Ţena koja je pomerila granice nauke
Ţivot •Rođena je 7. novembra, 1867. u Varšavi, glavnom gradu Poljske.
•Nazvana je Marija Sklodovska, ali njena familija i prijatelji su je zvali “Mala Manja”.
•Marijin otac je bio profesor matematike i fizike.
•Njena majka je bila pijanistkinja, pevačica i profesor.Umrla je od tuberkoloze kada je Marija imala samo 11 godina.
Školovanje
•Marija je sa 15 godina završila srednju školu. • 1891. su je primili u Parizu na Sorbonu, na studije fizike i hemije, gde je
diplomirala već 1893.
Pjer Kiri
Svog budućeg supruga, Pjera Kirija, koji je tada bio student doktorskih studija u Bekerelovoj laboratoriji, upoznala je 1894.
godine i odmah sledeće godine se i udala za njega, nakon što je Pjer odbranio svoj doktorat.
Doktorska teza
•Marija Kiri je, pod uticajem Anrija Bekerela, odlučila da se u okviru svoje doktorske disertacije bavi proučavanjima uranijumovih zraka. Dokazala je da zračenje potiče iz samog atoma uranijuma. uranijum
Anri Bekerel
Rad sa •Raznim istraţivanjima uranijumom došla je do otkrića da
je zračenje uranijumovih jedinjena karakteristično i za neke druge materije
(torijum) i odlučila da tu pojavu nazove ”radioaktivnost”
.
•Njen suprug, Pjer Kiri je bio zaintrigiran njenim
otkrićima i odlučio je da joj se pridruţi.
Radioaktivnost
•Marija je prvo otkrila da su uranijum i torijum dva radioaktivna elementa.
•U julu 1898. ona i Pjer su otkrili novi element koji je
bio još radioaktivniji od uranijuma.
•Nazvali su ga polonijum u čast Marijine domovine Poljske.
Radijum •U januaru 1899. je otkrili su drugi elemenat koji je radioaktivniji od uranijuma million puta. Taj elemenat nazvali su radijum zbog njegove velike radioaktivnosti.
Do ovog otkrića su došli posle mukotrpnog rada u laboratoriji
koja je bila smeštena u jednoj šupi i velikog istraţivanja u kome su preradili 8 tona uranijumove rude da bi izolovali samo jednu desetinu grama radijuma
Osobine radijuma •Radijum je srebrno-bele boje. •Marijina istraţivanja su pokazala da radijum daje svetlost i toplotu
kao i da moţe da ošteti ţive ćelije i da brţe uništava kancerogene ćelije nego zdrave. •Danas se koristi u malim količinama za lečenje raka kao i za fluorescentne boje.
Profesura
•Nakon što je Pjer Kiri tragično poginuo 1906.g. Mariju su zamolili da preuzme
njegove časove na Sorboni.
•Tako je u istoriji Francuske postala
prva ţena profesor na univerzitetu.
Daljim istraţivanjima shvatila je
da rendgenski zraci mogu da pomognu da se
lociraju strani objekti u telu i tako olakša rad hirurga.
Prvi svetski rat
•Tokom Prvog svetskog rata, Marija Kiri se uz pomoć svoje ćerke Irene, koju je takođe uključila u svoje naučne
aktivnosti, posvetila razvoju medicinske primene radiografije.
•Osmislila je vozilo koje je sluţilo za radiografisanje, i koje su slali na front da pomogne ranjenim vojnicima. Vozilo je
postalo poznato kao “mali kiri”, kako je od milja zvano. Marija Kiri ga je lično dovozila do linije fronta. Vozila su bila opremljena radonom, radioaktivnim gasom dobijenim iz
radijuma, koji je Marija lično sakupljala i smeštala u gasne tube.
Posle rata
•Nakon završetka rata 1918. Marija je provodila mnogo vremena
sa svoje dve ćerke Irenom i Evom.
Zdravstveni problemi •Marija je verovala da rad sa radijumom ne predstavlja opasnost za njeno zdravlje, ali doktori su dokazali da
uopšte nije bila u pravu.
•Još 1911. doţivela je kolaps zbog depresije i teških bubreţnih problema koji su bili rezultat dugogodišnje izloţenosti radijumu.
U vreme kada se Marija Kiri bavila istraţivanjima štetni efekti radijacije još uvek su bili nepoznati, tako da je bračni par Kiri vršio istraţivanja bez ikakve zaštite od radioaktivnih supstanci.
Govorilo se čak da je Marija Kiri volela lepu plavozelenu svetlost kojom su
supstance svetlele u mraku, pa da je čak nosila epruvete sa radioaktivnim
izotopima u svom dţepu i drţala ih u fioci radnog stola. Intenzitet radioaktivnosti
kome su supruţnici Kiri bili izloţeni bio je toliko visok da se njihova laboratorijska oprema, knjige i beleške još uvek smatraju previše opasnim za rukovanje.
•Marija Kiri je umrla od leukemije u julu 1934. godine. •Sahranjena je na groblju u Skou pokraj svog supruga Pjera.
Odajući počast njihovim dostignućima, 1995. Francuzi su premestili njihove ostatke u pariski Panteon.
Nagrade •Marija i Pjer Kiri su, zajedno sa Anrijem Bekerelom 1903. dobili prvi put Nobelovu nagradu za fiziku za rad sa X-zracima.
Ona je bila prva osoba koja •Drugi put je Marija Kiri nagrađena Nobelovom je dobila dva puta Nobelovu nagradom za hemiju 1911. za rad sa radijumom. nagadu. •
Награде •Марија је, осим Нобелове награде, добила и бројне ситније награде током свог живота, као што је, нпр. Маркица са њеним ликом.
Тамара Вујовић VII2 Момчило Вујовић VII2 ОШ “Жарко Зрењанин” Децембар, 2012.
