Marija Kiri Rođena u Poljskoj, devojačko prezime Sklodovska, u Varšavi, 7. novembra 1867. Prva žena u istoriji koja je dobila Nobelovu nagradu, nagrad u, prva osoba uopšte koja je dobila dve Nobelove nagrade i još uvek jedina osoba u istoriji koja je dobila dve Nobelove nagrade iz dve različite oblasti (fizika i hemija). Bila je najmlađa od petoro dece u porodici. Imala je tri starije sestre i jednog brata. Otac joj je bio b io profesor matematike i fizike, zbog čega se i ona kasnije okrenula nauci. n auci. Majka joj je vodila prestižnu školu za devojke u Varšavi. Otac joj je iz političkih razloga izgubio posao (bio je veliki poljski patriota, a u to vreme je Poljska bila pod Rusima), a majka je
napustila posao zbog dece malo nakon što se Marija rodila. Zbog toga su bili u teškoj finansijskoj situaciji, njen otac je tu i tamo zarađivao od nekakvih loše plaćenih poslo va. Kao dete je bila pobožna, ali je odbacila religiju kada joj je sestra umrla od tifusa (tad je Marija imala samo 10 godina). Dve godine kasnije i majka joj je umrla od tuberkuloze. Završila je osnovnu i srednju sredn ju školu sa izuzetnim uspehom (dobila je zl atnu medalju nakon srednje), ali je imala nekakvih zdravstvenih problema, pa je na nagovor oca godinu dana
provela na selu. Nakon toga počinje da se bavi držanjem časova za novac. Želela je da upiše univerzitet u Varšavi, ali pošto nisu primali žene, pohađ ala je neku vrstu otvorenog univerziteta koji su organizovali mladi ljudi među sobom. Njena starija sestra Bronislava takođe. Ta njena sestra i ona su se zatim dogovorile da obe studiraju u Parizu, tako što će naizmenično pomoći jedna drugoj finansijski. Bronislava je studirala medicinu u Parizu, a za to vreme joj je Marija slala novac koji je zarađivala od privatnih časova. Iz tog razloga je prihvatila prihvatila posao guvernante i tada je radila za porodicu Žoravski (ako se tako čita). Zaljubila se u njihovog sina Kazimježa, koji je bio već tad uspešni matematičar (a inače je uvršten u jednog od najznačajnijih matematičara uopšte). Njegova porodica nije podržala njihov brak, i ona je izgubila taj posao. Oboje su bili jako pogođeni time, čak se priča da su ga često viđali pred njenim spomenikom u Varšavi. Malo zatim, njena sestra u Parizu se udala za nekog dobrostojećeg poljaka, i pozvala je da joj se pridruži, ali Marija je još godinu i po dana skupljala novac, i tek tada otišla. Za to vreme se sama obrazovala, čitala knjige, a imala je i pristup jednoj laboratoriji u Varšavi preko nekog rođaka. 1891. se preselila u Pariz, upisala je Univerzitet sa 24. godine. Učila je preko dana, a uveče držala časove i jedva se izdržavala (kažu da je često padala u nesvest od gladi ). Dobila je prvo diplomu iz fizike, a zatim je dobila i nekakvu stipendiju, pa je nastavila da studira i dobila diplomu iz hemije sa 27 godina.
Te iste godine (1894.) upoznala je Pjera Kirija. Upoznao ih je zajednički poznanik, naučnik, pošto je Mariji bila potrebna veća laboratorija za istraživanja, a imućni Pjer je mogao da joj ponudi deo svoje laboratorije. Zbližili su se pr eko strasti prema nauci, ali su ubrzo razvili osećanja jedno prema drugom. d rugom. On ju je zaprosio, ali je ona odbila jer je rekla da planira da se vrati u Varšavu (kao i cela njena porodica, bila je veliki patriota). On joj je na to rekao da će poći sa njom u Varšavu, Varšavu, makar tamo samo predavao francuski jezik. Ona je to leto otišla nazad u Poljsku da poseti porodicu, i dalje verujući da će moći da dobije poziciju na varšavskom univerzitetu, ali pošto oni i dalje nisu prihvatali žene, na nagovor Pjera se vratila u Pariz, udala se za njega i otpočela doktorat.
Zajednički hobiji su im bili duge vožnje biciklom i putovanja u inostranstvo. Imali su dve ćerke – Irenu i Evu Kiri. Upravo njena ćerka Irena je druga žena u isto riji koja je dobila Nobelovu nagradu iz hemije. Pjer i Marija su se bavili ispitivanjima radiokativnosti, prevashodno uranijuma. Zatim su se posvetili ispitivanju nekog minerala koji je bio izrazito radioaktivan, i otkrili dva nova hemijska elementa – Radijum i Polonijum (kojem je Marija dala ime po Poljskoj). 1900. je
postala prva žena stalni profesor na École Normale Supérieure (to je jako prestižna francuska visokoškolska ustanova, viši nivo od našeg univerziteta). Između 1898. i 1902. Pjer i Marija su objavili preko 32 zajednička naučna rada. 1903. su dobili zajedničku Nobelovu nagradu za doprinose u ispitivanju radijacije. Nakon toga, Pjeru je ponuđeno stalno mesto profesora na Univerzitetu u Parizu, na Sorboni.
Nažalost, u braku su bili samo 12 godina. 1906. Pjera je pregazila kočija u Parizu i umro je na licu mesta. To je Mariju užasno pogodilo, ali je odlučila da nastavi da se bavi naukom u njegovo ime. Takođe, ponuđeno joj je ubrzo mesto njenog muža na univerzitetu, čime je postala prva žena-predavač na Sorboni. Ona je sakupila brojne njegove neobjavljene radove i nastavila da vrši istraživanja, tako da je godinu dana kasnije objavila veliki rad o radioaktivnosti. 1911. je dobila Nobelovu nagradu iz hemije.
Ova godina joj je ujedno i najteža u ž ivotu, jer ju je tad pratio niz skandala. Najpre, imala je velikih problema u naučnim krugovima kao žena, nikada nije primljena u francusku Akademiju nauka, te godine je bila nadglasana za pa r glasova. Takođe, u to vreme (kao i danas doduše) buktala je ksenofobija u Francuskim naučnim krugovima, i ona kao strankinja nikada nije u potpunosti uvažena, uvek su trudili da je nekako srozaju zato što je došla iz Poljske. Pored toga, već je počeo da se razvija anti-semitizam u Evropi, i počeli su da proturaju glas ine da je Jevrejka (ovo je i danas uvreženo kao mišljenje, zapravo nije bila). Po svim ovim osnovama (žena, strankinja, Jevrejka) su stalno pokušavali da je diskredituju i da joj smanje ugled, govorili su da ona zapravo koristi zaostavštinu svog muža i da nema sopstvenih otkrića. Upala je u depresiju i povukla se iz javnog života. Tokom te godine, imala je priliku i da upozna Ajnštajna, na naučnom sk upu u Ženevi, gde je ona bila jedina žena od 24oro učesnika. On joj je bio velika podrška u teškim vremenima. U jednom od pisama je napisao joj je da se „divi njenom intelektu, njenoj energiji, kao i njenoj iskrenosti, i smatra se srećnim što ju je upoznao“. Veruje se da joj je njegova podrška puno pomogla. Ubrzo je uspela da se oporavi i vrlo hrabro je otišla u Stokholm da preuzme svoju nagradu.
Na sve to, ona je zapravo nekoliko meseci posle smrti Pjera otpočela vezu sa njegovim bivšim učenikom Polom Langevinom, koji je bio fizičar. Problem je bio što je bio oženjen, mada u lošim odnosima sa ženom. Ona je tad imala 40ak godina, a on je bio 5 godi na mlađi od nje. Iz njihovih pisama se čak vidi da je ona b ila ozbiljno zaljubljena u njega, nije bila prolazna afera, govorila je čak i o braku i ubeđivala ga da se razved e od žene i oženi njom. Kada se saznalo za tu aferu izbili su silni skandali. Do te mere da su iz Stokholma
pokušali da je ubede da ne dođe lično da preuzme nagradu, jer su smatrali da je ispod časti da se takva osoba rukuje sa kraljem lično (što je bila procedura). Ona je sve to ignorisala, čak je nekom prilikom izjavila da ne treba da se mešaju naučna dostignuća i privatni život. Pol se na kraju zaista i rastavio od žene, ali ne i razveo, i sam je imao veliku potrebu da opere Marijin ugled i da zataška glasine.
Tokom prvog svetskog rata koristila je svoja otkrića iz hemije da pomaže ra njenicima. Lično je opremila preko 20 ambulantnih kola rendgenskim aparatima, kao i nečim za sterilisanje rana (ne razumem se u hemiju toliko da znam šta je to, nekakav gas) i veruje se da je tako spasila živote oko milion vojnika. Štaviše, sama je upravlj ala opremom u jednim od tih kola, uprkos tome što je često bivala blizu linije fronta. Zbo g ovoga su hteli da je odlikuju ordenom Legije časti, ali ona je to odbila. Umrla je 1934. godine od aplastične anemije – to je vrsta malignog tumora kostane srži. Ovo je dobila kao posledicu višegodišnje radijacije – do samog kraja života nije shvatila koje su opasnosti po zdravlje čoveka elemenata sa kojima je radila. Tvrdi se da su joj sva oprema, kao i papiri, bili toliko ozračeni, da i dan danas ljudi koriste posebnu zaštitnu opremu kada barataju njenim beleškama. Lične osobine
Što se tiče njenih ličnih osobina, upečatljivo mi je da je bila jako privržena porodici i jako je volela Poljsku (npr. obe ćerke je naučila poljski, unajmljivala je posebne guvernante da bi ga naučile kao maternji, iako su živeli u Francuskoj) . Rekla bih da je izuzetno uporna žena, tokom života je uspevala da preživi svakakve materijalne teškoće da bi došla do svog cilja. Takođe, mislim da je bila proračunata i strpljiva, zbog činjenice da je npr. upisala fakultet tek sa 24. godine, jer je čekala da joj se finansijska situacija poboljša. Takođe, u njoj je bilo nečeg buntovničkog, jer je veoma hrabro napredovala u sve tu nauke, u potpunosti se ne obazirući na to da je tada bilo jako teško za žene da uspeju u tom svetu, deluje mi gotovo kao da je ignorisala tu činjenicu – ako bi joj negde bila zatvorena vrata, ona bi samo pronašla drugi put. Ne mislim da joj to nije tešk o padalo, samo da je bila veliki borac. I ona je, kao i njen muž, bila veoma humana osoba i bila je predana tome ne samo da se bavi naukom, već da ta nauka pomogne ljudskom rodu. Oboje su odbijali da naplate svoja otkrića (npr. Mogli su da patentiraju radi jum, i da zarađuju na svemu u čijoj proizvodnji se koristio), sva otkrića su delili sa kolegama naučnicima. Slabosti
Što se slabosti tiče, iskreno ne znam šta bih navela. Nisam pronašla sad neke strahove, više ima te situacije zbog kojih je propatila dos ta. Najpre smrti majke i sestre, mislim da ju je to izuzetno pogodilo i obeležilo joj život. Dalje, zbog te prve ljubavi u mladosti, iznenadne smrti muža, kao i tog „skandala“ pod stare dane, mislim da nije imala sreće u ljubavi. Takođe, mislim da je do kraja života patila što nije mogla da živi i radi u rodnoj Poljskoj. Mislim da je imala velikih poteškoća zbog toga što je bila stranac u Francuskoj, i verovatno da se zbog toga osećala jednako otuđeno i iznevereno – u rodnoj Poljskoj je nisu prihvatali zato što je žena, a u Francuskoj zato što je stranac. Mislim da je proživela brojne teškoće, i da je generalno u životu bila usamljena, tačnije da je za mnogo šta morala da se izbori samo sopstvenom unutrašnjom snagom. Poznanstva
Sa izuzetkom raznih poznatih ličnosti iz sveta nauke, nisam našla nikog drugog od poznatih ličnosti, ni onih koje imamo u predstavi, a ni iz nekih drugih br anši tipa umetnost itd.
