Logistika- KNJIGA.pdf

DUŠAN REGODIÆ

LOGISTIKA

UNIVE RZIT E T S IN GIDUN UM

Prof. dr Dušan Regodić

LO G I STIKA Prvo izdanje

Beograd, 2010.

LOGISTIKA Autor: Redovni profesor dr Dušan Regodić, dipl. inž. Fakultet za informatiku i menadžment, Univerzitet Singidunum Recenzenti: Redovni profesor dr Ljubiša Tančić, dipl. inž. Vanredni profesor dr Slobodan Ilić, dipl. inž Izdavač: UNIVERZITET SINGIDUNUM Beograd, Danijelova 32 www.singidunum.ac.rs

Za izdavača: Prof. dr Milovan Stanišić Tehnička obrada: Dušan Regodić Dizajn korica: Aleksandar Mihajlović Godina izdanja: 2010.

Tiraž: 250 primeraka Štampa: Mladost Grup Loznica ISBN: 978-86-7912-279-7

SADRŽAJ SADRŽAJ .......................................................................................................... i PREDGOVOR ................................................................................................... 1

UVOD U LOGISTIKU ................................................................... 3 1.1. POJMOVNO ODREENJE LOGISTIKE ..................................................... 5 1.2. ISTORIJSKI RAZVOJ LOGISTIKE .......................................................... 10 1.3. POJMOVNO ODREENJE POSLOVNE LOGISTIKE ................................. 13 1.4. INTEGRISANA LOGISTIKA .................................................................... 19 1.5. UPRAVLJANJE LANCEM SNABDEVANJA ............................................... 21 1.5.1. Nastanak lanaca snabdevanja ................................................................24 1.6. CILJEVI I ZADACI LOGISTIKE PREDUZEA........................................ 28 1.6.1. 1.6.2. 1.6.3. 1.6.4. 1.6.5. 1.6.6. 1.6.7. 1.6.8. 1.6.9.

Osnovni ciljevi logistike preduzea ..........................................................28 Poveanje nivoa logistikih usluga ..........................................................29 Smanjenje troškova logistike ..................................................................30 Optimizacija logistikih efekata ...............................................................32 Rešavanje konflikata izmeu ciljeva poslovnih funkcija .............................33 Logistike preduzea ...............................................................................34 Logistika proizvodnje .............................................................................36 Trendovi u logistici proizvodnje ..............................................................41 Logistika kao faktor konkurencije ............................................................43

1.7. INIOCI DOSADAŠNJEG I BUDUEG RAZVOJA LOGISTIKE ................ 47 1.8. PITANJA ZA PONAVLJANJE ................................................................... 49

LOGISTIKI SISTEM ................................................................ 51 2.1. OSNOVNI POJMOVI PRIMENJENE TEORIJE SISTEMA .......................... 53 2.1.1. 2.1.2. 2.1.3. 2.1.4. 2.1.5. 2.1.6. 2.1.7.

Upravljanje sistemima ...........................................................................55 Klasifikacija sistema...............................................................................56 Svojstva organizacije kao sistema ..........................................................57 Teorija sistema i srodne naune oblasti ...................................................58 Teorija organizacionih sistema................................................................60 Situaciona teorija .................................................................................62 Najnoviji trendovi u razvoju teorija organizovanja i upravljanja .................63

2.2. SISTEMSKI PRISTUP LOGISTICI......................................................... 65 2.2.1. Logistiki sistem i podsistemi..................................................................65 2.2.2. Logistike komponente ..........................................................................66 2.2.3. Logistiki tokovi ....................................................................................67

i

2.2.4. Transformacija materijalnih dobara .........................................................67 2.2.5. Karakteristike sistemskog pristupa u upravljanju logistikim procesima ......................................................................................71 2.2.5.1. Komponente logistikog sistema preduzea ..........................................74 2.2.5.2. Uloga informacija u logistici .................................................................76 2.2.6. Razliiti agregacioni nivoi pri definisanju logistikih sistema......................78 2.2.6.1. Karakteristike i hijererhija logistikih sistema ........................................78 2.2.6.2. Institucionalno diferenciranje logistikih sistema ...................................80 2.2.6.3. Funkcionalno diferenciranje logistikih sistema .......................................81 2.2.6.4. Logistiki sistemi prema objektima premeštanja, vremenu realizacije i privrednoj strukturi ..........................................................................................85 2.2.7. Logistiki lanac .....................................................................................85 2.2.8. Logistiki preseci i interorganizacioni odnosi (mesta dodira/mesta preseka) .....................................................................................................................87 2.2.9. Sistemski pristup analizi troškova (analiza “trade off”) .............................. 90 2.2.10. Sistemski pristup definisanju tehno-ekonomske eficijencije logistike preduzea ..........................................................................92 2.2.10.1. Osnovni principi eficijencije ...............................................................92 2.2.10.2. Tehno-ekonomski principi ..................................................................93 2.2.11. Elementi logistikog sistema .................................................................94 2.2.11.1. Struktura logistikog sistema .............................................................94 2.2.11.2. Karakteristike elemenata logistikog sistema .......................................96 2.2.11.3. Karakteristike pasivnih i aktivnih elemenata veze ............................... 100 2.2.11.4. Karakteristike grananja i pasivnih i aktivnih elemenata veze .............. 102 2.2.11.5. Karakteristike radnog podruja i sposobnost prijema odnosno predaje103 2.3. GLAVNI PRAVCI RAZVOJA SISTEMA LOGISTIKE KOMPANIJE .......... 103 2.4. PITANJA ZA PONAVLJANJE ................................................................ 105

SNABDEVANJE I LANCI SNABDEVANJA .................................. 107 3.1. UVOD ................................................................................................... 109 3.2. ZNAAJ NABAVKE ZA NEKO PREDUZEE ............................................ 109 3.2.1. Ciljevi i zadaci snabdevanja .................................................................. 111 3.3. PROCES SNABDEVANJA....................................................................... 112 3.3.1. Analiza potreba nabavke ...................................................................... 113 3.3.2. Faze procesa nabavke i tok nabavke ..................................................... 115 3.3.3. Veze izmeu snabdevanja i integrisane logistike .................................... 118 3.4. VRSTE NABAVKE I IDENTIFIKOVANJE POTREBA ZA MATERIJALIMA 119 3.5. IZBOR DOBAVLJAA........................................................................... 121 3.5.1. Strategija prema izvoru snabdevanja .................................................... 122 3.5.2. Strategija prema broju dobavljaa ........................................................ 123 3.5.3. Vrednovanje dobavljaa ....................................................................... 124

ii

3.6. MERENJE USPEŠNOSTI NABAVKE ....................................................... 126 3.7. UDRUŽIVANJE U SNABDEVANJU ........................................................ 127 3.8. SNABDEVANJE MATERIJALA I USLUGA .............................................. 128 3.9. SNABDEVANJE UPRAVO NA VREME .................................................... 130 3.9.1. Beneficije od JIT snabdevanja .............................................................. 130 3.10. UPRAVLJANJE LANCIMA SNABDEVANJA .......................................... 132 3.10.1. Pojmovno odreenje lanca snabdevanja .............................................. 132 3.10.2. Cilj lanca snabdevanja ........................................................................ 133 3.10.3. Upravljanje lancem snabdevanja .......................................................... 134 3.10.4. Koncepti upravljanja lancem snabdevanja kroz istoriju .......................... 136 3.10.5. Faze u donošenju odluka o upravljanju lancem snabdevanja ................ 140 3.10.6. Analiza procesa u lancu snabdevanja .................................................. 141 3.10.6.1. Analiza procesa u lancu snabdevanja sa aspekta ciklusa..................... 142 3.10.6.2. Analiza procesa u lancu snabdevanja sa aspekta 'guraj/vuci' ............. 146 3.10.7. Reagibilnost lanca snabdevanja .......................................................... 147 3.10.7.1. Tržišni pobednici i kvalifikatori ......................................................... 148 3.10.7.2. Osobine reagibilnog i "lean" snabdevanja ......................................... 149 3.10.7.3. Pristupi u kombinovanju koncepta "lean" i koncepta reagibilnog lanca snabdevanja ................................................................................................. 151 3.10.7.3. Integrisani pristup dizajniranju lanca snabdevanja .............................. 154 3.10.7.5. Karakteristike lanca snabdevanja koje opredeljuju njegovu reagibilnost ................................................................................................................... 156 3.11. ULOGA ELEKTRONSKOG POSLOVANJA U KOORDINACIJI LANCA SNABDEVANJA............................................................................................ 164 3.11.1. Uzroci i posledice nastanka efekta jakog bia ....................................... 164 3.11.2. Uloga elektronskog poslovanja u lancu snabdevanja ............................. 165 3.11.4. Znaaj elektronskog poslovanja za tradicionalne lance snabdevanja (proizvodi svakodnevne potrošnje) .................................................................. 170 3.12. PITANJA ZA PONAVLJANJE .............................................................. 173

TRANSPORTNI SISTEMI I UPRAVLJANJE TRANSPORTOM ... 175 4.1. OSNOVNI POJMOVI............................................................................. 177 4.2. VRSTE KLASINOG TRANSPORTA ...................................................... 179 4.2.1 Uticaji i kriterijumi za izbor transporta ..................................................... 180 4.2.2. Modeli transporta ................................................................................ 181 4.2.2.1. Drumski teretni transport ................................................................... 182 4.2.2.2. Železniki teretni transport ................................................................. 188 4.2.2.2.1. Istorijski razvoj železnice ................................................................. 190 4.2.2.2.2. Železnika vozila ............................................................................. 191 4.2.2.2.3. Vuna vozila ................................................................................... 192 4.2.2.2.4. Vrste teretnih kola .......................................................................... 195

iii

4.2.2.3. Vodeni teretni transport ..................................................................... 198 4.2.2.3.1. Vrste plovila ................................................................................... 200 4.2.2.3.2. Znaaj luka i slobodnih carinskih zona u logistici ................................ 202 4.2.2.4. Vazdušni teretni transport .................................................................. 205 4.2.2.5. Kombinovani transport ....................................................................... 209 4.2.2.6. Cevni transport ................................................................................. 214 4.3. INTEGRALNI TRANSPORT ................................................................... 215 4.3.1. 4.3.2. 4.3.3. 4.3.4.

Osnovni pojmovi o integralnom transportu ............................................. 215 Osnovna podela tehnologija integralnih sistema transporta ...................... 217 Osnovna obeležja integralnih transportnih sistema .................................. 218 Tehnologije integralnog drumsko-železnikog sistema transporta ............. 220

4.4. EFEKTI INTEGRALNOG TRANSPORTA ................................................. 225 4.5. UNUTRAŠNJI TRANSPORT .................................................................. 225 4.5.1. 4.5.2. 4.5.3. 4.5.4.

Ciljevi i zadaci oblikovanja unutrašnjeg transporta................................... 226 Transportna sredstva sa kontinualnim (neprekidnim) dejstvom ............... 227 Transportna sredstva sa periodinim dejstvom........................................ 228 Izbor transportnih sredstava ................................................................. 230

4.6. TRANSPORTNA SREDSTVA ZA UNUTRAŠNJI TRANSPORT .................. 231 4.6.1. Trakasti transporteri ............................................................................. 231 4.6.2. Valjasti transporteri – rolganzi ............................................................. 235 4.6.3. Transporteri sa modularnom trakom ...................................................... 237 4.7. FLEKSIBILNI TRANSPORTERI ............................................................. 240 4.8. MENADŽMENT TRANSPORTOM ........................................................... 242 4.8.1. Izbor vidova transporta......................................................................... 242 4.8.2. Karakteristike i izbor prevoznika ............................................................ 244 4.8.3. Aktivnosti menadžera transporta .......................................................... 246 4.9. PITANJA ZA PONAVLJANJE ................................................................. 248

SKLADIŠTENJE ...................................................................... 251 5.1 UVOD ................................................................................................... 253 5.2 DEFINICIJA SKLADIŠTENJA I ZADACI SKLADIŠTA ........................... 254 5.3. SKLADIŠTENJE U LOGISTIKIM SISTEMIMA .................................... 258 5.3.1. Razlika izmeu skladišta i distributivnog centra i razlozi za postojanje skladišta ....................................................................................................... 259 5.3.2. Uloga skladišta u logistikim sistemima ................................................. 262 5.3.3. Principi klasifikacije skladišta ................................................................ 265 5.3.3.1. Ekonomsko-eksploatacioni kriterijumi ................................................. 265 5.3.3.2. Tehniko-eksploatacioni kriterijumi za klasifikaciju skladišta ................. 266 5.4. LOKACIJA SKLADIŠTA ........................................................................ 271

iv

5.4.1. 5.4.2. 5.4.3. 5.4.4.

Odreivanje potrebnog prostora i unutrašnje ureenje skladišta............... 272 Principi odreivanja potrebnog prostora i unutrašnjeg ureenja skladišta . 274 Redovi uskladištene robe i hodnici ........................................................ 276 Ciljevi odreivanja potrebnog prostora i unutrašnjeg ureenja skladišta ... 281

5.5. PROBLEM LOKACIJE SKLADIŠTA I IZBOR OPTIMALNE LOKACIJE SKLADIŠTA ................................................................................................. 282 5.5.1. Primer odreivanje lokacije metodom težišta ......................................... 284 5.5.2. Primer odreivanje lokacije metodom tona-kilometar ............................ 286 5.6. OSNOVNI PROCESI U SKLADIŠNOM SISTEMU ................................. 289 5.6.1. Raspored robe u skladištu .................................................................... 290 5.6.2. Prijem i otprema robe .......................................................................... 292 5.6.3. Prerada robe....................................................................................... 294 5.6.4. uvanje robe ...................................................................................... 296 5.6.5. Sistemi komisioniranja ......................................................................... 298 5.6.5.1. Skladište za komisioniranje ................................................................ 299 5.6.5.2. Transportna sredstva ........................................................................ 299 5.6.5.3. Osoblje u procesu komisioniranja ....................................................... 300 5.6.5.4. Oblikovanje sistema za komisioniranje............................................... 301 5.7. SKLADIŠNI OBJEKTI .......................................................................... 304 5.7.1. 5.7.2. 5.7.3. 5.7.4. 5.7.5.

Funkcionalno planiranje skladišta i principi oblikovanja skladišnog objekta. 306 Pojavni oblici na ulazu u skladište ......................................................... 309 Skladišni objekti sa samonoseom metalnom konstrukcijom .................... 311 Skladišni objekti za rasutu robu ............................................................ 313 Specijalne konstrukcije skladišnih objekata ............................................ 314

5.8. GRAENJE SKLADIŠTA, ARHITEKTONSKO-GRAEVINSKI DELOVI OBJEKTA ..................................................................................................... 315 5.9 OPREMA SKLADIŠTA ........................................................................... 318 5.9.1. Regali ................................................................................................ 320 5.9.1.1. Pokretni regali .................................................................................. 327 5.9.2. Automatski skladišni sistemi ................................................................. 329 5.10 ODLUKE O VLASNIŠTVU NAD SKLADIŠNIM PROSTOROM ................ 332 5.10.1. Javna skladišta, prednosti,razlozi korišenja .......................................... 333 5.10.2. Ugovorno skladište ............................................................................. 335 5.11. PITANJA ZA PONAVLJANJE .............................................................. 336

ZALIHE................................................................................... 337 6.1 Uvod .................................................................................................... 339 6.2 POJAM ZALIHA .................................................................................... 340 6.3. SVRHA ZALIHA ................................................................................... 345 6.4 KATEGORIJE ZALIHA ........................................................................... 347

v

6.4.1. 6.4.2. 6.4.3. 6.4.4. 6.4.5. 6.4.6. 6.4.7.

Optimalne zalihe ................................................................................. 352 Ekonomina koliina narudžbe .............................................................. 356 Utvrivanje potreba za zalihama ........................................................... 359 Periodini sistem popune zaliha (P-sistem) ............................................. 360 Kontinualni sistem popune zaliha (P-sistem) .......................................... 362 Korišenje sistema P i Q u praksi .......................................................... 363 Upotreba prognoza.............................................................................. 364

6.5. NEZAVISNA U ODNOSU NA ZAVISNU POTRAŽNJU ............................ 367 6.6. SISTEMI MERENJA ZALIHA I UTVRIVANJE OBRTA ZALIHA ............ 369 6.6.1. Prednosti i nedostaci brzog i sporog obrta zaliha .................................... 370 6.7. STRATEGIJE UPRAVLJANJA ZALIHAMA .............................................. 371 6.7.1. JIT strategija i sistemi zaliha za brzi odgovor ......................................... 372 6.7.1.1. Preduslovi primene JIT strategije na podruju tehnologije logistikih lanaca ................................................................................................................... 376 6.7.1.2. Formiranje logistikih jedinica ............................................................ 377 6.7.1.3. Društveno ekonomski i tehnološki preduslovi primene JIT strategije .. 377 6.7.1.4. JIT sistem upravljanja zalihama i sistem zaliha na brzi odgovor ............ 379 6.8. EFIKASAN ODGOVOR NA ZAHTEVE POTROŠAA (ECR) ..................... 382 6.9. ODREIVANJE VREMENA PONOVNE PORUDŽBINE ........................... 383 6.10. DEFINICIJA I FUNKCIONISANJE MRP SISTEMA .............................. 384 6.11. PLANIRANJE ZAHTEVA DISTRIBUCIJE ............................................ 388 6.12. PRIMENA METODE SELEKTIVNOG UPRAVLJANJE (ABC) ZALIHAMA ROBE .......................................................................................................... 390 6.13. SISTEM NADZORA I KONTROLE ZALIHA ......................................... 397 6.13.1. 6.13.2. 6.13.3. 6.13.4.

Sistem kontinuiranog nadzora............................................................. 397 Sistem povremenog nadzora .............................................................. 398 Sistemi kontrole zaliha ....................................................................... 398 Vrste kontrolnih sistema..................................................................... 399

6.14. PITANJA ZA PONAVLJANJE ............................................................... 400

MENADŽMENT RUKOVANJEM I PAKOVANJEM ..................... 401 7.1. UVOD U MENADŽMENT RUKOVANJEM, PAKOVANJEM I SKLADIŠTENJEM ................................................................................................................... 403 7.2. ROBA ZA RUKOVANJE I PAKOVANJE ................................................. 403 7.2.1. 7.2.2. 7.2.3. 7.2.4.

Komadna roba .................................................................................... 404 Rasuta roba ........................................................................................ 405 Tena roba .......................................................................................... 405 Gasovita roba ...................................................................................... 406

7.3. PAKOVANJE ROBE ............................................................................... 406

vi

7.3.1 Osnove paletizacije .............................................................................. 410 7.3.1.1 Ravne palete..................................................................................... 411 7.3.1.2. Boks palete ...................................................................................... 415 7.3.2 Formiranje paletne jedinice ................................................................... 416 7.3.2.1 Oblikovanje paletne jedinice .............................................................. 418 7.3.2.2. Znaaj paletizacije ............................................................................ 420 7.3.3 Kontejneri ........................................................................................... 421 7.3.3.1. Osnovni pojmovi ............................................................................... 421 7.3.3.2. Podela kontejnera ............................................................................ 422 7.3.3.3. Istovar i slaganje kontejnera ............................................................. 428 7. 3.3.4 Znaaj kontejnera ............................................................................ 429 7.4 SISTEMI RUKOVANJA MATERIJALOM I OPREMA ................................ 431 7.4.1 Pokazatelji neefikasnog rukovanja materijalom ....................................... 431 7.4.1 Ciljevi rukovanja materijalom ................................................................ 432 7.5. PRINCIPI RUKOVANJA MATERIJALOM .............................................. 433 7.6. POKAZATELJI PRODUKTIVNOSTI RUKOVANJA MATERIJALOM.......... 435 7.7. MENADŽMENT PAKOVANJEM ROBE .................................................... 436 7.7.1 Povezanost pakovanja i transporta ....................................................... 436 7.7.2. Naini pakovanja i prenosa materijala .................................................... 438 7.8. RUKOVANJE MATERIJALOM I PALETAMA ........................................... 440 7.8.1. 7.8.2. 7.8.3. 7.8.4. 7.8.5. 7.8.6.

Runa kolica ........................................................................................ 441 Viljuškari ............................................................................................ 442 Motorni viljuškari................................................................................. 450 Osnovni elementi izbora viljuškara ........................................................ 453 Automatski voena sredstva ................................................................ 454 Dizalice .............................................................................................. 457

7.9. OSNOVNA NAELA UPRAVLJANJA AMBALAŽOM I AMBALAŽNIM OTPADOM ................................................................................................... 460 7.10. PITANJA ZA PONAVLJANJE .............................................................. 462

POVRATNA LOGISTIKA ......................................................... 463 8.1. POJAM I PREDMET POVRATNE LOGISTIKE......................................... 465 8.1.1. Nosioci povratne logistike .................................................................... 468 8.2 OBLASTI POVRATNE LOGISTIKE .......................................................... 469 8.2.1. Povratak i postupak za poveanje vrednosti vraenih proizvoda............ 469 8.3. RECIKLAŽA I POVRATAK PROIZVODA ................................................ 471 8.3.1. Vraanje proizvoda ............................................................................. 477 8.3.1.1. Vraanje novih proizvoda .................................................................. 477 8.3.1.2. Vraanje malo upotrebljavanih, starih i iznajmljenih proizvoda............ 477 8.3.2. Redukcija otpada ................................................................................. 478

vii

8.3.3. Ekonomska korist i budunost reciklaže .................................................. 479 8.3.3.2. Insineracija opasnog otpada ............................................................... 482 8.4. ZAHTEVI ZA KOOPERACIJU POVRATNE LOGISTIKE ........................... 483 8.4.1. Tržište ekoloških proizvoda (green market) i analiza životnog ciklusa (life – cycle analysis) ............................................................................................... 484 8.5. PROJEKTOVANJE EFEKTIVNOG SISTEMA POVRATNE LOGISTIKE ..... 485 8.6. DEFINISANJE TRANSPORTA I LOKACIJA U SISTEMU POVRATNE LOGISTIKE ................................................................................................. 491 8.6.1. Rukovanje osetljivim (opasnim po okolinu) materijalima .......................... 491 8.6.2. Mogui pravci razvoja zelene logistike ................................................... 492 8.7. PITANJA ZA PONAVLJANJE ................................................................. 494

DISTRIBUCIJA I IZBOR POSREDNIKA .................................. 495 9.1. POJAM DISTRIBUCIONE LOGISTIKE .................................................. 497 9.1.1. Ciklus isporuke..................................................................................... 499 9.2. KANALI DISTRIBUCIJE ....................................................................... 500 9.2.1. Funkcije u distribucionom kanalu ........................................................... 503 9.2.2. Tipovi distribucionih kanala ................................................................... 503 9.3. FAKTORI KOJI UTIU NA IZBOR I PROJEKTOVANJE KANALA PRODAJE ................................................................................................................... 506 9.4. LOGISTIKA USLUGA ............................................................................ 512 9.4.1. Funkcije logistike usluge ....................................................................... 513 9.4.2. Model logistike usluge .......................................................................... 514 9.5. SLOŽENOST UPRAVLJANJA MEUNARODNIM KANALIMA PRODAJE . 517 9.5.1. Vrste faktora koji utiu no izbor meunarodnih kanala prodaje ................. 518 9.6. POSREDNICI U KANALU PRODAJE ...................................................... 520 9.6.1. Izbor posrednika .................................................................................. 522 9.6.1.1. Analiza faktora za izbor broja posrednika ............................................. 522 9.6.1.2. Izbor broja posrednika i odluka o dužini kanala .................................... 523 9.6.1.3. Upravljanje disiributivnom silom ........................................................ 523 9.7. POSREDNICU I MEUNARODNOJ PRODAJI ....................................... 524 9.7.1. Tipovi posrednika ................................................................................. 524 9.7.2. Veleprodaja na meunarodnom tržištu ................................................... 525 9.7.3. Maloprodaja na meunarodnom tržištu .................................................. 526 9.7.3.1. Trend razvoja maloprodaje ................................................................. 526 9.8. STRATEGIJA SISTEMA KANALA PRODAJE........................................... 530 9.8.1. Sukob u kanalu .................................................................................... 531 9.8.2. Prevazilaženje klasine integracije, pojava merdžera i akvizicije ................ 532

viii

9.8.3. Horizontalni i vertikalni sistemi kanala prodaje ....................................... 532 9.8.4. Alijanse u distribuciji ............................................................................. 534 9.8.5. Strategija distribucije ............................................................................ 535 9.9. PITANJA ZA PONAVLJANJE ................................................................. 536

INFORMACIONI SISTEM INTEGRISANE LOGISTIKE ............ 537 10.1. POJAM I ZNAAJ INFORMACIONOG SISTEMA INTEGRISANE LOGISTIKE ................................................................................................. 539 10.2 DEFINISANJE INFORMACIONOG SISTEMA INTEGRISANE LOGISTIKE ................................................................................................................... 542 10.2.1. Formiranje informacionog toka u logistikom lancu................................ 545 10.2.2. Informacione tehnologije u poslovnim logistikim sistemima................... 550 10.2.3. Informacioni sistemi menadžmenta ...................................................... 552 10.3. EVOLUCIJA ERP SISTEMA: OD MRP PREKO MRP II DO ERP............ 553 10.4. ERP I PARALELNI RAZVOJ NOVIH POSLOVNIH REŠENJA ................ 557 10.5. ARHITEKTURE ELEKTRONSKOG POSLOVANJA (eBUSINESS) ........... 561 10.5.2. Principi generisanja i elektronske razmene podataka u savremenim multiindustrijskim lancima snabdevanja ........................................................... 563 10.5.1.2. Razvoj i primena globalnih standarda ................................................ 565 10.6. ELEKTRONSKA RAZMENA PODATAKA ............................................... 569 10.7. OBUHVAT PODATAKA DUŽ LANCA SNABDEVANJA............................ 574 10.7.1. Logistike jedinice .............................................................................. 575 10.7.2. Podruja primene ............................................................................... 576 10.7.3. Identifikacija trgovinskih jedinica ......................................................... 577 10.7.4. RFID tehnologija u logistiko-distributivnim sistemima .......................... 579 10.7.4.1. Tehnološke komponente RFID sistema ............................................. 581 10.7.4.2. Podela i osobine RFID tagova .......................................................... 583 10.7.4.3. Primena RFID tehnologije u industrijskim sistemima………………………..585 10.7.4.4. RFID tehnološki standardi ............................................................... 587 10.7.4.5. RFID problemi ................................................................................ 591 10.8. SAVREMENA ERP REŠENJA ............................................................... 592 10.8.1. Komercijalni ERP sistemi ..................................................................... 593 10.9. PITANJA ZA PONAVLJANJE ............................................................... 595

ORGANIZACIJA INTEGRISANE LOGISTIKE .......................... 597 11.1. RAZVOJ ORGANIZACIJE INTEGRISANE LOGISTIKE ......................... 599 11.1.1. 11.1.2. 11.1.3. 11.1.4.

Prvi stepen razvoja strukture organizacije ............................................. 599 Drugi stepen razvoja strukture organizacije .......................................... 600 Trei stepen razvoja strukture organizacija ”logistika” ............................ 601 etvrti stepen razvoja strukture organizacije ......................................... 602

ix

11.1.5. Peti stepen razvoja strukturne organizacije „matrina logistika" .............. 604 11.2. INTEGRISANO LOGISTIKO UPRAVLJANJE ...................................... 606 11.3. UTICAJNI FAKTORI NA PROJEKTOVANJE ORGANIZACIJE ............... 608 11.3.1. 11.3.2. 11.3.3. 11.3.4. 11.3.5. 11.3.6.

Centralizacija ili decentralizacija logistike funkcije ................................ 608 Strategijska ili operativna orjentacija .................................................... 609 Hijerarhijski ili štabni menadžment ....................................................... 609 Mo autoriteta.................................................................................... 609 Kooperacija funkcija IL ....................................................................... 610 Merenje performansi IL ....................................................................... 611

11.4. MESTO LOGISTIKE ORGANIZACIJE U KOMPANIJI ......................... 611 11.4.1. Logistika organizacija u makroorganizacionoj strukturi ......................... 611 11.5. PITANJA ZA PONAVLJANJE ............................................................... 614

STRATEŠKO UPRAVLJANJE INTEGRISANOM LOGISTIKOM ... 615 12.1. RAZVOJ LOGISTIKE STRATEGIJE .................................................... 617 12.1.1. Logistiki zadatak i cilj ........................................................................ 619 12.1.2. Logistika misija i cilj .......................................................................... 620 12.2. LOGISTIKA USLUGA I TROŠKOVI ..................................................... 622 12.2.1. Karakteristike za merenje kvaliteta logistike usluge .............................. 622 12.2.2. Opravdanost upravljanja logistiikim troškovima.................................... 623 12.2.3. Liderstvo u logistikim troškovima ........................................................ 624 12.3. LOGISTIKE STRATEGIJE ................................................................. 626 12.3.1. 12.3.2. 12.3.3. 12.3.4. 12.3.5. 12.3.6. 12.3.7.

Strateški potencijali logistike............................................................... 628 Polazne osnove za formulisanje logistike strategije............................... 629 Logistiki portfolio .............................................................................. 631 Proces razvoja logistike strategije ....................................................... 634 Strategija samostalnog obavljanja logistikih aktivnosti .......................... 636 Strategija obavljanja logistikih aktivnosti partnerskim aranžmanima ...... 637 Strategija obavljanja logistikih aktivnosti angažovanjem posrednika ...... 637

12.4. TENDENCIJE U RAZVOJU LOGISTIKE................................................ 638 12.5 PITANJA ZA PONAVLJANJE ................................................................ 639 L ITERATURA .............................................................................................. 643

x

PREDGOVOR

L

ogistika kao savremena naunu disciplina zauzima vidno mesto u nastavnim programima usmerenim ka obrazovanju strunjaka razliitih profila, posebno u oblasti inženjerstva i ekonomije. Osnovni razlog za to je što logistika prouava znaajno podruje ekonomije koje se odnosi na tokove dobara i informacija od dobavljaa preko proizvoaa do kupaca ili potrošaa, ukljuujui i njihov povratni tok. Suština koncepta logistike je u integrisanom pristupu u svim njenim sastavnim aktivnostima: rukovanju materijalima, pružanju usluga potrošaima, logistikim komunikacijama, upravljanju zalihama, skladištenju, transportu i odreivanju optimalne lokacije fabrike i skladišta. Svakako da je ovek najvažniji inilac u integrisanju tih aktivnosti. Prihvatanjem koncepta integrisane logistike, kompanija može uz ostale prednosti da postigne optimalno pružanje usluga potrošaima, uz minimiziranje troškova i istovremeno ostvarivanje profita. Koristei rezultate dugogodišnjeg pedagoškog rada u oblasti Visokog obrazovanja na školovanju inženjera razliitih profila i u rešavanju praktinih logistikih problema u ovom udžbeniku sam obradio podruja koja nisu dovoljno predstavljena u domaoj strunoj literaturi (lanci snabdevanja, elektronsko poslovanje u logistici, povratna logistika, automatizacija skladišta i transporta). Knjiga je namenjena studentima Univerziteta Singidunum koji u svojim nastavnim programima na osnovnim i master studijama imaju predmete iz oblasti logistike i upravljanja lancem snabdevanja. Uveren sam da e knjiga svojom problematikom zainteresovati menadžere i sve one koji žele da uvedu logistiku u poslovni proces i da formiraju profil menadžera logistike. Neizmernu zahvalnost dugujem svojoj porodici za svesrdnu podršku i strpljenje tokom izrade knjige. Posebno se zahvaljujem kolegi Mihajlu Stanki, dipl. inž. koji je sa strpljenjem i velikom pažnjom proitao knjigu, pomogao u tehnikoj izradi i svojim primedbama i sugestijama omoguio da ima sadašnji oblik. Zahvaljujem se mr Damiru Jerkoviu, dipl. inž. i strunim recezentima dr Tani Ljubiši, dipl.inž. i dr Slobodanu Iliu na pažljivom itanju, korisnim primedbama i sugestijama. Na kraju bih bio veoma zahvalan i itaocima na njihovom mišljenju, uoenim greškama i primedbama koje se mogu poslati elektronskim putem na adresu [email protected]. U Beogradu, avgust 2010. godine

Autor

1

2

UVOD U LOGISTIKU CILJEVI UENJA Kada proitate ovo poglavlje, biete u stanju da: 1.

Razumete istorijski razvoj logistike. Pojmovno odredite poslovne logistike. Objasnite integralnu logistiku. Shvatite mehanizme upravljanja lancem snabdevanja. Objasnite ciljeve i zadatke logistike preduzea i proizvodnje. Planirate logistiku proizvodnje. Razumete inioce dosadašnjeg i predvidite budui razvoj logistike.

Logistika – Uvod u logistiku

4


1.1. POJMOVNO ODREENJE LOGISTIKE

L

ogistika je veoma stara oblast poslovanja koja se usavršavala paralelno sa razvojem civilizacije. Svakako, sve zavisi od toga šta pod njom podrazumevamo. Kao stara oblast poslovanja, logistike aktivnosti sreemo kod velikih seoba naroda i brojnih ratova kojima je bila potrebna logistika podrška. U savremenim uslovima poslovanja logistika se posmatra kao mlada nauna disciplina i istovremeno kao savremena i nova oblast poslovanja. Logistika privlai ozbiljniju pažnju naunika tek polovinom prošlog veka. Sama re logistika postoji u svim osnovnim evropskim jezicima (logistics - engleski; logistik - nemaki; logistique - francuski; logistica italijanski i španski; logistikk - norveški; logistyka - poljski, itd.) ali ima razliita znaenja. Izraz logistika u evropskim jezicima je u proteklom periodu imao dva razliita znaenja, i to: matematika logika, tehnika i tehnologija transportno-pretovarno-skladišnih procesa u privrednoj i/ili vojnoj oblasti. U francuskom enciklopedijskom reniku “Larousse” drugo znaenje pojma logistika oznaeno je kao “neologizam”. Meutim, u nekim drugim jezicima, na primer španskom, re logistika upotrebljava se iskljuivo u drugom znaenju. To drugo znaenje je preneto i u SAD i Veliku Britaniju. U ruskom jeziku ovaj pojam koristio se do skora samo u specijalistikoj literaturi i to u prvom njegovom znaenju. Jedan od osnovnih uslova za dalju uspešnu primenu i razvoj logistike, je unifikacija terminologije. Naime, holandski gigant “Philips” je ve 1988. god. uveo logistiki terminološki renik. Slian renik je uredilo i Ameriko društvo za probleme upravljanja rezervama i proizvodnjom (APICS), a od 1990. god. je u primeni, ažuriran i lako razumljiv, komercijalni renik “Inkoterms-1990“. U etimološkom pogledu koren rei potie od grke rei logos koja ima sledea znaenja: (raz)um, odnos, pojam, razlog. Logos je nauka o zakonima mišljenja, ispravnom rasuivanju i zakljuivanju. U rei logistika naglašen je predmetak logi. On oznaava nešto u vezi rasuivanja i mišljenja. Predmetak 5


logi opredeljuje znaenje logistika kao sposobnost zakljuivanja i kritikog mišljenja-najvišeg oblika svesti. Postoje razliita tumaenja izvornog znaenja rei logistika. Prema drugoj verziji re logistika potie od grke rei što znai nauka o raunanju i prebrojavanju pomou slova, a u Rimskoj imperiji je oznaavala skup pravila za raspodelu proizvoda. Džon Megi (John P. Magee) tvrdio je da re logistika potie od francuske rei loger, što znai nastaniti i da u vojnoj terminologiji oznaava prevoz, snabdevanja i smeštaj vojnih jedinica. Pojedini autori smatraju da logistika potie od latinske rei logista kojom su nazivani inovnici u rimskim legijama koji su obavljali administrativne poslove. Izvestan broj autora pojam logistike vezuje za Napoleonovo doba. Neki od njih smatraju da je re logistika prvi upotrebio francuski (kasnije ruski) general Henri Žomini (Antoine-Henrdi e Jomini; 1779-1869), i to kao sinonim za organizaciju snabdevanja armija i pozadinsko obezbeenje fronta. Henri Žomini je bio vojni istoriar i osniva Vojne akademije u Petrogradu. On je jedan od najpoznatijih autora knjige o umetnosti ratovanja. Logistika dugo nije imala ni odgovarajue ime, a sadržaj joj se esto poistoveivao sa transportnom i skladišnom funkcijom koje, gledano sa bilo koje take procesa distribucije, imaju dvosmernu orijentaciju. Posebno interesovanje za upravljanje aktivnostima logistike dovelo je do razliitih interpretacija samog pojma logistike. Kao posledica se javila konfuzija samog pojma logistike, jer su brojni termini korišeni za oznaavanje procesa fizikog kretanja dobara od dobavljaa, preko proizvoaa i posrednika, do krajnjeg potrošaa. U tehnikim naukama logistika je definisana kao disciplina koja izuava rad, funkcionisanje i uslove rada tehnikih sistema. Ona pruža integralnu podršku sistemu, obezbeuje potrošni materijal, pogonska sredstva i rezervne delove. Na taj nain ovaj termin ulazi u podruje ekonomije. Efikasno funkcionisanje tehnikih sistema je odreeno ekonomskim aktivnostima snabdevanja, uvanja i isporuke. Takve aktivnosti treba da budu blagovremene i isplative, što omoguava menadžment, koji je sposoban da brzo misli, rasuuje, zakljuuje, odluuje i reaguje. Sve ovo posebno naglašava znaaj logistike u ekonomskoj i menadžment teoriji i nauci. Postoje brojni termini kojima se oznaavaju razliite komponente procesa fizikog kretanja dobara. Sam broj datih termina varira izmeu menadžera, posebno izmeu onih iz oblasti logistike i marketinga. Meu znaajnijim smatraju se sledei termini: fizika distribucija (physical distribution), menadžment fizike distribucije (physical management), industrijska logistika (industrial logistics), poslovna logistika (business logistics), 6

distribution


marketing logistika (marketing logistics), upravljanje materijalima (materials handling), strategijski menadžment logistike (strategic logistics management), upravljanje lancem snabdevanja (supply chain management) i dr.

Navedeni termini odnose se na opisivanje odreenih fizikih tokova sirovina, gotovih proizvoda, robe, usluga i informacija od proizvoaa do potrošaa. Implementacija logistike u razliitim oblicima aktivnosti uslovila je i njeno diferenciranje. U tom smislu danas se pored vojne i tehnike, razvila i poslovna logistika, koja upravlja tokom sirovine od dobavljaa do proizvoaa, kao i kretanjem gotovih proizvoda od proizvoaa do potrošaa. U našoj strunoj literaturi postoje razliita shvatanja i tumaenja termina logistika. Naelno, možemo rei da termin logistika ima dva znaenja. Najpre, ovim terminom oznaava se nauna disciplina, a sa druge strane, specifina funkcija u okviru preduzea , koja treba da doprinese ostvarivanje poslovnih ciljeva. U novije vreme se sve više koristi termin integralna logistika. Logistiki sistem je skup elemenata tehnike, tehnološke, organizacijske, ekonomske i pravne prirode s ciljem optimizacije tokova materijala, roba, informacija, energije i ljudi na odreenom geografskom podruju radi ostvarenja najveih ekonomskih efekata. Osnova za razumevanje poslovne logistike je teorija sistema ija je osnovna zamisao da glavni problem nije u optimizaciji posebnih podruja poslovanja, ve u optimizaciji poslovnog sistema kao celine. Prema podrujima delovanja danas je prisutna podela logistikog sistema na:

megalogistika, globalna logistika, makro - metalogistika - mikro, interlogistika i intralogistika, servisna logistika, informaciona logistika, menadžment logistika, logistika održivog razvoja.

Megalogistika je strateški konzistentan i koordiniran skup primerenih logistikih aktivnosti i najvei skup logistikih znanja, zakonitosti, zakona i teorija koji se odnose na logistike fenomene velikih planetarnih prostornih i vremenskih dimenzija. Zadatak megalogistike se ogleda u optimizovanju logistikih aktivnosti i tokova unutar megalogistikih sustava. Megalogistika se odnosi na svetske logistike fenomene, na logistike fenomene odreenog kontinenta (npr. Evrope), velike ekonomske integracije (npr. Evropske Unije) i neke velike i razvijene države (npr. Velike Britanije). 7


Koncept globalne logistike se može shvatiti kao proces fokusiranja logistikih znanja, resursa i potencijala na mogunosti koje nudi globalno tržište. Kao nauka i aktivnost dobija na znaaju zbog poveanja udela fiksnih troškova u ukupnim troškovima. Zadatak globalne logistike je da omogui kompanijama kombinovanje domaih i meunarodnih logistikih aktivnosti na nain da se efikasno i efektivno odvijaju logistike usluge unutar globalnog logistikog sistema. Metalogistika (mezologistika) se nalazi izmeu makrologistike i mikrologistike, a oznaava interorganizacijske sisteme koji prevazilaze pravne i organizacijske granice pojedinih kompanija. Stavlja težište na partnerstvo izmeu kompanija i na podelu odgovornosti sa ciljem da se u logistiki proces ukljue sve relevantne kompanije i da krajnji potroša dobije pravi proizvod, u pravo vreme, uz najniže troškove, u oekivanom stanju i u traženoj koliini. Mikrologistika se može posmatrati kao jedna od poslovnih funkcija unutar kompanija. Mikrologistika se odnosi na fenomene kojima se žele ostvariti ciljevi kompanija. U tom smislu svrha, ciljevi i zadaci mikrologistike proizlaze iz svrhe, ciljeva i zadataka kompanija. Svrha mikrologistike je: optimalno snabdevanje poslovnog sistema predmetima rada, energijom i informacijama, optimalno snabdevanje korisnika proizvodima u željenoj koliini, sa potrebnim kvalitetom, u zahtevanom vremenu i definisanom mestu, stalno usavršavanje kretanja dobara i informacija kroz sistem tako da se koordinacijom eliminišu težnje za ostvarivanjem vlastitih parcijalnih ciljeva pojedinih podsistema i da se osigura optimalno postizanje ciljeva sistema kao celine. Ciljevi mikrologistike se mogu grupisati na: 1. Osnovne ciljeve svladavanje prostora, svladavanje vremena. 2. Specifine ciljeve snižavanje troškova logistikih procesa, poboljšanje kvaliteta logistikih procesa, pružanje dodatnih usluga korisnicima, zaštita okoline. Svladavanje prostora u je logistikim procesima neizbežna aktivnost koja e uticati na poslovanje odreenog privrednog subjekta. Naela kod svladavanja prostora : skratiti puteve skladištenja, unutrašnjeg transporta i rukovanja, skratiti puteve izmeu mašina u procesu proizvodnje, 8


kod rukovanja treba izbegavati višestruka prekrcavanja i presecanje puteva materijala, upotreba tree dimenzije u slaganju i rukovanju teretima. Kad se govori o svladavanju prostora važno je uzeti u obzir raspored privrednih objekata. inioci koji utiu na raspored privrednih objekata su: troškovi prevoza, troškovi zaliha i skladištenja, politiki, ekonomski, socijalni i drugi inioci. Savladavanje vremena je vrlo bitno. Na vreme se gleda kao na jednokratnu kategoriju koju nije mogue nadoknaditi. Za logistiku je bitno da se vreme što kvalitetnije koristi (tzv. Vremenska svest). Važno je napomenuti da se vreme ne odnosi samo na brzinu prevoznih sredstava nego je potrebno uzeti u obzir i vreme držanja zaliha i vreme rukovanja teretom. Na svladavanje vremena prvenstveno utie brzina prevoznih sredstava, ali i organizacija prevoza. Pri tome je važno razlikovati brzinu vožnje (efektivna brzina kretanja prevoznog sredstva) od komercijalne (putne) brzine (ukupna brzina koja uzima u obzir vreme u kretanju i mirovanju). Znaaj vremena u logistici: smanjenje vremena u logistici donosi uštede u poslovanju s aspekta smanjenja vremena vezivanja kapitala, prekomerno skraivanje vremena dovodi do poveanja troškova (npr. goriva) koji mogu biti vei od ušteda. Osnovni zadaci mikrologistike su: organizacijsko i tehnološko oblikovanje, planiranje, upravljanje, kontrola. Interlogistika se afirmiše zbog procesa internacionalizacije poslovanja, intenziviranja konkurencije, razvitka transportne infrastrukture, razvoja telekomunikacionih veza, razvoja strateških saveza i sveukupne globalizacije poslovanja. Intralogistika se zasniva na razvijanju logistikih procesa i logistikih fenomena važnih za efikasno i efektivno obavljanje inter i intra zadataka poslovnih funkcija. Servisna logistika ima posebno znaenje za poslovanje kompanija iz raunarske industrije i industrije kancelarijske opreme, ali i kompanijama koje se bave pružanjem usluga, proizvodnih kompanija koje moraju osigurati rezervne delove i sl. Servisna logistika oznaava skup koordiniranih, integrisanih i kontrolisanih logistikih aktivnosti koje osiguravaju pružanje obeanog kvaliteta krajnjim korisnicima. Informatika logistika je skup logistikih aktivnosti koje obezbeuju sistemsko i efikasno prikupljanje primarnih i sekundarnih 9


podataka, podstiu njihovu obradu, upotrebu i razmenu s drugim aktivnim uesnicima u logistikom lancu, podstiui kompanije da se efikasno koriste brojnim potencijalima savremene informacione i telekominikacione tehnologije. Menadžment (management) logistika je skup logistikih aktivnosti koje obezbeuju razvoj efikasnog sistema menadžmenta kompanije: osnovi koordinacije i kontrole geografski disperziranih menadžment aktivnosti, poveavajui efikasnost odluka na svim nivoima. Logistika održivog razvoja je skup logistikih aktivnosti koje obezbeuju istovremeno sinergijsko ostvarivanje privrednih i ekoloških ciljeva u skladu sa ekološkim zakonima i sa zakonima bitnim za zaštitu potrošaa. Usmerena je na osiguranje najvee mogue razlike izmeu pozitivnih i negativnih spoljnih uinaka logistikih fenomena. Osnovne logistike funkcije logistikih sistema su: realizacija narudžbi, upravljanje zalihama, skladištenje, pakovanje, transport.

1.2. ISTORIJSKI RAZVOJ LOGISTIKE Logistika je bila prisutna kroz celu ljudsku istoriju. Brojni istorijski zapisi svedoe o tome da su saznanja iz logistike korišena za pripremu i organizaciju vojnih aktivnosti kada logistika kao nauka nije postojala. U vojnoj nauci logistika se nazivala pozadinsko obezbeenje, a obuhvata: tehniko, intendantsko, saobraajno, sanitetsko, finansijsko, veterinarsko, graevinsko obezbeenje i informatika podrška i komunikaciju u svim navedenim obezbeenjima. Vizantijski car Leontos (886-911) koristio je pojam logistike. Po njemu “...logistika treba da naoruža vojsku, srazmerno potrebi za sredstvima zaštite i oružjem, da se pravovremeno brine o njenim potrebama u terenskim uslovima u miru i u ratu.“ Veliki osvajai kao što su: Aleksandar Veliki, Kolumbo i Magelan primenjivali su logistiku teoriju kako bi širili teritorije i nalazili krae trgovake puteve. Kartaginski general omoguio je svojoj vojsci da pree Alpe iz Francuske u Italiju zahvaljujui dobroj logistikoj organizaciji koja je omoguila transport 30.000 ljudi, konja, slonova i pobedu nad Rimljanima. Za vreme Drugog svetskog rata re logistika je bila ak u veoma estoj upotrebi u planiranju i upravljanju procesima popunjavanja i snabdevanja saveznikih trupa. Rešavani su veoma složeni logistiki problemi, a sa 10


njihovim rešavanjem je formulisana i moderna koncepcija vojne logistike. Za razliku od vojne oblasti gde se pojam logistika odnosio na živu silu i dobra, pojam logistika u privrednoj oblasti odnosio se prevashodno na materijalna dobra. Drugi svetski rat poveao je vojne zahteve za zalihama municije, pogonskih sredstava, rezervnih delova, odee i namirnicama. Troškovi tehnikog obezbeenja (održavanja, snabdevanja, skladištenja), transporta i sanitetskog obezbeenja naglašavaju potrebu za sistemskim rešavanjem logistike podrške. Zbog znaajnog doprinosa logistike ukupnom uspehu u ratnim uslovima logistiki problemi su poeli sistematinije da se izuavaju posle Drugog svetskog rata. Logistike odluke su u privrednoj oblasti orijentisane, u osnovi, na tehnološke, ekonomske i društvene ciljeve. Može se rei da se pojam ”logistika” od 1960. godine upotrebljava u civilnoj privrednoj delatnosti. U SAD se pod tim pojmom, prvo podrazumevalo planiranje i realizacija "physical distribution", dakle raspodela robe od proizvoaa do korisnika. Dok je u toku 70-ih godina na prvom mestu bilo rastereenje skupih proizvodnih kapaciteta u industriji, kasnije se sve više probija saznanje da se mogu postii još znaajniji potencijali racionalizacije sa celovitom optimizacijom nabavke, proizvodnje, skladištenja i distribucije. Malo, pomalo primena ovog pojma se proširila, najpre na nabavku materijala i skladištenje. Mnogi vojni logistiari, kada su se vratili iz rata, poeli su primenjivati ono što su nauili u ratu na probleme poslovne logistike. Najbolji primer za ovu tvrdnju je rat u zalivu (1990.-1991.), koji je poznat kao "logistiiki rat". Svi napori generala Viljema Gus Pagonisa (William Gus Pagonis), koji je bio odgovoran za logistiku u operaciji Pustinjska oluja, opredelili su uspeh jedinica SAD u zalivskom ratu. On je bio odgovoran za snabdevanje jedinica u zalivu svim vrstama potrošnog materijala i osnovnih sredstava. Intedantsko i tehniko obezbeenje organizovao je preko distributivne mreže sa preko 100.000 vozila, 50.000 radnika i velikim brojem otvorenih skladišta. Tako zamišljen i povezan sistem integralne logistike bio je uslov za uspeh itavog rata. Troškovi ovog rata iznosili su blizu milijardu amerikih dolara dnevno. Uspešnim vojnikim upravljanjem nivoima usluga i troškova iz perspektive integralne logistike, efikasno su ostvareni postavljeni, logistiki ciljevi. U drugoj polovini osamdesetih godina u razvijenim zemljama Zapada pojam logistika se koristio kao sinonim za savremeno preduzetniko ponašanje. Taj trend je prisutan i danas. Sve eše ga sreemo kod snabdevanja industrijskih preduzea sa sirovinama i materijalima, pri popunjavanju skladišnih regala u trgovini ili pri postavljanju industrijskih postrojenja. Ovaj pojam se, takoe, sve eše može sresti u raspodeli dobara solidarnosti u podrujima zahvaenim katastrofama, dok logistika podrška ima izuzetan znaaj u odgovarajuoj izbornoj kampanji ili kod razmeštanja trupa u kriznim podrujima sveta, kao i u pripremi adekvatnih dobara, ljudi i odgovarajuih informacija u pravo vreme i na željenom mestu. 11


Slika 1.1. Oblasti primene logistike

Iskustva iz Zalivskog rata general Pagonis uspešno je primenio na upravljanje logistikim aktivnostima i u kompanijama. Oktobra 1993. godine postao je uspešan menadžer logistike u uvenom maloprodajnom gigantu Sears and Roebuck. Danas je odgovoran za funkcionisanje logistikog sistema koji obuhvata: 30 velikih i 90 manjih distributivnih centara, 2 .000 prodajnih objekata sa asortimanom od preko 100.000 proizvoda i za izvršenje 5.000 dnevnih isporuka robe domainstvima, odnosno 250.000 godišnje. Ovaj general poznat je i po izjavi "nikada ne treba gubiti iz vida ko su vaši potrošai", koju je dao u San Diegu na godišnjem forumu. Vojne logistike operacije su pokazale kako se aktivnosti distribucije mogu integrisati u jedan jedinstveni sistem, iz tih razloga logistika je, kao oblast istraživanja, privukla pažnju naunika još poetkom XX veka, najpre u oblasti distribucije poljoprivrednih proizvoda, kako bi se rešili brojni problemi i obezbedila korisnost vremena i mesta. Meu prvim autorima koji su teoretski objašnjavali pojmove vezane za logistiku su: Džon Krovel (John F. Crowell), koji je 1901. godine pisao prvi tekst u kome se bavio troškovima i drugim faktorima koji utiu na distribuciju poljoprivrednih proizvoda u SAD. Ar Šou (Arch W. Shaw) razmatrao je u svom delu “Pristup poslovnim problemima“ strateške aspekte logistike. 12


L. D. H. Veld (L. D. H. Weld) uveo je koncept marketing korisnosti (korisnost vremena, korisnost mesta i korisnost posedovanja) u kanale distribucije. Fred E. Klark (Fred E. Clark) je 1922 godine identifikovao je ulogu logistike u marketingu, a pet godina kasnije termin logistika je definisan na slian nain na koji se danas koristi. Logistika se na višem stepenu povezala sa sistemom pružanja usluga potrošaima, 50-tih godina prošlog veka, kada se u literaturi pojavljuje marketing koncept. Jedna, esto pominjana studija o ekonominosti prevoza robe iz 1956. godine omoguila je uvoenje koncepta analize ukupnih troškova. Analizom je prikazano da vazdušni prevoz robe može rezultirati znatno nižim troškovima zaliha i skladištenja zato što omoguava preduzeu da distribuira svoje proizvode direktno potrošaima. Šezdesetih godina prošlog veka došlo je do znaajnih dogaaja u logistici. Edvard Smajkej (Edward Smykay), Donald Bouersoks (Donald Bouresox) i Frenk Mosmen (Frank Mossman) napisali su prvi udžbenik o menadžmentu logistike. Istovremeno javljaju se i prvi programi obuke, kako bi se zaposleni edukovali u oblasti logistike. Ranih 60-tih godina XX veka Piter Druker (Peter Drucker) poznat i autor iz oblasti strategijskog menadžmenta postavio je koncepciju logistike u središte pažnje. U svom lanku pod naslovom “Tamni kontinenet ekonomije“ P. Druker je izjavio „Danas znamo nešto više o distribuciji nego što su znali Napoleonovi savremenici o unutrašnjosti Afrike. Znamo da je ona tu i znamo da je ona velika i to je sve.“ Na istom mestu, Piter Druker je tvrdio da je logistika zadnja granica u kojoj top menadžment može da povea stratešku efikasnost. Objasnio je da se u poslovanju u XX veku odvijalo kroz niz evolutivnih koraka. Evolucija se zasnivala na razvoju organizacionih struktura logistike u preduzeima posle Drugog svetskog rata. Veina vrhunskih kompanija u svetu se prvenstveno usmerile na proizvodnju, finansije i onda na marketing. Problemi logistike i distribucije ostali su nerešeni. Druker je opisao distribuciju koja je obuhvatila mnoge aktivnosti koje su ukljuene u današnji koncept integrisane logistike.

1.3. POJMOVNO ODREENJE POSLOVNE LOGISTIKE Veoma esto se meu autorima javljaju razliite interpretacije pojma logistike. Smatra se da se u zavisnosti od poslovne situacije mogu koristiti razliite definicija. U istorijskom pregledu naglašeno je da je logistika kao nauka nastala u okviru vojnih nauka tj. vojne logistike. Meutim logistika u teoriji menadžmenta, ima malo dodirnih taaka sa vojnom logistikom.

13


Naunici naglašavaju da ne postoji univerzalna definicija logistike. esto se postavlja pitanje: Da li je ona primenjena ili osnovna nauna disciplina? Nije redak sluaj da se u literaturi sretne definicija “7R“ (“Seven Right"), za koju se kaže da je laiki opis logistike: “Osigurati dostupnost pravog proizvoda, u pravim koliinama u pravom stanju, na pravom mestu, u pravo vreme, za pravog kupca i po pravoj ceni“. Ova definicija, ma koliko jednostavno izgledala, sadrži najvažnije aktivnosti logistike, jer naglašava prostornu i vremensku dimenziju (mesto, vreme, transport i skladištenje), ime obezbeuje i temeljno shvatanje pojma logistike. Ona naglašava troškove i uslugu, koje su veoma bitne komponente za menadžere logistike, jer na osnovu njih donose odluke i ocenjuju neophodne promene u sistemu logistike. Sledei aspekt gornje definicije je znaaj pružanja usluga potrošaima u cilju zadovoljenja njihovih želja i potreba. Naredni element definicije “7R“ je kvalitet, ono bez ega se ne može danas zamisliti ni jedna proizvodna ni logistika aktivnost. Osnovna ideja ove definicije je da firma mora da izvrši pravi zadatak, u pravo vreme i na konkurentskom tržištu. Društvo inženjera logistike (Society of Logistics Engeineers-SOLE) dalo je svoju definiciju logistike “...kao podruje podrške koje menadžment koristi u toku životnog veka, ili sistem efikasnog korišenja resursa koji osigurava adekvatno razmatranje elemenata logistike za vreme svih faza životnog ciklusa, tako da se blagovremenim uticajem na taj sistem osigura efikasan pristup trošenju resursa“. Ova definicija naglašava onaj deo sistema logistike koji se naziva ulazna logistika (inbound logistics), tj. upravljanje materijalima (materials management). Definicija logistike koju je dalo društvo inženjera logistike primarno je interesantna za industrijska ili trajna potrošna dobra, sa relativno dugim vekom upotrebe (na primer, strug za obradu materijala). Ovaj proizvodni sistem, esto ima tim za održavanje koji zahteva preventivnu ili korektivnu zamenu delova kako bi se mogao koristiti sve vreme tokom veka upotrebe. Samim ukljuivanjem menadžera logistike u projektovanje takvih proizvoda vrlo je znaajno, pošto su zamena delova i tehniko održavanje znaajni za nivo usluga koje takvi proizvodi pružaju potrošaima. Nacionalni savet za upravljanje logistikom (The national Council of Physical Distribution Management-NCPDA) formiran je 1963. godine, da bi 1985. prerastao u Savet za upravljanje logistikom, od kada je podstakao mnoga nauna razmatranja logistikih procesa u cilju unapreenja upravljanja logistikim sistemima. Savet je (The Council of Logistics management) poetkom devedesetih godina prošlog veka definisao logistiku na sledei nain: “Logistika je proces planiranja, primene i kontrole efikasnog i efektivnog toka (i skladištenja) sirovina, dobara u procesu proizvodnje, gotovih proizvoda, usluga i sa njima povezanih informacija, od mesta porekla do mesta potrošnje, i pri tome obuhvatajui ulazna (inbound), izlazna (outbound), interna i eksterna kretanja, u cilju prilagoavanja zahtevima potrošaa“. 14


Ova definicija potencira dve osnovne logistike aktivnosti: kretanje i skladištenje. Prva aktivnost nam kazuje da se sirovine, poluproizvodi i gotovi proizvodi moraju kretati na razliitim rastojanjima izmeu dobavljaa, skladišta i potrošaa. Na osnovu toga je potrebno odabrati odgovarajui nain transporta. Ovaj izbor je baziran na odreenim kriterijumima koje treba analizirati, jer moderan sistem transporta nude brojni prevoznici, a svaki od njih nudi i itav varijetet usluga firmi. Isto tako, postoji mogunost da preduzee koristi i sopstveni prevoz. Zbog svega napred istaknutog, izbor najboljih alternativa transporta esto je izazovni zadatak menadžmenta preduzea. Druga aktivnost (skladištenje) odnosi se na veliinu, dizajn i lokaciju skladišta. Tako da, ova aktivnost podrazumeva odreivanje pogodne veliine porudžbine, odreivanje vremena ponovnog naruivanja tj. držanje zaliha u odnosu na definisanu strategiju poslovanja. Poznato je kako odluke o transportu utiu na skladištenje. Sporiji i manje pouzdan nain transporta obino zahteva držanje veih zaliha; broj i lokacija skladišta utiu na veliinu isporuke i na raspoložive naine transporta i sl. Napred data definicija sistema logistike, istie menadžersku prirodu logistike: planiranje, implementaciju i kontrolu. S obzirom da tržište poslednjih godina primorava preduzea da više pažnje posvete kvalitetu u pogledu pružanja usluga potrošaima, definicija naglašava osnovnu ulogu logistike u zadovoljavanju zahteva potrošaa. Tipian sistem logistike prema definiciji CLM-a objašnjava slika 1.2. Ovaj sistem je dosta pojednostavljen ne daje pregled specifinih aktivnosti samog sistema logistike.

Slika 1.2. Tipian sistem logistike

15


Na slici 1.3. prikazane su kljune komponente menadžmenta logistike. Input-i logistike su: prirodni resursi (zemljište, oprema, objekti), ljudski resursi, finansijski i informacioni resursi. Ovi inputi se prerauju, distribuiraju i kontrolišu kako bi bili spremni za prodaju posrednicima, ili krajnjim potrošaima.

Slika 1.3. Komponente menadžmenta logistike

Najnovija, pak, definicija vezana za logistiku koristi termin menadžment logistike i glasi: “..menadžment logistike je deo procesa lanca snabdevanja i obuhvata planiranje, primenu i kontrolu efektivnog i efikasnog kretanja (skladištenja) dobara i usluga i sa njima povezanih informacija od mesta porekla do mesta potrošnje u cilju zadovoljenja potreba potrošaa“. Navedena definicija, pored kretanja proizvoda i usluga, obuhvata i kretanje informacija od mesta proizvodnje do mesta potrošnje. Output-i logistikog sistema se realizuju kroz logistike aktivnosti. Oni ukljuuju konkurentske prednosti za kompaniju koje potiu od marketing orijentacije, proizvodne efektivnosti i efikasnosti, korisnosti vremena i prostora i efikasnog kretanja do potrošaa i poveanja imovine preduzea. Svi ostali output-i obuhvataju miks pruženih logistikih usluga. Sve naglašenijom pojavom koncepata i strategija, uloga logistike u poslovnoj strategiji postaje znaajnija. U vezi sa tim CLM je 1990. godine dao novu definiciju, koja stavlja akcenat na strategiju kao najznaajniji pojam u logistikim istraživanjima. To je uzrokovalo i pojavu nove definicije logistike,

16


koja glasi: “Logistika, kao znaajno proširenje fizike distribucije, je odreena logika upravljanja korišenjem finansijskih i ljudskih resursa koji su angažovani u fizikoj distribuciji, u operacijama podrške proizvodnji i operacijama nabavke“. U tabeli 1.1 data je evolucija logistikih aktivnosti. Ako analiziramo privredni razvoj u prethodnom periodu, možemo identifikovati etiri karakteristine faze: period od 1940. do 1960. godine, period izmeu 1960. i 1970. godine, period izmeu 1970. -1980. godine i period posle 1990. godine. Period do 1960. godine karakteristian je po injenici da je privreda u tom vremenskom intervalu proizvodila “sve i svašta”. Sredstva za proizvodnju su bila maksimalno iskorišena. Proizvodnja robe za skladište bila je neznatna. Logistika, kao posebna poslovna funkcija, prvi put je uvedena u privredu 50tih godina i to u preduzea za proizvodnju i distribuciju robe široke potrošnje. Pred kraj 50-tih godina sve se vea pažnja posveuje raspoloživosti proizvoda u mestima prodaje. Logistike aktivnosti su bile rasporeene po celoj kompaniji. Period izmeu 1960. i 1970. godine karakteriše preduzimanje sve intenzivnijih mera i akcija u pravcu unapreenja prodaje i marketinga u preduzeu. Pri tome se nije u dovoljnoj meri vodilo rauna o poveanju troškova prouzrokovanih porastom zaliha u skladištima, kao i troškovima prouzrokovanim poveanjem asortimana i uvoenjem sve kraih rokova isporuke robe. Veina preduzea je bila prinuena da zbog stalnog poveanja troškova sa jedne strane, i raspoloživog kadrovskog i tehnikog potencijala sa druge strane, svoju delatnost koncentriše na rentabilnija podruja rada odnosno na ona koja obezbeuju veu vrednost sopstvenog proizvoda. Posledica navedenih promena je posveivanje znatno vee pažnje materijalnim dobrima u preduzeu, nego što je to bio sluaj ranije. Sedamdesetih godina kompanije su prepoznale uticaj logistike, pa su aktivnosti grupisale u upravljanje materijalima i fiziku distribuciju. Tako se od izrazite koncentracije na proizvodne aktivnosti, sa ciljem da se racionalizuju i smanje prvenstveno troškovi proizvodnje, pažnja sve više prenosila na aktivnosti koje su se obavljale radi zadovoljenja potreba potrošaa. Odatle rezultuje i sve vee interesovanje za pojedine logistike faktore kao što su: vreme isporuke, nain isporuke i stepen raspoloživosti proizvoda. U periodu posle 1980. godine u veini preduzea preovladava saznanje da se na podruju logistike nalaze znaajne rezerve racionalizacije te logistika tako postaje podruje meusobne konkurentske utakmice preduzea. Razvoj poslovanja, karakteristian za ovaj period, obeležen je ekspanzijom i proširenjem na razliita tržišta, što je dovelo do toga da poraste potreba za koordinacijom i kontrolom kretanja svih materijalnih i robnih tokova. Posebna pažnja se posveuje kvalitetu profita. Postaje jasno da se profit ne može više ostvarivati stalnim poveavanjem obima proizvodnje i prodaje, 17


ve pažljivom kontrolom i racionalizacijom svih troškova opsluživanja tržišta i klijenata (a ne samo troškova proizvodnje), odnosno stalnim poboljšavanjem globalne efikasnosti preduzea. Osamdesetih godina se prepoznaje uticaj logistike u procesu proizvodnje što je dovelo do koncepta integralne logistike. Posle 1990. godine se javlja najnovija etapa u evoluciji integralne logistike. Tada su preduzea shvatila znaaj neprekidnosti procesa kojim bi se kontrolisao tok robe i usluga do krajnjeg korisnika. Integracijom sistema dobavljaa, proizvoaa i posrednika ine lanac snabdevanja. Na taj nain je nastao termin „upravljanje lancem snabdevanja“. Na pojam logistike se može gledati i kao na proces upravljanja i kontrole zaliha pri njihovom kretanju ili zadržavanju u nekom od pogona. Za ovu definiciju logistike kaže se da je nešto jednostavnija i da u osnovi sugeriše da su zalihe suština logistike. Znaajni su i troškovi njihovog održavanja radi pružanja usluga kupcima. esto se istie kako kretanje i skladištenje materijala (u kanalima logistike) od proizvoaa do potrošaa obezbeuju poslovnu perspektivu logistici. Logistika je nauna disciplina, ali i specifina funkcija u preduzeu, pa se logistika funkcija definiše kao “...funkcija koja obuhvata upravljanje skupom sredstava koja se koriste za transport i transformaciju proizvoda tamo gde je i onda kada je to potrebno, sa minimumom ukupnih troškova“. Šezdesetih do osamdesetih godina XX veka brojni udžbenici, lanci, asopisi i konferencije bili su posveeni problemima menadžmenta integralne logistike. Jedno od prvih dela koja su ispitivala vezu izmeu raunovodstva i logistike bila je studija Majkla Šifa pod nazivom “Raunovodstvo i kontrola u upravljanju fizikom distribucijom“. Ova publikacija ukazala je na znaaj raunovodstvenih informacija za aktivnosti logistike. Bernard Lalond (B. J. La Londe) i Pol Zinzer (Paul H. Zinszer) su 1976. godine objavili svoju poznatu studiju “Pružanje usluga potrošaima: znaenje i merenje“. To je bilo prvo detaljno istraživanje na temu pružanja usluga potrošaima. Savremene definicije logistike, pored shvatanja logistike, kao skupa aktivnosti koje obuhvataju tok sirovina i materijala do proizvoaa kao i tok gotovih proizvoda do potrošaa ukljuuju i njihove povratne tokove od mesta njihovog korišenja do mesta proizvodnje. Na taj nain se u logistike aktivnosti ukljuuje i riverzna logistike koja obuhvata kretanje materijala i gotovih proizvoda u suprotnom smeru kako bi se vrednost proizvoda potpunije iskoristila.

18


Tabela 1.1.

1.4. INTEGRISANA LOGISTIKA Integrisana logistika se razvija poslednjih pedeset godina, dobijajui sve više na znaaju. Tokom poslednjih dvadeset godina naroito je poraslo interesovanje za nju i javile su se brojne definicije integrisane logistike.

19


Arthur D. Little, uz dozvolu Vea za upravljanje logistikom, u svom delu “Logistics in the Service Industries“ definiše integrisanu logistiku kao “proces predvianja potreba i želja kupaca; prikupljanje kapitala, materijala, ljudi, tehnologija i informacija potrebnih za ispunjenje tih želja i potreba optimizacije proizvodne mreže roba ili usluga s ciljem ispunjenja kupevih zahteva te korišenje mreže s ciljem ispunjenja kupevih zahteva unutar vremenskog roka“. Iz definicije sledi da se integrisana logistika sastoji od ulazne logistike (inbound), logistike u preduzeu i izlazne logistike (outbound). Ulazna logistika je kretanje proizvoda do preduzea. Logistika u preduzeu obuhvata kretanje proizvoda unutar samog preduzea. Izlazna logistika se odnosi na kretanje proizvoda iz preduzea do potrošaa. Sa slike 1.4. se vidi da se integrisana logistika sastoji se iz dve grupe aktivnosti: osnovne logistike aktivnosti, logistike aktivnosti usluga. Osnovne logistike aktivnosti odnose se na kretanje robe kroz kanal distribucije, kao što su transport, upravljanje zalihama, rukovanje materijalom i dr. Logistike aktivnosti usluge, takoe, kreu se kroz kanal distribucije i one opredeljuju vreme ekanja, raspoloživost i izbor naina pružanja usluga. Kada se ova dva dela logistike spoje, postaju integrisana logistika. Koncept integrisane logistike vrlo brzo se razvijao. U poetku, logistike aktivnosti bile su rasute po celom preduzeu. Kako su vremenom preduzea prepoznavala uticaj logistike, njene aktivnosti su se reorganizovale u upravljanje materijalima i upravljanje fizikom distribucijom. Najnoviju faza u razvoju nastala je kad su preduzea shvatila neophodnost kontrole toka roba i usluga u sistemu kretanja do potrošaa. Ta neprekidna potreba za kontrolom tokova roba i usluga integrisala je sve aktivnosti logistike u jedan sistem.

Slika 1.4. Proces integrisane logistike

20


1.5. UPRAVLJANJE LANCEM SNABDEVANJA Pojam lanaca snabdevanja sree se od 1982. godine. Ve u samom poetku javljaju se dileme oko razlike uticaja logistikog upravljanja i upravljanja lancem snabdevanja na stvaranje vrednosti za krajnjeg korisnika i njihovog uticaja na profitabilnost kompanija. Izraz “Upravljanje lancem snabdevanja (ULS)“ je izazivao nedoumice. Da li se odnosi na upravljaki proces? Da li se tie upravljanja materijalima-sirovinama ili lancem snabdevanja? Da li je to drugo ime za integralnu logistiku? Nedostatak standarda i precizne terminologije kojom bi se razdvojile oblasti logistike i lanca snabdevanja u poslovnom i naunom domenu rezultovao je formiranjem više organizacija za razmatranje pomenute problematike, a neke od vodeih su: 1. Council of Logistic Management (CLM); 2. Global Supply Chain Forum (GSCF); 3. Council of Supply Chain Management Professionals (CSCMP iz 2005). Prema CLM iz 2005. godine pod lancem snabdevanja ((Supply chain (SC))) podrazumevamo: Lanac snabdevanja poinje sa neobraenim sirovinama i završava sa upotrebom gotovih proizvoda od strane krajnjeg korisnika; lanac snabdevanja povezuje mnoge kompanije. Podrazumeva razmenu materijala i informacija u logistikim procesima koja se proteže od prikupljanja sirovina do isporuke gotovih proizvoda krajnjem korisniku; svi isporuioci, davaoci usluga i korisnici predstavljaju veze u lancu snabdevanja. Upravljanje lancem snabdevanja (Supply Chain Management (SCM)) obuhvata planiranje i upravljanje svim aktivnostima koje se odnose na snabdevanje i nabavku, preradu i sve aktivnosti logistikog upravljanja (ukratko-obuhvata sve logistike aktivnosti, proizvodne operacije i upravljanje koordinacijom procesa i aktivnosti unutar marketinga, prodaje, razvoja proizvoda, finansija i informacione tehnologije, ali i izmeu njih). Naravno, ono takoe obuhvata koordinaciju i dogovor sa partnerima u kanalu koji se može sastojati od snabdevaa, posrednika, logistikih davaoca usluga i korisnika. Upravljanje lancem snabdevanja integriše upravljanje snabdevanjem i potražnjom unutar kompanija i izmeu njih, operativnom i integrisanom logistikom unutar neprekidnog procesa sa ciljem održavanja neprekidnog toka proizvoda i usluga. Njegova primarna svrha je povezivanje glavnih poslovnih funkcija i poslovnih procesa u i izmeu kompanija u koherentan poslovni model sa velikim 21


uinkom. ULS i njegovi sastavni delovi stapaju se u jednu uslužnu funkciju, prikazanu na slici 1.5. Model prikazuje integraciju brojnih funkcija: finansije i raunovodstvo, upravljanje ljudskim resursima, ekonomiju i sisteme koji zavise od marketinga, proizvodnju sa inženjeringom, integralnu logistiku sa snabdevanjem. Marketing povezuje kupca, pojedine funkcije preduzea i samo upravljanje lancem snabdevanja. Marketing analizira promenljive trendove, tržišni potencijal, konkurentske cene i slino. Marketing usmerava te informacije drugim delovima preduzea kako bi oni mogli odrediti kako i kada odgovoriti na raznovrsne kupeve zahteve. Ti delovi preduzea su: upravljanje snabdevanjem, proizvodnja i integrisana logistika. Oni koordiniraju: spoljne dobavljae materijala-sirovina, upravljaju uskim grlima u proizvodnji i smanjuju njihov uticaj na kupca, neprekidan tok proizvoda i usluga u preduzeu, kroz i iz preduzea. Menadžment lancem snabdevanja jeste proces planiranja, organizovanja i kontrolisanja tokova materijala i usluga, od dobavljaa do krajnjeg korisnika/potrošaa.

Slika 1.5. Korak po korak od sirovine do gotovog proizvoda

22


Integrisani prilaz obuhvata dobavljae /snabdevae/, isporuioce, menadžment snabdevanjem, integrisan u logistiku i operacije. Na osnovu navedenog može se zakljuiti da još uvek ne postoji opšte prihvaena definicija lanca snabdevanja, niti njegovog upravljanja. To je posledica kompleksnosti i raznovrsnosti lanaca snabdevanja – u odnosu na vrstu i karakteristike proizvoda/ industrije, ciljno tržište, politiku i izvore snabdevanja, broj lanova i njihov uticaj na rad lanca snabdevanja, njihova geografska pozicija, veliina, funkcija u lancu, naini realizacije informacionih tokova, obuhvaenost/neobuhvaenost finansijskih i povratnih tokova i sl.). Povezivanje kompanija koje podržavaju realizaciju materijalnih tokova i sa njima povezanih informacionih i finansijskih tokova ne samo od mesta ponude, ve mnogo ranije–od mesta snabdevanja sirovinama i drugim potrebnim materijalima za proces proizvodnje, pa do mesta potražnje, tj. krajnjeg korisnika se naziva: lancem snabdevanja (supply chain), lancem zahteva (demand chain), lancem vrednosti (value chain). Tabela 1.2. 19821989

1994

Stevens–sistem,…sastavni delovi (od snabdevaa do korisnika),... povezanost preko toka materijala i povratnog toka informacija. Christopher-mreža organizacija, ... povezanost dvosmerinim vezama, procesima i aktivnostima, ...stvaranje vrednosti u obliku proizvoda i usluga za krajnjeg korisnika.

1994

The International Center for Competitive Excellence

1999

Lummusi Vokurka-... sve aktivnosti vezane za isporuku proizvoda do korisnika, ... i informacioni sistemi za praenje svih ovih aktivnosti.

2001

2002

2005

Mentzer-... skup od tri ili više entiteta (organizacionih ili pojedinanih), ... povezivanje dvosmernim tokovima proizvoda, usluga, finansija i/ili informacija od izvorišta do korisnika. Frazelle-... mreža objekata, transportnih sredstava i logistikih informacionih sistema, ... povezanost preko snabdevaevih snabdevaa i korisnikovih korisnika kompanije. Council of Supply Chain Management Professionals

U tabeli 1.2. date su brojne definicije lanca snabdevanja koje se mogu nai u naunoj i strunoj literaturi.

23


Lanac snabdevanja obuhvata aktivnosti svih uesnika lanca na razliitim nivoima–od strateških, preko taktikih, pa do operativnih aktivnosti. Cilj upravljanja lancem snabdevanja je poveanje konkurentnosti. Samo kroz bližu integraciju uesnika lanca snabdevanja i bolju koordinaciju tokova u lancu se može postii poveanje konkurentnosti, ali se pri tome mogu pojaviti sledei problemi: razliiti uesnici lanca snabdevanja mogu imati konfliktne ciljeve, lanac snabdevanja je dinamiki sistem koji se razvija neprestano – vremenom se menjaju zahtevi korisnika, mogunosti snabdevaa, ali i poslovni odnosi izmeu uesnika u lancu.

1.5.1. Nastanak lanaca snabdevanja Sredinom XX veka dat je akcenat na proizvodnju. Prvenstveni cilj je bio snižavanje troškova proizvodnje i cena proizvoda, ostalo je bilo u drugom planu. Posledica takve orijentacije: na tržištu su se mogle nai brojne vrste proizvoda u velikim koliinama, ime je bio postignut jedan nivo zadovoljenja zahteva korisnika. S obzirom da su prednosti koje donose napredne proizvodne tehnologije postale nedovoljne za privlaenje korisnika, vodei proizvoai su se polako okretali logistikim procesima tj. ostalim procesima koji su se pojavljivali na putu gotovog proizvoda do krajnjeg korisnika. U tom trenutku, poinje da se formira ideja o lancima snabdevanja. Model 1960-ih nije postojao (niko nije modelirao mrežu fizike distribucije, ali su se pojavljivale neke ideje). Upravljanje poslovnom logistikom (Business Logistics Management) se javlja 1968. godine (Izvor: Profesor Bernard J. LaLonde, Univerzitet u Ohaju, 1968). Na slici 1.6. prikazano je upravljanje poslovnom logistikom.

Slika 1.6. Upravljanje poslovnom logistikom

Lanac snabdevanja je nastao kada je uoena uzajamna zavisnost izmeu funkcije skladištenja i transporta, pa se pristupilo njihovoj integraciji u takozvano “upravljanje fizikom distribucijom“ (1976). To je i I faza u 24


nastanku lanca snabdevanja. Fizika distribucija predstavlja izraz koji se koristio za opisivanje integracije dve ili više aktivnosti u cilju planiranja, implementacije i kontrole efikasnosti toka sirovina, zaliha poluproizvoda i gotovih proizvoda od izvorišne take do take potrošnje. Karakteristine faze razvoja lanaca snabdevanja date su na slici 1.7.

Slika 1.7. Faze razvoja lanaca snabdevanja

Efekti koji su se postigli integracijom su: uspostavljena je bolja informaciona povezanost izmeu skladišta razliitih nivoa (kao što su fabrika skladišta, regionalni distributivni centri i sl.), omogueno jasnije sagledavanje svih relevantnih faktora koji utiu na donošenje kompleksnih odluka od strane menadžmenta; smanjenje nivoa zaliha u skladištima usled brže, frekventnije i pouzdanije realizacije transporta; skraeno je vreme realizacije aktivnosti vezanih za zadovoljenje zahteva korisnika, (skraen je interval prognoziranja i vea tanost rezultata prognoze); povean je kvalitet usluge i sniženi su ukupni troškovi usled zajednikog praenja aktivnosti transporta i skladištenja i optimizacije lokacija skladišta; omogueno je sprovoenje kompleksnih analiza (na primer, za odreivanje ukupnih skladišno-transportnih troškova, za optimizaciju mreže skladišta i sl.). Mnogi još uvek vide i projektuju ovaj model lanca snabdevanja. Na ovaj nain se logistika još uvek tretira u veini kompanija. Ovo nije: Integrisana logistika (Integrated logistics); Upravljanje lancima snabdevanja (Supply chain management); Upravljanje zahtevima u lancu (Demand chain management); 25


Upravljanje vrednostima u lancu (Value chain management).

Model razvoja lanca snabdevanja iz 1980. godine je dat na slici 1.8.

Slika 1.8. II faza razvoja lanaca snabdevanja: porudžbina, transport iz proizvodnje (P)-distributivni centri (DC)-kupci (K)

Dalji razvoj lanca snabdevanja je iz 1980. godine (II faza u razvoju logistika faza). Tada se pored skladištenje i transport naglašava važnost funkcije realizacije porudžbine. Pored upravljanja fizikom distribucijom, prethodni (poetni) lanac se proširuje funkcijom realizacije porudžbine. Ovu fazu karakterišu zaeci elektronske razmene podataka, poboljšanih komunikacionih tehnologija, hardvera i softvera.

Slika 1.9. III faza razvoja lanaca snabdevanja 26


Model iz 1990. godine predstavlja III fazu u nastanku lanaca snabdevanja kada se skladištenju, transportu i realizaciji porudžbine dodaju snabdevanje i krajnji korisnici. Tada se lanac snabdevanja produžava. Shvata se da je zapravo krajnji korisnik inicijator svih aktivnosti, a da proizvoai sada teško mogu da nameu svoju volju. Lancu se dodaju snabdevai sa jedne strane i krajnji korisnici sa druge strane. S obzirom na kompleksnost funkcionisanja ovakvog lanca, pojavljuje se upravljanje integrisanim lancima snabdevanja, praeno podrškom savremenih informacionih tehnologija: prenosa, obrade i razmene elektronskih podataka, elektronskim prenosom finansijskog kapitala, komunikacijama širokog dometa, kompjuterizovanim DSS sistemom u oblastima planiranja i operative, odgovarajuim obrazovanjem kadrova i slino. Na slici 1.10. dat je prikaz modela lanaca snabdevanja iz 1990. godine. To je IV faza u razvoju lanaca snabdevanja kada se skladištenju, transportu, realizaciji porudžbine, snabdevanju, krajnjim korisnicima dodaju razvoj proizvoda, marketing i usluga korisnicima.

Slika 1.10. IV faza razvoja lanaca snabdevanja

Nove definicije lanca snabdevanja i logistike (CLM iz 2002): Lance snabdevanja podržavaju napredne komunikacije, kompjuterizovani sistemi za podršku odluivanju (DSS), neprekidna obuka kadrova, Internet, elektronska trgovina i elektronsko plaanje. 27


1.6. CILJEVI I ZADACI LOGISTIKE PREDUZEA Posle dužeg perioda brzog i kontinualnog rasta, mnoga preduzea su se našla u novim uslovima izložena oštroj konkurenciji na tržištima koja su ušla u fazu relativno niske stope razvoja. Nova situacija potencirala je, izmeu ostalog, i razvoj onih aktivnosti koje bi trebalo da poveaju stepen zadovoljenja potreba klijenata i da poveaju efikasnost na svim podrujima upravljanja, uz posebnu pažnju na kretanje troškova ukljuujui i obrtni kapital investiran u zalihe. Takav zadatak je poveren funkciji logistike, kao novoj poslovnoj funkciji u preduzeu.

1.6.1. Osnovni ciljevi logistike preduzea Logistika preduzea je funkcija upravljanja preduzeem koja ima za cilj da ve tradicionalnim vrednostima dobara kao što su: tip proizvoda, kvalitet, cena itd., doda nove vrednosti: raspoloživost traženih dobara na mestu i u momentu u kome se manifestuje potreba potrošaa za tim dobrima. Može se desiti da proizvod manje vrednosti u tradicionalnom smislu, nižeg kvaliteta i vee cene, ali koji je na raspolaganju u momentu i na mestu u kome se manifestuje potreba potrošaa, u oima kupca ima veu vrednost. Cilj logistike može se, uopšteno, definisati kao: zadovoljenje potreba kupca za isporukom traženog proizvoda, zahtevanog kvaliteta, na pravom mestu, u pravo vreme po minimalnoj ukupnoj ceni. Odavde se može izvui zakljuak da je cilj logistike preduzea u stvari kvalitetna i pravovremena realizacija tokova materijalnih dobara i pripadajuih informacija. Rašlanjivanjem ovako definisanog opšteg cilja logistike mogue je diferencirati dva osnovna pod cilja, i to: efikasnost: zadovoljavanje potrebe klijenta za traženom robom na odreenom mestu i u odreenom roku; efektivnost: zadovoljenje potrebe klijenta za traženom robom sa minimalnim ukupnim troškovima realizacije te potrebe. Definisanje logistikih ciljeva preduzea, s toga, zahteva pronalaženje delikatne ravnoteže izmeu željenog nivoa pružanja usluga i njemu odgovarajuih troškova. Pri tom je cilj logistike preduzea da garantuje adekvatan nivo usluga po nižim ukupnim troškovima upravljanja. Na osnovu iznetih postavki, ciljevi i zadaci logistike preduzea, kao nove poslovne funkcije, mogu se rašlaniti na sledee komponente: Ekonomsku ili vrednosnu komponentu (šta, koliko i gde treba nabaviti, gde uskladištiti, gde preraditi i kuda distribuirati); Tehniku komponentu (koju tehniku i tehnologiju koristiti za transport, pretovar, i skladištenje robe); 28


Informacionu komponentu (na koji nain se protok materijala može planirati, kako sa njim upravljati i kako ga kontrolisati); Komponentu racionalnog korišenja resursa (kako što bolje iskoristiti raspoloživi prostor, kadrove, organizaciju i tehniku bazu); Kvalitativnu komponentu (kako izbei pojavu grešaka, kako poveati pouzdanost i spremnost isporuke, kako skratiti vreme isporuke i sl.) i Vremensku komponentu (kada treba realizovati pojedine procese da bi se ostvarili postavljeni ciljevi preduzea).

1.6.2. Poveanje nivoa logistikih usluga Logistika usluga je rezultat logistike delatnosti. Elementi usluge logistike preduzea su: vreme isporuke, pouzdanost isporuke, fleksibilnost isporuke, kvalitet isporuke i informaciona sposobnost. Vreme isporuke predstavlja vremenski interval izmeu trenutka dobijanja porudžbine do trenutka raspoloživosti poruene robe kod kupca. Kraa vremena isporuke omoguavaju držanje nižeg nivoa zaliha u skladištu kupca i disponiranje u kratkim rokovima. Pod pouzdanošu isporuke se podrazumeva verovatnoa ostvarivanja utvrenog vremena isporuke poruene robe. Svako nepridržavanje dogovorenih rokova isporuke može kod kupaca da proizvede prekide ili smetnje u radnom procesu, a time i poveanje troškova. Fleksibilnost isporuke oznaava sposobnost sistema isporuke da odgovori na posebne želje kupaca. Ovde spadaju modalitet davanja porudžbine koga karakterišu: koliina dobara koje treba preuzeti, trenutak dodeljivanja porudžbine i nain dostave porudžbine kao i modaliteti isporuke koga karakterišu: vrsta pakovanja, odgovarajua varijanta transporta i mogunost isporuke po pozivu. Kvalitet isporuke karakterišu: tanost isporuke po vrsti i koliini robe kao i stanje isporuene robe. Ako se naruena koliina prekorai tada se kod kupca poveavaju troškovi skladištenja, a ako koliina bude manja od poruene, mogu se kod kupca pojaviti nedostajue koliine i negativni efekti koji iz toga slede. Sposobnost davanja logistikih informacija predstavlja mogunost brzog i tanog odgovaranja na pitanja kupca, i to je i posle davanja porudžbine. Pored definisanja pojedinih elemenata usluge logistike u odnosu na zahteve tržišta, njih treba definisati i analogno kontrolisati u internim

29


logistikim lancima preduzea, jer se samo tako može osigurati usluga logistike saglasno zahtevima tržišta.

1.6.3. Smanjenje troškova logistike Troškovi logistike mogu se podeliti u pet grupa, i to: sistemski troškovi i troškovi upravljanja, troškovi zaliha, troškovi skladištenja, transportni troškovi i manipulativni troškovi (troškovi rukovanja teretima). Pod sistemskim troškovima se podrazumevaju troškovi oblikovanja, planiranja i kontrole tokova materijala. Troškovi upravljanja obuhvataju deo troškova funkcija planiranja proizvodnog programa, disponiranja, realizacije porudžbine, upravljanja proizvodnjom itd. Troškovi zaliha nastaju zbog držanja odgovarajueg nivoa zaliha i sadrže, izmeu ostalog, troškove kapitala za: finansiranje zaliha, osiguranje, umanjenje vrednosti i gubitke. Troškovi skladištenja sastoje se iz fiksnog dela, koji proizilazi iz posedovanja skladišnih kapaciteta i kvazi promenljivog dela vezanog za procese uskladištavanja i iskladištavanja. U transportne troškove, u opštem smislu, spadaju troškovi unutrašnjeg i spoljnog transporta. Oni pokazuju ueše troškova spremnosti (npr. viljuškara) i ueše troškova zavisnih od obima posla (npr. potrošnja energije kod transportnih ureaja). Pod manipulativnim troškovima se podrazumevaju troškovi pakovanja, rukovanja i komisioniranja. I ovde se mogu razlikovati troškovi spremnosti (npr. za postrojenja za konzerviranje) i manipulativni troškovi zavisni od obima (npr. za materijal za pakovanje, materijale za konzerviranje, etikete, itd..). Visina logistikih troškova se esto potcenjuje, pošto se u obraunu troškova u veini preduzea, ti troškovi pripisuju proizvodnom podruju. Posledica toga je da se logistiki troškovi ne mogu prepoznati kao troškovi nastali u toku realizacije logistikog procesa ve su oni skriveni ili su kao dodatni prikazani u opštim troškovima, npr. u troškovima nabavke, proizvodnje i prodaje ili se logistiki sistem ne vodi kao celovit poslovni sistem ve se prati samo deo logistikog sistema. Manje ili više potpuno obuhvaeni logistiki troškovi, ne ukljuuju se pravovremeno u troškove realizacije usluga tako da se prava cena ovih usluga i ne zna što može dovesti do poveanja zahteva za uslugama od strane funkcija proizvodnje i marketinga.

30


Na slici 1.11. prikazano je ueše troškova logistike u ukupnim troškovima, a na slici 1.12. ostvareni troškovi logistike u pojedinim evropskim zemljama.

Slika 1.11. Ueše troškova logistike u ukupnim troškovima

Sve vei znaaj logistike za ukupno stanje u nekom preduzeu posledica je tendencije porasta troškova logistike u mnogim preduzeima.

Slika 1.12. Ostvareni troškovi logistike u pojedinim evropskim zemljama

31


1.6.4. Optimizacija logistikih efekata Optimizacija efekata logistike, odnosno poboljšanje logistikog uspeha, mogue je izvršiti na dva naina: iznalaženjem optimalnog nivoa logistike usluge ili održavanjem zahtevanog nivoa logistike usluge uz minimiziranje neophodnih troškova logistike. Prvi nain podrazumeva kvantitativno vrednovanje alternativnih nivoa logistikih usluga. To zahteva uvid u proces odluivanja o uslovima prodaje i, saglasno tome, odgovarajua istraživanja tržišta kupaca. Ovo je sa jedne strane povezano sa izuzetno visokim troškovima dok je, sa druge strane, evidentna mala spremnost kupaca da sarauju u jednom takvom istraživanju. Pored poteškoa oko kvantitativnog vrednovanja logistikih usluga, u praksi se, javljaju velike teškoe i oko identifikovanja troškova logistike. Zbog navedenih problema oko pribavljanja podataka u praksi se sledi drugi put pri optimiziranju uspeha logistike. U tom sluaju, zadatak logistike je da obezbedi zadati nivo usluge, a da se, pri realizaciji takve usluge, svedu na minimum troškovi logistike.

Slika 1.13. Pravci optimizacije efekata logistike

Ukratko reeno, formulisanje ciljeva logistike iziskuje rešavanje sledeih pitanja: definisanje obima usluga logistike,

32


definisanje situacije u prodaji u kojoj logistike usluge mogu da postanu odluujui parametar za donošenje odluke o kupovini, identifikacija dejstva razliitih nivoa logistikih usluga, izraunavanje troškova za svaki nivo logistike usluge, odreivanje relativnog znaaja logistikih usluga u odnosu na druge instrumente prodaje, definisanje usluga logistike na ostalim stepenima procesa poveanja vrednosti.

1.6.5. Rešavanje konflikata izmeu ciljeva poslovnih funkcija Rešavanje logistikih problema u preduzeu, u današnje vreme, znatno otežava disperzija logistikih aktivnosti na više podruja. Izražena disperzija logistikih aktivnosti u preduzeu dovodi do izolovane optimizacije ciljeva organizacionih celina. Sa aspekta optimizacije logistike preduzea, proizilazi da ne treba analizirati pojedinane elemente ve je potrebno identifikovati meusobnu povezanost svakog logistikog elementa i izvršiti odgovarajue sagledavanje njihove implikacije na ukupni logistiki sistem. Optimalnost karakteristika logistikog sistema ne zavisi toliko od efikasnosti njegovih pojedinanih delova koliko od ostvarene ravnoteže izmeu tih delova sistema. To podrazumeva kontinualno traženje kompromisa izmeu razliitih delova logistikog sistema u cilju ostvarivanja maksimalne dobiti preduzea. Manje je važno da li preduzee troši više ili manje za neku pojedinanu komponentu, ono što je znaajno jeste ostvarivanje postavljenih logistikih ciljeva sa manjim ukupnim troškovima.

Slika 1.14. Konflikti ciljeva razliitih poslovnih funkcija u preduzeu

33


Sistemski pristup namee potrebu da se na logistiki proces gleda sa ukupnog, a ne sa “parcijalnog” nivoa. Integralno sagledavanje logistikih delatnosti je potrebno zbog: ostvarivanja optimizacije celokupnog sistema, što ne mora uvek da se podudara sa optimizacijom njegovih pojedinanih delova, efikasnog koordiniranja logistikih procesa uz prevazilaženje podeljenosti pojedinih aktivnosti, poboljšanja kontrole nad celokupnim procesom i nad pojedinim delovima tog procesa. Centralizovana organizaciona struktura, sama po sebi, nije dovoljna da garantuje ostvarivanje oekivanih rezultata. Uprava preduzea mora da posveti veu pažnju analiziranju i rešavanju konflikata, prvenstveno radi ostvarivanja vee dobiti preduzea.

1.6.6. Logistike preduzea Duže vremena su ciljevi logistike preduzea bili izjednaeni sa zahtevima za uslugama u okviru posebnog segmenta-fizika distribucija gotovih proizvoda. Mali su izgledi nekog preduzea da efikasnim i racionalnim upravljanjem samo u oblasti fizike distribucije obezbedi željeni nivo usluge sa nižim troškovima. Moraju se, uzeti u obzir i ostala podruja preduzea, a posebno funkcija nabavke kao i funkcija proizvodnje. Stoga je koncepcija logistike preduzea, šire gledano, usmerena ka “unutrašnjem” kretanju dobara u okviru reprodukcionog lanca nekog preduzea i to od momenta snabdevanja materijalima do isporuke gotovih proizvoda krajnjem potrošau. Zato je neophodno da se logistika bliže definiše. U logistiku se ubrajaju sve delatnosti kojima se planira, upravlja, realizuje i kontroliše prostorna i vremenska transformacija materijalnih dobara kao i druge sa tim povezane transformacije. Logistika preduzea, predstavlja skup zadataka i izvedenih mera za obezbeenje optimalnog protoka materijalnih dobara, informacija i vrednosti u procesu transformacije predmeta rada u okviru reprodukcionog lanca nekog preduzea poev od njegovih isporuilaca, preko proizvodnje pa do krajnjeg potrošaa. Skraeno se može formulisati: Logistika preduzea se bavi upravljanjem tokovima materijalnih dobara i pripadajuih informacija u odgovarajuoj mreži. Cilj logistike preduzea jeste da stvori odgovarajue preduslove i obezbedi, u smislu gore navedene definicije, stavljanje na raspolaganje: pravih objekata (predmeta), u pravo vreme, na pravom mestu, u odgovarajuoj koliini, 34


sa odgovarajuim kvalitetom, odgovarajuim informacijama, po konkurentnoj ceni. Raslanjivanjem navedene definicije mogu se izvui sledei zakljuci: Pod pojmom logistike preduzea podrazumeva se skup zadataka i iz ovih zadataka izvedenih mera, i to ne samo na podruju skladištenja i transporta, ve svih mera koje se odnose na tokove materijalnih dobara i informacija u preduzeu. Realizacijom ovih mera vrši se odgovarajui uticaj na izvršavanje funkcija pojedinih podruja preduzea, a naroito na: Razvoj i projektovanje; Organizaciju proizvodnje; Planiranje i obezbeenje proizvodnje; Skladištenje, transport i distribuciju; Disponiranje; Obradu i preradu informacija; Održavanje; Planiranje fabrike (lokacija, tehnološka osnova LAYOUT, itd.). U ovom sluaju se govori o tokovima materijala koji, u vizuelnom smislu, teku popreno kroz organizacionu strukturu preduzea, pri emu: funkcija marketinga definiše potrebe tržišta odnosno zahteve kupaca, proizvodnja upravlja korišenjem proizvodnih resursa, a logistika preduzea obezbeuje optimalnu spremnost i raspoloživost objekata: reprodukcionih materijala i informacija u potrebnoj koliini, u traženom kvalitetu, u pravo vreme i na pravom mestu.

Slika 1.15. Tokovi vrednosti u preduzeu 35


Objekti logistike su, znai, materijalni, proizvodi i robe, to jest sirovine, materijali za proizvodnju, pogonski i pomoni materijali, rezervni delovi, poluproizvodi i gotovi proizvodi. Jednom reju meterijalna dobra. Kada je re o tokovima, ovde se ne radi samo o tokovima materijalnih dobara i sa njima povezanim tokovima informacija ve se radi i o tokovima vrednosti u okviru nekog preduzea. Pod pojmom toka vrednosti podrazumeva se korišenje sredstava za proizvodnju, kadrova, finansijskih sredstava, energije, znanja (know-how - a) itd. Logistika obezbeuje optimalnost svih ovih tokova. Optimalno, u ovom sluaju, znai stvoriti neophodne uslove, saglasne ciljevima preduzea, a u skladu sa parcijalnim ciljevima nabavke, proizvodnje, prodaje, ekonomike i finansija itd. Logistika ne predstavlja novo otkrie. Ona samo daje novi znaaj tokovima materijalnih dobara i pripadajuih informacija i predstavlja nov nain razmišljanja o problemima, novi pristup njihovom rešavanju odnosno viziju koja može nekom današnjem preduzeu obezbediti konkurentsku prednost na tržištu kroz smanjenje troškova proizvodnje i distribucije, poveanje fleksibilnosti i sposobnosti za brže reagovanje na tržišne promene.

1.6.7. Logistika proizvodnje Logistika proizvodnje je deo mikrologistike koji se bavi koordinacijom unutrašnjih tokova materijala, do i unutar proizvodnih mesta. Cilj logistike proizvodnje je snabdevanje proizvodnih mesta : s pravim materijalima, u potrebnoj koliini, u pravo vreme, uz što niže troškove. Zadaci logistike proizvodnje: odluiti se "proizvesti ili nabaviti", strukturiranje proizvodnje prema logistikim aspektima, planiranje i upravljanje proizvodnjom, uobliavanje fizikog i informacionog toka kroz proizvodnju. Za planiranje proizvodnje bitno je: utvrivanje potrebne koliine materijala i opisivanje kvalitete materijala. Danas razlikujemo sledee metode za utvrivanje potrebne koliine materijala:

36

Deterministiki : prema planu proizvodnje, prema normativima utroška materijala, prema narudžbama, prema planu investicija i investicionog održavanja.


Stohastiki : na temelju prošle proizvodnje. Subjektivno : na temelju iskustva. Metode opisivanja kvalitete materijala: navoenjem zaštitnog znaka odnosno robnog žiga, na temelju uzorka, navoenjem tržišnog kvaliteta odreena je trgovinskom praksom, pozivanjem na standarde, specifikacijom. Tipovi proizvodnje se dele: 1. Prema mestu rada: radionika proizvodnja diskontinuirani transport sirovina, pomonih materijala i poluproizvoda do sledeih mesta obrade potreba za meu skladištenjem. lanana proizvodnja pojedinana proizvodna mesta se ulanavaju pa je potrebno osigurati stalnu raspoloživost dobara koja se ulažu. 2. Prema koliini proizvoda i uestalosti ponavljanja: masovna proizvodnja zadatak je snabdeti proizvodna mesta ulaznim materijalima u dugim vremenskim rasponima. serijska proizvodnja zadatak je snabdeti proizvodna mesta serijama pojedinih vrsta materijala i poluproizvoda. pojedinana proizvodnja zahteva se fleksibilnost, tj. snabdeti uvek drugim materijalima. Najvažnije pitanje logistike proizvodnje je da li neki proizvod proizvoditi u vlastitoj režiji ili ga jednostavno nabaviti od nekog dobavljaa. Ovo pitanje je zapravo pitanje ekonominosti. Da bi se mogla doneti ispravna odluka o tome da li proizvesti ili nabaviti potrebno je razmotriti nabavnu cenu i cenu koštanja vlastite proizvodnje. Ukoliko su potrebe manje koliine tada se u veini sluajeva odluka donosi u korist nabavke. Da bi objasnili nabavnu cenu neophodno je razlikovati: 1. Neto nabavnu cenu: Fakturna cena dobavljaa - (rabat, bonifikacija, skonto i drugi popusti)+ PDV± kamate. 2. Bruto nabavnu cenu: Neto nabavna cenai+ zavisni troškovi (troškovi naruivanja, pakovanja, osiguranja, transporta, skladištenja i zaliha). Prednosti nabavke: standardizovani i tipizirani delovi za iju proizvodnju, dobavlja ima više iskustva i bolje uslove i naine proizvodnje,

37


tehniki zahtevi predstavljaju velike investicije ili su teško izvodljivi za vlastitu proizvodnju, vea elastinost proizvodnog programa, ne dovodi se u opasnost likvidnost preduzea. Za vlastitu proizvodnju neophodno je izraunati cenu koštanja: Troškovi materijala su sastavljeni od materijala za izradu+zavisne troškove materijala, Troškovi proizvodnje=troškovi materijala+lini dohoci izrade+ amortizacija+opšti troškovi proizvodnje. Cena koštanja vlastite proizvodnje = troškovi proizvodnje + škart ili naknadna obrada zbog grešaka. Prednosti vlastite proizvodnje: kontrola proizvodnje s jednog mesta, zbog tajnosti naina izrade (zbog konkurencije), renomirano preduzee sa visoko cenjenim proizvodima na tržištu i oekuje se vlastita proizvodnja, intenzivna saradnja na raznim nivoima procesa proizvodnje, poverenje u rad osoblja i sigurnost održavanja rokova. Pod pretpostavkom da se proizvodnja posmatra kao deo nekog logistikog lanca, tada se za ovaj logistiki elemenat sistema logistike preduzea može dati sledea definicija: “Logistika proizvodnje je podrška nadreenoj logistici preduzea, i predstavlja ukupnost zadataka i mera koje se izvode iz tih zadataka, u cilju obezbeenja optimalnog protoka informacija, materijala i vrednosti u procesu transformacije predmeta rada na podruju proizvodnje”. U bitne funkcije logistike proizvodnje se ubrajaju, pored ve obraenih logistikih funkcija poprenih preseka (zadaci transporta i skladištenja): formiranje fabrike strukture usklaene sa tokom materijala (fabriko planiranje) kao i planiranje i upravljanje proizvodnjom. Detaljno planiranje Ako su funkcionalne površine unutar jedne lokacije definisane, može se planirati konaan raspored sredstava preduzea unutar tih funkcionalnih podruja i utvrditi secišta proizvodnog toka. Da bi se omoguila vea preglednost, projektuju se detaljni rasporedi i to: rasporedi pogonskih sredstava, rasporedi tokova snabdevanja i pražnjenja, rasporedi zgrada (objekata). Zadatak projektovanja rasporeda pogonskih sredstava je definisanje budueg prostornog rasporeda sredstava preduzea u pojedinim 38


funkcionim podrujima. Pri njihovom lociranju treba proveriti da li se mogu meusobno uskladiti, za svako sredstvo preduzea, idealna lokacija i idealni raspored sa postavljenim lokacijskim zahtevima, koji su odreeni u orijentacionom planu. U tom smislu odluujuu ulogu imaju, pre svega, centralizujui i decentralizujui uslovi. Ako postoji jedan jedinstveni proizvodni tok, onda se principijelno nudi linijski raspored, pošto se tako olakšava korišenje stacioniranih transportnih sredstava i dolazi do preglednog rasporeda. U sluaju nejedinstvenog proizvodnog toka trebalo bi primeniti razueni raspored, kako bi se zadržala kratka transportna odstojanja i bolja iskorišenost prostora. Ako se pri projektovanju prostornog rasporeda koriste postavljeni zahtevi sredstava preduzea za odgovarajuom infrastrukturom, može se definisati odgovarajui raspored tokova snabdevanja i pražnjenja preduzea. Kod izrade novih planova i u sluaju proširenja postojeih objekata prave se dodatni rasporedi zgrada (objekata) koji služe kao osnova za planiranje gradnje i kao dokumenat za dobijanje odgovarajuih dozvola za gradnju, koje zahtevaju nadležni organi. Izbor tehnologije proizvodnje sa logistike take gledišta Znaajna prepreka za prelazak na organizacioni oblik orjentisan na objekat u proizvodnji delova predstavlja višestruko visok stepen složenosti kroz koje prolazi proizvod pri nastajanju. Kao osnovni prioritet za stvaranje proizvodnih procesa sa malim brojem stupnjeva na raspoloženju stoje znanja: Integracija tehnoloških radnih operacija pri radnim zahvatima; Eliminacija procesnih stepena; Zamena tehnoloških radnih operacija. Proizvodnja delova sa malo stepena može se ostvariti uštedom procesnih stepena mehanike obrade tretmana kao i procesnim stepenima prethodne i naknadne obrade. Sažimanjem više proizvodnih nivoa u jedan jedini proces uinjeno je naroito rastereenjem heterogenog mašinskog parka. Postupak koji sa logistike take gledišta pokazuje najpovoljnije preduslove nema najniže troškove proizvodnje ako se isti dobijaju uobiajnom šemom kalkulisanja. Pri ovome meutim ostaju zanemareni: pad ukupnih troškova, pojednostavljenje u rukovanju i transportu, smanjenje prolaznog vremena u time doprinos poboljšanju sposobnosti isporuke, mogui rast produktivnost. Dobijeni odnosi u koliinama mogu da budu prikazani u tabeli matrinog oblika, sažeto prikazano “od - do” – dijagramom.

39

Logistika – Uvod u logistiku Tabela 1.3. Od-do - dijagram (u tonama) Od Do Ulaz robe

Skladište sirovine

Proizvo -dnja

Mont -aža

Skladište gotovih proizvoda

Otpad

Ukupno

100 72

Proizvodnja Montaža

20

10

52

16 65

4

102 8 3

Skladište gotovih proizvoda Otpad

Opi -ljci

100

Skladište sirovine

Ukupno

Otpre -ma

76 72 91

91 2 102

76

72

72

11

9 9

91

11

Agregacijom parcijalnih tokova materijala, nastali odnosi u transportu mogu da se prikažu i grafiki. Prednost ovakvog prikazivanja je u tome, što se jasno uoava meusobni odnos pojedinanih tokova i što time postaju vidljivi najvažniji tokovi materijala ispitanih podruja. Ulaz robe

100

2

Skladište sirovina

72 Proizvodnja 8 6 20

52

Otpad

Montaža 3 10

65

4

16

Skladište gotovih proizvoda

3 Otpad

91 Odprema

Slika 1.16. Tokovi materijala (Sankey-dijagram)

40


Za grafiko predstavljanje može poslužiti i Sankey-dijagram, u koji se najpre unosi sredstvo rada sa svojim položajem u prostoru, a nakon toga se vrši ucrtavanje tokova materijala sa odgovarajuim intenzitetom, pomou povezanih linija raznih debljina, slika 1.16. Tako dobijene koliine tereta moraju biti preraunate u transportne jedinice, jer podaci o koliinama, težinama ili zapreminama nemaju povratno dejstvo na sa tim povezane transportne troškove. Intenziteti transporta mogu se prikazati “od-do” - dijagramom i transportnom matricom ili matricom transportnog intenziteta.

1.6.8. Trendovi u logistici proizvodnje Struktura proizvodnje: više se ne organizuje proizvodnja koja se zasniva na realizaciji velikog obima ili funkcija kao i proizvodnja sa pojedinanim mašinama sa velikim kapacitetom. Ovo, pre svega, iz razloga što je utvreno da se sa izmenjenim strukturama obrade ili proizvodnje, pored ostalog: proizvodnja može usmeriti direktno prema potrebama tržišta, veoma ogranien broj proizvoda može proizvoditi u okviru organizacije proizvodnje zasnovane na principu protoka, od proizvodnje se može oekivati sve vei broj razliitih proizvoda i sve vee prilagoavanje potrebama i zahtevima klijenata, proces proizvodnje mora se osposobiti za prihvatanje kako veoma brzog razvoja novih proizvoda tako i za brzo prilagoavanje asortimana proizvoda, organizovanje ekonomine proizvodnje ukljuuje i mogunost angažovanja spoljnih proizvoaa, današnja situacija na tržištu direktno utie na porast pritiska na troškove i rokove proizvodnje, jednostavnija sredstva za proizvodnju mogu se i jednostavnije kombinovati i pri prilagoavanju strukture mogu se lakše integrisati u izmenjenu proizvodnu potražnju, itd. Ukoliko neko preduzee uspe da ukupno vreme protoka kroz itav logistiki lanac održi u granicama vremena isporuke koje tržište zahteva, onda je stepen fleksibilnosti u odnosu na klijenta (kupca) visok, verovatnoa izmena mala i mali obim kapitala koji je vezan u obrtnim sredstvima. Strategija protoka (tokovi materijala, tokovi informacija i tokovi vrednosti) se, na primer, može realizovati: smanjenjem stepena raslanjavanja proizvodnje (u idealnom sluaju samo jedan stepen montaže), konsekventnom realizacijom kompletiranja proizvodnje, poveanjem stepena fleksibilnosti kapaciteta sredstava za proizvodnju, poveanjem stepena fleksibilnosti kadrovskih kapaciteta, formiranjem varijanata tek na kraju krive linije poveanja vrednosti, 41


veim ukljuivanjem dobavljaa, oblikovanjem jednostavnih i kratkih tokova informacija i materijala, uvoenjem efikasnih informacionih sistema.

Na osnovu rezultata izvršenih istraživanja utvreno je, meutim, da kod proizvodnje stvarno vreme za obradu veoma esto iznosi manje od deset procenata od celokupnog vremena protoka, slika 1.17. (ukljuujui i vreme za otpremanje)

Vreme za obradu

Vreme mirovanja uslovljeno smetnjama u procesu proizvodnje

Vreme za transport Vreme mirovanja uslovljeno realizacijom toka operacija

Vreme za kontrolu

Vreme pufera skladišta

Vreme mirovanja uslovljeno personalom

Vreme mirovanja

0

10

20

30 40 50 60 70 Ueše vremena protoka materijala, informacija i vrednosti u procentima

80

90

100

Slika 1.17. Ueše vremena protoka u vremenu za proizvodnju

Logistika proizvodnje Dobavlja

Kupac

Prijem reprodukcionih dobara

Proizvodnja

Odprema gotovih proizvoda

Pufer Skladište

Slika 1.18. Granice logistike proizvodnje

42


1.6.9. Logistika kao faktor konkurencije Sa razvojem i transformacijom sfere prometa od tržišta proizvoda ka tržištu kupca, pojaan je pritisak konkurencije na preduzea. Fleksibilnost, visok nivo usluga isporuke i kratko vreme isporuke su, pored cene i kvaliteta proizvoda, postali važni faktori konkurencije. Znaajno napreduju procesi internacionalizacije preduzea i njihovih strategija nabavke i distribucije. Nabavke roba širom sveta (Global Sourcing) i koncepcije distribucije koje prevazilaze nacionalne granice, moraju se uzeti u obzir kod iznalaženja logistikih rešenja. Mogunosti i podruja primene savremenih informacionih tehnologija su takoe u veoma brzom razvoju. Za logistiku je veoma važna sposobnost brze razmene informacija. Novi propisi o pakovanju, zatim problemi sa otpadom, stavili su jasno do znanja da e otpad i zbrinjavanje otpada u budunosti biti znaajno podruje angažovanja logistike. Globalno stanje prirodne sredine (okruženja) zahteva nove koncepcije iskorišavanja ogranienih prirodnih resursa, energije, vazduha i vode. Tabela 1.4.

Trendovi logistike preduzea Karakteristike 1980. 1986. Preduzea sa odeljenjem za logistiku Preduzea sa celovitom (integrisanom) logistikom

2010.

24% 5%

75% 12%

99% 70%

Rezerve u produktivnosti u oblasti logistike – ve iskorišene – još postojee

12% 9%

18% 21%

30% 30%

Ueše efekata opsluživanja u stvaranju vrednosti

10%

15%

40%

Znaaj logistike se može i parcijalno kvantifikovati: Zbog porasta automatizacije procesa proizvodnje, ueše proizvodnje u vrednosti nekog proizvoda ima tendenciju pada. Zbog toga raste ueše onih troškova koji obezbeuju visoku fleksibilnost proizvodnje, kratke rokove isporuke ili smanjivanje obuhvatnosti programa sopstvene proizvodnje;

Skraenje vremena protoka u proizvodnji bitno zavisi od kvaliteta logistike pošto procesi transporta, pretovara, i skladištenja (TPS procesi) uestvuju sa preko 90% u ukupnom vremenu;

Poreenja radi, niski nivoi automatizacije delimino i nivoi mehanizacije TPS procesa, ukazuju na potencijale racionalizacije koji su ovde još uvek neuporedivo vei u odnosu na potencijale u procesu proizvodnje. 43


Trenutno internacionalno stanje i mogunosti proizvodnih i TPS – procesa je prikazano u tabeli 1.5.

automatizacije

Tabela 1.5.

Stepen automatizacije (%) Deo procesa

Sadašnje stanje

Tehnika realizacija u srednjoronom periodu

Mašine za proizvodnju Proizvodna stanica Proizvodno podruje ukljuujui i montažu

83 75 50

95 87 80

TPS - procesi i pripadajue pomone operacije Tokovi materijala integrisani sa proizvodnjom Tokovi materijala izmeu proizvodnih podruja Skladištenje Komisioniranje Paletizacija razliitih tereta Pretovar

48

78

40

75

50

78

25

53

15 10

40 40

Proizvodni proces

Ueše troškova logistike u prometu nekog proizvodnog preduzea, procenjuje se, zavisno od delatnosti, na 9 do 35%. Pri tome su u troškove logistike uraunati troškovi: ulaznog i izlaznog transporta,

unutar pogonskih TPS procesa,

pakovanja,

finansiranja skladišnih zaliha,

informacionih procesa vezanih sa upravljanjem i realizacijom porudžbina.

Kvalitativni faktori transformacije dobara dobijaju na znaaju i sa aspekta porasta vrednosti robe, a naroito: visoka tanost i pouzdanost, 44


visoka uestalost ponuda za prevoz,

transparentna i fleksibilna upravljivost.

Ako se posmatra klasian trougao: vreme, troškovi i kvalitet, od kojih bitno zavisi konkurentska pozicija nekog preduzea, tada se uticaj funkcionisanja logistike može uspešno prikazati i grafiki, slika 1.19.

Slika 1.19. Trougao vreme, troškovi i kvalitet

Rešenja na podruju logistike, primera radi, u industriji i trgovini imaju esto odluujuu ulogu u uklanjanju postojeih nedostataka, koji se negativno odražavaju na konkurentsku sposobnost preduzea ogledaju se naroito u okviru sledeih poslovnih funkcija: 1. Nabavka visoki troškovi procesa nabavke, vezanost obrtnih sredstava zbog dugog vremena transportovanja i visokih skladišnih zaliha, visoki troškovi transporta, visoki materijalni gubici, nefleksibilni odnosi isporuke; 2. Proizvodnja duga vremena protoka, niska fleksibilnost isporuke, nedovoljan dotok informacija iz procesa nabavke, nizak nivo unutar pogonskih TPS – procesa; 3. Prodaja duga vremena isporuke, neadekvatna spremnost isporuke, niska pouzdanost isporuke,

45


visoki troškovi distribucionih procesa, neadekvatan sadržaj isporuke. 4. Kljuna mesta štete zbog nedefinisanih transportnih i informacionih tehnologija na kljunim mestima, nekompatibilni raunski sistemi Poseban znaaj za konkurentsku sposobnost preduzea ima veza izmeu troškova logistike i usluga isporuke. Usluga isporuke predstavlja opštu sposobnost isporuke i sastoji se iz sledeih delova: vreme isporuke, uestalost isporuke, spremnost isporuke, sadržaj i stanje isporuke, pouzdanost isporuke, fleksibilnost isporuke. Vreme isporuke je vremenski interval od trenutka kada je izdata porudžbina pa do trenutka njenog izvršenja. Ono sadrži potrebna vremena za: prenos porudžbine od kupca do proizvoaa (odnosno na ovlašenog prodavca), pripremu i realizaciju proizvodnje, pripremu naruene robe za otpremu, otpremu robe od proizvoaa do momenta njenog preuzimanja od strane kupca.

Slika 1.20. Grafiki prikaz ukupnih troškova, troškova logistike i usluga isporuke.

Uestalost (frekvencija) isporuke je vremenska jedinica i naješe predstavlja broj isporuka u definisanom vremenskom periodu. Spremnost isporuke je mera za ocenu sposobnosti isporuke. Sadržaj i stanje isporuke odnosi se na:

46


isporuivanje robe u željenom kvalitetu i kvantitetu kao i stanje isporuenih dobara, koje bitno zavisi od primenjenih TPS tehnologija i tehnologija pakovanja.

Pouzdanost isporuke je verovatnoa da e ugovoreni rok isporuke biti ispoštovan. Pod fleksibilnošu isporuke se podrazumeva sposobnost: kratkoronog, srednjoronog i dugoronog udovoljavanja željama kupaca u vezi sa vrstom, koliinom i rokom isporuke dobara. Struktura troškova logistike je raznovrsna. Zbog toga je bitno pravilno sagledavanje i izdvajanje logistikih troškova u veini preduzea još na samom poetku.

Slika 1.21. Struktura troškova logistike.

1.7. INIOCI DOSADAŠNJEG I BUDUEG RAZVOJA LOGISTIKE inioci koji su uticali na dostignuti nivo razvoja logistike su:

globalizacija i koncentracija privrednih aktivnosti, internacionalizacija proizvodnje i trgovine, ubrzani rast i razvoj naunih saznanja u svim naunim podrujima, implementacija naela ekonomije obima, jaanje konkurencije, ubrzani razvoj i modernizacija saobraajne infrastrukture i transportnih tehnologija, razvoj i afirmacija robno-transportnih, robno-trgovinskih i logistikih centara, razliitih terminala i slobodnih zona, 47


poveanje kupovne moi stanovništva visoko razvijenih i srednje razvijenih zemalja, jaanje Evropske Unije u globalnim razmerama, ubrzani proces deregulacije, privatizacije i liberalizacije privrednih sektora i pojedinih privrednih delatnosti i jaanje demokratizacije.

Budue promene i podruja za poboljšanje performansi logistike:

upravljanja lancem snabdevanja (Supply Chain Management-SCM), strateškog planiranja, primena totalnog menadžmenta kvaliteta (Total Quality ManagementTQM), implementiranja JIT strategije, držanja zaliha radi brzog odgovora na zahteve kupaca (Quick Response-QR), spremnost efikasnog odgovora na zahteve potrošaa (Efficient Consumer Response-ECR), korišenja logistike kao konkurentskog sredstva, primena raunovodstvenog obuhvatanja troškova logistike, upotreba logistike kao povezujue aktivnosti, izgradnja globalne logistike, poveanja zahteva za veštinama, implementacija logistikih informacionih sistema (Logistics Information System - LIS), korišenje strategijskih alijansi, partnerstava i outsourcing-a, nove tehnologije, uvoenje elektronske trgovine, zastupljenost zelenog marketinga i riverzne logistike.

Misija budue logistike je: „Da osigura dostupnost pravog proizvoda, u pravoj koliini, u pravom stanju, na pravom mestu, u pravo vreme, za pravog kupca i po pravoj ceni". Vizija budue logistike je: „Da razvije logistiku održivog razvoja kao skupa logistikih aktivnosti koje osiguravaju istovremeno sinergijsko ostvarivanje privrednih i ekoloških ciljeva u skladu sa sve strožijim ekološkim zakonima i sa zakonima za zaštitu potrošaa. Strateški je usmerena na osiguranje najvee mogue razlike izmeu pozitivnih i negativnih eksternih uinaka logistikih fenomena“.

48


1.8. PITANJA ZA PONAVLJANJE 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15.

Pojmovno odreenje logistike. Podela logistike. Objasniti istorijski razvoj logistike. Definisati pojam poslovne logistike? Objasniti integrisanu logistiku? Upravljanju lancem snabdevanja. Nastanak lanaca snabdevanja. Ciljevi i zadaci logistike preduzea. Poveanje nivoa logistikih usluga. Smanjenje troškova logistike. Optimizacija logistikih efekata. Rešavanje konflikata izmeu ciljeva poslovnih funkcija. Definicija logistike preduzea. Logistika kao faktor konkurencije. inioci dosadašnjeg i budueg razvoja logistike.

49


50

LOGISTIKI SISTEM CILJEVI UENJA Kada proitate ovo poglavlje, biete u stanju da:

2.

Razumete osnovne pojmove primenjene teorije sistema. Shvatite sistemski pristup u izuavanju logistike. Objasnite glavne pravce razvoja sistema logistike kompanije.

Logistika – Logistiki sistem

52


2.1. OSNOVNI POJMOVI PRIMENJENE TEORIJE SISTEMA

S

istem je skup elemenata koji se nalaze u meusobnim vezama, slika 2.1 i 2.2. Povezanost je regulisana odreenim zakonitostima i principima, a izražava se ciljevima. Sistem predstavlja skup elemenata sainjen za dostizanje unapred zadanog cilja. Svaki sistem ima osnovni cilj i parcijalne ciljeve (na nivou podsistema). Navedene definicije ukazuju na svu složenost pojma sistema.

Slika 2.1. Sistem, nadsistem i podsistem

Slika 2.2. Sistem elemenata

U ovom tekstu se sistem razmatra sa aspekta poslovnog sistema, proizvoaa materijalnih dobara i usluga, tako da se može zakljuiti da on predstavlja neku vrstu sinonima kompleksnosti i meuzavisnosti. Zajednike karakteristike sistema, bez obzira na njihovu prirodu, su:

celovit kompleks elemenata koji su u interakciji, obrazuje posebno jedinstvo sa vlastitim okruženjem, po pravilu predstavlja podsistem nekog veeg sistema, podsistem datog sistema je obino na nižem nivou.

53


Svaki sistem se sastoji od podsistema, koji se sastoji od svojih podsistema, i tako do najnižeg nivoa posmatranog sistema, na kome se nalaze elementi ili nedeljivi delovi sistema. Kod tehnikih sistema ta podela na podsisteme je poznata kao podela sklopa na podsklopove, idui do osnovnog elementa tog sklopa. Elementi su sastavni delovi svakog sistema. Oni mogu biti sistem za sebe, odnosno podsistemi u posmatranom sistemu. Elementi koji ulaze u sistem nazivaju se ulaznim, a koji iz njega izlaze izlaznim (rezultati). Procesom transformacije unutar organizovanog sistema ulazni elementi menjaju svoje stanje i transformišu se u izlazne elemente. Okruženje sistema je skup svih sistema i objekata koji su u interakciji sa posmatranim sistemom, ija izmena svojstava utie na svojstva posmatranog sistema, odnosno ija se svojstva menjaju kao rezultat ponašanja sistema. Granice sistema i okruženja je posebno važno definisati kada se posmatraju sistemi koji imaju jaku interakciju sa svojim okruženjem. Cilj i namena sistema predstavlja razlog postojanja i funkcionisanja odreenog sistema: opstanak, rast i razvoj. Mera efektivnosti pokazuje u kom stepenu je ostvaren cilj sistema. Granice sistema definišu prelaz sa unutrašnjeg na spoljno okruženje. Ulaz u i izlaz iz sistema predstavljaju sirovine, objekti, energija i informacije koje ulaze ili izlaze iz posmatranog sistema u okruženje.

Slika 2.3. Šematski prikaz sistema

U tabeli 2.1. dat je prikaz sistema, elemenata i osnovne ciljeve.

54

Logistika – Logistiki sistem Tabela 2.1. Elementi

Sistem

Osnovni cilj

1. Preduzee

Ljudi, mašine, objekti, materijali, oprema

Proizvodnja dobara

2. Ljudsko telo

Organi, vezivno tkivo, koštana struktura, nervni sistem

Samoregulisanje u ljudskom organizmu

3. Automobil

Motor, karoserija, hodni deo, transmisija, koioni sistem, sistem za napajanje gorivom..

Pravilan rad u toku eksploatacije

Tabelarna ilustracija sistema: Tabela 2.2. Sistem

Ulaz

Procesor

Izlaz

1.Preduzee

Materijal, Oprema

Tehnološke operacije, kadrovi

Gotovi proizvodi

2. Univerzitet

Studenti

Nastavni proces, Nastavni kadar

Strunjaci

2.1.1. Upravljanje sistemima Transformacija ulaznih elemenata u sistemu i dobijanje izlaznih elemenata, a time i postavljenog cilja prate upravljake funkcije u posmatranom sistemu. Takvi sistemi se nazivaju kibernetski. To su: dinamiki sistemi, organizovani, sposobni da sakupljaju i obrauju informacije o okruženju, samoregulišu se i prilagoavaju na novonastalu situaciju. Problemsko polje opšte teorije sistema je efikasno upravljanje sistemima.

Slika 2.4. Šematski prikaz kibernetskog sistema

55


Poveanje efikasnosti složenih sistema je plod upravo razvoja kibernetskih modela i njihove primene u praksi (privredne, obrazovne, zdravstvene institucije). Upravljanje sistemima je vezano za pojmove: entropije, informacija i povratne sprege. Entropija kao veliina karakteriše težnju prirode da prevede sistem iz stanja organizovanosti u stanje nereda i haosa, kao stanja sa najveom verovatnoom. Upravljanje kao funkcija spreava degradaciju i dezorganizovanost sistema spreavajui porast entropije i raspad sistema. Dinamika ravnoteža predstavlja sposobnost sistema da za razliite ulaze u sistem zadražava sistem u relativno stabilnom stanju. Informacija poveava organizovanost i stabilnost sistema. Informacija je jednaka entropiji sa negativnim predznakom. Maksimalna informacija o nekoj pojavi ne može biti vea od entropije te pojave. Povratna sprega je mehanizam koji omoguuje održavanja dinamike ravnoteže sistema, tj. mogunost da se izlazni signal uputi obratno, ka ulazu. To je osnovni mehanizam kontrole delovanja dinamikog sistema. Povratna sprega je svojstvo sistema da izlazni rezultati proizvedu dejstvo na ulazne veliine. Povratna sprega je pozitivna kada je veza ulaznog i izlaznog signala takva da se sa uveanjem ulaznog signala, poveava izlazni, a kod negativne povratne sprege, uveanjem ulaznog izaziva smanjenje izlaznog signala. Prilagodljivost predstavlja sposobnost sistema da se prilagodi promenama u okruženju eliminušui na taj nain sve štetnosti. Efekat upravljanja može se prikazati kao funkcionalna zavisnost: E=f(Si, Oi), i=1,2,3…. gde je: Si- i-ti stimulirajui inilac, Oi- i-ti ograniavajui inilac. Okruženje je teško kvantifikovati. Informacije su dostupne, ali je neophodna njihova vremenska adaptacija (pretvaranje, konverzija) pre upotrebe.

2.1.2. Klasifikacija sistema U opštoj teoriji sistema postoje razliite klasifikacije, tabela 2.3.

56

Logistika – Logistiki sistem Tabela 2.3. Naziv sistema Koncepcijski (pojmovni)

Namena i opis Bave se teorijskim strukturama (mogu i ne moraju postojati). Konkretni sistemi koji ukljuuju ljudske i ostale vrste resursa. Ako je razvijen od koncepcijskog (koncepcijski sistem je njegov model).

Empirijski Socijalni Mehaniki

Obuhvataju ljudski resurs, razna udruženja.

ovek-mašina

Svi sistemi ovek-mašina su danas realnost.

Otvoreni Zatvoreni Privremeni Stalni Stacionarni Nestacionarni Stabilni Nestabilni

Obuhvataju automatizovane ureaje i procese.

Interaktivni sa okolinom. Adaptivni na promene u okruženju. Od stepena interakcije zavisi uspešnost prilagoavanja sistema. Adaptivnost zavisi od pouzdanosti veza sa okruženjem. Nemaju interakciju sa vlastitim okruženjem. Realni sistemi ne smeju biti zatvoreni, jer tako postaju kruti i neprilagodivi. Kratkog vremenskog trajanja. Sistem je duže u radu prema kriterijumu vremenskog trajanja (ali ima privremeni karakter ako se posmatra jedna etapa privrednog razvitka). Oekivana ponašanja u serijskoj proizvodnji. Nema ponavljanja situacija pa se ponašanje sistema prilagoava novonastaloj situaciji. Stabilne izlazne karakteristike u toku eksploatacije. Karakteristini parametri u dozvoljenim granicama. Pojava odstupanja izlaznih parametara u odnosu na projektovane. Karakteristike izlaznih parametara izvan dozvoljenih granica.

2.1.3. Svojstva organizacije kao sistema Organizacija bez obzira na svoju namenu predstavlja tipinog predstavnika kibernetskog sistema sa neizbežnom upravljakom funkcijom. Projektovanje organizacije kao sistema znai, poštovanje osnovnih naela opšte teorije sistema i iz nje izvedenog sistemskog pristupa. Naela opšte teorije sistema su: složenost, integralnost, dinaminost, interdisciplinarnost, upravljivost (efikasnost sistema odluivanja), samoregulisanje, otvorenost, stabilnost, verifikacija. 57


Bez navedenih naela, organizacija ne bi posedovala potreban kvalitet niti bi delovala kao kibernetski sistem. Sistemski pristup nekom problemu podrazumeva: organizovanost, kreativnost, teorijska i empirijska fundiranost i pragmatinost. Orijentisanost ka cilju je temeljno svojstvo sistemskog pristupa. U tabeli 2.4. dat je uporedni prikaz analitikog i sistemskog pristupa. Tabela 2.4. Analitiki pristup

Sistemski pristup

Izolovanost: usmerenost pojedinane elemente sistema. Interakcija: uzima u meusobnog delovanja.

obzir

na

Povezanost: usmerenost na uzajamno dejstvo izmeu elemenata.

vrste

Interakcija: uzima u obzir rezultate meusobnog delovanja.

Detalji: oslanja se na tanost detalja.

Celina: oslanja se na ouvanje celine.

Povratnost fenomena: nezavisnost od vremenskog trajanja.

Nepovratnost fenomena: zavisnost od vremenskog trajanja.

Procene injenica: eksperimentalnim dokazom u okviru jedne teorije.

Procena injenica: uporeivanje funkcije modela sa realnim problemom.

Grade se tani detaljizirani modeli: u praksi se retko koriste.

Grade se modeli zasnovani na nauci: nedovoljno ispitani

Koristan pristup: uzajamna dejstva slaba i linearna.

Koristan pristup: kad su uzajamna dejstva jaka i nelinearna.

Monodisciplinarno obrazovanje.

Interdisciplinarno obrazovanje.

Postupak: programiran do detalja.

Postupak: odreen preko cilja.

Poznavanje ciljeva: slabo definisani uz dobro poznavanje detalja.

Poznavanje ciljeva: dobro poznavanje ciljeva sa nedovoljno preciziranim detaljima..

2.1.4. Teorija sistema i srodne naune oblasti Impresionirani egzaktnošu pristupa i visokim metodološkim nivoom modelovanja i objašnjavanja pojava i procesa, koji su etrdesetih godina u nauku uvele kibernetika (nauka o upravljanju i komunikacijama kod živih bia i mašina) i poetkom pedesetih, a naroito šezdesetih godina, opšta teorija sistema, naunici iz podruja društvenih nauka poeli su da primenjuju ideje iz ovih oblasti na izuavanje društvenih organizacionih sistema. Dok su klasine škole teorije organizacije i upravljanja posmatrale i izuavale radnika i njegov rad, povezivanje radnih mesta i druge komponente organizacije kao izolovane objekte i probleme, sistemski teoretiari su u ovom podruju poeli da izuavaju organizaciju kao celinu, sa njenim strukturama i

58


interakcijama svih elemenata koji su u nju ugraeni. Poseban aspekt posmatranja se odnosio na organizaciju kao otvoreni sistem, pošto je u stvarnosti svaka organizacija povezana sa drugim organizacijama, menja svoje strukture i ljude koji su njeni osnovni konstitutivni elementi. Izuavanje organizacija, kao otvorenih sistema, dalo je važan doprinos organizacionoj teoriji, jer je povezivalo funkcionisanje organizacije sa uticajem okoline, kao i sa promenama u okolini koje pokreu ishodi organizacionog delovanja. Neke važnije ideje i stavovi teorije sistema: 1. Svaki sistem karakteriše uzajamna povezanost i zavisnost elemenata, njihovih svojstava, veza, odnosa i procesa koji se u njemu odvijaju. 2. Elementi sistema ne dejstvuju zasebno, nego u okviru procesa funkcionisanja sistema kao celine. 3. Elementi sistema u interakciji orijentisani su postizanju ciljeva princip svrhe ili "teleološki princip". 4. Svaki sistem je u interakciji sa okolinom iz koje uzima materijal, energiju i informacije neophodne za svoj opstanak (ulazne veliine sistema). Sistem u okolinu “ispušta” produkte svog delovanja. 5. Svaki proces u sistemu može se izraziti kao transformacija ulaznih veliina u izlazne: Y = f(X) ili Y = TX (Kod složenijih sistema, operator "T" je mogue izraziti samo aproksimativno). 6. Svaki sistem je deo (podsistem) nekog veeg sistema, a i sam se sastoji od delova (podsistema) - hijerarhijska strukturisanost. 7. Podsistemi, elementarni sistemi ili elementi sistema diferenciraju se i specijalizuju za pojedine funkcije (uloge), što je ujedno i pretpostavka njihove integracije u okviru celine. 8. Isto konano stanje je mogue ostvariti na razliite naine ("ista posledica ima više razliitih uzroka") - princip ekvifinaliteta. 9. Neizvesnost (nepredvidivost) ponašanja sistema ima tri osnovna uzroka: sluajni (stohastiki) karakter uticaja okruženja na sistem, dezorganizovanost sistema, koja uzrokuje neizvesnost ponašanja nezavisno od prirode uticaja okruženja na sistem, nedovoljno sveobuhvatno i neprecizno poznavanje operatora sistema (ovaj uzronik je kod organizacionih sistema uvek i objektivno prisutan). 10. Na izmenu relativnog ponašanja vrednosti sistema, pri istim vrednostima ulaznih veliina, može se uticati na sledee naine: izmenom operatora sistema (promenom bar jednog parametra), reorganizacijom sistema, kombinacijom aktivnosti. 11. Kod velikih nestacionarnih nelinearnih sistema promenjive strukture: 59


slobodni podsistemi mogu da budu nestabilni, ako se promene u sistemu ostvaruju upravljanjem po odreenom poznatom algoritmu, stabilnost slobodnih podsistema je potreban uslov vezne stabilnosti velikog sistema, ako su promene posledica strukturnih poremeaja.

2.1.5. Teorija organizacionih sistema Organizacija predstavlja složeni kibernetski sistem u kome ljudi teže da usklaeno deluju sa sredstvima rada, kako bi ostvarili svrhu radi koje su se udružili. Pri tome se podrazumeva da su njihovi meusobni odnosi, nain saraivanja i koordinisanja aktivnosti unapred odreeni i u veoj ili manjoj meri precizno definisani. Ovako shvaena organizacija je veštaka tvorevina, koja teži dezorganizaciji i koju karakteriše stohastinost svih procesa. Sa ovim pojmom je u tesnoj vezi pojam "organizovanje organizacije", koji se odnosi na osmišljen i planiran skup postupaka kojim se ureuju intelektualne i fizike aktivnosti formiranja i integracije osnovnih struktura organizacije (strukture delova, strukture odnosa i dinamike strukture). Teoriju organizacionih sestema posebno karakteriše procesni pristup koji je imanentan samoorganizujuim (self-organizing) sistemima i sistemima koji su sposobni da sami sebe razvijaju i prevazilaze - takozvanim samotranscendirajuim ili autopoietskim sistemima. Svojstva takvih sistema i jesu svojstva preduzea koja normalno rade, posluju i obezbeuju svoj rast i progres. Samoorganizujui i samotranscendirajui (autopoietski) sistemi ne mogu se prouavati samo sa stanovišta njihovih struktura, jednostavnih strukturnim izmenama, stabilnosti u radu, itd., nego se prevashodno moraju uzeti u obzir interakcije izmeu samih struktura i procesa koji se u takvim sistemima odvijaju. Osnovne karakteristike procesnog pristupa primenjenog na organizacione sisteme su: ponašanje sistema zavisi od kompleksa procesa u sistemu interakcija izmeu elemenata sistema, a ne samo od vrste statike strukture, menjanje sistema mora da obuhvati i stimulisanje spontane interakcije izmeu komponenata sistema, na spontanu interakciju se mora uticati putem povezivanja unutrašnjih komunikacionih procesa, procesa donošenja odluka, motivacionih procesa itd. , a ne samo nametanjem "spoljašnjih pravila",

60


upravljanje sistemom treba da omogui njegovo fleksibilno dinamiko samoorganizovanje, tako da sistem može sam da se prilagoava i razvija u izmenjenim uslovima svoje okoline,

svaki složeni sistem, kao i sistemski problem, treba prouavati u kontekstu celine funkcionisanja sistema i

sistem menja svoje ciljeve u procesu razvoja, stimulisan delovanjem pozitivne povratne sprege i nije ogranien samo na to da sledi zamišljene nepromenjive ciljeve.

X

Izvršni sistem

Informacioni sistem

Upravljani sistem

O KO LINA

O KO LINA

Upravljaki sistemi

Y

Slika 2.5. Osnovni model kibernetskog sistema

Iz navedenog proizlaze dva osnovna pravila organizovanja organizacionih sistema: formalnu organizacijsku strukturu treba koncipirati što fleksibilnijom, kako bi mogla lakše da se uklapa u postepene promene organizacionih procesa i elemenata sistema i utvrditi i aktivno uticati na evolutivne procese promena u sistemu, poštujui samoorganizovanu i spontanu interakciju u tim procesima. U okviru teorije organizacionih sistema interesantno mesto zauzima i teorija autopoietske organizacije. Autopoietski sistemi su takvi sistemi koji proizvode sebe same. Neke osnovne ideje i principi autopoietske organizacije, koji se mogu primeniti na istraživanje i oblikovanje organizacione strukture i upravljakih odnosa u preduzeima su dati u nastavku:

61


stroga piramidalna hijerarhijska struktura nije saglasna sa samorazvojem i samoizgraivanjem unutrašnjih procesa u organizaciji, jedan od glavnih zadataka rukovodilaca treba da bude stimulisanje rasta i širenje mreže procesa odluivanja i odgovarajuih pravila interakcije relativno autonomnih celina u organizaciji, istraživanje karakteristika, logike i pravila interakcije izmeu komponenti organizacionog sistema treba da omogui kreiranje uslova u kojima e njihovo delovanje biti olakšano i podsticano, kvalitetno planiranje u složenim organizacionim sistemima može da se ostvaruje jedino kroz shvatanje opštih pravila interakcije u ijim okvirima mogu da se ustanove realne podloge za ostvarivanje ciljeva, u složenim organizacionim sistemima treba aktivno podsticati inovativnost i samoorganizovanje svih uesnika u skladu sa internim pravilima i opštim proverenim principima, dinamian razvoj organizacionih sistema vrši se prolaskom kroz razna stanja neravnoteže, pri emu je fleksibilnost osnovna pretpostavka dinaminog razvoja, javljanje i prevazilaženje konflikata i konfliktnih situacija predstavlja osnovni izvor kreativnog, evolutivnog razvoja složenih organizacionih sistema i prouavanje organizacionih sistema mora da bude transdisciplinarno, jer organizacioni sistemi obuhvataju sve nivoe sistema u prirodi. Metodologija izuavanja složenih organizacionih sistema ne može se zaustaviti samo na ujedinjavanju razliitih naunih disciplina, nego ih mora prevazii (transcendirati) i stvoriti svoju vlastitu specifinu koncepciju, specijalnu metodiku, adekvatne tehnike, itd.

2.1.6. Situaciona teorija Situaciona teorija, takoe, posmatra organizaciju kao sistem meusobno povezanih komponenata, meutim polazi od stanovišta da ne postoje dve identine organizacije, nego da je potrebno uzeti u obzir specifinost okoline kojoj organizacija pripada, kao i jedinstvenost resursa, ljudi, metoda rada i ostalih inilaca koji su vezani za svaku konkretnu organizaciju. Sistemska teorija i situaciona teorija se nalaze u sledeem odnosu:

62

sistemsko mišljenje nam govori da su svi objekti koje posmatramo u meusobnoj vezi,


da imaju odreena svojstva i

da ine odreene strukture koje tvore sistem višeg reda. U biti situacionog pristupa je sintetiko i kritiko prisvajanje ostalih vodeih teorijskih pristupa i praktinih saznanja, što je prikazano na slici 2.6 BIHEJVIORISTIKI PRI STUP Kako menadžeri utiu na druge: - uloga posrednika - uloga informatora - uloga donosioca odluka SISTEMSKI PRI STUP

TRADICIONALNI PRI STUP

Kako se komponente integrišu u celinu : - pojedinci - grupe - veze i odnosi - organizacije - interakcije sa okolinom

Šta menadžeri rade : - planiranje - organizovanje - rukovoenje - kontrolisanje

SITUACIONI PRI STUP Menadžeri koriste razliite pristupe u rešavanju problema, uzimajui u obzir : - spoljašnje okruženje - tehnologiju - karakteristike pojedinca - stadijum u razvoju organizacije - veliinu organizacije

Slika 2.6. Situacioni pristup organizaciji

Takav koncept je interesantan i koristan, ali nije dovoljan za sprovoenje praktinog projektovanja konkretnih organizacija. Situaciono razmišljanje je orijentisano na identifikovanje najuticajnijih faktora koji utiu na organizaciju koja se posmatra i na analizu zavisnosti njenog ponašanja od takvih uticaja. Pet najznaajnijih situacionih faktora koji se uzimaju u obzir pri analizi i projektovanju organizacija su: spoljašnje okruženje, tehnologija, karakteristike uesnika u procesima rada, stadijum u razvoju organizacije i veliine organizacije.

2.1.7. Najnoviji trendovi u razvoju teorija organizovanja i upravljanja Nekoliko novih pravaca je izvršilo veliki uticaj, kako na teorijskom planu tako i u praksi realnih sistema u kojima su nove postavke zaživele. Ti novi trendovi se u suštini mogu pokriti sa etiri vodea pravca: 1. strategijsko upravljanje i integrisano strategijsko upravljanje, 2. tehnologija organizacione analize i projektovanja, 63


3. informatizovana organizacija sa raunarski integrisanim poslovanjem i 4. integracija organizacionih i upravljakih tehnologija. Zajednike karakteristike navedenih pravaca mogu se ujedno proglasiti i globalnim karakteristikama najaktuelnijih teorijskih i praktinih dometa u organizovanju i upravljanju. Dominantni sadržaji i obeležja, najnovijih trendova su: 1. strategijski pristup, strategijsko razmišljanje i kreiranje budunosti preduzea uzimanjem u obzir svih znaajnih faktora okruženja, i unutrašnjih faktora organizacije, 2. razvoj i tretiranje svih organizacionih i upravljakih analiza i projektantskih zahvata kao specifinih tehnologija organizovanja i upravljanja u celini, 3. stavljanje informacionih i komunikacionih procesa, kao i procesa donošenja odluka, u prvi plan, pri emu se svi ti procesi odvijaju uz snažnu podršku raunara, odnosno odgovarajueg softvera; u kontekstu takvog pristupa parametri kao što su raspoloživost, egzaktnost i pravovremenost informisanja i brzina obrade podataka igraju veliku ulogu, 4. integrisano posmatranje, analiziranje, razvijanje, usklaivanje i primenjivanje principa, modela i metoda projektovanja organizacije i upravljanja radi postizanja visoke efektivnosti i efikasnosti u radu, slika 2.7. PREPOZNAVANJE I ANALIZIRANJE MEUZAVISNOSTI SISTEMA I PODSISTEMA, UTI CAJ A OKOLINE I SITUACIONE PRIRODE UPRAVLJANJA I ORGANIZOVANJA

KLASIAN PRISTU P

S A V R E M E N A R A Z M AT R A N J A E F E KT I VNOS T I I REPRODUKTIVNOSTI

SISTEMSKI P RIS TUP

P R I S T U P Z A S N O VA N NA ANALIZI PO N A ŠA N J A I MEULJUDSKIH O D N O S A

S AV R E M E N A R A Z M AT R A N J A ORGANIZACIONOG P O N A Š A N J A

KVANTITATIVNI P R I S T U P

S AV R E M E N A R A ZMATRA N J A KVANTITATIVNOG M O D E L A I U P R AV L J A N J A O PERA CIJ A MA

SITUACIONI PRI ST UP

EFEKTIVNO I EFIKASNO UPRAVLJANJE

Slika 2.7. Integrativni okvir razvoja i sinteze teorije organizovanja i upravljanja

64


U skladu sa navedenim injenicama i idejama, koje su prisutne u krugovima teoretiara i uspešnih svetskih menadžera, može se iskazati moto savremene teorije organizacije i upravljanja koji glasi: Brže, egzaktnije, fleksibilnije, jednostavinije i jeftinije. Jedinstvo ovih zahteva nije fikcija nego se realno sprovodi u praksi najuspešnijih svetskih kompanija.

2.2. SISTEMSKI PRISTUP LOGISTICI Integrisani logistiki sistem ine vrsto povezane logistike aktivnosti. To je skup svih podsistema koji omoguavaju efektivnu i efikasnu podršku sistemu u njegovom životnom veku. Integrisani logistiki sistem oznaava strukturu i procese koji predstavljaju transfer objekata kroz prostor i vreme. Karakterišu ga harmonija i koherentnost izmeu njegovih elemenata i operacija. Da bi se planski koordinirali elementi i operacije, neophodno je da se sa istim upravlja uz postojanje kvalitetnih informacionih tokova i tehnologija.

2.2.1. Logistiki sistem i podsistemi Kompanija je poslovni sistem, koji ine nekoliko integralno povezaniih podsistema: nabavke, proizvodnje, prodaje (isporuke) i finansija. Poslovni sistem se zasniva na tokovima materijala, energije, informacija i vrednosti. Logistiki sistem je: integralni deo poslovnog sistema,

dinamian i otvoren,

u stalnoj harmoniji i interakciji sa drugim poslovnim podsistemima.

Logistiki sistem ine tri podsistema: ulazna, unutrašnja i izlazna logistika, slika 2.8. U ulaznu logistiku spadaju nabavka i logistike operacije sa ulazima (inputima) u sistem. U unutrašnjoj logistici se dešavaju unutrašnja kretanja i logistike operacije sa nabavljenim ulazima (sirovine, poluproizvodi,...). U izlaznoj logistici se dešavaju kretanja i operacije sa izlazima (autputima). Ulazna, unutrašnja i izlazna logistika su inegralni delovi sistema integrisane logistike. Za razumevanje logistikog sistema neophodno je dobro poznavanje komponenti i tokova koji se u njemu odvijaju. Podsistemi poslovnog sistema: nabavka,

proizvodnja,

finansije,

prodaja.

65


Logistiki podsistemi: nabavka,

unutrašnja kretanja,

isporuka. izlazni materijal

materijal

PROCESI RADA (pretvaranje ulaznih u izlazne veliine)

Ulazne veliine

energija

proizvod

otpad

Izlazne veliine

izlazna energija

informacija

izlazna informacija

Slika 2.8.

2.2.2. Logistike komponente Svaki proces ine: input, proces, autput. “Input“ je svaka ulazna komponenta bilo kog sistema. Inputi logistikog sistema su: sirovine i drugi materijali, alati i druga sredstva za rad, energija, sredstva (kapital), informacije, osoblje, i njihova znanja i iskustva. Logistiki procesi podrazumevaju transformaciju inputa u autpute. Procesom transformacije inputu se dodaje vrednost, koja e input uiniti upotrebivim za potrošaa. Transformacija može da se obavi na više naina: klasinom promenom, premeštanjem, uvanjem do odreenog trenutka i poveanjem usluga. Autputi su izlazne komponente. Predmet aktivnosti izlazne logistike su: gotovi proizvodi, usluge, 66


informacije, znanja, sredstva, energija, rezervni delovi, škart proizvodi i delovi za popravku, potrošni delovi i materijali i prodajna oprema.

2.2.3. Logistiki tokovi Izmeu uesnika u logistikom lancu odvijaju se tokovi: fiziki, vrednosni, informacija, Fiziki tokovi se odnose na fiziko kretanje materijala i proizvoda. On se odnosi na tok od dobavljaa do potrošaa (materijal i proizvodi,...) i obrnuti tok od potrošaa do proizvoaa (povratni tok upotrebljenih i neupotrebljenih proizvoda ili pakovanja). Fiziki se mogu kretati i osobe, dokumentacija, novac ili drugi oblici vrednosti i informacija. Vrednosni tok se odnosi na proces prelaska vlasništva nad materijalnim ili proizvodima od jedne institucije do druge institucije. Tokovi novca, vrednosnih papira, ekova, kartica i drugih finansijskih instrumenata su prisutni u ulaznoj i izlaznoj logistici. Ovaj tok se odvija skoro paralelno sa fizikim tokom. Tok plaanja (tok gotovog novca ili bezgotovinska sredstva) se odvija od: potrošaa do proizvoaa, proizvoaa do dobavljaa ili posrednika (transportnih i skladišnih kompanija i banaka), i tok novca od proizvoaa ili posrednika ka potrošau (povraaj sredstava na koje potroša ima pravo). Tok informacija se odnosi na razmenu informacija izmeu svih uesnika u svim podrujima logistike. Odvija se od jedne do druge karike u lancu, i podiže efikasnost svih logistikih aktivnosti. Informacioni tok omoguuju informacione tehnologije. Spadaju u najbitnije tokove u logistikom procesu.

2.2.4. Transformacija materijalnih dobara U privrednim tokovima mogu se razliito prikazati promene na materijalnim dobrima. Svoju upotrebnu vrednost materijalna dobra u industrijskim preduzeima dobijaju realizacijom odgovarajuih proizvodnih procesa (procesi obrade i transportni procesi), odnosno proizvodnom

67


transformacijom, slika 2.9. Materijalna dobra se kvalitativno menjaju upotrebom (korišenjem), odnosno upotrebnom transformacijom. Raspodela dobara povezuje proizvodnju i korišenje tih dobara. Ona se ostvaruje pomou procesa transfera (proces prenošenja i proces uskladištenja) koji ne menjaju kvalitet materijalnih dobara, nego vrše promenu mesta i vremena njihove fizike prisutnosti. Prostornu i vremensku transformaciju materijalnih dobara ostvaruju logistiki sistemi realizacijom procesa transfera. Logistiki procesi se mogu osmišljeno struktuirati definisanjem objekata iji proces transformacije je predmet prouavanja. Objekti tog procesa transformacije mogu biti: materijalna dobra (sirovine, materijali, proizvodi, roba, otpad), ljudi (lica), informacije, energija, tehniki mediji (voda, gas i sl.), monetarne jedinice.

Slika 2.9. Tok materijala u proizvodnom procesu

Predstavljanje logistike kao komunikacionog sistema je jedan od moguih naina za dalje usavršavanje organizacije i upravljanja tokovima materijalnih dobara. Komunikacioni procesi su dinamiki procesi, podložni stalnim promenama. Sa tog aspekta, logistika komunikacija se može predstaviti kao proces kretanja materijalnih dobara i odgovarajuih informacija izmeu pošiljaoca i primaoca u uslovima kada postoji njihova zajednika želja da doe do prostorne i vremenske transformacije tih dobara.

68


Da bi se neka logistika komunikacija uspešno realizovala neophodno je ne samo poznavati potrebe pošiljalaca i primalaca ve treba shvatiti i motive njihovog delovanja kao i uzroke formiranja takvih potreba. Ukoliko poemo od toga da logistiku komunikaciju karakterišu dve vrste tokova, odnosno: fiziki tokovi sirovina, materijala, poluproizvoda i gotovih proizvoda,

tokovi informacija vezani za te fizike tokove,

tada je za optimalnu realizaciju tokova materijalnih dobara izuzetno važno kako je organizovana funkcija logistike i kako je izvršena podela nadležnosti u ovoj oblasti. Na slici 2.10. prikazana je logistika komunikacija kao elemenat meusobnog povezivanja poslovnih funkcija u preduzeu.

INDUSTRIJSKO PREDUZEE

Tok informacija

Snabdevanje

SKLADIŠTE REPROMATERIJALA

Programiranje i planiranje

Priprema rada

Konstruisanje

Upravljanje proizvodnjom

Tehnika priprema

PROIZVODNJA MONTAŽA

Marketing Prodaja

POSLOVNI PROCESI Obrada upita Realizacija porudžbine Proizvodnja Distribucija

Otprema

K UPC I

IS PO R U IO C I

Nabavka

SKLADIŠTE GOTOVIH PROIZVODA

Slika 2.10. Logistika komunikacija

Tokovi materijalnih dobara i pripadajuih informacija, u vizuelnom smislu, “horizontalno presecaju” organizacionu strukturu preduzea meusobno povezujui razliita podruja preduzea. Na slici 2.11 prikazana je logistika kao nosilac procesa transfera materijalnih dobara i logistika preduzea popreno preseca osnovne izvršne funkcije preduzea .

69


Slika 2.11. Logistika preduzea kao funkcija preseka

Tok energije ini mrežu vodova i energetskih postrojenja i koja omoguava rad tehnoloških sistema - mašina i ureaja u procesu pretvaranja ulaznih u izlazne veliine i obezbeuje uslove rada - grejanje/hlaenje, osvetljenje, klima. Tok energije predstavlja tok podrške osnovnim procesima rada, slika 2.12.

Slika 2.12. Tok energije u procesu rada

70


2.2.5. Karakteristike sistemskog pristupa u upravljanju logistikim procesima Da bi se ostvarili logistiki ciljevi potrebno je efikasno upravljanje aktivnostima na mestima preseka razliitih poslovnih funkcija i logistike. Na taj nain objedinile bi se razliite delatnosti pod razliitim funkcionalnim odgovornostima u preduzeu. Znai, da bi se maksimalno iskoristile mogunosti logistike delatnosti potreban je sistemski pristup upravljanju logistikim procesima. Karakteristino za sistemski pristup je jedinstven nain posmatranja kao i saznanje da za objašnjenje celine nije dovoljno samo objašnjenje njenih elemenata, ve da mora da se objasne odnosi izmeu ovih elemenata. Sistemski pristup je karakteristian po kompleksnim, meusobno isprepletanim zavisnostima izmeu elemenata. Sistemski pristup, kao metod sistemsko-teoretskog prouavanja logistike preduzea, predstavlja osnovu nauke o sistemu iji je cilj da se obezbedi potpun i svestran pristup rešavanju složenih problema razvoja logistike preduzea. Sa primenom sistemskog pristupa logistici preduzea, logistiki problemi se postavljaju na jedan nov nain. Tako nastaju novi izrazi terminološkog (definisanje), deskriptivnog (opisivanje), teoretskog (tumaenje) i prakseološkog (stvaralaštvo) karaktera. Definisanje: Na bazi sistemskog pristupa mogu se utvrditi pojmovi koji omoguavaju egzaktno shvatanje logistikih problema. Definicije - i na osnovu njih izvedeni pojmovi - za razliite delove logistikog sistema, znaajne su na primer, za sprovoenje analiza organizovanosti zadataka. Sistemski orijentisana definicija logistike važna je i za sprovoenje analiza troškova. Opisivanje: Za opisivanje tokova materijalnih dobara u realnim uslovima sistemski pristup nudi dve prednosti. Prva prednost je u tome što definicija logistike omoguava sistemskom pristupu opisivanje najrazliitijih logistikih sistema upotrebom jedinstvene terminologije. Druga prednost proistie iz toga da se pri opisivanju logistikog sistema moraju shvatiti kompleksne zavisnosti unutar logistikog sistema. Tumaenja: Sistemski pristup omoguava uoavanje meuzavisnosti, koje se inae ili uopšte ne bi uoile na uobiajen nain ili bi se uoile vrlo teško. Pošto sistemski pristup tangira prouavanje odnosa koji nastaju izmeu pojedinih sistemskih elemenata, mesto i uloga svakog elementa definiše se sa aspekta njegovog uticaja na rešavanje zadataka celog sistema. Ostvarljivosti: Praktinim instrukcijama treba da se odgovarajuoj osobi daju uputstva za ponašanje. Logistika rešenja uzimaju u obzir strukturu logistikih sistema i tok logistikih procesa. Uopšteno, može se konstatovati da se sa primenom sistemskog pristupa u definisanju logistikih rešenja izbegavaju suboptimalna parcijalna rešenja, a definišu optimalna ukupna rešenja. Kad se izmeu razliitih delova 71


logistikog sistema utvrde stvarne meuzavisnosti to, ima za posledicu da se mogu definisati logistika rešenja koja uzimaju u obzir postojea uska grla ili slobodne potencijale. Sastavni deo sistemskog pristupa u izuavanju logistike preduzea je i sistemska analiza. Sistemska analiza je metod izuavanja osnovnih kvantitativnih i kvalitativnih promena koje se javljaju u celokupnom logistikom sistemu preduzea. Na slici 2.13. prikazani su osnovni logistiki pojmovi logistike preduzea.

Slika 2.13. Osnovni logistiki pojmovi logistike preduzea

Sistem je složen mehanizam ili proces koji se sastoji iz više meusobno povezanih delova pri emu karakteristike i ponašanje jednog dela utiu na ponašanje i karakteristike drugih delova, a odnosi koji meusobno povezuju pojedine delove mogu da se shvate i opišu. Iz definicije pojma sistema proizilazi sledee:

delovi sistema (podsistemi) karakteristike sistema,

pojedinani delovi sistema (podsistemi) ne zahtevaju zasebnu optimizaciju pošto je težište na njihovom meusobnom povezivanju unutar sistema,

izmeu delova sistema postoje sistemski odnosi koji mogu da se opišu i da se shvate.

utiu

na

formiranje

Na slici 2.14. dat je šematski prikaz logistikog sistema preduzea.

72

konane


Slika 2.14. Šematski prikaz logistikog sistema preduzea

Svi delovi sistema (podsistemi), meusobno povezani u sistem, daju povoljniji krajnji rezultat od onog koji bi se postigao pojedinanim delovanjem svakog dela sistema (podsistema). Sistemski pristup problemima, znai, pomaže da se svedu na minimum efekti parcijalne suboptimizacije. Sistemskim pristupom, koji nastoji da meusobno poveže odgovarajue podsisteme, mogue je izbei suboptimizaciju stavljajui vei akcenat na ostvarivanje ciljeva preduzea kao celine, a ne samo proizvodnog ili samo komercijalnog podsistema. Logistiki sistem preduzea je globalno upravljanje fizikim kretanjem materijala i proizvoda, od nabavke materijala kod isporuioca do mesta proizvodnje, kroz proces proizvodnje pa do isporuke gotovih proizvoda kupcima, kao i upravljanje kretanjem informacija, vezanim za te fizike tokove, a koje su usmerene od kupca ka proizvoau. Dve osnovne komponente logistikog sistema su: fiziki tok i tok informacija. Fiziki tok se odnosi na operacije kretanja i uskladištenja materijalnih dobara poev od isporuioca, preko proizvodnog preduzea pa do kupca. Tokovi informacija se odvijaju uporedo, ali u suprotnom smeru od fizikog toka, odnosno u smeru od kupca ka isporuiocu-dobavljau. 73


Na slici 2.15. dat je šematski prikaz meusobnog odnosa tokova materijala i informacija. I S P O R U I O C I

Zahtevi za snabdevanje sirovina i poluproizvoda

Prevoz

Zahtevi za sirovinama i poluproizvodima potrebnim procesu proizvodnje

Zalihe sirovina, materijala i poluproizvoda

Zahtevi za proizvodnjom

Transformacija predmeta rada Proizvodnja

Zalihe gotovih proizvoda

Porudžbina kupcu

Prevoz

K U P C I

Slika 2.15. Šematski prikaz meusobnog odnosa tokova materijala i informacija

Tokovi informacija upravljaju fizikim tokovima obezbeujui progresivno kretanju gotovog proizvoda - robe prema zahtevima kupca, u pravcu krajnjeg odredišta sa razliitim meufazama duž prevoznog puta. Tokovi informacija, budui da upravljaju fizikim tokovima, predstavljaju ne samo faktor kontrole odvijanja pojedinanih operacija ve i pravo sredstvo za opštu koordinaciju celokupnog logistikog sistema. Osnovna komponenta koja meusobno povezuje elemente logistikog sistema nekog preduzea je materijalni objekat premeštanja odnosno materijali i robe kao integrišua komponenta sistema (integrator). Funkcionisanje logistikog sistema, odakle rezultira prenos objekta (materijalnog dobra), ostvaruje se uz pomo komunikacionog sistema (prenos informacija) i tehnikog sistema (logistika podrška).

2.2.5.1. Komponente logistikog sistema preduzea Kod preduzea sa više mesta proizvodnje, definiše se složena mreža sistemskih veza i odnosa izmeu pojedinih elemenata logistikog sistema u kojoj je potreban visok stepen koordinacije i kontrole fizikih tokova materijalnih dobara. U jednostepenom sistemu prostorna i vremenska transformacija se odvija direktnim tokom materijalnih dobara od mesta isporuke, u kome se ona pripremaju i koje se uopšteno oznaava kao izvor, do mesta prijema. Prednost takvog sistema je vidljiva jer se tok materijalnih dobara ne raslanjava izmeu mesta isporuke i mesta prijema, dakle nema dopunskih procesa skladištenja ili prevoza zbog usmeravanja dobara na druge pravce.

74


U višestepenom sistemu se prostorna i vremenska transformacija ostvaruje indirektnim tokovima materijalnih dobara izmeu mesta isporuke i prijemnog mesta. Tok dobara se prekida najmanje na jednom mestu, gde se moraju izvršiti dopunski procesi, odnosno skladištenje i pretovar. Zadatak tog mesta prekida je raspodela ili koncentracija tokova materijalnih dobara. U mestu raspodele dolazi do koncentracije i nagomilavanja veih koliina dobara, a napuštaju ga u malim koliinama (“Break-bull point”) kreui se prema raznim mestima prijema. Taka prekida kod višestepenog sistema može da bude i mesto koncentracije (“Consolidation point”) gde se materijalna dobra sakupljaju (ili razvrstavaju). U sluaju sakupljanja, dobra stižu u malim koliinama sa razliitih mesta otpreme u mesto sakupljanja i formiraju vee homogene jedinice. Kad se uporedo odvijaju direktni i indirektni tokovi materijalnih dobara, tada se može govoriti o kombinovanom sistemu. Jednostepeni sistemi imaju veliku prednost zbog toga što se njihovom primenom izbegavaju odgovarajui dopunski logistiki procesi na mestima prekida. Kod višestepenih sistema može se rei da ekonominost tokova dobara direktno zavisi od veliine tog toka. Skladište za isporuku, u tom sluaju, ima smisla jer omoguava realizaciju toka sa velikim koliinama dobara od mesta proizvodnje do odgovarajueg regionalnog tržišta. Na slici 2.16. dat je šematski prikaz osnovnih struktura logistikog sistema.

Taka isporuke (priprema robe)

Taka prijema (upotreba robe) Direktan tok roba

Take razdruženja ("Break-bull point) Taka isporuke

a. Jednostepeni sistem

Take prijema

Taka isporuke

Koncentraciona taka ("Consolidation point")

Taka prijema Take prijema Direktan i indirektan tok roba c. Kombinovani sistem

Take isporuke Indirektan tok roba b. Višestepeni sistem

Slika 2.16. Šematski prikaz osnovnih struktura logistikog sistema

75


2.2.5.2. Uloga informacija u logistici Tokovi materijanih dobara su uvek povezani sa tokovima informacija:

Materijalna dobra nemaju sopstvenu inteligenciju koja bi bila usmerena na realizaciju njihove prostorne i vremenske transformacije. Tokovi dobara se mogu pokrenuti tek sa uvoenjem informacija o transportnim putevima, ciljevima premeštanja, dinamici planiranih vožnji itd. Kontrola procesa zahteva informacije o lokaciji i statusu. Upravljanje tokovima materijalnih dobara zahteva obradu upravljakih informacija i njihovo daljinsko voenje do stacionarnih i mobilnih jedinica koje su u sastavu logistike mreže. Za odvijanje logistinih procesa postoji esto itavo mnoštvo alternativnih radnji. Informacije doprniose tome da se izabere optimalna varijanta. Brojni dokumenti prate transport dobara i to prvenstveno u cilju identifikacije i obrauna efekata. Ovi dokumenti sadrže neposredne i posredne informacije o uesnicima. U jednom preduzeu informacije imaju misiju koordiniranja i podrške aktivnosti stvaranja vrednosti. Otuda one ulaze u proces stvaranja vrednosti kao roba za korišenje. To je razlog da se informacije navode kao samostalni proizvodni faktor pored klasinih proizvodnih faktora kao što su rad, radna sredstva i materijal. Informacija, koja se u jednom sistemu pojavljuje kao ‘input” a u drugom kao ‘output’, zahteva usklaene informacione sisteme. Usklaenost informacionih sistema kod svih uesnika u logistikim lancima obezbeuje prostornu i vremensku sinhronizaciju svih logistikih zahteva.

Slika 2.17 . Tendencija jedininih troškova faktora proizvodnje

76


Saopštavanje podataka odnosno informacija oznaava se kao komunikacija. Informaciona logistika je važan oslonac tokova (ukljuujui i mesta preseka) kao i sistemskih koncepcija. Na slici 2.18. dat je šematski prikaz osnovnih pojmova tehnike informacija. znanje

znanje pragmatika (relevancija)

informacije

informacije semantika (znaenje)

komunikacije podaci

podaci sintaksa (raspored) znaci

Slika 2.18. Prikaz osnovnih pojmova tehnike informacija

Za planiranje, upravljanje, nadzor i definisanje prostorno-vremenskih procesa, potrebne informacije se mogu raslaniti na: pripremne (prethodne), odnosno informacije naruivanja, planiranja i rezervisanja, vrlo hitne (neposredne), odnosno informacije o transportu i pošiljkama, pratee (uporedne), odnosno identifikacione i upravljake informacije kao i informacije o stanju, završne (naknadne), odnosno kontrolne i obraunske informacije. Na slici 2.19. dat je šematski prikaz vrsta informacija. pripremne informacije

priprema i rezervacije potrebne opreme

hitne informacije

najavljivanje buduih situacija

pratee informacije

aktuelna baza same radnje

završne informacije

potvrda i obraun realizacije

informaciona logistika

Slika 2.19. Prikaz vrsta informacija

77


Planiranje logistikih sistema zahteva, na primer, odluke o lokacijama, strategijama nabavke i distribucije, tehnologijama transporta, pretovara i skladištenja kao i izbor tehnikih aparata i ureaja. Odluke se donose u okviru upravljanja da bi se ostvario uticaj na dinamiku tokova materijalnih dobara. Odluke uslovljavaju informacije u vezi sa: ciljevima, koji treba da se ostvare, veliinama, koje oznaavaju okvir delovanja kao ogranienje na koje se ne može uticati, moguim alternativnim radnjama i posledicama tih alternativnih radnji. Kod upravljanja logistikim procesima razlikuju se, po pravilu, tri nivoa upravljanja: Na administrativnom nivou vrši se upravljanje kojim se odreuju uslovi realizacije i sadejstvujui procesni elementi s tim što to nema neposredni uticaj na odvijanje procesa; Na dispozitivnom nivou se sreu, zavisno od situacije, odgovarajue dispozicione odluke i to odluke o redosledu odvijanja procesa i pripadajuim resursima za svaki pojedinani sluaj; Na operativnom nivou vrši se pretvaranje dispozicionih odluka u elemantarne operacije logistikih procesa. Porast kvaliteta i smanjenje cena digitalnih komunikacija pružaju i logistici vee mogunosti u smislu da se fiziki saobraaj delimino zameni telekomunikacionim saobraajem.

2.2.6. Razliiti agregacioni nivoi pri definisanju logistikih sistema 2.2.6.1. Karakteristike i hijererhija logistikih sistema Svaki sistem se sastoji od odreenog broja elemenata i relacija izmeu tih elemenata. Sistem se posmatra kao celina, koja je izdvojeni deo objektivne stvarnosti i koja je relativno definisana i može da bude upotrebljena, kao deo sistema neke složene celine. Granice sistema zavise od uzroka njegovog posmatranja. Delovi koji ne pripadaju sistemu, a sa kojim postoje materijalne, informacione ili energetske veze, ine okruženje sistema. Najmanja nedeljiva jedinica nekog sistema, koja može biti cilj posmatranja, je elemenat. Izmeu elemenata postoje relacije (veze), a izmeu sistema odnosi. U tabeli 2.5. date su osnovne osobine logistikog sistema.

78


Tabela 2.5 OSNOVNE KARAKTERISTIKE

OBELEŽJE Odnos prema prirodi

Otvoren

Zatvoren

Zavisnost od vremena

Statiki

Dinamiki

Vremenski zavisan

Vremenski nezavisan

Linearitet

Linearan

Nelinearan

Struktura

Prostorno razgranat

Prostorno proširen

Vrsta odnosa

Materijalni

Energetski

Informacioni

Svrha sistema

Promena mesta ili vremena

Promena oblika

Promena strukture

Sistemi se meusobno mogu razlikovati prema: opštim osobinama,

osobinama sistemskih elemenata i relacija,

sistemskim pokazateljima,

strukturi sistema.

Na slici 2.20. prikazana je struktura logistikog sistema.

a)

b)

Lanana struktura: samo susedni elementi su u meusobnoj relaciji

Bus struktura: svaki element ima vezu sa svakim drugim elementom ali preko busa

Slika 2.20. Struktura logistikog sistema.

Razlike u problemima i zahtevima koji se javljaju pri oblikovanju nekog logistikog sistema, nameu neophodnost njihovog meusobnog diferenciranja. Njenim dekomponovanjem prema razliitim kriterijumima omoguava se sistemski pristup izuavanju svakog sastavnog dela. Dekomponovanje celine sistema logistike može se izvršiti prema:

79


institucionalnom,

funkcionalnom,

vremenskom,

privredno organizacionom,

predmetnom kriterijumu.

2.2.6.2. Institucionalno diferenciranje logistikih sistema Sa institucionalnim diferenciranjem logistikih sistema mogu se razlikovati: Makro logistiki sistem, koga karakteriše: organizovanost logistike na najvišem hijerarhijskom nivou - na nivou jednog privrednog sistema, jedne zemlje, jednog podruja prodaje odnosno podruja nabavke ili podruja vee koncentracije robnih tokova. Makro logistiki sistem se identifikuje kao logistiki subjekt u okviru nacionalne privrede i njega ine logistika preduzea (transportna, skladišna, pretovarna i terenska) odnosno to je, na primer sistem prevoza dobara u okviru jedne delatnosti ija je to osnovna aktivnost. Mikro logistiki sistemi, predstavljaju poseban oblik organizovanosti logistike koji se može identifikovati na najnižem hijerarhijskom nivou nivou nekog preduzea, jednog odeljenja ili proizvodne linije. Sistemi mikro logistike su vrste pojedinanih logistikih delatnosti u okviru ukupne delatnosti nekog preduzea, koje nisu primarne za to preduzea. Mikro logistiki sistem nekog preduzea, znai ine logistike delatnosti tog preduzea, npr. prevoz za sopstvene potrebe nekog preduzea i slino. Oni se mogu podeliti prema vrstama preduzea i njihovim ciljevima. Primer mikrologistike: logistika bolnice, logistika preduzea, vojna logistika. Logistika preduzea: industrijska logistika, logistika prometa (trgovine), logistika uslužnih delatnosti. Industrijska logistika: unutar pogonska logistika i meu pogonska logistika. Logistika prometa: unutar pogonska logistika i meu pogonska logistika. Logistika uslužnih delatnosti: logistika preduzea i ostalih uslužnih delatnosti. Mezo logistiki (Meta logistiki) sistemi, pripadaju srednjem hijerarhijskom nivou i mogu se uoiti kao vid organizovanja logistike sastavljen od specifinih delova odgovarajuih sistema u lancima nabavke ili prodaje (logistiki kanali). Logistika svih kompanija jedne grane. Sistemi meta logistike se prema tome, nalaze na agregacionom nivou izmeu makro i mikro logistike. Meta logistiki sistem, na primer ne obuhvata transport dobara u privredi, a ne obuhvata ni transport dobara u organizacijama koje sarauju sa isporuiocima u industriji ili

80


nekog posrednika koji predstavlja neku veliku trgovinu, ili pojedinanog trgovca, kao ni prevoznike i špeditere. Primer meta logistike: kooperacija izmeu pretovarnih preduzea, logistikih preduzea i izmeu logistikih i pretovarnih preduzea. Na slici 2.21. prikazana je prostorna dekompozicija logistikog sistema na makro (A), meta (B) i mikro (C) logistike sisteme.

C

A B

Legenda:

vorovi kanali isporuke robe

Slika 2.21. Prostorna dekompozicija logistikog sistema

Mikro logistiki sistemi su uvek vanorganizacijski sistemi, ije su dimenzije utvrene unutrašnjim ogranienjima jednog preduzea, dotle su meta logistiki sistemi meuorganizacijski sistemi koji prevazilaze unutrašnja ogranienja pojedinih sistema i zasnivaju se na kooperaciji više privrednih subjekata u realizaciji tokova dobara. Preduzea kod kojih je osnovna aktivnost logistika delatnost, odnosno kog kojih dominiraju logistike funkcije, nazivaju se logistika privreda, ili logistika preduzea ili, budui da se esto izmeu preduzea i pogona ne pravi razlika, logistiki pogoni.

2.2.6.3. Funkcionalno diferenciranje logistikih sistema Funkcionalno dekomponovanje stavlja u prvi plan razliite funkcije logistike u preduzeu i to saglasno izvršenoj podeli rada. Prva mogunost za funkcionalnu diferencijaciju logistikih sistema pruža se pri praenju razliitih faza toka materijalnih dobara od tržišta nabavke, preko proizvodnog preduzea do tržišta prodaje.

81


Na slici 2.22. prikazana je podela logistikih podsistema preduzea prema fazama protoka materijalnih dobara. Logistika preduzea Marketing logistika

Marketing logistika

Logistika materijala

Tržište nabavke

Logistika nabavke

Logistika proizvodnje

Logistika distribucije

Sirovine, pomoni i pogonski materijali, nabavljeni delovi, trgovaka roba i rezervni delovi

Sirovine, pomoni i pogonski materijal nabavljeni delovi, poluproizvodi, gotovi proizvodi i rezervni delovi

Gotovi proizvodi, trgovaka roba, rezervni delovi (poluproizvodi)

Skladište isporuioca

Skladište nabavke

Reciklirana roba

Proizvodni proces Meuskladište

Otpadni materijal

Skladište prodaje

Prazna ambalaža Logistika zbrinjavanja (praenja) Povratak

Skladište isporuke

Tržište prodaje

Razmena agregata

Tok materijalnih dobara

Slika 2.22. Podela logistikih podsistema preduzea prema fazama protoka materijalnih dobara.

Može se izvršiti segmentiranje nadležnosti funkcije logistike preduzea nad pojedinim fazama protoka materijalnih dobara i, na taj nain, sistem logistike preduzea raslaniti na podsisteme: logistike nabavke, logistike proizvodnje i logistike distribucije. Podsistem logistike nabavke je odgovoran za realizaciju svih procesa vezanih za prostorno i vremensko osiguranje dopreme materijalnih dobara do mesta njihove obrade i prerade (proizvodnje). Znai, pod pojmom logistike nabavke podrazumeva se skup logistikih zadataka i mera vezanih za pripremu i realizaciju procesa nabavke. Na slici 2.23. prikazano je funkcionalno podruje logistike nabavke.

82

Logistika – Logistiki sistem LOGISTIKA NABAVKE Kupac (Potroša)

Dobavlja

Preuzimanje robe

Špedicija (Otpremanje)

Proizvodnja

Pufer (Meuskladište) Skladište

Slika 2.23. Funkcionalno podruje logistike nabavke

Na podruiju logistike nabavke, pored ostalog, obavljaju se i sledei logistiki zadaci: Make or buy - analiza (zajedno sa proizvodnjom i nabavkom); Nabavke sinhronizovane sa procesom proizvodnje (odreivanje vrste, vremena i mesta isporuke); Optimizacija troškova transporta; Definisanje uslova pakovanja (podaci o pakovanju, vrste pakovanja, sredstva za pakovanje, itd.). Make or buy - Ovaj pojam obuhvata sistematsku analizu svih uzajamnih faktora pri donošenju poslovnih odluka u preduzeu da li neka delatnost ili posao treba realizovati u okviru preduzea ili gotov proizvod te delatnosti kupiti na tržištu. Podsistem logistike proizvodnje podrazumeva se skup logistikih zadataka i mera vezanih za pripremu i realizaciju procesa proizvodnje. Logistika proizvodnje se bavi, pre svega, svim delatnostima vezanim za tokove materijala i informacija, te sa protokom sirovina, pomonih i pogonskih materijala na relaciji od skladišta materijala do procesa proizvodnje kao i tokovima tih materijala i poluproizvoda kroz sve faze procesa proizvodnje (ukljuujui i sva meuskladištenja) do skladišta gotovih proizvoda. Logistika proizvodnje, pored ostalog, obuhvata i sledee aktivnosti: Make or buy - analize (zajedno sa proizvodnjom); Struktuiranje proizvodnje prema logistikim aspektima; Planiranje i upravljanje proizvodnjom; Oblikovanje tokova materijala i informacija kroz proizvodnju (skladišni i transportni sistemi, sistemi za planiranje, upravljanje i simulaciju, formiranje mreže itd.).

83


Podsistem logistike distribucije je odgovoran za sve procese, vezane za vreme i prostor, a koji su neophodni da bi se dostavila roba na tržište prodaje odnosno trgovinskim jedinicama postavljenim izmeu tržišta prodaje i mesta proizvodnje. Pod pojmom logistike distribucije podrazumeva se skup zadataka i mera na pripremanju i realizaciji procesa distribucije. Logistika distribucije obavlja delatnosti vezane za tokove dobara od skladišta gotovih proizvoda u proizvodnom preduzeu do tržišta prodaje (tokovi proizvoda od proizvoaa do kupaca - potrošaa posredstvom mreže skladišta isporuke). Funkcionalno podruje logistike distribucije obuhvata razmatranje i rešavanje sledeih pitanja:

Gde i kakvo skladište? Gde i kakva eksploatacija skladišta? Kakvi sistemi za skladištenje i komisioniranje? Na koji nain optimalno raspodeliti troškove ?

Logistika post-proizvodnje (Riversna logistika) obuhvata tokove dobara u suprotnom smeru. Ošteena ili pogrešno isporuena roba vraa se od kupca ka isporuiocu, povraaj prazne povratne ambalaže, agregati za razmenu, otpadni materijali kao i dobra koja se mogu ponovo upotrebiti (materijali za reciklažu). Ovaj deo logistike se može nazvati logistika postproizvodnje ili logistika pražnjenja odnosno logistika zbrinjavanja. Posmatrano iz perspektive jednog trgovinskog preduzea, logistika trgovine ima centralni znaaj. Ona obuhvata sve aktivnosti tog preduzea usmerene na osiguranje nabavke i obezbeenje odgovarajue spremnosti robe po zahtevu kupaca u filijalama maloprodaje, odnosno direktnu isporuku tražene robe krajnjem potrošau. Logistika post-proizvodnje obuhvata sve procese transporta, pretovara i odlaganja koji su u vezi sa ulaganjem i preradom upotrebljivih otpadaka iz realizovane proizvodnje. Ova vrsta logistike može biti od znaaja za snabdevanje preduzea (vezano za održavanje) i za distribuciju (vezano za usluge kupcima). Posmatrano iz perspektive jednog trgovinskog preduzea, logistika trgovine ima centralni znaaj. Ona obuhvata sve aktivnosti tog preduzea usmerene na osiguranje nabavke i obezbeenje odgovarajue spremnosti robe po zahtevu kupca u filijalama maloprodaje, odnosno direktnu isporuku tražene robe krajnjem potrošau. Logistika transporta obuhvata prostorno, vremenski proces transformacije u makro i meta logistikim sistemima koje to preduzee realizuje. U vezi sa tim su još u upotrebi i sledei pojmovi – logistika transporta, logistika skladišta ili logistika pakovanja koje pojedinano objašnjavaju odreene procese koji se realizuju pri prostornoj i vremenskoj transformaciji dobara.

84


2.2.6.4. Logistiki sistemi prema objektima premeštanja, vremenu realizacije i privrednoj strukturi Bliža oznaka objekta (npr. vrste dobra, eše grupe dobara) daje mogunost struktuiranja prema objektima premeštanja, kao na primer logistika: komadnih tereta, odnosi se na tok dobara sa izbrojivim jedinicama, rasutih tereta, odnosi se na tok dobara ije jedinice ne mogu da se izbroje, opasnih tereta ukazuje na grupu dobara sa specijalnim sigurnosnim osobinama koje su relevantne sa aspekta sigurnosti u transportu, rezervnih delova se odnosi na zamenljive komponente tehnikog sistema, personala takoe spada u kategoriju struktuiranja. Ona se bavi, nasuprot svim dosad naznaenim terminima, ne dobrima, ve licima kao objektima logistikih rešenja. Podela logistikih sistema prema vremenskom kriterijumu se vrši prema:

pripremi zadataka analize, planiranja i oblikovanja logistikih sistema i procesa, upravljanju, realizaciji i kontroli proizvodnje logistikih usluga kao i vodjenju završnih aktivnosti obrauna logistikih efekata.

Podela logistike prema kriterijumu privredne organizacije orjentisano je prema privrednoj strukturi pa se mogu razlikovati:

Logistika preduzea, koja se bavi logistikim procesima iz perspektive jednog preduzea ili njegovih dislociranih proizvodnih pogona; Logistika graevinarstva, oznaava celokupnost svih logistikih procesa u graevinarstvu; Vojna logistike, logistike bolnice ili logistika petrohemije.

2.2.7. Logistiki lanac U prevoz robe od pošiljaoca do primaoca naješe je ukljueno više razliitih transportnih sistema, pretovarnih mesta i razliitih skladišnih postrojenja. Radi izvršavanja nekog konkretnog transportnog zadatka, delovi i objekti ovih sistema se nalaze u jednom zamišljenom logistikom kanalu. Na slici 2.24 prikazan je logistiki kanal.

85


Drumski transport RTO

Pretovarno mesto Pošiljalac

Trgovina

Železnica

Primalac

Slika 2.24. Logistiki kanal

Pošto je u logistikom kanalu autput jednog sistema sasvim ili delimino identian sa inputom sledeeg povezanog sistema, tada su ovako spojeni sistemi u svom delovanju sastavni delovi jednog lanca. Ukoliko se mesta dodira (preseka) dva ili više sistema koji su deo nekog lanca, meusobno usklauju tako da budu prolazna i ako se tokovi procesa planiraju i sa njima se upravlja obuhvatajui i sam sistem, onda tako nastaje jedan logistiki lanac, slika 2.25.

Pojedinani sistemi

Logistiki lanci

Slika 2.25. Logistiki lanac

Zajedniko delovanje razliitih sistema u nekom logistikim lancima odreeno je sledeim principima: Odluujui je uinak na kraju logistikog lanca. Tokovi u pojedinim sistemima ili njihovim delovima moraju biti tako ureeni i voeni da se ostvari ovaj osnovni cilj. Lokalna (parcijalna) optimizacija uinka nekog sistema je necelishodna ukoliko ovaj optimum ne vodi optimumu uinka ukupnog logistikog lanca;

86


Usklaenim zajednikim delovanjem sistema koji su u meusobnoj vezi, može se postii vei uinak nego izolovanim delovanjem pojedinanih sistema.

Prilikom oblikovanja i upravljanja logistikim lancima mogu se ostvariti sledei efekti:

Eliminisanje nepotrebnih dupliranja logistikih aktivnosti u logistikim kanalima;

Eliminisanje troškova pretovara i pakovanja meusobnim usklaivanjem transportnih sredstava, tovarnih jedinica i transportnih sudova;

Prohodnost u korišenju meusobno usklaenih propratnih dokumenata u ukupnom logistikom lancu;

Jedinstvena definicija podataka i veza informacionih sistema svih uesnika u lancu;

Koordinacija odluka izmeu svih uesnika u lancu.

2.2.8. Logistiki preseci i interorganizacioni odnosi (mesta dodira/mesta preseka) Logisitika mesta preseka se pojavljuju izmeu susednih delova pojedinih sistema u nekom logistikom lancu pri emu to mogu biti fiziki, pravni, komercijalni, organizacioni ili informaciono ogranieni sistemi. Cilj logisitke preduzea je da mesta preseka postanu mesta spajanja, kod kojih se sistemi/delovi sistema meusobno dodiruju i usklaeno zajedno funkcionišu. Postojanje odnosno nastajanje mesta preseka je rezultat razliitosti meusobno podudarnih sistema. Ova razliitost može rezultirati iz: sistema koji se razlikuju sa pravnog aspekta;

sistema koji se razlikuju sa komercijalnog aspekta;

sistema koji se meusobno razlikuju sa informacionog aspekta;

sistema koji se meusobno razlikuju sa komunikaciono - tehnikog aspekta;

sistema koji se razlikuju sa aspeka primenjene tehnike tokova materijala.

Oblikovanje i usaglašavanje presenih mesta u logistici može da se objasnit pomou jednog slojevitog modela, slika 2.26.

87

Logistika – Logistiki sistem a) Nije usaglašeno Sistem A

Sistem B Tokovi materijala robe i personala

b) Usaglašeno Pravno Komercijalno Informaciono Komunikaciono tehniki Tehniki tokovi materijala

Slika 2.26. Usaglašenost presenih mesta

Zadaci usaglašavanja na mestima preseka logistikih lanaca odnose se na vremenski zavisne i vremenski nezavisne veliine. Vremenski nezavisne veliine (veliine koje nisu vezane za neko vreme) usklauju se pri ugovaranju tehnikih parametara transportnih sredstava i pakovanja, preko prateih dokumenata, garancija ili strukture podataka. Meusobno usaglašavanje veliina koje nisu vezane za vreme na primeru tovarnih jedinica i transportnih sredstava, slika 2.27.

Slika 2.27. Usaglašavanje tovarnih jedinica i transportnih sredstava

Usaglašavanje vremenski zavisnih veliina (veliine koje su vezane za vreme) odnosi se, naprotiv, na rokove obaveštenja, rokove odlaska i rokove preuzimanja pošiljke ili informacije od strane vozila, a koje se prenose sa jednog sistema odnosno dela sistema na drugi, slika 2.28.

88


Od: 07.12.

H

H

Do: 18.12.

Do: 19.12.

Slika 2.28. Usklaivanje vremenski zavisnih veliina

U sistemima koji deluju zajedno, moraju se uiniti odgovarajui ustupci u samostalnim podrujima rukovanja. Naješi oblici takve saradnje u planiranju i realizaciji logistikih zadataka su kooperacija i integracija. Kod interorganizacijskih odnosa sa pretežno istom vrstom interesa uz rastui stepen meusobne isprepletanosti razlikuju “normalni” poslovni odnos, kooperacija, stvaranje koncerna i fuzija, slika 2.29. Transport za sopstvene potrebe (Industrijski transport)

Pošiljalac robe

Otpremni špediter

Realizator transporta

Prijemni špediter

Primalac

Drumski transport Železniki transport Vazdušni transport Pomorski transport Reni transport (unutrašnji)

Slika 2.29. Interorganizacijski odnos sa istom vrstom interesa

Pod kooperacijom se podrazumeva dugorono zajedniko delovanje, po pravilu ekonomski i pravno samostalnih sistema i delova sistema u izabranim podrujima realizacije logistikih procesa sa ciljem poveanja ukupne efektivnosti i kvaliteta logistikih usluga.

89


lntergacija se odlikuje formiranjem sistema višeg reda sastavljenog od relativno samostalnih sistema i delova sistema nižeg reda, izmeu kojih vlada pojaana uzajamna zavisnost tako da se njihova pojedinana samostalnost i nezavisnost gubi u cilju ostvarivanja vee ukupne efektivnosti. Kako se problemi na presecima rešavaju zavisi od interorganizacijskih odnosa. Meu interorganizacijskim (meu organizacijskim) odnosima razlikuju se oni sa interesima pretežno usklaenim (iste vrste) i oni sa pretežno uzajamno usmerenim interesima. Kod ovih drugih, razlikuju se konkurencija i konflikt tako da kod konkurencije postoji opšte meusobno suparništvo izmeu dve organizacije dok se konflikt uvek odnosi na neku konkretnu situaciju.

2.2.9. Sistemski pristup analizi troškova (analiza “trade off”) Pri donošenju odluka o razvoju nekog novog proizvodnog procesa ili pri projektovanju novog pogona to jest fabrike ili pri izboru novog dobavljaa, treba biti u stanju da se da odgovor na pitanje: “na koji e nain ta odluka uticati na logistike troškove u raznim delovima preduzea?” Unutrašnja meuzavisnost, koja postoji izmeu pojedinih elemenata logistikog sistema, prisutna je i kod troškova koje prouzrokuju ovi elementi. Pažljivom analizom elemenata troškova, uz ueše svih neophodnih faktora u rešavanju ovog problema, može se identifikovati alternativa koju treba prihvatiti kako bi se izbegao rast troškova iznad potencijalne dobiti. Snižavanje troškova u nekom delu logistikog sistema može da dovede do porasta troškova u drugim delovima sistema, a kad je to smanjenje troškova manje od porasta troškova – onda i do rasta ukupnih troškova logistikog sistema. Pristup ukupnih ili totalnih troškova za neko logistiko rešenje podrazumeva i iziskuje obuhvatanje svih relevantnih logistikih troškova za neko logistiko rešenje. Pojam „ukupni troškovi“ se ovde koristi za opisivanje težnje za obuhvatanjem svih relevantnih troškova i ne treba da se koristi u nekom drugom svojstvu pri proraunu troškova u smislu „istih“ ili potpunih troškova. Kao relevantne za neko rešenje treba oznaiti one troškove koji se realizuju samo onda, ako se ostvari neko alternativno rešenje, a ne realizuju se kada se ne ostvari to alternativno rešenje. U strukturu ukupnih logistikih troškova ili totalnih troškova ukljueni su troškovi realizacije porudžbine, transportni troškovi, troškovi pakovanja, troškovi skladištenja (zaliha), troškovi zavisni od nivoa opsluživanja kao i troškovi nezavisni od nivoa opsluživanja. Ovo su troškovi nastali u funkcionalno-logistikim podsistemima logistikog sistema preduzea. Njih prouzrokuje uvoenje proizvodnih faktora u ove logistike podsisteme.

90


Troškovi proizvodnih faktora se mogu oznaiti kao primarna vrsta troškova, a troškovi logistikih podsistema kao sekundarna vrsta troškova. Zajedniki naziv ovih troškova logistikog sistema je logistiki sistemski troškovi. Moraju se uzeti u obzir i troškovi koji su neposredno povezani sa troškovima logistikog sistema. Primer: Pretpostavimo da jedno preduzee mora da definiše naine transporta svojih gotovih proizvoda od fabrike do mesta korišenja istog proizvoda. Pretpostavimo, takoe, da su železniki, drumski i vazdušni prevoz mogue alternative transporta i da se kvalitet usluge kao i cena usluge, poveaju po istom redosledu, slika 2.30.

Slika 2.30. Ueše troškovi transporta i zaliha u ukupnim troškovima

Uoljivo je da se najniža cena transporta ostvaruje prevozom železnicom. Meutim, izbor železnikog transporta, kao optimalnog naina transporta, samo na osnovu cene prevoza znai da nisu uzete u obzir ostale uticajne vrednosti, kao na primer: brzina isporuke i nivo zaliha u distributivnim lancima. Zavisno od naina transporta, postojei konflikt izmeu dva komponentna troška: troškova transporta i troškova zaliha gotovih proizvoda. Zbir ove dve pozicije troškova formira krivu ukupnih troškova, koja ima svoj minimum odnosno optimalnu uravnoteženost izmeu dve navedene pozicije troškova. Sva ova objašnjenja ukazuju na optimalnost angažovanja drumskog transporta na kratkim i srednjim relacijama. Za duže relacije, meutim, ukupni ekonomski bilans može da bude u korist železnikog transporta. Odreivanje ekonominosti, u svakom konkretnom sluaju, može da dovede do promene navedenog optimuma. Metoda ukupnih troškova je pogodna za rešavanje kompleksnih problema. Isto tako je primenljiva i kod

91


meusobno suprostavljenih pozicija troškova gde je, kod skoro svih logistikih problema, neminovna upotreba analize “trade off”. Potrebno je definisati da li analiza “trade off” treba da obuhvati samo faktore unutar logistike delatnosti, ili ona mora da se proširi kako bi obuhvatila i druge faktore u okviru granica kontrole preduzea ili ak i dalje, izvan granica neposredne kontrole preduzea. Primena metode ukupnih troškova zahteva: indentifikaciju onih faktora koji imaju znaajan uticaj na ukupne troškove,

utvrivanje njihove meuzavisnosti, a time i vrednovanje kako faktora tako i samih meuzavisnosti

2.2.10. Sistemski pristup definisanju tehno-ekonomske eficijencije logistike preduzea 2.2.10.1. Osnovni principi eficijencije Logistiki sistemi su eficijentni tada, kada se pri njihovom oblikovanju uvažavaju logistiki troškovi (input) i logistiki efekti (autput) kao ciljevi oblikovanja. Principi eficijencije se ne zasnivaju, pri tom, na rešavanju logistikih problema niti jednostranim istraživanjem cilja koji se ostvaruje minimizacija troškova niti jednostranim istraživanjem cilja koji se zasniva na maksimizacija efekata, ve na kompromisu izmeu ovih ciljeva. Cilj eficijencije odgovara, najpre, poznatom cilju produktivnosti, koji se meri odnosom autput/inputa (na primer, broj paleta u prometu/radni as). Principe eficijencije treba, dakle, primeniti na tehnološku dimenziju logistikog sistema koja zahteva sistemski pristup koliinama i kvalitetu. Ovakav pristup je neophodan u rešavanju problema sposobnosti i spremnosti logistikih sistema. Principi eficijencije se mogu odnositi i na ekonomsku dimenziju preduzea. U središtu se nalaze problemi cena, prometa i troškova. Opšta je karakteristika za logistike sisteme izuzetno progresivno poveanje troškova sa porastom nivoa usluge. Poboljšanje jednog, ve dostignutog, veoma dobrog nivoa usluga za samo mali procenat, prouzrokuje nadproporcionalan rast troškova. Na slici 2.31 prikazana je zavisnost nivoa usluga, troškova, dobiti i prometa.

92


Slika 2.31. Zavisnost nivoa usluga, troškova, dobiti i prometa

Ovde je, pre svega, interesantan fenomen zasienosti koji se može primetiti i kod drugih reakcija funkcije tržišta. Poveanje upravo dostignute dobre usluge isporuke za samo nekoliko procenata, dovodi do izrazito neproporcionalnog poveanja obrta.

2.2.10.2. Tehno-ekonomski principi Pri izuavanju principa eficijencije utvreno je da se oni mogu svrstati u dve osnovne grupe: tehnike i ekonomske. Društveni ciljevi, kao na primer zadovoljstvo ili dugorono održavanje zadovoljavajueg zdravstvenog stanja radnika, imaju isti znaaj za logistiko podruje kao i za druga podruja preduzea. Logistika predstavlja izvanredan primer podruja preduzea u kome se presecaju tehniki i ekonomski problemi. Jedan menadžer logistike mora da bude u stanju da proceni i iskoristi mogunosti koje pruža tehniki progres u pakovanju, transportu i skladištenju roba. On mora da bude sposoban i za to da optimizira meusobni odnos troškova nivoa usluga i da sarauje sa rukovodeim osobljem iz podruja nabavke, proizvodnje i prodaje. Rukovodea mesta u logistikom podruju zahtevaju, u odreenoj meri, kombinaciju ekonomskog i tehnikog znanja. Ulazne veliine nekog logistikog sistema (materijalna dobra) sa definisanim osobinama kao što su broj, vrsta, koordinate mesta i vremena, menjaju se sa realizacijom procesa koji se u tom sistemu odvijaju tako da sistem napuštaju kao izlazne veliine sa modifikovanim karakteristikama. Ako se posmatra samo ulaz (INPUT) u sistem (t) i izlaz (AUTPUT) iz sistema u (t) onda sam sistem predstavlja „crnu kutiju“. Dva sistema su u meusobnom odnosu ako najmanje jedan izlaz iz jednog sistema predstavlja ulaz u drugi sistem, slika 2.32.

93


Slika 2.32. Sistemske veze i odnosi

Kvalitativne i kvantitativne promene koje se odvijaju u okviru sistema i zavisne su od vremena, nazivaju se procesima. Oni karakterišu ponašanje sistema. Mogui naini ponašanja jednog sistema odreuju njegovu funkciju. Funkcija je izraz za vrstu i nain transformacije ulaznih veliina jednog dinaminog sistema u izlazne veliine. Pored ulaznih i izlaznih veliina interesantna su još i stanja sistema. Stanje z (t) karakteriše sistemske elemente u svakom izabranom trenutku t. Stanja z (t) su, pri tom, one karakteristike sistema koje ne treba pripisati niti x (t) niti y (t). Izmeu izlaza i ulaza sistema postoje tesne meuzavisnosti. Ukoliko se posmatra sistem neke fabrike, ovde izlaz (prodaja gotovih proizvoda) upravlja ulazom (nabavka i doprema materijala i delova). Logistika zauzima centralno mesto u regulisanom privrednom krugu jer obezbeuje fiziku spremnost dobara za prodaju i nabavku i to tako kako je to definisano tržišnim zahtevima (saopštenje porudžbine kupca za izradu proizvoda).

2.2.11. Elementi logistikog sistema 2.2.11.1. Struktura logistikog sistema U osnovi možemo razlikovati stabilne i pokretne (mobilne) elemente. Stabilni elementi su stalno prisutni u sistemu i obezbeuju proizvodnju logistikih usluga. Pokretni (mobilni) elementi „teku” kroz sistem, zauzimajui stabilne elemente i ponovo ih napuštajui, utiui tako na promene stanja (na primer zauzimanje i oslobaanje resursa). Stabilni (tehniki) elementi (esto oznaeni i kao ureaji) su: Izvori i uša, koji generišu pokretanje odnosno potrebu za prostornim i/ili vremenskim promenama osoblja i dobara; Elementi akumulacije, koji razdvajaju tokove dobara i osoblja i vremenski svrsishodno menjaju pokretne elemente; Elementi usporenja, koji prihvataju pokretne elemente kod raznih zastoja ili kašnjenja koji po pravilu nastaju sasvim sluajno;

94


Elementi grananja, koji ili spajaju tokove ili ih dele; Pasivni elementi povezivanja, koji uspostavljaju veze izmeu prethodno navedenih elemenata, pri emu oni vrše funkciju nosioca reakcionih sila dobara, osoblja ili vozila; Aktivni elementi veze, koji realizuju transformacione procese dobara i osoblja; Elementi koji prikupljaju informacije, koji identifikuju pokretne elemente; Elementi za prenos informacija, koji su neophodni za promenu mesta informacija; Elementi za obradu informacija, koji transformišu informacije na osnovu prethodno zadatih pravila; Elementi za uvanje informacija, koji uvaju informacije; Elementi za prikazivanje informacija, koji prezentuju informacije o tokovima procesa i za tokove procesa na optiki ili akustini nain. Pokretni elementi u logistikom sistemu (esto nazivani i kao aktivatori) mogu biti, slika 2.33: materijalna dobra, informacije.

Slika 2.33. Šematski prikaz funkcionalnih veza i tokova materijala

Posebno mesto zauzimaju vozila, transportna i pretovarna sredstva kao aktivni elementi veze. Oni se kod modeliranja procesnih tokova posmatraju kao aktivatori, jer esto materijalna dobra i osoblje ne „teku” kroz sistem

95


pojedinano i nisu objekti upravljanja ve su objekti transportnih i pretovarnih sredstava koji treba da ih prihvate.

2.2.11.2. Karakteristike elemenata logistikog sistema Aktivatori se razlikuju po svojoj vrsti. Karakteristike aktivatora koji se kreu logistikim sistemima su važna osnova za izbor sistema i upravljanje procesima. U tabeli 2.6. prikazane su znaajne karakteristike elemenata logistikih sistema. Tabela 2.6. Elementi

Kvalitativne karakteristike

Kvantitativne karakteristike

Pokretni elementi (aktivatori)

Vrsta, rang, osetljivost

Dimenzije, koliina

Izvori i uša

Pristupanost, radni režim

Lokacija, potrošnja i potreba

Elementi akumuliranja, elementi usporenja

Dostupnost, redosled otpreme

Kapacitet (sposobnost prihvata)

Elementi grananja

Nain rada

Trajanje zauzetosti

Pasivni elementi veze

Mogunost promene redosleda na elementu

Dimenzije veze, nosivost

Aktivni elementi veze

Nain rada, podruje rada, sposobnost preuzimanja / predaje

Dimenzije, parametri kretanja, sposobnost tovarenja

Elementi za prikupljanje informacija

Merne veliine, oblik prikupljanja informacija

Tanost prikupljanja, dimenzije

Elementi za prenošenje informacija

Princip prenošenja, krajnji elementi

Brzina prenošenja

Elementi za obradu informacija

Obim funkcije obrade podataka

Dimenzije, brzina obrade

Elementi za uvanje informacija

Medijum za uvanje

Kapacitet memorije, vreme pristupa

Elementi za prikazivanje informacija

Medijum za izdavanje

Mogunost razrešenja, sposobnost bojenja, dimenzije

Karakteristike stabilnih elemenata imaju znaajan uticaj na planiranje i oblikovanje sistema. Materijalna dobra kao pokretni elementi/aktivatori razlikuju se po svojoj vrsti. U zavisnosti od agregatnog stanja / tereti mogu biti

96


u: vrstom, tenom stanju i gasovitom stanju. Prema kriterijumu prebroivosti tereti mogu biti: komadni, rasuti i masovnii. Prema kriterijumu škodljivosti tereti mogu biti: opasni i bezopasni tereti. Prema kriterijumu vrednosti osnovne vrste dobara su: visoke i niske vrednosti. Rang aktivatora oznaava postojanje prioriteta za tokove aktivatora kroz sistematsku mrežu. Osetljivost nekog aktivatora oznaava mogunost sastavljanja raznih vrsta dobara za utovar. Geometrija dobara se odreuje svojom dužinom, širinom, visinom a, u datom sluaju, i svojim presekom i geometrijskim oblikom. Koliina dobara, ljudi ili informacija karakteriše ukupnost pokretnih jedinica. Kod izvora i uša, u okviru radnog režima se definišu vremenski intervali u kojima su izvori spremni za predaju, a uša za prihvat dobara. Pristupanost izvorima i ušima se odreuje rasporedom i oblikom u sistemu. Koordinate lokacija izvora i uša predstavljaju, za pokretne elemente, informacije o položajima mesta potrošnje i potreba. Potražnja odnosno potreba uglavnom se posmatraju u odnosu na vremenske koordinate. Pokazatelji kretanja ovih parametara su frekvencija i vreme. Vremenska karakteristika opisuje vremenski razmak izmeu nakupljanja dve odreene koliine. Elementi akumulacije (uskladištenja) služe vremenskoj promeni objekata koji prolaze kroz sistem. Vremenska promena može, primera radi, da bude zasnovana na: nakupljanju (koncentraciji) transportnih tokova kod diskontinuirane otpreme, slika 2.34.

Slika 2.34.

obezbeivanje raspoloživosti robe kod diskontinuiranog oticanja (isporuke) robnih tokova, slika 2.35.

97


Slika 2.35.

Izjednaavanje razlika izmeu ulaznog i izlaznog toka roba, slika 2.36.

Slika 2.36.

98

Elementi usporenja omoguavaju vremenske promene u vezi sa ekanjem na mogunost pristupanja izvorima, ušima, aktivnim i pasivnim elementima veze ili elementima razdvajanja, slika 2.37.

Važna osobina elemenata akumuliranja i usporenja je sposobnost pristupa akumulacionim (skladišnim) objektima. Razlikuju se:

Slika 2.37.


pojedinani pristup svakoj jedinici, pristup grupi jedinica sa istim karakteristikama, i pristup sluajno rasporeenoj jedinici. Na slici 2.38 prikazana je mogunost pristupa dobrima kod raznih tehnika skladištenja.

Slika 2.38.

Poseban znaaj ima kapacitet, kao kvantitativna karakteristika elemenata akumulacije i usporenja. On se naješe navodi kao broj objekata koji se mogu primiti (putnici, komadna roba) ili kao zapreminska jedinica. Elementi grananja omoguavaju funkcije:

nakupljanja, raspodele, promene redosleda, promene pravca, ukrštanja tokova.

Razlikujemo:

elemente grananja sa neprekidnim (kontinualnim) nainom rada, elemente grananja sa prekidnim (diskontinualnim) odnosno periodinim nainom rada.

99


2.2.11.3. Karakteristike pasivnih i aktivnih elemenata veze Važna kvalitativna osobina pasivnih elemenata veze je mogunost promene redosleda transportnih tokova. Kvantitativne osobine geometrije veza i optereenja (na primer, dozvoljeno osovinsko optereenje za vozila koja koriste ove elemente) odreuju uglavnom koja i koliko vozila mogu da se kreu preko ove veze. Tek sa umetanjem dodatnih elemenata grananja omoguava se promena redosleda tokova. Pasivni elementi veze bez prinudnog voenja omoguavaju promenu redosleda tokova kada geometrijski podaci ovo dozvoljavaju. Kvantitativne osobine geometrije veza i optereenja odreuju uglavnom koja i koliko vozila mogu da se kreu preko ove veze. Kod aktivnih elemenata veze, pomou režima rada je oznaena njihova sposobnost da prihvate aktivatore na izvoru kao i da izvrše njihovo prenošenje izmeu izvora i uša. Aktivni elementi veze, koji su sposobni da u odreenom vremenu T izmeu take T1 i Te sa W =(Te-T1)>>0 u svakom momentu Ti T1TiTe istovremeno prihvate aktivatore na izvoru, da ih potom od izvora prevezu do uša i da ih tamo predaju, odlikuju se neprekidnim (kontinualnim) nainom rada. Kontinualni transporteri su aktivni elementi veze sa neprekidnim nainom rada, slika 2.39.

Slika 2.39. Kontinualni transporteri sa neprekidnim nainom rada

Aktivni elementi veze koji su u svakom momentu Ti uvek spremni da samo na izvoru prihvate ili na ušu da predaju ili pak da na nekom odreenom

100


mestu izmeu izvora i uša realizuju prenošenje aktivatora, poseduju prekidan (diskontinualni) režim rada. Oni spadaju stoga u klasu diskontinualnih transportera, slika 2.40.

Slika 2.40. Diskontinualni transporteri

Sposobnost prijema odnosno predaje nekog aktivnog elementa veze karakteriše mogunost samostalnog preuzimanja aktivatora odnosno njihove predaje. Ovde se pravi razlika izmeu: sposobnosti aktivnog prijema odnosno predaje, i sposobnosti pasivnog prijema odnosno predaje. U pogledu pogodnosti aktivnih elemenata veze pravi se razlika izmeu: specijalizovanih elemenata veze kada su odreeni aktivatori u pitanju, u najširem smislu, univerzalno upotrebljivih elemenata veze. Elementi za prikupljanje informacija u logistikim sistemima imaju zadatak, pre svega, da daju podatke o aktivatorima i aktivnim elemenitima veze. Merne veliine mogu, pri tome, biti kako kvantitativne fizike veliine (masa, zapremina, brzina) tako i kvalitativne identifikacione karakteristike (vrsta robe, broj vagona, mesto opredeljenja). Elementi za prenos informacija (komunikacioni elementi) ostvaruju promenu mesta informacija. Telekomunikacijama se mogu prenositi: podaci, govor, tekst i slike. Znaajni su, pre svega, sledei principi prenošenja: tradicionalno elektrino prenošenje govora pomou vodova, u datom sluaju i podataka i slika, preko faks mreže, elektrini prenos tekstova pomou vodova putem teleks mreže,

101


elektrino prenošenje podataka pomou vodova preko specijalne mreže za prenos podataka, beskontaktno elektormagnetsko prenošenje informacija pomou radija kao, beskontaktno optiko prenošenje informacija pomou infracrvenih zraka. Elementi za obradu informacija su raunari koji se upotrebljavaju u logistikim informacionim i upravljakim sistemima. Pomou postojee baze sistema i instaliranih namenskih programa za obradu podataka, oni omoguavaju odreeni obim funkcija u obradi podataka. Elementi za uvanje informacija su potrebni za uvanje programa i podataka. Kao mediji za uvanja koriste se magnetna traka, magnetna ploa, disketa, optika memorija ili CD-ROM. Radna sposobnost raunara se meri brzinom obrade i raspoloživim kapacitetom memorije. Za davanje i prezentaciju informacija stoje na raspolaganju odgovarajui mediji za davanje informacija: aparati sa ekranima, LCD-displeji, štampai, ploteri i aparati za govorno davanje informacija.

2.2.11.4. Karakteristike grananja i pasivnih i aktivnih elemenata veze Grananje funkcija u robnim tokovima omoguavaju sledee funkcije: nakupljanje, raspodela, promene redosleda, promene pravca kao, ukrštanja tokova. Primer grananja tokova kada se vrši promena redosleda. Najvažnija kvantitativna osobina elemenata granjanja je njihov nain rada. Razlikujemo elemente granjanja se naprekidnim (kontinualnim) nainom i sa prekidnim (diskontualnim) odnosno pojedinanim nainom rada. Elementi grananja sa neprekidnim nainom rada u konfliktnim podrujima omoguavaju protok bez kašnjenja. Elementi razdvajanja sa prekidnim nainom rada prekidaju protok robe da bi izvršili razdvajanje. U tom sluaju element grananja je zauzet sve do ponovnog vraanja na polaznu poziciju. Trajanje zauzetosti je važna kvantitativna karakteristika koja u znaajnoj meri odreuje propusnu sposobnost elementa grananja. Važna kvalitativna osobina pasivnih elemenata veze je mogunost promene redosleda transportnih tokova. Tek sa umetanjem dodatnih elemenata grananja omoguava se promena redosleda tokova. Kod aktivnih elemenata veze pomou režima rada je oznaena njihova sposobnost da prihvate na izvoru kao i da izvrše njihovo prenošenje izmeu izvora i uša. Kontinualni transporteri su aktivni elementi veze sa neprekidnim nainom rada. Kontinualni transporteri mogu biti: bez sopstvenog pogona, sa 102


mehanikim pogonom i sa fluidnim pogonom. Diskontinualni transporteri su aktivni elementi veze sa prekidnim nainom rada.

2.2.11.5. Karakteristike radnog podruja i sposobnost prijema odnosno predaje Radno podruje nekog aktivnog elementa veze obuhvata koliinu i lokaciju izvora i ciljeva, koji se mogu meusobno povezati preuzimanjem aktivatora na izvoru njihovim prenošenjem od izvora do uša i zatim njihovom prodajom na ušu. Pristupom se pravi razlika izmeu radnog podruja u obliku: taaka, linija, mreže, površine, zapremine. Pod pojmom aktivator podrazumevamo materijalna dobra kao pokretne elemente. Sposobnost prijema odnosno predaje nekog aktivnog elementa veze karakteriše mogunost samostalnog preduzimanja aktivatora odnosno njihove prodaje. Neophodno je napraviti razlika izmeu: sposobnost aktivnog prijema odnosno predaje, sposobnosti pasivnog prijema odnosno predaje. U pogledu pogodnosti aktivnih elemenata veza pravi se razlika izmeu: specijalizovanih elemenata veze kada su odreeni aktivatori u pitanju i, najširem smislu, univerzalno upotrebljivi elementi veze. Kvantitativne osobine aktivnih elemenata veze kao što su dimenzija, sposobnosti poverenja kao i parametri pokretljivosti (ubrzanje, brzina), imaju bitan uticaj na sopstvenu upotrebljivost za rešavanje konkretnih transportnih zadataka kao i planirani protok.

2.3. GLAVNI PRAVCI RAZVOJA SISTEMA LOGISTIKE KOMPANIJE Korišenjem logistikog pristupa unutar kompanije mogu se ostvariti sledei rezultati: inicijativa i podsticaji za poboljšanje kvaliteta asortimana, poboljšanje prisustva na tržištu, smanjenje zaliha roba na svim nivoima, skraenja vremena reagovanja na zahteve i vremena protoka, smanjenje troškova proizvodnje,

103


smanjenjem obima robe u procesu proizvodnje kao i veim stepenom integracije nabavke, proizvodnje i distribucije, poboljšanje organizacije rada na podruju skladištenja i distribucije, korišenje ekonominijih logistikih sistema, sredstava za proizvodnju i postrojenja, poveanje ukupne produktivnosti preduzea, meusobno informaciono povezivanje svih subjekata u logistikom lancu, viši nivo svesti o znaaju troškova i rezultata funkcionisanja u svim nivoima. U oblasti logistike nabavke, u budunosti, mogu se oekivati sledee razvojne tendencije:

poveanje obima i stepena kvaliteta istraživanja o "Make or Buy" u sa tendencijom daljeg poveanja obima "Buy" – a; poveanje stepena saradnje (kooperacije) sa nešto manjim brojem dobavljaa sa kojima se, pre svega, ugovara "Just - in - time" doprema u proizvodnju.

"Just - in - time" (tano na vreme) = Snabdevanje proizvodnje potrebnim repromaterijalima saglasno potrebama eliminisanja zaliha. U podsistemu logistike proizvodnje mogu se oekivati sledei trendovi budueg razvoja logistike: pojednostavljenje i unifikacija na podruju oblikovanja proizvoda (standardizacija, formiranje familije proizvoda, itd.), prilagoavanje struktura proizvoda (omoguiti što kasnije definisanje proizvoda i njegovu realizaciju), olakšavanje toka proizvodnih operacija segmentiranjem proizvodnje, eksploatacija fleksibilnih sistema za proizvodnju i to kako u pogledu sredstava za rad tako i u pogledu kadrova, stvaranje neprekidnog logistikog lanca od ulaska robe preko proizvodnje i skladištenja gotovih proizvoda do ekspedicije, primene tehnike planiranja i simulacije u optimizaciji proizvodnje i upotreba ekspertnih sistema u smislu veštake inteligencije, izgradnja lokalnih informacionih mreža za primenu sistema CAD, CAM, CAQ sve do takve CIM - integracije koja obuhvata sve stepene informaciono - logistikog lanca. U podsistem logistike distribucije se mogu oekivati sledei razvojni trendovi:

104


smanjenje velikog stepena skladištenja gotovih proizvoda i nivoa snabdevanja, poveanje obima integrisane distribucije razliitih roba u transportu (zbirni transport), sopstveni vozni park pojedinih preduzea ne predstavlja uvek najbolje troškovno rešenje. Trend u pravcu korišenja spoljnog prevoznika i to, pre svega na podruju distribucije komadne robe, logistika preduzea sve znaajnije proširuju strukturu ponude svojih usluga na unutrašnjem i meunarodnom tržištu kao što su, na primer, poslovi komisioniranja, pakovanja ili fakturisanja.

U podsistem logistike skladišta mogu se oekivati sledei razvojni trendovi: potpuno automatska skladišta primenjivae se uglavnom u velikim preduzeima koja se bave skladištenjem i distribucijom robe kao i u skladištima koja su integrisana u proces proizvodnje, konvencionalna skladišta paleta i malih delova vrše intenzivnu elektronizaciju viljuškara u pravcu formiranja transportnih sistema bez vozaa (fantomski viljuškari) na osnovu integracije podataka u realnom vremenu preko infracrvenih ili radio signala sa veoma povoljnim uslovima za dalji perspektivni razvoj, zadaci unutrašnjeg transporta se u sve veem obimu sprovode induktivno upravljanim vozilima za transport bez vozaa ili primenom automatskih viljuškara, komisioniranje delova unificirane veliine i jednostavnih oblika, zbog poboljšanja senzorske tehnike, obavlja se u sve veem obimu pomou robota.

2.4. PITANJA ZA PONAVLJANJE 1. 2. 3. 4. 5. 6.

Pojam, karakteristike sistema i elementi sistema. Tendencija jedininih troškova faktora proizvodnje. Naela opšte teorije sistema. Osnovni model kibernetskog sistema. Elementi sistema logistike i logistiki tokovi. Karakteristike sistematskog pristupa upravljanja logistikim procesima. 7. Karakteristike, hijerarhija i struktura logistikih sistema. 8. Funkcionalno diferenciranje logistikih sistema. 9. Logistiki kanal i logistiki lanac.

105


10. Usaglašenost presenih mesta, tovarnih jedinica i transportnih sredstava. 11. Sistemski pristup analizi troškova i osnovni principi eficijencije. 12. Struktura logistikog sistema. 13. Glavni pravci razvoja sistema logistike kompanije.

106

SNABDEVANJE I LANCI SNABDEVANJA CILJEVI UENJA Kada proitate ovo poglavlje, biete u stanju da:

3.

Objasnite znaaj nabavke za neko preduzee. Razumete osnovne procese snabdevanja. Shvatite postupke nabavke i identifikovanje potreba za materijalima. Objsnite procedure izbora dobavljaa. Shvatite merenje uspešnosti nabavke. Primenite procedure u udruživanju u snabdevanju. Objasnite snabdevanje materijalima i uslugama. Razumete snabdevanje upravo na vreme. Razumete upravljanje lancima snabdevanja. Shvatite ulogu elektronskog poslovanja u koordinaciji lanca snabdevanja.

Logistika – Snabdevanje i lanci snabdevanja

108


3.1. UVOD

P

reduzea zahtevaju odgovarajue snabdevanje (nabavke) materijalima i rezervnim delovima kako bi proizvela robu za prodaju, kompletirala proizvodnu opremu i operativni deo snabdela potrošnim materijalima. Proces snabdevanja može biti vrlo jednostavan, meutim u veini sluajeva taj proces je složen, skup i istovremeno vrlo bitan za preduzee. Za veinu preduzea upravljanje snabdevanjem predstavlja kupovinu robe kako bi je prodala, ostvarila radne operacije, ili kako bi proizvela svoj proizvod. U najširem smislu upravljanje snabdevanjem predstavlja sve aktivnosti ukljuene u kretanje robe u preduzeu. Drugi termini imaju slino znaenje: ulazna logistika, upravljanje materijalima, kupovina i javno snabdevanje. Bez obzira na termin upravljanje snabdevanjem je usmere-na na: predvianje zahteva, potražnju i realizaciju nabavke, pokretanje nabavljenog materijala u preduzeu i stalno praenje stanja nabavljenog materijala kao tekue imovine.

3.2. ZNAAJ NABAVKE ZA NEKO PREDUZEE Nabavka je vrlo bitna za preduzee zbog: troškovne i operativne efikasnosti preduzea. Menadžeri odlinih pregovarakih sposobnosti i jakih poslovnih odnosa sa dobavljaima ostvaruju svojim organizacijama znatne uštede bitne za konkurentnost na tržištu. Izbor prave opreme za proizvodnju i njena kupovina mogu stvoriti konkurentnu troškovnu prednost za budunost. U konceptu integrisane logistike, pojedine aktivnosti nabavke se obavljaju u okviru logistike funkcije, pa se sree pojam nabavne logistike. Nije samo zadatak nabavke obezbeenje materijala za nesmetano odvijanje procesa proizvodnje, ve bolje razumevanje organizacije i poslovanja dobavljaa kompanije i njihove prednosti i slabosti. 109


Dobavljai se posmatraju kao aktivni uesnici u podruju razvoja novog proizvoda, proizvodnih procesa ili tehnologija. Kvalitetom svoje usluge dobavljai doprinose efikasnom osvajanju ciljnog tržišta novim proizvodima. Precizno definisane navike i procedure snabdevanja mogu spreiti brojne probleme u proizvodnji. Neblagovremeno snabdevanje može narušiti proizvodnu efikasnost i ugroziti standarde kupaca. Ueše dobavljaa u razvoju poslova kompanije pomaže procesu poslovnog odluivanja. Nabavka kao integralni deo logistike, postaje integralni deo lanca snabdevanja. Nabavka ima rastuu važnost u preduzeu posebno u odnosu na strategiju preduzea. Budui glavni menadžeri e od snabdevanja zahtevati mnogo više od niskih cena i spreavanje problema u proizvodnji. Kljuna prednost upravljanja lancem snabdevanja se ogleda u boljoj kontroli dobavljaa, uštedi pri nabavkama, boljoj dokumentaciji i veoj brzini rada. Krajnji cilj dugoronih kooperativnih odnosa u lancu snabdevanja je najbolji proizvod koji e poveati korist za potrošaa. Do takvog proizvoda se dolazi novim proizvodom ili poboljšanjem performansi postojeih proizvoda. Pri poboljšanju performansi postojeih proizvoda, izuzetan doprinos daju dobavljai u lancu snabdevanja. Saradnja u lancu snabdevanja istovremeno znai i donošenje samostalnih odluka. Da ne bi došlo do mešanja ingerencija i povreivanja prava u lancu, strategijski poslovi se definišu pisanim aktima (kooperativni aranžmani na bazi zajednikih ulaganja, franšiza, strategijskih alijansi u nabavci). Kratkoroni poslovi sa dobavljaima se obavljaju u duhu klasinih kupo-prodajnih odnosa. Tabela 3.1. Natprosena nabavka (milioni dinara)

Prosena nabavka (milioni dinara)

Ispodprosena nabavka (milioni dinara)

100

100

100

Trošak snabdevanja

57

60

63

Ostali rashodi

30

30

30

Ukupni rashodi

87

90

93

Bruto dobit

13

10

7

Porezna davanja (40%)

5,2

4

2,8

Neto dobit

7,8

6

4,2

Ukupan prihod

Ispitivanja natprosenih, prosenih i ispod prosenih preduzea nam ukazuju da se snabdevanjem mogu stvoriti konkurentske prednosti ali i nedostaci. 110


U tabeli 3.1. dat je uporedni prikaz natprosenih, prosenih i ispodprosenih organizacija snabdevanje-uinak na konane rezultate. Snabdevanje je od strategijskog znaaja za proizvodnju preduzea. Neblagovremeno snabdevanje može narušiti proces proizvodnje i dugorono promeniti odnose sa kupcem. Kvalitetno snabdevanje je od posebnog znaaja za uštede preduzea.

3.2.1. Ciljevi i zadaci snabdevanja Osnovni ciljevi snabdevanja su sastavni deo ciljeva integrisane logistike. Kvalitetna nabavka proizvoda zahteva sedam P: prave materijale, u pravoj koliini, u pravim uslovima, u pravo vreme, iz pravog izvora, uz pravu uslugu i uz pravu cenu, slika 3.1.

Snabde -vanje pravi materijali

prava koliina

pravi uslovi

pravo vreme

iz pravog izvora

uz pravu uslugu

uz pravu cenu

Slika 3.1. Ciljevi snabdevanja

Sistematizovani zadaci porudžbine/snabdevanje preduzea dati su u tabeli 3.2. Tabela 3.2. Snabdevanje Redni broj 1.

2.

3.

Aktivnost Osigurati neprekidni tok materijala-sirovina, potrošnog materijala i usluga potrebnih za rad preduzea Svesti na minimum investicije i gubitke vezane uz zalihe. Održavati odgovarajue standarde kvaliteta.

Znaaj aktivnosti

Dostupnost kad se traže. Zatvaranje proizvodnih linija može oštetiti i radnike i kupce a posebno poveati ukupne troškove. Držanje zaliha može dostii trošak i do 50% vrednosti proizvoda. Troškovi održavanja zaliha obino iznose 20%-30% vrednosti proizvoda. Kvalitet nabavljenog materijala može poveati ukupni kvalitet proizvoda “kvalitet unutra, kvalitet napolje“, „“smee unutra, smee napolje“. Standardi kvaliteta se ne mogu izgubiti zbog nižih cena materijala.

111

Logistika – Snabdevanje i lanci snabdevanja Snabdevanje Redni broj

Aktivnost

Znaaj aktivnosti

4.

Nai ili razviti kompetentne dobavljae.

Dobri i pouzdani dobavljai pomažu rešavanju problema snabdevanja. Primarni cilj menadžera snabdevanja je nai dobre dobavljae.

5.

Standardizovati kupljene predmete gde i kad god je mogue.

Standardizovanje materijala ima za posledicu smanjenje: zaliha, troškova držanja zaliha i omoguuje kupovinu po nižim cenama.

6.

Snabdevati se potrebnim materijalima i uslugama po nižim krajnim cenama.

Automatski ne treba prihvatiti najnižu cenu. Cenu definiše vreme, uloženi napor i novac za snabdevanje materijalom. Troškovi mogu zavisiti od usluge, kvaliteta materijala, koliina i uslova isporuke.

7.

Unaprediti konkurentnu poziciju preduzea.

Snabdevanjem preduzea pravim materijalima po najnižim krajnjim cenama podižemo konkurentsku poziciju preduzea. Snabdevanjem razviti kvalitetan odnos sa dobavljaima zbog neprekidnosti tokova materijala.

8.

Uskladiti delovanja sa svim organizacionim celinama preduzea.

Snabdevanje nije sebi svrha. Ono utie na sve operacije u preduzeu i komunicira sa svim delovima preduzea.

9.

Svesti administrativne troškove na minimum uz ostvarenje ciljeva snabdevanja.

Operativni troškovi snabdevanja: kupovina, putni troškovi, telefon, informatika oprema. Iste je neophodno efikasno kontrolisati.

Zadaci ulazne logistike su: koordinacija sa nabavkom kao poslovnom funkcijom, organizacija procesa nabavke, selekcija, izbor i vrednovanje dobavljaa, podrška izvršenju procesa nabavke, prijem i skladištenje nabavljenih materijala i proizvoda.

3.3. PROCES SNABDEVANJA Osnovni proces snabdevanja se može opisati kao: prepoznavanje potreba, izbor snabdevaa, definisanje i uspostavljanje porudžbenice, nadgledanje i upravljanje procesom isporuke, vrednovanje snabdevanja i snabdevaa. Prepoznavanje potreba otpoinje proces snabdevanja na odreenom nivou. Tek kada se potreba prepozna mogu slediti ostali koraci u snabdevanju. Organizacione celine kontaktiraju odeljenje za snabdevanje radi kupovine materijala. Izbor snabdevaa može biti jednostavan (provera tanosti e-mail adrese) pri elektronskim poruivanjem, ili vrlo složeni: traženje pred112


ponudnih cena pri kupovini glavne, kapitalne opreme, voenje sastanaka sa nosiocima ponuda do vrednovanja detalja ponude.

Proces snabdevanja

prepoznavanj e potreba

izbor snabdevaa

definisanje i dostavljanje porudžbenice

nadzor i upravljanje procesom isporuke

vrednovanje snabdevanja i snabdevaa

Slika 3.2. Proces snabdevanja

Definisanje i uspostavljanje porudžbenice je proces koji se realizuje posle izbora snabdevaa. Odeljenje za snabdevanje je odgovorno za pravilnu popunu narudžbenice, definisanje ugovorne klauzule, standard materijala i izvršavanje obaveza snabdevaa na ugovoreni nain. Nadzor i upravljanje procesom isporuke ima za cilj da se prava roba isporui u pravim koliinama na pravo mesto. Vrednovanje snabdevanja i snabdevaa se realizuje na dva nivoa zavisno kako se odvija proces snabdevanja. Ako se proces snabdevanja odvija u skladu sa ugovorom i u skladu sa višegodišnjim iskustvima sa poznatim snabdevaem proces se nastavlja. Ukoliko snabdeva ne ispuni standarde i oekivanja, odeljenje za snabdevanje e potražiti novog snabdevaa.

3.3.1. Analiza potreba nabavke Snabdevanje mora biti usko povezano sa drugim funkcijama u preduzeu. Organizacione celine zavisno od svoje funkcije pred odeljenje za snabdevanje mogu postaviti raznovrsne zadatke za snabdevanjem. Brojni i raznovrsni zahtevi uslovljavaju visoku strunost snabdevanja za sva podruja. Funkcija snabdevanja deluje kao prolaz izmeu organizacionih celina preduzea i snabdevaa koji žele nešto prodati preduzeu. Svakom procesu nabavke prethodi analiza za potrebe donošenja odluke o nabavci. Takva prednabavna analiza obuhvata:

analizu za potrebe definisanja pozicije proizvoda u kompaniji u proizvodnom programu i strategiji rasta i razvoja,

analizu za potrebe definisanja pozicije kompanije na nabavnom tržištu, njene nabavne snage i pregovarake moi. 113


Analiza pozicije proizvoda u proizvodnom programu i strategija rasta i razvoja može se definisati u portfoliju rast tržišta/tržišno ueše. Bostonska konsultantska grupa je postavila matricu rasta, na osnovu koje su definisane etiri pozicije proizvoda u proizvodnom programu: lideri, zreli, problematini i stagnirajui proizvodi. Proizvodi lideri imaju visoko tržišno ueše i visoku stopu rasta. Oštra konkurencija nalaže stalno ulaganje u ove proizvode. Dobavljai utiu na unapreenje kvaliteta i dizajna proizvoda-lidera. Prirodan put proizvoda-lidera je ka zrelom proizvodu. Kada stopa rasta tržišta padne ispod 10%, lider postaje zreo proizvod. Zreo proizvod ima visoko tržišno ueše i nisku stopu rasta tržišta. Ovakve proizvode treba negovati u programu, jer su najvei donosioci gotovine, kojom se finansiraju problematini proizvodi i lideri. Negovanje zrelih proizvoda podrazumeva strategiju inteziviranja distribucije, pronalaženje novih potrošaa, novih upotreba, eših upotreba i stimulisanje na kupovine. Stagnirajui proizvodi imaju nisko tržišno ueše i nisku stopu rasta. Ukoliko je priliv gotovine zadovoljavajui, takvi proizvodi e se održavati u programu, u suprotnom e biti eliminisani. Pozicija proizvoda u kompaniji i strategiji rasta i razvoja nije statina kategorija. Vremenom, usled promena u internom i eksternom okruženju, proizvodi mogu menjati svoju poziciju, tako da je poželjno redefinisanje uloge proizvoda u proizvodnom programu kompanije. Ukoliko se kombinuje navedena matrica sa matricom stopa profitabilnosti/rizik nabavke, tada se dobija potpunija slika o poziciji proizvoda u proizvodnom programu, posmatranog sa stanovišta nabavke. Razlikujemo sledee pozicije proizvoda:

niskorizini proizvod za nabavku koji mogu biti visoko i niskoprofitabilni,

visokorizini proizvod za nabavku koji mogu biti takoe visoko i niskoprofitabilni.

Strateški proizvodi su visokoprofitabilni i visokorizini proizvodi. Kritini proizvodi su visokorizini i niskoprofitabilni proizvodi. Stabilni proizvodi su visokoprofitabilni i niskorizini proizvodi. Ostali proizvodi su niskorizini i niskoprofitabilni. Za nabavku strateških proizvoda razvijaju se dugoroni odnosi sa dobavljaima, izbegava rizik nabavke i poveanja njihovog stepena doprinosa profitu. Za nabavku kritinih proizvoda poželjna je vea kontrola dobavljaa, radi obezbeenja sigurnih zaliha. Neophodni su i planovi skretanja/zamene ukoliko se zalihe ne obezbede. Za stabilne proizvode neophodna je optimizacija koliine narudžbi, kupovina na razliitim mestima i od više dobavljaa. Za ostale kategorije proizvoda neophodno je optimizirati koliine 114


nabavki i zalihe. Kompanija proizvoda.

teži

posedovanju

visokoprofitabilnih

i

niskorizinih

Pozicija kompanije na tržištu nabavke definiše njenu pregovaraku snagu. Pregovaraka snaga dalje odreuje ulogu, pristup i ponašanje u pregovaranju. Ukoliko pregovaraka snaga kompanije jaa, tada kompanija na tržištu nabavke menja svoju poziciju. Kompanija-kupac e biti ofanzivna u nabavci, ukoliko je njena pregovaraka snaga u odnosu na dobavljaa vea. Jaanje slabije pozicije naspram dobavljaa i svoje pregovarake moi može se postii partnerstvom u nabavci, ugovaranjem cena u svoju korist, uslova isporuke i garancija. Kompanije sa slabijom pregovarakom moi naješe nemaju izbora. One prihvataju uslove nabavke, težei centralizaciji nabavke, novim izvorima snabdevanja, jaanju sopstvene proizvodnje inputa radi zamene nabavke i spoljnih izvora itd. Pregovaraka snaga kompanije zavisi od spoljnih ali i od unutrašnjih uticaja na ponašanje kompanije u procesu nabavke.

3.3.2. Faze procesa nabavke i tok nabavke Nabavka za kompaniju-kupca predstavlja isporuku za kompaniju-dobavljaa. Proces nabavke se sastoji od predfaze, faze i postfaze. U pred fazi procesa nabavke odvijaju se aktivnosti unutar kompanije i vezani su za utvrivanje potrebe za materijalima. Proces snabdevanja pokree tok informacija. U kompaniji se odvija identifikacija potreba za nabavkom. Slike 3.3. i 3.4. ukazuju na raznovrsnost informacija koje dolaze do odeljenja za snabdevanje. Informacije su primarne i bez njih odeljenje za snabdevanje preduzea ne može ostvariti ciljeve svog postojanja. Tok unutrašnjih / internih informacija ka snabdevanju je prikazan na slici 3.3.

Tok spoljnih / eksternih informacija ka nabavci je prikazan na slici 3.4. Bez informacija prestalo bi snabdevanje što bi za posledicu imalo nedostatak materijala i prestanak proizvodnje. Nakon korišenja tih informacija, odeljenje za snabdevanje šalje informacije organizacionim celinama. Tok informacija od snabdevanja ka drugim delovima preduzea je prikazan na slici 3.5.

115


Slika 3.3. Tok unutrašnjih / internih informacija ka nabavci

Slika 3.4. Tok spoljnih / eksternih informacija ka nabavci

U fazi nabavke odvijaju se aktivnosti izmeu kompanije kupca i dobavljaa.

116


Slika 3.5. Tok informacija od nabavke ka drugim delovima preduzea

U postfazi nabavke odvijaju se aktivnosti unutar kompanije i vezane su za smeštaj nabavljenih materijala. Proces nabavke prolazi sledee faze: identifikacija potreba za nabavkom, identifikacija dobavljaa, slanje upita, prijem ponuda, razmatranje ponuda i izbor optimalne ponude, izbor dobavljaa, dostavljanje naloga-narudžbenica dobavljau, unutrašnji transport i skladištenje materijala u kompaniji. Sam tok nabavke u kompaniji-kupca se odvija u sledeim ciklusima: slanje upita, prijem ponuda, razmatranje ponuda i izbor optimalne ponude, izbor dobavljaa, dostavljanje naloga-narudžbenica dobavljau, unutrašnji transport i skladištenje materijala u kompaniji. Tok isporuke u kompaniji-dobavljaa se odvija u sledeim ciklusima: prijem upita, slanje ponuda, provera boniteta kompanije-kupca, 117


provera ispravnosti naloga-narudžbenice, popunjavanje narudžbe fakturisanje i isporuka materijala po narudžbi.

3.3.3. Veze izmeu snabdevanja i integrisane logistike Snabdevanje i integrisana logistika, po definiciji imaju zajedniki deo u ulaznom toku proizvoda. Zajednikim radom ova dva podruja moraju imati kvalitetnu koordinaciju kako bi postojala garancija nesmetanog toka robe kroz distribucijski kanal. U nekim preduzeima snabdevanje je deo integrisane logsitike a u nekim odeljenje snabdevanja upravlja itavim procesom integrisane logistike. Svakako da je prevoz svojim troškovima i pravovremenošu isporuke u JIT-proizvodnom okruženju primarna aktivnost. Tabela 3.3. Prioritetna pitanja za koordinaciju aktivnosti izmeu snabdevanja i integrisane logistike

Pitanje Koliko je materijala nabavljeno? Kada e se kupljeni materijal isporuiti?

Ko isporuuje nabavljeni materijal?

Šta je usmeravanje ulaznog toka materijala?

Ko kontroliše kretanje tereta?

Odgovori na pitanje bitni za transport, skladištenje i kontrolu zaliha Skladišni prostor, lokacija skladišta, izbor naina prevoza i postojanje zaliha. Dostupnost skladišta u planirano vreme, transport ulaza može se kombinovati sa izlaznim transportom, vreme isporuke utie na dinamiku proizvodnje. Trošak prevoza može se tretirati troškom snabdevanja. Koordinacija ulaza i izlaza može dovesti do nižih nadoknada u oba smera pri izboru prevoznika. Menadžer integrisane logistike ili organizator transporta odluuju o korišenju usluga prevoznika koji koriste istu rutu u odreenom fiksnom rasporedu. Ako se nabavljeni materijali uklapaju u te usluge tada preduzee koristi tog prevoznika (racionalno, poznaje rute, linije, poslovne zgrade). Snabdeva obino organizuje prevoz do skladišta ili proizvodnih pogona preduzea. Neka preduzea koriste vlastite prevoze. Posebno se vodi briga o ceni, smanjenju štete, gubitaka ili pouzdanosti.

Kada se na snabdevanje i na integrisanu logistiku gleda kao na deo lanca snabdevanja, njihova meuzavisnost dolazi do izražaja. Tu se primenjuje princip teorije sistema: ulazna logistika jedne organizacije je izlazna logistika druge organizacije. 118


Odgovori na sledea pitanja data u tabeli 3.3 omoguuju koordinaciju aktivnosti izmeu snabdevanja i integralne logistike, a obuhvataju teme koje se odnose na transport, skladištenje i kontrolu zaliha. Ta koordinacija omoguuje osiguranje kontinuiranog toka materijala i proizvoda kroz kompletan tok distribucije. Koordinacija aktivnosti izmeu snabdevanja i integrisane logistike je data na slici 3.6.

Slika 3.6 Koordinacija aktivnosti snabdevanja i integrisane logistike

3.4. VRSTE NABAVKE I IDENTIFIKOVANJE POTREBA ZA MATERIJALIMA Manadžeri snabdevanja nabavljaju raznovrsne materijale za preduzea. Veina nabavki može se razvrstati u sledee kategorije: 1. delovi / komponente (proizvodne nabavke), 2. sirovine (proizvodne nabavke), 3. procesni materijali (neproizvodne nabavke), 4. pomona oprema (nabavke delova i usluga), 5. glavna oprema (neproizvodne nabavke), 6. operativno snabdevanje / tekue (neproizvodne nabavke), 7. gotovi proizvodi (korporativne nabavke) i 8. usluge (neproizvodne nabavke). Ove kategorija nabavki se mogu razvrstati u razliite nabavne situacije:

119


1. Rutinske porudžbine / nalozi - este i uhodane procedure nabavke, 2. Proceduralni problemi - nerutinske nabavke esto zahtevaju da zaposleni ue, 3. Problemi performansi - nerutinske nabavke alternativnih proizvoda / supstituta; moraju se testirati njihove performanse i 4. Politiki problemi - nerutinske nabavke, a koje imaju uticaj na više delova preduzea, odn. više ljudi je ukljueno u odluivanje. Danas se menadžeri snabdevanja uglavnom oslanjaju na raunare za rešavanje kupovih situacija. Raunar ne menja korake u donošenju odluka ve ubrzava proces snabdevanja. Bitna korist raunara je u elektronskoj razmeni podataka (EDI) sa primarnom primenom u: elektronskom povezivanju snabdevaa (tanost i brzina) i primeni bar code tehnologije pri procesiranju narudžbi i primanju ulaznih isporuka. Automatizovan sistem nabavke je prikazan na slici 3.7.

Slika3.7. Automatizovani informacioni sistem nabavke

EDI beneficije za nabavku su prikazane na slici 3.8.

120


Slika 3.8. EDI beneficije za nabavku

Veliki broj faktora koji odreuju odluku o nabavci. Radi donošenja optimalne odluke neophodno je napraviti detaljnu analizu radi donošenja optimalne i pravovremene odluke o nabavci. Put ka optimalnoj nabavci vodi preko analize uticaja karaktera proizvodnje, potrošnje i zaliha na nabavku. Ona treba da pomogne u dobijanju odgovora: kakva je veza izmeu vremena nabavke, nivoa zaliha i kontinuiteta proizvodnje.

3.5. IZBOR DOBAVLJAA Slanje upita i prijem ponuda je administrativni posao koji se odvija na osnovu ustanovljenih potreba za nabavkom. Slanje upita se može obaviti poštom, telefonom, faksom, e-mailom i Internetom. Prijem ponuda se može obaviti navedenim sredstvima. U meusobnom komuniciranju i razmeni dokumentacije od presudnog znaaja je EDI tehnologija i EDIFACT standardi. Na osnovu primljenih ponuda obavlja se analiza uslova nabavke i dobavljaa, koji su osnova za izbor dobavljaa. Pre samog izbora dobavljaa, kompanija donosi odluku o izvoru snabdevanja i broju dobavljaa.

121


3.5.1. Strategija prema izvoru snabdevanja Strategija izvora snabdevanja je zasnovana na poreenju unutrašnjih (sopstvenih) sposobnosti i mogunosti proizvodnje materijala sa mogunostima koje pruža spoljni izvor snabdevanja. Ukoliko je kompanija sposobna da za niže troškove obavi proizvodnju materijala u sopstvenom sistemu pre e se odluiti za strategiju unutrašnjeg snabdevanja. Ekonomski opravdana i vremenski podešena proizvodnja materijala u sopstvenim pogonima je i investicioni poduhvat. Uprkos neophodnim investicijama i veim troškovima za poverljiv program proizvodnje i pri postojanju nepouzdanih dobavljaa kompanija se odluuje za sopstvenu proizvodnju. Spoljašnji izvori snabdevanja podrazumevaju dobavljae na domaem, inostranom i globalnom tržištu. Domai izvori snabdevanja u odnosu na unutrašnje izvore snabdevanja imaju sledee prednosti: efikasnije snabdevanje kvalitetnijim materijalima, ponuda usluga koje kompanija ne može sama da obezbedi, razvoj odnosa sa veim brojem dobavljaa, povoljne uslove nabavke. Mnoge firme su prinuene da nabavljaju proizvode iz spoljnih izvora (domaih i/ili inostranih). Razlozi za nabavke iz spoljašnjih izvora: materijali nisu lokalno raspoloživi (meunarodni izvori), zahtevi za višim kvalitetom materijala (domai i strani), niži troškovi nabavke (domai i strani), “vrše” i kontinualne isporuke (domae i strane), raspoloživost novih tehnologija izvan firmi ili off-shore (domae i strane), bolje tehnike usluge (domae i strane), širenje mreže snabdevaa (domae i strane), politiki – poslovanje u drugim zemljama i sl. Rizici nabavke iz spoljašnjih izvora: zalihe - dugi rokovi isporuke mogu izazvati potrebu poveanja zaliha / ulaganja. Rizik je vei pri snabdevanju iz inostranstva, politika - nestabilnost politike situacije u svetu može ugroziti snabdevanje, valuta - fluktuacija kursa valuta može ugroziti budžet firme, plaanje - strani snabdevai radije traže cash plaanje, nema isporuke pre konane uplate. Rizik je mogu i na domaem i stranom tržištu, 122


kvalitet - i rezon i rizik, tarife, takse i carine - utiu na uvoz i na izvoz materijala, pravo - posebno na stranom tržištu, transport - u inostranstvu restriktivan, jezik- neke rei / termini su neprevodivi na neke jezike, kultura / društvo - zalihe su velike, problemi veliki i lokacija – na primer u inostranstvu mora da budu ukljueni ministarstvo trgovine, ambasade, strane banke. Strategija meunarodnih izvora snabdevanja u odnosu na unutrašnje i domae se zasniva na: injenici da nema raspoloživih materijala potrebnog kvaliteta na domaem tržištu, proizvodnja se obavlja na tržištima na kojim su raspoloživi izvori snabdevanja, kompanija sarauje sa kompanijama kojima su dostupni iszvori snabdevanja, zbog zakonske regulative je isplativija nabavka na meunarodnom tržištu. Snabdevanja iz meunarodnih izvora, su obino globalnog karaktera i obino zahtevaju centralizovanu nabavku. Ova nabavka jaa kupovnu mo kompanija a smanjuje inicijativu vlastitog menadžmenta, koji esto efikasnije kreira nabavku za sopstvene potrebe, jer bolje poznaje tržište i uslove poslovanja. Rizik snabdevanja na meunarodnom tržištu je veliki zbog politikih, pravnih, monetarnih režima tržišta snabdevanja, što može opteretiti administrativne i finansijske odnose i produžiti vreme isporuke.

3.5.2. Strategija prema broju dobavljaa U kompanijama razlikujemo strategiju manjeg i veeg broja dobavljaa. Izbor dobavljaa/snabdevaa je vrlo bitna. Danas menadžeri logistike smatraju da je povoljnije poslovati sa veim uinkom sa manje dobavljaa. Nekad se smatralo da više dobavljaa predstavlja konkurenciju, a konkurencija drži kvalitet i cenu usluge. Razlog za smanjenje dobavljaa je: pronalaženje dobavljaa i razvijanje odnosa sa njima je skupo i traži vreme, bliski odnosi sa odabranim dobavljaima traže vreme, imati samo nekoliko dobavljaa znai da svaki od njih dobija više poslova od kupca što ini tog kupca važnijim, realizacija tražnje kvalitetnijih materijala lakša je sa manje dobavljaa. 123


Preduzea moraju izabrati da li koristiti jedan ili više izvora snabdevanja materijala. Preduzea biraju jednog snabdevaa iz sledeih razloga: prioritetna nabavka,

popusti u ceni i koliinski popusti,

niži troškovi,

bolja kontrola kvaliteta,

niži troškovi prevoza,

niži troškovi držanja zaliha zbog držanja istih kod snabdevaa (JIT proizvodnja i nabavka). Rizici zbog postojanja jednog snabdevaa:

neizvesnost u situaciji nestašice, štrajka, požara,

poveanje cene kod snabdevaa,

samodopadnost snabdevaa u vezi sa kvalitetom i uslugom kupcu.

3.5.3. Vrednovanje dobavljaa Raditi sa manjim brojem dobavljaa znai biti obazriv pri njihovom izboru. Naješe korišene metode proveravanja dobavljaa su sertifikati serije ISO 9000. Ovaj program sertifikacije razvila je Organizacija za meunarodne standarde (international Standards Organization) 1987. godine. ISO 9000 zahteva od preduzea uspostavljanje procesa i dokumentacionih aktivnosti: 1. ISO 9000. - Standard upravljanja kvalitetom i osigurane kvaliteta. 2. ISO 9001. - Model sistema kvaliteta za osiguranje kvaliteta u dizajnu i razvoju, proizvodnji i instalaciji. 3. ISO 9002. – Model sistema kvaliteta za osiguranje kvaliteta u proizvodnji i instalaciji. 4. ISO 9003. – Model sistema kvaliteta za osiguranje kvaliteta u konanoj proveri i testiranju. 5. ISO 9004. – Upravljanje kvalitetom i elementi sistema kvaliteta. Snabdevanje/nabavku pokriva standard ISO 9001. Menadžeri snabdevanja moraju koristiti raznovrsne izvore kako bi odabrali domae i meunarodne dobavljae. Preduzee koristi sve korake u izboru dobavljaa samo kada prvi put posluju sa njim ili kada se obavlja preispitivanje poslovanja snabdevaa. Kompanija-kupac prikuplja osnovne informacije o dobavljau na razliite naine. 124


Posle detaljne analize izvora dobavljaa, menadžer snabdevanjem optimizira poetnu listu dobavljaa. Na kratkoj listi se nalaze najbolji, ili više njih. Izabrani dobavljai bie izloženi detaljnoj analizi svojih operacija. Naješe im idu u posetu ili dobijaju podatke iz formalnih izvora, tabela 3.4. Tabela 3.4.

osoblje preduzea trgovaki žurnali trgovaki predstavnici kolege-saradnici "žuti" listovi / stranice vladine agencije banke privredne komore

katalozi uzorci web stranice posete dobavljaima pošta (PTT, e-mail), fax sajmovi i izložbe novine trgovaka udruženja i sl.

Menadžer snabdevanja mora ispitati dobavljaeve bankovne i kreditne preporuke, finansijsku stabilnost, dobavljake sposobnosti, nivo tehnike strunosti, program osiguranja kvaliteta, poslovne zgrade koje poseduje, stil upravljanja, razne usluge, koje pruža kupcu, sposobnost JIT-isporuke. Menadžer snabdevanja mora poznavati strune reference snabdevaa kao i da obavi razgovor sa bivšim klijentima. Bez obzira da li preduzee ima jednog ili više dobavljaa svi se moraju vrednovati. Dobavljai se uglavnom cene prema ceni, isporuci, usluzi i kvalitetu. Vrednovanje i ocenjivanje dobavljaa se izvodi prema ISO 9001 : 2000 I uobiajenih promenljivih, slika 3.9.

Slika 3.9. Faktori izbora dobavljaa 125


Varijable vrednovanja dobavljaa su date u tabeli 3.5. Izbor se vrši izmeu više dobavljaa (A, B, C itd.) koji se ocenjuju po istim kriterijumima, a zatim rangiraju. Tabela 3.5 Klasifikacija pokazatelja vrednovanja dobavljaa

Cena

Isporuka

Kvalitet

Usluge

- cena materijala / proizvoda - finansijski uslovi ( plaanja ) - pouzdanost isporuke -ukupno vreme - reputacija dobavljaa - pouzdanost proizvoda - tehnike specifikacije - lako rukovanje / upotreba - lako održavanje - pouzdanost usluga - cena usluga - fleksibilnost dobavljaa - obezbeena obuka - obezbeeno vreme obuke - tehnika pomo - pogodnost nabavke

3.6. MERENJE USPEŠNOSTI NABAVKE Kao i svaka aktivnost u preduzeu nabavka je podložna merenju uspešnosti. Uobiajeno merenje uspešnosti ukljuuje inioce i aktivnosti koje bliže odreuju te inioce, tabela 3.6. Tabela 3.6. inioci uspešnosti

126

Uinak/Aktivnosti

Uinak cena

Uinak aktuelnih cena s obzirom na: plan, na tržište i unutar kupovnih grupa i lokacija

Uštede troškova

Smanjenje jednog troška ili izbegavanje troška.

Obim posla

Merenje novog posla, zaostatke u radu i obavljene poslove.


inioci uspešnosti

Uinak/Aktivnosti

Administrativna kontrola

Poreenje aktuelnog snabdevanja.

Efikasnost

Izlazna jedinica snabdevanja u odnosu na ulaznu jedinicu snabdevanja. Narudžbe po kupcu, novane iznose na koje se obavezuju kupci i ugovori sklopljeni po kupcu.

Kvalitet proizvoaa i

Postotak prihvaenih i odbaenih materijala, uestalost kvarova, ukupni trošak snabdevanja proizvoda po snabdevau.

Isporuka

troška

sa

budžetom

Kontrola toka materijala

Vrednovanje toka materijala od snabdevaa do kupca.

Usaglašenost sa zakonskom regulativom

Koliko snabdevanje regulativu.

Društvene mere

Zadovoljenje društvenih mera

Mere zaštite okoline

Zadovoljenje ekoloških standarda

Planiranje nabavke

Tanost predvianja cena, dobavljivosti robe, brojem planova koji se godišnje predlažu.

Istraživanje

zadovoljava

zakonsku

Konkurencija

Broj kupovina i iznos utrošenog novca od strane jednog kupca.

Zalihe

Analiza obrtanja zaliha i stepeni zaliha.

Transport

Koliine materijala, koliko se materijala prevozi skupljim prevozom.

3.7. UDRUŽIVANJE U SNABDEVANJU Udruživanje je odnos kojim se pokušava stvoriti meuzavisnost, poveati koordinacija, poboljšati tržišna pozicija ili postii zajedniki ciljevi. Ono podrazumeva i deljenje i koristi i optereenja u okviru prethodnog zajednikog rada. Karakteristike uspešnih udruživanja u nabavkama:

partnersko / zajedniko planiranje ciljeva planskih veliina,

podela koristi / beneficija i odgovornosti / teškoa, 127


širenje posla-oba partnera oekuju razvoj i nastavak odnosa,

sistematska razmena informacija izmeu partnera (EDI),

kontrolisanje operacija-monitoring partnerstva-planovi kvaliteta itd

izgradnja “mosta“ korporativne kulture.

Danas se organizuju strategijske nabavne alijanse veeg broja kompanija iz razliitih zemalja sveta. Prave se nabavni timovi sastavljeni od stalno zaposlenih iz kompanija-lanica koji se centralizuju iznad nivoa organizacije bilo koje kompanije-lanice.

3.8. SNABDEVANJE MATERIJALA I USLUGA Snabdevanje fizikih proizvoda razlikuje se od snabdevanja usluga. Nabavljanje (sourcing) se jedinstveno definiše kao kupovina proizvoda ili usluga od poslovnih subjekata izvan preduzea. Outsourcing (nabavljanje od spoljnih poslovnih subjekata) esto se koristi kada se želi opisati proces potražnje robe i usluga izvan preduzea. Deset Ishikavinih pravila u odnosima dobavlja – kupac glase:

obojica su odgovorni za kvalitet. Nužno je meusobno razumevanje i saradnja,

nezavisni su jedan od drugog – treba da poštuju nezavisnost,

korisnik mora da definiše jasne zahteve,

treba sainiti potpun i jasan ugovor,

isporuilac je odgovoran za kvalitet koji e zadovoljiti korisnika,

zajedniki utvruju metod ocene,

sporovi se rešavaju prijateljski,

zajedniki razmatraju informacije potrebne obojici,

kontrolu vrše na prijateljskoj osnovi,

poslovne transakcije moraju biti u skladu sa interesima krajnjeg korisnika.

Karakteristike kvaliteta proizvoda i usluga su prikazane u tabeli 3.7. 128


Tabela 3.7 Proizvod

Usluga

materijalan

nematerijalan

ponovljiv

teško ponovljiv

proizvodnja prethodi upotrebi

pružanje i korišenje usluge su ili istovremeni ili se prepliu

proizvodnja i upotreba uglavnom su na razliitim lokacijama

pružanje i korišenje usluge se odvijaju na uglavnom istoj lokaciji

korisnik proizvoda obino nije ukljuen u proces proizvodnje

korisnik usluge obavezno uestvuje u kreiranju i isporuci usluge

funkcija kvaliteta prisustvuje u procesima proizvodnje

otežano prisustvo funkcije kvaliteta u procesima vršenja usluge

može se transportovati

ne može se transportovati

neusaglašen proizvod se može povui, doraditi, zameniti

za neusaglašenu uslugu jedino mogua rešenja su izvinjenje, ponavljanje usluge ili bonifikacija

može se skladištiti mogu se stvoriti zalihe proizvoda

ne može se skladištiti i ne mogu se praviti zalihe usluga

kontrola proizvoda se zasniva na poreenju sa specifikacijama i ne mora biti izvr šena od strane kupca

kontrolu usluge vrši korisnik usluge na osnovu stepena zadovoljenja njegovih oekivanja

može se probati pre kupovine može se poslati uzorak

ne može se probati pre kupovine

Usluge su neopipljive i ne mogu se sauvati, nabavljanje usluga od spoljnih subjekata može biti teže od nabavljanja proizvoda. Preduzea se fokusiraju na svoja osnovna poslovanja, paje više usluga koje im pružaju druga preduzea. Tada može biti i prekasno. Kvalitet usluga se može ceniti tek posle njihovog izvršenja. Menadžer snabdevanja mora razlikovati nabavku usluga od nabavke proizvoda. Procena kvaliteta usluga ukljuuje mnoge teškoe. Usluge se trenutno ostvaruju i ne mogu se uvati. Neke usluge je lako proceniti. Osnova diferenciranja usluga ukljuuje: vrednost usluge: mala, velika i srednja vrednost, stepen ponavljanja usluge: rutinske ponovljivo naruivanje, jedno kupovanje usluge, stepen opipljivosti usluge: saveti su neopipljive usluge, dizajn automobila je opipljiva usluga, upravljanje / usmeravanje usluge: za opremu, za pojedince / ljude), 129


proizvodnja usluge: ostvaruje ih oprema, ljudi, neophodno je definisati intenzitet rada, priroda zahteva: direktna, periodina, kontinualna, priroda isporuke usluge, stepen standardizacije usluga, zahtevne veštine / obuenost za pružanje usluge.

3.9. SNABDEVANJE UPRAVO NA VREME Snabdevanje upravo na vreme (Just-In-Time, JIT) proizvodnja zahteva JIT snabdevanje / isporuke. Cilj JIT je "0-zaliha", ali se to u praksi teško ostvaruje i nije poželjno. Sa "0-zaliha" ne možete ništa da radite, niti šta da prodate. Karakteristike JIT snabdevanja su prikazane u tabeli 3.8. Tabela 3.8 Karakteristike

Kvalitet

Transport

Dobavljai

Koliine

Aktivnosti

Poruilac namee minimalne proizvodne specifikacije Dobavljau se pomaže da ispuni zahteve poruioca Odeljenje obezbeenja kvaliteta prodavca i kupca rade zajedno Karte upravljanja procesom (a ne uzorkovanje)

Poruilac planira i kontroliše transportne aktivnosti

Veina locirana što bliže Prave se pokušaji prema udaljenim dobavljaima Preporuuje se ponavljanje poslova sa dobavljaem Nadzor / vrednovanje dobavljaa Ponuda materijala minimalizovana Dobavljai se podstiu na JIT svojih dobavljaa

este, vrste isporuke manjih obima u tanim koliinama koje zahtevaju redukovane dobavljaeve proizvodne obime Dugoroni ugovori o snabdevanju su od zajednikog interesa Smanjenje ili poveanja isporuke se ne ohrabruju (ne podstiu se)

3.9.1. Beneficije od JIT snabdevanja JIT ugovori o snabdevanju obezbeuju: niži nivo zaliha, smanjenje broja dobavljaa, opadanje administrativne "papirologije" i troškova, 130


smanjenje broja "malih" dobavljaa i zahteva koje poruilac mora da obradi, više poslova velikih vrednosti, vremensko isporuivanje materijala direktno korisniku i standardizaciju nabavljenih stavki.

Rizici od JIT snabdevanja: dobavlja može da ne ispuni ugovoreni termin,

zbog dugoronih ugovora, poruilac može teško nai novog dobavljaa, otkazi isporuke uzrokuju probleme kvaliteta, zbog zastoja pogona i nivoa cena / troškova, proizvodnju ne standardnih proizvoda, traženje novog dobavljaa esto traži vreme i višu cenu i

mogunost štrajka dobavljaa.

JIT beneficije za kompanije koje naruuju/poruioca: bolje planiranje proizvodnje (konzistentno i razumno), vei obim zahteva prema manje dobavljaa, dugoroni ugovori, izbor odgovornih dobavljaa koji mogu da ispune zahteve, sniženje troškova materijala, manje dorade, manje kašnjenja, manje nadzora, manje ugovora, niži troškovi isporuke, manje dobavljaa, bolja i tanija komunikacija, tanije knjigovodstvo, niži troškovi zaliha, niži transportni troškovi, manje otpada i manje škarta; niži troškovi isporuke materijala i viši kvalitet - viša detekcija i korekcija grešaka - manje pregleda i viši kvalitet finalnog proizvoda. JIT beneficije za kompanije koje snabdevaju/dobavljaa: bolja obuka vodi ka smanjenju obrta rada, konzistentni planovi kapaciteta i proizvodnje smanjuju obrt,

131


materijalni troškovi padaju zbog smanjenja zaliha gotovih proizvoda, kontrolisanje procesne zalihe, niže poruene zalihe jer su njegovi dobavljai ukljueni u JIT, kvalitet raste zbog manje proizvodnje i boljeg upravljanja obezbeenjem kvaliteta.

3.10. UPRAVLJANJE LANCIMA SNABDEVANJA 3.10.1. Pojmovno odreenje lanca snabdevanja Lanac snabdevanja se sastoji od niza kompanija koje su ukljuene (direktno ili indirektno) u zadovoljavanje zahteva potrošaa. Lanac snabdevanja ne ukljuuje samo proizvoaa i dobavljae, ve transportne i kompanije koje skladište robu, trgovce na malo i same potrošae. Unutar svake organizacije (kao što je proizvoa) lanac snabdevanja ukljuuje sve funkcije koje su u vezi sa ispunjenjem zahteva potrošaa. Pored ostalog, ove funkcije obuhvataju: razvoj novih proizvoda, marketing, proizvodne operacije, distribuciju, finansije i pružanje usluga potrošaima.

Slika 3.10. Lanac snabdevanja 132


Tipian lanac snabdevanja može da obuhvati više uesnika, a najvažniji su, slika 3.10 i 3.11.: kupci, trgovci na malo, trgovci na veliko i distributeri, proizvoai i dobavljai komponenti i sirovina. U lancu snabdevanja se manifestuje stalni tok informacija, proizvoda i novca izmeu razliitih kompanija. Svaka kompanija u lancu izvršava razliite procese i povezana je sa drugim kompanijama u tom lancu. Kupac je integralni deo lanca snabdevanja. Osnovna svrha postojanja bilo kog lanca snabdevanja jeste da on zadovolji potrebe kupca u procesu stvaranja sopstvenog profita. Aktivnosti lanca snabdevanja poinju sa porudžbinom kupca i završavaju se kada zadovoljan kupac plati kupljena dobra. Termin lanac snabdevanja asocira na snabdevanje, tj. na kretanje proizvoda od dobavljaa ka proizvoaima, distributerima, prodavcima na malo i kupcima. Bitno je stvoriti predstavu o tokovima informacija, novca i proizvoda u oba pravca u lancu.

Slika 3.11. Uesnici u lancu snabdevanja

Takoe, ovaj termin može podrazumevati prisustvo samo po jednog uesnika na svakoj strani. U realnosti, proizvoa može dobiti materijal od nekoliko dobavljaa i da ga zatim dostavi nekolicini distributera, slika 3.11. Stoga su mnogi lanci snabdevanja u stvari mreže. Zato je možda preciznije upotrebiti termin mreža snabdevanja (supply web) da bi se opisala struktura veine lanaca snabdevanja.

3.10.2. Cilj lanca snabdevanja Cilj svakog lanca snabdevanja je da maksimira ukupnu proizvedenu vrednost. Vrednost koju generiše lanac snabdevanja jeste razlika izmeu vrednosti finalnog proizvoda za potrošaa i izdataka koji nastanu zbog zadovoljenja zahteva potrošaa. Kod veine lanaca snabdevanja, vrednost e biti u korelaciji sa profitabilnošu lanca snabdevanja, tj. sa razlikom izmeu ostvarenih prihoda od kupaca i ukupnih troškova lanca snabdevanja.

133


Profitabilnost lanca snabdevanja je ukupan profit koji treba raspodeliti izmeu svih lanova lanca snabdevanja. Sto je profitabilnost lanca snabdevanja vea to je on uspešniji. Uspeh lanca snabdevanja trebalo bi da se meri u odnosu na njegovu profitabilnost a ne u odnosu na profit koji ostvari samo jedan lan. Uspeh lanca snabdevanja se odreuje u odnosu na njegovu profitabilnost. Sledei logian korak je utvrivanje izvora prihoda i troškova. Za svaki lanac snabdevanja postoji samo jedan izvor prihoda a to je potroša. Svi tokovi informacija, proizvoda ili novca generišu troškove u lancu snabdevanja. Stoga, klju uspeha lanca snabdevanja je odgovarajue upravljanje ovim tokovima.

3.10.3. Upravljanje lancem snabdevanja Termin upravljanje lancem snabdevanja dobija sve veu popularnost poslednjih godina. Ovaj termin je zamenio više tradicionalnih termina koji su korišeni za opisivanje procesa upravljanja tokovima proizvoda. Meu takvim terminima su: fizika distribucija, upravljanje materijalima, planiranje proizvodnje, logistika, upravljanje kanalima distribucije i industrijska logistika. Šta obuhvata upravljanje lancem snabdevanja? Ovaj pojam se razliito definiše, ali se esto njime oznaava "proces planiranja, organizacije i kontrole toka materijala i usluga od dobavljaa do krajnjih korisnika/potrošaa“. To je jedan integralni pristup biznisu, jer obuhvata dobavljae, upravljanje snabdevanjem, upravljanje integrisanom logistikom i upravljanje proizvodnim operacijama. Upravljanje lancem snabdevanja je proces projektovanja, razvijanja, optimiziranja i upravljanja internim i eksternim komponentama sistema nabavke, ukljuujui nabavku materijala, transformisanje materijala i distribuciju gotovih proizvoda ili usluga potrošaima, koji je u skladu sa globalnim ciljevima i strategijama". Upravljanje lancem snabdevanja obuhvata upravljanje nizom od tri ili više organizacija koje su direktno povezane sa jednim ili više uzvodnih ili nizvodnih tokova proizvoda, usluga, finansija i informacija od izvora do potrošaa. Lanac funkcioniše dok su njegove karike povezane. Jaina lanca zavisi od jaine svake karike. To znai da ni jedan lanac ne može biti jai od svoje najslabije karike. Analogno tome, u lancu snabdevanja dobavljai, proizvoai, trgovci na malo i potrošai oslanjaju se jedni na druge kada isporuuju i koriste robu i usluge. Znai, svi lanovi lanca su meusobno povezani. Upravljanje lancem snabdevanja podrazumeva koordinaciju upravljanja snabdevanjem (supply management), upravljanje proizvodnim operacijama (operations management) i upravljanje integrisanom logistikom (integrated logistics management) da bi se omoguio kontinuiran protok 134


proizvoda ili usluga. Implementacijom koncepta lanca snabdevanja firma proširuje domen poslovanja jer se orijentiše na povezivanje sa svim firmama koje uestvuju u tokove dobara, poev od izvora sirovina do krajnjeg potrošaa. Upravljanje snabdevanjem, upravljanje proizvodnim operacijama i upravljanje integrisanom logistikom su usmereni: na koordinaciju nabavke materijala iz eksternih izvora, na eliminisanje uskih grla i smanjenje njihovog uticaja na potrošae i na kontinuirani tok proizvoda i usluga do, kroz i izvan firme. Model upravljanja lancem snabdevanja prikazan je na slici 3.12. Model integriše mnoge poslovne funkcije korporacije (finansije i raunovodstvo, upravljanje ljudskim resursima, alokaciju resursa i upravljanje sistemima) u jednu strukturu koja zavisi od marketinga, proizvodnih operacija (ukljuujui inženjering), integrisane logistike i upravljanja snabdevanjem.

Slika 3.12. Model upravljanja lancem snabdevanja

Marketing povezuje potrošaa, poslovne funkcije kompanije i samo upravljanje lancem snabdevanja. Marketing analizira promene trendova, potencijal tržišta, cene konkurenata i slino. Zatim marketing usmerava ove informacije ka drugim funkcijama da bi one mogle da odrede kada i kako da zadovolje zahteve potrošaa. Proces upravljanja lancem snabdevanja poinje intenzivnim pregovorima o cenama kako bi se zakljuili dugoroni ugovori sa dobavljaima prvog i drugog reda. Menadžeri lanca snabdevanja esto razlikuju: "prihvaene dobavljae", "preferirane dobavljae" ili "saveze dobavljaa". Poslujui sa "prihvaenim i "preferiranim" dobavljaima, menadžer lanca snabdevanja može da analizira koliine i cene proizvoda konkurenata i da dobijene informacije koristi za upravljanje sopstvenom kompanijom. Ovaj pristup može da zahteva interakciju firme 135


samo sa dobavljaima prvog reda. Meutim, poslovanje sa savezom dobavljaa zahteva složenije interakcije firme sa dobavljaima i prvog i drugog reda. Potpunim implementiranjem prikazanog modela upravljanja lancem snabdevanja, minimiziraju se fragmentacija i suboptimizacija tokova proizvoda i usluga. Kada kompanija izgrauje jedinstven sistem toka dobara i informacija sa ostalim lanovima lanca onda ona u stvari poveava efikasnost upravljanja celokupnim tim lancem. Meutim, potpuna implementacija koncepta upravljanja lancem snabdevanja zahteva: razvijanje jakih poslovnih odnosa izmeu lanova lanca snabdevanja, razvijanje visokokvalitetnih proizvoda i usluga, podelu informacija izmeu lanova lanca snabdevanja, smanjenje vremena ciklusa porudžbine, minimiziranje nivoa zaliha u lancu snabdevanja, smanjenje broja dobavljaa i prevoznika i poveanje privrženosti konceptu upravljanja lancem snabdevanja. Ako se pravilno primeni, koncept upravljanja lancem snabdevanja omoguava brže kretanje proizvoda i usluga ka krajnjim potrošaima. Na taj nain se poveava vrednost celog sistema za potrošaa i stvara strateška konkurentska prednost lanca.

3.10.4. Koncepti upravljanja lancem snabdevanja kroz istoriju Tri osnovna elementa koncepta upravljanja lancem snabdevanja: 1. upravljanje snabdevanjem, 2. upravljanje proizvodnim operacijama, 3. upravljanje integrisanom logistikom. Znaajna pažnja bie posveena i evolutivnim dimenzijama ovih elemenata. Upravljanje snabdevanjem, datira još od 1832. godine kada je arls Bebidž publikovao knjigu pod nazivom "0 ekonomiji mašina i proizvodnje". Krajem 1980-ih godina troškovi kupovine materijala inili su oko 60% od troškova prodaje, što je dovelo do prelaska sa koncepta kupovine na koncept upravljanja snabdevanjem. Tada se pokazalo da koncept upravljanja snabdevanjem nudi firmama strateške prednosti i potencijal za pružanje vee vrednosti potrošaima. Upravljanje snabdevanjem razvijalo se kroz etiri faze. Poelo je kao funkcija kupovine (kupovina je podrazumevala upoznavanje potreba, lociranje i selekciju dobavljaa, pregovaranje o ceni i o drugim važnim uslovima prodaje kao i osiguranje isporuke) koja je bila podreena važnijim funkcijama kao što 136


su marketing, finansije i proizvodne operacije (faza 1). Kako su se troškovi kupovine dobara poveavali, firme su poele da posveuju veu pažnju kupovini. Do 1970-ih godina kupovina je postala deo veeg sistema tj. upravljanja materijalima (drugi deo faze 2 i cela faza 3). Upravljanje materijalima je obuhvatalo aktivnosti kao što su: kupovina, skladištenje, ulazni transport, kontrola kvaliteta, upravljanje zalihama, prijem dobara i planiranje Evolucione faze menadžmenta snabdevanjem, prikazane su u tabeli 3.9. Tabela 3.9.

Faza I Reaktivna

-

Više obrazovanje “Papirni” proces inovnike funkcije Reaktivni nain (rešavanje krize) “Siromašni” izveštaji

Faza II Mehanistika

-

Visoko obrazovanje “Kompjuterska papirologija” upravljanje transakcijama mere sniženja cena izveštaji na niskom nivou primerni fokus: obezbediti da radi proizvodnja raspoloživi “siromašni” podaci

Faza III Proaktivna

-

Profesionalno osoblje Proaktivni prilaz Dugoroni ugovori Merenje troškova svojine Uzimanje u obzir resursa dobavljaa Izveštaji višem nivou menadžmenta Podrška meu funkcijama Obuka i obrazovanje Limitirano korišenje podataka Pogodnije strategije

Faza IV Strategijski menadžment

-

Snabdevanje kao konkurentno oružje Integrisana strategija snabdevanja Brzina: razvoj i proizvodnja Merenje kontinualnog unapreenja Globalni pogled Optimizacija troškova Centralizovanje strategije snabdevanja Decentralizacija aktivnosti kupovanja Podaci su raspoloživi i koriste se Projektovanje baze snabdevanja Leverage supplier tehnology Monitoring okoline Upravljanje odnosima Upravljanje lancem vrednosti

137


Poetkom 1980-ih godina kupovina i upravljanje materijalima su se transformisali u opravljanje snabdevanjem (faza 4) i to: 1. Kupovina više nije tretirana kao unutrašnji proces ve kao proces koji dodaje vrednost. 2. Napuštanje striktno taktikog tretmana kupovine i potenciranju njenog strateškog znaaja. Meutim, upravljanje snabdevanjem ne obuhvata samo kupovinu dobara, ve i spoljne aktivnosti kao što su: interakcije izmeu funkcija, kreiranje partnerstva i saveza sa dobavljaima, obezbeenje input-a za strateške planove kompanije i kontinuirana poboljšanja u celom lancu snabdevanja. Koncept upravljanja proizvodnim operacijama pojavio se krajem 18. i poetkom 19. veka i vezivao se za set aktivnosti koje kreiraju dobra i usluge kroz transformaciju input-a u output-e. Znai, koncept upravljanja proizvodnim operacijama odnosi se na kreiranje usluga kao i na proizvodnju fizikih dobara, ali je nastao u proizvodnji. Mnogi vezuju koncept upravljanja proizvodnjom za Adama Smita i za njegov koncept "podele rada" (tabela 3.2). De facto, njegov doprinos je bio usredsreen na specijalizaciju rada. Posle je Eli Vitni razvio ideju o standardizaciji i dokazao je da su specijalizovani radnici efikasnije izvršavali zadatke koji se ponavljaju. Informacione i komunikacione tehnologije revolucionisale su proces upravljanja proizvodnim operacijama. Raunari su omoguili integrisanje proizvodnje i elektronsku razmenu podataka. World Wide Web je poveao broj metoda za poboljšanje produktivnosti. Upravljanje operacijama se prvi put razmatra krajem XVII ili na poetku XVIII veka – niz aktivnosti za stvaranje roba ili usluga transformacijom ulaza u izlaze. Upravljanje integrisanom logistikom je "proces koji obuhvata: predvianje potreba i zahteva potrošaa; prikupljanje kapitala, materijala, personala, tehnologija i informacija za zadovoljenje tih potreba; optimiziranje mreže za proizvodnju dobara i pružanje usluga u cilju ispunjenja zahteva potrošaa; i korišenje ove mreže za blagovremeno ispunjenje zahteva potrošaa". Integrisana logistika se sastoji od: ulazne logistike, operacija za konverziju dobara i izlazne logistike. Ulazna logistika obuhvata kretanje proizvoda do firme. Operacije konverzije obuhvataju kretanje proizvoda u fabrici i/ili skladištu fabrike. Izlazna logistika se odnosi na kretanje gotovih proizvoda od fabrike do potrošaa. Dakle, integrisana logistika obuhvata dve grupe aktivnosti: 1. koje omoguuju fiziki tok dobara kroz kanal distribucije, 2. koje omoguuju pružanje logistikih usluga. 138


Dobra se fiziki kreu kroz kanal distribucije izvršenjem razliitih aktivnosti logistike kao što su: transport dobara, izgradnja postrojenja, upravljanje zalihama, rukovanje materijalima i prenos informacija. Pored toga, kroz kanal distribucije se kreu i odreene logistike usluge. Logistike usluge potrošaima opredeljuju:

vreme ekanja potrošaa na uslugu,

mogunost da menadžment, zaposleni i usluge zadovolje utvrene potrebe potrošaa i izbor kanala distribucije za pružanje usluga potrošaima. Etape razvoja upravljanja operacijama su navedene u tabeli 3.10. Tabela 3.10. Era

Industrijska revolucija

Nauno upravljanje

Ljudski odnosi Nauka o menadžmentu

Revolucija kvaliteta

Informaciona era

Globalizacija

Dogaaj / Koncept

Godina/e

Autor/pokreta

Parna mašina Podela rada Zamenjivost delova

1769. 1776. 1790.

James Watt Adam Smith Eli Whitney

Principi naunog upravljanja Studija vremena i pokreta Karta planiranja aktivnosti Protona montažna linija

1911. 1911. 1912. 1913.

Frederic W.Taylor Frank i Lillian Gilbreth

1930. 1940.-ih 1950.-ih 1960.-ih

Elton Mayo Abraham Maslow Frederick Herzberg Douglas McGregor

Linearno programiranje Digitalni raunar Simulacija, teorija redova ekanja, PERT/CPM

1947. 1951. 1950.-ih

George Dantzig Remington Rand

Lean production JIT (just-in-time) TQM (Total Quality Menagement)

1970.-ih 1980.-ih 1980.-ih 1990.-ih

Taiichi Ohno (Toyota) W.Edwards Deming Joseph Juran i dr.

CIM (Coputer Integrated Manufacturing) EDI, EFT WWW

1980.-ih 1990.-ih 1970.-ih 1990.

Mnogi pojedinci i kompanije

Globalno tržište i operacije

1990.-ih

Mnoge kompanije i nacije

Hawthornska studija Teorije motivacije

Henry Gantt Henry Ford

Grupe za istra-živanja operacija

Tim Berners – Lee

139


Koncept integrisane logistike brže je evoluirao u odnosu na koncept upravljanja snabdevanjem ili koncept upravljanja proizvodnim operacijama. Najnovija faza u razvoju integrisane logistike poela je kada su firme shvatile neophodnost kontrole toka robe i usluga u sistemu snabdevanja do krajnjeg potrošaa. Ovi integrisani sistemi dobavljaa, proizvoaa i posrednika konstituišu lanac snabdevanja. Tako se rodio termin "upravljanje lancem snabdevanja ". Robe se fiziki kreu kroz distribucione kanale korišenjem logistikih aktivnosti: transport-strukturne opreme-zalihe-rukovanje materijalomkomunikacije i informacije. Globalizacija poslovanja i stvaranje svetskih trgovinskih blokova podstakli su razvoj upravljanja lancem snabdevanja. Da bi kanal distribucije bio konkurentan i na domaem i na globalnom nivou potrebno je da svi uesnici u njemu usmeravaju tok dobara i usluga u skladu sa zahtevima potrošaa. Da bi se pružila vrednost potrošaima, dobra i usluge moraju bili dostupni njima kada zahtevaju.

3.10.5. Faze u donošenju odluka o upravljanju lancem snabdevanja Uspešno upravljanje lancem snabdevanja zahteva donošenje nekoliko odluka u vezi sa tokom informacija, proizvoda i novca. Ove odluke se donose u tri faze, u zavisnosti od frekvencije svake odluke i vremena u kome se one mogu primeniti. To su sledee faze: 1. strategijska faza ili faza projektovanja lanca snabdevanja, 2. faza planiranja lanca snabdevanja, 3.

faza operacionalizacije lanca snabdevanja.

Tokom strategijske faze (ili faze projektovanja) kompanija donosi odluku o strukturi lanca snabdevanja. Kompanija odluuje o tome kakva e biti konfiguracija lanca i koje e procese da obavi svaki lan tog lanca. Odluke koje su donete u ovoj fazi imaju strateški znaaj i tiu se: lokacije i veliine proizvodnih i skladišnih kapaciteta, proizvoda koje treba proizvesti ili skladištiti na razliitim lokacijama, naina transporta i tipa informacionog sistema koji treba koristili. Kompanija mora obezbediti da konfiguracija lanca snabdevanja podržava njene strategijske ciljeve za vreme ove faze. U fazi planiranja kompanije definišu Set operativnih politika koje treba da omogue kratkorono upravljanje poslovnim operacijama. Okvir za donošenje odluka u ovoj fazi determinisan je konfigurisanjem lanca snabdevanja u strategijskoj fazi. Planiranje ukljuuje odluke o: tržištima koja 140


e firma snabdevati sa pojedinih lokacija; planiranom poveanju zaliha; zakljuivanju podugovora o proizvodnji; politici popune zaliha; reagovanju u sluaju nedostatka robe na zalihama; i dinamici i obimu promotivnih aktivnosti. U fazi planiranja, kompanije u svojim odlukama moraju da obuhvate neizvesnost tražnje, promené kurseva i konkurenciju u posmatranom vremenskom periodu. U odnosu na strategijsku fazu, faza planiranja se odnosi na krai vremenski period a i prognoze u okviru nje su bolje. Faza operacionalizacije lanca snabdevanja se odnosi na vremenski period od nedelju dana ili od jednog dana. Tokom ove faze kompanije donose odluke koje se odnose na individualne porudžbine potrošaa. Na operativnom nivou, konfiguracija lanca snabdevanja se smatra fiksnom kategorijom a politike planiranja ve definisane. Cilj operacionalizacije lanca snabdevanja je da se implementiraju operativne politike na najbolji mogui nain. Za vreme ove faze, firme alociraju pojedinane porudžbine na zalihe ili proizvodnju, odreuju datum kada porudžbine treba da budu izvršene, odabiraju proizvode u skladištu koje treba da otpreme kupcima, odreuju naine transporta pojedinanih pošiljki, odreuju redosled isporuka odreenim transportnim sredstvima i šalju porudžbine radi popune zaliha. Projektovanje, planiranje i operacionalizacija lanca snabdevanja utiu na njegovu profitabilnost.

3.10.6. Analiza procesa u lancu snabdevanja Lanac snabdevanja je niz procesa i tokova koji se dešavaju unutar i izmeu njegovih lanova i koji se kombinuju da bi se zadovoljile potrebe potrošaa za odreenim proizvodima. Procesi u lancu snabdevanja mogu se analizirati: sa aspekta ciklusa, sa aspekta ''guraj"/ "vuci" (push/pull). Prvi aspekt podrazumeva da se procesi u lancu snabdevanja dele na cikluse. Procesi u svakom ciklusu se izvršavaju izmeu dve sukcesivne faze lanca snabdevanja. Drugi aspekt se odnosi na podelu procesa u lancu snabdevanja u zavisnosti od toga da li su oni izvršeni kao odgovor na stvarne porudžbine potrošaa ili kao odgovor na predviene porudžbine potrošaa. Procesi provlaenja proizvoda kroz lanac su inicirani i izvršeni na osnovu stvarnih porudžbina potrošaa, a procesi guranja proizvoda kroz lanac na osnovu predvienih porudžbina potrošaa.

141


3.10.6.1. Analiza procesa u lancu snabdevanja sa aspekta ciklusa Na osnovu slike 3.13, svi procesi lanca snabdevanja mogu se svrstati u etiri ciklusa:

ciklus porudžbine potrošaa,

ciklus popune zaliha maloprodavca,

ciklus proizvodnje,

ciklus nabavke proizvoaa.

Svaki ciklus se javlja izmeu dva uzastopna uesnika u lancu snabdevanja. Stoga je proces pet uesnika lanca snabdevanja mogue svrstati u etiri ciklusa. Nee svaki lanac snabdevanja imati sva etiri ciklusa jasno razdvojena. Svrstavanje procesa lanca snabdevanja u cikluse je vrlo korisno kod razmatranja operativnih odluka, jer jasno oznaava uloge i odgovornosti svakog lana lanca. Podela lanca na cikluse je posebno znaajna za formiranje informacionih sistema da bi se podržale operacije u lancu snabdevanja.

Slika 3.13. Ciklusi lanca snabdevanja

Ciklus porudžbine se javlja izmeu potrošaa i maloprodavca i obuhvata sve procese koji su direktno povezani sa prijemom i ispunjenjem porudžbine potrošaa. Obino kupac inicira taj ciklus u maloprodajnom objektu i taj ciklus prvenstveno obuhvata zadovoljenje tražnje kupca. Interakcija trgovca na malo sa kupcem poinje kada kupac doe kod maloprodavca ili kada je kontakt iniciran a završava se kada kupac primi poruena dobra. Ciklus porudžbine potrošaa obuhvata sledee procese: 142


dolazak potrošaa, poruivanje od strane potrošaa, ispunjenje porudžbine potrošaa, prijem pošiljke od strane potrošaa.

Termin dolazak potrošaa odnosi se na dolazak potrošaa na mesto gde on ima pravo da bira i da donosi odluku o kupovini. Poetna taka bilo kog lanca snabdevanja je dolazak kupca. Smatra se da je potroša došao kada: ue u supermarket da bi kupio željene proizvode, pozove telefonom centar za telemarketing ili koristi Web sajt ili drugi elektronski link da bi uputio porudžbinu odreenoj firmi. Sa stanovišta lanca snabdevanja, glavni cilj je da se olakša kontakt izmeu potrošaa i odgovarajueg proizvoda tako da se dolazak potrošaa pretvori u porudžbinu. Da bi se unapredile porudžbine u supemarketima potrebno je upravljali tokovima potrošaa i izlaganjem proizvoda. Kupovina u centru za telemarketing omoguava potrošaima da ne ekaju na red suviše dugo. Takoe, to zahteva postojanje sistema na mesta sa kojih predstavnici prodaje mogu da odgovore na zahteve potrošaa i da time transformišu pozive u porudžbine. Na Web sajtu, potrošai mogu brzo da lociraju i pogledaju proizvode koji ih interesuju. Cilj kompanije je da maksimalno konvertuje dolaske potrošaa u porudžbine. Poruivanje od strane kupca podrazumeva da potroša obavesti maloprodavca o tome koje proizvode želi da kupi kao i da maloprodavac alocira proizvode na odreene potrošae. U supermarketu poruivanje može imati oblik utovara u kolica onih proizvoda koje potroša želi da kupi. U sluaju telemarketinga ili Web-a, poruivanje e obuhvatiti informisanje maloprodavca od strane potrošaa o artiklima i koliinama koje su izabrali. Cilj procesa poruivanja je da poružbina brzo i precizno stigne do odredišne take i da se ovaj proces poveže sa svim drugim procesima lanca snabdevanja na koje on utie. Tokom procesa ispunjavanja porudžbine, dobra se pripremaju i šalju potrošau. U supermarketu kupac sam izvršava ovaj proces. Kod poštanskih porudžbina ovaj proces generalno ukljuuje odabir poruenih proizvoda sa zaliha, njihovo pakovanje i otpremanje potrošau. Celokupne zalihe treba ažurirati, što e možda inicirati ciklus popune zaliha. Generalno, ispunjavanje porudžbine potrošaa vrši se iz zaliha maloprodavca. Suprotno tome, u sluaju da se primeni princip "napravi po narudžbini", ispunjavanje porudžbine se vrši direktno sa proizvodne linije proizvoaa. Cilj procesa ispunjavanja porudžbine potrošaa jeste da potrošai dobiju ispravne i kompletne porudžbine u dogovorenom periodu i po najniže moguoj ceni. Tokom procesa prijema porudžbine potroša prima poruena dobra i preuzima vlasništvo nad njima. Dokumenta o prijemu poružbine mogu se 143


ažurirati i inicirati naplate te porudžbine. U supermarketu prijem porudžbine se odigrava na kasi dok se kod poštanske porudžbine to dešava kada se proizvod dostavi kupcu. Ciklus popune zaliha se javlja izmeu maloprodavca i distributera i obuhvata sve procese vezane za popunu zaliha maloprodavca. Ciklus poinje kada maloprodavac pošalje porudžbinu da bi popunio zalihe i zadovoljio buduu tražnju. Na primer, ciklus popune zaliha može biti aktiviran u supermarketu kada se istroše zalihe deterdženta. U nekim sluajevima popunjavanje se vrši od distributera koji poseduje zalihe gotove robe. U drugim sluajevima popuna zaliha se može obaviti direktno od proizvoaa. Ciklus popune zaliha je slian ciklusu porudžbine potrošaa samo što je maloprodavac sada kupac. Cilj ciklusa popune jeste da se popune zalihe maloprodavca po minimalnim troškovima i da se proizvodi uine dostupnim potrošaima. U ciklus popune zaliha ukljueni su sledei procesi: iniciranje porudžbine u maloprodaji, prispee porudžbine u maloprodaji, ispunjavanje porudžbine u maloprodaji, prijem porudžbine u maloprodaji. Iniciranje porudžbine u maloprodaji se javlja kada se zbog zadovoljenja tražnje potrošaa maloprodavcu smanje zalihe i kada ih on mora dopuniti kako bi zadovoljio buduu tražnju. Cilj procesa iniciranja porudžbine je da se maksimira profitabilnost balansiranjem raspoloživosti proizvoda i troškova. Proces prispea porudžbine u maloprodaji je slian prispeu porudžbine potrošaa kod prodavca na malo. Jedina razlika je u tome što je prodavac na malo sada kupac koji poruuje robu od distributera ili proizvoaa. Cilj procesa prispea porudžbine u maloprodaji je da porudžbina stigne tano na vreme i da se brzo prenese svim procesima lanca snabdevanja koji su prouzrokovani tom porudžbinom. Proces ispunjavanja porudžbine u maloprodaji je veoma slian ispunjavanju porudžbine kupca s tim što se on dogaa ili kod distributera ili kod proizvoaa. Kljuna razlika je u veliini svake porudžbine. Porudžbine potrošaa bi trebalo da budu manje od porudžbina za popunu zaliha. Cilj ispunjavanja porudžbina u maloprodaji je da maloprodavac dobije porudžbinu radi popune zaliha na vreme i uz minimalne troškove. Prijem porudžbine u maloprodaji ukljuuje tok proizvoda od distributera do prodavca na malo kao i tokove informacija i finansija. Cilj procesa prijema porudžbine u maloprodaji je da ažurira zalihe i da ih prikaže brzo i precizno po najnižoj moguoj ceni. Ciklus proizvodnje se obino javlja izmeu distributera i proizvoaa (ili maloprodavca i proizvoaa) i ukljuuje sve procese vezane za popunu zaliha distributera (ili prodavca na malo). Ciklus proizvodnje iniciraju porudžbine potrošaa, popunjavanje porudžbina od strane trgovca na malo ili 144


distributera, ili prognozom tražnje potrošaa i trenutne raspoloživosti proizvoda u skladištu gotove robe proizvoaa. Najvažniji procesi ukljueni u ciklus proizvodnje su: prispee porudžbine od distributera, trgovca na malo ili potrošaa, planiranje proizvodnje, proizvodnja i isporuka, prijem kod distributera, trgovca na malo ili potrošaa. Za vreme procesa prispea porudžbine, distributer priprema popunu porudžbine na osnovu prognoze budue tražnje i postojeih zaliha proizvoda. Porudžbinu zatim dostavlja proizvoau. U nekim sluajevima, kupac ili trgovac na malo mogu naruivati direktno od proizvoaa. U ovoj situaciji proizvoa može proizvoditi da bi snabdeo magacin gotove robe. U drugoj situaciji, porudžbina se pokree na osnovu raspoloživosti proizvoda i na osnovu prognozirane tražnje. Ovaj proces je slian procesu pokretanja porudžbine u maloprodaji u ciklusu popune zaliha. Proces planiranja proizvodnje je slian procesu ispunjenja porudžbine u maloprodaji. U toku ove faze procesa planiranja proizvodnje, porudžbine su alocirane na plan proizvodnje. Pošto utvrdi željene koliine proizvoda proizvoa se mora odluiti za precizan redosled proizvodnje. Ako postoji više linija proizvoda, proizvoa mora takoe odluiti koje proizvode da dodeli svakoj liniji. Cilj procesa planiranja proizvodnje je da se maksimira broj ispunjenih porudžbina na vreme uz niske troškove. Proces proizvodnje i isporuke je ekvivalentan procesu popune porudžbine u maloprodaji. Tokom faze proizvodnje, proizvoa proizvodi po planu proizvodnje udovoljavajui zahtevima kvaliteta. U fazi isporuke, proizvod se transportuje potrošau, prodavcu na malo, distributeru ili u skladište gotovih proizvoda. Cilj procesa proizvodnje i isporuke je da se proizvod isporui u obeanom roku uz zadovoljavanje zahtevima za kvalitetom i uz smanjenje troškova. Na kraju, proizvod prihvata distributer, skladište, prodavac na malo ili potroša i podaci o zalihama se ažuriraju. Takoe se odvijaju i procesi u vezi sa skladištenjem i transferom novca. Ciklus nabavke proizvoaa se pojavljuje izmeu proizvoaa i dobavljaa i ukljuuje sve procese vezane za obezbeenje materijala za ostvarivanje planirane proizvodnje. Za vreme ciklusa nabavke, proizvoa naruuje komponente od dobavljaa da bi popunio svoje zalihe. Ovaj odnos je slian odnosu izmeu distributera i proizvoaa. Ali, postoji jedna znaajna razlika: s obzirom da su porudžbine maloprodavca i distributera inicirane neizvesnom tražnjom, porudžbine komponenti mogu se precizno odrediti im proizvoa odlui kakav e biti plan proizvodnje. Porudžbine komponenti

145


zavise od planiranja proizvodnje. Prema tome, važno je da se dobavljai upoznaju sa planom proizvodnje proizvoaa. U praksi se nailazi na više nizova dobavljaa. Dobavljai jednog niza proizvode odreene komponente za dobavljae narednog niza. Pri kretanju proizvoda od dobavljaa iz jednog niza do dobavljaa iz drugog niza pojavljuju se ciklusi nabavke razliite složenosti i efikasnosti.

3.10.6.2. Analiza procesa u lancu snabdevanja sa aspekta 'guraj/vuci' Sve procese u lancu snabdevanja svrstavamo u jednu od dve kategorije, u zavisnosti od vremena potrebnog za izvršenje zahteva potrošaa. Izvršavanje pull procesa je inicirano kao odgovor na zahtev potrošaa. Push procesi se vezuju za izvršenje anticipiranih zahteva potrošaa. U vreme izvršavanja pull procesa tražnja je poznata. Za vreme push procesa stvarna tražnja nije poznata i mora se predvideti. Pull procesi mogu se takoe oznaiti kao reaktivni procesima zato što oni podrazumevaju reakciju firme na zahtev potrošaa. Push procesi mogu takoe da se oznae kao spekulativni procesi zato što predstavljaju odgovor na spekulativnu (predvienu) pre nego na stvarnu tražnju. Postoji granica izmeu push i pull procesa. Razlikujemo dva razliita tipa lanca snabdevanja. Prvi tip lanca snabdevanja postoji kod kompanije koja prima porudžbine kupaca preko pošte (telemarketing centra) ili Web sajta. Drugi tip lanca snabdevanja se susree kod kompanije kod koje porudžbine potrošaa iniciraju proizvodnju.

Slika 3.14. Push i Puli procesi u lancu snabdevanje kompanija

146


Svi procesi koji su deo ciklusa porudžbine potrošaa su prema tome pull procesi. Ispunjavanje porudžbine se obavlja iz zaliha proizvoda koje su formirane na bazi anticipiranja porudžbine potrošaa.

Slika 3.15. Push i Pull procesi u lancu snabdevanja kompanija

Cilj ciklusa popune zaliha je da obezbedi raspoloživost proizvoda kada stigne porudžbina potrošaa. Svi procesi u ciklusu popune zaliha su izvršeni na osnovu anticipirane tražnje i stoga su to push procesi. Isto važi i za procese koji se odvijaju u ciklusu proizvodnje i ciklusu nabavke. Svi procesi u ciklusu proizvodnje i nabavke su push procesi. Ciklus proizvodnje je deo procesa ispunjenja porudžbine u ciklusu porudžbine potrošaa. Stvarno postoje samo dva ciklusa u lancu snabdevanja tih kompanija: 1) ciklus porudžbine potrošaa i proizvodnje, 2) ciklus nabavke, slika 3.15.

3.10.7. Reagibilnost lanca snabdevanja Glavna karakteristika sadašnjeg poslovanja je ideja da se takmie lanci snabdevanja a ne kompanije i da uspeh ili neuspeh lanaca snabdevanja odreuju na tržištu krajnji kupci. Isporuka pravog proizvoda, po pravoj ceni, u pravo vreme krajnjem kupcu nije samo klju za uspeh firmi na konkurentskim tržištima, ve isto tako i klju za njihov opstanak. U fokusu tzv. "lean" koncepta je eliminisanje svih gubitaka i svih aktivnosti koje ne dodaju vrednost. Obino se smatra da se "lean" koncept najbolje može primeniti ukoliko je tražnja relativno stabilna i stoga predvidiva, i gde su zahtevi (tražnja) kupaca slini. Ali kada je tražnja promenljiva i kada su zahtevi kupaca veoma raznovrsni, važnije je brzo odgovoriti na promenljive zahteve kupaca nego eliminisati gubitke. 147


Reagibilni lanac snabdevanja (agily supply chain) je onaj lanac koji je u stanju da odgovori na promenljive zahteve tržišta. Reagibilnost lanca snabdevanja je njegova sposobnost da usklauje organizacione strukture, informacione sisteme, logistike procese i, naroito razliite koncepte. Kljuna karakteristika reagibilnog lanca snabdevanja je fleksibilnost. Koncept reagibilnosti potie delimino od fleksibilnih proizvodnih sistema (FMS). U poetku se mislilo da je put do fleksibilne proizvodnje išao preko automatizacije da bi se omoguila brza preorijentacija proizvodnje i na taj nain poveala responzivnost kompanije na promene tražnje (u pogledu raznovrsnosti ili koliine proizvoda). Kasnije je ova ideja o fleksibilnosti proizvodnje korišena u širem poslovnom kontekstu. Koncept reagibilnosti se vezuje za nivo poznavanja tržišta i upotrebu reagibilnog lanca snabdevanja u cilju profitabilnog korišenja šansi na promenljivom tržištu. Za razliku od koncepta reagibilnosti, koncept "leanness"se vezuje za kreiranje toka vrednosti koji e omoguiti uklanjanje svih gubitaka, i adekvatan nivo planiranja. Dva važna podruja upravljanja lancem snabdevanja: 1. Tržišni pobednici i tržišni kvalifikatori: razliiti naini konkurisanja na tržištu; kombinovanje koncepta reagibilnosti i "lean" koncepta i 2. Karakteristike lanca snabdevanja koje opredeljuju njegovu reagibilnost: korišenje varijacija tražnje, brzo reagovanje na zahteve kupca i izvršenje velikog broja pojedinano (koliinski) malih isporuka.

3.10.7.1. Tržišni pobednici i kvalifikatori Koncept reagibilnosti i "lean" koncept se mogu koristiti za unapreenje konkurentske prednosti. Relativan znaaj pet konkurentskih faktora (kvalitet, brzina, pouzdanost, fleksibilnost i cena) može se oceniti pomou tzv. pobednika porudžbina (order winners) i kvalifikatora porudžbina (order qualifiers). Kvalifikatori porudžbina su u stvari odreeni polazni faktori koji su neophodni da bi se ušlo na odreeno tržište. Da bi porudžbina neke firme postala pobednika, ona treba da prema jednom ili više faktora bude bolja od porudžbina konkurenata. Ti faktori se nazivaju pobednici porudžbine. Definisanjem kvalifikatora porudžbine i pobednika porudžbine olakšava se razvoj efikasne strategije logistike. Ove ideje se mogu upotrebiti za razvoj šireg (na lancu snabdevanja orijentisanog) koncepta tržišnih kvalifikatora (market qualifiers) i tržišnih pobednika (market winners). Odnos izmeu koncepta "kvalifikatora" i koncepta "pobednika", s jedne strane, i "lean" koncepta i koncepta "reagibilnosti", s druge strane, je kritian. U svom najjednostavnijem vidu "lean" koncept je najvažniji kada su kriteijumi za pobednike porudžbina cena i kvalitet. Meutim, kada su kriterijumi za 148


pobednike porudžbina rast nivoa usluga i poveanje vrednosti za kupce, reagibilnost postaje kritina dimenzija. Zbog dinamine prirode konkurencije aktuelne tržišne pobednike zamenjuju juerašnji tržišni kvalifikatori. Naredna tabela prikazuje tranziciju u lancu snabdevanja za personalne raunare od preduzea koja su voene proizvodom do preduzea koja su voena kupcima. Slika 3.16 ilustruje kljune razlike izmeu "lean" koncepta i koncepta reagibilnosti, s jedne strane, kao i koncepta tržišnih kvalifikatora i koncepta tržišnih pobednika, s druge strane .

Slika 3.16. Matrica "tržišni pobednici-tržišni kvalifikatori" za reagibilni "lean" lanac snabdevanja Mogu se identifikovati tri izvora neizvesnosti tražnje: Uticaj sezone: neki proizvodi se više prodaju leti nego zimi. Životni ciklus proizvoda: koliine delova za proizvode kao što su automobili su mnogo vee od koliina rezervnih delova posle izmene modela. Fluktuacije u tražnji krajnjeg potrošaa: neizvesnost uvek postoji. Na primer, potroša ide u supermarket u razliito vreme iz nedelje u nedelju kako je to njemu po volji.

3.10.7.2. Osobine reagibilnog i "lean" snabdevanja Pošto su kvalitet, nivo usluga i lead-time tržišni kvalifikatori kod "lean" snabdevanja, kod tržišnog pobednika to je cena. Ovaj tržišni pobednik je samo tržišni kvalifikator kod reagibilnog snabdevanja. Gde je rizik od zastarevanja robe visok ili gde su troškovi zbog nedostatka robe na zalihama relativno veliki u odnosu na troškove proizvodnje i distribucije, potrebno je drugaije strukturiran lanac snabdevanja. Na osnovu ovoga, može se zakljuiti da su 149


ukupni troškovi isporuke proizvoda u lancu snabdevanja jednaki zbiru fizikih troškova isporuke proizvoda i troškova marketabilnosti proizvoda. Fiziki troškovi obuhvataju troškove proizvodnje, troškove distribucije i troškove skladištenja. Troškovi marketabilnosti proizvoda ukljuuju troškove zastarevanja proizvoda i troškove nedostatka proizvoda na zalihama. Fiziki troškovi dominiraju kod "lean" lanca snabdevanja, dok troškovi marketabilnosti proizvoda dominiraju kod reagibilnih lanaca snabdevanja. Traži se da proizvod bude dostupan u tano odreenom trenutku. Reagibilan lanac snabdevanja kao i "lean" lanac snabdevanja zahtevaju proizvode visokog kvaliteta. Ovi koncepti zahtevaju da se ukupno vreme koje proe od prijema porudžbine potrošaa za proizvodom ili uslugom do isporuke istih maksimalno skrati. Tabela 3.11. Osobine "lean" i reagibilnog snabdevanja "Lean" snabdevanje

Reagibilno snabdevanje

Tipini proizvodi

Sirovine

Modni proizvodi

Tražnja

Predvidiva

Promenljiva

Raznovrsnost proizvoda

Mala

Velika

Životni ciklus proizvoda

Dug

Kratak

Pokretai kupaca

Cena

Raspoloživost

Profitna marža

Niska

Visoka

Dominantni troškovi

Fiziki troškovi

Troškovi marketabilnosti

Kazne zbog nedostatka robe na zalihama

Dugorono ugovorene

Trenutne i promenljivo

Kupovina materijala

Rezervisanje kapaciteta kod dobavljaa

Raspolaganje informacijama

Veoma poželjno

Obavezno

Mehanizam predvianja

Algoritamski

Konsultativan

Politika nabavke

Tabela 3.11. ilustruje razliite osobine "lean" i reagibilnog lanca snabdevanja. Lead-time treba da se skrati u "lean" proizvodnji pošto, po definiciji, višak vremena je gubitak, a "leanness" koncept zahteva uklanjanje svih gubitaka. Suštinska razlika izmeu "leanness" koncepta i koncepta 150


reagibilnosti, s obzirom na ukupnu vrednost pruženu kupcu, je u tome što je nivo usluga (raspoloživost) kritian faktor koji zahteva reagibilnost, pošto su troškovi, i stoga prodajna cena, jasno povezani sa "leanness" pristupom. Iako skraenje lead-lime-a može biti dovoljan uslov za postizanje "lean" proizvodnje, to je samo jedan od neophodnih uslova da se razvije reagibilan lanac snabdevanja. Na promenljivom i nepredvidivom tržištu modnih proizvoda, troškovi njihovog nedostatka na zalihama i troškovi zastarevanja mogu biti veliki. Stoga se prioriteti nabavke menjaju od: slanja porudžbina od strane kupaca dobavlja ima za proizvode sa regularnom tražnjom rezervisanja kapaciteta kod dobavljaa da bi se brzo proizveli proizvodi sa teško predvidivom tražnjom. Opcija "rezervisanje kapaciteta kod dobavljaa" zahteva da se tražnja upozna putem tzv. inteligentne konsultacije. Umesto poruivanja proizvoda pre pojave tražnje, vrši se rezervisanje kapaciteta kod dobavljaa. Porudžbine se šalju dobavljaima što kasnije je mogue, esto po principu dan za dan. Inteligentna konsultacija je jedan detaljan pogled na trendove u tražnji zasnovan na izvorima informacija kao što su maloprodajni objekti i kupci.

3.10.7.3. Pristupi u kombinovanju koncepta "lean" i koncepta reagibilnog lanca snabdevanja Postoji više zajednikih elemenata izmeu "lean" koncepta i koncepta reagibilnog snabdevanja. Tri pristupa se mogu koristiti za kombinovanje "lean" koncepta i koncepta reagibilnog lanca snabdevanja, kako bi proizvodi bili dostupni krajnjem kupcu. Prvi pristup jc zasnovan na Paretovom pravilu, drugi na tzv. taki razdvajanja a trei na diferenciranju osnovne od talasaste tražnje. a) Paretovo pravilo Mnoge kompanije koje proizvode ili distribuiraju široki asortiman proizvoda su uoile da se Paretovo pravilo može iskoristili za odreivanje strategije lanca snabdevanja. Obino, 80% prodatih proizvoda potie od 20% ukupno proizvedenih proizvoda. Nain na koji se upravlja sa 20% proizvoda može biti potpuno razliit od naina na koji se upravlja sa preostalih 80% proizvoda. Može se tvrditi da e tražnja za tih 20% proizvoda verovatno biti predvidljiva, i da e stoga oni biti pogodni za primenu "lean" koncepta proizvodnje i distribucije. Relativno malu tražnju za ostalih 80% proizvoda je teže predvideti i stoga je pogodnije primeniti reagibilno upravljanje, slika 3.17. 151


Slika 3.17. Uticaji Paretove distribucije na strategiju

b) Taka razdvajanja Kombinacija koncepta "lean" i koncepta reagibilnog lanca snabdevanja može se ostvariti preko tzv. "materijalne" take razdvajanja. Ideja je da se delovi na zalihama drže u generikom ili modularnom obliku a da se njihova finalna montaža ili konfiguracija vrši tek kada se precizno saznaju zahtevi kupaca. To je koncept odlaganja (postponement) koji sada koriste firme iz razliitih grana. Kompanije koriste lean metode do take razdvajanja a posle nje metod reagibilnosti.

Slika 3.18. Taka razdvajanja

152


Kompanija Hewlett-Packard uspešno je koristila takve metode da bi prilagodila proizvode stvarnoj tražnji. "Glavni deo" štampaa se proizvodi u generikoj formi u Severnoj Americi korišenjem "lean" metoda, i prilagoava se poznatoj tražnji na evropskim tržištima na kojima treba da se proda. Paralelan konceptu "materijalne" take razdvajanja je koncept informacione take razdvajanja. Informaciona taka razdvajanja je najdalja "uzvodna" (upstream) taka u kojoj je ponuda bazirana na "realnim" tokovima tražnje. Posle ove take, informacija se izobliava politikom zaliha koja se odnosi na vreme ponovne porudžbine i koliine koje treba ponovo poruiti. Koncept reagibilnosti zahteva da informaciona taka razdvajanja bude pozicionirana što je mogue više "uzvodno". Drugim reima, što je više mogue, lanac snabdevanja treba da koristi informacije o tražnji u realnom vremenu. c) Diferenciranje osnovne i talasaste tražnje Druge hibridne strategije koje su uspešno korišene, bazirane su na razdvajanju modela osnovne i talasaste tražnje. Slika 3.19. prikazuje mogui nivo planiranja korišenja kapaciteta, gde se zahtevi za kapacitetima utvruju na osnovu racionalne promene osnovne proizvodnje. Osnovna tražnja se može predvideti na osnovu ostvarene prodaje, ali talasasta tražnja obino ne može. Osnovna tražnja se može zadovoljiti putem "lean" metoda kako bi se ostvarila ekonomija obima, dok se talasasta tražnja zadovoljava fleksibilnijim (verovatno skupljim) procesima. Ovakve strategije se sve više koriste u industriji modnih proizvoda, gde se osnovna tražnja zadovoljava proizvodima iz zemalja sa niskim troškovima (kao što je npr. Kina), dok se talasasta tražnja zadovoljava proizvodima koji se proizvode na lokalnim tržištima.

Slika 3.19. Odgovor na osnovnu (ravnomernu) i talasastu tražnju: (a)Ponašanje osnovne (ravnomerne) i talasaste tražnje u vremenu; (b) korišenje kapaciteta kod osnovne (ravnomerne) i talasaste tražnje

153


Alternativno, mogue je tretirati kako osnovnu (ravnomernu) tako i talasastu tražnju, primenom: pristupa razdvajanja u prostoru: koristei razliite proizvodne linije ili fabrike, i pristupa razdvajanja u vremenu: koristei mrtve sezone za proizvodnju proizvoda za kojima postoji ravnomerna tražnja. U sluaju "lean" proizvodnje, taj plan je esto fiksiran za odreeni period koji predstoji da bi se omoguilo sinhronizovano kretanje delova u inbound segmentu lanca snabdevanja. Taj fiksirani period može esto biti ekstenzivan. Posebno je znaajno povezati ovu strategiju u celokupnoj mreži snabdevanja sa potrebama krajnjih kupaca koje se tiu raspoloživosti proizvoda. Predloženi uslovi za primenu ove tri hibridne strategije su prikazani u tabeli 3.11. Tabela 3.12. Mogui pristup izboru strategije lanca snabdevanja Hibridne strategije Paretovo pravilo: koriste se "lean" metode za proizvode koji se brzo prodaju, i reagibilne metode za proizvode koji se sporo prodaju. Taka razdvajanja: cilj je biti "lean" do take razdvajanja a zatim reagibilan.

Razdvajanje osnovne i talasaste tražnje: upravljanje predvidivim elementom tražnje koristei "lean" principe, i korišenjc principa reagibilnosti za najpromcnljivije aspekte tražnje.

Odgovarajui tržišni uslovi i poslovno okruženje Visoki nivoi raznolikosti; tražnja nije proporcionalna u celom opsegu.

Mogunost modularne proizvodnje ili držanja odgovarajuih zaliha do konanih porudžbina; odložena konana konfiguracija ili distribucija proizvoda. Gde se osnovni nivo tražnje može sigurno predvideti na osnovu prethodnog iskustva i gde jc lokalna maloserijska proizvodnja dostupna.

3.10.7.3. Integrisani pristup dizajniranju lanca snabdevanja "Lean" metodi mogu u velikoj meri doprineti stvaranju reagibilnih preduzea. Ovo posebno važi u sluajevima u kojima se proizvodi mogu rangirati prema: 154


1. raznovrsnosti (u pogledu broja) i neizvesnosti (u pogledu tražnje) i/ili 2. upotrebi koncepta take razdvajanja. Tada postoji realna šansa za upotrebu hibridnih “lean“/agilnih strategija. U odreenom sluaju "lean" strategija prethodi reagibilnoj. Efektivna promena zahteva razumevanje svih relevantnih poslovnih procesa. Bazino poznavanje "lean" strategije je polazna taka za razvijanje sposobnosti preduzea, i to se znanje može iskoristiti da bi se dalje unapredila reagibilnost lanca snabdevanja preduzea.

Slika 3.20. Reagibilni lanac snabdevanja

Slika 3.20 pokazuje mogui tretman reagibilnog lanca snabdevanja. Kao prvo, reagibilni lanac snabdevanja je osetljiv na promene na tržištu, tj. sposoban je da prepozna i odgovori na zahteve tražnje. Veina firmi je voena pre predvienom nego stvarnom tražnjom. Drugim reima, zato što imaju malo direktnih informacija sa tržišta o stvarnim zahtevima kupaca, firme su primorane da predviaju tražnju na bazi ostvarenih prodaja i isporuka i da konvertuju ta predvianja u zalihe. Primena koncepta efikasnog odgovora na zahteve potrošaa i upotreba informacione tehnologije za prikupljanje podataka o tražnji direktno sa mesta prodaje ili mesta upotrebe, omoguavaju firmama da upoznaju zahteve tržišta i da direktno na njih odgovore. Korišenje informacione tehnologije za razmenu podataka izmeu kupaca i dobavljaa je, u stvari, stvaranje virtuelnog lanca snabdevanja. Virtuelni lanci snabdevanja su više bazirani na informacijama nego na zalihama. Konvencionalni sistemi logistike su zasnovani na identifikovanju optimalnih koliina zaliha i njihovoj lokaciji. Za podršku ovih sistema logistike (zasnovanih na zalihama) koriste se kompleksne formule i algoritmi. Paradoksalno je da kada se upozna tražnja na osnovu razmene informacija, pretpostavka na kojoj se ove formule i algoritmi baziraju više nije elektronska 155


razmena podataka (EDI). Sada Internet omoguava partnerima u lancu snabdevanja da reaguju na osnovu istih podataka, tj. na osnovu stvarne tražnje, pre nego da zavise od iskrivljene slike koja se javlja kada se porudžbine prenose s jedne karike na drugu u jednom proširenom lancu snabdevanja. Uspeh podele informacija izmeu partnera u lancu snabdevanja se može poveati kroz zajedniki rad kupaca i prodavaa, zajedniki razvoj proizvoda i razvoj jedinstvenih informacionih sistema. Uestalost ove forme saradnje u lancu snabdevanja raste kod kompanija koje se sve više fokusiraju na upravljanje svojim kljunim sposobnostima i koje angažuju eksterne firme za izvršenje nekih svojih aktivnosti. Na današnjem globalnom tržištu vei oslonac na dobavljae i partnere u alijansi postaje neizbežan. Takvo "prošireno" preduzee (kako se esto naziva) praktino ne poznaje granice u poslovanju i funkcioniše na bazi izgraenog poverenja sa partnerima. Sa partnerima odreuje zajednike strategije, kreira timove kupaca i dobavljaa i poveava transparentnost informacija. Ideja o lancu snabdevanja kao konfederaciji partnera koji su povezani u jednu mrežu je etvrta komponenta njegove reagibilnosti. Sve se više prihvata da se pojedinana preduzea ne takmie na tržištu kao usamljeni entiteti, ve kao lanci snabdevanja. U eri "konkurencije mreža" nagrade odlaze onim firmama koje mogu bolje da strukturiraju, koordiniraju i upravljaju odnosima sa svojim partnerima u mreži koja je orijentisana ka boljim, bližim i reagibilnijim vezama sa krajnjim kupcima. U globalnom biznisu put ka održivoj prednosti leži u mogunosti da se poveaju snaga i kompetencije partnera u mreži kako bi se efikasnije odgovorilo na zahteve tržišta. Kao što slika 3.20. pokazuje kreiranje reagibilnog lanca snabdevanja zahteva znaajne promene. Menadžeri lanca snabdevanja danas treba da budu i menadžeri promena - ne samo da upravljaju promenama unutar organizacije, ve da upravljaju poslovnim odnosima izmeu organizacija. Jedan od naina da se postigne ova koordinacija je korišenje "integratora kanala" ili, tzv. etvrtog pružaoca logistikih usluga (fourth-party logistics - 4PL). Ove organizacije koriste svoju strunost i znanje o upravljanju globalnim lancima snabdevanja kako bi bile reagibilnije i u kompleksnim mrežama.

3.10.7.5. Karakteristike lanca snabdevanja koje opredeljuju njegovu reagibilnost Razliite karakteristike operacija u lancu snabdevanja utiu na njegovu reagibilnost. To su: korišenje varijacija tražnje, brzo reagovanje na zahteve kupaca, izvršenje velikog broja pojedinano (koliinski) malih isporuka. Sve ove karakteristike se skoro ne susreu kod tradicionalnih naina organizovanja lanaca snabdevanja, zato što oni smanjuju stabilnost 156


tražnje, vode ka manjim proizvodnim partijama i smanjuju mogunost da se tražnja unapred planira. Sve tri karakteristike su u stvari šanse za kompanije koje su okrenute ka reagibilnosti, jer one koriste te karakteristike kako bi kreirale konkurentsku prednost nad kompanijama koje se i dalje fokusiraju na smanjenje varijacija tražnje, sporije reagovanje na reakcije kupaca i poveanje koliine pojedinanih isporuka. Ostvarivanje koristi od varijacija tražnje Poveanje varijacija tražnje se u teoriji esto oznaava terminom efekat jakog bia (bulhwhip effect). To podrazumeva da se varijacije tražnje poveavaju od jedne do druge karike u lancu snabdevanja. Na primer, maloprodavac može da porui robu od dobavljaa samo ukoliko je kamion maksimalno iskorišen (do granice nosivosti). Umesto da shvate stvarnu tražnju krajnjeg kupca, dobavljai vide velika kolebanja kod narudžbina koja su u suštini posledica želje maloprodavca da minimizira troškove transporta. Kao posledica, dolazi do poveanja troškova proizvodnje kod dobavljaa zato što se od njih traži da proizvode velike koliine dobara u nepravilnim vremenskim intervalima. Na taj nain prvobitno stabilna tražnja vremenom se potpuno izobliava. Slika 3.21. pokazuje efekat jakog bia.

Slika 3.21. Efekat jakog bia

Tražnja je relativno stabilna za odreeno vreme, ali narudžbine kod dobavljaa nisu stabilne. Prvobitni opseg varijacija se vremenom znatno uveava. Jedini nain na koji dobavlja može da odgovori je da drži zalihe 157


iako i one znaajno variraju od sedmice do sedmice. Neizvesnost tražnje kupaca vodi do velikih oscilacija u koliini zaliha kod pojedinih lanova u lancu snabdevanja. Ovaj efekat na taj nain negativno utie na ceo lanac snabdevanja. Pravila serijske proizvodnje kod prvog dobavljaa u nizu još više pogoršavaju situaciju kod dobavljaa koji su drugi ili trei u nizu. Kao rešenje za gubitke i neizvesnosti predlaže se razmena informacija i odlaganje finalne montaže proizvoda do momenta prijema porudžbina krajnjih potrošaa. Odlaganje akcija do prijema narudžbina i razmena informacija o tražnji su veoma znaajni za smanjenje neizvesnosti. Bolja koordinacija aktivnosti u lancu snabdevanja pomaže da se otkloni efekat jakog bia. Ali preostaje pitanje kako da se izae na kraj sa preostalom neizvesnošu u tražnji? Mogu se identifikovati tri izvora neizvesnosti tražnje: uticaj sezone (neki proizvodi se više prodaju leti nego zimi), životni ciklus proizvoda (koliine delova za proizvode kao što su automobili su mnogo vee od koliina rezervnih delova posle izmene modela), fluktuacije u tražnji krajnjeg potrošaa. Tabela 3.13. Uticaj sezone na neizvesnost tražnje Broj sezona 1. (leto) 2. (leto i Božini praznici)

4. (dve glavne i dve kratke)

Vrsta posla

Nivo odlaganja finalizacije proizvoda

proizvodnja nameštaja za letnje bašte proizvodnja sladoleda

proizvodnja modnih proizvoda

Obim u li aja na lanac snabdevanja jedan skok za koji se zalihe kreiraju unapred

polupakovanje .

poluproizvodn ja

ogranien; dva skoka za koja se zalihe kreiraju unapred dok se konano pakovanje, oznaavanje i ostalo može da vrši po narudžbini širok, prijem i planiranje porudžbina, proizvodnja i isporuka proizvoda prc poetka sezone

Postoje razliiti nivoi na kojima sezonska tražnja može da negativno utie na lanac snabdevanja. Oni se razlikuju u smislu broja i trajanja sezona, vrste poslova, relevantnog nivoa odlaganja finalizacije proizvoda i obima uticaja na lanac snabdevanja. Poluodlaganje (tj. odlaganje finalizacije proizvoda do porudžbine maloprodavca, ali ne i do porudžbine potrošaa) se upotrebljava da bi se savladala neizvesnost koja proizilazi iz sezonskog karaktera tražnje. 158


"Finalizacija" ili proizvodnja se bazira na porudžbinama maloprodavca i koristi se kod sezonske tražnje. Uobiajeni dvosezonski model je prikazan na slici 3.21.a.

Slika 3.21. Sezonsko prilagoavanje proizvodnje: (a) dvosezonski model; (b) dvosezonski model posle prilagoavanja

Skokovi u tražnji tokom sezone zahtevaju da firma raspolaže adekvatnim kapacitetima i daje u stanju da brzo odgovori na zahteve kupaca. U cilju efikasne isporuke proizvoda, proizvodnja se mora prilagoavati sezonskim oscilacijama tražnje. Tako se mogu obezbediti sigurnosne zalihe (npr. na bazi razmene informacija sa maloprodavcima o oekivanoj predsezonskoj tražnji, ili na bazi analize ranijih tokova tražnje) i smanjiti uticaj varijacija tražnje na proizvodne operacije, slika 3.21.b. Drugi i manje predvidljiv tip varijacije je voen životnim ciklusom proizvoda. Tradicionalni etvorofazni životni ciklus proizvoda prikazane na slici 3.22.

Slika 3.22. Životni ciklus proizvoda

Tokom faze uvoenja, proizvode se male koliine proizvoda uskog asortimana. U fazi rasta obim proizvodnje raste i lanac snabdevanja se mora organizivati, oblikovati i strukturirati kako bi zadovoljio zahteve tržišta. U fazi 159


zrelosti raznovrsnost proizvoda se poveava zbog usporavanja rasta tržišta za osnovnim linijama proizvoda i lanac snabdevanja se mora shodno tome prilagoavati. U fazi opadanja, raznovrsnost proizvoda i dalje raste pošto dolazi do disperzije segmenata tržišta na mikrotržišta a ukupna veliina tržišta opada. Ovaj model pokazuje da je preduzetnika reagibilnost uglavnom potrebna u prvoj i poslednjoj fazi životnog ciklusa proizvoda. U ovim fazama tržišne šanse se najspremnije prihvataju. U drugoj i treoj fazi (naroito u drugoj) "lean" efikasnost i strukturirana standardizacija su važniji da bi se ostvario rast i visoki obim prodaje u relativno stabilnoj ponudi proizvoda i usluga. Slika 3.23 prikazuje model riverznog životnog ciklusa proizvoda.

Slika 3.23. Riverzni životni ciklus

Reagibilni postupci omoguavaju smanjenje neizvesnosti putem upravljanja životnim ciklusom proizvoda. Životni ciklus proizvoda se tretira kao jedna petlja koja postoji izmeu identifikacije tržišnih mogunosti u fazi jedan (dozvoljavajui da se te mogunosti razviju) i brzog istraživanja tržišta za dodatne i nove šanse. Ovo zahteva posebno fokusiranje na prvu, treu i etvrtu fazu-od identifikacije preko konstantnog prilagoavanja do mikrotržišta kao baze za identifikovanje novih šansi. Trei izvor neizvesnosti tražnje su fluktuacije tražnje. Ukoliko mikrotržišta i jedinstvene tržišne mogunosti postanu glavni izvori fluktuacija, onda promene tražnje mogu da podignu njenu neizvesnost do nesluenih visina. Tada nije dovoljno jednostavno prilagoditi ili promeniti fokus životnog ciklusa proizvoda. Sa životnog ciklusa proizvoda fokus se može transformisali na vrednost tražnje tokom životnog veka potrošaa. Konano, tržišne 160


mogunosti na mikro tržištima se svode na individualne potrošae. Tada je rešenje neizvesnosti tražnje, i šansa da se one iskoriste, u masovnoj kastimizaciji (Customization je obrada proizvoda po zahtevu kupca) tj. prosuming konceptu (Termin prosuming je nastao spajanjem termina producing i consuming i zasnovan je konceptu masovne kastimizacije). Ovaj koncept oznaava proaktivno ukljuivanje potrošaa u dizajniranje lanca snabdevanja kao i u razvijanje tržišno prihvatljivih proizvoda i usluga. Ostvarivanje koristi od brzog reagovanja na zahteve kupaca Sa skraenjem vremena izvršenja porudžbine proizvoda i pružanja usluga, pouzdanost isporuka (koja se postiže savladavanjem neizvesnosti) postaje vrlo znaajan faktor reagibilnosti lanca snabdevanja. Skraenje vremena izvršenja porudžbine proizvoda i pružanja usluga se može ostvariti:

bržom popunom zaliha, poveanjem vremenske osetljivosti operacija u upstream segmentu lanca snabdevanja, širenjem i usklaivanjem informacija.

Brzinu popune zaliha odreuje tražnja krajnjeg potrošaa. U jednom izveštaju o modelima distribucije otkriveno je da je osetljivost kupaca na brzinu (vreme) izvršenja pošiljki u tzv. outbound tokovima skoro dva puta vea nego u inbound tokovima. Osetljivost kupaca na brzinu izvršenja pošiljki na kraju tog lanca može se pripisati njihovim urgentnim potrebama i ponekad je ograniavala planiranje zaliha. Za rešavanje ovog problema koriste se i razliiti programi. Takav je, na primer, program koji omoguava prodavcu da upravlja popunom zaliha kod njegovih kupaca (vendor-managed inventory-VMI). Meutim, mnogo su važniji zahtevi za hitnim izvršenjem porudžbina. Kada je dobavljau nepoznata tražnja kupca brzi odgovor krajnjem kupcu bie takoe ogranien u daljem toku. Primeri za to (i istovremeno parcijalni pokušaji integracije lanca snabdevanja) su programi za upravljanje zalihama od strane prodavca i strategije brzog reagovanja na zahteve kupaca. Crossdocking i spajanje robe u tranzitu su povezani pristupi u okviru sistema distribucije. Kod crossdocking-a skladište postoji u kanalu /a snabdevanje ali se roba u njemu ne skladišti ve samo prolaz kroz njega, brzo se istovara, dekonsoliduje/rekonsoliduje i ponovo utovara. Kod spajanja robe u tranzitu kanal za snabdevanje takoe postoji, ali se pojedinane pošiljke grupišu na putu do mesta isporuke. Dobavljai dobijaju svakodnevno instrukcije da bi pripremili robu za svaki maloprodajni objekat. Svaka kutija se oznaava bar kodom sa specifikacijom proizvoda i destinacijom maloprodajnog objekta. Proizvodi se prikupljaju svakodnevno od svakog dobavljaa i spajaju sa proizvodima drugih dobavljaa po modelu prikupljanje (isporuke) mleka (milk runs) gde 161


dobavlja prikuplja mleko od više proizvoaa). Proces sortiranja proizvoda prema destinacijama odvija se uz pomo itaa bar kodova i opreme za sortiranje, kao što je oprema za rukovanje prtljagom na aerodromima. Koristi od pojedinano (koliinski) malih isporuka Pojedinano (koliinski) male isporuke su rezultat mikro tržišta, kastimizacije i brzog odgovora na zahteve kupca. One su pretnja tradicionalnom modelu, koji je strukturiran na bazi velikih isporuka, maksimalnog iskorišenja transportnih sredstava (prevozom kontejnerizovane robe) i standardizovanih tovarnih jedinica. Postoje tri oblasti u kojima se pojedinano (koliinski) male isporuke mogu iskoristili za poveanje reagibilnosti lanca snabdevanja. To su: promena fleksibilnosti, modularnost na nivou mreže, rešenja zasnovana na informacijama. Kod prve oblasti (promena fleksibilnosti) tehnike kao što su zamena alata za jedan minut (SMED-Single Minute Exchange of Die), fleksibilna automatizacija i nabavka robe od više proizvoaa po modelu prikupljanja mleka su najpoznatiji odgovori kompanija na zahtev potrošaa za isporukom proizvoda u pojedinano malim koliinama. Ove tehnike su dokazale svoju vrednost još u poetnoj fazi primene JIT strategije, a možda i pre toga, mada u nekim sluajevima proizvoai mogu da se odlue na isporuku veih koliina. U stvarnosti to je jedno od razliitih shvatanja. Ako uštede na pojedinano malim isporukama nisu tržišno validne, onda prethodne tehnike su manje znaajne. U drugoj oblasti (modularnost), pojedinano manje isporuke se približavaju nivou zanatske (pojedinane) proizvodnje, što zahteva veu reagibilnost i masovnu kastimizaciju na nivou lanca snabdevanja. Ovo zahteva da se modularnost primenjena na nivou proizvoda i procesa proširi na nivo lanca snabdevanja. ak i kada je teško modularizovati proizvode ili procese, lanci snabdevanja se ipak mogu organizovati u razliite funkcionalne, geografske i organizacione zone. Koordinator mreže snabdevanja može da bira isporuku proizvoda iz onih zona iz kojih zahtevaju krajnji potrošai. Dok individualni uesnici u mreži snabdevanja mogu da postignu obim i standardizaciju uestvovanjem u više mreža snabdevanja, output-i pojedinanih mreža snabdevanja mogu se specijalno prilagoditi zahtevima mikro tržišta. Organizovanje mreže snabdevanja obuhvata: a. odreivanje odnosa izmeu lanova u lancu, 162


b. kreiranje infrastrukture na bazi koordinacije i razmene informacija, c. izgradnju portfolio lanova lanca da bi se iskoristile šanse na tržištu, d. razvijanje odnosa u mreži sa onim tržišnim mogunostima koje su više privremene i delimine nego ekskluzivne, rigidne i zasnovane na obimu.

Slika 3.24. Tendencije ka smanjenju obima

Trea oblast karakteristina je po još manjim pojedinanim isporukama, što zahteva da se obrati pažnja na tok informacija kao i na tok materijala. Usluge se prilagoavaju prema pojedinim mini projektima, od kojih je svaki dizajniran po specifinom zahtevu kupca. Ovo može dalje da povea znaaj pojedinano (koliinski) malih isporuka. Sto se tie informacija i znanja, dobro je poznato da proseni korisnik word procesora redovno koristi samo oko 5% njegovih mogunosti. To znai da jedan krajnji korisnik word procesora može da ostvari koristi od mnogih njegovih karakteristika, a to može da ostvari i naredni korisnik. Oba ova korisnika primenjuju word procesor za svoje specifine potrebe, iako se radi o istom proizvodu. Slika 3.24. sugeriše postupke u jednom modelu za poveanja nivoa reagibilnosti u lancima snabdevanja.

163


3.11. ULOGA ELEKTRONSKOG POSLOVANJA U KOORDINACIJI LANCA SNABDEVANJA Koordinacija lanca snabdevanja funkcioniše na pravi nain ako svaki uesnik (faza) lanca snabdevanja uzima u obzir uticaj njegovih akcija na ostale uesnike i na lanac snabdevanja u celini. Nedostaci koordinacije se javljaju zato što dolazi do sukoba ciljeva razliitih uesnika u lancu snabdevanja, koji pokušavaju da maksimiziraju sopstveni profit na raun profita celog lanca. Može se rei da svaki lan lanca snabdevanja (dobavlja, proizvoa, distributer, trgovac na veliko, trgovac na malo, potroša) ima mnoštvo razliitih vlasnika. Usled nedostatka informacija i nedovoljne koordinacije, dolazi do pojave efekta jakog bia koji podrazumeva poremeaj informacija unutar lanca snabdevanja jer razliiti uesnici u lancu imaju razliite procene o veliini tražnje, tako da tražnja sve više varira kako idemo od prodavca na malo ka proizvoau. Slian fenomen, tokom dužeg vremena, je primeen u nekoliko grana kroz tzv. ciklus "skoka i pada" ("boom and bust").

3.11.1. Uzroci i posledice nastanka efekta jakog bia Variranje tražnje dovodi do poveanja troškova proizvodnje i troškova celokupnog lanca snabdevanja, zbog nastojanja da se obezbedi tražena koliina u pravo vreme. Da bi obezbedio odgovarajui nivo raspoloživosti proizvoda, proizvoa može proširiti kapacitete ili poveati veliinu zaliha, što, u oba sluaja, dovodi do porasta troškova. Kada je dovoljan kapacitet dostupan, narudžbine se vraaju na prvobitni nivo, a proizvoa ostaje sa viškom zaliha i kapaciteta. Usled efekta jakog bia: poveava se nivo zaliha u lancu snabdevanja, samim tim i zauzetost prostora u skladištu, što, zajedno dovodi do rasta cena skladištenja; produžuje se lead time; javlja se potrebu za bržim transportom kako bi se zadovoljio porast tražnje, što dovodi do porasta troškova transporta; poveava se cena rada; smanjuje se nivo raspoloživosti proizvoda, što može dovesti do toga da maloprodaja ostane bez zaliha, pa ceo lanac može izgubiti kupce; 164


negativno utie na sve lanove u lancu, remeti odnose u lancu, jer uesnici daju sve od sebe, bez rezultata, pa zbog toga može. doi do gubitka poverenja medu uesnicima.

Tabela 3.13. Uticaj efekta jakog bia na performanse lanca snabdevanja Performansa

Uticaj jakog bia

Troškovi proizvodnje

Poveava se

Troškovi zaliha

Poveava se

Lead lime obnove zaliha

Poveava se

Transportni troškovi

Poveava se

Troškovi isporuke i prijema robe

Poveava se

Nivo dostupnosti proizvoda

Smanjuje se

Profitabilnost

Smanjuje se

3.11.2. Uloga elektronskog poslovanja u lancu snabdevanja E-poslovanje (eBusiness) povezuje kritine poslovne sisteme direktno sa klijentima, zaposlenima, partnerima i dobavljaa putem Intraneta, extraneta i Web-a. Elektronsko poslovanje praktino znai izvršenje poslovnih transakcija preko Internet-a, slika 3.26 i 3.27. Transakcije lanca snabdevanja u vezi sa elektronskim poslovanjem obuhvataju protok informacija, proizvoda i novca. U prošlosti su se ove transakcije vršile preko drugih kanala, kao što su maloprodajni objekti, trgovaki putnici i katalozi. Supermarketi pružaju informacije o proizvodu fizikim izlaganjem tog proizvoda. Druge kompanije koriste prodajno osoblje da ponude informacije o proizvodu. Kompanije u lancu snabdevanja, koje su razvile elektronsko poslovanje, preko Internet-a:

pružaju informacije o lancu snabdevanja, pregovaraju o cenama i sklapaju ugovore sa kupcima i dobavljaima, omoguavaju kupcima da naruuju proizvode i prate proces izvršenja pošiljke, ispunjavaju i isporuuju narudžbine kupcima, primaju uplate od kupaca.

165


Slika 3.25.

U poslovnom svetu top menadžment vodi rauna o profitu i uštedama troškova, zbog ega se e-poslovanje mora posmatrati kao investiciona strategija i kao alat za olakšavanje trgovinskih relacija. Kada govorimo o e-poslovanju tada podrazumevamo sledee oblasti: elektronska trgovina, elektronsko plaanje, elektronske komunikacije pri transportu, sa kupcem i dobavljaem, elektronsku proizvodnju i elektronsku distribuciju, slika 3.26.

Slika 3.26. Poslovna praksa e-trgovine

Elektronska trgovina (eCommerce) se može objasniti kao obavljanje poslovnih transakcija elektronskim putem. To podrazumeva: prodaju robe i usluga, prihode od reklame i elektronsku razmenu dokumenata koji prate robu, novac i usluge u prometu. Modeli e-trgovine su: Biznis prema biznisu (Business to Business – B2B) obuhvata elektronsko poslovanje transakcije izmeu dve 166


kompanije.; Biznis prema kupcu (Business to Customer – B2C) ukljuuje transakcije izmeu kompanije i potrošaa. Meu najpoznatijim kompanijama koje razvijaju ovaj tip poslovanja su: Amazon, Dell i Wal-Mart; Kupac prema kupcu (Consumer to Consumer – C2C) – pojedinac prodaje poizvode ili usluge drugim pojedincima; Preduzee prema zaposlenima (Business to its Employees – B2E) – firma koristi e-trgovinu interno kako bi poboljšala svoj rad; E-vlada (e-government: Government to Business – G2B, Government to Citizens – G2C, Government to Government – G2G i Government to Employees – G2E) – vlada obezbeuje usluge firmama, graanima, drugim vladinim organizacijama i interno svojim zaposlenima; Mobilna trgovina (voenje e-trgovine putem bežinih ureaja, na primer putem PDA, mobilnog telefona ili laptopa i dr.).

Znaajan rast elektronskog poslovanja je zabeležen u B2C lancima snabdevanja. Najpoznatiji primer je kompanija Amazon.com koja je poela biznis prodajom knjiga preko Internet-a, a kasnije je poela da prodaje muziku, igrake, elektroniku, softver itd. Danas nijedan vei maloprodavac knjiga ili muzike (na diskovima) ne može da egzistira bez elektronskog poslovanja. Eelektronsko poslovanje razlikuje se od tradicionalnih kanala u pogledu protoka informacija, proizvoda i novca u lancu snabdevanja. Na osnovu ovih razlika prepoznaemo potencijalne mogunosti koje elektronsko poslovanje nudi firmi. Elektronska plaanja podrazumevaju transfer novca i izvršenje plaanja primenom informacionih i komunikacionih tehnologija. Elektronska plaanja velikih vrednosti obavljaju se upotrebom privatnih raunarskih mreža kao što su SWIFT ili FEDWIRE. Dok elektronska plaanja malih vrednosti se obavljaju primenom platnih kartica, elektronskih ekova i elektronske gotovine. Elektronske komunikacije se naješe obavlja korišenjem servisa Interneta, EDI-a, EANCOM-a, XML-a itd. EDI (engl. Electronic Data Interchange) podrazumeva razmenu standardizovanih poslovnih dokumenata u obliku elektronskih poruka. EDI omoguava uštedu u troškovima papira, brzu i sigurnu razmenu dokumenata i doprinosi olakšanom uvanju poslovnih dokumenata. EANCOM je EDI standard obezbeen i prilagoen od meunarodne organizacije EAN za globalno korišenje u oblasti trgovine. Za razmenu podataka izmeu poslovnih subjekata, koriste se i Internet servisi kao što su Web, elektronska pošta, diskusione grupe, video konferencija i dr. 167


Danas za razmenu podataka se sve više upotrebljava XML (Extensible Markup Language) jezik komunikacije koji se prevashodno koristi za upravljanje, prikazivanje i organizovanje podataka. XML omoguava definisanje, prenos, validaciju i integraciju podataka izmeu aplikacija i izmeu organizacija. Elektronska proizvodnja u meunarodnom poslovanju daje potpuno nov proizvod koji se odlikuju sledeim karakteristikama: imaju digitalni oblik, elektronski se proizvode, elektronski se distribuiraju. Najbitniji elektronski proizvodi su: raunarski programi (softveri), digitalizovana multimedija (muzika, filmovi i slike), raunarske igre i elektronske knjige.

Slika 3.27. Komponente e-poslovanja

Elektronska distribucija (tzv. download-ovanje) omoguuje da se elektronski proizvodi koji nastaju i egzistiraju u informacionim sistemima i dostavljaju krajnjem korisniku. Srž svakog uspešnog poslovanja ine lojalni i profitabilni klijenti. Upravljanje odnosima sa klijentima (Customer Relationship Management CRM): Kontinualni dijalog sa klijentima; Personalizovane usluge potreba i oekivanja klijenata; Pristup u realnom vremenu svim informacijama o klijentima kroz organizaciju; Upravljanje aktivnostima prodaje (generisanje prioriteta, upravljanje teritorijom i organizovanje timova, kontaktiranje, rukovanje porudžbinama); Upravljanje znanjem (omoguava se pristup resursima informacija kao što su korporativni prirunici, slajdovi prodavaca, telefone kompanija, podatke o industriji i konkurenciji, iseci iz štampe, šabloni za pisanje ponude itd. 168


Customer Relationship Management (CRM) – ukljuuje metodologije, strategije, softver i web sposobnosti koje pomažu preduzeu da organizuje i upravlja odnosima sa klijentima. Kompanije koriste ovaj pristup kako bi bolje shvatile želje i potrebe njihovih klijenata. Enterprise Resource Planning (ERP) predstavlja softver koji integriše i automatizuje sve aspekte poslovanja preduzea: planiranja, proizvodnje, prodaje i finansija do marketinga, pružanja usluga klijentima, upravljanja ljudskim resursima i slino. Adekvatno uvoenje ERP softvera omoguava voenje poslovanja efektivnije i efikasnije, kao i brže reagovanje na promene u okruženju ime se ostvaruje prava konkurentska prednost na tržištu. Na domaem tržištu, u poslednjih nekoliko godina, najzastupljeniji ERP sistemi su: SAP R/3, Oracle Applications, Microsoft Dynamics NAV, HansaWorld, Datalab PantheonTM i mnogi drugi.

3.11.3. Uticaj elektronskog poslovanja na performanse lanca snabdevanja Svrha upravljanja lancima snabdevanja (Supply Chain Management, SCM) je da se dostigne integrisano planiranje kroz aktivnosti lanca snabdevanja. SCM podrazumeva planiranje i upravljanje tokom dobara i usluga, informacija i novca kroz lanac snabdevanja, poevši od nabavke sirovina do finalnih proizvoda u rukama klijenata. Sistemi upravljanja lancima snabdevanja kontinualno povezuju aktivnosti nabavke, proizvodnje i distribucije proizvoda od dobavljaa ka kupcima. Sa jednim SCM sistemom i kontinualnim popunjavanjem dobara na skladištu, eliminišu se zalihe, a proizvodnja zapoinje tek onda kada se dobije porudžbina. Prednosti elektronskog lanca vrednosti (eSupply Chain) su smanjena vremena ciklusa, prisnija veza sa partnerima, rast prihoda, smanjenje troškova i vremena proizvodnje, optimizovano upravljanje zalihama, efikasnija distribucija i kolaborativniji proces poslovanja. Ako firma u potpunosti želi da iskoristi prednosti elektronskog poslovanja, mora razumeti kljune razlike izmeu korišenja Internet-a i korišenja drugih kanala za protok informacija, proizvoda i novca. Kompanija mora da identifikuje vrednosti koje se stvaraju korišenjem Internet-a, pre nego što napusti tradicionalne kanale. Elektronsko poslovanje omoguava firmi ili lancu snabdevanja da iskoristi brojne šanse za poveanje prihoda. Meu znaajnijim su: nuenje direktne prodaje kupcima. obezbeivanje 24-asovnog pristupa sa bilo koje lokacije. sakupljanje informacija iz razliitih izvora, obezbeivanje personalizacije i kastimizacije informacija, 169


skraivanje vremena uvoenja novih proizvoda na tržište. fleksibilno formiranje cena, omoguavanje razliitih cena i usluga kupcima, efikasniji transfer novca.

Elektronsko poslovanje dozvoljava firmi ili lancu snabdevanja da iskoristi brojne mogunosti za smanjenje troškova. Tako na primer, elektronsko poslovanje omoguava: smanjenje troškova manipulisanja proizvodima skraenjem lanca snabdevanja, odlaganje finalizacije proizvoda do prijema narudžbine, skraenje vremena isporuke i smanjenje troškova isporuke proizvoda koji se mogu preuzeti sa Internet-a, smanjenje troškova skladištenja i troškova naruivanja. smanjenje troškova zaliha kroz agregaciju, poboljšanje koordinacije lanca snabdevanja kroz razmenu informacija.

3.11.4. Znaaj elektronskog poslovanja za tradicionalne lance snabdevanja (proizvodi svakodnevne potrošnje) Tradicionalni lanac snabdevanja supermarketa može koristiti elektronsko poslovanje za jaanje sopstvene prodajne mreže. Elektronsko poslovanje nudi kupcima udobnost u kupovini. Tu udobnost potrošai cene i spremni su da je plate. Sa druge strane, supermarket je mesto koje e odabrati kupci koji vrednuju ponudu sa nižim cenama. Lanac supermarketa koji elektronski posluje može da ponudi kupcu itavu lepezu usluga po razliitim cenama, imajui u vidu stepen njegovog angažovanja u procesu kupovine. Najjeftinija usluga je prodaja proizvoda kupcu kada on doe u supermarket. U tom sluaju kupac uzima robu sa police i sam obezbeuje njen prevoz. Uz dodatnu cenu može se obezbediti kupcu da robu narui on-line, a da je dobije kasnije. Da bi shvatili analizu lanca vrednosti neophodno je razmotriti organizacioni lanac snabdevanja. Upravljanje lancem snabdevanja (Supply chain management – SCM) podrazumeva koordinaciju svih aktivnosti snabdevanja jedne organizacije, od njenih dobavljaa preko proizvodnje dobara i usluga do isporuke klijentima. Lanac vrednosti opisuje razliite aktivnosti dodavanja vrednosti koje povezuju stranu nabavke sa stranom tražnje. Tradicionalna analiza lanca vrednosti razlikuje primarne aktivnosti koje direktno doprinose isporuci dobara i usluga klijentima (na primer, logistika, proizvodnja, marketing, isporuka kupcima, podrška i servisiranje nakon prodaje) i aktivnosti podrške koji obezbeuju infrastrukturu koja omoguava odvijanje primarnih 170


aktivnosti. Aktivnosti podrške su finansije, ljudski resursi, informacioni sistemi i dr. Primarne aktivnosti su vidljive potrošau, dok aktivnosti podrške nisu. Primarne aktivnosti podrazumevaju proces transformacije sirovina ili informacija u proizvode ili usluge, a zatim njihovu isporuku klijentima i partnerima kroz prodaju i marketing. Porter-ov koncept lanca vrednosti podrazumeva seriju povezanih aktivnosti koje dodaju vrednosti organizacionim proizvodima ili uslugama, slika 3.28.

Slika 28. Porter-ov koncept lanca vrednosti

Što je vea razlika izmeu dodatih vrednosti proizvoda i troškova organizacije, vei je i profit. Lanac vrednosti svake organizacije je inkorporiran unutar veeg sistema vrednosti. Ovo ukljuuje lance vrednosti njihovih dobavljaa, distributera i trgovaca na malo. Lanci vrednosti svih uesnika bi trebalo da budu koordinirani sa sistemom, da rade efikasno i da isporuuju krajnje proizvode. Ukoliko bilo ko od partnera ne isporui odgovarajuu vrednost i proizvode, itav lanac može da se slomi, a ceo sistem ak i da propadne. Na slici 3.29. prikazan je prelaz sa klasinog (starog) na novi lanac tražnje.

171


Slika 3.29.

Na slici 3.30 prikazan je elektronski lanac snabdevanja.

Slika 3.30.

172


3.12. PITANJA ZA PONAVLJANJE 1. Koje ciljevi i zadatke snabdevanja poznajete? 2. Nabrojte i objasnite faze, tok nabavke i tok isporuke? 3. Koje vrste nabavke, identifikovanje potreba za materijalima i mogue situacije nabavke razlikujete? 4. Šta obuhvata strategija prema izvoru snabdevanja i prema dobavljau? 5. Objasnite vrednovanje dobavljaa? 6. Kojih deset Ishikavinih pravila u odnosima dobavlja – kupac poznajete? 7. Objasnite snabdevanje upravo na vreme (JIT)? 8. Koje koristi i rizike JIT-a poznajete? 9. Pojmovno odredite lanca snabdevanja? 10. Šta je osnovni cilj lanca snabdevanja 11. Objasnite upravljanje lancem snabdevanja? 12. Koje koncepta upravljanja lancem snabdevanja kroz istoriju poznajete? 13. Objasnite faze u donošenju odluka o upravljanju lancem snabdevanja? 14. Analizirajte procese u lancu snabdevanja sa aspekta ciklusa i procesa guraj-vuci? 15. Objasniti reagibilnost lanca snabdevanja? 16. Koje pristupe u kombinovanju koncepta "lean" i koncepta reagibilnog lanca snabdevanja poznajete? 17. Objasnite integrisani pristup dizajniranju lanca snabdevanja? 18. Koje karakteristike lanca snabdevanja opredeljuju njegovu reagibilnost? 19. Šta su uzroci a šta posledice nastanka efekta jakog bia? 20. Objasniti ulogu elektronskog poslovanja u lancu snabdevanja i njegov uticaj na performanse lanca snabdevanja? 21. Objasniti znaaj elektronskog poslovanja za lance snabdevanja proizvodima svakodnevne potrošnje?

173


174

TRANSPORTNI SISTEMI I UPRAVLJANJE TRANSPORTOM CILJEVI UENJA Kada proitate ovo poglavlje, biete u stanju da: 4.

Objasnite znaaj transporta za neko preduzee. Razumete osnovne transporta. Shvatite istorijski razvoj pojedinih oblika transport. Objasnite vrste i identifikovanje potreba za klasinim transportom. Poznajete procedure izbora transporta. Shvatite osnovne karakteristike tehnologija transportnog procesa. Objasnite procedure u integralnom transportu. Razumete efekte integralnog transporta. Objasnite unutrašnji transport. Razumete transportna sredstva za unutrašnji transport. Shvatite procedure menadžmenta transportom.

Logistika – Transportni sistemi i upravljanje transportom

176


4.1. OSNOVNI POJMOVI

P

olazei od samog imena, latinske rei transportus, može se rei da re transport u suštini znai prenošenje ili prevoženje putnika i robe. To

znai da transport predstavlja prevoz robe ili putnika izmeu drumskih i železnikih stanica, aerodroma ili luka i meusobno. Transport kao deo privrede predstavlja, u suštini skup saobraajnih sredstava i puteva, kao i prateih sistema, opreme i ureaja neophodnih za nesmetano odvijanje procesa transporta. Pod transportom u širem smislu podrazumevaju se sve aktivnosti neophodne za obavljanje prevoza i drugih prevoznih radnji, uvanja i obezbeenja stvari i dokumentacije tokom transportnog procesa. Transport u užem smislu predstavlja prevoz stvari sa jednog mesta na drugo. Transport ima svoje opravdanje u injenici da se retko kada mesto proizvodnje i potrošnje poklapaju. Transport materijala i roba služi za savladavanje prostornih distanci izmeu dobavljaa, proizvoaa i potrošaa. Transport prostorno usklauje proizvodnju i potrošnju u nacionalnim razmerama i od izuzetnog je znaaja za nacionalnu ekonomiju. Saobraajna sredstva ine automobili, prikolice, poluprikolice (drumski saobraaj), lokomotive i vagoni (železniki saobraaj), brodovi, barže (vodeni saobraaj), avioni (vazdušni saobraaj). Saobraajni putevi su putevi specijalne namene za odgovarajua vozila (putevi, pruge, reke...). Prateu saobraajnu infrastrukturu ine teretne i putnike stanice, terminali, utovarno-istovarne stanice, servisna i remontna mesta, sredstva veza i signalizacije itd. Transport je od posebnog znaaja za privredu jer angažuje više od 30 % zaposlenih u zemlji. Transportni sektor troši 60% naftnih derivata, 20% elika, 80% olova, 70% plastike, 40% liva od lakih metala itd. Jedan od glavnih pokazatelja nivoa razvoja jedne zemlje, upravo je nivo razvoja transporta. 177


Ekonomski znaaj transporta sastoji se u omoguavanju procesa reprodukcije, razvoja privrede siromašnih i nerazvijenih delova zemlje, utie na razvoj teritorijalne podele rada, veza i koordinaciji aktivnosti svih privrednih sektora. Sociološki znaaj transporta sastoji se u zapošljavanju velikog broja ljudi, boljem kvalitetu života, poveanju proizvodnje, iskorišenju vremena i sl. Kulturološki znaaj transporta ogleda se u samom transportu, jer je i transport sam po sebi element kulture (turizam, putovanja, upoznavanja sa kulturama raznih naroda i civilizacija). Politiki znaaj transporta ogleda se u injenici da se transportom razrešavaju svi operativni ciljevi i eventualne, krizne situacije jedne zemlje. Nauni znaaj transporta manifestuje se kroz potrebu usavršavanja transporta i aktivnosti na tom planu. Odbrambeni znaaj transporta sastoji se u mogunosti da se tokom vojnih operacija blagovremeno obavljaju premeštaji ljudstva i opreme. Kao što se vidi, transport je strateški važan kompleks, koji u znaajnoj meri, po razliitim kriterijumima, odslikava snagu jedne države. Po statistici na 1 km2 zemljine površine nalazi se 8,8 m pruge, 105 m puteva; 0,4 m renih linija. Sve ovo uz izuzetno neravnomernu rasporeenost po regionima (suvozemni putevi su u Aziji 10 puta krai nego u Evropi, a pruge u Africi su 15 puta krae nego u Severnoj Americi). Transportom se obavljaju razliite funkcije: utovar, prevoz, istovar, pretovar i uvanje materijala, poluproizvoda i proizvoda u toku navedenih radnji. Tri osnovne funkcije su:

Utovar podrazumeva pripremu voznog sredstva, organizaciju utovarnog mesta, sortiranje tovara i formiranje dokumentacije koja prati prevoz tereta. Prevoz tovara je osnovna funkcija transporta. Složenost kretanja transportnih sistema (vozilo-tovar) zahteva posebnu pažnju pri izboru maršute i pri samom transportu. Istovar je spuštanje tovara sa transportnog sredstva, na mesto za odlaganje i predaja tovara sa prateom dokumentacijom.

Veze transporta i skladištenja su direktne. Skladištenje je efikasnije ukoliko se: objedine isporuke, adekvatno koristi prostor u prevoznom sredstvu,

178


odaberu adekvatne rute.

Transport oslobaa skladišni prostor i podiže frekvenciju zaliha, doprinosi zadovoljstvu potrošaa, pomaže razvijanju odnosa sa dobavljaima i distributerima. Aktivnosti transporta su uzrono-posledino vezane sa drugim logistikim aktivnostima. Za obavljanje transportnih aktivnosti neophodni su:

transportna sredstava, transportne infrastrukture, opreme za manipulaciju u transportu, obueni kadrovi.

4.2. VRSTE KLASINOG TRANSPORTA Istorijski razvoj pojedinih oblika transporta doseže davna vremena i usko je povezan sa kljunim dostignuima. Pronalazak toka bio je revolucionaran za razvoj drumskog saobraaja. Dotle se koristio prevoz „na vuu“. U vodenom saobraaju dugo se koristilo kretanje na paru, dok su se na suvom za vuu koristile životinje. Razvoj transporta tesno je povezan sa razvojem trgovine i kulturnim napretkom. Pronalazak kompasa, koji je krajem XV veka znaajno doprineo velikim geografskim otkriima, posebno je uticao na poveanje mogunosti komunikacija razliitih vidova i destinacija. Parna mašina dala je transportu do tada nevienu snagu i izazvala burni privredni rast, omoguavajui osvajanje novih teritorija, za proširivanje naselja. Pojava elektrovue, zbog skraenja vremena prevoza posebno je uticala na poveanje teritorija gradova (metro, tramvaj, trolejbus...). Reaktivni motori skratili su vreme transporta do minimuma, što je znaajno povealo saobraaj izmeu država i kontinenata. Kosmika dostignua omoguila su izuavanje kosmosa, a kao nuz produkti javlja se veoma veliki broj otkria znaajnih za poboljšanje kvaliteta života. Pojam transportno sredstvo obuhvata sve tehnike ureaje kojima roba, neposredno ili posredno (uz korišenje nekog pomonog transportnog sredstva), može da se prenosi. Transportni sistem jedne zemlje obuhvata sve oblike transporta povezanih ekonomskim, tehnološkim, tehnikim i normativnim vezama. Svaki oblik transporta ima svoju oblast efektivnog iskorišenja. Polazište za planiranje transportnih sistema moraju da budu tržišni zahtevi iz kojih proizilazi roba za prevoz. Na osnovu robe za prevoz utvruju se pomona transportna sredstva. Transport se može posmatrati kao:

179


spoljni transport (ulazni i izlazni) koji se obavlja od dobavljaa do naruioca i od proizvoaa do njegovih kupaca, kao i unutrašnji transport, koji služi za prevoz materijala i/ili (polu)proizvoda unutar preduzea.

Slika 4.1. Povezanost transporta u integrisanoj logistici

Spoljni transport se odvija izmeu kompanije i njenih partnera. Ovim transportom se odvija prevoz: materijala od dobavljaa do proizvoaa, proizvoda od proizvoaa do distributera ili potrošaa. Transportna sredstva spoljašnjeg transporta mogu biti drumska, šinska, vodna, vazdušna i cevna. Svako sredstvo ima svoje prednosti i mane.

4.2.1 Uticaji i kriterijumi za izbor transporta Spoljni transport važi za jedan od delova logistike na koji najviše utiu eksterni uslovi. Pri tome se u uticaje okruženja ubrajaju postojea infrastruktura, eksterna transportna sredstva sa svojim tarifama, pravna regulativa, ali i sporedni transportni troškovi kao što su drumarine, takse za korišenje luka, carinske dažbine ili ležarina odnosno troškovi parkiranja. U okviru logistiki orijentisanih postupaka u transportu treba uzeti u obzir ne samo istu promenu mesta robe, nego i meusobna dejstva izmeu prethodnih i predstojeih zadataka, kao i kvalitet logistikih usluga. Svako transportno sredstvo može da se oceni na osnovu sledeih kriterijuma: Troškovi: à troškovi prevoza, à sporedni transportni troškovi, 180


à à à

troškovi rukovanja, ostali logistiki troškovi i delovanje troškova izvan logistike.

Kriterijumi uinka: à vreme transporta, à frekvencija transporta, à tehnika povoljnost vrste transporta (mogunost pristupa mestu prijema i isporuke), à mogunost umrežavanja, à fleksibilnost (prilagodljivost transportnog sredstva teretu), à polazne i krajnje take (ciljevi) vrste transporta, à sigurnost i tanost, à sporedni efekti.

Za Just-In-Time logistiku je najvažnija fleksibilnost transportnih sredstava i njihova brzina: brzina se meri na osnovu brzine vozila i vremenskog trajanja procesa prerade i pretovara. Delatnosti utovara i istovara, pri tome, mogu da se smatraju poetno završnim (pripremnim) vremenom, koje treba minimizirati, posebno ako postoje uska grla u transportnim putevima. Skraivanjem pripremnog vremena bolje se koriste postojei kapaciteti, a vreme transporta robe se skrauje. Primena metoda kombinovanog transporta, pri kojoj se roba prevozi uz pomo više transportnih sredstava bez promene transportnog pakovanja, nudi nove potencijale za uštede.

4.2.2. Modeli transporta Za prevoz robe na raspolaganju stoji više nosilaca transporta: drumski transport, železniki transport, vodni transport, vazdušni transport, cevni transport, kombinovani transport. Po predmetima transporta re je o teretnom transportu. Kompanije mogu koristiti jednu ili više vrsta transportnih sredstava i više sistema transporta (uno transport, kombinovani i integrisani multi transport). Sa tehnološkog aspekta može biti linijski (sa jasno utvrenim i jedino moguim redom) i slobodan (bez utvrenog reda). Sa prostornog stanovišta odvijanja aktivnosti transporta, transport može biti unutrašnji (domai) i meunarodni. Sa aspekta prostorne razdaljine može biti lokalni i udaljeni. 181


Sa aspekta nosioca aktivnosti transporta, transport može biti javni i sopstveni. Transport može biti u organizaciji i realizaciji kompanije, organizaciji kompanije, a realizaciji posrednika, organizaciji i realizaciji posrednika. Posrednici su obino špediterske kompanije, ije su aktivnosti transport, osiguranje, carinjenje, kontrola i druge aktivnosti. Na izbor naina i vrste transporta/transportnih sredstava utie veliki broj faktora, iji uticaj menadžment analizira pre donošenja odluke o transportu. Pokazatelji za izvršene transportne usluge su: koliinski: tonski kilometri ili milje prevezene robe, ali i posebno tone i kilometri, tone ukrcane ili iskrcane robe (izražene u tonama, hektolitrima, kubnim ili kvadratnim metrima...). vrednosni.

4.2.2.1. Drumski teretni transport Drumski prevoz predstavlja vrstu prevoza koji je prisutan i u najmanje razvijenoj zemlji sveta i najviše dostupan ma koliko odredište bilo nepristupano. Veoma je dostupan, kao posledica razvijene mreže puteva. Ima prednost na lokalnim razdaljinama (do 600 km u konkurenciji je sa avioprevozom). Može se rei da se radi o brzoj vrsti prevoza. Ova vrsta prevoza je najrizinija u pogledu spoljnih uticaja i mogunosti kraa. Kapacitete drumskog prevoza ograniavaju kapacitet vozila, vrsta proizvoda, zakonska regulativa. Cene drumskog prevoza su prilino visoke. Slika 4.2 Optimalan je za isporuku ,,od vrata do vrata", za razliku od drugih vrsta prevoza koje se moraju dopunjavati drumskim prevozom u sluaju isporuke od vrata do vrata. Drumski prevoznici su najfleksibilniji prema zahtevima korisnika. Sredstva drumskog teretnog transporta pokree motor. Dele se na: radna vozila (bageri, rovokopai, pokretne dizalice, itd.), slika 4.3.

182


Slika 4.3

teretna vozila (s poluprikolicama, prikolicama i drugim prikljunim vozilima), slika 4.4.

Prikolica cisterna

Prikolica hladnjaa

Poluprikolica

Plato prikolica

Prikolica sanduk

Prikolica kipa Slika 4.4

U drumskom prevozu može se prevoziti tovar i komadni proizvodi sa malim pošiljkama do 31,5kg i komadnim pošiljkama do 2 tone. Za otpremu velikih koliina tereta u drumskom teretnom transportu se koriste teretna vozila. Prednosti teretnih vozila su njihova visoka fleksibilnost u odnosu na promenljive transportne zadatke i njihova sposobnost prilagoavanja vremenu prijema.

183


Nedostaci drumskog teretnog transporta su: zavisnost od vremenskih uslova i saobraajnih smetnji, ogranien obim transporta, kao i iskljuenje nekih opasnih tereta. Prema podruju delatnosti i obliku dozvole, razlikujemo javni (magistralni) transport na male i velike udaljenosti. Dok je za prvu vrstu dovoljna saobraajna dozvola, za drugu vrstu je potrebna koncesija. Javni transport tereta na velike udaljenosti na teritoriji pojedinih zemalja odvija se prema posebnim uredbama o kamionskom saobraaju za transport robe na velike udaljenosti. Tabela 4.1. Oblik transporta

DRUMSKI

Osnovne prednosti x x x x x x x x x x x x x

x

Vea konkurencija Velika gustina saobraajne mreže Prevoz od “vrata do vrata” bez pretovara Male, elastine transportne jedinice Niski terminalni troškovi Visoka ukupna elastinost Konkurentni ukupni troškovi kod prevoza na kratkim i srednjim udaljenostima Dobra pouzdanost i urednost Komercijalna brzina prevoza Fleksibilnost i frekventnost Ekonominost, pouzdanost Male štete, brzina Bolje obezbeenje robe pri prevozu Rad tokom cele godine (male koliine robe)

Nedostaci drumskog saobraaja: velika potrošnja goriva, vee cene na veim udaljenostima od vodenog i železnikog, niska produktivnost rada, niska efikasnost iskorišenja pogonske snage, osetljivost na vremenske neprilike, vea zagaenja okoline. Drumska prevozna sredstva koriste se naješe na kratkim rastojanjima, a na veim rastojanjima samo za lako kvarljivu robu. Drumski saobraaj je zakonski regulisan. Propisane su tehnike osobine i dimenzije vozila, nain kretanja i održavanja, obeležavanje tereta, pakovanje robe, prevoz opasnih materija, itd. Gustina putne mreže predstavlja odnos dužine puta kroz površinu države:

184


Gustina putne mreže

Kilometar puta 2

m državne teritorije Optereenost puta predstavlja odnos ostvarenog transporta (t/km) i dužine puta (km):

Opterecenost puta

ª t º Ostvareni « » ¬ km ¼ km puta

Za uslove prevoza u transportu tereta na male udaljenosti u veini zemalja ne postoje zakoni prinude. U ovakvim sluajevima se primenjuju Opšti uslovi prevoza za javni transport robe u drumskom prevozu. Za prekogranini prevoz tereta drumskim transportom važi poseban sporazum o ugovorima o transportu u meunarodnom drumskom transportu tereta (CMR = Convention relative au contrat de transport international des marchandises car route). Fabriki transport (odnosno transport za sopstvene potrebe) obuhvata transport sopstvene robe, sa sopstvenim vozilima, sa sopstvenim osobljem i za sopstvene potrebe. Liberalizacija transportnog tržišta u evropskim okvirima, koja je povezana sa integracijom unutrašnjeg tržišta, vodi do sledeih promena: pojednostavljenje pristupa tržištu, postepeno opadanje zabrane kabotaže (kabotaža = unutrašnji transport pomou ino prevoznika) i omoguavanje pojedinanih aktivnosti na transportnom tržištu jedne zemlje od strane transportnih preduzea koja nisu domaa, dodatno regulisanje cena pomou tarifa vrsto vezanih za uinak, pojednostavljenje graninih formalnosti. Visoko razvijena ponuda saobraajnih usluga u Zapadnoj Evropi pokazuje da je osnovna slabost nedostatak infrastrukture. Nedostaci se ogledaju i u preoptereenosti puteva u oblastima gde se vrši nakupljanje robe. Dodatno se javljaju problemi u tranzitnom saobraaju, a taj problem se naroito jasno uoava u alpskim zemljama. Ukoliko se prevozi tovar, utoliko se koristi pun kapacitet vozila za tovar. Ukoliko se prevoze komadni proizvodi, tada se manje koliine meusobno kombinuju radi efikasne popune prostora vozila. Poveanje efikasnosti transportne aktivnosti koja se obavlja drumskim prevozom omoguava kompjuterska tehnika i informaciona tehnologija. Nedovoljna standardizacija u informacionim u komunikacionim sistemima u evropskom transportu predstavlja sledeu slabu taku. Elektronska razmena podataka i elektronsko komuniciranje su osnova veza koje se uspostavljaju izmeu drumskog prevoznika, kompanije-klijenta i drugih kompanija-partnera.

185


Kod internih komunikacija najznaajnije komunikacije baze sa vozilom, preko kompjutera koji je ugraen u vozilu. Nalozi koje voza treba da obavi se iz baze šalju na kompjuter vozila, pri emu, takoe, voza vozila može preko kompjutera slati sve podatke iz vozila ka bazi. Na taj nain je mogue upravljati vozilom (stepen potrošnje goriva, brzina vožnje i dr.), upravljati prevozom (raspored rute, mesto, vreme isporuke, ekanja itd.). U meunarodnom poslovanju upotreba drumskog prevoza je ograniena razliitim državnim regulativama i procedurama, što produžava vreme isporuke i može ugroziti kvalitet proizvoda. Carinska konvencija TIR je uprostila carinske preglede (dokumentacija karnet TIR) i omoguila isporuku na vreme. Tendencije razvoja automobilskog transporta prikazane su na slici 4.5.

Slika 4.5. Razvojni ciljevi drumskog transporta

186


Drumski prevoznici se udružuju u udruženja kao što je IRU (International Road Transport Union). Drumski prevoz e i dalje ostati primarna vrsta prevoza, koja e efikasno samostalno obavljati prevoz i služiti drugim vrstama prevoza kao pomoni prevoz . Klasifikacija vozila automobilskog transporta prikazana je na slici 4.6.

Slika 4.6. Klasifikacija vozila drumskog transporta 187


Automobilski transport predstavlja vid drumskog transporta, kao najmasovniji oblik transporta za prevoz putnika i tereta na kratka i srednja rastojanja. Osnovne karakteristike ovog transporta su: pozitivne - velika manevarska sposobnost - izražena mobilnost - autonomnost transportnih sredstava - visoka brzina dostave - dostava „ od vrata do vrata“ - široki spektar primene negativne - velika ulaganja - znaajna energetska potrošnja - niska produktivnost - zagaenje životne okoline

4.2.2.2. Železniki teretni transport Železniki prevoz je jedan od nosilaca kontinentalnog prevoza. Železnikim prevozom je mogue brzo prevesti razliite vrste proizvoda, razliite vrednosti, velikih koliina, na prostorno disperzovane take sveta kao odredišta. Zahvaljujui mreži železnica i usavršavanju železnikog transporta ova prednost vremenom dobija na veem znaaju.

U prevozu navedenih vrsta proizvoda konkurišu joj vodni, drumski i cevni prevoz, posebno što je cena vodnog i cevnog prevoza niža od cene železnikog prevoza. Slika 4.7

Železnicom se efikasno prevoze robe ili putnici u vagonima koji se kreu po pruzi uz lokomotivsku vuu. Naješe su to proizvodi u vrstom agregatnom stanju, pakovani ili rasuti proizvodi kao što je ugalj, pesak, šljunak, kamen, tehnika roba, automobili i sl. Železnicom je mogue prevoziti

188


i cisterne napunjene tenošu i gasom, sa poveanom brigom za ouvanje prirodne okoline. Upotreba kontejnera unapredila je znaaj železnikog prevoza. Železnikim prevozom je mogue prevoziti visoko vrednosne pošiljke iji je prevoz drumskim saobraajem veoma rizian. Železniki prevoz je otporan na spoljne i uticaje administrativnog karaktera koji regulišu kontingente u prevozu. Tabela 4.2. Oblik transporta

ŽELEZNIKI

Osnovne prednosti x x x x x x x

x

Velika transportna urednost i sposobnost Nezavisan je od klimatskih prilika Niski troškovi i na prevoznom putu Niski ukupni troškovi za prevoze na srednja i velika odstojanja Visok stepen bezbednosti Pouzdan, neprekidan, taan i masovan prevoz Energetska štedljivost, ekološka tolerantnost Mogunost primene automatizacije

Adekvatnom prevozu železnicom doprinose: pruge u dobrom stanju i signalizirane, povezane, održavane, obezbeene, vagoni, lokomotive i druga osnovna sredstva, adekvatan vozni red. Nedostaci za železniki saobraaj: neelastinost (eši pretovar, gubici vremena), sporiji od drumskog i avio transporta, visoka cena (troškovi pakovanja zbog zaštite robe), vea potrošnja goriva po jedinici prevoza u odnosu na vodeni saobraaj, manja efikasnost kapaciteta u odnosu na vodeni saobraaj a znatno vea u odnosu na drumski. Razvoj železnice utie na privredu. Niži transportni troškovi poveavaju konkurentsku sposobnost. Železnica mora saraivati s drugim granama transporta kako bi se omoguio prevoz od vrata do vrata. Upravljanje transportnim sredstvima zahteva specifinu organizaciju tehnološkog procesa i upravljanje kretanjem voza.

189


Ukljuivanje kompjuterske tehnike u upravljanju vozovima doprinosi efikasnosti transporta, ini ga sigurnim i bezbednim. Informacione tehnologije (EDI, Internet) doprinose povezivanju kompanija-prevoznica i kompanija-klijenata, što doprinosi smanjenju troškova i vremena prevoza kao i eventualnih šteta u prevozu, usled bolje meuinformisanosti i koordinacije u razmeni informacija.

4.2.2.2.1. Istorijski razvoj železnice Železnice su otkrivene pre od pogona na paru. Diolkos je bila 6 km duga železnica koja je prevozila brodove preko Korintske prevlake u Grkoj u 6. veku pre naše ere. Kolica što su ih gurali robovi išla su po žlebovima useenima u kamenim šinama. Diolkos je vozila duže od 1300 godina, do 900. godine. Železnice su ponovo oživele u 14. veku, kada su drvene tranice vodile konja i runa kolica do rudnika da pomognu u kopanju rude.

U 18. veku engleski su proizvoai gvoža poeli graditi šine od gvoža. Prvo su one bile drvene i prevuene gvožem. Kasnije su cele šine graene od gvoža. Gvozdeni tokovi s obodima (rubovima šupljine) vozili su po šinama. Inženjer Richard Trevithick je 1804. godine napravio prvu uspešnu lokomotivu na parni pogon.

Slika 4.8

Trevitckova lokomotiva, slika 4.8 je mogla je povui voz sa 5 vagona i 9 tona gvoža te 70 ljudi na šinama dugim 15 km do železare u Pen-y-Darrenu (Pendarren) u Walesu.

Dana 27. juna 1825. George i Robert Stephenson otvorili su prvu putniku železnicu na parni pogon od Stocktona do Darlingtona u Engleskoj. Širina pruge na pruzi od Stocktona do Darlingtona iznosila je 1,44 m. To je, naime, ista širina izmeu osovina koje spajaju dva toka na konjskim teretnim kolima. To je postao standardni razmak izmeu šina. Lokomotiva Stourbridge Lion izgraena u Engleskoj bila je prva parna lokomotiva u pravoj veliini koja je vozila u SAD-u. Vozila je 1829. u Pensilvaniji po drvenim šinama.

190


4.2.2.2.2. Železnika vozila Železnika vozila su prevozna sredstva predviena za kretanje po šinama, bilo da imaju vlastiti pogon ili da ih pokreu druga vozila. Predviena su za prevoz putnika ili robe ili za vlastite potrebe železnice. U organizovanom prevozu putnika ili robe vozila se povezuju u odgovarajuu grupu potrebnih delova koja se naziva vozom. On je u naelu sastavljen od jednog ili više vunih vozila i odgovarajueg broja vuenih vozila. Prema opštoj nameni, železnika vozila se dele na: vuna vozila, vuena vozila, vozila za vlastite potrebe železnice. Vuna vozila su železnika vozila s vlastitim pogonom namenjena za vuu ili guranje drugih vozila, a neka i za neposredan prevoz putnika ili robe. Mogue su vrlo raznovrsne konstrukcije vunih vozila što se može videti iz podele koja se navodi prema odabranim kriterijima. Tako se vuna vozila dele prema: vrsti pogona, vrsti konstrukcije, eksploatacionoj nameni, obimu opsluživanja, širini koloseka i vrsti pruge. Prema vrsti pogona tokom istorijskog razvoja su postojale ili postoje sledee vrste vunih vozila: parna, dizelska, elektrina, turbinska. Prema vrsti konstrukcije vuna vozila mogu biti izvedena kao: lokomotive motorni vagoni motorni vozovi. Lokomotiva je vuno železniko vozilo namenjeno za vuu ili guranje vuenih vozila, po koloseku u kojima nema prostora predvienog za prevoz putnika ili robe. Motorni vagon je vuno vozilo koje ima i prostor predvien za prevoz putnika pa je namenjen, osim za vuu ili guranje drugih vozila, još i za neposredan prevoz putnika ili robe. Motorni voz predstavlja funkcionalnu celinu sastavljenu od motornih vagona, upravljakih vagona i prikolica. Vrsta i broj vagona u motornom vozu zavise od potrebnog kapaciteta, podruja primene i drugih karakteristika koje se zahtevaju u konkretnoj eksploataciji. Motorni voz je predvien za prevoz putnika i robe, a može biti izveden kao: dvodelni, 191


trodelni, etvorodelni, itd. Motorni vozovi su naješe namenjeni za prigradski prevoz putnika pa su prema tome i konstrukciono prilagoeni. Lakši su u odnosu na klasine vozove, te imaju mogunost dovoljno velikih ubrzanja i usporenja potrebnih za uestala zaustavljanja i pokretanja što se dogaa u prigradskom saobraaju. Prema eksploatacionoj nameni vuna vozila se dele na: putnika, teretna, univerzalna, manevarska.

4.2.2.2.3. Vuna vozila Elektrina lokomotiva, slika 4.9 je lokomotiva koju pokreu elektrini motori koji se napajaju iz spoljašnjeg izvora elektrine energije. Prvu poznatu elektrinu lokomotivu napravio je Škot, Robert Dejvison iz Aberdena 1837. godine, koja je bila pokretana na galvanske elije. Prva elektrifikovana pruga je napravljena 1895. godine izmeu Baltimora i Ohaja a linija se zvala "Baltimore Belt Line". Najpoznatija elektrifikovana železnika pruga kod nas je BeogradBar.

Slika 4.9. Elektrina vua

Elektrina vuna vozila imaju velike prednosti u odnosu na ostale oblike vue te se u svetu sve više primenjuju. Tako se mogu navesti sledee prednosti elektrine vue: Povoljna vuna karakteristika, što znai da je pri malim brzinama vuna sila velika i da se ona smanjuje s poveanjem brzine; Velika snaga vunih motora s mogunošu preoptereenja u kratkom vremenu;

192

Ravnomeran okretni moment, što omoguuje dobro iskorišenje raspoložive vune sile;


Automatska kontrola vune sile da bi se spreilo proklizavanje, što omoguuje realizaciju vune sile praktino na granici proklizavanja;

Mogunost vue teških teretnih vozova zbog velike instalirane snage;

Velika ubrzanja i velike brzine vožnje omoguuju vuu putnikih vozova; Vee ukupno iskorišenje u odnosu na sve ostale oblike vue, a iznosi 32 - 36 %; Mogunost daljinskog upravljanja s više povezanih vunih vozila s jednog mesta; Povoljni uslovi rada za radno osoblje zbog jednostavnog upravljanja, niskog nivoa buke i nepostojanja štetnih gasova;

Ne zagauje okolinu, što je važno za saobraaj u urbanim sredinama i uopšte sa aspekta zaštite ovekove okoline. U Evropi se 1980-ih pojavila nova vrsta elektrine lokomotive sa tendencijom da zameni sve druge: Nazivaju se brze elektrine lokomotive, slika 4.10. Najpoznatija lokomotiva takve vrste u Evropi su Francuske. Nisu ostvarile oekivani uspeh jer su troškovi za izgradnju takvih brzih pruga ogromna kao i sredstva za održavanje. Primena elektrine vue zahteva elektrifikaciju pruge, odnosno gradnju odgovarajuih stabilnih ureaja za napajanje elektrinom energijom.

Slika 4.10. Brza elektrina lokomotiva

S obzirom na to da su za to potrebna znatna novana sredstva, to se može navesti kao najvei nedostatak elektrine vue. Tokom eksploatacije, troškovi elektrifikacije se pojavljuju kao stalni troškovi, a njihov udeo e biti manji što se obavlja vei vuni rad. Stoga e se primena elektrine vue isplatiti na prugama gde se obavlja dovoljno velik promet. Vuna vozila za vuu u lokalnom i prigradskom saobraaju lakše su konstrukcije i ne razvijaju najvee brzine vožnje (naješe do 120 km/h), dok su vuna vozila za vuu vozova u meugradskom saobraaju teža i mogu razvijati vee brzine vožnje. Vuna vozila se dele: prema širini koloseka na vuna vozila za: - široki kolosek, npr. 1668 mm - Portugalija, Španija, ili 1524 mm -Rusija, Ukrajina, - normalan kolosek, 1435 mm, - uski kolosek, npr. 1000 mm, 760 mm i 600 mm. prema vrsti pruga vuna vozila mogu biti za: 193


-

glavne i pomone magistralne pruge, pruge prvog i drugog reda.

Vuna se vozila prema vrsti pruga u osnovi razlikuju po osovinskom optereenju, spoljnim dimenzijama i najveoj brzini vožnje. Vuena vozila su železnika vozila bez vlastitog pogona, namenjena za prevoz putnika ili robe, a vuku ih vuna vozila. Postoje sledee osnovne vrste vuenih vozila: putniki vagoni, teretni vagoni , vagoni specijalne namene. Na slici 4.11. prikazane su razliite vrste vagona.

Zatvoreni vagoni

Specijalni zatvoreni vagoni

Vagoni sa pokretnim krovom

Otvoreni vagoni

Otvoreni vagoni

Dvoosovinski platovagoni

etvoroosovinski plato-vagoni

Specijalni otvoreni vagoni

Otvoreni vagoni

Vagon za praškaste materijale Slika 4.11.

194

Vagoni cisterne


Vagoni specijalne namene su vagoni namenjeni za grejanje putnikih vozova vodenom parom kada putniki vagoni u vozu imaju samo parno grejanje, a vuno vozilo nema ureaj za takvo grejanje. Danas se ti vagoni više ne upotrebljavaju. Svi su putniki vagoni opremljeni elektrinim ureajem za grejanje. Mogu biti izvedeni kao: vagoni s klasinim parnim kotlom, s generatorom pare. Vozila za vlastite potrebe železnice služe železnici za razliita ispitivanja i obavljanje brojnih poslova vezanih za održavanje železnike infrastrukture, a mogu biti izvedeni kao: 1. Vagoni za ispitivanje: vunih vozila, kontaktne mreže, koloseka, mostova, konica, ostala ispitivanja. 2. Pomoni vagoni: vagoni pomonog voza, vagoni za sanitetske potrebe, vagoni za prevoz materijala i opreme za gradnju i održavanje pruge i pružnih postrojenja, ostali pomoni vagoni. 3. Vozila za gradnju i održavanje pruge i pružnih postrojenja: pružna vozila, motorne dresine s prikolicama i bez prikolica, motorna železnika vozila za mehanizovani rad na koloseku, ostala pružna vozila. 4. Specijalna vozila za vlastite potrebe železnice: ralice za sneg, dizalice, ostala specijalna vozila za vlastite potrebe železnice.

4.2.2.2.4. Vrste teretnih kola Savremena železnica se razlikuje od tradicionalne železnice po stepenu ekonomske, tehnike i tehnološke razvijenosti, naina organizacije i upravljanja poslovima, kvalitativnoj i kvantitativnoj strukturi teretnih kola.

195


U železnikom saobraaju se koristi veliki broj razliitih teretnih kola. Mogu biti otvorena, zatvorena i specijalna, kola za vrst, tean ili rasuti teret, kola razliitih zapremina i tehnikih mogunosti po pitanju istovara i sl. Naziv kola ukazuje na vrstu proizvoda koje prevozi i mogunost manipulacije proizvodima. Klasifikacija voznih sredstava u železnikom transportu prikazana je na slici 4.12.

Slika 4.12. Podela železnikih vozila

Železniki teretni transport se primarno realizuje od strane državnih železnica. Prednosti železnikog teretnog saobraaja se ogledaju, izmeu ostalog, u transportu veih tovarnih jedinica nego u drumskom transportu i nezavisnosti od svakodnevnog saobraajnog stanja na putevima kao i mogunost prevoza opasnih tereta. Teretna kola na železnici se dele i na sledei nain:zatvorena (G), otvorena (E), hladnjae (I), kola platforme (K), cisterne (U), kola bez konica, kola s konicama, dvoosovinska, etvoroosovinska, višeosovinska. 196


etvoroosovinski otvoreni vagon, slika 4.13 za prevoz rasutih tereta kao npr. šljunka, lomljenog kamena i slinih tereta koje nije potrebno zaštititi od atmosferskih uticaja, a ija specifina masa nije vea od 1,7 t/m3. Teret se tovari odozgo prikladnom mehanizacijom (utovarivaem, transporterom, iz silosa i sl.). Vagon se istovara okretanjem vagonskog sanduka na jednu ili na drugu bonu stranu pomou ureaja na vazduh pod pritiskom.

Slika 4.13.

etvoroosovinski otvoreni vagon za prevoz raznih tereta koje nije potrebno zaštititi od atmosferskih uticaja. Ako je teret ipak potrebno zaštititi, onda se za to koriste vagonski pokrivai. Visoke stranice oblikuju velik utovarni prostor pa je vagon pogodan za prevoz tereta koji imaju veliku specifinu zapreminu. Slika 4.14. Tabela 4.3. Dužina preko odbojnika Ukupna visina Razmak izmeu središnjih osovina

Lpo

14040 mm

Hmax

3388 mm

A

9000 mm

Broj osovina

4

Prosena vlastita masa

22 t

dužina

L

12710 mm

širina

B

2760 mm

H

2000 mm

Utovarni prostor visina stranica površina

35,3 m2

obim

72 m3

197


Ciljevi poboljšanja železnikog transporta prikazani na slici 4.15.

Slika 4.15. Razvojni ciljevi železnice

4.2.2.3. Vodeni teretni transport Vodeni transport je jedan od najstarijih oblika transporta. Kod transporta brodovima treba razlikovati unutrašnju plovidbu od pomorske plovidbe. Unutrašnja plovidba se prvenstveno primenjuje kod dopreme velikih koliina roba. Za takvu robu su bitni niži transportni troškovi, a po pravilu nije u pitanju brzo vozna roba. Prednosti visoke sposobnosti za masovni prevoz i povoljni transportni troškovi nalaze se naspram nepovoljnosti zbog ograniene mreže puteva i nepostojanja pristaništa na odredištu, što poveava troškove rukovanja i pretovara. Pomorski transport ima veliki znaaj u uvozu i izvozu roba koji obavljaju industrijska i trgovinska preduzea. Pomorski transport u svetskim razmerama se sastoji od veeg broja razliitih delova tržišta od kojih e biti spomenuta samo dva najvažnija. Dok se kod slobodne plovidbe (tramperske plovidbe) radi o pogodnosti koje pruža specijalizovani transport velike mase

198


tereta, kod linijske plovidbe se radi o utvrenim maršrutama koje se planski opslužuju.

Nedostaci vodenog saobraaja: ogranienost rasporedom rene mreže (ureenje plovnih puteva), mala brzina dostave, sezonski prevoz tokom godine (podložnost klimatskim uslovima). Vodeni saobraaj se koristi za prevoz robe velikih specifinih težina za koje nije bitan rok isporuke.

Slika 4.16

Tabela 4.4.

Oblik transporta

Osnovne prednosti Najniži troškovi

VODENI

Ušteda energije Najvea transportna sposobnost Velika (neograniena) propusna mo plovnih puteva Masovan prevoz, jeftinih roba na velike udaljenosti Mala brzina, veliki teret Dominira u internacionalnom prevozu Mali koeficijent odnosa vlastite težine i nosivosti

Radni proces vodenog transporta obuhvata:

pripremu utovara, odnosno pripremu broda, ukrcavanje i iskrcavanje robe: teni teret , rastresiti (šipki) teret, generalni teret (sanduci, vree, bale, traktori, automobili, drvena graa, opeka i sl.); transport, pratei poslovi tokom transporta (carinjenje, snabdevanje broda životnim namirnicama, poslovi policijskih formalnosti i sl.), završni poslovi pri iskrcavanju robe.

199


Slika 4.17.

4.2.2.3.1. Vrste plovila Sva prevozna sredstva vodnog prevoza se nazivaju plovila (vozila). Razlikuju se po vrsti proizvoda koje prevoza kapacitetu, izgledu, obliku i vrsti voda po kojima su osposobljeni da saobraaju. Klasifikacija vozila vodenog transporta prikazana je na slici 4.18.

Slika 4.18. Klasifikacija vozila za vodeni transport

Za potrebe vodnog prevoza koriste se razliite vrste brodova: remorkeri, brodovi za prevoz komadnih proizvoda, 200


brodovi za prevoz rasutih proizvoda, tankeri, kontejnerski brodovi, fideri, upliv-ispliv brodovi, ,, roll-on/roll-off ” brodovi, barže, putniko-teretni brodovi, putniki brodovi. Kontejnerski brod, slika 4.19 je vrsta teretnog broda koji sav svoj teret prevozi u kontejnerima, uobiajenim sredstvima intermodalnog prevoza tereta.

Slika 4.19. Kontejnerski brod MSC Charleston u plovidbi

Na engleskom neformalno poznati i kao box boats (brodovi za kutije), kontejnerski brodovi prevoze veinu svetskog suhog tereta, tj. fabrikih proizvoda, dok se rasuti tereti, kao gvozdena ruda, ugalj ili pšenica, prevoze brodovima za rasuti teret, a teni kao nafta i hemikalije tankerima. Po vrsti ukrcanja dele se na kontejnerski brod s vertikalnim vodilicama i kontejnerski brod za horizontalno ukrcavanje.

Prema nameni, dele se na velike okeanske, i manje feedere koji opslužuju vee brodove u središnjim kontejnerskim lukama. Remorkeri služe za pokretanje brodova u lokalnom saobraaju. Brodovi za prevoz komadnih i rasutih proizvoda su motorni brodovi koji saobraaju na otvorenom moru, duž obale i po lokalnim vodama. Tankeri su brodovi velike dužine koji služe za prevoz tenih proizvoda (materija) na otvorenom moru i lokalnom prevozu. Kontejnerski brodovi prevoze proizvode u kontejnerima na otvorenom moru. Upliv-ispliv brodovi su namenjeni za prevoz manjih brodova iz kanalnog podruja ka moru (od lokalne do morske plovidbe). ,,Rol on-rol off” brodovi su namenjeni za prevoz drumskih i železnikih prevoznih sredstava, za potrebe unutar morske plovidbe ili uz priobalna podruja velikih mora. Barže su nosai koji se koriste za povezivanje lokalnog vodnog podruja sa otvorenim morem i opet nazad do lokalnog vodnog podruja.

201


Izbor plovila je pod uticajem vrste proizvoda, odredišta, alternativnih ruta, cene i kapaciteta prevoznika.

MSC Washington

President Truman

MSC Venezuela

P&O Nedlloyd Barentsz

Laura Mærsk (2001)

MSC Beatrice (2009)

Slika 4.20. Kontejnerski brodovi

Fider je namenjen za prevoz kontejnera na malim razdaljinama. Manjeg je kapaciteta i dimenzija od tankera. Saobraa s podruja kontinentalne linije luka. Slika 4.21 Fider WMS Groningen

4.2.2.3.2. Znaaj luka i slobodnih carinskih zona u logistici Luke imaju veoma veliki znaaj u integrisanoj logistici kompanija koje globalno posluju, mada njihov znaaj nije manji u lokalnom saobraaju. One nisu samo punkt za prispee i odlazak plovila. One su kompanijske aktivnosti ,,na daljinu" i kompanije koja se nalazi u ispostavi. Luke pomažu obavljanju transportne i skladišne funkcije. Bez njih i transport i druge logistike aktivnosti bile bi manje efikasne, tj, retko bi se realizovale. U lukama se obavlja utovar, istovar, pretovar, uskladištenje, priprema proizvoda za transport i kontejnerizaciju. One pomažu obavljanju logistikih

202


aktivnosti isporuke jer vrše prodaju, redistribuciju i poslove oplemenjivanja (sortiranje, prepakivanje, sušenje, rashlaivanje, proveravanje, zagrevanje). Da bi se obavio efikasan i bezbedan prevoz, luke se brinu o ispravnosti plovila, organizujui njihove popravke i održavanje, skladište i uvaju kontejnere za sledee ture. Luke posebno dobijaju na znaaju kada su troškovi transporta visoki, jer omoguuju prevoz velikih koliina, koje skladište a potom isporuuju ili prodaju. U tom smislu vrše funkciju distribucionog i prodajnog centra. Luke se mogu podeliti prema: a) osnovnoj delatnosti na: luke za javni prevoz – domai i meunarodni, posebne luke, kao što su vojne, industrijske i ostale luke, b) prema carinskom režimu na: carinske luke u kojima su proizvodi pod carinskim režimom, luke u slobodnim carinskim zonama, slobodne luke, odnosno eksteritorijalne luke. c) prema mikrolokaciji na: primorske, unutrašnje (rene, kanalske); ostrvske. d) prema pravnom osnovu na: luke za istovar, utovar, luke za isporuku, tranzitne luke i sl. Veliki svetski luki centri su Amsterdam, Antverpen, Hamburg, ikago, Njujork, Singapur, Hong Kong, Osaka, a najvea svetska luka je Roterdam. Najvei obim svetskih transportnih aktivnosti pripadaju lukama na Atlantiku. U savremenim uslovima luke postaju industrijski centri. Na njihovom podruju se grade rafinerije, cementare, hemijska industrija i dr. Luke u unutrašnjem prevozu se nazivaju pristaništima. Znaaj pristaništa je posebno veliki u zemljama bogatim vodnim potencijalom i nepristupanim kontinentalnim delom zemlje. Aktivnosti koje obavljaju rena pristaništa identina su primarnim aktivnostima luka, samo što im je obim aktivnosti manji. U pristaništima veliki znaaj za obavljanje aktivnosti imaju slobodne carinske zone. U tabeli 4.5. date su najprometnije luke.

203

Logistika – Transportni sistemi i upravljanje transportom Tabela 4.5.

Luka

Država

TEU (u 1,000)

+/- od 2004.

promene od 2004. (%)

1

Singapur

Singapur

23,192

1,863

8.73

2

Hong Kong

Kina

22,427

443

2.02

3

Shanghai

Kina

18,084

3,527

24.23

4

Shenzhen

Kina

16,197

2,582

18.96

5

Busan

Južna Koreja

11,843

413

3.61

6

Kaohsiung

Tajvan

9,471

0

0.00

7

Rotterdam

Holandija

9,287

1,006

12.15

8

Hamburg

Nemaka

8,088

1,085

15.49

9

Dubai

Ujedinjeni Arapski Emirati

7,619

1,190

18.51

10

Los Angeles

SAD

7,485

164

2.24

Slobodne carinske zone: su od izuzetnog znaaja za meunarodno poslovanje, jer predstavljaju neophodnu logistiku infrastrukturu bez koje ni najbolji logistiki posrednici ne mogu poslovati. One predstavljaju adekvatne prostore u kojima se pod povoljnijim uslovima od uslova koje nude klasina skladišta, uvaju proizvodi koji ne služe iskljuivo prodaji, ve su predmet reeksporta, privremenog uvoza i sl. Svetske luke konkurišu jedna drugoj u oblasti visoke tehnike kao što je Terminal za kontejnere luke u Hamburgu (CTA Container Termninal Altenwerder). Najvei rast (od 14 procenata) posla sa kontejnerima beleži luka Hamburg, koja je na taj nain preuzela deo tržišnog poslovanja od luke Roterdam. Od ove luke se perspektivno oekuje da bude veza Zapadne i Istone Evrope. Povean je transport sa Poljskom, Rusijom, Maarskom i eškom. Uspeh hamburške luke je u brzini istovara-prevashodno sa broda Hamburg Express, jer su troškovi stajanja i obrade ovog ogromnog broda veliki i dostižu do 40.000 € dnevno. Hamburg ekspres prima 7.500 kontejnera u 17 redova, jedan pored drugog, i 16 slojeva jedan iznad drugog. Dužina mu je 320 metara a širina 43 metra. Razvojni ciljevi vodenih vidova transporta prikazani su na slici 4.22. 204


Slika 4.22. Razvojni ciljevi vodenih vidova transporta

4.2.2.4. Vazdušni teretni transport Vazdušni transport je najefikasniji za prevoz putnika i tereta na udaljenosti veoj od 600 km. Pored brzine ovaj transport nudi sigurnost, bezbednost, pouzdanost i tanost, što se reflektuje kroz visoku cenu usluga.

205


U razvijenim zemljama vazdušni prevoz je specijalizovan za: meukontinentalni i kontinentalni prevoz, unutrašnji i meunarodni prevoz na kraim linijama. Zbog velikih investicija u avione, vazdušni transport iskljuuje dileme kompanija da li da koristi javni transport ili da ga obavi samostalno.

Slika 4.23.

Tabela 4.6. Oblik Transporta

VAZDUŠNI

Osnovne prednosti x x x x x x x

x

Najvea brzina prevoza Fleksibilnost (prevoz u nedostupne reone) Visoka bezbednost Smanjivanje drugih troškova logistike (pakovanja, zaliha i skladistenja) Dobra frekventnost, manevar i operativnost Sigurnosna roba (manje otuenja i manipulativnih gubitaka) Jednostavnost Terminal-terminal (pretovar)

Avio transport se koristi za prevoz do 500 putnika i do 10t a vojni i od 100 do 200t. Nedostaci vazdušnog saobraaja: visoka cena, nizak koeficijent iskorišenja težine (manje koliine robe), veliki gubitak energije, velika potrošnja goriva po jedinici prevezene usluge, zavisnost od klimatskih uslova, zagaenje okoline i buka. Osnovne delatnosti unutar vazdušnog transporta su: prevoz putnika i tereta, prihvat i otprema putnika i tereta, kontrola letenja i voenja aviona. Prema nameni vazdušni transport se deli na: linijski – prema utvrenom voznom redu, tarifama i sl, arter – uslove prevoza ugovara transporter i korisnik transportne usluge. 206


Danas se sve više razvija robni vazdušni transport – cargo. Pošiljke mogu biti obine, poštanske i posebne. Posebne mogu biti: vrednosna roba , žive životinje , lako kvarljiva roba , posmrtni ostaci , novine, filmovi i sl. Meunarodno udruženje za vazdušni saobraaj (IATA-Internati-onal Air Transport Associacion) propisuje pakovanje u odgovarajuu ambalažu, zavisno od vrste i koliini robe. Kod obeležavanja tereta je potrebno: napisati ime i adresu pošiljaoca i primaoca pošiljke, staviti oznaku za identifikaciju robe, staviti “AWB - nalepnicu” (vazdušni tovarni list). Vazdušni teretni transport nudi vrlo velike brzine transporta i velike transportne kapacitete kao i relativno veliku nezavisnost od stanja u vazdušnom saobraaju i uticaja vremena. Ipak su vremena sletanja i uzletanja utvrena tako da manja pomeranja rokova isporuke mogu da dovedu do veeg pomeranja dopreme. Od svih transportnih metoda, avion ima najkrae vreme transporta od stanice do stanice. Ovo vremensko ueše ipak ini samo 10% od ukupnog vremena za transport od mesta isporuke do mesta prijema. Ostalih 90% otpada na pripremu i otpremu, rukovanje i carinjenje. Težište vazdušnog transporta ine relativno male pošiljke kao i hitne pošiljke ili pošiljke koje imaju veliku vrednost. Vazdušni transport je veoma pogodan za transport dragocenih proizvoda u malim koliinama, velikih vrednosti, kratkotrajnih proizvoda i dokumentacije, ija je isporuka urgentna. Vazdušni transport proizvoda se može obaviti iskljuivo teretnim vazdušnim transportom, putnikim vazdušnim transportom ili kombinacijom teretnog i putnikog vazdušnog transporta. Avio prevoznici nemaju terminale. U vazdušnom transportu tu funkciju obavljaju objekti od društvenog znaaja, za ije usluge vazdušni prevoznici plaaju nadoknade. Podršku korišenju vazdušnog transporta u meunarodnom transportu daju udruženja avioprevoznika koji su potpisali meunarodne ugovore: IATA (International Air Transport Associacion)- u Montrealuudruženje specijalizovanih avio-prevoznika, ECAC (Europen Civil Aviation Commission) – udruženje u civilnom prevozu, IACA (International Air Carrier Association) – udruženje avioprevoznika teretnog prevoza u svetu, AEA- (Association of Europen Airlines)- udruženje avio-prevoznika teretnog prevoza u Evropi. Prvi znaajni meunarodni ugovori za avio-prevoz je Pariska konvencija iz 1919, Konvencija iz ikaga iz 1944 (uz izmene iz 1977, 1980, 1984. godine.). 207


Klasifikacija aparata/vozila vazdušnog transporta prikazana je na slici 4.24.

Slika 4.24. Klasifikacija aparata/vozila lakših od vazduha

Aerodromi omoguuju funkcionisanje vazdušnog transporta. Naješe su locirani blizu velikih gradova. Aerodromi imaju zadatak da planiraju, pripreme i realizuju avio-ture. Pomone aktivnosti aerodroma znaajne za kompaniju sa stanovišta logistike su: smeštaj proizvoda u avion i uvanje tokom leta, aktivnosti uskladištenja i uvanja proizvoda na konsignacijskim skladištima (luksuzni proizvodi na „duty free“-ju), izdavanje prostorija u zakup agencijama, špediterskim kompanijama i sl., ubrzavanje procesa isporuke. Aerodromi omoguuju obavljanje efikasne kontrole proizvoda, carinskih formalnosti i drugih radnji koje su neophodne, ali koje mogu produžiti vreme isporuke. Aktuelni problemi i tendencije razvoja vazdušnog transporta prikazani su na slici 4.25. 208


Slika 4.25. Razvojni ciljevi vazdušnog transporta

4.2.2.5. Kombinovani transport Transport robe na velike udaljenosti se esto ne sprovodi samo sa jednim jedinim transportnim sredstvom. Višestruko se kombinuje primena sredstava drumskog, železnikog, vazdušnog i vodnog transporta, da bi se iskoristila prednost razliitih nosilaca transporta u transportnom lancu. Kao vrste kombinovanog transporta razlikujemo: kombinovani kontejnerski transport, “Hucke-pack” transport: à “pokretna autostrada”, à transport sedlastim prikolicama, à transport izmenljivim transportnim sudovima, Ro/Ro (Roll-on / Roll-off) transport, LASH – transport. Kod kombinovanog kontejnerskog transporta se roba u kontejnerima otprema sa više transportnih sredstava. Na žalost transportni sud se mora pretovariti sa jednog sredstva transporta na drugo. Pri tom su

209


mogue skoro sve kombinacije izmeu železnike, drumske, brodske i vazdušne vožnje.

Slika 4.26. Primeri kontejnerskih brodova

Kod Hucke-pack transporta meusobno se povezuje drumski i železniki transport. Put od mesta utovara do pretovarnog mesta i od ciljne železnike stanice do primaoca obavlja se pomou kamiona, a izmeu železnikih stanica transport se obavlja železnicom. Pri tom su se razvile tri tehnike. Kod pokretne autostrade se kompletni kamioni ili sedlaste prikolice transportuju na specijalnim železnikim vagonima. Kamioni dospevaju na vagone preko specijalnih rampi. Po pravilu voza prati svoj kamion u vagonima za spavanje. Da bi se postigao povoljan odnos izmeu korisnog tereta i ukupne težine kod sedlastih prikolica vuna vozila se ne transportuju železnicom. Utovar sedlastih prikolica se, po pravilu, vrši pomou dizalice. Sledei nain Hucke-pack transporta je transport sa izmenljivim sudovima. Pri tom se radi o nesamostalnim tovarnim jedinicama, koje se mogu uporediti sa kontejnerima, koji se pomou dizalice pretovaraju sa kamiona na železnike vagone i obratno. Ro-Ro je skraenica od engleskog termina (Roll-on/Roll-off). Pored ovog engleskog naziva, na pojedinim jezikim podrujima upotrebljavaju se i drugi termini kao: ferry boat, ferry bridge, vehicle carrier, nave tragetto, rolker itd. Ro-Ro brodovi su dizajnirani za prevoz kotrljajueg tereta kao što su automobili, prikolice, i sl. Suprotni su Lo–Lo brodovi (od engleski lift-on/liftoff). Ro-Ro plovila imaju ugraene unutrašnje rampe koje dopuštaju teretu da se kotrlja van iz broda kad je u luci. Ro-Ro služi za plovidbu velikih prekookeanskih brodova.

210


Slika 4.27. Izgled Ro-Ro broda, utovar i položaj tereta

Osnovne karakteristike tehnologije Ro-Ro sistema Osnovne tehnološke i ekonomske prednosti Ro-Ro sistema koje imaju bitnog uticaja na dalji razvoj ove tehnologije mogu se ukratko rezimirati u sledeem: u odnosu na druge vrste pomorskog transporta omoguuje potpunu integraciju drumskog i pomorskog, odnosno železnikog i pomorskog prevoza, omoguuje realizaciju transportnog lanca od vrata do vrata, prevoz robe od proizvoaa do potrošaa na velikim udaljenostima morskim putem, omoguuje transport tereta u svakom obliku i veliini, kontejnera, paleta, kamiona, poluprikolica, vagona i sl, za razliku od kontejnerskih, za Ro-Ro brodove nisu potrebne velike luke investicije za izgradnju posebnih terminala, omoguuje veliku produktivnost i brzinu utovarno-istovarnih operacija kod horizontalnog naina pretovara. Tako je kod klasinog linijskog broda brzina utovara 100 t/h, kod paletnog broda 180 t/h, kod kontejnerskog broda sa dve specijalne dizalice 500-600 t/h, a kod RoRo broda 400-800 t/h, brži utovar-istovar brodova u lukama, a time i krae zadržavanje na poetno-završnim operacijama i poveanje broja obrtaja, u odnosu na LASH-brodove, Ro-Ro brodovi su manje zavisni od uticaja vremenskih prilika, investicije u Ro-Ro brodove su za oko 22% vee od investicija u klasine linijske brodove, ali se Ro-Ro brodom ostvaruju mnogo vee uštede, krae zadržavanje u luci omoguava brži obrt tako da Ro-Ro zamenjuje 2-3- potencijalna linijska broda, što utie na smanjenje jedininih troškova, troškovi utovara, slaganja i razmeštanja tereta znatno su manji, vea je produktivnost rada lukih radnika, 211


smanjuje se opasnost od kvara, ošteenja i sl., smanjuje se rizik u transportu roba, kao i troškovi uvanja i osiguranja tereta, za manipulisanje dovoljno je postojanje drumske saobraajnice i prostora za nakupljanje vozila i prikolica, mogunost prevoza raznih vrsta tereta obezbeuje lako prilagoavanje promenama u strukturi tovarnih jedinica, pa je rizik uvoenja ovog sistema mali, utovarno-istovarne operacije mogu se obavljati neprekidno (dan i no ) bez zastoja, Ro-Ro brodovi su prilagoeni promenama u rasporedu tereta pa se izmene redosleda luka mogu vršiti bez problema. Osnovni nedostatak Ro-Ro brodova je slabije korišenje tovarnog prostora. U odnosu na kontejnerski brod, Ro-Ro brod za 1/3 slabije koristi brodski prostor, zbog: gubitka prostora i rastavljanja izmeu prikolica, neiskorišenosti prostora ispod prikolica sa višim tokovima, neiskorišenosti prostora iznad prikolica i gornje palube zauzetosti prostora rampama za pristup vozila na palube. Ovaj nedostatak kompenzuje se brojem obrta, odnosno smanjenjem vremena zadržavanja u luci. Zato se smatra da su Ro-Ro brodovi najrentabilniji na odstojanjima ispod 1.500 Nm, gde skraenje vremena poetno-završnih operacija dosta utie na ukupno vreme obrta.

Slika 4.28. Ro-Ro brod

Na ovim relacijama, prema mišljenju niza autora, Ro-Ro brodovi su znatno rentabilniji od klasinih linijskih i kontejnerskih brodova. Zbog tih karakteristika Ro-Ro transport je najbolje rešenje na kratkim morskim relacijama.

212


Slika 4.29. Ro-Ro transport sa specijalnim platformama

Na slici 4.30. možemo da vidimo kako izgleda Ro-Ro brod i faze utovara i istovara robe.

Slika 4.30. Ro-Ro brod, utovar i istovar

Lighter abroad ship (LASH) transport je kombinacija izmeu unutrašnje i pomorske plovidbe. Ovde pomorski brodovi, uz pomo dizalice ili po principu uplovi-u/isplovi-iz, preuzimaju tovar sa brodova unutrašnje plovidbe. LASH brod je natovaren baržama koje se spuštaju na naznaenom mestu. Brod poseduje sopstveni kran za utovar i istovar barži, što smanjuje potrebu za korišenjem luke opreme. Prednosti kombinovanog transporta leže u mogunosti iskorišenja specifinih prednosti transportnih sredstava koja uestvuju u transportnom lancu. Kao slabosti treba navesti da je ukupno vreme kombinovanog transporta tereta višestruko duže nego kod ukljuenja iskljuivo jednog nosioca transporta.

213


Slika 4.31. Popreni presek LASH broda

4.2.2.6. Cevni transport Cevni prevoz je specifina vrsta transporta, jer se cevima transportuju voda, nafta, naftni derivati, gasovi i vrsti materijali koji se mešaju s vodom (drvena graa, ugalj, pšenica, šeerna trska, voe). Transportno sredstvo za transport tenosti-nafte se naziva naftovod, a gasova-gasovod. Tenosti i gasovi koji ,,putuju" kroz cevovod ostaju netaknute od spoljnih uticaja, iste i ouvane, pa ne ugrožavaju prirodnu okolinu. Cevovodima se transportuju voda, nafta, naftni derivati, gas i vrsti materijali koji se mešaju s vodom (drvena graa, ugalj, pšenica, šeerna trska, voe). Kod cevnog transporta transportni put, transportni sud i transportno sredstvo ine jednu jedinicu. Za transport tereta se koristi zemljina teža ili odgovarajui stacionarni ureaji. Cevovod se koristi naroito za prenos vode, nafte, naftnih derivata i zemnog gasa. Cevni transport daje mogunost korišenja jednog istog cevovoda za razliite vrste robe. Sistemi cevovoda su izriito sredstva masovnog transporta a njihova primena je opravdana kod kontinualnog transporta. Kapacitet rezultuje iz preseka cevi i brzine transporta. Zbog visokih fiksnih troškova cevnog transporta i njegove niske prilagodljivosti, cevovode skoro iskljuivo grade i održavaju korisnici. Cevovodi omoguuju prevoz proizvoda manje vrednosti, velikih koliina, što snižava ukupne troškove transporta (kroz smanjenje fiksnih troškova). Cevovodi su fiksirana prevozna sredstva sa tano odreenom rutom prevoza, pa je brzina prevoza manja. Njima se mogu transportovati samo odreeni proizvodi, tenosti i gasovi. Tenosti i gasovi se mogu prevoziti železnikim i vodnim prevozom. Ove vrste prevoza su primarni konkurenti cevovodima. Prevoz tenosti i

214


gasova je mogue izvršiti i drumskim prevozom. Prevezene koliine su ipak ograniene a ni prevoz nije bezbedan, kako po proizvode tako i po okolinu. Tabela 4.7. Oblik transporta

CEVNI

Osnovne prednosti x x x x x x x x x x x

Visoka pouzdanost Veliki kapacitet prevoza Visoka produktivnost Visoki stepen mehanizacije radova Visok stepen hermetinosti Neprekidnost toka Niski operativni troškovi Masovan transport tenih i gasovitih energetskih sirovina Brzina i sigurnost Mala potrošnja goriva Visok stepen zaštite robe

Za obavljanje prevoza cevima neophodno je uspostavljanje (izgradnja i održavanje) infrastrukture, mreže cevovoda i prateih instalacija, koje iziskuju izuzetno velike investicije. Zahteva kontinualnu kontrolu protoka tenosti ili gasova iz sigurnosnih razloge. Poseduje malu brzinu protoka do 8 km/h.

4.3. INTEGRALNI TRANSPORT 4.3.1. Osnovni pojmovi o integralnom transportu Integralni transport predstavlja jednu od najznaajnijih novina i dostignua u oblasti transporta u poslednjim decenijama. Danas se, u veem ili manjem obimu, primenjuju razliite tehnologije transporta u ijoj realizaciji uestvuju transportna sredstva više vidova saobraaja primenom iste tovarne jedinice. One se zajedniki zovu tehnologije integralnog transporta i predstavljaju za odreene vrste transporta nove, najprogresivnije transportne tehnologije. injenica da transport direktno utie na konkurentnu sposobnost privrede namee intenzivni razvoj infrastrukture, transportnih sredstava i tehnologija. U takvim okolnostima ocenjuje se da integralni transport predstavlja izuzetno važno dostignue u poslednjim decenijama. Integralni transportni sistemi, sa stanovišta jedinstvene celine, dele se na tri osnovna sistema i to: 1. integralni transport je nain transportne manipulacije pri emu se roba ne tovari neposredno na transportno sredstvo nego se slaže na palete ili na kontejnere, tako da oni zajedno sa robom postaju teret koji 215


efikasno i racionalno mogu preuzeti sredstva svih oblika transporta. To znai da je integralni transport takva tehnologija kojom se umetanjem pomonih sredstava izmeu tereta i transportnog sredstva teret ukrupnjava i omoguuje korišenje mehanizacije tako da se bez kontakta sa robom ona transportuje „ od vrata do vrata“. 2. multimodalni transport je tehnologija kojom se u prevozu robe istovremeno koriste dva savremena i odgovarajua transportna sredstva, pri emu prvo transportno sredstvo zajedno sa teretom postaje teret za drugo transportno sredstvo, uz uslov da se transportni proces odvija izmeu dve države. 3. kombinovani transport je nain prevoza robe kojim se u jednom transportnom lancu od mesta proizvodnje do mesta potrošnje, kombinovano, koriste najmanje dve vrste prevoznih sredstava. Tovarne jedinice integralnog transporta su: palete, mali kontejneri, srednji kontejneri, veliki kontejneri (transkontejneri), kompletna vozila drumska i železnika vozila ili barže renog teretnog saobraaja ili samo pojedini delovi vozila (sedlaste prikolice) i izmenjivi transportni sudovi. Osnovni cilj integralnog transporta je ušteda u vremenu i troškovima prevoza i racionalizacija celokupnog sistema distribucije robe. Poseban cilj integralnog transporta jeste realizacija transportnog lanca od proizvoaa do potrošaa. Pod pojmom „transportni lanac“ podrazumeva se niz uzastopnih tehnikih, tehnoloških, organizacionih i drugih meusobno povezanih i sinhronizovanih postupaka, u okviru kojih se vrši premeštanje materijalnih dobara od izvora do cilja (ponora), primenom odgovarajuih tovarnih jedinica. esto se koristi i definicija: celokupnost svih unutrašnjih i spoljnih operacija kojima se moraju podvrgnuti sirovine, poluproizvodi i gotovi proizvodi pri donošenju, preradi i montaži, pakovanju i transportu do mesta prodaje i potražnje ako se pri tome koriste tovarne jedinice istih, odnosno standardizovanih dimenzija i nosivosti. Transportni lanac se ostvaruje na konkretnim relacijama i za konkretnu robu: formiranjem (sastavljanjem) tovarnih jedinica, mehanizovanim pretovarom tovarnih jedinica sa jednog transportnog sredstva na drugo, integrisanjem tovarnih jedinica spoljnjeg transporta u protok materijala industrijskog transporta i skladištenja, i obratno, primenom organizacionih mera, kao i sistema informisanja i upravljanja, u cilju meusobnog povezivanja i optimizacije pojedinih procesa operacija i postupaka na itavom putu kretanja robe. 216


Pod pojmom „tovarna jedinica“ podrazumeva se objedinjavanje robe koja se prenosi pomou prenosnog, odnosno, transportnog sredstva kod kojeg se od veeg broja manje komadne robe, zajedno sa pomonim prenosnim, odnosno transportnim sredstvom obrazuje jedinstvena tovarna jedinica.

4.3.2. Osnovna podela tehnologija integralnih sistema transporta S obzirom na presudan uticaj ueša vidova transporta u transportnom lancu, s jedne, i prostornog položaja mesta otpreme i dopreme, s druge strane, na izbor odgovarajue tehnologije integralnog transporta, one se mogu podeliti na tehnologije: kopnenih sistema, kopneno-pomorskih sistema, kopnenih mostova, kopneno-vazdušnih sistema. 1. Najznaajnije kopnene tehnologije su: sistem transporta paleta, sistemi transporta kontejnera (svih vrsta), sistemi transporta prikolica ili poluprikolica drumskog teretnog saobraaja na železnikim teretnim kolima-nosaima (tehnologija Hucke-pack saobraaja), sistem transporta železnikih teretnih kola na prikolicama drumskog teretnog saobraaja, sistem izmenljivih transportnih sudova. 2. Najznaajnije kopneno-pomorske tehnologije su: sistemi transporta ISO- kontejnera, sistemi transporta tovarnih jedinica (vozila drumskog teretnog saobraaja Roll-on / Roll-off) saobraaja, sistemi transporta barži vodenog saobraaja (kombinovani reno–pomorski transport). 3. Najznaajnije tehnologije kopnenih mostova su: sistemi transporta ISO kontejnera. 4. Najznaajnije kopneno- vazdušne tehnologije su: sistem transporta paleta, sistemi transporta specijalnih kontejnera, sistem transporta ISO kontejnera. Svaka od ovih tehnologija ima svoje specifinosti u pogledu mogunosti i opravdanosti (obuhvata robe u ukupnim prevozima), oblika organizacije 217


prevoza i realizacije transportnih lanaca, tehnike baze, ekonomskih efekata i dr. Navedene tehnologije u okviru jedinstvenog integralnog sistema transporta u nizu zemalja pokazale su opravdanost postojanja i neophodnost daljeg razvoja ovog sistema. Iz tih razloga se u programima razvoja najveeg broja zemalja (kako u nacionalnim tako i u meunarodnim razmerama) daje primat merama racionalizacije procesa transporta, manipulisanja, skladištenja i tehnike ambalaže sprovoenjem sledeih mera: u oblasti transporta racionalizacijom kombinovanog (integralnog) prevoza robe uvoenjem savremenih tehnologija, kod korisnika stvaranjem odgovarajuih tehnikih, tehnoloških i ekonomskih uslova za uvoenje savremene transportno-manipulativne tehnologije. Ove mere nemaju za zadatak samo integraciju i racionalizaciju delatnosti prevoznika u realizaciji transportnog procesa, ve integraciju delatnosti prevoznika i korisnika u racionalizaciji celokupne distribucije materijalnih dobara. Ovaj zadatak je veoma složen i zahteva nova rešenja, pre svega, u oblasti uzajamne saradnje prevoznika i korisnika transportnih usluga, uz preduzimanje odgovarajuih sistemskih i stimulativnih mera od strane društvene zajednice.

4.3.3. Osnovna obeležja integralnih transportnih sistema Integralni transport realizuje sledee tehnološke funkcije: Sakuplja robu i formira razliite tovarne jedinice; Obezbeuje mehanizovan, odnosno automatizovan pretovar robe u skladištu, izmeu skladišta i transportnih sredstava, kao i izmeu transportnih sredstava; Realizuje neprekidne transportne lance od pošiljaoca do primaoca bez ikakve diferencijacije izmeu industrijskog i spoljnog transporta; Za svaku deonicu prevoza obezbeuje odgovarajua transportna sredstva. Sve vea potreba za sirovinama i energijom, kao i koncentracija proizvodnje uslovljavaju uvoenje i primenu ekonominih transportnih metoda i sistema. Poslednjih decenija razvijaju se novi transportni sistemi velikih kapaciteta i razliitih tehnologija, koji u odnosu na klasina transportna sredstva unose u transportnu tehniku i tehnologiju znaajne strukturalne izmene. Nove transportne sisteme u sve veoj meri i sve više karakteriše tehnika i tehnologija neprekidnog transporta, koja se ostvaruje u vidu

218


kombinovanog integralnog transporta, kojim se upravlja pomou elektronskih raunara za obradu podataka (EOP). Napori za iznalaženje alternative za klasina transportna sredstva i tehnologije usmereni su na iznalaženje takvog transportnog sredstva koje e, zbog neophodnosti povezivanja sa postojeim linijskim transportnim sistemima za opsluživanje površina, morati da ispuni ove osnovne zahteve: Realizacija integralnog-kombinovanog transporta i eventualnu podelu velikih transportnih jedinica na manje; Realizaciju kratkih vremena za otpremu, dostavu i pretovar; Realizaciju automatskog formiranja tovarnih jedinica i automatskog upravljanja tovarnim jedinicama; Realizaciju razliitih mogunosti za prevoz robe kako u vrstom, tenom i gasovitom stanju, tako i za prevoz drenažne robe, robe u rasutom stanju, paleta i kontejnera, Realizaciju što potpunijeg tehnološkog povezivanja i preplitanja spoljnih transportnih sistema sa sistemima industrijskog transporta. Sve vee tehnološko povezivanje tokova robe razliitih transportnih sistema spoljnog i industrijskog transporta, kao i tokova pomorskog, vazdušnog, železnikog, drumskog i renog transporta, nužno zahteva izgradnju i primenu novog, nadreenog transportnog sistema, koji e obuhvatati kako predstojee tako i budue ekonomine transportne sisteme. Prema tome, jedan ovakav novi transportni sistem mora obezbeivati neophodne preduslove za nesmetano povezivanje sa postojeim transportnim sistemima kao što su železniki, reni i drumski teretni transportni sistem, kao i povezivanje u transportni lanac. Ovo podrazumeva da se tehnologije integralnih sistema transporta redovno razvijaju i realizuju paralelno sa klasinim tehnologijama transporta. Transport robe e se ubudue sve više koncentrisati na odreenim deonicama tokova robe i time usloviti bitne izmene u sistemu skladištenja, pretovara, transporta robe i informatike. Robne tokove karakterišu koliine tereta u tonama, kubnim metrima ili komadima koji se premeštaju u odreenom vremenskom periodu na datom pravcu ili na punktu. Prema karakteru premeštanja robni tokovi se dele na spoljne i unutrašnje. Spoljni tokovi se ostvaruju magistralnim, javnim ili spoljnim industrijski, transportom-dovoz tereta koji pristižu spolja (robni tokovi prijema) i odvoz (robni tokovi otpreme). Zbir spoljnih tokova, tj. koliina primljenih i otpremljenih tona tereta u jedinici vremena (godina, kvartal, mesec, dan), predstavlja spoljni promet tereta fabrike, aglomeracije, robnog centra, terminala i sl. Unutrašnjim tokovima pripadaju robni tokovi koji se ostvaruju meupogonskim industrijskim transportom, ili unutrašnje tehnološke celine, a 219


njhov zbir ini unutrašnji robni promet fabrike, aglomeracije, robnog centra, terminala i sl. Drugim reima, robni tokovi se realizuju u makrodistribuciji (spoljni) i mikrodistribuciji (unutrašnji). Nove tehnologije transporta robe uslovljavaju izmenu strukture u tehnici i tehnologiji protoka materijala. Osim toga, ove nove tehnologije lanano utiu na razvoj infrastrukture, a preko nje i na razvoj industrije i društva. Nema nikakve sumnje da se savremena privredna epoha zasniva na tehnikom progresu, koji je, pre svega posledica dinaminog razvoja tehnologije proizvodnih postupaka i tehnologije transporta i integracije ova dva tehnološka sistema. Poslednjih godina ogromne izmene u strukturi transportnih zahteva, uslovile su razvoj velikih pomorskih plovnih jedinica u brodogradnji, dok su izmene strukture u tehnologiji transporta uslovile i izmenu postupaka u proizvodnim procesima privrede. Zato je i prisutno mišljenje, da e uspon i pad industrijskih nacija zavisiti od toga koliko e one biti u stanju da što potpunije ispune zahteve savremenih tehnologija transporta i da blagovremeno iznalaze i primene rešenja koja e biti prilagoena novim potrebama. U ovim uslovima razvoj modernih transportnih sistema karakteriše sve vea integracija tržišta nabavke i tržišta prodaje u okviru svetske privrede. Sve vea koncentracija tokova robe, naroito na podruju industrijskih centara, uslovljava uvoenje i primenu novih transportnih tehnologija (formiranje i razvoj robno-distributivnih centara i zona robnih terminala integralnog transporta i sl.), koje e u dobroj meri zameniti postojee klasine transportne sisteme.

4.3.4. Tehnologije integralnog drumsko-železnikog sistema transporta Pored sistema transporta paleta i transporta kontejnera, prevoz vozila jednog vida transporta vozilima drugog vida transporta predstavlja znaajan oblik integralnog transporta. Danas u svetu postoje tri razliite drumskoželeznike tehnologije u integralnom transportu, koje se meusobno znatno razlikuju: piggy-back koristi se u SAD i Kanadi za prevoz svih vrsta drumskih transportnih sredstava, „kengourou“ koristi se u Francuskoj samo za prevoz drumskih prikolica, „hucke-pack“ koristi se u srednjoj Evropi. Hucke-pack tehnologije:

220

sistem

transporta

uglavnom

sainjavaju

sledee


tehnologija transporta izmenljivih železnikim teretnim kolima,

tehnologija transporta sedlastih prikolica.

tehnologija transporta kompletnih vozila drumskog saobraaja na železnikim teretnim kolima („pokretna auto-strada“ ili auto vozovi).

Autostrade

transportnih

sudova

na

Tehnologije transporta vozilo - vozilo Slika 4.32.

Osnovni cilj ovih sistema je, slino kao i kod drugih sistema integralnog transporta, kombinovanje transportnih sredstava razliitih vidova transporta u cilju ostvarenja jedinstvenog procesa transporta, ime se postižu uštede u troškovima transporta i vei kvalitet transportnih usluga.

Slika 4.33. Transport vozila na vagonu

Transport prikolica i poluprikolica drumskog teretnog saobraaja na železnikim teretnim kolima-nosaima poznat je kao hucke-pack sistem transporta. Na slici 4.34 prikazan je etvoroosovinski vagon s pominim krovom namenjen za prevoz rasutih tereta koji nemaju oštrih ivica, kao što su žitarice, veštaka ubriva i druga, ija granulacija iznosi od 1 do 50 mm, a koje je potrebno zaštititi od atmosferskih uticaja

221


Slika 4.34.

Na slici 4.35 prikazan je dvoosovinski vagon za prevoz prašinastih i zrnastih tereta, kao što su cement, kre i druge, ija granulacija iznosi do 5 mm. Teret se u metalni rezervoar tovari kroz otvore na vrhu, a istovara pomou vazduha pod pritiskom od 2,5 bara. Na slici 4.36. prikazan je etvoroosovinski vagon za prevoz prašinastih i zrnastih tereta, kao što su cement, kre i druga, ija granulacija iznosi do 5,0 mm.

Slika 4.35.

Slika 4.36

Pod pojmom hucke-pack podrazumeva se kombinovani drumskoželezniki prevoz, gde se drumska vozila (kamioni, auto vozovi, sedlasti autovozovi) ili delovi vozila (prikolice, sedlaste prikolice, izmenljivi transportni sudovi) na jednom delu puta prevoze transportnim sredstvima železnikog saobraaja. Primena hucke-pack saobraaja predstavlja racionalnu vezu izmeu železnice i drumskog saobraaja i obezbeuje realizaciju transporta od vrata do vrata. Najvei deo prevoza hucke-pack sistemom na dugim relacijama obezbeuje železniki transport, koji omoguava sledee prednosti: masovan prevoz robe, sniženje tokova transporta i time sniženje cene transporta, rastereenje glavnih putnih saobraajnica od teških vozila drumskog teretnog saobraaja, poveanje stepena bezbednosti u drumskom saobraaju, sniženje troškova za izgradnju i održavanje puteva, poboljšanje uslova zaštite životne sredine. Na slici 4.37 prikazan je bimodalni transport.

222


Slika 4.37. Bimodalni transport

U najveem broju evropskih zemalja su mišljenja da se prevoz hucke-pack tovarnih jedinica železnikim transportom isplati tek na relacijama prevoza dužim od 300 km, pri emu moraju biti ispunjeni sledei uslovi: da je obezbeena dovoljna koliina roba za približno ravnomeran prevoz transportnim sredstvima hucke-pack saobraaja u oba pravca, na oba kraja relacije železnikog prevoza uesnici u ovoj tehnologiji moraju obezbediti obavljanje terminalnih operacija (pre svega, pretovara i dopremno-otpremnog transporta). Ove uslove, u najveoj meri, obezbeuju specijalizovana društva za organizaciju i eksploataciju hucke-pack sistema. Na intenzivan razvoj hucke-pack sistema transporta uticali su, pre svega, sledei faktori:

zakrenost pravcima,

stalan porast troškova pri transportu robe drumskim vozilima,

želja za privlaenjem prevoza železnicom u uslovima velikih gubitaka gotovo svih železnikih uprava u Evropi,

duga vremena zadržavanja drumskih transportnih sredstava i železnikih teretnih kola u pretovarnim i distributivnim centrima,

slabo korišenje maršutnih železnikih prevoza,

drumskih

saobraajnica,

posebno

na

magistralnim

223


nelojalna konkurencija izmeu druma i železnice (podela prevoza: železnica na dugim i drumski saobraaj na kraim relacijama).

Najvei nedostatak ove tehnologije, posmatran sa aspekta železnice, predstavlja evropski tovarni profil. Postojei tovarni profil uslovljava, sa izuzetkom kod prevoza izmenljivih transportnih sudova, upotrebu specijalnih teretnih kola za hucke-pack saobraaj. Ova specijalna kola su dva puta skuplja od teretnih kola normalne konstrukcije. Jedan od daljih nedostataka za železnicu predstavlja mogunost da se sistem prevoza hucke-pack pretvori u konkurenta konvencionalnom železnikom transportu kolskih pošiljaka, naroito u sluaju prelaska robe koja visoko tarifira sa konvencionalnog transporta pošiljaka na hucke-pack saobraaj. Glavni tehniki problem drumsko-železnikog hucke-pack saobraaja predstavlja železniki svetlosni profil (gabarit) koji je za Evropu 4.28 m, a u Americi 4.72 m, sa oscilacijama od zemlje do zemlje. Svetlosni profil odreuje tovarni profil transportnih sredstava, a koji predstavlja zakonski propisanu krajnju (ograniavajuu) osnovnu liniju tereta železnikih teretnih kola. Pri tome se naroito mora voditi rauna o ogranienju tovarnog profila u krivinama, u zavisnosti od poluprenika krivine koloseka. Kada se na železnika plato kola postavi drumsko vozilo ulazi se u zabranjenu zonu tovarnog profila, a da bi se to izbeglo deluje se na: visinu železnikih kola – H1, visinu drumskog vozila – H2, na obe visine istovremeno – H1+H2

Slika 4.38. Tehnologije transporta vozilo - vozilo

Kod tovarenja vozila drumskog teretnog saobraaja na železnika teretna kola normalne konstrukcije dolazi do znatnog prekoraenja železnikog tovarnog profila. Meutim, prilagoavanje transportnih sudova (sanduka) kamiona zahtevima železnikog tovarnog profila uslovilo bi znatno smanjenje tovarnog prostora kamiona, što se sa ekonomskog aspekta ne bi moglo opravdati. Iz tog razloga se za prevoz tovarnih jedinica hucke-pack saobraaja sa izuzetkom prevoza izmenljivih transportnih sudova-primenjuju specijalna železnika teretna kola, koja, zajedno sa natovarenim vozilima drumskog teretnog saobraaja, samo u dopuštenim granicama prekorauju železniki tovarni profil.

224


Radi zadovoljenja zahteva železnikog tovarnog profila, kod hucke-pack sistema se primenjuju specijalna teretna kola sa ravnom tovarnom površinom (plato-kola), opremljena malim tokovima i preseka 350/335 mm, što omoguava prevoz auto-vozovima, sedlastih prikolica i sredstava drumskog saobraaja. Kod utovarnih operacija ova vozila sa sopstvenom vuom, preko eone rampe i tovarne površine teretnih kola, tovare na voz.

4.4. EFEKTI INTEGRALNOG TRANSPORTA Opšti i parcijalni efekti transporta robe savremenim integralnim tehnologijama u poreenju sa klasinim transportom su:

transportni troškovi u transportnom lancu smanjuju se 40%, u drumskom transportu 35%, u železnikom transportu 50%, u vazdušnom transportu 20%, u poljoprivredi 40%, u graevinarstvu 80%.

Treba istai, da primena integralnih transportnih sistema pretpostavlja da je neophodno realizovati sve potrebne tehniko-tehnološke i organizacijske uslove, kao što su: savremene infrastrukturne puteve, luke, železnike i drumske terminale, akviziciju, organizaciju i usmeravanje robe. Na taj nain se korisnicima transportnih usluga pruža potpuna prevozna usluga, efikasan i racionalan prevoz robe na putu od proizvoaa do potrošaa („ od vrata do vrata“).

4.5. UNUTRAŠNJI TRANSPORT Unutrašnji transport se odvija unutar kompanije. Svrha unutrašnjeg transporta je prevoz: unutar ulaznog skladišta, od ulaznog skladišta do pogona, unutar pogona, izmeu pogona, od pogona do unutrašnjeg skladišta,

225


unutar unutrašnjeg skladišta, od unutrašnjeg skladišta do pogona, od pogona do izlaznog skladišta, unutar izlaznog skladišta, od izlaznog skladišta do prevoznika.

4.5.1. Ciljevi i zadaci oblikovanja unutrašnjeg transporta Na oblikovanje transportnog sistema unutar fabrike utiu etiri faktora: transportovani teret, intenzitet transporta, relacija transporta, zakonski propisi. Transportovani teret, po pravilu, predstavlja podatak. Izuzetak, na primer, ini vrsta agregatnog stanja tereta, pa se za dalji tok transportovanih jedinica mogu razlikovati: vrsta (rasuto ili komadno stanje), tena, i gasovita stanja tereta. Za tanu klasifikaciju komadnih tereta moraju se opisati njihove geometrijske karakteristike (npr.: dužina, širina, visina), kao i njihove fizike i hemijske osobine. Intenzitet transporta proizilazi iz potrebe tereta koju treba premeštati u koliinama po vremenskoj jedinici. Intenzitet transporta zavisi od tipa proizvodnje. On je kod pojedinane proizvodnje nizak, dok je kod masovne proizvodnje visok. Transportnu relaciju karakteriše udaljenost izmeu polazne i krajnje take transporta tereta koji treba obaviti, zakljuno sa razlikama u nivou tih taaka koji treba savladati. Neophodno je transportne sisteme optimalno planirati i primeniti. Pri tome treba obratiti pažnju na sledee ciljeve:

226

Optimalno korišenje: - minimalni troškovi transporta, - minimalni prazni hodovi, - visoka funkcionalnost i iskorišenje vremena. Visok stepen usluge: - kratko vreme ekanja, - kratko vreme transporta. Visoka fleksibilnost: - širok asortiman tereta za transport, - laka prilagodljivost radnom okruženju. Visoka transparentnost:


-

informacije o aktuelnoj situaciji, obraun troškova, utvrivanje pokazatelja.

Da bi se ovi ciljevi postigli, moraju se savladati zadaci planiranja, upravljanja i sprovoenja:

Planiranje: - dugorono planiranje transportnih sredstava, - razvoj dispozicionih strategija na bazi odgovarajuih transportnih podataka. Dispozicija i upravljanje: - kratkorona dispozicija transportnih sredstava uz prisustvo aktuelnih podataka, - rasporeivanje i dostavljanje transportnih naloga pojedinim realizatorima transporta, - mere u sluaju pojave smetnji u realizaciji. Sprovoenje: - operativna realizacija transportnih naloga, - dostavljanje podataka o ostvarenom na dispozitivni nivo.

4.5.2. Transportna sredstva sa kontinualnim (neprekidnim) dejstvom Kontinualni transporteri su transportna sredstva koja preko odreenog, nepromenljivog transportnog puta obezbeuje kontinualni tok materijala. Tovar se toliko dugo transportuje dok se runo, mehaniki ili automatski ne preuzme sa kružne transportne putanje. Prednosti kontinualnog transporta je u: permanentnoj spremnosti za transport, maloj potrebi za osobljem, visokoj mogunosti automatizacije, i mogunosti iskorišenja visine (kod transporta sa transporta sa krova). Suštinski nedostatak kontinualnog transporta nalazi se u instalaciji koja je vezana za mesto sa odgovarajuom ogranienom fleksibilnošu. Podela transportnih sredstava za unutrašnji transport data je u tabeli 4.8.

227

Logistika – Transportni sistemi i upravljanje transportom Tabela 4.8. Transportna sredstva za unutrašnji transport

Kontinualno dejstvo

Pokretni stolovi Trakasti transporteri Transporteri sa valjcima Transporteri sa kuglicama Lamelasti transporteri Ploasti transporteri Konvejneri Postrojenja podzemnog transporta Lanani transporteri Valjasti transporteri Klizni transporteri Spiralne kliznice Elevatori

Mostovne Visee Dizalina vozila Obrtna dizalica Portalna dizalica Pokretna dizalica Utovarna dizalica

Regalna manipulativna sredstva

Ureaji za opsluživanje regala Ureaji za utovar regala Visea dizalica Utovarna dizalica

Liftovi

Za teret Za osoblje Pokretne stepenice

Dizalice

Periodino dejstvo

Podna transportna sredstva

Bezšinska

Viljuškar Portalni viljuškar Teglja Kolica sa dizalicom Kolica sa visokim dizanjem

Šinska

Kolica sa platformom Lokomobili Kiperi

Vožena

Transportna sredstva bez vozaa

4.5.3. Transportna sredstva sa periodinim dejstvom Transportna sredstva sa periodinim (prekidnim) dejstvom rade naizmenino po pravilu kretanja po slobodnom izboru. Transportni proces se, nezavisno od transportnog sredstava, uopšteno sastoji od sledeih parcijalnih aktivnosti: Preuzimanje tereta za transport na polazištu (izvor, mesto nastajanja naloga odnosno zahteva za transportom), Transport tereta do odredišta (vožnja sa teretom), Predaja tereta na odredištu (uše, mesto izvršenja naloga odnosno zahteva za transportom), i

228


Vožnja do nekog novog ili povratak do istog polazišta (prazna vožnja). Transportnim sredstvima sa periodinim dejstvom pripadaju: dizalice i prenosilice (ureaji za podizanje tereta), regalna manipulativna vozila, podni transporteri i liftovi. Ureaji za podizanje tereta (dizalice): transportni put dizalice, kao što su portalne dizalice, mostne dizalice ili pokretne dizalice, je malo korišeni prostor iznad radnih mesta, tako da one operišu nezavisno od uobiajenih transportnih puteva. Dizalice mogu da budu povezane sa raznim ureajima za prihvatanje tereta i stoga su pogodne za transport veih koliina tereta. Liftovi: poseban oblik dizalica predstavljaju liftovi. Kao tipini fiksni ureaji, služe u višespratnim graevinama za vertikalni transport lica i tereta. Pošto oni predstavljaju višestruko specifina uska grla u protoku materijala, treba ih planirati veoma obazrivo, sa uzimanjem u obzir njihovog uinka u protoku. Regalna transportna vozila: upotrebljavaju se za uskladištenje i iskladištenje tereta, kao na primer viljuškasta dizalica ili ureaji za opsluživanje regala. Regalna transportna vozila ograniena na upotrebu u podruju skladišta, funkcionišu u hodniku regala na šinama za kretanje i voenje. Prednosti dolaze do izražaja, u dobroj mogunosti automatizacije i u skromnijem zahtevu za prostorom u poreenju sa drugim transportnim sredstvima. Bezšinska manipulativna vozila: se upotrebljavaju kada se u velikoj meri zahteva fleksibilnost i oslobaanje saobraajnih puteva od fiksno instaliranih ureaja. Prednost imaju i male investicije u odnosu na druga transportna sredstva. Osnovne vrste manipulativnih vozila su: tegljai, vagoni, podizai (viljuškari). Manipulativna vozila sa voenjem: su vozila voena po tragu. Ovde se radi i o transportnim sredstvima bez vozaa (TSBV). Transportni sistem bez vozaa se u suštini sastoji od vozila i postrojenja, pri emu u fizikom i informatikom smislu može da se razlikuje pet elemenata, koje je potrebno meusobno usaglasiti. Fizika ravan se sastoji od vozila, od pravca (kursa) vožnje i predaje tereta, a informatika ravan od upravljanja vozilom i postrojenjem. Zajedniki elementi vozila i postrojenja u fizikoj ravni je predaja tereta. Pri tome mogu da budu aktivni: iskljuivo vozilo, ili iskljuivo jedna fiksno instalirana stanica za predaju tereta, ili zajedniki vozilo i stanica za predaju tereta. 229


U zavisnosti od stepena automatizacije, može biti potpuno automatsko ili runo preuzimanje i predaja tereta. Ovde se upotrebljavaju ili ureaji sa nadgradnjom elemenata kontinualnih transportnih sredstava, posebni prijemnici ili elektro-viljuškarska kolica. Bitna funkcija upravljanja vozilom se sastoji od upravljanja prema cilju, dok upravljanje postrojenjem primarno služi za to da se izbegnu nesree pri ukljuivanju na trasu i sudari pri prikljuivanju ili ukrštanju. Za davanje naloga za vožnju, kao nain prenosa tog naloga, na raspolaganju su: induktivni prenos, što znai prenos pomou traka-žica vodilja položenih u pod, radi veze, ultrazvuk, infracrveno svetlo. Izbor sistema za prenos podataka koji najviše odgovara, u svakom pojedinanom sluaju, zavisi od: zahtevanog dometa, brzine prenosa podataka, koja se meri u Baud-ima (Bd) (jedan Bd odgovara jednom koraku u sekundi), obezbeenja od smetnji, pripadajuih troškova, normalnih prosenih mesta i propisa za odobrenje kojih se treba pridržavati.

4.5.4. Izbor transportnih sredstava Transportna sredstva unutrašnjeg transporta mogu biti: runo pokretna (kolica), mehanizovana (viljuškari, razne mašine za unutrašnji transport), automatizovane (pokretne trake za prevoz u skladištu ili pogonu). Transportna sredstva unutrašnjeg transporta mogu biti sporohodna i brzohodna, sa dodatkom za manipulaciju materijalom. Ova transportna sredstva vrše funkciju prevoza, skladišnu funkciju i funkciju premeštanja i smeštanja na policu. Izbor transportnog sredstva u unutrašnjem transportu je pod uticajem: raspoloživosti i kapaciteta sredstava, vrste i koliine stvari za transport, dimenzija, agregatnog stanja, pakovanja i drugih karakteristika, veliine i tipa skladišta, rasporeda u skladištu, brzine prevoza sredstava i mogue brzine, 230


rasporeda transportnih puteva, i drugih infrastrukturnih obeležja. Za prvi grubi izbor vrste transportnih sredstava može se koristiti raspoloživi princip proizvodnje. U pojedinanoj proizvodnji se koriste samo manipulativna vozila i dizalice. Sa poveanjem broja komada u serijskoj proizvodnji odgovaraju ve transportni sistemi sa neprekidnim dejstvom. Na osnovu odgovarajueg grubog izbora, u sledeem koraku planiranja treba vrednovati mogua rešenja i to kako sa tehnikog tako i sa ekonomskog aspekta. Kriterijumi tehnikog vrednovanja su, na primer, vrsta transporta, koliina transporta/vremenska jedinica, visina dizanja, dimenzije transportnih sredstava, prenik okretanja, ukupna težina, nosivost transportnih sredstava, savlaivanje uspona, itd.

Korištena transportna sredstva

Najvažniji troškovi koji se uzimaju u obzir su amortizacija (za hardver i softver), kamate, troškovi održavanja, energetski troškovi, kao i troškovi personala. Princip radnog mesta

Princip Princip radionice proizvoda Pojedinana proizvodnja Serijska proizvodnja Masovna proizvodnja Podni transporteri Dizalice Transporteri sa kontinualnim dejstvom

Broj komada

Slika 4.39. Šematska podela transportnih sredstava prema vrstama proizvodnje

4.6. TRANSPORTNA SREDSTVA ZA UNUTRAŠNJI TRANSPORT 4.6.1. Trakasti transporteri Trakasti transporteri su pogodni za transport jedininog ili rasutog tereta i mogu biti horizontalni, sa nagibom ili u krivini. Prilagodljivi su širokom spektru primene, od lakih specifinih farmaceutskih proizvoda, preko kutija i paketa u industrijama hrane i pia, do transporta rasutih materijala u teškoj industriji. Nalaze primenu u proizvodnim i procesnim industrijama, automatizovanim sistemima, distribucionim centrima, fleksibilnim linijama za montažu, livnicama, aerodromima, poštama, i dr.

231


Trakasti transporteri, slika 4.40 se projektuju i izrauju u potpunosti u skladu sa ISO/HACCP standardima. Sistem za kontrolu se lako implementira, ukljuujui ureaje za transfer ili gurae, foto-elije i druge komponente da bi se postigla puna ili parcijalna automatizacija. Postoje razliiti tipovi traka koje se biraju prema vrsti materijala koji se transportuje. Proizvoa može izabrati boju, u zavisnosti od svojih potreba i zahteva (vidljivost za kontrolu, bez odsjaja, bez mrlja i slino).

Slika 4.40. Trakasti transporteri

Opšte karakteristike i vrste trakastih transportera: Omoguuju kontinualni tok materijala; Mogue su razne kombinacije transportnih puteva; Konstrukcija: elektro plastificirani ugljenini elik, nerajui elik ili aluminijumski profili; Širok spektar gumenih, PVC i PU traka, razliitih dimenzija; Širok spektar profila trake: ravne, hrapave, sa pregradama, sa bonim i lenim voicama; Jednostavna montaža transportera na licu mesta; Jednostavno postavljanje senzora za kontrolu; Pojedinani transporteri mogu se jednostavno kombinovati sa drugim tipovima TRASING transportera; Kontrola rada, sa zaštitom od preoptereenja; Pogonska stanica transportera sa motor reduktorom; Regulacija brzine transportera preko frekventnog regulatora; Pripadajui kanali za kablove; Bone voice; Podesivi su po visini; Pouzdan rad i dug vek trajanja; Jednostavno održavanje; Savremeni dizajn.

232


Slika 4.41. Trakasti transporteri

Tabela 4.9. Tehnike karakteristike traka Naziv tehnike karakteristike transportera

Raspon osobina tehnikih karakteristika

Dužina

1 m ………..25 m

Širina

100 mm ÷ 1000 mm

Tip trake

PVC, PU, GUMA

Brzina

0.1 m/min ………. 50 m/min

Frekventna regulacija brzine

± 50%

Pogonska jedinica

Elektromotor sa reduktorom

Pogonska rolna

Ø 63 mm………. Ø 630 mm

Ležajevi

Kvalitetni kuglini, trajno podmazani

Konstrukcija

elik ugljenini, elik nerajui, Aluminijum

Površinska zaštita

farbanje, elektroplastifikacija, cinkovanje, inox

Bone voice

elini profile, aluminijumski profile, plastine voice

Na slici 4.42 do 4.44 prikazane su razliite konstrukcije transportera.

233


Slika 4.42

Horizontalni za lake terete

Horizontalni za srednje terete

Horizontalan sa poprenim pregradama

Kosi Slika 4.43

234

Horizontalni za teške terete

L - tip


Z - tip

Kosi sa utovarnim košem

U krivini

Sa poprenim i uzdužnim voicama

Slika 4.44.

4.6.2. Valjasti transporteri – rolganzi Gravitacioni rolganzi se koriste za transport lakih proizvoda i to uglavnom na kraim rastojanjima. Ovi transporteri nemaju pogon i postavljeni su pod odreenim uglom tako da se proizvodi kreu pod uticajem gravitacije. Rolganzi sa pogonom sastoje se od rolni sa lananicima, lanaca za transmisiju pogona, potpuno zatvorenog bonog rama i pogona (elektromotora i reduktora) nasadnog tipa. Glavne odlike ovih transportera su robustnost i pouzdanost, u kombinaciji sa fleksibilnošu. Sistem za kontrolu se lako implementira, ukljuujui ureaje za transfer ili gurae, foto-elije i druge komponente da bi se postigla puna ili parcijalna automatizacija. Naješa primena je u automatizovanim sistemima, na krajevima proizvodnih linija, pakovanja i paletizacije, u skladištima ili linijama za montažu.

Slika 4.45. Valjasti transporteri

Opšte karakteristike transportera i vrste:

Pojedinani moduli mogu se lako kombinovati; Mogu biti sa ili bez akumulacije;

235


Jednostavna instalacija senzora za kontrolu;

Pripadajui kanali za kablove;

Poseduju bone voice;

Podesivi su po visini;

Poseduju: foto elije, frekventnu regulaciju brzine, zaustavne rampe, ureaje za transfer i po potrebi oklop transportera;

Pouzdan rad i dug vek trajanja;

Jednostavnog su održavanja;

Poseduju robustnu konstrukciju i moderan dizajn.

Reverzibilni i u krivini

Reverzibilni rolgang

Akumulacioni rolgang


Gravitacioni rolgang

Rolgang na pravcu

Rolgang u krivini


U tabeli 4.10 prikazane su tehnike karakteristike rolganga.

236

Logistika – Transportni sistemi i upravljanje transportom Tabela 4.10. Tehnike karakteristike Tehniki podaci Opseg rolganga 0.5 m ………..12 m Dužina 100 mm ÷ 1800 mm Širina 100 mm ÷ 1200 mm Visina prav, u krivini, reverzibilan, akumulacioni, Oblik Brzina Frekventna regulacija brzine Pogonska jedinica Prenik rolne Korak izmeu rolni Materijal rolni Ležajevi Konstrukcija Površinska zaštita Oslonci

oklopljeni 5 m/min ………. 30 m/min ± 50% Elektromotor sa reduktorom Ø 24 mm………. Ø 102 mm 26 mm………. 120 mm elik pocinkovani i nerajui, aluminijum, plastika kvalitetni kuglini, trajno podmazani elik ugljenini i nerajui farbanje, elektroplastifikacija, cinkovanje, inox stopice podesive po visini

4.6.3. Transporteri sa modularnom trakom Transporteri su pogodni za horizontalni, vertikalni, transport pod uglom i transport u krivinama. Koriste se za transport i jedininih i rasutih tereta. Konvejeri su potpuno u skladu sa meunarodnim standardima. Sve komponente konvejera se odobravaju od FDA (Institut za hranu i lekove), USDA (Ameriki institut za poljoprivredu), HACCP, ISO 9000, ISO 14000. Modularne plastine trake su napravljene od plastinih modula. Trake se spajaju po blokirajuem šablonu, sa šarnirnom šipkom celom dužinom, tako da su veoma jake – praktino neraskidive. Konvejeri imaju odline performanse i dug vek trajanja u primerima: Prerada hrane (pekarska industrija, snek proizvodi, mesna industrija, živinarstvo, mlekarstvo, pakovanje i prerada voa i povra i drugo), Proizvodnja pia (bezalkoholna pia, voda, pivarska industrija), Hemijska industrija, Industrija guma, Transport generalno, Automatizovani sistemi i drugo. Na slici 4. 48 prikazani su transporteri sa modularnom trakom.

237


Sa trakama

Sa ravnim i kosim trakama

Slika 4.48.

Vrste i opšte karakteristike transportera sa modularnom trakom Karakteristike transportera: Dugotrajnost: Veina konvejera radi sa istom trakom tokom veka upotrebe. Tihi rad: Ovi transporteri imaju nivo buke na nivou 1/20 u odnosu na standardne lankaste konvejere. Bezbedan rad: Modularna traka je potpuno u okviru konstrukcije transportera, pa nema rasipanja proizvoda. istoa: Transporteri imaju 40-75% otvorene površine, tako da neistoa prolazi kroz njih. Mogu se prskati crevom ili prati – odobreno je od Meunarodne Agencije za bezbednost hrane. Laki za održavanje: Transporter se može otvoriti na bilo kom delu obinim šrafcigerom. Lananici se mogu zameniti bez uklanjanja pogonskog vratila. Laki za promene: Koriste modularnu elinu konstrukciju spojenu vijcima, tako da se sekcije mogu dodavati, uklanjati ili menjati. Brzo rešenje: Veliko i dugotrajno iskustvo inženjera garantuje maksimalni kvalitet u najkraem moguem roku. Vrste modularnih traka: Sa foto elijama i frekventnom regulacijom brzine; Poseduje zaustavne rampe i ureaje za transfer; 238


Sistem za kontrolu se lako implementira, ukljuujui ureaje za transfer ili gurae, foto-elije i druge komponente da bi se postigla puna ili parcijalna automatizacija. Tipovi modularnih traka: ravna traka, perforirana ravna traka, ravna rešetkasta traka, otvorena rešetkasta traka, traka sa podignutim rebrima, traka sa frikcionom površinom, traka sa rolerima, traka sa grudvastom površinom, traka sa konusnom površinom, traka sa otvorenim šarnirom.

Slika 4.49.

Tipovi transportera sa modularnom trakom su prikazani na slici 4.50.

Horizontalni na pravcu

horizontalni sa 1 krivinom

Horizontalni sa 2 krivine

Horizontalni sa 2 linije

Kosi

Kosi sa prekama

Slika 4.50.

239


kosi sa koficima

Z tip

L tip Slika 4.51.

4.7. FLEKSIBILNI TRANSPORTERI Naješe se koriste u fleksibilnoj proizvodnji. Kompletna elina konstrukcija obezbeuje vrstu strukturu i kada je transporter potpuno razvije i postavi. Materijal konstrukcije: elik, elektro plastificiran; elik je pocinkovani, nerajui ili se koristi aluminijum. Samo voenje paketa je tako rešeno da prate stazu konvejera bez bonih voica ili planiranih krivina. Lako se skuplja kada nije u upotrebi. Pocinkovane rolne su prenika Ø35 mm. Osno rastojanje osovinica u rasponu od 75 – 135 mm što omoguuje i transport malih paketa bez ikakvih problema. Pregrada za zaustavljanje kutija se nalazi na kraju konvejera. Mogu se podeliti na:

Gravitacione; Sa tokiima; Sa rolnama; Tunelski transporter; Oklopljeni transporter; Krovni transporter; Spiralni transporter; Lift za komadni teret;

Elevator za epove; Za metal detektor; Sa pneumatskim izbacivaem; Za inspekcioni broja; Za etiketirku; Za lepilicu sa magnetskim dejstvom.

Gravitacioni – bez pogona je idealan za primenu kod pakovanja, u distributivnim centrima, pri istovaru, u fleksibilnim linijama za montažu, u automatizovanim procesima proizvodnje. Putanja se može prilagoditi trenutnim potrebama, a nakon upotrebe može se sklopiti i ne zauzima mnogo mesta. 240


Sa tokiima

Sa rolnama

Tunelski transporter

Oklopljeni transporter

Krovni transporter

Spiralni transporter

Lift za komadni teret

Elevator za epove Slika 4.52.

241


Dvostruki po širini

Zvezda za pakovanje Slika 4.53.

4.8. MENADŽMENT TRANSPORTOM Menadžment transportom je najdominantniji logistiki proces, zbog toga što se ove usluge esto poruuju, a troškovi su znatni i veoma uoljivi. Troškovi transporta su veliki udeo u logistikim troškovima u veini sistema. Menadžment transportom je planiranje, primena i kontrola transportnih usluga za postizanje organizacijskih ciljeva. Menadžer integrisane logistike mora da razume i unutrašnji i spoljašnji transport. On ukljuuje ljude i opremu. Menadžment transportom ukljuuje i pregovore prevoznicima za usluge koje firma sama ne može da ostvari.

sa

spoljnim

Menadžeri moraju da naprave strategiju prevoza i transporta: koje vidove transporta e koristiti, koje prevoznike iz vidova e koristiti, hoe li firma imati svoja prevozna sredstva ili e ih iznajmljivati, hoe li firma obavljati transportne usluge ili e iznajmiti treu stranu itd.

4.8.1. Izbor vidova transporta Izbor vida transporta zavisi od prirode roba, raspoloživosti prevoznika, cene, brzine tranzita, sigurnosti roba, državne regulative, bezbednosti i usklaenosti sa strategijom integrisane logistike. Teškoe nastaju kada želite da uzmete u obzir sve ove faktore istovremeno. Priroda roba: od prirode roba zavisi izbor naina transporta. Npr. pesak se ne prevozi avionom, kao što ni dijamante i silikonske ipove neete prevoziti kamionom ili vozom, jer je vreme tranzita nesigurno, vrednost proizvoda / roba previsoka, šanse za gubitke i ošteenja pakovanja i suviše velike. Izbor zahteva detaljnu analizu svih aspekata koji mogu da utiu na odluku.

242


Princip prevoznika: ne mogu svi isporuioci realno pristupiti svim vidovima transporta. Na primer za prevoz gvozdene rude je pogodan vodni transport jer ne zahteva zaštitu i posebnu brzinu transporta, ali zahteva vid vodnog transporta - luke, utovarno - pretovarnu opremu i naravno plovni put, odn. prevoznika. Zbog toga je esto u upotrebi transport teretnim vozilima i železnicom jer su dostupniji nego vodni transport. Ali ovaj vid je mnogo skuplji i koristi se samo za prevoz tereta na manje udaljenosti i esto se koristi samo kao deo intermodalnog/ integrisanog /kombinovanog transporta. Cena: u integrisanoj logistici vreme transporta se meri brzinom kretanja roba, a ne brzinom prevoznog sredstva, što znaajno utie na cenu transporta. Avio transport je skuplji od motornog transporta, motorni od vodnog, vodni od cevnog. Ako bi se uzeli samo troškovi prevoza, troškovi zavise direktno od brzine od terminala do terminala, to bi bilo pogrešno. Troškovi transporta ukljuuju druge, mimo troškova terminal - terminal, odn. od polazišta do odredišta. Tranzitno vreme: predstavlja vreme od pristizanja naloga / zahteva na polazište roba do isporuke / prijema roba na odredištu. Tranzitno vreme može da bude znaajan deo ciklusa nabavke. Može se meriti vremenom od vrata / ulaza isporuioca do vrata / ulaza korisnika, a ne od terminala do terminala. Isporuioci preferiraju kraa tranzitna vremena koja poboljšavaju uslugu korisniku i redukuju zalihe u transportu. Sigurnost roba: terminali i zastoji izazivaju, po pravilu, ošteenje roba. Dok se robe prevoze u vozilu, znatno je manja opasnost po sigurnost roba. Ošteenja uglavnom nastaju zbog nepravilnog rukovanja i lošeg pakovanja. U principu kamionski transport bolje uva sigurnost roba nego drugi vidovi transporta. Na sigurnost robe utie transportni personal i okolina - npr. prevoz opasnih materijala, kvarljivih roba i sl. Niska sigurnost i bezbednost mogu da ugroze javnost. Državna/zakonska regulativa: robama se rukuje na razliite naine pri razliitim vidovima transporta. Prevoz gasa u bocama se reguliše drugaije, nego transport gasovodom. Koliina isporuke utie na izbor transportnog vida. Masa tereta u transportu se takoe propisuje zakonima. Regulativa ne upravlja ekonomijom transporta. Ona se fokusira samo na bezbednost. Bezbednost: cilj je da se osigura bezbednost personala prevoznika i bezbednost javnosti pri utovaru, prevozu i istovaru roba. Pakovanje je povezano znatno sa zahtevima bezbednosti, što utie i na izbor vida transporta. Ostali aspekti integrisane logistike i transport: nain / vid transporta mora da bude usklaen sa skladišnom i opremom za rukovanje,

243


ciljevima usluga korisniku itd. Skladišta i pogoni moraju biti locirani na putanjama izabranog vida transporta.

4.8.2. Karakteristike i izbor prevoznika Karakteristike prevoznika znaajno utiu na izbor prevoznika. Prevoznici se biraju na bazi cene, dostupnosti, mogunosti odziva, pouzdanosti, pravne zaštite itd. Izbor prevoznika može esto da zavisi od kriterijuma koji se odnose samo na jedan vid transporta. Primer kriterijuma za izbor motornog prevoza dat je u tabeli 4.11. Tabela 4.11 Promenljive vezane za intenzitet 1. Intenzitet ili troškovi transporta od vrata - do vrata 2. Spremnost prevoznika da pregovara o promeni intenziteta Usluge korisniku 1. Pouzdanost tranzitnog vremena / konzistentnost 2. Ukupno vreme tranzita od vrata - do vrata Pravna zaštita i iskorišenje 1. 2. 3. 4. 5.

Pravna zaštita Gubici i ošteenja u prevozu Sledljivost / putanja pošiljke Pick-up i usluga isporuke Isporuka pošiljke

Raspoloživost specijalne opreme i fleksibilnost usluge 1. 2. 3. 4. 5.

Raspoloživost opreme Specijalna oprema Kvalitet osoblja Usluga vue / tegljenja Fleksibilnost planiranja

Cena vrlo esto utie na izbor prevoznika. Smatra se da priroda robe odreuje vrstu prevoza, a da cena utie na izbor izmeu više prevoznika. Naješe je to najjeftiniji prevoznik. Cena troškova usluge ukljuuje najmanje / bar troškove isporuke usluge; tj. marginalne, a ne ukupne troškove. Zbog toga treba utvrditi cenu ukupnih troškova, u dugoronom pristupu logistike.

244


Cena ukupnih troškova ukljuuje i sve varijabilne / promenljive troškove isporuke, plus dobar deo fiksnih troškova. Cena vrednosti usluge obuhvata ono što transport može da podnese. Cenovne promenljive koje utiu na cenu transportne usluge, obuhvataju obim, zahteve rukovanja, tržišne faktore, gustinu, razdaljinu, nosivost / tovarni kapacitet itd. Npr. zahtevi za rukovanje robama mogu da ukljue repaletizaciju ili prepakivanje roba, posebno obuene radnike, specijalnu opremu za rukovanje itd.

Intenzitet transporta

Dostupnost prevoznika je osnov usluge za isporuioca / pošiljaoca. Transportne mogunosti moraju biti raspoložive kada i gde to zahteva sistem integrisane logistike. Odnos intenziteta transporta i rastojanja (dužine) transporta je prikazan na slici.

Rastojanje

Slika 4.54. Zavisnost intenziteta od rastojanja transporta

Odziv na zahtev je vrlo bitna. Za izbor prevoznika je važna spremnost prevoznika na odziv na zahtev korisnika i ispunjenje zahteva i izmena zahteva. Pravna zaštita u transportu. Najniža cena prevoznika ne mora da znai i najniže troškove, jer neki prevoznici mogu da oštete robe eše nego drugi. Ako su proizvodi ošteeni, oni se mogu baciti ili vratiti uz nove troškove. Primalac dobija lošu uslugu, pošiljalac nezadovoljnog korisnika, a prevoznik plaa, odn. niko ne dobija. Pouzdana isporuka znai kretanje ka isporuci “JIT - upravo na vreme” konceptu i brzom odzivu na zahtev korisnika. Pouzdana isporuka zahteva isporuku na pravi nain (vid) i pravog prevoznika.

245


4.8.3. Aktivnosti menadžera transporta Menadžer transporta mora da realizuje niz aktivnosti: pregovaranje pri ugovaranju, unapreenje efikasnosti, vrednovanje nivoa kvaliteta usluge korisniku, supervizija / nadzor, zahtevi za veštine / sposobnosti.

Pregovaranje pri ugovaranju

Menadžer pregovara pri kupovini transportne usluge ili pri prodaji, ili i jedno i drugo. Pri kupovini fokus je na mogunosti isporuioca da zadovolji specifine zahteve ili obezbedi specijalno rukovanje materijalima. Prodavac usluge fokusira pažnju na profit, zahteve rada, frekvenciju isporuke ili balansiranje putanja.

Unapreenje efikasnosti

Veina menadžera transporta se trudi da unapredi operativnu efikasnost, preko eliminacije nepotrebnih troškova. Troškovi transporta privlae pažnju višeg rukovodstva. Tada menadžer transporta pregleda operacije, radi rešenja potencijalnih troškova i mogunosti poveanja usluge korisniku. Tabela 4.12. Odnosi operativnih karakteristika osnovnih vidova transporta roba Operativne karakteristike

Vrsta transporta železniki

drumski

vodni

cevni

vazdušni

Brzina

3

2

4

5

1

Raspoloživost

2

1

4

5

3

Pouzdanost

3

2

4

1

5

Kapacitivnost

2

3

1

5

4

Uestalost

4

2

5

1

3

Cena 1t/km

3

4

3

1

5

U tabeli 4.12 prikazan je odnos operativnih karakteristika osnovnih vidova transporta robe.

Vrednovanje nivoa kvaliteta usluge korisniku

Menadžer transporta mora da meri uslugu korisniku, kao bi bio siguran da se usluga isporuuje. To zahteva proces nadzora i unapreenje usluga. Prvo, menadžer mora da identifikuje primarne korisnike transporta. Dobri dugoroni odnosi zahtevaju kontinualno unapreenje usluga i pridruženog kvaliteta isporuene usluge. Kvalitet usluge se meri po standardima korisnika. Kljuni pokazatelji kvaliteta su: kreditni uslovi, pouzdanost/konzistentnost

246


vremena transporta, tranzitno vreme od vrata - do vrata, procenat gubitaka i ošteenja i rukovanje izgubljenim i ošteenim isporukama. Tabela 4.13. Vrednovanje transportnih sredstava Vrste transporta

Prednosti

Drumski transport

Železniki transport

Lokalni vodeni transport

uštede vremena i troškova transporta kod lokalnog transporta uštede vremena kod daljinskog transporta fleksibilno odreivanje reda vožnje pogodnost za utovar specifinih vrsta robe sposobnost prilagoavanja vremenu preuzimanja robe vea težina tovara u odnosu na drumsko vozilo egzaktan red vožnje prilino nezavisan do zagušenja pogodnost za prevoz opasnih materija velika težina tovara veliki tovarni volumen ponuda specijalnih plovila povoljni troškovi prevoza

Nedostaci

Morski transport

Vazdušni transport

Cevni transport

velika težina tovara veliki tovarni volumen ponuda specijalnih plovila

velika brzina transporta izostajanje pakovanja neophodnog kod vodenog morskog transporta ekološka povoljnost visoka pouzdanost nezavisnost od vremenskih uticaja nezavisnost od prevoznih puteva relativna sigurnost od krae korišenje specifinih prednosti pojedinih transportnih sredstava koja uestvuju u transportnom lancu

Kombinovani transport

nepoznat red vožnje zavisnost od saobraajnih zagušenja ogranien tovar po koliini i vrsti robe ogranienja u prevozu opasnih materija

potrebna izgradnja prikljuka industrijskih koloseka dopunski troškovi pri iznajmljivanju specijalnih kola ograniena mreža ukoliko ne postoji sopstvena platforma, poveani troškovi takozvanog lomljenog saobraaja zavisnost od nivoa vode, zaleivanja i magle ogranienja u lukama zavisnost od oluja, zaleivanja i magle kod linijskog transporta vrsta vezanost za rutu (suprotno od artertransporta) veliki transportni troškovi

veliki troškovi izgradnje i revizije

gubitak vremena zbog pretovara zavisnost od reda vožnje vreme ekanja na mestima pretovara

U tabeli 4.13 prikazano je vrednovanje transportnih sredstava.

247


Supervizija / nadzor

Kljuna aktivnost menadžera transporta je menadžment osobljem. U malim firmama to se radi direktno. U veim firmama ima uloge menadžera transporta, menadžera skladišta, menadžera informacija, itd.

Zahtevi za veštine / sposobnosti

Menadžer transporta mora da poznaje i razume "industriju transporta", kao i logistike zahteve firme. To podrazumeva mnogo više od kupovine usluge transporta od provajdera ili ugovornog prevoznika. Menadžer integrisanom logistikom i osoblje moraju da razumeju menadžment uslugama. U tabeli 4.14 prikazan je uporedni rang osnovnih vidova transporta Tabela 4.14. Uporedni rang osnovnih vidova transporta Rang transporta Karakteristike

železniki

drumski

vazdušni

vodeni

cevni

Brzina prevozaukupno

3

2

1

4

5

Brzina do 500 km

3

1

2

4

5

Brzina preko 500 km

2

3

1

4

5

Kapacitet prevoza

3

5

4

1

2

Elastinost prevoza

3

1

2

4

5

Pouzdanosturednost

2

3

5

4

1

Bezbednost

2

5

3

4

1

Dostupnost

2

1

3

4

5

Frekventnostkontinualnost

4

2

3

5

1

Operativni troškovi

3

4

5

2

1

4.9. PITANJA ZA PONAVLJANJE 1. Pojam transporta, transportnog sredstva i pomonog transportnog sredstva. 2. Vrste klasinog transporta (kriterijumi za izbor) 3. Objasniti modele transporta. 4. Objasniti tehnologije transportnih sistema s obzirom na prostorne i strukturne komponente. 248


5. Osnovni pojmovi o integralnom transportu: pojam, podela, tovarne jedinice, ciljevi i transportni lanac. 6. Navesti i objasniti osnovnu podelu tehnologija integralnih sistema transporta. 7. Osnovna obeležja integralnih transportnih sistema. 8. Unutrašnji transport (svrha, ciljevi i zadaci oblikovanja). 9. Transportna sredstva sa neprekidnim i prekidnim dejstvom. 10. Izbor transportnih sredstava. 11. Transportna sredstva za unutrašnji transport. 12. Menadžment transportom: izbor vidova transporta, karakteristike i izbor prevoznika i aktivnosti menadžera.

249


250

SKLADIŠTENJE CILJEVI UENJA Kada proitate ovo poglavlje, biete u stanju da:

5.

Objasnite znaaj skladištenja i zadatke skladišta. Pojmovno odredite skladište. Shvatite strategiju izbora skladišta. Objasnite osnovne procese u skladišnom sistemu. Poznajete skladišta kao objekte, gradnju i opremu skladišta. Shvatite osnovne karakteristike automatskih skladišnih sistema. Razumete primere skladišnih regala iz prakse i njihove efekte.

Logistika – Skladištenje

252


5.1 UVOD

P

osmatrano na nivou privrede u celini gotovi proizvodi jednih poslovnih sistema potrebni su drugim poslovnim sistemima i potrošaima u razliitim vremenskim intervalima. Da bi se savladala prostorna i vremenska neusklaenost proizvodnje, razmene i potrošnje, formiraju se zalihe. Zalihe se moraju zaštititi, uvati i kada je to potrebno dopremiti i otpremiti, pa je neophodno da za to bude obezbeen odreeni prostor. Taj prostor predstavlja skladište. Za jedan poslovni sistem sa postavljenom logistikom mrežom cirkulacije materijala, delova, poluproizvoda i gotovih proizvoda, skladišta predstavljaju generatore te cirkulacije. Skladišta su odreeni prostori ili prostorije namenjeni za uvanje i smeštaj robe koja je predmet poslovanja preduzea. Smeštajem, uvanjem i izdavanjem robe iz skladišta bavi se skladišna služba, a u skladištu radi skladišno osoblje. Nemogunost i neracionalnost organizacije nabavke nedostajuih materijala na tržištu za potrebe proizvodnje dovelo je do pojave skladišta. U savremeno organizovanoj proizvodnji, baziranoj na savršeno snabdevenom tržištu svim vrstama materijala, otpala bi potreba za skladišnim prostorom. Prvi skladišni objekti grade se još u davnoj prošlosti u starom Egiptu gde su faraoni imali razgranatu mrežu skladišta žitarica. U Rimskoj imperiji budui da se rasprostirala na ogromnom prostoru i da je imala razgranate trgovake veze, postojao je i dobro razvijen sistem skladišta. Skladišni objekti u to vreme graeni su uglavnom od vrstog materijala. Industrijska revolucija je najviše doprinela razvoju skladišta i to i same gradnje i eksploatacije. Skladišta su u poetku ovog perioda graena od kamena i cigle, dok se za podove i krov koristilo drvo. Kasnije, krajem XVIII i poetkom XIX veka razvijeni su novi konstrukcioni oblici skladišta, kao i tehnologije. U drugoj polovini XIX veka primenjuje se nova konstrukcija objekata sa kosturom od livenog gvoža, da bi tokom XX veka pažnja bila više posveena tehnologiji rukovanja robom i transportnim tehnologijama, mada 253


se takoe uvode i nove konstrukcije industrijskih objekata i skladišta, koje se izvode primenom eline i betonske nosee konstrukcije.

5.2 DEFINICIJA SKLADIŠTENJA I ZADACI SKLADIŠTA Skladište je fiksna taka ili vor u sistemu logistike gde firma uva sirovine, poluproizvode ili gotove proizvode u razliitim vremenskim periodima. uvanje proizvoda u skladištima zaustavlja ili prekida tok robe, dodajui troškove proizvodima. Neke kompanije imaju negativan stav prema troškovima skladištenja i nastoje da ih sasvim zaobiu, ukoliko je to mogue. Takav stav menja zahvaljujui shvatanju da skladištenje više može da povea vrednost proizvodu nego troškove. Druge firme, posebno distributeri ili velikoprodavci su otišli u drugu krajnost i skladište sve proizvode. Na osnovu svoje osnovne uloge skladište se može definisati kao prostor za privremeno uvanje raznih materijalnih sredstava u komadnom (ambalažiranom) rasutom i tenom obliku, koji e posle izvesnog vremena biti ukljueni u reprodukciju, transport ili potrošnju. Skladišta se formiraju sa ciljem da ujednae neravnomernost koja se javlja na relaciji potreba potrošaa i mogunosti nabavke. Ta sredstva su planirana za ukljuenje u proizvodnju, distribuciju ili potrošnju (podrška u lancima snabdevanja). Na slici 5.1. prikazana je isporuka sirovine i komponenti.

Slika 5.1. Sistem isporuke sirovine i komponenti

Efikasna podrška pri automatizovanom procesu proizvodnje i podizanju nivoa produktivnosti. Skladištenje, kao važna logistika aktivnost, 254


poveava vrednost proizvoda. Skladištenje ima nekoliko važnih uloga u sistemu logistke a važnije su: konsolidacija transporta, miksovanje proizvoda, pružanje usluga i zaštita od nepredvienih okolnosti. Druga funkcija skladišta je miksovanje proizvoda prema narudžbini kupca. Kompanije esto proizvode na hiljade "razliitih" proizvoda, ako uzmemo u obzir boju, veliinu, oblik i druge varijacije. Zbog toga miksovanje proizvoda, koje se vrši u skladištu, vodi ka efikasnijem ispunjavanju porudžbina novih mešovitih skladišta blizu gusto naseljenih zona, firme mogu da prikupljaju i isporuuju proizvode manjim vozilima i da planiraju ove aktivnosti da bi izbegle gomilanje proizvoda.

Slika 5.2. Sistem isporuke gotovih proizvoda

Pored miksovanja proizvoda po zahtevima kupca, kompanije koje koriste sirovine ili poluproizvode (npr. proizvoai automobila) esto premeštaju odreene koliine miksovanih artikala iz skladišta sirovina u fabriku. Ova strategija ne samo da smanjuje transportne troškove kroz konsolidaciju ve dozvoljava kompaniji da izbegne korišenje fabrike kao skladišta. Ovo je vrlo bitna strategija posebno sa porastom cene goriva koja utie na poveavanje transportnih troškova. Za firme koje koriste sofisticirane strategije, korišenje skladišta za gotove proizvode je posebno važno.

255


Slika 5.3. Mešanje gotovih proizvoda u skladištu

Slika 5.4. Mešanje sirovina u skladištu

Dakle, svrha postojanja skladišta je da obezbedi dopremanje materijala proizvodnom procesu uz minimalne troškove. Pored troškova usled nedovoljnih ili prekomernih zaliha, pojavljuju se i troškovi skladištenja, kao: troškovi za zaštitu materijala, rukovanje, administraciju, prostor, opremu, grejanje, ošteenje itd. Ukupni troškovi skladištenja materijala u mašinogradnji, na primer, imaju sledei procentualni iznos : upravljanje 4%, plate službenika 11%, plate radnika u skladištu 52%, 256


pomoni materijal 1,5%, kontrola kvaliteta 5%, transport 10%, amortizacija zgrade i opreme 7,5%, održavanje zgrade 4,5%, administrativne opreme 3%, grejanje i osvetljenje 1,5.

Kakav je nain uvanja potreban? uvanje robe na nain koji e obezbediti da roba tokom mirovanja zadrži sva upotrebna svojstva u dozvoljenim granicama. Pogrešno se smatra da je uloga skladišta statina iako mu je osnovna funkcija skladištenje. Naprotiv, dinaminost je osnovna odlika skladišta. Zadatak skladišta je da prihvati robu na kraju odreenog proizvodnog ili transportnog procesa na mestima pogodnim za smeštaj, da bi se pod što povoljnijim uslovima ta roba ukljuila u jedan drugi slian ili razliit proces od prethodnog. Odreene vrste skladišta mogu biti namenjene za razliite dorade uskladištenih proizvoda, kao što su sušenje, sortiranje, paketizacija i paletizacija ili slaganje u kontejnere. U principu se roba u skladištu bez odreene svrhe ne sme zadržavati. Sve navedene funkcije skladišta upuuju na dinamiki karakter skladišta, pri emu je njegova dinamika osnova njegove ekonomike kao privrednog objekta. Skladište se sastoji od tri osnovna dela: prostora, opreme, ljudi. Prostor omoguuje uvanje robe kad su potražnja i ponuda nejednake. Prostor ne utie samo na odluke o skladištenju nego i na dizajn sistema logistike. Ako potražnja za skladišnim prostorom prelazi ponudu, cena skladištenja raste jer se poslovni sistemi takmie za za ogranien prostor. Višak prostora poveava cenu proizvoda. Skladišna oprema ukljuuje ureaje za rukovanje materijalima, police za odlaganje, opremu za prenos i sistem za obradu informacija. Oprema pomaže u kretanju proizvoda, uvanju i praenju. Vrsta opreme koja se koristi u pogonu zavisi o vrsti proizvoda i meudelovanju izmeu opreme i drugih komponenti skladišta. Ljudi su najkritiniji inilac skladišta. Prostor i oprema ne znae ništa bez strunih ljudi. Primarni razlog postojanja skladišta je podizanje nivoa usluge kupca. To esto zahteva pojedinanu pažnju posebnim zahtevima kupaca poput završnog sklapanja, posebnog pakovanja ili oznaavanja cena na pošiljci. Skladištenje ima svoje opravdanje u injenici da se retko kada postupak proizvodnje i same potrošnje poklapa. Skladištenjem se prevazilazi 257


vremenska nepodudarnost momenta proizvodnje i potrošnje. Proces skladištenja ima veliki znaaj za privredu, doprinosi skladu proizvodnje i potrošnje u nacionalnim razmerama, regionalnom nivou i poslovnim sistemima. Struktura poslovnih sistema odreuje nain upravljanja skladištima i distributivnim centrima. Skladišta mogu igrati kljunu ulogu u strategiji integralne logistike i u izgradnji i održavanju dobre povezanosti s partnerima iz lanca snabdevanja. Skladištenje utie na: uslugu korisnika, nivo zaliha, uspeh kompanije u prodaji i marketingu. Kompanije neretko zanemaruju skladištenje i ne prepoznaju strategijski znaaj istog za smanjenja troškova i poboljšanja produktivnosti integralne logistike. Skladište izjednaava neujednaenosti tržišne ponude i potražnje. Skladištenje može povezivati proizvodni pogon s kupcem, ili dobavljae i proizvodne pogone. Skladištenje podržava proizvodnju ulaznim materijalima i dostavlja ih do proizvodnih pogona u pravo vreme. Skladištenje pomaže marketingu pri kontinuiranom opsluživanju kupaca i širenju na nova tržišta. Izlazna skladišta pomažu kupcima da kupuju na zahtev iako u blizini nema proizvodnog pogona. Skladišni troškovi su do l0 ili više posto ukupnih troškova integralne logistike za veinu kompanija.

5.3. SKLADIŠTENJE U LOGISTIKIM SISTEMIMA U vezi sa kretanjem robe logistika se može definisati kao skup svih delatnosti kroz koje se u odreenom sistemu vrši oblikovanje, projektovanje, upravljanje i kontrola postupaka vezanih za podruja rukovanja teretom, skladištenja i transporta robe. Može se rei da je logistika sistem, a da njena parcijalna podruja ine podsisteme. Logistiki sistem obuhvata sva preduzea u kojima se realizuju logistiki procesi. Meutim, postoje i isto logistika preduzea ija su osnovna delatnost logistike usluge. Ovakva logistika preduzea su transportna, pretovarna, skladišna, špediterska preduzea, distributivni centri itd. Kao i svaki sistem, i logistiki sistem može da se rašlani na odgovarajue podsisteme, takozvana parcijalna podruja. U parcijalna podruja logistikog sistema mogu se svrstati: pakovanje, unutrašnji transport, skladištenje (sirovina, poluproizvoda, gotovih proizvoda), 258


pretovar, spoljašnji transport. Svaki od ovih podsistema je sastavljen od promenljivih komponenata, a ukoliko je te komponente i njihove uzajamne zavisnosti mogue tanije utvrditi, utoliko se efikasnije može utvrditi i razvijati integrisana i optimalna koncepcija logistike. Da bi se rešili problemi na pojedinim parcijalnim podrujima potrebno je poznavati celokupnu koncepciju logistike, i eventualno utvrditi nove koncepcije za rešavanje postojeih problema u preduzeima.

5.3.1. Razlika izmeu skladišta i distributivnog centra i razlozi za postojanje skladišta Skladište može vršiti samo funkciju skladištenja (klasino skladište) ili skladišnu i distributivnu funkciju (distributivni centar), slika 5.5.

Slika 5.5.

Razlika izmeu skladišta i distributivnih centara može izazvati odreenu zbrku. Klasino skladište služi uvanju zaliha radi proizvodnje (sirovina, poluproizvod) ili prodaje na ciljnom tržištu (gotov proizvod). U klasino skladište se može ubrojati i tranziciono skladište, ija je funkcija uvanje proizvoda u tranzitu. 259


S druge strane, namena distributivni centra je protok proizvoda, kako bi se prepakovali i isporuili razliitim korisnicima. U distributivni centru se velike pošiljke dele na manje i transportuju dalje u lanac snabdevanja. U principu je distributivni centar mnogo vei, po površini, od skladišta. Distributivni centri opslužuju veu teritoriju nego skladišta. Distributivni centar preuzima proizvod u velikim koliinama, a potom se vrši pakovanje i isporuka u manjim koliinama. Distributivni centri igraju glavnu ulogu u kretanju gotovih proizvoda prema okruženju (nivo jedne države) i uobiajeni su u velikim državama s dobrom saobraajnom infrastrukturom. Neke kompanije koriste manji broj velikih distributivnim centara. U velikim distributivnim centrima rukuje se dovoljnim koliinama da bi se postigla ekonomija obima. Meutim, poveana oekivanja kupaca i nain usluge su podstakli kompanije da koriste manje, regionalne distributivne centre. To omoguuje da svaki distributivni centar bude lociran bliže tržištu i da pruža bolju uslugu.

Slika 5.6.

Skladišta su nužno zlo u integrisanoj logistici. Skladište povezuje ponudu i potražnju. Omoguuju proizvodnji ekonomiju obima iz drugog proizvodnog ciklusa i marketingu da održi poboljša uslugu kupcu. U principu služe da održavaju ili poveavaju usluge korisniku. Ako je predvianje odlino, a proizvodnja trenutna, potreba za zalihama i skladištem otpada. Razlozi za postojanje skladišta su: postizanje ekonominosti u transportu, pri kretanju veih koliina,

260

obezbeuju se popusti na vee koliine pri kupovini,

uvanje dobavljaa,


praenje promena tržišnih uslova,

podrška JIT programima, kroz integrisani logistiki sistem.

Skladištiti se mogu razliiti inputu, poluproizvodi i autputi poslovnih sistema. Razlikujemo: skladišta materijala (sirovina), tj. ulazno skladište,

skladište poluproizvoda, tj. unutrašnja skladišta,

skladišta gotovih proizvoda, tj. izlazna skladišta. Sirovinama se nazivaju proizvodi koji se neposredno uzimaju iz prirode, da bi se iz njih na ekonomian nain dobili poluproizvodi i gotovi proizvodi. Poluproizvodima se nazivaju predmeti rada koji su do izvesnog stepena obraeni, tako da se iz njih lakše, brže i ekonominije mogu dobiti finalni proizvodi. Gotovim proizvodima se nazivaju svi oni proizvodi koji su tokom tehnološkog procesa konano obraeni, tako da su dobili sve kvalitete konane upotrebe. Skladišta vrše jednake funkcije bez obzira što su razliita po vrsti proizvoda, stepenu tehnološke opremljenosti i naina ureenja. Skladištenje materijala se može prostorno odvojiti na skladištenje materijala dobijenih sopstvenom proizvodnjom i iz spoljnih izvora. Skladište može biti locirano unutar ili pored pogona za odlaganje poluproizvoda koji ekaju na dalju fazu izrade, pa se naziva i pogonsko ili meufazno skladište. Prodajno skladište je vezano za objekat prodaje pa se naziva i priruno skladište. Skladište može biti otvoreno ili zatvoreno, nadstrešnice i specijalni prazni prostori sa predvienim nosaima za odlaganje. Stepen ulaganja, univerzalnost i lakoa upotrebe se razlikuju kod regala, gondola, polica, paleta, boksova itd. Klasina regalna skladišta nude slabiju manipulaciju, manja ulaganja i odlinu transparentnost. Specijalna regalna skladišta na guranje ili obrtanje, zahtevaju velika investiciona ulaganja, ali omoguuju veliki stepen iskorišenosti prostora, transparentnost i olakšan pristup. Skladišta mogu biti mehanizovana, automatizovana i kompjuterizovana. Takoe mogu biti univerzalna i specijalizovana. Skladište ima višestruku ulogu u lancu snabdevanja:

služi kao mesto za objedinjavanje transporta, omoguuje nagomilavanje zaliha, mesta mešanja proizvoda, skladišta mogu olakšati proizvodnju (prime sve proizvode i vrše sklapanje prema zahtevima kupaca),

261


skladišta pružaju sigurnost u sluaju prekida rada pogona, prekida isporuke dobavljaa ili zastoja u transportu, skladišta olakšavaju i odvijanje proizvodnje. Ukupni trošak proizvodnje po jedinici može biti znaajno umanjen s dugim tokom proizvodnje.

Efikasan skladišni sistem znai bržu isporuku, manje zaliha i bolju uslugu kupca. Rezultat je viši nivo zadovoljstva kupaca i vea prodaja.

5.3.2. Uloga skladišta u logistikim sistemima Skladišni objekat predstavlja materijalno tehniki element sistema koji povezuje sve elemente sistema u jednu integralnu celinu. Teorijski, skladišni sistem ima uobiajenu strukturu sastavljenu od elemenata, podsistema, veza, ulaza, izlaza i stalne interakcije sa okruženjem, slika 5.7. Skup elemenata je svrsishodno formiran sa zajednikim ciljem. Glavna funkcija skladišnog podsistema u logistikom sistemu jeste uvanje zaliha proizvoda da bi se obezbedila sinhronizacija procesa koji prethode skladištenju procesa koji se realizuje posle skladištenja. Osnovni cilj koji je pri tome neophodno ostvariti jeste smanjenje troškova, podizanje kvaliteta usluge ili obezbeenje uslova da se ti procesi realizuju. Slika 5.7.

Osnovni zadatak nekog skladišta se sastoji usaglašavanju razliito dimenzionisanih tokova tereta.

u

ekonomskom

Motivi držanja skladišta mogu se prikazati kroz: 262

Funkcija izjednaavanja je znaajna u sluaju pojave meusobnog odstupanja potrebe za materijalom i njegovog priticanja u koliinskom smislu i / ili u odnosu na vremensku raspodelu. Funkcija sigurnosti je znaajna u sluaju pojave nepredvidivih rizika u toku proizvodnje uz oscilacije potreba na tržištu prodaje i zakašnjenje isporuka na tržištu nabavke. Funkcija razvrstavanja je znaajna kod oblikovanja asortimana robe u trgovini ili kod oblikovanja vrsta proizvoda u industrijskim preduzeima. Špekulativna funkcija je znaajna u sluaju kada se oekuje poveanje cena na tržištu nabavke ili tržištu prodaje.


Funkcija dorade je znaajna u sluaju kada kod uskladištenih tereta dolazi do promene kvaliteta. Na slici 5.8 prikazani su oblici povezivanja pojedinih procesa u logistikom sistemu angažovanjem skladišnog podsistema. Skladišni procesi se sa ostalim procesima po pravilu ne povezuju direktno, ve angažovanjem transportnog podsistema, bilo unutrašnjeg bilo spoljašnjeg transporta.

Slika 5.8.

Aktivnosti skladištenja su podrška: nabavci, obezbeivanjem i uvanjem nabavljenih materijala u ulaznim skladištima, procesu proizvodnje, uvanjem poluproizvoda u procesnim skladištima, procesu isporuke, obezbeivanjem i uvanjem proizvoda. Operacija prijema materijala su prikazane na slici 5.8. Primarne funkcije skladišta su: prijem nabavljenih koliina, ulazna kontrola, skladištenje (smeštaj i sortiranje), uvanje i održavanje u fazi uvanja, pomeranje i premeštanje priprema za isporuku, 263


isporuka, evidencija rada kroz sve navedene faze. Efikasno upravljanje skladišnim prostorom, kapacitetom, skladišnim zalihama i vremenom uskladištenja, zahteva informacije o: nivou, poziciji, rasporedu zaliha u skladištu, upotrebi prostora, dinamici prijema i isporuke, frekvenciji kretanja prema vrsti proizvoda. Ako se roba skladišti u poljoprivrednim, industrijskim i drugim skladištima za sopstvene potrebe, ta skladišta sadrže obino mali broj vrsta robe, tako da se transportne manipulacije oko utovara, slaganja i iznošenja tereta stalno ponavljaju sa jednakom jedinicama tereta, što olakšava kompleksniju mehanizaciju svih operacija i dovodi do tipizacije pretovarnih transportnih mašina i ureaja. Manipulacije koje se ovde vrše omoguavaju povoljne uslove za prevoz robe bilo jednom vrstom prevoznih sredstava bilo kombinovanim transportom. U opštim ili javnim skladištima skladišti se širok asortiman razliite robe, što otežava rukovanje robom, pa ono postaje složeno i skupo. Uvoenjem sistema paletizacije tereta rukovanje robom je postalo jednostavnije, mada još uvek ostaje složeno. Pretovarna mehanizacija kod opštih skladišta je mnogobrojna i viševrsna zbog razliite zapremine i težine proizvoda. Ova skladišta su esto locirana pored železnikih vorišta, luka, pristaništa itd. Železnika, luka, pristanišna i unutrašnja skladišta sadrže širok asortiman razliitih vrsta robe. Ova skladišta su u svojoj delatnosti direktno povezana sa utovarnim i pretovarnim manipulacijama u prevozna sredstva, te je delatnost koja se odvija u njima složenija. Zahtevi ovih skladišta su najtešnje povezani sa kombinovanim transportom i širokom kooperacijom saobraajnih vidova. Koliine robe i vrste robe koje primaju ova skladišta su velike, što zahteva raznovrsne manipulacije koje se moraju obavljati u ovakvim skladištima. Formiranje razliitih jedinica otpreme (vagon, kamion, brod, šlep), kao i formiranje jedinica uskladištenja sastavljenih od veeg broja razliitih paketa, pokazuje da mehano-oprema ovih skladišta mora biti složena i raznovrsna i kod uvedenog sistema paketiranih pošiljki, a još više kod sistema manipulisanja komad po komad. Skladišta za rasutu robu opšteg karaktera su skladišta za rude, ugalj, koks, koncentrate. Obino služe za uzak asortiman robe i ne predstavljaju neki problem u tehniko-eksploatacionoj racionalizaciji transportnog skladištenja. Sredstva za pretovarne manipulacije su dobro razvijena i omoguuju potpunu mehanizaciju utovara, pretovara i skladištenja uz male troškove. Rasuta roba se esto prevozi u kombinovanom saobraaju 264


železnica-brod (šlep). Ako se koriste ovakvi kombinovani transporti potrebno je snabdeti takva skladišta odgovarajuom mehanizacijom kako bi pretovarne manipulacije bile jeftinije, a promet robe uopšte ubrzan.

5.3.3. Principi klasifikacije skladišta Osnovni zahtev koji skladišta treba da zadovolje jeste da roba koja se nalazi u skladištu zadrži svoja svojstva u dozvoljenim granicama. Na robi ne smeju da nastanu ni kvantitativne ni kvalitativne promene. Pošto se skladišta grade za razliite namene, za smeštaj razliitih vrsta i oblika robe, u promeni je i veliki broj razliitih tehnikih i konstrukcionih rešenja. Na osnovu svega ovoga vrlo je teško sprovesti klasifikaciju skladišta, a još teže govoriti o nekom univerzalnom postupku kojim je mogue objediniti sve tipove, namene i vrste tehniko-konstrukcionih rešenja. Prema nekim opštim karakteristikama, pojedine vrste skladišta mogu se klasifikovati po: 1. ekonomsko-eksploatacionim kriterijumima, 2. tehniko-eksploatacionim kriterijumima.

5.3.3.1. Ekonomsko-eksploatacioni kriterijumi Prema obliku robe razlikuju se dva osnovna vida skladišta, prema kojima se odreuje i konstrukcija skladišta, kao i primena odreene vrste pretovarne mehanizacije: skladišta za rasutu robu, skladišta za konfekcioniranu robu, odnosno ambalažiranu robu i drugu komadnu robu. Prema prirodi robe, tj. stepenu njene pokvarljivosti i potrebnih temperaturnih uslova pri skladištenju i transportu, razlikuju se dva osnovna tipa: obina skladišta za robu koja ne podleže kvaru, skladišta sa regulisanim mikroklimatskim uslovima za robu koja podleže kvaru. Prema poreklu robe, s obzirom na unutrašnju i meunarodnu razmenu robe postoje: skladišta za domau robu, skladišta za stranu robu, skladišta za robu podvrgnutu fiskalnom režimu (carinska roba). Prema imaocu robe - u odnosu na vlasnika skladišta i robe mogu se razlikovati dve vrste skladišta: skladišta za sopstvenu potrebu, skladišta za robu treih lica, tj. javna skladišta. 265


Prema privrednim delatnostima ijim je proizvodima skladište namenjeno ili kojem sektoru privrede služi, postoje: poljoprivredna, industrijska, trgovinska, skladišta u okviru saobraaja, opšta skladišta. Po lokaciji skladišta, u okviru saobraajne delatnosti, postoje sledea skladišta: železniko-stanina, pristanišno-luka, unutrašnja (za robu drumskog saobraaja).

5.3.3.2. Tehniko-eksploatacioni kriterijumi za klasifikaciju skladišta Na osnovu ovih kriterijuma razlikuju se sledea skladišta: a) Prema stepenu izloženosti sadržaja objekta prema spoljnjem uticaju

Otvorena skladišta - za rasutu i komadnu robu koja ne podleže atmosferskim prilikama. Tu spadaju i terminali za kontejnere, deponije, platoi, skladišta drvne grae i skladišta metalnih odlivaka ako je vreme uvanja dovoljno kratko da ne utie na promenu kvaliteta robe. Zatvorena skladišta - namenjena mahom za komadnu robu i drugu vrednu robu koju treba u celosti zaštiti (natstrešnica sa jednim ili dva bona zida) od atmosferskih i drugih neprilika (krae i druge vrste razvlaenja). Natkrivena skladišta - namenjena robi koja samo delimino podleže atmosferskim uticajima. Ta skladišta moraju imati skladišnu površinu pod nadstrešnicom obino bez zidova ili sa jednim ili dva bona zida.

b) Prema položaju skladišnog objekta u odnosu na nivo tla

266

Nadzemna skladišta kao tipino rešenje. Skladišta zasuta zemljom za uvanje opasnih roba. Poluukopana skladišta namenjena za rasute robe, obuhvata i skladišta smeštena u podrumske prostorije spratnih graevina. Podzemna skladišta za opasne robe. Podvodna skladišta za zapaljive tene materije, uvanje nafte uz morske platforme.


c) Prema nameni

Specijalna skladišta - namenjena za razne vrste robe koja zahteva posebne uslove skladištenja i odreenu doradu na robi (silosi, hladnjae itd). Manipulaciona skladišta - u kojima se roba ne skladišti, ve se roba sortira i vrše druge pretovarne manipulacije bilo sa jednog vida saobraaja na drugi bilo unutar samog skladišta. Skladište za dugorono uvanje - u kome se roba skladišti, odnosno duže zadržava ekajui dalji raspored. Tu spadaju skladišta za privrednu rezervu. Prizemna skladišta - u njima se roba esto razmenjuje, a manipulacije izmeu skladišta i spoljnih operativnih površina, kao i transportnih sredstava za dalju otpremu robe vrlo su este. Spratna skladišta - koriste se za duže skladištenje robe, i to ako se skladišti samo u jednom nivou na podu objekta. Nedostaci spratnih skladišta su veliki broj stubova koji se provlae kroz sve spratove tako da je sredstvima mehanizacije otežan pristup do robe, kao i smanjivanje eksploatacione skladišne površine.

d) Prema konstrukcionom rešenju i vrsti materijala

Skladišta sa betonskom noseom konstrukcijom - tipino za graenje zatvorenih nadzemnih skladišta; Skladišta sa elinom noseom konstrukcijom - naješe se grade zatvorena nadzemna skladišta veih dimenzija i veih raspona noseih stubova; Vazdušne hale - zatvoreni skladišni objekti kod kojih se vrstina i oblik konstrukcije dobijaju upumpavanjem vazduha u oblogu koja se izrauje od plastinih materijala. Ovi objekti su pogodni jer imaju nisku cenu i mogu se premeštati; Hale sa lakom metalnom konstrukcijom - objekti ovog tipa vrlo su slini vazdušnim halama ali se „vrstina“ i oblik postižu lakom metalnom konstrukcijom koja ini kostur objekta koji se pokriva plastinim pokrivaima; Skladišta sa samonoseom metalnom konstrukcijom - na bazi ovog koncepta grade se visokoregalna skladišta, iju noseu konstrukciju ine regali; Zidani skladišni objekti - grade se ree, i to samo kao pomona skladišta manjih kapaciteta. 267


e) Prema znaaju njihovog smeštaja i funkciji

Glavna skladišta - osnovna skladišta za skladištenje materijala i robe koja dolazi u preduzea. U njima se roba i materijali primaju, evidentiraju, prema potrebi izdaju drugim skladištima ili se šalju u proizvodnju. U ovakvim skladištima se vode i obavezna dokumentacija i kartoteka o prijemu i otpremi robe i materijala;

Pomona skladišta - svrha im je obavljanje pomone funkcije za glavno skladište. Preuzimaju deo zadatka glavnog skladišta kod uvanja, upravljanja i izdavanja materijala. Locirana su na udaljenim gradilištima ili pogonima, a zadatak im je da obezbeuju zalihe i uvaju ih na samom gradilištu ili pogonu. Zalihe dobijaju iz glavnog skladišta ili direktno iz prodaje. Dokumentacija u ovim skladištima vodi se kao i u ostalim skladištima;

Priruna skladišta - organizuju se prema potrebi u procesu proizvodnje da bi se olakšalo snabdevanje i uprostio postupak skladištenja. To su manji prostori u radionicama i gradilištima izdvojeni i ograeni tako da služe za privremeni smeštaj robe i materijala. U praksi postoji više tipova prirunih skladišta;priruna skladišta sirovine i materijala, priruna skladišta nedovršene proizvodnje, priruna skladišta kontrole i priruna skladišta alata.

Priruna skladišta sirovina služe za privremeni smeštaj sirovina i materijala uz glavna i pomona skladišta za proizvodnju. Uloga im je višestruka i dolazi do izražaja kada je proizvodnja organizovana ali je došlo do nekog zastoja. Potreba za prirunim skladištima može nastati i u sluaju nedovršene proizvodnje delova koji se privremeno do nastavka oblikovanja smeštaju u skladište. Priruno skladište kontrole služi za skladištenje škarta ili delova sa greškom do momenta otpreme. Priruno skladište alata služi za skladištenje alata koji se esto koristi, da bi alat bio što bliže radnim mestima. f) Prema geometrijskom obliku graevinskog objekta – zgrade

268

Objekti u obliku ravnih geometrijskih figura, naješe kvadra ili kocke (razliiti oblici zgrada namenjenih za skladištenje komadnih ili rasutih tereta); Objekti sferinog oblika (rezervoari za skladištenje tenosti i gasova); Objekti cilindrinog oblika (bunkeri kao "puferi" za prihvat robe pre dalje otpreme), silosi (za duže uvanje robe), rezervoari za skladištenje tenosti i gasova;


Objekti u obliku cilindra uzdužno preseenog sa ravni (razliite vrste hala); Objekti u obliku kalote naslonjene na cilindrinu osnovu (hale za komadne i rasute robe).

g) Ostale vrste skladišta

Specijalna skladišta – za robu koja zahteva specijalne uslove skladištenja, kao što su barut, materijali koji zrae, lako zapaljivi, eksplozivni, radioaktivni itd; Prihvatna skladišta - privremeno se lociraju uz železnike stanice, aerodrome, pristaništa itd., i služe za skladištenje robe do otpreme u glavno ili pomono skladište.

h) Prema vrsti robe koja se skladišti

Objekti za uvanje komadne robe; Objekti za uvanje rasute robe; Objekti za uvanje tenosti i gasova.

i) Prema uslovima skladištenja koje skladišni objekat treba da obezbedi

Nekondicionirani skladišni objekti kod kojih ne postoji potreba za obezbeenje nikakvih posebnih mikroklimatskih uslova za uvanje robe; Kondicionirani skladišni objekti kod kojih postoje instalacije i sistemi za hlaenje, grejanje ili obezbeenje posebnih mikroklimatskih uslova tokom uvanja robe.

j) Prema kapacitetu objekata

Velikog kapaciteta; Srednjeg kapaciteta; Malog kapaciteta.

k) Prema visina objekata saglasno domaim propisima

Male visine; Srednje visine; Velike visine.

Prema lokaciji se mogu razlikovati unutrašnja (interna) i spoljna skladišta. Dve ugovorene varijante oblikovanja, koje su interesantne sa aspekta stavljanja traženih materijala na raspolaganje kupcu u kratkim rokovima, jesu konsignaciona i ugovorna skladišta. U konsignacionom skladištu u preduzeu kupca, dobavljai održavaju sopstvene zalihe na taj nain što uz pomo kupca 269


vrše izraunavanje u momentu primanja informacija o potrebama za dobrima. Samom kupcu niz prednosti nudi prvenstveno konsignaciono skladište, i to: visoku sigurnost snabdevanja, niže troškove realizacije, smanjene troškove vezanog kapitala. Kod korišenja konsignacionog ili ugovornog skladišta dobavljai imaju sledee prednosti: mogunost kontinuirane proizvodnje, pojednostavljenje realizacije, sigurnost odreenog obima narudžbina, vea povezanost sa kupcima. Na slici 5.9. prikazane su vrste skladišta.

Slika 5.9. Vrste skladišta

270


5.4. LOKACIJA SKLADIŠTA Lokacija skladišta predstavlja odabranu površinu na kojoj e se graditi neko skladište. Dobro i struno odabrana lokacija omoguava ekonomian rad skladišta. Lokaciju treba izabrati tako, da spoljni transport do mesta bude što jeftiniji, a transportni putevi što krai i brži. Pri izboru optimalne lokacije skladišta u odnos se dovode troškovi izgradnje distributivnog centra na nekoj lokaciji, sa troškovima dopreme robe od njenog izvora do distributivnog centra i distribucije robe do krajnjeg korisnika. Postoje dva osnovna vida skladištenja robe i materijala, i to: grupisani ili centralizovani, odvojeni ili decentralizovani. Grupisani ili centralizovani vid podrazumeva centralizovane prostorije, tj. skoncentrisane na jednom mestu. Prednost ovog vida su u sledeem: bolje se ekonomiše skladišnim prostorom, kontrolisanje kretanja robe i rada u skladištu je brže, skladišna služba u organizacionom smislu je funkcionalnija, osoblje skladišne službe može da se radi sa veim uinkom, troškovi opsluživanja su manji. Decentralizovani ili odvojeni vid podrazumeva da su skladišta preduzea udaljena jedna od drugih. Ovaj vid skladišta se primenjuje: kada su grupe prodavnica trgovinskog preduzea rasporeene po gradu i prilino udaljene jedne od drugih i od centralnog skladišta, tada se ono razbija na manje delove i približi prodavnicama, posebne vrste robe zahtevaju i posebna skladišta, kao što su vinski podrumi, hladnjae i sl., kada ne postoji mogunost da se sva roba uva na jednom mestu. Kod izbora lokacije skladišta potrebno je obratiti naroito pažnju na teren, na kome se gradi skladište. Teren ne sme biti podvodan, jer skladišta zahtevaju suvu podlogu, a vlaga deluje nepovoljno gotovo po svaku robu. Prilazni putevi koji povezuju skladišta sa glavnim saobraajnicama moraju biti regulisani jer se njima dovozi i odvozi roba. Vid skladišta se bira posle strunog prouavanja situacije i poreenja sa ve poznatim primerima. Sa stanovišta funkcije skladištenja potrebno je razmotriti mogunost organizovanja zajednikih skladišta za više fabrika ako se nalaze na istom prostoru. Centralna skladišta mogu da sadrže velike koliine sirovine, materijala za više proizvoaa. 271


Centralna skladišta treba da raspolažu optimalnim mehanizmom zbog velike koliine robe koja se u njima nalazi. Poželjno je da je rad u skladištu automatizovan. Centralna skladišta obilno koriste trgovake organizacije tako što opslužuju vei broj fabrika koje koriste iste ili sline materijale i sirovine. Centralna skladišta gotovih proizvoda se grade na teritoriji gde su velika potrošaka naselja. Ova skladišta se obino nalaze u sastavu skladišnotransportnih stanica, koja su naješe locirana u blizini železnikih pruga, drumova, vodenih puteva, ili se nalaze u sastavu trgovakih zona izgraenih na transportnim putevima veih gradova.

5.4.1. Odreivanje potrebnog prostora i unutrašnje ureenje skladišta Da bi se shvatilo odreivanje potrebnog prostora za skladištenje i unutrašnje ureenje skladišta, potrebno je upoznati odreene informacije o potrebnom prostoru u skladištu. Prvi korak u odreivanju potrebnog prostora je prognoziranje tražnje. Ovo znai procenu u jedinicama, za relevantni prodajni period (obino 30 dana) po kategoriji proizvoda. Razumljivo je, da obim zaliha robe (materijala, nedovršene proizvodnje, poluproizvoda, gotovih proizvoda) variraju u zavisnosti od obima proizvodnje, odnosno obima prometa u trgovinskim firmama i u zavisnosti od situacija i tendencija na tržištu nabavke i prodaje. Sledei problem koji se namee pri izradi skladišta jeste skladišna jedinica. Skladišna jedinica je koliina robe koja zauzima jedinicu skladišnog prostora, a smeštena je na paleti, kontejneru ili nekim drugim vrstama opreme (u sudovima, bavama, standardizovanim sanducima, kutijama ild). Pri utvrivanju skladišne jedinice da bi se ostvarila integralnost logistikog procesa, potrebno je da se skladišna jedinica - transportnoj jedinici = jedinici izrade. U ovom sluaju osigurava se nesmetani i neprekidni fiziki tok robe u procesu reprodukcije. Primena tog naela zahteva da kontejneri u skladištu odgovaraju veliini serije izrade poluproizvoda, odnosno proizvoda i da su isti kao i transportni kontejneri, koji se upotrebljavaju u proizvodnim firmama. Sledei korak u odreivanju potrebnog prostora skladišta je odreivanje broja paleta koji se može smestiti u odreenom skladišnom prostoru. Postoje brojne metode utvrivanja broja paleta, koje e biti smeštene u skladištu. Navešemo sledee: metoda po površini prostora, metoda po težini i metoda po jedinici. Po prvoj metodi poznata je ukupna površina, od koje se za skladištenje uzima 60 do 90% skladišne površine, jer se pretpostavlja da se toliko koristi za skladištenje, a ostalo se predvia za puteve i protivpožarnu opremu itd. Ovu površinu podelimo sa brojem izabranih paleta. Zatim taj broj 272


pomnožimo sa brojem paleta uz pretpostavku da ih skladištimo po visini (na primer etiri nivoa). Primer: Definisana je površina skladišta od 500 m2. Izabrane su palete dimenzija 1.200 mm x 900 mm. Tada je površina skladištenja: (0,60) ili60% x 500 m2 = 300 m2, Površina jedne palete je: 1,2 x 0,9 = 0,96 m2 ili oko 1 m2, Ako podelimo skladišni prostor sa površinom jedne palete dobiemo broj paleta. 300 m2 : 1 m2 = 300 paleta Ako visina skladišta dozvoljava slaganje u 4 reda tada je dozvoljeni broj paleta u skladištu: 300paleta x 4 reda = 1.200 paleta. Kod metode po težini poznata je težina robe i potrebno je da izraunamo broj paleta. U ovom sluaju uzimamo ukupnu težinu robe i podelimo je sa neto težinom jedne palete. Uz to dodamo 10% do 20% za prazne palete, palete u prevozu itd. Primer: Raspolažemo sa 200 tona robe. Neto težina jedne palete je 500 kg. Broj paleta se izrauna ako se ukupna koliina robe podeli sa neto težinom jedne palete: 200.000 kg : 500 kg = 400 paleta Na to se doda težina + 10% za prazne palete. 4oo+40(10%)= 440 paleta. Zakljuak: za 200 tona potrebno je 440 paleta. Kod metode po jedinici pakovanja imamo zadatak da izraunamo broj paleta, ukoliko je dat jedan broj jedinica na paleti. Pri tome uzimamo najvei broj skladištenih jedinica i podelimo ga sa brojem jedinica na jednoj paleti. Na to dodamo 10 do 20%, jer upotrebljavamo vei broj paleta, neke su prazne, a neke su u prevozu. Primer: Ako imamo 200.000 kutija (jedinica pakovanja) na svakoj paleti je postavljeno po 12 kutija. Broj paleta se dobije kad podelimo broj jedinica 200.000 kutija: 12 kutija = 16.666 paleta Ako na taj broj dodamo 10% paleta, dobijamo: 16,66+ (1,6666) ili 10% = 19.332 palete. Da bismo rezervisali skladišni prostor i utvrdili broj jedinica na paleti, moramo robu slagati na paletama po odreenom postupku, na koje su rasporeene kutije ili drugi omoti. Pri tome moramo voditi rauna o sledeem:

odreenoj zapremini složene robe (idealna je po dosadašnjem iskustvu 1/3 m3), 273


težini robe od koje zavisi broj robe na paleti,

složeni materijalima ne mogu imati previše šupljina,

složena roba mora biti stabilna (kompaktna),

da po mogunosti roba mora biti isprepletena.

Prvi zahtev da mesto u skladištu obezbeuje interfejs sa jednim delom sistema logistike koji omoguava prijem i otpremu robe. Mogue je samo jedno podruje, ali efikasnost obino zahteva dva razdvojena podruja. S tim u vezi kompanija treba da razmotri da li da koristi prostor ispred zgrade ili da istovari robu iz kamiona direktno u skladište. Važna zona za uvanje robe pre transporta je prostor za zbirne isporuke. Pored toga, ova oblast mora imati prostor za proveru, brojanje i kontrolu. Drugi zahtev za prostorom u skladištu gotovih proizvoda je prostor za sabiranje porudžbina. Veliina prostora koju zahtevaju ove funkcije zavisi od veliine porudžbine i prirode proizvoda kao i od opreme za rukovanje materijalom. Raspored ovih podruja je veoma bitan za efikasnost operacija i usluge kupcima. Trei zahtev je odreivanje stvarnog prostora za skladištenje. Kompanija mora koristiti ukupan prostor za skladištenje što je mogue efikasnije. Ona može da odredi veliinu skladišnog prostora na bazi analize o kome smo govorili u prethodnom delu. Kompanija mora da razmotri tri dodatna tipa prostora:

prostor za ošteene i neošteene delove paketa,

prostor za administrativno osoblje koji zahteva kancelarijski prostor,

prostorije za odmor, obedovanje za zaposlene, kao i prostor za smeštaj garderobe zahtevaju raznovrstan prostor. Veliina ovog prostora zavisi od više varijabli. Potreban prostor za obedovanje i garderobu, na primer, zavisi od broja zaposlenih.

5.4.2. Principi odreivanja potrebnog prostora i unutrašnjeg ureenja skladišta Dosadašnja razmatranja uglavnom su se odnosila na potrebe za razliitim prostorom u skladištu, meutim potrebno je detaljnije razmotriti unutrašnje ureenje. Prvo emo razmotriti opšte principe rasporeda: 1. Korišenje jednospratnih objekta gde god je to mogue, pošto to obino obezbeuje više korisnog prostora po investiranim sredstvima i obino su jeftiniji za izgradnju.

274


2. Koristiti direktno kretanje proizvoda u i iz skladišta da bi se izbegla neefikasnost. Roba treba da tee pravolinijski odnosno treba analizirati pravac kretanja. Tok uvek treba da bude prema mestu opredeljenja (mesto gde se vrši kompletiranje porudžbina u skladištu) i ako je mogue pravolinijski. Vraanje istim putem ili ukrštanja su gubljenje vremena. 3. Korišenje efikasne opreme za rukovanje materijalom. Oprema poboljšava efikasnost poslovanja. Oprema treba da bude prilagoena poslu, zato što rukovanje materijalima upotrebom odreene opreme na efikasan nain obavlja manipulativni posao. Iz tih razloga oprema koja se nabavlja treba da bude fleksibilna i da je prilagoena za obavljanje razliitih poslova. 4. Korišenje efikasnog plana skladišnog prostora. Kompanija mora smeštati robu u skladištima na takav nain da povea operativnost skladišta i da izbegne neefikasnost. Na taj nain se u potpunosti i efikasnije koristi postojei prostor i obezbeuje adekvatna pristupanost i zaštita robe koja se skladišti. 5. Minimizirati prazan prostor, odnosno omoguiti da se roba može nesmetano kretati. Moramo takoe uzeti u razmatranje sam proizvod i ogranienja koja on namee. Manipulisati punim paletama omoguava ekonomiju manipulisanja koja je direktno proporcionalna veliini tereta kojim se manipuliše. 6. Maksimalno iskorišavanje visine zgrade tj. da je kapacitet zgrade izražen u kubnim metrima. Imajui sve to na umu, možemo se fokusirati na odreivanje prostora za osnovne zone u skladištu. Uzimajui u obzir prijemne i otpremne zone, kompanija mora da razmotri da li da smesti privremene zalihe ili proizvode koji se otpremaju, broj odeljenja, njihovu veliinu i oblik. U skladištu gotovih proizvoda stalno kretanje dobara zahteva odeljak za izbor porudžbina i pripremnu zonu. Stoga, korišenje zapremine prostora je teško zbog potrebe da se proizvodi drže na dohvat ruke onih koji biraju porudžbine. Postoje tri osnovna naina rasporeda prostora za odabir porudžbina i pripremne zone. Jedan od naina je korišenje opšteg zonskog pristupa, koji koristi isti prostor za odabir porudžbina i pripremnu zonu sa zonom smeštanja, sa odgovarajuim policama i opremom za pripremu porudžbina. Drugi osnovni raspored je modifikovani zonski pristup koji obezbeuje razliite zone za skladištenje i pripremanje porudžbina. Da bi se obezbedio bolji pristup, odeljci za odabir porudžbina su obino manji nego odeljci za skladištenje. Kompanija razdvajanjem prostora za odabir

275


porudžbina od prostora za skladištenja skrauje vreme odabira i smanjuje udaljenost, ali smanjuje i fleksibilnost objekta.

Slika 5.10. Konfiguracija modifikovanog podruja

Trei osnovni raspored je pasivno-aktivni zonski pristup. Ovaj pristup, koji je kompleksniji od modifikovanog zonskog pristupa, deli skladišnu zonu na: rezervno skladište (pasivni deo) i aktivni deo.

5.4.3. Redovi uskladištene robe i hodnici Jedan od osnovnih problema u skladištu jeste maksimalna iskoristivost raspoloživog skladišnog prostora ili odreivanje prostora u odnosu na zalihe koje e se uvati u njemu. Ukupna površina skladišta predstavlja sumu namenskih površina: S=Sm + Spr + Sp + So + Sa (m2) gde su: Sm- površina koju zauzima uskladišteni materijal, Spr - prometna površina (hodnici, prolazi, požarni put i dr), Sp - prijemna površina, So - otpremna površina, Sa - površina za administrativne, sanitarne, pomone i ostale prostorije. Površina koju zauzima skladišni materijal je: SmG/Pd (m2) 276


gde je:

G - masa materijala (N) ili u (t) Pd - dopušteno optereenje (N/m2), (t/m2). Površina skladišta za prijem materijala: Sp=Qg/n··Pm (m2)

gde je:

Qg – koliina materijala koja se primi u toku jedne godine,

n- prosean broj pošiljki u toku godine, – koeficijent iskorištenja poda (0,5 do 0,6), odnos prijemne i ukupne površine poda,

Pm- mogue optereenje poda (0,25 do 0,30) od srednjeg optereenja poda.

Stepen iskoristivosti skladišnog prostora se rauna na sledei nain: = Vm/Vs·100 (%) gde je: Vm- zapremina skladišnog materijala (m3), Vs-stvarna zapremina skladišta (m3). Iskoristivost skladišta zavisi od tipa skladišta i kree se u granicama od =15-70%. Iskoristivost skladišta zavisi od iskoristivosti komponenti zapremine: = p· sp· vp· vs=Smp/Sp· Sm/S· hm/hp· hpo/h.

pojedinih

gde je: Smp-površina materijala odloženog na policu ili paletu, Sp-površine polica, Sm-površina skladišta zauzeta policama ili paletama, S- ukupna površina skladišta, hm-visina materijala na polici ili paleti, hp- visina jedinice tereta, hpo-visina police ili sloga u skladištu, h-visina skladišta.

277


Slika 5.11. Stepen iskoristivosti police ili palete p=Smp/Sp

Slika 5.12. Stepen iskoristivosti površine skladišta policama ili paletama sp=Sm/S

Slika 5.13. Stepen iskoristivosti visine jedinice tereta vp=hm/hp

Slika 5.14. Stepen iskoristivosti visine skladišta vs=hpo/h. Minimalan razmak izmeu materijala i tavanice je najmanje 0,15m.

278


Slika 5.15. Stepen iskoristivosti visine skladišne jedinice vp=hm/hp

Na slikama 5.16 i 5.17 prikazan je raspored redova polica sa materijalom u blok skladištu.

Odnos puta i poprenih redova u skladištu

Odnos puta i uzdužnih redova u skladištu

Odnos redova uskladištenja i puteva u skladištu

Slika 5.16

Slika 5.17. Kombinovani raspored u skladištu

Na raspored materijala u skladištu utie: uestalost izuzimanja i obrta, masa, zapremina materijala.

279


Na slici 5.18. prikazan je šematski raspored materijala na kolicima za transport, a na slici 5.19. nain obeležavanja polica na stelaži. Cilj obeležavanja je lakša manipulacija sa materijalima.

Slika 5.18.

Slika 5.19. Prikaz stalaže sa fiokama

Za svaki pristup skladištenju izrauje se plan objekta, iz kog se vidi raspored prostorija i brojana oznaka, slika 5.20. Za svaku prostoriju se izrauje plan smeštaja materijala: raspored, oznaka i sadržaj stelaže, dozvoljeno optereenje poda po kvadratnom metru, ukupni skladišni prostor.

Slika 5.20. Oznaka objekta i oznaka prostorija

Sva sredstva koja se uvaju moraju biti vidljivo obeležena.

280


5.4.4. Ciljevi odreivanja potrebnog prostora i unutrašnjeg ureenja skladišta Osnovni princip odreivanja rasporeda skladišnih zona u skladištu je: potpuna iskoristivost površina skladišta. Jedna karakteristika tog ureenja koji vodi ka ovom cilju je korišenje veih skladišnih odeljenja koja imaju ogranien pristup. Obim ili nivo protoka e uticati na veliinu skladišnog odeljenja. Na primer, kada je obrt veoma nizak, kao u skladištu sirovina, odeljenja mogu biti široka i duboka sa ogranienim pristupom, a prolazi uski. Poveanje obrta izaziva bolji pristup i shodno tome manja odeljenja i šire prolaze. Za potrebe boljeg usluživanja kupaca neophodan je brži pristup. Zaštita u unutrašnjem ureenju i efikasnost ureenja prostora skladišta utie na nain ureenja prostora. Ukoliko prvenstveno posmatramo aspekt zaštite možemo razviti neke osnovne smernice. Prvo, unutar skladišnog prostora moraju biti razdvojene opasne materije (eksplozivi, zapaljive materije i kiseline) od drugih proizvoda da bi se izbegla mogunost ošteenja. Drugo, kompanije bi trebalo da štite proizvode koji zahtevaju posebne mere sigurnosti protiv krae. Tree, skladišta bi trebalo dobro da smeste proizvode koji zahtevaju posebne uslove u pogledu temperature (hlaenje ili grejanje). etvrto, personal bi trebalo da izbegne gomilanje ili skladištenje lakih ili lomljivih proizvoda pored robe koja ih može oštetiti. Kompanija obino postiže efikasnost analizirajui tri promenljve: 1. Nivo aktivnosti kretanja proizvoda. Firma treba da skladišti proizvode koji se brže kreu u najpristupanijim zonama. Ovo bi moglo da znai lokaciju pored zone otpreme ili mesto na polici koje nije ni visoko ni nisko. 2. Veliina može uticati na efikasnost, što znai da kompanija može skladištiti velike i rasute terete blizu zone otpreme da bi se minimiziralo vreme rukovanja. 3. Veliina tovara je velika u poreenju sa veliinom narudžbine i smeštanje robe blizu zone otpreme e minimizirati troškove rukovanja. Iako sistemi mehanizacije nisu rešenje za svako skladište, oni esto pružaju veliki potencijal za poveanje efikasnosti distribucije. Naješe prednosti mehanizovanog sistema navode sledea pozitivna svojstva:

mogunosti kompletne mehanizacije skladišta, 281


maksimalno iskorišenje prostora,

veoma povoljna brzina skladištenja robe,

pristup uskladištenom materijalu je veoma dobar,

veoma se lagano može postaviti skladišni princip FIFO,

prijem i izdavanje robe mogue je sprovoditi na raznim visinama, potrebno osoblje je malobrojno, a na skladišnu manipulaciju ne utiu ljudi koji bi grešili pri radu, mogue je poslovati u više smena,

vrlo je jednostavno kontrolisati stanje robe u skladištu.

Pojedini autori preporuuje etiri metode za poboljšanje produktivnosti skladištenja: 1. Smanjiti udaljenost putovanja kroz skladište ispitivanjem i planiranjem lokacije zaliha u objektu, rukovanjem podacima i materijalom. 2. Poveati koliinu proizvoda kojima se rukuje u objektu, što je mogue više raditi na marketingu da se podstaknu vee narudžbine kupaca. 3. Mogunosti kružnog kretanja u skladištu. 4. Poboljšati produktivnost poboljšanjem osvetljenja, proišavanjem zakrenih prolaza promenom orijentacije i efikasnosti u informisanju. Kompanija može sagledati produktivnost iz perspektive usluge kupcu. Takve mere mogle bi ukljuiti procenat narudžbina koje je kompanija potpuno ispunila, izgubljene isporuke ili kada robe nema na zalihama. Nije bitno po kom kriterijumu, ali svakako, kompanija treba da koristi ove informacije kao povratnu spregu kako bi ispravila nedostatke u uvanju i kretanju materijala.

5.5. PROBLEM LOKACIJE SKLADIŠTA I IZBOR OPTIMALNE LOKACIJE SKLADIŠTA Polazei prvenstveno od japanskih, a zatim i od iskustava nekih (iako još uvek malobrojnih) evropskih kompanija, prvo pitanje koje sebi mora da postavi projektant skladišta jeste: "Da li je skladište u konkretnom sluaju, zaista neophodno i da li je ono potrebno za sve vrste predmeta rada i za sve proizvode koji e se proizvoditi?". Odgovor na ovo pitanje e zavisti od mogunosti: direktnog snabdevanja od dobavljaa, 282


smanjivanja veliine serije, proizvodnje za poznatog kupca.

Ako ne postoji mogunost direktnog snabdevanja od dobavljaa, bie potrebno skladište predmeta rada. S druge strane, ako ne postoji mogunost za proizvodnju malih serija prilagoenih dinamici tražnje ili mogunost proizvodnje za poznatog kupca, bie potrebno i skladište gotove robe. Ako je skladište ve potrebno, tada pre svega treba rešiti problem njegove lokacije. Lokacija skladišta utie na uspešnost poslovanja - preko troškova koje prouzrokuje transport na relaciji skladište predmeta rada - proizvodni pogoni i proizvodni pogoni - skladište gotovih proizvoda. Ukoliko je stvarna lokacija skladišta bliža optimalnoj, utoliko e i troškovi transporta zaliha biti manji, odnosno ekonominost kompanije vea. Problem lokacije skladišta u okviru logistike ne iscrpljuje se samo izborom najpovoljnijeg mesta za izgradnju skladišnog objekta. On se proteže i na odreivanje optimalne lokacije robe u okviru samog skladišta. Problem lokacije rešava u dva koraka: 1. Odreivanje optimalne lokacije skladišnog objekta u krugu kompanije, odnosno u prostornoj mreži prodajnih objekata; 2. Odreivanje optimalnog rasporeda robe u samom skladištu. Svako kretanje materijala i robe prouzrokuje troškove (utovar i istovar, energija i režija). Zbog toga je neophodno da se ovo kretanje unutar firme svede na najmanju moguu meru. Drugim reima, skladište predmeta rada mora biti što bliže poetku tehnološkog procesa. Priruna skladišta poluproizvoda (ukoliko su zaista neophodna) moraju biti bliža radnim mestima na kojima se obavljaju odgovarajue operacije: skladišta rezervnih delova bliže proizvodnim pogonima, a skladište gotove robe što bliže završnoj montaži, odnosno završetku tehnološkog procesa. Ovaj naelni stav se u praksi mora modifikovati u zavisnosti od: 1. Vida proizvodnje (odnosno u zavisnosti od toga da li se radi o pojedinanoj, serijskoj ili masovnoj proizvodnji); 2. Funkcije skladišta (odnosno u zavisnosti od toga da li se radi o skladištima sirovina, o sabirnim skladištima u procesu transporta, ili o distributivnim skladištima, iji je zadatak snabdevanje prodavnica); 3. Mogunosti prikljuivanja na mrežu eksternog transporta; 4. Razvojnih potreba firme. Izbor optimalne lokacije skladišta male kompanije

283


Problem odreivanja najpovoljnijeg mesta za izgradnju skladišta malih i srednjih kompanija nije tako složen. Skladišta se, u ovom sluaju, uglavnom lociraju pod isti krov sa proizvodnim pogonom i orijentišu se prema toku tehnološkog procesa. Skladište sirovina se locira pokraj mesta na kome poinje tehnološki proces, a skladište gotovih proizvoda na kraju linije na kojoj se vrši montaža proizvoda. etiri razliite mogunosti lociranja skladišta u odnosu na proizvodni proces. Izbor optimalne lokacije skladišta velike firme Utvrivanje optimalne lokacije skladišta velike firme zavisie osim od ve navedenih inilaca, i od toga da li se radi o izgradnji nove ili o reorganizaciji, odnosno proširenju postojee firme. Osnovni zahtev koji pri izboru lokacije skladišta treba da bude zadovoljen, jeste da udaljenost skladišta predmeta rada od mesta njihove obrade, kao i udaljenost skladišta trgovake robe od potrošaa, mora da bude što manja. Za utvrivanje optimalne lokacije skladišta koriste se uglavnom sledee metode: 1) metoda težišta, 2) metoda tona-kilometar.

5.5.1. Primer odreivanje lokacije metodom težišta Metoda težišta se zasniva na principu da udaljenost skladišta predmeta rada od proizvodnog pogona treba da bude obrnuto proporcionalna koliini predmeta rada koju taj pogon troši u jedinici vremena (na primer dnevno). To znai da skladište onih predmeta rada koji se troše u veim koliinama treba da bude locirano bliže proizvodnom pogonu, i obrnuto. Osnova odreivanja lokacije skladišta metodom težišta jeste koordinatni sistem. Za svakog potrošaa predmeta rada (proizvodni pogon) ako se radi o proizvodnoj firmi, ili za svakog kupca - ako se radi o trgovinskoj firmi, odreuju se koordinate x i y. Odreivanje lokacije skladišta metodom težišta se vrši na sledei nain: 1. itav kompleks firme se "stavlja" u koordinatni sistem, pa se meri udaljenost proizvodnih pogona koji troše odgovarajue koliine predmeta rada (T1, T2...Tn) od ordinate (x1, x2...xn) i od apscise (y1, y2...yn). 2. Udaljenost budueg skladišta predmeta rada na apscisi izraunava se po formuli:

284


SX

¦ X T ¦T j

j

j

pri emu je:

X j = udaljenost mesta potrošnje predmeta rada (ili kupca) na apscisi,

Tj = koliina potrebnih predmeta rada (materijala).

Udaljenost budueg skladišta predmeta rada na ordinati izraunava se pomou sledee formule:

SY

¦Y T ¦T j

j

j

pri emu je:

Y j = udaljenost od mesta potrošnje predmeta rada (ili kupca) na

ordinati. Taka S, u kojoj se seku linije povuene iz SX (paralelno sa ordinatom) i SY (paralelno sa apscisom), predstavlja optimalnu lokaciju skladišta predmeta rada. Neka se u krugu jedne firme nalaze tri proizvodna pogona, koji troše sledee koliine predmeta rada: Pogon A troši T1 = 15 tona,

Pogon B troši T2 = 12 tona,

Pogon C troši T3 = 6 tona materijala.

Ako je udaljenost: pogona A na apscisi x1 = 6 km, a na ordinati y1 = 16 km, pogona B na apscisi x2 = 8 km, a na ordinati y2 = 14 km, pogona C na apscisi x3 = 10 km, a na ordinati y3 = 6 km. Kako emo, u konkretnom sluaju, odrediti optimalnu lokaciju skladišta predmeta rada? Prvo emo izraunati udaljenost budueg skladišta na apscisi:

SX

¦ X T ¦T j

j

j

15 6 12 8 6 10 15 12 6

246 33

7,4km

Zatim emo izraunati udaljenost budueg skladišta na ordinati:

285


SY

¦Y T ¦T j

j

j

15 16 12 14 6 6 15 12 6

444 13,4km 33

Budue skladište predmeta rada treba, znai, na našem koordinatnom sistemu, da bude udaljeno od ordinate 7,4 i oci apscise 13,4 kilometra. Skladište locirano na ovom mestu e omoguiti minimiziranje troškova transporta predmeta rada u krugu firme.

5.5.2. Primer odreivanje lokacije metodom tona-kilometar Pošto metoda težišta ne uzima u obzir udaljenost izmeu proizvodnih pogona (ili kupaca) i skladišta, pomou nje se dobija relativno neprecizan proraun poželjne lokacije. Za preciznije odreivanje lokacije koristi se metoda tona - kilometar. Odreivanje lokacije skladišta po metodi tona - kilometar vrši se na sledei nain: izmere se udaljenosti izmeu proizvodnih pogona i lokacije skladišta utvrene metodom težišta. Izraunava se udaljenost budueg skladišta na apscisi pomou formule: ¦ X j T j SX

rj Tj

¦r

j

pri emu je: rj = izmerena udaljenost izmeu proizvodnih pogona (ili kupaca) i lokacije skladišta odreene metodom težišta. Udaljenost budueg skladišta na ordinati izraunava se pomou formule:

¦Y SY

j

T j

rj Tj

¦r

j

Neka je, u prethodnom primeru, merenjem utvreno da udaljenost pojedinih proizvodnih pogona od prvobitno utvrene lokacije skladišta iznosi: za pogon A r1=4 km; za pogon B r2=l km; za pogon C r3=7 km. Da bismo izraunali poziciju budueg skladišta u koordinatnom sistemu, treba izraunati njegovu udaljenost na apscisi (Sx) i njegovu udaljenost na ordinati (Sy).

286


¦X S

X

¦

¦Y SY

¦

T

j

rj T

j

rj j

rj T

T

j

rj

j

j

90 90 60 4 1 7 15 12 6 4 1 7

22 , 5 90 8 , 5 3 , 7 12 0 , 9

7 , 6 km

240 168 36 4 1 7 15 12 6 4 1 7

60 168 5 ,1 3 , 7 12 0 ,9

14 , 0 km

Slika 5.21. Odreivanje lokacije metodom tona-kilometar

Primena opisanih metoda odreivanja optimalne lokacije skladišta može da se olakša pomou tabele 5.1. Neka upotrebu ove tabele ilustruje sledei primer: odrediti optimalnu lokaciju kompanije pomou metode težišta i metode tona-kilometar, koje u svoja etiri pogona, lociranim na razliitim mestima, koriste sledee koliine sirovina (Ts): Pogon A: 17,5 t; Pogon B: 18,0 t; Pogon C: 9,0 t; Pogon D: 6,0 t. 287


Udaljenost ovih pogona na koordinatnom sistemu (Xj,Yj), kao i udaljenost pogona od lokacije utvrene metodom tržišta (rj), date su u tabeli (kolona 2, 3 i 5).

Tabela 5.1. X j Tj

Yj Tj

Tj rj

Pogon

Xj

Yj

Tj

Xj Tj

Yj Tj

rj

rj

rj

1

2

3

4

2x4

3x4

5

2x4:5

3x4:5

4:5

A

2

7

17,5

35,0

122,5

3,8

9,2

32,2

4,6

B

6

4

18,0

108,0

72,0

1,5

72,0

48,0

12,0

C

8

8

9,0

72,0

72,0

5,5

13,1

13,1

1,6

D

10

2

6,0

60,0

12,0

3,5

17,1

3,3

1,7

-

-

50,5

275,0

278,5

-

111,4

96,6

19,9

Posle sreivanja podataka u tabeli, izvode se sledee raunske operacije:

SX

¦ X T ¦T j

j

SY

¦Y T ¦T j

j

j

¦X SX

5,45

278,5 50,5

5,51

111, 4 19 ,9

5,60

j

¦Y T j

SY

275 50,5

T j

j

rj Tj

¦r

j

rj Tj

¦r

j

96,6 4,85 19,9

j

Zakljuak: Optimalna lokacija skladišta utvrena metodom tržišta je S1(5,45; 5,51), a optimalna lokacija utvrena metodom tona-kilometar je S2(5,60; 4,85).

288


5.6. OSNOVNI PROCESI U SKLADIŠNOM SISTEMU Osnovni procesi u skladištu ukljuuju uvanje, premeštanje i prenos informacija. uvanje se odnosi na fiziko raspolaganje proizvodom unutar skladišta. To je primarna funkcija skladišta. Ono može biti privremeno ili polutrajno. Privremena osnova znai uvanje proizvoda koji je nužan za dopunu zaliha. Polutrajna uvanja se koristi za zalihe koje premašuju trenutne potrebe i nazivaju se sigurnosnim zalihama. Za pravilno skladištenje proizvoda, premeštanje je nužno, a to se odvija u etiri odvojena podruja: 1. Prijem, pregled i sortiranje dolazee robe od prevoznika i obavljanje provere kvaliteta i kvantiteta. 2. Prenos robe sa prijemnih platformi i premeštanje do pojedinih mesta za uvanje unutar skladišta. 3. Priprema za isporuku tj. izbor naruenih proizvoda (komisioniranje) a ispunjenje narudžbine kupaca ukljuujui, proveru, pakovanje i transport do otpremnih rampi. 4. Isporuka robe prema kupcu odreenim nainom prevoza. Poslednji proces, prenos informacija, javlja se u isto vreme dok se proizvod prima, premešta i skladišti. Informacija o prijemu ispravnog proizvoda izvršilac upuuje isporuiocu direktno ili preko prevoznika. Menadžment uzima informacije o nivou zaliha, lokaciji zaliha, protoku, iskorištenosti prostora i ostale informacije nužne da bi se osiguralo uspešno funkcionisanje skladišta. Informacije se mogu koristiti za procenu uinka skladištenja ispitivanjem stepena iskorištenosti opreme, produktivnosti rada i iskorištenosti prostora. Predajom proizvoda i otpremnice prevozniku automatski se vrši registrovanje zaliha. Ovim se završava skladišna aktivnost koja je u domenu skladišne funkcije. Skladišni sistem se u zavisnosti od primenjenih kriterijuma može rašlaniti na vei broj podsistema. Rašlanjivanje skladišnog sistema na manje delove-podsisteme mogue je realizovati na više naina. Najprihvatljivije je da se kao podsistemi skladišnog sistema posmatraju funkcionalno zaokružene celine, tako da se može govoriti o etiri osnovna podsistema, odnosno o etiri klase skladišnih procesa sa robom, slika 5.22: prijem robe, prerada robe, uvanje robe i komisioniranje.

289


Slika 5.22.

5.6.1. Raspored robe u skladištu Osnovni cilj pri eksploataciji skladišta je racionalnije korišenje zapremine skladišta, brže pronalaženje uskladištene robe, ušteda radnog vremena, racionalnije korišenje skladišne opreme i vea bezbednost skladišnog transporta i dr. Metode rasporeda robe u skladištu rešavaju jedan od kljunih problema racionalizacije skladišnog prostora, tj. kako pravilno popuniti i iskoristiti skladišni prostor neophodnim zalihama robe. Tehnike skladištenja su odreeni naini smeštaja odreene robe u odreeni skladišni prostor, policu, regal. Izbor odgovarajueg metoda rasporeda robe u skladištu zavisi od više inilaca, meu koje spadaju: karakteristike robe, veliina i kvalitet skladišnog prostora, posebno visina konstrukcione karakteristike skladišnog objekta, stepen tehnike opremljenosti skladišta i brzina protoka robe kroz skladište i dr. U praksi se naješe koriste sledee metode rasporeda: fiksni raspored, modifikovani fiksni raspored, haotini raspored, modifikovani haotini raspored, raspored na osnovu koordinatnog sistema i raspored po ABC klasifikaciji. Fiksni raspored se vrši na osnovu kataloga robe u okviru koga je roba razvrstana na grupe po abecednom, a u okviru grupa na podgrupe po brojanom redosledu. Oznake ovih grupa i podgrupa na vidan nain su istaknute na pojedinim delovima skladišnog prostora na kome se odlaže istovetno oznaena roba. 290


Ovaj metod rasporeda je pogodan samo za kompanije sa ustaljenim asortimanom robe. Modifikovani fiksni raspored identian je fiksnom rasporedu s tom razlikom što se klasifikovana i oznaena roba u visini minimalne zalihe odlaže u jednom, a ista ova roba, klasifikovana na isti nain, iznad normativa minimalne zalihe, u drugom delu skladišta. Izdavanje ove robe se vrši iz onog dela skladišta u kome je smeštena zaliha iznad minimalne. Ovaj metod rasporeda u veoj meri obezbeuje kontinuitet proizvodnje (prodaje), ali zahteva više skladišnog prostora i nešto vea sredstva angažovana u zalihama. Haotini raspored se sastoji u tome, što se roba u skladištu odlaže na ono mesto koje je trenutno slobodno, bez obzira na njegov položaj u odnosu na ulaz/izlaz skladišta. Ovaj metod je pogodan za kompanije s promenljivim asortimanom robe. Njegova primena omoguava racionalnije korišenje skladišnog prostora, ali zahteva više vremena za traženje odložene robe prilikom komisioniranja otpreme. Modifikovani haotini raspored je identian haotinom rasporedu s tim što se prilikom ulaska robe u skladište otvara skladišna kartica u koju se pored podataka o vrsti i koliini robe unosi i šifra odgovarajue sekcije skladišta, koja je definisana planom skladišta. Na taj nain se uvidom u kartoteku zaliha, odnosno u odgovarajuu bazu podataka, ako se zalihe vode uz pomo raunara, dobija brza i precizna informacija o mestu na kome je roba odložena. Raspored pomou koordinatnog sistema se zasniva na injenici da svaka manipulacija robom u skladištu i svako kretanje robe izazivaju odgovarajue troškove. Ovaj metod rasporeda ima za cilj da minimizira skladišne troškove izazvane transportom i manipulacijom. Da bi se ovo postiglo, mesto na kome se u skladištu odlaže roba utvruje se na osnovu podataka o sledeim karakteristikama robe:

uestalost isporuke,

brzina obrta,

zapremina robe,

težina robe.

Osnova skladišnog objekta se "stavi" u dva, jedan prema drugom okrenuta, koordinatna sistema, na ije se koordinate unesu podaci o procenjenim karakteristikama robe. Ako se linijama spoje take koje izražavaju "meru" odgovarajue karakteristike robe, a koje se nalaze na "suprotnim" koordinatama, dobija se najpovoljnije mesto u skladištu na kome treba da se skladišti odgovarajua roba.

291


Raspored po ABC-klasifikaciji se zasniva na klasifikaciji robe ABC metodom, ali, ne pomou finansijskog kriterijuma, ve pomou kriterijima fizikih karakteristika robe (zapremina, težina). Na osnovu ovih kriterijuma, s jedne, i uestalosti manipulacije, s druge strane, sva roba u skladištu se grupiše na sledei nain: tako što se roba iz grupe A smešta u blizini ulaza-izlaza, a roba iz grupe C najdalje od ulaza-izlaza.

5.6.2. Prijem i otprema robe Pod prijemom i otpremom robe podrazumeva se skup aktivnosti koje se obavljaju da bi roba ušla u skladišni sistem, odnosno izašla iz njega. Kako realizacija ovih procesa ne sadrži jednu, ve više aktivnosti, to e se i faze u okviru ovih procesa posmatrati odvojeno. Proces prijema i otpreme robe može se posmatrati kao: fiziki prijem i otprema robe, kvantitativni prijem i otprema robe, kvalitativni prijem i otprema robe. Fiziki prijem i otprema robe obuhvataju transformaciju na ulazno-izlaznim tokovima robe gde se obezbeuje da roba fiziki ue u skladišni sistem ili da ga napusti. Razlikuju se sledee operacije: prijem transportnog sredstva i njihovo upuivanje na mesto utovara, odnosno istovara; utovar, istovar robe iz transportnih sredstava; transport robe izmeu pretovarnih mesta i zone uvanja, uskladištenje ili skladištenje robe na mestu uvanja. Fiziki prijem i otpremu robe treba sprovesti u dva pravca. Prvi pravac razmatranja uzima u obzir tokove transportnih sredstava kojima se roba doprema ili otprema od ulaska u sistem do mesta realizacije utovara, odnosno istovara. Analiziraju se dimenzione i manevarske karakteristike transportnih sredstava, saobraajnica ili površina za ekanje transportnih sredstava za opsluživanje. Takoe se analiziraju i aktivnosti neophodne da se transportna sredstva i roba u njima pripremi za realizaciju utovara, ili istovara. Važno je istai i nain komunikacije, tj. prenosa informacije na relaciji transportno sredstvo-skladišni sistem. Drugi pravac se odnosi na postupke kojima se obezbeuje realizacija utovara ili istovara transportnih sredstava. Misli se na vezu izmeu sredstava spoljašnjeg i sredstava unutrašnjeg transporta pomou pretovarnih sredstava. Proces fizikog prijema i otpreme robe podrazumeva analizu meuzavisnosti tokova transportnih sredstava tokova pretovarnih i manipulativnih sredstava i toka robe. Na slici 5.23 prikazan je algoritam analize transportnog procesa.

292


Slika 5.23.

Za kvantitativni prijem robe bitan je skup aktivnosti koje imaju za cilj da obezbede dovoljan broj informacija o tome da li roba koja se prima ili otprema po svojim karakteristikama, broju komada, zapremini, dužini odgovara upisanom u prateu dokumentaciju. Metode realizacije kvantitativnog prijema i otpreme su: statistika kontrola, kvantitativna kontrola. Statistika kontrola robe govori o pouzdanosti zakljuaka izvedenih na bazi posmatranja uzoraka. Ovaj nain kontrole kvantiteta sprovodi se onda kada se radi o homogenim ambalažiranim materijalima prispelim u veem broju. Ako je stigao vei broj paleta na kojima se nalaze kutije istog sadržaja, naješe se detaljno kontroliše sadržaj sluajno izabranog uzorka od nekoliko paleta. Kvantitativna kontrola se obavlja brojanjem ili merenjem. Meri se obino vagama. Kod vodenog prevoza rasutu robu je mogue primiti merenjem i proraunom na osnovu promene gaza plovila pre istovara i posle istovara. Od naina na koji se kvantitativna kontrola sprovodi zavisi vreme realizacije procesa prijema ili otprema robe, kao i zadržavanje transportnih sredstava spoljašnjeg transporta ili pretovarnih sredstava, kao i radne snage. Kvalitativni prijem robe i otprema predstavljaju skup aktivnosti koje imaju za cilj da utvrde da li roba u pogledu fizikih i hemijskih karakteristika 293


odgovara propisanom kvalitetu. Kvalitativna kontrola se obino sprovodi naknadno posle završetka kvantitativnog prijema ili otpreme. Na slici 5.24 prikazan je proces fizikog prijema ili otprema robe.

Slika 5.24.

5.6.3. Prerada robe Pod preradom robe, u znaenju tehnološkog zadatka koji se realizuje u skladišnom sistemu, podrazumeva se intervencija iji je rezultat promena na osnovu koje se roba na izlazu, po nekom obeležju razlikuje od te iste robe na ulazu u skladište. Oblici prerade robe: sortiranje, razdvajanje, spajanje, fizike i/ili hemijske promene na materijalu, pakovanje, oznaavanje, zanavljanje, uvanje i komisioniranje. Sortiranje predstavlja oblik homogenizacije, koji podrazumeva da se robe jednake po nekom obeležju odvoje i grupišu od onih koji nemaju ta obeležja. Sortiranje može biti razliito: po pravcu otpreme, po vrsti robe, po dimenzijama. Rasuta roba se sortira prosejavanjem, gde se kao rezultat dobijaju frakcije iste granulacije. Razdvajanje se sprovodi sa ciljem izmene pojavnog oblika robe na izlazu iz skladišta u odnosu na pojavni oblik na ulazu. Razdvajanje se obavlja kada je na ulazu u skladište roba u veim jedinicama pakovanja, a na izlazu se zahtevaju koliine manje od te jedinice. Spajanje predstavlja suprotan proces, ono podrazumeva ukrupnjavanje, formiranje veih jedinica na izlazu iz skladišta. Spajanje se 294


naješe obavlja kod formiranja jedinica koje sadrže razliitu robu, i u tom sluaju rezultat je formiranje nehomogenog ili mešovitog paketa. Fizike ili hemijske promene na materijalu podrazumevaju takve aktivnosti kojima se menjaju fizike ili hemijske ili fiziko-hemijske karakteristike robe. Tipian primer za menjanje dimenzija jesu skladišta materijala u obliku šipki i limova koja se nalazi uz proizvodni pogon. Kod ovog tipa skladišta lim i šipke se seku na izlazu iz skladišta. Kod rasute robe ovaj oblik prerade se primenjuje ako postoji potreba za promenom granulacije, što se postiže usitnjavanjem ili drobljenjem, ili ako je potrebno da južno voe dozri, za šta je neophodno obezbediti odgovarajue uslove skladišnog prostora (temperaturu, vlažnost i izmene vazduha). Pod pojmom pakovanje podrazumeva se grupisanje homogene robe radi smeštaja u zajedniki sud. Sud treba shvatiti krajnje uopšteno. Osnovni zadatak pakovanja je da robu zaštiti od ošteenja i uini je prikladnom za rukovanje. Kao proces, pakovanje javlja se u skladištu kada je: kao proces, npr. iz proizvodnje prenet u funkciju skladišta, pri otpremi, zbog zahteva korisnika potrebno robu upakovati (a prispela je raspakovana), se tokom uvanja robe, zbog kontrole i drugih zahteva (carina, prerada,...) osnovno pakovanje se rasformira pa se ponovo formira. Slika 5.25.

Oznaavanje robe ili signiranje je operacija kojom se na robu, pojedinano ili na jedinicu pakovanja, postavljaju oznake ili simboli koji služe za identifikaciju. Kod oznaavanja treba razlikovati dve kategorije:

oznaavanje koje ima za cilj da se informiše korisnik ili primalac robe, oznaavanje kojim se obezbeuju informacije o robi bitne za funkcionisanje procesa skladištenja. Ako se radi o potrebama informisanja korisnika ili primaoca obeležavanje se realizuje u sklopu procesa pakovanja.

295


Oznaavanje može biti izvedeno na razliite naine: alfanumerikim znacima, crtežima, slikama, bar kodom, medijima koji imaju mogunost memorisanja informacija (tagovi, magnetne kartice, ...). Slika 5.26.

Zanavljanje Obuhvata aktivnosti sa ciljem da se roba, ije je vreme uvanja ogranieno, po isteku definisanog vremenskog intervala zameni novom. Tipino se realizuje u skladištu materijalnih rezervi.

5.6.4. uvanje robe uvanje robe je statiki proces u okviru koga roba miruje a obezbeuju se neke funkcije skladišta, kao što su nakupljanje robe, obezbeivanje rezervi itd. Osnovni zadatak uvanja robe je omoguavanje da ne doe do promene na robi koja bi uslovila umanjenje njene upotrebne vrednosti. Proces uvanja robe podrazumeva takve skladišne tehnologije koje e omoguiti da i kvantitativne i kvalitativne karakteristike robe ostanu u dozvoljenim granicama. U zavisnosti od karakteristika robe uvanje može da dobije i neke dodatne zahteve, kao što su odgovarajua vlažnost, osvetljenje, izmene vazduha itd. uvanje robe koja se iskladišti mora biti takvo da obezbedi: pristup svakoj skladišnoj jedinici, sluajni pristup skladišnoj jedinici; spreavanje zatrpavanja skladišne jedinice (izuzimanje zatrpane skladišne jedinice podrazumeva dodatno rukovanje drugim jedinicama skladištenja da bi se obezbedio pristup potrebnoj jedinici skladištenja). Procesi uvanja robe, u odnosu na nain uskladištenja/ iskladištenja mogu biti koncipirani na nain da obezbede osnovne strategije:

296

iskladištenje robe po principu "prvi ušao -prvi izašao“ (za ovaj princip u praksi i literaturi odomaena je skraenica FIFO -First In First Out).


Mogu se sresti i druge strategije, kao što su:

iskladištenje robe po principu "zadnji ušao -prvi izašao" (za ovaj princip u praksi i literaturi odomaena je skraenica LIFO Last In First Out),

najbliže mesto odlaganja, najbliže mesto zahvatanja NINO (Nearest In Nearest Out),

prvi se zahvata sa najkraim rokom trajanja FEFO (First Expire First Out),

prvi se zahvata sa najveom vrednosti HIFO (Highest [value] In First Out). U zavisnosti od zahtevane strategije uskladištenja/iskladištenja definiše se i potreban pristup svakoj skladišnoj jedinici. Uobiajena su dva osnovna principa:

1.selektivni pristuptzv. direktni pristup svakoj skladišnoj jedi-nici, u svakom momen-tu (omoguava FIFO strategiju), slika 5.27.

2.neselektivni pristuptzv. zatrpavanje" skladišne jedinice, slika 5.28. Zahtev za izuzimanjem odreene, "zatrpane" jedinice, podrazumeva dodatno rukovanje drugih jedi-nica skladištenja radi pristupa potrebnoj jedinici skladištenja (tipi-no za LIFO strategiju, ali ne u svim slu-ajevima).

Slika 5.27.

Slika 5.28.

297


Koeficijent obrta (izmenljivosti) robe (Ki) predstavlja jedna od veoma znaajnih karakteristika procesa uvanja robe koja odreuje znaaj ovog procesa u odnosu na ostale skladišne procese (prijem, otprema, prerada):

Ki gde su:

P 2 Q

U I 2 Q

ukupni godišnji promet (P), ukupne koliina na ulazu (U) i izlazu (I) iz skladišta, srednje koliine robe na zalihama (Q)

5.6.5. Sistemi komisioniranja Komisioniranje predstavlja spajanje odreenih delova (artikala) u definisanim koliinama izdvajanjem iz jedne pripremljene ukupne koliine (asortiman) na osnovu informacije o potrebama. Pojedini procesi, koji su neophodni za komisioniranje, zahtevaju višestruke izdatke za koordinaciju i upravljanje. U oblikovanju procesa komisioniranja se, po pravilu, nalazi znatan potencijal racionalizacije. U okviru komisioniranja se moraju izvesti sledee osnovne operacije: priprema informacija o potrebama (nalozi za komisioniranje), priprema grupa artikala, kontrolisano uzimanje traženih koliina iz pripremljene ukupne koliine, planska realizacija izuzimanja i predaje, predaja traženih koliina narednim instancama i potvrda izvršenja isporuke. Osnovni zadatak komisioniranja je da se obezbede iskladištenja i otprema robe onako kako je precizirano u zahtevu u narudžbenici. Komisioniranje se može obavljati na ulazu u skladište, na izlazu iz skladišta i tokom skladištenja robe. Komisioniranje na ulazu u zonu skladištenja može da se radi samo kada su unapred utvreni sadržaj i struktura robe koju treba otpremiti. U suštini, komisioniranje obuhvata pojedinane ili kombinovane aktivnosti: razdvajanja, spajanja, sortiranja roba. Komisioniranje je naješe zastupljeno u skladištima u proizvodnji, distribuciji i trgovini. Slika 5.29. 298


Jedan komisioni sistem sastoji se od sledeih elemenata: komisiono skladište (funkcija skladišta, prisutnost, zone, interno/eksterno skladište, realizacija, tip skladišta), transportno sredstvo (dovoz i odvoz, ponovno snabdevanje, povezivanje tokova materijala, realizacija), ovek (delovanje, objedinjavanje naloga, kontrola, dispozicija), nalog za komisioniranje (nalog kupca, deo nekog naloga kupca, interni zbirni nalog) . Meusobni odnos elemenata predstavlja organizaciju sistema.

5.6.5.1. Skladište za komisioniranje U komisionom skladištu se uskladištavaju artikli koji su predmet naloga za komisioniranje. Komisiono skladište tada ispunjava funkciju prisutnosti. U komisionom skladištu se mogu formirati skladišne zone koje sadrže delove ukupnog asortimana. Formiranje skladišnih zona može se, na primer, ponuditi na osnovu osobina artikala koji se skladište, strukture porudžbina ili strukture kupaca. Rezervna i komisiona skladišta u principu se mogu prostorno razdvojiti ili integrisati. Ako su komisiono skladište i skladište rezervi razdvojeni, može razlikovati interno i eksterno komisiono skladište. Interno komisiono skladište predstavlja doduše jednu posebnu jedinicu, ali je fiziki spojeno sa skladištem rezervi. Eksterno komisiono skladište fiziki je potpuno odvojeno od skladišta rezervi. Jedan drugi bitan parametar oblikovanja predstavlja nain dodeljivanja skladišnog mesta za artikle u skladištu. Kao alternativne mogunosti pojavljuju se fiksan, slobodan ili haotian razmeštaj u skladištu. Za sluaj fiksnog rasporeivanja, mesto svakog artikla je utvreno na osnovu kriterijuma, na primer broj artikla ili alfabetsko sortiranje. Ovaj razmeštaj se napušta kod slobodnog dodeljivanja mesta u skladištu. Kod haotinog razmeštaja mesto skladištenja nekog artikla se stalno menja, zavisno od situacije. Kao tip komisionih skladišta u primeni su: skladišta na tlu, regalna skladišta, skladišta sa policama, obrtni regali i protoni regali. Izbor tipa komisionog skladišta zavisi od karakteristika artikala i korišene ambalaže kao i od koliina za pretovar (razvrstanih po vremenskim periodima) i traženih usluga komisioniranja.

5.6.5.2. Transportna sredstva Zadaci transportnih sredstava u komisionom skladištu su sledei: Doprema robe u komisioni sistem; 299


Podrška oveku pri izvršavanju njegovih zadataka; Dovoz i odvoz skladišnih i komisionih posuda u sistem sa obezbeenjem dinamike spremnosti; Odvoženje poruenih komisioniranih delova odnosno odprema porudžbina. Odluivanje za neko odreeno transportno sredstvo uvek zavisi od polazne situacije, zadataka koji se izvršavaju i sredstava za rukovanje teretima koja su primenjena kod komisioniranja.

5.6.5.3. Osoblje u procesu komisioniranja Centralni zadatak komisionog osoblja je izuzimanje komisionih pozicija, slika 5.30. U realizaciji komisionih zadataka obezbeuje se mnogostruka podrška oveku, na primer, ergonomskim oblikovanjem radnog mesta komisionara, sistemima dinamike pripreme koja dovodi do izbegavanja kretanja kao i primenom modernih sistema prenošenja i obrade informacija.

Slika 5.30.

Ako se analiziraju aktivnosti koje mora da obavlja ovek u komisionim sistemima, onda se mogu razlikovati tri hijerarhijske ravni: dispoziciona, kontrola i nadzor, fizika realizacija.

300


U ravni dispozicije vrši se integracija komisionih sistema u celinu preduzea. Vrše se sledee radnje: planiranje i kontrola angažovanja osoblja, usklaivanje sa potrebama drugih oblasti, utvrivanje redosleda naloga da bi se osiguralo ravnomerno i visoko iskorišenje pojedinih komisionih oblasti. U ravni kontrole i nadzora obuhvaene su aktivnosti fizike realizacije i njihov završetak. Tu spadaju sledee funkcije: pokretanje obrade naloga, izvoenje povratne veze, ispitivanje celovitosti, obrada smetnji u komisionim tokovima, kontrola realizacije aktivnosti Fizika realizacija u ravni izvršavanja obuhvata sledee: nadzor nad zalihama i ponovno snabdevanje, izvoenje popunjavanja robe, realizacija komisioniranja, objedinjavanje delova naloga, izvoenje operacija pakovanja i izdavanje otpremnica, predaja robe u druge oblasti (jedinice) preduzea. Razliiti oblici komisioniranja porudžbina dati su u tabeli 5.2. Tabela 5.2.

Porudžbina za komisioniranje

Dokument za komisioniranje

Metoda komisioniranja

Organizacione posledice

Porudžbina kupca

Serijsko komisioniranje

-

Deo porudžbine kupca

Paralelno komisioniranje

Objedinjavanje

Interni zbirni nalog

Komisioniranje po vrsti artikla

Rašlanjivanje i objedinjavanje

5.6.5.4. Oblikovanje sistema za komisioniranje Komisioniranje, u principu, mogu da obavljaju sami radnici ili iskljuivo upotrebom automata. U osnovi, kod korišenja ljudi kao radne snage za komisioniranje razlikujemo dve alternativne metode, slika 5.31:

301


Slika 5.31.

“Komisionar ide po robu” (statika metoda) Pored izvršavanja komisioniranja po sistemu “komisionar ide po robu”, on obavlja i itav niz drugih aktivnosti, kao na primer: inicira sledei nalog za komisioniranje, odluuje sa kog mesta u skladištu mora uzeti materijal, pronalazi putanju do tog mesta u skladištu, vozi se ili ide peške do tog mesta u skladištu, identifikuje one police u skladištu, sa koje treba da uzme materijal. “Roba ide ka komisionaru” (dinamika metoda) Ovde se skladišne jedinice (naješe iz automatizovanih skladišta) transportuju prema komisionaru. Dobija se ušteda na vremenu zbog kraeg vremena komisioniranja i izbegnutog vremena za kretanja komisionara na vee udaljenosti. U svom radu komisionar ne napušta svoje mesto. Vrednovanje statikog i dinamikog sistema komisioniranja prikazano je u tabeli 5.3 i 5.4.

302


Tabela 5.3. Priprema

Prednosti

Statika (komisionar ide po robu)

Svi artikli su u neposrednom dohvatu ruku; Fleksibilan prema jakim oscilacijama; Krae srednje vreme protoka porudžbine; Mogua realizacija uz male investicione troškove.

Kriterijum primenljivosti

Nedostaci

Smanjen uinak komisioniranja po komisionaru kod porudžbina sa malo stavki zbog velikog ueša vremena provedenog na putu; Nije mogue optimalno oblikovanje radnih mesta; Vei problemi kod ponovne dopune pošiljke; Otežan prevoz praznih tovarnih pomonih sredstava.

Prosene koliine izdate robe po poziciji su manji deo pripremljenih koliina robe (x<3); Mogue je izdavanje robe bez pomonih sredstava; Mnogo redova po porudžbini (n<10); Kratko zahtevano vreme protoka porudžbine; Zahteva realizaciju hitnih porudžbina; Niži investicioni izdaci su važniji od ušteda na radnoj snazi.

Tabela 5.4. Priprema

Prednosti

Dinamika (roba ide ka komisionaru)

Visoki uinci u komisioniranju po komisionaru zbog eliminisanog vremena putovanja Mogue optimalno oblikovanje mesta za izuzimanje robe Mogue korišenje pomonih sredstava za uzimanje robe (npr. dizalice)kao i za druge radove (vaganje, merenje, seenje itd.) Mogue lako odnošenje praznih pomonih manipulativnih sredstava

Kriterijum primenljivosti

Nedostaci

Samo poneki artikli su na direktnom dohvatu Manje fleksibilna nasuprot jako promenljivim zahtevma Duža prosena vremena protoka porudžbine Može se realizovati samo uz velike investicione izdatke za transport i upravljanje

Prosene koliine izdate robe po poziciji su vei deo pripremljenih koliina (x<3) Izuzimanje robe je mogue samo sa pomonim sredstvima Malo redova po porudžbini (n<10) Duga vremena protoka u dopustivom trajanju do više asova Nema hitne narudžbine Istovremeno visoko iskorišenje Uštede na radnoj snazi opravdavaju visoke investicije

Transportovanje preuzetih koliina robe vrši se uz pomo transportnih sistema koji imaju razliite stepene automatizacije i razliite eksploatacione

303


mogunosti. Cilj transportovanja.

njihovog

angažovanja

je

minimiziranje

vremena

Slika 5.32.

Veliki pomak u razvoju dogodio se na podruju potpune automatizacije transportnih sistema, slika 5.32. Potpuno automatizovan transportni sistem u stanju je da prati poslate posude od identifikacionog mesta za odlaganje odreenih artikala uzetih iz visokoregalnog skladišta, da ih zaustavi na pokretnoj traci na mestima gde se roba uzima i posle uzimanja ponovo da transportuje posudu do mesta otpremanja. Transportni putevi robe unutar skladišta mogu se brzo proraunati uz pomo upravljakog raunara: odgovarajui transportni nalozi upuuju se vozaima viljuškara ili transportno manipulativnih vozila preko bord kompjutera ili preko decentralizovanih raunara koji ine potpuno automatizovan transportni sistem. Porast automatizacije procesa implicira vea jednolikost poslova koje treba da izvršava ovek.

5.7. SKLADIŠNI OBJEKTI Skladišni objekti predstavljaju sve otvorene, natkrivene ili zatvorene površine namenjene za uvanje robe. U primeni je veliki broj tehnikokonstruktivnih i organizaciono tehnoloških rešenja skladišnih objekata. Vrsta objekta zavisi od tehnološkog zadatka koji se realizuje i namene (mesta i uloge

304


skladišta u odnosu na viši sistem). Tipina rešenja skladišnih objekata se realizuju prema vrsti robe koja se skladišti. Ekonominost skladišta se može posmatrati kroz sledee kriterijume: povoljnost makrolokacije i mikrolokacije skladišta, pravilnost rasporeda uskladištene robe, funkcionalnost unutrašnje organizacije skladišta, savremenost metoda uskladištenja, transporta i primene tehnikih pomagala, povoljnost objekata za skladištenje. Po obliku, dimenzijama, konstrukciji i drugim karakteristikama treba da omogue primenu predviene tehnologije realizacije skladišnih, pretovarnih i transportnih procesa. Na slici 5.33 dat je prikaz kriterijuma za izradu skladišnih objekata.

Slika 5.33.

Danas u praksi postoji veliki broj tehniko-konstrukcionih i organizaciono - tehnoloških rešenja skladišnih objekata. U zavisnosti od vrste robe i njenih svojstava skladišni objekti se mogu svrstati u objekte: za komadnu robu, rasutu robu, tenu i gasovitu robu i specijalne konstrukcije silosa i hladnjaa. 305


5.7.1. Funkcionalno planiranje skladišta i principi oblikovanja skladišnog objekta Funkcionalnost planiranja skladišta nam govori o njegovoj svrsishodnosti i povoljnoj upotrebi za namenske zadatke. Može se posmatrati sa dva aspekta: funkcionalnost u okviru sistema nabavke, funkcionalne organizovanosti radnog procesa skladištenja materijala. Prvi aspekt se odnosi na mesto i ulogu skladišta u okviru makrorelacije sistema nabavke. U tom smislu posebno se vodi rauna o: transportu i povezanost sa predvienom infrastrukturom, položaj tog skladišta u odnosu na ostala skladišta, povoljnost objekta prema vrsti uskladištenih sredstava, povoljnost raseljavanja, odnos prema urbanistikom planu regije, propusna mo skladišta u jedinici vremena. Pri organizovanju radnog procesa u skladištu, potrebno je obratiti pažnju na: usklaenost unutrašnjeg i spoljnog transporta materijala po principu jednosmernosti, kretanje opreme i materijala u dopremanju i otpremanju se ne sme ukrštati niti ometati, sredstva u skladištu moraju biti pregledno odložena, ne premeštati robu naknadno, realizovati sistemske pripreme rada u skladištu, jedinice skladišta uskladiti sa jedinicama materijala koji dobijamo od proizvoaa, putevi prikupljanja materijala moraju biti u nekoj centralnoj kontrolnoj taki, osigurati elastinost skladišta, radi prilagoavanja svim promenama. Projekat skladišta je prilagoen zahtevima koje ono treba da ispuni. Generalni cilj pri projektovanju je nalaženje rešenja skladišta koje daje povoljan odnos izmeu troškova rukovanja robom i iskorišenja skladišnog prostora (vrlo esto konfliktni ciljevi). Ova dva faktora se pojavljuju sa razliitom težinom u odluivanju, a to zavisi od zahteva višeg sistema, karakteristika robe/skladišnih jedinica i karakteristika narudžbina. Zahtevi višeg sistema utiu na tip skladišta (mesto i uloga skladišta u logistikom sistemu). Pored navedenog i sami procesi u skladištu, tokova robe, karakteristika lokacije ili potencijalnih lokacija (cena zemljišta, urbanistiki uslovi, graevinski uslovi...) itd direktno utiu na tip skladišta. Konfiguracija skladišnog objekta predstavlja razliit oblik i veliina. Za 306


bilo koju veliinu, skladište se može konstruisati sa razliitim kombinacijama dužine, širine i visine. Visina skladišta zavisi od troškova (konstrukcije i rukovanja materijalima) i konstruktivnih karakteristika robe. Danas se teži:

dvostrukoj visini skladišta,

balans troškova konstruisanja sa visinom,

uvoenju podnog skladišta,

skladište sa skladišnom opremom,

uticaj urbanistikih i graevinskih uslova na visinu (urbanistiki plan),

uticaj cene zemljišta. Na primer, u SAD-u, na lokacijama sa relativno jeftinim zemljištem, visine skladišta su od oko 5 m do 10 m; na lokacijama gde je zemljište skupo (Japan) ili tamo gde se koristi mehanizacija visine su i preko 30 m. Planiranje konfiguracije prostora je najbolje realizovati pre izgradnje objekta. Oblik skladišta zajedno sa pretovarnim frontovima treba razmatrati istovremeno jer utiu na troškove izgradnje i rukovanja materijalima. Ako je pretovarni front lociran blizu središne ose objekta, najjeftiniji je kvadratni oblik zgrade (teorijski – idealno). U praksi su este modifikacije: 1. Dužine pretovarnog fronta koji se zahteva uz koloseke; 2. Ogranienja u konfiguraciji koja rezultuju iz odluka o layout-u; 3. Praktinosti konstrukcije / oblikovanja; 4. Oblika raspoloživog prostora za objekat:

Uobiajena modifikacija idealnog kvadratnog oblika zgrade pravougaoni oblik, sa prijemnim pretovarnim frontom za železnicu sa jedne strane i pretovarnim frontom za drumski transport na drugoj strani;

Postoje i oblici skladišta tipa L ili T (naješe rezultat proširivanja objekta) može da se produži vreme transporta unutar objekta, ali primena konvejera ili transportera može umanjiti ovu negativnost. Layout-razmeštaj formira se u odnosu na zahteve za prostorom i u odnosu na meuzavisnost odreenih skladišnih procesa (usled tokova materijala). Prvi korak izrade layout-a skladišta je odreivanje ukupnih zahteva za prostorom za sve procese u skladištu. Procena zahteva za prostorom po procesu predstavlja zbir procenu veliine skladišnog objekta, tabela 5.5.

307

Logistika – Skladištenje Tabela 5.5. Proces

Zahtevi za prostorom (m2)

1.

Prijemna zona

30

2.

Paletno skladište

120

3.

Komisioniranje kutija

25

4.

Komisioniranje iz kutija

15

5.

Pakovanje

15

6.

Carina

20

7.

Nakupljanje i sortiranje

30

8.

Otpremna zona

30

9.

Cross-docking

15

10.

Kancelarija

15

11.

Toaleti

5

Ukupno

Meuzbir

320

Hodnici i prolaz

64

Napomena

Iskorištenje u maksomalnom optereenju oko 80%

20% od meuzbira

384

Veliina prijemnog i otpremnog pretovarnog fronta zavisi od broja vrata i vremena realizacije procesa na njima. Uobiajeno je da se planira dovoljno prostora iza vrata pretovarnog fronta.

Slika 5.34. Varijante rada sa kamionima na pretovarnom frontu skladišta hladnjae

308


Jedna od najtežih odluka koju treba doneti pri planiranju skladišnog prostora se odnosi na planirane tokove materijala.

Slika 5.35.

Posebno je bitan period sa najveim (vršnim) zahtevima, slika 5.35: ako je njegovo trajanje kratko, a odnos vršnih prema srednjim zahtevima veliki tada se razmatra nalaženje privremenog prostora (na primer zakup skladišta ili privremeno skladištenje), ako je trajanje vršnog perioda duže, a odnos vršnih prema prosenim zahtevima mali tada se veliina skladišta dimenzioniše prema intenzitetu vršnih zahteva.

5.7.2. Pojavni oblici na ulazu u skladište U skladištu se tipino rukuje sa hiljadama jedinica koje zahtevaju skladištenje, iskladištenje i koje treba iskombinovati za korisnika. Roba može stii u: komadnom (vee homogene jedinice) ili paletizovanom obliku, a izai u razdvojenom veem komadnom (break bulk), manjem (kao komercijalna pakovanja-split-case) obliku.

Slika 5.36. Faza razdvajanja skladišnih jedinica 309


Velike raznolikosti karakteristika proizvoda utiu na efikasnost logistikih procesa. Neki proizvodi mogu biti skladišteni u dužem periodu. Drugi mogu imati tako veliki obrt tako da se direktno sa prijemnog otpremaju na otpremni pretovarni front (cross-docking). Jedinice mogu imati najrazliitije karakteristike, to jest: velike-male, pravilnog-nepravilnog oblika, kratkotrajne-dugotrajne, visoke-niske vrednosti, teške-lake i zapaljivenezapaljive. Za ovakvu raznolikost uobiajeno je da se radi zoniranje. Ako je obrt zaliha nizak, troškovi rukovanja materijalima nee biti važan faktor pri oblikovanju layout-a. Oblikovanje layout-a-prema mogunosti potpunog iskorišenja prostora. Na primer, layout je tako oblikovan da se narudžbine komisioniraju direktno iz zone za uvanje robe.

Slika 5.37. Nizak obrt zaliha

Kada se prostor koristi za smeštaj proizvoda koji ne ostaju dugo u skladištu (imaju visok obrt), troškovi rukovanja materijalima postaju relativno važniji od troškova prostora. Kod ovakvog tipa skladišta komisioniranje postaje kljuni faktor.

Slika 5.38. Visok obrt zaliha

U istom skladištu mogu postojati i visoki i niski obrti robe (mešovito skladište). 310


Slika 5.39. Mešoviti obrti zaliha

Razdvajanje skladišta prema modifikovanom sistemu zona je popularan nain kombinovanja dobrog iskorišenja prostora sa dobrom efikasnosti rukovanja materijalima. Skladiše se razdvaja na zonu za uvanje robe i zonu za komsioniranje. Primljena roba se premešta ka bloku za uvanje (zoni rezervi). Ovi blokovi su tipino visoki i duboki. Zona za komisioniranje sadrži koliine koje se komisioniraju sa palete (split-pallet) i koliine koje se komisioniraju iz kutije (split-case).

5.7.3. Skladišni objekti sa samonoseom metalnom konstrukcijom Na izgradnju objekata velike visine uticali su problemi vezani za cenu graevinskog zemljišta, izgradnja paletnih skladišta sa velikim brojem paletnih mesta i razvoj sredstava mehanizacije. Najekonominije rešenje se našlo u razvoju samonosee metalne konstrukcije (visokoregalna skladišta) gde noseu konstrukciju ine skladišni regali. Na slici 5.40 dat je izgled visokoregalnog skladišnog objekta.

311


Komponente: 1. Okviri 2. Grede 3. Podmetai i ankeri 4. Vezivni elementi 5. Voice 6. Krovna greda 7.Zidna greda 8.Krov 9.Boni panel

Slika5.40. Izgled konstrukcije visokoregalnog skladišta

Spoljna obloga regala zatvara objekat i tako preuzima ulogu spoljašnjeg zida. Sa graevinskog aspekta, ovo je vrlo složena konstrukcija s obzirom na to da zahteva vrlo složene statike i dinamike proraune. Visina ovih skladišta iznosi i do 40 m. Prijemno otpremna i zona komisioniranja uvek se smeštaju u objekte znatno manje visine, naslonjene uz visokoregalno skladište. 312


5.7.4. Skladišni objekti za rasutu robu Otvoreni skladišni objekti za rasutu robu su namenjeni za uvanje velikog broja razliitih vrsta robe, kao što su ugalj, šljunak, pesak, rude, šeerna repa, asfalt, kamen, otpadne materije itd. Obino se ovi skladišni objekti nazivaju deponija rasute robe. Materijal koji se skladišti može formirati razliite prostorne oblike. U zavisnosti od organizacije skladišnog prostora i same mehanizacije koja se koristi, deponije mogu biti razliitog oblika, materijal koji se skladišti može formirati razliite prostorne oblike. Skladišni objekti koji se grade u obliku zgrada uglavnom imaju oblik koji prati konture robe koja se unutra nasipa. Osnovni princip je robi prii „odozgo“. Tipini oblici linearne i polarne deponije razliitog oblika (u zavisnosti od organizacije skladišnog prostora i primenjene mehanizacije) dati su na slikama 5.41 i 5.42. Zatvorena skladišta za rasutu robu mogu biti izvedena kao objekti visokogradnje razliitih oblika i dimenzija, nadzemnih ili Slika 5.41. Polarne deponije ukopanih, a koji su naješe eline ili betonske konstrukcije. Koji e objekti da se primene zavisi od robe koja se skladišti i tehnologije koja se primenjuje u pretovarnom procesu. Slika 5.42. Linearne deponije

Na slici 5.43 data su neka rešenja za skladištenje rasute robe. Za uvanje rasute robe koriste se još i bunkeri.

Slika 5.43. 313


U osnovnim oblicima skladišnih objekata za rasutu robu primenjuju se razliita sredstava pretovarne mehanizacije (elevatora vedriara, mosne dizalice sa grabilicom, transportera strugaa i sl.) Bunkeri imaju otvor za sipanje materijala, bone zidove levkasto dno iz koga istie materijal. Bunkeri mogu imati pravougli, konusni, prizmatini oblik, a po vidu gradnje mogu biti nadzemni, prizemni i podzemni. Mogu biti pokretni i nepokretni. Izgrauju se od drveta, betona, metala i kombinacijom ovih materijala. U konstrukcionom pogledu nagib bonih zidova i otvor za sipanje u bunker treba da su tako postavljeni da materijal može nesmetano da istie, a da boni zidovi mogu da izdrže pritisak robe.

5.7.5. Specijalne konstrukcije skladišnih objekata U specijalne konstrukcije svrstavaju se skladišni objekti zasuti zemljom i podzemni objekti. I kod jednih i kod drugih pažnja se posveuje konstruktivnim karakteristikama. Podzemni skladišni objekti, slika 5.44 i 5.45 sastoje se iz skladišnih objekata povezanih preko glavnog i sporednih hodnika. Konstrukcija je luna, armirano-betonska, za glavni i pomone hodnike i za same skladišne objekte. Skladišni objekti se postavljaju tako da osa objekta bude paralelna osi glavnog hodnika.

Slika 5.44. Izgled skladišnih objekata zasutih zemljom

Namenjeni su za skladištenje opasnih, eksplozivnih i zapaljivih roba. Primenjuju se u cilju zaštite okruženja od dejstva eksplozije. Vojni objekti imaju za cilj bolju zaštitu robe i obezbeenje veeg stepena tajnosti lokacije.

314


Slika 5.45. Izgled podzemnih skladišnih objekata

Konstrukcija je naješe armirano-betonska, koja se zasipa zemljom u cilju smanjenja mogunosti prenosa požara i eksplozije na susedne objekte u okruženju. Naješe su oblika uzdužno preseenog cilindra ili ravnog geometrijskog tela (kvadar, kocka). Namenjeni su za uvanje osetljivih eksplozivnih i zapaljivih roba. Objekti ovog tipa su otporni na napad iz vazduha. Pružaju mogunost znatno boljeg fizikog obezbeenja nego što je to sluaj kod nadzemnih objekata.

5.8. GRAENJE SKLADIŠTA, ARHITEKTONSKO-GRAEVINSKI DELOVI OBJEKTA Skladište, kao svaki sistem, može da se razmatra sa više aspekata, tabela 5.6. Tabela 5.6.

Tehnološkog; Saobraajnog; Ekonomskog; Graevinsko/urbanistikog; Pravnog; Ekološkog.....

Meusobne interakcije

Teško je strogo izdvojiti jedan aspekt i samo po njemu analizirati sistem. Logistika zahteva sveobuhvatno sagledavanje skupa relevantnih uticaja i zakonitosti njihovih meusobnih veza.

315


Za skladišni sistem, sa tehnološkog aspekta, su relevantni: Graa sistema; Funkcije i zadaci koji se realizuju; Svojstva (kvalitativna obeležja).

Osnovni procesi u skladištu se realizuju podsistemima za: Prijem i otpremu; Preradu; uvanje robe.

Danas se samo manji objekti grade u klasinoj konstrukciji kod koje zidovi zgrade ujedno i nosei delovi i termika zaštita. Velika skladišta se izvode u skeletnoj ili okvirnoj konstrukciji. Zidne ispune u tom sluaju imaju samo funkciju toplotne zaštite prostorije magacina. Zbog obezbeenja dobre termike zaštite skladišnih prostorija preko krova, sa manje izolacionih radova najbolje je izgraditi tavanski prostor iznad magacina. Da bi se to postiglo, potrebno je obezbediti provetravanje tavana. U protivnom bi se u uslovima visokih spoljašnjih temperatura tavanski vazduh pregrejao i imao bi obrnutu funkciju. Kao što je ranije reeno, najbolje je da se u unutrašnjosti skladišta ne pojavljuju stubovi, bez obzira na veliinu prostorije. U veini skladišta površine prostorija su velike, i rasponi noseih elemenata iznose i više od 20 m. I to je jedna od injenica koja ide u prilog prizemnim objektima. Tako veliki rasponi nisu mogui i nisu racionalni kod spratnih zgrada.

Slika 5.46. Izgled izgraenih skladišnih objekata elino betonske konstrukcije

Zatvoreni nadzemni skladišni objekti betonske i eline konstrukcije danas predstavljaju najsavremenija konstruktivna rešenja koja su u masovnoj primeni a sastavljeni su od: kostur objekta je od betonskih ili metalnih stubova odgovarajueg raspona, postavljenih na odgovarajuem razmaku ("raster stubova"); izbor betona ili elika - zavisi od veliine skladišta; elina konstrukcija pri velikom rasponu stubova, a betonska za objekte manjih dimenzija; 316


krovna konstrukcija je rešetkasta, odgovarajueg raspona i nagiba, montira se na noseu konstrukciju; bone strane objekta su zidne obloge, mogu biti razliite (u zavisnosti od namene objekta). Za kondicionirane objekte zidne obloge su sa dobrim termoizolacionim karakteristikama dok kod nekondicioniranih objekata zidne obloge imaju ulogu zaštite unutrašnjosti od spoljnjeg atmosferskog uticaja. Zidovi skladišta imaju prvenstveno funkciju toplotne zaštite magacinskih prostorija. Samo kod nekih manjih zgrada oni pored ove funkcije imaju i funkciju nošenja konstrukcije. Materijali za zidove moraju da budu zaštieni od vlage iz tla i iz prostorija skladišta. Danas se za ovakve objekte najviše primenjuju višeslojni zidovi. Kao što je ranije reeno, najbolje je da skladišta imaju krov sa tavanskim prostorom koji mora da bude ventiliran. On štiti prostorije od prevelikog zagrevanja odozgo. Pored tavanskog prostora, odnosno tamponprostora, tavanica, odnosno plafon treba da bude posebno toplotno izolovana. Zbog svega toga i tavanice treba graditi od onih materijala koji su loši provodnici toplote. Skladišta sa ravnim krovovima bez tavanica nisu dobra. Da bi se zadovoljili toplotni uslovi kod ovako projektovanih skladišta, termoizolacija krova treba da bude znatno jaa, a to poskupljuje gradnju. Velike zgrade grade se u skeletno okvirnoj armirano-betonskoj ili elinoj konstrukciji. Na taj nain je kod prizemnih zgrada mogue savladati velike raspone, odnosno stvoriti velike površine prostorija bez unutrašnjih stubova. Takvi su oblici gradnje danas najprihvatljiviji. U prostorijama bez stubova manipulacija pri skladištenju proizvoda je optimalna. Ukoliko je skladište sa podrumom, a prizemlje bez stubova, što je najbolje zbog skladištenja, usled velikog optereenja poda prizemlja u podrumu se moraju izgraditi stubovi. Kod spratnih skladišta javlja se gusta mreža stubova u skladišnim prostorijama svih etaža. Podovi moraju da ispune odreene uslove:

Pod mora da je otporan na pritisak, tj. da zadovolji potrebno optereenje po 1m2; Da je otporan na habanje zbog ambalaže u kojoj se uvaju proizvodi, kao i zbog mehanikih sredstava koja se kreu po njemu a služe za unošenje i iznošenje roba; Da se lako održava, isti i pere; Da je zaštien od vlage kako iz tla tako i iz prostorija skladišta; Da termiki zadovoljava, odnosno spreava prodiranje toplote u skladište. 317


U hladnjaama sa veoma niskim temperaturama koje leže na zemlji pod treba da bude tako izgraen da spreava dejstvo niskih temperatura na tlo. U suprotnom dolazi do postupnog razaranja nosive moi terena. Etaža je sprat ili polica ako se koriste regali. Ukupnu površinu skladišta ine korisna i dodatna površina. Korisna površina skladišta, tj. površina koja je stvarno zaposednuta teretom-tzv. eksploataciona površina zauzima najvei deo ukupne površine skladišta. Dodatna površina je potrebna za prijem i izdavanje robe, za prilazne puteve, glavne i pomone saobraajnice, protivpožarne puteve itd. Na protivpožarne puteve, glavne i pomone saobraajnice odlazi 30% ukupne površine. Savremena skladišta su široka od 20 m do 30 m, a visoka od 4 m do 10 m (u jednom spratu). Specijalna skladišta prave se u visinu od 12 m do 15 m. Kod višespratnih skladišta niža brojka za visinu važi za gornje spratove, a viša za donje spratove, odnosno prizemlje. Osnovne dimenzije skladišta uglavnom zavise od njegovih osnovnih eksploatacionih parametara, a to su kapacitet skladišta i propusna mo skladišta. Kapacitet skladišta je njegov statiki pokazatelj. Predstavlja koliinu robe koja staje u jedno skladište, a propusna mo skladišta je njegov dinamiki pokazatelj, koji predstavlja koliinu robe koja proe kroz skladište u jedinici vremena. Propusna mo skladišta zavisi od kapaciteta skladišta i dinamike izmenjivanja robe u toku datog perioda vremena (mesec, kvartal, godina). Propusna mo skladišta se definiše pomou termina: prosean broj dana ležanja robe, potrebno vreme za unošenje robe, period rada skladišta u danima, kapacitet skladišta.

5.9 OPREMA SKLADIŠTA Kako se svaki sistem sastoji od niza elemenata jedan od bitnih inioca logistikih sistema je i skladišna oprema. Opremu skladišta ini sva oprema koja se ugrauje u skladišni objekat, a koji se koristi da bi se što bolje iskoristila zapremina skladišta i obezbedio jednostavniji pristup skladišnim jedinicama. Na slici 5.47 dati su tipovi skladišta s obzirom na nain skladištenja (podno ili regalno skladište). 318


Slika 5.47. Tipovi skladišta

Osnovni cilj pri grupisanju tereta u skladištu je: Velika gustina i slaba dostupnost; Skladište tereta sa jednim redom i boljom dostupnošu.

Slika 5.48. Skladište robe jednim redom i boljom dostupnošu i velikom gustinom i slabom dostupnošu

Na slici 5.49 dat je prikaz slojevitog i neslojevitog skladištenja.

319


Slika 5.49. Slojevito i neslojevito skladištenje

U tabeli 5.7 date su prednosti, nedostaci i primena blok skladišta i skladištenja po redovima. Tabela 5.7. Blok skladište / Skladištenje u redovima Prednosti x x x

x x

Visoka fleksibilnost; Manji investicioni troškovi; Zadovoljavajua iskorišenost površina odnosno prostora; Manje potrebe za kadrovima; Zanemarljiva pojava smetnji, kada je skladište sposobno za slaganje i kada se ima u vidu stabilnost.

Nedostaci x x x x x

Manja mogunost automatizacije odnosno mehanizacije; Potreba za ureivanjem zauzetosti skladišnih mesta; Mogue je direktno uzimanje samo iz perifernih podruja blokova; Nepovoljnost voenja i kontrole zaliha u sluaju veeg broja artikala; Princip uskladištenje “firstin-first-out” mogu samo kod homogenih blokova odnosno redova.

Primena Skladištenje u blokovima: x Manji broj razliitih artikala; x Velike koliine po artiklu; x Prosean obrt; x Sposobnost slaganja dobara za uskladištenje (planiranje pokrivenih površina, stabilnost oblika). Skladištenje u redove: x prosean broj razliitih artikala, x prosena koliina robe po artiklu, x visok obrt, x sposobnost slaganja robe.

5.9.1. Regali Regali omoguuju bolje iskorišavanje ne samo skladišne površine nego i visine. Regali su potrebni onda kada roba usled svojih tehnološkofizikih osobina ili kvaliteta ne može da se visoko slaže bez rizika od ošteenja. 320


Regali mogu ispuniti ceo prostor za skladištenje, obezbeujui da se roba ne ošteti. Visina regala smanjuje preglednost složene robe jer je razmak izmeu regala uži nego kada se koriste tipski viljuškari kada skladište nema regala. Da bi se skladištenje što bolje obavilo, potrebne su posebne zone, tako da se procesi odvijaju u neprekidnom toku. Te zone su: sabirna zona, zona glavnog skladištenja, manipulativna i rezervna zona. Sabirna zona služi za skupljanje robe i tereta pre operacije skladištenja. Ovaj deo skladišne površine nalazi se izvan površine koju pokrivaju sami regali, obino na ulaznoj strani skladišta. Zonu glavnog skladištenja ine sami regali, odnosno njihove elije ili spratovi, vitrine ili po potrebi slobodne skladišne površine. Rezervna zona - ini je poslednji sprat, odnosno poslednja polica na regalu. Ove police se koriste samo ako su sve ostale ve popunjene, kao i za robu koja ostaje u skladištu duže od uobiajenog vremena. Manipulativna zona predstavlja deo skladišta u koji se stavlja roba sortirana za otpremu, a nalazi se van površine posednute regalima, i to obino prema izlaznoj strani skladišta. Ako se koriste protoni regali, pri emu se paket s jedne strane stavlja u eliju, a sa druge uzima, sabirna zona i manipulativna zona se nalaze obavezno sa suprotnih strana regalskog bloka. Razlike izmeu pojedinih regala mogu biti konstrukcione i funkcionalne prirode, pri emu je teško odvojiti jedne od drugih. Regali mogu biti od drveta i od metala. Za lake proizvode, na primer, prehrambene ili farmaceutske esto služe drveni, a za teške i grube proizvode metalni regali. S obzirom na razliite dimenzije proizvoda, ponekad je potrebno izmeniti visinu i eventualno širinu regalske elije, odnosno regala. Zbog toga pojedini delovi regala treba da budu tako konstrukciono izvedeni da se dimenzije elija prostom montažom mogu prilagoavati potrebama. Ovakvom zahtevu najviše odgovara metal, pri emu je važan oblik i vertikalnih stubaca ili podupiraa i horizontalnih gredica. Danas se obino metalni regali rade od elinih cevi ili profila presovanog ili elinog lima. Regali u skladištima se izgrauju od svih vrsta elinih profila, bez obzira na to da li su ugraeni u halu ili krov skladišta stoji na regalnoj konstrukciji. Elementi regalnih konstrukcija su i horizontalni nosai i vertikalni ramni nosai. Horizontalni nosai su izraeni od pravougaonih cevi standardnih nosaa i specijalnih profila dobijenih od lima. Na krajevima imaju segmente od L-profila (od lima) za vezu sa vertikalnim ramnim nosaima sa perforacijom ili bez nje. Kod horizontalnih nosaa je bitno koliki ovaj prostor mora biti u odnosu na dimenzije paleta koje se ulažu. Obino se smatra da paletni prostor 321


sadrži dve ili tri palete, zavisno od njihove mase. Palete se mogu ulagati podužno i popreno. Vertikalni ramni nosai imaju konstrukciju koja zavisi uglavnom od visine samog regalnog skladišta. Ako su skladišta visine od 10 m, primenjuju se naješe specijalni perforirani S profili, dok se za visokoregalna skladišta koriste I-profili sa širim stopama. Perforirani profili imaju prednosti zato što omoguuju veliki broj razmaka izmeu horizontalnih nosaa. Kod skladišta manjih visina mogue je primeniti i rešenje bez horizontalnih nosaa. Palete se ulažu na preke vertikalnih raznih nosaa od raznokrakih L-profila. Regalno skladište sa policama Skladištenje u regalnim skladištima sa policama se obavlja na zatvorenim policama sa podovima od elinog lima ili drveta u više nivoa. Dimenzije regalnog skladišta sa policama zavise od: koliine dobara koja se skladište, broja razliitih artikala (širina asortimana), uestalosti obrtaja, raspoloživosti prostora. Ocena regalnog skladištenja sa policama je data u tabeli 5.8. Tabela 5.8. Regalno skladište sa policama Prednosti

322

Mogunost direktnog pristupa svakom artiklu Pogodno za ostvarivanje visokih obrta Fleksibilno kod promene strukture Zanemarljiva sklonost poremeajima Dobre mogunosti sreivanja i kontrole zaliha Mogua je jednostavna organizacija skladišta Osrednji investicioni troškovi (zavisno od opremljenosti)

Nedostaci

Delimino nepovojan pristup uslužnog osoblja (ispod/iznad) Visoki personalni izdaci kod runog opsluživanja (zahvatanje) Visoke potrebe za površinama i malo iskorišenje pri manuelnom opsluživanju regala Ograniene mogunosti automatizacije tj. mehanizacije Slabo se ostvaruje princip first-in-first-out

Primena

Skladištenje razliitih dobara u željenim koliinama Veliki asortiman u malim do srednjih koliina, koja nije pogodna za paletizaciju Razliite veliine skladišne robe, naroito malih delova


Visina regala bi kod runog opsluživanja trebala da iznosi najviše 2m. Dubina regala kod velike brzine obrtaja ne bi smela da iznosi više od 0,4 m, za razliku od polica gde se njihova dubina dopušta i do 0,8 m. Širina prolaza izmeu regala kod runog pogona iznosi izmeu 0,75 i 0,85 m. Regalno skladište sa paletama Regalno skladište sa paletama služi za skladištenje paletizovanih dobara. U zavisnosti od konstrukcije skladišnih polica, u jednoj paletnoj polici mogu biti odložene jedna ili više tovarnih jedinica. Kod sistema sa jednim mestom tovarne jedinice se oslanjaju na dve konzole (naješe od ugaonih profila) po polju na jednom nivou. Kod sistema sa više mesta, uz pomo dodatno ugraenih uzdužnih greda, omogueno je da se više paleta odlože jedna pored druge. Prema visini regalnog skladište sa paletama razlikujemo:

niskoregalno skladište sa paletama (ija graevinska visina iznosi do 7 m), regalno skladište sa paletama srednje visine (graevinska visina im je otprilike izmeu 7 m i 15 m), visokoregalno skladište sa paletama (graevinska visina od 15 m do 45 m) .

Slika 5.50. Regalno skladište sa paletama

323


Paletno skladište sa niskim regalima Tabela 5.9. Paletno skladište sa niskim regalima Prednosti

Osrednja iskorišenost Površine i prostora Visoka fleksibilnost usklaivanja sa promenjenom strukturom artikala Mogunosti automatizacije i mehanizacije Mogui veliki broj obrta Direktan pristup svoj skladišnoj robi Dobre mogunosti komisioniranja Dobra kontrola zaliha Srednja veliina investicionih ulaganja

Nedostaci

Visoko angažovanje kadrova u zavisnosti od stepena mehanizacije odnosno automatizacije Mogue smetnje kod višeg stepena automatizacije Prema izboru transportne tehnike neophodna su i rešenja koja zahtevaju velike površine Neophodno formiranje tovarnih jedinica koje su optimalne sa aspekta iskorišenja prostora i ekonominosti

Primena

Velike koliine po artiklu kod velikog asortimana Za srednje teških do teških dobara sa stabilnim položajem težišta

Paletna skladišta sa regalima srednje visine Kod paletnih skladišta sa regalima srednje visine, težište korišenja leži u skladištenju artikala velikog asortimana gde pojedine artikle odlikuju velike koliine. U odnosu na skladišta paleta sa niskim regalima, paletna skladišta sa regalima srednje visine karakterišu vei organizacioni i investicioni izdaci. Kod visokih obrta, skladište srednje visine je ekonominije od skladišta sa niskim regalima. Kao transportna sredstva, posebno su prikladni visoko regalni viljuškari sa pozicionim pomagalima kao što su ureaji koji opslužuju regale.

Slika 5.51. Paletno skladište sa regalima

324


Paletna skladišta sa visokim regalima Stalni razvoj konstrukcije regala doveo je do visokih regala, koji mogu da imaju visinu i do 45 m. Postoje dve razliite vrste gradnje: montažna skladišta sa visokim regalima, skladišta sa nosaima zgrade tipa silosa. Tabela 5.10. Visoko regalno skladište

Prednosti

Nedostaci

Dobra iskorišenost prostora i površine

Visoki organizacioni i investicioni troškovi

Velika mogunost prilagoavanja promenama strukture asortimana

Mogu visok stepen automatizacije

Mogunost pojave smetnji je u zavisnosti od instaliranog skladišnog hardvera i softvera

Mogunost direktnog pristupa

Ograniena mogunost izgradnje

Vezivanje transportnih sredstava za podruje skladištenja

Neophodno stvaranje tovarnih jedinica koje su optimalne u pogledu korišenja prostora i ekonominosti

Mala potreba za osobljem

Dobra mogunost komisioniranja pri upotrebi odgovarajuih transportnih sredstava

Visok obrt

Primena

Kod velikog asortiman a i velike koliine po artiklu

Pretežno za laku do srednje teške robe

Srednji do visokog obrta (po transport noj tehnici)

Ocena visoko regalnih skladišta Bitna karakteristika montažnih visoko regalnih skladišta je graevinsko-tehniko razdvajanje skladišnih ureaja i skladišnog objekta. Ova koncepcija se pokazuje kao ekonomina samo onda kada ve postoje zgrade sa odgovarajuim prostorom.

325


Ekonomino iskorišenje visoko regalnog skladišta sa može se ostvariti samo kod haotinog skladištenja sa slobodnim izborom mesta za skladištenje. Razmeštaj ulaznih i izlaznih mesta u skladištu Kod veine dosad izgraenih skladišta sa visokim regalima sistemi ulaznog i izlaznog transporta nalaze se na eonoj strani skladišta sa visokim regalima. Svaki red regala raspolaže ulaznim i izlaznim mestom. Ovaj sistem izgradnje je prikazan kao "konvencionalno" skladište sa visokim regalima. Izmeu sistema visoko regalnih skladišta i drugih sistema tokova materijala mogu se uoiti secišta kao što su identifikaciona mesta (I-take) i kontrolna mesta (K-take), locirana izvan visoko regalnog skladišta. Redukovanje na ova dva osnovna secišta omoguuje da se skladišni sistem posmatra prilino nezavisno od drugih sistema karakteristinih za tokove materijala.

Slika 5.52. Paletna skladišta sa visokim regalima

Na slici 5.52 prikazano je "Konvecionalno paletno skladište" sa visokim regalima sa ulaznim i izlaznim transportnim sistemom na eonoj strani. Nasuprot ovakvog ureenja visokoregalnog skladišta na periferiji ukupnog sistema toka materijala, u nekim preduzeima se pokazalo kao pametno da se inicira jaa integracija visoko regalnog skladišta u procese preduzea i materijalne tokove. Pod takvim "integrisanim" skladištem sa visokim regalima ovde se podrazumeva skladišni sistem koji raspolaže veim brojem ulaznih i izlaznih mesta. Razliita ulazna i izlazna mesta mogu se nalaziti kako sa eone strane skladišta tako i sa obe strane uzduž redova regala i uz to na visinski razliitim 326


nivoima. ”Integrisano visoko regalno skladište” preuzima ne samo skladišne funkcije ve i više od toga: transportne funkcije i funkcije distribucije.

5.9.1.1. Pokretni regali Pokretni regali imaju police za odlaganje knjiga, papira, dokumentacije i koriste se kada je mala frekvencija ulaza i izlaza uskladištenih jedinica. itav regal sa policama montira se na ram sa pokretnim tokovima, tako da se eliminiše potreba ostavljanja prolaza izmeu svakog para regala, što znatno poveava iskorišenje zapremine skladišnog prostora. Radni prolaz se stvara pomeranjem regala prema potrebi na željeni nain. Skladišta sa okretnim regalima se veinom sastoje iz dva skladišna bloka koji su locirani jedan iznad drugog (vertikalni princip) ili jedan pored drugog (horizontalni princip). Da bi odreeni regal bio pozicioniran na mesto pristupa, mora doi do odgovarajueg pomeranja tog ali, naješe, i ostalih regala. Kod skladišta sa okretnim regalima koji rade po vertikalnom principu, na eonim stranama su instalirani liftovi za dovoenje. Utovar i istovar se mogu, kako kod vertikalnog tako i kod horizontalnog principa, ostvariti runo, sa viljuškastim kolicima ili pomou viljuškara. Na slici 5.53 prikazan je pokretni regal sa policama.

Slika 5.53.

Okretni regal radi na principu kretanja polica u vertikalnoj ravni, uz optimiziranje najkraeg puta u oba smera. Omoguuje brzo uskladištenje ili iskladištenje robe. Pritiskom na odgovarajuu tipku, polica s robom u kratkom vremenu dolazi u radnu poziciju. 327

Logistika – Skladištenje Tabela 5.11. Pokretni regali Prednosti

Visoka iskorišenost površine i prostora u poreenju sa regalima poreanim u redove i hodnike Dobra sigurnost funkcionisanja Mogue haotino skladištenje first-in-first-out (prvi u prvi iz) Roba se može držati pod kljuem Prosena sposobnost prilagoavanja promenama struktura asortimana

Nedostaci

Nizak obrt kod visoke iskorišenosti prostora, tj. malog broja regalnih hodnika Neprikladna za automatizaciju Direktan pristup mogu samo u zoni rastavljenih redova regala Ograniena mogunost komisioniranja Prema obliku gradnje i težini tereta zahteva odgovarajuu nosivost dna (koncentracija težišta) Ograniene mogunosti izgradnje

Primena

Male do srednjih koliina artikala kod velikog asortimana Mala uestalost prometa

Roba je zaštiena od prljanja, prašine i nepoželjnog korišenja. Svaki ureaj zasebno je prilagodljiv (flexibilan) i predstavlja samostalnu automatizovanu skladišnu jedinicu. Horizontalni karusel je automatizovani skladišni ureaj, koji nudi racionalizaciju skladišnog poslovanja, slika 5.54. Primenjuje se u relativno niskim, uskim i dugakim skladišnim prostorima. U odnosu na statiku opremu i organizaciju, ostvaruje se dinamiki sistem s idealnim principom "roba k oveku". Slika 5.54.

Horizontalni karusel može biti po želji dugaak i imati do 100 nosaa polica (polja), a u svakom polju do 10 polica, s visinskim rastojanjem od 75 mm. Nosivost police kree se od 35 kg do 90 kg, a nosivost nosaa 270 kg do 328


680 kg. Ukupno se u horizontalni karusel može uskladištiti do 60 tona razne robe. Roba se može uskladištiti u standardnim eurokutijama (metalnim, plastinim ili kartonskim). Ovakvi ureaji idealni su za skladišta u kojima se vrši komisioniranje robe. Jedna osoba može opsluživati do 4 horizontalna karusela istovremeno.

Komponente: 1. Pokretna osnova 2.Šina 3.Stalaža 4.Preaga za uvršenje 5.Polica 6.Nosai polica 7.Mehanizam za klizanje 8. Nosai tereta

Slika 5.55. Pokretni regali (duž šina) primenjeni u biblitekama i skladištima arhivske grae

5.9.2. Automatski skladišni sistemi Automatska skladišta (AS) sa opremaju sa mehanizmima koji redukuju ljudski rad i humanizuju operacije u skladištima. Karakteriše ih: velika poetna ulaganja i promenljivi nivo automatizacije (ueše mehanizama u operacijama i transakcijama u skladištima, dok u visoko automatizovanim sistemima teret se kompjuterski kontroliše na ulasku i izlasku iz skladišta). 329


Objektivni razlozi za automatizaciju skladišnih operacija je: Poveanje kapaciteta skladišta; Poveanje gustine skladišta; Poveanje ukupne iskorištenosti fabrikog prostora; Poveanje sigurnosti u radu i smanjenje štete i otuenja; Poveanje produktivnosti i redukcija ljudskog rada; Poveanje bezbednosti u radu i poboljšanje kontrole inventara; Poboljšanje zanavljanja zaliha; Unapreenje servisa kupcima; Poveanje dostupnosti i transportnih puteva. Razlikujemo sledee tipove automatizovanih skladišta: Automatizovana skladišta koji predstavljaju regalni sistemi sa mehanizmima ili automatizovanim dizalicama (kranovima) za skladišta/zanavljanje tereta. Pokretni skladišni sistem predstavlja ovalne transportne trake (konvejner sisteme) sa sanducima za pojedinane artikle. Kod automatizovanih regalnih skladišta pojedinano tereti se automatizovanim kretanjem sa bonog ulaza usmeravaju kroz sredinu skladišta, slika 5.56.

Slika 5.56.

Automatizovana regalna skladišta mogu biti: Jedno teretni AS – veliki automatizovani sistemi sa paletnim teretima; Duboki linijski AS – kretanje kroz regal sa bonog ulaza; Maloteretni AS – mali runi tereti sanduci sa fiokama; ovek na platformi AS – humane operacije ljudi u skladištu sa pojedinanim izborom;

330


Automatski pojedinani sistemi za pretraživanje-sistemi za individualna pretraživanja; Vertikalni dizalini skladišni modul – vertikalni boni i horizontalno boni AS tipovi. Automatizovani skladišni sistemi se primenjuju kod jedinanih skladišnih tereta i zanavljanja (skladištenje i operacije distribucije). Mogu biti jednoteretni i sa linijskim kretanjem. Prednost ovih skladišta je velika istoa zgrada. Radni procesi u skladištu su: pomo pri upravljanju u fabrikim operacijama, predstavljaju bafer skladišta izmeu razliitih proizvodnih operacija, podrška JIT proizvodnoj strategiji. Automatizovani pokretni skladišni sistemi mogu biti: 1. Horizontalni koji se primenjuju za iste operacije uz primenu transportnih traka i uz pojedinano zaustavljanje transportnih traka. Dužina obilaznica od 3 m do 30 m. Razlikuje se veliki tip horizontalnih skladišnih sistema. 2. Vertikalni se primenjuju za operacije oko vertikalne petlje transportne trake. Zauzimaju manju površinu a veu zapreminu. Na slici 5.57 su prikazani runi horizontalni pokretni skladišni sistemi.

Slika 5.57.

Pokretni (okretni) skladišni sistemi omoguuju: Brže i efikasnije skladišne i operacije pretraživanja (lakši izbor, montaža delova); Efikasniji transport i akumulacija materijala (montaža na predvienim lokacijama u toku kretanja); Realizacija radnih procesa (primer u elektronskoj industriji); Jedinstvena primena uz realizaciju kontrolne funkcije. 331


5.10 ODLUKE O VLASNIŠTVU NAD SKLADIŠNIM PROSTOROM Jedna od važnih odluka skladištenja je da li da koristimo privatna ili javna skladišta. Drugim reima, da li kompanija treba da kupi ili sagradi sopstveno skladište ili treba da iznajmi prostor u javnom skladištu za odreeni period? Obe ove odluke imaju prednosti i nedostatke. Kompanije obino donose odluke u zavisnosti od troškova. Na slici 5.58 dato je poreenje troškova izmeu javnog i privatnog skladišta. Troškovi javnog skladišta variraju u zavisnosti od koliine robe. Ukoliko treba skladištiti vee koliine robe kompanija mora da iznajmi više prostora. Mesto se može iznajmiti po specifinoj ceni po kvadratnom ili kubnom metru. Cena raste proporcionalno sa koliinom zaliha koju kompanija skladišti. U ovom sluaju funkcija troškova je linearna. Mogue je dobiti i popust u ceni na vee koliine zaliha u skladištu.

Slika 5.58. Poreenje troškova izmeu privatnih i javnih skladišta

Privatno skladište ima fiksne troškove što se može pripisati porezima i sniženju cena u strukturi troškova. Varijabilni troškovi skladišta obino rastu sporije nego troškovi javnog skladišta zbog profita i troškova marketinga javnog skladišta. Shodno tome, u jednom momentu dve funkcije troškova e se sresti ili biti iste. Generalno, pri manjim koliinama output-a, javno skladište je najbolja alternativa. Kako se koliina poveava, efikasnije je koristiti privatna skladišta. 332


Držanje velikih koliina zaliha u privatnim skladištima je ekonomino zbog uštede u fiksnim troškovima. Pošto se fiksni troškovi pojavljuju bez obzira na korišenje, kompanija mora imati dovoljne koliine kako bi smanjila fiksne troškove po jedinici tako da ukupni troškovi privatnog skladišta (fiksni + variabilni) budu niži nego u javnom skladištu. Stabilnost je esto kritian faktor u privatnim skladištima pošto mnogi proizvodi imaju sezonsku prodaju. Jedna od prednosti korišenja privatnih skladišta je kontrola. To se odnosi na fiziku kontrolu bezbednosti, hlaenja i kontrolu usluga za kupce i pogone. Konkurencija uslugama kupcima je još jedan faktor koji utie na izbor korišenja privatnog skladišta. Konkurencija uslugama kupcima je sve jaa i ona opravdava primenu razliitih strategija. Ostaje otvoreno pitanje jesu li javna skladišta ikada ekonomina? Odgovor je potvrdan. U stvari, postoje mnoge firme za koje su javna skladišta ekonominija.

5.10.1. Javna skladišta, prednosti,razlozi korišenja U prethodnom delu je spomenut rast privatnih skladišta. To ne znai da je upotreba javnih skladišta opala ili da ona stagnira. I javna skladišta su se razvila i prosperirala i postala veoma dinamina industrija. Zapravo, javna skladišta su se veoma brzo razvijala. Najvei korisnici javnih skladišta su lanci maloprodaje, zbog skladištenja velike koliine proizvoda i zbog toga što koriste skladištenje sa drugim funkcijama kao što su kupovina i transport robe do maloprodajnih objekata. Kombinacija ovih faktora poveala je upotrebu javnih skladišta poslednjih godina. Naftna kriza uticala je da kompanije održe više nivoe zaliha, a vee zalihe stvaraju potrebu za dodatnim skladišnim prostorom. Svi ovi faktori e nastaviti da doprinose veem razvoju javnih skladišta. Prvi i najvažniji finansijski razlog za korišenje javnih skladišta je taj što ne zahteva nikakva ili ograniena ulaganja kapitala kompanije. Druga prednost javnog skladišta je fleksibilnost. Osoblje javnih skladišta može izvršavati zadatke kao što su testiranje, montiranje, oznaavanje cena, kao i mnoge druge poslove. Ugovorno i javno skladište obezbeuju ove visoko specijalizovane usluge. Ugovorno skladištenje može biti alternativa privatnom skladištu. Velika raznolikost karakteristika proizvoda, distributivnih sistema, tražnje kupaca i aktivnosti i filozofija kompanije zahtevaju da javna skladišta razmotre individualne potrebe svakog kupca. 333


Navedene usluge pokazuju sve vei znaaj velikog broja usluga koja pružaju javna skladišta. Poslovi javnih skladišta moraju se proširiti da bi bili konkurentni privatnim skladištima. Javno skladište ili njegov menadžer mogu pružati i u privatnom objektu dve tradicionalne usluge javnih skladišta: usluge carinjenja i posebne usluge na terenu. U oba sluaja menadžer je odgovoran za robu i uzima robu na revers (uvanje) i ne može da izda tu robu dok kupac ne ispuni odreene uslove. Javno skladište pruža uslugu u smislu objekta sa fiksnom dimenzijom. Skladište obino pruža usluge prostora na odreeno vreme izraženo u kvadratnim metrima za odreeni vremenski period. Vrednost. Kao što smo rekli, javna skladišta imaju pravno definisanu odgovornost za robu koja se uva. Rizik je vei ukoliko je vea vrednost robe, a to se odražava na cenu. Menadžer logistike može da smanji cenu korišenjem zaštitnog pakovanja da bi se smanjilo ošteenje proizvoda. Takoe je mogue oznaiti pakete kojima je potrebna vea pažnja pri rukovanju. Ako u javnom skladištu veruju da ovi napori smanjuju rizik, cene ce biti niže. Lomljivost. Cene skladišta moraju se prilagoavati opštoj osetljivosti robe na ošteenja zbog rizika za kompanije koje skladište robu. Menadžer logistike može smanjiti rizik ošteenja korišenjem zaštitnog pakovanja, konano smanjiti troškove skladištenja. Ustupak je izmeu smanjenja cena skladištenja i poveanja troškova pakovanja. Ošteenje drugih proizvoda. U javnom skladištu robe kod kojih postoji fizika odbojnost smeštene jedna pored druge uvek nose rizik ošteenja, to je dvostruki rizik. Jedan proizvod može oštetiti drugi ili sam može biti ošteen. Hemikalije i hrana su oigledan primer proizvoda koji su vrlo osetljivi na ošteenja. Zbog toga, korištenje odgovarajueg pakovanja može smanjiti rizik. Koliina i uestalost. Iako cena korištenja javnog skladišta varira, sama skladišna kompanija ima fiksne troškove. Zato e korisnost koliine i uestalost uticati na cene. Kompanija može da "poveava" fiksne troškove, što e koliina proizvoda i uestalost pomoi da se postigne efikasnost u smislu niže cene po jedinici proizvoda. Mnogi korisnici javnih skladišta koji mogu koristiti ista da bi uspeli da zadovolje sezonsku tražnju u sopstvenim objektima, u nemogunosti su da ponude redovnu upotrebu. Ogranienost težine. Skladišta uglavnom postavljaju cene na osnovu prostora, obino po kvadratnom metru. Meutim, skladište e ponekad odreivati cene na osnovu ogranienosti težine. Drugim reima, menadžer skladišta mora da odredi vee cene za lake i masivne proizvode. ak i korisnici ije cene skladištenja se ne odreuju na ovaj nain treba da misle o ogranienosti težine, jer to utie na njihovu sposobnost da efikasno koriste prostor koji su iznajmili. 334


Usluge. Javno skladište je danas obuhvatna i sofisticirana industrija koja je voljna i spremna da ponudi i dodatne usluge funkcije skladištenja. Takve usluge poveavaju cenu, što je viši nivo usluga, cena je vea. Meutim, ukoliko koristimo javno skladište, te usluge mogu biti jeftinije, naroito u podrujima sa manjim obimom prodaje, nego ako koriste privatna skladišta. Menadžeri logistike mogu uticati na nivo cena javnog skladišta. U poslednje vreme menadžeri javnih skladišta postaju agresivniji u traženju novih poslova.

5.10.2. Ugovorno skladište Ugovorno skladište je verzija javnog skladišta u kome druga kompanija obezbeuje kombinaciju logistikih usluga koju sama firma tradicionalno izvršava. Kompanija ugovornog skladišta se specijalizuje u obezbeivanju efikasnijih, ekonominih i tanijih usluga distribucije. Menadžer logistike mora razlikovati ugovorna skladišta od javnih. Firme koje žele kvalitet usluga iznad proseka treba da koriste ugovorna skladišta. Ona su projektovana tako da postižu više standarde i potrebe za specijalizovanim rukovanjem proizvodima kao što su farmaceutski, proizvodi iz oblasti elektronike i robe visokog kvaliteta. S druge strane, firme koje žele prosean nivo usluga koriste javna skladišta. U suštini, ugovorna skladišta su partnerstvo izmeu proizvoaa i skladišnih firmi. Ugovorno skladište ima brojne strategijske, finansijske i operativne prednosti u odnosu na privatna i javna skladišta. Najvea prednost je smanjenje troškova. Meutim, važni razlozi zbog ega treba koristiti ugovorno skladište su sledee prednosti: kompenzacija za proizvode sa sezonskim karakterom, poveana geografska pokrivenost, fleksibilnost u testiranju novih tržišta, ekspertiza upravljanja i izvora, nebalansirano finansiranje i smanjenje troškova transporta. Ugovorni distributer može da se pobrine za fluktuacije koje su tipine za industriju sezonskih proizvoda efikasnije nego privatni distributer. Takav sistem rada dozvoljava ugovornim distributerima da koriste svoju opremu i kapacitet mnogo efikasnije tokom godine nego što mogu privatna skladišta: Poveana geografska pokrivenost. Nebalansirano finansiranje. Smanjenje transportnih troškova. Nedostatak je gubitak kontrole nad logistikom funkcijom. Ostali nedostaci ukljuuju: troškove ugovora koji prevazilaze troškove privatnih skladišta i nisu pokriveni, problemi menadžmenta i sindikata, manjak u koliini proizvoda, inkompatibilnost sa potrebama kompanije i nedovoljno poznavanje ugovornih skladišta i njihove vrednosti. 335

Logistika – Skladištenje Tabela 5.12. Razlozi za i protiv outsourcing-a

Razlozi za outsourcing

Nedostaci outsourcing-a

Smanjenje troškova

60%

Gubitak kontrole

19%

Niži troškovi

49%

Neopravdani troškovi

11%

Fleksibilnost

31%

Prihvatanje menadžmenta

6%

Bolji informacioni sistemi

30%

Manjak zaliha

6%

Poboljšana isporuka

23%

Nefleksibilno, nekompatibilno

5%

Ne poznaje vrednost

4%

5.11. PITANJA ZA PONAVLJANJE 1. Pojam i delovi skladišta. 2. Razlika izmeu skladišta i distributivnog centra i razlozi za postojanje skladišta. 3. Koje osnovne motive za držanja skladišta poznajete? 4. Nabrojati i objasniti primarne funkcije skladišta. 5. Vrste skladišta (tehniko-eksploatacioni kriterijumi za klasifikaciju skladišta). 6. Lokacija skladišta (pojam i izbor optimalne lokacije skladišta). 7. Objasniti osnovne procese u skladišnom sistemu. 8. uvanje robe, koeficijent obrta. 9. Sistemi komisioniranja (pojam, skladište, transport, osoblje i nalog). 10. Oblikovanje sistema za komisioniranje. 11. Organizacija procesa u sistemima komisioniranja. 12. Skladišni objekti (pojam, izgled i funkcionalno planiranje skladišta i principi oblikovanja skladišnog objekta). 13. Objasniti pojavne oblike na ulazu u skladište. 14. Redovi uskladištene robe i hodnici 15. Oprema skladišta (podela i osobine, regali, police).

336

ZALIHE

CILJEVI UENJA Kada proitate ovo poglavlje, biete u stanju da: 6.

Objasnite pojam i svrhu zaliha. Razumete probleme odluivanja pri upravljanju zalihama. Shvatite kategorije zaliha. Poznajete struktura troškova zaliha. Razlikujete nezavisna u odnosu na zavisnu potražnju. Objasnite ekonominu koliinu narudžbe. Shvatite sistem kontinuiranog nadzora zaliha. Koristite P i Q sistem u praksi. Razumete sisteme kontrole zaliha.

Logistika – Zalihe

338


6.1 UVOD

Z

alihe su složena ekonomska kategorija koja se pojavljuje u razliitim oblicima angažovanih sredstava. Odnosi, kojima se ona ukljuuje sa drugim kategorijama u privredne procese, su odnosi višestruke meuzavisnosti. Relevantni faktori utvrivanja politike skladištenja i zaliha ne smeju se posmatrati samo sa stanovišta firme, kao elementa sistema proizvodnje, nego mnogo šire. Kada bi potrebne koliine predmeta rada bile unapred tano poznate, kako koliinski, tako i u pogledu momenata ulaska u proces proizvodnje i kada bi dužina vremena nabavke takoe bila unapred tano poznata, kontinuitet procesa proizvodnje bi mogao da se obezbedi odgovarajuom organizacijom procesa nabavke. Iz mnogo razloga, ekonomskog i tehnološkog karaktera, ne može se ostvariti puna usklaenost kretanja u proizvodnji i potrošnji ni u vremenu ni u prostoru. Ono što se proizvede ne troši se, po pravilu, ni u tom trenutku, ni u tom mestu. Zato su za obezbeenje kontinuiteta procesa proizvodnje neophodne manje ili vee zalihe. Na slici 6.1 prikazan je gurani tok do skladišta distributera i vueni tok do krajnjeg korisnika materijala u lancu snabdevanja.

Slika 6.1. Lanac snabdevanja 339


Slika 6.2. Gurani i vueni tokovi u lancu snabdevanja

Funkcija zaliha je ublažavanje ili otklanjanje vremenskih i prostornih razlika u proizvodnji i potrošnji. Da bi shvatio znaaj prouavanja i upravljanja zalihama dovoljno je napomenuti da je danas preko 30% ukupnih sredstava svetske privrede u zalihama. Na slici 6.3. prikazano je distributivni centar/skladišta bez zaliha (Cross Docks). Procesi koji se obino realizuju u ovim skladištima su prijem, sortiranje, otprema, komisioniranje, oznaavanje i druge preradne aktivnosti. Procesi traju 10 do 15 asova. Zahtevaju visoku koordinaciju uz pomo informacionih tehnologija.

Slika 6.3.

6.2 POJAM ZALIHA Zalihe su sve koliine materijala, energije i informacija koje su odreeno vreme iskljuene iz procesa proizvodnje ili upotrebe (potrošnje) sa ciljem da se u datom trenutku ukazane potrebe mogu iskoristiti. Zalihe su uskladišteni materijali koji se koriste da bi olakšali 340


proizvodnju, ili zadovoljili potražnju potrošaa. Na zalihama mogu biti razliite vrste robe (materijala):

repromaterijali neophodan za proizvodnju,

poluproizvodi koji se ugrauju u krajnji proizvod,

gotovi proizvodi koji su uskladišteni,

alati za proces proizvodnje,

rezervni delovi za proces održavanja sistema,

potrošni materijali za održavanje,

otpadni materijal iz procesa proizvodnje i skladišta.

Zalihe su sve “rezerve” koje jedna kompanija treba da ima, radi premošavanja moguih problema u poslovanju, ili reakcije na promene u proizvodnji i potrošnji. Zalihe su pufer (nem. puffer: odbojnik, amortizer udarca) izmeu tokova inputa i tokova outputa materijalnih dobara. Ovi puferi nastaju im doe do razlike izmeu vremenske i koliinske strukture toka ulaza i izlaza.

Slika 6.4. Klasifikacija relevantnih faktora politike skladištenja i zaliha 341


Zalihe kao puferi/amortizeri mogu da povežu, slika 6.5.: dobavljaa i nabavku, nabavku i proizvodnju, proizvodnju i marketing, marketing i distribuciju, distribuciju i posrednike, posrednike i korisnike.

Slika 6.5. Lanci snabdevanja Izvor: Cooper., Lambert, Pagh., The International Journal of Logistics Management, 1998.

Pod zalihama u preduzeu podrazumeva se ona koliina materijalnih dobara koja je akumulirana radi trajnog snabdevanja vremenski i prostorno bliže ili dalje proizvodnje ili line potrošnje. U upravljanju zalihama postoje brojni i razliiti problemi odluivanja: Koje i kolike zalihe su potrebne? Kako ih formirati? Kako ih pratiti i kontrolisati? Kako ih popunjavati u vremenu? Koji su faktori koji ih limitiraju i na koji nain? 342


Upravljanje zalihama je meu najvažnijim funkcijama upravljanja proizvodnjom, zato što zalihe zahtevaju veliki kapital i utiu na isporuku roba korisnicima. Upravljanje zalihama ima uticaj na sve poslovne funkcije, posebno proizvodnju, marketing i finansije. Zalihe osiguravaju uslugu potrošaima, što je od životnog interesa za marketing. Finansije se bave sveukupnom finansijskom slikom organizacije, ukljuujui sredstva alocirana u zalihe. A proizvodnja treba zalihe, da bi se osiguralo lagano odvijanje proizvodnje i njena efikasnost. Zalihama materijala može se upravljati na sledee naine, slika 6.6: Gurani (push) model pri kom se materijal kree na bazi dugoronih prognoza kompanije. Vueni (pull) model kretanja materijala prema stvarnim zahtevima korisnika nego što se ti zahtevi prognoziraju. Kombinovani (hibridni) model u nekim sluajevima, gurani sistemi su pogodni za jedne delove lanca snabdevanja dok su vueni pogodniji za druge delove.

Slika 6.6.

Proizvodni procesi svojim funkcionisanjem troše materijale, energiju i informacije, a koje se nalaze u okviru sopstvenog sistema, podsistema ili u okruženju. Trgovina koja predstavlja vezu izmeu proizvodnje i potrošnje takoe se karakteriše neminovnošu posedovanja zaliha. Kod trgovine zalihe se naješe formiraju da bi pokrile neravnomernosti ulaska robe iz proizvodnje i njenog izlaska u potrošnju. Ovo su samo neki od razloga zašto se formiraju zalihe. Pri tome je cilj da zalihe budu što manje po obimu kako bi se što manje finansijskih sredstava vezalo u zalihe i kako bi se zalihe proizvodnjom, prodajom i naplatom potraživanja što pre transformisala u finansijska sredstva potrebna za novi krug procesa poslovanja. Drugim reima kao konica normalnog ili bržeg obrtanja uloženih finansijskih sredstava u transformaciji: ROBAPROIZVODNJAROBA(PRIRAST)NOVAC(PRIRAST), pojavljuju se zalihe koje odreeno vreme blokiraju deo sredstava reprodukcije. 343


Meutim, u preduzeu postoje i konfliktni ciljevi zaliha. Finansijska funkcija zahteva nizak nivo zaliha, da bi sauvala kapital, marketing zahteva visok nivo zaliha, da bi poveao prodaju, dok proizvodnja zahteva adekvatne zalihe za efikasnu proizvodnju i lagano održavanje nivoa zaposlenosti.

Slika 6.7.

Upravljanje zalihama mora uravnotežiti ove konfliktne ciljeve i upravljati nivoom zaliha u najboljem interesu preduzea kao celine. Na slici 6.7 prikazan je proces toka nabavke materijala sa zaliha sirovina, koje ekaju da uu u proces proizvodnje, nivoa zalihama u toku proizvodnje i procesa i potražnje istih. Neki autori definišu zalihe kao neiskorišeni resurs bilo koje vrste koji ima potencijalnu ekonomsku vrednost.

Ova definicija omoguava da se oprema ili besposleni radnici smatraju zalihama, ali mi posmatramo sve druge neiskorišene resurse, drugaije od materijala, kao kapacitet. Procesne zalihe (tranzitne) su razmeštene na razliitim mestima procesa proizvodnje, iji tokovi povezuju jedno mesto skladištenja s drugim, slika 6.8. Nivo do koga se zalihe mogu ponovo popuniti zavisi od kapaciteta snabdevanja, a stepen njihovog pražnjenja od potražnje.

Slika 6.8.

344


6.3. SVRHA ZALIHA Zalihe smanjuju rizik u poslovanju, inei kompaniju fleksibilnom, sposobnijom da zadovolji poveane potrebe potrošaa. Vei nivo koristi koje ima potroša od poboljšane usluge nije optimalan ukoliko je rezultat velikih zaliha. Velike zalihe vezuju kapital, zauzimaju prostor, “moralno” zastarevaju, gube na kvalitetu. Velike zalihe opravdavaju: este i brze isporuke, isporuke bez ekanja, JIT isporuke, visoki troškovi po isporuci, visoki troškovi zapoinjanja nove proizvodne koliine, preveliko angažovanje opreme i zaposlenih, visoki troškovi transporta i visoka oekivanja potrošaa. Velike zalihe su opravdane samo ako je mogue sa velikom sigurnošu predvideti da e stopa rasta oekivane dobiti biti vea od stope rasta troškova koje zalihe izazivaju. Interes za niske zalihe opravdava: visoko ueše oportunitetnih troškova, visoki troškovi uskladištenja i manipulacije zalihama, visoki troškovi držanja zaliha i njihovog osiguranja i mogunost kala, rastura, loma, kvara i moralnog zastarevanja. Male zalihe prete da se u trenutku tražnje proizvoda istoj ne može udovoljiti zbog nedovoljne koliine zaliha na skladištu. Osnovna svrha zaliha je odvojiti razliite faze proizvodnje. Zalihe sirovina odvajaju proizvoaa od njegovih dobavljaa, zalihe u toku procesa rada odvajaju razliite faze proizvodnje jednu od druge, a zalihe gotovih proizvoda odvajaju proizvoaa od njegovih kupaca.

Postoje etiri razloga za održavanje zaliha: Zaštita protiv nesigurnosti - u sistemima zaliha postoje nesigurnosti u snabdevanju, potražnji i vremenu trajanja procesa. Sigurnosne zalihe se održavaju zato da bi se zaštitile od tih nesigurnosti. Ako je potražnja kupaca poznata, mogue je proizvoditi koliinu proizvoda jednaku potrošnji. U tom sluaju nee biti potrebne zalihe gotovih proizvoda. Sigurnosne zalihe gotovih proizvoda apsorbuju promene u tražnji bez trenutne promene u proizvodnji. Na slian se nain, sigurnosne zalihe sirovina održavaju da absorbuju nesigurnosti u isporuci od dobavljaa, a sigurnosne zalihe u toku procesa rada, odnosno proizvodnje, održavaju se zbog slabog održavanja, nepouzdanih radnika, ili brzih promena terminskog plana. 345


Zalihe koje se drže da bi absorbovale nesigurnosti zovu se sigurnosne zalihe. Omoguavanje ekonomine proizvodnje i nabavke - esto je ekonomino da se proizvode materijali u serijama, odnosno partijama. To nam dopušta da se ista proizvodna oprema koristi za izradu razliitih proizvoda. Ponekad je zbog troškova naruivanja, zbog popusta na koliinu i troškova prevoza ekonomino nabavljati u velikim serijama, odnosno partijama, ali se tada jedan deo drži u zalihama za kasniju upotrebu. Zalihe koje nastaju radi nabavke materijala ili proizvodnje u partijama zovu se cikline zalihe, budui da se kupuju ili proizvode u ciklusima.

Slika 6.9. Planirane i neplanirane zalihe

Na slici 6.9 prikazane su odluke korisnika po pitanju planiranih i neplaniranih zaliha. Planirane zalihe pružaju korisniku više varijanti. Korisnik može da eka, naknadno poruuje, zamenjuje, kupuje na drugom mestu itd.

346

Pokrivanje oekivanih promena u tražnji i ponudi - Postoji nekoliko situacija u kojima se mogu spreiti promene u tražnji ili ponudi, npr. Kada se oekuje poveanje cena ili raspoloživost sirovina. Drugi razlog


je planirana marketinška promocija, kada se unapred mogu uskladištiti velike koliine gotovih proizvoda radi budue prodaje.

Osiguranje tranzita- Tranzitne zalihe se sastoje od materijala koji se nalazi na putu s jednog mesta na drugo. Na te zalihe utiu odluke o lokaciji fabrike ili izbor prevoznika. Pod tranzitnim zalihama podrazumevaju se i zalihe koje se kreu izmeu faza proizvodnje, ak i unutar fabrike.

6.4 KATEGORIJE ZALIHA Zalihe materijalnih dobara mogu se razvrstavati prema razliitim kriterijumima. Sve klasifikacije koje e se navesti moraju se uslovno prihvatiti, jer u praksi esto postoje zalihe koje vremenom prelaze iz jedne u drugu vrstu. Naješe se klasifikacija zaliha je prikazana u tabeli 6.1. Kalkulativne zalihe formiraju se zbog prednosti koje pruža proizvodnja (nabavka) u veim koliinama (npr. dobijanje popusta pri kupovini veih koliina). Zaštitne zalihe formiraju se zbog nesigurne potrošnje i/ili proizvodnje, a sa ciljem da se obezbedi kontinuitet proizvodnje i trgovine, bez obzira na ovu nesigurnost. Anticipativne zalihe formiraju se zahvaljujui poznavanju promene ponude i potražnje (sezonska kolebanja itd.). Špekulativne zalihe formiraju se sa ciljem da se ostvari dodatna dobit oekivanim promenama na tržištu (promena cene, spoljnotrgovinskog režima i sl.). Stvarna zaliha je koliina odreene robe na odreeni dan ili aritmetika sredina stanja zaliha u posmatranom vremenskom periodu. Planirane zalihe su normativi na razliitim nivoima, naješe: minimalne, maksimalne i optimalne zalihe. Minimalne zalihe (Zmin) predstavljaju najmanju koliinu robe ispod koje se roba u skladištu ne sme spustiti ukoliko se ne želi prekinuti snabdevanje kupaca. Ove zalihe angažuju veliki iznos finansijskih sredstava. Zato je opravdano nastojanje menadžera da ih utvrde na što nižem nivou, ali, ne i na toliko niskom da bi se ugrozio kontinuitet prodaje.

347


Tabela 6.1

Da bi minimalne zalihe mogle da obezbede kontinuitet proizvodnje moraju biti ispunjeni sledei uslovi:

potrošnja mora biti redovna, dugorono poznata i nepromenljiva, preduzee mora imati dobre poslovne veze sa više pouzdanih dobavljaa.

Ma koliko precizno i realno izraunate, minimalne zalihe nisu ekonomine zalihe. To su najmanje mogue zalihe koje obezbeuju nesmetani tok prodaje, angažuju neophodan minimum finansijskih sredstava i omoguavaju uštedu na nekim kategorijama troškova. Minimalne zalihe diktiraju eše nabavke u manjim koliinama. Zato se režim minimalnih zaliha upražnjava samo za artikle kod kojih se ostvaruje vea ušteda na troškovima držanja zaliha, nego što se gubi na nabavnoj ceni i troškovima dopreme. 348


Minimalne zalihe (Zmin) izraunavaju se množenjem oekivane prodaje (P) u jedinici vremena (danu, mesecu) i vremena (V) potrebnog da se obnove zalihe konkretne robe (izraženog istom vremenskom jedinicom): Slika 6.10. Minimalne zalihe Z-visina zaliha u trenutku prispea porudžbine,

Z min

P V

P – potrebe proizvodnje u periodu V, Z/2-prosene zalihe.

gde je: Zmin-minimalne zalihe (koliina i vrednost); P - planska potrošnja materijala izražena u koliini (vrednosti u jedinici vremena: dan, mesec, ...); V - vreme nabavke (jedinica vremena). Tek kada se razmotre i ovi relevantni faktori i izvrši usklaivanje izmeu troškova nabavke i troškova držanja zaliha, može se rei koji je nivo zaliha najekonominiji. Ako su troškovi držanja zaliha vei od troškova naruivanja i dopreme, onda su minimalne zalihe ujedno i optimalne zalihe. Maksimalne zalihe, suprotno minimalnim, predstavljaju gornju granicu iznad koje se ne sme za odreeno razdoblje nabavljati roba, jer bi to bilo ekonomski neopravdano i štetno. Nekada se pod pojmom maksimalne zalihe podrazumeva i ona gornja granica koja u sebi ukljuuje i celovitost asortimana odreene robe. U sluajevima, kada se više dobija nabavkom u veim koliinama nego što se gubi poslovanjem u velikim koliinama, maksimalne zalihe mogu za trgovinu biti i optimalne u isto vreme. Meutim, kada nivo optimalnih zaliha prelazi i maksimalne zalihe, ove poslednje e ipak biti gornji limit, pošto se ne može ii preko potreba firme, ma koliko da se time ekonomiše u troškovima nabavki i zaliha. Preko maksimalnih zaliha se prelazi u prekomerne zalihe. One su štetne po trgovinu, jer blokiraju finansijska sredstva koja se mogu deblokirati tek u nekom od narednih poslovnih perioda. Pojava prekomernih zaliha upozorava da treba odustati ili odložiti nove nabavke, odnosno da treba što pre prodati suvišnu robu. Prekomerne zalihe, dakle, angažuju dodatna finansijska sredstva, koja usporavaju proces obrta zaliha i poveavaju troškove skladištenja nabavke i prodaje.

349


Izraunavaju se po formuli:

Z max

Z min OKN

gde je: Zmax maksimalne zalihe, Zmin minimalne zalihe, OKN optimalna koliina naruene robe.

Slika 6.11. Prikaz zaliha (%)

Kod prekomernih zaliha je prisutan i rizik prelaska u nekurentnost. Pier Lba (Pierre Lebas) kaže: “Nekurentne zalihe su rezultat: pogrešne procene, nepromišljenog akta, greške, nekompetencije itd. Firma koja raspolaže uspavanim zalihama skupo plaa njihov san. One zauzimaju dragocen prostor, esto ih premeštaju ukoliko nisu sasvim zaboravljene. One angažuju sredstva, zahtevaju kontrolu, inventarisanje i drugo. U popisu se javljaju kao aktiva firme sa vrednošu koja po pravilu iskrivljuje sliku stvarnog stanja. Najzad, ako duže traje njihov san one same sebe proždiru, jer njihovu vrednost apsorbuju troškovi koje izazivaju.” Kada je re o robi za koju je izraunato da je za poslovanje najekonominije držanje zaliha na minimalnom nivou (a u pitanju je roba kod koje se ne sme tolerisati prekid u snabdevanju), onda se preporuuje praksa sigurnosnih zaliha. Optimalne zalihe predstavljaju nivo robe koji uslovljava najniže troškove nabavke i skladištenja. Signalne zalihe predstavljaju onu koliinu robe koja e se potrošiti u vremenu dok se ne izvrši novo popunjavanje. To je stanje zaliha u trenutku kada treba ispostaviti narudžbinu dobavljau da isporui novu koliinu robe. Sem navedenih vrsta zaliha u literaturi se može naii i na druge, neke od njih su npr: Nekurentne zalihe ini roba neupotrebljiva za proizvodnju ili potrošnju zbog zastarelosti, demodiranosti ili gubitka nekih karakteristika. Njena prodaja je otežana i vezana za sniženje cena. Sezonske zalihe ini roba, posebno ona za široku potrošnju, koja podleže sezonskom uticaju. Zato proizvoa, prethodnom proizvodnjom, na vreme mora da osigura sezonske zalihe koje e omoguiti potpuno snabdevanje tržišta u vreme poveane potražnje (npr. odea, obua...). 350


Cilj je smanjenje zaliha na nivo potreban za održavanje usluga korisnika i proizvodnje. U skladu sa "lean production" konceptom; ideja je da proizvodnja radi sa minimalnim troškovima zaliha. Postoje razliite podele zaliha. U tabeli 6.2 prikazana je podela i specifine funkcije zaliha prema funkciji na: procesne, cikline, sigurnosne, sezonske i stalne zalihe. Smanjivanju svih tipova zaliha doprinosi primena JIT principa i sistem zaliha za brzi odgovor zahtevima tražnje. Tabela 6.2. Funkcije tipova zaliha

Procesne zalihe su zalihe u tranzitu. Neophodne su zbog vremena koje je potrebno da stignu od jednog do drugog lana lanca. Firma može smanjiti procesne zalihe lociranjem skladišta bliže kupcima, korišenjem regionalnih umesto centralnih skladišta i izborom izmeu razliitih modela transporta kako bi se vreme isporuke skratilo. Cikline zalihe se javljaju kod firmi koje kupuju robu u veim koliinama od potrebnih. Firma kupuje vee koliine od potrebnih zbog: ekonominijeg transporta, koliinskih popusta, veih mogunosti za pogaanje (ugovaranje) sa partnerima ili zbog mogunosti da se troškovi naruivanja plate u više rata. Pri odluivanju o koliinama treba uzeti u obzir i dodatne troškove manipulacije koji su vezani za vee nabavke. 351


Sigurnosne zalihe predstavljaju koliinu robe iznad minimalnih zaliha, kojom e se održati kontinuitet prodaje i u sluajevima kada tražnja bude iznad oekivanja ili/i kada dobavlja zakasni sa isporukom. Sigurnosne zalihe se utvruju obrascem:

Zsig gde je:

P S

P oekivani obim prodaje, S koeficijent sigurnosti (izraunava se u decimalnim brojevima).

Sigurnosne zalihe nabavljene i uskladištene roba za posebne zadatke koja e omoguiti preduzeu, kada za to doe vreme, da te posebne zadatke izvrši. Firme koriste sigurnosne zalihe zbog moguih varijacija u tražnji ili neplaniranih zakašnjenja u isporuci narudžbina ili zbog zakašnjenja u naruivanju. Funkcija sigurnosnih zaliha je da se izbegne nedovoljnost robe na zalihi. Firma može smanjiti sigurnosne zalihe korišenjem: trajnog sistema zaliha, tj. kontinuiranim utvrivanjem nivoa zaliha razliitih formi isporuka sa odgovarajuim vremenom isporuke i visokog stepena kontrole dobavljaa. Standardne zalihe predstavljaju zbir minimalnih i sigurnosnih zaliha. Standardne zalihe se mogu izraunati pomou koeficijenta rizika k(1y1,5):

Zs tan Zs tan Slika 6.12.

(P V ) k Z min Zsig .

Standardne i sezonske zalihe nužne su zbog razlika u proizvodnji i tražnji. Da bi se smanjile standardne i sezonske zalihe, potrebna je prekovremena proizvodnja. Ali, ona poveava troškove zbog veih troškova rada i neiskorišenih kapaciteta mašina van sezone.

6.4.1. Optimalne zalihe Optimalne zalihe predstavljaju onaj obim robe na skladištu koji uslovljava najniže troškove nabavke, skladištenja i prodaje po jedinici. To je najpoželjniji nivo zaliha jer je za trgovinu najekonominiji. Pri održavanju režima optimalnih zaliha, konana ocena koštanja nabavljene robe (tj. cena u momentu prodaje) je najniža. Optimalni nivo može da se poklapa i sa 352


minimalnim i sa maksimalnim zalihama, ali eši je sluaj da se nalazi negde izmeu njih. U idealnom sluaju, troškovi držanja zaliha mogu se izraunati na sledei nain:

T DZ gde je:

(T AS T e T RS T A 0 T ATS T OT )

C UR VR V EIS ¦C DUR

TDZ- cena skladištenja posmatrane robe za jedan dan, TAS- dnevna vrednost amortizacije skladišta, Te- dnevna cena energije koja se utroši na održavanje odgovarajuih uslova u skladištu, TRS-dnevna vrednost radne snage neophodne da se funkcionisanje skladišta, TAO- dnevna vrednost amortizacije opreme u skladištu, TATS- dnevna vrednost amortizacije transportnih sredstava, TOT- dnevna vrednost ostalih troškova (kancelarijskog materijala, održavanja istoe...), VR- zapremina koju zauzima uskladištena roba, VEIS- efektivno iskorištena zapremina skladišta za posmatrani dan, CUR-vrednost uskladištene robe, 6CUR-suma vrednosti dnevno uskladištene robe. Ukupne troškove, poev od nabavne cene robe, pa do poslednjeg troška u vezi sa skladištenjem, mogue je podeliti u dve grupe: troškove nabavke (Tn), troškove držanja zaliha (Tdz). Troškove zaliha teško je proceniti, ali je ipak mogue i dovoljno za donošenje odluka. Najvažnije komponente troškova nabavke su troškovi naruivanja i dopreme. Troškovi naruivanja vezani su za naruivanje serije ili partije proizvoda. Troškovi naruivanja su uglavnom fiksnog karaktera, s obzirom da vrlo malo zavise od naruene koliine. Troškovi ne zavise od broja naruenih predmeta, ve se oni odnose na celu seriju, odnosno partiju. Ovi troškovi ukljuuju troškove pisanja narudžbe i otpreme, troškove prevoza, troškove preuzimanja partije. Takoe, postoje troškovi vezani za izvršenje narudžbe koji su nezavisni od broja izraenih predmeta. Troškovi izmene ukljuuju administrativne troškove potrebne za pripremu proizvodne opreme za izradu serije, troškovi kvalitativnog i kvantitativnog prijema robe, lini dohoci nabavne službe i sl. Ovi troškovi se esto smatraju fiksnim, a mogu se smanjiti promenom naina na koji je proizvodnja zasnovana. Troškovi predmeta predstavljaju troškove proizvodnje ili kupovine pojedinih predmeta za zalihe. Trošak predmeta je izražen kao trošak po jedinici proizvoda pomnožen nabavljenom ili proizvedenom koliinom. Ponekad se na trošak daje popust, ako se odjednom kupi dovoljna koliina jedinica. 353


Troškovi dopreme su uglavnom proporcionalnog karaktera. Ovde spadaju troškovi prevoza, utovara, pretovara, istovara, osiguranja, kalo, lom, rastur i ostali gubici na kvalitetu i kvantitetu robe, koji mogu nastati za vreme njenog transporta. Zajedno uzeti, troškovi naruivanja i dopreme naješe imaju relativno fiksni karakter, ali se radi njihovog lakšeg grafikog prikazivanja obino pretpostavlja da su proporcionalni sa brojem narudžbina. Mogu se izraunati ako se ukupni administrativni troškovi, vezani za nabavku robe, podele sa brojem porudžbina. Ukupni troškovi naruivanja i dopreme naješe su nelinearna forma broja narudžbina, ali linearna funkcija oblika C = a + bx može poslužiti kao dobra aproksimacija.

Slika 6.13. Odnos troškova držanja zaliha i troškova nabavke

Troškovi držanja zaliha sastoje se od kamata na angažovana obrtna sredstva, troškova amortizacije, zastarevanja, kirija, svetla, ogreva, poreza i troškova manipulacije sa robom na zalihi. Ovu vrstu troškova veoma je teško utvrditi. Neki elementi troškova mogu se odmah utvrditi (porez, kalo, rastur, osiguranje, amortizacija). Daleko teže se mogu utvrditi troškovi sredstava koja su “umrtvljena” u zalihama. Ako su ova sredstva pozajmljena, onda su to troškovi koji se mogu utvrditi. Ali, ako su ova sredstva obezbeena iz internih izvora, obino se kao trošak sredstava obraunava kamata. Troškovi uvanja ili održavanja - vezani su sa držanjem predmeta na zalihama tokom nekog vremenskog perioda. Troškovi se obraunavaju u postotku od vrednosti u jedinici vremena. U praksi troškovi održavanja zaliha iznose izmeu 15-30% godišnje. Troškovi održavanja zaliha sastoje se od tri komponente: Troškovi kapitala-kada se predmeti drže u zalihama, uloženi kapital se ne može koristiti u druge svrhe. To predstavlja trošak propuštenih mogunosti za neka druga ulaganja, koji se kao oportunitetni trošak pripisuje zalihama. Troškovi skladištenja - ukljuuju varijabilne troškove korišenja prostora, osiguranja, poreza. U nekim sluajevima deo troškova skladištenja je fiksni, i takve troškove ne bi trebalo ukljuivati u 354


troškove skladištenja zaliha. Porezi i osiguranje bi trebalo da se ukljuuju samo onda kada variraju sa visinom zaliha. Troškovi zastarevanja, kvarenja i gubitaka - pripisuju se proizvodima kod kojih postoji visok rizik da zastare. Što je vei rizik, vei su i troškovi. Kvarljivi proizvodi trebalo bi da budu optereeni troškovima kvarenja, kad se predmet tokom vremena pokvari. Troškovi gubitka ukljuuju sitne krae i troškove zbog lomova vezanih za držanje stvari na zalihama. Troškove održavanja zaliha mnogo je teže tano odrediti. Na osnovu finansijskih razmatranja može se odrediti odgovarajui trošak kapitala. Utvrivanje ostatka troškova održavanja zaliha-skladištenja, kvarenja, zastarevanja i gubitaka može se zasnivati na zapisima kompanije dodajui tome posebne studije troškova. Znaajne komponente troškova držanja zaliha su tzv. oportunitetni troškovi i troškovi zastarevanja. Zbir ovih troškova ini konanu cenu koštanja robe, a optimalnim nivoom zaliha smatra se onaj nivo pri kojem je zbir ovih troškova najniži. Jedan od pristupa problemu je utvrivanje oportunitetnih troškova za sredstva angažovana u zalihama. Radi se o utvrivanju stope prinosa koja bi se ostvarila da su sredstva upotrebljena na neki drugi nain, bilo ekstremno ili interno. Oportunitetni troškovi se donose na: izgubljeni prihod od mogueg angažovanja sredstava koja su zarobljena u zalihama a da nisu i izgubljeni prihod od prodaje proizvoda kojih nema a kada bi ih bilo na zalihi. Druga vrsta problema u vezi sa troškovima držanja zaliha vezana je za troškove zastarevanja. Zalihe neke robe zastarevaju veoma sporo (ako uopšte i zastarevaju), dok druge imaju ogranieni rok upotrebe (na primer, boje, lakovi i sl.). Ali se ipak može rei da zalihe svake robe zastarevaju. Ovaj element troškova zastarevanja posebno je važan kod trgovakih firmi koje prodaju robu sa jako naglašenim stilom, kao i proizvode kratkog veka trajanja, gde gubitak kroz zastarevanja može da bude od mnogo veeg znaaja nego svi ostali troškovi zaliha. Troškovi zastarevanja ne mogu se unapred predvideti, s obzirom da su poznati tek posle stvarnog nastanka, ali se ipak može uzeti u obzir izvestan rizik zastarevanja. Skladište treba redovno istiti od zastarele (nekurentne, demodirane) robe i viškova, jer ona nepotrebno zauzima prostor za manipulaciju, a ne doprinosi efikasnijem poslovanju. Troškovi nedostatka zaliha odnose se na ekonomske posledice nestanka zaliha. U prvom sluaju, gubitak povoljne prilike rauna se kao trošak nedostatka zaliha, a u drugom, izgubljena prodaja zbog toga što materijal nije na raspolaganju. Time se gubi profit od prodaje, kao i goodwill, što može dovesti do gubitka buduih prodaja. Troškove nedostatka zaliha najteže je proceniti. Procene se mogu zasnovati na konceptu izgubljenog 355


profita. U praksi se ovaj problem rešava specificiranjem prihvatljive visine rizika zbog zaliha. Ova praksa može biti vrlo skupa, može podrazumevati visoke troškove nedostatka zaliha. Problem merenja troškova nedostatka zaliha nema neko zadovoljavajue rešenje.

6.4.2. Ekonomina koliina narudžbe Godine 1915. godine F.W. Harris razvio je formulu ekonomine koliine narudžbe (EKN, economic order quanity, EOQ) koja je stekla široku primenu u industriji. Pretpostavke za primenu EKN u savremenoj praksi ne pronalaze mesta, pa je njegova primena ograniena, jer: retko je u praksi: - intenzitet nabavki i prodaje egzaktno poznat, kontinualan i konstantan, - koliina nabavke i prodaje, odnosno potrebne i proizvedene koliine jednake, - ciklus vremena nabavke i isporuke konstantan i poznat. retko je cena nabavke konstantna, obino zavisi od naruenog iznosa, troškovi transporta su retko konstantni, obino zavise od koliine i dužine prevoza, troškovi zaliha nisu samo troškovi nabavke i držanja zaliha, ve i oportunitetni troškovi i razne takse, osiguranja,… troškovi skladištenja nisu samo pod uticajem koliine, cene po jedinici i vremena skladištenja, takoe, visina kapitala angažovana u zalihe se odmerava, nije neogranieno ulaganje. Kod odabira veliine partije, odnosno serije postoji konflikt izmeu uestalosti naruivanja i nivoa zaliha. Male serije e dovesti do uestalijeg ponavljanja narudžbi, ali i do manjeg prosenog nivoa zaliha. Ako se naruuju vee serije, uestalost naruivanja e se smanjiti, ali e se zato održavati vee koliine zalihe. Troškovi naruivanja i održavanja zaliha deluju suprotno, dok se jedni smanjuju, drugi rastu. EKN se može izraunati na bazi minimizacije troškova skladištenja i narudžbe. U tom modelu EKN je ona koliina koja obezbeuje najniže ukupne troškove nabavke i skladištenja zaliha. Optimalan broj nabavki se dobija kao odnos planirane potrebe i ekonomine koliine nabavke. EKN = gde je: 356

200 P Tn Nc Sz

2 P Tn Nc sz


P – procenjena (fiksna) potreba za materijalom/delovima za odreeni period/godišnje; Tn – procenjeni (fiksni) troškovi nabavke po jednoj nabavci; Nc – Nabavna cena; Sz – stopa troškova držanja zaliha, izražena u % (0 do 100); sz – stopa troškova držanja zaliha, izražena u procentima (0 do 1);

Formula EKN ima mnogo ogranienja: 1. za potražnju se pretpostavlja da je konstanta, dok u mnogim realnim situacijama ona znaajno varira, 2. za jedinine troškove se pretpostavlja da su konstantni, mada u praksi esto postoje popusti na koliinu kod velikih kupovina, 3. za materijal u seriji pretpostavlja se da dolazi odjednom, mada e se u nekim sluajevima kontinuirano smeštati u zalihe zavisno od toga kako se proizvodi, 4. pretpostavlja se samo jedan proizvod, mada se od dobavljaa nabavlja nekoliko predmeta koji se svi otpremaju u isto vreme, 5. troškovi pripreme uzimaju se kao fiksni, dok se esto oni mogu smanjiti. Optimalno vreme izmeu narudžbi (trajanje ciklusa narudžbe): TvQeoq

EKN P

Trenutni troškovi skladištenja proizvoda x:

TZ gde je:

P Tn Z

Tz – ukupni troškovi; Z – prosean nivo zaliha na skladištu;

Z

Z Nc sz

Z max Z min 2

EKN Z sig 2

EKN Z V L 2

P – procenjena (fiksna) potreba za materijalom/delovima za odreeni period/godišnje; Tn – procenjeni (fiksni) troškovi nabavke po jednoj nabavci; Nc – nabavna cena; Zmax-maksimalni nivo zaliha u skladištu (EKN+Zsig); Zmin-minimalni nivo zaliha u skladištu predstavlja oekivanu prodaja/potrebu (P) u jedinici vremena (danu, mesecu) i vremena (V) Z min P V ; Z=Q-koliina koja se isporui tokom jedne porudžbine (EKN); Sz – stopa troškova držanja zaliha, izražena u % (0 do 100); 357


sz – stopa troškova držanja zaliha, izražena u procentima (0 do 1); VL-standardno odstupanje potreba (potražnje); z-standardizovana sluajna promenljiva.

Teži se iznalaženju modela po kojem nisu fiksne koliine nabavke, vreme ponovne narudžbe, niti potrebe. Rešenje nudi metod kliznih koliina, po kojem ništa od navedenih kategorija nije fiksno, ve je promenljivo. Po metodu promenljivih koliina nabavke EKN je u taki gde su troškovi skladištenja i troškovi nabavke minimalni – taki njihovog preseka. EKN=

2 P Tn Qtn Ncq q 1 usr / isr

Ukoliko se u izraunavanje EKN uvrste cene koje su pod uticajem nabavljene koliine, onda EKN izgleda ovako: EKN = gde je:

2 P Tn Qtn C q P- nije prosena potreba, ve klizna potreba (potreba koja se menja po periodu); Tn – troškovi nabavke; Ncq – nabavna cena po jedinici koja nije jednaka za svaku jedinicu; q – broj jednica po nabavci; usr – ulazna skladišna rata; isr – izlazna skladišna rata; C – cene zavisne od koliina; Qtn – operativni troškovi nabavke (fiksni).

Momenat ponovne nabavke (MPN) se dobija kada se pomnoži vreme izvršenja narudžbe sa dnevnom potrebom. To znai da se MPN meri brojem komada na zalihi, tj. ako je vreme izvršenja narudžbe 5 dana, a dnevna potreba 10 komada, kada zaliha padne na 60 jedinica, to je momenat ponovne narudžbe, i to je MNP. Ovakav nain raunanja MNP je optimalan kada je konstantna upotreba zaliha. Ukoliko upotreba zaliha nije konstantna, tj. njihova upotreba je neizvesna, onda MPN izgleda ovako: MPN = P T Fzn P q T 358


gde je:

P – planirana potreba; T – vreme izvršenja nabavke; Fnz – faktor prihvatljivog nedostatka zaliha; q – prosean broj jedinica po jednoj nabavci.

Optimalno vreme skladištenja se dobija na osnovu sledee formule: OVN = gde je:

2 Tn Nc / q P q

P – procenjena potreba za svaki period; Tn – procenjeni (fiksni) troškovi nabavke po jednoj nabavci; Nc/q – nabavna cena zaliha po jedinici (jednaka za svako pakovanje); Tdz – prosean broj jedinica po jednoj nabavci.

Slika 6.14. Odreivanje optimalnog broja narudžbina u uslovima neizvesnosti

6.4.3. Utvrivanje potreba za zalihama Razliiti normativi i nivoi zaliha su uslovili i razliite postupke za utvrivanje nivo zaliha. Stohastiki postupak se primenjuje za utvrivanje potreba za zalihama repromaterijala i poluproizvoda. Pored toga neophodni su podaci o planiranoj/ostvarenoj proizvodnji kako za prethodni tako i za naredni period. 359


Postupak se zasniva na potrebama za zalihama koje su se javile u prethodnom periodu. Deterministiki postupak odreivanja potrebnih koliina zaliha zasniva se na planovima proizvodnje. Detaljan plan proizvodnje i precizne sastavnice svakog proizvoda su uslov dobrih planova nabavki i zaliha. Sastavnice mogu biti koliinske (lista elemenata), strukturne (podaci o strukturi proizvoda) i modularne (za podsklopove). Ovaj postupak zahteva i definisanje normativa zaliha: minimalnih, standardnih, signalnih, optimalnih i maksimalnih. Detereministiki modeli upravljanja zalihama su se razvijali u dva pravca: klasini, dinamiki. Klasini modeli nabavke se zasnivaju na vrednosti ekonomske koliine nabavke (EKN) koju je mogue dobiti kroz dva kontradiktorna zahteva. Prvi je: vea koliina nabavki, niže cene po jedinici nabavljene robe i niži troškovi utovara/istovara i transporta. Drugi je što manje nabavke, manje novanih sredstava, niži troškovi skladištenja i kamata na angažovana sredstva. Klasini model se razvijao u dva pravca. Prvi podrazumeva naruivanje (obnavljanje) zaliha u poznatim vremenskim intervalima. Drugi podrazumeva naruivanje zaliha posle svake promene stanja. Razlikujemo periodini (P-sistem) i kontinualni sistem (Q-sistem).

6.4.4. Periodini sistem popune zaliha (P-sistem) Karakteristika P-sistema je da se provera stanja zaliha vrši po unapred definisanim vremenskim intervalima. Cilj provere je da se utvrdi koliina i trenutak provere za nabavku. Ekonomske koliine zaliha omoguuju ciklino popunjavanje nedostajuih koliina zaliha u planiranom vremenu prispea tako da se proizvodnja neometano odvija. Dobro podešen sistem upravljanja zalihama omoguuje preklapanje vremena prispea i vremena iscrpljivanja zaliha. Postoji periodinost u vremenu prispea, koliine utroška i naruene koliine zaliha su jednake. Zbir zaliha na skladištu i naruenih koliina je maksimalan. Nakon utvrenog vremena ciklus se ponavlja.

360


Slika 6.15. Popuna zaliha po definisanim vremenskim intervalima

Na sledeoj slici je prikazan sluaj neizvesnosti u upravljanju zalihama. Promenljiva potrošnja zaliha, promenljive koliine naruivanja i samo vreme prispea karakterišu upravljanje zalihama. U koliko je vreme prispea odloženo na zalihama moraju postojati sigurnosne koliine koje omoguuju proizvodnju. Zbir zaliha na skladištu i naruenih koliina maksimalno dozvoljen.

Slika 6.16. Popuna zaliha sa promenljivim koliinama materijala 361


6.4.5. Kontinualni sistem popune zaliha (P-sistem) Kontinualni sistem zaliha se vrši krajem dana ili u toku izuzimanja stavki sa zaliha. Vrši se poreenje stvarnog nivoa zaliha sa signalnim nivoom zaliha za svaku stavku. Ako je stvarni nivo zaliha ispod signalnog nivoa vrši se naruivanje zaliha u proraunatoj koliini EKN. Stvarni nivo zaliha se ustanovljava na osnovu stanja na zalihama: ZSN=ZS+KNN-ZR gde je:

ZSN-stvarni nivo zaliha, ZS-zalihe u skladištu, KNN-naruene koliine zaliha od proizvoaa koja još nije u skladištu, ZR-trebovane koliine zaliha iz skladišta a nisu preuzete.

Veliina signalnih zaliha se odreuje na sledei nain: Ns=Nptp gde je Np-nivo signalnih zaliha, Np-koliina zaliha koja se potroši tokom proizvodnje, tp-broj jedinica vremena koje protekne od trenutka naruivanja do prispea u skladište.

Slika 6.17. Kontinualna popuna u odnosu na signalne zalihe 362


Za Q-sistem upravljanje zalihama je karakteristino da su naruene koliine materijala jednake EKN bez obzira koliko su zalihe manje od nivoa signalnih zaliha.

Slika 6.18. Kontinualna popuna koliinama EKN

6.4.6. Korišenje sistema P i Q u praksi U industriji se za upravljanje zalihama kod nezavisne potražnje široko primenjuju sistemi P i Q kao i njihove modifikacije. Izbor izmeu tih sistema nije jednostavan, a može ga diktirati menadžerska praksa i ekonomija. Postoje neki uslovi pod kojima se sistemu P može dati prednost u odnosu na Q: 1. Sistem P trebalo bi da se koristi onda kada se narudžbe moraju plasirati u odreenim intervalima. 2. Sistem P trebalo bi da se koristi kada se od istog dobavljaa naruuje nekoliko razliitih predmeta, odnosno proizvoda koji se dostavljaju u istoj pošiljci. 3. Sistem P trebalo bi da se koristi za jeftine predmete koji se ne nalaze na trajnim zapisima o zalihama. Sistem P pruža prednosti terminskog popunjavanja zaliha i manje koliine zapisa. On zahteva nešto vee sigurnosne zalihe, nego što to zahteva sistem Q. Zbog tih veih sigurnosnih zaliha, sistem Q se esto koristi kod skupih proizvoda, gde je potrebno sniziti ulaganje u sigurnosne zalihe. Izbor 363


izmeu sistema P i Q treba odabrati na osnovu vremena popunjavanja zaliha sistema održavanja i uvanja zapisa, kao i troškova predmeta. U praksi esto nailazimo na hibridne sisteme, koji predstavljaju mešavinu pravila nadzora nad zalihama prema sistemima P i Q. Jedan od tih sistema karakterišu pravila odluivanja min/max i povremeni nadzor. U tom sluaju sistem ima i taku ponovnog naruivanja (min) i cilj (max). Kada se obavlja povremeni nadzor, ni jedna narudžba se ne plasira ako je stanje zaliha iznad minimuma. Ako je stanje zaliha ispod minimuma, narudžba se plasira kako bi se stanje zaliha dovelo do maksimalnog nivoa.

6.4.7. Upotreba prognoza Pitanje prognoziranja važno je kod sistema P i Q. Ti su sistemi izvedeni pod pretpostavkom konstantne prosene potražnje sa sluajnim varijacijama oko proseka. U veini sluajeva nezavisna potražnja pod uticajem trendovskih ili sezonskih zakonitosti, tj. prosena potražnja nije konstantna. Izraunavanje take ponovnog naruivanja modifikuje se korišenjem prognozirane potražnje tokom vremena trajanja procesa realizacije narudžbe, umesto prosene potražnje. Prognozirana potražnja e ukljuiti trendovsko ili sezonsko prilagoavanje. Taka ponovnog naruivanja zavisie od prognoze i menjae se nakon svake nove prognoze. Na isti se nain nakon svake nove prognoze može ponovo izraunati i koliina narudžbe. Osim oekivane potražnje može se proceniti i standardna devijacija potražnje. Standardna devijacija prognoze se ponekad naziva i „pogreška prognoze“. Ta prognoziranja pogreške automatski se izvode pomou sistema eksponencijalnog izglaivanja. Prognoza standardne devijacije rauna se za isto vremensko razdoblje kakav je interval potražnje. Izmeu nivoa usluga i nivoa zaliha postoji važan konfliktni odnos. Budui da viši nivo usluga potrošaima zahtevaju vea ulaganja u zalihe, to nivo usluga mora biti uravnotežen sa ulaganjem u zalihe. Dinamiki modeli upravljanja zalihama se koristi kada nisu potrebne konstantne nego promenljive koliine zaliha. Primena ovog modela zahteva definisanje vremena za planiranje nabavke i podela tog vremena na manji broj jednakih vremenskih intervala. U dinamike modele spadaju: 364

Vagner-Vitanov postupak, minimalni jedinini troškovi nabavke, postupak uravnotežavanja troškova, postupak “deo puta vremenski interval“.


Primer 1. U kompaniji potražnja za proizvodom x iznosi 18 jedinica nedeljno. Prodajna cena proizvoda je Nc=60$ po jedinici a trošak nabavke proizvoda iznosi Tn=45 $. Trošak držanja jedne jedinice proizvoda na zalihama iznosi 25% od prodajne cene. Kompanija radi 52 nedelje u godini a trenutno naruuje Z=390 proizvoda u jednom ciklusu narudžbe dok je

390 . Neophodno je utvrditi: 2

Z

a) Kolika je optimalna koliina narudžbe za proizvod x u jednom ciklusu nabavke? b) Koje je optimalno vreme izmeu narudžbi proizvoda x? c) Koliki su trenutni troškovi skladištenja (držanja na zalihama) proizvoda x? d) Koji su optimalni troškovi skladištenja (držanja na zalihama) proizvoda x? Rešenje: a) Optimalna koliina narudžbe za EKN =

200 P Tn Nc Sz

EKN =

2 P Tn Nc sz

proizvod x:

2 P Tn Nc sz 2 936 45 60 0 , 25

75 jedinica

Ncsz =H – trošak držanja na zalihama iznosi 25% od prodajne cene, što iznosi szNc=0,25*60$= 15$; P – potražnja za proizvodom iznosi 18 jedinica u nedeljni Ako to pomnožimo sa 52 radne nedelje u godini P= 18*52 = 936 jedinice.

Odgovor: Optimalna koliina narudžbe u jednom ciklusu nabavke proizvoda x iznosi 75 jedinica (trenutno se nabavlja 390 jedinica u jednom ciklusu nabavke). b) Optimalno vreme izmeu narudžbi (trajanje ciklusa narudžbe):

TvQeoq

EKN P

75 0,08 godina 0,96 meseci 4,17 nedelja 29,25 dana 936

c) Trenutni troškovi skladištenja proizvoda x:

TZ

Z Nc sz

P Tn Z

390 936 60 0,25 45 2925 108 3033$ 2 390 365


gde je:

P – procenjena (fiksna) potreba za materijalom/delovima za odreeni period/godišnje; Tn – procenjeni (fiksni) troškovi nabavke po jednoj nabavci; Nc – Nabavna cena; Sz – stopa troškova držanja zaliha, izražena u % (0 do 100); sz – stopa troškova držanja zaliha, izražena u procentima (0 do 1);

Odgovor: trenutni troškovi držanja na zalihama proizvoda x iznose 3.033 $ godišnje. d) Optimalni troškovi skladištenja proizvoda x:

TZ

Z Nc sz

P Tn Z

75 60 0,25

936 45 1125 562 1687$ 75

Odgovor: optimalni troškovi držanja na zalihama proizvoda x iznose 1.687 $ godišnje. Trenutni troškovi iznosili su 3.033 $ što znai da kompanija može uštedeti 1.346 $ godišnje menjajui samo vreme i koliinu narudžbe proizvoda x.

Slika 6.19. Grafiki prikaz odreivanje optimalnog broja narudžbina 366


6.5. NEZAVISNA U ODNOSU NA ZAVISNU POTRAŽNJU Bitna razlika u upravljanju zalihama je u tome da li je potražnja nezavisna ili zavisna. Na nezavisnu potražnju utiu tržišni uslovi, koji su izvan kontrole proizvodnje. Zalihe gotovih proizvoda i rezervnih delova imaju obino nezavisnu potražnju. Zavisna potražnja je povezana sa potražnjom za drugim predmetom i nije nezavisno odreena tržištem. Kada se proizvodi sastavljaju od delova i sklopova, potražnja za tim komponentama zavisi od potražnje konanih proizvoda. Nezavisne i zavisne potražnje pokazuju vrlo razliite zakonitosti ili modele potražnje. S obzirom da je nezavisna potražnja podložna tržišnim silama, ona esto pokazuje neki fiksni model, kao i na sluajne uticaje koji proizilaze iz velikog broja razliitih prioriteta potrošaa. Proizvodnja je tipino terminski planirana u serijama, a zavisna potražnja pokazuje model stalnog variranja. Kada je serija u proizvodnji, potrebna je odreena koliina delova, a nakon toga delovi nisu potrebni sve do izrade sledee serije. Ponašanje zaliha odreenih proizvoda znaajno je opredeljeno tokom tražnje, slika 6.20. Za proizvode sa konstantnom tražnjom (kojom se lako može upravljati) karakteristian je ravnomerni tok zaliha. Proizvodi sa sezonskom tražnjom se karakterišu time što se tražnja za njima može relativno lako predvideti. Tražnja za takvim proizvodima je visoka u specifinim periodima. Zalihe takvih proizvoda karakteriše blago talasno kretanje (npr. kod sezonske i modne garderobe). Proizvodi sa vrlo nepredvidljivom tražnjom su poznati kao “proizvodi masovnog hira”. Kupovina tih proizvoda retko se ponavlja. Zalihe takvih proizvoda karakteriše izrazito talasno kretanje. Poslovni profil niskog rizika može se susresti kod trgovaca na malo koji se bave prodajom ženske garderobe, a koji su usmereni na tržište sa potrošaima starosti od 45 do 60 godina. Poslovni profil visokog rizika pokazuje suprotno, tj. da je verovatno ciljno tržište ono u koje spadaju kasni tinejdžeri. Neka uporeenja mogu da se naine kod ranijih klasifikacija. Zalihe sa ravnomernim tokom (koje e se verovatno ravnati sa minimalnim), zalihe sa blagim talasnim tokom (koje e se ravnati sa sezonskim zalihama), i zalihe sa izrazito talasnim tokom (špekulativne zalihe) verovatno imaju dosta zajednikog. Problem proizvoaa i/ili preprodavca je u donošenju odluka o zalihama u skladu sa zahtevima ciljne grupe potrošaa i u razvoju miksa zaliha (asortimana) koji e biti prihvaen od kupaca i koji e omoguiti ostvarenje željenog nivoa profitabilnosti.

367


Slika 6.20. Dinamika držanja zaliha

Politika držanja zaliha je navedena u tabeli 6.3. Tabela 6.3. Politika držanja zaliha: funkcija karakteristika zaliha

368


6.6. SISTEMI MERENJA ZALIHA I UTVRIVANJE OBRTA ZALIHA Da bi menadžment uspešno upravljao zalihama, neophodno je da meri vrednost zaliha i uporeuje je sa ukupnom ostvarenom prodajom. Rezultat takvog merenja ukazuje na odnos visine zaliha i veliine prodaje (finansijski izraženi), što može nagovestiti da li su zalihe bile prekomerne ili ne i kako doprinose prodaji kompanije. Razvijena su tri sistema merenja zaliha: ukupna prosena vrednost zaliha, „nedelje snabdevanja”, koeficijent obrta zaliha (Krajewski i Ritzman). Ukupna prosena vrednost zaliha je vrednost svih vrsta zaliha u odreenom periodu. Izraunava se kao zbir proizvoda broja ulaznih jedinica i njihove vrednosti i broja izlaznih jedinica i njihove vrednosti. Ovaj pokazatelj je koristan kako za izraunavanje ukupne vrednosti zaliha i nivoa sredstava uloženih u njih, tako i za komparaciju sa vrednošu zaliha kojom je kompanija raspolagala u prošlim periodima vremena. „Nedelje snabdevanja” je pokazatelj koji ukazuje na odnos ukupne prosene vrednosti zaliha i ostvarene prodaje u tom periodu. Pošto se ukupna prosena vrednost zaliha može staviti u odnos sa ostvarenom prodajom u bilo kom periodu (mesec, godina), onda se ovaj pokazatelj može nazvati period snabdevanja. Period snabdevanja ukazuje kolika je vrednost zaliha koja je pokrivala i pratila ostvarenu prodaju u odreenom periodu vremena. Ukoliko se posmatra odnos zaliha i obima prodaje u dugom roku, može se rei da oni kompariraju. Meutim, kratkorono posmatrano, zalihe veoma esto variraju na gore i dole u odnosu na nivo prodaje. Koeficijent obrta zaliha (KOZ) ukazuje na veu ili manju frekvenciju zaliha od skladištenja do prodaje. Izraunava se kao odnos ukupne godišnje vrednosti prodaje i prosene ukupne vrednosti zaliha. Koeficijent obrta zaliha pokazuje koliko puta se zalihe obrnu u godišnjem ciklusu prodaje. Koeficijent obrta zaliha netrajnih potrošnih dobara je mnogo vei od koeficijenta obrta zaliha trajnih potrošnih dobara. Koeficijent obrta zaliha služi kao osnov za poreenje sa utvrenim koeficijentom obrta zaliha (normativom). Ukoliko stvarni koeficijent obrta zaliha odstupa od predvienog, zalihama se dobro ne upravlja.

Obrt zaliha (u kom)

Broj prodatih jedinica tokom godine Prosene godišnje zalihe (u kom) 369


Obrt zaliha (po vrednosti maloprodaj e)

Obrt zaliha (po visini troškova)

Vrednost neto godišnje prodaje Vrednost prosecnih godišnjih zaliha (u malopr.)

Godišnji troškovi prodaje dobara Prosecni troškovi držanja zaliha

Obrt zaliha je veza izmeu prodaje i zaliha koje su potrebne da se podrži odreeni nivo prodaje u firmi. Obrt kapitala se može iskazati u naturalnim jedinicama i vrednosno. Mada se obrt zaliha utvruje uglavnom godišnje, poželjno ga je i meseno utvrivati kada je prodaja velika. Postoje kljune razlike u ovim nainima izraunavanja obrta zaliha. Na primer, obraun obrta zaliha u jedinicama može iskriviti sliku o obrtu zaliha, ako jedinice sa nižim troškovima imaju vei obrt od jedinica sa višim troškovima. Distributeri ili trgovci na malo koji drže zalihe na nivou maloprodaje, uglavnom, koriste drugi nain izraunavanja obrta zaliha, dok firme koje vode zalihe po vrednosti troškova koriste trei nain. Sva tri naina obrauna koriste u imeniocu nivo prosenih zaliha. Vremenski periodi u kojima se vrši popis zaliha moraju biti reprezentativni. Neki maloprodavci vrše popis zaliha u vreme velike prodaje, a veina njih kada je prodaja mala. Ovakvi postupci mogu veštaki poveati obrt zaliha firme. Mada su ovo naješe korišeni naini za izraunavanje obrta zaliha, može se koristiti stopa dnevnih nabavki ili odnos zaliha i prodaje (vrednosno ili koliinski) podeljeno sa stopom prosene prodaje firme (vrednosno ili koliinski). Trgovci automobilima mere obrt zaliha, u uslovima dnevne nabavke, koristei koliinske jedinice.

6.6.1. Prednosti i nedostaci brzog i sporog obrta zaliha Ukoliko je koeficijent obrta zaliha visok, onda to znai da firma efikasno koristi investirana sredstva u tim zalihama. Brz obrt zaliha vezuje se za: dobru i kurentnu robu, manju potrebu za sniženjem cena (zbog promena u tehnologiji, stilu ili zbog kvarljivosti robe) i nižim troškovima držanja zaliha (zbog manje potrebe za osiguranjem, zbog nižih troškova skladištenja i manjeg procenta kraa). Postoje i neki nedostaci suviše brzog obrta zaliha. On može znai da firma ne koristi prednosti kumulativnog koliinskog popusta, da gubi na prodaji zbog estog nedostatka robe na zalihama, da kupci firme ne mogu podmiriti sve svoje zahteve iz jednog izvora i da je vreme za usluživanje kupaca veoma kratko.

370


Prednosti sporijeg obrta zaliha su: ostvarenje koliinskog popusta, visok nivo zaliha, mogunost klijenta da zadovolji sve svoje potrebe iz jednog izvora. Kljuni nedostaci sporijeg obrta zaliha su: visoki troškovi, nizak stepen korišenja kapitalnih investicija i visok procenat robe na zalihama koji može dovesti do zastarevanja i usporavanja njene prodaje.

6.7. STRATEGIJE UPRAVLJANJA ZALIHAMA Od strategija koje se koriste za bolje upravljanje zalihama izdvajamo, slika 6.21: Just–In–Time sistem upravljanja zalihama i sistemi zaliha za brzi odgovor (QR); Efikasan odgovor na zahteve potrošaa (ECR): Odreivanje take (vremena) ponovnog naruivanja; Sistem planiranja potrebnog materijala (MRP); Planiranje zahteva distribucije (DRP); Selektivno upravljanje (ABC) zalihama.

Slika 6.21. Upravljanje zalihama 371


6.7.1. JIT strategija i sistemi zaliha za brzi odgovor Proizvodni sistemi vide svoju egzistenciju u adekvatnoj reakciji na promene koje se dogaaju na tržištu, a to se može najbolje ostvariti eliminisanjem svega nepotrebnog što prati proizvodne procese, kao što su zalihe i sve aktivnosti koje usporavaju proces protoka materijala. Drugim reima, sve je prisutnija orijentacija na tok materijala kroz sve faze reprodukcije u odnosu na ranije opredeljenje za serijsku proizvodnju i visoku specijalizaciju pojedinih elemenata proizvodnih sistema. Oigledno je da se ovi zadaci mogu ostvariti jedino adekvatnim formiranjem lanaca logistike koji obuhvataju informacione i materijalne tokove izmeu pojedinih celina. JIT strategija je u kratkom vremenu privukla više pažnje nego sve do sada poznate strategije. Glavni uzrok poklanjanja pažnje JIT strategiji je uspeh veine proizvoda japanske privrede. Na japanskom ovaj termin znai “vremenski dobro planirano”. Postoji veliki broj tumaenja ove definicije, a u suštini znai da svaki proces treba snabdevati pravim elementima, u pravoj koliini i u pravo vreme. JIT je novi filozofski pristup proizvodnom i transportnom procesu. Osnova JIT strategije je celokupno posmatranje procesa reprodukcije s ciljem da se prava roba u pravoj koliini i kvalitetu nae na pravom mestu u pravo vreme. Znai, JIT koncept podrazumeva kretanje proizvoda prema odreenom tehnološkom postupku od nabavke sirovina i drugog materijala potrebnog za proizvodnju, preko procesa proizvodnje sve do krajnjeg korisnika. Zbog mogunosti uvoenja automatizacije i robotizacije proizvodnja je postala odluujua u postavljanju zahteva drugim karikama jedinstvenog transportnog lanca. Fleksibilnost proizvodnje (mogunost odziva na zahteve tržišta u što kraem periodu) najosetljivija je komponenta JIT transportnog lanca, kojoj se sve ostale prilagoavaju. Svi ostali podsistemi su manje znaajni, odnosno oni se prilagoavaju proizvodnji. Nove tehnike upravljanja proizvodnjom, posebno JIT, danas razvijaju i primenjuju nove sisteme, koji se bave upravljanjem proizvodnjom (kao sistemom) ili nekim od podsistema proizvodnog sistema. Tako je, danas, razvijen i u praksi primenjen novi sistem za upravljanje proizvodnjom nazvan Kanban sistem, slika 6.22. Kanban je japanska re i znai ident kartu materijala. “Ident karta” materijala, pa i Kanban sistem imaju za cilj da:

372

identifikuju sadržaj kontejnera (palete) materijala,

izvrše novu porudžbinu materijala kada je paleta prazna.


Slika 6.22.

Meutim, kako je Kanban inspirisan jednostavnim sistemom dopunjavanja koji se koristi u velikim robnim kuama, u odeljenjima gde se primenjuje sistem samousluživanja (gde je kupac u mogunosti da sam bira robu), smatramo da e uskoro ovaj koncept nai svoju primenu u upravljanju prometom. Da bi Kanban sistem funkcionisao i u jednom i u drugom sistemu upravljanja, treba voditi rauna da police stalno budu ispunjene materijalima, poluproizvodima, gotovim proizvodima baš u onom trenutku kada se traže.

Slika 6.23. Kanban kod proizvodnje bez gubitaka (LEAN)

373


Osnova upravljanja tim sistemima su stvarne potrebe. Po klasinom postupku proizvodi se “guraju” napred prema prognoziranim potrebama. Kod korišenja Kanban sistema u upravljanju proizvodnjom po JIT koncepciji koriste se sledee kartice, kao dokumenta i ujedno nosioci informacija: “Identifikaciona kartica” – ona identifikuje i prepoznaje proizvod; “Instruktivna kartica za operaciju” – ona sadrži podatke o tome kada i koliko e se proizvoditi; “Transportna kartica” – ona prati proizvod, odnosno daje podatke o tome odakle i gde se proizvod kree.

Slika 6.24.

Postoje dva tipa Kanbana i to: za proizvodnju (sa instrukcijama i operacijama), za otpremu (sa instrukcijama o transportu i kretanju proizvoda). U svakom skladištu nalazi se odreeni broj transportnih jedinica/ paleta. Kanban (“ident karta”) dodeljuje se svakoj jedinici (kontejneru). Zatim se jedan kontejner izuzme iz jednog skladišta ili procesa. Kanban se povratno šalje u skladište ili proces, iz kojeg je prethodno izuzet kontejner, kao “porudžbenica” za ponovno iznajmljivanje. Prema tome, Kanban predstavlja transportnu celinu za proizvodnju i otpremu, jer ima ulogu i kartice za odreenu seriju i pratee kartice za otpremu, odnosno nalazi se pri svakom transportu uz paletu, sanduk, itd. 374


U vezi sa primenom Kanbana, kao sredstva za ostvarivanje JIT-a, treba navesti nekoliko osnovnih zakljuaka: Kanban je pomono sredstvo za rešavanje problema upravljanja. To je instrument za smanjivanje zaliha na skladištu. Njegova uloga je da stvara preduslove za proizvodnju sa minimalnim zalihama. Kanban poboljšava proizvodni sistem. Primenom Kanban sistema mogue je, na jednostavan nain, utvrditi i regulisati koliinu robe u sistemu. Kontrola je vizuelna i veoma laka. Postupak primene Kanbana je jednostavan, efikasan i osigurava kontinuirano i brzo prilagoavanje proizvodnje stvarnim, a ne prognoziranim potrebama. Sistem Kanban može se koristiti samo u proizvodnji koja se ponavlja. Ovo zahteva visoku stabilnost u proizvodnim sistemima. Isto se odnosi i na ostale uesnike u jedinstvenom transportnom lancu koji koriste Kanban kao sredstvo za ostvarivanje JIT koncepta.

Slika 6.25. Proizvodni i transportni kanban

JIT strategija podrazumeva visoko ujednaen tehnološki nivo svih procesa reprodukcije i dosledno primenjivanje svih iznetih principa. Analiza primene JIT strategije, izvedena na osnovu statistikih prikaza dosadašnjih svetskih iskustava, ukazuje na sledee mogue efekte u proizvodnim firmama: skraenje proizvodnog procesa 80-90% direktno poveanje produktivnosti 5-50% indirektno poveanje produktivnosti 20-60% smanjenje troškova naruivanja 5-10% smanjenje zaliha - sirovina i poluproizvoda 35-75% - u proizvodnji 30-90% - gotovih proizvoda 50-90% 375


skraenje pripreme 75-95% smanjenje potrebnog prostora 40-80% poveanje kvaliteta proizvoda 50-55% smanjenje broja otkaza zbog nedostatka pravih zaliha 50-95% smanjenje broja kriznih situacija 20-90%

6.7.1.1. Preduslovi primene JIT strategije na podruju tehnologije logistikih lanaca Primena JIT strategije podrazumeva postojanje preduslova, pri emu se pre svega misli na: odgovarajui stepen razvoja automatizacije, fleksibilnost proizvodnih sistema, primenu kompjuterskih sistema za planiranje, projektovanje, upravljanje i kontrolu proizvodnih procesa zasnovanih na savremenim hardver i softver rešenjima, odgovarajui komunikacioni sistem za povezivanje u jedinstvenu informacionu mrežu. Pored ovih, proizvodno orijentisanih preduslova, od izuzetne je važnosti i odgovarajui stepen razvoja tehnologije logistikih sistema. Dosledna primena JIT strategije se ne može oekivati u svim logistikim lancima. U svakom sluaju mogunost primene je u zavisnosti od: stepena razvoja privrede, transportnog sistema, osnovnih karakteristika proizvodnog procesa i materijalnih tokova – robnih tokova (vrste robe, vrednosti robe, rastojanja, oekivanih poremeaja, karakteristike tražnje itd.). Iz ovih razloga treba oekivati i paralelnu primenu konvencionalnih i JIT principa u realizaciji logistikih lanaca. Kao osnovni integracioni faktor u okviru logistikih lanaca, pojavljuje je logistika jedinica. JIT koncepcija, u odnosu na formiranje logistikih jedinica postavlja kvalitativno nove zahteve. Ona u potpunosti mora biti prilagoena procesima u kojima se koristi. U oblasti formiranja logistikih jedinica teži se primeni automatizovanih, fleksibilnih sistema, koji se oslanjaju na proizvodne i skladišne procese. Svi podsistemi trpe odgovarajue promene. Meutim, podsistem skladištenja trpi verovatno najvee promene. Osnovni efekti koji se oekuju od primene JIT koncepta idu u pravcu smanjivanja ili ak potpunog eliminisanja zaliha u svim fazama ciklusa reprodukcije. Svakako, nije realno oekivati da e u potpunosti nestati funkcija skladištenja. Ali je sigurno, da tamo gde se primenjuje JIT, potrebe za skladištenjem bie manje i težie se automatizaciji svih procesa. Prema JIT koncepciji, skladište, kao izvor sirovina i poluproizvoda preuzima istu ulogu kao i kooperant, pa mora u potpunosti pripremiti materijal za dostavu direktno do radnog mesta. Pored toga, teži se 376


integraciji skladišnih i proizvodnih operacija, što je mogue ostvariti u uslovima visoke automatizacije i fleksibilnosti.

6.7.1.2. Formiranje logistikih jedinica Jedinica proizvoda koja se formira direktno u zavisnosti od zahteva korisnika nije povoljna za sve operacije koje e se sa njom obavljati tokom distributivnog procesa, racionalno manipulisanje, zaštitu od mehanikih ošteenja i krae, pa je nastala potreba za formiranjem veih logistikih jedinica. Uzajamno dejstvo komponenti sistema logistike uslovilo je formiranje logistike jedinice koja u suštini predstavlja pogodan oblik veznog elementa kroz sve faze logistikog procesa. Da bi ova jedinica bila vezni element, ona mora da postane jedinica skladištenja i pretovara, a u nekim sluajevima i transporta (kontejner), a iji je osnovni cilj ubrzavanje procesa distribucije i snižavanje logistikih troškova. Da bi logistika jedinica u pravom smislu bila vezni element i osnova za celokupnu racionalizaciju, ona mora da ispuni sledee osnovne pretpostavke: svojim oblikom, težinom i dimenzijama ona treba da omogui i racionalnu primenu mehanikih sredstava za rukovanje, ona mora biti standardizovana po dimenzijama i obliku, radi korišenja tree dimenzije (visine) mora da poseduje mogunost slaganja jedinica jedne na drugu. Koncept formiranja logistikih jedinica je danas opšte prihvaen u transportu i danas su retki segmenti privrede gde se on široko ne primenjuje. Izuzetno heterogeni skup pojavnih oblika roba i njihov obim ueša u pojedinim fazama procesa reprodukcije i transportu inicirao je potrebu za primenom unificiranih jedinica razliitih dimenzija. U tom cilju razvijeno je nekoliko karakteristinih tipova logistikih jedinica, a osnovni su palete i kontejneri.

6.7.1.3. Društveno ekonomski i tehnološki preduslovi primene JIT strategije Prikazane osnovne karike JIT logistikog lanca date su na osnovu analize dosadašnje primene JIT koncepta u praksi Japana. Na bazi sagledavanja uporednih specifinosti (amerike i japanske filozofije i uporednog prikaza specifinih društvenih karakteristika u Zapadnoj Evropi, Jugoslaviji i Japanu), ilustrovanih u tabeli 6.4, mogue je izvesti neke zakljuke u vezi sa uspehom JIT u Japanu. Osnovni elementi proizvodnje u japanskim fabrikama su: niske cene, koje se postižu kroz smanjenje troškova tako što se najvei broj proizvoda proverava velikom broju kooperanata (franšiza tima), a u fabrikama se vrši 377


samo konana montaža finalnog proizvoda. Sledea karakteristika je kratko vreme proizvodnje koje se postiže zahvaljujui automatskim mašinama i unutrašnjim transportom. Proizvodnja je izuzetno fleksibilna jer su delovi i procesi modularni i kompatibilni, a izmena alata vrši se po SMED metodi. Fleksibilnost i upravljanje proizvodnjom se ogledaju u nainu praenja materijalnog toka same proizvodnje. Tabela 6.4. Razlike izmeu japanske i amerike proizvodne filozofije

Postoje još neke karakteristike koje ine osnovu uspeha ove tehnike upravljanja u Japanu. Velika raznolikost proizvoda i uvoenje novih tipova proizilaze iz injenice da prodaja predstavlja pokretaku snagu postojeih proizvoda, a razvoj pokretaku snagu novih proizvoda. Motivacija zaposlenih postiže se participacijom i indoktrinacijom. Sposobnost za motivaciju kljuna je za izbor novog osoblja. Povezano sa tim, formiranje efikasnog upravljakog tima postiže se vrednovanjem šefova grupe koju kontroliše stalno pasivan lan na višem hijerarhijskom nivou. Veoma važna karakteristika japanske proizvodnje je njen pristup kvalitetu. Primenjuje se princip TQM, kojim se sistematski onemoguava bilo kakva greška u procesu proizvodnje. 378


Primena koncepta TQM se zasniva na primesi da kompanija ne može da opstane održavanjem statusa kvo, jer se sve oko nje menja. Održavanje statusa kvo znai slabljenje kompanije, tako da kompanija mora da kreira inovacije i da stalno poboljšava poslovne procese kako bi ostvarila odreenu stopu rasta. Suprotno tome, nastaju negativni trendovi koji ograniavaju profitabilnost kompanije. Tradicionalni stil menadžmenta je orijentisan na rešavanje problema, na improvizacije i na kratkorone ciljeve. On je statian, zadržava kurs status kvo i vrši prevenciju promena. Statina kompanija mogla bi opstati samo u svetu koji se ne menja. U takvim kompanijama stalna poboljšanja, primena savremenih metoda poslovanja i inovacije su tabui. Menadžment takve kompanije je problemski orijentisan. On nije u stanju da odgovori na eksterne promene, da obezbedi ekonomsku konkurentnost, dugoroan opstanak i rast kompanije. Njegov najviši domet je da zadovoljava trenutne planske potrebe kupaca. Kvalitet i inovativnost proizvoda, ekonominost poslovanja, ouvanje kapitala kompanije i uštede neobnovljivih prirodnih resursa su u velikoj meri zanemareni od strane rukovodstva statine firme. Smatra se da problemski orijentisani menadžment, ma koliko bio efikasan, dugorono gledano vodi kompaniju u bankrotstvo. Možemo zakljuiti da se primena JIT koncepta može oekivati samo u velikim, hijerarhijskim i disciplinovanim poslovnim sistemima.

6.7.1.4. JIT sistem upravljanja zalihama i sistem zaliha na brzi odgovor JIT sistem upravljanja zalihama teži minimiziranju investicija u zalihe kroz este isporuke i male prosene narudžbine od male grupe dobavljaa. JIT sistem upravljanja zalihama maloprodavci nazivaju sistemom za brzi odgovor. Pristalice JIT sistema smatraju da su prekomerne zalihe rasipanja. Osnova JIT-a i sistema za brzi odgovor je praenje zaliha i prodaje po svakom artiklu, korišenje visoke tehnologije, pakovanje robe za svakog kupca posebno i mogunost da se roba upotrebi ili proda direktno iz kontejnera za isporuku. Sistem automatske zamene, uz konstantno praenje nivoa zaliha, ukazuje na popunu zaliha koje su ispod odreenog nivoa. U tabeli 6.5 prikazane su karakteristike JIT nabavke. etiri važna elementa JIT-a, koja je potrebno detaljnije razjasniti su: prava orijentacija, tok zaliha, marketing odnosi i dobavljai locirani blizu važnih kupaca. 379


Prvo, tradicionalni sistemi zaliha su orijentisani na guranje kroz kanal distribucije (push), JIT je orijentisan na vuenje zaliha kroz kanal (pull). Osnovna razlika izmeu pull i push pristupa je u tome što sistem vuenja zaliha inicira proizvodnju u odnosu na predvienu sadašnju tražnju. U sistemu vuenja materijal se ne proizvodi dok se prethodno od proizvoaa ne zatraži. Drugo, JIT doprinosi koordinaciji izmeu zahteva kupaca i proizvodnje i plana isporuke. Tabela 6.5. Karakteristike JIT nabavke

Tree, JIT sistem upravljanja zalihama karakteriše: dugoroni ugovori izmeu dobavljaa i kupaca, nekoliko dobavljaa uslužuje proizvoae, razmena informacija o zalihama i prodaji izmeu prodavaca i kupaca i kontrola prevoza od strane kupaca. 380


etvrto, dobavljai moraju da se lociraju bliže glavnim kupcima. Blizina dobavljaa pomaže da se smanji promenljivost vremena isporuke. Japanski JIT proizvoai Toyota i drugi okruženi su dobavljaima koji otpremaju odreena dobra direktno na montažnu traku i to na svakih nekoliko minuta. Blizina dobavljaa omoguuje kupcima da tretiraju skladište dobavljaa proširenjem svoje firme. Isporuke po JIT sistemu obino se vrše na svakih 24, 48 i 72 sata. Druge važne karakteristike JIT-a su: isporuka na vreme, perfektan kvalitet robe u proizvodnji i gotove robe, efikasno rukovanje materijalom, direktna isporuka dobavljaa firmi. Koristi od JIT-a i sistema za brzi odgovor su i:

smanjene investicije u zalihe, vea prodaja, manja rasprodaja, manja potreba za skladištima, vea kontrola kvaliteta, adekvatniji odgovor na promene tražnje, brže otkrivanje grešaka i manja potreba za kancelarijskim radom.

Mogu se uoiti i neke teškoe u vezi sa implementiranjem JIT sistema u upravljanju zalihama. Prvo, njegovi kritiari tvrde da nije pogodan za sezonsku robu ija se prodaja teško može predvideti. Drugo, JIT je esto povezan sa visokim troškovima prevoza što je posledica manjeg korišenja konsolidovanih isporuka i neophodnosti stalnog korišenja avio prevoza, posebno u poetnoj fazi primene JIT-a. Tree, kontrola kvaliteta i plan isporuke moraju biti gotovo savršeni da bi se izbegle nestašice robe na skladištu, kao i enormni rast troškova zbog prekida rada. etvrto, mada je intencija JIT-a da minimizira zalihe koristei kanal proizvoa maloprodavac, dobavljai koji imaju male kapacitete moraju, ipak, da skladište vee koliine da bi izbegli probleme koje može generisati iznenadan rast tražnje. Neki kritiari tvrde da svoj uspeh JIT duguje prebacivanju odgovornosti za zalihe na kupce i dobavljae. Ovo može da izazove konfrontaciju izmeu kupaca i dobavljaa, naroito kada se JIT nametne dobavljau od strane velikog kupca.

381


6.8. EFIKASAN ODGOVOR NA ZAHTEVE POTROŠAA (ECR) Efikasan odgovor na zahteve potrošaa (ECR) je termin koji se koristi u industriji za distribuciju hrane da bi se opisali napori (i ukazalo na koristi) usmereni ka maksimiranju efikasnosti celog lanca snabdevanja. “Efikasan odgovor na zahteve potrošaa” definiše se kao strategija redukovanje svih nepotrebnih troškova u itavom distributivnom lancu – od proizvoaa do potrošaa. Nepotrebni troškovi su svi oni koji ne pružaju potrošaima vrednost. ECR posebno istie veze izmeu svih kompanija koje su poslovni partneri. Na primer, proizvoai moraju da brzo isporuuju odgovarajuu tehnologiju firmama i sistemima za nabavku materijala. Osnovne koristi od primene ECR su centralizovana popuna zaliha i promocija. Kroz ove dve oblasti primenom ECR-a postižu se uštede i do 70%. ECR projekt zasniva se na obraunu troškova po funkcijama, kategorijalnom menadžmentu (category management), direktnoj isporuci robe prodavnici, elektronskoj razmeni podataka, direktnoj isporuci robe od strane dobavljaa do mesta gde e biti podeljena velikoprodavcima ili maloprodavcima i kontinuiranoj popuni zaliha. Zagovornici ECR-a tvrde da proizvoa može da povea efikasnost poslovanja: zajednikim planiranjem sa distributerima, kompjuterskim naruivanjem, isporukama tano na vreme, konstantnom popunom zaliha, zajednikim planiranjem propagande i koordiniranjem funkcija administracije. Komitet za merenje performansi odgovara potrošaima (The Efficient Consumer Response Performance Measures Operating Committee PMOC) ispitivao je ulogu trgovinskih partnera za tri kanala proizvoda (direktna isporuka robe prodavnici, samostalna distribucija robe od strane maloprodavca i velikoprodajni sistem snabdevanja) i otkrio je da mnogi trgovinski partneri esto obavljaju iste aktivnosti. Komitet ima nameru da se eliminiše redundansa, eliminisanjem aktivnosti koje ne poveavaju vrednost, dodavanjem aktivnosti koje poboljšavaju komunikacije i eliminisanjem loših proizvoda. Postoji nekoliko važnih prepreka za širu primenu ECR-a:

382

maloprodavci vide veu korist u nagomilavanju zaliha kod proizvoaa i velikoprodavaca nego kod njih, drugi se boje da ECR može da smanji popuste onim maloprodavcima koji ne koriste svaki dan niske cene. Naroito oni vide ECR kao pretnju profitima od buduih prodaja i pretnju smanjenja popusta na zajedniko reklamiranje.


6.9. ODREIVANJE VREMENA PONOVNE PORUDŽBINE Vreme ponovne narudžbine odreeno je nivoom zaliha koje kompanija mora naruiti da ne bi došlo do nedostatka robe na zalihi. Formula za izraunavanje take ponovnog naruivanja sadrži: trajanje ciklusa narudžbine, proizvoaku cenu artikla i nivo sigurnosnih zaliha. Trajanje ciklusa naruivanja je vreme koje protekne od trenutka kada je izvršeno naruivanje do trenutka kada je roba spremna za prodaju (ili za upotrebu u proizvodnom procesu). Vreme ciklusa naruivanja ukljuuje i vreme potrebno da se proveri da li je isporuka u skladu sa narudžbinom, inspekciju proizvoda i vreme za druge zadatke koji se moraju obaviti pre nego što roba bude spremna za upotrebu (kao što je slanje proizvoda do proizvoaa, stavljanje etiketa na artikle, stavljanje robe u hangare i sl.). Kompanija može skratiti trajanje ciklusa naruivanja (nabavke) bržim isporukama (kao što je korišenje avio prevoza robe), naruivanjem od dobavljaa koji mogu brzo isporuivati robu, lociranjem dobara bliže kljunim kupcima, korišenjem EDI-a, JIT-a i isporukama robe koja se odmah može izložiti u prodaji. Na primer, Wal Mart zahteva da roba bude u prodavnicama tri dana od naruivanja. Roba u prodaji dolazi do trgovca obeležena znakom radnje, bar kodom i cenom. Ovo omoguava maloprodavcu da robu iz kutije odmah izloži tj. direktno rasporedi u rafove. Cena proizvoaa ili prodajna cena dobara je, takoe, znaajna za pronalaženje vremena ponovnog naruivanja robe. Sigurnosne zalihe su potrebne u sluaju kada je tražnja vea od oekivane ili kada je trajanje ciklusa nabavke duže od oekivanog (zbog kašnjenja u isporuci ili zbog privremene nestašice robe kod dobavljaa). Sigurnosne zalihe treba da premoste eventualne razlike izmeu vremena i obima narudžbine i vremena i obima oekivane tražnje. Koliina sigurnosnih zaliha zasniva se na stepenu varijacije tražnje ili korišene cene i pouzdanosti usluge. Na primer, ako proizvoa teži da zadovolji 90% tražnje sa trenutnim zalihama, njemu su potrebne vee sigurnosne zalihe nego ako teži da zadovolji 80% tražnje. Tradicionalna formula za izraunavanje vremena (take, nivoa) ponovne narudžbine pretpostavlja da firma ima sistem stalnih zaliha koje ažurno prati za važne proizvode.

Nivo pon. narudžbine ciklus nabavke x dnevni promet sigurn. zalihe

Ova tradicionalna formula može se modifikovati tako da reflektuje uslove u kojima firma samo periodino prati zalihe (nasuprot stalnom 383


praenju). Formula za izraunavanje take ponovne narudžbine (koja pretpostavlja periodino praenje) je: oscilacije u nabavci, periodino praenje.

Ova formula obezbeuje i dodatne zalihe u sluaju da period nabavke bude duži od vremena ciklusa nabavke. Sve ove formule predviaju da nivo zaliha može pasti ispod nivoa ponovne narudžbine. Drugi metod, koji ukljuuje neizvesnost procene dnevno potrebnih koliina proizvoda na zalihama, je metod preciznog odgovora (Accurate Response). To je novi prilaz planiranju nabavke proizvoda sa nepredvidljivom tražnjom. Ovaj pristup ini lanac snabdevanja fleksibilnim i brzim, tako da menadžeri mogu odložiti donošenje odluka o snabdevanju robom sa najnepredvidljivijom tražnjom, dok ne dobiju neke signale sa tržišta (kao što su rezultati prodaje na poetku sezone) koji e pomoi da se korektno usklade snabdevanje i tražnja. Na primer, robu sa najpredvidljivijom tražnjom treba proizvoditi daleko pre nego što se pojavi tražnja za njom kako bi se obezbedile vee mogunosti da proizvoai mogu da proizvode robu sa manje predvidljivom tražnjom pre sezone njihove prodaje.

6.10. DEFINICIJA I FUNKCIONISANJE MRP SISTEMA Prema J. Orlikiju (J. Orlicky), sistem planiranja potrebnog materijala (MRP), usko definisan, sastoji se iz skupa logiki povezanih procedura, pravila odluivanja i izveštaja koji imaju za cilj da prevedu proizvodni program u “neto zahteve” po vremenskim fazama, kao i da ukažu na planirano “pokrivanje” tih zahteva za svaku stavku komponenti zalihama, neophodnu za implementaciju potreba proizvodnje. Sistem MRP iznova planira neto zahteve i njihovo pokrivanje shodno promenama ili u glavnom proizvodnom programu, ili u statusu zaliha, ili u sastavu proizvodnje.” Orliki tvrdi da “sistemi MRP-a ostvaruju svoj cilj tako što izraunavaju neto zahteve za svaku stavku zaliha, planiraju ih po vremenskim fazama i odreuju njihovo pravilno pokrivanje.” Ciljevi jednog sistema MRP-a su: osigurati raspoloživost materijala, komponenti i proizvoda za planiranu proizvodnju i isporuku potrošaima, 384


održati najniži mogui nivo zaliha, planirati delatnosti materijalne proizvodnje, rasporeda isporuke i aktivnosti kupovine.

Pri svemu tome, sistem MRP razmatra tekue i planirane koliine delova i proizvoda za zalihe, kao i vreme upotrebljeno za planiranje. Sistem MRP poinje odreivanjem broja konanih proizvoda koje žele potrošai, kao i vremena kada su im oni bili potrebni. Zatim MRP “izbacuje” vremenski raspored i potrebe za komponentama na osnovu planirane potrebe za krajnjim proizvodom. Na osnovu stvarnih narudžbina potrošaa, kao i na osnovu predvianja tražnje, glavni proizvodni program pokree celokupni sistem MRP-a. Plan glavnog proizvodnog programa daje precizne detalje o tome koji proizvod mora da proizvede (ili sastavi) jedna kompanija, kao i vreme kada je on potreban potrošau. Datoteka liste materijala precizira tanu koliinu sirovina, komponenti i podsklopova potrebnih za proizvodnju ili sastavljanja krajnjeg proizvoda. Pored toga što utvruje bruto zahteve u vidu potrebnih koliina, datoteka liste materijala ukazuje kada pojedinana ulaganja moraju biti na raspolaganju. Ova datoteka utvruje nain na koji se razliita ulaganja meusobno odnose, a ujedno i pokazuje njihov relativan znaaj za proizvodnju krajnjeg proizvoda. Datoteka sainjava izveštaje o zalihama tako da kompanija može odbiti trenutno raspoloživu koliinu od bruto zahteva i na taj nain biti u stanju da u svako doba utvrdi neto zahteve. Datoteka statusa zaliha, takoe, sadrži važne informacije o takvim stvarima kao što su potrebe za sigurnosnim zalihama i vremenskim rokovima kada treba ponovo naruiti robu. Na osnovu potreba za proizvodom (preciziranim u glavnom proizvodnom programu) kao i informacija iz datoteke o listi materijala, program MRP prvo ubacuje potrebe za krajnjim proizvodom u bruto zahteve za pojedinanim delovima i drugim materijalima. Onda program obraunava neto zahteve (na osnovu informacija o statusu zaliha dobijenih iz datoteke) i prosleuje porudžbine za ulaganja, neophodna za proces proizvodnje ili montaže. Porudžbine odgovaraju potrebama za preciznim koliinama materijala, kao i vremenskom rasporedu tih potreba. Primer dat u sledeem odeljku pojašnjava ove aktivnosti programa MRP-a. Slika 6.26 pokazuje kako funkcioniše ovakav jedan sistem MRP-a.

385


Slika 6.26. MRP sistem

Kada firma upotpuni svoj program MRP-a, nekoliko osnovnih izlaznih podataka i izveštaja e biti od pomoi menadžerima koji su ukljueni u logistiku, materijalnu proizvodnju i montažu. Tu spadaju izveštaji i informacije koje se odnose na: koliine koje kompanija treba da porui i kada, vanrednu potrebu da se ubrza ili prepravi raspored datuma prijema ili, pak, potrebnih koliina proizvoda, otkazane potrebe za proizvodom, status sistema MRP-a. U konkretnoj praksi, MRP je izuzetno pogodan za planiranje i kontrolu poruivanja i prijema velikog broja delova i proizvoda koji su meusobno povezani tokom montiranja ili materijalne proizvodnje. Sa izuzetkom vrlo prostih problema, kao što je primer datog meraa, kompjuterizacija je praktino preduslov za sve druge primene sistema MRP-a. Samo putem brže obrade podataka i samo zahvaljujui sposobnosti savremenih kompjuterskih sistema da manipulišu podacima, može jedna firma izvesti raunicu o funkcionisanju MRP-a na ekonomian nain. Nakon što je uspostavio glavni proizvodni program, program MRP-a razvija pristup rasporedu zaliha i prijemu zaliha prema vremenskim fazama. Budui da MRP razvija listu materijala potrebnih radi montiranja ili proizvodnje preciznog broja gotovih proizvoda, on predstavlja pristup koji “gura” stvari. Shodno tome, podstie se razvoj porudžbina za kupovinu i naloga za proizvodnju. Po pravilu, MRP se primenjuje prvenstveno kada tražnja za delovima i materijalima zavisi od tražnje za nekim specifinim 386


krajnjim proizvodom. MRP može upravljati i zalihama materijala širom celog sistema. Pošto je stvarna tražnja kljuna za utvrivanje plana proizvodnje, sistemi MRP-a mogu brzo reagovati na promene tražnje gotovih proizvoda. Iako neki pobornici pristupa “u poslednji as” oseaju da je pristup “vuenja” u suštini mnogo zahvalniji zbog brzine reakcije od pristupa “guranja” (kao što je MRP-a) ponekad je i suprotno tano. Sistemi MRP-a mogu, takoe, pomoi firmama da ostvare druge ciljeve tipine za pristup “u poslednjem asu”, kao što su oni koji se odnose na menadžment efikasnim vremenskim rokovima i eliminisanjem škarta. Ukratko, MRP može postii ciljeve koji se eše pripisuju pristupima zasnovanim na principu “poslednjeg asa”, dok odluke koje se ponekad donose shodno principu “vuenja” ne odražavaju budue dogaaje zbog kojih je i kreirana politika reagovanja “u poslednjem asu”. Prednosti veine sistema zasnovanih na MRP-u obuhvataju sledee:

pokušavaju da održe razumne nivoe rezervnih zaliha, kao i da maksimalno smanje ili eliminišu zalihe kad god je potrebno, mogu prepoznati probleme u procesu, kao i potencijalne poremeaje u lancu nabavljanja zaliha mnogo pre nego što do njih doe; stoga mogu i preduzeti korektivne mere, proizvodni rasporedi se zasnivaju na stvarnoj tražnji, kao i na predvianjima potreba za krajnjim proizvodom, koordinišu naruivanje materijala na svim punktovima logistikog sistema jedne kompanije i najpogodniji su za doziranu ili periodinu proizvodnju ili procese montiranja.

Nedostaci pristupa, zasnovanih na MRP-u, su sledei:

primena je kompjuterski zahtevna, pa je unošenje promena ponekad teško nakon što je sistem jednom pušten u rad, troškovi poruivanja i transportni troškovi mogu porasti kad firma smanjuje nivoe zaliha i verovatno kree u pravcu mnogo koordinisanijeg sistema poruivanja proizvoda u manjim koliinama, shodno potrebama, nisu tako osetljivi prema kratkoronim fluktuacijama u tražnji, kao što su to pristupi po principu porudžbina “na licu mesta”, ponekad postaju prilino složeni, a ponekad i ne funkcionišu onako kako je predvieno. Kalvinato (Calvinato) navodi da “MRP funkcioniše samo u 25% situacija u kojima se ljudi silom trude da ga primene.” 387


Poslednjih godina raspolažemo sa planiranjem resursa za proizvodnju ili MRPII-om, kao sa mnogo sveobuhvatnijom skupom alata. Iako je MRP kljuni korak u MRPII, MRPII omoguava firmi da integriše finansijsko planiranje i operacije/logistiku. MRPII služi kao savršen alat planiranja. On pomaže da se opišu verovatni rezultati strategija primenjenih u oblastima, kao što su logistika, materijalna proizvodnja, marketing i finansije. Na taj nain, on pomaže firmi da sprovede analizu tipa “šta e biti, ako?”, kao i da odredi odgovarajue proizvodno kretanje i strategije održavanja zaliha na punktovima, kao i izmeu punktova logistikog sistema date kompanije. Gotorna i Dej (Gattorna, Day) navode da je “MRPII tehnika planiranja i upravljanja svim resursima organizacije ... tehnika koja daleko premašuje kontrolu zaliha ili ak proizvodnje i postiže sve planerske funkcije jedne organizacije”. Uspešno primenjivanje MRPII, takoe, treba da pomogne pri smanjenju troškova zaliha, kao i pri smanjenju zaustavljanja proizvodnih linija, pri emu stvara mnogo veu fleksibilnost u planiranju.

6.11. PLANIRANJE ZAHTEVA DISTRIBUCIJE Potrošnja diktira zalihe, proizvodnju i nabavku. Potrebe potrošaa, konkurencija, tehnološki razvoj i šanse iz okruženja kreiraju kvantum tržišne tražnje. U njoj kompanija uestvuje onoliko koliko je sposobna da predvidi potrebe i zahteve potrošaa, na osnovu kojih kreira adekvatnu ponudu. Težnja kompanije je da plasirana ponuda rezultira tražnjom i potrošnjom, tj. kupovinom. Kupovina oslobaa skladišta zaliha, novac uložen u zalihe, rad usmeren na njihovo održavanje. Sledi popuna zaliha radi obezbeenja potreba tržišta u sledeem ciklusu potrošnje. Da bi se to ostvarilo, neophodno je naložiti proizvodnji da obavi proizvodni ciklus nove koliine proizvoda. Novi proizvodni ciklus crpi zalihe materijala. Ukoliko ih nema dovoljno u skladištu, nabavka e biti urgentna. Ukoliko zaliha ima dovoljno da se obavi proizvodni ciklus i obezbedi sigurnosni nivo, kompanija ima veu slobodu u manipulaciji vremenom nabavke, tj. isporuke. Koliko blagovremeno kompanija obavi popunu zaliha kao posledicu obavljene kupovine, toliko e efikasno obaviti proizvodno-poslovni proces. Pomo procesu blagovremene popune zaliha, logistiki menadžment pronalazi u konceptu planiranja distribucije DRP – Distribution Requirements Planning. DRP koncept planiranja distribucije je izvor plana popune zaliha tako što informacije o predvienoj tražnji pretae u plan zaliha. DRP koncept usklauje oekivane narudžbe sa zalihama.

388


U osnovi, planiranje zahteva distribucije (DRP) primenjuje principe i tehnike MRP na tok i skladištenje gotovih proizvoda namenjenih tržištu. Na taj nain, tamo gde MRP postavlja glavni proizvodni program i zatim “izbacuje” bruto i neto zahteve, DRP zapoinje sa tražnjom do strane krajnjih potrošaa, oznaenom kao “nezavisnom”, i funkcioniše unazad prema uspostavljanju realistikog i ekonomski opravdanog plana za ceo sistem, odnosno, plana za poruivanje neophodnih gotovih proizvoda. Koristei najbolja raspoloživa previanja tražnje za gotovim proizvodima, DRP razvija vremensko fazni plan za distribuciju proizvoda iz fabrika i skladišta do taaka na kojima e biti na raspolaganju potrošaima. U praksi, DRP “razmešta” raspoložive zalihe kako bi zadovoljio tržišna potraživanja i stoga predstavlja pristup “guranja.” U odnosu na MRP, DRP daleko spremnije odgovara na stvarne tržišne potrebe u smislu raspoloživosti proizvoda i efikasnog vremena prijema. Najuoljivija razlika izmeu MRP i DRP leži u tome što DRP može prilagoditi, menjati i ponovo prilagoditi svoje obrasce poruivanja radi usklaivanja sa dinaminim, promenljivim potrebama za zalihama. Pristup DRP takoe spremnije odgovara na potrebe za zalihama. Pristup DRP takoe spremnije odgovara na potrebe za zalihama širom celog sistema za razliku od onih koje su precizirane za jedan jedini sektor. Od nedavno firme su integrisale najnaprednije primene DRP-a sad sposobnostima MRPII, radi dobijanja DRPII, sliku 6.27. Glavni proizvodni plan se zasniva na stvarnoj, ali i na predvienoj tražnji, a program MRPII direktno odgovara ovom planiranom proizvodnom programu. Onda program DRP rasporeuje zalihe na mesta skladištenja i to u koliinama zasnovanim na predvianjima tržišnih potreba, kao i na planiranim rezultatima proizvodnje. Sistem MRPII sastavlja delove i materijale do mesta proizvodnje ili montaže, a onda DRP razmešta ili “gura” zalihe putem kanala distribucije do mesta gde su potrebne potrošaima.

Slika 6.27. Odnos izmeu MRP i DRP 389


6.12. PRIMENA METODE SELEKTIVNOG UPRAVLJANJE (ABC) ZALIHAMA ROBE Godine 1906. Vilfredo Pareto je primetio da samo nekoliko jedinica u bilo kom skupu sainjava znaajan deo tog skupa. Zakon znaajnih nekoliko može se primeniti i kod upravljanja zalihama. U zalihama nekoliko predmeta obino ine najvei deo vrednosti zaliha izraženih u novanoj vrednosti. Kod zaliha predmeti su podeljeni u 3 grupe: A,B,C. Oznaavanje i odreivanje ove 3 grupe je proizvoljno: može postojati bilo koji broj grupa. Taan procenat predmeta u pojedinoj grupi varirae od zalihe do zalihe. Važno je postojanje dva ekstrema: nekoliko predmeta sa znaajnim udelom i veliki broj predmeta relativno beznaajnih. Veinu firmi zanima odnos izmeu ukupne prodaje i prodaje pojedinih vrsta proizvoda. esto nekih 20% od ukupnog broja proizvoda uestvuje sa 80% u ukupnoj prodaji. Selektivnim upravljanjem (ABC) rangiraju se proizvodi prema prodaji ili prema njihovom doprinosu profitabilnosti. Zatim, proverava znaajne razlike izmeu artikala visokog i niskog obima prodaje, što može ukazati na to kako se najbolje može upravljati prodajom svakog od tih artikala. Dakle, primenom ABC metoda upravljanja zalihama, teži se smanjenju ukupnih zaliha odreivanjem potreba za zalihama odreene robe, na bazi kriterijuma, kao što su prodaja i profit. Ova analiza kategoriše proizvode prema važnosti. Važnost može biti po cash flow, vremenu, koliini, troškovima ili profitabilnosti i sl. esto se naziva i Paretov zakon –“80-20”, što znai 80% zahteva dolazi od 20% korisnika. Kriva se još naziva Lawrence-ova kriva, slika 6.28.

Slika 6.28. Paret-ov dijagram / Lawrence-ova kriva 390


U literaturi se ova analiza naziva i analizom težišta troškova. U naelu, ova analiza služi kao važna podloga za odluivanje na svim podrujima planiranja. ABC analiza je potpuno nezavisna od privredne grane u kojoj se primenjuje. Nudei sve bogatiji izbor robe, industrija stalno ubrzava rast potreba potrošaa. Trgovina, da bi odgovorila zahtevima proizvoaa, s jedne strane, i potrebama potrošaa, sa druge strane, mora da nabavlja u velikim koliinama raznovrsna dobra od velikog broja specijalizovanih proizvoaa. Na taj nain, trgovina je u situaciji da posluje sa velikom masom artikala. Polazei od injenice da se samo sa potpunim asortimanom može maksimalno zadovoljiti tražnja, a da obilje artikala otežava trgovinsko poslovanje, racionalno je prihvatiti sledee principe:

osvežiti asortiman novim artiklima koji mogu privui pažnju potrošaa, budnim praenjem koeficijenta obrta artikla iskljuiti blagovremeno one koje prestaju da budu interesantni, a na vreme ukljuiti novitete i izvršiti kategorizaciju artikala prema njihovom uešu u prometu firme i prema uslovima njihove nabavke.

Velike maloprodajne kompanije u svom asortimanu imaju preko 1.000.000 artikala, supermarketi nisu ispod 10.000 artikala itd. U vezi sa ovim postavlja se pitanje: da li se može nad ovako velikim brojem artikala voditi uspešan nadzor, da li bi se takav nadzor trgovini uopšte isplatio i da li svim artiklima treba pokloniti pažnju? Ako pod uspešnim nadzorom podrazumevamo za svaki artikal: dosledno ispitivanje tržišta nabavki, primenu egzaktnih metoda pri izboru najpovoljnijih dobavljaa, preciznu procenu potreba, izraunavanje minimalnih, sigurnosnih i optimalnih zaliha, evidenciju i informisanje o kretanju zaliha i permanentnu kontrolu volumena prodaje i iznalaženja novih mera za njihovo uveanje, tada je odgovor na postavljeno pitanje pozitivan. Ali, to zahteva ogromno poveanje troškova poslovanja. Iz prethodne konstatacije namee se i odgovor na drugo pitanje veoma je teško pretpostaviti da bi se takva ulaganja mogla isplatiti. Iz tih razloga primenjuje se ABC upravljanje, kojom se svi proizvodi dele u tri kategorije: A pozicije ili proizvodi: jedan mali broj proizvoda sa velikom sigurnošu, 391


B pozicije ili proizvodi: srednji broj proizvoda sa srednjom vrednošu, C pozicija ili proizvod: veliki broj proizvoda sa malom vrednošu. Izraženo u procentima: 75% troškova prouzrokuje oko 5% proizvoda (proizvodi grupe A), 20% troškova prouzrokuje oko 20% proizvoda (proizvodi grupe B) i 5% troškova prouzrokuje oko 75% proizvoda (proizvodi grupe C). Po mišljenju nekih autora, ABC analiza polazi od pravila 80/20. To znai da 80% prodaje dolazi od 20% artikala i to su artikli grupe A. Artikli grupe B ine 30% od ukupnog broja artikala i 15% od vrednosti prodaje, dok 50% artikala na zalihama uestvuje u ukupnoj prodaji sa 5% artikala na zalihama uestvuje u ukupnoj prodaji sa 5% (artikli grupe C). ABC analiza istie podelu artikala u dve ili više grupa kako bi najproduktivniji artikli imali i najvee sigurnosne zalihe. ABC analizom daje se razliit prioritet artiklima kroz njihovo grupisanje na A, B i C artikle. Na primer, artikli grupe A imaju najvee, a artikli grupe B niže sigurnosne zalihe. Firma može razviti politiku zaliha i za artikle grupe C ali ona mora biti utemeljena na predlaganju specifinih supstituta. Firma može da koristi EDI da bi blagovremeno obezbedila podatke za artikle grupe A, dok nivo zaliha za artikle grupe C treba da prati meseno. Na slici 6.29 dat je primer ABC upravljanja artiklima zaliha.

Slika 6.29. Primer ABC upravljanja zalihama 392


Analiza prometa podrazumeva rašlanjavanje godišnjeg prometa na pojedine grupe proizvoda, proizvode, ili usluge. U tom sluaju odluujue je upoznavanje grupa proizvoda, proizvoda, artikla ili usluga koje omoguuju ostvarivanje najveeg i najmanjeg prometa. Na osnovu ovih injenica lakše je doneti ispravnu odluku i na osnovu toga preduzeti odgovarajue akcije. esto se u ovom sluaju opredeljuje za metod koji je lansirao CEGOS (Commission generale d’organisation scientifique Paris), zato što je u našim uslovima pokazivao zadovoljavajue rezultate. Metod polazi od pretpostavke da se trgovinska firma snabdeva na sreenom tržištu. Zato operišemo jedino kriterijumima ueša artikala u ukupnoj vrednosti prometa prema postavljenim zahtevima ABC analize. Podlogu analize prometa ini: popis prodatih grupa proizvoda, proizvoda, ili usluga za svaku godinu, popis broja prodatih komada, prodajne cene prodatih grupa proizvoda, proizvoda, artikala ili usluga (cene se mogu uzeti iz cenovnika ili direktno iz ispostavljenih faktura). Postupak pri izradi analize je sledei: priprema formulara za analizu, sastavljanje i unošenje u formular za analizu grupa proizvoda, proizvoda ili usluga, nai odgovarajui broj komada po godini i uneti u formular, nai odgovarajue prodajne cene i uneti ih u formular, broj komada ili uestalost usluga pomnožiti sa prodajnom cenom da bi se došlo do promena po grupi proizvoda, po proizvodu, artiklu ili usluzi, utvrditi ukupan promet po godinama (ukupan promet u jednoj godini=100%), izraunati % udela grupa proizvoda, proizvoda, artikala ili usluga (zbir ueša u prometu=100%), srediti ueše u prometu u procentima po opadajuem redosledu. Kategorizacija artikala samo po osnovu njihovog ueša u vrednosti prodaje ne odgovara snabdevanju na nesreenom tržištu. Održavanje kompletnosti asortimana zahteva da se pokloni posebna pažnja i artiklima koji se teško ili teže nabavljaju, bez obzira na njihovo ueše u vrednosti ukupnog prometa firme. S obzirom na stanje na našem tržištu, treba primeniti princip selektivnog upravljanja zalihama tj. artikle treba posmatrati i sa aspekta uestalosti tražnje. Praktino, svaki artikal treba tretirati prema sledeim kriterijumima: 393


prvo, prema uešu artikala u vrednosti prodaje, drugo, prema uslovima nabavke, tree, prema uestalosti tražnje.

Uslovi nabavke na našem tržištu i iz uvoza diktiraju podelu artikala na one ije snabdevanje je još uvek kritino, one koji se otežano nabavljaju i one kojim se normalno snabdevamo. Prema uestalosti tražnje, sve artikle možemo podeliti na one ija je prodaja kontinuirana, one koji se prodaju povremeno i one koji se prodaju ree. Pošto se i kod ovog metoda kategorizacije mora voditi rauna i o broju artikala u pojedinim kategorijama, odluka o razgraniavanju na “A” , “B” i “C” grupu vrši se, saglasno izabranom metodu izuzimanjem. Pri tome se polazi od sledeih zahteva:

kategorija “A” (i pored težnje da se formira od što manjeg broja artikala) treba po pravilu da obuhvati artikle iji godišnji promet predstavlja pretežni deo vrednosti realizacije firme i artikle sa kritinim snabdevanjem osim onih ija je vrednost prodaje mala, kategorija “B”, po pravilu, obuhvata artikle sa srednjom vrednošu prodaje ije je snabdevanje otežano ili normalno i artikle ija je vrednost prodaje mala, ali snabdevanje kritino, kategoriji “C” pripadaju proizvodi ija je vrednost prodaje mala, osim onih ije je snabdevanje kritino.

Što je više artikala sa kritinim i otežanim snabdevanjem to se poveava broj artikala u kategorijama “A” i “B”. Meutim, samim tim umanjuje se prednost metoda “A” , “B” i “C” u kategorizaciji artikala u trgovini sve do granice kada on ne samo da prestaje da bude rentabilan ve i gubi smisao primene. Ipak, pomenuti metod kategorizacije artikala u trgovini može omoguiti: poveanje opšte zainteresovanosti menadžera za kontrolu nabavki zaliha i prodaje, smanjenje mase i mobilisanih sredstava u artiklima kategorije “A” , da se sa istim trošenjem radne snage i sredstava postigne neuporedivo vea efikasnost u upravljanju (zahvaljujui orijentaciji pažnje na ono što je bitno), poveaju šanse za voenje realne poslovne politike i elastinije reaguje na promene poslovnog okruženja. 394


Znaajan problem kod ABC analize jeste odreivanje lokacije postrojenja za držanje zaliha. Ako treba da se pruži pouzdana usluga kupcima i ako treba da se uskladišti celokupan asortiman proizvoda na svim lokacijama, onda e troškovi biti visoki i verovatno prekomerni. Za svaki artikal bie potrebno utvrditi i minimalne i sigurnosne zalihe, kao i nivo direktnih i indirektnih troškova. esto je troškovno efikasnije ono rešenje koje podrazumeva ograniavanje broja taaka držanja zaliha za artikle sa malom tražnjom i korišenje transporta za direktnu isporuku kupcima. Rast troškova prevoza nije tako veliki kao rast troškova zaliha koji je bio uzrokovan držanjem celokupnog asortimana i to na svim lokacijama. ABC analiza dozvoljava raznolike nivoe raspoloživosti i metode obrade porudžbina. Prihvatanjem JIT koncepta u proizvodnji, mnoge kompanije usklauju svoje politike držanja zaliha prema zahtevima kupaca. Zato ABC analiza može biti od pomoi pri odgovoru firme na JIT zahteve kupaca. Primer ABC analize: Pretpostavimo da imamo niz materijala u preduzeu koje emo nazvati slovima od A do L, s time da se materijali od H do L troše u neznatnim koliinama, pa su, prema tome, i troškovi za te materijale neznatni i bie svrstani u jednu grupu. U tabeli je dat pregled utrošaka materijala, cena pojedinog materijala, ukupni troškovi i rang s obzirom na ukupne troškove. Neophodno je sastaviti novu tabelu gde su materijali poreani po stepenu ueša u ukupnim troškovima materijala. Prvi dolazi onaj materijal, koji ima najvee troškove, pa sledei po rangu sa najveim troškovima itd. Pravila za granice grupa A,B i C nisu kruta i mogu se definisati ovako:

U grupu A spadaju artikli koji nose 70-80% ukupnih troškova;

U grupu B spadaju artikli koji pribrojeni grupi A zajedno daju 90-95% ukupnih troškova;

U grupu C spadaju artikli od gornje granice grupe B do kraja dijagrama, što ukupno daje 5-10% ukupnih troškova. Granice grupa mogu se, prema tome, odrediti ve iz same tabele gde su artikli rangirani. Ako prikažemo rezultate rangirane tabele grafiki, dobijamo dijagram prema narednoj slici, gde su oznaene granice pojedinih grupa. U tabeli 6.7 prikazani su svi % troškovi za svaki materijal u odnosu na ukupnu sumu novca utrošenom za materijal u kompaniji.

395


Tabela 6.6

Tabela 6.7

396


Slika 6.30. Zavisnost materijala od ukupnih troškova

U sluaju prethodnog primera naši su zakljuci sledei:

dva materijala od ukupno 12 (F i B), tj. 16,6% artikala, nosi 71,6% svih troškova dva materijala (A i C), što takoe iznosi 16,6% od asortimana, nose 24,9% svih troškova osam materijala (svi preostali), a to iznosi 66,6% svih artikala, nosi 3,5% svih troškova.

Vrednost ove analize jeste u tome što se najpre prilazi rešavanju problema zalihe grupe A. To znai da e se prvenstveno na te artikle primeniti zakoni ekonominih zaliha, ekonominih serija i narudžbi, da e se u vezi s tim artiklima prii posebnim pregovorima sa isporuiocima o specijalnim aranžmanima isporuke itd.

6.13. SISTEM NADZORA I KONTROLE ZALIHA 6.13.1. Sistem kontinuiranog nadzora Odluke o ponovnom naruivanju zaliha zasniva se na ukupnoj raspoloživoj, plus naruenoj koliini. Ukupna koliina naruenog i raspoloživog materijala naziva se dispozicionim (raspoloživim) zalihama. Uobiajena je greška da se u obzir ne uzimaju koliine koje su ve naruene. 397


Kod sistema kontinuiranog nadzora, stanje zaliha kontroliše se posle svake transakcije. Kada zalihe padnu na unapred utvrenu taku naruivanja, plasira se narudžba odreene koliine. S obzirom da je koliina narudžbe odreena, vreme izmeu narudžbi varirae zavisno od sluajnog karaktera potražnje. Sistem kontinuiranog nadzora ponekad se naziva sistem Q, ili sistem fiksne koliine narudžbe. Postoji nekoliko razliitih naina izražavanja nivoa usluga:

Visina usluge je verovatnost da e sve narudžbe biti izvršene iz zaliha tokom vremena njihovog popunjavanja u okviru jednog ciklusa ponovnog naruivanja. Nivo usluge je procenat potražnje izvršene iz zaliha tokom vremenskog razdoblja. Nivo usluge je procenat vremena u kome sistem ima raspoložive zalihe.

Taka ponovnog naruivanja zasniva se na pojmu distribucije verovatnosti potražnje za vreme trajanja procesa izvršenja narudžbi. Kad je narudžba plasirana, sistem zaliha izložen je mogunosti njihovog nedostatka, sve dok ne stigne naruena koliina. Sistem nije ostao bez zaliha, osim ako narudžba nije bila plasirana. Jedini je rizik od nedostatka zaliha tokom vremena trajanja procesa njihovog popunjavanja.

6.13.2. Sistem povremenog nadzora U nekim sluajevima se stanje zaliha gotovih proizvoda nadzire povremeno, a ne kontinuirano. Kod povremenog nadzora, stanje zaliha proverava se u fiksnim vremenskim intervalima. Kada je provera obavljena, stanje zaliha se „dovodi u red“ dodatnom narudžbom do ciljanog nivoa zaliha. Ciljani nivo zaliha prilagoen je tako da pokriva potražnju do sledee periodine provere, plus onu za vreme trajanja realizacije narudžbe. Zato se naruuju promenljive koliine , zavisno od toga koliko je potrebno da se stanje zaliha dovede do ciljanog nivoa. Sistem povremenog nadzora esto se naziva P sistem kontrole zaliha, sistem fiksnog intervala ili razdoblja nabavljanja, odnosno periodini sistem. Ciljani nivo zaliha može se odrediti pomou specifikacije nivoa usluga.

6.13.3. Sistemi kontrole zaliha Sistem kontrole zaliha može biti manuelni ili kompjuterski, ili njihova kombinacija. Izuzetak od kompjuterizovanih su sistemi sa malim brojem ili jeftinim proizvodima. Moderan sistem kontrole zaliha treba da obavlja sledee funkcije: 398


Registacija transakcija - svaki sistem kontrole održavanja zaliha zahteva metodu uvanja zapisa koji su osnova za potrebe raunovodstva, organizacije i upravljanja zalihama. To ponekad zahteva neprekidno voenje dokumenata, registrovanjem svakog izdavanja ili prijema zaliha. U drugim sluajevima dovoljna je periodina (npr. godišnja) provera zaliha. Bilo koji metod da se koristi, svaki sistem kontrole zaliha zahteva odgovarajui sistem za registrovanje transakcija. Pravila odluivanja o zalihama - sistem održavanja zaliha treba da sadrži pravila odluivanja za odreivanje vremena i koliine za naruivanje. Bez obzira da li se koriste povremeni ili kontinuirani nadzori zaliha, oni treba automatski da su ugraeni u sistem. Izveštavanje o neusklaenostima i propustima - kada su pravila odluivanja o zalihama automatski ugraena u sistem, menadžment bi trebao biti izveštavan o neusklaenostima i propustima. Svrha izveštavanja je da se menadžmentu skrene pažnja na promenu pretpostavki. U praksi mnogi sistemi ne sadrže dovoljno izveštavanja. Takvi sistemi imaju tendenciju da izmaknu kontroli. Prognoziranje - odluke o zalihama treba da se donose na osnovu prognoze potražnje. Za odluke o zalihama potrebno je ugraditi u sistem odgovarajuu kvantitativnu tehniku. Izveštavanje vrhovnog menadžmenta - sistem kontrole zaliha bi trebalo da generiše izveštaje za top menadžment, kao i za menadžere zaliha. Ti bi izveštaji obuhvatali merenje ukupnih performansi zaliha, kao i pružanje pomoi kod stvaranja celovite slike o zalihama. Takvi izveštaji bi ukljuivali osigurani nivo usluga, troškove upravljanja zalihama i nivo ulaganja, u uporeivanju sa stanjima u drugim vremenskim razdobljima. Preveliko oslanjanje esto se usmerava na koeficijente obrta zaliha, što rezultira neadekvatnim informacijama za stvaranje politike zaliha. U praksi veina sistema daje vrlo slabe informacije za top menadžment.

6.13.4. Vrste kontrolnih sistema U upotrebi postoje mnogi sistemi kontrole zaliha. Tipina su etiri sistema: 1. Sistem „jednog sanduka“ - kod sistema sa jednim sandukom, sanduk ili polica se puni periodino. Sistem jednog sanduka je zapravo P sistem. Veliina sanduka je cilj, a zalihe se periodino popunjavaju do cilja, punjenjem sanduka. Kod sistema ove vrste ne uvaju se zapisi za svaki prijem, ili izdavanje materijala. Narudžbe za kupovinu se uvaju, tako da se može utvrditi korišenje zaliha izmeu bilo koje dve take kontrole. 2. Sistem „dvaju sanduka“ – predstavlja sanduk iz dva dela. U prvom delu je materijal koji se izdaje, a drugi deo je zatvoren. Kada je prvi deo 399


ispražnjen, otvara se drugi deo, a plasira se narudžba za isporuku novih materijala. Drugi deo treba da sadrži toliko materijala koji e biti dovoljan dok traje proces ponovnog popunjavanja zaliha. To je Q sistem kontrole zaliha sa zadnjim delom sanduka koji sadrži zalihe što odgovaraju onima u taki ponovnog naruivanja. 3. Sistem kartine evidencije - kod ovog sistema kartoteka se drži na skladištu, koja sadrži za svaki predmet po jednu karticu. Kako se predmeti prodaju, tako se kartice ažuriraju. Kartice se ažuriraju i kada stižu novi materijali. Ovaj postupak može sadržavati i pravila odluivanja iz P i Q sistema. Sistem kartine evidencije može biti adekvatan kod malih zaliha sa malim brojem transakcija. 4. Kompjuterski sistem- kod uvanja podataka u kompjuteru, zapisi postoje za svaki predmet. Transakcije se knjiže u tim zapisima, prema tome da li su predmeti izdati ili primljeni. Kompjuter koristi P ili Q pravila odluivanja, prognozira potražnju i nadzire sistem održavanja zaliha. Kompjuterski sistem osigurava menadžmentu bolju kontrolu zaliha. Izbor izmeu ova etiri sistema zavisi od relativnih troškova i koristi koje pružaju. Odnos izmeu troškova i koristi kod prosenih i velikih zaliha daje prednost kompjuterskom sistemu.

6.14. PITANJA ZA PONAVLJANJE 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13.

400

Objasniti pojam zaliha? Koja vrsta robe može da se nae na zalihama? Navesti razloge za držanje zaliha? Kako možemo klasifikovati zalihe, navesti i objasniti? Objasniti troškove držanja zaliha? Objasniti ukupne troškove držanja zaliha i nacrtati šemu? Šta je ekonomina koliina narudžbe? Trenutni troškovi skladištenja proizvoda i optimalno vreme skladištenja? Objasniti periodini sistem popune zaliha? Šta je kontinualni sistem popune zaliha? Navesti i objasniti sisteme za merenje i obrt zaliha? Nabrojati i objasniti strategije za upravljanje zalihama? Sistem kontrole zaliha i vrste kontrolnih sistema?

MENADŽMENT RUKOVANJEM I PAKOVANJEM CILJEVI UENJA

7.

Kada proitate ovo poglavlje, biete u stanju da: Razumete probleme rukovanja materijalom. Shvatite karakteristike robe za pakovanje. Opišete sisteme rukovanja materijalom i pripadajuom opremom. Objasnite sistem paletizacije. Objasnite mesto i ulogu kontejnera u transportu robe. Koristiti pokazatelje produktivnosti rukovanja materijalom za odreivanje uinka sistema rukovanja materijalom. Objasnite kako pakovanje deluje sa ostalim aktivnostima logistike. Poznajete ciljeve rukovanje materijalima i pokazatelje neefikasnog rukovanja. Shvatite pokazatelje produktivnosti rukovanja materijalima. Poznajete funkciju pakovanja i unapredite logistike aktivnosti. Shvatite koncepciju osnovnih pakovanja i unutrašnjeg transporta.

Logistika – Menadžment rukovanjem i pakovanjem

402


7.1. UVOD U MENADŽMENT RUKOVANJEM, PAKOVANJEM I SKLADIŠTENJEM

L

ogistiari esto previde rukovanje materijalom, zbog toga jer je obino integrisano sa proizvodnjom. Ono predstavlja integrisanu logistiku od sirovina, do finalnog proizvoda. Rukovanje materijalom je kretanje sirovina, procesnih / faznih zaliha i gotovih / finalnih proizvoda. Pakovanje se razmatra na slian nain, jer je tesno povezano sa rukovanjem materijalom. Korektno pakovanje obezbeuje efektivnije i efikasnije rukovanje materijalom. Vitalni deo skladištenja, terminala ili pogona/fabrike, je kretanje proizvoda bez poteškoa. Formalna definicija rukovanja materijalom je “umetnost i veština kretanja, pakovanja i skladištenja materijala u bilo kom obliku “ Dobro postavljen sistem rukovanja može da snizi troškove i smanji rad, povisi sigurnost, povisi produktivnost, smanji škart/otpad, povea iskorišenje kapaciteta i poboljša / unapredi usluge. Na žalost, menadžeri i zaposleni ponekad ne vide problem rukovanja materijalom, niti ga rešavaju.

7.2. ROBA ZA RUKOVANJE I PAKOVANJE Veliki broj razliitih roba, razliitih karakteristika direktno utiu na tehnologiju realizacije logistikih procesa uopšte. Radi kvalitetnog rukovanja neophodno je da se formiraju grupe roba homogene po odreenim obeležjima. 403


Otuda i potreba za razvrstavanjem i formiranjem homogenih grupa roba, odnosno potreba za razvojem odreenih klasifikacionih sistema. injenica je da postoji veliki broj kriterijuma u odnosu na koje je mogue vršiti homogenizaciju, pa se tako može govoriti o razliitim klasifikacionim sistemima. Kriterijumi klasifikacije, odnosno formiranja homogenih grupa robe mogu se odnositi na fizike karakteristike (tenosti, gasovi, vrste materije). Mogu opisivati hemijski sastav (organske, neorganske...) i sl. U logistici, meutim roba se po pravilu razvrstava u odnosu na obeležja koja su od znaaja za realizaciju skladištenja, pretovara i transporta, pri emu je dominantan kriterijum razvrstavanja pojavni oblik robe. Pri tome, pojavni oblik predstavlja kompleksno obeležje sa skupom karakteristika koje opredeljuju tehnologiju realizacije procesa rukovanja robom (zahvatanja, odlaganja, uvanja i sl.). Imajui reeno u vidu, roba se razvrstava u sledee kategorije: komadna roba, rasuta roba, tena roba, gasovita roba.

7.2.1. Komadna roba Pod komadnom robom podrazumeva se roba koja se pojavljuje u jedinici koja se može brojati. Pri ovome, postoje izvorno komadne robe (kao što su košulja, pantalone, par cipela, elektrini šporet, televizor i slino) i robe koje u svom izvornom stanju mogu biti tene, gasovite, rasute (praškaste, zrnaste i sl.) a koje se pakovanjem u odgovarajuu ambalažu dovode u komadni oblik. Asortiman komadne robe koja se može pojaviti je izuzetno širok. Takoe, pojavni oblici robe po svojim relevantnim karakteristikama mogu biti do te mere razliiti, da je praktino nemogue odrediti uzak broj reprenzenata koji e je pokrivati u celosti. Te razlike se odnose na: težinu (od nekoliko grama do više tona), oblik ( šipka, prizma, valjak, lopta, nepravilan itd.), hemijski sastav (vrlo raznolika, sa aspekta skladištenja homogena i nehomogena), gabaritne dimenzije, otpornost na spoljašnje uticaje (otporna, delimino otporna, neotporna). Ovako raznolik sastav komadnog tereta sigurno nije mogao biti ukljuen u procese distribucije bez odreenih intervencija, kao što su: pakovanje, ukrupnjavanje do paketa pogodnog za runo rukovanje, paletizacija, kontejnerizacija. Danas se retko koja proizvodnja ne završava, a da se roba ne pripremi na adekvatan nain za sve operacije koje e se na njoj 404


dešavati do konane potrošnje. Naješa priprema robe za otpremu se obavlja njenim pakovanjem u odgovarajuu ambalažu. Operacijom pakovanja obino se ostvaruje uobiajena koliina robe koja je najprihvatljivija za krajnjeg korisnika (kg šeera, kg brašna, 2kg brašna, 0,2kg kafe...). Logino da su jedinice proizvoda razliite u zavisnosti od subjekta konane potrošnje. Ako je u pitanju domainstvo, pogodna jedinica proizvoda brašna je kesa od 1 ili 2 kg, a za pekara e to biti vrea od 50 kg. Za industriju(industrijske pekare), brašno se uopšte ne ambalažira ve se doprema u cisternama u rinfuzi.

7.2.2. Rasuta roba Pod rasutom robom podrazumeva se roba koja se pojavljuje kao rastresiti materijal, sa glavnom karakteristikom da se može grabiti ili sipati. Rasuta roba po pravilu se pojavljuje kao masovna, dakle prisutna u velikim koliinama, a po strukturi može biti krupnije ili sitnije granulacije. Rasuti materijali, u odnosu na komadne, tene i gasovite, poseduju niz specifinosti koje, otuda, podrazumevaju primenu specijalizovanih tehnologija za manipulaciju, transport i skladištenje. Naime, pojavni oblik vrstih komadnih materijala, obezbeuje relativno laku manipulaciju i korišenje širokog spektra opreme u procesu skladištenja, sa ciljem da se skladište što bolje iskoristi. Preuzimanje ovih materijala iz procesa koji prethode i njihovo predavanje procesima koji se realizuju nakon skladištenja, po pravilu ne stvara velike teškoe. Sline konstatacije se odnose i na tene i gasovite materijale. Oni su, po pravilu, smešteni u odgovarajue sudove, kojima se, ukoliko je to potrebno, manipuliše na slian nain kao sa „vrstim“ komadnim robama, što znai bez veih problema. Prevoenje ovih materijala iz jedne faze procesa u drugu (dovoenje materijala iz faze skladištenja u fazu potrošnje, na primer) ostvaruje se korišenjem relativno jednostavne opreme, koja odgovara širokom asortimanu materijala.

7.2.3. Tena roba Tena roba, kada se posmatra kao pojavni oblik tereta u procesima skladištenja, pretovara i transporta, oznaava razliite vrste materija u tenom agregatnom stanju koje se uvaju u skladišnim rezervoarima, „pretovaraju“ sistemima cevnog transporta i transportuju u cisternama. Dakle, pojam tenih roba ne odnosi se na ambalažirane tenosti koje se, prema pojavnom obliku, svrstavaju u neku od komadnih roba. Tene terete koji se kao takvi, što znai u svom prirodnom stanju pojavljuju kao zahtev za realizaciju skladišnopretovarno-transportnih operacija, obino karakteriše masovnost, odnosno prisustvo velikih koliina. Tehnologija realizacije kako skladišnih, tako i procesa transporta i pretovara specifina je i podrazumeva primenu specijalizovanih sistema i opreme namenjene radu sa fluidima. Tipino za tene robe je i to da se po pravilu radi o opasnim materijama (zapaljive 405


tenosti: nafta i njeni derivati, otrovne ili korozivne materije: kiseline, baze... i sl.) za koje važe posebni uslovi uvanja, manipulacije i transporta, koji imaju za cilj minimizaciju rizika od pojave akcidenta sa neželjenim posledicama. Oigledan primer, koji najreitije govori u prilog da tene robe po pravilu pripadaju kategoriji opasnih materija, predstavljaju derivati nafte koji predstavljaju jednu od, u odnosu na koliinu i zastupljenost, najmasovnijih tenih roba, koja uz to poseduje izraženu požarnu opasnost.

7.2.4. Gasovita roba Robe u gasovitom agregatnom stanju-gasovi, s obzirom na malu gustinu, u procesima skladištenja, pretovara i transporta pojavljuju se uvek u nekom od sledeih oblika:komprimovani, utenjeni ili smrznuti gasovi, sa ciljem da se time povea koliina gasa u jedinici zapremine, a time omogui racionalnije korišenje ovih materija. Slino tenim robama, s obzirom da je i kod ovog pojavnog oblika re o fluidima, tehnologija realizacije kako skladišnih, tako i procesa transporta i pretovara je specifina i podrazumeva primenu specijalizovanih sistema i opreme. Meutim, za razliku od tenih roba, koje iako najveim delom jesu, ne pripadaju baš sve kategoriji opasnih materija, gasovite robe se uvek svrstavaju u kategoriju opasnih. Takav tretman posledica je prethodno ve iznete injenice da se gasovite robe u prometu sreu iskljuivo kao komprimovane, utenjene ili smrznute.

7.3. PAKOVANJE ROBE ovek je u razmeni dobara uvek težio neem novom, sve dok nije došao do današnje savremene distribucije roba. Tražio je rešenja koja e mu olakšati dostavu i prodaju proizvoda i unaprediti tehnologiju rukovanja, transporta i skladištenja, naine izlaganja proizvoda u trgovini i dr. Sve ovo uslovilo je nastanak ambalaže i pakovanja. Ambalaža jeste proizvod napravljen od materijala razliitih svojstava, koji služi za smeštaj, uvanje, rukovanje, isporuku, predstavljanje robe i zaštitu njene sadržine, a ukljuuje i predmete koji se koriste kao pomona sredstva za pakovanje, umotavanje, vezivanje, nepropusno zatvaranje, pripremu za otpremu i oznaavanje robe. Razvoj ambalaže i tehnologije pakovanja uslovljen je i uzajamno povezan sa razvojem sistema distribucije dobara. Ambalaža može biti: primarna ambalaža kao najmanja ambalažna jedinica u kojoj se proizvod prodaje konanom kupcu, sekundarna ambalaža kao ambalažna jedinica koja sadrži više proizvoda u primarnoj ambalaži sa namenom da na prodajnom mestu omogui grupisanje odreenog broja jedinica za prodaju, bez obzira da li se prodaje krajnjem korisniku ili se koristi za snabdevanje na 406


prodajnim mestima. Ova ambalaža se može ukloniti sa proizvoda bez uticaja na njegove karakteristike, tercijarna (transportna) ambalaža namenjena za bezbedan transport i rukovanje proizvoda u primarnoj ili sekundarnoj ambalaži. Ova ambalaža ne obuhvata kontejnere za drumski, železniki, vodni ili vazdušni transport. Distribucija proizvoda poinje i završava se pakovanjem i raspakivanjem. Tipini oblici ambalaže mogu biti: kese, konzerve, burad, staklenke (boce), sanduk, folija, kutija, tuba i dr., slika 7.1.

Slika 7.1. Tipini oblici ambalaže: kese, limenke/konzerve, burad, boce, sanduk, folija, kutija, tuba

Komponenta ambalaže je deo ambalaže koji se može runo ili jednostavnim fizikim postupkom odvojiti. Funkcionalna jedinica ambalaže podrazumeva više komponenata spojenih zajedno u obliku koji krajnji korisnik koristi. Kompletan sistem pakovanja podrazumeva primarnu, sekundarnu i tercijarnu ambalažu, tj. krajnji oblik pakovanja koji proizvoa distribuira isporuiocu. Sastavni deo ambalaže je deo od koga je izraena ambalaža ili njena komponenta koji se ne može odvojiti runo ili jednostavnim fizikim putem. Višeslojna ambalaža je ambalaža sainjena od razliitih materijala koji se ne mogu odvojiti runo. Re „ambalaža“ asocira potrošaa na kocku, kvadar ili loptu. U logistici pojam ambalaža je poetni korak u ukupnom procesu pakovanja. U principu, u procesima distribucije sreu se tri vrste ambalaže: potrošaka ambalaža, komercijalna ambalaža, transportna ambalaža. Potrošaka ambalaža ima funkciju da uoblii jedinicu proizvoda na nain da ona odgovara želji kupca po koliini koju kupuje, po izgledu i da mu bude pogodna za prenošenje i uvanje do konane potrošnje. Dizajn ove ambalaže mora biti takav da kupac uoi robu, dobije želju za kupovinom i da mu pri tome ambalaža obezbedi za njega sve relevantne informacije.

407


Komercijalna ambalaža prvenstveno ima za cilj da formira i uoblii jedinicu pogodnu za izlaganje u prodaji uz izuzetno naglašen marketinški pristup njenom oblikovanju. Vrlo esto se potrošaka i komercijalna ambalaža meusobno ne razlikuju. Uvek je tako ako je upakovana jedinica proizvoda dovoljno velika da se kao takva može i izložiti u prodaju. Na slici 7.2. prikazana je osnovna koncepcija osnovnih elemenata pakovanja.

Slika 7.2.

Suprotno potrošakoj i komercijalnoj ambalaži, transportna ambalaža ima za cilj ostvarenje jedinice pakovanja, pri emu su naglašene zaštitna i informaciona funkcija koje su od najveeg znaaja za operacije kojima e jedinica pakovanja biti izložena u procesu distribucije. Strogo odreena granica izmeu ova tri tipa ambalaže ne postoji. Postoje proizvodi kod kojih nema razlike izmeu potrošake, komercijalne i transportne ambalaže. Takav je sluaj sa vreama za veštako ubrivo, cement, veim kutijama za boju i sl. Za izradu ambalaže koriste se razliiti materijali: papir, metal, drvo, staklo, tekstil, plastika, alu-folija, plastina folija i dr. Takoe, ambalaža može biti od kombinacije razliitih materijala (kompleksna ambalaža). Pri ambalažiranju pojedinih vrsta robe koriste se i neki drugi pomoni materijali (kao trake i sl.) ijom primenom se dobijaju buntovi ili bale.

408


Za izradu ambalaže koriste se obian, specijalni i natron papir, talasasti karton i višeslojni karton. Za izradu metalne ambalaže koriste se razliiti metali i legure. Ova vrsta ambalaže ima izvanredne fizike osobine, a nedostatak nekih je nedovoljna hemijska otpornost, podložnost koroziji, vea masa i cena u odnosu na papirnu, drvenu, plastinu i tekstilnu ambalažu. Za izradu drvene ambalaže koristi se rezana graa etinara i lišara, po pravilu jeftinije vrste, kao i proizvodi prerade drveta (šper ploa, furniri i dr.). Drvena ambalaža se pojavljuje u razliitim oblicima i po pravilu je nepovratna, odnosno za jednokratnu upotrebu. Staklo ima široku primenu u izradi potrošake i komercijalne ambalaže. Ima veliku hemijsku otpornost, ne stvara toksine proizvode, ne daje miris, otporno je na atmosferske uticaje i nepropustljivo je za mikroorganizme, gasove i tenosti. Osnovni nedostatak je laka lomljivost, relativno velika težina i slaba zaštita od uticaja suneve svetlosti. Osim za pojedine robe (kisela voda, osvežavajua pia i sl.), ova ambalaža je po pravilu nepovratna. Tekstilna ambalaža se proizvodi od vlakana biljnog, životinjskog i sintetikog porekla. Od ove ambalaže proizvode se uglavnom vree razliitih dimenzija, razliite gustine tkanja sa razliitim nainom vezivanja i zatvaranja, što je predmet posebnih standarda. Ova ambalaža je po pravilu nepovratna. Zahvaljujui svojim specifinim osobinama, plastina ambalaža je vrlo brzo osvojila tržište. Ona se relativno lako proizvodi, sa malim utroškom energije i vremena, poseduje mogunost postizanja specifinih svojstava, najrazliitijih oblika i dimenzija (što nije uvek sluaj sa ostalim materijalima). Tipini oblici ambalaže od plastinih masa su boce, gajbe, korpe, baloni, kante, burad i dr., a od folija se proizvode tube, vree i sl. Po pravilu se koristi kao nepovratna ambalaža. Razvoj novih materijala i potrebe racionalizacije procesa pakovanja doveo je do pojave novih oblika, odnosno kombinovane ambalaže koja je nastala spajanjem kartonske i plastine ambalaže koji polako potiskuje konvencionalne oblike kartonske ambalaže. Ona se izvodi od kartonske podloge sa niskim bonim stranicama u koju se slažu manje jedinice proizvodnog pakovanja, preko kojih se postavlja navlaka od termoskupljajue folije. Nakon zagrevanja, ova folija se skuplja za cca 30%, ime se dobija veoma kompaktna jedinica, sa daleko boljim mehanikim osobinama u odnosu na kartonske kutije. Takoe, plastina folija pruža mnogo bolju zaštitu od vlage, krae, postiže atraktivniji izgled jedinice pakovanja, a pri tome promena ove vrste pakovanja obezbeuje niže logistike troškove. Proces primene ovog tipa ambalaže se po pravilu izvodi na automatizovanim mašinama. 409


7.3.1 Osnove paletizacije Pod sistemom paletizacije podrazumeva se skup tehnikih sredstava, ureaja ili pomagala potrebnih za manipulisanje, prevoz, skladištenje i izlaganje proizvoda u trgovini, a može se upotrebiti u industrijskom i spoljnom transportu, slika 7.3.

Slika 7.3. Sistem paletizacije sa tehnikom bazom

Tehniku bazu sistema paletizacije ine viljuškari i palete. Paleta kao pomono sredstvo predstavlja najmanju univerzalnu tovarnu jedinicu integralnog transporta. Paleta omoguuje formiranje kompaktnog i vrstog paketa, složenog iz raznih vrsta komadne robe. Palete se dele na dve osnovne kategorije: palete bez nadgradnje (ravne palete), palete sa nadgradnjom (stubne ili boks palete). Pod pojmom paleta podrazumeva se „tovarna podloga koja se uglavnom sastoji od dva poda razdvojena meupodnicama ili jednog poda oslonjenog na nožice, visine svedene na minimum, tako da se njome lako rukuje viljuškama viljuškara ili paletnim kolicima“. Paleta je transportni ureaj izraena od razliitih materijala sa zadatkom da omogui oblikovanje optimalne jedinice za rukovanje. Pored palete u širokoj primeni je paleta sa nadogradnjom (paletni sanduk) i drvene kutije.

Slika 7.4. Drvena paleta, paletni sanduk drvena kutija. 410


Paleta kao pomono sredstvo, omoguava obrazovanje unificiranih tovarnih, transportnih, skladišnih i prodajnih jedinica i time primenu visoko proizvodne mehanizacije (viljuškara) za njihovo manipulisanje. Formiranje tovarnih jedinica predstavlja uslov za obrazovanje i realizaciju transportnog lanca od proizvoaa do potrošaa proizvedenih dobara. Kao pomono sredstvo integralnog transporta, paleta ne obezbeuje samo efikasnu i racionalnu vezu izmeu nosilaca transporta, ve predstavlja, takoe, posebnu tovarnu jedinicu, koja je sastavni deo transportnog lanca od skladišta proizvoaa, do skladišta za distribuciju robe, tj. transportnog lanca od proizvoaa do potrošaa. Manipulacija, prevoženje i skladištenje proizvoda može se realizovati paletama i sistemom paletizacije na relaciji:

pakovanje proizvoda-skladištenje, proizvodnja-raspodela-potrošnja, pretovar proizvoda iz vozila u vozilo, iz skladišta na vozilo i obratno i iz skladišta na mesto prodaje, transport razliitim prevoznim sredstvima.

U svetu danas se primenjuju razliite vrste paleta, koje se razlikuju prema obliku, dimenzijama, nameni i ostalim tehniko-eksploatacionim karakteristikama, ali po obliku postoje tri osnovne vrste paleta, i to:

ravne palete (bez nadgradnje), boks-palete, stubne palete.

Boks-palete i stubne palete su palete sa nadgradnjom. Palete se izrauju od razliitih materijala: drveta, metala, plastine mase, talasastog kartona, lepenke, preraenih otpadnih materijala ili od kombinacije više razliitih materijala, a mogu biti izraene kao obine podloge, kao boks-palete ili posebne izrade s obzirom na svoju namenu u transportu, skladištenju ili pri izlaganju proizvoda na mestu prodaje.

7.3.1.1 Ravne palete Ravna paleta je ravna (naješe drvena) podloga sa ili bez nožica, na koju se slažu pojedini komadi robe u cilju realizacije jedinstvene tovarne jedinice kojom se može lako i brzo manipulisati pomou viljuškara. Veina evropskih zemalja, kao i naša zemlja usvojili su paletu 800x1200 mm, slika 7.5.

411


Slika 7.5. Slika i delovo palete sa dimenzijama datim u tabeli 7.1.

Osim drvenih ravnih paleta dimenzija 800x1200 mm, u eksploataciji se nalaze i ravne drvene palete sledeih dimenzija (po ISO standardu): 800 mm x 1000 mm, 1000 mm x 1000 mm, 1200 mm x 1600 mm, 1200 mm x 1800 mm. Danas se u svetu najviše koriste ravne drvene palete dimenzija 800 mm x 1200 mm (oko 80%) od ukupnog obima paleta, a potom palete dimenzija 1000 mm x 1200 mm. S obzirom na mogunosti zahvatanja i primene, ravne drvene palete se rašlanjuju na palete sa: jednim otvorom i dva ulaza, dva otvora i etiri ulaza, jednom noseom površinom, dve nosee površine, specijalne ravne drvene palete. Tabela 7.1. Oznake i mere sastavnih delova palete 800 x 1200 mm Mere u mm Pozicija na sl.4.1

Broj kom.

1

1

2

412

Naziv dela

Dužina mm

Širina mm

Visina mm

Zapremina mm3

Ivina daska

1200

145

22

0,007656

2

Doivina daska

1200

100

22

0,005280

3

1

Srednja daska

1200

145

22

0,003828

4

2

Ivina podnožica

1200

145

22

0,005280

5

1

Srednja podnožica

1200

145

22

0,003828

6

3

prenica

800

145

22

0,007656

7

3

3 srednja nožica

145

145

78

0,004920

8

6

Ivina nožica

145

100

78

0,006786


Na slici 7.6. prikazana je ravna dvoulazna paleta sa jednim podom od kombinacije tvrdog i mekog drveta iji donji deo ine tri klizaa. Kod robe osetljive na pritisak srednji kliza se može proširiti. Na slici 7.7. je slina paleta, ali sa ojaanim podom.

Slika 7.6. Dvoulazna paleta sa jednim podom

Slika 7.7. Dvoulazna paleta sa ojaanim podom

Dvoulazna paleta, koja se još naziva i paletom sa dvostrukim podom, prikazana je na slici 7.8. Manipulacija ovom paletom mogua je samo uz primenu viljuškara. esto upotrebljavana i slina dvoulaznoj je etvoroulazna ravna paleta, slika 7.9. Konstruisana je kao paleta sa dvostrukim podom, odnosno kao paleta koja se može okretati. Ovaj tip paleta ima potpuno ravne podne površine. Koristi se za paletizovan prevoz robe koja je osetljiva na pritisak.

Slika 7.8. Dvoulazna paleta sa sa dvostrukim podom

Slika 7.9. etvoroulazna ravna paleta

etvoroulazna paleta kod koje je prilaženje mogue sa sve etiri strane nastala od dvoulazne, prikazana je na slici 7.10. Sva tri nosaa imaju udubljenja koja omoguavaju ulazak viljuški viljuškara.

413


Slika 7.10. etvoroulazna paleta

Slika 7.11. etvorulazne ravne palete od elika sa klizaima

Poseban oblik paleta koje se sve eše koriste u prevozu predstavljaju etvorulazne ravne palete od elika sa klizaima, slika 7.11. Imaju dimenzije 800 mm x 1200 mm i 1000 mm x 1200 mm, a opremljene su sa tri klizaa. Palete istog tipa dimenzija 800 mm x 1000 mm i 500 mm x 800 mm imaju po dva klizaa.

Slika 7.12. etvorulazne ravne palete od elika sa klizaima

Paleta tipa P-5, slika 7.12. ima skoro ravnu tovarnu površinu sa podom od elinog lima. Visina platforme je oko 150 mm, a maksimalno optereenje iznosi 3 t. Poseban tip ravne palete predstavlja paleta podešena za nameštanje branika od eline cevi, koji služe za zaštitu robe pri transportu. Karakteristini tipovi prikazani su na slikama 7.13.

Slika 7.13. Ravne palete sa elinim dodacima za zaštitu robe

414


Slika 7.14. eline ravne palete sa elinim dodacima za zaštitu robe: a) sa punim podom, b) sa rešetkastim podom, c) boks sa punim fiksnim stranicama, d)sa žianim fiksnim stranicama, e) sa regalskim nastavcima, f) za burad.

7.3.1.2. Boks palete Boks paleta je paleta sa najmanje tri vertikalne pregrade. Ove pregrade mogu biti pune, sa otvorima ili rešetkama, fiksne, složljive ili na rasklapanje. Boks palete mogu, ali ne moraju, biti opremljene „pokrivaima“. Boks palete se primenjuju za transport razliitih vrsta roba, kao što su srednji i mali delovi mašina, visoko vredna neambalažirana komadna roba, rasuta roba, neambalažirana roba nepravilnog oblika koja se teško slaže, kao i sva druga finija ambalažirana roba koja se mora uvati od ošteenja. Konstrukcija sanduastih paleta široke primene treba da bude takva da se omogui njihovo slaganje po visini najmanje u etiri reda, slika 7.15.

Slika 7.15. Sanduaste palete i nain transporta

415


Konstrukcija sanduastih (boks) paleta je raznolika, sa tendencijom da se što bolje prilagodi vrstama robe za koje je namenjena, kao i lakšem slaganju i vaenju robe iz nje. Postoji mnogo vrsta i tipova boks-paleta. Mogu biti zatvorene i otvorene (sa poklopcem), složljive i na rasklapanje. Uglavnom postoje bokspalete sledeih dimenzija: 800 mm x 1200 mm, 1000 mm x 1200 mm, 800 mm x 1000 mm, U meunarodnom saobraaju upotrebljava se uglavnom standardna boks-paleta dimenzija 800 mm x 1200 mm, koju je prihvatile i naša zemlja. Palete moraju da su otporne, tj. izraene od vrstog materijala, tako da mogu, kad su natovarene robom, da se podižu i premeštaju pomou viljuškara ili drugih ureaja za pretovar. Na slici 7.16 prikazane su stubne i palete za šipkaste materijale, palete za akumulatore i sa pokretnim dnom.

Slika 7.16

7.3.2 Formiranje paletne jedinice Obrazovanje paletnih jedinica je postupak kojim se omoguava održavanje kompaktnosti tovara meusobno i u odnosu na paletu kako bi se ouvao i održao integritet tako formiranog tereta tokom daljeg rukovanja i transporta. Postoji pet osnovnih metoda kojima se ostvaruje obrazovanje paletnih jedinica: Slaganjem: meusobnim ukrštanjem kutija ili vrea; Lepljenjem: vrelim rastvorom lepka, trakama ili samolepljivim trakama koje se koriste za povezivanje tovara meusobno i u odnosu na paletu; Povezivanjem: konopcem, elinom žicom, plastinim trakama omotava se tovar u vrst kompaktan teret na paleti; Pakovanjem: drvenim ili metalnim sanducima, žianim korpama itd.; Folijama: postavljaju se preko tovara i paleta. Na slici 7.17 prikazano je formiranje paletnog modula, od manjih sanduka do palete i transport paletnog modula viljuškarom. 416


Slika 7.17

Na slici 7.18 prikazano formiranje paletnih jedinica u automobilskoj industriji.

Slika 7.18

Na slici 7.19 prikazana je tipina tehnološka linija za formiranje paletnih jedinica: transport, slaganje na paletu, spuštanje i prihvat palete.

Slika 7.19

Na slici 7.20. prikazano je tehnološka linija za formiranje paleta pri rukovanju sa vreama cementa.

417


Slika 7.20. Tehnološka linija za paletizaciju: transportna traka za vree, radni stolovi, valjasti transporteri, dotur paleta, slaganje na palete, spuštanje paleta vertikalnim liftom, transport paletnog modula valjastim transporterom do vee transportne jedinice ili skladišta

7.3.2.1 Oblikovanje paletne jedinice Za oblikovanje paletizovanih jedinica najpogodnija je ambalaža prizmatinog oblika, sa dimenzijama koje popunjavaju dopušteni prostor palete bez praznina. Ambalaža prizmatinog oblika stoji stabilno na paleti bez dodatnog osiguranja, dok roba nepravilnog oblika mora biti posebno osigurana. Ambalaža cilindrinog oblika mora biti povezana ili osigurana specijalnim podmetaima. Paleta ima svoj modul-sistem, koji nije ništa drugo nego deoba osnovne veliine-prepolovljene ili iz još manjih delova. Na primer, u trgovini, koja najviše koristi standardnu paletu 800 x 1200 mm, moduli ove palete i ambalaže koji dolaze u obzir su veliine:

600 x 800 mm-dva komada na paleti 800 x 1200 mm,

400 x 600 mm- etiri komada na paleti,

260 x 660 mm- šest komada na paleti, 200 x 600 mm- osam komada na paleti,

160 x 600 mm- deset komada na paleti,

400 x 400 mm- šest komada na paleti,

260 x 400 mm- devet komada na paleti.

Na slici 7.21 prikazani su paletni moduli.

418


Slika 7.21. Paletni moduli za prizmatine sanduke

To bi bili idealni moduli, koji bi se uklapali u raspoloživu površinu standardne palete 800 x 1200 mm, kao i njeni moduli na kojima bi se roba mogla izlagati na paletama ili kao ambalaža na policama, stalažama, vitrinama ili drugim sredstvima za izlaganje proizvoda. Moduli ove palete važe i za boks-palete, ali samo do odreenih veliinado 300 x 400 mm. To znai da bi još moglo biti malih boks-paleta:600 x 800 mm i 400 x 600 mm. Na slici 7.22 prikazani su razliiti tipovi formiranih modula paleta uslovljenih vrstom proizvoda.

Slika 7.22. Razliiti paletni m0oduli

419


Modul- sistem zahteva da: Izmeu pojedinih stepena grupisanja postoji takav odnos koji grupisanjem ili rastavljanjem postojeih omoguava stvaranje novih stepena ovih odnosa; Svaki stepen ukrupnjavanja predstavlja sadržinu za naredni a transportni sud za prethodni stepen idealna tovarna jedinica zadovoljava uslov da je istovremeno jedinica proizvoda jednaka jedinici skladištenja. Jedinica skladištenja jednaka jedinici transporta a ono jednaka jedinici pretovara. Jednica pretovara jednaka jedinici prodaje a ona jednaka logistikoj jedinici. Na slici 7.23 je prikazano pravilno popunjeno skladište sa paletnim modulima.

Slika 7.23. Regalno skladište popunjeno paletnim modulima

7.3.2.2. Znaaj paletizacije Zahtevi privrede za veim kvalitetom transportne usluge nameu, istovremeno, i mnogobrojne probleme vezane za neophodnost sniženja troškova u sferi distribucije dobara. To primorava privredu da u veoj meri nego do sada pristupa izuavanju i istraživanju najpovoljnijih oblika tehnologije u oblasti distribucije robe, u cilju realizacije postojeih mogunosti za racionalizaciju i ostvarivanje ušteda. Pakovanje, skladištenje i transport su inioci koji znatno utiu na ukupne troškove proizvodnje. Proizvodna preduzea oekuju od nosilaca transporta da im obezbedi paket usluga koje e obuhvatiti celokupno podruje manipulisanja, skladištenja i transporta od tekue proizvodne trake do skladišta trgovinskog preduzea, prodavnice ili samousluge. Osnovne prednosti paletizacije u sistemu distribucije proizvoda su: 420

ekonominije poslovanje svih oblika prevoza, pretovara i skladištenja proizvoda, maksimalno korišenje sredstava prevoza i skladištenja,


bolja funkcionalna iskorišenost i jeftinije opremanje prodajnog prostora trgovine, vea produktivnost rada i bolja organizacija u sistemu distribucije, vea brzina obavljanja svih radnih procesa u sistemu distribucije, dopreme i otpreme, prevoza na putu proizvoda od proizvodnje do potrošnje, kvalitetnije rukovanje, uvanje i održavanje proizvoda, niži troškovi poslovanja, vea konkurentnost trgovine na tržištu, bolji uslovi prezentacije proizvoda na mestu prodaje.

Slika 7.24. Rukovanje u regalnim skladištima popunjenim paletnim modulima

7.3.3 Kontejneri Naziv kontejner potie od engleske rei "container" (contain - sadržavati) a znai sve ono što u sebi može sadržavati nešto drugo.

7.3.3.1. Osnovni pojmovi Transportna tehnologija prevoza i pretovara robe savremenim transportnim tehnologijama i u tom sklopu kontejnerizacija kao podsistem integralnog transporta ima izuzetno dinamian ulazni trend razvoja. Inae, kao što je poznato, kontejner je jedan od najsavremenijih sudova, koji omoguava ukrupnjavanje tovara i odvaja robu od transportnog pretovarnog i prevoznog sredstva na celom transportnom putu od proizvoaa do potrošaa, slika 7.25. Što znai, da roba u kontakt dolazi samo dva puta i to pri utovaru (kod proizvoaa) i pri istovaru ( kod potrošaa). Tako se obezbeuje da roba u kontejnerima prilikom transporta, može promeniti više transportnih sredstava, država i kontinenata, a da se sa njom nema dodira. Ovo potvruje da je kontejner bitna „karika“ u integralnom transportu, sistemu koji

421


omoguava najviši nivo efikasnosti, produktivnosti, kvaliteta, sigurnosti i racionalizacije transporta robe.

Slika 7.25. Osnovni tipovi kontejnera za meunarodni transport

Prema definiciji internacionalne organizacije za standardizaciju ISO, kontejner se definiše kao metalna posuda za realizaciju transportnopretovarno-skladišnih procesa koji ima zapreminu od najmanje jedan m3 i koja ispunjava sledee uslove: jednostavan utovar i istovar, da ima sve neophodne elemente koji obezbeuju brz, racionalan utovar, istovar i pretovar u realizaciji transportnih lanaca, da omogui tehniko-tehnološku integraciju prevoznih sredstava razliitih vidova transporta bez intervencija na teretu, da obezbedi veliki broj ciklusa.

7.3.3.2. Podela kontejnera U zavisnosti od karakteristika koje se posmatraju, kontejneri se mogu podeliti prema: nameni, vrsti robe koja se u njima prevozi, nosivosti, vrsti materijala od kojeg su izgraeni, vrsti konstrukcije, mestu korišenja, nainu prevoza, vrsti ureaja kojima su opremljeni u cilju obezbeenja uslova za prevoz odreenih vrsta robe, podobnostima i mogunostima pretovara i sl. 422


Slika 7.26. Šematski prikaz kontejnera

Prema nameni, kontejneri se svrstavaju u dve glavne grupe, i to u univerzalne i specijalne kontejnere. Univerzalni kontejneri namenjeni su prvenstveno za prevoz robe pakovane u ambalažu u kojoj robe izlaze iz proizvodnih pogona, odnosno za prevoz roba namenjenih za široku potrošnju. Konstruktivne karakteristike ovih kontejnera su takve da obezbeuju uvanje, uredan i bezbedan utovar, istovar i prevoz robe. Takoe, obezbeena je i mogunost pretovara univerzalnog kontejnera sa transportnog sredstva jednog na transportno sredstvo drugog vida transporta. Univerzalni kontejneri mogu se upotrebljavati za raznovrsnu kolsku robu koja ne zahteva preduzimanje posebnih mera kod prevoza. Zbog toga se upotrebom ovih kontejnera može ostvariti visok stepen ekonominosti jer se mogu koristiti u oba smera vožnje. Specijalni kontejneri namenjeni su za prevoz jedne ili nekoliko istovrsnih roba za koje se moraju obezbediti posebni uslovi prevoza, kao što su npr. mineralna ubriva, cement, prehrambeni proizvodi, staklo, itd. U poslednje vreme se u sve veoj meri primenjuju specijalni kontejneri za prevoz robe koja zahteva posebnu zaštitu pri prevozu: zrnaste robe, robe u rasutom stanju, tenosti i sl. Vrsta robe predstavlja bitan faktor koji utie na podelu kontejnera. Prema vrstama i karakteristikama robe kontejneri se dele na kontejnere za: prevoz komadne robe, prevoz robe u rasutom stanju, prevoz tenosti. Za prevoz komadne robe upotrebljavaju se sve vrste univerzalnih kontejnera. Kontejneri za prevoz robe u rasutom stanju kao što su pesak, cement, brašno, žito, so, soda i sl. sve više se primenjuju. Za prevoz tenosti upotrebljava se više vrsta kontejnera, na primer, kontejneri za prevoz nafte i naftnih derivata, za prevoz vina, ulja, mleka i drugih tenosti. Nosivost kontejnera predstavlja znaajan parametar za njegovu kategorizaciju i svrstavanje u odreene vrste standardizovanih tipova kontejnera. Prema nosivosti, kontejneri se dele na: male, srednje i velike. Mali kontejneri imaju zapreminu 1 m3-3m3, srednji od 3 m3-10 m3 i veliki preko 10 m3. Prema vrsti materijala od kojih su izgraeni, kontejneri mogu biti: drveni, metalni, gumeni, plastini, od raznih legura, smesa i sl. Prema mestu 423


korišenja kontejneri se dele na kontejnere koji se upotrebljavaju samo za prevoze u jednoj zemlji (nacionalni prevoz) i u prevozima izmeu zemalja, pa i izmeu kontinenata. Prema nainu prevoženja, kontejneri se mogu podeliti na one koji se upotrebljavaju u direktnim i kombinovanim prevozima. Kombinovana prevoženja se odvijaju izmeu razliitih transporta kao što su: drumsko-železniki, železniko-vodni, drumsko-vazdušni. Prema vrsti ureaja kojim su opremljeni, kontejneri u cilju obezbeenja uslova za prevoz odreene vrste robe, dele se na izotermike kontejnere, sa agregatima na sopstveni pogon za rashlaivanje sa mogunošu snižavanja temperature termo regulacionim napravama pomou azota, vazduha i sl. Razliiti tipovi kontejnera svrstani su u grupe prema sledeim principima; vrsti saobraaja, vrsti tereta i fizikim karakteristikama kontejnera. Univerzalni i specijalni kontejneri imaju više podgrupa: univerzalni kontejneri, kontejneri za opštu upotrebu. Kontejneri za posebnu namenu: zatvoreni kontejneri sa provetravanjem, otvoreni kontejneri, kontejneri-platforme sa otvorenim bonim stranama, sa celokupnom nadgradnjom, sa nepotpunom nadgradnjom i kruto uvršenim eonim stranama, sa nepotpunom nadgradnjom i sklopivim eonim stranama. Kontejneri za posebne terete (specijalni kontejneri): kontejneri sa termikim karakteristikama, kontejneri-cisterne za tenost i gasove, kontejneri za suvi rasuti teret, kontejneri sa specijalnom namenom. Univerzalni kontejneri Kontejner za opštu upotrebu je potpuno zatvoren i nepropustljiv za prašinu i vodu. Ima krute nepokretne elemente: krov, bone zidove, eone strane i pod. Ovi kontejneri imaju bar jednu od eonih strana sa vratima. Kontejner ovog tipa je pogodan za prevoz i uvanje najvee mogue raznovrsnosti tereta. Kontejner za posebnu namenu je opšti izraz koji se primenjuje na sve univerzalne kontejnere sa odreenim konstruktivnim karakteristikama. Karakteristike se odnose na olakšanje utovara i istovara tereta na drugi nain, umesto kroz eona vrata, ili za druge posebne namene, kao što je provetravanje. 424


Kontejneri za prevoz posebnih roba Ovo je opšti izraz, koji se primenjuje na one tipove kontejnera koji su po konstrukciji namenjeni prvenstveno za prevoz posebnih vrsta tereta (specijalni kontejneri), a to su kontejneri: sa termikim karakteristikama, cisterne za tenost i gasove, za suvi rasuti teret, za druge specijalne namene. Kontejner sa termikim karakteristikama ima izolovane zidove, vrata, pod i krov koji smanjuju stepen prelaz toplote izmeu spoljne sredine i unutrašnjosti kontejnera. Kontejner-cisterna za tenost i gasove sastoji se iz dva osnovna elementa: cisterne ili cisterni, okvira. Pod pojmom cisterna (cisterne) podrazumeva se sud ili sudovi sa cevovodima i cevnim zatvaraima namenjeni da nose u sebi teret koji se prevozi. Pod pojmom okvir (sklop) sa delovima, podrazumeva se deo koji štiti cisternu eonim okvirom i svim delovima koji nose optereenje. Kontejneri za prevoz nafte i proizvoda od nafte transportuju se železnicom, drumom ili vodom i opremljeni su specijalnim ureajima za punjenje i pražnjenje. Mali, srednji i veliki kontejneri Mali kontejneri su oni kontejneri ija korisna zapremina iznosi od Prema osnovnoj nameni i izvedbi, mali kontejneri se dele na otvorene i zatvorene, sa ili bez organa za manipulisanje. Mali kontejneri koji su opremljeni treim strojem sa etiri mala toka mogu se manipulisati na relativno malom prostoru bez primene pomonih sredstava i pretovarne mehanizacije. Mali kontejneri se dele uglavnom na sledee dve vrste: obini kontejneri, specijalni kontejneri. Mali obini kontejneri su zatvorenog tipa i uglavnom se upotrebljavaju za transport lomljive robe koja je osetljiva na vlagu. Praksa u svetu pokazuje da se u njima prevozi sledea roba: staklo i proizvodi od stakla, porcelan, keramika, posue, predmeti za domainstvo, životne namirnice, pia u posebnoj ili grupnoj ambalaži, hartija svih vrsta, hemijski proizvodi, lekovi, aparati malih dimenzija, precizni instrumenti, elektrini materijal, tekstil svih vrsta, parfimerija, galanterija, rezervni delovi za automobile i poljoprivredne mašine.

1m3-3m3.

425


Mali specijalni kontejneri su namenjeni za prevoz robe koja zahteva posebne uslove pri prevozu: zrnasta, tena, kvarljiva, prehrambena roba i dr. U svetu postoje mali specijalni kontejneri-hladnjae za prevoz lako kvarljive robe, kontejneri-cisterne za prevoz ulja, vina, mleka, kiselina, i dr., kontejneri za prevoz koncentrata rude cinka, bakra i olova, za prevoz praškastih roba (cement, kalcijumova soda, superfosfat i dr.), kontejneri za parafin, natrijumova jedinjenja i dr. Srednjim kontejnerima smatraju se kontejneri korisne zapremine od 3 m3 - 10 m3 i sa dužinom manjom od 6 m. U ovu grupu ubrajaju se takozvani „pa-kontejneri (pa-parrteur anemage)“. Pod pojmom „Pa“kontejneri podrazumevaju se kontejneri koji su opremljeni ureajima za manipulisanje (fiksnim tokovima) i koji se prevoze na specijalnim železnikim kolima opremljenim ureajima za privršivanje ove vrste kontejnera. Srednji kontejneri se dele na obine (univerzalne) i na specijalne kontenere. Struktura transporta srednjih kontejnera veoma je heterogena. Transport srednjim kontejnerima izrazito je disperzivan. Ovom vrstom kontejnera najviše se prevoze sirovine, minerali, graevinski materijal, kameni i mrki ugalj. Tehnologija manipulisanja i transporta srednjih kontejnera znatno se razlikuje od tehnologije manipulisanja velikih kontejnera i uglavnom se zasniva na primeni „pa-sistema“. Kontejneri su opremljeni ureajima za kotrljanje (za horizontalni pretovar) ili ureajima za vertikalni pretovar. Srednji kontejneri se prevoze, a u drumskom dopremno-otpremnom transportu na specijalnim vozilima opremljenim ureajima za utovar, istovar i pretovar kontejnera. Pod pojmom „veliki kontejneri“ podrazumevaju se kontejneri sa zapreminom veom od 3m3 i veom spoljašnjom dužinom od 6 m. Meutim, velikim kontejnerima smatraju se i kontejneri ija je zapremina jednaka ili manja od 3 m3 u sluaju kada vlasnik kontejnera, zbog vrste proizvoda ili specijalne konstrukcije kontejnera, smatra ovu klasifikaciju za potrebnu. Veliki kontejner se esto naziva i „transkontejner“. Ovaj termin je uveden, pre svega, radi razlikovanja velikih kontejnera koji se prevoze u pomorskom saobraaju od velikih kontejnera koji se prevoze u kopnenom saobraaju. Danas se naješe primenjuju tri osnovne vrste trans-kontejnera, i to od 20, 30 i 40 stopa dužine i od po 8 stopa širine. Danas se koriste standardizovani ISO-kontejneri iji oblik, dužina i zapremina odgovara: jednom delu skladišta (komore) broda pomorskog ili renog saobraaja, polovini ili treini jednih otvorenih železnikih teretnih kola, jednom itavom ili delu vozila drumskog teretnog saobraaja (kamionu, prikolici, itd.),

426


jednom delu elije (skladišta) velikog transportnog aviona nosaa širokog trupa. Ovako standardizovan kontejner, u tehnološkom smislu, obavlja sledee etiri osnovne funkcije i to: prenosnog, odnosno transportnog pomonog sredstva integralnog transporta, ambalaže ili superambalaže, pomonog prenosnog sredstva za prenos robe izmeu skladišta u preduzeima, manipulativne jedinice unutar proizvodnog procesa, radionice ili pogona. Sada se u svetu primenjuju ISO-kontejneri dužine 10, 20,30 i 40 stopa. Za meu kontinentalni transport upotrebljavaju se kontejneri serije 1 (ISO). Kontejneri ove serije dele se u sedam kategorija, i to: univerzalni kontejneri za univerzalnu upotrebu, zatvoreni kontejneri sa jednim ili sa više otvora, specijalizovani kontejneri sa posebnim tehnikim karakteristikama: izotermiki sa regulisanjem temperature, kontejneri-cisterne za prevoz tenosti i gasova, kontejneri za prevoz vrstih materijala u prahu, plato-kontejneri bez nadgradnje, plato-kontejneri sa ogranienom nadgradnjom, kontejneri za prevoz robe u vazdušnom saobraaju, a koji se pod odreenim uslovima mogu koristiti i u kopnenom i pomorskom saobraaju. Spoljne dimenzije, ukupna težina (korisna i tara) pojedinih vrsta ovih kontejnera, prikazani su u tabeli 7. 2. Tabela 7.2. Spoljna dužina

Spoljna visina

Spoljna širina

Tara

Korisna nosivost

(m)

(m)

(m)

(Kg)

(Kg)

20 stopa

6,096

2,951

2,438

1.900

22.100

40 stopa (standardni)

12,192

2,531

2,438

3.800

27.397

40 stopa (duboki)

12,192

2,896

2,438

3.800

29.600

40stopa (otvoreni na vrhu)

12,192

2,531

2,438

4.300

26.181

45 stipa (duboki)

45 stopa

2,896

2,438

4.110

28.390

Tip kontejnera

427


Definicije koje se odnose na radne karakteristike kontejnera, propisane standardima su: Sposobnost slaganja - sposobnost kontejnera da izdrži odreeni broj naslaganih kontejnera sa punim teretom istih nazivnih mera i iste naznaene bruto-mase, u uslovima ubrzanja koji se javljaju u elijama broda, uzimajui u obzir relativnu pomerenost izmeu kontejnera zbog zazora okvira elije. Sposobnost usporavanja (opiranja) - sposobnost kontejnera da izdrži uzdužna ubrzanja, koja se mogu oekivati u eksploataciji, kada je kontejner uvršen za prevozno sredstvo ureajima za privršivanje na okviru svoje osnove. Nosivost poda - statiko ili dinamiko optereenje, izazvano korisnim teretom ili tokovima opreme za punjenje ili pražnjenje kontejnera. Kada je u pitanju ispitivanje kontejnera, ovaj izraz se koristi za oznaavanje sposobnosti poda kontejnera da izdrži optereenja izazvana tokovima pretovarne opreme definisanih karakteristika. Krutost - sposobnost kontejnera da izdrži odreene vrednosti poprenih ili podužnih sila smicanja koje nastaju posebno usled kretanja broda. Otpornost prema atmosferskom uticaju - sposobnost kontejnera da izdrži ispitivanja otpornosti prema atmosferskim uticajima.

7.3.3.3. Istovar i slaganje kontejnera Predviena površina za istovar mora biti vrsta, suva, oišena i bez neravnina. Na tlu, kontejneri se moraju oslanjati samo preko svoje etiri donje nauglice, dok im je na transportnim vozilima dozvoljeno ili oslanjanje preko svojih nauglica ili samo preko središnih zona prenosa optereenja na konstrukciji osnove. Prilikom slaganja na tlu, potrebno je obezbediti adekvatan kontakt izmeu gornjih i donjih nauglica kontejnera. Posebnu pažnju treba obratiti na vetar, koji može uzrokovati klizanje i prevrtanje kontejnera. Kontejneri se slažu tako da su im horizontalne ose paralelne sa dominantnim pravcem vetra. Uticaj vetra se može smanjiti: ogranienjem visine sloga, slaganjem u bloku, privršivanjem kontejnera za tlo, slaganjem u bloku, postavljajui pune kontejnere u gornji red, korišenjem sredstava za privršivanje, posebno za najviše izložene redove.

428


Slika 7.27. Istovar kontejnera

Kontejneri se slažu tako da su im horizontalne ose paralelne sa dominantnim pravcem vetra. U sluaju opasnosti od nevremena, treba posebno obezbediti kontejnere na uglovima bokova.

7. 3.3.4 Znaaj kontejnera Uvoenjem kontejnera kao standardizovane tovarne-transportne jedinice, ostvaren niz prednosti: unificira tehnika rešenja železnikih, drumskih i drugih vozila, znatno smanjenje rada pri svim pretovarima, eliminišu se klasina skladišta, jer se kontejneri skladište i na otvorenom prostoru, na itavom prevoznom putu ostvaruje se standardizovana tehnologija pretovara, što omoguava da se primenjuju standardni pretovarni ureaji, eliminišu se mogua transportna pakovanja, skrauje se vreme pretovarnih operacija i sl. Efekti koji se postižu primenom kontejnerskog transporta, najbolje mogu da se uoe uporednom analizom klasinog i kontejnerskog transporta, na osnovu utvrenih kriterijuma: 1. Brzina dostave robe-na odreenim rastojanjima, kontejnerski transport obezbeuje brzu dostavu robe; 2. Broj potrebnih sredstava transporta-vea brzina dostave robe daje prednost kontejnerskom transportu poveanjem stepena iskorišenja voznog parka i smanjenjem broja vozila za transport; 3. Obim prevoza-klasian transport je manje osetljiv na promenu obima prevoza; 429


4. Produktivnost rada-kontejnerski transport je produktivniji jer ima vei stepen mehanizovanosti rada; 5. Proizvodnost rada- kontejnerski transport ima na osnovu svojstva kontejnera, znatno veu proizvodnost pri pretovaru komadne robe; 6. Investiciona ulaganja-kontejnerski transport zahteva visoka investiciona ulaganja u kontejnerska sredstva, opremu i kontejnerske terminale; 7. Direktni troškovi transporta-iako je ovaj kriterijum teško uporediv, ipak se može dati prednost klasinoj tehnologiji; 8. Troškovi utovara i istovara-prioritet se daje kontejnerskom transportu jer mehanizovan rad omoguuje niže troškove po jedinici pretovara; 9. Ukupni troškovi distribucije robe-za veliki deo kombinacija prevoza prioritet se može dati tehnologiji kontejnerskog transporta 10. Ošteenje robe- u realizaciji transportnog lanca, može se rei, da su ošteenja manja jer je roba u pretovaru zaštiena; 11. Podela rada izmeu vidova transporta-kontejnerizacija stvara preduslove za maksimalno korišenje prednosti svake grane transporta; 12. Ukljuenje u meunarodnu podelu rada-kontejnerski transport, kao jedinstven lanac, povezuje meunarodno tržište i omoguuje bolju robnu razmenu; 13. Fleksibilnost-kontejner je kao standardizovana meunarodna manipulativna jedinica, prilagodljiv razliitim vidovima transporta; 14. Organizacija rada - savremena tehnologija kontejnerskog transporta zahteva znaajne troškove za uspostavljanje organizacije rada; 15. Prazne vožnje-kontejnerski transport je veoma osetljiv na tokove robe, pa je teško obezbediti potrebnu koliinu robe u oba smera; 16. Ušteda energije-kontejnerska tehnologija pruža znatnu uštedu energije; 17. Informacioni sistem-kontejnerizacija zahteva izuzetno kvalitetan informacioni sistem, koji omoguava praenje kontejnera, obezbeenje tereta u povratku i uklapanje u redove vožnji raznih vidova transporta; 18. Razvoj privrede zemlje-primena kontejnerizacije stvara mogunost za unapreenje privrede zemlje; 19. Ekologija-kontejnerska tehnologija ima prioritet zbog manjeg zagaenja okoline preraspodelom na železniki i reni transport, vee koncentracije rada i manjeg rastura robe, posebno praškaste. Pokazuje se da transport u homogenim vozovima koji izmeu terminala mogu da saobraaju velikim brzinama, može biti konkurentan drumskom transportu.

430


Što se tie ukupnih troškova, analize su na strani kontejnerskog transporta. Ne ulazei u dublju analizu direktnih i indirektnih troškova i njihovih odnosa u zavisnosti od vrednosti robe, dužine transporta, kao i njihovih promena zadnjih godina, promenom uticajnih faktora koji odreuju veliine direktnih i indirektnih troškova, istraživanja daju prednost železnikodrumskom prevozu za dužine preko 500 km. Prema mnogim analizama utvreni su sledei globalni i parcijalni ekonomski efekti u kontejnerskom transportu. Shodno tome transportni troškovi se snižavaju za: na celom transportnom lancu 40%, u železnikom transportu 50%, u drumskom transportu 34%, u avionskom transportu 20%, u poljoprivredi 40%, u graevinarstvu 70%. Ovim sniženjima troškova treba dodati uštede od: pakovanja robe, korozije, angažovanja kapitala, ošteenja, osiguranja i sl. Prema postojeim analizama, najvee ekonomske efekte ima proizvodnja privrede, zatim trgovina, a potom saobraaj.

7.4 SISTEMI RUKOVANJA MATERIJALOM I OPREMA 7.4.1 Pokazatelji neefikasnog rukovanja materijalom U zavisnosti od vrste industrije, rukovanje materijalom predstavlja 3070% troškova proizvodnje, tako da ova neefikasnost treba da bude eliminisana, tabela 7.3. Tabela 7.3 Simptomi lošeg rukovanja materijalom

Prolazi (hodnici) su zagušeni Prekomerno rukovanje Istovarna konfuzija utovar/istovar Previše manuelnog rada Nedostatak gravitacionog toka materijala Loše korišenje obinih radnika Ostati bez delova i dobavljaa/snabdevaa Nedostatak standardizacije

Veliki gubici usled ošteenja Škart Neefikasnost tokova Konfuzija zaliha proizvodnje Previše kretanja Previsoki troškovi indirektnog rada Izgubljeni skladišni prostor Prevelike dimenzije skladišta Prljava oprema i prostor Prevelik broj zaposlenih

431


Eliminacija ovih problema manifestuje kretanje proizvoda i snižava troškove rukovanja materijalom.

7.4.1 Ciljevi rukovanja materijalom Rukovanje materijalom opisuju: kretanje materijala, vreme, koliina, prostor. Tabela 7.4. Pravila za izbor opreme Pravila izbora opreme

Snižava troškove rada, Smanjuje amortizaciju, Poveava sigurnost, Poveava obim proizvodnje i ubrzava protok materijala.

Koristimo mehanizovanu opremu

Koristiti postojeu opremu kad je mogue

Uštede,

Stalno analizirati troškove

Pravilan izbor opreme snižava ukupne troškove,

Standardizovati opremu

Smanjuju se zalihe, meusobna modularna zamenjivost opreme, povoljno održavanje

Integracija opreme

Oprema se uklapa u sistem materijalnog poslovanja,

Obezbediti alternativne metode

Pri otkazu sistema predvideti drugu opremu

Izuiti zahteve i ogranienja primene u objektu

Posebni uslovi rada za pojedine vrste opreme

Jedinini trošak

Oprema se bira na osnovu komparativnih jedininih troškova rukovanja

Planirati za budunost

Predvideti budue potrebe menjanja materijalnog poslovanja

Planirati troškove održavanje opreme

Oprema se bira na osnovu komparativnih troškova održavanje.

432


Efikasno kretanje materijala u, kroz i izvan skladišta pomaže upravljanju troškovima i unapreuje uslugu korisniku. Vreme, je drugi faktor. Delovi i sirovine moraju biti raspoloživi kada su potrebni na proizvodnim, mestima utovara/istovara i terminalima. Postojanje proizvoda u neadekvatnim koliinama i ne na pravom mestu i ne u pravo vreme, je ozbiljan problem menadžmenta. Trei elemenat je koliina. Potrebne robe se moraju kretati u pravim koliinama izmeu proizvodnih mesta, kao i prema korisniku. Prostor je poslednji element. Rukovanje materijalom mora efikasno da iskoristi raspoloživi zapreminski prostor u skladištu, terminalu ili u pogonu. Prostor je skup i mora biti iskorišen u potpunosti. Razlikujemo tri sistema rukovanja materijalom: manuelni, mehanizovani, automatizovani. Sistem zavisi od tipa i broja potrebne opreme. Jednaina za izbor opreme može se definisati: ŠTA + GDE + KADA = SPECIFIKACIJA OPREME Re šta pokazuje vrstu materijala kojom treba da se rukuje. Varijable materijala su karakteristike, veliina, razmera i tovarnosti (kapacitet, mogunost). Re gde ukazuje na sve što je ukljueno u putanju materijala kroz sistem. Ovo ukljuuje: tip kretanja, dužinu putanje kretanja, ogranienja kretanja, graevinska ogranienja, zahteve mobilnosti/pokretljivosti, zahteve transfera, pridružene tranzitne operacije. Re kada ukazuje na pravo vreme kada materijal mora da bude na prvom mestu.

7.5. PRINCIPI RUKOVANJA MATERIJALOM U tabeli 7.5 je prikazana check-lista rukovanja materijalom. Check-lista podstie menadžera rukovanja materijalom da razmišlja o sistemu rukovanja materijalom i njegovim svojstvima. 433


Odgovori na ova pitanja, pomažu menadžeru da analizira principe rukovanja materijala u cilju da prevazie bilo koju neefikasnost, neotkrivenu u analizi check-liste. Odgovori na ova pitanja, pomažu menadžeru da analizira principe rukovanja materijala u cilju da prevazie bilo koji neefikasnost neotkrivenu u analizi check - liste. Deset principa rukovanja materijalom: 1. Planiranja: Sva rukovanja materijalom u kome su potrebe, performanse, specifikacije naina potpuno definisane. 1. Standardizacije: Metode, oprema, kontrola i softver za rukovanje materijalom treba da bude standardizovani u okviru granica postizanja ukupnih performansi i bez žrtvovanja potrebne fleksibilnosti, modularnosti i protoka. 2. Rada: Rad rukovanja materijalom treba da bude minimalizovan, ali ne na uštrb nivoa produktivnosti zahtevane usluge. 3. Ergonominosti: Kapacitet i ogranienja ljudi moraju biti poznati i poštovani prilikom projektovanja zahteva sistema rukovanja materijalom i opreme, da se obezbedi siguran i efikasan rad. 4. Jedininog optereenja: Jedinino optereenje mora da bude odreeno, u smislu da se postigne tok materijala i ciljevi zaliha u svakoj fazi lanca snabdevanja. 5. Iskorišenja prostora: Raspoloživi prostor mora biti efektivno i efikasno iskorišen. 6. Sistematski princip: Aktivnosti kretanja i skladištenja moraju potpuno biti integrisani u koordinisani operativni sistem koji spaja prijem, inspekcije/pregled i skladištenje, proizvodnju, montažu, pakovanje, izbor zahteva/porudžbine, otpremu, transport i rukovanje povraajem. 7. Automatizacije: Operacije rukovanja materijalom treba da budu mehanizovane i/ili automatizovane da omogue unapreenje operativne efikasnosti, povišenje odgovornosti, unapreenje konzistentnosti i predvidljivosti, sniženje operativnih troškova i eliminisanje ponavljajuih i potencijalno nesigurnih manuelnih radova. 8. Okoline: Uticaj okoline i štednja energije treba da se razmatraju kao kriterijumi pri projektovanju ili izboru alternativne opreme i sistema za rukovanje materijalom. 9. Troškova životnog ciklusa (LCC-Life Cycle Cost): U ekonomskoj analizi se moraju uzeti u obzir svi troškovi opreme za rukovanje materijalom u ukupnom životnom ciklusu.

434

Logistika – Menadžment rukovanjem i pakovanjem Tabela 7.5. Check - lista rukovanja materijalom

DA

NE

Da li je oprema za rukovanje materijalom starija od 10 godina? Koristite li proizvodnju ili naine rada koji zahtevaju velike zalihe delova? Da li su otkazi opreme rezultat lošeg preventivnog održavanja? Da li viljuškari idu isuviše daleko da uslužuju? Da li imate previše manuelnog rukovanja materijalom? Da li su mase materijala za rukovanje vee od 23 kg? Ima li mnogo zahteva za dva ili više radnika? Da li radnici gube vreme pri rukovanju materijalom? Da li se materijali nagomilavaju u nekoj taki? Kašnjenja u proizvodnji dovode do lošeg planiranja isporuke? Da li je visoko skladišni prostor izgubljen? Da li su visoke ležarine? Da li se materijal ošteuje pri rukovanju? Da li su prazni hodovi skladišne opreme vei od 20%? Ima li u pogonu previše mesta za rukovanje? Koristi se snaga za pogon opreme koja bi se mogla rukovati gravitacijom? Da li je mnogo operacija rukovanja nepotrebno? Rukuje li se pojedinanim komandama kada se rukovanje može koristiti za grupu? Da li su pod i rampe prljavi i da li ih treba opravljati? Postoji li preoptereenje opreme za rukovanje? Postoji li nepotreban transfer od jednog do drugog kontejnera? Da li neadekvatne zone skladištenja/ zaliha spreavaju efikasno planiranje kretanja? Da li je teško analizirati sistem jer nije detaljno pretstavljen? Da li su individualni troškovi previsoki?

7.6. POKAZATELJI PRODUKTIVNOSTI RUKOVANJA MATERIJALOM Osnovni pokazatelji produktivnosti rukovanja materijalom su:

Rad rukovanja materijalom Rr/m= radnika na rukovanju materijalo m ukupan broj radnog personala

435


Iskorišenja opreme za rukovanje jedinica ili masa kre tan ja / cas ( jed )

Kr

m

teoretski kapacitet

Iskorišenja prostora Pr/m= zauzet slobodni prostor ukupni raspoloziv i prostor

m

3

zauzet prostor koridora m3 ukupni raspolozivi prostor m3 broj kre tan ja broj produktivnih operacija

Efikasnosti proizvodnog ciklusa Cr/m=

3

Kretanja / operacija

Or

m m

Zauzetosti prolaznog prostora (hodnika, koridora) Kr/m=

( jed )

vreme provedeno na operaciji vreme provedeno u pogonu

Ošteenja/šteta tovara materijala Šr/m=

broj ostecenja to var a ukupan broj to var a

7.7. MENADŽMENT PAKOVANJEM ROBE 7.7.1 Povezanost pakovanja i transporta Proizvodi, poluproizvodi i sirovine zahtevaju zaštitu pri kretanju kroz integrisani sistem logistike. Pakovanje ne pomaže preventivno samo od kraa i ošteenja, nego i pri promovisanju robe i informisanju korisnika. Veliina, razmera, oblik i materijal pakovanja znatno utiu na efikasnost rada. Pakovanje ne košta kao transport: oko 10% troškova integrisane logistike otpada na troškove pakovanja. Pakovanje utie na proizvodnju, marketing i na druge aktivnosti 436


integrisane logistike. Veliina, oblik i tip materijala za pakovanje utie na tip i broj opreme za rukovanje materijalom, kao i na nain skladištenja robe u skladištima. Dalje veliina i oblik pakovanja utiu na transportnu popunjenost i nepopunjenost / neoptereenost i transport proizvoda. Povezanost pakovanja sa integrisanom logistikom nije evidentniji nego sa transportom. Pakovanje se menja sa nainom transporta. Robe transportovane železnicom zahtevaju veu zaštitu nego transportovanu avionom. Proizvodi prevoženi kamionima zahtevaju manju zaštitu nego pri prevozu železnicom. Prekomorski prevoz zahteva ozbiljnu zaštitu zbog vlage, soli i peska, što zahteva dodatne troškove proizvoda. Funkcije pakovanja Pakovanje mora da ispuni niz funkcija, da zadovolji zahteve tržišta i integrisane logistike, slika 7.28.

Slika 7.28. Funkcija pakovanja robe

Testiranje / ispitivanje pakovanja Zbog konstantnog rukovanja, kretanja i skladištenja robe, pakovanje mora biti projektovano i ispitano / testirano na sve oekivane situacije u rukovanju i otpremi / prevozu. Primarni testovi su na vibracije, bacanje, horizontalne udare, izlaganje temperaturi i vlazi, grubo rukovanje, pritiskanje itd. 437


Dopunski testovi se sprovode za opasne materije, posebno za radioaktivne. Vea zaštita pakovanjem, znai manje gubitke i ošteenja, odnosno niži intenziteti transporta i skladištenja, niži su i troškovi utovara, istovara i zaliha, transporta i skladištenja.

7.7.2. Naini pakovanja i prenosa materijala Pakovanje i prenos materijala može biti runo, poluautomatizovano i automatizovano. Na slikama 7.29 do 7.34 prikazani su naini pakovanja i transporta materijala.

Slika 7.29. Runo pakovanje

Slika 7.30. Automatizovan transport upakovanih proizvoda

Slika 7.31. Viljuškari za prenos paleta (paletar) i za skidanje materijala u uskim redovima

438


Slika 7.32. Ramna, mosna i dizalica na konzoli

Slika 7.33. Automatizovani sistem rukovanja materijalom

Slika 7.34. Automatizovano sklapanje i transportom materijala

439


7.8. RUKOVANJE MATERIJALOM I PALETAMA Roba upakovana i stavljena na paletu u proizvodnji ini sa njom kompaktnu tovarnu jedinicu na itavom lancu distribucije do njenog skidanja sa palete na mestu i u asu prodaje ili upotrebe proizvoda. Tehnološki aspekt primene paleta naglašava prednosti koje pruža tehnologija prevoza s paletama prema klasinoj - individualnoj tehnologiji. Ve to što primena paleta znai najpotpuniji oblik prevozne integracije izmeu korisnika i davaoca usluga svedoi o potrebi poznavanja tehnoloških obeležja za sve elemente tehnologije prijevoza. Vidljivi uinci primene paleta ogledaju se u nižim troškovima manipulisanja, skladištenja i prevoza. Rašlanjivanje tih uinaka vrlo je esto. U istraživanju uinaka "paletizacije" naješe se sreu sledei pojedinani uinci: smanjenje poetno-završnih troškova, smanjenje troškova skladištenja, smanjenje proizvodnih troškova, poveanje mogunosti primene pretovarnih mašina, smanjenje ošteenja robe, smanjenje vremena prevoza i dr., smanjenje radne snage i runog rada, poveanje sigurnosti radnika na radu, smanjenje utroška energije, smanjenje troškova ambalaže. Primena paleta u rukovanju komadne robe omoguuje vremenske uštede za 3 do 4 puta. Iznose se i podaci da se upotrebom paleta u poljoprivredi smanjuju troškovi u svim tehnološkim operacijama za oko 40%, a u graevinarstvu i više. Uinci u procesu samog prevoza procenjuju se na oko 30%. Kad je re o uticaju na produktivnost, upozorava se da je u graevinarstvu poveanje produktivnosti nakon primene paleta mogue i do 70%, a u transportu se neproduktivno vreme smanjuje za oko 50%. U metalnoj industriji govori se o uštedi do 35%, elektroindustriji do 31%, livnicama do 32%o, grafikoj industriji do 54% i prehrambenoj industriji do 70%. Tako se paleta koristi u toku celoga ciklusa distribucije proizvoda i podjednako je znaajna u svim njegovima fazama do mesta prodaje: u proizvodnji, u prevozu i manipulisanju (rukovanju), u skladištenju, 440


u prodajnom prostoru, kod kupca na mestu potrošnje. U svim fazama rukuje se iskljuivo paletom. Osnovni zadaci paletizacije u distribuciji proizvoda su: da unapredi i uprosti distribuciju proizvoda, da skrati lanac distribucije, da povea produktivnost i stvori bolje uslove rada, da pojednostavi rukovanje, prevoz, skladištenje i izlaganje proizvoda, da stvori uslove za racionalnije i ekonominije poslovanje svih uesnika u lancu distribucije proizvoda, da se maksimalno iskoriste raspoloživi prostori u toku ciklusa distribucije, da rukovanje paletama bude jednostavno i praktino, uz minimalni pretovar i manipulisanje. Manipulisanje (rukovanje) paletama je vrlo jednostavno uz primenu sredstava kao što su viljuškari, elevatori, razna kolica i sl. U distribuciji proizvoda palete prevoze svi vidovima saobraaja, odnosno svim vrstama transportnih sredstava kako u industrijskom, tako i u spoljnom (javnom) transportu, gde se rukovanje paletama koriste: runa ili motorna i elektrina kolica, runi viljuškari za prevoz na ravnim površinama, elektrini i motorni viljuškari, runa ili motorna i elektrina dizalica. Osnovno sredstvo mehanizacije za rukovanje paletama je viljuškar. Bez njega je nemogue zamisliti paletni sistem. Viljuškari izvršavaju tehnološke zahteve manipulisanja u industrijskom transportu, utovaru, istovaru, pretovaru i skladištenju. Viljuškar je mehanizovano manipulaciono sredstvo, snabdeveno specijalnim viljuškama, koje podilaze ispod palete ili podesnog komada nepaletizovane robe, podižui ga ili spuštajui, u cilju prenošenja sa jednog mesta na drugo radi uskladištenja, utovara, istovara ili pretovara. Upotreba navedenih sredstava omoguuje maksimalno iskorišenje paleta pri pretovaru, transportu, skladištenju i izlaganju proizvoda, kao i najpovoljnije rukovanje paletama uz najveu moguu sigurnost, ime se i troškovi manipulacije robom svode na najmanje mogue.

7.8.1. Runa kolica Obuhvataju izuzetno široku familiju sredstava s obzirom da su po pravilu jeftina, lako se nabavljaju, ne zahtevaju posebnu obuku i dr.

441


Slika 7.35. Runa kolica za teret i šetajua kolica za paletu

Kolica, ma kako izgledala jednostavno, se mogu klasifikovati sa aspekta više faktora, i klasifikacija može biti u funkciji: broja / vrste tokova, predmeta koji se transportuje / manipuliše, materijala izrade, nosivosti, konstrukcije, naina (po)kretanja / upravljanja. Spektar rešenja kolica se znaajno usložnjava kombinacijama faktora koji se jednovremeno respektuju pri njihovom razvoju, slika 7.36.

Slika 7.36.

7.8.2. Viljuškari Viljuškar predstavlja jednostavno sredstvo koje objedinjava manipulativne i transportne aktivnosti. Cilj je da se pri njihovom radu što više ostvare razna rukovanja sa teretima (zahvat, odlaganje, istovar, utovar,...), a uz što je mogue manje angažovanje na funkciji samog transporta. 442


Postoje razliite podele viljuškara, jedna od njih je na: rune viljuškare, runi viljuškar sa elektropogon, runi viljuškar-slaga ili za komisioniranje (mehaniki i elektrini), runi viljuškar sa elektrohidraulinim pogonom, elektroviljuškar (dizel viljuškar ili na gas), regalni viljuškar za komisioniranje i slagai. Njihova primena i uloga gotovo je nezamenjiva u veini proizvodnih procesa, na terminalima i u skladištima. To su mašine sa savremenim ekonomsko-tehnikim rešenjima i karakteristikama koje im osiguravaju pouzdanost i ekonominost u primeni. Pri razvoju koncepcije / rešenja se traže informacije o: broju / vrsti tokova / nainu upravljanja, vrsti pogona elektromotor / SUS, brzini kretanja / dizanja / spuštanja sa / bez optereenja, predmetima koji se transportuju / manipulišu, visini dizanja / visini slobodnog dizanja, nosivosti, spoljnim dimenzijama / masi, širini potrebnih saobraajnica / prolaza, nadgradnji, ali zavisno od problema projekta i dr. Runi viljuškari su snabdeveni ureajima za mehaniko i hidrauliko podizanje tereta. Hidraulinim ureajem, koji je ugraen u sam viljuškar, paleta se može podii za 10-12 cm. Pomou fizike snage radnika vrši se prenos palete sa jednog na drugo mesto, odnosno utovar, istovar ili pretovar. Runi viljuškari mogu da budu i na elektrini i dizel pogon (motorni runi viljuškari). U strukturi zastupljenosti najbrojniji su runi viljuškari kojih ima oko 85%, a nosivost im je i do 2000 kg. S obzirom na konstrukciju i mesto delovanja, viljuškari se mogu razlikovati po grupama, tako da se, na primer, s obzirom na širinu delovanja postoje tri generacije viljuškara. U prvu se generaciju svrstavaju viljuškari sa slobodno nošenim teretom, u drugu "hibridni" viljuškari, a savremeni viljuškari u skladištu pripadaju treoj generaciji. Viljuškari tree generacije karakteriše mogunost slobodno nošenog tereta zahvaenog specijalnom zahvatnim ureajem koji omoguuje rad bez manevrisanja. Širina operativnog prostora je u tom sluaju još manja. Ako se posmatra operativni prostor za delovanje navedenih grupa viljuškara, uoava se npr. da druga generacija viljuškara, za razliku od prve, štedi širinu prostora za oko 23%, a trea za oko 55%.

443


Rast proizvodnje viljuškara u Nemakoj je kontinuiran. Za naše uslove nema podataka o manipulacijskim sredstvima, a u okviru toga ni o viljuškarima i prognozi njihovog razvoja. Ako se analizira mesto primene viljuškara u praksi, uoava se važna spoznaja, da je samo oko 6% viljuškara u vlasništvu velikih pogona a ostalih oko 94% je u malim i srednjim proizvodnim pogonima. S obzirom na vrstu pogona, razlikuju se viljuškari s dizel motorom, sa benzinskim motorom ukljuujui i one s pogonom na gas, i viljuškari sa elektromotorom. Brzina kretanja u radu može biti razliita što zavisi od konkretnih uslova. Mogu se nai i podaci o brzini kretanja veoj od 20 km/h. U dizelskih motora snaga je u funkciji namene i u rasponu je od 15 kW do 75 kW, ali može biti i znatno vea. Viljuškari na elektropogon napajaju se sa 12, 24, 36 ili 48 V. Viljuškari se uglavnom proizvode serijski za tržište i nepoznatog kupca. S obzirom na vrstu pogona, sve više dolaze do izražaja viliari s elektropogonom, pre svega zbog poznatih ekoloških prednosti. S obzirom na nosivost, standardni se viljuškari mogu svrstavati na razne naine. Postoji podela elnih viljuškara na sledee grupe:

nosivosti do 0,8 t,

nosivosti od 1 do 1,6 t,

nosivosti od 2 do 2,5 t,

nosivosti 3 do 3,5 t.

Radna sposobnost klasinih viljuškara je do 5000 kg, ali postoje i viljuškari znatno vee nosivosti i do 120 t. Najvei viljuškari na svetu su oni nosivosti od 120 t. Manipuliše teret od 110 t na razmaku težišta od take oslonca 1,2 m. Viljuške tog viljuškara dugake su 3,65 m, a široke 350 mm svaka. Viljuškar je opremljen dizelskim motorom snage 399 kW. Viljuškari s jednostepenom dižuom konstrukcijom ili simpleksom mogu dizati terete samo do svoje visine. Visina viljuškara se ne menja u toku dizanja. Takav viljuškar nije prikladan za dizanje na vee visine, ali je vrlo jednostavan. Koristi se za dizanje teških tereta, ak do 12 tona. Dvostepeni se naziva dupleks. Pri dizanju tereta gabarit viljuškara se ne poveava pa je stoga vrlo praktian, a uvelike se primenjuje u proizvodnom i transportnom lancu.

444


Konstrukcija s tri stepena naziva se tripleks. Viljuškari sa takvim mehanizmom mogu prolaziti kroz niže otvore i dizati teret na vee visine, sve do 6 m, ali samo manje terete. S obzirom na položaj tereta u odnosu na viljuškar, razlikuju se dve grupe:

boni,

eoni viljuškari.

Pri poreenju radnog prostora, što se smatra jednim od osnovnih obilježja, vidljivo je da klasini viljuškar može delovati u znatno užem prostoru ako dužina tereta ne prelazi 2 m. Jedinice manipulisanje pri primeni viljuškara U praksi se pojavljuje veliki broj jedinica tereta pakovanih na razne naine po obliku i dimenzijama. Možemo ih svrstati u grupe koje imaju zajednika svojstva s obzirom na manipulaciju i transport. Najbolje su za transport viljuškarom paletno-paketne jedinice raznih vrsta i dimenzija, zavisno od vrste i tipa palete. Osim paletno-paketnih jedinica, postoje druge jedinice tereta, na primer: cilindrinog oblika (koturi, žice, role papira, betonske cijevi i dr.), uvezani snopovi (cevi, šipke, železni profili i dr.), valjastog oblika (balvani, bave i dr.), u tekstilnoj i papirnoj industriji, u drvnoj industriji (rezana graa, sanduci, celulozno drvo i dr.), u livnoj industriji, rasutih materijala, i dr. Ti se tereti, osim viljuškom, zahvataju i raznim drugim vrstama ureaja ili zahvatnih organa. Najbrojnija su razna klešta: za ciglu, za bale i za rotopapir, hidraulika rotaciona ploa za bono okretanje i istresanje razliitih tereta (rasutih i tenih), klešta za betonske blokove, mehanika žlica, klešta za bave, kao i druge varijante i oblici. Što se tie operativne dužine delovanja (relacije manipulacije) viljuškara, ona za viljuškar na elektropogon iznosi do 50 m, a za viljuškar na pogon s motorom s unutarnjim sagorevanjem do 100 m. Spektar rešenja koji se može sresti u praksi je veoma širok, slika 7.37 i 7.38.

445


Slika 7.37. Runi viljuškari

Runi viljukari

Sistemski viljuškari

Elektrini, dizel i gasni viljuškari

Regalni viljuškari

Regalni viljuškari

Slika 7.38. Razliita konstruktivna rešenja viljuškara

446


Elektroviljuškar nije prikladan za rad na neravnoj podlozi zbog mogunosti prekida napajanja. Nagib operativne zone utie na izbor pogona pri emu se daje prednost pogonu s motorom s unutarnjim sagorevanjem. Dopušteni uspon ne bi trebao biti vei od 15%, a pad ne bi smeo biti vei od 7 do 10%. Kad je re o radnoj sposobnosti klasinog elektroviljuškara mogu se nai podaci da viljuškar nosivosti 1,5 t jednim punjenjem baterija može ostvariti uinak od oko 300 t u smeni pod pretpostavkom da rukuje na prosenoj udaljenosti od 20 m, pri nagibu od 5% i dizanju tereta na visinu do 1,2 m. Na slici 7.39. prikazan je hidraulini runi viljuškar paletar. Izgled

Karakteristike Potpuno hidraulini sistem; x x x

Dupli prednji tokovi od polietirana; Radijus zaokreta - 210°; Viljuške su izraene iz jednog komada.

MODEL

PT-BF

Nosivost (t)

2,5

Max visina dizanja H2 (mm)

200

Min visina dizanja H1 (mm)

85

Visina mehanizma dizanja H3 (mm)

431.5

Dužina viljuške L (m) Raspon viljuške W (mm)

1,15 520/550

Težina (kg)

a) dimenzije

80

b) tehniki podaci Slika 7.39.

447


Na slici 7. 40 prikazan je hidraulini runi viljuškar. Izgled

Karakteristike

Runi i nožni pogon za dizanje tereta; Konice na tokovima; Automatska promena režima dizanja (normalno/brzo) ; Odlaganje proizvoda na razliitim visinama. MODEL Nosivost (t)

1

Visina dizanja H (m)

2,5

Min visina viljuške h (mm)

90

Dužina viljuške L (m)

1,1

Širina izmeu viljuški E (mm)

550

Brzina dizanja (mm/s)

25

Ukupna dužina A (m)

1,64

Ukupna širina B (m)

0,74

Ukupna visina F (m)

1,8

Težina (kg)

276

b) tehniki podaci

a) dimenzije Slika 7.40.

Na slici 7.41 prikazan je hidraulini makazasti podizni sto.

448

MS1025


Izgled

Karakteristike Potpuno hidraulini sistem Tokovi od polietirana i aluminijuma; Omoguava podizanje do radne visine; Sigurnosni ventil obezbeuje zaštitu od preoptereenja. MODEL

TEN800

Nosivost (t)

800

Max visina dizanja H (mm)

1000

Min visina stola h (mm)

420

Dimenzije stola (mm)

1000x515x55

Visina ruke A (mm)

996

Dužina postolja B (mm)

1150

Težina (kg)

115

a) dimenzije

b) tehniki podaci Slika 7.41.

Na slici 7. 42 prikazan je hidraulini nosa buradi. Izgled

Karakteristike Potpuno hidraulini sistem: Tokovi od polietirana i aluminijuma; Omoguava podizanje do radne visine; Sigurnosni ventil obezbeuje zaštitu od preoptereenja. MODEL

HDL-300

Nosivost (t)

0,3

Visina dizanja (mm)

100

Dimenzije (L x W x H) (mm)

700 x 830 x 1150

Težina (kg)

35

tehniki podaci Slika 7.42.

449


7.8.3. Motorni viljuškari Pomou motornog viljuškara paleta se može podii u visinu od nekoliko metara u cilju smeštaja jedne na drugu u više redova, slaganja u regale skladišta, ili prenošenja sa jednog na drugo mesto, kao i utovara, istovara ili pretovara. Motorni viljuškari rade na elektrini, benzinski ili dizel pogon.

Slika 7.43. eoni viljuškari bez i sa teretom

Na slikama 7.44 prikazani su eoni viljuškari sa motorima na elektro pogon, dizel gorivo i gas. Nosivost ovih viljuškara je 4.0t – 5.0 t, visina dizanja je 3m-7m.

Slika 7.44. eoni viljuškari sa dizel i motorima na gas

Razlikujemo komisione i viljuškare slagae. Komisioni viljuškari su namenjeni za komisioniranje materijala. Naješe su na elektrini pogon, nosivosti 1.0 t- 2.0 t i visine podizanja do 6,5 m. 450


Slika 7.45. Komisioni viljuškari

Na slici 7.46 prikazani su regalni/visokoregalni viljuškari. Usled potrebe za što boljim iskorišenjem skladišnog prostora, koja se javila nakon poskupljenja iznajmljenih hala ili graevinskih zemljišta za izgradnju istih, dovelo je do razvoja specijalnih konstrukcionih viljuškara za opsluživanje regalnih skladišta koji bi omoguili formiranje sistema velike gustine i to preko: visine slaganja robe i redukovanja širine radnog prostora izmeu redova regala.

Slika 7.46. Visoko regalni viljuškari

451


Takozvana trea generacija viljuškara, namenjena za rad u halama, sa velikim visinama slaganja i znatno užim manipulacionim prostorom, od 1.5 do 1.8 m, poela sa proizvoditi 1960. godine, te se na tržištu pojavljuju dva tipa visokoregalnih viljuškara: viljuškari slagai i viljuškari za komisioniranje, slika 7.47.

Slika 7.47. Visoko regalni viljuškari

Na slici 7.48 prikazan je viljuškar kao sredstvo za transport i manipulaciju sa ciklinim dejstvom u skladištu.

Slika 7.48. Sredstva za transport i manipulaciju sa ciklinim dejstvom.

452


Teleskop u osnovi predstavlja kombinaciju funkcionalnosti utovarivaa, prilagodljivosti viljuškara i primenljivosti teleskopske ruke (strele), slika 7.49. Teleskopski viljuškari su vrlo esto prva mašina koja doe na gradilište i poslednja koja odlazi kada se posao završi. Nosivosti su do 3 t i visine podizanja do 13 m. Širok spektar prikljuaka, vrlo jednostavno zamenljivih, ini od teleskopa mnogo više od mašine za utovar, a njegova široka primena, prohodnost, ušteda u vremenu i novcu, vea bezbednost u radu i efikasnost, ine teleskop nezamenljivim delom mašinskog parka u graevinarstvu i savremenoj poljoprivrednoj proizvodnji.

Slika 7.49. Teleskopski viljuškar

U poljoprivredi se koriste traktori viljuškari. Nosivosti su do 16 t i na dizel pogon.

Slika 7.50. Optereen i neoptereen traktor viljuškar

7.8.4. Osnovni elementi izbora viljuškara Izbor viljuškara tržišnih mogunosti.

je funkcija dva elemenata: tehnoloških zahteva i

453


Analizirajui kriterijume podobnosti viljuškara, obino se razlikuju u sledeem: mogunosti zahvatanja manipulacijske jedinice, brzine rada, zahvatanja prostora te preglednosti omoguene operatoru, povoljniji uslovi održavanja, vea sigurnosti delovanja, smanjenim teškoama u razradi planova nabavke viljuškara i rezervnih delova, smanjenjem zaliha, rezervnih delova, veom iskorišenosti viljuškara i dr. Veina od navedenih inioca su globalna oekivanja koja bi trebala omoguiti savremenije konstrukcije viljuškara u budunosti. Više reda u podruju primene viljuškara u praksi ve danas je potrebno i zbog injenice što najvei broj njih djeluje u sredinama koje ne raspolažu kadrovima koji mogu nametnuti kvalitetne promene, ako se one uopšte i oekuju. Specifinost disperzije vlasništva nije samo obeležje naše privrede, nego i najsavremenijih privreda u kojima se na primer mogu nai podaci da oko 94% viljuškara u praksi deluje u malim i srednjim kompanijama za koje se takoe može pretpostaviti da ne obiluju kadrovima za detaljniju strunu, a posebno ne naunu analizu, pa i u tim okolnostima treba posmatrati potrebu podizanja spoznaja o opštoj metodološkoj obradi ovog problema, jer gotovih metodoloških aplikativnih rešenja nema. Ako se i nadu nužno ih je prilagoditi našim konkretnim uslovima.

7.8.5. Automatski voena sredstva Automatski voeni sistem (automated guided vehicle system - AGVS) je namenjen za:

automatsko rukovanje materijalima u nezavisnim operacijama,

automatski kretanje materijala duž definisanog puta.

Automatski voeni sistem mogu imati baterije sa autonomijom od 8-16 asova rada. Atraktivni AGVS su transporteri koje su neupadljive u toku transporta. Vrlo su pogodni za miksane oblike proizvodnje. Prednosti sistema sa automatski voenim vozilima su:

454

fleksibilnost u promeni transportne putanje kao i u pogledu prilagoavanja zahtevima,


relativno jednostavna ugradnja, posebno kod rešenja baziranih na rešenjima upravljanja bez zahteva za ugradnjom fiksne opreme (radio upravljanje, lasersko navoenje i dr. ),

jednostavno poveanje transportnog kapaciteta uvoenjem novih vozila, odnosno mogunost optimalnog prilagoavanja stvarnim potrebama,

smanjivanje ošteenja robe,

znatno humaniji uslovi rada, naroito na montažnim linijama i u uslovima rada sa prisustvom raznih opasnosti,

obezbeenje automatskog upravljanja u svim procesima sistema kao i mogunost direktnog povezivanja sa kompleksnim informacionim sistemima,

podizanje organizacije na znatno viši nivo,

radikalno smanjenje broja zaposlenih,

neosetljivost sistema na dužinu radnog vremena i broj smena.

Tipovi saobraajnih sredstava. Razlikujemo: vuna vožnja, paletna kolica, i agregatni teretni nosai, slika 7.51. Automatski voena vozila se mogu klasifikovati u sledee grupe:

traktori,

paletna kolica,

transportna vozila ,

specijalna vozila.

Slika 7.51. Optereen i neoptereen traktor viljuška

AGVS vozila koja su konstruisana u obliku traktora, namenjena su po

455


pravilu vui više prikolica, slika 7.52. Nosivosti prikolica su obino do 1 -2 t, a mogu biti i znatno vee do 20 t.

Slika 7.52. Optereen i neoptereen traktor

Automatski voena paletna kolica konstruisana su naješe tako da prenose jednu paletnu jedinicu, a mogu se sresti i sa produženim viljuškama koje obezbeuju prihvatanje dve paletne jedinice. Nosivost ovog tipa vozila naješe je izmeu 15 i 20 kN. Savremena rešenja imaju veliku autonomiju rada, zahvatanja, odlaganja i dr., što je rezultat razvoja IT rešenja i podrške upravljanju ovih ureaja.

Slika 7.53. Automatski voena paletna kolica

Specijalna vozila se zasnivaju na istim konstruktivnim rešenjima kao i prethodno opisana vozila. Razlika je u adekvatnom prilagoavanju specifinim oblastima primene. U ovu grupu se može svrstati veliki broj vozila, ali se mogu uoiti tri karakteristina razvojna trenda:

vozila sa specijalnim transporterskim elementima,

vozila sa teleskopskom i drugim konstrukcijama viljuški,

vozila sa mogunošu integracije u proizvodne/montažne linije.

Vozila sa specijalnim transporterskim elementima obezbeuju 456


direktnu vezu sa transportnim sredstvima kontinualnog dejstva kao i sa stanicama razliitih tipova koje su opremljene elementima nekog tipa transportera, slika 7.54.

Slika 7.54. Vozila sa specijalnim transporterskim elementima

Vozila sa teleskopskom i drugim konstrukcijama viljuški obezbeuju znatno veu autonomiju rukovanja materijalima i obavljanje praktino svih skladišno–transportnih aktivnosti (zahvat, podizanje/spuštanje tereta, transport, lociranje...). Na slici 7.55 je dat prikaz jednog rešenja.

Slika 7.55. Vozila sa teleskopskom viljuškom

Slika 7.56. AGVS sistem u skladištu

AGVS sistema sa mogunosti potpuno autonomnog rada u skladišnim zonama regala. Zahvat/odlaganje na proizvoljnim lokacijama primenom rešenja za precizno pozicioniranje, identifikaciju i dr., kako na samom AGVS, tako i u skladištima, na stabilnoj / pokretnoj i pomonoj opremi, slika 7.56.

7.8.6. Dizalice U realizaciji skladišnih procesa bitan znaaj imaju dizalice, i to njihove funkcionalne karakteristike kod operacija utovara, istovara, pretovara, uskladištenja i iskladištenja. U skladištima se naješe koriste mosne, ramne, zidne dizalice itd. Mosne dizalice pretežno koriste u skladištima, livnicama, mašinskim halama, a ponekad je mogue da izlaze i izvan hala ili skladišta da bi se što više 457


približile transportnom sredstvu. Po pravilu se saobraajnica – šinska staza postavlja na oslonce koji su izvedeni na noseim elementima objekta, obino stubovima. Na taj nain, bilo koja taka u prostoru “ispod” dizalice je pristupana u cilju pristupa zahvatnog ureaja. Mosne dizalice imaju elinu rešetkastu konstrukciju, optereenja primaju dve unutrašnje rešetke, a spoljašnje služe za postizanje vee krutosti. Krajevi rešetki naležu na eone nosae u koje su ugraeni tokovi koji se kreu po šinama. Sa gornje strane rešetki postavljena su kolica ili kabina iz koje se upravlja. Na kolicima se nalazi ureaj sa zahvatnim elementom za podizanje i spuštanje tereta, tako da ovom dizalicom može da se opslužuje svaki deo fabrike hale, skladišta, remontne radionice itd. Nosivost ovih dizalica je od 60 do 1000 kN, a rasponi mosta od 10 do 30m. S obzirom na to da postoje tri vrste kretanja, po dužini hale, po širini i vertikalno za podizanje i spuštanje, i brzine su razliite: brzina kretanja mosta kree se od 40 do 100 m/min, brzina kretanja kolica od 25 do 40 m/min, brzina dizanja tereta od 20 do 25m/min. Na slici 7.57 prikazana je mosna dizalica.

Slika 7.57. Mosne dizalice

Ramna (portalne) dizalica je vrlo slina mosnoj. Za razliku od mosnih dizalica, kod njih je “saobraajnica” izvedena ili kao šinska staza, ili pak sa direktnim oslanjanjem na pod. Imaju široko polje rada u pretovaru tereta. Naroito se koriste u lukama, javnim otvorenim skladištima, pristaništima, železnikim stanicama itd. Luke i pristanišne dizalice služe za direktni pretovar iz brodova u skladišta, ili iz brodova u železnike vagone, kamione i obratno. Portal je vrsta elina konstrukcija koja se kree po šinama, a sa gornje strane portala postavljena je dizalica sa svim mehanizmima i kabinom za rukovaoca. Portal je

458


tako konstruisan da se ispod njega može podvui kamion ili vagoni železnike kompozicije, što umnogome pojednostavljuje proces pretovara. Radne karakteristike portalnih dizalica za pretovar rastresitog materijala su: nosivost 50-170 kN (15-50 kN za komadne terete),

dohvat kuka 6-30m,

brzina okretanja kraka strele 1,5-2m/min,

brzina dizanja tereta 50-12w0m/min (60-80 m/min za komadne terete),

brzina kretanja rama 20-60 m/min.

Ram dizalice je takoe rešetkasta elina konstrukcija, dok se po horizontalnom delu dizalice, kreu kolica sa mehanizmom za podizanje i spuštanje tereta. Pogonski motor je na sredini, a snaga do pogonskih tokova se prenosi horizontalnim i vertikalnim vratilima. Nosivost dizalice za komadne terete iznosi 15-50kN, a za rastresitu robu se upotrebljavaju grabilice nosivosti 50-150 kN. Izgled ramne dizalice dat je na slici 7.58.

Slika 7.58. Ramna dizalice

Zidna (konzolne) okretna dizalica su našle veliku primenu u skladištima, remontnim radionicama, na pristaništima i železnikim stanicama. Zidne okretne dizalice ugraene su na stubove, a ugao okretanja iznosi 1800-2700 , a nosivost 10-30 kN. Dizalica se oslanja o gornje i donje ležište.

459


Gornje ležište trpi horizontalnu silu, a donje i horizontalnu i vertikalnu. Krak dizalice je naješe u obliku trougla i izraen je od elinih profilisanih štapova.

Slika 7.59. Zidna (konzolne) okretna dizalica

Veliina horizontalne sile se odreuje iz uslova ravnoteže. Ova dizalica zahvata teret kukom, podiže ga i premešta zaokretanjem svoje konstrukcije za odgovarajui ugao.

7.9. OSNOVNA NAELA UPRAVLJANJA AMBALAŽOM I AMBALAŽNIM OTPADOM Ambalaža jeste proizvod napravljen od materijala razliitih svojstava, koji služi za smeštaj, uvanje, rukovanje, isporuku, predstavljanje robe i zaštitu njene sadržine, a ukljuuje i predmete koji se koriste kao pomona sredstva za pakovanje, umotavanje, vezivanje, nepropusno zatvaranje, pripremu za otpremu i oznaavanje robe. Ambalažni materijal je materijal razliitog svojstva od koga se pravi ambalaža. Jednokratna ambalaža je ambalaža koja je projektovana radi korišenja samo jednom a povratna ambalaža je ambalaža koja se, nakon vraanja od strane potrošaa, ponovno upotrebljava za istu namenu. Osnovna naela upravljanja ambalažom i ambalažnim otpadom jesu: podela odgovornosti svih privrednih subjekata u skladu sa naelom „zagaiva plaa” tokom životnog ciklusa proizvoda,

460

spreavanje, odnosno smanjenje stvaranja ambalaže i ambalažnog otpada, kao i njihove štetnosti po životnu sredinu,


ponovna upotreba ambalaže, reciklaža i drugi oblici ponovnog iskorišenja i smanjenje konanog odlaganja ambalažnog otpada,

dobrovoljno otpadom.

sporazumevanje

o

upravljanju

ambalažnim

Ambalažni otpad jeste svaka ambalaža ili ambalažni materijal koji ne može da se iskoristi u prvobitne svrhe, izuzev ostataka nastalih u procesu proizvodnje. Komunalni ambalažni otpad jeste otpad od primarne i sekundarne ambalaže koji nastaje kao otpad u domainstvima (kuni otpad) ili u industriji, zanatskim delatnostima, uslužnim ili drugim delatnostima (komercijalni otpad), a koji je slian otpadu iz domainstva u pogledu njegove prirode ili sastava i sakuplja se sa odreene teritorijalne celine, u skladu sa zakonom. Ambalažni otpad koji nije komunalni otpad je otpad od primarne, sekundarne ili tercijarne ambalaže koji nastaje kao otpad u procesu proizvodnje, maloprodaji, uslužnim i drugim delatnostima koji nije sakupljen kroz sistem sakupljanja. Upravljanje ambalažnim otpadom jeste planiranje i organizovanje aktivnosti vezanih za sakupljanje, transport, skladištenje, tretman i odlaganje ambalažnog otpada, ukljuujui nadzor nad tim aktivnostima i brigu o postrojenjima za upravljanje otpadom posle zatvaranja. Ponovna upotreba jeste svaka operacija kojom se ambalaža, koja je tako planirana i projektovana da obavi minimalan broj pražnjenja i punjenja tokom upotrebe (višekratna upotreba), ponovo napuni ili upotrebi za istu namenu za koju je planirana, sa ili bez pomonih sredstava prisutnih na tržištu koja omoguavaju da se ambalaža ponovo napuni. Ponovo upotrebljena ambalaža postaje otpad ako se duže vreme ponovo ne upotrebi. Ponovno iskorišenje je bilo koji postupak ili metoda iskorišenja u smislu propisa kojima se ureuje upravljanje otpadom. Reciklaža ambalažnog otpada je ponovna prerada ambalažnog otpada u okviru proizvodnog procesa za prvobitnu namenu ili za ostale namene, ukljuujui organsku reciklažu a iskljuujui iskorišenje u energetske svrhe. Iskorišenje ambalažnog otpada u energetske svrhe je korišenje ambalažnog otpada u direktnom spaljivanju sa ili bez prisustva druge vrste otpada sa primarnim ciljem iskorišenja toplote. Odlaganje ambalažnog otpada je bilo koji postupak ili metoda postupanja sa ambalažnim otpadom kada ne postoje mogunosti regeneracije, reciklaže, prerade, direktnog ponovnog korišenja ili upotrebe kao alternativnog izvora energije, u skladu sa propisima kojima se ureuje upravljanje otpadom. Subjekti upravljanja ambalažom i ambalažnim otpadom jesu:

proizvoa koji proizvodi ambalažu, uvoznik koji uvozi sirovine za proizvodnju ambalaže i ambalažu, paker/punilac koji pakuje/puni ambalažu,

461


isporuilac koji stavlja u promet ambalažu ili upakovan proizvod, nezavisno od toga da li je to lice istovremeno i proizvoa, uvoznik, paker/punilac ili trgovac na veliko, sakuplja ambalažnog otpada koje sakuplja razvrstani otpad, krajnji korisnik, kao potroša koji, u svrhu krajnje potrošnje ili konzumacije upakovane robe, skida ambalažu sa robe ili je prazni tako da ona postaje ambalažni otpad ili trgovac na malo koji, u cilju dalje prodaje robe skida ambalažu sa robe ili je prazni tako da ona postaje otpad sekundarne ili tercijarne ambalaže, krajnji snabdeva, kao lice koje snabdeva ambalažom ili upakovanom robom krajnjeg korisnika, nezavisno od toga da li je to lice istovremeno i proizvoa, uvoznik, paker/punilac i isporuilac, prevoznik koje vrši prevoz ambalažnog otpada, operater sistema upravljanja ambalažnim otpadom koje upravlja postrojenjem ili ga kontroliše ili je ovlašeno za donošenje ekonomskih odluka u oblasti upravljanja ambalažnim otpadom i na ije se ime izdaje dozvola za upravljanje ambalažnim otpadom.

7.10. PITANJA ZA PONAVLJANJE 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16.

462

Objasniti pojam i od kakvog je znaaja rukovanje materijalom? Kako se roba se razvrstava i objasniti karakteristike svake kategorije. Objasniti pojam i koje vrste ambalaže se sreu u distribuciji. Objasniti osnove paletizacije (pojam, paleta i vrste palete, formiranje i oblikovanje paletne jedinice i znaaj paletizacije)? Pojam, podela i znaaj kontejnera? Menadžment rukovanjem materijalom (pojam, pokazatelji neefikasnosti i ciljevi rukovanja, izbor opreme). Sistemi rukovanja materijalom i oprema. Principi rukovanja materijalom Pokazatelji produktivnosti rukovanja materijalom Menadžment pakovanjem robe (povezanost pakovanja i transporta i funkcija pakovanja) Koja se sredstva za rukovanje paletama koriste? Runa kolica (pojam, podela i znaaj)? Viljuškari (pojam, podela i upotreba)? Automatski voena sredstva (pojam, podela i primena)? Dizalice (pojam, podela i karakteristike)? Objasniti osnovna naela i subjekte upravljanja ambalažom i ambalažnim otpadom.

POVRATNA LOGISTIKA CILJEVI UENJA Kada proitate ovo poglavlje, biete u stanju da: 8.

Objasnite pojam i predmet izuavanja povratne logistike. Opišete oblasti povratne logistike. Razumete reciklažu i povratak proizvoda. Shvatite zahteve za kooperaciju povratne logistike. Samostalno projektujete efektivni sistem povratne logistike. Definišete transport i lokaciju u sistemu povratne logistike Objasnite ekonomsku korist i budunost reciklaže.

Logistika - Povratna logistika

464

Logistika – Povratna logistika

8.1. POJAM I PREDMET POVRATNE LOGISTIKE

P

ri realizaciji postavljenih ciljeva, logistika nastoji da ostvari optimalni odnos izmeu logistike usluge i logistikih troškova, što podrazumeva korišenje postojeih i razvoj novih strategija i koncepcija. Naime, u logistici se uspešno primenjuju strategije kao što su just-intime (JIT), makeor-buy, outsourcing, insourcing, koncepcije city logistike, logistiki kontroling, supply chain management itd. Kljuna obeležja navedenih strategija su: integracija, koncentracija, kooperacija, koordinacija i specijalizacija. Treba imati u vidu da su prostorni i vremenski procesi transformacije, karakteristini za logistiku, veoma uslovljeni ogranienim prirodnim resursima energije, vazduha i vode. Propisi o pakovanju, transportu, problemi sa otpadom, stavljaju jasno do znanja da e otpad i zbrinjavanje otpada u budunosti biti znaajno podruje angažovanja logistike. Uobiajeno je da integrisani logistiki sistemi dostavljaju proizvode korisnicima. Ponekad se, meutim, proizvodi i ambalaža moraju vraati/kretati od korisnika nazad ka proizvoau, kroz lanac snabdevanja. Ovo se naziva reverznom logistikom (reverse logistics). Pored toga u našoj zemlji se koristi naziv povratna ili obrnuta logistika. Povratna (reverzna) logistika je podsistem integrisane logistike, koji obuhvata aktivnosti podrške povremenim kretanjem proizvoda ili materijala unazad prema proizvoaima ili dobavljaima. Definicija povratne logistike se menjala vremenom, poevši od termina „pogrešan smer“, preko prenaglašavanja ekoloških aspekata i povratak na

465


originalne postulate njenog koncepta pa sve do ozbiljnog proširenja njenog podruja delovanja. Ona se odnosi na logistike aktivnosti i menadžerske veštine smanjenja, upravljanja i povlaenja proizvoda i otpada (smanjenje rasipanja) iz proizvodnje, skladišta od pakovanja finalnih proizvoda do proizvoda kojim je istekao rok, slika 8.1. To je aktivnost menadžmenta koja se koristi da bi se smanjio, rešio i otklonio otpad od proizvoda i pakovanja proizvoda. Predmet povratne logistike ini povraaj:

novih proizvoda radi zamene, malo upotrebljavanih proizvoda radi zamene, starih upotrebljavanih proizvoda radi zamene za nove, iznajmljenih proizvoda za upotrebu, sirovine, upotrebljenih proizvoda i ambalaže radi reciklaže, reupotrebe i redukcije.

Slika 8.1. Podsistemi logistike preduzea prema fazama protoka materijalnih dobara

Krajnji cilj povratne logistike je optimizacija ili unapreenje efikasnosti posle prodajnih aktivnosti. Znaenja termina riverzna logistika su odreena satisfakcijom potrošaa i zahtevima ekološke regulative. Ta injenica može biti od koristi menadžerima naših kompanija kada analiziraju ili reorganizuju svoje procese povraaja dobara. Proces povraaja proizvoda kompanije moraju planirati. Takoe, kompanije moraju obraditi vraene

466


proizvode na nain da maksimiziraju njihovu vrednost. Na slici 8.2. prikazan je podsistem povratne logistike. Najbolji dokaz za ekološke probleme je sve vea potreba za odlaganjem otpada. Tradicionalno, vei deo gradskog otpada je odlagan na deponije. Meutim, mane takvog odlaganja otpada postale su evidentne. Lociranje otpada na deponije je postalo rizino sa stanovišta ekologije, jer je došlo do njihove popune, ili jednostavno zbog toga što otpad šteti zdravlju ljudi (zagaenje podzemnih voda i emisija štetnih gasova). Zato su brojne deponije, posebno u velikim gradovima gde se generišu enormne koliine otpada svakog dana, zatvorene. Poslednjih godina se nove deponije relativno sporije grade i lociraju se dalje od naselja tako da se poveavaju troškovi transporta. Rast troškova upravljanja otpadom uticao je na poveanje potrebe za njegovim recikliranjem. Povratna logistika se razlikuje od upravljanja otpadom, pošto se upravljanje otpadom uglavnom odnosi na efektivno i efikasno prikupljanje i preradu otpada (proizvoda koji se ne mogu više koristiti). Srž problema je definicija otpada, pošto se problematika u vezi sa otpadom reguliše zakonima. Povratna logistika se usredsreuje na povraaj proizvoda koji poseduju izvesnu vrednost i na procesuiranje tih proizvoda gde rezultat procesuiranja ulazi u novi lanac snabdevanja (tj. ne završava uvek kao otpad). Takoe, povratna logistika se razlikuje od zelene logistike pošto ona tretira ekološke aspekte u svim logistikim aktivnostima i posebno se fokusira na tok dobara od proizvoaa do potrošaa. U literaturi o povratnoj logistici esto je ukazivano na kljune razloge zbog kojih se kompanije angažuju u procesu povratne logistike, slika 8.2.

Slika 8.2. Tri osnovna razloga za ukljuivanje kompanija u procese povratne logistike

Troškovi povratne logistike iznose oko 4% od ukupnih troškova logistike. U tabeli 8.1. prikazani procentualni udeli povraaja proizvoda u odnosu na ukupnu prodaju u razliitim industrijama.

467


Program riverzne logistike može doneti direktne dobitke kompanijama kroz: smanjenje upotrebe sirovina, poveanje vrednosti vraenih proizvoda (na bazi njihovog procesuiranja) i smanjenje troškova odlaganja otpada. Tabela 8.1. Relativni udeo povraaja proizvoda u odnosu na ukupnu prodaju

INDUSTRIJA Izdavaka industrija -knjiga Izdavaka industrija -asopisi Kompjuterska industrija-za firme

POVRATAK (%) 10-30 50 10-20

Kompjuterska industrija- personalni kompjuteri

2-5

Industrija odee

35

Industrija proizvoda masovne potrošnje

4-15

Automobilska industrija-delovi

4-6

Maloprodaja preko interneta

20-80

Industrijska ekologija je podruje koje se odnosi na povratnu logistiku. Ona je posveena izuavanju izmeu industrijskih sistema i okruženja. Osnovni cilj je da se linearni industrijski sistemi (od sirovina do otpada) dopune ciklinim sistemom (procesuiranjem vraenih proizvoda ili materijala). Kod ciklinih sistema riversna logistika igra glavnu ulogu. Od posebnog znaaja je riversna logistika u pravcu zaštite životne sredine. Reciklaža proizvoda i materijala velikom broju kompanija omoguava sticanje dodatnih prihoda i poveavanje konkurentnosti.

8.1.1. Nosioci povratne logistike U povratnom kanalu prodaje javljaju se sledee karike: proizvoai, potrošai, posrednici, specijalizovane institucije, organizacije društvene zajednice. Naješe proizvoa obezbeuje prostor za skladištenje i obradu otpada od proizvoda ili ambalaže. Posrednici u sopstvenoj organizaciji sakupljaju i obrauju otpad. Potrošai samostalno ili u saradnji sa proizvoaima, posrednicima ili lokalnom zajednicom obavljaju sve aktivnosti sakupljanja, skladištenja i transporta otpada.

468


Veoma esto se udružuju logistike kompanije radi stvaranja strategijske alijanse kojim se smanjuje rizik u logistikom lancu.

8.2 OBLASTI POVRATNE LOGISTIKE Kljune oblasti povratne logistike su: reciklaža materijala, povratak: sirovine, novih proizvoda radi zamene, malo upotrebljavanih sredstava radi reklamacije, starih upotrebljavanih sredstava radi zamene za nove, iznajmljenih proizvoda za upotrebu. Takoe se bavi kooperacijom povratne logistike, praksom green marketinga (proizvodima u skladu sa zaštitom životne sredine), projektovanjem sistema obratne logistike i praksom rukovanja opasnim/hazardnim materijalima.

8.2.1. Povratak i postupak za poveanje vrednosti vraenih proizvoda Proizvodi i pakovanja se mogu iz razliitih razloga vratiti. Povraaje proizvoda i pakovanja mogue je generalno podeliti na: neplanirane i nepoželjne (tzv.„tradicionalni povraaji proizvoda“), planirane i poželjne. Povraaji koji nisu planirani obino se vezuju za nove i za korišene proizvode. Naješi razlozi za vraanje novih proizvoda su: promena mišljenja potrošaa o proizvodu, neispravnost proizvoda, procena potrošaa da je proizvod neispravan, ošteenje proizvoda u tranzitu, isporuka pogrešnog proizvoda (ili u pogrešnoj koliini) od strane prodavca. Korišene proizvode je mogue vratiti. Naješe do toga dolazi: kada je proizvod još pod garancijom, zbog opoziva (povlaenja iz prodaje) proizvoda. Na povraaj proizvoda u momentu njihove prodaje veina kompanija obino ne rauna. Ipak, neke kompanije su svesne injenice da e odreeni % prodatih proizvoda kupci vratiti. Koliko % prodatih proizvoda e kupci vratiti zavisi od prirode posla i od politike povraaja proizvoda koju sprovodi

469


kompanija. Stopa povraaja proizvoda može se kretati od 2% do 50%. Širok je varijetet povraaja proizvoda koji se mogu planirati. Takvi su:

povraaji proizvoda ili kontejnera za višekratnu upotrebu (return of reusable packaging) - mogu biti motivisani ekonomskim i/ili ekološkim razlozima, zamene starih proizvoda (uz odreeni bonus) za odreene nove proizvode (trade-in programs), povraaji proizvoda od strane potrošaa proizvoau po isteku njegovog veka upotrebe - iz ekonomskih ili/i ekoloških razloga (company take - backs), povraaji proizvoda od strane potrošaa kada istekne rok na koji su iznajmljeni (leased or rented returns of product), povraaji proizvoda servisu (zbog popravke) a zatim potrošau.

Kada se proizvod vrati postavlja se pitanje šta sa njim uraditi da bi se maksimizirala njegova vrednost.

Tada su mogue sledee opcije: ponovna upotreba (reuse) - kada se pakovanje ponovo koristi ili kada se proizvod vrati radi uskladištenja i pripreme za ponovnu prodaju, popravka/prepakovanje (repair/repackage) proizvoda kako bi se mogao ponovo koristiti, povratak dobavljau (return to supplier) - ako je proizvod kupljen od dobavljaa i ako se može vratiti, ponovna prodaja (resale) - gde se vraen proizvod ponovo prodaje na nekom sekundarnom tržištu „onakav kakav je“, otpaci (junk) - kada se proizvod šalje na deponiju, što može biti dosta skupa alternativa (zbog troškova korišenja deponije, troškova transporta i vrednosti samih proizvoda koji se izbacuju), reciklaža (recycle) - gde se vraen proizvod „rastavlja“ kako bi se dobile komponente koje se mogu ponovo upotrebiti ili prodati, renoviranje (renew) -gde se obnavlja upotrebljivost jednog korišenog proizvoda zamenom istrošenih delova ili ponovnom proizvodnjom, tako da se taj proizvod može ponovo upotrebiti.

Izbor odgovarajue opcije postupanja sa vraenim proizvodom bazira se na maksimiziranju njegove vrednosti. Mnoge kompanije koriste veliki broj ovih opcija, zavisno od vrste proizvoda i njihovog stanja. Razlozi postojanja sistema povratne logistike su prikazani u tabeli 8.2.

470

Logistika – Povratna logistika Tabela 8.2 Primarni razlog za postavljanje sistema povratne logistike

Opšti primeri kada se koriste sistemi povratne logistike

Vraanje robe uzete na kredit ili radi povraaja novca

Povraaj kratkorono rentiranih i dugorono iznajmljenih proizvoda (leasing) Povraaj proizvoau na opravku, preradu Povraaj zbog garancije

Iskoristivi kontejneri

Povraaj po konsignacionom ugovoru "Staro za novo" kada je nova jedinica prodata korisniku

Jedinice poslate firmi za poboljšanje, nadgradnju proizvoda (inoviranje) Uzimanje nazad

Opoziv proizvoda

Jedinice se šalju proizvoau na pregled ili rekalibraciju Proizvodi ne ispunjavaju proizvoaeve garancije korisniku

Robe ne zadovoljavaju oekivanja korisnika se vraaju radi refundiranja novca Povratak opreme rentirane na dan (rent-a-car ) Vraanje korišenog auto alternatora proizvoau na doradu i preprodaju Vraanje TV, zbog greške, pod garancijom Vraanje boca za sodu, na pranje i dalje korišenje Stereo ugraen u auto koji se prodaje nije prodat i kasnije vraen vlasnicima Diler prima / uzima korišen auto kada je nov isporuen. Stari auto se priprema za prodaju Stari raunar poslat proizvoau na instalisanje CD-ROM drajvera Nepotrebno pakovanje proizvoda ili palete se uzimaju nazad kada nisu potrebne korisniku Povraaj automobila dilerima, npr. zbog pogrešnog pojasa za vezivanje itd. Medicinske i sl. oprema se vraa radi pregleda i rekalibracije mera Povraaj TV kada ne radi kao što je obeano / deklarisano

8.3. RECIKLAŽA I POVRATAK PROIZVODA Reciklaža je aktivnost ponovne upotrebe ve preraenog materijala i na bazi njih dobijenih proizvoda. Motivi za reciklažu su: ekonomski, tehniki i ekološki. Smanjenje otpada kroz redukciju ili reciklažu ima veoma važan doprinos u ouvanje i zaštite životne sredine. Ponovna upotreba proizvoda npr. od plastike omoguava produžen „životni ciklus”, što je ekološki i ekonomski vrlo isplativo. Pošto odsluži svoj život u raznim aplikacijama, plastika se može iskoristiti i tako ponovo doprineti potrebama održivog razvoja i istovremeno omoguiti visok nivo zaštite životne sredine. Recikliranje plastike je u poetnoj fazi razvoja pošto je i cela industrija relativno mlada. Procena da e SAD baciti godišnje 130 miliona mobilnih telefona ( otpad pun

471


olova i arsena) i time stvoriti 65.000 tona otpada svakako zabrinjava. Opcije upravljanja ambalažnim otpadom date je na slici 8.3.

Slika 8.3. Upravljanje ambalažnim otpadom

Direktiva EU o ambalaži i ambalažnom otpadu minimalno je: Povraaj: 60% Reciklaža: 55%. Po odreenim materijalima minimalno: Staklo: 60% Plastika: 50% Metal: 22,5% Drvo: 15%. Životni ciklus ambalaže prikazan je na 8.4. Zbog svog dugog životnog veka od oko 30 godina i više, znaajno poveanje koliine otpada od plastike se oekuje posle 2015 godine. Za neke vrste plastike, ambalaža je glavno tržište. Ostatak se upotrebljava u drugim sektorima industrije. Evropska industrija plastike opredelila se za maksimizaciju upotrebe resursa i minimizaciju otpada za deponovanje. Ovo podrazumeva vei broj mogunosti za iskorišenje, mehaniku ili hemijsku reciklažu i energetsko iskorišenje, kao deo prilaza integralnom upravljanje otpadom. Ovakva politika je u skladu sa Direktivom Evropske unije za ambalažu i ambalažni otpad koja je postavila cilj da ukupno iskorišenje otpada od ambalaže bude minimum 45% od kojih je 15% materijala mora biti reciklovan.

472


Slika 8.4

Postoji ambalaža, iz koje se potroši sadržaj, koja se reciklira, odn. vraa kroz distribucioni kanal proizvoau. Npr. aluminijumske konzerve od napitaka, ako želite da reciklirate postavite kontejnere u koje e ih (prazne) ubaciti korisnici. Povratna logistika e ih kroz svoje kanale vratiti proizvoau na reciklažu (preradu). Delovi lanca snabdevanja potrošaa proizvodima, esto uestvuju u sistemu reciklaže. Kanal sistema reciklaže koristi etvorostepeni proces: sakupljanje otpadnog/rasutog materijala za reciklažu iz kontejnera i isporuivanje organizacionoj jedinici odgovornoj za reciklažu korišenog materijala, prerada materijala u sekundarni sirovi materijal (sirovinu), korišenje sekundarnog materijala za proizvodnju novih proizvoda, vraanje proizvoda na tržište. Proces reciklaže ne može biti uspešno kompletiran bez efikasnog sistema povratne/obratne logistike. Naješe reciklirani materijali su aluminijum, papir, staklo, plastika, stiropor itd. Najvei izazov nije projektovanje efikasnog sistema povratne logistike, nego implementacija sistema koji može da upravlja rastom i obimom materijala koji generiše program reciklaže. Opšta organizaciona struktura sistema povratne logistike ukljuuje: skupljae, sortirae,

473


preraivae, proizvoae.

Slika 8.5. Kontejneri za razliite vrste otpada.

Osnovni preduslov za procese recikliranja bilo koje vrste materijala je dobro organizovan proces separacije otpada. Najpoželjniji oblik separacije je svakako primarna separacija ili separacija otpada na mestu nastanka npr. u domainstvima gde stanovništvo odlaže otpad u razliite kante i kontejnere razliite vrste otpad. Takav oblik separacije u mnogome pojednostavljuje dalje proces upravljanja otpad, s obzirom da nije neophodan esto složen proces sekundarne separacije odnosno separacije nakon sakupljanja izmešanog otpada. Proces separacije u postrojenju za separaciju odvija se u nekoliko faza. U prvoj fazi se otpad iz kamiona za sakupljanje otpada istovara na prethodno pripremljeno mesto koje se nalazi u neposrednoj blizini linije za transport otpada. Nakon istovara otpada iz kamiona, radnici ubacuju otpad na pokretnu traku odgovarajuim tempom, slika 8.6. Otpad se transportuje do gornjeg nivoa postrojenja za separaciju na kojem se nalaze radnici koji vrše odvajanje odreenih materijala. Tako izdvojeni materijal ubacuje se u odgovarajue kontejnere, iz kojih se dalje vodi na baliranje. Tako kompaktovan otpad odlaže se u prostoru za skladištenje odakle se predaje kupcima. Troškovi izgradnje postrojenja za separaciju zavise od tipa postrojenja odnosno od nivoa automatizacije i kreu se u opsegu od više stotina hiljada evra do nekoliko miliona evra.

474


Slika 8.6. Proces separacije komunalnog otpada

Mnoge tehnologije za sortiranje i separaciju su ve ustanovljene u razliitim industrijama i razliitim procesima. Neke od ovih tehnologija mogu obavljati istovremeno identifikaciju i sortiranje. Tipine tehnologije su: runo sortiranje, mašinsko sortiranje, vizuelne tehnologije (pomou kamera i softvera), magnetna separacija, induktivne istostrujne metode, separacija pomou doboša, dinamika kosih površina, selektivno razdvajanje na grejnim površinama, gravitacija i specifina težina, flotacija i dr. U mnogim sluajevima neophodna je manuelna asistencija sistemima radi rešavanja specijalnih problema i kompleksnih sluajeva. Danas su razvijeni veoma efikasni automatski ureaji za sortiranje plastinih flaša ime se drastino smanjuju troškovi proizvodnje recikliranih flaša usled pouzdanog sortiranja. Ekonomska i ekološka analiza ukazuju da je neophodno skoncentrisati se na visoko vredne polimere. Razvoj tehnologija za identifikaciju i reciklažu

475


mora da odgovori specifinim zahtevima tržišta. Iako je kombinacija manuelnih i mehanikih procesa u centrima za integralno sortiranje i reciklažu još uvek praktina i efikasna, razvoj e težiti automatizaciji u budunosti. Globalna standardizacija e pomoi poveanju upotrebe reciklata. Optimalni izbor procesa i optimalne kombinacije se moraju praviti u zavisnosti od zemlje i regiona, zakonodavstva, politike, tržišta, kao i kvaliteta i koliine otpada. Visoki troškovi recikliranih materijala naješe potiu od velike upotrebe resursa (sakupljanje, transport, identifikaciju, separaciju, pranje, i sušenje itd.) u toku procesa reciklaže. Razvoj proizvoda na bazi unapreenih reciklata može otvoriti nova tržišta, pri emu se mora voditi rauna o kontroli kvaliteta i odreenim osobinama reciklata. Studije koje su uraene u cilju definisanja tehnikih aspekta rukovanja plastinim otpadom predviaju:

mehaniko recikliranje, hemijsko recikliranje, spaljivanje, zatrpavanja (deponije).

Na slici 8.7. dat je prikaz kanala logistike i povratne logistike.

Legenda: 1 - sirov materijal/isporuene komponente; 2 - primarni proizvoa proizvoda; 3 – interno skladište; 4 – maloprodaja; 5 - krajnji korisnik; 6 – skuplja otpada.

Slika 8.7. Prikaz kanala logistike i povratne logistike

476


Neki korišeni proizvodi se mogu preraditi za alternativnu upotrebu – npr. ulje i maziva se mogu reciklirati za druge procese. Kako ubediti korisnike da vraaju korišene proizvode i ambalažu? Danas u svetu je posebno zastupljena reciklaža automobila. Mogue je uvesti novane povlastice/stimulaciju od poslovanja ili kreditne takse (od državnih agencija). Da bi reciklirani proizvodi bili konkurentni, trebalo bi da budu jeftiniji nego novi.

8.3.1. Vraanje proizvoda 8.3.1.1. Vraanje novih proizvoda Povratak novih proizvoda radi zamene se obavlja ukoliko potroša nije zadovoljan kupljenim proizvodom. Pri povraaju novog proizvoda u prodajni objekat, potroša preuzima ili drugi proizvod ili novac. Problemi nastaju usled nedostatka istog proizvoda i pri povratku proizvoda proizvoau radi otklanjanja nedostataka. esto se vraaju neželjeni/nepoželjni proizvodi. Korisnici ih esto kupe da bi ih kasnije vratili (primer TELESHOP kupovine “svega i svaega” – prodavac “rauna” da ih najvei broj kupaca nee vratiti). Korisnici esto vraaju defektne proizvode. Uesnici logistikog lanca pokušavaju da zaštite integritet proizvoda u sistemu, ali se esto dogaa da se korisnicima isporue defektni ili ošteeni proizvodi. Ako se to desi, sistem povratne logistike mora da se stara o njima. Korisnik oekuje zamenu proizvoda ili obešteenje. Ako je ošteen proizvod isporuen iz fabrike, prodavac uobiajeno vraa proizvod proizvoau i dobija finansijsku nadoknadu. Ako se roba ošteti u logistikom lancu, prevoznik, distribucioni centar ili drugi uesnik u lancu snabdevanja mora da preuzima odgovornost za ošteenje, kao i finansijsku odgovornost. Ako se ne može sa sigurnošu utvrditi odgovorna strana, onda maloprodaja snosi gubitak.

8.3.1.2. Vraanje malo upotrebljavanih, starih i iznajmljenih proizvoda Povraaj malo upotrebljavanih proizvoda radi reklamacije se obavlja kada problem u upotrebi nastane u garantnom roku. Uslov za to je da potroša upotrebljava proizvod u skladu sa uputstvom. Do nezadovoljstva upotrebom proizvoda može doi usled kvara ili drugih nedostataka proizvoda. Proizvoa garantuje da e sopstvenim sredstvima finansirati popravku proizvoda ili zamenu dela. Proizvod se kree ka proizvoau ili ovlašenom serviseru.

477


Nakon toga se vraa kupcu ili maloprodajni objekat. esto se korisnici “ohrabruju“ da vraaju malo korišene proizvode svojim maloprodajnim punktovima i dobiju novac za to. U auto industriji je uobiajeno da se vraaju motori, starteri, alternatori, pumpe za vodu itd. koji se mogu prepraviti (“osvežiti“) da budu “kao novi“ (radi se i “regeneracija“ gaznog sloja istrošenih auto guma – u siromašnim zemljama, itd.). Povraaj starih upotrebljavanih proizvoda radi zamene za nove je veoma znaajno podruje povratne logistike. Mnogi vraeni proizvodi se mogu preraditi ili podvrgnuti procesu alteracije (telefon, televizor, frižider, automobile). esto se mogu ponovo upotrebiti, uz minimalne napore. Uz doplatu potroša kupuje novi proizvod. Efekat na proizvoaa i potrošaa je pozitivan. Proizvoa dolazi do funkcionalno ispravnih rezervnih delova a potroša ne mora odvojiti celu sumu novca za kupovinu proizvoda. Automobilski dileri projektuju i sprovode sistem povratne logistike auto delova (sklopova). Vraeni delovi se pakuju za otpremu automobilskoj industriji. Preraeni “osveženi“ delovi se vraaju na tržište i prodaju jeftinije nego novi proizvodi – rezervni delovi (za drugu ugradnju). Stimulacije za vraanje korišenih proizvoda su uglavnom popusti na cene preraenih, obnovljenih, proizvoda. Da bi korisnik dobio stimulaciju, on mora da vrati korišeni deo (“jezgro“) u odreenom vremenu. Npr. pranje, išenje, sterilizacija i sl. staklenih boca, boca za soda vodu, butan – boca i sl., posle ega se mogu ponovo puniti i tako nekoliko puta. Uobiajeno je da bakalnice plaaju za otkup takve “ambalaže“, koje šalju nazad punionicama. Punionice ih “osveže“, pune i ponovo vraaju na tržište. Povraaj iznajmljenih upotrebljenih proizvoda se obavlja po isteku roka najma proizvoda. Potroša može produžiti rok najma ili vratiti proizvod kompaniji od koje ga je iznajmio.

8.3.2. Redukcija otpada Redukcija je aktivnost smanjenja materijala veštakog porekla u proizvodima i ambalaži, radi smanjenja koliine njihovog otpada i štetnih materijala koje on stvara. ovek u toku proizvodnje pozitivno i negativno deluje na životnu sredinu: negativno deluju na životnu sredinu: - prljava, zastarela tehnologija, - ispuštanje otpadnih voda direktno u reku, - neracionalno korišenje energije, vode, - prekomerna upotreba pesticide,

478


uništavanje ekosistema (sea šuma, oranje stepa, izlovljavanje grabljivica zemljišta i bakterijsko i radio-aktivno zagaenje podzemnih voda). pozitivno deluju na životnu sredinu: - reciklaža, - korišenje biodizela, - umereno korišenje svih resursa (štednja vode itd…), - korišenje istih tehnologija, bez nusprodukta, - korišenje filtera, kolektora, - korišenje mikroorganizama u poljoprivredi, industriji, preišavanju vode, - korišenje suneve energije i energije vetra.

Aktivnosti redukcije otpada se odnose na: minimiziranje materijala veštakog porekla u proizvodnji proizvoda i ambalaže, kontrola poslovnih funkcija koje stvaraju najviše otpada. Minimiziranje otpada od ambalaže može se ostvariti: redukcijom vrste, oblika i veliine pakovanja proizvoda, redukcijom koliine materijala veštakog porekla od kojeg je napravljeno pakovanje za proizvod. Pored ekološkog pakovanja minimiziranje koliine energije koja se koristi u proizvodnji vodi zaštiti prirodnih izvora energije: uva postojee stanje u energetskom sistemu, razvija alternativne izvore energije i smanjuje zagaenje okoline. Jedan od najveih zagaivaa je transport. Odluka o transportu pored izbora vrste, tipa, broja transportnih sredstava i na merenje efekata angažovanja takvog sredstva na okolinu. Smanjenje efekata po okolinu može se ostvariti: izborom transportnih sredstava sa manje štetnih gasova po okolinu, redukcijom transporta štetnih materija.

8.3.3. Ekonomska korist i budunost reciklaže Svake godine na svetskom tržištu se reciklira i trguje sa više od 600 miliona tona otpadnog papira, plastike, obojenih i crnih metala, tekstila, guma, stakla i elektronskog otpada, a sektor reciklaže, ostvaruje promet od 160 milijardi dolara godišnje i zapošljava više od 1,5 miliona ljudi u celom svetu. Jedan od naina ponovnog iskorišenja otpada ukljuuje sakupljanje razliitih otpadnih materijala koji se potencijalno mogu ponovno iskoristiti. Jedna od glavnih dobiti ponovnog iskorišenja i recikliranja je ouvanje resursa. Druga prednost recikliranja je smanjenje efekata nastalih usled iskorišenja i transformacije sirovina (uticaji na životnu sredinu, potrošnja energije i prirodnih resursa).

479


Glavni upotrebe su:

materijali koji se ponovo upotrebljavaju tretiraju radi ponovne organski materijali, drvo, papir, karton, plastika, staklo, crni metali, obojeni metali, tekstil, baterije, otpad od elektrine i elektronske opreme, supstance kao što su rastvarai.

8.3.3.1. Prikaz reciklažnih tehnologija Tržišta sekundarnih materijala u svetu raste. Regulative u OECD zemljama (uvoenjem- principa Proširena odgovornost proizvoaa) a posebno u EU (direktiva o otpadu, direktiva o zastarelim automobilima (delovima automobila), direktiva o baterijama i akumulatorima, direktiva o elektronskom otpadu) podstiu sakupljanje i recikliranje materijala koji se javljaju nakon i tokom upotrebe proizvoda. Tržišta koja nastaju ponovnom upotrebom materijala, razvijaju se i šire na meunarodnom nivou. Uprava Meunarodne Reciklaže, procenjuje da industrija reciklaže zapošljava oko 1,5 miliona ljudi, širom sveta i predstavlja prihod od 160 milijardi US$. Na osnovu drugih izvršenih procena tržište u Japan se procenjuje na 67 milijardi US$ (2000), a tržište u SAD-u na 47,3 milijardi US$ (2003), uveavajui globalnu proizvodnju za više od 500 miliona tona. Stopa rasta upotrebe sekundarnih materijala u Azijskim zemljama, od kojih neke postaju radionice za reciklažu zapadnih zemalja, trebala bi dovesti do rapidnog porasta ovih vrednosti. Procenjuje se da je veliina svetskog tržišta sekundarnih materijala u 2004 iznosila oko 600 miliona tona. Pod pojmom reciklaže aluminijuma podrazumevamo ponovnu upotrebu otpadnog aluminijuma, pri emu se naješe koriste otpadne aluminijumske limenke i aluminijumska folija, za dobijanje novih proizvoda. Proces reciklaže se odvija u etiri faze gde se otpadni materijal usitnjava i gde se uklanjanju primese drugih metala, nakon ega se uklanjaju slojevi boje sa otpadnih limenki. Potom se materijal topi i izlivaju poluge sirovog aluminijuma.

480


Tabela 8.3. Procenjene veliine glavnih svetskih tržišta sekundarnih materijala Ponovno upotrebljena vlakna (papir)

170 miliona tona

Ponovno upotrebljeni crni metali (opiljci metala)

405 miliona tona

Ponovno upotrebljeni obojeni metali

24 miliona tona

Ponovno upotrebljena plastika

5 miliona tona

Ukupno

oko 600 miliona tona

Aluminijumske konzerve se dovoze balirane ili samo presovane i u sekaima kapaciteta 15 tona na sat se seku na komade veliine oraha, slike 8.8 i 8.9. Potom se usitnjeni materijal propušta kroz dvostruki magnetni separator kako bi se uklonili svi parazitni metalni materijali.

Slika 8.8. Limenke se isporuuju kao balirani materijal

Slika 8.9. Prikaz usitnjenih limenki

Usitnjeni materijal se trakom prenosi od sekaa do dela gde se boja uklanja. Boja se sa limenki uklanja na visokoj temperaturi (oko 500°C) uvoenjem vrelog vazduha. Vreo, iseckani i oišeni aluminijum se dovodi do pei u kojima se nalaze mešai koji mešaju istopljeni materijal i pri tome povlae novo ubaeni materijal ka dnu, ime se postiže brže topljenje svežeg materijala. Materijal se u peima zagreva na temperaturu od 750°C (±100°C, taka topljenja aluminijuma je na 660°C). Šljaka, koja je nusproizvod topljenja aluminijuma se periodino uklanja iz pei. Nakon otapanja, iz materijala se uklanjaju sve preostale neistoe, a potom se izliva u kalup. Materijal se u kalupima hladi u trajanju od tri sata, pri emu se sam kalup hladi vodom. Gotova poluga aluminijuma je dužine 15

481


metara i teži 27 tona. Nakon izlivanja, aluminijum se, u zavisnosti od namene, skladišti u obliku poluga, šipki ili rolni lima.

8.3.3.2. Insineracija opasnog otpada Uništenje opasnog otpada je najefikasnije u postrojenju za insineraciju prema proceduri koja obezbeuje uništenje bez negativnog uticaja na životnu sredinu, o emu se izdaje odgovarajui sertifikat. Navedeno postrojenje poseduje insinerator sa rotacionom pei u kome je mogue obraditi i vrsti i teni otpad, slika 8.10.

Slika 8.10. Insinerator sa rotacionom pei

Sistem sa rotacionom pei sadrži komoru za sekundarno sagorevanje koja obezbeuje kompletnu destrukciju opasnog otpada. Spaljivanje je najstarija, najjednostavnija i najrasprostranjenija metoda za dobijanje energije iz otpada (ponovno iskorišenje otpada u vidu energije). Insineracija otpada predstavlja kontrolisani proces sagorevanja, raspoloživa hemijska energija, definisana toplotnom moi, prevodi se u fiziku energiju dimnih gasova, definisanu temperaturom gasova. Insineracija komunalnog otpada i opasnog otpada se razlikuje. Insineracioni sistemi naješe su sa rotacionim peima i komorom za sekundarno sagorevanje (radi kompletnog sagorevanja opasnog otpada) Potrebne su visoke temperature od 850°C do 1200°C, dok je optimalna temperatura 1100°C. Rezultat sagorevanja: ugljen-dioksid i vodena para,

482


mogu i hlorovodonik. Opasan otpad sa teškim metalima i pepeo iz postrojenja idu na dalji tretman i uglavnom se odlažu u napuštenim rudnicima.

Slika 8.11. Postupak insneracije otpada po fazama

Insineracija otpada sa povratom energije je proces koji obuhvata nekoliko faza. Otpad ostaje u pei od 45 do 70 minuta kako bi se osiguralo potpuno sagorevanje. vrsta frakcija sagorenog otpada, pepeo sa dna, uklanja se pomou pokretne trake i sakuplja za odlaganje ili dalju upotrebu , slika 8. Ohlaeni gasovi i frakcija pepela koji se raznosi vetrom prolaze kroz nekoliko filtera i taložnika dizajniranih za uklanjanje velikog dela vrstih estica i gasovitih polutanata, pre nego što se ispuste u atmosferu. Temperatura gasova koji napuštaju pe je u opsegu od 800°C do 1100°C. Kako bi se efikasno sprovele mere uklanjanja zagaenja iz gasa, temperatura gasa ne sme biti viša od 250 - 300°C pa se gasovi moraju hladiti. Ovo se radi tako što se vreli gasovi koji napuštaju pe koriste za grejanje vode koja se dalje može koristiti u sistemima za grejanje domainstava. Rezultujua para se takoe može koristiti za pokretanje turbina i generisanje elektrine energije.

8.4. ZAHTEVI ZA KOOPERACIJU POVRATNE LOGISTIKE esto u okruženju postoje kapaciteti koji mogu da realizuju neke ili sve aktivnosti povratne logistike. To znai da se koriste provajderi, tzv. tree strane, kao veza izmeu proizvoaa i korisnika, odn. obrnuto, korisnika – ka

483


proizvoau. To su nezavisne organizacije, po pravilu za logistike poslove, koje se angažuju kao kooperanti za deo ili sve poslove povratne logistike. Ove kooperacije mogu da se koriste za normalne logistike operacije, kao što su rukovanje materijalom za just-in-time proizvodnju, transport, skladištenje itd. Opštine sklapaju ugovore sa privatnicima da skupljaju i odnose smee i otpad. U novije vreme se ove usluge proširuju na selekciju materijala i pripremu za reciklažu. Naroito se, za prevoz opasnih materijala, angažuje kooperacija, zbog zahteva za specijalizovanom opremom i kadrovima. Veoma esto se udružuju razliite logistike firme da bi poveale paket atraktivnih i potpunih usluga potencijalnim korisnicima. Stvaraju se strateške alijanse, pulovi, mreže i na taj nain se smanjuje i rizik u logistikom lancu (npr. prevoz opasnih materijala do centra za reciklažu).

8.4.1. Tržište ekoloških proizvoda (green market) i analiza životnog ciklusa (life – cycle analysis) U poslednjih 30-tak godina se sve više posveuje pažnja zaštiti životne sredine (ekologiji). Naroito brzo se razvija u SAD i razvijenim evropskim zemljama. Formiran je niz tzv. “zelenih“ alijansi, ija je misija zaštita životne sredine, sa motom: “ist vazduh i voda“ tabela 8.4. Tabela 8.4 “ZELENE” ALIJANSE

PRIMARNA MISIJA ALIJANSE

Mc Donalds restorani i Fond za zaštitu okoline

Unapreenje zaštite životne sredine i sniženje troškova

Body shop i Prijatelji Zemlje

Sponzorisanje zaštite okoline u cilju pozicioniranja eko tržišta

Štamparska industrija Amerike, Savet uprave Velikih jezera i Fond za zaštitu okoline

Spreavanje zagaenja i sniženje proizvodnih troškova

Mc Donalds restorani, Conservation Intl. i Univerzitet Clemson

Zaštita prirodnog eko sistema i obezbeenje ekonomskih pogodnosti u Costa Rici i Panami

ACI i Australijski fond za zaštitu

Razvoj reciklaže plastinih proizvoda

Bristol – Myers i Conservation Intl.

Otkrivanje i razvoj prirodnih sastojaka za lekove (farmaciju)

Nature Copany i Nature Conservancy

Zaštita od opasnih vrsta proizvoda i poboljšanje imidža okoline

Mnoge firme vrsto poštuju svoje usvojene eko programe. Preko 90%

484


od 200 najveih kompanija u SAD ima programe za ouvanje životne sredine. Glavni fokus programa zaštite životne sredine veine kompanija je tzv. analiza životnog ciklusa (LCA) proizvoda. LCA meri ekonomske i uticaje na okolinu proizvoda u proizvodnji, upotrebi i povlaenju iz upotrebe. LCA naroito vodi rauna o fazi povlaenja i sa ekonomskog i sa ekološkog stanovišta. To znai da inženjeri ekspandiraju feasibility analizu proizvoda do faze sigurnog i efikasnog povlaenja i ponovne upotrebe / preupotrebe proizvoda. U tabeli 8.5 su dati ciljevi i kljuni naini za postizanje uspeha u unapreenju zaštite životne sredine, tj. vodi za “zelene“ alijanse. Tabela 8.5. Ciljevi

Kljuni naini postizanja uspeha

Grupa sa kojom želite da gradite “zelenu“ alijansu mora imati izgraenu filozofiju ekologije Grupa mora biti prepoznatljiva, sa reputacijom poverenja.

Tržišno pozicioniranje “zelene“ alijanse

Dugorono razmišljajte Informišite medije Publikujte i primenjujte ciljeve i programe zaštite okoline Održavajte “vrste“ odnose sa partnerima u alijansi Podstiite inoviranje i izgradnju pokretakih prednosti

Upravljanje partnerskim odnosima (u alijansi)

Premošujte organizacione i kulturne razlike Izgraujte line odnose Saopštavajte i obezbedite interaktivno okruženje, koje e pomoi u realizaciji eko ciljeva

Izbor eko partnera

8.5. PROJEKTOVANJE EFEKTIVNOG SISTEMA POVRATNE LOGISTIKE Sa aspekta zaštite životne sredine a s obzirom na prirodu logistikih procesa važne su sve faze realizacije robnih tokova, meutim posebno treba istai povratnu logistiku koja je nastala kao odgovor na pojaane ekološke zahteve. Povratna logistika obuhvata itav reprodukcioni proces i odnosi se na tokove reciklaže, otpada, povratne ambalaže, praznih logistikih jedinica (paleta i kontejnera) i ošteene robe. Sem ovog termina, u našoj literaturi su u upotrebi i logistika pražnjenja, povratna logistika, logistika obrnutog toka, logistika otpadnih materijala. Pri postizanju navedenih ciljeva, logistika nastoji da ostvari optimalni odnos izmeu logistike usluge i logistikih troškova, što podrazumeva

485


korišenje postojeih i razvoj novih strategija i koncepcija. Koncept zelene logistike u sebi sadrži nekoliko izrazitih kontradiktornosti. Ciljevi logistikih sistema esto su upravo suprotni ouvanju životne sredine. Troškovi: Svrha logistike je da smanji troškove, ostvari uštede u vremenu, povea pouzdanost i fleksibilnost. Strategije smanjenja troškova esto se direktno sukobljavaju sa zaštitom životne sredine. U praksi to naješe znai da korisnici lanca snabdevanja smanjuju troškove dok okolina preuzima na sebe velike probleme i troškove. Postoje državni programi kojima se korisnici primoravaju da plate pune troškove infrastrukture, meutim, fokus veine ekoloških programa je na privatnim automobilima. Prema istraživanju raenom u Velikoj Britaniji, troškovi su dva puta vei od naplaenog poreza na vozila. Vreme i fleksibilnost: Vreme je esto najvažniji rezultat logistikih operacija. Smanjenjem vremena protoka poveava se produktivnost, ali to se, u najveem broju sluajeva, ostvaruje korišenjem drumskog ili vazdušnog transporta. Ova dva vida transporta imaju veoma malu energetsku efikasnost, tj. troše više energije po jedinici prevezenog tereta. Poveavanje fleksibilnosti logistike, kao i smanjenje vremena isporuke omoguavaju proizvodnim sistemima velike uštede i manja ulaganja. JIT koncept omoguava dopremu manjih koliina robe prema potrebama proizvodnje. Smanjivanje pošiljaka odgovara proizvodnji ali zato se znatno poveavaju gužve u saobraaju i zagaenje. Prema istraživanjima koja su sprovedena u Japanu i Velikoj Britaniji teška teretna vozila stvaraju buku izmeu 88 i 92 dB, a laka teretna vozila izmeu 79 i 81 dB. Ako se ima u vidu da je buka koja prelazi 60 dB štetna po ljudsko zdravlje, onda nije teško zakljuiti da po ovom osnovu drumska transportna sredstva predstavljaju najveeg uzronika negativnih uticaja na životno okruženje. Drumski saobraaj znaajno uestvuje u zagaenju vazduha. Od ovog vida saobraaja potie: 86% ugljenmonoksida (CO), 33% ugljovodonika (CH), 42% azotnih oksida (NOx). Osim toga, benzinski motori su glavni izvori zagaenja olovom, a dizel motori emituju izuzetno velike koliine ai i dima. Sem toga, razliiti vidovi transporta imaju razliitu potrošnju energije, za obavljanje istog transportnog rada. Najvei potroša je drumski transport na koji otpada 82% ukupne potrošnje energije u saobraaju, zatim sledi vazdušni sa 13%, železniki sa 3% i reni sa 2%. Specifina potrošnja energije po jedinici transportnog rada (Wh/tkm) se znaajno razlikuje za razliite vidove i tehnologije transporta. Imajui sve ovo u vidu, kao jedan od odgovora, nemeu se kombinovani transportni lanci, gde e drumski transport, kroz obavljanje odvozno-dovoznog rada na kraim relacijama, lakše odgovoriti na sve strožije zahteve zaštite životne sredine. Prostorni raspored (mreža): Razvoj logistike u velikoj meri prati razvoj infrastrukturne mreže. Poveani zahtevi koji se postavljaju distributivnom sistemu prouzrokovali su izgradnju distributivnih centara i

486


terminala u blizini ili unutar urbanih sredina. Kada se tome doda i injenica da saobraajna infrastruktura (putevi, pruge, aerodromi, železnike stanice) zauzima najviše zemljišta u urbanim sredinama, dobija se ne baš zelena slika logistike. Sem toga, velika koncentracija logistikih aktivnosti u naseljenim podrujima, vrši veliko zagaenje vazduha i prouzrokuje buku. Na osnovu navedenog, može se zakljuiti da je teško pomiriti interes distributivne logistike da se približi što bliže urbanim sredinama i opšti interes ouvanja resursa životne sredine. Pouzdanost: Jedan od prioriteta logistike je i pouzdanost dostave robe. Cilj je robu isporuiti na vreme uz što manje loma i rastura, gde najbolje rezultate daju drumski i vazdušni transport. Ova dva vida transporta su ve apostrofirana kao veliki zagaivai životne sredine. Tabela 8.6.

U tabeli 8.6. date su oblasti i ciljevi logistike. Skladištenje: Razvoj logistike je znaajno doprineo brzini, pouzdanosti i fleksibilnosti isporuke. Samim tim, nestala je potreba proizvodnih sistema za skladištenjem velikih koliina robe. Razvojem JIT koncepta, mnogi proizvodni sistemi su gotovo izgubili funkciju skladištenja, koja je generisala pored velikih investicionih i znaajne troškove održavanja, ali, zalihe su delom prenete u transportni sistem. Dobar deo zaliha je zapravo u tranzitu što donosi vee gužve i zagaenje a životna sredina i društvo snose troškove. Uticajni faktori iz okoline na sistem povratne logistike prikazani su na slici 8.12.

487


Slika 8.12. Uticaji na povratnu logistiku

U tabeli 8.7 do 8.9 su prikazane faze (I – III), aktivnosti, organizaciona struktura i resursi za podršku sistemu povratne logistike u cilju zaštite životne sredine. Faza I – Reaktivna praksa je prikazana u tabeli 8.7. Tabela 8.7. Primarni ciljevi eko programa

Organizaciona struktura za program podrške

Primarne aktivnosti za program podrške

Resursi za program podrške

Usaglašavanj e sa postojeim zakonima

Reciklaža kartonskih kutija, kancelarijskog papira, ambalaže od napitaka

Uobiajena ad hoc decentralizovana organizaciona struktura

Minimalni

Ispunjenje individualni h obaveza prema okruženju

Obezbeenje proizvoda sa reciklabilnim materijalima

Korišenje tree strane za skupljanje otpada za reciklažu, kada je potrebno

Troškovi usaglašavanja zavise od lokacije

Postizanje sniženja troškova

Oznaavanje proizvoda koji su reciklabilni, sadržaj recikliranih materijala ili drugih koristi za okolinu

Odgovorni su pojedinci koji iniciraju program. U sluaju da su programi reakcija na zakone, Vlada je odgovorna za usaglašavanje

Troškovi mogu porasti za reciklažu papira, kontejnera za skupljanje i skladištenje reciklabilnih materijala

U Fazi II – proaktivna praksa, kompanije esto implementiraju reciklažu i programe pre upotrebe (ponovne upotrebe) dobrovoljno i pristupaju razvoju konkurentskih prednosti da bi projektovali moan program zaštite životne

488


sredine, tabela 8.8. Tabela 8.8. Primarni ciljevi eko programa


Pokušaji prevencije novih eko zakona, dobrovoljnim zapoinjanjem programa

Priprema korporativne politike zaštite okoline, definisanje ciljeva eko programa i sprovoenje eko audita

Obavezivanje top menadžmenta. Obino se uvode 1 do 2 nova programska menadžera i meuodeljenski komitet

Isporuka reciklažnih materijala i projektovanje proizvoda koji su eco friendly

Neposredno komuniciranje programskih ciljeva, svim zaposlenima

Reciklaža (i/ili ponovna upotreba) paleta, plastike, defektnih proizvoda i prerada i upotreba otpada, kada je mogue.

Menadžeri mogu imati bilo koje iskustvo od prodaje, pakovanja ili logistike.

Razvoj konkurentskih prednosti kroz efikasnije usaglašavanje

Prodaja proizvoda koji zadovoljavaju eko interese

Organizaciona struktura za program podrške


Umereni (skromni)

Mogua težnja za izbegavanje visokih troškova ulaskom u joint – venture ili koalicije

Na slici 8.13. su prikazani pokretai i "koniari" (ogranienja) povratne logistike.

Slika 8.13. Pokretai i “ koniari” povratne logistike

489


U Fazi III – Težnja ka vrednostima komapanije ne samo da teže specifinim eko prednostima, nego integrišu aktivnosti na zaštiti okoline u svoju poslovnu praksu (sistem vrednosti), tabela 8.9. Tabela 8.9 Organizaciona struktura za program podrške

Primarni ciljevi eko programa


Ukljuenje eko aktivnosti u poslovnu strategiju

Korišenje eco LCA za vrednovanja proizvoda i pakovanja, u cilju poboljšanja dizajna proizvoda, za preupotrebu, reciklažu i demontažu

Top menadžment uspostavlja jake obaveze, za zaštitu okoline, kroz celu organizaciju

Teško se izraunavaju jer resursi namenjeni programu postaju integralni deo operacija kompanije

Kreiranje konkurentskih prednosti u programima povratne logistike, ukljuujui korisenje tree, strane ako su prednost. Kritiko preispitvanje postojeih procesa i proizvoda/ usluga, zahtevajui od dobavljaa obavezu da smanji otpad. Razvoj internih kompanijskih stimulacija i procedura prisiljavanja

Meuodeljenjs ki timovi pomažu uspostavljanju politike i identifikovanja podruja unapreenja. Upravljanje smanjenjem rada kroz koordinaciju i implementaciju politike u celoj firmi. Svako odeljenje se podstie da doprinosi idejama i preduzima inicijative.

Kapital je esto ogranien od strane strateških alijansi i partnerstva sa treom stranom

Rad firme na smanjenju uticaja na okolinu


Tim ima zadatak da razvije strategiju unapreenja prakse PL (povratne logistike). To znai da treba da: identifikuje mogue izvore informacija, odredi tržišne potencijale za reciklirane i/ili preupotrebljene materijale i

490


sprovoenje analize troškova u cilju utvrivanja troškovne efektivnosti programa.

8.6. DEFINISANJE TRANSPORTA I LOKACIJA U SISTEMU POVRATNE LOGISTIKE Veliki je problem donošenja odluka o transportu “second – hand” i reciklabilnih materijala, jer ti troškovi mogu da prevaziu njihovu vrednost i time ponište sve finansijske prednosti programa povlaenja. Ako ovi troškovi (reciklaže ili preupotrebe) premaše ukupne troškove isporuke novih proizvoda / materijala, firme nemaju profitni motiv za primenu sistema povratne logistike. U tom sluaju je krucijalna odluka – reciklaža ili preupotreba / ponovna upotreba proizvoda. Pored ovoga, problem je i lokacija opreme za reciklažu / preradu / obnavljanje proizvoda / materijala. Zbog toga se lokacija bira tako da se minimalizuju budui izdaci za transport.

8.6.1. Rukovanje osetljivim (opasnim po okolinu) materijalima Države, uglavnom, regulišu zakonom transport, rukovanje, skladištenje, povlaenje i uništavanje opasnih / osetljivih materijala, koji mogu da zagade okolinu ili da deluju na bezbednost i zdravlje stanovništva. Osnovni ciljevi regulacije ovih problema su: 2. promovisanje fleksibilnosti i inovativnosti u ragulativi (pravilima), 3. redukcija potreba izuzetaka od pravila, primenom standardizacije propisa, 4. pojednostavljenje i redukovanje obima pravila (propisa) za opasne materijale, 5. povišenje sigurnosti, kroz poboljšanje prakse klasifikacije i pakovanja, i 6. poštovanje meunarodnih propisa o prometu i trgovini ovim robama. Sumirajui navedeno, u logistici su se, vezano za zaštitu životne sredine, izdiferencirala dva paralelna podruja delovanja: racionalno korišenje otpadnih materijala i racionalizacija logistikih procesa (transport, pretovar, skladištenje) sa aspekta uticaja na okruženje (korišenje energetski efikasnijih vidova transporta, koncentracija robnog rada, lokacija skladišta).

491


Povratna logistika je, pre svega, usmerena na postizanje ekonomskih i ekoloških koristi koje proizilaze iz boljeg korišenja otpadnih materijala. Naime, rastue potrebe za odlaganjem otpada i reciklažom dovele su do otvaranja novih mogunosti na tržištu. Problem prikupljanja otpada, kao poetak procesa reciklaže ili odlaganja, je rešen na dva naina: Potrošai sami sortiraju materijale za reciklažu i odlaganje. Kako su deponije nepoželjne u blizini urbanih podruja, i uglavnom su im kapaciteti popunjeni, otpad je potrebno prevoziti na sve vee udaljenosti. Proizvoai preuzimaju obavezu kako za dostavu novih proizvoda tako i za povraaj ambalaže i ostataka. To je proces trajne reverzibilne distribucije. U ovim poslovima logistika nesumnjivo pomaže zaštiti životne sredine ali pri tome istovremeno vrši i neposredni uticaj na životnu sredinu. Logistika za obrnutu distribuciju ima komercijalne razloge ali postavlja se pitanje šta je sa zagaenjem, gužvama u saobraaju, smanjenjem neobnovljivih resursa. U istraživanju koje je sproveo Marfi P. u SAD, pokazalo se da logistika nije naroito „zelena“. Naime, istraživanjem su obuhvaeni lanovi Saveta za upravljanje logistikom, koji su trebali da izdvoje najvažnija pitanja u ouvanju okoline koja su vezana za logistike operacije. Dva glavna pitanja koja su se pri tome izdvojila bila su odlaganje opasnog otpada i odlaganje vrstog otpada. Dve treine upitanih oznailo je ova pitanja kao „veoma važna“ i „najvažnija“. Najmanje važna pitanja bila su problem gužvi u saobraaju i iskorišenje zemljišta - dva elementa koja se naješe oznaavaju kao pitanja od centralnog znaaja za zaštitu okoline. Kada su upitani da oznae budui uticaj zaštite okoline na logistike funkcije, opet su, kao vodei, izdvojeni odlaganje otpada i pakovanje dok je za servis korisnika, kontrolu zaliha, raspored proizvodnje kljuni logistiki elementi – navedeno da imaju zanemarljiv uticaj na okolinu. Sve ovo je pokazalo da je reverzibilna logistika glavna ekološka preokupacija logistike i da je put do zelene logistike još dug.

8.6.2. Mogui pravci razvoja zelene logistike Situacija u svetu je trenutno takva da je postizanje zelene logistike još daleko. Izuzetak je reverzibilna distribucija koja je otvorila nove tržišne mogunosti vezane za odlaganje otpada i recikliranje. I to je svakako, znaajan korak ali, još uvek samo sekundarni doprinos logistike zaštiti životne sredine, dok je direktni uticaj i dalje po strani. Marginalizacija neposrednog uticaja logistike na životnu sredinu u velikoj meri je posledica esto teško vidljivih posledica za razliku od nekih drugih vrsta industrije. Kako su zagaivai životne sredine pod sve veim pritiskom javnosti, ne postavlja se pitanje da li e logistika morati da pokaže svoje zelenije lice, ve samo kada i kako. U tom smislu, preduzeima ije poslovanje znaajno zavisi od realizacije logistikih procesa ili logistikim preduzeima, generalno su na raspolaganju sledei

492


pristupi: 1. Top–down pristup - inicijativa dolazi od vlade putem zakonskih regulativa. 2. Bottom–up pristup – interes za okolinu dolazi od same industrije. 3. Kombinacija prethodna dva - obino putem certifikata. Prvi nain podrazumeva primenu zakonskih represija i samim tim je veoma nepopularan. Državni propisi i intervencije sve direktnije pogaaju zagaivae životne sredine. U tom smislu, neophodno je uraditi cost–benifit analizu ukljuujui i troškove otklanjanja štete nastale lošim upravljanjem životnom sredinom i imati na umu, da je prevencija uvek bolja i jeftinija od korekcije. U Evropskoj Uniji postoji rastui interes za naplatu troškova zagaivanja okoline, iako e to neminovno dovesti do poveanja cena transportnih usluga. Iako se prvi princip ini kao jedini mogui nain, pristup bottom–up ima svojih prednosti. Ovaj pristup rešavanja ekoloških problema, je veoma popularan kod proizvoaa kada se poslovni interesi poklapaju sa interesima zaštita životne sredine. Naime, mnoga preduzea su, zbog velikog publiciteta koji se daje ekologiji, u tome videla svoju poslovnu šansu. Prema istraživanjima u SAD-u 75% korisnika tvrdi da pri izboru proizvoaa vodi rauna o ekološkoj reputaciji, a ak 80% je spremno da plati više za zelene proizvode. Trei, i možda najbolji pristup, je kompromis prethodna dva. Praksa uvoenja standarda i dobijanja certifikata pokazala se kao veoma dobra. Ako preduzee ispuni odreene standarde u ouvanju standarda životne sredine, zauzvrat dobija dokaz o tome – certifikat, koji posle koristi u marketinškim aktivnostima. Kao podsticaj ovom pristupu, država može tražiti da preduzea sa kojima sarauje imaju certifikovan sistem kvaliteta zaštite životne sredine. To može imati veliki inicijalni uticaj ako se ima u vidu da je država esto najvei kupac robe i usluga. Zaštita životne sredine je jedna od najznaajnijih i naješih tema današnjeg savremenog društva. U taj kontekst treba staviti i napore koji se preduzimaju u cilju trajne integracije logistikih aktivnosti u koncept ouvanja životne sredine. Ovo je utoliko važnije ukoliko se ima u vidu da je transport, kao sastavni deo logistike, znaajan izvor zagaenja životne okoline kako u pogledu emisije izduvnih gasova tako i u pogledu buke. Sublimiranjem modela i trendova u svetu u oblasti razvoja logistike kao prijatelja životne sredine, pretpostavlja se da e i kod nas u bližoj budunosti ova tematika zavredeti pažnju koju nesumnjivo zaslužuje. Princip kombinacije propisa i stimulisanja logistike da postane ekološki pristupanija verovatno je i najbolji put ka zelenoj logistici koja je za sada u svetu samo lepa neostvarena želja.

493


8.7. PITANJA ZA PONAVLJANJE 1. Pojam i predmet povratne logistike. 2. Navesti tri osnovna razloga za ukljuivanje kompanija u procese povratne logistike. 3. Navesti i objasniti kljune oblasti povratne logistike. 4. Reciklaža i povratak proizvoda. 5. Prikaz kanala logistike i povratne logistike. 6. Vraanje novih i korišenih proizvoda. 7. Redukcija otpada. 8. Insineracija opasnog otpada. 9. Šta utie na povratnu logistiku. 10. Pokretai i “ koniari” povratne logistike. 11. Mogui pravci razvoja zelene logistike.

494

DISTRIBUCIJA I IZBOR POSREDNIKA CILJEVI UENJA Kada proitate ovo poglavlje, biete u stanju da: 9.

Razumete pojam distribucione logistike. Objasnite kanale distribucije Opišete ciklus isporuke. Objasnite faktore koji utiu na izbor i projektovanje kanala prodaje. Opišete logistiku usluga. Shvatite složenost upravljanja meunarodnim kanalima prodaje. Shvatite mesto i ulogu posrednika u kanalu prodaje i posrednika u meunarodnoj prodaji. Samostalno definišete strategiju sistema kanala prodaje.

Logistika – Distribucija i izbor posrednika

496


9.1. POJAM DISTRIBUCIONE LOGISTIKE

D

istribuciona logistika predstavlja sponu izmeu funkcija proizvodnje i prodaje u preduzeu. Obuhvata sve skladišne i transportne procese od robe do primaoca, kao i time povezanih funkcija informacija, upravljanja i kontrole aktivnosti. Cilj je, da se prava roba pripremi na pravom mestu u pravo vreme i u pravoj koliini i time da se nae optimalno stanje izmeu usluga isporuke i troškova. Distribucija obuhvata sve aktivnosti koje, na osnovu fizikog i/ili ekonomskog prava raspolaganja, omoguavaju prenošenje materijalnih i nematerijalnih dobara od jednog privrednog objekta do drugog. U tabeli 9.1. prikazani su faktori usluga i njihov opis. Tabela 9.1 Faktor

Opis

Raspoloživost proizvoda

Najvažnija mera usluga. To je utvreni procenat zaliha na nekom mestu

Vreme ciklusa nabavke

Vreme od izdavanja naloga do prijema isporuke

Fleksibilnost distribucionog sistema

Sposobnost sistema da odgovori na specijalne i / ili neoekivane zahteve korisnika - iskljuivo otpremu i zamenu

Informacije distribucionog sistema

Sposobnost firme da pravovremeno i tano odgovori na zahteve korisnika za informacijama

Greške u distribucionom sistemu

Efikasnost procedura i vremena potrebnog za otklanjanje greške u distribucionom sistemu

Postprodajna podrška proizvodu

Efektivna podrška proizvodu posle prodaje tehnike informacije, rezervni delovi, modifikacija opreme itd.

Jedna od definicija usluge korisniku je aktivnost koja mora biti

497


upravljena prema fakturisanju (tovarni list), obradi porudžbine / narudžbenice ili žalbama na rukovanje. Po drugoj definiciji to je sprovoenja mere koje ispunjavaju 98% svih zahteva / narudžbina u roku od 24 sata. Mnogi je smatraju delom korporativne filozofije, koja uslugu korisniku izdiže na nivo obaveze u celoj firmi. Elementi usluga korisniku su prikazani u tabeli 9.2 Tabela 9.2 Predtransakcioni element

Transakcioni elementi

Posttransankcioni elementi

1. Pisana izjava o politici firme 2. Izjava o politici usluga 3. Organizaciona struktura za podršku uslugama 4. Fleksibilnost sistema 5. Upravljanje uslugama / usluge upravljanjem 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8.

Nivo zaliha Informacija o nabavci Elementi ciklusa isporuke Troškovi isporuke Prevoz Sistem sigurnosti Pogodnosti naruivanja Zamena proizvoda

1. Instalisanje, garancije, opravke, zamene, rezervni delovi 2. Sledljivost proizvoda 3. Žalbe, povrat, otpis 4. Blagovremena zamena proizvoda

Preduzea prihvataju distribuciju robe pored drugih instrumenata u oblasti prometa, kao dodatni instrument konkurencije da bi postigla prednosti naspram konkurencije kroz poboljšanu uslugu isporuke. Kupci zahtevaju da se stvore uslovi koji bi omoguili smanjenje njihovih zaliha tako što bi po mogustvu sinhronizovano prema potrebi i u kraim vremenskim razmacima naruivali manje koliine. Najvažnije problemske postavke distribucione logistike se odnose na: izbor lokacije distribucionih skladišta, skladištenje, realizacija porudžbine, komisioniranje i pakovanje, izlaz robe i osiguranje tovarenja, kao i transport.

498


9.1.1. Ciklus isporuke U ciklus isporuke su ukljueni marketing, finansije/raunovodstvo i integrisana logistika. Ciklus sadrži, slika 9.2: prijem porudžbenice, obradu naloga porudžbine, pripreme isporuke / otpreme i otpremu / isporuku. Prijem naloga/porudžbenice mogu je lino ili telefonski sa predstavnikom isporuioca (dobavljaa), poštom (obinom, e-mailom), telefonom, faxom ili EDI aplikacijom, slika 9.1.

Slike 9.1. Koncept informacionog sistema ciklusa isporuke

Obrada naloga / porudžbenice obuhvata niz aktivnosti pripreme tane isporuke: provere kredita korisnika, obezbeenje raspoloživosti zaliha i priprema otpremne dokumentacije. Priprema isporuke / otpreme otpoinje davanjem naloga-otpremne dokumentacije skladištu, pa do pripreme robe spremne za isporuku u skladištu (na rampi). Otprema / isporuka se realizuje angažovanjem prevoznika izvan kompanije. Za razliku od prethodnih aktivnosti, isporuilac ne može da kontroliše otpremu.

499


9.2. KANALI DISTRIBUCIJE Distribucioni sistem se sastoji od svih distribucionih kanala i njihovih distribucionih organa (posrednici ili pomonici u prodaji). Stoga je distribuciju neophodno razmatrati sa sledea dva aspekta: 1. Logistiki odnosno fiziki distribucioni sistem:Fiziko prenošenje prava raspolaganja preko transporta, skladištenja i realizacije porudžbina. 2. Akvizicioni sistem distribucije: Ekonomsko-pravno prenošenje prava raspolaganja preko oblikovanja pravnih, ekonomskih, informacionih i socijalnih odnosa izmeu organa puteva prodaje. Distribuciona logistika integriše sve stepene trgovine poevši od proizvoaa pa do krajnjeg kupca. Ona predstavlja sastavni deo celokupnog logistikog sistema. Struktura nekog sistema distribucije ukazuje na regionalni razmeštaj skladišta i granice njihovih zadataka, a rašlanjuje se u vertikalnom i horizontalnom pravcu, slika 9.2.

9.2. Primer jedne višestepene strukture distribucije

Vertikalna struktura distribucije ukazuje na broj stepeni skladištenja (skladišni stepeni) i odnose u tokovima materijalnih dobara izmeu tih stepeni. Prema broju skladišnih stepeni izmeu proizvoaa i

500


potrošaa postoje direktni (jednostepeni ili višestepeni) i indirektni putevi prodaje. Prema broju distribucionih kanala koji se istovremeno koriste postoje jednostepeni ili više stepeni putevi prodaje, slika 9.3. Horizontalna struktura distribucije odnosi se na oblikovanje pojedinih stepeni, pored ostalog i na broj skladišta po jednom stepenu. Broj centralnih ili regionalnih skladišta treba da bude mali, u suprotnom, gubi se efekat centralizacije. Broj skladišta isporuke odreuje se prema zahtevima usluga isporuke (na primer, prema vremenu isporuke).

Slika 9.3. Direktni i indirektni putevi za prodaju

Cilj fizike distribucije je realizacija definisanog nivoa usluge isporuke pri emu se vodi rauna o potrebnim merama i sredstvima za realizaciju utvrenog cilja. Razlikuju se sledee komponente usluge isporuke: vreme isporuke, pouzdanost isporuke, stanje isporuke, fleksibilnost isporuke Uspeh mnogih preduzea posledica je izrazitog kvaliteta usluga isporuke. U vezi sa tim preporuuje se analiza važnijih elemenata usluge isporuke pri emu treba imati u vidu aspekte klijenata. Ova analiza ukljuuje i važnije konkurente i ona se svrsishodno sprovodi veoma diferencirano (segmentiranjem): prema proizvodima, prema grupama kupaca (veliina preuzimanja, interes, itd.), prema geografskom položaju. Pri tome treba naroito voditi rauna o tome da poveanje kvaliteta usluga isporuke uslovljava nadproporcionalno poveavanje troškova, koje u krajnjem sluaju mora da snosi klijent ili preduzee.

501


U integrisanoj logistici proizvoda/usluga kanal distribucije se naziva i logistiki kanal, a kanal distribucije u marketingu - transakcioni kanal. Markentiški / transakcioni kanal se bavi menadžmentom ljudima koji rade u tom kanalu (posrednici, veleprodaja, maloprodaja, distributeri, brokeri itd.). Odnosi se prvenstveno na prenos vlasništva nad proizvodom / uslugom kroz kanal. Integrisani logistiki kanal se fokusira na fiziki tok proizvoda kroz kanal, prema slici 9.4.

Slika 9.4. Fiziki tok proizvoda kroz logistiki kanal

Na slici 9.5 je dat prikaz moguih distribucionih logistikih i transakcionih kanala.

Slika 9.5. Logistiki i transakcioni kanali

Transakcioni kanal predstavlja niz nezavisnih organizacija i posrednika ukljuenih u proces stvaranja / proizvodnje proizvoda ili usluge za upotrebu ili konzumaciju od strane potrošaa ili industrijskog korisnika.

502


9.2.1. Funkcije u distribucionom kanalu Distribucioni kanal je tok materijala, prema slici 9.6.

Snabdeva

Proizvoa

Potroša

Slika 9.6. Tok materijala u distribucionom kanalu

Distribucioni kanal ostvaruje sledee funkcije: Informisanje: zajednika i posebna istraživanja i druge informacije individualne u okolini i marketingu i integrisanoj logistici potrebne za planiranje i pomo pri transankcijama i razmeni. Promocija: razvoj i širenje komunikacija vezanih za ponudu. Kontakti: traženje i komuniciranje sa moguim potrošaima. Prilagoavanje: ispunjavanje zahteva potrošaa (npr. proizvodnja, sortiranje, alokacija, presortiranje, montaža, pakovanje i sl. - neki delovi su logistiki orjentisani). Pregovaranje: postizanje dogovora o ceni i drugim uslovima prenosa vlasništva. Fizika distribucija: transport i skladištenje roba (opet je deo integrisane logistike funkcije). Finansije: obezbeenje i korišenje novca za plaanje troškova rada kanala. Razmatranje rizika: pretpostavljanje rizika u funkcionisanju kanala.

9.2.2. Tipovi distribucionih kanala Razlikujemo industrijske i marketinške kanale distribucije. Industrijski kanal distribucije su prikazani na slici 9.7. Marketinški kanal predstavlja lanac institucija koje obavljaju neophodne aktivnosti za kretanje predmeta logistike od polazišta do odredišta. Marketing kanal može biti: marketing kanal unapred, marketing kanal unazad. Marketing kanal unapred predstavlja lanac institucija koje obavljaju neophodne aktivnosti za kretanje predmeta logistike unapred prema potrošaima (kompanijama i pojedincima). Može biti marketing kanal nabavke i marketing kanal prodaje. Marketing kanal kojim se kreu materijali od dobavljaa prema kompanijama-proizvoaa ili trgovinama kao kupcima se, sa stanovišta kompanije-kupca naziva markering kanal nabavke.

503


Proizvoa

Proizvoa

Industrijski distributer

Proizvoa

Predstavnik / zastupnik proizvoaa

Industrijski distributer

Idustrijski potroša / korisnik



Slika 9.7. Industrijski kanali distribucije

Na slici 9.8 je dat prikaz marketinških/potrošakih kanala distribucije.

Slika 9.8. Marketinški kanali distribucije

504


Marketing kanal kojim se kreu proizvodi od kompanije-proizvoaa do kompanije-kupca ili krajnjih potrošaa se naziva marketing kanal prodaje. Marketing kanalom unazad se kree predmet logistike prema:

kompanijama-proizvoaima od strane potrošaa ili posrednika kompanijama-dobavljaima od strane kompanija-kupaca ( naješe proizvoaa).

Odluka o marketing kanalima je od strategijskog znaaja za kompaniju, jer može opredeliti dugoronu poziciju kompanije i imati dugorone implikacije na njen rast. Odlukom o kanalima nabavke kompanija definiše nain nabavke materijala za proizvodnju, proizvoda za sopstvenu upotrebu ili dalju prodaju, izbor dobavljaa, nain saradnje institucija u kanalu. Odlukom o kanalima prodaje kompanija definiše:

nain prodaje proizvoda, vrstu i broj posrednika, ukoliko se opredeli za indirektnu prodaju, nain njihovog izbora i odnosa saradnje.

U oblasti distribucije od posebnog znaaja su marketing kanali prodaje. Odluke o kanalima prodaje se odnose na odluku o vrsti i veliini kanala prodaje. Odluka o vrsti kanala prodaje podrazumeva izbor izmeu strategije: direktnih, indirektnih kanala prodaje. Odluka o veliini kanala prodaje podrazumeva izbor izmeu strategije: dužih ili kraih kanala, veeg ili manjeg broja posrednika u kanalu. Strategije kanala prodaje nude razliite performanse vezane za ulaganja, rizik, kontrolu, oekivani nivo usluge, profit i sl. Manje snažne kompanije nemaju aktivan odnos prema politici marketing kanala. One jesu tržišno slabije, što opravdava preferenciju prema manje „ambicioznim“ kanalima. Meutim, to ne opravdava njihovo ponašanje u izboru kanala. Tržišno snažnije kompanije aktivno i ofanzivno pristupaju kreiranju sopstvenih ili angažmanu posrednikih kanala prodaje. Kanali prodaje treba da omogue da proizvod stigne do ciljne grupe na vreme, u mesto, u predvienom obliku i koliini, a da cena usluge odgovara kupovnoj moi ciljne grupe i mogunostima kompanije. Da bi se to postiglo, neophodno je imati adekvatnu logistiku podršku. Logistika podrška je adekvatna ukoliko zadovoljava zahteve za kvalitetom i nivoom usluge

505


(isporuke) sa jedne strane i nivoom troškova koje stvara sa druge strane. U izboru kanala prodaje kompanija teži ostvarenju zadovoljstva za svakog uesnika u kanalu, ekskluzivitetu i ostvarenju nekomercijalnih i nefinansijskih ciljeva. Potroša treba da bude zadovoljan isporuenim proizvodom, uslugom i cenom; distributer maržom, brzinom obrta zaliha, uslovima plaanja i promotivnom podrškom; proizvoa tržišnim uešem, profitom, lojalnošu potrošaa i distributera, kontrolom nad kanalom i posrednicima. Izbor kanala prodaje posledino opredeljuje strategiju distribucije.

9.3. FAKTORI KOJI UTIU NA IZBOR I PROJEKTOVANJE KANALA PRODAJE Faktori koji utiu na izbor i projektovanje kanala prodaje mogu biti unutrašnji i spoljni. Unutrašnji faktori potiu iz kompanije. Spoljni faktori potiu iz okoline, sa tržišta od potrošaa i konkurencije. Unutrašnji faktori determinišu okvir za izbor strategije kanala prodaje. Opredeljeni su karakterom delatnosti kompanije i proizvoda, snagom i sposobnošu kompanije i logistikim ciljem. U unutrašnje faktore se ubrajaju: željeni stepen pokria tržišta, karakteristike proizvoda, željeni nivo kontrole nad kanalima prodaje, željeni kontinuitet distribucije (usluge korisniku), mogui nivo investicija u distribuciju nivo troškova (profitabilnost). Vei stepen pokria tržišta komparira sa masovnom distribucijom i širokom logistikom podrškom. Uticaj potencijalnih kanala zasnovanih na ponašanju potrošaa je dat u tabeli 9.3. Karakteristike proizvoda obuhvataju niz svojstava i pridruženih aktivnosti u vezi sa proizvodom: Vrednost: Proizvodi više vrednosti zahtevaju vea ulaganja u zalihe. Tržišno prihvatanje: Posrednici ekaju da novi proizvod, pre nego sto ga prihvati tržište, puste kroz distribucioni odnosno transakcioni kanal. Ako se oceni da e neki proizvod biti široko prihvaen na tržištu, posrednici uestvuju od poetka. Složenost tehnike: Ako proizvod zahteva demonstracije, pre i postprodajne usluge (kamere, raunari, specijalizovani automobili itd.), projektovanje kanala distribucije mora biti selektivno i ekskluzivno. Personal mora biti pažljiviji sa tehniki sofisticiranijim proizvodima. 506


Tabela 9.3 Kategorije prodavnica

Kategorije proizvoda Neophodne robe

Prodavnice neophodne robe

Prodavnica robe široke potrošnje

Specijalizovane prodavnice

Robe široke potrošnje

Specijalne robe

Potroša bira proizvode iz asortimana u najbližoj prodavnici

Potroša kupuje favorizovanu marku, koja postoji u najbližoj prodavnici

Potroša je indiferentan prema marki proizvoda, ali kupuje u razliitim prodavnicama po nižim cenama i / ili uz bolje usluge

Potroša uporeuje marke i maloprodajne prodavnice

Potroša ima taan izbor odreene marke, ali uporeuje prodavnice sa boljom uslugom i / ili cenom

Potroša bira specifine prodavnice, ali je indiferentan prema marki proizvoda (robnoj)

Potroša bira poznatu prodavnicu, ali ispituje asortiman za najbolju kupovinu

Potroša ima jasan izbor i prodavnice i poznate marke

Potroša kupuje robu raspoloživih marki u najpristupanijim prodavnicama

Zamenljivost: Konkurentnost i zamenljivost karakterišu neophodne robe, koje zahtevaju laku prodaju i malo napora posrednika. Primarni zahtev je da tu robu imaju na policama. Za robu široke potrošnje i specijalne robe posrednici moraju imati promotivnu podršku širokih razmera od proizvoaa. Masovnost: Nisko vredni masovni proizvodi, zahtevaju kratke distribucione kanale. Transportni troškovi su najviši u ceni proizvoda. Predaleka lokacija take korišenja pojede profit. Nužan je vei broj posrednika. Kratkotrajni proizvodi: Prodavci kratkotrajnih proizvoda (cvee, sveže voe i povre itd.) ne koriste, po pravilu, posrednike zbog vremenskog ogranienja. Tržišna koncentracija: Široko disperziono tržište zahteva posrednike, koji nude poznavanje tržišta i strunost za penetraciju na njega. Npr. dileri automobila su alocirani i za njih nije bitna lokacija niti veliina grada. Geografski koncentrisan marketing sugeriše direktnu distribuciju ili krae distribucione kanale. Sezona: Veoma bitna karakteristika je sezona prodaja roba - npr. za novogodišnje i božine praznike (zalihe, troškovi skladišta, sezonski popusti itd.). Širina i dubina: Kompanije sa ekskluzivnim proizvodnim linijama proizvoda niske jedinine vrednosti, mogu intenzivirati distribuciju direktne

507


prodaje da ostvare profit. Time izbegavaju posrednike da poveaju obrt zaliha i postignu profit. Firme sa limitiranim proizvodnim linijama radije koriste posrednike radi postizanja marketinškog obuhvata / pokrivanja tržišta. Viši nivo kontrole nad kanalima prodaje zahteva direktnu prodaju i logistiku podršku u sopstvenoj organizaciji i realizaciji. Vei kontinuitet distribucije podrazumeva intenzivnu logistiku podršku. U tabeli 9.4 je prikazan uticaj karakteristike pri izboru alternativnih kanala. Tabela 9.4 Alternativni kanal

Karakteristike distribucije 1

2

3

4

5

Neto cena Troškovi prodate robe (varijabalni proizvodni troškovi) Markentiški i logistiki troškovi - Varijabilni troškovi - Transport - Skladištenje - Obrada naloga Znaajni nevarijabilni troškovi - Dugovi - Troškovi promocije - Plate - Oglašavanje - Zalihe - Ostalo UKUPNO :

Željeni kontinuitet distribucije (usluge korisniku) se mere uobiajeno preko: raspoloživosti proizvoda, brzine i konzistentnosti isporuke, komunikacija izmeu prodavca i korisnika. Komunikacija predstavlja mogunost firme da obezbedi korisniku informacije o stanju zahteva, putevima proizvoda, naknadnim nalozima, zameni (alternativi) proizvoda, nedostacima i drugim informacijama o proizvodu.

508


Za nivo troškova (profitabilnost) je važno koja opcija kanala nudi najvei povraaj ulaganja, odnosno profit. Na osnovu procentualnog ueša troškova logistike u troškovima prometa, može se zakljuiti da na podruju distribucije i dalje postoje znatne rezerve.

Životne namirice

40

Graevinski materijal

60

Mašine, aparati

80

Hemija, osnovni materijali

100

Troškovi distribucije

20 0

Slika 9.9. Troškovi distribucije u procentima od prometa Neto dobit Unapreenje Ekonomska propaganda Lina prodaja Realizacija porudžbine Transport Skladištenje

Proizvodnja

0

10

20

30

40

50

60

70

80

90

100%

Slika 9.10. Analiza troškova distribucije

Za ocenu kanala za distribuciju kao i za utvrivanje težišta aktivnosti preporuuje se, na primer, analiza strukture troškova. Ukupni troškovi logistike distribucije su: UT=TS + TT + TRP + PT + TP. gde su: TS - troškovi skladišta; TT - troškovi transporta;

509


TR - troškovi realizacije porudžbine; PT - posledini troškovi (obrada reklamacija) i troškovi odustajanja zbog neadekvatnog stepena usluge (izgubljene porudžbine); TP - troškovi pakovanja. Daleko najvei deo ukupnih troškova naješe ine troškovi skladištenja, troškovi skladišnih zaliha i troškovi transporta. Posledini troškovi mogu se veoma teško proceniti. U poslovanju je neophodno ukupne troškove minimizirati (Utmin). Na slici 9.11 prikazano je kretanje troškova u zavisnosti od broja skladišnih objekata.

Legenda: Slika 9. 11. Pojedinani troškovi transporta i skladištenja i optimalni odnos troškova

Uporeenjem troškova skladištenja i transporta dobijaju se minimalni troškovi pri raspolaganju sa 12 skladišta. Spoljni faktori koji utiu na izbor kanala prodaje su: potrošai, raspoloživa struktura kanala, regulativa, konkurencija. Potrošai utiu na izbor kanala prodaje navikama i oekivanjima. Navike i oekivanja potrošaa se razlikuju u okviru jednog tržišta (rešava se segmentacijom). Njihova razliitost je još više izražena na meunarodnom tržištu. Ona zahteva prilagoavanje strategije distribucije kompanije pojedinanim tržištima ili regionima. Raspoloživa struktura kanala prodaje je pod uticajem zakonske regulative, intenziteta konkurencije i potrebe kompanije za posrednicima. Nepostojanje adekvatnih posrednikih institucija ili pratee infrastrukture onemoguava efikasno opsluživanje tržišta, jer jednostavno ne postoji podrška.

510


Ukoliko veleprodaja nije ovladala procesom snabdevanja maloprodajnih objekata i nema razvijene odnose sa maloprodajom, njen izbor za posrednika nije optimalan. U izboru maloprodaje za posrednika kompanija vodi rauna o njenom kapacitetu i prostornom rasporedu prodajnih objekata i kompetenciji za prodaju proizvoda kompanije. Vreme za obavljanje kupovine i udaljenost objekata od potrošaa može biti jedan od negativnih faktora za izbor maloprodaje za posrednika. Troškovi koje izaziva odlazak do udaljenog objekta, nivo truda i stresa koje doživljava potroša pri kupovini mogu znaajno opredeliti izbor maloprodaje za posrednika. Konkurencija utie na izbor kanala prodaje kroz:

broj i koncentraciju konkurentskih kompanija, srodnost proizvoda, srodnost naina distribucije, broj i veliinu kanala prodaje koji prodaju konkurentske proizvode, stepen u kojem su konkurentske kompanije ovladale kanalima prodaje, veliinu i strukturu posrednika i njihovih kanala na ciljnom tržištu.

Poveanje broja i stepena koncentracija konkurentskih kompanija otežava pokrivanje tržišta. Konkurenti su ve ovladali tržištem, kroz sopstvene ili posrednike kanale prodaje. Poveanje stepena srodnosti izmeu kompanijskih proizvoda i naina distribucije i konkurentskih proizvoda i naina distribucije nalaže kompaniji diferenciranje kanalima prodaje i distribucijom u odnosu na konkurenciju. Poveanje broja i veliine kanala prodaje koji prodaju konkurentske proizvode smanjuje alternative izbora strategije kanala prodaje i distribucije od strane kompanije. Poveanje stepena ovladavanja kanalima prodaje od strane konkurentskih kompanija smanjuje dostupnost kanalima od strane kompanije. Veliina i struktura posrednika i njihovih kanala na tržištu je u direktnom odnosu sa širinom izbora kanala prodaje od strane kompanije. Distribucija obezbeuje proizvoaima mogunost za jaanje sopstvenog položaja na tržištu a za diferencijaciju u odnosu na konkurenciju. U tom smislu distribucija predstavlja jedan od osnovnih potencijala za uspešno poslovanje preduzea. Odluke na podruju distribucije su naješe strategijske vrste. Njihov uticaj je dugoroan. One se mogu veoma teško i uz velike troškove menjati. One u velikoj meri utiu na imidž preduzea.

511


9.4. LOGISTIKA USLUGA Usluga predstavlja aktivnost ili korist, koju neko nudi nekome, koja je neopipljiva i nije rezultat vlasništva nikoga. Uslugu karakterišu sledea svojstva : neopipljivost usluge, nerazdvoivost davaoca i primaoca / korisnika, varijabilnost uslova usluga i kratkotrajnost usluge. Karakteristike proizvoda i usluge su date u tabelama 9.5 i 9.6. Tabela 9.5. Karakteristike proizvoda x

funkcionalnost

x

pristupanost

x

veliina

x

izgled

x

raspoloživost

x

zamenjivost

x

pouzdanost

x

težina

x

spoljašnjost

x

prilagodljivost

x

potrošivost

x

istoa

x

fleksibilnost

x

prenosivost

x

bezbednost

x

sigurnost

x

obradivost

x

popravljivost

x

zapaljivost

x

ukus

x

osetljivost

x

postojanost

x

toksinost

x

miris

x

prenosivost

x

povredivost

x

pogodnost za održavanje

x

mogunost testiranja

x

mogunost kontrole

Usluga ljudi zavisi od veštine / obuenosti ljudi koji pružaju uslugu, a usluga zasnovana na opremi od nivoa automatizacije i monitoringa operacija. Automobil je mix usluge zasnovane na ljudima i na opremi. Raunovodstvo je “ista“ usluga zasnovana na ljudima, ali zahteva korišenje kompjutera, kalkulatora, olovke, papira i kancelarije. Ovde su proizvodi u službi “proizvodnje” / pružanja usluge. Tabela 9.6. Karakteristike usluga x

kredibilitet

x

pristupanost

x

utivost

x

komfor

x

pouzdanost

x

bezbednost

x

tanost

x

poštenje

x

kompetentnos t

x

efektivnost

x

efikasnost

x

istoa

x

fleksibilnost

x

poslovnost

512

Logistika – Distribucija i izbor posrednika Tabela 9.7

Tabela 9.8

Proizvod

Usluga

Proizvod

Usluga

Materijalan

Nematerijalan

Neusaglašen proizvod se može povui, doraditi, zameniti Može se skladištiti mogu se stvoriti zalihe proizvoda Kontrola proizvoda se zasniva na poreenju sa specifikacijama i ne mora biti izvr šena od strane korisnika Može se probati pre kupovine može se poslati uzorak Može da postoji posrednik izmeu proizvoaa i korisnika

Za neusaglašenu uslugu jedino mogua rešenja su izvinjenje, ponavljanje usluge ili bonifikacija Ne može se skladištiti ne mogu se praviti zalihe usluga

Ponovljiv

Teško ponovljiv

Proizvodnja prethodi upotrebi

Pružanje i korišenje usluge su ili istovremeni ili se prepliu Pružanje i korišenje usluge se odvijaju na uglavnom istoj lokaciji

Proizvodnja i upotreba uglavnom su na razliitim lokacijama Korisnik proizvoda obino nije ukljuen u proces proizvodnje Funkcija kvaliteta prisustvuje u procesima proizvodnje Može se transportovati

Korisnik usluge obavezno uestvuje u kreiranju i isporuci usluge Otežano prisustvo funkcije kvaliteta u procesima vršenja usluge Ne može se transportovati

Kontrolu usluge vrši korisnik usluge na osnovu stepena zadovoljenja njegovih oekivanja

Ne može se probati pre kupovine

U veini sluajeva potreban je direktan kontakt pružaoca i primaoca usluge

9.4.1. Funkcije logistike usluge Kompanija koje usvoje koncept logistike usluge mora da realizuje upravljanje funkcijama kao i u integrisanoj logistici. U logistici robe fokus aktivnosti je na fizikom kretanju proizvoda. U logistici usluge fokus je na isporuci, ne samo fizikog proizvoda, nego i pridruženih / dodatnih usluga i beneficija. Elementi aktivnosti logistike usluge su dati u tabeli 9.9. Tabela 9.9 Logistike aktivnosti

Aktivnosti logistike servisa

Predvianje prodaje

à Predvianje zahteva za uslugom

Izvori / snabdevanje

à Razvoj partnerstva, najam osoblja, prikupljanje podataka

Planiranje proizvodnje

à Planiranje osoblja i opreme, izbor kanala distribucije, planiranje kapaciteta

Unutrašnji transport

à Prikupljanje podataka, pick - up korisnika / klijenata / pacijenata, pick - up rezervnih delova

513

Logistika – Distribucija i izbor posrednika Logistike aktivnosti

Aktivnosti logistike servisa

Menadžment zalihama

à Menadžment kapacitetom, upravljanje bazom podataka, upravljanje zapisima korisnika, obuka personala

Skladištenje

à Skladištenje podataka / informacija, nadoknade, menadžment

Usluga korisniku

à Menadžment i merenje kvaliteta, isporuka, fakturisanje

Obrada naloga / narudžbe

à Interfejsing, ocenjivanje potreba, ugovaranje i obavezivanje prema korisniku, nadzor procesa isporuke

Distribucioni sistemi

à Layout mreže, planiranje mreže, planiranje sistema, planiranje kanala

Podruna skladišta

à Skladištenje podataka / informacija, nadoknade, upravljanje

Upravljanje distribucijom

à Upravljanje mrežom, upravljanje komunikacijama

Unutar kompanijski transport

à Kretanje personala / korisnika, kretanje podataka / informacija

Administracija distribucije

à Administracija mreže

Spoljašnji transport

à Izveštavanje korisnika, inženjering usluge, planiranje ka mestima korisnika

9.4.2. Model logistike usluge Korak 1: Uspostavljanje dijaloga sa korisnikom Prvi korak je uspostavljanje dijaloga sa potencijalnim korisnikom. Treba jasno razumeti zahteve korisnika, odn. treba pitati korisnika “kako da mu seete kosu, pre nego što uzmete makaze” Korak 2: Utvrivanje zahteva korisnika Zahtevi korisnika se interpretiraju i pravi se dijagnoza potrebe. Ovo je veoma težak korak iz više razloga. Korisnik ne mora da zna šta hoe (želi), bilo da isporuilac usluge loše komunicira ili da korisnik zna mogue alternative. Znai, isporuilac treba da edukuje i savetuje korisnika o mogunostima i izboru svih delova usluge. Korak 3: Utvrivanje mogunosti firme da zadovolji / isporui potrebe korisniku Mogunost firme da isporui / zadovolji potrebe korisnika se može meriti: mogunošu da se ispune zahtevi / potrebe korisnika, 514


mogunosti planiranja kapaciteta / mogunosti isporuke usluge kada je obeano i cenom isporuke usluge.

Npr. ako se od hotela traži dvokrevetna soba za nepušae, hotel mora da zna / utvrdi da li je takva soba raspoloživa.

Slika 9.12. Model logistike usluge

Korak 4: Obaveza prema korisniku Na zahtev korisnika, isporuilac usluge se obavezuje na izvršenje. Npr. dvokrevetna soba za nepušae je raspoloživa po ceni xy novanih jedinica. Korak 5: Vrednovanje korisnikog odziva Isporuilac mora da utvrdi / vrednuje da li je korisnik zadovoljan. Npr. ako korisnik potvrdi dvokrevetnu nepušaku sobu po ceni xy novanih jedinica, proces se nastavlja sledeim korakom. Ali, ako korisnik prihvati dvokrevetnu sobu, ali ne i cenu – onda službenik hotela mora da odlui da li da pregovara o ceni ili ne. Ako ne može da snizi cenu, mora da se ljubazno izvini potencijalnom korisniku.

515


Korak 6: Planiranje usluge korisniku Ako korisnik prihvati ponudu isporuioca usluge, isporuilac mora da planira isporuku usluge na koju se obavezao. Npr. ako korisnik želi da leti u Njujork preko putnike agencije, podrazumeva se da paket aranžman obuhvata i hotelski smeštaj po potrebi. To znai da davalac usluge mora da planira i sobu u hotelu. Korak 7: Informisanje partnera o planu usluge Putnika agencija mora da obezbedi kompletan plan svim partnerima (uesnicima u pružanju usluga) koji su se obavezali na pružanje usluge. Npr. rent-a-car, taxi voucheri, plan ture, itd. Korak 8: Nadzor procesa isporuke usluge Poetni isporuilac usluge mora da vrši nadzor nad procesom isporuke usluge, da bi se ugovorene (prihvaene) usluge ispunile. Ako bilo koji partner “otkaže”, korisnik se žali na poetnog isporuioca, a ne na njegove partnere. Zbog toga poetni isporuilac mora da koordiniše i nadgleda ispunjenje svih usluga. Korak 9: Savetovanje partnera Od svih partnera se mora dobiti odziv o performansama, predvianjima buduih usluga, vrednovanja usluga od strane korisnika. Tretirajte svoje partnere kao jednake sebi, a ne podreene, sa respektom i razvijajte odnose poverenja i partnerstva sa njima. Posrednici u logistici usluge su: agent, maloprodaja, veleprodaja, franšizeri i elektronski kanali. Preko ovih posrednika logistika usluga ostvaruje sledee funkcije: efikasnost isporuke usluge prema specijalnostima, sortiranje, akumulisanje, alociranje i kategorisanje usluga, standardizovanje uslužnih transakcija, "matching" kupca i prodavca, obezbeuje tehniku podršku, obuku, isporuku i transport. Svaki posrednik može da se specijalizuje za jednu ili više ovih funkcija. 516


Elektronski kanali predstavljaju novi, jedinstveni vid usluge, ne zahteva direktno ukljuenje ljudi u logistiku usluge. Transakcija se može definisati kao komunikacija jedne mašine sa drugom. Usluga se može lako standardizovati jer ne ukljuuje ljude (posebno od strane korisnika usluge). Ovo znatno snižava stepen konzumacije usluge, zbog ogranienog korisnikog interfejsa. Ove usluge su znatno jeftinije nego tradicionalne. Beneficije korišenja, elektronskih kanala kao posrednika u logistici usluge su: bolja kontrola kvaliteta, niži troškovi isporuke, vea pogodnost za korisnika, potencijalno šira distribucija usluge, viša konzistentnost kvaliteta, vei izbor korisnika. Meutim, javljaju se sledei izazovi: nedostatak kontrole elektronskog okruženja, nedostatak bliskog kontakta sa korisnikom, nedostatak obuke korisnika za korišenje tehnologije, mogu nedostatak sigurnosti isporuke usluge, hakerske manipulacije. Jedinstveni aspekt elektronskih kanala je da usluga može biti isporuena bilo kad i bilo gde, pod uslovom da korisnik poseduje kompatibilnu tehnologiju.

9.5. SLOŽENOST UPRAVLJANJA MEUNARODNIM KANALIMA PRODAJE Složenost upravljanja meunarodnim kanalima i meunarodnom logistikom je tolika da ih ini najkompleksnijim i najrizinijim podrujem upravljanja prodajom van nacionalnih granica. Multiplikacijom poslovnih aktivnosti u svim fazama lanca vrednosti multiplikuje se upravljanje marketing kanalima i logistikom na meunarodnom tržištu. Uloga marketing kanala u meunarodnom poslovanju kompanije je veoma važna, jer je ciljno tržište kompanije udaljeno i specifino (geografski, ekonomski, sociološki, psihološki). Sa mnogo više napora i troškova se ostvaruju principi: pravi proizvod na pravom mestu, u pravo vreme, u dogovorenoj formi, pravom potrošau, u pravoj koliini po primerenoj ceni.

517


Stepen razvijenosti, veliina i struktura marketing kanala i pratea infrastruktura ciljnog tržišta su faktori na koje kompanija ne može de utie. Što je tržište više diferencirano i udaljeno, a proizvod specifiniji, neophodno je ukljuiti vei broj posrednika. Ukljuivanjem veeg broja posrednika produžava se kanal prodaje. U dugom kanalu prodaje se gubi kontrola nad proizvodima. Navike potrošaa na ciljnom tržištu su opredeljujue u izboru prodajnog formata od strane kompanije, specifine navike potrošaa otežavaju primenu strategije standardizacije i mogui transfer inovativnih prodajnih formata. Uticaj pravne i socio-kulturne dimenzije na upravljanje logistikim aktivnostima je veoma znaajna a meunarodnom tržištu. Pravna dimenzija se odnosi na zakonske okvire koji definišu finansijske i komercijalne elemente procesa razmene. Jezika diferencija utie na oblikovanje i realizaciju logistikih aktivnosti, jer ih prate obavezne forme zvanine dokumentacije koju treba popuniti. Eskalacija izvoznih cena i rast prodajnih cena proizvoda plasiranih neizvoznim formama internacionalizacije opominju kompanije i države da je spoljnotrgovinskom politikom (npr. politika carina) mogue uticati na snižavanje i onako visokih troškova logistike. Niži troškovi logistike bi omoguili veu dostupnost proizvoda potrošaima ciljnog tržišta.

9.5.1. Vrste faktora koji utiu no izbor meunarodnih kanala prodaje Faktori koji utiu na izbor meunarodnih kanala prodaje su:

konkurentski status i pozicija kompanije, tržišni i faktori fizike distance.

Konkurentski status i pozicija komponije Kompanije lideri i kompanije-pratioci, su razliitog statusa na meunarodnom tržištu, biraju razliite strategije kanala prodaje. Interesi i spremnost na rizik kompanija-lidera i kompanija-pratilaca su opredeljeni njihovom konkurentskom pozicijom i strategijskom orijentacijom. Kompanijelideri i druge snažnije kompanije preferiraju direktan kanal prodaje. One su finansijski sposobnije da podnesu troškove i investicije u organizovanju sopstvenih kanala prodaje i distribucije. Kompanije-lideri teže veoj kontroli nad kanalima prodaje. Kombinovanjem sopstvenog kanala sa kanalima posrednika kompanije lideri ostvaruju kontinuiranu distribuciju i vei stepen pokrivenosti tržišta.

518


Kompanije-pratioci i druge manje snažne kompanije preferiraju indirektan kanal prodaje. One su finansijski slabije, te teže podnose visoke troškove održavanja kanala, prodaje i prodajnog osoblja, putovanja i promotivnih poslova, administracije i dr. Kompanije-pratioci otežano investiraju u razvijanje sopstvenih kanala prodaje. Veliki broj kompanija-proizvoaa postaje posrednik za druge proizvoae kako bi u sopstvenim kanalima prodaje prodavali i proizvode drugih proizvoaa i time štedeli na raun masovne distribucije. Karakter ciljnog tržita Karakter ciljnog tržišta kompanije je opredeljen stepenom globalizacije potrošaa, konkurencije i regulative. Na svetskom tržištu potrošai ispoljavaju globalno ponašanje ali i specifine zahteve. Sa rastom broja potrošaa na ciljnom tržištu raste potreba za razvojem složenijih kanala prodaje. Što je viši stepen koncentracije potrošaa, to je potreba za direktnim kanalom i manjim brojem posrednika vea. Prosena veliina kupovine potrošaa na ciljnom tržištu je u obrnutom odnosu sa veom pokrivenošu tržišta. Konkurencija je sve više globalna, ali se pozicionira originalnim i teško imitativnim sredstvima konkurentskog diferenciranja. Ukoliko je konkurencija globalnog karaktera kompanije-lider determinišu uslove poslovanja na tržištu. Sopstvenim kanalima i ojaanom prodajnom silom posrednika, kompanijelider kreiraju kanale prodaje i determinišu konkurentske odnose u oblasti marketinga i distribucije. Regulativa i struktura kanala prodaje je osobena koliko je pravno, ekonomski, geografski, sociološki i psihološki osobeno ciljno tržište. Regulativni uslovi su izraženiji u zemljama u kojima država ograniava pojedine forme internacionalizacije. Na udaljenim i manje razvijenim ciljnim tržištima kompanije male su mogunosti alternativa u izboru kanala prodaje, posebno u situaciji kada kompanija teži da implementira uspešan prodajni format sa domaeg ili susednog inotržišta u globalnim razmerama. Stepen diferencijacije ciljnog tržišta Domae tržište je fizika podloga poslovanja kompanija u domaim okvirima. Na njegovom podruju se nalaze kompanija, potrošai, konkurenti. Internacionalizacijom domae kompanije na bilo koje inotržište, potrošai se prostorno diferenciraju od kompanije. Rast stepena kulturne diferencijacije inotržišta i domaeg tržišta poveava složenost izbora meunarodnih kanala prodaje. Prostorna i kulturna diferencijacija domaeg i ciljnog tržišta mogu delovati u jednom pravcu ili suprotno.

519


Slabo izražena prostorna i kulturna diferencijacija zahteva izbor posrednika iz domae zemlje, ukoliko kompanija nema sopstvenu silu. Izražene prostorna i kulturna diferencijacija zahtevaju izbor specijalizovanih agenata ili veleprodaje za posrednike. Znaajna prostorna diferencijacija koju prati kulturna srodnost zahteva direktan kanal prodaje. Znaajna kulturna diferencijacija uz slabo izraženu prostorna diferencijacija zahteva prilagoavanje posrednicima na inotržištu.

9.6. POSREDNICI U KANALU PRODAJE U savremenim tržišnim uslovima, veina proizvoaa ne prodaje direktno svoje proizvode, ve izmeu proizvoaa i potrošaa postoji vei ili manji broj posrednika, koji stvaraju vrše ili labavije veze. Vrste posrednika Ukoliko se kompanija opredeli za strategiju indirektnih kanala prodaje, utoliko se sree sa izborom posrednika. Izbor posrednika je opredeljen: nedostatkom finansijskih sredstava za organizovanje direktne prodaje, koncentracijom napora kompanije na glavni oblik delatnosti i prepuštanje distribucije i prodaje kompanijama kompententnijih za taj deo aktivnosti, efikasnijom distribucijom preko posrednika. Na domaem tržištu uobiajeni posrednici u distribuciji su trgovinski posrednici tj. veleprodaja i maloprodaja. Trgovinski posrednici kupuju proizvode od proizvoaa da bi ih prodali po potrošaima. Preuzimaju vlasništvo i kontrolu nad proizvodima. Nezavisni posrednici su manje stimulisani na borbu za proizvod kompanije sa ciljem njegovog bržeg prihvata od strane tržišta, njegovog rasta, popularizacije i sl. Kompanije stimulišu posrednike na zalaganje u distribuciji proizvoda sklapanjem distributivnih ugovora, na osnovu kojih grade usmeravani ili ugovorne sisteme kanala prodaje. Veleprodaja kao posrednik Veleprodajne kompanije su specijalizovane samostalne posrednike organizacije koje obavljaju promet robe na veliko. Aktivnosti veletrgovine su definisane funkcijama: 520

akumuliranja, sortiranja, alociranje i dr.


Funkcijom akumuliranja veletrgovina koncentriše najbolju moguu ponudu iz razliitih izvora. Funkcijom sortiranja, veletrgovina klasifikuje prikupljene proizvode po vrsti. Funkcijom alociranja veletrgovina usmerava sortirane proizvode prema maloprodajnim objektima namenjenim za njihovu prodaju u okviru tržišta koje pokriva. Pored pomenutih funkcija veletrgovina može obavljati funkciju informisanja za proizvoaa iji asortiman distribuira, funkciju preuzimanja rizika, komuniciranja i finansiranja zaliha. Znaaj veleprodaje na tržištu je veoma veliki. Ali, trend je da je sve manje istih trgovina na veliko, tj. organizacija koje se iskljuivo bave prometom robe na veliko. Grosistiku funkciju preuzimaju proizvoai i trgovine na malo. Maloprodaja kao posrednik Ukoliko se eliminiše veleprodaja kao posrednik izmeu proizvoaa i potrošaa, tada se kao posrednik može nai maloprodaja. Maloprodajne kompanije su specijalizovane samostalne posrednike organizacije koje obavljaju promet robe na malo. Koristi od maloprodaje nisu samo u angažovanju na prodaji proizvoda proizvoaa, nego i mogunost dobijanja informacija o potrošaima. Maloprodajni posrednik je u situaciji da za kompaniju obavlja aktivnosti: istraiživanja, promocije, povezivanja, pregovaranja, prilagoavanja ponude, finansiranja, obezbeenja plaanja, preuzimanje rizika. U savremenom poslovanju proizvoai i maloprodavci sarauju u integrisanim ili ugovornim marketing sistemima ija je svrha obostrana korist. Obostrane koristi nema ukoliko joj nije prethodila vea korist potrošaa od koristi koju bi imao kada bi potrošai i maloprodavci samostalno istupili. Agenti kao posrednici Agenti su posrednici na doturu robe od proizvoaa do potrošaa, koji ne preuzimaju vlasništvo nad proizvodima. U agente spadaju: komisioni trgovci, aukcijske kue, brokeri, agenti, agenti proizvoaa, veleprodajni agenti.

521


Komisioni trgovci posreduju u razmeni poljoprivrednih proizvoda. Aukcijske kue su uspešne u prodaji antike, predmeta umetnosti, krzna i cvea. Brokeri su strunjaci za pružanje informacija proizvoaima i kupcima, kako bi ih doveli u kontakt. Agenti su specijalisti za povezivanje banaka i kompanija sa svrhom finansiranja prodaje proizvoda. Agenti proizvoaa su posrednici za više proizvoaa koji nisu meusobni konkurenti. Velikoprodajni agenti su nezavisni posrednici, koji nikada ne preuzimaju vlasništvo nad proizvodima, ali mogu i ne moraju da poseduju proizvod. Kada ne poseduju proizvod, onda posreduju izmeu proizvoaa i potrošaa u pregovaranju i ugovaranju prodaje. Neovlašeni trgovinski posrednici prodaju proizvode kompanije na sivom tržištu i stvaraju duple kanale distribucije, duple cene i nepoverenje prema kompaniji. Prisutni su kako u prodaji prehrambenih artikala, tako i prodaji automobila. Što je proizvod više standardizovan i manje uravnotežen odnos njegove ponude i tražnje, vee su mogunosti da neovlašeni posrednici prodaju proizvode po nižim cenama.

9.6.1. Izbor posrednika 9.6.1.1. Analiza faktora za izbor broja posrednika Za izbor kanala prodaje i broja posrednika polazi se od cilja distribucije. Kompanija može definisati cilj distribucije u formi potpune pokrivenosti tržišta, osrednje ili manje pokrivenosti tržišta, što je u direktnoj vezi sa željenim intenzitetom distribucije. Ukoliko kompanija teži veoj pokrivenosti tržišta, koristie vei broj posrednika. Njena distribucija e biti intenzivna. Vei broj posrednika i intenzivna distribucija su neophodni u distribuciji netrajnih potrošnih proizvoda, jer se ovi proizvodi oekuju na široko postavljenoj distributivnoj mreži. Ukoliko kompanija teži osrednjoj pokrivenosti tržišta, koristie vei broj posrednika ali manje od svih posrednika koji su spremni da posreduju kompaniji. Njena distribucija e biti selektivna. Odabrani broj posrednika i selektivna distribucija su neophodni u distribuciji polutrajnih potrošnih i specijalizovanih proizvoda, jer ih potroša ne oekuje u svakom prodajnom objektu, na bilo kojoj lokaciji. Ukoliko kompanija teži manjoj pokrivenosti tržišta, koristei direktan kanal prodaje ili manji broj posrednika - ak jednog. Njena distribucija e biti ekskluzivna. Ekskluzivan posrednik i ekskluzivna distribucija su neophodni u distribuciji trajnih potrošnih proizvoda, ,,statusnih proizvoda", skupih, tehniki složenih i usko specijalizovanih proizvoda. Intenzivna distribucija izaziva najmanji nivo troškova, najmanji stepen kontrole i najveu pokrivenost tržišta. Ekskluzivna distribucija izaziva najvei nivo troškova, najvei stepen kontrole i najmanju pokrivenost tržišta. 522


Optimum izmeu kontrole i pokrivenosti tržišta, odnosno troškova i rentabilnosti se postiže pomou kvantitativne analize (odnos troškova i obima prodaje). Odluka je na kompaniji: izbor izmeu kontrole ili pokrivenosti tržišta, odnosno troškova i rentabilnosti.

9.6.1.2. Izbor broja posrednika i odluka o dužini kanala Broj posrednika u kanalu može biti: nullti - kada je kompanija proizvoa i prodavac svojih proizvoda, jednostepeni - kada je jedan posrednik izmeu proizvoaa i potrošaa, višestepeni - kada je više posrednika izmeu proizvoaa i potrošaa Nulti ili horizontalni kanal prodaje imaju multilevel prodaja, prodaja od "vrata do vrata", kune prezentacije, poštanske porudžbine, telemarketing, TV prodaja, internet prodaja, prodaja preko sopstvenih objekata i prodaja investicione opreme bez posrednika. Jednostepeni kanal prodaje je uobajen u prodaji: industrijskih proizvoda, u kojoj posreduju agenti ili industrijski distributeri, trajnih potrošnih proizvoda, u kojoj posreduje maloprodaja, specijanih proizvoda za potrošaa u kojoj posreduje ekskluzivni prodavac. Dvostepeni kanal prodaje je uobiajen u prodaji: industrijskih proiozvoda, u kojoj posreduju agenti i industrijski distributeri, proizvoda široke potrošnje, u kojoj obino posreduju klasina veletrgovina i maloprodaja, odnosno trgovina na malo. Trostepeni kanal prodaje je uobiajen u prodaji potrošnih proizvoda, u kojoj posreduju u sledeem lancu agent - veletrgovina – maloprodaja trgovina na malo. etvorostepeni kanali prodaje je uobiajen u prodaji proizvoda široke potrošnje, u kojoj u lancu posreduju agenti – veletrgovina- posrednik izmeu veletrgovine i maloprodaje - maloprodaja odnosno trgovina na malo. Izmeu lanica kanala prodaje dešava se kretanje robe unapred. Povratni kanali fizike distribucije podrazumevaju povraaj robe od potrošaa do proizvoaa.

9.6.1.3. Upravljanje disiributivnom silom Upravljanje distributivnom silom se odnosi na: selekciju i izbor distributivnih posrednika na osnovu unapred postavljenih kriterijuma, kontrolu i motivaciju,

523


nagraivanje i sankcionisanje. Uspešnost distribucije, posebno na meunarodnom tržištu, znaajno je pod uticajem angažovane distributivne sile u prodajnom nastupu i odnosima sa potrošaima. Angažovani posrednik treba da je finansijski stabilan, da ima odgovarajue kapacitete i infrastrukturu koja može da obezbedi efikasnu distribuciju i pokrivenost ciljnog tržišta kompanije. Motivacija se ugovorom ne definiše, posebno ako distributer kao posrednik obavlja distribuciju proizvoda drugih manje ili više konkurentskih proizvoaa. Njegov motiv je da proda najprofitabilnije proizvode, bez obzira na to ko je proizvoa. Motiv i cilj svakog proizvoaa je da izbor od strane posrednika-distributera padne upravo na njegove proizvode. Sistem motivacije se odnosi na materijalno, finansijsko i moralno motivisanje distributera da bi se više angažovali na prodaji proizvoda kompanije. Oseaj samoodgovornosti distributera rezultira iz fer odnosa kompanije prema distributerima. Predstavlja najsnažniji motiv koji stimuliše distributere na efikasnu i što bolju distribuciju proizvoda kompanije. Pomo distributerima od strane kompanije u oblasti ureenja ambijenta prodajnog objekta i zajednike propagande je veoma dragocena. Iza uspešne distribucije stoji poverenje kompanije i distributera, koje je rezultat ugovornih odnosa u kojima su interesi potrošaa iznad linog interesa.

9.7. POSREDNICU I MEUNARODNOJ PRODAJI 9.7.1. Tipovi posrednika Posrednici u meunarodnoj prodaji mogu biti iz domicilne zemlje, kompanije ili sa inotržišta. Posrednici u meunarodnoj prodaji: iz domicilne zemlje su: - spoljnotrgovinske kompanije, - kompanije za eksportni menadžment, - izvozni posrednici, - izvozni konzorcijumi, - izvozni komplementi, - kompanije za eksportni menadžment, sa ino tržišta su: - predstavništva, - agentski tip posrednika, 524


- trgovinski tip posrednika. Spoljnotrgovinske kompanije su nezavisni trgovinski predstavnici, koji u svoje ime i raun obavljaju izvozno-uvozne poslove. Kompanije za eksportni menadžment posluju u ime i za raun jednog ili veeg broja proizvoaa koji nisu konkurenti. Izvozni posrednici pomažu proizvoaima u tehnici prodaje i adminstrativnim poslovima pri izvozu. Izvozni konzorcijumi su posrednici u prodaji istih proizvoda grupe kompanija, obino zrelih grana delatnosti. Izvozni komplementi su posrednici u prodaji komplementarnih, luksuznih proizvoda grupe kompanija. Predstavništva su ispostave kompanije u njenom vlasništvu preko kojih kompanija uspostavlja kontakte i vrši prodaju svojih proizvoda. U agentski tip posrednika se ubrajaju: zastupnici koji rade sa dokumentacijom za kompaniju, ali ne i sa proizvoaima, brokeri koji posreduju izmeu veeg broja kupaca i prodavaca, faktori koji obavljaju brokerske usluge i usluge finansiranja, vezani agenti koji po ugovoru opslužuju odreeno tržište proizvoaa. U trgovinski tip posrednika se ubrajaju: zastupnici koji se mogu definisati kao specijalizovani i samostalni posrednici koji dobro poznaju lokalno tržište i uspešno obavljaju na istom komercijalne poslove za proizvoaa-izvoznika, distributeri koji obavljaju ekskluzivnu prodaju za asortiman ili teritoriju, dileri koji prodaju proizvode proizvoaa-izvoznika krajnjim potrošaima, uvozni džokeri koji obavljaju distributerske poslove bez prave ekskluzive, trgovina, koja obavlja prodaju robe na veliko i1i malo. Neovlašeni trgovinski posrednici na meunarodnom tržištu koriste efekte fluktuirajueg deviznog kursa na sniženje prodajnih cena. Neovlašeni trgovinski posrednici su i dalje veliki problem u poslovanju kompanija na meunarodnom tržištu, koji stvara dalekosežne posledice na njihov celokupan imidž.

9.7.2. Veleprodaja na meunarodnom tržištu Ceo XIX vek je period dominacije trgovine na veliko. U prilog tome usitnjena je proizvodnja i trgovina na malo. Stepen razvijenosti veleprodaje,

525


posmatran kroz broj i strukturu posrednika, jeste nejednak u zavisnosti od stepena razvijenosti tržišta i geografske konfiguracije prostora. U razvijenijim zemljama stepen razvijenosti veleprodaje je vei no u manje razvijenim zemljama. Manje razvijene zemlje imaju nepovoljnu strukturu veleprodajne mreže, koja onemoguava veleprodaji da ima apsorpcionu mo i koja odgovara velikim kompanijama-izvoznicima. Stoga su velike kompanije u situaciji da traže drugi tip posrednika koji e premostiti nedostatak veleprodaje, tako potrebne u prometu proizvoda široke potrošnje. Trgovina je odigrala znaajnu ulogu u ukupnom društvenoekonomskom razvoju Japana. Trgovina u Japanu je bila razvijena još dok je Severna Amerika bila kolonizovana. Tada je Japan imao velike i dobro organizovane sisteme distribucije koji su bili od nacionalnog znaaja. Zahvaljujui trgovinskom kapitalu, razvoj industrijskog sektora u Japanu je zapoet pre otkria Amerike. Sve do Drugog svetskog rata trgovina u Japanu se intenzivno razvijala. Prvi integracioni proces je rezultirao u grosistikoj organizaciji ,,zaibatsu", koju su inile vei broj bankarskih, industrijskih i trgovinskih organizacija. Geografska konfiguracija prostora osobeno determiniše veleprodaju u Japanu. Teritorija razvuena na etiri ostrva nalaže veliki broj veletrgovaca koji opslužuje manji broj maloprodavaca i stanovnika. Kanali prodaje su veoma dugi, diversifikovani. Uloga veleprodaje je, zbog toga, dominantna u kanalu distribucije i mnogo vea no u SAD i drugim razvijenim zemljama Evrope. Funkcije koje obavlja veletrgovina u Japanu su mnogo složenije od funkcija koje obavlja prosena trgovinska kompanija koja se bavi prometom na veliko. Koncentracijom i integracijom u proizvodnom sektoru potisnuta je dominantna, uloga trgovine na veliko, ije je veleprodajne funkcije preuzeo proizvoa za sebe. Trend ulaska proizvoaa i maloprodavca u veleprodaju je izraženi na internacionalnom nivou. Danas, najpoznatija veleprodajna trgovinska kompanija je danska kompanija Makro. Mereno tržišnim uešem svetskom veleprodajom vladaju amerike kompanije, a potom evropske kompanije, meu kojim se istiu kompanije iz Nemake.

9.7.3. Maloprodaja na meunarodnom tržištu 9.7.3.1. Trend razvoja maloprodaje Do sredine XX veka proizvodnja je imala dominantnu poziciju u kanalima prometa. Bila je inicijator svih prometnih aktivnosti. Poetkom 526


šezdesetih godina XX veka sve tržišno razvijene zemlje zapoele su proces restrukturiranja, što je dalo impuls razvoju trgovine. Vladina politika pojedinih zemalja je pogodovala razvoju trgovinskih kompanija, favorizujui malo prodajne kompanije. Koncentracija maloprodaje je smanjila veliki broj malih i srednjih kompanija i onemoguila privilegiju proizvoau da diktira stepen specijalizacije za odreenu kategoriju proizvoda malih i srednjih kompanija. Intenzivan razvoj trgovinskog marketinga i menadžmenta i njegova primena u praksi su rezultirali razvojem trgovine i njenim konkurentskim diferenciranjem u odnosu na proizvoaa. Proizvoai hrane su tokom sedamdesetih godina XX veka ostvarivali stopu profitabilnosti od 21 procenat a maloprodavci hrane 18 procenata. Tokom osamdesetih godina XX veka taj odnos je bio 16:25 u korist maloprodavaca hrane. Maloprodaja je postepeno preuzimala vodeu poziciju i ulogu u kanalu prometa. Maloprodajna mreža je jako nerazvijena u manje razvijenim zemljama i nedovoljno osposobljena /kapaciteti i prodajna sila, menadžment/ za plasman proizvoda renomiranih proizvoaa. Dok su u razvijenim zemljama zastupljeni inovativni formati, dotle su u manje razvijenim zemljama zastupljeni tradicionalni maloprodajni formati. Razvoj i internacionalizacija maloprodajnih formata u kojima se poveava ueše proizvoda sa sopstvenom trgovinskom markom se može videti na sledeim primerima iz maloprodajne prakse. Razvoj supermarketa i hipermarketa u prodaji poljoprehrambenog asortimana Sredinom XX veka došlo je do blagog rasta znaaja, i uloge sistema samousluživanja. Samousluge, kao novi format, egzistirale su posle Drugog svetskog rata u SAD i kao inovacija su se proširile sa tla SAD u Veliku Britaniju. Uvoenjem samouslužnog sistema prodaje kompanijama u prvoj nedelji se poveao obim prodaje za 30 procenata i profit više od dva puta. Ritam otvaranja supermarketa bio je jedan u mesecu. Mali objekti su zatvarani jer su supermarketi omoguavali pokrie tržišta. Krajem šezdesetih godina XX veka samousluge i supermarketi više nisu bile izazov, jer je ve rasla potreba za hipermarketima. Prvi hipermarket kompanija je otvoren sedamdesetih godina XX veka. Veina kompanija iz ovog sektora tokom osamdesetih godina XX veka nije zadovoljavala po prodajnom prostoru, niti po veliini kapaciteta. Kriterijumi izbora prodavnice od strane potrošaa poljoprehrambenih proizvoda su vrednost za novac, povoljna lokacija, lakoa parkiranja, niske cene, asortiman, ambijent, trgovinska marka, sveži proizvodi, proizvodi visokog kvaliteta, specijalne promocija na mestu prodaje, nivo usluge prodajnog osob1ja.

527


Optimum izmeu navedenih koristi koje ima potroša kupovinom poljoprehrambenog asortimana nude inovativni maloprodajni formatihipermarketi. Internacionalizacija inovativnih maloprodajnih firmi Pioniri internacionalizacije maloprodaje prehrambenog asortimana poinju sa francuskog i nemakog tla. Re je o danas poznatim lancima hipermarketa i diskontnih prodavnica. Sa francuskog tla lansirali su se u internacionalnu orbitu francuski hipermarketi, izgraenog imena i poznate trgovinske marke, kao što su ,,Carrefour" i ,,Promades", odnosno sa nemakog tla lanac diskonta ,,Ald“. Francuska kompanija ,,Carrefour“ je tokom 1996. bio najuspešnija evropska maloprodajna kompanija prehrambenog asortimana u smislu implementacije strategije internacionalizacije. Uz nju je stajala nemaka kompanija Aldi sa 6 mld.$ prometa ostvarenog na inotržištu. Mereno tržišnim uešem svetskom maloprodajom vladaju amerike, evropske, a potom japanske kompanije, a specijalizovanom maloprodajnom amerike i evropske kompanije. Maloprodajne kompanije e i dalje intenzivno primenjivati strategiju internacionalizacije. Maloprodajne kompanije izvoze maloprodajne tehnologije, oblike poslovanja, formate upravljanja, menadžerske tehnike i sredstva, ideje, promociju, distribuciju, inovacije u ureenju objekata, nain usluživanja komuniciranja sa potrošaima i time podstiu brz razvoj maloprodaje na manje razvijenim tržištima. Dosadašnja istraživanja pokazuju:

korelaciju izmeu koncentracije i intenziteta razvoja asortimana na konceptu trgovinske marke, inverziju izmeu stepena koncentracije i stepena trajnosti dobara, intenzivniji razvoj trgovinske marke u sektoru netrajnih potrošnih proizvoda.

lnternacionalizacija i globalizacija maloprodajnog poslovanja U periodu poetne internacionalizacije ameriki maloprodavci su jasnije izražavali kretanje ka internacionalnim tržišnima u odnosu na evropske maloprodavce. Amerike maloprodajne kompanije, sa 150-200 internacionalnih aktivnosti u prvom petogodišnjem periodu, obeležile su sedamdesete godine XX veka. U istom periodu registrovano je preko 180 sluajeva internacionalne maloprodajne akrivnosti izmeu zemalja u okviru Evropske unije. Usledio je proces intenziviranja internacionalizacije evropske maloprodaje tokom 528


osamdesetih godina XX veka, koju je usporila ekonomska recesija razvijenih zemalja na kraju ovog perioda. Evropske maloprodajne kompanije, sa 200-300 internacionalnih aktivnosti u toku drugog petogodišnjeg perioda, obeležile su osamdesete godine XX veka. U ovom periodu druge statistike beleže preko 650 sluajeva internacionalne maloprodajne aktivnosti izmedu 16 evropskih zemalja. Faktori globalnog karaktera koji su stimulativno delovali na ukljuivanje trgovinskih kompanija u rokove meunarodnog biznisa devedesetih godina XX veka su: rastua upotreba kompjutera, izrazit rast ,,konvinijans stor" objekata, razvoj novih tipova prodavnica, sve vea internacionalizacija poslovanja, homogenizacija potrošaa, tehnološki progres u saobraaju i komunikacijama, razvoj „merendajzinga“ uz primenu sopstvenih marki. Kompanije zemalja Evropske unije postaju nosioci maloprodajnih internacionalnih poslova na kraju XX i poetku XXI veka. Struktura internacionalne aktivnosti maloprodajnih kompanija zemalja Evropske unije ukazuje na nejednak doprinos kompanija intenzitetu internacionalne aktivnosti sa ovog podruja, tabela 9.10. Tabela 9.10. Internacionalna aktivnost maloprodajnih kompanija Evropske unije (EU) Nacionalno poreklo

Internacionalnih kompanija u EU (% broja)

Internacionalnih poslova u EU (% broja)

Poslova u okviru EU (% broja)

Poslova ostvarenih u dr. zemlj. (% broja)

Francuska Velika Britanija Nemaka Italija Holandija Belgija Španija Danska Irska Portugal

28,00 26,00

29,00 26,00

71,00 63,00

29,00 37,00

14,00 8,00 7,00 5,00 4,00 3,00 3,00 2,00

20,00 7,00 18,00 5,00 4,00 3,00 1,00 1,00

58,00 59,00 76,00 65,00 79,00 55,00 100,00 100,00

42,00 41,00 24,00 35,00 21,00 45,00 0,00 0,00

Kompanije iz Francuske, Velike Britanije i Nemake ine blizu 70 procenata internacionalizovanih kompanija Evropske unije, pri emu kompanije iz Francuske i Velike Briranije ine više od 50 procenata istih.

529


Najvei doprinos intenziviranju meunarodnog poslovanja u oblasti maloprodaje pripada meunarodno afirmisanim maloprodajnim kompanijama razvijenih evropskih zemalja, SAD i Japana. Amerike industrijske i maloprodajne kompanije su pokrenule proces globalizacije svetskog tržišta. Tendencije u buduem kretanju maloprodaje su i dalje na strani zemalja Evropske unije. Nastavlja se tendenciji dominacije internacionalnih meukretanja izmeu: kompanija iz zemalja Evropske unije i kompanija iz zemalja Evropske unije i SAD. Sve je vei znaaj podruja sa bogatim tržišnim potencijalom koja su ciljna tržišta najveih kompanija maloprodaje, kako iz Evrope tako i iz SAD. Oita je veza izmeu stepena razvijenosti nacionalne ekonomije iz koje potiu kompanije maloprodaje i stepena internacionalizacije njihovog poslovanja.

9.8. STRATEGIJA SISTEMA KANALA PRODAJE Direktan kanal prodaje predstavlja sistem u kojem proizvoa sam organizuje i obavlja prodaju svojih proizvoda. Ovaj kanal prodaje se može nazvati integrisanim, jer je kompanija-proizvoaa distributer i prodavac svojih proizvoda. Glavne odlike direktne prodaje su: visoki troškovi organizovanja, potpuna kontrola nad sopstvenim proizvodima, vlasništvo nad sopstvenim proizvodima do momenta kupovine. Indirektan kanal prodaje podrazumeva angažovanje posrednika pri prodaji proizvoda. Glavne odlike indirektne prodaje su:

niži troškovi: administrativni, transportni, skladišni, slaba ili nikakva kontrola nad proizvodima, koju prepuštaju posrednicima, gubitak vlasništva nad proizvodima od momenta prodaje proizvoda trgovinskom posredniku. U savremenom poslovanju retke su kompanije koje koriste iskljuivo samo jednu strategiju kanala prodaje. Meunarodna direktna prodaja se ostvaruje angažovanjem: 530

sopstvenih prodajnih punktova (predstavnika, filijala ili kompanija), prodajnih punktova u zajednikom vlasništvu ili inoprodajnih punktova.


Meunarodna indirektna prodaja podrazumeva angažovanje posrednika iz domicilne zemlje pri prodaji proizvoda u inostranstvu. Kompanija može da koristi jedan oblik prodaje za deo programa, a za drugi deo drugi oblik prodaje ili da na jedno tržište ulazi direktnim kanalom prodaje a ne neko drugi indirektnim kanalom prodaje. Pre no što kompanija donese odluku o kanalu prodaje, neophodno je da: izabere ciljno tržište ili segmente, definše marketing ciljeve (prodaja, tržišno ueše ili profit, odredi finansijske i ljudske resurse koji e razviti meunarodnu distribuciju, odgovori na pitanje željene kontrole nad kanalom, dužine kanala, rokova i uslova isporuke i vlasništva nad kanalom. Odgovori na prethodna pitanja e definisati: vrstu kanala prodaje, broj karika u kanalu koje su u vlasništvu kompanije, broj posrednika u kanalu ako kanal nije u vlasništvu kompanije, nivo usluge, nivo kontrole, mogue troškove, oekivane profite.

9.8.1. Sukob u kanalu Sukob u kanalu prodaje se neminovno dešavaju zbog razliitog mesta i uloge proizvoaa i posrednika na tržištu (funkcija koje obavljaju). Svaki proizvoaa teži da plasira svoj proizvod preko objekata poznatih trgovinskih kompanija ili drugih posrednika. Veletrgovine teže da u svojoj ponudi maloprodaji maju proizvode najboljih proizvoaa. Maloprodajne trgovinske kompanije teže da se na njihovom rafu nau ne smo proizvodi datog proizvoaa, ve i proizvodi drugih poznatih proizvoaa radi kompletiranja asortimana po njegovim dimenzijama. Sukobi u kanalu se javljaju izmeu kompanija: na istom nivou kanala - sukob u horizontalnom kanalu, razliitog nivoa istog kanala - sukob u vertikalnom kanalu. Sukob u horizontalnom kanalu predstavlja sukob dva maloprodavca ili dva veleprodavca u istom kanalu. Sukob u vertikalnom kanalu se odnosi na sukob proizvoaa i veletrgovaca ili proizvoaa i maloprodaje ili veleprodaje i maloprodaje. Proizvoa teže da se njegovi proizvodi nau na rafu renomirane trgovine kao posrednika, a posrednici, odnosno renomirani trgovci, teže da svoje rafove popune sa što više renomiranih proizvoakih marki proizvoda. Sukobe u kanalu je mogue prevazii samo kooperacijom i saradnjom lanica kanala.

531


Prevazilaženje pojedinanih interesa lanica istog nivoa kanala prodaje-proizvoaa i njegovih posrednika u kanalu u korist zajednikog interesa ostvaruje se nastajanjem sistema kanala prodaje, koji danas dobijaju obeležja alijansnih aranžmana u oblasti distribucije.

9.8.2. Prevazilaženje klasine integracije, pojava merdžera i akvizicije Integracija u kanalu prodaje može biti horizontalna i vertikalna. Horizontalna integracija u kanalu prodaje podrazumeva integraciju dva posrednika istog tipa na istom nivou u kanalu. Vertikalna integracija u kanalu prodaje podrazumeva integrisanje kompanija na razliitim sukcesivnim nivoima proizvodno-prometnog procesa. Obino se sree integracija izmeu proizvoaa i posrednika i može biti: vertikalna integracija unapred, kada je inicira moniji proizvoa i vertikalna integracija unazad, kada je inicira moniji posrednik, obino maloprodaja. Klasina integracija postaje manje aktuelna straregija povezivanja kompetencija kompanija u savremenim uslovima poslovanja. Na znaaju dobijaju merdžeri i akvizije kao savremeni naini prevazilaženja problema distribucije, posebno u meunarodnim okvirima. Merdžer predstavlja spajanje najmanje dve kompanije, pri emu nastaje jedna kompanija pod imenom spojenih kompanija. Akviziija može biti ispoljena u kupovini veinskog paketa akcija (take-over tj. preuzimanje) i kupovini manjinskog paketa akcija jedne kompanije od strane druge kompanije, s tim što je u praksi jako teško diferencirati merdžer od preuzimanja. Vidljivo diferenciranje merdžera od preuzimanja može se obaviti po osnovu imena kompanije, jer se preuzimanjem gubi ime preuzete kompanije i ostaje ime kompanije koja je obavila preuzimanje. Akvizicijom, kompanije-proizvoai preuzimaju drugu trgovinsku kompaniju i nasleuju mrežu posrednika i prodajnu mrežu koju koriste za sopstvenu distribuciju. To je posebno znaajno za nastup na meunarodnom tržištu. U meunarodnoj marketing praksi je zastupljena horizontalna akvizicija tj. preuzimanje jedne kompanije od strane druge kako bi druga kompanija proširila ciljno tržište na globalnom nivou preko distributivne mreže prveakvizirane kompanije.

9.8.3. Horizontalni i vertikalni sistemi kanala prodaje Dinamika kanala prodaje je povezala kompanije u horizontalne i vertikalne sisteme. Horizontalne marketing sisteme ine dve i1i više nepovezanih kompanija koje nalaze zajedniki interes povezivanja u naraslim

532


tržišnim mogunostima, koje samo zajedniki mogu da iskoriste. Jednoj od lanica kanala nedostaje ono što druga ima i obrnuto. Naješe je u pitanju nedostatak kapitala za ulaganja, marketing umea, znanja ili preduzetništva zbog otežanog samostalnog podnošenja rizika od ulaganja. Horizontalni marketing sistem kanala prodaje ne treba poistovetiti sa horizontalnom integracijom, jer u njemu kompanije nisu integrisane; one posluju kao samostalni subjekti, koji se udružuju zbog zajednikog interesa. Nakon ostvarenja interesa prestaju da sarauju u horizontalnom sistemu. Isto se odnosi i na vertikalnu integraciju i vertikalne marketing sisteme. Vertikalni marketing sistemi kanala prodaje su sistemi koje ine proizvoa, i/ili veleprodaja i maloprodaja kao institucije koje vrše aktivnosti dotura robe od proizvoaa do potrošaa. Vertikalni marketing sistemi kanala prodaje mogu biti: nezavisni, ugovorni, usmeravani-integrisani. Nezavisni (samostalni, konvencionalni, klasini) marketing sistemi su vrlo fragmentisane mreže u kojima se labavo udruženi proizvoai veletrgovci i maloprodavci drže na odstojanju i meusobno cenkaju, agresivno pregovaraju o uslovima prodaje i autonomno ponašaju. Pojedinano izraženi interesi svake od institucija ugrožavaju zajedniki interes - dobrobit potrošaa. Svaka institucija teži ostvarenju maksimalne sopstvene dobiti. U nezavisnim ( klasinim) marketing sistemima, svaki laninstitucija je nezavisan, svaki od njih nezavisno obavlja svoje poslovne aktivnosti na doturu robe do potrošaa. Vertikalni integrisane marketing sisteme kanala prodaje ine proizvoa, veleprodaja i maloprodaja koji deluju kao jedinstveni sistemi za potrebe jedinstvenih interesa i maksimizacije zajednike dobiti. U vertikalno integrisanom marketing sistemu, jedna i1i više institucija dominira i kontroliše rad ostalih ime se eliminiše mogui sukob i konkurentnost. Kontrolu nad vertikalno integrisanim marketing sistemom ima ona institucija (potpuna integracija) ili one institucije (delimina integracija) koje imaju najjau tržišnu poziciju i kod koje/kojih se obavljaju sve proizvodne i distributivne funkcije na doturu robe do potrošaa. Nekada je to proizvoa, a nekada posrednik, ili proizvoa i jedan od posrednika zajedno. Vertikalno integrisani marketing sistemi mogu biti delimino integrisani marketing sistemi i potpuno integrisani marketing sistemi (sjedinjen akt proizvodnje i prodaje u jednu institucionalnu celinu – kompanija Benetton). Razlika izmeu vertikalne integracije i vertikalno integrisanog marketing sistema je u tome što vertikalnom integracijom proizvoa ili trgovina integrišu ovog drugog u svoju organizaciju; integrisana kompanija postaje deo kompanije koja je inicirala integraciju. Tako deluje nova kompanija. Vertikalno integrisan marketing sistem obino nastane kao

533


takav delije i dalje se integriše prema drugim posrednicima i ima brojne integrisane lanice. Da ne bi vertikalni marketing sistem bili potpuno labavi ni integrisani, nastaju ugovorni vertikalni marketing sistemi. Ugovorni vertikalni marketing sistemi su sistemi koje ine samostalne i nezavisne kompanije razliitog nivoa proizvodnje i distribucije, kojeobjedinjavaju svoje programe na ugovornoj osnovi radi veih efekata. Oni predstavljaju jedan od znaajnijih marketing sistema savremenih tržišnih uslova. Jedan od njih je franšizing. Franšizing podrazumeva da davalac franšizer, uz naknadu - franšizu, daje korisniku - franšizantu pravo korišenja poslovnog sistema. Sree se kao franšizing izmeu: proizvoaa i veleprodaje (proizvoai bezalkoholnih pia) proizvoaa i maloprodaje (posrednici u prodaji automobila) veleprodaje i maloprodaje (dobrovoljni lanci u trgovanju hranom) i uslužni franšizing (oblast restorana - Mc Donald' s). Tradicionalni oblik franšizinga zasnovan na marki proizvoda ili trgovinskoj marki ima intenzivnu primenu u prodaji automobila, naftnih derivata i alkoholnih pia. U savremenim uslovima poslovanja intenzivira se znaaj poslovnog i investicionog oblika franšizinga na bazi kupovine prava na uspešno voenje posla u ugostiteljstvu, maloprodaji usluga, proizvodnji i prodaji proizvoda široke potrošnje. Nedostatak iskustva kompanija srednje i male veliine podstie primenu franšizinga, posebno u meunarodnom poslovanju na manje razvijenim tržištima. Zajednika ulaganja su nain za ostvarenje efikasne distribucije. Atraktivna su forma onoliko koliko je intenzivnija pojava novih, udaljenih i rizinijih tržišta i konkurencije koja onemoguava direktan ulaz na ciljno tržište. Zajednika ulaganja i franšizing su kolevka nastanka alijansi.

9.8.4. Alijanse u distribuciji Alijanse predstavljaju saradnju bez formalnog ugovora izmeu kompanija. One su najznaajniji vid saradnje u oblasti distribucije. Alijansnim aranžmanima, u kojima kompanija na bazi individualnih prednosti i kompetentnosti efikasno ostvaruju distribuciju, prevazilazi se sukob kompanija u tradicionalnom kanalu ili tradicionalnim horizontalnim i vertikalnim sistemima kanala prodaje. Alijanse iji je cilj distribucija proizvoda se mogu formirati izmeu kompanija koje su na istom nivou ili razliitom nivou u kanalu prometa. Kada se formiraju alijanse izmeu kompanija na istom nivou u kanalu prometa, tada je re o alijansama izmeu dva proizvoaa ili dve trgovinske 534


kompanije, koji alijansom teže iskoristiti kapacitete partnera a zauzvrat mu ponuditi svoje ili drugu vrste usluge. Kada se formiraju alijanse izmeu kompanija na razliitom nivou u kanalu prometa, tada je ine proizvoaka i trgovinska kompanija,koj ponudom kompetencija u sopstvenoj delatnosti ostvaruju zajedniki cilj – efikasnu prodaju proizvoda proizvoaa preko kapaciteta trgovinske kompanije. Alijanse u oblasti marketinga i distribucije su zastupljene u automobilskoj industriji, industriji elektronike, graevinarstvu, farmaceutskoj industriji, prehrambenoj industriji, uslugama avio prevoza sektoru telekomunikacija. Alijanse u maloprodaji su odgovor alijansama proizvoaa posebno je izraženo, stvaranje alijansi u Velikoj Britaniji kao posledica izražene pregovarake moi. Proizvoaa koju je jedino mogue efikasno ublažiti koncentracijom i integracijom snage. Alijanse se intenzivno razvijaju u prodaji prehrambenih proizvoda radi rešavanja distributivnih i logistikih problema u njihovom prometu. Zajedniki sistem nastupa u distribuciji je poželjan pri nastupu na manje razvijena tržišta na kojima je nerazvijena distributivna mreža i pratea infrastruktura. Efikasnost distribucije maloprodajnih kompanija dostiže se integrisanim sistemima distribucije, sistemom alijansi ili nižih mreža zajednikog delovanja integrisanog ili labavog tipa.

9.8.5. Strategija distribucije Strategijom, uopšte, utvruje se budui pravac kretanja. Ona treba da pokaže put, odnosno postupak, za što je mogue efikasniju realizaciju formulisanih strateških ciljeva. Na osnovu saznanja i iskustava, steenim iz analize postojeeg stanja, treba da se utvrde scenariji za budunost i izrade strategijske alternative u trgovini (strategijske opcije) i iste meusobno uporede. Strategijske alternative se ocenjuju sa aspekta verovatnog stepena ispunjenja utvrenih ciljeva. Osnovni udarni pravci su: direktan naspram indirektnog puta prodaje, centralizovana naspram decentralizovane strukture distribucije, više puteva prodaje naspram samo jednog puta prodaje, distribucija do bliskih tržišta naspram distribucije do udaljenih tržišta (odnosi vlasništva, kontrola), intenzivna distribucija (roba se može svuda dobiti) naspram selektivne distribucije sopstvena struktura distribucije naspram angažovane spoljne strukture distribucije (Make-or-Buy), diferenciranje naspram nediferenciranja organa za prodaju i kupaca,

535


saradnja naspram nesaradnje (prema startnoj poziciji i sinegrijskom potencijalu), horizontalna kooperacija sa konkurentskim proizvoaima na primer, eksploatacija zajednikog kanala prodaje, vertikalna kooperacija sa distribucionim organima, orijentacija prema usluzi naspram orijentacije prema troškovima, usluga isporuke trgovine naspram usluga isporuke proizvoaa, diferencijacija u odnosu na konkurenciju naspram istih usluga kao konkurencija, itd.

9.9. PITANJA ZA PONAVLJANJE 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7.

Objasnite pojam distribucione logistike. Šta su kanali distribucije? Opišete ciklus isporuke. Objasnite faktore koji utiu na izbor i projektovanje kanala prodaje. Opišete logistiku usluga. Šta obuhvata upravljanje meunarodnim kanalima prodaje? Objasnite mesto i ulogu posrednika u kanalu prodaje i posrednika u meunarodnoj prodaji. 8. Šta je strategija sistema kanala prodaje?

536

INFORMACIONI SISTEM INTEGRISANE LOGISTIKE CILJEVI UENJA Kada proitate ovo poglavlje, biete u stanju da: 10.

Definišete osnovne zahteve za projektovanje informacionog sistema integrisane logistike. Razumete suštinu razvoja i evoluciju ERP sistema. Posedujete osnovna znanja o informacionom sistemu integrisane logistike. Uestvujete u razvoju novih poslovnih rešenja. Shvatite arhitekturu elektronskog poslo-vanja. Objasnite razvoj i primenu globalnih standarda GS1. Razumete EDI (Electronic Data Intercha-nge). Objasnite razmenu informacija duž lanca snabdevanja. Shvatite ulogu RFID tehnologije u logistikodistributivnim sistemima.

Logistika – Informacioni sistem integrisane logistike

538


10.1. POJAM I ZNAAJ INFORMACIONOG SISTEMA INTEGRISANE LOGISTIKE Informacioni sistem (IS) možemo definisati kao sreeni skup metoda, procesa i operacija za prikupljanje, uvanje, obradu, prenošenje i distribuciju podataka u okviru jedne organizacije, ukljuujui i opremu koja se u te svrhe koristi i ljude koji te aktivnosti obavljaju. Osnovne komponente IS su: Hardware - materijalno-tehnika osnova koju prvenstveno ine informacione tehnologije, Software - programska osnova, Orgware - organizacioni postupci, metode i uputstva kojima se sve komponente povezuju u funkcionalnu celinu, Lifeware - kadrovska osnova IS, Data - podaci i informacije, Netware - projektovanje i povezivanje raunara u cilju harmonizacije prostorno dislociranih kompjutera. Informacioni sistem je usklaen i oblikovan skup personalnih, organizacionih i tehnikih elementa, koji obezbeuju koordinaciju i protok informacionih tokova u okviru sistema i sa okruženjem. Informacioni sistemi obezbeuju informacije za donošenje operativnih i strateških odluka. Osnovne funkcije informacionog sistema su: unos (obuhvat, akvizicija) podataka, uvanje (skladištenje) podataka, obrada podataka (transformisanje podataka, generisanje informacija), analiza podataka (automatizovano izvoenje zakljuaka na osnovu evidentiranih podataka),

539


formiranje izveštaja (prenos podataka), prezentacija izveštaja (podataka).

Kretanje roba mora biti podržano informacionim sistemom. Pri kretanju pravih roba, ka pravom mestu u pravo vreme i u pravim uslovima, sa pravim dokumentima, moraju se znati prava informacija to jest odgovori na sva “prava” pitanja. Pod informacijom podrazumevamo podatke koji su oblikovani u neku misaonu formu koja je upotrebljiva za ljudska bia. Da bi se nešto smatralo informacijom neophodno je da ta informacija: govori primaocu nešto što je prethodno za njega bilo nepoznato, da utie na koliinu znanja primaoca, da bude upotrebljena od strane primaoca za neko odluivanje, da proizvodi neke akcije koje mogu biti zamišljene, razmatrane ili preduzete od strane primaoca, da primaocu pomogne shvatiti kontekst rei u reenici, da iskljuuje neke od alternativnih stanja stvari, da menja verovanja primaoca. Na primer: Gde e voza kamiona “pokupiti” isporuku? Ko treba da je isporui? Kolika je zaliha neke jedinice na skladištu i koliko treba da se proizvede? Gde je neka pošiljka sada? Informacije obezbeene u integrisanom logistikom sistemu, kao i robama, moraju da idu pravim ljudima, u pravo vreme, u upotrebljivom obliku. Netane informacije u sistemu zaliha razaraju usluge korisniku, transport, skladišne operacije, proizvodnju i upravljanje zalihama. Da bi integrisana logistika (IL) bila efektivna i efikasna ona zahteva moan informacioni sistem. Bez brzog obezbeenja tanih informacija IL, operacije gube i efektivnost i efikasnost. Primarne aplikacije informacionog sistema IL su: stanje zaliha, planiranje ruta i otpreme, preuzimanje i isporuka, pogodnost narudžbe (naloga), tanost naloga, balansiranje sopstvenog i spoljašnjeg transporta i obrada naloga. Danas informacioni sistem predstavlja sastavni deo svake kompanije („senka realnog sistema“), podržava tokove materijala i omoguava kvalitetno donošenje odluka na svim nivoima, slika 10.1. Informacije moraju biti kvalitetne. Na kvalitet informacije utiu informacione i komunikacione tehnologije, softver, organizacija, i identifikaciona tehnologija. Podizanjem kvaliteta na viši nivo javljaju se bolje usluge, smanjeni operativni troškovi i bolji monitoring kompletnog poslovanja, slika 10.2. Tri uticajna obeležja kvaliteta informacija su: obezbeenje pravovremene informacije, tanost informacije,

540


efektivno komuniciranje informacije.

10.1. Veza informacionog i realnog sistem

Obezbeenje pravovremene informacije predstavlja osnovni problem, sa kojim se sreu menadžeri IL. Za to postoje tri glavna razloga. Prvo, neki IL menadžeri ne znaju ili nee da utvrde koje su im informacije potrebne. Drugo, sistem ne daje menadžeru informacije koje su mu potrebne. Informacioni sistem IL obezbeuje najpogodnije informacije, neophodne za IL i informacije za neke nelogistike namene. Tree, informacije su “tu negde” , ali su nedostupne / nepristupane logistici. One su “zakopane” u informacionom sistemu nekog drugog funkcionalnog podruja i teško se, ili uopšte, mogu nai. Informacija mora biti tana. Bez tanih podataka IL menadžer ne može donositi dobre odluke. Tradicionalna obrada podataka retko je prilagoena za logistike odluke. Troškovi su alocirani u marketing, finansije, raunovodstvo i proizvodnju, tako da je veina troškova integrisane logistike sakrivena u ovim funkcijama. Ako se IL tretira kao funkcija, tada ovaj problem nije tako ozbiljan. Obraun troškova zasnovan na aktivnostima nudi tanije informacije o troškovima za logistiku, ali još nije u širokoj upotrebi. Ciklini / periodini sistem obrauna potpomaže tanost informacija / podataka i otkriva izvore moguih grešaka u zapisima / evidencijama o

541


zalihama. Na taj nain se: istražuju izvori grešaka, koriguju greške i izveštava menadžment o uzrocima, na kontinualnoj osnovi, ime se postiže znatno vea tanost informacija.

Slika 10.2. Uticaj kvaliteta informacije na kvalitet usluge isporuke i rad sistema

Efektivno komuniciranje informacije podrazumeva da IL menadžer mora da komunicira tano tako da primalac poruka može da ih dekodira korektno. Pošiljalac mora da kodira poruku tako da primljena poruka korespondira sa poslatom porukom. Ona mora biti poslata kroz korektan kanal / medijum. Pošiljalac mora da zna šta primalac može da zapazi, šta primalac oekuje da zapazi i kako e primalac da odgovori na zapažanja. Komuniciranje zahteva feed-back od primaoca. Da li je korektna osoba primila korektnu poruku? Feed-back govori o tome da li je poruka primljena i korektno dekodirana.

10.2 DEFINISANJE INFORMACIONOG SISTEMA INTEGRISANE LOGISTIKE Informacioni sistem integrisane logistike (ISIL) se može definisati kao: ukljuivanje ljudi, opreme i procedura/postupaka potrebnih za prikupljanje, sortiranje, analizu, vrednovanje i distribuciju pravovremenih i tanih informacija, primerenih donosiocima odluka, tako da oni donose kvalitetne

542


logistike odluke. ISIL prikuplja informacije iz svih izvora da pomogne IL menadžeru da odluuje. Povezan je IS marketinga, finansija i proizvodnje. Sve ove informacije se usmeravaju top menadžmentu, da pomognu u formulisanju strateških odluka. Na slici 10.3 je prikazan opšti model ISIL i interakcije sa podsistemima.

Slika 10.3. Opšti model ISIL i interakcije sa podsistemima

ISIL ima etiri primarne komponente: x sistem obrade naloga / porudžbine, x sistem istraživanja i obaveštavanja, x sistem podrške odluivanju, x sistem izveštavanja i izlaza. Ovi sistemi, zajedno, obezbeuju IL-om menadžmentu pravovremene i tane informacije koje su baza za odluivanje. Ovi podsistemi su povezani sa IL menadžerskim funkcijama i IL menadžment okruženjem. Kao što se vidi na slici, informacije pre nego što se razviju, moraju biti utvrene/definisane. Sistem obrade naloga/porudžbine je, bez sumnje, najvažniji podsistem ISIL jer ima direktan uticaj na korisnika. On je posebno obraen u poglavlju “Kvalitet usluga i logistika usluga”.

543


Sistem istraživanja i obaveštavanja kontinualno snima/ skenira i nadzire (monitoring) okruženje, posmatra i izvodi zakljuke o dogaajima, koji utiu na IL operacije. On osmatra i nadzire unutrašnje okruženje u firmi, spoljašnje okruženje i okruženje izmeu firmi. Okruženje izmeu firmi obuhvata elemente eksternog okruženja koji direktno utiu na firmu i prevazilaze mogunosti firme da ih drži pod kontrolom, kao što su kanali distribucije.

U tabeli 10.1 je dat pregled metoda skeniranja okruženja. Kljune informacije moraju biti povezane sa sistemom skeniranja. Svi zaposleni, ukljuujui i zaposlene u IL moraju da budu povezani sa IS. Snabdevai, korisnici, prevoznici, skladišta i menadžeri distribucijom moraju biti u informacionoj mreži. Tabela 10.1

Metod skeniranja

Indirektna osmatranja

Mogua osmatranja

Opis

Odnosi se na opšte otkrivanje razliitih informacija koje IL menadžeri nemaju, na odreen nain, na umu.

Direktno otkrivanje, bez aktivnog istraživanja, manje više jasnih podruja informacija.

IL menadžeri preduzimaju relativno ograniena i nestrukturisana istraživanja da dobiju specifine informacije ili informacije za specifine namene.

Napor IL menadžera – prema unapred utvrenom planu, proceduri ili metodologiji – da osigura specifine informacije vezane za specifine namene.

Neformalna istraživanja

Formalna istraživanja

Snimanje i osmatranje okruženja obuhvata, najmanje, sledee elemente: integrisana IL planiranja sa ukupnim korporativnim planiranjem, upravljanje interfejsom sa korporativnim kupcima, strateške opcije organizacije i osoblja, integrisanje informacionih tehnologija, donošenje umesto “kupovine” odluka, korišenje treih strana, prilagoavanje IL mreža (forme i funkcija),

544


naglašavanje produktivnosti i kvaliteta IL.

Tree strane moraju da pomognu u skeniranju i vrednovanju rezultata rada.

10.2.1. Formiranje informacionog toka u logistikom lancu Informacioni tok nastaje razmenom informacija izmeu informacionih sistema i u okviru jednog sistema. U jednoj kompaniji se mogu uoiti tri nivoa

odluivanja:

operativni nivo, srednji menadžment, viši menadžment.

Informacioni tokovi, prema piramidi odluivanja, mogu da se podele:

Automatska obrada podataka (AOP); Upravljanje informacionim sistemima (MIS); Sistemi za podršku odluivanju (DSS); Informacioni sistemi rukovoenja (FIS).

Sistemi podrške odluivanju su bazirani na kompjuterima, i obezbeuju rešenja složenih problema IL primenom analitikog modelovanja. Srž SPO je odgovarajua baza, koja sadrži informacije koje IL menadžeri koriste za odluivanje. U principu baza sadrži: osnovni file internih i spoljnih podataka za analitiko modelovanje, file kritinih faktora koji odreuju obim odluivanja, file podataka o politici i parametrima, koji odreuju IL operativne politike za svako funkcionalno podruje i file rešenja o prethodnim analizama, koje se porede, stalno, sa buduim analizama. Tehnike modelovanja u SPO su: optimizacija, simulacija i heuristika. Optimizacioni model “daje najbolji odgovor” primenom linearnog ili matematikog programiranja. Prednosti su prosta i najbolja rešenja za složene probleme. Nedostatak je mnoštvo potrebnih podataka i ograniene postavke koje ograniavaju odgovor / rešenje. Heuristiki modeli se približavaju najboljem rešenju, ali zahtevaju manje podataka i mogu biti predmet više ogranienih pretpostavki. Simulacioni modeli daju odgovore tipa “šta – ako”. Oni uspostavljaju scenarije

545


i dopuštaju IL menadžerima da menjaju promenjive i vide šta se dogaa. Na slici 10.4 je prikazano povezivanje navedenih informacionih sistema sa hijerarhijskim nivoima u preduzeu, na kojima se oni koriste.

Slika 10.4. Informacioni tokovi prema piramidi odluivanja

Sa druge strane informacioni tokovi mogu da se posmatrati kao:

Interni informacioni tokovi – postoje unutar preduzea izmeu svih njegovih podsistema,

Eksterni informacioni tokovi - koji prelaze granice preduzea i predstavljaju komunikaciju preduzea sa okruženjem.

U opštem sluaju, dobro oblikovan informacioni sistem (kao podrška odluivanju) se šematski može predstaviti kao na slici 10.5. Po obliku realizacije informacionog toka mogu da se razlikuju: Konvencionalni oblici informacionog toka, Elektronski oblici informacionog toka, i Informacioni tokovi primenom zajednikih baza podataka. Konvencionalni oblici informacionog toka obuhvataju dve grupe: 1. Manuelna razmena informacija, koja se ostvaruje preko pisama, teleksa, faksova i telefona. 2. Razmena informacija putem eksternih raunarskih medijuma (magnetne trake, CD, DVD, ili bar-kodom naprimer). Prenos podataka na ovaj nain predstavlja podršku off line obradi podataka.

546


Slika 10.5. Osnovna struktura logistikog informacionog sistema

Nedostatak ovog naina je veliki utrošak vremena za prenos podataka, koji naješe šalju poštom ili paketnom službom ili se transportuje propratno uz tok materijala. Na slici 10.6. je prikazan primer informacionih tokova i tokova materijala u jednom logistikom sistemu.

547


Slika 10.6. Informacioni tok i tok materijala u logistikom sistemu

U tabeli 10.2 je dat prikaz primene raunarom podržanih tehnologija u IL aktivnostima.

548


Tabela 10.2 PODRUJE PRIMENE

PROCENAT PRIMENE

Obrada naloga / narudžbi Upravljanje / kontrolisanje zaliha Plaanje rauna Kontrolisanje / upravljanje skladištem Plaanje / sledljivost isporuke Opoziv proizvoda Osiguranje / konsolidacija isporuka Izbor prevoznika Upravljanje sopstvenom / privatnom “flotom”(transportom)

96 89 81 66 55 51 42 40 23

Kljuno pitanje je: koje su informacije potrebne? ISIL mora biti balansiran da bi IL menadžer imao raspoložive informacije za koje je odgovoran. Projektne informacije nisu uvek raspoložive, jer se ne mogu dobiti ili je dobijanje teško – predugo i preskupo. Informacije su raspoložive ako postoji sofisticirana informaciona tehnologija. U tabeli 10.3 su navedene polazne take ocene informacionih potreba/ odgovori koje treba da ima IL menadžer. Tabela 10.3. Ocena ISIL

Pitanja / odgovori za ocene informacionih potreba ISIL Koje odluke donosite na regularnoj osnovi? Koje informacije zahtevate za odluivanje? Koje informacije dobijate od postojeeg informacionog sistema? Koje iz drugih izvora? Zahtevate li potrebna istraživanja o zbivanjima i koje su prirode? Koje informacije želite da dobijete, koje ne dobijate? Postoje li druge kompanije sa ISIL koje mogu da vam obezbede informacije koje ne možete da dobijete i koje imaju konkurentsku prednost na tržištu? Kada zahtevate informacije: dnevno? nedeljno? meseno? godišnje? Koje posebne pokazatelje želite da pratite uporedo? Koje programe analize podataka želite da imate? Koje sugestije predlažete za unapreenje postojeeg ISIL?

Na slici 10.7 prikazani su tokovi informacija u upravljanju ISIL.

549


Slika 10.7. Korišenje ILIS

10.2.2. Informacione tehnologije u poslovnim logistikim sistemima Informacione tehnologije u poslovnim sistemima podrazumevaju razvijen informacioni sistem koji prati poslovanje i obezbeuje potrebne informacije za donošenje odluka na svim nivoima rukovoenja. U informacionoj ekonomiji jedini razvojni resurs jeste informacija, odnosno znanje. Informacija se u ekonomskom smislu može posmatrati kao razvojni resurs. Informacije uestvuju u procesu stvaranja robnih vrednosti na isti nain na koji uestvuje i energija, sirovine, osnovna sredstva. Od svih informacionih sistema koji se danas koriste u svim sferama društva, najznaajniji su informacioni sistemi koji služe za upravljanje proizvodnjom i logistikom koja podržava tu proizvodnju u poslovnim sistemima. Primena kompjutera, i uopšte informacione tehnologije, može u

550


znaajnoj meri da omogui usklaivanje elemenata procesa rada. Dosadašnja iskustva primene i uvoenja kompjutera u procese poslovanja i proizvodnje su sledea: Primena informacionih sistema predstavlja jedan od najznaajnijih doprinosa savremenom razvoju poslovanja i proizvodnje u preduzeima; Prilikom projektovanja IIS (integralnog informacionog sistema, danas je uobiajen naziv ERP - Enterprise Resource Planning) potrebno je integrisati tehnološki i funkcionalno razliite elemente kao što su: mašine, automati, sistemi za transport i skladištenje, kompjuterski sisteme i dr. Koji su vrlo esto nabavljeni od razliitih proizvoaa; Postoji znaajna razlika u nivou dostignutog stepena primene kompjutera u okviru pojedinih podsistema. Mora se imati u vidu da oprema brzo zastareva i da je vreme optimalne eksploatacije dve – tri godine; Period uvoenja kompjutera u rad je suviše dug i sa vrlo skromnim poetnim rezultatima; Potrebna je vea integracija sistema kvaliteta ISO 9000:2000 i informacionih sistema u preduzeima; Informacioni sistemi se moraju posmatrati kao alat, a ne kao cilj, potrebno je uložiti velika sredstva; Potcenjuje se ogromna važnost prethodne analize i odgovarajueg projektovanja sistema; Zapostavljanje planiranja i upravljanja razvojem informacionim sistemima; Nedovoljna struna osposobljenost kadrova; Celishodna selekcija i obrada informacija prema potrebama korisnika jedan je od osnovnih uslova uspešnog funkcionisanja informacionog sistema. U poslednjih nekoliko decenija svedoci smo intenzivnog razvoja informacione tehnologije. Najbrži rast zabeležen je u industriji mikroraunara i razvoju softverske podrške. Tome je znaajno doprineo paralelan razvoj novih tehnologija i orijentacija industrije na primenu kompjutera u svom poslovanju. Rezultati istraživanja na polju telekomunikacija imaju velike zasluge za ovakav razvoj kompjuterske tehnologije. Razvoj informacione tehnologije omoguio je komunikaciju izmeu razliitih korisnika sa bilo kog kompjutera u mreži. Kompjuterskom mrežom se može smatrati skup korisnika koji komuniciraju preko zajednikog medijuma. Uporedo sa razvojem kompjuterske opreme, razvijali su se i ureaji za povezivanje te opreme, koji su postali neizostavan deo svakog okruženja u kojem se obavlja prenos podataka. Da bi se omoguila komunikacija meu korisnicima, razvijeni su protokoli za upravljanje prenosom podataka. Njihov zadatak je da izvrše

551


identifikaciju uesnika komuniciranja, sprovedu kontrolu toka podataka, otklone nastale greške u prenosu i sinhronizaciji komunikacionih procesa. Zbog maksimalnog korišenja resursa, distribuiranja memorije i procesne snage kompjutera, dolazi do pojave lokalnih kompjuterskih mreža LAN (Local Area Networks) ili Intraneta, koje se po potrebi povezuju u vee mreže WAN (Wide Area Networks). Ulaganja u informacionu tehnologiju idu uzlaznom putanjom: novi oblici su skuplji, a korporacije izdvajaju sve vise. Kada se u okviru jedne kompanijske mreže primene Internet rešenja - tj. koriste TCP/IP protokol, web server, mail server i drugi serveri, nastaje Intranet. Intranet je korišenje tehnologija baziranih na Internetu u okviru organizacije, a u cilju podrške komunikaciji i pristupu informacijama. Intranet pruža podršku svim funkcijama preduzea (proizvodnji, administraciji, marketingu, finansijama...) i omoguava kretanje od "izolovanih informacionih ostrva" ka mrežama koje omoguavaju bolju komunikaciju i timski rad. tj. da se maksimalno olakša rad zaposlenima. Podacima se pristupa sa jednog jedinstvenog interfejsa, ime je omogueno lakše pronalaženje potrebnih informacija. Kao takav, Intranet nam daje mogunost da lakše publikujemo informacije neophodne za rad zaposlenih u okviru kompanije. Informacioni sistem u vidu Intraneta je sve eše rešenje u savremenim kompanijama.

10.2.3. Informacioni sistemi menadžmenta IS koji služe za rešavanje strukturiranih problema. IS koji treba da pruže podršku rešavanju nestruktuiranih poslova i zadataka, predstavljaju viši kvalitet u razvoju informacionih sistema. IS koji omoguavaju korišenje velikih koliina podataka registrovanih u bazama podataka i bazama znanja. Informacioni sistem menadžmenta (MIS) - daje podršku svim poslovnim i proizvodnim funkcijama, procesima, aktivnostima i operacijama, pri emu podržava odluivanje na svim nivoima menadžmenta. MIS podrazumeva i integraciju informacionih tehnologija koje koriste sve aplikacije i korisnici. Informacioni sistem menadžmenta možemo definisati kao kompjuterizovan informacioni sistem koji je ciljno orijentisan na obezbeenje podrške upravljanju i rukovoenju u poslovnim sistemima. Informacioni sistemi menadžmenta obezbeuju menadžerima i drugima korisne informacije koje su im neophodne u svakodnevnom donošenju menadžerskih odluka. Informacioni sistemi menadžmenta korenito menjaju i transformišu poslovanje organizacije. Meutim, zadatak informacionog sistema nije samo da pomaže menadžmentu kod donošenja upravljakih odluka. On treba da zadovolji potrebe za informacijama ne samo upravljakog tima, odnosno menadžmenta preduzea, ili institucije, nego i potrebe svakog oveka, te svakog zaposlenog na njegovom radnom mestu. To

552


znai da informacioni sistem treba da osigura i omogui dobijanje informacija, potrebnih za obavljanje svakodnevnih poslova. Pod pojmom "Integralni informacioni sistem" podrazumeva se visoko organizovana povezanost svih funkcija preduzea, u smislu efikasne i efektivne povezanosti osoblja, opreme i sredstava, kojima je cilj prikupljanje, kreiranje, obrada, memorisanje, korišenje, izdavanje i prenos podataka, a sve kao odgovor na potrebe donosioca odluka na svim nivoima preduzea/institucije, kao i potrebe svakodnevnog rada svih zaposlenih. Pri tome je vrlo karakteristian interaktivan rad svakog korisnika s bazom podataka. Integralni informacioni sistem (IIS) predstavlja dakle sreen i organizovan sistem koji menadžmentu preduzea osigurava pravovremene i tane informacije, kao podloge za donošenje upravljakih odluka.

10.3. EVOLUCIJA ERP SISTEMA: OD MRP PREKO MRP II DO ERP Šezdesetih godina prošlog veka kreirani su MRP (Material Requirements Planning) sistemi. MRP su proizašli iz problema upravljanja materijalnim tokovima u proizvodnji i optimalnom upravljanju zalihama, gde je trebalo odgovoriti na pitanja: Što treba napraviti ? Glavni plan proizvodnje. Što nam treba da bi se to napravilo? “Bill of material” – Lista materijala. S ime raspolažemo ? Imovina i zalihe. Što bismo trebali nabaviti ? Zahtevi. Oigledno je trebalo rešiti problem univerzalne proizvodne ravnoteže. Nastupa Faza II – upravljanje vremenom i prioritetima (MRP zatvorena petlja, slika 10.8. ). U MRP sistemima se pokazalo kao korisna mogunost brze provere i (ne)usuglašenost faza od narudžbi do isporuke: upravljanje prioritetima. Druga važna stvar je postalo planiranje kapaciteta (tehnike za planiranje kapaciteta postaju sastavni deo MRP-a 70-tih godina). Razvijaju se i u MRP integrišu tehnike: Agregatni prodajni i proizvodni nivoi; Prognoziranje i planiranje prodaje; Upravljanje zahtevima potrošaa; Analiza resursa; Planiranje i rasporeivanje rada pogona; Unos izvršnih planova u sistem i rasporeivanje. Sledea faza razvoja MPR sistema podrazumeva da se u MPR zatvorenu petlju dodaju:

553


Planovi prodaje i operativni planovi s modelima za proveru i održavanje ravnoteže, Kontrola potražnje i ponude (snabdevanja) na koliinskoj osnovi i upravljanje istim na operativnom nivou, Uvoenje finansijskih aspekata u postupke MRP-a; prevoenje koliinskih u finansijske vrednosti, Simulacije - s mogunostima za “what-if ” analize i dobijanje za akciju upotrebljivih odgovora.

Slika 10.8. MPR - zatvorena petlja

Tako 1980. godine dolazimo do MPR II sistema koji sada predstavljaju Manufacturing Resource Planning, slika 10.9 ije karakteristike su:

554

Metodologija za efektivno planiranje svih resursa u proizvodnoj firmi, U idealnoj opciji odnosi se na operativno planiranje proizvodnih jedinica, finansijsko planiranje uz simulacione mogunosti za dobijanje odgovora na pitanja “što – ako”, Obuhvata razliite funkcije, meusobno povezane kao što su poslovno planiranje, planiranje prodaje, rasporeivanje, planiranje materijala i delova, planiranje zahteva za kapacitetima, Izlazi iz ovih sistema integrišu se s finansijskim izveštajima (poslovnim planom, obavezama prema dobavljaima, isporukama i planiranju prihoda, predvianju zaliha) MRP II je dakle proizašao iz MRP-a zatvorene petlje.


Slika 10.9. MRP II – arhitektura

I konano etvrtu fazu (1990-e) - ERP (Enterprise Resource Planning) karakteriše: intenzivan razvoj softverskih alata – uslov za prelazak na ERP, MRP II alati se integrišu s CAD/CAM i CIM alatima (softverskim rešenjima), zapoinje intenzivan razvoj raunarskih mreža i komunikacija i nužnost poslovanja i povezivanja sa vrlo udaljenim lokacijama, stvaraju se novi formati podataka (slika, zvuk, multimedija) i javlja nužnost njihove brze obrade i prenosa, javljaju se nova rešenja za upravljanje radnim tokovima (Workflow management), pojava novih baza podataka, pojava novih protokola i WWW-a, pojava grafikih interfejsa i novih operativnih sistema, pojava mnoštva novih mrežnih servisa; pojava klijent-server tehnologija, MRP II evoluira u nova integrisana rešenja poboljšavajui ukupnu funkcionalnost, prelaz MRP II u ERP, poslovanje se odvija u izrazito promenljivom okruženju s mnoštvom konkurenata.

555


Slika 10.10. Konceptualni dijagram ERP-a

556


10.4. ERP I PARALELNI RAZVOJ NOVIH POSLOVNIH REŠENJA

Osnovne karakteristike informacionih sistema u logistikom lancu su: primena informacija u svim karikama logistikog lanaca je veoma intenzivna, informaciona povezanost svih procesa u preduzeu, informaciona povezanost preduzea i okruženja, postoji veliki broj povratnih informacionih tokova, kvalitet informacija direktno utie na plasman robe na tržištu. Na slici 10.11. prikazan je logistiki lanac.


Na slici 10.12 prikazani su robni i informacioni tokovi u logistikom lancu.

557


Slika 10.12. Robni i informacioni tokovi logistikog lanca jednog preduzea

Upravljanje lancima snabdevanja (SCM - Supply Chain Management) ima za cilj usaglašavanje zahteva, proizvodnih planova i isporuka materijala što kao rezultat ima smanjenju zaliha i optimalno iskorišenje svih resursa. SCM ukljuuje i: Upravljanje skladišnim poslovanjem; Upravljanje transportom (internim i eksternim); Upravljanje procesom nabavke; Customer Relationship Management (CRM); Upravljaki informacioni sistemi zasnovani na OLAP, Datawarehousing, Datamining; Business Intelligence; Novi standardi u prenosu podataka (EDI i drugi); ERP i elektronsko poslovanje. SCM po definiciji predstavlja kros-funkcionalni pristup upravljanju kretanjem sirovina i materijala u organizaciji i dodavanju novostvorene vrednosti u internim procesima te kretanju finalnih proizvoda od skladišta do konanih potrošaa.

558


Uspeh poslovanja esto presudno zavisi od uspešnosti upravljanja informacijama koje generišu aktivnosti u poslovnom procesu. Sve relevantne informacije treba da budu dostupne širom preduzea: Kada aktivnost treba da pone? Gde? Ko treba da je odradi? Koji je potreban kapacitet? To je zadatak ERP-a. Bitno je uoiti da ERP ima gotovo sve funkcionalnosti kao i SCM, ali SCM nema sve funkcionalnosti koje ima ERP niti u obimu niti u dubini. SCM je pretežno usmeren na logistike procese.

Slika 10.13. Arhitektura ERP-a

559


Slino kao kod MPR II sistema, 2000. godine zapoinje era ERP II integralnih informacionih sistema, slika 10.14:

Osnovne promene u odnosu na ERP: promene od unutar preduzea okrenutim procesima prema vanjskim procesima i web aplikacijama,

Prema Gartner Inc. (2000.) ERP II je poslovna strategija i skup domenskih industrijski specifinih aplikacija koje izgrauju vrednosti u odnosima kupca i dioniara omoguavajui i optimizujui kolaborativne operacione i finansijske procese unutar preduzea i meu preduzeima,

Aplikacije su vrše povezane i sadržajnije su,

ERP II predstavlja kompleksnu povezanost upravljakog mišljenja, metodološkog pristupa, funkcionalnih zahteva i komercijalizacije tehnološkog razvoja.

Slika 10.14. ERP i ERP II komponente

560


10.5. ARHITEKTURE ELEKTRONSKOG POSLOVANJA (eBUSINESS) Najefikasniji modeli arhitektura elektronskog poslovanja izgraeni su na osnovu pažljive analize naina na koji kompanije posluju. Tokom analize se dolazi do zakljuka da implementacija odreene e-biznis arhitekture pruža mogunost da njihovo poslovanje postane u celini efikasnije. Kada kompanija identifikuje osnovne funkcije svog poslovanja, tada treba da odlui koje od tih funkcija može konvertovati u mrežne aplikacije, posmatrajui ceo model sa praktinog stanovišta, sa stanovišta troškova kao i onoga šta se time dobija. Tek pošto se odlui koji procesi mogu da se prevedu u uspešne e-komercijalne aplikacije, kompanija može poeti da bira tehnološke komponente. Po definiciji, arhitekturu e-poslovanja ine svi delovi poslovanja kompanije u kojima se koristi raunarska mreža da bi se obavio neki deo transakcije. Tipina arhitektura se sastoji od aplikativnih rešenja za naruivanje, obraunavanje, isporuku i realizaciju, kao i od mrežne infrastrukture koja sve to povezuje i naravno, bezbednosnog sistema. Dobro je poeti od onih oblasti koja mogu lako da se transformišu u mrežnu aplikaciju. Na taj nain kompanija lako može da stekne iskustvo u elektronskom poslovanju i eventualno ostvari brz povraaj investicija. Druga dobra polazna taka su one oblasti u kojima mogu da se smanje troškovi, uz pomo automatizacije koju donosi elektronsko poslovanje. Arhitekturu e-poslovanja ini nekoliko osnovnih hardverskih i softverskih kategorija. To su mrežna infrastruktura i Web serveri, same aplikacije i serveri aplikacija, baze podataka i serveri transakcija, nasleena integracija i operativno okruženje na kome se sve to zasniva. Kako eposlovanje osnovne kompanijske resurse stavlja na raspolaganje širem auditorijumu, odluke o sistemu bezbednosti su takoe važne. Kompanija mora da unapredi ve postojee bezbednosne mere ako one nisu adekvatne za elektronsko poslovanje - što obino jeste sluaj. Kompanija takoe treba da integriše novi sistem za e-poslovanje sa alatima za automatizaciju poslovanja koje ve ima, kao što su planiranje korporativnih resursa ili sistemi obrauna i fakturisanja. Slika 10.15 prikazuje kako napredni sistemi za e-poslovanje moraju da budu potpuno konzistentni i da se sastoje iz tri osnovne tehnološke komponente integrisana mrežnim hardverom: korisniki interfejs naješe zasnovan na Web itau kao prvi tehnološki sloj, pri emu nije bitno koristi li se Internet ili privatna intranet mreža, sloj poslovne logike u sredini, u pozadinskom delu infrastruktura baze podataka.

561


Slika 10.15. Tehnološke komponente savremene poslovne aplikacije

Razvoj personalnih raunara i komunikacionih tehnologija, pre svega Internet tehnologija, uslovio je potrebu za nadogradnjom postojeih sistema i tesnu povezanost sa korisnicima, bilo da su to zaposleni u organizaciji, potrošai, drugi delovi organizacije, srodne institucije ili poslovni partneri. Za takvu zamisao rešenje je naeno u troslojnim (three-tier) i višeslojnim (multitier) sistemima. Delovi aplikacije koji su zaduženi za poslovnu logiku instaliraju se na posebnom serveru, PC raunari, mobilni ureaji i sl. obuhvataju korisniki interfejs (presentation layer), a baza je izdvojena na poseban server (database-tier), slika 10.16. Na taj nain su olakšani instalacija i održavanje softvera. Kako su korisniki programi postali mali, pitanje njihove distribucije rešeno je prikljuenjem na mrežu. Nadogradnja postojeih aplikacija je postala bezbolna – po prikljuenju na mrežu, aplikacija detektuje da postoji nova verzija, preuzme je sa mreže, instalira ja i nastavlja rad. Aplikacije na srednjem nivou se lako administriraju, a svaka promena na serveru ne zahteva promenu na korisnikim aplikacijama.

Slika 10.16. Koncept savremene troslojne arhitekture

562


10.5.2. Principi generisanja i elektronske razmene podataka u savremenim multiindustrijskim lancima snabdevanja Brze promene uloga strana u lancu snabdevanja, novi kanali distribucije, promene zahteva i poveana oekivanja od usluga, radikalno su uveali važnost informacione tehnologije u poslovnim procesima. Prenošenje informacija o proizvodu je veoma važan korak u odnosima izmeu snabdevaa, kupaca i svih treih uesnika. Te informacije se koriste u širokom opsegu važnih procesa, a uglavnom se generišu u samom lancu snabdevanja. Mnogi procesi se vrlo otežano odvijaju ukoliko se ne raspolaže ispravnom informacijom o proizvodu. Operacije kao što su naruivanje, fakturisanje ili operacije u procesu skladištenja, zahtevaju strogo ispravne informacije o proizvodu. Pored tokova robe, postoje i vrlo važni informacioni tokovi izmeu trgovinskih partnera. Ti tokovi treba da se prenose sveobuhvatne informacije kao što su: ime dobavljaa i GLN (Global Location Number) kompanije, datum primene (datum od kada trgovinski partneri mogu da koriste informaciju), GTIN (Global Trade Item Number ) proizvoda, potpun opis proizvoda za EDI poruke ili za dokumenta transakcije, fizike karakteristike proizvoda ukljuujui dimenzije, neto težinu, itd, opis razliitih standardnih grupisanja trgovinske jedinice, ukljuujui broj pojedinanih jedinica u veoj trgovakoj jedinici, kojima se takoe dodeljuje GTIN, opis palete ili šemu paletizacije, GTIN i koliinu jedinica nižeg nivoa (ako postoji). Najpogodnije metode za razmenu informacija su EDI (Electronic Data Interchange) poruke koje šalje dobavlja svim kupcima ili se šalju putem centralnog elektronskog kataloga (sinhronizacija podataka). Karakteristika tih metoda je da se podaci, ugraeni u standardne poruke, šalju automatski putem raunarske mreže. Ako oba ova naina još nisu na raspolaganju, može se koristiti neki od digitalnih prenosnih medijuma (CD, DVD ...) sa standardnim porukama, a ako ni to nije na raspolaganju, onda se kreira klasini papirni dokument koji sadrži razliite karakteristike i uslove nabavke proizvoda. Osnovni preduslov za uspešnu razmenu informacija o proizvodima je njihova klasifikacija. Skoro svaki aspekt našeg života je predmet klasifikacije. Klasifikujemo skoro sve, delei naš svet na razne kategorije. Ljudi klasifikuju

563


stvari na razliite naine. Neki stavljaju sve svoje arape u jednu fioku; drugi možda odvajaju bele od onih u boji. U svakom poslu klasifikacija je potreba. ak i na bilateralnoj osnovi, kada trguju prodavac i kupac, potrebne su neke zajednike definicije. Oni ne razgovaraju o pojedinanim GTIN brojevima proizvoda, ali koriste zajednike grupe proizvoda. Proizvoa mlenih proizvoda i maloprodavac, pregovaraju na osnovu kategorije mlenih proizvoda. Ni jedan klasifikacioni sistem nije suštinski „bolji“ od drugog. Jedina mera uspeha klasifikacionog sistema je njegova vrednost. Ljudi imaju razliite potrebe, tako da ono što vredi za jednog pojedinca, možda nee vredeti za drugog. Ovaj nedostatak univerzalnosti nee nas odvratiti da koristi sistem koji je dobar i svrsishodan. U svakom sluaju nije mogue izbei grupisanje, organizovanje i klasifikovanje. Zašto nam je potreban globalno prihvaen, fleksibilan, prilagodljiv i stalno podržan klasifikacioni sistem? Osnovana filozofija koja stoji iza podele proizvoda unutar maloprodajne prehrambene mreže je istorijski zasnovana na sektorskoj organizacionoj strukturi. Takva struktura je ustanovljena na kriterijumima kao što su: znanja zaposlenih, skladišna temperatura, poreklo i slinosti proizvoda. Nabavna struktura je, na drugi nain, bila usredsreena na dobavljae kao osnovu za grupisanje proizvoda. Nabavljai su rasporeivali dobavljae prema slinim proizvodima. Ovo se radilo zbog postizanja maksimalnog efekta u transportu proizvoda. Ukoliko je jedna osoba kontrolisala ceo proizvodni asortiman jednog dobavljaa, troškovi prevoza i zaliha su mogli biti minimizirani. Dobavljai su takoe održavali svoju sopstvenu strukturu i ta struktura je slobodnije primenjivala neke zajednike atribute proizvoda. Postojale su razlike meu dobavljaima. Sa pojavom upravljanja kao kategorije menadžmenta mnogi od ovih kriterijuma unutar maloprodajne zajednice ostavljeni su po strani. Nova struktura je još uvek slina nainu na koji su proizvodi grupisani unutar prodaje i osnovne proizvodne filozofije. U meuvremenu je snabdevanje možda ak poboljšano zbog pojave nezavisnih struktura kao što su ACNielsen, IRI, GFK, etc. Tradicionalno za veinu maloprodavaca, kada se napravi novi proizvod, isti se stavlja u kategoriju strukture koju koriste maloprodavci. U prošlosti jedan od glavnih problema u elektronskoj komunikaciji sa novim proizvodom bila je nemogunost EDI da se usmeri na tano odreenog predstavnika u maloprodajnoj organizaciji. EDI takoe nije imala naina da maloprodavac povratno komunicira tako da prihvati proizvod i podatak u vezi istog. Za razliku od ostalih, više opštih prenosnika kao što su faktura, cena, promocija, koji ve imaju povratni link povezan sa maloprodavcem, za nove proizvode je to moralo da se uradi runo. Ovu konekciju napravio je maloprodavac za sluaj kada je proizvod tano odreen za posebnog kupca, obino na obrascu koji se zove „obrazac za nov proizvod“, UCCnet je kasne

564


1990. uveo koncept sinhronizacije. To je bilo rešenje za dva problema koja su bila suštinska kod EDI rešenja. Prvo je bilo usmereno na grupu definisanih odgovora dobijenih od strane maloprodavca i obezbeivalo je mehanizam usmeravanja u okviru maloprodajne organizacije. Korist od upotrebe zajednike strukture kategorija primenjena je u komunikaciji, kod novog proizvoda, izmeu prodavca i kupca. Ovo je nateralo dobavljae i maloprodavce da izaberu izmeu korišenja nove, interne strukture, i prestruktuiranja svoje postojee u novu. Sve dok ne postoji pravi i pogrešan nain za klasifikovanje proizvoda, trgovinskim partnerima bi idealno bilo koristiti zajedniki jezik za grupisanje proizvoda. Pored svog klasifikacionog sistema, zajedniki jezik bi podrazumevao takvu komunikaciju kao što je sluaj sa engleskim jezikom koji prihvaen i korišen kao zajedniki u meunarodnim pregovorima. Proizvoaima treba omoguiti da profilišu proizvod sa više strana radi maksimalne selekcije izbora od strane maloprodavaca. Ovo takoe, treba da regulišu sa svojim sopstvenim internim klasifikacionim sistemom koji može biti zasnovan na izvornom, proizvodnom ili prodajnom odeljenju. Maloprodavcima treba omoguiti da regulišu proizvode prema razliitim internim strukturama kao što su kupci, prema nainu na koji se proizvod prodaje odnosno kako se transportuje. Uz to, maloprodavci imaju razliitu klasifikacionu strukturu, jedinstvenu prema svojoj sopstvenoj organizaciji.

10.5.1.2. Razvoj i primena globalnih standarda EAN.UCC standardi olakšavaju nacionalnu i internacionalnu komunikaciju izmeu svih trgovinskih partnera koji uestvuju u lancu snabdevanja, ukljuujui dobavljae sirovina, proizvoae, prodavce na veliko, distributere, prodavce na malo, bolnice i krajnje klijente ili potrošae. Konani cilj tako standardizovane komunikacije je poveanja efikasnosti lanca snabdevanja. Mnoge delatnosti su proširile svoje distribucione kanale prema tržištu i klijentima u drugim sektorima industrije, koji možda nisu tradicionalno za njih vezani. Delatnost koja bira specifini industrijski standard suoava se sa potencijalno visokim troškovima održavanja dva sistema kada želi da proda svoje proizvode ili usluge ili prosto komunicira izvan svog "zatvorenog sistema". Mnoge operacije neophodne za efikasnu trgovinu i optimizaciju lanca snabdevanja zavise od tanosti identifikacije proizvoda koji se razmenjuju, pruženih usluga i/ili ukljuenih lokacija. EAN.UCC sistem je skup standarda koji omoguavaju efikasno upravljanje globalnim, multiindustrijskim lancima snabdevanja, pomou jedinstvenog identifikovanja proizvoda, transportnih jedinica, lokacija i usluga. On olakšava proces elektronskog trgovanja, ukljuujui potpuno registrovanje i praenje.

565


Identifikacioni brojevi se mogu predstaviti bar kod simbolima koji omoguavaju elektronsko oitavanje na mestima naplate, pri prijemu u skladišta ili na bilo kojem drugom mestu, gde se to zahteva u poslovnim procesima. Sistem je napravljen tako da prevazie ogranienja u korišenju šifarskih sistema kompanije, organizacije ili specifinog sektora, kao i da uini trgovinu efikasnijom i pogodnijom za potrošae. Ovi identifikacioni brojevi se takoe koriste u elektronskoj razmeni podataka - u EDI porukama ime se poveavaju brzina i tanost komunikacije. EAN (European Article Numbering Association) je osnovan 1977. godine, a 1981. menja ima u EAN International. Danas se EAN sistem upotrebljava u više od milion preduzea u svetu. EAN International je 2003. godine zvanino promenio ime u GS1. Tokom proteklih nekoliko godine nizom aktivnosti vršene su promocije GS1 imidža širom sveta. To podrazumeva da su EAN nacionalne organizacije prihvatile novo ime GS1 (+ ime zemlje): - GS1 predstavlja našu ulogu u globalnim standardima i simboliše sinergiju izmeu poslovnih procesa i jednog globalnog sistema standarda otvorenih za sve, - »1« predstavlja JEDAN globalni standard, jednu globalnu organizaciju i jedno ime naglašavajui da su GS1 standardi, usluge i rešenja integrisani i da mogu da se razmenjuju u celom svetu. Da bi se izbegla zabuna, mnoge reference prema organizacijama dugo, a ponegde još uvek, upuuju na »EAN« ili »EAN organizaciju za numerisanje« što se postepeno menja u GS1. GS1 je od tela koje je samo bavilo kreiranjem standarda, evoluiralo u kompletne organizacije za standarde i usluge, slika 10.17.

Slika 10.17. Arhitektura GS1 sistema

566


Razvoj GS1 standarda iniciran je: razvojem IT , potrebom IS – identifikacioni kljuevi i automatski obuhvat podataka, potrebama i zahtevima korisnika. Kljuni elementi su: Jedinstvena identifikacija, - GTIN - proizvoda - SSCC - logistikih jedinica - GLN - lokacija - AI - dodatne informacije (upotrebljivo do, ...) Nedvosmislenost i predvidljivost, GS1 simbologije odobrene od ISO. Analize pokazuju da mnoge kompanije vrlo malo investiraju u logistiku. S druge strane, tržišna globalizacija i drugi trendovi koje u poslovanju ne možemo zaobii, zahtevaju da nam logistika besprekorno funkcioniše. Kada govorimo o logistici, uglavnom podrazumevamo logistiku unutar preduzea, naješe je to logistika skladišnih sistema, koja se naziva i intralogistika. Razvoj intralogistike danas je više nego kompleksan, rešenja su u velikoj meri inovativna i raznolika i, što je najvažnije, sveukupno poslovanje u veoma znaajnoj meri zavisi od tih rešenja. Skladišni sistem svake kompanije mora biti nezaobilazan deo poslovanja jer najvea materijalna vrednost upravo je u uskladištenoj robi.

Slika 10.18. Sledljivost – sposobnost praenja istorije, aplikacije ili lokacije

(prema ISO 9001:2000)

567


Svako proizvodno preduzee svoju robu mora negde da uskladišti, roba dakle miruje jedan deo svog životnog ciklusa pre nego se dalje distribuira. Veoma retko se roba iz proizvodnog procesa transportnim sredstvom direktno isporuuje kupcu. Tanije, veoma je mali broj preduzea koja mogu poslovati po JIT (Just in Time) principu. Takoe, mali je broj preduzea koja mogu primeniti cross-docking sistem (sa ulazne rampe roba se odmah transportuje na izlaznu rampu, bez zadržavanja u skladištu), roba se ne zadržava u skladištu te nema potrebe za velikim skladišnim prostorom. Nekadašnji skladišni sistemi i skladišta (zgrade, viljuškari i oprema u skladištima) bili su vrlo jednostavni. Otuda i naziv magacin i magacinsko poslovanje. Ljudi su manuelno skladištili robu, klasinim putem sa informacijama na papiru, runim metodama pratili su stanje u skladištu. Današnja skladišta, nisu magacini, po pravilu, obzirom na visoku cenu zemljišta, idu u visinu, futuristikog su izgleda, a ljudi koji rade u njima opremljeni su modernim ureajima, bar-kod skenerima, RFID itaima, mobilnim raunarima, ne retko sa wireless (RF) komunikacijom. Viljuškari su opremljeni modernim touch screen terminalima, štampaima etiketa i radio data linkovima. Danas, kada uobiajno da skladišta imaju kapacitet od 30.000 do 50.000 paletnih mesta ili nekih drugih transportnih jedinica, teško da možemo oekivati da se starim metodama i opremom prati rad tako moderno ureenog distributivno-logistikog centra. Brzina odziva na zahteve od strane tržišta mora biti izuzetno velika. Karakteristian primer iz prakse, koji se esto navodi, je sluaj kompanije PUMA: Devedesetih godina Adidas, Nike, Reebok i Umbro, gotovo potpuno su potisnuli PUMU sa tržišta. Kvalitet, radna snaga, proizvodni proces i PUMINE tehnologije jednaki su kao i kod konkurenata. Gde je bio problem? U vremenu sve prisutne globalizacije i novih uslova poslovanja, u cilju što boljeg pozicioniranja na tržištu, uz savremenu transportnu povezanost, rme mogu dosta jednostavno distribuirati svoje proizvode. U pitanju je dakle nešta drugo, brzina isporuke i odziv na narudžbu, tj. distribucija robe u tanim koliinama, bez grešaka, do krajnjeg korisnika. Upravo zato, PUMA odluuje da investira u izgradnju novog distributivno-logistikog centra, s ciljem da smanji troškove logistike najmanje za 30% i postigne rok isporuke do 24 sata. Kako to funkcioniše? Kada stigne zahtev iz nekog trgovakog centra: “Želimo naruiti sledeu robu, komisioniranu (grupisanu) u kutije, pri emu svaka kutija ini jednu narudžbu neke od naših 20 trgovina, koju emo mi direktno isporuiti. Želimo i palete istih proizvoda koje emo interno uskladištiti kao zalihe. Detaljnije, u jednoj kutiji želimo 50 komada trenerki veliine L, 40 pari patika TIP 10, u svim veliinama, 100 komada PUMA lopti, 40 komada steznika za koleno, 30 komada golmanskih rukavica, itd. Naravno, traži se isporuka do 24 asa”. Ovo je zahtev od samo jednog

568


trgovakog centra. Nije teško zamisliti situaciju kada takvih centara ima više i kada nisu svi u istoj državi. Ne treba posebno isticati da se napred izneti zahtevi formalizuju softversko logistikim rešenjima odnosno standardizovanim EDI (Electronic Data Interchange) procedurama. PUMA ih je implementirala i naravno uskoro povratila svoj udeo na tržištu.

10.6. ELEKTRONSKA RAZMENA PODATAKA Svakog dana se u poslovanju generiše i obradi veoma veliki broj papirnih dokumenata. Ovi dokumenti variraju od narudžbenice i fakture do proizvodnih kataloga i izveštaja o prodaji. Oni sadrže bitne informacije i u komercijalnoj transakciji, prethode robi, prate je ili stižu naknadno, slika 10.19.

Slika 10.19. Informacioni tokovi u tradicionalnom (papirno baziranom) sistemu nabavki

569


Elektronska razmena podataka (EDI- Electronic Data Interchange) omoguava trgovinskim partnerima efikasan poslovni alat za direktan automatski prenos poslovnih podataka sa jednog raunarskog sistema na drugi, slika 10.20. Kod elektronske razmene podataka sva papirna poslovna dokumenta koja se prethodno razmenjivala izmeu kompanija zamenjena je porukama pogodnim za elektronsku razmenu izmeu raunarskih sistema. Bitno je istai da EDI podrazumeva prenos strukturiranih podataka, pomou usaglašenih standarda za poruke, iz jedne raunarske aplikacije u drugu, elektronskim putem, sa minimalnom intervencijom oveka.

Slika 10.20. Informacioni tokovi u EDI podržanom sistemu nabavki

Ova razmena se odnosi na trgovinske transakcije, sa njihovim komercijalnim, logistikim i finansijskim posledicama. Za svaku organizaciju, uspešna primena EDI procedura je multidisciplinarni projekt koji zahteva visok stepen angažovanosti, ne samo top menadžmenta, nego i velikog broja rukovodilaca odgovornih za razliita podruja aktivnosti. Potrebno je preispitati kompanijsku politiku i procedure, kako bi se utvrdilo da li je neophodno izvršiti reviziju tekuih funkcionalnih procedura i uspostaviti

570


nove poslovne veze kojima e se upravljati. U centru sistema je bolje korišenje i razmena informacija, interno i izmeu trgovinskih partnera koji su povezani tako da budu bolje i pouzdanije informisani. Dve su glavne EDI oblasti za koje je u okviru EAN.UCC (GS1) sistema izvršena standardizacija:

EANCOM, XML.

EANCOM je detaljno primenjeno uputstvo UN/EDIFACT (United Nation/Electronic Data Interchange for Administration, Commerce and Transport) standardnih poruka. Ono sada obuhvata 47 poruka sa jasnim definicijama i objašnjenjima kako se koriste sva polja podataka, dozvoljavajui trgovinskim partnerima da razmenjuju komercijalna dokumenta na jednostavan, taan i jeftiniji nain. Kao odgovor na sve poslovne zahteve, postoje razni tipovi poruka na razliitim nivoima trgovinskih odnosa:

poruke o osnovnim podacima opisuju relevantne uesnike i proizvode, komercijalna transakcija poinje naruivanjem, a završava se porukama sa obaveštenjem o zaduženju ili potraživanju, pratei logiku sekvencu trgovinskog ciklusa, izveštajne i planske poruke se koriste za informisanje trgovinskog partnera o trgovinskim aktivnostima ili planovima buduih zahteva, koji dopuštaju modernizovanje lanca snabdevanja, opšte poruke koje se koriste za slanje opštih aplikacionih poruka na jednu ili više adresa.

EANCOM nije samo skup standardnih poruka, ve se pre svega oslanja na korišenje EAN.UCC meunarodnih brojeva, umesto na brojeve koji su bilateralno dogovoreni izmeu dva trgovinska partnera. Korišenje EAN brojeva e prirodno pojednostaviti transakcije sa buduim trgovinskim partnerima. GTIN je jedini internacionalni i multisektorski sistem numerisanja, koji pruža jedinstven i jednoznani identifikacioni broj za svaku jedinicu i njene varijante, bez obzira na mesto porekla i odredišta. Njegovo korišenje u EANCOM porukama je posebno važno u otvorenim okruženjima. Kompanije se time oslobaaju potrebe da održavaju kompleksne veze sa internim brojevima trgovinskih partnera. GLN - globalni lokacijski broj u komunikacijama omoguava efikasan nain identifikacije lokacije ili kompanije. Isto kao što se koriste u samim EANCOM porukama, oni se mogu koristiti i u mreži da usmeravaju EDI poruke u inbox primaoca, njegovu radnu stanicu ili poslovnu Web aplikaciju.

571


Danas je u primeni nekoliko tipova i varijanti EDI sistema. Glavni EDI sistemi su:

Vlasniki sistemi,

VANs sistemi.

Vlasniki sistemi poznati su i pod nazivom ”sistemi jedan-za-mnoge ” (one-to-many systems). Naziv potie od naina njihovog funkcionisanja. Kompanija poseduje svoj sistem za elektronsku razmenu podataka (EDI), upravlja njime i održava ga. Kompanija je ovim sistemom povezana sa svojim dobavljaima i kupcima. Ovo rešenje najbolje funkcioniše kada je kompanija koja poseduje sistem relativno velika i mona i koja može da ubedi svoje dobavljae i kupce da postanu deo mreže. Prednost vlasnika sistema je kontrola sistema. Glavni nedostatak je da uvoenje i održavanje ovakvog sistema veoma skupo. Vlasniki sistem je specifian po svojim hardverskim i softverskim karakteristikama (odreeni protokoli prenosa podataka, jedinstveni terminali u sistemu, ...). Iz tih razloga je esto veoma teško obezbediti da svi dobavljai i kupci kompanije budu deo ovakvog sistema.

Slika 10. 21. Vlasniki sistem

EANCOM poruke su osmišljene tako da pruže maksimalnu efikasnost i korist, uz pridružene standarde za numerisanje i bar-kodiranje proizvoda i lokacija. Njihovo korišenje se razvija širom sveta. EDI koji se sprovodi preko EANCOM poruka zahteva upotrebu posebnih konekcija - VANs sistem (Value-Added Networks) mreža (mreže sa dodatnim uslugama). VAN mreže su veoma pouzdane, još uvek prilino skupe i zahtevaju posebne usluge. To je razlog zašto su uglavnom samo najvee kompanije u mogunosti da investiraju u takvu infrastrukturu. Mala i srednja preduzea uglavnom i dalje sprovode razmenu (sklonu greškama) papirnih poslovnih dokumenata. Kompanija kupac šalje mnogo porudžbina koje idu ka dobavljaima putem VAN-a. VAN ih sortira prema dobavljaima i prenosi ih odgovarajuem dobavljau. Pravi znaaj ove mreže je kada kupci i dobavljai koriste nekompatibilnu komunikaciju i/ili standard za poruke. VAN tada obavlja ”nevidljivi” prevod tako da korisnik ne treba da brine o kompatibilnosti

572


sistema sa svojim partnerima u trgovini. To predstavlja veliku prednost u odnosu na vlasniki sistem (jedan-za-mnoge).

Slika 10. 22. VANs sistem

Pored toga, korisnicima nije potrebno poznavanje EDI standarda i protokola, pošto VANs daje tzv. sistem ”klju u ruke” ili ”uzmi sa police”. Ovo znaajno smanjuje troškove i vreme na poetku uvodjenja sistema. Pored toga, VAN naješe koristi i mogunost ”poštanskog sandueta”. Sa ”poštanskim sanduetom” porudžbine i ostala dokumenta se ne prenose primaocu automatski kada stignu u mrežu. umesto toga, primalac uzima dokumenta kada on to izabere. To može biti nekoliko puta dnevno, tako da omogui onima koji šalju dokumenta da prema tome i planiraju. To primaocu omoguava fleksibilnost, naroito ako se porudžbine plasiraju ili predaju u odredjeno vreme. Korisnikov sistem nije neophodno pretrpavati informacijama na koje ne mora odmah da reaguje. Prednost VANs-a je što on može da prima i predaje podatke vlasnikom sistemu (jedan-za-mnoge). To znai da dobavlja koji ima kupca ili kupce koji koriste vlasniki sistem ne treba da imaju jedan odredjeni terminal ili direktnu mrežu za svaki sistem. Ova sposobnost VAN-a može poveati prihvatljivost mreže kod kupca koji ve koristi privatni sistem. Mnoge velike korporacije, kao General Motors i Coca-Cola izabrali su VAN rute za EDI. Uporedo sa brzim razvojem Interneta, preduzea su prepoznala potrebu da se ovaj medijum iskoristi i za razmenu poslovnih dokumenata. Odgovor na to bio je XML - eXtensible Markup Language (proširivi jezik oznaavanja), koji se koristi za automatsku razmenu poslovnih informacija izmeu raunarskih sistema putem Interneta. EAN.UCC je razvio nekoliko standardnih XML poruka. Sve koriste standardne brojeve kao što su GTIN ili GLN. Šire informacije o ovim novim standardima su u nadležnosti nacionalnih GS1 organizacija.

573


10.7. OBUHVAT PODATAKA DUŽ LANCA SNABDEVANJA Odreeni broj aktivnosti je od suštinske važnosti da bi se obezbedila precizna razmena informacija duž lanca snabdevanja. To podrazumeva da se elementarnom podatku vezanom za bilo koji skenirani bar kod ili oitan sa RFID taga, mogu jednoznano pridružiti tani, ažurirani podaci o proizvodu. Ovo je posebno važno za jedinice koje se skeniraju na maloprodajnim naplatnim mestima gde izostanak tanih podataka može imati pravne posledice. Ugovorom izmeu partnera treba biti definisan i odgovarajui vremenski period u okviru koga treba da se vrši razmena informacija. Podaci o GTIN-u su bitni u sledeim prikazanim sluajevima. Informacija mora biti prosleena pre nego što se ukaže potreba za njom, da bi omoguila trgovinskom partneru dovoljno vremena da je obradi. 1. Nova trgovinska veza. Svi GTIN-ovi proizvoda treba da budu poslati sa pridruženim podacima kod uspostavljanja nove trgovinske veze. 2. Nova jedinica u asortimanu. GTIN treba svakako da se prenese za vreme prvog kontakta sa kupcem. 3. Nov dodeljeni GTIN. Ako izmena u proizvodu zahteva nov broj, trgovinski partner se mora obavestiti o novom GTIN-u istovremeno kada se obaveštava o promeni proizvoda. Informacija se mora preneti dovoljno vremena pre nego što se roba (na koju se to odnosi) isporui. 4. Promocije sa razliitim GTIN-om. Mnogi prodavci na malo planiraju unapred promociju posebnih ponuda. Specijalnim ponudama esto prethodi registraciona procedura, u kojoj je osnovno da se partner unapred obavesti o GTIN-ovima. Preporuka je da se ovo uradi što je pre mogue, pri prvom kontaktu koji se odnosi na posebnu ponudu. 5. Privremena zamena jedinice sa drugaijim GTIN-om od uobiajenog. Ako proizvoa snabdeva jedinicom sa razliitim GTIN-om od onog koji trgovinski partner oekuje, iz bilo kog razloga, osnovno je da novi GTIN bude unet na vreme u bazu podataka. 6. Popuna police. Mogue je da radnik na popuni polica stavi na policu jedinicu koja ima drugaiji GTIN, a koji još nije ušao u bazu podataka. Radnici na popuni polica treba uvek da ispitaju da li je GTIN na jedinici isti kao onaj na polici. Ako nije, tada osoba

574


odgovorna za bazu podataka u prodavnici mora da zabeleži promenu. GTIN GLN

EAN-128

SSCC

GS1 - EAN

RSS/CS

EPC

GDD Eancom / XML

Slika 10.23. Opšte GS1 specifikacije kao standardi sledljivosti

10.7.1. Logistike jedinice Logistika jedinica je jedinica bilo kojeg sastava pripremljena za transport i/ili skladištenje, kojom je potrebno upravljati u lancu snabdevanja. Beleženje i praenje logistikih jedinica u lancu snabdevanja je glavna primena EAN.UCC sistema. Za ovu namenu, standardni EAN identifikacioni broj poznat kao SSCC (serijski kod kontejnera za otpremu) identifikuje logistike jedinice. Ovo je jedinstven broj za svaku specifinu logistiku jedinicu i u principu je dovoljan za sve logistike primene. Ako svi trgovinski partneri, ukljuujui prevoznika i treeg uesnike, itaju SSCC i razmenjuju EDI poruke izmeu sebe sa punim opisima logistikih jedinica i imaju relevantne on-line datoteke za pristup ovim opisima kada itaju SSCC, tada nikakva druga informacija nije potrebna pored SSCC. Svi ovi uslovi su još uvek retko zadovoljeni, tako da su neki atributi SSCC korisni u formi bar kôda na logistikim jedinicama. Kako svakoj logistikoj jedinici mora da se dodeli njen vlastiti jedinstveni SSCC, nije praktino štampanje bar kôd simbola koji sadrži SSCC na pakovanju logistike jedinice. Mora se napraviti etiketa koja e se postaviti na logistiku jedinicu kada ona bude formirana. Logistika jedinica može takoe da bude trgovinska jedinica i da kao takva bude predmet EAN.UCC specifikacija. U ovom sluaju, logino je da se formira jedna etiketa koja sadrži sve zahtevane bar-kodirane informacije. EAN International i UCC (sada GS1), zajedno sa predstavnicima proizvoaa, prodavaca na malo, prevoznika i EAN organizacija za

575


numerisanje, razvili su dobrovoljni standard za primenu bar kôd etiketa: EAN/UCC logistika etiketa. SSCC i njegova primena na logistikim jedinicama su najvažniji na EAN/UCC logistikim etiketama. EAN.UCC standardi olakšavaju nacionalnu i internacionalnu komunikaciju izmeu svih trgovinskih partnera koji uestvuju u lancu snabdevanja, ukljuujui dobavljae sirovina, proizvoae, prodavce na veliko, distributere, prodavce na malo, bolnice i krajnje klijente ili potrošae. Mnoge operacije neophodne za efikasnu trgovinu i optimizaciju lanca snabdevanja zavise od tanosti identifikacije proizvoda koji se razmenjuju, pruženih usluga i/ili ukljuenih lokacija. Pratei principe i dizajn EAN.UCC sistema, korisnik može da automatski projektuje primenu EAN.UCC podataka. Sistem logiki garantuje da obuhvaeni podaci sa bar kodova proizvode jasne elektronske poruke i njihova obrada može da bude potpuno programirana. Sistem je napravljen da se koristi u industriji, trgovini ili javnom sektoru, a bilo koje izmene u sistemu predstavljaju se tako da ne prekidaju korisnike u radu. Primena razliitih EAN.UCC standarda može znaajno poboljšati logistike operacije, smanjiti troškove rukovanja papirima, skratiti vreme naruivanja i isporuke, poveati tanost i omoguiti bolje upravljanje celim lancem snabdevanja. Veliko je sniženje troškova kod kompanija koje su usvojile EAN.UCC sistem, pošto one primenjuju isto rešenje za komunikaciju sa svim svojim trgovinskim partnerima i ostaju potpuno slobodne za internu primenu po svom vlastitom nahoenju.

10.7.2. Podruja primene EAN.UCC sistem pokriva razliita podruja primene. Ona ukljuuju: trgovinske jedinice, logistike jedinice, lokacije i aktivu. Ove primene se oslanjaju na standardne strukture podataka pomou kojih mogu da budu identifikovane sve relevantne jedinice i njihovi podaci. Brojevi su klju za pristup bazama podataka i jednoznanu identifikaciju jedinica kojima se rukuje, u svim porukama. Brojevi su isto identifikacioni, bez ikakvog znaenja. Sve informacije koje opisuju proizvod ili uslugu i njihove karakteristike nalaze se u bazi podataka. One se prenose od dobavljaa do kupca samo jednom, pre prve transakcije, bilo korišenjem standardnih poruka ili elektronskih kataloga. Brojevi predstavljeni u obliku bar kôda omoguavaju automatsko obuhvatanje podataka na svakom mestu gde se jedinica unosi ili iznosi. Bar kodovi su obino ukljueni u proizvodni proces na mestu proizvodnje: oni su ili unapred štampani sa drugim informacijama datim na pakovanju, ili je etiketa zalepljena na jedinicu na proizvodnoj liniji. Isti brojevi se takoe koriste u EDI porukama, dozvoljavajui da sve informacije u transakciji o

576


jedinicama koje se identifikuju budu prenete partnerima na koje se odnose. Standardne strukture podataka koje su date garantuju jedinstvenost širom sveta unutar važnih podruja primene. Globalni broj trgovinske jedinice (GTIN) - Global Trade Item Number: GTIN je broj (naziva se i struktura podataka) koji se koristi za jedinstvenu identifikaciju trgovinskih jedinica širom sveta. Trgovinska jedinica je bilo koja jedinica (proizvod ili usluga) za koju postoji potreba za korišenjem ve definisanih informacija i kojoj se može odrediti cena ili koja može da se narui ili fakturiše u bilo kojem delu bilo kojeg lanca snabdevanja. Identifikacija i oznaavanje simbolom trgovinske jedinice omoguavaju automatizaciju maloprodajnih mesta naplate (kroz datoteke cena), prijem proizvoda, upravljanje zalihama, automatsko naruivanje, analizu prodaje i široki opseg drugih poslovnih primena. Primeri: kanta boje prodata krajnjem potrošau, kutija sa 6 kanti boje, pakovanje koje sadrži 24 kutije od po 1 kilogram ubriva za cvee, multipakovanje sa 1 šamponom i 1 regeneratorom. Serijski kôd kontejnera za otpremu (SSCC) - Serial Shiping Container Code: SSCC je broj ili struktura podataka, koji se koriste za jednoznanu identifikaciju logistikih (transportnih i/ili skladišnih) jedinica. Logistika jedinica je jedinica bilo kog sastava spremna za transport i/ili skladištenje kojom je potrebno upravljati u lancu snabdevanja. SSCC može da se kodira UCC/EAN-128 bar kodom. Skeniranje SSCC oznaenog na svakoj logistikoj jedinici omoguava da fiziko kretanje jedinica bude individualno zabeleženo i praeno, omoguavajui vezu izmeu fizikog kretanja jedinica i pridruženog informacionog toka. To, takoe, otvara mogunost za implementaciju širokog opsega primena, kao što su sinhronizovan pretovar, usmeravanje pošiljki, automatski prijem itd. Primeri: -

kutija koja sadrži 12 haljina i 20 jakni razliitih veliina i boja je logistika jedinica paleta sa 40 pakovanja od po 12 kutija akrilnih boja.

Globalni lokacijski broj (GLN) - Global Location Number: GLN je broj koji se koristi za identifikaciju kompanije ili organizacije kao pravne celine. GLN se takoe koristi i za identifikaciju fizikih lokacija. Korišenje lokacijskih brojeva preduslov je za efikasan EDI.

10.7.3. Identifikacija trgovinskih jedinica Trgovinska jedinica je definisana kao bilo koja jedinica (proizvod ili usluga) za koju postoji potreba za korišenjem ve definisanih informacija i

577


kojoj se može odrediti cena ili koja može da se narui ili fakturiše u bilo kojem delu bilo kojeg lanca snabdevanja. Ova definicija pokriva sve predmete, od sirovina do krajnjih potrošakih proizvoda, a takoe ukljuuje i usluge koje imaju unapred definisane karakteristike. Trgovinske jedinice se numerišu pomou GTIN uz korišenje etiri strukture podataka: EAN/UCC-8, UCC-12, EAN/UCC-13 i EAN/UCC-14. Sve one se smeštaju u 14-to cifarsko polje. Izbor strukture podataka zavisi od prirode jedinice i uloge u korisnikim primenama. Glavna primena EAN.UCC sistema je identifikacija maloprodajnih jedinica tj. jedinica koje e se skenirati na maloprodajnom mestu za naplatu. Mogu se identifikovati sa EAN/UCC-13 brojem. Ako su vrlo male, koristi se EAN/UCC-8 broj (ili UCC-12 bez vodeih nula). Trgovinske jedinice koje se prodaju sa razliitim merama poznate su kao trgovinske jedinice promenljivih mera (na primer, unapred upakovano voe, povre ili mesni proizvodi koji se prodaju po težini) i na takve trgovinske jedinice odnose se posebna pravila. Posebna pravila postoje i za knjige, serijske publikacije, štampana muzika dela ili proizvode koji nisu u slobodnoj prodaji. Trgovinske jedinice koje se ne prodaju preko maloprodajne mreže mogu se isporuivati u raznim oblicima: kutijama, sanducima, pokrivenim ili obmotanim paletama, gajbama sa bocama, itd. Takve jedinice mogu da se identifikuju na neki od sledeih naina: dodelom specifinog EAN/UCC-13, UCC-12 ili EAN/UCC-8 broja; alternativno, dodelom EAN/UCC-14 broja koji se formira od indikatora (koji uzima vrednost od 1 do 8) i broja koji je dodeljen trgovinskoj jedinici sadržanoj u pakovanju. Ovo rešenje je mogue samo za homogene grupe standardnih trgovinskih jedinica, gde su sve jedinice u pakovanju identine. Za dodelu GTIN-a odgovorna je kompanija koja je vlasnik prava na ime proizvoda bez obzira na to gde i ko ga je proizveo. Nakon ulanjenja u EAN (GS1) organizaciju ova kompanija dobija EAN.UCC kompanijski prefiks, koji iskljuivo služi za njenu upotrebu. EAN.UCC kompanijski prefiks ne može se prodati, iznajmiti ili dati, u celosti ili delimino, na korišenje drugoj kompaniji. Napred pomenuta kompanija može da bude:

578

Proizvoa ili dobavlja o Ako su kompanije proizvoai proizvoda ili drže proizvodnju toga proizvoda u nekoj drugoj zemlji i prodaju ga pod zaštienim imenom iji je vlasnik proizvoa ili dobavlja.

Uvoznik ili trgovac na veliko o Ako uvoznik ili trgovac na veliko imaju proizvod proizveden u nekoj zemlji i prodaju ga pod zaštienim imenom koje pripada kompaniji.


o

Ako uvoznik ili trgovac na veliko menjaju proizvod (na primer menjaju pakovanje artikla).

Prodavac na malo o Ako prodavac na malo ima proizvod proizveden u nekoj zemlji i prodaje ga pod zaštienim imenom koje mu pripada.

Izuzeci:

Ako jedinici nije inicijalno dodeljen GTIN, uvoznik ili posrednik može, na zahtev svojih klijenata, da dodeli privremeni GTIN. Meutim, poželjno je da proizvoa dodeli broj. Sa druge strane, prodavac na malo može dodeliti interni broj, za korišenje unutar prodavnice, onim jedinicama koje još nemaju dodeljeni GTIN.

Jedinice bez zaštienog imena: Proizvoai dodeljuju GTIN jedinicama bez zaštienog imena i srodnim jedinicama - bez pojedinanih etiketa. Razliiti proizvoai mogu proizvoditi jedinice koje potrošaima izgledaju isto i mogue je da jedinice koje izgledaju isto imaju drugaiji GTIN. Ovo može da ima uticaja na organizaciju raunarskih datoteka. Primeri takvih jedinica su plastini podmetai, svee, aše itd.

Neke kompanije proizvode iste artikle u raznim zemljama ili u raznim fabrikama. U ovom sluaju, GTIN treba da se dodeljuje iz centrale i da njime upravlja jedna od kompanija iz grupe ili jedan njen proizvodni deo.

10.7.4. RFID tehnologija u logistiko-distributivnim sistemima Automatska identifikacija je tehnologija koja omoguava mašinama ( u najširem smislu ) da identifikuju objekte. Automatska identifikacije je uvek povezana sa automatskom akvizicijom podataka, odnosno zahvatanjem podataka i njihovim prosleivanjem za dalju ( uglavnom raunarsku ) obradu bez posredstva operatera. Glavne tehnologije koje spadaju u automatsku identifikaciju su: bar-kod, smart kartice, prepoznavanje glasa, neke biometrijske metode (na pr. identifikacija pomou retine), prepoznavanje oblika i identifikacija pomou radio talasa – RFID. Za bilo koju kompaniju, kljuni trenutak je izbor odgovarajueg softversko-logistikog rešenja. Glavna dilema je praviti sopstveno rešenje, po "vlastitoj meri", vlastitim snagama ili angažovanjem outsource kompanije, ili opredeliti se za isprobano, u praksi dokazano, specijalizovano softversko-

579


logistiko rešenje i odgovarajueg partnera za implementaciju tog rešenja sa obaveznom integracijom u poslovni informacioni sistem (ERP). Meutim, u logistikom sistemu znaajno mesto zauzimaju i savremena tehnološka rešenja, primena tehnologija automatske identi kacije i automatskog obuhvatanja podataka, specijalizovana hardverska i softverska oprema (bar-kôd skeneri, mobilni raunari, wireless infrastruktura, bar-kôd printeri, RFID sistemi, softveri za razvoj mobilnih aplikacija, softveri za upravljanje mobilnom opremom, specijalni interfejsi koji povezuju heterogene sisteme korisnika), s jedne strane, i softverske kompanije, isporuioci logistikih rešenja, s druge strane. To su poslovi za sistem integratora specijalizovanog za mobilno raunarstvo, sa visokim kompetencijama za tu oblast. Problem, koji se danas nastoji rešiti uvoenjem RFID tehnologije, je – kako pratiti jedinstveni proizvod od njegovog nastanka do krajnjeg potrošaa. Standardni bar-kod identifikuje samo proizvoaa i proizvod, ali ne i jedinstveni artikal. Barkod na omotu okolade je isti na svakom omotu iste vrste okolade, pa je nemogue putem samog bar-koda izdvojiti tano odreeni proizvod. RFID transponder, naprotiv, nosi identifikator – serijski broj jedinstven samo za taj specifini proizvod. RFID predstavlja sistem daljinskog slanja i prijema podataka pomou RFID tagova/odašiljaa. Kada govorimo tehnologijama automatske identi kacije na prvom mestu je svakako "moderna” RFID tehnologija – tehnologija RadioFrekventne IDenti kacije (Radio Frequency IDentification - slobodno prevodeno znai identifikacija korišenjem radio talasa, odnosno bežinim putem). Treba znati da RFID nije nova tehnologija. Naprotiv, RFID tagovi, antene i itai u praktinoj primeni su od kraja 80-tih godina prošlog veka. Jedan od bitnih razloga što RFID nije danas u (tako) masovnoj upotrebi jeste, pre svega, visoka cena RFID tagova i visoka cena RFID itaa. Poetkom ovog veka, zahvaljujui velikim svetskim kompanijama kao što su Wal-Mart, Gillett, Procter & Gamble, Coca Cola, Metro, Siemens, Philips, Texas Instruments, Symbol Technologies, Datamx, Zebra i drugim, koje su, najpre kao sponzori, nansirale razvoj, a zatim postale i prvi veliki kupci i korisnici RFID tagova (radi se o koliinama od više milijardi tagova), cena tagova postala je, koliko toliko, prihvatljiva. Meutim, oigledno da samo prihvatljiva cena još uvek nije bila dovoljna za masovnu rasprostranjenost primene RFID tehnologije i tagova. Aplikacije, idealne za primenu RFID tehnologije, su one za koje je potrebna sigurna i jedinstvena identifikacija, kao i dugotrajnost i velika otpornost identifikatora na razne specifine uticaje okoline, a nije potrebna direktna vidljivost identifikatora. U razliitim okruženjima, RFID postiže 99,5% do 100% oitavanja u prvom skeniranju.

580


Pored jednostavnog korišenja RFID je jednostavan i za održavanje zato što ne poseduje pokretne delove, kao ni optike komponente. Njegova primena i standardizacija još uvek su u poetnoj fazi. Za sada RFID ne mora u potpunosti zameniti postojei sistem identifikacije i praenja baziran na barkodu, ali ga može uspešno dopunjavati.

10.7.4.1. Tehnološke komponente RFID sistema Svaki RFID sistem ine tri osnovna elementa, slika 10.24:

transponder,

ita,

kontroler (host).

Slika 10.24. Osnovni elementi svakog RFID sistema

Slika 10.25. Izgled RFID itaa sa antenom

U suštini, RFID tehnologija funkcioniše na sledei nain: Transponder je jedinstveni identifikator za objekat kome je pridružen. ita šalje radio signal, i na taj signal transponder odgovara da bi se identifikovao. Zatim ita pretvara dobijen radio signal u podatke koji mogu biti prosleeni sistemu za procesiranje, da bi se posle filtriranja i analize preduzela odgovarajua radnja na osnovu dobijene informacije.

581


U zavisnosti od tipa transpondera, koliina podataka koja je skladištena u njemu može varirati od nekoliko bajta do nekoliko megabajta. Format podataka može biti proizvoljan, samo je bitno da ga prepoznaju i ita i transponder. Meutim, tek pre nekoliko godina (u laboratorijama MIT-a), razvijen je, dokumentovan i standardizovan, identi kacioni kôd EPC (Electronic Product Code), zasnovan na RFID tehnologiji. EPC je struktuiran kôd za obeležavanje artikala široke namene pomou RFID tagova razliitih oblika. Kontrolu nad razvojem EPC standarda ima meunarodna organizacija EPC Global, dok je distribucija i kontrola dodeljivanja EPC brojeva u nadležnosti meunarodne organizacije GS1, i odgovarajuih nacionalnih GS1 organizacija. Na prvi pogled se može zakljuiti da je sve tu što treba da se BARKÔD zameni novim RFID-EPC tagom. Dakle, standardizacijom u ovoj oblasti, uveden je pojam Elektronskog Koda Proizvoda ili EPC. On naješe koristi 96bitni format (GID 96), organizacije EPCglobal. Primer takvog identifikatora prikazan je na slici 10.26.

Slika 10.26. EPC 96-to bitni kod

Podatak se generiše i skladišti putem raunara ili PLC-a, slino kao kod barkod sistema. RFID ureaj (ita, odnosno terminal za prikupljanje informacija) koristi radio transmisiju za slanje energije RFID tagu koji onda

582


emituje povratnu informaciju: jedinstveni identifikacioni kod i/ili niz podataka, ranije smeštenih u sam tag, slike 10.27 i 10.28. Tako prikupljene podatke, kao i u sluaju barkoda, mogue je dalje obraivati. • Novi globalni sistem standarda koji kombinuje tehnologiju radio frekventne identifikacije, postojeu komunikacionu mrežnu infrastrukturu i Elektronski Kôd Proizvoda (EPC – broj koji jedinstveno identifikuje jedinicu) • Trenutna i automatska identifikacija i praenje jedinica kroz ceo lanac snabdevanja. • Poboljšana efikasnost i preglednost u lancu snabdevanja

Slika 10.27. Mogue varijante RFID transpodera - tagova (u formi nalepnice)

Slika 10.28. Komunikacija izmeu RFID itaa i taga

10.7.4.2. Podela i osobine RFID tagova RFID sistemi mogu biti kategorizovani ili kao nisko-frekventni ili kao visoko-frekventni. Nisko-frekventni (30 KHz-500 KHz) sistemi imaju kratak domet itaa i niže cene. Visoko-frekventni sistemi (850 MHz-950 Mhz i 2.4

583


GHz-2.5 GHz) imaju vee domete i mnogo vee brzine skeniranja, ali im je i cena znatno vea. Pored navedenog postoje i druge kategorizacione grupe u zavisnosti od: naina odnosno sredstva napajanja, sposobnosti uvanja podataka, odnosno opcije programiranja, fizikog oblika i na kraju cene. Prema sposobnosti uvanja podataka, odnosno mogunosti programiranja, „EPCglobal“, konzorcijum industrijskih lidera kao što su WalMart, Cisco, Procter&Gamble, Lockheed-Martin i Hewlett-Packard, podrazumeva da se RFID tagovi mogu klasifikovati u šest klasa: 1. Klasa 0: Read Only – tagovi koji sadrže permanentno upisane podatke, programirani od strane proizvoaa; 2. Klasa 1: Write Once, Read many (WORM) – programiran od strane proizvoaa ili korisnika; 3. Klasa 2: Read Write – tagovi na koje ita može da iznova upisuje podatke; 4. Klasa 3: Read Write – sa senzorima (on-board) – za registrovanje vrednosti kao što je npr. temperatura; 5. Klasa 4: Read / Write sa integrisanim transmiterima – koji mogu komunicirati nezavisno od itaa; 6. Klasa 5: Read / Write, sa integrisanim transmiterima – kao i klasa 4 uz mogunost meusobne komunikacije i pasivnih ureaja. Globalni standardi za identifikaciju zasnovanu na RFID, ija karakteristika je brža i sa stanovišta troškova efikasnija preglednost informacija.

Slika 10.29.

Fiziki, uopštene su vrste RFID tagova, slika 10.33: tag (transponder)

"smart" nalepnice

RFID ploica (PCB).

U osnovi, RFID tag se sastoji od minijaturnog elektronskog kola - mikroipa i antene, zalivenih u kuište otporno na uticaj okoline. Sam pojam ‘transponder' izveden je od rei transmitter i responder, prema funkciji tog ureaja koji na transmisiju itaa odgovara (respond) podatkom. Transponderi se proizvode u vrlo razliitim oblicima, veliinama, s razliitim kapacitetima memorije i sposobnostima "preživljavanja" u okolini. Nosilac informacije u obliku transpondera-nalepnice, ili PCB-a (Printed Circuit Board - štampane elektronske ploice ) obino se postavlja na objekat,

584


ambalažu, paletu, kontejner ili ak na sam proizvod, tako da može s njim da putuje i na svakom koraku ga identifikuje. Podaci u tagu mogu biti raznovrsni – potrebni za identifikaciju proizvoda na traci, robu u tranzitu, lokaciju, vozilo, takoe i životinju ili osobu, ali mogu predstavljati i instrukcije o daljim postupcima.

10.7.4.3. Primena RFID tehnologije u industrijskim sistemima Primena RFID tehnologije u proizvodnji do sada se uglavnom odnosila na upravljanje tokovima materijala na skladištima. Meutim postoje mnogi razlozi za primenu ove tehnologije i u drugim delovima sistema, kao što su npr. sledei:

RFID tehnologija ne oslanja se na "vidljiv prostor", odnosno podaci se mogu prenositi i kroz objekte što nije mogue pri vizuelnoj identifikaciji. Tehnologija radi na niskoj frekvenciji od 530 kHz, koja ne utie na veinu procesa u proizvodnji. Preko površina na kojima se nalazi ulje, voda ili blato mogue je sigurno preneti podatak, što u sluaju korišenja barkoda nije mogue. Pojedini tagovi mogu se koristiti više puta tako da je utrošak materijala mali. Razliitost tagova prema tipu, veliini i materijalu od kojih su napravljeni što ih ini prilagodljivim potrebama odreene aplikacije. RFID tagovi dobro podnose ekstremne uslove okoline ukljuujui i temperaturu. Izuzetno retka pojava greške pri oitavanju tagova.

RFID tehnologija, koja je primenjena u industrijskim sistemima, unapredila je sledee proizvodne funkcije: identifikacija proizvoda pri pranju u toku proizvodnje, praenje i prikupljanje podataka o kontroli kvaliteta, inteligentno definisanje putanje kretanja konvejera, potvrivanje vremana i podataka iz proizvodnje za poboljšanje, Data and production time verification to increase throughput automatski voena vozila, tehnološki postupci za grupne procese, skraenje vremena za izbor alata ili izmena alata. U delu procesa proizvodnje gde se vrši montaža naješa je primena RFID tehnologije. U uslovima estih izmena u proizvodnji (male koliine i

585


veliki broj varijanti proizvoda) prednosti koje pruža RFID su znaajno poveane. Vreme montaže postavljanjem ovakvog sistema se znaajno smanjuje (i do 50%). Voenje korak po korak, smanjuje mogunost pojave grešaka prilikom izbora alata i pribora, a takoe i pri izvršavanju pojedinih zahvata. Ovakav sistem mogue je još više unaprediti u smislu izmene naina izuzimanja delova motora iz skladišta korišenjem automatski voenih vozila (AGV), koji imaju mogunost automatske navigacije i lociranja. Princip njihovog rada je sledei: RFID itai se postavljaju na vozila i povezuju se sa raunarom na vozilu koji oitane podatke radio vezom razmenjuje sa centralnim informaciono-upravljakim sistemom. Tagovi koji poseduju odgovarajue identifikacije i podatke o poziciji mogu se postavljati i u pod prostorija (skladišta) u kojem se kreu ova vozila, a ispod samih vozila u tom sluaju se postavljaju antene za oitavanje podataka sa tagova. Prilikom montaže PC-a, razliite konfiguracije mogu biti montirane unutar identinog kuišta, bez razlike u spoljašnjim dimenzijama. Sa stotinama ili hiljadama varijanti, neophodna je neka vrsta auto identifikacije. U delu proizvodnog sistema gde se vrši pakovanje gotovog proizvoda takoe je pogodna primena RFID tehnologije. Praktian primer mogunosti primene RFID tehnologije prikazan je na slici 10.34. Verifikacija informacija sa RFID t RFID tag na paleti

RFID tag na svakoj kutiji

Slika 10.30. Primer primene RFID tehnologije u procesu pakovanja

Sistem se sastoji iz pet stanica za pakovanje koje su meusobno povezane trakastim transporterom. Princip rada je sledei: nakon pakovanja pojedinanog proizvoda u kutiju, na stanici za upis datuma proizvodnje i datuma važenja proizvoda, vrši se i postavljanje RFID taga u kojem se nalaze svi relevantni podaci vezani za sam proizvod. Pre krajnjeg pakovanja grupe

586


proizvoda na paletu vrši se verifikacija informacija oitanih sa RFID tagova (na kutijama proizvoda), odnosno utvrivanje tipa i broja proizvoda koji idu na završnu fazu pakovanja, a kljuni su za dalje praenje proizvoda, odnosno za analizu proizvodnje. Nakon verifikacije vrši se pakovanje grupe proizvoda na pojedinanu paletu na koju se postavlja novi RFID tag (u okviru kog se nalaze podaci vezani za identifikaciju palete, odnosno broja i tipa proizvoda koji se na njoj nalaze). Tako adresirana paleta može da ide u izlazno skladište ili direktno u isporuku kupcima. Za navedene delove proizvodnih sistema, do sada su se uglavnom koristili barkodovi, ija primena ima mnogo nedostataka, kao što su sledei:

x itanje barkodova zahteva angažovanje operatera, koji bi pomerao deo pored itaa ili pomerao mobilni ita do dela. Ovakav vid rada iziskuje angažovanje veeg broja radnika. x Barkod ne sme na sebi imati bilo kakve neistoe, jer ukoliko one postoje oitavanje može biti sa greškama. x Barkod nalepnice esto je veoma teško postaviti na palete ili proizvode. x Ukoliko je potrebno promeniti identifikaciju (ID) ili informaciju, na paleti, koja treba biti išitana mora se koristiti nova barkod nalepnica, što iziskuje vei utrošak materijala i vremena za formiranje nove nalepnice. Proizvodnju je mogue voditi bez greške ako se postave ureaji koji su duboko unutar proizvodnog procesa i ne zahtevaju dodatnu radnu snagu. Upravo takav je RFID sistem, koji predstavlja kvalitativno bolje rešenje navedenih problema. RFID itai koji se u ovakvim sluajevima koriste su dometa od svega nekoliko centimetara, tako da ne može nastati kolizija izmeu tagova sa razliitih paleta.

10.7.4.4. RFID tehnološki standardi Svrha standardizacije je da definiše najefikasnije platforme na kojima industrija može da funkcionie i da napreduje. Postoji nekoliko organizacija koje su ukljuene u realizaciju standarda za RFID tehnologiju. Najznaajnije od njih – Meunarodna organizacija za standardizaciju ( ISO – International Organization for Standardization i EPC Global (Electronic Product Code ) su pokrenule puno inicijativa u vezi sa RFID standardima. ISO, koji predstavlja globalne interese, je ukljuen kroz razliite segmente RFID tehnologije preko podgrupe komiteta Joint Technical

587


Committee One ( JTC1 ) koji je odgovoran za razvoj standarda za informacione tehnologije. Tabela 10.7 . Osnovni ISO RFID standardi

ISO Standard

Title

Status

ISO 11784

Radio frequency identification of animals -- Code structure

Published standard – 1996

ISO 11785

Radio frequency identification of animals -- Technical concept

Published Standard -1996

ISO/IEC 14443

Identification cards - Contactless integrated circuit(s) cards - Proximity cards

Published Standard 2000

ISO/IEC 15693

Identification cards - Contactless integrated circuit(s) cards - Vicinity cards


ISO/IEC 18001

Information Technology - AIDC Techniques - RFID for Item Management - Application Requirement Profiles


ISO/IEC 18000-1

Generic Parameters for Air Interface Communication for Globally Accepted Frequencies


ISO/IEC 18000-2

Parameters for Air Interface Communications below 135KHz


ISO/IEC 18000-3

Parameters for Air Interface Communications at 13.56 MHz


ISO/IEC 18000-4

Parameters for Air Interface Communications at 2.45GHz

Final Draft International Standard

ISO/IEC 18000-6

Parameters for Air Interface Communications at 860-930 MHz


ISO/IEC 15961

RFID for Item Management - Data protocol: Application interface


ISO/IEC 15962

RFID for Item Management - Protocol: Data encoding rules and logical memory functions


ISO/IEC 15963

RFID for Item Management - Unique Identification of RF Tag

Final Draft International Standard

Tokom 1999. godine nekoliko univerziteta koji su bili spozorisani od strane velikih proizvoaa robe široke potrošnje formiralo je tzv. Auto ID Center sa mandatom da unapredi RFID tehnologiju, a 2003. godine Auto ID Center prerasta u EPC Gobal, pod pokroviteljstvom UCC/EAN (UCC – Savet

588


za uniformno kodiranje, EAN – European Article Numbering) organizacije, radi podrške poslovne strane RFID tržišta. Univerziteti – osnivai su nastavili svoja istraživanja i razvoj kroz novoformirani Auto Id Labs koji ostao da usko sarauje sa EPC Global. EPC global je odgovoran za definisanje specifikacija za sve aspekte RFID tehnologije, ukljuujui i standardizaciju. Pored ove dve glavne, u RFID standardizaciju su ukljuene i mnoge organizacije na lokalnom nivou – AIAG, FDA, Postal. EPC Global je poeo rad uz viziju da identifikuje svaki pojedinani proizvod, odnosno objekt posmatranja, jedinstvenim elektronskim kodom (EPC). Globalna mreža se implementira da omogui vidljivost svakog elementa u praenju kroz lance snabdevanja, pa je veliki deo istraživanja i razvoja usmeren u kreiranju specifikacija i standarda za RFID tagove i potrebnu infrastrukturu. Iako EPC Global nije ogranien samo na UHF frekventnu oblast, ona je glavno podruje njegovog rada. Kroz svoj razvojni ogranak Auto ID Labs, EPC Global je definisao specifikacije za razliite klase RFID tagova, a klase tagova 0 i 1 su trenutno komercijalno raspoloživa. RFID tagovi klase 0 imaju fabriki programiran 96to bitni kod, dok su tagovi klase 1 korisniki programibilni. EPC Global definiše, pored ID dela i programibilni korisniki deo memorije RFID taga. Takoe se i detaljno definiše struktura 96-to bitnog ID koda koja je dovoljno fleksibilna da može dase inkorporira i u druge standarde koji se koriste u praenju lanaca snabdevanja. EPC 96-to bitni kod omoguava jedinstvene identifikatore za ak 268 miliona kompanija. Svaki proizvoa može da ima 16 miliona klasa objekata i 68 milijardi serijskih brojeva u svakoj klasi. Nove numerike šeme bie ukljuene u 128-mo bitne i 256-to bitne ID brojeve, što e proširiti postojee identifikacione standarde. Ambicija EPC mreže ( bivša UCCNET ) je praenje objekat od dolaska sirovina za njihovu proizvodnju, pa do krajnjeg korisnika. Sa aspekta šire primene RFID tehnologije, GS1 se ukljuio u projekat razvoja EPC mreže koja e ukljuivati primenu jedinstvenog identifikacionog broja (EPC), RFID identifikacije, kao tehnologije za obuhvatanje podataka, i otvorene mreže dostupne putem Interneta preko koje e biti mogue na meunarodnom nivou vrlo brzo doi do informacija o kodiranom proizvodu. EPC je broj koji jedinstveno identifikuje svaku pojedinanu jedinicu. Znai svaka individualna jedinica imae svoj identifikacioni broj koji e omoguiti njeno praenje. U okviru tog broja bie ukljuena identifikacija objekta oznaavanja, preko serijskog broja. EPC e kao informacija biti kodiran na RFID tagu. Nakon oitavanja taga poseban softver slae upit gde se mogu nai informacije o tom objektu odgovarajuem serveru koji e ga uputiti na odgovarajui server a ovaj na odgovarajuu e-adresu tog proizvoda. U tabeli 10.8 su prikazane EPC Global specifikacije.

589

Logistika – Informacioni sistem integrisane logistike Tabela 10.8. EPC Global specifikacije EPC Global Specifications EPC Tag Data Standards

UHF Class 0 Specifications UHF Class 1 Specifications UHF Class 1, Genereation 2 Specifications HF Class 1 Specifications Reader Protocol Savant Specification Object Name Service Specification Physical Markup Language Core Specification

Specific encoding schemes for a serialized version of the EAN.UCC Global Trade Item Number (GTIN®), the EAN.UCC Serial Shipping Container Code (SSCC®), the EAN.UCC Global Location Number (GLN®), the EAN.UCC Global Returnable Asset Identifier (GRAI®), the EAN.UCC Global Individual Asset Identifier (GIAI®), and a General Identifier (GID). Communications interface and protocol for 900 MHz Class 0 Communications interface and protocol for 860 - 930 MHz Class 1 Communications interface and protocol for 860 - 930 MHz, built upon Class 1 Communications interface and protocol for 13.56 MHz Class 1 Communications messaging and protocol between tag readers and EPC compliant software applications Specifications for services Savant performs for application requests within the EPCglobal Network Specifications for how the ONS is used to retrieve information associated with a Electronic Product Code (EPC) Specifications for a common vocabulary set to be used within the EPC global Network to provide a standardized format for data captured by readers

EPC e se prvo koristiti u logistikim aplikacijama, pre svega za oznaavanje paleta. Pored brzog i preciznog dobijanja podataka o proizvodima sistem e omoguiti i efikasno praenje svakog individualnog proizvoda, njegovu lokaciju, trenutno stanje i status duž lanca snabdevanja. Sistem je teoretski primenljiv u svim oblastima poslovanja i kao efikasni oblik automatske identifikacije, obuhvatanja i pristupa podacima može da omogui efikasnije upravljanje poslovnim procesima (npr. kod naruivanja, inventarisanja, kontrole i sl.). Primena ove nove tehnologije (EPC mreže) stvara novi tip Interneta – elektronske adrese za proizvode i logistike jedinice kod kojih e pristup biti preko serijskog broja proizvoda koji je ugraen u strukturu EPC broja.

590


U ovom trenutku, ovaj koncept (stvoren na MIT-u) podržava oko stotinak najveih svetske kompanije ( koji su i sponzori ovog projekta ) kod kojih je upravljanje distribucijom logistikih jedinica, paleta i pojedinanih artikala veoma važno, kao i EAN organizacija (koja je od ove godine prihvatila da finansira ovaj projekat i primenu iz svog budžeta). Ve se rade pilot projekti u primeni ovog sistema, a prve aplikacije oekuju se u oblasti distribucije kao i primenama za tzv. pametne police - za trenutni uvid koliko se proizvoda jednog tipa nalazi na polici u prodavnici. Oekuje se da e primena EPC kodova znaajno poeti da se poveava nakon snižavanja cene samog taga, njegove standardizacije, razvoja opreme za itanje i softvera kao i ukljuivanja veeg broja kompanija koje e koristiti ovaj sistem. Potrebno je na kraju istai da je RFID samo deo celovitog sistema za praenje u realnom vremenu (RTLS – Real Time Location System) koji prevazilazi neke od nedostataka ‘‘obinih’’ RFID sistema. Glavna razlika izmeu RFID tehnologije i RTLS tehnologije je što se RFID tagovi oitavaju u trenutku prolaska pored fiksnih taaka (na kojima su itai), dok se tagovi koji pripadaju RTLS sistemu itaju automatski i kontinualno, nezavisno od kretanja i trenutne pozicije.

10.7.4.5. RFID problemi Aktuelna situacija u svetu pokazuje da uvoenje potpuno funkcionalnog RFID sistema baš i nije tako jednostavno. Još uvek je broj kompanija koje koriste RFID tagove, posebno EPC, veoma mali i ogranien na najvee, prethodno pomenute trgovinske lance. Šta su glavni razlozi relativno sporog širenja primene RFID tehnologije u savremenim proizvodnim, logistiko distributivnim, transportnim i trgovinskim sistemima, ako to ve nije previsoka cena RFID tagova i odgovarajue opreme? Odgovor je i jednostavan i kompleksan u isto vreme. Bar-kod tehnologija je u masovnoj primeni, u obeležavanju i identi kaciji proizvoda, od kraja 60-tih godina prošlog veka, gotovo 40 godina. Za to vreme duboko i široko je implementirana u sve poslovno informacione sisteme, posebno u sve sisteme za upravljanje proizvodnjom, logistikom, distribucijom, transportom i trgovinom. Kompletna lozo ja projektovanja takvih sistema godinama je bazirana na mogunostima i prednostima bar-kôd tehnologije. RFID tehnologija i RFID tagovi, posebno EPC tagovi, bez sumnje, donose sasvim nove mogunosti i nove prednosti. Meutim, da bi se one mogle na pravi nain iskoristiti i dati oekivane efekte, neophodno je u potpunosti promeniti lozo ju projektovanja i izgradnje informacionih sistema, posebno specijalizovanih logistiko-distributivnih i trgovinskih sistema, koji e biti

591


bazirani na primeni RFID tehnologije. To niti je jednostavno, niti je jeftino, niti se može napraviti za godinu, dve ili tri. Tu injenicu priznaju i najvee od pomenutih kompanija, koje su, inae, u pojedinim segmentima svog poslovanja, ve danas, otišle veoma daleko u primeni RFID tehnologije. Taj oprez i postupnost u širenju RFID sistema, posebno je karakteristian za vodee evropske trgovinske kompanije. Meutim, opšta preporuka je da se treba naoružati strpljenjem. Treba dozvoliti velikim kompanijama, ukljuujui i velike softverske kompanije, da naprave glavne pomake, da proizvedu, ne samo prvu, ve i drugu treu, … verziju svojih “RFID/EPC based” rešenja, da prokre put “softverskom prethodnicom”, da proizvoai hardvera proizvedu prvi, drugi, trei, … model taga, antene, itaa, e kasniji i jeftiniji od prethodnih, da EPC Global utvrdi, pored sadašnjih EPC1 i EPC2, i EPC3 ili EPCn standard, koji e biti standard u narednih desetinu više godina, da se proširi mreža nacionalnih EPC provajdera. Ako se krene sa takve startne pozicije, uz stvaranje realnih mogunosti za paralelni rad razliitih sistema, njihovu nadgradnju i integrisanje, postoje realne šanse za uspešnu implementaciju RFID sistema. Konano, to nam potvruju i današnji lideri u primeni RFID tehnologije u Americi i Evropi, WalMart i Metro – to su istovremeno i lideri u e kasnoj primeni bar-kôd tehnologije. Slino važi i za druge velike korisnike RFID tehnologije.

10.8. SAVREMENA ERP REŠENJA Danas poslovanje postaje fleksibilnije, prilagodljivije i efikasnije, i to se ne odnosi samo na tanost i pravovremeni pristup informacijama, ve i na upravljanje odnosima sa korisnicima (Customer Relationship Management CRM), e-trgovinu, kao i na jednostavan tok u lancu proizvodnje. Termin Planiranje resursa preduzea (Enterprise Resource Planning ERP) se odnosi na velike komercijalne softverske pakete koji obezbeuju integraciju toka informacija kroz preduzea, kombinujui razliite izvore informacija u jednu softversku aplikaciju i jedinstvenu bazu podataka. Pedesetih godina XX veka velike kompanije su stvorile tzv. Planiranje potreba materijala (Material Requirements Planning - MRP), sa namerom da prate sve proizvode i resurse kroz jedan ili više pogona, kao i potrebe za resursima. Dve decenije kasnije, MRP je proširen u softversku aplikaciju nazvanu Planiranje potrebnih resursa (Manufacturing Resource Planning MRP II), koja, osim što procesira materijalni deo jednaine, takoe i planira procese. Devedesetih godina ERP postaje softverski paket u koji se najviše investira.

592


Najizazovniji deo e-Business inicijativa nije razvoj Web "storefront" komponente, ve proširenje ERP-a u pravcu zadovoljenja Business-to-Business (B2B) i Business-to-Consumer (B2C) zahteva. Sve više kompanija postavlja svoju sistemsku arhitekturu integrišui ERP sisteme sa e-Businessom. Oni koriste Web orijentisan interfejs sa spoljnim entitetima, kao i dodatne module za upravljanje odnosima sa klijentima i procesima u lancu snbdevanja (Supply Chain Management - SCM). Prednosti ERP-a Pouzdan pristup informacijama (jedinstven DBMS, tanost podataka, poboljšani izveštaji); Izbegavanje redundantnosti podataka i operacija (moduli pristupaju podacima iz centralne baze podataka, izbegavajui dupliranje unošenja podataka); Skraeno vreme isporuke i proizvodnje (ubrzano izveštavanje i obrada podataka), Prilagodljivost promenama i restruktuiranju u poslovnim procesima e-Commerce, e-Business. Problemi uvoenja ERP-a Troškovi uvoenja ERP-a, koji se mogu kretati od nekoliko hiljada do nekoliko miliona amerikih dolara; Prilagodljivost modula (arhitektura i komponente sistema bi trebalo da se prilagode poslovnim procesima i strateškim ciljevima organizacije); Izbor samo onih modula koji su potrebni (pažljivo razmatranje i odluka o tome koje module treba implementirati). Standardni moduli i arhitektura Ponuda ERP sistema se razlikuje od rešenja do rešenja, ali veina njih sadrži iste module: knjigovodstvo, finansije, proizvodnja, transport, prodaja i distribucija, kadrovi, upravljanje odnosima sa korisnicima, e-Business.

10.8.1. Komercijalni ERP sistemi SAP, Oracle, PeopleSoft, Baan, J.D.Edwards i Microsoft, predstavljaju dominantne firme koje se bave projektovanjem, proizvodnjom i plasmanom ERP sistema, i one ukupno kontrolišu više od 60% ovog segmenta svetskog tržišta. Pored toga što nude kompletna rešenja ipak svakoj od njih je specijalnost po jedan modul: Baan - proizvodnja, PeopleSoft - menadžment ljudskih resursa, SAP - logistika, Oracle - finansije.

593


SAP AG (Systeme, Anwendungen und Produkte in Datenverarbeitung) su osnovala petorica bivših IBM inženjera u Nemakoj 1972. godine, razvijajui poslovnu aplikaciju za preraivaka preduzea. Njihov prvi ERP, R/2, je izašao u javnost 1979. godine. On je 1992. godine redizajniran u R/3, koji je baziran na klijent-server arhitekturi. Do 1999. godine SAP AG postaje trei proizvoa softvera u svetu i prvi u ERP sektoru, sa uešem na tržištu od oko 36%, opslužujui više od 17.000 korisnika u preko 100 zemalja sveta. Tada SAP AG proširuje funkcionalnost svog ERP-a, dodajui CRM i SCM module, podršku automatizaciji prodaje (Sales Force Automation) i mogunost skladištenja velike koliine podataka (Data Warehousing). Takoe je znaajno investirano u sektor istraživanja i razvoja, što je rezultiralo novim verzijama 3.1, 4.0 i 4.6. Pored ostalih poboljšanja, ove verzije imaju implementiranu i Internet funkcionalnost. Internet orijentisano ERP rešenje SAP je nazvao mySAP (http://mysap.com/). Oracle Corporation - Oracle Applications - osnovana 1977. godine u SAD, najpoznatija po bazama podataka i aplikacijama koje su povezane sa bazama podataka, druga je po veliini softverska kompanija na svetu. Oracle je sa razvojem ERP aplikacija poeo 1987. godine. U kategoriji ERP sistema je 1999. godine dospeo na drugo mesto, sa više od 5.000 korisnika u 140 zemalja sveta. Oracle Applications ima više od pedeset razliitih modula u šest glavnih kategorija: Finance, Accounts Payable, Human Resources, Manufacturing, Supply Chain, Projects i Front Office. Takoe su razvijani softveri u drugim oblastima: DBMS, Data Warehousing, Workflow, Systems Administration, Application Development Tools (APIs) i konsalting servisi. Budunost Oraclea je u tome da je on i konkurent i partner liderima na ERP tržištu, kao što su SAP, Baan i PeopleSoft, zbog korišenja Oracleovog DBMS-a u njihovim sistemima. ERP rešenja su integrisana sa Internetom preko infrastrukture dva mona proizvoda, Oracle9i Database i Oracle9i Application Server. Još jedna znaajna osobenost Oraclea je OSBS ili Oracle Small Business Suite, koji preko web servisa omoguava naruivanje, kontrolu zaliha, CRM, finansije, što znai da je kompanijama omoguena prodaja preko Interneta (B2B). Poetkom 2005. godine Oracle je kupio PeopleSoft. PeopleSoft Inc. - PeopleSoft 8 - jedna od novijih firmi u oblasti ERPa, osnovana 1987. godine u Plezentonu (Kalifornija), specijalizovala se za module za menadžment ljudskih resursa (Human Resource Managment HRM) i finansijske servise. PeopleSoft je ubrzo uspeo da obogati svoju ponudu ukljuujui module za proizvodnju, upravljanje sirovinama, distribuciju, ljudske resurse i planiranje zaliha. Snaga PeopleSofta je u fleksibilnosti i saradnji sa svojim klijentima. Razvoj revolucionarne E-Business platforme je koštao 500 miliona dolara i trajao je dve godine, uz ueše 2.000 ljudi. To je prva XML platforma koja nudi jednostavno i lako korišenje, ne zahteva klijentski softver osim standardnog web browsera, što daje mogunost

594


poslovanja bilo kad, sa bilo kog mesta. PeopleSoft je trei ERP vendor, sa 10% svetskog tržišta i implementacijama u 4.400 organizacija u 109 zemalja sveta. The Baan Company - BaanERP - osnovana 1978. godine u Holandiji, u poetku je bila specijalizovana za softver u preraivakoj industriji. Do 1997. godine držali su 5% tržišta. U kompaniji radi više od 3.000 ljudi. Oblasti koje pokriva Baan ERP su: finansije, prorauni, proizvodnja, distribucija, integracija i implementacija, planiranje, prodaja, Collaborative Commerce and Business Intelligence. Baan ERP (ranije poznat kao Triton, a zatim kao Baan IV) je nastao 1998. godine. Inovativni proizvod Baana je Orgware, koji znaajno smanjuje troškove implementacije, tako što automatski konfiguriše softver. ERP softver Baan je najrasprostranjeniji u vazduhoplovstvu, elektronskoj industriji, automatici. J.D.Edwards & Co. - OneWorld - kompanija je osnovana 1977. godine u Denveru (osnivai su Jack Thompson, Dan Gregory i C. Edward McVaney). OneWorld može da radi na više platformi i sa više baza podataka. On ukljuuje module za finansije, proizvodnju, distribuciju/logistiku, ljudske resurse, upravljanje kvalitetom, Data Warehousing. Ciljna grupa OneWorlda su manja preduzea. J.D.Edwards Internetextended verzija OneWorlda je nazvana OneWorld Xe (Xe znai extended enterprise). Dalji razvoj ERP softvera fokusiran je na Internet orijentisana rešenja. Ovakva rešenja, koja omoguuju pristup resursima sistema sa bilo kog mesta i bilo kada, doprinose tome da se u ERP sisteme integrišu novi moduli, kao što su SCM (Supply Chain Management), CSM (Customer Relationship Management), Sales Force Automation (SFA), Advanced Planning and Scheduling (APS), Business Intelligence (BI) i e-Business mogunosti. Jedan od primera extended (proširenog) ERP sistema je SAP Internet orijentisani ERP, nazvan mySAP. FastForward Web Store je Oracle aplikacija za online prodaju, koja nudi servise sa mogunošu povezivanja sa Oracle ERP aplikacijom. Baan je integrisao svoj ERP, CRM i SCM sa softverom za upravljanje proizvodnjom. OneWorld Xe je uspeo da omogui preduzeima da sarauju sa korisnicima, partnerima i dobavljaima preko dodatnih alata, koristei Business-to-Business (B2B) rešenja. Švedski Intentia International AB je integrisao ERP, CRM i druge aplikacije za upravljanje u svom proizvodu Movex.

10.9. PITANJA ZA PONAVLJANJE 1. Objasnite pojam i znaaj informacionog sistema integrisane logistike. 2. Opišite opšti model ISIL i interakciju sa podsistemima.

595


3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11.

596

Nacrtati i objasniti informacione tokove prema piramidi odluivanja. Informacioni tok i tok materijala u logistikom sistemu Objasniti dijagram MRP i MRP II. Nacrtati i objasniti konceptualni dijagram ERP-a. Objasniti arhitekturu ERP-a. Objasniti principe elektronske razmene podataka. Osnovne tehnološke komponente RFID sistema. RFID tehnološki standardi. Prednosti RFID u odnosu na bar-kod tehnologije.

ORGANIZACIJA INTEGRISANE LOGISTIKE CILJEVI UENJA Kada proitate ovo poglavlje, biete u stanju da: 11.

Objasnite razvoj integrisane logistike. Razumete ciljeve integrisanog logistikog upravljanja. Shvatite uticajne faktore na projektovanje organizacije. Objasnite mesto i ulogu logistike organizacije u kompaniji.

Logistika – Organizacija integrisane logistike

598


11.1. RAZVOJ ORGANIZACIJE INTEGRISANE LOGISTIKE U literaturi iz podruja organizacije logistike sree se pet nivoa u razvoju organizacije logistike, koje možemo nazvati organizacija: „fragmentisana logistika", „fizika distribucija", „logistika", „integrisana logistika", „matrina logistika".

11.1.1. Prvi stepen razvoja strukture organizacije Organizacija „fragmentisana logistika" ne podrazumeva odeljenje ili sektor logistike. Logistike funkcije su fragmentisane. Nema integrisanog logistikog odeljenja, a logistike funkcije su pripisane marketingu, finansijama / raunovodstvu ili proizvodnji. Ova fragmentacija smanjuje koristi od logistikog sistema. Zbog loše komunikacije izmeu delova organizacije, logistike aktivnosti se ne realizuju prema potencijalima. Tako su bile organizovane logistike aktivnosti sredinom XX veka, jer u kompanijama nije postojalo zasebno odeljenje logistike. Nije neobino da se i danas, ak u SAD, može pronai veliki broj kompanija koje nemaju zasebnu funkciju logistike u organizacionoj strukturi. U našim kompanijama je takoe taj sluaj. Razjedinjene aktivnosti po pojedinim funkcijama se obavljaju izolovano, bez mogunosti koordiniranja, tako da izostaju efekti planirane i koordinirane logistike na poslovanje kompanije. Na primer transport je podeljen izmeu marketinga i proizvodnje itd. Iz sledeeg prikaza može se videti kako izgleda organizacija u današnjoj kompaniji u kojoj nije organizovana zasebno logistika funkcija.

599


Slika 11.1. Prvi stepen organizacione strukture logistike

11.1.2. Drugi stepen razvoja strukture organizacije Na ovom nivou se javlja funkcija fizike distribucije, koja treba da bude upravljana od strane jednog entiteta – osobe, odeljenje, funkcija. U ovom sluaju se mnoge logistike aktivnosti "sele" iz marketinga u distribuciju. Organizacija „fizika distribucija" je posledica objedinjavanja aktivnosti isporuke, koje su bile neintegrisane u odeljenju marketinga i aktivnosti pakovanja koje je pripadalo odeljenju proizvodnje. Menadžment je usmeren na smanjenje broja prevoznika, eliminaciju nepotrebnih zaliha, poboljšanje iskorišenja vozila, izbegavanje dupliranja opreme i malo raspoloživih podataka za odluivanje, nedostatak realnog vodjenja distribucije; menadžerima i zaposlenima nedostaju veštine iz oblasti distribucije roba i menadžer distribucije ne može da odgovori zahtevima. Pri prelazu sa I na II stepen organizacije, kompanija može da uštedi oko 10% troškova distribucije. Logistike aktivnosti transferisane u distribuciji su oznaene znakom "+". Uvedena je aktivnost planiranja distribucije, sliku 11.2. Druge logistike aktivnosti su ostale i dalje fragmentisane po pojedinim funkcijama. Odeljenjem distribucije rukovodi rukovodilac distribucije.

600


Slika 11..2. Drugi stepen organizacione strukture logistike

11.1.3. Trei stepen razvoja strukture organizacija ”logistika” Organizacija „logistika" je viši nivo organizacionog strukturiranja u kojem se postojeim aktivnostima dodaju aktivnosti snabdevanja i usluge korisniku. Organizacija su poslovale tokom sedamdesetih i osamdesetih godina XX veka. Iz marketinga su izdvojene aktivnosti usluge korisniku i obrade zahteva, a iz proizvodnje upravljanje zalihama i unutrašnji transport. Menadžer distribucije menja naziv u menadžer logistike. Upravlja aktivnostima ulazne, unutrašnje i izlazne logistike koje još nisu integrisane. Pomo u poslovima planiranja i analize menadžer dobija od odeljenja za sistemsko planiranje, a u oblasti kontrole troškova od odeljenja za kontrolu. Ovaj nivo je inicijalni korak ka izgradnji integrisane poslovne logistike. Menadžerske pozicije u marketingu, finansijama i proizvodnji su ugrožene. Menadžer distribucije menja naziv u menadžer logistike. Oko 40% amerikih i kanadskih firmi se nalaze na ovom stupnju organizacije logistike. Glavni otpori prelasku na ovaj stepen razvoja, su gubitak moi marketinga, raunovodstva i proizvodnje. Marketing gubi najviše logistikih aktivnosti. Na drugom stepenu menadžer distribucije se fokusira na transakcije, a na treem na budžet. Menadžer logistike razvija procese promena, inicira redizajniranje distribucione mreže, integriše "papirologiju" zahteva i naloga, primenjuje ABC analizu, unapreuje koordinaciju snabdevanja i vrsto nadzire skladištenje. Prelazom na trei stepen mogue su uštede logistikih troškova od oko 15% više, nego na drugom stepenu.

601


Slika 11..3. Trei stepen organizacione strukture logistike

11.1.4. etvrti stepen razvoja strukture organizacije Organizacija “integrisana logistika“ je plod objedinjenih logistikih aktivnosti u ulaznu, unutrašnju i izlaznu logistiku. Predvidanje potreba je iskljueno iz marketinga i pripojeno logistici. Snabdevanje i rukovanje materijalom je iskljueno iz proizvodnje i pripojeno logistici. Povlaenje otpada je iskljueno iz finansija, i prikljueno logistici. Uvedene su nove aktivnosti servisiranja i logistikog pianiranja. Na ovom stepenu integrisana logistika (IL) postaje odvojena/zasebna funkcija, sa sopstvenim menadžerom. Sve aktivnosti potpadaju pod menadžera integrisane logistike. Shvata se znaaj IL za postizanje korporativnih ciljeva. IL je vitalni input strategije. Ostali menadžeri igraju ulogu povezivanja IL u kreiranju konkurentskih prednosti firme. Uloga IL je uslužno orjentisana funkcija, koja pomaže da proizvod bude isporuen korisniku uz minimum troškova, za što krae vreme, obezbeujui pri tom poverenje u kvalitet firme.

602


Slika 11.4. etvrti stepen organizacione strukture logistike

Oko 20% amerikih i kanadskih firmi su na ovom stepenu razvoja logistike. Na ovom stepenu, menadžer IL balansira usluge i troškove, razvija informacije, unapreuje kooperaciju sa ostalim funkcijama u komapaniji i poinje da planira budžet. Taktike obuhvataju koordinaciju svih unutrašnjih i spoljašnjih kretanja, razvoj planiranja zaliha, analizu profitabilnosti korisnika, postizanje ciljeva usluga korisniku i vrednovanje dobavljaa. Mogu se postii uštede troškova 10 – 15%.

603


11.1.5. Peti stepen razvoja strukturne organizacije „matrina logistika" Na ovom stepenu je organizaciona struktura IL u matrinom okruženju.

Slika 11..5. Peti stepen organizacione strukture logistike

Organizacija „matrina logistika" funkcioniše kao najsloženija forma. Zahteva timski rad, visok stepen saradnje i koordinaciju sa menadžerima marketinga, nabavke, proizvodnje i finansija. Strategijski je orijentisana, ima u osnovi integrisano planiranje, i prema tome, podelu ciljeva sa ostalim

604


poslovnim funkcijama. Strateški fokus podrazumeva strateško odluivanje, inicirano od strane ostalih funkcija. Menadžment kompanije koncentriše logistike aktivnosti prema sopstvenim ciljevima. U organizacji „matrina logistika" dovodi se u pitanje granica izmeu nadležnosti i odgovornosti pojedinih funkcionalnih menadžera i logistikog menadžera. Iako je menadžer logistike odgovoran za logistike aktivnosti u celini, funkcionalni menadžeri su odgovorni za logistike aktivnosti koje su iz domena njihove poslovne funkcije. Odluke koje se tiu pojedinih delova logistikog procesa se donose u saradnji sa funkcionalnim menadžerima (videti tabelu). Detaljniji prikaz matrine organizacije je prikazan u tabeli 11.1. Tabela 11.1 Aktivnosti IL

Marketing

Transport

Oprema

Finansije / raunovodstvo

Proizvodnja

Meunarodni i domai transport Spoljni transport, izbor prevoznika, sopstveni prevoz

Operacije i lokacija podrunih skladišta

Sirovine, procesne i zalihe gotovih proizvoda, skladištenje, lociranje pogona i skladišta

Budžet

Meunarodni i domai transport Unutrašnji transport, izbor prevoznika, sopstveni prevoz

Finalni proizvodi, delom i servisiranje

Sirovine, procesne i zalihe gotovih proizvoda, delovi i servisiranje, snabdevanje

Rukovanje materijalom

Sistemi podrunih skladišta, pakovanje

Skladišni sistemi, pakovanje

Komunikacije i informacije

Obrada zahteva, predvianje potreba korisnika

Planiranje proizvodnje

Zalihe

605


11.2. INTEGRISANO LOGISTIKO UPRAVLJANJE Na slikama 11.1 do 11.5 su prikazane aktivnosti menadžerskih usluga. Menadžer IL povezuje IL marketinga, finansija / raunovodstva i proizvodnje. Matrina organizacija funkcioniše samo uz podršku tog menadžmenta, jer on zahteva timski rad. Kompleksni sistem odgovornosti, strukture autoriteta i komunikacionih kanala zahteva kontinualni nadzor / monitoring da bi se obezbedio uspeh. Finansije / raunovodstvo su ukljuene u IL aktivnosti. Integrisane logistike aktivnosti pokrivaju unakrsne funkcije / prilaze kroz granice funkcija. Peti stepen integrisane logistike ima strateški fokus, integrisano planiranje, podelu ciljeva sa ostalim delovima organizacije i podrazumeva sofisticirani informacioni sistem. On se poziva na podatke predvianja, unapreenje sistema kvaliteta IL, budue smanjenje zaliha u sistemu i realokaciju proizvodnje. Oekivane uštede mogu dostii 15% iznad ušteda u stanju IV. Menadžeri su odgovorni za dramatina unapreenja kompanija od stanja I do V. U tabeli 11.2 su prikazani procenti ueša porasta elemenata integracije po aktivnostima IL od 1966-1995. godine. Tabela 11.2

Integrisane logistike aktivnosti

Transport Skladištenje Upravljanje zalihama Obrada zahteva Pakovanje Snabdevanje i nabavke

1966. god [%]

1995. god [%]

89 70 55 43 8 15

95 94 80 59 41 47

Menadžer IL upravlja ostalim IL aktivnostima ukljuujui snabdevanje i pakovanje. U tabeli 11.3 su date promenljive uticaja na progres (stepena organizacije IL). Male su razlike izmeu stepena IV i V IL organizacije. U ovim stadijumima je ukljueno donošenje strategijskih korporativnih odluka.

606

Logistika – Organizacija integrisane logistike Tabela 11.3 Stepen organizacionog razvoja Promenljive

I

II

Postavljanje servisnih / uslužnih ciljeva

Postavljanje kontrole svake funkcije IL aktivnosti

Rukovanje svim transakcija ma u posebnoj situaciji

Dugorono planiranje

Kratkorono, postavljeno prema podrujima upravljanja

III

IV

V

Svi korisnici se tretiraju isto, postavljanje internih ciljeva

Definicija usluga, ispuniti zahteve ili pružiti više

Odreivanje više ponude od strane korisnika

Ne uzima se u obzir. Fragmentalno

1 - 3 godina

3 - 5 godina

3 - 5 godina

Odreenom proizvodnjom bez ulaza od logistike

Upravljanje transankcija - po transakcija

Pokrenute budžetom uobiajeno meseno

Prema godišnjem popisu

Godišnji popisni period, funkcionalno koordinisani

Obaveze prema zaposlenima

Zaposleni menadžment

Protivnici po prirodi

Malo ukljuenje zaposlenih

Obuka, podsticanje, nagraivanje, deoniarstvo

Totalno ukljuenje zaposlenih na svim nivoima

Odnosi sa snabdevaim a/dobavljai ma

Protivnici po prirodi, orjentacija na najbolju cenu

Upravljanje krizom, orjentacija na najnižu cenu

Mnogo izvora, konkurenti uvode se troškovi vs kvalitet

Partnerstvo, unapreenje u cilju rezultata

Strateške alijanse sa nekim dobavljaima

Nema izgleda za logistiku

Malo ili bez podataka, bez analize

Krajnji rezultati, bez analiza

Planiranje podrške sa operacionim podacima

Logistiki informacioni sistem u fabrici

Troškovi pokrenuti preko funkcija

Troškovi za prošlu godinu, troškovi kao % prodaje

Usluga vs konkurencija, troškovi vs budžet

Usluge vs zahtevi korisnika, produktivnost vs, ciljevi, troškovi, standardi

Kontinualno merenje produktivnosti, iskorišenja, performansi

Orjentisan na krizu

Brzo reagovanje

Sniženje troškova

Kontinualno unapreenje prema ciljevima

Napori postizanja održivosti, konkurentska prednost

Planiranje operacija

Informacione mogunosti

Merenja

Unapreenje tekuih procesa

Dobavljai i zaposleni su deo IL paketa ponude. Merene promenljive se kreu od upravljanja troškovima ka metodama povišenja produktivnosti, iskorišenja i performansi. Drugim reima, IL utie na organizaciju koja se prepoznaje po marketingu, finansijama / raunovodstvu, proizvodnji i njihovom znaaju za egzistenciju kompanije.

607


11.3. UTICAJNI FAKTORI NA PROJEKTOVANJE ORGANIZACIJE Kretanje IL funkcije ili kretanje od jednog do drugog stepena organizacije je optereeno finansijama i konfuzijom. Kompanije, pri tom, moraju da razmatraju sledee važne elemente: Treba li IL funkcija da bude centralizovana ili decentralizovana? Da li IL treba da bude strateški ili operativno orijentisan? Treba li menadžment IL da bude hijerarhijski ili štabno orijentisan? Kakva mo autoriteta treba da bude za IL? Treba li funkcija IL da bude iz spoljnih resursa (izvan sistema)? Kako se performanse IL mogu meriti?

11.3.1. Centralizacija ili decentralizacija logistike funkcije Centralizovana organizacija upravlja svim IL aktivnostima na centralnoj lokaciji, što pruža odreene prednosti u vezi sa centralizacijom. Centralizovana organizacija nudi isti nivo logistike usluge svim korisnicima. Logistike aktivnosti su centralizovane na jedan nivo, što snižava troškove obavljanja logistikih aktivnosti. Obrada zahteva i fakturisanje su na jednoj lokaciji, što smanjuje “papirologiju” i vreme. Manje je angažovanih kadrova u centralizovanoj logistici. Manja je potreba za prostornim kapacitetima. Vreme potrebno za donošenje odluka je krae. Meutim, decentralizacija nudi brojne prednosti. Decentralizovana organizacija prilagoava logistiku uslugu potrebama korisnika. Velike kompanije decentralizuju logistiku, posebno ako se prilagoavaju velikom broju ciljnih tržišta i imaju širok i diferenciran asortiman. U decentralizovanoj organizaciji olakšano se upravlja od strane lokalnog menadžmenta. Lokalni menadžment ponekad može doneti bolju ocenu nego ,,vrh uprave" ili centralizovani logistiki menadžer. Centralizovane operacije se ne mogu prilagoditi individualnom korisniku, kao što se mogu manje decentralizovane operacije. Sa manje zaposlenih, manje opreme, lokalni IL isporuilac lakše upravlja zahtevima nego veliki, centralizovani. Normalno je da velika IL kompanija decentralizuje IL funkcije, jer ih je teško kontrolisati centralno. Decentralizacija može da snizi troškove lokalnog transporta, smanji nekonzistentnost u sistemu i izbegne otkaze opreme. Treba nai pravu meru izmeu centralizacije i decentralizacije poslova IL.

608


U centralizovanoj organizaciji obino nema ukljuivanja nižih nivoa menadžmenta u odluivanje na višim nivoima. Postoji stroga hijerarhija u upravljanju. Vrlo je korisno do odreene granice ukljuiti štabske linije rukovoenja u proces donošenja strategijskih odluka. Njihovo izjašnjavanje, predlozi i saveti su vrlo korisni. Mišljenja operativnog osoblja pri donošenju odluka vezanih za operativne poslove koje imaju ili mogu imati strategijske posledice na kompanijski biznis je neophodno. Poželjno je da se najviši nivoi u strukturi menadžmenta povremeno ukljue u operativne poslove, ili posete osoblje koje se njima bavi.

11.3.2. Strategijska ili operativna orjentacija U nekoj firmi se fokusiraju strateški na IL i tada IL postaje veoma vidljiva u celoj organizaciji. Savršene organizacije razmatraju preporuke IL – ne ograniavaju se na jednu funkciju. Strateški fokus podrazumeva da IL uzima u obzir strateško odluivanje inicirano od strane ostalih funkcija. Sve više kompanija usvaja ovaj prilaz i one shvataju da prave IL funkcije mogu da obezbede stratešku, održivu i konkurentsku prednost. To znai da organizacija koncentriše IL aktivnosti prema sopstvenim ciljevima (managament by objectives).

11.3.3. Hijerarhijski ili štabni menadžment Hijerarhijski menadžment znai da IL treba da se ukljui u dnevne operacije, nadzor i upravljanje aktivnostima / kao što su transport, skladištenje, pakovanje, rukovanje materijalom, obrada naloga / zahteva i zaliha. Štabni menadžment treba da daje preporuke i savete hijerarhijskom menadžmentu. Tipine IL aktivnosti treba da ukljue sistem projektovanja i planiranja strategije usluga korisniku, analize lokacija i analize troškova i usluga. esto se prave kompromisi, pri emu se koriste i hijerarhijski i štabni menadžment, tj. autoritet i odgovornost. Na ovaj nain IL menadžment može da savetuje ostale menadžere funkcija da sprovode utvrene hijerarhijske aktivnosti.

11.3.4. Mo autoriteta Mo autoriteta predstavlja koliinu autoriteta koji firma delegira menadžerima. To je esto pitanje stepena centralizacije firme. Centralizovane firme delegiraju malo moi autoriteta nadole. Stupnjevi I i II su uglavnom sa delegiranim autoritetom, a III do V decentralizovani, u kojima se daje vea mo autoriteta IL menadžerima.

609


Kada se da vei autoritet IL, onda se obino gube efekti ekonomije obima, pri upravljanju snabdevanjem, zalihama, skladištenjem i transportom. Kljuno pitanje za IL menadžera je kada koristi od centralizacije prevazilaze prednosti od decentralizacije?

11.3.5. Kooperacija funkcija IL esto se firme sreu sa potrebom angažovanja delova IL funkcija iz spoljnih izvora – izvan firme, tj. potrebom za kooperacijom. Firma mora da meri i prati performanse IL aktivnosti i IL menadžera. Postoji niz naina tih merenja, kao što su troškovi, produktivnost i usluge. Npr. merenje troškova može da ukljui trošak po jedinici tereta ili prevoza / isporuke. Produktivnost se može meriti poreenjem izlaza prema ulazu (odnos izlaznih i ulaznih veliina). Fiziki ulazni pokazatelji su: vreme rada, broj zaposlenih, iskorišenje skladišnog prostora, broj jedinica opreme itd. Tipini izlazni pokazatelji su: broj realizovanih / ispunjenih zahteva / naloga, isporuenih tona robe, gubici (%), ošteenja (%) i sl. Merenje parametara usluge je izuzetno bitno i uglavnom se odnosi na: vreme isporuke, sigurnost i tanost isporuke, konzistentnost naloga, vreme ciklusa isporuke itd. Meutim, mnogo je teže meriti performanse aktivnosti IL menadžera, jer je merenje linih performansi mnogo subjektivnije. Uobiajena su merenja: sposobnosti rukovoenja, sposobnosti rešavanja problema i sposobnosti upravljanja projektima. Merenje sposobnosti rukovoenja se ogleda u analizi linih sposobnosti uspešnog sagledavanja dnevnih operacija i uporeivanja ostvarenja sa zadatim ciljevima. Prevazilaženje konfuzija u realizaciji IL funkcija nije rezon samo za kooperaciju nekih IL usluga, nego i rezon za reorganizaciju firme. Zbog potreba smanjenja veliine i složenosti organizacija, firme su prinuene na kooperaciju delova funkcija IL. Drugo, “kresanje” troškova prinuuje mnoge firme na kooperaciju u IL. Tree, spoljašnje IL organizacije su koncentrisane tako da posao obave najbolje što mogu. Naroito specijalizovane organizacije za neke IL usluge. etvrto, spoljašnje organizacije za IL usluge esto smanjuju troškove IL naše firme, jer dostižu nivo zahtevanih usluga korisniku. Bez obzira na rezon, spoljašnja IL funkcija utie na primenu matrine organizacije, slika 11.5 i 11.6. Naravno, mnoge razliite interne funkcije koordinišu logistike potrebe iz spoljnih izvora, a ne unutrašnjih.

610


11.3.6. Merenje performansi IL Integrisana logistika preduzea se mora pratiti preko merenja performansi. Kako e menadžer pratiti da li bolje uslužuje korisnika sada, ako ne zna kako je to radio pre? S druge strane, sposobnost rešavanja problema se može utvrditi merenjem sposobnosti ušteda na troškovima, unapreenja nivoa usluga korisniku, poveanja investicija u IL aktivnosti. Sposobnost upravljanja projektima se može meriti uspešnošu realizacije projekta i nivoom primene projekta i produktivnosti.

11.4. MESTO LOGISTIKE ORGANIZACIJE U KOMPANIJI 11.4.1. Logistika organizacija u makroorganizacionoj strukturi Osnovni modeli makroorganizacione strukture su funkcionalna, diviziona i matrina. U tako projektovanim makroorganizacionim strukturama organizacija logistike može biti centralizovana ili ne. U tom smislu Fol (Pfohl, 1992) je definisao: tri tipa pozicioniranja logistike u funkcionalnoj makroorganizacionoj strukturi, poziciju centralizovano i decentralizovano organizacije logistike u divizionoj organizacionoj strukturi, matrino okruženje integrisane logistike kao poziciju organizacije logistike u matrinoj makroorganizacionoj strukturi kompanije. U funkcionalnoj makroorganizacionoj strukturi logistika funkcioniše kao zasebna funkcija, paralelno funkcionišui sa svim drugim funkcijama (nivo organizacije logistike II, III, IV). Primenjen je princip centralizacije. Na nivou I, funkcije logistike su decentralizovane po drugim sektorima. U divizionoj organizacionoj strukturi logistika može biti centralizovana i decentralizovana. Logistika je centralizovana na nivo kompanije, kada je u nivou sa odeljenjem istraživanja i razvoja, finansija i usluga (kadrova). Logistike aktivnosti se obavljaju centralizovano za sve divizije. U okviru se organizuje proizvodnja i marketing.

611


Slika 11.6. Pozicija logistike u funkcionalnoj makroorganizacionoj strukturi

Slika 11.6. Pozicija logistike u divizionoj makroorganizacionoj strukturi centralizvanog tipa

U decentralizovanoj organizaciji logistika je ukljuena u svaku diviziju i obavlja aktivnosti iskljuivo za svoju diviziju. U polucentralizovanoj organizaciji logistika se može ostaviti na nivou kompanije, ali se mogu pojedine aktivnosti izmestiti u ingerencije divizija. U matrinoj organizaciji logistika je organizovana kombinacijom funkcionalne i projektne dimenzije. Logistika funkcioniše u horizontalnim

612


odnosima sa drugim funkcijama (istraživanjem i razvojem, proizvodnjom, marketingom), a po projektnoj liniji je u vertikalnim odnosima sa finansijama, kadrovima, informatikom.

Slika 11.7. Pozicija logistike u divizionoj makroorganizacionoj strukturi polucentralizovanog i decentralizovanog tipa

613


Slika 11.8. Pozicija logistike u matrinoj makroorganizacionoj strukturi

11.5. PITANJA ZA PONAVLJANJE 1. Kojih pet nivoa u razvoju organizacije logistike možemo nazvati organizacija? 2. Objasniti razvoj organizacije integrisane logistike (1-5 stepena). 3. Šta obuhvata integrisano logistiko upravljanje? 4. Objasniti uticajne faktore na projektovanje organizacije. 5. Koje mesto i ulogu logistike organizacije u kompaniji poznajete?

614

STRATEŠKO UPRAVLJANJE INTEGRISANOM LOGISTIKOM CILJEVI UENJA Kada proitate ovo poglavlje, biete u stanju da:

12.

Objasnite razvoj logistike strategije. Razumete logistiku usluga i troškove. Shvatite uticajne faktore na razvoj logistike strategije. Objasniti strategije logistike. Razumeti tendencije u razvoju logistike.

Logistika – Strateško upravljanje integrisanom logistikom

616


12.1. RAZVOJ LOGISTIKE STRATEGIJE

P

ri definisanju logistike strategije preduzea potrebo je utvrditi koja materijalna dobra, kada u kojim koliinama i gde se nalaze na raspolaganju odnosno kako sa ovim dobrima treba rukovati. Osim toga, mora se takoe utvrditi kada, ime i gde ova dobra treba transportovati nakon završetka procesa rada odnosno nakon njihove prodaje. Strukturu i sadržaj logistike strategije definišu: Principi oblikovanja proizvoda (logistiki aspekt); Struktura i organizacija proizvodnje; Obim sopstvene proizvodnje i obim proizvodnje spoljnih uesnika u reprodukcionom ciklusu kao i principi tehnike proizvodnje (logistiki aspekt); Planiranje i upravljanje tokovima materijalnih dobara od dobavljaa nabavke preko proizvodnje do isporuke - prodaje; Logistika nabavke: principi u snabdevanju materijalima (šta, kako, koliko i kada); Broj i lokacija proizvodnih jedinica i skladišta; Logistika prodaje: principi u distribuciji gotovih proizvoda (šta, kako, koliko i kada); Sistemi za skladištenje, komisioniranje i distribuciju; Vrsta unutrašnjeg i spoljnog transporta; Logistiki informacioni sistemi; Organizacija uvoenja logistike, regulisanja i nadležnosti; Podaci o troškovima u oblasti logistike. Osnovu za izradu logistike strategije ini opredeljenje ka stvaranju uslova za neprekidno kretanje (tokove) materijalnih dobara. Orjentacija prema tokovima je u suprotnosti sa optimizacijom zaliha ili sa orjentacijom prema funkcijama. U ovom sluaju, osnovni cilj je

617


maksimiziranje iskorišenja kapaciteta odnosno minimiziranje kapaciteta tehnike baze (postrojenja) i potrebnih kadrova. Kod opredeljenja na tokove i optimiziranje tokova materijalnih dobara potrebno je, prvenstveno, skratiti vreme protoka tih dobara kroz odgovarajue sisteme. Sa definisanjem strategije logistike ne ostvaruje se samo veliki broj konkretnih poboljšanja u optimiziranju protoka materijalnih dobara, ve dolazi do promene svesti i naina razmišljanja kadrova, odnosno dolazi do saznanja o neophodnosti realizacije zahteva protoka materijala u svim segmentima preduzea. Da bi neka logistika strategija imala karakteristike integralnosti treba da budu ispunjeni sledei uslovi:

Postupnost - celovito rešenje svih logistikih procesa; Transparentnost - pregledna i jedinstvena organizaciona struktura i organizacija procesa sa jasnim praenjem realizacije ciljeva; Mogunost realizacije - defeinisana logistika strategija i nadležnosti podruja logistike; Mogunosti kontrole - kontrola realizacije utvrenih ciljeva logistike za svaku etapu razvoja; Optimalni troškov i- planirani i ostvareni troškovi moraju biti unutar utvrenih granica oekivanih pozitivnih efekata i troškova. Osnovu za definisanje optimalne logistike strategije predstavljaju tri vrste pristupa toj funkciji koji su u meusobnom odnosu, i to: sistemski pristup, princip tokova, princip poprenog preseka. Sistemski pristup polazi od toga da je funkcija logistike preduzea organizovana kao logistiki sistem a elementi tog logistikog sistema se ne mogu menjati pojedinano, tj. bez delovanja tih promena na druge elemente sistema i da se željeni sinergijski efekti mogu ostvariti samo meusobnim povezivanjem tih elemenata. Sistemski pristup ima veliki znaaj ukoliko izmeu pojedinih delova logistikog sistema postoje konflikti. Sistemski pristup je našao konkretnu primenu u pristupu ukupnih troškova (ulaz logistikog sistema), kao specifinom metodu obrauna troškova, i pristupu logistike usluge (izlaz logistikog sistema), kao specifinoj karakteristici logistikog uinka. Princip toka bazira na celovitom posmatranju tokova materijalnih dobara i informacija u logistikom lancu izmeu dobavljaa, mesta proizvodnje i kupaca. Cilj je obezbediti, po mogustvu, neprekidni tok dobara izmeu poetne i krajnje take logistikog lanca, pri emu su delovi tog lanca meusobno informaciono povezani.

618


Na slici je prikazan logistiki lanac: nabavke, proizvodnje i distribucije gotovih proizvoda.


Kod principa poprenog preseka se, uprkos meusobno konkurentnim ciljevima poslovnih funkcija razvoja, prodaje, nabavke i proizvodnje, donose optimalne logistike odluke za zahvaena podruja radi ostvarivanja odgovarajueg prometa i planiranih troškova.

12.1.1. Logistiki zadatak i cilj Logistiki zadatak e biti izvršen kada stigne prave (potrebne) koliine proizvoda, pravog (dobrog) kvaliteta, u pravo (tano) vreme, na pravo (odgovarajue) mesto, pravim (poznatim) potrošaima, traženim (traženim) koliinama, po primerenoj (optimalnoj) ceni. Izostankom bilo koje promenljive

619


logistiki zadatak nee biti izvršen. Kroz definisanje logistikog zadatka definisane su logistike aktivnosti. Da bi pravi proizvod bio ponuen, neophodno je da je potrošau potreban, da želi i može da ga kupi. To znai da se ponuda i proizvodnja baziraju na informacijama sa tržišta. Traženi proizvod treba da je proizveden ili kupljen na vreme, da bi na vreme bio dalje prodat. To znai da su proizvodnji nekog proizvoda prethodile nabavka materijala i druge aktivnosti neophodne za pripremu i odvijanje njegove proizvodnje. Isporuka u pravo vreme zahteva savladavanje vremenskih razlika izmeu proizvodnje i potrošnje. To znai da se proizvod pojavljuje na mestu prodaje u vremenu u kojem potroša ispoljava preferencije ka njemu. Isporuka proizvoda na pravo mesto zahteva savlaivanje prostorne distance izmeu proizvoaa i potrošaa. Prostorna distanca dobija globalne razmere u savremenim uslovima poslovanja, pa je zadatak globalne logistike u njenom savlaivanju mnogo složeniji. Ukoliko se proizvod pojavi na mestu na kojem ga potroša ne oekuje, niti ispoljava interes za njegovom kupovinom, logistiki zadatak nee biti izvršen. Bie potrebno dodatno stimulisanje moguih potrošaa na kupovinu. Isporuka proizvoda pravim potrošaima podrazumeva isporuku onom ko je ispoljio interes za njim. Isporuka proizvoda onom kome nije potreban nije efektivna, a još manje efikasna. Informacije sa tržišta moraju da prethode definisanju ciljnog tržišta kompanije. Isporueni proizvod treba da odgovara obeanim karakteristikama (kvalitet, dizajn, marka, pakovanje, nivou prodajnih usluga i sl). Isporuka nedovoljne koliine proizvoda u odnosu na oekivanu stvara problem u snabdevanju kod potrošaa, posebno kod proizvoda koji su frekventni i svakodnevni u potrošnji. Savremeni potroša traži sigurnost i garanciju redovnog snabdevanja. U koliko proizvod nije po pravoj ceni a kompanija isporuila pravi proizvod, na pravo mesto, u pravo vreme, pravim potrošaima, u obeanim koliinama i traženim koliinama, potrošai ga nee kupiti. Kompanija teži da optimalizuje svih zahteve pri izvršenju logistikog zadatka. Upravljanje globalnom logistikom za menadžment kompanije je veliki izazov.

12.1.2. Logistika misija i cilj Misija kompanije predstavlja obavljanja poslovne aktivnosti u odreenoj okolini a to je i svrhu njenog postojanja. Istraživanja su pokazala da su tržišno orijentisane definicije poslovanja kompanije bolje od onih

620


orijentisanih na proizvod. To znai da se kompanija treba orijentisati na proces zadovoljenja potreba potrošaa, a ne na proces proizvodnje proizvoda za te potrebe. U skladu s tim, logistika misija treba da je tržišno a ne proizvodno orijentisana (definisana). Proizvodno orijentisana misija glasi: „Kompanija proizvodi i prodaje šta i koliko može a isporuuje proizvod kako može". Tržišno orijentisana misija glasi: „Kompanija nudi potrošaima ono što oni žele, šta im treba i koliko mogu kupiti i isporuuje im željen proizvod tj. oekivan nivo usluge uz oekivani trošak". Misija kompanije izražava željeni stepen njene konkurentnosti, a kada se ista dostigne konkurentnost postaje misija kompanije i misija logistike. Logistika misija izražava ciljeve poslovanja, odiše poslovnom politikom i nagoveštava mesto kompanije u oblasti delovanja. Misija kompanije mora biti usklaena sa potencijalom kompanije i buduim trendovima u njenom okruženju. Logistika misija ne može biti suprotna misiji kompanije. Iz definisane misije se definišu ciljevi. Primaran cilj integrisane logistike je efektivan i efikasan logistiki tok. Sekundarni ciljevi se odnose na ciljeve pojedinih logistikih aktivnosti. Sekundarni ciljevi su: snabdevanja, transporta, skladištenja, rukovanja materijalom, zalihe i cilj komuniciranja. Ispunjenju primarnog cilja doprinose sekundarni ciljevi. Ukoliko bilo koja logistika aktivnost ne bude obavljena u skladu sa postavljenim ciljem, cilj integrisane logistike nee biti ostvaren. Kako je cilj integrisane logistike efektivan i efikasan logistiki tok, bie ostvaren ukoliko je optimiziran odnos izmeu kvaliteta logistike usluge i troškova logistike. Logistiki ciljevi treba da zadovolje zahteve elastinosti, dinaminosti, konzistentnosti, kontinualnosti preispitivanja, merljivosti i uporedivosti. Savremeno poslovanje je neizvesno, ali je izvesno da se ciljevi moraju revidirati tokom izvršenja. Sposobnost revidiranja im daje osobine elastinosti i dinaminosti. Ciljevi su vremenski uslovljena kategorija, a njihovo preispitivanje kontinualno. Ciljevi moraju biti konzistentni. Nema maksimalnog kvaliteta logistike usluge uz minimalne troškove. Ciljevi treba da su merljivi i uporedivi. Ukoliko se cilj definiše kao dugorona svrha ili želja koju kompanija želi da ostvari, on je nemerljiv. U tom sluaju zadaci su merljivi i odreeni vremenom. Svrha logistikog poslovanja je efektivna i efikasna podrška poslovnim operacijama sa ciljem optimizacije kvaliteta logistike usluge i

621


troškova kroz ostvarenje logistikog zadatka definisanog kroz sedam logistikih zahteva „sedam logistikih zapovesti". Re je o logistikoj misiji.

12.2. LOGISTIKA USLUGA I TROŠKOVI Logistika usluga predstavlja savremeno i originalno sredstvo konkurentskog diferenciranja kompanije i njenog pozicioniranja u mislima potrošaa, po osnovu ega je možemo kvalifikovati strategijskom varijablom. Logistika postaje sredstvo podizanja kvaliteta usluga potrošaima, pri emu je logistiki menadžment odgovoran za definisanje optimalnog nivoa logistike usluge.

12.2.1. Karakteristike za merenje kvaliteta logistike usluge Kvalitet logistike usluge meri se sledeim karakteristikama: blagovremenost, prostorna ciljnost, terminiranost, fleksibilnost i poslovnost. Smisao obavljanja logistike aktivnosti je pružanje kvalitetne logistike usluge. Logistika usluga je blagovremena ukoliko je ispoštovano vreme isporuke; prostorno je ciljana ukoliko je ispoštovano mesto isporuke; terminirana je ako je isporuka pouzdana i izvršena po zahtevima potrošaa ili kompanije koja angažuje posrednika u obavljanju logistikih aktivnosti. Logistika usluga je fleksibilna ako je potrebama i zahtevima potrošaa orijentisana. Poslovnost logistikoj usluzi daju dogovoreni kriterijumi i uslovi koji se poštuju prilikom njenog izvršenja. Ukoliko se kvalitet logistike usluge meri kroz kvalitet „servisa isporuke", karakteristike za merenje kvaliteta logistike usluge su: pogodnost poruivanja, pouzdanost i vreme isporuke, nivo zaliha, tanost i brzina obrade faktura, zamena proizvoda, transport. Ukoliko izvršena logistika usluga zadovolji karakteristike koje je ine kvalitetnom, može se rei da je logistiki zadatak pola ostvaren a logistiki cilj

622


delimino postignut. Druga deo zadatka i cilja se odnosi na nivo troškova koje je ostvareni nivo logistike usluge izazvao i koji su tokom njenog kreiranja i realizacije nastali. Troškovi imaju, takoe, svoj izraz u logistikom zadatku. To znai da je ponuda pravog proizvoda po pravoj ceni novani izraz nastalih troškova logistike koji su u tu cenu ukalkulisani. Težnja logistikog menadžmenta je poveanje usluge bez znaajnog poveanja troškova. Zadatak logistikog menadžmenta je da izrauna troškove koje e prouzrokovati poveanje nivoa usluge i da metodom prelomne take proceni minimalno poveanje prodaje potrebno da se troškovi pokriju.

12.2.2. Opravdanost upravljanja logistiikim troškovima Troškovi logistike se mogu posmatrati kao: ukupni i po pojedinim logistikim funkcijama, po pojedinim aktivnostima u okviru jedne funkcije, po podrujima, po tržištima, po proizvodima, troškovi upravljanja i operativni troškovi. Ukupni troškovi se izražavaju kao troškovi logistike. Troškovi po pojedinim funkcijama imaju izraz u troškovima: snabdevanja, transporta, skladištenja, zaliha, rukovanja materijalima, i komuniciranja. Na taj nain se može meriti stepen efektivnosti i efikasnosti izvršenja poslovnih aktivnosti u okviru svake logistike funkcije. U okviru svake funkcije mogue je posmatrati troškove po pojedinim aktivnostima. Mogue je meriti stepen efikasnosti svake poslovne aktivnosti i imati informaciju o efikasnim i manje efikasnim aktivnostima. Na osnovu informacija primenjuju se napori za otklanjanje utvrenih uzroka manje efikasnosti pojedinih aktivnosti. Posmatranje troškova po podrujima otvara mogunost praenja troškova ulazne, unutrašnje i izlazne logistike. Veoma je znaajno analizirati njihov odnos, jer troškovi unutrašnje logistike u porastu može biti posledica neizvršenja ili manje efikasnog izvršenja aktivnosti ulazne logistike. Logistiki troškovi se mogu posmatrati po tržištima, sa stanovišta vrste proizvoda i prostornih granica tržišta. Mogue je analizirati troškove logistike potrošnih proizvoda troškove logistike industrijskih proizvoda odnosno logistike troškove na domaem tržištu, jednom inotržištu ili globalnom tržištu. Logistiki troškovi, i u okviru njih troškovi po pojedinim aktivnostima mogu se posmatrati po svakom proizvodu, kako bi se utvrdilo koliko koji proizvod izaziva logistikih troškova a koliko doprinosi profitabiinosti kompanije. U tom sluaju je mogue meriti koliko je kompanija profitabilna na

623


pojedinim tržištima ili u radu sa pojedinim proizvodima, troškovi upravljanja i operativni troškovi se odnose na obavljanje upravljakih aktivnosti i izvršenje planiranih aktivnosti, tako da se prema njima može meriti efikasnost menadžmenta i operative u obavljanju sopstvenih aktivnosti. Troškovi logistike mogu biti varijabilni i fiksni. Mogu se posmatrati kao ukupni varijabilni, proseni varijabilni, ukupni fiksni i proseni fiksni. Varijabilne troškove je relativno lako identifikovati, izmeriti i podeliti na nosioce (proizvode ili tržišta), ali to nije sluaj sa fiksnim troškovima. Oni mogu biti znaajno zastupljeni u obavljanju logistikih aktivnosti. Troškovi logistike su jako visoki i ine i do 45 procenata prodajne cene poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda. U strukturi troškova najvee ueše imaju troškovi transporta (oko 40 procenata) i troškovi skladištenja (oko 20 procenata). Mogu initi do 40 procenata troškova proizvoda (Kotler, 1997). Stoga se podruje marketing logistike u literaturi esto naziva „tamnom stranom ekonomije". U savremenim uslovima poslovanja, lanci diskonta ruše tezu da nema efikasne distribucije bez visokih troškova. Novom paradigmom ,,visok kvalitet, niska cena", lanac diskonta ,,Wal Mart" nudi u celom svetu proizvode pod sopstvenim znakom po diskontnim cenama, koji se široko distribuirani. Tajna uspeha je u sistemu distribucije i logistike. Zato se ulaganja u aktivnosti logistike ne smeju posmatrati kao trošak, ve kao instrument izazivanja i stimulisanja tražnje. Ali ne smeju se prepustiti stihiji, ve treba ih kontrolisati i njima upravljati. Da bi se efikasno upravljalo logistikim troškovima, neophodno je posedovanje veeg broja razliitih informacija o troškovima kao i sposobnosti za njihovo razumevanje.

12.2.3. Liderstvo u logistikim troškovima Liderstvo u logistikim troškovima kompanija postiže redukovanjem troškova snabdevanja, proizvodnje i isporuke. Redukovanje troškova snabdevanja, proizvodnje i isporuke kompanija ostvaruje u marketing alijansi u kojoj navedene aktivnosti za kompaniju obavljaju u celosti ili delimino kompanije partneri. Redukovanje troškova snabdevanja je posledica izabrane strategije razvoja odnosa sa snabdevaima. Idui od klasinih kupoprodajnih odnosa do strategijske alijanse upravljanje troškovima snabdevanja je složenije ali njihov nivo pada. U aranžmanu klasinih kupoprodajnih odnosa kompanije sa dobavljaima ne postoji interes za dugoronije poslovanje, ve se odnos zasniva na elementima kupoprodajnog odnosa i linoj, jednostranoj koristi.

624


Kompanija kupac teži pronalaženju dobavljaa sa najnižom prodajnom cenom (nabavnom cenom). Ali njegove troškove snabdevanja u postojeem ciklusu nabavke ne ini samo nabavna cena proizvoda ve i svi troškovi koji su izazvani pronalaženjem dobavljaa sa najnižom cenom (koji ponekada prevazilaze samu nabavnu cenu). Ukoliko kompanija primenjuje strategiju odnosa sa dobavljaima baziranu na partnerstvu, onda su interesi obe strane viši i dugoroniji od interesa jedne kupoprodajne transakcije. Kompanija teži negovanju najpouzdanijih dobavljaa koji ne moraju nuditi najnižu nabavnu cenu, što rezultira obostranim koristima i nižim troškovima u lancu vrednosti. Ukoliko kompanija primenjuje JIT nabavku, utoliko sa malim brojem dobavljaa ostvaruje niske troškove snabdevanja, jer eliminiše troškove skladištenja i zaliha. Aranžman nazvan „dobavlja upravlja zalihama" - VMG (Vendor Managed Inventarj) kao složeniji pristup od JIT nabavke poverava proces upravljanja ulaznim zalihama dobavljaima. Dobavljai vrše isporuku iz sopstvenih skladišta u proizvodni pogon kompanije, što snižava troškove snabdevanja. Aranžman „partnerstvo u snabdevanju" (cosourcing) izmeu proizvoaa i dobavljaa podrazumeva partnerski rad zaposlenih iz oba entiteta na poslovima snabdevanja kompanije. Troškovi snabdevanja se redukuju na teret dobavljaa. Varijanta „cosourcing“ aranžmana je reciproni „co-sourcing“. U aranžmanu „reciprono partnerstvo u snabdevanju“ (reciproni cosourcing), proizvoa i dobavlja koriste prednosti ovog drugog u obavljanju aktivnosti od obostranog interesa, meu kojim je aktivnost snabdevanja, što utie na sniženje njenih troškova. Ako dobavlja iskljuivo koristi svoju specijalnost u proizvodnji materijala za proizvoaa u sopstvenim pogonima, a proizvoa razvija materijale koje mu isporuuje dobavlja, troškovi u lancu padaju. Takav aranžman se naziva „aranžman snabdevanja van sopstvenih izvora“ (aut sourcing). Vertikalna integracija proizvoaa i dobavljaa vodi sniženju troškova u lancu vrednosti. Vertikalna integracija, danas, ustupa mesto neformalnim aranžmanima. U njima kompanije ne gube svoju pravnu i ekonomsku samostalnost, niti mogunost istovremenog stupanja u druge aranžmane sa drugim kompanijama (misli se na alijanse). Keiretsu mreže, poznate u Japanu, ine kompanije proizvoai, dobavljai, trgovine i banke. lanice keiretsu mreže su zainteresovane za efikasno poslovanje svakog od njih, pa je razumljivo da troškovi u lancu vrednosti padaju.

625


Virtuelna kompanija je savremeni oblik saradnje proizvoaa i lanica lanca snabdevanja, naroito dobavljaa. Virtuelna kompanija je kratkoroni aranžman izmeu proizvoaa i dobavljaa koji traje onoliko koliko traje projekat zbog koga su kompanije stvorile virtuelnu kompaniju. Cilj virtuelne kompanije su niži troškovi za sve lanice. Strategijske alijanse u oblasti snabdevanja nude dugorone koristi u vidu efekata i nižih troškova snabdevanja svih kompanija lanica. Meunarodna marketing praksa obiluje primerima liderstva u troškovima koje se ostvaruje u marketing alijansama sa kompanijama snabdevaima. Kompanije automobilske industrije, elektronike široke potrošnje, kompjutera i kompjuterske opreme nabavljaju veliki deo delova ili komponenata za svoje proizvode van sistema, od kompanija partnera. Kompanije partneri, u marketing alijansi, vrše proizvodnju i isporuku istih po standardima kompanije lidera. Redukovanje troškova distribucije se ostvaruje isporukom proizvoda po unapred utvrenoj specifikaciji narudžbe. Isporuka proizvoda se obavlja kompanijama partnerima u marketing aiijansi, koje dalje obavljaju njihov plasman krajnjim potrošaima ili prodavcima koji su u ,,automatizovanom sistemu naruivanja – isporuke“ sa proizvoaem. Lanac amerikih diskonta “Wal Mart“ kontinualno smanjuje troškove distribucije, obavljajui je efikasno iz pravca etiri centralizovana svetska distributivna centra ka svetski dislociranim prodajnim punktovima. Saradnja kompanija u oblasti marketinga i distribucije je zapažena u automobilskoj industriji, industriji elektronike, graevinarstvu, farmaceutskoj industriji, prehrambenoj industriji, uslugama avioprevoza, sektoru telekomunikacija. Meunarodna marketing praksa obiluje primerima liderstva u troškovima distribucije koje se ostvaruje u marketing alijansama. Liderstvo u troškovima preko redukcije troškova svih aktivnosti logistikih lanaca je olakšano kod kompanija koje se bave standardizovanim asortimanom i gde su mogunosti ostvarenje efekata ekonomije obima vee.

12.3. LOGISTIKE STRATEGIJE Strategija ima za cilj ostvarivanje novih, odnosno zadržavanje ve steenih, konkurentske prednosti i time trajno osiguranje odgovarajue sposobnosti preduzea za preživljavanje na tržištu. Objekti strategijskog planiranja na nivou poslovnog podruja su: sopstveno preduzee, kupci, konkurenti koji zajedno formiraju strateški trougao.

626


Preduzee može opstati na tržištu samo ako dobro poznaje te objekte i ovlada odnosima koji izmeu njih postoje. U poreenju sa konkurentima, strateška konkurentska prednost predstavlja rezultat funkcionisanja preduzea i treba da zadovolji sledee kriterijume: da obezbeuje odgovarajue efekte koji su znaajni za kupce, da kupci stvarno uoavaju te prednosti, da se steene prednosti ostvaruju trajno tj, u dužem vremenskom periodu, odnosno da ostvarena prednost ne može biti brzo anulirana od strane konkurencije. Pri ostvarivanju novih i odbrani ve steenih strateških prednosti treba voditi rauna o sledeim principima: 1. Treba dobro poznavati svoje konkurente odnosno poslovne protivnike (“princip poznavanja konkurenata”). Poznavanje prednosti i slabosti svojih konkurenata je isto tako važno kao i dobro poznavanje kupaca. 2. Koristiti “princip šanse”. Svaki parametar potencijalne konkurencije predstavlja šansu za ostvarivanje odgovarajue konkurentske prednosti. 3. Primenjivati “princip koncentracije”. Da bi se ostvario odgovarajui uinak u konkurenciji, neophodna je koncentracija svih resursa preduzea na ostvarivanje manjeg broja konkurentskih prednosti. 4. Težiti primeni “principa konzistentnosti”. 5. Pri izboru i ostvarivanju konkurentskih prednosti imati u vidu “princip uoavanja” 6. Uvesti “princip zahvata”. Znatno kvalitetnijim uslugama, odnosno povoljnijim odnosom cena-usluga, treba neutralizovati konkurentske prednosti svojih konkurenata 7. Primenjivati “princip odbrane” steenih konkurentskih prednosti. Logistike aktivnosti kompanija može da obavlja samostalno, partnerskim aranžmanima, angažovanjem specijalizovanih logistikih posrednika ili kombinovano. Samo stalnim i sistematskim naporima u periodu koji obuhvata više godina može se, po pravilu, održavati vrednost celokupnog preduzea (ouvanje steenih pozicija), saglasno sa usvojenom strategijom. Sistematskom izgradnjom i korišenjem know-how-a koji se teško imitira, može se osigurati povoljnija tržišna pozicija preduzea.

Slika12.2. Strateški trougao

627


12.3.1. Strateški potencijali logistike

Potencijalne mogunosti logistike se mogu koristiti u dva pravca: Logistika kao potencijalna mogunost za smanjenje troškova. Zbog visokog ueša logistikih troškova u ukupnim troškovima (zavisno od delatnosti 10% do 25%), utvrivanjem odgovarajue logistike strategije i strukture, može se uticati na promenu tih troškova, npr. smanjenjem broja skladišta, automatizacijom tehnike tokova materijala, automatizacijom obrade informacija i sistema upravljanja ili uvoenjem novih modela radnog vremena saglasno kapacitetima radne snage i efektivnim potrebama za proizvodnim kapacitetima. Logistika kao potencijal za poveanje zadovoljstva kupaca uslugama preduzea. Usled poveanja konkurencije, danas se logistika sve više koristi kao instrument za poveanje zadovoljstva kupaca uslugama preduzea putem poveanja fleksibilnosti, tanosti i sigurnosti isporuke ili smanjenjem logistikih transakcionih troškova koje snosi kupac.

Cilj logistike nije iskljuivo smanjenje svih troškova (pristup ukupnih troškova) na koje može da se utie, ve ukljuivanje aspekta dohotka, odnosno maksimalno poveanje razlike dohodaka i troškova, na koje može da se utie logistikom, tabela 12.1. Tabela 12.1.

Logistika kao instrument racionalizacije (Funkcija opsluživanja. Štabsko mesto. Minimalni troškovi.) Pravi materijali u pravo vreme i pravoj koliini, pravog kvaliteta na pravom mestu

Logistika kao instrument konkurencije (Funkcija oblikovanja i linijska funkcija. Maksimalna dobit.) Planiranje, upravljanje, koordinacija i kontrola protoka robe sa logistikom kao instrumentom konkurencije. Stepeni razvoja strateškog znaaja logistike mogu se objasniti na osnovu sledeeg etvorostepenog modela:

628


1. Logistika kao izvršna funkcija (“interno neutralna”) Na ovom najnižem stepenu, logistika se posmatra kao funkcija koja ne utie ili samo nebitno utie na uspeh preduzea na tržištu. Ona se delom posmatra kao podruje koje je odgovorno za visoko vezivanje kapitala u zalihama i prekoraenje rokova. Ovi negativni efekti treba da se smanje na minimum. 2. Logistika na istom nivou sa konkurencijom (“eksterno neutralna”) Preduzea, koja se nalaze na drugom stepenu, pokušavaju da svojoj logistici obezbede isti nivo kao konkurencija. pokušavaju da realizuju identina vremena isporuke kao i konkurencija i da koriste iste sisteme za obradu podataka. 3. Logistika podrška strategiji preduzea odnosno poslovnoj strategiji (“interna podrška”) Od logistike se oekuje podrška i jaanje konkurentske pozicije. Logistika ispituje odluke o oblikovanju i investicijama sa aspekta postojanosti strategije konkurencije i drugo, ona teži ka postojanosti u sopstvenoj delatnosti. 4. Strategija preduzea odnosno poslovna strategija, uglavnom se bazira na jaini (kompetenciji) sopstvene logistike (“eksterna podrška”). Strategija konkurencije se uglavnom zasniva na kompetencijama logistike. Logistika nastupa ravnopravno sa drugim poslovnim funkcijama tako da se potencijal logistike može potpuno iskoristiti.

12.3.2. Polazne osnove za formulisanje logistike strategije Metodska polazišta, koja se mogu koristiti za formulisanje logistike strategije preduzea. To su: vizija i uzor, koncept životnog ciklusa proizvoda, Porterove osnovne strategije, lanac vrednosti i Portfolio-modeli. Sistem upravljanja preduzeem ini trodimenzionalni menadžment, odnosno: normativni, strategijski i operativni menadžment. Dok su normativni i strategijski menadžment usmereni na okvirno (globalno) oblikovanje, operativni menadžment je usmeren na realizaciju razvoja preduzea (izvršna dimenzija). Vizija, kao osnovna ideja vodilja, je izvor aktivnosti preduzea. Ona obezbeuje uslove i okvire koji oblikuju budunost. Pod vizijom treba podrazumevati predstavu o buduoj ulozi jednog preduzea u odnosu na svrhu postojanja preduzea, cilj njegovog funkcionisanja i sveukupnu samorazumljivost. Da bi vizije u preduzeu mogle opstati, treba ispuniti sledee uslove: vizije treba da budu ostvarive u sagledivim vremenskim periodima, ne smeju biti iluzija ili utopija, vizije treba da odslikavaju lina ubeenja rukovodstva preduzea,

629


pomou vizije treba postojee stanje promeniti za duži vremenski period, stim što ona treba da pokaže put kojim treba da ide razvoj preduzea, i vizije daju jasna predstava o tome šta je za klijente bitno odnosno one treba da ukazuju na konkurentske prednosti i odreuju pozicije koje preduzee treba da u budunosti zauzme u konkurentskom okruženju. Vizije predstavljaju nadreeni odnos i nalaze se ispred procesa strategijskog planiranja. One su i osnov za razvoj logistike strategije. Cilj logistike mora da bude podrška realizaciji vizije preduzea. Uzori (slike vodilje) služe da spoje politiku preduzea i viziju. Uzor preduzea sadrži osnovne i pri tome opširne ali istovremeno i apstraktne predstave o ciljevima ka kojima se teži kao i predstave o nainima ponašanja preduzea. Definisanje uzora u pisanoj formi pokazuje odreene prednosti i nedostatke. Prednosti ovakvog pristupa ogledaju se i u tome što se na taj nain: prisiljava rukovodstvo preduzea na preciznije razmišljanje, aktiviraju saznanja o problemima u preduzeu, postiže vea uslužnost i postojanost, olakšava komunikaciju. Nedostaci uzora u pisanoj formi ogledaju se i u tome što tada: postoji prirodna tendencija za formalizovanjem, dolazi do smanjenja fleksibilnosti kod odstupaja u definisanom razvoju, formulisanje zahteva esto više vremena nego sam sadržaj i može doi do obelodanjivanja poslovnih tajni preduzea. U samom logistikom podruju, uzor koji prihvate radnici, opredeljuje i njihovo ponašanje i usmerenost ka realizaciji ciljeva preduzea. Zajedniko formulisanje uzora sa radnicima može da utie na poveanje njihove motivisanosti. U tabeli 12.2 prikazana je odnos strategija logistike i strategije preduzea. Tabela 12.2. Logistika strategija Ciljevi logistikog sistema

Strategija konkurencije Diferenciranje preko opsluživanja kupaca

Upravljanje troškovima

Brza isporuka

Minimalni troškovi za definisani nivo usluga

Logistika nabavki

Pouzdani dobavljai

Mali broj dobavljaa JIT isporuke

Skladišni sistemi

Višestepeni sistemi

Automatizovana centralna skladišta

Politika zaliha

Regionalne zalihe

Niske zalihe

Politika transporta

Kombinovani transport i formiranje transportnih sistema

Transportna sredstva sa povoljnim troškovima eksploatacije

630


12.3.3. Logistiki portfolio Portfolio tehnologija, u stvari, zamenjuje tržišnu atraktivnost pomou tehnološke atraktivnosti, a konkurentske prednosti pomou tehnološke kompetentnosti i prvi put je uveden u upotrebu od strane Pfeifer-a 1992.godine. Dalje su pojedini autori, kao što su npr. Weber i Kumer , sa logistikim portfoliom proširili primenu tehnike struktuiranja portfolio analize na znatno šire podruje predloživši za odreivanje strateškog znaaja logistike sledea tri koraka:

odreivanje atraktivnosti logistike, definisanje logistike kompetencije, predstavljanje standardne strategije u logistikom portfoliu.

Atraktivnost logistike je pokazatelj veliine uspeha, odnosno izraz potencijala uspeha, koji može biti ostvaren organizovanjem optimalno oblikovane logistike u nekom preduzeu. Pri tom logistika ima visoku atraktivnost ako jedno preduzee može da ostvari željenu konkurentsku prednost angažovanjem logistike. Logistika atraktivnost je prvenstveno determinisana moguim smanjenjem troškova (atraktivnost logistikih troškova) a potom moguim poveanjem uinka (atraktivnost razlikovanja pomou logistike). Atraktivnost logistikih troškova obuhvata:

istraživanje visine logistikih troškova (apsolutne visine i stepena uticajnosti), analizu znaaja ušteda u troškovima. Dok u pojedinim delatnostima smanjenje troškova predstavlja znaajan strateški faktor uspeha dotle u drugim privrednim granama ovaj kriterijum ima podreenu ulogu zbog drugih, njemu konkurentnih, kriterijuma diferenciranja. Atraktivnost logistikih troškova, takoe, odreuju i dva aspekta, od kojih je jedan “uticaj logistikih troškova” a drugi “znaaj promene logistikih troškova”. Analogno se može odrediti i poveanje uinka koje se takoe može ostvariti optimalnim oblikovanjem logistike. Pri tom u kriterijume istraživanja diferenciranja pomou logistike spadaju naroito: visoka tanost isporuke, sigurnost isporuke, brzina isporuke i fleksibilnost isporuke. Logistika atraktivnost se odreuje sueljavanjem atraktivnosti diferenciranja pomou logistike, sa jedne strane, i atraktivnosti logistikih troškova, sa druge strane. U tabeli 12.3. date su logistike kompetencije.

631

Logistika – Strateško upravljanje integrisanom logistikom Tabela 12.3. Pred logistiar Zadaci nisu koordinirani. Opsluživanje nije usmereno na troškova. Logistiki zainteresovan Poetna zainteresovanost za logistiku. Ueše u pilot projektima i seminarima. Logistiki poetnik Izuavanje koncepta logistike preduzea. Pojedinana realizacija logistikog pristupa. Napredni logistiar Primenjen celovit koncept logistike. Planiran izlazak izvan granica preduzea. Logistiar profesionalac Primena steenih iskustava u logistici. Prodor logistikog pristupa u sve celine preduzea. Post-logistiar Projektna organizacija logistike u toku izmena protoka robe. Vraanje pružanja usluga u podruje funkcija.

Logistika kompetencija predstavlja sposobnost jednog preduzea da koristi logistiki koncept u planiranju i realizaciji svojih aktivnosti. Pošto je logistika kompetencija odreena razvojnim mogunostima preduzea, ona utie i na logistiku strategiju. Zbog toga je logistika kompetencija pogodan instrument za pozicioniranje preduzea sa aspekta konkurentnosti. Sastavni delovi analize kompetentnosti su razliite i samo delimino merljive veliine. Sa porastom vremena protoka i sa poveanjem intenziteta sa kojim se radnici nekog preduzea suoavaju sa logistikom, raste i logistika kompetencija. Kao kriterijumi za odreivanje logistike kompetencije mogu se navesti: Koliina informacija, koje se u preduzeu efektivno koriste posredstvom logistike. Pored korišenih spoljašnjih izvora informacija. Za logistiku je posebno važna raspoloživost informacija o uinku i troškovima. Broj pilot projekata koji su sprovedeni u podruju logistike. Pošto svaki projekat dovodi do poveanja obuenosti kadrova, po pravilu, sa poveanjem broja projekata poveava se i logistika kompetentnost. Uvažavanje logistike u organizacionoj strukturi. Pri visokoj logistikoj atraktivnosti i pri niskoj logistikoj kompetenciji, konkurentska sposobnost je latentno ugrožena. Za

632


otklanjanje posledica manjka logistike kompetencije neophodna je odgovarajua kupovina koja, na primer, može da se odnosi na dokupovinu logistikih usluga i logistikog znanja. U obrnutom sluaju, odnosno pri niskoj logistikoj atraktivnosti i visokoj logistikoj kompetenciji, formiranje jednog novog poslovnog podruja logistike ili smanjenje logistike aktivnosti mogu da predstavljaju prihvatljivu strategiju, slika 12.3.

Slika12.3. Logistiki portofilio

Velika prednost portfolio analize, naime smanjenja kompleksnosti problema na dve dimenzije, su i postavljene granice. Sistem vrednovanja je relativno primenljiv, pošto je za sve uticajne faktore neophodno skaliranje a znaaj svih faktora je potrebno meusobno izvagati. Subjektivnost procene i nestruktuiranost problemskih polja predstavljaju opasnost samu za sebe, jer izmeu formalne zatvorenosti modela planiranja i valjanosti informacija koje se koriste u analizi, može da postoji izvesno neslaganje. Ostaje problem koliko dugo i u kom rasponu se atraktivnost logistikih troškova i atraktivnost diferenciranja pomou logistike mogu izložiti nezavisnom vrednovanju. Kritini faktori uspeha predstavljaju osnovne parametre koji konstantno i odluujue utiu na uspeh nekog preduzea. Pretpostavke za faktore uspeha se baziraju na empirijskim istraživanjima (npr. Profit Impact of Market Strategy Projekt), odnosno PIMS-u, kod koga se na nivou strateškog poslovnog podruja odreuju važne statistike determinante za povraaj investicija, odnosno, finansijska sposobnost (npr., cash-flow), iskustvena saznanja ili strategijske osnove (npr., izgradnja uzronih lanaca i analogija za opšta znanja o strategiji).

633


Ponuda usluga pojedinih konkurenata je, danas, u mnogim delatnostima prikazana odnosom: proizvod, cena i kvalitet, što je okarakterisano pat situacijom. Logistika može da postane centralni faktor uspeha i mogui izlaz iz ove pat situacije.

12.3.4. Proces razvoja logistike strategije Pri razvoja i implementaciji jedne logistike strategije poetna situacija je podruje planiranja je neka poslovna oblast preduzea. Svakako najbitnije je razmotriti proizvod i tržište. Na slici 12.4 prikazan je proces izvoenje jedne logistike strategije iz strategije konkurencije. Iz razloga pojednostavljenja prikaza, ovde je opredeljenje za proces Top-down planiranja, odnosno proces planiranja koji se odvija od vrha ka dnu, tj. osnovne karakteristike strategije konkurencije odreuju i zahteve prema logistikoj strategiji. Odluujue za uspeh neke logistike strategije je celovita i poslovno orijentisana planska osnova. Tek na bazi detaljnog shvatanja poslovne politike može se definisati vodea zamisao logistike i odatle izvesti logistiki ciljevi specifini za dati posao. Proces razvoja strategije na nivou poslovne oblasti poinje sa odreivanjem polazne pozicije. Tu spada analiza podataka o tržištu (veliina tržišta, njegovo ueše i rast po segmentima, ulazne i izlazne barijere), snimanje konkurentske situacije (promet, tržišno ueše, resursi, rezultati, strategija) kao i podaci o sopstvenim aktivnostima.

Slika12.4. Proces razvoja strategije logistike

634


Sopstvene prednosti i slabosti u odnosu na najvažnije konkurente, moraju se proceniti detaljnom analizom poslovne situacije. Pri tom se moraju identifikovati kritini faktori uspeha, dakle karakteristike usluga kojima se može postii trajna konkurentska prednost. Na osnovu sprovedenih analiza izrauju se ciljevi i strategije za svaku strategijsku poslovnu oblast. Oni moraju da odgovore na tri suštinska pitanja: Sa kojom konkurentskom prednošu treba izai na tržište? Na kom tržištu treba da se konkuriše (celokupno tržište ili na nekom njegovom delu)? Na koji nain treba da se ostvari neka trajna konkurentska prednost? Osim diferenciranja logistike strategije izmeu svih poslovnih oblasti, veliki znaaj se pridaje i diferenciranju logistike strategije unutar pojedine poslovne oblasti. Kao utemeljujui kriterijumi diferencijacije pri planiranju logistike strategije izdvajaju se Pareto-princip i koncept životnog ciklusa. U okviru razvoja strategije, sa velikom pažnjom moraju se izvršiti aktivnosti nalaženje cilja i definisanje cilja. Spektar moguih logistikih ciljeva trebalo bi, osim toga, razlikovati prema eksternim i internim ciljevima, tabela . Tabela 12.3.

Hijerarhija ciljeva

Strategija poslovne oblasti

Ciljevi logistike strategije

Poslovi voenja troškova: cena, troškovi. Strategija proizvoda i Strategija diferenciranja: ponuda proizvoda, logistike usluge, kvalitet proizvoda. Eksterna struktura ciljeva: fleksibilnost, rok, sposobnost i tanost isporuke. Interna struktura ciljeva: vreme proizvodnje, vreme realizacije porudžbine, vreme isporuke, smanjenje troškova i zaliha.

Snimanje stanja logistike polazne situacije u nekom preduzeu sastoji se od pet koraka: definisanje ciljeva i potrebnih prikaza snimanja stanja, analiza okvirnih uslova u pogledu strukture kao i presenih mesta, analize resursa i analiza sposobnosti,

635


analiza uspešnosti razvoja logistike, mehanizam delovanja logistike. Pošto se definišu prostor delovanja i alternative, pravilo je da se sada vrednuju razvijene strategijske alternative. Glavni kriterijumi vrednovanja strategijskih alternativa su: Usklaenost logistike strategije i strategije konkurencije: koja je visina doprinosa svake strategijske alternative u realizaciji ciljeva strategije poslovne oblasti? Uticaj na druga podruja u preduzeu. Ostvarljivost: da li je realno prekomponovanje pojedinih strategijskih alternativa sa zaleem resursa i njihovim razvojnim potencijalom kojim se sada raspolaže? Finansijsko dejstvo: koliko je visoka potreba za investicijama svake strategijske alternative i kako se predstavljaju dejstva troškova i realizacije? Svaka strategija je onoliko dobra i uspešna koliko je sistematina sposobna za preorijentaciju. Stvarno uspešna preduzea neguju pored svojih strateških i planerskih kapaciteta i sposobnost za elastino implementiranje ideja i projekata. Za omoguavanje neke elastine i ciljno orijentisane realizacije usvojene logistike strategije, u obzir se moraju uzeti sledei elementi u okviru nekog konkretnog planiranja promena: plan mera sa personifikovanom odgovornošu, trening, kontrola.

12.3.5. Strategija samostalnog obavljanja logistikih aktivnosti Strategija samostalnog obavljanja logistikih aktivnosti podrazumeva organizaciju i izvoenje logistike od strane kompanije. Glavne odlike strategije samostalnog obavljanja logistikih aktivnosti su: visoki troškovi organizovanja, potpuna kontrola nad sopstvenim aktivnostima, vlasništvo nad predmetom logistike u celom lancu od momenta preuzimanja do momenta isporuke. Strategija samostalnog obavljanja logistikih aktivnosti je primerenija snažnijim kompanijama, koje posluju na svetskom tržištu na kome su pozicionirane kao globalni lideri. Samo one su sposobne da samostalno logistiki podrže proces stvaranja i prodaje veeg broja razliitih proizvoda u globalnim razmerama. Uprkos sposobnosti i snazi koje predispozitivno ohrabruju samostalno obavljanje logistikih aktivnosti od strane kompanija-

636


lidera u globalnim razmerama, one pribegavaju angažovanju specijalizovanjh institucija i organizacija. One mnogo strunije i efikasnije obavljaju pomenute aktivnosti jer im je to osnovna delatnost. Veliki broj kompanija postaje posrednik za druge kompanije, te u sopstvenoj organizaciji obavljaju deo logistikih aktivnosti za drugu kompaniju. Druga kompanija može istovremeno obavljati logistike aktivnosti za prvu kompaniju na podrujima na kojima je osposobljena da je obavi i ne mora. Može se dogoditi da e tek u nekom narednom periodu prva kompanija imati potrebu za logistikom podrškom druge kompanije, kako bi se ispoštovao reciprocitet. Kompanija koja samostalno obavlja logistike aktivnosti mora imati organizovanu logistiku u okviru sopstvene organizacione strukture. Pošto je re o velikim i snažnim kompanijama, organizacija logistike je deo divizione ili matrine organizacione strukture.

12.3.6. Strategija obavljanja logistikih aktivnosti partnerskim aranžmanima Partnerskim aranžmanima (zajedniko ulaganje, franšizing, alijansa) u oblasti logistike, kompanije se dogovaraju oko podele nadležnosti i aktivnosti, koje e svaka da obavi. U partnerskim aranžmanima se mogu obavljati sve logistike aktivnosti ili neke od njih. Kompanija može u logistikoj nabavnoj alijansi podii efikasnost procesa snabdevanja. Nasuprot tome, može samostalno obaviti isporuku, ili je organizovati u saradnji sa drugom ili više kompanija sistemom zajednikog ulaganja ili franšizinga. Rezultat partnerstva u logistici je efikasnije obavljanje logistikih aktivnosti, vea korist za partnere u aranžmanu od koristi koje bi imale kada bi svako od njih sam obavljao logistike aktivnosti. Savremeni pristup organizovanja logistike u okviru matrine organizacione strukture podržava strategiju logistike partnerskim aranžmanima.

12.3.7. Strategija obavljanja logistikih aktivnosti angažovanjem posrednika Angažovanje posrednika u obavljanju logistikih aktivnosti odgovara kompanijama srednje i male veliine, sa skromnim finansijskim mogunostima. Glavne odlike strategije su: niži troškovi,

slaba ili nikakva kontrola nad predmetom logistike, koji prepuštaju posrednicima, posebno u izlaznoj logistici.

637


Specijalizovani posrednici za logistike aktivnosti su izuzetno struni, tako da se posao obavlja najbolje mogue. Obavljanjem aktivnosti za više kompanija u situaciji su da snize logistike troškove i troškove svoje usluge. Logistike aktivnosti za slabije kompanije na meunarodnom tržištu obavljaju trgovinske kompanije i druge vrste posrednika. To mogu biti: prevoznici, koje angažuje kompanija ili špediter, transportne kompanije, koje mogu obavljati špediterske usluge ali ne moraju, špediterske kompanije, koje mogu i ne moraju imati sopstveni prevozni park, osiguravajue kompanije, koje mogu biti angažovane od strane kompanije ili špeditera, uvozni brokeri. U uslovima globalizacije svetskog tržišta, teško da jedna kompanija, ma koliko bila velika i snažna, može samostalno kreirati i logistiki podržati prodaju proizvoda u globalnim razmerama. Posebno je znaajno angažovanje logistikih posrednika na meunarodnom tržištu. Pomo posrednicima pružaju javna skladišta i slobodne carinske zone, ija je uloga izuzetna. Predstavljaju prateu infrastrukturu bez koje ni najbolji logistiki posrednici ne mogu efikasno obaviti logistiki zadatak.

12.4. TENDENCIJE U RAZVOJU LOGISTIKE Trendovi u logistici su: elektronska nabavka i elektronski katalozi, razvoj globalnih izvora snabdevanja i globalne nabavke, povezanost lanca nabavke, centralizacija isporuke kroz velike i više efikasne distributivne centre koji obavljaju poslove pakovanja, oznaavanja i markiranja proizvoda, pojava lanaca isporuke (distribucije), rast znaaja integrisanog lanca snabdevanja, snabdevai sve više brinu o zalihama kompanije-proizvoaa, proizvoai sve više brinu o zalihama kompanije-prodavca, skladišno poslovanje je potpuno kompjuterizovano i automatizovano, tehnologije radio-veze podižu efikasnost komunikacija i operacija,

638


raste znaaj matematikih modela, modeliranja i tehnika simulacije u upravljanju zalihama, skladišnim prostorom, transportnim rutama i turama, komuniciranja zasnovana na EDl tehnologijama, raste efikasnost i produktivnost logistikog poslovanja.

Zahvaljujui razvoju tehnikog progresa elektronska nabavka i isporuka postaju realnost. Automatizacija procesa u svim logistikim aktivnostima, od nabavke, preko skladištenja, voenja zaliha, rukovanja materijalima, transporta i isporuka vodi znaajnom olakšanju u obavljanju složenih i skupih aktivnosti, posebno ako se odvijaju na globalnom nivou. Skraenje vremena bilo koje transakcije i time troškova vodi uštedama. Procenat greške u radu se smanjuje sa 10 procenata na 1 procenat samo u nabavci, što je posledica automatizacije procesa. Razvojem globalnih izvora snabdevanja kompanije pronalaze dobavljae na najuticajnijim svetskim tržištima, sa kojima sarauju kao da su deo jedne kompanije. Trgovinske kompanije mnogo teže upravljaju zalihama, što govori injenica da su zalihe nosilac imovine trgovinske kompanije. Uprkos otežanom poslovanju u vrlo konkurentnim uslovima, globalni maloprodavci postaju lideri u kanalu distribucije. Proizvoai, posebno mali i srednji, nemaju izbora, ve prihvataju volju globalnog maloprodavca i prilagoavaju se njegovim potrebama. Na svoje dobavljae-proizvoae, trgovinske kompanije vrše transfer inovativnih tehnika I tehnologije proizvodnje i razvijaju standarde kvali-teta za postojee proizvode. Trgovinske kompanije ih „vežu" za sebe ne-formalnim aranžmanima, prevazilazei odnose vertikalnog marketinga i klasinih integracija. Upravo u oblasti distribucije i isporuke intenzivira se saradnja trgovinskih i proizvoakih kompanija, kojom crpe efekte od specijalizacije kompanija-partnera u osnovnoj delatnost. Sinhronizacija lanca nabavke vodi globalnoj nabavci. U tom smislu raste znaaj unakrsnih partnerstava ne samo u distribuciji no i snabdevanju.

12.5 PITANJA ZA PONAVLJANJE 1. Šta definiše strukturu i sadržaj logistike strategije? 2. Koje uslove treba da ispuni logistika strategija da bi imala karakteristike integralnosti?

3. Objasniti logistiku misiju i cilj.

639


4. 5. 6. 7. 8.

Kojim karakteristikama se meri kvalitet logistike usluge? Kako se mogu posmatrati troškovi logistike? Objasnite liderstvo u logistikim troškovima kompanija. U koja dva pravca se mogu koristiti potencijalne mogunosti logistike? Kako se može objasniti etvorostepeni model za razvoj strateškog znaaja logistike? 9. Objasniti odnos strategija logistike i strategije preduzea. 10. Šta obuhvataju logistike kompetencije? 11. Nacrtati šemu i objasniti logistiki portofilio. 12. Objasniti proces razvoja strategije logistike. 13. Šta obuhvata hijerarhija logistikih ciljeva? 14. Koje korake u snimanje stanja logistike polazne situacije poznajete? 15. Navesti glavne kriterijume za vrednovanje strategijskih alternativa. 16. Objasniti strategija samostalnog obavljanja logistikih aktivnosti, partnerskim aranžmanima i angažovanjem posrednika. 17. Navedite tendencije u razvoju logistike.

640

13.

Logistika – Literatura

642


L ITERATURA [1]

Ackerman, K.B.:

[2]

Anderson, J.C. et all: GETTING RESULTS FROM YOUR MRP SYSTEM, Business Horizons 27, 1984.

[3]

Babbage, C.:

[4]

Barac N., Milovanovi G.: STRATEGISKI MENADŽMENT LOGISTIKE, PETROGRAF, Niš, 2006.

[5]

Berman B.:

MARKETING CHANNELS, John Wilez&Sons, Inc., New York, 1996. stra. 262

[6]

Black, R.:

GETTING THINGS DONE - A Radical New Approach to Managining Time, Michael Joseph, London, 1988.

[7]

Bloomberg, DJ., LeMay S., and Hanna B.J.: LOGISTICS, Prentice Hall, New Jersey, 2002.

[8]

Bowersox, D.J. et all: LOGISTICAL MANAGEMENT, NY: Mc Graw – Hill, 1996.

[9]

Bowersox, D.J. et all: MANAGEMENT IN MARKETING CHANNELS, NY: Mc Graw – Hill, 1980.

[10]

Bowersox, D.J.:

LOGISTICAL MANAGEMENT, NY: Macmillan Publ. Co., 1978.

[11]

Carnall, A.C.:

MANAGING CHANGE IN ORGANIZATIONS, Prentice - Hall, New York, 1990.

[12]

Carter, C.R., Ellram, L.M.: REVERS LOGISTICS: A REVIEW OF THE LITERATURE AND FRAME WORK FOR FUTURE INVESTIGATION, Journal of Business Logistics 19, 1998.

[13]

Carter, T.:

PRACTICAL HANDBOOK OF WAREHOUSING, The Traffic Service Co., Washington, 1983.

ON THE ECONOMY OF MACHINERY AND MANUFACTURING, London, 1932.

CHOOSING AN E-FILFULLMENT SERVICE PROVIDER, Inbound Logistics, 2000.

643


[14]

Cascio, F. W.:

MANAGING HUMAN RESOURCES, Mc Graw Hill, New York, 1986.

[15]

Coyle, J.J. et all:

TRANSPORTATION, 5th ed. Cincinnati, OH: South-Western Publ. Co., 2000.

[16]

Coyle, J.J. et all:

THE MANAGEMENT OF BUSINESS LOGISTICS, West Publ. Co., 1988.

[17]

Coyle, J.J., Bardi, E.J., Lamgley, C.Y.: THE MANAGEMENT OF BUSINESS LOGISTICS, 6th ed. St. Paul, MN: West Publ. Comp., 1996.

[18]

Coyle, J.J. et all:

THE MANAGEMENT OF BUSINESS LOGISTICS, St. Paul, MN: West Publish Co., 1996.

[19]

Coyle, J.J.:

THE MANAGEMENT OF BUSINESS LOGISTICS, St. Paul, MN: West Publ. Co., 1992., 1996.

[20]

Dailworth, J.B.:

PRODUCTIONS AND OPERATIONS MANAGEMENT, 5th ed., NY: Mc Graw – Hill, 1993.

[21]

Dhavale, D.:

ACTIVITY-BASED COSTING IN CELLULAR MANUFACTURING SYSTEM, Industrial Engineering 24, 1992.

[22]

Dobler, D.W., Burt, D.N.: PURCHASING AND SUPPLY MANAGEMENT, 6th ed., New Zork: Mc Graw – Hill Co. Inc., 1996.

[23]

Drucker, F. P.:

THE FRONTIERS OF MANAGEMENT, Heinemann, London; 1987.

[24]

French, L. W.:

ORGANIZATION DEVELOPMENT, 4th Ed., Bell, H. C., Prentice-Hall, Englewood Cliffs, N. J., 1990.

[25]

Gattorna J. L.:

MANAGING THE SUPPLY CHAIN-A STRATEGIC PERSPECTIVE, MacMillan Business, London, 1996.

[26]

Gifford, B.:

GETTING GOOD GREASE,Garbage, 1993.

[27]

Giuntini, R., Andel, T.: REVERSE LOGISTICS ROLE MODELS, “T&D”,

644


1995.

[28]

Goold, M., Quinn, J. J.: STRATEGIC CONTROL, The Economist Books, London, 1990.

[29]

Gordon, R. J.:

A DIAGNOSTIC APPROACH TO ORGANIZATIONAL BEHAVIOR, Allyn and Bacon, Inc., Boston, 1987. .

[30]

Griffin, W. R.:

MANAGEMENT, 3rd Ed., Houghton Mifflin Co., Boston, 1990.

[31]

Hellriegel, D., Slocum, W. J.: MANAGEMENT, 5th Ed., Addison – Wesley, Reading Mass., 1989.

[32]

Hendrick, T.E., Moore, F.G.: PRODUCTION / OPERATIONS MANAGEMENT, Homewood, IL: Irwin, 1989.

[33]

Johnson, J.C., Wood, D.R.: CONTEMPORARY LOGISTICS, NY: Macmillan Publ. Co., 1993.

[34]

Johnson, J.C., et all: CONTEMPORARY LOGISTICS, 7th ed., Uper Saddle River, NJ: Prentice Hall, 1999.

[35]

Johnson, G., Scholes, K.: EXPLORING CORPORATE STRATEGY, Prentice-Hall, London, 1989.

[36]

Johnsson, H. :

PROFESSIONAL COMMUNICATIONS, Prentice Hall, London, 1990. 62

[37]

Kami, J. M.:

TRIGGER POINTS, Me Graw - Hill, New York, 1988.

[38]

Kaplan, R.:

YESTERDAY`S ACCOUNTING UNDERMINES PRODUCTION, Harvard Business Review 62, 1984.

[39]

Kenny, J.T.:

ISO 9000: JUST THE FACTS, Property Brokers, 1993.

[40]

Kim, K. H.:

TEAM THEORY, Ellis Horwood, Chichester, Roush, F. W. 1987.

[41]

Koontz, H., Weihrich, H.: MANAGEMENT, 9th Ed., Mc Graw - Hill, San Francisco, 1989.

[42]

Kopicki, R.J. et ell: REUSE AND RECYCLING REVERSE LOGISTICS OPPORTUNITIES,Oak Brook, IL: Concil of

645


Logist. Mgmt, 1993.

[43]

Kotler, Ph. et all.:

[44]

Kreuze, J., Newell, G.: ABC AND LIFE CYCLE COSTING FOR ENVIRONMENTAL EXPENDITURES, Management Accounting 75, 1994.

[45]

Kuhn, L.R.Ed.:

[46]

Lambert, D.M., Stock, J.R.: STRATEGIC LOGISTICS MANAGEMENT, 3rd ed. Homewood, IL: Irwin, 1993.

[47]

Lambert, D., Armitage, R.: INTEGRATING MARKETING AND LOGISTICS FOR INCREASED PROFIT, Business 40, 1990.

[48]

Lampe, M, Gazda, G.M.: GREEN MARKETING IN EUROPE AND THE UNITED STATES, Intl. Business Rev. 4, 1995.

[49]

Langley, C.Y.:

INFORMATION-BASED DECISION MAKING IN LOGISTICS MANAGEMENT, Intl. Jrnl. of Physical Distribution and Material Management 15, 1985.

[50]

Lavery, H.:

EDI IN TRANSPORTATION, Oak Brook, IL: Council of Logistics Management, 1989.

[51]

Levi-Jakši, M.:

MENADŽMENT OPERACIJA, Megatrend univerzitet primenjenih nauka, Beograd, 2003.

[52]

Lewis, H. T.:

INDUSTRIAL PURCHASING,New York, Prentice Hall, Inc., 1993.

[53]

Little, A. D.:

LOGISTIC IN THE SERVICE INDUSTRIES, Oak Brook, IL: Council of Log. Mgmt, 1991.

[54]

Mackenzie D.K.:

ORGANIZATIONAL DESIGN, Ablex Publishing Co., Norwood, New Jersey, 1986.

[55]

Maltz, A.:, Masters, J.M.: STRATEGIES FOR THE SUCCESSFUL IMPLEMENTATION OF NEW INFORMATION TESHNOLOGY IN LOGISTICS.

[56]

Markovi, M.:

646

MARKETING, 5th ed., Sydney, NSW: Prentice Hall, 2000.

HANDBOOK FOR CREATIVE AND INNOVATIVE MANAGERS, Mc Graw - Hill, New York, 1988.

POSLOVNA LOGISTIKA, igoja štampa, Beograd,


1999.

[57]

Markovi, I.:

INTEGRALNI TRANSPORTNI SUSTAVI I ROBNI TOKOVI, Fakultet prometnih znanosti-Zagreb, 1 999. g.

[58]

Mayer, R.R.:

A CRITICAL LOOK AT KANBAN, JAPAN`S JUST-IN-TIME INVENTORY SYSTEM, Management Review 73, 1984.

[59]

Mc Gee, R.G., Fontanella, J.J.: DRP II: OPERATIONAL CONSIDERATION, IL: Council of Logistics Management, 1990.

[60]

Miller,J.:

[61]

Milanovi-Golubovi V.: LOGISTIKA, Megatrend univerzitet, Beograd,2007.

[62]

Orlicky, J.:

[63]

Palmer, A., Cole, C.: SERVICES MARKETING: Principles and Practice, Englewood Cliffs, NJ: Prentice Hall, 1995.

[64]

Pešeljevi, M.

[65]

Punnet, B.J., Ricks, D.A.: INTERNATIONAL BUSINESS, Belmont, CA: Wadsworth Publ. Co., 1992.

[66]

Radford, K.J.:

STRATEGIC AND TACTICAL DECISIONS, 2th Ed., Springer-Verlag, New York, 1988.

[67]

Regodi, D.,

Logistika, Predavanja na Univerzitetu Singidunum, Beograd, 2008., 2009., 2010.

[68]

Robertson, G.L.:

GOOD AND BAD PACKAGING: WHO DECIDES?, Intl. Jrnl. of Phisical Distrib. and Logist. Mgmt 20, 1990.

IMPLEMENTING ACTIVITY – BASED MANAGEMENT IN DAILY OPERATIONS, NY: John Wiley & Son., Inc., 1996.

MATERIAL REQUIREMENTS PLANNING, NY: Mc Graw – Hill, 1975.

Inžinjerske komunikacije i logistika, FTN, Novi Sad, 1995

647


[69]

Robbins, P.S.:

ORGANIZATION THEORY: STRUCTURE, DESIGN, and APPLICATIONS, 2nd. Ed., Prentice-Hall, Englewood Cliffs, New Jersey, 1987.

[70]

Shapiro R. D.:

LOGISTICS STRATEGY: CASE AND CONCEPTS, St. Paul, Minnesota, West Publishing Co., 1985.

[71]

Sheffi, Y.:

THIRD PARTY LOGISTICS: PRESENT AND FUTURE PROSPECTS, Journal of Business Logistics 11, 1990.

[72]

Shonberger, R. J., Gilbert, J.P.: JUST-IN-TIME PURCHASING, California Management Review.

[73]

Schonberger, R.J.:

[74]

Simchi – Levi, D.E. et all: DESIGNING AND MANAGING THE SUPPLY CHAIN: CONCEPTS, STRATEGIES AND CASE STUDIES, Burr Ridge, IL: Irwin / Mc Graw – Hill, 2000.

[75]

Stanivukovi D.:

LOGISTIKA , beleške sa predavanja, Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad, 2003.

[76]

Stevens, M.:

PRACTICAL PROBLEM SOLVING FOR MANAGERS, Kogan Page, London, 1988.

[77]

Tyworth, J.E. et all: TRAFFIC MANAGEMENT: Planning, Operations and Control, Prospect Heiglits, IL, Waveland Press, Inc., 1991.

[78]

Zelenika, R.:

ME UNARODNA ŠPEDICIJA, Ekonomski fakultet, Rijeka, 2000.

[79]

Vasiljevi, D.

RAUNARSKI INTEGRISANA LOGISTIKA: MODELI, TRENDOVI, FON, Beograd, 2001.

[80]

Vukievi. S:

SKLADIŠTA, PREVENG-Beograd, 1995.g.

[81]

Walsh, J.:

THE MANAGER'S PROBLEM SOLVER, Sphere Reference, London, 1987.

[82]

Walton, E. R.:

MANAGING CONFLICT, 2nd Ed., AddisonWesley, Reading Mass., 1987.

648

JAPANESE MANUFACTURING TECHNIQUES, NY: The Free Press, 1982.


[83]

Wheelen, L.T., Hunger, J. D.: STRATEGIC MANAGEMENT AND BUSINESS POLICY, Addison-Wesley, Reading Mass., 1989.

[84]

Wight, O.:

[85]

Williamson, K. at all.: MODERN LOGISTICS SYSTEMS, Journal of Business Logistics, 1990.

[86]

*

E-LOGISTICS, Magazin of the Marshall School of Business, University of Southern Carolina, 2000.

[87]

*

:BASICS OF MATERIAL HANDLING, Pittsburgh, PA: The Material Handling Institute, 1973.

MRP II: MANUFACTURING RESOURCE PLANNING, Modern Material Handling 34, 1979.

649

Odlukom Senata Univerziteta “Singidunum”, Beogrаd, broj 636/08 od 12.06.2008, ovaj udžbenik je odobren kao osnovno nastavno sredstvo na studijskim programima koji se realizuju na integrisanim studijama Univerziteta “Singidunum”.

CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 658.62 005.5 РЕГОДИЋ, Душан, 1957Logistika / Dušan Regodić. - 1. izd. Beograd : Univerzitet Singidunum, 2010 (Loznica : Mladost grup). - IX, 649 str. : ilustr. ; 25 cm Tiraž 250. - Bibliografija: str. 643-649. ISBN 978-86-7912-279-7 a) Пословна логистика COBISS.SR-ID 177937676 © 2010. Sva prava zadržana. Ni jedan deo ove publikacije ne može biti reprodukovan u bilo kom vidu i putem bilo kog medija, u delovima ili celini bez prethodne pismene saglasnosti izdavača.

Logistika- KNJIGA.pdf

Recommend Documents