Mpp Seminarski-Izvori Medjunarodnog Privatnog Prava

Meђународно приватно приватно право

1. УВОД Постоје различити извори међународног приватног права у појединим земљама. Негде су основни извори законски прописи,у другим земљама судски прецеденти. Судска пракса има одређени утицај и у земљама у којима није призната као формални извор права, употпуњујући празнине које оставаља мање вие потпуна кодификација кодификација ове гране права. !ако је значајан "рој др#ава у којима су последњи$ деценија усвојени закони о међународном приватном праву, ова опаска остаје, нарочито ако се имају у виду различите концепције концепције о предмету истог. %опунским извором међународног приватног права у појединим земљама сматрају се о"ичаји &међународни и унутрањи', иако је (еђународни (еђународни суд правде у својим одлукама стао на станонвите да у домену међународног приватног права нема правни$ о"ичаја који "и "или извори права. !зворе међународног приватног права поједини$ земаља представљају и ратификовани ратификовани међународни уговори ) "илатерални и мултилатерални. мултилатерални.

2. УНУТРА УНУТРАШЊИ ИЗВОРИ МЕЂУНАРОДНОГ МЕЂУНАРОДНОГ ПРИВАТНО ПРИВАТНОГ Г ПРАВА У ПОЈЕДИНИМ ДРЖАВАМА * унутрање изворе међународног приватног права спадају+ *став, закони, подзаконски акти, судска пакса, о"ичаји и правна наука. * земљама прецеденског права примарни извор права је судска пракса, која у деругим земљама нема карактер формални$ правни$ извора, већ су то превас$одно закони и подзаконски акти. -сновни извори међународног приватног права у свим земљам су са изузетком они$ у којима ва#и прецедентно право ) закони. Постоји међутим, неколико приступа законском систематизовању систематизовању материје међународног приватног права азликоваћемо азликоваћемо у основи о снови два приступа + /(еђународно приватно право0, Правни фак ултет за 1 Проф. %р (аријана %укикић)(ијатовић, /(еђународно привреду и правосуђе, Нови Сад, 121. година 1

Meђународно приватно право

* неким земљама постоје посе"ни закони&ци' у којима су, ако не у потпуности, онда "арем у највећем делу, садр#ана правила из о"ласти међународног приватног права. * 3вропи посе"ан законик међународном приватном праву имају 4л"анија, 4устрија, 4зер"еј5ан, 6елгија, 6осна и 7ерцеговина, 6угарска, 8ека, 7рватска, !талија, 9и$тентајн, (ађарска, Немачка, Пољска, умунија, Словенија, :урска, ;вајцарска.1 * другу групу земаља спадају прописи из о"ласти међународног приватног права који се налазе у разним законима, углавном уз одговарајуће материјалноправне прописе. :ако на пример, норме које реавају про"леме који се јављају услед појаве елемената иностраности у наследноправним односима налазе се закони о наслеђивању,колизионе норме за меницу налазе се у меничним законима итд. * овој групи земаља могле "и се издвојити као подгрупа оне др#аве које у једном законику концентриу највећи део норми из о"ласти међународног приватног права. :ај законик је, по правилу, грађански законик, који садр#и посе"ан "лок међународно)приватноправни$ норми и то, најчеће у свом уводном или заврном делу. -вај приступ је, на пример, при$ваћен у 4л#иру, 4ргенитини, 6разилу, 8илеу, <ини, 9итванији, (ексику, усији, ;панији. = -пти поглед на изворе међународног приватног права изискује и осврт на земље >?@@?A B?C система или "арем на две најзначајније међу њима *једињено <раљевство и С4%. Dлавни извори права у овим земљама дуго је "ила судска пракса, која и даље има веома велику улогу, али се ситуација постепено мења. Eемље common lаw система у својству извора међународног приватног права при$ватају законе, судске одлуке и правну доктрину. Судска пракса је од значаја у процесу стварања о"ичајног права и у другим правним системима, али је за др#аве англосаксонског права карактерисично да се систем међународног приватног права скоро у потпуности заснива на судској пракси.

2 (арија <рвавац, / Међународно приватно право0, стр. FG. <осовска (итровица, 122. година

3 (арија <рвавац, / Међународно приватно право0, стр. FG. <осовска (итровица, 122. година

2


3. ИЗВОРИ МЕЂУНАРОДНОГ ПРИВАТНОГ ПРАВА У СРБИЈИ

3.1.

Домаћи извори међународног приватног права

3.1.1. Устав * наој земљи, као извори права јављају се уставм, закони, судска пракса и правна наука. Устав представља примарни извор права у наој земљи. *став је највии правни акт у $ијерар$ији правни$ аката једне др#аве и као такав мо#е "ити директни или индиректни извор норми међународног приватног права.F *ставне одред"е су оптег карактера и односе се на регулативу правосудног система и дејства судски$ одлука, регулативу основни$ права човека и грађанина и поло#аја странаца, питање др#ављанства, поло#аја домаћи$ др#ављана у иностранству и пру#ања дипломатско конзуларне затите домаћим др#ављанима у иностранству. *ставним одред"ама су постављени оквири функционисања правног поретка, чиме се изра#ава чињеница да је *став, као највии др#авни правни акт, посредно извор сваке гране права те и међународног приватног права. *ставом гарантована основна

начела

друтвеног

уређења

чине

садр#ину

јавног

поретка,

установе

међународног права која у међународном приватном праву мо#е да упути на одступање од редовне примене колизионе норме и до непримене страног права. Суд у оцени да ли је страно меродавно право у супротности са домаћим јавним поретком полази од *ставни$ начела и норми своје земље. Поједине одред"е *става непосредно регулиу одређена питања међународног приватног права, као то је поло#ај странаца и њи$ова права у Ср"ији. -во се односи на чл.HI којим се предвиђа да је епу"лика надле#на у о"ласти система преласка границе и контроле промета ро"е, услуга и путничког сао"раћаја преко границе, поло#аја странаца и страни$ правни$ лица. * складу са тим су и непосредна уставна реења кијима се гарантује једнак 4 Проф.

%р (аријана %укикић)(ијатовић, /(еђународно приватно право0, Правни факултет за привреду и правосуђе, Нови Сад, 121. година

3


поло#ај странаца, осим права која су искључиво резервисана за домаће др#ављане, одред"е на основу који$ се странцима даје могућност да стичу својину некретнинама, право на концесију и друга права у складу са законом и међународним уговором, као и она уставна реења којима се страним лцима на наем тр#иту гарантује једнак третман са третманом домаћи$ лица. %акле, странци у наој земљи имајунационални третман уколико то није *ставом или законом другачије уређено. Eа домаће др#ављане су резервисана политичка права.

Jећина савремени$ устава одређује и надле#ност домаћи$ органа у процесу закључивања међународни$ уговора и њи$овој инкорпорацији у унутрањи правни поредак. Према *ставу Ср"ије за потврђивање међународни$ уговора надле#на је Наподна скуптина, када је законом предвиђено њи$ово потврђивање. Потврђени међународни уговори су саставни део домаћег правног система, као и оптепри$ваћена правила међународног права. (еђународни уговори не могу "ити у супротности са *ставом, а закони и други опти акти не смеју "ити у супротности са потврђеним међународним уговорима и оптепру$ваћеним правилима међународног права.

3.1.2.Закони * наој земљи је међународно приватно и процесно право са елементом иностраности кодификовано у Закону о решавању сукоба закона са прописима друи! зема"а у одређеним односима# који је донет у оквиру "иве СKL HG1. године, а у примени је од . јануара HG=. године.M -вај закон је најзначајинији у о"ласти међународног приватног права и он материју из ове о"ласти регулие уз низ други$ закона и подзаконски$ аката. Структурално садр#и ест глава и њиме је регулисана материја суко"а закона и суко"а јурисдикција. Eаконом о изменама Eакона о реавању суко"а закона са прописима други$ земаља у одређеним односима HHN. године из оригиналног назива закона из"рисан је део /у одређеним односима.0 %о доноења овог закона, који се з"ог преироке формулације наслова у теорији и пракси означава као Eакон о међународном приватном праву, норме 5 Проф.


4


међународне проватноправне регулативе "иле су фрагментарно распоређене у законима којим су регулисане поједине приватноправне о"ласти, међу којима су "или -сновни закон о "раку, Eакон о наслеђивању и др.

Eакон о реавању суко"а закона са прописима други$ земаља, у потпуности регулие о"ласт суко"а закона и суко"а јурисдикција, док је о"ласт приватни$ права странаца остала у целини ван њи$овог домааја. Eаконски текст је подељен у ест глава, од који$ су у првој садр#ане -сновне одред"е &од чл.)=', норме којима се регулие меродавно право &од чл.F)FM', надле#ност и поступак &од чл.FN)GM', признање и изврење страни$ одлука &од чл.GN)2', посе"не одред"е &од чл.21)2N', и прелазне и заврне одред"е &од чл.2I) 2H'. Поред закона о реавању суко"а закона са прописима други$ земаља, који представља примарн унутрањи извор норми међународног приватног права у наој земљи, нека питања ове правне дисцилине рег улисана су и нормама посе"ни$ унутрањи$ правни$ извора. *свајањем Eакона о ар"итра#и престале су да ва#е одред"е чл.HI)22. Eакона о реавању суко"а закона са прописима други$ земаља, којима је "ило регулисано признање и изврење страни$ ар"итра#ни$ одлука. Eакон о реавању суко"а закона са прописима други$ земаља не о"у$вата целокупно међународно приватно право Ср"ије. * о"ласти меничног и чековног права колизионе норме садр#и Eакон о меници &HFN'. 6итан је и Eакон о поморској и унутрањој пловид"и &HHG', као и Eакон о о"лигационим односима и основама својинско)правни$ односа у ваздуном сао"раћају &12'. Eначајни су Eакон о основама својинско)правни$ односа &HG2' и Eакон о страним улагњима &122=', те Eакон о пољопривредном земљиту &122H', Породични закон &122M' и Eакон о јавном информисању &122='. (еђународно O противправну регулативу нае земље чине и други закони којим се регулие ова специфична материја. Предмет регулисања су правни односи који нису о"у$ваћени E(ПП)ом, тако да је потре"но применити регуле други$ закона или подзаконски$ аката. Нормама ови$ закона превас$одно се регулие посе"на о"ласт материјалног права, поред који$ је садр#ан мањи или већи "рој одред"и, једне или вие о"ласти међународног приватног и процесног права са елементом иностраности.

5


* сфери посредног начина регулисања приватноправни$ односа са страним елементом тј. колизионоправног регулисања, позитивни прописи у наој земљи &поред E(ПП' који садр#е колизионе норме су+ )

Eакон о меници из HFN.г.

)

Eакон о чеку из HFN.г.

)

Eакон о поморској унутрањој пловид"и из HHG.г.

)

Eакон о о"лигационим односима и основама својинскоправни$ односа у ваздуном сао"раћају из HHG.г. Eа међународно приватно право релевантни су и закони који садр#е процесна правила грађанског поступка са елементом иностраности и то+

)

Eакон о парничком поступку из 122F.г. и Eакон о изменама и допунама закона о парничном поступку из 122H.г.

)

Eакон о ванпарничном поступку из 122M.г.

)

Eакон о стечају из 122H.г.

)

Eакон о ар"итра#и из 122N.г.

Норме о приватним правима странаца и правима домаћи$ др#ављана да ступају у приватноправне односе са елементом иностраности садр#ане су фрагментарно у већем "роју закона, од који$ наводимо+ )

Eакон о основама својинскоправни$ односа из HG2.г., са изменама и допунама из HH2., HHN. и 122M.г.

)

Eакон о ауторским и сродним правима из 122H.г.

)

Eакон о наслеђивању из HHM.г., са изменама из 122=.г.

)

Eакон у страним улагањима из 122=.г.

)

Eакон о др#ављанству епу"лике Ср"ије из 122I.г.

)

Eакон о патентима из 122N.г.

)

Eаконо условима за заснивање радног односа са страним др#ављанима из HIG,г, са изменама и допунама из HGH., HH1., HHF., HHN. и 122M.г.

)

Eакон о концесијама из 122=.г.

)

Eакон о спољнотрговинском пословању из 122H.г.

)

Eакон о привредним друтвима из 122F.г. 6


)

Eакон о затити грађана СL на раду у иностранству из HHG.г., 122H.г. са Новим законом о запољавању и осигурању за случај незапослености, којим престају да ва#е одред"е чл.1) 2. Eакона о затити грађана СL на раду у иностранству у делу који се односи на запољавање, из 122H.г.

)

Eакон о странцима, чијим ступањем на снагу престаје да ва#и Eакон о кретању и "оравку странаца, а прописи донети на основу тог закона до дана ступања на снагу прописа које ће надле#ни органи донети на ос нову овог закона из 122H.г.

)

Eакон о азилу из 122I.г.

Подзаконски акти су врло ретко извори норми међународног приватног права, и то у случају када тре"а "ли#е регулидати одређено питање које је већ уређено законским нормама. :ако се у материји права странаца да ступају у приватноправне односе примењује *ред"а о "ли#им условима за отварање и рад представнитва страни$ лица из HH1.г. као и *ред"а о заступању страни$ лица у наој земљи из HH1.г. Подзаконски акти се могу доносити и у форми Правилника и одлука.

3.1.3.Судска пракса и правна наука *пркос чињеници да није формалан извор међународног приватног права, правна наука мо#е "ити извор материјалноправни$ реења законодавства и судске праксе. !мајући у виду да су њени творци теоретичари међународног приватног права који у доктринарнм расправама дају своје предлоге, миљења и критике поједини$ законодавни$ реења или судски$ одлука. :еоретичари су позвани да тумаче закон и међународни уговор, то у великој мери мо#е имати утицаја на практична реења. Непосредно позивање на доктринарна тумачења није у складу са одред"ама наег *става. ;то се тиче судске праксе, она не представља формални извор права код нас. Kормални извори права су опти правни акти у којима су садр#ане норме међународног приватног права. ако у поступку пред

првостепеним судом постоји потре"а да се заузме став о

спорном правном питању које је од значаја за одлучивање о предмету поступка пред првостепеним судовима, првостепени суд ће по слу#"еној ду#ности или на предлог странке, за$тевом да покрене поступак пред Jр$овним касационим судом ради реавања спорног правно$ питања. Суд који је покренуо поступак за реавање спорног правног 7


питања ду#ан је да застане са поступком док се не оконча поступак пред Jр$овним касационим судом. 4ко је вр$овни касациони суд реио спорно правно питање, странке у поступку у ком се поставља исто спорно правно питање немају право да тра#е његово реавање у парници која је у току. Правна наука често утиче на рад законодавца или судова.N

3.2.

Међународни извори међународног приватног права 3.2.1.Међународни уговори

!звори правила међународног приватног права у наој земљи су и међународни уговори у погледу који$ је узра#е пристанак на о"авезивање, у форми двострани$ и виестрани$ уговора &"илатрални и мултилитерални'. С$одно *ставу Ср"ије+ /оптепри$ваћена правила међународног права и потврђени међународни уговори саставни су део правног поретка епу"лике Ср"ије и непосредно се примењују. Потврђени међународни уговори морају "ити у складу са *тавом. (еђународни о"ичај и међународна јуриспруденција не представљају формалне изворе међународног приватног права, осим

у о"ласти

међународне трговине.

6ива СKL, као др#ава са сло#еним правним поретком, "ила је уговорна страна у великом "роју двострани$ уговора и чланица вие мултилатерални$ уговора у за то предвиђеном постпку, закључени$ у различитим о"ластима приватног права. На позив -*Н о изјањавању у погледу последица сукцесије на међународне уговоре чији су *Н депозитар, СL је дала изјаву о сукцесији 1. марта 122. и на тај начин при$ватила континуитет у о"авезама по виестраним уговорима. * Ср"ији, као и у осталим репу"ликама сада самосталним др#авама , на снази је вие мултилатерални$ уговора у којима је она земља чланица. <онтинуитет у о"авезивању потврђен је "ило по основу

6 Проф.


8


изјаве о сукцесији, по основу изјаве о приступању или при$ватању, као и у поступку регулисања чланства у међународним организацијама.

Ср"ија је земља чланица у следећим 7аким конвенцијама+ )

7ака конвенција о грађанском судском поступку из H2M.г. и HMF.г.

)

7ака конвенција о укидању потре"е легализације страни$ јавни$ исправа из HN.г.

)

7ака конвенција о суко"има закона у погледу о"лика тестаментарни$ одред"а из HN.г.

)

7ака конвенсија о закону који се примењује на друмске сао"раћајне незгоде из HI.г.

)

7ака конвенција о закону који се примењује у случајевима одговорности произвођача за своје производе из HI=.г.

)

7ака конвенција о олалању мњђународног приступа судовима из HG2.г.

)

7ака конвенција о грађанскоправним аспектима међународне отмице деце из HG2.г.I

Наа земља је ратификовала амандмане на Статут 7аке конференције за међународно приватно право, потврђеног јо у време "иве СKL, као и пречићени текст Статута. * групи мултилатерални$ конвенција које су извор наег међународног приватног права указаћемо само на најзначајније+ у о"ласти регулисања статусни$ питања физички$ и правни$ лица ва#нији међународни уговори су <онвенција о статусу из"еглица &HM'P <онвенција о правно поло#ају лица "ез др#ављанства &HMF'P Qујорка конвенција о остваривању алиментациони$ за$тева у иностранству &HMN'P <онвенција о пристанку на "рак, минималној старости за склапање "рака и о регистровању "ракова &HN1'P 6ечка конвенција о дипломатским односима &HN'P 6ечка конвенција о конзуларним односима &HN='P 3вропска конвенција о о"аветењима о страном праву &HNG'P <онвенција о једноо"разном закону о о"лику међународног тестамента &HI='P <онвенција о правима детета &HGH'P 3вропска конвенција о признању и изврењу одлука о старању о деци и о поновном успостављању односа старања &HG2'. * материји права на интелектуалну својину најзначајнији међународни извори наег међународног приватног права су+ Париска конвенција о затити индустријске својине &GG=.г. ревидирана H22.R.R1M.R=F.RMG.RNI.'P 6ернска конвенција о затити књи#евни$ и уметнички$ дела &GGN.г. ревидирана последњи пут HI.'P (адридски аран#ман о 7 (арија <рвавац, / Међународно приватно право0, <. (итровица 122, стр N=.

9


међународној регистрацији фа"рички$ и трговачки$ #игова &GH.г. ревидиран последњи пут HNI.'P Светска конвенција о ауторском праву, с додатним протоколима &HM1.г.'P Светска &универзална' конвенција о ауторском праву &HI.г.'.

* групи виестрани$ уговора којима је регулисан $е%езни&ки# друмски# ваздушни и поморски саобра'а(, Ср"ија је међународноправно о"авезна, тј. извори међународног приватног права су+ Jаравска конвенција о уједначавању извесни$ правила о међународном ваздуном превозу &H1H.'P <онвенција о међународним превозима #елезницом &HG2.', са јединственим правилима о уговору о међународном превозу путника и пртљага #елезницом и јединственим правилима о уговорима у међународном превозу ро"е #елезницомP <онвенција о уговорима о међународном превозу ро"е друмом &HMN.'P (еђународна конвенција о уједначавању неки$ правила о грађанској надле#ности за судар "родова &HM1.'.

4р"итра#но реавање спорова са елементом иностраности после другог светског рата постаје предмет споразумевања

др#ава на виестраном нивоу. * изворе међунароног

приватног права у"рајају се конвенције које уређују питања међународне трова&ке арбитра$е тј. Sеневски протокол о ар"итра#ним клаузулама &H1=.'P Sеневска конвенција о изврењу страни$ ар"итра#ни$ одлука &H1I.'P 3вропска конвенција о међународној трговачкој ар"итра#и &HN.'P Qујорка конвенција о признању и изврењу страни$

ар"итра#ни$

одлука

&HMG.'P

Jаингтонска

конвенција

о

реавању

инвестициони$ спорова између др#ава и др#ављана други$ др#ава &HNM.'.

*нификована правила о меници # уоворима и вануоворно( одоворности за штету са елементом иностраности садр#ана су у једноо"разном закону о меници, <онвенцији о таксама и <онвенцији о суко"у закона у материји менице &H=2.'P 6ечкој конвенцији о грађанској одговорности за нуклеарне тете &HN=.'P 6ечкој конвенцији о уговорима о међународној продаји ро"е &HG2.'P <онвенција о одговорности $отелијера у вези са имовином њи$ови$ гостију &HN1.'P <онвенцији о међународној о"авези накнаде тете

10


почињене од васионски$ летилица &HI1.'P <онвенији о спречавању загађивања мора из"ацивањем отпадака &HI1.'.G

%р#аве најчеће регулиу питања од заједничког интереса у приватноправним релацијама домаћи$ др#ављана и грађана друге др#аве, би%атера%ним споразумима) * материји међународног приватног права закључен је велики "рој уговора који предвиђају сарадњу и комуникацију др#авни$ органа двеју др#ава. 6ива СKL је уговорна страна вие "илатерални$ конвенција, посе"но са граничним др#авама, у материји правне помоћи, конзуларни$ односа, признања и изврења судски$ и ар"итра#ни$ одлука, колизиони$ регулисања статусни$ и породични$ односа, поло#аја странаца пред домаћим судовима, у регулисању трговинског ре#има и пловид"е.

Сагласно 6ечкој конвенцији о сукцесији др#ава у одноду на уговоре из HIG. године сматраће се да су двострани уговори на снази између две др#аве, уколико се оне о томе споразумеју или уколико то произилази из њи$овог понаања. %р#аве могу и прећутно да упуте на примену и ва#ност двостраног уговора у међусо"ним односима.

Eначајан је "рој двострани$ међународни$ уговора о правно( помо'и. Qи$ов наслов јасно указује на предмет регулисања, прецизирајући по правилу да се правна помоћ односи на грађанске и трговачке ствари. Неки од ти$ уговора поред материјални$ садр#е и колизионе норме, као то су уговори о правној помоћи са 4устријом, 6угарском, Dрчком, (ађарском и др. *говоре о правној помоћи Ср"ија је у новије време закључила са "ивим репу"ликама,

сада

самосталним

др#авама,

7рватском,

6осном

и

7ерцеговином,

(акедонијом. H

<онзуларне "илатералне конвенције на плану међусо"ног врења конзу%арни! *унк+и(а ва#еће су у односима са 4устријом, 6елгијом, 6угарском, 8еком, Dрчком, !раком,

8 Проф. %р (илан Пак, /(еђународно приватно право0,6еоград, HGH.година

9 Проф. %р (илан Пак, /(еђународно приватно право0,6еоград, HGH.година

11


!талијом, <ином , (ађарском, умунијом, С4%, усијом, :урском, Jеликом 6ританијом, (акедонијом и др.

-"ласт међусо"ног признања и извршења судски! и арбитра$ни! од%ука представља интересантну про"лематику за "илатерално споразумевање, о чему сведочи и значајан "рој "илатерални$ конвенција које је Lугославија закључила са 4устријом &споразум о узајамном признавању и изврењу одлука о изра#авању', Kраанцуском &<онвенција о признању и изврењу судски$ одлука у грађанским и трговачким стварима', Dрчком &споразум о узајамном признању о изврењу судски$ одлука', !талијом &споразум о изврењу пресуда' и др.

Поред ови$, "ива др#ава је закључила и вие уговора о трговини и пловид"и, углавном са свим европским о"алним др#авама, С4%)ом и Lапаном. * погледу суко"а јурисдикција закључен е споразум са Kранцуском о надле#ности и закону који се примењује у материји личног и породичног права.

3.2.2.Међународни обичај (еђународни о"ичај је о"авезујући извор права за домаће судове. *став Ср"ије у члану N. предвиђа да су оптепри$ваћена правила међународног права саставни део правног поретка Ср"ије.2 (еђународни о"ичај се разматра у оквиру извора међународног приватног права з"ог тога то различите др#аве имају идентичне норме о појединим питањима)на пример, када је реч о непокретностима све др#аве при$ватају правило да се примењује право места нала#ења некретнине или када је у питању форма правни$ послова, правило је да се примењује право места закључења правног посла.

10

Проф. %р (аријана %укикић)(ијатовић, /(еђународно приватно право0, Правни факултет за привреду и правосуђе, Нови Сад, 121. година

12


3.2.3. Међународна јуриспруденија Стални суд међународне правде и (еђународни суд у 7агу су у својим одлукама заузимали ставове о питањима која спадају у домен међународног приватног права. -длуке ови$ судова не представљају изворе права, то значи да националне судије нису ду#не да приликом реавања исти$ спорова следе праксу суда. Qи$ове одлуке су мало"ројне и односе се на релативно узак круг питања.

4. ХИЈЕРАРХИЈА ИЗВОРА МЕЂУНАРОДНОГ ПРИВАТНОГ ПРАВА Питање $ијерар$ије извора међународног приватног права поставља се у ситуацијама када унутрањи и међународни извор исто правно питање регулиу на различите начине, или ако је оно различито регулисано у двостраном и виестраном уговору који о"авезују једну земљу, као и када су разлике изра#ене у правилима два виестрана уговора. Правни основ за примену међународног уговора чине *ставне одред"е. Према *ставу епу"лике Ср"ије потврђени међународни уговори, који нису у супротности са *ставом имају примат над унутрањим правом. атификовани међународни уговори су део унутрањег правног поретка и у $ијерар$ији извора међународног приватног права имају јачу правну снагу. Примена овог правила потврђена је у пракси домаћи$ судова.

Eаконодавац предвиђа да је примена међународни$ уговора примарна у односу на домаће кодификације, чиме је потврђен примат међународни$ извора међународног приватног права. С$одно E(ПП, одред"е тог закона се не примењују на приватноправне односе са елементом иностраности ако су они регулисани другим савезним законом или међународним уговором.

11 Проф.

%р (илан Пак, /(еђународно приватно право0,6еоград, HGH.година

13


*

погледу

$ијерар$ије

извора

међународног

приватног

права

међусо"ни

однос

међународни$ уговора, или како га неки теоретичари називају /суко" конвенција0, представља посе"но питање.1 (еђусо"ни однос сукцесивно донети$ међунродни$ уговора уређују правила кодификованог међународног уговорног права, дела међународног јавног права, садр#ана у 6ечкој конвенцији о уговорном праву. * складу са оптим правилима, уколико виестрани међународни уговори сукцесивно уређују исту материју каснији уговор има примат у односу на ранији, осим када у њему постоје одред"е о редоследу примене. *колико је исто питање регулисано виестраним и двостраним уговором, према једном с$ватању примат има двострани јер се у односу на виестрани јавља као le, -.ec/0l/-, при чему се отвара про"лем утврђивања идентитета правног односа тј. да се несумњиво ради о истом правном односу регулисаном у о"а текста уговора. * том смислу је и друго становите да "илатерални уговор није ну#но и специјални пропис у односу на мултилатерални, те не постоји о"авеза примене касније закљученог споразума.

:еорија међународног приватног права истиче да "и однос међународни$ уговора и њи$ова примена тре"ало да се заснива на принципима ефикасне примењивости уговора, "ез о"зира да ли је реч о ранијем или касније закљученом уговору, или на примени уговора који садр#и повољније реење у свр$у остваривања одређени$ права. *говори имају о"авезну снагу, независно од тога да ли произведе дејство e120 omne- или /n3e1 .013e-. Про"лем $ијерар$ијског односа унутрањи$ уговора међународног приватног права настаје уколико вие различити$ правни$ извора регулие исто питање. * поменутој одред"и E(ПП законодавац је дао примат у лествици извора осталим законима или међународним уговорима.

5. З А К Љ У  А К <одификовано опте наддр#авно међународно приватно право не постоји па је реално очекивати да у регулативи различити$ питања ове гране права постоје значајне и "ројне правне празнине. * том погледу, на E(ПП предвиђа да ће у недостатку одговарајућег 12 Станивуковић (., Sивковић (, / Међународно приватно право0, страна II, 6еоград 122F

14


реења у том закону, суплеторно примењививати његове одред"е и начела, начела домаћег правног поретка и начела међународног приватног права.

!з тога произилази да се законодавац изричито везује за прет$одни члан &чл..ст..', према којем E(ПП /садр#и правила о одређивању меродавног права за статусне, породичне и имовинске односно друге матералноправне односе са међународним елементом0, то значи да се норма о попуњавању правни$ празнина односи на о"ласт суко"а закона. -рган који тре"а да примени право има задатак да пронађе одговарајуће реење за пиитање које није нормирано, при чему нема о"авезу да се придр#ава редоследа изло#еног у закону. Принципи и начела на темељу који$ надл#ни орган тре"а да пронађе одговарајуће реење, неспорно упућује на примену опте при$ваћени$ реења упоредног међународног приватног права. Lедно од њи$ је и начело најтење повезаности случаја са одређеном др#авом, "удући да садр#и опти принцип примењивости закона у случајевима које својим нормама покрива међународно приватно право.

:еорија постоји да систематизује темељне принципе и начела домаћег правног поретка и опта начела међународног приватног права. -пте при$ваћена начела међународног приватног права произилазе из позитивни$ норми национални$ закона различити$ земаља. Eа суд су посе"но значајна начела на којима почива реење про"лема правне празнине у др#авама које имају правни систем "лизак наем. *пркос кодификованим правилима којима се детаљно уређује о"ласт надле#ности домаћег правосуђа тј. материја суко"а јурисдикција, постоји могућност про"лема попуњавања правни$ празнина.

<ада је реч о приватним правима странаца релевантно је о ком праву се ради и да ли је оно опте право, те подле#е примени међународног права, док се у супротном утврђује дипломатски ресипроситет или неки други услов који се уо"ичајено не тра#и од домаћи$ лица у идентичној ситуацији. * крајњем случају тре"а аналогно применити норме о сличним правима и начела унутрањег права.

15


!"#$%&#'%&(

)

Проф. др (аријана %укић (ијатовић, Правни факултет за привреду и правосуђе, Привредна академија, Нови Сад, 121.годинаP

)

Проф. др (арија <рвавец, /(еђународно приватно право0, <осовска (итровица, 122.годинаP

)

Проф. др Станивуковић (., Sивковић (, 4Међународно приватно право5# 6еоград 122FP

)

Проф. др (илан Пек, /(еђународно приватно право0, друго издање, 6еоград, HGH.годинаP

)

Проф. др :и"ор Jаради, Проф. др Jладимир Павић /(еђународно приватно право0, четрнаесто издање, Правни факултет универзитета у 6еограду, 6еоград, 121. годинаP

16

Mpp Seminarski-Izvori Medjunarodnog Privatnog Prava

Recommend Documents