holst pod naslovom Heirs and Rebels. — Popis djela i diskografija < LIT.: A. H. Strangways, Ralph Vaughan Williams, Music and 1920. — H. C. Colles, The Music of Vaughan Williams, The Cl 1922. — A. E. F. Dickinson, An Introduction to the Music of Vaughan ' London 1928 (novo izd. 1945). — G. Pannain, Ralph Vaughan Williams Composers, London 1932. — E. Rubbra, The Later Vaughan Williarr and Letters, 1937, 1. — F. Hoiees, The Later Works of Ralph Vaughan London 1937 (novo izd. 1945). ^- W. Kimmel, Vaughan Williams' ( Words, Music and Letters, 1938. — Isti, Vaughan Williams' Melot MQ, 1941. — E. Blom, Ralph V. Williams, The Book of Modern C (urednik D. Ewen), New York 1942. — F. Hozves, The Dramatic Wo Vaughan Williams, London 1947. — H. Foss, Ralph Vaughan Williai don 1950 (novo izd. 1974). — H. Hozvells, Vaughan Williams, TI 1952. — P. M. Young, Vaughan Williams, London 1953. — F. Ho Music of Ralph Vaughan Williams, London i New York 1954. — 1 Vaughan Williams and Folksong, Music Review, 1954. — 5. Pakcnha Vaughan Williams. A Discoverv of His Music, London 1957. — J. J The National Aspects of the Music of Ralph Vaughan Williams, Ai 1957. — B. Koneu, PajitĊ) BoaH ynjn,HMC, MoCKua 195S. — J.Day, Williams, London 1961 (novo izd. 1972). — A. E. F. Dickinson,Vaughan London 1963. — E. S. Schzoartz, The Svmphonies of Ralph Vaughan Amherst (Mass.) 1964. — U. Vaughan Williams, Ralph Vaughan London 1964. — M. Kennedy, The Works of Ralph Vaughan Willia pisom djela, bibliografijom i diskografijom), London 1964 (II izd. bt djela, bibliografije i diskografije, 1971). — P. M. Young i M. Kennea Vaughan Williams, MGG, XIII, 1966. — H. Ottavia, Vaughan ' London 1966. — H. Hurd, Vaughan Williams, London i New York J. E. Lunn i U. Vaughan \Villiams, Ralph Vaughan Williams, London L. Foreman, Vaughan Williams (bibliografija), Musical Times, 1972.—H ma Vaughan P risuta n ' Williams podajućiSvmphonies, im obi- London 1972. — R. Douglas, Work Ralph, Vaughan Williams, London 1972.
VAULIN, Evgenij, sovjetski klavirski pedagog ( 31. VIII 1902 — Odesa, 7. IV 1970). Gimnaziju i sredr ziĉku školu završio 1919 u Dnjepropetrovsku, a zatim 11 studirao i diplomirao na Muziĉkoj akademiji u Zagrebu Stanĉića (klavir); usavršavao se kod L. Kreutzera u ] Do 1951 djelovao u Zagrebu. God. 1929—30 predavao na p muziĉkoj školi Beethoven, 1930—41 na muziĉkoj školi i !933—41 istodobno na srednjoj školi Muziĉke akademiji 1941—51 bio je profesor Muziĉke akademije (1945—48 1951—58 profesor na Muziĉkoj akademiji u Budimpeš Konzervatoriju u Sverdlovsku; od 1958 bio je profesor ] vatorija u Odesi. Nastupao je solistiĉki, a kao vrstan 1 odgojio u Zagrebu niz istaknutih pijanista, medu kojima Kovaĉić-Murai, Zorka Loos-Depolo, Vera Bogdanov, F. i dr. Objavio je Školu za klavir (II izd. 1946) i obradio z Partizanske pjesme za djecu (1946). i VAVKEN, Andrej, kompozitor (Planina pri Rakei XI 1838 — Cerklje pri Kranju, 16. IV 1898). Uĉenik K. na Javnoj muziĉkoj školi u Ljubljani. Uĉitelj u Cerklju; ko rao crkvena i svjetovna djela, medu kojima dva sveska z dvopjeva i solo-pjesama uz klavir pod naslovom Glasi g (1861—63). Pisao je i ĉlanke o muzici. LIT.: F. Rakusa, Slovensko petje v preteklih dobah, Ljub lja — F. Kimovcc, Andrej Vavken, Od Ilirije do Jugoslavije, Ljubljana T.
VAZQUEZ, Juan, španjolski kompozitor (Badajoz, oko vjerojatno Sevilla, oko 1560). God. 1539 pjevaĉ katedralnog u Palenciji, 1541—42 u sluţbi kardinala od Tavera boravio riĊu i Toledu, 1545—51 zborovoda katedrale u Badajo; reĊen za svećenika, sluţio na razliĉitim plemićkim dvo Duhovnu muziku komponirao je V. strogo u duhu tradicij gova svjetovna djela, meĊutim, pokazuju znatnu originalne u pristupaĉnoj i pregledno)' melodici, ĉesto bliskoj narodn mi, tako i u slobodnom tretiranju i proširivanju oblika villa koji se nerijetko pribliţuju madrigalu. DJELA: Villancicos y Canciones za 3 i 4 glasa, 1551; Recopilacion a y Villancicos za 4 i 5 glasa, 1560. — Agenda defunetorum, 1556. — Broj cicosi saĉuvani su u transkripciji za vihuelu i pjevanje u mnogim suv tabulaturama. NOVA IZD.: Recopilacion. . . obj. H. Angles (1946); 6 villanc ĉuvanih u tabulaturi Orphenica Lyra M. de Fuenllana obj. F. Pedrell Musical de la Diputado de Barcelona, 1909) i u Cancionero Musical Popu nol, III (1920). LIT.: M. Ouerol, Juan Vazquez, MGG, XIII, 1966. i
VEALE, John, engleski kompozitor (Shortlands, Ke VI 1922 —). Studirao historiju i muzikologiju (E. Wellesz^ fordu te u Princentonu (New Jersev) kod R. Harrisa. God. i$ predavao na Univerzitetu u Oxfordu. Premda se sluţi isl tradicionalnim izraţajnim sredstvima, njegova su djela, j u instrumentaciji i koloristiĉkim efektima, izvorna i svjeţ popularan autor filmske muzike. DJELA. ORKESTRALNA. Dvije simfonije: I, 1948 (nova verzi i II, 1964; simfonijska pjesma Panorama, 1951; koncert za klarinet, 195* za flautu, harfu i gudaĉki orkestar, 1952; uvertira The Metropolis, 1955. Ċaĉki kvartet, 1950. — Filmska muzika. — Kubla Khan za bariton, z kestar, 1959; The Love of Radha za sopran i orkestar, 1965. LIT.: G. Hendrie, John Veale, MGG, XIII, 1966. j
VECCHI — VECSEY
647
VECCHl, Giuseppe, talijanski muzikolog (Bologna, 26. XI — ). Knjiţevnost i filozofiju diplomirao na Univerzitetu u Bologni. Studirao zatim srednjovjekovnu filologiju i muzikologiju (U. Sesini). Habilitirao srednjovjekovnu latinsku knjiţevnost i muziĉku paleografiju. Predaje na Univerzitetu u Bologni (od 1957 profesor) i uz to od 1955 na Katoliĉkom univerzitetu u Milanu. Urednik revije Quadrivium te direktor i urednik izdanja instituta Studi Musicali pri Univerzitetu u Bologni. Osnovao Collegium Almae Matris koji izvodi renesansnu i baroknu muziku. DJELA. KNJIGE: G. A. Petri, 1961; Due Studi sui ritini lalini del medioevo, 1967; La Mušica a Bologna, I, 1969. — SPISI: II »Canto delte scolte modenesit, La Notazione musicale, Cultura neolatina, 1950; Seouenza e lai. . . , Studi medievali, 1950; Innodia e dratnma sacro, Studi mediolatini e volgari, 1953; La \otazione neumatica di Nonantola, Atti memorie Deputazione storia patria provincie modenesi, 1953; Tra monodia e poiifoma, Collectanea historiae musicae, 1956; Mušica e scuola dellc artes a Bologna nell' opera di Boncampagno di Signa 'Sec. XIII), Spomenica B. Stableinu, 1967; V Opera didattico-teorica di A. Banchiri. . . , Kongresni izvještaj C. Monteverdi e il suo tempo, 1968. Studije u reviji Ouadrivium (Modi d'arte poetica in G. di Garlandia. . . , 1956; Su la composizione del »Pomerium« di Marchetto da Padova. . . , 1956; Le utili e brevi regule di canto di G. Spataro. . . , 1962; Per una inlcrprelazione moderna de ĉami scolareschi del medioevo, 1969 i dr.) i drugim struĉnim publikacijama. — IZDANJA: Poesia tatina medievale (tekstovi i napjevi), 1952; Troparium seout'nliarium nonantolanum, Monumenta lvrica Medii Italica, 1954; canzonette G. G. Gastoldija, P. Bellazija i dr. u Biblioteca musicale della Rinascenza; djela F. Azzaiola, A. Trombettija i dr. u Maestri Bolognesi. U Antiguae Musicae Italicae Monumenta obj. ukupna djela A. Banchierija, A. Rote i G. Spatara (Monumenta Bononiensia) i ukupna djela G. M. Asole, V. Ruffa i dr. (Monumenta Veronensia) ; spise sv. Augustina, Pietra Abelarda, Marchettusa iz Padove (Pomerium, 1961) i dr. — Redigirao posth.-izd. djela U. Sesinija.
VECCHI, Orazio, talijanski kompozitor i knjiţevnik (Modena, 155° — 19- II 1605). Muziku uĉio u Modeni. Već prije 1586 bio kapelnik katedrale u gradu Reggio (Emilia), zatim do 1593 kanonik u mjestu Correggio. God. 1596 postao kapelnik katedrale u Modeni, a 1598 kapelnik i nastavnik muzike na tamošnjem dvoru. V. je pisao raznovrsna vokalna djela svjetovnih i duhovnih obiljeţja: canzonette, madrigala, motete, himne, mise. MeĊutim, njegovo je ime u prvom redu povezano uz madrigalistiĉku komediju L'Amfiparnaso. Naslov joj je simboliĉan, a znaĉenje dvojako: to je »Dvostruki Parnas« (tj. Parnas poezije i muzike) ili »Oko Parnasa« (tj. pribliţavanje Parnasu). Ova svjeţa i duhovita komedija na poseban naĉin ilustrira izraţajne mogućnosti madrigala koji je potkraj XVI st. pokušao osvojiti i kazalište. L'Amfiparnaso izlaţe ljubavni zapletaj u radnji koja obiluje licima i šaljivim epizodama. Neki su likovi preuzeti iz domaće commedia dell'arte (Pantalone, njegove sluge Pedrolino i Francatrippa, dottor Gratiano); oni tvore varoški ambijent s njegovom sklonošću za satiru i duhovitost; kontraste meĊu tim likovima postizava V. ulogama napisanim na razliĉitim talijanskim dijalektima. Drugi likovi pripadaju otmjenijem staleţu; njima su namijenjene lirske i dramske partije. Ali ovo osebujno djelo za koje je, ĉini se, sam V. napisao i tekst, nije se izvodilo na sceni. Poput drugih madrigalistiĉkih komedija tog doba, L'Amfiparnaso se samo pjevao, pri ĉemu je zbor izvodio uloge pojedinaca. Komponirajući ovu komediju, V. je zapravo napisao niz madrigala, ponajĉešće na temelju ĉetvoroglasne i petoroglasne madrigalistiĉke polifonije, ali je znao ostvariti i uspjele primjere zbornog recitativa. U L'Amfiparnasu, svom najznatnijem djelu, V. je posvjedoĉio zamjerne mogućnosti za ostvarivanje raznovrsnih opreĉnosti te za istinitost i uvjerljivost u muziĉkom opisivanju duševnih stanja. Paţnju privlaĉi i Vecchijevo djelo Le Veghe di Siena u kojemu u prvom dijelu duhovito oponaša naĉin govora pripadnika razliĉitih naroda, dok u drugom muziĉki evocira niz raspoloţenja (zamišljenost, bol, veselje, iskrenost, zloba, osjećajnost i dr.). DJELA. VOKALNA: L'Amfiparnaso, commedia harmonica, 1594 (obj. 1597); 4 knj. canzonetta za 4 glasa; I, 1580; II, 1580; III, 1585 i IV, 1590; canzonette za 6 glasova, 1587; canzonette za 3 glasa, 1597; madrigali za 6 glasova, 1583; madrigali za 5 glasova, 1589; Selva di varia ricreatione... za 3 do IO glasova, 1590; Convito musicale... za 3 do 8 glasova, 1597; Le Veglie di Siena ovvero 1 varii humori della mušica moderna za 4 do 6 glasa, 1604; Dialoghi... za 7 do 8 glasova uz instrumentalnu pratnju, 1608. — CRKVENA: mise za 6 do 8 glasova, 1607 (posth.); Missa Julia za 2 osmoroglasna zbora (rkp); ĉetvoroglasne lamentacije, 1587; 2 knj. moteta: I, za 4, 5, 6 i 8 glasova, 1590 i II, Sacrarum Cantionum... za 5, 6, 7 i 8 glasova, 1597; Hymniper totum annum... za 4 glasa, 1604; Magnificat za 5 glasova (rkp.). — Mnogi zbornici iz 1575—1615 sadrţe Vecchijeva diela. NOVA IZD.: L'Amfiparnaso obj. su: R. Eitner (PGM, 1902), L. Torchi (UAne musicale in Italia, IV), A. Leichtentritt (1933), C. Perinello (u 2 sv.: I, faksimil i II, transkripcija, 1938) i B. Somma (1953); Le Veglie di Siena obj. B. Somma (1940 i 1958); serenadu iz Selva di varie ricreatione... obj. G. Hausswald (1970); Convito musicale obj. W. R. Martin (Capolavori polifonici del secolo XVI, 1966); nekoliko madrigala obj. B. Squire (Ausgezvdhlte Madrigale, 1895—' 1913); 3 madrigala obj. A. Einstein (Golden Age of the Madrigal I, 1942 i III, 1949); misu Pro Defunctis obj. C. Proske (Selectus novus Missarum II, 1861); Missa in Resurrectione Domini obj. R. Riiegge (Chormerk, 1967); 4 moteta obj. C. Proske (Mušica Divina, 1855); 6 moteta obj. F. Commer (Mušica Sacra, 1875); 21 kompoziciju obj. O. Chilesotti (Biblioteca di rarita musicali, 1892; novi otisak 1968); 9 kompozicija obj. L. Torchi (VAne musicale in Italia, II); pojedinaĉne kompozicije u mnogim priruĉnicima i antologijama. LIT.: A. Catellani, Della vita e delle opere di Orazio Vecchi, Milano 1858. — R. Renier, Dell'Amnparnasso di Orazio Vecchi, 1858. —■ B. J. Dent, The »Amfiparnasso« of Orazio Vecchi, Monthlv Musical Record, 1906. — Isti, Notes on
O. VECCHI, L'A>nfipO-rnasso, naslovna strana, Venecija IS97 the »Amfiparnasso« of Orazio Vecchi, SBIMG, 1910—11. — /.. Frati, Un Capitolo autobiografico di Orazio Vecchi, RMI, 1915. — J. C. Hol, Horatio Vecchi als weltlicher Komponist (disertacija), Basel 1917. ■— Isti, Horatio Vecchi et l'evolution crćatrice. Spomenica D. F. Scheurleeru, 1925. — G. Roncaglia, II Luogo e la data di nascita di Orazio Vecchi, RAM, 1929. — J. C. Hol, Hora tio Vecchi, RMI, 1930. — Isti, Horatio Vecchis vveltliche Werke, Strassburg 1934 (novi otisak Baden-Baden 1974). — Isti, L'Amfiparnaso e Le Veglie di Siena, RMI, 1936 i 1939. —■ C. Perinello, L'Amfiparnasso, commedia harmonica d'Horatio Vecchi, ibid., 1937. — C. Coen, Intorno alle origini di Orazio Vecchi, ibid., 1948. — G. Roncaglia, Orazio Vecchi, ibid., 1949. —■ Zbornik Orazio Vecchi, precursore del melodramma, Modena 1950. — A. Lualdi, Orazio Vecchi, RMI, 1950. — G. Camillucci, L'Amfiparnasso, commedia harmonica, ibid., I95 1 - — G. Roncaglia, Gli Elementi precursori del melodramma nell'opera di Orazio Vecchi, ibid., 1953. — L. Ronga, Lettura storica dell' Amfiparnasso di Orazio Vecchi, RAM, 1953. —J. B. Rodgers, The Madrigals of Orazio Vecchi (disertacija), Los Angeles 1954. — G. Roncaglia, Orazio Vecchi e »Le Veglie di Siena«, Siena 1956. —' A. Basso, L'Amfiparnasso di Orazio Vecchi, Torino 1960. — W. R. Martin, The »Convito musicale« of Orazio Vecchi (disertacija), Oxford 1965. — O. Mischiati, Orazio Vecchi, MGG, XIII, 1966. — R. Riigege, Orazio Vecchis geistliche Werke, Bern i Stuttgart 1967. —■ A. i P. Torelli, Orazio Vecchi, »Poetica musicale«, Modena 1969. •— W. Kirkendale, Franceschina, Girometta, and Their Companions in a Madrigal »a diversi linguaggi« by L. Marenzio and O. Vecchi, AML, 1972. J. As.
VECCHI, Orfeo, talijanski kompozitor (Milano oko 1550 — prije IV 1604). Svećenik; najkasnije od 1590 kapelnik crkve Santa Maria della Scala. Komponirao iskljuĉivo duhovnu muziku. Njegovi moteti, i osobito Pokajniĉki psalmi, otkrivaju velikoga majstora polifonije profinjena ukusa. DJELA: Tri knjige misa za 5 glasova: I, 1588; II, 1598 i III, uz b. c, 1602; mise za 4 glasa, 1597; misa, nedjeljni psalmi i vespere, Magnificat i dr. za 8 glasova, 1590. Ĉetiri knjige moteta: I, za 5 glasova, II izd. 1599; II, za 5 glasova i b. c, 1598; III, za 6 glasova, 1598 i IV, mpteti i Psalmi Poenitenliales za 6 glasova i b. c, 1601. Moteti za 4 glasa, 1603; 2 knj. Sacrae cantiones: I, za 6 glasova, 1603 i II, za 5 glasova, posth. 1608. Psalmi za cijelu crkvenu godinu, 2 magnificata, 4 antifone i dr. za 5 glasova, 1596; psalmi za 5 glasova i b. c, 1601; 21 duhovni madrigal La Donna vestila di Sole, 1602; parodije Scielta de Madrigali. . . de diversi eccell. mušici, accomodati in Motetto. ; . , 1604. LIT.: F. X. Haberl, Orfeo Vecchi, KMJB, 1907. — A. Einstein, Un libro di canzoni spirituali di Orfeo Vecchi, La Bibliofilia, 1938. — O. Mischiati, Orfeo Vecchi, MGG, XIII, 1966.
VECSEY, Ferenc (Franz), madţarski violinist (Budimpešta, 23. III 1893 — Rim, 6. IV 1935). Sin i uĉenik Ludwiga Vecseya, kasnije se usavršavao kod J. Hubaya i J. Joachima. Poĉeo koncertirati sa 10 godina (Berlin 1903, London 1904, New York 1905). Kasnije proputovao Njemaĉku, Italiju, skandinavske zemlje, Rusiju. Bio je neobiĉno nadaren, pa se uvrstio u red najistaknutijih violinista svojega vremena. Komponirao je manja djela za violinu virtuoznog karaktera. VECSEY, Jeno, madţarski kompozitor i muzikolog (Cćce, 19. VII 1909 — Budimpešta, 19. IX 1966). Studirao kod Z. Kodalva na Muziĉkoj akademiji u Budimpešti, zatim na Univerzitetu u Beĉu suradnik (povijest umjetnosti i muzike). Od 1942 znanstveni i od 1945 direktor Muziĉke zbirke Nacionalne biblioteke Szeche"-nyi u Budimpešti. God. 1963 pokreće i otada ureĊuje izdanja izvornih tekstova Mušica Rinata. U kompoziciji se razvio pod utjecajima »neobarbarskog« jezika B. Bartćka i I. Stravinskoga te se najpotpunije izraţava u briljantno orkestriranim instrumentalnim djelima. Kao muzikolog pridonio osvjetljavanju liĉnosti iz starije madţarske muzike (Erkel, Mosonvi i dr.), kao i djelatnosti Josepha i Michaela Havdna u odnosu na
648
VECSEY — VEJVANOVSKY
Madţarsku. SuraĊivao na izdanjima cjelokupnih djela J. Haydna 1 F. Erkela. DJELA. ORKESTRALNA: simfonijska pjesma Boldogko vara, 1951 Cprer. kao Prcludium, Nolturno, Scherzo, 1958); simfonijski koncert In memoriam GyJwrgy Kriidy, 1958; 2 Concertina: I, za klavir i orkestar, 1953 i II, za kontrabas i orkestar, 1954; Suite, 1941; Vonosinlermezzok, 1942; Danses symphoniques, 1945. — KOMORNA: gudaĉki kvartet, 1942; Intermezzi za gudaĉki kvartet, 1942; gudaĉki sekstet, 1956. — Bagatelle za 2 klavira. — Balet Kclc Ċidk, 1944. — SPISI: L'Infedeltd delusa, Zenetudomanvi Tanulmanvok I, 1953; A tnagyar Mozart-irodalomrol, ibid. V, 1957; Haydns Werke in der Musiksammlung der Nalionalbibliothek Sze'chenyi in Budapest (obj. i na madţarskom i engleskom), 1959; A magyar zenetorlenel kepeskonyve (sa Z. Falvvjem i D. Kereszturvjem), 1960. Brojne studije i ĉlanci. — IZDANJA. M. Haydn: Conceno per U flauto traverso, 1957; Sinfonia u d-molu, 1960 i 3 Orchester-Stiicke aus der Mythologischen Operette, 1964. J. Haydn: Opernarien, I—III, 1959 i opere Le Pescatrici (sa D. Barthom i M. Eckardtom) i L'Infedeltd delusa (sa D. Barthom) u izdanju cjelokupnih Havdnovih djela, sv. IV i V, 1964. Serate d'opere di Eszterhdza, I—II (sa L. Somfaijem), 1962; G. Werner: Concertino und Pastorale za orgulje ili ĉembalo i orkestar, 1964. LIT.: F. Bćnis, Jeno Vecsey, MGG, XIII, 1966. — /.. Somfai, Jeno Vecsev, Studia musicologica 1967.
VEDRAL, Josip, kompozitor i violinski pedagog ĉeškoga podrijetla (Stavropol, Rusija, 15. VIII 1872 — Ljubljana, 21. IV 1929). Muziĉki studij završio na Konzervatoriju u Pragu, gdje je zatim kraće vrijeme bio violinist Ĉeške filharmonije. Od 1895 djelovao u Ljubljani kao uĉitelj violine na školi Glasbene matice; 1908—15 vodio je pjevaĉki zbor i od 1914 mali gudaĉki orkestar. Predavao je muziku i na ljubljanskim srednjim školama. Svojom djelatnošću znatno je pridonio razvoju violinske pedagogike u Sloveniji. DJELA: Gozdna idila za orkestar. — Gudaĉki kvintet. —■ Kompozicije za klavir. — Zborovi; solo-pjesme i dr. — Instruktivna djela za violinu i klavir: Pro maly svet; Zbirka slovenskih narodnih pesmi. D. Co.
VEDRAL, Vaclav, kompozitor i horovoda (Prag, 7. IX 1879 — Beograd, 5. XII 1953). Završio Orguljašku školu te kom poziciju na Konzervatoriju u Pragu (A. Dvorak, K. Knittl). God. 1899 postaje horovoda šabaĉke Pevaĉke druţine i nastavnik gim nazije, a 1900 prelazi u Poţarevac na istu duţnost. U gimnaziji je pored hora osnovao orkestar i uĉeniĉki gudaĉki kvartet, a drţeći uz to muziĉka predavanja, podizao je kulturni nivo grada. Posle Prvog svetskog rata radi u Beogradu u gimnaziji od 1924, a u Muziĉkoj školi Stanković od 1925. Od ĉlanova pevaĉkog društva Stanković osnovao je oktet sa kojim je niz godina uĉestvovao na radio-emisijama. Radio je i kao horovoda beogradskog Ĉehoslovaĉkog hora i saradivao kao muziĉki pisac u Muziĉkom glasniku. Njegove kompozicije preteţno su vokalne, ponekada obrade srpskih narodnih pesama. Istiĉu se Gudaĉki kvartet u B-duru, pa Kosmiĉke pesme, a ĉesto su izvoĊene i Deĉje pesme za glas i klavir. R. pej. VEERHOFF, Carlos (Carl), njemaĉko-argentinski kompozitor (Buenos Aires, 3. VI 1926—). Studirao na Visokoj muziĉkoj školi u Berlinu (H. Grabner, B. Blacher) i privatno kod K. Thomasa i H. Scherchena. Od 1948 predavao je teoriju muzike na Visokoj školi Nacionalnog univerziteta u Tucumanu, a 1951—52 bio je u Berlinu asistent F. Fricsaya. Od 1952 ţivi u Munchenu kao slobodan umjetnik. DJELA. ORKESTRALNA. Ĉetiri simfonije: I, Panta rhei, 1953; II, Sinfonie in einem Satz, 1956; III, Spirales, 1966 (nova verzija 1969) i IV, 1974. Sinfonische Invention, 1951; Sinfonischer Satz, 1952; Mirages, 1966; Akroasis za 24 duhaća i udaraljke, 1966; Textur za gudaĉki orkestar, 1969 (nova verzija 1971); Torso, 1971; Sinotrauc, 1973. — KOMORNA: gudaĉki kvartet, 1951; 2 duhaĉka kvinteta, 1958 i 1969; Paginas fu'r drei za cimbal, klavir i harfu, 1969; Dialogues za alt-saksofon i klavir, 1967; sonata za violinu solo, 1954. — KLAVIR SKA: Mosaicos, 1952; Kaleidoskop, 1954 i dr. ■— DRAMSKA. Dvije opere na vlastiti libreto: Targusis, 1958 i Die goldene Maske, 1968; mini-opera Es gibt doch Zebrastreifen za 2 pjevaĉa i 8 instrumenata (libreto Edith Sartorius), 1970; ko morna opera Der Grune, 1972; marionetska opera Der Tanz des Lebens, 1963. Baleti Pavane royale, 1953 i El porguerizo del rey, 1963. — VOKALNA: kantata Ut omnes unum sint za bariton i 4 duhaĉka instrumenta, 1967; Gesdnge auf dem Wege za bariton i orkestar, 1964; Cantos za visoki glas i 7 instrumenata, 1964.
VEGA, Carlos, argentinski muzikolog (Canuelas, Buenos Aires, 14. IV 1898 — Buenos Aires, 10. II 1966). Završivši studij muzikologije bio od 1931 direktor Muzikološkoga instituta pri argentinskom ministarstvu prosvjete; uz to predavao etnomuzikologiju na Univerzitetu u Buenos Airesu. Na putovanjima kroz Argentinu, Ĉile, Boliviju, Peru i Paragvaj sabrao i zapisao više od 5000 napjeva. Pri tome je primijenio vlastitu metodu rada koju su, uz njegove uĉenike, preuzeli i mnogi drugi etnomuzikolozi. Posljednjih godina ţivota bavio se prouĉavanjem muzike ranoga srednjeg vijeka te umjetnosti trubadura i Minnesangera. V. se smatra utemeljiteljem muzikologije i etnomuzikologije u zemljama Latinske Amerike. DJELA: La Mušica de un codice colonial del siglo XVII, 1931; Danzas y canciones argentinas, 1936; La Mušica popular argentina, 1941; Panorama de la mušica popular argentina, 1944; El Origen de los bailes criollos, 1944; Los Instrumentos musicales aborigenes y criollos de la Argentina, 1946; Mušica sudamericana, 1946; La Forma de la cueca chilena, 1947; Bailes tradicionales argenlinos, 1948; Las Danzas populares argentinas, 1952; Bailes tradicionales argenlinos, 1954; El Origen de las danzas folkloricas, 1956; El Movimento de los trovadores, 1959; La Ciencia del folklore, 1960; Mušica folklorica de Chile, 1960; Lectura y notacion de la mušica, 1965. Studije i brojni ĉlanci. LIT.: K. Paklen, Carlos Vega, MGG, XIII, 1966.
VEGH, Sandor, madţarski violinist (Cluj, 17. V 1912 — dirao na Muziĉkoj akademiji u Budimpešti. God. 1931 o Madţarski trio, od 1933 bio je ĉlan Madţarskoga gudaĉkoj teta, od 1940 profesor Muziĉke akademije u Budimpešti; ist ne utemeljio vlastiti gudaĉki kvartet. God. 1946 napustio IV sku i otada koncertirao solistiĉki i sa svojim kvartetom koj: velik ugled. Neko je vrijeme vodio majstorsku klasu za vi komorno muziciranje na Muziĉkoj akademiji u Baselu i o> u Diisseldorfu. Od 1971 ţivi u Švicarskoj. Osobito ţivu kor aktivnost razvio od 1958 na vlastitoj Stradivarijevoj violini, joj je nekad svirao Paganini. VEICHTNER, Franz Adam, njemaĉki violinist i koi tor (Regensburg, 10. II 1741 —■ Klievenhof, Litva, 3. III Sin graditelja violina. Kompoziciju uĉio u Regensburgu (J. F a violinu u Potsdamu (F. Benda). U sluţbi grofa od Keyst s kojim je neko vrijeme boravio u Petrogradu i Konigsber je medu njegovim uĉenicima bio i J. F. Reichard. Od 17C lovao na dvoru u Mitauu; 1795—1820 komorni muziĉar n; kom dvoru u Petrogradu. Bio je vrstan violinist; kao kom] zadrţao se u granicama pretklasiĉnog stila. Većina njegovi] je izgubljena. DJELA: simfonije; koncert za violinu; 2 koncerta za obou; diver — Gudaĉki kvarteti; violinske sonate. — Tri Singspiela.— Kantate. -i druge crkvene kompozicije. LIT.: J. Doring, Biographische Nachricht iiber Franz Adam Ve Mitau 1870. — E. Gercken, F. A. Veichtner und das Musikleben am k schen Hof, Baltische Hefte, 1965. — W. Salmen, Franc Adam Veichtner, XIII, 1966. — J. Muller-Blaltau, Benda, Veichtner, Reichardt, Amem sik des Ostens, Kassel 1967.
VEIDL, Theodor, njemaĉki kompozitor (Vysoĉan kraj \ Ĉehoslovaĉka, 28. II 1885 — Terezin, 16. II 1946). Studir; zikologiju i doktorirao na Njemaĉkom sveuĉilištu u Pragu; vrijeme uĉio na Praškom konzervatoriju, ali je kao komj uglavnom samouk. Operni korepetitor u Beĉu i kazališni d u manjim austrijskim gradovima. Od 1920 predavao n; maĉkoj muziĉkoj akademiji u Pragu. Svojem cilju, stvaranj cifiĉno sudetsko-njemaĉkoga muziĉkog izraza, najviše se pi u pjesmama. Kao i njegove opere, one su izrazito romani DJELA: simfonija u Es-duru. — Klavirske i orguljske kompozi Opere: Ldndliches Liebesorakel, 1913; Die Geschvnster, 1916; Kranwit, Die Kleinstddter, 1934. Melodrama Von der schonen Rosamunde. — Pj( glas i orkestar (ciklus Liebesgedichle). — Studija Beethoven als Meistcr des lischen Humors, 1928. LIT.: R. Ouoika, Die Musik der Deutschen im Bohmen und A Berlin 1956. — Isti, Theodor Veidl, MGG, XIII, 1966.
VEIT, Vaclav Jindfich (Wenzel Heinrich), ĉeški h zitor (Repnice kraj Litomefica, 19. I 1806 — Litomefice, 1864). U Pragu studirao filozofiju i pravo; muziĉko obrazi stekao kao samouk. Od 1831 pravnik u Pragu, 1854—62 u i zatim u Litomeficama. U nekoliko navrata boravio u Njerr gdje se sprijateljio s Mendelssohnom, Schumannom i Li: Sudjelovao u radu mnogih ĉeških muziĉkih društava; djel kao muziĉki pedagog. Vrijedne su njegove solo-pjesme na ĉ jeziku u duhu rane romantike koje se temelje na ĉeškim nar< napjevima. DJELA. ORKESTRALNA: simfonija, 1859; concertino Epizoda z, krejĉovskeho (parodija na Berliozovu Fantastiĉnu simfoniju) za violinu, orkestar i 5 djeĉjih instrumenata, 1844; Romance za violinu i orkestar; j grazioso za rog i gudaĉki orkestar; uvertira, 1842. — KOMORNA: 4 £ kvarteta, 1836—40; 5 gudaĉkih kvinteta, 1835—37; klavirski trio, 1! Klavirske kompozicije. —■ Zborovi (15 muških); solo-pjesme. — Slavnosl 1858; Te deum, 1863; 3 graduala. LIT.: A. John, Heinrich Wenzel Veit, Eger 1903. — K. Fiala, Jindfich Veit, Litomefice 1964. — M. Postotka, Wenzel Heinrich (Vacl dfich) Veit, MGG, XIII, 1946.
VEJVANOVSK?, Pavel Josef, ĉeški kompozitor (Hul ili Hluĉin, oko 1640 — Kromefiţ, 24. VI 1693). Završivši vaĉki kolegij u Opavi, djelovao od 1664 do smrti na bisku] dvoru u Kromefiţu. Tu je bio ĉlan dvorskoga orkestra (oc glavni dirigent) i dvorski kompozitor. Uz to je kao prefekt zbor u crkvi sv. Mauricija; 1665—67 boravio povremeno i u V. je djelovao u malom gradu, a kako mu djela nisu bila tiskani zo je bio zaboravljen. Novija istraţivanja pokazuju, meĊuti ide u red najvećih majstora ĉeške muziĉke prošlosti. Posjedo veliku melodijsku invenciju i savršenu tehniĉku spremu. > je stil osebujna kombinacija homofonih i polifonih postupakf menti narodne pjesme primjećuju se i u širokim melodijskiri jama i u ĉestoj primjeni plesnih ritmova ĉak i u crkvenoj n Jedinstveni su i neuobiĉajeni instrumentalni sastavi u nje sonatama (suitama) s kojima postiţe zanimljive zvukovne < DJELA: 26 sonata (suita) za razliĉite instrumentalne ansamble. — intrade; scenske serenate. — 10 misa; 10 moteta; oko 10 vespera; 1 Magnificat; Te Deum; Salve Regina; kraće crkvene kompozicije. NOVA IZD.: sva instrumentalna djela (3 sv.) obj. J. Racek i J. F (Mušica Antiqua Bohemica, 1960—61); 1 serenatu obj. J. Kupka (1956) natu i 1 serenatu obj. J. Pohanka (Mušica Antiqua Bohemica, 1958); 1 isti (Dejiny ĉeške hudby v prikladech, 1958). .1
VEJVANOVSKY — VELJKOV-MEDAKOVIĆ LIT.: O. Petraš, Suitove orchestralni skladby Pavla Josefa Vejvanovskeho (disertacija), Brno 1948. —■ J. Sehnal, Spoleĉensky profil P. Vejvanovskeho podle kromefiţskych mat-rik, Zpravy V'lastiv, 1964. —J.Buţ-ga, Pavel Josef Vejvanovsky, MGG, XIII, 1966.
VEJZOVIĆ, Dunja (rod. Crnković), pjevaĉica, mezzosopran (Zagreb, 20. X 1943 —). Akademski slikar-grafiĉar; studij pjevanja završila 1971 na Muziĉkoj akademiji u Zagrebu (M. Borĉić); usavršavala se na ljetnim teĉajevima u Salzburgu i Weimaru, kao i 1971—72 na Visokoj muziĉkoj školi u Stuttgartu. Od 1972 solist opere u Niirnbergu, gdje je ostvarila niz zapaţenih uloga. MeĊu njima su Orfej (Gluck), Carmen (Bizet), Venus D. VEJZOVIĆ (Wagner, Tannhduser), Azzucena (Verdi, Trubadur), Marija (Berg, Wozzeck) i dr. Istiĉe se i kao oratorijska i koncertna pjevaĉica. Osim u Jugoslaviji i Njemaĉkoj nastupala je i u drugim evropskim zemljama, K. KO. VELASCO-LLANOS, Santiago, kolumbijski kompozitor i zborovoda (Cali, 28. I 1915—■)• Studirao na Konzervatoriju u Caliju i u Santiagu (C. Isamitt, P._H. Allende, A. Carvajal), gdje je od 1947 bio pomoćni dirigent Ĉileanskoga simfonijskog orkestra. Po povratku u Kolumbiju 1952—56 direktor Konzervatorija u Bogoti, a zatim Konzervatorija u Caliju. DJELA. ORKESTRALNA: Sinfonia breve, 1947; simfonijeta, 1966; Scherzo, 1950; Tio Guachupedto, 1964; Bambuco jocoso, 1967; fuga za gudaĉe, 1943; dvostruka fuga za gudaĉe, 1944. -— KOMORNA: 2 gudaĉka kvarteta, 1945 i 1946; fuga za duhaĉki kvartet, 1948. — Klavirske kompozicije. —■ Scenska muzika. — Zborovi; solo-pjesme. — Uredio izdanje kanona iz Bachova djela Das musikalische Opfer transkribiranih za gudaĉki orkestar, 1946.
VELASCO MAIDANA, Jose Maria, bolivijski kompozitor, dirigent i slikar (Sucre, 4. VII 1900 —). Studirao na Konzervatoriju u Buenos Airesu; 1928—32 profesor na Konzervatoriju u La Pazu. God. 1938 s velikim uspjehom dirigirao u Berlinu praizvedbu vlastitoga baleta sa sadrţajem iz indijanske prošlosti, Amerindia. Osnovao 1939 u La Pazu prvu baletnu trupu i Simfonijski orkestar koji je vodio niz godina. Svoju muziku temelji na drevnim napjevima Indijanaca i na suvremenim pjesmama bolivijskoga puka. DJELA. ORKESTRALNA: simfonija Maria Asimsolo, 1944. Simfonijske pjesme: Cuento brujo, 1935; Los Khusillos, 1936; Danza del viento, 1936; Cory IVara, 1941; Vida de condores, 1941; Chaskha Laikha, 1948; Imdgenes, 1948; Forma y color, 1949; Sones de la tierra,' 1949 i dr. Uvertira Los Hijos del Sol, 1938; suita Estampas de mi tierra, 1939. — KOMORNA: Paisaje Andino za gudaĉki kvartet, 1963; Pensamientos indios za duhaĉki trio, 1964; Suite Andina za duhaĉki kvintet, 1956; duhaĉki kvintet, 1965; kompozicije za violinu i klavir. — DRAMSKA: opera-balet Churayna, 1964. Baleti: Amerindia, 1938; Incario; Ballet colonial i Los Mineros. — Zborovi; solo-pjesme. LIT.: K. Pahlen, Jose Maria Velasco Maidana, MGG, XIII, 1966. VELAZQUEZ, Higinio, meksiĉki kompozitor i violinist (Gua-
dalajara, Jalisco, 11. I 1926 —). U violini uĉenik D. Lobatoa i B. Jimeneza; 1952 postao ĉlan Drţavnog orkestra u Mexicu i tamo uĉio kompoziciju kod R. Halfftera. Od 1969 ĉlan je gudaĉkog kvarteta Instituta lijepih umjetnosti i knjiţevnosti. DJELA. ORKESTRALNA: Juarcz, 1961; Sinfonia breve, 1961; simfonijska pjesma Revolucićn, 1963; Andante atonal za gudaĉki orkestar, 1971. — KOMORNA: gudaĉki kvartet, 1970; Elegija za obou i klavir, 1969; sonatina za violonĉelo solo, 1970. — Kompozicije za klavir {Estructuras, 1969). — 3 canciones proletarias za mezzosopran i drvene duhaĉke instrumente, 1965.
VELDEN, Renier, van der, belgijski kompozitor (Antwerpen, 14. I 1910 —). Studirao kod K. Candaela i j. Jongena. Vodi program u antwerpenskom studiju Institut Belge de Radiodiffusion. U njegovim je kompozicijama sklonost naglašenoj osjećajnosti obuzdana ĉvrstom ritmikom; uravnoteţena kromatika izmjenjuje se s tonalnim harmonijama. DJELA. ORKESTRALNA: simfonijeta, 1969. Concertina: za klavir i gudaĉe, 1971; za violinu i komorni orkestar, 1964 i za flautu i gudaĉe, 1965. Etida za komorni orkestar, 1969. —■ Komorna djela (Concertino za 2 klavira i 5 limenih duhaĉkih instrumenata, 1965). —• Kompozicije za klavir i za 2 klavira. ■— Deset baleta; scenska muzika. —■ Vokaliza za glas i klavir, 1971.
VELIKA OPERA (franc. grand opera), vrsta opere-serije u 5 ĉinova. Razvila se u Francuskoj u prvoj polovini XIX st. i vladala je dijelom francuske i evropske operne pozornice nekoliko desetljeća. Sadrţaj velike opere redovito je historijsko-herojski. DogaĊaji u njoj, premda se prikazuju u historijskim kostimima, odraz su suvremenih nemirnih politiĉkih prilika u Francuskoj. Revolucionarnost radnje mnogo je pridonijela popularnosti i ţivoj aktuelnosti tog scenskog oblika. Veliki izvodilaĉki aparat, raskoš i bogatstvo dekora, ĉeste masovne scene, fantastiĉnost pojedinih prizora, velike baletne toĉke i teţnja za patetikom i
649
veliĉanstvenošću osnovne su znaĉajke velike opere. Zamršena i rastrgana radnja pridonijela je takoĊer nelogiĉnosti i pretjeranostima ove operne vrste. Prva v. o. je La Muette de Portici (1828) D. F. Aubera. Umjetniĉki vrhunac doţivljava ona u djelima G. Meverbeera (Les Huguenots, Le Prophete, L'Africaine i dr.), na kon kojega interes za nju naglo opada. LIT.: W. L. Crosten, French Grand Opera, New York 1948.
M. Kun.
VELIMIROVIĆ, Miloš, muzikolog (Beograd, 10. XII 1922—). U Beogradu završio studije istorije umetnosti na Filozofskom fakultetu (1951) i 1952 diplomirao na Muziĉkoj akademiji iz istorije muzike (N. Hercigonja, S. Đurić-Klajn). Od 1952 u SAD usavršavao se u muzikologiji na Harvard University (O. Gombosi, S. Tuttle, R. Thompson, W. Piston) i 1953 postigao nauĉni stepen magistra; 1955—57 kao stipendista Instituta za vizantijske studije Dumbarton Oaks boravio u Washingtonu, gde je radio pod vodstvom E. Wellesza; 1957 doktorirao disertacijom Byzantine Elements in Eastern Slavio Chant. God. 1957—69 nastavnik za istoriju muzike na Yale University (1961 docent, 1964 vanredni profesor). Od 1969 bio je redovni profesor muzikologije na University of Visconsin u Madisonu, a od 1973 je šef katedre za muzikologiju na Univerzitetu u Virginiji. God. 1963—64 boravio u Grĉkoj, Turskoj i na Cipru, prouĉavajući vizantijske muziĉke rukopise, naroĉito u manastirskim bibliotekama na Svetoj Gori. God. 1958—73 glavni urednik muziĉke publikacije Collegium Musicum na Yale University; od 1966 sa E. Welleszom ureĊivao Studies in Eastern Chant londonskog Oxford University Pressa. God. 1964—69 bio je predsednik meĊunarodne komisije za Inventar srednjovekovnih slovenskih muziĉkih rukopisa, a 1966—68 predsednik sekcije Ameriĉkog muzikološkog društva za oblast New England. V. se specijalizovao za istoriju vizantijske muzike i muzike slovenskih naroda. Poznavanje istorije umetnosti, sposobnost objektivnog kritiĉkog rasuĊivanja, metodološki pristup i jasno izraţavanje karakterišu njegove radove i predavanja. Rezultati Velimirovićevih prouĉavanja, zasnovani na ispitivanju starih muziĉkih rukopisa, predstavljaju znaĉajan doprinos opštoj, vizantijskoj, a posebno jugoslovenskoj muzikologiji. Od naroĉitog je znaĉaja njegova knjiga Byzantine Elements in Early Slavic Chant u kojoj je nauĉnom akribijom dokazao da su vizantijske melodijske formule posluţile kao ishodišta za najstarije slovenske irmose zabeleţene u ruskim rukopisima XII i XIII v. Njegovi radovi o staroslovenskim irmolozima predstavljaju literaturu koja se ne moţe zaobići kod budućih prouĉavanja. DELA (izbor): Byzantine Elements in Early Slavic Chant (disertacija), 2 sv., 1960; Russian Aulographs at Harvard, Notes of the Music Library Association, 1960; Franz Liszt i Spiridon Kneţević, Zvuk, 1961, 47—48; Novi podaci 0 Hristiforu Ivanoviću, ibid., 1963, 57; Štand der Forschung iiber kirchenslawische Musik, Zeitschrift fiir slavische Philologie, 1963; Study of Byzantine Music in the West, Balkan Studies, 1964; Joakim monah i domestik Srbije, Zvuk, 1964, 62; Giovanni Sebenico, Muzikološki zbornik, I, 1965; Two Composers of Byzantine Music: John Vatatzes and John Laskaris, Aspects of Medieval and Renaissance Music, Spomenica G. Reeseu, 1966; Grĉki muziĉar Petar Lampadarije i bosanski mitropolit Serafim, Zvuk, 1965, 65; Preparation of an Inventory of Sources od old Slavic Music, Anfange der slavischen Music, 1966; Byzantine Composers in MS Athens 2406, Essays Presented to Egon Wellesz, Oxford 1966; The Influence of the Byzantine Chant on the Music of the Slavic Countries, Main Paper, The Proceedings of the XIlI th International Congress of Byzantine Studies, Oxford 1967; Struktura staroslovenskih muziĉkih irmologa, Hilandarski zbornik, I, 1966; Muzikološke studije u SAD, Zvuk, 1968, 87—88; The Pre-English Use of the Term »Virginal«, Essays in Musicology in Honor of Dragan Plamenac, University of Pittsburgh Press, 1969; La Musique en Byzance, Encyclopedie des musique sacrees, II, 1969; Present Status of Research in Byzantine Music, Acta Musicologica, 1971 i 1972; The Prooemiac Psalm of Byzantine Vespers, Word and Music: The Scholar's Viezu, A Medley of Problems and Solutions Com-piled in Honor of A. Tillman Merritt, 1972; The Byzantine Heirmos and Heir-mologion, Gattungen der Musik in Einzerldarstellungen, Spomenica L. Schrade, 1973; JugoslazmcnMusic, Sudosteuropa Handbuch, I, Gottingen 1975; Egon Wel-lesz and the Study of'Byzanline Chant, The Musical Quarterly, 1976, 2. Di. S.
VELLUTI, Giovanni Battista, talijanski pjevaĉ, sopranist (Mont' Olmo, danas Corridonia, Macerata, 28. I 1781 — Sambruson di Dolo, Venecija, 22. I 1861). Pjevanje uĉio u Ravenni; debitirao vjerojatno 1800 u Forliju. God. 1803—05 pjevao u Napulju (San Carlo), 1805—08 u Rimu, 1808—10 i 1813 u Milanu (LaScala),i%io i 1822—24 u Veneciji, 1811 i 1817—21 u Torinu te 1824—25 u Londonu (King's Theatre). Gostovao u Miinchenu, Beĉu i Petrogradu. LIT.: H. Kuhncr, Giovanni Battista Velluti, MGG, XIII, 1966.
VELOCE (con velocita; tal. brz, hitar, lak), oznaka za okretno i hitro izvoĊenje muziĉkog djela. Upotrebljava je već A. Banchieri u djelu »L'Organo suonarino« (1605). Izraz velocissimo je oznaka za veoma brz tempo, a susreće se rijetko. VELJKOV-MEDAKOVIĆ, Vera, pijanistkinja (Bavanište, 18. VII 1923—). Studije klavira završila 1942 na Muziĉkoj akademiji u Beogradu (E. Hajek); usavršavala se u Parizu, 1947—49 na Konzervatorijumu kod L. Levvja i 1949—50 na kursu za virtuoze na školi Marguerite Long. God. 1943—45 predavala na Srednjoj školi pri Muziĉkoj akademiji u Beogradu, od 1945 profesor je Fakulteta muziĉke umetnosti. Nastupala u mnogim jugoslovenskim gradovima i gostovala u Austriji, Nemaĉkoj, Fran-
650
VELJKOV-MEDAKOVIĆ — VENTO
cuskoj, MaĊarskoj i Rumuniji. IzvoĊaĉka umetnost ove pijanistkinje zasniva se na stilskoj kulturi, sposobnosti i snazi da pronikne u unutrašnje sadrţajne kvalitete dela koje interpretira, na iskrenosti doţivljaja, temperamentu i bogatoj emotivnosti. R. Pej. VENATORINI -> Mysliveĉek, Josef VENECIJANSKA ŠKOLA, naziv za skupinu nizozemskih i talijanskih muziĉara koji su otprilike od 1530 do 1620 djelovali u Veneciji te pridonijeli muziĉkoj prevlasti Italije, kao i postanku i razvoju najvaţnijih vokalnih i instrumentalnih oblika baroka. Školi su, uz njezina osnivaĉa A. Willaerta (oko 1490—1562), pripadali A. Gabrieli (oko 1510 — oko 1586), C. de Rore (1516—1565), J. Buus (? — 1565), A. Padovano (1527—1575), V. Bell' Haver (oko 1530—1587), C. Merulo(i5S3—1604), G. Guami(l$40— oko 1612), G. Gabrieli (oko 1554—57 do 1612), G. Croce (1557—1609) i drugi te teoretiĉar G. Zarlino (1517—1590). Za razliku od visoko razvijene duhovne polifonije -> rimske škole XVI st. kompozitori venecijanske škole gaje —• uz duhovne -—■ intenzivno i svjetovne oblike. Njihove se napredne ideje oĉituju, medu ostalim, u kromatici i neuobiĉajenim modulacijskim obratima u muzici A. Willaerta, u tokatnom stilu C. Merula, u efektnom stapanju vokalnog i instrumentalnog elementa u kompozicijama A. Gabrielija i osobito G. Gabrielija kojega mnogi nazivaju »ocem instrumentacije«. Kao šaljivo oponašanje puĉkih pjesama nastale su višeglasne vokalne canzone, ĉesto s tekstom u narjeĉju, koje su dovele do canzonette i utjecale na razvoj madrigalne komedije, monodije i operne arije. U orguljskoj muzici njeguje se, uz preludirajuće oblike tokate i ricercara, takoĊer imitacijski ricercar po uzoru na motet. Vokalni slog u obliku ricercara i canzone preuzet je i u muziku za instrumentalne grupe. Instrumentalna canzona smatra se ishodištem višeglasnih i višezbornih sonata i simfonija, glavnih oblika venecijanske škole za vokalno-instrumentalne sastave. G. Gabrieli u djelima za velike višezborne sastave uveo je instrumentalna i vokalna sola i time poloţio temelje duhovnom koncertu. Uz ţivo kompozicijsko djelovanje, u Veneciji se u XVI st. znatno razvio i notni tisak (Petrucci, Scotto, Gardano). Utjecaj venecijanske škole na sjeverne zemlje bio je najjaĉi u njemaĉkim krajevima (J. Gallus, H. Praetorius, H. L. Hassler, G. Aichinger, H. Schiitz, M. Praetorius).
putem na limenim duvaĉkim instrumentima (horna, truba bon) mogu izvesti, pored tzv. prirodnilrHonova, i svi ostali hromatskim redom. To se postiţe promenom duţine vaz stuba koji treperi u cevi instrumenata za vreme duvanja. kom prsta na glavu ventila ili na prenosnu polugu autom ukljuĉuje u zvuĉnicu (nem. Schallrohre) duţi ili kraći kom; Produţavanjem zvuĉnice povećava se i visina vazdušnog ĉime se sniţava visina tona. (Moţe se takoĊe iskljuĉiti jec cevi i time smanjiti visinu vazdušnog stuba, ĉime se dol ton.) Do pronalaska ventila sviraĉi su morali da menjaju menat za svaki tonalitet, što je dovelo do graĊenja serije pc vrsta instrumenata u B, C, D, Es, E, F, G, As i visoko B. njem u zvuĉnicu savijenih cevi odreĊene duţine, dobije ostali osnovni tonovi, tj. Des, Fis, A i H. No time su po; samo novi osnovni i odgovarajući parcijalni tonovi, od k neki bili neupotrebljivi za sviranje zbog neĉiste intonacije, ĉitav niz tonova u registru instrumenata i dalje nedostajao naĉin je bio veoma nepraktiĉan, jer je svaki sviraĉ morac sebe da ima ĉitavu seriju instrumenata, odnosno savijenih umetanje (nem. Krummbogeri). Ti su instrumenti bili ne] za modulacije, a tonovi izvan prirodnog tonskog reda, c raznim pomoćnim sredstvima, bili su neĉisti i imali su drug Navedene nedostatke otklonio je pronalazak sistema venti se pripisuje A. i J. Kerneru iz Beĉa. Njihova truba sa dva iz 1806, kao i horne sa ventilima koje je 1814 konstruirao / zel, bili su prvi instrumenti na kojima su se svi tonovi svii i prirodni. U poĉetku su imali dva, a docnije tri ventila, podešeni tako da se pritiskom prvog ventila instrument za ćeli stepen. Drugi v. sniţava za polustepen, a treći za s polustepen (npr., F-horna, upotrebom prvog ventila post horna, drugog E-horna, a trećeg ili prva dva zajedno, DRaznim kombinacijama ventila mogu se izvesti svi tonovi h skim redom i sniziti instrumenat za 1—6 polustepena, ĉ dobija još 1—6 prirodnih tonskih redova. Instrumentalist: ĉito rado upotrebljavaju prva tri, zbog ĉistog i lepog zvuk nog osnovnom prirodnom redu. Kako se v. upotrebljava, vi
LIT.: C. van Winterfeld, Johannes Gabrieli und sein Zeitalter (3 sv.), Leipzig 1834 (novi otisak Hildesheim 1965). — Zbornik La Scuola Veneziana. Secoli XVI—XVIII, obj. Accademia musicale chigiana, Siena 1942. — W. li. Kimmel, Polvchoral Music and the Venetian School (disertacija, 2 sv.), Roćhe ster (N. Y.) 1954. M. Šku.
ovog primera. Tonovi
VENEGAS DE HENESTROSA, Luys, španjolski orguljaš (Hinestrosa, Burgos, izmeĊu 1500 i 1510 — vjerojatno Toledo, nakon 1557). Svećenik; 1534—45 u sluţbi kardinala (od 1535 toledskoga nadbiskupa) Juana Tavere. Sastavio je jednu od najstarijih tiskanih tabulatura za instrumente tipa lutnje i za instrumente s tipkama. U predgovoru govori o 7 knjiga u 2 sveska; saĉuvan je, meĊutim, samo prvi svezak Libro de cifra nueva. . . (1557; novo izd. obj. H. Angles, La Mušica en la Corte de Carlos V, 1944; II izd. 1965). U njemu su zastupani gotovo svi autori ĉija su se djela u prvoj polovini XVI st. izvodila u Španjolskoj, pa je to dragocjen izvor za prouĉavanje muziĉke prošlosti te zemlje. LIT. :J. Moli Roqueta, Musicos de la corte del Cardinal Juan Tavera (1523 —1545): Luy Venegaz de Henestrosa, Anuario musical, 1951. — J. Ward, The Editorial Methods of Venegas de Henestrosa, Mušica Disc iplina, 1952. — S. Kastner, Luys Venegas de Henestrosa, MGG, XIII, 1966.
VENEZIANI, Vittore, talijanski zborovoĊa i kompozitor (Ferrara, 25. V 1878 — 14. I 1958). Studirao u Bologni. Predavao zborno pjevanje na Liceo Musicale u Veneciji od 1904, na Scuola Municipale di Canto Corale u Torinu od 1913 i na Liceo Musicale u Bologni. God. 1921—53 (uz prekid 1938—45) zborovoĊa u kazalištu La Scala u Milanu. Osnovao Zbor grada Ferrare (1954); gostovao u brojnim evropskim gradovima. DJELA: opera La Leggenda del lago, 1911; niz melodrama. — Zborovi; solopješme. — Izdao vokalna djela A. Banchierija, J. des Presa, C. Monteverdi-ja, Palestrine, O. Vechija i dr.
VENOSA -> Gesualdo, Carlo principe di Venosa VENTE, Maarten Albert, nizozemski muzikolog (Nieuwer-kerk na IJsselu, 7. VI 1915 —). Historiju, geografiju i muzikolo-giju studirao u Utrechtu. Do 1958 predavao na srednjim školama u Leeuwardenu, Zvvolleu i Utrechtu. Otada djeluje na Univerzitetu u Utrechtu (suradnik Muzikološkoga instituta, od 1959 konzervator, od 1965 predavaĉ). Posebno se bavi prouĉavanjem i restauriranjem starih orgulja u Nizozemskoj i Belgiji. DJELA: Bouwstoffen lot de geschiedenis van hel Nederlandse Orgel in de l6de eeuzu (disertacija), 1942; Proeve van een repertorium van de archivalia betrekking hebbende op hel Nederlandse orgel en zijun makers tot ontstreeks 1625, 1956; Die brabanter Orgel, 1958; Bouzvstenen voor een geschiedenis der toonkunst in de Nederlanden, I (sa C. C. Vlamom), 1965; studije i ĉlanci.
VENTIL (prema lat. ventus vjetar; engl. valve, franc. piston, ital. pistone, nem. Ventil), sprava s pomoću koje se mehaniĉkim
II 111
dobijaju se be ~TT -e- " trebe ventila, obiĉnim duvanjem. Ah ako sviraĉ duvajući nove upotrebi v., odazivaju se ovi tonovi (brojke oznaĉavaju note prirodni ton, a ĉetvrtine ton dobijen upotrebom veni 1 •3
3
f
2
1 10
0
3
2
Ima više vrsta ventila. Najpoznatiji su pumpni ili piston z se pokreće vertikalno, odozgo nadole i cilindriĉni v., koji pritiskom na prenosnu polugu — okreće oko svoje osovim zontalno. Cilindriĉni v. je 1832 konstruirao beĉki graditelj J D. J. Blaikley (1874), K. Kottek (1907) i M. Vogel (1958) u su sistem ventila, pa on danas (na hornama i trubama) orno ĉistu emisiju tona i intonaciju, izjednaĉen zvuk i boju, sve lacije i intervalske skokove. ' LIT.: F. C. Draper, Notes on the Boosevand Hawkes Svstem of Ai Compcnsation of Valved Brass Wind Instruments, London 1953. — M Die Intonation der Blechblaser, Orpheus — Schriftenreihe zu Grur der Musik, Dusseldorf 1961. D
VENTO, Ivo de, nizozemski kompozitor (Antvverpen 1544 —• Munchen, oko 1575). Vjerojatno od 1556 zborski Bavarske dvorske kapele u Miinchenu, 1560 poslan na školov Veneciju, gdje je vjerojatno uĉio orgulje kod C. Merula. God postao dvorski orguljaš u Miinchenu, 1568 dirigent novoosi kneţevske kapele u Landshutu, a od 1569 ponovno u Miini orguljaš dvorske kapele koju u to doba vodi O. di Lasso. i renesansni majstor, vaţan prvenstveno po svojim mnogobi višeglasnim njemaĉkim pjesmama (109), pisanim za najraz sastave od troglasnih do osmoroglasnih i preteţno višec oblikovanima. Komponirao ih je dijelom po uzoru na Lassa u afektivnom madrigalistiĉkom stilu punom kontrasi mjenjivanje kontrapunktiĉkih i akordiĉkih sklopova), a d na naĉin starije, jednostavnije polifone pjesme. DJELA. Štampana: Latinae cantiones, quas vulgo motela vocant,qua 1569; Neue teutsche Liedlein mit fiinf Stimmen, 1569 \ Latinae cantiom vulgo motela vocant, quinque v., 1570; Neue teutsche Lieder mit viern, f sechs Stimmen, 1570; Neue teutsche Lieder mit vier Stimmen samt ziveien gen, 1570—71; Liber molelorum quatuor v., 1571; Neue teulsche Lieder mi Stimmen, 1572; Schone auserlesene neue teutsche Lieder mit vier Stimmen Teutsche Lieder mit fiinf Stimmen samt einem Dialogo mit achten, 1573 19 pjesama, od toga 2 iz ranijih zbirki); Molelac aliquol sacrae quatuor v., Quinque motetae, duo madrigalia, gallicae cantiones duae et quatuor germanica
VENTO — VERBUNKOS 1575. — U skupnim zbirkama onoga doba: 4 madrigala za 5 glasova; 1 greghesca za 6 glasova i 1 canzona za 3 glasa. — U rukopisu: 3 mise za 4, 5 i 6 glasova. NOVA IZD.: 5 njemaĉkih pjesama obj. F. Jode (Chorbuch, 6 sv., 1927—31); H. Osthoff obj. 2 pjesme (Chorverk, 1934) i zatim 3 pjesme (Die Niederlander utid das deutsche Lied, 1938); H. Kulla obj. 4 pjesme (Christophorus Chorwerk, LIT.: K. Huber, Ivo de Vento (disertacija), Miinchen 1918. — Isti, Die Doppelmeister des 16. Jahrhunderts, Festschrift Adolf Sandberger, Miinchen 1919. — H. Osthoff, Die Niederlander und das deutsche Lied 1400—1640, Berlin 1938 (novo izd. s dopunama 1967). — W. Boetticher, Aus Orlando di Lassos Wirkungskreis, Kassel-Basel i New York 1963. — H. Osthoff, Ivo de Vento, MGG, XIII, 1966.
VENTO, Mattia, talijanski kompozitor (Napulj, 1735 — London, 22. XI 1776). Uĉenik napuljskoga konzervatorija Santa Maria di Loreto. Od 1756 ţivio kao operni kompozitor u Rimu, od 1763 u Londonu. Njegova dopadljiva i svojedobno popularna muzika nema veće umjetniĉke vrijednosti. DJELA. INSTRU MEN TALNA. Deset knjiga po 6 so nata (ili lesso ns): 1, za ĉembalo i violinu ili flautu, 1765; II—III, za isti sastav 1767; IV, za ĉembalo, flautu, violinu i violonĉelo, 1768; V, za ĉembalo i violinu ili flautu, 1770; VI, za ĉembalo, 1771; VII, za ĉembalo, 1772; VIII, za ĉembalo ili klavir i violinu ili flautu, 1773; IX, za ĉembalo ili klavir, 1775 i X, za ĉembalo ili klavir i obli gatnu flautu ili violinu, 1776. — DRAMSKA: oko 10 opera; brojni pasticci; intermezzo. — Dueti; arije. NOVA IZU.: 3 klavirske kompozicije obj. M. Maffioletti (1930); 8 sonata za klavir i violinu obj. L. Bettarini (1969). LIT.: G. Hendrie, Mattia Vento, MGG, XIII, 1966.
VENTURA, Charlie (Charles Venturo), ameriĉki saksofonist (Philadelphia, 2. XII 1916 —). Sa B. Harrisom, D. Gillespieom, R. Eldriggeom i B. De Francom svirao na jafn sessionima. Ĉlan ansambla G. Krupa i T. Powella; 1946—47 i 1950—51 vodio vlastiti veliki orkestar (big-band), a 1947—49 male sastave (combo), s kojima je postigao veliku popularnost. Sa B. Richom, Ch. Jacksonom i M. Napoleonom djelovao 1951—52 u sastavu Big Four. Ponovno suraĊivao sa G. Krupom i s njegovim triom gostovao na turneji po Japanu. Svirao zatim u vlastitim combo-sastavima u Las Vegasu, a oko 1960 vratio se u ansambl G. Krupa. Odliĉan saksofonist, muzicira na svim vrstama saksofona, najĉešće na tenorskom. Ide medu istaknute predstavnike swinga i modernoga jazza. VENTURA, Jose (u narodu zvan En Pep de la Tenora, Pep Ventura, L'avi Pep), španjolski kompozitor (Alcali la Real, 2. II 1817 — Figueras, 24. IV 1875). Pokretaĉ katalonskog na cionalnog muziĉkog pravca i prvi katalonski folklorist. Virtuoz na katalonskom duhaĉkom instrumentu tenora. Oko 1840 prouĉavao u Perpignanu staru, narodnu (tada još ţivu) praksu muziciranja instrumentalnog ansambla cobla koju je primijenio u svojim kompo zicijama. Definitivno je utvrdio sastav coble upotpunivši ga mo dernijim duhaĉkim instrumentima i kontrabasom, te oţivio narod ni katalonski ples sardana namijenjen sastavu coble. Komponirao oko 200 sardana, od kojih je Per tu ploro postala popularna u cijeloj Španjolskoj. LIT.: F. Salvat, Pep Ventura, Barcelona 1927. —J. Amades, La Sardana, Barcelona 1930. — P. Corominas, Vida d'en Pep de la Tenora, Barcelona 1953. — J. Miracle, Llibre de la Sardana, Barcelona 1964. — J. Subird, Jose Ventura (Pep Ventura, L'avi Pep, En Pep de la tenora), MGG, XIII, 1966.
VENUTI, Joe (Giuseppe), ameriĉki violinist talijanskoga podrijetla (na brodu iz Italije u SAD, 1. IX 1904 —). Odrastao u Philadelphiji; 1925—33 suraĊivao s gitaristom E. Langom. Nastupao zatim sa R. Nicholsom, J. Goldketteom i P. Whitemanom te kao ĉlan ansambala F. Trumbauera, Ph. Napoleona, braće Dorsev, H. Carmichaela i R. McKenziea. S prvim vlastitim sastavom gostovao 1934 u Engleskoj. Na Festivalu u Newportu debitirao 1968 i otada mu se ugled naglo širio po cijelom svijetu. Violinist klasiĉnoga mu ziĉkog obrazovanja, isticao se tehniĉkom virtuoznošću i stilskom ĉistoćom u interpretaciji tradicionalnoga jazza. VEPRIK, Aleksandr Moisejeviĉ, sovjetski kompozitor muzikolog i pedagog (Balta, 23. VI 1899 ■— Moskva, 13. X 1958). Studirao kompoziciju na Konzervatoriju u Petrogradu (A. M. Ţitomirski) i Moskvi (N. J. Mjaskovski), gdje je 1923—43 predavao instrumentaciju (od 1930 profesor). Prva djela komponirao u jevrejskoj narodnoj tradiciji; kasnije je bio pod jaĉim utjecajem muziĉkog ekspresionizma. DJELA. ORKESTRALNA: 2 simfonije, 1931 i 1938; simfonijska pjesma Tlacmopajib, 1946 ( I I verzija 1958); FI JIHCKU U necnu zemmo, 1927; 5 MajienbKUX nbec, 1930 (II verzija 1957); Tpaypnan necnn, 1932; FlecnH jiuKosanun, 1935 ( I I verzija 1958). — Suita za violinu i klavir, 1925; rapsodija za violu i klavir, 1926; 2 kompozicije za violonĉelo i klavir. — KLAV IRSKA: 3 sonate, 1922, 1924 i 1928; JJemcKuu ajtbdoM, 1930 i dr.—■ Opera Toi<.mozy/t, 1938—39 (II verzija sa A. Maldibajevom, 1949). Filmska muzika. — VOKALNA: npoKjinmue $aiuu3My za zbor i orkestar, 1943; Hapod-zepou za zbor i orkestar, 1955; solo-piesme. — SPISI: K eonpocyo i< jiaccoeou o6ycAOBjienuocmu opKecmposozo nucb.»a. O Memodax npenodasaHuH UHcmpyMettmo8Ku, 1931; TpaKinoBKa uHcmpyMenmoe opnecmpa, 1947 (II izd. 1961); OnepKu no eonpocctM opKecmpoeux cmuneu, 1948 ( I I izd. 1961); IIpuHuunu opicecmpoeiiu II. C. Eaxa, 1955. LIT.: A. Ajibiueam, O TBop^ecTBe A. BenpuKa, CoBeTCKan MV3i>iKa, 1933, 4- —' -W- xlynaKU, KHHTH A. M. BenpuKa, CoBeTCKaa MV3MKa, 1962, 12. — B. EoedaHOS-EepejoecKuu, A. M. BenpuK, MocKBa i JleniiHrpafl 1964. — B. JlejibcoH, A. M. BenpHK, My3BiKajrbiiaH >Kn3Hb, 1969, 12.
651
VERACINI, 1. Antonio, talijanski kompozitor i violinist (Firenca, 17. I 1659 — 25. X 1733). Potkraj XVII st. u sluţbi je nadvojvotkinje Vittorije Toskanske na dvoru u Firenci. Sa svojim ocem, violinistom Francescom di Nicolo, vodio violinsku školu; medu njegovim uĉenicima bili su i Giuseppe Valentini i Francesco Maria V. Mnogo je pridonio razvitku talijanske barokne violinske literature; stavci njegovih sonata jasnije su izdiferencirani, a melodijska linija u polaganim stavcima šireg je i slobodnijeg pokreta nego u djelima njegovih preteĉa, a ĉesto i suvremenika. Znatan je i njegov doprinos razvitku violinske tehnike. DJELA: 10 trio-sonata op. 1, 1692; 10 sonata da camera za violinu i b. c. op. 2, poslije 1696; 10 sonata da camera za violinu, violonĉelo i b. c. op. 3, 1696. —■ Ĉetiri oratorija (saĉuvani samo libreti). NOVA IZD.: po 1 sonatu iz op. 1 i iz op. 2 obj. G. Jensen (Classical Violin Music) ; 2 sonate iz op. 1 obj. F. Polnauer (Violinmusik des Barock, 1969); 1 sonatu iz op. 3 obj. isti (1970); 1 sonatu iz op. 3 obj. H. Ruf (1973).
2. Francesco Maria, kompozitor i violinist (Firenca 1. II 1690 — 31. X 1768). Nećak i uĉenik Antonija, te 1699—1700 u Rimu G. A. Bernabeija, G. M. Casinija i F. Gasparinija. God. 1711 polazi na prvu veliku koncertnu turneju. Gostovao u Frankfurtu, 1712—13 u Veneciji, gdje je upoznao Tartinija, a 1714 je prvi put posjetio London; tu je nastupao u opernim meĊuĉinovima i na koncertima stekavši veliku popularnost. Koncertirao zatim 1715 u Dusseldorfu, 1716—-17 bio solist orkestra crkve sv. Marka u Veneciji, 1717—22 u sluţbi na dvoru u Dresdenu, 1723 gostovao u Pragu i potom do 1734 djelovao u Firenci. Ponovno u Londonu 1735—38 (kao kompozitor operne trupe N. Porpore) i 1741 —45. Vrativši se u Italiju ţivio 1750 u Piši i zatim u Firenci. V. je jedan od najistaknutijih violinskih kompozitora i virtuoza u XVIII st.; u svojim kompozicijama nadovezuje se na Corellijev stil, ali po isticanju melodijskog elementa, svjeţini i tretiranju forme pojedinih stavaka sonate već je bliţi galantnom stilu nego baroku. Njegova je melodijska invencija nepresušna; izvanredna ĉistoća pjevne linije i intenzitet unutrašnjeg doţivljavanja sretno su uravnoteţe.li u majstorskom svladavanju zakona forme. On ne pozna isprazni virtuozitet. DJELA. INSTRUMENTALNA: 7 koncerta za violinu i orkestar (rkp.); 12 sonata za violinu ili flautu i b. c, 1716; 12 sonata za violinu i b. c. op. 1, 1721; 12 Sonate accademiche za violinu i b. c. op. 2, 1744; 12 sonata Dissertazioni sopra VOpera quinta del Corelli za violinu i b. c. (rkp.); sonate za violinu i b. c. u rkp. — DRAA1SKA. Opere: Adriano, 1735; La Clemenza di Tito, 1737; Panenio, 1738; Rosclinda, 1744; L'Erroredi Salomone, 1744-— VOKALNA: nekoliko oratorija (muzika izgubljena); kantate Niĉe e Tirsi i Parla al ritratto delVamante; nekoliko arija; kanon za 2 soprana. — Spis // Trionfo delta Pratica Alusicale, oko 1760. NOVA IZD.: po 1 koncert obj. A. Damerini (1958) i B. Paumgartner (Hortus Musicus, 1959); nekoliko sonata obradio I. Pizzetti (Raccoha Nazionale delle Musiche Italiane, 1919); W. Kalneder obj. 12 sonata iz 1716 (1959), Disertazioni (1961) i 4 Sonate accademiche (1962—71); 3 sonate iz 1716 obj. F. Bar (Hortus Musicus, 1959 i 1973). Po 1 sonatu obj. F. David (1872), G. Jensen, J. W. Vasielewski, A. Moffat, L. Torchi, B. Paumgartner, G. Lenzewski, E. Pente, G. Manoliu (1966), C. Ricci (1969), H. Ruf (1973) i dr. Tri fuge iz // Trionfo... obj. M. Fabbri (1965). LIT.: A. R. Naldo, Un trattato inedito e ignoto di Francesco Maria Vera cini, RMI, 1938. — A. Damerini, Elogio dell'asino e morte di Stradella in tin trattato di Francesco Maria Veracini, La Scala, 1956. — M. Fabbri, Gli ultimi anni di vita di Francesco Maria Veracini, Collectanea Historiae Musicae, 1962. — Isti, Le acute consure di F. M. Veracini a »l'Arte della fuga« di F. Geminiani, Firenze 1963. — H. Al. Smith, Francesco Maria Veracini's » I I Trionfo della pratica musicale« (disertacija), Ann Arbor 1963. — M. Fabbri, Appunti didattici e riflessioni critiehe di un musicista preromantico. Le inediti »Annotazioni sulla mušica'- di Francesco Maria" Veracini, Quaderni della RAM, 1865. — B. Paum gartner, Antonio i Francesco Maria Veracini MGG, XIII, 1966. —■ M. G. Clarke, The Violin Sonatas of Francesco Maria Veracini (disertacija ), Boston 1967. — G. Salvetti, Le »Sonate accademiche« di F. M. Veracini, Chigiana, 1968. —■ Al. G. White, Francesco Maria Veracini's »Disertazioni sopra l'opera quinta del Corelli«, RM, 1971. — J. W. HM, The Instrumental Music of Francesco Maria Veracini (4 sv.; disertacija), Boston 1972. M. Kun.
VERBUNKOS (madţ., od njem. Werbung novaĉenje, regrutiranje), madţarski puĉki ples i plesna muziĉka vrsta koja se razvila u XVIII st. te je udarila peĉat razdoblju madţarske muzike od 1780 do 1840, nazvanom razdobljem verbunkosa, a djelovala je odsudno i na izgraĊivanje madţarskog instrumentalnog stila XIX st., prozvanog stilom verbunkosa. O poĉecima verbunkosa nema pobliţih podataka. Svakako se razvio nakon uspostavljanja stalne vojske u Habsburškoj monarhiji (1715), kada je poĉelo novaĉenje vojnika, popraćeno plesom i muzikom. Taj se obiĉaj proširio osobito oko sredine XVIII st., ali se nazivi v. i verbuvdlds (novaĉenje, vrbovanje) uvode tek od šezdesetih godina (prvi muziĉki dokumenti nalaze se u rukopisima iz 1740—5o). U muzici verbunkosa isprepleli su se ponajprije elementi stare madţarske muziĉke tradicije i madţarskog muziĉkog folklora s elementima orijentalno-balkanske i slavenske muzike; uz to ima i talijanskih i njemaĉkih utjecaja. Ta se stilska mješavina vrlo brzo pretvorila u jedinstveni oblik popularnog madţarskog plesa. Poslije 1790 već su posve izgraĊena glavna obiljeţja stila verbunkos: zvukovni kolorit svojstven instrumentalnoj tehnici, ponajviše violinistiĉkoj, izmjenjivanje brzih i polaganih odlomaka (hallgato — friss), 2/4 ili 4/8 mjera, punktirani ritam, izrazita melodika dura i mola (nasuprot pentatonskoj ili
652
VERBUNKOS — VERDI
modalnoj, izvornoj narodnoj melodici), tipiĉni melodijski obrati, sklonost figurativnim parafrazama i pasaţama triola, te specifiĉne ritmiĉke kadence (tzv. bokdzo). U širenju verbunkosa su od poĉetaka vaţnu ulogu odigrale ciganske kapele koje su utjecale i na naĉin izvoĊenja (rubato, koloriranje, tehnika improvizacije). Poĉetkom XIX st. interes za v. se toliko razmahao da su se mnogobrojne zbirke tiskale ne samo u Madţarskoj nego i u Beĉu. Najveća je Magyar Notdk Veszprem Vdrmegyebol, 1823—32, sa 135 kompozicija (u obradbi I. Ruzitske). U doba punog cvata (1810— 40), glasoviti violinski virtuozi J. Bihari, J. Lavotta i A. Csermak komponiraju v. u opseţnijem višedijelnom obliku tipa programne suite ili komornog djela presaĊujući ga u umjetniĉku muziku. Na taj je naĉin v. uskoro postao temeljem razvitka madţarskoga nacionalnog romantiĉkog izraza. Na osnovi verbunkosa izgraĊene su u toku XIX st. tri vrste: umjetniĉka popijevka (B. Egressv, G. Szenfi, K. Simonffv, E. Szentirmav i dr.), madţarska nacionalna opera (J. Ruzitska, M. Rozsavolgvi, F. Erkel) i simfonijska muzika (M. Mosonvi i F. Liszt u djelima nadahnutim madţarskom muzikom). Sam v. kao oblik plesne muzike potiskuje od sredine XVIII st. sve popularniji -> ĉarĊaš, koji se razvio iz njegova brzog dijela. LIT.: E. Major, Adatok a verbunkos tortenetehez, Muzsika, I, 1929. — B. Szabolcsi, A 18. Szazad magyar kollegiumi zeneje, Budapest 1930 (novo izd. u knjizi A magyar ţene evszazadai, II, 1961). — Isti, A XIX szazad magvar romantikus zeneje, Budapest 1951 (novo izd. ibid., 1961). — E. Major, Bihari verbunkosainak visszhangja a XIX. szazadi magvar zeneben, Uj zenei szemle 1952. — B. Szabolcsi, Geschichte der ungarischen Musik, Budapest 1964 (s notnim primjerima i lit.). — B. Rajeczky, Verbunkos, MGG, XIII, 1966. I. Ać.
VERCHALY, Andre, francuski muzikolog (Angers, 4. XII 1903 —). Na Sorbonnei studirao knjiţevnost i historiju; muziku uĉio kod I. Philippa i P. ViĊala. God. 1945—68 conseiller technique za muziku pri francuskom Ministarstvu za omladinu. Uz to 1949—74 generalni sekretar Societe fraticaise de Musicologie i 1955 —59 ĉlan ustanove Centre national de la recherche scientifique. Posebno se bavi istraţivanjem francuske svjetovne vokalne muzike s prijelaza iz XVI u XVII st. Suradnik mnogih enciklopedijskih izdanja (Larousse de la Musique, Encyclopedie Fasquelle, Enciclopedia dello Spettacolo, MGG). DJELA. SPISI: Chansons et Airs de cour, 1955; Le »Livre des vers du luth', manuscrit a" Aix-en-Provence, 1958; La Metrique et le rythme musical au temps de Vhumanisme, Kongresni izvještaj, New York, 1961; Le Recueil authentique des chansons de J. Chardavoine (1576), Revue de musicologie, 1964. — IZDANJA : zbornik radova razliĉitih autora Les Influences entrangeres dans Voeuvre de Mozart, 1958; Airs de cour francais pour voix et luth (1603—1643), 1961; Jchan Planson, Airs a quatre parties (1587), 1966.
VERDELOT, Philippe (Verdelotto), francuski kompozitor (vjerojatno Caderousse kraj Orangea, ? — moţda Firenca, prije 1552.) Podaci o njegovu ţivotu nepotpuni su i nesigurni. Moţda je identiĉan s Philippeom Deslougesom, autorom dvaju moteta objavljenih 1529 u Parizu u zbirci P. Attaingnanta; kasnije su ti isti moteti tiskani više puta pod imenom Verdelota pa se pretpostavlja da je Deslouges moţda uzeo pseudonim Verdelot. Ovu bi pretpostavku pobijala ĉinjenica da je rimski nakladnik Giunta već oko 1526 objavio zbirku Fior de motetti e Canzoni novi, u kojoj je V. oznaĉen kao autor jednog moteta. Sigurno je, meĊutim, da je V. iz Francuske dospio u Italiju i ondje ostao do kraja ţivota. Muziĉku naobrazbu je moţda stekao na vatikanskom dvoru. God. 1523—27 nalazi se u Firenci kao maestro di cappella baptisterija S. Giovanni. U tom razdoblju pjeva i na papinskom dvoru u Rimu (1524), a poslije u firentinskoj katedrali (1527). God. 1529—33 djeluje u Rimu, sudeći po crkvenim kompozicijama saĉuvanim u biblioteci Vallicelliana, a 1533—-35 u Veneciji, gdje komponira gotovo iskljuĉivo madrigale. Posljednje godine ţivota proveo je u Firenci. Jedan od tvoraca talijanskoga renesansnog madrigala, V. je u prvim djelima još posve bliz stilu frottole, ali kasnije stvara upravo klasiĉne primjerke ranog madrigalistiĉkog stila s afektivnim i slikovitim muziĉkim tumaĉenjima rijeĉi i s izmjenjivanjem imitacijskih i homoritmiĉkih partija. U posljednjim djelima, s naglašenim polimelodijskim pomacima, već se pribliţava stilu druge polovice XVI st. U crkvenim kompozicijama uglavnom se kreće izmeĊu Josquinove škole i generacije Palestrine. V. je kao madrigalist izvršio dalekoseţni utjecaj. Njegova su djela mnogo puta izdavana, pa i poslije njegove smrti; ĉak 1589 navodi L. Balbi madrigal Quan-to sia liet' U giorno kao primjer u djelu Musicale essercitio. Willaert je 22 Verdelotova madrigala preradio za glas i lutnju, a nekoliko madrigala i moteta je intavolirao A. de Cabezon za instrumente s tipkama. Gombert i Palestrina su komponirali parodijske mise na Verdelotove motete. DJELA: VOKALNA: II primo libro de madrigali di Verdelotto, 1533; // secondo libro de madrigali di Verdelotto novamente štampati (4 v.), 1534; // terzo libro di madrigali di Verdelotto insieme con alcuni altri bellissimi madrigali di Costanzio Fešta, 1537; Di Verdelotto tuni li madrigali del primo et secondo libro a quattro v., 1540 (ista zbirka s nešto drugaĉijim sadrţajem, 1541, zatim u još desetak novih izd.). Osim toga, još 125 madrigala i 5 chansona u zbirkama s djelima raznih autora. —■ CRKVENA: 3 mise i 81 motet u skupnim zbirkama.
U rukopisu: 1 misa; 45 moteta; 9 himni; Te Deum; Magnificat; Gloria i 2 tacije.—Od Verdelotovih svjetovnih i crkvenih kompozicija 47 ih je prer obj. u razliĉitim talijanskim, njemaĉkim i španjolskim tabulaturama Intavolatura de li Madrigali di Verdelotto da cantare et sonare nel Laut volati da Messer A. Willaert, 1536). NOVA IZD.: ukupna djela izdaje American Institute of Mušice redakciji A.-M. Bragard, od 1966 nadalje. LIT.: A. Einstein, Claudio Merulo's Ausgabe der Madrigale des \ (sadrţi i muziĉke primjere), SBIMG, 1907. Isti, The Italian Madriga Princeton 1949 (novi otisak 1970). — A.-M. Bragard, Verdelot en Italie Belge de Musicologie 1957. — Ista, Details nouveaux sur les musicier cour du pape Clement VII, ibid. 1958. —■ D. L. Hersh (Harran), Philip delot and the Early Madrigal, 2 sv. (disertacija), University of Californ keley 1963. ■— A.-M. Bragard, Etude bio-bibliographique sur Philippe lot, musicien francais de la Renaissance, Bruxelle s 1964. — H. M. Brc H. Rubsamen i D. Heartz, Chanson and Madrigal, 1480—1530, Car (Massachusetts) 1964. — A.-M. Bragard, Musique sacree et humanism cal a la cour des papes Medicis, Leon X (1513—1521) et Clement VII X 534) (disertacija), Liege 1965. — Ista, Philippe Verdelot, MGG XIII — N. Boker-Heil, Die Motetten, von Philippe Verdelot (disertacija), furt am Main 1967. — H. C. Slim, A Gift of Madrigals and Motets, 2 s' cago 1972. I
VERDI, Giuseppe (Fortunino Francesco), talijanski pozitor (Le Roncole, kraj Busseta, Parma, 10. X 1813 — JV 27. I 1901). Već u ranom djetinjstvu pokazivao je izvanredn ziĉku nadarenost, ali kao dijete siromašne gostioniĉarske c nije imao mogućnosti za redovito muziĉko obrazovanje. muziĉku pouku dobio je 01 kog uĉitelja i orguljaša L. trocchija. Ţeleći mu pruţi liku za daljnji razvitak, 0 zatim šalje u obliţnji gradi seto, gdje je V. pod pokrc stvom trgovca te ljubitelja navaoca muzike, A. Barezzi stavio muziĉko školovanje Selettija i F. Provesija. ] ĉetiri godine marljiva rada ju prvi plodovi — danas znate instrumentalne i v kompozicije koje su se s hom izvodile u tamošnjoj i'' na koncertima filharmor društva. Nezadovoljan ste znanjem pokušao se V. u naestoj godini upisati na 1 konzervatorij. No ta ski G. VERDI nova — koja danas nos govo ime — nije tada zala razumijevanja za ţelji doga muziĉara. Bio je odbijen zbog nedovoljno svla umijeća u sviranju klavira, a i zato što je već bio prekoraĉi rosnu granicu predviĊenu za prijem. Ali V. ostaje u Milanu, s istaknutim pedagogom V. Lavignom i stupa u prvi dodir lijanskim muziĉkim kazalištem koje će postati cilj njegova v. niĉkog stvaranja. Od prvog uspjeha dijeli ga još nekoliko g< Provodi ih kao direktor Muziĉke škole i dirigent Filharmon društva u Bussetu. Tek 1839 V. odlazi konaĉno u Milano vršenim opernim prvencem Oberto, Conte di San Bonifaci je iste godine izveden u milanskoj Scali (prema novijim is vanjima C. Sartorija Oberto vjerojatno nije prva Verdijeva c prije nje on je komponirao neizvedenu operu Rocester; m iz te opere V. je velikim dijelom prenio u partituru Obertc razliku od Oberta, drugo Verdijevo djelo, komiĉna oper Giorno di regno ili II finto Stanislao, doţivljuje potpuni neu: Pisao ju je u danima teške obiteljske tragedije, kada je u ni dvije godine izgubio dvoje djece i ţenu (Margherita Barez: je razumljivo da komiĉni likovi i humoristiĉki prizori, zam: u trenucima bola i oĉaja, nisu mogli biti uvjerljivi. Shrva srećom i neuspjehom, V. odustaje od daljnjega stvaranja, : uskoro ponuĊeni libreto za operu Nabucodonosor budi iz m i apatije, pruţajući mu mogućnosti da dade oduška svojin triotskim osjećajima. Usko povezan s najistaknutijim ideji politiĉkim nosiocima Risorgimenta, V. postaje reprezentant pokreta na opernoj sceni. Sliĉnost tematike o porobljenor brejskom narodu sa stanjem u neosloboĊenoj i neujedir Italiji, znatno je pridonijela trijumfu Nabucca. Manje ili simboliĉan je i sadrţaj idućih nekoliko djela: / Lombard prima crociata (1843), Ernani (1844), / due foscari (1844), Gio; d'Arco (1845), Alţira (1845), Attila (1846), / Masnadieri ( i // Corsaro (1848); u operi La Battaglia di Legnano (1841 tezovi se zaklinju da će osloboditi Italiju od tirana, što je izt burne manifestacije. Nakon putovanja u London V. je li Parizu jedan od potpisnika deklaracije za osloboĊenje i ujedii Italije, a njegovo prezime igrom sluĉaja postaje simbol strem talijanskog naroda, jer poklik Viva Verdi postaje kratica za Vittorio Emmanuele re d'Italia. MeĊutim, V. nije politiĉar je ujedinjenje Italije postignuto on se povlaĉi. 4
VERDI Uspjeh Nabucca osigurao mu je stalan ugovor s milanskom Scalom i uglednim izdavaĉem Ricordijem, te mu otvorio vrata ostalih talijanskih opernih kuća. Ali V. ostaje skroman. Kao pravi nacionalni umjetnik on nije poput niza ostalih talijanskih kompozitora napustio domovinu da bi u stranoj zemlji uţivao u slavi i daleko većim prihodima. Ni najunosniji i najlaskaviji pozivi iz inozemstva nisu mogli pokolebati njegovu ljubav i odanost prema zemlji i narodu iz kojega je potekao. V. je dijete seljaĉke porodice te se vraća toj okolini kad god mu prilike dopuštaju. Po povratku iz Pariza sklapa prijateljstvo i dugogodišnju vezu s pjevaĉicom Giuseppinom Strepponi koja će postati njegovom drugom ţenom. Tada kupuje posjed Sant'Agatu u svom zaviĉaju i daleko izvan buke svjetskih zbivanja nastavlja rad na djelima opće ljudske tematike, povezane s njegovim osobnim teţnjama na podruĉju scenskog oblikovanja. Na toj parceli siromašne zemlje, koju je sam obraĊivao u trenucima stvaralaĉkog predaha, u jednostavnoj, ali ugodnoj i vedroj atmosferi pravoga doma, V. je proveo preostali dio svoga ţivota, odlazeći odanle tek na kratko vrijeme da bi nadgledao pripreme za izvoĊenje svojih novih djela. Umro je u dubokoj starosti. Po vlastitoj ţelji pokopan je uz vrlo skromnu pratnju, bez muzike i sveĉanih govora. Istom kasnije, prilikom prijevoza njegovih smrtnih ostataka u konaĉnu grobnicu (veliĉanstvena grobnica za muziĉare Ĉasa di riposo u Milanu, kojoj je V. bio inicijator i kreditor), goleme mase njegovih sunarodnjaka izrazile su mu pjevanjem himne iz njegove opere Nabucco posljednji put svoje veliko poštovanje, ljubav i zahvalnost. A V. je to zasluţio i kao umjetnik i kao ĉovjek. Bio je skroman i jednostavan poput svih istinskih velikana, ali ĉvrst i nepokolebljiv kada je branio svoja umjetniĉka i moralna naĉela u sukobu s hirovitim mogućnicima ili reakcionarnom cenzurom politiĉkih vlasti. Bez zlobe i zavisti prema ostalim muziĉarima V. je neumorno radio, oĉitujući neiscrpnu i zapanjujuću energiju, duboko svjestan velike zadaće i odgovornosti prema svijetu, koje su mu nalagale njegove izuzetne sposobnosti i poloţaj umjetnika-stvaraoca. Već prve Verdijeve opere posjeduju istaknute muziĉke kvalitete. Oslobodivši se utjecaja Rossinija i Donizettija, V. postepeno pronalazi vlastiti umjetniĉki izraz. Teţište je njegovih opera na vokalnom dijelu partiture, a glavno mu je izraţajno sredstvo arija. Ali V. otkriva i u zboru vrlo vaţan konstruktivni element koji će, naroĉito u Nabuccu, postati jedan od glavnih faktora radnje — simbol hrabrosti i snage širokih narodnih masa. Opere Macbeth (1847, posvećena A. Barezziju) i Luisa Miller (1849) paţljivo obraĊenim recitativima, bogatijom primjenom ansambla te zgušnjavanjem scenskog zbivanja u veće muziĉke cjeline (prizore) i dovoĊenjem dotada neuobiĉajenih likova iz graĊanske sredine na opernu pozornicu, uvode u iduću fazu Verdijeva razvoja. Osim propale opere Stiffelio (1850), u to vrijeme V. je napisao tri svoje najpopularnije opere: Rigoletto (1851), II Trovatore (1853) i La Traviata (1853). Iako su konstrukcijom vrlo bliska tradicionalnom tipu velike romantiĉne opere, ta djela donose novosti koje su povrijedile iskvareni ukus razmaţene talijanske kazališne publike. V. izbjegava shematiziranje likova i koncepcije dramske radnje, te ţeli prikazati ljude sa svima njihovim dobrim, ali i lošim osobinama. Oţivljujući na sceni dvorsku ludu (Rigoletto j,cigane (II Trovatore) ili ţenu iz polusvijeta (La Traviata), on će majstorski prodrijeti u psihu tih ljudi i postići najviši vrhunac dramatske napetosti upravo u njihovu sukobu s izopaĉenošću i licemjerjem tadašnjih društvenih uvjeta. Ta teţnja za realizmom i preciznom karak-terizacijom likova povlaĉi za sobom i nov odnos prema libretu, koji za Verdija nije nuţno zlo pri komponiranju opere, nego pravi izvor inspiracije. Iz njegovih pisama libretistima F. M. Piaveu i A. Boitu lako je zakljuĉiti da je sam pravio skice s detaljnim opisima prizora, karaktera i ponašanja likova, pa se uloga libretiste ĉesto ogra-
653
Verdijeva rodna kuća
niĉavala samo na prenošenje Verdijeva plana iz proze u stihove. Nuţna posljedica Verdijeve operne koncepcije jest i novi tret man glasova, ali je prenagljena tvrdnja da on u svojoj romantiĉnoj trilogiji — kako neki zajedniĉkim imenom zovu te tri opere — potpuno prekida s tradicijom belkanta. V. ostaje uvijek i prije svega melodiĉar, ali mu pjevanje nije cilj ne go sredstvo za intenzivnije oţivljavanje dramske radnje. Kvar tet u posljednjem ĉinu Rigoletta izvanredan je primjer pravoga dramatskog višeglasja. U njemu je svaka dionica samostalna pjevna melodijska linija i istodobno tonska karakterizacija dotiĉne liĉnosti, a uzbuĊenje i napetost —■ postignuti zajedniĉkim pjevanjem — kao da nagoviještaju blisku katastrofu. IzmeĊu 1853 i 1867 V. je komponirao veći broj opera koje ne doseţu razinu prethodnih triju, ali ĉine nuţni prijelaz do idućega vrhunca. To su Les Vepres siciliennes (1855), Simone Boc-canegra (1857), Un Balio in maschera (1859), La Forza del des-tino (1862) i Don Carlos (1867). God. 1869 V. dobiva ponudu da za novo kazalište u Kairu, a u ĉast otvorenja Sueskog kanala komponira operu sa sadrţajem iz historije egipatskog naroda. Neobiĉna tematika zainteresirala je Verdija, a kako su i drugi uvjeti bili povoljni, rad brzo napreduje i opera Aida je sveĉano izvedena 1871 u Kairu uz prisutnost mnogobrojnih uglednih liĉnosti i novinara. (Zanimljivo je da V. nije htio prisustvovati premijeri objašnjavajući svoj postupak tvrdnjom da je prilikom sveĉanog ĉina, kao što je prva javna demonstracija novoga umjetniĉkog ostvarenja, vaţna sama umjetnost, dakle djelo, a ne liĉnost autora.) Blještav sjaj i raskoš opreme i instrumentacije (posebno konstruirane trublje) Aide, samo su izvanjske znaĉajke ove rijetko intenzivne i potresne drame izazvane sukobom osjećaja i duţnosti, ljubavi i ljubomore. U Aidi je V. stvorio snaţno djelo u kojem se ogleda sva njegova genijalnost i iskrena ljudska toplina. Premda je po svom muziĉkom govoru izvorno talijanska, ona je bliska umjetniĉkom izrazu cijeloga svijeta. Sve te odlike ipak nisu sprijeĉile njegove sunarodnjake da u Aidi vide djelo Wagnerova epigona. U vrijeme kad piše Aidu V. poznaje nastojanje velikoga njemaĉkog reformatora, ali je duboko uvjeren da je transpozicija Wagnerove muziĉke drame i njene sumorne sjevernjaĉke mistike i simbolike na talijansko tlo apsurd. »Ako su Nijemci, polazeći od Bacha stigli k Wagneru, oni su to uĉinili kao dobri Nijemci i sve je u redu. Ali kad mi, nasljednici jednog Palestrine, oponašamo Wagnera, ĉinimo muziĉki zloĉin i vršimo nešto beskorisno, ako ne i štetno« — piše on u jednom od svojih pisama. Na putu k realnijoj koncepciji opernog sadrţaja i likova V. je došao do sliĉnih rezultata kao i Wagner. U Aidi, a pogotovo u šesnaest godi-
G. VERDI, Otelio, inscenacija I. Wakhewitcha, Covent Garden, 1955
654
VERDI
na kasnije nastalom Otellu, V. je ostvario muziĉku dramu, koja u povezivanju muzike i teksta, te karaktera i situacija ima dodirnih toĉaka s Wagnerovom. MeĊutim, Wagnerovo je djelo krajnja konzekvenca jedne estetike, a V. je postavio temelje na kojima će graditi budućnost. Svojom reformom on ne uklanja stare, izrazito talijanske operne izraţajne elemente — ariju i recitativ nego ih uzdiţe do novoga umjetniĉkog vrhunca. Nakon Aide Verdijeve sile kao da poG. VERDI, karikatura C. v. Štura puštaju. On piše polako i s prekidima, ali djela koja stvara idu medu najvrednija u ĉitavu njegovu opusu. God. 1874 nastaje veliĉanstven Rekvijem u spomen talijanskoga knjiţevnika A. Manzonija, prvi put izveden u milanskoj katedrali na prvu obljetnicu pjesnikove smrti. MeĊutim, i kada stvara muziku inspiriranu tradicionalnim liturgijskim tekstom, V. ostaje blizak ţivotu. I tu je prije svega Talijan, ĉovjek neiscrpne umjetniĉke fantazije i bogatih emocija. »Ja sam od onih«, kaţe on, »koji misle da religiozna muzika treba da ima ĉisti karakter i stil, ali ne vjerujem da gregorijansko pjevanje mora da bude jedini pravi izraz duhovnih ideja. Ako je muzika toliko napredovala od gregorijanske epohe do naših dana i toliko toga otkrila, zašto treba da se toga lišavamo«. Takva shvaćanja omogućila su mu da i na podruĉju crkvene muzike stvori potresno i duboko osjećajno djelo, primjenjujući izraţajna sredstva opere. Opera Otelio (1887), rezime je Verdijevih opernih traţenja. Od snaţne scene oluje na poĉetku do njeţne pjesme o vrbi te smrti Otella, to je impresivna slika duboke tragedije ljubavi, sumnje i ljubomore, u kojoj je svaka pojedinost usmjerena snaţnom doţivljaju cjeline. Osamostaljivanje orkestra, zapoĉeto već u Macbethu i Rigolettu, a nastavljeno u Aidi, u Otellu je potpuno provedeno. Napuštanje raspjevane melodike u korist uvjerljivije muziĉke deklamacije, izazvalo je ponovno negodovanje Verdijevih zemljaka, koji tek postepeno u tim postupcima uviĊaju nuţnu posljedicu njegova osobnog umjetniĉkog razvoja. »E finito!« — tim je rijeĉima V. u pismu A. Boitu popratio obavijest o završavanju Otella. Vjerovao je da mu je rad na Otellu iscrpio posljednje snage i smatrao je to djelo konaĉnim zakljuĉkom svoga stvaranja. To je u njegovoj ţivotnoj dobi bilo shvatljivo i svijet je povjerovao 74-godišnjem starcu, ali on mu je ubrzo spremio novo, posljednje iznenaĊenje. Svojom jedinom komiĉnom operom Fal-staff (1893) V. upućuje »vedri pozdrav ţivotu s ruba groba«. Falstaff zaĉuĊuje majstorskom primjenom polifonije i profinjenim tretmanom orkestra. To je opera buffa, jedna od najduhovitijih muziĉkih komedija koje su do danas komponirane. Ali humor u njoj nije bezbriţan i veseo smijeh Donizettijevih junaka nego »smijeh mudrosti«, vedrina velikog i iskusnog poznavaoca ljudskog ţivota, koji je nadţivjevši generacije upoznao njihova kolebanja i stram-putice. Zato i kada s ironijom prati doţivljaje staroga razvratnika, V. to ĉini s osjećajem dobrote i nijemog razumijevanja, stvarajući i ovdje- remek-djelo koje finoćom G. VERDI, AiĊa, izraza i vitalnošću likova i danas privlaĉi i osvaja.
V. je u prvom redu operni kompozitor. To dokazuje si teatralnost Rekvijema, a jedno od rijetkih instrumentalni koje je komponirao — njegov Gudaĉki kvartet u e-molu — više je kuriozitet u njegovu opusu nego djelo prave um; vrijednosti i originalnosti. Crkvenim zbornim kompo; Quattro pezzi sacri (1898) zakljuĉio je V. svoju dugu i stvaralaĉku djelatnost po kojoj je postao najveći lik ta operne umjetnosti, premda je zapoĉeo djelima koja su sac dobra, ali i loša obiljeţja muzike njegovih prethodnika Ri Bellinija i Donizettija. No, V. je ubrzo uoĉio i upoznao dostatke pa je ĉitav njegov ţivotni opus zapravo evolucij prestano usavršavanje svih izraţajnih sredstava i njihova povi u svrhu stvaranja idealnoga muziĉko-scenskog oblika. Vi opera je pjevana drama nošena snaţnim i iskrenim osjs ali ujedno i radnja koja u oblast svog izraza i djelovanja uz < ukljuĉuje i razum. Trebalo je, dakle, postići ravnoteţu dr i muziĉkog elementa, taj s manje ili više uspjeha dugo rji ali ĉesto neriješeni problem mnogih opernih kompozi formatora. Svjestan da su umjetniĉke kvalitete teksta i jedinstvo obaju stvaralaca muziĉko-scenskog djela, libr kompozitora, vaţni za rješenje toga pitanja, V. s mnogo pristupa odabiranju teksta i radu s libretistima. Pouzdam gova knjiţevnog ukusa dokazuju imena autora djela prema je komponirao svoje opere — Shakespeare, Schiller, ' Hugo — a o njegovoj uzornoj suradnji s libretistima < velik broj pisama koja im je upućivao i od njih primao. No Vi briga oko djela ne ograniĉuje se samo na libreto i muziku. ' zahtjevi na izvodioce, pjevaĉe i instrumentaliste bili su Dugo se savjetovao i dogovarao' s redateljima, scenografii karima, kostimografima pa i tehniĉarima, ne prepuštajući ni najmanju sitnicu sluĉaju. Bez velikoga struĉnog muziĉkog znanja V. je višeinsti: nego znalaĉki oblikovao partiture svojih prvih djela. Nje melodika i harmonija i tada funkcionalna, ali ne raste sj iz karaktera likova i situacija kao u vrhunskim ostvarenjim; perioda njegova stvaranja. Od dopadljivih arija i neuv; recitativa iz ranih djela V. stiţe do snaţnoga dramatskog r skog izraza ĉiji su elementi ostali arija i recitativ, ali kval: sazreli i usavršeni. I bogata i gusta primjena orkestra u daleko se razlikuje od instrumentacije prvenaca, pa ĉak djela iz kasnijega razdoblja (Traviata), u kojima tek 1 odlomci prerašćuju okvire Bellinijeva orkestra — gigant tare, te svojim rafinmanom i tehniĉkom zrelošću navješću storskog instrumentatora Fahtafja. Na taj je naĉin V. u1 nosti izvršio zadatak koji je sebi postavio na poĉetku svoje niĉke karijere. Ostajući vjeran talijanskoj opernoj tradi je u muziĉkom kazalištu uspio ostvariti idealnu ravnoteţu v< i instrumentalnog elementa, a novim, realnijim sadrţajei kovima dao je prijeko potreban impuls i snagu opernim s cima svoga stoljeća. DJELA. DRAMSKA. Opere: Oberto, Conte di San Bonifacio, i Giorno di regno (II finto Stanislao), 1840; Nabucodonosor (Nabucco I Lotnbardi alta prima crociata, 1843 (prer. 1847 pod naslovom Jerusal wam (po V. Hugou), 1844; / due foscari (po Bvronu), 1844; Giovanna 1845; Alţira (po Voltaireu), 1845; Attila, 1846; Macbeth (po Shakes 1847 (prer. 1865 pod naslovom Sivardo, U Sassone); I Masnadieri (po ] leru), 1847; /' Corsaro, 1848; La Battaglia di Legnano (radi cenzure iz s izmijenjenim imenima likova i mjesta radnje, pod naslovom L'Assedio c 1849; Luisa Milter (\ leru), 1849; Stiffeh (prer. 1857 pod našli roldo); Rigolctto (L dizione, po V. Hugoi II Trovatore, 1853; viata (po A. Duma 1853; Les Vepres sicil Vespri siciliani), 185 1856 pod naslovom ( di Guzman); Simone negra, 1857 (prer. 18 Balio in maschera | /// ili La Vendetta in radi cenzure izvoĊei mijenjenim imenima mjesta radnje, pod r Un Balio in Aiassac 1859; La Forza del 1862 (prer. 1869); L los, 1867 (tal. prijevo Aida, 1871; Otelio ( kespeareu), 1887 i Fa Shakespeareu), 1893. KALNA: kantata Ir, I ĉin, autograf
naziom za sopran 1 zbor i orkestar (kon na po vodo m s vjetske iz loţbe u Lo n do nu), 18 62; hi mna Suona U za muški zbor i klavir ili orkestar, 1848; nokturno Guarda che bia za sopran, tenor, bas i flautu, 1839. Za glas i klavir: Sei Romanz L'Esule, 1839; La Seduzione, 1839; Album di sei romanze, 1845; retlo, 1847; La Preghiera del poet a, 1858; II Brigi din, 1863; S 1 8 6 9 i Pi e t a S i g n o r , 1 8 9 4 . — C RK VE N A : R e k v i j e m z a 4 s o l is l i orkestar (stavak Libera me komponiran 1869, namijenjen kolektivn
VERDI — VERESS vijemu posvećenom G. Rossiniju), 187 4; Ave Maria (na Danteove stihove) za sopran i gudaĉki orkestar, 1880; Pater noster za zbor (5-gl.), 1879; Quattro pezzi sacri (Ave Maria za 4 glasa na latinski tekst; Stabat mater za zbor i orkestar na latinski tekst J. da Todija; Laudi alla Vergine Maria za zbor na stihove Danteova Raja i Te Deum za dvostruki zbor i orkestar na latinski tekst), 1886 —89. — Gudaĉki kvartet, 1873. LIT.: PISMA, SLIKE I BIBLIOGRAFIJE: L. Torri, Saggio di bibliografia verdiana, RMI, 1901.— C. Vanbianchi, Šaggio di bibliografia verdiana, Milano 1901 (II izd. 1913). — C. Bocca, Verdi e la caricatura, RMI, 1901. — A. Pascolato, Re Lear e Balio in Maschera, Lettere di Giuseppe Verdi ad A. Somma, Citta di Castello 1902. — A. Luzio, Epistolario verdiano, Letteratura, 1904. —■ T. Constantini, Sei Lettere inedite di Giuseppe Verdi, Trieste 1908. — G. Cesari i A. Luzio, I Copialettere di Giuseppe Verdi, Milano 1913. — M. S. Lottici, Bio-bibliografia di Giuseppe Verdi, Parma 1913. —■ G. Monaldi, Saggio di iconografia verdiana, Bergamo 1913. — C. Vanbianchi, Saggio di bibliografia verdiana, Milano 1913. — J. G. Prod'homme, Unpublished Letters from Verdi to Camille Du Locke (1866—1876), MQ, 1921. — A. Martinelli, Giuseppe Verdi. Raggi e Penombre. Le ultime lettere, Gen ova 1926. — P. Stefan, Briefe von Giuseppe Verdi, Wien 1926. — A. Della Corte, Le Lettere a M. Waldmann, II Pianoforte, 1926. — J. G. Prod'homme, Lettres inedites de Giuseppe Verdi a Leon Escudier, RMI, 1928. — G. Morazzoni, Lettere inedite di Giuseppe Verdi, Milano 1929. —■ A. Alberti, Verdi intimo: carteggio di G. Verdi con il conte O. Arrivabene, Verona 1931. — A. Luzio, II Pensiero artistico e politico di Giuseppe Verdi nelle sue lettere inedite al conte O. Arrivabene, Milano. — Isti, Carteggi verdiani (4 sv.), Roma 1935—47. — H. Schultz, Giu seppe Verdi, sein Leben in Bildern, Leipzig 1938. —• C. Gatti, Verdi nelle immagini, Milano 1941 (i s njem. tekstom). — C. Graziani (A. Oberdorfer), Giu seppe Verdi: Autobiografia dalle lettere, Verona 1941 ( novo izd. 1951). — G. Bongiovanni, Dal Carteggio inedito Verdi-Vigna, Roma 1941. —■ F. Werfel i P. Stefan, Verdi. The Man in His Letters, New York 1942. —F. Walker, Verdi and Francesco Florimo: Some Unpublished Letters, Music and Letters, 1945— Isti, Four Unpublished Verdi Letters, ibid., 1948. — Isti, Vincenzo Genito and his Bust of Verdi, ibid., 1949. — W. Reich, Giuseppe Verdi aus Briefen und Erinnerungen, Zurich 1951. — E. Crass, Giuseppe Verdi. Sein Leben in Bildern, Leipzig 1956. — R, Tengalia, Lettera aperta al Maestro Mario Labroca d'oggi, 1960. — H. Kiihner, Giuseppe Verdi in Selbstzeugnissen und Bild dokumenten dargestellt, Reinbek bei Hamburg 1961. — Istituto di Studi Ver diani u Parmi (osn. 1959) prikuplja arhivski mater ijal o Verdijevu ţivotu i radu; od 1960 obj. Bolletino Verdi (svaki broj tematski ograniĉen na odreĊenu Ver dijevu operu) i Quaderni Verdi (pojedinosti o manje poznatim Verdijevim djeli ma); uz to izdaje faksimile Verdijevih pisama. BIOGRAFIJE I MONOGRAFIJE: B. Bernani, Schizzi sulla vita e le opere di Giuseppe Verdi, Milano 1856. — E. Hanslick, Verdi, Die Moderne Oper, Berlin 1875 (VIII izd. 1885). — A. Pougin-Folchetto, Verdi: vita aneddotica, Milano 1881 (franc. prijevod, Pariš 1886; engl. prijevod New York 1887; njem. prijevod Leipzig 1887). — A. G. Barrili, Giuseppe Verdi. Vita e opere, Genova 1892. — C. Panzacchi, La Vechiaia di Giuseppe Verdi, Nuova Antologia, 1893. — H. de Valois, Verdi, Pariš 1894. — Prince de Valori, Verdi et son oeuvre, Pariš 1895. — L. Parodi, Giuseppe Verdi, Genova 1895. — F. J. Crozvest, Giu seppe Verdi. Man and Musician, London 1897. — R. A. Streatfeild, Verdi, New York 1897. — P. Levi, Le Mogli di Verdi, Roma 1897. — G. Monaldi, Verdi, Torino 1898 (III izd. Milano 1943; njem. prijevod Giuseppe Verdi und seine Werke obj. prije tal. originala, Stuttgart 1898). — G. Cavarretta, Verdi, II genio, la vita, le opere, Palermo 1899. — C. Perinello, Giuseppe Verdi, Ber lin 1900. — M. Basso, Giuseppe Verdi: La sua vita, le sue opere, la sua morte, Milano 1901. — N. Marini, Giuseppe Verdi, Roma 1901. — E. Checchi, Giu seppe Verdi, Firenze 1901. — O. Boni, Verdi: L'Uomo, le opere, l'artista, Parma 1901 ( I I izd. 1913). — P. R. Imparato, Giuseppe Verdi, Portici 1901. — F. Boisson, Notes intimes sur Verdi, Pariš 1901. — N. de Sanctis, Giuseppe Verdi, Napoli 1901. — G. Signorini, Vita di Giuseppe Verdi, Milano 1902. — E. Colomia, Giuseppe Verdi, nella vita e nelle opere, Palermo 1902. — L. Sorge, Giu seppe Verdi: Uomo, artista, patriota, Lanciano 1904. — P. Voss, Giuseppe Verdi. Ein Lebensbild, Diessen 1904. — F. T. Garibaldi, Giuseppe Verdi nella vita e nelFarte, Firenze 1904. — A. Visetti, Verdi, London 1905. — G. Bragagnolo i E. Bcttazzi, La Vita di Giuseppe Verdi narrata al popolo, Milano 1905. — A. Olivieri, Giuseppe Verdi, Chiavari 1910. — A. d'Angeli, Giuseppe Verdi, Bologna 1910 ( I I izd. 1912). — C. Bellaigue, Verdi, Biographie critique, Pariš 1912 (tal. prijevod Milano 1913; novo tal. izd. 1956). — M. Bottini, Giuseppe Verdi, Firenze 1913. — M. Sabba, La Vita di Giuseppe Verdi, Milano 1913. — M. Chop, Verdi, Leipzig 1913. — G. Monaldi, II Maestro della rivoluzione italiana, Milano 1913. — A. Righetti, Giuseppe Verdi. Vita aneddotica, Roma 1913. — A. Mackenzie, Verdi, New York 1913. — G. Roncaglia, Giuseppe Verdi, Napoli 1914. — A. Neisser, Giuseppe Verdi, Leipzig 1914. — /. Pizzetti, Giu seppe Verdi, Musicisti contemporanei, Milano 1914. — G. Bastianelli, Musicisti d'oggi e di ieri, Milano 1914. — 5". St. John-Bernon, Giuseppe Verdi, MQ, 1916. — A. Bonaventura, Giuseppe Verdi, Livorno 1919 (franc. prijevod, Pariš 1923). — Isti, La Figura e l'arte di Giuseppe Verdi, Livorno 1919. — A. Weissmann, Verdi, Stuttgart i Berlin 1922.— G. Monaldi, Verdi aneddotico, Torino 1926. — F. Ridella, Verdi, Genova 1928. — E. Gasco-Contell, Verdi, su vida y sus obras, Pariš 1928. —■ G. Perosio, Ricordi verdiani, Pinerolo 1928. — F. Bonavia, Verdi, London 1930 ( I I izd. 1947). — C. Gatti, Verdi (2 sv.), Milano 1931 (II izd. u 1 sv., 1951; engl. prijevod New York 1955; franc. prijevod Pa riš 1961). — F, Toye, Giuseppe Verdi, London 1931 (tal. prijevod Milano 1950). — E. Blom, Verdi as Musician, Music and Letters, 1931. — A. Baresel, Was weisst du von Verdi, 1931. —■ H. Gerigk, Giuseppe Verdi, Potsdam 1932. — R. de Rensis, Franco Faccio e Verdi, Milano 1934. — R. Manganella, Verdi, Milano 1936. — L. d'Ambra, Giuseppe Verdi, Milano 1937. — H- Notvak, Verdi oder di Macht des Schicksals, Berlin 1938. — A. Baresel, Giuseppe Verdi, Leipzig 1938. — M. Mandula, Le Mogli di Verdi, Milano 1938. — A. Della Corte, Verdi, Torino 1939. — A. Capri, Verdi, uomo e artista, Milano 1939. — A. Lancellotti, Giuseppe Verdi, Roma 1939. — D. Hussey, Verdi, London 1940. — H. Pompe'e, Peppino ou la jeunesse de Verdi, Pariš 1940. — G. Mule i G. Nataletti (redaktori), Zbornik Verdi, Studi e memorie, Roma 1941. — F. Botti, Giuseppe Verdi, Roma 1941. — K. Holl, Verdi, Berlin 1943. —■ U. Zoppi i A. Mariani, Giuseppe Verdi e Teresa Stolz, Milano 1947. — F. H. Tornblom, Verdi, Stockholm, 1948, —■ D. Hussey, Verdi, London 1948 (novo izd. New York 1962). —■ N. Loeser, Verdi, Haarlem 1948. — D. Humphreys, Verdi, Force of Destinv, New York 1948. — A. Oberdorfer, Giuseppe Verdi, Verona 1949. — A. E. A. Cherbulies, Giuseppe Verdi, Zurich 1949. —■ L. Orsini, Giuseppe Verdi, Torino 1949. — JI. CoAoeuoea, J3,>Ky3enne Bep^H, MocKBa i JleHHHrpaji 1950 (novo izd. 1957). — F.Abbiati (redaktor), zbirka studija Giuseppe Verdi, Nuovi studi, Siena 1951. — G. Monaldi, Verdi, La Vita e le opere, Milano 1951. — E. Radius, Verdi vivo, Milano 1951. — G. Stefani, Verdi e Trieste, Trieste 1951. — T. Celli, »Va pensiero« . . . Vita di Giuseppe Verdi, Milano 1951, — /-. Gianoli, Giuseppe Verdi, Brescia 1951. — G. Mondini, Nel cinquantennio Villanova d'Arda, Parma 1952. — T, R, Vbarra, Verdi, Miracle Man of Opera, Ne\v York 1955- — W. Seifert, Giuseppe Verdi, Leipzig 1955. — V. Sheean, Orpheus at Eightv. A Study of Giuseppe Verdi, London 1958. — M. Mila, Verdi, Bari 1958. — P. Petit, Verdi, Pariš 1958. — F. Abbiati, Giuseppe Verdi
655
(4 sv.), Milano 1959. — M. Hwpn6epz, ,D>Ky3enne Bepan 1813—1901, JleHHHrpan 1960. — F. IValker, The Man Verdi, London 1962 (tal. prijevod Milano 1964). — A. A. Abert i H. Kiihn, Giuseppe Fortunino Francesco Verdi, MGG, XIII, 1966. RADOVI SPECIJALNOG KARAKTERA: F. d'Arcais, Giuseppe Verdi e la mušica italiana, Nuova antologia, 1868. — G. Bcrtrand, Les Nationalites musicales etudiees dans le drame lyrique. Verdisme et Wagnerisme, Pariš 1872. — G. Monaldi, Verdi e Wagner, Roma 1887. —• C. Ricci, Giuseppe Verdi e l'Italia musicale all'estero, Bologna 1889. ■— C. Abate, Wagner e Verdi. Studio critico-musicale, Mistretta 1896. — /. Pizzi, Ricordi verdiani inediti, Torino 1901. — L. Torchi, L'Opera di Giuseppe Verdi e i suoi caratteri principali, RMI, 1901. — P. Belezza, Manzoni e Verdi, i due grandi, Roma 1901. — J. G. Huneker, Overtones, New York 1904. — F. Flamini, Pagine di critica e d'arte: Verdi, Leghorn 1905. — D. Alaleona, L'Evoluzione della partitura verdiana, Nuova antologia, 1913. — G. Monaldi, Le Opere di Verdi alla Scala, Milano 1915. — A. Luzio, Garibaldi, Cavour, Verdi, Torino 1924. — G. M. Ciampclli, Cronistoria delle opere di Verdi alla Scala, Milano 1929. — P. Beri, Die Opern Verdis in ihrer Instrumentation (disertacija), Wien 1931. — P. A/Ianghini, G. Verdi e il melodramma italiano, Rimini 1931. — A. Maecklenburg, Verdi and Manzoni, MQ, 1931. — M. Rinaldi, Verdi e Shakespcare, Roma 1933 ( I I izd. 1939). — M. Mila, II Melodramma di Verdi, Bari 1933 (novo izd. Milano 1961). — L. Unterholzner, Giuseppe Verdi's Operntypus, Hannover 1933. — A. Parente, II Problema della critica verdiana, Torino 1933. — A. Grassi, Bellini, Wagner e Verdi, 1801—1901, Milano 1935. — R. Gallusser, Verdis Frauengestalten (disertacija), Zurich 1936. — /. Pizzetti, L'Arte di Verdi, RMI, 1937. — G. Engler, Verdis Anschauung vom Wesen der Oper (disertacija), Breslau 1938. — J. Lodschelder, Das Todesproblem in Verdis Opernschaffen, Koln i Stuttgart 1938. — J. Brockt, Verdi's Opera Choruses, Music and Letters, 1939. — G. Roncaglia, L'Ascensione creatrice di G. Verdi, Firenze 1940 (III dop. izd. 1951). — F. Botti, Verdi e la religione, Parma 1940 (II dop. izd. 1941). — A. Farinelli, Giuseppe Verdi e il suo mondo interiore, Roma 1941. — /. Pizzetti, La Religiosita di Verdi, Nuova antologia, 1941.— G. Barblan, Giuseppe Verdi e l'opera romantica, Milano 1941. — G. Cenzato, Itinerari verdiani, Parma 1949 (II izd. 1955). — J. W. Klein, Verdi's Attitude to His Contemporaries, The Music Review, 1949. — F. Walker, Verdi's Ideas on the Production of his Shakespeare Operas, Proceedings of the Royal Musical Association, 1949 —50. — A. Zccchi, Collana di saggi Verdiani, Bologna 1951. — D. Valero, Verdi e la Fenice, Venezia 1951. — E. Radius, Verdi vivo, Milano 1951. — M. Rinaldi, Verdi critico, Roma 1951.— R.Martini, Intermezzi Verdiani, Magenta 1952. — C. Gatti, Revisioni e rivalutazioni verdiane, Torino 1952. — Paltrinieri, Mattutino ver diano, Torino 1953. — F. I. Travis, Verdi's orehestration, Zurich 1956. — G. Roncaglia, Galleria Verdiana; studi e figure, Milano 1959. — G. Gavazzeni, Problemi di tradizione dinamico-fraseologica e critica testuale in Verdi e in Puccini, Milano 1961. — J. G. Manlove, The Dramalurgy of Shakespeare and Verdi (disertacija), Saint Paul (Minnesota) 1964. STUDIJE O VERDIJEVIM OPERAMA: A. Basevi, Studio sulle opere di Giuseppe Verdi, Firenze 1859. —■ E. Fabrini, II Don Carlos di maestro Verdi, Firenze 1869. — F. Bourgeant, Giuseppe Verdi et Aida, Pariš 1880. — V. Maurcl, A propos de la mise-en-scene du drame lyrique »Otelio", Roma 1888. ■— P. Dukas, Falstaff et Othello de Verdi, Revue hebdomadaire, 1894—95. — E. Destranges, L'fivolution musicale chez Verdi: Aida, Otelio, Falstaff, Pariš 1895. —A. Soffredini, Le Opere di Giuseppe Verdi: Studio critico-analitico, Milano 1901. —J. C. Hadden, The Operas of Verdi, London 1910. — K. Regensburger, Uber den Trovador des Garcia Gutierrez, die Quelle von Verdis »II Trovatore* (disertacija), Berlin 1911. — E. Istel, The Othello of Verdi and Shakespeare, MQ, 1916. — Isti, A Genetic Study of the Aida Libretto, ibid., 1917. — A. Della Corte, Le Opere di Giuseppe Verdi (Aida, Otelio, Falstaff), Milano 1923 —25 ( I I izd. 1946). — Isti, La Forza del destino, Mušica d'oggi, 1929. — C. Sartori, »Rocester«, la prima opera di Verdi, RMI, 1939. — U. Rolandi, Libretti e librettisti verdiani .visti dal punto di vista storico-bibliografico, Roma 1941. — H. Gal, A Delected Epispde in Verdi's Falstaff, The Music Review, 1941. — K. O. Donnel Hoover, Verdi's Rocester, MQ, 1942. — A. Della Corte, Rigoletto—Trovatore—Traviata, Milano 1943. — M. Rinaldi, Aida di G. Verdi, Firenze 1943. — G. Roncaglia, L'Abbozzo del Rigolleto di Verdi, RMI, 1946. — Isti, L'Otello di Verdi, Milano 1946.—A. Della Corte, Le sei piu belle opere di Giuseppe Verdi, Milano 1946. — V. Godefroy, Simone Boccanegra, The Music Review, 1948. — Isti, Don Carlos, ibid., 1950. — Isti, La Forza del destino, ibid., 1951. — 5. Williams, Verdi's Last Operas, London 1951. — E. J. Dent, Un Balio in Maschera, Music and Letters, 1952. — E. T. Cone, Verdi's letzte Opern, Perspektiven, 1953. —• E. M. Kolerus, Moderne Opernbearbeitungcn nach Verdi in textlicher und dramaturgischer Hinsicht, Wien 1954. — W. Sicgmund-Schulze, Probleme der Verdi-Oper, Kongresni izvještaj, Kassel 1959. — J. W. Klein, Some Reflections on Verdi's »Simone Boccanegra«, Music and Letters, 1962. — W. Osthoff, Die beiden »Boccanegra" — Fassungen und Beginn von Verdis Spatwerk, Annales Musicologique, 1963. M. Sku.
VERDY, Violette (pravo ime Nelly Guillerm), francuska plesaĉica (Pont-1'Abbe, 1. XII 1933 —). Klasiĉni balet uĉila u Parizu (Roudanne, V. Gsovski); 1945 plesala djeĉje uloge u trupi Ballet des Champs-Etysees, a 1949 snimila film Ballerina. Solist plesnih trupa Ballet de Pariš R. Petita (od 1950), Ballet de Marigny Y. Chauvire (od 1952), American Ballet Theatre (1957—58), Nezv York City Ballet (od 1958). Uz to gostovala u mnogim poznatim baletnim ansamblima. Od 1966 bavi se i koreografijom. Nastupila i u filmu The Glass Slipper. Plesaĉica virtuozne tehnike, izuzetnoga šarma i velike inteligencije proslavila se u baletima Romeo i Julija i Pepeljuga (Prokofjev), Pas de deux (Ĉajkovski) i Dances at a Gathering (Chopin). LIT.: /. Lidova i N. Goldner, Violette Verdy, Les Saisons de la danse, 1971. — M. Marks, Violette Verdy, Dance Magazine, 1972.
VERESS, Sandor, madţarski kompozitor (Koloszvar, danas Cluj 1. II 1907 —■). Studirao na Muziĉkoj akademiji u Budimpešti, kompoziciju kod Z. Kodalva, klavir kod B. Bartoka. God. 1929—-33 suradnik Etnografskog muzeja u Budimpešti, zatim na studijskom putovanju u Berlinu i Londonu prouĉavao nove metode muziĉke nastave. Od 1936 asistent B. Bartoka (kasnije Z. Kodalva) na Odsjeku za narodnu muziku pri Madţarskoj akademiji znanosti, 1943—-48 predavao kompoziciju na Visokoj muziĉkoj školi u Budimpešti. Od 1950 profesor na Konzervatoriju i uz to od 1968 izvanredni profesor muzikologije na Univerzitetu u Bernu. Jedan od najmarkantnijih madţarskih kompozitora poslije Bartoka, V. je razvio
656
VERESS — VERNEUIL
svoj osobni kontrapunktski stil, proţet melodijskim i ritmiĉkim elementima madţarskog folklora. Od 1951 prihvaća dodekafoniju, ali dvanaesttonskom nizu daje preteţno melodijsko-tematsko znaĉenje, zadrţavajući i dalje latentne tonalne centre. Posljednjih godina pokazuje sve veću sklonost kvartnim i kvintnim harmonijskim strukturama. DJELA. ORKESTRALNA: 2 simfonije. I, 1940 i II, Sinfonia Minneapolitana, 1953- Koncerti: za violinu, 1937—39; za klavir, gudaĉe i udaraljke, 1952 i za gudaĉki kvartet i orkestar, 1961; Divertimento, 1935 i Partita, 1936 za mali orkestar; Csiirddngdlb, madţarski ples za komorni orkestar, 1941; 4 Transilvanska plesa, 1944; Šivalo enek (Threnos) in memoriam Bela Barlok, 1945; Drdmai vdltosatok 1947; Hommage d Paul Klee, fantazija za 2 klavira i gudaĉe, 1951; Sonata per orchestra, 1952; Passacaglia concertante za obou i gudaĉe, 1961; Varijacije na Kodalvevu temu, 1962; EXPOsition-VAriation-REcapitula~ tion za komorni orkestar, 1964; Mušica concertante za 12 gudaĉa, 1966; uvertire i dr. — KOMORNA: trio s flautom, 1927; 2 gudaĉka trija, 1929 i 1954; klavirski trio, 1963; 2 gudaĉka kvarteta, 1931 i 1936 —37; sonatina za obou, klarinet i fagot,1931; Mušica ficta za duhaĉki kvintet, 1968. Za violinu i klavir: sonatina, 1932; Seconda sonata, 1939 i Nćgrddi verbunkos, 1940. Sonatina za violonĉelo 1 klavir, 1933; sonate za violinu solo, 1935 i za violonĉelo solo, 1968. — KLAVIRSKA: sonata, 1929; 3 sonatine, 1932, 1934 i 1935; 15 kis zongoradarab, 1935: Kis szvit 1938; 6 Csdrdds, 1938; Billegetomuzsika, 77 komada za djecu, 1947 i dr. —DRAAiSKA: djeĉja opera Hangjegyek Idzaddsa, 1931. Baleti Csodafurulya, 1937 i Terszili Katica, 1943. Scenska i filmska muzika — VOKALNA : Sancti Augustini Psalmus contra Partem Donati za bariton, zbor i orkestar, 1943—44; Erdelyi kanldla, 1935; Laudatio Musicae za sopran, zbor i komorni orkestar, 1958; Elegie za bariton, harfu i gudaĉki orkestar, 1964; Songs of the Seasons, 7 madrigala za mješoviti zbor, 1968; zborovi; solo -pjesme. — SPISI: Bela Bartok, the Man and Artist, 1948; La Raccoha delta mušica popolare unghercse, 1949. Studije i ĉlanci o madţarskom folkloru i o B. Bartoku. LIT.: C. Mason, Sandor Veress, The Chesterian, 1951. — Isti, Sandor Veress, Ungarische Komponisten, Musik der Zeit, Bonn, 1954. — E. Dofiein, Sa ndor Veress, Melos, 19 54, 3. — Isti, Uber Sando r Veress, SMZ, 1957, 2. — J. Weissmann, Guide to Contemporarv Hungarian Composers, Tempo, 1957. — M. Fame, Sandor Veress, MGG XIII, 1966. — J. Demenyi, Sandor Veress, Tempo, 1969. I. Ać.
VERETTI, Antonio, talijanski kompozitor (Verona, 20. II 1900 —). Studirao u Veroni (L. Rocca) i na Liceo Musicale u Bologni (G. Mattioli, F. Alfano); 1921 diplomirao. Neko vrijeme bio u Milanu muziĉki kritiĉar. Zatim je u Rimu osnovao Accademia della Giovcntu musicale italiana i do 1943 poduĉavao na toj ustanovi. God. 1950—52 direktor konzervatorija Gioacchino Rossini u Pesaru, 1953—55 Konzervatorija u Cagliariju, 1955—70 konzervatorija Luigi Cherubini u Firenci. Kombinirajući tradicionalne forme i muziĉki govor slobodne strukture, stvara djela osebujnog uĉinka {Sinfonia sacra, Klavirski koncert). Na podruĉju muziĉkoga kazališta istiĉe se komiĉnom operom // Medico Volante, u koju unosi crte komedije dell'arte, te koreografskim misterijem / Sette peccati, gdje primjenjuje dodekafoniĉku i serijelnu tehniku. DJELA. ORKESTRALNA: Sinfonia Italiana, 1929; Sinfonia epica, 1938; Sinfonia sacra (s muškim zborom), 1946; koncert za klavir, 1949; Con-certino za flautu i gudaĉki orkestar, 1959; fantazija za klarinet i orkestar, 1958; Ouverture della Campana, 1951. —■ KOMORNA: klavirski trio, 1928; trio za flautu, violonĉelo i klavir, 1917; Sonata a una figlia immaginaria za violinu i klavir, 1952; 2 sonate za violonĉelo i klavir: I, come una fantasia, 1922 i II, 1926; Divertimento za ĉembalo i 6 instrumenata, 1938. —• KLAVIRSKA: sonatina, 1956; tokata, 1923; partita, 1926; passacaglia, 1930. — DRAMSKA: komorna opera // Medico volante (prema Moliereu), 1923; komiĉna opera // Favorito del Re, 1932 (prer. pod naslovom Burlesca, 1955); koreografski divertimento // galante tiratore, 1933; »azione mimosinfonica« Una Eavola di Andersen, 1934; koreografski misterij / Sette peccati, 1956. — Filmska muzika. — VOKALNA: oratorij II Figliol prodigo, 1942; Morte e deificazione di Dafni za glas i 11 instrumenata, 1937; Priere pour demander une etoile za zbor, 1966 (prer. za zbor i orkestar, 1967); zborovi; solo-pjesme uz orkestar i uz klavir. LIT.: N. Costarelli, Antonio Veretti, RAM, 1955. — II Musicista del mese: Antonio Veretti, Ricordiana, 1955. —• N. Costarelli, Antonio Veretti e la sua »Priere pour demander une etoile«, Chigiana, 1966.
VERHULST, Johannes Josephus Hermannus, nizozemski kompozitor i dirigent (Hag, 19. III 1816 — 17. I 1891). Violinu i kompoziciju studirao na Konzervatoriju u Hagu. Tu je neko vrijeme violinist u orkestru Francuske opere i crkveni orguljaš. God. 1837 nastavio studij kod J. Kleina u Kolnu, a 1838 postao dirigent društva Eulerpe u Leipzigu, gdje je uz to uĉio kod F. Mendelssohna. Po povratku u Hag (1842) bio dirigent na kraljevu dvoru, a od 1848 direktor društva Maatschappij tot bevordering van toonkunst u Rotterdamu; u sklopu toga društva organizirao je 1854 internacionalni muziĉki festival. IzmeĊu 1860—85 vodio uz to koncerte društva Felix Meritis i Maatschappij Caecilia u Amsterdamu te koncerte društva Diligentia u Hagu. V. ide u red vodećih liĉnosti nizozemskoga muziĉkog ţivota u drugoj polovini XIX st. Kao dirigent mnogo je pridonio usavršavanju orkestralnog muziciranja, afirmaciji suvremene muzike i Bachovoj renesansi. Kao kompozitor pod utjecajem je leipziške škole (Mendelssohn, Schumann); najvrednija su mu djela pjesme na tekstove J. P. Heyea. DJELA. ORKESTRALNA: simfonija, 1841. Tri uvertire: I, 1836; II, Gijsbrecht van Aemstel, 1837 i III, 1939. Intermezzo Gruss aus der Ferne-, 1840. — Tri gudaĉka kvarteta: I i II, 1840 i III, 1845. — Sedam sveĉanih kantata za muški i mješoviti zbor; brojni muški zborovi; solo -pjesme. — CRKVENA: 2 mise; rekvijem za muški zbor i duhaĉe, 1854; Psalam 14$ za sole, zbor i or kestar, 1845; Te Deum, 1871; moteti; himne; antifone. LIT.: A. Asselbergs, Johannes Josephus Hermannus Verhulst, MGG, XIII, 1966. — G. IVerker, Johannes Verhulst, Mens en Melodie, 1966.
VERIZAM (od tal. vero istinito, stvarno), u talijanskoj opernoj umjetnosti, stilski pravac s kraja XIX st. Pojavio se isto-
dobno s verizmom u tal. knjiţevnosti, a kao reakcija tetiku R. Wagnera i blizak je naturalistiĉkim tendencij knjiţevnosti (E. Zola, G. Flaubert, H. Ibsen). Za raz filozofske simbolike i mistiĉke legende Wagnerove umji veristi obraduju dogaĊaje iz svakidašnjeg ţivota. Oni { odabiru radnju nošenu jakim elementarnim strastima, rai lim do krajnosti, da bi na taj naĉin snaţno djelovali na t slušalaca. U formalnoj izgradnji djela veristi se ugledaju c na neke scene iz opere Carmen G. Bizeta i na neka djela C dija (Rigoletto, Krabuljni ples) te naglo niţu prizore u ne] nom porastu muziĉke i scenske napetosti, pripremajući ki katastrofu. Sve se brzo odvija, jer to zahtijevaju akcije pi ništa gonjenih, u većini sluĉajeva, burnim osjećajima 1 ljubomore i osvete. S obzirom na stil i tehniku, veristiĉka drama teţi za kompromisnim spajanjem elemenata tal operne tradicije i raspjevane melodije narodnog prizvuka gaćenim izraţajnim mogućnostima modernog orkestra. Prve i ujedno najbolje veristiĉke opere su Cavalleria cana P. Mascagnija i / Pagliacci R. Leoncavalla. Medu ( veristiĉkim autorima istakli su se F. Ĉilea, U. Giordano, fano i R. Zandonai. Veristiĉke su opere doduše obogat lijansku opernu literaturu, ali svojim ponešto dekadentn: tetskim naĉelima i teţnjom da zadovolje publiku ţeljnu ĉija, nisu postale putokazom budućim generacijama. Me pojedini su veristiĉki postupci u većoj ili manjoj mjeri t na niz opernih stvaralaca, tako na G. Puccinija, E. Wolfrija, E. d'Alberta i druge. Ideje verista našle su odjeka i u drugim evropskim zemljama, osobito u Francuskoj. Tu si cijelosti ili samo djelomiĉno prihvatili A. Bruneau, C. Eri H. Fevrier, X. Leroux i G. Charpentier, autor najuspjelije cuske veristiĉke opere Louise. LIT.: K. Blessinger, Der Verismus, Frankfurt a. M. 1921. — M. Mušica e verismo, Roma 1932. M.
VERMEERSCH, Jef, belgijski pjevaĉ, bariton (Brugge, 1928 —). Studirao na konzervatorijima u Bruggeu i Gentu: privatno kod A. van Beverena i Mine Bolotine-Wagner. God. 1 57 nastupao kao koncertni pjevaĉ, na opernoj pozornici tirao 1960 u Antvverpenu kao Wotan (Wagner, Rajnino zlato). ni pjevaĉ u Gelsenkirchenu, od 1973 solist je Njemaĉke o] Berlinu. S velikim je uspjehom gostovao na mnogim evro pozornicama. U njegova najbolja ostvarenja idu Hans Si Kurwenal (Wagner, Majstori pjevaĉi i Tristan i Izolda), i (Weber, Strijelac vilenjak), Falstaff (Verdi) i Golaud (Del Pelle'as i Melisanda).
VERMEULEN, Matthijs, nizozemski kompozitor i m pisac (Helmond, 8. II 1888 — Laren, 26. VII 1967). Nek jeme uĉenik A. Diepenbrocka i D. de Langea, a zatim se i; ţavao kao samouk. Kao muziĉki kritiĉar lista De Telegraaf u Ai damu 1908—21, ţivo nastojao da nizozemska muzika pi novije tehniĉke i izraţajne tekovine, kao i da se oslobodi utjecaja njemaĉkih kompozitora. God. 1921—46 u Parizu, u Amsterdamu gdje je do 1956 izdavao list De Groene A dammer. U svojim kompozicijama, koje su mu tek oko 1953 dc priznanje, V. je isprva slijedio francuske impresioniste, a je razvio osebujan individualni VLt&z; karakterizira ga gustoća fonoga tkiva (kompozitor je naziva polimelodiĉnošću) i up< golemog orkestralnog aparata. Kasnije su mu djela atonaln: DJELA. ORKESTRALNA. Seda m simfonija: I, Symphonia car 1914; II, Prelude d la nouvelle journee, 1920; III, Threne et Pean, 192 Les Victoires, 1941; V, Les Lendemains chantants, 1945; VI, Les Minutes he\ 1960 i VII, Dithyrambes pour les temps d venir, 1965. Simfonijski prolog Passacaille i Cortege, 1957. — KOMORNA: gudaĉki trio, 1923; gudaĉk tet, 1961; 2 sonate za klavir i violonĉelo, 1918 i 1938; sonata za violinu i 1925. — Scenska muzika. — Solo-pjesme. —• SPISI. Zbirke eseja i 1 De Tzuee Muzieken, 1918; Klankbord, 1929 i De Ene Grondton, 1930. Het tuur van aen Geest, 1947 (franc. prijevod 1956); Principen der Europese A 1949. — Redigirao operu Cadmus et Hermione za izdanje cjelokupnih Lul djela, 1930. LIT.: W. Paap, De Componist Matthijs Vermeulen, Mens en M 1949. — G. Werker, Matthijs Vermeulen, ibid., 1963. — J. VC'oulers, M Vermeulen, MGG, XIII, 1966. —• W. Paap, Matthijs Vermeulen, M< Melodie, 1967. —■ G. VCerker, W. Pijper en M. Vermeulen, ibid., 1972
VERNEUIL, Raoul de, peruanski kompozitor (Lima, < 1899 —). Od mladosti ţivi u Parizu, gdje je studirao na Konz toriju; 1932 dirigirao vlastita djela u Madridu i zatim se afiri kao kompozitor u Americi i Evropi. DJELA. ORKESTRALNA: simfonija; Paracas; Les Sons; simfonijsk me Apolo i Narcisa; Musique, 1954. Koncerti: 3 za klavir; za violinu; za ^ ĉelo; za trublju; za ĉembalo i komorni orkestar; trostruki koncert za flautu, Iju i rog; koncert za orkestar; — KOMORNA: 3 gudaĉka kvarteta; 3 dl kvinteta; gudaĉki trio; trio za flautu, rog i klavir; trio za flautu, violor klavir; koncert za flautu i klavir; Estructuras za violinu i klavir; 2 som violinu; sonata za flautu. —- Kompozicije za klavir i orgulje. —■ VOKA 4 sonetos del ruisenor za sopran i orkestar; Sinfonia sacra za zbor i ork Leyenda india za sopran i 7 instrumenata; 12 solo-pjesama na Baudela tekstove.
i«gjj^,»t««M>?9MB»S>i*ffa*«al»Wfe»a&gi»«gi^^
TRUBLJA
TRUBLJAĈI. Detalj anĊeoskog koncerta, Fra Angelico da Fiesole, XV st.
VIOLA DA GAMBA
BAS VIOLA DA GAMBA, rad J. Tielkea, Hamburg, 1701
VERNIZZI — VESQUE VON PUTTLINGEN VERNIZZI (Vernici, Invernici, Invernizzi), Ottavio, talijanski kompozitor (Bologna, 27. XI 1569 —• 28. IX 1649). Od 1596 orguljaš crkve sv. Petronija u Bologni. U svojim duhovnim kompozicijama V. pokazuje razvojnu liniju od raskošne venecijanske dvozbornosti do koncertantnog baroknog muziciranja. Premda nastale u sjeni velikih suvremenih majstora, one privlaĉe svjeţinom ritmike i harmonije, u kojoj disonance nisu rijetkost. DJELA. CRKVENA: Motectorum Specimen . . . za 5 do 10 glasova i or gu lje, 1603; A rmoni a E ccl esi ast i co rum Conc er t uum . . . za 2, 3 i 4 g las a i b. c, 1604; Angelici Concert us . . . za 2, 3 i 4 glasa i b. c, 1606; Cael esti um Applausus variis. . . uz b. c, 1612; Concerti spirituali za 2, 3 i 4 glasa, 1648; Responsoria Hebdomadae
Sanclac, 1612; moteti u suvremenim zbirkama. — Nekoliko inter-mezza izgubljeno. — Alcune Conclusioni Musicali disputate in Mušica publica-mente nell' Academia de' Filomusi di Bologna. . . (saĉuvan samo tekst), 1625. LIT.: O. Mischiati, Ottavio Vernizzi (Vernici, Invernici, Invernizzi), MGG, XIII. 1966.
VEROLI, Manlio di -> Di Veroli, Manlio VERONEK, Ciril, violinski pedagog (Maribor, 5. VII 1923—). Studij violine završio 1955 na Akademiji za glasbo u Ljubljani (K. Rupel). Kraće vrijeme koncertni majstor Simfonijskog or kestra RTV Ljubljana i 1956—63 ĉlan ansambla Slovenskih so lista i Ljubljanskog trija. MeĊutim, već od studentskih dana njega je posebno privlaĉio pedagoški rad, pa se u tom pravcu usavršavao kod M. Rostala na Royal College of Music u Londonu i na maj storskim teĉajevima kod I. Ozima u Kolnu. Kao profesor na Srednjoj muziĉkoj školi u Ljubljani odgojio je cijelu generaciju slovenskih violinista, medu kojima su P. Novšak, G. Košuta, M. Pogaĉnik i dr. V. se naroĉito istakao nastupima školskog gudaĉkog ansambla u domovini i inozemstvu. K. Be. VEROVIO, Simone, talijanski muziĉki izdavaĉ i štampar nizozemskoga podrijetla (s'-Hertogenbosch, ? —• Rim ?, vjerojatno poslije 1608). God. 1575 došao u Rim i ondje od 1586 izdavao antologije canzonetta (Diletto spirituale, 1586; Ghirlanda di fioretti musicali, 1589; Canzonette, 1591; Canzonette spirituali, 1591; Lodi della mušica, 1595) te djela Palestrine, C. Merula i L. Luzzaschija. V. je prvi urezivao note u bakrene ploĉe. LIT.: R. Casimir, Simone Verovio, Note d'archivio, 1933 i 1934. — C. Sartori, Dizionario degli editori musicali italiani, Firenze 1958. — Isti, Simone Verovio, MGG, XIII, 1966.
VERRALL, John, ameriĉki kompozitor (Britt, Iowa, 17. VI 1908—). Uĉio kod D. Fergusona, na Royal College of Music u Londonu (R. O. Morris) i kod Z. Kodalva na Konzervatoriju u Budimpešti. Po povratku u SAD usavršavao se kod A. Coplanda i R. Harrisa. Redaktor muziĉke naklade G. Schirmer Inc. u New Yorku (1942—46). Uz to se neprekidno bavio pedagoškim radom pa je 1948 postao docent na Univerzitetu u Washingtonu. DJELA. ORKESTRALNA. Pet simfonija: I, 1940; II, 1943; III, Symphony for Young Orchestras, 1948; IV, Sinfonia Festiva za duhaĉki orkestar, 1954 i V, za komorni orkestar, 1967. Simfonijske pjesme: Portrait oj a Man, 1940; Dark Night of Saint John, 1949 i Portrait of Saint Christopher, 1956. Koncert za violinu, 1946; koncert za violu, 1968; Concsrt Piece za rog i gudaĉe, 1940; uvertira The Childern, 1945; Variations on an Ancient Tune, 1945. — KOMORNA: gudaĉki trio, 1940; 6 gudaĉkih kvarteta 1940—56; klavirski kvintet, 1952; divertimento za duhaĉki trio, 1939; 2 serenade za duhaĉki kvintet, 1944 i 1954; suita za duhaĉki sekstet, 1956; nonet za gudaĉki kvartet i duhaĉki kvintet, 1970. Sonate: za violonĉelo i klavir, 1932; za violu i klavir, 1941; za rog i klavir, 1941; za violinu i klavir, 1949; za obou i klavir, 1956. Sonatina za violonĉelo i klavir. —■ Klavirske kompozicije (sonata, 1951). — DRAMSKA. Opere: The Cozvherd and the Sky Maiden (po kineskoj legendi), 1952; The Wedding Knell, 1952 i Three Blind Miĉe, 1955. Filmska muzika. — SPISI: Elements of Harmony, 1937; Form and Meaning in the Arts, 1958; Fugue and Invention in Theory and Practice, 1966; Basic Theory of Music, 1970. LIT.: J. Beale, The Music of John Verrall, Bulletin of American Composcrs Alliance, 1957.
VERRETT, Shirley, ameriĉka pjevaĉica, mezzosopran (New Orleans, 1933—). Studirala na Juilliard School of Music u New Yorku; na opernoj pozornici debitirala 1957 u Otmici Lukrecije (Britten) na Shakespeareovu festivalu u Yellow Springsu (Ohio). Pjevala u Kolnu (1959), New Yorku (na Gradskoj operi i na Metropolitanu), Londonu (Covent Garden), Milanu (Scala), Parizu, Rimu i dr. Istakla se kao Carmen (Bizet) na Festivalu u Spoletu (1962) i u Kijevu (1963) te kao Ulrica (Verdi, Krabuljni ples). VERRIJT (Verrit, Verrith, Verryt), Jan Baptist, nizozemski orguljaš i kompozitor (Eersel, Eindhoven, oko 1610 — Prinsenkerk, Rotterdam, pokopan 29. VIII 1650). O njegovu školovanju saĉuvan je samo podatak da se 1642 mjesec dana usavršavao kod slijepoga flautiste i sviraĉa carillona Jacoba van Eycka u Utrechtu. Orguljaš u Oirschotu, 1636—40 u Leuvenu, u 's-Hertogenboschu, od 1644 u Rotterdamu. Cijenjen kao orguljaš i virtuoz na carillonu, V. je bio i vrstan pedagog. DJE L A: Co nc en t u s Ha rm on i c i v ul g o Pa dua ne . . . z a 5 i nst r u me nt a, 1 638 . —■ Canzoni amorosi . . . za 3 do 4 glasa i b. c.—Divinae ac piae oblectationes . . . za 4
glasa i 8 instrumenata, 1647; Elanima divinae. . . (4 sv., ukupno 18 moteta i 2 mise) za 2 do 3 glasa i b. c, 1649. LIT.: M. A. Venle, Jan Baptist Verrijt (Verrit, Verrith, Verryt), MGG, XIII, 1966.
VERSET (franc. deminutiv od vers; njem. Versett, Versetl, tal. verso, versetto), prvobitno, kraća orguljska meĊuigra zasnovana MUZ. E., III, 42
657
na obradbi gregorijanskog korala, kasnije i slobodno graĊena kompozicija za orgulje. Razvila se u katoliĉkoj crkvenomuziĉkoj praksi koja je dopuštala da se umjesto pjevanog versusa (otuda naziv), odnosno pojedinih stihova misnog stavka, himne, psalma ili Magnificata, alternativno izvode kraće orguljske partije, tematski vezane na odgovarajuću gregorijansku melodiju kao cantus firmus. Prvi primjeri takve orguljske prakse alterniranja javljaju se poĉetkom XV st. (verseti na Kyrie i Gloria, u kodeksu Faenza, oko 1420), a najveći zamah dobivaju verseti u XVI—XVI11 st. U tom su razdoblju nastale i ĉitave zbirke verseta, ĉesto vrlo opseţne, osobito za ordinarij mise i Magnificat, kao npr. »Fundamentbuch« J. Buchnera (oko 1530), pa »Tabulature pour le jeu d'orgues« i »Magnificat sur les huit tons. . . en la tabulature des Orgues«, koje je izdao P. Attaingnant (1531), zatim zbirke G. Cavazzonija (1543), C. Merula (1568), A. de Cabezćna (1578), J. Titelouzea (1623 i 1626), 5. Scheidta (1624), G. Frescobaldija (1635) i dr. Već potkraj XVI st. oblikuju se i verseti bez cantus firmusa, povezani samo tonalno s odreĊenim liturgijskim predloškom; graĊeni su imitativno, većinom u tehnici fuge. Taj je tip verseta u XVIII st. posve potisnuo v. s cantus firmusom. MeĊu mnogobrojnim primjerima verseta bez cantus firmusa izdvajaju se zbirke A. Valentea (1580), K. Kerlla (1686), A. Raisona (1687), F. X. Murschhausera (1696), J. Pachelbela (oko 1700), G. Muffata (1726) i J. K. F. Fischera (1732). Osim toga susreću se i mješovite zbirke s cantus firmusom i bez njega (katkad se ta kombinacija javlja ĉak unutar liturgijskog stavka); to osobito njeguju francuski kompozitori kasnog XVII st.: N. Lebegue (1676 i kasnije), N. Gigault (1682 i 1685), F. Couperin (1690) i N. de Grignv (1699). Iako je papa Pio X ograniĉio izvoĊenje verseta u liturgiji (Motu proprio iz 1903) ta se praksa odrţala do danas. LIT.: A. Schcring, Zur alternatim-Orgelmesse, ZFMW 1935. — G. Frotscher, Geschichte des Orgelspiels und der Orgelkomposition (2 sv.), Berlin 1935—36 (II izd. 1959). — J. Meinhoh, Untersuchungen zur Magnificat — Kompositon des 15. Jahrhunderts (disertacija), Koln 1956. — G. Recse, The Polvphonic Magnificat of the Renaissance as a Design in Tonal Centers, Journal of the American Musicological Society 1960. I. Ać.
VERSTOVSKI, Aleksej Nikolajeviĉ, ruski kompozitor (gubernija Tambov, 1. III 1799 — Moskva, 17. IX 1862). Klavir uĉio kod J. Fielda i D. Steibelta, violinu kod L. W. Maurera, pjevanje kod Tarquinija, a teoriju muzike kod K. Zeunera. Od 1825 muziĉki inspektor moskovskih kazališta; 1830 inspektor repertoara, a 1848 upravitelj. Niz je godina glavni organizator moskovskog kazališnog ţivota (opernog i dramskog), koje ĉesto nazivaju epohom Verstovskoga. Bio je poznanik Puškina, Gribojedova, Pisareva, Aksakova,Zagoskina i drugih knjiţevnika i pjesnika na ĉije je tekstove komponirao opere, balade i romanse. U nastojanju da stvori rusku nacionalnu muziku, a posebno rusku narodnu operu, V. je Glinkin preteĉa. Od njegovih opera najbolja je Aa
VESPERAE (lat. vespera veće), u katoliĉkoj liturgiji, veĉernji dio ĉasoslova (officium vesperarum, orado vespertina), sliĉan -*■ laudama. To je vjerojatno najstariji dio ĉasoslova. Razvijao se u dva pravca: kao zakljuĉna molitva protekloga dana i kao priprava za idući dan. Do Drugoga vatikanskog koncila ţivjela je ta dvostru ka tradicija u ĉasoslovu za nedjelje i blagdane koji su imali dvije vesperae. Dekretom Constitutio de sacra liturgia (1963) ukinuta je ta dvojnost i v. definirane kao veĉernja molitva. V. zapoĉinju versikulom »Deus in adjutorium« na koji se nadovezuje pet psalama s antifonama, kapitul, himan, Magnificat i razliĉite molitve (od 1971 himan se pjeva prije versikula). Napjevi v. su gregorijanski, a psalme, himane i Magnificat obradili su mnogi majstori polifonije (Palestrina, Lasso), a i neki kasniji kompozitori (Monteverdi, Mozart). V. su se dugo odrţale i u protestantskom bogo sluţju. U novije vrijeme ponovno se uvode u praksu kao veĉernja T zahvalnica. - Br. VESQUE VON PUTTLINGEN, Johann (pseudonim J. Hoven), austrijski kompozitor (Opole, Poljska, 23. VII 1803 — Beĉ,
658
VESQUE VON PUTTLINGEN — VIADANA
30. X 1883). Pravnik; 1838—72 u diplomatskoj sluţbi. U muzici uĉenik I. Moschelesa i S. Sechtera. Premda muziĉki amater, bio je izvrstan pijanist i pjevaĉ. U razdoblju izmeĊu Schuberta i Brahmsa V. v. P. je najdarovitiji austrijski kompozitor solo-pjesme. Opere su mu bez veće vrijednosti. DJELA: tri gudaĉka kvarteta. — Klavirske kompozicije. — DRAMSKA. Opere: Turandot, 1838; Johanna D'Arc, 1840; Liebeszauber, 1845; Ein Abenteuer Karls des Zvieiten, 1850 i Der lustige Rat, 1852.—VOKALNA : muški zborovi; 45 zbirki solo-pjesama. — Crkvene kompozicije (2 mise). — Rasprava Das musikalische Autorrccht, 1864. LIT.: H. Schultz, Johann Vesque von Piittlingen (disertacija), Leipzig i Regensburg 1930. — II. Ibl, Studien zu Johann Vesque von Piittlingens Leben und OpernschafTen (disertacija), Wien 1949. —■ R. Sietz, Johann Vesque von Piittlingen, MGG, XIII, 1966.
VESSELLA, Alessandro, talijanski dirigent i kompozitor (Alife, Caserta, 21. III 1860 — Rim, 6. I 1929). Uĉio na Konzervatoriju u Napulju; karijeru zapoĉeo kao pijanist. Od 1885 do 1921 dirigent duhaĉkog orkestra Banda Comunale u Rimu. S toga poloţaja utjecao na promjenu sastava duhaĉkih orkestara u Italiji i na stvaranje njihova repertoara. Predavao instrumentaciju i kompoziciju za duhaĉki orkestar na Rimskom konzervatoriju. Izvrsnim transkripcijama za duhaĉki orkestar V. je mnogo pridonio upoznavanju široke publike s kompozicijama velikih majstora. DJELA: kompozicije za orkestar; kompozicije za duhaĉki orkestar. — Zborovi. — Historijsko djelo La Banda dalle origini fino ai nostri giorni, 1935. — Teoretsko djelo Trattato Ċ' istrumentazione per banda, 1897—1901 (izvadak priredio A. Giamperi, 1955). —- Transkripcije djela Rossinija, Verdija, Wagnera, Beethovena, Chopina, Bacha i dr. za duhaĉki orkestar. LIT.: A. De Angelis, Alessandro Vessella, Roma 1914. — I concerti popolari dell'Orchestra municipale di Roma, Roma 1935. — F. Vessella, Alessandro Vessella, Roma 1935.
VESTRIS (Vestri), francuska obitelj plesaĉa, koreografa i pjevaĉa talijanskoga podrijetla. 1. Giovanni Battista, plesaĉ (Firenca, oko 1725 — Pariz, 1801). Plesao u razliĉitim talijanskim gradovima, 1747—53 u Pa rizu. 2. Maria Teresa Francesca (zvana Teresina), plesaĉica (Fi renca, 1. II 1726 ili 1727 — Pariz, 18. I 1808). Sestra Giovannija Battiste. Debitirala u Palermu, plesala u Beĉu, Dresdenu i od 1746 u Parizu (1751—54 i 1755—66 na Operi). 3. Gaetano Apolline Baldassare, plesaĉ i koreograf (Firenca, 18. IV 1729 — Pariz, 27. IX 1808). Brat Marije Franceske Terese; plesao u talijanskim i njemaĉkim kazalištima, usavršavao se zatim kod L. Duprea u Parizu, gdje je debitirao 1748 u Operi na kojoj je uz kraće prekide bio solist 1750—82 i uz to 1770—76 i baletni pedagog. God. 1754—55 gostovao u Berlinu, Stuttgartu i Torinu. Plesaĉ velikih tehniĉkih mogućnosti i sugestivne izra ţajnosti, s razvijenim osjećajem za umjerenost, prvi je u obitelji V. stekao nadimak »Dieu de la danse«. Pojednostavnio je teški dvorski baletni kostim i prvi odbacio kazališnu masku. 4. Angiolo Maria Gasparo, plesaĉ, glumac i flautist (Fi renca, 19. XI 1730 — Pariz, 10. VI 1809). Brat Gaetana; nakon nastupa u Italiji i Parizu kao plesaĉ i flautist, usavršavao se u plesu kod L. Duprea. Solist Pariške opere od 1753. God. 1757—63 u Stuttgartu suradnik J. G. Noverrea, po povratku u Pariz djelovao kao glumac. 5. Violante (Maria Catterina), pjevaĉica (Firenca, oko 1732 — Pariz, 1791). Sestra Angiola; pjevala u Parizu na Concerts Spirituels; gostovala u Londonu. 6. (Vestr'Allard), Auguste (pravo ime Marie Jean Augustin), plesaĉ (Pariz, 27. III 1760 — 5. XII 1842). Sin i uĉenik Gaetana Apollinea Baldassarea; debitirao 1772 u Pariškoj operi, gdje je od 1773 redovito nastupao u baletnim toĉkama opera, 1776 postao solist, a 1778 baletni prvak. God. 1780—81 gostovao u Londonu. Po povratku u Pariz istakao se u baletima M. Gardela. Za Francuske revolucije ponovno pleše u Londonu (King's Theatre). Napustivši 1816 pozornicu,, djelovao kao pedagog. Naj veći i najpoznatiji umjetnik obitelji V., slavljen kao najbolji plesaĉ svoga vremena znatno je utjecao na daljni razvoj baletne tehnike i koreografije. 7. Auguste-Armand, plesaĉ (Pariz, 1795 — ?, 1825). Sin Augusta i uĉenik Gaetana Apollinea Baldassarea; nastupao već 1800. Djelovao je u Italiji, Portugalu i Engleskoj. 8. Lucia Elisabeth (rod. Bartolozzi), pjevaĉica, kontraalt (London, 3. I 1797 — 8. VIII 1856). Ţena Augusta Armanda; debitirala 1815; I8i6'—17 pjevala na Pariškoj operi. Po povratku u Englesku djelovala i kao glumica. LIT.: J. Berchoux, La Danse ou La Guerre des Dieux de 1' Opera, Pariš 1806. — G. Capon, Les Vestris . . . , Bruxelles 1908. — 6". Lifar, Auguste Vestris., Bruxelles 1950. — H. R. Beard, Vestris, 1. Giovanni Battista, 2. Maria Teresa Francesca, 3. Gaetano, 4. Angiolo Maria Gasparo, 5. Violante, 6. Auguste, 7. Auguste-Armand, 8. Lucia Elisabeth, MGG, XIII, 1966.
VETTER, Michael, njemaĉki blokflautist i kompozitor (Oberstdorf, Allgau, 18. IX 1943—■). Nakon studija filozofije i teologije (1964—69) posvetio se izvoĊenju pretklasiĉnih i suvremenih kompozicija za blokflautu (M. Kagel, D. Schonbach, K. Stockhausen
i dr.). Rezultate svojih istraţivanja zvukovnih i izvodilaĉkiH gućnosti na tom instrumentu objavio je u udţbeniku i u ĉlan< Svoje kompozicije V. biljeţi grafiĉkom notacijom. DJELA (izbor): komorna opera Der Dichter und das Mddchen, 1966; . tionen auf Revolutionare, duo za jednog instrumentalistu i njegovo poj: Nezv Incussions for Tzvo za elektriĉne zvukove na blokfiauti i elektriĉnu ] (takoĊer i kao trio uz publiku ad libitum); Memorandum, duo za 2 sviraĉa ĉitih muziĉkih govora za glas i zvukove elektriĉne blokflaute; Retrospe muzika za otvorenje izloţbe za glas i zvukove elektriĉne blokflaute; Kc lationen, 1965; Figurationen III za koji god instrument, 1965; Imagia, Rezitative za jednog bloknautistu, 1967; Steinspiel, 1967; Felder II, m projekt za djecu, 1968; Orzismus, oduševljenje protiv zborova za publi sviraĉa i projekcije, 1969; Incussions, 1969; Revolution, 1971 i Sonnenunte; 1971 za elektriĉnu gitaru, elektriĉnu blokflautu, trublju i udaraljke; Nacht, musik za mali ansambl, 1971. — SPISI: udţbenik II flauto dolce ed acet sv.), 1964—69; Apropos Blockflote, Melos, 1968; Die Blockflbte in der Mus Gegenzvart, Handbuch des Musikunterrichts. . . , Regensburg 1970; L spiele oder Zur musikalischen Zukunft der Sprache, Melos, 1973.
VETTER, VValther, njemaĉki muzikolog (Berlin, 10. V ' — 1. IV 1967). Muzikologiju studirao kod H. Aberta u H i u Leipzigu; doktorirao 1920. God. 1921—27 bio u Dar muziĉki kritiĉar. Predavao na univerzitetima u Hamburgu, I lauu, Greifswaldu (1936—41; tu je bio i direktor Muzikolo instituta). Od 1946 bio je profesor muzikologije na Humbold univerzitetu u Berlinu. Suradnik brojnih struĉnih publikacija, 1936—41 (sa E. Se kom) urednik zbirke Musik in Mecklenburg-Pommern i od glavni urednik godišnjaka Deutsches Jahrbuch der Musikivi schaft, V. je jedan od najistaknutijih predstavnika suvremene maĉke muziĉke nauke. Njegov mnogostrani znanstveni intei posebnom se paţnjom zaustavio na muzici antike, J. S. BE Ch. W. Glucka i F. Schuberta. Osobito su zanimljivi njegov vodi u vezi sa Schubertovom umjetnošću o kojoj je napisao je od najvrednijih monografija. DJELA. KNJIGE: Die Arie bei Gluck (disertacija), 1920; Der hun tisehe Bildungsgedanke in Musik und Musikvjissenschaft, 1928; Hermann und die Musikzvissenschaft in Halle, 1928; Das friihdeutsche Lied (2 sv.), Schubert, 1934; Antike Musik, 1935; Johann Sebastian Bach, 1938; Beĉi und die militarisch-politischen Ereignisse seiner Zeit, 1943; Der Kapellm Bach, 1950; Der Klassiker Schubert (2 sv.), 1953; zbirka studija Aivthos-A Mušica (2 sv.), 1957 i 1961; Ch. W. Gluck, 1964. — STUDIJE: Glucks Ent lung zum Opernreformator, AFMW, 1923; Erforschung der antiken Musik, menica M. Schneideru, 1935; Bachs Vokalita't PJB, 1939; R. VCagner un Griechen, Spomenica H. Stephaniju, 1947; Ost und West in der Musikgesch MF, 1948; Der deutsche Charakter der ilalienischen Oper G. Ch. Wage\ Spomenica K. G. Fellereru, 1962; Zur Stilproblematik der italienischen Opi 17. und 18. Jahrhunderts, Spomenica E. Schenku i STMW, 1962; Italie, Opernkomponisten um G. Ch. Wagenseil, Spomenica F. Blumeu, 1963;//. Vi\ und die musikalische Stilforschung, Spomenica H. Engelu, 1964; The Ime Italian rnusic and Art Presented in German Literature, Spomenica C. Sachsu, Tschechische Opernkomponisten, Spomenica J. Raceku, 1965. — Brojni ĉ IZDANJA: Iphigenie auf Tauris i uvertira operi Alcesle Ch. W. Glucki Wagner, Pariser Novellen, 1961; J. W. Forkel, Bachs Leben, Kunst und R zverke, 1966 i 1968. —■ God. 1970 obj. je njemu u ĉast spomenica Alusa-A Mušici (urednik E. H. Meyer) s potpunim popisom njegovih radova. LIT.: H. Becker, VCalther Vetter, MF, 1967. — //. Schafer, Walther ter, Musik und Gesellschaft, 1967. — F. Blume, Walther Vetter, AML, ;
VĆZINA, Joseph, kanadski orguljaš, dirigent i kompo; (Quebec, 9. VI 1849 — 5. X 1924). Završio Vojnu školu u C becu; muziku uĉio kraće vrijeme kod C. Lavalleea. Od 1867 i od 1869 dirigent vojne glazbe, 1896—1912 crkveni orgulj zborovoda u Quebecu, gdje je 1903 osnovao i do smrti v Societe Symphonique. Njegove zabavne kompozicije bile su u. nadi veoma popularne. ' DJELA: Mosaique sur des airs populaires Canadiens za orkestar, 1880; ceri, polke, galopi i koraĉnice za orkestar i za vojnu glazbu. — Plesovi za k — Operete: Le Laureat, 1906; Le Rajah, 1910 i Le Fetiche, 1912.
VIADANA, Lodovico (pravo prezime Grossi), talijanski k pozitor i kapelnik (Viadana, Mantova, oko 1560 — Gualt Reggio Emilia, 2. V vjeroj 1627). Prozvao se V. kad je pio u red franjevaca konve alaca. Svećenik; ne zna se je uĉio muziku. Kapelnik k drale u Mantovi 1593—9 moţda još i prije. Potkraj ; st. imao je veze s Padovom, je moţda neko vrijeme i b vio, a zatim je bio u Rimu. ( 1602 vikar i kapelnik u same nu sv. Luke u Cremoni; 16c 09 kapelnik katedrale u Con diji i 1610—12 u Fanu. C 1614 imenovan na tri goi diffinitorom provincije Bolo; Boravio je poslije toga u Vi: ni, a od 1623 u Bussetu; z; je do smrti ţivio u samostai Gualtieriju. V iadani se ĉesto pripisuje ] L. VIADANA nalazak continua, odnosno g<
VIADANA — VIBRAFON ralbasa, iako to nije sasvim toĉno. Naime, u muziĉko-izvodilaĉkoj praksi su se već i prije Viadane višeglasne kompozicije izvodile s pratnjom instrumenata, osobito orgulja, kao pomoćnog sredstva (-> Generalbas). Novost koju je V. uveo sastoji se u tome što njegova dionica continua nije priloţena kompoziciji da posluţi ako bi to bilo potrebno, već je ona njezin sastavni, obavezni dio. Viadanin continuo nije šifriran, nego je samo oznaĉen alternacijama. Najĉuvenije su mu kompozicije Concerti Ecclesiastici za i—4 glasa i b. c. To su već ranobarokni moteti uz obaveznu instrumentalnu pratnju. U njima V. daje vjerojatno prve uzorke crkvene monodije koju izgraĊuje na izrazitoj pjevnosti, gipkoj i pregledno). U predgovoru prvom svesku ove zbirke V. spominje da se ona izvodila u Rimu 5—6 godina prije nego što je bila tiskana i da su neki kompozitori preuzeli iz nje pojedine njegove postupke. Tako se objašnjava i to što je nekoliko kompozirota (J. Peri, G. Caccini, E. de' Cavalieri) tiskalo svoja djela s obaveznim continuom nešto prije Viadane, kojemu ipak pripada prvenstvo. Koncertantni stil u Viadaninim se djelima najsjajnije ostvaruje u Salmi a 4 ćori op. 27. V. se ne moţe staviti uz bok velikih talijanskih majstora svoga vremena, ali mu iza njih pripada veoma znatno mjesto. Osobito je dao jak poticaj razvoju koncerata za 1—4 glasa. DJELA. INSTRUMENTALNA: Sinfonic musicali a 8 v. . . . per . . . ogni sorte di stromenti (s continuom), 1610; 3 kompozicije za orgulje. — VOKALNA: Canzonette a 4 v. . . . lib. I, 1590; Canzonettea 3 v. . . . lib. 1, 1594; I madrigal za 3 glasa i 1 za 5 glasova te 1 canzonetta za 4 glasa u zbirnim publikacijama. — CRKVENA. Mise: Missarum cum 4v. . . . lib. I, 1596 (s continuom u VIII izd., T fi. T f\____ T r^ 1 "
fl/f • prrt
iV>/. -■»-. /** s-iv«rvt-l
*\
rr \
T CrtK
i &
t^f\f\^1 »"11 1 /-trv\
T f^fc* "T ^
1
f~\ ff— ft* y«m
/•* r*
A ,f t n f y»
i6oo; Cento Concerti Ecclesiastici a i—4 v. (s continuom) op. 12, 1602; Concerti Ecclesiastici a i—4 v. (s continuom), II, op. 17, 1607; // terzo lib. de' Concerti Ecclesiastici a 2—4 v. (s continuom) op. 24. 1609 (prvo izd. koje sadrţava sva tri sveska, 1609—10); Psalmi omnes . . . ad Vesperas 5 v. (s continuom), II, 1604; Letanie 3—8 et 12 v. (s continuom), 1605; Completorium Roj?ianitm 8 v. 7.a 2 zbora (s continuom), II, 1606; Salmi a 4 v. pari col B. per Vorgano, 1608; Comple'i"'"" Jinmnimiim A n, (c r^nntiminrfi) t I( 2609 j Lamentationes 4 v., 1609 ; Res-
i.s continuom;, 1015; ventiquattro ^reao a canto jermo, n (medu njima 10 Magnificata) u zbirnim publikacijama. NOVA IZD.: C. Gallico poĉeo izdavati cjelokupna djela (Monumenti Musicali Mantovani). Do sad obj. serija I (Mušica vocale sacra), sv. I (Cento concerti ecclesiastici iz 1602), dio 1 (Concerti a una voće con Vorgano), 1964. Jednu sinfoniju obj. S. Kunze (Die Instrumentalmusik G. Gabrielis, 1963); sinfo-niju La Fiorentina (1610) za 9 instrumenata obj. W. Kirkendale (U Aria di Fiorenza, id est JI Balio del Gran Duca, 1972); misu Sine nomine obj. J. Modlmayr (1900); Missa Dominicalis obj. P. Wagner (Geschichte der Messe, 1913); misu Cantabo Domino obj. H. Bauerle (1932); misu U Hora passa obj. A. J. Silver (1933); Missa pro defunetis obj. A. Scharnagl (1966); 11 duhovnih koncerata obj. M. Schneider (Die Anfange des Basso continuo und seiner Bezifferung, 1918); 6 duhovnih koncerata obj. F. Blume (Das monodisehe Prinzip in der protestantischen Kirchenmusik, 1925); 9 duhovnih koncerata obj. P. O. Tonetti (1966); 3 duhovna koncerta obj. R. Ewerhart (Cantio sacra, LI); 18 kompozicija obj. F. Mompellio (Lodovico Viadana, 1966). LIT.: A. Parazzi, Della vita e delle opere musicali di L. Grossi — Via dana, Gazzetta musicale, Milano 1876—77 (separat 1877). — F. X. Haberl, L. Grossi da Viadana. Eine bio-bibliographische Studie, KMJB, 1889. — Jsti, Lodovico Viadana, Mušica Sacra, 1897. — M. Schneider, Die Anfange des Basso continuo und seiner Bezifferung, Leipzig 1918. — F. B. Pratella, L. Grossi da Viadana e la sinfonia, II Pensiero musicale, 1922. ■— H. Haack, Die Anfange des Generalbasses in den Cento Concerti Ecclesiastici (1602) von L. Grossi da Viadana (disertacija), Miinchen 1964. — C. Gallico, L'Arte dei »Cento Concerti Ecclesiastici« di L. Viadana, Quaderni della RAM, 1965. — H. Haack, Schiitz und Viadana, MF, 1966. — F. Mompellio, Lodovico Viadana, Firenze 1966. — Isti, Lodovico Viadana, MGG, XIII, 1966. — J. J. Soluri, The »Concerti Ecclesiastici* of L. Grossi da Viadana (disertacija), Ann Arbor 1967- — F. Mompellio, L. Viadana, musicista fra due secoli (XVI—XVII), Firenze 1967. J. As.
VIANA DA MOTA, Jose (Viana da Motta), portugalski pijanist, kompozitor i muziĉki pisac (Sao Tome, Gvineja, 22. IV 1868 — Lisabon, 1. VI 1948). Studirao na Konzervatoriju u Lisabonu, kod Ph. i X. Scharwenke u Berlinu, F. Liszta u Weimaru i H. Biilowa u Frankfurtu na Majni. Koncertirao u Evropi, SAD (1893—94) i Juţnoj Americi (1902). Predavao 1915—17 na Konzervatoriju u Ţenevi, a 1919—38 bio direktor Konzervatorija u Lisabonu i dirigent tamošnjega Simfonijskog orkestra. Umjetnik široke opće i muziĉke kulture i velikog tehniĉkog znanja, bio je cijenjen osobito kao interpret Bacha, Beethovena i Liszta. Kao uĉitelj imao je vrlo velik utjecaj i stvorio specifiĉnu portugalsku klavirsku školu. U svojim kompozicijama oslanja se na elemente portugalskoga muziĉkog folklora. DJELA. KOMPOZICIJE: Sinfonia a Pdtria, 1895; Cenas nas Montanhas za gudaĉki kvartet; Cenas Portuguesas (2 sv.) za klavir; Invocacdo do poema de Luis de Camoes Os Lusiadas za zbor i orkestar; solo-pjesme. — SPISI: Nachtrag zu den Studien bei Hans von Bulow von Th. Pfeiffer, 1896; Einige Beobachtungen iiber Franz Liszt, 1898; zbirka ĉlanaka Mušica e miisicos alemaes, 1941 (novo izd. u 2 sv. 1947); Vida de Liszt, 1945; ĉlanci. — IZDANJA: Annees de Pelerinage F. Liszta u cjelokupnom izdanju njegovih diela; sonata op. 31, br. 2 L. van Beethovena; Kinderszenen i Album fiir die Jugend R. Schumanna; nokturne i valcere F. Chopina; instruktivna djela C. Czernvja i S. Hellera. LIT.: A. Arroio* Jose Vianna da Motta, Lisboa 1896. — F. Lopes Grafa, Viana da Mota, Lisboa 1949. — J. de Freitas Branco, Jose Viana da Mota,
659
Lisboa 1960. — Isti, Jose Viana da Mota (Vianna da Motta), MGG, XIII, 1966. — Isti, Viana da Mota, Lisboa 1972.
VIANNA, Fructuoso, brazilski pijanist i kompozitor (Itajuba, Minas Gerais, 6. X 1896—). Studirao u rodnom gradu i u Rio de Janeiru; kasnije se usavršavao u Berlinu, Bruxellesu i Parizu. Predavao klavir na Konzervatoriju (1930—38) i bio direktor Coral Paulistano des Departemento Municipal de Cultura (1938—40) u Sao Paulu. Od 1941 profesor klavira na Colegio Bennett i Escola Tecnica u Rio de Janeiru. DJELA: kraće orkestralne i komorne kompo zicije. — KLAVIRSKA'. 4 preludija, 1920—46; Serenata Espanhola, 1922; varijacije, 1923; Danca de Negros, 1924; Tamborzinho, 1927; Capriccio, 1928. Šest toada: I—II, 1928; III, za glas i klavir, 1928; IV, 1930; V, za glas i klavir, 1943 i VI, 1946. Pet valcera, 1934—49. — Solo-pjesme. — Obradbe narodnih napjeva za zbor.
VIARDOT, 1. Pauline (Viardot-Garcia, Pauline-Michelle-FerdinanĊe), francuska pjevaĉica, sopran (Pariz, 18. VII 1821 — 18. V 1910). Kći pjevaĉa Manuela del Popolo Garcie, sestra Marije Malibran. Pjevanje uĉila kod roditelja, klavir kod F. Liszta, kompoziciju kod A. Rei-che. Karijeru zapoĉela 1837 kao koncertna pjevaĉica: nakon blistavih uspjeha u Bruxellesu i Frankfurtu, debitirala 1839 u Londonu kao Desdemona (Rossini, Otelio). Iste godine angaţirana na Thedtre-Italien u Parizu. Ubrzo zatim u trijumfu prešla sve veće evropske pozornice. Njezine najveće kreacije — naslovne uloge u operama Ch. W. Glucka Orfeo ed Eu-ridice i Alceste — oznaĉuju prekretnicu u historiji operne interpretacije i poĉetak Gluckove renesanse. Glas ove umjetnice imao je velik opseg (c1—/3), te je kreirala i dramske P. VIARDOT (Norma V. Bellinija, La Juive J. Halevvja) i koloraturne partije (La Sonnambula V. Bellinija, La Cenerentola G. Rossinija). God. 1864 povukla se s pozornice. Izgradivši vlastitu metodu pjevanja, pouĉavala je do 1871 u Baden-Badenu, do 1875 u Londonu, zatim na Konzervatoriju u Parizu. Odgojila je velik broj pjevaĉa (Desiree Artot, Mari anne Brandt, Elise Kutscherra i dr.). Dugogodišnje prijateljstvo vezalo ju je uz ruskog knjiţevnika Ivana Turgenjeva. DJELA: šest kompozicija za klavir i violinu. — Operete: Le Dernier sorcier, 1867; L'Ogre, 1868 i Trop de femmes, 1869. — Oko 60 solo-pjesama. — Objavila Ecole classique de ehant (izbor klasiĉnih kompozicija za pjevanje uz klavirsku pratnju). 1864.
2. Louise Pauline Marie (udata Heritte de la Tour), pjevaĉki pedagog i kompozitor (Pariz, 14. XII 1S41 — Heidelberg, 17. I 1917). Kći Pauline; profesor pjevanja na Konzervatoriju u Petrogradu, na Kochovu konzervatoriju u Frankfurtu na Majni, u Berlinu i Heidelbergu. DJELA: Im Sommer za klavirski kvartet. — Opera Lindoro, 1879. — Kantate: Das Bacchusfest, 1880 i Le feu du del; solo-pjesme. — SPISI: Memoirs and Adventures, 1913 i Une famille de grands musiciens, 1923. LIT.: F. Liszt, Pauline Viardot-Garcia, Gesammelte Schriften, III, Leipzig 1880—83. — La Mara, Pauline Viardot Garcia, Leipzig 1882. — L. Torrigi-Heirotk, Pauline Viardot-Garcia, Geneve 1901. — C. H. Kaminski, Lettres a Madame Viardot d'I. Tourgeneff, Pariš 1907. — L. Heritte-Viardot, Une Famille de grands musiciens, Pariš 1923. —• Th. Marix-Spire, Gounod and His Interpreter, Pauline Viardot, MQ, 1945. — H. Kiihner, Pauline Michelle Ferdinande Garcia-Viardot i Louise Pauline Marie Viardot, MGG, IV, 1955. — A. Fitzlyon, The Priĉe of Genius. A Life of Pauline Viardot, London 1964 i 1971. — S. Desternes i H. Chaudet (sa A. Viardotom), La Malibran et Pauline Viardot, Pariš 1969. —■ A. C. Posanoe, FIojinHa Biiap^o-rapcua, HeHHHrpafl 1969. ■— P. Waddington, Pauline Viardot-Garcia as Berlioz's Counselor and Phvsian, MQ, 1973-
VIBRAFON, instrument iz skupine udaraljka. Preteĉa vibrafona je -> marimba. V. je konstruiran vjerojatno u SAD gdje su ga nazivali vibraharp ili metalni ksilofon. Oko 1920 prenesen je u Evropu. V. se sastoji od niza ĉeliĉnih ploĉica ugodenih u kromatskom nizu (/—/3) na okviru poloţenom horizontalno na ĉetiri noge. Ispod svake ploĉice okomito visi metalna cijev, zatvorena s donje strane. Te cijevi sluţe kao rezonatori, zbog ĉega im je duljina odreĊena razmjerno duljini ploĉice ispod koje pojedina cijev visi. Na vrhu svake cijevi (ispod ploĉice) smješten je mali propeler koji se pokreće elektriĉnim motorom (ranije satnim mehanizmom). Okretanje tih propelera za vrijeme sviranja prouzrokuje karakteristiĉnu vibraciju, po kojoj je instrument i dobio ime. Za proizvodnju tona sluţe štapići s gumenom ili ebonitnom glavom kojima se udara po ploĉicama. Uz melodije i dvoglasno sviranje, na vibrafonu se mogu izvoditi i akordi (sviraĉ moţe drţati u svojoj ruci po dva, tri ili ĉak ĉetiri štapića). Instrument ima pedal za reguliranje prigušivaĉa.
— VICTORIA
660
tri roda konstruirao je poseban tip ĉembala -> archicemba kojemu je cijeli stepen razdijelio na 5 dijelova (31 ton u ol zatim i sliĉno ugoĊene orgulje archiorgano; uveo je i u ne posebne znakove za tonove manje od polustepena (toĉka note). V. je i u svojim madrigalima primijenio ono što je on sn starogrĉkim rodovima, tj. kromatiku, osobito smiono u V (1572). Svoju je teoriju izloţio u traktatu L'antica mušica . koji uz ostalo sadrţi opis arehicembala te muziĉke primje madrigale s vlastitom metodom notacije. U većem dijelu tr V. po prvi put obraĊuje mnoge probleme suvremene kompo zastupajući mišljenje da teorija ne smije biti skup »posvei pravila i postupaka, već se mora temeljiti na prilagoĊivanju stava svrsi i praksi. I on, doduše, priznaje neka pravila kontra ta, melodike i ritmike, ali mu je pri komponiranju odluĉujuc terij sam karakter, priroda muzike — duhovna ili svjetovn; kalna ili instrumentalna. Vicentinove originalne i smione ideje nisu imale šireg c meĊu suvremenicima već su djelovale jaĉe na kompozitore i generacija, potiĉući ih na sve širu upotrebu kromatike. VIBRAFON
V. se u poĉetku upotrebljavao samo u jazzu, nešto kasnije i u drugim plesnim sastavima. Dionica vibrafona nalazi se i u partiturama suvremenih kompozitora (L. Dallapiccola, Canti di Prigionia;A. Berg, Lulu; A. Casella, Missa solemnis pro paĉe; P. Boulez, LeMarteausansmaitre; D. Milhaud, Koncertzav. i marimbu). A. TO. VIBRATO (od tal. vibrare treperiti), zvuĉni efekt koji se postiţe veoma brzim, višekratnim oscilacijama u visini tona. Primjenjuje se u literaturi za ţiĉane instrumente, osobito gudaĉke, u vokalnoj tehnici i u svirci na duhaĉkim instrumentima. Kao ukras susreće se mjestimiĉno već u baroku u muzici za lutnju i violu da gamba. Izvodio se jednim ili sa dva prsta. U prvom se sluĉaju prst neznatno pomicao po ţici. Kod vibrata sa dva prsta jedan je fiksirao ţicu, a drugi ju je, tik do njega, lagano i vrlo brzo doticao. V. jednim prstom zvao se u Francuskoj verre casse (na lutnji), langueur ili plainte (na violi da gamba), a sa dva prsta battement, pince, flattement, flatte, balancement, tremblement serre. Engleski muziĉari nazivali su v. jednim prstom sting, a sa dva prsta close shake, dok su Talijani za v. sa dva prsta upotrebljavali izraze tremolo i ondeggiamento. G. Tartini i L. Mozart (1756) razlikuju tri oblika vibrata na gudaĉkim instrumentima: polagani, brzi i ubrzavajući. L. Spohr (1832) je dodao i ĉetvrtu varijantu, usporavajući v. Danas se upotrebljava samo ravnomjerni brzi v. On moţe biti prikladno sredstvo za povećanje izraţajnosti tona, ali primjenjivan odviše ĉesto postaje neukusna manira. I u pjevaĉkoj tehnici v. znatno pridonosi većoj voluminoznosti tona i izraţajnosti ako se štedljivo upotrebljava. Kao povremeni ukras preporuĉa ga već u prvoj polovini XVIII st. M. P. Monteclair koji ga zove flate. Na duhaĉkim instrumentima v. se izvodi laganim i brzim zat varanjem odnosno otvaranjem odreĊene rupice. M. Kun. VICENTINO, Nicola, talijanski kompozitor i muziĉki teoretiĉar (Vicenza, 1511 — Milano, 1576). Uĉio kod A. Willaerta u Veneciji. Svećenik; oko 1535 postao muziĉki uĉitelj na dvoru vojvode d'Este u Ferrari. Tih je godina poĉeo prouĉavati mogućnosti uvoĊenja dvaju antiĉkih grĉkih tonskih rodova —■ kromatskog i enharmonijskog — u aktualnu muziĉku praksu. Stupivši u sluţbu kardinala Ippolita II d'Este nalazio se 1551 u Rimu, gdje je svojim neobiĉnim tezama izazvao negodovanje suvremenika, pa je bio primoran da brani svoje stajalište na javnoj raspravi. Kao njegov protivnik, odnosno branitelj dijatonike, nastupio je portugalski kompozitor V. Lu-sitano, a suci su bili ĉlanovi papinske kapele G. Danckerts i B. Escobedo koji su presudili na Vicentinovu štetu. God. 1563— 65 V. je zborovoda katedrale u Vicenzi, a 1570 rektor crkve San Tommaso u Milanu. UvoĊenje kromatike i N. VICENTINO enharmonike V. je zagovarao najviše zato što je smatrao da se pomoću njih mogu jaĉe izraziti afekti nego samo u okviru dijatonike. Za izvoĊenje muzike zasnovane na sva
DJELA: Madrigali a 5 voci, composti al nuovo modo, libro I, 1546; Mi a s voci, libro V, 1572 (ostale knjige izgubljene). Jedan madrigal u frant zborniku Mellange de ehansons, 1572. — Moteta cum 5 v., liber IV, 1 moteta u rukopisnim zbirkama. — SPISI: L'Antica mušica ridotta alla n prattica, con la dichiaratione et con gli essempi de i tre generi, con le loro s} con Vinventione di Uno nuovo stromento, 1555; Descrizione delV arciorgano NOVA IZD.: Opera omnio obj. H. W. Kaufmann (Corpus mens\ musicae, 1963). Raspravu VAntica mušica. . . obj. u faksimilu E. Lo (Documenta musicologica, I, 1959); Descrizione delV arciorgano obj. u prije komentarom H. Kaufmann, Vicentino's Arciorgano: an Annotated Trat (Journal of Music Theorv, V, 1961). LIT.: O. Chilesolli, Di Nicola Vicentino e dei generi greci second centio Galilei, RMI, 1912. — H. Zenck, Nicola Vicentinos L'antica 1 (i555). Spomenica Th. Kroveru, Regensburg 1933. — G. Mantese, musicale vicentina, Vicenza 1956. — H. W. Kaufmann, The Motets of Vicentino, Mušica Disciplina, 1961. — Isti, Vicentino and the Greek C Journal of the American Musicological Society, 1963. — Isti, The Li Works of Nicola Vicentino (disertacija), Dallas 1966. — P. R. Brink, T ehicembalo of Nicola Vicentino (disertacija), Ann Arbor 1966. — Ch. A Stylistic Analysis of the Music of Nicola Vicentino (disertacija), I University, 1967. — H. W. Kaufmann, More on the Tuning of the » ĉembalo«, Journal of the American Musicological Society, 1970. — D. I Vicentino and his Rules of Text Underlay, MQ, 1973. I.
VICKERS, Jon (pravo ime Jonathan Stuart), kanadsk vaĉ, tenor (Prince Albert, Saskatchewan, 29. X 1926—). Stu 1949—56 na Konzervatoriju u Torontu; debitirao 1954. Pje New Yorku, Londonu (Covent Garden), Chicagu, Milanu (Si New Yorku (Metropolitan), na festivalima u Bavreuthu (od 1 u Salzburgu (od 1966) i dr. Istakao se kao Florestan (Beeth Fidelio) i Siegmund (Wagner, Walkiira) te kao oratorij ski i certni pjevaĉ. ' VICTORIA, Tomas Luis de, španjolski kompozitor (t oko 1548 — Madrid, 27. VIII 1611). Muziĉku naobrazbu kao kao zborski djeĉak katedrale u Avili; oko 1565 postao je pi-tomac u rimskom Collegiumu Germanicumu. God. 1569—74 crkveni pjevaĉ i orguljaš u Rimu (Santa Maria di Monserrato, San Giacomodegli Spagnoliidi.). Od 1571 bio je uz to muziĉki u-ĉitelj na Collegiumu Germanicumu, a iste je godine, ili nešto kasnije, naslijedio Palestrinu kao kapelnik u Seminarium Ro-manum (namještenje prvi put dokumentirano 1573); 1575—77 bio je kapelnik crkve . Apollinare. God. T. L. de VICTORIA, auto 1575 zareĊen za svećenika. God. 1578—85 je povuĉeno kao svećenik crkve San Gerolamo della Caritd i 1 do 1583 bio u bliskom dodiru s Filippom Nerijem. Od 15Ĉ smrti bio je kapelnik samostana klarisa Descalzas Reales u Mac Za razliku od većine rimskih suvremenika koji su se ba svjetovnom muzikom, V. je pisao samo duhovne kompozicije njegovih 20 misa, 15 su parodije, 4 parafraze, a samo je jedm bodno komponirana (Missa pro victoria je parodija na chs La Bataille de Marignan C. Janequina). Victorijina se indivi nost oĉituje u melodijskom manirizmu (slijedovi f-g-fis, fi cd-cis, cis-d-c i dr.), kao i u primjeni prave kromatike. Harm je jasna, a pojedini su odlomci odijeljeni kadencama. V. se u medu velike majstore kasne renesanse; sva su njegova djel visokoj umjetniĉkoj razini. DJELA: Motecta que partim 4, 5, 6, 8 v., 1572 (33 moteta); Lib. P Qui missas, psalmos, magnificat, aliaque complectilur, 1576 (28 kompozic iz 1572]); Hymni totius anni 4 v. Una cum quattuor Psalmis 8 v., 1581 (36 pozicija [1 iz 1576]); Cantica B. Virginis 4. v. Una cum quatuor antiphonis Virginis per annum 5 et 8 v., 1581 (24 kompozicije); Motecta 4, 5, 6, 8 et 1583; (53 moteta, od toga 7 novih); Missarum lib. duo 4—6 v., 1583 (9 mi toga 4 nove); Officium Hebdomadae Sanctae 3—8 v., 1585 (37kompozicij 1572,1576 i 1583]); Motecta Festorum totius anni 4,5, 6et 8 v., 1585(34 kompi Victorijine, 2 F. Guerrera i 1 F. Soriana); Motecta 4, 5, 6, 8 et 12 v., 158
VICTORIA - VIDAKOVIĆ tiskani već 1583); Cantiones Sacrae 4, 5, 6, 8 et 12 v., 1589 (duplikati zbirke iz 1583); Missae 4, 5, 6 et 8 v., una cum Antiphonis, Asperges, et Vidi aquam totius anni, 1592 (9 kompozicija); Aiissae, Magnificat, Motecta, Psalmi, & alia quam plurima 8, 9 et 12 v., 1600 (32 kompozicije, 19 objavljenih već ranije); Hyynni totius anni juxta ritum Sanctae Romanae Ecclesiae 4 v., 1600 (32 kompozicije iz 1581); Motecta 4, 5, 6, 8 et 12 v., in omnibus solemnitatibus per totum annum, 1603 (53 kompozicije iz 1583); Officium Defunctorum 6 v., 1605. — Šest kompozicija za 4, 5, 6 i 8 glasova u skupnim zbirkama i dr. NOVA IZD.: ukupna djela obj. F. Pedrell (8 sv., 1902 —13; novi otisak 1965—66); novo prošireno izd. priredio H. Angles, od 1965 (dosad obj. sv. I—IV, Monumentos de Mušica Espanola, XXV, XXVI, XXX i XXXI, 1965—68); 50 kompozicija obj. C. Proske (Mušica Divina, 1—IV, 1853—63); Officium defunctorum obj. F. Haberl (ibid., II/V, 1874); Officium Hebdomadae Sanctae obj. isti (KMJB, XI—XIII, 1896—98); Missa pro defunctis cum responsorio »Libera me Domine« obj. R. Walter (Mušica Divina, 1962); motet O doctor optime obj. S. Rubio (La Ciudad de Dios, 1949); 15 moteta i drugo obj. isti (2 sv., Ant. Polifonica Sacra, I—II, 1954—56) i dr. LIT.: F. X. Haberl, T. L. de Victoria. Eine bio-bibliographische Studie, KMJB, 1896. — H. Collet, Victoria, Pariš 1914. — F. Pedrell, Tomas Luis de Victoria Abulense, Valencia 1918. — J. B. Trend, Tomas Luis de Victoria, The Musical Times, 1925. — W. D. Hirschl, The Stvles of Victoria and Palestrina: A Comparative Study, with Special Reference to Dissonance Treatment, Berkelev 1933. — R. Casimiri, »II Vittoria«: Nuovi documenti per una biografia sincera, Note d'Archivio, 1934. — F. Herndndez, La Ĉuna y escuela de Tomas L. de Victoria, Ritmo, 1940. — E. Young, The Countrapuntal Practices of Victoria (disertacija), Rochester 1942. — H. v. May, Die Kompositionstechnik T. L. de Victorias, Bern 1943. — 5. Rubio, Historia de las reediciones de los Motetes de T. L. de Victoria y significado de las variantes introducidas en ellas, La Ciudad de Dios, 1950. — J. N. Saxton, The Masses of Victoria, Princeton (N. J.) 1951. — A. Salazar, Victoria o el fin de una epoca, Revista Musical Chilena, 1954. — 5. Rubio, A los 350 anos de la muerte de T. L. de Victoiia, La Ciudad de Dios, 1961. — R. Stevenson, Spanish Cathedral Music in the Golden Age, Berkeley i Los Angeles 1961. — T. N. Rive, An Investigation into Harmonic and Cadential Procedure in the Works of T. L. de Vic toria, 1548—1611. A Study of Emergent Tonality (disertacija, 2 sv.), Auckland (Novi Zeland) 1963. — V. Salas Viu, Misticismo y manierismo en T. L. de Victoria, Revista de Occidente, 1964. — R. Stevenson, Estudio biografico y estilistico de T. L. de Victoria, Revista Musical Chilena, 19 66. — Isti, T. L. de Victoria: Unique Spanish Genius, American Choral Revievv, 1966. — Isti, Thomas Luis de Victoria, MGG, XIII, 1966. — J. A. Krieviald, The Contrapuntal and Harmonic Style of T. L. de Victoria (disertacija), Madison i Mil waukee (Wisconsin) 1968. — T. N. Rive, An Examination of Victoria's Technique of Adaption and Reworking in his Parody Masses, with Particular Atten tion to Harmonic and Cadential Procedure, AM, 1969. — E. C. Cramer, The »Officium hebdomadae sanctae« of T. L. de Victoria. A Study of Selected Aspects and an Edition and Commentary (disertacija, 2 sv.), Boston 1973. B. Ać.
VICTORY, Gerard (pseud. Alan Loraine), irski kompozitor i dirigent (Dublin, 24. XII 1921—). U Dublinu studirao na Univerzitetu suvremene jezike i na Trinity College muziku. Od 1935 suradnik, od 1962 zamjenik direktora, a od 1967 muziĉki direktor irske Radio-televizije. U svojim kompozicijama nastoji ostvariti nacionalni irski muziĉki stil sluţeći se pri tom serijalnim i nekim drugim avangardnim tehniĉkim postupcima. DJELA. ORKESTRALNA: Short Symphony, 1961; koncert za klavir, 1954. Uvertire: Charade, 1955; The Rapparee, 1959 i Treasure Island, 1966. Balada, 1963; Pariah-Music, 1965; Spook Galop, 1966; Favola di notte, 1966. — KOMORNA: gudaĉki kvartet, 1963; duhaĉki kvintet, 1957; Rodomontade za 5 duhaĉa, 1964; Semantiques za flautu i klavir, 1967. — Klavirska sonata, 1958; preludij i tokata za klavir, 1965. — DRAMSKA. Opere: An Fear a phos Balbhdn (The Silent Wife), 1953; Iomrall Aithne, 1956; The Music Hath Mischief, 1964 i Chatterton, 1967. Balet The Enchanted Garden, 1950. Operete Nita, 1944 i One Upon a Moon, 1949. Scenska i filmska muzika; muzika za brojne radio-drame. — VOKALNA. Kantate: Carmen Stellarum, 1953; The River of Heaven, 1964 i The Island People za recitatora, djeĉji zbor, udaraljke i instrumentalni sastav ad libitum, 1967. Five Songs (J. Joyce) za tenor, zbor, udaraljke i gudaĉki orkestar, 1954; Voyelles (A. Rimbaud) za sopran, flautu, udaraljke i gudaĉki orkestar, 1966; zborski ciklusi; solo-pjesme. — Obradbe irskih narodnih napjeva.
VIĈAR, Matija-Boţidar, pjevaĉ, tenor (Jastrebci, Slove nija, n. II 1894 — Zagreb, 28. IX 1972). U Zagrebaĉkoj operi debitirao 1921 kao epizodist u Kavaliru s ruţom (R. Strauss); 1922—48 solist, i u to vrijeme ostvario velik broj glavnih tenorskih uloga lirskoga karaktera. Medu njima su Grof Almaviva (Rossini, Seviljski brijaĉ), Tamino (Mozart, Ĉarobna frula), Cassio i Vojvoda (Verdi, Otelio i Rigoletto), Walter von der Vogel\veide i Erik (Wagner, Tannhauser i Ukleti Holandez), Rodolfo i Pinkerton (Puccini, La Boheme i Madame Butterfly), Faust i Siebel (Gounod, Faust), Hoffmann (Offenbach, Hoffmannove priĉe), Janko (Smetana, Prodana nevjesta), Lenski (Ćajkovski, Evgenij Onjegin), Juranić i Sokolović (Zajc, Nikola Subić Zrinjski), Joţek (Odak, Dorica pleše) i dr. Nastupao je s uspjehom i kao oratorijski pjevaĉ. K. Ko. VIDAKOVIĆ, Albe, muzikolog i kompozitor (Subotica, 2. X 1914 — Zagreb, 18. IV 1964). Diplomirao na Bogoslovskom fakultetu u Zagrebu (1937); 1932—37 uĉio kod F. Dugana harmoniju, kontrapunkt i harmonizaciju korala, a kod F. Hajdukovića i M. Ivšića teoriju i pjevanje korala. God. 1937—41 studirao u Rimu na Papinskom institutu za crkvenu muziku; 1941 diplomirao kompoziciju i gregorijanski koral kao uĉenik R. Casimirija i L. Reficea. Muziĉku paleografiju studirao kod G. Sufiola i R. Casimirija. Od 1941 do 1948 predavao na srednjoj školi zagrebaĉkog Konzervatorija teoretske predmete i orgulje; uz to je bio i honorarni nastavnik na Visokoj školi. Od 1951 predavao je crkvenu muziku na Bogoslovskom fakultetu u Zagrebu (1962 izvanredni profesor). Na toj je ustanovi 1957 osnovao Muzikološki seminar. Od 1963 bio je predstojnik Instituta za crkvenu muziku koji djeluje u okviru Bogoslovskog fakulteta; od 1942 do smrti bio je regens chori zagre-
661
baĉke katedrale. God. 1942— 44 ureĊivao je ĉasopis Sv. Ce-cilija. Od 1946 bio je predsjednik Dijecezanskog odbora za crkvenu muziku zagrebaĉke nadbiskupije. V. je nesumnjivo jedan od najistaknutijih muzikologa i kompozitora crkvene muzike koji su do danas djelovali u Hrvatskoj. Njegov se obilan, zasluţan i uspješan rad odvijao u tri pravca: u reproduktivnom, umjetniĉko-stvaralaĉkom i znanstvenom. Kao dirigent-zborovoda katedrale u Zagrebu iz temelja je obnovio repertoar visoko vrijednim djelima klasiĉkih i novijih majstora, zauzimajući se A. VIDAKOVIĆ posebno za izvoĊenje djela hrvatskih kompozitora. Njegove kompozicije pripadaju i podruĉju svjetovne muzike, ali im je teţište na crkvenoj muzici. Raspon Vidakovićeva umjetniĉkog interesa u podruĉju crkvene muzike širok je i ide od harmoniziranja koralnih napjeva i komponiranja litanija, preko moteta i misa, do većih vokalno-instrumentalnih oblika (oratorij Tuţba u hramu). Vidakovićeve mise na latinski i staroslavenski tekst veoma su vaţan doprinos suvremenoj hrvatskoj crkvenoj muzici. Medu njima se posebno istiĉu Missa caeciliana i Treća staroslavenska misa; one potpuno osvjetljuju Vidakovićeve stvaralaĉke sposobnosti na tom podruĉju ljepotom melodije, zanimljivošću i sigurnošću polifonih spletova i produbljenim odnosom izmeĊu teksta i muzike te unošenjem hrvatskih folklornih elemenata. Znatan je i razgranat Vidakovićev muzikološki rad. On je veoma uspješno prouĉavao hrvatsku muziĉku prošlost. Njegovom je zaslugom ponovo oţivjela umjetnost Vinka Jelića u uzorno pripremljenom izdanju zbirke Parnassia militia. V. je obavio velik rad na istraţivanju podataka o srednjovjekovnim muziĉkim neumatskim rukopisima dalmatinskih i sjevernohrvatskih arhiva i knjiţnica. Na tom se podruĉju osobito istiĉe njegova temeljita paleografska studija Sakramentar MR 126 Metropolitanske knjiţnice u Zagrebu, u kojoj je prikazao i opisao ovaj najstariji dosad poznati dokument latinske liturgije u sjevernoj Hrvatskoj. V. je prvi kod nas u potpunosti osvijetlio lik Jurja Kriţanica kao muziĉkog pisca i teoretiĉara. Prouĉavajući njegovo djelo Asserta musicalia V. je došao do zanimljivih otkrića. Od ostalih Vidakovićevih muzikoloških radova treba još spomenuti raspravu / nuovi confini della scrittura neumatica musicale nell'Europa Sud-Est u kojoj je dokazao da granicu neumatske notacije treba protegnuti i na jugoistoĉne predjele Evrope te obuhvatiti ĉitavu jadransku obalu. V. je nadalje struĉno uredio bogati muziĉki arhiv samostana Male braće u Dubrovniku, a djelomiĉno i arhiv katedrale u Splitu. Bavio se i sakupljanjem narodnih napjeva u Baĉkoj i Hrvatskom primorju. SuraĊivao je u brojnim domaćim i stranim ĉasopisima i publikacijama. DJELA. ORKESTRALNA: Allegro scherzando, 1949; Preludij i Adagio ma non troppo (Air); suita za gudaĉe, 1950. — KOMORNA: gudaĉki kvartet u g-molu, 1940. Za violinu i klavir: Preludij i fuga i Adagio. — KLAVIRSKA: Improvvisata; Djeĉje skladbe. — ORGULJSKA: Preludij i fuga u C-duru, 1940; Preludio gregoriano, 1941; Fantazija i fuga u f-molu, 1945; Dvije melodije; koralna predigra Marijo slatko ime; 12 koralnih predigri. — VOKALNA. Zborovi: Kraj ćuprije, 1941 i Boiur. Solo-pjesme: Jezgra, 1939; Cincokrt, 1940; Skitnja u zvjezdanoj noći, 1940; Daleko si, 1945; Tri solo pjesme na rijeĉi hrvatske narodne lirike iz Baĉke, 1949. — CRKVENA. Devet misa: Missa caeciliana za mješoviti zbor i orgulje, 1945; Missa simplex za mješoviti zbor, 1946; Missa gregoriana za muški zbor i orgulje, 1946; 3 staroslavenske mise, 1948, 1950 i 1953; Misa za umršeje, 1957; Missa brevis gregoriana, 1959 i Hrvatska misa za mješoviti zbor i orgulje. Oratorij Tuiba u hramu, 1947 (dovršio A. Klobuĉar, 1969); ofertoriji; litanije; moteli i dr. — SPISI: Đuro Arnold J1781—1848), Sv. C, 1937, 3 i 4J Benediktinci obnovitelji gregorijanskog korala, Ţivot s crkvom, 1939, 4—5; Nekoliko nepoznatih dokumenata o glazbeniku Đuri Arnoldu, Sv. C, 1940, 3; Crkvena glazba u zagrebaĉkoj stolnoj crkvi u 19. stoljeću, 1945; Sakramentar MR 126 Metropolitanske knjiţnice u Zagrebu, Rad JAZU, 287, 1952; Izvještaj o radu na sakupljanju muziĉkih neumatskih kodeksa i 0 pregledu knjiţnica u Splitu, Trogiru i Hvaru, Ljetopis JAZU za 1954, obj. 1956; Bibliographie iiber Frederic Chopin in Jugoslazvien, Chopin-Jahrbuch, 1956; uvod u zbirku duhovnih koncerata Parnassia militia Vinka Jelića, JAZU, 1957; / nuovi confini della scrittura neumatica musicale nell'Europa Sud-Est, STMW, 1960, 24; Dubrovaĉki zapisi glazbenog folklora s poĉetka 19. stoljeća, ZNŢO, 1962, 40; Tragom naših srednjovjekovnih neumatskih glazbenih rukopisa, Ljetopis JAZU za 1960, obj. 1963; O hrvatskoj crkvenoj puĉkoj popijevci, zbornik Zajedniĉka ţrtva, 1963; Asserta musicalia (1656) Jurja Kriţanica i njegovi ostali radovi spodruĉja glazbe, Rad JAZU, 337, 1965 (engleski prijevod Jury Krizanitch's, Asserta musicalia and His Other Musical Works, JAZU, 1967). —• Priredio i izdao: molitvenik i pjesmaricu Slava Bogu, 1945; Vinko Jelić (1596—1636?) i njegova zbirka duhovnih koncerata i ricercara tParnassia militia* (1622), 1957 i Vincentius Jelich, Sechs Motetten aus Arion primus, Graz 1957LIT.: M. Lešćan, Albe Vidaković — in memoriam, Sv. C., 1969, 1. —• Lj. Galetić, Muzikološki rad A. Vidakovića (s popisom djela), ibid., 1969, 3 - — Albe Vidaković, Mušica sacra, 1974. — A. Milanović (urednik), Zbornik radova sa znanstvenog savjetovanja o Albi Vidakoviću, Sv. C, 1975, 1 —2. — L.
I
662
VIDAKOVIĆ — VIDOŠIĆ
Ţupanović, Znaĉenje muzikološkoga rada A.. Vidakovića, Enciclopedia moder na, 1975. J.As.
VIDAL, Louis-Antoine, francuski violonĉelist i muziĉki pisac (Rouen, 10. VII 1820 — Pariz, 7. I 1891). Violonĉelo uĉio vjerojatno kod A. Franchommea. Njegovo opseţno djelo Les Instruments a archet, usprkos djelomiĉnoj zastarjelosti, privlaĉi još danas velikim brojem vrijednih podataka i ilustracijama (gravire izradio F. Hillemacher). DJELA: Les Instruments a archet (3 kn)'.: I, Historija razvoja gudaĉkih instrumenata; II, Graditelji gudaĉkih instrumenata i III, Muziĉka tipografija, biografije kompozitora i bibliografija komorne muzike), 1876—78 (novo izd. 1961); Les Vieiltes Corporations de Pariš (izvadak iz Les Instruments ..., donosi opseţnu historiju društva Samt Julien des Menestriers i menestrela), 1878; La Lutherie et les luthiers, 1889. LIT.: J. Ricci, Louis-Antoine Vidal, MGG, XIII, 1966.
VIDAL, Paul-Antoine, francuski kompozitor, dirigent i pedagog (Toulouse, 16. VI 1863 — Pariz, 9. IV 1931). Uĉio na Konzervatoriju u Toulousei i Parizu te 1883 dobio Prix de Rome kantatom Le Gladiateur. Od 1889 na pariškoj Operi najprije zborovoĊa, a 1906 dirigent orkestra. God. 1914—19 muziĉki direktor na Opera-Comigue u Parizu. Uz to predavao na Konzervatoriju: od 1884 solfeggio, od 1910 kompoziciju. Sa G. Martvjem osnovao Concerts de l'Opera (1895—97). V. je bio vrstan pedagog i odliĉan poznavalac muziĉko-teoretske literature. Uţivao je veliki ugled i kao profesor Konzervatorija i kao predavaĉ na razliĉitim veĉernjim teĉajevima namijenjenim širokom krugu polaznika. DJELA. INSTRUMENTALNA: Divertissement fiamand za orkestar; Petite suite espagnole za komorni orkestar; komorna muzika (većinom za duhaĉke ansamble); klavirske kompozicije. —DRAMSKA. Opere: L'Amour dans les enfers, 1892; Guernica, 1895; La Burgonde, 1898; La Reine Fiammette, 1898 i Ramses, 1902. Baleti: La Maladetta, 1893; L'Imperatrice, 1901 i Zino-Zina, 1908. Pantomime; operete. Misteriji: Noel ou le Mystere de la Nativite, 1890; La Devotion a St. Andre, 1894; Les Myste'res d'Eleusis, 1896 i Saint Georges, 1896. Scenska muzika. —■ Kantate; zborovi; oko 30 solo-pjesama. — Ecce Sacer-dos magnus za zbor, orgulje i gudaĉki orkestar. —■ INSTRUKTIVNA: Manuel pratique d'harmonie; Notes et observations sur la composition et execution; 52 Lecons d'harmonie de Luigi Cherubini (3 sv.); Ecule moderne du Solfege instrumental... pour les musiques d'harmonie et de fanfare... (2 sv.), 1911. Solfege manuscrit (2 sv.), 1914 i 1922. LIT.: J. Massenct, Mes Souvenirs, Pariš 1912. — G. Ferchault, Paul-Antoine Vidal, MGG, XIII, 1966.
VIDALI-ŢEBRfi, Ksenija, pjevaĉica, sopran (Škedenj kraj Trsta, 29. IV 1913 —). Solo-pjevanje uĉila privatno u Trstu (E. Just) i Milanu (E. Ghirardini). God. 1937—46 bila je solistica Ljubljanske opere, 1947—59 nastupala je na talijanskim i španjolskim pozornicama, gostujući istodobno i u Jugoslaviji; od 1959 ţivi u Ljubljani kao slobodni umjetnik i pjevaĉki pedagog. Lirski sopran mladodramskog karaktera, V.-Ţ. je pjevaĉica velike muziĉke kulture, izvrsne tehnike i izrazitog smisla za scensko oblikovanje. Njezine su najbolje kreacije bile Mirni i Ĉo-Ĉo-San (Puccini, La Boheme i Madame Butterfly), Adriana Lecouvreur (Ĉilea), Tatjana (Ĉajkovski, Evgenij Onjegin), Violetta (Verdi, La Traviatd), Antonija (Offenbach, Hoffmanove priĉe), Manon (Massenet), Elsa (Wagner, Lohengrin), Margareta (Gounod, Faust), Rusalka (Dvorak) i Marica (Smetana, Prodana nevjesta). Njezin je muţ bio dirigent i kompozitor D. Zebre. j. Gc. i D. Co. VI-DE (lat. vide vidi) oznaĉuje odlomak kompozicije koji izvodilac moţe izostaviti. Slog Vi- obiljeţuje poĉetak toga odsjeka, a -de stoji na kraju i upozorava da se sav daljnji notni tekst mora izvesti. VIDEC, Blaga, pjevaĉica, mezzosopran (Bitola, 24. III 1930 —). Završila Muziĉku školu u Skopju i zatim još uĉila pje vanje kod Z. Šira u Zagrebu i J. Betetta u Ljubljani. God. 1954—60 solistica Opere u Sko pju, a od 1960 ĉlanica Sarajevske opere. Pjevaĉica velike muzi kalnosti i ugodno timbriranog glasa, istiĉe se kao interpret izrazitog smisla za glumu. U njezine kreacije idu Azucena i Amneris (Verdi, Trubadur i Aida), Dalila (Saint-Saens, Samson i Dalila), Carmen (Bizet), Lukrecija (Britten, The Rape of Lucretia) i Mina (Logar, Ĉetrdesetprva) i dr. Kao koncertna i oratorijska pjevaĉica V. je pridonijela afirmaciji ju goslavenskog muziĉkog stva ralaštva, a posebno djela boB. VIDEC sansko-hercegovaĉkih kompo zitora. K. Ko. VIDER0, Finn, danski orguljaš i kompozitor (Fuglebjerg, 15. VIII 1906-—■). Diplomiravši u K0benhavnu na Konzervatoriju i na Univerzitetu (muzikologija), usavršavao se 1930 u Leipzigu i
1936 u Parizu. Od 1928 u Kobenhavnu orguljaš (od 1947 u 1 sv. Trojstva); uz to profesor teorije, orgulja i ĉembala na Konze toriju (1934—45 i od 1968) i na Univerzitetu (od 1949) t konzervatorijima u Esbjergu i Odenseu (1965—67). Orgulje davao kao gost u SAD na Yale University (1959—60) i na A Texas State University (1967—68). DJELA: orguljske (koralne predigre, partite, passacaglia) i klavirske pozicije; kantate; zborovi; solo-pjesme. ■—• Orgelskole (sa O. Ringom), 1933 datak 1965). — 130 Melodier til Salmebog (sa P. Larsenom i M. W0ldiki 1936; Orgelmusik (2 sv.; sa F. Ditlevsenom), 1938 i 1963; Gamle danske (5 sv.; sa A. Arnholzom i N. Schiorringom) 1941—42; Festsange (sa A. An zom i V. Clausenom), 1947. — Redigirao European Organ Music of the and ljth Centuries, 1969.
VIDMAR, Metoda, plesaĉica i pedagog (Ljubljana, V 1899 — 1. XI 1975). Muziku studirala na školi Glasbene m; u Ljubljani i na Konzervatoriju u Pragu, a zatim je bila na Da] zeovoj školi u Hellerauu kraj Dresdena; 1922—30 studiral ples kod M. Wigman u Dresdenu. God. 1930 otvorila je vlai školu za plesnu umjetnost u Ljubljani na kojoj je do 1965 duĉavala moderni ples. Na produkcijama svoje škole istical gledište da se ples temelji na prirodnom pokretu, kojemu ĉo zajedniĉki s tehniĉkim faktorom treba dati osebujan, neposr i nesvakidašnji izraz. V. je traţila sintezu forme i sadrţaja, vremeno shvaćanje plesa, koje je ona još prije Drugoga svjets rata zapoĉela sa svojom školom u Sloveniji, popularizirala na nj privukla paţnju javnosti. Kao solist nastupala je u Švicar i Njemaĉkoj. D. C VIDMAR-STRITAR, Nada, pjevaĉica, sopran (Bruck Litvi, 28. V 1917 —). Studij pjevanja završila na Akademij glasbo u Ljubljani. Prvakinja Ljubljanske opere. Umjetnica roke muziĉke kulture i profinjena smisla za scensko oblikovanje, odlikuje se lirskim kolora-turnim sopranom odliĉne tehnike. MeĊu njezinim kreacijama istiĉu se operni likovi: Gilda i Violetta (Verdi, Rigoletto i La Traviatd), Konstanza, Susanna i Zerlina (Mozart, Otmica iz Seraja, Figarov pir i Don Gio-vanni), Marzellina (Beethoven, Fidelio), Norina i Adina (Doni-zetti, Don Pasguale i Ljubavni napitak), Rosina (Rossini, Sevilj-ski brijaĉ), Manon (Massenet), Olimpija i Antonija (Offenbach, Hojjmannove priĉe) i solistiĉka uloga u operi La Voix humaine (Poulenc). Velike je uspjehe ostvarila takoĊer kao oratorijska i koncertna pjevaĉica (Beethoven, Deveta simfonija; Mozart, Rekvijem; Dvorak, Stabat Ma Brahms, N. VIDMAR-STRITAR '
Njemaĉki rekvijem; Haydn, Stvaranje svijeta i Godu doba; Gliere, Koncert za koloraturni sopran; Brittejn, Les 1 minations; OrfF, Carmina Burana; Leskovic, De profundis). ] stupala je u operi i na koncertnom podiju u svim većim ju slavenskim muziĉkim središtima, a gostovala je u Austriji, I giji, Nizozemskoj, Bugarskoj, Italiji, SSSR, Ĉehoslovaĉkoj, raelu i drugim zemljama. Za visoke umjetniĉke domete podijelji joj je 1954 Prelernova nagrada, a 1974 dobila je diplomu Sav muziĉkih umjetnika Jugoslavije. VIDOŠIĆ, Tihomil, D. Co kompozitor i dirigent (Boljun, Istra, I. VII 1902 —• Zagreb, 24. I 1973). Muzikom se poĉeo baviti kao samouk, a kasnije je završio studij kompozicije na Muziĉkoj akademiji u Zagrebu (F. Lhotka, F. Dugan st„ K. Odak, B. Ber-sa). God. 1923—29 vojni muziĉar i pomoćni dirigent u Zagrebu, 1929—33 vojni kapelnik u Tuzli i 1933—41 u Mostaru. Djelovao zatim u Zagrebu kao upravitelj Vojne muziĉke škole i od 1945 kao profesor na muziĉkoj školi Pavao Markovac. Uz to je vodio pjevaĉka društva Majevica i Gajret u Tuzli te Gusle i Hrvoje u Mostaru; u Zagrebu je bio dirigent orkestra RKUD Pavao Marko-
T. VIDOŠIĆ
VIDOŠIĆ — VIERU Predstavnik nacionalnog muziĉkog smjera, V. je u svom zrelom stvaralaĉkom razdoblju ostvario vlastiti stil koji se temelji na karakteristiĉnim znaĉajkama istarske muzike. Njegova djela odišu vedrinom, puna su ţivih ritmova, a melodika im je jednostavna i dopadljiva. Svoj najviši domet postigao je u komiĉnoj operi Stari mladić na vlastiti libreto (1959), zaĉinjenoj duhovitim dosjetkama i prštavim pošalicama, u kojoj su svi karakteri muziĉki reljefno obraĊeni. Pri tom se V. posluţio kratko nabaĉenim motivima, specifiĉnim za istarski muziĉki govor, što je znatno pridonijelo doĉaravanju atmosfere u kojoj se odvija radnja. DJELA. ORKESTRALNA: Burleska, 1927; Preludij, 1927; Intermezzo, 1932; Veĉer na ţalu, 1933; Uvertira na narodne teme, 1933; uvertira-fantazija Zlatna mladost, 1952; Scherzo sinfonico, 1934; suita, 1939; Rondo capriccioso, 1942; 2 rapsodije 1951 i 1955; Baletna scena, 1956; Intrada, 1959. Za klavir i orkestar: Koncert za mlade ruke, 1957 i Koncertna fantazija, 1952; 2 concertina za violinu i orkestar, 1943 i 1955; suita za klarinet i komorni orkestar, 1955. Za duhaĉki orkestar: uvertire Radovanje, 1930; Dalmatinka, 1933; Narodna, 1936; Planinski raj, 1938 i dr. Kompozicije za tamburaški orkestar. — KOMORNA: Tri improvizacije za komorni ansambl, 1967; za violinu i klavir: sonata, 1961 i Scherzo, 1957; Dva koncertna stavka za klarinet i klavir, 1968. — KLAVIRSKA: Impromptu, 1946; Suita za mlade ruke, 1948; Djeĉja slikovnica, 1951 (verzija za orkestar 1952); Dva scherza, 1952; Dva preludija, 1952. — DRAMSKA, Opere: Pod gorom zelenom, 1953; Stari mladić (vlastiti libreto), 1959 (Rijeka, 11. V 1960) i Ĉempresi i sunce, 1961. Muziĉka komedija Karnevalski capricao, P957. Baleti: Zaĉarani rog, 1951 i Umjetnik izazivlje Ċavla, 1961. Scenska i filmska muzika. — VOKALNA. Tri suite za sole, zbor i orkestar: Pod Jahorinom, 1943; Sviram u sviralu, 1945 i Cvijeće, 1955. Kantata Radosti miĉe, 1957; burleska Slavan pjevaĉ za ţenski zbor i komorni orkestar, 1958; poema Pjesma slobodi za mješoviti zbor i orkestar, 1959; Fragment za bariton i komorni orkestar, 1961. Zborovi (Ljepota djevojka, Moma malo veĉera, Tri pjesme iz Mostara i dr.); solo-pjesme (Tri pjesme sevdaha, Nonići stari, Dvije bećarske, Dvije turobne i dr.). — Djeĉja muzika. — Obradbe narodnih napjeva za razliĉite sastave. —■ Instrumentirao za duhaĉki orkestar finale iz baleta Licitarsko srce K. Baranovića, Simfonijsko kolo J. Gotovca i dr. LIT.: K. Kovaĉević, Hrvatski kompozitori i njihova djela, Zagreb 1960. — Isti, Muziĉko stvaralaštvo* u Hrvatskoj 1945—1965, Zagreb 1966. K. Ko.
VIDU, Ioan, rumunjski kompozitor i zborovoda (Minerau, Arad, 17. XII 1863 — Lugoj, 7. II 1931). Uĉitelj u Seleus Cighirelu (1881—83) i nastavnik zbornog pjevanja na Teološko-pedagoškom institutu u Aradu (1884—88); muziku uĉio kod N. Popovica. Od 1888 uĉitelj u Lugoju i zatim do 1926 nastavnik muzike i zborovoda Reuniunea de cintdri si muzicd. Od 1926 inspektor srednjih škola u Rumunjskoj. V. je zaĉetnik rumunjske tradicije amaterskoga zbornog muziciranja. I sam odliĉan zborovoda organizirao je (od 1893 nadalje) teĉajeve za dirigente amaterskih zborova i natjecanja u zbornom pjevanju; 1926 osnovao društvo Asociafia corurilor si fanfarelor din Banat kojemu je i prvi predsjednik. ObraĊivao je rumunjske narodne napjeve i komponirao u duhu narodne muzike (izbor kompozicija obj. 1957 i 1962). LIT.: V. Cosma, Ioan Vidu, Bucuresti 1956. — /. Velceanu, Doi infaptuitori: Musicescu si Vidu, Timisoara 1957. — V. Cosma, Ioan Vidu, Bucuresti 1965. — T. Alexandru, Ioan Vidu, MGG, XIII, 1966.
VIEIRA, Ernesto, portugalski instrumentalist i muziĉki pisac (Lisabon, 24. V 1848 — 26. IV 1915). Studirao na Konzervatoriju u Lisabonu. Orkestralni muziĉar (flautist i oboist) kazališta 5. Carlos i muziĉkoga društva 24 de Junho, nastavnik klavira na Es-cola Academica i Academia de Amadores de Mušica u Lisabonu. Usprkos nedostatnom muzikološkom znanju i iskustvu, V. je u svom najvaţnijem djelu, biografskom leksikonu portugalskih muziĉara, savjesnim prouĉavanjem dokumenata uspio sabrati niz vrijednih i pouzdanih podataka. DJELA. SPISI: Diciondrio Musical, 1890; Diciondrio Biogrdfico de Musicos Porlugueses (2 sv.), 1900; A Mušica em Portugal, 1911. — INSTRUKTIVNA: Teoria da mušica; Solfejos de Ritmo; Exercicios de canto em ćoro; A Fuga i dr. LIT.: J. de Freitas Branco, Ernesto Vieira, MGG, XIII, 1966.
VIELLE (starofranc.; srednjovjekovni lat. viella), stari naziv za gudaĉki instrument koji je u zemljama germanskoga jeziĉnog podruĉja poznat pod imenima fiddle (engl.), -> fidel (njem.) i si. Od XV st. prevladava naziv viola, a izraz v. ili vielle a roue oznaĉuje > organistrum. VIERDANCK,Johann (Vierdank, Feyerdanck,Feyertagk), njemaĉki kompozitor i orguljaš (Stralsund, oko 1605 — pokopan 1. IV 1646). Oko 1616 ĉlan djeĉaĉkoga zbora dvorske kapele u Dresdenu, gdje mu je uĉitelj H. Schiitz; ĉlanom kapele ostao do 1631 (posljednjih godina kao instrumentalni muziĉar). Boravio u Liibecku i Kobenhavnu, a od 1635 bio je orguljaš crkve sv. Marije u Stralsundu. Vierdanckova muzika nosi obiljeţja srednjega razdoblja baroka u Njemaĉkoj. Njegove zbirke instrumentalnih kompozicija — po formi preteţno suite za razliĉite sastave —• sadrţe, meĊu ostalim, jednu suitu u trio-sastavu te kompozicije za instrumentalni duet (2 violine ili 2 korneta) bez continua. Ova su djela »rani primjeri ĉiste dvoglasne, ali već izrazito instrumentalne polifonije« (H. Mersmann). U duhovnim koncertima V. nastavlja i dalje razvija stil svoga uĉitelja H. Schutza. DJELA: Erster Theil newer Pavanen, Gagliarden, Balletten und Correnten za 2 violine, violonĉelo i b. c, 1637; Ander Theil, darinnen begriffen etliche Capricci, Canzoni und Sonaten za 2—5 instrumenata sa i bez b. c, 1641. — Erster Theil Geisllicher Concerten za 2—4 glasa i b. c, 1641; Ander Theil Geisllicher Concerten za 3—9 glasova i udvostruĉeni b. c, 1643.
663
NOVA IZD.: suitu iz Erster Theil... obj. M. Seiffert (Organum, 1925); H. Engel obj. izbor instrumentalnih kompozicija (Spielmusik, 1930) i nekoliko capriccia (Hortus Musicus, 1950). Duhovne koncerte Ich verkundige euch grosse Freude i Siehe, wie fein und lieblich obj. isti (1932 i 1933); Lobe den Herren i Mein Herr ist bereit obj. H. Erdmann (1950). LIT.: W. Vetter, Altpommersche Variationskunst, Randbemerkungen zu Vierdancks Instrumentalschaffen, Musik in Pommern, 1937. — G. Weiss, Johann Vierdanck (cea 1605—46). Sein Leben und sein Werk (disertacija), Marburg 1956. — Isti, Johann (Johannes, Hans) Vierdanck (Virdanck, Vvrdanck, Fierdanck, Feyertagh, Feyerdanck), MGG, XIII, 1966.
VIERLING, Georg, njemaĉki kompozitor, orguljaš i dirigent (Frankenthal, Pfalz, 5. IX 1820 — Wiesbaden, 1. V 1901). Sin i uĉenik orguljaša Jacoba Vierlinga (1796—1867), kompoziciju i orgulje studirao u Darmstadtu kod J. Ch. H. Rincka i u Berlinu kod B. Marxa. Od 1847 orguljaš, zborovoda i pijanist u Frankfurtu na Odri, 1852 zborovoda u Mainzu, od 1853 u Berlinu, gdje je 1857 osnovao Bachovo društvo. Do 1863 vodio koncerte toga društva i uz to bio stalni dirigent Simfonijskoga orkestra u Frankfurtu na Odri iuPotsdamu; 1859—82 bio je kraljevski muziĉki direktor. Velike je zasluge stekao kao revan propagator Bachove umjetnosti. DJELA. INSTRUMENTALNA: simfonija, 1869; 5 uvertira, 1851 —66; 2 gudaĉka kvarteta; klavirski trio; sonata za klavir; orguljske kompozicije. — VOKALNA: 4 oratorija, 1866—81; zborovi; brojne solo-pjesme. — Psalmi; moteti. LIT.: K.-H. Kohler, Georg Vierling, MGG, XIII, 1966.
VIERLING, Johann Gottfried, njemaĉki kompozitor i orguljaš (Metzels kraj Meiningena, 25. I 1750 — Schmalkalden, 22. XI 1813). God. 1768 naslijedio svoga uĉitelja J. N. Tischera kao orguljaš u Schmalkaldenu. Vierlingova su se djela odrţala u Njemaĉkoj kroz cijelo XIX st. Najbolje su mu orguljske kompozicije. D J ELA . IN ST RU M EN TA LN A : 2 kl avi r s ka t ri j a, 1 7 8 1; kl a vi r s ki kv a rt et , 1785. Za klavir: 6 sonata, 1781; 2 sonate, 1784; 24 Veranderungen . . . na pjesmu Bliihe liebes Veilchen F. W. Rusta, 1782. Sedam zbi rki orguljskih kompozi cija. — Singspiel Empfindung und Empfindelei (rkp.). — CRKVENA: oko 200 kan tata (rkp.; velikim dijelom uništene za Drugoga svjetskog rata); zbirka Choralbuch za 4 glasa (s uvoaom Kurze Anleitung zum Generalbass), 1789 — IN STRUKTIVNA: Versuch einer Anleitung zum Praludieren fiir Ungeubtere, 1794; Allgemein fasslicher Unterricht im Generalbass. . . (2 sv.), 1803—07. LIT.: K. Paulke, Johann Gottfried Vierling, AFMW, 1922. — Isti, Briefe von Johann Gottfried Vierling, Heimatkalender des Kreises Schmalkalden, 1923. — W. Blankenburs, Johann Gottfried Vierling, MGG, XIII, 1966. — Isti, Der Schmalkaldener Organist Johann Gottfried Vierling und das Kirchenmusi kalische Leben seiner Zeit, Beitrag zur Geschichte der evangelischen Kirchen musik . . . , Kassel 1969.
VIERNE, Louis Victor Jules, francuski orguljaš, kompozitor i muziĉki pedagog (Poitiers, 8. X 1870 — Pariz, 2. VI 1937). Slijep od roĊenja. Studirao najprije na Zavodu za slijepe, a zatim na Konzervatoriju u Parizu (C. Franck, Ch. M. Widor). Od 1892 u Parizu, uz Widora, pomoćni orguljaš u crkvi St. Sulpice, 1894 asistent na Konzervatoriju, 1900 orguljaš crkve Notre Dame, a 1911 nastavnik orgulja u Scholi Cantorum. Izvrstan orguljaš i improvizator, koncertirao po Francuskoj, u većim gradovima Evrope, SAD i Kanade. Odgojio velik broj orguljaša i muziĉara (J. Bonnet, M. Dupre, M. Durufle, N. Boulanger). Njegove kompozicije odaju stvaraoca profinjena ukusa, a stilski su donekle bliske Faureovoj umjetnosti. DJELA. ORKESTRALNA: simfonija, 1908; simfonijske pjesme za glas i orkestar Les Djinns, 1912 i Psyche, 1914; Poeme za klavir i orkestar, 1926. — KOMORNA: gudaĉki kvartet, 1894; klavirski kvintet, 1924; sonata za violinu i klavir, 1905; sonata za violonĉelo i klavir, 1911; suita za violonĉelo i klavir. — KLAVIRSKA: 3 nokturna, 1916; 12 preludija, 1921; Suite bourguignonne 1899. — ORGULjfSKA. Šest simfonija: I, 1899; II, 1903; III, 1911; IV, 1914; V, 19241 VI, 1930. 24 Pieces en style libre, 1913; 4 suite Pieces de fantaisie, 1926— 27; Triplyque, 1931. — VOKALNA: Legenda Praxinoe za sole, ţenski zbor i orkestar, 1905. Za glas i orkestar: Eros, 1916; Dal Vertice, 1917; Les Angelus, 1929; Ballade du desespere, 1931. Ciklusi solo-pjesama. — CRKVENA: Messe solennelle za zbor i orkestar; Messe basse pour les defunts, 1934; Tantum ergo za zbor i orkestar. — Mes Souvenirs, 1934 (novi otisak, 1970; engl. prijevod, 1973). LIT.: In Memoriam Louis Vierne, 1870—1937; ses souvenirs, suivis d'un hommage a sa carriere, son oeuvre, son enseignement, par ses confreres, eleves et amis, Pariš 1939 (novi otisak L'Orgue, 1970). — B. Gavoty, Louis Vierne: La Vie et l'oeuvre (s popisom djela), Pariš 1943. — H. Nanceau, L.-V.-J. Vierne, L'Orgue, 1961. — P. C. Long, Transformations of Harmonv and Consistencies of Form in the Six Organ Svmphonies of Louis Vierne (disertacija), Phoenix 1963. — F. Raugel, Louis Vierne, MGG, XIII, 1966. — H. Doyen, Mes Lecons d'orgue avec Louis Vierne, Pariš 1966. — E. J. Kasouf, Louis Vierne and His Six Organ Svmphonies (disertacija), Washington 1970.
VIERU, Anatol, rumunjski kompozitor (Ia§i, 8. VI 1926 —). Završivši 1951 Konzervatorij u Bukureštu studirao 1951—54 na Konzervatoriju u Moskvi (A. Haĉaturjan). Urednik ĉasopisa Muzica od 1950, predaje kompoziciju i instrumentaciju na Konzervatoriju u Bukureštu od 1955. DJELA. ORKESTRALNA. Dvije simfonije: I, Oda tacerii, 1967 i II, 1973; komorna simfonija, 1962; simfonijska pjesma Clepsidra, 1968. Koncerti: 2 za orkestar, 1955 i 1958; za flautu, 1958; za violonĉelo, 1962 i za violinu, 1964. Concertino za violinu i orkestar, 1952; Jocuri za klavir i orkestar, 1963; Suita in stil vechi, 1945. — KOMORNA: 2 gudaĉka kvarteta, 1955 i 1956; kvintet za klarinet i gudaĉe, 1957; Suita lui Eratostene za neodreĊeni komorni sastav, 1963; Steps of Silena za gudaĉki kvartet i udaraljke, 1966; Museum Music za ĉembalo i 12'gudaĉkih instrumenata, 1968; sonata za violonĉelo solo, 1968. — Klavirske kompozicije. — Resonance Bacoria za flautu i magnetofonsku vrpcu, 1963; Nautilos za klavir i magnetofonsku vrpcu, 1968; Steinland za orgulje i magnetofonsku vrpcu, 1973. — Filmska muzika. — VOKALNA: oratorij Miorifa, 1957; kan-tate Mierla lui Ilie Pintilie, 1949 i Cantata anilor-lumina, 1960; suita Scene noc-turne za 2 zbora, 1964. —• Ĉlanci.
664
VIEUXTEMPS — VILHAR
VIEUXTEMPS, Henry (Henri), belgijski violinist i kompozitor (Verviers, 17. II 1820 — Mustapha, Alţir, 6. VI 1881). Ĉudo od djeteta, već je 1827 javno svirao. Tada ga je ĉuo Ch. de Beriot i V. je postao njegov uĉenik (do 1831). God. 1833 koncertirao u Mtinchenu, Beĉu, Pragu, Dresdenu, Leip-zigu, 1834 u Londonu, 1835 u Parizu, 1836 po Nizozemskoj (gdje je izveo prve svoje kompozicije), 1837 ponovno u Beĉu, 183S po Rusiji, a 1844— 45 po Americi. God. 1846—52 u Petrogradu solo-violinist na dvoru i profesor na Konzervatoriju. Od 1853 nastavlja s kon-certnim turnejama po Evropi (sve do Turske) i Americi. God. 1871—73 profesor je na Konzervatoriju i dirigent Concerts po-pulaires u Bruxellesu. Ostavši paraliziran od udara H. VIEUXTEMPS kapi, napušta koncertnu i pedagošku aktivnost, te boravi preteţno u Parizu. Briljantna tehnika, ĉistoća intonacije i ljepota tona osobine su po kojima V. ide u red najvećih violinskih virtuoza XIX st.; uz Ch. de Beriota, on je utemeljitelj francusko-belgijske violinske škole. U njegovim djelima ĉesto se oĉituje razvijen osjećaj za stil i za poetska raspoloţenja. D J ELA. O RK ES TR ALN A. Se d a m k o nc e ra ta z a vio l i n u : I, u E -d ur u op. 10, 1840; II, u fis-molu op. 19, oko 1837; III u A-duru op. 25, 1844; IV, u d-molu op. 31, 1850; V, u a-molu op. 37, 1860; VI, u G-duru op. 47 i VII, u a-molu op. 49. Dva koncerta za violonĉelo; koncertne kompozicije za violinu i orkestar (Grande Fantaisie i dr.); uvertira (na belgijsku nacionalnu himnu), 1864. — KOMORNA: 3 gudaĉka kvarteta; sonata za violu ili violonĉelo i klavir op. 36. Za violinu i klavir: sonata op. 12; suita; 6 koncertnih etida; Hommage a Paganini; 2 fantazije na popularne slavenske teme op. 21 (Souvenir de Russie) i op. 27; Andante i rondo; varijacije na Yankee Doodle; velik broj fantazija na operne teme i dr. — Tri kadence za violinski koncert L. van Beethovena. LIT.: M. Kufferath, Henri Vieuxtemps, Bruxelles 1882. —J. T. Radoux, Henry Vieuxtemps, sa vie et ses oeuvres, Liege 1891. — P. Bergmans, Henry Vieuxtemps, Turnhout 1920. — G. Systermans, Henry Vieuxtemps d'apres une correspondance inedite, Bruxelles 1920. — M. Douel, Henry Vieuxtemps, RM, 1922. — B. Sehviarz, Henry Vieuxtemps, MGG, XIII, 1966.
VIGANĈ), Salvatore, talijanski plesaĉ i koreograf (Napulj, 25. III 1769 — Milano, 10. VIII 1821). Sin plesaĉa i koreografa i plesaĉice, sestre Luigija Boccherinija; debitirao 1786 u Rimu, a zatim nastupao u Madridu. Tu je oţenio plesaĉicu M. Medini i upoznao francuskog koreografa j. Daubervala, s kojim je otišao u Pariz. Kad je izbila Revolucija, vratio se u Italiju i 1791 debitirao kao koreograf u Vene^ji (S. Samuele, Raoul, signore di Crechi). God. 1793—95 postizao, zajedno sa svojom ţenom, ogromne uspjehe u Beĉu. Nakon turneje po srednjoj Evropi i kraćeg boravka u Italiji, V. 1799—1804 ponovno djeluje u Beĉu. Tu je, medu ostalim, koreografirao i Beethovenov balet Die Geschopfe des Prometheus (1801). Boravio zatim u razliĉitim talijanskim gradovima, a od 1811 kao koreograf kazališta La Scala u Milanu. Inspiriran Noverreovim idejama, V. je u svojim koreografijama isticao vaţnost dramske radnje. Od plesaĉa je traţio izraţajnost mimike, a osobito je paţljivo usklaĊivao skupne nastupe većih ansambla. Pomno je izraĊivao svaku pojedinost, pa su njegovi baleti bili u ono vrijeme nenadmašivi. Medu njima se istiĉu koreografije na Rossinijevu muziku (Alessandro nelle Indie i Didone). V. se bavio i kompozicijom, pa je ĉesto sam pisao muziku za svoja baletna djela. LIT.: C. Ritorni, Commentarii della vita e delle opere coreodrammatiche di Salvatore Vigano, Milano 1838. — A. Levinson, Meister des Balletts, Potsdam 1923. — M. Kriiger, Jean-Georges Noverre und sein Einflus auf die Ballettgestaltung, Emsdetten 1963. — C. Sartori, Salvatore Vigano, MGG, XIII, 1966. — F. Reyna, Vigano e le sue creature, L'Opera, 1969.
VIGLIONE-BORGHESE, Domenico, talijanski pjevaĉ, bariton (Mondovi, 3. VII 1877 — Milano, 26. X 1957). U Milanu studirao veterinu i uz to uĉio pjevanje; studij muzike nastavio u Pesaru (L. Leonese); debitirao 1899 u Lodiju. Ne postigavši veći uspjeh, iselio se u San Francisko i bavio se trgovinom. Na nagovor E. Carusa pošao 1905—06 na turneju po Meksiku, a zatim i po drugim zemljama Latinske Amerike. God. 1907 nastupom u Regio di Parma u Verdijevoj Aidi zapoĉinje njegova blistava operna karijera. Pjevao u Rimu, u Milanu (La Scala), Napulju (San Carlo), Parizu, Barceloni, Torinu. Njegov je repertoar obuhvaćao oko 70 uloga, a posebno se isticao u Puccinijevoj operi Ĉedo zapada. Objavio knjigu Due ore di buonumore (1939). VIGNATI, Miloš, ĉeški kompozitor (Pferov, 28. IV 1897 — 9. XI 1966). Advokat u Pferovu; muziku uĉio privatno kod
V. Petrţelke u Brnu i kod J. B. Foerstera u Pragu i kasnije ; studij muzikologije u Brnu. Napustivši advokaturu, predava ziku na Uĉiteljskoj školi u Pferovu (1956—59); od 1959 profesor na Konzervatoriju u Brnu. DJELA. ORKESTRALNA: koncert za klarinet, 1962; suita za rog i c 1964; Mladym pionyrum, 1952; Bulharske fresky, 1958. — KOMORNA gudaĉka kvarteta: I, 1950; II, 1954; III, 1959 i IV, 1964. Duhaĉki nonet, 1963; partita (6 dua) za 2 violine, 1943. Sonate: quasi ballata z 1941; quasi ballata za violonĉelo i klavir, 1943; za violinu i klavir, 19 violinu i rog, 1964. Sonatina rustica za violonĉelo i klavir, 1960, Sonatina za violinu i harfu, 1964; Patelicha suita za violu i klavir, 1961; partita z: i violu, 1962. — KLAVIRSKA: Sonata revoluĉni, 1944; sonatina, 196 nova preluda, 1962; Mlady klavirista, 1962. — Zborovi; solo-pjesme. i LIT.: B. Štldron, Miloš Vignati, MGG, XIII, 1966.
VIGOROSO (tal. snaţan, krepak), oznaka za ţivahno,: giĉno izvoĊenje muziĉkoga djela. VIHUELA, španjolski naziv za muziĉki instrument; rije rojatno potjeĉe od provansalskog viula, rjeĊe viola. Tern susreće se prvi put u XIII st. Današnja predodţba tako na; instrumenata oslanja se na likovne prikaze u minijaturama piša »Cantigas de Santa Maria« (druga polovina XIII st.), p H. Angles sumnja u to »da li se minijature smiju smatrati rea kim prikazima«. J. Ruiz (oko 1330) razlikuje vihnela de pe'n vihuela de arco, tj. vihuelu koja se trza plektronom i takvu 1 svira gudalom. Za vihuelu koja se svira neposredno prstima je naziv v. de mano; ona je s vremenom postala vihuelom u smislu. V. de mano je španjolski trzalaĉki instrument umje muzike XVI—XVII st.; imala je ondje isto znaĉenje kao lu Njemaĉkoj i Francuskoj (lutnja u Španjolskoj, zvana v. de fl nije bila tako raširena). Opširan opis vihuele, uz upute za ugi i sviranje dao je J. Bermudo (»Declaracion de instrumentos cales«, 1555). V. njegova vremena imala je ovalni korpus s 1 ĉama, s obje strane lagano uvuĉen. Na glasnjaĉi se nalazio je< više otvora s fino izraĊenim rozetama i popreĉna šipka za pi ćivanje ţica. Na vratu je bilo deset preĉnica. Za vihuela (obiĉnu vihuelu) sa šest dvostrukih ţica navodi ugaĊanje G a, d 1, g 1, koje odgovara lutnji. Instrument većih pretenzij je v. sa sedam ţica. Sviranje vihuele dostiglo je svoj n procvat u XVI st. (-> Španjolska muzika). Kompozicije su : pisivale u brojĉanim tabulaturama (-> Tabulatura). Potkraj st. v. je svoje povlašteno mjesto u španjolskoj instrumentalno ţici ustupila instrumentima s tipkama i violi da gamba; istoc je zapoĉeo procvat muzike za gitaru. Dok je v. u svoje kl: doba bila otmjeniji instrument od gitare, oba su se instrume toku vremena meĊusobno stopila. LIT.: F. Pedrell, Emporio cientifico e historico de organografia n antigua espaflol, Barcelona 1901. — E. Pujol Villarubi,Les Ressources mentales et leur role dans la musique pour vihuela et pour guitare au XV] XVII e siecles, La Musique instrumentale de la Renaissance (urednik j quot), Pariš 1955. — D.Poulton, Notes on Some Differences between the Li the Vihuela and their Music,The Consort, 1959. — /. Pope, La Vihuela y f sica en el ambiente humanistico, Nueva Revista de Filologia Hispanica, l< Al. Prynne, A Surviving Vihuela de mano, The Galpin Society Journal, — A. Berner, Vihuela, MGG, XIII, 1966. B.
VIKULOV, Sergej Vasiljeviĉ, sovjetski plesaĉ (Lenjir 11. XI 1937 —). Studij klasiĉnog baleta završio 1956 na Li gradskom koreografskom uĉilištu (F. Balakina). Prvak baleta . u Lenjingradu; dobitnik je više meĊunarodnih nagrada. VILBACK, Alphonse-Charles-Renaud de, francuski' pozitor i orguljaš (Montpellier, 3. VI 1829 — Pariz, 19. III: Ĉudo od djeteta. Završio Konzervatorij u Parizu (J. Halev Benoist) 1844, postigavši prvu nagradu kao orguljaš i Prix de 1 Nakon studijskih putovanja po evropskim zemljama, od 184 duĉavao u Parizu klavir i kompoziciju. God. 1856—71 or crkve St. Eugene. Uţivao veliki ugled kao orguljaš. DJELA: kraće orkestralne i klavirske kompozicije. — Opere Au c lune, 1857 i Almanzor, 1858. — Kantata Le Renegat de Tanger, 1844. — solemnelle, 1847. — Melhode pour piano. LIT.: G. Favre, Alphonse-Charles-Renaud de Vilback, MGG, XIII,
VILHAR, r. Miroslav, kompozitor, pjesnik i politiĉar (I na kraj Rakeka, 7. IX 1818 — Kalec na Pivki, 6. VIII 1871). : studirao u Grazu i Beĉu; u muzici samouk. Svojim igrokaz pjevanjem Jamska Ivanka, koji je objavio 1850 i poklonio SI skom društvu u Ljubljani, udario je temelje obnovi izvorni venske scenske muzike. Komponirao je i solo-pjesme, zb i klavirska djela prema klasiĉnim uzorima ali je u njih un< neke romantiĉke elemente. S formalne i tehniĉke strane nj' kompozicije odaju pomanjkanje sistematskog muziĉkog ob vanja, no istodobno i njegov izrazit smisao za pjevnu meloc ukusno odabiranje harmonija. PrilagoĊujući svoj muziĉki širokim masama, V. je pridonio buĊenju nacionalne svijest lovicom XIX st. Objavio je 7 svezaka slovenskih pjesama pjevima; neke su od njih prihvaćene kao narodne (Na je Zagorska; Planinarka) te su se do danas odrţale. LIT.: P. Radics, Frau Mušica in Krain, Ljubljana 1877. — F. R Slovensko petje v preteklih dobah, Ljubljana 1890. — M. Kogof, Mi
VILHAR — VILLA-LOBOS Vilhar, Pevec, 1922. —D. Cvetko, Zgodovina glasbene umetnosti na Slovenskem, III, Ljubljana 1960. — M. Tu-rel, Miroslav Vilhar, Ljubljana 1963. D. Co.
2. (Kalski), Franjo Serafin, kompozitor (Senoţeĉe kraj Postojne, 5. I 1852 —■ Zagreb, 4. III 1928). Sin Miroslava; uĉenik F. Blaţeka i F. Z. Sku-herskog na Orguljaškoj školi u Pragu (1870—72). Nakon kratkog djelovanja u Beloj Crkvi, 1873—81 zborovoĊa u Temiš-varu, gdje je utemeljio muziĉku školu. God. 1881—84 direktor Muziĉke škole i zborovoĊa pjevaĉkog društva Zora u Karlovcu, 1884—86 zborovoĊa Danice u Sisku, 1886— 89 nastavnik muzike i dirigent pjevaĉkog društva Zvonimir i katedralnog zbora u Splitu i 1889 — 91 gradski kapelnik u Gospiću. Od 1891 u F. S. VILHAR Zagrebu nastavnik pjevanja na gimnaziji, orguljaš u crkvi sv. Marka i zborovoĊa pjevaĉkoga društva Zastava. Kompozitor kasnoromantiĉnog stila, V. se u svojim djelima oslanjao na narodnu muziku, osobito hrvatsku, s kojom se potpuno saţivio te se uvrstio u red istaknutih predstavnika nacionalnog smjera u Hrvatskoj krajem XIX i poĉetkom XX st. Posebno treba istaknuti njegove vokalne kompozicije koje se odlikuju inspiriranom melodikom i uzornim vokalnim slogom (zborovi: Bojna pjesma, Slovenac i Hrvat, Rasti ruţo; solo-pjesme: Nezakonska mati, Mornar, Oj vi magle, Prvi cjelov). DJELA: uvertira Balkanskoj carici, — Gudaĉki kvartet. — KLAVIRSKA: Jugoslavenska sonata; Spomeni; Ruţmarinke (2 sv.); Mrtva ljubav; koncertna parafraza Rasti ruţo. Hrvatski plesovi za klavir 4-ruĉno. — DRAMSKA. Opere: Smiljana (libreto M. Kreković prema Pastorku J. E. Tomića), 1897 (Zagreb, 31. I 1897); Ivanjska kraljica, 1902; Lopudska sirotica (libreto M. Ogrizović prema epu P. Preradovića i noveli K. Šegvića), 1913 (Zagreb, 24. IX 1914) i Zvonimir (nedovršena). Burleska Ustaške nevolje, 1889 i opereta Gospoda PokonĊirevićka, 1905. —• VOKALNA. Balade: Bosanski korabljar za tenor, muški zbor i orkestar; Ma vrelu Bosne za bas i muški zbor; Prognanik za bas, muĉki zbor i orkestar; Na Ozlju gradu za sopran, bariton i muški zbor; Bostan za mješoviti zbor; Matija Gubec za sole i mješoviti zbor; Petar Svaĉić za sole i muški zbor. Zborovi: Skladbe (3 sv.); Balkanska vila (2 sv.); Potoĉnice; Bojna pjesma; Guslam; Naša zvezda; Slovo; Rasti ruţo; Zlatna kupa; S Dinare kršne; Bog i Hrvali i dr. Himne: Slovenac i Hrvat; Gundulićeva himna i Starĉevićeva himna. Solo-pjesme: zbirka Moja lira; Moja laĊa; Mornar; Mrtva ljubav; Nezakonska mati; Oj vstani solnce moje; Poroka i dr. — CRKVENA: 7 misa; Crkvena pjesmarica, 1912. — Obradbe narodnih napjeva. —■ SPISI: drame Danila i Jarmila; epska pjesma Marula; Moji, memoari, Sv. C, 1928, 3—6. Izdao pjesmaricu Slavĉek. Slovenske pesmi, zbral Prostin, 1870. Ostalo u rukopisu: Knjiga Ijubezni i Pivske pesmi. LIT.: F. Dugan, Franjo Serafin Vilhar_ Kal ski, Pjevaĉki vjesnik, 1912, 7 —10. — B. Širola, O Franji Serafinu Vilharu Kalskomu, Jutarnji list, XVIII, 1929, br. 6108. — D. Cvetko, F. S. Vilhar jevi stiki s Slovenci, Naša sodobnost, II, 1954. — H. Pettan, Hrvatska opera, Zajĉevi suvremenici, I, Zagreb 1969. K. Ko.
VILICA (muziĉka vilica; engl. tuning fork, franc. diapason a branches, njem. Stimmgabel, tal. corista), najjednostavniji mehaniĉko-akustiĉki instrument odreĊene visine tona. IzraĊuje se od ĉelika u obliku slova U. Kraci muziĉke vilice pobuĊeni na titranje (npr. udarcem o tvrdi predmet) primiĉu se i odmiĉu odreĊenom frekvencijom. Visina tona, koji v. pri tom proizvodi, ovisi o dimenzijama vilice. Na njoj se vrlo teško razvijaju alikvotni tonovi, pa je veoma pogodna za ispitivanje apsolutne visine osnovnog tona. Muziĉku vilicu konstruirao je 1711J. Shore, a usavršio ju je oko 1850 R. Konig. U poĉetku su se vilice razliĉite visine primjenjivale iumuziĉkoj praksi. Danas se u svrhu akustiĉkih demonstracija izraĊuje cijela serija vilica. Najĉešće se upotrebljava muziĉka v. odreĊene veliĉine, koja 1daje apsolutnu visinu komornoga tona a od 440 titraja u sekundi (-> Komorni tori). VILICA
LIT.: E. A. Kielhauser, Die Stimmgabel, 1907. — O. Tiby i A. Barone, Note e rilievi sulla frequenza del la, Roma 1951. A. Ku.
VILLALBA MUSOZ, Luis, španjolski muzikolog i kompozitor (Valladolid, 22. IX 1873 — Madrid, 9. I 1921). Promovirao na Univerzitetu u Madridu. Augustinski redovnik u samostanu
665
El Escorial, gdje je od 1898 do 1907 vodio zbor; uz to predavao historiju i retoriku na Colegio del Alfonso XII u Escorialu i izdavao augustinski ĉasopis La Ciudad de Dios, u kojem je objavio većinu svojih muzikoloških radova. U Madridu izdavao ĉasopis Biblioteca Sacro-musical i (kratko vrijeme) Illustracion Espanola y Atnericana. Ide u red najistaknutijih i najzasluţnijih španjolskih obnovitelja crkvene muzike. DJELA. SPISI: La Orpheonica Lira de Fuenllana, 1910; La Mušica de Cdmara en Espana; Ultimos Musicos Espanoles del siglo XIX, 1914; Cuentos musicales festivos en La Mušica en Sol/a; Historia del Rey de los Reyes (3 sv.); Jose Maria Usandizaga, 1918; Felipe Pedrell, 1922; Historia del Piano; El Organo, su invencion e historia y su cultivo en Espana por los organistas del siglo XV y primera mitad del siglo XVI; La Educacion artistica; Programa explicativo y sumario de estetica general aplicada a la mušica; Programa explicative e indice sumario de historia general de ta mušica. — IZDANJA: Dicz Canciones Espanolas de los siglos XVy XVI za glas i klavir (2 sv.), 1914; Cantigas de Alfonso el Sabio; A. Willaert, Ave Maria; crkvene kompozicije A. i P. Solera; Repertorio de los organistas (2 sv.) i dr. — KOMPOZICIJE: 2 gudaĉka kvarteta; 2 sonate za violinu i klavir. — Klavirske i orguljske kompozicije. — Zborovi. — Crkvena muzika. LIT.: J. Subird, Luis Villalba .Munoz, MGG, XIII, 1966.
VILLA-LOBOS, Heitor, brazilski kompozitor (Rio de Janeiro, 5. III 1887 — 17. XI 1959). Vještina u sviranju violonĉela, steĉena od oca muziĉkog amatera, dobro mu je došla da se nakon njegove smrti (1899) zaposli kao kavanski sviraĉ. Taj ga je poziv odveo u sjeverne krajeve Brazila, gdje se po prvi put susreo s narodnom muzikom koja ga je oduševila. Od 1907 studirao je na Narodnom konzervatoriju u Rio de Janeiru, gdje su mu uĉitelji bili F. Nascimento, A. Fran-ca i F. Braga; 1912 —15 ponovno na putovanju kao muziĉar u jednoj druţini, H. VILLA-LOBOS zabiljeţio je brojne narodne napjeve. Kad se vratio u Rio de Janeiro, priredio je 1915 koncert svojih kompozicija koje su raznovrsnošću melodike i ritmike, kao i radikalnim muziĉkim govorom, izazvale veliku paţnju. Poslije rata boravio je u Parizu (1923—26), a posjetio je i druga evropska muziĉka središta, što mu je mnogo koristilo. God. 1930—32 bio je direktor muziĉke nastave u S2o Paulu, a zatim nadinten-dant muziĉkog i umjetniĉkog školstva u Rio de Janeiru, na kojem je poloţaju znatno pridonio unapreĊenju nastave na suvremenim temeljima. Osobito se zauzimao za njegovanje brazilske narodne muzike u općeobrazovnim školama te je sastavio priruĉnik za zborno pjevanje s obradbama pjesama i plesova pod naslovom Guia prdtico. Da bi što lakše proveo svoju ideju, utemeljio je 1942 Konzervatorij za izobrazbu zborovoĊa; 1946 osnovao je i Muziĉku akademiju u Rio de Janeiru. V.-L. ide meĊu najvaţnije kompozitore XX st. Premda u svojim mnogobrojnim djelima, kojih je ostavio više od 2000, dodiruje razliĉita podruĉja, od opere i simfonije do jednostavnih obradba narodnih napjeva, on je uvijek ĉvrsto povezan sa svojom zemljom. Upoznavši već u mladosti izvorni muziĉki folklor, bogato ga je iskoristio. Ĉak i onda kad nije posezao za doslovnim citatima, on je u svojoj muzici znao da oţivi Brazil i njegove ljude. Najosebujnija njegova djela, u kojima je dao sintezu razliĉitih tipova brazilskog melosa, su njegovi choros. Uz njih treba spomenuti i Bachianas Brasileiras, devet instrumentalnih suita u kojima je pokušao brazilsku narodnu muziku povezati s karakteristiĉnim Bachovim polifonim stilom. Ta ponešto osebujna fuzija ogleda se i u naslovima pojedinih stavaka, koji uz tradicionalne barokne nazive nose i imena iz folklora. Velike zasluge stekao je V.-L. kao organizator i voditelj muziĉke nastave u domovini, te kao dirigent i propagator brazilske muzike u zemlji i inozemstvu. DJELA. ORKESTRALNA. Dvanaest simfonija: I, O Imprevisto, 1916; II, Ascencao, 1917; III, A Guerra, 1919; IV, A Vitoria, 1920; V, A Paz (sa zborom), 1921; VI, Montanhas do Brasil, 1944; VII, America, 1945; VIII, 1950; IX, 1952; X, s vokalnim solistima i zborom, 1954; XI, 1956 i XII. 1958. Dvije simfonijete: I, na Mozartove teme za komorni orkestar, 1915 i II, 1947. Simfonijske pjesme: Ibericarabe, 1914; Naufragio de Kleonicos, 1916; Fantasia, 1917; Myremis, 1917; Šaci Perere, 1917; Tedio de Alvorada, 1917; Madona, 1945; Mandu-Carara (sa zborom), 1948; Odysseia de uma Raca, 1953; Izi, 1957 i dr. Koncerti: 5 za klavir, 1945, 1948, 1952—57, 1952 i 1954; 2 za violonĉelo: I, Grand Concerto, 1915, i II, 1953; za gitaru, 1952; za harfu, 1953 i za usnu harmoniku, 1955. Fantasia de movimentos mixtos za violinu i orkestar, 1922; fantazija za violonĉelo i orkestar, 1945. Devet suita Bachianas Brasileiras (I, za 8 violonĉela; II, za 8 violonĉela i sopran; III, za klavir i orkestar; IV, za orkestar ili klavir; V, za 8 violonĉela i glas; VI, za flautu i fagot; VII, za orkestar; VIII, za orkestar i IX, za zbor ili orkestar), 1930—45. Ĉetrnaest Choros (I, za gitaru; II, za flautu i klarinet; III, Pića Pan za muški zbor i 7 duhaĉkih instrumenata; IV, za 3 roga i trombon; V, Alma Brasileira za klavir; VI, za orkestar; VII, za flautu, obou, klarinet, saksofon, fagot, violinu i violonĉelo; VIII, za orkestar i 2 klavira; IX, za orkestar; X, Rasga o Coracao za zbor i orkestar izveden i kao
666
VILLA-LOBOS — VILLANIS
balet Jurupary; XI, za klavir i orkestar; XII, za orkestar; XIII, za 2 orkestra i duhaĉki orkestar i XIV, za orkestar, duhaĉki orkestar i zbor), 1920—29. Choros bis za violinu i violonĉelo, 1928; Suite de Terra za komorni orkestar, 1913; suita za gudaĉki orkestar, 1914; Suite Suggestiva za orkestar i glas, 1922; suita Saudadcs da Juventude, 1940; Dancas caracteristicas africanas, 1914; Amazonas, 1917; Danca frene'tica, 1919; Danca diabolica, 1920; Momo Precoce, 1930; Caixinha de Boas Feslas, 1932; Descobrimento do Brasil, 1937; The Nezo York Skyline, 1940; Erosion (The Origin of The Amazon River), 1951; Dazvn in a Tropical Forest, 1954 i dr. — KOMORNA: gudaĉki trio, 1945; 17 gudaĉkih kvarteta, 1915— 57; 3 klavirska trija, 1911—18; klavirski kvartet, 1912; klavirski kvintet, 1916; duhaĉki trio, 1921; Concerto grosso za flautu, obou, klarinet i fagot, 1958; duhaĉki kvintet, 1928; kvartet za harfu, celestu, flautu i saksofon (i ţenski glas), 1921; kvintet za flautu, harfu i gudaĉki trio, 1957; Mystic Sextet za flautu, klarinet, saksofon celestu, harfu i gitaru, 1917; nonet, 1923. Za violinu i klavir: 2 sonate, 1920 i 1923; 2 sonate-fantazije, 1912 i 1914. Za violonĉelo i klavir: 2 sonate, 1915 i 1916; Paquena sonata, 1914; Paquena suite, 1913; oko 10 kraćih kompozicija. Suita za violinu i violonĉelo, 1923. — KLAVIRSKA: 2 Suite Infantil, 1912 i 1913. Tri suite Prole de Bebe: I, A famillia do BebS, 1918; Os Anitnalinhos, 1921 i II I, Desportes, 1929. Valsa romantica, 1908; Brinquedo de Roda, 1912; Dancas Africanas, 1914; Fdbulas Caracteristicas, 1914; Historia da Carochinha, 1919; Carnaval das Criancas Brasileiras, 1919; Lenda do Caboclo, 1920; Danca Infernal, 1920; Rudepoema, 1921—26 (za orkestar 1942); Sul America, 1925; Cirandinha, 1926; Saudades das Selvas Brasileiras, 1927; Francette e Pia, 1929; Lambranca do Sertdo, 1930; Caixinha de Mušica Quebrada, 1931; Ciclo Brasileiro, 1936; As Tres Marias, 1939; Poema singelo, 1942 i dr. — Kompozicije za gitaru. — DRAMSKA. Opere: Izath, 1914 (prer. 1932); Jesus, 1918; Zoe, 1919; Malazarte, 1921; Yerma, 1956 i komiĉna opera A Menina das Nuvens, 1958. Baleti: Uirapuru, 1935; Dansa da Terra (za zbor i timpane), 1943; ManĊu--Carara (sa zborom), 1940; Ruda, 1954 i Emperor Jones (s altom i baritonom), 1956. Opereta Madalena, 1948. Filmska muzika. — VOKALNA: oratorij Vida-pura, 1918; Hinos aos artistas za zbor i orkestar, 1919; Cantiga da Roda za ţenski zbor i orkestar, 1925; 4 suite za zbor i orkestar, 1937; Ilabira za alt i orkestar, 1942; Big Ben za glas i orkestar, 1948. Zborovi: Criancas; Na Bahia tem; Cancao da Terra; As Costureiras i dr. Solo-pjesme: Confidencia; Noite de Luar; Mal Secreto; Fleur fanee; II Nome di Maria; Sertdo no Estio; Cancoes tipicas brasileiras; Historiettes; Epigrammes ironiques et sentimentales; Serestas (najpopularniji ciklus), T925> 3 Poemas indigenas; Aiodinhas e Cancoes (2 sv.). — Missa Sdo Sebastido za troglasni zbor, 1937; Magnificat - Alleluja za soliste, zbor i orgulje, 1958. — Zbirka instruktivnih obradaba narodnih napjeva za zbor Guia Prdtico. —■ Estudo Folclorico (2 sv.), 1932—50; zbirka Canto Orfednico za zbor (2 sv.), 1940—50. — Obradbe; transkripcije. LIT.: .S. Demarquez, Villa-Lobos, RM, 1929. — M. Pedrosa, Villa-Lobos et son peuple: le point de vue bresilien, ibid., 1929. —C. F. Lange, Villa-Lobos, un pedagogo criador, Boletin Latino-Americano de Mušica, 1935. — O. L. Fernandez, A contribucao harmonica de Villa-Lobos para a Mušica Brasileira, ibid., 1946. — L. M. Peppercorn, The Historv of Villa-Lobos' Birth-Date, Monthlv Musical Record, 1948. —■ G. O. Talamon, Heitor Villa-Lobos, su vida y su obra, Buenos Aires 1948. — V. Mariz, Heitor Villa-Lobos, Rio de Janeiro 1949 (engl. Gainesville 1963, II izd. Washington 1970; franc. Pariš 1967). — C. M. de Paula Barros, O Romance de Villa-Lobos, Rio de Janeiro 1951. — C 5. Smith i M. Romero, Heitor Villa-Lobos, Compositores de America, III, Washington 1957. — A. M. de Giacomo, Villa-Lobos alma sonora do Bra sil, Sao Paulo 1960 (VI izd. 1972). — C. Maul, A Gloria escandalosa de Heitor Villa-Lobos, Rio de Janeiro 1960. — Zbornik Homenagem a Villa-Lobos, Rio de Janeiro 1960. — J. C. de Muricy, Villa-Lobos uma interpretacao Rio de Janeiro 1961. — Zbornik Presenca de Villa-Lobos, Rio de Janeiro 1965. — L. H. Correa de Azevedo, Heitor Villa-Lobos, MGG, XIII, 1966. — J. Orrego Salas, Heitor Villa-Lobos, Man, Work, Style, Washington 1966. — M. Beaufils, Villa-Lobos, Rio de Janeiro 1967. — Zbornik Villa-Lobos, sua obra, Rio de Janeiro 1967. — H. Menegale, Villa-Lobos e a educacao, Rio de Janeiro 1969. — L. Souza, Comentarios sobre a obra pianistica de Villa -Lobos, Rio de Janeiro 1969. — E. Nogueira Franca, Villa-Lobos (s popisom djela i disko grafijom), Rio dc Janeiro 1970. — A. Estrella, Os Quartetos de cordas de Villa-Lobos, Rio de Janeiro 1970. — E. da Costa Palma i E. de Brito Chavez jun., As Bachianas Brasileiros de Villa-Lobos, Rio de Janeiro 1971. — A. Nobrega, As Bachianas Brasileiros de Villa-Lobos, Rio de Janeiro 1971. — L. Guimardes i dr., Villa-Lobos visto da plateia e na intimidade (1912 —1935), Rio de Janeiro 1972. — L. M. Peppercorn, Heitor Villa-Lobos, Ziirich 1972. K. Ko.
VILLALPANDO, Alberto, bolivijski kompozitor (La Paz, 21. XI 1940—). "Muziku studirao u Buenos Airesu na Drţavnom konzervatoriju (A. Jurafskv, P. Saenz, R. Garcia Morillo, A. Ginastera) i na Centro Latinoamericano dos Altos Estudios Musicales (R. Malipiero, L. Dallapiccola, A. Copland, O. Messiaen). Od 1964 vodio je Bolivijski drţavni institut za film, a 1967 preuzeo je mjesto direktora Muziĉkog odjela bolivijskog ministarstva kulture. DJELA. ORKESTRALNA: Liturgias fantdsticas, 1963; Estructuras za klaviri udaraljke, 1964; Del amor, del miedo y del silencio za klavir i komorni orkestar, 1968; Concertino semplice za flautu i orkestar, 1965. — KOMORNA: Preludio passacaglia y postludio za gudaĉki kvartet, 1963; Mistica Nr. 2 za gudaĉki kvartet, 1966; Mistica Nr. 3 za instrumentalni ansambl i magnetofonsku vrpcu, 1969 i Mistica Nr. 4 za gudaĉki kvartet, klavir i magnetofonsku vrpcu, 1971. — Baletna i filmska muzika. —■ Cantata solar za soliste, zbor i orkestar, 1965.
VILLANCICO (od španj. villano seljak). Termin se javlja prvi put u kasnom XV st. i oznaĉuje poseban tip zatvorenog metriĉkog i muziĉkog oblika, veoma raširenog u španjolskoj renesansnoj svjetovnoj polifonoj muzici. Rano razdoblje villancica trajalo je otprilike 1490—1520. Reprezentativna je zbirka »Cancionero Musical de Palacio« (1500). Bitna je osobina klasiĉnog tipa villancica da se tekstovna i muziĉka struktura formalno ne podudaraju. Na refren {estribillo, a ponekad se on sam zove v.), koji sluţi kao uvod, nadovezuje se strofa (copla), koja se sastoji od mudanze s vlastitom melodijom, i vuelte, koja preuzima melodiju estribilla, ali se tek u svome drugom dijelu s njime slaţe i tekstovno. Kompozicije su troglasne i ĉetvoroglasne, većinom za glas uz pratnju instrumenata. Melodija je preteţno graĊena silabiĉno, mjera većinom dvodobna; ritmovi ţivo potcrtavaju naglaske u stihovima; muzika je prije svega nosilac teksta. Vaţni su kompozitori J. del Encina, F. Milldn, G. Mena, P. Escobar i J. Ponce. — U toku XVI st. jak utjecaj nizozemske škole doveo je do daljeg razvoja villancica. Pjesma (obiĉno estribillo i jedna copla) postali su ishodištem za kompoziciju, ko-
joj samo muziĉki kriteriji odreĊuju trajanje i formalnu izgr; Predstavnici su prijelaza u novi stil M. Flecha st., P. de Past C. Morales. Kompozicije u zbirci »Cancionero de Upsala« (; nastale vjerojatno ĉetrdesetih godina XVI st., pokazuju kl oblik villancica na njegovu vrhuncu; pisan je za 2—5 vokalnih va; polifonija je bogato razraĊena. — U vrijeme postanka J. Vdsaueza »Recopilacion de Sonetos y Villancicos a quati cinco« (1560) v. više nije jedina lirska vokalna forma. Vasque postepeno preoblikovao u »španjolski madrigal« (H. Angles). mo malen dio njegovih villancicosa, i to neki od najboljih, klasiĉan oblik. — Poslije 1560 je svjetovni polifoni v., po stil drigal, dosegao završni stadij (J. Navarro, D. Garcon, G. de Me — Proširenju villancica mnogo su pridonijeli španjolski viht U XVII st. v. postaje duhovna kompozicija srodna barokne tati, namijenjena vokalnim solistima, zboru i pratnji orgulja c no orgulja i viola, kasnije orgulja s duhaĉima ili duhaĉkim i g kim instrumentima. Kompozitori su Ph. Rogier, M. Rome: Patino, J. B. de Castro,J. Pujol,J. Come;. — U XVIII st. 1 su mnogi, premda beznaĉajni duhovni villancicosi, koji odaju stupanj ukusa publike i utjecaj tadašnjega talijanskog opernog Od 1765 zabranjeno je izvoĊenje villancicosa u crkvama. Imenom v. danas se naziva španjolska boţiĉna pjesma u rodnom stilu djelomiĉno uz pratnju instrumenata. LIT.: A. Geiger, Bausteine zur Geschichte des iberischen Vulgai cicio, ZFMW, 1921—22. — H. Angles, Die spar.ische Liedkunst im 15. 1 Anfang des 16. Jahrhunderts, spomenica Th. Kroveru, Regensburg ic /. Pope, The Musical Development and Form of the Spanish Villancico, of the American Musicological Societv, 1940 (red. G. Reese, Richmoni ginia] 1946). — Ista, Musical and Metrical Form of the Villancico, / Musicologiques, 1954. — Ista, Villancico, MGG, XIII, 1966. B.
VILLANELLA (tal. seoska djevojka, seljakinja), naziv za j stavnije oblike talijanske višeglasne muzike XVI st. (Canzoi lanesca alla Napolitana, Aria Napolitana, Villanesca, Villc Canzon Napolitana, Villanella alla Napolitana, Canzonetta nella, Villotta Napolitana), kao i za srodne oblike kao -> Mase, -> Giustiniana, -> Greghesca. Prva faza razvoja trajala je od do oko 1565. V. nije, kao originalna -> villotta, potjecala iz Ve nego iz Napulja i juţne Italije, a tekstovi su opisivali ljul radosti i jade. Prva poznata zbirka villanella tiskana je u NE 1537, a sadrţava anonimne troglasne canzoni villanesche. \ zbirka villanella u ranijem razdoblju (gotovo uvijek pod na: villanesche) tiskana je u Veneciji, odatle se vrsta proširila po < Italiji. Glavni su kompozitori bili: G. D. da Nola, A. Wit T. Cimello, V. Fontana, P. Cambio, G. T. di Maio, B. Donat Ghibel(li), O. di Lasso (prve villaneske tiskane izvan Italije Nasco i G. Dattari. Tekstovi villaneske ĉesto su se poduda oblikom -> strambotta, kojeg se dvoredne strofe proširuju refn slobodne duljine. V. je najprije bila troglasna, a kasnije ĉetvori na (Willaert, Lasso i dr.). Homogene vokalne dionice medus su ravnopravne, tempo je ţivahan, a muziĉki oblik strofni. Me! je u troglasnoj villaneski bila u diskantu, u ĉetvoroglasnoj u te Deklamacija je bila silabiĉna. Willaert i njegovi sljedbenici pi rili su izvorno seljaĉku i provincijsku villanesku u gradsku viši nu pjesmu većih pretenzija. U ĉetvoroglasne villaneske Wi umeće kratke odlomke u madrigalnom stilu. To su uĉinili i ć Što se villaneska više pribliţavala madrigalnoj tehnici, to je p peno poĉela gubiti tipiĉno talijanske crte, da bi napokon poti: madrigal. Oko 1565 naziv villanesca prestao se upotreblj; zamijenili su ga nazivi v., canzone napolitana ili jednostavno ne tana. U isto doba ranija ljubavna poezija u puĉkom ruhu u: mjesto novim tekstovima. Većina villanella iz toga razdoblja p je za 3 glasa. MeĊutim, Lasso je u zbirci iz 1581 ponovo prc slog na ĉetiri i više glasova. Lasso, G. Dattari, M. Troiano, ( Pinello, G. L. Primavera, A. Trombetti, P. Venturi, G. L. dell'. i L. Marenzio vodeći su kompozitori villanella mlade gener LIT.: A. Einstein, Die Parodie in der Villanella, ZFMW, 1919—20. M. Monti, La Villanella alla napolitana e I'antica lirica dialettale a Napol ta di Castello 1925. — C. Calcaterra, Canzoni villanesche e villanelle, j vum Romanicum, 1926. — H. Engel, Madrigal und Villanella, Neuphil sehe Monatsschrift, 1932. — W. Scheer, Die Friihgeschichte der italien; Villanella (disertacija), Koln 1936. — E. Gerson-KivA, Studien zur Gesc des italienischen Liedmadrigals im XVI. Jahrhundert, Wurzburg 1938. Nicolini, La Villanella Napoletana, RMI, 1952. —• B. M. Galanti, Le Vili alla napolitana, Biblioteca dell' »Archivum Romanicum«, Firenze 1954. ■ Venci, La Canzone napolitana nel tempo, nella letteratura, nell'arte, > 1955. —• E. Gerson-Kivii, Sulla genesi delle canzoni popolari nel'500, Ir moriam J. Handschin, Strasbourg 1962. — W. H. Rubsamen, Villanella, A XIII, 1966. B. 1
VILLANESCA -> Villanella VILLANIS, Luigi Alberto, talijanski muzikolog (San M Torinese, 24. VI 1863 — Pesaro, 27. IX 1906). Studirao p na Univerzitetu u Torinu, a muzikologiju kod M. Cravera. fesor muziĉke estetike i historije na Liceo Musicale (1891— 1896) i na Univerzitetu (1894—96) u Torinu, a od 1905 na 1 Musicale u Pesaru. SuraĊivao u ĉasopisima (Gazzetta di To La Štampa i dr.) i bio urednik La Cronaca Musicale. Istraţ
VILLANIS razvoj klavirske muzike, posebno u XIX st. L'Arte del clavicembalo i L'Arte del pianoforte in Italia ubrajaju se još i danas meĊu najpouzdanije i najvrednije radove s tog podruĉja. DJELA: // Contenuto nella mušica, 1891; // »Lcitmotiv« nella mušica moderna, 1891; L'Estetica del libretto d'opera, 1892; L'Estelica e la psiche moderna nella mušica contemporanea, 1895; Come si sente e come si dovrebbe sentire la mušica, 1896; L'Arte del clavicembalo, 1901; La Psicologia delta campagna; U moto nella natura, 1901; Une Chanson francaise au XVI e siecle, 1902; Lo Spirito moderno nella mušica, 1902; Un Compositore ignoto alta Corte dei Duchi di Savoia, RMI, 1903; Saggio di psicologia musicale: U moto nella mušica, 1904; Beethoven e le Sonate pcr pianoforte, 1904; Piccola guida alla bibliografia musicale (sa M. Craverom), 1906; L'Arte del pianoforte in Italia da Clementi a Sgambati, 1907; Brevi note sulla paleografia musicale. — Komponirao komornu muziku i romance. — Napisao nekoliko libreta. LIT.: 5. Martinotti, Luigi Alberto Villanis, MGG, XIII, 1966.
VILLAR, Rogelio, španjolski kompozitor i muziĉki pisac (Leon, 9. XI 1875 — Madrid, 4. XI 1937). Studirao na Konzervatoriju u Madridu, na kojem je kasnije postao nastavnik. Uz to djelovao kao muziĉki kritiĉar; 1914—17 izdavao Revista Musical Hispano-Americana, a 1929—36 mjeseĉnik Ritmo. U svojim kompozicijama, preteţno salonskoga znaĉaja, V. je sklon ocrtavanju intimnih ugoĊaja, ali se u njegovim radovima posvuda, a najizrazitije u klavirskim Canciones leonesas, osjeća i blizina narodne umjetnosti. DJELA. SPISI: La Mušica y los musicos contempordneos, 1912; Cuestiones de tecnica y estetica musical, 1915; Musicos espanolcs (2 sv.; I, 1917); De Mušica: Cuestiones palpitantes, 1917; Ensayos de critica musical, 1917; El Sentimiento nacional de la mušica; Teoricos y musicos, 1920; Orientaciones musicales, 1922; Soliloquios de un mušico contempordneo, 1924; La Armonia en la mušica contemporanea, 1927; Falla y su Concierto da Cdmara, 1932. —■ KOMPOZICIJE: 3 simfonijske impresije Escenas populares; Egioga za orkestar; 2 suite za gudaĉe; gudaĉki kvartet; Suite Romantica za violinu i klavir; brojna klavirska djela (Canciones leonesas, Danzas montanesas). LIT.: J. Subird, Rogelio Villar, MGG, XIII, 1966.
VILLAROSA, Carlantonio de Rosa marchese di, talijanski muziĉki pisac (Napulj, i. I 1762 — 30. I 1847). Filolog, pravnik i filozof, autor leksiĉkog djela Alemorie dei compositori di mušica de Regno di Napoli (1840), u kojemu je prvi put sustavno obraĊena muziĉka historija Napulja. V. se koristio podacima svoga uĉitelja G. Sigismonda, obogativši ih mnogim pojedinostima, osobito u pogledu estetskoga vrednovanja pojedinih kompozicija. Villarosino djelo cijenili su i upotrijebili F. Fetiš i F. Florimo. U studiji Lettera biografica intorno alla patria ed alla vita di G. B. Pergolesi
(1831) V. je, medu ostalim, prvi ustanovio toĉan datum i mjesto Pergolesijeva roĊenja. LIT.: C Sartori, Carlantonio de Rosa Marchese di Villarosa, MGG, XIII, 1966.
VILLOTEAU, Guillaume Andre, francuski muziĉki pisac (Belleme, Orne, 19. IX 1759 — Tours, 27. IV 1839). Zborski djeĉak katedrale u Le Mansu, zatim ĉlan zbora crkve Notre Dame i Opere u Parizu. Bio je kao muziĉar ĉlan znanstvene komisije koja je pratila Napoleona na njegovim putovanjima po Egiptu; ondje je sakupio mnoštvo zanimljivih podataka o muzici orijentalnih naroda, no oni nisu uvijek pouzdani. DJELA: Recherches sur l'analogie de la musique avec les arts qui ont pour objet l'imitation du langage (2 sv.), 1807 (novi otisak 1970). Ĉetiri studije objavljene u ediciji La Description de l'Egypte (20 sv.; 1909—26): Dissertation sur la musique des anciens Egyptiens (na njemaĉki preveo C. E. Michaelis kao Abhand-lung iiber die Musik des alten Agyptens, 1821); Dissertation sur les diverses especes d'instruments de musique que l'on remarque parmi les sculptures que decorent les antiques monuments de l'Egypte; De l'etat actuel de l'art musical en Egypte i Dis-cription historique, technique et litteraire des Instruments de musique des Orientaux (te 4 rasprave obj. su zajedno pod naslovom Recueil de tous les memoires sur la musique des Egyptiens et des Orienlaux, 2 sv., 1846). LIT.: E. Hickmann-Hiss, Guillaume Andre Villoteau, MGG, XIII, 1966.
VILLOTTA (villota; tal. villa selo), talijanska višeglasna svjetovna vokalna kompozicija. Kolijevka joj je sjeverna Italija, osobito Venecija. Prve villotte pojavile su se otprilike izmeĊu 1520 i 1535; njezini prototipovi potjeĉu iz kasnog XV st. Temelj villotte uvijek je uliĉna ili narodna pjesma. Umjesto ponešto izvještaĉene melankolije, karakteristiĉne za ljubavne stihove u većini frottola i madrigala, u villotti se odnos muškarca i ţene prikazuje prirodno i nesentimentalno. Mnogi tekstovi villotta priĉaju o seljaĉkom ţivotu ili o ţivotu putnika u prirodi. Prema saĉuvanim izvorima, kompozitori villotta iz razdoblja 1520—35 gotovo su iskljuĉivo Talijani: Fra Rufin,f. P. (prema G. Cesariju Fra Pietro da Hostia, prema K. Jeppesenu F. Patavino), M. Cara, S. Fešta, Fra J. Pasetto. Te se villotte mogu po oblikovnom principu podijeliti u dvije skupine: u prvoj se izmjenjuje homofonija s imitacijskom polifonijom, što upućuje na nizozemske izvore, u drugoj, potekloj od frottole, tenor intonira narodnu pjesmu, na što upadaju drugi glasovi. Villotte ponekad završavaju plesnim odlomkom u trodobnoj mjeri i brţem tempu, koji F. Torrefranca naziva nio (tal. nido gnijezdo). ■—• Poslije 1540 naziv v. imao je razliĉita, ĉesto suprotna znaĉenja. — Zbirke tekstova narodnih venecijanskih pjesama, objavljene u XIX st. (A. Arboit, A. Dalmedico i dr.), dokazuju da se naziv v. upotrebljavao gotovo do danas. Prema Dalmedicu, nio se na kraju svake strofe pjevao i plesao.
VINACCESI
667
LIT.: K. Somborn, Das venezianische Volkslied: die Villotta, Heidelberg 1901. — H. Springer, Vilota und Nio, Spomenica F. Liliencronu, Leipzig 1910. — F. Torrefranca, Le prime villotte a quattro e la loro importanza sto rica ed estetica, Atti del III. Congresso Nazionale, Roma 1936. — Isti, II Segreto del Quattrocento, Milano 19 39. — O. Kir keldey, F. Torrefranca's Theorv of the Villotta, Bulletin of the American Musicologica. Societv, 1942. — B. Becherini, Tre incatenature del cod. fiorenlino Magl. XIX, 164—67, Collectanea Historicae Musicae, Firenze 1953. — VC H. Kubsamen, Villotta, MGG, XIII, 1966. B. Ać.
VILZAK, Anatolij Josifoviĉ (Vilzac, 'iltzak, Anatole), ruski plesaĉ i pedagog (Petrograd, 1899 —). Završivši 1915 studij klasiĉnog baleta na Carskoj baletnoj školi u Petrogradu, angaţiran je u baletni ansambl Marijinskog kazališta, gdje se istakao kao partner najpoznatijih balerina (1917 prvi plesaĉ). God. 1921—26 sa ţenom, plesaĉicom Ludmilom Schollar, ĉlan trupe S. Djagileva u Parizu; 1928—34 solist ansambla Ide Rubinstein, a uz to ĉesto nastupao i u pariškom The'dtre Mogador. God. 1932—34 baletni majstor u Rigi, 1935 solist trupe Ballet Russe de Pariš, 1936 Ballet Russe de Monte-Carlo, 1936—37 trupe American Ballet s kojom je nastupao u New Yorku (Metropolitan). Otada se bavi pedagogijom. Predaje u New Yorku na School of American Ballet, a 1940—46 vodi i vlastitu Vilzak School. V. se ubraja meĊu najbolje plesaĉe klasiĉnoga baletnog repertoara. VILJUŠKA -> Vilica VIMER (Wimer), Franjo, kompozitor, muziĉki pedagog i dirigent ĉeškog porijekla (Rozloki, Ĉeška, XI 1856 — Zagreb, 27. V 1935). Završio aKonzervatorijum u Pragu. Od svog dolaska na Cetinje (1889) P do 1920, kada je prešao u Skoplje, pa u Vršac, gdje je osnovao Vojnu muziĉku školu i bio njezin upravnik, i Zagreb, gdje je bio dirigent vojne muzike, stajao je muziĉkom ţivotu u Crnoj Gori na ĉelu. V. je od gotovo nepismenih crnogorskih gorštaka za relativno kratko vrijeme organizovao 1889 u Podgorici drugu Knjaţevsku vojnu muziku, a 1896 utemeljio j e _ u Cetinju, pored duvaĉkog, i gudaĉki orkestar, u kome su najistaknutija mjesta bila povjerena ĉeškim muziĉarima. U Podgorici je V. sudjelovao u organizovanju Pjevaĉkog društva Branko (1890), kome je neko vrijeme bio i horovoĊa. Dugo je godina vodio Pjevaĉko društvo Njegoš na Cetinju i bio nastavnik muzike u Djevojaĉkom institutu i Gimnaziji. Uputio je dvadesetak darovitih Crnogoraca u Ĉešku na muziĉko školovanje i usavršavanje. Komponovao je spletove narodnih pjesama, plesne kompozicije i marševe; njegov najviši stvaralaĉki domet je Potpuri na motive crnogorskih narodnih pjesama. LIT.: Naši muziĉari, Glas Crnogorca, 1890, 40—41. — P. Soć, Ogled bibliografije o Crnoj Gori . . . , Posebna izdanja SAN, 1948. — Isti, Muziĉka kultura u Crnoj Gori, Stvaranje, 1953, 1—2. J. Mvić i R. D.
VINA, indijski ţiĉani instrument, koji se spominje već u vedskim spisima. Ondje je to opći naziv za ţiĉane instrumente, no od VII st. v. oznaĉuje instrument koji se sastojao od ţice napete na tikvi (rezona-tor); svirali su ga samo muškarci. Od IX st. sviraju ga i ţene. Otada instrument ima dvije tikve razliĉite veliĉine, bogato urešene rezbarijama, koje su spojene bambusovom cijevi; na njoj je najĉešće napeto 3 —5 ţica iznad hva-taljke i 3 bordunske sa strane; ţice se ugaĊaju pomoću 18 pomiĉnih preĉnica. Manja tikva smještena je ispod hvataljke, na mjestu gdje se vrat svija prema dolje. V. je po obliku sliĉna lutnji; na njoj se svira ĉeliĉnom trzalicom. Taj veoma raširen instrument susreće se u VINA cijeloj Indiji, u razliĉitim varijantama i smatra se najkarakteristiĉnijim instrumentom indijske muziĉke kulture. VINACCESI (Vinacesi, Vinacese), Benedetto, talijanski kompozitor i orguljaš (Brescia, oko 1670 •—■ Venecija, 1719). Uĉenik P. Pellija. God. 1687 stupio u sluţbu princa Ferdinanda Gonzage. Kraće vrijeme boravio u Bresci i Modeni, gdje su se prikazivale njegove opere. Od 1702 ţivio u Veneciji; tu je od 1704 drugi orguljaš u crkvi sv. Marka i zborovoda na Conservatorio ali' Ospedaletto. Njegov fugirani troglasni motet Si consurgis quasi aurora ide meĊu najljepša djela te vrste.
668
VINACCESI — VINKO JEĐUT
DJELA. Zbirke triosonata za 2 violine, violonĉelo i ĉembalo: Sonate da camera, 1687 i Sfere armoniche (Sounate da ehiesa), 1692. — Od 3 opere i 4 kantate saĉuvani samo libreti. — Moteti za 2 do 3 glasa i b. c, 1714; mote ti u rkp. i suvremenim zbirkama. NOVA IZD.: motet Si consurgis. . . obj. G. Tebaldini {Mušica sacra, 1959); motet Ad amantis Christi mensam V. Zaccaria (ibid-, 1962). LIT.: V. Zaccaria, Benedetto Vinaccesi—Profilo bio-bibliografico, Mušica sacra, 1962. — L. F. Tagliavini, Benedetto Vinaccesi (Vinacesi, Vinacese), MGG, XIII, 1966.
VINAVER, 1. Ruţa, pijanistkinja (Varšava, 1. V 1871 — Beograd, ubijena u zatvoru Gestapoa, 1942). Posle muziĉkog ško lovanja u domovini, 1890 dolazi u Srbiju, u Šabac, gde je poĉet kom ovog veka odigrala veliku ulogu u muziĉkom prosvećivanju sredine. Posle Prvoga svetskog rata deluje u Beogradu kao peda gog u muziĉkoj školi Stanković i Muziĉkoj školi, nastupa na kon certima, ĉesto sa recitalima posvećenim Chopinu, Beethovenu, Griegu, i uĉestvuje u kamernim ansamblima. s. D. K. 2. Stanislav, knjiţevnik i muziĉki pisac (Šabac, 1. III 1891 — Beograd, 1. VIII 1955). Sin i uĉenik Ruţe, od koje je nasledio i talenat i veliku ljubav prema muzici. Baveći se muziĉkom kriti kom i esejistikom uporedo sa knjiţevnim i publicistiĉkim radom, saraĊivao je kao stalni muziĉki kritiĉar lista Vreme (1924—29), u ĉasopisima Muziĉki glasnik, Zvuk, Srpski knjiţevni glasnik, Knjiţevne novine, Republika itd., ispoljujući originalne poglede na muziku i naroĉitu naklonost prema modernim pravcima. s. D. K.
VINCENT,
Alexandre-Joseph-Hyacinthus (Hydulphe),
francuski muziĉki pisac i matematiĉar (Hesdin, Pas-de-Calais, 20. XI 1797 — Pariz, 26. XI 1868). Profesor matematike na školi St. Louis u Parizu. Prouĉavao muziku starih Grka; nasuprot F. J. Fetišu, zastupao mišljenje da su antiĉki Grci poznavali višeglasje; nastojao je oţivjeti upotrebu intervala manjih od polustepe na koje su, po njegovu mišljenju, upotrebljavali Grci u enharmonijskom rodu. DJELA: Sur le rhythme chez les anciens, 1845; De la musique dans la tragedie grecque, Journal de l'instruction publique, 1847; Notice sur trois manuscrits grecs relatifs d la musique, iS?47; Analyse du traite de me'trique et de rythmique du Saint Augustin intitule »De mušica«, 1849; Emploi des quarts de ton dan- le ehant gregorien constate sur /'antiphonaire de Montpellicr, 1854; De la musuue des anciens grecs, 1854; Quelques mots sur la musique et la poesie ancienne, 1854; De la notation musicale attribuee d Boĉce, Correspondant, 1855; Note sur la modalite du ehant ecclesiastique et sur son accompagncmcnt, 1858; Rapport sur un manuscrit musical du XV siecle, 1858; Note sur la messe grecque qui se ehanlait autrefois a Vabbaye de St. Denis, 1858; Reponse a Mr. Fetiš..., 1859. LIT.: M. Guiomar, Alexandre-Joseph-Hyacinthus Vincent, MGG, XIII, 1966.
VINCENT, John, ameriĉki kompozitor i dirigent (Birmingham, Alabama, 17. V 1902 —). Studirao u Bostonu na New England Conservatory (F. Conv'erse, G. W. Chadvvick), u Nashvilleu (Tennessee) na George Peabody College, na Harvard University kod W. Pistona, 1935—37 u Parizu na Ecole Normale i privatno kod N. Boulanger te u Ithaci na Cornell University (kompoziciju kod R. Harrisa, muzikologiju kod O. Kinkeldevja). Predavao muziku u El Pasu (Texas), 1930—33 na George Peabody College u Nashvilleu, 1937—46 na Western Kentucky State College, 1946—• 69 na Univerzitetu u Los Angelesu, gdje je bio i dirigent ko mornoga orkestra te, nešto kasnije, i MeĊunarodnog festivala. V. postiţe izvornost muziĉkog izraza unutar tradicionalnih formalnih i tonalnih okvira primjenom raznolikih ritmiĉkih i metriĉkih obrazaca, ĉesto nepravilnih i zamršeno sloţenih. DJELA. ORKESTRALNA. Dvije simfonije: I, in D (A Festival Piece), X954 (prer.1956) i II, 1966. Simphony on Folk Songs, 1951. Simfonijske pjesme: After Descartes, 1958; The Phoenix, 1965 i Nacre 'a duhaĉki orkestar, 1973. Soliloquy and Dance za violonĉelo i gudaĉe, 1947; (Jonsort za klavir i gudaĉki orkestar (ili gudaĉki kvartet), 1960 (prer. u simfoniju za gudaĉe, 1973); suita Benjamin Franklin za gudaĉki orkestar i obligatnu glasharmoniku, 1962; uvertira Lord Arling, 1959; Nude Descending the Staircase za gudaĉe, 1948; koncert La Jolla za komorni orkestar, 1958; Structures sonores Lasry-Baschel, 1962; Rondo Rhapsody, 1965. — KOMORNA: 2 gudaĉka kvarteta, 1936 i 1967; klavirski kvintet; preludij, kanon i fuga za flautu, obou i fagot, 1937. — DRAMSKA: balet Three Jacks, 1954; muziĉki igrokaz The Hallovj'd Time. — VOKALNA: As Wonder as I Wander 7.& bariton, zbor i orkestar, 1944; Miracle of the Cherry Tree za bariton ili alt i orkestar, 1946; The House that Jack Built za recitatora i orkestar, 1957; oko 10 zborova; nekoliko solo-pjesama. — Izdao zbirku baroknih kompozicija transkribiranih za gudaĉki orkestar odnosno klavir Baroque Album, 1972. — SPISI: Music for Sight Reading, 1948; More Music for Sight Reading, 1949; The Diatonic Modes in Aiodern Music, 1951; ĉlanci. LIT.: The Music of John Vincent, New York 1960. — N. Slonimsky, John Vincent, MGG, XIII, 1966.
VINCI, LeonarĊo, talijanski kompozitor (Strongoli, Kalabrija, ili Napulj, izmeĊu 1690 i 1696 — Napulj, 27. ili 29. V 1730). Uĉio na Conservatorio dei Poveri di Gesu Cristo u Napulju (G. Greco). God. 1719, nakon uspjeha svoje prve komiĉne opere Lo Cecato fauzo, pisane u napuljskom dijalektu, postao maestro di cappella na dvoru princa od San Severa. Od 1725 do smrti pomoćni zborovoĊa napuljske kraljevske kapele. V. je u razdoblju od 1719 do 1730 komponirao oko 40 što komiĉnih, što ozbiljnih opera, većinom za kazališta u Napulju, Rimu, Veneciji i Firenci. On je medu prvim opernim kompozitorima napuljske škole pridavao vaţnost recitativu aceompagnatu i deklamaciji, iako je ariju
smatrao središnjom toĉkom opere. U Vincijevim arijama osj< ĉesto prizvuk napuljskih narodnih napjeva, dok se u instn taciji primjećuje sklonost ţivopisnosti. DJELA. Oko 40 opera: Lo Scagno, 1720; Le Zite 'n galera, 172: dittatore, 1723; La Mogliera fedele, 1724; Ifigenia in Tauride, 1725; L'Ast 1725; La Caduta de' Decemviri, 1727; Alessandro nelle Indie, 1729; Ar 1730. — VOKALNA. Oratoriji: Le Glorie del SS. Rosario, 1722; La Prc dcl Rosario, 1729 i La Vergine addolorata, 1731; kantate; arije (najpc Vo solcando un mar erudele). — Mise; moteti. LIT.: E. J. Dent, Notes on LeonarĊo Vinci, The Musical Ant 1913. — A. Cametti,LeonarĊo Vinci e i suoi drammi, Mušica d'oggi, i< G. Silvestri-Silva, Illustri musicisti calabresi: Leonardo Vinci, Genova r U. Prota-Giurleo, Leonardo Vinci, II Convegno musicale, 1965. — H. Leonardo Vinci, MGG, XIII, 1966. — R. B. Meikle, Leonardo Vinci's »Arf (disertacija), New York 1970.
VINCI, Pietro, talijanski kompozitor (Nicosia, Sicilija 1540 — 1584). Zarana napustio Siciliju i preko Livorna i bardijskih gradova 1568 stigao u Milano. Još iste godine 1 orguljaš crkve Santa Maria Maggiore u Bergamu; tu je b 1580. Vrativši se na Siciliju bio crkveni orguljaš u Nicoziji i 1 gironeu. Cijenjen kompozitor madrigala, V. je stekao uglec nog od najboljih suvremenih muziĉara u juţnoj Italiji. Pi nije niĉim proširio izraţajna sredstva te vokalne vrste, on je storskom primjenom madrigalistiĉkih postupaka stvorio nel djela antologijske vrijednosti. DJELA. VOKALNA. Sedam knjiga madrigala za 5 glasova: I, 15 1567; III, 1571; IV, 1573; V, izgubljena; VI, 1584 i VII, 1584; 2 knjige gala za 6 glasova, 1571 i 1579; madrigali za 3 glasa, 1582; madrigali za 4 1583; // Libro delta mušica za 2 glasa, 1560; 14 Sonetti spirituali di I Colonna za 5 glasova, 1580. — CRKVENA: mise za 5,6 i 8 glasova, 157 za 4 glasa, 1581; moteti za 5 glasa, 1572; moteti za 4 glasa, 1578; mote glasova, 1582; moteti i ricercari za 3 glasa (posthumno), 1591; lame za 4 glasa, 1583. NOVA IZD.: 3 madrigala, 2 moteta i 1 Kyric obj. L. Torchi ( musicale in Italia, 1897); 8 madrigala obj. F. Mompellio (P. Vinci, madr siciliano, 1937); 3 kompozicije obj. E. Kraus (Orgelmusik an europdischen . dralen, 1963); // Libro dclla mušica te motete i ricercare za 3 glasa obj. Carapezza (Musiche rinascimentali sidliane, 1971 i 1972). LIT.: F. Mompellio, Pietro Vinci, MGG, XIII, 1966.
VINCOUREK, Josef, ĉeški dirigent (Suchodl, 23. I 19c Studirao na Konzervatoriju u Pragu (J. Kliĉka). Kao operni gent u Olomoucu, Brnu i Bratislavi stekao je zasluge za slo opernu umjetnost, osobito izvoĊenjem djela slovaĉkih i ĉeškihi ra. Postizao uspjehe i kao koncertni dirigent, a 1928—45 profesor dirigiranja na Konzervatoriju u Bratislavi. Njegovi nici bili su i E. Suchon, D. KarĊoš, A. Oĉenaš. Od 1945 ţi Pragu. Tu je bio dirigent Ĉeške filharmonije (1945—48), N nog kazališta (1949—50) i opernog studija Praţskd zpevochra —54). Zatim je bio direktor Opere u Ostravi (1956—58) i Ki ma. VINES, Ricardo, španjolski pijanist (Lerida, 5. II 18" Barcelona, 29. IV 1943). Studirao u Barceloni (F. Pujol) Konzervatoriju u Parizu (Ch. W. Beriot, A. Lavignac). Ţivi ĉinom u Parizu. Od 1904 ĉesto poduzimao koncertne turne Evropi i Americi. Propagirao suvremenu francusku i španj muziku pa je meĊu prvima izvodio kompozicije C. Debu: M. Ravela, D. de Severaca, M. de Falle, A. Roussela, E. S D. Milhauda, F. Poulenca (koji je njegov uĉenik). God. ic 37 priredio niz koncerata s djelima mladih francuskih ai ĉlanova društva Jeune Pranee (O. Messiaen, D. Lesur, A. Jol Objavio niz muziĉkih ĉlanaka na francuskom i španjolskom je komponirao nekoliko klavirskih djela (Hommage a Satie; Hom a Severac i dr.). VINGT-QUATRE VIOLONS DU ROI (franc. 24 krc violinista), sastav od 24 gudaĉa, koji je u XVII i XVIII st.na frai kom dvoru izvodio prigodnu muziku pri razliĉitim sveĉanos plesnim priredbama i tada veoma popularnim ~> ballet de Ansambl se sastojao od pet dionica (sopranska i basova di' po 6 sviraĉa, unutarnje dionice po 4 sviraĉa). MeĊu prvim gentima toga malog orkestra bili su L. Constantin i M. Ma 1655 vodstvo je preuzeo G. Dumanoir. Popularnost ansamb! Petits violons, koji je osnovao J. B. Lully, znatno je pridoi rasulu većega ansambla, koji je 1761 ukinuo kralj Ljudevit Pod utjecajem francuske kulture osnovao je Karlo II na d u Engleskoj sliĉan muziĉki sastav pod nazivom Four-and-tz Fiddlers Allof Row. E. A. VINKO JEĐUT, kulturno-umjetniĉko društvo zagrebaĉki ljezniĉara, utemeljeno 15. I 1946. Društvo je dobilo ime po niku Ţeljezniĉke radionice u Zagrebu —• prvoborcu Vinku Je (poginuo 1943). U svom djelovanju društvo nastavlja tradiciju vaĉkog društva zagrebaĉkih ţeljezniĉara Sava (osnovano 19: drugih kulturno-umjetniĉkih nastojanja ţeljezniĉara u vremen meĊu dva rata. Uz pjevaĉki zbor, V. J. ima komorni i duhaĉk kestar, tamburaški sastav, sekciju narodnih plesova, dramsku, kovnu sekciju. U aktivnosti se društva osobito istiĉe mješoviti1 vaĉki zbor, koji ide u red istaknutih amaterskih pjevaĉkih ansai
VINKO JEDUT — VIOLA DA BRACCIO Hrvatske, s brojnim nastupima u zemlji i inozemstvu. Zbor je u nekoliko navrata stekao naslov najboljeg vokalnog ansambla u Hrvatskoj. A. To. VINOGRADOV, Oleg Mihajloviĉ, sovjetski plesaĉ, koreograf i pedagog (Lenjingrad, i. VIII 1937 —). Klasiĉni balet studirao na Vaganovu institutu, a slikarstvo na Umjetniĉkoj akademiji u Lenjingradu. Od 1958 u Novosibirsku, gdje se istakao kao karakterni plesaĉ i koreograf. God. 1964 izradio svoju prvu veću inscenaciju (Prokofjev, Pepeljuga) koja se po suvremenim teţnjama mnogo razlikovala od tradicije. Svjetski ugled postigao 1965 izvornom i smjelom koreografijom i inscenacijom baleta Romeo i Julija (Prokofjev). God. 1967 koreograf moskovskog Velikog kazališta; od 1968 djeluje u Lenjingradu. LIT.: V. Krasovskaja,\'inogrndov— cin Choreograph dcr Sechziger Jahre, Ballet, 1966. — A'. Renct The Causc of Controversy, Dance and Dancers, 1967.
VINOGRADSKI, Aleksandr Nikolajeviĉ, ruski dirigent i kompozitor (Kijev, 5. VIII 1855 — 17. X 1912). Nakon prava studirao muziku na Petrogradskom konzervatoriju (N. F. Solovjov); usavršavao se kod M. Balakireva. God. 1884—-86 dirigent simfonijskih koncerata u Saratovu i od 1888 u Kijevu. Dirigirao u mnogim ruskim gradovima te u Beĉu, Berlinu, Antwerpenu i Parizu, izvodeći djela ruskih autora (Ĉajkovski, Kalinikov, Šĉerbaĉev i dr.). Komponirao je orkestralna i komorna djela. LIT.: E. E. EopmnuKoea, 3a5biTbie CTpaHiiuti (AjitĉoM A. H H JI. M. BnHOrpa^cKHx), zbornik 143 apsHBOB pyccKHX My3bmaHTOB, MoCKBa 1962.
VINSON, Eddie (nadimak Mr. Cleanhead), ameriĉki saksofonist i pjevaĉ (Houston, Texas, 18. XII 1917 —). Suradnik M. Larkinsa, F. Rayja i C. Williamsa; 1945 osnovao vlastiti sastav s kojim je 1947 nastupao u Ne\v Yorku; 1948—49 na turnejama. Oko 1950 reorganizirao svoj ansambl u sekstet. Nakon kraće suradnje sa C. Williamsom nastanio se u Chicagu te postao jedan od glavnih predstavnika tzv. Rhythm and Blues stila. Gostovao i u Evropi (Beograd). VINZENT (Vincent), Heinrich Joseph (pravo ime Winzenhornlein), njemaĉki pjevaĉ (tenor), muziĉki teoretiĉar i kompozitor (Teilheim kraj Wiirzburga, 23. II 1819 — Beĉ, 19. V 1901). Operni pjevaĉ u Beĉu, Halleu i Wiirzburgu, zatim uĉitelj pjevanja u Beĉu. U svojim teoretskim radovima zauzima se za tonski sistem koji se osniva na dijeljenju oktave na 12 jednakih dijelova. DJELA: Kein Generalbass mehr, 1860; Die Einheit in der Tonwelt, 1862; Die Ncuklaviatur, 1875; Die Zzvolfzahl in der Tonzvelt, 1893; Ist unsere Harmonielehre ztiirklich ĉine Theorie?, 1894; Eine neue Tonschrift, 1900; ĉlanci o kromatskoj klavijaturi i notaciji. — Opere Die Bcttlcrin, 1864 i Konig Murat, 1870; operete; solo-pjesme.
VIOLA, 1. izraz kojim se prvobitno, na romanskom jeziĉnom podruĉju, oznaĉivao srednjovjekovni gudaĉki instrument. Ime je izvedeno moţda od starovisokonjemaĉkog fidula ili vjerojatnije od rijeĉi viola ili viula koje se susreću na provansalskom već od XII st. Iz njih su proizašli starofrancuski termini vielle i viole (s glagolskim oblicima vieller i violer) te španjolski vihuela i talijanski viola. U nauci o muziĉkim instrumentima se, neovisno toj etimologiji, pod imenima -> fidel i viola ili vielle razumijeva jedan te isti tip srednjovjekovnoga gudaĉkog instrumenta raširenog do u XV St., iako se to sinonimno znaĉenje ne moţe primijeniti na sve oblike srednjovjekovnih instrumenata koji se susreću pod varijantama germanskih izraza fidel, fiedel i si. i romanskih vielle ili viole. Razvoj novovjeke viole zapoĉeo je potkraj XV st. u Italiji i doveo u XVI st. do redukcije srednjovjekovnih oblika na 3 tipa, od kojih su nastale posebne obitelji instrumenata razliĉitih veliĉina i udezbe; to su lira da braccio, viola da braccio i viola da gamba. U novijoj literaturi su instrumenti iz obitelji viole da braccio svrstani u obitelj violine. Kako su tokom XVIII st. viole da gamba izišle iz prakse (izuzevši duboki instrument koji se razvio u kontrabas), to se od kraja XVIII st. pod izrazom v. razumijeva prvenstveno altovski instrument iz obitelji viola da braccio, tj. moderna viola. 2. U suvremenoj obitelji gudaĉa v. je altovski instrument s korpusom nešto većim od violine, ali istog oblika. Katkad se naziva i alto (na francuskom) dok je na njemaĉkom prema oznaci da braccio nastao naziv Bratsche. Korpus viole dug je 39 cm, a ĉitav instrument zajedno s vratom 65 cm. Ĉetiri ţice ugodene su c g dl a1, tj. za kvintu niţe od violine, a za oktavu više od violonĉela. Dionica viole biljeţi se u altovu, a u višim poloţajima u violinskom kljuĉu. Zvuk joj je mekan i nazalan, ali zbog relativno malog korpusa (prema razmjerno velikom tonskom opsegu) nema dovoljno velikog volumena. V. je instrument solistiĉkog muziciranja te komornih i orkestralnih sastava. MeĊutim, isprva joj je bila povjerena većinom srednja, dopunjujuća dionica ili glas koji u oktavi pojaĉava basovsku dionicu. Tek se od XVIII st. otkrivaju posebne kvalitete njezina sonornog zvuka. Vaţniju je ulogu dobila v. ponajprije u gudaĉkom kvartetu beĉkih klasiĉara (posebice u Havdnovim kvartetima op. 20 i 33), a zatim i u orkestru, osobito poĉevši od Beethovena (III
669
simfonija). U gudaĉkom kvintetu se od kasnog XVIII st. javlja i sastav sa 2 viole (Boccherini, Mozart, Brahms, Bruckner). Ĉesto se v. iskorišćuje za manje solistiĉke komorne sastave, kao što su trio (Mozart, Beethoven, Schumann, Reger, Debussv) i duo (Schumann, Bloch, Honegger, Milhaud). Koncertantna djela za violu komponirali su J. S. Bach, Telemann, K. Stamitz, Mozart (Koncertantna simfonija za violinu i violu, (K. V. 364), Berlioz, R. Strauss (Don Quixote),2i solistiĉke koncerte B. Bartok, G. Enescu, D. Milhaud, B. Blacher, P. Hindemith, i dr. Priruĉnike su napisali A. B. Bruni, E. Gavallini, F. Hermann, R. Hofmann, H. Ritter, G. Alessandri, R. Sabatini i dr. LIT.: L. Grillet, Les Ancĉtrcs du violon et du violonceile, Pariš 1901. — H. Dessauer, Die Verbesserungsversuche beim Bau der Viola, Berlin 1912. — E. Van der Straeten, The Viola, The Strad, 1912. — R. Clark, The History of the Viola in Quartet Writing, Music and Letters 1923. — G. Hayes, Musical Instruments and their Music, II, The Viols and Other Bowed Instruments, London 1930. — W. Altman i W. Bonssozvsky, Literaturverzeichniss fur Bratsche und Viola d'amore, Wolfenbuttel 1937. —• R. Dolejši, Modern Viola Technique, Chicago 1939. — B. Tours i B. Shorc, The Viola, London 1946. — F. Zeyringer, Literatur fur Viola, Kassel 1963, dodatni svezak, Kassel 1966. — A. Berner, Viola, MGG, III, 1966. I. Ać.
VIOLA, Alfonso della -> Alfonso della Viola VIOLA ALTA (njem. Altgeige, Ritterbratsche), gudaĉki instrument, vrsta viole s većim korpusom (duljine 48 cm) i pastoznijim zvukom. Ţice su joj udešene kao kod normalne viole c g dl a1. Konstruirao ju je 1872—75 violinist H. Ritter a izgradio K. A. Horlein u Wiirzburgu. H. von Biilow je uveo violu alta u orkestar, a Ritter je upotrebljava u svom posebnom gudaĉkom kvartetu (violina, viola alta, viola tenore, viola bassa). God. 1898 dodao joj je još i petu ţicu e2. Iako su instrument hvalili i R. Wagner i R. Strauss, v. a. se nije odrţala i to najviše zato što joj je nedostajao karakteristiĉni nazalni zvuk viole. LIT.: H. Ritter, Die Viola alta, ihre Geschichte, ihre Bedeutung und die Prinzipien ihres Baues, Leipzig 1876 (II izd. 1877; novi otisak II izd. 1969). — G. Adcma, Hermann Ritter und scine Viola alta, Wiirzburg 1881. I. Ać.
VIOLA BASTARDA (engl. lyra viol), gudaĉki instrument tenorsko-basovskog opsega, po obliku uglavnom isti kao viola da gamba, samo nešto manjih proporcija (dug 126 cm). Imao je šest ţica, koje su se ugaĊale na razne naĉine: isprva sliĉno kao instru-l menti tipa lire de braccio (u kvintama i kvartama) — XA E A e a d ili XA D A d a d 1 ili tA D G d g1 d 1, a kasnije 1poput gambe (u kvatrama i tercama) — D G c e ad ili C G c e a d ili XA D G c e a. V. b. ulazi u instrumentalnu praksu potkraj XVI st., a išĉezava u toku XVIII st. U Engleskoj je nešto manja lyra viol bila oko 1600— 80 raširena kao solistiĉki instrument, osobito za izvoĊenje specifiĉnih engleskih varijacija na ostinatni bas, tzv. divisions upon a ground. Prema J. Plavfordu, taj se tip instrumenta susreće gdjekad i s metalnim ţicama za rezonanciju; one su prolazile ispod hvataljke i kroz konjić, a bile su ugoĊene na iste tonove kao i crijevne ţice na kojima se sviralo gudalom, što je tonu davalo melankoliĉan karakter. LIT.: C. Sachs, Die Viola Bastarda, ZIMG, 1914.
I. Ać.
VIOLA DA BRACCIO, u XVI—XVIII st., naziv za vrstu odnosno obitelj gudaĉkih instrumenata koji imaju oblik violine i drţe se u ruci (tal. braccio ruka). Izraz v. da b. oznaĉuje i altovski instrument te obitelji, tj. violu u uţem smislu. Neovisno o tom altovskom instrumentu razvila se iz te obitelji u XVI st. violina kao sopranski (diskantski) instrument. Viole da braccio razlikuju se od srodne viole da gamba po ovalno zaobljenim ramenima korpusa, po izboĉenom dnu, rubnom okviru koji spaja glasnjaĉu i dno s o-bodom; v. da b. ima u pravilu 4 ţice i vrat bez preĉnica, a gudalo se drţi odozgo. Osim toga, srednji dio oboda ima šiljaste uglove, vrat je kratak i na donjoj strani zaobljen. Poĉetkom XVI st. M. Agricola opisuje tri vrste gudaĉkih instrumenata iz velike skupine viola, svaku sa tri razliĉite udezbe. Dvije, ugodene u kvartama s tercom, odnose se na gambe, a treća na viole da braccio sa po 3 ţice: g d1 a11 (diskant), c g d (altovsko-tenorski registar) i F c g (bas). S. VIOLA DA BRACCIO. Rad nepoznata majstora, XVI st. Ganassi del Fonte-
670
VIOLA DA BRACCIO — VIOLA POMPOSA
go takoĊer navodi (1542—43) instrumente sa 3 ţice ugodene u kvintama kao viole da brazo senza tašti. MeĊutim, M. Praetorius opisuje (1618) tip viole da braccio sa 4 ţice; diskantski instrument (Klein Discant Geig) je kod njega ugoden više nego violina (c1 g1 d2 a2), tenorski (Tenor Viol) je za oktavu dublji, a basovski (Bass Viol de Braccio) moţe imati dvije razliĉite udezbe: F c g d 1 i C G d a (zapravo violonĉelo). Budući da je basovska v. da b. bila instrument većih razmjera, ona se pri sviranju drţala meĊu nogama, poput gambe, dok su se istodobno instrumenti visokog registra iz obitelji gambe drţali u ruci. Kako je violina dobila već u XVII st. u Italiji prednost pred ostalim gudaĉima, uz nju se iz obitelji viole da braccio odrţao još altovski instrument kao viola u uţem smislu i basovski, tj. violonĉelo. Tenorski instrument postepeno išĉezava iz prakse tokom XVIII st., iako su, posebno u Njemaĉkoj, još pokušali graditi instrumente na prijelazu iz altovskog u basovski registar (_—> viola da spalla, -> viola pomposa i -> violoncello piccolo). LIT.: C. Sachs, The History of Musical Instruments, New York 1940. — F. Ernst, Nomenclature des instruments a archet, SMZ, 1962. I. Ać.
VIOLA DA GAMBA (tal.; engl. viol, gamba, franc. viole, njem. Gambe, Kniegeige, stariji naziv Welsche Geige, španj. vihuela da arco), vrsta gudaĉkog instrumenta, raširena od XVI do XVIII st. kao ĉitava obitelj u nekoliko veliĉina i udesba. Razvila se potkraj XV st., najvjerojatnije u Italiji (prvi podaci potjeĉu iz 1493 i 1495)Najstariji saĉuvani instrumenti s poĉetka XVI st. imaju još djelomice primitivne obrise koji podsjećaju i na rebec i na fidel. Ĉitava graĊa, oblik trupa, pa i broj ţica, mijenjali su se tokom vremena, a varirali su i ovisno o zemlji i odgovarajućoj instrumentalnoj praksi. Sredinom XVI st. izraĊen je standardni tip koji otada prevladava. Glavna su mu obiljeţja: trup izduţen prema vratu, tj. spuštenih ramena (sliĉno današnjem kontrabasu), izboĉena glasnjaĉa, ali dno spljošteno tj. ravno, visoki obod bez rubnog okvira, otvori na glasnjaĉi većinom u obliku slova C. Instrument ima u u pravilu 6 ţica, ugodenih u kvartama s tercom u sredini, a na hvataljci je 7 preĉnica za kromatske tonove; vijci su smješteni po strani u kutiji koja je s donje strane otvorena, dok je hvataljka priliĉno plosnata i široka. Na kraju kutije za vijke nalazio se izrezbaren široki puţ ili kasnije, ĉešće, ţenska ili ţivotinjska glava. Pri sviranju se v. da g. drţala medu nogama, po ĉemu je i dobila ime (tal. gamba noga). Karakteristiĉno je i drţanje gudala s dlanom ruke okrenutim prema gore. Ton gamba bio je njeţan, srebrnast i produhovljen. Niski konjić pogodovao je izvoĊenju višeglasja. U toku XVI st. gambe su se najprije gradile redovito u 3 razliĉite veliĉine i udesbe. Temeljni instrument obitelji — gamba tenorsko-basovskog opsega — ugodena je D G c e a d1. Uz nju se obiĉno gradi diskantska (sopranska) v. da g. 1ugodena za oktavu više (dg c e1 a1 d2), te altovska ili tenor-ska1 v.1 da g., ugodena A d g h e a (prema talijanskom naĉinu) ili za stupanj niţe: G c f a d 1 g1 (prema engleskoj i francuskoj praksi). Potkraj XVI st. o-bitelj se proširuje novim ĉlanovima. Praetorius opisuje 6 razliĉito ugodenih VIOLA DA GAMBA. Iz djela Ch. gamba: Cant Viol de gamba Simpsona The Division-Viol, London (violetta piccola), Tenor-Alt-Viol, 1667 Klein Bass--Viol, Gross Bass-Viol (Contrabasso da gamba ili Violone) i Gar Gross Bass Viol. U Francuskoj se u XVII—XVIII st. pored diskantske gambe (dessus de viole) upotrebljava i jedan viši instrument (pardessus de viole). Instrument istog registra, ali sa 5 ţica, nazivao se u XVIII st. Quinton, a tenorsko-basovska gamba, tzv. basse de viole (ili u XVII—XVIII st. samo viole), gradila se od konca XVII st. ĉesto sa 7 ţica. Na gambi se muziciralo solistiĉki te u komornim i orkestralnim sastavima. Velik procvat doţivljava muziciranje na gambi u XVI i XVII st. u Engleskoj, i to solistiĉko u formi varijacija -> division i komorno u posebnom sastavu viola -> consort. Muziku za viole da gamba komponirali su, meĊu ostalima, Henrik VIII, velik poklonik tog instrumenta, te znameniti engleski gambisti Th. Hume, J. Jenkins, i Ch. Simpson, ujedno autor vrijednog priruĉnika (1659). U Francuskoj se javlja ĉitav niz velikih virtuoza i
kompozitora muzike za gambu: A. Maugars, Hotman, S, Colombe, J. Rousseau koji je napisao i priruĉnik (Traite viole. . . , 1687), zatim Antoine i Jean Baptiste Forqueray, d'Hervelois, Dolle, Naudot i najvaţniji meĊu njima M. JV1 U Njemaĉkoj je H. Gerle napisao najstariji priruĉnik za g (Mušica Teutsch. . . , 1532), a poznatiji su virtuozi J. G. A. Kuhnel, J. Schenck, E. Ch. Hesse, J. Riemann i K. F.' posljednji veliki virtuoz meĊunarodne reputacije. Muziku za bu komponirali su još i D. Buxtehude, J. Ph. Krieger. lemann, Handel i J. S. Bach (3 sonate uz pratnju ćerr U XVIII st. violu da gamba posvuda postepeno istiskuju iz j instrumenti iz obitelji viole da braccio — violonĉelo i vi uţem smislu. Od obitelji gamba se još neko vrijeme (otprili sredine XVIII st.) odrţala v. da g. basovskog registra, i t instrument generalbasa i solistiĉkog muziciranja. Mnoge gambe tokom XVIII st. pregradile ili prilagodile formi violo S oţivljavanjem interesa za baroknu i renesansnu muz XX st., poĉinje se ponovo uvoditi muziciranje na gambi, koje prvima zagovara Ch. Dobereiner. Od dvadesetih godina gr; i novi instrumenti, a ubrzo zatim nastaju i moderni prir (P. Griimmera, 1928; Ch. Dobereinera, 1936; A. Wenzii 1935—38; M. Majera, 1943). LIT.: A. Einstein, Zur deutschen Literatur fiir Viola da gamba im i 17. Jahrhundert, Leipzig 1905. — Ch. Dobereiner, Uber die Viola da und ihre Verwendung bei J. S. Bach, Bach-Jahrbuch, 1911. — E. S. Ċer Straeten, The History of the Violoncello, the Viol da gamba, their I sors and Collateral Instruments, London 1915. — E. Albini, La Viola da in Italia, RMI, 1921. — G. Hayes, Musical Instruments and their Mi The Viols and other Bowed Instruments, London 1930. — J. Bacht Viola da gamba, Kassel 1932. — A. Wenzinger, Zur Wiederbelebung des C spiels, Deutsche Musikkultur, 1936. — W. Senn, Eine »Viola da gamba« vor hanus de Fantis 1558, u seriji Collectanea Historiae Musicae II, Firenzt — R. Eras, Uber das Verhaltnis zwischen Stimmung und Spieltechr Streichinstrume nten in Dagamba -Ha ltung (disertacija), Leipzig 19 N. Dolmetsch, The Viola da gamba, Its Origin and History, its Techniqi Musical Resources, London 1962. I.
VIOLA D'AMORE (tal.; franc. viole d'amour, njem. L geige), gudaĉki instrument altovskog opsega, otprilike veli] današnja viola (korpus dug oko 40 cm), raširen u razdoblju b; Ima 4—7 crijevnih (ili metalnih) ţica za sviranje i 7—14 me ţica za rezonanciju, koje se proteţu ispod hvataljke i konjića, pon instrumenta sa 7 ţica prelazi 2 oktave: A d a dl fis1 c MeĊutim, v. d'a. se prema potrebi razliĉito ugaĊala. Otvc glasnjaĉi većinom su imali oblik plamena, a na vrhu ormari vijke nalazila se obiĉno izrezbarena glava Amora, po ĉer instrument dobio ime. Pri sviranju se v. d'a. drţala kao vi Zvuk joj je bio jasan, srebrnast i vrlo ljubak. V. d' a. vjerojatno potjeĉe iz Engleske, gdje se prvi put spo 1679 (Dnevnik J. Evelyna). Kasnije se opisuju dva tipa: ma: sliĉan violini — i veći — nalik na krupniju violu. Instrumei se ugaĊali u tercama i kvartama kao kod viole ili u kvintam na violini. V. d' a. je bila veoma raširena u doba visokog bi a potkraj XVIII st. išĉezava iz prakse, iako se i kasnije povre susreće. Poznati su virtuozi na violi d'amore bili K. Stamitz je ostavio 3 koncerta za taj instrument, te A. Ariosti (6 L per Viola d'amore, 1728) i Ch. Urhan. MuzIEr~za violu d'z komponirali su i A. Vivaldi (7 koncerata), J. Ch. Bode, J. S. (solistiĉki odlomci u kantatama i Pasiji po Ivanu), G. Ph. mann, J. Ch. Graupner, J. J. Quantz, H. Biber i dr. Kasn javlja samo sporadiĉno, kao npr. u operama G. Meverbeera (1 noti),G. Charpentiera (Louise) i G. Puccinija (Aiadame Butu Interes za taj instrument oţivljuju P. Hindemith (sonata i kon F. Martin (Sonata za violu d'amore i orgulje "1938), C. Gr (koncert, 1953) i drugi. LIT.: E. de Bricqueville, La Viole d'amour, Pariš 1908. — L. Pa La Viola d'amore, Šesto S. Giovanni 1908. — F. Scherber, Die Viola d' im 18. Jahrhundert, Musikbuch aus Osterreich 1910. — D. Fryklund, tili kannedomen om Viola d'amore,'STMF, 1921. — W. Altmann i W. sowsky, Literaturverzeichniss fur Bratsche und Viola d'amore, Wolfer: 1937. — W. E. Kohler, Beitrage zur Geschichte und Literatur der Viola d (disertacija), Berlin 1938. — D. D. Boyden, Ariosti's Lessons for Viola d'; MQ, 1946. — B. Disertori, La Viola d'amore, Ricordiana, 1955. — H. . The Viola d'amore, Music and Letters, 1957. I.
VIOLA DA SPALLA, gudaĉki instrument tenorsko-baso' opsega iz obitelji viole da braccio. Raširena oko 1700, im; 4 do 6 ţica; instrumenti sa 4 ţice bili su ugoĊeni kao violo C G d a. Ime je dobila po tome što se nosila obješena vrpc rame (tal. spalla rame). Upotrebljavala se najviše pri javnim ĉanostima, procesijama i si. VIOLA Dl BARDONE (viola di bordone) -> Baritc VIOLA POMPOSA, gudaĉki instrument iz obitelji vio braccio u tenorsko-basovskom registru, sa 5 ţica, ugodenih d a e1. Pri sviranju se drţala u ruci, ali je zbog većih dimenziji priĉvršćena vrpcom o rame. Prema J. N. Forkelu, dao ju j graditi J. S. Bach oko 1724 u Leipzigu, iako je on nigdje u s\ djelima ne upotrebljava, vjerojatno zbog nespretnog drţanj; violu pomposu komponirali su, meĊu ostalima, C. G. Li<
J*90®f
VIOLA POMPOSA — VIOLINA Telemann i J. G. Graun (Concerto doppio). Bila je raširena izmeĊu 1725 i 1770. LIT.: E. T. Arnold, Die Viola pomposa, ZFMW, 1930—32. — H. Engel, Zur Literatur fiir die Viola pomposa, ZFMW, 1931—32. — G. Kinsky, Ein Schlusswort iiber die Viola pomposa, ZFMW, 1931 —32. — H. Husmami, Die Viola pomposa, Bach-Jahrbuch, 1936. — H. Besseler, Zum Problem der Tenorgeige, Heidelberg 1949. I. Ać.
VIOLA TENORE, u obitelji viole da braccio, naziv za instrument altovske udesbe, ali većih dimenzija (prosjeĉna duljina oko 75 cm); u skupini gudaĉa izvodio je dionicu notiranu u tenorskom kljuĉu. Najpoznatiji je primjerak viole tenore tzv. viola medicea A. Stradivarija (iz 1690). U XIX i XX st. konstruirano je više instrumenata tenorskog registra s kojima se pokušavalo ispuniti prazninu izmeĊu viole i violonĉela: B. Dubois gradi violon-tenor (1833), C. Henry baryton (1847), A. Stelzner violottu (1891), E. Sprenger violoncello tenore (1930), a H. Ritter violu tenore (1905), ugodenu kao tenorska violina, ali s dvostruko većim korpusom (oko 71 cm) od normalne violine. LIT.: H. Besseler, Zum Proble m der Tenorgeige, Heidelberg 1949. — D. D. Boyden, The Tenor Viol, Festschrift O. E. Deutsch, Kassel 1963. I. Ać.
VIOLETTA (tal., deminutiv od viola), izraz kojim su se u XVI i XVII st. oznaĉivali razliĉiti gudaĉki instrumenti tipa viole da braecio i viole da gamba. U XVIII st. violettom se naziva općenito viola ili gudaĉki instrument srednjeg registra. VIOLINA (engl. violin, franc. violon, njem. Violine, Geige, tal. violino), gudaĉki instrument koji se razvio u XVI st. (-> Gudaĉki instrumenti). U obitelji današnjih gudaĉkih instrumenata (viola, violonĉelo, kontrabas) v. je sopranski instrument, a u instrumentalnoj muzici jedan od najvaţnijih solistiĉkih, komornih i orkestralnih instrumenata. V. se sastoji od ovalnog trupa —• ormarića za rezonanciju — dugog oko 35 cm, koji je s obje strane udubljen u obliku slova C. Trup saĉinjavaju tri plohe: gornja daska, dno i obod. Gornja daska, tzv. glasnjaĉa ili zvuĉnica (si. 1 i 2, A) izraĊuje se od meka drva, obiĉno smrekovine. Na njoj su urezana dva zvuĉna otvora u obliku slova/(sl. 1, U); izmeĊu tih otvora smještena je, na glasnjaĉi, tanka izrezbarena dašĉica od javorovine — kobilica ili konjić (si. 1, 2 i 3, V), koji se s dvije noţice upire o glasnjaĉu. Konjić je nosilac napetih ţica pa prenosi njihovu vibraciju na trup.Ukupan pritisak svih ĉetiriju ţica na konjić iznosi 10,5 kg. Glasnjaĉa je
SI. 1
si. 2
lagano izboĉena, tako da je po sredini oko 15 mm viša nego na rubovima. Obod (boĉnice), visok oko 27—33 mm (si. 2 i 3, B), spaja glasnjaĉu s dnom (si. 2 i 3, C), koje je iste veliĉine, oblika
671
i izboĉenja. Obod i dno izraĊeni su najĉešće od javorova drva, koje ima jake popreĉne šare. Uz rub glasnjaĉe i dna postavljeni su umeci od ebanovine i lipovine (si. 1, D). U uglovima obiju strana, te na gornjoj i donjoj strani trupa nalaze se, s unutarnje strane, panjići (si. 1 i 2, E), koji pojaĉavaju konstrukciju trupa; uz gornji i donji rub oboda s unutarnje strane smještena su rebarca (si. 3, F). Na unutarnjoj strani glasnjaĉe nalazi se na lijevoj strani zvuĉna greda (si. 3, G), visoka oko 13 mm, široka oko 4 mm, a duga oko 2/3 trupa. IzraĊuje se individualno za svaki instrument, prema obliku i debljini glasnjaĉe te kvaliteti drva, a sluţi kao potporanj lijevom stopalu konjića, odnosno pritisku dviju ţica — g i d 1 , pa ima velik utjecaj na volumen tona. Na desnoj unutarnjoj strani SI. 3
postavljen je, izmeĊu glasnjaĉe i dna, štapić od jelovine — duša — (si. 1 i 3, H), i to ispod desne noţice konjića. Duša prenosi titraje glasnjaĉe na dno, pa njen poloţaj i debljina takoĊer utjeĉu na ton violine. Na gornjoj strani trupa usaĊen je u gornji panjić vrat (si. 2, I), dug nešto više od 13 cm i s donje strane zaobljen; na vrat se nastavlja kutija za vijke (si. 1 i 2, J), koja završava puţem (si. 1 i 2, K). Umjesto puţa neki su stariji graditelji rezbarili lavlju glavu. U kutiju za vijke su sa svake strane utaknuta po dva vijka (si. 1, O) od ebanovine ili nekog drugog tvrdog drva. Na prednju ravnu plohu vrata nalijepljena je hvataljka (si. 1 i 2, L) od ebanovine, duga oko 19 cm; na nju se nastavlja, pred kutijom za vijke, gornje sedlo (si. 1 i 2, M). Ĉetiri ţice violine (si. 1 i 2, N), priĉvršćene za vijke, prelaze preko gornjega sedla na hvataljku te preko konjića na drţak za ţice (si. I i 2, P), gdje su utaknute u ĉetiri rupice. Drţak za ţice izraĊen je od ebanovine u obliku suţenog slova V. Na suţenom kraju drţak je zakvaĉen debelom crijevnom ţicom, koja prelazi preko donjeg sedla (si. 2, S), o ĉepić (si. 1 i 2, T), usaĊen u donji panjić u sredini oboda. S unutarnje strane dna ispod lijevoga otvora F nalazi se obiĉno etiketa; na njoj je ime majstora, koji je izradio instrument, te godina i mjesto izradbe. Gdjekad su etikete falsificirane, pa se violine velikih majstora raspoznaju po specifiĉnim varijantama, koje su za pojedinog majstora karakteristiĉne, npr. po izboru i obradbi drva, izradbi detalja, proporcijama, boji i kvaliteti laka itd. Ĉitav trup violine, vrat, kutija za vijke i puţ premazani su lakom, koji konzervira drvo. Lak starih talijanskih violina bio je većinom izvanredne kvalitete, do danas nedo-stignute, a kako se recepti nisu saĉuvali to je o »tajni« toga laka napisana opseţna pa i kontroverzna literatura. O utjecaju laka na ton violine mišljenja se razilaze, ali je dokazano da i najsavršenije sagraĊena violina, ako nije lakirana, gubi nakon dva do tri mjeseca ton, dok kod lakirane ton postaje sve bolji. Kvaliteta tona ovisi, uz ostalo, o usklaĊenosti vibracija svih tih mnogobrojnih i raznovrsnih sastavnih dijelova violine, a da bi se taj sklad postigao, instrument treba više godina »sazrijevati«. Smatra se da je sazrijevanje tona kod violina, pa i onih najvećih majstora, trajalo ĉak i nekoliko decenija, dakako uz pretpostavku da se na instrumentima sviralo. Ţice su na violini ugoĊene u kvintama: g, d l, a 1, e2. Prvotno su sve ţice bile iskljuĉivo od crijeva; kasnije, oko poĉetka XVIII st., se poĉela g-ţica prematati tankom metalnom niti (srebrnom ili bakrenom), a od konca XVIII st. prigodice i d-ţica. Danas se redovito upotrebljava ĉeliĉna e ţica, dok s u a i J ţice obiĉno crijevne, omotane aluminijskom niti. Rade se i sve ĉetiri ţice od metala; one doduše daju nešto oporiji ton, ali zato nisu osjetljive na vlagu i vrućinu, te ne otpuštaju pri sviranju. Ţice titraju izmeĊu gornjega sedla i kobilice, a pritišću se, pri sviranju, sa ĉetiri prsta lijeve ruke. Titranje ţica odnosno normalan ton dobiva se prevlaĉe-njem preko ţica -> gudalom izmeĊu konjića i hvataljke. Specifiĉan, njeţniji ton dobiva se kad se gudalom vuĉe preko ţice iznad hvataljke (sul tašto), a rezak, šuštav ton nastaje kada se gudalo vuĉe posve blizu konjića (sul ponticello). Po ţicama se moţe udarati štapićem gudala (col legno), što daje isprekidane, opore tonove. Tonovi pizzicato proizvode se trzanjem ţica prstima desne ili izuzetno lijeve ruke. V. je nastala, po svemu sudeći, kao plod dugotrajnih nastojanja ĉitavoga niza graditelja iz raznih krajeva da na osnovama kasnosrednjovjekovnog instrumentarija, bogatog gudaĉima, izgrade instrument koji bi odgovarao novovjekim zvuĉnim predoĉbama i zahtjevima. Rani oblik violine (oslikan 1529) sa 3 ţice, udešene g, d1, a1, nastao je oko 1520 ili ranije u gornjoj Italiji. Oko 1550 broj ţica se povećao na 4, a najstariji saĉuvani primjerak violine, sa debljom gornjom daskom, neznatnim izboĉenjima i paralelno postavljenim f-otvorima izgradio je talijanski graditelj —>■ Gasparo
672
VIOLINA — VIOLINSKA MUZIKA
da Salo (1540—1609), vodeći majstor brescianske škole. Klasiĉan oblik dobiva violina potkraj XVI st. sa modelom Andreje Amatija (oko 1505 — oko 1576) koji utemeljuje cremonsku školu. Time zapoĉinje zlatno doba gradnje violina što traje do konca XVIII st. Glavna su središta ponajprije Brescia i Cremona, kojima se kasnije prikljuĉuju i drugi gradovi u Italiji, Austriji, Njemaĉkoj, Francuskoj i dr. Brescianska je škola dosegla vrhunac sa G. P. Magginijem (1580 — poslije 1630), dok cremonsku zastupa ĉitav niz velikih majstora, ĉlanova obitelji -> Amati i -» Guameri. Konaĉni, posve usavršeni i do danas nenadmašeni oblik dali su violini Giuseppe Guameri del Gesu (1698—1744) i A. Stradivari (1644—1737) na koga se nadovezuju brojni njegovi sljedbenici: Carlo Bergonzi (oko 1683—1747), Lorenzo i Giovanni Balista Guadagnini, D. Aiontagnana i dr. Posljednji su veliki graditelji iz cremonske škole Lorenzo Storioni (prije 1751 — poslije 1801) i Giovanni Batitsta Cerutti (oko 1750 — poslije 1817). Napuljskoj školi sai udarili temelje ĉlanovi obitelji —> Gagliano, a milansku školu zastupa obitelj Grandno (sredina XVII do sredine XVIII st.), zatim C. G. Testore i P. A. Landolfi. Izvan Italije je u tom klasiĉnom razdoblju najveći majstor -> Jakob Stainer iz Absama, utemeljitelj slavne tirolske škole koja je izvršila dalekoseţni utjecaj na gradnju violina u njemaĉkim zemljama i drugdje. Stainerovu tradiciju nastavili su u Mittenwaldu ĉlanovi obitelji Klotz, ĉija se djelatnost proteţe preko 8 generacija do današnjice (36 do danas aktivnih ĉlanova). U Francuskoj su gradnju violine podigli na visoku razinu ĉlanovi obitelji -> Lupot iz Mirecourta, posebno Nicolas Lupot (1758—1824), prozvan »francuski Stradivari«, zatim obitelj graditelja Vuillaume. U Nizozemskoj su na glasu bili po svojim violinama Hendrikjacobs (oko 1629—1699) i Jan Boumeester (1629—1681), oba iz Amsterdama, a u Belgiji Ambroise de Comble (oko 1720 — oko 1760), jedan od prvih Stradivarijevih sljedbenika, te Matthys Hofmans (XVII—XVIII st.l U Engleskoj se violina proširila kasnije pa je i gradnja dobila veći zamah tek od druge polovine XVII st.; isprva se radilo po uzoru na J. Stainera, a od XVIII st. se daje prednost modelu cremonske škole; istaknuti su majstori Thomas Urquhart (1625 — poslije 1680), P. Wamsley (prva pol. XVIII St.) i Benjamin Banks (1727— !795)- U Jugoslaviji su najznatniji graditelji violina Franjo Kre-snik (1865—1943), Bogdan Milanković (1885—1966), Franjo Šnajder (1903—1966) i Blaţ Demšar (1903 —). Potreba za preobraţajem violine iz komornog u moderni koncertni instrument dovela je poslije 1800 do nekih promjena u mjerama, napetosti ţica i pritisku. Dok su korpus, kutija za vijke i puţ ostali do danas neizmijenjeni, ţice su produljene, a s njima skupa i hvataljka i vrat; one su i jaĉe napete, ĉime je olakšano sviranje u višim pozicijama. Ukupna duljina takve moderne violine s duljim vratom iznosi 59 cm (dok su stari instrumenti dugi 56 cm). I konjić je jaĉe izboĉen i povišen, a promijenjen pritisak na glasnjaĉu traţio je i ĉvršću zvuĉnu gredu. Ĉak su se i vrijedni stari instrumenti preraĊivali na te nove mjere. MeĊutim, otprilike od 1930 ponovo se grade i violine u starijim omjerima, namijenjene autentiĉnoj interpretaciji barokne i klasiĉne muzike. Za razliku od starijih gudaĉkih instrumenata (viole) sa većim brojem ţica, gdje se većinom sviralo višeglasno, v. je u biti melodijski instrument. Akordiĉko sviranje (dvohvati, trohvati, ĉetverohvati) izvedivo je u odreĊenim granicama i uz posebnu aplikaturu prstiju. Muzika za violinu notira se u G-kljuĉu (tzv. violinski kljuĉ). LIT.: A. Vidal, Les Instruments a archet (3 sv.), Pariš 1876—79 (novi otisak 1961). — F. Niederheitmann, Cremona, Leipzig 1877 (VIII izd. 1956). — J. Ruhlmann, Zur Geschichte der Bogeninstrumente, Braunschweig 1882. — C. Engel, Researches Into the Early Historv of the Violin Family, London 1883 (novi otisak 1965). — E. Heron-Allen, Violin-Making, London 1884. — Isti, De ndiculis Bibliographia, 2 sv., London 1890 —94. — W. M. Morris, British Violin Makers, London 1894. — L. Grillet, Les Ancetres du violon et du violoncelle, les luthiers et les fabricants d'archet, 2 sv., Pariš 1901. — W. L. von Liittgendorff, Die Geigen- und Lautenmacher vom Mittelalter bis zur Gegenwart, 2 sv., Frankfurt a. M. 1904 (V—VI izd. 1922). — G. Zampa, Violini antichi, Sassuolo 1909. — L. Torri, La Costruzione e i costruttori degli instrumenti ad arco, Padova 1920. —■ L. Greilsamer, L'Anatomie et la physiologie du violon, Pariš 1924. — H. Vercheval, Dizionario del violinista, Bologna 1924. — A. Bachmann, An Encvclopedia of the Violon, New York 1925. — K. Fuhr, Die akustische Ratsel der Geige, Leipzig 1926. — G. Pasquali i R. Principe, II violino, Napoli 1926 (novo izd. Milano 1939). — W. von Wasielezvski, Die Violine und ihre Meister, Leipzig 1927 (VII—VIII izd.). —■ H. Poidras, Critical and Documentary Dictionary of Violin Makers, Reading 1928. — O. Haubensack, Ursprung und Geschichte der Geige, Marburg 1930. — R. Vannes, Dictionnaire universel des luthiers, 2 sv., Pariš 1932 (II izd. 1951). —• E. Van der Straeten, The History of the Violin, 2 sv., London 1933. — F. Hamma, Meisterwerke italienischer Geigenbaukunst, Stuttgart 1933. — F. Lcroy i L. M. Cole, Violin Making made Clear and Concise, Chicago 1935. —■ O. Fofja, Pellegrino da Montichiari Inventore del V iolino, Brescia 1937. — C. Rovini, II violino, Piša 1939. —• F. Farga, Geigen und Geiger, Ziirich 1940 (VI izd. 1965; na engleskom 1950). — K. Doĉkal, Naše violine i njihovi gradi telji, Sv. C., 1941, 1—4. — E. M. Blandin, Considerations sur le violon, Le Havre 1945. — J. Michelmann, Violin Varnish, a plausible Recreation of the Italian Violin Mekers betvveen the Years 1550 & 1750, Cincinnati 1946. — F. Hamma, Meisterwerke deutscher Geigenbaukunst, Stuttgart 1948 (novo izd. 1962; engl. prijevod 1961). — F. Cabos, Le Violon et la Lutherie, Pariš 1948. — G. Pasqualini-Briner, Nota circa gli effetti deU'assorbimento ambientale sul suono dei violini antichi e moderni, Milano 1950. — F. Kresnik, Starotalijan-
sko umijeće graĊenja gudaĉkih instrumenata (s predgovorom A. Ugrei Zagreb 1951. — S. Arakelian, Le Violon. Preceptes et notice d'un Pariš 1951 (njem. prijevod, Frankfurt a. M. 1962). — K. Jalovec, Italšt lafi, Praha 1952 (istodobno i na engleskom; II izd. na njemaĉkom i en£ 1957)- — U. Arns, Untersuchungen an Geigen (disertacija), Karlsruh — O. Mockel, Die Kunst des Geigenbaues (II prošireno i preraĊeno i: redio F. Winckel), Berlin 1954. — B. Milanković, Violina, njena istoriji strukcija, Beograd 1956. — W. Lottertnoser, Die akustische Priifung v line, Kongress-Bericht, Wien 1956. — W. Senn, Der Wandel der Geig ges seit dem 18. Jahrhundert, Kongress-Bericht, Hamburg 1956. — Cmpyee, Ffponecc (hopMnpOBaHHfl BHOJI H CKPITIIOK, MocKBa 1958. — I Die Violine um 1800, Glareana 1959. — W. Henley, Universal Dictic Violin and Bow Makers,5 sv., Brighton 1959—60.—D.Lockhart, The Old London 1960. — A. Berr, Geigen, Originale, Kopien, Falschungen, schungen, Frankfurt a. M. 1962. — 5. Nelson, The Violin Family, 1964. — E. Leipp, Le Violon, Pariš 1965. — F. Winckel i W. Senn, MGG, XIII, 1966. — E, VCinternitz, G. Ferrari, His School and th History of the Violin, Varallo 1967. — D. D. Boyden, Enzyklopadie d genbaues, 2 sv., Praha 1967. —■ W. Kolneder, Die musikalisch-soziok Voraussetzungen der Violinentvvicklung, u Collo quium amicorum, Fes J. Schmidt-Gorg, Bonn 1967. M. Ţ. i I.
VIOLINO PICCOLO (tal. mala violina; njem. Quan violina manjih dimenzija, otprilike za ĉetvrtinu manja od nor (prema Praetoriusu 1431cm2 duga), sa ţicama udešenim za 1 više od violine — c g d a2 — ili katkad za tercu više ( geige). V. p., instrument namijenjen izvoĊenju najviše dioi skupini gudaĉkih instrumenata, upotrebljavao se od XVII sredine XVIII st. (J. S. Bach u / Brandenburškom kon Mozart već piše o tom instrumentu kao zastarjelom. MeĊi danas se grade takve violine manjih razmjera (za polovinu ĉetvrtine manje od normalne), ali u normalnoj violinskoj u namijenjene su djeci. Takvi su instrumenti rašireni osobito panu (u više veliĉina). i VIOLINO PRINCIPALE (principale, kratica princ. tal. glavni), u orkestralnim partiturama, oznaka za glavnu vio dionicu, za prvu violinu koja izvodi solistiĉke, koncertantne p Sam izraz principale upućuje i na glavnu (koncertantnu) d kojeg drugog instrumenta u orkestru, a ĉesto se upotreblja\ sinonim za -> obbligato i —> solo. VIOLINSKA MUZIKA. Pojava violine, poĉetkom X\ nije odmah unijela u muziĉku praksu bitne promjene. U XVI: je još uglavnom instrument puĉkog muziciranja, plesova, benih i karnevalskih sveĉanosti. U umjetniĉku je muziku p preko kazališnih predstava, tj. s muzikom intermedija i t ali tek se s razvitkom baroknog koncertantnog stila otk njezina posebna zvuĉna svojstva i mogućnosti. MeĊutim, \ se dosta sporo probila u prvi plan, i to najprije u Italiji i Njem dok je u Francuskoj i Engleskoj tek u kasnom XVII st. i u Z st. potisnula dotada više cijenjenu gambu. Ali otkako se u ra Iju muziĉkoga baroka v. poĉela intenzivnije razvijati, ona je z; središnje mjesto u stvaranju velikoga broja kompozitora k ĉesto svoja najljepša ostvarenja povjerili pjevnosti i izraţs violinskog zvuka. Razvitak muzike za violinu odvijao se dugo vremena u osel isprepletenosti višestrukih uzajamnih utjecaja i nastojanja: 1 šavanja instrumenta, izgraĊivanja tehnike sviranja i stvaranj ziĉkih oblika u kojima je trebalo izgraditi jedan novi instrume stil. Veliki talijanski graditelji usavršavali su gradu violine dobno kada su se u violinskoj muzici razvijali oblici odlu< razvoj cjelokupne instrumentalne muzike: sonata za sglistićki i: ment s pratnjom i triosonata te concerto grosso i solistiĉki k< koje su stvarali upravo violinski virtuozi (Corelli, Torelli, Vi' Samom razvitku solistiĉke violinske muzike prethodilo je uvc violine u orkestar i komorni sastav (triosonata). Prvi imenom p violinist bio je -> B. Baltazarini, koji je od 1555 djelovao u cuskoj; pod njegovim je vodstvom 1581 izveden glasoviti frai Balet comique de la Royne sa sastavom od 10 gudaĉa, tj. vio! (. . . dix violons . . . . commencerent a ioiiner la premiere du Balet) što se ujedno smatra najstarijom štampanom komp jom za violine. Violina se nalazi i u sastavu jedne uvodne si iz intermedija L. Marenzija, izvedenog 1589 u Firenci. Vio je tehniku u okviru orkestra unaprijedio ponajprije C. N. verdi. On u ariji »Possente spirito« iz opere »Orfeo« (1607) up( ljava dvije violine solo, a od izvoĊaĉa traţi svladavanje petog ţaja. Prvom violinskom sonatom smatra se »Sonata per vio violone« G. P. Cime (u zbirci iz 1610), u kojoj ta dva instrui nastupaju kao duo. C. Farina se u »Capriccio stravagante« ( sluţi teško izvodivim tehniĉkim postupcima da bi, ponešto no, oponašao tonove gitare, kokošje glasove, laveţ pasa i d primjenjuje pizzicato, sul ponticello, tremolo i col legno. C Grandi zahtijeva u svojim sonatama op. 2 (1628) priliĉno dvohvate i medu prvima uvodi flageolete. U sonatama što oko 1625 napisao G. B. Fontana (obj. 1641) ĉesti su dvo trileri i tremoli, a M. Uccellini ide do šestog poloţaja, ĉime širuje opseg na 3 pune oktave; njegova zbirka op. 5 (1649) : izrazite sonate za violinu solo i continuo. Violine nastup ansamblima, ali postepeno sve su ĉešća djela solistiĉkoga kan
VIOLINSKA MUZIKA uz pratnju bassa continua. Tako B. Marini piše 1617 djelo »Affetti musicali« za violinu ili kornet i continuo sa još skromnim zahtjevima, da bi 1626 objavio zbirku sonata, simfonija i plesova koji su tehniĉki već vrlo sloţeni (dvohvati, pasaţe, promjene ţice itd.) i oblikovani izrazito violinistiĉki. Pored solistiĉkih, mnogo se komponiraju i djela za dvije violine i bas tipa triosonate koja će u XVII i XVIII st. tvoriti znatan dio komornog repertoara. Poslije 1650 talijanski kompozitori sve više istiĉu pjevnost violine kao njeno najtipiĉnije obiljeţje, razvijajući specifiĉan violinski monodijski stil, osloboĊen vokalnih polifonih uzora. U to doba sonate se granaju u tipove, većinom solistiĉke -> sonate da camera i -> sonate da chiesa, pisane preteţno za više instrumenata (H>- triosonatd), da bi se potkraj XVII st. iskristalizirala jedinstvena violinska sonata zrelog baroka. Oba ta tipa njeguje ĉitav niz talijanskih kompozitora: G. Legrenzi, G. Ai. Bononcini, G. B. Vitali, Pietro degli Antonii, G. B. Bassani, G. Torelli. Uz sonatu zapoĉinje svoj ţivot i violinski koncert, kome G. Torelli za stoljeća unaprijed odreĊuje trostavaĉni oblik. Na prijelazu u XVIII st. dosegnut je u Italiji prvi vrhunac u razvoju violinske muzike s djelima violinskog virtuoza i pedagoga A. Corellija, ĉiji je violinistiĉki stil i naĉin oblikovanja postao uzorom idućim generacijama ne samo u Italiji nego i drugdje. U Njemaĉkoj su poticaje muzici za violinu dali Talijani B. Marini i C. Farina te Englezi Th. Simpson i W. Brade koji u Hamburgu utemeljuje prvu njemaĉku violinistiĉku školu. Uĉenici su mu N. Bleyer, autor jedne od najstarijih saĉuvanih njemaĉkih kompozicija za violinu i continuo (ostinatne varijacije »Est-ce Mars«, oko 1650), zatim Th. Baltazar i J. Schop. Od sredine XVII st. poĉinje se i njemaĉka violinska muzika samostalnije razvijati, posebice s djelima Ph. F. Boddekera, M. Kelza, poznatog po velikim tehniĉkim zahtjevima, N. A. Struncka, J. H. Schmeltzera, J. P. von Westhoffa,J.J. Walthera te kompozitora ĉeškog podrijetla H. F. Bibera koji je usavršio -> scordaturu; on je i autor niza programnih sonata za violinu, inspiriranih biblijskim motivima. U Engleskoj su rašireni varijacijski i plesni oblici i uz to barokne sonate; njihovu su izgraĊivanju pridonijeli D. Meli, doseljeni Talijan N. Matteis, pa J. Jenkins, W. Young, J. Blow, J. Banister, H. Purcell i G. F. Hdndel. U toj zemlji djeluju i Talijani A. Ariosti i F. Geminiani. U Francuskoj se u XVII st. intenzivnije njeguje orkestralno muziciranje pa se uz glasoviti sastav Vingt-quatre violons du Roy (1626) pokreće i manji Petit violons (16 sviraĉa, 1656) koji se pod vodstvom J. B. Lullyja razvio u uzoran ansambl s ujednaĉenim i dotjeranim naĉinom sviranja (jedinstveni potezi gudala i si.). Na tim tekovinama poĉinje oko 1700 razvoj francuske solistiĉke violinske muzike uz generalbas. Kod kompozitora prevladava isprva konfrontiranje s poticajima iz Italije, ali oni postepeno stjeĉu sve veću samostalnost, da bi koncem XVIII st. preuzeli vodeću ulogu. Prva vrednija solistiĉka djela stvaraju J.F.Rebel,F.Duval i Corellijev uĉenik J. B. Anet, zatim J. B. Senallie (50 violinskih sonata), F. Francoeur, J. P. Guignon, J. Aubert, autor prvih francuskih violinskih koncerata, pa J. M. Leclair (violinska dua bez continua) i M. Corrette (škola za violinu). Poslije se javlja niz kompozitora koji djelomice dopiru već i do razdoblja klasike: L. G. Guillemain, J. J. Mondonville, P. Gavinies (»24 Matinees«), 5. Le Duc, Ai. A. Guenin, J. B. de Saint-Georges i dr. Osamnaesto stoljeće, toliko raznoliko u uzastopnom odmjenjivanju kasnog baroka, te ranoklasiĉnog galantnog i osjećajnog stila i zrele klasike, donijelo je i violinskoj muzici u Italiji bogat repertoar novih djela, većinom sonata i koncerata, a kompozitori se neposredno nadovezuju na Corellija. To su T. Vitali, A. i F. M. Veracmi, T. Albinoni, F. Dall'Abaco, F. Bonporti (karakteristiĉni instrumentalni recitativi), F. Geminiani (violinska škola), G. B. Somis i A. Vivaldi, velik virtuoz koji je barokni solistiĉki koncert za violinu doveo do vrhunca, da bi zatim navijestio klasiku. U idućim generacijama ĉitav niz talijanskih majstora odreĊuje violinskoj muzici novi smjer, otkrivajući nove mogućnosti njezine izraţajnosti i savršenijih tehniĉkih postupaka. Najvaţniji su medu njima G. Tartini, P. Locatelli (Paganinijev preteĉa u raskoši virtuoziteta), G. B. Sammartini, P. Nardini, F. Giardini, G. Pugnani, A. Lolli, G. B. Viotti, autor brojnih koncerata, vaţan za razvoj violinske muzike u Francuskoj. U XVIII st. sve je ĉešći tip putujućega violinskog virtuoza koji — ne bez sliĉnosti s nastojanjima opernih pjevaĉa •—■ pretvaraju plemenite ciljeve umjetnosti u ispraznu trku za jeftinim efektima i pljeskom. Vaţan prilog daju violinskoj muzici u tom stoljeću Njemaĉka i Austrija. J. S. Bach, nedostiţni majstor kasnog baroka, povjerava bogatstvo polifonog tkiva ĉak i violini solo, dok u violinskim koncertima razvija rijetku ljepotu i reljefnost kantilene. Djelatnost G. F. HanĊela, autora izvrsnih sonata, povezana je uz Englesku. U Njemaĉkoj su vrijednih djela ostavili još J. F. Fasch, J. G. Graun, G. Ph. Telemann, G. G. Pisendel, F. Benda, F. W. Rust. Nov zamah dobiva v. m. u okviru tzv. mannheimske škole i nje-
673
zinih novih izvodilaĉkih postupaka, posebice u dinamici. Tu se prvenstveno istiĉe Jan Vdclav Stamitz, i njegovi sinovi Karei i Antonin, pa Ch. Cannabich, I. Franzl i dr. Znaĉajna su djela K. D. von Dittersdorfa i A. Vranickog. Uravnoteţena zrelost klasike ogleda se u djelima J. Haydna, u savršenom skladu koncerata i sonata W. A. Mozarta i u jedinstvenoj ljepoti sonata i violinskog koncerta L. van Beethovena. U razdoblje klasike pada i djelatnost /. M. Jarnovića, proslavljenog hrvatskog violinista i kompozitora. Devetnaesto stoljeće, razdoblje muziĉkog romantizma, nalazi u izraţajnosti violine prave mogućnosti za ostvarivanje specifiĉno romantiĉkog muziĉkog jezika. Violina je postala instrumentom koji je sugestivno mogao prenijeti na slušatelja sve obilje romantiĉarske osjećanosti i patetike. Medu mnogobrojnim violinskim djelima toga razdoblja još uvijek su bogato zastupljeni koncerti i sonate, ali sve više nastaju i slobodni oblici, odnosno manji tzv. karakterni komadi, kao što su romanse, elegije, pjesme bez rijeĉi, zatim nacionalni plesovi — polke, mazurke, poloneze i si., pa programne kompozicije, fantazije i varijacije, osobito na operne arije. Uz djela trajne vrijednosti nastaje u tom stoljeću i mnoštvo tehniĉki briljantnih kompozicija, uglavnom iz pera koncertanata, napisanih samo radi isticanja virtuoziteta. U doba romantizma pojavio se i neobiĉan, gotovo legendaran lik: N. Paganini, moţda dosad najveći violinski virtuoz, koji je unaprijedio violinsku tehniku do neslućenih granica. Njegova djela, ponekad napisana samo radi efekta, vaţna su prvenstveno zbog svog specifiĉnog, maštovito uobliĉenog virtuoziteta — iskorišćivanja najviših poloţaja, dvostrukih trilera i flageoleta u dvohvatima, posebne tehnike za brze kromatske pasaţe i si. — ĉime je Paganinijeva muzika utjecala ĉak i na razvoj klavirske tehnike romantiĉara (Liszt, Chopin, Schumann). Medu mnogobrojnim kompozitorima koji su obogatili violinsku literaturu XIX st. izdvajaju se L. Spohr, R. Schumann, F. Mendelssohn, J. Brahms, M. Bruch, C. Saint-Saeis, E. Lalo, C. Franck, H. Vieuxtemps, G. Faure, G. Lekeu, E. Grieg, P. I. Ĉajkovski, A. Glazn nov, A. Dvorak, H. Wieniawski. Oni pišu preteţno koncerte i sonate za violinu. U dvadesetom stoljeću sve je manje virtuoza kompozitora i time ispraznih, briljantnih djela, a istaknuti stvaraoci pokazuju sve više sklonosti prema solistiĉkoj violinskoj muzici ili malim sastavima, osobito duetu. Otprilike do kraja Prvoga svjetskog rata prevladavaju u violinskoj muzici harmonijski prošireni kasni romantizam i impresionizam, sve dok nova poslijeratna strujanja nisu unijela preokret u razvoj evropske muzike. U suštini antiromantiĉka, nova je muzika nalazila u violini mnogo manje posrednika za melodijsku ekspresiju, pa je razumljivo što se muzici sada prilazilo drugaĉije, objektivistiĉki trezvenije nego ranije. Današnja pak avangarda traţi i pronalazi u violini izvor novih akustiĉkih efekata koji joj pomaţu pri stvaranju posebnih zvukovnih ugoĊaja, ali ĉesto posve negiraju tradicionalne pojmove teme i oblikovanja. No, budući da u XX st. muzika ne pruţa ni izdaleka onako homogenu sliku kao u prvoj polovini protekloga stoljeća, takvo se stanje nuţno odraţava i na violinskoj muzici u kojoj se susreću i prepleću obiljeţja ekspresionizma, neobaroka, neoklasike, objektivizma i dodekafonije. MeĊu brojnim kompozitorima koncertantne i komorne violinske literature našega stoljeća najznatniji su J. Sibelius, C. Nielsen, E. Elgar, F. Delius, C. Debussy, M. Ravel, D. Alilhaud, A. Honegger, B. Bartok, J. Suk, B. Martinu, O. Respighi, A. Casella, I. Pizzetti, H. Pfitzner, M. Reger, A. Schonberg, A. Berg, P. Hindemith, F. Martin, I. Stravinski, S. Prokofjev, D. šosta koviĉ, A. Haĉaturjan, D. Kabalevskt, K. Szyma.nowski, E. Kfenek, W. Egk, K. A. Hartmann, W. Fortner, L. Nono, B. Britten, W. Walton, B. Blacher, C. Chdvez, A. Ginastera. U Jugoslaviji je muzika za violinu preteţno nastala u ovom stoljeću, iako je bilo i znatno ranijih priloga. Njeguju je, medu ostalima, F. Lhotka, J. Slavenski, D. Pejaćević, B. Kune, M. Cipra, B. Papandopulo, B. Bjelinski, N. Devĉić, S. Šulek, M. Kelemen, P. Dešpalj, P. Stojanović, M. Milojević, M. Logar, M. Ristić, S. Rajiĉić, V. Periĉić, M. Bravnićar, L. Ai. Škerjanc, M. Lipovšek, U. Krek. Kroz historiju izgraĊivanja violinske nastave, od baroka do danas, istakao se znatan broj pedagoga. Neki su od njih stvorili i nekad ĉuvene vlastite škole, prava rasadništva violinskih virtuoza, kompozitora i pedagoga. Tako je bila znamenita škola A. Corellija, iz koje su potekli G. B. Somis, F. Geminiani, P. Locatelli i A. Lolli. Iz Tartinijeve škole izašli su P. Nardini, D. Dall'Oglio, P. Lahoussay, J. C. Naumann, iz Somisove — J. M. Leclair, F. Giardini, P. Guignon, G. Pugnani i njegov uĉenik G. B. Viotti, nazvan »ocem modernoga sviranja violine«. Tartinijev uĉenik P. Nardini odgojio je velik broj vrsnih violinista (G. G. Cambini, F. Manfredi). U Mannheimu su jedna za drugom djelovale dvije škole. Prvoj je stajao na ĉelu .7. V. Stamitz (uĉenici su oba njegova sina i Ch. Cannabich, a preko njih R. Kreutzer, uĉitelj L. J. Massarta); drugu je vodio /. Franzl. U Parizu je vaţna Viottijeva škola, na koju se nadovezuju P. Baillot, P. Rode, R. Kreutzer, F. A.
674
VIOLINSKA MUZIKA — VIOLONĈELO
Habeneck i dr. U Viottijevoj tradiciji je odgojen Ch. de Beriot, utemeljitelj glasovite belgijske violinistiĉke škole u Bruxellesu, koju reprezentiraju H. Vieuxtemps, H. Leonard, H. Wieniawski i E. Ysaye. U Berlinu je velik ugled stekao F. Benda, u Beĉu A. Vranichy, uĉitelj J. Maysedera i /. Schuppanziga, zatim J. Bb'hm (uĉenici: S. Hellmesberger, J. Dont, J. Joachim), a u Leipzigu F. David, uĉenik L. Spohra. Novu berlinsku školu utemeljio je J. Joachim, ĉiji su uĉenici L. Auer, J. Hubay, B. Eldering, K. Klingler. U Budimpešti je osnivaĉ glasovite škole J. Hubay, ĉiji su uĉenici F. Vecsey, J. Szigeti, Jdly d'Ardnyi, E. Zathnreczky i dr. Bogatu tradiciju ima praška škola koju je utemeljio F. W. Pixis, uĉenik I. Franzla i Viottija: njegovi su izravni uĉenici J. Slavik, J. V. Kdlivoda, J. Sokol, R. Dreyschock i M. Mildner koji je odgojio F. Lauba, i A. Bennezvitza kasnije uĉitelja O. Ševĉika, pedagoga svjetskoga glasa. Ševĉikov uĉenik V. Huml utemeljio je zagrebaĉku školu, iz koje su proizišli brojni poznati jugoslavenski violinski virtuozi i pedagozi. Svi su navedeni pedagozi bili i vrsni muziĉki umjetnici. U novije doba su se kao violinski virtuozi i pedagozi istaknuli ponajprije pripadnici tzv. ruske škole (većinom uĉenici L. Auera): E. Zimbalist, M. Elman, J. Heifetz, N. Mihtein, I. Stern, David i Igor Ojstrah, L. Kogan; u Ĉeškoj su najpoznatiji W. Neruda, F. Ondfiĉek, J. Kubelik, J. Kocidn, V. Prihoda, a od Poljaka su svjetsku slavu stekli B. Hubermann, H. Szeryng, W. Wilkomirska. U Jugoslaviji su se afirmirali F. Kreţma, Z. Baloković, V. Kolić, Lj. Spiller, I. Pinkava, J. Klima, T. Ninić, K. Rupel, I. Ozim, O. Bravniĉar, R. Klopĉić, P. Stojanović, M. Jovanović-Braca, M. Mihajlović, B. Pajević, L. Marjanović, V. Marković, J. Kolundţija. U zemljama njemaĉkoga jeziĉnog podruĉja velik su ugled stekli A. Rose, W. Burmester, C. Flesch, F. Kreisler, A. Busch, G. Kulenkampff, M. Rostal, E. Morini, W. Schneiderhan, G. Taschner; u Francuskoj H. Marteau, J. Thibaud, Z. Francescatti, G. Neveu, Ch. Ferras; u Italiji M. Abbado, A. Serato, R. Principe, R. Ricci, P. Carmirelli, C. FerrareA, F. Gulli; u Španjolskoj P. de Sarasate i J. Alanen; u Rumunjskoj G. Enescu; u Belgiji E. Ysaye i C. Thomson, uĉitelj australske violinistice Alme Aioodie; u Madţarskoj F. Vecsey,J. Szigeti, E. Telmany, T. Varga; u SAD Y. Menuhin, koji je 1963 utemeljio violinsku školu u Londonu, te /. Galamian, podrijetlom Rus, koji je odgojio istaknutog virtu oza najmlaĊe generacije J. Lareda. LIT.: J. W. von Wasielewski, Die Violine und ihre Aleister, Leipzig 1869 (VIII izd. 1927; engl. 1894). — Isti, Die Violine im 17. Jahrhundert, Bonn 1874. — A. Schering, Geschichte des Instrumentalkonzerts, 1905 ( I I izd. 1927). — B. Sludeny, Beitrage zur Geschichte der Violin-Sonate im 18. Jahrhundert, Munchen 1911. — G. Beckmann, Das Violinspiel in Deutschland vor 1700, Leipzig 1918. — M. Pincherle, Les Violonistes, compositeurs et virtuoses, Pariš 1922. — L. de La Laurencie, L'Ecole francaise de violon de Lully a Viotti (3 sv.), Pariš 1922—24. — A. Moser, Geschichte des Violinspiels, Berlin 1923. — A. Pougin, Le Violon, les violonistes et la musique de violon du XVI e au XVIII' siecle, Pariš 1924. — H. Weizsacker, Studien zur deutschen Violinmusik des 17. Jahrhunderts (disertacija), Prag 1924. — C. Jung, Der Aufstieg der Violine (disertacija), Konigsberg 1925. — A. Botmventura, Storia del vio lino, dei violinisti e della mušica per violino, Milano 1925 (II izd. 1933). — M. Pincherle, Feuillets d'histoire du violon, Pariš 1927 (II izd. 1935). — H. Neurath, Das Violinkonzert in der Wiener klassischen Schule, Studien zur Musik wissenschaft, 1927. — H. Lungershauscn, Das Violinkonzert der norddeutschen Schule (disertacija), Berlin 1928. — P. Stoeving, The Violin; its Famous Makers & Plavers, Boston 1928. — S. Pfau, Die Violinmusik in Italien, 1600— 1650 (disertacija), Berlin 1931- — A. K. Tottmann, Fuhrer durch die Violinliteratur, IV izd. uredio W. Altmann, Leipzig 1935. — A. Goglia, Domaći violinisti u Zagrebu u XIX i XX stoljeću, Sv. C, 1940, 3—5. — F. Farga, Geigen und Geiger, Ztirich 1940 (VI izd. 1965; engl. prijevod 1951). — B. F. Smalin, The Violin Concerto. A Study in German Romanticism, Chapel Hill 1941. — D. Brook, Violinists of Today, London 1942. — H. M. HMnojlbCKuii, PvccKoe CKpHnuHHOee HCKyccTBO, MocKBa 1951. — A. de Chessin, La Grande ecole de violon du XVIII siecle, Avignon 1952. — G. Piccoli, Trois siecles de l'histoire du violon, 1617—1917, Niĉe 1954. — B. A. G. Seagrave, The French Style of Violin Bowing and Ph rasing fro m Lully to Jacques Aubert (1650—1730), disertacija, Stanford (California), 1959. — J. Szigeti, A Violinist's. Notebook, London 1964. — Isti, Beethovens Violin-Werke, Zurich 1965. — O. Boyden, The History of Violin Playing from its Origin to 1761, London 1966. J. As.
VIOLINSKI KLJUĈ -> Kljuĉevi VIOLONCELLO PICCOLO, varijanta violonĉela manjih dimenzija (dug oko 96 cm). Instrument je imao priliĉno visok obod (oko 8 cm) i 5 ţica u tenorskom opsegu. Pojavio se oko 1740 i odrţao do potkraj XVIII st. J. S. Bach je ĉesto tom instrumentu davao prednost pred normalnim violonĉelom, jer su se na njemu zbog manje menzure, lakše izvodile solistiĉke brze pasaţe u visokom registru. VIOLONĈELO (engl. i tal. violoncello [skraćeno cello], franc. violoncelle, njem. Violoncell), gudaĉki instrument oblikom gotovo jednak violini, samo znatno veći. Kod sviranja drţi se medu koljenima. Na kraju trupa ima šiljastu noţicu kojom je oslonjen o pod (uveo ju je u upotrebu D. Popper oko 1860). Ĉetiri ţice violonĉela ugoĊene su u kvintama C, G, d,a; takav se ugoĊaj ustalio u drugoj polovini XVI st. Dionica violonĉela biljeţi se u basovu kljuĉu, a u višim poloţajima u tenorovu ili violinskom kljuĉu. Premda je v. po obliku sliĉan violini, odnos njegovih proporcija
VIOLONĈELO. Iz djela Gabinetlo armouico F. Bonannija, XVIII st.
nije isti kaoko ne. Suvremeni zuru (duljina cm, visina k 11,5 cm) utv. oko 1710 A., vari. Prema 3 nju nekih gra vjerojatno je dimenzija vio uzrok ĉešće neugodna z efekta ->vuka. lo je nešto kr violinskoga; I oblik i duljim cm utvrdio je graditelj gud Tourte(i747— Tehnika svira violonĉelu ten na sliĉnim prin kao sviranje r lini. Preteĉa ĉela je -> vi gamba, koja i
sviranja drţa] du koljenima. Prva poznata i saĉuvana violonĉela izradi XVI st. talijanski majstor G. da Salo (1550—1612). U p se taj novi instrument zvao violoncino, ali se pod tim imen koje se prvi put spominje 1641 — pojavljivao i jedan drugi ment srodan violonĉelu. U XVI i XVII st. upotrebljava instrument violone (violonbass', franc. basse de violon), vel bliz kontrabasu. Violoncino i v. bili su smatrani minijatura] instrumenta pa nastavci — ino (violoncino) i -ello (violoncelle rijeĉi zapravo deminutivno znaĉenje. U XVII st. v. u 01 pojaĉava basovu dionicu, a kao solistiĉki instrument i d; upotrebljava viola da gamba. S vremenom se, meĊutim, si oĉitovala sliĉnost tona viših ţica violonĉela s tenorom i baril tj. s glasovima kojima su se u vokalnoj muzici, osobito u me povjeravale istaknute melodiĉke dionice. Tako se v., dotad orkestralni instrument, razvija pomalo u solistiĉki. Oko 17 pisana su prva djela posebno za v., a oko 1750 viola da : nestaje iz prakse, jer se svojim njeţnim i zastrtim tonom nije suprotstaviti violonĉelu koji je uz to i bolje odgovarao duhu 1 onoga vremena. M. Corrette izdao je 1741 u Parizu školu vjerojatno prvi violonĉelistiĉki udţbenik. Budući da su ga bili uglavnom i prvi violonĉelisti, to je violonĉelistiĉka t dosta dugo bila priliĉno neodreĊena; ĉesto se mijenjala ugo se upotrebljavao v. sa pet ţica. Mnogi virtuozi na violi da teško su prihvaćali sve veću prevlast violonĉela, pa je nastat borba izmeĊu pristaša stare viole da gamba i pobornika violonĉela. Uz to je priliĉno dugo vladalo mišljenje da se r lonĉelu ne moţe ĉisto intonirati. U biografijama nekih stari lonĉelista posebno je istaknuto da su ĉisto svirali. Vjerojal pomanjkanje solidne škole i doslovna primjena violinske ti u svirci na violonĉelu uzrokovali teškoće u intonaciji. Literatura za v. stara je isto toliko koliko i literatura za v; Repertoar prvih violonĉelista obuhvaćao je i velik dio djela n
njenih violi da gamba. Zbog toga su se u prvo vrijeme komp za violonĉelo dijelile u dvije skupine: prvu ĉine skromni solistiĉkoga muziciranja na violonĉelu, a drugu kompozicije i; preuzete iz literature za violu da gamba. U prvoj polovini st. ţivjeli su u Italiji prvi poznati violonĉelisti A. Ariostc Gabrielli, autor prvih zrelijih djela za v. (»Ricercari a violon oko 1680) uz basso continuo, ali i bez njega. »Concerti . . violoncello obligato« op. 4 (1701) G. Jacchinija prve su ki tantne kompozicije za violonĉelo. Nešto kasnije, velik ugled p violonĉelisti P. Franceschini i G. B. Bononcini. S vremem pojavljuju i muziĉari koji se bave razraĊivanjem tehniĉkih blema violonĉela. Najistaknutiji je meĊu njima veliki refor violonĉelistiĉke tehnike L. Boccherini (1743—1805). On je sve poloţaje ■— od najniţih do najviših — dvohvate, flagf i mnoge druge postupke karakteristiĉne za violonĉelistiĉki viri stil. Njegove sonate za v. velik su napredak prema dotadan teraturi za taj instrument. Polagani i brzi stavak Sonate u A idu u red najljepših djela starije violonĉelistiĉke solistiĉke liter Uz njega su se u XVIII st. istakli A. Vivaldi, F. datt'Aba, Leo, G._ Tartini, G. B. Bononcini. Najvrednija djela iz toga v: na su »Šest suita za violonĉelo solo« J. S. Bacha. Posebno n zauzima izvrstan »Koncert u D-duru« (1783) J. Haydna. D
BGaKa*
VIOLONĈELO — VIOTTI »Essai sur le doigter du Violoncel et la conduite de l'archet« (1806) J. L. Duport prvi unosi više sistema i reda u nesreĊenu tehniku violonĉela. On je primijenio palĉanik i time povećao izraţajne mogućnosti violonĉela. Po upotrebi svih pet prstiju na palĉaniku dobiva tehnika violonĉela odreĊenu prednost pred violinom, jer se tako moţe unutar jednog poloţaja izvesti niz tonova u opsegu ĉiste kvinte i jer se udaljavanjem prvoga prsta (kaţiprsta) od palca taj opseg moţe povećati i do potpune oktavne ljestvice, j. L. Duportu i njegovu bratu, violonĉelistu J. P. Duportu, posvetio je L. van Beethoven »Dvije sonate« op. 5 (br. 1 i br. 2) za v. i klavir. To su prve sonate u kojima v. nema podreĊenu ulogu. U red najboljih djela violonĉelistiĉke literature XIX i XX st. idu i sonate J. Brahmsa, C. Saint-Saensa, R. Straussa, E. Laloa, S. Rahmanjinova, AL Regera, E. Griega, C. Debussyja, A. Caselle, P. Hindemitlia, A. Ĉerepnina te koncerti R. Schumanna, A. Dvofdka, C. Saint-Saensa, E. Laloa, E. Elgara, E. Tocha, P. Hindemitlia, H. Pfitznera, E. Blocha, J. Iberta, A. Haĉaturjana, W. Henzea. V. je u posljednja dva stoljeća i vaţan instrument komornih sastava (gudaĉkoga trija, gudaĉkoga kvarteta, klavirskoga trija i dr.). U poĉetku je, u triosonatama con basso continuo A. Corellija, v. podvostruĉavao dionicu ĉembala, ali se kasnije oslobodio podreĊene uloge pratioca te je postao izrazito melodijski instrument. Danas ga kompozitori tretiraju isto kao i violinu pa u komornim i orkestralnim djelima zahtijevaju od violonĉelista veliku solistiĉku tehniku (G. Rossini, u uvertiri operi »Wilhelm Teli«; R. IVagner, u I ĉinu opere »Walkura«; P. I. Ĉajkovski, u »Uvertiri 1812«; R. Strauss, u simfonijskoj pjesmi »Don Quixote«; S. Prokofjev, u baletu »Romeo i Julija« i dr.). Najpoznatiji graditelji violonĉela su Talijani N. Amati, A. Stradivari i A. Guarneri. Od vremena kad je v. potisnulo iz prakse violu da gamba pa do danas djelovao je niz velikih violonĉelista. Neki od njih bili su vrsni virtuozi, a drugi su se istakli i kao pedagozi ili kao kompozitori muzike za svoj instrument. U red najvaţnijih idu, uz spomenute, B. Romberg (1767—-1841), J. F. Dotzauer (1783—1860), A. F. Servais (1807—1866), A. Piatti (1822—1901), F. Grutzmacher (1832—■ 1903), K. Davidov (1838—1889), D. Popper (1843—1913), H. Becker (1864—1941), P. Casah (1876—1973), D. Alexanian (1881— 1954), E. Mainardi (1897—1976), G. Cassado (1897—1966)5 G. Piatigorsky (1903—1976), H. Honegger (1904 —), G. Fourtrier (1906 —), P. Tortelier (1914 —), S. Palm (1927 —), M. Rostropo-viĉ (1927 —) i dr. Od violonĉelista koji su djelovali u našoj sredini najpoznatiji su J. Eisenhuth (1844—1896), J. Tkalĉić (1877—1957), Jovan Mokranjac (1888—1956), P. Stojković (1905—1968), R. Matz (1901 —), autor priruĉnika »Prve godine violonĉela« kojim je postigao ugled i izvan domovine, A. Janigro (1918 —), M. Jerbić (1939 —), C. Škerjanec (1936 —), V. Dešpalj (1947 —) i dr. LIT.: J. W. Wasielewski, Das Violoncello und seine Geschichte, Leipzig 1889 ( I I I izd. 1925; engl. 1894). — C. Schroeder, Handbuch des Violoncellospiels, Berlin (III izd. 1920; engl. 1894). — E. van der Straeten, The Technics of Violoncello Playing, London 1898 (IV izd. 1925). — IV. Engel, Violoncellisten der Gegenwart, Hamburg 1903. — L. Forino, II Violoncello, Milano 1905 (II izd. 1930). — B. Weigl, Handbuch der Violoncelloliteratur, Wien 1911 (III izd. 1929). — C. Liegeois i E. Nogue, Le Violoncelle, Son histoire, ses virtuoses, Pariš i Bordeaux 1913. — D. Alexanian, Traite theorique et pratique du violoncelle, Pariš 1914. — E. van der Straeten, The History of the Violoncello, London 1915. — F. Vatielli, Primordi dell' arte del violoncello, Bologna 1918. — M. Valding i M. Merseburger, Das Violoncello und seine Literatur, Leipzig 1920. — T. Broadley, The Violoncello, London 1921. — D. Alexanian, L' Enseignement du violoncelle, 1922. — E. van der Straeten, The Art of Violoncello Plaving (2 sv.), London 1922—26. — E. Nougue, La Litterature du violoncelle, Pariš 1925 ( I I izd. 1931). —■ L. Folegatti, II Vio loncello, Milano 1930. •— H. Weber, Das Violoncellokonzert des 18. und beginnenden 19. Jahrhunderts (disertacija), Tiibingen 1933. — E. Rapp, Beitrage zur Friihgeschichte des Violoncellokonzerts (disertacija), Wurzburg 1934. ■—■ E. Nogue, Le Violoncelle, jadis et aujourd'hui, Pariš 1937 (II izd. 1955). — R. Allon, Violin and Cello Building and Repairing, London 1950. — JI. ruH3&yps, HcropuH BiiojioHMejibHoro HCi
VIOLONE (tal., augmentativ od viola), u XVI st., opći naziv promjenljiva znaĉenja; odnosio se na gudaĉke instrumente iz obitelji viole da braccio i viole da gamba. Osim toga je, u uţem smislu, oznaĉivao u XVI—XVII st. gudaĉki instrument basovskog registra. Kod Praetoriusa (Syntagma musicum, II, 1618) i u XVIII st. općenito, v. je naziv za gudaĉki instrument s opsegom dubljim od basovskog, tj. za contrabasso di viola (-> kontrabas). VIOLOTTA, tenorski gudaĉki instrument koji je 1891 konstruirao dresdenski graditelj instrumenata A. Stelzner, ţeleći u sastavu gudaĉkog kvarteta ispuniti zvuĉnu prazninu izmeĊu viole i violonĉela. Instrument je imao ĉetiri ţice ugoĊene za kvartu
675
niţe od viole: G d a el. V. je nešto veća od viole, pa je sviranje na tom instrumentu dosta oteţano; uz to zvuk nema dovoljne jakosti i punoće. Rijetki primjeri primjene violotte susreću se u partiturama F. Draesekea, M. Schillingsa, E. Behma i drugih. VIOTTA, Henri (Henricus Anastasius), nizozemski dirigent i muzikolog (Amsterdam, 16. VII 1848 — Montreux, 17. II I933)Studirao na Konzervatoriju u Kolnu. God. 1883 osnovao je u Amsterdamu Wagner-Vereeniging i vodio ga do 1919. Pod njegovim ravnanjem društvo je izvodilo, kronološkim redom, Wagnerove opere (1905 izvelo je Parsifala, prvi put izvan Bavreutha), kasnije i djela suvremenih kompozitora (prve nizozemske izvedbe Berliozovih, Lisztovih, Brucknerovih djela). Od 1888 V. je dirigirao i koncertima društva Caecilia i amsterdamskog Concertgebouw orkestra. God. 1894—1919 bio je i direktor Konzervatorija u Hagu; tamo je 1903 osnovao orkestar Hagne Residentie koji je ubrzo postao jedan od najboljih u Evropi. God. 1888—94 bio je redaktor ĉasopisa Maandblad voor mnziek, od 1896 ĉasopisa Caecilia. God. 1917 povukao se u Montreux u Švicarskoj, gdje je izdavao reviju Kunstlerische maandblad vor muziek. DJELA: Lexicon der Toonkunst (3 sv.), 1881—85; Richard VCagncr, 1883; Onze hedeiidaagsche Toonkunstenaars (20 biografija), 1893—96; Helden der Tonkunst, 1900; Handboek der muziekgeschiedenis, 1916; ĉlanci. LIT.: E. Reescr, Henri (Henricus Anastasius) Viotta, MGG, XIII, 1966.
VIOTTI, Giovanni Battista, talijanski violinist i kompozitor (Fontanetto da Po, 12. V 1755 — London, 3. III 1824). Vjeţbajući sam na maloj violini, koju mu je dao u ruke otac, kovaĉ i muziĉki amater, napredovao je tako brzo da je u trinaestoj godini svratio paţnju princa Alfonsa dal Pozza koji ga je preporuĉio znamenitom violinistu G. Pugnaniju u Torinu. Već 1780 poduzeo je s uĉiteljem turneju po Njemaĉkoj, Poljskoj i Rusiji, a 1782—83 koncertirao je više puta na priredbama Concerts spirituels u Parizu. OzlojeĊen postupkom publike, koja nije uvijek znala procijeniti pravu vrijednost umjetniĉkog ostvarenja, sve je rjeĊe javno nastupao te je prihvatio mjesto dvorskog muziĉara Marije Antoinette. God. [788 preuzeo je upravu u Theatre de Monsieur, ali se nakon neuspjeha udruţio s kraljiĉinim vlasuljarem Leonardom i 1789 dobio dozvolu za osnivanje talijanske opere. Iduće godine pridruţio im se još i Feydeau de Brou, po kojemu je novoizgradena zgrada kazališta dobila svoj novi naziv (Theatre Feydean). Zbog revolucije otišao je 1792 u London, gdje je dirigirao u Operi i nastupao na Salomonovim koncertima (1794— 95). MeĊutim, politiĉke su ga prilike prisilile da se 1789 povuĉe i iz Londona, pa se nastanio u Schonfeldu kod Hamburga posvetivši se kompoziciji. God. 1801 otvorio je u Londonu trgovinu vinom, a nakon uspostavljanja monarhije u Francuskoj vratio se u Pariz, gdje je 1819—22 bio direktor Opere. Kako se kazalište ni pod njegovim vodstvom nije moglo financijski oporaviti, bio je prisiljen da odstupi. Duševno i tjelesno oronuo uputio se 1822 u London, gdje je nakon dvije godine umro. Jedan od najvećih majstora na svom instrumentu, V. je mnogo pridonio unapreĊenju moderne violinske G. B. VIOTTI umjetnosti. Iako nije sistematski prošao školu kompozicije, on je zdravim muziĉkim instinktom i bogatim praktiĉnim iskustvom izbjegao mnoge nedostatke. Izvrsno je znao uravnoteţiti odnos izmeĊu solistiĉke dionice i orkestralne pratnje postiţući i s jednostavnim sredstvima znatnu izraţajnost. Iz njegove su škole, medu ostalima, izišli violinisti P.-M.-F. Baillot i P. Rode. DJELA. ORKESTRALNA: 10 koncerata za klavir (to su u stvari obradbe violinskih koncerata); 29 koncerata za violinu (najpopularniji br. 22 u a -molu), 1782—1804; 2 Symphonies concertantes za 2 violine, gudaĉki orkestar, obou i rogove, 1786. — KOMORNA: 15 gudaĉkih trija, 1782—95; 19 gudaĉkih kvarteta, 1782—1802; 3 sonate za violinu i klavir; 12 sonata za violinu i violonĉelo, 1782—84; 6 sonata za 2 violine, 1815; 42 dueta za 2 violine, oko 1786—1806; serenade za 2 violine; arije za violinu i klavir i dr. — Devet sonata za klavir (uz gudaĉke instrumente). — Kantata; 9 arija. LIT.: L. de La Laurencie, Les Debuts de Viotti comme directeur de l'Opera en 1819, Revue de musicologie, 1924. — Isti, L'Ecole francaise de violon de Lully a Viotti, Pariš 1922—25. — AI. Pincherle, La Methode de violon de J. B. Viotti, Feuillets d'Histoire du Violon, Pariš 1927. — P. Scazzoso, Appunti per uno studio sulla posizione storica di Giovanni Battista Viotti, Milano 1942. ■— M. Walter, Ein Klavierkonzert von G. B. Viotti, SMZ, 1955. —■ R. Giazotto, Giovanni Battista Viotti (s popisom djela), Milano 1956. — M. Rinaldi, Missione storica di G. B. Viotti, Siena 1959. —• 5. Ajani, La Scuola violinistica piemontese: Giovanni Battista Viotti, Musicalbrande, Torino 1961. —• B. Schviarz, Giovanni Battista Viotti, MGG, XIII, 1966. — Ch. White, Did Viotti Write Any Original Piano Concertos, Journal of the American Musico logical Society, 1969. K. Ko.
VIOZZI — VIRGINAL
676
der Orgeln, der Lauten und der Floeten, transferieren zu ler (O.
£xbalmey
Skbivegd
Luscinius preveo 1518 na latinski; francuski prijevod I < manski 1568), najstarije štampano djelo te vrste. Pisan u fon loga, traktat donosi opis razliĉitih tipova instrumenata te uj ko da se vokalna muzika transkribira za orgulje, lutnju i Tekst je ukrašen drvorezima koji ilustriraju brojne vrste aei kordofonih i membranofonih instrumenata. Virdungov trs svoje vrijeme vrlo cijenjen i poznat, veoma je vaţan izvor z ĉavanje instrumenata onoga doba. Saĉuvano je i 5 Virdi pjesama; 1 je objavljena u navedenom traktatu, a 4 u zbi derbuch P. Schoffera (1513).
©ombarot
NOVA IZD.: faksimil traktata Mušica getutscht. . . obj. R. Eit blikation Aeltcrer Praktischer und Theoretischer Musikzoerke, 1882), L. (1931) i K. W. Niemoller (1970); faksimil istoga traktata u francuski manskom prijevodu obj. J. H. van der Meer (1973). LIT ; : B. A. Wallncr, Sebastian Virdung von Amberg, KMJB, K. A7e/,i<$ebastian Virdungs Mušica getutscht, Bericht iiber den mus schaftlichen Kongress in Basel, 1924. — H. H. Lenncberg, The Critic C Sebastian Virdung and his Controversv with Arnold Schlick, Jourm American Musicological Societv, 1957. — G. Pietzsch, Sebastian Virduni XIII, 1966. — F. Krautzvurst, Bemerkungen zur Sebastian Virdung's getutscht«, Spomenica B. Stableinu, Kassel 1967. — A. Linden, van d sur les traduetions francaise et flamande de la »Mušica getutschtt de Revue Belge dc Musicologie, 1968.
Zn>ercbpfeiff
flote«
S. VIRDUNG, crteţi instrumenata u djeiu Mušica gctittscht, 1511
VIOZZI, Giulio, talijanski kompozitor (Trst, 5. VII 1912 —). Na Tršćanskom konzervatoriju diplomirao 1931 klavir, a 1937 kompoziciju (A. Illersberg). Na toj ustanovi predaje od 1939 harmoniju, a od 1956 i kompoziciju. Do 1950 djelovao i-kao muziĉki kritiĉar. Podrijetlom je Slovenac. Djed mu se zvao Bevc; austrijske su vlasti to ime promijenile u Weutz, a talijanske u Viozzi. Ostajući u stilskim okvirima tradicije, V. piše lako razumljivu i pristupaĉnu muziku zanimljivu po melodijskof ekspresivnosti, svjeţim koloristiĉkim efektima i duhovitosti. DJELA. ORKESTRALNA: simfonijska pjesma // Castello di Duino, 1950. Koncerti: za violinu, 1956; za klavirski kvintet, 1958; 2 za klavir, 1959 i 1968; za violonĉelo, 1960; za klarinet, violonĉelo i klavir, 1964; za violonĉelo i klavir, 1965 te za gudaĉki kvintet (sa 2 violonĉela), 1966. Hangar 26, 1947; Punta Salvore, 1950; Ouverture carsica, 1952; Ditirambo, 'I954; Leggenda, 1955; Ballata, 1956; Mušica dci ginepri, 1961; Mušica per.I. Svevo, 1961; Contrasti, 1963; Epicedio per R. Battilana, 1964; Invenzione-Meniorie di Fiemme, 1966; Discorso del vento, 1968. Za gudaĉki orkestar: Quattro Momenti, 1945; Andantino notturno, 1951 i koncert, 1968. Divertimento Peter Pan za duhaĉe, kontrabas i udaraljke, 1951. — KOMORNA: 2 gudaĉka kvarteta, 1949 i 1950; gudaĉki kvintet, 1965; 2 klavirska trija, 1956 i 1957; klavirski kvartet, 1957; trio za klarinet, violonĉelo i klavir, 1956; trio za flautu, violonĉelo i klavir, 1960; trio za flautu, violu i harfu, 1962; trio za violinu, klarinet, i klavir, 1966; duhaĉki kvintet, 1965. Sonate: 3 za violinu i klavir, 1936, 1951 i 1959; za fagot i klavir, 1962; za kontrabas i klavir, 1965; za violu i klavir, 1966; za klarinet i klavir, 1966 te za violonĉelo i klavir, 1966. —• Klavirske kompozicije. — DRAMSKA. Opere: Allamistakeo, 1954; Un Intervcnto notturno, 1957; H Sasso pagano, 1962; La Giacca dannata, 1967 i Elhabelha, 1970. Radio-opera La Parete bianca, 1954; baleti Prove di scena, 1958 i Stricto gladio tenacius, 1963. Scenska muzika. —• Tre Liriche giapponesi za sopran i orkestar, 1943; solo-pjesme. — Obradbe narodnih napjeva Istre, s podruĉja Alpa i spirituala. LIT.: C. de Incontrera, Giulio Viozzi, Pagine istriane, 1960. — P. Merku, Jedan od putova, Telegram, Zagreb, 1. IJ 1963.
VIRELAI (franc. od glagola virer vrtjeti se i rijeĉi lai niĉkp-muziĉki oblik raširen u XIII—XV st. Njegovali su prije truveri, kao strofnu formu s pripjevom. Iz toga je \ saĉuvan mali brdj melodija (Adam de la Halle, Jehannot d curel); one se meĊutim pojavljuju i kao motetski tenori firmus). V. je zapravo plesna pjesma tipa rondeaua, ali nestalna oblika. Formalno ga uĉvršćuje G. de Machault ostavio 33 virelaija (naziva ih chanson baladee), preteţno jec nih. Machaultovi su virelaiji jednostavne kompozicije s puĉkim melodijama i priliĉno statiĉnom dionicom tem pratnjom. Struktura im je trodijelna: pripjev, strofa, z; (volta), zatim ponovno pripjev, pa nova strofa itd. (ob ima 3). Tom obliku odgovaraju dvije muziĉke fraze: A pjev i voltu) i B (za strofu). Ista se metriĉko-muziĉka st susreće i u Italiji (pojedine laude XIII st., ballate F. L frottole u XV st.) i u Španjolskoj (cantigas i villancicos Poslije Machaulta v. je najĉešće troglasan, u tzv. -» lenskom slogu sa tekstiranom melodijom cantusa i dionicon i contratenora bez teksta. Potkraj XIV st. v. gubi popi te se u XV st. postepeno izjednaĉuje s rondeauom. Kom tipa virelaija imaju u to doba redovito samo jednu stroi sreću se ĉesto pod nazivom bergerette. U XVI st. v. posve : iz prakse. 1 LIT.: E. Heldt, Franzosische Virelais aus dem 15. Jahrhund 1916. — E. Hoepffner, Virelais et ballades dans le chansonnier d'Oxfor 308), Archivium Romanicum, 1920. — F. Gennrich, Rondeaux, Vir Balladen (2 sv.), 1921—27. — G. Reaney, Concerning the Origins of deau Virelai and Ballade Forms, Mušica Disciplina, 1952. — P. Le C Virelai et le villancico, Pariš 1954. — G. Reaney, The Development of deau, Virelai and Ballade Forms, Festschrift K. G. Fellerer, Regensbi — F. Gennrich i G. Reaney, Virelai, MGG, XIII, 1966.
VIRGA(lat.ţ štapić), u neumat taciji znak za ton prethodnoga. RJ iz gravisa, akcent se u grĉkoj knji; oznaĉavalo spuštE sa. Kombinacijar ka virge i puncti stale su neume. matskoj notaciji \ kada biljeţila / u koralnim knjiga se . Kod trans nja neumatskih : suvremeno notm v. se prikazuje osi (-> Neumatska n
VIRDUNG, Sebastian, njemaĉki kompozitor i muziĉki teoretiĉar (Amberg, oko 1465 —?). Na Univerzitetu u Hei-delbergu od 1483 studirao pravo; vjerojatno iste godine postao ĉlan tamošnjega dvorskog zbora i privatni uĉenik J. von Soesta. ZareĊen za svećenika, bio ţupnik u Len-genfeldu i od 1495 uĉitelj pjevanja djeĉaĉkoga zbora na dvoru u Hei-delbergu. God. 1506 u sluţbi wiirttemberškog dvora, 1507—08 altist, kompozitor i uĉitelj dje-ĉaka-pjevaĉa katedrale u Konstanzi. Od kasnijih njegovih biografskih podataka poznato je jedino daje 1510 boravio u Augs-burgu i daje 1511 izdao u Baselu traktat o instrumentima Mušica getutscht und auszgezogen durch Sebastianum Virdung, Priesters von Amberg, und alles Gesang ausz den No-ten in die Tabulaturen.. .
VIRGINAL jatno od lat. virga ţiĉani instrumenl kama, srodan : raširen od XIV dc st. Kao i kod ţice su na virgin stavljene uspore neznatno koso klavijaturi. Vijci; njanje ţica nala desne strane kuti zalice, kojima se VIRGINAL, Flandrija, oko 1600
VIRGINAL — VISINA TONA ţice, imaju oblik sliĉan malom štapiću. Opseg virginala obuhvaća ĉetiri oktave (C-c3) s kratkom oktavom u basovu registru. U poĉetku iskljuĉivo prenosiv instrument, kasnije se gradio i s nogarima. IzmeĊu spineta i virginala ne moţe se uvijek toĉno postaviti oštra granica. U suvremenoj terminologiji spinet je instrument s kutijom trapezoidnog oblika, a v. s kutijom pravokutna oblika. U Engleskoj, gdje je takav pravokutni instrument bio najrašireniji, ĉesto se naziv v. upotrebljavao za sve varijante ţicanih instrumenata s tipkama. Najstariji dokumenti o virginalu potjeĉu iz sredine XIV st. Prvi ga je opisao Paulus Paulirinus (Tractatus de mušica, 1460), a zatim S. Virdung (Mušica getutscht, 1511). Najkvalitetnije virginale izraĊivali su u Antvverpenu ĉlanovi obitelji Ruckers od kraja XVI do sredine XVII st. M.Kun. VIRGINAL BOOK, naziv za više rukopisnih zbornika iz XVI i XVII st. u kojima su sadrţana djela engleskih kompozitora za virginal. Najvaţniji je -> Fitzzvilliam Virginal Book. Ostali su: The Dublin Virginal Ms. iz 1570 sa 30 anonimnih kompozicija (novo izd. J. Ward, 1954); My LaĊye Nevells Booke iz 159I5 sa 42 kompozicije W. Byrda (novo izd. H. A. Andrews, 1926); Clement Matchett's Virginal Book, nastao oko 1610, sa 23 kompozicije (novo izd. Th. Dart, 1957); Benjamin Cosyn's Virginal Book, nastao oko 1620, sa 98 kompozicija, većinom Cosvnovih, Bullovih i Gibbonsovih (25 kompozicija iz ove zbirke obj. su 1923 W. Barclav Squire i J. A. Fuller-Maitland); Will Forster's Virginal Book iz 1624—25, sa 78 kompozicija, ponajviše Byrdovih; Lady Jean CampbelVs Music Book, nastao oko 1635, sa 8 kompozicija; Priscilla Bunbury's Virginal Book, nastao oko 1645, sa 35 kompozicija O. Gibbonsa, R. Halla i dr.; Elizabeth Rogers hir Virginal Book iz 1656, sa 79 kompozicija. O jednom oĊ najvaţnijih zbornika engleske muzike za instrumente s tipkama, tzv. Mulliner Book, nastalom 1553—70, sa 134 kompozicije od 17 autora (D. W. Stevens obj. 1951 u suvremenoj notaciji i u kritiĉkom izdanju; II izd. 1954) ne moţe se sigurno reći da li je namijenjen virginalu ili orguljama. Najpoznatiji tiskani zbornik djela za virginal je -> Parthenia (obj. W. Hole, 1612 ili 1613). LIT.: Ch. van den Borren, The Soucers of Keyboard Music in England, London 1914. — L. Pereyra, Les Livres de virginal de la Bibliotheque du Conservatoire de Pariš, Revue de musicologie, 1926 —32. — E. H. Fellowcs, My Ledye Nevells Booke, Music and Letters, 1949. — Th. Dart, New Sou cers of Virginal Music, ibid., 1954. — J. L. Boston, Priscilla Bunbury's Virginal Book, ibid., 1955. — H. F. ReĊlich, The Dublin Virginal Ms., ibid., 1955. — A. E. F. Dickinson, A Forgotten Collection: a Survey of the Weckmann Books, The Music Review, 1956. — H. F. ReĊlich, Virginalmusik, MGG, XIII, 1966. J. As.
VIRGINALISTI, skupni naziv za engleske kompozitore koji su u razdoblju od oko 1558 do 1656 pisali muziku za -> virginal. Procvat umjetnosti virginalista usko je povezan s općim razvitkom svjetovne humanistiĉke engleske kulture Shakespeareova vremena. Iako je muzika za virginal bila namijenjena razmjerno uskom krugu ljubitelja, njen se humanistiĉki duh oĉitovao u povezanosti s narodnim muziĉkim stvaralaštvom. Uz to su v. mnogo pridonijeli i razvitku speci- THE WDENHEAD fiĉnog instrumentalnog stila oslobodivši muziku za virginal podreĊenosti vokalnom slogu. Mnoga tehniĉka i stilistiĉka sredstva kojima su se oni prvi sluţili ušla su kasnije u sklop ĉembalistiĉke, pa i klavirske tehnike (arpeggio, ĉeste pasaţe, veliki melodijski skokovi, ornamenti). Najstariji podaci o upotrebi virginala u Engleskoj potjeĉu iz 1330. Do sredine XVI st. muziciranje na njemu postepeno se oslobaĊalo utjecaja vokalne, posebno crkvene muzike, pokazujući uvijek veći stupanj sa->r lili hmrfe in Lodthherrv mostalnosti od instrumentalne muzike na Zbirka kompozicija za virginal, Parthenia,
PARTHENIA
naslovna strana, 1612
of the- first musicke that
677
evropskom kontinentu. »Hornpipe« H. Astona (oko 1480—1522) prva je kompozicija izrijekom namijenjena virginalu. In nomine daljni je oblik nastao unutar virginalistiĉke literature. U klasiĉnom razdoblju — XVI i XVII st. — v. pokazuju osobitu sklonost za stilizirane plesove. Estampida i ubrzo zatim pavana u parnoj mjeri povezana s tematski identiĉnom gagliardom u neparnoj mjeri postaju najĉešći oblici. Varijacije na ostinatni bas (ground) najkarakteristiĉniji su tehniĉki postupak kojim v. povezuju plesove u zaokruţeni niz; time stvaraju temelje baroknoj instrumentalnoj suiti. V. su zapoĉeli i razvoj instrumentalne polifonije oĉitujući i smisao za tada neuobiĉajene harmonijske kombinacije. Zanimljivi su i njihovi pokušaji Ċa programno oblikuju svo ja djela, pri ĉemu su tonskim slikanjem najĉešće oponašali zvonjavu, oluju ili prizore iz lova. Najveći virginalisti bili su W. Byrd (1543—1623), J. Buli (oko 1562—1628) i O. Gibbons (1583—1625). Uz njih su se istakli Th. Morley (1557—1603), G. Farnaby (oko 1560 — oko 1620), Th. Weelkes (oko 1575—1623) i Th. Tumkins (1573—1656). LIT.: Ch. van den Borren, Les Origines de la musique de clavier en Angleterre, Bruxelles 1912 (engl. London 1914). — W. Niemann, Die Virginalmu sik, Leipzig 1919. — M. Glyn, About Elizabethan Virginal Music and its Composers, London 1924. — L. Neudenberger, Die Variationstechnik der Virginalisten im Fitzvvilliam Virginal Book (disertacija), Berlin 1937. — H. F. ReĊlich, Virginalmusik, MGG, XIII, 1966. M. Šku.
VIRTUOZ (ital. virtuoso od lat. virtus vrlina, sposobnost), majstor izvoĊaĉke tehnike, instrumentalne ili vokalne, koji u interpretaciji naglašava briljantnost i tehniĉko savršenstvo. Izraz v. pojavio se u Italiji u XVII v. kao atribut istaknutih umetnika i nauĉnika. Krajem XVII v. to je titula profesionalnih muziĉara (J. Kuhnau, »Der musikalisehe Quacksalber«, 1700), a sredinom XVIII v. samo reproduktivnih umetnika (J. Adlung, »Anleitung zu der musikalischen Gelahrtheit«, 1758). Uskoro se sve ĉešće upotrebljava za interprete koji naglašuju tehniĉku briljantnost na štetu umetniĉkog sadrţaja. Isticanje tehniĉke veštine u pojedinim muziĉkim disciplinama karakteristiĉno je za neka stilska razdoblja muziĉke istorije. Tako je XVIII v. zlatno doba pevaĉkog virtuoziteta (napuljska opera, kastrati). Violinski virtuozitet zapoĉinje još oko 1620 delovanjem B. Marinija, C. Farine i dr. Dalje ga zatim razvijaju N. A. Strungk, H. I. F. Biber, F. M. Veracini, F. Geminiani, P. Locatelli, a vrhunac dostiţu u XIX—XX v. N. Poganini, H. W. Ernst, P. Sarasate, J. Kubelik; paralelno sa violinskim izvodilaĉkim virtuozitetom teĉe tradicija velikih violinista koji stavljaju izraz iznad tehniĉkog sjaja (A. Corelli, G. Tanini, G. B. Viotti, L. Spohr, J. Joachim i skoro svi savremeni istaknuti violinisti). Najveći organisti (G. Frescobaldi, J. S. Bach, G. F. Hdndel) i ĉembalisti (F. Couperin, D. Scarlatti) pripadaju epohi baroka; tek usavršavanje klavira sa batićima omogućilo je procvat klavirskog virtuoziteta, koji nagovještavaju M. Clementi i C. M. v. Weber, u XIX v. reprezentuju H. Herz, F. Hiinten, F. Kalkbrenner, S. Thalberg, a stvaralaĉki oplemenjuju F: Liszt i F. Busoni; i ovde se — kao pandan — pruţa linija velikih muziĉara-pijanista (L. v. Beethoven, F. Schu-bert, F. Chopin, R. i C. Schumann, J. Brahms, H. von Btilozv, pa sve do velikih pijanista današnjice). Putujući virtuozi na raznim instrumentima (violonĉelo, harfa, duvaĉki instrumenti itd.) bili su naroĉito brojni od oko 1760 do 1850. U naše doba, blagodareći kultivisanju ukusa publike, opao je interes za virtuozitet sam po sebi; tehniĉka perfekcija postala je samo neophodan element u sluţbi interpretacije. —■ U širem smislu govori se o virtuozitetu i u dirigovanju (sliĉno kultu virtuoza - pevaĉa u XVIII i instrumentalista u XIX v., dirigent postaje »star« našeg veka), pa i u kompo-novanju (npr. »virtuozna orkestracija R. Straussa«). LIT.: A. Weissmann, Der Virtuose, Berlin 1920. — M. Steinitzer, Meister des Gesanges, 1920. — C. Krebs, Meister des Taktstocks, Berlin 1919. — A. Schering, Kunstler, Kenner und Liebhaber der Musik im Zeitalter Haydns und Goethes, PJB, 1931 i Von grossen Meistern de r Musik, Leipzig 1940. — F. Herzfeld, Magie des Taktstocks, Berlin 1953. — Ai. Pincherle, Le Monde des virtuoses, Pariš 1961.
VISINA TONA (engl. pitch, franc. aceord, njem. Tonhohe, tal. intonazione), uz jaĉinu, boju i jakost, osnovna osobina tona. Ona je odreĊena frekvencijom titranja izvora zvuka. Frekvencija tona potpuno je definirana fizikalna veliĉina. Ton manje frekvencije ima niţu visinu, a izvor veće frekvencije daje viši ton. OdreĊena frekvencija stimulira odreĊeno podruĉje na baziliranoj membrani uha. Da bi se promjene u visini tona mogle uhom zapaziti, razlika u frekvencijama mora biti veća od praga razlike koju naše uho moţe registrirati. Odnos izmeĊu frekvencije i visine tona nije strogo linearan. Postoji samo linearan odnos izmeĊu visine tona i mjesta na bazilarnoj membrani na kojem nastaje podraţaj. Ĉovjek ĉuje frek-
V. Peć.
vencije izmeĊu 16 i 20 ooo titraja u sekundi (Hz),tj. tonski spektar od gotovo deset oktava. MeĊutim, uvjeţbano uho moţe jasno razlikovati ipak samo raspon od 7 oktava.
VISINA TONA — VIŠNJIĆ
678
Osnova za objektivno prouĉavanje tonova u tehnici i elektroakustici je frekventni interval (A). On se sa dva tona frekvencije / i / 0 definira kao: oktava (ok).
A =
-*■(£)
Prema tome, frekventni interval obuhvaća jednu oktavu, ako je omjer frekvencija (/ : /„) jednak 2. Ipak, subjektivni osjećaj oktave (odnos frekvencija 2 : i) pri dvostruko većoj frekvenciji nije potpun. To odstupanje jaĉe se primjećuje na višim frekvencijama. Frekventni interval izraĉunava se kao: A ~ 3,32*9 ok. Uz nestandardiziranu jedinicu oktavu (ok) upotrebljava se i mikrooktava, centisavart. Oktavi odgovara 301,03 (= 1000 lg 2) savarta. Primjer izraĉunavanja frekventnog intervala za »veliku tercu« : / : / „ = 5 : 4 = 1,25 A = 3,3219 lg 1,25 ------ 6,3219 ok.
Subjektivni osjećaj visine tona ovisi o logaritmu omjera frekvencija dvaju tonova, ali i o razlici zvuĉnog tlaka. Muziĉko vrednovanje intervala ovisi o omjeru frekvencija obaju tonova unutar muziĉkog intervala i ne ovisi o razlici frekvencija tih tonova, ako je frekvencija jednoga odabrana kao osnovna. Ljudsko uho osjeća subjektivnu visinu / tona. Taj subjektivni osjećaj / visine tonova vrednuje se pomoću empirijski dobivene mel-ska-le / (G. G. Stevens, 1938; mel, od / grĉkog melos ton). Mel-skala definirana je eksperimentalnim / utvrĊivanjem krivulje prosjeĉne 32 64 125 250 500Hz 1 vrijednosti subjektivnog osjećaja visine tona. SI. I Krivulja ima dvije referentne toĉke. Jednoj je pripisana vrijednost subjektivne visine tona 1000 mela koju registrira standardni % 18slušalac, ako do njega dopire 16ton frekvencije 310002 Hz uz 14/ zvuĉni tlak 2 • io~ N/m . Drugoj 12/ je pripisana nulta vrijednost (0 10mela) ako isti slušalac prima ton r V 8frekvencije 50 Hz s razlikom / At ■* glasnoće 40 phona. Mel-skala i 4 naroĉito se upotrebljava pri — ! 2 — „3000 istraţivanju glasnoće šumova i "8 o buke (si. 1 i 2). — — 2 Jaĉina tona utjeĉe donekle 1" -^ s Niv. s na subjektivnu predodţbu 6 visine tona. Tako se, npr., -6-ton frekvencije 8-\ 10-10 20 30 40 50 60 70 80 90 100 110 100 Hz u fortissimu ĉini nešto niţim od istoga tona dB izvedenog pianissimo. Viši tonovi (npr. 5000 Hz) SI. 2 naprotiv pojaĉavanjem dinamiĉkog stupnja izazivaju predodţbu povišenja visine. MeĊutim, kod tonova 1000—5000 Hz razlika izmeĊu stvarne tonske visine i subjektivnog osjećaja visine tona praktiĉki ne postoji. Kao i jaĉina, tako i trajanje djeluje donekle na subjektivno osjećanje visine tona. Niski tonovi, emitirani u veoma kratkim impulsima, ĉine se neznatno višima, a više tonove u tom sluĉaju uho registrira 35OO| kao nešto niţe od njimel hove stvarne visine. Osjetljivost ljudskoga uha na promjene visine tona nije za sva podruĉja / frekvencija jednaka. 1 Najveća je u podruĉju sredt njih frekvencija. Uho s osjetljivijim sluhom ___________________________________
y
s
t
registrira i veoma male pro mje ne, npr. 2% 0 ,
tj. ono osjeća ako frek-
2
°
40
10 200 4
°
°°
/
1000 200 4000 1000
°
Frekvencija f —
si. 3
° HZ
vencija iooo Hz varira za 2 Hz. Ta velika osjetljivost ne n protumaĉiti samo selektivnošću bazilarne membrane, koja talom malena. Ona ovisi, vjerojatno, i o konstrukciji puţa i Na njemu je rasporeĊeno oko 30 000 završetaka ţivaca za pi slušnih podraţaja, koji su izvanredno selektivni (si. 3). Visinu sloţenoga tona odreĊuje frekvencija osnovnog? premda je on ĉesto slabiji od alikvotnih (gornjih) tonova. Apsolutna visina tona ustanovljena je kao mjerilo, da postigla jednaka visina tonova na muziĉkim instrumentima; uvjetovala muziĉka praksa. Današnja standardna visina to laţi uvijek od tona a1 koji u SAD iznosi 440 Hz, a u Evrc Hz. Ova je posljednja visina priznata kao MeĊunarodna Philharmonic) visina tona. Ustanovljena je u Parizu 1858, a narodno je prihvaćena na konferenciji u Beĉu 1889 (-> 1 ni ton). Relativna visina tona je visina jednoga tona u odn visinu kojega drugog tona. Ona moţe biti izraţena ili kao val (visinska razlika izmeĊu dvaju tonova) ili kao omjer fi ĉija (->■ Akustika, -> Zvuk). LIT.: 5. S. Stevens, J. Volkmann i E. B. Netoman, A Scale for the ement of the Psvchological Magnitude Pitch, Journal of the Acoustical of America, 1936—37. — J. F. Schouten, Die Tonhohenempfindung lips Technische Rundschau, 1940. —• W. Meyer-Eppler, Die dreifacl hohenqualitat, Spomenica J. Schmidt -Gorgu, Bonn 1957. — H. G horu, Zur Psychologie des Intcrvallhorens (disertacija) , Hamburg : Zbornik Akustik und Schvvingungstechnik s Kongresa u Berlinu 1970, dorf 1971. A
VISOCKI, Mihail Timofejeviĉ (Visotski), ruski g kompozitor i pedagog (oko 1791 — Moskva, 16. XII 183 1813 osobito slavljen u Moskvi zbog svoje virtuozne igre jetnosti improviziranja. Bio je pobornik gitare sa 7 ţica. K nirao za gitaru fantazije i varijacije na ruske narodne p obraĊivao za gitaru djela W. A. Mozarta, L. van Beethov Fielda i J. S. Bacha. Napisao priruĉnik za gitaru sa 7 ţica munecKajt uiKO.ia ceMUcmpynnou zumapu (1836, II izd. 19: LIT.: M. MeaHoe, M. T. BBICOUKHH, CoBeTCKaH iviy3biKa, 194! E. JI. BonbMau, TnTapa n P OCCHH, JleiiHHrpa/l 1961.
VISOKA MUZIĈKA ŠKOLA U SKOPJU osnovana j sa odsecima: 1. za kompoziciju i dirigovanje; 2. za solo-pi 3. za gudaĉke instrumente; 4. za klavir; 5. za duvaĉke mente; 6. teoretsko-nastavniĉki odsek i 7. (od 1969—70) za glumu. Škola ima rang fakulteta, te je u sastavu univ( Kiril i Metodij u Skopju. Prvi diplomirani studenti sa us su zauzeli mesta ĉlanova opere Makedonskog narodnog nastavnika u muziĉkim školama, ĉlanova Simfonijskog or saradnika radija i televizije i glumaca u makedonskim dra pozorištima. D VIŠEGLASJE (njem. Mehrstimmigkeit, Vielstimmigkeit) koji oznaĉuje da u izvedbi muziĉkog djela sudjeluje više g MeĊutim, to je samo njegovo prividno znaĉenje. Ukoliko, u izvedbi muziĉkog djela sudjeluje više glasova koji pjevaju te isto (unisono ili u oktavama), ne moţe se govoriti o više V. se pojavljuje tek onda kad zajedno nastupaju bar dva gl kojih svaki izvodi drukĉiju, samostalnu dionicu. Prema tom isto što i ~> polifonija: istovremeno postojanje dviju ili više visnih melodijskih linija. VIŠEZBORNI STIL -> Ćori spezzati, -> Dvostruki VIŠNJEVSKA, Galina Pavlovna, sovjetska pjevaĉica ran (Lenjingrad, 25. X 1926 — ). Ţena violonĉelista Ms L. Rostropoviĉa; uĉenica V. N. Garinove, umjetniĉku k zapoĉela 1944 kao operetna i koncertna pjevaĉica. Od 19; je solistica Velikoga kazališta u Moskvi, gdje se ubrzo uvr najveće sovjetske vokalne umjetnike. Njezin operni i koi repertoar veoma je opseţan. Posebnu paţnju V. poklanja r klasiĉnom nasljeĊu i suvremenom sovjetskom muziĉkom stv tvu, ostvarujući neponovljive kreacije. Medu suvremenim k zitorima svoja su joj djela posvetili D. Šostakoviĉ i B. E Osim u SSSR pjeva u najvećim svjetskim muziĉkim središ nastupa i na filmu. Od 1974 ţivi izvan SSSR. LIT.: JI. IIOAnKoea, Tajiima BunineBCKaa, CoBeTCKaH My3tiKE 1. — B. TUMOXUH, FanHHa BnuiHeBCKafl, My3biKajitHaH >KH3Hb, 19c 1968, 20.
VIŠNJIĆ, Filip, guslar i narodni pesnik (MeĊaš, Bosna — Grk, Srem, 1835). Iz Bosne prešao 1809 u Srbiju, po Srem, gde je Vuk Karadţić 1813 po njegovom pevanju ; ţio velik broj pesama. Izraziti pesniĉki talent, V. ide u re boljih tvoraca srpske narodne epike koja je imala autentiĉr rijski peĉat i vrednost hronika u stihu; naroĉito se istiĉu o prvom ustanku. Najpoznatija je njegova tvorevina pesn ĉetak bune na dahije. Pesme F. Višnjića objavio je (sa predgo\ B. Tomić, 1935. LIT.: V. Karadţić, Srpske narodne pesme, IV, Beĉ 1833. — K. nović i B. Poznanović, Svedoci narodnog predanja oko groba Filipa \
VIŠNJIĆ — VITRY
679
Ilok 1887. — /. Ivanić, Filip Višnjić, Sremska Mitrovica 1887. — Zbornik u slavu Filipa Višnjića i narodne pesme, Beograd 1936. — V. Jovanović, O liku Filipa Višnjića, Zbornik Matice srpske za knjiţevnost i jezik, knj. II, 1954. — M. Panić-Surep, Filip Višnjić, pesnik bune, Beograd 1956. S. Đ. K.
spiels, 1867—72), prema tvrdnji W. Reicha nije njegovo djelo, već kompozicija anonimnoga autora.
VITALE, Vincenzo, talijanski pijanist (Napulj, 13. XII 1908 —). Studirao na napuljskom konzervatoriju S. Pictro di Majella i u Parizu kod A. Cortota na Ţcole Normale de Musiaue (diplomirao 1932). Profesor klavira na konzervatoriju u Udinama (od 1932), u Palermu (od 1936), u Napulju (od 1942) te na Conservatorio di S. Cecilia u Rimu (od 1970), gdje je već 1965—70 vodio teĉajeve za strance. God. 1962—63 predavao klavir i povijest klavira na Vniversity of Indiana; od 1965 redovito predaje na ljetnim teĉajevima u Veneciji, a 1968 i u Sieni. U Napulju je 1944 osnovao Komorni orkestar (1949'reorganiziran kao orkestar društva A. Scarlatti), a 1955 pokrenuo Gazzetta Musicale di Napoli (jedan od urednika do 1957). Na koncertima ĉesto izvodi Hindemithova djela i manje poznate kompozicije starih talijanskih majstora koja je u nekoliko navrata i izdao (31 sonatu D. Cimarose, 1971; kompozicije G. De Rossija, P. D. Paradisija i dr.). Objavio i niz ĉlanaka 0 klaviru, klavirskoj muzici i starijim talijanskim kompozitorima u RMI i dr. VITALI, Filippo, talijanski pjevaĉ (tenor) i kompozitor (Firenca, oko 1590 — 1653). Svećenik; u muzici vjerojatno uĉenik L. AUegrija. Do 1629 ţivio u Firenci; 1630—31 zborovoda katedrale u Torinu, zatim do 1642 u Rimu u sluţbi obitelji Barberini 1 pjevaĉ u papinskome zboru, 1642—48 maestro di cappella crkve San Lorenzo u Firenci, a 1648—49 katedrale u Bergamu. Vitalijeve crkvene kompozicije, pisane polifono, ne pokazuju veću original nost. Kao operni autor, meĊutim, V. ide medu najnaprednije pred stavnike rimske opere. U tzv. »favola in mušica« UAretusa uspio je sjediniti jednostavnost i izraţajnost firentinske monodije s rim skom sklonošću za monumentalnost.
DJELA: Sonata a tre za 2 violine, violonĉelo i b. c. op. 1, 1693; Sonate a 2 za 2 violine i b. c. op. 2, 1693; Sonate da camera op. 3, 1695; Concerto di sonate za violinu, violonĉelo i ĉembalo op. 4, 1701. NOVA IZD.: po 1 sonatu obj. F. VatieUi(Antichi maestri bolognesi, 1914), A. Schering {Geschichle der Musik in Beispielen, 1931; novo izd. 1953) i T. A. Davison i W. Apel (Historical An-thology of Music, 1950); po I Concerto di sonate obj. Ph. Hinnenthal (Hor-tus musicus, 1950; novo izd. 1959) i L. Rood, G. P. Smith iD. Silbert (1954); Ciacconu u g-molu D. Hellmann (ibid., 1966 i 1969) i L. Šalter (1972). LIT.: L. Perrachio, Dodici So nate di Tomaso Antonio Vitali tro vato a Torino, II Pianoforte, 1952. — At. Rinaldi, Sull' autenticita della T. A. VITALI »Ciaccona« di T. A. Vitali, RAM, 1954. ■—A. Damerini, La Sonata di Giovanni Battista Vitali, Musicisti lombardi e emiliani, Siena 1958. — H. Keller, Die Chaconne g-Moll von Vitali ?, Neue Zeitschrift fur Musik, 1964. — W. Reich, Die Chaconne g-Moll — von Vitali?, Beitrage zur Musikwissenschaft, 1965. — J. G. Suess, Giovanni Battista Vitali and the »Sonata da chiesa« (disertacija, 2 sv.), Yalle (Conn.) 1963. — Isti, Giovanni Battista i Tomaso Antonio Vitali, MGG, XIII, 1966. M. Kun.
DJELA. DRAAISKA: opere L'Aretusa, 1620 i Eco e Sarciso immortalati, 1642. Intermediji za komedije: La Finla mora, 1622; Accademici incostanti. . . , 1623 i La Cocchiata. . . , 1628. —- VOKALNA: madrigali za 5 glasova (3 knj.), 1616—29; madrigali za 1—6 glasova, 1629. Musiche (5 knj.): I, za 2, 3 i 6 glasova, 1617; II, za 1 i 2 glasa, 1618; III, za 1—3 glasa i instrumentalnu pratnju, 1620; IV, za 1—3 glasa, 1622 i V, za 3 glasa, 1647. Varie musiche. . . za I—4 glasa, 1625. Arije (3 knj.): I, za I—3 glasa, 1632; II, za 3 glasa, 1635 i I I I , za 3 glasa, 1639. — CRKVENA: Sacrae cantiones za 6 glasova i b. c, 1625; mo teti za 2—5 glasova i b. c, 1631; zbirka Hymni (34 himne za cijelu crkvenu godinu), 1636; psalmi za 5 glasova i b. c, 1641. NOVA IZD.: 3 madrigala obj. K. Jeppesen (La Flora, 1949); pojedine madrigale obj. N. Ricci i F. A. Gevaert; Hymni obj. J. Pruett (1962). LIT.: J. Pruett, The Works of Filippo Vitah (disertacija), Chapel Hill 1962. — Isti, Filippo Vitali, MGG, XIII, 1966.
VITALI, 1. Giovanni Battista, talijanski kompozitor (Bologna, 18. II 1632 — Modena, 12. X 1692). Uĉenik M. Cazzatija u Bologni, gdje je oko 1667 mušico di violone da brazzo u crkvi San Petronio, a od oko 1673 maestro di cappella u crkvi Santissimo Rosario. Od 1674 je maestro di cappella vojvode od Modene. V. je znatno pridonio razvoju barokne sonate. U poĉetku još luĉi oblik sonate da camera od sonate da chiesa, no granica meĊu njima vremenom postaje sve nejasnija. Tako su njegova najzrelija sonatna djela organski jedinstvene cikliĉke cjeline u kojima, meĊutim, svaki stavak ima izrazitu fizionomiju. V. je bio izvrstan poznavalac violinske tehnike i vrstan kontrapunktiĉar. U djelu Artificii musicali. . . , svojevrsnom preteĉi Bachova Das Musikalische Opfer, on u 60 kompozicija obraĊuje sve tehniĉke postupke instrumentalne polifonije. Već za ţivota V. je bio cijenjen i izvan domovine. DJELA. INSTRUMENTALNA: Correnti e balletti za 2 violine i b. c. op. 1, 1666; sonate za 2 violine i b. c. op. 2, 1667; Balletti, correnti. . . e sinfonie da camera za 4 instrumenta op. 3, 1667; Balletti, correnti. . . za violinu, violone ili spinetu op. 4, 1668; sonate za 2—5 instrumenata op. 5, 1669; Varie partite del passemezzo. . . za violinu, violone ili spinetu op. 7, 1682; Balletti, correnti e capricei. . . za 2 violine i violone op. 8, 1683; sonate za 2 violine i b. c. op. 9, 1684; Vari e sonat e al l a f rancese e al l ' i t al i ana za 6 inst r ume nat a o p. I I , 1684; Balli in stile francese za 5 instrumenata op. 12, 1685; Artificii musicali. . . op. 13, 1689;
Sonate da camera za 2 violine i violone op. 14, 1692. — CRKVENA: Salmi concertati za 2—5 glasova i instrumente op. 7, 1677; Inni sacri za glas i 5 instrumenata op. 10, 1684; nekoliko crkvenih kantata i orator ija u rkp. NOVA IZD.: 1 sonatu iz op. 2 i 1 balletto iz op. 1 obj. H. Riemaann (Old Chamber Music, 1898); po 1 sonatu iz op. 2 i op. 5 i balletto iz op. 1 obj. J. W. Wasielewski (Instrumentalsatze vom Ende des 16. bis Ende des 17. Jahrhunderts, 1905); 18 kompozicija obj. L. Torchi (L'Arte musicale in Italia, VII, 1907); 2 sonate iz op. 2 obj. E. Schenk (Hausmusik, oko 1948; novo izd. 1 sonate, 1970); 1 sonatu iz op. 5 obj. T. A. Davison i W. Apel (Historical Anthology of Music, 1950); 1 sonatu iz op. 8 obj. M. Tilmouth (Seventeenth-Century Chamber Music, 1959); Artificii musicali obj. L. Rood i G. P. Smith (1959); sonate op. 11 obj. J. R. Dailey (1969).
2. Tomaso Antonio, violinist i kompozitor (Bologna, 7. III 1663 — Modena, 9. V 1745). Sin Giovannija Battiste; ĉlan, a zatim vjerojatno i maestro di cappella dvorske kapele u Modeni. Njegovi su uĉenici bili E. F. Dall'Abaco, J. B. Senaille i G. N. Laurenti. Suvremenici su ga cijenili kao pedagoga i virtuoza. Komponirao je iskljuĉivo instrumentalnu muziku, formalno i stilski vezanu uz Corellijevu umjetnost. Ĉesto izvoĊena Ciaccona u g-molu, koju je objavio F. David kao Vitalijevu {Die hohe Schule des Violin-
VITASEK, Jan Nepomuk August (Johann August Wittasek), ĉeški kompozitor (Hofin, Melnik, 22. II 1770 — Prag, 7. XII 1839). Uĉenik F. X. Doušeka i J. A. Koţeluha kojega je 1814 naslijedio kao zborovoda praške katedrale. Odbivši mjesto dvorskog dirigenta u Beĉu, koje mu je ponuĊeno poslije smrti A. Salierija, V. svoje djelovanje vezuje za Prag, gdje je od 1830 i direktor Orguljaške škole. Znatno je utjecao na muziĉki ţivot toga grada. Osobito su bila popularna njegova komorna djela jednostavne fakture i pristupaĉne melodike. DJELA: simfonije; koncerti za solistiĉke instrumente; menueti; razliĉiti plesovi. — Šest gudaĉkih kvarteta: 6 sonata za violinu i klavir. — Opera David, 1811. — Ĉetrnaest misa; 7 rekvijema; 2 Te Deuma; moteti; himne; graduali. LIT.: M. Tarantovd, Ĉesky zpev v ţivote a dile J. N. A. Vitaska, Zpravv Bertramkv, 1960. — Ista, Ţivotopis J. N. A. Vitaska z pozustalosti Dr. J. T. Helda, ibid., 1961. — M. Poštolka, Jan Nepomuk August Vitasek, MGG, XIII, 1966.
VITE (vitement; franc. brzo), u francuskoj muziĉkoj terminologiji, oznaka za brz i ţivahan tempo, sliĉan allegru, ili još brţi od njega. Najĉešće se susreće u instrumentalnim suitama. VITO, Gioconda de —> De Vito, Gioconda VITOLS, Jazeps (Vitol), latvijski kompozitor (Volmar, 14. VII 1863 —• Liibeck, 24. IV 1948). Kompoziciju uĉio kod Johannsena i N. Rimskog Korsakova na Petrogradskom konzervatoriju; tamo je od 1886 do 1918 predavao teoriju (od 1901 profesor), a 1908—18 vodio odsjek za kompoziciju. MeĊu njegovim uĉenicima bili su S. Prokofjev, N. Mjaskovski, V. Šĉerbaĉev, V. Bjeljajev i mnogi latvijski kompozitori. Od 1918 u Rigi direktor nacionalne opere i utemeljitelj (1919) Konzervatorija. Pod Vitolsovim utjecajem stvarana je latvijska muziĉka kultura na poĉetku XX st. Njegova muzika pripada ruskoj školi, ali sa znaĉajkama latvijskoga narodnog melosa. V. je istaknuti stvaralac latvijskih zbornih pjesama, meĊu kojima su najpoznatije balade s patriotskim sadrţajem. DJELA. ORKESTRALNA: simfonija, 1887; simfonijska slika Praznik Ligo, 1890; fantazija na latvijske narodne pjesme za violinu i orkestar, 1910; poloneza i marš za duhaĉki orkestar, 1925; Dramatiĉna uvertira, 1895; uvertira Spiriditis, 1908. — Gudaĉki kvartet, 1899. — Sonate i druge klavirske kompozicije. — VOKALNA: kantate Pjesma, 1908 i Aurora Borealis, 1914; brojna djela za zbor i orkestar i za zbor a cappella. —■ Obradio 300 latvijskih narodnih pjesama (2 sv.) 1906 i 1919. LIT.: E. I'arzinš, Jazeps Vitols, Zaltkis, 1908, 5—6 i 1909, 7. — J. Vitolins, Jazeps Vitols, Riga 1944. —- O. Gravitis, Jazeps Vitols un latviešu tautas dziesma, Riga 1958 (na ruskom MocKBa i JleimHrpaA 1966).
VITRY, Philippe de (Philippus de Vitriaco), francuski kompozitor, muziĉki teoretiĉar i pjesnik (Vitry u Champagni ili Pariz, 31. X 1291 — Meaux ili Pariz, 9. VI 1361). Pretpostavlja se da je bio sin kraljevskog notara i tako od poĉetka povezan s francuskim dvorom. Imao je nekoliko puta politiĉke, diplomatske i upravne funkcije, sluţio nekolicini francuskih kraljeva; kao klerik od 1323 dobivao je mnoge nadarbine. Od 1351 do smrti bio je biskup od Meauxa. Vitrvjevo majstorsko stvaralaštvo djelovalo je na tok muziĉke povijesti revolucionarno, otvorivši put novoj umjetnosti, nazvanoj -> Ars nova. Jednako je znatan bio V. i kao pjesnik; njegov prijatelj F. Petrarca nazvao ga je »jedinim sadašnjim pjesnikom Galije« (saĉuvana su dva Petrarkina pisma Ph. de Vitrvju, iz 1350 i 1351); cijenio je Vitrvja, dakle, više nego G. de Machaulta. Malo je njegovih pjesama poznato. Muzika je bila posve nepoznata,
680
VITRY — VIVALDI
sve dok se nije 1921 u Ivreji pronašao kodeks sa sedam njegovih moteta. Od Vitrvjevih balada i rondeaua, koje je on prvi komponirao višeglasno, ništa nije saĉuvano. Kratak traktat Ars nova, koji tumaĉi teoriju tadašnje menzuralne notacije, saĉuvao se loše i u razliĉitim verzijama; meĊutim, V. je uskoro našao suradnika i poštovaoca u Johannesu de Murisu, kojeg su spisi od 1319 do 1351 poznati. Iz njih se jasno vidi da je za Vitrvja i Johannesa de Murisa (kao još u V—VI st. za Boethiusa) temeljni pojam numerus (broj), da je i njima muzika znanost (scientia musicae) u okviru quadriviuma. MeĊutim, pridrţavajući se tradicije, oni joj prilaze s novog stajališta: umjetniĉko djelo dobiva autonomnu vrijednost. Ta realistiĉka crta muziĉke teorije upućuje na budućnost. Uz G. de Machaulta najveći kompozitor Ars novae, V. je dao muzici neprocjenjiv doprinos, stvorivši tip izoritmiĉkog moteta (-> Izoritmija, —>■ Motet). Dok je muzika dotle sluţila obredu, motet Ars novae ima samostalnu estetsku zakonitost. Isto je tako novo što kompozitor, dotle vezan cehovski, sad istupa kao liĉnost. Poĉevši od Vitrvja, povijest muzike poĉiva na individualnostima koje se jasno meĊusobno razlikuju. Ranije su postojali tipovi moteta koji su se prepoznavali po motivici i ritmici; Vitrvjevi su moteti, naprotiv, poĉevši od zrelih djela saĉuvanih u Roman de -> Fauvel (1316), meĊusobno potpuno razliĉiti. U podudarnosti s tekstom, kompozitorova se osobnost oĉituje svaki put drukĉije. Po toj profinjenosti izraţajnih sredstava V. zastupa ranu renesansu. DJELA. KOMPOZICIJE. Moteti: Rukopis Roman de Fauvel (Pariš, Bibliotheque Nationale, Fonds francais 146, vjerojatno iz 1316) sadrţava 5 Vitrvjevih moteta: Garrit Gallus — In nova, 1314 ili 1313; Tribuni — Quoniam secta, 1315—16; Aman novi — Heu fortuna, 1315—16; Orbis orbatus — O vos pastores, prije 1316 i Firmissime ■— Adeslo sancta, najkasnije 1316. Kodeks bez signature (Ivrea, Biblioteca Capitolare), sadrţava 9 moteta pripisanih Vitry -ju, od kojih je, meĊutim (prema H. Besseleru), samo 7 autentiĉnih: Douce play-sance — Garison, prije 1320; Colla jugo — Bona condit, oko 1320; Tuba •— In arboris, oko 1320; Cum statua — Hugo, oko 1330; Vos quid — Gratissima, oko 1330; O canenda — Kex quem mctrorum, oko 1335 i Petre Clemens — Lu~ gentiutn sicentur, 1342. Saĉuvani samo tekstovi (Pariš, Bibliotheque Nationale) 1 tripluma, 1 motetusa, 1 tenora i 1 contratenora. — Teoretski spis Ars nova, oko 1320 (potpun tekst Rim, Biblioteca Vaticana; tekst koji od XVII poglavlja odstupa u mnogoĉemu od rimskoga primjerka, Pariš, Bibliotheque Nationale; skraćene verzije Pariš, Bibliotheque Nationale i London, British Museum). — Pjesniĉka djela: 3 francuske pjesme i 1 latinski tekst (dio jeu partija; ostali autori Jean de Savoie i Jean Campion). NOVA IZD.: ukupna muziĉka djela obj. L. Schrade {The VCorks of Philippe de Vitry, Polvphonic Music of the Fourteenth Centurv, I, 1956; 14 moteta, od kojih prema H. Besseleru dva nisu Vitrvjeva); Le Roman de Fauvel obj. u faksimilu P. Aubry (1907); nekoliko moteta obj. H. Bessele r, R. v. Ficker i dr.; traktat Ars nova obj. Ch.-E.-H. de Coussemaker (Scriptorum . . . . , I I I ); kritiĉko izd. obj. G. Reanev, A. Gilles i J. Maillard (Mušica Disciplina, 1956; franc. prijevod, ibid., 1957) i dr. LIT.: H. Besseler, Studien zur Musik des Mittelalters, I, AFMW, 1925. — Isti, Die Motette von Franko von Koln bis Philipp von Vitry, ibid., II, AFMW, 1926. — E. Droz i G. Thibault, Un Chansonnier de Philippe le Bon, Revue de Musicologie, 1926. — A. Machabey, Notice sur Philippe de Vitry, RM, 1929. — A. Coville, Phillippe de Vitry, Notes biographiques, Romania, 1933. — F. A. Becker, Fauvel und Fauvelliana, Bericht der Sachsischen Aka demie der Wissenschaften, Philologisch-historische Klasse, Leipzig 1936. — E. Pognon, Du Nouveau sur Philippe de Vitry et ses amis, Humanisme et Re naissance, 1939. — G. Zmick, Deux Motets inedits de Philippe de Vitry et de Guillaume de Machaut, Revue de Musicologie, 1948. — A. Gilles, Contribution a un inventaire analytique des manuscrits interessants l' Ars Nova de Philippe de Vitry, Revue Belge de Musicologie, 1956. — Isti i J. Maillard, Note sur trois motets fantomes de l'Ars Nova de Philippe de Vitry, Revue de Musicologie, 1956. — L. Schrade, Philippe de Vitry, Some New Discoveries, MQ, 1956. — E. Werner, The Mathematical Foundation of Philippe de Vitry's Ars Nova, Journal of the American Musicological Society, 1956. —H. Besseler, Philippe de Vitry, MGG, XIII, 1966. — F. A. Gallo, Tra Giovanni di Gar landia e Filippo da Vitry, Note sulla tradizione di alcuni testi teorici, Mušica Disciplina, 1969. — S. Thiele, Zeitstrukturen in den Motetten von Philippe de Vitry und ihre Bedeutung fiir zeitgenossisches Komponieren, Neue Zeitsch rift fiir Musik, 1974. B. Ać.
VITTADINI, Franco, talijanski kompozitor (Pavia, 9. IV 1884 — 30. XI 1948). Studirao na konzervatoriju Verdi u Milanu. Kra će vrijeme orguljaš u Vareseu, ţivio zatim u Paviji kao slobodan umjetnik do 1922, kada je postao najprije inspektor, a 1924 direktor i profesor na Gradskoj muziĉkoj školi. MeĊu njegovim scenskim djelima, pisanim u stilu Puccinijevih opera, popularni su baleti Vecchia Milano i La Taglioni. Vitadinijeve crkvene kompozicije idu medu najvrednije doprinose talijanskome cecilijanskom pokretu. DJELA. ORKESTRALNA: simfonijski preludij Armonie della notte, 1923 ; Sei Scene musicali za mali orkestar, 1926; Quadretti francescani; Poemetto romuntico~; Scherzo. — Klavirske i orguljske kompozicije. — DRAMSKA. Opere: Anima allegra, 1921; Nazareth, 1925; La Sagredo, 1930; pastoralni triptih // Natale di Gesu, 1933; Caracciolo, 1938 i Fiammetta e Vavaro, izv. 1951. Baleti: Vecchia Milano, 1928; La Dama galante, 1929; Fiordisole, 1935 i La Taglioni, 1945. — VOKALNA : 2 oratorija; Agonia del Rede ntore za soliste, zbor i orkestar; solo-pjesme. — CRKVENA: 17 misa; moteti; kraće kompozicije. LIT.: A. Baratti, Vita del musicista F. Vittadini, Milano 1955. — G. Farina, Ricordo di F. Vittadini, Mušica Sacra, 1958. — C. Sartori, Franco Vittadini, MGG, XIII, 1966.
VITTORI, Loreto (pseud. Oberto Rovitti), talijanski pjevaĉ, kompozitor i pjesnik (Spoleto, kršten 16. I 1604 — Rim, 23. IV 1670). Uĉio kod G. B. Naninija i F. Suriana u Rimu. Najprije boravio u Firenci, vjerojatno u sluţbi Cosima II Medicija, zatim u Loretu i Spoletu te od 1617 u Rimu gdje je 1622—47 bio pjevaĉ papinske kapele. Vrlo popularni kastrat (sopran) iz -
raţajna glasa i virtuozne tehnike, V. bio je uĉitelj muzikes kraljice Kristine i B. Pasquinija. DJELA. DRAMSKA (na vlastiti tekst): Opera La Galatea, 1639: s muzikom La Fiera di Palestrina, 1639 i Le Zitelle cantarine (saĉuvan SE 1658. — VOKALNA: oratoriji Sant'Ignazio di Lojola (tekst G. V. Rc i La Pellcgrina costante (vlastiti tekst), 1647; kantate Santa Irene, 1644 mento della Maddalena; zbirka solo-kantata Arie a voće sola, 1649. LIT.: K. Rau, Loreto Vittori (disertacija), Miinchen 1916. — Loreto Vittori, MGG, XIII, 1966. — C. Gallico, La »querimonia« c lena di D. Mazzocchi e l'interpretazione di Loreto Vittori, Collectanea Musicae, 1966.
VIVACE (vivo; tal. brzo, ţivo), oznaka za ţivahan i br; upotrebljava se od druge polovine XVII st. Od allegra se likuje po brzini već po karakteru, jer traţi ţivlju i temperai izvedbu. Ĉesta je oznaka allegro v. (ili vivo), osobito u kod kojih je ritam bitni element (koraĉnica, razni plesovi VIVALDI, Antonio, italijanski kompozitor i violini neĉija, 4. III 1678 — Beĉ, pokopan 28. VII 1741). Nje; Giovanni Battista bio je violinista u orkestru crkve sv. pa je on dao svom sinu duku, a uveo ga je ranoi godina) i u orkestar kao menika i budućeg na: Prema istoriĉaru F. Ci je osim toga uĉio orgulji ske predmete kod G.Le God. 1703 postao je s Kako je bio riĊe kose, ; nici su ga prozvali U pr i taj naziv ga je pratioce ta. Zbog slabog zdravlj više zbog ljubavi prema potrebe da joj se potpun ti, V. je uskoro oslobode šteniĉkih duţnosti, ali j niĉki ĉin zadrţao ćelo. Šest meseci posle zaredi pio je u sluţbu venecijai voda (konzervatorija) ^ mnsicale dell'Ospedale etd, u A. VIVALDI kojemu je pri prekide, bezmalo ceo ; 1740. Mada je prvobitno bio angaţovan kao nastavni estro di violino), iz postojećih dokumenata vidi se da j vršio i druge funkcije, ukljuĉujući duţnost dirigenta (Me concerti) i direktora, a pre svega kompozitora. V. je ubrzo orkestar konzervatorija na takav nivo da su ga ubrajali m bolje ansamble ne samo u Italiji, već i u Evropi. Direkto opere Ch. de Brosses dao mu je u pogledu preciznosti i prednost nad orkestrom Opere (1739). Najveći deo svoji! mentalnih kompozicija V. je napisao za ovaj ansambl, a zah mnogim detaljnim uputstvima o naĉinu sviranja i izvodi je ispisao na raznim deonicama i partiturama, saĉuvani s ceni podaci o izvoĊaĉkoj praksi njegova vremena. Posle 1710 Vivaldijeva dela se izvode i van granica Nemaĉkoj, pa u Francuskoj, Engleskoj i dr., a od 1712 dalj ih E. Roger u Amsterdamu, tada najpoznatiji izdavaĉ instrui muzike u Evropi. V. postaje slavna liĉnost, pa ga posećuji muziĉari da bi od njega uĉili (J. G. Pisendel, D. G. Treu godina ĉešće putuje radi izvoĊenja svojih dela, većinom i koliko se zna, najpre u Vicenzu (1713, prva njegova oper verovatno u Firenzu, Milano i druge italijanske gradove (17 pa u Rim (1723—24). Istovremeno je oko 1718—22 (ili 1719—23) prihvati dirigenta na dvoru markgrofa Philippa od Hessen-Darrr Mantovi. MeĊutim, V. nije prekinuo vezu sa Venecijom puta diriguje i postavlja nove opere; 1723 obnavlja svoje konzervatorijem. Ali idućih desetak godina, oko 1725—3f je preteţno na putovanjima po Evropi u pratnji pevaĉi Giraud. V. je tada, prema vlastitoj izjavi, obišao vrlomnoj skih gradova, ali se ne moţe taĉno utvrditi gde je sve bio. I nje je boravio u Beĉu, kamo ga je pozvao Karlo VI, a posle gde je 1730—32 izvedeno nekoliko njegovih opera; dela i mnogo izvodila i u Dresdenu pa se pretpostavlja da je i t God. 1735 ponovo se navode podaci o njegovom radu ni janskom konzervatoriju. God. 1738 sam diriguje sveĉan certom prilikom proslave 100-godišnjice pozorišta u Ams na kome se izvode i njegova dela. Njegova delatnost u pc godinama ţivota nije sasvim razjašnjena. God. 1739 oć poslednja premijera njegove nove opere u Veneciji, al poloţaj i ugled u tom gradu je poljuljan, delimiĉno zbo Annom Giraud. Poĉetkom 1741 V. se nalazi u Beĉu. N; knjige umrlih beĉke ţupe sv. Stefana utvrĊeno je da je i u Beĉu. ,
VIVALDI Posle smrti V. je vrlo brzo pao u zaborav. Interes za njega ponovo oţivljuje od XIX v. usporedno sa Bachovom renesansom (Bach je više njegovih dela preradio). Ali Vivaldijeva istorijska uloga i prava vrednost osvetljeni su tek u novije vreme, kada je pronaĊen veći deo njegovog dotad nepoznatog opusa (1926—30 u Nacionalnoj biblioteci u Torinu). Sistematska istraţivanja pokazala su da Vivaldija treba oceniti kao središnju liĉnost u evropskoj muzici prve polovine XVIII v. i kao vaţnog anticipatora za razvoj muzike u drugoj polovini XVIII v. MeĊutim, i danas se teško moţe pratiti u kontinuitetu njegov liĉni razvoj i neprekidni napredak, jer je vrlo malo njegovih dela datirano pa se ne zna kronologija. Osim toga, celokupan njegov opus još nije do kraja istraţen i sreĊen, a posebno vokalna dela, pa njegove prerade vlastitih starijih dela itd. Vivaldijevo istorijsko znaĉenje nalazi se pre svega u njegovim instrumentalnim kompozicijama. U kamernim delima on polazi od Corellija, ali već u sonatama op. 1 pronalazi i sasvim originalna zvuĉna i formalna rešenja, naroĉito u tehnici motiviĉke kombinatorike. U instrumentalnim koncertima V. je ostavio svoja najznaĉajnija ostvarenja. On je konaĉno utvrdio tip koncerta, koji se u osnovi neće menjati do današnjih dana. U oblikovanju solistiĉkog koncerta su mu putokaz dali Corelli i još više Albinoni i Torelli od koga je preuzeo raspored stavova: brzi-polagani-brzi. V. je, meĊutim, vrlo brzo otišao daleko ispred svojih uzora proširivši okvire stavaka i utvrdivši karakter svakog pojedinog, zaoštrivši konture tema, pojaĉavši motiviĉke kontraste, obogativši zvuĉnu fakturu i naroĉito virtuoznu tehniku solista. Orkestar "donosi tematski materijal koji je jedinstven ili razliĉit (ĉak i po tri ili više tema), dok solista ispunjava meĊuigre virtuoznim delovima, koji u delo unose pravi koncertantni duh. Srednji stavovi su duboke i lirske ispovesti autora; raspevana i topla melodija, puna usrdne i iskrene osećajnosti neobiĉnog intenziteta poverena je solisti, dok se orkestar ponekad ograniĉava samo na pratnju. Poslednji stav je po karakteru obiĉno najviše koncertantni i u njemu dolazi do punog izraţaja nadmetanje soliste i orkestra. Po tempu on je najbrţi, najĉešće je monotematiĉan, po sadrţaju najvredniji, a po trajanju najkraći. U Vivaldijevim koncertima zadivljuje i vanredna raznolikost sastava koja ide od dela sa jednim solo-instrumentom do onih sa više od 10 koncertirajućih instrumenata. U koncertima za 1 ili 2 solistiĉka instrumenta zastupljeni su gotovo svi tadašnji melodijski instrumenti — violina, violonĉelo, pa flaute (uzduţna i popreĉna), oboa, fagot, viola d'amore, mandolina, harfa i truba, a u koncertima za više solista još i lauta, klarinet, orgulje i ĉembalo. U orkestarska dela treba ubrojiti i simfonije, koje su jednostavnije i preglednije, bez velikih izvoĊaĉkih problema. Brzi stavovi se odlikuju gustoćom zvuka; oni su ĉesto majestetiĉnog izraza i homofonog karaktera. Drugi stav je po pravilu kratak i ima znaĉaj prelaza na brz i vedar poslednji stav. Vivaldijevi concerti ripieni sveĉaniji su i dublji od simfonija, naroĉito u poslednjim stavovima, koji su ĉesto raĊeni polifonom tehnikom. Vivaldijevo opersko stvaranje još traţi temeljitije studije. Komponujući od 1713 dalje usporedno opere i koncerte on je te dve vrste tesno povezao pa je uz ostalo potpuno izjednaĉio ariju s formom svog koncertnog stavka. Takva Aria-Concerto susreće se već u njegovim ranim operama, a ĉini se da je delovala kao uzor na mnoge savremenike, ukljuĉujući Hassea i J. S. Bacha. V. je mnogo polagao na svoje opere, preuzimajući na sebe uloge dirigenta, rediteIja, korepetitora, dajući uputstva za nacrte kostima, dekora itd.
A. Vivaldi, Koncert u G-duru, autograf
681
No istaknuti savremenici, kao B. Marcello i C. Goldoni oštro su kritikovali njegovo opersko stvaranje. Sigurno je da se u Vivaldijevim operama sreću slabosti tadašnjeg venecijanskog operskog stila, ali u onima iz kasnije stvaralaĉke faze V. je u instrumentalnoj obradi, u mnoštvu ansambala i zborskih partija, u velikom izraţajnom rasponu i prefinjenim recitativima daleko prevazišao te šablone. Uticaji koncerta opaţaju se i u Vivaldijevim vokalnim i crkvenim delima posebno u velikim horskim scenama i razvijenom instrumentalnom partu. Vivald I'Estro Armonico, naslovna strana, Naroĉito je uspeo oraPariš, oko 1750 torijum Juditha triumphans . . . za soliste, hor i orkestar, koji na mahove dostiţe pravu dramsku snagu i iskrenu i potresnu patetiĉnost. U svojim delima ostvario je V. nekoliko osnovnih ritmiĉko-tematskih tipova, karakteristiĉnih za njegov stil. Oni se najĉešće odlikuju markantnim, lapidarnim motivom na bazi toniĉnog trozvuka, energiĉnim pokretom u brzim stavovima i raspevanom kantilenom u sporim stavovima. Vivaldijeva tematika izvršila je snaţan uticaj i na savremenike (medu njima i na J. S. Bacha) i na kasnije generacije, sve do mannheimske škole. Nasuprot savremenicima koji su brzinu izvoĊenja svojih dela obeleţavali uglavnom pribliţnim oznakama, kod Vivaldija nailazimo na veliki broj briţljivo opisanih i naznaĉenih tempa. Tako, npr., on za allegro upotrebljava ne manje od 14 raznih naziva. Vivaldijeve partiture potpuno opovrgavaju mišljenje nekih muziĉara da se barokna dinamika sastojala samo od zvuĉnih površina suprotne jaĉine (terasasta dinamika). Bogatstvo njegove dinamiĉke skale i njegov prefinjeni smisao za dinamiĉko nijansiranje ogledaju se u njegovim partiturama u mnoštvu oznaka koje je upotrebio, veoma ĉesto jedne pored drugih, što jasno pokazuje da se radilo o crescendu ili decrescendu. On je gajio posebnu naklonost za muziku programskog ili opisnog karaktera. U tim delima ima doduše i nespretnog imitiranja prirodnih pojava, mada rede, dok u mnogima veoma slikovito i ukusno prikazuje muziĉkim jezikom razne scene iz ţivota i prirode. Najuspelije su kompozicije u kojima na izvanredno snaţan i neposredan naĉin transponuje razliĉita psihiĉka stanja i raspoloţenja stvorena spoljnjim dogaĊajima u muziĉki izraz. Jedan od odliĉnih primera je koncert za fagot i orkestar nazvan Noć. Mada je, V. za istoriju muzike znaĉajniji kao kompozitor, ne smeju se prevideti ni njegove velike izvoĊaĉke sposobnosti i zasluge za razvoj violinske tehnike. Savremenici su se divili briljantnosti njegovog sviranja, koja im se ĉinila nedostupna i jedinstvena (J. F. A. von Uffenbach, 1715). Pošto je obiĉno izvodio sopstvena dela, to su ona i ogledalo njegovih izvoĊaĉkih sposobnosti. Upotreba visokih pozicija (do dvanaeste, a ne devete, kako se ranije mislilo) nije u njima retka. On je znatno razvio sviranje razloţenih akorda i stvorio od toga tipiĉan naĉin violinske tehnike. Sviranje preko sve ĉetiri ţice u brzom tempu ide medu karakteristike njegovog violinskog sloga. Ĉesti virtuozni pasaţi govore ne samo o nadahnutom kompozitoru, već i o tehniĉki veoma zrelom izvoĊaĉu. V. zadivljuje inventivnošću u pogledu raznih poteza gudala. Pored staccata, on piše i do 24 note odvojene pod jednim lukom, što dovodi do virtuoznog poteza spiccato. Poznaje i sakato i naroĉito ĉesto ga primenjuje u kadencama violinskih koncerata. Za razliku od mnogih savremenika, V. je posvećivao veliku paţnju artikulaciji, briţljivo i precizno oznaĉavajući ligature izmeĊu pojedinih delova i fraza, pa je ĉak stavljao i napomene, kao »guardate la liga tura«. V. je svakako najveći italijanski barokni majstor orkestra, za koji je posedovao izvanredan smisao i osećaj. Njegov orkestar je razliĉit i varira od gudaĉkog do znatno velikog sastava sa drvenim i limenim duvaĉima, instrumentima na trzanje, pa ĉak i udaraljkama. Gudaĉki korpus ima najviše do 25 muziĉara, a od drvenih instrumenata upotrebljava flaute, oboe i fagote u paru, mada ne uvek sve zajedno. Za razliku od mnogih savremenika, V. tretira
682
VIVALDI — VIZANTIJSKA MUZIKA
drvene duvaĉe ne samo slobodno i samostalno, već i virtuozno, naroĉito u raznim koncertima za ove instrumente. V. je pisao i za klarinet, a ponekad i za druge limene instrumente, kao trombon da caccia. Od instrumenata na trzanje zastupljeni su dosta ĉesto mandoline, teorbe i laute. Orgulje su zajedno sa ĉembalom najvaţniji instrumenti obeleţenog basa, ali su i solistiĉki tretirane. Brojĉani sastav njegovog orkestra kretao se od 25 do 50 muziĉara. V. je pokazao neiscrpnu invenciju i bogatu maštu u realizovanju razliĉitih zvuĉnih mogućnosti gudaĉa. Poznavao je dramatiĉni i snaţni efekat unisona, razne mogućnosti pizzicata, naroĉito u basovoj liniji, a u operama se koristio i tremolom. Upotrebljavao je prigušene gudaĉke instrumente (sordini), kao i duvaĉke. V. je ĉešće dirigovao gudalom stojeći ispred orkestra, po ĉemu je preteĉa savremenog dirigovanja. Stilski Vivaldijev razvoj pokazuje širok raspon: polazeći od venecijanskog odnosno corellijevskog baroka on je došao do prelazne faze u klasiku. Poslednjih dvadesetak godina otkada je V. pravilno ocenjen kao jedan od najvećih kompozitora XVIII v. njegova se dela ponovo izvode sve više. Niz istaknutih muzikologa i muziĉara, medu njima G. F. Malipiero, M. Pincherle, A. Einstein te R. Fasano i njegov ansambl Virtnosi di Roma najviše su zasluţni za Vivaldijevu renesansu- Broj njegovih kompozicija nije taĉno utvrĊen, pošto se još uvek pronalaze novi manuskripti u raznim evropskim bibliotekama; štampan je samo manji deo. Do danas je poznato oko 770 kompozicija. DELA. INSTRUMENTALNA: 344 koncerata za solistiĉki instrument i orkestar; 81 koncert za 2 i više instrumenata solo i orkestar; 61 simfonija i concerto ripieno; 23 komorna koncerta; 93 sonata i trija; od toga manji deo objavljen za autorova ţivota u samostalnim i skupnim zbirkama, ostalo u rkp.; samostalna izdanja: Suonate da camera a tre, op. i, 1705; Sonate a violino c basso per U ĉembalo op. 2, 1709; L'Estro armonico (12 koncerata u 2 knj.) op. 3, 1712; La Stravaganza (12 koncerata) op. 4, oko 1712—13; VI Sonate quatro a violino solo e basso e due a due violini e basso continuo op. 5, 1716; VI Concerti a cinque stromenti op. 6, oko 1716—-17; Concerti a cinque stromenti op. 7 (2 knj.), oko 1716—17; 77 Cimento delVArmonia e d#lUInventione op. 8 (12 koncerata, medu njima i poznati Le Quattro Stagioni), oko 1725; La Cetra op. 9 (12 koncerata), 1728; VI Concerti a flauto traverso op. 10, oko 1729—30; Set Concerti a violino principale. . . op. 11, oko 1729—3°i Set Concerti a violino principale. . . op. 12, oko 1729— 30; 77 Pastor Fido, Sonates. . . op. 13, oko 1737; VI Sonates a Violoncello solo col Basse op. 14, oko 1740. — DRAMSKA: 46 opera, od kojih je saĉuvana 21: Ottone in Villa, 1713; OrlanĊo finto pazzo, 1714; L'Incoro-nazione di Dario, 1716; Arsilda Regina di Ponto, 1716; Armida al Campo d'Egitto (saĉuvan samo I i I I I ĉin), 1718; II Teuzzone, 1719; Tito Manlio, 1719; La Veritd in Cimento, 1720; Ercole sul Termodonte, 1723; 77 Giustino, 1724; La Virtii trionfante dell*Amore e dell'Odio ovvero II Tigrane (samo II ĉin Vivaldijev), 1724; Dorilla in Tempe, 1726; Farnace (saĉuvano 6 verzija te opere), 1727; Orlando, 1727; V' Ateneide, 1729; La Fida Ninfa, 1732; L'Olimpiade, 1734; Griselda, 1735; Tamerlano (V. u suradnji sa drugima), 1735; Catone in Utica, 1737 i Rosmira (zapravo pastiecio), 1738. — VOKALNA. Oratorijumi: Moyses Deus Pharaonis (saĉuvan samo tekst), 1714; Juditha Triumphans devieta Holo-fernis barbarie, 1716 i L'Adorazione delli tre Re Magi al Bambino Gesu, 172.2.. 38 svetovnih kantata; 8 serenata i većih vokalnih dela; veći broj arija (delimiĉno iz vlastitih opera i kantata). — CRKVENA: 57 kompozicija, od toga 12 moteta, 8 Introduzioni, 1 Magnificat (u 2 verzije). NOVA IZD.: ukupna Vivaldijeva instrumentalna dela obj. Istituto italiano Antonio Vivaldi u redakciji G. F. Malipiera uz saradnju A. Ephrikiana, A. Fanne, B. Maderne, B. Prata, R. Olivierija i F. Zobeleva, u 16 serija koje obuh vataju 530 kompozicija, 1947—72. Kritiĉko izd. instrumentalnih dela obj. R. EUer od 1974 dalje. Pojedinaĉna izdanja instrumentalnih dela obj. su F. Sc hroeder, W. Kolneder, B. Molinari, F. Torrefranca, A. Casella, W. Fortner, H. Gruss, J. P. Rampael i R. Veyron-Lacroix (6 sonata, 1965) i mnogi drugi. Pojedina vokalna i crkvena dela obj. G. F. Malipiero {Magnificat, Stabat Mater, Credo i Dixit Dominus, 5 sv.), R. Blanchard (6 moteta, 1968), R. Fasano (crkvena dela, 4 sv. 1968—72), B. Maderna, F. Delgado i dr. Operu La Fida ninfa obj. R. Monterosso {Instituta et Monumenta, 1,3, 1964); oratorij Juditha Triumphans obj. A. Zedda (1971). LIT.: TEMATSKI KATALOZI: W. Altmann, Thematischer Katalog der gedruckten Werke Antonio Vivaldis, AFMW, 1922. —■ A. Gentili, La Rac-colta di rarita musicali M. Foa alla Biblioteca Nazionale di Torino, Accademie e Bibliotece d'Italia, I, 1927. — Isti, La Raccolta di antiehe musiche R. Giordano, ibid., 1930. — O. Rudge, Catalogo tematico delle opere strumentali di Antonio Vivaldi esistenti nella Biblioteca Nazionale di Torino, u zborniku Antonio Vivaldi: note e documenti, Roma 1939. — Ista, Opere vocali attribuite a Antonio Vivaldi nella Biblioteca Nazionale, Torino, ibid. — M. Rinaldi, Catalogo numerico tematico delle composizioni di Antonio Vivaldi, Roma 1945 (novo izd, 1954). —' M. Pincherle, Antonio Vivaldi. . . ( I I sv. Inventaire thematique), Pariš 1948 (novi otisak 1968). — L. Coral, A Concordance of the Thematic Indexes to the Instrumental Works of Antonio Vivaldi, Ann Arbor (Michigan) 1965 (II izd. 1972). — A. Fanna (izdavaĉ), Antonio Vivaldi, Catalogo numerico-tematico delle opere strumentali, Milano 1968. — P. Damilano, Inventario delle composizioni musicali ms. di Antonio Vivaldi esistenti presso la Biblioteca Nazionale di Torino, Rivista italiana di musicologia, 1968. — N. Ohmura, A. Reference Concordance Table of Vivaldis Instrumental Works, Kawasaki 1972. — T. Parkinson, Discographv of Antonio Vivaldi on Long-Playing Records (disertacija), Kentuckv State University, 1972. —■ P. Ryom, Antonio Vivaldi, Table de coneordances des oeuvres, Kobenhavn 1973 (na njemaĉkom 1974). BIOGRAFIJE I MONOGRAFIJE: P. Waldersee, Antonio Vivaldis Violinkonzerte unter besonderer Beriicksichtigung der von J. S. Bach bearbeiteten, VFMW, 1885. — A, Schering, Geschichte des Instrumentalkonzerts, Leipzig 1905 (novi otisak 1972). — A. Salvatori, Antonio Vivaldi, II prete rosso: note biografiche, Rivista della citta di Venezia, 1928. —■ M. Pincherle, Vivaldi e gli ospedali di Venezia, RAM, 1937. •—• F. Vatielli, Un Ritratto di Antonio Vivaldi, ibid., 1938. — R. Gallo, Antonio Vivaldi, il Prete Rosso: la famiglia, la rnorte, Ateneo veneto, 1938. —• 5. A. Luciani, Antonio Vivaldi: note e documenti sulla vita e sulle opere, Roma 1938. — Zbornik Antonio Vivaldi, Note e documenti sulla vita e sulle opere (sa prilozima A. Caselle, S. A. Lucianija, V. Mortarija, U. Rolandija, O. Rudge), Accademia musicale Chigiana, Siena 1939. —• Zbornik La Scuola Veneziana (sa prilozima R. Galla, S. A. Lucianija, O. Rudge), ibid., 1941. — M. Abbado, Antonio Vivaldi, Torino 1942. — F. Torrefranca, Modernita di Antonio Vivaldi, Nuova antologia, 1942. — O. Rudge (urednik),
Antonio Vivaldi, Lettere e dediche, Siena 1942. — M. Rinaldi, Antonu Milano 1943. — 5". A. Luciani, Vivaldi, Concerti e Sonate, Milano M. Pincherle, Antonio Vivaldi et la musique instrumentale (2 sv.), P (novi otisak Ncw York 1968). — F. Torrefranca, Problemi Vivaldia grešni izvještaj, Basel 1949. — W. Kolneder, Die Klarinette als Co
— M. Rinaldi, La Data di nascita di Antonio Vivaldi, Siena 1953. . zio. Temi vivaldiani, RAM, 1953. — A. Michel, Antonio Vivaldi et de Lorraine, Annales de l'Est, 1954. — W. Kolneder, Zur Frage der kataloge, AFMW, 1954- — H. R. Jung, Die Dresdner Vivaldimar AFMW, 1955. — M. Pincherle, Vivaldi, Pariš 1955 (engl. 1957)- — neder, Auffiihrungspraxis bei Vivaldi, Leipzig 1955 (novi otisak 197; EUer, Zur Frage Bach-Vivaldi, Kongresni izvještaj, Hamburg 1956, Die Konzertform Antonio Vivaldis (habilitacija), Leipzig 1957.— G. piero, Antonio Vivaldi, il »Prete rosso«, Milano 1958. — H. R. Ra Instrumental Sonatas of Antonio Vivaldi (disertacija), Ann Arbor 19 Biella, Antonio Vivaldi: la data di nascita, Mušica Sacra, 1959, 2. Rozvell, Four Operas of Antonio Vivaldi (disertacija), University of R (New York) 1959. — W, Kolneder, Die Solokonzertform bei Vivalc bourg i Baden-Baden 1961. — R. EUer, Vivaldi-Dresden-Bach, Beiti Musik\vissenschaft, 1961. — W. Kolneder, Vivaldis Aria-concerto, E Jahrbuch der Musikwissenschaft, 1964. — Isti, Antonio Vivaldi, JLe Werk, Vi'iesbaden 1965. — Isti, Die Vivaldiforschung. Geschichte, 1 Aufgaben, u Forschungen und Fortschritte, 1966. —- Al, Rinaldi, Alla di Vivaldi operista, Spomenica G. Barblanu, 1966. — P. Ryom t La C son entre les versions differentes d'un concerto d'Antonio Vivaldi par J. S. Bach, Dansk aarboog for musikforskning, 1966—67. — Isti, L sement des cantates d'A^ntonio Vivaldi, ibid., 1968—72. — H. Ch. [I valdi und der Stil der italienischen Oper, AML, 1968. — M. M. The Secular Cantatas of Antonio Vivaldi in the Foa Collection (dis University of Michigan, 1969. —■ H. G. Klein, Der Einfluss der Viv; Konzertform im Instrumentalwerk J. S. Bachs, Strasbourg 1970. — i? Die Kirchenmusik von Antonio Vivaldi, SMZ, 1971. — K. Heller, L sebe Uberlieferung der Instrumentalwerke Vivaldis, Leipzig 1971. — nedcr, Mclodietvpen bei Vivaldi, Ziirich 1973. 1
VIVELL, Coelestin (Max), njemaĉki muzikolog (VC Baden, 21. X 1846 — Seckau, 10. III 1923). Benediktir 1875 u Maredsousu (Belgija), a od 1883 u samostanu uS (Štajerska). Vrstan poznavalac gregorijanskoga korala ĉije su, studije zadrţale svoju vrijednost do danas. DJELA: Der gregorianisehe Gesang, Studie iiber die Echtheit der T 1904; Studien iiber das Quilisma, Gregorianisehe Rundschau, 1905; £ der vatikanischen Choralschrift, 1906; Vom Musiktraktate Gregors des 1911; Direkte Entmicklung des romischen Kirchengesanges aus der vorch Musik, KMJB, 1911; Initia tractatuum (alfabetski popis poĉetnih fraza < prava koje se nalaze u dijelu Scriptores. . . M. Gerberta i Ch. Cousse 1912; Vom unedierten Tonarius des Monches Frutolf, SBIMG, 1912—1 rerum tractatuum de mušica antiqua et mediaevali editorum, 1915; Frutolfi> um de mušica. . . , 1919; Glossarium tnusicum (potpuni autorski i pi popis grĉkih i latinskih antiĉkih i srednjovjekovnih muziĉkih traktata), LIT.: 7?. Federhofer-Konigs, Coelestin (Max) Vivell, MGG, XII VIVES,
Amadeo, španjolski kompozitor (Collbato ko celone, 18. XI 1871 — Madrid, 1. XII 1932). Studirao u Ba kod J. Ribere i F. Pedrella. 2ivio u Madridu, gdje je ne: jeme predavao kompoziciju na Konzervatoriju. Zajedno Milletom osnovao 1891 zborsko udruţenje Orfeo Catala, h je oko 140 scenskih djela, većinom zarzuela. Neka su pisana francuske operecomique, a temelje se preteţno na katah narodnim napjevima. Mnoga Vivesova djela još su i danas pertoaru španjolskih muziĉkih kazališta. DJELA. DRAMSKA. Opere: Artus, 1895; Don Lucas del Cigarra La Balada de la luz, 1900; Maruxa, 1914; Balada de Carneval, 1919 i zuele: Bohemios, 1903; La Discreta enamorada; Lola Montes; Dona quita (po djelu Lope de Vega), 1922; La Villana, 1927 i dr. — Klavirsl pozicije. — Zborovi; brojne solo-pjesme (zbirka Canciones epigrama tekstove Španjolskih klasika, 1916). — Zbirke eseja, Ĉlanaka i predavanj 1923 i L'Entusiasme es la sal de l'anima, 1927. LIT.: A. Carrion, Amadeo Vives, Revista Musical Catalana, 1 J. Subirat Ideario estetico y etico de Amadeo Vives, ibid., 1933. —■ Isti, Vives, MGG, XIII, 1966. — D. Pr. Thompson, Dona Francisquita, a »Z by Amadeo Vives (disertacija; 3 sv.), University of Iowa, 1970. — F. dez-Girbal, Amadeo Vives, Madrid 1971.
VIVIER, Eugene-Leon, francuski kornist (Brioude, ] Loire, 4. XII 1817 —• Nica, 24. II 1900). Samouk; svirat kestru Pariške opere., koncertirao po Evropi. Do danas nij jašnjeno na koji je naĉin umio izvesti na rogu istodobn pa i tri tona. Napisao autobiografski roman La Vie et le$. tures d'un corniste (1900) i Le Petit Catechisme thedtral. LIT.: Ch. Limouzin, Eugene Vivier, Pariš 1900. ]
VIVO ~> Vivace VIZANTIJSKA MUZIKA. Već i sama definicija pred vaţan — i diskutovan — problem. Po sadrţaju, prema j piscima, taj bi pojam obuhvatao crkvenu muziku Vizantijskoj stva, a uz nju još i svetovne melodije iz sveĉanih obreda u cara, carske porodice i hijerarhije crkvene i drţavne. Dri ţeleli da se tu obradi i sva ostala svetovna vizantijska m kao npr. i pozorišna, koju pominju, napadajući je, crkvei no o kojoj inaĉe nije ostalo notnih zapisa u rukopisima. Nek širu definiciju tako da bi ona, po vremenu, obuhvatila ćelu rr
VIZANTIJSKA MUZIKA
683
Istoĉne crkve, od prvih poĉetaka do danas, dakle, već i onu pre pokušaji, verovatno najpre u Siriji, nove notacije (naravno, tada saosnivanja novoga grada Konstantinopolisa namesto stare megarej- mo ekfonetske): jer antiĉka grĉka notacija, koja je taĉno odreĊivala ske kolonije Bizantiuma 324 godine, a ujedno još i onu posle pro- svaki ton, izolujući ganije — kaosuviše precizna—bila zgodna zanopasti Vizantijskog Carstva 1453, do današnjeg pevanja grĉke crkve. vu nastajuću crkvenu muziĉku praksu. Uostalom, antiĉki uticaji nisu A po prostoru, definicija bi trebala da zahvati ne samo vizantijsku nidelovali u komplikovanom i rafinovanom vidu razvijene klasiĉne temuziku, pevanu na grĉkom jeziku, nego i vaskoliku crkvenu muzi- orije ili virtuoznog izvoĊenja, nego u prostoj i popularnoj formi koju ku istoĉnih crkava, koje su bile povezane s vizantijskom crkvom će skup vernika moći odmah da shvati. Za ĉesto zajedniĉko pevanje mnogim vezama, dugotrajnim i sloţenim, i jakim reciproĉnim uti- proste muzike, najĉešće samo deklamovane, koja se pevala na razlicajima, primanim i davanim, u razliĉitim stepenima povezanosti, ĉite i nejednake po duţini tekstove, nije ni bilo potrebno precizno od najtešnje zavisnosti do veće samostalnosti. odreĊivanje svakog pevanog tona, nego neka prostija i slobodnija notacija za prostiju i slobodniju, lako izmenljivu melodiju. Jer taPoreklu vizantijske muzike nauka nalazi više izvora, i ono je da, osim sasvim malog broja izuĉenih muziĉkih profesionalaca, u zaista sloţeno. Ali nasuprot velikom naglasku koji je dugo vreme pevanju su uĉestvovali zapadna istorija stavljala na delatnost Rima u razvoju već prvenstveno vernici, koji organizovanog hrišćanstva, a tako i njegove kulture i umetnos-ti, treba stalno i snaţno . - . . . ___ ^jr m»""Zm*m- HjM su,kako kaţe Engels, pri podvlaĉiti da su prvi hrišpadali niţim slojevima, i ~TH p OJ -TB|) ■N+A^C«'!*** melodije su se prenosile i ćani bili Azijati, Semiti iz Palestine i Sirije, i da je menjale i stvarale, kao u pozadina hrišćanskog ooc « A S i f a K,upMC M trnu svakom folkloru, usme obreda, pa tako i muzike, nom tradicijom — uz tek orijentalna: sirska i docnija odreĊenija bejermenska. Vizantija je, po leţenja pri postepenom jednom srećnom izrazu, « ________ ' razvoju notacije. Zato se »brak Istoka i Zapada« ne treba ĉuditi što je naĊen samo jedan (Cheney) i treba imati uvek rukopis na kome je hrišćanska pesma bila na umu da se mešanje zabeleţena antiĉkom grĉkom notacijom uticaja vršilo i nastavljalo (»Oxyrhynchus Pa-pyri«, iz III v., kroz duge vekove, otkad je pronaĊen 1922). To treba uzeti kao rimski hrišćanski car pravo objašnjenje ĉinjenice koja zbunjuje Konstan-tin izabrao stari neke nauĉnike, što sve grĉki do X v. nema neumama zabeleţenih kolonijalni giadić na crkvenih pesama. Ta se praznina najbolje VIZANTIJSKA MUZIKA. Stihira iz Pentikostara, moţe Bosforu za svoju novu prestonicu. popuniti prvom, najranijom, Dej-stvo je Rima, hijerarhijski i rukopis Vatopedi Sticherarium br. 1499, fol. 317, kraj XIII ekfonetskom notacijom. politiĉki, bilo snaţno na već pobed-niĉko hrišćanstvo. Ali prvi Rezultati muziĉke vizantologije, skorašnje veliko osvojenje muzipoĉeci još neshvaćenog, i preziranog i progonjenog hrišćanstva, kološke nauke, tim su znaĉajniji što ne samo snaţno osvetljavaju naroĉito u obredu i u muzici, imali su za okvir azijatsku klimu i prve poĉetke zapadne muzike nego što je u novim i sve plodnijim orijentalne tradicije, u pravom vrenju duhova i gibanju naroda. Iz istraţivanjima vizantijske istorije i umetnosti uĉinjeno izvanredno svog —■ porušenog —■ jerusalimskog hrama i iz sinagoga prvi su otkriće dotad sasvim nepoznatoga bogatog i vanredno zanimljihrišćani — a oni su bili Jevreji — preneli u hrišćanski obred, vog sveta vizantijske muzike. Istraţivanja koja se tiĉu vizantijske zajedno s tekstovima psalama, i svoje jevrejske melodije. Tome muzike nizala su se u više uzastopnih talasa koji su se sustizali, nasuprot, neki nauĉnici istiĉu da je tradicija grĉke antiĉke u sukcesivnim generacijama. Oko 1860 radili su: J. M. Neale, F. umetnosti i muzike, a naroĉito muziĉke teorije bila veoma ţiva u J. Mone, J.-B. Pitra (znaĉajan što je otkrio metriĉku i poetsku Istoĉnom Carstvu, da se Vizantija dugo smatrala nastavkom i strukturu vizantijske poproduţenjem Rimskog Carstva i da su se Vizantinci uostalom, ezije, dotad smatrane nazivali i Rimljanima ('Pcoijtatoi). Ali u to vreme antiĉki duh davno prozom), A. Christ, W. je prestao da bude ţivotodavan i plodonosan. Mnogo brojniji i Meyer, Bouvy, Stevendelatniji bili su svakodnevni uticaji koji su dolazili iz ranih revnosnih son i K. Krumbacher (auhrišćanskih crkava, naroĉito tor kapitalne »Istorije visirskih. (Ostrogorski kaţe zantijske knjiţevnosti«). da podlogu razvitka Dok se rad ove generacije Vizantije saĉinjavaju: odvijao najviše na polju rimsko drţavno ureĊenje, filologije i ispitivanja grĉka kultura i hrišćan-ska tekstova, krajem prošlog vera; ta su tri elementa veka istraţivaĉi za-hvataju neophodna za shvatanje sve više probleme i same suštine Vizantije koja muzike: J. B. Thibaut, H. nastaje hristija-nizacijom Gaisser, A. Gastoue, O. Rimske Imperije i Fleischer (koji je dao prenošenjem drţavnog reprodukciju, prevod i centra na jelinizova-ni komentar »Me-sinske Istok. Dodaje odmah da se Papadike«) i H. Riemann sa vremenom sve više (mnogo kritiko-van od udaljujemo od rimskih docnije generacije). Ali osnova, dok se u kulturi i najznaĉajniji su posao, već jeziku sve više istiĉe od prvih decenija ovoga jelinizacija Vizantijskog veka, izvršila sledeća tri Carstva.) nauĉnika: H. J. W. Od vanrednog je znaĉaja Tillyard, E. Wellesz i C. da novo hrišćanstvo nije Heeg, koji su svojim, zadrţalo za sebe antiĉku osobeno na muziku i muziĉku notaciju, tada još naroĉito na muziĉku postojeću na je-linizovanom notaciju usmerenim stuIstoku, nego da su tada dijima (o neumskim znanastali prvi kovima, i njihovom razvoju, o tumaĉenju odnosa tela i duše, o ulozi martirija i ftore, o modusima i dr.) omogućili već
"3^ '"^. fer ^^^^ **~v w
VIZANTIJSKA MUZIKA. Stihira sv. Save, Hilandarski rukopis br. 312, fol. 99
684
VIZANTIJSKA MUZIKA
pouzdana dešifrovanja vizantijskih neuma. Od vanredne je vaţnosti bio, posle dugog niza godina odvojenog rada, njihov sastanak 1931 u Kobenhavnu, gde je postavljeno nekoliko zajedniĉkih principa i utvrĊen dalji plan rada. Od tada poĉinju izdanja velike impozantne kolekcije »Monumenta Musicae Bvzantinae« (MMB) pod patronatom »Union Academique Internationale«. Zasluţni su i drugi noviji istraţivaĉi: L. Tardo, O. Tiby, O. Gombosi.
Kod mnogih pisaca teţište ćele problematike vizantijske muzike leţi na notaciji, kojoj oni daju prvo, najvaţnije i najobimnije mesto u prikazu njene istorije i suštine, jer su semiografski problemi najranije i najjaĉe privlaĉili —• pa i danas privlaĉe — paţnju nauĉnika. Notacija se pojavila, kako se misli, kad je već bio obrazovan fond crkvenih pesama, ĉije su se melodije morale poveravati pamćenju. Prva notacija nije beleţila melodijsku liniju crkvenog napeva, nego toniĉke naglaske reci. A iz nje se tek docnije polagano razvila prava neumska notacija za pevanje. Zato treba oštro razlikovati dve, u istorijskom toku i u nameni, suštinski razliĉne notacije: jedna, je, prva, za osobeno sveĉano ĉitanje (ĉtenije) biblijskog teksta, a druga, prava neumska notacija, za pevanje crkvenih pesama. Iz reci ejajKovijai^, ĉitanje sveĉanim glasom, grĉki nauĉnik Tzetzes stvorio je termin ekfonetski za notaciju koja upotrebljava znakove za uspon ili pad glasa prilikom ĉtenija evanĊelja, apostola, parimeja i drugih biblijskih tekstova. Znakovi su izraĊeni prema grĉko-rimskim gramatiĉkim akcentima koje je uveo Aristofan iz starog Bizantiuma, u <- III v., kad se »opšti« grĉki jezik, xotvr), zahvaljujući ţivim trgovaĉkim vezama Grka, raširio, u jelinistiĉkom periodu, po ćelom Istoku, kod naroda koji, naravno, nisu znali taĉno akcente grĉkih reci. Najstariji rukopisi s ovom notacijom potiĉu tek iz IX v., ali kako se ona tada pojavljuje odmah u veoma razvijenom vidu, verovatno je po vremenu postanka mnogo starija, moţda ĉak iz IV v. Produţila je zatim da traje — što je neobiĉno — uz savršeniju neumsku notaciju sve do XIV v., kad se konaĉno gubi. Da li su neume iz prave neumske notacije vizantijski izum, i nastale iz grĉke ekfonetske notacije, ili su unete s Istoka (moţda iz Sirije), još se raspravlja. Ali u pogledu etapa razvoja notacije, posle ranijih razliĉitih podela pojedinih nauĉnika, došlo je, pod uticajem izdanja MMB, do opšte primljene podele u ĉetiri perioda. Paleovizantijska notacija (900—1200) daje neumatske znakove samo radi mnemotehniĉkog cilja, uostalom kao i ekfonetska, jer su intervali naznaĉeni samo otprilike. Obiĉno se u ovom periodu razlikuju tri uzastopna tipa: primitivan, srednji i mešoviti ili konstantinopolski, ili, po jednom znaĉajnom rukopisu (koji je istraţivao naroĉito Tillvard), Coislin-tip. Srednjovizantijska notacija (hagiopolitanska, okrugla notacija, ili Damaskinska, jer se misli da potjeĉe od Jovana Damaskina) upotrebljavana u vremenu 1200—1400 mnogo je više bila istraţivana no sve ostale (Wellesz, Tillvard). Ona moţe da se solidno dešifruie u svim vaţnim vidovima, zahvaljujući malim udţbenicima za nastavu crkvenih pevaĉa, nazvanim papadike (iraTraSracu). Znaĉajna je »Mesinska papadika«, pod nazivom »Muziĉka gramatika«, koju je preveo i protumaĉio O. Fleischer; nekoliko papadika nalazi se u Hilandaru, na crkvenoslovenskom. Sve naĊene papadike veoma su sliĉne medu sobom, i zato se misli da one sve potiĉu iz jednog daleko starijeg izvora, ĉiji bi autor mogao biti odliĉan znalac crkvene muzike, majstor Jovan Knkuzel (iz XIV v.), a sadrţavaju listu znakova s naznakom njihove intervalske vrednosti, i veţbe u pevanju po neumama.
(1) SOMATA (TELA) Dyo Kentemata
Pelaston
Kouphisma
sekunda uzlazna Oligon Petaste sekunda silazna Apostrophos Oxeia
Dyo Apostrophoi
(2) PNEUMATA (DUŠE) uzlazna terca kvinta Kentema
silazna terca
n Hypsele
Elaphron
kvinta Chamele
Znakovi, po sistemu srednjovizantijske i sledeće, kasn tijske notacije, dele se u dve grupe: tela (acotAscra) i duše (TTVS' Tela se kreću postupno, naviše ili naniţe, a duše sa skok tercu ili kvintu, u oba pravca. Postoje još i znakovi koji nisu ni tela ni duše, npr. ap koji oznaĉava dve silazne sekunde, sa nekom vrstom gliss kao najvaţniji od svih znakova, ison, koji, kao znak za po ton, ne moţe da spada ni u tela ni u duše. Ison je, kako ka sinska papadika: »poĉetak, sredina, kraj i veza svih znakov tiĉke umetnosti«. Za ostale intervale (kvartu, sekstu i već« vale) potrebno je uĉešće više znakova, i tela i duše, koja, po ma papadike, i ne mogu stajati sama. Po dosta komplik pravilima, ako znakovi duša stoje nad telima, njihove se inte vrednosti zbrajaju. Ali ako oni stoje iza znakova tela, ili ispe onda telo gubi svoju intervalsku vrednost, tj. ne zbraja se, ; daje duši svoju ekspresivnu vrednost.
naviše
1
2
—
*—*
6
L 9x
9
naniţe
Oligon sam, 1 intervalski stupanj, znak za sekundu; same tema, 2 stepena za tercu, jer telo »podvrgnuto«, gubi intei vrednost; Oligon i Kentema, 3 stepena zbrajaju se, jer je Ki iznad; Hvpsele, bez Oligona, 4 stepena, za kvintu; Hvpsek gon, 5 stepeni, za sekstu; Hvpsele i Kentema, bez Olig stepeni, za septimu; Hvpsele, Kentema i Oligon, 7 step< oktavu. Sliĉan je postupak i sa silaznim neumama: telom trophom, i dušama: Elaphron i Hamile, ali naniţe nema skoka od kvinte. Ovo rešenje jedne ĉudne i zagonetne ĉinjenice: da posti znakova za uzlaznu sekundu, dok za ostale intervale postoj jedan znak (ili dva za silaznu sekundu), istiĉe se kao jec najvećih uspeha svih istraţivaĉa notacija. Rešavajući taj pi u smislu: da znakovi uzlazne sekunde koji, osim Oligona »neutialan«, sadrţavaju i odreĊene direktive za ritmiĉko i e sivno izvoĊenje, i da te direktive telo predaje duši, ako je c ili ispod tela, Wellesz je u svojim transkripcijama smatrao d; da obeleţi osobenim znacima ove ekspresivne nijanse. Me dozvoljeno postaviti pitanje: da li su crkveni pevaĉi ovog pi i sledećih, zaista mogli da razlikuju u svom izvoĊenju, a si u slušanju, ovih šest tako suptilnih ekspresivnih nijansa?
Oligon
Oxeia
Petaste
Pelaston
Kouphisma
Dyo Ken
Kasnovizantijska notacija (1400—-1821) ili Kukuzelova, pc storu« Jovanu Kukuzelu, za kog se misli da je njen autor, 1 u upotrebu tek kad se u vizantijskoj cikvi, pod uticajem muzike, raširio novi stil pevanja, ukrašen, rascvetan. lake notacija, zadrţavajući iste principe, znakove i postupke o notacije, u osnovi samo njena amplifikacija, zamera joj se dala preteran znaĉaj hironomiji, uvodeći više od 40 novih zr (ne raĉunajući njihove mnogobrojne kombinacije). Ti su z; — veliki znakovi, velike hipostase — a/oni, tj. oni ne daju pi o intervalima, nego o ritmu i naĉinu izvoĊenja; njihov b izgled i njihovi ĉudni, nekad neprirodno dugi (preko deset va) nazivi (KpaT»][AoxaTa[5o-rpo[uu7t6ppoov) ĉiji je smisao pc nejasan, bili su uzrok da se njihovo znaĉenje tokom vremen puno zaboravilo. Moderna notacija (od 1821) ili Hrisantova, nazvana je pc santu iz Madita, episkopu draĉkom. Njegova knjiga »Uvod oriju i praksu crkvenog pevanja« sadrţava i reformu nota novo razraĊeno izlaganje muziĉke teorije. Hrisant, koji je poznavao zapadnu muziku, njen sistem i teoriju, ţeleo je s' ■reformom da, radi štampanja crkvenih knjiga, uprosti dotad plikovanu notaciju izbacivanjem suvišnih nepotrebnih i tad nepoznatih i nerazumljivih znakova. Ne samo da je uklonio r velike hipostase sa zaboravljenim znaĉenjem, nego je i zn za uzlaznu sekundu sveo od šest na samo tri: Oligon, Pe, Kentemata. Posle odobrenja reforme od Carigradskog patri Hrisantova notacija je u upotrebi ne samo u grĉkoj crkvi ne; crkvama balkanskih naroda. Teorija vizantijske muzike priliĉno je nejasna i zato što malo konkretnih podataka daju raniji pisci, i što zapadni nai u ispitivanju razvojnog toka istorije veoma uzdrţano traţe i
VIZANTIJSKA MUZIKA u modernoj, utvrĊenoj praksi i teoriji. Stari vizantijski pisci o muzici su se za uporedenja drţali antiĉkih obrazaca ili apstraktno raspravljali o etiĉkom — a ne o estetskom — dejstvu muzike, na naĉin grĉkih filozofa, od Platona do novoplatoniĉara, a veoma malo o muziĉkoj praksi svoga doba, i zato su poreklo i prvi razvoj vizantijske muzike tako nepoznati. Iako se primećuje izvesna osnovna sliĉnost izmeĊu vizantijskih i gregorijanskih modusa, nauĉnici se razilaze odmah kod pokušaja da se gregorijanski modusi svedu na vizantijske i izvedu iz njih. Odnosi izmeĊu njih, i suština vizantijskog glasa ($x°?> lAacb), mogu se dobiti samo komparativnom studijom sistema modusa, raĉunajući tu, naravno i moderni Hrisantov. Vizantijske crkvene melodije grupisane su u osam glasova, koji se dele u ĉetiri autentiĉna (kyrioi) i ĉetiri plagalna (plagioi), i tako se i broje (dok se na Zapadu, a isto tako i u crkvenom pevanju balkanskih naroda, modusi, odnosno glasovi, broje od i do 8). Plagalni se nalaze u kvartu niţe od autentiĉnih, ali, inaĉe, odnos izmeĊu njih nije mnogo jasan. (Plagalni se glasovi ĉesto kreću u istom registru kao i autentiĉni, razlikujući se od njih samo po finalisu, dok je u gregorijanskom pevanju upravo obratno. Neki su nauĉnici pokušavali da ipak izrade tabelu odnosa izmeĊu vizantijskih glasova i gregorijanskih modusa (ponekad dajući im i stare antiĉke jelinske nazive, ali tu postoje mnoge nejasnoće, neslaganja — i greške). A drugi su, smatrajući ove odnose potpuno uslovnim i drţeći se prakse, nastojali da utvrde bar initialise i finalise (poĉetne i završne tonove svih glasova), što nije bilo lako, jer i jednih i drugih ima ĉesto po dva, nekad uz redi treći (velika slova oznaĉuju niţu, a mala višu oktavu): Modus
Glas Initialis a(D)
Finaiis
a'
I
3'
III
a,D
V'
V
c, a
F, c
6'
VII
d, G
G, d
a'
II
D, G(E)
D(a)
IV
E, G(a)
E
y'
VI
F, a
F(b)
s -
VIII
G, c
G(c)
E,h
h, G
Ispred svake pesme nalazi se specijalan znak, martirija, koja naznaĉava glas, i (pošto poĉetni tonovi pojedinoga glasa nisu nesumnjivo utvrĊeni, a i notacija sama ne odreĊuje visinu, nego samo intervalsko kretanje) poĉetni ton pesme. Martirije su postojale i ranije, u okrugloj i kasnovizantijskoj notaciji, ali pošto je Hrisant u svojoj reformi uveo odreĊen niz od sedam slogova, da oznaĉi tonove lestvice od d-d: Tra, [iou, ya, Si, x«, £,(£, UTJ, to se martirije u Hrisantovoj notaciji, inaĉe sloţenije od ranijih, koriste i tim naĉinom.
2. 3.
ili
5. 6. Tloi
3. p tos i Legetos •%
/
Sledeći je vaţan znak, u docnijem razvoju sve vaţniji, ftora ( i&opa), koja oznaĉava prelaz iz glasa u glas, što se moţe pribliţiti nekoj vrsti modulacije u našem smislu. Ali inaĉe je teorija ftore vanredno — i nepotrebno ■—• komplikovana, jer znakovi postoj' odvojeno za pojedine tonove, i to zasebno u dijatonskoj, u enharmonskoj i u hromatskoj lestvici. Veoma je korisno, nesumnjivo iz prakse poteklo, postojanje kratke formule za intonaciju, ili kratkog motiva pevanc » na slogove, ili reci, bez smisla, koja pomaţe pevaĉu da »uĊe u glas«. Za ovu intonaciju (ftfr^v., dbry)/7][j.a ili ţvrj/v^a) stoji u traktatu nazvanom »Hagiopolitis« da, kad god ima da se peva ili pouĉava, treba da se poĉne njom. Jer je ona »osnova glasa«. r autentiĉni Ananeanes aGFEDEFGa Neanes Nana haGah Hagia c c GGaGFG
i plagalni Aneanes
DFED 2 3 4
„ ,,
I za vizantijsku crkvenu umetnost, poeziju i muziku, vaţi da nije po nameni toliko svestan izraz umetnosti inspirisane religioznim osećanjima, koliko funkcionalno uslovljena umetniĉka pojava u sluţbi obreda, i ne moţe se potpuno razumeti bez poznavanja problema liturgike. Razvoj muzike i poezije poĉinje od najskromnijih poĉetaka stvaranja i utvrĊivanja obreda još progonjene crkve, do najvećeg bleska orijentalne raskoši sveĉane liturgije u crkvi sv. Sofije. U toj crkvi, sveĉano inaugurisanoj 537, već posle manje od 80 godina, car Iraklije, 612 godine, svojim dekretom sveo je broj »Svetosofijaca« na 80 sveštenika, 150 Ċakona, 40 dakonisa, 70 ipoĊakona, 160 ĉteca i 25 pojaca. Reci apostola Pavla u poslanici Efescima, da hrišćani treba da »govore medu sobom psalmima, himnama (UIAVOK;) i odama duhovnim (oiSaT^ Trvsuji.aTi.xatt;)« neki nauĉnici smatraju sinonimima, dok drugi ove termine oštro razlikuju, tvrdeći da je već tada (u I v.) postojala jasna odreĊena podela na tri naĉina pevanja, na psalmodiĉno, u stilu recitativa, gde više slogova dolazi na jedan isti ton; napevno, u stilu melodiĉno razvijene linije, ponegde sa dva do tri tona na jedan slog, i melizmatiĉno, široko pevanje sa dugim nizom tonova na jedan slog. Sigurno je da su prvi hrišćani preneli iz jevrejske sluţbe psalme i psalmodiju, ali pevanje kod hrišćana, za razliku od jevrejske sluţbe, bilo je samo vokalno, bez instrumenata i bez pratnje. Prve hrišćanske pesme saĉuvane su u Siriji. Jefrem Sirski (oko 373) najznaĉajniji je himnograf toga vremena, a njegovi tekstovi najstariji su od svih liturgijskih tekstova. U borbi protiv svojih prethodnika jeretika-gnostika, Bardesana (Bar Daisan) i njegovog sina Harmonija (u II v.) koji su, kako je bilo reĉeno, sastavljali lepe pesme i pevali ih na ugodan naĉin, Jefrem Sirski je stavljao ortodoksne tekstove namesto ranijih njihovih, koristeći se njihovim već popularnim i poznatim melodijama. Dok je Bardesan, revnostan i plodan himnograf napisao oko 150 pesama, Jefrem Sirski ostavio je dvaput toliko. Prva forma prave hrišćanske poezije, kad je ona poĉela da dobija svoj odreĊen vid, bio je tropar, koji je u poĉetku bio samo poneki umetnut stih izmeĊu stihova psalma, a zatim je narastao do ćele strofe. Da je tropar bio blizak narodu vidi se i iz toga što stihovi nisu više kvantitativni, kao u uĉenim jelinistiĉkim krugovima, već im je ritam odreĊen akcentima. Zbog velike popularnosti tropari su nastajali u ogromnom broju, a crkva je preduzela mere da se ove stihire (tropari-umeci dodavani na stihove psalma) dodaju samo poslednjim stihovima psalma. Razvijajući se sve više, tropar je postajao sve izraĊeniji, i dobijao, prema sadrţaju, mnogobrojne nazive (npr., vaskrsan, dogmatik, trojiĉan itd.) tako da nam, kaţe Pitra »i kanon i sve druge forme izgledaju samo kao sistem tropara na drugi naĉin rasporeĊen«. Prvi pisci, nazivani melodi (jer su davali i muziku i poeziju) koji se pominju jesu: Antim i Timokle iz V v. Slavan je tropar iz VI v. »'O [iovoy£V7]c;, Yio? EflHHopoflHbiii Cbme«, koji se pripisuje caru Justinijanu I. Tropari, pisani u ogromnim koliĉinama, jer se, od V v. pišu za svaki praznik, ušli su u crkvene knjige raznih vrsta (kao što su Mineji, po jedan za svaki mesec, Triod posni i cvetni i dr.). Prva velika forma himnografije nastaje poĉetkom VI v. To je kondakion, koji se sastojao od 18—24 strofe, gde su prema melodiji prve strofe podešene sve ostale. I u tome je jedna znaĉajna distinkcija vizantijske himnografije. Prva pesma, obrazac i uzor za iduće naziva se irmos (eip[xo^). Automelon (auTo^s^o./, caMonodĉ6eHb) ima svoju zasebnu melodiju, a uzor je drugima; idiomelon (j.8i6[xzkoj, caMoejiĊceui) ima svoju zasebnu metriku i melodiju, ali ne sluţi kao obrazac za druge; prosomoion (7rpoa6(j.otov, nodooeui) su pesme koje se sluţe melodijom nekog obrasca. Najznamenitiji i najslavljeniji pesnik kondakiona bio je Roman Melod, pokršteni Jevrejin iz Siiije (koncem V v. — VI v.), hvaljen kao »hrišćanski Pindar«,
Neeanes Aanes Nehagie
GahaGa FGEF FaGG
m
VIZANTIJSKA MUZIKA
686
kao »veterorum melodum princeps«. On je, sloţno govore nauĉnici, originalnošću misli i jednostavnošću uzdigao hrišćansku poeziju na visinu nedostignutu ni pre ni posle njega. Napisao je oko hiljadu kondakiona, a Boţićnji kondakion »'H 7rap&£vo^ -nfjiAspov« pevao se sve do XII v. na dan praznika u dvoru od zdruţenog hora carigradskih velikih crkava. Kad je Pitra otkrio u većini nepoznato veliko delo Romanovo, divljenje i oduševljenje pozdravilo je Romanovu poeziju. Oduševljeni Krumbacher, u svojoj »Istoriji vizantijske knjiţevnosti«, ne štedi pohvale: »Istorija knjiţevnosti budućnosti moţda će slaviti Romana kao najvećeg crkvenog pesnika svih vremena. . . Reci u njegovim stihovima niţu se kao padanje vode neiscrpnog izvora. . . On je plastiĉan, jezgrovit. . . a dubinom osećanja i uzvišenošću jezika daleko je nadmašio sve druge melode. Grĉka crkvena poezija našla je u njemu svoje savršenstvo«. Pa ipak su se od njega u crkvenim knjigama saĉuvali samo pojedini delovi, jer njegova jednostavna poezija nije odgovarala ukusu poezije IX v., a savaiti i studiti, pisci kanona toga vremena izbacivali su Romanove kondakione — da bi naĉinili mesta svojim kanonima. Nova velika forma crkvenog pesništva, kanon, potisnula je kondakion, pa su od njega ostale samo pojedine odvojene pesme. Kanon je u osnovi niz pesama, oda, a svaka od tih devet pesama ima nekoliko strofa, odreĊene prvom, irmosom. Te se pesme oslanjaju na poznate biblijske pesme iz Starog i Novog zaveta, a veza izmeĊu njih i kanona sastoji se u više ili manje uspelim aluzijama na sadrţaj pesama, i u vezi njihovoj s praznikom za koji je kanon pisan. Smatra se da je s kanonima crkvena poezija dostigla savršeniju tehniku, ali manju poetsku snagu. Prvi pesnik kanona je Andreja Kritski iz VIII v. U njegovom obimnom delu istiĉe se »Veliki kanon« sa 250 strofa, tako da skoro svakom stihu svih devet biblijskih pesama odgovara jedna strofa. Drugi znaĉajan i zasluţan pesnik toga vremena je Jovan Damaskin (Damascenski; VIII v.) kome se, osim mnogih kanona pripisuje i jedan vanredno znaĉajan rad: redakcija i dopuna »Osmoglasnika« (»Oktoiha«). Nalavno, Damaskin nije pronašao sistem od osam glasova, ali je on sreĊivanjem, sistematisanjem i pisanjem velikog broja pesama za »Osmoglasnik«, jedan od najzasluţnijih reformatora crkvene muzike. (»Osmoglasnik«, »Oktoih«, jedna je od najznaĉajnijih vizantijskih crkvenih knjiga, a pesme medu najomiljelijim i najpoznatijim, jer se u toku godine pevaju šest ili sedam puta. »Osmoglasnik« sadrţava pesme za nedeljnu sluţbu, koje se u toku jedne odreĊene nedelje pevaju po jednom glasu, koji je tada na redu. Glasovi se niţu tako po redu u toku ćele crkvene godine — sa izuzetkom za vreme Trioda, posnog i cvetnog.) Nazvan Xpijaoppaco^, Zlatostrujni, Damaskin je i kao himnograf bio meĊu najvećima; medu njegovim mnogim pesmama nalazi se i Uskršnji kanon, nazvan »Zlatni kanon«, ili »Kraljica kanona«. Bio je veoma ugledan i u Damasku, sedištu kalifa, i zatim u manastiru sv. Save blizu Mrtvog mora, gde je postao vodeća liĉnost meĊu grĉkim, sirskim, jermenskim i koptskim monasima. Od njega poĉinje brojna grupa crkvenih pesnika savaita. U IX v. stvara se nov centar himnografije u manastiru Studionu u Carigradu. Medu pesnicima studitima istiĉu se Teodor Studit (754—823) i njegova dva brata. U vanredno plodnoj produkciji ovog vremena uĉestvuju i carevi: kao Lav VI Mudri (886—912) i Konstantin VII Porfirogenit (912—961) i jedna ţena, monahinja Kasija; njihove pesme pevaju se i danas. Savaitska i studitska himnografija logiĉno je dovela do nove stilske epohe, ali neki su se njeni znakovi primećivali još i ranije. Dok su tropare i kondake pisali melodi, dajući im ujedno i poeziju i muziku, kod himnografa, koji su takoĊe O tako u poĉetku postupali, ĊAKHtHIC nastaje sve više obiĉaj da se MAAlHlt primenjuju principi irmosa, tj. A da se novoj poeziji daje već raAHTHATTH muzika. A nijepostojeća \\ Opravdanje te prakse je u X postojanju već suviše velikog BUCOKIM B broja melodija, i u nedovoljnom poznavanju ne-umskih znakova, tako da pevaĉi nisu bili u stanju da nauĉe nove melodije. Ali tek u XI v., uporedo sa razvojem raskošnog HHCKIH K
X
X
VIZANTIJSKA MUZIKA. Stranica iz Papadike, Hilandarski rukopis br. 579
kulta bogate crkve koju vodi ljubav orijentalaca ka sv> obredima, i melodije postaju sve razvijenije i raskošni sve ĉešćim i iskićenim arabeskama. Zato se sad susre više inelurgi, specijaliste muziĉari, ĉiji je posao da ukras; variraju postojeće melodije. A kad predu na nastavu, dobij i naziv majstora (liai'aTćopE;). Najznaĉajniji je iz te op i plodne epohe Jovan Kukuzel iz XIV v., rodom iz Draĉa, zi svetogorski i muziĉki radnik. Poznat je njegov veliki rad, n nju i ispravljanju melodija i, kako je već pomenuto, na r muziĉke semiografije. Ţeleći da za sloţeniju muziku stvo. puniju notaciju, on je, kao i drugi posle njega, notaciju prs komplikovao. Posle gašenja crkven; poezije na Istoku, ona se nasta' Siciliji (naroĉito u manastiru Grottaferrata blizu Rima), g uz muziku, cvetali još i drugi vidovi vizantijske umetnosi Otkad u istraţivanju vizantijske muzike uz zapadne na uĉestvuju sve više i grĉki, priliĉno je prirodno da je medu došlo do neslaganja. Grĉki psalti (naroĉito Psachos) tvrde srednjovekovna notacija bila stenografski sistem, ĉiji su z naznaĉivali manje pa i veće grupe tonova i motiva, sadrţi tako u sebi, u saţetom, skeletnom vidu, sve melodije, pa i uki koje se pojavljuju u XIX v., u Hrisantovoj reformi. Druki ĉeno: vizantijsko pevanje nije se ni menjalo, ono je bilo < kakvo je danas (iako se notacija menjala). A Grci imaju nas tradiciju tog sistema, koju stranci nemaju. Naravno, ta je (naroĉito u onom vidu u kom je zapadni nauĉnici prikazuiu rešna, jer se muzika za više od petnaest vekova morala m Ali verovatno greše i zapadni nauĉnici. Vodeći malo ili 1 raĉuna o današnjoj ţivoj praksi pevanja, oni se suviše pouz u efekte svojih teorija o znaĉenju neumskih znakova, te ver mogu dešifrovati vizantijsku notaciju, bar okruglu, »bez os Moţda će biti dopušteno, pred ponosnim rezultatima nj transkripcija, i jedno pitanje: zar ĉovek ne bi od orijental zantijske muzike oĉekivao više hromatike i melizmatiĉnih 1 namesto silabiĉkog toka i dijatonske osnove, a bez onih n broj ih ekspresivnih izvoĊaĉkih zahteva kakvi se tada nigĊt Zapadu, ni u umetniĉkoj muzici, niti ne naziru? Vizantijska svetovna muzika aklamacija i polychronia, I slavila u sveĉanim prilikama cara i dvor, nije bila daleko od ne, jer je car bio poglavar crkve i njegov je ţivot bio reguli; detalja obredima, religioznim ili polureligioznim (opisanim i zi »De Ceremoniis« Konstantina VII Porfirogenita). Jedina 1 razlika medu crkvenom i ovom svetovnom muzikom bik upotrebi instrumenata. Ĉak je, prilikom dolaska cara u crk' Badnjak, pevanje dve grupe horova bilo praćeno instrumei jedan cd retkih sluĉajeva upotrebe instrumenata u crkvi. ', koje su pevali crkveni horovi sastavljeni od klirika verovatni bile daleko od crkvenih, a one koje su pevali svetovni hore stavljeni od ĉinovnika i dvorana verovatno su bile manje izr; Horovi, podeljeni uvek u dve grupe, imali su dva domest psalti još i jednog protopsalta koji se pri pevanju nalazio iz njih. Horove velikih vodećih frakcija »zelenih« i »plavih«, t su orgulje (po jedne za svaki hor). Orgulje, koje su vizai instrument, inaĉe su se veoma ĉesto upotrebljavale (javne vatne sveĉanosti, gozbe i svadbe), ali su potpuno nepoznati . i uloge njihovog uĉešća: moţda su orgulje pratile pevanje un ili u oktavi, ili s uprošćenom melodijskom linijom. Od ĉ instrumenata upotrebljavali su se samo oni snaţna zvuka (i rogovi i dr.), a instrumenti slabog zvuka izriĉito su se odba Praksa dvohorskog pevanja, dvorskih partija zelenih i plavih zuje, u prošlosti, na semitsku tradiciju; a ona je iz crkve sv. t u Veneciji, orijentalne po arhitekturi, dala nove znaĉajne irr zapadnoj i svetskoj muzici. Vizantijska muzikologija postigla je velike uspehe, naroi ovom veku. Ali još ima dosta da se uĉini. A uspeha će biti te ukoliko zapadni nauĉnici što pre odbace i poslednje svoje predrasude o dekadentnoj Vizantiji (a ona je trajala više c ljadu godina) i njenoj muzici (a ona ima i danas svojih v ţivih potomaka), i što se više vizantijske ustanove, forme i o\ pravila i praksa budu studirali u uslovima vremena i druš kojima su postojali i postoje, i po njihovim merilima i glediš God. 1931 na sastanku u Kebenhavnu odluĉili su E. Wi H. J. W. Tillyard i C. Hoeg da zajedniĉki pokrenu ediciju : vizantijskih rukopisa —• u faksimilima i transkribovanih s menom notacijom — i da ih poprate studijama. Tako od oni objavljuju »Monumenta Musicae Bvzantinae« (MMB). 1 meljno, monumentalno izdanje objavljuju u ĉetiri serije. Prv rija (principalis) obuhvata devet volumena: 1. »Sticherarium. dex Vindobonensis« (red. C. Hoeg, HJ.W. Tillvard i E. Wel I935J 2- »Hirmologium Anthoum« (red. C. Hoeg), 1938; 3. > mologium Cryptense« (red. L. Tardo), 1951; 4. »Contaca
VIZANTIJSKA MUZIKA — VLACH-VRUTICKY
If
n«
J«
ni
?w
Hl
Mf *w HI n»
n» 4 Hl ^u>
fiA
»V
N|
»• H » n» •*
A>
Kt
«•• »* »•
3> -
"
VIZANTIJSKA MUZIKA. Dve veţbe za pevanjc iz Papadike, Hilandarski rukopis br. 579
Ashburnhamense« (red. C. Hoeg), 1956; 5. »Fragmenta Chiliandarica Palaeoslavica (A. Sticherarium i B. Hirmologium)«, 1957; 6. »Contacarium Palaeoslavicum Mosquense« (red. A. Bugge), 1960; 7. "Specimina notationum antiquiorum« (Pars Principalis et Pars Suppletoria; red. O. Strunk), 1966j 8. »Hirmologium Sabbaiticum« (red. J. Raasted), 1968—-70; 9. »Triodium Athoum« (Pars Principalis et Pars Suppletoria; red. E. Follieri i O. Strunk), 1975. —■ U drugoj seriji (subsidia) objavljena su ili su u štampi osam volumena: 1, fasc. I, »Handbook of the Middle Bvzantine Musical Notation« (H.J.W. Tillvard), 1935 (II izd. 1970) i 1, fasc. II >>La Notation ekphonetique« (C. Hoeg), 1935; 2. (»American Series«, I) »>Eastern Elements in Western Chant« (E. Wellesz), 1947 (II izd. 1967); 3. »La musique Bvzantine chez les Bulgares et les Russes« (R. Palikarova-Verdeil), 1953; 4. »Bvzantine Elements in Early Slavic Chant: The Hirmologium* (Pars Principalis et Pars Suppletoria; M. Velimirović), 1960; 5. »Canti ecclesiastici della tradizione Italo-Albanese. I Canti della Sicilia« (R.P. Bartolomeo Di Salvo), u štampi; 6. »Studies on thc Fragmenta Chiliandarica Palaeoslavica« II, Fundamental Problems of Early Slavic Music and Poetry (red. C. Hannick), u štampi; 7. »Intonation Formulas and Modal Signatures in Bvzantine Musical Manuscripts« (red. J, Raasted), 1966 i 8. »Der Bvzantinische Alleluiarionzvklus« (red. C. Thodberg), 1966. —■ Treća serija (transcripta) sastoji se od devet volumena: 1. »Die Hymnen des Sticherarium fur September« (E. Wellesz), 1936; 2. »The Hymns of the Sticherarium for November« (HJ.W. Tillvard), 1938; 3. »The Hymns of the Octoechus« (I, isti), 1940; 4. (»American Series«, II), »Twenty Canons from the Trinity Hirmologium« (isti), 1952; 5. »The Hymns of the Octoechus« (II, isti), 1949; 6. »The Hymns of the Hirmologium« (I, A. Ayoutanti i M. Stohr), 1952; 7. »The Hymns of the Pentecostarium« (H.J.W. Tillvard), 1960; 8. »The Hymns of the Hirmo logium« (III, 2, A. Ayoutanti), 1956 i 9. »The Akathistos Hymn« (E. Wellesz). — Ĉetvrta serija (lectionaria) sadrţi 6 fascikla »Prophetologium« (red. C. Hoeg i G. Zuntz): I, 1939; II, 1940; III, 1952; IV 3 1960; V, 1962 i VI, 1970. p. B. LIT.: O. Fleischer, Die spatgriechische Notenschrift, Neumenstudien, I I I , Berlin 1904.—G. Papadopoulos, 'Ia-ropL^r, eTUOKĆirnciC t7K Bu3ocv-ctV7iC ţxxX7]oaoTtitrjC [AOUOIKTJC, Atina, 1904.— A. Gastoue, Introduction a Ia paleographie musicale byzantine, Catalogue des MSS de musique byzantine, Pariš 1907. — H, J. \X'. Tillyard, Greek Church Music, The Musical Antiquary, 1911. — J. B. Thibaut, Monuments de la notation ekphonetique et hagiopolite de l'Eglise grecque, St. Petersburg 1913.—K. A. Psachos, 'HTrapaa7]!i.av~ix7] T/JC Bu3avTtvr,C M.ouoixfjC, Athinai 1917. —• H. J. W. Tillyard y Byzantine Music and Hymnography, London 1923. ■—■ E. Wellesz, Byzantinische Musik, Breslau 1927. — /. D. Pctresco, Les Idiomeles et Ie canon de 1' Office de Noel, Pariš 1932. — E. Wclless, Trćsor de la musique byzantine, Pariš 1934. — L. Tardo, L'antica melurgia bizantina, Grottaferrata 1938. —• G. Reese, Music in the Middle Ages, Nevv York 1940. •— O. Strunk, The Tonal System of Byzantine Music, MQ, 1942. — Isti, Intonations and Signatures of the Byzantine Modes, ibid., 1945. — E. Wellesz, A History of Byzantine Music and Hymnography, Oxford 1949 CIII izd. 1963). — M. Stohr, Byzantinische Musik, MGG, II, 1952. — C. Heeg, The Oldest Slavonic Tradition of Byzantine Music, Proceedings of the British
657
Academy, London 1955. — O. Strunk t The Notation of the Chartres Fragment, Annales Musicologiques, 1955. — ^- Wellcsz> Die Musik der byzantinischen Kirche, Koln 1959. — j. Raasted, Some Observations on the Structure of the Stichera in Byzantine Rite, Byzantion 1958, Bruxelles 1959. — O. Strunk, The Abtiphons of the Oktoechos, Journal of the American Musicological Society, 1960. —■ G. Marţi, Melodia e nomos nella mušica bizantina, Bologna 1960. — E. Follieri, Initia Hymnorum Ecclesiae Graecae, Studi e Testi 211 —215 bis, Roma 1960—66. — M. Velimirović, Liturgical Drama in Byzantium and Russia, Dumbarton Oaks Papers, Washington 1962. — J. Milojković-Đurić, Neka mišljenja o poreklu srpskog narodnog crkvenog pojanja, Zvuk 1962. — Ista, Some Aspects of the Byzantine Origin of the Serbian Chant, Byzantinoslavica, 1962. — A. Jakovljević, Bibliografija srpskog crkvenog narodnog pojanja, Pravoslavna misao, Beograd 1963 (na. francuskom u Byzantinoslavica 1965). —• N. G. Wilson i D. I. Stefanović, Manuscripts of Byzantine Chant in Oxford, Oxford 1963. — K. Levy, A Hymn for Thursday in Holy Week, Journal of the American Alusicological Society, 1963. — Af. Velimirović, Štand der Forschung iiber kirchenslavische Musik, Zeitschrift fur slavische Philologie, 1963. — Isti, Study of Byzantine Music in the West, Balkan Studies, Thessaloniki 1964. — Isti, Byzantine Composers in MS Athens 2406, Spomenica E. Welleszu, Oxford 1966. — Isti, The Influence of the Byzantine Chant on the Music of the Slavic Countries, Proceedings of the XIII th International Congress of Bvzantine Studies, London 1967. — O. Strunk, Bvzantine Music in the Light of Recent Research and Publication, ibid., 1967. — Af. Maglo, Relations musicales entre Byzance et 1' Occident, ibid., 1967. — /. D. Petresco, Etudes de paleographie musicale bvzantine, Bucarest 1967. — 5. Lazarcvić, HTIX Y ]P^P [ -OV —An Early Byzantine Hymn Collection with Music, Byzantinoslavica, 1968. — A. JakovIjević, David Redestinos i Jovan Kukuzelj u srpsko-slovenskim prevodima, Zbornik radova Vizantološkog instituta, Beograd 1970. — D. Stefanović, Ekfonetska notacija u starim slovenskim rukopisima, Simpozium 1100-godiŠnjica od smrta na Kiril Solunski, Skopje 1970. — O, Strunk, Tropus and Troparion, Speculum Musicae Artis, Spomenica H. Husmannu, Miinchen 1970. — C. Floros, Universale Neumenkunde, I—III, Kassel 1970. — Af. Velimirović, Present Status of Research in Byzantine Music, AML, 1971. —■ A. Jakovljević, Servikon Kratima, Hilandarski zbornik, II, Beograd 1971. —■ D. Stefanović, Crkvenoslovenski prevod priruĉnika vizantijske neumske notacije u rukopisu 311 manastira Hilandara, ibid., 1971. — D. Petrović, Mnogoljetstvije moldavsko-vlaskom vojvodi Jovanu Aleksandru, Zbornik radova Vizantološkog instituta, XIII, Beograd 1971. — O. Strunk, Die Gesange der byzantinisch-griechischen Liturgie, Geschichte der katholischen Kirchenmusik, I, Kassel 1972. — Af. Velimirović, The Present Status of Research in Slavic Chant, AML, 1972. — C Patrinelis, Protopsaltae, Lampadarii, and Domestikoi of the Great Church during the post-Byzantine Period Ti453—1821), Studies in Eastern Chant, I I I , London 1973. — A. E. Pcnmngton, The Composition of Evstatie's Song Book, Oxford Slavonic Papers, Oxford 1973. — Ista, Stefan the Serb in Moldavian Manuscripts, The Slavonic and East European Review, London 1973. — D. Stefanović, The Eastern Church, in Music form the Middle Ages to the Renaissance, London 1973. — M. Velimirović, The Byzantine Heirmos and Heirmologion, Gattungen der Musik in Einzeldarstellungen, Spomenica L. Schradeu, Bern 1973. — Palaeographie der Musik, Nach den Planen Leo Schra des hrsg. im Musikwissenschaftlichen Institut der Universitat Basel, mit Beitragen von Wulf Arlt et. al., Koln 1973. — A. Jakovljević, Hronologija atinskog ruko pisa 928 i vizantijski kinonikon kira Stefana, Zvuk, 1973. — D. Petrović, Srpsko narodno crkveno pojanje i njegovi zapisivaĉi, Srpska muzika kroz vekove, Galerija SANU, 1973. — D. Stefanović, Stara srpska muzika — primeri crkve nih pesama iz XV veka, I i II, Beograd 1973 i 1975.— O. Strunk, Essays on Music in the Western World, Nevv York 1974. — D. E. Conomos, Byzantine Trisagia and Cheroubika of the Fourteenth and Fifteenth Centuries, A Study of Late Bvzantine Liturgical Chant, Thessaloniki 1974. — P- Bingulac, O problemima tonalnih osnova u crkvenom pevanju balkanskih naroda, Rad XIV, Kongres folklorista Jugoslavije, Beograd 1974. — D- Stefanović, O prouĉavanju srpske crkvene muzike i muziĉkim izdanjima u toku poslednjih trideset godina, Spo menica posvećena 130-godišnjici ţivota i rada Biblioteke SANU, Beograd 1974.— D. Petrović., Church Elements in Serbian Ritual Songs, Grazer Musikwissenschaftliche Arbeiten, Beitrage zur Musikkultur des Balkans, I, Graz 1975. — G.Sfa*/H"s,TAXEIPOrpAcI>A BYZANTINHS MOYLIKHS, AriON OROL TOMOS A, Athinai 1975. —■ Zbornici sa radovima vise autora o vizantijs koj i staroj slovenskoj muzici: Anfange der slavischen Musik, Bratislava 1966 — Mušica Antiqua Europae Orientalis, I—IV, Warszawa-Bydgoszcz 1966—75. — Studies in Eastern Chant, I—III (red. E. Wellesz i M. Velimirović), London 1966—73, — Mušica Byzantina, Report of the XI Congress, International Musicological Society (2 sv.), Kebenhavn 1972 i 1974. Di. S.
VIZJAK NICOLUESCU, Ema, pjevaĉica, sopran (Zagreb, ? — New York, 3. III 1913). Pjevanje uĉila na školi HGZ u Za grebu (V. Lichtenegger), na Konzervatoriju u Pragu i u Milanu, gdje je debitirala. Pjevala je na pozornicama Italije, Njemaĉke, Rusije, Engleske, Španjolske, Portugala i Juţne Amerike. U Zagre bu je nastupala na dobrotvornim koncertima 1864 i 1877, a u se zoni 1876—77 bila je stalni gost Zagrebaĉke opere. Kasnije je poduĉavala pjevanje na Conservatory of Music u Nevv Yorku. Imala je snaţan dramski sopran, svjeţ i mekan. Posebno se isticala kao dobra glumica. K. KO. VLACH-VRUTICKtf, Josef, ĉeški kompozitor i dirigent (Benatecka Vrutice, Lyse nad Labem, 24. I 1897 —). Studirao na Konzervatoriju u Pragu, kompoziciju u majstorskoj klasi J. B. Foerstera. Od 1925 djelovao u Jugoslaviji, najprije kao uĉitelj pjevanja na srednjoj školi u Sremskoj Mitrovici a 1926—45 u Dubrovniku kao uĉitelj muzike, dirigent Dubrovaĉke filharmonije i zborovoda pjevaĉkih društava Dubrava i Gundulić. Vrativši se u domovinu, predavao na Muziĉkoj školi u Pragu (1945—46), vodio orkestar u Marianskim Laţnima (1946—48); od 1948 zborovoda i orguljaš u Bohosudovu te direktor muziĉkih škola u Mostu i Roudnici nad Labem, a od 1958 lektor Teološkog fakulteta u Pragu. U vokalnim se djelima nadovezao na svog uĉitelja J. B. Foerstera, a u orkestralnima slijedio je kasnoromantiĉke i impresionistiĉke uzore; kasnije se više priklanjao narodnoj muzici kao izvoru inspiracije. DJELA. ORKESTRALNA: Symfonie jara op. 96, 1947! Baladickd sym-fonie op. 118, 1956; Symphonie poetique, 3 simfonijske pjesme prema platnima B. E. Murilla, P. P. Rubensa i Rembrandta, op. 19,1930; simfonijeta za gudaĉki orkestar op. 60; Symfonicky prolog k tragedii op. 15, 1925; Symfonicke preludium
688
VLACH-VRUTICKY — VLAJIN
a fuga na svatovdclavsky chordl op. 50, 1941; Symfonicky triptych op. 128, 1960: Moments musicaux, 8 morceaux pour l'orchestre symphonique op. 129, 1961; 12 Lidovych tancu, 1937—38; 4 Slovanske rapsodie, 1947—54; Suita giocosa, 1959; uvertire i dr. — KOMORNA: 6 gudaĉkih kvarteta op. 10, 32, 75, 112, 123 i 130; klavirski trio op. 39, 1937. Sonate: za violinu i klavir op. 42, 1938; za violu i klavir op. 136, 1964 i za violinu solo op. 65, 1940. Partita za violinu solo op. 66; Capriccio, ciacona a fuga za 2 violine op. 67; Aleditation za violu i orgulje op. 135, 1963; više etida i instruktivnih djela za violinu. — KLAVIRSKA: Sonata concertante, 1942; 4 sonatine, 1937—42; Andantino favori con variazioni e fuga, 1942. — ORGULJSKA: fantazija i fuga, 1940; tokata i fuga, 1941; koralni preludiji prema hrvatskim crkvenim pjesmama, 1942. — DRAMSKA: opera Rychtdf z Kozlovic, 1930. Balet Arja, Zasvecenijara, 1941. — VOKALNA: oratorij Krdl Miru, 1952. Kantate: Himnus svobody za bariton, mješoviti zbor, orgulje i orkestar (na Gundulićev tekst), 1939; Cantata scholaris op. 64; Vdnoĉni kantdta za zbor, orgulje i mali orkestar op. 104, 1950 i dr. Zborovi: Dubrovaĉke puĉke popijevke; Dalmatinske narodne popijevke; Milostne pisni; Roudnicke pisni narodni; Jami jitra; KvHnove noći i dr. Solo-pjesme: Biblicke pisni; Detske pis-niĉky; Sunĉana njiva; Mlada ljeta i dr. —■ Crkvene kompozicije. — SPISI: Moderni psihofiziĉki smjerovi u muziĉkom odgoju i strukovnim metodama, Jugoslavenski muziĉar, 1926; Vatroslav Lisinski, 1942; Jak naslouchati hudbe, 1951. -— Sakupio oko 2500 slavenskih narodnih pjesama i plesova. LIT.: J. Kuniĉić, J. Vlach-Vruticky kao crkveni kompozitor, Jadranski dnevnik, 1938. I. Ać.
VLAD, Roman, talijanski kompozitor i muziĉki pisac rumunjskog podrijetla (Ĉernovci, 29. XII 1919 — ). Diplomirao na Konzervatoriju u Ĉernovcima; od 1938 u Italiji, gdje je na rimskoj akademiji Santa Cecilia nastavio studij i do 1941 se usavršavao u klaviru i kompoziciji kod A. Caselle. Ţivi u Rimu kao profesionalni kompozitor i muziĉki pisac, uz to povremeno nastupa kao koncertni pijanist; 1947—50 bio redaktor rimskog ĉasopisa Ulmmagine, 1955—58 i 1966—69 umjetniĉki direktor Accademia Filarrnonica Romana, 1958—62 muziĉki urednik u Enciclopedia dello Spettacolo, ĉlan redakcije ĉasopisa Nuova Rivista Musicale Italiana, od 1968 umjetniĉki direktor firentinskoga Teatro Comunale. Kao kompozitor V. je traţio svoj osobni izraz okušavajući se u raznim pravcima, od onog bliskog muzici njegova uĉitelja A. Caselle, sve do radikalnih rješenja. Individualni muziĉki govor koji je razvio., odlikuje se sasvim slobodnom upotrebom suvremenih sredstava unutar tradicionalnih formalnih okvira. Brojna djela izgraĊena su na principima dodekafonske tehnike kojima se V. sluţi na originalan naĉin. Medu njegove najvaţnije kompozicije ubrajaju se instrumentalna djela Divertimento i Variazioni concertanti, kantata Le Ciel est Vide, opera // Dottore di vetro i balet // Rit orno. V. je autor više vrijednih studija i rasprava o suvremenim muziĉkim problemima; monumentalna Storia della dodecafonia (1958) prvi je potpuni prikaz razvoja dodekafonske muzike. Svestrano poznavanje muziĉkih pitanja, velika knjiţevna i filozofska kultura i profinjeni ukus pribavili su Vladu ugled jednog od najkompetentnijih talijanskih suvremenih muziĉkih kritiĉara. DJELA. ORKESTRALNA: Sinfonia alVantica, 1948; simfonijeta za komorni orkestar, 1941; Variazioni concertanti sopra una serie di dodici note dal »Don Giovanni« di Mozart za klavir i orkestar, 1955; Mušica concertata za harfu i orkestar, 1958; Ode super »Chrysea Pkorminx« za gitaru i orkestar, 1964; suita na transilvanske pjesme za komorni orkestar, 1941; Meloritmi za gudaĉki orkestar, 1957; Divertimento sinfonico, 1968. — KOA1ORNA: Divertimento za 11 instrumenata, 1948; Serenata za 12 instrumenata, 1959; sonatina za flautu i klavir, 1945; Improvvizazioni su una melodia za klarinet i klavir, 1970; II magico flauto di Severino za flautu, 1971. — KLA VIRSKA: Bocet, nenia romena con variazioni, 1940; Tre Invenzioni a due vod, 1940; Studi dodecafonici, 1943—57 i dr. —■ DRAMSKA: opera u 1 ĉinu Storia di una mamma (prema H. Chr. Andersenu). 1950; komiĉna radio-opera // Dottore di vetro (prema Ph. Quinaultu), 1960; televizijska opera La Fontana, 1967. Baleti: La Strada sul caffe, 1943; La Dama delle camelie (po A, Dumasu), 1945; plesna pantomima Fantasta 1920, 1948; Aiasques Ostendais, 1959; televizijski balet Balio dci ladri (za klarinet i 8 instrumenata), 1961; »rondo coreograflco« II Rit orno (Die Wiederkehr), 1962 i varijacije za ples s pjevanjem // Gabbiano (prema A. P. Ĉehovu), 1968. Muzika za radio-drame i za televizijske drame; scenska i filmska muzika. — VOKALNA. Tri kantate: I, 1942; II, De profundis, 1946 i III, Le Ciel est vide (prema G. Nervalu), 1953. Sempre di nuovo (na stihove R. M. Rilkea) za zbor, instrumente i elektronske zvukove, 1961; Lettura di Michelangelo za zbor i orkestar, 1964; Tre Invocazioni za glas i orkestar, 1949; Cinque Elegie su tesli biblici za glas i gudaĉki orkestar, 1952; zbor Colinde transilvane, 1957; ciklusi solo-pjesama. —■ SPISI: La Mušica e i moderni, 1946; Tecnica della mušica per film, Bianco e nero, 1949, 8; La mušica nel documentario d'arte, Le Belle arti e il film, 1950; Poetica e tecnica della dodecafonia, RAM, 1952; Aiodernitd e tradizione nella mušica contemporanea, 1955; Luigi Dallapiccola (na engl.), Storia della dodecafonia, 1958; Strazuinsky, 1958 (engl. 1960, II izd. 1967; rumunjski 1967); Elementi di diseontinuitd nella tradizione musicale, RAM, 1960, 2; Alusicisti svedesi d'oggi, ibid., 1960; Le nuove vie della giovane mušica, ibid., 1961; A. Schonberg a G. F. Malipiero, RMI, 1971 (i njem., Melos 1971) i dr. LIT.: G. Graziosi, Musicisti del nostro tempo, Roman Vlad, RAM, 1953. — R. Stevenson, An Introduction to the Music of Roman Vlad, The Alusic Rewiew, 1961. — H. Lindlar, Roman Vlad, MGG, XIII, 1966. — li. Porena, Per un nuovo balletto di Roman Vlad, Chigiana, 1968. M. Kun.
VLADIGEROV, Panĉo, bugarski kompozitor (Zurich, 13. III 1899 — ). Studirao u Sofiji i na Visokoj muziĉkoj školi u Berlinu (P. Juon, H. Barth), gdje se zatim usavršavao kod L. Kreuzera i G. Schumanna. Tu je 1921—32 dirigent Reinhardtova kazališta i Reinhardtov muziĉki savjetnik. Od 1932 profesor je Konzervatorija u Sofiji. V. je vodeća liĉnost u bugarskom muziĉkom ţivotu, najvaţniji predstavnik nacionalne škole i najpoznatiji bugarski kompozitor u inozemstvu. Njegova djela znaĉe novu epohu u razvoju bugarske muzike. V. je spojio u organsku cjelinu suvremenu kompozicijsku tehniku s ritmiĉkim i metodiĉkim elementima bugarske narodne muzike. Komponirao je u svim muziĉkim vrstama, ali teţište njegova stvaranja leţi na virtuoznoj orkestralnoj muzici.
ZSL njegova orkestralna rakteristiĉno je zasićeiK nijsko i bogato polifor uz upadljive zvuĉne 1 roliku ritmiku, privlaĉi spresivnu melodiku.
DJELA. ORKESTRAL je simfonije: 1,1939 i ll,AIau Ċaĉki orkestar, 1949. Pet ko: klavir: I, 1918; II, 1930; : IV ' I953 ' V ' I9 ^ 2 nu J 21 Koncer ' 9 ' EypAecxa za violi] staj.^ 1922; koncertna fantaz lonĉelo i orkestar, I94i;uver '933 i Reaemu cemiie.ttepn, l< CKaHĈUHaecKan, 1924 i E X927; Jlezetida, 1919;
rapso l)aP> 10-^ (prva verzija za. klavir, 1922); 7 bugarskih 1931; 4 rumunjska plesa, 194 vizacija i tokata, 1942; Xopo 1942;
HpaMarmmHa
noeMa,
KanpH3 u Aniamci 1960. — KOMORNA: gudt tet, 1940; klavirski trio, 1916; sonata za violinu i klavir, 1914. VIRSKA: Sonatina conccrtantc, 1935; i° impresija, 1920; suita, koncertne kompozicije, 1959.—DRAMSKA: opera Uap Ka.tonn, 19 Jleieuda 3a e3epamo, 1946; scenska muzika. — Zborovi; 18 solo-pje Obradbe narodnih napjeva. LIT.: M. CoKOjioe, naimo BjiajitirepOB, CorjeTCKaH My3biKa, ic Tcmkojj, Pantscho Wladigeroff 60 Jahre, Musik und Gesellschaft, 19' Tlaanoa, IlaHqo BJia/nirepOB, Coc[)nn 1961. — L. Stantschema-Brasch, Panĉo Wladigcrov, MGG, XIV, 1968. — E. Pavlov, Pantscho Vladij njemaĉkom), Sofia 1972.
P. VLADIGEROV PU030,
VLADIMIR NAZOR, radniĉko kulturno-umjetniĉko c osnovano 1947 u Zagrebu. U okviru društva djelovale su muziĉke sekcije: mješoviti zbor (do 1950), folklorna sekcij; ĉiti instrumentalni sastavi (komorni orkestar, komorni ans dr.), omladinski harmonikaški orkestar, a najveći je ugled p muški zbor pod dugogodišnjim vodstvom J. Gotovca. Muš V. N. prireĊuje redovito samostalne koncerte u Zagrebu i u jugoslavenskim gradovima. Svoj najveći uspjeh postigao je na narodnom natjecanju u Arezzu 1953, kada je osvojio prvu n za vokalnu polifoniju i drugu u podruĉju narodne pjesme, društva djelovala je škola za muziĉke amatere. M. VLADIMIROV, Pjotr Nikolajeviĉ, ruski plesaĉ i p (?, 1893 — New York, 25. XI 1970). Studij klasiĉnog bal vršio na Carskoj baletnoj školi u Petrogradu, gdje je odm gaziran u Manjinskom kazalištu i tu ubrzo naslijedio V. skog kao glavni interpret klasiĉnog baletnog repertoara. Goc —14 gostovao u Djagilevljevoj trupi u Parizu, postigavš uspjeh u Fokinovim koreografijama (Ĉajkovski, Francesca mini). Napustivši 1918 Rusiju, pristupio ansamblu S. Djagil njime gostovao 1921 u Londonu. Zatim je sa T. Karsavinc na velikoj turneji po Njemaĉkoj i SAD. God. 1926—27 s< Mordkinove baletne trupe, a 1928—31 partner Ane Pavlove, je u New Yorku djelovao kao pedagog (baletna škola An Ballet); njegovi su uĉenici bili T. Bolender, W. Dollar, L. tensen, R. Boris, T. Le-Clerq i Maria Tallchef. VLAHOV, Ivan, violista (izmir, Turska, 3. V 1916 —; linu uĉio na solunskom Odeonu (N. Ahilej), a violu na Mi akademiji u Sofiji (S. Magnev); diplomirao na Nacion konzervatoriju u Atini. God. 1941—45 u Sofiji ĉlan op< i simfonijskog orkestra te gudaĉkog kvarteta Bojana Lecev 1946 u Skopju prvi violista Filharmonije i Opere i profe: Srednjoj muziĉkoj školi. V. je jedan od osnivaĉa Skopskog teta posle OsloboĊenja, ĉiji je ĉlan i danas (1975). Kao i kamerni muziĉar nastupao je u Jugoslaviji, Bugarskoj, Ti Grĉkoj i Albaniji. T VLAHOVIĆ MARION, Pavao, pjevaĉ, tenor (Zagreb, — Buenos Aires, 1962). Muziku uĉio na školi HGZ u Zagre Beĉu. Umjetniĉku karijeru zapoĉeo 1913 kao zborovoda Sr narodnog pozorišta u Novom Sadu. Od 1918 ĉlan opera u Bi pesti i Berlinu, a od 1921, kada se afirmirao u Miinchenu, za svjetsku pjevaĉku karijeru. U Zagrebu je prvi put nastupio a od 1934 bio je angaţiran kao stalni gost. Umjetnik široke mi kulture i zvonkih visina, ostvario je niz tenorskih uloga drar karaktera. Medu njima su Lohengrin i Parsifal (Wagner), M; i Radames (Verdi, Trubadur i Aida), Don Jose (Bizet, Car Andrea Chenier (Giordano), Enzo Grimaldi (Ponchielli, Giocc Porin (Lisinski), Robert (Bersa, Oganj), Berivoj (Šafranek-I Medvedgradska kraljica) i dr. Nastupao je kao gost na prvir ropskim i ameriĉkim opernim pozornicama. K. VLAJIN, Milan, kompozitor i pedagog (Temišvar, 25. XI — Beograd, 21. X 1976). Završio je nastavniĉki odsek Mu škole Stanković i odsek za kompoziciju i dirigovanje Muziĉke demije u Beogradu u klasama S. Hristića, M. Milojevića Zivkovića. Studirao je i na Temišvarskom konzervatorijumu
VLAJIN — VOĐENJE GLASOVA S. Dragoija. Bio je profesor teorijskih predmeta na Muziĉkoj školi Stanković u Beogradu. Pored pedagoške delatnosti, V. se bavi melografskom i kompozitorskom delatnošću. DELA. ORKESTARSKA: Romantiĉna poema.; svita Balkan; Muzika za gudaĉki orkestar; Muzika za duvaĉki orkestar. — KAMERNA: 3 gudaĉka kvarteta; sonata, svita i dr. za violinu i klavir. —• Svita za klavir. —■ Dve zbirke solo-pesama; 16 pesama na tekstove kineskih pesnika. — Objavio 4 zbornika mmunskog folklora. pj. p]
VLASOV, Vladimir Aleksandroviĉ, sovjetski kompozitor (Moskva, 7. I 1903 — ). Studirao na Moskovskom konzervatoriju, violinu kod A. Jampoljskog, kompoziciju kod G. Katuara. God. 1926—36 dirigent i kompozitor Moskovskoga hudoţestvenog teatra, 1936—42 vodio kazalište u Frunzeu, a 1943—49 bio je direktor Moskovske filharmonije. Sa V. Fereom i A. Maldibajevom poloţio je temelje kirgiske operne i baletne umjetnosti. DJELA: simfonijska poema Tonmoiyji, 1952; PyMUHCKax pancodun, 1955. — Tri gudaĉka kvarteta, 1953 i 1955; kompozicije za violinu i klavir i za vio lonĉelo 1 klavir. — DRAMSKA. Opere. Sa V. Fereom i A. Maldibajevom ■ AuuypeK, 1939; Tlampuomu, 1941; Mame, 1944; Ha 6epeiax MccaK-KyAn 1950 1 ToKmortA,. 1958. Sa V. Fereom: 3a cvacmbe Hapoda, 1941; CUH Hapoda, 1947 1 3OAOM
VLASOV A, Eleonora Jevgejeva, sovjetska plesaĉica (?, 1. VII 1931 •—). Studij klasiĉnog baleta završila 1949 na školi Velikog kazališta u Moskvi, gdje je zatim angaţirana u Kazalištu Stanislavski (1955 prvakinja). Njezine najveće kreacije su uloge Esmeralde (Pugni) i Jeanne d' Are (Pejko). LIT.: A. Livio, Eleonora Vlasova, Etoiles et Ballerines, 1965.
VLASIMSKY, Jan, zborovoda i kompozitor ĉeškoga podrijetla (Všena, Ĉeška, 22. V 1862 — Virovitica, 13. IV 1942). Muziĉko obrazovanje stekao na vojnoj muziĉkoj školi Pavlis u Pragu; profesionalnu karijeru zapoĉeo u Peĉuhu (Madţarska). Od 1886 u Virovitici kapelnik i uĉitelj muzike u Društvu za promicanje glazbe. God. 1890—1914 bio je zborovoda pjevaĉkog društva Rodoljub, u kojemu je osnovao gudaĉki orkestar i kasnije tamburaški zbor. Bavio se komponiranjem te ostavio više koraĉnica, plesova, zborova i solo-pjesama; pisao je i romance za tambure. LIT.: L. Šteković, Jan Vlašimsky vota u Virovitici, Muzika, 1969, 4.
najzasluţniji za procvat muziĉkog ţiK. Ko.
VLIJMEN, Jan van, nizozemski pijanist i kompozitor (Rotterdam, 11. X 1935 —). God. 1959 diplomirao klavir, orgulje i kompoziciju na Konzervatoriju u Utrechtu. Direktor Muziĉke škole u Amersfoortu (1961'—65), nastavnik na Konzervatoriju u Utrechtu (1965—67) i zatim zamjenik direktora Konzervatorija u Hagu. DJELA. INSTRUMENTALNA. Tri gudaĉka kvarteta: I, 1955; II, 1958 1 I I I , 1960; duhaĉki kvintet, 1958; 5 kompozicija za 11 duhaĉkih instrumenata, klavir, harfu, kontrabas i udaraljke, 1959; Essercizi za gudaĉki orkestar, 1960Costruzione za 2 klavira, 1960; Serie za 6 instrumenata, 1960; Gruppi I—IV za 20 instrumenata i udaraljke, 1961—62; Sposlamenti za orkestar, 1963; 2 Serenate: I, za 12 instrumenata i udaraljke, 1964 i II, za flautu i 4 instrumentalne skupine, 1965; sonata za klavir i 3 instrumentalne skupine, 1966; Dialogue za klarinet i klavir, 1967; Fer diciasette za 17 duhaĉa, 1968; Omaggio a Gesualdo za violinu i 6 instrumentalnih skupina, 1971. — Interpolations za orkestar i elektronske zvukove, 1968. — DRAMSKA: baletna muzika za 2 klavira, 1958koreografske skice Pas de deux za orkestar, 1961; muziĉko-scensko djelo Reconstruetie (sa L. Andriesseno m, R. de Leeuvrom i dr.), 1969. — VOKALNA: 4 solo-pjesme, 1956; Pjesme (Morgenstern), 1958; Mythos za mezzosopran i 9 instrumenata, 1963.
VOĆE (tal. glas; lat. vox), sastavni dio mnogih oznaka s podruĉja vokalne tehnike i prakse. Izrazi a due (— tre, — quatro) v c ? !.'. za — ĉetiri) glasa, oznaĉuju u polifonoj kompoziciji broj glasova. Vod pari (ili lat. voces aeauales) upućuje na to da jedno vokalno višeglasno djelo treba da izvedu samo istovrsni glasovi, muški, djeĉji ili ţenski (dakako u razliĉitim registrima, npr. visoki tenor, bariton, bas). Upute za interpretaciju su sotto voće, ispod glasa, prigušeno i mezza voće, poluglasno, što znaĉi sa suzdrţanim glasom, više u tonu govora nego pjevanja. U vokalnoj tehnici se pojmovima voće di gola (grleni glas), voće di petto (prsni glas) i voće di testa (glas iz glave, falset) oznaĉuju pojedini pjevaĉki registri, odnosno naĉini pjevanja. VOCHT, Lodevvijk de ->- De Vocht, Lodezvijk (Louis) VODOPIVEC, Marijan, pijanist i kompozitor (Ljubljana, 21. I 1920 — 4. II 1977). Na Akademiji za glasbo u Ljubljani stu dirao klavir (Z. Zarnikova) i kompoziciju (A. Srebotnjak); od 1948 radi u muziĉkoj redakciji RTV Ljubljana, gdje je do smrti odgo vorni urednik muziĉkog programa. U središtu njegova stvara laštva je filmska i scenska muzika, ali se kao kompozitor ogledao 1 na komornom i orkestralnom podruĉju. Dobitnik je brojnih priznanja i nagrada u domovini i inozemstvu. j. se.
689
VODOPIVEC, Vinko, kompozitor i zborovoĊa (Roĉinj na Goriškem, 16. I 1878 — Kronberg kraj Gorice, 29. VII 1952). Završio bogosloviju u Gorici, a zatim sluţbovao u razliĉitim mjestima. Umro je kao ţupnik u Kronbergu. U muzici je uglavnom samouk; uĉio je samo kratko vrijeme kod D. Fajgelja. Komponirao je svjetovna i crkvena djela u romantiĉkom duhu. Kompozicije mu se odlikuju svjeţom melodikom i dobro zvuĉe. Bio je spretan zborovoĊa i organizator te je mnogo pridonio razvoju slovenskoga pjevanja u Gorici. DJELA: kompozicije za tamburaške zborove. — DRAMSKA. Muzika za
girao 5 sv. crkvenih pjesama.
D. Co.
VODOVNIK, Jurij, narodni pjevaĉ i pjesnik (Skomarje, Vitanje, 20. IV 1791 — 17. II 1858). Seoski tkalac; prigodom narodnih sveĉanosti i hodoĉašća slagao je stihove i izmišljao napjeve. Njegove pjesme, medu kojima su veliku popularnost postigle O pevcu, O pohorskem kmetu, Veseli kmetiĉ, Flosarska i dr., odraz su svakidanjega ţivota pohorskih seljaka. Neke su objavljene u Drobtinicama (1846), Novicama (1859) i Popotniku. LIT.: F. Rakuša, Slovensko petje v preteklih dobah, Ljubljana 1890. — F. Mišiĉ, Jurij Vodovnik, Maribor 1959. D. Co.
VODUŠEK, Valens, muziĉki folklorist i publicist (Ljubljana, 29. I 1912 —). U Ljubljani završio pravo s doktoratom (1938); na Drţavnom konzervatoriju studirao 1930—36 klavir. Djeluje u Ljubljani; 1946—51 bio je šef Muziĉkog odsjeka na Ministarstvu prosvjete LR Slovenije, 1951—55 direktor Opere, 1956 —71 direktor Glasbeno narodopisnega instituta, 1972—73 naĉelnik Sekcije za muziĉki folklor Etnografskog instituta Slovenske akademije znanosti i umjetnosti, gdje je sada (1975) znanstveni savjetnik. Uz publicistiĉki i znanstveni rad bavio se i dirigiranjem. Vodio je zborove Radio-Ljubljane (1947—58) i Slovenske filharmonije (1948—51), a 1956—72 bio je umjetniĉki voda Slovenskog okteta. DJELA: Bivstvo in pomen sloga v glasbi, Novi svet, 1950, t>—8; Arhaiĉni slovenski peterec-deseterec v slovenski ljudski pesmi. Slovenski etnograf, 1959; Neka zapaţanja 0 baladnim napevima na podruĉju Slovenije, Rad kongresa fol klorista Jugoslavije u Zajeĉaru 1960; The Correlation betmeen Metrical Verse Structure, Rhylhmical and Melodic Struclure in Folk-Song, Journal of the IFMC, 1960; Alpske poskoĉne pesmi v Sloveniji, Rad kongresa folklorista Jugoslavije, VI, Ljubljana 1960; Anakruza v slovenski ljudski pesmi, ibid., Celje 1968; Vber den Ursprung eines charakteristischen slomenischen Volkslidrhythmus, Alpes Orientales, V, Ljubljana 1969; Koroška slovenska ljudska pesem, KoroSki dnevi, I, Maribor 1973; Slovenska ljudska glasba v dotiku s sosednimi kulturami, Zbornik kongresa jugoslovanskih folkloristov, Bovec 1973. J. Se.
VOĐENJE GLASOVA (engl. part zoriting ili voice leading, nem. Stimmfiikrung) predstavlja osnovu kako polifonog stava, tako i homofonog. Pod tim izrazom podrazumeva se logiĉno i samostalno, individualno kretanje pojedinih deonica (glasova) u akordi ĉkom i kontrapunktiĉkom stavu, i to ne samo u okvirima pojedinih deonica, već i u njihovim meĊusobnim odnosima. Pravilno v. g. znatno doprinosi općem utisku kompozicije. U kompleksu deonica razlikuju se realni i dopunski glasovi. Realni glasovi su samostalne melodijske linije koje se mogu pratiti tokom više taktova ili ĉak kroz ceo komad. Njihov broj je u polifonim delima obiĉno ustaljen (iako varira usled povremenog pauziranja pojedinih glasova), dok se homofoni (naroĉito klavirski) stav ĉesto ne drţi odreĊenog broja realnih glasova, slobodno prelazeći npr. iz jednoglasja u pune akorde ili obratno. Dopunski glasovi udvajaju realne, unisono ili u oktavi, radi pojaĉanja ili radi zvuĉne boje, ili popunjuju harmoniju, kao npr. pri terciranju, tj. dodavanju paralelnih terca ili seksta realnom glasu (-> dopunjujući glasovi, -> unutarnji glasovi). U dopunske glasove ubrajaju se i miksture i sliĉni registri kod orgulja, kao i mnogi sluĉajevi paralelnog voĊenja ĉitavih akorda u novijoj muzici. U melodijskom voĊenju pojedinoga glasa osnovni i najprirodniji pokret je interval sekunde; naroĉito su polustepenski pokreti glasova pogodni za ostvarenje spojeva meĊu akordima koji se nalaze u dalekom srodstvu. I zadrţavanje zajedniĉkih (ili enharmonski jednakih) tonova u istom glasu olakšava logiĉno spajanje akorda. U glavnom melodijskom glasu homofonog stava (to je najĉešće najviši glas), obiĉno se smenjuju pomaci sekunde sa većim skokovima, posle kojih se glas ĉesto kreće u suprotnom pravcu, manje ili više postupno; istaknute taĉke u melodiji (vrhunci, tonovi na naglašenim delovima takta i si.) ĉesto obrazuju niz sekundi koji predstavlja kostur melodije (P. Hindemith ga naziva Sekundgang). Glas koji se kreće u razloţenim intervalima ili akordima moţe predstavljati dve melodijske linije ili više njih:
r
f
Za liniju basovoga glasa, koji ima prvenstveno funkciju harmonskog temelja kompozicije, nisu toliko karakteristiĉni postupni
VOĐENJE GLASOVA — VOGEL
690
sekundni pokreti, koliko skokovi koji povezuju osnovne tonove kvintakorda i doprinose harmonskoj jasnoći (naroĉito skokovi kvarte ili kvinte pri vezivanju trozvuka glavnih stupnjeva u kadencama). Ponavljanje istih skokova izbegava se zbog monotonije (tzv. timpanske kvinte odnosno kvarte). Srednji glasovi su u jednostavnom homofonom stavu najmanje pokretljivi, rado im se poveravaju leţeći zajedniĉki tonovi, ali se primenom figuracija i kontrapunktirajućih motiva (harmonska polifonija) moţe i u njima postići bogat ritmiĉki i melodijski ţivot (npr. partiture R. Wagnera, R. Straussa i dr.). U polifonom stilu XVI v. primenjivani su uglavnom strogo odreĊeni melodijski pokreti: velika i mala sekunda i terca, ĉista kvarta i kvinta, mala seksta (samo naviše!) i oktava. I docnije se u tzv. strogom stilu smatraju nepogodnim za pevanje i stoga nepoţeljnim: prekomerni intervali, jer zahtevaju da se melodija posle skoka kreće i dalje u istom smeru, protivno opštem principu, pa se oni mogu zameniti njihovim obrtajima — umanjenim intervalima; zatim, veliki skokovi kao velika septima i intervali preko oktave, i, najzad, pokret dve uzastopne velike terce, kvarte ili kvinte u istom smeru (npr. c-e-gis, c-f-h, c-g-d1 i si.):
MeĊutim, izraţajna snaga prekomernih intervala odavno je poznata (primer a), a korišćeni su — naroĉito prekomerna sekunda — i radi dobijanja lokalnog kolorita (primer b); veliki disonantni skokovi, kao i nizovi kvarti u istom smeru (primer c), normalna su pojava u savremenoj muzici: 8) Baoh: Wohltemperiertes Klavier
3E r
Bizet: Carmen c) Schonberg: Kammersumphoriie
Naroĉitu paţnju pri voĊenju glasova zahtevaju tonovi koji imaju odreĊen pravac kretanja, kao npr. -> vodica, naviše i naniţe, septima, nona, alterovani tonovi (-> alteracija, —> neakordiĉki tonovi}.^ Kretanje dva glasa ili više glasova moţe biti trojako: i. istosmerno kretanje (motus rectus, primer i), ĉiji je specijalan sluĉaj paralelno kretanje (primer 2); 2. suprotno kretanje ili protupomak (motus contrarius, primer 3); 3. jednostrano kretanje (motus obliquus, primer 4): *> ,
I
r
Pri spajanju akorda u višeglasnom stavu, obiĉno se kombinuju dve ili sve tri vrste kretanja. Redi je istosmerni pokret svih glasova; u strogom stilu on se koristi kod promene poloţaja istog akorda a i kod izvesnih akordskih veza; meĊutim, u novijoj muzici su opšti paralelni pokreti svih glasova normalna pojava (-> Paralelno kretanje, -> Opreka). Ukrštanje glasova ne primenjuje se u elementarnoj nastavi harmonije, koja se bavi najjednostavnijim naĉinima povezivanja akorda; inaĉe, njime se omogućuje veći obim i slobodnije kretanje glasova, kao i isticanje karakteristiĉnih registara. v. peć. VODICA (engl. leading tone ili leading note, franc. note sensible, njem. Leitton, tal. sensibile), u harmoniji, sedmi stupanj u duru i molu, koji teţi naviše prema tome »vodi« na toniku, tj. na prvi stupanj (-> Tonika). Teţnju k tonici v. ispoljava samo u nekim sklopovima kojima tada daje dominantnu funkciju (-»■ Dominantne harmonije, ~> Harmonijske funkcije); to su akordi gdje je v. ili terca (u trozvuku, ĉetvorozvuku i petorozvuku V stupnja) ili temeljni ton (u trozvuku i ĉetvorozvuku VII stupnja) ili povećana kvinta (u trozvuku i ĉetvorozvuku c-mol III stupnja u molu): C-dur (c-mol)
t § Vili
(b)
j
t i t H jčrr, I ft ft ||bh3E
VII7
c-mol
0 1y IVr
lls II7
Premda teţnja silazne vodice za kretanjem naniţe izrazita kao teţnja za kretanjem naviše što je ima v. koja stupanj u duru i molu, ona je ipak dovela do zabrane terce u trozvuku i ĉetvorozvuku IV stupnja i kvinte u t ĉetvorozvuku II stupnja u molu (-> Udvajanje). I alterirani tonovi ispoljavaju teţnju za polustepenim ] naviše ili naniţe, već prema tome u kojem su smjeru : stoga se ĉesto nazivaju umjetnim vodicama. Na primjer, ton jls djeluje kao v. na g, b kao v. na a itd. Najšire uze svakog dur trozvuka potencijalna je uzlazna v., a terca zvuka silazna v. VOGEL, Adolf Bernhard, njemaĉki muziĉki pis en, 3. XII 1847 — Leipzig, 12. V 1898). U Leipzigu filozofiju i muziku. Kao muziĉki kritiĉar suraĊivaoa u Nachrichten, Neue Zeitschrift fiir Musik (od 1894 g' ^ nik), Tagblatt (Leipzig) i dr. Ogledao se i kao kompc DJELA. SPISI: R. Volkmann, 1875; 7?. Wagncr, 1883; H. v. B, R. Schumanns Klavier-Tonpoesie, 1887; F. Liszt ah Lyriker, 1887; 1888; A. Rubinstein, 1888; Das Konigliche Komervatorium der Musik (sa K. Kipkeom), 1888; R. IVagner ah Dichter, 1889; R. Koczalsk Izdao Deutsche Liederhalle, 1885. LIT.: M. VPeknen, Adolf Bernhard Vogel, MGG, XIII, 1966.
r
uiJ u
r^¥
više znatno oslabljena, a u prirodnom molu, gdje je izr i VIII, odnosno I stupnja cijeli stepen razmaka, ne n vodici uopće govoriti. Polustepeni razmak izmeĊu VI stupnja bitan je preduvjet za postojanje vodice. Teţnju za polustepenim pomakom, ali naniţe, irr stupanj u molu kad je terca trozvuka ili ĉetvorozvuka I ili kvinta trozvuka ili ĉetvorozvuka II stupnja (-> Snbd harmonije):
111*5
Uli,,'
Kad v. tvori s temeljnim tonom akorda ĉistu kvintu, kao u trozvuku III stupnja u duru, njena je teţnja za kretanjem na-
VOGEL, Jaroslav, ĉeški kompozitor i dirigent (Plz> 1894 — Prag, 2. II 1970). Studirao na Konzervatoriju (O. Ševĉik, V. Novak), na Muziĉkoj akademiji u Miinchem —12) i na Scholi Cantorum u Parizu (V. d' Indy). Pom< gent Narodnog divadla u Pragu (1914—15) i Plzefiu, 1919— ni dirigent u Ostravi i 1923—26 dirigent Praške filharmor 1927—43 ponovno u Ostravi, 1944—45 direktor kazališta 1946—47 ĉlan uprave Radio-stanice u Pragu, 1949—58 i od 1956 muziĉki direktor tamošnjega kazališta Narodni 1959—62 bio je direktor Filharmonije u Brnu. Bavio se i kim radom i muziĉkom publicistikom. Zauzimao se za dje autora, osobito L. Janaĉeka. DJELA. INSTRUMENTALNA: orkestralna suita, 1918; kla 1912; sonatina za klarinet i klavir, 1926. — DRAMSKA. Opere: Ma Mistr Jira, 1926; Jovana, 1939 i Hiawatha, 1963. — Zborovi; soloIzdao zbirku narodnih napjeva Lidove pisne z Teţinska (2 sv.), 1948. L. Jandćek dramatik, 1948; L. Jandćek. Sein Leben und Werk, 1958 ( i 1963; engl. 1962 i 1963); ĉlanci; kritike.
VOGEL, r. Johann Christoph, njemaĉki kompozito: berg, kršten 18. III 1758 — Pariz, 27. VI 1788). Uĉenik J u Regensburgu; od 1776 u sluţbi vojvode od Montrr i kasnije grofa Valentinoisa u Parizu. Bio je oduševljen Ch. W. Glucka. Njegove opere, pisane po naĉelima ( reforme, doţivljavale su u Parizu velik uspjeh. DJELA. INS TRUMENTALN A: 3 s imfo nije; 2 ko ncerta nt ne 3 koncerta za klarinet i orkestar; koncert za fagot i orkestar; kvartet DRAMSKA: opere La Toison d'or, 1786 i Demophon, 1789.
2. Charles-Louis-Adolphe, francuski kompozitor 17. V 1808 — Pariz, 11. IX 1892). Unuk Johanna Chi studirao na Konzervatoriju u Parizu, kompoziciju kod che, violinu kod A. Kreutzera. Postao popularan svojo otskom pjesmom Les Trois Couleurs, koju je komponira julske revolucije 1830. Pojedine njegove opere mnogo 1 vodile. DJELA: Simfonije. — Gudaĉki kvarteti; gudaĉki kvinteti. — DR Opere: Le Podestat, 1831; Le Siege de Leyde, 1847; La Moissonne Rompons!, 1857; Le Nid de cigognes, 1858; La Filleule du roi, 1875. — NA: oratorij Le Jugement dernier; zborovi; više pjesama (najpoznati dechu; Le Martyre; Manfred itd.). — Crkvene kompozicije. LIT.: A. Vogler, Johann Christoph Vogel (disertacija), Halle A. Bickel, Johann Christoph Vogel, der grosse Niirnberger Komponisi Gluck und Mozart, Niirnberg 1956. — H. Zirnbauer, Johann Christc MGG, XIII, 1966. — G. Ferchault, Charles Louis Adolphe Vogel, it
VOGEL, Johannes Emil Eduard Bernhard, 1 muzikolog (Wriezen na Odri, 21. I 1859 — Nikolassee li lina, 18. VI 1908). U Berlinu i Greifswaldu studirao i i muzikologiju (Ph. Spitta). God. 1883 boravio u Italiji 1 tent F. X. Haberla koji je tada istraţivao ţivot i rad Pa doktorirao u Berlinu 1887. God. 1893 organizirao veom biblioteku izdavaĉkog poduzeća Peters u Leipzigu i u
VOGEL — VOGLER ljome do 1901. Pokrenuo (1895) i ureĊivao godišnjak te biblioteke PJB). Njegovi bio-bibliografski radovi o talijanskoj muzici XVI i XVII st. idu meĊu najvrednija djela te vrste. DJELA: Claudio Monteverdi (disertacija), VFMW, 1887; Marco da Gag-iano, ibid., 1889. •— Izradio katalog Die Handschriften ncbst den dlteren Druck-xerken der Musikabteilung der herzoglichen Bibliothek zu Wolfenbiittel, 1890 Bibliolhek der gedruckten weltlichen Vokalmusik Italiens aus den Jahren 1500 —1700 (2 sv.), 1892 (pregl. izd. obj. A. Einstein, Notes, 1945—48; novi otisak Hildesheim, 1962; dopune obj. L. Bianconi, Analecta musicologica, 1967, 1968, 1970 i 1973). LIT.: H. F. Redlich, Johannes Emil Eduard Bernhard Vogel, MGG, XIII, 1966.
VOGEL, Martin, njemaĉki muzikolog (Frankfurt na Odri, 23. III 1923 —). Muzikologiju studirao na Univerzitetu u Bonnu (Schmidt-Gorg, K. Stephenson, H. Schroder; promovirao 1954) na kojemu je od 1966 profesor. Ureduje zbirku Beitrage zur Musikiheorie des ic,. Jahrhunderts (od 1966), ĉlan je uprave društva Gesellschaft zur Forderung der systematischen Miisikzvissenschaft. Bavi se i problemima organologije; konstruirao je tubu, trublju i rog kod kojih se bez smetnji moţe enharmonijski promijeniti ugod-ba, posebne tipove ĉembala i harmonija te elektroakustiĉni instrument s tipkama kod kojega oktava sadrţi 171 ton. DJELA. KNJIGE: Die Zahl sieben in der spekulativen Musiktheorie (disertacija), 1954; Die Enharmonik der Griechen (2 sv.), 19595 Die Intonation der Blechblaser, 1961; Der Tristan-Akkord und die Krise der modernen HarmonieIchre, 1962; Apollinisch und Dionysisch. Gcschickte eines genialen Irrtutns, 19665 Die Zukunft der Musik, 1968; Onos lyras. Der Esel mit der Leier (2 sv.), 1973; Die Lehre von den Tonbeziehungen, 1975. — STUDIJE: Nietzsches Wettkampf mit Wagner, Beitrage zur Geschichte der Musikanschauung im 19. Jahrhundert, 1965; Zum Ursprung der Mchrstimmigkeit, KMJB,I965; Mušica faha undfalso bordone, Spomenica W. Wiori, 1967; VVas hatte die »Liebesgcige« mit der Liebe zu tun?, Spomenica K. G. Fellereru, 1973. Ĉlanci. LIT.: K. Stephenson, Martin Vogel, MGG, XIII, 1966.
VOGEL, Vladimir (VVladimir) Rudolfoviĉ, švicarski kompozitor ruskoga podrijetla (Moskva, 29. II 1896 —). Uĉio muziku u Moskvi te je na poticaj A. Skrjabina poĉeo sa 16 godina komponirati. Zatim studirao u Berlinu kod H. Tiessena (1918—22) i F. Busonija (1922—24). Tamo je 1925—32 bio muziĉki kritiĉar i poduĉavao kompoziciju na konzervatoriju Klindworth-Scharwenka. Emigrirao 1933, a od 1935 ţivi u Asconi (Švicarska). Svoj razvojni put zapoĉeo je V. kao poklonik Skrjabinova ekspresionizma. Susret s Busonijevim klasicizmom probudio je u njemu potrebu za ĉvršćim arhitektonskim jedinstvom zvuĉne materije. Upoznavši dodekafoniju, prihvatio je 1936 (Koncert za violinu) njena naĉela i samostalno ih dalje razvijao. U nizu kasnijih djela uspio je sintezom svih tih elemenata ostvariti osebujan i duboko izvoran muziĉki jezik. U središtu njegova zanimanja je odnos rijeĉi i tona koji rješava na razliĉite naĉine, primjenjujući ĉesto i solistiĉku i zborsku recitaciju. U djelu Gli Spaziali postiţe zvukovne efekte kombinirajući ne samo ton i rijeĉ već i tekstove na razliĉitim jezicima (u prvom dijelu talijanski i njemaĉki, u drugom dijelu francuski i njemaĉki, a u trećem engleski, njemaĉki, talijanski, francuski i ruski). DJELA. ORKESTRALNA: Sinfonia fugata in memoriatn F. Busoni, 1925; koncert za violinu, 1936; koncert za violonĉelo, 1954; Horformen: Aus der Einheit —■ die Vielfalt, in der Vielfalt — die Einheit za klavir i gudaĉki orkestar, 1972; Symphonischer Vorgang, 1922; 2 etide, 1930; Ostinato perpetuo,\9?,2; Ritmica ostinala, 1932; Tripartita, 1934; Passacaglia, 1943; Cortege de noces, 1946; 7 verzija dodekafoniĉkoga niza, 1950; Spiegelungen, 1952; Preludio, interludio lirieo, postluĊio, 1953; kanon, 1969; Horformen (2 sv.): I (I—IV), 1967 i II (VII—XII), 1969. Za gudaĉki orkestar: Abschied, 1974; Meloformen, 1974 i llomtnage nach einer Sechstonfolge von Hermann Jbhr za neodreĊeni sastav gudaĉa, 1975. Za duhaĉki orkestar: Devise, 1936 i Eroffnungsmusik, 1952. — KOMORNA: Horformen Analogien za gudaĉki kvartet 1974; Douze Varie'ludes za violinu, flautu, klarinet i violonĉelo, 1940; duhaĉki kvintet,'1941; Ticinella za flautu, obou, klarinet, saksofon i fagot, 1942; kvintet za klarinet, klavir i gudaĉe, 1948; Audioformen za flautu, obou, klarinet i fagot, 1974; Terzett za flautu, klarinet i fagot, 1975; Monophonie za violinu, 1974; Poeme a Antonio Janigro za violonĉelo, 1974. — KLAVIRSKA: Nature vivante, 1917—21; Etude-toccata, 1926; Varietudes, 1932; Epitaffio per Alban Berg, 1936; Klaviereigene Interpretationsstudie einer vanierten Zvjolftonfolge, 1973; Einsames Getropfel und Gezvuschel, 1973. — Scenska muzika Antigone za muški recitirajući zbor i udaraljke, 1955. — VOKALNA: oratoriji Wagadus Untergang durch die Eilelkeit za soliste, recitirajući zbor, zbor, 5 saksofona i klarinet, 1930 i Thyl Claes, fils de Kolldrager za 2 recitatora, sopran, recitirajući zbor i orkestar (2 dijela), 1938—45; Eine Gotthard-Kantate za bariton i gudaĉe, 1955; Arpiade za sopran, recitirajući zbor, flautu, klarinet, violu, violonĉelo i klavir, 1954; An die Jugcnd der Welt za zbor i orkestar, 1954; Jona ging doch nach Ninive za bariton, recitatora, recitirajući zbor izbor, 1957; Das Lied von der Glocke za 2 recitatora i 2 recitirajuća zbora, 1959; Flucht (biografija Roberta Walsera) za 4 pjevaĉa, 4 recitatora, zbor i orkestar, 1965; Schritte za alt i orkestar, 1968; Losungcn: I, za recitirajući zbor i II, za zbor i kontrabas, 1971; Gli Spaziali-Ceux de l'espace — Menschen im IVeltraum za recitatora, vokalni kvintet i orkestar, 1971; solo-pjesme. — Ĉlanci. LIT.: R. Malipiero, Profito di Wladimir Vogel, II Diapason, 1951. — L. Rognoni, PortrSt Wladimir Vogels, Melos, 1955. — W. Reich, Wladimir Vogel, SMZ, 1956. —• H. Oesch, Wladimir Vogels Werke fiir Klavier, ibid., 1957. — Isti, Wladimir Vogel, MGG,XT 11,1966. — Isti, Wladimir Vogel, Sein Weg zu einer neuen musikalischen Wirklichkeit, Bern i Miinchen 1967. — G. Schulmacher, Gesungenes und gesprochenes Wort in Werken W. Vogels, AFMW, 1967. — G. Cogni, La Parola che e mušica e la parola che diviene mušica, Chigiana, 1971. — H. Oesch, Wladimir Vogel \vird achtzig, Melos, 1976. M. Kun.
VOGELEIS, Martin, njemaĉki muzikolog (Erstein, Alzacija, 5. VI 1861 — Selestat, 11. VIII 1930). Svećenik; njegovo djelo Quellen und Bausteine . . . ubraja se meĊu najvaţnija vrela za muziĉku historiju Alzacije.
691
DJELA: Conrad von Zabern-, Strassburger Cacilia, 1898 i 1899; studija F. X. A. Murschhauser, KMJB, 1901; Ouellen und Bausteine zu einer Geschichte der Musik und des Theaters in Elsass {500—1800), 1911; Die Musikschdtze der fruhcren Strassburger Universitdts- und Stadtbibliothek, 1929. — Izdao dvije rasprave Conrada von Zaberna: De modo bene cantandi choralem cantum iz 1474, Festschrift zum inter. Kongress fiir gregorianischen Gesang, 1905 i Collectura de modo concludendi omnem collectam, Strassburger Cacilia, 1908; pronašao i izdao u faksimilu Tonarius Jakoba Tvvingera von Konigshofena (kao separat uz studiju F. X. Mathiasa Der Strassburger Chronist Kb'nigshofen ah Choralist, 1903). LIT.: F. Muller, Martin Vogelcis, MGG, XIII, 1966.
VOGELVVEIDE, \Valther von der -> Walther von der Vogehseide
VOGL, Adolf, njemaĉki kompozitor i muzikolog (Munchen, 18. XII 1873 — 2. II 1961). Muziku uĉio privatno kod R. Hailera u Munchenu; kapelnik u Trieru, Saarbrtickenu, St. Gallenu i Bernu. Kompozitor i muzikolog u Munchenu; bio je cijenjen i traţen korepetitor mnogih uglednih pjevaĉa. Svojim muzikološkim radovima i nizom predavanja mnogo je pridonio boljem i dubljem razumijevanju Wagnerove umjetnosti. DJELA. INSTRUMENTALNA: Himmehmalzer za orkestar; kraća djela za gudaĉki kvartet, za violinu i klavir te za violonĉelo i klavir. — DRAMSKA: opere Maja, 1908 i Die Verdammten, 1921; scenska kantata \Valther von der Vogelweide, 1952. Scenska muzika. — VOKALNA: Vb'lkergcbcl za sole, zbor i orkestar, 1915 ; Der erste Fruhlingstag za sole, zbor i orkestar, 1951; brojni zborovi uz orkestar i a cappella; oko 180 solo-pjesama uz orkestar ili uz klavir. — CRKVENA: Missa in Honorem Sancti Francisci za sole, zbor, orkestar i orgulje; Veni Sancte Spiritus za 3 solista, zbor, orkestar i orgulje; Ave Maria za sopran, orgulje i harfu; O'lberg - Andacht za alt, zbor i orgulje, 1934. — SPISI: Tristan und Isolde. Briefe an eine deutsche Buhnenkunstlerin, 1913; Parsifal, 1914; B. Morena und ihre Kunst, 1919; Werolt. Eine Wanderung durch die Welt des Nibelungenrings; ĉlanci. LIT.: A. Wurz, Adolf Vogl, ZFM 1954. — Isti, Adolf Vogl, MGG, XIII, 1966
VOGL, Heinrich, njemaĉki pjevaĉ (tenor) i kompozitor (Munchen, 15. I 1845 — 21. IV 1900). Uĉenik F. Lachnera u Munchenu; kasnije se usavršavao u Italiji. Debitirao 1865 u Munchenu u operi Freischiltz (Weber) i do konca ţivota ostao je ĉlan Miinchenske opere. Gostovao u Njemaĉkoj i Austriji, u Engleskoj, Holandiji, Belgiji, Madţarskoj i Italiji sa svojom ţenom sopranisticom Therese V. (rod. Thoma). Izvrstan interpret uloga u Wagnerovim operama, osobito Tristana (Tristan i Jzolda), isticao se deklamacijom i glumom. Uzorna je bila i njegova interpretacija Evangelista u Bachovim Pasijama. Komponirao operu Der Fremdling (1899), pjesme i balade. LIT.: H. von der Pfordten, Heinrich Vogl, Munchen 1900. — R. Sietz, Heinrich Vogl, MGG, XIII, 1966.
VOGL, Johann Michael, austrijski pjevaĉ, bariton (Ennsdorf, Stevr, 10. VIII 1768 — Beĉ, 20. XI 1840). Muziku uĉio u samostanu u Kremsmiinsteru. God. 1785 preselio se u Beĉ. Tu je najprije studirao pravo, a 1794, na preporuku svoga prijatelja F. Siissmavra, postao ĉlan Beĉke dvorske opere, gdje je sve do 1821 pjevao razliĉite baritonske uloge (Orestes u Iphigenie en Tauride C. W. Glucka, grof Almaviva u Le Nozse di Figaro W. A. Mozarta itd.). Bio je na glasu kao komorni pjevaĉ. Prijatelj F. Schuberta (sudionik na tzv. schubertijadama), V. je bio jedan od prvih i ujedno najboljih interpreta njegovih solo-pjesama. Komponirao je crkvena djela (3 mise) i pjesme. LIT.: A. VCeiss, Der Schubertsanger Johann Michael Vogl, Wien 1915. — XV. M. Zentner, Schuberts Sanger, ZFM, 1940. — A. Liess, J. M. Vogl, Hofoperist und Schubertsanger, Graz i Koln 1954. — H. Helhnann-Stojan, Johann Michael Vogl, MGG, XIII, 1966.
VOGLER, Georg Joseph (Abt ili Abbe Vogler), njemaĉki kompozitor i teoretiĉar (Plleichbach kod Wurzburga, 15. VI 1749 — Darmstadt, 6. V 1814). Sin graditelja violina; već je u ranoj mladosti dobro svirao orgulje. Teologiju, knjiţevnost i pravo studirao u Wiirzburgu i Bambergu. God. 1771 došao u Mannheim, gdje je njegov balet toliko odu ševio izbornoga kneza Karla Theodora, da ga je poslao na studij Padre Martiniju u Bolognu. Nezadovoljan strogošću uĉitelja, koji nije trpio nikak vih sloboda, ubrzo ga je na pustio i otišao u Padovu da bi uĉio kompoziciju kod F. A. Vallottija. God. 1773 zareĊen u Rimu za svećenika. Kasnije je ĉesto mijenjao boravišta. Bio je dvorski kapelan i drugi kapel nik u Mannheimu (1775—77), zatim odlazi u Munchen (1778) i Pariz (1781—83% a odatle na putovanje u Španjolsku, Portugal, Englesku i Dansku; 1786 postao dvorski dirigent u Stockholmu, a dvije godine G. J. VOGLER
692
VOGLER — VOKALIZA
kasnije otišao je u Petrograd. God. 1790 bio je orguljaš u Londonu, 1791 je ponovo u Stockholmu. Iz Pariza, kuda je došao 1894, uputio se u Grĉku i na Bliski istok; 1796—99 po treći put u Švedskoj, zatim u Berlinu (1800) i Beĉu. Od 1807 do smrti u Darmstadtu. Mnogostran talent, V. je jedan od najpoznatijih muziĉara svoga vremena. Kao stvaralac i teoretiĉar najviše se istakao smionim odbacivanjem ĉvrsto ukorijenjenih zakuĉastih pravila polifonoga sloga. Iako je uţivao glas velikog opernog kompozitora, nije se na tom podruĉju znatnije istakao. MeĊutim, njegova Simfonija u C-duru, predigra operi Samori i Rekvijem originalni su radovi, koji svjedoĉe 0 istinskoj nadarenosti. Posebno poglavlje zauzima V. u historiji gradnje orgulja. U ţelji da pojednostavni taj instrument, sagradio je male prenosive orgulje i nazvao ih orchestrion; s pomoću njih je demonstrirao svoj sistem. Premda u svom nastojanju nije u cjelini uspio, neke njegove izume, kao npr. ţaluzije, valjak za postepeno ukljuĉivanje registara, preuzeli su i drugi graditelji. Voglerove ideje imale su velik publicitet, jer je bio vrstan virtuoz na orguljama; na tom je instrumentu postao popularan tonskim prikazivanjem bitaka i oluja na moru. Pregradio je brojne orgulje po svom sistemu u mnogim evropskim muziĉkim središtima. Kao teoretiĉar V. je izgradio nov harmonijski sistem, pridrţavajući se akustićkih principa. Uvodeći u harmoniju disonantne akorde, ĉetvorozvuk, petorozvuk i šestorozvuk, i primjenjujući modulacije i kromatiku, postizao je zanimljive efekte, osobito u inverziji tema. Svoje uĉenje prenio je na brojne uĉenike u muziĉkim školama koje je utemeljio u Mannheimu, Stockholmu i Darmstadtu. Medu njegovim direktnim sljedbenicima istiĉu se P. v. Winter, J. H. Knecht, P. Ritter, J. M. Kraus, F. Danzi, B. A. Weber, J. Gansbacher, C. M. Weber, G. Meverbeer i dr. Osim teoretskih predmeta V. je predavao i solo-pjevanje. DJ ELA. O RK ES TRALN A. Tri s imf o nije : I, u G -d uru, 17 79 ; II, p a riška u d-molu, 1782 i III, u C-duru, 1799. Oko 30 koncerata za klavir; Poly-tnelos ou caracteres de musique des differentes nations za klavir i gudaĉe, 1806; oko 30 varijacija za klavir i orkestar; uvertire. — KOMORNA: gudaĉki kvarteti; 18 klavirskih trija; 6 sonata za 2, 3 i 4 instrumenta i za klavirski kvartet; 6 kvarteta s flautom; sonata Der eheliche Zwist za klavir i gudaĉki kvartet, 1796; sonate za violinu i klavir. — KLAVIRSKA: 6 sonata; 6 sonata za 2 klavira; sonata za klavir ĉetvororuĉno; varijacije i dr. — Dva sveska preludija za orgulje ili klavir: I (112 preludija), 1776 i II (32), 1808. — DRAMSKA. Opere: Castore e Polluce, 1787; Gustav Adolf octi Ebba Brahe (na švedskom), 1788 i Samori, 1804. Singspieli: Albert III von Bayern, 1781; Ervjin undElmire (prema Goetheu), 1781 i Der Admiral, 1811. Operete: Der Kaufmann von Smyrna, 1771; La Kocrme-se, 1783 i Le Patriotizme, 1783. Pastorala Egle, 1781; 3 baleta; scenska muzika. — VOKALNA: kantate Ino, 1779 i Rheiniibergang, 1814; Trichordium und Trias Harmonica oder Lob der Harmonie, 1799; Teutonia odcr Kriegslied, 1814; Frohe Empfindungen bei der Zuruckkunft eines Vielgeliebten za zbor i orkestar; zborovi; solo-pjesme i dr. — CRKVENA: mise; 3 rekvijema: I,.1776; II, 1809 i III, 1810; Te Deum, 1775 i 1797; Stabat Mater', oko 50 himna; moteti i dr. — SPISI: Tonzvissenschaft und Tonsetzkunst, 1776; Stimmbildungskunst, 1776; Churpfalzische Tonschule, 1778; Betrachtungen der Mannheimer Tonschule (3 sv.), 1778—81; Essai de diriger le gout des amateurs de musique, 1782; Inledning til harmoniens koennedom, 1794; Choralsystem, 1800; Data zur Akustik, 1801; Ober die harmonisehe Akustik, 1807; Griindliche Anleitung zum Clavierstimmen, 1807; System fu'r den Fugenbau, 1811; tjber Choral und Kirchengesdnge, 1814; brojne analize vlastitih i tuĊih kompozicija. — Instruktivna djela za klavir, or gulje, harmoniju i dr. NOVA IZD.: klavirski koncert obj. G. Lenzewski ( Musikschatze der Vergangenheit); varijacije za klavir i orkestar obj. F. Schroder (1951); kvartet s flautom obj. H. Riemann (DTB, 1914) i K. Zollner (1958); operu Gustav Adolf och Ebba Brahe obj. M. Tegen (Monumenta musicae Svecicae, 1973). Novi otisci: Tonzvissenschaft und Tonsetzkunst (1970) i Betrachtungen der Mannheimer Tonschule (1971). LIT.: J. Frohlich, Biographie des grossen Tonkiinstlers Abt Vogler, Wiirz burg 1845. — E. Pasque, Abt Vogler als Tonkiinstler, Lehrer und Priester, Darmstadt 1884. — K. E. v. Schafhdutl, Abt G. J. Vogler, Sein Leben, sein Charakter und musikalisches^ Svstem, Augsburg 1888. — M. Brenet, L'Abbe Vogler a Pariš, Archives historiques, artistiques et litteraries, 1891. — J. Simon, Abt Voglers kompositorisch.es Wirken (disertacija), Berlin 1904. — E. Rupp, Abbe Vogler als Mensch, Musiker und Orgelbautheoretiker, Augsburg 1922. — P. Vretblad, Abbe Vogler in Stockholm, Wiirzburg 1924. — Isti, Abbe Vogler, 1933. — H. Schvjeiger, Abbe G. J. Vogler's Orgellehre (disertac ija), Wien 1938. — Ista, Abt Vogler, MQ, 1939. — H. Kreitz, Abbe G. J. Vogler als Musiktheoretiker (disertacija), Saarbriicken 1958. —• H. W. Hamann, Abbe Voglers Simplifikationssvstem im Urteil der Zeitgenossen, Musik und Kirche, 1963. — W. Reckziegel, Georg Joseph Vogler, MGG, XIII, 1966. — M. Huber, Abbe Vogler, der Phantast auf der Orgel, Musik und Gottesdienst, 1969 i I97O. K. Ko.
VOGRIĈ, Otmar (Hrabroslav), orguljaš i kompozitor (Materija, Istra, 16. XI 1873 — Tolmin, 21. I 1932). Muziku uĉio na Orguljaškoj školi u Ljubljani i kod A. Fajgelja. Orguljaš i zborovoĊa u Tolminu, Gorici, Trstu, Mitrovici, Sušaku, Sarajevu, Puli i Zemunu; 1921—22 bio je dirigent Narodnog gleda-lišĉa u Mariboru.
DJFLA: operete Prvi maj i Moĉ uniforme. — Balada Pri kolovratu (Lunin svit) za mješoviti zbor i orkestar; zborovi (Secesijski album). — Kompozicije za tamburaški orkestar (Slavjanske lire, 7 sv.) i dr. LIT.: Tolminski zbornik, 1956. — Slovenski gledališki leksikon III, 779. D. Co.
VOGT, August Stephen, kanadski dirigent (Washington, Ontario, 14. VIII 1861 — Toronto, 17. IX 1926). Studirao na New England Conservatory u Bostonu i na Konzervatoriju u Leip-
zigu. Orguljaš, direktor Konzervatorija (1913—26) i dek ziĉkog fakulteta Univerziteta (1916—26) u Torontu. C 1894 osnovao Mendelssohn Choir. Pod njegovim vodstv 1917) zbor je izveo velik broj djela gostujući po Kanadi To je prvi kanadski ansambl koji je postigao meĊunarodn V. se bavio i komponiranjem za zbor. Napisao je studiju] Pianoforte Technique (1900), uredio zbirku Standard ■ Rook (1894). i LIT.: A. Bridle, Vogt, a Great Chorus Master, Year Book of, Art, 1913. — The Toronto Mendelssohn Choir. A Historv 1894—r948, 1948. — H. Kallmann, Augustus Stephen Vogt, MGG, XIII, 1966.
VOGT, Hans, njemaĉki kompozitor (Danzig, 14. V I Studirao na Umjetniĉkoj akademiji (G. Schumann) i na Ak za crkvenu i školsku muziku u Berlinu. God. 1935—38 voc ru u Detmoldu, 1938—44 gradski muziĉki direktor u Stra Od 1951 profesor je na Visokoj muziĉkoj školi (od 1971 pi odjela za kompoziciju) i kazališni dirigent u Mannheimu. tovu opusu središnje mjesto pripada djelima religiozna si 1 u njima, kao i u ostalim kompozicijama, V. izbjegava iz efekte, pa su suzdrţanost i gotovo filozofska ozbiljnost njihe^ ne znaĉajke. Premda nije pristaša eksperimentiranja, ĉesto pi zanimljiva formalna rješenja u okviru široko shvaćene ton DJELA. ORKESTRALNA: simfonija u C, 1939. Ceriti koncerta z I, 1931; II, 1940; III, 1952 i IV, 1956; koncert za violonĉelo, 1968; C za klavir, 9 gudaĉkih instrumenata i udaraljke, 1963; Diverlissemcnts co za klavir i mali orkestar, 1969; Conccno da camera za 15 gudaĉa i gitari 2 koncerta, 1950 i 1960; Rhythmische Suite za gudaĉe, 1954; Monolog Azione sinfoniche, 1971. — KOMORNA: gudaĉki trio, 1969; gudaĉki gudaĉki kvintet, 1967; Dialoge za klavirski trio, 1960; trio za flautu, violi fu, 1951; sonata za 11 instrumenata, 1955; Elemente zu einer Sonate za ĉelo i klavir, 1974; sonatina za flautu i klavir, 1957. — KLAVIRSKA 1961; Sonata alla loceata, 1957; suita, 1951.—DRAMSKA: oratorijs Die Stadt hinter dem Strom, 1953; komiĉna opera Athenerkomb'die, 195 ska muzika. — VOKALNA: oratorij Historie der Verkiindung, 1956 Ihr Tochter von Jcrusalcin za tenor, zbor i udaraljke, 1963; duhovni kon Ihr im Geist wandelt za 8 glasova i orgulje, 1956; kantata Sine nomine suita Masken za sopran, gudaĉki orkestar i udaraljke, 1956; Fabeln des zbor, klarinet, kontrabas i udaraljke, 1958; Song of an Old Soldier za zbo: zborovi; solo-pjesme. —■ Rekvijem za sopran, bas, zbor, 2 trublje i ui 1969. — Knjiga Neue Musik scit 1945, 1972. LIT.: H. Rcnner, Hans Vogt, Mušica, 1957. — Th.-M. Langne Vogt, MGG, XIII, 1966.
VOHANKA, Rudolf, ĉeški kompozitor (Vinafice, I 28. XII 1880 — Prag, 6. IV 1963). Uĉio najprije kod 01 1900 ĉinovnik u Beĉu, gdje je 1910—14 studirao kompozici J. B. Foerstera i bio ĉlan pjevaĉkoga društva Litmir. God. 1 39 ĉinovnik u Ministarstvu pošte u Pragu. DJELA. INSTRUMENTALNA: Ĉtyfi romance 0 mladi Usce za o gudaĉki kvartet, 1913; klavirski kvartet, 1916; Lyricke skladby za klavirsl tet, 1916; klavirske kompoziaije. — DRAMSKA: opera Andre; mel Legenda o sv. Petru, 1918; Matce i V vysokych peci', pantomima Zlata 1935. — VOKALNA: oratorij Jan Hus, 1914; kantata Bila Hora, 1922; Modlitba za vlast za zbor i orkestar, 1939; zborovi; solo-pjesme. LIT.: B, Šledron, Rudo lf Vo ha nka, MGG, XIII, 1966.
VOIGTLANDER, Gabriel, njemaĉki trubljaĉ i p (Reideburg, Halle, oko 1596 —• Nvkobing, 22. ili 23. I Gradski trubljaĉ u Llibecku (1625—33), dvorski trubljaĉ u G pu (1633—36), zatim u sluţbi danskog princa Kristijana 1 benhavnu i Nvkobingu. God. 1642 izdao zbirku Allerhand und Lieder, sa 93 melodije najboljih evropskih kompozitt prve polovine XVII st.; samo jedna melodija je Voigtlandi Do 1664 izašlo je 5 izdanja te zbirke. LIT.: K. Fischer, Gabriel Voigtlander (disertacija), Berlin 1910. Hennings, Neues iiber Gabriel Voigtlander, MF, 1949. — Z). Hartzvig, C Voigtlander, MGG, XIII, 1966.
VOIX MIXTE (franc. miješani glas), u vokalnoj tehnici ziv za srednji registar, tj. za prijelazni registar izmeĊu p registra i registra glave. V. m. zadrţava punoću tona p: registra i prozraĉnu boju registra glave, pa njegovi tonov sjeduju karakteristiĉnu mekoću i oblinu (-> Registar, 2.). VOJNA MUZIKA -* Duvaĉki orkestar VOJTECH, Ivan, ĉeški muzikolog (Boskovice, Moravsk; XI 1928 — ). Studirao na Univerzitetu u Brnu (J. Race! Štedron) i na Karlovu univerzitetu u Pragu, gdje je 1953 dokte God. 1956—60 asistent na Janaĉekovoj akademiji u Brnu, od profesor je povijesti muzike na Karlovu univerzitetu u Prag središtu njegovih istraţivanja je muzika XX st. DJELA: O dosavadni tvorbi V. Sommera, Musicologie, 1955; Liszt o souĉasnideh. Z kroniky hudebniho pokroku, 1956; Skladatele 0 hudebni poeti stoleti, Otazkv a nazorv, 1960; Am Rande der Schumann—-Smetana—Frage, San bande der R.-Schumann-Gesellschaft, I, 1961; Prostor pro operu, Divadlo, Smysl a spoleĉenske poslani neprofesionalni koncertni Unnosti, Hudebni rozi 1971; Der Verein fiir musikalisehe Privatauffiihrungen in Prag, A. Schoi Ausstellungskatalog, Wien 1974. — IZDANJA: S. S. Prokofjev, Cesta h sodalistickeho ţivota, PamSti, korespondence, dokumenty, 1961; A. Einstein renesance k hudbe dneška, Klasikove hudebni vĉdy a kritiky, 1968.
VOKALIZA (engl. vocalization, franc. vocalise, njem. kalise, tal. vocalizzo), vokalna kompozicija bez teksta koja se { na jedan te isti vokal. U današnjoj muziĉkoj praksi upotreblja se vokalize preteţno u nastavi pjevanja. To su ili kraći meloć
VOKALIZA — VOLEK notivi (pasaţe, rastavljeni trozvuci i si.) koji se transportiraju u lekoliko tonaliteta, ili dulje melodijski i ritmiĉki izgraĊene komiozicije, srodne instrumentalnim etidama. Od kraja XVII st. ia do sredine XIX st. pisali su vokalize mnogi pjevaĉki pedagozi kompozitori (G. Concone, G. Aprile, G. M. Bordogni, H. Panof■a, F. Durante, G. Rossini, L. Leo, N. A. Zingarelli, G. B. Per-olesi, A. Scarlatti). Nastale u doba cvata belkanta one pruţaju ajbolju sliku o visokom stupnju vokalne tehnike onoga vremena. Crkvena muzika ranoga srednjeg vijeka ĉesto ukljuĉuje i pjeanje na naĉin vokaliza. Pjevanje bez teksta na jednom vokalu irimjenjivalo se vjerojatno i u vokalnoj polifoniji XIII—XV st. J XVI st. djela s podnaslovom »cantare e sonare« vjerojatno su e takoĊer izvodila vokalizirajući. Pod nazivom colorature nalaze e vokalize i u muzici baroknih majstora (J. S. Bach, G. F. Hdnlel). Većina kompozicija, u kojima se ljudski glas tretira kao insrument, izvode se na naĉin vokalize. U novije vrijeme neki su utori napisali i vokalize namijenjene koncertnoj izvedbi (S. lahnanjinov, »Vocalise«; M. Ravel, »Vocalise en forme d'Habaiera«; N. K. Medtner, »Sonate-Vocalise« i »Suite-Vocalise«; B. Cime, »Notturnino«; B. PapanĊopulo, »Vokalize za sopran i or;estar«). LIT.: Al. Dange, Essai sur la vocalise, RM, 1935.
L. Vr.
VOKALNA MUZIKA, svi oblici muziciranja pri kojima udjeluje ljudski glas. V. m. obuhvaća i djela namijenjena iskljuĉivo jjevanju kao i kompozicije za glas (ili više glasova) i instrumentalnu iratnju. Muzicirati moţe jedan pjevaĉ sam (solist), nekoliko pjeaĉa u komornom sastavu (duet, tercet, kvartet) ili veća skupina ljevaĉa — zbor (mješoviti, muški, ţenski, djeĉji). U podruĉje •okalne muzike ulaze donekle i muziĉko-scenski oblici u kojima udjeluju i pjevaĉi (opera, opereta, melodrama). Muzikologija nije još do danas utvrdila koja je grana muzike tarija — vokalna ili instrumentalna. Saĉuvani spomenici prolosti rjeĉito govore i o pjevaĉkoj muziĉkoj praksi. Svi kulturni larodi staroga vijeka njegovali su vokalne oblike i pjevanje je edovito uţivalo kod njih veći ugled od sviranja na instrumentima. Dno je sastavni dio razliĉitih obreda i sveĉanosti, a osobito isaknuto mjesto pripada mu u narodnoj muzici. I Grci — muziĉki lajrazvijeniji narod staroga vijeka — pretpostavljali su pjevanje ;virci. U srednjem vijeku prevlast vokalne nad instrumentalnom nuzikom još je jaĉe naglašena. Crkva se stoljećima bori protiv >rodiranja instrumentalne muzike u bogosluţje i njeguje isklju:ivo jednoglasno pjevanje. Postepenim razvojem crkveno pjevanje zadobiva u VI st. klasiĉnu ljepotu u izraţajnoj jednostavnosti gregorijanskoga korala koji postaje jedan od temelja cjelokupne :vropske muziĉke kulture. Svjetovna muzika srednjega vijeka )graniĉena je na narodnu pjesmu i umjetnost trubadura, preteţno :akoĊer vokalnu. Znatan preokret u muziĉkoj umjetnosti, jedan od najvaţnijih iogadaja u njezinoj prošlosti, jest razvoj višeglasja koje se poavilo takoĊer na podruĉju vokalne muzike. Višeglasje dvoglasnog irganuma preko troglasnih i ĉetvoroglasnih organuma i discan-usa te conĊuctusa, motetusa, rondellusa i hoquetusa Ars antiauac Dostiţe tehniĉku zrelost u razdoblju Ars novae. Korijen višeglasne /okalne muzike je u narodnoj umjetnosti pa upravo preko više-*lasnih oblika svjetovni element u to vrijeme sve snaţnije prodire a umjetniĉku muziku. To se osobito oĉituje u XVI st. Zlatno razdoblje vokalne muzike traje sve do oko 1600. U to vrijeme njena prevlast nad instrumentalnom muzikom još je gotovo apsolutna i ona doţivljuje moţda svoj najviši vrhunac. Veliko umijeće nizozemskih polifoniĉara otvara joj neslućene tehniĉke, ali i izra-iajne mogućnosti, i virtuoznost njihove vokalne kontrapunktske ,-ještine do danas je ostala nenadmašena. Oni izgraĊuju konaĉni )blik misnog ciklusa, njeguju motet i ehanson. Uklonivši pretje-ranost bravurozne nizozemske polifonije, Palestrina i O. di Lasso iovode vokalnu muziku do njene najviše umjetniĉke razine, pa e klasiĉni a cappella stil duhovne muzike XVI st. — ĉiji su oni jlavni predstavnici — dao djela koja se do danas ubrajaju u najljepša ostvarenja muziĉke umjetnosti. No i melodika narodne muzike vidljivo utjeĉe na svjetovne vokalne oblike XV i XVI st. (frottola, villanella, klasiĉni madrigal). Za renesanse raĊa se i reliki scenski vokalno-instrumentalni oblik — opera. Uz operu središnji i najvaţniji oblici muziĉkog baroka su oratorij i kantata. Pojava monodije pogoduje i razvoju solistiĉke vokalne literature. Kompozitori pišu ĉesto zbirke duhovnih ili svjetovnih djela za jednog pjevaĉa ili manju pjevaĉku skupinu uz pratnju bassa continua ili manjeg instrumentalnog sastava. U talijanskim operama XVII i XVIII st. vokalni virtuozitet belkanta posljednji put zasjenjuje instrumentalnu muziku. Unutar beĉke klasike — uprkos bogatoj opernoj literaturi toga vremena — u središtu je instrumentalna muzika. Solo-pjesma romantike ponovo se obraća glasu kao glavnom izraţajnom sredstvu autorovih zamisli, ali u njoj je stalno prisutna i teţnja da in-
693
strumentalna pratnja ne zaostane po vaţnosti za vokalnom dionicom. U XIX st. doţivljava stanovit procvat i zborna literatura. Uz solo-pjesmu i zborno pjevanje i nadalje najvaţnije podruĉje vokalnog muziciranja ostaje opera. Oratoriji i kantate u muzici XIX i XX st. rjeĊi su od srodnih djela u baroku, ali ĉešći nego u muzici klasike. Teţnje za muziĉkim realizmom i uvjerljivošću muziĉkog izraţavanja dovele su još u XIX st. do znatnih promjena u vokalnoj interpretaciji. Nasuprot isticanju ljepote glasovnih kvaliteta i melodijskog elementa muzike traţi se od pjevaĉa da podjednaku paţnju posvećuje tekstu i melodijskoj frazi. U suvremenoj muzici ĉesti su i pokušaji da se prošire izraţajne mogućnosti pjevanja primjenjujući i u vokalnoj literaturi neke postupke svojstvene instrumentalnoj praksi. V. m. zauzima istaknuto mjesto u folkloru svih naroda. U narodnoj umjetnosti ona je redovito vaţnija od svirke na instrumentima. Pjevanjem narod prati sve dogaĊaje ţivota, pa je upravo narodna pjesma — ne samo po tekstu nego i po melodijsko-ritmiĉkim osobinama — jedan od najvaţnijih izvora za prouĉavanje znaĉajki nekog naroda. e LIT.: T. Girold, L'Art du ehant en France au XVII siecle, Pariš 1921. — W. J. Henderson, Early History of Singing, New York 1921. — V. Ricci, II Bel canto, Milano 1923. —■ R. Duhamel, Le Chant moderne, RMI, 1925. — G. v. Keussler, Zur Asthetik der Vokalmusik, ZFMW, 1928—29. — R. v. Fickcr, Primare Klangformen, PJB, 1929. — A. Einstein, Anfange des Vokalkonzerts, AML, 1931. — A. Dclla Ćoru, Vicende degli stili del canto del tempo di Gluck al '900, Torino 1933. — K. Jeppesen, Lehrbuch der klassischen Vokalpolyphonie, Leipzig 1935 (novo izd. 1956; engl. New York 1939). — H. Osthoff, Der Gesangstil der fruhdeutschen Oper, Kongresni izvještaj, Frankfurt a. M. 1938. —■ H. J. Moscr, Aus der Geschichte der deutschen Gesangskunst, PJ, 1939. — A. Machabey, Le Bel canto, Pariš 1948. — J. Aiiiller Blaltau, Das Verhaltnis von Ton und Wort in der Geschichte der Musik, Stuttgart 1952. — H. Besseler, Singstil und Instrumentalstil in der europaischen Musik, Kongresni izvještaj, Bamberg 1953. — H. J. Moser, Gesangskunst, MGG, IV, 1955. — H. H. Eggebrcchl, Musik als Sprache, AFMW, 1961. —■ F. Muller-Heuser, Vox humana, Regensburg 1963. M. Kun.
VOLARIĈ, Hrabroslav (Andrej), kompozitor i zborovoda (Kobarid, 14. XI 1863 — Devin, 30. IX 1895). Završio uĉiteljsku školu u Kopru i bio uĉitelj u razliĉitim mjestima Slovenskoga primorja. U muzici uglavnom samouk, samo je kratko vrijeme uĉio kod D. Fajgelja. Veoma nadaren kompozitor, osobit je smisao pokazivao za melodijske i harmonijske finese. Najveću su popularnost stekle njegove pjesme izgraĊene na motivima narodnih napjeva. Svojim djelima i dirigentskim djelovanjem u mnogim pjevaĉkim zborovima pridonio je širenju nacionalnog duha medu primorskim Slovencima.
DJELA. KLA VIRSKA: parafraze Pozdrav iz dalja ve i Slovenski svet, ti si krasan; polka-mazurka Zvezdice. — VOKALNA. Zbirke pjesama: Vencc ĉetveroglasnih pesmij, 1884; V domaćem krogu; Narodne pesmi, 1887; Gorski odmevi, 1888; Slovenske pesmi za štiri moške glasove, 1894 i dr. LIT.: F. Rakuša, Slovensko petje v proteklih dobah, Ljubljana 1890. — J. Leban, Hrabroslav Volariĉ, slovenski skladatelj, Dom in svet, 1896. — D. Cvelko, Zgodovina glasbene umetnosti na Slovenskem, I I I , Ljubljana 1960. D. Co.
VOLBACH, Fritz, njemaĉki kompozitor i muziĉki pisac (Wipperfurth, 17. XII 1861 — Wiesbaden, 30. XI 1940). Studij zapoĉeo kod F. Hillera, G. Jensena i I. Seissa u Kolnu, a završio kod W. Tauberta na Institutu za crkvenu muziku u Berlinu. Od 1887 bio u Berlinu dirigent Akademskoga pjevaĉkog društva i Klindworthova zbora te nastavnik Instituta za crkvenu muziku. God. 1892—1907 vodio Liedertafel i Damengesangverein u Mainzu, zatim bio akademski muziĉki direktor u Tiibingenu, a 1918 postao profesor Univerziteta u Miinsteru, gdje je 1919 osnovao Muziĉku školu i do 1925 dirigirao i koncertima Muziĉkog društva. Od 1930 ţivio u Wiesbadenu. Koncertirao kao pijanist i orguljaš. Izvrstan zborovoda; prvi je na Handelovu festivalu u Mainzu dirigirao njegove oratorije u redakciji F. Chrvsandera.
DJELA. ORKESTRALNA: simfonija, 1909. — Simfonijske pjesme: Ostern za orgulje i orkestar, 1895; Es toaren zzuei Konigskinder, 1901 i All-Hei-delberg, du Feine, 1904. — Dva kvinteta, 1902 i 1912. — Opera Dis Kunst zu lieben, 1910. — VOKALNA: scenski oratorij Auferstehung, 1930; kantata Gu-tenberg, 1900. Za solo, zbor i orkestar: Vom Pagen und der Konigstochtcr, 1898; Konig Laurins Rosengarten 1913 i Die Mene von Marienburg, 1927. Za muški zbor i orkestar:Der Troubadour;Am Siegfriedbrunnen, 1907 i Grenzen der Mensch-heit, 1931. Raffael za zbor, orgulje i orkestar, 1903; Hymne an Maria za zbor, violinu, celestu, harfu i orgulje, 1922; zborovi.— SPISI: Lehrbuch der Begleitung des gregorianischen Gesangs, 1888; Hdndel, 1897 (II izd. 1906); Die Praxis der HdndelAuffuhrung (disertacija), 1900; Die Zeit des Klassizismus: Beethoven, 1905 (I I izd. 1929); Die deutsche Musik im 19. Jahrhunderl, 1909; Das moderne Orchester in seiner Entwicklung, 1910 (II izd. 1919); Die Instrumente des Orchesters, 1913 ( I I izd. 1921); Erlduterungen zu den Klaviersonaten Beethovens, 1919 (III izd. 1924); Handbuch der Musikvjissenschaft, 2 sv., 1926—30; Die Kunst der Sprache, 1929; Der Chormeisler, 1931; memoari Erlebtes und Erstrebtes, 1956 (posth.) — Pisma F. Chrvsandera F. Volbachu obj. W. R. Volbach (MF, 1960). LIT.: J. Hagemann, Fritz Volbach, Monographien moderner Musiker, Leipzig 1909. — G. Schwake, Fritz Volbachs Werke, Munster 1921. — M. Witte, Fritz Volbach, MGG, XIII, 1966. — H. Trott, Fritz Volbach, Rheinische Musiker, IV, Koln 1966.
VOLEK, Jaroslav, ĉeški muziĉki estetiĉar (Trenĉin, 15. VII 1923 —). Na Majstorskoj školi Praškog konzervatorija završio 1948 studij kompozicije (J. Ridky), a na Univerzitetu u Bratislavi stekao 1952 doktorat muzikologije. Muziĉki kritiĉar u Bratislavi, od 1952 u Pragu, gdje je 1957 preuzeo katedru za muziĉku estetiku na Karlovu univerzitetu.
694
VOLEK — VOLUNTARY
DJELA. KNJIGE: Novodobe harmonicke systemy, 1961; K otdzkdm predmetu a metod estctiky a obecne tcorie utneni, 1963; Kapitoly z dejin estetiky, 1969. STUDIJE (izbor): O nekterychzajimavychvztazichmezi tematickou praci a itistrumcnlad v Bartokove diie Koncert pro orchestr, Hudebni veda, 1962 (na njemaĉkom u Studia musicologica, 1963); Pfispevek k analyze pojmu artefakt, Acta Universitae Carolinae, Aesthetica, 1962; O experimentu v utneni a specialne v hudebni tvorbe, Hudebni veda, 1965; Hudba jako pfedmet sdeleni, ibid., 1972.
VOLEK, Tomislav, ĉeški muzikolog (Prag, n. X 1931 —). Studij muzikologije s doktoratom završio 1954 na Karlovu univerzitetu u Pragu (M. Oĉadlik) i tamo 1955—60 bio asistent. Od 1960 suradnik je Muzikološkog instituta Akademije znanosti u Pragu. DJELA (izbor): Hudebnici Stareho a Nove'ho mesta praţskelio v roĉe 1770, Miscellanea musicologica, 1956; ĉtyri studie k dSjindm ĉeški hudbv 18. stoleti, ibid., 1958; Vber den Ursprung von Mozarts Oper »La Clemenza di Tito«, Mozart-Jahrbuch, 1959; Repertoir praţske Spenglerovy divadelni spoleĉnosti v sezone 1793—94, Miscellanea musicologica, 1960; Repertoir Nosticovske'lio divadla v Praze... 1794, 1796—98, ibid., 1961; A. Vivaldi a ĉechy, Hudebni veda, 1965 (njemaĉki prijevod u AML, 1967); Czesh Music of the Seventeenth and Eigteenth Centuries, Mušica antiqua Europae orientalis, Bvdgoszcz 1966; ĉeskd hudba 1740 —60, Hudebni veda, 1968; Pruvodce po pramenech k dejindm hudby 1 1969; Das Vcrhiiltnis von Rhythmus bei J. IV. Stamitz, Kongress-Bericht, Bonn 1970.
VOLINJIN, Aleksandr Jemeljanoviĉ, ruski plesaĉ i pedagog (Moskva, 17. IX 1882 — Pariz, 3. VII 1955). Studij klasiĉnog baleta završio 1901 na baletnoj školi moskovskog Velikog kazališta, na kojemu je zatim i angaţiran. Od 1910 u Parizu ĉlan trupe S. Djagileva, 1914—25 stalni partner A. Pavlove, 1926 s engleskom plesaĉicom A. Genee na turneji po Evropi i SAD. Po povratku u Pariz osnovao 1926 baletnu školu te se potpuno posvetio pedagoškom radu; njegovi uĉenici bili su T. Rjabušinska, A. Eglevskv, A. Dolin, J. Babilee i Y. Chauvire. VOLKERT, Franz (Joseph), austrijski kompozitor i dirigent (Beĉ, 12. II 1778 — 22. I I I 1845). U Beĉu od 1806 orguljaš crkve škotskog benediktinskog samostana (Schottenstift) i uz to do 1824 dirigent kazališta u beĉkom predgraĊu Leopoldstadt. Uz W. Mullera, V. je najplodniji i najpopularniji austrijski kompozitor puĉkih muziĉko-scenskih djela iz razdoblja bidermajera. DJELA. DRAMSKA: 133 Singspiela, parodija, quodlibeta, muziĉkih igro kaza i komedija, baleta, pantomima i si. (Don Juan, 1783; Pygmalion, 1812; Armin, 1813; Der siegende Amor, 1814; Felicia, 1816; Diogenes und Alexander, 1818; Staberl in Marokko, 1820; Der alte Geist, 1822; Der Ritter ohne Kopf, 1829). — INSTRUMENTALNA: brojni plesovi; 2 klavirska trija; orguljske kompozicije. — CRKVENA: 4 mise; 5 ofertorija; motet. LIT.: K. M. Pisaroviilz, Franz (Joseph) Volkert, MGG, XIII, 1966.
VOLKMANN, i. Friedrich Robert, njemaĉki kompozitor (Lommatzsch, Saska, 6. IV 1815 — Budimpešta, 29. X 1883). God. 1836—39 studirao u Leipzigu kod C. F. Beckera. Kraće vrijeme privatni uĉitelj obitelji Stainlein-Saalenstein u Pragu, 1840 preselio se u Budimpeštu, gdje je uz kraći prekid (1854 —58 u Beĉu) djelovao do smrti. Od 1875 bio je profesor na Konzervatoriju. Volkmannova djela, veoma cijenjena u drugoj polovici XIX st., odaju umjetnika profinjena ukusa i velikog znanja. Stilski pripadaju razdoblju koje povezuje ranu romantiku R. Schumanna s umjetnošću J. Brahmsa. Svjesno se nastojao pribliţiti duhu madţarske muzike, primjenjujući karakteristiĉne ritmove i melodijske obrasce srodne madţarskom folkloru. DJELA. ORKESTRALNA: 2 simfonije; koncert za violonĉelo; Konzertstiick za klavir i orkestar; 2 uvertire; uvertira i interludij za Shakespeareovu dramu Richard III; 3 serenade za gudaĉki orkestar. — KOMORNA: 6 gudaĉkih kvarteta; 2 klavirska trija; Schlummerlied za klarinet, rog i harfu; 2 sonatine za violinu i klavir. — KLAVIRSKA: sonata; Sechs Phantasiebilder, 1837; Dithyrambe und Toccata; Wanderskizzen i dr. Kompozicije za 2 klavira. — VOKALNA: An die Nacht za alt i orkestar; Sappho za sopran i orkestar; zborovi; dueti; solo-pjesme. —■ Dvije mise za muški zbor; ofertorij za sopran, zbor i orkestar. — Korespondenciju obj. H. Volkmann, 1917; pisma G. Nottebohma R. Volkmannu obj. H. Clauss, 1967.
2. Hans, muzikolog (Bischofsvverda, 29. IV 1875 — Dresden, 26. XII 1946). Pranećak Friedricha Roberta; studirao historiju umjetnosti i muzike u Miinchenu i Berlinu (O. Fleischer, M. Friedlander). Od 1921 predavao historiju muzike na Srednjoj muziĉkoj školi u Dresdenu, od 1925 na školi Dresdenskog drţavnog orkestra. DJELA: Robert Volkmann, 1903 (skraćeno izd. 1915); Neues uber Beethoven, 1904; E. d'Astorga (2 sv.), 1911 i 1919 (dopune ZFMW, 1934); Thematisches Vćrzeichnis der Werke von R. Volkmanns, 1937; J. Pache, 1938; Beethoven in seinen Beziehungen zu Dresden, 1942; Beethovens Friedensmotiv, 1947 (posth.); studije i ĉlanci. — Objavio R. Volkmanns Briefe, 1917. LIT.: B. Vogel, Robert Volkmann, Leipzig 1875. — H. Volkmann, Robert Volkmann, Sein Leben und seine Werke, Leipzig 1903 (skraćeno izd. 1915). — C. Preiss, Robert Volkmann. Kritische Beitrage zu seinem SchafTen, Graz 1912. •— V. v. Herzfeld, Robert Volkmann, MQ, juli 1915. —■ /. Kereszty, Volkmann a pesti nemzetfir, Budapest 1931. — H. Volkmann, Thematisches Verzeichnis der Werke Robert Volkmanns, Dresden 1937. — R. Sietz, Friedrich Robert i Hans Volkmann, MGG, XIII, 1966.
VOLKMER, LeopolĊ, pjesnik (Ljutomer, 13. X 1741 — Sv. Urban, Ptuj, 7. II 1814 ili 1816). Svojim pjesmama izmišljao je jednostavne i pristupaĉne melodije, što je znatno pridonijelo njihovu širenju i popularnosti. Takvim postupkom mno go je uĉinio za razvoj nacionalnog duha u Štajerskoj potkraj XVIII i na poĉetku XIX st. LIT.: F. Rakuša, Slovensko petje v preteklih dobah, Ljubljana 1890. D. Co.
VOLKONSKI, Andrej Mihajloviĉ, sovjetski kompo; neva, 14. II 1933—• ) • Klavir uĉio na Konzervatoriju 1 (J. Aubert, D. Lipatti), kompoziciju studirao 1949—54 zervatoriju u Moskvi (J. Šaporin). Tamo je osnovao i v sambl Madrigal za njegovanje muzike srednjega vijeka i r< Kao stvaralac pobornik je novih muziĉkih nastojanja, a se i narodnim melosom iz istoĉnih krajeva Sovjetskog Sa 1973 ţivi ponovno u Ţenevi. DJELA. ORKESTRALNA: Serenadu, 1953; Capriccio, 1954; j orkestar, 1954; Concerto itinerant za 3 solista i 26 instrumenata, Mailles du temps za 3 grupe instrumenata, 1969. — KOMORNA kvintet, 1954; gudaĉki kvartet, 1955; Jeux a 3 za flautu, violinu i ĉem! Replique za mali ansambl, 1969; sonata za violu, 1960. — KLAVIh nata, 1956; Mušica stricta, 1956. —■ Filmska i scenska muzika. — VC kantate Pycb, 1952 i O6pa3 Mupa, 1953; Suite des miroir za sopra: gitaru, violinu, flautu i udaraljke, 1960; 2 Japanska napjeva za zbor, instrumente i udaraljke, 1957; Plaĉ Šasi za sopran i mali ansambl.
VOLKOVA, Vera, ruska plesaĉica i pedagog (Petrogi ili 1907 —). Klasiĉni balet studirala na Carskoj baletno Petrogradu (N. Legat), zatim kod E. Romanove i A. A te u Parizu kod O. Preobraţenske. Sa grupom plesaĉa 1928 u Kini i Japanu; 1929 ĉlanica trupe G. Gonĉarova 1 haiju, gdje je otvorila baletnu školu. Nekoliko godina djeli pedagog u Hong-Kongu, od 1936 ţivjela u Londonu. Ti osnovala vlastitu baletnu školu i uz to 1943—50 pred Sadler's \Vells Ballet School. God. 1950 bila je baletni milanske Scale, 1951—66 umjetniĉki savjetnik Kraljevsk kog baleta, a od 1960 i baletne škole Joss u Essenu. Njezin' su M. Fonteyn, V. Elvin i dr. VOLLERTHUN, Georg, njemaĉki kompozitor i dirigi stenau, 29. IX 1876 — Straussberg kraj Berlina, 15. I U Berlinu uĉio kod W. Tapperta, R. Radeckea i F. Ger God. 1899—1905 kazališni dirigent u Pragu, Berlinu, B; Mainzu. Nakon boravka u Parizu 1908—10 privatno ] pjevanje u Berlinu, a 1934—36 na tamošnjoj Visokoj školi. Bavic se i muziĉkom kritikom i izdavanjem narodnih DJELA: orkestralna suita Alt-Danzig, 1938; Bcrocksuite za kh — DRAMSKA. Opere: Veeda, 1916; Island Saga, 1925; Der Fr 1931 i Das kbnigliche Opfer, 1942. — VOKALNA: kantata Lob Goti Musik, 1937; zborovi; dueti; pjesme (3 ciklusa Agncs Miegel Liedt orkestar). LIT.: E. Krieger, Georg Vollerthun, Berlin 1942. — F. Solms, C lerthun, MGG, XIV, 1968.
VOLOŠINOV, Viktor Vladimiroviĉ, sovjetski koi (Kijev, 17. X 1905 — Lenjingrad, 22. X 1960). God. ] studirao na Konzervatoriju u Lenjingradu (V. Šĉerbai 1932 predavao na razliĉitim lenjingradskim školama, a ; smrti na Konzervatoriju. Bavio se i etnomuzikologijom, DJELA. ORKESTRALNA: koncert za violinu, 1933 (prer. i< Y3oeKcxan, 1944 i Xope3McKan, 1944; Xopoeod za orkestar narodnih nata. — KOMORNA: gudaĉki kvartet, 1929; trio za flautu, fagot i kl sonata za violinu i klavir, 1950. —■ DRAMSKA: opere Cnaea, 1939 c.ticpmu, 1942; scenska muzika. — Zborovi; solo-pjesme. <
VOLTA (tal.j okret, put), 1. -> Znak za ponavljanje. I 2. (volte), kasnorenesansni dvorski ples parova, u 6/8 mjeri s punktiranim ritmom na poĉetku takta. Prei T. Arbeaua (Orchesographie, 1589) v. je sliĉan gagliari je u brţem tempu i ţivljih, gotovo silovitih pokreta. P Provence. Raširen je bio osobito u Italiji, a tek kraće je (na prijelazu u XVII st.) bio omiljen i na francuskom i er dvoru. Engleski ga pisci i muziĉari nazivaju lavolta ili Najpoznatiji primjeri nalaze se u djelima A. Le Roya M. Praetoriusa (1612), D. Gaultiera i u zbirci The Fil Virginal Book. VOLTAIRE (pravo ime Franfois Marie Arouet), i knjiţevnik, historiĉar i filozof (Pariz, 21. XI 1694 — 3°Najveći mislilac francuskoga prosvjetiteljstva, samo se po i usputno bavio pitanjima muzike. Prema Voltaireu, muz biti »uzvišena i lagana« (tj. lako pristupaĉna). Takvima je francuska djela XVII st., a njemaĉku i naroĉito talijansku prezirao je kao ispraznu. Cijenio je Lullvja smatrajući da svojim recitativima idealno riješio odnos rijeĉi i tona. Vo knjiţevna djela posluţila su kao sadrţajna podloga ops Ph. Rameaua (Samson, Pandore, La Princesse de Nov Temple de la Gloire), A.-E.-M. Gretrvja (Le Huron), P.-. signvja (La Belle Arsene), G. Rossinija (Tancredi), L. S] (Olympie), G. Verdija (Alţira), J. Duperiera (Zadig) i LIT.: i?. Naves, Le Gout de Voltaire, Pariš 1938. — G. Birkner MGG, XIV, 1968.
VOLTI (volti subito; tal. okrenite, odnosno okrem skraćeno V., odnosno V. S."), oznaka u orkestralnoj dionici brzo okrenuti stranicu, jer ie pauza koja za to stoji na rasp kratka. V. S. moţe, meĊutim, znaĉiti i vide seguens (lat. vidi i VOLUNTARY (engl. dobrovoljno, od svoje volje), u E od sredine XVI st. naziv za kompozicije slobodne polifoni
VOLUNTARY — VOTTERLE ture (bez cantus firmusa), preteţno za orgulje. Naziv je u toku vremena mijenjao znaĉenje. Za teoretiĉara Th. Morleya (1597) rijeĉ v. znaĉila je sigurno samo improviziranu muziĉku kompoziciju, pa se mogla odnositi i na slobodan preludij i na strogu fugu. U XVII st. neke se kompozicije O. Gibbonsa, T. Tomkinsa i J. Bulla nazivaju tako samo u nekim rukopisima, dok se u drugim kopijama zovu fantazija, ili nemaju imena. Dok je za J. Playforda, T. Macea, R. Northa i dr., rijeĉ v. i dalje znaĉila improviziranu kompoziciju, za druge je teoretiĉare termin oznaĉivao općenito muziku za orgulje. — Poslije 1700 v. je dobio oblik od dva i više stavaka, npr. preludija i Trumpet Air, preludija i fuge (T. Roseingrave, M. Greene, W. Boyce i dr.). Potkraj XVIII st. pojavili su se maštovitiji naslovi, kao »Sonates Spirituales« (T. Tremain) i »Familiar Movements« (J. Bleivitt), u XIX st. »Beauties of the Organ« (S. Wesley) i dr. Danas se rijeĉ v. gotovo ne upotrebljava. LIT.: J. E. West, Old English Organ Music, Proccedings of the Royal Musical Association, 1910. — G. Frolscher, Gcschichte des Orgelspiels und der Orgelkomposition (2 sv.), Berlin 1934—35 (II izd. 1959). — 5. Jeans, Geschichte und Entwicklung des Voluntary for Double Organ, Kongresni iz vještaj Hamburg 1956, Kassel 1957. — P. F. IVilliams, Voluntary, MGG, XIV, 1968. B. Ać.
VOMAĈKA, Boleslav, ĉeški kompozitor (Mlada Boleslav, 28. VI 1887 — Prag, 1. III 1965). Uz pravo studirao 1906—10 i muziku na Konzervatoriju u Pragu (V. Novak). Radio najprije u Ministarstvu rada, zatim 1919—45 i 1949—54 u Ministarstvu za kulturu. Uz to je bio muziĉki kritiĉar listova Ĉas (1919—21) i Lidove Noviny (1921—38), urednik ĉasopisa Listy Hudebni Matice-Tempo (1922—35, od 1927 sa S. Hanušom) te suradnik muziĉke sekcije društva Umeleckd Beseda i njenog izdavaĉkog odjela Hudcbni Matice. God. 1948—51 predavao muziku na Karlovu univerzitetu. Lirska melodika, katkad s prizvukom ĉeške narodne pjesme, i dramatska napetost postignuta gustim nizanjem disonantnih harmonija, glavne su znaĉajke Vomaĉkove muzike. DJELA. ORKESTRALNA: simfonija Ĉeška eroica, 1943; Fanfdry miru za trublju i orkestar, 1960; uvertira Dukla, 1948; Estradni suita; Idylka za gudaĉe. — KOMORNA: gudaĉki kvartet, 1959; gudaĉki quartettino, 1942; duhaĉki no net, 1957; duo za violinu i violonĉelo, 1930; sonatina za 2 violine, 1936. Za violinu i klavir: sonata, 1920; fantazija; nokturno i dr. — Dvije sonate za klavir: I, 1921 i II, Ouasi una fantasta, 1947. — DRAMSKA: Opere: Vodnik, 1937; Ĉekanky, 1956 i Boleslav I, 1957. — VOKALNA. Kantate: Romance svatojirskd, 1920; Ţivi mrtvvm, 1925; Mladi, 1932; Strdţce rnajdku, 1934; Prapor miru nad Duklou, 1952 i Bojka partyzdnka, 1954. Zborovi: pjesme uz orkestar i uz klavir. — Ĉlanci. LIT.: H. Dolezil, Boleslav Vomaĉka, Praha I94r. — J. Buţga, Boleslav Vomaĉka, MGG, XIV, 1968.
VOORMOLEN, AIexander, nizozemski kompozitor i muziĉki kritiĉar (Rotterdam, 3. III 1895 —). Uĉio u Utrechtu klavir (W. Petri), a zatim i kompoziciju (J. Wagenaar). Od 1916 boravio u Parizu, gdje je bio u dodiru s mnogim znatnim muziĉarima (M. Ravel, A. Roussel, F. Schmitt, Roland-Manuel, A. Casella). God. 1923 vratio se u Nizozemsku i nastanio u Hagu. Ondje je djelovao godinama, isprva kao muziĉki kritiĉar lista Nieuive Rotterdamsche Courant, a 1938—55 kao knjiţniĉar Konzervatorija; zatim se posvetio iskljuĉivo komponiranju. Voormolenu je priroĊen smisao za tonski kolorizam. Na poĉetku stvaralaštva bio je posve pod utjecajem francuskih majstora, osobito M. Ravela. Istodobno su ga privlaĉili barokni oblici i staronizozemska narodna pjesma. Iz svih tih komponenata nastala je muzika puna duha i vedra zvuka, koja se ponekad pribliţuje puĉkom izrazu. DJELA. ORKESTRALNA: simfonija, 1939; simfonijeta, 1920; simfonij ska pjesma Arcthusa, 1947. Koncerti: za 2 ĉembala ili klavira i gudaĉe, 1950; za violonĉelo; za obou, 1938 i za 2 oboe, 1933. Koncertantna simfonija za kjari net, rog i gudaĉe, 1951; Pastorale za obou i orkestar, 1940; suite Baron Hop I i II (iz istoimenog baleta), 1923 i 1931; Kleinc Haagsche Suite, 1938; Spiegel-Suite za komorni orkestar, 1943; varijacije na nizozemsku narodnu pjesmu De drie Ruitertjes, 1927; chaconne i fuga, 1958 i dr. — KOMORNA: gudaĉki kvartet, 1942; klavirski trio, 1918; 2 sonate za violinu i klavir, 1917 i 1934; sonata za violu i klavir, 1953. Za violonĉelo i klavir: suita, 1917; Diverlissement, 1922 j romanca, 1924. — KLAV1RSKA: sonata, 1944; suita, 1916; Falbalas, 1915; Tableaux des Pays-Bas (2 sv.), 1919—20 i 1929; Livre des enfants (2 sv.), 1923 i 1925; Eline, 1951. Suita za ĉembalo, 1921. — DRAMSKA. Baleti: Le Roi Grenouille, 1918; Baron Hop, 1926 i Diana, 1935. Preludij drami La Mori de Tintagilcs M. Maeterlincka, 1916; monolog Beatrijs za deklamatora i klavir, 1921. — VOKALNA. Za glas i orkestar: Spijtig Klaartjc, 1924; Zomerzang, 1932, Herinnering aan Holland, 1966; Amsterdam, 1967 i dr. Hvalospjev Ex minimus palet ipse Deus za srednji glas, gudaĉe i celestu, 1970; zborovi (De jaargetijden, 1967); solopjesme. LIT.: E. Reeser, Alexander Voormolen, Sonorum Speculum, 1965. — Isti, Alexander Voormolen, MGG, XIV, 1968.
VORIŠEK, Jan Vaclav (Hugo Worţischek), ĉeški kompozitor (Vamberk, n. V 1791 — Beĉ, 19. XI 1825). U Pragu studirao filozofiju, a kod V. J. Tomašeka muziku. God. 1813 pošao u Beĉ na studij muzike i ondje se upoznao s Beethovenom, Hummelom i Moschelesom, sudjelovao na muziĉkim veĉerima R. Kiesevvettera i J. Sonnleithnera. Od 1818 bio je pijanist i dirigent Društva prijatelja muzike, od 1823 dvorski orguljaš. Njegova djela stoje na prijelazu iz klasike u rani romantizam, a karakterizira ih tehniĉka virtuoznost i razvijen smisao za boju tona. DJELA. ORKESTRALNA: simfonija, 1821. Za klavir i orkestar: Variations brillantes na francusku temu; varijacije; Rondo espagnol; Inlroduction el Rondo
695
brillant i dr. Uvertira; Deutsche Tanze. — KOMORNA: rondo za klavirski trio. Za violinu i klavir: sonata; ron do; varijacije i dr. Za violonĉelo i kla vir: rondo; varijacije i dr. — KLAVIRSKA: sonata; 3 impromptua: 1817, 1822 i 1824; 12 rapsodija, t8i8; fantazije; varijacije i dr. — VOKAL NA: Secundis-Cantate; kvarteti; dueti; pjesme. — Misa, 1824; kraće crkve ne kompozicije. NOVA IZD. U zbirci Mušica Antiqua Bohemica obj. su: partituru simfonije F. Bartoš (1957); sonatu za violinu i klavir obj. J. i B. Štedron (1956); klavirsku sonatu obj. L. Kundera (1949); klavirsku rapsodiju obj. V. J. SJkora (1954); izbor klavirskih kompozicija obj. J. Racek i O. Loulova (J 954—60- Dvije rapsodije za klavir obj. K. Šolc (1936); po 1 rapsodiju obj. K. Emingrova (1918) i J. Pohan-ka (Dejiny ĉeške hudby v prikladech, 1958); Le Desir za klavir obj. \V. Kohl (Lyrische Klavierstiicke der Romantik, 1940); 4 pjesme obj. M. Poštolka i O. Pulkert (Documenta histo-riae musicae, J. V. VOkišEK 1961); orkestralnu uvertiru prer. za 2 klavira obj. O. Zuckerova (1971); izbor klavirskih kompozicija obj. D. Zahn (1971). LIT.: B. Štedron, Jan Hugo Vofišck (s popisom djela), Bertramka, 1951. — .V. V. Klima, Nove poznatky o J. V. Vofiškovi, Hudebni rozhledv, 1966. — B. Štedron, Jan Hugo Vofišek, MGG, XIV, 1968. — A. Simpson, A Pro file of Jan Vaclav Vofišek, Proceedings of the Musical Association, 1970 —71.
VORLOVA, Slava (rod. Johnova), ĉeški kompozitor (Nachod, 15. I I I 1894 — Prag, 24. VIII 1973). Na Muziĉkoj akademiji u Beĉu uĉila pjevanje, a u Pragu klavir (V. Stepan) i kompoziciju (V. Novak; diplomirala kod J. Ridkyja). Kompozitor velikoga tehniĉkog znanja, V. je stvarala u duhu narodne umjetnosti. Ţivost i bogatstvo ritmike glavne su znaĉajke njenih djela. U posljednjem razdoblju primjenjivala i dodekafonske i serijelne postupke.
Šarddy, 1956; Memento, 1957; Kybernelicke sludie, 1961; nekoliko ĉeških plesova. —. KOMORNA. Tri gudaĉka kvarteta: I, Bezkydy, 1933; II, 1939 i I I I , Melodicke variace, 1950. Duhaĉki kvintet, 1967; nonet, 1944; serenada za flautu, basklarinet i klavir, 1962; Dessins za 4 harfe, 1963; Imanence za bas-klarinet, klavir i udaraljke, 1970; varijacije na Handelovu temu za bas -klarinet i klavir, 1966. — Klavirske kompozicije. — DRAMSKA. Opere: Zlate plaĉe, 1950; Rozmarvnka, 1955; Ndchodskd kasaĉe, 1955 i Dva svety, 1958. Balet Model Kinetic, 1967. Scenska muzika. — VOKALNA: oratorij Magellan vcsmiru. Kantate: Maliĉkd zeml, 1942; Zpevy Gondwany, 1949 i My, Ude 2o.stoleti, 1959. Zborovi; solo-pjesme. LIT.: J. Buţga, Slava Vorlova, MGG, XIV, 1968.
VOSS, Egon, njemaĉki muzikolog (Magdeburg, 7. XI 1938 — ). Studirao na univerzitetima u Kielu, Munsteru, Kolnu i Saarbriickenu, gdje je 1968 promovirao. Od 1969 djeluje u Munchenu kao redaktor izdanja ukupnih djela R. Wagnera. DJELA: Studien zur Instrumentation R. Wagners (disertacija), 1970; Beethovens nEroica" und die Galtung der Sinfonie, Kongress-Bericht, Bonn 1970; Wagners fragmentarisches Orchesteriverk in e-moll, die fruhesle der crhaltenen Kompositionenn, MF, 1970; Zu Beethovens Klaviersonate As-dur op. lio, ibid.; R. Wagner und die Symphonie, R. Wagner, Studien zur Musikgeschichte des 19. Jahrhundert (red. C. Dahlhaus), Regensburg 1971; Wagners Striche im Tristan, Neue ZFM, 1971; R. Schumanns Sinfonie in g-moll, ibid., 1972. VOSTRA K, Zbvnek, ĉeški kompozitor i dirigent (Prag, 10.
VI 1920 —). Uĉio privatno kod R. Karela i na Praškom konzervatoriju (P. Dedeĉek, M. Doleţil) na kojemu predaje 1943—48. Od 1945 ĉlan Simfonijskoga orkestra (udaraljke) ĉeškoga radija, 1959— 60 kazališni dirigent u Usti nad Labem, od 1963 direktor komornoga ansambla Mušica Viva Pragensis s kojim od 1967 gostuje po cijeloj Evropi. Prva su mu djela vezana uz ĉešku romantiku. U operi Rozbitj) dţbdn prelazi granice tonalnosti i ubrzo zatim prihvaća dodekafoniju, pa serijelnu tehniku i aleatoriku. MeĊutim, u svima njegovim kompozicijama dolazi do izraţaja sklonost naglašenoj pjevnosti. DJELA. ORKESTRALNA: Serenada, 1940; Praţskd ouverlura, 1941; suite iz opera i baleta. —• KOMORNA. Za gudaĉki kvartet: Kontrasty, 1961; Elementy, 1964 i Kosmogonia, 1965. Sextant za duhaĉki kvintet, 1969; Afekti za 7 instrumenata, 1963; Trigonum za klavir, violinu i obou, 1965; Synchronia za 6 instrumenata, 1965; 12 listova Tao za 9 sviraĉa, 1967. —■ Tfi eseje (posvećeno A. Webernu) za klavir, 1962. — ELEKTROAKUSTIĈNA: Vdchy svetla, 1967; Dve ohniska, 1969; Sit ticha, 1971. — DRAMSKA. Opere: Rohovin Ĉtverrohy, 1949; Krdluv mincmistr, 1955; Praţske nokturno, 1963 i Rozbity dţbdn, 1964. Baleti: Petrkliĉe, 1945; Filozofska historie, 1949; Viktorka, 1950 i Snehurka, 1956. Melodrama Psani od mrtve za recitatora, violinu i klavir, 1937. — VOKALNA: kantata (F. Kafka) za zbor, 8 duhaĉa i udaraljke, 1966; Balada rajska za alt i orkestar, 1942; Dva japanske madrigaly za ţenski zbor, 1942; Three Sonnets from Shakespeare za bas i komorni orkestar, 1966; solo-pjesme. — Psalmi za bas i orgulje (ili klavir), 1956. LIT.: D. Pandula, Zbynek Vostfak, Esteticka vychova, 1965—66. — E. Hcrzog, Hudebni forma v dnešni tvorbe Zbynka Vostfaka, zbornik Nove hudby, 1966. — J. Buţga, Zbvnek Vostfak, MGG, XIV, 1968.
VOTTERLE, Karl, njemaĉki muziĉki nakladnik (Augsburg, 12. IV 1903 — Kassel, 29. X 1975). Osnovao 1924 izdavaĉko podu-
696
VOTTERLE — VRBANIC
zeće -> Bdrenreiter-Verlag sa sjedištem u Augsburgu (od 1927 u Kasselu), koje se razvilo u najveću njemaĉku muziĉku izdavaĉku tvrtku. V. je uz to osnivaĉ ili suosnivaĉ mnogih muziĉkih ustanova i društava, kao što su Arbeitskreis filr Haus- und Jugendmusik, Internationale H. Schutz-Gesellschaft, Gesellschaft ftir Musikforschung, Deutscher Musikrat, Deutscher Musikverleger-Verhand, Deutsches Musikgeschichtliche Archiv (Kassel), Bach-Institut (Gottingen) i Interessengemeinschaft musiktvissenschaftlicher Heransgeber und Verleger. U nizu kapitalnih publikacija koje je pokrenuo istiĉe se velika enciklopedija Mitsik in Geschichte und Gegenmart (od 1949 nadalje). Uz nekoliko ĉlanaka objavio je i Haus unterm Stern. Uber Entstehen, Zerstorung und Wiederaufbau des Barenreiter-Werkes (1949).
Njemu u ĉast izdali su 1968 R. Baum i W. Rehm spomenicu Musik und Verlag. LIT.: F. Bluinc,
Karl Votterlc, MGG, XIII, 1966.
Voće VOX (lat.) VOX HUMANA -> Registar, 1. VRABEC, Ubald, kompozitor, zborovoĊa i publicist (Trst, 11. XII 1905 —). Muziku studirao u Trstu na školi Glasbene matice (V. Mirk, V. Šonc, A. Ivanĉiĉ) i na konzervatoriju Giuseppe Verdi (V. Levi); iz violine diplomirao u Bologni, iz kompozicije u Trstu. God. 1924—27 vodio je pjevaĉko društvo Kolo u Trstu, a 1929—31 kulturno radniĉko društvo Ljudski oder u Buenos Airesu i zbor Slovenskog prosvjetnog društva u Cordobi. Vrativši se u domovinu bio je 1931—41 zborovoĊa Grafike, Jadrana, Nanosa i Kola te nastavnik violine na školi Glasbene matice u Mariboru. Od 1945 ponovno u Trstu: uĉitelj na školi Glasbene matice (1945—61) i dirigent Komornog zbora Gallus (1945—74). Kao kritiĉar i publicist suraĊuje na slovenskoj stanici Tršćanskog radija, u tršćanskim dnevnicima Primorski dnevnik, Zaliv i Novi list, u ljubljanskom Gelu i dr. Klasicistiĉki orijentiran kompozitor, V. se majstorski sluţi prije svega sredstvima vokalne polifonije; u instrumentalnim djelima prihvaća i novoromantiĉan muziĉki govor. Za svoj stvaralaĉki rad dobio je brojne nagrade u Jugoslaviji i Italiji. DJELA. ORKESTRALNA: simfonija Tri dobe, 1939; Kratka simfonija, 1967; koncert za orkestar, 1972; simfonijske slike: Škocijanske jame; Vesela simfonija; Divertimento; Le vkup uboga gmajna i dr. — KOMORNA; Mala suita za flautu i ĉembalo, 1968; suita za gudaĉki orkestar, 1969. — Ostinato za orgulje, 1970. — VOKALNA. Kantate: Punt i Kastavska balada, obje za mje šoviti zbor i orkestar, i Dve sestri za ţenski zbor i orkestar. Ĉrv za bas, klarinet, fagot i klavir; 65 zborova. — Pet misa i druga crkvena djela. — Brojne obradbe narodnih napjeva. P. Me.
VRANA, František, ĉeški kompozitor (Bvstfice pod Hostynem, 14. XI 1914 — ). Studirao kompoziciju na konzervatorijima u Brnu i Pragu (J. Suk i V. Novak); diplomirao 1938. Od 1939 na Radio-stanici u Moravskoj Ostravi, od 1945 muziĉki reţiser Ĉehoslovaĉkog radija u Pragu. Koncertira povremeno kao pijanist. Njegove kompozicije, u kojima se osjeća utjecaj njegovih uĉitelja, istiĉu se briljantnom instrumentacijom i lirizmom. DJELA, ORKESTRALNA. Dvije simfonije: I, Sinfonia giocosa, 1956 i II, 1964; 2 koncerta za klavir: I, 1937 i II, uz gudaĉki orkestar, 1941; Concertino za klavir i orkestar, 1937; Concertino za violinu i orkestar, 1944; 2 uvertire, 1939 i 1945. — KOMORNA: 2 gudaĉka kvarteta, 1936 i 1937; klavirski trio, 1934; sonata za violinu i klavir, 1942; sonata za violonĉelo i klavir, 1944; suita za violonĉelo i klavir, 1942; sonatina za violu i klavir, 1940. — KLAVIRSKA: sonata, 1938; preludij i passacaglia; preludiji. — Dvije koncertne etide za orgulje, 1934. — Zborovi; solo-pjesme (ciklusi Svilani; Zeme-sudiĉka i dr.).
VRANICK"? (Wranitzky, Wraniczky, Wranzky), i. Pavel (Paul), ĉeški kompozitor i dirigent (Nova Riše, 30. XII 1756 — Beĉ, 26. IX 1808). Prvu muziĉku naobrazbu stekao u Jihlavi i Olomoucu, gdje je neko vrijeme studirao teologiju. Došavši 1776 u Beĉ, uĉio kompoziciju kod J. M. Krausa i J. Havdna. Od 1785 muziĉki direktor na dvoru grofa Johanna Nepomuka Esterhazvja od Galanthe. Oko 1790 postao u Beĉu prvi dirigent i koncertni majstor u oba carska dvorska kazališta (Burgtheater i Karntnertortheater). Uz to je od 1793 bio ĉlan, a nešto kasnije i tajnik, društva Wiener Tonkiinstler-Sozietat. Ĉlan iste masonske loţe kao i Mozart, prijateljevao je s Havdnom, Beethovenom i Weberom, koji su ga cijenili kao dirigenta. V. je 1800 dirigirao praizvedbom Beethovenove Prve simfonije, a 1799 povjerena mu je, na Havdnov zahtjev, izvedba njegova oratorija Stvaranje svijeta na akademiji društva Tonkiinstler-Sozietat. Njegova su instrumentalna djela bila veoma popularna premda se ne izdiţu iznad prosjeka. Dugo su se odrţali i njegovi baleti. Najvredniji mu je Singspiel Oberon; u niemu je uspješno doĉarao romantiĉni svijet bajke. DJELA ORKESTRALNA: 56 simfonija; 3 sinfonie concertante: I, za klavir; II, za ĉembalo i violinu i III, za flautu i obou Koncerti: za klavir; 3 za violinu; za violonĉelo; za flautu i za 3 flaute. Uvertire; 6 Divertimenta; 18 menueta; 48 njemaĉkih plesova. — KOMORNA: 33 gudaĉka trija; 58 gudaĉkih kvarteta; 22 gudaĉka kvinteta; 11 klavirskih trija; 3 klavirska kv arteta; 9 trija za flautu, violu i violonĉelo; 15 kvarteta s flautom; 6 Divertimenta za violinu, obou i 2 viole (ili 2 roga); 6 kvinteta za obou, violinu, 2 viole i violonĉelo; so nate; dueti. — Tri klavirske sonate; 2 sonate za klavir ĉetvororuĉno. — DRAMSKA. Opere: Die gute Mutter, 1795; Das maroceanisehe Reich, 1795 i Die Dtenstpflicht. Singspieli: Oberon, 1789; Der dreifache Liebhaber, 1791; Rudolph von Felseck, 1792; Merkur der Heiratsstifter, 1793; Post-Station, 1793; Der Schreiner,
1799 i Die drei Buckligen, 1808. Baleti: Die VVeinlese, 1794; Zephir 1795; Das Waldmadchen, 1796; Die Luftfahrer, 1797; Cyrus und Ton Die Waise der Berghohle, 1810; Walmir und GertrauĊ, oko 1800; Da. Pariš, 1801; Der Raub der Sabinerinnen, 1804; Zufriedenheil mehr al 1805; Zelina und Gorano, 1806; Das lustige Bauermddchen. Divertissen kazi; scenska muzika. — Kantata Die Furstengeycr, 1797. — Mis; NOVA IZD.: 2 simfonije obj. E. Hradecky (1957 i 1958); 1 slavak obj. J. Pohanka (Dljini ĉeške hudby. . . , 1958); E. Hradecky 0 tantnu sinfoniju za flautu i obou C1957) i koncert za violonĉelo i orke; gudaĉki kvartet obj. A. Nemec i J. Pekelsky (Mušica Anliqua Bohemic izd. 1965); 2 menueta obj. W. Hockner i H. Mlynarczyk (Das Streich-', klavirski trio obj. F. Vohanka (1959); uvertiru Oberon obj. E. Hrade' 2 odlo mka iz Oberona obj. J. Nemeĉek (Zplvy XVII a XVIII sto
2. Antonin (Anton), kompozitor i violinist (Nova VI 1761 — Beĉ, 6. VIII 1820). Brat i uĉenik Pavela; Bernu studij filozofije i 1785 preselio se u Beĉ. Tu su rr bili W. A. Mozart, J. Haydn i J. G. Albrechtsberger. Oc smrti u sluţbi kneza Lobkowicza; uz to od 1814 i prvi d: Theater an der Wien. Izvrstan violinist i pedagog; uĉeni bili J. Schuppanzigh, F. Turke, vjerojatno i V. Pichl i K dorf. Njegovi virtuozni violinski koncerti pokazuju v znaĉajke romantike. Haydn ga je vrlo cijenio, a s Beel ga je povezivalo dugogodišnje prijateljstvo. DJELA. ORKESTRALNA: 15 simfonija. Koncerti: 15 za violi lonćelo; za 2 violine; za 2 viole; za violinu i violonĉelo; za 2 violine i Dvije uvertire: 3 serenade; 3 nokturna; menueti; 24 njemaĉka ples AiORNA: 16 gudaĉkih trija; 30 gudaĉkih kvarteta; 12 gudaĉkih gudaĉkih seksteta; 3 kvarteta s flautom; dueti; sonate;varijacije. — kompozicije. — Opera Leonore. — Vokalni kvarteti i terzetti; arije, sa. — Priruĉnik: Violin Fondament. . . , 1804. — Preradio Hayd] Stvaranje svijeta za gudaĉki kvintet. NOVA IZD.: po 1 violinski koncert obj. J. Feld (1933) i J. Kre Anliqua Bohemica, 1954; II izd. 1965), a 2 koncerta E. Hradecky ( 1959); Allegretto iz violinskoga koncerta obj. J. Pohanka (Dĉjini ĉeške 1958); koncert za 2 viole i orkestar obj. P. Gunther (1956) i E. Hradf — Korespodenciju A. V. — Lobko\vicz obj. V. Blaţek (Bohemica skem zameckem arehivu, 1936). LIT.: Th. Wranilzky, Erinneringsblatter an die Kiinstler und nen Wranitzky, Znojmo 1894. — J- Ĉeleda, P. Vranickeho opera Ober 1934. — J. Bušek, Bratfi Vranicky, Hudebni v£chova, 1934. — V. Jubileum P. Vranickeho, Hudebni rozhledy, 1956. — Isti, 200 let < A. Vranickeho, Zpravy Bertramky, 1961. —Ai. Postotka, Thematische nis der Sinfonien P. Vranickys, Miscellanea Musicologica, 1967. — Isti (Vranicky. . . ), Paul (Pavel) i Anton (Antonin), Wranitzky, MGG,
VRAT (engl. neck, franc. manehe, njem. Hals, tal. man dugoljasti dio ţicanih (gudaĉkih i trzalaĉkih) instrumenat; je krajem priĉvršćen na korpus instrumenta, a na drugon nuti vijci za ugaĊanje ţica. Duljina i širina vrata ovisi veliĉini instrumenta. S donje strane v. je zaobljen (da bi s klizanje ruke sviraĉa); na gornju, ravnu površinu vrata na je posebna dašĉica — hvataljka, o koju sviraĉ prstirr ţice, mijenjajući im tako duljinu, a time i visinu tona. kraj vrata ĉesto je ukrašen umjetniĉkom rezbarijom. 1 VRAZ, Stanko, pjesnik i sakupljaĉ narodnih pjesama kraj Ljutomera, 30. VI 1810 — Zagreb, 24. V 1851) uĉio za vrijeme školovanja u Mariboru i Grazu; dobro flautu i gitaru. Simpatije kojima je pratio nastojanje ilirsl cara svjedoĉe o ispravnosti njegovih shvaćanja o ulozi nan me u stvaranju nacionalnih izraza u umjetniĉkoj muzici grafska praksa i iskustvo pomogli su mu da stekne pravil o odnosu rijeĉi i tona u narodnoj muzici. To dokazuj spisi {Narodne pjesme u Slavoniji, Kolo, 1842) i pisma uglednim etnolozima onoga doba (J. Erben). Od Vrazo grafskih radova, koji se odlikuju melodijskom toĉnošću, nepravilnostima u pogledu ritma, najbolji su zapisi slove pjeva. LIT.: F. Kuhaĉ, Ilirski glazbenici, Zagreb 1880. — F. Feko Vraz, zbiratelj slovenskih narodnih pesni, Kres, 1884, 10 —12. — !• Benić), Stanko Vraz i hi ba, Savremenik, 1910, 7 raniĉ, Vrazovi zapisi nan dij, Ĉasopis za zgodovin« pisje, 1910, 3— 4. — J. . ko Vraz, sabiraĉ narodr. Sv. C, 1918, 1. — B. Ivi i Erben kao muziĉki foll ziĉka revija, 1950, 2—3.
VRBANIĆ, Lav
L. VRBANIĆ
pedagog (Vinkovci, 2< — ). Na Muziĉkoj al Zagrebu studirao naj] i kompoziciju (B. Be tim kao uĉenik Mariji ĉić diplomirao 1930 solopjevanje; usavr; Beĉu (H. Duhan, F. Milanu (A. Anceshi) u Zagrebu profesor j Muziĉkoj akademiji proĉelnik odjela) i 196 fesor na The New Ent
VRBANIĆ — VUĈIĆ ervatory of Music u Bostonu (Massachusetts). Od 1972 ţivi u Zagrebu. V. je bio stalni gost Zagrebaĉke opere, a osobito se istakao kao kon:ertni pjevaĉ (bas); nastupao je i u više evropskih zemalja. Kao nastavak odgojio je niz jugoslavenskih i stranih umjetnika i pjevaĉkih pedagoga, medu kojima su I. Lhotka-Kalinski, Z. Šir, N. Puttar-Gold, M. Ţunec, M. Radić-Dešpalj i dr. Objavio je više struĉnih ĉlanaka i pjevanju, a bavio se i kompozicijom (gudaĉki kvartet). K. Ko. VRĈEVIC-BUTA, Mirjana, pevaĉica, mezzosopran (Ţombolja, Rumunija, 16. V 1922 — ). Pevanje studirala u Novom Sadu (E. Marijašec, R. Ertl, B. Dubska) i Beĉu (W. Steinbrick). Od 1948 solistkinja Opere Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu, gde je glavni nosilac mezzosopranskog faha u standardnom i jugoslovenskom opernom repertoaru (Gotovac, Ero s onoga svijeta; Konjović, Knez od Zete, Ţenidba Miloševa i dr.). Gostovala je na iugoslovenskim operskim scenama, kao i u Austriji, Ĉehoslovaĉkoj, MaĊarskoj, Rumuniji i Bugarskoj. Nastupa i kao koncertna pe vaĉica. S. D. K. VREMŠAK, Samo, kompozitor, pjevaĉ (bariton) i zbororoĊa (Kamnik, 29. V 1930 —). Na Akademiji za glasbo u Ljubljani 1956 diplomirao iz kompozicije (M. Kozina), a 1960 iz pjevanja (A. Darian). God. 1965—73 profesor muzike u Kamniku, zatim savjetnik za muziku u Savezu kulturno-prosvjetnih organizacija Slovenije u Ljubljani i od 1975 zborovoĊa u Slovenskoj filharmoniji; od 1962 vodi pjevaĉko društvo Lira u Kamniku, s kojim je uspješno sudjelovao na meĊunarodnim natjecanjima i turnejama po Italiji, Austriji, Njemaĉkoj, Švicarskoj, Nizozemskoj i Poljskoj. Uz to nastupa kao koncertni pjevaĉ; afirmirao se tehniĉki i muziĉki dotjeranom interpretacijom djela suvremenih domaćih i stranih kompozitora. U svojem se stvaralaštvu dotakao gotovo svih muziĉkih vrsta. Dobio je više nagrada za svoja ostvarenja na podruĉju vokalne muzike i kao zborovoĊa. DJELA. ORKESTRALNA: 2 simfonije, 1958 i 1969—73; Concertino za klavir i gudaĉki orkestar, 1961—63; Dve skladbi za gudaĉki orkestar, 1954; Sonatina za gudaĉe, 1966. — KOMORNA: Fantazija za violinu i klavir, 1951. Za violu i klavir: Liriĉni intermezzo i suita, 1960. — KLAVIRSKA: sonatina, 1953; Trije preludiji, 1954; Thema con variazioni, 1953; suita, 1952. — ORGULJSKA: Dvostruka fuga u a-molu, 1947; Passacaglia u c-molu, 1953; Sonata quasi una fantasia, 1968; Triptihon, 1971. — VOKALNA: kantata Kronanje v Zagrebu za 4 muška solista, mješoviti zbor i orkestar, 1955; Šest pestni za glas, violu i klavir, 1966; Voznica za sopran, muški zbor i komorni orkestar, 1973; Zborovi; Skrivnostna pišĉalka za bas-bariton i komorni orkestar; Ave Marija za sopran i orgulje; 10 solo-pjesama. — Obradbe narodnih napjeva za zbor. K. Be.
VRETBLAD, Viktor Patrik, švedski muzikolog (Svartnas, 5. IV 1876 — Stockholm, 15. I 1953). Studirao na Konzervatoriju u Stockholmu. Orguljaš i muziĉki kritiĉar u Stockholmu, koncertirao po skandinavskim i baltiĉkim zemljama. Njegovi radovi o švedskoj muzici XVIII st. vrijedan su prilog švedskoj muzikologiji. Ogledao se i kao kompozitor. DJELA; J. H. Roman: Svensk musikens fader, 1914; Konsertlivet i Slockholm under 1700-talet, 1918; A. Hallen, 1918; Abbe Vogler in Stockholm, 1924; Abbe Vogler som programmusiker, Svensk Tidskrift for Musikforskning, 1927; Islands Musik. Svensk Islandska sallskapsskrifter, 1930; Polen i musikhistorien, 1938; H. J. Roman: en Minnensleckning, 1945. LIT.: M. Tegen, Viktor Patrik Vretblad, MGG, XIV, 1968.
VREULS, Victor-Jean-Leonard, belgijski kompozitor, dirigent i violist (Verviers, 4. II 1876 — Saint-Josse-ten-Noode, Bruxelles, 27. VII 1944). Studirao na Konzervatoriju u Liegeu i kod V. d'Indvja na Scholi Cantorum u Parizu, na kojoj je 1901—06 bio profesor viole i harmonije. God. 1906—26 direktor Konzervatorija u Luxemburgu. Orkestralni dirigent u Francuskoj, Nizozemskoj i Njemaĉkoj. Tehniĉka dotjeranost i profinjena lirika glavne su znaĉajke njegove muzike. DJELA. ORKESTRALNA : simfonija sa solo violinom, 1899. Simfonijske pjesme: Cortege heroique, 1894; Jour de fete, 1901 i Werther, 1932. Poemes za violonĉelo (ili violu) i orkestar, 1900; Romance za violinu i orkestar, 1924; 2 uvertire; 2 suite. — KOMORNA: gudaĉki kvartet, 1918; klavirski trio, 1896; klavirski kvartet, 1894; 2 sonate za violinu i klavir; sonata za violonĉelo i klavir. — Klavirske kompozicije. — DRAMSKA: opere Olivier le simple, 1922 i Un Songe d'une nuit d'ete, 1925. Balet Le Loup-garou, 1937. — VOKALNA: Cantale za zbor i orkestar; Triptyque za glas i orkestar; ciklusi solo-pjesama La Guirlande des dunes, 1915 i La Gerbe ardennaise, 1920; oko 25 solo-pjesama. LIT.: A. Vander Linden, Victor-Jean-Leonard Vreuls, MGG, XIV, 1968.
VRHOVSKI, Josip, kompozitor (Ĉreĉan, MeĊimurje, 20. II 1902 — ). Studij kompozicije završio 1933 na Muziĉkoj akademiji u Zagrebu (F. Dugan, B. Bersa). God. 1934—45 srednjoškolski profesor u Zagrebu, 1945—-51 direktor Muziĉke škole i dirigent kazališta u Varaţdinu, 1951—53 profesor Muziĉke škole i operni dirigent u Splitu i 1953—63 direktor Muziĉke škole i dirigent Gradskog orkestra u Karlovcu. Od 1963 ţivi u Zagrebu. Djelovao je kao zborovoĊa mnogih pjevaĉkih društava. Kao kompozitora najviše ga je privlaĉila vokalna muzika u koju je oduvijek unosio znaĉajke meĊimurskog narodnog melosa (zborovi, solo-pjesme). Istakao se i na podruĉju crkvene muzike (Hrvatska misa). DJELA. ORKESTRALNA: Vesela uvertira; predigra i fuga; 2 plesne suite; plesovi iz opere Jana; Kolo za gudaĉki orkestar. — KOMORNA: gudaĉki kvartet; 2 suite za duhaĉki kvintet; Scherzo za violinu i klavir. —■ Opera iz narodnog ţi-
697
soncece. ivlusKi zborovi (.32J: Cica lime; Kolo; Du, dil, duda; Kradem ti se; lJazar. Djeĉji i ţenski zborovi: Maĉka; Ţabe; Hrvatska hiţica; Cigani; Na Peirovaĉkoj cesti i dr. — CRKVENA. Tri mise: Hrvatska misa u h-molu za sole, zbor i orkestar; misa za zbor i orgulje i misa za zbor a cappella; više obrednih napjeva i dr. — Obradbe narodnih napjeva za razliĉite ansamble. K. Ko.
VRIEND, Jan, nizozemski kompozitor (Sijbekarspel, 10. XI 1938 — ). Studirao na Konzervatoriju u Amsterdamu, u Utrechtu (elektronska muzika) i u Parizu, na Scholi Cantorum (I. Xenakis) i kod Groupe de Recherches Musicales ORTF. Od 1965 u Amsterdamu, dirigent studentskog komornog orkestra ASKO, koji njeguje suvremenu muziku, i zbora HOORN'S Kamerkoor, koji izvodi djela starih majstora. DJELA. ORKESTRALNA: Watermuziek za orkestar i elektronske zvukove, 1966; Diamant, 1967; Huantan zli orgulje i duhaĉki orkestar, 1969; Bau, 1970. —■ KOMORNA: gudaĉki kvartet, 1963; Paroesie za instrumentalni ansambl, 1963; Deux pieces za violinu i klavir, 1963; Pour la flute, 1961; Soft Improvisation za gambu, 1967. — Kompozicije za klavir i za orgulje. — VOKALNA: Transformation 1 za mješoviti zbor i orkestar, 1966; Introitus za komorni zbor, 4 trombona, 6 klarineta i 2 bas-klarineta, 1969; Songs toilh Intermezzo za glas i klavir, 1962.
VRIESLANDER, Otto, njemaĉki kompozitor i muzikolog (Munster, 18. VII 1880 — Tegna, Švicarska, 16. XII 1950). Muziku uĉio u Diisseldorfu, na Konzervatoriju u Kolnu, a 1911—12 u Beĉu kod H. Schenkera. God. 1904—24 ţivio većinom u Miinchenu, zatim u Napulju i Beĉu, a od 1929 u Švicarskoj. Povremeno nastupao kao pijanist i ĉembalist. Komponirao iskljuĉivo solo-pjesme, stilski srodne Brahmsovoj i Wolfovoj umjetnosti. One se odlikuju izraţajnim bogatstvom i izvornom melodikom. Veoma je vrijedna njegova monografija o- C. Ph. E. Bachu. DJELA. KOMPOZICIJE: oko 170 solo-pjesama (22 Lieder aus Des Knaben VCunderhorn; Pierrot lunaire; 46 Gedichte nach Giraud-Hartleben; 12 Goethe-Lieder; 46 Lieder und Gesange nach C. F. Meyer). — SPISI: C. Ph. E. Bach als Klavierkomponist, Ganvmedjahrbuch, 1922; C. Ph. E. Bach, 1923; C. Ph. E. Bach als Theoretiker, Von neuer Musik, 1925; studije i ĉlanci. —■ IZDANJA: Ph. E. Bachs Klaviersliicke fu'r Anfanger mit Kompositionstechnischer Analyse, 1914; Lieder und Gesange von Ph. E. Bach nebst Einleitung, 1922. — Priredio klavirske transkripcije djela J. S. Bacha, G. Fr. Handela, C. Ph. E. Bacha (simfonije) i J. Havdna. LIT.: R. Sietz, Otto Vrieslander, MGG, XIV, 1968.
VRUTICKY, Vlach Josef -> Vlach- Vruticky, Josef VUATAZ, Roger, švicarski kompozitor (Ţeneva, 4. I 1898—). Studirao u Ţenevi na Konzervatoriju, na Muziĉkoj akademiji i na Institutu Jaques-Dalcroze. God. 1917—70 orguljaš protestantske crkve u Zenevi. Tu je 1924 osnovao Bachovo društvo, 1940 zbor Mattrise protestante, od 1927 suraĊivao na Radio-stanici (1942—63 direktor muziĉkog odjela), 1929—35 pisao muziĉke kritike za Journal de Geneve, 1961—70 predavao na Konzervatoriju, a 1962—70 bio predsjednik ţirija na MeĊunarodnom muziĉkom natjecanju. Koncertirao kao pijanist, orguljaš i dirigent (gostovao i u Jugoslaviji). Svestrano aktivan i kao stvaralac neobiĉno plodan, V. je jedan od najpoznatijih suvremenih švicarskih muziĉara. U njegovu raznolikom opusu isprepleće se barokna polifonija Bachovih vremena sa suvremenom atonalnošću. DJELA. ORKESTRALNA: simfonija Images de Grece, 1939; koncert za klavir, 1964; Promeade et poursuile za fagot i orkestar, 1967; Fantaises za harfu i orkestar, 1973; Suite symphonique, 1925; Petit Concert, 1932; La Course du zodiaque, 1945; La Voix des siecles, 1947; Cintamani za mali orkestar, 1949; Eleclre za duhaĉe, harfu i udaraljke, 1951. — KOMORNA: gudaĉki kvartet, 1970; Musique za duhaĉki kvintet, 1961; Geometrie za kvintet; Frivolites za flautu, obou, gudaĉki trio i ĉembalo, 1952; Destin za saksofon, harfu i udaraljke, 1954; sonata za flautu i klavir, 1954; sonatina za violinu i klavir, 1934; Partiia za v'olu da gamba i klavir, 1950; Incantation za saksofon i klavir, 1953; Meditation za violonĉelo i orgulje, 1954; Threne za rog i klavir, 1960; Nocturnes za violonĉelo, 1974. — KLAVIRSKA: 2 sonate, 1937 i 1969; 3 sonatine, 1962 —63; 36 studija, 1932. Kompozicije za ĉembalo. — Orguljska djela. —■ DRAMSKA: opera buffa Monsieur Jabot, 1958; muziĉke drame Mil-six-cent-deux, 1925 i La Reunion de famille, 1953; biblijske drame Le Mystere d'Abraham, 1927 i Moise, 1947; misterij Le Jen sainl-gallois de la Nativite, 1954; baleti Pocrne mediterraneen, 1938—50 i Solitude, 1962. Scenska muzika. — VOKALNA: oratoriji Abraham, 1936 i Jesus, 1949; Cantate de Psaumes, 1954; zborovi; solo-pjesme. — SPISI: Cata-logue des Cantatas de J. S. Bach, 1924; La Semaine du pianiste, Marie Panthes, 1932; Introduction a l'etude du piano, 1932; ĉlanci; kritike. — Orkestrirao Das musikalische Opfer i Die Kunst der Fuge J. S. Bacha. LIT.: W. Tappolet, Roger Vuataz, MGG, XIV, 1968.
VUĈER, Alfons, kompozitor (Sisak, 19. IV 1937 —). Završio srednju muziĉku školu u Zagrebu. Ĉlan brojnih malih i zabavnih instrumentalnih ansambla; šezdesetih godina jedan od najzapaţenijih hrvatskih kompozitora popularnih i masovnih pjesama. Osvojio je mnoge nagrade na festivalima zabavne muzike. Neko je vrijeme bio muziĉki urednik Radio-televizije Zagreb. DJELA. Zabavne melodije (izbor): Oĉi; Ti nisi došao; Male stvari; Mrav; Zagreb, Zagreb; Njeţna pjesma; Stani; Pismo; Zašto dolaziš samo s kišom; Za našu ljubav to je kraj; Mirjana; Voz; Dojdi; Ne pitajte za nju; Bar nešto za laku noć i san i dr, M. Maz.
VUĈIĆ, Tanasije, crnogorski guslar fBijela, Šavnik, 15. II 1883 — Nikšić, 29. VI 1937). Kao guslar sudjelovao u Balkanskom i Prvom svjetskom ratu. PrireĊivao guslarske veĉeri po ĉitavoj Jugoslaviji (nagraĊen na natjecanjima narodnih guslara u Sarajevu,
698
VUĈIĆ — VUJIĈIĆ
1924 i u Beogradu, 1927). Boravio u Berlinu i Pragu 1927 i 1928 (u Berlinu fonografirao nekoliko svojih pjesama). Pjevao je na stari naĉin, svjeţe i neposredno. Svoja osjećanja izraţavao je i mimikom i pokretom tijela. LIT.: A. Šaulić, Tanasije Vuĉić, narodni guslar, Prilozi prouĉavanju na rodne poezije, 1937, 2. — G. Sykora, Povodom smrti Tanasija Vuĉića, Zapisi, 1938 (prijevod iz Slawische Rundschau, 1937,5). — M. Murko, Tragom srpsko-hrvatske narodne epike, I, Zagreb 1951. J. M vić. i R. D.
VUĈKOVIĆ, Vojislav, muzikolog, kompozitor i dirigent (Pirot, 18. X 1910 — Beograd, 25. XII 1942). Do 1929 školovao se u Beogradu; na njegov muziĉki razvoj uticao je tada kompozitor M. Milojević. God. 1929 odlazi na Konzervatorijum u Prag gde studira najpre kod R. Karela, a zatim, na Majstorskoj školi, kod J. Suka, kod koga završava kompoziciju 1933. U praškom periodu školovanja V. je kompono-vao svoj Gudaĉki kvartet, Kla-virsku svitu i Prvu simfoniju (prvi put izvedenu u Pragu 1933 pod palicom O. Jeremiaša). V. završava i dirigovanje kod N. Malka, a njegov kontakt sa A. Habom pribliţava ga pokretu ĉetvrttonske muzike, pa 1933 komponuje Ĉetvrttonski trio za dva klarineta i klavir. Iste godine uĉestvuje na Festivalu moderne muzike u Strasbourgu, na kome diriguje dela Schonberga i Brandta. Tih godina poĉinje i svoju obimnu muzikološku, kritiĉarsku i publicistiĉku deV. VUĆKOVIĆ latnost. God. 1934 doktorira na Karlovom univerzitetu u Pragu sa tezom Muzika kao sredstvo propagande. Istovremeno stupa u dodir sa naprednim studentskim pokretom u Pragu, što je imalo bitnih posledica za formiranje ĉitave njegove stvaralaĉke liĉnosti. Zalaţući se za modernizaciju muziĉko-scenskih formi od 1934—35 P'še svoja dva voice-banda Metro i Ĉelik se topi. God. 1935 V. se vraća u Beograd i objavljuje studiju Materijalistiĉka filozofija umetnosti (i935)> jednu od prvih naših marksistiĉkih studija iz oblasti estetike. Nastavljajući svoju prašku politiĉku delatnost medu studentima V. i u Beogradu radi na razvijanju komunistiĉkog pokreta medu omladinom. Zbog toga biva 1935 hapšen i proganjan. U radu sa omladinom V. se naroĉito zalagao za razvoj horske recitacije. God. 1935 on postaje jedan od dvojice odgovornih urednika Nedeljnih informativnih novina (NIN); 1936 je profesor muziĉke škole Stankovic. Iste godine aktivno uĉestvuje na XIV festivalu MeĊunarodnog društva za savremenu muziku u Barceloni. Krajem tridesetih godina V. razvija veoma plodnu organizatorsku delatnost. On postaje generalni direktor Beogradske filharmonije, kojom diriguje, zatim sekretar Muziĉkog programa Radio-Beograda, a na Kolarĉevom narodnom univerzitetu organizuje popularne, ali veoma seriozno voĊene Muziĉke ĉasove. U to vreme aktivno saraĊuje u nizu uglednih listova i ĉasopisa (Politika, Zvuk, Ţivot i rad, Knjiţevni savremenik, Srpski knjiţevni glasnik i dr.). U predratnom periodu objavio je zbirku eseja Muziĉki portreti. Ali premda je bio veoma angaţovan kao organizator i dirigent, V. ne prestaje da se bavi komponovanjem i muzikološkom delatnošću. Na XVI festivalu MeĊunarodnog društva za savremenu muziku u Londonu bila su sa uspehom izvoĊena i njegova dela. Pred rat završava još nekoliko kompozicija većeg obima: balet Ĉovek koji je ukrao sunce, simfonijsku sliku Ali Binak, a kao posledica njegove melografske i folkloristiĉke aktivnosti nastaju i horske kompozicije Prva rukovet i Nadţnjeva se. Poĉetak rata doĉekao je V. u Beogradu i kao istaknuti ĉlan KPJ povukao se u ilegalnost. Do svoje tragiĉne smrti on je intenzivno okupljao naprednu beogradsku inteligenciju u borbi protiv okupatora. U tim najteţim danima borbe komponovao je svoje najvaţnije delo: treću simfoniju Herojski oratorium koji nije orkestrirao (orkestraciju je dovršio A. Obradović i delo je prvi put izvedeno 1951 prilikom proslave stogodišnjice Njegoševe smrti). Istovremeno V. za vreme okupacije radi na opseţnoj Muziĉkoj estetici, koja je, iako nedovršena, znaĉajno delo naše marksistiĉke muzikologije. V. je poginuo herojskom smrću u Beogradu, kao ţrtva provale Specijalne policije u ilegalni politiĉki pokret, kome je i on pripadao. U toku svog intenzivnog javnog rada, koji je obuhvatio jedva jednu deceniju, V. je razvio mnogostranu stvaralaĉku, izvoĊaĉku, muzikološku i organizatorsku delatnost, tesno spojenu sa njegovim naprednim politiĉkim ubeĊenjima, za koja je poloţio svoj ţivot. Naroĉito je znaĉajan kao muzikolog-estetiĉar i sociolog muzike i sa P. Markovcem predstavlja jedinog našeg muzikologa-marksistu
u predratnoj Jugoslaviji. I kao liĉnost i kao nauĉnik i um je uspeo da u Beogradu postane centar oko koga se okup predna inteligencija, posebno muziĉka. Njegove estetiĉke loške teorije dobijaju široku potvrdu u razvoju muzike nj kasnijih vremena. Naroĉito je znaĉajna njegova teorija o r samostalnosti razvoja izraţajnih sredstava i razvoja umetr oblika ideološke nadgradnje. Zanimljive su i njegove kc muziĉkog realizma, kao i njegov odnos prema aktuelnim s ma u savremenoj muzici njegovog vremena. Kao kompozitor V. je prešao dve faze: u prvoj je bi savremenom ekspresionizmu i ĉetvrttonskoj muzici, a k; pribliţava Mokranjcu, R. Straussu i Musorgskom. Poreĉ skog oratorimna njegovo najbolje delo je simfonijska poen vesnik, inspirisana istoimenom poemom M. Gorkog. DELA. ORKESTARSKA. Tri simfonije: I, 1933; II (nedovršei I I I , Herojski oratorium za sole, hor i orkestar, 1942 (nedovršeno, orke; Obradović). Simfonijske poeme: Ozareni put, 1939; Ali Binak, 1940 i B 1942. Uvertira za komorni orkestar; Zaveštanje Modesta Musorgskog z orkestar. — KAMERNA: gudaĉki kvartet; ĉetvrttonski trio za dva 1 klavir. — Suita Peron za klavir; suita za klavir. —• DRAMSKA: ba koji je ukrao sunce', voice-bandi Metro i Ĉelik se topi, oba 1934—35. — NA: Prva rukovet za mešoviti hor; Nadţnjeva se za mešoviti hor; Pest štrajkaĉa; 2 solo-pesme na kineske tekstove za sopran, obou, klarinet i SPISI: Hudba jako propagaĉni prostfedek (disertacija), 1934; Mate filozofija umetnosti, 1935; Muziĉki portreti, 1939. — Izbor Vuĉkoviće% i eseja, objavljenih pre rata po raznim listovima, publikovan je 195; Izbor eseja-, izd. SAN (predgovor i redakcija S. Đurić-Klajn), i 1962 u teorijskih eseja Umetnost i umetniĉko delo (predgovor i redakcija D. Pl Vuĉkovićevi spisi ponovo su štampani 1968 pod nazivom Studije, r\< (redakcija V. Periĉić), a svi napisi o njemu u knjizi Vojislav Vuĉkovi, i borac, Beograd 1968.
VUILLAUME, Jean-Baptiste, francuski graditelj j instrumenata (Mirecourt, 7. X 1798 — Pariz, 19. III 18' poznatiji majstor iz brojne obitelji graditelja gudaĉkih instr (oko 30 majstora) koji rade poĉevši od XVII st. Sin i uĉen dea Vuillaumea; 1818 zaposlio se u Parizu kod F. Ch 1821 kod N. A. Letea s kojim je 1825 osnovao tvrtku Vuillaume. God. 1828 otvorio je vlastitu radionicu i ubrz na glas kao jedan od najboljih pariških graditelja. Nakon m izraĊenih instrumenata, koje je oznaĉivao vlastitim imenon jalizirao se u imitiranju starih majstora Amatija, Guarneri; divarija, Tieffenbruckera i dr. U tome je postigao takvu da su se njegovi radovi jedva razlikovali od originalnih. M on je primjenjivao umjetni postupak zastarijevanja drva, št na štetu sonornosti. Izradio je oko 3000 violina, viola i vic Uz to je konstruirao golem kontrabas koji je nazvao 0. zatim violu (contralto) veću od normalne sa dvostruko ja nom, ali nespretnu za sviranje, posebnu sordinu (pedale so te metalno gudalo, no nijedan se od tih izuma nije odrţao. LIT.: W. Senn, Jean-Baptiste Vuillaume, MGG, XIV, 1968. — lani, Jean-Baptiste Vuillaume (franc, engl. i njem.), London 1972.
VUILLERMOZ, fimile, francuski muziĉki pisac i (Lyon, 23. V 1878 — Pariz, 2. III 1960). Muziku uĉio 11 (klavir i orgulje), kasnije u Parizu kod G. Faurea. Iako je kao darovit kompozitor ĉije su solo-pjesme i operete (pod nimima) imale uspjeha, posvetio se muziĉkoj publicistici i God. 1909 bio je jedan od osnivaĉa Societe musicale indep Istakao se izvrsnim darom zapaţanja kao i teĉnošću i 1 stila svojih brojnih eseja i kritika koje je objavljivao u nizu u ĉasopisa i listova: Mercure musical, Revue musicale S. M. 1 ĉasopis 1911 i ureĊivao), Comoedia, Eclair, Revue musicale, Excelsior, Journal musical francais.
DJELA: Musiaue d'aujourd'hui (zbirka eseja), 1923; La Vie amo Chopin, 1927 (novo izd. sa B. Gavotvjem, 1960; rumunjski 1967); Um musique avec Mendelssohn, 1929; Cl. et A. Sakharoff, 1934; La Musiqi ballet moderne, 1943; Histoire de la musique, 1949 (najnovije izd. 1973^ Debussy, 1957 (njem. 1957; najnovije izd. 1970); G. Faure, 1960. Sudje sv. kolektivnog rada Cinquante ans de musique francaise de 18/4 d 192 LIT.: E. Lockspeiscr, Emile Vuillermoz, MGG, XIV, 1968.
VUJIĈIĆ, Nada, pijanistkinja (Kruševac, 6. IV 19 Studije klavira završila 1955 na Muziĉkoj akademiji u B< (O. Mihajlović); usavršavala se 1959—60 u Parizu kod M i J. Fevriera. God. 1953—59 umetniĉki saradnik Muziĉ] demije u Beogradu i od 1959 solista Beogradske filhar Njen repertoar obuhvata velik broj stilski raznorodnih osobita je priznanja stekla kao tumaĉ savremenih opus ljantna tehnika, prirodna muzikalnost, ritmiĉka stabilnost temperament omogućavaju joj slobodnu i individualnu ir taciju. Sem na koncertnim podijima u Jugoslaviji gosto u Egiptu, Francuskoj, MaĊarskoj, Italiji, Sovjetskom i drugim zemljama. 1
VUJIĈIĆ, Tihomir, kompozitor i etnomuzikolog (Poiru Ċarska, 23. II 1929 — Damask, Sirija, 19. VIII 1975). kompozicije završio na Konzervatoriju u Budimpešti (Z. K Uz kompozitorski rad na podruĉju simfonijske, baletne, ( i filmske muzike intenzivno se bavio etnomuzikološkim ist njima, ispitujući posebno muziĉki folklor srpske manjine u 1
VUJIĈIĆ — VURNIK skoi; u svom radu primjenjivao je komparativne metode. Iz te oblasti objavio je zbirku Naše pesnie (Budimpešta 1957) i dr. Smrt ga je zadesila u avionskoj nesreći. S. D. K. VUK, neugodna zvuĉna pojava, koja se susreće na nekim instrumentima, naroĉito gudaĉkim. Pojedini su tonovi, vjerojatno zbog nesavršenosti u konstrukciji odreĊenoga instrumenta, znatno slabijega intenziteta i neodredenije boje od susjednih tonova bliske frekvencije. V. je najĉešći kod tonova oko fis1 na d-ţici violonĉela i oko tonova cis- na a-ţici violine. VUKDRAGOVIĆ, 1. Mihailo, kompozitor (Okuĉani, 8. XI 1900 — ). Posle završene gimnazije u Sremskim Karlovcima (1919) poĉinje, uz Filozofski fakultet, studij na Muziĉkoj školi u Beogradu (M. Milojević), koji završava na Konzervatorijumu u Pragu: kompoziciju kod K. B. Jiraka i V. Novaka, dirigovanje kod V. Talicha (1927). Po povratku u Beograd razvija mnogostranu i plodnu aktivnost kao kompozitor, dirigent, pedagog, organizator i javni radnik. Bio je profesor teoretskih predmeta i direktor Muziĉke škole Stanković, dirigent hora i orkestra muziĉkog društva Stanković (1927—37), dirigent Zagrebaĉke opere (1934—35), šef muziĉkog programa i Simfonijskog orkestra Radio-stanice u Beogradu (1937— —40), vanredni profesor Aluziĉke akademije, a posle OsloboĊenja muziĉki rukovodilac i dirigent orkestra Radio-stanice u Beogradu (od 1948), redovni profesor teoretskih predmeta i dirigovanja i rektor Muziĉke akademije, prvi rektor Umetniĉke akademije (1957), generalni sekretar Saveza kompozitora Jugoslavije (1950—62), dopisni (1950), zatim redovni ĉlan (1961) Srpske akademije nauka i umetnosti. Bavi se muziĉkom kritikom i publicistikom (muziĉki kritiĉar Zvuka, Borbe, Politike Ekspresa i dr.). Veoma aktivan društveni radnik, 1948—56 bio je predsednik Saveza kulturno-prosvetnih društava Srbije, a od 1956 predsednik je Saveza muziĉkih društava Srbije. Za svoj kulturno-prosvetni rad nagraĊen je 1965 Vukovom nagradom. Stvaralaĉka liĉnost Vukdragovića, u osnovi lirsko-meditativna, formirana je u Pragu u doba najvećeg procvata i uticaja savremene muzike. U izgraĊivanju svog stila V. se oslanja na tekovine francuskog impresionizma, ĉeškog neoromantiz-ma sa izvesnim ekspresionistiĉkim akcentima i na muziĉki folklor svoga naroda koji ga uvek ponovno inspiriše, ali koji nikada doslovno ne citira. Kom-binovanje svih tih elemenata ĉine suštinu Vukdragovićeva stila. Njegova dela karakteriše i zrelost kompozicione tehnike i rafiniranost instrumentacije. Takav umereni M. VUKDRAGOVIĆ modernizam osobenost je njegove muzike nastale izmeĊu dva rata. Vokalna lirika, stalno prisutna u njegovom stvaralaštvu, obeleţena je uz to i teţnjom da intimni poetski tekstovi dobiju tonsko tumaĉenje u kome će pevana reĉ biti eksponova-na u prvom planu, a tok muziĉkog zbivanja u klavirskoj pratnji sveden u okvire kamerno tretiranog zvuka. Posle OsloboĊenja u stvaralaštvu Vukdragovića dominira herojska tematika (simfonijska poema Put u pobedu i naroĉito trilogija kantata: Vezilja slobode, Svetli grobovi i Srbija). Pored naglašene teţnje za jednostavnijim i pristupaĉnijim izrazom, ta dela nose osobenost ĉvrste formalne strukture, skladnog odnosa u odmenjivanju lirskih i dramskih odlomaka, zrelosti u kompoziciono-tehniĉkom tretmanu i suptilnosti u kombinacijama tonskih boja. DELA: Simfonijska meditacija za orkestar, 1938; simfonijska poema Put u pobedu, 1944. — Dva gudaĉka kvarteta, u F-duru, 1925 i u a-molu, 1944. —■ Mala svita za klavir, 1930. — DRAMSKA. Scenska muzika za pozorišne komade: Dva idola, 1940; Medeja, 1956; Mletaĉki trgovac, 1957; Put oko sveta, 1959 i Konak, 1960. Filmska muzika. — VOKALNA. Kantate: Vezilja slobode (B. Ĉopić), 1947; Svetli grobovi (J. Jovanović-Zmai), 1954; Srbija (O. Daviĉo), 1961 i Slavonija, 1967. Ciklus pesama (8) na stihove M. Crnjanskog i R. Ivšića za alt i kamerni orkestar, 1923—55. Horovi: Radost veĉeri; Molitva šuma, 1930; Tri narodne melodije sa Kosova, 1958 i Vrba, 1961. Tri ţenska hora (Priĉa o vuku, Tuţna priĉa, Tajna), 1971; Kanastiri, 1971. Sclo-pesme: Uveo cvet, 1923; Ţene iiluzije, 1931; Uspavanka, 1933 i Varnica, 1938. — Obrade narodnih pesama iz Srbije, Makedonije i Kosova za glas i kamerni orkestar. LIT.: Mihailo Vukdragović, Knjiţevne novine, 1975, 5. B. D.
2. Mirjana, pijanistkinja (Beograd, i. IX 1930 •—■ ). Kći Mihaila; studije klavira zapoĉete na Muziĉkoj akademiji u Beogradu (D. Stanisavljević, E. Hajek), nastavila i dovršila na Muziĉkoj akademiji u Zagrebu (S. Stanĉić). Od 1963 profesor Fakulteta muziĉke umetnosti u Beogradu. Nastupala na recitalima i sa simfonijskim orkestrima u svim većim gradovima Jugoslavije, kao i u Ĉehoslovaĉ-
699
koj, Francuskoj, Egiptu, Rumu-niji, Finskoj, SSSR, Bugarskoj i dr. Njene interpretacije odlikuju se veoma izraĊenom tehnikom, ĉvrstom ritmiĉkom preciznošću, profinjenim udarom i produbljenom koncepcijom stila. s. D. K. VUKOVIĆ, Ivan, gradišćanski zborovoda i melograf (Klimpuh, Gradišće, 1876— 12. VII 1957). Kao uĉitelj osnivao je i vodio pjevaĉke zborove i ubrzo postao veoma popularan medu Gradišćanskim Hrvatima. Zapisao je, harmonizirao i obradio nekoliko stotina gradišćanskih narodnih napjeva. Komponirao je zborove na tekstove narodne gradišćanske poezije i gradišćanskih p'esnika u duhu jednostavne narodne muzike. V. je autor himne gradišćan- M. VUKDRAGOVIĆ skih Hrvata Hrvat mi je otac. God. 1949 mjeseĉnik. -50 izdavao je Glazbeni
DJELA. Zborovi: Gradišće; himna Hrvat mi je otac; Domovina i ljubav; Sunce gine; U rujnu i dr. — Izdao pjesmarice: Jaĉkar za hrvatske škole Gra dišća, 1924; Napjevka ili venac crikvenih melodij, 1941; Pjesmarica za hrvatske škole Gradišća, 1954 i Ku ćemo si?, 1954. J. An.
VULAKOVIĆ, Bogdan, pjevaĉ, bariton (Velika Gorica, 10. IX 1862 — Zagreb, 25. II 1919). Uĉenik I. Zajca na školi HGZ u Zagrebu i kasnije J. Gansbachera na Konzervatoriju u Beĉu. Operni pjevaĉ u Grazu, Bremenu, Dusseldorfu i Bratislavi; 1896— 1902 prvi bariton Zagrebaĉke opere. Bio je zatim operni solist u Olomoucu i Aachenu, a u meĊuvremenu je nastupao i u Zagrebu; 1908—10 bio ie ĉlan Ljubljanske opere. U svojoj je karijeri ostvario niz prvih baritonskih uloga u standardnom repertoaru, kao što su Pizzaro (Beethoven, Fidelio), Jago (Verdi, Otelio), Evgenij Onjegin (Ĉajkovski), Jelecki (Ĉajkovski, Pikova dama), Grof (Meverbeer, Prorok), Car (Lortzing, Car i tesar), Marcel (Puccini, La Bolieme) i dr. Na praizvedbama domaćih opera pjevao je ove uloge: Mario (Zajc, Armida), Kocelin (Lisinski, Porin), Marko (Vilhar, Smiljana) i Vitez (Parma, Ksenija). Posljednji je put javno nastupio 1913 u Karlovcu u Havdnovu oratoriju Stvaranje svijeta. LIT.: Bogdan Vulaković, nekrolog, Sv. C, 1919, 2.
K. Ko.
VULPIUS, Melchior, njemaĉki kompozitor (Wasungen, oko 1570 — Weimar, sahranjen 7. VIII 1615). Muziku uĉio u Schleusingenu, gdje je zatim bio kantor. God. 1596—1615 kantor i nastavnik muzike na gimnaziji u Weimaru. U svoje vriieme jedan od najistaknutijih predstavnika njemaĉke protestantske crkvene pjesme. Vaţne su njegove koralne obradbe. DJELA Cantiones sacrae za 5—8 glasova (2 knj.), 1602 i 1603—04; Kirchengeseng und geistliche Lieder Dr. Lulhers und anderer za 4—5 glasova, 1604 (prošireno izd. Ein schbn geistlich Gesangbuch, 1609); Canticum bcatissimae Virginis Mariae za 4—6 glasova, 1605; Lateinische Hochzeitsstucke, 1608; Opusculum novum selectissimarum cantionum sacrarum za 4—6 glasova, 1610; Das Leidcn und Sterben unseres Herrn Erlosers Jesu Christi (pasija po Mateju), 1613; Deutsche sonntdgliche Evangelische Spruche (za cijelu crkvenu godinu) za 4 glasa (3 knj.), 1612, 1614 i 1619—21 (posth). — Izdao traktat H. Fabera Compendiolum musicae s dodacima prema Praetoriusovu djelu Syntagma musicum i s njemaĉkim prijevodom, pod naslovom Musicae Compendiolum latino-germanicum M. Henrici Fabri, 1610. NOVA IZD.: pasija Das Leiden. . . obj. K. Ziebler (1933). Pojedine kompozicije obj. F. Jbde (Chorbuch, 1924), R. Hevden (Weihnachtsliedsatze, 1929), K. Ameln, C. Mahrenholz i dr. (Handbuch der deutschen evangelischen Kirchenmusik, 1933—42), R. Golz (Chor-Gesangbuch, 1934), H. H. Eggebrecht (1949 i 1950) i M. Ehrhorn (1969). LIT.: H. H. Eggebrecht, Melchior Vulpius (disertacija), Jena 1949 (djelomiĉno obj.: MF, 1950; Musik und Kirche, 1950 i 1953; Spomenica M. Schnei deru, Halle 1955). — M. Jenny, Melchior Vulpius: Uns ist ein Kind geboren, Der evangelische Kirchenchor, 1954. — H. D. Metzger i H. Stern, Melchior Vulpius. Zur 400. Wiederkehr seines Geburtsjahres, Wurttembergische Blatter fur Kirchenmusik, 1960. — F. Reckozv, Melchior Vulpius, MGG, XIV, 1968.
VURNIK, Stanko, etnograf, historiĉar umjetnosti i muzikolog (Št. Vid, Stiĉna, n. IV 1898 — Ljubljana, 23. III 1932). Filozofiju i pravo studirao u Ljubljani i Zagrebu; diplomirao na Filozofskom fakultetu u Ljubljani i 1925 stekao doktorat. Od 1923 bio je asistent Etnografskog muzeja u Ljubljani. Objavio je niz studija, rasprava i ĉlanaka s podruĉja etnografije, historije umjetnosti i muzike. U radovima iz oblasti muzike, koji su posljednjih godina njegova ţivota zauzimali sve vaţnije mjesto, oĉitovao se kao muzikolog širokih pogleda i profinjene kulture, otkrivajući osobit smisao za sintezu, za pronalaţenje uzroĉnih veza u pojedinim podruĉjima muziĉke umjetnosti. Istakao se i kao oštar kritiĉar. Svojim je djelima znatno pridonio razvoju slovenske muziĉke folkloristike i posebno muzikologije. DJELA: Trubar in vokalna glasba, Zbori, 1927; Uvod v glasbo, Dom in svet, 1928 (separat 1929); Studija o glasbeni folklori na Belokranjskem, Etnolog,
700
VURNIK — VYVYAN
1930—31; Studija 0 stilu slovenske ljudske glasbe, Dom in svet, 1930; Stil v zgodovini glasbe, ibid., 1931. LIT.: M. Brejc, Stanko Vurnik, Etnolog, 1931. — F. Stele, Dr. Stanko Vurnik, Zbornik za umetnostno zgodovino, 1931. — R. Loiar, Dr. Stanko Vur nik, Dom in svet, 1932. —• D. Cvetko, Les Formes et les resultats des efforts musicologiques vougoslaves, AMI, 1959. —■ K. Vkmar, Problem stila v interpre taciji Stanka Vurnika, Muzikološki zbornik, III, 1967. — D. Cvetko, Stanko Vurnik, MGG, XIV, 1968. D. Co.
VUŠKOVIĆ, Marko, pjevaĉ, bariton (Supetar na Braĉu, 21. VI 1877 •— Zagreb, 24. II 1960). Pjevanje studirao na Konzervatoriju u Beĉu (J. Gansbacher), a zatim se usavršavao na Wagnerovoj majstorskoj školi (Wagner-Meisterschule) u Berlinu (R. Strauss, L. Lehmann). U dvadesetoj godini nastupio prvi put u ulozi Mefista (Gounod, Faust) kao ĉlan neke putujuće operne druţine koja je gostovala u Splitu. God. 1904 pjevao je u Troppauu, a zatim je bio operni solist u Wiirzburgu, Berlinu i Pragu. God. 1909—13 ĉlan Zagrebaĉke opere, nakon toga u Beĉu, a 1921—25 ponovo u Zagrebu. Sve dok zbog bolesti nije napustio pozornicu, bio je ĉest gost Hrvatskoga narodnog kazališta, a nastupao je u brojnim gradovima Evrope i Juţne Amerike. Kasnije se posvetio pedagoškom radu na Muziĉkoj akademiji u Zagrebu. Zvuĉnim baritonom, inteligentnom i muzikalnom interpreM. VUŠKOVIĆ tacijom te osobitim smislom za glumu ostvario je u svojoj umjetniĉkoj karijeri oko 65 uloga, medu kojima su bile Amonasro (Verdi, Aida), Wotan i Ukleti Holandez (Wagner, Prsten Nibelunga i Ukleti I Iolaiidez),Don Giovanrli (Mozart), Boris Godunov (Musorgski), Escamillo (Bizet, Carmen), Scarpia (Puccini, Tosca), Tonio (Leon-cavalloj Pagliacci) i Zrinjski (Zajc, Nikola Šubić Zrinjski). V. je objavio i knjigu pjesama, a u rukopisu je ostavio uspomene Moj ţivotni put, koje su dijelom objavljene 1962. Neobjavljenom je ostala studija Put u belkanto. Pored pjevanja bavio se i opernom reţijom, a postigao je za paţene uspjehe kao pedagog, odgojivši nekoliko vrsnih pjevaĉa, medu kojima su T. Pattiera i D. Hrţić. i<. Ko.
VYCPALEK, Ladislav, ĉeški kompozitor (Prag, 23. i — 9. I 1969). U Pragu studirao filologiju 1 na Konzer kompoziciju (V. Novak). God. 1918—42 vodio muziĉki odji ke univerzitetske biblioteke; 1911—19 pisao uz to kritike za ni revue i Tempo. Njegova sklonost filozofskim temama i mentalnosti najbolje dolazi do izraţaja u velikim kantatan ţito polifoniĉke strukture. Melodika mu je strogo dijatonsl miĉki jasno profilirana. Nerijetko se u njoj osjeća prizvul narodne pjesme. V. ide medu najizvornije i najistaknutije su ne ĉeške muziĉare. DJELA. KOMORNA: gudaĉki kvartet, 1909; duo za violinu i violi sonatina za violinu i klavir, 1947; suita za violu, 1929; suita za violin — KLAVIRSKA: ciklus Cestou, 1914; Vzhttru srdce!, 1950; suita Don — VOKALNA. Kantate: O poslednich vecech ĉloveka, 1921; Blahosla ĉlovĉk, 1933 i Ĉeške requieth, 1940. Zborovi; ţenski dvopjevi; Chvdla mezzosopran, violinu i klavir, 1928; melodrama Divka z Lochroyanu za 1 i klavir, 1907; ciklusi pjesama (Ticha usmifeni; Svetla v lemnotdch; vidiny; Slavnosti ţivota; V Bozi dlani; Na rozlouĉenou; Probuzcni). < moravskih narodnih pjesama. LIT. :J. Smolka, Ladislav Vvcpalek, tvurĉi vyvoj, Praha 1960. — J Ladislav Vvcpalek, MGG, XIV, 1968.
VYROUBOVA (Virubova), Nina, francuska plesaĉic kog podrijetla (Gurzof, Krim, 4. VI 1921 —). Od svoje treć ne ţivjela u Parizu. Tu je uĉila klasiĉni balet kod V. Trel O. Preobraţenske; debitirala 1937 u ulozi Svvanilde (Delibes pelia) u Cannesu. Solist trupa Ballet Russe de Pariš (od Ballet des Champs-Elysees (1945—47), Ballet de Pariš R. (1949), prvakinja Opere (1949—56) i solist ansambla Gratid du Marquis de Cuevas (1957—62). Danas je baletni majstor u Parizu, gdje vodi i vlastiti Baletni studio. Izvanredna tehn: izuzetno muzikalna, profinjenog senzibiliteta V. se naroĉito u ulozi Giselle (Adam) te u baletima Les Forains (Sauguet), beries (Aubin), Les Noces fantastiques (Delannov), Hamlet (BI i Abraxas (Egk). Snimila je i baletne filmove Le Spectre: Danse i L'Adage. LIT.: /. Laurent, Nina Vvroubova et ses visages, Pariš 1958.
VYVYAN, Jennifer (Bright), engleska pjevaĉica, s (Broadstairs, Kent, 13. III 1925 — London, 5. IV 1974). K pjevanje uĉila na Royal Academy of Mtisic u Londonu; u t< belkanta usavršavala se kod F. Carpija te 1952 u Milanu i 1 Stalni ĉlan londonskih opera Covent Garden i Sadler's \\ operne kompanije u Glvndebourneu. Gostovala u mnogim e skim zemljama, u SSSR, Juţnoj Africi i Kanadi. Izvrsna o pjevaĉica, istakla se i u koncertnom i oratorijskom repertoaru bito u Mozartovim, Handelovim i Brittenovim djelima.
WACHSMANN, Klaus Philipp, ameriĉki etnomuzikolog njemaĉkoga podrijetla(Berlin, 7. III 1907—). Studirao na univerzitetima u Berlinu i Fribourgu, gdje je 1935 promovirao. Od 1938 u Africi, 1948—57 vodio muzej u Kampali (Uganda). Od 1963 proĉelnik je Instituta za etnomuzikologiju na Vniversity of California u Los Angelesu. DJELA: Tribal Crafls of Uganda (sa M. Trowellom), 1953; Musicology in Uganda, Journal of the Royal Anthropological Institute of Great Britain and Ireland, 1953; A Study of the Norms in the Tribal Music of Uganda, Ethnomusicology, I, 1957; The Primitive Musical Instruments, u Musical Instruments Through the Ages (urednik A. Baines), 1961 (rev. 1966; njem. 1962); The Earliest Sources of Folk Music from Africa, Studia Musicologica, 1965; Negritude in Alusic, Composer, 1966; Pen-equidistance and Accurate Pilch. A Problem from the Source of the Nile, Spomenica W. VPiori, 1967; A Drum from ijth Century Africa, The Galpin Society Journal, 1970. — Urednik knjige Essays on Music and History in Africa, 1971.
VVACKERNAGEL, Philipp, njemaĉki himnolog (Berlin, 28. VI 1800 — Dresden, 20. VI 1877). Završio studij mineralogije u Erlangenu, a zatim djelovao kao nastavnik u Nurnbergu, Berlinu, Stetinu, Wiesbadenu i Elberfeldu. Od 1861 ţivio u Dresdenu. Oduševljen idejama romantizma o poštivanju daleke prošlosti, W. je nastojao oţivjeti i popularizirati stare njemaĉke pjesme XVI st., osobito crkvene. DJELA: Daj deutsche Kirchenlied von M. Lulher bis auf N. Herman und A. Blauer, 1841; Martin Luthers geistliche Lieder mit den zu seinen Lebzeiten gebrauchlichen Singvieisen, 1848 (novi otisak 1970); Das deutsche Kirchenlied von der Sltesten Zeit bis zu Anfang des 17. Jahrhunderts (5 sv.), 1864—77 (novi otisak 1964); Bibliographie sur Geschichte des deutschen Kirchcnliedes im 16. Jahrhundert, 1855 (2 dijela u jednom svesku), 1854—55 (novi otisak 1961). LIT.: A'. Ameln, Karl Eduard Philipp Wackernagel, MGG, XIV, 1968.
WACLAW IZ SZAMOTULY (W. z Szamotul, Venceslaus Samotulinus; ne Szamotulski), poljski kompozitor (Szamotu!y, oko 1520 — Piiiczovv, oko 1560). Studirao na Collegium Lubranskich u Poznaiiu i na Univerzitetu u Krakovu i tamo 1547—54 djelovao kao kompozitor. W. iz Sz. je najvaţniji predstavnik polifonog stila a cappella u Poljskoj. Imitacijski slog njegovih saĉuvanih moteta bliz je stilu nizozemskih umjetnika, osobito N. Gomberta i J. Clemensa non Pape. U njegovim se duhovnim pjesmama i psalmima oĉituju uglavnom dva tipa: jedni su komponirani u motetskom stilu, drugi u strofnoj formi nalik na pjesmu s akordiĉkom harmonizacijom, što odgovara karakteru puĉke pjesme. Njegova dvozborna misa (izgubljena) prvo je djelo te vrste u Poljskoj. DJELA: Quatuor parium voeum Lamentationes Hieremiae Prophetae . . . Quibus adiunctae sund Exclamationes passionum, 1553; 13 moteta, psalama i drugih crkvenih djela u zbirkama onoga vremena. Misa za 8 glasova i druge crkve ne kompozicije izgubljene. NOVA IZD.: psalam In te Domine speravi obj. Z. Jachimencki (Muzyka polska, 1929) i M. Szcepaiiska i H. Opienski, 1930 (III izd. 1971); motet Ego sum pastor bonus obj. J. Surczvnski {Monumenta Musicac Sacrac in Polonia, II, 1887); pjesme za 4-gl. zbor obj. Z. M. Szweykowski (Wydawnictwo daumej mu:yki polskiej, 1956; I I I izd. 1972) i dr. LIT.: H. Przybylski, NJC'aclav z Szamotuly, Szamotuly, 1939. — A.Chybinski, Waclaw z Szamotul, Kwartalnik Muzyczny, 1948. — A. i E. Szweykov>sky, Waclaw z Szamotul, renesansowy muzyk i poeta, Muzyka, 1964. — H. Feicht, Waclaw z Szamotulv, MGG, XIII, 1966.
WADE, Joseph Augustine, irski kompozitor (Dublin, oko 1801 — London, 15. VII 1845). Od 1821 ţivio u Londonu. SuraĊivao u listovima Bentley's Miscellany i The Illustrated London Nezos. Vrlo popularan kompozitor balada i scenskih djela; isticao se svojom melodijskom invencijom. DJELA. DRAMSKA: opera The Two Houses of Granada, 1826; opereta The Pupil of Da Vinci, 1839; scenska muzika Convent Belles (sa W. Havvesom), 1833. — VOKALNA: oratorij The Prophecy, 1824; A Seriess of Select Airs;
Polish Metodies; duet I've zvandered in dreams; piesma Meet Ale by Moonlight Alonc; balade. LIT.: tr. Deckett, Joseph Augustine Wade, MGG, XIV, 1968.
WAECHTER, Eberhard, austrijski pjevaĉ, bariton (Beĉ, 9. VII 1929 —). Studirao u Beĉu pjevanje i dirigiranje, debitirao 1953 u Volksoperi kao Silvio (Leoncavallo, Pagliacci). Od 1955 ĉlan beĉke Drţavne opere. Nastupa u Bayreuthu od 1958. Gostovao u brojnim opernim kazalištima, u londonskom Covent Gardenu (1956), milanskoj Scali (1960), njujorškom Metropolitanu (od 1961) i dr. Sudjelovao i na festivalima u Salzburgu, Edinburghu, Glvndebourneu i dr. U njegove najbolje uloge ubrajaju se grof Almaviva (Mozart, Figarov pir), Don Giovanni (Mozart), Amfortas (Wagner, Parsifal), Wolfram (Wagner, Tannhiiuser) i Orest (R. Strauss, Elektra). VVAELPUT, Hendrik, belgijski kompozitor i dirigent (Gand, 26. X 1845 —■ 8. VII 1885). Studirao muziku na Konzervatoriju u Bruxellesu, a filozofiju i knjiţevnost na Univerzitetu u Gandu. God. 1869—72 direktor Konzervatorija u Brugesu i dirigent kazališnog orkestra u Bruxellesu; 1879—84 profesor na Konzervatoriju u Antvverpenu, a zatim do smrti dirigent kazališnog orkestra u Gandu. Kompozitor bogate fantazije i naprednog muziĉkog jezika, ide u rijetke belgijske muziĉare svoga vremena koji su njegovali i oblike apsolutne muzike. DJELA. ORKESTRALNA: 5 simfonija; 4 uvertire; suite i dr. — Gudaĉki kvintet. — Klavirske kompozicije. — DRAMSKA. Opera: La Ferme du Diable, 1865; Berken de Diamantslijper, 1868 i Stella, 1881. — VOKALNA. Kantate: Het Woud, 1867; Memling-Cantate, 1871; De Zegen der Wapens, 1872 i De Pacificatie van Gcnt, 1876. Muški zborovi; solo-pjesme. LIT.: E. Callaert, Levenschets van Hendrik Waelput, 1886. — E. de Vynck, Henry Waelput, Bruxelles 1935. — B. Huys, Hendrik Waelput, MGG, XIV, 1968.
WAELRANT, Hubert (Waelrand), flamanski kompozitor, muziĉki teoretiĉar i izdavaĉ (Tongerloo, Brabant, oko 1517 — Antwerpen, 19. XI 1595). Studirao na Univerzitetu u Louvainu. Prema nepotvrĊenim navodima bio je uĉenik A. Willaerta u Veneciji. Od 1544 ĉlan zbora crkve Notre Dame u Antvverpenu; tu je 1547 otvorio muziĉku školu, 81554—5^, s tiskarom J. Laetom, vodio muziĉku izdavaĉku kuću. U svojoj školi poduĉavao po belgijskom naĉinu ĉitanja nota (-> Bocedizacija). U kompozicijama je upotrebljavao kromatizme, pa i oštre disonance i zabranjene paralelne intervale. Kao kompozitor moteta W. se, uz Th. Crequillona i J. Clemensa non Papu, istiĉe majstorstvom ţivahne deklamacije teksta. DJELA: Chansons, 1553—54; 11 primo libro de madrigali e canzoni francesi, 1558; kompozicije u zbirkama T. Susata, P. Phalesea i vlastitim. — Dva moteta izd. F. Commer u Collectio Operum musicorum Batavorum, XVI, I. — IZDANJA: Cantiones Sacrae (8 sv. moteta), 1554—57; Jardin musiqual (4 sv. ehansona i psalma), 1555—56; Symphonia angelica di diversi eccelenlissimi mušici, 1585. LIT.: G. Becker, Hubert VCaelrand et ses psaumes, Pariš 1881. — E. Preussner, Solmisationsmethoden im Schulunterricht des 16. und 17. Jahr hunderts, Festschrift F. Stein, Braunschweig 1939. — /. Bogaert, Hubert Waelrant, MGG, XIV, 1968. — H. Slenk, The Music School of Hubert Waelrant, Journal of the American Musicological Society, 1968. — W. Piel, Studien zum Leben und Schaffen H. Waelrants unter besonderer Beriicksich tigung seiner Motetten, Marburg 1969. — R. L. Weaver, The Motets of H. Waelrant, 3 sv. (disertacija), Syracuse Universitv, N. Y. 1971.
WAGENAAR, Bernhard (Bernard), ameriĉki dirigent, kompozitor i pedagog nizozemskog podrijetla (Arnhem, 18. VII 1894 — York, Me., 19. V 1971). Nastavnik muzike i dirigent u Utrechtu i drugim gradovima. God. 1920 preselio se u New York, gdje je 1921—23 violinist Filharmonije, zatim nastavnik na Institute of
702
WAGENAAR
Musical Art i 1927—68 profesor kompozicije i instrumentacije na Juilliard Graduate School of Aiusic. Komponirao u neoklasicistiĉkom stilu bliskom Hindemithovoj umjetnosti. DJELA. ORKESTRALNA. Ĉetiri simfonije: I, 1926; II, 1931; I I I , 1935 i IV, 1949; simfonijeta za mali orkestar, 1929; simfonijska pjesma Niobe; koncert za violinu, 1940; koncert za flautu, harfu i violonĉelo, 1935; 5 Tabkaus za violonĉelo i orkestar, 1952; uvertira, 1954; 2 Divertimenta, 1927 i 1953; Fcuilleton, 1942; Song of AJorning, 1944. —■ KOAIORNA: 4 gudaĉka kvarteta, 1931—60; Concertino za 8 instrumenata, 1942; sonata za violinu i klavir, 1925; sonata za violonĉelo i klavir; sonatina za violonĉelo i klavir, 1934. — Klavirske kompozicije (sonata, 1928). — Komorna opera Picces of Eight, 1943; 2 melodrame. — Zborovi; solo-pjesme. LIT.: D. Fullcr, Bernard Wagenaar, Modern Music, 1944. — R. Parris, Bernhard Wagenaar, MGG, XIV, 1968.
WAGNER Pelikani, Die Klaviervverke Wagenseils (disertacija), Wien 1926. — I1 ter, G. Ch. Wagenseil, ein Vorlaufer Ch. W. Glucks, ZFMW, 1 Isti, Der Opernkomponist G. Ch. Wagenseil und sein Verhaltnis zu und Gluk, Halle 1928. — H. G. Bauer, Der Einfluss der franzosischen musik auf die Wiener Vorklassiker (disertacija), Wien 1932. — G. Ha Der Divertimento Begriff bei G. Ch. Wagenseil, AFMff, 1952 - — H. -Michelitsch, Georg Christoph Wagenseil, MGG, XIV, 1968. -i
WAGNER, njemaĉka obitelj muziĉara. ' 1. Richard (Wilhelm), kompozitor (Leipzig, 22. V I Venecija, 13. II 1883). Otac mu je bio policijski ĉinovnik; je kad je Richard, najmlaĊi od devetoro braće, imao tek ni mjeseci. W. je do svoje sedme godine bio pod priliĉno jakin ĉajem svoga
VVAGENAAR, Johan, nizozemski kompozitor, dirigent i muziĉki pedagog (Utrecht, i. XI 1862 — Hag, 17. VI 1941). Studirao u Utrechtu, Hagu (S. De Lange) i Berlinu; 1885 postao nastavnik u Utrechtu, uz to 1888 i orguljaš katedrale. God. 1904—19 direktor muziĉke škole, 1919—37 vodio je Konzervatorij u Hagu. Njegove kompozicije, preteţno romantiĉne koncepcije, odlikuju se majstorskom instrumentacijom, ukusnim koloristiĉkim efektima i smislom za humor. Ovaj istaknuti nizozemski kompozitor našao je svoje uzore u H. Berliozu i R. Straussu. Ugledan pedagog, W. je odgojio brojne uĉenike, medu kojima su P. van Anroov, A. W. Dusch, W. Pijper i A. Voormolen. DJELA. ORKESTRALNA: simfonijeta, 1916. Simfonijske pjesme: /.mnizotner, 1901; Saui en David, 1906 i Everhoi, 1940. Koncertne uvertire: Koning Jati, 1889; Cyrano de Bergerac, 1905; De getemde feeks, 1906; Driekoningen--avorid, 1927 i De philosophische Prinses, 193 r. Intermezzo pastorale i dr. — Kompozicije za orgulje. — DRAMSKA. Opere: De Doge van Venctie, 1898 i De Cid, 1916; komiĉna opera Juppiler-Amans, 1923; balet Wiener Drcivicrlehakl; opereta Most Fortune, 1916. — VOKALNA: burleskna kantata De Schipbrcuk, 1889; kantata Ode aan de Vriendschap, 1897; scena Aveux de Phedre (po Racineu; za sopran i orkestar; zborovi; solo-pjesme. LIT.: C Backers, Nederlandsche Componisten, Haag 1941. —J. \\"outers, Niederlandische Musik im 20. Jahrhundert, Mušica, T961, 5—6. — U. \V. Schallenberg, Johan Wagenaar, MGG, XIV, 1968.
VVAGENAAR-NOLTHENIUS, Helene, nizozemski muzikolog (Amsterdam, 9. IV 1920 —). Studij muzikologije s doktoratom završila 1948 na Univerzitetu u Utrechtu (A. Smijers) na kojoj je ustanovi od 1958 profesor muziĉke povijesti staroga i srednjeg vijeka. Od 1970 ĉlanica je Nizozemske akademije znanosti. Dio njezinih radova objavljen je pod imenom Nolthenius.
Ludvviga 1 (1779—1821), ca, komedii pjesnika i s prema nekim i ma samoga W; ĉini se da mu j er bio otac. U denu, kamo se rova porodica lila, W. kao si školac pokazuj WAGENSEIL, Georg Christoph, austrijski kompozitor i ĉemko zanimanje balist (Beĉ, 29. I 1715— 1. III 1777). Orgulje i kompoziciju studirao zalište; poseb u Beĉu (J. J. Fux). Od 1739 dvorski kompozitor; 1741—50 dvorski privlaĉi Shakes orguljaš carice Elizabete Katarine, zatim dvorski muziĉar Marije a veliko zan Terezije. Wagenseilova muzika, u kojoj ima i osobnih crta, kao i pokazuje i za jednostavne, prostodušne melodike, bila je veoma popularna. U loške teme. U njegovim kompozicijama sonatnog oblika teme su već priliĉno kondenu doţivljujt trastno profilirane, a provedbi pripada veći prostor. W. medu prje prve velike vima primjenjuje sonatni oblik i u koncertima za ĉembalo. Mozart s operne scene je uvelike cijenio njegova djela i ĉesto ih izvodio. mu je Weber DJELA. INSTRUMENTALNA: više od 60 simfonija; 27 koncerata za kao kompozito ĉembalo i orkestar; 10 simfonija za ĉembalo, 2 violine i violonĉelo; 2 divertimen ta dirigent. S p za isti sastav; kvarteti; trio-sonate; 6 sonata za violinu i ĉembalo; divertimenti com se vraća j za 2 ĉembala; 18 divertimenata za ĉembalo; zbirka Suavis artijiciose elaboratus concentus musicus . . . za ĉembalo * (6 sv.), 1740; sonate i druge kompozicije Leipzig. Tu da za ĉembalo; djela za orgulje. laţi gimnaziju i — DRAMSKA. Blizu 20 ope intenzivnije 2 ra: / lamenti d'Orfco, 1740; Ariodante, 1745; // Siroe, za muziku; uĉi violinu kod R. Sippa i kompoziciju kod G. M 1748; L'Olimpiade, 1749; God. 1831 upisuje se Euridice, 1750; Le Cacciatrici kao studiosus musicae amanti, 1755; Demetrio, 1760; Prometeo assoluto, 1762 i dr. na Leipziški un tet, — VOKALNA: 3 oratorija gdje sluša predavanja (La Redenzione, 1755; Gioas, iz filozofije i re di Giuda) ; kantata // quadro animato. — Mise; rekvijemi; estetike. moteti; manja crkvena djela. U to vrijeme NOVA IZD.: 2 simfonije i r triosonatu obj. K. Horwitz i K. solidnije i brţe Riedel (DTO, XV, 2, 1908); napreduje u muzici, simfoniju u D-duru obj. R. uĉeći k punkt i Sondheimer (i927);ĉe-tiri harmoniju kod T. divertimenta red. F. Blume (1929); po jednu triosonatu obj. Weinliga, kantora K. Geiringer (1934") i E. Schenk crkve sv. Tome. (1953); 1 sonatu za ĉembalo obj. nastaju i njegove prve E. Pauer i dr. kompozicije: Sonata i LIT.: K. Horzoitz, Wagenseil als Svmphoniker (diFantazija za pokušaj sertacija), Wien 1906. —• J. opere (fragmenti opere Die Hochzeit, 1832), G. CH. \VAGENSEIL, misa Panein quotidiam, autograf Simfc C-duru (1832) i 4 uvertire. God. 1833 postaje korepetitor ka u Wurzburgu, gdje komponira svoju prvu dovršenu oper Feen. U toj se operi osjeća utjecaj C. Webera i H. Marsc ali se već susreće karakteristiĉni motiv »iskupljenja«; za n DJELA (izbor). KNJIGE: Duecento. Ztverftochten door Italie's late miĊdeleeuzuen, 1951 (njemaĉki prijevod Duecento, Hohes Mittelalter in Jtalien, 1957): Beethoven vanuit zijn muziek, 1956; Renaissance in Mei. Florentijns leven rond F. Landini, 1956; Muziek in de kentering. Echo's van het Hellenisme, 1959; Het Adriaansojficie, 1968; »Oud als de weg naar Rome?« Vragen rond de herkomst van het Gregoriaans, 1974. — STUDIJE: De Leidse fragmenten. Nederlandse polifonie uit het einde der I4th eeuzv, Spomenica R. B. Lenaertsu, 1969; Wjt is cen rondeel}, Tiidschrift der Vereeniging vor Nederlandse Muziekgeschiedenes, 1969; Estampie (Stantipes) Stampita, L'Ars nova italiana del Trecento, 1970; Ein Munchener Mixtum. Gregorianische Melodien zu altromischen Texten, AML, 1973. — Romani; novele; libreto za Andriessenovu operu De spiegel uit Venctie', 1967.
R. VfAGNKR
ţivota ona nije bila izvedena. Svoju iduću operu Das Liebes (prema Shakespeareu), u kojoj se W. potpuno izrazio kao roi ĉar koji slijedi njemaĉku i francusku tradiciju (Auber, La I de Portici), komponira 1835—36 u Magdeburgu, gdje je od dirigent (muziĉki direktor) gradskog pozorišta. Opera nije uspjeha. U Magdeburgu se upoznao s glumicom Minnom J (1809—1866) s kojom se oţenio 1836. Ta braĉna veza traj 25 godina (rastavili su se 1861), ali u njoj nije bilo mnogo 1 sobnog razumijevanja, pa vjerojatno u tome treba traţiti razjaš za odreĊene crte u Wagnerovu slikanju ţenskih likova — bii nedostiţnih ideala, bilo obrnuto, kao moralno negativnih 1 Pošto se magdel operna trupa raspa posredno nakon r jere opere Das Liet bot, W. odlazi li Minnom u Konig gdje uskoro postaje lisni muziĉki direki samo za nekoliko 1 ci, jer je direkcija krotirala. U jesen odlazi u Rigu za op i koncertnog diri; Tamo je napisao 1 velike opere Rienzi je operu poĉeo korr rati u Mittauu, gdje da operna trupa \ vala. Znajući da toga stila ne moi
WAGNER resti u provincijskom kazalištu, odluĉio je da pokuša sreću i Parizu, to prije što je zbog razliĉitih intriga morao 1839 jstaviti tadašnje mjesto. Prešavši potajno granicu, putuje brodom u Pariz (preko Londona). Na putu je doţivio veliko nevrijeme j kojemu je brod zalutao sve do norveške obale: doţivljavanje :lementarne nepogode i upoznavanje legende o Ukletom Holandezu priĉaju mu je mornari, ali W. je još prije ĉitao tu fantastiĉnu priĉu u Heineovu djelu Aus den Memoiren des Herren von Schnabele-TOpski), bili su utisci odluĉni za stvaranje njegova prvog djela koje ie sadrţavalo bitne karakteristike njegova stila. Usprkos Meyerbeerovim preporukama, W. je proţivio u Parizu tri teške godine J839—42); uzalud je pokušavao da se probije u pariškom muziĉkom ţivotu. Izdrţavao se izraĊivanjem klavirskih izvoda, korekturama muziĉkih edicija, pisanjem ĉlanaka za ĉasopise (francuski Revue et gaţene musicale de Pariš i za njemaĉke pod razliĉnim pseudonimima, npr. Wilhelm Drach, W. Freudenfeuer i dr.). U nekim feljtonima osjeća se utjecaj stila E. T. A. Hoffmanna i H. Heinea; u ĉlancima se već susreću njegovi naroĉiti pogledi na umjetniĉko stvaranje, a u njegovu odnosu prema muziĉkoj sceni istiĉe se gluckovski stav. U Parizu je W. slušao niz opera i simfonijskih djela u prvorazrednoj izvedbi; tu upoznaje i mnoge muziĉke liĉnosti: Berlioza, Liszta, Halevvja i dr. Od stanovitog oslonca na francusku (donekle i na talijansku) operu, koji se primjećuje u njegovoj operi Das Liebesverbot, W. se opet (kao prije u operi Die Hochzeit) obraća Beethovenu, i to Beethovenu romantiĉaru. (Njegov feljton Hodoĉašće Beethovenu, usprkos strahopoštovanju kojim govori o Beethovenu, odaje neku pretencioznost mladoga Wagnera u tome što on Beethovenu pripisuje i svoje poglede na muziĉku scenu.) Drţi se da se orijentacija prema Beethovenu vidi u Wagnerovoj Fauslouvertiire (1846), ali mnogo tragova beethovenskoga romantizma (naroĉito iz prvog stavka Devete simfonije) nalazi se u operi Der fliegende Holldnder.
W. je na kompoziciji Holandeza radio 1841. U meĊuvremenu je, zbog materijalnih teškoća, prisiljen da proda libreto pariškoj Operi (na libreto, koji su preradili P. Foucher i H. Revoil, komponirao je P. L. P. Dietsch operu Le Vaisseau-fantome, izvedenu 1842). U aprilu 1842 otputovao je u Dresden, gdje prisustvuje prvoj izvedbi opere Rienzi (pod vodstvom G. Reissigera) i doţivljuje svoj prvi veliki uspjeh. Iduće godine izveden je u Dresdenu Ukleti Holandez (1843), no sa manjim uspjehom nego Rienzi. To svjedoĉi vjerojatno o još dosta jakim pozicijama velike opere u Njemaĉkoj. Mjesec dana nakon premijere W. postaje dirigent dresdenske Dvorske opere. Tada izdaje obje opere u vlastitoj nakladi, no Holandez ubrzo silazi s repertoara. W. se brzo afirmirao kao dirigent i postao vodeća liĉnost dresdenskog muziĉkog ţivota; on organizira abonentske koncerte Kraljevske kapele, propagira Beethovenova i Gluckova djela (znaĉajne su uzorne izvedbe Devete simfonije i Ifigenije u Aulidi), s dresdenskim Liedertafelom izvodi djela J. S. Bacha i Palestrine; 1843 komponira biblijsku scenu Das Liebesmahl der Apostel za festival zborova. Iste godine (1843) dovršen je libreto Tannhdusera koji je W. zamislio 1841 (1842 napisao je u Teplitzu scenarij Der Venusberg, Romantische Oper). U decembru 1844 dovršena je kompozicija Tannhdusera, a 1845 bila je premijera koja je \TAT.V2X3L ţive diskusije. Datum premijere Tannhdusera moţe se smatrati i datumom kada zapoĉinje borba za Wagnera i protiv njega. U to se vrijeme i jasnije formiraju Wagnerovi pogledi na svijet — na društvo, politiku, filozofiju. On se interesira za Feuerbacha, upoznaje Bakunjinove spise i na podlozi ideologije sitnoburţoaskog socijalizma i anarhizma poĉinje se formirati njegova koncepcija umjetniĉkog djela. U tadašnjim projektima njegovih budućih muziĉko-scenskih djela povezivali su se i dotadašnji utisci i utjecaji: fantazija, razigrana motivima germanske i nordijske mitologije i srednjovjekovne kršćanske legende, scenska koncepcija oploĊena dubljim poznavanjem antiĉke drame i Shakespearea; tome se pridruţuju utjecaji F. Liszta (s kojim se W. ĉvršće povezao za Lisztovih posjeta Dresdenu), Lisztova saintsimonizma i misticizma, kao i Lisztove sklonosti programnoj muzici. To su gotovo svi glavni elementi (iako još ne amalgamirani) Wagnerove umjetniĉke ideologije; postoji već i sklonost pesimizmu, iako tu još nedostaje Schopenhauerovo »osvjetljenje«. Svi se ti elementi javljaju kod Wagnera sintetizirani kasnije, poslije 1849. W. dovršava partituru Lohengrina 1848, ali opera nije bila primljena u Dresdenu. To je, ĉini se, i bio jedan od povoda što se W. jasnije opredijelio za Revoluciju. Lohengrin je prvi put izveden 28. VIII 1850 u Weimaru, pod Lisztovim ravnanjem. God. 1848 W. aktivno sudjeluje u Revoluciji. U jednom svom govoru 1. VI 1848, u Narodnom demokratskom udruţenju, W. oštro napada tadašnje društveno ureĊenje i izmeĊu ostaloga traţi ukidanje novca i »ukidanje posljednjeg odsjaja feudalizma«. U 1849, kada je situacija sve zaoštrenija, W. ne ostaje samo kod revolucionarnih
703
parola: u majskom Dresden-skom ustanku W. je dijelio revolucionarne proglase vojsci koja opsjeda Dresden. Nakon pada Dresdena izdan je nalog za njegovo hapšenje. W. bjeţi Lisztu u Weimar, gdje prisustvuje jednom pokusu Tannhau-sera. Oduševljen je Lisztovom interpretacijom (proniknuvši u bit djela, Liszt je savršeno reproducirao sve kompozitorove intencije). S laţnim pasošem koji mu je pribavio Liszt, W. je, posjetivši Wartburg, prešao u Švicarsku, a zatim se, poslije kratke posjete Parizu, nastanio u Ziirichu. Tu je radio i kao dirigent, ali je ĉesto bio upućen samo na materijalnu pomoć svojih prijatelja. U Švicarskoj W. odmah u poĉetku postavlja sebi zadatak da — nakon svojih umjetniĉkih i politiĉkih iskustava — dade teorijsku i filozofsku formaciju svojih umjetniĉkih pogleda.God. 1849 piše djelo Kunst und Revolution (1849—50), Das Kunst-werk Wagnerova rodna kuća der Zukunft,a 1851 završava jedan od svojih najvaţnijih spisa Oper und Drama (i, pod pseudonimom Karl Friegedonk, piše, zloglasni pamflet Das Ju-dentum in der Musik). U većini ovih djela vidi se Feuerbachov utjecaj. U Švicarskoj on poĉinje ostvarivati svoje ideje o muziĉkoj drami. Prvo je na redu materija buduće tetralogije Der Ring des Nibelungen. Prva konkretnija zamisao o operi na tematiku iz germanske i nordijske mitologije javila se već 1848, no to još nije bio projekt ĉitave tetralogije, nego samo herojske opere u 3 ĉina ■— Siegfriedova smrt. Znaĉajna je — u vezi s tim •—■ primjedba R. Rollanda: »Ona (tj. Siegfriedova smrt) treba da u blagu Nibelunga simbolizira kobnu moć zlata, a sam Siegfried ■— socijalistiĉkog spasitelja koji je došao na zemlju da ukine kraljevstvo kapitala«. W. zatim dalje razvija svoj plan prateći ţivot svog junaka. On zamišlja Siegfriedovo djetinjstvo, osvojenje blaga, Briinnhildino buĊenje, te 1851 piše poemu Der junge Siegfried. U poĉetku toga rada W. proţivljava duševnu krizu te odlazi na putovanje u Italiju (1853) da se smiri. Po povratku s putovanja radi na kompoziciji prvoga dijela tetralogije, Rheingold, 1853—54; nastavlja se Walktira, 1854, baš u vrijeme kada upoznaje Schopenhauera koji »utvrĊuje i rasvjetljava njegov instinktivni pesimizam« (Rolland). God. 1855 W. ide u London, kamo je pozvan da u toj sezoni dirigira koncertima Filharmonijskoga društva. U Ziirich se vraća razoĉaran i bolestan i dovršava, 1856, Walkiiru. Iste godine zapoĉinje kompoziciju Siegfrieda, ali ga napušta u najvećem poslu te u jednom dahu stvara operu Tristan und Isolde (1857—59), i to iz posebnih razloga. Naime, još 1850 W. se u Ziirichu upoznao s veletrgovcem Ottom Wesendonckom i nekoliko je godina bio njegovim stalnim gostom. IzmeĊu Wagnera i Wesendonckove ţene Mathilde razvila
Wagnerova radna soba u Bayreut hu
WAGNER
704
ffg 10. 3imi 18(15. Slufj« »borni««««, j}um etfltn 3Mt:
iarb SBSagnet. un fitr QanD[uag:
se ljubav. W. 1857— 58 komponira pet pjesama na tekst Mathil-de Wesendonck; dvije od tih pjesama nose podnaslov Studija za Tristana i Isoldu
(muziku treće pjesme Im Triebhaus upotrijebio je W. u predigri trećem ĉinu Tristana, a muziku pete pjesme — Traume — u ljubavnom duetu drugoga ĉina opere).
God. 1858 dolazi do prekida s Mathildom zbog ljubomore njegove ţene Minne. W. tada putuje u Veneciju. Ondje intenzivno radi na partituri ■■< .ii Jrnft kn p Tristana i dovršava je 1859 u Luzernu. Od 1858 pa do 1864 slijedi opet period Wagnerovih lutanja i putovanja. God. fttutt fint ollt baiM (taiitr |ur tr(ifn S)or|Mung ton ' 1860 W. odlazi u Pariz. Irifran an> ^fclte 9
KM • > V I " Hl
<
(W. piše da je tada smatrao da bi trebalo, po uzoru na A kod kojih »vesela satiriĉna igra slijedi za tragedijom«, nako Sdngerkrieg auf \Vartburg donijeti jednu satiru.) Ipak se tt gustu 1861 ponovo vraća na ideju o Meistersingerima. U de iste godine zapoĉinje rad na tekstu i dovršava ga u januar u februaru poĉinje komponirati (u Biebrichu na Rajni). 1 schenu se ponovo, nakon prekida, prihvaća Meistersingera tobru 1867 završava partituru; premijera je bila u Miincher U Švicarskoj se Wagneru rodio sin Siegfried (1869). U toga piše simfonijsku poemu Siegfried-Idyll. Iste godine d muziĉku dramu Siegfried i poĉinje komponirati Gotterdam U to vrijeme izvode se po prvi put u Miinchenu Rheingold pa Walkura (1870). U Tribschenu se W. sastajao 1869—70 s filozofom Nieti koji je bio profesor na Baselskom univerzitetu; ĉini se d; — iako mu je kasnije, nakon Parsifala, Nietzsche postao protivnikom — prihvatio mnoge Nietzscheove misli (nek svojstven naĉin unio u samog Parsifala). Nakon prvih umj iskustava do 1848 i njihove kasnije teoretske razrade s umjetniĉkim spoznajama (Tristan, Meistersingeri, ĉitava ko; tetralogije), u Wagneru je sve više dozrijevala ideja — pol skladu s principima umjetnosti-religije i cjelovitog umje djela (njem. Gesamtkunstiverk) — o podizanju kazališne zgn bi i u pogledu scene i u pogledu gledališta potpuno odj njegovim djelima (kojima bi bila i namijenjena); u tome je p još jaĉe izraţeno shvaćanje o umjetnosti-religiji koja traţi sve odnosno mjesto hodoĉašća i poklonstva. Uz pomoć Ludviga skog i njemaĉkoga graĊanstva, koje je tek nakon aristokraci tilo vaţnost djelovanja tako istaknutog njenog ideologa ka> bio W., stvorene su mogućnosti za podizanje takvog kazališ maĉka burţoazija, koja je već osnovala i Wagner- Vereine, je, putem supskripcija, materijalna sredstva. W. je izabrao ka< za podizanje kazališta mali bavarski gradić Bavreuth, gdj< općina dala besplatno zemljište. God. 1872 W. se i sam pr> Bavreuth (gdje je kasnije podigao vilu Wahnfried). Iste god stavljen je temeljni kamen za kazališnu zgradu. Gradnja materijalne teškoće, otegla do 1876. U meĊuvremenu je \ završio i posljednju, ĉetvrtu muziĉku dramu tetralogije — dammerung. •
Bavreutsko kazalište (Festspielhaus) sveĉano je otvoren Od 13. do 30. VIII te godine izvedena je pri otvaranjv. tetralogija Ring des Nibelungen, pod vodstvom H. Richter je otvaranje Festspielhausa privuklo brojnu publiku iz cijeli jeta, financijski je rezultat bio porazan: pasiva od 150 000 1 Kazalište je prestalo radom, a ponovo je otvoreno istom i premijeru Parsifala.
R.. WAGNER, Majstori pjevaĉi, autograf
*
■ >"•"■;
t?ć
" \
*
"
WAGNER Za legendu o Parsifalu W. se zainteresirao već 1854, ali prva skica potjeĉe tek iz 1865. God. 1877 dovršio je tekst, a iste je godine poĉeo raditi i na kompoziciji. U aprilu 1879 završava nacrt kompozicije, a partituru u januaru 1882. »Biihnenmeihfestspielt Parsifal imao je — moţda baš kao najoĉigledniji reprezentant ideje o umjetnosti-religiji — velik uspjeh kod njemaĉke burţoaske intelektualne elite. Pri kraju 1882 W. je, zbog lošeg zdravlja, otputovao na oporavak u Veneciju. Ondje je umro 13. II 1883 u Palazzo Vendramin. Sahranjen je u Bavreuthu, u parku vile Wahnfried. W. ţivi i djeluje u doba u kojem se, kao meĊašnji kame-novi razvoja evropskoga društva i njegovih klasnih borba, istiĉu Julska revolucija u Francuskoj, revolucionarna 1848 (naroĉito u Njemaĉkoj, kamo se tada pomicalo središte revolucionarnoga pokreta) i Pariška komuna (koja dokazuje da rastu snage revolucionarnoga proletarijata i koja ruši posljednje iluzije o burţoaziji kao progresivnoj društvenoj snazi). Evolucija Wagnerovih umjetniĉkih ideja i stvaralaĉkih principa (gdje se vrlo jako osjeća sukob realistiĉkih i antirealistiĉkih tendencija) odraţava na svoj naĉin liniju razvoja revolucionarnosti njemaĉkoga graĊanstva, liniju koja vodi od teţnje za ujedinjenjem Njemaĉke (revolucionarnim putem) u jedinstvenu burţoasku drţavu do pojave kolebljivosti i konaĉno do izdaje Revolucije. W. se sa svojim stvaralaštvom, koje je — u krajnjoj liniji — odraz svih tih zbivanja, oĉituje kao pojava puna proturjeĉnosti. Te proturjeĉnosti ipak nisu neobjašnjive; one, štaviše, pokazuju — u svoj svojoj povremenoj iznenadnosti — ĉvrstu logiku nastanka i razvoja. U svojem djelu Die Kunst und die Revolution W. kaţe: »Kao umjetnik vidio sam da ću novo umjetniĉko djelo ostvariti tek u novim općim prilikama, dakle, uništenjem postojećih ţivotnih oblika, revolucijom. Tako sam, s ovoga umjetniĉkog stajališta, osobito razmišljanjem o reformi došao do potpunog shvaćanja revolucije 1848«. W. je, dakle, »više kao nezadovoljni umjetniknovator nego kao ubeĊeni revolucionar prišao Revoluciji« (V. Vuĉković), a njegova je revolucionarnost »individualistiĉka pobuna individua protiv politiĉko-socijalnog formalizma, gest romantiĉarskog karaktera protiv društva« (P. Markovac). Da se kod Wagnera radi o pobuni individualnosti vidi se i po razvojnoj liniji mišljenja većine njegovih dramskih heroja; oni, u biti, vode borbu za principe društvene, klasne i općeĉovjeĉanske tek u drugom planu, a u prvom se redu bore za zadovoljenje izrazito osobnih, individualistiĉkih zahtjeva; u pozadini svega toga naziru se konture Bakunjinova anarhizma i Niet-zscheova natĉovjeka, graĊanina individualista koji ţeli da bude iznad svih društvenih konvencija, a naziru se i konture propovjednika Feuerbachovih idealistiĉkih teza. Buntovnik protiv »socijalnih i politiĉkih prilika« postepeno se transformirao u propovjednika o »boţanskom poslanju«, u »boţanskog izabranika«, zapravo — u propovjednika mita o »boţanskom poslanju« njemaĉke burţoazije. Njemaĉkoj burţoaziji zaista je odgovarala Wagnerova teorija o umjetnosti-religiji koja je, s jedne strane, opravdala politiku pruskog imperijalizma, a s druge omogućivala njemaĉkoj burţoaskoj inteligenciji da zatvori oĉi pred svojom izdajom revolucije 1848—49 i da ne vidi neminovnost buduće proleterske revolucije. »Istoĉno pitanje. . . i smotra borbenih snaga socijalne demokracije trebalo bi da budu dovoljan dokaz za ob-
IIHi'iMi U ' ■»
705
razovanog njemaĉkog filistra da u svijetu ima vaţnijih stvari nego što je Richard Wagner sa svojom »muzikom budućnosti« . ..« (Mara). Iako se u nekim Wagnerovim djelima ĉuju svojevrsni daleki odjeci Revolucije, glavne se ideje, koje se kao crvena nit provlaĉe kroz njegova djela, temelje većinom na burţoaskoj idealistiĉkoj filozofiji, pa i na religioznom misticizmu. Kod Wagnera se naroĉito istiĉe ideja iskupljenja ţrtvom i ideja dualizma, a već su njegova ranija djela (od Rienzija) proţeta dahom pesimizma, koji nakon poraza Revolucije, i nakon upoznavanja sa Schopenhauerovim djelima, poprima mnogo jasnije i odreĊenije oblike. Motiv iskupljenja ţrtvom kod Wa-gnera je zapravo motiv osloboĊenja, spasenja po ţrtvi, meta-morfoziran u religioznomistiĉ-ni oblik ( Ukleti Holandez, Tann-hauser) — motiv kakav se nalazi u tipu tzv. opere spasenja iz razdoblja Francuske revolucije; u takvoj Wagnerovoj interpretaciji tog motiva osjeća se utjecaj Feuerbachovih shvaćanja, o kojima kaţe Engels: •>... Idealizam se ovdje u Feuer-bacha sastoji u tome da 011 odnose medu ljudima, koji se zasnivaju na meĊusobnoj naklonosti — spolna ljubav, prijateljstvo, saţaljenje, poţrtvova-nje itd. ne priznaje onim što jesu sami po sebi, bez svake veze s naroĉitom religijom . . . on naprotiv tvrdi da ti odnosi dobivaju svoje potpuno znaĉenje tek onda kad im se dade više posvećenje rijeĉju »religija« . . .«. U motivu dualizma, kod Wagnera se isprepleću dva njegova oblika: dualizam bašti-gdje se radi o borbi premijeri u Parizu, i bi~>
dobrih i zlih obojenoj elementima neminovnosti njen iz primitivnih religija, natprirodnih sila, o borbi tragiĉne krivnje kao u antiĉkoj drami (Prsten Nibelui zam kao pojam iz idealistiĉke filozofije, gdje je rijeĉ o podijeljenosti svijeta na materijalni i duhovni (Tannhauser, Parsifal). I ovo je vjerojatno preuzeto od Feuerbacha koji — kako kaţe Marx — ». . . polazi od ĉinjenice religioznog samootuĊivanja, podvajanja svijeta u religiozni, zamišljeni i u stvarni svijet . . .«. Pesimizam se kod Wagnera osjeća, u raznim oblicima, gotovo u svim djelima (naroĉito poslije 1848 godine) — najviše u negiranju mogućnosti ostvarenja osobne sreće (Tristan) i boljih odnosa medu ljudima (Prsten Nibelunga) na »ovome« svijetu. Slabi odjeci Revolucije zaodjeveni u dekor nordijske mitologije (Prsten Nibelunga) zagušeni su, poĉevši od 1848, pesimizmom koji je — u krajnjoj liniji — i odveo Wagnera na religiozno-mistiĉnu motiviku Parsifala. Tragika sloma Wagnera-revolucionara sadrţana je naj-plastiĉnije u ovoj proturjeĉnosti: usporedo sa sve većim upada-njem u pesimizam i religiozni misticizam W. sve više izoštrava realistiĉne elemente svoga muziĉkog jezika (najoĉitije je to u Tristanu i Prstenu Nibelunga}. Taj paradoks je moţda najviše pridonio zauzimanju nekritiĉnoga stava prema Wagneru i njegovoj umjetniĉkoj ideologiji gdje su se — u doba isticanja realistiĉkih tendencija u umjetnosti u prvi plan — miješale i tijesno isprepletale realistiĉke i antirealistiĉke tendencije. Najpozitivnija idejna i umjetniĉka aktivnost R. Wagnera bila je borba protiv konzervativizma i konvencionalnosti muziĉke scene. W. je bolje od bilo kojeg svog suvremenika uoĉio vaţnost tekovina beethovenskog simfonizma za muziĉku scenu, kao i vaţnost one sinteze melodije i teksta koja je već u XVII st. (Monteverdi) nagovijestila perspektivu realistiĉkog muzietek u slobodnom oĉitovanju sloko-scenskog djela, sintezu koja je
Sumrak bogova u modernoj inscenaciji, Hamburg
i duali-
706
WAGNER
Kazalište u Bayreuthu
bodnog umjetmka-gradanina pokazala sve svoje oblike. Tu se W. pokazuje u liku umjetnika-novatora i revolucionara. Wagnerova reforma opere, toĉnije reĉeno, Wagnerova koncepcija muziĉke drame, logiĉan je rezultat niza pojava u razvoju evropske muziĉke kulture. U vrijeme kada se u knjiţevnosti, dramskoj i likovnoj umjetnosti sve više rascvjetavaju realistiĉke tendencije, u vrijeme kada je Beethovenov simfonizam dao osnove za uvjerljivu i realistiĉku muziĉku interpretaciju dramske akcije, kada je Schubert u Liedu uspio realizirati upravo nepregledan niz nijansa ljudskih osjećanja putem vokalne solo-partije, kada je Berlioz stopio literarni sadrţaj sa simfonijskom koncepcijom, kada je Schumann u klavirskim minijaturama ispisivao svoju intimnu autobiografiju, kada je pod Chopinovom rukom klavir propjevao ljudskim glasom i kada su mlade nacionalne škole kultivirale sintezu prirodne narodske rijeĉi i melodije — bila je sazrela situacija za isticanje realistiĉkih tendencija u muziĉko-scenskom djelu u prvi plan. Odbacujući zastarjele klišeje ustajalih tradicija opernog jezika, W. svojom muzikom poĉinje izraţavati oštra suprotstavljanja likova i karaktera (nosilaca razliĉitih, suprotnih ideja); njegova muzika pokazuje bogata nijansiranja unutrašnjih doţivljavanja liĉnosti, razvojni proces formiranja i transformiranja ljudskoga karaktera pod utjecajima iz vanjskoga svijeta, otvorenu i latentnu dramsku akciju koja neminovno vodi prema sukobima i njihovoj katarzi. Nekadašnja koncepcija opere, razbijene na zatvorene prizore, recitative, arije, duete i zborove, kod njega se — zahvaljujući simfoniĉarskom naĉinu izlaganja — mijenja i sve više stapa u jedinstvenu cjelinu. Jedna epizoda prelazi neprekinutim tokom muziĉkoga razvoja u drugu, jedna epizoda izrasta iz druge; tematski materijal se razraĊuje u neprekinutom lancu, kao u simfonijskoj provedbi ili — kako to Wagner naziva — u beskrajnoj melodiji (njem. unendliche Melodie). Nekadašnji statiĉni operni heroj postaje, primjenom simfonijskog naĉina razraĊivanja, dinamiĉnim, likovi muziĉke drame razvijaju se, mijenjaju se pred gledaocima, prolaze obimnu skalu unutrašnjeg doţivljavanja. Nekadašnji dueti pretvaraju se u dramske dijaloge u kojima postaje sve oĉiglednijim sukob mišljenja. I ţanr-scene (ukoliko se kao nuţni sastavni dio dramske akcije pojavljuju) sve se više stapaju s ostalim epizodama. W. ih, npr. u Meistersingerima — gdje zauzimaju dosta vaţno mjesto — majstorski uklapa u ĉitav tok dramske radnje. U najuţoj je vezi s tim oţivljavanjem dramske akcije i golemo bogatstvo Wagnerove harmonije. To bogatstvo nije samo etapa u razvoju harmonijskog mišljenja na putu Beethoven — Weber — Chopin — Liszt — Wagner, ono je i sve rafiniranije izgraĊeno i upotrebljavano sredstvo plastiĉnijeg ocrtavanja likova i situacija i zaoštravanja dr?mskoga zapleta. Njegov harmonijski jezik, dosta smjelo koncipiran u Tannhaiiseru, doveden do vrhunca u Tristanu (u pogledu sloţenosti i nagovještaja impresionistiĉkih harmonijskih principa), osvjeţen arhaiĉnim elementima i polifonom fakturom u Meistersingerima i u Parsifalu (mada ĉesto pojednostavljen), mjestimice prelazi sva kasnoromantiĉarska dostignuća. U neprekidnom toku simfoniĉarske razrade materije (beskrajna melodija) Wagnerove muziĉke drame vaţnu ulogu igra lajtmotiv — melodija ili melodijski fragment koji se vezuje uz neku liĉnost, misao, pojam, pa i predmet. Princip rada s lajtmotivom zapravo je takoĊer proizišao iz simfoniĉarske metode izlaganja, gdje su mu-
ziĉke teme (u beethovenskoj fazi i poslije nje) poĉele i direktno karakterizirati odreĊenu misao (npr. idee fixe kc oza). Lajtmotiv postaje kod Wagnera jednim od najvaţni stava za provoĊenje jedinstva dramske akcije na muziĉkor Neobiĉno vaţan faktor u Wagnerovoj muziĉkodrarn koncepciji jeste orkestar. Zadaća mu je da neprestano < intenzitet dramske akcije, i vanjske i unutrašnje, štaviše maci samu radnju i detalje teksta, pa ĉak i neke njegove pi aluzije. Povjeravajući takve uloge orkestru, W. ide tako d pojedine muziĉke misli katkad vezuje i uz naroĉite crl grupe, boje, registre, pa i instrumente (Tristan, Prste lunga). Da bi istaknuo odreĊenu atmosferu (npr. viteška ozna patetika), W. pojaĉava grupu limenih duhaĉa, a ui i posebne instrumente iz te grupe (Prsten Nibelungaj, i iranih prema vlastitoj zamisli, kako bi s pomoću njih i specifiĉan zvuk (npr. -> Wagnerove tube). Bogatstvo ■ orkestralne palete gotovo je neiscrpno, a temelji se u rr na upotrebi do tada još neiskorištenih registara instri zatim na stapanju razliĉitih instrumentalnih boja, na naroĉitih, ĉesto i bizarnih efekata, kao i na upotrebi dota obiĉajenih zvukovnih sredstava. Borba izmeĊu idealistiĉkih filozofskih pozicija i re. umjetniĉke koncepcije, koja se vodi u samoj liĉnosti Wag: oĉita je u ĉitavom njegovom djelu. Koliko god on ĉovjefe vremena osvaja sugestivnošću, uvjerljivošću i ĉesto nec iskrenošću izraza, toliko ga odbija svojim misticizmom, stvom, a katkad i licemjerstvom (npr. tretman liĉnosti Kl Parsifalu). Tako, na ţalost, W. antirealist pobjeĊuje Wagn lista; poslije svojih vitalnih, gradansko-humanistiĉkih i singera, u kojima je »ĉvrsto stao na zemlju«, a koji svjedoĉ likom prilogu izgraĊivanju realistiĉkoga muziĉkog jezika u skoj muziĉkoj scenskoj umjetnosti XIX st., W. djelomii pušta dosljednu borbu za realistiĉki muziĉki jezik, odnosne svoj izgraĊeni realistiĉki muziĉki izraz u sluţbu reakcii ideja (Parsifal). Ovo proturjeĉje, ovaj paradoks odraţava raskoraku izmeĊu nekih Wagnerovih teţnja i postignutih tata. Otimajući se šabloni opernih brojeva, W. upada i drugu šablonu — u konstruiranje muziĉkodramske kor po igri lajtmotiva; traţeći u tijesnom spajanju pjesniĉkog ziĉkog teksta uvjerljivost i prirodnost muziĉko-scenskog W. nadalje upada u retorski patos, a htijući ostvariti u diji (simfoniĉarskom razradom materijala) plastiku sadrţaja pje filozofskih misli, upada u razvuĉene lirsko-filozofske me filozofske meditacije koje katkada sasvim uništavaju ţivos loga i paraliziraju dramsku akciju. Govoreći danas o Wagneru, ne valja mimoići ĉinjenicu neke reakcionarne ideologije koristile i zloupotrebljavale r ime i stvaralaštvo u svoje svrhe. To je tijesno povezano s p vvagnerijanstva. Taj pojam ne znaĉi njegovanje i razvijanji cipa muziĉke drame, principa koji predstavlja logiĉno i ostvarivanje realistiĉkih tendencija u muziĉkoscenskoj umj (nosilac tih tendencija nije bio samo Wagner). Pod pojmon nerijanstva, suvremena muziĉka znanost shvaća nasljedoi forsiranje onih Wagnerovih nastojanja koja su najviše odg« reakcionarnim teţnjama burţoazije; to je teţnja za stva umjetnosti-religije, umjetnosti kao pojave izolirane od umjetnosti kao pojave koja treba da lebdi u zraku, a ne oslanja na zemlju, umjetnosti s religiozno-mistiĉnim, burţ nacionalistiĉkim, ĉak i rasistiĉkim tendencijama. To i takvt nerijanstvo našlo se kod ideologa njemaĉkog fašizma u si paţnje: oni su Wagnera ĉak proglašavali svojim preteĉom, je, na ţalost, dao povoda donekle i sam W. — idealiziraju! mansku mitologiju, srednjovjekovno viteštvo, istiĉući »bo; poslanje« svojih heroja (Siegfried, Lohengrin, Parsifal), : posvećeni i nedostupni krug izabranika (Gralski vitezovi) i kraju — nekim svojim spisima (medu njima i antisemitskim fletom Das Judentum in der Musik). MeĊutim, trajna vrij« ostat će u Wagnerovu djelu ona humanistiĉka misao koja poi snaţno proţima i njegove likove i njegovu muziku, misao s , usporedo uvijek idu i momenti vitalnog i zdravog umjeti realizma. DJELA (samo saĉuvana). ORKESTRALNA: simfonija u C-duru simfonija u E-duru (potpun samo Allcgro), 1834. Sedam uvertira: koi uvertira u d-molu, 1831; Konig Enzio (uvertira i završna muzika za trage Raupacha), 1832; velika koncertna uvertira u C-duru, 1832; Polonia, 183 Christoph Columbus (za dramu Th. Apela), 1835; Rule Britanma, 1837 Fanstouverture, 1840 (prer. 1855); Siegfried-ldyll za mali orkestar 1870; '. marsch (prema motivima iz Weberove opere Euryanthe) zajs duhaĉa i 20 tii 1844; Muldigungsmarsch, 1864; Grosser Festmarsch zur Eroffnung der h jdhrigen Gedenkfeier der Unabha'ngigkeits-Erklarung der Vereinigten Staa\ Nordamerika, 1876. — KLAVIRSKA. Tri sonate: I, u B-duru op. 1, II, u A-duru, 1831 (?) i ^11, Eine Sonate fiir das Album von Frau M(a \V (esendonek) u Es-duru, 1853. Fantazija u fis - mo lu, i 8 3 i ( ? ) ; Ein Lic IVorlc, 1840; Ziiricher Vielliebchen-Walzer, 1853; Albumblatl: Ankunft I schtvarzen Schzcanctl, 1861; AlbumblaU u C-duru, 1861; Albumblatt u Es
WAGNER 875. Poloncza za klavir 4-ruĉno u-Uuru op. 2, 1832. — DRAMSKA. Opere muziĉke drame (sve na vlastita libreta): Die Hochzeit, fragmenti (introdukcija, bor i septet), 1832—33; Die Feen (prema La donna serpente C. Gozzija), 832—34 (izv. 1888); Das Liebesverbot oder Die Novize von Palermo (prema iteasure for Aleasure W. Shakespearea), 1834—36 (izv. 1836); Rienzi, der let ste Ier Tribunen (velika tragiĉna opera u 5 ĉinova; prema E. Bulweru), 1837—40 Dresden, 20. X 1842; jug. premijera Zagreb, 15. I 1901); Der fllegende Holldnn-ler, 1840—41 (Dresden, 2. I 1843; jug. premijera Zagreb, 28. III 1896); Tann-iduser und der Sdngerkrieg auf IVartburg, 1842—45 (Dresden, 18. X 1845; jug. >remijera Zagreb, 5. VI 1895; prer. za izvedbu u Parizu, 1861); Lohcngrin, 845—48 (Weimar, 28. VIII 1850; jug. premijera Zagreb, 28. VI 1893). Tetra-ogija Der Ring des Nibelungen. Ein Biihnenfestspicl. Vorabend: Das Rheingold, 851—54 (Miinchen, 22. IX 1869; jug. premijera Zagreb, 11. IV 1935); Erster Vag: Die Walkiire, 1851—56 (Miinchen, 26. VI 1870; jug. premijera Zagreb, 6. IV 1898); Zweiter Tag: Siegfried, 1851—71 (Bayreuth, 16. VIII 1876; jug. )remijera Zagreb, 26. V 1938) i Dritter Tag: Gotterddmmerung, 1848—74 (Bay-euth, 17. VIII 1876). Tristan und Isolde, 1854—59 (Miinchen, 10. VI 1865; ug. premijera Zagreb, 29. VI 1917); Die Meistersinger von Niirnberg, 1861—67 Miinchen, 21. VI 1868; jug. premijera Zagreb, 15. VI 1929); Parsifal. Ein luhnenmeihfestspiel, 1877—82 (Bavreuth, 26. VII 1882; jug. premijera Zagreb, '.%. IV 1922). Scenska muzika Die letzte Heidenverschzvorung in Preussen, oder ~)er deuische Rittcrorden in Konigsberg (J. Springer), 1837. — VOKALNA: Kcujahrskantate za mješoviti zbor i orkestar, 1834; himna Nicolai za solo-glas, :bor i orkestar, 1837; Descente de la Courtille za zbor i orkestar (za istoimeni 'audeville Dumanoira), 1840; biblijska scena Das Liebesmuhl der Apostel za miški zbor ? orkestar, 1843; Wcihegruss za muški zbor, 1843; Gruss seiner Treuen in Friedrich August den Geliebtcn za muški zbor, 1844; Gesung »An Wegers irabe* za muški zbor, 1844. Pjesme: Sieben Kompositionen zu Goethes Faust 1. Lied der Soldaten; 2. Bauern unter der Linde, duet sa zborom; 3. Branders 'Jed; 4. Es tvar cinmal ein Konig; 5. Was machst du mir vor Liebchens Tiir; i. Meine Ruh* ist hin i 7. melodrama Ach neige, du Schmerzensreiche) op. 5, 1832; Der Tannenbaum (Scheurlin), 1838; Les deux Grenadiers (Heine), 1839— —40; Vier franzosisehe Romanzen ( i . Dors, mon enfant;z. Mignonne; 3. Attente; \. Tout n'est qu i images fugitives), 1840; Les adieux de Mane Stuart (Berangsr), [840; Funf Gedichte von Mathilde lVesendonk{i. Der Engel; 2. Stehe still; 3. Im Vreibhaus; 4, Schmcrzen; 5. Traume), 1857—58. Vokalne kompozicije kao imeci tuĊim operama: Allegro uz ariju Aubrvja iz opere Vampyr H. Marschne-a, 1833; romansa za bas za Singspiel Marie, Max und Michel K. Bluma, 1837; )jesma za bas za operu Die Schzvcizcrfamilie J. Weigla, 1837; arija Orovista bas) s muškim zborom za operu Norma V. Bellinija, 1840. — SPISI (izbor): \iin deutscher Musiker in Pariš (novele i eseji), 1840—41; Der Freischiitz. An ias Pariser Publikum, 1841; Hale'vy und die franzosisehe Oper, 1842; Mendels-•ohns »Paulus«, 1843; Die Konigliche Kapelle betrejfend, 1846; Berichte uber die Auffuhrung der Neunten Symphonie von Beethoven, 1846; Entzvurf zur Organi-■ation eines deutschen NationUtheaters fur das Konigreich Sachsen, 1848; Die S'ibelungen; Weltgeschichte aus der Sage s 1848; Die Kunst und Revolution, 1849; Das Kunstzoerk der Zukunft, 1850; Kunst und Klima, 1850; Oper und Drama, [851; Eine Mitteilung an meine Freunde, 1852; Zukunftsmusik, 1860; Bericht iber die Auffuhrung des Tannhduser in Pariš, 1861; Das IViener Hof-Opemthea-'cr, 1863; Ober Staat und Religion, 1864; Bericht an Seine Majestdt den Konig Ludurig II von Bayern, uber eine in Miinchen zu errichtende deutsche Musikschule, [865; Was istmdeutsch?, 1865; Deutsche Kunst und deutsche Politik, 1868; Zen--\urcn, 1869; Uber das Dirigieren, 1869; Beethoven, 1870; Ober die Bestimmung ier Oper, 1871; Erinnerungen an Auber, 1871; Uber Schauspieler und Sdnger, [872; Zum Vortrag der neunten Symphonie Beethovens, 1873; Bayreuth, 1873; Modem, 1878; Publikum und Popularitat, 1878; Das Publikum in Zeit und Raum, 1878; Religion und Kunst, 1880—81; Entzviirfe, Gedankcn, Fragmente (iz neobjavljenih rkp. obj. H. Wolzogen), 1885. Autobiografije: Autobiographische Skizze, 1842 i Mein Leben (do maja 1864), 1870 (privatno izd. samo u 15 primjeraka; posth. izd. u 2 sv.na njem., engl.,franci ruskom, 1911; kritiĉko izd. W. Altman-na 1933; tal. prijevod 1953, autentiĉno izd. obj. F. Brukmann, 1963). —Pjesniĉka djela (izuzevši tekstove vlastitih opera i muziĉkih drama): Leubald, ein Trauer-;piel, 1826—28; Die hohe Braut oder Bianca und Giuseppe, 1837 (na taj tekst Komponirao J. F. Kittl operu Bianca und Giuseppe oder Die Franzosen vor Nizza, 1848); Mdnnerlist grosser als Frauenlist oder die gluckliche Bdrenfamilie, komiĉna :>pera u 2 ĉina, 1838; Die Bergioerke zu Faluns, opera u 3 ĉina, 1842; Die Sara-zenin, opera u 5 ĉinova, 1842—43; Die Nibelungenmythus. Als Entzvurf zu einem Drama, 1848; jesus von Nazareth. Ein dichterischer Entmurf, 1848; VVieland der Schmied, als Drama entzvorfen, 1849; Eine Kapitulation, Lustspiel in antiker Manier, 1870—71; velik broj prigodnica i pohvalnica. — Preradbe: L. van Beethoven, IX simfonija (klavirski izvadak), 1830; G. Rossini, Les Soirees mu-ucales — Les Mariniers (za mali orkestar), 1838; G. Donizetti, La Favorita i L'Elisir d'amore (klavirski izvadak); 1840; J. F. Halevv, LaReine de Chypre i Le Guitarero (klavirski izvadak), 1840. — Revizije: C. W. Gluck, Iphigenie en Aulide (uvertira s koncertnim finalom), 1847; Palestrina, Stabat mater (s up uta ma z a iz vo Ċe nje), 1848; W. A. Mozart, Don Giovanni (18 50). Cjelokupno izdanje Wagnerovih muziĉkih djela obj. M. Balling (/?. Wagners musikalische Werke, 10 sv.), Leipzig 1912—29 (novi otisak The Works of R. Wagner, 7 sv., New York 1971). Novo izdanje cjelokupnih Wagnerovih djela zapoĉeo C. Dahlhaus 1970 u Mainzu (do 1975 izišlo 6 sv.). Uvertiru Les Fees ibj. A. de Almeida, Pariš 1964. Faksimilsko izd.: Die Meistersinger von Niirnberg, Mainz 1893 (tekst) i Miinchen 1922 (partitura); Tristan und Isolde, Miinchen 1923; Siegfried-1dyll, Miinchen 1923; Parsifal, Miinchen 1925; Kinder-KatechismuszuKoseVs Geburtstag, Mainz 1937; H. Krause-Graumnitz obj. Funf Gedichte fur eine Frauenstimme (Wesedonck-Lieder), Leipzig 1962 (II izd. 1972) i Lohen»rin, Leipzig 1975- —• Gesammelte Schriften und Dichtungen obj. R. Wagner, 1—IX, Leipzig 1871—80 i X—XII, E. W. Fritzsch, Leipzig 1883—1911; Entzvurfe. Gedanken. Fragmente, Leipzig 1885; Gedichte obj. C. F. Glasenapp, Berlin 1905; Entzv'irfe zu: Die Meistersinger von Niirnberg, Tristan und Isolde i Parsifal obj. H. v. Wolzogen, Leipzig 1907; Der junge Wagner, Dichtungen, Aufsdtze, Entzviirfe 1832—1849 obj. J. Kapp, Berlin i Leipzig 1910; R. Wagner. SdmtHche Schriften und. Dichtungen, 16. sv., Leipzig 1911; R. Wagner Gesammelte Schriften obj. J. Kapp, 14 sv., Leipzig 1914; R. Wagners Leben und IVerke in zehn Bdnden obj. W. Golther, Stuttgart 1914. —• Korespondencija (izbor): Richard \Vagners Briefe in Original-Ausgaben, 17 sv., Leipzig 1912—14: I—II, W. an Minna Wagner (engl. prijevod Richard to Minna, 1909; novi otisak New York 1972); III, Familienbriefe (engl. prijevod Family Letters of R. Wagner, New York 1911); IV, W. an Th. Uhlig, W. Fischer, F. Heine (engl. prijevod R. Wagner's Letters to His Dresden Friends, New York 1890); V, W. an M. Wesendonck [engleski prijevod R. Wagner to M. Wesendonck, 1905; novi otisak, Boston 1971); VI, W. an O. Wesendonck; VII, W. an Breitkopf & Hdrtel (novi otisak, Wiesbaden 1971); VIII, W.an Schott (novi otisak, Wiesbaden 1971); IX, Briefmechsel Wagner—Liszt (engl. prijevod Correspondence of Wagner and Liszt, 1897; novi otisak, New York 1969 i 1972); X, W, an Th. Apel; XI, W. an A. Rockel; XII, W. an F. Praeger; XIII, W. an Eliza Wille\ XIV, W. an seine Kunst-ler; XV, Bayreuther Briefe; XVI, W. an E. Heckel i XVII, W. an Freunde und Zeitgenossen. R. Wagners Briefe nach Zeitfolge und Inhalt obj. W. Altmann, Leipzig 1905 (novi otisak, Wiesbaden 1971); Briefe R. Wagncrs an eine Putz-maeherin obj. D. Spitzer, Wien 1906; R. Wagners Gesammelte Briefe obj. J.
707
Kapp i H. Kast.ncr (do 2. VII 1S50; 2 sv.), Leipzig 1914; R. Wagner, Briefe an H. v. Biilozv, Jena 1916; R. IVagners Briefe an Frau Julie Ritter obj. S. v. Hausegger, Miinchen 1920; TJie Nietzsche-lVagner Correspondence obj. E. Forster-Nietzche, New York 1921 (novo izd. 1970; engleski London 1922; tal. Carteggio Niet7.sche-Wagncr obj. M. Montinari, Torino 1959); R. Wagner. Briefe an H. Richter obj. L. Karpath, Berlin, Wien i Leipzig 1924; R. IVagners Verbannung und R'ickkehr 1849—62. Mit unverdffentlichen Briefen und Aktenstiicken obj. W. Lippert, Dresden 1927; R. IVagner an M. Maier (1862 —1878) obj. H. Scholz, Leipzig 1930; The Letters of R. Wagner to A. Pusinelli, New York 1932; Lettres francaises de R, Wagner obj. J. Tiersot, Pariš 1935; 15 Briefe R. IVagners mit Erinnerungen und Erlduterungen obj. E. Wille, Miinchen, Berlin i Ziirich 1935; Die Briefe R, VVagners an J. G aut ier obj. W. Schuh, Ziirich 1936 (novo izd., izbor, obj. E. Lepel, Dresden 1950); Konig Ludzuig II. und R. Wagncr, Briefzvechsel, 5 sv., 1936—39; Letters of R. Wagner. The Burrcll Collection obj. J. N. Burk, New York 1950 (novi otisak, New York 1972); R. Wagner, Briefe. Die Sammlung Burrell, Frankfurt 1953; Wagner-Nietzsches Briefzvechsel zvdhrcnd des Tribschener Idylls obj. W. Jerger, Bern 1951; R. Wagner et Louis II de Baviere, Lettres (1864—1883) obj. B. Ollivier, Pariš 19S0; Die Briefsammlung des R. WagnerMusewns in Tribschen obj. A. Zinsstag, Basel 1961; Lettres d J. Gautier par Richard et Cosima Wagner obj. L. Guichard, Pariš 1964; R. Wagner und die Putzmacherin oder Die Macht der Verleumdung obj. L. Kusche, Wilhelmshaven 1967. Za cjelokupno izdanje Wagnerovih pisama, u redakciji G. Slrobela i W. Wolfa, predviĊeno je ukupno 35 svezaka; do 1975 izišla 2 sv., Leipzig 1967 i 1970. LIT. (izbor). BIBLIOGRAFIJE, KATALOZI, RUKOPISI: W. Tappcrt, Wagner-Lexikon. Worterbuch der Unhoflichkeit, enthaltend grobe, hohnende, gehassige und verleumderische Ausdriicke, welche gegen den Meister R. Wagner, seine Werke und seine Anhanger von den Feinden und Spottern gebraucht \vorden sind, Leipzig 1877 ( I I prer. izd. R. Wagner im Spiegel der Kritik. Worterbuch der Unhoflichkeit, Leipzig 1903; novi otisak, Miinchen 1967). —■ V. Oesterlein, Katalog einer Richard Wagner Bibliothek (4 sv.), Leipzig 1882 — —95 (novi otisak, Wiesbaden 1970). — C. F. Glasenapp i H. Stein, Wagncr-Lexikon, Stuttgart 1883. — C. F. Glasenapp, Wagner-Encyclopadie (2 sv.), Leipzig 1891. —• A. Seidl, Wagneriana (3 sv.), Berlin i Leipzig 1901 —02. — H. Silege, Bibliographie wagnerienne francais (1851—1902), Pariš 1902. — L. Frankenstein, Richard Wagner-Jahrbuch (5 sv.), Leipzig 1906—13. — A. Seidl, Neue Wagneriana (3 sv.), Regensburg 1914. —■ H. Barth, Internationale Wagner-Bibliographie (od 1945; samo njemaĉke, engleske i francuske publikacije u obliku knjige), 3 sv., Bavreuth 1956, 1961 i 1968. — M. A. Bar toli Bacherini (red.), Bibliograna vvagneriana. Opere di e su R. Wagner pubblicate in Italia 1958—70, Bavreuth 1971. BIOGRAFIJE, MONOGRAFIJE: C. F. Glasenapp, Richard Wagners Le b e n u n d W i r k e n, Ka s s e l i Le ip z i g 1 8 7 6 — 7 7 ( I II i z d . D a s Le b e n Richard Wagners, 6 sv., Leipzig 1895—1912; engl. prijevod, London 1900—08). — F. Liszt, Richard Wagner, Leipzig 1883 i 1914. — W. Tappert, Richard Wagner, Blberfeld 1883. — A. Jullien, Richard Wagner, Pariš 1886 (engl. pri jevod 1901). — L. Torchi, Richard Wagner, Bologna 1890. — H. Th. Finck, Wagner and His Works (2 sv.), London 1893 (novi otisak, New York 1968; njem. prijevod, Breslau 1897). — H. St. Chamberlain, Richard Wagner, Miin chen 1896 (engl. prijevod 1897; tal. prijevod, Milano 1947). — M. Burell, Richard Wagner, His Life and Works from 1813 to 1834, London 1898. — H. Lichtenberger, Richard Wagner, Pariš 1898 (njem. prijevod, Dresden i Leipzig 1899 i II izd. 1948). — E. Schure, Souvenirs sur Richard Wagner, Pariš 1900 (XXVI izd. pod naslovom Richard Wagner, son oeuvre et son idee, Pariš 1933; njem. prijevod, Leipzig 1900). — G. Adler, Richard Wagner, Leipzig 1904 (II izd. Miinchen 1923; franc. prijevod, Leipzig 1909). — R. Burkner, Richard Wagner, Jena 1906 (VIII izd. 1924). — A. Neumann, Erinnerungen an Richard Wagner, Leipzig 1907. — Af. Koch, Richard Wagner (3 sv.), Berlin 1907—18. — E. Schmitz, Richard Wagner, Leipzig 1909 (II izd. 1918). — J. Kapp, Wagner, Berlin 1910 (XXXII izd. Stuttgart i Berlin 1929). — C. Giuliozzi, Richard Wagner (2 sv.), Milano 1910. — E. Poire'e, Richard Wagner, Pariš 1921. — P. Bckker, Richard Wagner, Stuttgart i Berlin 1924 (engl. prijevod, New York 1931; novi otisak, Freeport, N. Y. 1970). — G. A. Hight, Richard Wagner (2 sv,), London 1925. — R. Capell, Richard Wagner, Oxford 1927 i 1948. — G. de Pourtales, Wagner, Pariš 1932 (engleski, New York 1932; njemaĉki, Ziirich 1957; novo franc. izd. 1960; novi engl. otisak, Westport, Conn., 1972; tal. prijevod, Milano 1959; poljski prijevod, VarŠava 1962). — E. Bucken, Ri chard Wagner } Potsdam 1933. — R. Stemplinger, Richard Wagner in Miinchen, Miinchen 1933. —■ E. Nezuman, The Life of Richard Wagner (4 sv.), London 1933—46 (novo izd. 1960). — W. J. Turner, Wagner, London 1933 (novo izd. 1948). — W. H. Hadozv, Richard Wagner, Olten 1948. — Th. W. Adorno, Versuch iiber Wagner, Berlin i Frankfurt am Main 1952 (novi otisak 1971; franc. prijevod, Pariš 1966; tal. prijevod, Torino 1966). — O. Strobel, Richard Wagner, Leben und Schaffen. Eine Zeittafel, Bavreuth 1952. — Z. v. Kraft, Richard Wagner, Ein dramatisches Leben, Miinchen 1953 (franc. prijevod, Pa riš 1957). — R. Dumesnil, Richard Wagner, Pariš 1954 (španj. prijevod, Barce lona 1956; tal. prijevod, Milano 1961). — K. Holl, Richard Wagner, Berlin 1956. — Gianoli, Wagner, Brescia 1956. — G. Ferchault, Richard Wagner, Pariš 1956. —■ C. v. Westernhagen, Richard Wagner, Ziirich 1956. — B.Harding, La Vie passionnee de Richard Wagner, Feu magique, Pariš 1957. — L. Umery, Richard Wagner, poete mage, Lyon 1958. — W. Jacob, Richard Wagner, Leben und Werk, Hamburg 1958. — J. Rousselot, La Vie passionnee de Wagner, Pa riš i Verviers 1960. —■ M. Schneider, Wagner, Pariš 1960 (tal. prijevod 1962). — W. G. Armando, Richard Wagner, Hamburg 1962. —• J. Muller-Blattau, Richard Wagner, Leben und Werk, Konigstein in Taunus 1962. — H. Gal, Richard Wagner, Versuch einer Wurdigung, Frankfurt am Main 1963. — E. Kuby, Richard Wagner & Co., Hamburg 1963. — L. Marcuse, Das denkwiirdige Leben des Richard Wagner, Miinchen 1963 (novi otisak, Ziirich 1973; ĉeški, Praha 1960). — G. Pannain, Richard Wagner, Milano 1964. —■ V. Šedivd, Richard Wagner, Bratislava 1966. —■ Gy. S6lyom, Wagner, Budapest 1966. — E. Ciomac, Viata §i opera lui Richard Wagner, Bukuresti 1967. — Ch. White, An Introduction to the Life and Work of Richard Wagner, Englewood Cliffs, N. J., 1967. —• R- W. Gutman, Richard Wagner. . . , New York 1968 i 1972 (njem. prijevod Richard Wagner, Der Mensch, sein Werk, seine Welt, Miinchen 1970). — Gy. Kroo, Wagner (2 sv.), Budapest 1968. — R. Raphael, Richard Wagner, New York 1969. — E. Padmore, Wagner, London 1971 (New York 1973)- — M. Gregor-Dellin, Wagner-Chronik. Daten zu Leben und Werk, Miinchen 1972. RADOVI SPECIJALNOG KARAKTERA O VVAGNERU I NJEGOVOJ MUZICI: H. v. Biilozo, Uber Richard Wagners Faust-Ouvertiire, Leipzig 1860. — Ch. Baudelaire, Richard Wagner et Tannhauser a Pariš, 1861. — F. Hauseg ger, Richard Wagner und Schopenhauer, Leipzig 1878 (II izd. 1892). ■— G. Servieres, Richard Wagner juge en France, Pariš 1887. — F. Nietzsche, Der Fali Wagner, Leipzig 1888. — Isti, Nietzsche contra Wagner, 1889. — M. Kufferath, Le Theatre de Richard Wagner (6 sv.), Pariš i Bruxelles 1891 —98. —• E. Closson, Siegfried de Richard Wagner, Bruxelles i Pariš 1891. — H. St. Chamberlain, Das Drama Richard Wagners, Leipzig 1892. ■—■ H. Dinger, Richard Wagners geistige Entwicklung, I, Die Weltanschauung Richard Wagners,
m 708
WAGNER
Leipzig 1892. — H. Porges, Die Biihnenproben zu den Bayreuther Festspielen desjahres 1876,4 dijela, Leipzig 1896.— G. B. Shazv, The Ferfect Wagnerite. . , Major Critical Essays, London 1898 (novo izd. u Standard Edition of the Works of B. Shaw, London 1955). —• E. Nezuman, A Study of Wagner, London 1899. — E. Thomas, Die Instrumentation der Meistersinger von Niirnberg (2 sv.)» Mannheim 1899. — W. Golther, Die sagengeschichtlichen Grundlagen der Ringdichtung Richard Wagners, Charlottenburg 1902. — P. Moos, Richard Wagner als Asthetiker, Berlin i Leipzig 1906. — J. Kapp, Richard Wagner und Franz Liszt, Berlin i Leipzig 1908. — J. Hey, Richard Wagner als Fortragsmeister (obj. H. Hey), Leipzig 1911. — J. Kapp, Wagner und die Frauen, Berlin 1912 (XV izd. Stuttgart i Berlin 1921; novo izd. Berlin 1951; engl. London 1932 i 1951; tal. Milano 1939). — 5. Rockl, Ludvig II und Richard Wagner (2 sv.), Munchen 1913—20. — G. d'Annunsio, La Mušica di Wagner e la genesi del »Parsifal«, Firenze 1914. — E.-H. de Curzon, L'oeuvre de Richard Wagner a Pariš, Pariš 1920. — A. Lorenz, Das Geheimnis der Form bei Richard Wagner (4 sv.), Berlin 1924—33 (II izd. Tutzing 1966). — A. Aber i A. Appia, Das Problem der Stilbiihne bei den Werken Richard Wagners, Kongressbericht, Leipzig 1925. — M. Milojević, Nekolike ideje Richarda Wagnera o muziĉkoj drami (Muziĉke studije i ĉlanci, I), Beograd 1926. — W. Ramann, Der dichterische Stil Richard Wagners (disertacija), Jena 1929. — M. Morold, Wagners Kampf und Sieg dargestellt in seinen Beziehungen zu Wien (2 sv.), Ziirich, Leipzig i Wien 1930. — V, d'Indy, Richard Wagner et son influence sur l'art musical francais, Pariš 1930. — K. Jdckel, Richard Wagner in der franzosischen Literatur (2 sv.), Breslau 1931 —32. — Th. Adann, Leiden und Grosse Richard Wagners, Die neue Rundschau, 1933 (pod naslovom Leiden und Grosse der Meister, Wren 1936; franc. prijevod, Pariš 1933).— G. Ritter, Studien zu Richard Wagners »Tristan und Isolde« (disertacija), Frankfurt a. M. 1933- — P. G. Dippel, Nietzsche und Wagner, Bern 1933. — T. Grisson, Beitrag zur Auslegung von Richard VCagners "Ring des Nibelungen« (disertaci ja), Rostock 1934. — P. Fpy6ep, Pnxap4 BarHep (1833—1933), MocKsa 1934. — A. B. JIynaHapcKuu, Pnxap;i BarHep (u knjizi JOoHJieH), MocKBa 1934. ■— M. Fehr, Richard Wagners Schweitzer Zeit (2 sv.), 1 -— Aarau i Leipzig 1934, 2 — Aarau i Frankfurt am M. r954. — H. Pinkus, Ferdinand Hebbels und Richard Wagners Theorien vom dramatischen Kunstwerk (disertacija), Marburg 1935. — H. Galli, Richard Wagner und die Klassik, Bern i Leipzig 1936. — W, Wahle, Richard Wagners szenische Visionen und Ihre Ausfiihrung im Biihnenbild (disertacija), Munchen 1937. ■— F. HerzfelĊ, Minna Planer . . . , Leipzig 1938. — M. Moser, Richard Wagner in der englischen Literatur (disertacija), Bern 1938. — V. Vuĉković y Rihard Vagner. »Tristan i Izolda« u razvoju evropske muzike XIX veka (Muziĉki portreti), Beograd 1939. — E. Fleischhauer, Richard Wagners Forderungen an die Sangerstimme (disertacija), Freiburg im Breis gau 1941. — G. Hellberg-Kupfer, Richard Wagner als Regisseur, Berlin 1942. — H. Hirsch, Richard Wagner und das Deutsche Mittelalter, Wien 1944. — Ai. Doisy, L'Oeuvre de Richard Wagner, Bruxelles 1945 (njem. Bayreuth 1952), — M. Beaufils, Wagner et le Wagnerisme, Pariš 1946. — M. Boucher, Les Idees politiques de Richard Wagner, Pariš 1947 (engleski, New York 1950). — A. Kolb, Le Roi Louis II de Baviere et Richard Wagner, Pariš 1947. — Maione, II Dramma di Wagner, Palermo 1947. —K. Overhoff, Richard Wagners Tristan-Partitur. Eine musikalisch-philosophische Deutung, Bayreuth 1948. — A, Bruers, Guida alle opere di Riccardo Wagner, Roma 1949. — E. Preetorius, Wagner. Bild und Vision, III. izd., Godesberg 1949. — L. Stein, The Racial Thinking of Richard Wagner, New York 1950. — H. J. Schaefer, Gehalt und dramaturgische Gestaltung im Kunstwerk Richard Wagners (2 sv.; diserta cija), Marburg 1950. — K. Ipser, Richard Wagner in Italien, Salzburg 1951. — G. G. Wiessncr, Richard Wagner, der Theater-Reformer, Emsdetten 1951. — F. Fousek, Die dramaturgischen Probleme in Richard Wagners »Tannhauser und der Sangerkrieg auf dem Wartburg« (disertacija), Wien 1951. — K. Over hoff, Richard Wagners Parsifal, Lindau am Bodensee 1951. — L. Strecker, Richard Wagner als Verlagsgefahrte, Mainz .1951. — H. Barth, Actualite de Wagner, Bayreuth 1952. — C 5. Benedict, Uber die Inszenierung der Werke Richard Wagners, Tubingen 1952. — O. Fries, Richard Wagner und die deutsche Ro mantik, Ziirich 1952. —J. Haselbock, Die dichterische Entwicklung des jungen Wagner (disertacija), Wien 1953. — S. Riitzozu, Richard Wagner und Bayreuth, Niirnberg 1953. — R. M. Rayner, Wagner and »Die Meistersinger«, Cambridgc 1954. — H. Mayer, Richard Wagners geistige Entwicklung, Diisseldorf i Ham burg 1954. — H. Enget, Wagner und Spontini, AFMW, 1955. — Isti, Richard Wagners Stellung zu Mozart, Festschrift W. Fischer, Innsbruck 1956. — H. Bcrtram, Mythos, Symbol, Idee in Richard Wagners Musikdramen, Hamburg 1956. — K. F. Richter, Die Antinomien der szenischen Dramaturgie im Werk Richard Wagners (disertacija), Munchen 1956. — W. Einbeck, Der religios-philosophische Gehalt in Richard Wagners Musikdramen, Buenos Aires 1956. —■ R. Saitschick, Gotter und Menschen in Richard Wagners Ring des Nibe lungen, Eine Lebensdeutung, I I I izd., Tubingen 1957. —■ A. E. Jones, The Chorusses in the Opera of Richard Wagner (disertacija), New York 1957. — H. Engel, Versuche einer Sinndeutung von Richard Wagners »Ring des Nibe lungen«, MF, 1957. — H. Blumer, Uber den Tonarten-Charakter bei Richard Wagner (disertacija), Munchen 1958. — H. Petriconi, Gotterdammerung (Das Reich des Untergangs), Hamburg 1958. — V. Levi, Tristano et lsotta di Richard Wagner, Venezia 1958. — E. A. Lippman, The Esthetic Theories of Richard Wagner, MQ, 1958.—B. Bacujioe, »JIoenrpHH« P. Bartrepa, MocKBa 1958.— J. Barzun, Darwin, Marx, Wagner, Critique of a Heritage, Garden City 1958. — G. Favrc, Richard Wagner par le disque, Pariš 1958. —■ Z. v. Kraft t Das Festspielhaus in Bayreuth, Jiiteborg 1959 (II izd. Bayreuth 1967; III izd. 1969). — H. Mayer t Richard Wagner in Selbstzeugnissen und Bilddokumenten, Ham burg 1959. —A. Kenuzc6epz> »KoJibrio HnoeJiyHra<' BarHepa, MocKBa 1959. •— O. Dciube, Richard Wagner: »Ich schreibe keine Symphonien mehr«, Koln 1960. —■ O. J. Hartmann, Die Esoterik im Werk Richard Wagners, Freiburg 19 60. —■ A. M. Matter, Richard Wagner, educateur, Lausanne 1960. —J. Mistler, A Bayreuth avec Richard Wagner, Pariš 1960. —J. M. Stein, Richard Wagner and the Syntcsis of Arts, Detroit 1960. — Wieland Wagner inszeniert Richard Wagner (uvod K. H. Ruppel), Konstanz 1960. — J. Meinerhertz, Richard Wagner und Bavreuth, Berlin i Wunsiedel 1961. — J. Dauven, La Gamme mystique de Richard Wagner, Pariš 1961. — Der Fali Bayreuth (zbornik), Basel i Stuttgart 1962. — A. Williamson, Wagner Opera, London 1962. — H. v. Stein, Dichtung und Musik im Werke Richard Wagners, Berlin 1962. — H. Scharschuch, Gesamtanalyse der Harmonik von Richard Wagners Musikdrama »Tristan und Isolde« (2 sv.), Regensburg 1963. —■ G. Schultz, Das Recht in den Buhnendichtungen R. Wagners, Koln 1963. — E. Zuckermann, The First Hundred Years of Wagner's »Tristan«, New York i London 1964. — L-M. Kinne, R. Wagner, Der Ring der Nibelungen. Die Bavreuther Inszenierungen 1876 —1963 (di sertacija), 2 sv., Wien 1964. — W. Wagner (red.), Hundert Jahre Tristan, Emsdet ten 1965. —• G. Skelton, Wagner at Bavreuth. Experiment and Tradition, Lon don i New York 1965. —■ 5. Pfabigan, Entsagung und Resignation im Schriftwerk R. Wagners (disertacija), Wien 1965. — P. Roubertoux, Wagner dramaturge, Bruxelles 1965. —■ V. Gollancz, The Ring at Bayreuth, London 1966 (pogovor Wielanda Wagnera). — H. Mayer ) Anmerkungen zu Wagner, Frankfurt a. M. 1966. — E. Rappl, Wagner-Opernfiihrer, Regensburg 1967. — F. de Lioncourt, R. Wagner und das heutige Bayreuth, Bayreuth 1967. —J. Culshazv, Ring Resounding (2 sv.), London i New York 1967. •—■ E. Sander, Bayreuther Buh-
nencgeschichte der »Meistersinger von Niirnberg« 1884 —1964 ( Wien 1968. — E. Borrelli, Dali »Olandese« al »Parsifal«, Firenze ] Magee, Aspects of Wagner, London 1968 (revidirano izd. 1973). — 1 Die Musikdramen R. Wagners. Eine thematisch-musikalische Int Salzburg 1968. — C. v. Westernhagen i G. Strobel, Wilhelm Richa MGG, XIV, 1968. ■— W. Bronnennteyer, Vom Tempel zur Werkstatt. der Bayreuther Festspiele, Bavreuth 1970. — E. Voss t Studien zur tation R. Wagners, Regensburg 1970. —■ C. Dahlhaus, Die Bedeutu stischen in Wagners Musikdramen, Munchen 1970. — Isti, Wagne tion des»musikalischen Dramas, u »100 Jahre Byreuther Festspiele«, burg 197T. — Isti, Wagners Musikdramen, Velber bei Hannover 1 Overhoff, Wagners Nibelungen-Tetralogie. Eine zeitmasse Betrach burg 1971. —• S. SchmiĊt, Die Ouvertiire in der Zeit von Beethoven I Probleme und Losungen (disertacija), Freiburg i. B. 1972. — H. Festspiel-Idee R. Wagners, u »100 Jahre Bayreuther Festspiele«, I burg 1973. —• W. Breig, Studien zur Enstehungsgeschichte von Waj der Nibelungen (habilitacija), Freiburg i. B. 1973. —A. E. Lefranst( et Isolde« des R. Wagner, Etude thematique et analyse, Pariš 1973. — Die grosse Bedeutung des Rechts in den Biihnendichtungen R. Wai reuth 1973. — C v. Westerkagen, Die Entstehung des »Ring«. Darges Kompositionsskizzen R. Wagners, Ziirich 1973. — H. Barth, £>. Voss (red.), Wagner. Sein Lebcn, sein Werk und seine Welt in zeitg> Bildern und Texten (predgovor P. Boulez), Wien r975.
2. Cosima, rod. Liszt (Como, 24. XII 1837 — I 1. IV 1930). Ţena Richarda; kći F. Liszta i grofice M. < školovala se u Parizu. God. 1857 udala se za H. v. Bi njim imala dvoje djece: Blandinu i Danielu; 1870 naj Biilowa i udala se za ra; iz njihova braks troje djece: Isolda, Ev f ri ed . Ve ć od po o nova prijateljstva, a os kon vjenĉanja, aktivr djelovala u Wagnero posebno na pripreman gradnju kazališta u By nakon Wagnerove srr uzela je umjetniĉko Sveĉanih igara. O vis teligenciji i širokoj ku odluĉne i sposobne ţt doĉi i brojna korespon mnogim uglednim su' cima. DJELA: monografija F Ein Gedenkblatt von seine 1911. — PISMA: Cosimc Briefe an ihre Tochter Dt Bulotv 1866—1885 C. WAGNER obj. M. berg, Stuttgart 1933; Rad F. von Lenbacha Cosit und H. S. Chamberlain im sel 1888—1908 obj. P. Leipzig 1934; Briefzuechsel ztuischen Cosima Wagner und Fiirst E. zu i Langenburg, Stuttgart 1937; Die Briefe Cosima Wagners an F. Niet E. Thierbach, Weimar 1938—40. LIT.: R. Du Moulin -Eckart, Cosima Wagner (2 sv.), Mirne —31 (engl. prijevod, New York 1930). — W. Siegfried, Frau Cosim; Stuttgart 1930.—■ L. Scalero, Cosima Wagner, Modena 1933 (njem. Ziirich T934). — K. Grunsky, Cosima Wagner, Erlangen 1936. — A Ienkovich-Morold, Cosima Wagner, Leipzig 1937- — S. D. Gallvrit; Wagner, 1938. —• E. W. Wasserburger, Cosima Wagner und Friedrich : Eine Studie ihrer Freundschaft auf Grund der Briefe C. Wagners an sehe (disertacija), Cambridge, Massachusetts 1957. — G. Colin, Le Cosima, Pariš 1959. — A. v. Hildebrand, Briefe und Erinnerungen (: Cosimi Wagner) obj. B. Sattler, Munchen 1962. — A. H. Sokolol Wagner, New York 1969 (London 1970; njem. prijevod Cosima Wa; sergewohnliche Tochter von Franz Liszt, Hamburg 1970)- — D. Suthc sima. Eine Biographie, Tubingen 1970.
3. Siegfried, kompozitor, dirigent i operni redateljsehenkraj Luzerna, 6. VI 1869 —■ Bavreuth, 4. VIII 19 Richarda i Cosime. Završio studij arhitekture; muziku u vatno kod H. v. Steina i E. Humperdincka i poslije 1892 Richtera i J. Kniesea (< nje). Posjetio Kinu i J; God. 1894 postao } dirigent kazališta u Ba; 1896 prvi put dirigirac Nibelunga, a 1901 reţir ru Ukleti Holandez; ic uzeo upravu Sveĉanih Preteţno operni kom svojoj je muzici nastoj nacionalno obiljeţje, ru jući tradiciju C. M. v. ra i A. Lortzinga. Kao gov otac, pisao je sam za svoje opere. Kao Festivala u Bavreuthu nad djelom svojega oc£ u reţiji eksperimentira( S. WAGNER vim izraţajnim mogućn
r^y*<»^jfegay^^ifeKgpftjM»att^
WAGNER — WAGNEROVE TUBE DJELA, ORKESTRALNA: simfonijske pjesme Selmsucht (prema Schil:ru), 1895 i Gliick, 1924; simfonija u C-duru, 1925; koncert za violinu, 1915; oncertni komad za flautu i orkestar, 1913; scherzo Und zvenn die Welt voli Teufel icir/, 1923 — DRAMSKA. OpereT Der Bdrenhauter, 1899; Herzog Wildfang, 901; Der Kobold, 1904; Bruder Lustig, 1905; Sternengebot, 1908; Banadietrich, 910; Schzvarsschzvanenreich, 1918; Sonnenflammen, 1918; Der Heidenkonig, •v. 1933; Der Friedensengel, 1926; An allem ist Hiitchcn schuld, 1917; Der 'chmied von Marienburg, 1923; Rainulf und Adelasia, 1922; Wahnoper, 1928 jamo 1. ĉin); Die heilige Linde, 1927; Walatnund, 1928 (samo tekst) i Das Fluch-■in, das jeder mitbekam, 1929. — Zborovi; solo-pjesme. —■ Spisi: Reisetagebuch 892 obj. W. Wagner, Bavreuth 1935; Erinnerungen, 1923. — Pisma S. Wagnera bj. H. Rebois (Lettres de S. Wagner, Pariš 1933). LIT.: L. Karpath, Siegfried Wagner als Mensch und als Kunstler, Leip ig 1902. — C. F. Glasenapp, Siegfried Wagner und seine Kunst (3 sv.), Berlin 906 i Leipzig 1911. — P. Pretzsch, Die Kunst Siegfried Wagners: ein Fiihrer urch seine Werke, Leipzig 1919. — O. Daube, Siegfried Wagner und sein Werk, !ayreuth 1925. — Isti, Siegfried Wagner und die Marchenoper, Leipzig 1936. - G. Skelton, Wagner at Bavreuth, London i New York 1965. — Z. v. Kraft, )er Sohn, Graz 1969. — W. Bronnenmeyer, Vom Tempel zur Werkstatt. Ge:hichte der Bavreuther Festspiele, Bayreuth 1970. — Th. E.Rcimcrs, Siegfried Cagner as Innovator, Opera, 1972.
4. Wieland, operni redatelj (Bayreuth, 5. I 1917 — Miinhen, 17. X J966). Sin Siegfrieda; studirao slikarstvo i muziku K. Overhoff); u opernoj reţiji amouk. Umjetniĉku karijeru ao redatelj zapoĉeo 1935 u oibecku i Kolnu; 1943 prvi iut reţirao u Bayreuthu (Maj-tori pjevaĉi). God. 1951 preu-eo s mladim bratom Wolfgan-;om vodstvo Sveĉanih igara, ivoje scenske postave temeljio ia studiju antiĉkih pjesnika, na isihoanalitiĉkim istraţivanjima i. Freuda i C. G. Junga, kao na teoretskim spisima Richar-la Wagnera. Umjesto tradicio-talnih ilustracija na pozornici irimjenjivao je arhaiĉke sim>ole, pa je izazvao ţive polenike. Iskustva s eksperimenti-na na djelima R. Wagnera pre-losio je i na druge opere. >voje najviše umjetniĉke do-nete ostvario je u Bayreuthu: ^rsten Nibelunga (1951 i 1965), ^arsifal (1951), Tristan i Izolda 1952 i 1962), Tannhduser (1955 1961), Majstori pjevaĉi (1956 i 961) i Ukleti W. WAGNER Holandez (1959); 1 Miinchenu: Orfej i Euridika (Gluck; 1952); u Stuttgartu: Filetio (Beethoven; 1954), Antigonae (Orff; 1956), Rienzi (Wagner; 957), Saloma i Elektra (Strauss; 1962 i 1964), Lulu i Wozzeck Berg; 1966); u Hamburgu: Carmen (Bizet; 1959); u Berlinu: 4ida (Verdi; 1961); u Frankfurtu na Majni: Otelio (Verdi; [965) i Wozzeck (Berg; 1966). DJELA: Uberlieferung und Neugestaltung, 1955. — Redigirao i izdao Richard Vagner und das neue Bayreuth, 1962 i Hundert Jahre Tristan, 1965. LIT.: W. Panofsky, Wieland Wagner, Bremen 1964. —• A. Golea, Entreiens avec Wieland Wagner, Pariš 1967 (njem. prijevod, Salzburg 1968). —• C. Mst, Wieland Wagner et la survie du theatre lyrique, Lausanne 1969. — W. ■ichafer, Wieland Wagner, Tiibingen 1970. — G. Skelton, Wieland Wagner. rhe Positive Skeptic, New York i London 1971.
5. Wolfgang Manfred Martin, operni redatelj (Bayreuth 3 IO. VIII 1919—). Brat Wielanda; muziku uĉio privatno. Prva edateljska iskustva stekao na Sveĉanim igrama u Bayreuthu i kao sistent H. Tietjena na Drţavnoj operi u Berlinu (1940—44); :ao redatelj debitirao 1944 u Berlinu, gdje je postavio operu svoga ica Siegfrieda Andreasnacht (Bruder Lustig). Od 1951 upravljao Savreutskim festivalom zajedno s bratom Wielandom, a poslije ijegove smrti (1966) preuzeo cijelu upravu sam. U Bayreuthu je eţirao opere Lohengrin (1953—54 i 1967), Ukleti Holandez (1955), r ristan i Izolda (1957), Prsten Nibelunga (1960 i 1970) i Majstori
WAGNER, Johanna, njemaĉka pjevaĉica, sopran (Lohnde kraj lannovera, 13. X 1826 — Wiirzburg, 16. X 1894). Uĉila kod voga pooĉima Alberta Wagnera (Richardova brata) i kod Pauline /iardot-Garcia u Parizu. Pjevala u Wiirzburgu i Bernburgu te :844—45 u Dresdenu, gdje je bila prva Elizabeta (Wagner, Tanntauser) pod vodstvom samog kompozitora. God. 1849 nastupala i Hamburgu i 1850—61 u Berlinu. Izgubivši glas prešla je u dranu i 1872 povukla se s pozornice, ali je još iste godine, na Waglerov zahtjev, nastupila u Beethovenovoj IX simfoniji, a 1876 i u
709
Bayreuthu. God. 1882—84 predavala je pjevanje na muziĉkoj školi u Miinchenu. LIT.: J. Kapp i J. Jachtnann, Richard Wagner und seine erste Elisabeth, Berlin 1926.
WAGNER, Joseph (Frederick), ameriĉki kompozitor i dirigent (Springfield, Massachusetts, 9. I 1900—Los Angeles, 12. X 1974). Diplomirao 1932 na College of Music u Bostonu; usavršavao se u kompoziciji kod A. Caselle (1927) i u Parizu kod Nadije Boulanger (1934—35); u dirigiranju uĉenik P. Monteuxa i F. Weingartnera. God. 1924 osnovao Boston Civic Symphony Orchestra, kojim je ravnao do 1945; uz to predavao instrumentaciju i dirigiranje u nekoliko muziĉkih škola. God. 1947—50 bio dirigent orkestra u Duluthu, a 1950—54 u San Joseu. Od 1955 bio je muziĉki pedagog u Nevv Yorku, a zatim u Los Angelesu na Institute of the Arts. DJELA. ORKESTRALNA. Tri simfonije: I, 1934; II, 1943 i III, 1951. Sinfonietta American, 1930; simfonijeta za gudaĉki orkestar, 1942. Koncerti: za klavir i mali orkestar 1929; 2 za harfu, 1947 i 1964; za violinu, 1956 te za orgulje, duhaĉe i udaraljke, 1963. Rapsodija za klarinet, klavir i gudaĉe, 1928; A Fugal Tryptych za kiavir, udaraljke i gudaĉe, 1936; Fantasy in Technicolor za klavir, duhaĉe i udaraljke, 1949; Introduction and Rondo za trublju i orkestar, 1950; Introduction and Scherzo za fagot i gudaĉe, 1951; uvertira American Jubilee, 1945; Variations on an Olf Form, 1939; Northern Saga, 1949; Pastoral Costarricense, 1956. — KOMORNA: gudaĉki kvartet, 1940; Three Movements Musical za gudaĉki kvartet, 1927; kvintet za klavir, violu, violonĉelo, flautu i klarinet, 1933; sonata za violinu i klavir, 1941; sonata za violonĉelo i klavir, 1943; Fantasy Sonata za harfu, 1963. — KLAVIRSKA: sonata, 1946; Radio City Snapshots, 1945 (i947 orkestrirano); više suita; After-Dinner Sonata za 2 klavira, 1949; Sonata wilh Differences za 2 klavira, 1952 (rev. 1963). — 12 koncertnih preludija za orgulje, 1970. — DRAMSKA: opera New England Sampler, 1965. Baleti: The Story of a Princess (prema O. Wildeu), 1935; Dance Divertissement, 1937 i Hudson River Legend, 1941. — VOKALNA: kantata, 1925; David Jazz za bariton, zbor i mali orkestar, 1934; zborovi; solo -pjesme. — Missa brevis, 1949; Missa sacra, 1952; Psalam XXIX za muški zbor i orkestar, 1934. — SPISI: Band Scoring, 1949 (II izd. 1960); Orchestrution, A Practical Handbook, 1959.
WAGNER, Peter Joseph, njemaĉki muzikolog (Kiirenz kraj Triera, 19. VIII 1865 — Fribourg, Švicarska, 17. X 1931). Ĉlan djeĉaĉkog zbora i uĉenik Katoliĉke muziĉke škole u F r ibourgu; muzikologiju studirao na Univerzitetu u Strasbourgu. Promovirao 1890, a zatim se usavršavao u Berlinu kod Ph. Spitte i H. Bellermana. God. 1893 habilitirao se na Univerzitetu u Fribourgu, gdje je od 1897 predavaĉ i od 1902 profesor za opću 1 crkvenu povijest muzike. Tamo je 1901 utemeljio Gregorijansku akademiju za znanstveni i praktiĉki studij korala. Bio je ĉlan papinske komisije za redakciju rimskoga graduala (Editio Vaticana). Kao jedan od prvih autoriteta na podruĉju gregorijanskog korala i crkvene muzike srednjeg vijeka, W. se posebno istakao istraţivanjem Mozarapskog liturgijskog pjevanja. U njegovu ĉast objavljen je 1926 u Leipzigu Festschrift pod uredništvom K. Weimanna (novi otisak, Farnborough 1969).
1921 sva 3 sveska u novom izd. 1962; Uber traditionellen Choral und traditionellen Choralvortrag, 1905; Der Kampf gegen die Edition Vaticana, 1907; Elemente des gregorianischen Gesanges. Zur Einfuhrung in die vatikanische Choralausgabe, 1909; Geschichte der Messe, 1. Teti bis 1600, 1913 (novi otisak 1963); Einfuhrung in die katholische Kirchenmusik, 1919. — Brojni ĉlanci i t d i j l Gregriaische Rndschau Ra Schvieizer Jahrbuch fur Musikiaissenschaft i dr. IZDANJA: Das Graduale der St. Thomas-Kirche zu Leipzig (14. Jahrhundert) als Zeuge deutscher Choraluberlieferung, Leipzig 1930—32 (novi otisak, Hildesheim i Wiesbaden 1967); Die Gesange der Jakobusliturgie zu Santiago de Compostela aus dem sogennanten Codex Calixtinus, 1931. LIT.: J. HanĊschin, Peter Wagner und die ChoralwissensĊvaft, SMZ, 1931— K.-H. Schlager, Peter Wagner, MGG, XIV, 1968.
WAGNER, Robert, austrijski dirigent i kompozitor (Beĉ, 20. IV 1915—). Studirao u Beĉu muzikologiju na Univerzitetu, a klavir i dirigiranje na Muziĉkoj akademiji. Dirigent Opere u Grazu 1938— 45, orkestra Mozarteum u Salzburgu 1945—-51; generalni muziĉki direktor u Miinsteru (Westfalen) 1951—61 i muziĉki direktor u Innsbrucku 1960—66. God. 1965—-70 bio je predsjednik Mozarteuma. Napisao Das musikalische Schaffen von F. Schmidt (disertacija, 1938), B. Paumgartners 50 jahrige Tatigkeit am »Mozarteum« Osterreichische Musikzeitschrift, 1967) i više ĉlanaka, preteţno muziĉkopedagoškog sadrţaja. Ogledao se i kao kompozitor. VVAGNEROVE TUBE (njem. Wagnertuben ili Horntuben), limeni duhaĉki instrumenti, kombinacija roga i tube. Konstruirane su prema ideji R. Wagnera (oko 1870) koji je za tetralogiju Der Ring des Nibelungen trebao instrumente kojih bi najdublji ton dosegao najdonju granicu opsega tube, pri ĉemu bi oni saĉuvali plemenitu boju tona roga. W. t. imaju gornji dio cijevi, usnik i poluge za ventile kao u roga, a sve ostalo, pa i broj ventila, kao u tube. Grade se u dvije veliĉine: tenor u B s opsegom od E-f2 i bas u F 2 s opsegom od ,// - c , a upotrebljavaju se u paru po dvije (kvartet tuba). Zbog tehniĉkih osobina instrumenta na njima sviraju kor-
710
WAGNEROVE TUBE — WALCKER
ništi. W. t. upotrebljavali su kasnije i drugi kompozitori (npr. A. Bruckner, R. Strauss, I. Stravinski, A. Schonberg). A. TO. WAGNER-REGENY, Rudolf, njemaĉki kompozitor i dirigent (Szdsz-Regen, Rumunjska, 28. VIII 1903 — Berlin, 18. IX 1969).. Vrlo mlad postao je dobar pijanist. Nakon Prvoga svjetskog rata studirao klavir na Konzervatoriju u Leipzigu i od 1920 kompoziciju na Visokoj školi u Berlinu (E. N. Rezniĉek, F. Schreker, S. Ochs). Tu je od 1923 kabaretski pijanist, zatim korepetitor i od 1925 dirigent na Grosse Volksoper, a 1927—30 kompozitor i dirigent plesnog ansambla R. Labana, s kojim je proputovao gotovo cijelu Evropu. God. 1929 upoznao pisca C. Nehera, na ĉija je libreta komponirao svoja najbolja djela. Stekavši ugled jednog od najboljih suvremenih njemaĉkih kompozitora bavio se samo stvaralaštvom, suraĊujući ĉesto sa B. Brechtom i njegovim kazalištem. God. 1947 postao direktor i profesor kompozicije na Konzerva toriju u Rostocku, a 1950 na Visokoj muziĉkoj školi u Berlinu. W.-R. je prvenstveno dramatiĉar, ĉija su muziĉko-scenska djela protkana oštrom kritikom suvremenih društvenih odnosa. Njegov suzdrţan muziĉki izraz, škrt efektima i melodijski gotovo lapidaran, jednostavan je i lako razumljiv. U poĉetku se katkada sluţio i ekspresionistiĉkim postupcima, a nakon 1945 prihvatio je dodekafonsku tehniku. Linearnost i neuobiĉajena instrumentacija takoĊer su vaţne znaĉajke njegove muzike. DJELA: Orchcslermusik za klavir i orkestar, 1935; Drei Orchester-Sdtze, 1952. — KOMORNA: gudaĉki kvartet, 1948; Introduclion et communication u mon ange gardicn z& gudaĉki trio, 1951; Kleine Gemeinschaftsmusik za 3 duhaĉka i 3 gudaĉka instrumenta, 1929; Divcrtimento za 3 drvena duhaĉka instrumenta i udaraljke. — KLAVJRSKA: 2 sonate, 1943; Spinetlmusik, 1934; Klavierbiichlein, 1940; Hexameron, 1943; Hausmusik, 1949; Klavierstucke fiir Gertie, 3 9 5 i ; 7 fuga, 1953. — DRAMSKA. Opere: Moschopidos, 1928; Der nackte Konig, 1928; Sganarelle, 1929; Der Gunstling, 1935; T)ic Bu'rger von Calais, 1939; Joimnnu Balk, 1941 i Das Bergzverk von Falun, 1961. Biblijska scena Esau und Jaeob za 4 pjevaĉa, recitatora i gudaĉki orkestar, 1930; muziĉka scena La sainte courtisane za 4 recitatora i komorni orkestar, 1930; muziĉki igrokaz Die Fabel vom seligen Schlachtermeister, 1932; muziĉki teatar Persische Episode, 1951; scenski oratorij Promclheus, l£59; Baleti: Moritat, 1929; Der zerbrochene Krug, 1937 i Mythologische Figurinen, 1952. — VOKALNA. Kantate: Cantica Da-vidi Regis za djeĉje glasove i mali orkestar, 1955; Genesis za alt, zbor i mali orkestar, 1956 i Schir Haschirim (Pjesma inad pjesmama) za alt, bariton, mali ţenski zbor i mali orkestar, 1965. Solo-pjesme: Liederbuehlein. 1919; Zigeunerlie-der aus der Talra, 1935; Ftie Lieder des Anglers, 1946; 10 pjesama (Brecht), 1950; Stertie, Lieder, Gcsichter, 1952. LIT.: A. Burgartz, Rudolf Wagner-Regeny, Berlin 1935. — H. Seeger, R. Wagner-Regenys »Genesis«, Alusik und Gesellschaft, 1957. —• /. Hauk, Die musikdramatische Gestaltung der Frauencharaktere in den Opern R. Wagner -Regenvs (disertacija), Berlin 1959. — D. Hartivig, Einfuhrung in den »Gunstling«, Berlin 1960. — T. Muller-Medek, Lieder-Sterne-Gesichter. Zum Liedschaflen R. Wagner-Rćgenys, Music und Gesellschaft, 1963. — D. Hartmig, R. Wagner-Regeny. Der Opemkomponist (s popisom djela), Berlin 1965. — T. Muller-Medek, Das Lied der Lieder. Zu R. Wagner-Regenys ncuer Kantate, Musik und Gesellschaft, 1966. — D. llarlmig, Rudolf Wagner-Rćgeny, MGG, XIV, 1968. — R. Wagner-Regeny, Begegnungen, Biographische Aufzeichnungen, Tagebucher und scin Briefwechsel mit C. Ncher, Berlin 1968. M. Kun.
WAHREN, Karl-Heinz, njemaĉki kompozitor (Bonn, 28. IV 1933 —)■ Studirao na Gradskom konzervatoriju u Berlinu i kod J. Rufera i K. A. Hartmanna. Ĉlan je Grupe za novu muziku u Berlinu. DJELA (izbor). ORKESTRALNA: Sinfonia giovanna, 1959; VCechselspiele I za komorni orkestar, 1966; Wechselspiele 11 za flautu, klavir i gudaĉki orkestar, 1967; koncert za flautu i 12 instrumenata, 1967; Konzertante Aspekte 111, 1968; II koncert za klavir, 1968. — KOMORNA: Pas de deux za violinu flautu, klari net i fagot, 1961; Kammertnusik 1965 za mali ansambl, 1965; Fre'tillement za fla utu i klavir, 1966; Sequenzen za komorni ansambl, 1966; Permutation za flaute, 1967; L'Art pour l'art za flautu, violonĉelo, klavir i vrpcu, 1968; Permutation 11 za 3 flaute, 1968. — Sonatina za klavir, 1958. — VOKALNA: kantata Du solist nicht tb'ten za zbor, orkestar, 2 recitatora i vrpcu, 1970; Passioni 11 za mezzosopran, zbor i instrumentalni ansambl, 1974.
WALACINSKI, Adam, poljski kompozitor i muziĉki kritiĉar (Krakov, 18. IX 1928 —). Violinu studirao na Konzervatoriju u Krakovu; kompoziciju uĉio privatno. U Krakovu 1948—56 violinist u Radio-orkestru, od 1957 slobodan umjetnik. Kompozitor umjereno avangardnog pravca, posebno se istiĉe na podruĉju scenske i filmske muzike. DJELA. ORKESTRALNA: Composizione tAlfa*, 1958; Horyzonty, 1962; Sekzvencje za orkestar i koncertantnu flautu, 1963; Concerto da camera za violinu i gudaĉki orkestar, 1964 (nova verzija 1967); Refrains et reflexions, 1969; Notturno za 24 gudaĉa, 3 flaute i udaraljke, 1970; Torso, 1971. — KOMORNA: gudaĉki kvartet, 1959; Canto tricolore za flautu, violinu i vibrafon, 1962; Intrada za 7 interpreta, 1962; Canzona za violonĉelo, preparirani klavir i vrpcu, 1966; Dichromia za flautu i klavir, 1967; On peut ecouter za flautu, obou i fagot, 1971. — KLAV1RSKA: Rotazione, 1961; Allaloa, 1970. — Filmska i scenska muzika. — Liryka sprzed zasniecia za sopran, flautu i 2 klavira, 1963.
VVALCHA, Helmut, njemaĉki orguljaš (Leipzig, 27. X 1907 —). Slijep od 16. godine. Studirao kod G. Ramina na Konzervatoriju u Leipzigu, gdje je 1926—29 orguljaš crkve sv. Tome. Otada ţivi u Frankfurtu na Majni. Tu je orguljaš (Friedenskircke, od 1929; Dreikonigskirche, od 1946) i profesor orgulja na Konzervatoriju (od 1933) i na Visokoj muziĉkoj školi (1938—72). SuraĊuje u razliĉitim struĉnim ĉasopisima (Musik und Kirche, Musikerzieher). W. je jedan od najvećih suvremenih orguljaša. Istaknuo se osobito prireĊivanjem koncerata posvećenih Bachovoj orguljskoj muzici. On se bori za stilski vjernu i ispravnu interpretaciju te
svira uvijek na orguljama, koje po konstrukciji oĊgovaraji mentu onoga doba u kojem je djelo nastalo. DJELA: kompozicije za orgulje (3 sveska koralnih predigri, is 1966). — Priredio novo izdanje 12 orguljskih koncerata G. F. Handi 43), ricercar iz djela Das musikalisehe Opfcr J. S. Bacha preraĊen 1964 i njegov Kunst der Fuge, takoĊer prer. za orgulje, 1967. — .V Gesetz der Orgel, Musik und Kirche, 1938; Max Regers Orgelschal betrachtct, ibid., 1952; Noch ein Wort sur Aussprache, ibid., 1952; 1 der Polyphonie, 1963; Uber die Bedeutung der Konzentration fiir die } Gestaltung, 1968. LIT.: W.-E. von Lcv)inski, Helmut \Valcha, MGG, XIV, 196:
WALCKER, njemaĉka obitelj graditelja orgulja. 1. Johann Eberhard (Cannstatt, 15. IV 1756—■ Stut VII 1843). Orguljarstvo i stolarski zanat izuĉio kod J. manna i J. G. Friesa. Naslijedivši Hoffmanna radio sa u Cannstattu i preteţno se posvetio stolarskom poslu. 2. Eberhard Friedrich (Cannstatt, 3. VII 1794 — ] burg, 2. X 1872). Sin i uĉenik Johanna Eberharda; 1820 1 u Ludwigsburgu radionicu koja se ubrzo proširila i pos nata u svijetu. God. 1842 uzeo za suvlasnika Heinricha koji je ranije (do 1834) radio kod njegovog oca, a 1854 i suvlasnicima i svoja dva starija sina Heinricha (1828Friedricha (1829—1895). Nastojeći izgraditi orgulje sa što monumentalnijim, svjetlim zvukom, E. F. je neprestano d njihovu konstrukciju. Tako je uz ostalo, preuzeo i usavr plifikacijski sistem Abbe Voglera, a 1842 umjesto zraĉnic; caljkama (Schleiflade) uveo zraĉnice sa ĉunjastim ventilii gellade). Izgradio je niz orgulja golemih dimenzija sa 3 i 4 i 50—■100 registara: orgulje u crkvi Sv. Pavla (1829—33) i (1857) u Frankfurtu na Majni; u crkvi Sv. Petra u Li du (1836—39); u crkvi St. Olaija u Revalu (1842); u noj crkvi u Stuttgartu (1834—45) i u katedrali u Zagrebi! 55) i Ulmu (1841—56) te u koncertnoj dvorani u Bostoni Njegovi su uĉenici istaknuti orguljari W. Sauer, A. Lauk G. Weigle, F. Steinmever i dr. 3. Karl (Luduigsburg, 6. III 1845—19. V 1908). Treći s harda FrieĊricha. Pristupio poduzeću 1869 i nakon oĉe vodio ga uz pomoć braće. Primijenio na svojim instrui sistem pneumatske (1889) te elektriĉne trakture (1899). Za vodstva poduzeće je izgradilo orgulje za svjetske izloţbe (1872) i Philadelphiji (1876), za katedralu u Rigi (1881 crkvu Sv. Petra u Hamburgu (1884), za Gewandhaus u I (1884), za katedralu Sv. Stjepana u Beĉu (1886) i dr. 4. Oscar (Ludvvigsburg, 1. I 1869—14. IX 1948). Brati stupio u poduzeće kao nauĉnik 1885, a poslije pohaĊao : umjetniĉki obrt u Stuttgartu. God. 1916 postao iskljuĉivi tvrtke W., a 1917 preuzeo i poduzeće W. Sauera u Frank: Odri. Podrţavao tzv. Alzaški pokret za obnovom tradici orguljskog umjeća te je u tom duhu konstruirao orgulje Praetoriusovom nacrtu iz 1619 za Univerzitet u Freiburgi toga izgradio je niz orgulja gigantskih razmjera meĊu osi crkvu St. Michaelis u Hamburgu (sa 5 manuala i 163 1909—12), za Vijećnicu u Stockholmu (1924—25), za ! izloţbu u Barceloni (5 manuala i 136 registra, 1929) i za Ko dvoranu u Niirnbergu (5 manuala i 220 registra, 1936). '. je Erinnerungen eines Orgelbaners (1948). 5. Werner W.-Mayer (Ludvvigsburg, 1. II 1923—) Oscara; od 1948 iskljuĉivi vlasnik poduzeća E. F. Walcker kojemu je dodao podruţnice u Murrhardtu (Wtirttenber£ linu, Modlingu i Feldkirchu (Vorarlberg). Nastavljajući sm ga djeda uvodi serijsku gradnju pozitiva, kao i malih org pogledu zvuka nastoji, u duhu reforme, provesti sintezu njemaĉkog i francuskog naĉina konstrukcije. Izgradio je ostalim, orgulje u Muziĉkoj akademiji u Budimpešti (1967), certnoj dvorani Društva prijatelja glazbe u Beĉu (1968), u s škom Mozarteumu (1969), te u koncertnoj dvorani Vatrosla, ski u Zagrebu (1973). God. 1949 pokrenuo je periodiĉku pub Walcker—-Hausmitteilungen. Na njegov poticaj utemeljen j Walcker—Stiftung fiir orgelioissenschaftliche Forschung sa sje u Ludwigsburgu i centrom za istraţivanja na Univerzitetu burgu i. Br. (muzikološki seminar pod vodstvom H. H. Ej chta). Ta zaklada odrţava znanstvene kolokvije o suvremenin lemima orgulja i orguljske glazbe (od 1968) i objavljuje muzil izdanja, posebice srednjovjekovnih traktata o gradnji orgulj; DJELA. SPISI: Orgelbau Walcker, Walcker — Hausmitteilunge; Die Gestaltung des Orgelspieltisches, 1968; Die romisehe Orgel von A 1970; Orgelforschung und Zeitgenossische Alusik, MF, 1973; Die Orgel de Zeit u ediciji Max Reger 1873—1973, 1974. LIT.: G. Bohnert, Die Ludwigsburger Orgelbauindustric in hun rige Entwicklung (disertacija), Heidelberg 1920. — H. Walcker,Das Ge der Walcker in sechs Jahrhunderte, Stuttgart 1940 (II izd.)- — .7Das Orgelbauergeschlecht Walcker in Ludwigsburg, Kassel 1966. — C. Two Important Walcker Rebuilds, The Organ, 1966—67. — H. Klolz, ^ MGG, XIV, 1968. —-G. Kleemann, Die Orgelmacher und ihr Schaffen im ligen Herzogtum Wlirttemberg unter Hervorhebung des Lebensgangs Arbeit des Orgelmachers Johann Eberhard Walcker, Stuttgart 1969. I
WALDERSEE — WALLASCHEK VVALDERSEE, Paul, njemaĉki muziĉki pisac (Potsdam, 3. IX 1831—Konigsberg, 14. VI 1906). Suurednik pri izdavanju cjelokupnih djela L. van Beethovena i W. A. Mozarta u nakladi Breitkopf & Hartel. God. 1879—84 izdavao vrijednu zbirku Sammhmg musikalischer Vortrage, u kojoj je, uz monografije istaknutih njemaĉkih muzikologa, objavio i vlastite radove. Priredio je II izd. Kochelova popisa Mozartovih djela (1905). LIT.: R. Schaal, Paul Hermann Otto Waldersee, MGG, XIV, 1968.
VVALDMANN, Guido, njemaĉki muzikolog, teoretiĉar i pedagog (Petrograd, 17. IX 1901—). U Leipzigu studirao na Konzervatoriju klavir i kompoziciju (R. Teichmiiller, F. Reuter), a na Univerzitetu muzikologiju (H. Abert). Nakon kraće koncertantne djelatnosti bio 1926—37 nastavnik u Berlinu i od 1937 na Visokoj školi za muziĉki odgoj u Berlin—Charlottenburgu. Od 1948 na Visokoj muziĉkoj školi u Stuttgartu i 1952—71 direktor Visoke škole za muziĉki odgoj u Trossingenu. DJELA. SPISI. Knjige: Diktate zur MusikU'hre, 1931; Klavierbldtter fiir dcn Gruppcnunlerricht (sa L. Waldmann), 1939; Kleine Volksliedkunde, 1957. Rasprave i ĉlanci. — IZDANJA: Singcbuch fiir Fraucnchov, 1937; Zur Tonalitat des dcutschen Volksliedes, 1938; Chb're der deutschen Landsdiaft, 1939—41; Aulos. Einc VC'erkreihe fiir Blasmusik, od 1963.
WALDSTEIN, Ferdinand Ernst Joseph Gabriel, Graf von, austrijski kompozitor (Dux, Ĉeška, 24. III 1762 — Beĉ, 26. V 1823). Oficir i diplomat. Muzikom se bavio kao amater komponirajući u stilu rane klasike. Bio je mecena nekolicina muziĉara, a s Beethovenom ga je povezivalo dugogodišnje prijateljstvo. Beethoven je na njegovu temu 1791—92 komponirao 12 varijacija za klavir ĉetvororuĉno; njegov Ritterballet nastao je prema Waldsteinovoj zamisli, a 1805 posvetio mu je Beethoven Klavirsku sonatu op. 53, poznatu pod imenom Waldstein- Sonate. DJELA: simfonija. — Kantate // prima amore i Euridice; L'Amor limido za sopran i gudaĉki kvartet; IM Primavera za glas i instrumentalni ansambl; pjesme. KOVA IZD.: simfoniju obj. L. Schiedermair (Denkmaler rheinischer Musik, 1951); nekoliko stavaka obj. J. Heer (1933). LIT.: J. Heer, Der Graf von Waldstein (disertacija), Leipzig 1933. — T. Volek, Hudba u Furstenbergu a Waldstcinu. Miscellanea Musicologica, 1958. — R. Schaal, Ferdinand Ernst Joseph Gabriel, Graf von Waldstein und Wartenberg, MGG, XIV, 1968.
VVALDTEUFEL, Emil, francuski kompozitor (Strasbourg, 9. XII 1837 — Pariz, 12. II 1915). Studirao na Pariškom konzervatoriju klavir kod A. F. Marmontela. Stalni boravak u Parizu prekidao kraćim turnejama, koje su ga vodile u London, Berlin i Beĉ. Od 1865 komorni muziĉar carice Eugenije i upravitelj dvorskih plesova Napoleona III. U 268 plesnih kompozicija—preteţno za orkestar —prenio je W. tip Straussova valcera na pariško tlo (Les Patineurs, Joies et Peines, Manola, Les Sirenes i dr.). LIT.: F. Muller, Charles Emile Waldteufel, MGG, XIV, 1968. — P. Hering, La Musique en Alsace, Strasbourg 1970.
WALKER, Edyth, ameriĉka pjevaĉica, mezzosopran (Hopevvell, 27. III 1867—New York, 19. II 1950). Studirala na Konzervatoriju u Dresdenu (A. Orgeni); debitirala 1894 u Berlinu. God. 1899— 1903 angaţirana na Beĉkoj operi, 1903—06 na Metropolitanu u New Yorku, zatim do 1912 na operi u Hamburgu, i do 1917 na festivalima u Miinchenu. God. 1933—36 predavala na American Conservatory u Fontainebleauu, a kasnije privatno u New Yorku. Pjevala je sopranske i mezzosopranske partije, a najveće je kreacije ostvarila u Wagnerovim operama. WALKER, Ernest, engleski kompozitor i muzikolog (Bombav, 15. VII 1870 — Oxford, 21. II 1949). Studirao na Univerzitetu u Oxfordu klasiĉnu filologiju, uz to kompoziciju, klavir i orgulje. Ondje je 1898—1946 predavao harmoniju i klavir, a 1901—25 vodio nedjeljne komorne koncerte; uz to je bio orguljaš na Balliol College (1901—-13) i zborovoda Univerziteta (1918—22). Njegovi su uĉenici bili W. Walton i A. Boult. God. 1899—1902 ureĊivao ĉasopis Musical Gazette. Njegov priruĉnik A History of Music in England standardno je djelo još i danas. DJELA: orkestralne kompozicije. — KOMORNA: fantazija za gudaĉki kvartet, 1923; klavirski trio, 1896; 2 klavirska kvarteta, 1899 i 1910; klavirski kvintet, 1905; kvintet za gudaĉke instrumente i rog, 1900. Sonate: 2 za violinu i klavir, 1898 i 1930; za violu i klavir, 1912 i za violonĉelo i klavir, 1918. Varija cije na temu J. Joachima za violinu i klavir, 1927 i dr. — Klavirske kompozicije ijhree Fughettas, 1932); kompozicije za 2 klavira. — ORGULJSKA: preludij i fuga, 1908; Ten Preludes on the Lady Margaret Hali Hymn-Tunes, 1932. — VOKALNA: De Profundis za sole, zbor i orkestar, 1892; Hymn to Dionysus za zbor i orkestar, 1906; Ode to a Nightingale (J. Keats) za bariton, zbor, orkestar i klarinet, 1908; The Lady Margaret Hali Hymn Tunes, 1932; više od 30 više-glasnih zbornih pjesama; kvarteti; dueti; oko 40 solo-pjesama. — Crkvene kompozicije. — SPISI: Beethoven, 1905; A History of Music in England, 1907 ( I I I izd. proširio J. A. Westrup, 1952); Free Thought and the Musician (sabrani ĉlanci), 1946 i dr. LIT.: J. A. Westrup, S. R. Marchant and E. Walker, Music and Letters, 1949. — M. Deneke, Ernest Walker, London 1951 (s potpunim popisom djela). — F. Flindell, Ernest Walker, MGG, XIV, 1968.
WALKER, Frank, engleski muzikolog (Gosport, Hampshire, 10. VI 1907 — Tring, Hertfordshire, i. III 1962). Inţenjer; kao
711
amater bavio se muziĉkom poviješću. Pri tome je pokazao toliko darovitosti, znanja i temeljitosti da neki njegovi radovi idu medu najuspjelija djela suvremene engleske muzikologije. Njegove monografije o Hugu Wolfu i G. Verdiju, dva su izuzetno vrijedna djela po izvornoj kritiĉkoj dokumentiranosti, oštroumnoj psihološkoj interpretaciji i sjajnom stilu. U njima je W. skicirao autentiĉnu sliku austrijske muzike oko 1900 i muzike talijanskog Risorgimenta. Bio je uz to dobar poznavalac A. Scarlattija, G. B. Pergolesija i talijanske muzike XVIII st. DJELA. KNJIGE: Hugo Wolf. ABiography, 1951 (II prošireno izd. 1968; njem. 1953) i The Man Verdi, 1962. Studije o H. Wolfu: Wolf's Spanish and Italian Songs, Music and Letters, 1944; H. IVolf's Life and Character, Music, 1952; Conversations zvith H. Wolf, Music and Letters, 1960 (njem. SMZ, 1960) i dr. O G. Verdiju: Verdi's Ideas on the Production ofhis Shakespeare Operas, Proceedings of the Royal Musicological Association, 1949—50; Verdi and Vienna. With some Unpublished Letters, The Alusical Times, 1951; Mercadante and Verdi, Music and Letters, 1952 i dr. O talijanskoj muzici: Tzvo Centuries of Pergolesi Forgeries and Misattribuiions, Music and Letters, 1949; Goldoni and Pergolesi, Monthlv Musical Record, 1950; Nicola Porpora. A Chronology of his Life and Works, Italian Studies, 1951 i dr. — IZDANJA: A. Boito. Lettere inedite e poesie giovanili, Quaderni dell' Accademia Chigiana, 1959; Lettere disperse e inedite di V. Bellini, Rivista del Comune di Catania, 1960. Priredio i revidirao II izd. djela A. Loewenberga Annals of Opera, 1597—1940 (s uvodom E. J. Denta), 1955 i II izd. djela E. J. Denta Alessandro Scarlatti: his Life and Works (s Walkerovim predgovorom i napomenama), 1960. LIT.: H. F. Redlich, Frank Walker, The Music Review, 1962. — Isti, Frank Vfalker, MGG, XIV, 1968.
WALKER, Norman, engleski pjevaĉ, bas (Shaw, Lancashire, 28. XI1907—). Studirao na Royal Manchester College of Music i u Londonu na Guildhall School of Music (W. Hyde). Njegov prvi vaţan nastup vezan je uz Bachovu misu u h-molu u Manchesteru 1933. God. 1935—39 i od 1945 pjevao na operi Covent Garden u Londonu. Njegov se repertoar nije ograniĉio na operu; pjevao na festivalima u Leedsu i Norwichu (1947) te na Three Choirs Festival 1947—48 i 1950; od 1936 pjevao na londonskim Promenade Concerts. Cijenjen kao jedan od najboljih Handelovih interpreta svojega vremena. VVALKER, Norman, ameriĉki plesaĉ, pedagog i koreograf (New York, 21. VI 1934—). Uĉenik škole M. Graham i R. Joffrevja. Od 1953 solist u ameriĉkim plesnim trupama; od 1956 predavao na School of Performing Arts u New Yorku; od 1960 nastupao s vlastitom trupom. Danas kao slobodni umjetnik koreografira za najpoznatije baletne ansamble. Od njegovih se koreografija istiĉu Four Cantos (Vivaldi), Reflections (Dello Joio), Trionfo di Afrodite (Orff), Night Song (Hovhaness) i Baroque Concerto No. 5 (Vivaldi). LIT.: K. Cunningham, A Romantic Poet . . . ce Magazine, 1969.
A Sculptor in Space, Dan-
VVALLACE, William, škotski kompozitor i muzikolog (Greenock, Škotska, 3. VII 1860 — Malmesburv, Wiltshire, 16. XII 1940). Završio medicinu; u muzici uglavnom samouk. Bavio se zaštitom autorskih prava britanskih kompozitora. Poduĉavao je na Royal Academy of Music, a 1893 bio je urednik ĉasopisa New Quarterly Alusical Reviezv. Najuspjelije su mu vokalne kompozicije (ciklus Freebooter Songs). DJELA. ORKESTRALNA: simfonija The Creation, 1899. Simfonijske pjesme: The Passing of Beatrice (Dante), 1892; Anvil or Hammer (Goethe), 1896; Sister Helen, 1899; To the New Ccntury, 1901; William Wallace A. D. 1305—190$, 1905 i Francois Villon, 1909. Uvertira In Praise of Scottish Poesie, 1894; suite The Lady from the Sea (Ibsen), 1892 i Pelleas et Mćlisande (Maeterlinck) 1900; 2 suite In Oiden style za mali orkestar; A Scots Fantasy. — Klavirski trio u A-duru, 1892. — Lirska tragedija Brassolis (u 1 ĉinu). — VOKALNA: zborna simfonija Koheleth; burleskna balada The Massacre of the Macpherson za muški zbor i orkestar; scena The Outlow za bariton i orkestar; Lord of Darkness za bariton i orkestar, 1890; My soul is an enehanted boat (Shellev) za glas, violinu i klavir, 1896; The Rhapsody of Mary Magdalene, 1896; Spanish Songs za vokalni kvartet, 1893. Ciklusi solo-pjesama: Freebooter Songs uz orkestar, 1899; Jacobite Songs, 1900 i Lords of the Sea, 1902. — SPISI: The Threshold of Music, 1908; The Musical Faculty, 1914; R. Wagner, 1925 (II izd. 1933); Liszt, Wagner and the Princess, 1927; ĉlanci. LIT.: J. M. Allan, Willia m Wallace, MGG, XIV, 1968.
WALLACE, William Vincent, irski violinist, pijanist, kompozitor i dirigent (Waterford, n. III 1812 —• Chateau de Bagen, Hautes Pvrenees, 12. X 1865). God. 1827 u Dublinu, violinist kazališnog orkestra, dirigent abonentskih koncerata i orguljaš u nekoliko crkava; 1835—45 na koncertnim turnejama po Australiji, Novom Zelandu, Indiji, Americi, Njemaĉkoj, Engleskoj i Belgiji. Od 1853 boravi naizmjence u Parizu i Londonu. Velik ugled postigao je kao violinski virtuoz; uz opere, meĊu kojima je velik uspjeh postigla Maritana, vrlo su raširene bile i njegove briljantne klavirske kompozicije. DJELA: klavirske kompozicije. — DRAMSKA. Opere: Maritana, 1845; Mathilda of Hungary, 1847; Lurline, 1860; The Amber Witch, 1861; Love's Triumph, 1862 i The Desert Floiver, 1863. LIT.: A. Pougin, William Vincent Wallace, etude biographique et critiquc, Pariš 1866. — W. H. G. Flood, A Memoir of W. V. MCallace, Waterford 1912. — W. Beckett, William Vincent Wallace, MGG, XIV, 1968.
WALLASCHEK, Richard, austrijski muzikolog (Brno, 16. XI 1860—Beĉ, 24. IV 1917). Studirao pravo i filozofiju u Beĉu, Heidelbergu i Tubingenu; 1890—95 boravio u Londonu. Od 1896
712
WALLASCHEK — WALTER
predavao muziĉku estetiku na Univerzitetu u Beĉu; uz to je više godina bio muziĉki redaktor ĉasopisa Die Zeit. Vrijedni su njegovi radovi iz podruĉja muziĉke psihologije. DJELA: Asthelik der Tonkunst, 1886; On the Origin of Music, 1891; Natural Selection and Music, 1892; On the Difjerence of Time and Rhythm in Music, 1893; Primitive Music, 1893 (novi otisak 1970; prošireni njem. prijevod Anfdnge der Tonkunst, 1903); Psychologie und Pathologie der Vorstellung, 1905; Geschichte der Wiener Hofoper (4 sv.), 1907—08; Psychologie und Tcchnik der Rede, 1909. Studije i ĉlanci. LIT.: A. K'ellck, Richard VC'allaschek, MGG, XIV, 1968.
WALLEK-WALEWSKI, BolesJavv, poljski kompozitor i dirigent (Lavov, 23. I 1885-—Krakov, 9. IV 1944). Studirao na konzervatorijima u Lavovu (M. Soltvs, S. Niewiadomski) i Krakovu (W. Zeleriski, F. Szopski). God. 1910—39 profesor teorije i kompozicije na Konzervatoriju u Krakovu (1938—39 direktor). Utemeljitelj Krakovskoga muziĉkog instituta, Krakovskoga opernog društva i zbora pjevaĉke zajednice Echo Krakozvskie te njegov dirigent, kao i dirigent Akademskoga zbora, s kojim je koncertirao u Poljskoj i inozemstvu. God. 1917—19 dirigent varšavske Opere, 1924 kratko vrijeme dirigent poznariske Opere. Bavio se i muziĉkom kritikom. Njegove su kompozicije izrasle iz poljske romantiĉke tradicije. Najvrijednije su mu opere i zborna djela. DJELA. ORKESTRALNA: simfonijske pjesme Gatoeda o Patule i Gauile i Zygmunt August i Barbara; Lirska suita za mali orkestar; Fantastiĉni valcer; Fantastiĉni intermezzo i dr. — Klavirske i orguljske kompozicije. —■ DRAA1SKA. Opere: Pan Twardowski, 1911; Dola, 1919; Pomsla Jontkoiva (zamišljena kao nastavak opere Halka S. Moniuszka), 1926 i Legenda o krćlezonie Wandzie, 1936. Scenska muzika. — VOKALNA: oratorij Apokalypse za sole, zbor i orkestar, 1933; brojni oratoriji, kantate, zborne balade i dr. za zbor a cappella ili uz instrumentalnu pratnju. — CRKVENA: mise; Requiem; Slabat Mater za alt, tenor i orgulje; moteti. LIT.: Z. Lissa, Boleslaw Wallek-Walewski, MGG, XIV, 1968.
WALLER, Fats (pravo ime Thomas Wright), ameriĉki jazz-pijanist, orguljaš i pjevaĉ (Nevv York, 21. V 1904—Kansas Citv, 15. XII 1943). U mladosti uĉio klasiĉnu muziku kod L. Godowskoga i C. Bohma, a jazz kod J. P. Johnsona. Od svoje 15. godine nastupao kao jazz-pijanist u Nevv Yorku. Već 1922 pratilac najpoznatijih pjevaĉica bluesa (Bessie Smith, Šarah Martin), 1925—26 u Chicagu zajedno sa L. Armstrongom ĉlan ansambla Erskina Tatea, zatim solist u Nevv Yorku, od 1928 suradnik Radija u .Cincinnatiju, a od 1930 ponovno u New Yorku. Tu je 1931—43 vodio vlastiti sastav s kojim je 1932 gostovao u Francuskoj, a 1937—38 u Engleskoj. Nastupao i na filmu (Stormy Weather, 1943). U poĉetku tipiĉni predstavnik ragtimea, oko 1939 razvio se u odliĉnoga pijanistu swinga. Prvi je svirao jazz na orguljama i Hammond orguljama. Njegovo se pjevanje odlikovalo humorom. Komponirao je više od 400 djela, medu ostalim musicale Keep Shufflin' (1925), Hot Chocolates (1929) i Early To Bed (1938) te jazz-kompozicije Ain't Misbehavin', Honeysuckle Rose, Keepin' Out Of Mischief Now, Black and Blue i dr. Snimio je brojne gramofonske ploĉe. LIT.: J. R. T. Davics, The Music of Fats Waller (s diskografijom), London 1953- — Ch. Fox, Fats Wallcr, The Kings of Jazz, London 1960 (švedski, Stockholm 1960; tal-, Milano 1961). — /. Kirkeby (urednik), Ain't Misbehavin', The Story of Fats Waller, Nevv York i London 1966.
WALLMANN, Margarethe (Margherita), austrijska plesaĉica, koreografi operni redatelj (Beĉ, 22. VI 1904^—). Klasiĉni balet studirala u Beĉu, Berlinu i Parizu, a moderni ples u Dresdenu kod M. Wigman. God. 1927 otvorila i vodila podruţnicu škole M. Wigman u Berlinu, 1931—39 koreografirala za Beĉku drţavnu operu, za opere u Londonu, Firenci i Milanu (Scala) te za Festival u Salzburgu. Uz to se bavila i reţijom (u Salzburgu, u Hollywoodu reţirala film Ana Karenjina, 1935). God. 1937—48 direktor baleta na Teatro Coldn u Buenos Airesu, koji je pod njezinom upravom postigao velike uspjehe. Premda i nadalje koreografira, W. se u posljednje vrijeme bavi preteţno opernom reţijom za kazališta u Rimu, Beĉu, Londonu, Parizu, Chicagu, Napulju i Palermu. WALLNER, Bertha Antonia, njemaĉki muzikolog (Miinchen, 20. VIII 1876—29. X 1956). Studirala u Miinchenu na Akademie der Tonkunst i Univerzitetu (A. Sandberger, Th. Krover), gdje je promovirala 1910. Sa A. Sandbergerom izdavala seriju Denkmaler der Tonkunst in Bayern; za tu je svrhu uzorno uredila i katalogizirala mnoge arhive i muziĉke knjiţnice u Bavarskoj, otkrivši niz vrijednih dokumenata iz XV—XVII st. DJELA: Sebastian Virdung von Amberg. Beilrage zu seiner Lebensgeschichte, KMJB, 1911; Musikalische Denkmaler der Steinatzkunst des 16. und 17. Jahr hunderts nebst Beitragen zur Musikpflege dieser Zeit (disertacija), 1912; Der kunstvolle Liedertisch im Rathause zu Amberg, 1912; Ein Instrumentalverzichnis aus dem XVI. Jahrkundert, Spomenica A. Sandbergeru, 1918; Die Griindung der Munchener Hofbibliothek durch Albrecht V und Johann Jacob Fugger, ZFMW, 1919—20; Die Bilder zum achtzeiligen oberdeutschen Totentanz, ibid., 1923; Urkunden zu den Musikbestrebungen Herzog Wilhelms V von Bayern, Spomenica D. F. Scheurleeru, 1925; K. Paumann, Miinchner Charakterkb'pfe der Gotik (izd. A. H. Bolongaro-Crevenna), 1938; Kirchenmusik und Frauengesang, TCMJB, 1950; J. Chr. Pez, Zeitschrift fiir Kirchenmusik, 1951; C. Paumann und sein Werk, ibid., 1954. — IZDANJA: J. E. Kindermann, Ausgevjahlte Instrumental-und Vokalzuerke (sa F. Schreiberom), DTB, 1924; J. Ch. Pez, Ausgewahlte Werke, DTB, 1928; L. van Beethoven, Klaviersonaten, 2 sv. (sa C. Hansenom), 1952— 53; W. A. Mozart, Klavierstucke (sa W. Lampeom), 1955; faksimil
Da Buxheimer Orgelbuch, Documenta musicologica, 1955 (prijepisi u Das Erbe deutscher Musik, 1958 —59). LIT: A. Ott, Bertha Antonia Wallner, MGG, XII, 1968.
VVALLNER, Bo, švedski muzikolog (Lidkoping, Skaral VI 1923—). Studij završio na Univerzitetu u Uppsali; dc *955- Od 1954 predaje na Visokoj muziĉkoj školi u Stoci uz to 1956—61 docent za povijest švedske muzike na Unii u Uppsali. God. 1958—65 bio je glavni urednik ĉasopisa musik. Predaje i na ljetnim teĉajevima u Darmstadtu. DJELA. SPISI: \V. Stenhammar och kammarmusiken, Svensk for Musikforskning, 1952—53; Del musikaliska formstudiet, 1957; L.-l och hans concerthior (sa H. Blomstedtom i F. Lindbergom), 1957; Schiveden, Darmstadter Beitrage zur Neuen Musik, 1960; \V. Ste strakkvartettskisser, Svensk tidskrift for musikforskning (Spomenica C bergu), 1961; Die Nationalromantik im Norden, Kongresni izvješta 1962; Scandinavian Music after the Second World War, MQ, 1965; musik i Norden, 1968; W. Stenhammar, 1970; 40-tal. En klippbok om gruppen ■ . . , 1971; C. Nielsen, romantiserad, Svensk tidskrift for n kning, 1971 i dr.
WALSH, John, engleski muziĉki izdavaĉ i graditelj in nata, vjerojatno irskog podrijetla (?, oko 1665/66—London, 1736). Od 1690 vodio je u Lo'ndonu izdavaĉko poduzeće, a je i kraljevski graditelj instrumenata. W. je najvaţniji engle ziĉki nakladnik svojega vremena, glavni Handelov izdavaĉ, ljivao je, uz djela engleskih kompozitora, i poznate kom evropskih autora koje je preštampavao iz nizozemskih izv< je medu prvima rezao note u kositrene ploĉe umjesto u t a notne glavice gravirao je peĉatom umjesto rukom (za ovu dobio je privilegij 1724). Neko je vrijeme, ĉini se, bio ud Johnom Hareom, a od 1706 s Peterom Randallom. Poslij« hove smrti poduzeće je vodio njegov sin John Walsh (1709koji je, medu ostalim, nastavio s izdavanjem Handelovih dje! LIT.; J. S. Hali, John \Valsh, MGG, XIV, 1968. WALTER, Bruno (pravo ime Bruno Walter Schles ameriĉki dirigent njemaĉkog podrijetla (Berlin, 15. IX 187' verly Hills, Kalifornija, 17. II 1962). Studirao na Sternov zervatoriju u Berlinu (H. Ehrlich, R. Radecke); debitirao rigent 1894 u Kolnu, operni dirigent u Han Breslauu, Bratislavi, Rigi linu te 1901—13 na D operi u Beĉu, gdje je c vodio i Singakademie. 1913—22 generalni muz rektor u Miinchenu; t; upravljao Mozartovim i nerovim festivalima. Oi dirigirao je Mozartove i na Sveĉanim igrama u burgu te gostovao po E SAD. God. 1925—29 ge muziĉki direktor Gradsk u Berlinu, od 1929 tako rigent Gezvandhausa u Le God. 1933 preselio se maĉke i dirigirao u Am mu i Salzburgu, gdje je p visokoj umjetniĉkoj razir ĉanih igara. God. 1936— je direktor Beĉke drţavne a tada je preko Francusk grirao u B. VC'ALTER SAD, gdje je di brojnim orkestrima te operom Metropolitan; 1947—49 bio rigent i muziĉki savjetnik Filharmonijsko-simfonijskog dru Nevv Yorku. Od 1948 gostovao u Evropi. W. ide medu najveće suvremene dirigente klasiĉne i neoro ĉke muzike. On je najbolji i najautentiĉniji interpret G. Mat kojim je usko suraĊivao u ranim godinama svoje dirigentski jere u Hamburgu i Beĉu. No, najveći je njegov doprinos u pretaciji Mozartova djela; on ga oslobaĊa laţne ljupkosti i s p mjerom potertava Mozartovu pritajenu, tihu senzualnost, vitost 1 dramsku ozbiljnost. Komponente koje su davale njegovim kreacijama bile su: svijest da je njegov ţivot »dc ispunjen muzikom«, kako sam kaţe, skrupulozna vjernost pai trijezna gesta i štedljiva mimika te prijateljska suradnja sa vima orkestra. DJELA: 2 simfonije. — Komorne kompozicije. — Das Siegesfest ' zbor i orkestar; solo-pjesme. ■— SPISI: Von den moralischen Kraften der 2 sv., 1935; Gustav Mahler, 1936 (engleski, 1937; ameriĉko izd. sa K vom biografijom G. Mahlera, 1941, 1970 i 1974); autobiografija The Variations, 1946 (švedski 1946; njem. 1947; franc. 1952); Vom Moz Zauberfiote, 1955; Von der Musik und vom Musizieren, 1957. Briefe 1894 obj. Lotte Lindt-Walter, 1969. LIT.: M. Komorn-Rebhan, Was wir von Bruno Walter lernten, Wie: — P. Stefan, Bruno Walter, Wien 1936. —■ Th. Mann, To Bruno Wa His 7Oth Birthdav, MQ, 1946. — B. Gavoty i R. Hauert, Bruno Walter,j
WALTER — WALTHER VON DER VOGELWEIDE :o i Geneve 1956. — A. Holde, Bruno Waltcr, Berlin 1960. — H. Kiihner, 5runo Walter. MGG, XIV, 1968. — H. C. Schonberg, The Great Conducors, Ne\v York 1967 (na njem. 1970 i 1973).
WALTER, Fried (pravo ime Walter Schmidt), njemaĉki kompozitor i dirigent (Ottendorf-Okrina, Dresden, 19. XII 1907—). Kompoziciju studirao kod K. Strieglera u Dresdenu. God. 1928 ■adio na kazalištu u Gothi, 1929 u Geri; od 1930 u Berlinu, zamenik dirigenta (O. Klemperera i A. Zemlinskog) na Kroll-Operi, ?atim uĉenik A. Schonberga na Akademiji umjetnosti. God. 1935— 37 djelovao na Radio-Leipzigu kao kompozitor; 1947—73 dirigent muziĉki urednik na radio-stanici RIAS u Berlinu. DJELA. ORKESTRALNA: 3 simfonije; mnogo koncerata i drugih kon:ertantnih kompozicija; više od 10 uvertira; suite (20 suita na narodne teme). — Komorne kompozicije. — Kraća djela za klavir i za 2 klavira. — DRAMS KA. Opere: Konigin Elisabeth, 1939; AnĊreas Wolfius, 1940; Dorfmusik, 1943; Ju Teufels Kuche, 1943 i djeĉja opera Gcraubtc Kroite, 1951. Baleti Kleopatra, [943 i Der Pfeil, 1946.
WALTER, Ignaz, njemaĉki pjevaĉ i kompozitor ĉeškog podrietla(Radovice, 31. VIII 1755—Regensburg, 22. II 1822). Uĉio kod f. Starzera u Beĉu. Od 1779 pjevao na Beĉkoj dvorskoj operi, od [783 u Pragu, od 1789 u Mainzu. Od 1793 je muziĉki voda Gossnannove druţine, s kojom nastupa 1804—22 u Frankfurtu na Viajni i Regensburgu. Suvremenici su ga cijenili kao jednog od lajboljih tenora onoga vremena. DJELA: komorne kompozicije (kvartet za harfu, flautu, violinu i violonĉelo). — DRAMSKA: oko 12 Singspiela (Die bose Frau, 1795; Doktor Faust, 1797; ler Spiegelritter, 1789). — Cantata sacra, 1790; Schillers Totenfeicr, 1806; ljemaĉke i talijanske arije. — Šest misa; 6 moteta. LIT: K. Pisarowitz, Ignaz \Valter, MGG, XIV, 1968.
WALTER, Johann (Johannes Walther), njemaĉki kompozitor (vjerojatno Kahla, Tiringija, 1496—Torgau, 25. III 1570). 3asist u dvorskoj kapeli saskoga kneza izbornika u Torgauu, Weinaru i 1517—20 preteţno u Altenburgu. Iz Lutherova predgovora OC'alterovoj duhovnoj pjesmarici (1524) vidi se njihova povezanost; [525 boravio je W. sa C. Rupschom tri sedmice u Wittenbergu ■adi muziĉke redakcije Lutherove Deutsche Aiesse. Poslije smrti aieza izbornika (1525) W. je postao gradski kantor u Torgauu, 1 1548 preuzeo je mjesto dvorskog kapelnika u Dresdenu. Umirovjen od 1554, ţivio je zatim u Torgauu. Walterovo stvaralaštvo ima sva obiljeţja prijelaznog razdoblja )d kasnogotiĉkog postupka s cantus firmusom do renesansne iz"aţajnosti, kao muziĉkog prilaţenja tekstu u duhu humanizma. U njemaĉkim crkvenim pjesmama prevladavaju dva tipa: jedan :eţi prema zbijenom homofonom slogu, preteţno ĉetvoroglasnom, irugi je raĊen posve polifono, s cantus firmusom u većim notnim jajanjima. MeĊu njegovim motetima posebno mjesto zauzima šesto■oglasni Nun bitten mir den heil'gen Geist (izd. iz 1551) sa dva razli;ita cantus firmusa, od kojih je jedan voden kanonski; u njemu W. jokazuje kako se prigodice izdiţe iznad prosjeka njemaĉkih majitora oko sredine XVI st. Waltera se s pravom smatra stvaraocem protestantske responzorijske pasije, premda najraniji primjerci te /rste nigdje izriĉito ne spominju njegovo ime. Walterov Stadtkan:orei u Torgauu ukazao je put drugim takvim protestantskim usanovama. Sam W. smatra se prototipom kantora, koji su stoljećima igrali znatnu ulogu u razvoju njemaĉke muziĉke kulture. DJELA. CRKVENA: Geystliche gesangk Buchleyn, 1524 (prošireno izd., s ■lastitim predgovorom, 1534; V popravljeno i prošireno izd., Wittembergisch leudseh Geistlich Gesangbuchlein mit vier und fiinff Stimmen . . . . , 1544; VI >opravljeno izd., pod istim naslovom, 1551); Cantiones septem v., in laudem Dei mmipotentis et Evangelii eius, quod . . . . per Reverendum D. Doctorem Marinum Lutherum et D. Philippum Melanchthonem e tenebris in lucem erutum ac 'ropagatum est, 1544; Ein schb'ner Geistlicher und Christlicher newer Berckreyen 'on dem Jungsten Tage und ezoigem Leben auff die Melodey und toeise »Herzlich but mich erfreiven« etc. Mit einer neiven Melodey gezieret, 1552; Magnificat octo onorum 4,5 et 6 v., 1557; Ein nezues Christlichs Lied, dadurch Deutschland zur lusse vermanet, vierstimmig gemacht, 1561; Das Christlich Kinderlied D. Martini Mtheri »Erhalt uns Herr« etc. auffs nezv in sechs Stimmen gesetzt und mit etlichen chb'nen Christlichen Texten, Lateinischen und Teutschen Gesengen gemehrt, 1566. fazan izvor Walterovih crkvenih kompozicija su pet tzv. Torgauer Walterlandsehriften: I, oko 1539 i prije 1548; II, oko 1540; III, oko 1542; IV, 1542—44 i I, 1545. — INS TR UMENTALNA: 26 Fugen, auff die acht Tonos ...,unter welchen Me ersten XVII dreystimmig seindt auff allen gleichstimmigen Instrumenten und onderlich auff tzineken . . . (rkp.), 1542. — SPISI: Lob und Preis der loblichen <.unst Mušica, 1538; Lob und Preis der himmlischen Kunst Mušica, 1564 (s njego■im prijevodom Lutherova Encomion musices iz 1538); Verba des alten Johan Valthers, u djelu M. Praetoriusa Syntagma musicum, I, 1614—15 i dr. NOVA IZD.: cjelokupna djela obj. O. Schroder i M. Schneider, nastavili dovršili W. Braun (IV sv.) i J. Stalmann (VI sv.); svega 6 sv., 1943—73. LIT.: L. Finscher, Eine wenig beachtete Quelle zu J. Walters Passions Turbae, MF, 1958. — J. Stalmann, J. Walters »Cantiones latinae« (disertacija), fubingen 1960. — Isti, J. Walters Versuch einer Reform des gregorianischen "horals, Spomenica W. Gerstenbergu, Wolfenbiittel 1964. — L. R. Warkentin, fhe »Geistliches Gesangbuchlein of J. Walter and its Historical Environment disertacija), Los Angeles 1967. — W. Blankenburg, Walter, 1. Johann(es) der \lterr, MGG, XIV, 1968. B. Ać.
VVALTERSHAUSEN, Hermann Wolfgang, njemaĉki kompozitor i muziĉki pisac (Gottingen, 12. X 1882 — Miinchen, 13. /III 1954). U Strassburgu studirao kod M. J. Erba, a u Miinchenu rad L. Thuillea, A. Schmid-Lindnera i A. Sandbergera. Od 1917 ţivio stalno u Miinchenu, gdje je osnovao seminar za opernu dra-
713
maturgiju, a od 1920 predaje uz to muziĉku estetiku i kompoziciju na Muziĉkoj akademiji (1923—33 direktor). Istodobno (1928—33) je bio savjetnik Bavarskoga radija. Istaknuti struĉnjak na podruĉju operne dramaturgije, muziĉki estetiĉar, teoretiĉar, organizator i utemeljitelj prve njemaĉke filmske škole, W. je u svojim kompozicijama blizak neoromantiĉnom stilu. Svoje opere (najuspjelije Oberst Chagert) komponirao je na vlastita libreta. One idu u red najboljih veristiĉkih djela u Njemaĉkoj. DJELA. ORKESTRALNA: Apokalyptisclie Sympkonie, 1924; simfonijska pjesma Hero und Leander, 1925; Krippenmusik za ĉembalo i komorni orkestar, 1926; Luslspielouverture, 1930; partita na tri crkvene pjesme, 1929; Passions-und Aufcrstehungsmusik. — KLAVIRSKA: Polifonc studije, 1925; studije za lijevu ruku; transkripcije tuĊih djela za lijevu ruku. — DRAMSKA: Opere: Else Klapperzehen, 1909; Oberst Chabert (prema Balzacu), 1912; Richardis, 1915; Die Rauensteiner Hochzeit, 1919 i Die Griifm von Tolosa, 1934. Radio--opera Alkestis, 1932. — VOKALNA: 8 pjesama za glas i orkestar; Liederkreis za glas i klavir, 1910—15. — SPISI: Musihalische Stillehre in Einzeldarstel-lungcn (4 sv.), 1920—23; Richard Strauss, 1921; Zeitgenossische Komponisten (6 sv.), 1921; zbirka eseja Musik, Dramaturgie, Erziehung, 1926; Dirigenten--Erziehung, 1929; Der stilistisehe Dualismus in der Musik des 19. Jahrhunderts, 1930; Erfindung und Gestaltung der dramatischen Musik, 1936; Die Kunst des Dirigierens, 1942 (II izd. 1954); brojne studije i ĉlanci. LIT.: R. Sailer, Waltershausen und die Oper (disertacija), Koln 1957. —■ A. Olt, Hermann Wolfgang Sartorius Waltershausen, MGG, XIV, 1968.
WALTHER, Johann Gottfried, njemaĉki kompozitor i leksikograf (Erfurt, 18. IX 1684 —Weimar, 23. III 1748). U Erfurtu pohaĊao gimnaziju i studirao pravo i filozofiju; muziku uĉio kod J. Bernharda Bacha i J. A. Kretzschmara. God. 1702—07 orguljaš crkve sv. Tome u Erfurtu; 1707—45 u Weimaru gradski orguljaš, uĉitelj vojvodske djece i (od 1720) dvorski muziĉar. Vrstan orguljaš i kontrapunktiĉar, smatrali su ga »drugim Pachelbelom«; uz J. S. Bacha bio je jedan od prvih kompozitora koralnih varijacija za orgulje. W. je autor prvoga muziĉkog leksikona (1732), u kojemu je obradio biografske i bibliografske podatke te razliĉite muziĉke pojmove. DJELA. Objavljena: Musicalische Vorstellung Zzvey Evangelischcr Gesdnge, 1712; Harmonische Denck- und Danckmahl bestehend aus 8 Vorspielen u'ber das Lied: Allein Gon in der Hoh' sey Ehr\ 1738; Monumentum musicum concertam repraesentans, 1741; Preludio con fuga, 1741; Vorspiele u'ber das Advents-Lied Wie soli ich dich empfangen, 1741. — ORGULJSKA (rkp.): 4 preludija i fuge; tokata i fuga; fuga; koncert; oko 290 korala. — Musicalisches Lexicon oder Musicalische Bibliothec. . . , 1732. — Više obradba za orgulje koncerata talijanskih i njemaĉkih kompozitora (Albinoni, Torelli, Telemann i dr.). NOVA IZD.: djela za orgulje obj. M. Seiffert (DDT, XXVI i XXVII); Praecepta der musikalischen Composition obj. P. Benarv (1955); Musicalisches Lexikon. . .obj. u faksimilu s bibliografskim primjedbama R. Schaal (1953). LIT.: H. Gerhrmann, J. G. Walther als Theoretiker, VFMW, 1891. — G. Schunemann, J. G. Walther und H. Bokemever, Bach-Jahrbuch, 1933. — O. Brodde, J. G. Walther, Leben und Werk, Kassel 1937. — A. Schmitz, Die Figurenlehre in den theoretischen Werken J. G. Walthers, AFMW, 1952. —■ H. H. Eggebrecht, Walthers Musikalisches Lexikon in seinen terminologischen Partien, AML, 1957. — W. F. Schmidt, The Organ Chorales qf J. G. Walther (disertacija), Nordwestern Universitv, 1961. — K. W. Senn, Uber die Beziehungen zwischeri J. G. Walther und J. S. Bach, Musik und Kirche, 1964. — W. Breig, Johann Gottfried Walther, MGG, XIV, 1968.
VVALTHER, Johann Jakob, njemaĉki violinist i kompozitor (Witterda kraj Erfurta, oko 1650—Mainz, 2. XI 1717). Poslije boravka u Italiji, vjerojatno u Firenci, 1674 postao koncertni majstor na dvoru u Dresdenu, a 1680 sekretar za talijansku korespondenciju na dvoru kneza izbornika u Mainzu. W. je jedan od najpoznatijih njemaĉkih violinista XVII st. Njegove kompozicije, raznolike po formi, zahtijevaju virtuoznu tehniku. Osobito se istiĉu njegove ostinatne varijacije. DJELA: Scherzi per il violino solo con il continuo per Vorgano o cimbalo aceompagnabile anehe con una viola o leuto, 1676; Hortulus chelicus, uni Violino, duabus, tribus et quatuor subinde ehordis simul sonantibus harmonice modulanti, 1688 (II izd. Hortulus chelicus, das ist wohl gepflanzter Violinischer Lust Garten, 1694). NOVA IZD.: Scherzi per il violino solo. . .obj. R. Beckmann (Das Erbe Deutscher Musik, XVII, 1941); 1 sonatu i 1 suitu obj. M. Seiffert (Organum, 28). LIT.: G. Beckmann, Das Violinspiel in Deutschland vor 1700, Leipzig 1918. — A. Gottron, Mainzer Musikgeschichte von 1500—1800, Mainz 1959. —■ R. Aschmann, Das deutsche polvphone Violinspiel im 17. Jahrhundert (disertacija), Ziirich 1962. — F. Gothel, Johann Jakob Walther, MGG, XIV, 1968.
WALTHER VON DER VOGELWEIDE, njemaĉki Minnesanger (oko 1170 — oko 1230). Pripadao je niţem plemstvu, a sluţio je, kao putujući vitez i trubadur, na feudalnim dvorovima u Austriji (koja mu je po svoj prilici i domovina) i Njemaĉkoj. Njegovo stvaralaštvo obiljeţuje vrhunac srednjovjekovne lirike na njemaĉkom jeziku. Najljepše plodove svojega pjesništva dao je na podruĉju ljubavne pjesme. U konvencionalni ton Minnesangera i simboliĉki ceremonijal te pjesniĉke vrste unio je nove izraţajne vrednote; po tome se u znatnoj mjeri oslobodio tradicije. Njegovoj muzikalnoj lirici, ĉas draţesno razigranoj i ljupkoj, ĉas sjetnoj, posebnu svjeţinu daju slike iz prirode. Medu saĉuvanim rukopisima Minnesangera utvrĊeno je Waltherovo autorstvo za oko 90 pjesama (18 od njih su epigrami). Od njegovih melodija, kojima je po tadanjem obiĉaju pratio svoje pjesme i epigrame, poznat je samo malen broj djelomice u rukopisima iz kasnijih stoljeća. Pouzdano su utvrĊeni samo napjevi za 3 pjesme (meĊu njima i za poznatu Paldstinalied) i 4 epigrama. Klasiĉnom uravnoteţenošću oblika, bogatom izraţajnošću i savršenim skladom
714
WALTHER VON DER VOGELWEIDE — WARD rijeĉi i tona ta djela svjedoĉe o njegovoj izuzetnoj nadarenosti. Suvremenici su ga opravdano cijenili kao najboljeg Minnesangera svog vremena. NOVA IZD.: sabrane pjesme obj. K. Lach-mann {Die Gedichte Wal-thcrs von der Vogelzvcide, 1827; XI prer. izd. priredio C. v. Kraus, 1950; XIII prošireno i prer. izd. red. tekst H. Kuhn, a napjeve Chr. Petzsch, 1965) i F. Maurer {Die Lieder Walthers von der Vogel-zueide, unter Beifiigung er-haltener und erschlossener Melodien, 1955—56; III izd. 1967—69 i nova zbirka Waltlicr von der Vogelzvcide, Lieder, J972); pjesme politiĉkoga sadrţaja obj. isti (melodije obradio G. Birkner, 1954); izbor obj. P. Wapnewski (IV izd. 1966); napjev Philippe, kiinee he're obj. F. Gennrich (Studi Medi-cvali, 1951); pojedine pjesme obj. su medu ostalima E. Jammers, R. J. Tavlor, H. Moser i J. Muller-Blattau.
\VALTHER VON DER VOGELWEIDE LIT.: R. Wustmann, Die Hofweise Walthers von der Vogelvveide, Spomenica R. Liliencronu, Leipzig 1910. — Isti, VValthers Palastinalied, SBIMG, 1911—12. — Isti, Walther von der Vogehveide, Strassburg 1913. — C. Biitzler, Untersuchungen zu den Melodien Walthers von der Vogelweide, Jena 1940. —■ F. Gennrich, Melodien VValthers von der Vogelweide, Zeitschrift fur deutsches Altertum, 1942. — H. Bb'hm, Walther von der Vogelvveide (II izd.), Stuttgart 1949. — J. A. Huismann, Neue Werke zur dichterischenund musikalischen Technik Walthers von der Vogelweide, Utrecht 1950.— K. K. Klein, Zur Spruchdichtung und Heimatsfrage VValthers von der Vogelweide, Innsbruck 1952. —-F. Maurer, Die politischen Lieder Walthers von der Vogehveide, Tiibingen 1954 (III izd. 1972). —■ K.-H. Schirmer, Die Strophik Walthers von der Vogehveide, Halle 1956. — U. Aarburg, Walthers Goldene Weise, MF, 1958. — K. H. Halbach, Walther von der Vogelvveide, Stuttgart 1965 (III izd. 1973). — U. Pretzel, Zu Walthers Madchenliedern, Spomenica H. de Booru, Mun chen 1966. — J. Schaefer, Walther von der Vogelweide und Frauenlob, Tubingen 1966. — G. F. Jones, Walther von der Vogelvveide, New York 1968, — U. Aar burg, Walther von der Vogelvveide, MGG, XIV, 1968. — M. G. Scholz, Bibliographie zu Walther von der Vogelvveide, Berlin 1969. — 6\ Beyschlag (redaktor), Zbornik Walther von der Vogelvveide, Darmstadt 1971. M. Kun.
WALTHEW, Richard Henry, engleski kompozitor (London, 4. XI 1872—East Preston, Surrey, 6. XII 1951). Studirao na Royal College of Music u Londonu (Ch. Parry). God. 1900—04 muziĉki direktor u Passmore Edioards Settlement, od 1905 profesor na Gidldhall School of Music i od 1907 na Queen's College u Londonu. Od 1909 vodio i South Place Orchestra, a uz to nastupao na South Place Sunday Concerts u komornim sastavima i kao pratilac pjevaĉa. Od njegovih djela istiĉu se komorne kompozicije. DJELA. ORKESTRALNA : koncert za klavir u Es-duru; Caprice-Impromptu za violinu i orkestar; 3 Night Scenes. — KOMORNA: 3 gudaĉka kvarteta; 6 Lyrical Pieces za gudaĉki kvartet; klavirski trio u G-duru; klavirski kvartet u g-molu; 2 klavirska kvinteta; trio u e -molu za klavir, violinu i klarinet; kvintet za gudaĉe i klarinet; sonata za violinu i klavir u As -duru; sonata za violonĉelo i klavir. — Klavirske kompozicije. — Kvarteti, dueti i solo-pjesme. — The Development of Chamber-Music, 1909.
VVALTON, William Turner, engleski kompozitor (Oldliam, Lancashire, 29. III 1902—). Zborski djeĉak katedrale u Oxfordu; u muzici uglavnom samouk. God. 1948 nastanio se u Ita liji na otoku Ischia, posvetivši se iskljuĉivo komponiranju; u kasnijim godinama s uspjehom je nastupao kao dirigent vlastitih djela. Medu engleskim kompo zitorima svoje generacije W. je najistaknutiji i jedan od najindividualnijih. Podjednako daro vit melodiĉar, polifoniĉar i in strumentalom W. je englesku muziku obogatio nizom djela, medu kojima treba na prvome mjestu navesti veliĉanstveni ora torij Belshazzar's Feast, sazdan na bogatim kontrastima. U me lodrami Fagade W. slijedi antiromantiĉna strujanja iz godina nakon Prvoga svjetskog rata i iţivljuje se u elementima parow. T. WALTON
dije, groteske, plesnih ritmova i duhovitog izrugivanja djelo suvremene engleske koncertantne muzike je Walto cert za violu, kojeg je prvi izvodilac bio njegov prijatelj P. H DJELA. ORKESTRALNA: 2 simfonije, 1935 i 1960. Koncerti 1939 (rev. 1945); za violu. 1929 (rev. 1961) i za violonĉelo, 1957. K simfonija za orkestar i klavir, 1927 (rev. 1943). Uvertire: Portsn 1926; Scapino, 1941 (rev. 1950) i Johannesburg Festival Overture, suite iz melodrame Fasade, 1927 i 193S; Siesta za mali orkestar; i< 1958; varijacije na Hindemithovu temu, 1963; Capriccio burleseo, 19Ć salions on an hnpromptu by 13. Britten, 1970; krunidbene koraĉnice. — NA: 2 gudaĉka kvarteta, 1923 i u a-molu, 1947; klavirski kvartet, 1 za violinu i klavir, 1950; tokata za violinu i klavir, 1923; 2 kompozici; i klavir, I95r. —■ Ducts for Childven, za klavir ćetvororuĉno (2 sv.), : tralna verzija pod naslovom Music for Childrcn, 10 kompozicija DRAMSKA: opere Troilus and Cressida, 1954 i The Bear, 1967. Ba! *An Entcrlainment wilh Poems by E. Sitzvell« za recitatora i 6 instrun (kao definitivna verzija, 1942); The Wise Virgins, 1940 i The Quest, 15 i filmska muzika. — VOKALNA: oratorij Belshazzar's Feast, 1931 of the City of London za zbor i orkestar, 1937; solo-pjesme. —■ C Alissa brevis, 1966; Coronation Te Deum za zbor i orkestar, 1953; G tenor, bas, zbor i orkestar, 1961. LIT.: H. Foss, \Villiam Walton, The Book of Modern Comf York 1942. — F. S. Hoiaes, The Music of William Walton, Oxfor (prošireno izd. London 1965). — E. Evans, William Walton, 1 Times, 1944. —■ D. Brook, William Walton, London 1946. — C. . liam Walton, London 1946. — K. Avery, William Walton, Music 1947. — A. Frank, William Walton, London 1953. — i). Huss Walton, London 1957. — H. F. Redlich, (Sir) William Turner Wa! XIV, 1968.
WAMBACH, Emiel-Xavier, belgijski kompozitor da (Arlon, Luksemburg, 26. XI 1854—Antwerpen, 6. Studirao na konzervatorijima u Antvverpenu i Bruxellesi manskoj muziĉkoj školi u Antwerpenu (P. Benoit). God novao zbor St. Gregorius Vereniging, s kojim je izvodio stora rimske škole i starih belgijskih kompozitora. Od regens ehori katedrale u Antvverpenu, od 1901 profesor, na Konzervatoriju u Antwerpenu (od 1912 direktor) i1902 nadzornik muziĉkih škola u Belgiji. DJELA. ORKESTRALNA: simfonijska pjesma Aan dc boo, Schelde; Super flumina, 1888; Schozvspeldans, 1892; Ouverlure in c 1894; koraĉnice. — Komorne, klavirske i orguljske kompozicije. -SKA: opere Melusina, 1894 i Ouinten Massys, 1899; pantomima Li Cendrillon, 1905. — VOKALNA. Oratoriji: Moses, 1881; Jolande, cefloer, 1S89 i Jeanne d'Are, 1909. Oko 15 kantata; koncertne arije. NA. Tri mise: I, 1888; II, Grote Mis, 1901 i I I I , Missa brevis, 1911 1886; Stabat Mater, 1901; oko 70 moteta. LIT.: /,. Vocht, Levensbericht over E. Wambach (s popi Annuaire de l'Academie Rovale de Belgique, 1953. — P. Nuten, E Wambach, MGG, XIV, 1968. — M. Th. Buyssins, Emiel Wambat 1974-
WANGENHEIM, Volker, njemaĉki dirigent i kompo: lin, 1. VII 1928—). Na Visokoj šk<~Ii za muziku u Berlinu giranje (F. Lederer), kompoziciju (H. Grabner, H. W klavir, violinu i obou. God. 1950 osnovao Berliner Mozar kojim je upravljao do 1959; 1951—52 bio dirigent Drţav lista u Schwerinu, od 1957 muziĉki direktor grada Bon od 1971 profesor na Visokoj muziĉkoj školi u Kolnu, a v maĉki omladinski orkestar. Gostovao u mnogim zemljan (i u Jugoslaviji), Sjeverne i Juţne Amerike te u Japanu. DJELA. ORKESTRALNA: Sinfonia nollurna, 1964; Sinfonia Sinfonietta concertante, 1962; sonatina, 1960; koncert za gudaĉki ork Klangspicl I za gudaĉki orkestar, 1971. —■ Klangspiel II za komi 1972; kraće komorne kompozicije. — VOKALNA: kantate; Hym za zbor, 1965; zborovi. — Misa za mješoviti zbor, 1967; Stabat Me 1964; Psalam 130, 1965.
VVANGERMEE, Robert, belgijski muzikolog (Lodel IX 1920—). Kompoziciju uĉio kod J. Absila, a historiju logiju studirao na Univerzitetu u Bruxellesu (Ch. van der doktorirao 1946. Od 1948 predaje na tom Univerzitetu, je osnovao i Centre de sociologie de la musique. Suradnik
direktor francuskih emisija na Belgijskoj radio-difuziji. je suvremeni muziĉki sociolog. -i DJELA: Jean Sebastien Bach. Esauisse historique, 1944; L. van 1945; Le Gout en France au XlX e siecle (disertacija), 1946; Les Mah des XVII' et XVIII' siecle a la Collegiale des SS. Michel et Gudule 1950; Francois-Joseph Fetiš, musicologue et compositeur, 1951; La M contemporaine, 1959; La Musiaue ftamande dans la societe des XV' et J 1965; Introduction a une sociologie de Vopera, Revue belge de mušico
WANHAL, Johann Baptist ->- Vanhal, Jari Kftitel, WARD, Robert, ameriĉki kompozitor (Cleveland, IX 1917—). Studirao na Eastman School of Music u Roche Hanson, B. Rogers) i na Juilliard School of Music u Ne (F. Jacobi), gdje je od 1946 i predavao. Od 1956 urednik j Galaxy Music Corporation i Highgate Tress. Najbolja su mi djela koja pripadaju podruĉju suvremenoga muziĉkog teal DJELA. ORKESTRALNA. Ĉetiri simfonije: I, 1941; II, 1947 i IV, 1958. Uvertire: Yankee, 1940; Jubilation, 1946 i Prairie, 191 Music, 1948; Ode, 1939; Night Music, 1949; Euphony, 1954; D 1960; Hymn and Celebration, 1962. — Više komornih kompozicija violinu i klavir, 1950). — Djela za klavir (.Lamentation, 1949). — Dl Pantaloon, 1956; The Crudble, 1961 i The Lady from Colorado, 19Ć KALNA : kantata Earth Shall be Fair, 1960; Fatal Interzvievj za soprai 1937; Jonathon and the Gingery Snare za recitatora i mali orkestar, pjesme. LIT.: N. Broder, Robert Ward, MGG, XIV, 1968.
WARFIELD — WEBBE VVARFIELD, William, ameriĉki pjevaĉ, bas-bariton CWest Helena, Arkansas, 22. I 1920—•)• Studirao na Eastman School of Music (University of Rochester, N. Y.)- Debitirao kao koncertni pjevaĉ 1950 u New Yorku; iste godine poduzeo turneju u Australiju; 1951 nastupio u filmu Show Boat; 1952 gostovao kao Porgy (Gershvvin, Porgy and Bess) u Beĉu, Berlinu, Londonu i Parizu sa svojom ţenom Leontvne Priĉe. S poznatim ameriĉkim orkestrima nastupa u vaţnim muziĉkim središtima Evrope i Amerike. WARLOCK, Peter -^ Heseltine, Philip VVARNECKE, Johann Heinrich Friedrich, njemaĉki kontrabasist (Bodenteich, Hannover, 19. XI 1856 — Hamburg, 1. III 1931). Uĉenik G. Bontempsa u Ulzenu i Hannoveru. God. 1874— 78 vojni muziĉar, 1893—1924 ĉlan Filharmonijskog orkestra i profesor Konzervatorija u Hamburgu. Prouĉavao akustiĉke osobine kontrabasa. DJELA: »Ad infinitum«. Der Kontrabass, seine Gcschichte und seinc ZiĊmnft, 1909; Das Studinm des Contrabass-Spiels (u 2 dijela; njemaĉki i engleski tekst); Der Kontrabass, 1929. — Komponirao etide za kontrabas, kraće klavirske kompozicije i solo-pjcsme.
WARNER, Harry Waldo, engleski violinist i kompozitor (Northampton, 4. I 1874 — London, 1. IV 1945). Studirao na Guildhall School of Alusic u Londonu (A. Gibson, R. Orlando Morgan) i do 1920 predavao na toj ustanovi. God. 1907—28 violinist Londonskoga gudaĉkog kvarteta koji je ĉesto prireĊivao koncerte po Evropi i SAD; neko je vrijeme bio ĉlan Ne-zv Symphony Orchestra i Royal Philharmonic Orchestra u. Londonu. U svojim ranim djelima pod utjecajem J. Brahmsa i R. Straussa kasnije prihvatio francuske elemente (C. Franck, G. Faure, V. d'Indy). DJELA: ORKESTRALNA: simfonijske pjesme Hampton IVick i Phanlasy; suite Three Elfin Dances, 1905 i The Broad Highzcay. — KOA1ORNA: gudaĉki kvartet, 1915; 2 Phaiitasy Quartets, 1906 i 1913; Folksong-Phantasy za gudaĉki kvartet, 1917; The Pixy Ring za gudaĉki kvartet; 1921; Suite in Olden Style za gudaĉki kvartet; rapsodija za violu i gudaĉki kvartet; 3 klavirska trija; klavir ski kvintet, 1927; sonata za violinu i klavir; sonata za violu i klavir; suita za 2 violine i klavir. — Klavirske kompozicije. — Opera The Royal Vagrants, 1900. — Zborovi; više od 100 solo-pjesama. LIT.: H. F. Rcdlich i A. D. K'atker, Harry \X'aldo Warner, MGG, XIV, 196S.
VVARRACK, John, engleski oboist, muziĉki pisac i kritiĉar (London, 9. II 1928 —). Studirao na Royal College of Music u Londonu. God. 1951—54 orkestralni muziĉar u Londonu, a zatim muziĉki kritiĉar u Daily Tehgraph (1955—61) i Sunday Telegraph (1971—72).
DJELA: Six Great Composers. Bach, Mozart, Beethoven, Schubert, Chopin, Vcrdi, 1958; Concise Oxford Dictionary of Opera (sa H. Rosenthalom), 1964 ( I I izd. 1972; njemaĉki prijevod Friedrichs Opernlexikon u obradi H. O. Spingela, 1969); C. M. von Weber, 1968 (njemaĉki prijevod 1972); Tchaikovsky Svmphonies and Concertos, 1969; Tchaikovshy, 1973. — Ĉlanci i dr.
WARREN, Leonard (Varenov), ameriĉki pjevaĉ ruskog podrijetla, bariton (New York, 21. IV 1911 — 4. III 1960). Pjevanje uĉio u New Yorku (S. Dietsch, G. de Luĉa); usavršavao se u Milanu. Debitirao 1939 na Metropolit anu kao Paolo (Verdi, Si-mone Boccanegra) i otada je bio ĉlan te operne kuće. Gostovao u Sjevernoj i Juţnoj Americi i Italiji; 1958 na turneji u SSSR. Najznaĉajnije su mu kreacije bile uloge u Verdijevim operama (Rigoletto^Njegov glas imao je izvanrednu boju i volumen, bio je tehniĉki dotjeran, a interpretacija i glumaĉki produbljena. VVARREN, Raymond, engleski kompozitor (Weston Su-per Mare, Somerset, 7. XI 1928 —). Studirao na Univerzitetu u L. WARREN Cambridgeu(R. Orr) te privatno kod M. Tippetta i L. Berkeleva. God. 1952—55 muziĉki direktor na Vi'oolverstone Hali School u Suffolku; od 1955 predaje kompoziciju na Univerzitetu u Belfastu (od 1966 profesor). Doktorirao 1967. DJELA. ORKESTRALNA: simfonija, 1965; koncert za violinu, 1966; nokturno, 1964; serenada Music for Harlequin za duhaĉe i udaraljke, 1964; Magnificat Fanfare, 1965. — KOAIORNA: gudaĉki trio, 1956; gudaĉki kvartet, 1966; Scherzo on a Bclfast Street Song za klavirski trio, 1963; sonata za violonĉelo i klavir, 1962. — Kompozicije za klavir i za orgulje. —■ DRAMSKA: komorna opera The Lady of Ephesus, 1959; djeĉja opera Finn and the Black Hag, 1959; komiĉna opera Graduation Ode, 1963 i opera Let My People Go, 1972. Scenska muzika. — VOKALNA: oratorij The Passion, 1962; svjetovne i duhovne kantate (takoĊer za djecu); 5 Carols za zbor i instrumente; A Song for St. Cecilia's Day za tenor i instrumente, 1967; solo -pjesme uz klavir i uz gitaru. — Mass on 12 Notes za zbor i orgulje; moteti, 1965.
VVASHBOARD (engl. daska za pranje), obiĉna »rifljaĉa« od valovitog lima, koja je u poĉecima jazza sluţila kao ritmiĉki instru-
715
ment, odnosno udaraljka. Sviraĉ ju je drţao vodoravno na koljenima, a vršcima prstiju na koje je stavio napršnjake ili štapićem trljao bi po ţljebovima daske i time proizvodio odreĊen ritmiĉki šum. Poznati sviraĉi bili su dvadesetih godina Jimmy Bertrand, Jasper Tavler i Baby Dodds. U novije doba se w. ponovno upotrebljava u tradicionalnim sastavima, osobito u amaterskim grupama dixieland-jazza. WASHINGTON, Dinah (Ruth Jones), ameriĉka jazz-pjevaĉica (Tuscaloosa, Alabama, 29. VIII 1924—-Detroit, 14. XII 1963). Odrasla u Chicagu, gdje je od 1942 pjevala u noćnim lokalima i klubovima, a 1943—46 s ansamblom Lionela Hamptona. God. 1940—50 snimila brojne gramofonske ploĉe u stilu rhythm and blues uz manje instrumentalne sastave. Gostovala u Londonu i Stockholmu (1956) i na turnejama po SAD. Sudjelovala u filmu o festivalu u Nevvportu Jazz on a Summer Day (1958). Izvrstan interpret swinga. WASIELEWSKI, Joseph Wilhelm, njemaĉki muzikolog i dirigent (Grossleesen, 17. VI 1822—Sondershausen, 13. XII 1896). Uĉio na Konzervatoriju u Leipzigu (F. Mendelssohn, F. David, M. Hauptmann). Violinist orkestra Geviandhaus u Leipzigu; od 1850 u Diisseldorfu i 1852—55 zborovoda u Bonnu. God. 1855— 69 djelovao u Dresdenu, i zatim do 1884 ponovno u Bonnu, odakle se preselio u Sondershausen. Medu njegovim radovima posebno se istiĉe monografija Die Violine und ihre Meister, temeljito djelo, bogato pouzdanim podacima. W. se bavio i muziĉkom kritikom, a ogledao se i kao kompozitor. Bio je u prijateljskim odnosima sa R. Schumannom. DJELA: Robert Schumann, 1858 (IV izd. 1906; engl. prijevod 1871); Die Violine und ihre Meister, 1869 (II znatno povećano izd. 1883; VII izd. 1927); Die Violine im XVII. Jahrhundert und die Anfange der Instrumentalcomposition, 1874 (II izd. 1905); Geschichte der Instrumentalmusik im XVI. Jahrhundert, 1878 (novi otisak 1972); Musikalische Fiirsten vom Aiiltelalter bis zu Beginn des XIX. Jahrhunderts, 1879; Goethes Verhdltnis zur Musik, 1880; Schumanniana, 1S83; Beethoven (2 sv.), 1888; Das Violoncell und seine Geschichte, 1889 (III izd. 1925; novi otisak 1968); Karl Reinecke, sein Leben, VC'irkcn und Schaffen, 1892; Aus siebzig Jahren. Lebenserinnerungen, 1897 i dr. LIT.: R. Sieiz, Joseph VVilhelm von Wasielewski, MGG, XIV, 1968. — R. Federhofer-Konigs, Der Briefwechsel von W. J. v. Wasielewski in seiner Bedeutung fiir die Schumann-Forschung, Spomenica W. Boetticheru, Berlin 1974-
VVATSON, Claire, ameriĉka pjevaĉica, sopran (New York, 3. II 1928—). Pjevanje uĉila kod Elizabethe Schumann i S. Kagena; na opernoj pozornici debitirala 1951 u Grazu kao Desdemona (Verdi, Otelio). Od 1956 ĉlanica Opere u Frankfurtu, a od 1958 Drţavne opere u Miinchenu (1961 dobila naslov Kammersa'ngerm). Gostovala na brojnim evropskim i ameriĉkim opernim kazalištima; 1966 prvi put nastupila na Sveĉanim igrama u Salzburgu. U njezinu repertoaru posebno mjesto zauzimaju kreacije u Mozartovim i Wagnerovim operama. Nastupa i na koncertnom podiju, a snimila je i brojne ploĉe. WATT, Henry Jackson, škotski psiholog (Aberdeen, 15. VII 1878 — Glasgow, 25. X 1925). Studirao u Aberdeenu, Berlinu (C. Stumpf) i Wiirzburgu; doktorirao 1904. Od 1908 do smrti docent eksperimentalne psihologije na Univerzitetu u Glasgovvu. W. je utro put psihologiji zvuka, osobito muziĉkoga. DJELA: The Psychology of Sound, 1917; The Foundations of Alusic, 1919; The Sensory Basis and Structure of Knoviledgc, 1925; The Common Sense of Dreams, 1929. Studije i ĉlanci. LIT.: J. M. Allan, Henry Jackson Watt, MGG, XIV, 1968.
VVEATHERS, Felicia, udata Bakonyi, ameriĉka pjevaĉica, sopran (Saint Louis, Montana, 13. VIII 1937 —). Pjevanje studirala na Indiana University u Bloomingtonu (Dorothee Manski, Ch. Kullman, F. S. Leger); umjetniĉku karijeru zapoĉela u SAD; u Evropi debitirala 1961 kao Saloma (R. Strauss) u Kielu. God. 1963—70 solistica Drţavne opere u Hamburgu, 1965 prvi put gostovala na Metropolitanu u New Yorku, a 1970 na londonskom Covent Gardenu; pjevala je i u Jugoslaviji. U njezine najveće kreacije idu Donna Anna (Mozart, Don Giovanni), Aida, Leonora i Elisabeta (Verdi, Aida, Trubadur i Don Carlos), Adriana Lecouvreur (Ĉilea) i Tosca (Puccini); posebno se istiĉe kao koncertna pjevaĉica. God. 1971 dobila je poĉasni doktorat Univerziteta u Saint Louisu. WEBB, William, prozvan Chick, ameriĉki jazz-bubnjar i voditelj orkestra (Baltimore, 10. II 1902—16. VI 1939). Od 1924 nastupao u New Yorku kod Edvvarda Dovvella, zatim- u sastavu Dukea Ellingtona, a od 1926 vodio vlastite sastave, najprije kvintet, pa oktet i orkestar koji je postao jednim od najboljih sastava swinga. God. 1934 otkrio i lansirao Ellu Fitzgerald koja je otada nastupala s njegovim orkestrom, da bi ga nakon njegove smrti i vodila (do 1942). Odigrao je znaĉajnu ulogu u eri swinga i utjecao na mnoge bubnjare poput Gene Krupe. WEBBE, 1. Samuel, engleski orguljaš i kompozitor (Minorca, Baleari, 1740—London, 25. V 1816). Najprije kopist izdavaĉke kuće Welcker u Londonu, od 1794 tajnik londonskog Chatch Cluba, od 1787 knjiţniĉar novoosnovanog Glee Cluba; osim toga orguljaš kapele sardinskog poslanstva, a vjerojatno i portugalskog.
716
WEBBE — WEBER
Njegovi gleei, osobito When zvinds breathe soft, Come live zoith me, Thy voice, O Harmony, Hence ali ye vain delights, najbolje su engleske kompozicije ove vrste. DJELA: koncert za ĉembalo; Divertissementi za vojnu muziku. — VOKALNA: Catches, Canons and Glees (9 sv.), 1764—95; The Ladies Catch-Book, 1778; A Selection of Glees, 1812; 25 gleea, 36 catchesa, 9 kanona u zbirkama E. Th. Warrena, 1763—1794. — Zbirke misa, moteta i antifona, 1792. — Glees obj. Boosey and Co. {National Edilion of Standard English Glees, 1866).
2. Samuel, kompozitor (London, oko 1770—25. XI1843). Sin i uĉenik Samuela st., studirao i kod M. Clementija. Od 1798 orguljaš u Liverpoolu, 1817—21 orguljaš španjolskog poslanstva u Londonu, zatim opet u Liverpoolu. U Londonu poduĉavao klavir po metodi J. B. Logiera i F. W. Kalkbrenera. DJELA: muziĉka ko medija The Speechless Wife, 1794. — A Bouk of Glees, 1807. — Solfeggia L'amico del principiante. — Crkvene kompozicije i dr. — Harmony Epitomised, or Elements of the Thoroughbass, 1825. — Izdao antologiju razliĉitih autora Convito armonico (4 sv.). LIT.: J. M. Knapp, Samuel Webbe and the Glee, Music and Lettcrs, 1952. — E. Flindell, Webbe, Samuel CI) i Samuel (II), MGG, XIV, 1968.
VVEBER, Alain, francuski kompozitor (Chţteau-Thierrv, Aisne, 8. XII 1930—). Studirao na Pariškom konzervatoriju (T. Aubin, N. Gallon, O. Messiaen). God. 1952 osvojio Veliku rimsku nagradu. DJELA. ORKESTRALNA: simfonija, 1957; simfonijska pjesma Midjaav, 1963; koncert za rog 1954; koncert za trublju 1965; Concertino za klavir, 1961; 5 poema za violinu i orkestar, 1953; Strophes za trublju, gudaĉe i udaraljke, 1966; Commentaires conccrlanls za flautu i orkestar, 1967; Solipsisme za gudaĉki kvartet, gudaĉe, klavir i udaraljke, 1968; Suite ponr une piece vue, 1954; Exergues za gudaĉe, 1960; varijacije za gudaĉe, 1965; varijacije za klavir, 10 instrumenata i udaraljke, 1965. — KOMORNA: sekstet s klarinetom 1956; duhaĉki trio, 1959; duhaĉki kvintet, 1954; sonata za violu iklSvir, 1968; sonata za obou i harfu, 1960; sonatina za flautu i fagot, 1953; tema s varijacijama za violinu i klavir, 1952; Variantes za 2 klavira i udaraljke, 1964 i dr. — Komorna opera l.a Voic unique, 1958; balet Le petit jeu, 1953. — Solo-pjcsme.
VVEBER, Bedfich Diviš (Friedrich Dionys), ĉeški kompozitor i muziĉki pisac (Velichov, Karlovv Vary, 9. X 1766—Prag, 25. XII 1842). Uĉio muziku u rodriome mjestu; u Pragu studirao filozofiju i pravo, a u muzici se usavršio kod Abbea Voglera. Od oko 1804 dirigirao koncertima orkestra diletanata, kasnije koncertima novoosnovanoga Praškog konzervatorija (od 1810 direktor). Weberova je zasluga da je Praški konzervatorij postao vaţnim muziĉkim središtem. Kao dirigent istakao se autentiĉnom interpretacijom Mozartovih djela. DJELA. ORKESTRALNA: Variaziom di Bravura za klavir i orkestar; varijacije za F-trublju i orkestar; plesovi (menueti, allemande) i koraĉnice. — KOMORNA: 3 kvarteta za 4 roga; 3 seksteta za 6 rogova. — KL A V IRSKA: teme s varijacijama; ronda; plesovi i koraĉnice. — DRAMSKA. Opere: Kanzuma ili Perla opit nalezend; Boj 0 lasku i Madchenmarkt.— VOKALNA : kantate (Bohmens Errettung, 1797); Hymne an den Frieden za zbor i klavir, 1798; solo-pjesme. — ISTRUKTIVNA: DasKonservatoriumderMusikzuPrag, 1817; Allgemeine theoretisch-praktische Vorschule der Musik, 1828; Notenbespiele zu F. D. iVebers Vorschule der Musik; Lehrbuch der Harmonielehre und des Generalbasses (4 sv.), 1830—34(11 izd. 1841); Vollstandige Theorie der Musik (2 sv.), 1840; Allgemeine tnusikalische Zeichenlehre, 1841; Theoretisch-praktisches Lehrbuch der Tonsetzkunst (4 sv.), II izd. 1843. — Sastavio prvu sustavnu zbirku ĉeških narodnih pjesama s napjevima, tzv. Kolovratsky rukopis, 1824. LIT.: J. Buţga, Friedrich Dionys Weber, MGG, XIV, 1968.
VVEBER, Ben, ameriĉki kompozitor (St. Louis, Missouri, 23. VII 1916—). Prekinuvši studij medicine, uĉio u Chicagu pjevanje i klavir; u kompoziciji samouk. Od 1945 u New Yorku aktivno sudjeluje u radu muziĉkih organizacija. Uz to predavao na Ober-lin Collegeu (od 1963), na College of Music (od 1966) i dr. Njegova izraţajna i tehniĉki uspjela djela podsjećaju na muziku A. Berga; najuspjelija su Preludij i passacaglia za orkestar, Drugi gudaĉki kvartet i Symphony on Poems of IVilliam Blake. DJELA. ORKESTRALNA: simfonija za violonĉelo i orkestar, 1945; koncert za violinu, 1954; koncert za klavir, 1961; Rapsodie concerlante za violu i mali orkestar, 1957; Concert Palm za violinu i orkestar, 1970; Preludij i passacaglia, 1955. — KOMORNA: 2 gudaĉka trija, 1943 i 1946; 2 gudaĉka kvarteta, 1942 i 1952; Lyric Piece za gudaĉki kvartet, 1940; Concertino za violinu, violonĉelo i klarinet, 1941; Nokturno za flautu, celestu i violonĉelo, 1962; varijacij e za klarinet i klavirski trio, 1941; Pastorala i seherzo za duhaĉki kvintet, 1939; varijacije za obou i gudaĉki kvartet, 1943; koncert za klavir, violonĉelo i duhaĉki kvintet, 1950; Concertino za flautu, obou, klarinet i gudaĉki kvartet, 1955; elegija Dolmen za gudaĉke i duhaĉke instrumente, 1964; 2 sonate za violinu i klavir, 1939 i 1943; Sonata da camera za violinu i klavir, 1950; sonata za violonĉelo i klavir, 1942; koral i varijacije za violu i klavir, 1943; Divertimento za 2 violonĉela, 1942. — Klavirske i orguljske kompozicije. — Balet The Pool of Darkness, 1949; scenska muzika. —• VOKALNA: Lied des Idiotten (Rilke) za sopran i orkestar, 1942; Symphony on Poems of IVilliam Blake za bariton i komorni orkestar, 1951; Concert Aria after Salomon za sopran, duhaĉki kvintet i klavirski trio, 1950; oko 30 solo-pjesama. LIT.: O. Daniel, Ben Weber, New York (bez god.). — C. Sigmon Ben Weber, MGG, XIV, 1968.
VVEBER, Bernhard Anselm, njemaĉki kompozitor (Mannheim, 18. IV 1755 — Berlin, 23. III 1821). Uĉenik Abbea Voglera i I. J. Holzbauera. Neko vrijeme koncertirao na specijalnom klavirskom instrumentu xanorphica (vrsta Bogenfliigela što ga je konstruirao C. L. Rolling). God. 1787—90 direktor Grossmannove kazališne druţine u Hannoveru, 1790—92 pratio Abbea Voglera na koncertnim turnejama po Nizozemskoj, skandinavskim zemljama i Njemaĉkoj. Od 1792 dirigent u Narodnom kazalištu u Berlinu, gdje je prvi izveo Gluckovu operu Iphigenia in Tauris (1795).
Oko 1807—10 bio je uĉitelj G. Meverbeera. Komponirac Gluckovim utjecajem. DJELA: orkestralne i klavirske kompozicije. — DRAA1SKA. Singspieli: Mudarra, 1800; Die IVette, 1805 i dr.; baleti; scenska muzi ostalim za Schillerove drame Jungfrau von Orleans, Wallensiein i Wil (s vrlo popularnom melodijom Mit dem Pfeil dem Bogen i zborom R der Toĉi den Menschen an). — Kantate; zborovi; solo-pjesme. LIT.: M. Eischcr, B. A. Weber (disertacija), Berlin 1923. — P. I Bernhard Anselm \Veber, MGG, XIV, 1968.
VVEBER, Carl Maria Friedrich Ernst von, nemaĉ pozitor (Eutin, Holstein, 18. XI 1786—London, 5. VI 182' berov otac, Franz Anton, roĊak Mozartove ţene Constanze, je buran ţivot siromašnog plemića skorojevića i avanturis pre oficira, pa ĉinovnika, zatim muziĉkog direktora pozorišr u Liineburgu i direktora samostalne putujuće pozorišne On je bio prvi Weberov uĉitelj muzike; kasnije je W. uĉi svoga strica Fridolina Webera, nekadašnjeg ĉlana mannht orkestra. Posle dolaska u Salzburg, radeći pod vodstvom 1 Havdna, W. je vidljivo napredovao, naroĉito u sviranju na Poĉetkom XIX v. otac i sin W.,u ţelji da usavrše tehni grafisanja nota, otvaraju radionicu u Freibergu, u kojoj Car litografiše svoje Varijacije za klavir op. 2. Ali on napušta F i u Salzburgu ponovno lja studije kod M. Hayd: ne zadugo. God. 1803 c Beĉ i uĉi kod poznatog tiĉara Abbea Voglera. U me W. je već izvanreda nist; on je revolucionis virsku tehniku klasiĉar govestio S. Thalberga, F i F. Chopina. Razvio je udara, glissanda, pedal. sve to primenio u svoj] virskim kompozicijama. God. 1804, po pr Abbea Voglera, W. oc Breslau za direktora o] pozorišta i usavršava dirigent. MeĊutim, zb< terijalnih teškoća prinv. da se prihvati duţnosti sekretara \VEH1£R princa Ludvvi Wiirttemberga C. M. u Stu Posle neke afere, sa kojom je, izgleda, njegov otac imao veze, \ odlazi najpre u Mannheim, zatim u Frankfurt na Majni, i no u Darmstadt (1811—13), gde nastavlja studije kod Abbea ra. Tih godina poĉinje i njegova publicistiĉko-kritiĉarska aki Kada 1813 Webera pozivaju u Prag da tamo organizuje ni operu, on je već iskusan umetnik. Prag je u to vreme ţivo k< ţarište. U njemu W. upoznaje pesnike romantiĉare Clemens; tana i Ludvviga Tiecka. Weberova delatnost oţivela je i r ţivot toga grada. Kao dirigent velikog formata, on intei najradije Mozartove opere, a već 1816 Prag pod njegovom { sluša Beethovenov Fidelio. Odliĉni orkestar Stavovske open mu mogućnost za smelije pokušaje u instrumentaciji i on po; sprovodi reformu tehnike orkestracije (spretno iskorišćav; ristiĉke efekte, povećava ulogu rogova, klarineta, trombona pušta praksu dirigovanja »za klavirom«. God. 1817 W. se oţenio pevaĉicom Karolinom Brane godine dolazi u Dresden i, nasuprot jakoj konkurenciji ital opere, vodi i razvija nemaĉko opersko pozorište. U to vren berovo je ime već poznato u celoj Evropi. Ali tek 1821, pos mijere opere-Singspiela Ĉarobni strelac (Freischiitz) u E on izbija medu najistaknutije umetnike svoga doba. Kora u razvijanju svoje muziĉke dramaturgije W. ĉini u operi Eur koja zbog nepoetskog libreta nije uspela da se odrţi. Iak< reĉen teškom bolešću (tuberkuloza u grlu), W. je u posl godinama ţivota prihvatio ponudu da za londonsko pozoris vent Garden napiše jedno opersko delo na engleskom jezil je izabrao Oberona, koji se pod njegovim dirigovanjem izvec Ali napori oko pripremanja premijere u Londonu iscrpli s lednje Weberove sile i on je umro dva meseca kasnije u gl gradu Velike Britanije. Moţda niko nije tako taĉno definisao istorijsku ulogu ovoj; nika kao H. Pfitzner: »Weber je došao na svet da bi napisao nog strelca«. U tom se delu, tri decenije posle premijere Mo; Ĉarobne frule, do kraja ostvarila zamisao o tipu nemaĉke naći opere, tj. opere u kojoj će i jezik i karakteri i fabula izvirati maĉkog tla. Ĉarobni strelac je, prema tome, kamen-med: obeleţava raskrsnicu na kojoj se nemaĉka operska umetne naĉno odvaja od dotada dominirajuće italijanske operske š to ne samo sadrţajno nego i stilski i formalno. W. je naimi operi uspostavio ravnoteţu izmeĊu svih elemenata dramsl
WEBER raţa. Njegov uzor je Ch. W. Gluck. No, on je uĉinio i više. Operom Ĉarobni strelac uveo je romantizam u podruĉje muziĉko-scenske umetnosti kako je to uĉinio F. Schubert u oblasti simfonijske i kamerne (vokalne i instrumentalne) muzike. Da bi se shvatila suština i veliĉina Weberove istorijske uloge, treba imati na umu da i on i Schubert stvaraju u doba najintenzivnijeg bujanja klasike: Beethoven je ĉak nadţiveo Webera, Schubert je ţiveo samo godinu dana duţe od tvorca Fidelija. U tom dinamiĉnom istorijskom »strettu« prirodno je da se oba vodeća stilska pravca u nemaĉkoj muzici (i ne samo u muzici!) proţimaju meĊusobnim uticajima. U delima Schuberta i Webera izvršen je, meĊutim, onaj dugo nagoveštavani kvalitativni skok, koji je omogućio slobodan razmah romantiĉarske ideologije u oblasti muziĉke umetnosti. U svojim brojnim spisima W. daje odreĊene podatke o svom svesnom stavu prema najhitnijim problemima muziĉke estetike, teorije i istorije. Jedno njegovo mišljenje o sopstvenom literarnom stilu duboko je karakteristiĉno za celokupan njegov umetniĉki stav: »Moj knjiţevni stil«—piše tvorac Oberona—»izgleda mi suviše šarolik... Zato što ţelim da iscrpno prikazem predmet o kome govorim, moj stil postaje preciozan i emfatiĉan. Ali ja se ne mogu odvojiti od njega, usprkos tome što poštujem i osećam ljubav prema jasnom izraţavanju jednog Goethea, jednog Schlegela i drugih. Mnoštvo epiteta, koji opisuju neki objekt izgledaju mi sliĉni instrumentaciji muziĉke teme: svestan sam da hoću da je oblikujem onako kako sam je zamislio, ali mi to ne uspeva, na ţalost, nikada...«. W. verovatno nije bio svestan da je ovim recima, koje se odnose na jednu relativno usku oblast njegovog muziĉkog delovanja, bacio svetlost i na problem sukoba protivreĉnih stilskih elemenata (klasike i romantizma) u svojoj muzici. I kao kompozitor on je svesno hteo da postigne klasiĉnu jednostavnost i neposrednost melodijskog izraza, ali ga njegov romantiĉarski temperamenat i ukus društvene sredine nesvesno primorava da ukrasima i ţivljom ritmikom dade svojim melodijama briljantniji i bravurozniji sjaj. Drugim recima, on bi hteo da njegove melodije budu, po uzoru na muziku Mozarta, kojega je beskrajno cenio, jasne u formi i neposredne u izraţavanju osećanja (posledice tog ugledanja: trozvuĉnost tema, dijatonika, pravilna simetriĉna periodizacija u njegovim temama), ali u tome ne uspeva, jer se »ne moţe odvojiti« od svoje liĉnosti, nepovratno zahvaćene novim društvenim idejama i psihozom romantiĉarskog subjektivizma. Kitnjasta ornamentika »zatrpava« u to doba izraţajne oblike svih umetnosti, te je i u muzici ona nuţna. U »emfatiĉnosti« Weberovog melodijskog izraza vide se, dakle, klice buduće lisztovske retorike, mendelssohnske, chopinovske i schumannovske melodijske gipkosti i vvagnerovskog hromatizma. U oba sluĉaja, dakle (i u literarnom i u muziĉkom stilu), »emfatiĉnost« je uslovljena ukusom sredine i epohe. Te se protivreĉnosti više osećaju na podruĉju Weberove instrumentalne muzike nego u njegovoj vokalnoj lirici i muziĉko-scenskim delima. To je, svakako, jedan od najhitnijih uzroka relativno malog ugleda koji, u naše vreme, uţivaju njegove instrumentalne kompozicije. Premda je W. ostavio za sobom znatan broj dela te vrste, od zaborava se saĉuvalo samo nekoliko: Koncertna kompozicija u f-molu za klavir i orkestar, nekoliko varijacija za klavir, nekoliko koncerata za duvaĉke instrumente i orkestar, klavirski Rondo brillant op. 62 i Poziv na igru (koji je instrumentirao H. Berlioz, a koreografski postavio S. Djagilev pod imenom Spectre de la Rose) i nekoliko sonata za violinu i klavir. Ali dok je u toku vremena postepeno izble-dela Weberova slava kao instrumentalnog kompozitora, njegova operska dela, naroĉito Ĉarobni strelac, ostaju trajne u-metniĉke vrednosti. One su istinski umetniĉki dokumenti misaono-emo-cionalne nadgradnje njegovog doba. Sve ono što karakteriše romantizam kao svetskoistorisku pojavu sublimirano je u Ĉarobnom strelcu i drugim Weberovim operama.
717
Weberova rodna kuća u Eutinu
Veoma je znaĉajna ĉinjenica da »prva nemaĉka nacionalna opera« nije slika društvenog ţivota Nemaca na prelomu XVIII i XIX v., niti je njen sadrţaj uzet iz istorije toga naroda. Fabula Ĉarobnog strelca potiĉe iz narodne legende i ono što je nacionalno nemaĉko u toj operi (u stvari Singspielu, ĉiji su govorni delovi kasnije pretvoreni u recitative) sastoji se samo u psihološkim crtama njenih liĉnosti, opštem koloritu dela i melodici, oslonjenoj na nemaĉku narodnu pesmu. U vreme prusko-junkerske kontrarevolucije i sve oštrije protivreĉnosti izmeĊu burţoazije i donjih društvenih slojeva, graĊanstvo nije ţelelo umetnost koja izvire iz aktuelne društvene problematike. Traţilo je zaborav u dalekim svetovima mašte, u mistiĉnim lepotama srednjeg veka i golicavoj šarolikosti Orijenta. Tom ukusu je W. morao da se prilagodi, i to mu, po svemu sudeći, nije bilo teško. Kod njega se, naime, ĉak i ne zapaţa ţelja da kao Beethoven rešava u svojim scenskim delima neki aktuelan društveni problem. Njegov humanizam i optimistiĉki stav prema ţivotu iţivljava se potpuno u naivnoj idiliĉnosti narodne bajke. U narodnim priĉama dobro uvek pobeduje, a to je bilo ono što su gotovo svi rani romantiĉari ţeleli i u stvarnom ţivotu. Zato ih oduševljava etiĉka strana narodne umetnosti i oni u njoj vide snaţno didaktiĉko sredstvo za moralni preobraţaj ljudi. Narodna fantastika je samo poetska forma kroz koju su oni izraţavali svoj utopistiĉki humanizam. Ovaj i ovakav odnos ranih romantiĉara prema idejnoj osnovi narodnih umotvorevina ilustruje veoma plastiĉno Weberov postupak u toku rada na ĉarobnom strelcu. Naime, u samoj legendi, koju je W. ĉuo još 1810, poslednje zaĉarano tane u Maksovoj puški ubija Agatu. Time bi, dakle, zlo trijumfovalo. Ali to nije odgovaralo Weberovom stavu o krajnjem ishodu borbe dobra i zla. Zato libretist, pesnik F. Kind, uvodi deus ex machina, hrišćanskog pustinjaka, koji kaţnjava pravog krivca, podlog Kaspara. Ovakva mitološka fantastika, pome-šana sa hrišćanskom simbolikom, sadrţi u sebi klice Wagnerovog misticizma i ideološke dekadencije. Taĉno zakljuĉuje Weberov biograf Nohl: »Kao zvezda Zornjaĉa Suncu, tako Weber prethodi Wagneru«. Ali on nagoveštava ne samo sadrţajnu i idejnu stranu Wagnerove umetnosti, već i neke najhitnije crte njegove muziĉke dramaturgije. W. je pojaĉao ulogu orkestra u operi, postavio osnove buduće Wagnerove tehnike lajt-motiva, uspostavio ĉvršći odnos izmeĊu teksta i melodije, uvertirama poverio ulogu programskog tumaĉa osnovne dramske ideje dela (programskog u širem smislu) itd. Ali, pri svemu tome, on nije odbacio u mnogim bitnim pojedinostima ni te-
C. M. v. WEBHR, Der Freischulz, autograf
718
WEBER
kovine opere sa numerama. Zastao je na polovini puta, ne opirući se novim teţnjama, ne ţeleći da izda stara naĉela. Uĉinio je ono što je bilo u skladu sa idejnom nadgradnjom njegove epohe. DELA. ORKESTARSKA. Dve simfonije: I, u C-duru op. 19, 1806 —07 i II, u C-duru, 1807. Koncerti: 2 za klavir, u C-duru op. 11, 1810 i u Es-duru, op. 32, 1812; 2 za klarinet, u f-molu op. 73, 1811 i u Es-duru op. 74, 1811 i za fagot u F-duru op. 75, 1811. Concertino za klarinet i orkestar u c-molu op. 26, 1811; Concertino za rog i orkestar u e-molu op. 45, 1815; Romanza siciliana za flautu i orkestar, 1806; 6 varijacija na melodiju narodne pesme za violu i orkestar, 1806; Potpourri za violonĉelo i orkestar op. 20, 1808; Andante u d-molu (F-duru) s varijacijama za violonĉelo i orkestar, 1810; Adagio i rondo za harmonichord i orkestar, 1811; Andante und Rondo Ungarese za fagot i orkestar op. 35, 1813 (verzija za violu i orkestar, 1809); koncertna kompozicija za klavir i orkestar op. 79, 1821; Grande ouverture a plusieurs instruments op. 8, 1807; uvertira Beherrscher Ċer Geister op. 27, 1811; Jubel-Ouverture op. 59, 1818; Deutscher na melodiju narodne pesme Frau Lieser juhe!, 1815; Tedesco (iskorišćen u operi Preciosa), 1816. Za duvaĉki orkestar: Tusch za 20 truba, 1806; valcer u Esduru, 1812; Marcia vivace za 10 truba (iskorišćeno u operi Euryanthe), 1822 i marš u C-duru, 1826. — KAMERNA: Grand Quatuor za klavir i gudaĉki trio u B-duru op. 18, 1809; kvintet za klarinet i gudaĉki kvartet u Es -duru op. 34, 1815; trio za klarinet, flautu i violonĉelo u g-molu op. 63, 1819. Šest sonata za violinu i klavir (I, u F-duru; II, u G-duru; III, u d-molu; IV, u Es-duru; V, u A-duru i VI, u C-duru) op. 10, 1810; 9 varijacija na norvešku narodnu pesmu za violinu i klavir op. 22, 1808; 7 varijacija za klarinet i klavir u B-duru op. 33, 1811; Grand Duo concertant za klarinet i klavir u B-duru op. 48, 1816; Divertimcnto assai facile za gitaru i klavir op. 38, 1816. — KLAV'IRSKA. ĉetiri sonate: I, u C-duru op. 24, 1812; II, u As-duru op. 39, 1816; III, u d--molu op. 49, 1816 i IV, u e-molu. op. 70, 1822. Varijacije: 6 varijacija na sops -tvenu temu u C-duru op. 2, 1800; 8 varijacija na temu iz opere Castor und Pol-lux Abbea Voglera op. 5, 1804; 6 varijacija na temu iz o pere Samori Abbea Voglera op. 6, 1804; 7 varijacija na ariju Vien qua Dorina bella F. Bianchija op. 7, 1807; varijacija na rusku narodnu pesmu Lepa Minka, op. 40 1 81 55 9 varijacija na sopstvenu temu u F-duru op. 9. 1808; 7 varijacija u C -duru op. 15, 1817 i 7 varijacija na romansu iz opere Joseph E. N. Mehula op. 28, 1812. Šest fugeta op. I, 1798; Douze allemandes (br. 11 i 12 obraĊeni i za klavir ĉetvororuĉno) op. 4, 1801; 6 Ecossaisen, 1802; Momento capriccioso u B-duru op. 12, 1808; Grande Potonaise u Es-duru op. 21, 1808; 12 Valses favorites de VImperatrice de France, 1812; Polacca Brillante u E-duru op. 72, 1819; Rondo Brillante u Es-duru op. 62, 1819; rondo Aufforderung zum Tanz u Des-duru op. 65, 1819. Ĉetvororuĉno: 6 malih lakih komada op. 3, 1801; 6 komada op. 10, 1809; 8 komada op. 60, 1818—19. — DRAMSKA. Opere: Die Macht der Liebe und Weins (izgubljena), 1798; Dos stumme Waldmadchen (saĉuvana samo i arija i 1 tercet), 1800; Peter Schmollundseine J^Iachbarn, 1803; feiibezahl (postoje samo 3 odlomka), 1804—05; Silvana, 1810; Abu Hassan, 1811; Der Freischutz, 1821 (Berlin, 18. VI 1821; jug. premijera pod naslovom Strijelac vilenjak, Zagreb, 24. IV 1875); Preciosa, 1821; Die drei Pintos (dovršio G. Mahler), 1821; Euryanthe, 1823 i Oberon, 1826. Scenska muzika za pozorisna dela (Turandot F. Schillera i dr.). — VOKALNA. Kantate: Der erste Ton (J. F. Rochlitz) za recitatora, harfu i orkestar op. 14, 1808; In seiner Ordnung schafft der Herr (J. F. Rochlitz) op. 36, 1812; Kampf und Sieg (Wohlbruck) op. 44, 1815; L'Accoglienza, 1817; Das Haus Anglade (Hell), 1818; Natur und Liebe (F. Kind) za 2 soprana, 2 tenora, 2 basa i klavir op. 61, 1818; Erhebt den Lobgesang (F. Kind) op. 58, 1818; Du, bekranzend unsre Laren (F. Kind) za solo, harfu sa klavirom i flautu, 1821 i Wo nehm' ich Blumen her (Hell) za tri vokalna sola i klavir, 1823. Za hor i duvaĉki orkestar: Grablied, 1803; Horst du der Klage dumpfen Schall (mešoviti hor), 1811 i Wir stehen vor Gott, der Aieineids Frevel rdcht (muški hor, unisono), 1812; Fliistert lieblich, Sommerlufte za muški hor i klavir, 1817. Za meŠoviti hor a cappella: Ein Gartchen und seine Hduschen drin, 1803; švapska na rodna pesma Geiger und Pfeiffer, 1812; Heisse, stille Liebe schzvebet, 1812 i Zur Freude ward geboren, 1812. Za muški hor a cappella: 6 pesama (Th. Korner, Leyer und Schzoeri) op. 42, 1814; 2 pesme op. 1818; Ei, ei, ei, zvie scheint der Mond so hell, 1818 i 6 pesama op. 68, 1812—22. Vokalni seksteti, kvarteti, terceti i dueti; brojni kanoni za 3—34 vokalne deonice. Solo-pesme. balade i romanse za jedan ili dva glasa sa klavirom ili gitarom. — CRKVENA. Tri mise za so liste, hor i orkestar: I, u Es-duru, 1802; II, Missa sancta u Es-duru op. 75a, 1818 i III, Missa sancta u G-duru op. 76.1818—19; kraća crkvena dela. — Ob rade škotskih narodnih pesama i dr. za hor. — SPISI: Weberovi spisi (ĉlanci, studije, kritike) bili su već više puta izdani u potpunosti i u izboru. Objavili su ih Th. Hell {Hinterlassene Schriften vof% Karl Maria von Weber, 3 sv., 1828), R. Kleinecke (Ausgezvdhlte Schriften von1 Karl Maria von Weber, 1829), G. Kaiser (Karl Maria von Weber, Samtliche Schriften, 1908), W. Altmann (Weber*s Ausgezvahhe Schriften, 1928) i dr. U W£berovoj ostavštini naĊen je i nedovršeni roman autobiografskog karaktera K&nstlerleben. Objavljen je i izvestan broj Weberovih pisama (Reiscbriefe von Weber an seine Gattin Caroline, izd. Weberov unuk, 1886; Briefe von Weber an Heinrich Lichtenstein, izd. E. Rudorff, 1900; VC'ebers Briefe an den Grafen K. v. Bruhl, izd. G. Kaiser, 1911; 77 pisama, ve ćinom nakladnicima, izd. L. Hirschberg, 1926). — Tematski popis Weberovih dela naĉinili su F. W. Jahns (Carl Marta von Weber in senen Werken, 1871, novo izd. 1967) i H. Diinnebeil (Carl Maria von Weber, Verzeichnis seiner Kompositioncn, IV izd. 1957). LIT.: H. Lobe, Gesprache mit Weber, Leipzig 1853. — W. Neumann, Weber, Eine Biographie, Kassel 1855. — W. H. Riehl, Weber als Klavierkomponist, Leipzig 1860. — H. Barbedette, Ch. M. de Weber. Sa vie et ses oeuvres, Pariš 1862. — M. M. v. Weber (Weberov sin), Carl Maria von Weber (3 sv.), Leipzig 1864—66 (skraćeno novo izd. obj. R. Pechel, 1912; na engl. prevedeno 1865). — F. W. Jahns, C. M. v. Weber. Eine Lebensskize, Leipzig 1873. — A. Jullien, Weber a Pariš en 1826, Pariš 1877. — J. Benedict, Carl Maria Weber, London 1881 (novo izd. 1913) - — L. Nohl, Weber, Leipzig 1883. — A. Reissman, Carl Maria von Weber, sein Leben und seine Werke, Berlin 1886 (novo izd. 1947). — H. Gehrmann, Weber, Berlin 1899. — E. Segnitz, Oberon, Leipzig 1902. — A. Servieres, Weber, Pariš 1906 (novo izd. 1925). — G. Kaiser, Beitrage zu einer Charakteristik Karl Maria von Webers als Musikschriftsteller (disertacija), Berlin 1910. — H. Allekotte, Carl Maria von Webers Messen (disertacija), Bonn 1913. — G. Servieres, Le »Freischiitz« de Weber, Pariš 1913. — W. Georgii, Carl Maria von Weber als Klavierkomponist (disertacija), Leipzig 1914. — //. v. der Pfordten, C. M. v. Weber, Leipzig 191 9. — La Mara, Carl Maria vo n Webe r (XII izd.), 1920. — H. W. von Waltershauscn, Der Freischiitz. Ein Versuch uber die musikalische Romantik, Miinchen 1920. — F. Hasselberg, Der Freischiitz. Friedrich Kinds Operndichtung und ihre Quellen, Berlin 1921. — J. Kapp, Carl Maria von Weber, Berlin 1922 (V prer. izd. 1931). — M. Degen, Die Lieder von Weber, Basel 1923. — O. Hcllinghaus, Carl Maria von Weber. Seine Personlichkeit in seinen Briefen und Tagebiichern und in Aufzeichnungen seiner Zeitgenossen, Freiburg i. Br. 1924. — A. Coeuroy, Weber, Pariš 1925 (novo izd. 1953). — H. Pfitzner, Was ist uns Weber?, Munchen 1926. •— E. Reiger, C. M. v. Webers kiinstlerische Personlichkeit aus seinen Schriften, Leipzig 1926. — M. Chop, Carl A'laria von Weber, Leipzig 1926. — L. Hirschberg, Reliquienschrein des Meis-
ters Karl Maria von Weber, Berlin 1927. — A. Sandt, Webers Opern Instrumentation (disertacija), Frankfurt 1932. ■— E. Richter, Die Di( und die Dra maturgie der Opern C. M. v. Webers (disertacija), Boi •— E. Kroll, Carl Maria von Weber, Potsdam 1934. — W. Kleefeld, Ci von Weber, Bielefeld 1936. — E. Kroll, Carl Maria von Weber: sein ] Bildern, Leipzig 1936. — P. Listi, Carl Maria von Weber als Ouvertu ponist (disertacija), Wurzburg 1936. — W. Saunders, Weber, Londoi York 1940 (franc. 1947; novo izd. 1970). — L. P. i R. P. Stebbins, Ei Wanderer: The Life of C. M. von Weber, New York 1940. ■— H. j Carl Maria von Weber. Leben und Werk, Leipzig 1941 (II izd. 1956 Diinnebeil, Schrifttum uber Carl Maria von Weber, Berlin 1941 ( I I iz — P. Raabe, Wege zu Weber, Regensburg 1942. — H. Schoor, W> dem Welttheater, Dresden 1942 (IV izd. 1963). ■— Isti, Weber, ein bild aus Dresdner Sicht, Dresden 1947. — H. Diinnebeil, Carl Maria vor Ein Brevier, Berlin 1949- —G. Hausszuald (urednik), Weber: Eine Geden Dresden 1951. — \V. Zentner, Carl Maria von Weber. Sein Leben 1 Schaffen, Olten 1952. — H. Diinnebeil, Carl Maria von Weber. Lel Wirken, dargestellt in chronologischen Tafeln, Berlin 1953. — H. Weber: Gestalt und Schopfung, Dresden 1953. — F. Gruniger, Ca; von Weber: Leben und Werk, Freiburg im Br. 1954. — E. Margenbi Maria von Weber in Briefen und Schriften, Heidenau/Sa. 1956. — B, feldt } Carl Maria yon Weber und Eutin, Eutin 1956. — K.-H. Kohlei von Webers Beziehungen zu Berlin, Festschrift H. Besseler, Leipz — E. Kroll, C. M. von Weber in Schlesien, Aurora, 1964. — A. Karl Maria Weber, Budapest 1965. — K. Laux, C. M. von Weber, 1966 (rumunski, Bucure§ti 1968). — E. Bartlitz, H. Schnoor i A. /. Carl Maria Friedrich Ernst von Weber, MGG, XIV, 1968. — J. I C. M. von Weber, New York i London 1968 (nemaĉki, Hamburg 1972 V. Burian, C. M. von Weber, Praha 1970. E
WEBER, Friedrich August, njemaĉki kompozitor i n pisac (Heilbronn, 24. I 1753—21. I 1806). Već u ranoj m stekao široku praktiĉnu i teoretsku muziĉku naobrazbu, medicine završio u Gottingenu; od 1785 bio je gradski lije Heilbronnu. Ubraja se medu najznatnije muziĉke diletante XVIII st. Njegove su kompozicije (simfonije, koncerti^ ko djelaj oratoriji, kantate) nestale, pa se zbog toga ne moţe pr> njihova umjetniĉka vrijednost. U spisima bavio se fiziološke tiĉkim problemima, osobito ljudskoga glasa. DJELA. SPISI: Charakteristik der Singstimmcn und einiger gebrai Instrumente, Speierische musikadisehe Realzeitung, 1788; Anmerkungen Violin und den Violinspieler, ibid.; Practische Abhandlung von der Viola d oder Liebesgeige, ibid., 1789; Von der Singstitnme, ihren Krankheiten und dagegen, Leipziger Musikalische Zeitung, 1799; Uber komisehe Chara und Karikatur im praktischen Musikmesen, ibid., 1800; Uber die Ausbild Veredelung des musikalischen Gehors, ibid.; Von dem Einfluss der Musik menschlichen Korper und ihrer medizinischen Anzvendung, ibid., 1801—07 LIT.: C. Gottivald, Friedrich August Weber, MGG, XIV, 1968.
WEBER, Gottfried, njemaĉki muziĉki teoretiĉar i komj (Freinsheim kraj Mannheima, 1. III 1779 — Bad Kreuznac IX 1839). Studirao je pravo u Heidelbergu i Gottingenu, f toj struci zauzimao razliĉite poloţaje u Mannheimu (1802), A (1814) i od 1818 u DarmstadtUj gdje je 1832 imenovan gl drţavnim prokuratorom. Iako u muzici samouk, dobro je klavir, flautu i violonĉelo te je u Mannheimu vodio muziĉko tvo i 1806 utemeljio Konzervatorij, a u Mainzu je neko v bio i dirigent opere. Uz to se bavio i kompozicijom. Me< znatno vaţniji je Weberov rad na podruĉju muziĉke teori; temelju prouĉavanja spisa J. Ph. Kirnbergera, F. W. Mar G. J. Voglera, J. H. Knechta i dr. on je izgradio vlastiti rr. sistem koji je izloţio u svom glavnom djelu Versuch einer ge ten Theorie... Njegov sistem, koji su preuzeli i drugi njemaĉl retiĉari, osobito H. Riemann, poĉiva na biljeţenju pojedinih i slovima gotice. Tako veliko slovo oznaĉuje durski akord, molski; znak ispred maloga slova oznaka je za smanjeni i si. God. 1824 W. je utemeljio muziĉke novine Caecilia (S Mainz) i ureĊivao ih do smrti. U njima je objavio niz rasp ĉlanaka. W. je prvi posumnjao u to da cijeli Mozartov Rt potjeĉe od njegove ruke. DJELA: Versuch einer geordneten Theorie der Tortsetzkunsi (3 sv.), iĉ (III izd. u 4 S v . , i 8 3 O —32; prevedeno na francuski, danski i engleski, Uber chronometrische Tempobezeichung, 1817; Allgemeine Musiklehre zitt stunterricht, 1822 (III izd. 1831; engl. prijevod 1842); Uber Saiteninstrum Bunden, Berliner Musikzeitung, 1825; Ergebnisse der bisherigen Fors> uber die Echtheit des MozarCschcns Requicm, 1826; Die Gencralbassleh Selbstunterricht, 1833 '■> Versuch einer praktischen Akustik der Blasinstr Allgemeine musikalische Zeitung, 1816—17 (takoĊer u Erschovoj i 1 rovoj Enciklopediji). LIT.: W. Altman, Aus Gottfried Webers brieflichen Nachlass, SI 1908—09. — Ph. Weber, Unsere Familie. . . , Darmstadt 1920. — U mann, Briefe Meverbeers an Gottfried Weber, Die Musik, 1928. — A. Jacob Gottfried Weber, Leben und Werke, Mainz 1968. — Isti, Jacot fried Weber, MGG, XIV, 1968. — W. Bo/lert i A. Lemke (urednici), an Gottfried Weber, Jahrbuch des Staatlichen Institut fiir Musikfors 1972. — L. U. Abraham, Die Allgemeine Musiklehre von Gottfried We Lichte heutiger Musikdidaktik, Festschrift A. Volk, Koln 1974.
WEBER, Gustav, švicarski kompozitor (Miinchenbuchst X 1845 — Zurich, 12. IV 1887). Studirao na Konzervatoriju u ţigu i kod K. Tausiga u Berlinu. Crkveni orguljaš, dirigent Harmonie (1877—86) i profesor Konzervatorija u Zurichu. 1876—83 izdavao ĉasopis Schzoeizerische Musikzeitung, što 1861 osnovao njegov otac Johann Rudolf Weber. DJELA: simfonijska pjesma Zur Iliade i druge kompozicije za 01 — Komorne kompozicije. — Klavirske kompozicije (Prinz Carneval). — rovi; pjesme uz orkestar. — Kritike i ĉlanci u Schzucizerische Aluzik
WEBER — WECKERLIN (Johannes Brahms; Parsifal; Von den wesentlichen Grundsdtzen der elementaren MusiktheorieJ. LIT.: A. Schneider, Gustav Weber, Leipzig i Zurich, bez god. — H. P. Schanzlin, Gustav Weber, MGG, XIV, 1968.
VVEBER, Luchvig, njemaĉki kompozitor (Nurnberg, 13.x 1891 —Borken, Westfalen, 30. IV 1947). Muziĉku naobrazbu stekao uglavnom kao samouk. Uĉitelj u Nurnbergu; od 1925 predavao muziĉku teoriju i kompoziciju na Visokoj muziĉkoj školi u Miinsteru, a 1927—33 na Folkwangschule u Essenu. Od 1934 bio je zborovoĊa u Miilheimu. Weberovo je stvaranje usko bilo povezano s pokretom Musikalische Jugendbezoegung. DJELA. INSTRUMENTALNA: simfonija, 1915; Musik za orgulje i limeni duhaĉki orkestar, 1928. — Dva gudaĉka kvarteta, 1913 i 1921 (kasnije prer. pod nazivom Musikfiir Streicher); duhaĉki kvintet, 1923. — Tonsa'tze za klavir, 1929 (stavak Feierlich prer. 1936 za orkestar). — Scenska igra Christgcburt, 1924; nedovršene opere Midas i Totentanz. — VOKALNA: Der Natur za zbor i orkestar, 1934; Hymnen an die Nadu za zbor i orkestar; Chorgemeinschaft (10 sv.) za zbor i instrumentalnu pratnju, 1931—46; zborovi; Jesus imd Maria za glas i gudaĉki kvartet, 1934; Du und ich za glas i 8 drvenih duhaĉkih instrumenata, 1947; solo-pjesme. — Te Deum i Heillige Namcn za zbor i orkestar. — Obradbe Musik nach Volksliedern. LIT.: F. W. Herzog, Ludwig Weber, Wolfenbiittel 1929. — Zbornik Ludvvig Weber-Jahrbuch, Stuttgart 1950 (red. H. Erpf). — Ludwig Weber-Jahrbuch, Wolfenbiittel i Zurich 1961 (red. A. Hardorfer i L. Ritter von Rudolph). — A. Hardorfer, Ludwig Weber, MGG, XIV, 1968.
WEBER, Ludwig, austrijski pjevaĉ, bas (Beĉ, 29. VII 1899— 9. XII1974). Studirao pjevanje kod A. Boruttaua. Usavršavao se kao ĉlan beĉke Volksopere pod vodstvom F. Weingartnera (1920—25). Angaţiran na opernim kazalištima u Barmen-Elberfeldu (1925—• 27), Diisseldorfu (1927—30) i Kolnu (1930—33). Od 1931 pjevao je na Wagnerovu festivalu u Miinchenu, zatim u Salzburgu. God. 1933—45 solist drţavnih opera u Miinchenu i Beĉu; 1951—61 gost Sveĉanih igara u Bavreuthu, a pjevao je i na drugim svjetskim opernim pozornicama. Preteţno nastupao u Mozartovim, Wagnerovim i Verdijevim operama, ali je s uspjehom nastupao i kao koncertni pjevaĉ. Od 1961 bio je profesor na Mozarteumu u Salzburgu. VVEBERN, Anton (von), austrijski kompozitor (Beĉ, 3. XII 1883—Mittersill, Salzburg, 15. IX 1945). Studirao u Beĉu muzikologiju i kompoziciju (A. Schonberg). Od 1913 kazališni dirigent u Beĉu, Teplitzu, Danzigu i Stettinu, 1917 u Pragu, 1918—22 u Beĉu suraĊuje u društvu Verein fiir musikalische Privatauffithrungen što ga je osnovao A. Schonberg. Zatim je do 1934 dirigirao koncertima namijenjenim radništvu, a od 1923 vodio je i zbor beĉkih radnika. Djelovao i na radio-stanici (od 1927). Za vrijeme nacistiĉke okupacije ţivio je potpuno povuĉeno. W. je, pored A. Schonberga i A. Berga, najistaknutiji predstavnik tzv. moderne beĉke škole, jedna od osebujnih stvaralaĉkih liĉnosti atonalne i Ċodekafoniĉke muzike. Za ţivota zapostavljen, postao je kasnije uzo.rom mladoj generaciji evropskih kompozitora sklonih eksperimentiranju. Osnovna su obiljeţja njegove muzike krajnja saţetost izraza, dosljedna primjena vrlo sloţenih konstruktivnih naĉela, ali 1 suptilna lirska ekspresivnost koja proţima i najsitnije melodijske, ritmiĉke i tonske vrednote. Neke kompozicije (u vokalnoj lirici, u orkestralnim kompozicijama op. 6 i op. 10) obuhvaćaju samo po nekoliko taktova; u njima je aforistiĉka kratkoća zdruţena s maksimalnom izraţajnošću koja seţe od zvukovnih gradacija tjeskobne snage do njeţnog, jedva ĉujnog pianissima. Slobodna atonalnost harmonijske strukture u prvoj je stvaralaĉkoj fazi protkana sloţenom motiviĉkom razradbom tematskih detalja; ona obuhvaća i nijanse instrumentalnih boja. Takva je disocijacija tradicionalnoga muziĉkog tkiva utrla put suvremenoj punktualistiĉkoj tehnici. Webernov lirski izraz oĉituje se i u sklonosti prema vokalnoj lirici:
779 znatan dio njegova (po opsegu nevelikoga) stvaralaštva pripada tom podruĉju. Istiĉu se pjesme na tekstove St. Georgea i G. Trakla. U drugoj fazi (od op. 20) W. je prihvatio naĉela Schonbergove dodekafonije i stvorio djela u kojima se nazire sinteza vlastitoga stila i konstruktivnih mogućnosti dodekafonijske tehnike. Totalna, svi-jesna organizacija svih muziĉkih elemenata, u kojoj je svaki detalj uvjetovan konstrukcijom, potisnula je, meĊutim, izvornu ekspresivnost i izvrgla Weber-nov izraz opasnostima mehaniĉ- ke racionalizacije muz. jezika. DJELA. ORKESTRALNA: simfon a
'i °P- 2 I > ^S; Passacaglia op. 1, 1908; Seclu Stiieke op. 6, 1910; Fiiuf Stiicke op. IO, 1913;
varijacije op. 30, A. \VI-BKRN. Crteţ O. Kokoschke 1940. — KOMORNA: gudaĉki trio op. 20, 1927; gudaĉki kvartet op. 28, 1938; Fiinf Sdtze za gudaĉki kvartet op. 5, 1909 (obradio za gudaĉki orkestar, 1930); 6 bagatela za gudaĉki kvartet op. 9,1913; klavirski kvintet, 1907; kvartet za violinu, klarinet, tenor-saksofon i klavir op. 22, 1930; koncert za 9 instrumenata op. 24, 1934; Vier Stiicke za violinu i klavir op. 7, 1910; Drei kleine Stiicke za violon ĉelo i klavir op. i t , 1914. — Varijacije za klavir op. 27, 1936. — VOKALNA. Dvije kantate: I, za sopran, mješoviti zbor i orkestar, op. 29, 1939 i II, za sopran, bariton, mješoviti zbor i orkestar, op. 31, 1941—43; Das Augenlicht za mješoviti zbor i orkestar op. 26, 1935; 2 pjesme iz Chinesisch-Deutsche Jahres und Tagcszeiten (W. Goethe) za mješoviti zbor i instrumentalnu pratnju op. 19, 1926; Entfiieht auf leichten Kahnen (St. George) za zbor a cappella op. 2, 1908. Solo -pjesme: 5 pjesama op. 3, 1908; 5 pjesama (St. George) op. 4, 1909; 2 pjesme (R. M. Rilke) za glas i 8 instrumenata op. 8, 1912; 4 pjesme op. 12, 1915—17; 4 pjesme za glas i instrumentalni ansambl op. 13, 1914 —18; 6 pjesama (G. Trakl) za sopran i instrumentalni ansambl op. 14, 1917—21; 5 duhovnih pjesama za sopran i instrumentalni ansambl op. 15,1917—22; 5 kanona na latinske tekstove za sopran, klarinet i bas-klarinet op. 16, 1924; Drei Volkstexte za glas, violinu, klarinet i bas-klarinet op. 17, 1924; 3 pjesme za glas, klarinet i gitaru op. 18, J 925; 3 pjesme iz Viae inviae (H. Jone) op. 23, 1934 i 3 pjesme (H. Jone) op. 25, 1935. — Studija o H. Isaacu (disertacija), 1906. — Preradio neka djela J. S. Bacha, F. Schuberta i A. Schonberga. — Izdao djelo Choralis Constantinus (II dio) H. Isaaca (DTĆ), 1909. — Pisma Weberna H. Joneu objavio J. Polnauer, 1959. LIT.: Muziĉki ĉasopis »23« posvetio jedan broj Webernu, 1934. — Svezak br. 2 serije Die Reihe posvećen Webernu, 1955. — H. Eimert, Anton von Webern, MF, 1956. — R. Slephan, Anton von Webern, Deutsche Universitats zeitung, 1956. — Isti, Anton von Webern, MF, 1956 i 1967. — Th. W. Adorno, Klangfiguren, Berlin i Frankfurt a. M. 1959. — E. Karkoschka, Zur Entwicklung der Kompositionstechnik im Friihwerk Anton Weberns (disertacija), Tiibingen 1960. — W. Fortner, Anton Webern und unsere Zeit, Melos , 1960. — W. Kolneder, Anton Webern. Einfuhrung in Werk und Stil, Rodenkirchen 1961. — H. Moldenhauer, The Death of Anton Webern, New York 1961. — W. Reich (urednik), A. Webern. Selbstzeugnisse und Worte der Freunde, Zurich 1961. — P. A. Pisk, Anton Webern: Profile of a Composer, The Texas Quar terly, 1962. — M. K. Bradshatu, Tonal Structure in the Early Works of Anton Webern (disertacija), Illinois 1962. — W. Kolneder, Klang, Technik, und Motivbildung bei Webern, Festschrift J. Muller- Blattau, Kassel 1966. — H. Molden hauer i D. Irvine, Anton von Webern: Perspectives, Seattle 1966. — F. Wildgans, Anton Webern, London 1966 (na njem. Tiibingen 1967). — H.F.Redlich, Anton von Webern, MGG, XIV, 1968. ■— C. Rostand, Anton Webern, Pariš 1969. — R. Schollum, Die Wiener Schule. Schonberg, Berg, Webern, Wien 1969. — J. Hansberger, Anton Webern, Mušica, 1969, 3. — H. Moldenhauer (red.), Anton Webern: Perspectives, London 1970. — D. Beckmann, Sprache und Musik im Vokahverk Anton Weberns, Regensburg 1970. — W. M. Stroh, Anton Webern. Historische Legitimation als kompositorisches Problem, _ Gop pingen 1973. V. Ţm.
WEBSTER, Ben (pravo ime Benjamin Francis), ameriĉki tenor-saksofonist (Kansas City, 27. II 1909—K0benhavn, 20. IX 1973). Debitirao kao pijanist u jazz-bandu iz Oklahome; svirao i violinu, a saksofon nauĉio kao samouk. Od 1932 u New Yorku ĉlan orkestra Benniea Motena, kasnije nastupa sa sastavima Bennyja Ĉartera, Flechtera Hendersona, Willyja Bryanta, Caba Callowaya i Stuffa Smitha, a 1935—43 i 1948 s orkestrom Dukea Ellingtona. Poslije odlazi s trupom Jazz At The Philharmonic na turneje, od 1965 gostuje u Evropi s vlastitim combo-sastavima. Jedan od najvećih tenor-saksofonista swing-stila, muziĉar neobiĉno ugodna tona, s karakteristiĉnim vibratom, majstor lirskih balada. Snimio više ploĉa s orkestrom Dukea Ellingtona i pod vlastitim imenom (Verve Jazz No 4; Cottontail; Live at the Renaissance of Los Angeles; Les Roi du jazz i Atmosphere for Lovers and Thieves). WECKERLIN, Jean-Baptiste, francuski kompozitor, folklorist i muziĉki pisac (Gebvveiller, Alsace, 9. XI 1821 — Buhi kod Gebweillera, 20. V 1910). Kompoziciju studirao na Konzervatoriju u Parizu (J. Halevy). Bavio se poduĉavanjem pjevanja; od 1863 knjiţniĉar novoosnovane biblioteke Sodete des compositeurs de musigue. Od 1869 bibliotekar knjiţnice Pariškog konzervatorija (18-76—1909 direktor). DJELA: simfonija i suita za orkestar. — Šest opera: najuspjelija L'Organiste dans Vembarras, 1853. — VOKALNA: oratorij Sudnji dan; više opseţnih djela za sole, zbor i orkestar (Roland, 1847; Les Poemes de la mer, 1860; U Inde; Symphonie de la foret); zborovi; više od 300 solo-pjesama. —• Misa; moteti. — Prouĉavao francuske i druge narodne napjeve te objavio više zbirka: Echos du temps passe (3 sv.), 1853—55; Chansons populaires des provinces de la France
A. WEBERN, autograf, 1917
720
WECKERLIN — WEIGL vim vodstvom stekao ugled jedne od najboljih suvremenih1 te vrste u Evropi. W. je odgojio nekoliko generacija finskil zitora, medu kojima su bili J. Sibelius, A. Jarnefelt, E. . T. Kuula, S. Palmgren i dr. Wegeliusove su kompozicij nacionalnog karaktera, pa je zasluţan za stvaranje moder nacionalne škole. U toku svoga plodnoga pedagoškog c napisao je i veći broj teoretskih i historijskih djela i pi
(sa Champfleuryjcin), 1860; Souvcmrs du tcmps passe, 1864; tichos d'Anglcterre, 1877; Chansons populaires de i'Alsace (2 sv.), 1883; Chansons et rondes pour les enfants, 1885; Chansons de France pour les petits Francais, 1885; Chansons populaires du pays de France (2 sv.), 1903; Album de la grandmaman i dr. — SPISI: La bibliothequc du Conservatorie de Musique, 1885; La Chanson populaire, 1886; L'ancienne chanson populaire en France, 1886; Musiciana (3 sv.), 1877, 1890 i 1899. — W. je priredio nova izdanja ĉuvenog Ballet comique de la Reiue iz 1581 te Cambertovih opera Potnone i Les Peines et les plaisirs de Vamour. Njegova velika knjiţnica ĉuva se u biblioteci pariške Opere (katalog obj. H. Expert, 1908; njem. 1910). LIT.: 5. Wallon, Jean-Baptiste Weckerlin,MGG, XIV, 1968.
DJELA. ORKESTRALNA: Rondo quasi fantasta za klavir i orkt uvertira Danici Hjort, 1872; Diveriissement a Vhongroise. 1880. — violinu i klavir. — Klavirske kompozicije. — VOKALNA: Boţiću 1877; sveĉana kantata 6. maj, 187S; zborovi; solo-pjesme uz orkc Mignon na stihove J. W. Goethea, 1875) i uz klavir. — SPISI: allmdn musikldra och analys (2 sv.), 1888—89; Hufvuddragen af den vu musikcns historia (3 sv.), 1891—93; Kurs i tontraffning (3 sv.), 1893-i homofon sats (2 sv.), 1897—1905. — Njegova pisma Konstnarsbre-sv. O. Andersson, 1918—19. LIT.: K. T. Flodin, Martin Wegelius, Stockholm 1916 i Hel — A. Karvonai, Martin Wegelius, Suomen Saveltajia (izd. S. Ranta 1945. — N.-E. Ringbom, Martin Wegelius, MGG, XIV, 1968.
VVECKMANN, Matthias (Mathes), njemaĉki orguljaš i kompozitor (Niederdorla kod Muhlhausena, 1621 — Hamburg, 24. II 1674). Diskantist dvorske kapele u Dresdenu, uĉio kod H. Schiitza 1 zatim kod J. Praetoriusa u Hamburgu. Dvorski orguljaš u Dresdenu (1641) i Kobenhavnu (1642—47), od 1647 dvorski dirigent (uz H. Schutza) u Dresdenu, a od 1655 crkveni orguljaš u Hambur gu. Ondje je 1660 osnovao Collegium musicum s kojim je na tjednim koncertima u refektoriju katedrale izvodio najbolja suvremena djela. U svojim kompozicijama nastavlja tradiciju H. Schutza i J. Svveelincka. Uz J. Rosenmiillera jedan je od najistaknutijih njemaĉkih kompozitora svog doba. DJELA: komorne sonate za 3 i 4 instrumenta i b. c. — ORGULJSKA: canzone, suite, preludiji i tokate. — Duhovni koncerti (kantate) za soliste, zbor i instrumente; pjesme. NOVA IZD.: cjelokupna djela obj. G. Ilgner (Das Erbe Deutscher Musik, Landschaftsdenkmale, IV, 1942); 6 duhovnih koncerata obj. M. Seiffert (DDT, VI, 1900). LIT.: M. Seiffert, Mathias Weckmann und das Collegium musicum in Hamburg, SBIMG, 1900—01. — G. Ilgner, Mathias Weckmann (s popisom djela), Wolfenbuttel i Berlin 1939. — F. Krummacher, Zur Quellenlage von M. Weckmanns geistlichen Vokalwerken, Festschrift F. W. Krummacher, Berlin 1961. — M. Geck, Matthias Weck mann, MGG, XIV, 1968.
WEELKES, Thomas, engleski orguljaš i kompozitor (?, oko 1575—London, 30. IX 1623). Studirao na Univerzitetu u Oxfordu. Orguljaš koledţa u Winchesteru (od 1598) i katedrale u Chichesteru (od 1602). W. je komponirao pod utjecajem talijanskih madrigalista, osobito L. Marenzija. No, medu madrigalima engleskih kompozitora Weelkesovi se istiĉu smionošću harmonija, briljantnom ritmikom i snaţnom karakterizacijom teksta. W. ponekad upotrebljava i kromatiku. DJELA: kompozicije za 4 i 5 viola; kompozicije za virginal. — VOKALNA: The Madrigals to 3, 4, 5 and 6 voyces, 1597; The Ballets and Madrigals to 3 voyces, 1598; Madrigals of 3 and 6 parts apt for the viol and voices (2 knj.), 1600; Ayres or Phantasticke Spirites for 3 voices, 1608; madrigal As Vesta zvas from Latmos hill descending u zbirci Th. Morleva The Triumphes of Oriana, 1601; 2 madrigala u zbirci W. Leightona The Teares or Lamentacions, 1614. — CRK VENA: 10 Services; više od 40 anthema. LIT.: E. H. Fellowes, Thomas Weelkes, Proceedings of the Musical Association, 1915. — Isti, The English Madrigal Composers, Oxford 1921. — D. M. Arnold, Thomas Weelkes and the M adrigal, Music and Letters, 1950. — A. E. Dickinson, Thomas Weelkes, London 1957. — D. Brovm, Thomas Weelkes, MGG, XIV, 1968. — Isti, Th. Weelkes: a Biographical and Critical Study. London i New York 1969.
VVEERBECKE, Gaspar van (NVerbeke, Verbech i dr.), nizozemski kompozitor (Oudenaarde, oko 1445—?, poslije 1518). Preselio se u Milano 1471—72, gdje mu je vojvoda Galeazzo Maria Sforza povjerio organiziranje dvorske kapele; 1474 postao na milanskom dvoru kapelnik zbora kojeg je ĉlanove doveo iz Flandrije 1 Burgundije. Od 1480—81 do 1489 bio u Rimu pjevaĉ papinske kapele, zatim se vratio u Milano i tamo sluţio s prekidima do 1498. God. 1500—09 ponovno pjevaĉ papinske kapele u Rimu. U tom je gradu 1514 pristupio bratovštini Beatae Mariae Campi Sancti; ondje se nalazio još 1517—18. DJELA: 5 chansona (1 za 3 glasa tiskan u zbirnoj publikaciji, 1501; 2 za 3 glasa i 2 za 4 glasa u rukopisu). — CRKVENA. Misse Gaspar, 1507 (5 misa za 4 glasa). U zbirnim publikacijama: misa za 4 glasa, 1508; 2 Creda za 4 glasa, 1505; Lamentationes Jeremiae za 4 glasa, 1506; 25 moteta za 4 glasa, 1502, 1503, 1504, 1505 i 1508; 1 motet za 5 glasova, 1508. U rukopisu: 2 mise za 4 glasa; 2 ciklusa moteta Loco Missae za 4 glasa (svaki ciklus po 8 moteta); 2 moteta za 4 glasa i 1 za 5 glasova. LIT.: W. Wegner, Analvse der Messe »O venus banth« (disertacija), Marburg 1940. — G. Croll, G. van Weerbecke, an Outline of his Life and Works, Mušica Disciplina, 1952 (s popisom djela i izvora). — Isti, Das Motettenwerk Gaspars van Weerbecke (disertacija), Gottingen 1954.
VVEGELER, Franz Gerhard, njemaĉki muziĉki pisac (Bonn, 22. VIII 1765 — Koblenz, 7. V 1848). Lijeĉnik. Rektor Univerziteta u Bonnu. U mladosti prijateljevao s Beethovenom. Njegovo djelo Biographische Notizen tiber L. v. Beethoven (sa F. Riesom 1838; s dodacima 1845) vaţan je izvor podataka iz Beethovenovih mladih dana. LIT.: St. Ley, Beethoven als Freund der Familie Wegeler — von Breuning, Bonn 1927. — J. Schmidt-Gorg, Franz Gerhard Wegeler, MGG, XIV, 1968.
VVEGELIUS, Martin, finski kompozitor, muziĉki pedagog i pisac (Helsinki, 10. XI 1846—22. III 1906). U Helsinkiju diplomirao filozofiju (1869), a zatim studirao muziku (Ph. Jacobson, R. Faltin); usavršavao se 1870—71 u Beĉu (R. Bibl), 1871—73 u Leipzigu (D. F. Richter, O. Paul, C. H. Reinecke) i 1877—78 u Miinchenu (J. Rheinberger). God. 1878 postao dirigent opere u Helsinkiju; tamo je 1882 osnovao Konzervatorij koji je pod njego-
WEHLE, Gerhard Fiirchtegott, njemaĉki kompozii ziĉki pisac (Paramaribo, Guavana, 11. X 1884— Berlin, 15. Studirao u Leipzigu i Berlinu. Od 1910 muziĉki kritiĉaj 1939—44 predavao na berlinskoj Visokoj muziĉkoj školi j zaciju; 1947—51 bio je lektor na Univerzitetu. * DJELA: Die Kunst der Improvisation (2 sv.), 1925—26; Die Orgt sation, 1932; Neue Wege im Kompositions-Unterricht (2 sv.), 1955; Komposilionslechnik (2 sv.). — KOMPOZICIJE (oko 100): 3 simfc ceri za klavir, violonĉelo i orkestar, 1961; orkestralna passacaglia i f komorne i klavirske kompozicije; opera Michael Atonax\ scenska dje! 1 Fahrt ins Wunderland; oratorij Bach, 1934; 26 simfonijskih kantati kanoni za 3 i 4 glasa; dueti; solo-pjesme. — Roman A. Bruckncr seiner Zeitgenossen, 1964; knjiţevna djela.
WEHRLI, Werner, švicarski kompozitor i zborovoda 8. I 1892 — Luzern, 27. VI 1944). Prekinuvši studij j znanosti u Miinchenu, uĉio muziku na konzervatorijima u (L. Kempter, C. Attenhofer) i u Frankfurtu na Majni (I W. Renner) te muzikologiju i akustiku na Univerzitetu u1 Berlinu. Od 1918 nastavnik muzike u Aarau, gdje je uz to —29 i zborovoda Cecilijanskoga društva, a 1924—29 i : zbora u Bruggu. U svom bogatom stvaralaĉkom opusu W. razvojni put od lirske poetiĉnosti kasne romantike do la] suvremenog izraza, od rafinirane harmonije do linearne ko DJELA. ORKESTRALNA: 2 simfonijete, 1915 i 1921; Fcstprc uvertira Chilbizite, 1917; varijacije i fuga, 1927. Za komorni orkestar: 1933 i Pantomime, 1937. — KOMORNA: 2 gudaĉka kvarteta, 191 2 trija. Sonate: 2 za violonĉelo i klavir, 1913 i 1938; za violinu i klav za flautu i klavir, 1941. Suita za flautu i klavir, 1921. — Klavirske (6 i orguljske kompozicije. — DRAMSKA: komiĉna opera Das heisse Sachs), 1918; opera Das Vermdchtnis, 1931; školska opera Auf zum Mi Singspiel Der Mdrchenspiegel, 1923. Sveĉani igrokazi: Die Schweizer, Bru'cke, 1927; Das Weltgesicht, 1930 i O unsertvette Eidgenossenschaft, VOKALNA: oratoriji Ein IVeltliches Requiem, 1928 i Wallfahrt, 1939 Vom jungstcn Tag, 1917; Allerseele, 1932; Kleine Hochzeitskanlate, 193: u'ber das Beresinalied, 1934; Trost der Erde, 1939 i Das Buch vom Ki Zborovi; 6 madrigala, 1920; solo-pjesme (ciklusi Bluest, 1909 i Net — Das Musiktheoretische Syslem J. Keplers, SMZ, 1929. — Operr LIT.: W. Muller von Kulm, Werner Wehrli, SMZ, 1944. — G. berger, Werner Wehrli, ibid., 1952. — W. Schuh, Werner Wehrli, M( 1968.
WEIDMAN, Charles, ameriĉki plesaĉ, koreografi (Lincoln, Nebraska, 22. VII 1901—■)• Studirao kod E. F i u Los Angelesu na Denishazvn School. S trupom Denishc tovao na brojnim turnejama. Zatim je 1927 osnovao vlastit a 1928, sa D. Humphrev, trupu koja je pod razliĉitim i postojala do 1945 i za koju je koreografirao kraće balete SJ karaktera. Uz to je 1940—45 djelovao i u Studio Theatre. ] je otvorio školu 1945, a 1948 osnovao novu trupu. Korec plesne toĉke i za musicale na BroadwayUj a 1949—54 b New York City Theatre. Oko 1960 osnovao u New Yorku hailom Santarom Expression of Ttvo Arts Theatre u kome problemima odnosa plesne i likovne umjetnosti. Popula stekao svojim realistiĉkim baletima sa socijalnim temarr poznatiji su And Daddy Was a Fireman (1943), Fables 1 Time (1947), The War Bettoeen Men and Women (1954), L i Is Sex Necessary? WEIGL, Joseph, austrijski kompozitor i dirigent (Eis 28. III 1766 — Beĉ, 3. II 1846). Uĉio kod J. G. Albrechti i A. Salierija u Beĉu. Od 1791 operni dirigent; nakon Sa smrti (1827) postao dvorski dirigent. Bio je veoma popuU operni kompozitor; njegova opera Die Schzoeizerfamilie se vrlo ĉesto sve do 1900. Nakon 1825 pisao uglavnom sa: venu muziku. DJELA. DRAMSKA. Opere (14 na tal., 19 na njem.): Principessa 1794; Cleopatra, 1807; Das Weisenhaus, 1808; // Rivale di se stesso, Schzoeizerfamilie, 1809 (izv. u Parizu pod naslovom Etnmeline, 1827); L'i 1815; Nachtigal und Raabe, 1818; Margarethe von Anjou, 1819; Bat 1820; Ko'nig Waldemar, 1821 i dr. Baleti (18): Das Sinnbild des me Lebens, 1794; Die Muller, 1794; Die Reue des Pygmalion, 1794; Das Wesen, 1809 i dr. —■ VOKALNA: oratorij La Passione del nostro Sigi Cristo, 1804 i La Resurrezione, 1804; 22 kantate. — CRKVENA: kraće crkvene kompozicije i dr. '
WEIGL — WEINBERGER LIT.: A. de Eisner-Eisenhof, Giuseppe Weigl, una biografia, RMI, 1904. — F. Grasberger, J. Weigl. Leben und Wcrk mit besonderer Beriicksichtigung der Kirchenmusik (disertacija), Wien 1938. — E. Fulter, Joseph Weigl, Kassel 1955- — H. H. Hausner, Joseph Weigl. Daten aus seinem Leben und Schaffen, Mitteilungen der Internationalen Stiftung Mozarteum, 1966. — F. Grasberger, Joseph Weigl, MGG, XIV, 1968.
WEIGL, Karl, austrijski kompozitor (Beĉ, 6. II 1881 — New York, 11. VIII 1949). Studirao u Beĉu na Konzervatoriju i kod A. Zemlinskog, a muzikologiju na Univerzitetu (G. Adler); promovirao 1903. God. 1904—06 operni korepetitor u Beĉu; od 1918 nastavnik na Beĉkom konzervatoriju, a od 1930 predaje teoriju muzike i na Univerzitetu. Od 1938 u SAD, gdje je nastavnik u New Yorku, Hartfordu, Bostonu i Philadelphiji. W. je pripadao krugu kompozitora oko G. Mahlera i A. Schonberga. Najbolja su mu komorna djela i solo-pjesme. DJELA. ORKESTRALNA. 6 simfonija: I, u D-duru, 1908; II, u d-molu, 1912; I I I , u Es-duru, 1931; IV, u f-molu, 1936; V, (apokaliptiĉna) u c-molu, 1945 i VI, u a-molu, 1947. Koncerti za klavir (lijeva ruka) i za violinu, 1928; uvertire; suita Tdnze aus dem alten Wien, 1939. — KOA1ORNA: 8 gudaĉkih kvarteta; gudaĉki sekstet u d-molu (prer. kao rapsodija za gudaĉki orkestar); 2 sonate za violinu i klavir; sonata za violonĉelo i klavir. — Klavirske kompozicije. — Djela za orgulje. — VOKALNA: simfonijske kantate Fruhlingsfeier, 1909 i \Vellfeier, 1922; himna za zbor (8-gl.), 1922; zborovi; solo-pjesme. — E. A. Forsters Leben (disertacija), SBIMG, 1904—05. — Izdao 3 gudaĉka kvarteta E. A. Forstera, DTO, 35, I. LIT.: H. Moldenhauer, Karl i Vally Weigl, MGG, XIV, 1968.
WEIKL, Bernd (Bernhard), njemaĉki pjevaĉ, bariton (Beĉ, 29. VII 1942 —). Pjevanje studirao na Konzervatoriju u Mainzu i na Visokoj muziĉkoj školi u Hannoveru (Naan Pold, W. Reimer) i 1968 osvojio prvu nagradu na natjecanju u Berlinu. Iste godine debitirao na opernoj pozornici u Hannoveru kao Ottokar (Weber, Strijelac vilenjak) i tamo angaţiran. God. 1970—73 solist Njemaĉke opere na Rajni u Diisseldorfu i Duisburgu, od 1973 ĉlan je Drţavne opere u Hamburgu. Gostuje na velikim opernim kazalištima u Evropi, na Sveĉanim igrama u Bavreuthu (od 1973), u Salzburgu (1972—73) i snima na radiju i televiziji. Od 1974 istodobno je i solist Njemaĉke opere u Berlinu. U njegove najveće kreacije spadaju Figaro (Rossini, Seviljski brijaĉ), Don Giovanni (Mozart), Wol-fram i Amfortas (Wagner, Tannhduser i Parsifal), Grof Luna i Falstaff (Verdi, Trubadur i Falstajf), Kalif (Cornelius, Bagdadski kalif), Johanaan (R. Strauss, Saloma) i Evgenij Onjegin (Ĉajkovski). W. se istiĉe i kao koncertni pjevaĉ. WEILL, Kurt, njemaĉki kompozitor (Dessau, 2. III 1900 — New York, 2. IV 1950). Kompoziciju uĉio u rodnom gradu kod A. Binga, zatim neko vrijeme kod E. Humperdincka na Visokoj muziĉkoj školi u Berlinu. Korepetitor u Dessauu, pa (1919—20) kazališni dirigent u Ludenschei-du. Od 1921 do 1924 studirao je u Berlinu kompoziciju kod F. Busonija. U poĉetku autor instrumentalnih i vokalnih djela, prešao je od 1925 na podruĉje muziĉkoga kazališta, svraćajući paţnju javnosti i kritike, osobito otkako je stao suraĊivati sa B. Brechtom. God. 1933 emigrirao je iz Njemaĉke, najprije u Pariz, a zatim (1935) u New York. Pratila ga je supruga, pjevaĉica i glumica LotteLenva koja je nastupila u više njegovih kazališnih djela. W. je svoje najznatnije radove napisao prije emigracije. U plodonosnoj suradnji sa B. Brechtom, on je operu naĉinio K. WEILL oruĊem socijalne kritike i satire ukazujući putem pozornice na društvene mane i upozorujući na nuţnost društvenog preureĊenja. I jedan i drugi nosioci naprednih shvaćanja i pogleda, Brecht i W. su ţeljeli pribliţiti kazalište širokim krugovima i pomoći njihovu preodgajanju. Obojici je bilo jasno da će se takva svrha teško moći postići ako se ne provede nuţno pojednostavnjenje muziĉkoga govora koji mora postati pristupaĉniji, ali i biti izvoran i nov. Takve su tendencije našle odraz u nizu njihovih kazališnih djela od kojih je bez sumnje najpopularnije i najvaţnije Die Dreigroschenoper. To je djelo uskoro na velikom broju evropskih pozornica doţivjelo oko 2000 izvedaba. Die Dreigroschenoper zapravo je preradba stare Prosjaĉke opere J. Gaya i J. Ch. Pepuscha, izvedene u Londonu na poĉetku XVII st. za koju je W. napisao novu muziku, odnosno nove muziĉke toĉkejej: se u tom djelu — kao i u drugim Weillovim kazališnim radovima —■ pjeva i govori. Muziĉko je teţište Song, pjesma preteţno jednostavne strukture kojoj posebnu obojenost daju soĉne, ukusno disonantne harmonije, kao i elementi preuzeti iz suvremene plesne muzike i jazza. Posljedice nepravednog i ne-
721
pravilnoga društvenog ureĊenja, koje se nesmiljeno otkrivaju u tom uspjelom djelu, oštro su naglašene i u operi Aufstieg und Fali der Stadt Mahagonny u kojoj se autori ponekad sluţe groteskom i parodijom. Der Jasager, takoĊer na Brechtov tekst, pripada posebnom tipu tzv. »školske opere« namijenjene omladini. Svrha joj je poticanje mladih ljudi na odluĉnost, discipliniranost i poţrtvovnost. Kad se W. preselio u Sjedinjene Drţave, oĉekivalo se da će i tamo ostati na pozicijama »angaţiranoga« teatra. Ali on ga je ubrzo napustio, prilagodivši se potrebama i ukusu publike iz broadwayskih kazališta. On je djelomiĉno saĉuvao osebujnost svoga muziĉkog jezika, uspješno asimiliravši stil ameriĉkoga muziĉkog kazališta leţernijeg tipa kojemu se donekle bio već u Evropi pribliţio. Ni sada nije napustio primjenu elemenata atonalnosti, politonalnosti i poliritmike koji vrlo karakteristiĉno osvjeţuju partiture nastale u Americi. Weillov utjecaj u Evropi i Americi bio je priliĉno jak. Tragovi mu se primjećuju u nekim djelima P. Hindemitha, R. Wagner-Regenyja, W. Fortnera, C. Orff'a, pa donekle i B. Brittena i G. C. Menottija. DJELA. ORKESTRALNA. Dvije simfonije: I, Berliner Symphonic, 1921, (pronaĊena 1958) i II, 1933. Koncert za violinu i duhaĉki orkestar, op. 12, 1926; Divertimento op. 4, 1923; Fantasta, Passacaglia und Hymnus op. 6, 1923; Quodli~ bet (Kine Unterhaltungsmusik) op. 9, 1926. — Gudaĉki kvartet op. 8, 1923. — Klavirske kompozicije.— DRAMSKA. Opere: jednoĉinka Der Protagonist, 1926; Na und?, 1926; jednoĉinka Royal Palaĉe, 1927; Mahagonny (B. Brecht"), 1927 (prer. u cjeloveĉernje djelo pod naslovom Aufstieg und Fali der Stadt Mahagonny, 1930); jednoĉinka Der Zar la'sst sich photographieren, 1928; Die Dreigroschenoper (B. Brecht), 1928 (1952 izv. s novim libretom M. Blitzsteina); Happy End, 1929; školska opera Der Jasager (B. Brecht), 1930; Die Biirgschaft, 1932; Der Silbersee, 1933; Marie galante, 1933; satira A Kingdom for a Cow, 1935; muziĉka komedija Knickerbocker Holiday, 1938; muziĉka komedija The Lacy in the Dark, 1942; muziĉka komedija One Touch of Venus, 1943; Street Scene, 1941', Down in the Vd\ley (najuspjelije djelo nastalo u Americi), 1948; Lost in the Stars, 1949. Balet s pjevanjem Die Sieben Todsiinden (prema B. Brechtu), 1933; pantomima Zaubermacht, 1922. Scenska i filmska muzika. — VOKALNA: kantata Der ncuc Orpheus za sopran, violinu i orkestar op. 15, 1926; radio-kantata Der LindberghJiug za sole, mješoviti zbor i orkestar (B. Brecht), 1929 (1950 Brecht promijenio naslov u Ozeanfiug)', balada Vom Toditn Walde za bas i 10 duhaĉa op. 16; Fraucnlanz (7 pjesama iz srednjega vijeka) za sopran i 5 instrumenata op. 10, 1924; RilkeLieder za glas i orkestar op. 13 i 14, 1925. — Berliner Reqitiem za muške glasove i duhaĉke instrumente, 1921; Rccordare za zbor a cappella op. 11. — Ĉlanci u njemaĉkim i ameriĉkim ĉasopisima. LIT.: H. Strobel. Kurt Weill, Melos, 1927. — J. TolksĊorf, Gays Beggar's Opera und Brechts Dreigroschenoper (disertacija), Bonn 1934. — H. W. Heinsheitner, Kurt Weill, Tomorrovv, 1948. — H. Strobel, Erinnerung an Kurt Weill, Melos, 1950. — D. Drcw, Topicalitv and the Universal: The Strange Gase of Weill's »Die Biirgschaft«, Music and Letters, 1958. — G. Hartung, Zur epischen Oper Brechts und Weills, Wissenschaftliche Zeitschrift der M. Luther-Universitat, Halle i Wittenberg 1959. — ti. U. Engelmann, Kurt Weill — heute, Darmstader Beitrage zur Neuen Musik, I I I , 1960. — hl. Kotschenrculher, Kurt Weill, Berlin 1962. — R. Leydi, Precisazioni su »Mahagonnv« e altre questioni a proposito di K. Weill, La Ra ssegna Musicala, 1962. — 7'. W. Adorno, Mahagonnv, Moments musicaux, Frankfurt a. M. 1964. — K. Stone, Kurt Weill, MGG, XIV, 1968. — D. Drew (red.), Ober Kurt Weill, Frankfurt a. M. 1975. J. As.
\VEINBERGER, Jaromir, ĉeški kompozitor (Kralovske Vinohrady, Prag, 8. I 1896 — St. Petersburg, Florida, 8. VIII 1967). Uĉio kod J. Kfiĉke i R. Karela. Na Konzervatoriju u Pragu studirao kompoziciju (V. Novak) i klavir (K. Hoffmeister), a zatim se usavršavao kod M. Regera u Leipzigu (1916). Otišao 1922 u SAD i 1922—23 predavao kompoziciju na Ithaca Collegeu; od 1923 ponovno u Evropi, bio kratko vrijeme dramaturg Slovaĉkoga narodnog kazališta u Bratislavi, zatim se posvema posvetio kompoziciji i ţivio u Pragu i Badenu kraj Beĉa. Prije okupacije Austrije boravio u Parizu i Pragu, a 1939 se konaĉno preselio u SAD (New York, St. Petersburg); 1948 dobio ameriĉko drţavljanstvo. Svoj najveći uspjeh doţivio je komiĉnom operom Švanda duddk, koja je nakon Praga obišla brojna muziĉka kazališta u Evropi i Americi. W. se nadovezao na muziku B. Smetane, A. Dvofaka i V. Novaka. Inspirirao se ĉeškim i jugoslavenskim folklorom, sinagogalnim pjevanjem, poljskim, engleskim i ameriĉkim melodijama te starim ĉeškim duhovnim pjesmama. Ta su se mnogostruka nadahnuća sretno spajala s blještavom instrumentacijom. DJELA. ORKESTRALNA: Lincoln Symphony, 1941; simfonija Aus Tirol, 1961; simfonijska pjesma Don Quijote, 1918; koncert za alt-saksofon, 1967; Vdnoce za orkestar i orgulje (2 ĉeške narodne kolede i polka), 1929; passacaglia za orkestar i orgulje, 1932; Pfedehra k loutkove Mre, 1924; Pfedehra k rytifske komedii; Ĉeške pisni a tance, 1929; Hebrejski* zpev sa završnim zborom; varijacije i fuga Under the Spreading Cheslnut Tree, 1939; Song of the High Seas, 1940; Czech Rhapsody, 1941; Preludes religieux et profanes, 1957 i dr. — Collogue sentimental za violinu i klavir, 1920; sonata za harfu. — Sonata za klavir, 1915; 5 klavirskih preludija i fuga Gravures. Sonata za spinet, 1925. — Sonata i druga djela za orgulje. — DRAMSKA. Opere: Švanda duddk, 1927 (Prag, 27. IV 1927; jug. premijera Ljubljana, 5. X 1929); Milovany klas, 1931; Lide z Poker Flatu, 1932 i Valdstejn (prema Schilleru), 1937. Balet tlnos Evelynin, 1915. Ĉetiri operete (Na ruzich ustldno, 1933). — VOKALNA: Ecclesiastes za sopran, bariton, zbor i orgulje, 1945; zborovi; solo -pjesme i dr. — Ĉlanci. LIT.: A. Balatka, J. Weinberger, M. Brod und M. Kareš, Divadelni list, Brno 1932—33. — B. Štldron, Jaromir Weinberger, MGG, XIV, 1968.
VVEINBERGER, Josef, austrijski muziĉki nakladnik (?, 6. V 1855 — Beĉ, 8. XI 1928). God. 1885 osnovao u Beĉu muziĉko nakladno poduzeće. Ubrzo stekao ugled kao izdavaĉ istanĉana ukusa i sigurna suda, objavljujući umjetniĉki vrijedna djela, prvenstveno operna (B. Smetana, K. Goldmark), kasnije i operetna. Bio je me-
722
WEINBERGER — WEINMANN
cena i prvi izdavaĉ E. Wolf-Ferrarija. Suosnivaĉ naklade Universal i 1897 Društva kompozitora i muziĉkih izdavaĉa, kojemu je do smrti predsjednik. Nakon rata poduzeće vode J. Michel i R. Thoeman. Podruţnica u Frankfurtu na Majni djeluje od 1963 i nadalje pod nazivom W., kao samostalna naklada. LIT.: A. VCcinmann, Josef Weinberger, MGG, XIV, 1968.
WEINER, Antun, graditelj orgulja (Varaţdin, oko 1706 — Zagreb, 1747). Prvi poznati zagrebaĉki profesionalni graditelj orgulja. Potomak ugledne varaţdinske graĊanske obitelji. Njegova je sestra Marija Ana bila udata za ljevaĉa zvona Ivana Forestija (umro u Zagrebu oko 1734), koji je Weineru omogućio da ode u Graz na školovanje. U Grazu je W. vjerojatno izuĉio zanat u radionici Franza i Johanna Georga Mitterreitera (na njihov naĉin podsjeća dispozicija Weinerovih orgulja). Poslije završenog naukovanja, 1731, odlazi W. na obavezno trogodišnje usavršavanje, ali se ne moţe toĉno utvrditi kamo je sve putovao. Austriju zasigurno nije napuštao, a kako njegov rad pokazuje najviše srodnosti s krugom majstora iz Salzburga, to se moţe pretpostaviti da se tamo i usavršavao. Oko 1735 otvorio je radionicu na Kaptolu u Zagrebu. God. 1741 uĉlanio se u ceh na Gradecu, nadajući se da će mu biti povjerena gradnja orgulja u crkvi sv. Marka, ali narudţbu je dobio I. F. Janeĉek iz Celja. Najznatnije Weinerovo djelo su do danas saĉuvane orgulje u franjevaĉkom samostanu u Samoboru (1738), sa 16 registara i 2 manuala. To su ujedno najvrednije orgulje sagraĊene u sjevernoj Hrvatskoj u prvoj polovini XVIII st. W. je moţda izradio i ranije orgulje ţupne crkve u Samoboru (1745), koje se sada nalaze u Luki u Hrvatskom zagorju, a vjerojatno i pozitiv (1742) u nekadašnjem franjevaĉkom samostanu u Kotarima kraj Samobora. God. 1746 gradi W. orgulje za crkvu u Završju Karlovaĉkom, gdje je uz to izradio i sat za toranj (oboje propalo u poţaru u XIX st.). LIT.: V. Tkalćić, Zagrebaĉki graditelji orgulja, Sv. C, 19.17. — E. Laszoviski, Graditelji orgulja u starom Zagrebu, ibid., 1933. — L. Šaban, Antonius Weiner organifex zagrabiensis, Zbornik »Stari i novi Zagreb«, Zagreb 1975, 5 L. Sa.
VVEINER, Leo, madţarski kompozitor (Budimpešta, 16. V 1885 — 13. IX 1960). Studirao na Muziĉkoj akademiji u Budimpešti (H. Koessler); tu je 1908—49 bio profesor teorije, kompozicije i komorne muzike. U svome se stvaranju nadovezuje na J. Brahmsa, a sklonost k jasnoći povezuje ga sa F. Mendelssohnom. Medu madţarskim kompozitorima odlikuje se izvrsnom instrumentalnom tehnikom, sklonošću za orkestralne boje i vedrinom. Povremeno su ga inspirirali madţarski muziĉki motivi. DJELA. ORKESTRALNA: simfonijska pjesma Toldi; Concertino za klavir i orkestar, 1928; suita madţarskih narodnih plesova, 1933; Divertimento na stare madţarske plesove za gudaĉe, 1952; Farsang, 1908; Katondsdi, 1931. — KOMORNA. Tri gudaĉka kvarteta: I, u Es -duru, 1907; II, u fis-molu, 1922 i III, u G-duru, 1949. Dvije sonate za violinu i klavir, u D -duru, 1912 i u fis-molu, 1918; romanca za violonĉelo i klavir, 1925. — Klavirske kompozicije. — Scenska muzika Csongor es Tunde, 1903. — SPISI: A zenei formdk vdzlatos ismertetese, 1911; Osszhangzattan elokeszitd jegyzetek, 1911; As osszhangzattan elokeszitb iskoldja, 1917; Elemrĉ osszhangzattan Funkcio-tan, 1944; Forme instrumentalne muzike Cmadţ.), 1955. — Obradbe djela J. S. Bacha, F. Liszta, F. Schuberta i B. Bartoka. LIT.: Leo Weiner, 1949. — Z. KoĊdly, Weiner Leo, Wisszatenkintes (red. F. Bonis), Budapest 1964. — B. Horvdth, Weiner Leo archepe Berenv R. tol, Miiveszettorteneti ertesito, 1967. — F. Bonis, Leo Weiner, MGG, XIV, 1968.
\VEINGARTEN, Paul, austrijski pijanist i klavirski pedagog (Brno, 20. IV 1886 — Beĉ, 11. IV 1948). Uĉio na Konzervatoriju (E. Sauer) i Univerzitetu (G. Adler) u Beĉu. Tamo je od 1922 bio profesor na Visokoj muziĉkoj školi. Gostovao u Evropi i Aziji; 1936'—38 odrţao niz predavanja jia Konzervatoriju u Tokiju. Bio je cijenjen osobito kao pedagog. Ĉesto je koncertirao u Jugoslaviji. \VEINGARTNER, Felix von, austrijski dirigent, kompo zitor i muziĉki pisac (Zadar, 2. VI1863 —Winterthur,7.Vi942). Muziku uĉio kod W. A. Remvja u Grazu i 1881—83 na Konzer vatoriju u Leipzigu (C. Reinecke, S. Jadassohn, O. Paul). Na kon prvoga kompozitorskog us pjeha operom Sakuntala u Weimaru (1884) zapoĉeo dirigent sku karijeru u Konigsbergu. Djelovao zatim u Danzigu (1885—87), Hamburgu (1887— 89), Mannheimu (1889—91) i od 1891 u Berlinu, gdje je bio prvi dirigent opere i dirigent simfonijskog orkestra. Od 1898 vodio je samo simfonijski orkes tar, ali je istodobno (1898— F . v. WEINGARTNER
1903) dirigirao i Kaimovim orkestrom u Miinchenu. 1908 preuzeo je od G. Mahlera poloţaj direktora opere (do 1911), gdje je ravnao i simfonijskim koncertima i orkestra. Od 1911 do 1914 bio je dirigent opere u Hai 1914—19 dvorski dirigent i direktor Konzervatorija u stadtu, 1919—24 direktor Volksopere u Beĉu i (do 1927) Beĉke filharmonije, zatim direktor Konzervatorija i dirigei selu, a 1935—36 direktor Drţavne opere u Beĉu. Nakon koncertnih turneja nastanio se u Interlakenu (Švicarska), vodio ljetne dirigentske teĉajeve. W. ide u red najvećih dirigenata svoga doba, osobito ki pret djela klasiĉnih i starijih romantiĉnih majstora. Kao kon bio je eklektik novoromantiĉnoga smjera, ali umjetnik pi ukusa i velikoga tehniĉkog znanja. Istakao se i kao komori ĉar pijanist. Veoma su vrijedni njegovi savjeti za intert simfonija L. v. Beethovena, W. A. Mozarta, F. Schube Schumanna. DJELA. ORKESTRALNA. Sedam simfonija: I, u G-duru; II, u III, u E-duru; IV, u F-duru; V, u c-molu; VI, u h-molu i VII, sa 2 Cduru. Simfonijeta za violinu, violu, violonĉelo i komorni orkestar. Si pjesme: Konig Lear; Die Gefilde der Seligen i Fruhling. Koncerti: za Gduru i za violonĉelo u a-molu; Lustige Ouvertiire; uvertira Aus err serenada za gudaĉe; suita La burla. — KOMORNA. Pet gudaĉkih I, u d-molu; II, u f-molu; III, u F-duru; IV, u D-duru i V, u Es-duru kvintet u C-duru; gudaĉki sekstet u e-molu; kvintet za klarinet, violi violonĉelo i klavir u g-molu; 2 sonate za violinu i klavir, u D-duru i — DRAMSKA. Opere (sve na vlastita libreta): Sakuntala, 1S84; 1892; trilogija Oresles (Agamenmon, Das Totenopfer, Die Erinyen), l< und AbeJ, 1914; Dame Kobold, 1916; Die Dorfschule, 1920; Meiste\ 1920 i Der Apostat (neizv.). Scenska muzika za Goetheova Fausta i Sht ovu Oluju. — VOKALNA: An den Schmerz za glas i orkestar; ciklus za sopran i orkestar; Auferstehung za zbor i orkestar; zborovi; solo-pjes i dr. —• SPISI: Die Lehre von der Wiedergeburt und das musikaliscl 1895; Ober da; Dirigieren, 1896 (V izd. 1920); Bajreulh 1876—I, (II izd. 1904); Die Symphonie nach Beethoven, 1897 (IV izd. 1926); 1 zur Auffuhrung der Sinfonien Beelhovens, 1906 ( I I I izd. 1928, novi oti ruski 1965); Ratschlage sur Auffuhrung der Sinfonien Schuberts und S 1918 ( I I izd. 1939); Ratschlage sur Auffuhrung der Sinfonien Moza Musikalische Walpurgisnacht, 1907; Akkorde (zbirka eseja), 1912; Bn 1927; Lebenserinnerungen, 2 sv., 1923—29 (engl. prijevod Buffets and a Musician's Reminiscences, 1937); Unzvirkliches und Wirkliches, 193 Lisst as Man and Artist, MQ, juli 1936 i dr. — Redigirao cjelokupno H. Berlioza (od 1899) i J. Havdna (od 1907). — Instrumentirao Ha vier-sonatu op. 106 L. v. Beethovena, Aufforderung zum Tanz C. M. \ Variations chromatiques G. Bizeta i dr. — Objavio opere C. M. v. (Oberon), R. Wagnera (Der fliegende Hollander) i E.-N. Mehula (Jo. LIT.: E. Krause, Felix Weingartner als schaffender Kiinstler, Be: — P. Reisenfeld, Felix Weingartner. Ein kritischer Versuch, Breslau W. Hutschenruyter, Levensschets en portret van Felix Weingartner, 1906. — P. Stefan, Gustav Mahlers Erbe, Miinchen 1908. — J. ( Felix Weingartner, Personlichkeiten, Berlin 1908. — P. Raabe, Fel gartner, M, 1908. — F. Gunther, Felix Weingartner, 1917. — W. Ja Weingartner, Wiesbaden 1933. — Festschrift fiir Dr. Felix Weingarti 1933. — H. Scherchen, Felix Weingartner, Jahrbuch der literarischen gung, Winterthur 1933. — E. Eivans, Felix Weingartner, Music Revi< — C. Weingartner-Studer, Souvenir sur Felix Weingartner, Feuilles r 1958—59. — Ista, G. Mahler und F. Weingartner, Osterreichischt zeitschrift, 1960. — M. Ottich, Felix von Weingartner, MGG, XIV, H. C. Schonberg, The Great Conductors, New York 1967 (njem. Bi Miinchen 1973). I
WEINGERL, Albin, kompozitor (Šentjernej, 23. II i< Studij kompozicije završio 1956 na Akademiji za glasbo 1 ljani (B. Arniĉ), gdje je 1953 diplomirao na Historijskom Bio je direktor muziĉkih škola u Medvodama, Trbovlju i Ka od 1971 djeluje kao slobodan umjetnik u Ljubljani. Zb< omladinskih i mješovitih zborova; na stvaralaĉkom ga pi u posljednje vrijeme najviše privlaĉi komorna muzika. 1 DJELA. ORKESTRALNA: Simfoniĉni scherzo, 1955; Moderato 1956; Concertino za violinu i gudaĉe, 1957; Serenada za klarinet i guda Rapsodija za klavir i gudaĉki orkestar, 1960; Simfoniĉni pejzaţ, 1973. MORNA: duhaĉki trio, 1969; Šest bagatela za rog i klavir, 1970; l't za klarinet i klavir, 1972; Ekloga za rog i duhaĉki kvartet, 1972; Dvije > za klarinet solo, 1973; Freska za obou i klavir, 1973'. — KLAVIRS skladbe; Šest minijatura. — Zborovi. — Muzika za omladinu. P
WEINLIG, Christian Theodor, njemaĉki kompozitoi ljaš i muziĉki pedagog (Dresden, 25. VII 1780 —• Leipzig, 1842). Uĉenik svoga strica Christiana Ehregotta W. (1804 S. Matteija u Bologni (1806). Po povratku u Dresden d poduĉavao privatno, zatim do 1817 bio kantor u Kreuzsch, 1815 zborovoda društva Dreyssigsche Singakademie. Od 1823 u crkvi sv. Tome u Leipzigu, gdje je medu njegovim uo nekoliko mjeseci bio i R. Wagner. Izvrstan pedagog, ĉija instruktivna djela upotrebljavaju u Njemaĉkoj još i danas DJELA. KOMPOZICIJE: oratorij Die Feier der Erlosung, 1816; 7 kantata; mise; Te Deum, Stabat Mater, 1808; himne; moteti. —INSTR NA: Vorlesungen iiber Generalbass. . . (3sv.), 1810—11; Leitfaden be lichen Unterricht in der musikalischen Setzkunst, 1815—16; Singubunge 1824—32; Theoretisch-praktische Anleitung zur Fuge fiir den Selbstt, 1845. LIT.: A. Kurz, Geschichte der Familie Weinlig von 1580 bis 18 1912. — R. Roch, Theodor Weinlig (disertacija), Leipzig 1917. — . mig, Christian Theodor Weinlig, MGG, XIV, 1968.
VVEINMANN, Alexander, austrijski muzikolog (Bei 1901 —). Studirao u Beĉu na Muziĉkoj akademiji i na Univ (G. Adler); promovirao 1955 u Innsbrucku. God. 1922—6
WEINMANN — WEISS iĉan muziĉar i dirigent; od 1956 suradnik leksikona Repertoire nternational des sources tnusicales. DJELA: Werkverzeischnis Joseph Lanner, 1948; Verzeichnis der Verlags>erke des Musikalischen Magazins in Wien, Leopold Koţeluch, 1950; Vollstdndies Verlagsverzeichnis Artaria und Comp., 1952; Wiener Musikverleger und MusikHenhandler von Mozarls Zeitbisgegen 1860, 1956; \Verkverzeichnis Johann Strauss / ater und Sohn, 1956; Verzeichnis der Musikalien aus dem K. K. Hoftheater-MusikVerlag, 1961; Kataloge Anton Huberty (Wien) und Christoph Torricella, 962; Die Wiener Verlagsvjerke von Franz Anton Hoffmeister, 1964; Werkver-eichnis Joscf und Eduard Strauss, 1966. Studije i ĉlanci.
WEINMANN, Karl, njemaĉki muzikolog (Vohenstrauss, 22. ■CII 1873 — Pielenhofen kod Regensburga, 26. IX 1929). Studirao 1a Školi za crkvenu muziku u Regensburgu i kod P. Wagnera na Jniverzitetu u Fribourgu (Švicarska). Profesor na Školi za crkvenu nuziku u Regensburgu (od 1910 direktor) i direktor biblioteke °roske. God. 1908—11 izdavao Kirchenmusikalisches Jahrbuch, od [910 Mušica Sacra i od 1926 Cacilienvereinsorgan. DJELA: Das Hymnariuni Parisiense (disertacija), 1905; Geschichte der Kirhenmusik, 1906 (IV izd. 1925; tal. prijevod 1908; engl. 1910; polj. 1911; franc. 912; madţ. 1914; španj., 1917); Leon Paminger, 1907; Karl Proske, 1909; J. Tinetoris und sein unbekannter Traktat »De inventione et usu muncae 1*, Festschrift, i. Riemann, 1909 (novo izd. 1961); Zur Geschichte der Missa Papae Marcelli, MB, 1916; »Stille Nacht, heilige Nacht«. Die Geschichte des Weinachlsliedes . . . , .918; Der Konzil von Trient und die Kirchenmusik, 1919; Pale strina und das dralorium des Heiligen F. Neri, 1925. — Redigirao Festschrift P. Wagner, 1926 novi otisak 1969).
VVEINSTOCK, Herbert, ameriĉki muziĉki pisac (Milwaukee, [6. XI 1905^—New York, 21. X 1971). Studirao na Univerzitetu x Chicagu. Bio je urednik u izdavaĉkom poduzeću A. Knopfu New Vorku. Njegova djela, namijenjena širim slojevima ljubitelja muzike, istiĉu se zanimljivošću i pristupaĉnošću izlaganja. DJELA: Men oj Music, 1939 (sa W. Brockwayem; prošireno izd. 1950; najnovije izd. 1958); The Opera: A History of Its Creation and Performance, [941 (III izd. 1966); Tchaikovsky, 1943 (franc. 1947; njem. 1948; port. 1945 i ipanj. 1945, II izd. 1957); Haendel, 1946 (II izd. 1959; njem 1950); Chopin. The Man and His Music, 1949 (njem. 1950); Music as an Art, 1953 (II izd. 1966 i 1968; tal. 1969); Donizettih and the World of Opera in Italy, Pariš and Vienna in 'he First Half of the I9' Century, 1963; Rossini, 1968; Bellini, 1971.
WEINZWEIG,JohnJacob, kanadski kompozitor (Toronto, n. III 1913-—■)- Studirao muziku na Univerzitetu u Torontu, zatim na Eastman School of Music (University of Rochester, N. Y.). Od 1939 u Torontu predavao kompoziciju i orkestraciju na Konzervatoriju; od 1952 profesor je na Univerzitetu. Prvi je u Kanadi upotrijebio dvanaesttonsku tehniku (1939). U neka je svoja djela unio eskimske, indijanske, francusko-kanadske i ţidovske folklorne motive. DJELA. ORKESTRALNA: simfonija, 1940. Koncerti: za klavir, 1965; za violinu, 1954 i za harfu 1967. Pet divertimenta: I, za flautu i gudaĉe, 1946; II, za obou i gudaĉe, 1948; I I I , za fagot i gudaĉe, 1960; IV, za klarinet i gudaĉe i V, za trublju, trombon i duhaĉe, 1961. Sytnphonic Ode, 1958 i dr. — KOMORNA: 3 gudaĉka kvarteta, 1937, 1946 i 1962; kvartet s klarinetom, 1965; duhaĉki kvintet, 1964; sonata za violinu i klavir, 1941; sonata Israel za violonĉelo i klavir, 1950; Around the Stage hi 25 Minutes During Which a Number of Instruments Are Struck za jednog sviraĉa udaraljka, 1970. — KLAVIRSKA: sonata, 1950; 2 suite, 1939 i 1950 i dr. — Balet Red Ear of Corn, 1949. Filmska muzika. LIT.: H. Kattmann, John Weinzweig, MGG, XIV, 1968.
WEIS (VVeiss), Karei, ĉeški kompozitor (Prag, 13. II 1862 — 4. IV 1944). Studirao u Pragu na Konzervatoriju i Orguljaškoj školi te privatno kod Z. Fibicha. Orguljaš, zborovoĊa, violinist i dirigent kazališnoga orkestra u Pragu, Brnu (1886—87) i Budvšinu. Od 1895 bavio se samo kompozicijom i melografskim radom. Bio je klavirski pratilac violinista F. Ondfiĉeka. Stilski izrazito romantiĉne, njegove se opere (posebno Polsky zid) odlikuju uspjelim dramatskim efektima i pristupaĉnom melodikom, graĊenoj ĉesto u duhu ĉeške narodne pjesme. Velikih je zasluga stekao sabiranjem narodnih napjeva. DJELA. ORKESTRALNA: simfonija; simfonijska pjesma Helois a Selene; uvertira. — KOMORNA: gudaĉki kvartet; sonata za violinu i klavir; suita za violinu i klavir. — Klavirske i orguljske kompozicije. — DRAAiSKA. Opere: Viola, 1892 (prer. pod naslovom Bliţenci, 1917); Polsky zid, 1901; Otok na mlyn, 1912; Lesetinsky kova?, 1920 i Bojarska nevĉsta, 1943. Balet Pomsta kvetin. Operete: Vesniĉti muzikanti, 1905; Revizor, 1907; Sultanova nevĉsta, 1910; Expresni vlak do Nizzy, 1913 i Taneĉni myška. Scenska i filmska muzika. — Zborovi; solo-pjesme. — Zbirka narodnih napjeva Ĉesky jih a Šumava v pisni (15 sv.), 1928—41. — Ĉlanci. LIT.: L. Firkušny, Karei Weis, Praha 1949. —J. Buţga, Karei Weis (Weiss), MGG, XIV, 1968.
WEISBACH, Hans, njemaĉki dirigent (Glogau, 19. VII 1885 — Wuppertal, 23. IV 1961). Studirao na Visokoj muziĉkoj školi i na Univerzitetu u Berlinu. ZborovoĊa i dirigent u Mtinchenu (1908—11), Frankfurtu (od 1911), Wiesbadenu (od 1914), Wuppertalu (od 1924), zatim muziĉki direktor i direktor Konzervatorija Buths-Neitzel u Dusseldorfu (1926—32), dirigent radio-orkestra u Leipzigu (1933—39), glavni dirigent Beĉkog koncertnog društva i muziĉki direktor u Wuppertalu (1947—55). Gostovao u Engleskoj i SSSR. Izvrstan interpret djela J. S. Bacha i osobito A. Brucknera. \VEISBERG, Julia -> Rimski-Korsakov, 3. Julija Lazarevna WEISMANN, Julius, njemaĉki kompozitor (Freiburg i. Br., 26. XII 1879—Singen, 22. XII 1950). Kompoziciju studirao u
723
Munchenu (J. Rheinberger), Berlinu (H. v. Herzogenberg) i ponovo u Munchenu (L. Thuille). Koncertirao kao pijanist i dirigent. God. 1930 sa E. Dofleinom osnovao u Freiburgu Muziĉku školu (od 1945 Visoka muziĉka škola) na kojoj je do 1939 predavao klavir. Osnovna odlika njegova bogatog stvaralaĉkog opusa je spontana melodijska invencija i izvanredan smisao za stvaranje poetiĉnih, lirskih raspoloţenja. Wieland Wagner osnovao je 1954 Julius Weismann-Archiv u Duisburgu. DJELA. ORKESTRALNA. Tri simfonije: I, Sinfonia brevis, 1934; II, 1940 i I I I , 1940. Sinfonielta giocosa, 1932; Sinfonietta severa, 1932. Koncerti: 4 za klavir, 1909—48; 4 za violinu, 1910—43; za flautu, klarinet, fagot, trube, timpane i gudaĉe, 1930 te za violonĉelo, 1943. Concertino za rog i orkestar, 1935; Sonatina concertanle za violonĉelo i komorni orkestar, 1941; tema, varijacije i fuga za trautonij i orkestar, 1943; Musik za fagot i orkestar, 1947; Ein Somtner-nachtstraum, 1935; Die silberne Windfahne, 1941; rapsodija, 1915; rondo, 1927; serenada za mali orkestar, 1933. —■ KOMORNA: gudaĉki trio, 1950; 12 gudaĉkih kvarteta, 1905—47; 4 klavirska trija, 1908—21; klavirski kvartet, 1902; duhaĉki trio, 1942. Sonate: za violinu, 1909; 4 za violinu i klavir, 1909 —21; za violonĉelo i klavir, 1918; za violu, 1945 te za flautu i klavir, 1948. — KLAVIRSKA: 3 sonate, 1913—38; sonatina, 1917; varijacije; suite; preludiji; fuge; plesovi; Aus den Bergen: Aus meinem Tagebuch; Der Kalendermann; Der Fugenbaum; kompozicije za 2 klavira i za klavir 4 -ruĉno. — DRAAISKA. Opere: Schzvancnzveiss, 1923; Leonce und Lena, 1925; Ein Traumspiel, 1925; Regina del lago, 1928; Die Gespenstersonate, 1930 i Die Pfiffige Magd, 1939. — Baleti Tanzphantasie, 1910; Die Landsknechte, 1936 i Sinfonisches Spiel, 1937. — VOKALNA: simfonijska pjesma Uber einem Grabe za zbor i orkestar, 1904; balada Fingerhutchen za bariton, ţenski zbor i orkestar, 1904; kantate Machl hoch die Tur, 1910 i Der IVdchterruf, 1950; zborovi; solo-pjesme. LIT.: W. Thomas-San Galli, Julius Weismann, Monographien moderner Musiker, Leipzig 1907. — E. Dofiein (urednik), Julius Weismann, gesammelte Beitrage uber Personlichkeit und Werk, Freiburg 1925. — H. J. Moser, Julius Weismann, Mušica, 1955. — W. Falcke (urednik), Verzeichnis samtlicher Werke von Julius Weismann, nebst Verzeichnis des Schrifttums und der Ansprachen uber Julius Weismann und seine Werke, Duisburg 1955. — Zbornik Julius Weismann, Mensch und Werk, Duisburg 1960. — W. Falcke, Julius Weismann, MGG, XIV, 1968. J. As.
VVEISMANN, Wilhelm, njemaĉki kompozitor i muziĉki pisac (Alfdorf, Wiirttemberg, 20. IX 1900—). Studirao na konzervatorijima u Stuttgartu (H. Lang, H. Schlegel) i Leipzigu (S. Karg-Elert, M. Ludwig); istodobno uĉio kod A. Scheringa i H. Aberta. Poslije studijskog boravka u Švicarskoj i Italiji (1924) radio do 1928 u uredništvu ĉasopisa Neue Zeitschrift ftir Musik. Od 1929 lektor, kasnije (do 1965) glavni lektor muzickoizdavacke kuće Peters. God. 1946—55 i od 1961 profesor kompozicije na Visokoj muziĉkoj školi u Leipzigu. Istaknut kompozitor; njegov vokalni stil izvire iz korala i narodne pjesme, iz madrigala i moteta. DJELA. INSTRUMENTALNA: Variationen, Praludium, Elcgie und Tanz za 3 blokflaute; suita za klavir; partita £5 ist ein Ros za ĉembalo; manje kompozicije za klavir; koralne predigre za orgulje. — VOKALNA. Za sole, zbor i orkestar: Die Hochzeit der Tiere, plesna kantata za sole, zbor, mali orkestar i 7 plesaĉa ad libitum, 1962; Psalrn CXXVI, 1927 i Tagdied des Wolfram von Eschcn-bach, 1936. Za solo i orkestar: Zzvei hymmische Gesange von Holderlin, 1951 i Ode an das Leben (P. Neruda), 1968. Kompozicije za zbor (ponekad i sole) i instrumente ijipitaph fiir H. H.Jahnn s orguljama, 1964); ciklusi pjesama za zbor a cappella ili s orguljama; 4 ciklusa madrigala za zbor; solo -pjesme (7 ciklusa) i dr. — SPISI: Ein verkannter Madrigalzyklus Monteverdis, Deutsches Jahrbuch fiir Musikwissenschaft, 1957; Die Madrigale des Carlo Gesualdo Principe di Venosa, ibid., 1960; Der Deus ex maehina in Glucks »Iphigenie in Aulis«, ibid., 1962; Ist Komponieren lehrbar?, ibid., 1965 i dr. — IZDANJA: Das kleine Volksliederbuch, 1944; Neues Volksliedcrbuch za mješoviti zbor (sa E. H. Meverom i K. Schleiferom), 1955 i dr. Djela Gesualda di Venose (6 knjiga madrigala, 1957—62), G. F. Handela, D. Scarlattija, J. C. Bacha, J. Haydna, W. A. Mozarta i J. BrahmLIT.: W. Vetter, Wilhelm Weismann, MGG, XIV, 1968.
VVEISS, Adolph Andreas, ameriĉki fagotist, kompozitor i dirigent (Baltimore, 12. IX 1891 — Van Nuys, California, 21. II 1971). Od 1907 fagotist u New Yorku (Filharmonija, Simfonijski orkestar), Chicagu i Rochesteru. Istodobno nastavio studije kod A. Lilienthala (harmonija), A. Weidiga (kontrapunkt) i C. Rvbnera (kompozicija), a od 1925 kod A. Schonberga na Umjetniĉkoj akademiji u Berlinu. Po povratku u Ameriku (1931) dirigent simfonijskih orkestara u San Franciscu i Los Angelesu i nastavnik u Hollywoodu. Komponirao u poĉetku atonalno, kasnije je prihvatio Schonbergovu dodekafoniju. DJELA. ORKESTRALNA: kom
Koncert za lagot i guaaCKi Kvartet, 1949; sonata za vion. ________ , - , ^ - , ------da camera za flautu i violu, 1929; passacaglia za rog i violu, 1942; rapsodija za 4 roga, 1957. — Klavirske kompozicije (sonata, 1932). — VOKALNA: koreografska kantata The Libalion Bearers, 1930; 7 pjesama za sopran i gudaĉki kvartet, 1928; Ode to the Wesl Wind za bariton, violu i klavir, 1945. LIT.: W. B. George, Adolph Weiss (disertacija), Iowa City 1971.
VVEISS, Silvius Leopold, njemaĉki lutnjist i kompozitor (Breslau, 12. X1686 — Dresden, 16. X 1750). Sin i uĉenik Johanna Jakoba Weissa. God. 1708—14 putovao po Italiji u pratnji poljskog princa Aleksandra Sobieskog, zatim bio lutnjist na dvoru u Kasselu (1715) i Dusseldorfu (1716) te ĉlan dvorske kapele u Dresdenu (od 1717). Koncertirao i u drugim njemaĉkim gradovima te u Beĉu i Pragu. Jedan od posljednjih virtuoza na lutnji i izvrstan improvizator, bio je prijatelj J. S. Bacha. Komponirao je oko 70 djela za
724
WEISS — WELITSCH
lutnju (većinom suite), 4 suite za 2 lutnje te 4 koncerta i 2 suite za lutnju i instrumentalni ansambl. Izvornost, stilska ĉistoća i dubina muziĉkih misli odlike su njegovih djela koja svojom ljepotom privlaĉe još i danas. NOVA IZD.: 2 stavka obj. O. Chilcsotti (RMI, 1912); H. Kccmann obi. 4 stavka (Alte Meister der Laute, 1927), 4 stavka (Die doppelchbrigc Latile, 1932), 2 stavka (Der Lautenkreis, 1932) i 9 stavaka (Das Erbe deutscher Musik, 1939); 2 stavka obj. A. Koczirz (ibid., 1942); 3 stavka obj. K. Scheit (Tanze. . . , 1952; II izd. 1970); 2 suite obj. D. Kennard C1962); po 1 stavak obi. S. Behrend (1969 i 1970); 2 stavka obr. za gitaru E. Wensiecki (1970); 4 stavka obr. za gitaru G. Oltremari (1972). LIT.: H. Volkmann, Silvius Leopold Weiss, der letzte grosse Lautenist, Die Musik, 1906—07. — K. Prusik, Kompositionen des Lautenisten Silvius Leopold Weiss (disertacija), Wien 1924. — H. Neemann, Die Lautenhandschriften von Silvius Leopold Weiss. . . , ZFMW, 1927—28. — K. Prusik, Die Sarabande in den Solopartien des Lautenisten S. L. Weiss, Spomenica A. Koc zirzu, 1930. — H. Neemann, Die Lautenistenfamilie Weiss, AFMF, 1939. — W. E. Mason, The Lute Music of Silvius Leopold Weiss (disertacija), Chapel Hill 1949. — J. Klima i H. Radke, Silvius Leopold Weiss, MGG, XIV, 1968. — H.-J. Schulzc, Ein unbekannter Brief von Silvius Leopold Weiss, MF, 1968.
WEISSENBERG, Alexis, pijanist bugarskog podrijetla (Sofija, 26. VII 1929 —). Studij zapoĉet kod P. Vladigerova u Sofiji, završio na Juilliard School of Music u New Yorku (Olga Samaroff); usavršavao se kod Wande Landowske i A. Schnabela. Stalan gost mnogih istaknutih orkestralnih ansambla, nastupa na svima kontinentima osvajajući auditorije jedinstvenim kreacijama. Snimio je 40 gramofonskih ploĉa, meĊu kojima i svih 5 Beethovenovih klavirskih koncerata pod vodstvom H. von Karajana. W. ĉesto koncertira u Jugoslaviji. Za svoje umjetniĉke domete dobio je poĉasni doktorat Univerziteta u Padovi, kao i naslov Narodnog umjetnika Narodne Republike Bugarske. VVEISSENSTEINER, Raimund, austrijski kompozitor (Hoheneich, Donja Austrija, 14. VIII1905—). Zborski djeĉak u samostanu Zwettl 1916—18. Studirao katoliĉku teologiju na Univerzitetu u Beĉu; od 1929 A. WEISSENBERG svećenik. Muziku uĉio kod H. Gala, F. Habela i V. Graefa i na Muziĉkoj akademiji kod O. Kabaste (dirigiranje) i F. Schmidta (kompozicija). Na odjelu za crkvenu muziku te ustanove bio je 1938—68 profesor muziĉke teorije. Teţište je njegova stvaranja na velikim orkestralnim kompozicijama i oratorijima. DJELA. ORKESTRALNA. Jedanaest simfonija: I, 1931; II, sa sopranom, 1933; Sinfonia breve, 1937 (uvrštena naknadno na mjesto I simfonije); III, 1939; IV, 1941; V, 1943; VI, 1947 (rev. 1965); VII, 1948 (rev. 1966); VIII, 1952; IX, 1958, X, 1967 i XI, 1970. Simfoniieta za gudaĉe, 1969. Koncerti: za klavir, 1949; za obou i gudaĉe, 1962 i za flautu, ĉembalo i gudaĉe, 1941; Sinfonisches Konzerl, 1960; koncertna suita, 1968; Symphonische Variationen iiber die Pindarode, 1965; Choral-Chaconne iiber die Antiphon »O mors«, 1966; Threnos auf den Tod eines Mdzens za gudaĉe, 1969 i dr. — Gudaĉki kvartet, 1951; sekstet za alt-saksofon i gudaĉke instrumente, 1954. — Kompozicije za klavir. — Varijacije za orgulje. — VOKALNA. Oratoriji: Das Hohe Lied, 1936; Das grosse Mysterium, 1954; Kein Mensch kennt seine Zeit, 1958 i Was toben die Heiden, 1963. Kantata O selig, die ihr glauben kbnnt, 1968; 3 ciklusa pjesama za glas i orkestar, 1945, 1961 i 1965; zborovi; solo -pjesme. — CRKVENA: misa, 1929; Te Deurn za sole, zbor i orkestar, 1951; kompozicije za zbor i orgulje; Chorus mysticus za 4 glasa, 1949. LIT.: A'. Pfannhauser, Raimund VCeissensteiner, MGG, XIV, 1968.
WEISSHEIMER, VVendelin, njemaĉki dirigent, kompozitor i muziĉki pisac (Osthofen, 26. II 1838—Niirnberg, 16. VI 1910). Studirao na Konzervatoriju u Leipzigu i kasnije kod F. Liszta u Weimaru. Dirigent u Mainzu, Weimaru, Berlinu, Dusseldorfu, Wurzburgu, ZUrichu i Strassburgu; kao gost dirigirao Wagnerove opere i u Milanu (Scala).Od 1900 ţivio u Niirnbergu. Kao kompozitor epigon Lisztove škole. Zbog obilja autentiĉnih podataka vrlo je vrijedno njegovo djelo Erlebnisse. . . W. se, voĊen idejama F. Lassalla, borio za osnivanje puĉkih kazališta. Dirigirao je masovnim zborovima na skupovima njemaĉke Socijal-demokratske stranke. DJELA. INSTRUMENTALNA: simfonija Ritter Toggenburg; Symphonie an Mozart za mali orkestar, 1871; gudaĉki kvartet, 1870. — DRAMSKA: opere Leyer und Schzuert ili Theodor Korner, 1872 i Meister Martin und seine Gesellen, 1879. — VOKALNA: kantata O lieb', solang du Heben kannst; balade Das Grab im Busento i Die Lozvenbraut za solistu, zbor i orkestar; zborovi; ciklusi solopjesama. —■ SPISI: Erlebnisse mit Richard Wagner, Franz Liszt und viele anderen Zeitgenossen nebst deren Briefen (2 sv.): I, 1898 i II rkp.; Press-Manipula-tionen des Wagner-Syndikats gegen Weissheimer's »Erlebnisse mit Richard Wagner . . . «, 1901. LIT.: H. Beckenbach, Wendelin Weissheimer. . . Eine Erinnerungsgabe zum dritten Heimattag des Landkreises Worms in Osthofen am Rhein, Neuwied 1959- —• H. VCeissheimer, Geschichte der Familie Weissheimer, Neuwied 1962. H. P. Schilly, Wendclin Weissheimer, MGG, XIV, 1968.
WEISSMANN, Adolf, njemaĉki muziĉki kritiĉar (Rc Gornja Šleska, 15. VIII 1873 — Saida kod Haife, 23. I Studirao u Berlinu, Breslauu, Innsbrucku i Firenci; d muzikologiju 1914 u Bernu. Kraće vrijeme nastavnik n zatim muziĉki kritiĉar listova Berliner Tagblatt (1900—1 liner Zeitung am Mittag (od 1916). Kao predavaĉ prired neje po razliĉitim zemljama. DJELA: G. Bizet, 1907; Berlin als Musikstadl (1740—1911), 191 1912 (V izd. 1923); Der Virtuose, 1918; Die Primadonna, 1920; Dc Gctrten. Impressionen iiber das Erotische m der Musih, 1920 (Der Vi Primadonna i Der klingende Garten obj. zajedno pod naslovom Die Sinne, 1925); G. Puccini, 1922; Die Musik in der Weltkrise, \<$11 (II! engl. pod naslovom The Problems of Modem Music, 1925); Verdi, Dirigent im 20. Jahrhundert, 1925; Die Entgotterung der Musik, 1928; naslovom Music Come to Earlh, 1930). LIT.: E. Preussncr, Adolf Weissmann, M, 1929.
WEITZMANN, Carl, Friedrich, njemaĉki muziĉki 1 (Berlin, 10. VII 1808 — 7. XI 1880). U Berlinu uĉenik C. ninga i B. Kleina, u Kasselu M. Hauptmanna i L. Spol 1836—46 prvi violinist Dvorske kapele i crkveni muziĉki u Petrogradu, 1846—47 boravio radi studija u Londonu Od 1848 predavao u Berlinu na konzervatoriju Stern i k Tausigovoj Schule des Klavierspiels. Jedan od prvih prc Wagnerove umjetnosti, bio je i prijatelj F. Liszta, koji je zanimanjem prouĉavao mnoge Weitzmannove nove i z; postavke u nauci o harmoniji. DJELA. SPISI: Der iibermassige Dreiklang, 1853; Der vermind menakkord, 1854; Geschichte des Septimenakkords, 1854; Geschichte t schen Musik, 1855; Geschichte der Harmonie und ihrer Lehre, AMZ, Harmoniesyslem, 1860; Die neue Harmonielehre im Streit mit der a Geschichte des Klavierspiels, 1863 (III izd. pod naslovom Geschichte d musik priredio M. SeifTert i uz dodatak Geschichte des Klaviers O. obj. 1899; novi otisak, 1966; engl. prijevod 1893; novi otisak, 1969); der Virtuosen (K. Tausig), 1868; Geschichte des Klaviers, Klaviersph Klavierliteratur, 1880. — KOMPOZICIJE I INSTRUKTIVNA 1 opere; solo-pjesme. — Kontrapunkt-Studien, 1874 i 1800 Prdludien 1 lationen za klavir; Ra'tsel (kanoni) za klavir ĉetvororuĉno, 1870. — Lisztu obj. La Mara, 1895 i 1904. LIT.: E. M. Bozvman (urednik), Carl Friedrich Weitzmann's Musical Theorv, New York 1877 (II izd. 1905; njem. pod naslovom C mann, Handbuch der Theorie der Musik obj. F. Schmidt, Berlin 18 Flindell, Carl Friedrich Weitzmann, MGG, XIV, 1968.
WELDON, John, engleski orguljaš i kompozitor (Cr 19. I 1676 — London, 7. V 1736). Uĉenik orguljaša J. W Etonu i H. Purcella. God. 1694—1702 orguljaš u Oxfordu. ĉlan Chapel Royal u Londonu; bio je takoĊer orguljaš u Saint Bride's i Saint Martin's in the Fields. Neke Weldonc pozicije (npr. pjesme Take, O Take those Lips away i Ste Waves) mogu se po vrijednosti mjeriti s Purcellovima. I kazališna djela ubrajaju se medu najbolja te vrste u razd medu Purcellove smrti i Handelova djelovanja u Engleski DJ ELA. INS TRU MEN TALN A: A Co ll ect i on o f Air es for 1 and a Bass, 1703; Set of Tunes for lwo Violins and Bass; Ground and* Allemande, Courant, Minuet and Gigue. — DRAMSKA: masque gment of Pariš, 1701; scenska muzika. — VOKALNA: A Collectit Songs with a Through Bass to each Song for the Harpsichord, 1702; Mr Third Book of Songs, 1703; 19 pjesama u zbirnim publikacijama; 1 rukopisu. — CRKVENA: Te Deum, Jubilate, Cantate Domino Gf Deu tur; 9 anthema; Divine Harmony. Six Select Anthems for a Voice Ah Thorough Bass for the Organ, Harpsichord or Arch-Lute, 1717 dr. LIT.: M. Laurie, Did Purcell Set »The Tempest«?, Proceedir Royal Musical Association, 1963—64. — J. Buttrey, John Weldoi XIV, 1968.
VVELIN, Karl-Erik, švedski orguljaš, pijanist i kon (Genarp, 31. V 1934 —). Studirao na visokim muziĉkim u Berlinu i Stockholmu (Bo Wallner, S. Brandel) i priva G. Buchta i I. Lidholma (kompozicija) te D. Tudora (kla 1958 ĉlan Gruppe Fylkingen za eksperimentalnu umjetnost: ■—68 bio je muziĉki urednik Švedske televizije. Od 1962 kc kao pijanist i orguljaš u evropskim zemljama, SAD i gostovao i u Jugoslaviji. Na njegovu su repertoaru preteţi avangardistiĉkog smjera. DJELA (izbor): Fyra kinesiske dikter za mješoviti zbor, 1956; Ser latus za flautu i klarinet, 1959; Renovationes za sopran, mandolinu, udaraljke, 1960; No 3 za komorni ansambl, 1961; Manzit za klarinet, violonĉelo i klavir, 1962; Warum nicht? za komorni ansambl, 1963; Pt gudaĉa, 1964; Etzvas fiir. . . za duhaĉki kvintet, 1966; Eigentlich ni gudaĉki kvartet, 1967; Ben fatto za 1—100 instrumenata, 1967; Visoi gudaĉki sekstet, 1967; Glazba za sopran, 3 flaute i f^got, 1969; Ancora z flautu, alt-flautu i bas-flautu, 1969; Hommage a . . . za orgulje, 1969; sation za orgulje, 1969; II gudaĉki kvartet PC-132, 1970; Helg za zbor, 1971; Drottning Jag za soliste, zbor i orkestar, 1972; Aver la for za mješoviti zbor i gudaĉki orkestar, 1972; III gudaĉki kvartet Recidive Frammenli za violonĉelo solo, 1972. ■—■ Spis Bemerkungen su Kompasi tation und Interpretation heute, Orgel und Orgelmusik heute, 1968. LIT.: H. Connor, Samtal med tonsattare, Stockholm 1971. — G. I 33 svenska komponister, Stockholm 1972.
WELITSCH, Ljuba (pravo ime Veliĉkova), austrijs vaĉica bugarskoga podrijetla, sopran (Borisovo, 10. VII 11 Studirala u Sofiji (G. Zlatev-Ĉerkin) i na Muziĉkoj akać Beĉu (T. Lierhammer). Debitirala u Grazu kao Nedda (] vallo, Pagliacci) 1936, a zatim pjevala na opernim pozoi
WELITSCH — WERBA Hamburga, Dresdena, Berlina, Miinchena i Beĉa. God. 1946—59 :>ila je ĉlanica Beĉke drţavne opere. Pjevaĉica velike muziĉke kulture i izrazitog dramskog talenta dala je svoje najbolje interpretacije
WELLESZ, Egon, austrijski kompozitor i muzikolog (Beĉ, 21. X 1885 — Oxford, 9. XI 1974). Studirao na Univerzitetu u Beĉu muzikologiju kod G. Adlera; kontrapunkt, fugu i kompoziciju uĉio privatno kod A. Schonberga (1904—06). God. 1911—15 predavao historiju muzike na Neues Wiener Conservatoriumu. Od 1913 docent, 1929 profesor historije muzike na Beĉkom univerzitetu. God. 1932 osnovao Institut za bizantsku muziku pri beĉkoj nacionalnoj biblioteci. Napustivši 1938 kao protivnik reţima domovinu, nastanio se u Engleskoj. Profesor na Royal College of Music i na univerzitetima u Cambridgeu i Oxfordu (do 1956); kao gost predavao na Princeton University (1947), na Institutu za bizantologiju u Dumbartonu (1954 i J956—57) i na Univerzitetu u Edinburghu (1956). W. je bio suradnik brojnih muziĉkih ĉasopisa, glavni urednik i suradnik dvaju svezaka New Oxford History of Music, osnivaĉ (1931) i urednik edicije Monumenta Musicae Byzantinae (uz W. Tillvarda i C. Heega) i dr. Welleszove kompozicije, stilski ponešto eklektiĉne, otkrivaju raznolike utjecaje od akademizma ukorijenjena u beĉkoj klasici do ekspresionizma Schonbergove škole. Povremeno je primjenjivao i dodekafoniju. Za svoja scenska i vokalna djela pomno je odabirao vrijedne knjiţevne tekstove; ĉesto je obraĊivao teme iz antike. U nekim kasnijim djelima (muziĉko-scenska djela, simfonije) opaţaju se i utjecaji njegovih muzikoloških istraţivanja: sklonost baroknoj stilizaciji, primjena postupaka srodnih srednjovjekovnoj monodiji (u razvoju vokalnih linija) i polifoniji. Welleszovi muzikološki radovi idu meĊu najvrednije priloge suvremenoj muziĉkoj literaturi. U bogatom rasponu razliĉitih tema koje obraduje, osobito su vaţna njegova djela o bizantskoj muzici. Ona su mu osigurala ugled jednog od najvećih bizantologa. W. je pronašao konaĉno rješenje za dešifriranje bizantske neumatske notacije XIII—XV st. (istovremeno kad i W. Tillyard, ali neovisno 0 njemu), što je imalo izvanredno znaĉenje za daljnje istraţivanje srednjovjekovne bizantske muzike. U svojim novijim radovima osvijetlio je, medu ostalim, i odnos bizantske crkvene muzike prema zapadnoevropskom, srednjovjekovnom pjevanju. Veoma su vrijedna njegova izdanja stare bizantske crkvene muzike. Povodom 80-godišnjice njegova ţivota objavljena je spomenica Essays Presented to Egon Wellesz (red. J. A. Westrup, 1966). DJELA. ORKESTRALNA. Devet simfonija: I, u C op. 62, 1945; II, u Es-duru op. 65, 1948; III, op. 68, 1951; IV, Austriaca op. 70, 1952; V, op. 75, 1956; VI, op. 95, 1965; VII, op. 102, 1968; VIII, op. lio, 1971 i IX, op. i l i , 1971. Simfonijske pjesme Vorfriihling, 1912 i Prosperos Beschzvbrungen, 1936—■ 38; koncert za klavir, 1934; koncert za violinu, 1961; suita za violinu i komorni orkestar, 1924; Simfonischer Prolog, 1905; Festlicher Marsch, 1929; Musik za gudaĉki orkestar, 1963; Divertimento za komorni orkestar, 1971. — KOMORNA. Devet gudaĉkih kvarteta, 1912—66; 4 kompozicije za gudaĉki kvartet, 1970; gudaĉki trio, 1962; oktet, 1948; suita za kvintet, 1959. Sedam suita: I, za violinu, 1923; II, za violinu i klavir, 1937; III, za flautu, 1937; IV, za duhaĉki kvartet, 1935; V, za klarinet, 1953; VI, za obou, 1956 i VII, za fagot, 1957. Dvije sonate za violinu solo, 1923 i 1953; sonata za violonĉelo solo, 1921. Klavirske i orguljske
725
kompozicije. — DRAMSKA. Opere: Die Prinzessin Girnara, 1921; Alkestis, 1924; Die Opferung des Gefangenen, 1926; Scherz, List und Rache, 1928; Die Bakchantinnen, 1931 i Incognita, 1951. Baleti: Das Wunder der Diana, 1924; Persisches Ballet, 1924; Die Ndchtlichen, 1924 i Achilles auf Skyros, 1927. — VOKALNA: kantate Mitte des Lebens za sopran, zbor i orkestar, 1932 i Amor Timido (P. Metastasio) za sopran i mali orkestar, 1934; Gebet der Mddchen zur Maria (R. M. Rilke) za sopran, zbor i orkestar, 1909; Duineser Elegie (Rilke) za sopran, zbor i orkestar, 1963; Mirabile Mysterium za soliste, zbor i orkestar, 1967; Canticum sapientiae za bariton, zbor i orkestar. Za glas j orkestar: Lied der Welt (H. Hofmannsthal), 1937; Leben, Traum und Tod (H. Hofmannsthal), T 937; Four Songs of Return, 1962; Vision, 1966 i Ode an die Musik (Pindar i Holderlin), 1966; The Leaden Echo andthe Golden Echo (G. M. Hopkins) za sopran, violinu, klarinet, violonĉelo i klavir; solo-pjesme. — Ĉetiri mise, 1934—63; 3 moteta za zbor a cappella, 1930. — SPISI: Giuseppe Bonno (1710—1788) (disertacija), SBIMG, 1909; Cavalli und der Stil der venetianischen Oper von 1640—1660, STMW, 1913; Zwei Studien zur Geschichte der Oper im XVII. Jahrhundcrt, SBIMG, 1913; Francesco Algarotti und seine Stellung zur Musik, ibid., 1914; Studien iiber den orientalischen Kirchengesang, Mušica Divina, 1917 i 1918; Zur Entzfferung der byzantinischen Notenschrift, Oriens Christianus, 1918; Die Grundlagen der musikgeschichtlichen Forschung, AFMW, 1919; Die Opern und Oratorien in Wien von 1660—J708, STMW, 1919; Die Struktur des serbischen Oktoechos, ZFMW, 1920; Die Rhylhmik der byzanlinischen Neumen, ibid., 1910—21; Die armenisehe Messe und ihre Musik, PJB, 1920; Arnold Schonberg, 1921 (engl. 1925; II izd. 1969); Der Beginn des musikalischen Barock und die Anfdnge der Oper in Wien, \^ii; Aufgaben und Probleme auf dem Gebiete der byzantinischen und orientalischen Kirchenmusik, Liturgiegeschichtliche Forschungen (sv. 6), 1923; Byzantinische Kirchenmusik, 1927; Die neue Instrumentation (sa brojnim primjerima), 2 sv., 1928—29; Die byzantinischen Lektionszeichen, ZFMW, 1928—29; Studien zur Paldographie der byzantinischen Musik, ZFMW, 1929—30; Der Štand der Forschung auf dem Gebiete der byzantinischen Kirchenmusik, 1936; The Earliest Example of Christian Hymnody, The Classical Quarterly, 1945; Easlern Elements in Western Chant, Monumenta Musicae Bvzantinae, 1947 (II izd. 1967); A History of Byzantine Music and Hymnography, 1949 (III izd. 1963); Essays on Opera, 1951; Music in the Treatises of Greek Gnostics and Alchemists, 1951; Early Byzantine Neumes, MQ, 1952; Zu meinen in England entstandenen Werken, Osterreichische Musikzeitschrift, 1955; The Origin of Schonberg's Twelve-Tone System, 1958 (II izd.196&) ;Byzantinische Musik (i engl.), 1959; G. Mahler und die Wiener Oper, Neue Deutsche Rundschau, 1960; Die Hymnen der Ostkirche, 1962; Fux, 1965; Melody Construction in Byzantine Chant, Izvještaj s kongresa u Beogradu, 1963; Studies in Eastern Chant (sa M. Velimirovićem), 1966; Erinnerungen an G. Mahler und A. Schonberg, 1971. Brojne studije, ĉlanci i kritike u razliĉitim franc, engl. i njem. struĉnim publikacijama. — IZDANJA: J. J. Fux »Constanza e Fortezza«, DTO, 1911; Tresor de Musique Byzantine, 1934; Sticherarium. Codex Vindobonensis Theol. Greac. 181 (faksimil; sa C. Heegom i W. Tillyardom), Monumenta Musicae Byzantinae, 1935; Die Hymnen des Stickerarium fiir September (transkripcija), ibid., 1936; Music of the Troubadours (6 pjesama Bernarta de Ventadorna; transkripcija), 1947; The Akathistos Hymn (transkripcija), Monumenta Musicae Byzantinae, 1957. LIT.: O. F. Beer, Egon Wellesz und die Oper, M, 1931. — H. F. Redlich, Egon Wellesz: an Austrian Composer in Britain, MQ, 1940. — R. Reii, Egon Wellesz, Musician and Scholar (s popisom djela), ibid., 1956. — H. A. Fiechtner, Heroische Trilogie. Weg und Werk von Egon Wellesz, Mušica, 1961. — R. Schollum, Egon Wellesz, Wien 1966. — £>. Symon, Egon VCellesz and Earlv 20 th Century Tonality, Studies in Music, 1972. — F. Sternfeld, Egon Wellesz, Music and Letters, 1975. P. Ši.
WENNERBERG, Gunnar, švedski kompozitor i pjesnik (Lidkoping, 2. X 1817—dvorac Lacko, Skaraborg, 24. VIII 1901). Studirao filozofiju i estetiku na Univerzitetu u Uppsali, gdje je 1847— 49 i predavao; u muzici samouk. God. 1870—75 i 1888—91 ministar prosvjete. Popularni su njegovi humoristiĉki dueti Gluntarne, koji prikazuju ţivot studenata u Uppsali. DJELA: više zbirki romanca i serenada; Gluntarne za bas i bariton (13 sv.), 1849—51 (novo izd. u 2 sv., 1940). Oratoriji: Jesu fb'delse, 1860; Jesudom, 1901 i Jesu db'd (nedovršen). Stabat Mater; Davidovi psalmi. LIT.: 5. Taube, Gunnar Wennerberg, Bref och samma nbundna (3 sv.), Stockholm 1913—16. — 5. Almquisl, Om Gunnar Wennerberg, Stockholm 1917. — C. F. Henneberg, Forteckning over Gunnar Wennerbergs tonverk (po pis djela), Stockholm 1918. — G. Jeanson, Gunnar Wennerberg som musiker, Uppsala 1929. — A. Helmer, Gunnar Wennerberg, MGG, XIV, 1968.
VVENZINGER, August, švicarski violonĉelist i dirigent (Basel, 14. XI 1905 •—). Studirao na Konzervatoriju u Baselu, na Visokoj muziĉkoj školi u Kolnu (P. Griimmer, Ph. Jarnach) i u Berlinu. Od 1925 usavršavao se na violi da gamba, pa je 1930 s flautistom G. Scheckom osnovao Kammermusikkreis Scheck-Wenzinger koji je do 1943 izvodio baroknu muziku na originalnim instrumentima. Suosnivaĉ i 1934—70 profesor na Schola Cantorum Basiliensis, predavao uz to i na Lehr- und Forschungsinstitut fiir alte Musik, a od 1938 bio i prvi violonĉelist orkestra Muziĉkoga društva i profesor Konzervatorija u Baselu. God. 1954—58 vodio ansambl starih instrumenata Capella Coloniensis Zapadnonjemaĉkog radija u Kolnu. Zatim je do 1966 bio dirigent ljetnih opernih priredbi kazališta u Hannoveru, na kojima je izveo niz baroknih opera. Gostovao i u SAD. W. ide meĊu najvrsnije poznavaoce instrumenata i instrumentalne izvodilaĉke prakse baroka i ranijih razdoblja. DJELA. INSTRUKTIVNA: Gambenubung (2 sv.), 1935 i 1938; Gambenfibel (sa M. Majerom), 1943. — IZDANJA: 6 suita za violonĉelo solo J. S. Bacha, 1950; koncert za violonĉelo i orkestar u D-duru J. Haydna, 1950; Orfeo C. Monteverdija, 1955; sonata u A-duru za violonĉelo i b. c. J. Ch. F. Bacha, 1961. LIT.: W. Nef, August Wenzinger, MGG, XIV, 1968.
WERBA, Erik, austrijski pijanist, muziĉki kritiĉar i kompozitor (Baden kod Beĉa, 23. V 1918 —). Studirao u Beĉu na Muziĉkoj akademiji (J. Marx) i na Univerzitetu (R. Lach, E. Wellesz, E. Schenk). Tu je od 1949 profesor Muziĉke akademije; 1964—71 predavao kao gost i na Muziĉkoj akademiji u Grazu. Veliku pedagošku sposobnost pokazao i na mnogim teĉajevima za interpretaciju solo-pjesme i oratorijske muzike. Muziĉki kritiĉar austrijskih dnev-
726
WERBA — WERNER
nika (Volksblatt, 1946—65; Wiener Zeitung; Wiener Tageszeitung), urednik ĉasopisa Musikerziehung (od 1950) i Osterreichische Aiusikzeitschrift (od 1953). Izvrstan pratilac pjevaĉa, koncertirao sa I. Seefried na njenim turnejama po Evropi. Kao predsjednik društva Mozartgemeinde Wien (od 1946) mnogo je pridonio popularizaciji Mozartove muzike. DJELA. KOMPOZICIJE: Slazoisches Lied za violonĉelo i klavir (ili orkestar), 957; Sonata notturna za fagot i klavir, 1972; Singspiel Trauben fiir die Kaiserin, 1949; solo-pies me. — SPISI: J. Marx, 1964; H. Wolf, 1971; E. Marckhl, 1972. — IZDANJA: F. Schubert, Lieder der Liebe. . . , 1949; Tenor-Album, 1951; Bariton-Bass-Album, 1953. LIT.: H. Jancik, Erik Werba, MGG, XIV, 1968. X
WERCKMEISTER, Andreas, njemaĉki orguljaš i muziĉki teoretiĉar (Benneckenstein u Harzu, 30. IX 1645 — Halberstadt, 26. X 1706). Nećak i uĉenik Johanna Cristiana Werckmeistera u Bennungenu kraj Sangerhausena. Bio je orguljaš u Hasselfeldeu (1664—74), Elbingerodeu (1675), Quedlinburgu (1675—95) i Halberstadtu. Njegov je uĉenik J. G. Walther. Werckmeisterova povijesna zasluga je njegov novi sistem temperiranja instrumenata s tipkama. U najpoznatijem od svojih sustava on pravi kompromis izmeĊu ĉetiri tempirane kvinte (c-g, g-d, d-a, h-fis) i osam ĉistih; time je uĉinjen pretposljednji korak na putu do izjednaĉene -> temperature. Bio je veoma cijenjen i kao kolaudator orgulja. Ugledan muziĉki teoretiĉar, svoje je univerzalistiĉko poimanje muzike temeljio na mislima poteklim iz grĉke antike. MeĊutim, matematski red u muzici kod Werckmeistera ne poĉiva nipošto na statiĉkoj osnovi kao u srednjem vijeku. W. vodi raĉuna o djelovanju muzike; on na matematske temelje nadograĊuje nauku o afektima, te se time oĉituje kao teoretiĉar baroknog razdoblja. Knjiga Harmonologia opširan je traktat o kompoziciji, preteţno za instrumente s tipkama. DJELA: Orgel-Probe, 1681; Alusicae mathematicae Hagedus curiosus, 1686 (II izd. 1687, III izd. 1689); Musicalische Temperatur, 1686—87 (II izd. 1691); Der Edlen Music-Kunst Wurde, Gebrauch und Missbrauch, 1691; Hypomnetnata mušica oder Musicalisches Memorial, 1697; Erzveiterte und verbesserte Orgel-Probe, 1698 (II izd. 1716); Die nothzvendigsten Anmerckungen und Regeln, zvie der Bassus continuus . . . . konne tractiret vverden, 1698; Cribrum musicum oder musicalisches Sieb, 1700; Harmonologia mušica, 1702; Organum Gruningense ridivivum, 1705; Musicalische Paradoxal-Discourse, 1707. — Nucleus musicus, vjerojatno 1797 (na lat.; izgubljen). — Musicalisches Send-Schreiben, 1700 (obilato komentiran prijevod djela Ouanta certezza habbia da suoi principu la mušica A. StefTanija, 1695)NOVA IZD.: Organum Gruningense ridivivum, novi otisak obj. P. Smets (1932); Hypomnemata mušica, Erzoeiterte und verbesserte Orgel-Probe, Cribrum Musicum, Harmonologia mušica i Musicalische Paradoxal-Discourse, novi otisak u faksimilu obj. D.-R. Moser (Documenta Musicologica, 1970); Musicae mathematicae Hogedus curiosus, novi otisak 1971. LIT.: J. Mattheson, Werckmeisteriana, Das Forsche nde Orchestre, 1721. — W. Serauky, A. Werckmeister als Musiktheoretiker, Spomenica M. Schnei deru, Halle 1935. — U. Herrmann, Andreas Werckmeister (disertacija), Halle 1950. — R. Dammann, Zur Musiklehre des A. Werckmeister, AFMW, 1954. — D.-R. Moser, Musikgeschichte der Stadt Quedlinburg von der Reformation bis zur Anfiosung des Stiftes (1540—1803) (disertacija), Gottingen 1967. — R. Dammann, Andreas Werckmeister, MGG, XIV, 1968. B. Ać.
VVERFEL, Franz, austrijski pisac (Prag, IO. IX 1890— Beverlv Hills, Kalifornija, 26. VIII 1945). Studirao u Pragu. U mladim danima probudile su u njemu interes za muziku talijanske opere izvoĊene u stagionama A. Neumanna. God. 1911—13 lektor u izdavaĉkoj kući K. Wolff u Leipzigu; 1940 emigrirao sa svojom ţenom Almom Mahler-Werfel u Marseille, Lourdes, u Portugal i na kraju u New York i Kaliforniju. Werfelovo poimanje muzike je pod Schopenhauerovim utjecajem. Muzika je ozvuĉeni svemir. Njeni su praelementi ritam i melos, njen praoblik pjesma. Zadatak je pjesnikov da iracionalan govor muzike prevede u racionalan govor rijeĉi. Izbor Werfelovih sadrţaja i oblik njegovih romana i drama imaju operne, baladne i romantiĉne znaĉajke. Na podruĉju muzikologije W. se istakao radovima o G. Verdiju. DJELA (muziĉka): roman Verdi, 1924 (novi otisci 1957 i 1962; hrv. 1952; engl. 1972 i 1973). Njemaĉki prepjevi libreta Verdijevih opera: Die Macht des Schicksals, 1926; Machbeth, 1928; Simon Boccanegra, 1929 i Don Carlos (s Wallersteinom), 1932. Više studija, medu kojima uvod u zbirku pisa ma G. Verdija koju je objavio (u prijevodu P. Stefana) 1926 (engl. 1942; novi otisak 1973). Kompozicije na VCerfelove tekstove. Opere: D. Milhaud, Maximilien, 1930; L. Rocca, Monte Isnor, 1939 i G. Klebe, Jakobowsky und der Oberst, 1965. Scenska muzika: W. Grosz, Spiegelmensch, 1922 i K. Weill, Der Weg der Verheissung, J 937 (pod naslovom Die eiuige Strasse). Kantate: C. Orff, Veni creator, Der gute Mensch i Fremde sind wir, 1921. Pjesme: C. Orff, Des Turmes Auferstehung za solo, zbor i orkestar, 1920. LIT.: H. Fahnrich, Franz Werfel, MGG, XIV, 1968.
WERLE, Lars Johan, švedski kompozitor (Gavle, 23. V 1926 —). Studirao na Univerzitetu u Uppsali (povijest muzike kod C.-A. Moberga) i privatno kontrapunkt kod S.-E. Baĉka. Od 1958 producent, od 1968 i voditelj odjela za komornu muziku na Švedskom radiju. DJELA: Sinfonia da camera, 1961; Summer Music za klavir i gudaĉe, 1965. — KOMORNA: gudaĉki kvartet, 1971; Pentagram za gudaĉki kvartet, 1959; Summer Music za klavirski kvintet, 1965. — Klavirske kompozicije. —• DRAM SKA. Opere: Drommen om Therese, 1964; Resan, 1969 i Tintomara, 1973. Balet Zodiak, 1967. Scenska i filmska muzika. — VOKALNA: Nautical Preludes za sole i zbor, 1970; Canzone 126 di Francecso Petrarca za zbor, 1967.
VVERNER, Eric, austrijski muzikolog (Beĉ, 1. VIII 1901 —). Klavir, orgulje i kompoziciju uĉio kod E. Kornautha u Beĉu te kod
F. Schrekera i F. Busonija u Berlinu; uz to studirao mu u Beĉu, Pragu, Berlinu, Gottingenu i Strasbourgu. Na Njemaĉkoj, 1938—67 profesor ţidovske muzike na Hebt College u Cincinnatiju. God. 1948 utemeljio Hebrezv Um of Sacred Music u New Yorku; od 1967 istodobno na tetu u Tel Avivu direktor novoosnovanog Muzikološkog Istraţivao preteţno ţidovsku, arapsku i ranokršćansku Ogledao se i kao kompozitor. DJELA: Geschichte der jildischen Volksmusik, 1938; The Choir Li for Organists in American Synagogues), 1957; The Sacred Bridge (ti and Musical Interdependence of Synagogue and Church during the First A 1959 (novo izd. 1970); Mendelssohn: a New Image of the Composer c 1964 i From Generation to Generation. Studies on Jewish Musical Trad prijašnjih studija), 1968. Studije i ĉlanci. — IZDANJA: Israel S, gramofonskih ploĉa nepoznate stare hebrejske muzike); S. Rossi, 4 ( javljene hebrejske kompozicije za zbor a cappella, 1956; The Unic himnar Centralne konferencije ameriĉkih rabina, 1960. LIT.: J. Cohen, Bibliographv of the Publications of E. Wernei 1968. ,
VVERNER, Gregor Joseph, austrijski kompozitor Dunavu, kršten 29. I 1693 —Eisenstadt, 3. III 1766). Od rigent na dvoru kneza Esterhazvja u Eisenstadtu. Od 1uza nj pomoćni dirigent J. Haydn, koji je osobito cijeni kontrapunktsko umijeće i obradio 4 njegove fuge za gud: tet. W. ide u red najvećih kompozitora pretklasiĉnoga DJELA. INSTRUMENTALNA: Symphoniae sex senaeque se violine i ĉembalo, 1735; zbirka partita Neuer und sehr curios musicalis mental-Calender za 2 violine i bas, 1748; Zwey. . . Tafel-Sliicke: Der ' Tandelmarckt und Die Bauern Richter-Wahl\ 20 triosonata; koncerti fuge. — CRKVENA: 19 oratorija; 65 misa; 3 rekvijema; 3 Te Dew Regina; moteti. NOVA IZD.: 1 simfoniju obj. J. Sulvok (1969); 2 simfonije obj (1971); Inslrumental-Calender obj. F. Stein (Das Erbe deutscher M pojedine kompozicije iz tog djela obj. K. G. Fellerer (1927 —28); i fuga obj. E. F. Schmid (1957) i W. Hockner (1963); nekoliko kc kompozicija obj. J. Vecsev (Mušica rinata, 1964; II izd. 1973); 6 Kleine Hirtenmusik obj. isti; 4 sonate (sonatine) obj. M. Kovacz i I. M musicalc, 1970); po 1 sonatu obj. P. Gombas i L. Tardy (ibid., 1970 nerischer Tandelmarckt obj. H. J. Moser (Corydon, 1933; novi o i R. Moder (1961); Die Bauern Richter-Wahl obj. isti (1969); 6 oratoi tira obj. J. Vecsev (Mušica rinata, 1968); boţiĉnu kantatu obj. Z. F: 1 rekvijem obj. I. Sulvok (Mušica rinata, 1969); r Te Deum obj. LIT.: H. Dopf, Die Messenkompositionen G. J. Werners ( Innsbruck 1956. — F. Stein, Der musikalisehe Instrumentalkalender sica, 1957. — L. Somfai, Havdns Tribut an seinen Vorganger Wer Jahrbuch, 1963—64. — Ch. J. Warner, A Study of Selected Gregor Joseph Werner (disertacija), Chicago 1965. — H. Unnverri Joseph Werner, MGG, XIV, 1968.
WERNER, Ivan, orguljaš i kompozitor (Graz? 175 — Varaţdin, 3. I 1786). O njegovu školovanju nije ništa Od 1776 do smrti orguljaš gradske ţupne crkve u Varaţc mu je uĉenik bio vjerojatno Ignac Ebner. W. je, ĉini s Varaţdinu uveo figuralne mise. Bavio se i kompozicijom njegovih djela ĉuvaju se u arhivima varaţdinskog uršulinsl stana i ţupne crkve. WERNER, Jean-Jacques, francuski kompozitor 1 (Strasbourg, 20. I 1935 —). Nakon završena studija na Ko riju u Strasbourgu (F. Miinch, E. Mawet, F. Adam), u se na Scholi Contorum u Parizu (Daniel-Lesur, P. Wisi to je 1956 bio uĉenik dirigenta L. Barzina. DJELA. ORK ESTRALN A: si mfo nija , 1962. Konce rt i: za 1 za klavir i duhaĉe, 1963 i za rog i gudaĉe, 1962. Cap'riccio, 1964; D 1965; Cinq Fois dedicace za gudaĉe, 1968. — KOMORNA: gudaĉki gudaĉki kvartet, 1965; duhaĉki trio, 1956; Canzoni per sonar za tn trombon, 1966; Concerto da camera za flautu, violinu, violonĉelo i k sonata za violinu i klavir, 1963; sonatina za gitaru, 1965; partita za 2 1964; Antiphonaire za Ondes Martenot i udaraljke, 1967. — Sonat 1962. — Triptyque za orgulje, 1959; Premier Livre de Preludes de ch — Komorna opera Processional pour un amour, 1968. — VOKALh VOiseau inaugural za sopran i orkestar, 1967; oko 40 solo-pjesama (, d New York, 1964).
VVERNER, Johann Gottlob, njemaĉki orguljaš i (Hayn, Borna, Saska,4.X 1777 — Chemnitz, 19. VII1822). samouk. Veliku vještinu u sviranju orgulja stekao vjero u Frohburgu, gdje je 1797 postao uĉitelj i orguljaš. Od 18' i orguljaš u Hohensteinu; od 1819 do oko 1821 orguljaš i muziĉki direktor u Merseburgu. Veoma cijenjen kao j orguljaš; smatrali su ga autoritetom u pitanjima gradnje muziĉkog odgoja. \ DJELA. ORGULJSKA: koralne predigre; koralne meĊuigre; varijacije i dr. — Više svezaka kraćih kompozicija i etida za klavir ĉetvororuĉno. — INSTRUKTIVNA: Kurze Anzoeisung fiir angeher, geiibte Orgelspieler, Chorale zzveckma'ssig mit der Orgel zu begleiten, schenspielen fiir mehrere Fa'lle, 1805 (II izd. bez god,); Orgelschule tung zum Orgelspielen und zur richtigen Kenntnis und Behandlung de kes (2 sv.), 1805 (III izd. 1824, franc, u redakciji A. E. Chorona, Musikalisches ABC-Buch oder Leitfaden beim ersten Unterricht im Cl 1806, a kao Lehrbuch fiir den ersten Unterricht im Klavierspielen, Ci preraĊeno izd. 1820); Versuch einer kurzenunddeutlichen Darstellungde lehre. . . (2 sv.), 1818 i 1819; Lehrbuch, das Orgelzoerk nach allen sei kennen, erhalten, seinen Bau geho'rig beurtheilen und kleine Fehler vt lernen (dopunio W. Schneider), 1823; Melodienbuch zu den neuen
Gesangbiichern fiir die Volksschulen, mit einer Antveisung zum Gebrau zugleich als Elementargesanglehre dienen kann, bez god.; 40 Orgelstiick hende Orgelspieler, nebst Bemerkungen iiber die Register (2 sv.), bez go
WERNER — WESTERMAN RADBE: zbirke protestantskih korala za orgulje ĉetvoroglasno, za klavir, za 4 vokalne dionice. LIT.: R. Eller, Johann Gottlob Werner, MGG, XIV, 1968.
VVERNER, Theodor Georg Wilhelm, njemaĉki pjevaĉ, muziĉki pisac i kompozitor (Hannover, 8. VI 1874—Salzburg, 6. XII 1957). Studirao filologiju u Heidelbergu; muziku uĉio u Dresdenu i na univerzitetima u Berlinu (J. Wolf) i Miinchenu (T. Krover, A. Sandberger). Koncertni pjevaĉ u Dresdenu, zatim kritiĉar lista Hannoverscher Kurier; 1920—43 predavao na Visokoj tehniĉkoj školi u Hannoveru, a od 1943 a Mozarteumu u Salzburgu. DJELA: M. Schildt und seine Familie, AFMW, 1919—20; Die Magnificatkompositionen A. Reners (disertacija), ibid., 1919—20; A. Crappius, ibid., 1923; Alusik in Frankreich, 1927; Von der Hofkapelle zum Opernorckester, 1937; Zur Kenntnis der Mozartschen Opernarie, Neues Mozart-Jahrbuch, 1942. — IZDANJA: Deutsche Klaviermusik aus dem Beginn des 18. Jahrhunderts, 1917; Der Jahrmarkt G. Bende, DDT, 1930; Pimpinonc, G. Ph. Telemanna, 1936; izabrana djela A. Crappiusa, 1942. — Komponirao 2 simfonije; Lyrisches Tagebuch za violinu i klavir i druga komorna djela; zborove; solo -pjesme.
WERREKOREN (\Verrekore, Vercore, Verrecorensis), Hermann Matthias (Mathias), nizozemski kompozitor (Werrekoren, Hennegau, ? — ?, oko 1558). God. 1522—52 dirigent katedrale u Milanu. Tvrdnju F. J. Fetiša i O. Kadea da su W. i M. Le Maistre ista osoba pobili su F. X. Haberl, E. Bienenfeld i C. Stainer. W. je po uzoru na La Bataille C. Janequina komponirao deskriptivno djelo La Bataglia Taliana iz kojega su po ĉitav dio unijeli u svoje kompozicije toga tipa Annibale Padovano i A. Gabrieli. DJELA: Die Schlacht vor Pavia obj. u zbirci W. Schmeltzela, 1544 i kao La Bataglia Taliana u autorovoj zbirci villotta za 4 glasa, 1549 i 1552. — Zbirka moteta za 5 glasova, 1555; oko 20 moteta u suvremenim zbornicima. LIT.: F. X. Haberl, Studie iiber Hermann Matthias Werrekoren, MFM, 1871—72. — G. Tintori, Matthias (Mathias) Hermann Verrecorensis, MGG, VIII, 1960.
WERT, Jaches de -> Jaches de Wert VVESEL-POLLA, Tinka, pjevaĉica austrijskog podrijetla, so pran (Beĉ, 7. V 1890— Graz, 1944). Studij pjevanja završila na Visokoj muziĉkoj školi u Beĉu, a umjetniĉku karijeru zapoĉela 1913 na operi u Brnu. God. 1916—18 operna pjevaĉica u Grazu i 1918— 28 u Zagrebu, gdje je ostvari la niz uloga koloraturnog i lir skog soprana, medu kojima su Rosina (Rossini, Seviljski bri jaĉ), Konstanca i Zerlina (Mozart, Otmica iz seraja i Don Giovanni), Philina (Thomas, Mignori), Lakme (Delibes), Gilda, Oskar i Violetta (Verdi, Rigoletto, Krabuljni ples i La Traviata), Olimpija (Offenbach, Hoffmannove priĉe) i dr. Veoma mu zikalna pjevaĉica, isticala se i kao dobra glumica. K. Ko. WESENDONCK, Mathil-de (zapravo Agnes rod. Luckemeyer), njemaĉka knjiţevnica (Elberfeld, 23. XII 1828 — Traunblick, Salzkammergut, 31. VIII 1902). Ţena O. Wesendoncka, mecene R. Wagnera. Medu ostalim, napisala Ftinf Gedichte (Der Engel, Stehe still, Im Treibhaits, Schmerzen, Traume), koje je T. WESEL-POLLA 1857—58 uglazbio R. Wagner za svoga boravka u vili Wesendonckovih na Zuriškom jezeru i oznaĉio ih kao studije za operu Tristan i Izolda. Wagnerova pisma Mathildi i Ottu Wesendoncku objavio je J. Kapp, 1915 (novo izd. 1936); Wagnerova pisma Mathildi W. obj. su, medu ostalima, V. Dems, 1904 (84. izd. 1922; engl. 1905) i F. V. Lepel, M,-I936, a njezinu korespondenciju sa J. Brahmsom obj. je E. H. Mtiller von Asow, 1943. LIT.: H. Bclart, R. Wagners Liebestragodie mit Mathilde Wesendonck, Dresden 1912. — J. Bergfeld, Otto und Mathilda Wesendoncks Bedeutung fiir das Leben und Schaffen R. Wagners, Bavreuth 1968.
WESLEY, Samuel, engleski orguljaš i kompozitor (Bristol, 24. II 1766 — London, u. X 1837). Uĉio kod W. Cramera u Londonu i tamo 1777 prvi put javno nastupio kao orguljaš; 1778—85 s bratom Charlesom prireĊivao privatne koncerte u pretplati. God. 1784—1809 uĉitelj u Marvleboneu (London). PrireĊivao koncerte u cijeloj Engleskoj, ĉesto s djelima J. S. Bacha. God. 1824—30 bio je orguljaš u Camaen Chapel. U svojim se djelima oĉitovao kao strog kontrapunktiĉar, ali se u harmonijskim eksperimentima veoma udaljivao od suvremenika (moteti In exitu Israel i Omnia vanitas). Zasluţan je za Bachovu renesansu u Engleskoj. DJELA. ORKESTRALNA: 5 simfonija (1 nedovršena); 11 koncerata za orgulje; 4 uvertire. — KOMORNA: 3 gudaĉka kvarteta; fuga za gudaĉki kvin-
727
tet; trio za obou, violinu i violonĉelo; trio za 2 flaute i klavir; 2 sonate za violinu i klavir. — KLAV'IRSKA: 15 sonata; sonata i fuga; 2 sonatine; oko 25 ronda, preludija i drugih kompozicija. Sonata za 3 klavira. — ORGULJSKA: oko 50 voluntariesa; 12 kratkih kompozicija s dodanim voluntariesima; preludij i fuga; etide (12 sv.) i dr. — VOKALNA: oratoriji Ruth i The Death of Abel; Ode on St. Cccilids Day za sole, zbor i orkestar; oko 25 gleesa; solo-pjesme. CRKVENA: 4 mise; 3 servicea; oko 30 moteta; anthemi. — Letters of S. Wesley to Air. Jacobs . . . Relating to the Introduction into this Country of the Works of J. S. Bach (obj. kći Eliza W.), 1875 i 1878 (novi otisak 1958). LIT.: J. T. Lightivood, Samuel Wesley, Musician, London 1937 (novi otisak 1972). — H. F. Redlich, Anfange der Bachpflege in England, Bach-Probleme, Leipzig 1950. — N. Temperley, Samuel Wesley, The Musical Times, 1966. — P. Holman, The Instrumental and Orchestral Music of S. Wesley, The Consort, 1966. — P. Young, Wesley, 2. Samuel, MGG, XIV,' 1968. — A. Holmes, The Anglican Anthems and Roman Catholic Motets of S. Wesley (disertacija, 2 sv.), Boston, Massachusetts 1969. — J. I. Schmarz /r., The Orchestral Music of S. Wesley (disertacija, 3 sv.), University of Maryland 1971.
WESSELY, Othmar, austrijski muzikolog(Linz, 31.x 1922■—). Muziku uĉio u Linzu i u Beĉu na Muziĉkoj akademiji i na Univerzitetu (E. Schenk); doktorirao 1947. Od 1950 docent na Muzikološkom institutu beĉkog Univerziteta, 1963—71 profesor na Univerzitetu u. Grazu, zatim u Beĉu. Uz to je od 1949 tajnik redakcije DTO i struĉni savjetnik komisije za muzikološka istraţivanja Austrijske akademije znanosti. Od 1963 ureĊuje izdanje sveukupnih djela J.J. Fuxa, a od 1964 i seriju faksimil izdanja iz vremena baroka i prosvjetiteljstva. Jedan je od najpoznatijih suvremenih muzikologa; bavi se prvenstveno istraţivanjem muziĉke prošlosti Austrije, posebno grada Linza. DJELA. SPISI: Anton Bruckner in Linz (disertacija), 1947; Musik in Oberosterreich, 1951; Linz und die Musik, Jahrbuch der Stadt Linz, 1951; Das Linzer Musikleben in der ersten Halfte des 19. Jahrhunderts, ibid., 1954; Archivalische Beitrage zur Musikgeschichte des maximilianischen Hofes, SMW, 1956; Beitrage zur Lebensgeschichte von J. Zanger, Kongresni izvještaj, Wien 1956; Die osterreichische Musikforschung nach dem ziaeiten Weltkrieg, AML, 1957; J. J. Fux und J. Mattheson, 1966; J. J. Fux und F. A. Vallotti, 1967; Beitrage zur Geschichte der Hofkapelle Lajos' II Jagello Konigs von Bohmen und Ungarn, Spomenica B. Stableinu, 1967; Beitrage zur Lebensgeschichte von P. Maessins, Spomenica F. Weinhandlu, 1967; P. Pariatis Libretto zuj. J. Fuxens »Constanza e fortezza«, 1967; Arnold von Bruck, 1968; Hofkapellenmitglieder. . . den Preces-Registern Ferdinands I, Spomenica H. Husmannu, 1970; Zur Geschichte des Equals, 1970; Aus romischen Bibliotheken und Archiven, Spomenica H. Federhoferu, 1971; Die Musiker im Hofstaat der Konigin Anna, Gehmalin Ferdinands 1, Spomenica K. G. Fellereru, 1973; Musik, 1973. — IZDANJA: za seriju faksimil izdanja uredio pojedina djela W. C. Printza, P. Bourdelota i P. Bonneta, G. Martinija, M. Gerberta, J. Havvkinsa, J. N. Forkela i dr. — Latinski moteti i neke druge kompozicije A. Brucka, DTO, 1961.
WEST COAST JAZZ (engl. jazz zapadne obale), naziv za smjer u modernom jazzu, koji su pokrenuli sredinom pedesetih godina muziĉari na Zapadnoj obali SAD (Los Angeles, San Francisco) s teţnjom da moderniziraju jazz, tj. da ga oplemene harmo nijskim, kontrapunktiĉkim, formalnim i zvuĉnim sredstvima u smislu suvremene umjetniĉke muzike. Pristaše toga smjera u većini su muziĉari bijelci iz orkestra Stana Kentona i Jerry Mulligan, Shortv Rogers, Bud Shank, Shellv Mann, Bob Cooper i dr. Oni su razvili elegantan, kontrapunktiĉki naĉin muziciranja, gotovo posve lišen napetosti. Stilski se W. C. J. ubraja u -> cool jazz. Kao njegova protuteţa nastao je ekspresivniji, crnaĉki ~> east-coast jazz.
M. Maz.
WESTERGAARD, Peter, ameriĉki kompozitor (Champaign, Illinois, 28. V 1931 —). Studirao na Harvard University (W. Piston) i Princeton University (R. Sessions); usavršavao se kod W. Fortnera u Detmoldu i Freiburgu. God. 1958—68 predavao na Columbia University u New Yorku, zatim na Princeton University. Stalni je suradnik izdavaĉkog poduzeća Perspectives of Neto Music. DJELA. INSTRUMENTALNA: Symphonic Movement, 1954; Five Movemcnts za mali orkestar, i958;trio za flautu, violonĉelo i klavir, 1962; kvartet za violinu, vibrafon, klarinet i violonĉelo, 1961; varijacije za 6 sviraĉa, 1964; Noises, Sounds and Sweet Airs za flautu, klarinet, rog, trublju, celestu, ĉembalo, udaraljke, violinu, violu, violonĉelo i kontrabas, 1968. Za flautu i klavir: invencija, 1955 1 Divertimento on Discobbolic Fragments, 1967. — Komorne opere Charivari, 1953 i Mr. and Mrs. Discobbolos, 1966. — VOKALNA. Kantate: The Plot Against the Giant za mali ţenski zbor, klarinet, violonĉelo i harfu, 1956; A Refusal to Mourn the Death, by Fire, of a Child in London, za bariton i 10 instrumenata, 1958 i Leda and the Swan za mezzosopran, klarinet, violu, vibrafon i marimbu, 1961. Spring and Fali za glas i klavir, 1960. — Studije o dodekafoniji i drugo u Perspectives of Nezv Music.
WESTERMAN, Gerhart von, njemaĉki muziĉki pisac i kompozitor (Riga, 19. IX 1894— Berlin, 14. II 1963). Kompoziciju uĉio kod P. juona u Berlinu, a muzikologiju na Univerzitetu u Miinchenu kod A. Sandbergera; doktorirao 1921. Muziĉki urednik radio-stanica u Miinchenu (1924—25), Berlinu (1935—38) i Saarbruckenu. God. 1939—45 i 1950—51 intendant Filharmonije u Berlinu, gdje je 1951—59 vodio berlinske Sveĉane tjedne. Izvrstan organizator sigurna muziĉkog ukusa, W. je odigrao veliku ulogu u muziĉkom ţivotu Njemaĉke. Njegovi koncertni i operni vodiĉi idu meĊu najbolje priruĉnike te vrste. DJELA. KOMPOZICIJE: simfonijeta, 1938; suita za komorni orkestar, 1940; Divertimento, 1944; sonata za violinu i klavir; sonata za violonĉelo i klavir; 2 klavirske sonate; opera Promethdische Fantasie, 1948; Singspiel Darjas galame Zeit; kantate A propos Bahnhof i Aus baltischer Landschaft; solo-pjesme. — SPISI: G. Porta ah Opernkomponist (disertacija), 1921; Das russische Volkslied, wie es heute gesungen wird, 1923; Knaurs Konzertfuhrer, 1951 (VI izd. 1960; novo pre raĊeno izd. priredio K. Schumann, 1969; engl. 1963); Knaurs Opernfiihrer,
728
WESTERMAN — WHITE
1951 (XV izd. 1965; novo izd. uredio K. Schumann, 1969; cngl. 1964 i 1965). _ IZDANJA: djela E. O. A. Hoffmanna i P. Corneliusa. LIT.: H. H. Stuckemchmidt, P. VCackernagel i dr., Gerhart von Westerman. Eine kleine Monographie, Berlin 1959- — E. Kroll, Gerhart Westerman, MGG, XIV, 1968.
WESTPHAL, Kurt, njemaĉki muzikolog (Bublitz, danas Bobolice, Poljska, 9. X 1904 —). Studirao u Berlinu muzikologiju (A. Schering, H. J. Moser). Do 1934 koncertni pijanist. U Berlinu je I935 __ 38 i 1945—48 vodio seminar za privatne nastavnike muzike na konzervatoriju Klindworth-Scharwenka i djelovao kao kritiĉar (Frankfurter Zeitung, Die Welt, Der Kurier, Telegraf); 1962—66 bio je direktor svih konzervatorija u gradu. DJELA: Die moderne Musik, 1928; Die romantische Sonate als Formproblem, SMZ 1934' Barockes und Klassisches Formhoren, ibid., 1935; Der Begriff der musikalischen Form in der Wiener Klassik (disertacija), 1935 (novo izd. 1971); Tradilion und Fortschritt in der neuen Musik, Die Musikerziehung, 1952; Histonsche und absolute Bedeutung in der Musik, Spomenica M. Schneideru, 1955; Franzosische und deutsche Musikentmicklung, Spomenica H. Mersmannu, 1957; Vom Einfall zur Symphonie. Einblick in Beethovens Schaffenszoeise, 1965; Erzahlende und malende Musik, 1965; Mozart und Boccherini, Acta Mozartiana, 1965. —Izdao Mozarts Briefe, 1940 i Karnevalslieder der Rcnaissance, Chorwerk, 1937.
\VESTPHAL, Rudolf, njemaĉki muzikolog (Oberkirchen, 3. VII 1826 — Stadthagen, 10. VI I1892). Studij klasiĉne filologije završio na Univerzitetu u Marburgu; 1856 habilitirao u Tubin genu, pa je 1858—62 bio univerzitetski profesor u Breslauu. Nakon toga preselio se u Jenu; 1875—80 profesor na Liceju u Moskvi, a zatim je ţivio u Leipzigu. Biickenburgu i Stadthagenu. Autor izvornih i vrijednih radova o grĉkoj metrici i ritmici, koji se odlikuju preglednošću i gotovo matematiĉki toĉnom logikom. Svoju teoriju, da su Grci poznavali polifoniju, sam je kasnije odbacio. DJELA: Metrik der griechischen Dramatiker und Lyriker (2 sv., sa A. Rossbachom) 1854 i 1863 (III izd. u 3 sv. pod naslovom Theorie der musischen Kiinste der Hellenen 1885—89); Die Fragmente und Lehrsatze der griechischen Rhythmiker, 1861 • Harmonik und Melopbie der Griechen, 1863; Geschichte der alten und mittelalterichen Musik, 1864; System der antiken Rhythmik, 1865; Plutarch uber Musik, 1865- Scriptores metrici Graeci, 1866; Theorie der neuhochdeutschen Metrik, 1870 (II izd 1877)- Die Elemente des musikalischen Rhythmus mit besonderer Rucksicht auf unsere Opernmusik, 1872; Allgemeine Theorie der musikalischen Rhythmik seitj S Bach 1880 (novi otisak 1968); Aristoxenus von Tarent, 1883; Die Musik des griechischen Altertums, 1883 (novi otisak 1965); Metrik und Rhythmik des klassischen Hellenentums (2 sv.), 1883—93; Allgemeine Metrik der mdogermamschen und semitischen Volker auf Grundlage der vergleichenden Sprachmissenschaft, 1893; brojni ĉlanci. . ,. LIT • A Rossbach, Rudolf Westphal, Allgemeine deutsche Biographie, l 8 9 7 . _ E. Flindell, Rudolf Westphal, MGG, XIV,.1968.
VVESTRUP, Jack Allan, engleski muzikolog (London, 26. VII 1904— Headley, Hampshire,2i. IV 1975). Na Univerzitetu u Ox fordu studirao kompoziciju, klasiĉne jezike i knjiţevnost; 1928—34 nastavnik na Dulwich Collegeu u Londonu; 1934—40 muziĉki kritiĉar lista Daily Telegraph, 1941—44 nastavnik muzike na King's Collegeu u Nevvcastleu upon Tyne. God. 1944—46 profesor na Univerzitetu u Birminghamu i 1947—71 na Univerzitetu u Oxfordu. Glavni urednik edicije New Oxford History of Music te urednik ĉasopisa Monthly Musical Record (1933—45) i Music and Letters (od 1959). Najvaţnije mu je djelo Purcellova biografija i analitiĉka studija njegovih kompozicija, u kojima je ispravio netoĉnosti u dotadašnjim studijama o Purcellu. Nastupao je i kao dirigent. DJELA. SPISI: Purcell, 1937 (novi otisak 1965; franc. prijevod 1947); Sharps and Flats (sabrani ĉlanci), 1940; The Meamng of Musical History, 1946; An Introduction to Musical History, 1955; Collins Music Encyclopedia (sa F. LI. Harrisonom ),I959 (ameriĉko izd. kao The New College Encyclopedia of Music, 1960)- Music. Its Past and ils Present, 1964; Bach Cantalas, 1966; Schubert Chamber Music 1969; Musical Interpretation, 1971. Brojni ĉlanci 1 studije. — IZDANJA- C. Monteverdi, Orfeo, 1925; Isti, VIncoronazione di Poppea 1927; M Locke i C. Gibbons, Cupid and Death, 1929; E. Walker, A Hislory of Music in England, III izd., 1952; H. Purcell, Timon of Athens, 1967; E. H. Fellowes, English Ca'thedral Music, V revidirano izd., 1968. .............. LIT • A T Luper, A Se lected Bib lio grap hy o f t he Pub lis hed W nt ings of J. A. Westrup, Iowa City 1957. — P- Dennison, Jack Allan Westrup, The Musical Times, 1975.
WETZ, Richard, njemaĉki kompozitor i muziĉki pisac (Gliwice, 26. II 1875 — Erfurt, 16. I 1935)- Kompozicijom se rano poĉeo baviti kao samouk, a zatim je kraće vrijeme uĉio kod R. Hofmanna u Leipzigu i kod L. Thuillea u Munchenu. Dirigent u Stralsundu i Leipzigu, od 1906 zborovoĊa, a 1911—21 i profesor na Konzervatoriju u Erfurtu; istodobno od 1916 predavao i na Konzervatoriju u Weimaru. God. 1920 imenovan profesorom Berlinske akademije. W. je kompozitor izrazito romantiĉnoga smjera. Podjednaku je sklonost pokazivao prema Brucknerovoj monumentalnosti, kao i prema Brahmsovoj klasicistiĉkoj odmjerenosti. Najbolje su mu solo-pjesme, vokalne minijature profinjene izraţajnosti. DJELA INSTRUMENTALNA: 3 simfonije; koncert za violinu, 1933; Kleist-Ouverture; 2 gudaĉka kvarteta; sonata za violinu solo; passacaglia 1 fuga za orgulje. — Opere Das emige Feuer, 1907 i Judith. — VOKALNA: Traumsommernacht za ţenski zbor i orkestar; Gesang des Lebens za muški zbor 1 orkestar; Nicht geboren ist das beste za zbor i orkestar; Hyperion za bariton, zbor 1 orkestar; zborovi; oko 100 solo-pjesama. — CRKVENA: Weihnachtsoralorium, 1929; rekvijem; Psalam III za bariton, zbor i orkestar. — SPISI: Anton Bruckner, 1922; Franz Liszt, 1925; Beethoven, 1927 (U izd - 1933)LIT.: G. Arnim, Die Lieder von Richard Wetz, Leipzig 1911. — E. L. Schellenberg, Richard Wetz, Leipzig 1911 (III «d. 1936). — H. Po/ac* Richard Wetz Sein Werk, Leipzig 1935- — R- sielz - Richard Wetz, MGG, XIV,
VVETZEL, Justus Hermann, njemaĉki kompozitor i 1 log(Kyritz, Brandenburg, 11. III 1879 — Uberlingen, Bc 6. XII 1973). Studirao biologiju, filozofiju i povijest um u Berlinu, Munchenu i Marburgu. U kompoziciji uĉenik B, dera i E. E. Tauberta. Muziĉki pedagog u Stettinu, Pots Berlinu, gdje 1926—38 predaje na Akademiji za crkvenu i muziku, a 1945—48 na Visokoj muziĉkoj školi. Komponirac iskljuĉivo solo-pjesme, i to redovito na antologijski vrijedne U muziĉkom izrazu i obliku oslanja se na tradiciju njem; mantike i na narodnu umjetnost. DJELA. KOMPOZICIJE. Više od 600 solo-pjesama: Liederkrei:
tartheorie der Musik, 1911; Beethovens Violin-Sonaten. . . , 1924; formen, 1931; ĉlanci. — IZDANJA: Goethes Lieder. . . mu Musik Reichardt. 1903; 12 pjesama Pauline Volkstein, 1925; 2 pjesme E. Ra 1929; stari talijanski, madţarski i slovaĉki narodni napjevi, Lied der 1 Mollera. LIT.: F. Welter i O. Steinhagen, Justus Hermann Wetzel (s popise Berlin 1931. — M. Lolhar, Justus Hermann Wetzel, zu seinem 75. G ZFM, 1954. — W. Dttrr, Justus Hermann Wetzel, MGG, XIV, 191
WEYSE, Christopher (Christoph) Ernst Friedri( ski kompozitor njemaĉkog podrijetla (Altona, 5. III 1774 — havn, 8. X 1842). Uĉenik J. A. P. Schulza u Kebenhavnv je od 1794 crkveni orguljaš (od 1805 u katedrali) i muziĉl< (njegovi su uĉenici, medu ostalima, J. P. E. Hartmann i N. W od 1819 dvorski kompozitor. Komponirao je Singspiele n: najboljih danskih pjesnika onoga vremena; mnogi njegovi stekli su veliku popularnost pa ih smatraju narodnima. O n klavirskim kompozicijama oduševljeno je pisao R. Schu Neue Zeitschrift fiir Musik. DJELA. INSTRUMENTALNA: 7 simfonija 1795—99; sonat; gotaklavirske i orguljske kompozicije. — DRAMSKA. Singspieh: So 1809; Faruk, 1811; Ludlams Hule, 1816; Floribella, 1824; Bt Eventyr 1 Have, 1827; Badlers Dad, 1832 i Festen paa Kenilzoorth, 1836. — VO kanta'te; zborovi; pjesme i romance (obj. u 2 sv. S. Lunn i E. Reitze I9 6 4 j — CRKVENA: oko 30 ka mata; Te Deum za zbor 1 orkestar za 2 zbora i orkestar; kraće kompozicije. — Harmonizacije narodnil 100 Gamle Kaemperisemelodier (izd. njegov uĉenik A. P. Berggreen, iS LIT.: C. Thrane, Weyses Minde, Kabenhavn 1916. — J. P. Lai ses Romancer of Sange, Kabenhavn 1942. — A. Arnholtz, Chnstoj Friedrich Weyse. Danske Folkviser, Kabenhavn 1948. — S. Lunn, Ernst Friedrich Weyse, MGG, XIV, 1968.
VVHITE, Felix Harold, engleski pijanist i kompozit« don, 27. IV 1884 — 31. I 1945)- Od 1931 ĉlan Londonskog monijskog orkestra (klavir i celesta) i 1933—35 u ansamb Covent Garden. Najpoznatija su mu djela za komorne : solo-pjesme; po stilu je bio ekspresionist. DJELA ORKESTRALNA: simfonijeta; simfonijske pjesme As, oca 1909 i The Deserted Village, 1923;^ Dirge za violu i orkestar Shylock (prema Shakespeareovu Mletaĉkom trgovcu), 1907; suita Caki 1925- Meditation 1920; Bumpkiris Dance, 1920; serenada To Mirar Ċaĉe ' 1921 i dr. — KOMORNA: Arietta za gudaĉki trio, 1921; gudai 1930'- 3 klavirska trija, 1920; Four IJapanese) Proverbs za flautu, obo violu i violonĉelo, 1922; sonata za violonĉelo i klavir, 1909; La Bella C »serenata ironica« za violinu i klavir, 1925; Fanfare for a Challenge t Ideas za trublju, rog, trombon i udaraljke, 1921. — KLAVIRSK/ Dickens Notebook (prema Dickensovoj noveli Martin Chuzzleniit), 19: son Crusoe (prema Defoeu), 1923 i dr. — VOKALNA: The Nymph s for the Death of her Fazan za glas, obou, violu i klavir, 1922; oko 250 sol _ Knjiga Dictionary of Musical Terms and Brief Biographies oj Musicians, 1934 (IH izd. 1955)- — IZDANJA: klavirska djela A _ Engleski prijevodi libreta opera Cardillac 1 Malhis der Maler P. H LIT.: J. M. Allan, Felix (Harold) White, MGG, XIV, 1968.
WHITE, Michael, ameriĉki kompozitor (Chicago, 6. ' ). Studij završio 1958 na Juilliard School of Music u Ne (P. Mennin, W. Bergsma) i tamo neko vrijeme predavao discipline. God. 1964—66 predavao na Konzervatoriju u C sada je profesor na Philadelphia Musical Academy. DJELA. ORKESTRALNA: fantazija, 1957; suita, 1959; Eh Tensions 1968; Requiem za gudaĉki orkestar, 1960. — Sonata za kl — DRAMSKA. Opere: The Dybbuk, 1963; Alice, 1964 1 Metamopl balet Nommez-le, 1959. — VOKALNA: Gloria za zbor 1 orkestar Trial and Death of Jesus Christ za zbor, limene instrumente, udaral netofonsku vrpcu, 1970. The Diary of Anne Frank za sopran 1 orke Songs of Love za visoki glas i klavir, 1964; My Lady Jessica, renesan i plesovi za tenor i komorni orkestar, 1969; A Child's Garden za m< violu i klavir. Zborovi; solo-pjesme.
VVHITE, Paul Taylor, ameriĉki kompozitor, dirigei nist (Bangor, Maine,22. VIII 1895—Henrietta,N. Y., 31. Studirao na New England Conservatory of Music u Bos Wh. Chadwick, Winternitz); usavršavao se kod E. Ysayt cinnatiju. Od 1918 violinist u Cincinnatiju, 1921—23 na New England Conservatory of Music u Bostonu i 1923— hesteru. God. 1-928 zapoĉeo dirigentsku djelatnost. DJELA. ORKESTRALNA: simfonija, 1932; simfonijeta za gu za violinu i orkestar; Sea Chanty za harfu i gudaĉe, 1942; Andante violonĉelo i orkestar, 1944; Lyric Overture; Pagan Festival Overturi Youth Overture, 1943; Oldfashioned Suite za gudaĉe; Lake Placid i< Feuilles symphoniques i dr. — KOMORNA: gudaĉki kvartet, 1925 Dance za drvene duhaĉke instrumente, 1922; sonata za violinu 1 k _ Kraće kompozicije za klavir. — Voyage of the Mayfiower za zboi
WHITE — WIDMANN
729
WHITE, Robert, engleski kompozitor (?, oko 1535 — London, pokopan 11. IX 1574). Studirao muziku na Univerzitetu u Cambridgeu (Bachelor of Music 1561). Najkasnije od 1562 do 1565 ili 1566 zborovoĊa katedrale u Elyju, zatim 1567 zborovoda katedrale u Chesteru; od 1569 u Westminsterskoj opatiji. Uz W. Byrda, Ch. Tyea i Th. Tallisa, W. je jedan od najboljih engleskih kompozitora svojega vremena. Njegove se kompozicije odlikuju polifonim majstorstvom i velikom inventivnošću u kanonskoj imitaciji. DJELA. INSTRUMENTALNA: 6 In Nomine za 4, 5 i 7 glasova za viole da gamba; 1 In Nomine za 4 glasa za lutnju; 1 In Nomine za 4 glasa za ĉembalo; Songe za 5 viola da gamba; Ut re mi fa sol la za orgulje; 6 fantazija za lutnju; A White Songe za lutnju. — CRKVENA: 10 psalama za 5 i 6 glasova; Magnificat za 6 glasova; 4 moteta za 5 i 6 glasova; 10 anthema, od toga 5 izvornih za 4, 5 i 8 glasova i 5 adaptacija drugih kompozicija; 2 lamentacije za 5 i 6 glasova; 1 responzorij za 4 glasa. — Instrumentalne preradbe psalama i moteta (5 za lutnju, 2 za viole da gamba). NOVA IZD.: cjelokupna crkvena djela obj. P. C. Buck, E. H. Felknves, A. Ramsbotham i S. T. Warner (Tudor Church Music, V, 1926; novi otisak 1963; novo izd. revidirali P. le Huray i D. Willcocks, 1965); In Nomine za 4 glasa obj. D. Stevens {The Mulliner Book, Mušica Britannica, I, 1951; II revidirano izd. 1954; novi otisak 1966); instrumentalna djela obj. I. Spector (Recent Researches in the Music of the Renaissance, 1969). LIT.: /. Spector, R. White, Composer Between Two Eras (disertacija), New York 1952. — Isti, The Music of R. White, The Consort, 1966. — F. Hudson, Robert White, MGG, XIV, 1968. — J. Blezzard, Robert White, The Musical Times, 1974. — D. Mateer, Further Light on Preston and White, ibid.
\VHITEMAN, Paul, ameriĉki violinist i dirigent (Denver, Colorado, 28. III 1890 — Doylestown, Pennsylvania, 29. XII 1967). Karijeru zapoĉeo kao violinist u Denver Symphony Orchestra, zatim svirao u People's Symphony orchestra u San Franciscu i u gudaĉkom kvartetu Minetti. God. 1919 utemeljio vlastiti orkestar za koji je uskoro angaţirao i mnoge istaknute jazz-muziĉare (Red Norvo, Tommy Dorsey, Jack Teagarden, Bing Crosby), te je oko 1920—40 odigrao vrlo utjecajnu ulogu u ameriĉkoj zabavnoj glazbi i jazzu. Sa svojim je orkestrom izveo 1924 prvi put Gershvvinovu Rapsodiju u plavom; 1926 gostovao je u Evropi. Od 1940 bio je muziĉki urednik na American Broadcasting Company. Usvojuje zabavnu muziku unosio obiljeţja jazza po ĉemu njegov stil nazivaju »simfonijskim jazzom«. Nastupao je na filmu (King of Jazz, 1930), a snimao je i ploĉe. Napisao: Jazz (sa M. M. McBrideom), 1926, How to be a Bandleader (sa L. Lieberom), 1941 i Records for the Millions, 1948. LIT.: S. Marx, Paul Whiteman, Girard (Kansas) 1929.
WHITHORNE, Emerson (pravo ime E. Whittern), ameriĉki kompozitor (Cleveland, Ohio, 6. IX 1884—Lyme, Connecticut, 25. III 1958). Uĉio klavir i kompoziciju u Clevelandu, Beĉu (Th. Leschetizky, T. Fuchs) i Berlinu (A. Schnabel). God. 1907—15 u Londonu nastavnik, kompozitor i kritiĉar (Musical America), 1915—20 u St. Louisu direktor Art Publication Society, a od 1920 ţivio u New Yorku. U svojim djelima oĉituje raznovrsnost umjetniĉkih teţnji: od impresionizma (Nezv York Days and Nights, 1923) do suvremenijeg izraza (simfonije) i crnaĉkih ritmova (The Grim Troubadour na tekstove crnaĉkoga pjesnika C. Cullena). Zanimljiva je klavirska suita The Aeroplan (1920, orkestrirana 1926), jedan od ranih primjera muzike stroja. DJELA. ORKESTRALNA: Tri simfonije: I, 1929; II, 1935 i III, Stroller's Symphony, 1944. Simfonijske pjesme: La Nuit, 1917; Fata Morgana, 1927; The Dream Pedlar, 1930 i Moon Trail, 1933. Koncert za violinu i orkestar, 1931; Poem za klavir i orkestar, 1926; suita Adventures of a Samurai, 1912; The Rain, 1912; Fandango, 1931; Sierra Morena, 1938. — KOMORNA: gudaĉki kvartet, 1930; Greek Impressions za gudaĉki kvartet, 1917; klavirski kvintet, 1926; sonata za violinu i klavir, 1932. — KLAVIRSKA. Suite: The Aeroplane, 1920 (orkestrirana 1926); New York Days and Nights, 1923 (orkestrirana 1926) i El Camino real, 1937. — Balet Sooner and Later, 1925; scenska muzika. — VOKALNA: oratorij Saturday's Child, 1926; The Grim Troubadour za bariton i gudaĉki kvartet, 1927; ciklusi solo-pjesama. LIT.: J. T. Howard, Emerson Whithorne, New York 1929. — R. Hammond, Emerson Whithorne, Modern Music, 1931.
WHITING, 1. George Elbridge, ameriĉki orguljaš, muziĉki pisac i kompozitor (Holliston, Boston, 14. 1X1840 — Cambridge, Massachusetts, 14. X 1923). Od 1847 crkveni orguljaš u Hartfordu, gdje je uĉio kod G. W. Morgana; studij nastavio u Engleskoj, u Liverpoolu (W. T. Best) i u Berlinu (C. A. Haupt, R. Radecke). Orguljaš u Albanyju i Bostonu; tamo je predavao orgulje na New England Conservatory of Music. DJELA. ORKESTRALNA: simfonija; koncert za klavir; suita za violonĉelo i orkestar; uvertira The Princess. — Suita za violonĉelo solo. — Kompozicije za orgulje. — Opera Lenora, 1893. — VOKALNA: 5 kantata; zborovi; solo-pjesme. — Dvije mise; Te Deum i druga crkvena djela. — Instruktivna djela za orgulje.
2. Arthur Battelle, pijanist i kompozitor (Cambridge, Massachusetts, 20. IV 18.61 —Beverlv, Massachusetts, 20. VII 1936). Nećak Georgea Elbridgea; studirao u Bostonu kod W. H. Sher\vooda (klavir), L. Maasa (harmonija) i G. Chadvvicka (kompozicija); usavršavao se na Konzervatoriju u Miinchenu (J. Rheinberger, H. Bussmeyer, Abel). Kompozitor u Bostonu; od 1895 djelovao u New Yorku i kao pijanist. God. 1911 utemeljio društvo za staru muziku, bio je ĉlan kvarteta Kneisel.
R. WHITE, Kompozicija za orgulje DJELA. ORKESTRALNA: koncert za klavir, 1888; fantazija za klavir i orkestar, 1897; Concert Overture, 1886; suita za gudaĉe i 4 roga, 1891; The Golden Cage — A Dance Pageant za mali orkestar, 1926. — KOMORNA: gudaĉki kvartet; gudaĉki kvintet; klavirski trio; sonata za violinu i klavir. — KLAVIRSKA: Suite Moderne; 6 bagatela; 3 Characteristic Waltzes; Melodious Technical Studies, 1904; Pianoforte Pedal Studies, 1912; — Solo-pjesme. — Crkvene kompozicije. LIT.: D. G. Mason, Arthur Whiting, MQ, 1937.
WHITTAKER, William Gillies, škotski zborovoĊa, muzikolog i kompozitor (Newcastle upon Tyne, 23. VII 1876 — Otoci Orkney, 5. VII 1944). Crkveni orguljaš u Newcastleu; od 1899 lektor za muziku na Armstrong College u Nevvcastleu; 1902 postao Bachelor of Music na Universitety of Durham. Od 1930 profesor na Univerzitetu u Glasgowu; 1929—41 vodio Scottish Academy of Music. God. 1915 utemeljio Nezvcastle Bach Choir, ĉije su uzorne izvedbe Bachovih djela postale znamenite. DJELA. KOMPOZICIJE: koncert za klavir i gudaĉe, 1933; klavirski kvin tet Among the Northumbrian Hills, 1921; 4 kratke kompozicije za duhaĉki kvintet, 1940; Divertimento za duhaĉki kvintet, 1941; sonata za engleski rog i klavir, 1941; djeĉji balet The Boy zvho Didn't Like Fairies, 1934. Za zbor i orkestar: Choral (Eshil), 1920; Lykewahe Dirge, 1924 i The Coeleslial Spheare, 1925. — SPISI: Fugitive Notes on Certain Cantatas and the Motets of J. S. Bach, 1924; Class Singing, 1925 (novo izd. 1930); Collected Essays, 1940 (novi otisak 1970); The Cantatas of J. S. Bach (2 sv.), 1959; autobiografija i dnevnici (rkp.). — IZDANJA. Zbornici: Oxford Series of Bach Arias; . . . of Church Music; . . . of Choral Songs from the Old Masters i dr. Suite of Numbers from the Works of G. F. Hdndel za obou, gudaĉe, ĉembalo ili klavir; North Countrie Ballads (2 sv.), oko 1920; North Country Songs, a Collection, 24 pjesme uz pratnju klavira, oko 1920 i dr. LIT.: J. M. Allan, William Gillies Whittaker, MGG, XIV, 1968. — M. Short (urednik), G. Holst. Letters to W. G. Whittaker, Glasgow 1974.
WHYTE, lan, škotski dirigent i kompozitor (Dunfermline, File, Škotska, 13. VIII 1901 — Glasgow, 27. III 1960). Studirao u Dunfermlineu i na Royal College of Music u Londonu (Ch. V. Stanford, R. Vaughan Williams). Od 1923 muziĉki direktor u sluţbi lorda Glentanara u Aboyneu (Aberdeenshire). God. 1930 postao suradnik Britanskoga radija (BBC) u Glasgowu, a 1931 muziĉki direktor BBC u Škotskoj (do 1946). Utemeljitelj i dirigent BBC Scottish Orchestra (1935), za koji je obradio brojna djela škotske muziĉke prošlosti. Posebno se isticao interpretacijom skandinavske muzike. DJELA. ORKESTRALNA: I simfonija, 1947; simfonijska pjesma Edinburgh, 1946; koncert za klavir, 1946; koncert za violu; 2 uvertire; Airs and Dances from the Scottisch Past za gudaĉe, 1937; Morrison's Fling, 1952 i dr. — Komorna djela. —■ Kompozicije za klavir. — DRAMSKA: opera Comala; baleti Goblin Haa, oko 1923 i Donald of the Burthens, 1951; operete; filmska muzika. — VOKALNA: Sonnet XXX of W. Shakespeare za sopran, zbor i gudaĉe; The Beatitudes za sopran i orkestar; zborovi; solo-pjesme (songs) ; duhovne pjesme za tenor i klavir, 1950 i dr. LIT.: J. M. Allan, la n W hyte, MGG, XIV, 1968.
WIBLE, Michel, švicarski kompozitor (Carouge, 24. II 1923 —). Studirao obou (P. Dennes) i kompoziciju (F. Martin) na Konzervatoriju u Ţenevi i u Parizu (R. Lamorlette, O. Messiaen). Od 1944 ĉlan orkestra Suisse romande. W. ne pripada nijednoj školi ili smjeru. U središtu njegova stvaralaĉkog interesa je duhovna muzika koja, kao i ostale njegove kompozicije, odiše vedrinom. DJELA. ORKESTRALNA: koncert za obou, 1960; nokturno za engleski rog i komorni orkestar, 1946; preludij i gigue za obou i komorni orkestar, 1955; 5 ricercara za gudaĉki orkestar i obligatni rog, 1960; uvertira za duhaĉki orkes tar, klavir i udaraljke, 1946; passacaglia za duhaĉki orkestar, klavir i udaraljke, 1950; Ouverture defete, 1958; Concerto grosso, 1959; partita, 1960. — Komorne kompozicije. — VOKALNA: oratorij Le Septiime jour, 1961; Mystire de Noel za recitatora, soliste, zbor i orkestar, 1944; Cantate de Pdques za alt, zbor, 4 duhaĉka instrumenta i orgulje, 1951; Cantate »Lauda Sion Salvatorem' za sopran, alt, zbor, orkestar i orgulje, 1956; Liturgie de Noel za recitatora, bariton, djeĉji zbor, fagot, udaraljke, orgulje i orkestar, 1957; solo -pjesme. LIT.: W. Tappolet, Michel Wible, MGG, XIV, 1968.
WIDMANN, Erasmus, njemaĉki kompozitor (Schvvabisch-Hall, 15. IX 1572 — Rothenburg ob der Tauber, 31. X 1634).
730
WIDMANN
Orguljaš u Eisenerzu (1595—96) i Grazu (1596—98), praeceptor 1 kantor u Hallu (1595—1602), dvorski dirigent u Weikersheimu (1602—13), te praeceptor i kantor u Rothenburgu ob der Tauber (1613—34). MeĊu prvima u Njemaĉkoj objavio više instrumental nih canzona. DJELA: Gantz Neue Cantzon, Intradcn, Balletten und Courranten za 4—5 glasova, 1618. — Aiusikalisch Kurtzzveil Newcr Teutscher Gesanglein za 4—5 glasova, 1611 i 1618; Alusikalischer Tugendtspiegel za 5 glasova (ad lib. 4 glasa), 1613; Ein Schćner nezoer Ritterlicher Auffzug vom Kampf . . . zzvischen Con cordia und Discordia za 3—4 glasa, 1620; Musicalischer Student enmuth za 4—5 glasova, 1622. — Psalmi; moteti; antifone; himne; responzoriji. — Musicae praecepta latino germanica, 1615. NOVA IZD.: izabrana djela obj. G. Reichert (Das Erbe Deutscher Musik, Sonderreihe, 1959); Kanzonen, Intraden i Gagliarden iz 1618 obj. H. Monketneyer (Consortium, 1963) i dr. LIT.: 5. Graf zu Eulenburg, Erasmus VC'idmann (disertacija), Miinchen 1907. — G. Reichert, Erasmus Widman (s popisom djela i notnim dodatkom), Stuttgart 1951. — D. Hartzoig, Erasmus Widmann, MGG, XIV, 1968.
VVIDMER, Ernst, brazilski kompozitor švicarskog podrijetla (Aarau, Švicarska, 25. IV 1927 —). Na Konzervatoriju u Zurichu studirao klavir (W. Frey) i kompoziciju (W. Burkhard). Od 1956 u Brazilu, nastavnik muziĉkog seminara Univerziteta u Bahia Blanca (1959—65) i 1967—69 direktor. DJELA. ORKESTRALNA: Bahias -concerto, 1958; Hommage d Frank Martin, Bela Bartćk et Igor Stravinsky, 1959; Diuturno, 1969; Quasars, 1970; 2 koncerta za violonĉelo, 1968 i 1971. — KOMORNA. Tri gudaĉka kvarteta: I, Le zodiaque, 1962; II, 1967 i III, Convergcnzia, 1974; 2 duhaĉka kvinteta, 1954 i T969; sonata za violinu solo, 1953; Puhars za komorni ansambl, 1969; Eclosao za komorni ansambl, 1974; 2 Partite: I, za obou solo, 1959 i II, za flau tu i ĉembalo, 1961. — KLAVIRSKA: Ludus Brasiliensis (5 sv.), 1966; vari jacije za 2 klavira, 1958. —■ VOKALNA: Divertimento I, Struzuzvelpeter za mje šoviti zbor, 2 klavira i udaraljke, 1963; Rumos za recitatora, mješoviti zbor, orkestar i magnetofon, 1971. Zborovi: Ceremony After a Fire Raid, 1962 i Trilemma, 1974; solo-pjesme uz klavir, gitaru ili orgulje. — CRKVENA: Requiem (1. dio trilogije), 1966 i Te Deum (3. dio trilogije), 1963, oboje za zbor i orkestar; Messe V za mješoviti zbor, instrumente i orgulje, 1970; Messe VI za tenor, mješoviti zbor, flautu, trublju, violonĉelo i orgulje, 1971; Der Verrat, pasija za bas (alt) i orgulje, 1971.
WIDOR, Charles-Marie, francuski kompozitor, orguljaš i muziĉki pedagog (Lyon, 24. II 1845 — Pariz, 12. III 1937). Sin i uĉenik orguljaša crkve sv. Franje u Lvonu, kasnije studirao u Bruxellesu orgulje i kompoziciju (F.-J. Fetiš). Od 1860 prireĊivao koncerte u manjim gradovima Francuske. Preselivši se u Pariz bio je više od 60 godina (1870—1934) orguljaš crkve St. Sulpice. Uz to je 1890—96 predavao orgulje (naslijedio C. Francka) a 1896— 1905 kompoziciju, kontrapunkt i fugu (naslijedio Th. Duboisa) na Pariškom konzervatoriju. Neko je vrijeme bio i zborovoda društva Concordia i muziĉki kritiĉar (pod pseudonimom Auletes) ĉasopisa L'Estafette. W. je bio izvrstan pedagog. Odgojio je niz vrsnih orguljaša — medu kojima se istiĉu A. Schvveitzer, L. Vierne i M. Dupre ■—■ stvorivši specifiĉnu suvremenu francusku or-guljašku školu. Bio je i veliki virtuoz i izvanredan improviza-tor, a svojom originalnom tehnikom registriranja izvršio je velik utjecaj na suvremenu orguljašku umjetnost. W. je znatno pridonio popularizaciji Bachove or-guljske muzike u Francuskoj. Od njegovih brojnih djela najuspjelija su orgulj-ska koja ulaze u red standardnih kompozicija suvremenog orguljaškog repertoara. U njima W. tretira orgulje kao zaokruţen, cjelovit orkestar, a svojim simfonijama za orgulje stvorio je novi oblik u literaturi za taj CH.-M. WIDOR instrument. One se sastoje od niza stavaka (6—7) i srodne su suiti razliĉitih polifonih oblika. W. slobodno primjenjuje naĉela kontrapunktiĉkog oblikovanja oĉitujući znatnu originalnost. DJELA. ORKESTRALNA : 5 simfonija (Sinfonia sacra za orgulje i orkestar, 1908; Symphonie antique sa zborom u finalu, 1911); simfonijska pjesma La Nuit de Valpurgis za zbor i orkestar, 1887; 2 koncerta za klavir, 1876 i 1906; koncert za violonĉelo; fantazija za klavir i orkestar 1889; Choral et variatons za harfu i orkestar, 1900; Ouverlure espagnole, 1898. — KOMORNA: klavirski kvartet; klavirski trio; Soirs d'Alsace za klavirski trio; 2 klavirska kvinteta; 2 sonate za violinu i klavir; sonata za violonĉelo i klavir; suita za violonĉelo i klavir; 6 kompozicija za klavir i orgulje; djela za violinu i klavir te za violonĉelo i klavir. —■ Klavirske kompozicije. — ORGULJSKA: 10 simfonija (najuspjelije Sym-
WIENER phonie gothique i Symphonie romane), 1876—1900; velik broj kraćih 1 —• DRAMSKA. Opere: Maitre Ambros, 1886; Les Pecheurs de 1905 i Nerio, 1924; balet La Korrigane, 1880; pantomima Jeanne t scenska muzika. — VOKALNA: Cliant seadaire za sole, zbor zborovi; ciklusi solo-pjesama. — CRKVENA: misa za 2 zbora Psalam 112 za 2 zbora, 2 orgulje i orkestar; Psalam 83 za zbor i gud; Tu es Petrus za 2 zbora i orgulje. — SPISI: La Musique grecque de l'eglise latine, Revue de deux Mondes, 1895; Initiation musicale, rs Moderne, 1929 (njem. 1931). — IZDANJA: priredio novo izdan dodatak (La Technique de Vorchestre moderne) nauci o instrumentaciji 1904 (II izd. 1906; engl. 1906 i 1946; njem. izd. pripremio H. Rierr sa A. Schweitzerom izd. djela za orgulje J. S. Bacha (5 sv.), 1912—: LIT.: H. Reynaud, L'Oeuvre de Charles Marie Widor, Ly< J. F. E. Rupp, Charles Marie Widor und sein Werk, Bre men Philipp, Charles Marie Widor, MQ, 1944. — J. Handschin, Ch Widor, Spomenica J. Handschinu (red. H. Oesch), Bern i StuttgE F. Raugel, Charles-Marie Widor, MGG, XIV, 1968.
WIECHOWICZ, Stanislavv, poljski kompozitor i ; (Kroszvce, vojvodstvo Kielce, 27. XI 1893 —Krakov, 12 Studirao na konzervatorijima u Krakovu, Dresdenu, P i na Scholi Catitorum u Parizu. Od 1921 profesor na Kc riju u Poznaiiu, kasnije takoĊer docent kompozicije u Var: rovoĊa i muziĉki kritiĉar te urednik ĉasopisa Przeglqd t Nakon Drugoga svjetskoga rata postao profesor kompozic nog dirigiranja na Visokoj muziĉkoj školi u Krakovu; uĉenik K. Pendetecki. Wiechowiczov zborni stil bogati i ţivo koloristiĉan; gotovo su mu sva djela pod utjecajen muzike. DJELA. ORKESTRALNA: simfonijske pjesme Babie lato, l< 1930; simfonijske slike Ulegalki, 1944; suita Kasia za 2 klarineta i gu Suita pastoralna, 1952; seherzo Chmiel, 1926; Muzyka symfonic Serenada polska, 1953; Koncert staromiejski za gudaĉe, 1954. — V Kantate: Pastoralki, 1927; Kantata romantyczna, 1930; Dzieh slotvic djeĉja kantata Z viojtusiozuej izby, 1944; Na glinianym wazoniku, 194 ţuizima za zbor a cappella, 1948 i Kamata mickiewiczowqka, 1950. Z: 1 orkestar: Suita ilqska, 1942; dramatska rapsodija List do Mare C 2 recitatora), 1961 i Biala golebica, 1963. Za zbor i orkestar; Psalma A czermuţei nie przyjechal?, 1948. Za zbor i instrumente: Trypty s orguljama, 1943; Aiazurek sa 2 klavira, 1944 i Pragnq oczki sa 2 kk Za zbor a cappella: Mruczkozve bajki, 1930; balada Kujazviak, 1944 i i fuga, 1960. Solo-pjesme. —■ Crkvene kompozicije. — SPISI: udţt zenia w starych kJuczach, I (djela starih majstora), 1933 i II (korali J. 1950; Podstawowe uzvagi dla dyrygentozv chorowych, 1951; ĉlanci. — / Motety J. S. Bacha na 1 i 2 chory mieszane, 1951. Više od 90 poljski! pjesama. LIT.: S. Kisielezvski, Stanislav Wiechowicz, Ruch Muzyczny Z. Lissa, Stanislaw Wiechowicz, MGG, XIV, 1968.
WIECK, Friedrich, njemaĉki muziĉki pedagog (Pr< Wittenberga, 18. VIII 1785 — Loschvvitz kraj Dresdena, 6. Kraće vrijeme uĉio kod J. P. Milchmevera; 1803 studira^ u Wittenbergu. Bio je nekoliko godina privatni uĉitelj,, osnovao u Leipzigu tvornicu klavira i zavod za posuĊivai kalija što je doskora propalo te se otada bavio samo poduĉ Kao pijanistiĉki pedagog stekao veliku reputaciju pošto je hom izobrazio svoje dvije kćeri Claru (od 1840 ţena R. S na) i Marie. God. 1840 preselio se u Dresden, gdje je uĉio i pjevanja kod J. A. Mikscha da bi proširio svoj pedagoški to polje. Polazeći od Logierova sistema W. je izgradio vlastitu tiĉku metodu koja se temeljila na krajnje paţljivom i prorr uvjeţbavanju tehnike i interpretacije. Njegovi su uĉenii ostalima, bili H. Bulovv, F. Spindler, I. Seiss, G. Mei Schumann. Objavio je više klavirskih etida i vjeţbi za napisao Clavier und Gesang (1853; prevedeno i na ei Musikalische Bauern-Spriiche (II izd. 1875). LIT.: A. Meichsner, Friedrich Yv*ieck und seine beiden Tochte 1875. — A. Wicck, Materialien zu F. Wiecks Pianofortemethodik, Bi — A. Kohut, Friedrich Wieck, Dresden i Leipzig 1888. — V. Joss, Wieck und sein Verhaltnis zu Schumann, Dresden 1900. —■ Isti, D padagoge Friedrich Wieck und seine Familie, Dresden 1902. — 1 Aus dem Kreise Wieck-Schumann, Dresden 1902 ( I I prošireno izd. K. Walsch-Schumann (red.), Friedrich Wieck-Briefe aus dem Jahren Koln 1968. — F. Goebels, Friedrich Wieck, MGG, XIV, 1968.
WIEL, Taddeo, talijanski muzikolog, libretist i kor (Oderzo, Treviso, 24. IX 1849 — Venecija, 17. II 192c nik P. Tonassija i F. Maggija u Veneciji, gdje je studirai zofiju i pravo i bio zatim bibliotekar knjiţnice Alarciana, opis zbirke, koja je do 1843 pripadala porodici Contarini, postala jezgra Marciane i njegov prikaz opernog ţivota u XVIII st. idu u kapitalna djela talijanske muziĉke histo je medu rijetkim talijanskim muzikolozima onoga vremena se sluţili suvremenim metodama nauĉnoga rada. DJELA: / Codici musicali Contariniani del secolo XVII nella Rea teca di San Aiarco in Venezia, 1888; / Teatri musicali veneziani del (1700—1800), 1897; Francesco Cavalli e la sua mušica scenica, 1914. pozicije za klavir; solo-pjesme. — Operna libreta. t LIT.: C. Sartori, Taddeo Wiel, MGG, XIV, 1968.
VVIENER, Otto, austrijski pjevaĉ, bariton (Beĉ, 13. II i< Koncertni pjevaĉ u Beĉu. Od 1953 solist Opere u Grazu, 59 u Dusseldorfu, zatim postao ĉlan Drţavne opere u Beĉu. —70 istodobno i Drţavne opere u Munchenu. Sudjelovao r nim festivalima (1957 prvi put u Bavreuthu), istiĉući se u.
WIENER — WILDER rovskim ulogama, posebno kao Wotan i Hans Sachs (Prsten Nibelunga i Majstori pjevaĉi). Gostovao na milanskoj Scali, na njujorškom Metropolitanu (od 1963) i na drugim svjetskim opernim pozornicama. WIENIAWSKI, poljska obitelj muziĉara. 1. Henryk (Henri), violi nist i kompozitor (Lublin, 10. VII 1835 — Moskva, 31. III 1880). Uĉio kod J. Hornziela i S. Senvaczviiskog u Lublinu, na Pariškom konzervatoriju (J. L. Massart) i kod H. Colleta. Koncertirao na turnejama naj H. \X"IKNIA\X'SK1 prije s bratom Jozefom, u Polj skoj, Francuskoj i Rusiji, zatim sam u Nizozemskoj, Belgiji, Engleskoj. God. 1862—67 bio je profesor violine na Konzervatoriju u Petrogradu. Poslije turneje po SAD (1872—74 djelomiĉno sa A. Rubinsteinom) neko je vrijeme profesor na Konzervatoriju u Bruxellesu. W. je jedan od najvećih violinista XIX st.; njegove su kreacije bile sinteza virtuozne tehnike, osebujnog temperamenta, te izvanrednog osjećaja za stil i dinamiĉko nijansiranje. DJELA. Za violinu i orkestar: 2 koncerta; Legende; Polonaise; Souvenir de Moscou; Polonaise brillante; Seherzo-Tarantclle i dr. — Za violinu i klavir: Le Carneval russe; Caprice fantastique; Souvenir de Posen; Fantasie orientale; Fantasie brillante sur les motifs de Vopera Faust i dr. Allegro de Sonate i Grand duo polonais (s bratom Jozefom); zbirka etida Ecole moderne. — Napisao je solistiĉke kadence za violinske koncerte G. B. Viottija (br. 17 i 22) i L. van Beethovena.
2. Jozef (Joseph), pijanist i kompozitor (Lublin, 23. V 1837 — Bruxelles, n. XI 1912). Brat Henrvka; studirao na Pariškom konzervatoriju (P. J' Zimmermann, N. Alkan, A. F. Marmontel) te, nakon koncertne turneje po Rusiji, kod F. Liszta u Weimaru. God. 1865—69 bio je profesor na Moskovskom konzervatoriju. Nekoliko godina zatim vodio vlastitu muziĉku školu u Bruxellesu, a poslije postao profesor na tamošnjem Konzervatoriju. W. je inicijator gradnje tzv. Alangeot-klavira sa dvostrukom klavijaturom, na kojem je i koncertirao. DJELA. ORKESTRALNA: simfonija u D-duru op. 49; koncert za klavir; uvertira Gulliaume le Tacilurne; Suite romanlique. — KOMORNA: gudaĉki kvartet, op. 32; klavirski trio op. 40; sonata za violinu i klavir, op. 24; sonata za violonĉelo i klavir, op. 26. — KLAVIRSKA: sonata u h-molu; fantazija i fuga; Sur Vocean; balada; 24 Etudes de mecanisme el de slyle; mazurke; polo-neze i dr.
3. Adam Tadeusz, kompozitor (Varšava, 27. XI 1879 — Bydgoszcz, 21. IV 1950). Nećak Henrvka i Jozefa; studirao na Kon zervatoriju u Varšavi (H. Melcer, S. Noskowski), na Muziĉkoj akademiji u Berlinu (W. Bargiel) i na Konzervatoriju u Parizu (G. Faure, A Gedalge). Od 1923 muziĉki kritiĉar u Varšavi, od 1928 direktor visoke muziĉke škole F. Chopin. U njegovim prvim kom pozicijama osjeća se utjecaj impresionizma, a kasnije temelji svoju melodiku i ritmiku na elementima poljskoga muziĉkog folklora.
DJELA. ORKESTRALNA: simfonijeta; simfonijske pjesme Kamaralmazana, 1910 i Princesse Badour, 1913; Concertino za klavir i orkestar; Suita polska, 1913. — Dva gudaĉka kvarteta. — Klavirska suita Obrazki Cprer. i za orkestar). — DRAMSKA. O,pere: Megae, 1912; Wyzwolony, 1928 i Krĉi koehanek 1931. Baleti Aklea, 1922; Lalita, 1923 i Uczta u krola Heroda, 1927. — Solo-pjesme. — Monografia Ludomira R6ţyckiego, 1926. LIT.: A. Dcsfossez, Henrvk Wieniawski, Haag 1856. — L. Delcroix, Jozef Wieniawski, Bruxelles, 1908. — J. Reiss, Henrvk Wieniawski, Warszawa 1931. — J. Bula, Koncertv skrzypcowe Wieniawskiego na tle epoki (disertacija), Krakow 1935. — //. HMnojibcmu, renpnx BeHHBCKHH, Mocraa 1955. — T. Strumillo, Koncertv skrzypcowe Wieniawskiego, Krakow 1955. — B. Schwarz, Henrvk Wieniawski, MGG, XIV, 1968. — 7.. Lissa, Joseph i Adam Tadeusz Wieniawsky, ibid.
"VVIESNER LIVADIĆ, Ferdo -> Livadić (Wiesner), Ferdo VVIGMAN, Mary (pravo ime Marie Wiegmann), njemaĉka plesaĉica, koreograf i plesni pedagog (Hannover, 13 XI 1886 — Berlin, 19. IX 1973.) Studij plesa, zapoĉet 1911 u Hellerauu kod J. Dalcroza, završila kod R. Labana u Asconi i zatim bila njegov asistent. God. 1919 poĉela prireĊivati u Švicarskoj i Njemaĉkoj solistiĉke plesne veĉeri bez muziĉke pratnje (Hexentanz 1., Lento, Der Tan-zer Unserer Lieben, 4 Ekstatische Tdnze, 4 Ungarische Tdnze). God. 1920 otvorila u Dresdenu vlastitu školu, koja je ubrzo postala središte modernoga plesnog stila. Od uĉenika te škole (najistaknutiji su bili H. Holm, Y. Georgi, M. Wollmann i H. Kreutzberg) stvorila plesnu trupu, s kojom je 1928 gostovala u Londonu, a 1930 u SAD. Kasnije je školu preselila u Leipzig, a 1949 u Zapadni Berlin. Još prije rata otvorila filijalu škole u SAD, koju je vodila H. Holm. Osebujni ekspresionistiĉki plesni izraz M. Wigman temelji se na potpunom osloboĊenju pokreta od dogmi akademskog plesa. Smatrala je da je proces disanja jedini i osnovni poticaj pokreta. Kao pedagog W. je razvijala individualnost svakoga plesaĉa, nastojeći
731
ujedno da se skladno uklopi u ples cijeloga ansambla. U poĉetku potpuno odbacuje muziĉku pratnju, a u kasnijem razdoblju prihvaća samo svirku na udaraljkama. Plesaĉica izuzetno skladne figure, bila je sama najbolji propagator svojih ideja. W. je izvršila golem utjecaj na razvoj modernoga plesa. MeĊu njezinim se koreografijama istiĉu Ein Tanzmarchcn, Raumgesange, Der Weg, Chorische Studien i Chorische Szenen. Poslije 1954 bavila se i opernom inscenacijom (Handel, Saul; OrrT, Catulli Carmina, Carmina Burana; Gluck, Alceste), a za berlinsku Drţavnu operu koreografirala je balet Sacre du printemps (Stravinski). Napisala je Deutsche Tanz-kiinst (1935) i Die Sprache des Tanzes (1963; engl. 1966). LIT.: R. Delius, Mary Wigman, Dresden 1925. — R. Bach, Das Mary Wigman Werk, Dresden 1933.—G. Zivicr, Harmonie und Ekstase, Berlin 1956. — H. Koeglcr, Tanz schafft Rhythmus, Mušica, 1973.
WIHAN, Hanuš (Hans) ĉeški violonĉelist (Police, 5. VI 1855 — Prag, 1. V 1920). Studirao na Praškom konzervatoriju (F. Hegenbarth). Profesor violonĉela na Mozarteumu u Salzburgu, od 1874 koncertni majstor orkestra baruna Derviesa u Nici i Luganu. Od 1876 na istoj je duţnosti u orkestru B. Bilsea u Berlinu, od 1877 u kneţevskom komornom ansamblu u Sondershausenu i od 1880 solist dvorske kapele u Munchenu. God. 1888 postao profesor na Konzervatoriju u Pragu; istakao se i kao utemeljitelj znamenitog Ĉeškog kvarteta (1891; K. Hoffmann, J. Suk, O. Nedbal, O. Berger; nakon Bergerove smrti W. je 1897—1914 sam svirao dionicu violonĉela). Ostavio je više kompozicija za violonĉelo i solo-pjesama.
LIT.: B. Heran, Hans Wihan, Praha 1947. — JI. fuiu6yp^, raHym Buran ii HemcKHM KBapTeT, MocKBa 1955. — M. Poštolka, Hanuš Wihan, MGG, XIV, 1968.
VVIHTOL, Joseph -> Vitols, Jazeps (Vitol) WIKLUND, Adolf, švedski pijanist, dirigent i kompozitor (Langserund, Varmland, 5. IV 1879 —• Stockholm, 2. IV 1950). U Stockholmu studirao kompoziciju (J. Lindegren) i klavir (R. Andersson); usavršavao se u Parizu i Berlinu kod J. Kwasta (klavir). Operni korepetitor u Karlsruheu i Berlinu. Od 1911 u Stockholmu, kazališni i orkestralni dirigent; 1925—38 vodio je koncertno društvo. Kao dirigent gostovao po Skandinaviji, u Beĉu, Londonu, Jeni, Barceloni i dr. DJELA. ORKESTRALNA: simfonija, 1922; simfonijska pjesma Sonmiarnalt och soluppgdng, 1918; 2 koncerta za klavir, u e-molu, 1906 (rev. 1935) i hmolu, 1916; koncertna kompozicija za klavir i orkestar, 1902; suita, 1928; 3 kompozicije za gudaĉki orkestar, 1924; simfonijski prolog, 1934; uvertira. — Gudaĉki kvartet; sonata u a-molu za violinu i klavir, 1906 i dr. — Klavirske kompozicije. — Solo-pjesme. LIT.: A. Helmer, Adolf Wiklund, MGG, XIV, 1968.
WILBYE, John, engleski kompozitor (Diss, Norfolk, kršten 7. III 1574— Golchester, Essex, IX 1638). Od 1595 otprilike muziĉar u sluţbi grofa Kvtsona na dvoru Hengrave Hali, a od 1628 kod Kvtsonove kćeri u Colchesteru. Medu engleskim madrigalistima W. je najindividualrfije asimilirao elemente talijanskoga stila. U svojim madrigalima on je s najviše poetskog osjećaja muziĉki doĉaravao smisao teksta i muziku uskladio s engleskom prozodijom. DJELA: 2 zbirke madrigala za 3 —6 glasova, 1598 i 1609; madrigal The Lady Oriana (6-glasni) u zbirci Th. Morleya The Triumphes of Oriana, 1601—03; 2 engleska moteta u zbirci W. Leightona Teares or Lamentacions, 1614. NOVA IZD.: madrigali i 2 engleska moteta obj. E. H. Fellowes (English Madrigal School, VI—VII, 1914 i 1920); 2 moteta obj. G. E. P. Arkwright (.Old English Edition, XXI, 1898) i dr. LIT.: E. H. Fellovies, John Wilbye, Proceedings of the Musical Asso ciation, 1914—15. — Isti, The English Madrigal Composers, Oxford 1921. — II. Heurich, John Wilbye in seinen Madrigalen, Praha 1931. — R. Collet, John Wilbye. Some Aspects of his Music, The Score, 1951. — P. M. Young, John Wilbye, MGG, XIV, 1968.
VVILDBERGER, Jacques, švicarski kompozitor (Basel, 3. I 1922 —). Studirao na Konzervatoriju u Baselu (P. Baumgartner, W. Geiser) i kod V. Vogela. Do 1955 bio dirigent Gradskog kazališta u Baselu, a zatim profesor klavira i teorije na tamošnjoj Muziĉkoj akademiji; uz to predaje kompoziciju na Badische Hochschule fiir Musik u Karlsruheu. Ţivi u Baselu. Sljedbenik A, Weberna, u svojim kompozicijama dosljedno primjenjuje serijelnu tehniku, postiţući ĉesto originalna i zanimljiva rješenja. DJELA. ORKESTRALNA: koncert za obou, 1963; Divertimento za klavir i orkestar, 1956; Contratempi za flautu i 4 orkestralne skupine, 1969. Za komorni orkestar: Tre Mutazioni, 1953; Im Kinderland, 1955; Tanzszene, 1956 i Intensio-Centrum-Remissio, 1958. — KOMORNA: duhaĉki trio, 1952; kvartet za flautu, obou, harfu i klavir, 1967; rondo za obou, 1961; Musik za violonĉelo i klavir, 1959; Zeitebenen za 8 instrumenata, 1958; Musik za 22 solistiĉka gudaĉka instrumenta, 1961. — Klavirske kompozicije (Quattro pezzi per pianoforte, 1951). — Varijacije Concertum za ĉembalo, 1956. — DRAMSKA: televizijski balet Journaux, 1955; suita za marionetsko kazalište Pips und Stolpcrli im Puppendorf za klavir, 1955; Epitaphe pour Evariste Galois (action documentee) za soliste, zbor recitatora, orkestar i magnetofonsku vrpcu, 1961—63; muzika za radiodrame. ■— VOKALNA. Kantate: Vom Kommen und Gehen des Menschen (prema tekstovima Pigmejaca), 1954; Nur solange Dasein ist, 1956; Jhr meinl, das Leben sei kurz (na stihove japanskih pjesnika), 1956 i In My End is My Be-ginning, 1964. — Ĉlanci. LIT.: H. J. Pauli, Uber Jacques Wildberger, SMZ, 1960. — E. Mohr, Jacques Wildberger, MGG, XIV, 1968.
WILDER,Victor van,belgijski muziĉki pisac(Wetteren, Gent, 21. VIII 1835—Pariz, 8. IX 1892). Studirao filozofiju i pravo na
732
WILDER — WILKOMIRSKI
Univerzitetu, a muziku na Konzervatoriju u Gentu. Od 1860 u Parizu, gdje je stekao ugled uspjelim prijevodima na francuski njemaĉkih solo-pjesama (R. Schumann, F. Schubert, J. Brahms) i opera, posebno muziĉkih drama R. Wagnera. Istodobno razvio ţivu publicistiĉku djelatnost u dnevnicima i muziĉkim ĉasopisima (L'tivenement, U Opinion nationale, Le Parlement, Gil-Blas, Le Menestrel). Vrijedne su njegove biografije Mozart, l'homme et F artiste (1880; IV izd. 1889; engl. prijevod 1908) i Beethoven, sa vie et ses oeuvres, 2 sv. (1883). LIT.: J. G. Prod'homme, Correspondence of Cosima Wagner with Victor van Wilder, MQ, 1922. — A. V, Linden, Jerome Albert Victor van Wilder, MGG, XIV, 1968.
WILDERER, Johann Hugo von, njemaĉki orguljaš i kompozitor (Bavarska, 1670 ili 1671 ■— Mannheim, pokopan 7. VI 1724). Uĉenik G. Legrenzija u Veneciji. Vjerojatno od 1687 dvorski orguljaš u Dtisseldorfu, 1696—1702 pomoćni kapelnik, a od 1703 dvorski kapelnik. Sjedište kapele bilo je od 1718 u Heidelbergu, a od 1720 u Mannheimu. U središtu Wildererova stvaralaštva su opere u kasnovenecijanskom stilu; njegova dvorska kapela razvit će se kasnije u slavni orkestar -> mannheimske škole. DJELA. DRAMSKA. Opere: Giocasta, 1696; // Gior.no di salute ovvero Demetrio in Athene, 1696; La Monarchia risoluta, 1697?; L'Armeno, oko 1698 i La Monarchia stabilita, 1703. — VOKALNA: oratorij D'Incontre avventurato; 3 kantate. —■ Crkvene kompozicije. LIT.: G. Steffen, Johann Hugo von Wilderer, MGG, XIV, 1968.
WILDGANS, 1. Friedrich, austrijski kompozitor, klarinetist 1 muziĉki pisac (Beĉ, 5. VI 1913 — Modling, Beĉ, 7. XI 1965). Uĉe nik P. Weingartena i J. Marxa u Beĉu. God. 1934—36 predavao klarinet i komornu muziku na Mozarteumu u Salzburgu, od 1936 u Beĉu klarinetist Drţavne opere (do 1939), 1945—47 i od 1950 profesor na Muziĉkoj akademiji; 1947—51 muziĉki referent Mi nistarstva za kulturu. Od 1931 komponirao dodekafoniĉki, poka zujući uz to sklonost k melodiĉnosti, smisao za preglednost i veliku vještinu u primjeni kontrapunktskih postupaka. Izvrstan klarine tist, poznat kao jedan od najboljih interpreta suvremene muzike. Bio je i vrstan pedagog. DJELA. ORKESTRALNA: Kleine Symphonie za komorni orkestar, 1929; Sinfonia Austriaca, 1934; simfonija Majakovskij (sa zborom), 1946. Koncerti: 2 za violinu; za trublju i udaraljke, 1933; 2 za klarinet i mali orkestar, 1933 i 1948; za harfu i komorni orkestar, 1934 te za orgulje, duhaĉe i udaraljke. Mondndchte, 1932; Laienmusik za gudaĉki orkestar, 1941. — KOMORNA: gudaĉki trio 1929; 2 duhaĉka trija, 1930 i 1932; Salzburger Hornmusik, 1935; Kleine Trompete-Musik, 1935; Kleine Haus- und Spielmusik za flautu, violinu i violon ĉelo, 1935; sonata za flautu i klavir, 1926. Sonatine: za rog i klavir, 1927; za klari net i fagot, 1930; za 2 klarineta, 1931; za flautu i klavir, 1933; za trublju i klavir, 1935; za violinu i violonĉelo, 1942 te za klarinet i klavir, 1950. Nicht-tonale Sludien za klarinet, 1935. — Dvije sonate za klavir, 1926 i 1929. — Dva kon certa za orgulje, 1927 i 1930. —■ DRAMSKA: opera Der Baum der Erkenntnis, 1932; opereta Der Diktator, 1933. Muzika za radio-drame; scenska i filmska muzika. — VOKALNA. Kantate: Die t)bung der gottlichen Tugenden, 1935; Busskantate, 1936; Sonette an Ead za glas, obou i klavir, 1936 i Der mystische Trompeter za glas, trublju i klavir, 1946. Zborovi; solo-pjesme. — Missa minima za sopran, klarinet, violinu i violonĉelo, 1932; proprium mise za Veliki ĉetvrtak za zbor, 1927; 3 moteta, 1935. —■ SPISI: Entwicklung der Musik in Osterreich im 20. Jahrhundert, 1950; O. Messiaen, Antares, 1954.
2. Ilona, (rod. Steingruber), pjevaĉica, sopran (Beĉ, 8. II 1912 — 10. XII 1962). Ţena Friedricha; pjevanje i klavir studirala na Beĉkoj visokoj muziĉkoj školi. God. 1948—51 solistica Beĉke drţavne opere. Gostovala u Pragu, Bruxellesu i Salzburgu. Istaknuti interpret suvremene muzike, snimila velik broj ploĉa. LIT.: S. Goslich, Wildgans, 1. Friedrich, 2. Ilona, MGG, XIV, 1968.
WILHELMJ, August, njemaĉki violinist i kompozitor (Usingen, 21. IX 1845 — London, 22. I 1908). Studirao na Konzervatoriju u Leipzigu (F. David, M. Hauptmann, E. F. E. Richter) i kod J. J. Raffa u Wiesbadenu. Prve uspjehe postiţe već za vrijeme studija, a 1865 poĉinje svoju umjetniĉku karijeru turnejama po Evropi, Aziji, Australiji te Sjevernoj i Juţnoj Americi. Duţe je vrijeme ţivio u Biebrichu na Rajni, gdje je osnovao vlastitu violinsku školu. Od 1894 profesor je violine na Guildhall School of Music u Londonu. Wilhelmjova igra isticala se punoćom zvuka, izvanrednom tehnikom i savršenom ravnoteţom intelekta i imaginacije. DJELA. Koncertantne kompozicije za violinu i orkestar: Alla Polacca: tema s varijacijama na Capriccija N. Paganinija, i dr. — KOMORNA: gudaĉki kvartet; varijacije na Schubertovu temu za gudaĉki kvartet; kompozic ije za violinu i klavir. — Hochzeits-Kantate; solo-pjesme. — Modem School for the Violin (12 sv.; sa J. Brownom). — Kadence za violinski konecrt L. v. Beethovena. — IZDANJA: obradbe djela J. S. Bacha, R. Wagnera i F. Chopina; klasiĉni koncerti za violinu i orkestar. LIT.: E. Frassinesi, August Wilhelmj Violinista, Mirandola 1913. — A. Alorgan-Brozvne, An Approximation to the Truth about August Wilhelmj, Music and Letters, 1922. — E. Wagner, Der Geigerkonig August Wilhelmj, Homburg, Saar 1928. ■—• C. Flesch, The Memoirs, London 1957. — F. Gothel, Emil Daniel Friedrich Victor August Wilhelmj, MGG, XIV, 1968.
WILHEM, Guillaume-Louis (pravo ime Bocquillon), francuski kompozitor i muziĉki pedagog (Pariz, 18. XII 1781 — 26. IV 1842). Studirao na pariškom Konzervatoriju. Uĉitelj muzike na vojnoj školi u Saint-Cyru, od i8ionaLycee Napoleonv Parizu (kasnije College Henri IV). Njegovom je zaslugom uveden muziĉki odgoj u francuske osnovne škole; od 1835 bio je generalni direktor za muziku na pariškim školama. Osnivao velike muške pjevaĉke
zborove pod nazivom -> Orpheon u kojima je sakupljao 0 i odrasle, osobito radnike. Znaĉajni su priruĉnici koje je potrebe svoje muziĉke prakse. DJELA: Orpheon, zbirka jednoglasnih i višeglasnih a cappella 5 sv., 1837—40; romance. — Guide de la methode elementaire et am musique et de chant, 2 sv., 1821—24 (nova izdanja pod nazivom Metlic taire, analytiqne. . . , 1835 i Guide complet . . . , 1839); Tableaui musicale et d' execution vocale, 1827—32; Nouveaux tableaux de lectw et de chant elementaire, 1835; Manuel musical d l'usage des colleges . . 1836 (VII izd. 1849). LIT.: F. Raugel, Guillaume Louis Wilhelm (Bocquillon), MC 1968.
WILKE, Christian Friedrich Gottlob, njemaĉki o graditelj orgulja (Spandau, 13. III 1769 ■—■ Treuenbrietzen 1848). Nakon studija kompozicije kod Ch. Kalkbrennera u posvećuje se teoretskom i praktiĉnom radu na orguljama. 1 orguljaš je u Spandauu i od 1809 profesor, muziĉki direk guljaš u Neu-Ruppinu; 1821 postao je vladin komesar za orgulja. DJELA: Leitfaden zum praktischen Gesang-Unterrichte. . . , 1812 bung einer in der Kirche su Perleberg . . . 1831 aufgestellten . . . Or Beschreibung der St. Katherinen-Kirchen-Orgel . . . zu Salzzvedel, li die Wichtigkeit und Unentbehrlichkeit der Orgel-Alixturen, 1839; Offe schreiben an die Herren W. Bach, Baake . . . , 1845; Beitrdge zur der neueren Orgelbaukunst, 1846; studije i ĉlanci. LIT.: G. Neumann, Christian Friedrih Gottlob Wilke, MGG, X
WILKINSON, Mare, australski kompozitor i dirigent ('. -sur-Seine, 27. VII 1929 —). Studirao muziku na Columbia sity u New Yorku i Princeton University, na Konzervatorij rizu (O. Messiaen) i kod E. Varesea. Od 1964 muziĉki je u Theatre of Great Britain u Londonu. Stekao je velik u| kompozitor scenske, filmske i televizijske muzike. DJELA: Aliquant za orkestar. •— KOMORNA: Variants of 0 instrumenata; Three Pieces za violonĉelo i klavir; Adagio zvith Variatu rinet solo. — VOKALNA: komorna kantata Voices za alt i 4 in (Beckett); Chants dedies za 2 soprana, klarinet i harfu; Tzvo Songs frc speare. — SPISI: An Inlroduction to the Music of E. Varese, The Se (njemaĉki prijevod, Melos, 1961); P. Boulez1 »strueture /as.« Bemerk Zzoolfton-Technik, Gravesaner Blatter, 1958 (prevedeno i na englesk
WILKOMIRSKI, obitelj poljskih muziĉara ukrajinske rijetla. 1. Alfred, violinist i muziĉki pedagog (Azov, 3. I 187330. VII 1950). Uĉio muziku u Tbilisiju i na Konzervatoriju kvi. Nastavnik violine u Moskvi i Batumiju; 1919 prese Poljsku; 1920—27 poduĉavao u Kahiszu i Lublinu, a i< bio u Varšavi ĉlan gudaĉkoga kvarteta. Prešavši u Lodţ, 39 predavao na raznim školama, a 1945—50 bio profesor ] vatorija. 2. Kazimierz, violonĉelist, dirigent i kompozitor (Me IX 1900—). Sin Alfreda; studirao na konzervatorijima u i Varšavi te kod H. Scherchena u Švicarskoj. Od 1915 n kao solist i u komornim sastavima; 1921—25 poduĉavao n ĉkoj školi u Kaliszu; 1926—34 prvi ĉelist Varšavske filhai od 1927 i jedan od njezinih dirigenata. Istodobno predavao ziĉkoj školi u Varšavi i na Konzervatoriju u Lodţu; 1934 rektor Konzervatorija u Gdyni, 1945—47 u Lodţu; 194' Wroclawu dirigent i direktor Filharmonije i Opere, te \ violonĉela na Konzervatoriju; od 1954 direktor i dirigent u Gdansku; 1958—65 profesor Visoke muziĉke škole u Wi od 1963 profesor na Visokoj muziĉkoj školi u Varšavi. se medu najbolje poljske violonĉeliste. Koncertirao sam i Wilkomirski. Kompozitor neoromantiĉnog stila, bio je pc ĉajem K. Szymanowskog. DJELA. ORKESTRALNA: simfonija, 1923; koncertantna sim violonĉelo i orkestar, 1950; Suita kaszubska, 1951. — KOMORNA: kvartet, 1943; 2 klavirska trija, 1918 i 1924; sonata za violinu i klav balada za violinu i klavir, 1924; arija za violonĉelo i orgulje, 1943; koi za violonĉelo {Poemat, 1924; 12 etida, 1949). — Sonata za klavir, 1920. Walgierz udaly, 192J (rukopis izgubljen; opera rekonstruirana 196: Balet Kaszubski, 1954. — VOKALNA: Kantata Wroclavska, 1951; Gdanska, 1955; Panna za recitatora i orkestar, 1930; Prorok za bariton i 1949; 6 pjesama (M. Konopnicka) za 3 glasa i gudaĉe, 1923; zborovi; K za sopran, 3 duhaĉka instrumenta i harfu, 1930; solo-pjesme. — Missa 1939. — SPISI: Metodyka wykladu nauki o muzyce (sa S. Lobaczt 1946; Technika zviolonczeloiva a zagadnienia wykonazvslzva, 1955 i ćwic leva reke (violonĉelo solo), 1955. Autobiografija Wospomnenia, 1971. — trirao opern Maria R. Statkowskog, 1963. — IZDANJA: 6 suita za v: J. S. Bacha (na temelju originalnog teksta), 1965 (II izd. 1967; novo izi
3. Maria Wilkomirska, pijanistica (Moskva, 3. IV 19 Sestra Kazimierza; studirala na Konzervatoriju u Moskvi vorski, N. Brjusova) i kod J. Turczyriskog u Varšavi. Goc s braćom Kazimierzom i Michalom sastavila Trio Wilkom, kojemu je kasnije Michala zamijenila mlada sestra Wanda 1922—39 nastavnica u Kaliszu i Gdansku; od 1945 profesor na Visokoj muziĉkoj školi u Lodţu, od 1951 u Varšavi. K; Trija W. nastupala u Evropi, Izraelu, Kini i Japanu. 4-Jozef, dirigent, kompozitor i violonĉelist(Kalisz,i5.V 19 Brat Marijin; studirao na Konzervatoriju u Lodţu i u V Od 1946 violonĉelist Filharmonijskoga orkestra u Lodţu i o Varšavske opere; 1946—50 studirao dirigiranje na visokir
WILKOMIRSKI — WILLIAMS ziĉkim školama u Lodţu (K. Wilkomirski, Z. Gorzvnski) i Varšavi (F. Kulczvcki). Dirigent Filharmonije u Krakovu (1950—51), Poznahu (1954—57) i Szczecinu (1957—71). DJELA. ORKESTRALNA: 2 simfonijete, 1969 i 1970; koncert za harfu, 1969; Stela 70, 1970; Poemat ţalobny, 1973. — Baletna pantomima Bašn o ksicciu, jasnym, 1973. — Pieih ţony wojownika za recitatora i orkestar, 1968.
5. Wanda Wilkomirska, violinistica (Varšava, 11. I 1929-—). Sestra Jozefa; studirala na Visokoj muziĉkoj školi u Lodţu (I. Dubiska), kod E. Zathureczkog u Budimpešti i H. Szervnga u Parizu. Koncertira kao solist i kao ĉlan Trija W. u Evropi i Americi.
LIT.: L. Kydryhski, Wanda Wilkomirska, Krakow 1960. — Z. Lissa, VCilkomirski, i. Kazimierz, 2. Wanda, MGG, XIV, 1968.
\VILLAERT, Adrian (Adriano Villard, Villahert), flamanski kompozitor (Brugge ili Rosselare, oko 1490—-Venecija, 7. XII 1562). Studirao je muziku kod J. Moutona u Parizu, mada mu je prvobitno bila namenjena pravniĉka struka. Iz Pariza W. odlazi u domovinu, zatim u Italiju gde se nalaze njegove prve poznate kompozicije (1518). Podaci o njegovu ţivotu precizniji su od 1522 kada W. deluje na dvoru vojvode Alfonsa d'Este u Ferrari. God. 1525—27 pevaĉ je u kapeli nadbiskupa Ippolita II d'Este u Milanu a 1527 postaje magister capellae cantus crkve sv. Marka u Veneciji. Ostavši na tom mestu do kraja ţivota, W. je u 35 godini rada ostvario kao zborovoĊa, uĉitelj i kompozitor delo epohalnog znaĉaja. Odgojivši velik broj italijanskih i nizozemskih muziĉara, W. je utemeljio specifiĉno venecijansku školu; iz te su škole izašli i kompozitori kao C. de Rore, A. Gabrieli, N. Vicentino, G. Zarlino kojih se dela nedeljivo nadovezuju na stvaranje velikog uĉitelja. Iz iste škole, koja je u prvom redu bila namenjena odgoju horskih pevaĉa, izašle su stotine muziĉki obrazovanih horista koji su doprineli visokom nivou tadašnjih horova i po crkvama i na dvorovima vladara i plemića. Willaertova muzika zasnovana je na stapanju nizozemske polifone tradicije sa italijanskim zvukovnim shvatanjem i tehnikom stava; u tome i jeste njegova najveća istorijska zasluga. Veći deo njegovih raznovrsnih kompozicija pripada crkvenoj muzici. U toj oblasti najvredniji su 4-glasni moteti—vanredno raznoliki i po sadrţaju i po muziĉkoj strukturi; pored kompozicije starijega tipa na osnovi cantus firmusa ili stavova u kanonskoj tehnici ima medu njegovim motetima dela u strogoj, majstorski izvedenoj imitaciji u okviru koje je muziĉki plastiĉno izraţen afektivni sadrţaj teksta. U pojedinim motetima na svetovne teme (tuţaljka Didonina; istorija Suzanina) W. primenjuje veoma napredne postupke; teţište je postavljeno na korektnu deklamaciju teksta, zvuĉni sklopovi poprimaju akordiĉki karakter, sve jasnije se ispoljava teţnja za dramatskim izraţajem. Zahvaljujući ĉinjenici da je crkva sv. Marka imala dvoje orgulje i dve horske galerije, W. je napisao veći broj kompozicija—psalama—za dva hora (ćori spezzati) ,postiţući mnoge nove i zanimljive koloristiĉke efekte i više razvijajući tehniku akordskog poimanja tonske materije koja je vodila ka većoj jednostavnosti i jasnoći tih inaĉe kontrapunk-tiĉkih kompozicija. Mada nije pronašao ovaj naĉin, W. je napisao neke od najboljih primera i uzora ovog stila. Na polju svetovne muzike pokazao je W. isto takvu mnogostranost. U svojim chansonima on je postigao karakteristiĉnu dikciju francuskog chansona, a u canzo-nimaiz 1545 potpuno je usvojio italijansku puĉku melodiku i naĉin oblikovanja. Medu svetovnim delima A. WILLAERT najvredniji su meĊutim njegovi madrigali, i to kasniji (iz 1542 i 1559). Willaertove kompozicije bile su još za njegovog ţivota dobro poznate i ĉesto izvoĊene i van Italije, a štampane zasebno ili u raznim zbirkama u Antwerpenu, Aixu, Lou-vainu, Niirnbergu, Miinchenu, Strasbourgu i dr. DELA: Fantaste Recercari Contrapunti a tre vod di M. Adriano e de altri autori, 1551; ostale instrumentalne kompozicije (fantasie, ricercari) u skupnim zbirkama, 1552, 1559 itd. — VOKALNA: Canzone villanesche alla napolitana di M. Adriano Wigliaret, 1545; Mušica Nova za 4—7 glasova (sadrţi madrigale
733
i motete), 1559;// terzo libro delle Muse a tre vod. Di canzon francese di Adria WilIaert,i562; Tiers Uvre de chansons a trois parties compose par Ad. Vuillart, 1578; ostali madrigali i chansoni u skupnim italijanskim, francuskim, nemaĉkim i nizozemskim zbirkama od 1520 dalje (npr. u zbirci G. Scotta Madrigali a quattro voci, 1542). — CRKVENA: Liber quinque Aiissarum za 4 glasa, 1536; 4 mise za 5—6 glasova u skupnim zbirkama; Famosissimi Adriani Willaert . . . Mušica quatuor vocum quae vulgo moiecta nuncupantur . . . (2 kn).), 1539 (II izd. sa nekoliko novih moteta, 1545); Mušica quinque vocum . . . (moteti), 1539; Adriani Willaert . . . musicorum scx vocum . . . (24 moteta od kojih 16 Willaertovih), 1542; ostali moteti u skupnim zbirkama od 1520 dalje; Hymnorum mušica secundum ordinem romanae ecclesiae za 4 glasa, 1542 (novo, izmenjeno izd. 1550); Di Adriano et di Jachet. I Salmi . . . ; parte a versi, et parle spezzadi accomodati da cantare a uno et a duoi chori . . . , 1550; / sacri e santi salmi che si cantano a vespro et compieta, 1555. NOVA IZD.: sabrana dela (I) A. Willaerta obj. H. Zenck (Publikationen a'lterer Musik, IX, 1937); Opera omnia izlazi od 1950 u redakciji H. Zencka i W. Gerstenberga. Sem toga brojna izd. pojedinih dela. LIT.: R. Eitner, Adrian Willaert, MFM, 1887. — H. Zenck, Studien zu Adrian Willaert (disertacija), Leipzig 1929. — E. Hertzmann, Adrian Willaert in der weltlichen Vokalmusik seiner Zeit, Leipzig 1931. — R. Lenaerts, La Chapelle de St. Mare a Venise sous Adrian Willaert, Bulletin de l'Institut historique Belge de Rome, 1938. — A. Carapetyan, The »Mušica Nova« of Adriano Willaert (disertacija), 2 sv., Cambridge (Ma ssachusetts) 1945. — H. Zenck, Adrian Willaert's »Salmi spezzati«, MF, 1949. — A. Einstein, The Italian Madrigal, 3 sv., Princeton 1949. — M. Antonowytsch, Die Motette Benedicta es von Josquin des Prez und die Messen super Benedicta von Willaert (diser tacija), Utrecht 1951. — H. Beck, Studien zu A. Willaerts Messen (disertacija), Wiirzburg 1958. — Isti, A. Willaerts Messen, AFMW, 1960. — Isti, A. Willaerts Motetta »Mittit ad Virginem« und seine gleichnamige Parodiemesse, ibid. 1961. — E. E. Lowinsky, Problems in A. Willaerts Iconographv, Aspects of Medieval and Renaissance Music, New York 1967. — W. Gerstenberger, Adrian Willaert, MGG, XIV, 1968. — Isti, Um den Begriff einer Venezianischen Schule, Spomenica B. Lenaertsu, 1969. — J. A. Long, Motets, Psalms and Hymns of Adrian Willaert (disertacija), New York 1971. — H. Meier, Zur Chronologie der »Mušica Nova« A. Willaerts, Analecta musicologica, 1973. Đ. Je,
WILLAN, Healy, kanadski kompozitor, orguljaš i zborovoĊa engleskoga podrijetla (Balham, London, 12. X 1880 — Toronto, 16. II 1968). Muziku uĉio na pjevaĉkoj školi St. Saviour u Eastbourneu u Engleskoj. God. 1899—1913 crkveni orguljaš u Londonu. Preselivši se 1913 u Toronto, predavao na Konzervatoriju i 1914—50 na Univerzitetu; 1932—64 bio i univerzitetski orguljaš, 1913—21 orguljaš crkve sv. Pavla, a 1921—68 crkve sv. Marije Magdalene. Osnovao i 1934—39 vodio zbor Tudor Singers, koji je stekao meĊunarodni ugled izvodeći staru englesku muziku. Bio je osnivaĉ društva Gregorian Association i redaktor niza crkvenih pjesmarica. Ide u red najistaknutijih liĉnosti kanadskoga muziĉkog ţivota. Bio je i izvrstan pedagog. Najuspjelija su mu orguljska i crkvena djela, u kojima se na osebujan naĉin stapaju znaĉajke gregorijanskoga korala s izraţajnim sredstvima bliskim Wagnerovoj i Franckovoj muzici. DJELA: 2 simfonije, 1936 i 1948; koncert za klavir, 1943; Agincour Song za mali orkestar, 1929; koraĉnice. — Klavirski trio, 1917; 2 sonate za violinu i klavir, 1920 i 1923. — Klavirske kompozicije. — ORGULJSKA: introdukcija, passacaglia i fuga, 1919; 12 koralnih preludija, 1950; 30 Hymn Preludes, 1956—58; A Fugal Trilogy, 1959; 36 preludija i postludija, 1960; andante, fuga i koral, 1965.— DRAMSKA: opera Deirdre of the Sorrovis, 1937; radio-opere Transit through Fire, 1942 i Breboeuf and His Brethren, 1943- Baladne opere: The Order of Good Cheer, 1928; Prince Charlie; Maureen; An Indian Christmas Play i The Ayrshirc Ploughman. Scenska muzika.—■ VOKALNA: kamate Ena gland, my England, 1914 i The Mystery of Beethlehem, 1923; Hymn for Those in the Air za recitatora i orkestar, 1943; zborovi; solo -pjesme.— CRKVENA: 14 misa, 1932—63; 30 moteta; 34 anthema; 11 servicesa; The Canadian Psal-ter, 1963. — Instruktivna djela. — Obradio i izdao The Beggar's Opera, 1928 i nekoliko crkvenih pjesmarica. LIT.: H. Kallmann, Healey Willan, MGG, XIV, 1968.— W. E. Marmick, The Sacred Choral Music of Healy Willan (disertacija), 1970. — Y. Bryan, Healy Willan Catalogue (popis djela), Ottawa 1972.
WILLIAMS, Alberto, argentinski kompozitor, pijanist, dirigent, muziĉki nastavnik i organizator (Buenos Aires, 23. XI 1862 — 17. VI 1952). Studirao na Konzervatoriju u Buenos Airesu; 1882 — 89 nastavio školovanje na Konzervatoriju u Parizu, gdje je bio i uĉenik C. Francka. Vrativši se 1889 u Argentinu, djeluje kao pi janist, dirigent simfonijskih koncerata i nastavnik. God. 1893 os novao Conservatorio de mušica u Buenos Airesu (direktor do 1940) i s vremenom uspostavio preko 100 podruĉnih odjeljenja u cijeloj zemlji; u Buenos Airesu utemeljio i muziĉko-publicistiĉku nakladu La Quena, ukojoj je objavljivao brojna teoretska i instruktivna muziĉ ka djela; uz to izdavao istoimeni ĉasopis posvećen kulturnim pitanji ma zemlje. Njegov bogat kompozitorski opus (oko 135 djela) bio je isprva pod snaţnim utjecajem C. Francka. W., meĊutim, postepe no nalazi vlastiti izraz, svjesno zdruţujući znaĉajke evropske kasne romantike sa svjeţim elementima argentinskoga muziĉkoga fol klora. Tako je W. postao pokretaĉ nacionalne muziĉke škole u Argentini. Njegovo klavirsko djelo El raneho abandonado (1890), napisano u tom duhu, prvo je znaĉajno ostvarenje argentinskoga nacionalnog pravca. Kao muziĉki pedagog W. je obrazovao neko liko generacija vrsnih muziĉara i amatera. Svojom svestranom dje latnošću znatno je pridonio podizanju muziĉke kulture u svojoj domovini i s pravom dobio naziv »oca argentinske muzike«. DJELA. ORKESTRALNA. Devet simfonija: I, 1907; II, La Bruja, de las montanas, 1910; I I I , La Selva Sagrada, 1911; IV, El Ataja Caminos, 1935; V, El Corazon de la Muneca, 1936; VI, La Muerte del Cometa, 1937; VII, Eterno reposo, 1937; VIII, La Esfinge, 1938 i IX, Los Batrados, 1939. Simfonijske pjesme
734
WILLIAMS — WILSON
Poema de los mares australes, 1933 i Poema del Iguazu, 1943; 2 uvertire, 1889 i 1892; suite Miniatures I—II, 1890 i Las milongas de la orquesla, 1938; Cinco danzas argentinas i dr. — KOMORNA: klavirski trio. Sonate: 3 za violinu i klavir; za violonĉelo i klavir i za flautu i klavir. — KLAVIRSKA (oko 80 opusa): Sonata argentina; El rancho abandonado, 1890; 8 zbirki Aires de Pampa', nekoliko albuma manjih djela i dr, — Zborovi; brojne solo-pjesme (sve na vlastite tekstove). — Harmonizirao i objavio brojne zbirke argentinskih narodnih napjeva. — SPISI: Pensamientos sobre la Mušica, 1924; Ejercicios tecnicos para piano (12 sv.); Ensenanza de pedcdes; Teoria de la Mušica. LIT.: Z. Roses Lacoigne, Alberto Williams, mušico argentino, Buenos Aires 1942. —■ Spomenica prigodom 80-godišnjice, Homenajes a Alberto Williams, Buenos Aires 1942. — N. Slonimsky, Alberto Williams, Father of Argentinian Music, Musical America, 1942, I. — V. A. Risolia, Alberto Williams, Buenos Aires 1944. —• K. Pahlen, Alberto Williams, MGG, XIV, 1968.
VVILLIAMS, Charles Francis Abdy, engleski muziĉki pisac (Dawlish, Devonshire, 16. VII 1855 — Milford, Hampshire, 27. II 1923). Studirao na univerzitetima u Cambridgeu i Oxfordu i na Konzervatoriju u Leipzigu. God. 1879 orguljaš u Aucklandu "(Novi Zeland); od 1881 orguljaš i zborovoda u Doveru, 1885—91 orguljaš u Londonu. Prouĉavao gregorijanski koral i grĉku muziku. Kao muziĉki direktor grĉkoga kazališta na koledţu u Bradfieldu (1901—04) eksperimentirao s antiĉkim modusima i instrumentima. God. 1904 predavao, na svećeniĉkom seminaru u Capriju, gregorijansku muziku prema principima benediktinaca iz Solesmesa. DJELA: A short Historical Account of Musical Degrees at Oxford and Cambridge, 1893; The Music of the Greek Drama, oko 1898; Bach, 1903; Handel, 1903; The Slory of Nolation, 1903; The Story of the Organ, 1905; The Rhythm of Modem Music, 1909; The Aristoxenian Theory of Musical Rhythm, 1913; The Rhythm of Song, 1926. — Komponirao zborove za Sofoklovu Antigonu, Eshilova Agamemnona i Euripidovu Alkestidu te crkvenu muziku. LIT.: Ch. L. Cudzoorth, Charles Francis Abdy Williams, MGG, XIV, 1968.
VVILLIAMS, Clarence, ameriĉki jazz-pijanist, dirigent i kompozitor (Plaquemine, Louisiana, 8. X 1893 — Queens, New York, 6. XI 1965). Nakon niza nastupa u klubovima New Orleansa sa B. Johnsonom i S. Bechetom, vodio do 1913 nekoliko vlastitih jazzansambla u New Yorku i Chicagu. Tada je osnovao muziĉku nakladu, kojom je upravljao do 1945. Snimajući serije ploĉa jazz-muzike sa L. Armstrongom, B. Smith, S. Becketom i B. Bailevjem mnogo je pridonio afirmaciji jazz-muzike. Na tim je gramofonskim ploĉama ĉesto bio pratilac pjevaĉica bluesa, medu ostalima i svoje ţene Eve Taylor. VVILLIAMS, Cootie (pravo ime Charles Melvin), ameriĉki jazz-trubljaĉ (Mobile, Alabama, 24. VII 1908—). God. 1929—40 ĉlan orkestra Dukea Ellingtona, zatim B. Goodmana. Vodio potom vlastite ansamble, s kojima je muzicirao u stilu rhythm and blues. Nakon turneje po Evropi svirao je oko 1960, praćen samo ritmiĉkom sekcijom, u mnogim ameriĉkim noćnim klubovima. Od 1962 ponovno suraĊuje sa D. Ellingtonom. Bio je jedan od najpoznatij i h trubljaĉa u eri swinga. VVILLIAMS, Grace Mary, velški kompozitor (Barry, Glamorganshire, 19. II 1906 —). Studirala muziku na University of WaUs u Cardiffu i na Royal College of Music u Londonu (R. Vaughan Williams, G. Jacob); 1930—31 pohaĊala u Beĉu predavanja E. Wellesza. Do 1946 nastavnica u Londonu, zatim se vratila u Wales. Njezina je muzika svjeţa i ţivahna. Orkestralna djela zanimljiva su po naĉinu instrumentacije. DJELA. ORKESTRALNA: 2 simfonije, 1943 i 1956; koncert za violinu, 1950; koncert za trublju, 1963; koncertantna simfonija za klavir i orkestar, 1941; Carillons za obou i orkestar, 1965; uvertira Hen Walia, 1930; suita The Dark Island za gudaĉe, 1950; Fantasia on Welsh Nursery Tunes, 1940; Sea Sket-ches za gudaĉe, 1944; Processional, 1963; Ballads, 1969 i dr. — Hiraeth za harfu solo, 1961. — Opera The Parlour, 1966; filmska muzika. — VOKALNA: Hymn of Praise za zbor i orkestar, 1939; suita The Dancers za sopran, ţenski zbor, harfu ili klavir i gudaĉe, 1952; kompozicije za glas i komorni orkestar; The Merry Minstrel za recitatora i orkestar, 1949; solo-pjesme i dr. — Obradbe velških, francuskih i drugih narodnih napjeva. LIT.: A. F. L. Thomas, Grace Willia ms, The Musical Times, 1956. — \V. F. miliamson, Grace Williams, MGG, XIV, 1968.
VVILLIAMS, Mary Lou (pravo ime Mary Elfrieda VVinn, roĊena Burley), ameriĉka jazz-pijanistica i kompozitor (Pittsburgh, 8. V 1910—). Klavir svirala 1926—28 u orkestru svog budućeg supruga, saksofoniste Johna Williamsa. Od 1929 aranţer u orkestru Andyja Kirka u Kansas Cityju, a 1931—42 i pijanistica. U to doba radila je i aranţmane za orkestre Dukea Ellingtona i Bennvja Goodmana. God. 1942—44 vodi vlastiti sastav, a poslije nastupa većinom solistiĉki ili s malim sastavima po SAD te u Evropi. Istaknuta interpretkinja swinga i cool jazza. Snimila velik broj ploĉa (Black Christ Of The Andes osvojila Grand Prix du Disque, 1968). Komponirala je The Zodiac Suite za simfonijski orkestar (1946), spiri-tual Elijah And The Jumper Tree za zbor, liturgijsko djelo St. Martin De Porres, te za jazz-sastave Pretty-Eyed Baby; What's Jor Story Morning Glory i dr. VVILLIAMSON, Malcolm Benjamin, australski kompozitor (Sydney, 21. XI 1931 —). Studirao na Konzervatoriju u Sydneyju kompoziciju (E. Goossens) i klavir; usavršavao se u Evropi kod E. Lutyensa i E. Steina. Ţivi u Engleskoj. Istaknut pijanist i orguljaš; kao mnogostran i plodan kompozitor pod utjecajem je sred-
njovjekovne muzike, moderne serijelne tehnike i umjeti Messiaena; odaje smisao za popularnu i laku melodiku. DJELA. ORKESTRALNA: 2 simfonije, I, Elevamini, 1956 i simfonijeta, 1965. Koncerti: 3 za klavir, 1958, 1960 (s gudaĉima) i 19* linu, 1965 i za orgulje, 1961. Koncertantna simfonija za 3 trublje, klavi 1957; uvertira Santiago de Espada, 1956; simfonijske varijacije, 196 KOAiORNA: klavirski kvintet, 1968; serenada za flautu, klavir i gu 1967; koncert za duhaĉki kvintet i 2 klavira in Honour of Alan Razvstht varijacije za violonĉelo i klavir, 1964. — KLAVIRSKA: 3 sonate, ] i 1958; Travci Diaries (5 sv.) i dr. Koncert za 2 klavira, 1967. — ORG\ simfonija, 1960; Vision of Christ-Phoenix, 1961; 2 Organ Epitaphs Sitwell, 1906 i dr. — DRAMSKA. Deset opera: A Haunled Hot English Ecccntrics, 1964; djeĉje opere The Happy Prime, 1965 i Jul, Jones, 1966; Dunstan and the Devil, 1967; Lucky Peter's Journey, : Baleti: The Display, 1964; Sun into Darkness, 1966; Sinfonietta, 1967 i 1967. Operete. Filmska muzika. —■ VOKALNA: kantata The Bn the Dark, 1966; Mozving the Barley za zbor i orkestar, 1967; koncert 1 instrumentalni sastav, 1957; solo-pjesme; zborovi i dr. — Crkvene k je. LIT.: C. Mason, The Music of Malcolm Williamson, The Music 1962. — G. Hendrie, Malcolm Williamson, MGG, XIV, 1968.
VVILLNER, Arthur, njemaĉki kompozitor (Teplice 1881—-London, 6. IV 1959). Muziku studirao na konzerva u Leipzigu (C. Reinecke) i Miinchenu (J. G. Rheinberger, ille). God. 1904—24 predavao kompoziciju i kontrapunkt zervatoriju Stern u Berlinu; zatim bio savjetnik izdavaĉ Universal u Beĉu. Od 1938 ţivio u Londonu, 1940—45 u. liji i zatim ponovno u Londonu. 1 DJELA. ORKESTRALNA: simfonija. Koncerti: 2 za klavir (II, . za violinu; za violonĉelo i za 2 violine i gudaĉki orkestar. Suita za klavir orkestar; Aus Milnchner Tagen; Fugenmusik; Tanzsuite. — KOMC gudaĉkih kvarteta; 12 fuga Der Lebenskreis za gudaĉki kvartet; 2 klavi 2 klavirska kvinteta. Sonate: 4 za violinu i klavir; 3 za violonĉelo i klavii i klavir; za klarinet i klavir; 2 za 2 violine; za violinu solo i za flautu solo. — KLAVIRSKA: 5 sonata; 24 fuge Von Tag und Nacht; varijacijo nekoliko albuma kraćih kompozicija. — Brojne solo-pjesme. LIT.: H. Hellmann-Stojan, Arthur Willner, MGG, XIV, 1968.
VVILM, Nicolai (Peter-Nicolai), njemaĉki pijanist, 1 kompozitor (Riga, 4. III 1834—• Wiesbaden, 20. II 1911). ! na Konzervatoriju u Leipzigu. Od 1857 drugi dirigent i u Rigi, 1860—75 nastavnik klavira i teorije u Petrogradi preselio u Dresden, a 1878 u Wiesbaden. Komponirao je vr go. Njegove instruktivne klavirske kompozicije dugo su s rebljavale. DJELA. KLAVIRSKA: 3 sonatine; Zmolf kleine Tonstucke; Au zeit; Fresken und Miniaturen; Le Carnaval de Niĉe; Musikalisches Dt Lyrische Bilder i dr. — Brojne komorne i vokalne kompozicije. LIT.: Verzeichnis der bis jetzt im Druck erschienenen Kompositi Nicolai von Wilm, Leipzig 1899. — M. Goldstein, Nicolai (Peter-Nicol MGG, XIV, 1968.
VVILMS, Johann VVilhelm (Jan VVillem), nizozemsl pozitor, pijanist, harfist i orguljaš njemaĉkog podrijetla (\ den, Diisseldorf, 30. III 1772— Amsterdam, 19. VII 184'; muziĉku poduku dobio od oca i starijeg brata. God. 179 u Amsterdam, gdje je ubrzo stekao ugled kao pijanist i 1823—46 bio orguljaš u baptistiĉkoj crkvi. Vrlo aktivan kac duktivni umjetnik i organizator, W. je bio središnja liĉne sterdamskoga muziĉkog ţivota svog vremena. I kao kon" znatno se izdiţe iznad prosjeka tadašnjega nizozemskog s štva. Najvrednija su mu orkestralna djela; stilski izrasla i: klasike, ona ĉesto odavaju i znaĉajke romantike. DJELA. ORKESTRALNA: 7 simfonija, 1806—36; 2 koncertar fonije: I, za flautu, obou ili klarinet, fagot ili rog i orkestar i II, za flautu, fagot, violinu i violonĉelo, obje 1814. Koncerti: 5 za klavir, 1799—1814; te za klarinet, 1814; 5 uvertira; varijacije. — KOMORNA: 2 gudaĉka 2 klavirska kvarteta; 3 trija; 4 sonate za klavir i obligatnu flautu; 4 sona linu i klavir. — KLAVIRSKA: Grande sonate, 1793; sonata, oko sonatina; 12 valcera; brojne varijacije; 3 sonate za klavir ĉetvoror VOKALNA: Trertr-Zangen. . . za solistu, zbor, djeĉji zbor i orkest: Zangen. . . za 2 tenora, 2 basa, muški zbor i orkestar, 1824; Het V Bestaan der Maatschappij Felix Merilis za solistu, zbor i klavir; zbore -pjesme. — Principes elementaires d'une execution tres facile pour le Ph (2 sv.), oko 1830. LIT.: L. van Hasselt, Johann Wilhelm Wilms, MGG, XIV, i'
VVILSON, Charles M., kanadski kompozitor (Torontc 1931 —). Studij s doktoratom završio na Univerzitetu u Te a zatim se usavršavao kod L. Fossa i C. Chaveza na Tani. Music School. Utemeljitelj i direktor opere i ansambla < Singers u Guelphu, a bio je takoĊer orguljaš i zborovoda djeluje kao slobodan umjetnik. DJELA. ORKESTRALNA: simfonija in A, 1953; Sinfonia za d orkestar, 1972; Theme and Evolutions, 1955. — KOMORNA: 2 gudaĉ teta, 1952 i 1968; gudaĉki trio, 1963; Concerto 5 X 4 X 3 za razliĉit* mentalne kombinacije, 1970. ■— DRAAiSKA. Opere: Phrasesfrom Orphe\ Heloise and Abelard, 1973 i The Summoning of Everyman, 1973. Muzik let. — VOKALNA: kantata On the Morning of Christ Nativity za soli: i orkestar, 1965; The Angeh of the Earth za sopran, bas, 2 recitatora, zl kestar, 1966; ciklus Image Out of Season za zbor i duhaĉki kvintet, 1973; : solo-pjesme.
VVILSON, John, engleski lautist i kompozitor (Favei 5. IV 1595 — London, 22. II 1674). Do 1635 vjerojatno kazališ vaĉ, a zatim dvorski muziĉar. Za graĊanskog rata ţivio na u Oxfordu gdje je 1656—61 profesor na Univerzitetu; oc
WILSON — WINTERFELD ĉlan je kraljevske kapele. W. je bio za ţivota osobito cijenjen kao pjevaĉ i lautist. U svojim je kompozicijama znao muziku izvrsno prilagoditi tekstu i dati »prave akcente« (H. Lawes). W. je medu prvima komponirao na Shakespeareove tekstove. Autor je zbirke Cheerfull Ayres or Ballads (1660) i niza ayres u zbirkama J. Playforda (1652—67) te djela Psalterinm Carolinum (za 3 glasa i b. c, 1657). LIT.: V. Duckles, The "Curious- Artofjohn Wilson, Journal of American Musicological Society, 1954. — M. Crum, A Manuscript of J. Wilson's Songs, The Library, 1955. —■ H. P. Henderson, The Vocal Music of John Wilson (disertacija), University of North Carolina, 1962. — V. Duckles, John Wilson, MGG, XIV, 1968.
WILSON, Nancy, ameriĉka jazz-pjevaĉica (Chillicothe, Ohio, 20. II 1937—). Od 1959 snima gramofonske ploĉe, interpretirajući jazz i pop muziku. Veliki je uspjeh postigla nastupajući u lokalima Los Angelesa i Las Vegasa. U nekoliko navrata gostovala u Evropi. WILSON, Teddy (Theodore), ameriĉki jazz-pijanist (Austin, Texas, 24. XI 1912 •—). Karijeru zapoĉeo 1929 u Detroitu, zatim nastupao uglavnom u Chicagu i New Yorku s Luisom Armstrongom (1931—33), Erskineom Tateom, Jimmvjem Nooneom, Bennvjem Ĉarterom i Willijem Brvantom (1934—35). God. 1936—39 ĉlan je glasovitog trija i kvarteta Bennvja Goodmana (s Geneom Krupom i Lionelom Hamptonom), 1939—40 svira u vlastitom orkestru, 1940—44 vodi sekstet, a 1945 ponovno suraĊuje sa B. Goodmanom; istodobno drţi ljetne teĉajeve na Julliard School of Music (1945—52). God. 1954—55 angaţiran je na Columbia Broadcasting Systemu u New Yorku, a od 1956 nastupa najviše s vlastitim trijom. Koncertirao po Americi, Evropi i Australiji. Jedan od najpoznatijih pijanista swinga, razvio posve individualni naĉin sviranja i pridonio izgraĊivanju virtuoznog klavirskog stila u swingu. Snimio velik broj ploĉa, nastupao na radiju, televiziji i filmu {The Benny Goodman Story, 1956). LIT.: R. Wang, Jazz circa 1945. A Confluence of Styles, MQ 1973.
VVIMBERGER, Gerhard, austrijski kompozitor i dirigent (Beĉ, 30. VIII 1923—). Nakon završenog studija na Mozarteumu u Salzburgu (J. N. David, C. Krauss), od 1947 operni korepetitor u Beĉu i od 1948 kazališni zborovoda u Salzburgu. Tu od 1953 predaje dirigiranje i kompoziciju na Mozarteumu i na Ljetnim teĉajevima. Kao kompozitor pokazuje naroĉitu sklonost prema muziĉko-scenskom oblikovanju, osobito za scene buffo karaktera. DJELA. ORKESTRALNA: koncert za klavir i 15 gudaĉkih instrumenata, 1955; divertimento Partita giocosa za gudaĉki orkestar, 1956; Loga-Rhythmen, 1956; Figuren und Phantasien, 1957; Elude dramatique, 1961; Stories za duhaĉke instrumente, udaraljke i kontrabas, 1962; Risonanze za 3 orkestralne skupine, 1966; Chronique, 1969; kanonske refleksije Multiplay za 23 sviraĉa, 1974. — Komorne kompozicije. — DRAMSKA. Opere: Schaubudengeschichte, 1954; La battaglia (Dcr rote Federbusch), 1960 i Dame Kobold, 1964. Baleti Der Handschuh, 1955 i Hero und Leander, 1963; komorni musicali Das Opfer Helena, 1968 i Lebensrcgdn, 1972.— VOKALNA: Kamate vom Sport, 1953; Heiratspostkantate za zbor, ĉembalo i kontrabas, 1957; kantata Ars amatoria za sopran, bariton, zbor, combo i komorni orkestar, 1967; Drei Lyrische Chansons (J. Prevert) za glas i komorni orkestar, 1957. LIT.: H. Jancik, Gerhard Wimberger, MGG, XIV, 1968.
VVINCKEL, Fritz, njemaĉki akustiĉar (Bregenz, 20.VI 1907 —■)• Studirao na Visokoj tehniĉkoj školi u Berlinu; 1950 doktorirao. Od 1951 profesor na Berlinskom tehniĉkom univerzitetu, gdje je osnovao Institut za eksperimentalnu muziku. Uz to od 1961 predaje na Univerzitetu u Clevelandu, a od 1967 i na Institute of Technology u Cambridgeu (Massachusetts). SuraĊuje s mnogim poznatim kompozitorima pri ostvarivanju njihovih eksperimentalnih projekata (B. Blacher, opera Ztvischenfalle bei einer Notlandung; E. Kfenek, H. Scherchen, J. Xenakis, R. Haubenstock-Ramati). Bavi se konstrukcijom novih elektroakustiĉkih instrumenata i usavršavanjem starijih. DJELA.: Tecknik und Aufgabe des Fernsehens, 1930; Taschenbuch fiir Rundfunkhorer, 1932; Uber die Schzvankungserscheinungen in der Musik, 1951; Klangzvelt unter der Lupe, 1952 (novo izd. pod naslovom Phdnomene des musikalischen Horens, 1959; engl. 1967 i 1969); Die besten Konzertsdle der K-'elt, Baukunst und Werkform, 1955; Influence des facteurs psycho-physiologiques sur la sensation de consonance-dissonance, Acoustique musicale, Kongresni izvještaj, Marseille 1958; Die Naturzaissenschaftliche Grundlagen der musikalischen Lautperzeption, AML, 1959; Die Grenzen der musikalischen Rezeption unter besonderer Berucksichtigung der elektronischen Musik, AFMW, 1958 (franc. Musique experimentale, 1959; tal., RAM, 1961); / Criteri acustici dello spazio, Incontri musicali, 1960; Die psychologischen Bedingungen des Musikhb'rens, Stilkriteiien der Neuen Musik, 1961; The Psycho~Acoustical Analysis of Music. . . , Journal of Music Theory, 1963; Die informationstheoretische Analyse musikalischer Strukturen, MF, 1964; Neue Wege der mathematischen Analyse von Musikstrukturen, Festschrift 1817— 1967 Akademie fiir Musik und darstellende Kunst in Wien, 1967. — Uredio zbornike Fernsehen, 1953; Klangstruklur der Musik, 1955; Impulstechnik, 1956 i Experimentelle Musik, 1970. — Priredio II izd. djela Die Kunst der Geigenbaues O. Mockela, 1954 (III izd. 1967). LIT.: V. Rahlfs, Psychophysik und Musik . . . , MF, 1966 (Winckelov odgovor, ibid., 1967).
\VINDGASSEN, Wolfgang, njemaĉki pjevaĉ, tenor (Annemasse, 26. VI 1914 — Stuttgart, 8. IX 1974). Sin i uĉenik Fritza Windgassena, studirao i na Visokoj muziĉkoj školi u Stuttgartu. Od 1940 ĉlan kazališta u Pforzheimu kraj Stuttgarta, od 1945 solist, a od
735 1970 i direktor Opere u Stuttgartu. Od 1951 gostovao na festivalima u Bavreuthu, kao i na svjetskim opernim kazalištima. Posjedovao je snaţan herojski tenor, koji je tehniĉki bio tako dotjeran da je pjevao i izrazito lirske uloge. U njegovu bogatom i vrlo raznolikom repertoaru istaknuto je mjesto pripadalo Wagnerovim likovima. LIT.: G. Gualerzi, Wolfgang VVindgassen, Le grandi voci (s diskografijom R. Vegeta), Roma 1964. — B. IV. Wessling, Wolfgang Windgas-sen, Bremen 1967.
WINDSPERGER, Lothar, njemaĉki kompozitor (Ampfing, Gornja Bavarska, 22. X 1885 — Frankfurt na M., 30. V 1935). Muziku studirao kod J. G.RheinW. WINDGASSEX bergera i R. Louisa na Muziĉkoj akademiji u Munchenu. Od 1913 u Mainzu lektor izdavaĉke kuće B. Schott's Sohne, kasnije direktor Muziĉke akademije. Po stilskim znaĉajkama njegove kompozicije pripadaju razdoblju kasne romantike. DJELA. ORKESTRALNA: simfonija; koncert za klavir, 1925; koncert za violinu, 1933; 3 uvertire; fantazija Lumen amoris; suita. — KOMORNA: gudaĉki kvartet; klavirski trio. Sonate: za violinu i klavir; 2 za violinu i orgulje; 2 za violonĉelo i orgulje; za violinu solo; 2 za violonĉelo solo i 1 za violu solo. TurmMusik, Wald-Musik i Abend-Musik za ĉetiri roga. — Dvije sonate i druge kompozicije za klavir. — Suita za orgulje. — Zborovi; solo-pjesme. — Aiissa Symphonica, 1926; rekvijem. LIT.: A. Wurz, Lothar Windsperger, MGG, XIV, 1968.
WINKLER, Aleksandr Adolfoviĉ, ruski pijanist i kompozitor njemaĉkog podrijetla (Harkov, 3. III 1865 — Besancon, 6. VIII 1935). Nakon završenog studija u Harkovu, Parizu (V. A. Duvernoy) i Beĉu (T. Leschetizkv, K. Navratil) bio 1890—96 profesor klavira na Harkovskoj muziĉkoj akademiji, a 1896—1924 na Konzervatoriju u Petrogradu (uĉenik mu je bio i S. Prokofjev). Tu se pridruţio krugu Beljajeva i od 1907 pisao muziĉke kritike za dnevnik St. Petersburger Zeitung. Od 1924 predavao klavir na Konzervatoriju u Besanconu. Medu njegovim, stilski eklektiĉnim djelima, najvrednije su komorne kompozicije. DJELA: uvertira En Bretagne, 1908; orkestralne varijacije na ruski napjev, 1912; Air finnois za violinu i orkestar, 1913. — Tri gudaĉka kvarteta: I, 1897; II, 1901 i III, 1909; gudaĉki kvintet, 1906; klavirski trio, 1912; klavirski kvartet, 1899; sonata za violu i klavir, 1902; sonata za violonĉelo i klavir, 1935. — Varijacije i fuga na Bachovu temu za klavir, 1906; passacaglia za klavir, 1931. — Solo-pjesme. — Transkripcije djela Glinke, Glazunova i Rimski-Korsakova za klavir ĉetvororuĉno. LIT.: M. Goldstein, Alexander Adolfowitsch Winkler, MGG, XIV, 1968.
WINTER, Peter, njemaĉki kompozitor (Mannheim, kršten 28. VIII 1754—• Miinchen, 17. X 1825). Već u jedanaestoj godini violinist dvorskog orkestra u Mannheimu, zatim uĉio kod Abta Voglera, a 1776 postao muziĉki direktor dvorskoga kazališta. God. 1778 preselio s dvorom u Miinchen, gdje je od 1794 bio zamjenik, a od 1798 do smrti dvorski dirigent. U svoje doba veoma poznat operni kompozitor ĉija su se djela na njemaĉke, talijanske, i francuske tekstove prikazivala u Munchenu, Beĉu, Pragu, Veneciji, Milanu, Parizu, Londonu i dr. W. je posvećivao osobitu paţnju pravilnoj deklamaciji. Vješto tretiranje vokalnoga sloga i bogat izbor instrumentalnih boja u sluţbi dopadljive melodike glavna su obiljeţja njegovih radova. Visok umjetniĉki domet ostvario je i na podruĉju crkvene muzike. DJELA. ORKESTRALNA: devet simfonija (Die Schlacht sa zborom, 1814); koncert za klarinet; koncert za fagot; uvertire. — KOMORNA: 6 gudaĉkih kvarteta; 3 gudaĉka kvinteta; sekstet za gudaĉki kvartet i 2 roga; 2 sep teta; oktet za gudaĉke i duhaĉke instrumente; partita za 8 duhaĉkih instru menata. — DRAMSKA. Oko 40 opera: Helena und Pariš, 1782; Calone in Utica, 1791; / Sacrifizio di Creta, 1792; Das unterbrochene Opferfest, 1796; Das Labyrinth, 1798; Maria von Montalban, 1800; La Grotla di Calipso, 1803; // Rano di Proserpina, 1804; Zaira, 1805; Maometto II, 1817; Etelinda, 1817 i dr. Baleti; Singspieli. — VOKALNA: oratoriji Der sterbende Jesus i La Betulia liberala. Svjetovne kantate: Heinrich IV; Inez de Castro; La Mort d'Hector; Timoteo, o Gli affetti della mušica; Die Tageszeiten i dr.; 17 duhovnih kantata; solo-pjesme. — CRKVENA: 26 misa; 2 rekvijema; psalmi; 3 Te Deuma; 3 Slabat Mater; moteti; ofertoriji; graduali; himne; magnificati. — Vollsta'ndige Singschule (4 sv.), 1824 (II izd. priredio B. Ramann, 1875). — Izbor komornih djela s tematskim katalogo m objavio H. Riemann u DTB, XV—XVI. LIT.: V. Frensdorf, Peter Winter als Opernkomponist (disertacija), Miinchen 1908. —■ L. Kuckuck, Peter Winter als deutscher Opernkomponist (disertacija), Heidelberg 1923. — E. Loffler, Die Messen Peter Winters (disertacija), Frankfurt a. M. 1928. — A. Wiirz, Peter Winter, MGG, XIV, 1968.
WINTERFELD, Carl von, njemaĉki muzikolog (Berlin, 28. I 1784 — 19. II 1852). Studij prava završio u Halleu; sudac u Berlinu i Breslauu, gdje je od 1816 ujedno i kustos muziĉkog odjela u univerzitetskoj biblioteci. Kad je 1847 umirovljen, vratio se u Berlin i potpuno se posvetio muzikološkom istraţivanju. W. je
736
WINTERFELD — WISLOCKI
prvi u nizu velikih njemaĉkih muzikologa XIX st. ĉiji se radovi temelje na prouĉavanju izvora te predstavljaju vrlo vrijedne priloge historiografiji njemaĉke muzike. Osobito je znaĉajna po podacima i rezultatima njegova studija o G. Gabrieliju. Svoju bogatu zbirku muzikalija, uglavnom izvornika donesenih iz Italije, ostavio je berlinskoj biblioteci. DJELA: Johannes Pierluigi von Palestrina, 1832; Johannes Gabrieli und sein Zcitalter (3 sv.), 1834 (novi otisak 1965); Uber Karl Christian Friedrich Fasch's geistliche Gesangtverke, 1839; Dr. Martin Luthers deutsche geistliche Lieder, 1840 (novi otisak 1966); Der evangelische Kirchengesang und sein Verhdllnis zur Kunst des Tonsatzes (3 sv.), 1843—47 (novi otisak)l966; Uber Herstellung des Gemeindeund Chorgesange in der evangelischen Kirche, 1848; Zur Geschichte heiliger Tonkunst (2 sv.), 1850—52 (novi otisak 1966). Studije i ĉlanci. LIT.: A. Prufer (urednik), Briefwechsel zvvischen Carl von Winterfeld und Eduard Krliger, Leipzig 1898. — B. Stockmann, Carl von Winterfeld (disertacija), Kiel 1958. — Isti, Bach im Urteil Carl von Winterfelds, MF, 1960. — Isti, Carl Georg Vivigens von Winterfeld, MGG, XIV, 1968.
WINTER-HJELM, Otto, norveški kompozitor i muziĉki pisac (Oslo, 8. X 1837 — 3. V 1931). Muziku studirao na Konzervatoriju u Leipzigu te kod F. Kullaka i R. F. Wiiersta u Berlinu. God. 1874—1921 u Oslu orguljaš u Trefoldoghetskirke i dirigent Filharmonijskog društva. God. 1867 osnovao je, zajedno sa E. Griegom, prvu norvešku Muziĉku akademiju; 1887—1913 bio dopisnik i muziĉki kritiĉar lista Aftenposten. DJELA: 2 simfonije, 1861 i 1862. — Dva gudaĉka kvarteta; klavirski trio. — Klavirske kompozicije. — Djela za orgulje. — Kantata Lyset; zborovi; solo-pjesme. — SPISI: zbirka eseja Kristiania teaterliv i den seneste lid, 1875; Musikalsk realordbok, 1880 (IX izd. 1940); Musik-Akademie under Ledelse av O. Winterhjelm of E. Grieg, 1886. — Obradbe: 50 Melodier til Hauges og Landstads Salmeboger za klavir, 1880; 50 Salmemelodier za klavir; 46 Norske Fjeldmelodier za glas i klavir. LIT.: O. Gurvin, Otto Winter-Hjelm, MGG, XIV, 1968.
WINTERNITZ, Emanuel, ameriĉki muzikolog austrijskog podrijetla (Beĉ, 4. VIII 1898—). U Beĉu diplomirao pravo; u muzici samouk. God. 1938 emigrirao u SAD gdje je predavao na više univerziteta i muzeja (1949—60 Yale). Od 1941 kustos zbirke instrumenata u Metropolitan Museum of Art u New Yorku (od 1949 direktor svih muziĉkih zbirki). Nastojeći da i šira javnost upozna stare instrumente, prireĊivao je izloţbe i 1941 pokrenuo te do 1959 i vodio koncerte na muzejskim primjercima instrumenata. W. nije samo izvrstan poznavalac staroga instrumentarija već i ugledan struĉnjak za grafološku analizu starih muziĉkih rukopisa i usporedne povijesti umjetnosti. DJELA: Musical Aulographs from Aionteverdi to Hindemilh (2 sv.), 1955 (II prošireno izd. 1965); Keyboard Instruments in the Metropolitan Museum of Art, 1961; G. Ferrari, His School and the Early History of Violin, 1965 (tal. 1967); Die schonsten Musikinstrumenten des Abendlandes, 1966 (engl. 1967; franc. 1972); Musical Instruments and Their Symbolism in Western Art , 1967; A Homage of Piccini to Gluck, Spomenica K. Geiringeru, 1970; The Crosby Brown Collection of Musical Instruments, 1971. Brojne studije i ĉlanci.
WINTERS, Laurence (pravo prezime Whisonant), ameriĉki pjevaĉ, bariton (King's Creek, South Carolina, 15. XI 1915 — Hamburg, 24. IX 1965). Studirao na Homard University u Washingtonu i privatno u New Yorku (R. Todd Duncan). Zapoĉeo opernu karijeru u Nezv York City Opera Company. Ĉlan San Francisco Opera Company; pjevao takoĊer kao gost u operama i na koncertima u Juţnoj Americi i Evropi. Od 1952 do smrti bio je solist Drţavne opere u Hamburgu. Osobito se isticao u operama W. A. Mozarta (Almaviva u Figarovu piru), G. Verdija (Jago u Otelu, Amonasro u Aidi) i G. Puccinija (Scarpia u Toski). WIORA, Walter, njemaĉki muzikolog (Katovice, 30. XII 1906 —). Uĉio na Visokoj muziĉkoj školi u Berlinu; 1926—36 studirao muzikologiju u Berlinu i Freiburgu u Breisgauu (H. Abert, F. Blume, W. Gurlitt, C. Sachs, A. Schering); doktorirao 1937. Na tom je Univerzitetu poĉeo predavati 1941, a 1942 postavljen je za profesora na Univerzitetu u Poznanu. God. 1946—58 arhivar u Njemaĉkom arhivu za narodnu pjesmu u Freiburgu, zatim sveuĉilišni profesor do 1964 u Kielu (nasljednik F. Blumea) i 1964—72 u Saarbriickenu. Kao gost odrţao 1962—63 niz predavanja na Columbia University u New Yorku. Uz to je bio direktor Muzikološkoga instituta u Kielu i instituta za muziĉku povijest Herder koji je osnovao 1956 i vodio do 1962. W. je jedan od najistaknutijih današnjih autoriteta za muziĉki folklor, posebno njemaĉki. U svojim brojnim zanimljivim i vrlo inventivnim studijama proširio je granice evropske folkloristike, povezujući je i s drugim pojavama u narodnom ţivotu i s razvojem umjetniĉke muzike. No, ne ograniĉava se samo na etnomuzikologiju već prouĉava i mnoge druge probleme evropske muziĉke prošlosti. Prigodom njegova 60. roĊendana objavljena je spomenica s bibliografskim podacima (red. L. Finscher i Ch.-H. Mahling). DJELA. KNJIGE: A. Bruckner, 1935 (II izd. 1957); Die deutsche Volhsliedzveise und der Osten, 1940; Zur Friihgeschichte der Musik in den Alpenldndern, 1949; Das echte Volkslied, 1950 (II iz. 1962); Die rheinisch-bergischen Melodien bei Zuccalmaglio und Brahms, 1953; Europdische Volksmusik und abendldndische Tonkunst, 1957; Die vier Weltalter der Musik, 1961 (franc. 1963; engl. 1965 i 1966); Komposition und Mitzvelt, 1964; Das deutsche Lied. Zur Geschichte der Gattung und zum Verstandnis der Werke, 1971; zbirka studija Historische und systematische Musikviissenschafl (redigirali H. Ktihn i Ch.-H. Mahling), 1972. — STUDIJE: Das musikalische Kunstmerk und die systematische Musikwissenschaft,
Kongresni izvještaj, Pariš 1937; Zur Erforschung des europdischen-t AFMW, 1940; Die Variantenbildung im Volkslied (disertacija), Ja Volksliedforschung, 1940; Alpenldndische Liedweisen der Friihzeil und alters, Spomenica J. Meieru, 1949; Der lonale Logos, MF, 1951; I Grundzug im neucn Stil und Weg Josguins des Prez, ibid., 1953; Zt stimmigkeit und Mehrstimmigkeit, Spomenica M. Schneideru, 1955 Pentatonik, Studia Memoriae B. Bartok Sacra, 1956; Zum Problem de der mittelalterlichen Sohnisation, MF, 1956; On the Melhod of C Melodic Research, Journal of the International Folk Music Cou Musik als Zeitkunst, MF, 1957; Das Altern des Begriffs Volkslied, i Das vermeintliehe Zeugnis des Johannes Eriugena fiir die Anfdnge der schen Mehrstimmigkeit, AML, 1971; Zeitgeist und Gedankenfreiheit,\ Der musikalische Ausdruck von Stdnden und Klassen in eigenen Stilen, nal Review of the Aesthetics and Sociologv of Music, 1974. — J madrigali A. Willaerta, 1930; zbirka Europaischer Volksgesang, 1952 (t zbirka ploĉa uz komentar Deutsche Volkslieder (sa G. Woltersom), tistiĉki izvještaj Musikberufe und Nachwuchs (sa H. Sassom), 1963 Musikalische Zeitfragen, od 1956 (do 1968 obj. 13 sv.) i Saarbriicker Musikwissenschaft, od 1966 (do 1974 obj. 3 sv.).
WIREN, Dag Ivar, švedski kompozitor (Nora, Vast 15. X 1905 —). Studirao na Konzervatoriju u Stockholn berg) i u Parizu (L. Sabanjejev). God. 1935—38 bibliot ruţenja švedskih kompozitora; 1938—46 kritiĉar lista Morgonbladet u Stockholmu, a zatim se posvetio kompo: je uz L.-E. Larsena najistaknutiji predstavnik švedske ', torske generacije tridesetih godina XX st. Rani stil, sro C. Nielsena i S. Prokofjeva, kasnije je poprimio element skoga neoklasicizma. DJELA. ORKESTRALNA. Pet simfo nija: I, 1932; II, 1939; IV, 1954 i V, 1965. Simfonijeta, 1951. Koncerti: za klavir, 1952; 1948 i za violonĉelo, 1950. Concertino za flautu i mali orkestar, 19" za mali orkestar, 1959; serenada za gudaĉe, 1939; Muzika za gudaĉe, — KOMORNA. Pet gudaĉkih kvarteta: I, 1930; II, 1939; III, 1946 i V, 1970. Dva klavirska trija, 1933 i 1963; duhaĉki kvintet, 1971; ; violinu i klavir, 1949; sonatina za violonĉelo i klavir, 1952. — KLA Ironiska smdstycken, 1947; tema s varijacijama, 1949; Improvisatic mala suita, 1971. — DRAMSKA: radio-opera; balet Oscarsbalen, vizijski balet Den elaka drottningen, 1960; scenska i filmska muzika -pjesme i druga vokalna djela. LIT.: B. Vi'allner, Introduktion tili Dag Wiren, Musikrevv, I Hedzvall, Dag Wiren, ibid., 1954. — G. Bcrgendal i A. Helmer, I MGG, XIV, 1968.
WIRTH, Helmut, njemaĉki muzikolog i kompozitc 10. X 1912—). Muzikologiju studirao u rodnom Kielu ( B. Engelke, F. Blume); doktorirao 1937. Korepetitor i zl te suradnik radio-stanica u Hamburgu, Kaunasu i Revi 1948, ponovo u Hamburgu. Od 1952 predaje historiju m Muziĉkoj akademiji u Liibecku. Bavi se i kompozicijom DJELA: Joseph Haydn als Dramatiker (disertacija), 1940; Ma: His Works, The Monthlv Musical Record, 1948; Johann Christian Bach Internationale de musique, 1950; Nolizen zu Regers Klavieriverk, M des Max-Reger-Instituts, 1955; Mozart et IIaydn, Kongresni izvje 1956; Goldoni und die deutsche Oper, Spomenica H. Albrechtu, 19 und Aidrchen in Webers »Oberon«, Mendelssohns "Ein Sommernachtst Nicolais »Die lustigen Weiber von VPindsor«, Spomenica F. Blurr M. Reger in Selbstzeugnissen und Bilddokumenten, 1973. — SuraĊuje nju cjelokupnih djela M. Regera, J. Havdna i F. Schuberta.
WISIAK, Lidija, plesaĉica i baletni pedagog (Linz, 1. —). Uĉenica V. Vlĉeka i J. Poljakove u Ljubljani, studij 1922—26 kod J. Dalcrozea i Mary Wigman u Dresdei samostalni koncert priredila 1920 u Ljubljani. Kasnije se us la u Parizu kod Olge Preobraţenske, Ljubov Jegorove i Kshessinske, nakon ĉega je nastupala u razliĉitim pariški lištima (Comedie des Champs Elysee, Salon de Autumne Lachenal, Salle Pleyel i dr.), u Ţenevi, Luzernu, Lausannei, i Bernu, a od 1933 u pariškom Theatre Chatelet, gostujući • Strasbourgu, Marseilleu i Bruxellesu; njezin je partner bii Vlĉek. God. 1927—28 i 1944—45 bila je ĉlanica baleta Lju opere. Poslije OsloboĊenja posvetila se pedagoškom radu ljani, pa je 1949—74 bila nastavnik na Srednjoj baletnoj š 1965 predstojnik škole), na kojoj je odgojila više generacija skih baletnih plesaĉa i plesaĉica. W. je prva upoznala E\ slovenskim baletom i slovenskom plesnom kulturom. WISLOCKI, StanisJavv, poljski dirigent i kompozitor (F 7. VII 1921 —■). Studirao u Przemyslu i na Konzervatoriju vu. God. 1940—45 bio pijanist i dirigent u poljskim ansam Rumunjskoj i studirao, medu ostalima, kod G. Enescua dirigent Varšavskoga komornog orkestra; 1947—58 dirigi ţavne filharmonije u Poznanu; 1961—67 dirigent Na> filharmonije u Varšavi. Kao gost dirigira poznatim orkes Evropi, Americi i Japanu; sudjeluje takoĊer na festivalima ( ska jesen). Od 1848 u Poznanu nastavnik na Drţavnoj školi i 1951—58 profesor na Visokoj muziĉkoj školi; od profesor dirigiranja na Visokoj muziĉkoj školi u Varšavi godine prestao komponirati. DJELA. ORKESTRALNA: simfonija, 1944; koncert za klav Rapsodia polska za klavir i orkestar, 1945; uvertira, 1945; simfonijsk 1940—41; poema, 1942; nokturno, 1947; Symfonia 0 lancu, 1951; bal; i dr. — Klavirski kvartet, 1945; sonata za violinu i klavir, 1942. — K SKA: 2 sonate na temat Scarlattiego, 1942 i 1945; 2 suite, 1943 i 1945. ska i filmska muzika. — VOKALNA: kompozicije za zbor i orkes sole i orkestar; solo-pjesme. -n
WISNER-MORGENSTERN — WITTASSEK WISNER-MORGENSTERN, Juraj Karlo, kompozitor madţarskog podrijetla (Arad, Madţarska, 1783 —■ Zagreb, 14. V 1855). 0 njegovu školovanju nema podataka. U Hrvatsku je došao 1818 kao tajnik i komorni virtuoz grofa Erdodvja, a 1819 (ili nešto ranije) postao je koralistom zagrebaĉke katedrale, djelujući uz to kao vio linist kazališnog orkestra, zborovoĊa i uĉitelj muzike. Bio je 1827 jedan od utemeljitelja zagrebaĉkog Aiusikvereina (kasnije Hrvatski glazbeni zavod) i prvi dirigent njegova društvenog orkestra (na prvom koncertu 18. IV 1827 izveo je i svoju »Himnu u slavu muzike« — Hochgepriesenes Zauberreich der Tone); 1829—51 bio je uĉitelj i direktor novoosnovane škole HGZ, za koju je izradio statut. W.-M. je sastavio i Općenitu instrukciju za voĊenje svih poslova glazbenog društva. »W.-M. je poloţio temelj glazbenom umijeću u Zagrebu, a potom u ĉitavoj Hrvatskoj« (V. Klaić). Bio je uĉitelj V. Lisinskog, kojemu je instrumentirao operu Ljubav i zloba (1845), a odgojio je i niz drugih istaknutih muziĉara, medu kojima su bili Franjo Pokornv, Mijo Hajko, Ivan Padovec, Fortunat Pintarić, Josip Juratović i dr. Plodan kompozitor temeljita znanja i vrstan teoretiĉar, sa simpatijama je pratio nastojanja iliraca, pa je meĊu ostalim Gajevu budnicu Još Hrvatska ni propala priredio za zbor i orkestar, a u scenskoj muzici za Schweigertovu dramu Die Magdalenengrotte bei Ogulin pokušao je oponašati obiljeţja hrvatskoga muziĉkog folklora. DJELA. ORKESTRALNA: uvertira u D-duru; Velika serenada; Ilirsko kolo; Variations brillantes et favorites za klarinet i orkestar. — KOMORNA: Ouatuor progressif za gudaĉki kvartet; gudaĉki kvintet; Andante con espressione u F-duru za 3 violine, violu i violonĉelo; Quatuor brillant za klarinet uz pratnju violine, viole i violonĉela. — DRAMSKA: opera Aleksis; muzika za melodramu Viola (J, Auffenberg), 1826. Scenska muzika za drame: Clementine, 1826; Die Liebesabenteuer in Striimpfelbach, 1827; Der Pudel, 1827; Die Magdalenengrotte bei Ogulin, 1835 i dr. — VOKALNA: kantata Hochgepriesenes Zauberreich der Tone, 1827; zborovi; solo-pjesme. — CRKVENA: 7 misa (samo 4 saĉuvane); crkveni napjevi i dr. — Instruktivna djela. LIT.: V. Klaić, Juraj Wisner pl. Morgenstern, Gusle, 1892, 1 —3. — A. Goglia, Hrvatski glazbeni zavod 1827—1927, Sv. C, 1927 (i separat). — Isti, Juraj Karlo Wisner pl. Morgenstern, ibid., 1941, 3 —4 i 1942, 1 (i separat). K. Ko.
VVISSMER, Pierre, švicarski kompozitor (Ţeneva, 30. X 1915 —). Studirao u Zenevi i u Parizu na Konzervatoriju (Roger-Ducasse), zatim na Scholi Cantorutn (Daniel-Lesur) i kod Ch. Miincha na Ţcole Normale de Musique. God. 1944—49 nastavnik kompozicije na Konzervatoriju u Ţenevi. Od 1949 u Parizu, gdje predaje kompoziciju i instrumentaciju na Scholi Cantorum (od 1962 direktor). Uz to je bio muziĉki urednik Radio-stanice u Ţenevi (1944—49) 1 Radio-televizije u Luksemburgu (1951—57). U kompoziciji se oslanja isprva na francusku muziku; kasnije se s mnogo slobode sluţi i dodekafonijom. Formalni sklad, preciznost i jasnoća odlike su njegova zrelog razdoblja. DJELA. ORKESTRALNA. Pet simfonija: I, 1938; II, 1948; I I I , za gudaĉki orkestar, 1955; IV, 1962 i V, 1969. Koncerti: 2 za klavir, 1937 i 1948; 2 za violinu, 1942 i 1954; za gitaru, 1954; za klarinet, 1960 i za obou, 1963. Concertino za trublju i orkestar, 1959; Concertino croisiere za flautu, gudaĉe i klavir, 1966; uvertira La Mandrellina, 1952; suita Antoine et Cleopatre, 1943; plesna suita Le Bal chez Sylvie, 1945; Divertissemenl sur un choral za komorni orkestar, 1938; Diverlimento, 1953; Clamavi, 1957; Concerto valcrosiano, 1966; Stile za gudaĉki orkestar, 1969. — KOMORNA: 2 gudaĉka kvarteta, 1937 i 1949; Suite en trio za 2 violine i violu, 1936; serenada za duhaĉki trio, 1938; kvartet za 4 saksofona, 1956. Sonatine: za klarinet i klavir, 1941; za violinu i klavir, 1946; za flautu i gitaru, 1962 i Sonatine croisiere za flautu i klavir, 1966. — KLAVIRSKA: sonata, 1949; suita, 1936; tokata, 1939. — Kompozicije za orgulje. — 'DRAMSKA: Opere: Marion ou La Belle au tricorne, 1947; Capitaine Bruno, 1952 i Le'onidas ou la cruaute mentole, 1958. Baleti: Le Beau dimanche, 1939; Alerte, puits 21, 1964 i Christina et les chimeres, 1967. Scenska i filmska muzika. — VOKALNA, oratorij Le quatrieme mage, 1965; misterij He're'tique et relapse, 1963; lirska poema Naiades za sole, zbor, orkestar i recitatora, 1941; Cantiaue en L'ounour dou grand santlouisa, rei de franco et patroun de vaucros de cuers za zbor (i uz klavir, orgulje ili harmonij), 1971; zborovi; ciklusi solo -pjesama uz klavir i uz orkestar. — Transkripcije djela starih majstora. LIT.: W. Tappolet, Pierre Wissmer, MGG, XIV, 1968. — C. Chamfray, Pierre Wissmer (s popisom djela), Le Courrier musical de France, 1969.
WISTINGHAUSEN-CHULAWSKA, Vanda, operna pje vaĉica i muziĉki pedagog poljskoga podrijetla (Lavov, 1. XII 1877 — Ljubljana, 8. V 1946). Studij pjevanja završila 1902 u Dresdenu (A. Souvestre, A. de Paschalis-Souvestre). Operna solistica u Lavovu (1906—07), Olomoucu (1907—08) i Celovcu (1909—13), 1914—20 gostovala je u Beĉu, Grazu, Liibecku i Kielu. Od 1920 u Ljubljani profesorica pjevanja na školi Glasbene matice i na njezinom Konzervatoriju i 1926—42 na Drţavnom konzervatoriju, odnosno Akademiji za glasbo. Odgojila je niz uglednih slovenski pjevaĉa. j. Se. WISZNIEWSKI, Zbigniew, poljski kompozitor (Lavov, 30. VII 1922 —). Studirao filologiju i arheologiju; muziku uĉio na visokim muziĉkim školama u Lodţu (S. Sikorski) i Varšavi. Od 1957 urednik je u odjelu za radio-igre na poljskom Radiju u Varšavi. Pisao ĉlanke za njemaĉke muziĉke ĉasopise (Mušica; Das Musikinstrument). DJELA. ORKESTRALNA: simfo nija, 1954; ko ncert za obou, 1951; koncert za klarinet i gudaĉe, 1970; 2 suite prema poljskim plesovima, 1950 i 1952. — KOMORNA: 2 gudaĉka kvarteta, 1954 i 1957; sonata za violinu
737
solo, 1963; komorna muzika br. 1 za obou, obou d' amore, engleski rog i fagot, 1965; trio za obou, harfu i violu, 1963; duo za flautu i violu, 1966; kadence za 3 sviraĉa udaraljka, 1972. — Dvije suite Rinascimento i Barocca za klavir, 1953- — ELEKTRONSKA: Dz, Hz, S, 1962; 3 postludia electrone, 1962; Burleska, 1963. — D RAMSK A: rad io -opere Neffru, 1959; Tak j akby ..., 1970 i Paternoster, 1972; baleti Obywatel walc, 1955 i Ad hominem (sazborom), 1962; scenska muzika. ■— VOKALNA: televizijski oratoriji Genesis, 1967 i Die Briider, 1973; kantate Aubade, 1960 i Sichel versaumter Stunden, 1971; Tri kompozicije iz tradicije za zbor i komorni orkestar, 1964. — SPISI: Drobiazgi z podrozy muzycznej po NRF, Ruch muzyczny, 1958; O kryteriach occn instrumentĉw lutniczych, ibid.
WIT, Paul de, nizozemski violonĉelist, gambist i muziĉki pisac (Maastricht, 4. I 1852 — Leipzig, 10. XII 1925). Nakon završenog školovanja u Maastrichtu, odlazi 1879 u Leipzig gdje 1880 pokreće, sa O. Laffertom, ĉasopis Zeitschrift fiir Instrumentenbau i ureduje ga do smrti (ĉasopis izlazi sve do Drugoga svjetskog rata). God. 1886 otvorio u Leipzigu Muzej muziĉkih instrumenata. Dvije njegove zbirke otkupila je 1888 i 1890 Visoka muziĉka škola u Berlinu, a treća je postala temelj muzeja W. Hevera (kasnije vlasništvo leipziškog Univerziteta). Kao reproduktivni umjetnik W. je pokušao violi da gamba vratiti popularnost, ali bez većeg uspjeha. W. je objavljivao Internationales Hand- und Andressbuch fiir die gesamte Musikinstrumentenbrauche (1883; od 1890 pod nazivom Weltadressbuch der gesamten Aiusikinstrumenten-Industrie). Napisao je Geigenzettel alter Meister vom 16. bis Mitte des 19. Jahrhunderts (2 sv., 1902 i 1910) i Katalog des musikhistorischen Museums von P. de Wit (1903). LIT.: P. Daehne, Paul de Wit's Leben und Wirken, Zeitschrift fiir Instrumentenbau, 1926. — P. Rubardt, Paul de Wit, MGG, XIV, 1968.
WITESCHNIK, Alexander, austrijski muziĉki pisac (Beĉ, 3. III 1909 —). Studij s doktoratom završio 1933 na Univerzitetu u Beĉu. God. 1950—65 urednik i muziĉki kritiĉar dnevnika Osterreische Neue Tageszeitung i od 1965 šef ureda za štampu beĉke Drţavne opere. Ţivi u Beĉu kao slobodan umjetnik. God. 1958 dobio je naslov profesora. DJELA: Die Dynastie Strauss, 1944 (III izd. 1958); Musik aus Wien, 1944 (III izd. 1958); VCiener Opernkunst, 1959 (III izd. 1963); A. Uhl. Eine biographische Studie, 1966; Die Wiener Sangerknaben, 1968.
WITKOWSKI, Georges-Martin, francuski kompozitor i dirigent (Mostaganem, Alţir, 6. I 1867 — Lyon, 12. VIII1943). Konjiĉki oficir; muziku studira na Scholi Cantorum u Parizu (V.d'Indv, G. Ropartz, Ch. Bordes). U Lyonu 1902 osnovao pjevaĉko društvo, 1905 Socie'te des Grands Concerts, a zatim i muziĉku školu; 1924— 41 bio je direktor Konzervatorija. Njegove kompozicije kreću se u rasponu od intimne poetiĉnosti (Mon Lac) do grandiozne polifone freske (Poeme de la tnaison). DJELA. ORKESTRALNA: 2 simfonije, 1900 i 1910; simfonijska pjesma Child Harold, 1894; preludij i varijacije Mon Lac za klavir i orkestar, 1921; Ouatre Poemes za violinu i orkestar, 1925; Introduction et danse za violinu i orkestar, 1936. — KOMORNA: gudaĉki kvartet, 1902; klavirski kvintet, 1897; sonata za violinu i klavir, 1907 i dr. — DRAMSKA: opere Le Mailre a ckanter, 1891 i La Princesse lointaine (prema E. Rostandu), 1934; scenska i filmska muzika. — VOKALNA: oratorij Poeme de la maison, 1919. Ciklusi za glas i orkestar; Poemes du Coeur innombrable, 1925; Poemes de Ronsard, 1935 i Paysagc reve, 1937. Ciklusi solo-pjesama. LIT.: M. Boucheur, Georges-Martin Witkowski, RM, 1926, 3. — E. Trillat, Georges-Martin Witkowski, MGG, XIV, 1968.
WITT, Franz Xaver, njemaĉki muzikolog (Walderbach, 9. II 1834'— Landshut, 2. XII 1888). Studirao na Crkvenoj muziĉkoj školi u Regensburgu (K. Proske). Svećenik; 1859—67 predavao koralno pjevanje na svećeniĉkom seminaru u Regensburgu. Veoma je zasluţan za obnovu crkvene muzike u cecilijanskom duhu. Od 1868 izdavao ĉasopise Mušica sacra i Fliegende Bldtter fiir katholische Kirchenmusik. Iste godine osnovao njemaĉko Cecilijansko društvo (Allgemeiner deutscher Cacilienverein). Napisao Der Zustand der katholischen Kirchenmusik (1865) i Vber das Dirigieren der katholischen Kirchenmusik. Njegove izabrane studije i 'ĉlanke objavio je K. G. Fellerer (1934). W. je i komponirao kraća crkvena djela. LIT.: A. Walter, F. X. Witt (s popisom djela), Regensburg 1889. — A. Scharnagl, Franz Xaver Witt, MGG, XIV, 1968.
WITT, Friedrich, njemaĉki dirigent, kompozitor i violonĉelist (Niederstetten, Wurttemberg, 8. XI 1770 ■— Wurzburg, 3. I 1836). Od 1789 komorni muziĉar kneza Oettingen-Wallersteina u Waller~ steinu. God. 1802 imenovan dvorskim kapelnikom kneza biskupa u Wiirzburgu; istodobno poĉeo voditi javne zimske koncerte. Napustivši mjesto dvorskoga kapelnika 1814, bio je do smrti kazališni kapelnik u Wiirzburgu. DJELA. ORKESTRALNA: 18 simfonija; koncerti za violonĉelo, za flautu i za rog; 3 koncerta i Concertino za 2 roga; 3 koncertantne simfonije. — KOMORNA: 2 klavirska trija; klavirski kvintet; septet za gudaĉki kvartet i duhaĉke instrumente; 2 kvinteta za klavir i duhaĉke instrumente; 4 partite za duhaĉke instrumente; Pieces d' harmonie za duhaĉke instrumente. — DRAMSKA: seoska komiĉna opera Das Fischerzveib; Singspiel Palma; scenska muzika. —• VOKALNA: oratorij Der leidende Heiland; 2 kantate; Deutscher Gruss an Deutsche za 4 glasa i klavir. — Tri mise. LIT.: O. Kaul, Fried ric h W itt, MGG, XIV, 1968.
WITTASSEK, Johann Nepomuk August ->- Vitdsek, Jan Nepomuk August
738
WITTELSBACH — WĆJCIK-KEUPRULIAN
VVITTELSBACH, Rudolf, švicarski kompozitor i pijanist (Carigrad, 30. IV 1902 •— Zurich, 18. I 1972). Studirao pravo u Zurichu i Berlinu, a muziku na Konzervatoriju u Zurichu, kod R. Casadesusa u Parizu, A. Schnabela i P. Hindemitha u Berlinu. Od 1931 predavao na Konzervatoriju u Zurichu (1945—71 direktor). I kao teoretiĉar i kao stvaralac zastupao konzervativna naĉela. DJELA: koncert za klavir i orkestar, 1941 (rev. 1956); Concertino za komorni orkestar, 1933; Divertimento za komorni orkestar; 1937, 2 Musik za orkestar, 1936 i 1951. — Kvartet za klavir, trublju, klarinet i fagot, 1931. ■— Sonata za klavir, 1934. — Balet Welle im Strom, 1933. — Kantata za kontraalt, zbor i klavir, 1933; pjesme za alt, engleski rog i basklarinet, 1933. — Studije i ĉlanci. LIT.: W. Schuh, Rudolf Wittelsbach, MGG, XIV, 1968. — H. Rogner, Rudolf Wittelsbach, SMZ, 1972.
WITTGENSTEIN, Paul, austrijski pijanist (Beĉ, 5. XI 1887 ■— Manhasset, New York, 3. III 1961). Studirao kod J. Labora, Malvine Bree i T. Leschetizkog. Uspješnu pijanistiĉku karijeru prekinuo mu je na kratko vrijeme Prvi svjetski rat u kojem je izgubio desnu ruku. Ali i pored teškog udesa W. je 1916 nastavio koncertnu djelatnost. IznenaĊujućim virtuozitetom izvodio je adaptirana klavirska djela kao i kompozicije koje su naroĉito za njega pisali J. Labor, F. Schmidt, E. W. Korngold, R. Strauss, M. Ravel, H. Gal, B. Britten, S. Bortkijeviĉ, S. Prokofjev i dr. Oko 1930 W. je napustio Austriju; od 1939 ţivio u New Yorku. Napisao je Schule ftir die lirike Hand (3 sv.), 1957. WITTINGER, Robert, madţarski kompozitor (Knittelfeld, Štajerska, 10. IV 1945 —). Studirao isprva klavir, zatim kao samouk kompoziciju; usavršavao se kod Z. Darkoa u Budimpešti, u Studiju za elektronsku muziku u Munchenu (1965) i na Ljetnim teĉajevima u Darmstadtu (1965—67). Otada ţivi kao slobodan kompozitor u Bernhausenu kraj Stuttgarta. DJELA. ORKESTRALNA: Symphonie a la memoire d'A. Honegger, 1963; Sinfonia za gudaĉe, 1970; Consonante za engleski rog i orkestar, 1965; Irreversibilitazione za violonĉelo i orkestar, 1967; Relazioni za 7 solista i orkestar, 1972; koncert za obou, harfu i gudaĉe, 1972; Montaggio, koncert br. 1 za mali orkestar, 1972; Dissociazioni, 1964; Concentrazione, 1966; Compensazioni za mali orkestar, 1967; Om, 1968; Divergenti, 1970; Costellazioni, 1971. — KOMORNA: 3 gudaĉka kvarteta: I, 1964, II, Coslruzioni, 1966 i III 1970; duhaĉki kvartet Concentrazioni, 1965; duhaĉki kvintet Tensioni, 1970; Tendenze za komorni ansambl, 1970; Tolleranza za obou, celestu i udaraljke, 1970; Sillogismo za violinu i udaraljke, 1974; Introspezione za fagot solo, 1967; Strutture simmetriche: I, za flautu; II, za violonĉelo; III, za trombon; IV, za violinu; V, za klarinet i VI, za obou, 1970. — Baletna muzika Espressioni, 1966. — Catalizzazioni za 24 vokalista i 7 instrumentalista, 1972.
VVOESTIJNE, David van de, belgijski kompozitor (Llanidloes, Wales, 18. II 1915 —). Studirao na Konzervatoriju u Mechelenu i privatno kod P. Gilsona i O.Esplaa. S uspjehom nastupao kao pijanist u domovini i inozemstvu. Muziĉki redatelj Belgijske radio-televizije. Kao kompozitor teţi za jasno odmjerenom linearnošću; sklon je malim sastavima i svijetlom zvuku (osobito drvenih i limenih duhaĉkih instrumenata). DJELA. ORKESTRALNA: simfonija, 1958; simfonija u jednom stavku, 1965. Koncerti: za klavir, 1938; za 2 klavira, 1972; za klavir i violonĉelo, 1935 te za violinu i 12 instrumenata, 1945. ConceTtino da camera za flautu, obou i gudaĉe, 1967; Fantazija za obou i orkestar, 1936; balada za klavir i orkestar, 1940; koncert za orkestar, 1946; Fanfares za limene duhaĉe, 1942; Serenades za komorni orkestar, 1946. — KOMORNA: gudaĉki kvartet, 1970; kvint et za flautu, obou, violinu, violu i violonĉelo, 1953; divertimento za duhaĉki trio, 1941; varijacije za 7 instrumenata, 1965; sarabanda za 2 gitare, 1965. — KLAVIRSKA: sonatina, 1945; tokata, 1955; Variations d' apres un theme de L.-B. Lataste za ĉembalo, 1957- Sonata za 2 klavira, 1955. — DRAMSKA: opera Graal'68, 1968; televizijska opera De zoemende muzikant, 1967; Debat de la folie et de Vamour za prikazivanje i pjevanje, 1959. — VOKALNA. Kantate: La belle Cordie're, 1954; Les Aeronautes, 1963 i »Muziek bij een muzikaal-literaire kantate« Asiuoensdag, 1971. Solo-pjesme. LIT.: M. Boereboom, David van de Woestijne, MGG, XIV, 1968.
WOHLFAHRT, Frank, njemaĉki kompozitor i muziĉki kritiĉar (Bremen, 15. IV 1894 ■— Hamburg, 3. X 1971). Studirao na Konzervatoriju u Hamburgu i na konzervatoriju Stern u Berlinu. Nakon duljeg boravka u Firenci (1923—29) bio muziĉki kritiĉar u Berlinu, a od 1946 predavao na Visokoj muziĉkoj školi u Hamburgu. W. je, neovisno od Schonberga, razvio vlastitu dodekafonsku tehniku. Izvornost u rješavanju formalnih problema, pregnantnost tema i virtuozna instrumentacija glavne su odlike njegovih kompozicija. Kao autor tekstova za vlastite oratorije pokazao je i izuzetnu pjesniĉku nadarenost. DJELA. ORKESTRALNA: simfonija, 1964; Sinfonia concertante, 1966; koncert za ĉembalo i komorni orkestar, 1966. — KOMORNA. Ĉetiri gudaĉka kvarteta: I, 1921; II, 1923; III, 1924 i IV, 1933. Gudaĉki kvintet; Festliche Fanfarenmusik, 1958. — Dvije sonate za klavir. — VOKALNA: scenski oratorij Die Passion des Prometheus, 1955 i Gott und Wolf, 1957; kantata Der Masslose, 1922; Sancta Trinitas za zbor, klavir, duhaĉke instrumente, violonĉelo i kontra bas; oko 40 solo-pjesama. — SPISI: A. Bruckners sinfonisches Werk, 1943; Die Musikalitat der Romantik, Mušica, 1948; Drei Meister der Tonkunst (Bach, Mozart, Schumann), 1959; C. Schuricht, 1960; Geschichte der Sinfonie, 1966. LIT.: K. Grebe, Frank Wohlfahrt (s popisom djela), Jahrbuch der Freien Akademie der Kunste in Hamburg, 1957. — Ph. Jarnach, Frank Wohlfahrt, ibid., 1964. — H. Wirth, Frank Wohlfahrt, MGG, XIV, 1968.
WOHLFAHRT, Heinrich, njemaĉki klavirski pedagog (Kossnitz, 16. XII 1797 •— Leipzig, 9. V 1883). Uĉenik A. F. Hasera u Weimaru. Uĉitelj i kantor u Thuringiji, zatim u Jeni i Leipzigu (od 1867).
DJELA. INSTRUKTIVNA: Kinder-Klavierschule (25 izd.); G; rein praktische Elementar-Klavierschule (novo izd. 1949); Volks-KU Schule der Fingermechanik; Anthologische Klavier-Schule; Wegweiser ponieren fiir Musik-Dilettanten, 1858; Theoretisch-praktische Modul 1859; Katechismus der Harmonielehre, 1874—79. LIT.: R. Sietz, Heinrich Wohlfa hrt, MGG, XIV, 1968.
WOHLFART, Karl, švedski klavirski pedagog i koi (Sodra Vi, Smaland, 19. XI 1874 ■— Stockholm, 30. I U Stockholmu studirao kompoziciju na Konzervatoriju (J gren, E. Elberg), a klavir kod R. Anderssona; usavršavao ; linu kod H. Bartha i H. Pfitznera. Od 1901 nastavnik kla 1911 orguljaš u Sundbvbergu, a 1913—65 vodio je vlastitu školu u Stockholmu. DJELA. ORKESTRALNA: koncertna kompozicija za klavir : 1901; romanca za violinu i orkestar; Svensk rapsodi, 1903; uvertira KLAVIRSKA: sonata; niz kraćih ko mpozicija. — VOKALNA: i salfar za bariton, muški zbor i orkestar; Sten Šture za muški zbor : Den afvundsvdrde za bariton i orkestar; solo-pjesme. — INSTRU1 Piano škola, 1913 (58. izd. 1936); Pianotekniken, 1916; Etyder, 1922 LIT.: A. Helmer, Karl Adrian Wohlfart, MGG, XIV, 19Ć8.
VVOHLGEMUTH, Gerhard, njemaĉki kompozitor furt na Majni, 16. III 1920 —). Prekinuvši studij medicir se kao samouk kompozicijom. God. 1949—56 muziĉki naklada Mitteldeutscher Verlag u Halleu i F. Hofmeister u gu. Od 1958 predaje muziĉku teoriju i muzikologiju na zitetu u Halle-Wittenbergu. DJELA. ORKESTRALNA: 2 simfonije, 1955 i 1958; simfonij koncert za violinu, 1963; Concertino za klavir i orkestar, 1948; Concerlir i gudaĉe, 1957; suita, 1953; Eest-Ouvertiire, 1960. Varijacije (meta na Handelovu sarabandu, 1958; na Verdijev napjev, 1963 i na Tel< temu, 1964; 3 plesa Heitere Musik, 1952. Kompozicije za orkestar har — KOMORNA: 2 gudaĉka kvarteta, 1960 i 1968; sekstet za gudaĉ 1955; sonata za violinu i klavir, 1955. — KLAVIRSKA: 2 sonate; 3 1944—49; suita, 1947. — DRAMSKA: opera Tili, 1956; balet Provi Liebeslied, 1956; scenska i filmska muzika. — VOKALNA: oratorij Wandlung, 1961; kantata Genossen, der Sieg ist errungen, 1971; zborovi pjesme; solo-pjesme.
WOHNHAAS, Theodor, njemaĉki muzikolog (Kirchh anden, Pfalz, 4. VII 1922 —). Studij muzikologije s dok završio 1959 na Univerzitetu u Erlangenu. Od 1958 u Er asistent Muzikološkog seminara, od 1965 konzervator i i akademski direktor. DJELA: Leistungen der Reichsstadt zur Ratsmusik, Der NotenbO reichsstadtisch niirnbergisch Ratsmusik, 1959; J. Weinlein, Medicus cus Rothenburgo-Tuberanus, Jahrbuch fiir frankische Landesforschun Der Augsburger Orgelstreit von 1612—14, Zeitschrift fiir baverische geschichte, 1967; Der Orgelbau in Franken, KMJB, 1967 (sa H. Fif Nurnberger Gesangbuchdrucker und -verleger im 77. Jahrhundert, Fest Stablein, 1967; Die Orgelbauer Schonat in Franken und den Niederlandt frankisches Jahrbuch fiir Geschichte und Kunst, 1968 (sa H. Fischero Leben und Werk des Augsburger Domkapellmeisters F. Bu'hler, IJ6O—1& buch des Vereins fiir Augsburger Bistumsgeschichte, 1970; Die Endter berg als Musikdrucker und Musikverleger, Festschrift W. Schmiede Suddeutsche Orgeln aus der Zeit vor 1900, Beitrage zum Orgelbau in Štit land, 1973 (sa H. Fischerom).
WOJCIECHOWSKI (Wojcikowski, Woicikowski), poljski plesaĉ, koreograf i baletni pedagog (Varšava, 20. — ). Klasiĉni balet uĉio u Varšavi (E. Cecchetti). Od 191 trupe Ballets russes S. Djagileva u kojoj je, kao jedan od najc nijih karakternih plesaĉa svoga vremena, postigao izvanrei pjehe u baletima Les Femmes de bonne humeur (Scarlatti) de (Satie), Les Matelots (Auric), Les Noces (Stravinsk Gods Go a'Begging (Handel) i Le Bal (Rieti). Nakon Djagi smrti (1929) plesao u trupi A. Pavlove, a 1932—34 u Ballet 1 Monte Carlo. Tu se istakao u koreografijama G. Balanchina rier, Cotillon; Auric, La Concurrence) i L. Massina (Bizs d'enfants; Francaix, Beach). Povremeno nastupao i u Tht la Danse i na pariškoj Operi. Nakon turneje po SAD gosi Evropi i bio solist trupe Ballet Russe du Colonel de Basil. C profesor na Baletnoj školi varšavske Opere, 1960 djelovao sinovoj trupi Ballet Europeo u Nerviju, a 1961 postao balet stor London Festival Balleta. Danas je pedagog u Baletnom Bonnskog univerziteta. God. 1969 u Kolnu, a 1970 u Antv koreografirao balet Petruška (Stravinski). W6JCIK-KEUPRULIAN, Bronislavva, poljski mu (Lavov, 6. VIII 1890 — Varšava, n. IV 1938). U Lavov torirala 1917 iz muzikologije i završila Konzervatorij. God. 25 asistent Muzikološkog instituta i profesor Konzervatorij; vovu; 1934 habilitirala u Krakovu. Od 1931 u Varšavi. U njezina interesa bili su Chopinovi stilski problemi; njezino vrednije djelo monografija Melodyka Chopina. DJELA: Tance polskie J. Fischera z Augsburga, Kwartalnik mi 1914; O balladach St. Moniuszki do slov) A. Mickiezaicza, Gazeta m 1919; J• Fischer von Augsburg als Suitenkomponist (disertacija), ZFMW, ic O typowych postaciach w melodyce Chopina, Lwowskie wiadomošci lit< muzvczne, 1926; Problemy formy w muzyce romantycznej, poglavlje u mo Romanlyzm zv muzyce, Varšava 1928; Un Disciple de Jean Baptiste Lully Fischer, Revue de musicologie, 1929; O polifoniji Chopina, Kwartalnik nu 1929; Szkice muzykologiczne (zbirka muzikoloških radova i ĉlanaka^ Melodyka Chopina, 1930; O trioli w mazurkach Chopina, Spomenica A. skom, 1930; Wariacje i technika wariacyjna Chopina, Kwartalnik mi
WĆJCIK-KEUPRULIAN — WOLF 931; O czynnikach stylu Chopina, u zbirnoj biografiji Chopin, 1932; Chopin zbirka radova i ĉlanaka), 1933; Elemente des Volksliedes in Chopins Melodik, lavische Rundschau, Prag 1933; Stanozvisko muzykologii w systemie nauk, .azprawy i notatki muzykologiczne, 1934; Elementy ludozuej rytmiki pohkiej zv \uzyce Chopina, Spomenica L. Lipinskom, 1936. LIT.: 5. Zetowski, Bronislawa W6jcik-Keuprulian, Muzyka polska, Varšava 938. — Z. Lissa, Bronislawa W6jcik-Keuprulian, MGG, XIV, 1968.
VVOLDEMAR, Michel (pravo prezime Michel), francuski iolinist i kompozitor (Orleans, 17. VI 1750 — Clermont-Ferand, 19. XII 1815). Uĉenik A. Lollija. Duţe vremena muziĉki lirektor putujuće kazališne druţine. Violini je dodao petu c ţicu 1a je tako dobila dubinu viole; taj je instrument prozvao violonalto. DJELA: 3 koncerta za violinu i orkestar; koncert za violon -alto i orkestar. - KOMORNA: gudaĉki kvartet; dueti za 2 violine, te za violinu i violu; Soates fanlomagiques\ 12 kompozicija za violinu solo. — INSTRUKTIVNA: rrande methode de violon; Methode d'Alto; Methode de Clarinette; Le nouvel rt deVarchet; L'Etude elementaire deVarchet moderne; Tableau melo-tachygraphi~
WOLF, Ernst VVilhelm, njemaĉki kompozitor (Grossenbeh-ingen, Gotha, kršten 25. II 1735 — Weimar, pokopan 1. XII 792). Nakon studija muzike u jeni i kraćeg boravka u Leipzigu Nurnbergu djelovao od 1761 kao koncertni majstor i zborovoda 1 Weimaru. LIT.: F. Gothel, Michel Woldemar, MGG, XIV, 1968.
DJELA. ORKESTRALNA: 15 simfonija; 17 kompozicija za male orkesralne sastave; 25 koncerata za ĉembalo ili klavir (20 štampano). — KOMORNA: :j gudaĉkih kvarteta (6 štampanih); klavirska trija; klavirski kvarteti; klavirski :vinteti; 4 kvinteta za klavir, flautu, violinu, violu i violonĉelo; sonata za violinu klavir. — Oko 40 sonata za klavir. — DRAMSKA. Više od 20 opera: Das losenfest, 1770; Die Dorfdepulierten, 1772; Die treuen Kohler, 1773; Das grosse Loos, 1774; Der Abend im Walde, 1775. — VOKALNA: oratoriji Jesus in Geth-■emane, 1780 i Die Erscheinung Chrisli, 1877; solo-pjesme. — SPISI: Auch 'ine Reise, aber nur eine kleine musikalische, 1784; Musikalischer Unterricht, fiir Liebhaber. . . , 2 sv., 1788 (II izd. 1804) i dr. NOVA IZD.: neka instrumentalna djela obj. su H. Engel (1931), H. Al brecht (1956) i dr. LIT.: J. F. Reichardt, Ernst Wilhelm Wolf, Berlinisches Archiv der Zeit, ,795 . — j, Brockt, Ernst Wilhelm Wolf: Leben und Werke (disertacija), Wien 1927. — E. W. Bohme, Ernst Wilhelm Wolf, ZFMW, 1932—33- — P- Thah : mann, Ein weimarischer Hof-kapellmeister der Goethezeit: E. W. Wolf, Arnstadter Anzeiger, 1932.— D. Hartivig, Ernst Wilhelm Wolf, MGG, XIV, 1968.
WOLF, Georg Friedrich, njemaĉki muziĉki teoretiĉar i kompozitor (Hainrode kraj Sondershausena, 12. IX 1761 — Wernigerode, 23. I 1814). Od 1767 u Nordhausenu, uĉio muziku kod Frankensteina i Ch. G. Schrotera; nastavio studij u Gottingenu i Halleu. Od 1785 u Stolbergu uĉitelj i kapelnik na dvoru grofa Stolberga; od 1801 u Wernigerodeu muziĉki direktor grofa Stolberga, orguljaš ţupne crkve i kantor. Premda mlaĊi od Mozarta, W. kao kompozitor i teoretiĉar pripada preteţno prijelaznom pretklasiĉnom razdoblju. t in der Singekunst, 1784 (II popravljeno i prošireno i rundliche Singschule oder Unterricht in der musicalisch S i k 8) Kf i l i h Li
n g, 74 ( p p j p i z d . 1 7 8 9 ; no vo iz d . kao Grundliche Singschule oder Unterricht in der musicalisch richtigen und zierlichen Singekunst, 1800); Kurzgefasstes musicalisches Lexicon (Es enthdlt die Kunstmorter), 1787 (III prošireno izd. 1806; novo izd. kao Allgemeines musicalisches Lexicon, 1800; danski 1801, II izd. 1813). — IZDANJA: zbirka djela raznih autora Trauermotetten fiir Singchore, 1786. LIT.: G. Schroder-Auerbach, Georg Friedrich Wolf, MGG, XIV, 1968.
WOLF, Hugo, austrijski kompozitor (Slovenjgradec, 13. III 1860 —• Beĉ, 22. II 1903). Muziĉki je talent oĉitovao već u ranom djetinstvu. Prvu muziĉku pouku dobio je od svog oca i od mjesnog
Radna soba H. Wolfa
739
uĉitelja S. Weixlera. God. 1870 polazi gimnaziju u Grazu i uz to uĉi violinu kod F. Caspara na školi Musikvereina, a klavir kod J. Buwe. God. 1871—73 nastavlja školovanje u konviktu benediktinskog samostana St. Paul u Koruškoj, a 1873—75 na gimnaziji u Mariboru. Za uĉenje nije pokazivao nikakav interes, jer ga u to vrijeme već potpuno zaokuplja muzika. »Ja tako volim muziku! Ona je za mene i hrana i piće. Ali, ako Vi baš nikako nećete da postanem muziĉar, ne muzikant kako Vi mislite, ja ću poslušati«, pisao je W. iz Maribora svom ocu. God. 1875 dobio je ipak oĉev pristanak da se upiše na H. WOLF. Rad L. Nauera Konzervatorij u Beĉu, gdje studira klavir kod W. Schennera, a harmoniju kod R. Fuchsa, ali je nakon dvije godine iskljuĉen zbog neslaganja s disciplinom zavoda i s pedagoškim metodama svojega profesora kompozicije F. Krenna. Tada nastavlja da uĉi sam fanatiĉnim marom i upornošću te prouĉava poglavito djela J. S. Bacha, Beethovena, R. Schumanna i H. Berlioza. Beĉke izvedbe opera Tannha'user i Lohengrin, 1875, i poznanstvo sa R. Wagnerom odsudno su utjecali na mladog Wolfa. »Postao sam ■vvagnerijanac«, piše on ocu. To je doţivotno i ostao; bio je jedan od najboljih poznavalaca i najoduševljenijih propagatora muziĉkih i teoretskih djela R. Wagnera. U jesen 1881 W. postaje drugi operni dirigent u Salzburgu, ali već u januaru iduće godine napušta to mjesto i vraća se u Beĉ, koji je ostao središte njegove djelatnosti do kraja ţivota. Ţivot mu je ispunjen brigama i odricanjem, jer je upućen na potporu roditelja i davanje privatne pouke, što ga je ozlovoljavalo i iscrpljivalo. God. 1884—87 piše muziĉke kritike za pomodni tjednik Wiener Salonblatt, gdje veliĉa R. Wagnera, a oštro napada J. Brahmsa. Time, kao i beskompromisnim stilom svojih kritika, izaziva neprijateljstvo mnogih utjecajnijih muziĉara. Nakon oĉeve smrti (1887) ţivi u bijedi većinom u Beĉu, povremeno u Waidhofenu i Maverlingu, a kasnije i kod svojih prijatelja u Perchtoldsdorfu kraj Beĉa i Matzenparku kraj Brixlegga. U tome razdoblju W. medu ostalim komponira Gudaĉki kvartet u d-molu (1878—84) s mottom iz Goetheova Fausta: »Entbehren solist du, solist entbehren«, simfonijsku pjesmu Penthesilea (1883—85) prema tragediji H. Kleista i niz solo-pjesama od kojih su neke već posve zrela djela (npr. Alausfallensprilchlein, 1882, na stihove E. Morikea i Zur Ruh, 1883, na tekst J. Kernera). God. 1888 omogućili su mu prijatelji da objavi Sechs LieĊer fiir eine Frauenstimme i Sechs Gedichte. Taj dogaĊaj kao da je oslobodio Wolfovu stvaralaĉku moć. Sve ono što ga je dotad u poeziji privlaĉilo i impresioniralo probilo je elementarnom snagom: oko 200 solo-pjesama na stihove E. Morikea, J. Eichendorffa, Goethea i G. Kellera, te španjolske pjesme u prijevodu R. Geibela i P. Hevsea nastalo je 1888—90. Te zbirke solo-pjesama predstavljaju ujedno najveći dio njegova ţivotnog djela. U to vrijeme W. stjeĉe sve širi krug poklonika i prijatelja koji podupiru njegovu afirmaciju. Tako su F. Love i J. Schalk uvrstili njegove solo-pjesme u programe koncerata beĉkog Wagnerova društva; zimi 1888—89 W. prvi put javno nastupa na tim beĉkim koncertima kao pratilac tenora F. J agera, istaknutog interpreta njegovih pjesama. Studija Neue Lieder-Neues Leben, koju je J. Schalk objavio 1890 u Miinchenu, takoĊer je pridonijela propagiranju Wolfovih solo-pjesama. God. 1890 W. odlazi prvi put u Njemaĉku gdje nalazi nove prijatelje ■— zaštitnike i štovatelje te u Mainzu pregovara s izdavaĉkom kućom Schott. Nakon povratka u Beĉ pisao je prijatelju Wetteu u Koln: »Uplašile su me tvoje zanosne himne o mojoj umjetnosti. Piće oduševljenja bilo mi je dodijeljeno uvijek samo u homeopatskim kapljicama, a ti na mene istresaš ĉitavo bure entuzijazma i utapaš me u tom!« Idućih godina W. putuje u nekoliko navrata u Njemaĉku radi izvedbi vlastitih djela: 1891 prisustvuje u Mannheimu izvedbi vokalno-instrumentalne kompozicije Christnacht, 1892 daje koncert u Berlinu, a 1894, nakon praizvedbe svojih djela Elfenlied i Der Feuerreiter u Berlinu, koncertira u Darmstadtu, Stuttgartu, Mannheimu i Tubingenu, doţivljavajući sve veće uspjehe. Još u vrijeme intenzivnog rada na solo-pjesmama W. je bio opsjednut ţeljom da komponira komiĉnu operu. God. 1895 završio je operu Der Corregidor na libretto Rose Mavreder (prema djelu španjolskog pjesnika G. de Alarcona El Sombrero de tres picos), koja je s uspjehom izvedena 1896 u Mannheimu. »Ja idem ususret ruţiĉastoj budućnosti« pisao je W. 1897 svojoj majci. Iste godine bilo je osnovano u Beĉu društvo Hugo Wolf Verein. Ali usred napornoga rada na novoj oper
740
WOLF
Manuel Venegas poĉeli su se kod njega sve jaĉe oĉitovati znakovi dramskih scena. Svaki ciklus ima vlastitu fizionomi progresivne paralize, a u jesen 1897 nastupilo je potpuno duševno pjesniĉkoj podlozi na kojoj poĉiva. Tako ciklus pjesai poremećenje, tako da je otpremljen u privatno ljeĉilište W. Svet- hove E. Morikea daje plastiĉnu kroniku svagdašnjega ; loga svijeta. Jednostavnost i srdaĉnost odjekuju iz ĉii lina u Beĉu. Nakon prolaznog poboljšanja W. napušta poĉetkom lusa, a osobito iz pjesme Verborgenheit, jedne od na; 1898 ljeĉilište i sa sestrom putuje u Graz, Celje, Trst, Piran, Mali Lošinj i Opatiju. U oktobru iste godine njegovo se stanje ponovno nijih Wolfovih pjesama. Neke pjesme iz te zbirke W. je glas i orkestar pogoršalo; nakon pokušaja samoubojstva u jezeru Traunsee, erreiter). U zb etheove smješten je u bolnicu za stiho obuhvatio sva duševne bolesti u Beĉu, gdje pjesnikova se je umro u 42. godini ţivota. mladenaĉko d metheus), W. se nije uvijek mogao godi niĉke zrelosti posvećivati komponiranju, Meister) i poz ( pa tok njegove stvaralaĉke Westostlicher Zbirka djelatnosti pruţa osebujnu i Spanisc buch obuhvaća "i rijetku sliku. Njegova je svjetovne pje jima se invencija povremeno sasvim odrazi tanje vjerske n izostajala; nakon razdoblja rotike, takokai no za (1888—90) u kojemu je mentalit laća. U toj zbi stvarao neodoljivom snagom, nisu izgraĊeni njolskim svjeţinom i energijom, dofolkk tivima; iako ju lazili su mj'eseci, pa godine goĊene, one i] zuju u kojima nije bio u stanju njemaĉki Wolfova se da napiše ni jednu jedinu dovezuje na majstora notu. Od toga je jako trpio i njema te su patnje svakako ubrzale da iz prve polovine njegovo potpuno zamraĉenje XIX st., na F. uma. Schuberta, a na R. Umjetniĉko i historijsko Schumanna. Potpuno znaĉenje Huga Wolfa individualnom temelji se na njegovim solopjesmama. Uz istanĉani literarni ukus W. je posje- H. WOLF, Seemanns Abschied, autograf primjenom n tignuća W. je izgradio vlastiti stil te je, uz J. Brahmsa drugi dovao naroĉitu sposobnost da pjesniĉkoj rijeĉi poda adekvatan vrhunac njemaĉkoga Lieda u drugoj polovini XIX fovo muziĉki izraţaj, pri ĉemu je poetska misao bila za njega najviši zakon. »Ĉitaj prije svega poeziju kao jedini praizvor moga muziĉ- djelo odraz je njegova karaktera i umjetniĉkoga mora od koga govora«, pisao je E. Humperdincku. U tom smislu simboliĉni konvencionalnosti i ispraznoga fraziranja ono potvrc fovo uvjerenje; »Umjetnost je strašna, ona ne trpi ništa 1 su već i naslovi pojedinih Wolfovih ciklusa, u kojima je na prvome mjestu istaknuto ime pjesnika, dok ime kompozitora stoji u po- loviĉno... Bit' il' ne bit', moći ili ne moći — to je pitanje« zadini. Wolfovi biografi istiĉu, da je prije izvoĊenja svojih solo-- O. Groheu, 1890). DJELA. ORKESTRALNA: simfonija u B-duru (g-molu; pjesama prijateljima obiĉavao najprije izraţajno proĉitati pjesmu. 1876—77; simfonijska pjesma Penthesilea, 1883—85; koncert za vio] Ni jedan kompozitor prije Wolfa nije tako snaţno istaknuo primat vršen), 1875; Italienische Serenade za mali orkestar, 1892 (preradb pjesnika. Wolfo-va za gudaĉki kvartet iz 1887). — KOMORNA: gudaĉki kvartet u d-m< melodija izvire iz rijeĉi, 84; Intermezzo u Es-duru za gudaĉki kvartet, 1886; serenada u G -d kvartet, 1887. — KLAVIRSKA: Varijacije, 1875; Rondo cc iz njezina poetskog Ċaĉki B-duru, 1876; Humoreske, 1877; Schlummerlied (obj. pod naslovom 1 ugoĊaja i psihološki u zbirci Aus der Kinderzeit), 1878; Scherz und Spiel (u Aus der 2), motivirane deklamacije 1878; fantazija na operu Zar und Zimmermann A. Lortzinga na opere Die Meistersinger von Niirnberg i Die Vfalkiire R. Wagnera, teksta. U-vjeren u — DRAMSKA: opere Der Corregidor, 1895 i Manuel Venegas (n umjetniĉku opravdanost 1897. Scenska muzika: Prinz von Homburg (H. v. Kleist; nedovrše: Wagne-rova postulata o Das Fest auf Solhaug (H. Ibsen), 1890—91. — VOKALNA: Chri A. Platena^ za sole, zbor i orkestar, 1886 —89; Elfenlied (SI jedinstvu tona i rijeĉi tekst sopran,,ţenski zbor i orkestar, 1889—91; Der Feuerreiter za mješi W. je u svojim solo- za orkestar (preradba istoimene solo-pjesme na stihove E. Morikea), 189. pjesmama raspjevanost i hymnus za mješoviti zbor i orkestar (preradba solo -pjesme Morgensl virtuozitet melodije tekst R. Reinicka), 1897; Dem Vaterland za muški zbor i orkestar, geistliche Lieder nach Gedichten von Eichendorff za mješoviti nadomjestio Sechs (preradbu za muški zbor obj. M. Reger), 1881; nekoliko pjesama deklamatorsko- zbor. Oko 300 solo-pjesama: 40 pjesama na tekstove H. Heinea, t Autograf H. Wolfa recitativnim elementom, bogatim i R. Reinicka i dr., 1876—90 (obj. R. Hass i H. Schultz u 4 sv. kao Ne od 1936 dalje); iz Lieder aus der Jugendzeit, 1877—78 (obj istanĉanim harmonijama i raznovrsnim ritmovima. S palete Werke Lieder fiir eine Frauenstimme, 1877—-82; Gedichte von Eichendo tonaliteta nepogrešivo je izabrao onaj, koji reflektira osnovnu Sechs 88; Sechs Gedichte von Scheffel, Morike, Goethe undKerner, 1883—8 boju pjesme, a smionim kombinacijama tonaliteta, postizavao je von Eduard Morike, 1888; Gedichte von Goethe, 1888—89; Drei G psihološki uvjetovane kontraste i nijanse. Kako tonalitet kod Robert Reinick, 1888—98; Vier Gedichte nach Heine, Shakespeare und L Spanisches Liederbuch, nach Heyse und Geibel, 1889—90; A njega nije nasumce odabran, nego je uvjetovan poetskom misli, 1888—-96; Sechs Gedichte von Keller, 1890; Italienisches Liederbuch, nach Paul Wolfove se solo-pjesme po pravilu ne daju transponirati. U 1890—-91 i II, 1896; Drei Gesdnge aus Ibsens »Das Fest auf Solhaug*, rafiniranom isko-rišćivanju kromatike naziru se utjecaji Wagnerovih Drei Gedichte von Michelangelo, 1897. Oko 20 solo-pjesama na tekstoi Goethea prer. sam autor za glas i orkestar, 1889 —97. — SPISI 1 »tristanovskih« harmonija. Klavir se u Wolfovim solo-pjesmama iMusikalische Kritiken (obj. R. Batka i H. Werner), 1912; Briefe an E stapa s glasom u harmoniĉan sklad i jedinstvo. Pri tome kod mann (obj. E. Hellmer), 1903; Briefe an Hugo Faisst (obj. M. Haberlai Wolfa, sliĉno kao i u Schumanna, vokalnu liniju većinom nosi Briefe an schmabische Freunde, Siiddeutsche Monatshefte, 1904; Brief (obj. H. Werner), 1905; Ungedruckte Briefe an Paul Muller (obj. ] klavirski part koji je, meĊutim, ritmiĉki napetiji i jezgrovitiji. Kao Grohe 1905; Familienbriefe (obj. E. Hellmer), 1912; Briefe an Rosa R. Schumann i W. je u preludijima, interludijima i postludijima PJB, (obj. H. Werner), 1921; Briefe an Henriette Lang, obj. isti, 1922; BrieJ svojih pjesama izrazio komentar ili epilog pjesnikovih misli. rich Potpeschnigg (obj. H. Nonveiller), 1923; Ungedruckte Briefe an Izraţajnu snagu klavira W. je uzdigao do orkestralnih razmjera, (obj. R. Schaal, 1968); Briefe. . . an Schzoester Adrienne (obj. E. Wei — Popis djela obj. P. Muller (Hugo Wolf: Verzeichnis seiner Wer pa se ĉesto govori LIT.: Gesammelte Aufsatze iiber Hugo Wolf (2 sv.), izdanje H 0 simfonizmu njegovih vokalnih kompozicija. W. je komponirao Verein, Wien 1898—99. — E. Hellmer, Das Corregidor von Hugo V 1900. — E. Decsey, Hugo Wolf (4 sv.), Berlin i Leipzig 1903—1 1 niz pjesama s jednostavnim, zaokruţenim melodijama, u stilu Haberlandt, Hugo Wolf: Erinnerungen und Gedanken, Leipzig 1903 ( narodne pjesme, u kojima je primjenio strofni oblik i tradicio no izd. Darmstadt 1911). — P. Muller, Erinnerungen an Hugo Wolf nalnu klavirsku pratnju, ali ta vrsta solo-pjesama nije karakteri — Isti, Hugo Wolf, Berlin 1904. — K. Heckel, Hugo Wolf in sei stiĉna za njegov kompozitorski lik. W. je ostavio šest većih zbir haltnis zu R. Wagner, Munchen i Leipzig 1905. — E. Schmitz, H Leipzig 1906. — E. Neumiann, Hugo Wolf, London 1907 (njem ki pjesama, svaku na stihove drugoga pjesnika. U njima se na Leipzig 1910; nova izd. London 1963 i New York 1966). — R. Rollc lazi veliko bogatstvo formi; od dvodijelnih i trodijelnih, sloţe ciens d'aujourd'hui, Pariš 1908. — F. Austin, The Songs of Hugo Wo nih i prokomponiranih pjesama do balada, slobodnih fantazija i dings of the Musical Association, 1912, 38. — E. Hellmer, Hugo \ Persfinlichtkeit in Briefen, Leipzig 1912. — M. Morold, Hugo Wol 1912. — H. Werner, Hugo Wolf in Maverling, Leipzig 1913. —
WOLF — WOLFF Hugo Wolf, Torino 1914- — E. Decsey, Hugo Wolf, Das Leben und das Lied, Berlin 1919. — E. Hellmer, Hugo Wolf: Erlebtes und Erlauschtes, Wien 1921. — H. Werner, Der Hugo Wolf-Verein in Wien, Regensburg 1921. — G. Schur, Erinnerungen an Hugo Wolf, Regensburg 1922. — H. Werner, Hugo Wolf in Perchtoldsdorf, Regensburg 1925. — R. Kukula, Erinnerungen eines Bibliothekars, Weimar 1925. — H. Werner, Hugo Wolf und der Wiener Akademische Wagnerverein, Regensburg 1927. — K. Grunsky, Hugo Wolf, Leipzig 1928. — B, Benevisti-Viterbi, Hugo Wolf, Roma 1931. — K, Varges, Der Musikkritiker Hugo Wolf, Magdeburg 1934. — W. Ford, The Heritage of Music, II, Hugo Wolf, Oxford, 1934. — H. Hecaen, Manie et inspiration musicale: le cas Hugo Wolf, Bordeaux 1934. — G. Bieri, Die Lieder von Hugo Wolf, Bern 1935. — H. Schouten, Hugo Wolf, mensch en componist, Amsterdam !935- — F. Eckstein, Alte unnennbare Tage, Wien 1936. — K. Geiringer, Hugo Wolf and Frieda von Lipperheide, Some Unpublished Letters, Musical Times, 1936. — A. Ehrmann, Hugo Wolf: sein Leben in Bildern, Leipzig 1937- — R- Litterscheid, Hugo Wolf, Potsdam 1939. — W. Rauschenberger, Ahnentafeln beriihmter Deutscher. Ahnentafel des Komponisten Hugo Wolf, Leipzig 1940. — A. Aber, Hugo Wolf's Posthumous Works, Music Review, 1941. — M. Graedener-Hattinbergg, Hugo Wolf: vom Wesen und Werk des grossten Liedschopfers, Wien i Leipzig 1941 (novo izd. 1953). — W. Legge, Hugo Wolf's Afterhoughts on his Morike Lieder, Music Review, 1941. — A. Liess, Hugo Wolf und die Steiermark, Das Joanneum, 1943. — F. Walker, Hugo Wolf's Spanisch and Italian Songs, Music and Letters, 1944. — Isti, The History of Wolf's Italian Serenade, Music Review, 1947. — Isti, Hugo Wolf's Vienna Diary, 1875—76, Music and Letters, 1947. — A. Orel, Hugo Wolf, Wien 1947. — A. Tausche, Hugo Wolfs Morikelieder, Wien 1947. — M. Klinckerfuss, Aufklange aus versunkenen Zeit, Urach 1947. — W. Reich, Hugo Wolf-Rhapsodie. Aus Briefen und Schriften, Zurich 1947. — E. Stahl, Die Jugendlieder Hugo Wolfs (disertacija), Gottingen 1949. — G. Mackezoorthe-Young, Goethes Prometheus and its Settings by Schubert and Wolf, Proceeding of the Royal Musical Association, 1950—51. — A. Orel, Hugo Wolf's Musik zu Ibsens »Fest auf Solhaug« und ihre ungeschriebene Ouvertiire, SMZ, 1951. —> F. Walker, Hugo Wolf: a Biography, London 1951 (s potpunim popisom djela, najnovije izd. 1974; njem. prijevod: Graz, Wien i Koln 1953). — Isti, Hugo Wolf, Music and Letters, 1952. — M. Carner, Hugo Wolf, Musical Times, 1952. — N. Loeser, Wolf, Haarlem i Antwerpen 1955. — U. Sennehenn, Hugo Wolfs Spanisches und Italienisches Liederbuch (disertacija), Frank furt am Main 1955. — 5. Eishold, Der Gehalt der Lyrik Morikes in der Vertonung von Hugo Wolf (disertacija), Berlin 1956. — R. Stephan, Hugo Wolf, Berlin 1958. — P. Hamburger, The Interpretation of Picturesque Elements in Wolf's Songs, Tempo, 1958. — R. U. Ringger, Zur Formbildenden Kraft des vertonten Worte, Analytische Untersuchungen an Liedern von Hugo Wolf und Alban Berg, SMZ, 1959- — F. Walker, Gesprache mit Hugo Wolf, ibid., 1960. — D. Cooke, Hugo Wolf, Musical Times, 1960. — 77. Byjib$uyc> Tyro Bojibtb, CoBeTCKan jvvy3biKa, 1960. — W. Bollert, Hugo Wolf, »Corregidor«, Mušica, 1960. — W. Reich, Dokument eines Gesprachs, Zur Wiener Erstauffiihrung von Wolfs »Corregidor«, Mušica, 1960. — D. Lindner, Hugo Wolf: Leben, Lied, Leiden, Wien 1960. — E. Sams, The Songs of Hugo Wolf, Lon don 1961. — R. Egger, Die Deklamationsrhythmik Hugo Wolfs in historischer Sicht, Tutzing 1963. — V. Levi, »L'Italienisches Liederbuch« di Hugo Wolf, Rivista Italiana di Musicologia, I, 1966. — E. Nick, Hugo Philipp Jakob Wolf, MGG, XIV, 1968. — E. Werba, Hugo Wolf oder der zornige Romantiker, Wien 1971. — W. Schuh, Spiegel eines Tagebuchs, Hugo Wolf, SMZ, 1972. V. Man.
WOLF, Johannes, njemaĉki muzikolog (Berlin, 17. IV 1869 — Miinchen, 25. V 1947). Studirao u Berlinu, na Visokoj školi za muziku i na Univerzitetu (Ph. Spitta), zatim u Leipzigu, gdje je doktorirao 1893. Od 1902 predavao u Berlinu na Univerzitetu, a 1907—27 i na Institutu za crkvenu muziku. God. 1915 bibliotekar u muziĉkom odjelu Pruske drţavne biblioteke (1928—34 direktor). God. 1937 predavao o srednjovjekovnoj muzici na univerzitetu u Cambridgeu. W. je jedan od najistaknutijih predstavnika nje maĉke muzikologije, velik autoritet na podruĉju srednjovjekovne muzike i muziĉke paleografije kojom se za cijelog ţivota bavio i kojoj je posvetio nekoliko kapitalnih djela i priruĉnika. Kao izdavaĉ teoretskih djela i kompozicija iz kasnoga srednjeg vijeka i renesanse omogućio je bolje poznavanje muziĉke kulture tih vremena. DJELA. SPISI: Ein anonymer Musiktraktat des 11.-12. Jahrhunderts (disertacija), 1893; Geschichte der Mensuralnotation von 1250—1460 nach den theoretischen und praktischen Ouellen (3 sv.), 1904 (novi otisak 1965); Deutsche Lieder des 15. Jahrhunderts, Liliencron-Festschrift, 1910; Handbuch der Notationskunde (2 sv.), 1913—19 (najznaĉajnije Wolfovo djelo; novi otisak 1963); Musikalische Schrifttafeln fiir den Unterricht in der Notationskunde, 1922—23; Die Tonschriften, 1924; Altfldmische Lieder des 14. und 15. Jahrhunderts, Kongressberricht Basel, 1924; Geschichte der Musik in allgemeinverstdndlicher Form (3 sv.), 1925—29 (V španjolsko izd. 1965); Zur Geschichte der Musikabteilung der Staatsbibliothek, 1930; L'arte del biscanto dajacopo da Bologna, Spomenica Th. Kroyeru, 1933; L'Italia e la mušica religiosa, RMI, 1938; Musik und Musikzvissenschaft, P. Raabe-Festschrift, 1942 i dr. —• IZDANJA: Mušica practica (B. Ramis de Pareja, 1482); Tractato vulgare de canto figurato (F. Caza, 1492), 1922; Dilucide et probatissime demostratione (G. Spataro, 1521), 1925; Breve e facile maniera d'essercitarsi a far passaggi (G. L. Conforto, 1593), 1922. Obj. IV izd. GrundHss der Musikzvissenschaft H. Riemanna, 1928. Izdao nadalje djela J. R. Ahlea (DDT, V), G. Rhawa (DDT, XXXIV), H. Isaaca (DTO, XIV, 1 i XVI, 1) i J. Obrechta (sabrana djela u 30 sv., 1908—21) te Mušica fiorentina nel secolo XIV (u zborniku La nuova mušica, IV, 1899) i Mušica fiorentina del secolo XV—XVI (ibid., XII, 1907). Zbirku primjera iz muziĉke prošlosti Alte Sing- und Spielmusik, 1926 (II izd. 1931) kao dodatak I svesku svoje Geschichte der Musik . . . (ameriĉko izd. ove zbirke obj. 1950 kao Music of Earlier Times). God. 1955 posthumno je obj. u Wolfovoj redakciji ĉuvena Squarcialupijeva zbirka polifone firentinske muzike XIV st. (Codex Squarcialupi). Za Berlinsku akademiju znanosti sastavljao je W. bibliografiju srednjovjekovnih latinskih muziĉkih traktata koja je imala posluţiti kao temelj kolekcije Corpus scriptorum de mušica medii aevi. — W. je sa O. Fleischerom ureĊivao 1899—1904 veoma znaĉajne muzikološke godišnjake Sammelbdnde der Internationalen Musikgesellschaft, U ĉast Wolfovu izdali su 1929 W. Lott, H. Osthoffi W. Wolffheim spomenicu Johannes Wolf-Festschrift. LIT.: O. Gombosi, Johannes Wolf (1869—1947), MQ, 1948. — O. Kin~ keldey, Johannes Wolf, Journal of the American Musicological Society, 1948. —■ H. Osthoff, Johannes Wolf zum Gedachtnis, MF, 1948. — H. Husmann, Jo hannes Wolf, MGG, XIV, 1968. J. As.
WOLF, Zorka, pjevaĉica, sopran (Šljivoševci kraj Osijeka, 12. III 1926 —). U Zagrebu apsolvirala na Pravnom fakultetu; pje-
741
vanje uĉila kod Ade Vrhovnik-Dietrich i M. Lunzera. Na opernoj pozornici debitirala 1954 u Rijeci kao Micaela (Bizet, Carmeri) i tamo odmah angaţirana. U svojoj umjetniĉkoj karijeri, vezanoj do danas uz Rijeĉku operu, ostvarila je cijeli niz uloga lirskog karaktera u standardnom opernom repertoaru. Pjevaĉica velike muzikalnosti, zvonkih visina, izrazita smisla za scensko oblikovanje, u svojim se kreacijama uvjerljivo unosi u psihološko tumaĉenje likova i njiho vih sudbina. Osim u matiĉnoj kući, gostovala je i na drugim jugo slavenskim i inozemnim opernim pozornicama. Za svoj umjetniĉki rad dobila je Nagradu Milka Tmina, Nagradu grada Rijeke i druga priznanja. K. KO. WOLFF, Christian, ameriĉki kompozitor (Nica, 8. III 1934 —). Profesor klasiĉne filologije i muzike na Harvard University u Cambridgeu (Massachusetts); komponirati zapoĉeo kao samouk, kasnije uĉio kod J. Cagea, D. Tudora i M. Feldmana pod ĉijim se utjecajem razvio u istaknutog predstavnika avangardne muzike. U svojim djelima ostavlja veliku slobodu interpretima, u ţelji da postigne što veće iznenaĊenje i kod slušalaca i kod izvodilaca. DJELA: Burdocks za i ili više orkestara, 1970—71. Za neodreĊene instrumente: For 5 or 10 Players, 1962; In Betzveen Pieces za 3 sviraĉa, 1963; For i, 2 or 3 People, 1964; Pairs za 2, 4 ili 8 sviraĉa, 1968; Toss za 8 ili više instrumenata, 1968; Edges, 1968; Prose Collection, 1969; Tilbury 2 & 3, 1969; Drinks, 1969; Groundspace, 1969; Fits and Starts, 1971; Crazy Mad Love za glasove i instrumente. — KOMORNA: Nine za flautu, klarinet, trublju, rog, trombon, celestu, klavir i 2 violonĉela, 1951; For 6 or 7 Players za flautu, trombon, trublju, violinu, violu, kontrabas i klavir, 1959; For 6 Player za piccolo, klarinet, fagot, trublju, violu i kontrabas, 1959; za gudaĉki kvartet: Sumrner, 1961 i Lines, 1972; kvartet za 4 roga, 1966; Electric Spring 1 za rog, elektriĉnu gitaru, bas-gitaru i kontrabas, 1966; Electric Spring 2 za blokflautu, trombon, elektriĉnu gitaru i basgitaru, 1967—69; Electric Spring 3 za violinu, rog, elektriĉnu gitaru i bas--gitaru, 1968; Trio I za flautu, violinu i violonĉelo, 1951; Trio II za klavir 4--ruĉno i udaraljke, 1961; Duo za violinu; za rog i klavir: Suite II, 1960 i Duo II, 1961; Duo for Violinist and Pianist, 1961. — KLAVIRSKA: Duo for Pia-nists I—//, 1957 i 1958; Duet I za klavir 4-ruĉno, 1960; For Prepared Piano, 1951; For Piano I—//, 1952 i 1953; Suite I za preparirani klavir, 1954; For Piano with Preparations, 1955; For Pianist, 1959; Tilbury 1 za instrument s tipkama, 1969; Snozvdrop za ĉembalo, 1970. — For Magnetic Tape, 1952. — You Blezv za glasove, 1971. — SPISI: Uber Form, Form Raum, 1960; Questions, Collage, 1964, 3—4; Electricity and Music, ibid., 1968, 8. LIT.: M. Nyman, Experimental Music. Cage and Beyond, London 1974.
WOLFF, Christoph, njemaĉki muzikolog (Solingen, 24. V 1940—). Crkvenu muziku studirao u Berlinu i Freiburgu (Breisgau), iz muzikologije doktorirao 1966 u Erlangenu. Nastavnik na Institutu za crkvenu muziku i univerzitetski asistent u Erlangenu, od 1968 profesor muzike i literature na Muziĉkom odjelu Univerziteta u Torontu i od 1970 na Columbia University u New Yorku. DJELA (izbor): Die Rastrierungen in den Originalhandschriften J. S. Bachs und ihre Bedeutung fiir die diplomatische Ouellenkritik, Festschrift F. Smend, 1963; Der Terminus »Ricercar« in Bachs Musikalischem Opfer, Bach-Jahrbuch, 1967; Zur musikalischen Vorgeschichte des Kyrie aus J. S. Bachs Messe in h-molls Festschrift B. Stablein, 1967; C. Paumanns Fundamentum organisandi und seine verschiedenen Fassungen, AFMW, 1968; Der stile antico in der Musik J. S. Bachs (disertacija), Beihefte zum Archiv fiir Musikwissenschaft, 1968; Ordnungsprinzipien in den Originaldrucken Bachscher Werke, Bach Interpretationen, 1969; Die Architektur von Bachs Passacaglia, Acta Organologica, 1969; Die Gestalt alter und neuer Orgeln im niedersdchsischen Raum, ibid., 1970; Publikationen liturgischer Orgelmusik vom 16. bis ins 18. Jahrhundert, Festschrift Ch. Mahrenholz, 1970; Neto Research on Bach's Musical Offering, MQ, 1971.
WOLFF, Hellmuth Christian, njemaĉki muzikolog, kompozitor i slikar (Zurich, 23. V 1906 —■). Na univerzitetima u Halleu i Berlinu studirao muzikologiju (H. Abert, F. Blume, C. Sachs, A. Schering), filozofiju i povijest umjetnosti; 1932 doktorirao iz muzikologije. Od 1942 predavao na Univerzitetu u Kielu i od 1947 u Leipzigu, gdje je 1958 otvorio i odjel za vanevropsku muziku. Glavni je urednik (od 1968) serije Repertoire iconographique de Fopera. Istakao se kao odliĉan poznavalac umjetnosti starih Nizozemaca i barokne opere. DJELA. KNJIGE: Die venezianische Oper in der zvoeiten Hdlfte des JJ. Jahrhunderts (disertacija), 1937; Agrippina — eine italienische Jugendoper von G. F. Handel, 1943; Die Musik der alten Niederldnder, 1956; Die Ha'ndel —■ Oper auf der modernen Biihne, 1957; Die Barockoper in Hamburg 1678—1738 (2 sv.), 1957; Oper. Szene und Darstelung 1600—1700, 1968; Die Oper (3 sv.), 1971—72 (prevedeno na engl.); Originale Gesangsimprovisationen des 16. bis 18, Jahrhunderts, 1972 (prevedeno na engl.). —■ STUDIJE: Die Sprachmelodie im alten Opernrezitativ, Archiv fiir Sprach- und Stimmheilkunde, 1941; Bach und die Musik der Gegenzuart, Kongresni izvještaj, Leipzig 1951; Der Stilbegriff der Renaissance in der Musik der alten Niederldnder, Kongresni izvještaj, Utrecht 1952; Die Gesangsimprovisationen der Barockzeit, Kongresni izvještaj, Bamberg 1953 J Die geistlichen Oden des G. Tranoscius und die Odenkompositi on des Humanismus, MF, 1953—54; Die Variationstechnik in den friihen Messen Palestrinas, AML, 1955; Hugo Riemann, der Begriinder der systematischen Musikbetrachtung, Spomenica M. Schneideru, 1955; Die dsthetische Auffassung der Parodiemesse des 16. Jahrhunderts, Spomenica H. Anglesu, 1958—61; Der Manierismus in der barocken und romantischen Oper, 1966; Buhnenbild und Inszenierung der italienischen Oper 1600—1700, Kongresni izvještaj, Venecija 1968; Manierismus und Musikgeschichte, MF, 1971; L. Leo's Oper »L Andromaca«, Studi musicali, 1972; Halevy als Kunst- und Musikschrifsteller, Spomenica K. G. Fellereru, 1973. —• IZDANJA: Zbirka Deutsche Barockarien aus Opern Hamburger Meister, 1943; djela Grauna, Telemanna, Fuxa, Handela (opera Agrippina, 1943), Mendelssohna i dr.— ORKESTRALNA: Sinfonia da Missa; koncert za obou, 1936; Inferno 1944, 1946; Heitere Musik; suita za komorni orkestar, 1947; serenada za gudaĉki orkestar. — Dva gudaĉka kvarteta; nekoliko sonata. — Klavirske kompozicije. — DRAMSKA. Opere: Die torichten Wunsche; Der Tod des Orpheus, 1948 i Ich lass mich scheiden, 1950. Singspiel Der kleine und der grosse Klaus; scenski oratorij Esther, 1945. —■ Zborovi; solo-pjesme.
742
WOLF-FERRARI — WOLKENSTEIN
WOLF-FERRARI, Ermanno, talijanski kompozitor (Venecija, 12. I 1876 — 21. I 1948). Otac mu je bio ugledni njemaĉki slikar, a majka Talijanka. Kompoziciju studirao u Miinchenu 1893—95 kod J. Rheinbergera. God. 1902—12 direktor konzervatorija Benedet-to Marcello u Veneciji. Kasnije predavao na Mozarteumu u Salz-burgu. Ţivio je u Gornjoj Bavarskoj, od 1939 u Miinchenu 1 zatim ponovo u Veneciji. W.-F. je prvenstveno kazališni kompozitor; još toĉnije, on je jedan od najznaĉajnijih predstavnika talijanske komiĉne opere u prvim decenijima XX st. U tom smislu za nj su najkarakteristiĉnije E. WOLF-FERRARI komiĉne opere što ih je pisao na tekstove iz Goldonijeva teatra. U nji ma ţivi stara Venecija, oţivljuje nekadašnja opera buffa, niţu se vedri ugoĊaji iz ţivota ljudi na kanalima, kroz sitne zapletaje i spletke. W.-F. i muziĉki gradi na tradicijama, ali u mnogim pojedinostima odaje da su mu poznata i nastojanja njegovih suvremenika. Svoj smisao za muziĉki humor, za parodiranje i duhovitost, ispoljuje W.-F. u ţivahnosti vokalnih dionica, pokretljivosti ritamskih obrazaca, zanimljivosti kontrapunktiĉkih spojeva i prozraĉnosti instrumentacije. Njegovo je najuspjelije scensko djelo / quattro rusteghi (Ĉetiri grubijana) prema komediji C. Goldonija. U operi / Gioielli della Madonna pribliţio se i veristiĉkim nastojanjima. DJELA. ORKESTRALNA: komorna simfonija op. 8, 1903; Symphonia brevis op. 28; koncert za violinu op. 26; koncert za violonĉelo op. 31; Idillioconcertino za obou, gudaĉe i 2 roga, 1932; Suite-concertino za fagot, gudaĉe i 2 roga, 1933; Mali koncert za engl. rog i ork., 1947; serenada za gudaĉki orkestar; Suite veneziana op. 18, 1936; Divertimento op. 20, 1938; Arabeschi op. 22, 1937; Trittico op. 19, 1936. — KOMORNA: gudaĉki kvartet u e-molu op. 23, 1940; gudaĉki kvintet u C-duru op. 24, 1943; 2 klavirska trija, u D-duru op. 5 i Fis-duru op. 7; klavirski kvintet u Des-duru op. 6, 1901; 2 sonate za violinu i klavir, u g-molu op. 1, 1902 i a-molu op. 10, 1902. — Klavirske kompozicije. — DRAMSKA. Opere: Cenerentola, 1900; Le Donne curiose, 1903; / guattro rusteghi, 1906; // Segreto di Susanna, 1909; / Gioielli della Madonna, 1911; V'Amore medico, 1913; Gli Amanti sposi, 1925; Das Himmelsskleid, 1927; Sly, 1927; La Vedova scahra, 1931; // Campiello, 1936; La Dama boba, 1939; Gli Dei a Tebe, 1943.— VOKALNA: biblijska kantata La Sulamite, 1899; misterij Thalita Kumi za sole, zbor i orkestar, 1900; La Vita nuova (prema Danteu) za sole, zbor i orkestar, 1903; La Passione za zbor, 1937; Canzoniere italiano (44 pjesme na stare talijanske tekstove), 1937 i dr. — Knjiga Considerazioni attuali sulla mušica, 1943. LIT.: H. Teibler, Ermanno Wolf-Ferrari, Leipzig 1906. — E. Desderi, Ermanno Wolf-Ferrari, II Pianoforte, 1925. — E. L. Stahl, Ermanno Wolf-Ferrari, Salzburg 1936. — R. de Rensis, Ermanno Wolf-Ferrari, La sua vita d'artista, Milano 1937. — A. C. Grisson, Ermano Wolf-Ferrari, Lebensbeschreibung, Regeiisburg 1941 (novo izd. 1958). — In memoria di Ermanno WolfFerrari. Siena 1948. — J. Ringo, Ermanno Wolf-Ferrari. An Appreciation of his Work, RMI, 1949- — 'W. Pfannkuch, Das Opernschaffen E. Wolf-Ferraris (disertacija), Kiel 1953. — Isti, Ermanno Wolf-Ferrari, MGG, XIV, 1968. J. As.
WOLFL (Woelfl, W61ffl), Joseph, austrijski pijanist i kompozitor (Salzburg, 24. XII 1773 — London, 21. V 1812). Uĉenik L. Mozarta i M. Havdna u Salzburgu; 1783—86 bio je pjevaĉ u zboru salzburške katedrale. God. 1790—92 u Beĉu, zatim u Varšavi, od 1795 ponovo u Beĉu; 1801 boravio u Parizu kao klavirski virtuoz, kompozitor i uĉitelj. God. 1805 preselio se u London. Umro je siromašan i zaboravljen. W. je u svoje vrijeme bio veoma znamenit pijanist. Smatrali su ga Beethovenovim suparnikom, a njegovo umijeće u improvizaciji suvremenici su više cijenili od Mozartova i Beethovenova. U ţelji za senzacijama napisao je sonatu za klavir, koju je zbog izvanrednih tehniĉkih zahtjeva nazvao Non plus ultra. DJELA. ORKESTRALNA: 2 simfonije, u g-molu op. 40 i C-duru op. 41. Sedam koncerata za klavir; Concerto da camera za klavir, flautu i gudaĉe; uvertira; Redouten-Tanze. — KOMORNA: 12 gudaĉkih kvarteta; 12 klavirskih trija; 2 trija za klarinet i fagot; trio za 2 roga i klavir; 6 sonata za klavir, violinu i vio lonĉelo; 3 sonate za klavir, violinu ili flautu i violonĉelo; 42 sonate za violinu ili flautu i klavir; Gr and Duo za violonĉelo i klavir; Grand Sonata za harfu i dr. — KLAVIRSKA: 31 sonata; varijacije; ronda, preludiji; poloneze; koraĉnice; 6 sonata za klavir 4-ruĉno. — DRAMSKA. Opere: Der Hollenberg, 1795; Das schb'ne Milchmadchen, 1797; Der Kopf ohne Mann, 1798; Das trojanische Pferd, 1799; L'Amour romanesgue, 1804; Fernando, ou Les Maures, 1805. Baleti La Surprise de Diane, 1805 i Alzire, 1807. —■ Solo-pjesme. — Methode de piano. — Više klavirskih kompozicija objavio u svescima pod naslovom The Harmonic Budget, 1810. LIT.: R. Duval, Un Rival de Beethoven: Joseph Woelfl, RMI, 1898. — W. Hitzig, Die Briefe Joseph Wolfls an Breitkopf & Hartel, Der Bar, 1926. — R. Baum, Joseph Wolfl, Leben, Klavierwerke, Klavierkammermusik und Klavierkonzerte (disertacija), Kassel 1928. — P. Egert, Die Klaviersonate im Zeitalter der Romantik, Berlin 1934. —■ H. W. Hamann, Mozarts Schulerkreis, Mozart-Jahrbuch, 1964. — Isti, Joseph Wolfl, MGG, XIV, 1968.
WOLFRAM VON ESCHENBACH, njemaĉki pjesnik, Minnesanger (XII—XIII st.). O njegovu ţivotu nema dokumenata; smatra se da je ţivio otprilike od 1170 do 1220 i da mu je boravište
bilo Eschenbach kraj Ansbacha. Oko 1201 sreo se s 1 von der Vogelweide na dvoru zemaljskoga grofa Her Thiiringena. Wolframov ep Parzival, saĉuvan u brojnir cima (više od 80 rukopisa), nastao je oko 1200—10, a ep (više od 70 rukopisa) oko 1215—18. Ni uz jedan od dv poznate melodije. Fragmenti epa Titurel, nastali vjeroja 1217, ispjevani su u tzv. »Titurelovoj strofi«; preko t: Titurela Albrechta od Scharfenberga (druga polovina saĉuvanog s melodijom (Albrecht navodi kao autora ^ postala je Titurelova strofa jedan od omiljenih forma kas njeg vijeka. Od Wolframova Minnesanga poznato je svega bez melodija; preteţu Tagelieder (pet). Od sredine XI\ već ušao u legendu; ubrajali su ga medu 12 starih maj meljitelja Meistergesanga. ' • LIT.: E. Jammers, Das mittelalterliche Epos und die Musik Jahrbiicher, 1957. — Isti, Der musikalisehe Vortrag des altdeut Der Deutschunterricht, 1959. — Ch. Petzsch, Wolfram von Eschenl XIV, 1968.
WOLFRUM, Philipp, njemaĉki muzikolog i k (Schwarzenbach am Wald, 17. XII 1854 — Samaden, g Muziku uĉio u Miinchenu kod J. Rheinbergera, L. '\ K. Barmanna. God. 1878—84 nastavnik muzike u Barr 1894 u Heidelbergu zborovoda, orguljaš i nastavnik pjt je osnovao Bachovo udruţenje koje je pod njegovim 1 postalo ţarištem heidelberškoga muziĉkoga ţivota. God." torirao u Leipzigu iz muzikologije; 1894 postaje u H univerzitetskim muziĉkim ravnateljem, 1898 profesoroi zikologiju. U koncertnim priredbama koje je organi; bito se zalagao za umjetnost F. Liszta, J. Brahmsa, M R. Straussa. DJELA. SPISI: Die Entstehung und erste Entwicklwig des < Kirchenliedes in musikalischer Beziehung (disertacija), 1890 (novi 0 Rhytmisch! Eine hymnologische Streitschrijt, 1894; Johann Sebastian . I, 1906 i I—II, 1910 (ruski prijevod 1912); Die evangelisehe Kirchen, Luther und die Musik, 1917. — KOMPOZICIJE: 3 Tondichtungen — KOMORNA: gudaĉki trio; gudaĉki kvartet; klavirski kvintet violonĉelo i klavir. Tri sonate za orgulje. — VOKALNA: Ein mysterium za zbor i orkestar, 1899; T)as grosse Hallelujah za zboi zborovi. —- Izdao Der evangelisehe Kirchenchor i Pfdlzisches Melo LIT.: K. Grunsky, Phillipp Wolfrum, Neue Musikzeitung, I Maler, Geschichte des Bachvereins in Heidelberg 1910. — H. Pop. Wolfrum zum 100. Geburtstag, Ruperto-Carola, Heidelberg 1954. — Philipp Wolfrum, Heidelberger Fremdcnblatt, 1954. — F. Bascr, F frum, MGG, XIV, 1968.
WOLFURT, Kurt, njemaĉki kompozitor i muziĉki p tin, Latvija, 7. IX 1880 — Miinchen, 25. II 1957). Stu rodne nauke na univerzitetima u Dorpatu, Leipzigu i M muziku uĉio na Konzervatoriju u Leipzigu, kod M. Reg pozicija) i M. Krausea (klavir). God. 1911—12 operni 1 Strassburgu i Kottbusu; kasnije boravio u Stockholmu ; linu, gdje je 1923—45 tajnik muziĉkog odjela Pruske ; umjetnosti. Od 1936 predavao kompoziciju na gradskorr vatoriju u Berlinu, 1945 na univerzitetu u Gottingenu a na Univerzitetu u Johannesburgu. DJELA. ORKESTRALNA: Sinfonia classica op. 39; simfoni; Gesang des Meeres. Koncerti: za klavir op. 25, 1934; za violonĉelo orgulje op. 47. Suita za violinu i komorni orkestar op. 21; Concert 20; Vorspiel zu einer Komodie, 1940; Divertimento za gudaĉe; Hy Nacht; serenada; nokturno; Tartini-varijacijc, 1947; Tripclfuge, I za gudaĉe i timpane. —■ KOMORNA: 2 gudaĉka kvarteta, op. 27 Divertimento za gudaĉki kvartet; serenada za obou i gudaĉki kvart violinu i klavir; sonatine za flautu i klavir. — Klavirske kompozicije. SKA. Opere: Die Verwandlungen des Narren, 1900; Dame Kobold, 194 Vannini. —■ VOKALNA: Weihnachtsoratorium\ kantata Denk an uns aus Faust za sopran, zbor i orkestar, 1909; Hymne an die Freiheit za f i orkestar; Lobgesang za muški zbor i orkestar; zborovi; solo-pjesme. fiir die Gefallenen; 90. Psalam za bariton, 2 violine i orgulje. — SPIS skij, 1927; Die symphonisehen Werke von P. I. Tschaikowski, 1947; P kozoski, 1952. LIT.: Zeitschrift fiir Musik, oktobar 1940, specijalni broj. ■— F. Kurt von Wolfurt, Mušica, 1957. — A. Ott, Kurt von Wolfurt, A 1 1968.
WOLKENSTEIN, Osvvald von, Minnesanger (dvoi neck, Tirol, oko 1377 — Merano, 2. VIII 1445). Jedar ljednjih istaknutih predstavnika Minnesangera njemaĉl durske lirike. Njegov se pustolovni ţivot odrazio u motivir je proţeo tradicionalne okvire ljubavne i prigodne lirike, voj pjesniĉkoj dikciji zapaţaju se elementi puĉkih pjesam tirolskih. Komponirao je (prema francuskim uzorima) c i troglasne svjetovne pjesme u kojima se oĉituju svjeţa i teţnja za nesputanim razvijanjem melodijske linije. I kat zitor W. stoji na medi stilskih epoha, na prijelazu iz sr kovne tradicije u novi, renesansni izraz. NOVA IZD.: kritiĉko izdanje pjesama O. v. Wolkensteina obj. O. Koller (DTO, 1902); pojedine njegove pjesme obj. B. Weber (184 (1904), F. Gennrich (1951), K. K. Klein (1962), B. Wachinger (1964), (1975) i dr. LIT.: L. Villari, Osvvald von Wolkenstein, London 1901. — Die Gedichte Osvvald von Wolkensteins, Gottingen 1904. —• J. Beyn suehungen iiber den Stil Osvvald von Wolkensteins (disertacija), Lei —■ W. Marold, Kommentar zu den Liedern Osvvald von Wolkenstein (<
HHH^i WOLKENSTEIN — WOODS Gbttingen 1927. — H. Lowenstein, Wort und Ton bei Oswald von Wolkenstein (disertacija), Kbnigsberg 1932. — A. Engelmann, Oswald von Wolkenstein (disertacija), Munchen 1951. — W. Salmen, Werdegang und Lebensfiille des Oswald von Wolkenstein, Mušica Disciplina, VII, 1953. — F. Bravi, La vita di Osvaldo Wolkenstein, Archivio per L'Alto Adige, 1955 i 1956. — N. Mayr, Die Reiselieder und Reisen Oswalds von Wolkenstein (disertacija), Innsbruck 1961. — J. Wendler, Studien zur Melodiebildung bei Oswald von Wolkenstein (disertacija), Tutzing 1963. — Ch. Peizsch, Eine als unvollstandige geltende Melodie Osvvalds von Wolkenstein, AFMW, 1963. — J. Wendler, Oswald von Wolkenstein, MGG, XIV, 1968. — Ch. Peizsch, Zum Freidank-Cento Osvvalds von Wolkenstein, AFMW, 1969.
\VOLLICK (Bollicius, Vollicius, Wolquier), Nicolaus, francuski muziĉki teoretiĉar (Ancerville, Bar-le-Duc, 1480—1541). Nakon studija na Univerzitetu u Kolnu bio rektor katedralne škole u Metzu. God. 1509—12 predavao na Univerzitetu u Parizu, a od 1513 bio je tajnik i historiĉar na dvoru vojvode Antoinea de Lorraine. W. je vjerojatno autor prvih dvaju dijelova (Mušica gregoriana) poznatog traktata Opus aureum musices castigatissimum de gregoriana et figurativa (izd. 1501 u Kolnu; V izd. 1509); pisac trećeg i ĉetvrtog dijela (Mušica figurativa i Ars componendi) je njegov uĉitelj Melchior Schauppecher (Melchior de Wormatica). Isti je traktat kasnije proširen i izdan pod nazivom Enchiridion musices u Parizu (II izd. 1509; IV izd. 1521). U novije vrijeme djelo Mušica gregoriana objavio je Kl. W. Niemoller (1955); Enchiridion musices u faksimilu obj. 1972. LIT.: P. Marot, Notes sur Nicolas Vollicius, Revue historique de la Lorraine, 1931. — K. W. Niemoller, Nicolaus Wollick (1480—1541) und sein Musiktraktat, Koln 1956. — Isti, Nicolaus Wollick, MGG, XIV, 1968.
VVOLPE, Stefan, ameriĉki kompozitor njemaĉkog podrijetla (Berlin, 25. VIII 1902 — New York, 4. IV 1972). Studirao kod P. Jouna i F. Schrekera na Muziĉkoj akademiji u Berlinu, a 1933— 34 kod A. Weberna. Kraće vrijeme profesor kompozicije na Konzervatoriju u Jeruzalemu, od 1938 ţivio u SAD. Tu je predavao na razliĉitim muziĉkim ustanovama {Columbia Teachers College u New Yorku, Music Settlement School u Philadelphiji, Black Mountain College u Sjevernoj Carolini, C. W. Post College u Greenvalu kraj New Yorka). Njegove kompozicije, ĉesto atonalno koncipirane, pokazuju utjecaje jazza i hebrejskog melosa; gdjekad primjenjuje i naĉela dodekafonije. DJELA. ORKESTRALNA: 5 simfonija; koncert za klavir; koncert za trub lju, 1969; passacaglia; 2 fuge. — KOMORNA: gudaĉki kvartet, 1968; koncert za kontrabas, klarinet i klavir, 1969; Piece in Tzvo Parts za 6 sviraĉa, 1962; koncert za 9 sviraĉa, 1937; Tzvo Chamber Pieces za 14 sviraĉa, 1965; kompozicije za klavir 1 16 instrumenata, 1960; sonata za violinu i klavir, 1955. Koncertne kompozicije: 2 za violinu solo, 1964 i 1966; za trublju solo, 1966 i za violu solo, 1970. — DRAM SKA: opere Zeus und Elida, 1927 i Scho'ne Geschichten za pjevaĉa, glumca i mali orkestar, 1927; baleti Passion eines Menschen (sa recitatorom i zborom), 1930 i The Man from Midian, 1940. — VOKALNA: oratorij Klondyke, 1931. Kantate:;The Passion of Man, 1929; On the Education of Man, 1930; About Sport, 1931; Israel and His Lands, 1935 i Unnamed Lands (Whitmann), 1940. Kvintet za bariton, rog, violonĉelo, harfu, klarinet i klavir, 1958; zborovi; solo -pjesme. LIT.: M. Bauer, Stefan Wolpe, Modern Music, 1939.
VVOLSTENHOLME, William, engleski kompozitor i orguljaš (Blackburn, Lancashire, 24. II 1865 — London, 23. VII 1931). Slijep od djetinjstva. Završio muziĉku školu za slijepe u Worchesteru, a zatim studirao i u Oxfordu. Od 1887 orguljaš crkve sv. Pavla u Blackburnu, a od 1912 crkveni orguljaš u Londonu. Bio je izvrstan pijanist i orguljaš, naroĉito improvizator. Njegova djela za orgulje originalne melodike i harmonije zauzimaju istaknuto mjesto u suvremenoj orguljaškoj literaturi. DJELA: suita za gudaĉki orkestar. — Dva gudaĉka kvarteta; klavirski trio; klavirski kvartet; duhaĉki kvintet; sonata za violinu i klavir. — Klavirske kompozicije. — Oko 100 djela za orgulje (sonate, fantazije, preludiji, fuge i dr.). — Kantata Lord UHin's Daughter; balada Sir Humphrey Gilbert za ţenski zbor; madrigal To Take the Air; zborovi; solo-pjesme. — Crkvene kompozicije. LIT.: F. H. Wood, William Wolstenholme, Musical Times, 1931. — G. Hendrie, William Wolstenholme, MGG, XIV, 1968.
WOLTMANN, Frederick, ameriĉki kompozitor (Flushing, Nevv York, 13. V 1908 —■). Studirao kemiju i arhitekturu, u kompoziciji isprva samouk; od 1933 uĉio na Eastman School of Music u Rochesteru (B. Rogers, H. Hanson; diplomirao 1937); usavršavao se kod I. Pizzettija u Rimu. U svojim djelima nastoji ostvariti specifiĉnu ameriĉku atmosferu, sluţeći se pri tom suvremenim tehniĉkim postupcima. DJELA. ORKESTRALNA: simfonija Songs for Autumn za sopran, bariton i orkestar, 1936; simfonijske pjesme The Pool of Pegasus, 1937 i Impressions of Rome, 1939; koncert za klavir, 1937; Poem za flautu i orkestar, 1935; rapsodija za rog i orkestar, 1935; legenda za violonĉelo i orkestar, 1936; Poem za rog i gudaĉki orkestar, 1936; Variations on an Old English Folk Tune za klavir i orkestar, 1938; Suite for Judy za komorni orkestar, 1946. — Komorne kompozicije. — Balet An Incantation za plesaĉe, zbor i orkestar, 1938. — VOKALNA: Dover Beach za bariton i orkestar, 1937; From Leaves of Grass za glas i orkestar 1946; Songs from a Chinese Lute za bariton i 33 instrumenta, 1936; solo-pjesme*.
WOLZOGEN, Hans Paul, njemaĉki muziĉki pisac (Potsdam, 13. XI 1848 — Bavreuth, 2. IV 1938). Sin K. A. A. Wolzogena, intendanta dvorskoga kazališta u Schvverinu, studirao mitologiju i komparativnu filologiju u Berlinu. Ţivio najprije u Potsdamu, a zatim u Bavreuthu, gdje je od 1878, na poziv R. Wagnera, ureĊivao Bayreuther Blatter. Izvrstan poznavalac Wagnerove umjetnosti W.
743
je napisao niz vrijednih radova. Njegovim zauzimanjem Wagnerov termin Grundthema zamijenjen je nazivom Leitmotiv. DJELA: Der Nibelungenmythos in Sage und Literatur, 1876 (III izd. 1890); Thematischer Leitfaden durch die Musik von R. Wagners Festspiel »Der Ring des Nibelungen", 1876 (IV izd. Erlauterungen su R. Wagners Nibelungendrama, 1878): Die Tragodie in Bayreuth und ihr Satyrspiel, 1877 (IV izd. 1881); Poetische Lautsymbolik. Psychische Wirkungen der Sprachlaute aus R, Wagners »Ring des Nibelungent, 1877 (III izd. 1897); Grundlage und Aufgabe des allgemeinen Patronatvereins zur Pflege und Erhaltung der Buhnenfestspiele in Bayreuth, 1887; Die Sprache in Wagners Dichtungen, 1877 (II izd. 1881); R. Wagners »Tristan und Isolde«, 1880 (XIV izd. 1911); Unsre Zeit undunsre Kunst, 1881; VVasist Stil? VCasviill VCagner?, 1881 (III izd. 1889); Die Religion des Mitleidens, 1882; Parsifal. Ein thematisher Leitfaden, 1882 (XXI izd. 1914); Erinnerungen an Wagners Lebensbericht, 1884 (original spisa The Work and Mission of My Life obj. 1879 u North American Review pod Wagnerovim imenom); R. Wagner, 1888; Wagneriana, 1888; R. VCagner und die Tiervjelt, auch eine Biographie, 1890 (III izd. 1910); Grossmeister deutscker Musik, 1897; Bayreuth, 1904; E. T. A. Hoffmann und R. VPagner, 1906; Aus R. VCagners Geistesmelt, 1908; Kunst und Kirche, 1913; E. T. A. Hoffmann, der deutsche Geisterseher, 1922; Lebensbilder (autobiografija), 1923; Wagner und seine Werhe, 1924; Musik and Theater, 1929. — IZDANJA: WagnerBrevier, 1904; R. Wagners Briefe an seine Gattin Minna Wagner (2 sv.), 1908 i druge Wagnerove spise. LIT.: E. Bohm, Hans von Wolzogen als Herausgeber der »Bavreuthe r Blatter« (disertacija), Miinchen 1943. — O. Daube, Hans Paul Wolzogen, MGG, XIV, 1968.
WOOD, Henry Joseph, engleski dirigent (London, 3. III 1869 — Hitchin, Hertshire, 19. VIII 1944). U djetinjstvu uĉio klavir i orgulje. Kasnije (1886—88) studirao na Royal Academy of Music u Londonu. Umjetniĉku djelatnost zapoĉeo 1889 kao operni dirigent, a 1895 prireĊuje prvu seriju popularnih promenadnih koncerata (tzv. Proms) u londonskoj koncertnoj dvorani Queen's Hali (za vrijeme Drugoga svjetskoga rata u Albert Hali), koje je vodio sve do smrti, izvodeći osobito ĉesto djela ruskih i francuskih autora. God. 1899 osnovao je simfonijski orkestar u Nottinghamu i od 1923 predavao je na Royal Academy of Music u Londonu. DJELA: The Gentle Art of Singing (4 sv.), 1927—28; autobiografija My Life of Music, 1938; About Conducting, 1945 (novi otisak 1972). — Izdao zbirku Handbook of Miniature Orchestral and Chamber Music Scores, 1937. — Kompozicije: kraće komiĉne opere; operete; oratorij Dorothea, 1889; kantata Nacorchel, 1890; solo-pjesme (sve pod pseudonimom Paul Klenozvsky). — Brojne preradbe i aranţmani za orkestar. LIT.: R. Nemmarch, Henry J. Wood, London 1904. — R. Hill i C. B. Rees, Sir Henty Wood: Fifty Years of the »Proms«, London 1944. — G. Sampson, Henry J. Wood: or 'tis Fifty Years Since, Music and Letters, 1944. — J. Vffood, The Last Years of Henry Wood, ibid., 1954 (i separat). — R. Elkin, Henry J. Wood, The Musical Times, 1960. — H. G. Farmer, The Youthful Henry J. Wood, ibid., 1961. — P. M. Young, Letters to Nimrod, 1964. — Isti, Henry Joseph Wood, MGG, XIV, 1968.
WOOD, Ralph VValter, engleski kompozitor i muziĉki pisac (Plumstead, Kent, 31. V 1902 —•). Uĉio violu; u kompoziciji je uglavnom samouk. Njegov zamašan opus individualnog je stila. Kao pisac istakao se studijama o J. Sibeliusu i P. I. Ĉajkovskom. DJELA. ORKESTRALNA: 3 simfonije, 1923, 1950 i 1966; koncerti za klavir, 1946 i za duhaĉki kvintet, 1962; Concertino da camera za violu i 9 instrumenata, 1955; Ovcrture from a Jezvish Comedy, 1950; suita za mali orkestar, 1939; koreografska suita Ortsbeha, 1964; Disegno za duhaĉe, 1959 i dr. — KOMORNA: gudaĉki trio, 1942; 3 gudaĉka kvarteta, II 1948 i III 1952; gudaĉki sekstet, 1932 (prer. u koncert za gudaĉe, 1933); klavirski kvartet, 1941; Divertimento za klarinet i gudaĉki sekstet, 1937; duhaĉki trio, 1949; Seguenza za 10 duhaĉkih instrumenata, 1967; sonata za violu solo, 1952; sonata za gitaru, 1964 i dr. —■ KLAVIRSKA: sonata, 1967; 5 Soliloguies, 1939 (takoĊer za komorni orkestar, 1951) i dr. Nocturne i Dance za 2 klavira, 1941. — Opere The Demand Boys, 1959 i The Dead, 1961. — VOKALNA: 4 pjesme za zbor i orkestar, 1939; High Tide za ţenski zbor, gudaĉe i klavir, 1952; zborna simfonijeta Quiet Pilgrimage za ţenski zbor i mali orkestar, 1955; zborovi; solo-pjesme; Art Thou Poor za tenor bez pratnje, 1954. — SPISI: studije o J. Sibeliusu i P. I. Ĉajkovskom (red. G. Abraham), 1945 i 1947; ĉlanci u The Music Masters (red. A. L. Bacharach), 1950—54 i dr. LIT.: G. Hendrie, Ralph VCalter Wood, MGG, XIV, 1968.
WOOD, Thomas, engleski kompozitor i muziĉki pisac (Chorley, Lancashire, 28. XI 1892 —■ Bures, Essex, 19. XI 1950). Studirao na Univerzitetu u Oxfordu i na Royal College of Music u Londonu (Ch. V. Stanford). God. 1918—24 muziĉki direktor Tonbridge School, 1924—28 predavao na Univerzitetu u Oxfordu. Od 1945 bio je predsjednik Royal Philharrnonic Sodety, od 1949 ĉlan Izvršnoga komiteta Umjetniĉkog savjeta Velike Britanije. Od najranije je mladosti mnogo vremena proveo na putovanjima morem, pa je more glavni izvor inspiracija njegovih kompozicija. DJELA: A. Seaman's Overture za orkestar, 1927. — VOKALNA. Kantate: Forty Singing Seamen, 1925; Master Mariners, 1927; Merchantmen (vlastiti tekst), 1934; Chanticleer (a capppella), 1947 i Over the Hills and Far Away (a cappella), 1949; The Rainbozo za soliste, muški zbor i duhaĉki orkestar, 1951; anthemi i dr.—-SPISI: Music and Boyhood, 1925; Cobbers, 1934 (35 izd.); True Thomas (autobiografija), 1936; Cobbers Campaignint;, 1940. — IZDANJA: The Tonbridge School Song Book, oko 1920 i The Oxford Song Book II, 1927. LIT.: N. Coghill, Tho mas Wood, Music and Letters, 1951. — J. M. Allan, Thomas Wood, MGG, XIV, 1968.
WOODS, Phil (pravo ime Philip Wells), ameriĉki jazz-saksofonist, klarinetist i kompozitor (Springfield, 2. IX 1931 —• ) •
Nakon studija na Manhattan Scool of Music i na Juilliard Scool of Music i kod L. Tristana, ĉlan ansambla D. Gillespieja (1956), Q. Jonesa (1959—61), s kojim je gostovao u Evropi, B. Goodmana i ponovo D. Gillespieja. Od 1963 ţivi u Nevv Yorku; ljeta provodi u New Hopeu (Pennsvlvania) kao proĉelnik odjela za jazz-
744
WOODS — WOYTOWICZ
-muziku na umjetniĉkom logorovanju. Bavi se prvenstveno snimanjem gramofonskih ploĉa i koncertiranjem na televiziji te privatnom podukom. Predstavnik modernoga jazza, sudjelovao je na festivalima u Poriju (Finska), Monterevju i Hamburgu. WOOLDRIDGE, Harry Ellis, engleski muzikolog (Winchester, 28. III 1845 — London, 13. II 1917). Studirao slikarstvo, a istodobno istraţivao srednjovjekovnu i renesansnu polifonu muziku u bibliotekama u Oxfordu i Londonu. Od 1895 bio je profesor historije umjetnosti na Univerzitetu u Oxfordu. DJELA: The English Metrical Psaher, 1890 (obj. i u dodatku Groveova leksikona Dictionary of Music and Musicians, 1900); The Polyphonic Period (prva dva sveska djela Oxford History of Music), 1901 i 1905 (II izd. u redakciji P. C. Bucka, 1932); The Treatment of Words in Polyphonic Music, Musical Anti-quary, 1910; Studies in the Technique of the l6th Century Music, ibid., 1912, — IZDANJA: Early English Harmony (kompozicije od X do XV st., 2 sv.), 1897 i 1913; The Yattendon Hymnal (sa R. Bridgesom), 1899; crkvena djela H. Pur -cella (sa G. E. P. Arkvvrightom; XIII, XIV i XVII sv. Novellova izdanja Pur-cellovih sabranih djela). LIT.: H. F. Redlich, Harry Ellis Wooldridge, MGG, XIV, 1968.
WOOLLETT, Henry, francuski kompozitor i muziĉki pisac engleskog podrijetla (Le Havre, 13. VIII 1864 — 9. X 1936). Neko vrijeme uĉio u Parizu klavir (R. Pugno) i kompoziciju (J. Massenet), ali je uglavnom samouk. Vrativši se u Le Havre nastupao kao pijanist, djelovao kao nastavnik i aktivno sudjelovao u muziĉkom ţivotu grada. Woollettovi su uĉenici bili A. Caplet i A. Honegger. Njegova djela odaju priliĉnu melodijsku invenciju. DJELA. ORKESTRALNA: Sentier couvert, 1914; Petite suite, 1930; Maures et gitanes, 1931. — KOMORNA: gudaĉki kvartet 1929. Sonate: 2 za violinu i klavir; za violu i klavir; za violonĉelo i klavir i za flautu i klavir. — Brojne klavirske kompozicije. — DRAMSKA: opere La Rose de Saron, 1895 i Les Amants bizantins, 1926; pantomima Pierrot amoureux\ scenska muzika. — Solopjesme i dr. — SPISI: Petit traite de prosodie, 1903; Historie de la musique (4 sv.), 1909—25 (novo izd. 1954); Histoire de Vorchestration (sa G. Pierneom), u Encvclopedie de la musique A. Lavignaca; Un Melodiste francais: Rene Lenormand, 1930. LIT.: G. Ferchault, Henry Woollett, MGG, XIV, 1968.
WORBS, Hans Christoph, njemaĉki muzikolog (Guben kraj Cottbusa, 13. I 1927 —). Studij zapoĉet u Greifswaldu završio 1952 s doktoratom na Humboldtovu univerzitetu u Berlinu i tamo 1953'—58 djelovao kao asistent i predavaĉ. God. 1964—66 urednik klasiĉne muzike kod Philipsa; otada ţivi u Hamburgu. DJELA: Komponist, Publikum und Auftraggeber. Eine Untersuchung an Mozarts Klavierkonzerten, Kongress-Bericht, Wien 1956; F. Mendelssohn-Bartholdy, 1958 (na ruskom 1966); Die Schichtung des deutschen Liedgutes in der zzueiten Halfte des 17. Jahrhundert, AFMW, 1960; G. Mahler, 1960; Der Schlager, 1963; Grosse Pianisten einst und jetzt, 1964; Salonmusik, Studien zur Trivialmusik des 19. Jahrhunderts, 1967; Welterfolge der modernen Oper, 1967; Das grosse Bitch vom deutschen Volkslied, 1969; Komponisten als Kritiker, Mušica, 1972.
WORDSWORTH, William Brocklesby, engleski kompozitor (London, 17. XII 1908 —). Muziku uĉio privatno i na Univerzitetu u Edinburghu (D. F. Tovey). Kompozitor u Hindheadu (Surrev) i od 1961 u Kincraigu (Inverness). Njegova je muzika duboko ozbiljna u izrazu, a odlikuje se saţetošću oblika. DJELA. ORKESTRALNA: Pet simfo nija: 1,1944; II, 1948; III, 1951; IV, 1953 i V, 1960. Sinfonia za gudaĉe, 1936; simfonijeta za mali orkestar, 1957. Koncerti: za klavir, 1946; za violinu, 1955 i za violonĉelo, 1963. A Highland Overture, 1964; Symphonic Study for Strings, 1952; Jubilation, 1965; 2 Scottish Sketches za komorni orkestar, 1967; Confiict, 1968. —■ KOMORNA: gudaĉki trio, 1945; 6 gudaĉkih kvarteta, 1941, 1941, 1947, 195°, 1957 i 1964; klavirski trio, 1949; klavirski kvartet, 1948; kvintet za violinu, violu, violonĉelo, kontrabas i klavir, 1959; kvartet s oboom, 1949; kvartet s klarinetom, 1952; trio za obou, fagot i klavir, 1953; 2 sonate za violinu i klavir, 1944 i 1967; sonata za violonĉelo i klavir, 1959; sonata za violonĉelo solo, 1961; sonatina za violu i klavir, 1961 i dr. — Sonata za klavir, 1939. — Scenska muzika; muzika za radio-igre. — VOKALNA : oratorij Dies Domini, 1943; The Houseless Dead za solo, zbor i orkestar, 1939; Hymn of Dedication za zbor i orkestar, 1945; Four Lyrics (na poeziju iz XVI st.) za glas i gudaĉki kvartet, 1941; Three Worsdworth Songs za glas i gudaĉki kvartet, 1950; solo-pjesme i dr. LIT.: 5. Bayliss, William Wordsworth, The Chesterian, 1950. — G. Scott, William Wordsworth, The Musical Times, 1964. — M. Hurd, VCilliam Brocklesby Wordsworth, MGG, XIV, 1968.
WORKSONGS (engl. radne pjesme), najstarija i još danas ţiva vrsta pjesama afroameriĉkog crnaĉkog folklora; potjeĉe iz doba ropstva. Radne pjesme se pjevaju pri zajedniĉkom poslu, branju pamuka (plantation songs), sjeĉi drva, gradnji ţeljezniĉke pruge (railroad songs) i si., i to jednoglasno, kolektivno i redovito prema naĉelu izmjenjivanja pretpjevaĉa i zbora (u tehnici call and response). Karakteristiĉni su kraći obrati u tekstu, ishitreni na licu mjesta prema potrebi, koji se izvode na osnovi -> beat i —> off-beat naglasaka, a svrha im je da usklade pokrete radne grupe; pri tom se beat većinom realizira udarcima alata (ĉekića, sjekire). W. sadrţe sva glavna melodijska i intonativna obiljeţja ameriĉkog crnaĉkog folklora, kao što su blue notes, hot intonacija itd., a ponekad i emfatiĉni naĉin pjevanja. Melodika se sastoji većinom od kraćih fraza koje se neprestano opetuju pa i mijenjaju. W. su odsutno utjecale na postanak bluesa, crnaĉkih balada, spirituala i posebno, jazza. LIT.: A. M. Dauer, Der Jazz, Kassel 1958. — M. Stearns, Die Story von Jazz, Miinchen 1959. I. Ać.
WORMSER, Andrć, francuski kompozitor (Pariz, i. XI 1851 ■— 4. XI 1926). Studirao na Pariškom konzervatoriju (A.
-F. Marmontel i F. Bazin); 1872 osvojio Grand Prix de R tatom Clytemnestre. Najveći uspjeh postigao je s pam L'Enfant prodigue. DJELA: simfonijske pjesme Les Lupercale i Diane et Endyi Tzigane za orkestar. — Kompozicije za klavir. — DRAMSKA: c de Ponthieu, 1887 i Rivoli, 1896; pantomime L'Enfant prodigue i V'. UEtoile, 1897. — Kantata Clytemnestre, 1872; zborovi; Amour za glat solo-pjesme. LIT.: G. Ferchault, Andre Wormser, MGG, XIV, 1968.
WORNER, Karl Heinrich, njemaĉki muzikolog ( kod Heidelberga, 6. I 1910 — Heiligenkirchen, Detmold. 1969). Studirao na Visokoj muziĉkoj školi i na Univerzite linu (A. Schering, F. Blume, C. Sachs). Muziĉki kritiĉar, dirigent (1935—40) i docent na Visokoj muziĉkoj školi (1 u Heidelbergu. God. 1956—58 vodio odjel ĉasopisa izdav; B. Schott's Sohne u Mainzu, 1958—61 docent na Folku u Essenu, zatim na Muziĉkoj akademiji u Detmoldu. predavao na evropskim univerzitetima i u New Yorku (19* DJELA: Beitrdge zur Geschichte des Leitmotivs in der Oper ( 1931; R. Schumann, 1949; Musik der Gegenzvart, 1949 (nova verzij der Entscheidung, 1954; II izd. 1956); Geschichte der Musik, 1954 (II nova verzija 1965; prošireno izd. 1972; engl. 1973; holandski 197 ivort und Magie. Die Oper »Moses und Arom von Arnold Schdnberg, šireno izd. na engl. 1963 i 1964); Musiker-Worle. Aus Schriften, 1 Tagebuchcrn ausgezuahlt, 1961; K. Stockhausen, 1963 (prošireno izi 1973); Das Zeitalter der thematischen Prozesse in der Geschichte der M Die Musik in der Geistesgeschichte, 1970; Schonbergs Oratorium »Die J. SMZ, 1965; Schumanns »Kreisleriana«, 1966; Prima la serie, dopo Spomenica H. H. Stuckenschmidu, 1968.
WOSS, Josef Venantius von, austrijski muzikolog 13. VI 1863 •— Beĉ, 22. X 1943). Studirao na Konzerv Beĉu (F. Krenn); i882>—93 profesor harmonije u Beĉu dugo godina djelovao i kao orguljaš i regens chori u crkvi si a neko vrijeme i kao muziĉki kritiĉar ĉasopisa Mušica divi 1908—31 bio je redaktor izdavaĉke kuće Universal. DJELA. O RKESTRALNA: s imfo nija, 1910; uvert ira S akum 4 divertimenta; serenada, 1889. — KOMORNA: klavirski kvintei sekstet; sonate za violinu i klavir. — DRAMSKA. Opere: Lenzluge, viennes Abenteuer, 1910 i Carmilhan. — Solo-pjesme. — CRKVEN* jema; 15 misa; Te Deum; moteti; Heiliges Lied za zbor i orkestar, 19 ruĉnik Die Modulation, 1921. — Objavio zbirku Deutsche Meister 1910. LIT.: E. Romanowsky, J. V. von W6ss als Messenkomponist ( sertacija), Wien 1952. — Isti, Josef Venantius von W6ss, MGG, 2
WOTQUENNE, Alfred-Camille, belgijski muzikol bes, Hennegau, 25. I 1867 — Antibes, Francuska, 25. I Na Konzervatoriju u Bruxellesu uĉio orgulje i teoretske (J. Dupont, A. Gevaert). Na toj ustanovi 1894—1919 bil tajnik i inspektor. Preselio se zatim u Antibes, u juţnoj Fr, gdje je od 1921 djelovao kao zborovoĊa. Sabrao je golem grafsku gradu koju je djelomiĉno objavio u raznim kat;y zbirkama, a dijelom ju je otkupila Kongresna knjiţnica u tonu. Ogledao se kao kompozitor crkvenih djela. DJELA: Catalogue de la Bibliotheque du Conservatoire royal de Bruxelles (4 sv.), 1894—1912 (uz prvi svezak obj. je 1901 dodati d'operas et d'oratorios italiens du XVII e siecle); Baldassare Galuppi, talogue thematique des oeuvres de Ch. -W. Gluck, 1904 (novi otisak na franc. i njem.; dopune obj. J. Liebeskind, 1911); Catalogue thet oeuvres de Ch.-Ph.-E. Bach, 1905 (franc. i njem.; novi otisci njemaĉl 1964 i 1972); Table alphabelique des morceaux mesures contenus dans dramatiques de Ţeno, Metastasio et Goldoni, 1905 (franc. i njem.); E graphique sur le compositeur napolitain Luigi Rossi, 1909 (s tematskim 1 — Plod njegova sabiraĉkog rada je golemi kartoteĉni katalog s podacin talijanskih komornih kantata iz XVIII st. — IZDANJA: Chanson de la fin du XVI e siecle; sonate za violinu Tartinija, Veracinija i d stavio je s izdavanjem Gevaertovih zbirki Repertoire classique du eho i Repertoire francais de Vancien ehant classique. LIT.: A. V. Linden, Alfred-Camille Wotquenne, MGG, XIV
WOYRSCH, Felix, njemaĉki kompozitor i dirigent (' danas Opava, Moravska, 8. X 1860 — Altona, Hamburg 1944). Uglavnom samouk; kraće vrijeme uĉio u Hambi H. Chevalliera. Ţivio u Altoni gdje je bio zborovoĊa, direktor pjevaĉke akademije (od 1895), dirigent popular fonijskih i školskih koncerata. Osobito cijenjen kao autor muzike i većih vokalno-instrumentalnih kompozicija d sadrţaja. DJELA. ORKESTRALNA: 6 simfonija; Skaldische Rhapsod linu i orkestar; simfonijski prolog Boţanskoj komediji Dantea, 189: Hamlet, 1913; 3 fantazije prema slikama Bocklina, 1910; tema s va 1928. — KOMORNA: 5 gudaĉkih kvarteta; gudaĉki sekstet; kla \ klavirski kvintet. —■ Klavirske kompozicije. —■ Djela za orgulje. — DR Opere: Der Pfarrer von Meudon, 1886; Der Weiberkrieg, 1890 i Wit 1896. —■ VOKALNA: pasija; misterij Da Jesus auf Erden ging za djeĉaĉki zbor, orgulje i orkestar; Deutscher Heerbann za sole, muški kestar; Saphische Ode an Aphrodite za sole, ţenski zbor i orkestar; Dei Auszug za muški zbor i orkestar; Ode an den Tod (Holderlin) za mi orkestar; zborovi; balade; ciklusi solo-pjesama. — Brojne crkvene ko ■—■ Priredio novo izd. izbora zborova H. Schutza (3 sv.), 1894. LIT.: S. Scheffler, Felix Woyrsch . . . 100 Jahre Altonaer Sing Hamburg 1953. — G. Schmeizer, Felix Woyrsch, MGG, XIV, 1968.
WOYTOWICZ, 1. Boleslaw, poljski pijanist i koi (Dunajowice, Podolija, 5. XII 1899 —). Studirao matei
WOYTOWICZ — WUSTMANN pravo u Kijevu i filologiju u Varšavi; klavir uĉio kod A. Michalowskog. Kompoziciju studirao u Varšavi (F. Szopski, R. Statkowski, W. Maliszewski) i kod Nadie Boulanger u Parizu. Koncertni pijanist; 1924—39 profesor klavira na muziĉkoj školi Chopin u Varšavi. Od 1945 predavao klavir i kompoziciju na Konzervatoriju u Katowicama. Njegove se kompozicije odlikuju ĉvrstom konstrukcijom, logiĉnim i discipliniranim oblikom. Majstorsko polifono umijeće posebno se oĉituje u gudaĉkim kvartetima. DJELA. ORKESTRALNA. Tri simfonije: I (izgubljena), 1926; II, VCarszawska, 1945 i III, koncertantna s klavirom, 1964; 20 varijacija u obliku simfonije, 1938; 2 koncerta za klavir, 1932 (izgubljen) i 1963; Concertino za mali orkestar, 1936 (izgubljen); suita, 1933 (izgubljena); Poemat ţalobny na imierć Pilsudskiego, 1935; simfonijske skice, 1949. — KOMORNA: 2 gudaĉka kvarteta, 1931 i 1952; sonata za flautu i klavir, 1952. — KLAVIRSKA: sonata, 1929 (izgubljena); 2 mazurke, 1930; 33 plesa, 1930; Recitativo e arietta, 1947; dva puta po 12 etida, 1948 i 1960. — Balet Powr6t (izgubljen), 1937. — VOKALNA : Mala kamata na pochzuale Bozi i slonca za djeĉji zbor a cappella, 1931; Kantata na pochzvale pracy, 1948; kantata Prorok (Puškin), 1950; Kolysanka za sopran, flautu, klarinet, fagot i harfu, 1930; solo -pjesme. LIT.: Z. Lissa, Boleslaw Woytowicz, MGG, XIV, 1968.
2. Stefania, pjevaĉica, sopran (Orynin, 8. X 1925 —). Sestra Boleslavva; studij pjevanja završila 1951 na Visokoj muziĉkoj školi u Krakovu (S. Zavvadzki) i posvetila se koncertnom pjevanju. God. 1954 osvojila prvu nagradu na meĊunarodnom natjecanju na Praškom proljeću i zapoĉela svjetsku umjetniĉku karijeru po Evropi, Americi i Aziji (Kina). U njezinu repertoaru posebno mjesto zauzimaju djela iz baroknog razdoblja i iz suvremene muzike, a istiĉe se i na oratorijskom podruĉju. Snimila je velik broj gramofonskih ploĉa. WRIGHT, Belinda, engleska plesaĉica (Southport, Lancashire, 18. XII 1929 —). Klasiĉni balet uĉila u Londonu, gdje je 1945 i debitirala u trupi Ballet Rambert u ulozi Odette (Ĉajkovski, LabuĊe jezero); s Rambertovim ansamblom gostovala 1947 u Australiji. Od 1949 solist trupe Ballet de Pariš R. Petita, 1951—54 i 1955—57 London Festival Balleta, a 1954—55 Grand Ballet du Marguis de Cuevas. Izvanredan uspjeh postigla u baletima Vision of Marguerite (Liszt), Esmeralda (Gliere), u Ĉajkovskijevim djelima i posebno kao Coppelia (Delibes) i Giselle (Adam). Sa svojim suprugom, jugoslavenskim plesaĉem Jerkom Jurišom, gostovala u Evropi i Juţnoj Americi. LIT.: E. Herf, Belinda Wright, Ballet Today, 1963.
WRIGHT, Peter, engleski plesaĉ, koreograf i pedagog (London, 1926 —). Klasiĉni balet uĉio kod K. Joossa, V. Volkove i P. van Praagh, te plesao 1945—46 i 1951—52 u trupi Ballet Jooss, 1947 u njujorškom Metropolitanu te 1949—51 i 1952—55 u londonskom Sadler's Wells Theatre, gdje je bio i baletni majstor. U Londonu je 1957—59 predavao na Royal Ballet School; od 1971 jedan je od direktora Royal Balleta. Koreografirao takoĊer za film i televiziju. MeĊu njegovim se koreografijama istiĉu Qnintett (Ibert), Namouna (Lalo) i, posebno, Giselle (Adam). Wt)HRER, Friedrich, austrijski pijanist (Beĉ, 29. VI 1900 — Mannheim, 28. XII 1975). U Beĉu, uz pravo i muzikologiju, studirao klavir. Od 1923 koncertirao na turnejama po Evropi. Pored toga predavao klavir na Muziĉkoj akademiji u Beĉu (1922—32 i 1939—45), u Mannheimu (1934—36 i 1952—57), u Kielu (1936—39), na Ljetnim teĉajevima Mozarteuma u Salzburgu (1948—51) te na Visokoj muziĉkoj školi u Miinchenu (1955—68). Odrţao i niz teĉajeva za usavršavanje u SAD i Japanu. Istaknuti interpret suvremene klavirske muzike, gostovao u Evropi, Americi, Aziji i Africi. Komponirao kraća klavirska djela i solo-pjesme, redigirao i objavio poloneze W. F. Bacha (1949—52), Klavier-musik aus alter Zeit (1954) i 18 Studien zu F. Chopins Etuden (1957). Napisao knjigu Meisterzverke der Klaviermusik (1966) te niz studija i ĉlanaka. LIT.: H. Jancik, Friedrich Wuhrer, MGG, XIV, 1968.
\VULLNER, Franz, njemaĉki pijanist, dirigent i kompozitor (Munster, 28. I 1832 — Braunfels a. d. Lahn, 7. IX 1902). Uĉenik A. Schindlera u Munsteru i Frankfurtu; usavršavao se u Berlinu, Bruxellesu, Kolnu, Bremenu, Hannoveru i Leipzigu. Umjetniĉku karijeru zapoĉeo kao pijanist. Od 1854 ţivio u Miinchenu (1856— 58 nastavnik klavira na Konzervatoriju); 1858—64 gradski muziĉki direktor u Aachenu, 1864 u Miinchenu preuzeo vodstvo dvorskoga crkvenog zbora. Tamo je 1867 postao profesor Konzervatorija u novoosnovanom odjelu za zborno pjevanje i 1869 naslijedio H. Biilowa na dirigentskom poloţaju u Dvorskoj operi. God. 1877— 82 bio je dirigent opere i direktor Konzervatorija u Dresdenu, 1883—84 dirigent Berlinske filharmonije, a od 1884 do smrti u Kolnu direktor Konzervatorija, gradski muziĉki direktor i dirigent Giirzenichovih koncerata. W. ide u red najistaknutijih njemaĉkih dirigenata svoga vremena. I u kazalištu i na koncertnom podiju njegova ostvarenja bila su uzorna kako u pogledu stilske interpretacije, tako i u sugestivnoj izraţajnosti. W. je bio prvi interpret Wagnerovih muziĉkih drama Rheingold i Die Walkiire 1869—70
745
u Miinchenu, a u nekoliko je navrata nastupao na Donjorajnskim muziĉkim festivalima. Osobite zasluge stekao je kao dirigent dvorskog crkvenog zbora u Miinchenu, koji se pod njegovim vodstvom razvio u reprezentativno koncertantno tijelo. U vezi s tim treba spomenuti njegov izvrstan priruĉnik Chorubungen der Miinchener Musikschule, koji se još i danas upotrebljava. Kao kompozitor istakao se najviše na vokalno-instrumentalnom podruĉju. DJELA. ORK ESTRALN A: s imfo nija , 1855; Ouverture da concerto, 1852. — KOMORNA: 2 gudaĉka kvarteta; klavirski trio u D-duru; 2 sonate za violinu i klavir; varijacije za violonĉelo i klavir. — Kompozicije za klavir 2-ruĉno i 4-ruĉno. — VOKALNA. Kantate: Heinrich der Finkler, 1864; Die Fluckt der heiligen Cacilie; Deutscher Siegesgesang; Lied und Leben i dr.; zborovi; so lo -p jes me. — C RK VEN A: 2 mise ; Psa l am XC VIII i Ps al a m C XXV z a zbor i orkestar; Slabat Mater; moteti; Miserere za 2 zbora. — Priruĉnik Chorubungen der Miinchener Musikschule, 1867 (novo izd. E. Schvvickerath, 1931). — Recitativi za Weberovu operu Oberon. LIT.: O. Clauzoell, Studien und Erinnerungen, La ngensalza 1906. — E. IVolff (red.), Johannes Brahms im Briefwechsel mit Franz Wiillner (s po pisom Wullnerovih kompozicija). — Isti, Franz Wullner, Munster 1931. —7J. Wullner, Johannes Brahms in seiner Lebcns freudschaft mit Franz Wullner, M, 1942. — D. Kamper (red.), R. Strauss und Franz Wiillner im Briefwechsel, Koln 1963. — Isti, Franz Wiillner. Leben, Wirken und kompositorisches Scha ffen, Koln 1963. — Isti, Franz Wullner, MGG, XIV, 1968.
VVUNSCH, VValther, njemaĉki etnomuzikolog (Gablonz an der Neisse, 23. VII 1908 —). Studij muzikologije s doktoratom završio 1932 na Njemaĉkom univerzitetu u Pragu (G. Becking). God. 1932—35 univerzitetski asistent i nastavnik na akademiji Pestalozzi u Pragu, 1935—38 suradnik Institutafiir Lautforschung u Berlinu i docent na Visokoj školi za muziĉki odgoj u Grazu. Profesor je i direktor Instituta za etnomuzikologiju na Visokoj školi za muziku i kazališnu umjetnost u Grazu. DJELA (izbor): Die Geigentechnik der jugoslazvischen Guslaren (disertacija), 1934; Heldensdnger in Sudostcuropa, 1937; Der Brautzug des Banović Michael. Ein episches Fragment (habilitacija), 1958; Geschichte und Namen der volkstiimlichen Streichinstrumenle des Balkan, Zeitschrift fur Balkanologie, 1964; Vber alte Musiktradition am Balkan, Die Kultur Siidosteuropas, 1964; Abniitzungserscheinungen oder Intonationsveranderungen im Bereiche balkanischer Volksliedtraditioncn, Festschrift W. Graf, 1970; Das Volkslied als Thema der Zeit von J. Haydn, Der iunge Haydn, 1972. — IZDANJA: Volksmusik Siidosteuropas, 1966 i Grazer und Miinchener balkanologische Studien, 1967 (sa H. J. Kisslingom).
\VUORINEN, Charles, ameriĉki kompozitor i dirigent (New York, 9. VI 1938 —). Studij kompozicije završio na Columbia University u New Yorku (O. Luening, J. H. Beeson, V. Ussachevskv) i tamo 1964—71 bio predavaĉ. Od 1971 docent je na Mannes Music School. God. 1962 utemeljio Group for Contemporary Music (sa H. Sollbergerom). DJELA. ORKESTRALNA: simfonija br. 3, 1959; Concertone za kvintet limenih instrumenata i orkestar, 1960; Evolutio transcripta za komorni orkestar, 1961; Orchestral and Electronic Exchanges, 1965;'koncert za klavir, 1966; Contrafactum, 1969. — KOMORNA: Turezky Pieces za flautu, klarinet i kontrabas, 1960; oktet, 1962; Invention za kvintet udaraljki, 1962; Chamber Concerlos za violonĉelo, 1963, za flautu, 1964 i za obou, 1965 (sva 3 sa 10 sviraĉa); Composition za violinu i IO instrumenata, 1964; Chamber Concerto za tubu, 12 drvenih duhaĉkih instrumenata i 12 bubnjeva, 1970; duo za violinu i klavir, 1966; gudaĉki trio, 1968; varijacije za violonĉelo, 1969; gudaĉki kvartet, 1971. — KLA V1RSKA : varijacije, 1963; sonata, 1969. — Vokalna i elektronska muzika. — Spisi.
WURZ, 1. Richard, njemaĉki kompozitor i muziĉki kritiĉar (Miinchen, 15. II 1885 — 2. II 1965). Uĉenik M. Regera (klavir i kompozicija). God. 1907—45 nastavnik i muziĉki kritiĉar lista Mu'nchner Neueste Nachrichten u Miinchenu; ureĊivao ĉasopis Dur und Moli. Njegova se u osnovi lirska nadarenost izrazila najpotpunije u Liedu. DJELA. KOMPOZICIJE: Turmmusiken, I—IV, za trublju i tro mbon, 1939; 10 malih kompozicija za klavir, 1912; Japanischer Friihling za glas i komorni orkestar; Hochsontmernacht za muški zbor, 1920; mnogo solo-pjesama i dr. — SPISI: Max Reger, 1922; ĉlanci i kritike. — Izdao M. Reger. Studien aus dem Kreise seiner personlichen Schiiler (4 sv.), 1920—23.
2. Anton, kompozitor i muzikolog (Miinchen, 14. VII 1903 —). Nećak Richarda; studirao muzikologiju na Univerzitetu u Miinchenu. Od 1927 muziĉki kritiĉar lista Mu'nchner Telegramm-Zeitung i suradnik ĉasopisa Zeitschrift fiir Musik; od 1950 kritiĉar lista Bayerische Staatszeitung i voditelj koncerata Hausmusikring. DJELA. KOMORNA: 2 gudaĉka trija; 4 gudaĉka kvarteta; 2 gudaĉka kvinteta; klavirski trio; kvintet s klarinetom; duhaĉki kvintet. Sonate: za vio linu i klavir; za violu i klavir; za violonĉelo i klavir i za flautu i klavir i dr. — KLAVIRSKA: varijacije (chaconne); Traumgesichte (9 kompozicija); tokata i passacaglia i dr. — VOKALNA: zborovi; Der Pilger, 6 pjesama za bariton i gudaĉki trio; ciklusi solo-pjesama; oko 140 pojedinaĉnih solo-pjesama. — Missa parva a tre voci za zbor. — SPISI: Franz Lachner als dramalischer Komponist (disertacija), 1928; Die Kammermusik in Suddeutschland, Handbuch der katholischen Kirchenmusik, 1949; Reclams Operettenfiihrer, 1951 (XII izd. 1969); Miinchner Opern- und Konzertleben im 19. Jahrhundert vor Ludwig II i Die Mu'nchner Schule. Gestalten und IVege, Musik in Bayern, I (red. R. Munster i H. Schmid), 1972. — IZDANJA: Briefe Mozarts, 1955; Reclams Kammermusikfiihrer, 1955 (IV izd. 1962); L. van Beethoven in Briefen und Lebensdokumenten, 1961. LIT.: W. Zentner, Richard Wurz, MGG, XIV, 1968.
WUSTMANN, Rudolf, njemaĉki muziĉki pisac (Leipzig, 5. I 1872 — Biihlau, Dresden, 15. VIII 1916). Uz povijest i njemaĉku filologiju studirao i muzikologiju (H. Kretzschmar). God. 1895 — 1900 gimnazijski profesor u Leipzigu, a zatim, nakon duţeg vremena provedenog u inozemstvu ţivio do smrti u Biihlauu. Muziĉki kritiĉar brojnih njemaĉkih ĉasopisa (ZIMG, Bach-Jahrbuch, Propylaen, Anzeiger fiir deutsches Altertum).
746
WUSTMANN — WYZEWA
DJELA (muziĉka): Musikalische Bildcr, 1907; Musikgeschichte Leipzigs. I, 1909 (II i III sv. napisao A. Schering); J. S. Bachs Kantatenteste, 1913; Die Hofzveise Walthers von der Vogehveide, 1913. Studije i ĉlanci. — Redigirao 30 Rokokolieder, oko 19IO. LIT.: M. Wehnert, Rudolf Wustmann, MGG, XIV, 1968.
WYK (Wijk), Arnold Christiaan van, juţnoafriĉki kompozitor (Calvinia, 26. IV 1916 —). Studirao na Univerzitetu u Stellenboschu nedaleko od Capetowna i na Royal Academy of Alusic u Londonu. God. 1939—44 suradnik Britanskog radija (BBC). Vrativši se 1946 u Juţnoafriĉku Republiku predavao od 1949 na Univerzitetu u Capetovvnu, a od 1961 na Univerzitetu u Stellenboschu. U svojim djelima upotrebljava gdjekad elemente narodne pjesme burskoga stanovništva ili crnaĉke teme. Ide medu najistaknutije juţnoafriĉke kompozitore. DJELA. ORKESTRALNA: 2 simfonije, 1943 i 1952; Saudade za violinu i orkestar, 1942; suite Southern Cross, 1943 i Primavera, 1960; introdukcija, varijacije i finale Poerpasledam, 1945; Rapsodija, 1952; Aubade, 1955; Gebede by Jaargetye in die Holand, 1966. — Gudaĉki kvartet, 1946; 5 elegija za gudaĉki kvartet, 1941. — Klavirske kompozicije. ■— VOKALNA: Christmas oratorio, 1949; Eeufeestkantate, 1938; kamata Kerstfeest, 1947; zborovi; solo-pjesme. LIT.: //. Ferguson, Arnold van Wyk, Recentlv Published Works, Tempo, 1958. — J. Bouzvs, Arnold Christiaan van Wyk, MGG, XIV, 1968.
WYLDE, Henry, engleski dirigent i kompozitor (Bushev, Herts, 22. V 1822 — London, 13. III 1890). Studirao na Royal Academy of Music u Londonu (I. Moscheles, C. Potter). Orguljaš u Londonu; na njegov poticaj osnovao je 1852 Ch. Fox Neto Philharmonic Society. Uz H. Berlioza, P. J. Lindpaintnera i L. Spohra, W. je kasnije i sam dirigirao koncertima tog društva. God. 1861 osnovao je London AcaĊemy of Alusic i ondje predavao do smrti; od 1863 bio je istodobno i profesor na Gresham College. Bavio se i kompozicijom. DJELA: The Science of Music, 1865; Music in Its Art Mystcries, 1867; Harmony and the Science of Music, 1872; Modem Counterpoint in Major Keys, 1873; Occult Principles of Music, 1881; Music as an Educator, 1882; The Evolution of the Beauliful in Sound, 1888. LIT.: A. D. Walkcr, Henry (II) Wyld e, MGG, XIV, 1968.
WYNNE, David (pravo ime David Wynne Thomas), velški kompozitor (Pendervn kraj Hirwaina, Glamorganshire, 2. VI 1900
—). Isprva rudar, od 1920 uĉio muziku privatno (T. L Jenkins), zatim studirao na University College u Cardiffu i verzitetu u Bristolu; doktorirao 1938 na University of Wal 1929—61 predavao na Lewis School u Pengamu (Wales); 1 nastavnik kompozicije na College of Music and Drama u < 1 zatim profesor na University College of South Wales an mouthshire. W. pripada najnaprednijim suvremenim velški pozitorima. DJELA. ORKESTRALNA: 3 simfonije, 1952, 1955 i 1963; jeta za gudaĉe, 1958. Koncerti: Rhapsody Conccrto br. 1 za violinu, 1 2 za 2 klavira (3-ruĉno), 1962; Fantasia Concerto za violu, 1964. Eleg linu i gudaĉe, 1953; IVelsh Suite, 1959; Cymric Rhapsody br. 1, 196 1968 i dr. — KOA4ORNA: gudaĉki trio, 1945; 4 gudaĉka kvarteta, 19 1966 i 1972; 2 klavirska trija, 1946 i 1965; klavirski kvartet, 1971; kvir rinetom, 1959; 2 septeta, 1948 i 1961. Sonate: 2 za violinu i klavir, 194 2 za violu i klavir, 1946 i 1954 i Lyric Sonata za violu i harfu, 1957. Harp, 1966 i dr. — Ĉetiri sonate za klavir, 1947, 1956, 1966 i 1967. za orgulje, 1965. — VOKALNA: Night Watch za sole, zbor i orkest Owain ab Urien za muški zbor, limene duhaĉe i udaraljke, 1967; Song tuĊe za tenor i orkestar, 1944; 6 Wclsh Songs (Chwe Chdn) za glas i har solo-pjesme i dr. — Obradbe velških narodnih pjesama. LIT.: B. Rands, The Music of David Wynne, The Anglo -Welsr 1964. — H. F. Redtich, David Wynne, MGG, XIV, 1968.
WYZEWA, Theodore de (pravim imenom Wyzewski cuski muzikolog poljskoga podrijetla (Kalušin, Ruska Polj IX 1862 — Pariz, 7. IV 1917). Njegovi su se roditelji 18 selili u Francusku. God. 1884 utemeljio sa E. Dujardinom Revue zvagnerienne koji je izlazio do 1888 i znatno pridoni mijevanju Wagnerove umjetnosti u Francuskoj. God. 1901 ljio je Societe Mozart. U svom znanstvenom radu najviše s uspješnije bavio prouĉavanjem Mozartova ţivota i stvaranj; njujući ga s novih gledišta, što je pridonijelo novom vredi pojedinih odsjeka u stvaralaštvu toga velikog umjetnika. DJELA: Litte'rature zvagne'rienne cn France, Revue politique et ] 1894; Beethoven et Wagner, 1898 (novo izd. 1914); Recherches sur la de Mozart, Revue des Deux Mondes, 1904—05; W. A. Mozart, Sa vie et son oeuvre, de Venfance a la pleine maturite (2 sv. sa G. de Saint-Foixo (ostala 3 sv. napisao sam G. de Saint-Foix i obj. 1937, 1940 i 1946). 20 sonata za klavir M. Clementija s uvodom (2 sv.: I, 1917; II sv. obj. H. W. je ostavio i više drugih dfelu ^ podruĉja religije, umjetnosti i filozof LIT.: F. Raugcl, Theodore de \Vyzewa, MGG, XIV, 1968.
XENAKIS, Iannis, grĉki kompozitor (Braila, i. V 1922 —). Diplomirao arhitekturu 1947 u Ateni i zatim se usavršavao kod Le Corbusiera u Parizu; uz to na Šcole Normale de Musigue studirao muziku kod A. Honeg-gera i D. Milhauda, a 1950— 53 bio Ċak O. Messiaena na Konzervatoriju. Do 1958 suradnik Le Corbusiera (1958 sudjelovao pri izradbi nacrta za Phi-lipsov paviljon na Svjetskoj izloţbi u Bruxellesu); otada se bavi iskljuĉivo komponiranjem. God. 1966 osnovao na Sor-bonnei Equipe de mathematique et d'automatigue niusicales, a 1967 isti takav zavod na Univerzitetu u Bloomingtonu, gdje otada redovito svake godine odrţi niz predavanja. Povremeno predaje i u Scholi Cantorum u Parizu. Svoje rane kompozicije pisane u duhu grĉke narodne muzike uništio je 1952. Tada ga je zaokupljala dodekafonija i serijelna tehnika. God. 1955 izradio je posebnu tehniku kompo-niranja, koja se temelji na strogim matematiĉkim zakonitostima. DJELA. INSTRUMENTALNA: Metastascis za 61 instrument, 1954; Pithoprakta za 50 instrumenata, 1956; Achorripsis za 21 instrument, 1957; Duel za 2 orkestra i 2 dirigenta, 1959; Syrmos za 18 gudaĉa, 1959; ST/io, ST/4, Morsima-Amorsima, Atrees i ST/48 za razliĉite instrumentalne sastave, svi izgraĊeni na temelju istoga matematiĉkog naĉela, 1956—62; Herma za klavir,
YAMADA, Kosaku, japanski kompozitor i dirigent (Tokio, 9. VI 1886 — 29. XII 1965). Studirao na muziĉkoj akademiji u Tokiju i Berlinu (1909—13; M. Bruch, K. L. Wolf). Vrativši se 1914 u Tokio osnovao ondje Filharmoniju, s kojom je prireĊivao prve redovite abonentske koncerte u Japanu i tako potaknuo razvoj japanske simfonijske muzike u evropskom duhu. Jednako je velike zasluge stekao i za suvremenu japansku opernu umjetnost osnovavši 1920 Japansko operno društvo, s kojim je izvodio djela Wagnera, Verdija, Puccinija, Debussvja i dr. Gostovao u SAD, SSSR, u Parizu i svim većim japanskim gradovima. I kao stvaralac Y. ide u red prvih japanskih muziĉara, koji su pisali na evropski naĉin. DJELA. ORKESTRALNA: 5 simfonija; 4 simfonijske pjesme, 1913 —44; 2 simfonijske pjesme uz zbor, 1940 i 1956; suite. — Komorne i klavirske kompozicije. — DRAMSKA: 6 opera (Ayame, 1931; Yo-ake, 1939); 3 japanska muziĉka igrokaza. — VOKALNA: oratorij; 4 kantate; oko 1000 zborova, so-lopjesama i balada. — SPISI (na japanskom): Moderna nauka 0 harmoniji, 1918; Znakovi sa zapisivanje suvremena plesa, 1922; Granice muziĉkoga nadahnuća, 1924; Muziĉke anegdote, 1935; Nauka 0 harmoniji i kompoziciji, 1937. LIT.: H. Eckardt, Kosaku Yamada, MGG, XIV, 1968.
YANCEY, Jimmy (pravo ime James), ameriĉki pijanist (Chicago, 1894 — 17- IX 1951). Samouk; kao pijanist i plesaĉ u vaudevilleima nastupao oko 1910 na turnejama po SAD i Evropi. Nastanivši se u Chicagu svirao u kabaretima crnaĉkih ĉet-
1961; Strategie za 2 orkestra i 2 dirigenta, 1962; Eonla za klavir i 5 limenih duhaĉkih instrumenata, 1964; Akrata za 16 limenih duhaĉkih instrumenata, 1965; Terretektorh za 88 sviraĉa smještenih medu publikom, 1966; Nomos alpha za violonĉelo, 1966; Polytope za 4 orkestra i svjetlosne efekte, 1967; Nomos gamma za 98 sviraĉa smještenih medu publikom, 1968; Anaktoria za 8 instrumenata, 1969; Persćphassa za 6 udaraljki smještenih oko publike, 1969; Hibiki Hana Ma za orkestar snimljen na magnetofonsku vrpcu i svjetlosne efekte, 1970; Charisma za klarinet i violonĉelo, 1971; Aurora za 12 gudaĉa, 1971; Perscpolis za orkestar i svjetlosne efekte, 1971; Antikhthon za orkestar, 1971; Linaia agon za rog, trombon i tubu, 1972; Polytope de Cluny za instrumentalni sastav i svjetlosne efekte, 1972; Mikka za violu, 1972; Evryali za klavir, 1973; Eridanos, 1973; Erikthon za klavir i orkestar, 1974; Gmeeoorh za orgulje, 1974, — ELEKTRONSKA: Diamorphoses, 1957; Concert PH, 1958; Analogia A i Analogia B za 9 gudaĉa i magnetofonsku vrpcu, 1959; Orient-Occident, 1960; Bokor, 1962. — DRAMSKA : balet Krancrgon za 23 instrumenta i magnetofonsku vrpcu, 1969. Scenska muzika za tragedije: Hiketides za 50 alta, udaraljke i 10 instrumenata, 1964; Oresteia za zbor i komorni orkestar, 1966 i Mcdea za muški zbor i orkestar, 1967. — VOKALNA: Polla ta dhina za djeĉji zbor i mali orkestar, 1962; Nuils za 3 soprana, alt, tenor i bas, 1967; Cendrees za zbor i orkestar, 1974. — SPISI. Zbirke sabranih ĉlanaka: Musique formelles. Nouveaux prindpes formels de composition musical, 1963 (engl. 1971); Musique. Architecture, 1971. LIT.: M. Bois, Iannis Xenakis, The Man and His Music, London 1967. — Iannis Xenakis, The Man and His Music (s popisom djela), London 1968. — D. Charles, La Pensee de Xenakis, Pariš 1968. —■ H. R. Zellcr, Iannis Xenakis, Melos, 1969. — E. Napolitano i T. Tonietti, Xcnakis . . . , Aspetti della mušica d'oggi, 1972. M. Kun.
XIMENEZ, Eduardo, španjolski orguljaš i kompozitor (vjerojatno Valencia, oko 1820 — Valencia, II 1900). Uĉenik P. Perez Gascona. Od 1839 pomoćni orguljaš i od 1842 orguljaš crkve Santo Tomas u Valenciji; od 1846 u crkvi San Bartolomć. DJELA: instrumentalne kompozicije. — DRAMSKA: opera Werthcr (prema Goetheu); opereta La Gitanilla; 13 zarzuela. — Poloneza La Inspiracion za sole i zborove; solo-pjesme. — CRKVENA: misa; rekvijem; Gran Plegaria a la Virgcn de los Desamparados za zbor i orkestar i dr. — Obradbe narodnih napjeva Colleccion de cantos populares valencianos za glas i klavir. LIT.: G. Bourligcux, Eduardo Ximenez, MGG, XIV, 1968.
XYLOPHON
Ksilofon
vrti. Jedan je od prvih i najboljih interpretatora boogie-woogija. Njegova je ţena bila pjevaĉica Estella »Mama« Y. YASSER, Joseph, ameriĉki orguljaš i muziĉki teoretiĉar poljskoga podrijetla (iLodţ, 16. IV 1893 —). Studirao na Konzervatoriju u Moskvi, gdje je 1918—20 predavao orgulje. Uz to koncertirao po Rusiji i Kini. Od 1923 u SAD, 1929—59 kantor i orguljaš hrama Rodeph Sholom u New Yorku, a nekoliko godina i orguljaš Transamerican Broadcasting and Television Corporation. Predavao na razliĉitim njujorškim univerzitetima. Zanimljiva je njegova teorija o historiji ljestvica i tonaliteta, koja se temelji na Hegelovom dijalektiĉkom naĉelu teze, antiteze i sinteze. DJELA: A Theory oj Evolving Tonality, 1932; Medieval Ouartal Harmony, 1938; ĉlanci u ĉasopisima MQ, Musical America, M, RM i dr. (izbor pod na slovom Selected \Vritings and Lectures of J. Yasser, 1970). LIT.: W. J. Milchell, Joseph Yasser, MGG, XIV, 1968.
YON, Pietro Allessandro, talijanski orguljaš i kompozitor (Settimo Vittone kraj Torina, 8. VIII 1866 — Huntingdon, New York, 22. XI 1943). Studirao u Ivreji, na Konzervatoriju u Milanu (P. Fumagalli), na Liceo Musicale u Torinu (F. Da Venezia, R. Remondi, G. Bolzoni) i na akademiji Santa Cecilia u Rimu (R. Renzi, A. Bustini, G. Sgambati, C. De Sanctis). Od 1905 asistent orguljaša R. Renzija u bazilici sv. Petra u Rimu. Koncertirao u mnogim evropskim i ameriĉkim gradovima. God. 1907
748
YON — YVAIN
—19 i 1921—26 crkveni orguljaš i zborovoda u New Yorku, 1919 —21 drugi orguljaš Cappella Giulia u Rimu. Od 1926 bio je orguljaš i zborovoda katedrale Saint Patrick u New Yorku. Kao kompozitor istakao se na podruĉju crkvene muzike.
efekt elastiĉnosti, a c lodijska linija nije isk Jednako majstorski i rao je klasike kao i s kompozitore. C. Fran posvetio Sonatu za ' G. Faure Klavirski '. d-molu. Njegovu kva svetio je C. Debussj ki kvartet, a njegovu V. d'Indv simfonijske je Istar. Y. je ostavi cerata za violinu, 6 violinu solo, više komi la, te opere Pier li (1931) i L'Avierge di dovršena).
DJELA: koncert za obou; Concerto gregoriano za orgulje. — Sonata za flautu i klavir. — Klavirske kompozicije. — Kompozicije 2a orgulje (sonate, koncerti). •—■ Oratorij The Triumph of St. Patrick, 1934; solo-pjesme. ■— CRKVENA: Messa melodica za zbor, gudaĉe, rogove i orgulje; 20 misa; moteti i dr. LIT.: V. B. Hammann i M. C. Yon, The Heavens Heard Him. A Novel Based on the Life of Pietro Yon, Nevv York 1963. — S. Maninotti, Pietro Alessandro Yon, MGG, XIV, 1968.
YOST, Michel, francuski klarinetist (Pariz, oko 1754 ■— 5. VII 1786). Uĉenik J. Beera; solist na Concerts Spirituels u Parizu. Uĉitelj J. X. Lefevrea; komponirao (pod pseudonimom Michel) 15 koncerata za klarinet, 30 kvarteta za klarinet i gudaĉe, 8 svezaka dua za 2 klarineta, varijacije za klarinet, violu i bas. Utemeljitelj francuske klarinetistiĉke škole, napisao i metodiku za svoj instrument. YOUMANS, Vincent, ameriĉki kompozitor (New York, 27. IX 1898 — Denver, Colorado, 5. IV 1946). Asistent V. Herberta, od 1927 u Nevv Yorku producent vlastitih muziĉkih komedija, koje su imale velik uspjeh zbog autorove melodijske invencije i osobite sposobnosti da muziku uskladi sa situacijama. Neke njegove zabavne melodije odrţale su se do danas. DJELA. Muziĉke komedije: Two Little Oirls in Blue, 1921; No No Nanette, 1925 (s vrlo p"pukirnim pjesmama / Want to be Happy i Tea for Tzvo); A Night Out!, 192Š; II,t ih , - Dcck, 1927 (s pjesmom Halhlujah!); Rainbow, 1928; The Grcat Da\\ 1^19; 7 hrough the Years, 1932. Filmska muzika. — Brojne pjesme.
YOUNG, Lester Willis (zvan Prez, Pres), ameriĉki jazz-saksofonist i kompozitor (Woodville, Mississippi, 27. VIII 1909 ■— Nevv York, 15. III 1959). Udaraljke, klarinet i saksofon nauĉio u roditeljskom domu. Nakon kraćeg sudjelovanja u oĉevom sastavu, od 1929 nastupao s ansamblima King Olivera, Benny Motena, Count Basiea, F. Hendersona, A. Kirka i dr. God. 1941 osnovao u Nevv Yorku vlastiti sekstet, a neko je vrijeme bio i ĉlan grupe Jazz at the Philharmonic. Bio je istaknuti predstavnik modernoga jazza. LIT.: W. Burkhard i J. Gerth, Lester Young, Wetzlar 1959. — R. G. Reisner, The Last Sad Days of Lester Willis'Young, Down Beat, 1959. — J. Gr. Jepsen, A Discographv of Lester Young, Brande 1959 (III izd. Kobenhavn 1968). — V. Franchini, Lester Young, The Kings of Jazz, Milano 1961.
YOUNG, Percy Marshall, engleski muziĉki pisac i kompozitor (Northwich, Cheshire, 17. V 1912—). Studirao na Univerzitetu u Cambridgeu (E. J. Dent) i na Trinity College u Dublinu. God. 1944—46 muziĉki direktor na Technical College u Wolverhamptonu, gdje je osnovao i zbor. DJELA. SPISI: Handel, 1947 (II preraĊeno izd. 1965); The Oratorios of Handel, 1950; Music Makers, 1951; Vaughan Williams, 1953; A Gritical Dic~ tionary of Composers and Their Music, 1954; More Music Makers, 1955; Elgar, 1955 (II preraĊeno izd. 1973); Instrumental Music, 1955; Concerto, 1957; Symp~ hony, 1957; Music Makers of Today, 1958; Tragic Muse. The Life and Works of R. Schumann, 1961 (I I izd. 1967; njem. 1968, II izd. 1971); The Choral Tra-dilion, 1962 (II izd. 1971); Z. Koddly, 1964 (njem. 1964); Britten, 1966 i 1968; A History of Brilish Music, 1967; Great Idcas in Music, 1967; Keyboard Musicians of the VCorld, 1967; Debussy, 1968; The Bachs (1500—1850), 1970; Sir A. Sullivan, 1971 i 1972; A Concise History of Music, 1974. — KOMPOZICIJE: Fugal Concerto za klavir i gudaĉki orkestar, 1954; koncert za gudaĉe, harfu i udaraljke, 1972; Au Moyen-dge za violu i orkestar; suite za gudaĉki orkestar na teme iz XVII st. — On Eastnor Knoll za glas i orkestar; The Stolen Child za glas, ţenski zbor i orkestar; solo-pjesme. — IZDANJA: A Pageant of England's Music, 1939; S. Pepys Music Book, 1942; Carols . . . , 1952; Handelov oratorij Saul, 1962; Shakespeare Songs T. A. Arnea, 1963; pisma E. Elgara, 1956, 1965 i 1968.
YRADIER, Sebastian -> Iradier (Yradier), Sebastidn de YRIARTE, Tomas -> Iriarte (Yriarte), Tom as de YSAYE, Eugene (Eugene-Auguste), belgijski violinist, dirigent i kompozitor (Liege, 16. VII 1858 — Bruxelles, 12. V 1921). Sin i uĉenik Nicolasa, studirao još na Konzervatoriju u Liegeu (L. Massart, M. Dupuis), kod H. Vieuxtempsa, H. Wi-eniavvskog i na Konzervatoriju u Bruxellesu. Koncertirao od 1865 u Belgiji, Njemaĉkoj, Italiji, Francuskoj, Rusiji, Norveškoj, Engleskoj i SAD. God. 1886—98 bio je profesor na Konzervatoriju u Bmxellesu; tu je 1886 osnovao kvartet (Y., M. Crick-boom, L. Van Hout i J. Jacob), a 1894 vlastiti orkestar Socie'te des Concerts Ysaye kojim je i dirigirao. God. 1918—22 bio je dirigent Simfonijskog orkestra u Cincinnatiju. Odgojio je mnoge uĉenike medu kojima i J. Thibauda. Y. je bio najutjecajniji violinist krajem XIX i poĉetkom XX st. Njegova virtuozna tehnika bila je uvijek usklaĊena s intenzivnim, ĉesto veoma individualnim izraţajem. Upotreba rubata davala je njegovoj igri
LIT.: J. Quentin, Eug Bruxelles E. YSAYE 1938. — E. Chri. Geneve 1946. — A. Ysaye, Eugene Ysaye, Bruxelles 1948. — J. Qu tenaire de la naissance d'Eugene Ysaye, Liege 1958. — JI. I'uH36ypi, 3 MocKBa 1959. — M. Brunfant, J. Laforgue, les Ysayes et leur temp: 1961. — A. Ysave, Histoire des Six sonates . . . et rćs ume chrono de la vie et de la carriere . . . , Bruxelles 1967. — J. Ouentin, Eugei Ysaye, MGG, XIV, 1968. — A. Ysaye, Eugene Ysaye, Bruxelles
YUN, Isang, korejski kompozitor (Tong Young, 1917—)■ U Koreji i Japanu stekao 1935—43 tradicior padnoevropsko muziĉko obrazovanje te 1946—52 bio : u Tong Youngu i P 1952—56 docent za ko ju na univerzitetima t . i Seoulu. God. 1956-dirao u Parizu (T. , 1957'—59 na Visokoj : školi u Berlinu (B. BI Rufer, R. Schwarz-S Od 1964 ţivi, s krai kidima, u zapadnom gdje je (od 1970) pro Visokoj muziĉkoj školi se muziĉki govor te povezivanju zapadnoe avangardnih postupaj dicionalnom korej skori niĉkom I. YUN muzikom. Izb ći velike skokove u Y. »svoja djela rado i na kvartnim i kvintnim odnosima, pri ĉemu melodijsi razvija u malim intervalima. Tako njegova muzika ni rastrgana, već mekano struji, a akordi se stapaju u ĉvrstu (H. Kunz). Njegovo nastojanje da u svojim kompoziciji vari rafinirane agogiĉke i dinamiĉke nijanse iz korejske dovodi ĉesto do veoma sloţena izgleda partitura. Y. je i bodne akademije umjetnosti u Hamburgu, a dobitnik j< nih drugih priznanja i nagrada. DJELA (izbor). ORKESTRALNA: Bara, 1960; Symphouisc 1961; Fluktuationen, 1963; Reak, 1966; Dimensionen, 1971; uvert Konzertante Figuren, 1973. — KOAiORNA: Loyang za flautu, oboi fagot, harfu, udaraljke, vibrafon, violinu i violonĉelo, 1962; Musik fu mente, 1959; III gudaĉki kvartet, 1959; Images za flautu, obou, vio! lonĉelo, 1968; trio za flautu, obou i violinu, 1973; Glissees za violoi 1970; etide za flautu, 1974. — Kompozicije za klavir, za ĉembalo i — DRAMSKA. Opere : Der Traum des Liu-Tung, 1965; Die WitweĊes lings, 1967 (obje opere zajedno kao diptihon pod nazivom Traum* Fiichsin, 1970; Geisterliebe, 1971 i Sim Tjong, 1972. — VOKALNs Om mani padme hum za soliste, zbor i orkestar (tekst od Bude), 19 za 3 soprana i orkestar, 1971; Memory, vokalize za mezzosopran, bi citatora i udaraljke, 1974; An der Schivelle, sonet za bariton, ţenski zb i druge instrumente, 1974. LIT.: H. Kunz, Isang Yun, Begegnungen, 1966. — W. Beĉke di Isang Yun, RMI, 1968. :
YVAIN, Maurice Pierre Paul, francuski kompozi riz, 12. II 1891 — 28. VII 1965). Studirao na Pariškom k< toriju (L. Diemer, X. Laroux). Kompozitor opereta u di dicije pariške zabavne muzike, ali se sluţio i suvremenij ţajnim sredstvima (jazz). DJELA: baleti Vent, 1937 i Blanche Neige, 1951. Brojne oper kojima: Ta Bouche, 1921; La-haul, 1923; Pas sur la bouche, 1925; Un I 1926; Au soleil du Mexique, 1935; Bouche d bouche, 1936; Le Cors 1958. Filmska muzika. ■— Autobiografska skica Ma belle operette, 19Ć LIT.: M. Guiomar, Maurice Pierre Paul Yvain, MGG, XIV
ZABALETA, Nicanor, španjolski harfist (San Sebastian, 7. I 1907 — ). Studij završio na Konzervatoriju u Madridu, a zatim se usavršavao kod M. Tourniera, E. Coolsa i M. S. Rousseaua na Konzervatoriju u Parizu. Od 1934 koncertirao po Sjevernoj i Juţnoj Americi, Evropi i drugim kontinentima, a 1958—62 predavao je na ljetnim teĉajevima akademije Chigiana u Sieni. Dobitnik Gr and Prix Ċn Disque (1959), znatno je pridonio popularizaciji harfe. Za njega su pisali kompozicije D. Milhaud, J. Rodrigo, H. Villa-Lobos, G. Tailleferre, E. Krenek i dr. Redigirao djela za harfu: L. van Beethoven, Varijacije na švicarsku temu, Spanish Masters (i6 th and ij th Century) i sonate J. L. Dušika. ZABAVNA MUZIKA, skupni naziv za nepretenciozna muziĉka djela kojima je cilj da stvore ugodno raspoloţenje, odnosno da budu zvuĉna kulisa uz razgovor na mjestima gdje se skupljaju ljudi zbog razonode (parkovi, kavane i si.)- Z. m. u najširem smislu postoji zapravo oduvijek. Ona ukljuĉuje svako muziĉko djelo koje nema odreĊenu namjenu kao što je imaju npr. liturgijska, prigodna i instruktivna literatura, baletna i scenska muzika te opera. MeĊu prvim oblicima u povijesti umjetniĉke muzike izrazito zabavna znaĉaja je polifoni -> quodlibet, zatim u XVII st. engleski društveni kanon -> catch, nešto kasnije i zborski -> glee. Podruĉju zabavne muzike pripadaju i Bachove Seljaĉka kantata i Kantata o kavi, koje su se izvodile za vrijeme Leipziških sajmova. Na njih se nadovezuju divertimenti J. Havdna i W. A. Mozarta, pa valceri, koraĉnice, plesovi i si. Beethovena, Schu berta, Brahmsa i dr. U XIX st. repertoar se proširuje karakteristiĉnim komadima, parafrazama na narodne napjeve, varijacijama na popularne operne i operetne arije, rukovetima iz muziĉko-scenskih djela i si., a osobito virtuoznim solistiĉkim kompozicijama po uzoru na djela F. Liszta, S. Thalberga, H. Herza, F. Kalkbrennera i druge pomodne kompozitore toga doba. U XIX st. poĉinje se tako z. m. razvijati kao posebni ţanr, osobito u okvirima klavirske literature. MeĊu orkestrima, specijaliziranim za izvoĊenje takve muzike, razlikovala su se tri tipa. Beĉki sastav (prva i druga violina, violonĉelo, kod plesne muzike kontrabas i klavir) nado vezuje se na klasiĉni gudaĉki kvartet. Berlinski sastav sastojao se iz gudaĉkog kvinteta, flaute, klarineta, trublje, trombona, klavira (harmonij) i udaraljki, a u pariškom nije bilo viole, klarineta i trombona. Uz to su postojali i drugi sastavi, kao npr. Schrammel-kvartet s gitarom, ciganska kapela s cimbalom i dr. U XX st. najtipiĉniji je oblik zabavne muzike šlager, pomodna pjesma pristupaĉne melodike, jednostavna oblika, ritma i harmonije. Najĉešće govori o ljubavi, o malim dnevnim radostima i ţalostima. Najveći konzumenti zabavne muzike su radio-stanice i televizija u ĉijim muziĉkim programima ona zauzima dvije trećine vremena. U potraţnji za kvalitetnijim ostvarenjima, radio-televizije naruĉuju djela zabavnog karaktera od afirmiranih umjetnika, pa nastaju vrijedne kompozicije (njem. gehobene Unterhaltungsmusik) koje predstavljaju zabavnu muziku u pravom znaĉenju toga naziva. Toj skupini pripadaju i aranţmani popularnih djela poznatih kompozitora (Cajkovski, Grieg, Dvorak i dr.). LIT.: G. Knepler, Zur Entstehungsgeschichte der »leichten Musik«, Aufbau, 1950, 6. — H. Wanderscheck, Unterhaltungsmusik, Das Musikleben, 1951. —■ Th. W. AĊorno, Leichte Musik, Einleitung in die Musiksoziologie, Frank furt am Main 1962. — M. Greiner, Die Entstelung der modernen Unterhaltungsliteratur, Hamburg 1964. —• C. Dahlhaus (red.), Studien zur Trivialmusik des 19. Jahrhundert, Regensburg 1967. M. Kun.
ZABEL, Eduard Albert, njemaĉki harfist (Berlin, 22. II 1834 — Petrograd, 16. II 1910). Studirao na Institutu za crkvenu
muziku u Berlinu; 1845—48 koncertirao u Evropi i Americi. God. 1848—51 harfist berlinskoga opernog orkestra, a od 1854 do smrti ĉlan orkestra Carskog baleta u Petrogradu, gdje je uz to 1862 poduĉavao harfu na Konzervatoriju. Komponirao Koncert za harfu te oko 40 kraćih djela za harfu solo; napisao i udţbenik za taj instrument (na njem., franc. i ruskom, 1900) te brošuru o upotrebi harfe u orkestru (1899). Većina njegovih djela imaju još i danas instruktivnu vrijednost. LIT.: M. GolĊstcin, Eduard Albert Zabel, MGG, XIV, 1968.
ZABRANJENI POMACI (njem. verbotene Fortschreitungen). U kompozitorskoj praksi renesansne vokalne polifonije, koja je dosegla vrhunac u djelima Palestrine i O. di Lassa, izbjegavali su se pojedini pomaci zbog svoje nemelodiĉnosti, odnosno zbog teškoće intoniranja. To su bili skokovi za povećane intervale, zatim melodijski fragmenti koji sadrţavaju tzv. ~> tritonus:
te skokovi veći od male sekste, s izuzetkom oktave. Osim navedenih pomaka koji se odnose na voĊenje svakoga pojedinog glasa za sebe, izbjegavali su se i odreĊeni paralelni pomaci, kao paralelni pomak u velikim tercama, koji sadrţava nemelodiĉni tritonus:
te kretanje u paralelnim oktavama i kvintama, koje narušava za konitost višeglasnih pomaka u cjelini (-> Paralelne oktave i pa ralelne kvinte). Svu ovu praksu, koja, meĊutim, nije bila i bez iznimaka, pretvorili su muziĉki teoretiĉari u ĉvrsta pravila tzv. strogoga stila (njem. der strenge Satz), koja se obraĊuju u nastavi kontrapunkta i harmonije. N. Dć. ZACCONI, Lodovico, talijanski muziĉki teoretiĉar (Pesaro, 11. VI 1555 ■— Firenzuola kraj Pesara, 23. III 1627). Studirao u Veneciji kod I. Buccusija i A. Gabrielija. Redovnik augustinskoga reda; zborovoĊa samostanske crkve u Veneciji. Nakon povremenih boravaka u inozemstvu (1585 u dvorskom orkestru u Grazu, 1591—95 u Miinchenu) ţivio je od 1619 uglavnom u Veneciji, a posljednjih godina ţivota bio prior samostana u Pesaru. Vrlo nadaren i mnogostran, ostavio je jedan od najtemeljitijih muziĉko-teoretskih radova svojega vremena: Prattica di mušica ..., najvredniji muziĉki kompendij prije Praetoriusova djela Syntagma . . .; u njemu daje podatke o menzuralnoj teoriji i kontrapunktu, o dometu i tehnici instrumenata, kao i izvodilaĉkim manirama svojega vremena. DJELA: ricercari za orgulje, 1626; kanoni s komentarom i rješenjima (4 knj.); Partiture et risolutioni di 100 contrapunti; zbirka kontrapunkta Lo scrigno musicale. — Prattica di mušica ulile et necessaria si al compositore . . . si anco al cantore, I dio (2 sv.), 1592 (II izd. 1596) i II dio (2 sv.), 1622; Regole di canto fermo; autobiografija, 1626. NOVA IZD.: kanone (4 knj.) obj. F. Vatielli (1905); faksimil Prattica di mušica (1967). LIT.: F. Chrysander, Lodovico Zacconi als Lehrer des Kunstgesanges, VFMW, 1891, 1893 i 1894. —■ F. Vatielli, Un musicista Pesarese nel secolo XVI, Bologna 1904 (II izd. 1968). — Isti, I »Canoni musicali« di Lodovico Zacconi, Pesaro 1905. —■ H. Kretzschmar, Lodovico Zacconis Leben auf Grund seiner Autobiographie, PJB, 1910. — F. Vatielli, Di Lodovico Zacconi, Notizie
750
ZACCONI — ZAGREBAĈKA FILHARMONIJA
su la vita e le opere, Pesaro 1912. — C. V. Palisca, Lodovico Zacconi, MGG, XIV, 1968. — G. Singer, Lodovico Zacconi's Treatment of the »Suitabilitv and Classification of AH Musical Instruments« in the »Prattica di mušica*' of 1592 (disertacija), Los Angeles 1968. — G. Gi-uber, Lodovico Zacconi als Musiktheoretiker, Wien 1973.
ZACHER, Gerd, njemaĉki orguljaš i kompozitor (Meppen, EmslanĊ, 6. VII 1929 — ). Na Muziĉkoj akademiji u Detmoldu studirao orgulje (H. Heintze, M. Schneider), kompoziciju (G. Bialas) i dirigiranje (K. Thomas); dirigiranje uĉio još kod Th. Kaufmanna. God. 1954—57 kantor i orguljaš u Santiagu de Chile, 1957—70 u Hamburgu i od 1970 profesor je na Folkwang-Hochschule u Essenu. Jedan od najistaknutijih suvremenih interpreta moderne orguljaške muzike koju propagira na svojim koncertnim turnejama po evropskim zemljama i snimkama na gramofonskim ploĉama. Kao kompozitor razvio se pod utjecajem O. Messiaena. DJELA. ORGULJSKA: Diferencias, 1961; Text, 1963; Szmaty, 1968; Re, 1969; Orumambel 1972. — 5 Transformationen za klavir, 1954. — VOKALNA'. komorna kantata Priere pour aller au paradis avec dnes, 1952; Das Gebet Jonas' im Bauch des Fischers za sopran i orgulje, 1963; pasija prema Luki 700 000 l'age za mješoviti zbor, 1968 i dr. —■ SPISI: Zur Orgelmusik seil 1960, Orgel unci Orgelmusik heute, 1968; L'orgue outil, L'Interprete, 1971, 3; Compositeur, interprete, commanditaire, ibid.; Von der Neucntdeckung der Orgel, R. Liick, Werkstattgesprache mit Interpreten 2 Neuer Musik, 1971; Anxlyse der Orgel. Eiti Interpretationskurs, Ferienkurse '7 , 1973 i Uber ĉine vergessene Tradition des Legalospids, Musik und Kirche, 1973.
ZACHERL, Minka, muziĉki pedagog (Ljutomer, 1894 — ). Klavir i pjevanje studirala na Konzervatoriju u Ljubljani (1919— —22). Poloţivši drţavni ispit iz muzike, 1922—40 u Mariboru nastavnik muzike, a 1940—41 direktor muziĉke škole u Ljutomeru. Za okupacije bez namještenja u Ljubljani i Slavonskom Brodu, od 1945 ponovno u Ljutomeru, gdje je vodila muziĉku školu (1945 —46) i predavala na niţoj gimnaziji. Izvrstan pedagog, osnivala je pjevaĉke zborove i vodila ih veoma vješto, pridonoseći širenju muziĉke umjetnosti. Prije Drugoga svjetskog rata nastupala je i kao pijanistica, osobito kao pratilac violinistice F. Brandl-JevĊenijević i pjevaĉa F. Neralića i P. Lovšetove. D. CO. ZACHOVV, Friedrich Wilhelm, njemaĉki kompozitor i orguljaš (Leipzig, kršten 14. XI 1663 — Halle an der Saale, 7. VIII 1712). Sin violinista i kasnije gradskog duhaĉa, 1676 preselio se s obitelji u Eilenburg i tamo nastavio studij kao J. Schellea. Od 1684 do smrti bio je crkveni orguljaš u Halleu (Saale). Njegov uĉenik u ĉembalu, orguljama i kompoziciji bio je oko 1682 mladi Handel, a kod njega su još uĉili G. Kirchhoff, J. G. Krieger i J. G. Ziegler. Z. se u svojim kantatama oĉituje kao napredan kompozitor bogatih ideja. Ostavio je 33 crkvene kantate, 52 kompozicije za orgulje i komorne sastave te jednu Missu brevis. NOVA IZD.: ukupna djela obj. M. Seiffer (.DDT, XXI—XXII); novo izd. H. J. Moser (Wiesbaden i Graz 1958); ukupna djela za instrumente s tipkama obj. H. Lohmann (Wiesbaden 1966). LIT.: A. Heuss, Friedrich Wilhelm Zachcw als dramatischer Kantatenkomponist, ZIMG, 1908—09. — W. Serauky, Musikgeschichte der Stadt Halle, II, 1, Halle i Berlin 1939. — B. Baselt, F. W. Zachow und die protestantisehe Kirchenkantate, Festschrift XI Handelfestspiele Halle (Saale), 1962. — G. Thomas. Friedrich Wilhelm Zachow (disertacija, Koln 1962), Regensburg 1966. — hli. Friedrich Wilhelm Zachow (Zachau), MGG, XIV, 1968.
ZADOR, Jeno (Eugen), madţarski kompozitor i muziĉki pisac (Bataszek, 5. XI 1894—)• Studirao na Konzervatoriju u Beĉu (R. Heuberger) te u Leipzigu kod M. Regera, a muzikologiju na Univerzitetu u Halleu (H. Abert, A. Schering) i u Miinsteru (F. Volbach) gdje je 1921 doktorirao. Od 1921 predavao na Novom konzervatoriju u Beĉu; 1934 imenovan poĉasnim profesorom Muziĉke akademije u Budimpešti. Od 1939 u SAD; bavio se kompozicijom, poduĉavanjem i, osobito, filmskom muzikom u Hollywoodu. U njegovim se djelima nazire prizvuk madţarske narodne muzike. Osobiti smisao oĉitovao je za dramsku muziku i varijacijske oblike. DJELA. ORKESTRALNA. Ĉetiri simfonije: I, Romantische, 1922; II, Sinfonia Technica, 1932; III, Tanzsymphonie, 1937 i IV, ChilĊren's Symphony, 1941. Simfonijske pjesme Bdnk-Bdn, 1918 i Hannele (prema G. Hauptmannu); koncert za trombon, 1967; Kammcrkonzert za gudaĉe, 2 roga i klavir, 1930; Varidciok egy magyar nepdalra, 1928; Magyar Capriccio, 1935; Pastorale and Tarantella, 1942; Biblical Triptych, 1943; Elegy and Dance, 1954; Rhapsody, 1961; The Remarkable Adventures of Henry Bold za recitatora i orkestar, 1963; Festival Overture, 1964; Variations on a Merry Theme, 1965; Five Contrasls, 1965; Aria and Allegro, 1967; Rhapsody za cimbal i orkestar, 1969 i dr. — KOMORNA: klavirski kvintet, 1933; Divertimento za gudaĉe, 1955; suita za 8 violoncella, 1966. — DRAMSKA. Opere: Diana, 1923; A holtah szigete, 1928; X-mal Rem-brandt, 1930; Dornroschens Ertoachen, 1931; Der Revisor (prema Gogolju), 1935 (revidirano 1952); Christoph Columbus, 1939; The Virgin and the Fawn, 1964; The Magic Chair, 1966; The Scarlet Mili, 1965—67 i dr. Balet Maschinenmensch, 1934. Filmska muzika. — VOKALNA: Cantata Technica, 1961; Scherzo do-mestico za zbor, 1961; solo-pjesme (ciklus The Lonely Wayfarer). —■ Napisao: \Vesen und Form der symphonischen Dichtung von Liszt bis Strauss (disertacija), 1921. LIT.: N. Slonimsky, Eugen Zador, MGG, XIV, 1968.
ZAFFIRI, Enore, talijanski kompozitor (Torino, 29. III 1928 — ). Na Konzervatoriju u Torinu završio studij kompozicije, klavira i vokalne muzike; 1951 usavršavao se u klaviru kod G. Agostija u Sieni, a 1954 u kompoziciji kod T. Aubina u Parizu. Od 1954 profesor je na Konzervatoriju u Torinu. God. 1964 utemeljio je
u Torinu Studio di Musicca Elettronica (SMET) i 19' di Informazione Estetica. Istakao se na podruĉju eksper i elektronske muzike. DJELA. ORKESTRALNA: simfonija, 1956; simfonijeta, 1954 gudaĉe, 1955; Concerto grosso za trublju, rog, trombon i gudaĉe, 19; MORNA: Divertimento za 4 limena instrumenta i klavir, 1954; trio violonĉelo i klavir, 1955; gudaĉki kvartet, 1959; Piccola mušica a 5, 19 za 6 instrumenata, 1960; Variazioni za flautu, engleski rog i gitar Sonata za klavir, 1954. — Elektronska muzika (Tr/elS4 i Qj64, 1964" // Colpevole, 1957. — Guerra, slike za glas i klavir, 1956. — Du mušico elettronica in Italia, 1968.
ZAFRED, Mario, talijanski kompozitor i muziĉk (Trst, 2. III 1922—). Kompoziciju studirao u Rimu n vatoriju Sv. Cecilije (dipl. 1946); usavršavao se kod I. i u Parizu. Muziĉki kritiĉar rimskih listova Unita (1 i Giustizia (1956—63). Umjetniĉki direktor kazališta u Trstu (1966—68), Opere u Rimu (od 1968) i Tea Sperimentale u Spoletu. U poĉetku stvaranja blizak je i sluţi se dodekafoniĉkim postupcima. Kasnije se ideo litiĉki opredjeljuje za marksistiĉka gledišta. Tada poj njuje sredstva svog izraza, teţi k jasnoći, preglednosti paĉnosti. Z. je jedan od najplodnijih suvremenih talijans pozitora u oblasti koncertantne muzike. < DJELA. ORKESTRALNA. Sedam simfonija: I, 1943; I I , ' Canlo del Carso, 1949; IV, In onore della Resistenza, 1950; V, Prati e primavera, 1952; VI, 1958 i VII, 1969. Sinfonia breve za gudaĉe, i< nijeta za mali orkestar, 1953; sinfonia concertante Canto della pact orkestar, 1951. Koncerti: Concerto lirico quasi una fantasta za vio za klavir, violinu i violonĉelo, 1953; za harfu, 1955; za violu, 1956; ĉelo, 1956; za klavir, 1959 i za 2 klavira, 1960. Mušica notturna za \ Ċaĉki orkestar, 1962; Metamorfosi za klavir i orkestar, 1963; lnvenz linu, violu i orkestar, 1966; varijacije na Beethovenovu temu za klavii 1966; 2 ricercara za mali orkestar, 1941; uvertira, 1957 — KOMC tiri gudaĉka kvarteta: I, 1941; II, 1947; I I I , 1948 i IV, 1953. Guda 1967; 3 klavirska trija, 1942—54; duhaĉki kvintet, 1952; serenada 1942. — KLAVIRSKA. Ĉetiri sonate: I, 1941; II, 1944; III, 1950 Sonatina, 1940; 2 koncerta za 2 klavira, 1942 i 1945. — DRAMS Amleto, 1961 i Wallenstein, 1965. Filmska muzika. — VOKALNA: se camminassi sulVerba tagliata di freseo za recitatora, zbor i orkestar, 1 di Duino za zbor i orkestar, 1954; zborovi; 4 Poesie croate za sopn violu, 1944; solo-pjesme. LIT.: M. Mila, Mario Zafred, MGG, XIV, 1968.
ZAGIBA, Franz (František), austrijski muzikoloj koga podrijetla (Roţnava, 20. X 1912—). Studirao muzi vistiku u Bratislavi, zatim u Beĉu. Promovirao u Bratisla i tamo je neko vrijeme direktor Muzikološkog instituta akademije znanosti i umjetnosti. Pošto se 1944 habilitirac postaje ondje docent i 1973 profesor na Univerzitetu. Q osnovao ogranak MeĊunarodnoga Chopinovog društva i izdao 3 godišnjaka Chopin-Jahrbuch (1956, 1963 i 197 organizirao u Salzburgu veoma zapaţeni Kongres slave storije. Pisac je brojnih monografija, ĉlanaka i rasprava, o muzici slavenskih naroda, a onda o muziĉkoj povijesti 1 Osobitu paţnju posvećuje prouĉavanju nastanka starosla' liturgijskog pjevanja u Hrvatskoj. DJELA: Die Musikdenkmdler der ostslotvakischcn Klostern im li Jahrhundert, 1940; Dejiny slovenske) hudby od najstaršich ĉias aţ do 1 1943; Eine unbckannte Bearbeitung von Haydns Oratorium »Die sie des Erlosers am Kreutz« aus dem Jahre 1844, 1947; Sprievodca ope Tvorba sovietskych komponistov, 1947; Literdrny a hudobny ţivot v . 18. a 19. storoĉi, 1947; Chopin und Wien, 1951; Die Entstehung des liturgischcn Gesanges im 9. Jahrhundert nach westlichem und ostlicl Kongresni izvještaj, Utrecht 1952; Tschaikovskij, Leben und Werk, dllesten Denkma'ler su Ehren des Heiligen Leopold, 1954; Johann L. B —1936) und das IViener Musikleben, 1955; Begriff, Aufbau und Met strukturalistischen musikvnssenschaftlichen Arbeit, MF, 1955; Die irisch Mission in Salzburg im 8. Jahrhundert, KA1JB, 1957; Zum Vortrag d Sprachdenkmaler bei den Volkern im Donauraum, Die Sprache, 1960; /. Romanus in lateinischer, gricchischer und slauischer Kultsprache in de gischen Ostmark, KMJB, 1960; Einige grundlegende Fragen des Cyi dianischer liturgischen Gesanges, Spomenica J. Raceku, 1965.
ZAGORAC, Andrija, kompozitor (Petrinja, n. XI Šabac, 14. VIII 1914). Završio uĉiteljsku školu; muziku na Konzervatoriju u Pragu, gdje je za vrijeme studija bic voda Pjevaĉkog društva Jugoslavenske akademske omlac povratku u domovinu kratko vrijeme uĉitelj muzike u (Braĉ) i Lovranu (Istra), a zatim puĉki uĉitelj u Sišincu njegovim orkestralnim i vokalnim djelima, koja se odlikuj nom tehnikom i toplom melodikom, najvrednije su korr za mješoviti zbor a cappella, a zanimljive su mu i obradbe nih napjeva. L I T . : F. Du g a n, And r i j a Z a g o r a c , S v. C, 19 1 4.
A3
ZAGREBAĈKA FILHARMONIJA. Povijest Zagreb: harmonije, koja s Operom Hrvatskoga narodnog kazališta ; središnje mjesto u muziĉkom ţivotu Zagreba, usko je pov tom ustanovom. Dok su, naime, u prvoj polovini XIX st tralne koncerte prireĊivali uglavnom amaterski instrumentu tavi> osnutkom stalne Opere (1870) dolazi do vaţnog pr< Pionir na tom podruĉju bio je I. Zajc koji — u ţelji da. pruţi što raznovrsniji muziĉki program — organizira u" kazališta tzv. kvodlibete, koncertne izvedbe s odlomcima 12
ZAGREBAĈKA FILHARMONIJA — ZAGREBAĈKI MADRIGALISTI uvertirama, a kasnije i simfonijskim odlomcima, pa i cijelim simfonijama. Prvi takav kvodlibet, prireĊen 25. II 1871, zapravo je poĉetak profesionalne orkestralno-koncertne djelatnosti u Zagrebu, odnosno temelj na kojem će izrasti Z. f. (Prvi kvodlibet pod nazivom »philharmoniĉki koncert« odrţan je 8. IV 1884.) Kada je vodstvo Hrvatskog narodnog kazališta preuzeo S. Miletić (1894), sazreli su uvjeti i za ozbiljnije umjetniĉke pothvate, pa on u kazalište uvodi redovite Simfonijske koncerte. Tako 1. I 1896 poĉinje novo razdoblje u razvoju njegovanja orkestralne muzike. Koncertna aktivnost kazališnog orkestra, direktnoga preteĉe Zagrebaĉke filharmonije, bila je veoma zapaţena, a na programima nalaze se i djela domaćih kompozitora. MeĊu priredbama tog orkestra svakako najmarkantnije mjesto zauzima Simfonijski koncert mladih hrvatskih skladatelja, 5. II 1916, na kojem su pod vodstvom dirigenta F. Rukavine izvedena djela K. Baranovića, B. Širole, F. Dugana st., S. Stanĉića, Dore Peja-ĉević i A. Dobronića. Nakon Prvoga svjetskog rata vidjelo se, meĊutim, da bi bilo potrebno reorganizirati koncert-ni ţivot u Zagrebu. U tu su svrhu ĉlanovi kazališnog orkestra, na inicijativu D. Aranvja, osnovali 1919 Filharmoniju kazališnog orkestra, a taj je naziv 3. X 1920 promijenjen u Z. f. Za postizavanje svojih ciljeva ZAGREBAĈKA — »prireĊivati izvedbe orkestralnih, vokalnih i mješovitih djela umjetniĉke vrijednosti jugoslavenskih, slavenskih i inih skladatelja« — Z. f. nije se ograniĉavala samo na domaće snage. Na njezinim su koncertima nastupali i mnogi prominentni strani umjetnici, dirigenti i solisti, što je pridonijelo visokom izvodilaĉkom nivou ansambla. U tom je razdoblju artistiĉki voĊa orkestra bio violonĉelist U. Fabbri, a za dirigentskim su se pultom najviše pojavljivali K. Baranović, M. Sachs i L. Mataĉić. God. 1928 utemeljeno je Hrvatsko filharmonijsko društvo sa zadaćom da financijski pomaţe rad Zagrebaĉke filharmonije. Dugogodišnji predsjednik društva bio je Marko Kostrenĉić. Poletni zamah i umjetniĉki uspon orkestra prekinuo je Drugi svjetski rat. MeĊutim, već u prvim danima poslije OsloboĊenja narodna je vlast s puno razumijevanja prionula da oţivi muziĉke tradicije Zagreba, pa je 1948 osnovan Drţavni simfonijski or kestar, sastavljen uglavnom od ĉlanova prijašnje Zagrebaĉke filharmonije, koji od 1955 nosi opet ime Z. f. U novim uvjetima — sada kao samostalna umjetniĉka ustanova —- Z. f. prišla je ostvarivanju postavljenih ciljeva novim elanom. Popunjujući svoje redove vrsnim mladim instrumentalistima, ona se pod vodstvom dirigenata F. Zauna, M. Horvata (1956—70 šef-dirigent), L. Mataĉića (od 1970 šef-dirigent), M. Bašića (od 1970 stalni dirigent) i drugih razvila u prvorazredno muziĉko tijelo i stekla veliku umjet niĉku afirmaciju u zemlji i inozemstvu. Direktori Zagrebaĉke fil harmonije bili su: F. Pomvkalo (1948—49), I. Tijardović (1949— 54), I. Brkanović (1954—57), M. Horvat (1957—69) i J. Depolo (od 1969). Uz klasiĉni i romantiĉni repertoar Z. f. posebnu paţnju po svećuje stvaralaštvu jugoslavenskih i slavenskih kompozitora, kao i izvedbama djela iz suvremene svjetske muziĉke literature. Na koncertima nastupaju brojni domaći i strani umjetnici, kao i jugo slavenski dirigenti i solisti iz redova najmlaĊe generacije. Na taj naĉin Z. f. i u stvaralaĉkom i izvodilaĉkom pogledu pridonosi razvoju jugoslavenske muziĉke kulture. K. Ko. ZAGREBAĈKI DUHAĈKI KVINTET, osnovan 1966 pod nazivom Akademski duhaĉki kvintet, afirmirao se u zemlji i ino zemstvu brojnim koncertima, na kojima su istaknuto mjesto zau zimala djela jugoslavenskih kompozitora. Ansambl u sastavu: Zo ran Despot (flauta), Georg Draušnik (oboa), Josip Nochta (klari net), Prerad Detiĉek (rog) i Marijan Kobetić (fagot) ostvario je (do 1976) više od 200 javnih nastupa, na kojima se afirmirao kao muziĉko tijelo velikih izvodilaĉkih mogućnosti, profinjene muzi kalnosti i tehniĉke spreme, stilske odreĊenosti i zvukovne odnjegovanosti. Za svoje visoke umjetniĉke domete ansambl je dobio više domaćih i stranih priznanja i nagrada. K. Ko.
757
ZAGREBAĈKI KLAVIRSKI TRIO, osnovan 1970 u sastavu Ljerka Pleslić Bjelinski (klavir), Maja Dešpalj (violina) i Ana Primorac (violonĉelo), afirmirao se u toku godina svojim nastupima u zemlji i inozemstvu (Švicarska, Njemaĉka, ĈSSR, Francuska). Posebno mjesto u repertoaru ansambla zauzimaju djela hrvatskih i drugih jugoslavenskih kompozitora. Danas (1976) trio nastupa u sastavu Lj. Pleslić Bjelinski (klavir), Marija Cobenzl (violina) i Zdravka Teodorović (violonĉelo). K. Ko. ZAGREBAĈKI KVARTET, 1. komorni gudaĉki ansambl koji su 1919 u Zagrebu osnovali violinisti V. Huml i M. Graf, violist L. Miranov i violonĉelist U. Fabbri. Iduće je godine kvartet nastupao u sastavu F. Aranvi, M. Graf, D. Arany i U. Fabbri, a zatim su promjene bile samo u osobi prve violine. God. 1924—37 tu je dionicu svirao L. Miranov, kojega su naslijedili Z. Topolski, S. Šulek i A. Szegedi. Z. k. djelovao je do 1941 i stekao neprocje njive zasluge za razvoj ju goslavenske komorne mu zike. Stvaralaštvo na tom podruĉju, do tada goto vo u povoju, doţivjelo je puni procvat, jer je ansambl uz njegovanje svjetske, osobito slaven ske, muziĉke literature posebnu paţnju posveći vao djelima jugoslaven skih kompozitora. Na _______ FILHARMONIJA kompozitora s vise od 50 djela, najvećim dijelom nastalih na direktan poticaj. MeĊu njima su bili: K. Baranović, I. Brkanović, M. Cipra (4), A. Dobronić (4), F. Dugan, J. Gotovac, I. M. Jarnović (3), O. Jozefović, P. Konjović (2), K. Krenedić, F. Lhotka (3), M. Logar, M. Magdalenić, M. Majer, M. Miloje vić (2), P. Milošević, K. Odak (3), B. Papandopulo (3), Dora Pejaĉević, M. Pozajić, S. Rajiĉić, M. Sachs, J. Slavenski (3), J. Stahuljak, B. Širola (3), L. M. Škerjanc (3), A. Švarc, J. Vr hovski, M. Vukdragović i I. Zajc. Zahvaljujući pravilnoj repertoarnoj politici Zagrebaĉkog kvarteta, jugoslavenska je komorna muzika doprla daleko izvan naših granica. Na svojim ĉestim gostovanjima u Ĉehoslovaĉkoj, Austriji, Madţarskoj, Italiji, Švicarskoj, Njemaĉkoj, Francuskoj, Belgiji, Danskoj, Engleskoj i Bugarskoj ansambl je, u prvom redu, pro micao jugoslavensko stvaralaštvo, upoznavajući stranu javnost i sa svojim visokim izvodilaĉkim nivoom. Osim literature za gu daĉke kvartete ansambl je u suradnji s istaknutim domaćim i stranim umjetnicima izvodio i kompozicije za drugaĉije komorne sastave. LIT.: A. Goglia, Zagrebaĉki kvartet povodom 15-godišnjice opstanka, Sv. C, 1934 (i separat). — Isti, Hrvatski glazbeni zavod u deceniju 1927—37, ibid., 1937 (i separat). K. Ko.
2. Gudaĉki kvartet, izrastao iz Akademskog gudaĉkog kvar teta (1951—-55), koji se pod vodstvom violiniste J. Klime uvrstio u najbolja jugoslavenska komorno-muziĉka tijela, djelovao je do kraja 1975 u sastavu: Klima, Ivan Kuzmić, Ante Ţivković i Josip Stojanović. Nastavljajući tradicije ranijeg Zagrebaĉkog kvarteta, ansambl je sebi kao glavni zadatak postavio njegovanje domaćeg stvaralaštva, pa je na njegov poticaj nastao cijeli niz novih djela jugoslavenskih kompozitora, od kojih mnoga iz pera autora usmjerenih suvremeno, pa i avangardno. Stilski izdiferencirana interpretacija i reljefnost u izlaganju muziĉkog sadrţaja pretvarala su ostvarenja Zagrebaĉkog kvarteta u doţivljaje sugestivna djelovanja, 0 ĉemu svjedoĉe laskava priznanja domaćih i stranih muziĉkih struĉnjaka. Kvartet je koncertirao s najvećim uspjehom u zemlji 1 u brojnim svjetskim muziĉkim središtima, te pridonio afirmaciji jugoslavenske glazbene kulture u svijetu. Za svoja umjetniĉka dos tignuća Z. k. dobio je nagrade Grada Zagreba (1957 i 1962), Milka Tmina (1961—62), Vladimir Nazor (1965), Josip Slavenski (1972) i dr. K. Ko. ZAGREBAĈKI MADRIGALISTI, komorni vokalni ansambl koji je djelovao 1930—41 pod vodstvom svog utemeljitelja i artistiĉkog voĊe M. Pozajića. Nastupajući preteţno u ĉistom a cappella sastavu, Z. m. izgradili su opseţan repertoar, u kojemu je bilo više od 50 djela jugoslavenskih kompozitora. Uz vlastite nastupe
svom j™0
752
ZAGREBAĈKI MADRIGALISTI — ZAJC
ZAGREBAĈKI SOLISTI
(više od ioo koncerata) Z. m. prireĊivali su koncerte i s drugim domaćim muziĉkim umjetnicima u ciklusima pod naslovom Veĉeri mladih muziĉara (1930—32), Veĉeri Zagrebaĉkih madrigalista (1932 —35) i Veĉeri komorne muzike Zagrebaĉkih madrigalista (1935—41), u svemu više od 100 veĉeri. K. KO. ZAGREBAĈKI SOLISTI, komorni gudaĉki ansambl Radio-televizije Zagreb, osnovan 1954, zauzima istaknuto mjesto medu vrhunskim sastavima u svijetu. Gotovo 1500 koncerata (1976) u stotinama muziĉkih središta na gotovo svim kontinentima, nastupi na najvećim muziĉkim festivalima, brojne snimke za najpoznatije tvornice gramofonskih ploĉa, kao i izvedbe na radiju i' televiziji aktivnost je s kakvom se moţe pohvaliti rijetko koji muziĉki an sambl. Izuzetne odlike Zagrebaĉkih solista, tehniĉka dovršenost i nadasve izraţeno bogatstvo njihova muziciranja temelje se u prvom redu na svjesnom podreĊivanju svakoga ĉlana zajedniĉkom cilju, kao i na striktnom poštivanju kompozitorovih zamisli fiksiranih u partituri. Ansambl koji je od osnutka do 1967 pod vodstvom violonĉelista i dirigenta A. Janigra i zatim sam »ucrtao Zagreb na muziĉko-geografsku kartu Evrope«, njeguje preteţno djela starih majstora, pri ĉemu se njihova interpretacija istiĉe stilskom ĉis toćom, uzbudljivom toplinom zvuka i iskonskim temperamen tom. Ambasadori jugoslavenske muziĉke kulture u svijetu, Z. s. uzorni su tumaĉi i djela domaćih kompozitora. Za svoje visoke umjetniĉke domete ansambl Zagrebaĉkih solista dobio je niz na grada i odlikovanja u zemlji i inozemstvu, medu ostalim Nagradu Vladimir Nazor (1973) i Nagradu grada Zagreba (1956). Na poti caj Zagrebaĉkih solista nastalo je više novih djela jugoslavenskih kompozitora. K. Ko. ZAGWIJN, Henri, nizozemski kompozitor (Niemver-Amstel, 17. VII 1878 — Haag, 25. X 1954). Uĉitelj; u muzici samouk. Od 1918 predavao kompoziciju na Konzervatoriju u Rotterdamu, od 1931 u Hagu. Godine 1918 osnovao, sa S. Dresdenom i D. Ruynemannom, Društvo modernih nizozemskih kompozitora. Udruţujući znaĉajke francuskog impresionizma sa Schonbergovim ekspresionizmom Z. je stvorio vlastiti stil. Najuspješnija su mu komorna djela i solo-pjesme, po kojima ide u red najistaknutijih suvremenih nizozemskih kompozitora. DJ ELA. O RK ESTRALN A. Ko nc e rti: za k la v ir, 19 3 9; za fla ut u, 1 94 1 i za harfu, 1948. Concertante za klavir i orkestar, 1946; fantazija, 1903; uvertire Opstanding, 1918 i Wijdingsnacht, 1918; Scenes de ballet, 1952; tema s varijacijama za gudaĉki orkestar. —■ KOMORNA: gudaĉki trio, 1946; 2 gudaĉka kvarteta, 1918 i 1949; gudaĉki sekstet, 1932; duhaĉki trio, 1944; Pastorale za flautu, obou i klavir, 1937; trio za obou, klarinet, i klavir, 1952; Lirska suita za 4 flaute, 1953; kvintet za flautu, violinu, violu, violonĉelo i harfu, 1937; duhaĉki kvintet, 1948; nokturno za duhaĉe, harfu i celestu, 1918; Cortege za limene duhaĉke instrumente i udaraljke, 1948; sonata za flautu i ĉembalo, 1949; kompozicije za harfu i klavir. —■ Klavirske kompozicije. —- Školska opera Alleke's reis naar Zonneland; scenska muzika. —■ VOKALNA. Za zbor i orkestar: Der Zauberlehrling, 1914; ciklus Vom Jahreslauf, 1938 i Friihling, 1941. Zborovi; oko 40 solo-pjesama. — De Mustek in het licht der anthroposophie, 1925; De~ bussy, 1940. LIT.: W. Paap, Henri Zagwijn, MGG, XIV, 1968.
ZAHAROV, Rostislav Vladimiroviĉ, sovjetski plesaĉ, koreograf i plesni pedagog (Saratov, 7. IX 1907—). Studij klasiĉnoga baleta završio 1926 na Lenjingradskoj baletnoj školi. God. 1926—29 solist baleta u Kijevu, 1929 u Saratovu. Zatim je na Institutu za scensku umjetnost u Lenjingradu studirao koreografiju (diplomirao 1934). Od 1932 tu je pomoćni reţiser i koreograf baletnoga ansambla kazališta Kirov. Inspiriran idejama Stanislavskoga Z. je postavio balet Bahĉisarajska fontana (Asafjev). Ta realistiĉka koreografija, u kojoj je sve podreĊeno dramskom zbivanju, revolucionirala je sovjetsko baletno kazalište i postala uzor drugim koreografima. Od 1936 u Moskvi umjetniĉki direktor
Baleta (do 1939) te baletni pedagog i operni redatelj 56) Velikoga kazališta; od 1946 predaje koreografiju na nom institutu. Kao koreograf gostovao u Budimpešti Helsinkiju, Beogradu (Asafjev, Bahĉisarajska fontam i Zagrebu (Ĉajkovski, LabuĊe jezero, 1962). Medu njeg tvarenjima istiĉu se i baleti Izgubljene iluzije i Kavkas, Ijenik (Asafjev); Z. je koreografirao i praizvedbu baleta . (Prokofjev). ZAHAROV, Vladimir Grigorjeviĉ, sovjetski ko (Bogoduhovski rudnici, Donbas, 18. X 1901 — Mos VII 1956). Studirao kompoziciju na Konzervatoriju u na Donu (1922—27). U Muziĉkoj školi predavao istodo retske predmete. Od 1932 muziĉki rukovodilac (sa M. Kc folklornog zbora Pycciaiu napodnuu xop u.tteuu M. L UM/KOSO. Z. je zasluţan što se zbor razvio u prvorazrei jetniĉki kolektiv. I njegove su kompozicije u izvedbarr ansambla stekle veliku popularnost. Stilski se u njimt na narodno stvaralaštvo i na tradiciju N. Rimskog Kc unoseći nove elemente u skladu sa sovjetskom stvarno zborove je komponirao i kraća instrumentalna djela, o narodne napjeve i izdao 3 sveska sabranih ruskih pjesam 1938 i 1939). LIT.: H. Hecmbes, IlecHH B. 3axapoBa, CoBeTCKaH MV3bn
ZAHN, Johannes, njemaĉki muziĉar (Eschenbach, I 1. VIII 1817 — Neuendettelsau, 17. II 1895). Prefekl —88 direktor uĉiteljskog seminara u Altdorfu. God. 1 kreće i do 1888 ureĊuje ĉasopis Siona, posvećen pitanjima muzike. Vaţan je njegov sakupljaĉki i izdavaĉki rad na 1 protestantske crkvene muzike. Objavio je brojne zbirki za praktiĉnu upotrebu u crkvi i školi, od kojih je najvred Melodien der deutschen evangelischen Kirchenlieder (ol
napjeva). DJELA. IZDANJA. Zbirke: Evangelisches Choralbuch . . . , 18 stimmiges Melodienbuch . . . der . . . Kirche in Bayern, 1854; Dreistimmi melodienbuch, 1856; Liederbiichlein fiir deutsche Schulen, 1858: 24 geistlh 1870; Psalter und Harfe fiir das deutsche Haus, 1886; Vierstimmiges C buch . . . fiir Hessen, r888: Die Melodien der deutschen evangelischen lieder . . . (6 sv.), 1888—93 (II izd. 1946; novi otisak 1963); Altkirc troitus (2 sv.), 1893; Sonntagsschulbuch fiir die Luthcrischen Gemeina merikas, 1894. — Priruĉnik Handbiichlcin fiir Kanlorcn und Organist III izd. 1899). LIT.: K. Ameln, Johannes Zahns Bedeutung fiir die Erneuerung gelischen Kirchenliedes, Musik und Kirche, 1954. — Isti, Johannes Zah XIV, 19Ć8.
ZAHUMLJE, pjevaĉko društvo osnovano septembra Nikšiću pod predsjedništvom Nika Ivankovića, porijeklom i ra. Pod vodstvom horovoĊe Nikole Lekovića (1901—08 hor pretvoren je u mješoviti i 1908 osnovan je tamburaški c Uz to je u društvu djelovala i dramska sekcija. Poslije j uzastopnih prekida rada, društvo je 1912 obnovljeno, a no voda Stojan Cuković obogatio je program rodoljubivim pj, i liturgijama. Svjetski rat onemogućio je dalje djelovanje; je zapoĉelo sa radom tek 1924 pod vodstvom Mihaila Juka< kojega je 1926 naslijedio Nikolaj Pariški, proširivši hor sa setak novih ĉlanica. Pred Drugi svjetski rat društvo je in mo muški hor. God. 1945 obnovljeno Zahumlje uzelo je imt Dakić po narodnom heroju, te se afirmisalo na republiĉkin gim smotrama. Od 1961 horovoĊa je Radosav AnĊelke društvu pored mješovitog hora i dramske sekcije postoji -orkestar. < ZAJC, Ivan, kompozitor i dirigent (Rijeka, 3. VIII i Zagreb, 16. XII 1914). Otac mu je bio vojni kapelnik, p lom Ĉeh. Muziĉka nadarenost Zajĉeva veoma se rano oĉi on je već u šestoj godini javno nastupao, svirajući violinu : Ipak, otac nije u poĉetku htio pristati da se Z. nakon z srednje škole posveti muzici, nego je ţelio da uĉi pravne Na nagovaranje Zajĉevih profesora iz gimnazije popustio je Z. otišao u Milano gdje je na Konzervatoriju studirao c do 1855. Nastavnici su mu bili S. Ronchetti-Monteviti ( punkt i kompozicija), A. Mazzucato (instrumentacija) i L (dramska muzika). Za vrijeme studija redovito je dobivao 1 kao jedan od najdarovitijih uĉenika. Posebno priznanje t je prva nagrada što ju je na ispitnom natjeĉaju dobio za La Tirolese (1855) koja je iste godine bila izvedena na š pozornici. Završivši studij, Z. je imao osiguranu budućnost, jer je ostati u Milanu kao dirigent kazališta Teatro alla Scala, ga obiteljske prilike prisilile da se vrati u Rijeku. Tu je mjesto dirigenta i koncertnog majstora Gradskog kazališr kestra, a pouĉavao je i gudaĉke instrumente u Filharmo: zavodu. Tada marljivo komponira oĉitujući zapanjujuću b lakoću koja će za nj ostati karakteristiĉnom do duboke s
ZAJC God. 1862 Z. napušta Rijeku i odlazi u Beĉ, grad u kome je cvao bogat kazališni ţivot. Pomišljao je na to kako će se afirmirati kao operni kompozitor, ali se stjecajem okolnosti morao zadovoljiti pisanjem opereta, ponajviše jednoĉinki. Već od prvenca, operete Momci na brod (Mannschaft an Bord, 1863), imao je Z. golem uspjeh kod publike; ostale su ga operete još jaĉe uĉvrstile. No, u Beĉu je Z. napisao i svoje prve kompozicije na hrvatski tekst, meĊu njima i ĉuveni rodoljubni zbor U boj (1866), koii će kasnije uvrstiti u svoju operu Nikola Šubić Zrinjski. U Beĉu se Z. druţio s mladim studentima iz Hrvatske, sa I. Deţmanom, F. Markovićem, pa sa A. Šenoom, M. Divkovićem i drugima. Oni su ga nagovarali da ostavi Beĉ i da pode u Zagreb gdje je trebalo podići hrvatsku muziĉku kulturu poslije sutona ilirizma. Nagovaranjima su se pridruţili biskup J. J. Strossmaver i pjesnik P. Preradović. Z. se odluĉio. Rodoljublje je u njemu odnijelo pobjedu i on je napustio svoj ugledan i unosan poloţaj u Beĉu, a s njime i izglede za sigurnu, briljantnu karijeru omiljenog i popularnog kompozitora operetne muzike. God. 1870 došao je Z. u Zagreb, gdje je — u priliĉnoj neizvjesnosti — trebalo poĉeti sve iz poĉetka. U Zagrebu ga je doĉekalo dvostruko namještenje: postao je direktor i dirigent prve stalne hrvatske opere te direktor i nastavnik muziĉke škole Glazbenog zavoda. Operu je vodio do 1889, ti. do njezina prvog ukidanja, a školu do umirovljema (1908). U Operi je proveo temeljitu reorganizaciju i znatno pridonio osposobljavanju izvoĊaĉkog ansambla koji će pod Zajĉevim vodstvom kroz 19 godina izvesti oko 50 opera i desetak opereta. Repertoar odaje nesumnjive Zajĉeve simpatije za talijansku operu. No, Z. nije samo utemeljitelj hrvatske opere kao umjetniĉke ustanove. On je tada već, a i kasnije, opernu umjetnost u Hrvatskoj obogaćivao nizom novih vlastitih djela, pa se mora ustvrditi da je hrvatsku operu i u stvaralaĉkom smislu izgradio gotovo iz temelja (do njegova se dolaska u Zagreb javno izvela svega jedna hrvatska opera: Ljubav i zloba V. Lisinskog; njegov Porin bit će izveden istom 1897). Mnogo je Z. uĉinio i za napredak i razvitak škole Glazbenog zavoda, sudjelujući u njezinoj reorganizaciji, u povremenom mijenjanju i poboljšavanju nastavnog plana i programa, u organiziranju znaĉajnih školskih priredbi. Kao izvrstan vokalni pedagog Z. je imao mnogo uspjeha te je odgojio nekoliko istaknutih pjevaĉa i pjevaĉica. Privatnoje pouĉavao i kompoziciju (njegov je uĉenik, medu ostalima, B. Sirola). Z. je bio neobiĉno plodan i mnogostran kompozitor. Gotovo da nema podruĉja na kojemu nije ostavio svojih djela. Ipak, teţište je njegova stvaralaštva u muziĉkom kazalištu. Odgojen u sredini koja je poštivala i njegovala talijanske muziĉke tradicije, Z. je za vrijeme studija na milanskom Konzervatoriju zavolio talijansku operu. Ona mu je ostala uzorom kome je do smrti ostao vjeran. Od talijanskih opernih kompozitora najviše je cijenio Verdija, osobito njegovu »latinsku trilogiju« iz poĉetka pedesetih godina. No, Z. se nije slijepo povodio za svojim uzorima. Obdaren bogatom melodijskom invencijom, znao je naći svoj put i graditi izvorna djela na ljepoti melodijske linije, svoga glavnog izraţajnog sredstva. Ipak, blizina talijanske operne umjetnosti nije ostala bez posljedica u doba njegova djelovanja u Zagrebu. Iako je u pojedinim svojim djelima (tako u muzici za Gundulićevu Dubravku) pokušao oponašati obiljeţja hrvatske narodne muzike, Z. je muziku u Hrvatskoj poveo putovima koji su se ideološki razlikovali od ilirskih. Sputan svojim muziĉkim odgojem i umjetniĉkim simpatijama, nije mogao nastaviti ondje gdje su ilirci stali, pa je zakašnjelo osamostaljenje i konaĉna afirmacija nacionalnog muziĉkog stila u Hrvatskoj dobrim dijelom posljedica takva Zajĉeva umjetniĉkog stava. Na svom stvaralaĉkom putu Z. nije snaţnije evoluirao. Oĉito Narodno zemaljsko S Itazalisto u Zagrebu. «sp ________________ neupućen u razvoj _________ Danas u subotu dne 4. studenoga 1876. evropske muzike iz Bi"" * "■■ posljednjih decenija XIX st. zadrţao je tehniĉko-kompozi-cijske postupke iz mlaĊih dana v
Nikola Subic-Zrinjski. Gliisbriui tragedija
(3 slikiih), utipi^ao Hugo Bodalić, glaabotvorio
Iv an pl. Ku ju . te postigao zamjernu vještinu i pl. Zajo. rutinu koja mu je svakako 0 prizore stavio nadreistelj 2. Josip Frendaorflicb. omogućila da gotovo nevjerojatLICA: nom lakoćom niĉe djelo Siknla Subić-ZrinJBki, n hrvilskl, up
753
stvu, desetljećima aktualna svojom simbolikom; u doba kad je trajna politiĉka borba Hrvata s Madţarima ispunjala gotovo svaku stranicu hrvatske povijesti, Zajĉev je Zrinjski isticao veliĉinu rodoljubnog he-roizma kao istinski zalog za pobjedu naroda, njegovih teţnja i ideala. Zrinjski je izgraĊen i na obilnim kontrastima; herojske scene izmjenjuju se s lirskim, a osvjeţuju ih i sretno primijenjeni koreografski elementi. Jedini je stanovit nedostatak toga uspjelog opernog djela u tome, što Zajcu nije pošlo za rukom da i muziĉki jaĉe istakne razliku izmeĊu Hrvata i Turaka. Uvjerljive i pristupaĉne melodike lako je naći u I. ZAJC svakom Zajĉevom scenskom djelu, ukljuĉujući i njegove brojne operete koje pokazuju kako se Z. uspio prilagoditi specifiĉnostima beĉkog opernog stila iz sredine prošlog stoljeća. Lakoća i bliskost melodijskih linija odlika su i Zajĉevih vokalnih djela. Njegovi su zborovi u posljednjim desetljećima XIX st. velikim dijelom ispunjali programe pjevaĉkih društava u Hrvatskoj. Neki su osobito ĉesto izvoĊeni (Zrinsko-Frankopanska, Glasna jasna, Crnogorac Crnogorki, Veĉer na Savi, Slijepac Marko, Curiĉica mala), a gotovo da nije bilo u to vrijeme pjevaĉkog društva u Hrvatskoj kome Z. nije napisao društvenu himnu. Središnje mjesto u Zajĉevoj vokalnoj muzici zauzimaju solo--pjesme, koje se uzdiţu iznad ostvarenja drugih hrvatskih kompozitora njegova vremena. Zajĉeve su popijevke pisane ponajviše u strofnoj ili trodijelnoj formi, klavirska je pratnja ĉesto samostalna, a u strukturi se vokalne dionice primjećuju osobitosti karakteristiĉne za Zajĉev vokalni stil (afinitet prema nekim intervalima, skok na donju vodicu, sekvenciranje, stroga periodizacija, povremena primjena koloratu-ra). MeĊu popularnim Zajĉevim solo-pjesmama su Veĉernja pjesma, Vir, Uznesi se, Lastavicom, Domovini i ljubavi, Tuţna ljubav, Djevojka i ruţa i dr. Od Zajĉevih instrumentalnih kompozicija valja istaknuti Gudaĉki kvartet u E-duru (op. 143), jedan od rijetkih komornih radova nastalih kod nas u toku XIX st., i romantiĉno-programnu Sinfoniĉnu glazbenu sliku za klavir i orkestar. U Zajĉevim klavirskim kompozicijama preteţu elementi salonske muzike. U razvoju hrvatske muzike Z. je odigrao krupnu ulogu. Djelujući kroz dugo vremensko razdoblje kao organizator, dirigent, pedagog i kompozitor, zapoĉeo je i uspješno vodio borbu protiv diletantizma, za serioznost muziĉke produkcije i reprodukcije, pripremajući tlo novim znaĉajnim dostignućima hrvatske muziĉke kulture u XX st. U tim je nastojanjima Z. stekao velike, neprolazne zasluge. DJELA. ORKESTRALNA (nazivom »sinfonia«-Z. je prema talijanskoj muziĉkoj terminologiji, oznaĉivao uvertire): Sinfonisches Tongemdlde op. 394, 1876. Za klavir i orkestar: Sinfoniĉka glazbena slika op. 343; Fantasta polacea op. 617 i Frilhlingssonate op. 457, 1879; Rimembranze di Ticino za violonĉelo i orkestar op. 136; Souvenir de la patrie za flautu i mali orkestar op. 347, 1874. Uvertire: Sinfonia op. 77; 14 numeriranih uvertira od kojih je prvih IO (op. 102 —III), pod nazivom »sinfonia«, ostalo u klavirskom izvatku; uvertire br. 11 op. 112; br. 12 op. 117; br. 13 op. 118; br. 14 op. 119 i sinfonia op. 137; 2 Ouverture romantique, op. 149 i 150; Hrvatska ouvertura op. 259 (izgubljena); Graniĉari op. 276, 1871; Grosse siidslavische Festouvertiire op. 359, 1874; Festouvertiire op. 514, 1882. La Danza dell'inferno, capriceio fantastico op. 120; Impressioni della primavera op. 139; Impressioni d'autumno op. 140; Capriceio sinfonico op. 141; Jugoslavenska simfoniĉna slika op. 341; Orientulisckes musikalisches Bild op. 537, Romantisch-sinfonisches Bild op. 638, 1889; / hrvatska sonata op. 715, 1890; Sonata hrvatskih plesova op. 725; Rapsodia fiumana op. 729, 1891; Menuet, fuga i finale za gudaĉki orkestar op. 758a. Plesovi (valceri, polke, mazurke, ĉetvorke); koraĉnice i dr. Sogno d'una notte d'estate sulle posizioni del Ouarnero za 2 orkestra op. 255. Kompozicije za duhaĉki orkestar (većinom plesovi i ko raĉnice). — KOMORNA: trio za flautu, violinu i klavir op. 145; 2 gudaĉka kvarteta, u C-duru op. 15b i E-duru op. 143; 3 gudaĉka kvinteta, u A-duru op. 125; a-molu op. 126 i c-molu op. 127 (sva 3 izgubljena); oktet za violine, flautu i klavir op. 144, 1862; koncert za violinu i klavir u a-molu op. 4; 2 fantazije Rimembranze za violinu i ĉembalo op. 11b i 152; Divertimento za 4 violine op. 128; Capriceio za 3 violine op. 129; Andante za 6 violina op. 707; Fuga tonale za gudaĉki kvartet op. 758b, 1891. Za violinu i klavir: Hrvatska elegiena fantazija op. 273b, 1871; Slavjanske uspomene op. 367c i Canti slavi op. 756; Fantazija
i
754
ZAJC — ZANDONAI
za violonĉelo i klavir op. 781, 1892 i dr. — KLAVIRSKA: Allegro di concerto op. 3, 1845; preludiji op. 25; Slavjanska fantazija op, 542; Koncertno kolo op. 635, 1889; Hrvatska rapsodija op. 644; Svatovac op. 675; Dvije koncertne etide sa usavršavanje {Veseli razgovor op. 789, 1892 i Trajno gibanje op. 790); Hrvatski plesovi op. 1015; fantazije; plesovi; koraĉnice. Kompozicije za klavir 4 -ruĉno. — Kompozicije za orgulje (preludiji op. 516 i 782). — DRAMSKA. Opere: La Tirolese, 1855; Adelia, 185S; Die Braut von Messina, oko 1860 (neizv.); Amelia, 1864 (jug. premijera, Zagreb, 28. XII 1872); Die Hexe von Boissy, 1866 (jug. premijera pod naslovom Boissyska vještica, Zagreb, 18. IV 1870; u obradi M. Foteza izvedena 1953 u zagrebaĉkom kazalištu Komedija pod nazivom Viteška ljubav); Mislav, 1870 (prva Zajĉeva opera na hrvatskom jeziku; libreto F. Marković; Zagreb, 2. X 1870); historijsko-romantiĉna opera Ban Leget, 1872 (libreto I. Deţman; Zagreb, 16. III 1872. U preradbi B. Širo le. Zagreb, 22. XII 1918); muziĉka tragedija Nikola Šubić Zrinjski, 1876 (libreto H. Hadalić prema drami Th. Kornera; Zagreb, 4. XI 1876. U novoj redakciji partiture B. Papandopula izvedena 11. VIII 1976 u pulskoj Areni); vesela romantiĉna opera Lizinka, 1878 (libreto J. E. Tomić prema Puškinu; Zagreb, 12. XI 1878); Pan Tvardovski, 1880; Zlatka, 1885 (libreto A. Harambašić; Zagreb, 7. III 1885); Gospode i husari, 1886; Kraljev hir, 1889 (libreto A. Harambašić i S. Miletić; Zagre b, 13. V 1889); Armida, 1896 (libreto A. Harambašić i S. Miletić; Zagreb, 21. XI 1896); I Minatori (neizv.); Postolar i vrag (koncertna opera), 1001; Primorka, 1901 (libreto I. Trnski; Zagreb, 5. X 1901); Seoski plemić, 1908 (kasnije pod naslovima Narodna garda i Turopoljski komeš; prvobitni podnaslov »puĉka opera« zamijenjen je kasnije nazivom »opereta«); Oĉe naš, 1911 (libreto J. Benešić; Zagreb, 16. XII 1911). Operete: La Fešta da balio, 1863; Mannschaft an Bord (Momci na brod), 1863 (libreto J. L. Harrison; Beĉ, 15. XII 1863; jug. premijera, Zagreb, 9. III 1867); Fitzliputzli, 1864; Die Lazzaroni von Neapel, 1865; Nachtschzoarmer, 1866; Zwei Paar Geschzvister, 1866 (neizv.); Rendezvous in der Schzveiz, 1867; Das Gaugericht, 1867; In der neuen Welt, 1867 (neizv.); Meister* shuss von Pottenstein, 1868; Somnambule, 1868; Nach Mekka, 1868; Das Teufels Vergniigungsfahrt, 1868; Meister Puff, 1869; Mddchentrdume, 1870; Der Raub der Sabinerinnen, 1870; Der gefangene Amor, 1874; Der Hofconditor, 1880; Afrodita, 1888; Eine Nacht in Kairo, 1904 (komponirano oko 1867); Mali divljan, 1905; Nihilistica, 1906; John Buli, 1906; Ţenidba na prošćenju, 1907. Scenska muzika za kazališna djela: Graniĉari op. 276, 1871 (samo uvertira, ostale toĉke komponirao F. Pokorni); Vilinski dvori op. 349—53, 1874; Seoska lola op. 539a, 1883; Dubravka (I. Gundulić) op. 599a, 1888; Kraljević Marko op. 847, 1894; Smrt Majke Jugovića op. 1003, 1907; Krasuljica op. 1089—90, 1911 i dr. — VOKALNA: muziĉka alegorija Prvi grijeh, 1895 (Zagreb, 25. IV 1907; scenska izvedba Zagreb, 18. IX 1912); oratorij Oĉe nas, 1897. Kantate: Istoĉna zora op. 218a; Pozdrav J. J. Strossmayeru op. 309; Noćni ĉar op. 315; U Crnoj Gori op. 317, 1874; Pozdrav bana op. 319a, 1874; Hrvatska kantata op. 340a, 1873; U slavu sabornikom op. 344; Dolazak Hrvata op. 363, 1875; Poboţna kantata op. 419; Careva kantata op. 464, 1879; U slavu S. Vraza op. 479, 1S80; Potresna kantata op. 485, 1880; U slavu Leona XIII op. 501, 1881; Slavospjev op. 540, 1884; Zora op. 566, 1885; Na brijegu op. 5S1D, 1887; Hrvatskoj pjesmi op. 596 (ista muzika kao i u kantati U slavu S. Vraza, ali s novim tekstom); Velika kantata op. 604, 1888; Himna op. 609; Velika vojniĉka kantata op. 610, 1889; Molitva op. 639, 1889; Vutava op. 640, 1889; More op. 641, 1889; Cantate sur Tesclavage africain op. 642; Hrvatskim pjevaĉicama op. 643, 1889; Ljudski ţivot op. 652, 1889; Mir u Boga op. 704, 1891; Velika kantata puĉkih hrvatskih napjeva op. 711, 1891; Pjesmom za dom op. 804, 1892; Crnogorska kantata op. S36; Uspavanka op. 851b, 1894; Noćni zvuĉi op. 872, 1897; Na Velebitu op. 909, 1897; Pod prozorom op. 910, 1898; OĈe naš op. 915, 1899; Sloboda op. 917, 1899; Himna op. 918, 1899; Hymnus (Splitska kantata) op. 932a, 1900; 400-godišnjici hrvatske litera ture op. 557, 1901; Hrvati i Tatari op. 962, 1902; Oj, budi svoj op. 104S; Molitva op. 1054; Na Grobniku op. 1080; Velika kantata istarskih melodija op. 1086a; Himna zore op. 1092; Novom proljeću op. 1100; Velika kantata iz istarskih, primorskih, dalmatinskih i hrvatskih melodija op. 1102; San jedne jesenske noći na Jadranskom moru op. 1105, 1912 (preradba kompozicije za 2 orkestra Sogno d'unu notte d'estate sulle posizioni del Quamero). Manja djela za soliste, zbor i orkestar, za glas 1 orkestar, za zbor i klavir (oko 30), za zbor i orkestar (oko 40), za soliste i zbor a cappella, za soliste, zbor i klavir. Oko 180 zborova: Crnogorac Crnogorki; CuriĈicĊ mala; Đaĉka; Djevoikina proljeća; Dvije ptice; Zrinsko-Frankopanska; Majci; Putnik; Ruţica i slavulj; Srcu; U boj; Veĉer na Savi (uz klavir ad lib.); Ţivila Hrvatska; Glasna jasna; Slijepac Marko i dr.; dvopjevi. Oko 170 solo-pjesama (15 uz pratnju orkestra): Cvati, cvati, ruţice; Djevojka i ruţa; Domovini i ljubi; Lastavicam; Ljubica; Mala prelja; Miruj, miruj, srce moje; Moja laĊa; Mornarska; Oj, budi svoj; Oj, vi magle; Oproštaj; Pet ĉaša; Proljeće; Ruţ a i djevojka; Snij, dušo; Sve veselo a ja tuţan; Ti si moja; Tuţna ljubav; Uspavanka; Utjeha; Uzdah; Uznesi se; Veĉernja pjesma; Vir; Zora i druge pjesme na hrvat ske, talijanske i njemaĉke stihove (nešto solo -pjesama Z. je obradio i za zbor). — CRKVENA: 19 misa; 4 rekvijema; oko 130 manjih crkvenih kompozicija (medu njima oko 50 misnih fragmenata). — INSTRUKTIVNA; škole za pjeva nje; vjeţbe za razliĉite glasove; solfeggi. — Obradbe odlomaka iz tuĊih, ve ćinom opernih djela. — Iscrpan popis Zajĉevih djela obj. H. Pettan s vrijednim bilješkama i bibliografskim podacima (Popis skladbi Ivana Zajca, 1956). LIT.: F. Kuhaĉ, ZajĈeve popievke, Vienac, 31 —34. — V. Novak, Ivan pl. Zajc, Pobratim, 1899—1900, 21 5. — J. Canić, Maestro Zajc, Hrvatska smotra, 1907. — A. Stahuljak y Zajc kao hrvatski narodni skladatelj, Prosvjeta, 1907, 24. — E. Krajanski, Ivan pl. Zajc, Novi akordi, 1911, 5. — A. Kassozvitz-Cvijić, Zajc u svojoj radionici, Hrvatska pozornica, 1912—13, 3. — Ista, Iz Zajĉeve biografije, Narodne novine, 1916, br. 288 i 1917, br. 292 i 293. — Ista, U Zajĉevoj sobi, Jutarnji list, 1923, br. 4270. — Ista, Sliĉice o Ivanu pl. Zajcu, Zagreb 1924. — A. Mitrović, Ivan pl. Zajc, Tabor, 1924, br. 224. — A. Kassozvitz-Cvijić, Pod Zajĉevom upravom u starom Glazbenom zavodu, Novosti, 1931, br. 300. — B. Papandopulo, Zajĉeva renesansa, ibid., 1931, 304. — B. Širola, Zajĉeva muzika Gundulićeve »Dubravke«, Zbornik iz dubrovaĉke prošlosti. Milanu Rcsetaru o 70. godišnjici ţivota, Dubrovnik 1931. — A. Goglia, Ivan pl. Zajc, Sv. C, 1931, 1—6 i 1932, 1—6 (obj. i separat). — A. Dobronić, Lisinski i Zajc u istoriji naše muzike, Srpski knjiţevni glasnik, 1933, 7. — F. Crnĉić, Rad Ivana Zajca u zagrebaĉkom Glazbenom zavodu, Novosti, 1934, br. 234. — V. Hranilović, Znaĉenje Ivana Zajca u razvoju hrvatske glazbe. Dom (Kriţevci—Zagreb), 1937, 4. — /-. Mirski, Ivan pl. Zajc, Hrvatski list (Osijek), 1939, br. 59. — V. Cihlar, Ivan pl. Zajc, skladatelj prve himne rijeĉkih radnika, Rijeĉki list, 1947, od 1. V. — B. Sakać, Marginalije o Zajĉevoj muziĉkoj ostav štini, Radio Zagreb, 9. VIII 1952. — Isti, Zajĉeva muziĉka ostavština u obitelj skom arhivu u Lovranu, Muziĉke novine, 1952, 10 —u. —- V. Cihlar, Rijeĉki dani Ivana Zajca, Rijeĉki list, 6. IX 1953. —- A". Turkalj, Zajc u novom svjetlu, Kolo, 1963, 1. — Ivan Zajc, Rijeka 1964. — L. Ţupanović, Iz korespodence Ivana Zajca, Muzikološki zbornik, III, 1967. — D. Cvetko, Iz korespondencije izmeĊu Ivana Zajca i ljubljanske Glasbene matice, Arti musices, II, 1971. — H. Pettan, Ivan Zajc, Zagreb 1971. — Isti, Stogodišnjica praizvedbe prve Zaj ĉeve hrvatske opere, Sv. C, 1971, 1—3. — Isti, Quodlibeti u vrijeme I. Zajca kao ravnatelja opere, ibid., 1972, 3—4. — K. Kos, Mjesto solo-pjesme u stvara laštvu Ivana Zajca, Arti musices, III, 1972. J. As.
ZAK, Jakov Izraileviĉ, sovjetski pijanist (Odesa, 20. XI 1913 —). Studirao na konzervatorijima u Odesi i Moskvi (G.
Nejgauz), gdje od 1935 predaje klavir (1947 profesor;! proĉelnik klavirskoga odjela). Dobitnik nekoliko nagradi Ċunarodnim natjecanjima; gostovao u Engleskoj, Nizc Belgiji, Francuskoj, Finskoj, Švicarskoj, Portugalu, Rumunjskoj, Bugarskoj, Ĉehoslovaĉkoj, SAD, Kanadi, i u nekoliko navrata u SFRJ. ZALOKAR, Sreĉko, violinist (Slivnica kraj Maribon 1917 — ). Studirao na Konzervatoriju u Ljubljani; dj< solo violist orkestra Slovenske filharmonije. Nastupa i '. certant. Njegov repertoar obuhvaća djela W. A. Moz Brucha, B. Martinua i jugoslavenskih kompozitora. ZAMACOIS, Joaquin, španjolski kompozitor (Sar Chile, 14. XII 1894—). U Španjolsku došao kao djet dirao na Konzervatoriju u Barceloni i na tom zavodu : predavao kompoziciju; 1940—65 bio je direktor na Esci nicipal Superior de Mušica, takoĊer u Barceloni. Plodan i kompozitor bogate inspiracije i solidne tehnike, istakao muziĉki pedagog, ĉiji su udţbenici stekli veliku reputacij DJELA. ORKESTRALNA.Simfonijske pjesme: Los ojos verdes, Siega, 1928 i Suite poematica, 1955; Scherzo humoristico, 1924; 5 sardane Margarido, 1927 i A ple sol, 1955. — KOMORNA: gudaĉ 1922; gudaĉki kvintet; sonata za violinu i klavir, 1918. — Kompozicijt — DRAMSKA. Zarzuele: Margaritina, 1925; El aguilon, 1928 i E del mar, 1931. — VOKALNA: zborovi (Cant de joia; Per San Jot pjesme na katalonske tekstove i dr. — UDŢBENICI: Metodo de soi Tratado de armonia (3 sv.), 1945—49 (II izd. 1959); Teoria de la musu en cursos (2 sv.), 1949—54 (VIII izd. 1972); Curso de formas mušice Temas de pedagogia musical, 1974; Temas de estelica y de historia de I975LIT.: G. Bourligucux, Joaquin Zamacois, MGG, XIV, 1968.
ZAMACUECA ~> Cueca ZAMBELLI, Carlotta, talijanska plesaĉica i pedag lano, 4. XI 1877 — 28. I 1968). Klasiĉni balet uĉila na s lanske Scale i u Parizu, gdje je 1894 debitirala u Operi —1910 prvakinja baletnoga ansambla); 1901 s velikim u gostovala u petrogradskom Manjinskom kazalištu u Coppelia (Delibes), Giselle (Adam) i Paquita (Deldeve? 1930 prestala javno nastupati i do 1955 predavala na školi pariške Opere (od 1923 vodila klasu usavršavanja). I virtuozne tehnike i neobiĉno profinjenih pokreta, istak baletima La Korrigane (Widor), Les deux pigeons (M<
Sylvia
(Delibes)
i
Nomotu 1a
(Lalo).
* LIT.: /. Guest, Carlotta Zambelli, Dancing Times, 1968.
ZAMINER, Frieder, njemaĉki muzikolog (Kronstad Bra§ov, 31. X 1927 —). Studij muzikologije s doktora1 vršio 1956 na Univerzitetu u Heidelbergu. Asistent Uni u Munchenu, 1968 preuzeo vodstvo Drţavnog instituta za ka istraţivanja u Berlinu.
ZAMJENICNA DOMINANTA -> Dominanta dc ZAMRZLA, Rudolf, ĉeški kompozitor i zborovoda canv kod Plzena, 21. I 1869 -— Prag, 4. II 1930). Stuc Orguljaškoj školi u Pragu (F. Skuhersky). Od 1892 zb društva Gusle u Mostaru, 1894—1901 dirigent vojne m Kirsanovu (Rusija), 1901—04 zborovoda, a potom dirigei koga narodnog kazališta. Neko vrijeme ureĊivao muziĉki Dalibor. Bio je izvrstan zborovoda. DJELA: 2 simfonije, 1921 i 1927; simfonijska pjesma Bakchus, Komorna djela. — Klavirska djela. — Opere: Svatebni noc, 1912; Sinu JiddŠ lškariotsky, 1925; scenska muzika. — Zborovi; solo-pjesme. — djela R. Wagnera, F. Liszta, A. Dvofaka, J. Brahmsa i R. Straussaĉetvrtstoleti ĉeške hudby, 1927; Nauka o instrumentaci pro deehove ndstn ĉlanci. LIT.: B. Štidron, Rudolf Zamrzla, MGG, XIV, 1968.
ZANDER, Oscar Armando, brazilski kompozitor i ■ (Cerro Largo, kraj Rio Grande do Sul, 25. V 1928 —■). S u Rio Grande do Sul i na Visokoj muziĉkoj školi u Hamburg stekao doktorat muzikologije. Od 1957 nastavnik teorije giranja na Instituto Central Univerziteta u Rio Grande 1 1971 postao organizator na Escola Superior de Mušica Cenicas u Blumenauu; uz to je muziĉki kritiĉar lista C01 povo u Porto Alegre. DJELA. ORKESTRALNA: Passacaglia; Concerto grosso za flautu, klavir i orkestar; koncerti za violinu i za violonĉelo. — Komorna i djela. — DRAMSKA: Muziĉko-scenska djela A mde de ouro i O ne^ pastoreio za soliste, zbor i orkestar. — VOKALNA. Kantate: O pai Paixao segundo Sao Jodo; Symphonia pro Ressurectione Jesu Christu i , de La Fontaine; Triptych za soliste i zbor. — CRKVENA: Cantata za recitatore, dvostruki zbor, udaraljke i orkestar; Cantatas sacras; Mu za zbor.
ZANDONAI, Riccardo, talijanski kompozitor (Sac< Rovereta, 28. V. 1883 — Pesaro, 5. VI 1944). Uĉio kod V ferrarija u Roveretu i na Liceo musicale u Pesaru (P. Ma:
ZANDONAI — ZAOSTAJALICA Operni i koncertni dirigent, od 1939 direktor konzervatorija G. Rossini u Pesaru. Z. je bio izrazito operni kompozitor. Pošao je od verizma Puccinijeva smjera, ali je obogatio harmoniju i instrumentaciju po Wagnerovu uzoru. U kasnija djela unosio je i neke elemente iz suvremene muzike. DJELA. ORKESTRALNA: Concerto romantico za violinu, 1921; Con-certo Andaluso za violonĉelo, 1934; // Flauto notturno za flautu i mali orkestar, 1932; suite Primavera in Val di Sole, 1908 i Autunno fra i monti (Patria lontana), 1918; uvertire Paese natio, 1903 i Colombina, 1935; prolog La Coppa del re, 1906; Merriggio sivigliano, 1909; Ballata eroica, 1929; Rapsodia trentina, 1936. —■ Komorne i klavirske kompozicije. — DRAA1SKA. Opere: // Grillo del focolare, 1908; Conchita, 1911; Melenis, 1912; Francesca da Rimini, 1914; La Via della finestra, 1919; Giulietta e Romeo, 1922; / Cavalieri di Ekebii, 1925; Giuliano, 1928; Una Partita, 1933; La Farsa amorosa, 1933 i // Bacio (nedovršena), 1944. Balet Bianeaneve, 1940. Scenska i filmska muzika. — VOKALNA: Jnno alla patria za zbor i orkestar, 1915; zborovi; solo-pjesme. — CRKVENA: rekvijem, 1915; Salve Regina, 1899; Tantum ergo, 1899; Stabat Maria dolente, 1903; Te Deum, 1906. LIT.: Bibliografia delle opere musicali di Riccardo Zandonai, Bollettino bibliografico musicale, 1931. — V. Bonajuti Tarquini, Riccardo Zandonai, Milano 1951. — Cetrangolo, Ricordo del maestro, Napoli 1954. — T. Zandonai Tarquini, Da »Via del Paradiso al. n. I«, Rovereto 1955. — G. Barblan, Riccardo Zandonai e la fede nel Melodramma, Ricordiana, 1956. — F. Bussi, Riccardo Zandonai, MGG, XIV, 1968. — G. Bastianelli, Riccardo Zandonai, RMI, 1572.
ZANELLA, Amilcare, talijanski kompozitor, pijanist i dirigent (Monticelli d'Ongina, Piacenza, 26. IX 1873 — Pesaro, 9. I 1949). Studirao u Cremoni i na Konzervatoriju u Parmi. God. 1892 odlazi na turneju u Juţnu Ameriku kao pomoćni dirigent Marinellijeve operne druţine te ujedno i sam koncertira kao pijanist; 1901 osniva vlastiti orkestar. Direktor Parmskoga konzervatorija 1903—05, zatim (nasljednik P. Mascagnija) do 1939 direktor i profesor kompozicije na Konzervatoriju u Pesaru. S tamošnjim studentskim orkestrom prireĊivao cikluse popularnih koncerata, a dirigirao i svim većim orkestrima Italije. Svojim je kompozicijama mnogo pridonio renesansi talijanske instrumentalne muzike. DJELA. ORKESTRALNA: 2 simfonije, 1901 i 1919; simfonijske pjesme Fede, 1906 i Vita, 1907; fantazija i fugato za klavir i orkestar; Edgar Poe, 1921. — KOMORNA: 2 gudaĉka kvarteta; gudaĉki kvintet, 1917; 2 klavirska trija, 1899; klavirski kvintet; nonet, 1906; sonata za violinu i klavir; sonata za violon ĉelo i klavir. — Klavirske kompozicije (2 sonate). — DRAMSKA. Opere: Aura, 1910; La Sulamita, 1926; // Revisore (prema Gogolju), 1939. — VOKALNA. Kantate: Panteismo, 1908; I Due fanciulli, 1918; Preghiera, 1929; Alla Madonna della Neve, 1930; Suprema notte, 1931; Rapsodia dei canti di trincea, 1932 i Felix Mater, 1934. Himne; zborovi. — Rekvijem, 1915; kraće crkvene kompozicije. LIT.: Amilcare Zanella, artista, uomo , educatore, Ferrara 1932. — A. Dioli i M. F. Nobili, La vita e l'arte di Amilcare Zanella, Bergamo 1941. — F. Bussi, Amilcare Zanella, MGG, XIV, 1968.
ZANGIUS (Zange, Zanger), Nikolaus, njemaĉki kompozitor (Waltersdorf, Brandenburg, oko 1570 — Berlin, prije 1620). Vjerojatno od 1597 muziĉar na biskupskom dvoru u Iburgu nedaleko Osnabriicka, 1599—1602 i 1607 u Danzigu, 1602—05 1 1607—10 u Pragu, a od 1612 na dvoru brandenburškoga izbor nog kneza u Berlinu. Stvaralac izvorne melodijske invencije Z. ide u red najistaknutijih njemaĉkih vokalnih kompozitora u raz doblju izmeĊu renesanse i baroka. MeĊu prvima je preuzeo oblik talijanske villanelle, uspješno ga prilagodivši duhu njemaĉkoga jezika. DJELA. Scho'ne newe ausserlesen Geistliche vnd Weltliche Lieder za 3 glasa (3 knj.): I, 1594(111 izd. 1621); II, 1611 (III izd. 1621) i III, 1617. Etliche Schone Teutsche Geistliche vnd Weltliche Lieder za 5 glasova, 1597; Harmonia votiva pro felici fato za 6 glasova, 1602; Kurtz zveilige Nezoe Teutsche ivetliehe Lieder za 4 glasa, 1603; Nobili exirnio . . . viro, Dn. Georg. Sebisch za 6 glasova, 1606; Magnificat . . . za 6 glasova, 1609; Epithalamia in honorem nuptiarum . . . , za 7 i 8 glasova, 1609; Gantiones sacrae za 6 glasova, 1611 (II izd. 1613); Lustige nezue deutsche zoeltliche Lieder vnd Oitodlibeten za 5-6 glasova, 1620; pojedinaĉne pjesme u zbirkama i rkp. NOVA IZD. Izbor kompozicija obj.: F. Commer {Geistliche und iveltliche Lieder und Quodlibet aus dem 16. und 17. Jahrhundert, 1870; nova izd. 1928 i 1953), H. Sachs i A. Pflaz (DTO, 1951) i F. Jode (Das Singvierk, 1948 i 1958; Chorburch alter Meister, 1948—49). Zbirku tricinija iz 1597 obj. F. Bose (1960); 2 duhovne pjesme obj. W. Widmann (Geistliche Chormusik, 1956); pojedine pjesme obj. C. Sachs (1910), H. Rauschming (1931), A. Miiller (1956) i dr. LIT.: J. Sachs, N. Zangius, wetliche Lieder (disertacija), Wien 1934. — F. Bose, Nikolaus Zangius, MGG, XIV, 1968.
ZANI de'FERRANTI, Marco Aurelio, talijanski gitarist (Bologna, 6. VII 1800 —• Piša, 28. XI 1878). Studirao najprije violinu. Kao gitarist koncertirao po cijeloj Evropi od Pariza i Londona do Petrograda te u SAD. Njegovo se sviranje odlikovalo izvanrednim virtuozitetom i punim raspjevanim tonom. Od 1827 poduĉavao u Bruxellesu gitaru, a od 1846 talijanski jezik na tamošnjem Konzervatoriju. U Italiju se vratio 1855. Paganini ga je cijenio kao najvećega gitaristu svih vremena. Komponirao je djela za svoj instrument. LIT.: //. Radke, Marco Aurelio Zani de' Ferrant i, MGG, 1968.
ZANINOVIĆ, Antonin, muziĉki pisac (Velo Grablje na Braĉu, 27. II 1879 —• Dubrovnik, 26. X 1973). Studij teologije završio u Dubrovniku, gdje je kao ĉlan dominikanskog reda 1901 zareĊen za svećenika; muziku uĉio kod F. Lederera. Sluţbovao u Dubrovniku, Starom Gradu (Hvar), Zagrebu, Splitu Bolu (Braĉ) i od 1945 ponovno u Dubrovniku, gdje je bio zborovoĊa i orgu-
755
ljaš u dominikanskoj crkvi. Objavio je pedesetak studija u kojima je izloţio rezultate svojih prouĉavanja još neispitanih arhivskih vrela, zatim pojedinih vaţnih neumatskih spomenika najstarije hrvatske muziĉke prošlosti, kao i s podruĉja etnomuzikologije. Njegovi radovi, kojima je pridonio upoznavanju muziĉke prošlosti Dubrovnika i Dalmacije, odlikuju se sigurnim i provjerenim podacima, struĉnom obradom te saţetim naĉinom razlaganja. Većinu svojih ĉlanaka objavio je u ĉasopisu Sv. Cecilija. Z. se ogledao i kao kompozitor. DJELA (izbor): Dva odlomka starinskog obreda za posvećenje crkve, naĊeno u Dubrovniku, List dubrovaĉke biskupije, 1910; O pjevanju i glazbi u starom Dubrovniku prigodom sveĉanosti sv. Vlaha, ibid., 1916; Starije vijesti o orguljama u nekim dalmatinskim crkvama, Sv. C, 1919; Doba u kojem bi napisan trogirski Evandelistar, Vjesnik za arheologiju i historiju dalmatinsku, 1922; »Laudes« iz poĉetka 12. vijeka u Evandelistaru zadarske crkve sv. Šimuna, Sv. C., 1926; Dva odlomka iz dvaju starinskih graduala, ibid., 1928; Nekoliko kolenda iz Dalmacije, ibid., 1931—38; »Prophetia cum versibus« ili »Epistola farcita« za prvu misu na Boţić iz dvaju trogirskih rukopisa, Vjesnik za arheologiju i historiju dalmatinsku, 1932; Najstarija hrvatska poznata pjesma i danas još pjevana, Hrvatska prosvjeta, 1935; Jedan trop za »Salve regina« još pjevan u Hvaru te drugi iz dvaju starih hrvatskih rukopisa, Sv. C., 1942; Jedan dvolist beneventane sastarim neumama, Starohrvatska prosvjeta, 1959; Hrvatski trop »Blagoslovimo Gospodina« u dijafoniji, Sv. C-, 1970. LIT.: AL Demović, Jubilej Antonina Zaninovića, Sv. C, 1969, 1. — In memoriam Antoninu Zaninoviću, ibid., 1974, 2—3. K. Ko.
ZANINOVIĆ, Sandro (Aleksandar), dirigent i kompozitor (Velo Grablje, Hvar, 20. X 1934 —). Na Muziĉkoj akademiji u Zagrebu završio 1961 studij _dirigiranja (1. Gjadrov) i 1967 diplomirao iz kompozicije (S. Šulek). God. 1961—65 dirigent zagrebaĉkog kazališta Komedija i 1965—67 asistent dirigenta Simfonijskog orkestra Radio-televizije Zagreb. Od 1967 u SAD, gdje je 1971 stekao stupanj magistra muzike na Univerzitetu u Kaliforniji. God. 1972—75 muziĉki direktor i dirigent Komornog orkestra u Beverlv Hillsu, kojemu je i utemeljitelj; od 1976 u Splitu. DJELA. ORKESTRALNA: Passacaglia za violinu i gudaĉe, 1963; Concerl\no za gudaĉe, 1965; varijacije, 1966; Koncert za orkestar, 1966; Improvi zacije za dvanaestoricu, 1971; Ţalobna muzika, 1974. K. Ko.
ZAOSTAJALICA (engl. suspension, franc. retard ili suspension, njem. Vorhalt, tal. ritardo), neakordiĉki ton koji se pojavljuje na naglašenoj dobi, a nalazi se sekundu više ili niţe od akordiĉkoga tona u koji se rješava (-> Akordiĉki tonovi, -> Neakordiĉki tonovi, -> Rješenje, -> Sluĉajne harmonije). Z. moţe biti pripravljena, ako se pojavljuje u prethodnom akordu u istom glasu — ali kao akordiĉki ton: .
a)
*
b)
ili: -
6
i slobodna ili nepripravljena, tzv. appoggiatura (tal.) ukoliko se u prethodnom akordu ne nalazi u istom glasu ili se uopće ne nalazi: h)
a.
*
C)
r^-f --- —4— «■ Ij ^ J-
o
9
"i
■ ------------ H ------------8
4
3
_1J ----------
li -
Z. je silazna ako se rješava silaznim pomakom, kao u gornjim primjerima, uzlazna je ako se rješava uzlaznim pomakom:
Z. se moţe, meĊutim, riješiti posredno, i to tako da izmeĊu nje i akordiĉkoga tona, u koji treba da se riješi, stupi jedan ili više drugih akordiĉkih ili neakordiĉkih tonova. U primjeru br. 4 a izmeĊu zaostajalice i njezina rješenja umetnut je jedan drugi akordiĉki ton; u primjeru br. 4 b umetnuta su tri druga akordiĉka tona, pa je tako z. ovdje kombinirana s -> akordiĉkom figuracijom. U primjeru br. 4 c nalazi se izmeĊu zaostajalice i rješenja izmjeniĉni ton, a u primjeru br. 4 d rješenje je odijeljeno od zaostajalice opet jednom kombinacijom akordiĉke figuracije i izmjeniĉnoga
■%?.■
ZAOSTAJALICA — ZARLINO
756
tona. Takvi tonovi po kojima se z. posredno rješava nazivaju se u franc. terminologiji echappees (-> Izmjeniĉni ton):
ty
b)
-J j ]
b
- pj -hJ rh
pj i j
d)
te— —
J ± ---
i — '
lL^_p _J Zaostajalice se mogu pojaviti i u više glasova istodobno; tada je rijeĉ o višestrukoj zaostajalici koja moţe biti dvostruka, trostruka itd.:
J &9 7 ?
.
b?
Ako se, meĊutim, u nekoj višestrukoj zaostajalici nalaze i silazne i uzlazne zaostajalice, ona se naziva i kombinirana (primjer br. 5 c). Z. moţe saĉinjavati s akordiĉkim tonovima akorda, u kome se pojavljuje, i neki novi akord, a taj novi akord moţe po svojoj strukturi biti ĉak i konsonantan — ako se promatra izolirano. U primjeru br. 6 a ton a, koji je zaostajalica na akordiĉki ton g akorda hĊ-f-g, ĉini, u ĉasu kad se pojavi, s akordiĉkim tonovima h, d, f septakord h-d-f-a; u primjeru br. 6 b ton a, koji je zaostajalica na akordiĉki ton g akorda c-e-g, ĉini, u ĉasu kad se pojavi, s akordiĉkim tonovima c i e sekstakord c-e-a; po svojoj vertikalnoj strukturi taj se sekstakord ubraja u konsonantne akorde, no ipak izaziva potrebu da se riješi, u trozvuk c-e-g. U takvu sluĉaju, kao i kod tzv. kadencirajućeg kvartsekstakorda, rijeĉ je o prividnoj konsonanci (-> Kvartsekstakord, -> Konsonanca i disonanca): b) ^D --------~
i
-H-
O...........
Nepripravljena zaostajalica, koja nastaje pri postepenom pomaku, srodna je prohodnom tonu koji nastupa istodobno s promjenom akorda; stoga se nepripravljena z. od takva prohodnog tona razlikuje samo većom duljinom trajanja što joj i daje teţinu zaostajalice: . a )
*
b)
r
*
3E
r
Zato mnogi teoretiĉari tumaĉe prohodne tonove koji nastupaju istodobno s promjenom akorda, kao nepripravljene zaostajalice (-> Prohodni ton). Praktiĉna, muzikalna primjena nepripravljenih zaostajalica dopušta i neke pomake koji su inaĉe u teoriji zabranjeni (-> Zabranjeni pomaci) — kao što su skokovi za povećane intervale (primjer br. 8 a), ili paralelne kvinte (primjer br. 8 b) ako takve pomake stvara pojava same zaostajalice:
¥
moniche, Dimostratior niche i Sopplimenti mi
najvećeg znaĉaja u istraţivanjima jeste:u odnosa izmeĊu pojedi njeva u lestvici na b tiĉkih merenja i izraĉ razlikovanje i teorets G. ZARLINO loţenje dveju osnov trozvuka — jednog s; tercom unutar intervala kvinte, drugog sa malom tercorr podela na dur i mol) — dopuna i izmena redosleda mo i predlog da se ĉista oktava podeli na dvanaest jednakih — Prihvatajući Ptolomejev sistem sintone dijatonike Z. j taĉne akustiĉke odnose u podeli tetrakorda na veliki ce manji ćeli stepen i dijatonski polustepen kao što se vidi i; Osim toga taĉno je prikazao proporcije male i velike tt kvarte i kvinte u razliĉitim delovima II A D 10 oktave: I "9"
JI
* nepri pravljen a zaostajalica
* prohodni ton
.
ZAREMBSKI (Zarebski), Juliusz, poljski kon pijanist (Ţitomir, 28. II 1854 — 15. IX 1885). Stud zapoĉet u Beĉu, nastavio na Petrogradskom konzervatc 1875 odlazi u Rim (kasnije u Weimar), gdje ga Li tuje kao uĉitelj i prijatelj. Od 1876 poduzima koncerti po Evropi; od 1879 bio je profesor klavira na Kom u Bruxellesu. U svojim djelima Z. je pokazao znatan tal monijsku smjelost (upotrebljava i cjelostepenu ljesr sao je brojne kraće kompozicije (uspavanke, serenade, poloneze, valcere, etide i dr.) za klavir dvoruĉno i ĉetv njegov klavirski kvintet ide u red najboljih poljskih kc toga vremena. LIT.: //. Ejnsa, tOjibioui 3apeMuCKHfi, MocKBa 1960. ZARLINO, Gioseffo (Gioseffe), italijanski muzi: tiĉar i kompozitor (Chioggia, 22. III 1517 — Veneci 1590). Studirao teologiju i postao franjevaĉki redovj preselio se iz Chioggie u Veneciju gde je uĉio muzik Willaerta. God. 1565 nasledio je Cvpriana de Rorea ka di cappella crkve sv. Marka u Veneciji i na toj je duţr do smrti. God. 1583 bio je predloţen za biskupa u Cl je na izriĉitu ţelju duţda ostao na duţnosti u Veneciji. Za ţivota Z. je bio visoko cenjen kao kompozitor. Is dela bila izvoĊena u više sveĉanih prilika, kao u povodi pobede kod Lepanta kom posete francusk Henrija III Veneciji 1 je sa velikim uspehor Zarlinov dramski kon Na ţalost nijedno od nije saĉuvano. No 2 znaĉajniji kao teoretiĉ postavio osnove savrei monije kao nauke o i objasnio zakone po] ona upravlja. Njegova teorijska dela: Istitu,
=)
*
b)
Još znaĉajniji su rezultati do kojih je došao eksperi sa podelom duţine ţice na manje delove, tj. na polovinu ĉetvrtinu, petinu i šestinu. Ovom podelom, koju je o harmonskom, dobio je poĉetni deo niza alikvotnih t< kojih ĉetvrti, peti i šesti ĉine durski trozvuk. Obratnir produţavajući ţicu dva, tri, ĉetiri, pet i šest puta (ai podela), dobio je od posljednja tri tona molski trozvv
*
T Americi. * nepripravljena zaostajalica
ZAPATEADO (od španj. zapato cipela), brzi španjolski ples u trodobnoj mjeri s karakteristiĉnim sinkopama i drugim raznolikim ritmiĉkim obratima koji se u plesu oznaĉuju oštrim udaranjem pete o zemlju. Z. izvodi jedan plesaĉ; varijante toga solistiĉkog plesa (obiĉno u 6/8 mjeri) susreću se i u Latinskoj
Z. se uporno zalagao za priznavanje samo 12 mo> je bilo u skladu sa Dodecachordonom Glareanusa, ali je bitno izmenio, poĉinjući niz sa jonskim, umesto dorsl nom, tako da je autentiĉni naĉin vrlo jasno ukazivao na buduće durske lestvice (c-d-e-f-g-a), dok je plagalninag< prirodni mol silazne lestvice (a-g-f-e-d-c). Sasvim revolui znaĉaja je njegovo zauzimanje da se oktava na lauti pod jednakih polustepena, odnosno da se za instrumente sa usvoji umesto prirodnog temperovani sistem. Osim toga.
ZARLINO — ZAVRŠKI knjizi svoga dela htitutioni harmoniche, Z. obraduje, metodiĉki jasno, iscrpno i sa mnogo notnih primera, pravila suvremene kontrapunktske veštine te pored ostalog daje temeljito tumaĉenje dvostrukog kontrapunkta. To je pored N. Vicentinova traktata, prvi potpuni prikaz kontrapunktskog sistema. Zarlinove nove i smele ideje naišle su na otpor kod konzervativnijih teoretiĉara, pa ĉak i kod njegovih uĉenika V. Galileja i M. Artusija. MeĊutim istorija je dala pravo Zarlinu, ĉija dela i danas predstavljaju bogat i zanimljiv materijal za one koji se bave problemima harmonije i muziĉke teorije uopšte. DELA. SPISI: Istitutiotii harmoniche, 1558 (II izd. 1573); Dimostrationi harmoniche (pisano u formi dijaloga izmeĊu Zarlina, njegovih uĉenika i prijatelja), 1571; Sopplimcnti micsicali (pisano kao odgovor na V. Galilejev traktat Dialogo della mušica, 1581), 1588 (sva 3 spisa i teološki traktat Trattato della pazienza obj. pod naslovom Tutte Vopere u 4 knj., 1588—89). — KOMPOZICIJE: misa za 4 glasa, rkp.; Quinquc vocum Moduli (19 moteta), 1549; Modulationes sex vocum (13 moteta), 1566; 3 Lcctioncs pro mortuis za 4 glasa (u skupnoj zbirci), 1563. NOVA IZD.: Istitutiotii. . . faksimil I izd. iz 1558 (1965); faksimil II izd. iz 1573 (1954 i 1966); delo mice preveo na engl. O. Strunk (1950); III deo u faksimilu sa komentarom na engl. jeziku G. A. Marco (1956) i isti sa V. Paliscom (1968). Dimostrationi. . . u faksimilu (1965 i 1966); SoppHmenti. . . u faksimilu (1966). LIT.: G. Ravagnan, Elogio di Gioseffo Zarlino, Venezia 1819. — F. Caffi, Narrazione della vita e delle opere del prete Gioseffo Zarlino, Venezia 1836. — V. Bellemo, Gioseffo Zarlino, Chioggia 1884. — Ai. Brcnet, Deux traductions francaises inedites de Zarlino, L'Anee musicale, 1911. — F. Hogler, Bcmerkungen zu Zarlinos Theorie, ZFMW, 1926 —27. — H. Zenck, Zarlinos Istitutioni harmoniche als Quelle zur Musikanschauung de r italienischen Renaissance, ibid., 1929—30. — i\ Chiereghin, Zarlino RMI, 1930. — G. F. Malipiero, L'armonioso labirinto, Milano 1946. — G. Hein, Die Kompositionslehre bei den Musiktheoretikern im 17. Jahrhundert (disertacija), Koln 1954.— C. Dahlhaus, War Zarlino Dualist?, MF, 1957. — J. Rohzver, In eigener Sache . . . , ibid., 1958. — A. Flury, G. Zarlino als Komponist, Winterthur 1962. — O. Strunk, A Cvpriote in Venice, Spomenica K. Jeppesenu, K0benhavn 1962. — C. V. Palisca, Gioseffo Zarlino, MGG, XIV, 1968. — J. Haar, Zarlino's Definition of Fugue and Imitation, Journal of the American Musicological Societv, 1971. — D. Harran, New Light on the Question of Text Underlav Prior to Zarlino, AML, 1973' D. Jć.
ZARNIK, Zora, pijanistica i klavirski pedagog (Zagorje, 20. XII 1904 — Ljubljana, 31. III 1972). Studij klavira završila 1926 na Drţavnom konzervatoriju u Ljubljani (J. Ravnik), a zatim se usavršavala na Šcole Normale de Musique u Parizu i na Majstor skoj školi Konzervatorija u Pragu (J. Kurtz) i Brnu. Od 1932 u Ljubljani profesor klavira na školi Glasbene matice, od 1935 na Drţavnom konzervatoriju i 1945—63 na Akademiji za glasbo; 1928—40 nastupala kao koncertant. Izvrsna pijanistica, posebno se istakla u komornim sastavima s violinistom Karlom Rupelom i s Ljubljanskim gudaĉkim kvartetom; kao pratilac nastupala je gotovo u svim većim jugoslavenskim gradovima. Kao klavirski pedagog Z. je medu prvima u Sloveniji primjenjivala suvremenu metodiku u nastavi, posvećujući osobitu paţnju oblikovanju klavirskog zvuka, diferencijaciji udara i stilskom pristupu pri interpre taciji kompozicije, te je odgojila niz klavirskih umjetnika i peda goga. Njezini su uĉenici bili Dubravka Tomšiĉ-Srebotnjak, Zorka Bradaĉ, Gita Mally, Janez Lovše, Andrej Jare, Marijan Vodopivec, Marjan Fajdiga i Hubert Bergant. j. Le. ZARZUELA, španjolski muziĉko-scenski oblik s govorenim dijalozima te muziĉkim i plesnim toĉkama, nastao polovinom XVII st. Prve zarzuele izvodile su se na kraljevskom dvoru La Zarzuela nedaleko Madrida na sveĉanostima Fiestas de Zarzuela; otuda i ime ovoj muziĉko-scenskoj vrsti. Sadrţaj im je obiĉno bio mitološkoga ili herojskoga znaĉaja. Autor prvih libreta je dramatiĉar Calderon de la Barca {El Jardin de Falerine, 1649, muzika izgubljena). Za najstariju potpuno saĉuvanu zarzuelu Celos, aiin del aire, matan (Calderon, 1660) komponirao je muziku J. Hidalgo (1600—1685). Uz njega bavili su se tom vrstom muzike i S. Duron, A. Literes, Rodrigez de Hita, P. Esteve te Talijani G. Brunetti i L. Bocherini, no većina njihovih zarzuela je izgubljena. Potkraj XVII i na prijelazu u XVIII st. njeguje se u aristokratskim krugovima z. mitološkog sadrţaja, bliska francuskom ballet de cour. S vremenom, meĊutim, preuzima z. neke elemente popularne puĉke tonadille i osobito talijanske komiĉne opere i gubi karakter specifiĉne španjolske umjetnosti. Oko 1770 pokušali su bez većega uspjeha obnoviti klasiĉnu zarzuelu drama tiĉar R. de la Cruz i muziĉar A. R. de Hita. Pravu renesansu doţivljava z. polovicom XIX st.; ona tada postaje najizrazitiji muziĉko-scenski oblik nacionalnoga smjera u španjolskoj muzici. God. 1856 sagraĊeno je u Madridu i posebno kazalište Teatro de la Zarzuela. U to su vrijeme F. Barbieri (1823—1894) i E. Arrieta (1823—1894) stvorili moderan oblik zarzuele. Z. grande (velika z.) s ozbiljnim sadrţajem ima tri ĉina (T. Breton y Hernandez La Dolores, 1895). Libreto takve zarzuele ĉesto je konvencionalan, a gdjekad je pisan u stihovima. Mala z. (zarzuelita ili genero ehico) komiĉna je jednoĉinka (T. Breton y Hernandez La Verbena de la Paloma, 1894). Muzika i velike i male zarzuele oslanja se uvijek na španjolske narodne napjeve, redovito je puna šarolikoga španjolskog kolorita, naroĉito u plesovima. Genero ehico
757
oĉituje gdjekad i utjecaj beĉke operete, pa i jazza. Uz već spomenute autore zarzuele su pisali i M. Fernandez Caballero, F. Pedrell, R. Chapi y Lorente, I. Albeniz, A. Vives i dr. LIT.: A. Pcna y Gali, La Opera espanola y la mušica dra mmatica en Espafla en el siglo XIX, Madrid 1881—85. —• M. Zurila, Historia del genero ehico, Madrid 1920. — E. Cotarclo y Mori, Historia de la Zarzuela, Madrid 1934. — O. Ursprung, »Celos . . .• die alteste erhaltene spanisehe Oper, Spome nica A. Scheringu, Berlin 1937.—■ A. Salazar, Music in the Primitive Spanish Theatre, Papers Read by Members of the American Musicological Societv, 1938. — G. Chase, Barbieri and the Spanish Zarzuela, Music and Letters, 1939. — Isti, Origins of the Lyric Theatre in Spain, MQ, 1939. — Isti, Rise of Popular Zarzuela, The Music of Spain, New York 1941. — M. Munoz, Historia de la Zarzuela y del genero ehico, Madrid 1945. — J. Deleito y Pinuela, Origen y apogeo del genero ehico, Madrid 1949. — R. Aiindlin, Die Zarzuela, Zurich 1965. —J. Subird, Zarzuela, MGG, XIV, 1968. M. Kun.
ZARZYCKI, Aleksander, poljski pijanist, kompozitor i dirigent (Lavov, 26. II 1834 — Varšava, 1. IX 1895). Studirao u Berlinu, Krakovu i Parizu. Koncertirao po Francuskoj, Njemaĉkoj, Austriji i Poljskoj. Suosnivaĉ i 1870—74 direktor Varšavskoga muziĉkog društva, a 1879—88 Varšavskoga konzervatorija. Njegove klavirske kompozicije pisane su dopadljivim salonskim stilom. DJELA: koncert za klavir, 1868; Velika poloneza za klavir i orkestar; djela za violinu i orkestar (mazurka); sveĉana uvertira i suita za orkestar. — Klavirske kompozicije. — Dva sveska solo-pjesama Špiczvnik domowy, 1871 i 1873. LIT.: Z. Lissa, Aleksander Zarzycki, MGG, XIV, 1968.
ZATHURECZKY, Ede, madţarski violinist (Iglo, danas Spišska Nova Ves, 24. VIII 1903 — Bloomington, 31. V 1959). Studirao na Muziĉkoj akademiji u Budimpešti kod J. Hubava. Od 1922 koncertirao po glavnim muziĉkim središtima Evrope i SAD. Cijenjen zbog virtuozne tehnike i stilske kulture, povremeno nastupao skupa sa B. Bartokom i E. Dohnanvijem. Od 1929 profesor Muziĉke akademije u Budimpešti (od 1943 direktor). God. 1956 emigrirao u SAD i 1957—59 predavao na Indiana University u Bloomingtonu. Priredio transkripcije za violinu tuĊih kompozicija. LIT.: J. Homolya, Zathureczky Ede, Budapest 1973-
ZAUN, Fritz (Friedrich), njemaĉki dirigent (Koln, 19. VI 1893 — Diisseldorf, 17. I 1966). Studirao na Konzervatoriju u Kolnu i na univerzitetima u Bonnu i Kolnu (muzikologija, teatro logija i filozofija). Umjetniĉku karijeru zapoĉeo 1919 kao dirigent Gradskog kazališta u Diirenu. God. 1920—26 vodio je Narodni orkestar u Kolnu, gdje je 1921—22 istodobno i operni dirigent, a potom je bio direktor opera u Monchen-Gladbachu (1924), Ziirichu (1927) i Kolnu (1929—39); 1939—45 šef-dirigent novo osnovanog Gradskog orkestra u Berlinu, 1945—56 dirigent Drţav nog simfonijskog orkestra (kasnije Zagrebaĉke filharmonije) u Zag rebu te 1951—56 ujedno i direktor Opere u Grazu. Od 1956 do smrti bio je prvi dirigent Njemaĉke opere na Rajni u Diisseldorfu i Duisburgu. Z. je ostavio vidljivih tragova u muziĉkom ţivotu Zagreba. Iskusnom umjetniĉkom rukom i izrazitim pedagoškim sposobnostima uzdigao je Zagrebaĉku filharmoniju na zamjernu umjetniĉku visinu. Njegova ostvarenja, osobito s podruĉja kla siĉnog i romantiĉnog repertoara, bila su uzorna. K. KO. ZAVARSK1?, Ernest, slovaĉki muzikolog i kompozitor (Varov Šiir, 17. IX 1913 —). Muzikologiju s doktoratom završio na Univerzitetu u Brnu (J. Racek, B. Štedroii); muziĉku teoriju i kompoziciju studirao kod E. Weidlicha i W. Senna u Innsbrucku, J. Petersa u Krakovu i J. Kvapila i Th. Schafera u Brnu. God. 1942—45 muziĉki urednik Radija u Bratislavi, gdje je od 1948 direktor Muziĉke komore. Kao muzikolog posvećuje najveći interes problematici suvremene muzike i istraţivanju prošlosti slovaĉke muzike. Struĉnjak je za orgulje. DJELA. SPISI: Suĉasnd slovenska hudba, 1947; Jan Levoslav Bella. Ţivot a dielo, 1955; Eugen, Suchon, 1955; Obrazy z dejin slovenske) hudby, 1956—57 (rkp.); Tvorba Eugena Suchona, 1958 (rkp.); Maurice Ravel, 1963; studije i ĉlanci. — KOMPOZICIJE: Tri stare tance za orkestar, 1948; Allegro, Adagio a Finale za orkestar, 1958; Dumka a Scherzo za orkestar, 1959; Divertimento za gudaĉki orkestar, 1959. —■ Sonatina za klavir, 1960. — Dvije kompozicije za orgulje, 1960. — Crkvena muzika.
ZAVRŠKI, Josip, dirigent i muziĉki pisac (Zagreb, 12. II 1917 — )• Studij završio na Muziĉkoj akademiji u Zagrebu. Profesor na zagrebaĉkim srednjim školama; od 1961 savjetnik je za muziĉku nastavu u Zavodu za unapreĊivanje školstva SR Hrvatske i istodobno (do 1972) profesor na Pedagoškoj akademiji u Slavonskom Brodu. God. 1949 utemeljio Djeĉji zbor Radio-Zagreba (prvi djeĉji radio-zbor u Jugoslaviji), koji je s manjim prekidom vodio do 1961, a 1958 osnovao Djeĉji zbor Hrvatskog narodnog kazališta u Zagrebu; uz to je vodio novoosnovano Pjevaĉko društvo prosvjetnih radnika grada Zagreba (1952—55). Za umjetniĉka dostignuća u radu s djeĉjim zborovima dobio 1960 Nagradu grada Zagreba. Kao savjetnik za muziĉku nastavu pridonio je proširenju mreţe osnovnih i srednjih muziĉkih škola u Hrvatskoj, kao i unapreĊenju nastave u njima. DJELA: Zagreb, glazbeno središte Hrvata, zbornik Hrvatski Zagreb, 1940 (i separat); Metodiĉke upute za rad s djeĉjim zborom, 1951 (III prošireno izd.
758
ZAVRSKI — ZEC
1968); muziĉka poĉetnica za osnovne škole Pjevajte s nama (2 sv.), 1961 ( I I sv. sa J. Poţgajem); sa L. Ţupanovićem obj. zbirke zborova za osnovne škole: Mi smo radost svoje zemlje, 1951 i Mi smo sretno pokoljenje, 1960. — INSTRUK TIVNA: Od skice do prvih plodova, poglavlje u udţbeniku za gimnazije Muziĉka umjetnost, 1963; Teorija glazbe, 1973 (sa S. Prekom); Glazbeni odgoj u 1, II i III razredu osnovnih Jkola, 1974 (sa V. Makjanić); Pjevajte i svirajte (2 sv.), 1974 i J 975 ( sa L- Ţupanovićem). — Ĉlanci i kritike. — Obradbe narodnih napjeva za djeĉji zbor. K. Ko.
ZAVRŠNI TON (lat. nota finalis), u gregorijanskom koralu ton, kojim završava koralni napjev. U autentiĉnom naĉinu istovetan je s poĉetnim tonom koralne melodije (npr. u dorskom d1). Autentiĉni i od njega izvedeni plagalni naĉin imaju jednaki završni ton (-> Starocrkveni naĉin). Izraz Z. t. primjenjuje se i drugdje, osobito u etnomuzikologiji. ZBINDEN, Julien-Fran$ois, švicarski kompozitor (Rolle, 11. XI 1917 —). Studirao na Konzervatoriju u Lausanni te kod Marije Panthes u Ţenevi i R. Gerbera u Neuenburgu. Najprije pijanist u jazz-orkestru, od 1927 suradnik radio-stanice u Lausanni (od 1956 vodi muziĉki odjel). Njegove kompozicije karakterizira ţivahna dinamika i zanimljive ritmiĉke strukture koje ponekad potjeĉu od jazza. DJELA. ORKESTRALNA: 2 simfonije, 1953 i 1957. Koncerti: za klavir, 1944; Concerto da camera za klavir i gudaĉki orkestar, 1951; Concerto de Gibraltar za klavir, 1959; Concerto breve za violonĉelo, 1962 te za violinu, 1964. Divertissement za kontrabas ili violonĉelo i orkestar, 1949; Fantazija za flautu i gudaĉki orkestar, 1954; Rapsodija za violinu i orkestar, 1959; Suite francaise za gudaĉki orkestar, 1954; Jazzific 59-16 za jazz i gudaĉki orkestar, 1958; Orchalan-Concerto za komorni orkestar, 1962; uvertira Lemanic, 1970. — KOMORNA: Trio d'atiches, 1949; Trio de cuivres, 1949; Sonate en trio za 2 viole da gamba i ĉembalo, 1969; septet, 1947; sonata za violinu i klavir, 1950; partita za violinu i klavir, 1954; sonatina za flautu i klavir, 1945; preludij, fuga i postludij za trublju i klavir, 1964; Dialogue za trublju i orgulje, 1974; introdukcija i seherzo za flautu i harfu, 1974. — Klavirske kompozicije (jazz-Sonatine, 1949). — DRAMSKA: opera Fait-Divers, 1960; balet La Pantoufle, 1958. Scenska i filmska muzika. — VOKALNA: oratorij Terra Dei, 1967; kantata Passage de VHomme, 1956; Un ange a Babylon za soliste, zbor i orkestar, 1961; koncert Esperanto za recitatora, sopran, zbor i orkestar, 1961; Ethiopiques za recitatora i orkestar, 1973; suita Jardins za bariton, sopran i orkestar, 1974; zborovi; solo -pjesme. LIT.: P.-A. GaillarĊ, Julien-Francois Zbinden, MGG, XIV, 1968.
ZBIRKE PRIMJERA, vaţna pomagala za prouĉavanje stilskih osobina pojedinih razdoblja i ilustriranje muziĉkih predavanja, posebno onih iz historije muzike. Objavljuju se u notnom tekstu ili snimljeni na gramofonske ploĉe. Što se tiĉe strukture izabranih primjera, sastavljaĉi tiskanih zbirki slijede razliĉite kriterije. Jedni (Steinitzer, Riemann) daju sve primjere u klavirskom izvatku i time ih donekle ĉine pristupaĉnijima za izvoĊenje, a drugi ih donose u izvornom obliku. U primjerima iz barokne muzike dionica generalbasa redovito je realizirana. U z. p. ulaze (kronološkim redom): J. Monnet, Anthologie frarifaise (3 sv.), 1765; M. Steinitzer, Alusikgeschichtlicher Atlas, Eine Beispiehammlung zu jeder Musikgeschichte mit erlauterndem Text, 1909; H. Riemann, Musikgeschichte in Beispielen, 1912 (IV izd. 1929, komentar A. Scheringa); A. Einstein, Beispiehammlung zur alteren Musikgeschichte, 1917 (V izd. 1934; engl. izd. 1949) i J. Wolf, Sing- und Spielmusik aus dlterer Zeit, 1926; A. Della Corte, Scelta di musiche per lo studio della storia, 1927—29 (prošireno IV izd. kao Antologia della storia della mušica u 2 sv., obj. isti i G. M. Gatti, 1945); H. Martens, Musikalische Formen in historischen Reihen (20 sv.), 1930—37 (II izd. uredili W. Drangmeister i H. Fischer, od 1958); A. Schering, Geschichte der Musik in Beispielen, 1931 (IV izd. 1957; amer. izd. 1950 i 1954); A. Smijers, Van Ockeghem tot Sioeelinck, od 1939; C. JI. VuH36ypz, HcmopUH pyccKou My3UKU e nonmbix o6pa3ifax (3 sv.), 1940—52 (II izd. 1968—69); A. T. Davison i W. Apel, Historical Antho-logy of Music (2 sv.): I, 1947 (II izd. 1950) i II, 1950; D. Bartha, A Zenetortenet antologidja, 1948; J. Pohanka, Dejiny ĉeške hudbv v pfikladech, 1958; E. Reeser, Stijlproeven van ne-derlandse muziek (lS<)0—1960), I, 1963. Posebno mjesto pripada opseţnoj zbirci Das Alusikzverk koja, uz suradnju velikoga broja struĉnjaka, izlazi na njemaĉkom i engleskom jeziku, od 1951, u svescima u Kolnu, u redakciji K. G. Eellerera. Svaki je svezak posvećen pojedinoj muziĉkoj vrsti ili razdoblju. Z. p. snimaju se na gramofonske ploĉe nakon 1930. Primjere izvode redovito istaknuti solisti i ansambli na originalnim in strumentima pod vodstvom struĉnjaka za odreĊeno stilsko raz doblje. Najopseţnije i najpoznatije zbirke snimljenih muziĉkih primjera jesu: Anthologie sonore (suradnici C. Sachs, F. Agostini, B. Stelle i F. Raugel) u serijama po 20 ploĉa, od 1934; Archiv-Produktion tvrtke Deutsche Gramophongesellschaft (F. Hamel, H. Hickmann), od 1949 i The History of Music in Sound (G. Abraham), zamišljena kao dopuna djelu New Oxford History of Music, od 1954. j. AS. ZBOR, PJEVAĈKI -> Pjevaĉki zbor ZBORI, slovenska muziĉka revija, izlazila, u Ljubljani 1925— 34 (I—X). UreĊivao ju je kompozitor Z. Prelovec. U notnom dijelu suraĊivala je većina tadanjih slovenskih kompozitora, a uz
njih i srpski i hrvatski kompozitori, bez obzira na smjer. '1 je dio donosio priloge za historiju slovenske muzike, vije; zićkom ţivotu u zemlji i inozemstvu i ocjenu slovenske produkcije i reprodukcije. Revija je bila ureĊivana paţlj tematiĉno. ZBORNA RECITACIJA (recitacioni hor; eng band, nem. Sprechchor), u zbornoj literaturi vrsta dela 1 zbor ne peva, već ritmiĉki recituje sa instrumentalnom ili bez nje. Takav postupak primenjuju istom autori novij( Samostalna z. r. bez pratnje ima samo jednu komponen ĉijom se spretnom raspodelom na razne glasove mogi zanimljivi efekti, ali je izraţajna skala ograniĉena i stoga koji zapravo i ne spada u muziku, nije bio trajnijeg veka ( je bio negovan u vezi sa aktuelnom, agitacionom i b poezijom u SSSR, pa i kod nas za vreme i neposredno pc goga svetskog rata). Z. r. sa instrumentalnom pratnjom : bogatijim izraţajnim mogućnostima, pa se sreće i kao sa delo i u sklopu veće vokalno-instrumentalne ili scenske 1 ĉije. U jugoslo venskoj literaturi nalazi se z. r. u opusu V vica (Metro, Ĉelik se topi, poĉetak Herojskog oratorijuma) dura (Himna ĉoveku), J. Kalĉića (recitacioni fugato iz Dani u tami) i nekih drugih autora. ZBOROVOĐA, dirigent pjevaĉkog zbora. Uvjeţb voĊenje pjevaĉkog zbora izdvojilo se kao posebna gran ranja od XIX St. kada se razgranalo zborsko pjevanje omiljelom formom koncertnoga i društvenog, amaterske ciranja. Funkcija i tehnika dirigiranja zborovode u bit1 kao kod dirigenta instrumentalnog ansambla; meĊutim, gira redovito bez dirigentskog štapića (-> Dirigent, ->■ vanje). ZDRAVKOVIĆ, Ţivojin, dirigent (Beograd, 24. XI I Na Muziĉkoj akademiji u Beogradu 1943 završio odsek i studirao kompoziciju vanje kod S. Hristića. govanju se usavršavao I u Pragu i diplomirao 1 zervatorijumu kod P. 1" i na Majstorskoj školi Talicha; uz to je slušaĉ vanja na katedri za m giju na Karlovom univ: Od 1948 u Beogradu] Simfonijskog orkestra Beograda i od 1951 st£ gent Beogradske filha (od 1961 direktor i ur voditelj). Pored toga je rarni redovni profesor vanja na Fakultetu i umetnosti. Kao dirigent uspešr stupao u gradovima šii goslavije i u svim evi Z. ZDRAVKOVIĆ zemljama izuzev Špam Evrope Z. je dirigovao trima u Libanu, Egiptu (gde je 1958—70 bio rukovodila skog simfonijskog orkestra, koji je i osnovao), Japanu, '. Meksiku, Siriji, Alţiru, SAD i dr. Sa Beogradskom filh; jom je gostovao u SSSR, Engleskoj, Nemaĉkoj, Rumun hoslovaĉkoj, Bugarskoj, Italiji, Grĉkoj, Egiptu, Libanu, 1 koj, Švajcarskoj, Belgiji, MaĊarskoj. Dobitnik je Sedrr nagrade SR Srbije i O ske nagrade grada Be Aktivan je i kao'muziĉki publicista i društveni rac S. i ZEC, Blanka, pje alt (Zagreb, 18. XI 192 Studij pjevanja završite kod Zlate Špehar na K vatoriju u Zagrebu i iste odrţala svoj prvi sare koncert; na opernoj po debitirala 1952 u Rijei Mercedes (Bizet, Cartnen na je ĉlanica Rijeĉke Osim na jugoslavenskim : kim scenama, gostovala Italiji, Španjolskoj, Luxe gu i Švicarskoj. U njezir opseţnom repertoaru p< B. ZEC istiĉu uloge Carmen (
ZEC — ZELLER Dalila (Saint-Saens, Samson i Dalila), Azucena, Ulrica i Amneris (Verdi, Trubadur, Krabuljni ples i Aida), Marina (Musorgski, Boris Godunov), Laura i Cieca (Ponchielli, Gioconda), Oktavian (R. Strauss, Kavalir s ruţom), Olga (Ĉajkovski, Evgenij Onjegin), Judita (Bartok, Modrobradov dvorac), Govedarka i Doma (Goto vac, Morana i Ero s onoga svijeta), Lola (Mascagni, Cavalleria rusticana), i dr. Osim u operi, nastupa i na koncertnom podiju. Za svoje umjetniĉke domete dobila je više nagrada. K. Ko. ZEC, Nikola, pjevaĉ, bas (Zagreb, 19. X 1883 —■ Bad Aussee, Austrija, 19. VII 1958). Pjevanje uĉio na Konzervatoriju u Beĉu (G. Geiringer) i tamo 1907 debitirao u Volksoperi, kojoj je pri padao do 1912. God. 1912—15 ĉlan Njemaĉke opere u Beĉu i 1915—40 solist Drţavne opere u Beĉu. U svojoj pjevaĉkoj ka rijeri ostvario je niz basovskih kreacija koje su ga uvrstile u prve operne umjetnike onoga doba. To su posebno likovi u Wagnerovim operama, pa Mefisto (Gounod, Faust), Leporello i Komtur, Sarastro i Osmin (Mozart, Don Giovanni, Ĉarobna frula i Otmica iz Seraja), Kardinal (Halevv, Ţidovka), Bartolo (Rossini, Seviljski brijaĉ), Falstaff (Verdi) i dr. Gostovao je na prvim ev ropskim pozornicama, na sveĉanim igrama u Bavreuthu i Salzburgu te više puta u Zagrebu, Ljubljani i Beogradu. Istakao se i kao koncertni i oratorijski pjevaĉ. Napustivši opernu scenu, bavio se pjevaĉkom pedagogijom. K. Ko. ZECCHI, Adone, talijanski kompozitor i muziĉki pisac (Bologna, 23. VII 1904—). Studirao na Konzervatoriju u Bologni, na kojemu je profesor za zbornu muziku i dirigiranje, kasnije i za fugu i kompoziciju te niz godina i direktor. Tu je osnovao i vodio zbor Euridice (1927—43), Komorni orkestar (od 1930) te ţenski madrigalistiĉki zbor G. B. Martini (1950—59). Kao kompozitor teţi za jasnoćom formalnih obrisa; ĉesto se sluţi sloţenom kontrapunktskom tehnikom, a u novije vrijeme i slobodnom dodekafonijom. DJELA. ORKESTRALNA: Callidofonia za violinu, klavir i orkestar, 1963; partita, 1933; 2 preludija, 1934; ricercar i tokata, 1942; 2 invencije, 1948; Trattenimento musicale za gudaĉe, 1969. — KOMORNA: klavirski trio, 1939; Quatuour du tcmps perdu za klavirski kvartet, 1959; sonata za violinu i klavir, 1934; triptih Soiree za harfu, 1926; Musiche per un balletto immaginario za harfu, 1960. — DRAMSKA: muziĉka bajka La bella addormentata, 1949; scenska muzika; muzika za radio-drame i televizijske filmove. — Zborovi. — Rekvijem za muški zbor i orkestar, 1945. — SPISI: Collana di saggi verdiani, 1952; // ćoro nell a st ori a e di zi onario dei nomi e dci t ermi ni, 1960 ( I I izd. 1961) ; // Ćoro nel »Balio in maschcra" i // Ćoro nella »Forza del deslino' 1 , Verdi, 1960—62 (pre vedeno
na engl. i njem.); Educazione musicale (sa R. Allortom), 1962; La Ro-magna e il suo canto, Godišnjak Konzervatorija u Bologni, 1963—64; // Direttore di ćoro, 1967; // Mondo della mušica (s R. Allortom), 1969. — Izdao zbirku Canti popolari emiliani, 1967.
ZECCHI, Carlo, talijanski dirigent i pijanist (Rim, 8. VII 1903 —). Studirao kod F. Bajardija (klavir), L. Reficea i A. Bustinija (kompozicija) u Rimuite kod F. Busonija i A. Schnabela u Berlinu. Nakon brojnih turneja po Evropi, Sjevernoj i Juţnoj Americi prekida 1938, zbog ozljede ruke, blistavu pijanistiĉku karijeru, studira dirigiranje kod H. Miincha i A. Guarnerija i 1941 nastavlja koncertantnu djelatnost kao dirigent, a povremeno i kao pratilac violonĉeliste E. Mainardija. Profesor klavira na Accademia di Santa Cecilia u Rimu i na MeĊunarodnoj ljetnoj akademiji Mozarteuma u Salzburgu, Z. se istiĉe osobito kao odliĉan interpret talijanske barokne instrumentalne muzike i djela beĉkih klasiĉara, posebno W. A. Mozarta. Kao gost dirigira najuglednijim orkestrima Evrope, ukljuĉujući i SSSR, Amerike i Japana; ĉesto nastupa u Jugoslaviji. Komponirao komornu i klavirsku muziku, zborove i solo-pjesme. Redigirao cjelokupno izdanje Schumannovih klavirskih djela (1960—70). ZECHLIN, Ruth (rod. Oschatz), njemaĉki kompozitor (Grosshartmannsdorf kod Freiberga, 22. VI 1926 —). Na Visokoj školi za muziku u Leipzigu uĉila kompoziciju kod J. N. Davida, a crkvenu muziku kod K. Straubea i G. Ramina. Od 1950 predaje teoriju muzike i ĉembalo na Visokoj muziĉkoj školi u Berlinu. DJELA. ORKESTRALNA. Tri simfonije; I, 1965; II, 1966 i III, 1972. Dvije komorne simfonije, 1968 i 1974; koncert za violinu, 1963; Gedanken iiber ein Klavierstiick von Prokofjezu za klavir i 10 instrumenata, 1968; Musik, 1957; tema i 5 varijacija, 1971; Emotionen, 1974. Za gudaĉki orkestar: Lineare Me-ditationen, 1969 i Polyphone Meditationen, 1969. —■ KOMORNA. Pet gudaĉkih kvarteta: I, 1959; II, 1965; III i IV, 1971 i V, 1974; trio za obou, violu i violonĉelo, 1957; Amor und Psyche za komorni ansambl i ĉembalo, 1966; Stationen za duhaĉki kvintet i instrumente s tipkama, 1974; Exerdtien za flautu i ĉembalo, 1974. — Klavirske kompozicije. — Za ĉembalo: Kontrapunkte, 1971; Epitaph, 1974. — Opera Reineke Fuchs, 1968. — VOKALNA: oratorij Wcnn der VCachol-der bliiht, 1961; kantata Lidice, 1958; Ode an die Luft za sopran i orkestar, 1962; solo-pjesme. LIT.: L. Markowski, Werkstattgesprach mit Ruth Zechlin, Musik und Gesellschaft, 1972.
ZEHNDER, Max, švicarski kompozitor (Turgi, Aargau, 17. XI 1901 — St. Gallen, 16. VII 1972). Studirao na Konzervatoriju u Ziirichu. Uĉitelj pjevanja i instrumentalne muzike te dirigent u Bienneu, Bruggu i Ziirichu, od 1931 na Uĉiteljskoj školi u Rorschachu. Komponirao u neoklasiĉnom stilu. DJELA. ORKESTRALNA: koncert za flautu, obou i gudaĉki orkestar, 1945; Media vita, 1942; tokata, 1946; preludij i chaconne za gudaĉki orkestar,
759
1941. — Ĉetiri kompozicije za gudaĉki kvartet, 1928; Spiclmusik za gudaĉki trio, 1933. — VOKALNA: kantata Von der Liebe, 1929; kantata (Rilke) za alt 1 mali orkestar, 1947; kantata za sopran, bas, zbor, djeĉji zbor i orkestar, 1961; Terzinen za alt i orkestar, 1929; solo-pjesme. — Psalam 150. za zbor, duhaĉki orkestar, gudaĉe i orgulje, 1937; Psalam 66. za zbor, gudaĉe i orgulje, 1963.
ZELENIK, Ljubica, plesaĉica i klavirski pedagog (Trst, 14. IX 1911 —). Završila srednju muziĉku školu (klavir); balet uĉila kod P. Golovina u Ljubljani. God. 1935—53 ĉlanica Ljubljanske opere, u kojoj je nastupala u baletnom zboru i u manjim solistiĉkim ulogama; 1953—71 baletni i klavirski pedagog te korepetitor na Srednjoj baletnoj školi, gdje je pridonijela odgoju novih gene racija baletnih plesaĉa. H. Nr. ZELENKA, Jan Dismas, ĉeški kompozitor (Lounovice, 16. XI 1679 — Dresden, noću 22—23. XII 1745). Uĉenik Isusovaĉkoga kolegija u Pragu; od 1710 ĉlan dvorskoga orkestra u Dresdenu. God. 1715 uĉio u Beĉu kontrapunkt kod J. J. Fuxa; 1716—19 boravio u Italiji, gdje je vjerojatno bio uĉenik A. Lottija. Vrativši se u Dresden, bio je ondje na dvoru od 1721 pomoćni dirigent, a od 1729 glavni dirigent. U svom stvaranju Z. povezuje tekovine talijanske barokne muzike s monumentalnošću Bachove umjetnosti. Izbjegava zamršene kontrapunktiĉke postupke, pa mu se kompozicije odlikuju jednostavnom, ĉesto homofonom koncepcijom, koja odaje zdrav muziĉki temperament i utjecaj ĉeške narodne pjesme. DJ ELA. INS TRU MEN TALN A: s i mf o nij a z a 8 so lis ta, 1 72 3 ; k o nce rt za 8 solista, 1723; uvertira za 7 solista, 1723; Hipocondrie za 7 gudaĉkih i duhaĉkih instrumenata, 1723; 5 capriceia za 7 solista (II, 1718; V, 1725); 6 kompozicija za 4 trublje i timpane; 6 sonata za 2 oboe i bas, 1715 —16; orguljske kompozicije. — Školska alegorijska igra Dc Sancto Venceslao . . . za soliste, zbor i orkestar, 1723. — VOKALNA. Oratoriji: // Serpente del bronzo za 5 solista, zbor i orkestar, 1730; Gesii al Galvario za isti sastav, 1735 i / Pcnitcnti al scpolcro del Redentore za 3 solista, zbor i orkestar, 1736. Kantate Immisit Dominus, 1709; Attendile et videte, 1712 i Deus Dux, 1716. — CRKVENA: 22 mise; 28 misnih stavaka; nekoliko rekvijema; 33 psalma; 14 himni; 39 antifona; lamentacije; 2 Te Deuma; Dies irae. — Instruktivni kanoni u Colh'ctaneorum Musicorum libri IV . .. NOVA IZD.: simfoniju, Hipocondrie i 5 capriceia obj. C. Schoenbaum {Mušica Anliqua Bohemica, 1963); koncert obj. isti (1960); uvertiru obj. J. Pohanka (De"jiny ĉeške hiidby . . . , 1958) i C. Schoenbaum (1961); Hipocondrie obj. E. Hradecky (1958); 6 kompozicija za 4 trublje i timpane obj. J. Burghauser (Stare ĉeške fanfary, 1961); 6 sonata obj. C. Schoenbaum (Hortus Musicus, 1955 —62); izbor instrumentalnih kompozicija obj. isti i J. Racek (Aiusica Antiqua Bohemica, 1963); po I crkveno djelo obj. E. Trolda i J. Fiala (Ĉeška hitdba, 1932); lamentacije obj. O. Schmid (ZFM, 1921) te J. Racek i V. Bĉlsky (Mušica Antiqua Bohemica, 1969); psalme obj. isti (ibid., 1971). LIT.: G. Hausszvald, Jan Dismas Zelenka als Instrumentalkomponist, AFMW, 1956 .— C. Schoenbaum, Die Kammermusikwerke Jan Dismas Zelenkas, Kongress-Bericht, Wien 1956. — H. Unverricht, Einige Bemerkungen zur 4. Sonate von Johann Dismas Zelenka, MF, 1960. — Isti, Zu Datierung der Blasersonaten von Joann Dismas Zelenka, ibid., 1962. — Isti, Johann (Lukas Ignatius) Dismas Zelenka, MGG, XIV, 1968.
ZELINKA, Jan Evangelista, ĉeški kompozitor (Prag, 13. I 1893 — 30. VI 1969). Uĉio kod svog oca orguljaša i crkvenog kompozitora, te kod O. Ostrĉila. Završio ekonomski fakultet i do 1942 bio ĉinovnik. Otada se bavio iskljuĉivo kompozicijom. Uvijek strogo tonalna, njegova se djela odlikuju poetiĉnošću, a stilski su bliska francuskom impresionizmu. DJELA. ORKESTRALNA: Sinfonia rustica, 1956; simfonijske pjesme Pisen o filmu, 1926 i Polka jede, 1960; 2 uvertire. Suite: Weekend, 1939; Suita pozdne'ho leta, 1953; Giocosa, 1955; Veliky stin, 1963 i Satiricon, 1964. Musi-chetla primaverale za komorni orkestar, 1962. — KOMORNA: klavirski trio, 1949; klavirski kvintet, 1956; Capriccio za nonet, 1937; Kasacija z a nonet, 1943; Vesela suita za 11 instrumenata, 1935. Sonate: 3 za violinu i klavir; za violonĉelo i klavir, 1957; Sonata rustica za trublju i klavir, 1958 i Sonata leggera za saksofon i klavir, 1962. — Klavirske kompozicije (sonata, 1926). — Orguljske kompozicije. — DRAMSKA. Opere: Ĉerven, 1924; Dceruška hostinskeho, 1925; Devdta louka, 1931; Paliĉaty švec, 1944; Ndmlttvy bez konce, 1949; Meluzina, 1950; Jaro u Shakespearu, 1955; Masopustni noc, 1956; Škola pro ţeny, 1959; Slovenske leto, 1959 i Dfeve~ny klin, 1963. Balet Sklenend panna, 1928. — VOKALNA: n kantata (Sluneĉni kantata, 1950; Kantata ldskyplnd, 1952); zborovi; solo-pjesme. — ĉlanci. LIT.: B. Štedron, Jan Evangelista Zelinka, MGG, XIV, 1968.
ZELLE, Friedrich, njemaĉki muzikolog (Berlin, 24. I 1845 — 9. IX 1927). Studij filozofije s doktoratom završio u Halleu (a. d. Saale); klavir i kompoziciju uĉio u Berlinu (Th. Kullak, H. Bellermann) i tamo 1875—1915 djelovao kao gimnazijski nastavnik muzike i zborovoda. DJELA: Theorie der Musik, 1880; Beitragc zur Geschichte der dltesten deutschen Oper (I, J. W. Franck, 1889; II, J. Theile und N. A. Strungk, 1891 i III, J. Ph. Fortsch, 1893); Ein' fešte Burg ist unser Goti (I, Zur Entwicklung des evangelischcn Choralgesangs, 1895; II, Die dltesten Bearbeitungen des Liedes, 1896 i III, Die spdteren Bearbeitungen, 1897); Geschichte des Chorals »Komm heiliger Geist, Herre Gotf, 1898; Die Singitieisen der dltesten evangelischen Lieder (I, Die Melodien der Erfurler Enchiridien, 1524, 1899; II, Die Melodien aus dem Jahte 1525, 1900 i III, Die Melodien aus den Jahren IS26-1545, 1910). — IZDANJA: Lustgarten Neuer Teutscher Gesdng H. L. Hasslera, 1887; plesne suite R. Keisera, 1890; koralna kantata J. W. Francka, 1890; opera Der lacherliche Prinz Jodel R. Keisera, 1892; Das dltesle lutherische Hausgesangbuch 1524, 1903; 50 geistliche Lieder und Psalmen L. Osiandera, Das erste evangelisehe Choralbuch, 1903; pasije J. Sebastianija i J. Theilea, DDT, XVII, 1904. LIT.: M. Ruhnke, Friedrich Zelle, MGG, XIV, 1968.
ZELLER, Carl Johann Adam, austrijski kompozitor (St. Peter in der Au, Donja Austrija, 19. VI 1842 — Baden kraj Beĉa, 17. VIII 1898). Ĉlan dvorskoga djeĉaĉkog zbora u Beĉu, gdje je studirao pravo i muziku (S. Sechter). Najprije sudac, zatim re-
760
ZELLER — ZENCK
ferent u ministarstvu nastave. U svoje vrijeme veoma popularan operetni kompozitor; pojedine njegove operete izvodile su se širom svijeta. Najuspjelije su mu finalne scene s velikim ansamblima. DJELA. DRAMSKA: komiĉne opere JoconĊe, 1876 i Die Fornarina, 1878. Operete: Die "Carbonari, 1880; Der Vagabund, 1886; Der Vogelhdndler, 1891; Der Obersteiger, 1894; Der Kellermeister. — Zborovi; pjesme. LIT.: A. M. Schneider, Der Tondichter Carl Zeller, Unsere Heimat, 1939. — C. W. Zeller, Mein Vater Carl Zeller, Sankt Polten 1942. — A. Wurz, Carl Johann Adam Zeller, MGG, XIV, 1968.
ZELLNER, Leopold Alexander, austrijski kompozitor i publicist (Zagreb, 23. IX 1823 — Beĉ, 24. XI 1894). Vrlo rano poĉima uĉiti violonĉelo, orgulje i obou, a istodobno i komponira. U petnaestoj godini orguljaš crkve sv. Katarine u Zagrebu; do 1849 u vojnoj sluţbi, a nakon toga uĉitelj muzike u Beĉu. God. 1869 naslijedio S. Sechtera kao profesor harmonije na Beĉkom konzervatoriju i postao glavni tajnik Društva prijatelja muzike. U Beĉu organizirao nekad vrlo popularne »historijske koncerte« (1859—66). God. 1855—68 urednik i izdavaĉ ĉasopisa Blatter fiir Theater i Alusik und bildende Kunst. Z. je bio virtuoz na harmoniju; za taj instrument napisao je školu i preradio brojna djela starije literature (A. Vivaldi, P. Nardini). Komponirao je za violonĉelo i za zbor. Uredio niz instruktivnih izdanja za klavir ĉe-tvororuĉno, a svoja predavanja na Konzervatoriju objavio kao Vortrdge iiber Akustik (1892) i Vortrage iiber Orgelbau (1893). Napisao i studiju Vber Liszts Graner Festmesse (1858). LIT. : J. Barle, L. A. Ze llner, Sv. C, 1937, 2.
ZELTER, Carl Friedrich, njemaĉki kompozitor i pedagog (Berlin, II. XII 1768 — 15. V 1832). Odrastavši u obitelji zidara, postao je i sam zidarski majstor, ali je uz to, kao uĉenik C. F. Fascha, stekao temeljitu muziĉku naobrazbu. U toku vremena razvio se u vrsnoga pjevaĉa, violinistu, dirigenta i kompozitora. God. 1791 stupa u Faschov Singverein (kasnije Singakademie), gdje ga ĉesto zamjenjuje kao pomoćni dirigent; nakon Faschove smrti preuzima 1800 poloţaj glavnoga dirigenta. God. 1802 Z. je utemeljio u Berlinu Institut za crkvenu muziku, koji vodi do smrti, a 1809 osniva prvi Liedertafel, uzor svim kasnijim muškim pjevaĉkim zborovima. God. 1829 postao je direktor univerzitetskog seminara što ga je sam osnovao. Njegovim nastojanjem utemeljen je i muziĉki odjel Kraljevske knjiţnice u Berlinu. Z. se mnogo i uspješno bavio muziĉkom pedagogijom; 1803—12 razradio je plan uzgajanja muziĉke umjetnosti u okviru drţave, grada, crkve i škole te postao osnivaĉem drţavnoga muziĉkog odgoja u Pruskoj. Njegovi su uĉenici bili F. Mendelssohn, O. Nicolai, C. Loewe, E. Grell i G. Meverbeer. Z. je bio jedan od rijetkih muziĉara koji su na poĉetku XIX st. dobro poznavali djela J. S. Bacha i izvodili ih; iako ih je Z. ponešto preraĊivao, utirao je i na taj naĉin postepeno put Bacho-voj renesansi. Historijska Mendelssohnova izvedba Bachove Pasije po Mateju (1829) pripremljena je u uskoj suradnji sa Zelterom. Pripadnik tzv. »druge berlinske škole«, Z. ide meĊu one njemaĉke kompozitore koji su prije Schuberta, i uz njega, najviše pridonijeli razvoju novije njemaĉke solo-pjesme. Z. meĊu prvima varira temeljnu melodiju u pojedinim kiticama, prema duhu sadrţaja. Njemu je cilj jednostavnost izraza, prirodnost melodike i što ĉvršće stapanje tona i rijeĉi u nerazdjeljivu cjelinu. C. F. ZELTER Medu Zeltero-vim solo-pjesmama široko su poznate i popularne Der Konig von Thule, Herr Urian, Es ist ein Schuss gefallen i druge. Z. je bio usko prijateljski povezan s Goetheom, ĉije je stihove uspješno komponirao. Goethe ga je veoma cijenio, oslanjao se na njegovo mišljenje i uvaţavao njegove savjete u pitanjima muziĉke umjetnosti. DJELA: koncert za violu u Es-duru; klavirske kompozicije. — VOKALNA. Kantate: Auf den Geburtstag einer geliebten Mutter, 1793; Johanna Sebus; Die Gunst des Augenblicks i dr. Muški zborovi. Solo-pjesme (oko 100): 2 zbirke od po 12 pjesama, 1796 i 1801; Samtliche Lieder, Balladen, Romanzen (4 sv.), 1810 —13; Neue Sammlung, 1821; 6 Deutsche Lieder fiir eine Altstimme, 1829. — Crkvena muzika. — Biografija C. F. Fasch, 1801; autobiografija (2 verzije). NOVA IZD.: izbor Zelterovih pjesama obj. M. Friedlander (1896 i 1916), M. Bauer (1924), F. Jode (1930), L. Landshoff (1932). Izbor muških zborova obj. C. Schroder (1958). Koncert za violu obj. F. Beyer (1970). Zelte rovu autobiografiju obj. W. Rintel (1861), J. W. Schottlander (1931) i W. Reich (1956). Opseţnu Zelterovu korespondenciju sa W. Goetheom obj. F. W. Riemer u 5 sv., 1833—-34 (engl. 1887), L. Geiger u 3 sv., 1913 (II izd. 1920), M. Hecker u 4 sv., 1913—18, K.-H. Taubert (1958) i dr.
LIT.: H. Blumner, Geschichte der Singakademie, Berlin li Friedlander, Geschichte des deutschen Liedes im 18. Jh. (3 sv.), Berlin 1902. — H. Kuhlo, Geschichte der Zelterschen Liedertafel, '. — H. Kretzschmar, Geschichle des neuen duetschen Liedes, L< — G. R. Kruse, Zelter, Leipzig 1915 ( I I izd. 1930). — G. Schu'r, Bachpflege der Berliner Singakademie, Bach-Jahrbuch, 1928. — R Zur Charakteristik Zelters, PJB, 1928. —J. W. Schottlander, Zelters I zu den Komponisten seiner Zeit, Jahrbuch der Sammlung Kipper — H. J. Moser, C. F. Zelter und das Lied, PJB, 1932. — G. Schiin Friedrich Zelter, der Begrunder der preussis chen Musikpflege, I —■ H. J. Moser, C. F. Zelters Konigsberger Briefe, Altpreussische Fi XII, Konigsberg 1936. — G. Wittmann, Das klavierbegleitete Sol Zelters (disertacija), Giessen 1936. — G. Schiinemann, Carl Fried der Mensch und sein Werk, Berlin, 1937. — 5. Hohzmann, C. F Spiegel seines Briefwechsels mit Goethe, Weimar 1957. — K. H. F. Zelter, Ein Leben durch das Handwerkfur die Musik, Berlin 1957. der, C. F. Zelter und die Akademie, Berlin 1959. — W. Viclor, Ca Zelter und seine Freundschaft mit Goe the, Berlin 1960. — R. M F. Zelters Musical Settings of J. W. Goethe (disertacija), Ann Arb R. A. Barr, C. F. Zelter. A Study of the Lied in Berlin during the 1; early I9lh Century (disertacija), Wisconsin 1968. — Ai. Geck, Cal Zelter, MGG, XIV, 1968.
ZELJENKA (Zelienka), Uja, slovaĉki kompozitc slava, 21. XII 1932 —). Kompoziciju studirao kod J na Konzervatoriju u Bratislavi. Tu je 1957—61 suradnik Slovaĉke filharmonije, 1961—68 urednik Radija na kojem je 1961 (sa I. Statdruckerom) osnovao Studio za elektronsku muziku, prvi u Ĉehoslovaĉkoj. Ide meĊu najizrazitije slovaĉke kompozitore srednje generacije, koji traţe nove, još neutrte putove u slovaĉkoj muzici. U svojim djelima nastoji principe serijelne tehnike dovesti u sklad sa slovaĉkom muziĉkom tradicijom. DJELA. ORKESTRALNA. Dvije simfonije: I, 1954 i II, za gudaĉki orkestar, 1960. Koncert za klavir, 1966; suita, 1952; uvertira, 1955; 7 studija, 1962; Štruktury, 1964; Medi-tation, 1971. — KOMORNA: gudaĉki kvartet, 1963; Psalam za 4 gudaĉka kvarteta, 1970; 2 klavirska kvinteta; 1953 i 1959. — Sonata i suita za klavir, 1958; Quartetto I. ZELJENKA polimetrico za 4 klavira, 1964. — DRAMSKA: balet Kosmos, 1963; scenska muzika; muzika za više od 200 filmov KALNA: kantata Osvjiecim za soliste, zbor, recitatora, magnetofons orkestar, 1952; Hudba za zbor i orkestar, 1964; Metamorphoses XV tora i 9 instrumenata, 1964; Zaklinadbd za zbor i orkestar, 1968; h pjevaĉa i udaraljke, 1969.
ZEMANEK, Vilem, ĉeški dirigent (Prag, 9. V 1875 ■ 1922). Studirao u Pragu medicinu, a u Beĉu muziku (J F. L6we)._Dirigent u Elberfeldu i u Rigi 1900—02, od 19 u Pragu Ĉešku filharmoniju, s kojom je postigao velike koncertirajući i izvan Ĉeške (Rusija, Poljska). ZEMLINSKY, Alexander, austrijski kompozitor i poljskoga podrijetla (Beĉ, 14. X 1871 — Larchmont, Nt 15. III 1942). Studirao na Konzervatoriju u Beĉu kod I (klavir), F. Fuchsa (kontrapunkt) i J. N. Fuchsa (kom Operni dirigent u Beĉu (Volksoper, 1906 i Hofoper, 1908) heimu (1909); od 1911 u Pragu direktor njemaĉkoga.! od 1920 istodobno rektor njemaĉke Muziĉke akademij 1927—32 bio je dirigent berlinske Drţavne opere; 1934 e u SAD. Z. je komponirao efektne veristiĉke opere, a ka voreno prihvatio ideje muziĉke avangarde, pa se u nekir djelima pribliţuje i granicama atonalnosti. Kao pedagog svoga zeta A. Schonberga te E. Korngolda i A. Bodanzki cao je na mladu generaciju kompozitora izmeĊu dvaju ra DJELA. ORKESTRALNA: 3 simfonije (III, Lyrische Sjmpho, kestar i pjevaĉe, 1923); simfonijeta, 1940; suita. — KOMORNA: 5 kvarteta; klavirski trio; suita za violinu i klavir. — Brojne klavirske ko — DRAMSKA. Opere: Sarema, 1897; Es war einmal, 1900; Kleid Leute, 1910; Eitie florenlinische Tragb'die, 1917; Der Zzverg, 1921 i D, kreis, 1933. — VOKALNA: oratorij Friihlings Begrdbnis; zborovi; ] glas i orkestar; solo-pjesme. — Psalam 23 za zbor i orkestar. LIT.: ĉasopis Der Auftakt, Prag 1921 (cijeli broj posvećen Zen — Th. W. Adorno, Quasi una fantasia, Frankfurt a. M. 1963. — 1 Alexander von Zemlinsky, MGG, XIV, 1968. — P. Skala, Skladatel A. Zemlinskeho, Hudebni rozhledy, 1971. — A. Mahler, A. Zemlinsl Jahre, Hudebni veda, 1972. — 5. Stompor, A. Zemlinsky v Praze, rozhledy, 1973.
ZENCK, Hermann, njemaĉki muzikolog (Karlsrv. III 1898 ■— Freiburg im Breisgau, 2. XII 1950). U mu2 uĉenik Th. Krovera; doktorirao 1924 u Leipzigu i tari habilitirao. Predavao na univerzitetima u Leipzigu, G6 i od 1943 u Freiburgu (Breisgau); ureĊivao je ĉasopi; und Volk.
ZENCK — ZIEHN DJELA: 5. Dietrkh (disertacija), 1928; Sludien zu Adrian VCillaert (habilitacija), ZFMW, 1929—30. Ĉlanci i studije. — IZDANJA: Siinte Marte, De Wolfenbk'lteler Marienklang und Osterspill, 1925; A. Willaert, IX Ricercari per sonar con tre stromenti, 1933; M. Praetorius, Megalynodia Sionia (1611), 1934; A. Willaert, Sdmtliche Werke, I, 1937; J. Schultz, Musikalischer Liistgarte, 1622, 1937; 5. Dietrich, Hymnen (1545), 1942; G. F. Haendel, Italienischc Kantate, 1943; A. Willacrt Opera Omnia (4 sv.); I, 1950—52; II, 1957; III, 1959 i IV, 1966 (sv. II—IV obj. iz Zenckove ostavštine W. Gerstenberg). LIT.: W. Gerstenberg, Hermann Zenck, MF, 1951. — Isti, Hermann Zenck, MGG, XIV, 1968.
ZENDER, Hans, njemaĉki kompozitor i dirigent (Wiesbaden, 22. XI 1936 — ). Studirao na visokim muziĉkim školama u Frankfurtu na Majni i Freiburgu (Breisgau). God. 1959—63 kazališni dirigent u Freiburgu, 1964—68 šef-dirigent kazališta u Bonnu i 1969—71 glavni muziĉki direktor grada Kiela. Od 1971 vodi Simfonijski orkestar Radio-televizije Saarbriicken. DJELA. ORKESTRALNA: Sliicke za gudaĉki orkestar, 1951; koncerti za saksofon, 1952 i za klavir, 1956; 2 Orchesterstiicke, 1955; Sehachspiel za 2 orkestralne grupe, 1970; Zeilstrome, 1974. — KOMORNA: koncert za flautu i solo instrumente, 1959; 3 pezzi za obou. 1963; kvartet za flautu, violonĉelo, klavir i udaraljke, 1964; Trifolium za flautu, violonĉelo i klavir, 1960. — Schachspiel za 2 klavira, 1967. — VOKALNA: Proprium inissae, 1954; Exercilien za zbor i gitaru, 1960; 3 rondeaux za alt, flautu i violu, 1961 (prema Mallarmeu); Vexilla regis za sopran, flautu, trublju, duhaĉe, timpan i orgulje, 1964; Les sirenes chantent quand la raison s'endort za sopran i 5 instrumenata, 1966. Pet Canto: I, za sopran i komorni orkestar, 1965; II, za sopran, zbor i orkestar, 1967; III, Der Mann von La Mancha za soliste i instrumente s Moog-Synthesi-zerom, 1969; IV, 4 Aspekte za zbor i 16 instrumenata, 1971 i V, Kontinuum und Fragmente, 1973.
ZENGER, Max, njemaĉki dirigent, kompozitor i muziĉki pisac (Miinchen, 2. II 1837 — 16. XI 1911). Studirao u Miinchenu i Leipzigu; od 1860 kazališni dirigent u Regensburgu, od 1869 na Operi u Miinchenu, a 1872—78 dvorski dirigent u Karlsruheu. God. 1878—85 dirigent Oratorijskog društva i drugih zborova, te nastavnik na Muziĉkoj školi u Miinchenu. Niz godina suraĊivao u listu Allgemeine Zeitung.
1 orkestar; zborovi; oko 100 solo-pjesama. —■ SPISI: drundnss der Musikgesehichte, 1894; F. Schuberts Wirken und Erdenvjallen, 1902; Entstehung und Entuncklung der Instrutnentalmusik, 1906; Geschichte der Miinchener Oper (obj. 'ntuncklung Th. Kroyer), 1923. LIT.: M. L. Golner i A. Ott, Max Ze nge r, MGG, XIV, 1968.
ŢENO, Apostolo, talijanski pjesnik i libretist (Venecija, 11. XII 1668 •— 11. XI 1750). God. 1718—29 dvorski pjesnik u Beĉu, odakle se vratio u Veneciju. Z. je bez sumnje najuspješniji talijanski libretist prije Metastasija i izravni njegov preteĉa. Pribliţivši se idealima klasiĉne uravnoteţenosti, prvi je iznio i utvrdio neke principe u izraĊivanju opernoga teksta. Pisao je i libreta za oratorije. Cjelokupna Zenova kazališna djela (71 libreto, od toga 15 s Pariatijem) objavio je G. Gozzi pod naslovom Poesie drammatiche di Apostolo Ţeno (10 sv., 1744; II izd. u 2 sv., 1785—86). LIT.: A. Wotquenne, Liste alphabetique des pieces en vers et des ouvrages dramatiques de Ţeno, Metastasio et Goldoni, Leipzig 1905 (njem. prijevod, Leipzig 1905). — M. Fehr, A. Ţeno und seine Reform des Operntextes (disertacija), Zurich 1912. — Isti, Pergolesi und Ţeno, SBIMG, 1913—14 i ZFMW, 1919. — A. Vullo, Confronto fra i melodrammi di Ţeno e di Metastasio, Agrigento 1935. — R. Giazotlo, A. Ţeno, P. Metastasio e la critica del Settecento, RMI, 1946, 1947 i 1948. — A. A. Abert, Apostolo Ţeno, MGG, XIV, 1968. — S. Martinotti, Un nuovo incontro con A. Ţeno, Chigiana, 1968. — R. Freeman, A. Ţeno' s Reform of the Libretto, Journal of the American Musicological Society, 1968.
ZENOVIĆ, Branko, kompozitor (Petrovac, 15. III 1935 —). Završio srednju rriuziĉku školu u Kotoru i studij na Muziĉkoj akademiji u Beogradu. Neko vrijeme korepetitor, a danas urednik zabavne muzike u Radio-Titogradu. Prvi se u Crnoj Gori struĉno bavi aranţiranjem i komponovanjem zabavne muzike. Njegove se kompozicije izvode na saveznim takmiĉenjima. Pored original nih djela, instrumentirao je i nekoliko kompozicija iz zaostavštine crnogorskih autora. Posljednih se godina predstavlja koncertnoj publici i kao dirigent. G. Kr. ZEPIĈ, Ludvik, muziĉar (Razbor kraj Zidanog mosta, 12. VIII 1887 — Ljubljana, 14. I 1971). Studirao pravo u Grazu i Zagrebu; muziku uĉio na Ljubljanskom konzervatoriju i privatno kod L. M. Škerjanca. Djelovao u Ljubljani, do 1945 bankovni ĉinovnik i zatim bibliotekar u muziĉkom odjelu Narodne i univerzitetske knjiţnice. Veoma aktivan suradnik pjevaĉkog zbora Glasbene matice, dugo je vodio vlastiti vokalni oktet. ObraĊivao je Gallusove kompozicije, zastupajući pri tom gledište da taktove treba dijeliti na ritmiĉkom principu. Spartirao je svjetovne zborove J. Gallusa i neke kompozicije J. K. Dolara i G. Platziusa i zajedno sa D. Cvetkom sudjelovao u njihovim izdanjima {Gallus-Platzius-Dolar in njihovo delo, 1963; J. Gallus, Harmoniae morales, 1966; J. Gallus, Moralia, 1968). Z. se bavio i melografijom i harmoni-
761
ziranjem narodnih napjeva. Objavio je nekoliko kraćih priloga s podruĉja povijesti slovenske muzike, medu kojima Sledovi slovenske itarodne pesni v Gallusovih skladbah (Cerkveni glasbenik, 1938). LIT.: Zbori, III, 1942, 9—10.
D. Co.
ZGRABLIĆ, Velimir, pjevaĉ, bas (Zagreb, 24. VII 1928 —). Pjevanje uĉio na muziĉkoj školi Vatroslav Lisinski u Zagrebu (Z. Šir) i tamo zapoĉeo profesionalnu karijeru kao ĉlan opernog zbora. Od 1953 bio je solist Novosadske opere, a od 1962 ĉlan je Osjeĉke opere, gdje je u toku godina ostvario niz zapaţenih glavnih basovskih uloga kao što su Figaro i Leporello (Mozart, Figarov pir i Don Giovanni), Don Pasquale (Donizetti), Kecal (Smetana, Prodana nevjesta), Sveslav (Lisinski, Porin), Sulejman (Zajc, Nikola Šubić Zrinjski) i gazda Marko (Gotovac, Ero s onoga svijeta). U suvremenom opernom repertoaru istakao se kao Zato ĉenik (Dallapiccola), Eddie Carbone (Rosselini, Pogled s mosta) i Donato (Menotti, Maria Golovin). An. Pe. ZIANI, Pietro Andrea, talijanski kompozitor i orguljaš (Venecija, oko 1620 — Napulj, 12. II 1684). Od 1641 orguljaš u Veneciji i od 1657 u Bergamu; 1663 postao dvorski kapelnik u Beĉu; 1665 boravio u Innsbrucku i 1666 —67 u Dresdenu. Od 1669 bio je drugi orguljaš crkve sv. Marka u Veneciji (naslijedio F. Cavallija). Od 1676 u Napulju, nastavnik na Konzervatoriju sv. Onofrija i od 1680 do smrti regens chori kraljevske kapele. Istaknuo se kao kompozitor opera, a vaţan je i njegov rad na podruĉju crkvene muzike. DJELA. INSTRUMENTALNA: uvertire; sonate za 3 —6 instrume nata op. 7, 1678; kompozicije za orgulje. —■ DRAMSKA. Opere (23): Le Fortune di Rodope e di Damira, 1657; L'Antigona delusa da Alceste, 1660 i Annibale, 1661. — VOKALNA. Oratoriji: Le Lacrime della Vergine, 1662; // Cuore humano alV incanto, 1681 i Le Stimate di San Francesco. Zbirka madrigala Fiori musicali za 2— 4 glasa, 1640; zbirke canzonetta za glas i instrumentalnu pratnju, 1641 i 1670. — CRKVENA: mise; Sacrae laudes za 5-glasni zbor i 2 instrumenta, 1660; zbirka moteta (i-glas), 1640; psalmi. — G. Benvenuti objavio neka njegova vokalna djela. LIT.: Th. Antonicek, Pietro Andrea Ziani, MGG, XIV, 1968.
ZICH, Otakar, ĉeški kompozitor, folklorist i muziĉki estetiĉar (Kralove Mestec, 25. III 1879 — Oubenice, Benešov, 9. VII 1934). Studij estetike završio na Univerzitetu u Pragu (O. Hostinsky). Od 1903 gimnazijski nastavnik u Domaţlicama i Pragu, od 1924 profesor na Univerzitetu u Brnu. Oduševljeni sljedbenik B. Smetane, za kojim se povodio u svojim ranijim kompozicijama. U kasnijim djelima oĉiti su utjecaji A. Schonberga i G. Mahlera. Majstorske su Zichove analize Smetaninih simfonijskih pjesama. DJELA: uvertira. — Klavirski trio, 1928. — DRAMSKA. Opere: Malifsky napad, 1910; Vina, 1922 i Precfezky, 1925. — VOKALNA. Kantate: Osudnd svatba, 1905; Pdty hrobećek, 1906; Zimni balada, 1906 i Potka jede, 1907; zborovi: solo-pjesme uz orkestar. — SPISI: Pisen a tanec do koleĉka na Chodsku, Ĉesky lid, 1906—10; Ĉeške Udove tance s promĉnlivym laktem, Narodopisny vestnik ĉeskoslovansky, 1906—07; Esteticke vnimdni hudby, 1910; Hudebni esteticky razbor Hubiĉky, 1911; Dvofdkuv vyznam umĉlecky, Hudebni sbornik, 1913; Symfonicke basni Smelanovy, 1924; Estetika dramatickeho umini, 1931. LIT.: J. Hutter, Otakar Zich a jeho »Vina«, Praha 1922. — J. Fiala, Dilo Otakara Zicha, Praha 1935. — J. Burjanek, O. Zich . . . , Brno 1966. —J. Buţga, Otakar Zich, MGG, XIV, 1968.
ZICHY, Geza, grof Vasony-Keo, madţarski pijanist i kompozitor (Sztara, 22. VII 1849 —■ Budimpešta, 15. I 1924). Uĉio kod R. Volkmanna i F. Liszta s kojim je kasnije prijateljski povezan. Izgubivši u 14. godini desnu ruku, razvio tehniku lijeve ruke do virtuoznosti i od 1880 koncertirao s velikim uspjehom po cijeloj Evropi. God. 1875—1918 direktor Konzervatorija u Budimpešti, 1891—94 uz to i intendant Opere. Ubraja se meĊu darovite madţarske kompozitore kozmopolitskog smjera s nacionalnim prizvukom. DJELA. ORKESTRALNA: koncert za klavir u Es-duru, 1902; Egy var tb'rUnele 12 muziĉkih slika, 1888; Rdkoczis Tod. — Komorna djela. — KLAVIRSKA: sonata; Six etudes pour la main gauche, 1878 (III etidu, Valse d'Adele, prer. F. Liszt za klavir dvoruĉno); 4 Etudes de Concert za lijevu ruku; Liszt--Marsch i dr. — DRAMSKA. Opere: Aldr, 1896; Roland Mester, 1899; Rd-koczi-Trilogie: I, Netno, 1905; II, Rdkoczi Ferenc, 1909 i III, Rodosto, 1912. Balet Gemma, 1903. — VOKALNA: kantata Dolores, 1889; Zdch Klara balada za tenor, zbor i klavir, 1873; Der Zaubersee balada za tenor (instrumentirao F. Liszt, 1885); Szerendd za zbor i klavir (orkestar); zborovi; solo-pjesme (ciklus Lieder mit KlavierBegleilung~). — Autobiografija Aus meinem Leben (3 sv.), 1911—29. LIT.: Z. Gdrdonyi, Graf Geza Zichy, MGG, XIV, 1968.
ZIDARIĆ, Mira, mezzosopran (Karlovac, 2. IX 1944 — ). Studij pjevanja završila 1970 na Muziĉkoj akademiji u Zagrebu (Z. Šir); na opernoj pozornici debitirala 1972 u Rijeci kao Gianetta (Donizetti, Ljubavni napitak) i tamo angaţirana. U kratko vrijeme ostvarila više opernih uloga, meĊu kojima su Doma (Goto vac, Ero s onoga svijeta), Ulrika i Amneris (Verdi, Krabuljni ples i Aida), Santuzza (Mascagni, Cavalleria rusticana) i dr. Nastupa i kao oratorijska i koncertna pjevaĉica, srjlistiĉki i u komornim sastavima. K. Ko. ZIEHN, Bernhard, ameriĉki muziĉki teoretiĉar njemaĉkog podrijetla (Erfurt, 20. I 1845 — Chicago, 8. IX 1912). Nakon studija u Erfurtu uĉitelj muzike u Muhlhausenu, i 1868—71
762
ZIEHN — ZIMBALIST
na njemaĉkoj evangeliĉkoj školi u Chicagu. Od 1871 privatni uĉitelj. Istaknuti pedagog i oštroumni teoretiĉar iznio je u svojim djelima zanimljive postavke o znaĉenju enharmonije u harmoniji. Polemizirao je sa H. Riemannom. DJELA: System der Ubungen fiir Klavierspieler, 1881; Lehrgang fiir den crsten Klavierunterricht (2 sv.), 1881; Harmonie und Modulalionslehre, 1888 (II izd. 1909; na engl. pod naslovom Manual of Harmony, 1907); Five and Six--Part Harmonies, 1911; Canonical Studies, A Nezu Technic of Composition (i na njem.), 1912; ĉlanci i studije (sabrani u Gesammelte Aufsdtze zur Geschichte und Theorie der Musik, 1927). LIT.: W. Sargeant, Bernhard Ziehn Precursor, MQ, 1933. — H. J. Moser, Bernhard Ziehn, der deutsch-amerikanische Musiktheoretiker, Bavreuth 1950. — W. J. Mitchell, B. Ziehn, MQ, 1951. — Isti, Bernhard Ziehn, MGG, XIV, 1968.
ZIEHRER, Carl Michael, austrijski kompozitor i dirigent (Beĉ, 2. V 1843 — 14. XI 1922). Uĉenik je S. Sechtera, muziĉku karijeru zapoĉeo kao vojni kapelnik (1889—93). Osnovao zatim vlastiti zabavni orkestar, s kojim je gostovao u Njemaĉkoj i Austriji. God. 1908—18 bio je direktor dvorskih plesova u Beĉu. Z. je jedan od posljednjih predstavnika klasiĉne beĉke zabavne muzike. Napisao je 22 operete, od kojih su najuspjelije Die Landstreicher (1900), Ein tolles Mddel (1907) i Das dumme Herz (1914), te više od 600 plesnih kompozicija. LIT.: A. Wurz, Carl Michael Ziehrer, MGG, XIV, 1968. — M. Schonherr, Inventar des C. M. Ziehrer — Archiv in der Musiksammlung und Theatersammlung der Osterreichischen Nationalbibliothek in Wien, Wien 1969. — Isti, C. M. Zichrer . . . , Dokumentation, Analyse und Kommentare (diser tacija), Wien 1973.
ZIELENSKI, Mikolaj, poljski kompozitor (?, oko 1550 — ?, oko 1615). God. 1608—15 u sluţbi nadbiskupa u Gnieznu. Predstavnik rimsko-venecijanskog stila; u njegovim se djelima osjeća osobito utjecaj G. Gabrielija i L. Viadane. Upotreba orgulja uz antifonalne zborove najavljuje barokni stil. Komponirao Offertoria totius anni i Communiones totius anni za 1—12 glasova sa ili bez basso seguente (1611). NOVA IZD.: motete obj. J. Surzynski (Monumenta Musicae sacrae in Polonia, II, 1887); Adoramus za 4 glasa obj. isti (ibid., I, 1885); Offertorium totius anni obj. W. Malinowski (ibid., 1966). LIT.: J. Dunicz, Do biografu M. Zieleriskiego, Polski rpcznik muzyko logiczny, 1936. — W. Malinowski, Mikolaj Zieleiiski, MGG, XIV, 1968.
ZIERITZ, Grete von, austrijska pijanistica i kompozitor (Beĉ, 10. III 1899 —). Studirala na Konzervatoriju u Grazu te na Visokoj muziĉkoj školi u Berlinu (F. Schreker), gdje je od 1919 predavala na konzervatoriju Stern. Na brojnim je turnejama izvodila najĉešće vlastite kompozicije. Njezina je muzika tonalna, a u naĉinu oblikovanja primjećuje se utjecaj M. Regera. Najuspjelija su joj komorna djela, puna zanimljivih koloristiĉkih efekata. DJELA. ORKESTRALNA: Gifhorner Kornert za flautu, harfu i gudaĉki orkestar; koncert za flautu, klarinet, fagot i orkes tar, 1950; Bilder vom Jahrmarkt za flautu i orkestar, 1936; Le Violon de la mort za violinu i orkestar, 1952; Sizilianische Rhapsodie za violinu i orkestar, 1965; suita Der Zigeunerwagen, 1956; trostruka fuga za gudaĉki orkestar, 1926. — KOMORNA: trio za klarinet, rog i klavir, 1955; Die Jagd za isti sastav, 1957; Tanzsuite za gitaru, klarinet, fagot i udaraljke, 1958; Divertimento za 12 instrumenata (ili komorni orkestar), 1962; Bokelberger Suite za flautu i klavir, 1933; Verurteilter Zigeuner za violinu i klavir, 1956; varijacije za rog i klavir, 1956; Musik za klarinet i klavir, 1957. —■ Klavirske kompozicije (sonata, 1928; preludij i fuga, 1924). — VOKALNA: uvertira Bergthora za zbor i orgulje, 1917; Vogellieder za sopran, flautu i orkestar, 1933; ciklus Kosmische Wanderung za zbor, timpane i udaraljke, 1968; zborovi; solo-pjesme. — 60. Psalm za bariton i zbor, 1929. LIT.: Grete von Zieritz. Werkverzeichnis, Berlin 1963. — W. Suppan, Grete von Zieritz, MGG, XIV, 1968.
ZIHERL, 1. Miloš, saksofonist (Škofja Loka, 4. VIII 1914 — S. Ferdinando kraj Banja, 3. II 1945). Muziku je uĉio na školi Glasbene matice i na Konzervatoriju u Ljubljani te je dje lovao u razliĉitim plesnim orkestrima i kao violinist u Ljubljanskoj filharmoniji. Umro je u partizanskoj bolnici u Italiji od posljedica ratnih napora. Neobiĉno nadaren muziĉar, svirao je više instru menata, a osobito saksofon, koji je virtuozno svladavao. Kao solist nastupao u Ljubljani, Zagrebu i Beogradu. Z. se bavio i kompo zicijom, pa je medu ostalim napisao Valse Blanca za saksofon i klavir. D. Co. 2. Vanda, pjevaĉica, mezzosopran (Scheifling, Gornja Štajerska, 25. IX 1915 —■ ). Sestra Miloša; pjevanje studirala na Konzervatoriju u Ljubljani. Od 1945 solistica je Ljubljanske opere. Svojim metalno obojenim mezzosopranom i smislom za interpretaciju ostvarila je niz uloga meĊu kojima su Olga (Ĉajkovski, Evgenij Onjegin), Suzuki (Puccini, Madame Butterfly), Flora (Verdi, La Traviata), Bersi (Giordano, Andrea Chenier) i dr. D. C O. ZIKA (Zikova), Zdenka, pjevaĉica ĉeškog podrijetla, sopran (Prag, 6. II 1905 — ). Pjevanje studirala u Pragu i tamo u svojoj sedamnaestoj godini debitirala na opernoj pozornici te zatim postala ĉlanica Ljubljanske opere. U nastavku svoje umjetniĉke karijere bila je stalni gost Opera u Ljubljani i Zagrebu, a nastupala je u Pragu, Berlinu, Beĉu, Parizu, Kobenhavnu i Chicagu. God.
1940—59 bila je prvaki: gradske opere i zatim pjevanja na beogradskoj koj akademiji. Umjetnic pjevaĉke kulture s odlii lovanim mladodramskii nom i profinjenim smi interpretaciju stekla )t narodnu reputaciju. M zine najbolje kreacije i jana (Ĉajkovski, Evger, gin), Rusalka (Dvorak' i Ĉo-Ĉo-San (Puccini, heme i Madame Butterfl i Amelija (Verdi, Aidc buljni ples), Elsa (Wag hengrin) i jaroslavna (] Knez Igor). Bila je veoma istakn pret solo-pjesama, a zn; Z. ZIKA rezultate ostvarila i na j kom podruĉju. ZILCHER, Hermann, njemaĉki kompozitor i pijanist furt na Majni, 18. VIII 1881 — Wiirzburg, 1. I 1948). Na I konzervatoriju u Frankfurtu studirao klavir (J. Kwast) i ziciju (I. Knorr, B. Scholz). Umjetniĉku karijeru zape koncertni pijanist u Berlinu (1901). Od 1905 bio je n u Frankfurtu, 1908—20 profesor klavira i kompozicije ziĉkoj akademiji u MUnchenu, 1920—44 direktor K< torija i dirigent simfonijskog orkestra u Wurzburgu. Z. se kao kompozitor uspjelih minijatura za glas i klavir. Osi donekle na J. Brahmsa, ali se sluţio i tekovinama impresi DJELA. ORKESTRALNA: 5 simfonija; simfonijeta. Koncej klavir; 3 za violinu te za 2 violine. Nacht und Morgen za 2 kla\ kestar; Klage za violinu i orkestar; Tanzphantasie (izvedena i kao bi meauSuite.— KOMORNA: klavirski kvintet u cis-molu; gudaĉki kv nata za violinu i klavir u D-duru; Der Wiederspenstigen Zahmung za ] menata. — Kompozicije za klavir. — Opera Doktor Eisenbart 1922; sce zika. — VOKALNA: oratoriji Reinhart op. 2 i Liebesmesse, 1913; An 1 sches Land za zbor i orkestar; oko 150 solo-pjesama (ciklusi Dehmelzi sang zu zzueien in der Nacht, Nachtgcsang und Morgenlied, Marienliei LIT.: W. Allmann, Hermann Zilcher, Leipzig 1907. — H. O Hermann Zilcher, Miinchen 1921. — R. Sietz, Hermann Karl Jose] MGG, XIV, 1968.
ZILLIG, Winfried, njemaĉki kompozitor i dirigenti burg, 1. IV 1905 — Hamburg, 18. XII 1963). Isprva ; Konzervatoriju u Wiirzburgu; od 1925 studirao kod A. berga, najprije privatno u Beĉu i zatim na Pruskoj umj akademiji u Berlinu. God. 1927—43 operni dirigent u '. Oldenburgu, Diisseldorfu, Essenu, Poznariu i ponovno dorfu; 1947—51 prvi dirigent Radio-stanice u Frankfi Majni. Iza toga ţivio kao profesionalni kompozitor u ba\ mjestu Traunstein do 1959, kada je postao rukovodilac m odjela Radio-stanice u Hamburgu. Z. se individualno slu dekafonskom i serijelnom tehnikom. Središnji dio njegov; su instrumentalne kompozicije, vedre i ritmiĉki ţive. Naji izraz u njegovom stvaralaštvu nosi vokalna lirika. Z. s dirigent zauzimao za djela kompozitora našeg vremena. L informativnoj studiji Variationen tiber neue Musik (1959) daji razvoja muzike od ranih djela I. Stravinskog do P. Boul DJELA. ORKESTRALNA: Tanzsinfonie, 1938 (izv. 1959). I Osterkonzert, 1924; Choralkonzcrt, 1924; koncert u 1 stavku, 1930; : lonĉelo, 1934 i (uz duhaĉki orkestar), 1952 te za violinu, 1955 - Fanta za harfu i gudaĉki orkestar, 1953; uvertira, 1928; fantazija, passacagli 1963. — KOMORNA: 2 gudaĉka kvarteta, 1927 i 1944; Lustspielsuite za kvintet, 1934. Ĉetiri serenade: I, za 8 duhaĉa, 1928; II, za 6 duhaĉa i 3 instrumenta, 1930; III, za klavir, 1931 i IV, za 15 instrumenata, 195: za violonĉelo solo, 1958. — Klavirske kompozicije. — DRAMSKA, Rosse, 1932; Das Opfer, 1937; Die Windsbraut, 1940; Troilus und Cre Shakespeareu), 1949 i Das Verlobnis, 1963. Televizijska opera Bauei 1955; radio-opera Die Verlobung in St. Domingo (po H. Kleistu), 1956. i filmska muzika. — VOKALNA: kantata Komm in den totgesagten I schau (S. George), 1924. Zborovi uz orkestar i a cappella; 13 ciklusa 1 sama. — SPISI: Variationen iiber neue Musik, 1959; Von Wagner bis 1966; brojni ĉlanci, osobito o dodekafoniji. LIT.: U. Dibelius, Winfried Zillig, Mušica, 1958. — S. Giinther, ' Zillig, Neue Zeitschrift fur Musik, 1961. — Th. W. Adorno, Zilligs ' Lieder, Moments musicaux, Frankfurt 1964. — U. Dibelius, Winfrie MGG, XIV, 1968.
ZILOTI, Aleksandr Iljiĉ ~> Siloti, Aleksandr Iljiĉ ZIMBALIST, Efrem Aleksandroviĉ, ruski violinist pozitor (Rostov, 21. IV 1889—). Prvi muziĉki odgoj pri oca, a zatim studira na Petrogradskom konzervatoriju 1 Auera. God. 1907 s velikim uspjehom debitirao u Berlinu u I sovom Violinskom koncertu. Gostovao zatim po cijeloj 1 Americi i Dalekom istoku. Od 1914 boravi stalno u SA] je od 1928 profesor, a 1941 ■—• 68 direktor Curtis Institute of uPhiladelphiji. Z. pokazuje posebnu sklonost za violinsku litt
ZIMBALIST — ZIMMERMANN starih majstora, koju nastoji — u ciklusima instruktivnih koncerata — pribliţiti širokoj koncertnoj publici. DJELA. ORKESTRALNA: simfonijska pjesma Portrait of an Artist, 1945. Koncerti: za violinu, 1947; za klavir i za violonĉelo, 1969; Three Slavonic danccs za violinu i orkestar, 1911; American Rhapsody, 1936 (prerad. 1943); koncertna fantazija prema operi Zlatni pijetao (Rimski-Korsakov); suita španjolskih plesova. — KOMORNA: gudaĉki kvartet, 1938; sonata za violinu i klavir, 1927; suita u starom stilu za violinu i klavir, 1911; kraće kompozicije za violinu solo i za violinu i klavir. — Klavirske kompozicije. — Opera Landara, 1956; muziĉka komedija Honeydew, 1920. — Solo-pjesme. — Instruktivno djelo One Hour's Daily Exercises za violinu. — Redigirao nova izd. violinskih kompozicija mnogih autora. LIT.: D.Schzcars, Efrem Aleksandrowitsch Zimbalist, MGG, XIV, 1968.
ZIMERMAN, Krystian, poljski pijanist (Zabrze, 5. XII 1956 — ). Uĉenik A. Jasinskog na muziĉkoj gimnaziji i od 1975 na Visokoj muziĉkoj školi u Katowicama. Na IX meĊunarodnom natjecanju Frederic Chopin 1975 u Varšavi osvojio prvo mjesto kao najmlaĊi laureat u povijesti tog znamenitog natjecanja. ZIMMER, Jan, slovaĉki kompozitor i pijanist (Ruţomberok, 16. V 1926 —). Studirao u Bratislavi, orgulje, klavir i kompoziciju (E. Suchon); školovanje nastavio na Visokoj muziĉkoj školi u Budimpešti i u Salzburgu. U Bratislavi predavao 1948 —52 na Konzervatoriju; od 1952 posvećuje se kompozitorskom radu. Nastupa i kao pijanist, osobito kao interpret vlastitih kompozicija. Virtuozna kompozicijska tehnika, polifonija i ĉesta primjena starijih oblika osnovne su znaĉajke njegove klasicistiĉki orijentirane muzike.
DJELA. ORKESTRALNA. Šest simfonija: I, 1955; II, 1958; I I I , 1959; IV, sa zborom, 1959; V, 1961 i V\,Improvvisala, 1965. Simfonijske pjesme: Mier (sa zborom), 1953; Pamiatke L.'Štura (s recitatorom), 1956 i Streĉno, 1958. Koncerti: 5 za klavir (V za lijevu ruku), 1949—64; Concerto grosso za 2 klavira, 2 gudaĉka orkestra i udaraljke, 1951; za violinu, 1953; za orgulje, 1957 i Concerto da camera za obou i gudaĉki orkestar, 1962. Concertino za klavir i gudaĉki orkestar, 1955; Rapsodija za klavir i orkestar, 1954; 2 suite Talry, 1952 i 1956. — KOMORNA: gudaĉki kvartet, klavirski kvintet, 1949; sonata za violu i klavir, 1958; suita za violinu i klavir, 1958. — KLAVIRSKA: 2 sonate, 1948 i 1961; 2 sonate za 2 klavira, 1954 i 1959; koncert, 1956; 3 preludija, 1955. — Orguljske kompozicije (koncert, 1960). — Opera Oedipus, 1963; filmska muzika. — VOKALNA: kantate Povstanie, 1954 i Holubica pokoja, 1960; Magnificat za zbor i orkestar, 1951; zborovi; solo-pjesme. LIT.: E. Zavarsky, Jan Zimmer, MGG, XIV, 1968. ZIMMERMAN,
Franklin Beshir, ameriĉki muzikolog (Wa-neta, Kansas, 20. VI 1923 — ). Studij s doktoratom završio 1958 na University of Southern California u Los Angelesu i zatim se usavršavao na Univerzitetu u Oxfordu. Od 1960 univerzitetski profesor u Los Angelesu, Hanoveru (New Hampshire), Lexing-tonu (Kentuckv) i od 1968 profesor i direktor Muziĉkog odjela na University of Pennsylvania u Philadelphiji.
DJELA: H. Purcell. . . , An Analytical Catalogue of His Music, 1963; H. Purcell, 1967; The Anthems oj H. Purcell, 1971. — Studije: Handel's Purcellian Borrozvings in His Later Operas and Oratorios, Spomenica O. E. Deutschu, 1963; PurcelVs »Service Anthem«, O God, Thou Ari My God' and the B-Flat Major Service, MQ, 1964; Melodic Indexing jor General and Specialized Use, Notes, 1965—66; Musical Borroivings in the English Baroque, MQ, 1966; Anthems oj Purcell and Contemporaries in a Newly Rediscoveder »Gostling Manuscript«, AML, 1969; Musical Biography and Thematic Catalogumg. Tzvo Opposing Aspects oj Musicology in the 2ist Century, Musicologv and the Computer, 1970 i dr.
ZIMMERMAN, Louis, nizozemski violinist i kompozitor (Groningen, 19. VII 1873 — Amsterdam, 6. III 1954). Studirao na Konzervatoriju u Leipzigu (H. Sitt, C. Reinecke) i kod E. Ysayea u Bruxellesu. Od 1899 koncertni majstor orkestra Concertgebouzu u Amsterdamu, 1904—10 profesor na Royal Academy of Music u London«, 1910—40 koncertni majstor orkestra Concertgebouzv i profesor na Konzervatoriju u Amsterdamu. Koncertirao po Evropi kao solist i ĉlan komornih ansambla. DJELA: koncert za violinu, 1921; introdukcija i rondo za violinu i or kestar. — Gudaĉki kvartet; brojne kompozicije za violinu i klavir. — Kadence za violinske koncerte L. van Beethovena i J. Brahmsa.
ZIMMERMANN, Bernd-Alois, njemaĉki kompozitor (Bliesheim kod Kolna, 20. III 1918 — K61n, 10. VIII 1970). Studirao na visokim muziĉkim školama u Kolnu (H.| Lemacher, Ph. Jarnach) i Berlinu, te germanistiku i muzikologiju na univerzitetima u Bonnu, Kol nu i Berlinu. Usavršavao se na Internacionalnim ljetnim te ĉajevima u Darmstadtu (W. Fortner, R. Leibowitz). God. 1950—52 predavao muziĉku te oriju na Muzikološkom institu tu Univerziteta u Kolnu; od 1958 bio je profesor kompozicije na Visokoj muziĉkoj školi u Kolnu; uz to je vodio Seminar za filmsku muziku i radio-muziku. Vrlo aktivan suradnik Ra-
763
dio-stanice u Kolnu; bavio se i knjiţevnim radom. Z. je kompozitor snaţno izraţenih individualnih crta, radikalan pobornik suvremenoga muziĉkog govora. Njegov opseţan opus, preteţno za instrumentalne sastave, obuhvaća sva stvaralaĉka podruĉja, a karakterizira ga stalno traţenje novih putova i obogaćivanje sredstava izraza. Svoj ekspresionistiĉki bogati orkestralni slog (Simfonija, Violinski koncert) razvija u prozraĉni (Koncert za obou), kojemu je uzor Stravinski; dodekafona (Enchiridion), serijelna tehnika (Perspektiven) i punktualizam dovele su ga k novim zvuĉnim efektima (Dialoge). DJELA. ORKESTRALNA: simfonija u 1 stavku, 1950 (prer. 1953). Koncerti: za gudaĉki orkestar, 1948; za violinu, 1950; za obou i mali orkestar I952;za violonĉelo i mali orkestar, 1953; Dialoge za 2 klavira i orkestar, 1960 i Concerto pour violloncelle et orchesthre en jorme de "pas de trois'«, 1966. Nobody Knozvs the Trouble I See (prvotno pod naslovom Darkey's Darkness), 1954; Canto di spe-ranza za violonĉelo i mali orkestar, 1957; Antiphonen za violu i mali orkestar, 1962; Brasilianische Ouverture, 1951; suita Alagoana (Caprichos brasileiros) ; Kontraste, 1954; Jmpromptu, 1958; Cinaue Capricci di Girolamo Frescobaldi, 1963; Giostra Genovese, 1962; Photoptosis, 1968; Stille und Umkehr, 1970, i dr. — KOMORNA: gudaĉki trio, 1944; gudaĉki kvartet. Sonate: za violinu i klavir, 1950; za violinu solo, 1951; za violu solo, 1955 i za violonĉelo solo, 1960; Alea za flautu i klavir, 1963. — KLAVIRSKA: Enchiridion (2 ciklusa), 1949 —52; Metamorphoscn, 1954; Exerzitien, 1954; Konfigurationen, 1956; Perspektiven za 2 klavira, 1955 i dr. — DRAMSKA: opere: Volpone (prema Ben Jon-sonu), 1957 i Die Soldaten (prema drami 1R. Lenza), 1960. Baleti: Kontraste, 1954; Alagoana, 1955; »imaginarni balet ' Perspektiven za 2 klavira, 1956; Pre-sence, Ballet blanc za recitatora i klavirski trio, 1961 i Musigue pour les soupers du Roi Ubu, 1966. Muzika za brojne radio-igre. — VOKALNA: burleskna kantata Lob dcr Torhcil (po J. W. Goetheu), 1948; kantata Omnia tempus habent (na tekstove iz Vulgate) za sopran i 17 instrumenata, 1957; Requicm jiir einen jungen Dichter, 1969 i dr. LIT.: R. Schubcrt, Bernd-Alois Zimmermann, Die Reihe, 1958. — K. -R. Danler, Gesprach mit B. A. Zimmermann, Mušica, 1967. — M. Rotharmel, Der pluralistisehe Zimmermann, Melos, 1968. — U. Sturzbecher, Werkstattgespraehe mit Komponisten, Koln 1971. — J. Hduslcr, B. A. Zimmermann und sein Werk fiir die zeitgenossische Musik, Universitas, 1973. — M. Karbaum, Zur Verfahrensweise im Werk B. A. Zimmermanns, De ratione in mušica, Festschrift E. Schenk, Kassel 1975. R.
ZIMMERMANN, Heinz Werner, njemaĉki kompozitor (Freiburg im Breisgau, 11. VIII 1930 — ). Uĉio kod J. Weissmanna i 1950—54 na Institutu za evangeliĉku crkvenu muziku u Heidelbergu; iz kompozicije diplomirao na Visokoj muziĉkoj školi u Freiburgu (Breisgau) i tamo 1954 naslijedio svoga uĉitelja W. Fortnera. Od 1963 direktor škole za crkvenu muziku u Spandauu (Berlin); od 1975 profesor je kompozicije na Visokoj muziĉkoj školi u Frankfurtu na Majni. Dobitnik je više vrijednih meĊunarodnih nagrada. Z. se najviše inspirira duhovnim tekstovima; pobornik je »aktualiziranja i vitaliziranja« evangeliĉke crkvene muzike. DJELA. VOKALNA: Gestlichcs Konzert za bariton i jazz-orkestar, 1955; Psalmkonzert za bariton, djeĉji i mješoviti zbor, 3 trublje, vibrafon i kontrabas, 1957; Vesper za zbor i instrumente, 1962; Weihnachtslied za alt, zbor i 3 instrumenta, 1962; Choralvariationen u'ber ein Thema von Distler za sopran i zbor, 1964; Missa profana za soliste, zbor i jazz-orkestar, 1968; Missa profana za soliste, zbor i jazz-ansambl i orkestar, 1973; 4 Collagen za komorni zbor i klavir, 1973. — Moteti za zbor i kontrabas: Lobet, ihr Knechte des Herrn, 1956; Uns ist ein Kind geboren, 1956; Vater unser, 1957; Gelobt sci der Herr tdglich, 1957; Vier Weihnachtsmotetten, 1958; Her?, maehe mich zum Werkzeug deines Priedens, 1958; O sing unio the Lord, 1960; Siehe, mir ziehen hinauf nach Jerusalem, 1960; Make a joyful noise unio God, 1965; 3 Spirituals, 1968. — SPISI: Kirchen-musik heute, Prisma der gegemvartigen Musik, 1959; Moglichkeiten und Greuzen des Jazz innerhalb der Musiksprache der Gegenvjart, Mušica sacra in unserer Zeit, 1960; Fortners geistliche und Chormusik, u knjizi Wolfgang Fortner, 1959; \Vas ist neue Musik? Zur Kritik des Kriterien, Festschrift O. Sohngen, 1960; Neue Musik und neues Kirchenlied, Musik und Kirche, 1963; Missa Romana, Villa Massimo, 1965—66; Ober homogene und polystilistische Polyphonie, Musik und Kirche, 1971; Die neuen geistlichen Melodien des sechziger Jahre, ibid., 1972. LIT.: J. Michel, Zum Schaffen von H. W. Zimmermann, Der Kirchenmusiker, 1958. — O. Riemer, Ausbruch oder Aufbruch? Zum Schaffen von H. W. Zimmermann, Musik und Kirche, 1959. — K. M. Ziegler, H. W. Zimmermann. Eine Information, Gottesdienst und Kirchenmusik, 1964. — H. Lindlar, Heinz Werner Zimmermann, MGG, XIV, 1968. — H.-G. Oertel, Kirchenmusik und Jazz, Festschrift R. Mauersberger, 1969.
ZIMMERMANN, Pierre-Joseph-Guillaume, francuski pijanist, kompozitor i pedagog (Pariz, 17. III 1785 — 29. X 1853). Studirao klavir (F. A. Boieldieu), harmoniju (C. S. Statel, J. B. Rey) i kompoziciju (L. Cherubini) na Pariškom konzerva toriju. Na tom je zavodu 1815—48 bio najprije profesor klavira, a kasnije je predavao kontrapunkt i fugu. Istaknuti pedagog, od gojio je niz vrsnih pijanista; njegovi su uĉenici bili A. Thomas, C. Franck, G. Bizet, L. Lacombe i A. F. Marmontel. DJELA: 3 koncerta za klavir i orkestar. — KLA VIRSKA: sonata; varijacije; fantazije na operne melodije; 24 etide.— Opere VEnlevement, 1830 i Nausicaa. — Romance za glas i klavir (6 sv.). — Instruktivno djelo Encyclopedie du pianiste s traktatom o harmoniji i kontrapunktu. LIT.: J. B. Labat, Zimmermann et l'Ecole francaise de piano, Pariš 1865. — R. Sietz, Pierre Joseph Guillaume Zimmermann, MGG, XIV, 1968.
ZIMMERMANN, Udo, njemaĉki kompozitor (Dresden, 6. X 1943 — ). Studirao na Visokoj školi u Dresdenu (J. P. Thilmann) i na Njemaĉkoj akademiji umjetnosti (G. Kochan). Od 1970 dramaturg je i kompozitor Drţavne opere u Dresdenu.
\
• '• B .- A . ZIMMERMANN
DJELA. ORKESTRALNA: Borchert-Orchester-Gesange, 1965; L'Homme, 4 meditacije, 1972; Mutazioni, 1973. Za komorni orkestar: Siehe, meine Augen, 1972 i Choreografien nach Edgar Degas, 1973; Dramatische Impression auf den Tod von J. F. Kennedy za violonĉelo i orkestar, 1963. — Gudaĉki kvartet, 1974. — DRAMSKA. Opere: VCeisse Rose, 1967; Die zmeite Entscheidung, 1970 i
mmmm
764
ZIMMERMANN — ZLATIĆ
Levins Miihle, 1973. —■ VOKALNA: Sonetti amorosi za alt, flautu i gudaĉki kvartet, 1967; Ein Zeuge der Liebe besingt den Tod za sopran i komorni orkestar, 1972; Ode an das Leben za alt, zbor i orkestar, 1974.
ZINCKE, Hans Friedrich August -> Sommer, Hatis ZINGARELLI, Nicola Antonio, talijanski kompozitor (Napulj, 4. IV 1752 — Torre del Greco kraj Napulja, 5. V 1837). Na Konzervatoriju u Napulju uĉio kompoziciju (F. Fenaroli, A. Speranza). Zborovoda crkve Torre dett' Anmmziata od 1772, a katedrale u Milanu od 1792. Od 1794 regens chori katedrale u Loretu, gdje nastaje većina njegovih crkvenih djela; od 1804 zborovoda Sikstinske kapele u Rimu. Taj je poloţaj morao napustiti 1811, jer nije htio da izvede Te Deum u ĉast roĊenja Napoleonova sina. Uskoro ga je, meĊutim, sam Napoleon pozvao u Pariz; odanle se 1813 vraća u Italiju i postaje direktor Konzervatorija u Napulju; od 1816 do smrti vodi uz to, kao Paisiellov nasljednik, zbor napuljske katedrale. Zingarellijeve se kompozicije odlikuju jasnoćom stila, jednostavnošću i lakoćom izraţaja. U operama pokazuje izrazit talent za komiĉne situacije, no najvrednija je djela dao na podruĉju crkvene muzike. DJELA: 50 simfonija. — Gudaĉki kvarteti. —Sonate za orgulje. —DRAMSKA. 37 opera: / quatlro pazzi, 1768; Montezuma, 1871; La Morte di Cesare, 1790; // Mercato di Monfregoso, 1792; Giulietta e Romeo, 1796; Edipo a Colono, 1802; La Distruzione di Gerusalemme, 1803; Berenice, 1811. — VOKALNA. dl ;, 3; , Pet o atorija: La Passione di Gesit Cristo, 1787; La Riedijlcazione di Gerusalemme, 1812 dr. 20 dramatskih kantata: Pimmalione, 1779; Tancredi al sepolcro di Clorinda, 1805 i dr. — CRKVENA: oko 130 misa; 4 rekvijema; 21 Crcdo; 73 Magnifica a; 28 Stabat Mater; Miserere; moteti; himne i dr. LIT.: A. Schmid, Joseph Hayd n und Nicola Zingarelli, Wien 1847. — 5. di Giacomo, II Fiero Zingarelli, Mušica d'oggi, 1923. — P. Dotto, N. Zingarelli, ibid., 1941. — A. Aiondolfi, Nicola Zingarelli attraverso la catalogazione dei suoi autografi nella Biblioteca di S. Pietro a Majella, II Rievocatura, 1955. — F. Degrada, Nicola Antonio Zingarelli, MGG, XIV, 1968.
ZINGERLE, Hans, austrijski muzikolog (Brixen, Juţni Ti rol, 22. VIII 1902 —- Innsbruck, 14. VII 1970). Muzikologiju studirao na Univerzitetu u Innsbrucku; doktorirao 1925. Od 1927 u Innsbrucku nastavnik na Gradskoj muziĉkoj školi (do 1940); od 1948 asistent i od 1959 profesor Univerziteta. DJELA: Primitive Zzveistimigkeit in einer Tiroler Klosterhandschrift des 14. Jahrhunderts (disertacija), 1925; Zur Entwicklung der Aielodik von Bach bis Mozart, 1936; Die Harmonik Monteverdis und seiner Zeit, 1952; Text- und Musikform in Opernariern Mosarts, Mozart-Jahrbuch, 1953; Zur Entivicklung der Rhythmik und Textbehandlung in der Chanson von ca. 1470 bis ca. J530, 1954; Zum problem einer Stilgeschichle der »dsthetischen Qualitaten« Festschrift W. Fischer, 1956; Tonalitat und Melodiefuhrung in den Klauseln der Troubadour und Trouvereslieder, 1956.
ZIPOLI, Domenico, talijanski kompozitor i orguljaš (Prato, Toscana, 16. X 1688 — Cćrdoba, Argentina, 2. I 1726). Studij zapoĉet u Firenci nastavio 1709 u Napulju kod A. Scarlattija; kasnije uĉio kod B. Pasquinija u Rimu. God. 1716 Z. stupa u Sevilli u isusovaĉki red; 1717 odlazi u Argentinu, gdje je od 1718 do smrti orguljaš isusovaĉke crkve u Cordobi. Z. nastavlja tradicije Frescobaldija i Pasquinija; njegove instrumentalne kompozicije odlikuju se gipkim i ugodnim melodijama, elegantnim kontrapunktiranjem te ukusnom ravnoteţom izmeĊu akordiĉkih sklopova i virtuoznih pasaţa. Mnoga njegova djela su izgubljena. DJELA: Sonate d'intavolatura per organo o cimbalo, 1716; kompozicije za orgulje (sonate, fuge, tokate, plesovi). — Oratoriji Sani'Antonio di Padova, 1712 i Santa Caterina, 1714. — Oko 1725 izdao je J. Walsh, u Londonu, drugi svezak zbirke Sonate d'intavolatura . . . pod naslovom Six Suits Italian Lessons for the Harpsichord, a prvi dio kao Tsird Collection of Toccatas, Volluntarys and Fugues. NOVA IZD.: Zipolijeva instrumentalna djela obj. A. Farrenc (1869), E. Pauer, A. Toni (1919—20), G. Tagliapietra (1931—32), E. Kaller (1933), L. Torchi, P. Ferrari (1954), W. Frichet (1957) i dr. LIT.: G. Pannain, Le Origini e lo sviluppo dell'arte pianistica in Italia dal 1500 al 1730 circa, Napoli 1919. — L. Ayestardn, Domenico Zipoli, el gran compositor y organista romano del 1700 en el Rio de la Plata, Montevideo 1941. ■—• A. Salazar, El Caso de Domenico Zipoli, Nuestra mušica, Mexico 1946. ■— V. de Rufoertis, Dove e quando mori Domenico Zipoli, RMI, 1951. — L. Ayeslardn, Domenico Zipoli, vida y obra, Montevideo 1962. — Isti, D. Zipoli y el Barroco musical sudamericano, Revista Musical Chilena, 1962. — L. F. Taglavini, Domenico Zipoli, MGG, XIV, 1968. — F. C. Lange, Der Fali Domenico Zipoli, Festschrift K. G. Fellerer, Koln 1973.
ZISTLER (Cistler), Vanda, pjevaĉica, sopran (Zagreb, 30. X 1915 —-). Pjevanje uĉila u Zagrebu (M. Borĉić); karijeru za poĉela u zboru Radio-Zagreba. Od 1949 ĉlanica Sarajevske opere, u kojoj je niz godina bila nosilac glavnih sopranskih uloga. Sve strana umjetnica podjednakim je uspjehom ostvarivala koloraturni, lirski i dramski repertoar. Najvaţnije su njezine kreacije Đula (Gotovac, Ero s onoga svijeta), Ĉo-Ĉo-San i Mirni (Puccini, Madame Butterfly i La Boheme), Margareta (Gounod, Faust);, Violetta, Aida i Desdemona (Verdi, La Traviata, Aida i Otelio), Norina (Donizetti, Don Pasquale), Michaela (Bizet, Carmen), Nedda (Leoncavallo, Pagliacd), Antonija (Offenbach, Hoffmannove pri ĉe), Zerlina i Pamina (Mozart, Don Giovanni i Ĉarobna frula), Manon (Massenet), Jelena (Zajc, Nikola Šubić Zrinjski), Dorica (Odak, Dorica pleše) i dr. Nastupala je i kao oratorijska i koncertna pjevaĉica, a za svoje umjetniĉke domete dobila je više od likovanja i nagrada. M. Poz.
ZITEK, Otakar, ĉeški kompozitor i muziĉki kritiĉa 5. XI 1892 •— Bratislava, 28. IV 1955). Studirao muzi na Univerzitetu u Beĉu (G. Adler, H. Gradener), a korr na Konzervatoriju u Pragu (V. Novak). Muziĉki kritiĉar Noviny, Hudebni Revue, Listy Hudebni Matice-Tempo —31 dramaturg Opere i direktor kazališta te profesor na vatoriju u Brnu; 1931—39 i 1941—43 direktor kazališta x (1939—41 zatvoren u logoru Buchemvald), poslije 1943 te ponovno 1946—49 u Brnu. Tu je 1947—49 i 1952 na akademiji Jandćek, a zatim u Bratislavi na Visokoj r školi. DJELA. INSTRU MEN TALNA: s imfonijska pjes ma Misto, . nata za violonĉelo i klavir, 1921; klavirski ciklus Buchenzvald, 1944. — SKA: opere Vznešene srdce, 1917 i Pad Petra Krdlence, 1923; bale 1942; scenska muzika. — VOKALNA: kantate Podzim i Mila sedn niku, 1927; zborovi; solo-pjesme. — Missa Gralias agimus za zbor 1949. — Studija O novom zpevohru, 1920.
ZJALIĆ, Milan, muziĉki pisac (Lipovljani, 2. IX Samobor, 23. II 1931). Kapelan u Zagrebu i ţupnik u Sar još kao srednjoškolac osnovao 1892 u Novoj Gradiški tan i pjevaĉki zbor, a za vrijeme studija teologije u Zagrebu jedio je rad muziĉkog društva Vijenac u sjemeništu. Go pokrenuo ĉasopis za promicanje crkvene muzike pod : Sv. Cecilija, kojemu je bio i prvi urednik (1907—13). Z i jedan od utemeljitelja Cecilijina društva u Zagrebu. DJELA: Glazbeno pjevaĉko društvo »Vijenac« u zagrebaĉkom s 1906; Hrvatska puĉka crkvena popijevka, 1918 (separat iz Samoborsk Crkvena muzika, 1925. Brojni ĉlanci i rasprave u Sv. C, medu njin crkvene muzike, 1907; Nešto o povijesti liturgijskog pjevanja, 1909; Crkve, 1910 i dr. LIT.: J. Barle, Milan Zjalić, Sv. C., 1931, 1. I
ZLATIĆ, Slavko, dirigent i kompozitor (Sovinjak 1. VI 1910 —). Kompoziciju studirao na konzervatoriju ( Tartini u Trstu i 1929—34 na Muziĉkoj akademiji u 'i (B. Bersa). God. 1937Sušaku gradski kapelnil tor Muziĉke škole, din; kestra Glazbenoga drušr rovoda Jeke s Jadrana, i u Zagrebu profesor na : školi Muziĉke akademij' gent pjevaĉkoga društv; ski; 1944—45 bio je na denom teritoriju diriger Centralne kazališne ZAVNOH-a, a 1945—4 nizirao je muziĉki ţivot 1 ci. Od 1946 ponovno u Z muziĉki urednik Radio (1946—48) i profesor <: nja na Muziĉkoj ak (1949— 65); uz to 194 1960—65 dirigent zbora -televizije s. ZLATIĆ muziĉke Zagreb. Od Puli, direktor Ivan Matetić Ronjgov i od 1969 znanstveni suradnik nojadranskoga instituta JAZU. Z. je vršio i mnoge dri funkcije. Bio je predsjednik Saveza kompozitora Jugoslavij —62), predsjednik Udruţenja kompozitora Hrvatske ( 48), ĉlan MeĊunarodnoga savjeta za muziku pri Ub u Parizu i dr. Jedan od najistaknutijih jugoslavenskih zbornih diri pod ĉijim se vodstvom mješoviti zbor Radio-televizije razvio u reprezentativno muziĉko tijelo, Z. se posebno za za djela jugoslavenskih kompozitora, poĉevši od barokni: stora J. Gallusa, I. Lukaĉića i V. Jelića, preko V. Lisinsk Mokranjca, A. Lajovica, I. Matetića Ronjgova, J. Hatzea i •—• do svojih suvremenika. Medu najbolja Zlatićeva ostvai stranoga repertoara treba spomenuti prve jugoslavenske i Pjesama zatvorenika L. Dallapiccole, Catulli Carmina C. zbornih ciklusa C. Debussvja, M. Ravela, B. Brittena i Kao kompozitor Z. je ĉvrsto povezan s muziĉkim fol! svoje uţe domovine. No, za razliku od svoga velikog preth I. Matetića Ronjgova, Z. se nije ograniĉio samo na vokaln ziku, već je principe stilizacije elemenata istarske narodne i prenio i na instrumentalno podruĉje, što je dalo zanimljive ziĉki vrijedne rezultate. Posebno obiljeţje Zlatićeva mi govora jeste ĉesta upotreba polimetrije koja oţivljuje jedi ritmiĉki tok kompozicija. Dobar poznavalac orkestra i nj boja, Z. u instrumentaciji izbjegava masivnost, te se sli: vremenim tretiranjem orkestralnog aparata (simfonijski pl U nekim djelima sluţi se i znaĉajkama iz drugih hrvatsk klornih podruĉja, no ni onda ne uzima izvorne citate dos
ZLATIĆ — ZOIS nego pronalazi svoju originalnu tematiku (Varijacije na narodnu temu). Uz dirigentski, kompozitorski, nastavniĉki i etnomuzikološki rad, veoma je zapaţeno Zlatićevo djelovanje na podruĉju populariziranja muziĉke umjetnosti. Za svoja dostignuća dobio je brojna priznanja, nagrade i odlikovanja. DJELA. ORKESTRALNA: 3 simfonijska plesa, 1934—39; Mrtvi proleteri, 1945. — KOMORNA: duhaĉki kvintet, 1936; Bakin za obou, engleski rog, saksofon i fagot, 1936. — VOKALNA. Kantate: Grudo motovunska, 1945 (nova verzija, za soliste, zbor i orkestar, Rijeka, 26. XI 1968) i Proljetna pjesma, 1948; Tri istarska dvopjeva za 2 glasa i klavir, 1934; Varijacije na narodnu lemu za alt, ţenski zbor i klavir (orkestar), 1949; Pjesma i ples III za mješoviti zbor, obou, engleski rog i 2 trublje. Zborovi: Istarska suita, 1934; Seljaĉka, Sljepaĉka, Radniĉka, 1934; Tri pjesme Vesne Parun, 1964. Solo-pjesme (ciklus Tri šaljive momaĉke pjesme, 1949) i dr. — Scenska i filmska muzika. — Obradbe narodnih napjeva. LIT.: K. Kovaĉeviĉ, Hrvatski kompozitori i njihova djela, Zagreb 1960. — Isti, Muziĉko stvaralaštvo u Hrvatskoj 1945—1965, Zagreb 1966. K. Ko.
ZMESKALL, Nikolaus-Paul, barun od Domanovecza i Lestina, madţarski diplomat (Lestine, kršten 20. XI 1759—-Beĉ) 23. VI 1833). Potomak obitelji slavenskog podrijetla iz Šleske. Od 1793 sprijateljen s Beethovenom koga je uveo u mnoge beĉke aristokratske krugove. Beethoven mu je posvetio, uz ostalo, Gudaĉki kvartet op. 95, a J. Haydn 6 gudaĉkih kvarteta op. 20 (tzv. Sonnenquartette). Z. je bio vješt violonĉelist; komponirao je 16 gudaĉkih kvarteta i Rondo za klavir. U Zmeskallovoj ostavštini saĉuvano je više Beethovenovih pisama i kraćih bilješki. LIT.: A. Sandberger, Beethovens Freund Zmeskall als Komponist, Aus gewahlte Aufsatze Zur Musikgeschichte, II, Miinchen 1924. —• C. Pidoll, Verklungenes Spiel, Erinnerungen des Herrn Nikolaus Zmeskall, von Domanovetz, Innsbruck 1949 (II izd. 1950). — L. Zolnoy, Beethovens ungarischer Freund, Studia musicologica, 1966 (prvobitno na madţarskom, 1956). — E. Anderson, The Letters of Beethoven, London 1961. — K. Vb'rb's, Beitrage Zur Lebensgeschichte von Nikolaus Zmeskall, Studia musicologica, 1963. — K. Ai. Pisarozvitz, Nikolaus (Paul) Zmeskall von Domanovecz (und Lestine), MGG, XIV, 1968. — L. Zolnay, Zur Biographie der Komponisten Nikolaus Zmeskall, Studia musicologica, 1971.
ZNAK ZA PONAVLJANJE (engl. repeat, franc. reprise, njem. Wiederholungszeicheri) stoji na svršetku kompozicije, stavka ili kraćeg odlomka, koji treba ponoviti:
Ako pri ponavljanju treba izvesti drugaĉiji završetak, tada je na kraju dotiĉnog odlomka zabiljeţen najprije takt (ili više njih) s oznakom Prima volta (tal., prvi put; krat. Prima v. ili / v.)> koji treba realizirati pri prvom izvoĊenju, a zatim takt (ili više njih) s oznakom Seconda volta (tal., drugi put; krat. Seconda v. ili // v.), koji je stvarni svršetak tog odlomka: J.S. Bach: Maii preludij u g-mq!u ________________
Oznaka Da capo al fine ili al segno (tal., od poĉetka do kraja ili do znaka) na svršetku kompozicije upozoruje, da se njen prvi dio opetuje sve do mjesta oznaĉena s Fine ili s kakvim posebnim znakom. Da capo al segno e poi coda upućuje da poslije ponavljanja prvog dijela kompozicije neposredno slijedi coda. Oznaka Dal segno upozoruje pak da neki odsjek unutar stavka ili kompozicije treba ponoviti od navedenog znaka, najĉešće do kraja kompozicije. M. Kun.
ZNAMENI RASPJEV (rus. 3>taMeHHbiupacnee), temeljni oblik starog ruskog crkvenog pjevanja. Naziv je izveden od staroslavenske rijeĉi 3uaMn — znak, jer su se napjevi znamenog raspjeva biljeţili posebnim kukastim znakovima -> Krjuki (uptOKu), tj. vrstom neuma bez crtovlja. Z. r. je izvorno jednoglasno pjevanje, tek u kasnoj fazi poprima katkad elemente višeglasja. O postanku tog pjevanja mišljenja se razilaze. Najvjerojatnija je pretpostavka da se z. r. razvio kao posebna samostalna vrsta ruskog crkvenog pjevanja u XII st., kada se kršćanstvo proširilo u narodu pa su se bizantski liturgijski oblici poĉeli prilagodavati ruskom jeziku i ruskom narodskom muziĉkom izrazu. Z. r. je izgraĊen u okviru sistema osmoglasnika. Osam glasova, tj. tonskih vrsta s utvrĊenim melodijskim obrascima i odgovarajućim himniĉkim tekstovima, saĉinjavali su tzv. stolp, ciklus koji se ponavljao svakih 8 tjedana; po tome se z. r. katkad naziva i stolpovim pjevanjem. Ustaljeni melodijski obrasci, tzv. popevki (rus. noneeoK zapravo jedna vrsta tropa), bili su kratki dijatonski motivi u rasponu terce ili kvarte, a od tri do ĉetiri takvih melodijskih obrazaca oblikovano je ĉitavo jedno pjevanje, tzv. poglasica (rus. noiAacuua). U zapisima znamenog pjevanja iz XII—XIII st. prevladavaju prosti znakovi koji oznaĉavaju po jedan ili dva tona; oni se mnogo puta ponavljaju, a sve to upućuje na pretpostavku da su napjevi
765
ranog znamenog raspjeva bili i melodijski i ritmiĉki jednostavni. Melodije ranog znamenog raspjeva dijele se na tzv. samoglasne, 1 podobne. Podobne se razlikuju od samoglasnih većom izvornošću melodijskog kretanja i jasnijom konstrukcijom retka. Repertoar ustaljenih napjeva znamenog raspjeva postepeno se povećavao, a istodobno se i njihov raspon proširivao sve do male septime te u ĉitavom tonskom opsegu i do duodecime. Kratki motivi pre rasli su u široko raspjevane fraze, a melodika je poprimila oblik kantilene s bogato razvijenim usponima i ritmiĉkim kretanjem. Ponekad su se melodije znamenog raspjeva ukrašavale još i tzv. fitama i licima. To su svojevrsne jubilacije; fite su se oznaĉivale znakom u obliku slova (b i široko su raspjevane, a lica su kraći ukrasi. Z. r. dosegao je vrhunac u XVI st. Sredinom XVII st. u crkvenoj se pjevaĉkoj praksi pojavila tendencija za skraćivanjem široko raspjevanih melodija znamenog raspjeva, radi veće jasnoće teksta i više usklaĊenosti muziĉkog tkiva. Skraćene melodije poĉeli su nazivati malini raspjevom, a izvorne velikim (rus. 6ojibuiou pacnee). U pjevaĉkim knjigama su se otada uz pjesme malog raspjeva obiĉno zapisivale i odgovarajuće melodije velikog. U drugoj polovici XVII st. mnoge od jednoglasnih melodija znamenog raspjeva bile su transkribirane na petolinijski sistem notacije i kompozitori su ih poĉeli harmonizirati. MeĊutim, usporedo s razvitkom novih oblika zbornog pjevanja u drugoj polovini XVII st. z. r. gubi svoje dotadašnje znaĉenje. Izvorni znameni raspjev saĉuvao se, zabiljeţen krjukovom notacijom, u starim obredima, a u modernoj notaciji na repertoaru manastirskih zborova. God. 1772 Sinod ruske crkve objavio je melodije znamenog raspjeva (O6uxod, HpMO.ioeuu, Oxmoux i npasdmiKu) u kvadratnoj notaciji. LIT.: JX. Pa3yMoeCKuu, LJepKOBiioe neHtie B P OCCHH , MocKBa 1867— 69. — B. M. MemaAAOs, O^epK KCTOpnn npaBOCJiaBHOro uepKOBHOro neHHji B P OCCHH (IV izd.), MocKBa 1915. — A. Svian, The Znamennv Chant, MQ 1940. --- M. Epa-HCHH'<03, ITyTH pa3BHTHH H 3a/iaqH paCLUH(J>pOBKH 3Ha,\ieHH0r0 pacnesa XII—XVIII BCKOB, JleHHiirpafl i MocKBa 1949. — Isti, HoBbie na.MHTHHKH 3H3MeHHoro pacneBa, JleHiinrpa^ 1967.— H. ycneHCKUti, O6pa3Ubi 3peBHepyccKoro nes^ecKoro HCKvcCTBa, JTeHMHrpa^ 1968 (II izd. 1971). I. Ać.
ZOGRAFSKI, Tomislav, kompozitor (Titov Veles, 29. III 1934 — ")• Studij muzike zapoĉet u Skopju završio je 1961 na Muziĉkoj akademiji u Beogradu (M. Ţivković). Profesionalnu muziĉku karijeru zapoĉeo u Skopju kao profesor na Srednjoj muziĉkoj školi i urednik na Radio-televiziji; od 1967 profesor je Visoke muziĉke škole u Skopju. Jedan od najistaknutijih kompozitora iz druge generacije savremenih makedonskih muziĉkih stvaralaca, Z. s>e u svojim delima oslanjao na neoklasiĉne uzore, naroĉito iz opusa S. Prokofjeva i I. Stravinskog, traţeći zatim nove putove u savremenijim strujanjima uz nagoveštai tradicionalnih vrednosti srednjovekovne muziĉke prakse makedonskog tla. DELA: ORKESTARSKA: Klasiĉna svita za kamerni orkestar, 1956; Devet minijatura, 1958; 2 simfonijete, 1959 i 1972; Fantasia corale, 1961; Cantus coronatus, 1967; Patuvanje za dvostruki gudaĉki orkestar, 1968. — KAMERNA: 2 svite za violinu i klavir, 1954 i 1959; sonata za fagot i klavir, 1956; Cantigas za flautu i gudaĉki kvartet, 1968; gudaĉki kvartet, 1968. — VOKALNA: oratorij Pohvala Kirilu i Metodiju za bas, recitatora, mešoviti zbor i orkestar, 1969; Gorĉlivo ezero za glas, preparirani klavir i gudaĉki orkestar, 1968. Mešoviti horovi: Marika, 1954; Humoreska, 1955; Vodi, 1964; Ezero, 1967; Magli, 1967; Crno crni, 1968 i 2 Molitve, 1971. Sedum navraćanja kon motivot trepetlika za ţenski hor i harfu, 1956; Pajaco i Laga za deĉji hor i klavir, 1963. Esenski skici za glas i kamerni ansambl, 1960; Crešov cvet za glas, obou i klavir, 1963 (japanska srednjovekovna lirika). Solo-pesme: Tri minijature, 1954 i Zapisi, 1963 (na staroslavenski tekst). — Transkripcije za gudaĉki orkestar: Gavotte en rondo iz Partite za violinu solo u E-duru J. S. Bacha, 1967 i Dva preludija (h-mol i e-mol) F. Chopina, 1968. — Obrade narodnih pesama. LIT.: B. Karakaš, Muziĉkite tvorci vo Makedonija, Skopje 1970. D. Ov.
ZOILO, Annibale, talijanski kompozitor (Rim, oko 1537 — Loreto, 30. VI 1592). God. 1558—61 pjevaĉ u papinskom zboru Cappella Giulia u Rimu, gdje je zatim do 1566 zborovoĊa crkve San Luigi dei Francesi, 1567—70 regens ehori crkve sv. Ivana Lateranskoga, a 1570—77 pjevaĉ u Sikstinskoj kapeli. Do 1581 ţivio u Rimu; tada je postao regens ehori katedrale u Todiju, a 1584 crkve Santa Ĉasa u Loretu. Vrstan kontrapunktiĉar, sklon primjeni kromatike, Z. ide meĊu najbolje predstavnike rimske škole i najistaknutije Palestrinine suvremenike. DJELA: zbirka madrigala za 4 i 5 glasova, 1563; 20 madrigala za 4, 5 i 6 glasova u suvremenim zbornicima. —■ Tri mise za 4 glasa, rkp.; 18 responzorija za 4 glasa, rkp.; 3 moteta za 4 i 8 glasova u suvremenim zbirkama; nekoliko moteta, rkp. NOVA IZD.: 4 madrigala obj. L. Torchi {VAne musicale in Ilalia, 1897); 1 madrigal obj. H. B. Lincoln {The Madrigal Collection . . . , 1968); 8 responzorija obj. K. Proske {Mušica Divina, 1863). LIT.: R. Casimiri, Annibale Zoilo e la sua famiglia . . . , Note d'Archivio per la Storia Musicale, 1940. —■ H. B. Lincoln, Annibale Zoilo (disertacija), Evanston (Illinois) 1951. — Isti, Annibale Zoilo, MGG, XIV, 1968.
ZOIS, baron Ţiga (Sigismund pl. Edelstein). Znaĉajna liĉnost slovenskoga preporoda, literarni i muziĉki mentor, mecena i sakupljaĉ narodnih napjeva (Trst, 23. XI 1747 — Ljubljana, 10. XI 1819). Z. je odigrao vaţnu ulogu u razvoju slovenske
766
ZOIS — ZUBER te, 1903 i 1911). — DRAMSKA. Opere: Jlenaopucmu, 1924; Xeecbi< (ukrajinska), 1928 i AK-FtoAb (uzbeĉka), 1932—42. Balet KHH3b-o3epo, 1 ska muzika; opereta PUKUKU, 1917. — VOKALNA: kantate Pau u 77 CAaea, 1947; poema Kamepuna (T. Ševĉenko) za sole, zbor i orke; HeHKoscnan cwimia, 1929; zborovi; terceti; dueti; solo-pjesme. —
muziĉke kulture potkraj XVIII st. Za talijanske operne umjetnike, koje je pozivao na gostovanje u ljubljansko Staleško kazalište, prevodio je operne arije na slovenski jezik te tako praktiĉnim primjerom pokazao da i narodni jezik moţe posluţiti u opernoj tvorbi. Na prevoĊenje talijanskih libreta potakao je i A. T. Linharta, a posredno je utjecao i na stvaranje izvornih slovenskih tekstova (J. D. Dev, djelimice i A. T. Linhart). Zoisovi prijevodi odlikovali su se velikom pjevnošću, jer je on ne samo izvrsno vladao talijanskim i slovenskim, nego je — prema nekim navodima — bio i vješt muziĉar, te je komponirao talijanske madrigale.
ZOPFF, Hermann, njemaĉki kompozitor i muzii (Glogau, 1. VI 1826 — Leipzig, 12. VII 1883). Studij ag: s doktoratom završio u Breslauu i Berlinu; muziku uĉio novu konzervatoriju u Berlinu (A. B. Mara, Th. Kullak neko vrijeme predavao teoretske predmete. Od 1864 u I suradnik i od 1868 glavni urednik ĉasopisa Neue Zeitsc Musik. Radio je i kao nastavnik pjevanja i teorije, zb muziĉki pisac i organizator.
LIT.: P. Radics, Frau Mušica in Krain, Ljubljana 1877. —■ F. Raknša, Slovensko petje v preteklih dobah, Ljubljana 1890. — J. Mantuani, Razvoj slovenske glasbe, Cerkveni glasbenik, 1934. — D. Cvelko, Zgodovina glasbene umetnosti na Slovenskem, I, Ljubljana 1958. D. Co. Z(5lXNER, I. Carl Friedrich, njemaĉki zborovoda i kom-
pozitor (Mittelhausen, Thiiringen, 17. V 1800 — Leipzig, 25. IX 1860). Muziku uĉio na školi sv. Tome u Leipzigu. Od 1820 u Leipzigu nastavnik pjevanja, 1822 osnovao privatni muziĉki institut, a 1833 pjevaĉko društvo Zollner-Verein, a za njim brojna sliĉna društva. Nakon Zollnerove smrti ona su se ujedinila u Zollnerbund, koji je postojao do 1945. Zollnera smatraju vodećom osobom muškoga zbornog pjevanja srednje Njemaĉke sredinom XIX st. Cijenjen kompozitor, izvrstan dirigent i organizator, pridonio je njegovanju zborne muzike. Neki njegovi muški zborovi stekli su veliku popularnost. Pisao je i djela za mješoviti zbor, solo-pjesme i motete. 2. Heinrich, dirigent i kompozitor (Leipzig, 4. VII 1854 — Freiburg im Breisgau, 8. V 1941). Sin Carla Friedricha; stu dirao na Konzervatoriju u Leipzigu (C. Reinecke, S. Jadassohn, E. F. Richter, E. Wenzel). Od 1878 muziĉki direktor na ruskom Univerzitetu u Dorpatu (Tartuu) u Estoniji; od 1885 zborovoda i nastavnik Konzervatorija u Kolnu i 1890—98 zborovoda u New Yorku. Od 1898 muziĉki direktor Univerziteta u Leipzigu; ondje je od 1902 i predavao kompoziciju na Konzervatoriju (od 1905 profesor); od 1903 uz to muziĉki urednik lista Leipziger Tageblatt. Od 1907 prvi dirigent Flamanske Opere u Antvverpenu; 1914 preselio se u Freiburg im Breisgau, gdje je 1922—32 bio kritiĉar lista Breisgauer Zeitung. Temelji su njegova stvaranja muški zbo rovi — nepretenciozni u stilu vremena, po ĉemu se nadovezuje na djelo svojeg oca. Od njegovih opera najviše su uspjeha postigle Der Weberfall i Die versunkene Glocke. DJELA. ORKESTRALNA: 5 simfonija, IV 1917 i V 1928; Elegija za violinu i orkestar; serenada za flautu i gudaĉe; uvertira Unter dem Sternenbanner; Waldphantasie; epizoda Sommerfahrt za gudaĉe. — Pet gudaĉkih kvarteta. — Kompozicije za klavir. — DRAAiSKA. Deset opera: Die lusligen Chinesinncn, 1886; Faust (na neskraćeni tekst I dijela Goetheove tragedije), 1887; Der Weberfall, 1895; Das holzerne Schzoert, 1897; Die versunkene Glocke, 1899 i dr. — VOKALNA. Za sole, muški zbor i orkestar: Die Hunnenschlacht, 1880; Columbus, 1886; Konig Sigurds Brautfahrt, 1895; Helden-Requiem, 1895 i dr. Za sole, mješoviti zbor i orkestar: Luther, 1883 i Hymnus der Liebe, 1891. Zbo rovi; solo-pjesme. LIT.: P. Hauschild, Zollner, 1. Carl Friedrich, 2. Heinrich, MGG, XIV, 1968.
ZOLLNER, Richard, njemaĉki kompozitor (Metz, 16. III 1896 —• Konstanz, 15. IV 1954). Studirao na Muziĉkoj akademiji u Munchenu (P. Graener, F. Rau). Od 1936 ţivio u Konstanzu. Z. se, osobito za vrijeme svoga boravka u Munchenu, vatreno borio za ideje tadašnje muziĉke avangarde. I u svojim je djelima primjenjivao revolucionarne kompozitorske postupke, ali ona nisu nikada naišla na odobravanje ni kod publike ni kod kritike.
DJELA. ORKESTRALNA: Kleine Kammersymphonie, 1920; koncert za violinu, 1929; varijacije, 1920; 2 Symphonische Musik, 1920 i za gudaĉki orkestar, 1926; suita 1932. — KOMORNA: 2 gudaĉka kvarteta, 1924; duhaĉki kvartet, 1926; kvintet za klarinet, 2 violine i 2 violonĉela, 1922; sonata za violinu i klavir, 1927; suita za trublju i klavir, 1928.— Der Berg za recitatora, zbor i orkestar, 1930. — Missa brevis za zbor, 1931. LIT.: A. IVurz, Richard Zollner, MGG, XIV, 1968.
ZOLOTARJOV, Vasilij Andrejeviĉ, sovjetski kompozitor i pedagog (Taganrog, 7. III 1872 — Moskva, 25. V 1964). U Petrogradu uĉio violinu kod P. Krasnokutskoga, a kompoziciju kod M. Balakireva i A. Ljadova (1893—98); 1900 diplomirao kompoziciju na Konzervatoriju (N. Rimski Korsakov). God. 1897—1900 pouĉavao violinu u dvorskom orkestru, 1906—08 predavao kompoziciju na Muziĉkoj školi u Rostovu na Donu, 1908—18 na Konzervatoriju u Moskvi, 1924—26 u Odesi, 1926 —31 na Kijevskom muziĉko-dramskom institutu, a 1931—33 na Sverdlovskom muziĉkom tehnikumu. God. 1933—41 profesor Konzervatorija u Minsku gdje je odgojio brojne bjeloruske muziĉare. Poslije 1941 ţivio u Moskvi. Za njegovo je stvaralaštvo karakteristiĉna povezanost s bjeloruskom muziĉkom tradicijom, narodnim melosom i muziĉkim realizmom. DJELA. ORKESTRALNA. Sedam simfonija: I, 1902; II, 1905 (VI red. 1955); III, VeAioCKUHifbi, 1935: lV,Bejiopyccun, 1936; V, 1942; VI, 1943 i VII, 1962. Koncert za violonĉelo, 1943. Suite: Mo/idaecKaflt 1928; Y36eKCKaH, 1931; TadoKUKCKdH, 1932 i EeAOpyccKan maHueeaAbHan, 1936. — KOMORNA. Šest gudaĉkih kvarteta: I, 1899; II, 1902; III, 1907; IV, 1912; V, 1916 i VI, 1945. Gudaĉki kvintet (uspomeni M. P. Bjeljajeva), 1904; klavirski trio, 1905; klavirski kvintet, 1905; sonata za violinu i klavir, 1922. — Klavirske kompozicije (2 sona-
DJELA. INSTRUMENTALNA: uvertira Schillerovoj dram Teli; Idyllen za mali orkestar; Kleinere leichtere Charakterstilcke z; trio; kompozicije za klavir; Fiinf Ctioralvorspiele und pastorales Pralu Fuge za orgulje. — Opere Mohammed i Maccabaus. — VOKALN Anbelung Goltcs za sole, zbor, orkestar i orgulje; Brauthymne za te mali orkestar i klavir; Triumphgesang. Alexander der Grosse za zbor : Friihlingshymne za zbor i klavir ili mali orkestar; sveĉana himna De, der Liebe za sole, zbor i klavir; 6 koncertnih arija; solo-pjesme. Ratschlage fiir angehende Dirigenten, 1861 (II izd., pod naslovom Der Dirigent, obr. C. Kipke, 1902); Grundziige einer Theorie der Oper, I, duclion, 1868; Die Behandlung guter und schlcchter Stimmen im gcs\ kranken Zustande, 1878; studije i ĉlanci. LIT.: W. Bollert, Hermann Zopff, MGG, XIV, 1968.
ZORA, prvo hrvatsko pjevaĉko društvo, osnovano Karlovcu, odigralo je u svojoj dugoj povijesti vrijednu k -umjetniĉku ulogu. Do 1868 pod nazivom Društvo kaj pjevala, Z. je sudjelovala na svima nacionalnim manifes u svom gradu i drugdje, pa tako i 1874 pri otvaranju Zagi sveuĉilišta. Osim koncerata i zabava, društvo je prire diletantske predstave, a u velikom društvenom domu, sagi 1892, gostovali su mnogi strani umjetnici. Najviši uri uspon Z. je ostvarila u razdoblju nakon Prvoga svjetsk kada je pod vodstvom dirigenta H. Meisela stekla laska nanja na gostovanjima u Belgiji i Njemaĉkoj. Z. je presi lovati 1941. I ZORKO, Jovan, violinista i muziĉki pedagog (Beog IV 1881 — 21. IX 1942). Violinu studirao na Konzen mu u Moskvi (J. Hfimaly, Sokolovski). God. 1907—-12 n violine na bogosloviji, uĉiteljskoj školi i gimnazijama, te n violine i kamerne muzike na Muziĉkoj školi u Beogradi —42 direktor). Radio je i kao dirigent sa horovima h pevaĉko društvo
Miloševac,
Beogradsko
pevaĉko
društvo
i
Je
Uĉestvovao i u kamernim ansamblima, kao violinista; bio Beogradskog kvarteta (sa Marijom Mihajlović, J. Tkalĉići Liĉarom). Kao muziĉki kritiĉar saraĊivao u Politici i u ĉas Srpski knjiţevni glasnik i Misao. Napisao Školu za violinu broj kompozicija za violinu. ZORTZIKO, stara baskijska narodna plesna pjesma petosminskoj (petĉetvrtinskoj) mjeri (3/8 + 2/8), ĉesto pun (većinom na drugoj i ĉetvrtoj osminki); izvodi se obiĉno uz txistua i malog bubnja (-> Baskijska muzika). LIT.: F. Gaskue, El Compas quebrado del Zortziko, Revista m Bilbao, 1911. —J. A. de Donostia, Das zortzikos del siglo XVIII en 5, internationale des etudes basques, 1928. — Isti, Mas sobre la escritura ziko en 5/8, ibid., 1935.
ZRIMŠEK, Nada, pjevaĉica, sopran (Ljubljana, 9. V — ). Pjevanje uĉila kod A. Dariana u Ljubljani i M. Bri Mariboru. Od 1955 solistica Mariborske opere, u kojoj je c niz većih i manjih uloga. Najviše se istakla kao Marica (S: Prodana nevjesta), Margareta (Gounod, Faust), Euridika Orfej i Euridika), Constanza (Mozart, Otmica iz Seraja), jašica (Orff), Micaela (Bizet, Carmen) i Julija (Švara, Slovo dosti). Gostovala je u Ljubljani, Rijeci, Celovcu i Grazu. ZSOLT, Nandor, madţarski violinist, kompozitor i 1 (Esztergom, 12. V 1887 —• Budimpešta, 24. VI 1936). S na Muziĉkoj akademiji u Budimpešti (J. Hubay, H. K< Od 1908 koncertni majstor orkestra Qeen's Hali u Lc od 1920 profesor violine na Muziĉkoj akademiji u Budi God. 1930 osnovao i vodio Budimpeštanski simfonijsk star, a od 1934 Filharmoniju u Debrecenu. Kao violinski koncertirao po Evropi; njegov je uĉenik S. Vegh. DJELA: simfonija, 1918 (III stavak Scherzo-fantastico prer. i zs i orkestar); koncert za violinu, 1906. —■ KOMORNA: klavirski kvint Za violinu i klavir: sonata, 1905; V'alse-Caprice; Air; Serenade triste, Flies; In Chains; Autumn Leaves; Satyr and Dryades; Szitakoto i dr. i Elegie za violinu ili violonĉelo i klavir. — Klavirske kompozicije —■ Solo-pjesme. < LIT.: C. Scolt, Nandor Zsolt, Monthlv Musical Record, 1915. '
ZUBER, Marijan, zborovoda i muziĉki pedagog
glava, 5. IX 1913 —). Studij pedagogije, psihologije i fi završio 1937 na Sveuĉilištu u Zagrebu; muziku uĉio kod O.,
ZUBER — ZUNA B. Komarevskog i L. Mataĉića. Srednjoškolski nastavnik i 1948 —73 profesor Muziĉke škole u Varaţdinu Cod 1956 direktor). Na toj školi 1952 osnovao Djeĉji zbor; s njim je postigao velike uspjehe izvodeći klasiĉnu vo kalnu muziku, "djela jugosla venskih kompozitora, kao i ob radbe narodnih napjeva razli ĉitih naroda po cijeloj Jugosla viji i na gostovanjima po ev ropskim zemljama i u SAD. Z. je znatno pridonio razvoju mu ziĉkog školstva i unapreĊivanju muziĉkog amaterizma u Hrvat skoj, sudjelujući kao predavaĉ i voditelj na brojnim seminari ma Saveza muziĉkih društava i M. ZUBER organizacija Hrvatske. Za djeĉji je zbor obradio niz zagorskih, meĊimurskih i rusinskih narodnih napjeva, a suraĊivao je i u ĉasopisima Kulturni radnik, Muziĉke novine, Muzika i škola i dr. Bio je i predsjednik Udruţenja muziĉkih pedagoga Hrvatske. LIT.: K. Filić, Glazbeni ţivot Varaţdina, Varaţdin 1972.
K. Ko.
ZUBKOVSKA, Ina Borisovna, sovjetska plesaĉica i baletni pedagog (Moskva, 29. XI 1923 —). Studij klasiĉnog baleta završila 1941 na školi Velikog kazališta u Moskvi. Karijeru zapoĉela u Lenjingradskom baletu Kirov koji je za domovinskog rata djelovao u Permu. Najveći uspjeh postigla je osebujnom kreacijom Odette-Odilije (Ĉajkovski, LabuĊe jezero), uz koju treba spomenuti i uloge Phrvgia (Haĉaturjan, Spartak) i Mechmene-Banu (Melikov, Legenda o ljubavi). Njezin je muţ plesaĉ Svjatoslav Kuznjecov. ZUCCALMAGLIO, Anton \Vilhelm Florentin von (upotrebljavao mnoge pseudonime), njemaĉki pisac, pjesnik i etnomuzikolog (Waldbrol, Siegerland, 12. IV 1803 — Nachrodt, Vestfalija, 23. III 1869). Za vrijeme studija u Heidelbergu prikljuĉio se krugu oko A. F. J. Thibauta, kojemu je bilo osobito stalo do oţivljavanja stare crkvene muzike i oĉuvanja narodne pjesme. Od 1833 odgojitelj u kući kneza Gorĉakova u Varšavi. Od 1835 suraĊivao u Schumannovu Neue Zeitschrift fiir Aiusik. God. 1840 vratio se u Njemaĉku; 1847—66 kućni uĉitelj u raznim njemaĉkim gradovima. Posljednje godine ţivota proveo u Grevenbroichu i Nachrodtu. Njegova zbirka Deutsche Volkslieder mit ihren Originalzveisen odigrala je povijesnu ulogu. W. Wiora dokazao je da su gotovo sve melodije izvorni stari narodni napjevi, a Z. ih je samo ponešto mijenjao i dodavao nove tekstove, djelomice vlastite. Zuccalmagliova je zbirka utjecala na J. Brahmsa i u njegovim kompozicijama doţivjela svoju umjetniĉku sublimaciju. DJELA. ZBIRKE: Bardale. Sammlung auserlesener Volkslieder der ver schieĊenen Volker der Erde alter und neuer Zeit (sa E. Baumstarkom), I, sv. 1—6, 1829; Auserlesene, dchte Volksgesdnge der verschiedenen Volker (sabrali Z. i Baumstark) obraĊeno uz pratnju klavira i gitare, I, sv. 1—3, 1835—36; Deutsche Volkslieder mit ihren Originalzveisen (sa A. Kretzschmerom), 2 sv., 1840 i dr. — Studije i ĉlanci. LIT.: M. Friedldnder, Zuccalmaglio und das Volkslied, PJB, 1918. —■ W. Wiora, Die rheinisch-bergischen Melodien bei Zuccalmaglio und Brahms, Bad Godesberg 1953- — H. Paffrath, A. W. v. Zuccalmaglio und das Volklslied, Duetsche Sangerbundeszeitung, 1957. — J. Koepp, Zuccalmaglio und das Bergische Volkslied, u publikaciji A. W. v. Zuccalmaglio — W. von Waldbruhl, Diisseldorf 1962. — R. Giinther, A. W. F. von Zuccalmaglio, Rheinische Musiker (red. K. G. Fellerer), Kbln 1967. — Isti, Anton Wilhelm Florentin von Zuccalmaglio, MGG, XIV, 1968.
ZUELLI, Guglielmo, talijanski kompozitor i dirigent (Reggio Emilia, 20. X 1859 — Milano, 7. X 1941). Na Liceo Musicale u Bologni uĉenik A. Busija i L. Mancinellija. Djelovao preteţno kao muziĉki pedagog i orkestralni dirigent. Kapelnik u Adriji i Forliju; od 1894 direktor konzervatorija u Palermu i od 1911 u Parmi; uz to 1920—24 predsjednik Accademia Filarmonica u Bologni. God. 1929—33 bio je direktor muziĉkog instituta Antonio Vivaldi u Alessandriji. DJELA. ORKESTRALNA: simfonija, 1896; simfonijske pjesme Uti Saluto al mare, oko 1908 (III stavak Fešta delle Sirene) i // Canto del boaro ro-magnolo, 1913; Gavotta za gudaĉe, oko 1910; Adagio e Largo za gudaĉe, orgulje i harfu; simfonijska priĉa Bertoldo, 1918. — Gudaĉki kvartet. — Klavirske kompozicije. — Kompozicije za orgulje. — Opera La Fata del Nord, 1884 i opera--balet // Profeta di Korasan. — VOKALNA: simfonijsko-zborna djela (Inno alla notte za sole, zbor i orkestar); zborovi; solo-pjesme. — Moteti. — SPISI: Per la difesa e il progresso dei nostri Istituti di mušica, 1913; Gioacchino Rossini. Pagine segrete, 1922. LIT.: G. Tebaldini, Guglielmo Zuelli, RMI, 1942. — Martinotti Guglielmo Zuelli, MGG, XIV, 1968.
ZUMPE, Herman, njemaĉki dirigent i kompozitor (Oppach, Oberlausitz, 9. IV 1850 — Miinchen, 4. IX 1903). Uĉitelj; mu-
767
ziku studirao u Leipzigu kod A. Tottmanna. Došao u osobni dodir sa R. Wagnerom i F. Lisztom; od 1872 u Bavreuthu pomagao Wagneru (priredio klavirski izvadak prema skici Sumraka bogova). Od 1875 kazališni dirigent u Salzburgu, 1877—78 u Wtirzburgu, 1878—79 u Magdeburgu, 1879—82 u Frankfurtu na Majni i 1882—87 u Hamburgu. Od 1891 dvorski kapelnik u Stuttgartu, gdje se zauzimao za izvoĊenje djela R. Wagnera i H. Wolfa. Od 1895 vodio orkestar Kaim u Mtinchenu, od 1897 dvorski kapelnik u Schwerinu i od 1901 u Miinchenu. Z. se ubraja medu najznatnije njemaĉke dirigente na prijelazu u XX st., osobito kao interpret Wagnerovih djela. DJELA. ORKESTRALNA: simfonija, 1868; uvertira Max Piccolomini, 1872; Deutscher Marsch, 1870; humoreska. — Dva gudaĉka kvarteta, 1871 i 1891. — Klavirske kompozicije. — DRAMSKA. Opere: Die vermunschte Prinzess, 1878; Anahna, 1881 i Samitri, 1896—1903 (dovršio G. Rossler). Operete: Farinelli, 1886; Karin, 1888 i Polnische Wirtschaft, 1870. — Solo-pjesme. — XXIII i XCI Psalam za zbor, 1892. — Autobiografija Personliche Erinnerungen nebst Mitteilungen aus seinen Tagebuchbldltern und Briefen (s uvodom E. von Possarta), 1905LIT.: M. v. Schillings, Herman Zumpe, Berlin 1905. — D. Harttuig, Herma n Zumpe, MGG, XIV, 1968.
ZUMSTEEG (zapravo Zum Steeg), Johan Rudolf, njemaĉki kompozitor, violonĉelist i dirigent (Sachsenflur kraj Mergentheima, 10. I 1760 — Stuttgart, 27. I 1802). Pitomac vojnoga sirotišta kraj Stuttgarta; uĉio violonĉelo i kompoziciju (E. Malterre, A. Poli). Na Vojnoj akademiji u Stuttgartu u muzici su ga poduĉavali K. A. Ensslin i F. Mazzanti. Od 1781 u Stuttgartu, ĉlan dvorske kapele; 1785—94 muziĉki majstor na Vojnoj akademiji, od 1791 kazališni kapelnik i od 1792 dvorski koncertni majstor. Z. pripada najznatnijim maj storima Lieda na izmaku XVIII st., a vaţan je i kao kompozitor balada prije F. Schuberta (Lenore). Zumsteegove su solo-pjesme utjecale na Schuberta. Najbolje meĊu njima odlikuju se jasnoćom i uravnoteţenim oblikom te se kreću u okvirima J. R. ZUMSTEEG klasiĉnog Lieda. Z. je glavni predstavnik tzv. Schzvabische Liederschule. DJELA. ORKESTRALNA: simfonija; 10 koncerata za violonĉelo, 1777 —92; 2 koncerta za flautu; koncert za 2 flaute; 3 uvertire; 5 kompo zicija za duhaĈe. — KOMORNA: 2 sonate za violonĉelo i bas; 3 dua za 2 violonĉela; ter cet za 3 violonĉela; 3 dua za flautu i violonĉelo; varijacije za drvene duhaĉke instrumente. —■ DRAMSKA. Opere: Le Teste della Tessaglia (s drugima), 1782; Le Delizie campestri 0 Ippolito e Aricia, 1782; Armide, 1785; Zalaor, 1787 i Arsaces und Mira (nedovršena). Singspieli: Das tartarische Gesetz, 1780; Der Schuss von Gdnsezvitz oder Der Betrug aus Liebe, 1781; Die Geisterinsel, 1798; Das Pfauenfest, 1801 i Elbondocani, 1803. Melodrama Tamira, 1788; operete; scenska muzika. — VOKALNA: Die Fruhlingsfeier (Klopstock) za recitatora i orkestar, 1777; 4 svjetovne kantate; 17 duhovnih kantata; 7 balada; 3 lirske scene; više od 200 solo-pjesama, od kojih je 170 obj. u zbirci Kleine Balladcn und Lieder mit Klavierbegleitung (7 sv.), 1800— 05. — Dvije Missae solemnes. LIT.: L. Landshoff, J. R. Zumsteeg. Ein Beitrag zur Geschichte des Liedes und der Ballade (disertacija), Berlin 1902. —■ E. Arnold, Gedenkblatt fiir J. R. Zumsteeg, Stuttgart 1910. — A. Sandberger, J. R. Zumsteeg und F. Schubert, Aussgewahlte Aufsatze zur Musikgeschichte, I, Miinchen 1921 (novi otisak Hildesheim 1970). — F. Szymickowski, J. R. Zumsteeg als Komponist von Balladen und Monodien (disertacija), Stuttgart 1932. — J. Volckers, J. R. Zumsteeg als Opernkomponist (disertacija), Miinchen 1944. — K. Haering, J. R. Zumsteeg, Stuttgart, 1941. •— E. G. Porter, Zumsteeg's Songs, Monthlv Musical Record, 1958. — J. Kindermann, Johann Rudolf Zumsteeg, MGG, XIV, 1968. — G. Maier, Die Lieder J. R. Zumsteegs und ihr Verhaltnis zu Schubert, Goppingen 1971.
ZUNA, Milan, ĉeški dirigent i violinist (Novy Bydţov, 24. XI 1881 •—• Prag, 3. V 1960). Na Konzervatoriju u Pragu studirao violinu (J. Mafak) i kompoziciju (K. Knittl, K. Stecker) i zatim na Majstorskoj školi diplomirao iz violine kod O. Ševĉika. Kon certni majstor Lavovske filharmonije, zamjenik V. Zemaneka u Ĉeškoj filharmoniji i kazališni dirigent u Vinohradima. God. 1909—12 dirigent Zagrebaĉke opere, gdje je vodio i simfonijske koncerte. Nakon toga naizmjence je djelovao u Lavovu (1914 —19), Poznanu (1919—-20), Bratislavi (1920—23), ponovno u Lavovu (1923—26), Katovicama (1926—30) i Varšavi (1931 —32); 1933—43 bio je dirigent^ Praške opere (od 1939 zamjenik direktora). Nakon osloboĊenja Ĉeške utemeljio operu u Liberecu (1945—46), a 1946—51 bio je operni dirigent u Bratislavi. U njegovu repertoaru posebno mjesto pripadalo je operama ĉeš kih kompozitora. Kao koncertant na violini nastupao je još u poznoj starosti. God. 1955 dobio je poĉasni naslov narodnog um jetnika.
K. Ko.
768
ŢUPAN — ZVONAR
ŢUPAN, Alojz, klarinetist (Aumetz, Francuska, 20. V 1935 — ). Studij klarineta završio 1961 na Akademiji za glasbo u Ljub ljani (M. Gunzek); usavršavao se kod H. Dioneta u Parizu; do bitnik je studentske Prešernove nagrade. Ĉlan Simfonijskog or kestra RTV Ljubljana, od 1960 djeluje i kao komorni muziĉar (Pihalni kvintet RTV Ljubljana) i pedagog. U toku godina iz gradio je opseţan repertoar sa solistiĉkim, komornim i koncertantnim djelima za klarinet. Svojom tehniĉkom dovršenošću, ši rokim rasponom tonskog oblikovanja i muzikalnošću interpretaci je uvrstio se medu prve slovenske muziĉke umjetnike. Osim u zemlji gostovao je i u inozemstvu. K. Be. ŢUPAN (Suppan), Jakob Franĉišek, kompozitor (Schrotten, Gornja Štajerska. 27. VII 1734 — Kamnik; 11. IV 1810). Zvanjem uĉitelj; 1757 submagistar i 1760 magister i regens chori ţupne crkve u Kamniku. Spominje se i kao suradnik tamošnjeg društva sv. Cecilije (Accademische Confoederation Ste. Caeciliae); po nekim interpretacijama izmeĊu 1762 i 1765 takoĊer uĉitelj muzike u djeĉaĉkom sjemeništu P. P. Glavara u Komendi kraj Kamnika. Z. je autor prvog poznatog slovenskog opernog djela, Belin, na libreto P. Janeza Damascena Deva (tiskan 1780 u literarnom ĉasopisu Pisanice). Prema libretu opera se moţe oznaĉiti kao mitološko-alegoriĉna »fešta teatrale«, koja se oslanja na uzore P. Metastasija. Muzika se nije saĉuvala, ali se lako moţe pretpostaviti kako je izgledala. U Ljubljani i Novom mestu saĉuvana crkvena djela ukazuju na Ţupana kao na stvaraoca usko povezanog sa svakodnevnom muziĉkom praksom u crkvi. On piše za soliste, zbor (ad libitum), gudaĉe (bez viola) i orgulje, a mjestimice upotrebljava dva klavira ili roga. U stilskom se pogledu Ţupanova muzika uklapa u prelazno razdoblje iz rokokoa u klasicizam. U muziĉkoj formi zamjećuju se zaĉeci klasiĉne sonate (duet Egregie Doctor Paule, s ekspozicijom, kratkom provedbom i cijelom reprizom), a u stroţim liturgijskim oblicima pod utjecajem beĉke klasike arije, koncipirane na principima napuljske škole, potiskuju napredniji ansambli (Litanije u G-duru), koji se odlikuju takoĊer kompaktnim zborskim epizodama (Te Deum, Regina coeli — Salve Regina). Ţupanov kompozicijski slog je jednostavan i pregledan i po ĉestim paralelnim tercama i sekstama odaje izvjestan puĉki prizvuk. Kontrapunktskih postupaka, odnosno polifonije nema. Nadahnuta melodika koja teţi dopadljivosti najbolje odaje neospornu Ţupanovu muziĉku nadarenost, što dolazi osobito do izraţaja u njegovim crkvenim arijama i duetima na latinske i njemaĉke tekstove (osobito arija Begiesse mein Mund i duet Salve Jesu, pastor bone). Uz jednu generaciju mlaĊega J. K. Novaka Z. je središnja kompozitorska liĉnost u doba slovenskog prosvjetiteljstva i preporoda. DJELA. CRKVENA: Missa ex C; Te Deum; Lylhaniae in G; Regina coeli — Salve Regina; Salve Regina in A (izgubljeno); Egregie Doctor Paule; Jesu dulcis memoria; O gloriosa virginum sublimis; Salve Jesu, pastor bone; Begiesse mein Mund; Soli ich dich der Sonn' verghichen (fragment); O Maria zvann ich denke (fragment). LIT.: M. Pohlin, Bibliotheca Carniolae, 1803. — J. Jireĉek, Paul J. Šafafik's »Geschichte der siidslawischen Literatur«, Prag 1864. — L. Stiasny, Kamnik, 1894. — D. Cvetko, Odmevi glasbene klasike na Slovenskem, Ljubljana 1955. — Isti, Zgodovina glasbene umetnosti na Slovenskem, I, Ljubljana 1958. —■ Isti, Jakob Ţupan — zadnji predstavnik slovenskega glasbenega baroka, Zbor nik Akademije za glasbo, Ljubljana 1965. —■ J. Hofler, Glasbenozgodovinske najdbe XVIII. in XIX. stoletja v Novem mestu, Kronika, XV, 1967. — Isti, Tokovi glasbene kulture na Slovenskem od zaĉetkov do 19. stoletja, Ljubljana 1970. J- Her.
ZURLA (surla, ţurna), sviraljka s dvostrukim jeziĉkom i ĉunjastom dupljom tipa oboe; najviše se upotrebljava u Makedo niji i Albaniji. Izra Ċuje se u dvije veli ĉine : mala (do 35 cm) i velika (do 60 cm) i to od javorova drveta, tokarenjem, a meĊu sobno se razlikuju sa mo po broju rupa —• glasnica. U gornji dio zurle uglavljen je šupalj djelić — slavec (slavik). U gornji dio slavca usaĊuje se du ţa limena cjevĉica s popreĉnom limenom ploĉicom pri vrhu — mednik. U gornji dio meĊnika uvlaĉi se pi sak od ševara, omo tan koncem, na gor njem dijelu širok i splošten. S prednje Zurle i tapan strane z. imaju 7 ru-
I
pica (vraţalki) za prebiranje. Na donjem su kraju ruf i to na malim zurlama 2 sprijeda i po jedna sa strane likim zurlama 3 sprijeda i po 2 sa strane. Na straţ cijevi nalazi se rupa za palac. U zurle obiĉno sviraju d jedan od njih izvodi napjev, a drugi ga prati izvodećii dominantu. Njihovu svirku ĉesto prati tapan. LIT.: B. Širola, Sopile i zurle, Zagreb 1932.
ZUR MUHLEN, Raimund von, njemaĉki pje (imanje u Livonskoj Pokrajini, 10. XI 1854 — Wistoi tory, Stevning, Sussex, 9. XII 1931). Studirao pjevar linskoj Visokoj muziĉkoj školi, u Frankfurtu na Majni k( hausena i u Parizu kod R. Bussinea. Od 1905 pjevaĉ] u Engleskoj, do 1925 u Londonu, a zatim u Stevningu vladao umjetnošću Lieda, kojoj se iskljuĉivo posvetio, u povijesti poĉeo prireĊivati veĉeri solo-pjesama, otkr kalnu liriku F. Schuberta, kojega su solo-pjesme uprave zaslugom postale temeljima vokalnih koncertnih proj vanredna jasnoća izraţavanja te posvemašnje stapar tona bile su glavne odlike njegovih kreacija. LIT.: G. Newberry, Raimund von Zur Miihlen, Music and I — H. Kuhner, Raimund Zur Muhlen, MGG, XIV, 1968. — D. v. Der Sanger R. v. Zur Muhlen, Hannover -Dohren 1969.
ZUSCHNEID, Karl, njemaĉki klavirski pedagoj i kompozitor (Oberglogau, Šleska, 29. V 1854 — X VIII 1926). Studirao na Konzervatoriju u Stuttgartu; i muziĉki nastavnik u Gottingenu (1879—89), Mind furtu; 1907—17 bio je direktor Visoke muziĉke škole u N (od 1914 profesor). ! DJELA. INSTRUMENTALNA: Korner tstiick za violinu' varijacije za gudaĉe; improvizacije za gudaĉe; sonatina za violini sonatine, 30 etida i dr. za klavir. — VOKALNA. Kantate; Hern freier; Die Zollern und das Reich i Unter den Sternen. Za zbor i du] mente: Lenzfahrt i Sangergebet. Weihnac]itshymne za sopran, zb( zborovi; solo-pjesme. ■— INSTRUKTIVNA: Theoretisch-praktis schnle (2 sv.), 1903 (brojna nova izd.); Methodischer Leitfaden fiir de terricht, 1904 (više novih izd.); Die Technik des polyphonen Spieh glicJie Klavierubungen ; Lehrgang des Klavierspiels fiir Erzvachsene; des Klavierspiels und der allgemeinen Musiklehre. — IZDANJA: zbi zbirke klavirskih kompozicija. LIT.: P. Hauschild, Karl Zuschneid, MGG, XIV, 1968.
ZUTH, Josef, austrijski muzikolog i gitarist ĉeški jetla (Rvbafe, Karlovv Vary, 24. XI 1879 — Beĉ, 30. V Ĉinovnik na ţeljeznici; studij muzikologije s doktorate 1919 na Beĉkom univerzitetu (G. Adler, A. Koczirz). uĉitelj gitare na beĉkoj školi Urania i od 1925 docent goškom institutu. Od 1921 izdavao muziĉki ĉasopis der Arbeitsgemeinschaft zur Pflege und Forderung des spiels (od 1922 pod imenom Zeitschrift fiir die Gitarre kao Musik im Haus, 1928 rubrika u Der neue Pflug). i muziĉkom kritikom. Izvrstan pedagog, stekao je velik za ponovno oţivljavanje muzike za gitaru. Kao muzikol vao je muziku za gitaru i njezinu povijest. DJELA. SPISI: Simon Molilor und die VCiener Gitarristik u sertacija), 1919; Padagogik des Gitarrenspiels, Die Quelle, 1926; 1. Laute und Gitarre, 1926—28; Die Mandolinhandschriften in der B Gesellschaft der Musikfreunde in Wien, ZFMW, 1931—32 i dr. — . TIVNA: Das kiinstlerische Gitarrenspiel, pddagogische Studien, l< 1920); Die Gitarre, Spezialstudien auf theoretischer Grundlage (6 svv F. Carullis Gilarrenschule (nova obradba, 10 sv.), 1921—2^',Volks tarrenschule, 1922; Schule fiir die Mandoline (sa C. H. Hohmann oko 1930. — Obradbe i nova izd. djela za gitaru, za pjevanje i gitai i violinu. LIT.: J. Pilz, Dr. J. Zuth, Musikpadagogische Zeitschrift, : Koczirz, In Memoriam J. Zuth, ZFMW, 1931—32. — K. Prusik Werken fiir die Gitarre. Zu seinem 75. Geburtstag, Der Gitarrenfi — H. Radke, Josef Zuth, MGG, XIV, 1968.
ZVONAR, Josef LeopolĊ, ĉeški teoretiĉar, muziĉki zborovoĊa i kompozitor (Kublov kraj Berouna, 22. I Prag, 23. XI 1865). Studirao na Orguljaškoj školi u 1 F. Pitsch, F. Blaţek); 1844—60 u tom zavodu asistent, orgulja i koralnoga pjevanja; 1860—62 direktor muzi' voda Sofijina akademija; 1863—65 uĉitelj pjevanja na vojaĉkoj školi; od 1864 takoĊer regens chori crkve sveti stva. Z. je jedan od osnivaĉa novije ĉeške muziĉke p Ţivo sudjelovao kao organizator u buĊenju ĉeške r muzike i pisao ĉeške zborove i pjesme; meĊutim, n: su mu klavirska i komorna djela. DJELA. Nekoliko orkestralnih uvertira. — KOMORNA: kit klavirski kvartet; klavirski kvintet. — Tri sonate i druga djela za kla GULJSKA: 4 sonate; 6 pastoralnih preludija i dr. —■ Opera Zdboj. — NA: kompozicije uz pratnju orkestra; balada Bradlec; romanca Bli za sole i zbor; zborovi na ĉeške i njemaĉke tekstove; solo-pjesme. kompozicije. — SPISI: Zaklady harmonie a zpevu, 1861; Theoreticl škola piana i dr. — Izdao Hudebni pamdtky ĉeške (4 sv.), 1862—64 LIT.: E. Axman, J. L. Zvonar, ĉasopis Moravskeho musea, — F. Kneidl, J. Patera, K. Kazda i dr., Jubilarna publikacija J. L zborniku Podbrdsky kraj, II, Beroun 1924—25 (s popisom djela i Št'astnd, J. L. Zvonaf (disertacija), Prag 1952. — M. Poltolka, Jos Zvonaf, MGG, XIV, 1968.
ZVONĈIĆI — ZVUK ZVONĈIĆI (engl. chime [bells], franc. carillon, njem. Glockenspiel, tal. campa-nelli, campanette), instrument iz skupine udaraljki. Sastoji se od pravokutnoga ormarića za rezonanciju i niza ĉeliĉnih ploĉica (najmanje 25) poredanih u kromat-skome slijedu. Udaranjem dvaju batića po ploĉicama dobiva se jasan i svjetao ton. Opseg instrumenta obuhvaća najĉešće nešto više od dvije oktave, a u SAD i do 6 oktava. Dionica zvonĉića notira se oktavu dublje od realne visine tonova (-> Carillon). ZVONIMIR, prvo hrvatsko ZVONĈIĆI pjevaĉko društvo u Splitu, ute meljeno 19. IV 1884, koje je već 5. VII iste godine javno nastu pilo sa 56 ĉlanova. Osnovano u jeku narodnoga preporoda, a nakon što je splitska općina prešla u hrvatske ruke (1882), društvo je odigralo veoma vaţnu kulturno-politiĉku ulogu. Pod vodstvom vrsnih dirigenata, meĊu kojima su bili Jakov Temec (1884—86), F. S. Vilhar (1886—89), N. Faller (1889—91), V. Rosenberg-Ruţić (1891—95), J. Hatze (1905—14), Ć. M. Hrazdira (1914 —26) i B. Papandopulo (1935—38), Z. je bio u središtu splitskoga muziĉkog ţivota. Osim samostalnih vokalnih i vokalno-instrumentalnih koncerata, društvo je prireĊivalo i operne predstave, a od 1921 vodilo je neko vrijeme i vlastitu muziĉku školu. Veoma je ţivu aktivnost Z. razvio pod upravom B. Papandopula, kada je izvoĊenjem njegova oratorija Muka gospodina našega Isukrsta za soliste i muški zbor a cappella (1935) dosegao i jedan od svojih najviših umjetniĉkih vrhunaca. Društvo je prestalo radom za Drugoga svjetskog rata. K. Ko. ZVONO (engl. bell, njem. Glocke, franc. cloche, tal. campand), 1. jedna od najstarijih i najraširenijih metalnih idiofonih udaraljki. Saĉuvani preteĉe metalnih zvona potjeĉu iz kamenoga doba (Etiopija). Najstariji primjerci manjih ruĉnih zvona izraĊeni su u Kini u drugom tisućljeću pr. n. e. Veća zvona lijevala su se u Rusiji i Egiptu od IX st. pr. n. e. Zvona mogu biti i sasvim sićušna (nakit) i divovskih razmjera, teška desetke, pa i stotine tona (najveće je zvono na svijetu moskovski Car Kolokol promjera 7,04 m, teţine oko 198 tona, izliveno 1734). Zvona se redovito lijevaju iz bronĉane legure; u davnoj prošlosti, a i u novije se vrijeme gdjekad izraĊuju iz peĉene zemlje (porculana) ili ţeljeza, a naroĉito skupocjeni primjerci su od zlata i srebra (u starom Egiptu). I oblik zvona takoĊer je promjenljiv. Najstariji primjerci su ĉunjaste osnove (poput glave šećera), zatim valjkasta oblika srod-
M; iL^ -
769
nog obliku pletene košnice. U doba gotike z. postepeno poprima današnji oblik. Vanjski plašt zvona ĉesto je ukrašen ornamentima, zavjetnim znakovima i napisima. Ton se na zvonu proizvodi ili udaranjem izvana o zvono koje mirno visi (u Aziji) ili pomoću klatna montiranog u zvonu, koje udara o plašt zvona kad se ono zanjiše. Visina i kvalitet tona ovisi o veliĉini zvona, njegovom obliku, kvaliteti legure i mjestu udarca. Akustiĉki je ton zvona priliĉno sloţen; sastoji se od osnovna tona proizvedena udarcem klatna i parcijalnih tonova koji su rezultat titranja cijelog zvona. Konaĉni zvuk je sinteza osnovnog tona na koji je zvono ugodeno, i nekoliko ĉlanova njegova parcijalnog niza. Kod starijih zvona u obliku glave šećera ili košnice parcijalni tonovi su izrazito disonantni; konstruktivne osobine zvona novije produkcije omogućavaju isticanje harmonijskih ĉlanova parcijalnoga niza. Zvona su se od najstarijih vremena upotrebljavala u naj-razliĉitije svrhe. Zbog snaţnog prodornog tona, koji se daleko ĉuje, oduvijek su bila vaţan instrument za signalizaciju; njihovu je zvuku pridavana i magiĉna moć (vjerovanje da razgoni demone, ĉuva stoku, spreĉava tuĉu i si.); upotrebljavaju se i pri vjerskim obredima, svjetovnim sveĉanostima itd. Prouĉavanjem povijesti, naĉina lijevanja i akustiĉkih ose-bina zvona bavi se -> kam-panologija. 2. U orkestru se zvona nadomještaju nizom dugaĉkih cijevi razliĉite duljine, koje slobodno vise i o koje se udara u njihovim gornjim dijelovima batom ZVONA u orkestru (neki orkestri imaju u tu svrhu posebne ureĊaje s tipkama). Najb61ji zvukovi dobivaju se u opsegu G-d1. U nekim posebnim sluĉajevima (R. Wagner, Parsifal; G. Puccini, Toscd) zvuk zvona se oponaša i na druge naĉine. LIT.: A. Roccha, De campanis commentarius, Roma 1612. —J. G. Hahn, Kampanologie, Erfurt 1802. —• G. S. Tyack, A Book about Bells, London 1898. — A. BallaĊori, I Sacri bronzi, Milano 1908. — H. OnoannuumuKoe, ItaopHH KoJiOKOJiOB, MocKBa 1912. — K. Walter, Glockenkunde, Regensburg 1913. — J. Biehle, Theorie des Kirchenbaues und Glockenkunde, Wittenberg 1913. — Isti, Die Analvse des Glockenklangs, AFMW, 1919. —■ P. Griesbacher, Glockenmusik, Regensburg 1927. •— H. Lobmann, Das Glockenideal, Berlin 1928. — S. N. Coleman, The Bode of Bells, London 1938. — K. Doĉkal, Naša zvona i njihovi lijevaoci, Zagreb 1942. — Th. Fehn, Kleine Glockenkunde, Speyer 1947. — C. Mahrenholz, Glockenkunde, Kassel 1948. — E. Morris, Tintunnabula, Small Bells, London 1949. —■ Isti, Bells of AU Nations, London 1951. — H. Hickmann, Zur Geschichte des Altagvptischen Glocken, Musik und Kirche, 1951. — T. Ingram, Bells in England, London 1954. — H. Reinecke, Untersuchungen iiber die Klangablaufe angeschlagener Glocken, AFMF, 1955. — II. Hickmann i C. Mahrenholz, Glocken, MGG, V, 1956. — W. Ellerhorst, Handbuch der Glockenkunde (obj. G. Klaus), Weingarten I9S7 - — S. B. Parry, The Story of Handbells, Boston 1957. — A. Weissenback i J. Pfunder, TSnendes Erz. Die abendlandische Glocke als Toninstrument und die historischen Glocken in Oesterrdch, Graz i Koln 1961. A. To.
ZVUĈNI DOGAĐAJ (njem. Klangereignis), u suvremenoj muzici, pojam za neko zvuĉno zbivanje samo za sebe, koje dobiva svoje puno znaĉenje tek u odnosu na stanja što mu prethode i slijede, a u kojima se ništa ne dogaĊa. Prema tome se zvuĉni dogaĊaji najoĉitije pojavljuju u punktualnoj muzici u obliku izoliranih tonova, odijeljenih medu sobom pauzama (-> Punktualizam). LIT.: U. Dibelius, Moderne Musik 1945—1965, Munchen 1966.
Zvona, minijatura iz XV st. Brevijar iz Kampora, Rab
ZVUĈNIK (megafon), elektroakustiĉka sprava koja pretvara elektriĉne titraje akustiĉne frekvencije u zvuĉne valove. Prema principu kako se vrši to pretvaranje postoji dinamski (najrašireniji), zatim elektromagnetski, konĊenzatorski i kristalni z. ZVUĈNI OBJEKT -> Konkretna muzika ZVUĈNI SPEKTAR, sastav parcijalnih tonova koji odreĊuje -> boju tona (-> Akustika, -> Alikvotni tonovi, -> Sinus-ton, -> Šum). ZVUK (engl. sound, franc. son, njem. Klang, tal. suono). Izmjeniĉne periodiĉne promjene fiziĉkoga stanja nekog tijela (titranje), koje se šire od izvora odreĊenom brzinom i frekvencijom izmeĊu 20 i 20 000 Hz, stvaraju zvuĉne valove koji u uhu nadraţuju slušni ţivac i izazivaju osjet zvuka. Te promjene nastaju jedna kao posljedica druge i traju paralelno dalje zajedno povezane odreĊenim zakonitostima, koje ovise o karakteristikama sredstva, u kojem se valovi šire i o vrsti valova. U plinovima i tekućinama zvuĉni valovi su longitudinalni (ĉestice sredstva titraju u pravcu širenja zvuka), a u krutim tijelima oni su longitudinalni i transverzalni (ĉestice sredstva titraju okomito na pravac širenja zvuka).
770
ZVUK
Titraji frekvencije manje od 20 Hz daju infrazvuk; ultrazvuk pak stvaraju titraji s frekvencijom većom od 20 000 Hz. I infrazvuk i ultrazvuk iste su prirode kao i z. i za njih vrijede isti zakoni, pa su s njima i obuhvaćeni pod zajedniĉkim nazivom z. Prema naĉinu promjene fiziĉkoga stanja tijela koje titra zvukovi se dijele na jednostavne i sloţene. i SPEKTAR JEDNOSTAVNOG ZVUKA Jednostavan z. je pravilna sinusoidalna promjena gustoće nekog tijela kod koje, osim osnovnog titranja, postoji niz slabijih titranja viših frekvencija (komponente osnovnoga zvuka) razliĉitih amplituda i faza titranja. Te su gornje frekvencije cjelobrojni mnogokratnici frekvencije osnovnoga R SLOŢENOG ZVUKA titranja. Sloţen z. se na grafikonu predoĉuje linijskim spektrom. Sve periodiĉne promjene daju zvukove odreĊene frekvencije (visine), tj. —> tonove. Kad promjene nisu periodiĉne, one se prikazuju nizom komponenata kontinuirano rasporeĊenih u cijelom podruĉju frekvencija. Grafiĉki je to kontinuirani spektar, a naše uho registrira istodobno sve komponente audiofrekventnoga podruĉja i prima ovakav z. neodreĊene frekvencije kao šum. Brzina zvuka je brzina mjerena u Spektar zvuka i šuma metrima u sekundi (m/s) kojom se kroz neko sredstvo šire promjene uzrokovane izvorom, odnosno kojom se šire zvuĉni valovi. U plinu ona ovisi o atmosferskom tlaku (p 0) i gustoći sredstva (p 0) kroz koji se zvuk širi, a faktor proporcionalnosti je omjer specifiĉnih toplina plina uz konstantan tlak i uz konstantan volumen (k) (c 2 = k p„/p 0 = = kRT0). Za zrak i gotovo sve plinove omjer atmosferskog tlaka i gustoće pri konstantnoj temperaturi je stalan. Promjenom temperature mijenja se i brzina zvuka. Pri sobnoj temperaturi ona je 344 m/s, a pri temperaturi t = o°C je 331 m/s. Za temperature koje nisu daleko od o°C, dakle za one koje se u praksi najĉešće javljaju, brzina zvuka moţe se izraĉunati prema: c t = 331 + + 0,6 t m/s. U tekućina i ĉvrstih tijela brzina zvuka odreĊena je elastiĉnim svojstvima i gustoćom sredstva (c 2 = E/p). Kod prosjeĉne temperature t = I3°C brzina zvuka u vodi iznosi 1441 m/s, a kod metala, keramike, drva i plastiĉnih materijala izmeĊu 3000 i 5000 m/s. Intenzitet zvuka u zvuĉnom polju na odreĊenoj udaljenosti od izvora zvuka jednak je energiji koja u jedinici vremena proĊe kroz jedinicu površine postavljene u toj udaljenosti okomito na pravac širenja zvuka. On je jednak: I = = p2/p • c za razliĉite vrste zvuĉnih valova. Za sferne valove, meĊutim, taj obrazac vrijedi samo za veće udaljenosti od izvora zvuka. Slabljenje jaĉine zvuka nastaje zbog gubitaka energije u samom sredstvu. Ti su S 0.0002
bici sloţene prirode i zbog toga se teoretski zakoni u praksi samo
gu-
RELATIVNA VLAŽNOST UZDUHA NA 201:
djelomice potvrĊuju, pa se danas na tom podruĉju najĉešće koriste rezultati postignuti mjerenjem. Gubici energije posljedica su viskoznosti sredstva, odvoĊenja topline i rezonancije u molekulama. Viskoznost nastaje kao posljedica sile trenja meĊu molekulama sredstva. Gubici su manji kod plinova i rastu s povećanjem frekvencije (najveći su dakle za ultrazvuk). Prelaţenje topline s mjesta zgušćivanja na mjesto razreĊivanja uzrokuje takoĊer slabljenje jaĉine zvuka. Ti su gubici osobito veliki kod dobrih vodiĉa topline. Najveći gubici audiofrekventnog podruĉja u zraku nastaju zbog rezonancije u molekulama sredstva, kroz koje se z. širi. Pri tome vodena para u zraku djeluje kao katalizator. Slabljenje zvuka (opadanje intenziteta) izraţava se: I = I oe~mx (/ = intenzitet poslije prevaljenog puta x, /„ = poĉetni intenzitet, m koeficijent slabljenja po jedinici duţine). Praktiĉki pojava slabljenja jaĉine zvuka vaţna je istom kod zvuka frekvencije veće od 1500 Hz. Zavisnost koeficijenta slabljenja zvuka o vlaţnosti zraka i frekvencije
Odbijanje (refleksija) zvuka. Kad zvuĉni val šireć odreĊeno sredstvo naiĊe na neko drugo sredstvo, on njega odbiti; ta pojava naziva se odbijanje ili refleks Zvuĉni valovi odbijaju se samo djelomiĉno, nikada jer se dio akustiĉke energije troši na širenje zvuĉnih v; novo sredstvo. Kod odbijanja zvuĉnih valova vrijede i kao i kod odbijanja svakoga valovitog gibanja. Odnc energije (intenziteta), koja se odbija, i one energije k na granicu izmeĊu dva sredstva, zove se koeficijent oc matematiĉki se izraţava: r = I r /IĊ. Vaţniji je od r fidjent apsorpcije (upijanja), tj. odnos apsorbirane zvuĉn i energije kojom zvuĉni valovi udaraju u granicu izr sredstva. On je jednak: a = Ia/IĊ. Prema zakonu o energije mora biti IĊ = I r + Icc, pa je prema torm = ----------- = i — •— ili: a = i — r. Zidovi prostorija a] IĊ Id zvuĉne valove iz svih pravaca i zato je stvarni koeficijent; srednja vrijednost svih koeficijenata apsorpcije za sv< kutove upadanja zvuĉnih valova. No, kako na apsorpc: i teţina, elastiĉnost, debljina i drugi materijali iza zida i teško je raĉunom saznati veliĉinu apsorpcije, pa se za liĉina odreĊuje neposrednim mjerenjem. Lom (refrakcija) zvuka je promjena pravca širenjs valova, uzrokovana razliĉitim brzinama širenja valova ĉitim slojevima sredstva kroz koji z. prolazi. Pri lom širenja se savija u jednom smjeru i prestaje biti pravac laţi okomito iz izvora. Lom se najĉešće javlja kao poslj( lika u temperaturi pojedinih slojeva zraka ili zbog jake u slobodnom prostoru. Lomom se tumaĉi i neobiĉna pojava pojas šutnje. Kod jakih eksplozija detonacija se neke udaljenosti, kada zbog ugrijanog sloja zraka dola: vijanja valova prema hladnijem sloju, odnosno do loma zemlje prema atmosferi. Na toj udaljenosti nastaje t£ šutnje, koji se prekida na onom mjestu, gdje se zvuĉni hladnijim slojevima atmosfere lome ponovno prema zerr toga se u većoj udaljenosti zvuk detonacije opet ĉuje. loma zvuka je dosta teško i zamršeno. Vrši se akustiĉkitn j s ugljiĉnim dioksidom i izvorom visoke frekvencije, z. prima osjetljiv mikrofon, a mjerenja se vrše elektriĉnim instrumentima. Ogib (difrakcija) zvuka. Z. moţe promijeniti pravs savijajući se oko neke zapreke. Tada nastaje ogib (c zvuka. Ako je valna duţina zvuka u relaciji prema dirr zapreke velika, z. će zapreku zaobići i njegova će jakost biti ista kao i prije. Ako je, meĊutim, valna duţina zvul> z. zapreku zaobilazi teţe i zbog toga iza ogiba njegova jako U tom sluĉaju prostor iza zapreke nalazi se u tzv. zvuĉi Izvori zvukova koji se primjenjuju u muziĉkoj praksi su i umjetni. Prirodni izvor je vokalni instrument, grlo. grlo proizvodi sloţen z.; njegova visina (frekvencija) napetosti glasilnica, a jakost o brzini strujanja zraka mec nicama. Djelovanje govornog organa ekvivalentno je ra tronskog oscilatora. Kod muškarca je frekvencija osnovn izmeĊu 80 i 400 Hz, a kod ţena izmeĊu no i 700 Hz. frekvencija u kojem se nalaze sve najvaţnije komponent proteţe se i za muškarce i za ţene do 6000 Hz. Umjet zvuka su razliĉiti mu__ , ziĉki instrumenti. Oni proizvode šumove ili tonove s nizom komponenata razliĉitih po veliĉini i frekvenciji. Tonovi muziĉkih instrumenata imaju naglašenu skupinu gornjih frekvencija sa znatno jaĉim amplitudama od osnovnog tona. Osnovni tonovi instrumenata Prikaz analogije izmeĊu govornog o elektronskog oscilatora nalaze se u podruĉju frekvencija izmeĊu 25 i 4000 Hz, a podruĉje gornjih tonova se do 14 000 Hz, pa i više. Izobliĉenje (distorzija ili deformacija) zvuka. Kad z. od izvora do instrumenta za registraciju promijeni jaĉir ili dobije nove komponente zbog nesavršenosti prela2 stema, nastaje izobliĉenje (distorzija ili deformacija) zv muziĉku praksu taj je fenomen vaţan kod snimanja i 1 ciranja muzike, kod kojih je potrebno saĉuvati vjernu boji Muzika bez dubokih tonova gubi izraţajnost, a bez vise dostaju joj karakteristiĉne boje instrumenata. Kako ona, m
ZVUK prirodnije zvuĉi bez visokih nego bez dubokih tonova, to za vjernu reprodukciju ipak nije potrebno prenositi cijeli opseg audiofrekventnih titraja, iako ureĊaji visoke kvalitete reprodukcije mogu primati 15 000 Hz. 100 200 500 1000 Spektar govora Snimanje zvuka. Svaki postupak u kojem se preko elektroakustiĉ-kih pretvaraĉa konzervira z. tako da se odmah ili poslije nekog vremena moţe opet drugim elektroakustiĉkim pretvaraĉima
777
vrpcu. Kod svih se film, koji se pokreće stalnom brzinom, osvjetljuje snopom svjetlosti promjenljiva intenziteta. Promjena intenziteta svjetlosti odgovara promjeni titranja akustiĉkih valova koji se snimaju. Optiĉki snimljena slika zvuka reproducira se sistemom ZVUČNIK
PROREZ
Princip reprodukcije optiĉki snimljenog zvuka
pretvaraĉa, koji najprije preko fotoćelija pretvaraju svjetlosne oscilacije u elektriĉne, a zatim preko zvuĉnika i razliĉitih ureĊaja za pojaĉavanje zvuka pretvaraju elektriĉne titraje u zvuĉne valove. Kod magnetskoga snimanja zvuka pretvaraju se akustiĉki valovi preko mikrofona u elektriĉne niskofrekventne titraje, koji mijenjaju jakost magnetskog polja. Te promjene jakosti upisuju se u sloj feromagnetiĉkoga praha na pokretnoj plastiĉnoj vrpci (magnetofonska vrpca). Reprodukcijom pretvaraju se te promjene jakosti magnetskog polja u elektriĉne oscilacije putem indukcije, a zatim pomoću zvuĉnika u akustiĉke valove (->• Magnetofon). Premda je već Pitagora (oko <~ 550) sistematski prouĉavao razliĉite zvukovne GLAVA ZA BRISANJE fenomene, nauka o
SOPRAN ALT itNOF BARITON VIOLINA I VIOLA VIOlONCFin KONTF ABAS HARF \ Gl
ARA BANJO .LAVIR TRU
3LJA
POZAUNA BAS '07At JNA FRANCUSKI ROG BAS TRUBLJA | 1
PICCOL FLAUTA O SOPRAN KLARINET
GLAVA ZA UPISIVANJE
prirodi
ALT Kl ARINET I 3AS KLARINET SOPRAN SAKSC FON
HARMONIKA ORGULJE EL EKTRIČNE ORGULJ K ;ILOFON
B BANJ L
i .
2 10' Hz —•-
i
3
3
1 i
10'
, c
Spektar muziĉkih instrumenata
reproducirati, naziva se snimanje zvuka. Najĉešće se primjenjuju mehaniĉko, optiĉko i magnetsko snimanje zvuka. Kod mehaniĉkog snimanja noţ (najĉešće elektromagnetski i elektrodinamski) vi-brira i ujedno se tran-slatorno giba urezujući trag u neku ĉvrstu materiju. Na taj naĉin on stvara mehaniĉku sliku LIJEVAK zvuĉnih valova, koji su doveli do vibracije noţa. Tako se snima muzika KRETANJE npr. na gramofonske PLOČE ploĉe. Pri reprodukciji ponavlja se cijeli taj postupak Mehaniĉko
daGLAVA ZA REPRODUKCIJU
Prikaz magnetskog upisivanja i reprodukcije zvuka
ENGLESKI ROG AKORDEON
i
u
našnjem obliku poĉinje istom radovima G.
ALT SAKSOFON TENOR SAKSOFON IARITON SAKSOFON BA S SAKSOFON OBOA
0
zvuka
snimanje
zvuka
pomoću
toĉnog
urezivanja na ploĉu obrnuto; urezani trag izaziva vibracije igle, koja se po njemu kreće (-> Gramofon). Optiĉko snimanje je pronaĊeno i usavršeno za potrebe zvuĉnoga filma. Ima više naĉina za optiĉko upisivanje tona na filmsku IZVOR SVJETLOST! TRANSVERZALNI
VPOMIČNA BLENDA
Optiĉko upisivanje s pomiĉnim zaslonom (blendom)
Tonska vrpca kod optiĉkog upisivanja zvuka
Galileja (1564— 1642). U njegovo doba — kao reakcija na srednjovjekovno mistiĉno - simboliĉko gledanje na sve prirodne pojave pa tako i na zvukovne manifestacije — izgraĊuju se temelji moderne akustiĉke znanosti. Velik doprinos toj nauci dali su i Ch. Huygens (1629—1695) i /. Nezvton (1645—1727). U XVII st. prvi put je izmjerena brzina zvuka. Uĉinio je to 1636 M. Mersenne. Cagniard de la Tour konstruirao je na poĉetku XIX st. sirenu kojom je odreĊivao broj titraja, odnosno frekvenciju i time apsolutnu visinu pojedinoga tona (-> Sirena). Za daljnji razvoj nauke o prirodi zvuka vaţno je djelovanje G. 5. Ohma, J. B. J. Fouriera i nadasve H. Helmholtza. Suvremena elektro-akustika u mnogome je upotpunila naše spoznaje o zvuku (-> Akustika). LIT.: D. C. Miller, The Science of Musical Sound, New York 1916 (II izd. 1922). — E. Schumann, Die Phvsik des Klanges, Berlin 1929. — E. Trendelenburg, Klange und Gerausche, Berlin 1935. — A. T. Jones, Sound, New York 1937. — D. C. Miller, Sound Waves, Their Shape and Speed, New York 1937. — E. G. Richardson, Sound (IV izd.), London 1944. — A. Wood, The Phvsics of Music, London 1944. — J. J. Matras, Le Son, 1948. — LI. S. Lloyd, Music and Sound (II izd.), Oxford 1951. — F. Winckel, Klangwelt unter der Lupe, Berlin i Wunsiedel 1952 (II preraĊeno izd. pod naslovom Phanomene des musikalischen Horens, 1960). — H. P. Reinecke, Experimentelle Beitrage zur Psvchologie des musikalischen Horens, Hamburg 1964. — V. Rahlfs, Die Klange (di sertacija), Hamburg 1966. A. Ku.
ZVUK, 1. muziĉki ĉasopis koji je 1932—36 izlazio u Beogradu kao mjeseĉnik. UreĊivala ga je Stana Ribnikar. Uredniku je uspjelo okupiti velik broj vrsnih suradnika meĊu muziĉarima iz cijele Jugoslavije ĉiji su zanimljivi i raznovrsni prilozi naĉinili Z. jednim od najuglednijih muziĉkih ĉasopisa što su se do danas pojavili na jugoslavenskom teritoriju. Bio je to tip standardne muziĉke revije s rubrikama koje su pratile ne samo muziĉki ţivot zemlje u svim njezinim manifestacijama nego i vaţne muziĉke pojave u inozemstvu. U ĉasopisu su dolazile do izraţaja raznolike ideološke tendencije, ali je osnovni njegov program bio progresivno usmjeren, o ĉemu svjedoĉe prvenstveno ĉlanci V. Vuĉkovića i P. Markovca. 2. Glasilo Saveza organizacija kompozitora Jugoslavije, utemeljeno 1955. UreĊuje ga redakcijski odbor, a glavni su urednici bili Stana Durić-Klajn (1955—66; brojevi 1—66), Vlastimir Periĉić (1966; 67—70) i Zija Kuĉukalić (od 1967). Ĉasopis je 1955—66 izlazio u Beogradu; od 1967 sjedište mu je u Sarajevu, a izdaje ga Udruţenje kompozitora BiH. Kao i raniji ĉasopis istoga imena i ovaj je standardnog tipa; karakter mu je općejugoslavenski, a tretira široku problematiku kojoj pristupa i struĉno i znanstveno-popularno; redovito donosi bogat feljton, s obilnim prikazima muziĉkoga ţivota u svim većim
772
ZVUK — ZYLIS-GARA
jugoslavenskim gradovima. Uredništvo je zainteresiralo zaista velik broj muziĉara za suradnju, pa je dosad u Zvuku objavilo svoje ĉlanke više od 200 suradnika iz svih jugoslavenskih republika i pokrajina, preteţno iz mlade generacije. Z. redovito donosi analize novih djela jugoslavenskih kompozitora i njihove muziĉke portrete, a osobitu paţnju obraća što iscrpnijem prikazu muziĉkih kongresa i festivala u zemlji. Veoma su znaĉajni i brojevi posvećeni obljetnicama roĊenja i smrti istaknutih domaćih i stranih muziĉara, kao i godišnjicama naše narodne revolucije i Saveza komunista Jugoslavije. Ĉasopis je tribina i ogledalo strujanja koja su se u jugoslavenskoj muzici pojavila u razdoblju nakon Drugoga svjetskog rata. Posebnu dokumentarnu vrijednost za upoznavanje muziĉke kulture jugoslavenskih naroda ima dvobroj 77—78, namijenjen Internacionalnom muzikološkom kongresu 1967 u Ljubljani, u kojem je dan saţet ali veoma informativan pregled jugoslavenske muzike. LIT.: D. Cvetko, Uz stoti broj »Zvuka«, Zvuk, 1969, 100. — K. Kovaĉević, Jugoslavenska muziĉka revija »Zvuk«, zbornik Saveza kompozitora Jugoslavije 1950—1970, Beograd 1970. K. Ko.
ZWEERS, Bernard, nizozemski kompozitor (Amsterdam, 18. V 1854 — 9. XII 1924). Studirao na konzervatorijima u Amsterdamu i Leipzigu (Jadassohn). Od 1882 u Amsterdamu zborski dirigent, a 1895—1922 profesor kompozicije na Konzervatoriju. Z. ide u red najboljih holandskih kompozitora svoga doba; iskorišćujući Wagnerov orkestralni jezik, nastojao je holandsku
rr.uziku osloboditi sentimentalnosti Mendelssohnovih sljec i udariti joj nacionalni peĉat. Bio je izvrstan pedagog. DJELA. Tri simfonije: I, 1881; II, 1883 i III, Aan mijn Vaierlan. uvertira Saskia, 1906. — Scenska muzika za Vondelovu dramu Gijsbr Aemstel, 1894. — Kroningscantate, 1898; djeĉja kantata St. Nicolasfe aan de Schoonheid za soliste, zbor i orkestar, 1909; Kosmos (psalam 104" i orkestar; Ons HollanĊsch za muški zbor i orkestar; solo-pjesme. — Mi: crkvene kompozicije. LIT.: H. Rutters, Bernard Zweers, Mans en Melodie, 1949. — E Bernard Zvveers, MGG, XIV, 1968.
ZYLIS-GARA, Teresa, poljska pjevaĉica, sopran (Li row kraj Vilniusa, 23. I 1936 ■— ). Studij pjevanja završil na Muziĉkoj akademiji u Lodţu (Olga Ogina); na opera zornici debitirala iste godine u Krakovu kao Halka (Moni God. 1966—-70 ĉlanica Njemaĉke opere na Rajni u Diissi i Duisburgu, a od 1972 solistica je Drţave opere u Beĉu maĉke opere u Berlinu. U kratko vrijeme ostvarila blistav jetniĉku karijeru, što je potvrdila nastupima na prvim evn opernim pozornicama, kao i od 1969 na Metropolitanu u New' U njezine velike kreacije idu Grofica, Donna Elvira i I (Mozart, Figarov pir, Don Giovanni i Ĉarobna frula) Leo Violetta (Verdi, Trubadur i La Traviata), Oktavijan i Kom] (Strauss, Ariadna na Naksosu) i dr. Posebno se istiĉe ni certnom podiju, kao interpret Bachovih djela, ali i Hane oratorija i Brahmsovih solo-pjesama. Snimila je i više { fonskih ploĉa.
ŢABĈIĆ-HESICf, Zdenka, pjevaĉica, sopran (Sveta Jana, 4. XII 1931 —). Pjevanje uĉila kod Marije Borĉić i na Muziĉkoj akademiji u Zagrebu kod I. Lhotke Kalinskog, gdje je diplomi rala 1959; na opernoj pozornici debitirala 1956 u Zagrebu kao Prvi djeĉak (Mozart, Ĉarobna frula). Iste godine osvojila II na gradu na Natjecanju mladih muziĉkih umjetnika Jugoslavije u Ljubljani. Prije toga bila je ĉlanica zbora Radio-televizije Za greb (1953—56); od 1963 djeluje u Miinchenu kao koncertna i operna pjevaĉica, a gostuje i u brojnim drugim evropskim zem ljama. U njezinom opernom repertoaru istiĉu se uloge Suzana (Mozart, Figarov pir i Wolf-Ferrari, Suzanina tajna):, Musetta (Puccini, La Boheme), Marcellina (Beethoven, Fidelio), Serpina (Pergolezi, Sluţavka gospodarica), Nineta (Vidošić, Stari mladić), Danica (Gotovac, Stanac) i dr., a u oratorijskom sopranske dionice u Pasiji po Mateju (Bach), Requiemu (Mozart i Faure), Dies irae (Charpentier) i dr. K. Ko. ŢAROV (Jarov, Jaroff), Sergej, ruski zborovoda (Guber-nija Kostroma, 1. IV 1896—). Studirao na akademiji za crkveno pjevanje Carske sinodalne škole. Kozaĉki oficir; nakon Oktobarske revolucije napustio Rusiju i 1920 osnovao Zbor donskih Kozaka s kojim je od 1923 gostovao po Evropi i SAD. Taj muški zbor izvodio je popularne ruske narodne pjesme u efektnim preradbama sa ĉestim naglim dinamiĉkim suprotnostima, a pjevao je i duhovne kompozicije ruskih muziĉkih klasika. ZEBRE, Demetrij, dirigent i kompozitor (Ljubljana, 22. XII 1912 — 15. III 1970). Kompoziciju studirao na Konzervatoriju u Ljubljani (S. Osterc) i u Pragu, na Majstorskoj školi (J. Suk) i na Ĉetvrttonskom odjelu Konzervatorija (A. Haba). Do 1949 dirigent Ljubljanske opere, nakon OsloboĊenja neko vrijeme djelovao u Trstu u muziĉkom programu Radija i vodio školu Glasbene matice. God. 1949—52 bio je dirigent i direktor Mariborske opere, 1952—59 dirigent Zagrebaĉke opere i 1959—69 dirigent i direktor Opere u Ljubljani. U poĉetku pristalica muziĉkog radikalizma, komponirao je takoĊer u 1/4-tonskom i 1/6-tonskom sistemu. Kasnije je u-blaţio svoj stav, da bi se na kraju priklonio neoimpresioniz-mu. Njegova djela odaju sklonost k polifoniji; bogata su po invenciji, a u izraţajnosti su široko napeta, u luku od meke lirike do snaţne dramatike. Kao D. ZEBRE dirigent Ţ. je bio izrazita muziĉka liĉnost naglašena smisla za toĉnu stilsku interpretaciju izvedenih kompozicija. Kao operni i koncertni dirigent istakao se i na gostovanjima u inozemstvu. DJELA (izbor). ORKESTRALNA: suita, 1932; Bacchanale, 1933; Tek, 1935; Toccata, 1936; Vizija, 1939; Hrepenenje, 1942; Prebujenje, 1942; Himna svobodi (Svobodi naproti), 1944; Ţalni spev, 1945; Concertino za klavir i orkestar, 1946. — KOMORNA: Intermezzo saxofonico za saksofon i klavir, 1932; Bur~ Uska za violinu i klavir, 1933; duhaĉki trio, 1934; Prelude i caprice, 1935;
gudaĉki kvartet, 1935; Concertino za 14 instrumenata, 1937; Poemes liriques, 1938. — KLAVIRSKA: Scherzo, 1934; Noclurno, 1944. — DRAMSKA: scenska muzika za Romea i Juliju W. Shakespearea i Kranjske komedijante B. Krefta, 1940. — VOKALNA. Solo-pjesme:. 3 pesmi (Poljubi me, Devojka moja, Iskat sem), 1928—29; 3 samospevi (S poljubom še mi ustnice razkleni, Ti si zaĉarala me v zlati krog,Razliva solnce se v pšenico las)t 1944. Ciklus Dan za glas i gudaĉki kvartet u 1/4-tonskom sistemu, 1936. LIT.: Ć. Cvetko, Demetrij Zebre (1912—1970). Skica za portret, Zvuk, 1970, 108. D. Co.
ŢELENSKI, VVladislav, poljski kompozitor i pedagog (Grodkowice, Krakov, 6. VII 1837 — Krakov, 23. I 1921). Studirao u Krakovu, Pragu i Parizu. Od 1871 poduĉavao teoriju na Konzervatoriju u Varšavi. Suosnivaĉ Konzervatorija u Krakovu (1887), kojemu je do smrti bio direktor. Istaknuti pedagog, predavao je klavir, orgulje i teoretske predmete te odgojio nekoliko generacija poljskih muziĉara (Z. Stojowski, H. Opienski, F. Szopski). Od njegovih djela najuspjelije su solo-pjesme i komorna muzika. DJELA. ORKESTRALNA: 2 simfonije; koncert za klavir u Es -duru; uvertire W Tatrach i Echa lešne. — KOMORNA: gudaĉki trio; 4 gudaĉka kvarteta; gudaĉki sekstet; klavirski trio; klavirski kvartet; 2 sonate za violinu i kla vir. — Tri sonate za klavir. — DRAMSKA. Opere: Komad Wallenrod, 1885; Goplana,lSS6;Janek, 1900 i Stara bašn, 1907. Scenska muzika.— VOKALNA: 7 prigodnih kantata, 1879—1901; muški zborovi; više od 80 solo-pjesama. — CRKVENA: 3 mise; moteti i dr. — INSTRUKTIVNA: Nauka elementarna zasad muzyki, 1897 i Nauka harmonii. . . (sa G. Roguskim), 1897. LIT.: F. Szopski, W!adyslav Ţelenski, Varšava 1928.— Z. Jachimecki, Wladyslaw Ţelenski, ţycie i tvvorczošć, Krakow 1952.—J. Hoesick-Podohka, Wspomnienia o W. Ţelenskim, Ruch muzyczny, 1961. — Z. Lissa, Wladyslaw Ţelenski, MGG, XIV, 1968.
ŢELEZNIK, Martin, kompozitor i orguljaš (Velike Bresnice kraj Novoga Mesta, 18. XI 1891 — 2. VIII 1962). Muziku uĉio na Orguljaškoj školi u Ljubljani. Djelovao neko vrijeme kao orgu ljaš, a zatim — po završenoj uĉiteljskoj školi — primio uĉiteljsko zvanje. Na podruĉju svjetovne muzike komponirao je više zborova i solo-pjesama, a na podruĉju crkvene, medu ostalim, Boţiĉnu kantatu za sole, zbor i orgulje i Slovensku misu. Djela su mu romantiĉki nastrojena. D. CO. ŢELOBINSKI (Ţelobinskij), Valerij Viktoroviĉ, sovjetski kompozitor (Tambov, 27. I 1913 — Lenjingrad, 13. VIII 1946). Kompoziciju uĉio na Muziĉkoj školi u Tambovu i kod V. Šĉerbaĉeva na Konzervatoriju u Lenjingradu (1928—32); klavir uĉio na Muziĉkoj školi kod M. Narbuta. Koncertirao kao pijanist; od 1942 nastavnik teoretskih predmeta na Muziĉkoj školi u Tambovu.
DJELA. ORKESTRALNA. Šest simfonija: I, 1930; II, TlaMumu Mcepme pee0Awuuu, 1932; III, JJpaMamuHeCKan, 1939; IV, 1942; V, 1944 i VI, 1946. Simfonijeta, 1934; 3 koncerta za klavir, 1933, 1934 i 1938 —39; koncert za violinu, 1934; PoMaHmuvecKaH nO3Ma za violinu i orkestar, 1939. — KLAVIRSKA: sonata; etide; preludiji i kompozicije za djecu. —■ DRAMSKA. Opere: KaMapuHCKuu MyOKUK, 1933; HMCKUHU, 1933—34 i Mamb (prema M. Gorkomu), 1938. Scenska i filmska muzika. — Solo-pjesme.
ŢENSKI ZBOR, vokalni ansambl u kojemu sudjeluju samo ţenski glasovi. U troglasnom slogu dionice su podijeljene na prve i druge soprane i altove, a u ĉetvoroglasnom slogu na prve i druge soprane te na prve i druge altove (-> Pjevaĉki zbor). ŢEPIĆ, Milan, violinist (Zagreb, 16. VII 1900 — 31. V 1976). Lijeĉnik, specijalist za plućne bolesti u Šibeniku i Zagrebu; violinu uĉio kod V. Humla na Konzervatoriju HGZ u Zagrebu. Kroz više od 50 godina svirao u komornim ansamblima i orkestrima, a nastupao je i solistiĉki. U Društvenom orkestru HGZ bio je koncertni majstor od 1936; njegovom zaslugom taj je orkestar 1954 ponovno nastavio redovitim radom. Kao predsjednik HGZ (od 1952 do smrti) Ţ. je oţivio nakladniĉku djelat-
774
ŢEPIĆ — ŢIDEK
nost društva izdavanjem djela hrvatskih kompozitora, a posebno je zasluţan za obnavljanje društvene zgrade, kao i za nabavku novih instrumenata. Uz rad na podruĉju medicine, kemije i ftizioterapije, bavio se istraţivanjem povijesti violine, a bio je i suradnik Muziĉke enciklopedije. K. KO. ŢERT, Oto, violinist (Zagreb, 1866 — Stenjevac, 19. IX 1907). Violinu uĉio na školi HGZ u Zagrebu (Đ. Eisenhuth) i na Konzervatoriju u Beĉu (J. Helmesberger). Ĉlan Dvorskog oper nog orkestra u Beĉu, bio je violist u kvartetu R. Fitznera, a vo dio je i pjevaĉki kvartet, sastavljen od hrvatskih studenata u Beĉu. Nastupao solistiĉki i u komornim sastavima, osobito na Društve nim koncertima Hrvatskoga glazbenog zavoda u Zagrebu. Ogledao se i kao kompozitor. K. Ko. ŢEŢELJ, Mary, violinistkinja (Zadar, 1. IX 1903 —). Mu ziĉke studije zapoĉela u Londonu na Guildhall School of Music i Trinity College (E. Pente, G. Papini), a nastavila kod V. Humla u Zagrebu te na Muziĉkoj akademiji i Visokoj muziĉkoj školi u Beĉu. Kao pedagog radila u Splitu, gde je osnovala Glazbenu školu. God. 1933—45 predavala u Muziĉkoj školi Stanković u Beogradu, gde je 1945—62 bila profesor Muziĉke akademije. Koncertirala je u zemlji i inozemstvu, istiĉući se posebno u mnogim kamernim ansamblima. Kao propagator i prvi izvoĊaĉ mnogih dela savremenih jugoslo venskih kompozitora, 1960 dobila nagradu Udruţenja kompozitora Srbije. R. pej. ŢGANEC, Vinko, etnomuzikolog i melograf (Vratišinci, MeĊimurje, 22. I 1890 — Zagreb, 12. XII 1976). Pravni fakultet s doktoratom završio 1919 u Zagrebu; muziku uĉio privatno kod F. Dugana st. i V. Rosen-berg Ruţica. Niz godina djelovao u pravniĉkoj struci. Od 1945 u Zagrebu kustos muzikolog Etnografskoga muzeja i 1948—64 nauĉni suradnik novoosnovanog Instituta za narodnu umjetnost (1948—52 direktor); uz to je 1949— 66 bio honorarni profesor etnomuziko-logije na Muziĉkoj akademiji. God. 1952—57 2. je bio predsjednik MeĊunarodnoga savjeta za muziĉki folklor i 1955—67 ĉlan Izvršnog odbora IFMC (International Folk Music Co-uncil) u Londonu, a vršio je i druge društvene funkcije (1955 —63 predsjednik i od 1963 poĉasni predsjednik Društva folklorista Hrvatske). Bio je redoviti ĉlan JAZU, dobitnik nagrade iz Fonda Boţidar Adţija (za V. ŢGANEC Hrvatske narodne popijevke iz Koprivnice . . .), Nagrade AVNOJ za ţivotno djelo, nosilac visokih odlikovanja i drugih priznanja. Ĉasopis Narodno stvaralaštvo — folklor posvetio mu je posebni broj (1968, 25). Još kao srednjoškolac poĉeo je sakupljati i obraĊivati narodne napjeve iz MeĊimurja. Kasnije je svoj melografski rad proširio na Baĉku, Baranju, Hrvatsko zagorje, Podravinu, Pokuplje, Hrvatsko primorje, Istru, Dalmaciju, Gradišće u Austriji i Gjursku ţupaniju u Madţarskoj. Uz svjetovnu muziku istraţivao je i glagoljaško pjevanje, prouĉavajući i tradicionalno pjevanje na latinskom jeziku. U svemu je zabiljeţio više od 15 000 melodija s tekstom, kojih je dobar dio objavio u opseţnim zbirkama. Ţ. je prvi u Hrvatskoj znanstveno istraţivao i analizirao strukturu narodnih melodija po suvremenim znanstvenim metodama. Po uzoru na Finca I. Krohna, sve je zapise transponirao na zajedniĉki završni ton, oznaĉavajući posebno dijelove melodijskih redaka koji sadrţavaju ponavljanje dijelova stiha, a posebno pripjeve, što je olakšalo analizu narodnih napjeva i muzikolozima koji ne poznaju naš jezik. Podruĉje njegova znanstvenog istraţivanja bilo je veoma široko. Pisao je o tonalnim i modalnim strukturama narodne muzike u Jugoslaviji, o folklornim elementima u katoliĉkom i pravoslavnom liturgijskom pjevanju, o metrici i ritmici u verzifikaciji narodnog deseterca i dr. Posebno se bavio obradbama narodnih napjeva u kojima je zabacio školsku harmonizaciju, izgraĊenu na tekovinama zapadnoevropske muzike pronalazeći specifiĉne postupke u skladu sa zakonitostima naše narodne muzike. Ţ. se ogledao i kao kompozitor vokalnih djela. DJELA. ZBORNICI. Hrvatske puĉke popijev ke iz MeĊimurja (2 sv.): I, svjetovne, 1924 i II, crkvene, 1925; Narodne popijevke Hrvatskog Zagorja (3 sv.): I, napjevi, 1950; II, tekstovi, 1952 i III, muzikološka studija, 1971; MeĊimurje u svojim pjesmama, 1958; Hrvatske narodne popijevke iz Koprivnice i okoline, 1962 i Puĉke popijevke Hrvata iz okolice Velike Kaniţe u MaĊarskoj, 1974. — SPISI (izbor): Takozvana »Istarska« ljestvica, Sv. C, 1921; Organizacija
naše melografije, Nova Evropa, 1922; Muzika našega sela, Sklad, 1934 iskustva kod zapisivanja puĉkih melodija, ibid., 1940, 4; Ljestvice u popijevkama iz MeĊimurja, Sv. C, 1946; Skupljanje puĉkih popjevakt Koprivnica, Zbornik muzeja grada Koprivnice, 1947; Kako da leksik puĉke popijevke, Muziĉke novine, 1948, 5—6; Kuhaĉeva literarno-n, ostavština, Muziĉka revija, 1950; 1; Institut za narodnu umjetnost, it 4; Osnovni stilovi hrvatskih narodnih pjesama. Hrvatske narodne pje; sovi, I, 1951; Istarski muziĉki folklor, Istra i Slovensko primorje, 1952 Uzmi u jugoslavenskom muziĉkom folkloru, Tkalĉićev zbornik, 1955; /. muziĉkog folklora u Pokuplju, Ljetopis JAZU, 60, 1955; Folklore £ the Yugoslav Orthodox and Roman Catholic Liturgical Chant, Joun International Folk Music Council, 1956, 8; Die Elemente der jug( Folklore-Tonleitern im serbischen liturgischen Gesange, Studia memoi Bartok sacra, Budapest 1956; Prouĉavanje muziĉkog folklora na otocin Susku i Cresu, Ljetopis JAZU, 61, 1956; Prouĉavanje glagoljaškog p J otoku Krku, ibid., 62, 1957; Muziĉki folklor (otoka Suska), Otok S JAZU, knj. 49, 1957; Pogled u historiju muzike kroz muziĉki folklor, škola, 1957; Ljestvice muziĉkog folklora Hrvatskog Zagorja, Zbornik 2 Klasiĉne gimnazije 1607—1957, 1957; The Tonal and Modul Structure oj Folk Music, Journal of the International Folk Music Council, 1958 sistem koreografije narodnih plesova. Rad kongresa folklorista Jugoslavi lašnici 1955 i u Puli 1952, Zagreb 1958; Muziĉki folklor nrroda u j bazenu, Rad kongresa folklorista Jugoslavije u Varaţdinu 1957, 195^ vanje glagoljaškog pjevanja na otocima Krku, Rabu i Pagu, Ljetopis JA2 0 muziĉkom aspektu narodnih balada na hrvatskom etniĉkom podruĉju, gresa folklorista Jugoslavije u Zajeĉaru i Negotinu 1958, 1960; Sur, kanskih folklorista na izuĉavanju folklora svojih zemalja, Zvuk, 1960 Etnomuzikološka istraţivanja našega folklora u MaĊarskoj, Ljetopis J 1961; Zagorski narodni plesovi, Zagorski kolendar, 1962; Folklor sela 1| rodno stvaralaštvo — folklor, 1962, 1; Melodije beĉarca, ZNŢO, 40, ] definicije folklora. Zvuk, 1962, 52; Kuhaĉev rad, ţivot i znaĉenje za naš kulturu, ibid., 1962, 54; Pjesme uz rad nekad i danas, Rad VIII kongn folklorista Jugoslavije u Titovu Uzicu, 1962; Folklorne škole, Muzik 1962; Prouĉavanje muziĉkog folklora u Poljicima, Ljetopis JAZU, 66, traţivanja muziĉkog folklora na Korĉuli, ibid., 67, 1963; Nastavak is našeg muziĉkog folklora u MaĊarskoj, ibid., 68, 1963; La Gamme istri la musique populaire Yougoslavie, Studia musicologica, IV, 1—2, Budai Muziĉki folklor naroda Jugoslavije, Folklor naroda Jugoslavije, Zag (na njem. 1965); Metrika i ritmika u verzifikaciji norodnog deseterca, umjetnost, II, 1963; Muziĉke skale i ritmovi u gradišćanskim narodnim . ibid., III, 1965; Prouĉavanje pjevanja Gospina plaĉa, Ljetopis JAZU, (Jber das Redigieren der VolkslieĊersammlungen, Volksmusik Sudo Miinchen 1966; Pjevanje i muziĉka pratnja istarskih, krĉkih i novljanst pjesama, Narodno stvaralaštvo — folklor, 1967, 21; Franjo Ks. Kuhaĉ 1 muziĉki folklor (u svjetlu korespondencije Bartaluša i Kuhaĉa), Zborn: skih muzeja, I, 1969; Slavonski muziĉki folklor kao izraz tradicionaln kulture Slavonije i Baranje, Zbornik radova I znanstvenog sabora S Baranje, 1970; Govor varijanata, ZNŢO, 45, 1971; Muziĉki folklor Dalmaciji, Zbornik radova o Stevanu Mokranjcu, 1971; Odnos gl crkvenog i svjetovnog narodnog pjevanja u kvarnerskom podruĉju, Krĉki III, 1971; Glagoljaško pjevanje kao dragocjeno kulturno-historijsko > Hrvata, Sv. C, 1972, 1 i dr. — OBRADBE: Hrvatske puĉke popijevi Ċimurja (2 sv.), 1916 i 1920; Hrvatske puĉke popijevke (3 sv.), 1941; 1 goslavenskih Rusina, 1946; Gradišćanske jaĉke, 1951. Za glas i klavir: iz MeĊimurja, 1942; Bunjevaĉke i Šokaĉke popijevke iz Baĉke, 1945 i d DANJA: Hrvatske narodne pjesme— kajkavske, 1950; Hrvatske narodi 1 plesovi, 1951 (s Nadom Sremec); Martin Meršiĉ, Jaĉkar —■ Hrvatsk jaĉke iz Gradišća, 1964. — Redigirao: Hrvatski korali, 1912; Zbornik j jenskih puĉkih popjevaku, 6. sv. (neobj.); 3 zbornika Radova kongres* udruţenja folklorista-Jugoslavije i dr. — Skripta Muziĉki folklor I, 196 LIT.: J. Bezić, Etnomuzikološki rad akademika Vinka Ţganca, stvaralaštvo — folklor, 1968, 25. — /. Ivanĉan, Vinko Ţganec zapisivaĉ plesova, ibid. — O. Delorko, Vinko Ţganec i naša narodna poezija, ibid demik Vinko Ţganec sam o sebi (razgovor sa J. Bezićem), Zvuk, l< -7- L. Ţupanović, Stvaralaĉko-razvojni princip kao sustavnost u opu Ţganca, Sv. C, 1976, 2. h
ŢICE (franc. cordes, engl. strings, njem. Saiten, tal. ĉesto suštinski dio mnogih muziĉkih instrumenata. To izraĊene od razliĉita materijala (svila, osušena ţivotinjska metal ili plastika), napete redovito preko uzdignute prepo konjića, iznad korpusa za rezonanciju koji sutitra sa ţican većava inaĉe mali intenzitet njihova zvuka. Ţ. proizvode valove titranjem koje se na razliĉitim instrumentima po; razliĉite naĉine (kod gudaĉkih instrumenata prevlaĉenjem preko ţica ili trzanjem prstima, kod harfe i gitare samo tr kod lutnje i mandoline trzalicom od kosti, kod klaviĉ trzalicom od pera, zamijenjenom kod modernog klavira su batića koji ţicu pobuĊuju na titranje udarcem). Visina toi prvenstveno o duljini i debljini ţice, ali i o njenoj napetost tiĉnosti i o specifiĉnoj teţini materijala od kojeg je ţica iz Izjednaĉena debljina ţice na svim njenim dijelovima (n chordometrom) osnovni je uvjet za toĉnu intonaciju. Ţ. se upotrebom troše pa pucaju. Površina se oštećuje, sman elastiĉnost i gubi potrebna napetost, te se moraju zamiji odreĊenim postupcima (ugaĊanje) popraviti. Za razliku od svile, koja je dominirala u proizvodnji muziĉke instrumente u istoĉnim kulturama, u zapadnim zacijama (Egipat, Grĉka, Rim), prednost su imale ţ. od ovaca, koza ili janjadi. Oko 1350, kad su se pojavili ţiĉani menti s tipkama, njima se pridruţuju i ţ. od metala! (mjed, ţeljezo). Danas se uz crijevne ţice (harfa) najviše upotrel ţice od ĉelika (naroĉito za tanje ţ. izvrgnute velikoj na] ili od osušenih crijeva, ali opletenih metalom (najĉešće sr bakrom ili aluminijem). Kao proizvoĊaĉi crijevnih ţica istak Talijani i Francuzi, a u proizvodnji ĉeliĉnih i kombiniran jevno-metalnih ţica danas prednjaĉe njemaĉka poduzeća. M. ŢIDEK, Ivo, ĉeški pjevaĉ, tenor (Kravare, Opava, 4. V! —). Uĉenik R. Vašeka u Ostravi, gdje je 1945 debiti«
'll* v *
■**«#( *fc
ZIDEK — ŢONGLER NVerther (Massenet). Od 1948 solist Praške opere u kojoj se uvrstio u najistaknutije ĉeške vokalne umjetnike. Svoj renome potvrdio je na velikim evropskim opernim kazalištima, kao i u New Yorku i Buenos Airesu. Lirski tenor blistavih visina i profinjene muzikalnosti, ostvario je niz kreacija, osobito u slavenskom opernom repertoaru, a paţnju privlaĉi i kao Don Ottavio (Mozart, Don Giovanni), Hoffmann (Offenbach, Hoffmannove priĉe), Don Carlos (Verdi) i Lohengrin (Wagner). Gostovao je i u Jugoslaviji. Ţ. nastupa i kao koncertni i oratorijski pjevaĉ. ŢIDOVSKA MUZIKA -> Jevrejska muzika ŢIGANOV, Nazib Gajazoviĉ, sovjetski kompozitor i pedagog (Uralsk, 15. I 1911—). Klavir i kompoziciju uĉio u Ka-zanu i Moskvi; 1938 završio studij kompozicije na Moskovskom konzervatoriju (G. Litinski). Jedan od utemeljitelja Kazanskog konzervatorija na kojem je od 1945 direktor i predavaĉ (od 1954 profesor). Odgojio je brojne uĉenike. Tematski suvremena, njegova su djela proţeta tatarskim narodnim melosom. DJELA. ORKESTRALNA: 2 simfonije, 1937 i 1970; simfonijska pjesma Kirlaj, 1946; uvertira Nafise, 1952; suita na tatarske teme, 1948; 2 koraĉnice. —■ Gudaĉki kvartet, 1935. — Sonatina za klavir, 1935 i dr. — DRAMSKA. Opere: Kaćkin, 1939; lrek, 1940; Altinĉeĉ, 1941 (II red. 1944); Udar, 1942 (II red. 1954); Tjuljak, 1945; Šagir, 1947; Namus, 1950 i Musa Dţalil, 1957. Baleti FatUi, 1943 i Zjugra, 1946. Filmska muzika. — Vokalne kompozicije. — Obradbe narodnih napjeva. LIT.: fl. M. FupuiMaH, Ha3no )KHranOB, MoCKBa 1957. — C. AKCWK, Ha3H6 >KHraHOB (K 50-neTHKi ero «HH po>K3eHHH), CoBeTCKa« iwy3biKa, 1961, 3.
ŢIGON, Marko, dirigenti kompozitor (Ljubljana, 11. II 1929 — ). Na Akademiji za glasbo u Ljubljani studirao dirigiranje (D. Švara) i kompoziciju (M. Kozina). Od 1956 dirigent je Mariborske opere. U toku godina uz standardni je operni repertoar izveo i niz mariborskih premijera kojima je podigao umjetniĉki nivo svoje ustanove. MeĊu njima posebno treba istaknuti predstave Katja Kabanova (Janaĉek), U dolini (d'Albert) i Ţenidba Martinu). DJELA: Komorne kompozicije za violinu i klavir i za duhaĉke instrumente i klavir; duhaĉki trio. — Djela za klavir. — Solo-pjesme. K. Be.
ŢILINSKIS, Arvlds Janoviĉ, sovjetski kompozitor i pijanist (Sauke, Latvija, 31. III 1905—). Na Konzervatoriju u Rigi završio studij klavira (1927) i kompozicije (1933). Od 1927 u Rigi predaje klavir na Muziĉkoj školi i od 1937 na Konzervatoriju (od 1967 profesor). DJELA: koncert za klavir i orkestar, 1946. — Komorne kompozicije. — KLAVIRSKA: 2 sonate, 1932 i 1952; 4 sonatine, 1947—55; ciklusi Slike domovine, 1935 i 1940; varijacije, 1931; preludiji; plesovi; niz kompozicija na mijenjenih djeci. — Kompozicije za orgulje. — DRAMSKA: opere Zlatni konj, 1965 i Puši vjetre, 1970; muziĉka komedija U zemlji plavih jezera, 1954; balet Spriditis, 1968; djeĉji balet Marite, 1941; scenska i filmska muzika. — VOKALNA: 6 kantata; zborovi; solo-pjesme. LIT.: O. Grdvitis, Arvlds Zilinskis, Riga 1971.
ŢIVKOVIĆ, Milenko, kompozitor (Beograd, 25. V 1901 — 29. VI 1964). U Beogradu završio 1924 Pravni fakultet, a uporedo studirao muziku u Muziĉkoj školi Stanković (klavir, violina, teorijski predmeti) i kod M. Paunovića (harmonija, kontrapunkt, kompozicija). Muziĉki studij nastavio 1925—29 na Konzervatoriju u Leipzigu (H. Grabner) i 1929—31 na Scholi Cantorum u Parizu (V. d'Indv). Od 1931 u Beogradu profesor teorijskih predmeta Muziĉke škole Stanković (1937—47 direktor) i od 1945 do smrti profesor Muziĉke akademije (1952 —60 rektor, odnosno dekan). Uz to dirigovao horovima (Stanković, Obilić, Jugoslovensko a-kademsko pevaĉko društvo) i orkestrima (Stanković, Muziĉko društvo Zemun). Radio je na muziĉkoj kritici, esejistici i teoriji, kao i na problemima zaštite autorskih prava. Bio je ĉlan uredništva Muziĉkog glasnika i Vesnika Juţnoslovenskog pevaĉkog saveza; 1924—37 M. 2IVKOVIĆ generalni sekretar Juţnoslovenskog pevaĉkog saveza, a 1945—52 predsednik Udruţenja kompozitora Srbije. God. 1958 izabran je za dopisnog ĉlana SANU. Kao kompozitor 2. se oslanjao na nacionalni pravac srpske muzike, produbljujući harmonsku sadrţinu i polifonu konstrukciju i koristeći se u tehnici tekovinama zapadnoevropske muzike. Ţivkovićeva Nauka o harmoniji originalno je delo po teorijskim postavkama, metodološkom postupku i praktiĉnim rešenjima. U studiji Rukoveti Stevana Mokranjca dao je produbljenu analizu harmonskih, formalnih i sadrţajnih osobina tih klasiĉnih dela srp-
775
ske horske literature. Kao rezultat plodne pedagoške aktivnosti, iz Ţivkovićeve je majstorske klase na Muziĉkoj akademiji u Beogradu izišao niz kompozitora, meĊu kojima M. Vlajin, I. Marinković, S. Bombardelli, D. Gostuški, D. Trbojević, D. Papadopolos, E. Josif, D. Radić, V. Nikolovski, K. Babić, V. Radovanović i T. Zografski. DELA. ORKESTARSKA: simfonijska poema Berba; Simfonijski prolog, 1932; Simfonijski fragmenti, 1954; Klasiĉna svita za flautu i gudaĉki orkestar, 1930; 4 predigre iz Zone Zumfirove, 1941; Mala filmska muzika; Igre iz Makedonije, 1947; Svita iz Rugova, 1957. — Epikon za violonĉelo i klavir, 1945. — Šest svita za klavir Juţnoslovenske seljaĉke igre. — DRAMSKA: deĉja opera Deĉja soba, 1940 (Beograd, 20. II 1941). Scenska muzika: Zona Zamfirova (S. Sremac); Pera Segedinac (L. Kostić); Car Edip (Sofokle) i dr. Baletske scene Zelena godina, 1937. Filmska muzika. — VOKALNA: kantata RoĊenje Vesne, 1934; Oda bratstvu za hor i orkestar (K. Abrašević), 1958—61; 3 svite iz Zone Zamfirove. Horovi: Veĉe na školju (A. Šantić); Jefimija (M. Rakić); Begstvo (A. Humo); Ranjenik (narodni tekst); 5 svita; Tri humoreske za ţenski hor; omladinska muzika (28 horova); deĉji horovi; 7 masovnih pesama za hor i orkestar. Solopesme: Boţur (M. Rakić); Moj otac; Zbog ljubavi (S. Paunović); Sretan pastir (B. Radiĉević); Motiv iz Crne Gore (M. Dedinac); Na Kordunu grob do groba; Ide Titlo preko Romanije. —■ SPISI: Umetnost horskog pevanja, 1946; Nauka 0 harmoniji (2 sv.), 1953; Rukoveti Stevana St. Mokranjca, 1957. Redakcija, predgovor i komentar uz izdanje Rukoveti Stevana St. Mokranjca, 1957 (sa M. Bajšanskim). LIT.: Milenko Ţivković in memoriam (prilozi S. Đurić -Klajn, P. Miloševića i E. Josifa), Zvuk, 1965, 63. — V. Periĉić, Muziĉki stvaraoci u Srbiji, Beograd 1969. B. D.
ŢIVKOVIĆ, Mirjana, kompozitor (Split, 3. V 1935 — ). U Beogradu završila klavir na Muziĉkoj školi Josip Slavenski (Alisa Bešević) i studirala kompoziciju na Muziĉkoj akademiji kod S. Rajiĉića (diplomirala 1964, magistrirala 1974); usavršavala se 1967 —68 kod O. Messiaena u Parizu i Nadije Boulanger u Fontainebleauu. Profesor je u Muziĉkoj školi Josip Slavenski u Beogradu. Dela su joj ostvarena savremenim tonskim izrazom, nezavisnim od tonalnih konvencija, uz povremenu primenu dodekafonskih postupaka. Dobitnica je više nagrada. DELA. ORKESTARSKA: Simfonia polifonica, 1964; Simfonijski torzo, 1967; Koncertante metamorfoze za klavir i orkestar, 1974. — KAMERNA: duvaĉki kvintet, 1962; Pean za flautu, klarinet, violinu, fagot i klavir, 1966. Za violinu i klavir: varijacije, 1961; Minijature, 1974 i Zapis, 1975. Studije I—// za violonĉelo i klavir, 1965—69; Passacaglia za violinu solo, 1965.—KLA VIRSKA: Mala svita, 1959; Dva prelida, 1968; Minijature, 1972—75 i dr. —■ VOKALNA: Kantata o ţivotu i smrti, 1971; Basma (Incantation) za mezzosopran i 4 timpana, 1968; solo-pesme (ciklus Ĉetiri pohvale, 1975) i dr. — Scenska muzika. V. Peć.
ŢIVOTOV, Aleksej Semjonoviĉ, sovjetski kompozitor (Kazan, 14. XI 1904— Lenjingrad, 27. VIII 1964). Na Konzervatoriju u Lenjingradu 1930 završio studij kompozicije (M. Ĉernov, V. Šĉerbaĉev). MeĊu njegovim kompozicijama istiĉu se ciklusi solo-pjesama. DJELA. ORKESTRALNA: PouaHmuHeCKan nooMa, 1940; TepouneCKaa nO3Ma, 1946; IIpaadfiuHHaH yeepmwpa, 1947; 2 suite, 1927 i 1930; TaHueeatlbnan ctouma, 1935; Teampanbuan ctouma, 1949; 3jieeun naMHmu C. M.Kupoea, 1935; repounecKuu Maput, 1942. — tppazMenmbi za nonet, 1928. — Scenska muzika za brojna dramska djela. — VOKALNA: ciklus 3anad za tenor, zbor i orkestar, 1932. Ciklusi solo-pjesama: Jlupunecnue 3mwdbi, T934; Cnacmbe, 1943; TlecHU o Jleuumpade, 1944, Becua i dr. LIT.: B. My3ajieeCKuu, O pOMancax A. )KHBOTOBa, CoBercKan Mvatma, 1959, 9-
ŢLIĈAR-DEŢELIĆ, Micika, pjevaĉica (sopran) i dramska glumica (Zagreb, 1891 — 18. I 1964). Pjevanje uĉila kod Micike Freudenreich u Zagrebu i Rose Papier u Beĉu. Od 1910 u Za grebu nastupala u manjim sopranskim ulogama u operi i opereti, da bi onda preuzela i odgovornije zadatke, kao što su Siebel (Gounod, Faust), Sofija (Massenet, Werther), Herodijada (Strauss, Saloma), Musetta (Puccini, La Boheme), Eva (Zajc, Nikola Šubić Zrinjski) i dr. Kasnije je bila zapaţena kao komiĉna starica: Marcellina (Mozart, Figarov pir), Duena (Strauss, Kavalir s ruţom) i dr. Kao operetna subreta ostvarila je niz uloga. Potkraj svoje kazališne karijere nastupala u komiĉnim operetnim ulogama. Od njezinih dramskih uloga ostala je u sjećanju Karolina (Freuden reich, Graniĉar). K. KO. ŢONGLER (provansalski joglar; starofranc. jougleor; franc. jongleur; engl. juggler; starotal. giollare, tal. giullare), srednjovjekovni profesionalni zabavljaĉ, glumac, akrobat, ĉarobnjak, pjevaĉ i sviraĉ. Javlja se od VII st., najprije u romanskim zemljama, zatim i drugdje, kao nasljednik antiĉkih histriona, mima i joculatora. Isprva su ţongleri bili zabavljaĉi u širem smislu, muškarci i ţene koji su svojim vještinama, pjesmama i kraćim predstavama uveseljavali i zabavljali narod na sajmovima, proštenjima i sliĉnim javnim skupovima. Zbog pretjeranih sloboda, lascivnosti, a ĉesto i vulgarnih ispada, crkva ih je više puta progonila. MeĊutim, u doba procvata pjesniĉkih oblika na narodnom jeziku i viteške poezije ţongleri poĉinju izvoditi i umjetniĉki dotjerani repertoar: epske pjesme, tzv. chansons de geste, pripovjetke, ţivotopise svetaca te u XI—XIII st. liriku trubadura i truvera. Tako je s vremenom ţ. postajao sve više izvodilac koji je putovao od mjesta do mjesta, od dvorca do dvorca, ponekad ĉak i kao pratilac i povjerenik, pa i glasnik trubadura, pridonoseći bitno širenju i popularizaciji te dvorske viteške lirike. Ţ. je morao imati opseţan
776
f^^^
ŢONGLER — ŢUPANOVIĆ i uvijek aktualan re pertoar koji je izvo dio uvijek napamet, što je zahtjevalo ve^^^^^ iJfltt? su redovito vješto svirali po nekoliko instrumenata, viellu, rottu, harfu, organi-strum, zatim duhaĉke instrumente i u-daraljke te su se redovito sami pratili, a izvodili su i ĉistu instrumentalnu muziku uz ples i si. Mnogi su i sami sastavljali pjesme, kao primjerice Colin Mu-set i Rutebeuf, uzdi-gavši se na rang tru-vera. Od XIV st. ţonglere istiskuju postepeno muziĉari i umjetnici u stalnoj sluţbi dvorova (menes-trel), gradova (Stadt-pfeifer) ili cehova.
ŢONGLERI. Francuska minijatura iz XII st. LIT.: E. Freymond, Jongleurs und Menestrels (disertacija), Halle 1883. — G. Bonifacio, Giullare e uomini di corte nel '200, Napoli 1907. — E. Faral, Les jongleurs en France, Pariš 1910. —■ R. Mene'ndez Pidal, Poesia juglaresca y juglares, Madrid 1924 (VI izd. 1957). — A. Pagliaro, Poesia giullaresca e poesia popolare, Bari 1958. •—■ W. Salmen, Der fahrende Musiker im europaischen Mittelalter, Kassel 1960. I. Ać.
ŢUBANOV, Ahmet Kujanoviĉ, sovjetski kompozitor, dirigent i muzikolog (Kosuaktam, 29. IV 1906 — Alma-Ata, 30. V 1968). Na Konzervatoriju u Lenjingradu uĉio violinu (E. Etigon), obou (F. Niman) i muziĉku povijest te 1932—33 bio na Akademiji umjetniĉkih znanosti aspirant muzikologije. Od 1934 djelovao u Alma-Ati. Tamo je utemeljio prvi kazaški orkestar narodnih instrumenata (1938—45 stajao mu na ĉelu), 1945—50 vodio Odjel za umjetnost na Akademiji znanosti i 1945—51 bio direktor Konzervatorija (od 1944 profesor).
DJELA. ORKESTRALNA: simfo nijska pjesma Abaj, 1941; suita na kazaške narodne teme, 1943; fantazija-uvertira, 1944. — Kompozicije za komorne sastave i za klavir. —• DRAMSKA: opere Abaj (sa L. Hamidijem), 1944 1 Tulegen Tohtarov (sa L. Hamidijem), 1947 (nova verzija 1963); filmska muzika. — Kompozicije za kazaške narodne instrumente. —■ SPISI (na kazaškom je ziku): Kazaški narodni kompozitor Karmangazi, 1936; Ţivot i stvaralaštvo kazaških narodnih kompozitora u XIX i na poĉetku XX st., 1942; Vjekovne strune, 1958; Pregled povijesti kazaške sovjetske muzike, 1962; Vjekovni slavuji. . , 1963 (ruski 1967); Mukati Tulebajev, 1963. LIT.: II. ApaeuH, AxiueT >Ky6aH0B, AjiMa-ATa 1966. — K. Ţumalijev, Ahmet Ţubanov (na kazaškom), Alma-Ata 1966. —■ Ţ. Rsaldin, Ahmet Ţubanov (na kazaškom), Ahma-Ata 1966. — E. Vmamoe, Ana/ieMHK AxiweT >Ky6aH0B, AjiMa-ATa 1972.
ŢUBANOVA, Gaziza Ahmetovna, sovjetski kompozitor (Kolhoz Šana-Turmis, 2. XII 1928—). Kći Ahmeta Ţubanova; studij kompozicije završila 1954 na Konzervatoriju u Moskvi (J. Šaporin). Predsjednica je Kazaškoga saveza kompozitora u Alma-Ati.
DJELA. ORKESTRALNA: simfonija Energija, 1971; simfonijske pjesme Aksak-Kulan, 1955 i Herojska pjesma, 1972; koncert za violinu, 1958. — Lirska poema za gudaĉki kvartet, 1952; varijacije za violinu i klavir, 1951. — DRAMSKA: opere Tungi-saryn, 1955 i Enklik-Kebek, 1972; baleti Legenda o bijeloj ptici, 1965 i Hirošima, 1966. Filmska i scenska muzika. — VOKALNA: oratoriji Zora nad stepom, 1960 i Lenjin, 1969. Za soliste, zbor i orkestar: Pjesma radosti, 1953; Pjesma o Lenjinu; Oda partiji i dr. Zborovi; solo-pjesme; romance.
ostvario je više od 70 tenorskih uloga razliĉita karaktera. MeĊu njima su Riccardo (Verdi, Krabuljni ples), Cavaradossi (Pucliko znanje i spremu. cini, Tosca), Don Jose (Bizet, ^ ^ W PelleasOsim toga ţongleri Carmen), (Debussy,Pe/leas i Melisanda), Janko (Sme tana, Prodana nevjesta), Herman (Ĉajkovski, Pikova dama), Vladimir (Borodin, Knez Igor), Peter Grimes (Britten), Mla doţenja (Szokolav, Krvava svadba), Mića (Gotovac, Ero s onoga svijeta) i dr. Istakao se i kao oratorijski pjevaĉ. Go stovao na mnogim evropskim opernim pozornicama, a za svoja je umjetniĉka dostignu ća nagraĊen s više odlikova nja i nagrada. U posljednje se vrijeme bavi i pjevaĉkom pe dagogijom.
N. ŢUNEC
LIT.: K. Kovaĉević, Noni Ţunec, Muziĉke novosti, 1953, 5.
'H
ŢUPAN, Rudolf, pjevaĉ, bariton (Pula, 1905 —). studirao na Konzervatoriju u Milanu. Debitirao 1933 gamu, a zatim je pjevao na opernim stagionama u mno janskim gradovima i Barceloni. God. 1934—45 bio je se rebaĉke opere i na njoj ostvario niz zapaţenih kreaci; dodramski bariton neobiĉne ljepote glasa, posebno s( kao Andrea Chenier (Giordano), Amonastro i Germon Aida i La Traviata), Lord Henry (Donizetti, Luda di moor), Tonio (Leoncavallo, Pagliacci), Zrinjski (Zajc Šubić Zrinjski) i dr. Gostovao je na brojnim opernim pozi u Evropi i Americi. (
ŢUPANĈIĈ, Ignaz -> Schuppanzigh, Ignaz ŢUPANĈIĈ, Krista, plesaĉica i pjevaĉica, soprar 1884 — Zagreb, 25. V 1942). Kazališnu karijeru zapoĉ u Zagrebu kao balerina i kasnije solistica baleta. Uĉila pjevanje u Beĉu i 1903—-10 bila je solistica operete. N nastupi u Zagrebu obuhvaćali širok raspon umjetniĉke al nastupala je s podjednakim uspjehom u operi, operet i baletu. ŢUPANIĈ, Davorin, dirigent (Graz, 18. VII 1912— zervatorij završio u Ljubljani kod A. Ravnika (klavir), S. (kompoziciju) i L. M. Škerjanca (dirigovanje). God. 1 šef orkestra Doma JNA u Beogradu, 1950—54 direkto sadske opere i 1955—57 direktor Skopske opere. Od 1959 je urednik Radio-Beograda. Uz to je bio dirigent Beograds i honorarni nastavnik u operskoj klasi na Muziĉkoj aka Beogradu. Osim u zemlji, 2. je dirigovao u Nemaĉkoj, Grĉkoj i Turskoj. U produkciji gramofonskih ploĉa Radioje Beograd radio je kao tonski snimatelj. ŢUPANOVIĆ, Lovro, kompozitor i muzikolog ( 21. VII 1925 —). U Zagrebu studirao slavistiku i ron na Filozofskom fakultetu (diplomirao 1950) i povijest na Muziĉkoj akademiji (diplomirao 1953); u Ljubljani 19 šio studij muzikologije s doktoratom i 1971 studij kor na Akademiji za glasbo (L. M. Škerjanc). Od 1950 u srednjoškolski nastavnik i od 1961 profesor na Pedagoš demiji; uz to muziĉki u ^Vjesniku (1953—55^ ţevnoj tribini (1959—6<
ŢUKOVSKI (Ţukovskij), German Leontjoviĉ, sovjetski kompozitor (Radzivilov, 13. XI 1913—). Na Kijevskom konzervatoriju završio studij klavira 1937 (K. Mihajlov) i kompozicije 1941 (L. Revucki). God. 1951—58 predavao na Konzervatoriju u Kijevu. U njegovu stvaralaštvu prevladavaju veliki muziĉki oblici (opera, balet, djela za simfonijski orkestar). DJELA. ORKESTRALNA. Koncerti: za klavir, 1938 i za violinu, 1953; 2 suite.— DRAMSKA. Opere: Mapuna, 1939; Vecmb, l943;Om aceeocepdua (prema romanu E. Maljceva), 1951 i Tlepeiua eecna, 1960. Baleti Pocmucnaea, 1955 i Jlicoea nicun. —■ VOKALNA: vokalno-simfonijska poema CjiaebCH, Bimnu3H0 MOH, 1949; Knnmea Monodi ceimy, 1953 i UpyoK6a uapodie za soliste, zbor i orkestar; zborovi.
ŢUNEC, Noni (Jeronim), pjevaĉ, tenor (Maribor, 7. V 1921 —). Uĉiteljsku školu završio u Mariboru; pjevanje studirao na Konzervatoriju u Ljubljani (Z. Ropasova) i na Muziĉkoj akademiji u Zagrebu (L. Vrbanić), gdje je diplomirao 1949 (dobitnik nagrade HGZ). Na opernoj pozornici debitirao u Sarajevu kao Vojvoda (Verdi, Rigoletto). Od 1948 solist je Zagrebaĉke opere. Umjetnik visoke pjevaĉke kulture i razvijena smisla za glumu, L. ŢUPANOVIĆ
raduje i u drugim tuz inozemnim ĉasopisima lopedijama i dr. Sklada teţno vokalnih djela, svojim ranijim radovim jao bez izravnog citii stvariti muziku u nacii duhu, pokazujući smisi likovanje dramatskih (Priĉa 0 Ciganima). L razvoju, on je preko p nosti (Ćaskanja) došac bodne tonalnosti (M na temu o interpunkcija najnovije vrijeme i do rike (Studija 0 bojan kompozitorski se rad bi ţivanjem hrvatske muzi šlosti, ĉije rezultate (
ŢUPANOVIĆ — ŢUŢEK je u ediciji Spomenici hrvatske glazbene prošlosti (od 1970)3 kojoj je utemeljitelj i urednik. Za svoj muzikološki rad dobio je Nagradu graĊa Zagreba (1970) i dr. DJELA. ORKESTRALNA: simfonijeta, 1954; Balkanski ples I, 1954; Ćaskanja za flautu, gudaĉe i timpane, 1960. — KOMORNA. Dva gudaĉka kvarteta: I, Autobiografski, 1952—56 1 II, Balkanski, 1960. Za violinu i klavir: sonata (Romantiĉna) t 1956; suita, 1952 i Allegro balkaniko, 1962. — KLAVIRSKA: suita, 1951; Male forme za male ruke, 1959; Polifone meditacije, 1960 i Mikrosuita na lemu o interpunkcijama^ 1965. ■— ORGULJSKA: Studija u bojama, 1969 i Meditacije nad »Citharom octochordom«, 1974. — DRAMSKA: opera Pisava (Svoga tela gospodar) prema noveli S. Kolara, 1957—58 (neizv.); djeĉji balet Indijanski djeĉak i njegov poni, 1956 i djeĉja glazbena priĉa Od jutra do sutra, 1963. Scenska muzika — VOKALNA. Kantate: Slavenska lipa (S. S. KranjĈević), 1950; Priĉa o Ciganima (V. Pavletić), 1956; Poruke Neustrašivih Slobodi (pisma osuĊenih na smrt), 1959; Poema o slavnim danima (S. JakŠevac), 1961; Ex arduis perpetuum nomen, 1971. Zborovi: Tri madrigala o Šumi (D. Tadijanović), 1951; Scherzo, 1953; Tri aforizma dubrovaĉke renesanse (M. Vetranović, D. Ranjina, I. Bunić), 1955; Oda solemnis (Horatius), 1957; Skromna kantata (M. Slaviĉek), 1963; Beogradska balada 1941 (M. Aleĉković), 1965; One su hodile (D. Gervais), 1966; Da Ţivot bude ljubav (M. Aleĉković), 1969; Tuţbeni poj od rasute basĉine (P. Zoranić), 1969; Domovina (D. Horvatić), 1970; Narodna iz Cernika, 1971; Još srne tu (J. Ozimec), 1974; Zemlica naša (N. Pavić), 1975; Zvuĉi iz Gradišća, 1975- Ciklusi solo-pjesama; Lirske minijature (D. Tadijanović), 1957; Pet MatoŠevih soneta, 1955; Tri jednostavne popevke (D. Domjanić); Triptih slobodi (I. G. Kovaĉić, G. Vitez), 1969. Masovne pjesme. — Muzika za djecu. — SPISI: monografija Vatroslav Lisinski (1819—1854), 1969. Studije i Ĉlanci: Ivan Maţuranić i glazba, Kolo, 1965, 9—10; Glazbena umjetnost u vrijeme hrvatskog narodnog preporoda, ibid., 1966, 8—10; Vatroslav Lisinski i ĉeški narodni melos, Zvuk, 1967, 79; Iz korespondencije Ivana Zajca, Muzikološki zbornik, III, 1967; Umjetnost Ivana Marka Lukaĉića, Radovi Instituta JAZU u Zadru, XIII—XIV, 1967; Ĉetiri moteta Ivana Lukaĉića, Zvuk, 1969, 91; Marin Drţić i glazba, Zbornik radova o Marinu Drţiću, 1969; La Musigue croate du XVI e siecle, Acta scientifica, II, Bydgoszcz 1969; Novi podaci za biografiju Vatroslava Lisinskoga, Zvuk, 1969, 96—97; Vatroslav Lisinski u evropskoj glazbi njegova vremena, ibid.; Napjevi iz Hektorovićeva »Ribanja* u svjetlu suvremene muzikološke interpretacije, ibid., 1969, 100; LeoŠ Jandĉek et la musique croate, Kongresni izvještaj, Brno 1970; Petar Preradović i glazba, zbornik O
777
Petru Preradoviću danas, 1970; Formes de la musique croate professionnelle aux XVII e et XVIII e siecles, Acta scientifica, Bvdgoszcz 1972; Matoš i glazba, Sabrana djela A. G. MatoŠa, X, 1973; Vaţnost Ljudevita Gaja za hrvatsku glazbu preporodnog razdoblja, Radovi Instituta za hrvatsku povijest, 3, 1973; Odjek zrinsko-frankopanske tragedije u glazbenoj umjetnosti, ibid., 4, 1973; Odjek seljaĉke bune u glazbi* ibid., 5, 1973; Crešanin Andrija Patricij-Petris, hrvatski skladatelj XVI stoljeća, Otoĉki ljetopis, Cres-Lošinj 1973; Znaĉenje Blagoja Berse u hrvatskoj glazbenoj kulturi njegova vremena i danas te mjesto u evropskoj glazbi, Encyclopaedia moderna, 1974, 26; Rezultati, znaĉajke i znaĉenje muzikološkog rada Albe Vidakovića, ibid., 1974, 28; Blagoje Bersa, ţivot i djelo (brošura), 1974; Tragom hrvatske glazbene bašćine, eseji i rdsprave, 1976 i dr. ■— IZDANJA; Izabrana djela Vatroslava Lisinskoga (8 sv.), 1969; Izabrana djela Blagoja Berse (10 sv.)» 1973! Spomenici hrvatske glazbene prošlosti (7 sv.); I, Hrvatski skladatelji XVI st. (F. Bosanac, A. Motovunjanin, A. Patricij, J. Skjavetić), 1970; II, Iz renesanse u barok (J. Skjavetić, T. Cecchini, A. Grgiĉević, I. šibenĉanin, A. Ivanĉić), 1971; III, Andrija Motovunjanin, Sedamnaest frottola, 1972; IV, Varaţdinski skladateljski krug s kraja XVIII stoljeća (I. Werner, J. J. Vanhal, L. I. Ebner), 1973; V, Vinko Jelić, Osamnaest moteta iz zbirke -»Arion primuse (1628), 1974; VI, A. Ivanĉić, Simfonije I—V, 1975 i VII, A. Ivanĉić, Simfonije VI—XI, 1976. LIT.: /. Špralja, Uz 25. obljetnicu skladateljskog rada dra Lovre Ţupanovića, Sv. C, 1972, 3—4. K. Ko.
ŢUŢEK, Štefica, harfistica (Ljubljana, 16. VI 1940—). Na Akademiji glasbe u Ljubljani diplomirala 19623 a dvije godine kasnije završila i postdiplomski studij (J. Portograndi); nagraĊena je studentskom Prešernovom nagradom. Već kao student i kasnije kao ĉlanica Simfonijskog orkestra RTV Ljubljana svojim je nastu pima pokazala izvanrednu nadarenost i visoku tehniĉku spremu, pa je na natjecanjima u domovini (1959 u Zagrebu, 1962 u Beo gradu) i u inozemstvu (1965 u Izraelu, 1966 u Nizozemskoj) stekla visoka priznanja. Od 1966 ĉlanka je Gradskog orkestra u Hagu. Svoj najviši dosadašnji umjetniĉki domet ostvarila je kreacijama u koncertima za harfu G. F. Handela, W. A. Mozarta (Koncert za flautu i harfu) i M. Zafreda. K. Be.
DODATAK
ABBADO, Claudio, talijanski dirigent i pijanist (Milano, 26. VI 1933—). Sin Michelangela Abbada; na Konzervatoriju u Milanu diplomirao 1953 iz klavira (E. Calace) i 1955 iz kompozicije (B. Bettinelli). Umjetniĉku karijeru zapoĉeo 1953 kao koncertni pijanist; 1958 osvojio u Tanglewoodu nagradu Kussewitzky za dirigiranje, 1963 prvu nagradu na meĊunarodnom natjecanju D. Mitropoulos. Od 1968 stalni dirigent Simfonijskog orkestra milanske Scale, A. se ubrzo uvrstio meĊu najistaknutije muziĉke umjetnike svoje generacije. Ĉest gost Drţavne opere u Beĉu, razgranao je ţivu djelatnost na opernom i simfonijskom podruĉju prvih svjetskih muziĉkih središta; snimio je i brojne gramofonske ploĉe. ABENDROTH, VValter (Hannover, 29. V 1896 — Hausham, Gornja Bavarska, 30. IX 1973). ABSIL, Jean (Peruwelz, Hainaut, 23. X 1893 — Bruxelles, 2. II 1974)AĈKO, Ludvik, kompozitor i muzikolog (Maribor, 23. VII 1904 — Ljubljana, 30. XII 1974). Završio Teološki fakultet; na Drţavnom konzervatoriju u Ljubljani uĉio orgulje (S. Premrl) i pjevanje (M. Hubad), a kompoziciju privatno kod S. Koporca. God. 1941—43 i 1951—54 studirao gregorijanski koral, kompoziciju i orgulje na Visokoj školi za crkvenu muziku u Rimu i tamo 1954 stekao doktorat s disertacijom Kompozicijsko delo H. Sattnerja. A. je autor brojnih narodnom umjetnošću nadahnutih crkvenih pjesama i opseţnijih liturgijskih kompozicija koje se odlikuju jednostavnom i neposrednom izraţajnošću. MeĊu njima se istiĉu Missa solemnis za soliste, zbor i orkestar i Sonata za orgulje (1962), djela oblikovana suvremenijim naĉinom. j. Se. ADAMIĈ, Karlo, orguljaš i kompozitor (Sodraţica, Slovenija, 2. XI 1887 —• Split, 8. III 1945). Uĉio na Orguljaškoj školi u Ljubljani. God. 1908—22 regens chori stolne crkve u Senju, zatim orguljaš i zborovoda u Koprivnici i Kriţevcima i od 1933 uĉitelj muzike u biskupskom sjemeništu u Splitu. DJELA (izbor). Za orgulje (harmonij): 2 preludija, 1914; Gloria in excelsis Deo, 1924; 10 preludija, 1928; 33 laganih preludija, 1928. — VOKALNA: Slovenski akordi za mješoviti i muški zbor (2 sv.), 1921, — CRKVENA: Staroslavenska misa za muški zbor, 1921; Senjska staroslavenska misa, 1923 i Hrvatska misa, 1931 (obje za mješoviti zbor). Zbirke crkvenih pjesama za solista , mješo viti zbor i orgulje: Alma Mater, 1928; Dan ţari o polnoĉi, 1930 i Stella matutina, 1931. Zbirke crkvenih pjesama za mješoviti zbor: Slava Bogu, 1921; Kraljici nebes in zemlje, 1922; 12 Velikonoćnih pesmi, 1922; Evharistiĉke pesmi, 1923; Lavretanske litanije, 1923; Mašne pesmi, 1923; V svitu zarje, 1924; Zmagovalcu smrti, 1931; Gore srca, 1931 i dr. K. Ko.
ADRIO, Adam (Essen, 4. IV 1901 — Renon kraj Bolzana, 18. IX 1973). AESCHBACHER, Walther (Bern, 2. X 1901 — 6. XII 1969). AHLIN, Cvetka, pjevaĉica, mezzosopran (Ljubljana, 28. IX 1928—). Pjevanje studirala na Akademiji za glasbo u Ljub ljani; ondje je zapoĉela i umjetniĉku karijeru. Od 1956 ĉlanica je opere u Hamburgu. Posjeduje mezzosopran baršunaste boje; pokazuje veliki smisao za muziĉku interpretaciju i scensko ob likovanje. Najviši domet postigla je kao Lotte (Massenet, Werther) i Amneris (Verdi, Aidd). Osim u operi, uspješno nastupa i na koncertnom podiju. D. Co. AICHINGER, Gregor (Regensburg, 1564 — Augsburg, 21. I 1628).
AJUŠEJEV, Dandar Dampiloviĉ (Irkutska gubernija, 17. IX 1910 — Ulan-Ude, 18. X 1971). AKIMENKO, Fjodor Stepanoviĉ (Harkov, 20. II 1876 — Pariz, 3. I 1945). ALBRECHT, Max Richard (Chemnitz, 14. III 1890 — Dresden, 13—14. II 1945). ALDERIGHI, Dante (Taranto, 7. VII 1898 — Rim, 12. XII 1968). ALGAZI, Leon (Epures.ti, Rumunjska, 1890— ?, 1971). ALLIN, Norman (Ashton Under Lyne, Lancashire, 19. XI 1884 — London, 26. X 1973). ALME, Waldemar (Oslo, 10. I 1890 — 28. III 1967). ANASTASIJEVIĆ, Julijana, pevaĉica, mezzosopran (Niš, 14. VII 1934—). Na Muziĉkoj akademiji u Beogradu diplomirala 1961, a 1964 završila postdiplomske studije (J. Stamatović-Nikolić); usavršavala se u operskom studiju rimske akademije Santa Cecilia (T. Gobbi, G. Pederzini, G. Cigna, M. Bononi). Na takmiĉenjima mladih pevaĉa u Ljubljani i Beogradu (1957), Hertogenboschu (1962), Miinchenu (1963), Genevi (1964) i Toulousei (1965) osvajala Visoke nagrade; 1964—72 bila je predavaĉ i docent na Muziĉkoj akademiji u Beogradu i od 1969 solistkinja u ansamblu Virtuosi di Roma, sa kojim je nastupala po celoj Evropi, uĉestvujući i u scenskim ostvarenjima. Za radio i televiziju snimala u zemlji i inostranstvu. U njezinom opseţnom koncertnom repertoaru osobito mesto zauzimaju dela savremenih jugoslovenskih kompozitora. A. je pevaĉica toplog glasa tamne boje, izuzetno veštog u vajanju blistavih pevaĉkih koloratura, profinjene vokalne tehnike i izvoĊaĉke kulture. Istiĉe se i kao interpretkinja oratorijumskog i operskog repertoara. R. Pej. ANCKIER-CASTERAN, Nicole (Pariz, 8. XI 1894 — 14. XII 1967). ANĈERL, Karei (Tuĉapy kod Sobeslava, 11. IV 1908 — Toronto, Kanada, 3. VII 1973). ANDA, Geza (Budimpešta, 19. XI 1921 — Ziirich, 14. VI 1976). ANDERBERG, Carl-Olof (Stockholm, 13. IV 1914 — Malmo, 4. I 1972). ANDERS, Erich (Teutschenthal, Halle na S., 29. VIII 1883 — Hamburg, 8. I 1955). ANDERSSON, Otto Emanuel (Vardo, Alandski otoci, 27. IV 1879 — Turku, 27. XII 1969). ANDRE, Franz (Bruxelles, 10. VI 1893 — Woluwe St. Lambert, 20. I 1975). ANDREJĈIĈ, Igor, muziĉki pisac i organizator (Ljubljana, 2. III 1924 ■—). Diplomirani pravnik; završio studij na Historij skom odjelu Akademije za glasbo u Ljubljani. Gimnazijski pro fesor, 1950—57 direktor Koncertne direkcije Slovenije i od 1967 urednik na Radio-televiziji Ljubljana. Kao direktor Koncertne direkcije znatno pridonio razvoju muziĉkog ţivota u Sloveniji. Urednik Koncertnog lista Slovenske filharmonije (1951—61), uspješno se bavi muziĉkom publicistikom. R. ANDREJEV (Andreev), Vasilij Vasiljeviĉ (Beţec, 15. I 1861 — Petrograd, 26. XII 1918).
780
ANDRICU — BERNANDT
ANDRICU, Mihail (Bukurešt, 22. XII 1894 — 4. II 1974). ANSERMET, Ernest (Vevey, 11. XI 1883 — Ţeneva, 20. II 1969). ANTON, Karl (Worms, 2. VI 1887 — Weinheim, Bergstrasse, 21. II 1956). APOSTEL, Hans Erich (Karlsruhe, 22. I 1901 — Beĉ, 30. XI 1972). ARAMBARRI Y GARATE, Jesiis (Bilbao, 13. IV 1902 — Madrid, u. VII 1960). ARBATSKI (Arbatsky), Jurij (Yury) (Moskva, 15. IV 1911 — New Hartford, Ne\v York, 3. IX 1963). ARNIĈ, Lovrenc, dirigent (Ljubljana, 6. VII 1943 —). Sin kompozitora Blaţa Arniĉa. U Ljubljani završio Srednju mu ziĉku školu (klavir, trombon), a zatim diplomirao na Akademiji za glasbo klavir (H. Horak) i dirigiranje (D. Švara); na Konzer vatoriju u Lenjingradu usavršavao se kod I. Musina (dirigiranje) i O. Serebrjakova (klavir). Od 1970 dirigent je Ljubljanske opere, u kojoj se istakao kao interpret baletnog repertoara. Nastupa i na koncertnom podiju u zemlji i inozemstvu. Na Jugoslavenskom natjecanju mladih muziĉkih umjetnika 1973 u Zagrebu osvojio je prvu nagradu za dirigiranje. K. Be. AROCA (Aroca y Ortega), Jesus (Madrid, X 1877 — 31. X 1935). ARREGUI, Jose Maria (Villaro, potkraj XIX st. — ?, 1955). ARREGUI GARAY, Vicente (Madrid, 3. VIII 1871 — 2. XII 1925). ARTI MUSICES, muzikološki zbornik što ga od 1969 go dišnje izdaje Muzikološki zavod Muziĉke akademije u Zagrebu. U svojih 8 dosadašnjih svezaka (7 redovitih i jednom izvanred nom na engleskom jeziku) zbornik je do danas (1976) objavio niz muzikoloških studija hrvatskih i drugih jugoslavenskih mu zikologa, preteţno s tematikom iz hrvatske muziĉke kulture. Treći svezak (1972) posvećen je Josipu Andreisu, glavnom ured niku zbornika 1969—71, a uredili su ga K. Kos, K. Kovaĉević i I. Supiĉić. Od 1973 glavni je urednik K. Kovaĉević. Od 1977 izlazi kao polugodišnjak. K. Ko. AŠRAFI, Muhtar Ašrafoviĉ (Buhara, 11. VI 1912 — ?, 1975)ATTAINGNANT (Attaignant, Atteignant), Pierre (prema najnovijim podacima vjerojatno Douai, oko 1494 — Pariz, 1552). ATTERBERG, Kurt Magnus (Goteborg, 12. XII 1887 — Stockholm, 15. II 1974). AUBERT, Louis-Francois-Marie (Parame, Francuska, 19. II 1877 — Pariz, 9. I 1968). AUDRAN, Edmond (Lyon, 12. IV 1840 — Bazincourt-sur-Epte, 16. VIII 1901). AUSTRAL, Florence (Richmond, Melbourne, 26. IV 1892 — Newcastle, New South Wales, 15. V 1968). AZNAVOUR, Charles (Pariz, 22. V 1924—). BABIN, Victor (Moskva, 13. XII 1908 — Cleveland, SAD, 1. III 1972). BABNIK (Babnigg, Babnig), Matija, kompozitor (? — ?). Podaci o njegovu roĊenju i smrti nisu poznati, ali se iz dostupne graĊe moţe pretpostaviti da se rodio u Ljubljani, a umro u Beĉu. Veoma su oskudni i njegovi biografski podaci. Za francuske okupacije Ljubljane (1809—13) bio je pjevaĉ biskupske kapele, a 1813 imao je zajedno sa svojim bratom Antonom samostalni koncert u Ljubljani. U popisu ĉlanova ljubljanske Filharmoniĉne druţbe navodi se 1817 kao poĉasni ĉlan, što su po ondašnjoj praksi postajali raniji redoviti ĉlanovi koji su napustili to mjesto. Iz istoga se izvora vidi da je B. otišao u Beĉ i tamo bio muziĉki umjetnik (Tonkilnstler), što navodi na zakljuĉak da mu je muzika bila profesija. U Beĉu je objavljena njegova Sonate pour le Piano-Forte avec accompagnement de violon, koja svjedoĉi o dobrom poznavanju kompozicijske tehnike i oblika. Sonata je koncipirana u klasiĉnom duhu, a u izrazu, osobito u Andante grazioso, naslućuje se blagi romantiĉni prizvuk. Invencija nije, doduše, potpuno izvorna, ali ukazuje na nadarenog muziĉara. LIT.: D. Cvelko, Zgodovina glasbene umetnosti na Slovenskem, II, Ljub ljana 1959. — Isti, Stoletja slovenske glasbe, Ljubljana 1964. — Isti, Histoire de la musique slovene, Maribor 1967. — J. Hiifler, Tokovi glasbene kulture na Slovenskem od zaĉetkov do 19. stoletja, Ljubljana 1970. D. Co.
BACHAUER, Gina (Atena, 21. V 1913 — 22. VIII 1976). BAEZ, Joan, ameriĉka pjevaĉica irsko-meksiĉkog podrijetla (Staten Island, New York, 9. I 1941—). Afirmirala se 1959 i 1960 na Folk-festivalu u Nevvportu. God. 1965 utemeljila vlastiti Institute for the Study of Nonviolence i prikljuĉila se ameriĉkom pokretu za graĊanska prava. Uz vlastitu pratnju na gitari isprva
pjevala, umjetniĉki vrlo dotjerano, tradicionalne narodne i balade s anglo-ameriĉkog podruĉja, a kasnije i protestne ] U novije vrijeme interpretira osobito tzv. country i zvesterr, BAGIER, Guido (Berlin, 20. VI 1888 — Dusseld IV 1968). BAKER, Josćphine (St. Louis, Missouri, 3. VI I' Pariz, 12. IV 1975). BALANĈIVADZE, 2. Andrej Melitonoviĉ (Pet I. VI 1906—). BARANOVIĆ, Krešimir (Šibenik, 25. VII 1894 — B> 17. IX 1975). BARRAQUE, Jean (Pariz, 17. I 1928 — 17. VIII BARŠAJ, Rudolf Borisoviĉ, sovjetski dirigent i \ (Labinsk, 28. IX 1924—). Diplomirao na Moskovskom 1 vatoriju, violu u klasi V. Borisovskog, zatim koncertirao se te kao ĉlan kvarteta Borodin i Ĉajkovski. Uz to predavao sokoj muziĉkoj školi Ipolitov-Ivanov u Moskvi. God. 19; meljio Moskovski komorni orkestar koji se pod njegovir stvom razvio u prvoklasni ansambl te je na brojnim tur širom svijeta stekao meĊunarodni ugled. Od 1967 nastup; dirigent simfonijskih orkestara. BARTOSCH, Josef (Tepl, Ĉeška, 22. XI 1879 — B X 1963). BATHORI, Jane (Pariz, 14. V 1877 — 25. I 1970). BAUTISTA, Julian (Madrid, 21. IV 1901 — Buenos 8. VII 1961). ; BECK, Reinhold Imanuel (Hannover, 10. I 1881 — II. VII 1968). BECKER, Reinhold (Adorf, Saska, u. VIII 1842 — Di 4. XII 1924). BEHREND, Fritz (Berlin, 3. III 1889 — 29. XII BEILSCHMIDT, Curt (Magdeburg, 20. III 1886 — L 7. III 1962). BEJART, Maurice (Marseille, 1. I 1927—). BELAFONTE, Harry (pravo ime Harold George fonte), ameriĉki pjevaĉ i glumac (New York, 1. III 192 Debitirao 1953 u Hollywoodu kao filmski glumac (Bright i istodobno poĉeo nastupati u kazalištu na Broadwayu. S uspjeh postigao kao protagonist muziĉkog filma Carmen (1954). Kao pjevaĉ isprva interpretira zabavne melodije, preteţno napjeve inspirirane ameriĉkim crnaĉkim foll (calypso), kao i protestne pjesme. PrireĊuje brojne turn Americi i Evropi, nastupa ĉesto na televiziji te u musicalim liku je popularnost postigao sa Bananaboat i Coconut W BELJAJEV, Viktor Mihajloviĉ (Niţneuralsk, 6. II — Moskva, 16. II 1968). BENATZKY, Ralph (Moravske Budejovice, 5. VI — Zurich, 16. X 1957). ' BENDA, Hans Robert Gustav von (Strasbourj XI 1888 — Berlin, 13. VIII 1972). BENGTSSON, 1. Gustav Adolf Tiburtius (Vac 29. III 1886 — 28. XI 1964). 2. Ingmar Olof (Stockholm, 2. III 1920 •—). Nije u stvu s Gustavom Adolfom Tiburtiusom. BEOGRADSKI DUO, prvobitno Duo Bogosavljevi novali su 1969 — po završenim studijama na Muziĉkoj aka u Beogradu — violinista Dragutin Bogosavljević i pijani; Nada Kecman-Bogosavljević. Duo se usavršavao na Mosko konzervatorijumu i osvajao nagrade na takmiĉenjima u ze inostranstvu; snima i gramofonske ploĉe. R. BERG, Josef (Brno, 8. III 1927 — 26. II 1971). BERNANDT, Grigorij Borisoviĉ, sovjetski muz (Vilnius, 21. IV 1905 —). Na konzervatorijima u Lenjin i Moskvi uĉio violinu; 1933 završio studij povijesti muzi Historijsko-teoretskom fakultetu Moskovskoga konzervatorij Bvanov-Berecki, A. Aljšvang). God. 1934—36 muziĉki ui i nastavnik muzike u Sverdlovsku, 1936—38 u Rostovu na ] Od 1938 u Moskvi, nastavnik na muziĉkoj školi Gnjesim 1940), 1948—50 direktor odjela ĉasopisa Cosemcmn My3bm 1957 ĉlan redakcije zbornika My3W
DJELA: U. II. ^lauKoecKuu. KpaniKuu onepK otcu3Hu U deRtnesbHocmu monografija C.II. TaueeB, 1950; C.U. Taneee. JleKtmn, 1951; ConemcKi. tW3umopbi~jiaypeambi Focydapcm6eHHue npeMuu CCCP, 1952; C. II. J 1956; CoeemcKue KOMno3umopbi, 1957 (sa A. N. Dolţanskim); Cnoeapb (1736—1959) > 1962; AneKCandp Eenya u MysbiKa, 1969; Ktno nucaA o M Euo-6u6nuoipa$uHeCKuu cjioeapb, I—II, 1971—74 (sa I. Jampoljskim). — ĉlanci u zbornicima, ĉasopisima i dr.
BERNARD — BRITTEN BERNARD, Robert (Ţeneva, 10. X 1900 — Mazamet, 2. V 1971). BERNETIĈ, Darinka, klavirski pedagog (Gorica, 14. III 1925 —). Klavir uĉila u Mariboru (E. Ropasova) i na Srednjoj muziĉkoj školi u Ljubljani (J. Ravnik, J. Štrukelj-Poţenelova) i tamo 1953 diplomirala na Akademiji za glasbo (A. Trost); usa vršavala se kod Yvonne Loriod u Parizu. Klavirski pedagog u Ljubljani; na Zavodu za muziĉko i baletno obrazovanje osno vala eksperimentalni razred s izvornom nastavnom metodom koja se oslanja na suvremene tekovine klavirske tehnike, ali bez kon vencionalne podjele na »tehniĉko« i »muzikalno« obrazovanje. Autor je direktne nastavne metode koja proizlazi iz muziĉkih karakteristika kompozicija, dok tehniĉko svladavanje klavira temelji na kompozicijskom stavku bez etida i drugih samostalnih tehniĉkih vjeţbi. U skladu s tim odabire kompozicije primje rene uĉenikovoj sposobnosti shvaćanja, potiĉe improvizaciju i samostalno stvaralaštvo. Na tim je principima napisala Kla virski uĉbenik (u tisku) i sastavila zbirku kompozicija svojih uĉe nika (rkp.). K. Be. BERNET KEMPERS, Karei Phillippus (Nijkerk, Gelderland, 20. IX 1897 — Amsterdam, 30. IX 1974). BIANCHI, Renzo (Maggianico, Lombardija, 29. VII 1887 — Genova, 27. XII 1972). BINGULAC, Ozren, pevaĉ, tenor (Opatovac kod Vukovara, 12. XII 1904 —). Pevanje uĉio u Muziĉkoj školi Isidor Bajić u Novom Sadu (B. Dubska, O. Molĉanova) i na Muziĉkoj akademiji u Beogradu (J. Rijavec). Isprva ĉlan hora i 1949—71 solista i tumaĉ glavnih rola lirskog i dramskog tenora u Novosadskoj operi. Gostovao u mnogim gradovima Jugoslavije. Dobitnik je Oktobarske nagrade Novoga Sada (1961). S. D. K. BITENC-SAMĈEVA, Marija, pjevaĉica, alt (Ljubljana, 12. VII 1932—). Pjevanje studirala na Akademiji za glasbo u Ljubljani (J. Betetto) i zatim se usavršavala u Trstu (L. Toffolo). Do 1960 povremeno nastupala kao solist u Ljubljanskoj operi, a onda se posvetila koncertnom pjevanju kao slobodna umjetnica. Na Natjecanju mladih jugoslavenskih muziĉkih umjetnika 1956 u Ljubljani osvojila drugo mjesto, a na natjecanju u Llangollenu 1957 prvo mjesto. Osim u domovini koncertirala je i snimala na radiju i televiziji u Engleskoj, Francuskoj, Belgiji, Njemaĉkoj, Italiji, Austriji i dr. A. Rij. BJEGOJEVIĆ, Jovanka, plesaĉica i baletski pedagog (Prnjavor, 28. IX 1931—). Studije završila u Srednjoj baletskoj školi u Beogradu i tamo 1950 zapoĉela u Narodnom pozorištu umetniĉku karijeru glavnom ulogom u baletu Balada 0 jednoj srednjovekovnoj ljubavi (Lhotka), a posle toga slede glavne uloge u baletima Labudovo jezero (Ćajkovski), Simfonija (Bizet), Jolanda (Karamanlis), Kineska priĉa (Baranović) i Romeo i Julija (Prokofjev). God. 1956 —59 prvakinja baletske trupe J. Babileea i 1959—61 primabalerina Nacionalnog baleta u Australiji. Od 1960—61 ponovno u Beogradu, gde ostvaruje izuzetne kreacije u klasiĉnom repertoaru, naroĉito u Dvoboju (Banfield) i Triptihonu (Konjović). Sledećih sezona igra u Ĉudesnom mandarinu (Bartok) i Pepeljuzi (Prokofjev), a posebno se istiĉe u baletima Napuštene (Kelemen) i Juan od Zarisse (Egk), da bi svoj vrhunac ostvarila glavnom ulogom u baletu Ptico, ne sklapaj svoja krila koji je specijalno za nju komponovao E. Josif. Iako odnegovana na klasiĉnim baletskim tradicijama, B. je pokazivala naklonost i smisao za savremeno plesno izraţavanje, a njene besprekorne igraĉke linije odlikovale su se ne samo skladnošću i lepotom, već i lirskom prefinjenošću i dramskom snagom koja je plenila svojevrsnom humanošću. Poseban doprinos jugoslovenskom baletskom stvaralaštvu dala je uĉestvujući na praizvedbama mnogih baletskih dela savremenih jugoslovenskih kompozitora. Za njenu umetnost je karakteristiĉna studioznost u oblikovanju likova uz podjednako poklanjanje paţnje tehniĉkom savršenstvu plesnog pokreta i emocionalnoj snazi, koja proizlazi iz tako osmišljenog plesa. Svakom delu koje igra B. daje peĉat svoje liĉnosti, istovremeno izuzetno umetniĉki snaţne i iznad svega ljudski tople. Danas se B. bavi pedagoškim radom kao redovni profesor Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu. M. Z. D. BJORLING, Jussi (Stora Tuna, 5. II 1911 — Siaro kraj Stockholma, 9. IX 1960). BLACHER, Boris (Newchwang, Kina, 19. I 1903 — Berlin, 30. I 1975). BLESSINGER, Karl (Ulm, 21. IX 1888 — Pallach, 13. III 1962). BLEYLE, Karl (Feldkirch, Vorarlberg, 7. V 1880 — Stuttgart, 5. VI 1969).
781
BLISS, Arthur (London, 2. VIII 1891 — 27. III 1975). BLUME, Friedrich (Schluchtern, Hessen, 5. I 1893 — Kiel, 22. XI 1975). BODALIA, Bianca, pijanistica (Zagreb, 28. X 1945 —■). Studij klavira završila 1966 na koncertantnom smjeru Muziĉke akademije u Zagrebu kod L. Šabana i'dobila nagradu HGZ; usavršavala kod V. Horbowskog na Visokoj muziĉkoj školi u Stuttgartu, gdje je 1972 stekla majstorsku diplomu. Izrazito na darena, već u svojoj osmoj godini javno nastupala, a 1955 koncer tirala je sa Zagrebaĉkim solistima, te na priredbama Muziĉke omladine svirala niz puta uz pratnju simfonijskih orkestara. Osim u domovini i Njemaĉkoj gostovala u Nizozemskoj, Austriji, Ita liji, Španjolskoj i drugim evropskim zemljama. Zapaţene uspjehe i nagrade osvojila je na meĊunarodnim natjecanjima mladih um jetnika u Barceloni, Vercelliju i Senigalliji. K. Ko. BODE, Rudolf (Kiel, 3. II 1881 — Munchen, 7. X 1970). BOGDANOV-BEREZOVSKI, Valerijan Mihajloviĉ (Petrograd, 17. VII 1903 — Moskva, 13. V 1971). BOLDEMAN, Laci (Helsinki, 24. IV 1921 — Munchen, 18. VIII 1969). BONACCORSI, Alfredo (Barga, 15. XI 1887 — Firenca, 21. V 1971). BORISAVLJEVIĆ, Vojkan, kompozitor i aranţer (Zrenjanin, 5. V 1947 —). PohaĊao Srednju muziĉku školu; jedan je od najproduktivnijih srpskih kompozitora mlade generacije koji sa uspehom deluju u razliĉitim oblastima zabavno-muziĉkog stvaralaštva. Aktivan saradnik Radija, Televizije, Produkcije gramofonskih ploĉa i Savremenog pozorišta u Beogradu, B. je dobitnik brojnih nagrada na festivalima zabavne muzike. DELA. Filmska muzika: Partizani; Višnja na Tašmajdanu; Vojnikova ljubav i dr. Scenska muzika: Mister Dolar; Plavi zec; Tom Pejn; Laza i para laza; Akrobati; Beograd nekad i sad. — TV muzika: Obraz uz obraz; Vise od igre; Jedan ćovek —jedna pesma. — Zabavne melodije: Odiseja; Pesnikova igra; Brod za sreću; Ja te volim; Idi, dušo moja; Ljubav je satno reĉ; Laku noć dragi — laku noć draga i dr. — Pesme na stihove Lj. Ršumovića, D. Radovića i Desanke Alaksimović. Va. Ba.
BORKOVEC, Pavel (Prag, 10. VII 1894 — 22. VII 1972). BOROVSKI, Aleksandar (Jelgava, Latvija, 18. III 1889 —■ Waban, Massachusetts, 27. IV 1968). BOŠKOVIĆ, Nataša (Beograd, 2. II 1901 — New York, 30. VI 1973). BOULEZ, Pierre (Montbrison, Loire, 26. III 1925 —). BRAJLOVSKI, Aleksandar (Kijev, 16. II 1896 — New York, 25. IV 1976). BRANDSCH, Gottlieb (Medias, 21. IV 1872 — Sibiu, 14. III 1959). BRANNIGAN, Owen (Annitsford kraj Nevvcastlea, 10. III 1908 —• Newcastle, 9. V 1973). BRANZELL, Karin (Stockholm, 24. IX 1891 — Altadena kraj Los Angelesa, 14. XII 1974). BRATUŢ-KACJAN, Ileana, pjevaĉica, sopran (Trst, 23. XII 1932 —). Pjevanje uĉila u Ljubljani na Srednjoj muziĉkoj školi i na Opernom studiju Akademije za glasbo, a onda se po svetila koncertnom pjevanju te izgradila opseţan repertoar iz domaće i strane vokalne literature. Dobitnica nagrada na Na tjecanju mladih jugoslavenskih muziĉkih umjetnika u Zagrebu (1959), Toulousi i Ţenevi, ĉesto pjeva na omladinskim koncer tima u domovini. Gostovala je u Švicarskoj, Italiji i Francuskoj, gdje je nastupala i na radiju. K. Be. BREL, Jacoues (Bruxelles, 8. IV 1929 —). BRELET, Gisele (Fontenay-de-Comte, Vendee, 6. III 1915 — La Tranche-sur-mer, Vendee, 21. VI 1973). BRENDEL, Alfred, austrijski pijanist (Vizmberk, sjeverna Moravska, 5. I 1931 •—•). Klavir uĉio kod P. Baumgartnera, E. Steuermanna i E. Fischera, kompoziciju kod A. Michla. Debitirao 1948 u Grazu, zatim poduzimao koncertne turneje po Evropi, Prednjem Istoku, Australiji, Sjevernoj i Juţnoj Americi. Uz to od 1960 vodi Majstorske teĉajeve za klavir u okviru Beĉkih sveĉanih tjedana (skupa sa P. Badura-Skodom i J. Demusom). Jedan od vrhunskih pijanista današnjice, realizirao golem repertoar koji seţe od rane klasike do Schonberga. Napisao više studija 0 problemima interpretacije. LIT.: J. Kaiser, Grosse Pianisten in unserer Zeit, Munchen 1965.
BREZOVŠEK, Ivan (Studenci, 3. VII 1888 — Beograd, 13. VI 1942). BRIAN, William Havergal (Dresden, Staffordshire, 29. 1 1876 •—■ Shoreham-by-Sea, Sussex, 28. XI 1972). BRITTEN, Edvvard Benjamin (Lowestoft, Suffolk, 22. XI 1913 —• London, 3. XII 1976).
782
BROQUA — CRIST
BROQUA, Alfonso (Montevideo, u. IX 1876 — Pariz, 24. XI 1946). BROWN, Maurice (John Edwin), (London, 3. VIII 1906 — Marlborough, 27. IX 1975). BRUCHOLLERIE, Monique de la (Pariz, 20. IV 1915 —15. XII 1972). BRUCI, Olga, pevaĉica, sopran (Polog, Hrvatska, 12.11923 —). Ţena kompozitora R. Bruĉija; posle završenog školovanja 1949 u Srednjoj muziĉkoj školi u Beogradu (N. Cvejić) nastavila stu dije pevanja u Beĉu (M. Gerhardt) i Novom Sadu (T. Dinjaški). Od 1951 solistkinja Opere Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu, u kojoj je tumaĉila glavne uloge koloraturnog i lirskog soprana. Dobitnica Oktobarske nagrade Novog Sada (1966), sa uspehom je gostovala i na drugim jugoslovenskim operskim sce nama. S. Đ. K. BRUNSWICK, Mark (New York, 6. I 1902 — London, 26. V 1971). BUCCHI, Valentino (Firenca, 29. XI 1916 — Rim, 8. V 1976). BUĈAR, Danilo, kompozitor (Ĉrnomelj, 8. VI 1896 — Ljubljana, 8. VIII 1971). U muzici uĉenik I. Hladnika. God. 1914—49 djelovao u apotekarskoj struci, ali je veoma aktivno sudjelovao u muziĉkom kazališnom ţivotu. Po dolasku u Ljubljanu (1921) suraĊivao u Šentjakobskom kazalištu kao glumac, pa redatelj i dirigent te osnovao orkestar s kojim je nastupao i na samostalnim priredbama. God. 1949—66 bio je urednik zborske muzike na Radio-televiziji Ljubljana. Kao kompozitora najviše su ga privlaĉili zborovi, ali se ogledao i na podruĉju solo-pjesme, scenske i orkestralne muzike. Melodika njegovih djela je pjevna, ĉesto u duhu narodne muzike, harmonijski govor jednostavan, tonski privlaĉan. Mnogi njegovi zborovi (Tam, kjer pisana so polja, Trije bratci, Sam) i solo-pjesme (Delavec, Kmetova pesem) stekli su upravo zato veliku popularnost. Od ostalih njegovih kompozicija treba spomenuti vrijedne i u svoje doba raširene igrokaze s pjevanjem. DJELA (oko 300 kompozicija). ORKESTRALNA: Behkranjske pisanice, 1943; Trika gora, 1949; Ţumberška rapsodija, 1952. — DRAMSKA. Igrokazi s pjevanjem: Na Trski gori, 1936; Smuk-smuk, 1938 i Kurent, 1939. Opereta Studentje smo, 1932. Scenska muzika za drame Deseti brat (J. Jurĉiĉ) i Pohujsanje (I. Cankar). — VOKALNA. Zborovi: Tam, kjer pisana so polja; Trije bratci; Sam i dr. Solo-pjesme: Delavec, Kmetova pesem i dr. LIT.: R. Ajlec, Danilo Buĉar — Ob šestdesetletnici rojstva. Naši zbori, XI, 5—6. — V. Smolej, Slovenski gledališki leksikon, I, Ljubljana 1972. D. Co.
BUDKOVIĈ, Cveto, muziĉki pedagog i muzikolog (Ljublja na, 14. V 1920 —). Studij muziĉke povijesti završio 1953 na Aka demiji za glasbo u Ljubljani. God. 1944—45 zborovoĊa oficirske škole Glavnoga štaba Slovenije; od 1963 direktor je muziĉke škole Viĉ-Rudnik u Ljubljani, te honorarni predavaĉ na Peda goškoj akademiji i Zavodu za glasbeno in baletno izobraţevanje. Predavao je na muziĉkim teĉajevima i seminarima, te objavio više ĉlanaka s podruĉja muziĉkog odgoja i školstva u ĉasopisima Grlica, Prosvetni delavec, Otrok in druţina i Muzika i škola. Uz to je objavio rasprave Matevţ Kraĉman, ljudski skladatelj, uĉitelj in^organist (Zbornik obĉine Grosuplje, 1969—71), Sveto Marolt-Špik, ţivljenje in delo (ibid., 1974) l Orguljaška škola u Ljubljani 1877—194; (Zvuk, 1975, 4), te izdao skripta Zgodovina glasbe za srednje škole (1964). j. Se. BURMEJSTER, Vladimir Pavloviĉ (Vitebsk, 15. VII 1904 — Moskva, 5. III 1971). BUSCH, 3. Hermann (Siegen, 24. VI 1897 — Harverford, SAD, 3. VI 1975). BUSSER, Henri (Paul), (Toulouse, 16. I 1872 — Pariz, 30. XII 1973)BUSTINI, Alessandro (Rim, 24. XII 1876 — 23. VI 1970). BUTA, "Lazar, dirigent (Baĉinci, 23. I 1915 —). Završio Pravni fakultet (1939) i diplomirao na Muziĉkoj akademiji u Beogradu 1948 (S. Hristić, M. Vukdragović). Dirigentsku praksu zapoĉeo u VojvoĊanskom narodnom pozorištu i Srpskom crkvenom pevaĉkom društvu u Panĉevu; od 1948 stalni je dirigent Novosadske opere, u kojoj je izveo niz domaćih i stranih opera i baleta. Nastupa na koncertnom podiju i kao horovoda; naroĉite uspehe zabeleţio je kao dirigent hora Kulturno-umetniĉkog društva Svetozar Marković u Novom Sadu sa kojim je osvojio i prvu nagradu na MeĊunarodnom festivalu u Llangollenu (Engleska). Dobitnik je Oktobarske nagrade Novog Sada (1969). s. D. K. BUTTING, Max (Berlin, 6. X 1888 — 13. VII 1976). CABALLE, Montserrat (Barcelona, 12. IV 1933 —). CAMPRA, Andre (Aix-en-Provence, kršten 4. XII 1660 — Versailles, 14. VI 1744).
CANEV, Blagoj, kompozitor (Sveti Nikole, 8. VIII 15 Na Visokoj muziĉkoj školi u Skopju završio Teoretsko-nast odsek, a zatim upisao kompoziciju (V. Nikolovski). Proi na Srednjoj muziĉkoj školi u Skopju. DELA. KAMERNA: gudaĉki kvartet in G, 1976; sonata za V klavir in Es, 1972. — KLAVIRSKA; Tri piesi, 1970; Suita-intermezz Variadi, 1972 i dr. — Tutunberaĉite za mešoviti hor (K. Racin), 19" -pesme. D
CARDUS, Neville (Manchester, 2. IV 1889 — L 28. II 1975). CASADESUS, 4. Robert-Marcel (Pariz, 7. IV i, 19. IX 1972). 5. Jean (Pariz, 7. VII 1927 — Ottavva, 20. I 1972). CASALS, Pablo (Vendrell, Barcelona, 29. XII li San Juan, Portorico, 22. X 1973). 1
CAUCHIE, Maurice (Pariz, 8. XI 1882 — 21. III CELLIER, Alexandre-Eugene (Moliĉres-sur-Ceze,' 17. VI 1883 — Pariz, 4. III 1968). ] CHAIX, Charles (Pariz, 26. III 1885 — Ţeneva, ] 1973)CHAMPAGNE, Claude (Montreal, 27. V 1891 — 2 1965). CHARLES, Ray (Ray Charles Robinson), ameriĉl pjevaĉ, pijanist, orguljaš, saksofonist i kompozitor (/ Georgia, 23. IX 1932 —). Od šeste godine slijep, pa je i 1 uĉio u školi za slijepe. God. 1949 osnovao trio, od 1954 veliki orkestar. Ĉesto gostuje u Evropi; koncertirao i u Odgojen u tradiciji spirituala i gospel songa, kasnije pr stil soula i rhvthm and bluesa. Virtuozni pijanist i jedan c boljih suvremenih pjevaĉa bluesa, u najnovije vrijeme in tira povremeno i zabavnu muziku. Autor je niza popularni kompozicija. CHAUSSON, Ernest (Pariz, 20. I 1855 — Limay, Y\ 10. VI 1899). CHEVALIER, Maurice (Pariz, 12. IX 1888 — 1. I« CHLUBNA, Osvald (Brno, 22. VII 1893 — 30. XJ CIPCI, Jakov (Split, 22. X 1901 — Maribor, 23. Vi' CLARK, Melville Antone (Svracuse, Nevv York, 1 1883 — 11. XII 1953). CLEVE, Halfdan (Kongsberg, 5. X 1879 — Oslo, 6. IV COLLEGIUM MUSICUM, ţenski kamerni hor studei Fakulteta muziĉke umetnosti u Beogradu; osnovao ga 15 Ilić. Sa opseţnim programom jugoslovenskih i inostranih pozitora hor pod vodstvom Darinke Matić Marović kon u zemlji i inostranstvu. Zahvaljujući izvanrednoj uveţb; ujednaĉenoj zvuĉnosti i sugestivnim, stilski autentiĉnim pretacijama, ovaj studentski ansambl osvojio je nagrade na gim konkursima: u Arezzu (1971), Beogradu (1972), Llang (!973)J Berlinu (1973), Londonu (1974) i dr. Gostovao je u gim evropskim zemljama, u Meksiku, Indiji i dr., nastu na prvim svjetskim muziĉkim festivalima. Hor saraduje SE ziĉkom omladinom Jugoslavije, Belgije i Francuske. R. CONCONE, Paolo Giuseppe Gioacchino (Torim IX 1801 — 1. VI 1861). CONFALONIERI, Giulio (Milano, 23. V 1896 — 2 1972). CONFREY, Edward E. (Zez), (Peru, Illinois, 3. IV — Lakevvood, N. Y., 22. XI 1971). ' COOKE, Dervck (Leicester, 14. IX 1919 — Londoi X 1976). COPPOLA, Piero (Milano, 11. X 1888 — Lausanm III 1971). CORBET, August Louis Marcel (Antwerpen, 7. III — 27. III 1964). ' CORBIN, Solange (Vorly, Cher, 5. IV 1903 — Boi Cher, 17. IX 1973). CORNER, David Gregor (Hirschberg, Šleska, 158 Beĉ, 9. I 1648). CORONELLI, Pietro (Venecija, 3. XII 1825 — Za 28. III 1902). COSME, Luiz (Porto Alegre, 9. III 1908 —- Rio de Jai 17. VII 1965). CRANKO, John (Rustenburg, Transvaal, 15. VIII j — Dublinj u avionskoj nesreći, 26. VI 1973). i CRIST, Bainbridge (Lavvrenceburg, Indiana, 13. II i — Hvannis, Massachusetts, 7. II 1969).
\
CUNELLI-MONASTRI — ĐORĐEVIĆ CUNELLI-MONASTRI, Nika (Kijev, Ukrajina, 23. VIII 1898 — Beograd, 31. XII 1969). ĆURCI, 2. Alberto (Napulj, 5. XII 1886 — 3. VI 1973). ĈUDEN, Drago, pjevaĉ, tenor (Ljubljana, 13. XII 1915 —). Pjevaĉkom se pozivu posvetio razmjerno kasno, pa je tek 1940 poĉeo uĉiti pjevanje (J. Betetto, B. Leskovic); na opernoj po zornici debitirao 1942 u Ljubljani kao Alfredo (Verdi, La Traviata) i tamo do danas angaţiran. U toku godina izgradio bo gat repertoar lirskog, a djelomice i herojskog tenora, istiĉući se velikim smislom za scensko oblikovanje opernih likova. Njegove su najuspjelije uloge Janko (Smetana, Prodana nevjesta)., Don Jose (Bizet, Carmen), Des Grieux (Massenet, Manon), Ćavaradossi (Puccini, Tosca), Šujski (Musorgski, Boris Godunov), Truffaldina (Prokofjev, Zaljubljen u tri naranĉe') i Mića (Gotovac, Ero s onoga svijeta). K. Be. ĆURIĆ, Srećko, plesaĉ (Vitez, 17. XI 1930 —). Klasiĉni balet uĉio na Muziĉkoj školi u Sarajevu (E. Venier), a studije završio u Baletskom studiju Narodnog pozorišta. Od 1948 ĉlan Sarajevskog baleta, solista i korepetitor. Ostvario je više glavnih uloga i zapaţenih epizoda, kao što su: Zlatni rob (Rimski-Korsakov, Šeherezada), Vaclav (Asafjev, Bahĉisarajska fontana), Siegfried (Ĉajkovski, Jezero labudova), Stariji gospodin (Bartok, Ĉu desni mandarin) i dr. Dugogodišnji baletni korepetitor i asistent koreografije, ispoljava veliki smisao za usklaĊivanje muzike i po kreta, te harmoniĉnost i mjeru u izrazu i igri. U. M. J. DAHL, Ingolf (Hamburg, 9. VI 1912 — Frutigen, Švicarska, 7. VIII 1970). DAHMS, Walter (Berlin, 9. VI 1887 — Lisabon, 5. X 1973). DALLA LIBERA, Sandro (Zovencedo, Vicenza, 28. III 1912 •— Venecija, 6. X 1974). DALLAPICCOLA, Luigi (Pazin, Istra, 3. II 1904 — Firenca, 19. II 1975). DAL MONTE, Toti (Mogliano Veneto, Treviso, 27. VI 1893 — Pieve di Soligo, Treviso, 26. I 1975). DANCKERT, VVerner (Erfurt, 22. VI 1900 — Krefeld, 5. III 1970). DANDELOT, Georges (Pariz, 2. XII 1895 — ?, VIII 1975). DANZI, Franz (Schwetzingen, 15. VI 1763 — Karlsruhe, 3. IV 1826). DART, Thurston (London, 3. IX 1921 — 6. III 1971). DAVISSON, Wahher (Frankfurt na Majni, 15. XII 1885 — Bad Homburg, 18. VII 1973). DE CURTIS, Ernesto (Napulj, 4. X 1875 — 31. XII 1935). DEGUIDE, Richard (Basecles, Hainaut, 1. III 1909 — Bruxelles, 12. I 1962). DEHNERT, Max (Freiberg, Saska, 11. II 1893 — ?, 22. IX 1972). DELGADILLO, Luis Abraham (Managua, 25. VIII 1887 — 20. XII 1961). DELORKO, Ratimir (Zemunik kraj Zadra, 19. IX 1916 —). DENZLER, Robert F. (Zurich, 19. III 1892 — 25. VIII 1972). DERŢAJ, Marijana, pjevaĉica zabavnih melodija (Ljubljana, 23. V 1936 —). Studirala germanistiku na Filozofskom fakultetu u Ljubljani; muziku uĉila privatno. Zabavnom se muzikom poĉela baviti u Ljubljani kao pjevaĉica u zabavnim i jazz-sastavima. Na stupa i snima uz Plesni orkestar RTV Ljubljana i Ljubljanski jazz-ansambl. Gostovala je u Belgiji, Njemaĉkoj, Italiji, Austriji, Madţarskoj, Francuskoj i SSSR. D. je najpoznatija pjevaĉica zabavne muzike u Sloveniji. Posebno se istakla kao interpret me lodija: Vozi me vlak v daljave, Strašilo za ptice, Mi smo takvi i Ko gre tvoja pot odtod. Na festivalima zabavne muzike u Jugo slaviji osvojila niz nagrada i drugih priznanja. M. Maz. DE SANTI, Cristina (pravo ime Ljubica Stanković), pevaĉica, sopran (Šabac, 17. IV 1885 —). Posle studija klavira posvetila se solo-pevanju, pa je uĉila u Beĉu, 1908—12 na Visokoj muziĉkoj školi u Berlinu (M. Stange), u Rimu i Milanu (C. Bello, T. Boito-Valvassura); nastupati poĉela 1918 u Milanu, zatim u Rimu, Livornu, Napulju i Bastiji (Korzika). Sezonu 1921—22 provela u Beogradskoj operi, a onda nastavila gostovanja u evropskim zemljama, da bi se 1925 trajno nastanila u SAD, gde razvija vrlo široku delatnost kao operska i koncertna pevaĉica i kao veoma cenjen pevaĉki pedagog u New Yorku, Chicagu, Bostonu, Los Angelesu i Seattleu. Njen repertoar izrazito dramskog soprana bio je veoma obiman. Pored glavnih uloga u Pucciniievim, Mascagnijevim i Verdijevim operama, ĉesto je pevala Sieglindu (Wagner, Walkura), a nastupala je i u ulozi
783
Carmen (Bizet). Njene kreacije odlikovale su se, pored veoma opseţnog i ujednaĉenog glasa, i ubedljivom glumaĉkom izraţajnošću. S. D. K. DESDERI, Ettore (Asti, 10. XII 1892 — Firenca, 23. XI 1974)DEŠPALJ, 1. Maja, violinistica (Blato, Korĉula, 6. V 1942—). Sestra Pavla Dešpalja; na Muziĉkoj akademiji u Zagrebu završila 1966 studij violine i 1971 stekla naziv magistra muzike (I. Pinkava). Koncertni majstor Zagrebaĉke opere, istiĉe se muzikalnom interpretacijom vrhunskih ostvarenja violinske literature, tem peramentnim uţivljavanjem u stilska obiljeţja pojedinih djela, kao i virtuoznom tehnikom. Osim u domovini nastupal a je u više evropskih zemalja i u SAD. Zapaţene je rezultate ostvarila i na podruĉju komorne muzike. K. Ko. 2. Valter, violonĉelist (Zadar, 5. XI 1947 —). Brat Maje Dešpalj; školovao se u domovini i na Juilliard School of Music u Ne'w Yorku (L. Rose) i tamo 1969 diplomirao. PohaĊao je teĉajeve za interpretaciju kod P. Casalsa u Porto Ricu (1967), P. Fourniera u New Yorku (1969) i A. Navarre u Sieni (1969), a 1970—72 usavršavao se kod G. Kozolupove na Konzervatoriju u Moskvi. Od 1972 docent je na Muziĉkoj akademiji u Zagrebu. Instrumentalist sugestivne izraţajnosti ĉije sviranje djeluje podjednako uvjerljivo u lirski raspjevanim epizodama, kao i na stranicama dramatiĉnih uspona, D. se afirmirao u mnogim zemljama Evrope, Amerike i Azije. Snimio je i više gramofonskih ploĉa. K. Ko.
DEVREESE, 1. Godefroid (Courtrai, 22. I 1893 — Bruxelles, 4. VI 1972). DIAMOND, David Leo (Rochester, New York, 9. VII 1915 —). DIXON, Dean (New York, 10. I 1915 — Zurich, 4. XI 1976). DOBROVEN, Isaj (Yssaye) Aleksandroviĉ (Niţnij Novgorod, 27. II 1891 — Oslo, 9. XII 1953). DOEBLER, Kurt (Cottbus, 15. I 1896 — Berlin, 19. VI 1970). DONATI, Pino (Verona, 9. V 1907 — Rim, 24. II 1975). DONFRID, Johann (Veringenstadt, 1585 — Rottenburg na Neckaru, 4. VIII 1650). DONOVAN, Richard (New Haven, Connecticut, 29. XI 1891 — Middletown, Connecticut, 22. VIII 1970). DRAGUTINOVIĆ, 1. Branko (Beograd, 31. III 1903 — 25. XII 1971). DRESSEL, Erwin (Berlin, 10. VI 1909 — 17. XII 1972). DROUET, Louis (Amsterdam, 14. IV 1792 — Bern, 30. IX 1873). DROZ, Eugenie (La Chaux-de-Fonds, 21. III 1893 — 2eneva, ? 1976). DRZEVVIECKI, Zbignievv (Varšava, 8. IV 1890 — 11. IV 1971). DUHAN, Hans (Beĉ, 27. I 1890 — 6. III 1971). DUPARC, Henri (Pariz, 21. I 1848 — Mont-de-Marsan, 12. II 1933). DUPRE, Marcel (Rouen, 3. V 1886 — Meudon, Pariz, 30. V 1971). DUSCH, Alphons (Zutphen, 13. VII 1895 — Rotterdam, 17. XII 1973). DUSHKIN, Samuel (Suwalki, 13. XII 1891 — New York, 24. VI 1976). DVARIONAS, Bališ Dominiko (Libava [Liepaja], 19. VI 1904 — Vilnius, 23. VIII 1972). ĐORĐEVIĆ, Višnja, plesaĉica (Panĉevo, 2. X 1938 —). Srednju baletsku školu pohaĊala u Beogradu (S. Laketić, Šonja Lankau), gde je u sezoni 1956—57 stupila u ansambl Narodnog pozorišta kao ĉlanica baletskog hora, a 1960 postala solistkinja. U toku godina ostvarila je niz zapaţenih uloga, izgraĊujući sopstvenu plesnu individualnost, koja se odlikuje preciznom i si gurnom tehnikom, liriĉnošću i smislom za savremeni plesni iz raz. Najprije zapaţena kao Beli labud (Ĉajkovski, Labudovo je zero), Marija (Asafjev, Bahĉisarajska fontana) i Gisella (Adam), a u domaćim baletima svojim kreacijama u Ĉoveku pred^ogledalom i Apassionatu (Kelemen), kasnije se istiĉe u baletima Šĉelkunšĉik (Ĉajkovski), Ohridska legenda (Hristić), Bludni sin (Prokofjev), Spirituals (Gould), Ondina (Henze), Ana Karenjina (Šĉedrin) i dr. Sa ansamblom Beogradskog baleta nastupala je na brojnim turnejama u inostranstvu, a poseban je uspeh postigla u Barceloni, Teheranu, Edinburghu i Lausanni. Od samostalnih gostovanja istiĉu se njeni nastupi u Parizu i na Kubi. M. Z. D.
784
EBNER — FOSTER
EBNER, i. Ignacije Antun, austrijski orguljaš (Graz 27. VII 1733 — Varaţdin, 21. XII 1775). Od 1762 u Varaţdinu orguljaš ţupne crkve, gdje je redovito izvodio sveĉane mise kod kojih su besplatno sudjelovali i drugi varaţdinski muziĉari. Zbog toga je gradska općina donijela odluku da na teritoriju grada mogu svirati samo oni, a da se zabranjuje sviranje muziĉarima nastanjenim na podruĉju stare jurisdikcije, koji su bili štajerskog podrijetla. E. je 1773 dobio u Varaţdinu graĊansko pravo. K. KO. 2. Leopold Ignacije, kompozitor, orguljaš i pijanist (Varaţdin, 22. X 1769 — 11. XII 1830). Sin Ignacija Antuna; uĉio vjerojatno kod orguljaša I. Wernera, kojega je naslijedio u varaţdinskoj ţupnoj crkvi (1786—1807). Uz to je poduĉavao klavir privatno i u uršulinskom djevojaĉkom internatu, organizirao muziĉki ţivot u Varaţdinu i nastupao kao solist; bio je vjerojatno i utemeljitelj diletantskog orkestra. E. je najstariji domaći kompozitor u sjevernoj Hrvatskoj i autor prvih hrvatskih instruktivnih djela za klavir i orgulje. Njegove kompozicije nalaze se-u Arhivu HGZ i u Nacionalnoj sveuĉilišnoj biblioteci u Zagrebu, te u uršulinskom samostanu i u arhivu ţupne crkve u Varaţdinu. DJELA: uvertira za orkestar. — Trio za violinu i 2 fagota, 1794. — KLAVIRSKA: sonata in C, 1811; 4 ciklusa varijacija, 1811 i 1812; Trois fantasies polonaises (obj. u Beĉu kod A. Diabellija); Poloneza za 2 klavira 8-ruĉno. ■— CRKVENA: 23 mise uz orgulje i orkestar; offertoriji; vcspere; Te Deumi; litanije; Veni sancte i dr. — INSTRUKTIVNA: Knjiţica za Francisku Filipović, 1792 i Knjiţica za Pepi Stipanović, 1798, obje za klavir; djela za orgulje. LIT.: V. Deţelić, Dva koncertna oglasa, Sv. C, 1924, 1. — E. Krajanski, 0 stogodišnjici osnutka varaţdinskog Musikvereina, ibid., 1927, 5. — L. Šaban, Poduka klavira u Varaţdinu 1792 godine, Muzika i škola, 1968, 4. — K. Filić,. Glazbeni ţivot Varaţdina, Varaţdin 1972. K. Ko.
ECKHARDT-GRAMATTE, Sophie Carmen (Moskva, 6. I 1902 ■— Stuttgart, 2. XII 1974). EIMERT, Herbert (Bad Kreuznach kraj Coblenza, 8. IV 1897 — Diisseldorf, 15. XII 1972). EISENBERG, Maurice (Konigsberg, 24. II 1902 — New York, 13. XII 1972). ELLER, Heino Janoviĉ (Tartu, 7. III 1887 — Tallin, 16. VI 1970). ELLINGTON, Edward Kennedy (Duke) (Washington, D. C, 29. IV 1899 — New York, 24. V 1974). EMERY, Walter (Tilshead, Wiltshire, 14. VI 1909 — Salisbury, 23. VI 1974)ERHARDT, Otto Martin (Breslau, 18. XI 1888 — San Carlos de Bariloche, Argentina, 18. I 1971). ERMATINGER, Erhart (Winterthur, 16. II 1900 — Arnhem, 14. VII 1966). ERNEST, Gustav (Mariemverder kraj Berlina, 5. VII 1858 — Amsterdam, 28. XI 1941). ERTL, Rudolf (Dubravice kraj Skradina, 3. XI 1886 — Miinchen, 24. X 1974). ESPLA (Espla y Triay), Oscar (Alicante, 5. VIII 1886 — Madrid, 6. I 1976). ETLER, Alvvin Derald (Battle Creek, Iowa, 19. II 1913 — Northampton, Massachusetts, 13. VI 1973). EVANS, David Emlyn (Nevvcastle Emlyn, Cardiganshire, 21. IX 1843 — London, 19. IV 1913). FARMER, Henry George (Birr, 17. I 1882 — Carluke, 30. XII 1965J. FEININGER, Laurence (Berlin, 5. IV 1909 — Tren to, ?, 1976). FELLER, 1. Marijan (Donja Stubica, Hrvatsko zagorje, 19. I 1903 — Sarajevo, 9. V 1974). FELSENSTEIN, VValter (Beĉ, 30. V 1901 — Berlin, 8. X 1975)FERE, Vladimir Georgijeviĉ (Kamišin, Saratov, 20. V 1902 — Moskva, 2. IX 1971). FERNSTROM, John Axel (Ichang, Hupeh, Kina, 6. XII 1897 — Halsingborg, 19. X 1961). FEVRIER, Henry (Pariz, 2. X 1875 — 6. VII 1957). FIJALA (Fiala), Dragutin, pjevaĉ (bas-bariton) i operni redatelj (Novi Slankamen, 19. III 1906 —■ Sarajevo, 1. I 1975). Pjevanje studirao na Konzervatoriju u Pragu, a umjetniĉku karijeru zapoĉeo u Olomoucu. Operni solist u Brnu, Mannheimu 1 Beĉu (Volksoper); 1946—69 solist i redatelj Sarajevske opere. U toku godina ostvario niz uloga dramsko-baritonskog faha, medu kojima su Jago (Verdi, Otelio), Scarpia (Puccini, Tosca) i Mitke (Konjović, Koštana), a istakao se i kao bas-buffo kreacijama Kecala (Smetana, Prodana nevjesta), Bartolo (Rossini, Seviljski brijaĉ) i dr. Uspješno se bavio i opernom reţijom (Gotovac, Ero s onoga svijeta; Konjović, Koštana; Verdi, Trubadur i dr.); preveo je
i nekoliko opernih libreta (Borodin, Knez Igor; Verdi, B maskama; Sostakoviĉ, Katarina Izmajlova). K, FISCHER, Res (Berlin, 8. XI 1896 — Ruit auf den F Esslingen, 3. X 1974). FIŠER, Jan (Hronec kraj Banske Bvstrice, 9. V 1896 tislava, 23. XII 1963). FOCK, Dirk (Batavia, sada Dţakarta, 18. VI 1886 — Lc 24. V 1973). FOCK, Gustav (Hamburg-Neuenfelde, 18. XI 18, Hamburg, 12. III 1974). FOKKER, Adriaan Danici (Buitenzorg, danas Boj Javi, 17. VIII 1887 — Apeldoorn, Geldern, 24. IX 197 FOREST, Jean Kurt (Darmstadt, 2. IV 1909 — 2. III 1975). FORETIĆ, 1. Sergije, pjevaĉ (tenor) i zborovoĊa (Ki 28. X 1909—). Solist splitske, sarajevske i osjeĉke Oper gost nastupao i na drugim jugoslavenskim opernim pozorn U svojoj karijeri ostvario više od 40 prvih tenorskih uloga 1 dramskog karaktera, medu kojima su Manrico, Radames, 1 Alvaro i Riccardo (Verdi, Trubadur, Aida, Otelio, Moć i i Krabuljni ples), Don Jose (Bizet, Carmen), Canio (Leonc Pagliacci), Turiddu (Mascagni, Cavalleria rusticana), i Chenier (Giordano), Pinkerton i Cavaradossi (Puccini, Al Butterfly i Tosca), a od domaćih Mića (Gotovac, Ero s onoi jeta), Ive Ledinić (Brkanović, Ekvinocij) i Ivo (Hatze, Povi povremeno pjevao i u opereti {Barun Ciganin, Zemlja sn, Barun Trenk, Mala Floramye i dr.). Kao koncertni pjeva teţno je izvodio djela jugoslavenskih kompozitora. Bio je zborovoĊa, pjevaĉki pedagog i nastavnik muzike na sred: struĉnim školama u Osijeku, Sarajevu, Zagrebu, Splitu, i dr. K. 2. Silvio (Silverij), kompozitor (Split, 21. XII 1941 Sin Sergija; studij kompozicije završio 1965 kod M. Kel na Muziĉkoj akademiji u Zagrebu; kasnije se usavršavao u kod B. A. Zimmermanna (kompozicija) i H. Eimerta (elekt: muzika). U Zagrebu 1964—66 pijanist i kompozitor sati šansona u humoristiĉkom kazalištu Jazavac i 1963—67 ute telj i rukovodilac Ansambla za suvremenu glazbu u kojer prvi put u Hrvatskoj, primijenio najradikalnija izraţajna sr suvremene muzike 60-ih godina (zvuĉni konglomerati elektronskoj muzici, otvorene forme, aleatorika, happenin listiĉka i kolektivna improvizacija, aktivno sudjelovanje slu: instrumentalni teatar, multi-media, pluralistiĉka konfron kolaţi i dr.). Od 1966 u Kolnu, kompozitor i interpret vi djela (pjevaĉ, glumac, sviraĉ, dirigent); od 1974 docent z; moniju, kontrapunkt i instrumentaciju na Visokoj muziĉko u Essenu i Duisburgu; muziĉki suradnik kazališta Der u Kolnu i interpret djela kompozitora M. Kagela. U svom pozitorskom radu F. primjenjuje sva danas raspoloţiva m sredstva (od tonalnosti i tradicionalnih oblika, preko jazza menata pop-muzike do elektronike i ostalih dostignuća muzike), sluţi se i izvanmuziĉkim (optiĉkim, literarnim i skim) sredstvima. DJELA (izbor): Epigrami 59 za razliĉite komorne sastave, 1959—t greb, 26. XI 1965); Passacaglia za gudaĉki orkestar, 1962; Varijacije za 1962—63; kantata Torzo za recitatora, mezzosopran i orkestar (stihovi E vatić), 1963—64; kantata Bojno koplje prebi na sedmero (narodna poezija — 65; Les apre's-midis d'un Foretić za 3 komorna orkestra, 1965; Quousq\ tere tandem, Foretić, patientia nostra, multi-media oratorij za recitatore, r. filmske projekcije i orkestar, 1966 (Zagreb, 7. V 1966); komorna poema sine za 9 instrumenata i dirigenta koji pjeva, 1966—67 (Zagreb, 9. V Koncert za rog i svijeću za rog, bombardon, sirenu in G i grupu ljudi (; 9. V 1967); Kyrie i Agnus iz nedovršene komorne mise za zbor i 10 instrur 1967 (Lauterbach, 10. VI 1973); elektronska minijatura Studie I A, 19 (Graz, 25. X 1969); kantata Liebestraum za tenor i 11 instrumenata ( T. Rosewicz), 1968—69 (Koln, 27. XI 1969; nova verzija Diisseldorf, narodni oratorij Balkanal za elektronski obraĊene glasove i narodne instri (sa J. Jezovšekom), 1968—69 (Koln, 29. XI 1969); Fiir Klavier?, literarr ziĉko-scensko djelo za klavir, pantomimu i magnetofonske vrpce, 19 (Dusseldorf, 29. IV 1971; hrvatska verzija 1976); Quandoque bonus d> Orpheus, igrokaz za 2 govornika, »glas autora« i »tišinu« (Zagreb, 27. IV FiirFagot-und-Kontra-Fagot, muziĉko-scenski proces za 2 pjevaĉa koji ţuju zvonĉiće i pisaće strojeve, fagotisticu i kompozitora (na orguljama seldorf,'29. IV 1971); elektronska minijatura Inter-Ludium, 1971 (Koln, 1972); Also sprach Lessing, koncertantni komorni musical za 6 pjevaĉa i k< orkestar (po G. E. Lessingu), 1971—72 (Koln, 10. III 1972); Merde de nedovršeni i nedovršivi ciklus pjesama za glas, gudaĉki kvartet i orgulje, Der achte Tag oder Auf der Suphe nach der weissen Zeit, povijesno-bio) monomenodrama za 1 glumca, 2 statistice i magnetofonske vrpce (Koi XI 1973; hrvatska verzija 1975); Kblner Konzert, elektronska minijatura, Sonate nostalgiaue za 1 pijanista na 2 klavira (Koln, 27. II 1975); Sym za pianino i pijanistu koji pjeva (Koln, 15. XII 1975). LIT.: N. Gligo i 5. Foretić, Deset godina Ansambla za suvremenu g Prolog, 1974, 21. K. j
FOSTER, Arnold Wilfred Allen (Sheffield, 9. XII — Westminster, London, 30. IX 1963).
FOURESTIER — HUGHES FOURESTIER, Louis (Montpellier, 31. V 1892 — Pariz, ?, X 1976). FRANCISCUS BOSSINENSIS -> Bosanac, Franjo FRANKEL, Benjamin (London, 31. I 1906 — 12. II 1973). FRICKHOEFFER, Otto (Bad Schwalbach kod Wiesbadena, 29. III 1892 — 9. IV 1968). FRIML, Rudolf (Prag, 2. XII 1879 — Los Angeles, 12. XI 1972). FRISCHENSCHLAGER, Friedrich (Gross St. Florian, Štajerska, 7. IX 1885 — Salzburg, 15. VII 1970). FRYKLUND, Lars Axel Daniel (Vasteras, 4. V 1879 — Helsinki, 25. VIII 1965). FUCHS, Teodoro (Chemnitz, 15. III 1908 — Buenos Aires, 28. X 1969). FULEIHAN, Anis (Kyrenia, Cipar, 2. IV 1900 — Stanford, California, II. X 1970). FURUHJELM, Erik Gustaf (Helsinki, 6. VII 1883 — 13. VI 1964). GAAL, Jeno (Z61yom, 16. VI 1900 —). GABRIJELĈIĈ, Marijan, kompozitor (Gorenje polje na Goriškem, 18. I 1940 —). Na Akademiji za glasbo u Ljubljani diplomirao iz kompozicije 1966 kod L. M. Škerjanca i tamo 1969 završio postdiplomski studij. Kao kompozitor uspješno se predstavio zborskim, komornim i simfonijskim kompozicijama u domovini i na meĊunarodnim natjecanjima (Maribor, Niš, Arezzo, Spittal, Beĉ, Basel). Za simfonijski epitaf Velika masa dobio nagradu Jugoslavenske radio-televizije. Zborovoda, muziĉki kritiĉar i publicist, organizator i pedagog; 1975 direktor i od 1976 šef programa Slovenske filharmonije. DJELA. ORKESTRALNA: Skica za godala, 1966; Memento mori za simfonijski duhaĉki orkestar i udaraljke, 1973. — Fragmenti za duhaĉki kvartet, i harfu, 1965. — VOKALNA: kantata Ta dan za orkestar i zbor, 1966; preludij Garda Lorca za gudaĉki orkestar, harfu, ţenski zbor i tenor, 1967; simfonijski epitaf Velika masa za orkestar i mješoviti zbor, 1968. Zborovi: V somrak zvoni; Jesen; Vetri v polju; Vse je tiho; Vdova; Ciganska uspavanka; Kliĉem vas bratje; Samo milijon nas je; Pri Ijubem. Solo-pjesme za glas i gudaĉe: Balada, 1965; Dva vrana, 1965 i Jesenski veĉer, 1965. — Obradbe narodnih napjeva. J. Se.
GAILLARD, Marius-Francois (Pariz, 13. X 1900 — Evecquemont, Yvelines, 23. VII 1973). GAJARD, Joseph-Georges-Marie (Sonzav, Indre-et-Lo-ire, 25. VI 1885 — Solesmes, 25. IV 1972). GALJININ, German (Tula, 30. III 1922 — Moskva, 18. VII 1966). GANZ, Rudolph (Zurich, 24. II 1877 — Chicago, 2. VIII 1972). GARCiA ROBLES, Jose (Olot, Gerona, 28. VII 1835 — Barcelona, 28. I 1910). GARGIULO, Terenzio (Torre Annunziata kraj Napulja, 23. XI 1905 — San Sebastiano al Vesuvio, 13. XI 1972). GARNER, 2. Erroll (Pittsburgh, 15. VI 1921 — Los Angeles, 2. I 1977). GATTI, Guido Maggiorino (Chieti, 30. V 1892 — Grottaferrata, 10. V 1973). GAUK, Aleksandr Vasiljeviĉ (Odesa, 15. VIII 1893 — Moskva, 30. III 1963). GAZIMIHAL, Mahmut Ragip (Istanbul, 27. III 1900 — 13. XII 1961). GEBHARD, 2. Hans (Dinkelsbuhl, 18. VIII 1897 — Augsburg, 2. X 1974). GEHRING, Jakob (Glarus, 24. VII 1888 — 12. II 1970). GEIERHAAS, Gustav (Neckarhausen kraj Mannheima, 6. III 1888 — Miinchen, ?, 1975). GEISLER, Christian (Kobenhavn, 18. IV 1869 — 19. VIII 1951). GENIĆ, Ilija (Beograd, 11. VIII 1921 — 30. IV 1976). GEORGI, Yvonne (Leipzig, 29. X 1903 — Hannover, 25. I 1975). GERLOVIĈ, Vanda, pjevaĉica, sopran (Brezice, 25. V 1924 —). Pjevanje uĉila u Ljubljani (P. Lovše, J. Foedransperg, Z. Gjungjenac, B. Leskovic) i Beĉu (E. Rado-Danielli); na opernoj pozornici debitirala 1950 u Ljubljani kao Santuzza (Mascagni, Cavalleria rusticana) i tamo do danas angaţirana. Istaknuti interpret brojnih uloga dramskog soprana, G. je sugestivna operna pjevaĉica široka izraţajnog raspona, glasovne kulture i glumaĉkog talenta. Njezine su najbolje kreacije Leonora (Beethoven, Fidelio; Verdi, Trubadur i Moć sudbine), Aida (Verdi), Elizabeta (Verdi, Don Carlos), Liza (Ĉajkovski, Pikova dama), Tosca (Puccini),
785
Jaroslavna (Borodin, Knez Igor) i Donna Francesca (Kogoj, Crne maske). Nastupa i kao koncertna i oratorijska pjevaĉica (Verdi, Rekvijem; Pergolesi i Dvorak, Stabat mater). Osim na jugosla venskim opernim pozornicama s uspjehom je gostovala u So vjetskom Savezu, Italiji, Austriji, Nizozemskoj, Francuskoj, Ĉehoslovaĉkoj i dr. Na Natjecanju mladih jugoslavenskih muziĉ kih umjetnika 1952 u Sarajevu osvojila prvu nagradu; za ulogu Elizabete u Don Carlosu (Verdi) dobila nagradu Prešernova fonda. K. Be. GIL-MARCHEX, Henri (St.-Georges-d'Esperance, Isere, 16. XII 1894 — Pariz, 12. XI 1970). GINZBURG, Semjon Ljvoviĉ (Kijev, 23. V 1901 —). GLAVAĈEVIĆ, Mica (Valpovo, 2. II 1916 — Zagreb, 14. VI 1974)GLINSKI, Mateusz (Matteo) (Varšava, 6. IV 1892 — Kanada, 3. I 1976). GLIVAREC, Marija (Varaţdin, 24. I 1874 — Zagreb, 1926). GOBBI, Tito (Bassano del Grappa, 24. X 1913 —). GOEDICKE, Aleksandr Feodoroviĉ (Moskva, 4. III 1877 — 9. VII 1957). GOKIELI, Ivan Rafajloviĉ (Tbilisi, 21. X 1899 — 10. VII 1972). GOLDEN GATE QUARTET, vokalni sastav koji je 1936 utemeljio Willie Johnson s Williamom Landfordom, Henryjem Ozvensom i Arlandusom Wilsonom. Karijeru su zapoĉeli kao interpreti spirituala i gospel songa; afirmirali su se osobito sudjelujući 1938 na koncertima »Spirituals To Swing« u Carnegie Hallu u New Yorku. Poslije 1945, gostujući po svima kontinentima, stekli su svjetsku slavu. GOLESTAN, Stan (Vaslui, 26. V 1875 — Pariz, 21. IV 1956). GOLSCHMANN, Vladimir (Pariz, 16. XII 1893 — New York, 1. III 1972). GOMEZ, Julio (Madrid, 20. XII 1886 — 22. XII 1973). GOTTRON, Adam Bernhard (Mainz, 11. X 1889 — 29. X 1971). GRAF, 2. Herbert (Beĉ, 10. IV 1903 — Ţeneva, 5. IV 1973). GRAF, Milan (Koprivnica, 24. VI 1892 — Zagreb, 2. X 1975)GRANDJANY, Marcel (Pariz, 3. IX 1891 — New York, 24. II 1975). GROFE", Ferde (New York, 27. III 1892 — Santa Monica, California, 3. IV 1972). GROTE, Gottfried (Oberfrohna kraj Chemnitza, 15. V 1903 — Berlin, 22. VII 1976). GUI, Vittorio (Rim, 14. IX 1885 — Firenca, 16. X 1975). GUMMER, Paul (Hannover, 11. VI 1895 — Lauterecken, 24. VIII 1974). GURLITT, 3. Manfred (Berlin, 6. IX 1890 — Tokio, 29. IV 1972). GURVIN, Olav (Tvsnes, 24. XII 1893 — Oslo, 31. X 1974). HADLEY, Patrick (Arthur Sheldon) (Cambridge, Engleska, 5. III 1899 — King's Lynn, Norfolk, 17. XII 1973). HAJEK, Emil (Hradec Kralove, 3. III 1886 — Beograd, 17. III 1974). HAUSSVVALD, Gttnter (Rochlitz, 11. III 1908 — Stuttgart, 23. IV 1974). HELDY, Fanny (Ath, 29. II 1888 — Neuilly-sur-Seine, 13. XII 1973). HERBERIGS, Robert (Gent, 19. VI 1886 — Oudenaarde, 20. IX 1974). HERNANDEZ GONZALO, Gisela (Cardenas, Matanzas, 15. IX 1912 — Habana, 23. VIII 1971)HILBER, Johann Baptist (Wil, St. Gallen, 2. I 1891 — Luzern, 30. VIII 1973). HOLENIA, Hanns (Graz, 5. VII 1890 — 8. XI 1972). HOLL, Karl (Worms, 15. I 1892 — Frankfurt na Majni, 3. X 1975). HOLLAENDER, 3. Friedrich (London, 18. X 1896 — Miinchen, 18. I 1976). HOWES, Frank Stevvart (Oxford, 2. IV 1891 — Standlake, 28. IX 1974). HUGHES, Anselm (London, 15. IV 1889 — Burnham, Buckinghamshire, 8. X 1974).
786
HUNI-MIHACZEK — KIRINĈIĆ
HUNI-MIHACZEK, Felicie (Pecs, 3. IV 1891 — Munchen, 26. III 1976). IKONOMOV, Bojan (Nikopol, 14. IX 1900 — Sofija, 27. III 1973). IMANIĆ, Muhamed-Medo, plesaĉ (Sarajevo, 12. II 1941—). U Sarajevu završio srednju ekonomsku školu; klasiĉni balet uĉio u Pionirskom pozorištu (E. Venier, R. Poje) i Baletskom studiju Narodnog pozorišta (F. Horvat). God. 1959—65 ĉlan Sarajevskog baleta, 1965—67 solista baleta Narodnog pozorišta u Beogradu i od 1967 ponovno u Sarajevu. Igraĉ s ujednaĉenom i bravuroznom tehnikom, snaţnim dramatskim izrazom i temperamentom, s vremenom postao jedan od glavnih tumaĉa karakternih uloga, medu kojima su Joko (Lindpaintner, Danina), Franz (Delibes, Kopelija), Kašĉej (Stravinski, Ţar ptica), Tankred (Banfield, Dvoboj) i Satana (Komadina). Na Baletskom festivalu 1960 u Ljubljani dobio prvu nagradu za karakternu ulogu; dobitnik je i Šestoaprilske nagrade grada Sarajeva. u, M. J. INTERNATIONAL REVIEW OF THE AESTHETICS AND SOCIOLOGY OF MUSIC (MeĊunarodni ĉasopis za estetiku i sociologiju muzike), utemeljio je i izdaje od 1970 Muzikološki zavod Muziĉke akademije u Zagrebu. Pokretaĉ i glavni urednik je I. Supiĉić; ĉasopis izlazi polugodišnje, a ĉlanci se objavljuju na engleskom, francuskom, njemaĉkom i talijan skom jeziku sa saţecima na hrvatskosrpskom i engleskom. Do 1976 izišlo je 14 brojeva sa 91 domaćim i 138 priloga inozemnih autora. Ĉasopis izlazi pod patronatom MeĊunarodnoga komiteta za estetska istraţivanja, a izdavaĉki savjet i redakcija sastavljeni su od 9 jugoslavenskih i 30 stranih muzikologa. K. KO. ISAMITT, Carlos (Rengo, 13. III 1887 — Santiago de Chile, 2. VII 1974). JACOBSON, Maurice (London, 1. I 1896 — Brighton, 1. II 1976). JAKOVĈIĆ, 1. Viktor, violonĉelista (Zagreb, 16. V 1931 —). Studirao na Muziĉkoj akademiji u Zagrebu (A. Janigro) i kod E. Mainardija u Rimu; diplomirao kod A. Navarre na Konzervatorijumu u Parizu; usavršavao se na kursevima akademije Chigiana u Sieni (G. Cassado, A. Navarra, Quintetto Chigiano). God. 1960—62 docent na Muziĉkoj akademiji u Zagrebu i od 1962 docent pa profesor na Fakultetu muziĉke umetnosti u Beo gradu. Koncertovao u Italiji, Francuskoj, Rumuniji, MaĊarskoj, Nemaĉkoj i Španiji. Bio je ĉlan Akademskog klavirskog trija u Zagrebu, Kvarteta Radio-Zagreba, a danas je ĉlan Beogradskog trija. Umetnik je prefinjene muzikalnosti i solidne tehnike, iz vanrednog temperamenta, snaţnog tona i interpretacije okrenute suštini muziĉkog dela koje tumaĉi. R. Pej. 2. Francoise, violonĉelistkinja (Pariz, 8. IV 1932 —). Ţena Viktora; uĉenica A. Navarre, P. Fourniera i P. Bazelairea u Pa rizu; diplomirala 1958 na Konzervatorijumu kod P. Torteliera. Od 1960 u Jugoslaviji, prvi violonĉelista Simfonijskog orkestra RTV Zagreb, od 1964 u Beogradu solist orkestra Beogradske opere i od 1972 docent na Fakultetu muziĉke umetnosti. Ĉlanica kamernih ansambala Collegium musicum u Zagrebu (1960—64), Mušica humana u Beogradu, Beogradskog kamernog ansambla i od 1970 kvarteta Josip Slavenski; kao solista i kamerni muziĉar izvodila je i snimila više dela jugoslovenskih kompozitora. Is krenost, studioznost, odnegovana stilska kultura i zanimljivost iskazivanja muziĉke sadrţajnosti odlike su svih njenih interpre tacija. R. pej. JANEĈEK, Karei (Czestochovva, 20. II 1903 — Prag, 4. I 1974)JANKOVIĆ, 1. Ljubica (Aleksinac, 14. VI 1894 — Beograd, 3. V 1974). JASTRZEBSKI, Stanislav (Krakov, 15. IX 1879 — Osijek, 25. IV 1921). JEPPESEN, Knud (Kobenhavn, 15. VIII 1892 — Arhus, 14. VI 1974). JERGER, Alfred (Brno, 9. VI 1889 — Beĉ, 18. XI 1976). JERIĈ, Karei, pjevaĉ, tenor (Maribor, 14. VII 1941 —). Pjevanje studirao na Muziĉkoj akademiji u Zagrebu (I. Lhotka-Kalinski) i na Akademiji za glasbo u Ljubljani (K. Kušej-Novak), gdje je 1971 diplomirao; usavršavao se na postdiplomskom stu diju kod Ondine Otta. Najprije gost, a od 1973 stalni je ĉlan Ljub ljanske opere. Ostvario je više uloga lirskog i karakternog tenora s izrazitim smislom za glumu, medu kojima su Vašek (Smetana, Prodana nevjesta), Ĉinĉo (Šivic, Cortesova vrnitev) i Vrag (Rimski-Korsakov, Boţiĉna noć). K. Be. JIRAK, Karei Boleslav (Prag, 28. I 1891 — Chicago, 30. I 1972).
JOBIN, Raoul (Quebec, 8. IV 1906 — 14. I 1974). JOLIVET, Andrć (Pariz, 8. VIII 1905 — 20. XII JORDAN, Sverre (Oslo, 25. V 1889 — Bergen, 10. : JUROVSKI, Vladimir Mihajloviĉ (Tarašĉa, U 20. III 1915 — Moskva, 26. I 1972). JUSIĆ, Đelo (Đevalhudin), kompozitor i dirigent (I nik, 26. I 1939 —). Muziku uĉio u Dubrovniku i Be Osnivaĉ vokalno-instrumentalnog sastava Dubrovaĉki tri danas je slobodni muziĉar i samostalni producent i uz to ure direktor festivala Revolucionarnih i rodoljubnih pjesama. I je nagrada na nekoliko festivala, medu kojima i na natjec pjesmu Evrope {Jedan dan, 1968). DJELA: musical Dundo Maroje, 1972. — Zabavne pjesme: Noth brovnik u noći; Bolero; Koraĉnica; Sonata; Serenada Dubrovniku; Tr serenada; Dundo Pero; Ljuven zov; O djevojko dušo moja; Jedan da jutro Margareta; Pusti da ti leut svira; Zaboravi, 1975; Stare ljubavi^ Mušica di notte i dr. M.
KALAŠ, Julius (Prag, 18. VIII 1902 — 12. V 1967; KAMBEROVIĆ-MIĈIĆ, Emina-Minka, plesaĉic rajevo, 15. X 1945 —). Uĉenica Baletskog studija Narodi zorišta u Sarajevu (N. Petrović, F. Horvat); usavršava Lenjingradu (Salobina, Kurtagina). Od 1964 ĉlanica San baleta, gdje je ubrzo postala jedna od vodećih solistkinja i repertoara. Balerina izrazito lirskoga karaktera, krhka, profinjena u oblikovanju pokreta, eteriĉna u izrazu. C je niz kreacija iz klasiĉno-romantiĉnog i novoromantiĉnog toara, kao što su: Marija (Asafjev, Bahĉisarajska fontana) i Odilija (Ĉajkovski, Jezero labudova), Katarina (Prokofj' meni cvijet), Giselle (Adam), Djevojka (Bartol;, Ĉudesni me i dr. Dobitnik je Šestoaprilske nagrade grada Sarajeva, u. KAMINSKI, Josef (Odesa, 17. XI 1903 — Gederay 14. X 1972). '
KAPKO-FORETIĆ, Zdenka, muzikolog (Ohrid, 1939 —). Na Muziĉkoj akademiji u Zagrebu diplomira) povijest muzike, a na Univerzitetu u Kolnu 1972 završili muzikologije s doktoratom. Njezin je muţ kompozitor Foretić. Suradnica je enciklopedije Rheinische Musiker, ; je napisala više ĉlanaka. DJELA: monografija Carl von Turdnyi (1805—1873), disertaci; 1973; studija Ţivot i rad Dragutina Turdnyija, Arti musices, II, 1971. K
KAPP, 3. Villem (Suura-Jani, 7. IX 1913 — Tali III 1964). KARAPANĈEVSKI, H. Tihomir, kompozitor ( 31. III 1923 — 13. II 1950). Muziĉku školu završio u kompoziciju studirao na Muziĉkoj akademiji u Beogradu (L rić). U toku NOB dirigent duvaĉkog orkestra; posle Oslot urednik Muziĉkog odelenja Radio-Skopja i dirigent Simfo orkestra. Bavio se i muziĉkom kritikom. DELA. ORKESTARSKA: Kolo a la seherzo; Scherzo capriceio. fonijska poema Minos; uvertire 29. noemvri i Dramatiĉna uvertira. Za orkestar: 3 Makedonske kitke; marševi Vardar i Kota 1. — VOKALh rovi: Marš na mavrovskite brigadi; Ej mladinci napred; Rabotniĉka himn -pesme: Oti Risto snošti ne dojde; Dodejalo mi se i dr. J e
KARTIN, Monika, muzikolog (Ljubljana, 28. I i< Na Filozofskom fakultetu u Ljubljani završila studij mu gije (1973), a na Akademiji za glasbo diplomirala iz klavira Od 1975 asistent je za povijest muzike na odsjeku za mu: giju Filozofskog fakulteta u Ljubljani. DJELA: O ţivljenju in delu skladateljev Ipavcev, Šentjur pri Celj Bratje Ipavci u publikaciji Ipavci — Lisinski — Mokranjac, 1976; 1 znaĉilnosli IV simfonije L. M. Skerjanca, Muzikološki zbornik, XII, 1976 i prikazi. J.
KEMPE, Rudolf (Niederpouritz kod Dresdena, 1 1910 — Zurich, 12. V 1976). KINEL, Mario, kompozitor zabavnih melodija i piša stova (Sušak, 19. I 1921—). Studirao filozofiju; u muzi lavnom samouk. God. 1951—56 muziĉki urednik na Radio-] 1956 u Zagrebu, muziĉki urednik tvornice gramofonskih Jugoton i od 1963 kompozitor i pisac tekstova zabavnih me muziĉki publicist, prevodilac na talijanski jezik i dr. Uri je izdanja Zabavne melodije, vodio vlastitu muziĉku n; Kinel-Music, suraĊivao u brojnim ĉasopisima i dr. Dobit više nagrada za muziku i tekstove na festivalima zabavne m DJELA. Zabavne melodije: Nikad; Snijeţi; Zbog jedne rijeĉi; Je noći; Bijela laĊa plovi morem; Jedna noć u Kostreni; Ko divan san; Zc došla; San o ljetovanju; Priĉa o Crvenkapici; Primi me, majko; Za sreu U mom srcu; Vjeĉno; I tako umire ljeto; Lijepo mi je kad sam s tobom; A more; Takov je ţivot naš; Moja pjesma Rijeci; Srce grada mog i dr. — prepjevi; kritike i dr. K.
KIRINĈIĆ, Mila, pjevaĉica, sopran (Dobrinj, Krk, 3 1934—). Pjevanje uĉila kod Z. Šira u Zagrebu; na operne zorni ci debitirala 1961 u Rijeci kao Santuzza (Mascagni, C leria rusticana) i tamo angaţirana (do 1967). Od 1969 ĉlan
KIRINĈIĆ — LUBEJ Zagrebaĉke opere, na kojoj je nosilac dramskog sopranskog repertoara. U pjevanju se usavršavala kod G. Bechija na akademiji Chigiana u Sieni i kod H. Brmbarova u Sofiji. U svojoj umjetniĉkoj karijeri ostvarila je niz prvih opernih uloga, medu kojima se posebno istiĉu kreacije: Amelija, Leonora, Aida i Desdemona (Verdi, Krabuljni ples, Trubadur, Moć sudbine, Aida i Otelio), Tosca i Turandot (Puccini), Gioconda (Ponchielli), Senta (Wagner, Ukleti Holaudez) i Tatjana (Ĉajkovski, Evgenij Onjegin). Osim u domovini nastupa i na inozemnim opernim pozornicama. K. Ko. KISELJAK, Mara (Zagreb, 1855 — 2. XII 1939). KLOIBER, Rudolf (Miinchen, 14. XI 1899 — Stuttgart, 12. XII 1973). KLUSSMANN, Ernst Gernot (Hamburg, 25. IV 1901 — 21. I 1975). KLJUĈARJOV, Aleksandr Sergejeviĉ (Kazan', 19. II 1906 •— 31. III 1972). KNIPPER, Lev Konstantinoviĉ (Tbilisi, 3. XII 1898 — Moskva, 30. VII 1974). KNORR, Ernst-Lothar (Eitorf, Rheinland, 2. I 1896 — Heidelberg, 30. X 1973). KOCKA, Katarina, plesaĉica (Maribor, 14. VI 1935 —). Srednju baletnu školu završila u Mariboru (M. Kirbos); kasnije se usavršavala kod Tatjane Gsovskv u Parizu (1959^—61). God. 1952—54 ĉlanica baleta Mariborske opere, od 1954 solistkinja je Narodnog pozorišta u Sarajevu. Balerina snaţne umjetniĉke liĉnosti i velikih izraţajnih mogućnosti, ostvarila je niz zapaţenih kreacija, medu kojima su Biljana (Hristić, Ohridska legenda), Francesca (Ĉajkovski, Frattcesca da Rimini), Julija (Prokofjev, Romeo i Julija), Zarema (Asafjev, Bahĉisarajska fontana), Klorinda (Banfield, Dvoboj), Giselle (Adam), Margareta (Sauget, Dama s kamelijama) i Hasanaginica (Komadina). Dobitnica je 27-julske nagrade Republike BiH i Šestoaprilske nagrade grada Sarajeva, kao i drugih priznanja. U. M. J. KOLAR, Anton, dirigent (Beograd, 24. I 1942 —). Na Aka demiji za glasbo u Ljubljani diplomirao 1967 iz kompozicije (L. M. Škerjanc); studij dirigiranja, zapoĉet 1965 u Ljubljani (D. Švara), završio 1971 na Visokoj muziĉkoj školi u Hamburgu (W. Bruckner-Riiggeberg). Usavršavao se u dirigiranju kod A. Jansonsa u Weimaru i kod L. Bernsteina u Salzburgu. Umjetniĉku karijeru zapoĉeo 1971 kao korepetitor Njemaĉke opere u Diisseldorfu, a zatim nastavio u Ljubljani kao asistent i od 1974 dirigent Slovenske filharmonije. Gostovao je u više jugoslavenskih gradova i u inozemstvu. K. Be. KOLUNDŢIJA, Jovan, violinista (Beograd, 4. X 1948 —). Na Muziĉkoj akademiji u Beogradu kod P. Toškova 1970 diplomirao i 1974 završio postdiplomske studije; usavršavao se kod H. Szervnga. Od 1974 asistent je na Fakultetu muziĉke umetnosti u Beogradu. Dobitnik je mnogih nagrada na meĊunarodnim konkursima u Poznanu (1967), Parizu (1969), Zagrebu (1969), Londonu (1970), Budimpešti, Meksiku i Beogradu (1971); internacionalno priznanje stekao na gostovanjima u brojnim zemljama Evrope, Sjeverne i Juţne Amerike. Briljantnim i virtuoznim sviranjem, temperamentnim i zrelim, zaokrugljenim, svetlim, punim i soĉnim tonom, on postiţe impresivne interpretacije koje sadrţavaju, kako yibrantne emocije, tako i istanĉanu liriku. R. Pej. KOŠUTA, Gorjan, violinist (Ljubljana, 19. I 1947 —). Uĉenik R. Klopĉiĉa na Akademiji za glasbo u Ljubljani, C. Glenna na Eastman School of Music u Rochesteru, N. Y., i I. Ozima na Visokoj muziĉkoj školi u Kolnu, gdje je 1971 diplomirao; usavršavao se kod I. Galamiana i M. Rostala. Docent je na Visokoj muziĉkoj školi u Kolnu. Uz pedagoški rad uspješno se bavi koncertantnom djelatnošću, solistiĉki i u komornim sastavima. D. CO. KOZINOVIĆ, Lujza (Slimena kraj Travnika, 20. III 1897 — Zagreb, 3. X 1975). KRANJĈEVIĆ, Vladimir, pijanist i dirigent (Zagreb, 21. XI 1936 —). Studij klavira završio 1961 na Muziĉkoj akademiji u Zagrebu (L. Šaban) i iduće godine osvojio treću nagradu na Jugoslavenskom natjecanju mladih muziĉkih umjetnika u Beogradu; dirigiranje uĉio kod S. Zlatica i I. Markeviĉa. Od 1960 u Zagrebu, srednjoškolski nastavnik i od 1968 profesor na muziĉkoj školi Vatroslav Lisinski (1970—77 direktor); uz to dirigent Komornog orkestra Vatroslav Lisinski (od 1973) i Akademskog zbora Ivan Goran Kovaĉić (od 1974), a od 1976 šef-dirigent mješovitog zbora Radio-televizije Zagreb. Veoma aktivan i kao društveni radnik, K. je od 1971 umjetniĉki rukovodilac festivala Varaţdinske barokne veĉeri. Kao pijanist i dirigent s uspjehom nastupao u zemlji i inozemstvu. Od 1977 profesor je Pedagoške akademije. K. Ko. KREJĈI, Iša (František) (Prag, 10. VII 1904 — 6. III 1968).
787
KRIPS, Josef (Beĉ, 8. IV 1902 — Zeneva, 13. X 1974). KRIŢAJ, 2. Paula (rod. Trauttner) (Ruma, 1888 — Zagreb, 5. IX 1976). KRUPA, Gene (Chicago, 15. I 1909 — Yonkers, New York, 16. X 1973). KU'NAD, Rainer, njemaĉki kompozitor (Chemnitz, danas Karl-Marx-Stadt, 24. X 1936—). Studij zapoĉet 1955 na Konzervatoriju u Dresdenu, završio 1959 na Visokoj školi za muziku u Leipzigu (F. F. Finke, O. Gerster, P. Schenk). God. 1959— 60 predavao na konzervatoriju Robert Schumann u Zvvickauu, a zatim preuzeo vodstvo scenske muzike na Drţavnom kazalištu u Dresdenu. Dobitnik visokih drţavnih nagrada, K. je od 1974 redoviti ĉlan Akademije umjetnosti Njemaĉke Demokratske Republike. Kao kompozitor ogledao se na više podruĉja, ali ga najviše privlaĉi muziĉko kazalište (Maitre Pathelin). DJELA. ORKESTRALNA: Sinfonia variationc, 1959; Sinfonie 1964; simfonijeta, 1969; Concerto per archi, 1970. Koncerti: za orgulje, 2 gudaĉka orkestra i timpane, 1970 i za klavir, 1971. Antiphonie za 2 orkestra i ritamsku grupu; Quadrophonie za 4 gudaĉka orkestra, limene instrumente i timpan e; Scene concertante i dr. — KOMORNA: duhaĉki kvintet, 1965; Die Bhe, »Comedia« za obou, fagot i klavir, 1970. — Kompozicije za klavir (sonata u F-duru, 1957» uvertira za 2 klavira, 1958) i za orgulje (Chaconne und Doppelfuge, 1958). — DRAMSKA. Opere: Maitre Palhelin, 1969; Sabellicus, 1974 i Litauische Claviere (opera za glumce), 1976. Operne jednoĉinke Bili Brook, 1965 i Old Fritz, 1965; plesna opera Das Schloss, 1962; muziĉka igra za glumce Ich: Orpheus, 1965; scenske metamorfoze za plesaĉe, sopran, bariton i orkestar Wir aber nennen Liebe Icbendigen Friedcn, 1972 i dr. Scenska muzika za kazalište i televiziju. —■ VOKALNA: kamata Daz ist wol za 4 solista, 1956; Sclmtlenland Strotne za tenor i gitaru, 1966; Melodie, die ich verloren hatte za sopran, 2 viole, 2 violon ĉela i flautu, 1969 i dr. KVADROFONIJA H>- Stereofonija
LABUNSKI, 2. Wiktor (Petrograd, 14. IV 1895 — Kansas City, 26. I 1974). LAJOVIC, Uroš, dirigent (Ljubljana, 4. VII 1944—). Na Akademiji za glasbo završio studije kompozicije (L. M. Škerjanc) i dirigiranja (D. Švara); u dirigiranju se usavršavao kod H. Swarowskog na Visokoj školi za muziku i kazališnu umjetnost u Beĉu i tamo 1971 diplomirao. U dva je navrata pohaĊao ljetne teĉajeve dirigiranja kod B. Maderne u Salzburgu. Bio je nekoliko godina korepetitor zbora Slovenske filharmonije, Akademskog pjevaĉkog zbora Tone Tomšiĉ i Teatra an der Wien u Beĉu; od 1972 je asistent-dirigent orkestra Slovenske filharmonije. Gostovao je u mnogim jugoslavenskim gradovima i u inozemstvu. Za svoje umjetniĉke domete dobio je više nagrada. K. Be. LANDER, 1. Harald (Kobenhavn, 25. II 1905 — 14. IX 1971).
LANG, Istvan (Budimpešta, 1. III 1933—). LA PREŠLE, Jacques Paul Gabriel Sauville de (Versailles, 5. VII 1888 — Pariz, 6. V 1969). LAZARO, Hipćlito (Barcelona, 13. VIII 1888 — Madrid, 14. V 1974). LAZARUS, Daniel (Pariz, 13. XII 1898 — 27. VI 1964). LEEUW, Ton de (Rotterdam, 16. XI 1926 —). LEHMANN, Lotte (Perleberg, 27. II 1888 — Sanfa Barbara, Kalifornija, 26. VIII 1976). LEIBOWITZ, Renć (Varšava, 17. II 1913 — Pariz, 28. VIII 1972). LEIDER, Frida (Berlin, 18. IV 1888 — 4. VI 1975). LEONARD, Lotte (Hamburg, 3. XII 1884 — Kfar Schmarjahu kraj Tel Aviva, ?, 1976). LEVANT, Oscar (Pittsburgh, Pennsylvania, 27. XII 1906 — Los Angeles, 14. VIII 1972). LHEVINNE, 2. Rosa (Kijev, 28. III 1880 — ?, 9. XI 1976). LIMON, Josć (Culiacan, Sinaloa, 12. I 1908 — Flemington, New Jersev, 2. XII 1972). LOCKSPEISER, Edvvard (London, 21. V 1905 — 3. II 1973)LONQUE, 1. Georges (Gent, 8. XI 1900 — Bruxelles, 3. III 1967). LUALDI, Adriano (Larino, Campobasso, 22. III 1885 — Milano, 8. I 1971). LUBEJ, Marica, pjevaĉica, sopran (Brnice kraj Beljaka, Koruška, 20. III 1902 —). God. 1920 postala ĉlan opernog zbora Slovenskega narodnega gledališĉa u Mariboru, gdje je ubrzo poĉela nastupati kao operni i operetni solist. Nakon kratkog djelovanja u Beogradu bila je 1928—39 ĉlanica Hrvatskoga narodnog kazališta u Zagrebu, a 1939—40 Mariborske opere. Za okupacije nije nastupala, a 1945 preuzela je angaţman u Osijeku i zatim ponovno u Mariboru. Izvanredna operetna subreta, svoj je najviši domet ostvarila kao Mala Floramve (Tijardović). Od nje-
mmiMmmmam 788
LUBEJ — NOVOSEL
zinih opernih uloga ostale su u sjećanju Ĉo-Ĉo-San (Puccini, Madame Butterfly), Marica (Smetana, Prodana nevjesta), Rusalka (Dvorak), Mimi (Puccini, La Bohime), Đula i Morana (Gotovac, Ero s onoga svijeta i Morana). K. Ko. LUKIĆ, Darko (Osijek, 16. I 1922 — Zagreb, 13. IX 1974). LUPI, Roberto (Milano, 28. XI 1908 — Dornach, Solothurn, 17. IV 1971). MADEIRA, Jean (Centralia, Illinois, 14. XI 1924 — Providence, Rhode Island, 16. VII 1972). MAINARDI, Enrico (Milano, 19. V 1897 — Miinchen, 10. IV 1976). MAINE, Basil Stephen (Norwich, 4. III 1894 — Sheringham, Norfolk, 13. X 1972). MAJHENIĆ, Vladimir (Zagreb, 30. VII 1889 — 20. XI 1963). MAJOR, 2. Ervin (Budimpešta, 26. I 1901 — 26. I 1967). MALER, \Vilhelm (Heidelberg, 21. VI 1902 — Hamburg, 29. IV 1976). MARCHAND, Colette (Pariz, 29. IV 1925 —). MARINIĆ, Antun, plesaĉ (Lopar na Rabu, 2. I 1936 —). Klasiĉni balet uĉio na Baletnoj školi u Osijeku; od 1956 ĉlan Sarajevskog baleta. Igraĉ velike scenske atraktivnosti i glumaĉke obdarenosti, M. je podreĊujući tehniku scenskom izrazu i sa drţaju igre ostvario niz kreacija iz klasiĉnog i modernog reper toara. Najznaĉajnije su mu uloge: Siegfried (Ĉajkovski, Jezero labudova), Grof Albert (Adam, Giselle), Romeo (Prokofjev, Ro meo i Julija), Coppelius (Delibes, Kopelija), Girej (Asafjev, Bahĉisarajska fontana), Faust (Egk, Abraxas), Majka Simona (HeroId-Lanchbery, Uzaludna predostroţnost) i Hasanaga (Koma dina, Hasanaginica). NagraĊen je Šestoaprilskom nagradom grada Sarajeva. U. M. J. MAROLT, Sveto-Špik, pijanist i kompozitor (Ljubljana, 16. X 1919 — Ravne nad Šoštanjem, 22. II 1944). Uĉio je na školi Glasbene matice i na Drţavnom konzervatoriju u Ljubljani (klavir i kompozicija). Njegov stvaralaĉki dar nije se mogao do kraja razviti radi prerane smrti — pao je kao ĉlan kulturne skupine XIV divizije Narodno-oslobodilaĉke vojske — ali o njemu svjedoĉe, medu ostalim, pjesme na stihove M. Bora i K. Destovnika Kajuha, koje je (1947) izdala Drţavna zaloţba Slovenije (Pesen Ijubezni, Zvezde ţarijo, V goreĉih domovih more nas sov-ragi, Sanjala si, Bosa pojdiva, dekle i Pesem talcev). LIT.: C. Budković, Sveto Marolt-Špik, ţivljenje in delo, Zbornik obĉine Grosuplje, 1974. C. B.
MARTELLI, Henri (Bastia, Korzika, 6. II 1895 —). MARTIN, Frank (Ţeneva, 15. IX 1890 — Naarden, Nizozemska, 21. XI 1974). MARTINON, Jean (Lyon, 10. I 1910 — Pariz, 1. III 1976). MASSINE (Mjasin),'i. Leonid Fjodoroviĉ (Moskva, 9. VIII 1896—). MATIĆ MAROVIĆ, Darinka, dirigent (Herceg Novi, 6. II 1937 —). Na Muziĉkoj akademiji u Beogradu diplomirala 1959 na Nastavniĉkom odseku, a 1971 završila studije dirigovanja (M. Vukdragović). Od 1958 u Beogradu predavala u Srednjoj baletskoj školi Lujo Daviĉo i 1964—71 u Muziĉkoj školi Stanković; od 1971 umetniĉki je saradnik i od 1973 docent na Fakultetu muziĉke umetnosti. God. 1955—67 bila je solista u Ansamblu narodnih igara Branko Krsmanović, a od 1967 drugi je dirigent hora ovog kulturno-umetniĉkog društva. Sa kamernim horom Fakulteta muziĉke umetnosti Collegium musicum, koji vodi od njegova osnivanja, osvojila je niz prvih nagrada na meĊunarodnim konkursima. Uzdiţući ovaj ansambl do najviših dometa, postigla je izvanrednu zvuĉnu homogenost, bogatu paletu boja, virtuoznost i briljantnost u interpretaciji, ali istovremeno spontano i iskreno muziciranje. Orijentisana preteţno ka domaćem horskom stvaralaštvu, zasluţna je za prva izvoĊenja velikog broja jugoslovenskih kompozicija. Sa horom Collegium musicum gostovala je u brojnim evropskim zemljama, u Meksiku, Indiji i dr. R. Pej. MATZKE, Hermann (Breslau, 28. III 1890 — Konstanz, ?, 1976). MAXWELL, Davies Peter (Manchester, 8. IX 1934 —). MEDINŠ (Medinj), 2. Jekabs (Riga, 22. III 1885 — 27. XI 1971); 3. Janis (Riga, 9. X 1890 •— Stockholm, 4. III 1966). MELACHRINO, George (London, 1. V 1909 — 18. VI 1965). MELICHAR, Alois (Beĉ, 18. IV 1896 — Munchen, 9. IV 1976).
MERLAK, Danilo, pjevaĉ, bas (Ljubljana, 13. XII 191; Pjevanje uĉio u Trstu (E. de Filipi) i Bologni (E. Belucci) i nije još kod E. Bevilacque; na opernoj pozornici debitirao zoni 1946—47 u Trstu kao Komtur (Mozart, Don Giovi Od 1947 ĉlan Splitske opere i od 1948 Mariborske opere 1952 solist je Ljubljanske opere. Njegove kreacije velikih b skih uloga odlikuju se skladnim muziĉkim i glumaĉkim ot vanjem opernih likova, kulturom glasa izrazito lijepe boje u ■ registrima i scenskom uvjerljivošću. Njegove su najistaki uloge Kecal (Smetana, Prodana nevjesta), Mefisto (Goi Faust), Germont (Verdi, La Traviata), Galicki (Borodin, . Igor), Don Basilio (Rossini, Seviljski brijaĉ) i Cortes (Šivic, tesova vrnitev). Gostovao je na jugoslavenskim opernim pi nicama i u inozemstvu, a dobitnik je više znaĉajnih prizi i nagrada. j*. j MEZZROW, Mezz (Chicago, 9. XI 1899 — Neuilly Seine, 5. VIII 1972). MIGOT, Georges (Pariz, 27. II 1891 — ?, I 1976). MIHAJLOV, Sergije Nikolajeviĉ (Harkov, 1885 — 19. IX 1975). MILANKOVIĆ-JANJIĆ, Ubavka, plesaĉica i kora (Sarajevo, 13. XI 1922 —). Studij klasiĉnog baleta zapoĉ Sarajevu nastavila u zemlji i u inostranstvu (J. Poljakova, A. došević, N. Kiš); završila i kurs baletne pedagogije u Beog (M. Jovanović). Umjetniĉkom karijerom zapoĉela 1946 u rajevu kao nastavnik Baletne škole i ĉlan Narodnog pozor od 1962 rukovodilac je Baletnog studija i šef baletnog ansan Svestrani baletni umjetnik, ostvarila je niz lirskih partija koj odlikuju suptilnošću i finoćom pokreta. Medu njezinim soli kim ulogama istiĉu se Marija (Asafjev, Bahĉisarajska fonu Jela (Lhotka, Đavo u selu), Zvijezda Danica (Hristić, Ohri legenda), Odeta i Vila (Ĉajkovski, Jezero labudova i Uspa; ljepotica) i dr. Kao koreograf postavila balete Remi (Gostu Dvojnik (Kelemen), Salata (Milhaud), Šeherezada (Rin -Korsakov) i dr., kao i baletne brojeve u mnogim operama, isti se intelektualnom koncepcijom igre, muzikalnošću i originalne M.-J. je jedan od osnivaĉa prve Baletne škole u Sarajevu i uĉe u razvoju baletne umjetnosti od prvih dana formiranja San skog baleta. Za umjetniĉki, pedagoški i organizacioni rad je puta odlikovana i nagraĊivana republiĉkim i drţavnim na dama. M. PC MILHAUD, Darius (Aix-en-Provence, 4. IX 1892 — 2en 22. VI 1974). MILLOSS, Aurel (Ujozora, danas Uzdin, Jugoslavija,] V 1906 —). 1 MILOJEVIĆ, Ivanka (Vršac, 21. VI 1881 — Beograd, VIII 1975)MITSUKURI, Schukichi (Tokio, 21. X 1895 — Kanagi 10. V 1971). MOSOLOV, Aleksandr Vasiljeviĉ (Kijev, u. VIII 1 — Moskva, 12. VII 1973). 1 MUSULIN, Branka (Zagreb, 6. VIII 1917 — Schmal berg, Sauerland, 1. I 1975). NEGREA, Martian (Vorumloc, Tirnava Mare, 29. I 1 — Bukurešt, 13. VII 1973). NINIĆ, Tonko, violinist (Beograd, 23. III 1934 —). St završio 1961 na Muziĉkoj akademiji u Zagrebu (I. Pinkav; ubrzo zauzeo istaknuto mjesto u mlaĊoj generaciji jugoslav skih instrumentalista koji su se afirmirali kao solisti i komi muziĉari. Ĉlan Zagrebaĉkih solista i Komornog orkestra Ra( -televizije Zagreb, koncertant i honorarni profesor na Muzic akademiji u Zagrebu, N. je nastupao u mnogim svjetskim r ziĉkim središtima. Njegova temperamentna igra, velik i plem< ton, ĉistoća izraza i studiozno ulaţenje u stilske specifiĉnosti s koga djela pridonose atraktivnosti svakog njegovog ostvare] Svoje estradno iskustvo N. prenosi i na ĉlanove Komornog stu< Zagrebaĉke filharmonije, kojemu je od osnutka (1971) dirigt Dobitnik je nagrade Milka Tmina (1969). K. Kc NORDHEIM, Arne (Larvik, 20. VI 1931 —). NOVAK, Viktor (Donja Stubica, 4. II 1889 — Beogr I. I 1977). NOVOSEL, Josip, kontrabasist i pjevaĉ, tenor (Zagr 10. III 1932 ■—). Na Muziĉkoj akademiji u Zagrebu diplomi 1961 kontrabas (M. Prosenik), a 1971 završio studij pjevanja Lhotka Kalinski) i dobio nagradu HGZ Franjo Kuhaĉ; pjeva uĉio i privatno kod Z. Šira i L. Vrbanića. Od 1957 u Zagre orkestralni muziĉar i nastavnik na muziĉkoj školi Pavao Mar,
vac; solist Simfonijskog orkestra RTZ i Zagrebaĉke filharmon Od 1970 profesor kontrabasa na Muziĉkoj akademiji, a od 15
NOVOSEL — SHUARD predaje istodobno i na FakuLtetu muziĉke umetnosti u Beogradu. Kao pjevaĉ debitirao na koncertnom podiju 1966 u ulozi Proroka (Handel, Jephta), a na opernoj pozornici 1969, takoĊer u Za grebu, kao Princ Ramiro (Rossini, Pepeljuga). Kao vokalni solist nastupao u zemlji i inozemstvu i snimio više gramofonskih Kploĉa; odgojio i niz vrsnih muziĉara. - K°NOŢINIĆ, Vilma (Slavonska Poţega, 26. XI 1897 — Umag, 2. III 1975). OBERBORBECK, Felix (Essen, 1. III 1900 — Lohne, 13. VIII 1975)OHMANN, Carl Martin (Floda, 4. IX 1887 — Stockholm, 9. XII 1967). OJSTRAH, 1. David Fjodoroviĉ (Odesa, 30. IX 1908 — Amsterdam, 24. X 1974). OLSSON, Otto Emanuel (Stockholm, 19. XII 1879 — 1. IX 1964). PANZERA, Charles (Zeneva, 16. II 1896 — 6. VII 1976). PETRUŠEVSKI, Ljubiša, oboista (Kumanovo, 3. VIII J939 —). Studije završio 1965 na Muziĉkoj akademiji u Beogradu (J. Medven) i 1967—68 usavršavao se kod J. Pierlota u Parizu. Od 1968 u Beogradu, solista Beogradske filharmonije, 1968—73 Simfonijskog orkestra Radio-televizije Beograd, od 1975 solista je Beogradskog kamernog orkestra. Uz to je bio profesor u Muziĉkoj školi Slavenski; od 1972 docent je Fakulteta muziĉke umetnosti. Njegovo je sviranje muzikalno i precizno, znalaĉkog fraziranja, tehniĉki svladanih problema, plemenitog i prijatnog tona. Koncertira u zemlji i inostranstvu, nastupa na radiju i televiziji, a snima i gramofonske ploĉe (od 1975). Na njegovom repertoaru istaknuto mesto zauzimaju dela makedonskih i drugih jugoslovenskih kompozitora. R. Pej. PIATIGORSKY (Pjatigorski), Gregor (Grigorij) (Jekaterinoslav, 17. IV 1903 — Los Angeles, 6. VIII 1976). PISTON, Walter (Rockland, Maine, 20. I 1894 — Belmont, Massachusetts, 12. XI 1976). PTJSAR-JERIĈ, Ana, pjevaĉica, sopran (Šentjur pri Celju, 21. VIII 1946 —). Pjevanje uĉila u Celju i na Srednjoj muziĉkoj školi u Ljubljani (J. Stergar); usavršavala se na ljetnim teĉajevima u Salzburgu. Solistica Ljubljanske opere, privukla je paţnju kao Rosina (Rossini, Seviljski brijaĉ) i Manon (Massenet). Nagra Ċena na Natjecanju mladih jugoslavenskih muziĉkih umjetnika 1971 u Zagrebu i na meĊunarodnom natjecanju povodom 100. obljetnice Puccinijeva roĊenja 1975 u Ţenevi za ulogu Musette (La Boheme). K. Be. RAŠKOVIĆ, Fern, violinistkinja (Beograd, 18. V 1946—). Studije završila 1965 na Muziĉkoj akademiji u Beogradu (L. Marjanović); na specijalizaciji kod D. Ojstraha na Konzervatorijumu u Moskvi dobila 1970 diplomu trećeg stepena. Od 1971 je asistent, a potom docent na Fakultetu muziĉke umetnosti u Beogradu. Dobitnica visokih nagrada na takmiĉenjima u Beogradu (1963 i 1964) i na meĊunarodnom konkursu u Zenevi (1970); solistiĉki nastupa u domovini i u brojnim evropskim zemljama.
789
Njezin je stalni saradnik pijanista Arbo Valdo. Senzibilnost i emotivnost, neposrednost i spontanost, preciznost i doţivljenost, elan i lepota tona odlike su njenih interpretacija. R. pej. REJA, Jurij, pjevaĉ, tenor (Gonjaĉe pri Novi Gorici, 12. V 1936 —). Diplomirao na muziĉkom odjelu Pedagoške akademije u Ljubljani (1971); pjevanje uĉio kod V. Janka i kod A. Dermote na Visokoj školi za muziku i kazališnu umjetnost u Beĉu. Na opernoj pozornici debitirao 1970 u Ljubljani kao Grof Almaviva (Rossini, Seviljski brijaĉ) i tamo 1971 angaţiran kao stalni ĉlan. Ugodno obojen i glasovno kultiviran lirski tenor, R. odaje smisao za scensko i muziĉko oblikovanje opernih likova. U njegova najzapaţenija ostvarenja idu još Alfredo (Verdi, La Traviata) i Des Grieux (Massenet, Manon). Uspješno nastupa kao koncertni i oratorijski pjevaĉ u zemlji i inozemstvu. K. Be. ROGELJA, Bozo, oboist (Gorice, 29. XII 1946 —). Studij završio 1970 na Akademiji za glasbo u Ljubljani (D. Golob), a zatim se usavršavao kod P. Pierlota u Parizu. Od 1968 ĉlan je Simfonijskog orkestra Radio-televizije Ljubljana. Njegova se ostvarenja odlikuju virtuoznom briljantnošću i velikom kulturom tona, podjednako na podruĉju tradicionalne i avangardne lite rature. Od 1971 istodobno je i ĉlan Duhaĉkoga kvinteta RTV Ljubljana. Kao solist posebno se istakao interpretacijom koncerata za obou A. Vivaldija, D. Cimarose, W. A. Mozarta, J. Iberta i I. Petrića, kao i brojnih solistiĉkih i komornih djela suvremenih domaćih i stranih kompozitora (P. Ramovš, I. Petrić, D. Škerl i dr.). Nastupa u domovini i inozemstvu. Na Natjecanju mladih jugoslavenskih muziĉkih umjetnika 1971 u Zagrebu osvojio je prvu nagradu, a 1975 dobio je nagradu Zveze mladine Slovenije Zlata ptica i nagradu Jugoslavenske radio-televizije za najbolju snimku. K. Be. ROVAN, Nevenka, violinistica (Ljubljana, 11. VI 1942 —). Diplomirala na Akademiji za glasbo u Ljubljani (L. Pfeifer) i tamo 1963 završila postdiplomski studij; usavršavala se kod Pine Caramirelli na akademiji Santa Cecilia u Rimu, gdje je diplomi rala 1967. Bila je dvije godine koncertni majstor Kanadske opere u Torontu, sada je na istom poloţaju u Slovenskoj filharmoniji. Za svoje umjetniĉke domete u više navrata nagraĊena, meĊu ostalima i na meĊunarodnom natjecanju Alberto Ćurci u Napulju (1967). Istakla se kao solistica uz pratnju Slovenske filharmonije i Simfonijskog orkestra RTV Ljubljana, kao i komornog ansambla Camerata di Roma. S programima iz preteţno starije violinske literature gostovala je u Kanadi, Italiji i Belgiji. K. Be. SAMARDŢISKI, Ljupĉo, kontrabasista (Skopje, 4. X 1947—). Kontrabas uĉio u Skopju i na muziĉkim akademijama u Beogradu (J. Peĉevski) i Ljubljani (M. Hoĉevar). Od 1969 ĉlan Slovenske filharmonije u Ljubljani i od 1972 solista Simfonijskog orkestra RTV Beograd; od 1976 muziĉki je urednik Doma kulture Stu dentski grad u Beogradu. Sa posebnom sklonošću prama savremenom repertoaru, izvodi dela jugoslovenskih kompozitora za kontrabas solo ili za kamerne sastave (mnoga su posvećena njemu), pokazujući oĉiglednu darovitost i potrebnu izraţajnost, kao i ubedljivost interpretacije. Osim u Jugoslaviji gostovao u mnogim evropskim zemljama, nastupajući na radiju i televiziji i snimajući gramofonske ploĉe. R. Pej. SHUARD, Amy (London, 19. VII 1924 — 18. IV 1975).
REDAKCIJA ZAVRŠENA 10. I 1977.
TISKANJE ZAVRŠENO 20. III. T977-
»Prema mišljenju Sekretarijata za prosvjetu, kulturu i fiziĉku kulturu S.R. H. broj 5710/1-1974. od 20. 11. 1974. ovo izdanje ne podlijeţe plaćanju osnovnog poreza na promet proizvoda (ĉl. 36, stav 1, toĉka 7. Zakona)«.
■ilir
Knjiţnica Zelina
540021995
Uh
Mfofl O
MO^ICKA
'"'cikLopedija
»Narodne novine«, Zagreb - (114) Oznaka za narudţbu: UT-XI/11-8
110735