Ш AH T O H O B H R озоф ск и ак ул тет у
Д ЕС П И З
Т С Т ЕВ РЕ
еогр ад у
929:929.71
А Н Л А ЗА РЕ В
еч о у ст ењ е З г р а (Ordo D ra g o nis) 12 12. X I I 14 1408. г . б и о је је д о г а ђ а ј о д в ог а ч а ја ј а з а ју ју г о и т о ч у Е в р о п у и а л к а н . о ред а р ск о г к р а а и г м у н д а у к с б ур ш к о г и к р а и ц е Б р б ар е, н и вача Р да, очаст да б уду пр ви ос оц и ових обе а добил а су двад е с т д в о ј а н а ју г д н х ф удал х ве ос дн а из арс е и уседних ада е аз ог а ос вањ е Зм ај вог да би о ого, . о в о ј о с в а ч о ј о в е и ч и т а е с а м о ј д а н , б л и а к „о п ш м ту" по уопш н о с и и ш и р и н и : б ор б а п р о и в н ев ер н и к а и ш и з и к .1 то е вик ли т а б и л о а л о , а х у т с т в о с е јо јо ш е р а п и р и л о , о д п ги з ц и а је је м о г у ђ е п о д р а з у м в а т и д и о п р а в о сл а в н е х р и ћ а н . З а т о ј , а и з л е д, в р л о и а ђ у ју ћ е т о е н а п р в о м ту с а чланова Р да н а л а зи е ср п о к о г д о т а С т е а н а а з а р е в и ћ а .2 .2 в а р о т и в р ч н о с т о т в а р а п и а њ е о м о ти в и м а у га р с о г к р а љ в ск о г п а р а за о и в а њ е З м а ј в о г д а , к а о и о р а з о з а з б о г к о ј х је д е о т С т е а н п р х в а т и о ч л а н с т в о у њ у .3 .3 а б и с е д а о о д г о в о р а о в а п и т а а , о т р е б н о е р а з о т р и т и о н е п р и л и к е у У а р ск о ј и у с д н м а м а к о је су у т и ц а л е и д и у с л о в и л е о д л у к у о о с в а њ у Р ед а. Y в е т л у с т у а ц е у п о к о со в с к о ј б и , д е с о т С т е а н је и м а о н о г о р а зл о г а д а е б е в и д и у т а б о р у Ж и г м у н д о в и х п р и а л и ц а и са р а д ни ка и п ри хвати ч ланство у Зм ај вом ду. С равом хвата ући турс в л а ст , а м т н у т у п о с л е о с о в с к о г б о ја , а о р о п т в о , о је о п е з е п о 1 „Uina cum Rraeiatis, Bairan Bairanib ibus us et e t Proceribus Proceribu s Regni nostri, no stri, quibus particij>andum in hac parte ducimus ob signum et effigiem pure nostrae versationis et mtentianem, i n elisionem pemioiosomm ipsius perfidi hostis et antiqui Draconis sequacium et militum pagaoorum utputa et scismatiooram alioauimque nationium Orthodoxae fidei ac Crucis Chiristi ac regnorum nostrorum aemtilorum ru m. . G. Fejer, Fejer, Code Codexx diplomati diplomatious ous Hungari Hungariae ae ecelesias ecelesiasti tious ous ac civilis civilis X /4 Budae Budae 1844, 684. Y а је је в о м е д у ак е би о свеш теи х л а. * р п с к и онзвори у т к е п р а з е п р деспЈ деспЈО О товог ч л а н с т в а у Зм ајевом ду. онс антин и л о зо зо ф у н е к о л ш о н а в р а т а тиче С анове присн е в е зе а у г а р с м д в о р о м , п а ч а к и а а ч н о т в р д и д а је д е о т О н праио К а унда на кру ис м 1433. г о д и е , и а ј е с а и м б и у н с н ц , . о н с -т а т и н озоф , V по а С н а , и д . и во т . , л а н и к С Д 42 (1875), 311; н зо , ев . . , е о г р д 19 1936, 108. по а С на Л а аре ић а, 8 . B a r a n y a i , Zsigmon Zsig mond. d. kira ki raly ly . Sark Sa rkdn dnyy-re rend ndje je,, Szazađok LX (1926), 561—591; 681—719. с и м е ст е, хер ад ди оел ев г р ед а е б и и теш о ст н к L. F e ј n p a t al ky, A Chap Ch apyy t i m e r es a Sdrk Sd rkdn dnyy-re rend nd,, Turul I (1883), 116—119. 15
у ш а је д а је с е о с о б о д и .4 о ш т о в о ј у п о м о ћ с а З а п а д а , о с е н и о п о љ а т а ст р о ф , е би о р еадно очеки вахи, ав з са У арском дао ј к а о д и н а о гу ћ н о ст а оп с та н а к С р б и ј . оће кра а у н д а ол аал е су п ом е њ е о о је г е д о о а ј е м 1403. . и о ч е т к о м 1404. о д и н . и д љ и в и з а к п о м р е а е б и л о С т е а н о в о т у п а њ е у в а за л н и однос пр а краљ у у и д у и п р л а за к о гр а д а и ч в е, к а о л ен а , о д в л а ст с ог дес ота. е је с р г к и в а д а р о с т а о н е с а м о с а в е к у г а р с о г к р а љ а , в е ћ и у г а р с к и а гн а т , а о б а в о м д а у ч т в у је у р а д у С а б о р а .5 а с в и м е в е р о в а т н о д а ј е о в о м р и л и к о м у в р ш ћ е н у р д о в е а га ск г к е в с т а (baro Regni Hungariae), о и а е аво да е о с о в а в а н с а т и т у л о м „magnuficus”, т о у о т у н о с т и о д о в а р а з а ч а ју к о ј г е у Ж у н д о в и м п л а н о в и м а и м а о са в ез с а р б и .8 д п р в и х д а н а в л а д а в и н у г а с к ј (1387— 1437), ј к аљ унда н е био с уран. руги н ц а р а К а р л а IV, т р а н а ц у ро ј, т о је д у г о в а о м а л о ј р у п и љ у д и о к у п х око острогонског надб и ск у п а и д р ж а в н о г к а н ц л а р а Ј в ан а К и ш к о г . о в е а н а р о ђ а ч к и м в еа м а и за ј д н м т ер е с а , о в а гр у п а е , а д о б р о м уту да се и орм ално кон титуиш , доби а е „ и г а а њ и ш к и х ".7 а д а с у т и и н р е си б и л и у гр о ж , Ј о в а н К а њ и ш к и п о зв а о е н а п у љ о г а а ди л а в а и о б е ћ а о м у у а р с к и р е ст о . к л в а њ е а п у љ о г к р а љ а с а сл о ј и г у н д ов у к р у н у, а в ан К и ш к и е и з у би о п о л о ж а ј к а н ц ел а р а в о ј в е л и и у т и а ј. „ а “ с е о н а ч о р а с а л а , а н а и с т о р с к у д а зо р у е ст у л а м а ђ а г а ц а у га р с к н х м а г а та , о к у п а ок о у арск г п а Н е II с к г (1403—1433).8 о и с о в е и в ш и с в о је т ер е е а Ж и г м у н д о в и м , у ди о к о Г р ј н ког чинили су а т о ч в р ш ћ у гр у п у н е о х о е то би л а , а К иш к и ". З б о г б л о ст и п о л т и ч х хе а и и л е х е о ст и р о д б и х о д н о с а , о в а г р у п а м а г а х а је к а с е ас а у Зм ај в ед. Значај родбин х в е а а јб о е с е о ж е в в д х и н а п р и р у са м о г п а л а ти н о л е II о р а н с к о г . н ј е , а к а к о е 1389. г о д и е , б и о о ж е њ е н одор ом , ом а Л а з а р а .0 To у је о м о г у ћ и о д а о с р е д у ј е к о д к р а а иг ида прили ком из ире а кпе а ра а р ск о м п р д К с о в с к у б х к у .10 еда д а еодо а н е духо е л а , е р е в е ћ о к о 1408. . о р ја н с к и б и о о ж н ном , ћерк ом роф а Х рм ана Ц к о г, ри4 птуж н а сарадњ у са У ри а, з т е а н ј , т а в љ а ју ћ и ж в о т н а о ц у , о т и а о 1398. . с у л т а н у у Ј е д р е н е д а с е о ц р а в д а . р и а в ш и ви у, д о б и о ј е о п р о ш а ј о д о у л т а н а Б а ја з и т а и н к е с а в е т е о у п р а в љ а њ у з ом , Ја , о т 267—268; ов , о т 65—66. о и с т а н т и н Ф о з о ф е а с е о в а ј д о га ђ а ј л а в о к а о в ел ш у п о л и т и ч к у п о б е д у д е с о т а С х е а н а . в . 'Ј а г и , о т 269; ов , т 67. * 5 . , р б а и Б е о г р а д п о ч е к о м XV в е к а , и њ к гр а д а а XXV (1978), 10Q. • . M d l y u s z , Kaiser Sig istnund in Ungam 1387 —1437, Budapest 1990, 84. 7 M&l yu sz , K ais er Sigismund, 27. 8 Md ly us z , Kais er Sigism und, 65. а а р Х р е б е а н о в и ћ , И т о р а , у л т , * P. , даљ е, од 1989, 109; . . W e r t n e r , A. Garaiak, Szdzadok XXXI (1897), 923. 10 Y д а о в и у г а р с к о г и а љ а А б е р т а 1438. . а д и с л а у Г о р а н с к о м у е за е г oua к ј и ј е „Lazarum dominum Rasciae, socerum suum" о у зал и с п ем а а л >у Ж , v. Fejer, CD XI 88. Cf. с т а ср ек г а II, е о г р д 1982, 43 ( . ).
таћк ос бан ом тр ом угар ок е раљ е а р б а р .11 в д е с е м о р олож ај рм ана Ц к о г о ји ј тове а о и к р а а и п ал а и н а а р с к е . а д а у о ч и , т а о ђ е , д а с у у г р у п и к о ј а ј е 1408. r. а З ев р ед , н о ги б р а ћ а и л и р о ђ а ц : о л а и Ј о в а н о р ја н , арл о и Јован, к р б в ск и р о ф в и , р и рик П ре и; ола С ио м уж тре Н о л е II о р ј а н о г . о л о ж а ј х је и о в д е и з у з х а н : у З м в р д с у 1408. . р и и рм ан и Ф ри дри х Ц , отац и н. о р е д р о д н ч к х о д н о са , о д в ел и к е в а ж о ст и за к а с е чврш ћивањ е унухраш е трук туре рупе и н о п р е р а ст а е у З м а ј в р е д , и л и су и а ј д н и ч к и т ер е ои н и х ч л а н о в а . о ш т о с у в ећ за у ад к љ ч н е о л о ж а ј е у У а р с о ј, т е и с у , д а у гр а н а м а о гу ћ н о сх и , о б е б ед е а с д н о сх х х у н а у похом хву или п ородиц . паж а с да едн у ун у, у одсутносхи ох носиоца, вр ш о в б р а х .12 Y ор од и ор ан ск х, ал ах и су б и о л а I (1375— 1385), е г о в с и а II (1403—1433) и к с л в (1447—1458) е н к и сл , и н о в и р д е к о г в о јв о д е Ј о в а н а и ш к о х и с а м и у н о си л и , к а о и и х о в о х а ц , х и т у л у „ а љ в с к о г в р а х а р а ". а к в и х с у ч а је в а б и о е п р а к х и ч н о у с в и м о р о д и а м а ч и с у ч л а н о в и 1408. . у ш и у З м а ј в д. а е х р еб а п о р и х и сп о со бн о сх к р а љ а ихм унда да у х ким х р ен у ц и м а онађе е о је , е а м о о хв а р а х и с п а со н о с и и зл а з, в е ћ у је д н о п р е д с х а в љ а г и и о с х в а р е д у г о р о ч х п л а н о в а , о д л у к а о с в а рањ у Зм ај вог еда нам хала се ам а по би. у г а п о л о в и а XIV в е к а ила е о х а о с в а њ а в и х е к и х р е д о в а .13 н и у им али м онаш к а р а к х ер к о ј м у с е о д л и о в а л и р е д о в и п о н и л и у С . З е и , оз орб у са и сл а м о м . а да су х о б е л и х и с х ч к е о р х а н а ц е а ј р у п в л а с х е л е о је ч е с х о , о с м в е ч а н и х м а у п р о п а ш ш о д о р а м а , и н в н д о в а к а р и х а х в н е д е а х н о с х и , в о ј м ч ,\а н о в а н у н а м х а л е с о р о какву дис у .14 ако ви а ју у вој м хахухим а као о с о в н у о д р е д н у и р а з о г о с х о ја њ а з а ш х и х у в е , б р о с у с е п р е х в а е са в е за о с х в а р е њ е о д р ђ е н х п о л и х и ч х и х е а .15 a h у п о л и х и ч Ј а о је з а ш х о х а к в а у д б и а н е о г л а д а м о и ђ е и у га р с и З м а ј р ед , п о го хо в у к а д а се а ју у в и д у с х в а р н и о хи в и к р а љ а игм унда, о к о л о с х и о је у п х х о д и л е о вањ у Р да, као и родби а и и н х ер е а о в е за н о с х ч л а н х в а . х ер е си к р а љ а у н д а су с , п р е в е а , о ч и х ов а л и у њ о в ој п охр би д а о о себе ок уп и у п у н а јо д а н х м а г а х а к о ј и с у м у 1401— 1403. . о м о г л и а с е и а вл асхи и ој а е огао да ов у п р а в у у У х ар ск о ј у в р е м е б о р б и за о х в а р е е ц и в а у И х ал и , чо ј и е ш о ј .16 He огу се ан ар хи и др уги охив и угар ог краљ а, Y и д а о б е зб е д и а с ђ е у х а р с о г р е с х о л а јо ш рођ н о м д ех ех у , к р а љ у н д е х в о р и о в и х е к и а в е з о ји б и , б а р 11 W e r t n e r . A Garaiak, 924. а а л .а Ж г м а и з 1408. . а х к о к з у је а је о н о ж е њ е н а р б а р о .м с т а р о м с е с т р о м , v. Fejer, CD /4 676—677. 12 a 1y u s z, K ais er Sigismun d, 86. 13 M. Ke e n , Das R itte rtu m , Miinchen—Zurich 1987, 273—274. 14 H. K o ll e r , Der St. Georgs-Ritterorde n K ais er Friedriech s III. Die gei stlic hen Ritte ro rd en Europa s, hrsg. J. Fleakenstein, M. Hellmann. Vortrage mid Forschungen vom Konstanzer Arbeitskreis fiir mittelalterliche Geschichte XXVI, Sigmaringeox 1980, 418. 15 Kee n, R itte rorden, 275. 18 M 61 y u s z, K ais er Sigismun d, 79. 17
, т и т и о т о п а в о б е з о б з и а н а п о л д е т е т а .1' а к , д а л о н а јваж и т ер е с к р а љ а у н д а к о ји ј е у с б и о б д и њ а в а о с в е д р у г , те одбран а. Y осн ов и ш о к е ев р о п с к е п о л т и к е у га р с к о г к р а љ а рет а на не ачки и че и п р е ст о, ала е потреба да се уж у г а р с е р а н и ц е д р е о д к о н т р о л о м , п р и ч у ј е р б и ј а и м а л а н а јв а ж у улогу. с х о д К о с о в о е б и т к е н а г н а о е у г а р с к о г к а љ а д а в ћ у ј е с е н 1389. . обн ови н ап аде а б и у .18 а д а с у с е о с т г н у т и у с п е с и б р о топ , кр > у н д је о в а ј р а т с а т р а о з а ч а ј о м т а п о м у б о р б и п р о т и в у р а к а .19 о р а з к о д Н о п о љ а а т е а о га е д а н а п у ст и о ф а н в н е п л а н о в е, а п о л и т и ч к е т е о ћ е у са м о ј Y а р ск о ј д а р а з а и ск љ у ч и в о о одбран . а н а ч л а н о в е о д б р а м б е е о л и т и к е б и л а с у у с в о ј а јо ш р е и к о п о л >а , а д а с у д в о ј а р а т н а з б и т а к а з а Б о р а ч и тин им новани а упр авите е две а а ч а ј и м п о г р а н и ч н и м в о јн о а д и н и с р а т и в ним д и н а м а .20 а љ и л о г и ч а н о р а к у у ч в р ш ћ и в а њ у о д б р а н , у з о т в а р е е в е ћ п о м у т и х ц и в а , б и о ј е о с в а њ е р е д а к о ји е д е л о в а о н а н и в о у п о л и т и ч к о г а в е за о н и х у га р о к и х и о ст р а н х м а гн а т а ч и е с е или управне ј ди е о и в и ч а в а л е YrapcKy о д г р а н и ц е а ачком , р е о С р б и е и Е р д е а , д о Г а л и ц и ј . в а н а м р а м о ж е се н а сл у ти т и и п р и л и к о м п а ж и в и ј г ч и т а а о сн и в а ч к е п о в е е д а . л а н о в и с у је п о п и и в а л и р д о м к о ји о д р а ж а в а к а к о у н у т р а ш у х и ј р а р х и у З м а ј в о г р е д а , так о и степен а ч а ј а з а о д б а н у YrapcKe. а п о м е с т у ј е д е с п о т С т е а н Л а за р е в и ћ ч и а а с в о ји м о ст р а т е к и м о л о ж а ј м и в о јн о м н а го м ч и н и о к о с у о дб р а н е . л ед е ки роф ови, при че у е Х ран би о бан атск е и а в о н е 1406— 1408. ., Ј о в а н а м и и Јак ов н т ои , р д е е в о јв о д е , а ч в а н с к и б а н Ј о в а н арот , та иш ки ж упан и с в ер и н ск и б ан и л и п д е С к о л ар и с, р о ф о в и К а р л о и о в н р б ав ск и , и к у л ск и у п а н и х а л о а да ж д и и м р м р о к и ж у п ан р р е и .21 а о в ај н а ч и н п р а к т и ч н о су за о к у ж е у ж е и ју г о и с т о ч н е гр а н и ц е арс . а би тај т ем б и о б е з у к о т и а , а ст ав и л о е с а п р ањ м д по истом ач у. ћ 1409. . р и н е у Зм ај в р ед Х о је В у к ч ћ ати ,22 a 1431. r. етен ен т н а в аш и есто и б и ој од В a r a n a i, Zsigm ond kiraly un Sdrkd ny -ren dje, 569 sq. 18 И Н II 48 (C. ов ) i» а ч у в а н je е о з д а р о в и а у га р с к и м в ел ш а ш и м а , а с у ж м зау зи е ач а и есги а у б и , v. L. T h a l l o c z y — A. ' Al dksy, A Magya rorszdg m ellektd rtomanyain ak okle veltdra II (Monumenta Hxmgaxiae Historica XXXIII), Budapest 1907, 25—26. Y а о а а а е кли адислав Ш арои и о л а П а р еа в и . а р о и jet о в а н 5. IV 1390. а т а а ог уп ан а, , о ж д а у и с т о в р е м , а с ев е р ог ба а, з до би а! е х п с е д , v. T h a l l d c z y — Al d&s y, Н XXXIII 26—28; cf. . W e r t n e r , A Levai Chehek, Szazadoik XXXV (1901), 337. ове дво иц е игм унд ни е аборавио ни их им пот цим : т ар , н дислава ароиа, од ноа м ород чн м ом х - в а и , о ст а о је ј д а н од о ив ача Зм ај вог реда, а то су бил и и рођ аци ик оле р е и ја . 10 Sc. арои и е р е ш , в . . 13. а с н е је е р е њ и ен ов ан за ав о н о к о г б а а , а у к о г а ш о м а т у 1396. . б и о ј е је д а н д г л а в х к о м а н д а , v. W e r t n e r , A Le vai Chehek, 337. е о т е зе н а и с т б м остор . у н д је и а с е о в л а ч и о к а д а је 1407. . т а м ч и о м упану Ф д е к о л ар и су п о в ер и о п р а в у и н а д у с д н и м у п а н и а м а р а ди у ч в р ш ћ и в а њ д бр а н е, . С . С , Пипо Спано, д 1901, 8. и Fejer, CD /4 687. и F. S i š i ć , Vojvoda Hrvoje Vukčić-Hrvatinić i njegovo doba, Zagreb 1902, 206. 17
18
а д II
о ји
е, ај еро атн
е б о г т о га , д о б и т и
ади ак
а к у л .*2 а -
к о је л а н а ц з а љ а к о је с у ч и н и л е у ж у у г а р а к у гр а н и ц у и л и с у с е у је а јв а ж у кари у у њ н,ом д о д и р в а л , б и о с а с т а в љ н , п р и ч у чинил а С рбиј . л >н о а ч о н а о м е , о ' а м и раљ а ун да, требало да п о ч и в а с а г а н о в о о с н о в а н о г в и т е о г а в а , б и а је с о л д а р о с т с а у рож м чл аном да. ш ш т и н а к о н о сн и в а а , ов дбр ам бен и е х а н а м б и о је п о к у т , е р е у ф е б р у а у 1409. . ез у к Л а за р е в и ћ н а п а о б р а а у з о м о ћ Т у р а к а , т р а ж ћ и п о д е л у д р ж а в е . о ј у е в о д и о са м к р аљ и г м у н д , л и с т в а р н и за п о в ед н и ц и н а д њ и л и су т и ш к и у п а н и с в ер и н к и б а н Ф и л и п д е к о л ар и с и м ч в н и бан Јован ароти, обој а а н о в и З м а ј о г е д а .24 в а ј о х о д д о н о н и а к в и х р е у л т а т а , Ј ер д е с п о т С т е а н е огао да бе е прив р е н у п о д ел у , а тун дов и планови о ироком в р оп ск о м а в у п р о т и в у р а к а п а л и с у у в о д у за с л у г о м .25 Y вор а с е са ч у в а л о в и ш е т р а го в а о о б а в е а м а д е о т а С т е а н а пре а краљ у иг нду, о с е о ж е р а зу м и к а д а с е и м а у в и д у п р и о д а њ х о в и х о д н о са . а ж а л о с т , д о д а н а с с е н и у са ч у в а л и — о д у сл о в с м д а с у и а д а и о с т о ја л и — р о т о к о л и З м а ј в о г р е д а , т а о д а у л у ч а ј в и а н е б и о м о гу ћ н о у т в р д и т и ш т а е б и л а д ел а т н о ст Р д а у о к в р и а о с в а ч е п о в е , а т а о б а в е к о је у л и а у в а за л н о м д о с у д у о в а л а с е о р у п о ф у д а л н о м п р а в у . о ш т о је З м а ј в р е д у о с о в и п о л и и ч к и а в е , д н а к о је т е о р а з л и о в а т и ову олитику од он , о ју б и ч л а н о в и Р д а н а ч е л у с а к р а љ м в о д и л и к а о п о л и т и к у У а р с к е . Зато се дан ас де атност Зм ај вог да м ож е пратити, ос м у р тким из а, ам о к оз поли ичко или вој о анга овањ е ој дин х њ вих ч л а н о в а . To е с у ч а ј и а д е о т о м те аном и о в и м о б а в е а м а п р е.\;а р а љ у Ж унду. Ј ед н а о д о с о в н х о б а в е а ч л а н о в а Р д а б и л а е са в ет о да в н а п о м о ћ в л а д а р у и у ч е с т в о в а њ е у ја в н м у п о в и а .26 в у о б а в у с р п о к и в л а д а е д о с л е д н о и в р а в а о . о с д о ч у њ о в о г б и о г а ф а , о ч е в ш и о д 1419. г о д и н , е д о в о ј е о д л а з о н а у г а р с к е с а б о р е .27 гово п у с т в о је б и н а р о ч и т о за п а ж о н а св еч а н и м к у п о в и м а , а д а су б и л и о р га н и о в а н и и в и т е и т у р н р и . а д н о м т а к в о м о к у п у , о д р а н о м у п р о л е ћ е 1412.
23 N. Ј о r g a, H isto ire đes Rou mains IV, ©nearest 1937, 38. а je т е roди е В ад б о п ри н у д , о с т о је caaio о с р е д н а с в е д о ч а н т в а . о т а р а т Y а р а д у е 1448. . д а о п с В адов е ав е д а т е у ©/в р б е р г у 8. II 1431. . у к о ј о ј ф а њ е в ц а д а е п а в о д а у е го в о ј е м и оп ов едај ол с т в о , v. . H u r mu z ai ki , Documen ti priv itore la Isto ria Roman ilor 1/2, Buourest 1890, 749—750. а в к ћ y ј п ! 1431. r. а и в п р о ти в и ш , в л а ш к и в о в о д а А а н д а р , v. J o r g a , Histoire, 41, a и , . с . 73. 24 Н II 91 (Ј . а л ): Cf. . , н е и д п от н а ар е в и ћ , Б е о г р а д 1978, 89—90; је , П о С а н о 9. 25 . , З а п а дн а Е р о п а и б а л ка н с ки н а р од и п р е а Т р ц и м р в о ј о л о в и и XV к а , Н и д 1905, 19 20. О и г м у н д о в и м п л а ео в и : S. S t a n o j e - v i ć , Die Biograph ie Ste fa n Lazarević's von Konstantin de m Philosop hen als Gesch ichtsqu elle, Archiv fiir slavische Philologie XVIII (1896), 439. 26 B a r a n y ai, Zsigmond kiraly tin. Sdrkd ny-rendje, 582. 27 Ј а г и , т 311; ов , т 108. Ha о в о м есту , о и у е л о ј 77-oj г л а в и д е ш о т о в о г ж т и а , т е к с т е д о в о љ о ја с а н . гледа да н с н т н н Ф и л о зо ф п р а в и а д у з у а с о го д п њ е игм ундово од ус во з У е (1412—1419). —
19
. п о в од ом п о м и р е а п о љ к о г к р а љ а В л а и сл ав а и к р а љ а игм унда, с п о т С т е а н ј е б и о „ а о м е с е ц о р е д з е з д а ”,28 а у е с т в у ј у ћ и а в и т е ом тур у, едан ов в тез освој о е победн и в е н а ц .20 и ч а с и т у а ц а п о н о в и а с е м а р т а 1423. . у К ерк у, а састан у к раљ а Ж игунда а пољ ким краљ м л а д и с л а в о м и л и т в а н с к и м в о јв о д о м ит лд о м .30 о т С т е а н је р а т и о р а љ а у н д а н а р е го в о р и а , а о в о м н е с а њ о м у г л е д у и у т а ју г о в о р и и ч и н и ц а д а је н а п о ве и о м ру њ ово им е наведе о на пр вом ту к а о д 22 а г н а т о ји с у п о т п и а и а т и м а га р а н т о в а л и и в р е у г о в о р а .31 о ј в е д о к а о в о г р а в н о г ч и а у п о т п у н о с т и о д г о в а р а б р о ју ч л а н о в а З м а ј в о г р еа и з 1408. г о д и е . и т о е , т а ч о 11 ан ов а Р еда н ал ази се а об а спиа , д м о р и а су у ђув у у м р л а , т р о ј а с у н а јв е р о в а т н е б и л а р е ч е а д а д о ђ у , а са м о за Н о л у С ч а п р е т п о с т а в љ а с е д а је п а о у ем ост и б а ч н з е д а .32 За неке др уге дес отове одла е у У арс у н е огућ е утврди ти да ли су били о ср е д н о п о в е а н и а д е а т н о ш ћ у З м а ј в о г р е д а. п а к о с т о је и а з о з и д а с е в е р у је д а е с у , е р с у с е и п ом ос те а н т и с к о г ц а р а Ј о в а н а VIII а л е о л о г а 1424. r. у д у , д д е с п а т е ана траж ли е и п о м о ћ .33 р е д м т р а з о в о р а ј , в е р о в а т н о , и ла ј дна ш ра антитурс а коали а , л и зб о г туаци е у Ч ој краљ у н д је о д л о ж о п р п р , е е н а са в ет д е о т а С т е а н а лопио р је а Т у р ц а .3-1 О в о п р је н и о н е о зб и о сх в а т а о , а ту р и и а сл а н , о сл а т у л т о н а р д н е го д и е д а и б л а п р а т и о н а ш а њ е д е со о т а , е га а т е а о у рби . о т је п о н о в о о ти а о у Б у д и м , a no о в р а т к у , о д б о ј е д а п р и тур ог послаа, те е р ат п остао н еи беж ан . а к о је арска о сл а л а в о ј о м о ћ , о н а је б и л а н е д о в о љ а и д е с о т С т е а н ј е у с о д а п р е о в о р и м успостави е .35 о т т е а н је б и о ј д н а к о р е в н о с т а н и у и с у њ а в а њ у о б а в е в о ј е п о м о ћ и у га р с о м к р а љ у . а п о зи в к р а љ а Ж у н д а , д а н а к о де д с р п с к е о ј с к е е 1421. . у ч е с т в о в а о у н е у с е л о м сташ ом оходу о т и у х у с т а .36 е , е ђ у т и , о з а т о д а л и ј е с с к а в о јс к а у ч т в о вала у Ж ундовом а т у п р о ти в а у ст р и о г в о јв о д е ри дри ха, а о г а с у , 16. V 1412. г о д е , о г л а с о м а н е м а ч о м е з и , о з в а н и ан ови а ј е в о г е д а .37 107. ■
28 г и , . с .; м Ја ги , т 312;
, . с.
,
т 309;
A1у u s z, Kais er
Sigism und,
30 Н II 209 (J. ) 31 Fejer, CD X/6 536. 32 M a l y u s z , K ais er Sigismund, 80. 33 E. Win de c' ke s, Den kwiird igkeiten zu r Gesch ichte des Zeitalters Kai ser Sigm un ds, ed. W. Altmann, Berlin 1893, 177. 34 Ibidem. 35 И Н II 212 (J. а л ). о с л д ш и о д .\а з а к д е с п о т а т е ф а н а у г а р с к а ј а 1426. г . б и о е в е з а н з а т а а л е с т о .\о н а с .\е ђ а у би . 33 Windeckes Denkwiirdigkeiten 120. д с е јс е је о о елики , да е краљ и г м у н д р а ч у н а о д а б и с е х у и т и м о гл и у п л а ш и т и и а м о м а ја в о м д о л а с к а е д н о г в е н о г а њ г д е л а , , Ј а г ћ , о т 314; рк ови ћ, ит 111. 37 Regesta Imperii, Die Urkunden Kaiser Sigmunds <1410—1437), ed. W. Altmann, Innsbruck 1896, 15.
л а н с в о y Р е д у д о н о с о је н х е п р и в н л е г . а р с о п л тво им ал о је м о г у ћ н о с т и д а с т е е н з а д р и у г р о и ц и о д р е ђ е а з в а њ а и о с д е , док су стран и до би ал и рав о да пр е в е ст а н б р о ј в и т е о в а у д . To а в о с е з в а о comitiva н Rpa.t гм ун л а је ув ео п о у гл еду а п ак су оа је в л а д а л а у Н а ч о ј .58 в о р а в о ;е л о б н о и д е т С те ан и ог ви те ови су се онос и чи о м д а и х је о н у з е о у д .39 о р е д д а в а њ а са в ет а и п о м о ћ и с р е н у о с и в а и к а п о в е а о ба в е и в а л а је ч л а н о в е н а н о ш е о с б н х о р н а т а н к с ти ц а љ е о б е а Зм ај в о г р е д а . To с е , у п о м е д у , о д о с и о а л к а ; a п о к е је Р е д д о био и , али ас , б о г м а со в н г п р а њ а у ч л а в к т о , wuewg ј е д о д а х а м т е и је д н о к а к и т с а д е в и о м .4« в о ј е у ч о р а д н а з -л г ж в а н >а с т е п е н а у е д у ’, и е м у је с а м а ј к о м е с е pen о б а в н р а та н на чи м е леђим а налаз ло бе о пољ е а црве аш кр то . 5 з аквас д р у г а х с и б о л а , б и о о а к а п в о г с т е е н а .41 а т р а с е д а је д е с о т З т а н п х в а т и о о б е л е ж а Р д а и и т и а о и х .42 а о с т а ц а де пга ове пвл а т е у Б о гр а д у п о н а ђ е и с у ф р а г ти р а м ч к х о п л а т а за г а л » ћ н а к о ј а с е а л а зи з а ј а у в и м репом ок о вр ата — б сд х м д а .43 о р е ђ е е а р о н с т р у и а н и м ћ њ а ц и а и з к р а љ в ск е п а л а т у у д у у з с а з у је а с е ај сав о ок о угар ског б а .44 а д а е ан стз у д у д о зв о љ а в а л о о с о ц а о д л и а д а з а ја п о с т а в е у в о ј р б , а о т о ј е т о 1418. r. у ч о А д р е а с Ч а п ,45 е са ч у в а н а и е д н а п е д ст а в ог рба са њ .46 о , с о б з о м а к а р а к т е р и б л ост одн оса де пота те на и к ра а игм унда, ож е , а п р и л и ч н о м в ер о в а тн о ћ о т в р д и т и д а с е б а р у к р а љ в о м р и у с т в у д е о т д р а о п р а в и л а Р д а .47 н а се н и у о д о с а са м о н а и н с и г н и , в е ћ и н а п о н а ш а њ , о д ев а њ е 88 B a r a n y a i, Zsigmond kiraly tin. Sdrkd ny re ndje 701. 88 Ј а г а ћ , о т 312; ов , о т 109; . ов , оч тен и тез би сл ав ук от , бо к Ф /1 (1968), 271—275. и г г а њ е ов е деспота те ана у а р о к о ј, о д н . н о г п о с д о в а њ а «а о е а в у ае тва у Зм ај вом е д у , о р а о ст а ти о т в о р ен о . о св е м у о у д е ћ и , в ел и к и д е о т о в и о с д и о к о б р е ц и а и у о а т м а р с к о ј у п а е и ј , е о г у е е п ш а т и а њ о в и м ч л !ством у Р еду, в. Н II 322 ( . о в ). а ј е ћ и обл ем дстављ а де отова п алата у уди у, а кс у ее н е з а ад у е доб о, в. Ј. али ћ, алата с к и х д е с п о т а у Б у д и у , З о г р а ф 6, 52. р и о н о с т о д о с а к р а л >а гм ун да и де пота на, ви ш о ^а с ц и у Б у д и м , д р ж а в н е , д в о р с к е и д е р е о е З м а ј в о г е д а и зи с к и в а л и с у п о с ед о в а њ е д о м а у у д у , в . а л и ћ , а л а та , 53. о , б е з д а љ х и с т р а ж в а њ а , о в о п и т а в е о р а о с т а т и о т в о р о . 40 B a r a n y a i , Zsigmon d kiraly . Sdrkd ny-rend je 589; , не и д е п о т , 87. З м а ј в р е д г о ф о в а о д Ф о а и а о је , т а к о ђ е , а ја у к а ш о г д р а им кам м к о ји с у в р с о м и б р о ј м в е д о ч и л и о п о д в и з и м а н о с и о ц а и м у у , v. Keen, Rittertum, 258. 41 Baranyai, ibidem. 48 Н II 80—81 (J. ). а р ск и п е ћ њ а ц и у б е о гр а д с к о м 48 M. а j -Х - еш , р е д њ о в е к о в н о м . д в о р у , Г к гр а ео а XXIII (1976), 21—22. а р к и п е ћ њ а ц и , 22. 44 , 45 . Р -Gy. Schonherr, Az Anjou haz es orokbsei. A mag\rar nemzet tortćnete II, Budap>est 1895, 524. 48 Р о д о с л о в е т а б л е и б о в и с р п с к и х д и а ст и а и в а ст е , о гр а д 1987, 71 у а ј е гг р о и зв о љ у и х и о т е т и у в е р у г р б а д е с п о т а т е ф а н icoja г д е н е п о т в ђ е н а у в о а. 47 о р д р е д о в н х о д л а з а к а у а р с у , д а с о т и к р а љ с у с е ор е та л и и п р и ли ом Ж ундових ос та ош аду, в. пић, в о т 311; рковић, вот 108. 21
дари вањ е о с т и њ .48 о р е д а ј а к о ји е н о с о о к о в р а т а , ч л а н о в и Р е - д а и м а л и с у и п л а ш т о д п л а в о г о м о т а с а зл а т н о м рустаци ом пл ам ног ст а у е се а за а „О quam misericors est Deus, iustus et patiens”.48 бол и а је в а р е д а м о г л и с у с е н а ћ и и а д у г и м едм етиа в е а н и м а в и т е и с т а л е ж , н а п р и р , а ч е в и а .5« а к о е н и т а о д о в о га н е а ч у в а д о у р б и и , д о ст а та к а р х ео л о ш к и х н а л а з а н е т р е б а д а о с л у ж и а и в о ђ е е з а к љ у ч а к а д а је ч л а н т в о д е с п о т а С т е а н а у З а ј о м е д у п о ја в а б е з а ч а ј а з а С б и у .51 д си и су сп ст е н и 1403/1404. г . и е н и 1408. . у д у е у дал ог а в а с а о ч т к а XV в е к а , о с т а л и с у б е з с е е о д е с о т о в е с т и 1427. г о д и е , а о б е с т р а н е с у о д е г а и а л е к о р с т и . з о с л о н а ц а Yrapску, б и а е д о б и а 20 . а , а г а р с к а б е зб е д е ј е гран . иду у л о г у у т о м е и м а о је и З м а ј в д и у светлу те чи и ц е тр е ба п о с а тр а ти о д н о с д а и њ о в о г о сн и в а ч а р е а п р а в о сл а в н о м р п к о м в л а д а р у .
Resume
LES DESPOTE STEFAN LAZAREVIĆ ET L’ORDRE DU DRAGON La fondation de l’Ordre du Dragon, le 12 XII 1408 est un des rdsultats du long connflit de succession du pouvoir royal en Hongrie, ayant dure plusieurs decennies et de la penetration des Turcs dans les Balkans et en Europe centrale. Le rod Sigismond, etranger en Hongrie, devait son trone a de petits groupes de magnats. L'un d’entre-eux, ayant aide ce souverain a repousser Tattaque du roi de Naples Ladislas en 1403, se transforma cdnq ans plus tard en Ordre du Dragon. Ses membres etaient regroupes autour de Tancien prince palatin hongrois Ni colas II Gorjanski, et sa cohesion etait assuree par l’enchevetrement des liens familiaux ainsi que par le principe de transmission de certadnes fonctions d’Etat entre les membres d’une meme famille. Le role le plus important au sein du groupe des seigneurs reuni autour du prince palatin etait joue par le despote serbe Stefan Lazarević, etant lui-meme apparente a Gorjankki. Considerant la domination turgue lui ayant ete imposee apres la bataille de Kosovo, comme un esclaivage, il consacra ses efforts d se liberer de cette tutelle. La defense face aux Turcs se trouvait au coeur meme des raisons ayant ame nd la fondation de 1’Ordre du Dragon. Tous les membres du groupe reunis autour de Nicolas Gorjansiki avaient des possessions ou gouvemaient des terres situdes dans un vaste arc de cerole allant des Alpes, en passant par la Slavonie, les banovinies du nord, la Transylvanie! jusqu’d la joupanie de marmoros. Parmi toutes е u д е п о т , 87, 48 у р о в , сли да се и вестан од ек да ож е наћи и у н ов ом у м ило ињ . 48 Y етни о- тор ом у з е ју у у, Зб и з а п ,\а с т у е т к а н е , о д б р о је м 29 у в а с е о с т а т а к т а к в о г а ш т а к о ји е рш хадао ар у Ф д р х у III и н а к о ји е о н д а о д а с е и е з е г о д а ев за до а с б г а (AEIOU). 58 Y У т н о- стори о м у з е у , З б и н о р у ж а , о д б р о је м л а з и с е а ч к о ји у м г о п г и т н и к а н а р у к о х в а т у а з а ја . а с ч и т а с е н а т с „REX HUNGARIE”. а в е л о м е р о в а т о ћ о м с е м е да е ч припад о с м к р а у и г н д у. 51 К а л и , р б и а и Б о г р а д 103. 1
22
ави и ум ткасни (1444) A 49 н а ву м ача тв ди ти
css terres, le maillon le plus important par sa puissance eoonomique et mdlitaire la Serbie du despote Stefan. Ceci permet d’expliquer pouirquoi ce souverain orthodoxe etait le membre le plus important de cet ordre de chevalerie fondć avec pour but officdel la defense de la foi catholique face aux mfideles, aux hćrćtiques et aux schismatiques. Ce faisant, on doit avoir en vu que ce but constituait une declaration solennelle. L’Ordre fonctioxmait en fait comme >une union politique, A l’instar de nombreux autres ordres fondes dans 1’ensemble de l’Europe vers la fin du XIV eme et au debut du XV erne siede. Respectant le principe fondamental de solidarite et d’assistance entre les xnembres de 1’Ordre du Dragon, le roi apporta son aide au despote Stefan lors de la rćvolte du prince Vuk Lazarevic en 1409. En retour, les troupes du despote serbe participerent a la croisade infxuctueuse du roi Sigismond comtre les Hussites en 1421. Compte tenu que la participation au travail du Sabor hongrois figurait parmi les obligations des membres de l’Ordre, le despote Stefan se irendait regulierement en Hongrie a partir de 1419. Le grand prestige dont il jouissait est attes ts par le fait qu’on le consulta et lui demanda cooseil lors de la reconcilitation du roi Sigismond et du roi de Pologne Vladislav en 1423 et de la rencontre du roi de Hongrie avec 1’empereur byzantin Jean VIII a Budim 1424. Panmi les droits du despote Stefan figurait celui d’introduire d’autres chevaliers aupres de l’Ordre. II disposait k Budim d’un palais dont les vestiges sont encore visibles aujourd’hui. A Belgrade, les mines de son palais ont livre des ceramiques avec 1’embleme de l’Ordre. Malgre tout, le temps manqua pour que oette presence de Stefan parmi les membres de l’Ordre ait une veritable influence sur la societe serbe, puisque Belgrade redevint une possession hongroise immediatement apres sa mort en 1427.
