АРХИТЕКТОНСКИ ФАКУЛТЕТ УНВЕРЗИТЕТА У БЕОГРАДУ
ПРЕДМЕТ: СТУДИО М01А-СЕМИНАР-ЕДУКАЦИЈА И ПРОСТОР КОМПАРАТИВНА АНАЛИЗА_СЕНДАИ МЕДИЈАТЕКА_СИЈЕТЛ БИБИЛИОТЕКА
НАСТАВНИК: В.проф. Весна Цагић Милошевић, дипл. инж. арх. СТУДЕНТ: Алекса Јанковић М-2013/133
2014/2015
Компаративна анализа_СЕНДАИ медијатека_СИЈЕТЛ библиотека
„Ако постоји пројекат који би требало да задовољи архитекту и у исто време распали његов гениј, онда је то јавна библиотека“ -Etienne Louis Boullee Уз сву своју сличност, појмови библиотека и медијатека имају своје различитости које треба прокоментарисати на почетку како би било могуће направити адекватно поређење. Није могуће подвући јасну границу између ова два модела. Модел бибилиотеке је настао далеко у прошлости и као такав, кроз време бивао трансформисан и коригован у складу са временом које се такође мењало. Промена је свакако константна, у смислу да се стално дешава, али њен интензитет може значајно да варира када се дешавају неке значајне технолошке промене као што је интернет. Постављање нових захтева пред модел библиотеке , проширивање програма, а све то прожето савременим видом размене информација резултовало је настанком новог модела, медијатеке . За савремен вид размене информација „заслужан“ је интернет. Ипак, површно би било, а можда и неопрезно, рећи да је сам интернет узрок настанка медијатека. Интеренет је сервис који је омогућио до тада незамислив проток информација. То је условило поступне промене навика људи,а књиге су, условно речено, изгубиле свој значај извора знања и класична библиотека је постала нефункционалан простор. Дакле, библиотека као модел је свакако морала да буде модификована у складу са временом, а медијатека је модел који „иде корак даље“. „Медијатека је типолошки прототип који није подређен једном одређеном програму. Она је пре систем који може да задовољи било које могуће програмско стање кроз бескомпромисну транспарентност и отвореност.“ i Разматрани објекти су пројектовани са амбицијом да осим задовољавања тренутних захтева буду довољно прилагодљиви за промене које ће се десити у будућности и оба објекта су иновативна за моделе које представљају.
http://www.designboom.com/architecture/
http://www.designbuild-network.com/projects/
СЕНДАИ медијатека
Сам конкурс који је град Сендаи објавио 1995 . захтевао је иновативну типологију и наговештавао настанак новог архитектонског модела.
Наиме, захтевао се комплекс који ће садржати 4
програмске целине: уметничку галерију, библиотеку, аудио -визуелни едукативни центар и информациони центар за особе оштећеног слуха и вида. Притом организатори конкурса су захтевали неконвенционалне предлоге решења. У интервјуу „designboom“-а 2013. године на питање „Који пројекат Вас је највише задовољио?“ ii
Toyo Ito одговара: „Сендаи медијатека. То је пројекат на коме сам радио 6 година, било је
веома стимулативно, Сендаи медијатека отелотворује предлог потпуно новог концепта архитектуре...примарно је било рушење архетипске идеје музеја уметности или библиотеке да би се изградила нова идеја архитектуре названа „медијатеком“ коришћењем најсавременијих медија.“ iii
Toyo Ito-ов приступ је био усмерен ка формирању „система који је способан да задовољи било који програмски захтев који се може појавити“ iv Уочавају се три незавизна архитектонска елемета: плоче, тубе(стубови) и омотач. Вертикални размаци између плоча, тј. спратне висине се разликују и то је један од начина диференцијације простора.
http://www.designboom.com/architecture/toyo-ito-designboom-interview/
Тубе(стубови) као вертикални елементи имају своју концептуалну, функционалну, али и конструктивну улогу. Оне повезују просторе који су формирани између плоча и имају улогу „вертикалних комуникационих канала и простора где енергија(светлост, ваздух, вода, звук, итд.) и информације протичу(струје)“ v. Њихови пречници варирају у зависности од конкретне намене.
http://www.designboom.com/architecture/toyo-ito-designboom-interview/
Значајно је вратити се на „designboom“-ов интервју. На питање „Да ли постоји неки архитекта из прошлости коме се дивите?“ vi Toyo Ito одговара: „Има их много, Le Corbusier, Mies Van der Rohe,...“ vii Може се претпоставити да се општа идеја транспарентности и флуидности ослања на
Corbusier-ове рационалистичке принципе и на његову идеју слободног плана. Такође, сведеност у употреби архитектонских елемената, пре свега стубова и плоча са са мо неколико унутрашњих зидова могуће је повезати са „ Corbusier-овим основним начелима онога што је он сматрао идеалном архитектуром“
viii
. С друге стране ако се направи осврт на идеју о универзалности
простора, која је свакако присутна, можемо успоставити везу са Mies Van der Rohe-ом. „Универзалност простора коју је Mies постигао у Павиљону у Барселони је пример флуидног простора које Ito покушава да постигне у свом раду“ ix. Такође, оно што Ito прихвата од Mies-а је идеја да конструктивни елемент буде уједно и архитектонски детаљ. Наиме, материјализација стубова Ito-ове медијатеке преставља декоративни детаљ насупрот орнаментике коју Mies примењује на зидовима павиљона.
https://ccainteriordesignfall2010annamaciel.wordpress.com
http://searchpp.com/maison-domino/
http://openbuildings.com/buildings/sendai-mediatheque-profile-2580
http://openbuildings.com/buildings/sendai-mediatheque-profile-2580
„Иницијални предлог решења целог програма је био изведен из плоча, туба и омотача. Није било додатних зидова ни преграда, ни додатних отвора или стубова. Био је то „пливајући“ простор без одређене форме. На крају, у завршеном објекту ово није било могуће и преградни зидови и врата су додати тамо где је то било потребно“ x. Ипак, то није нарушило целокупни концепт, јер је уз извесна ограничења увело и одређени ред који је помогао да се дефинише шта је то у том простору стално а шта је променљиво. Јасно је да је „стално“ сведено на минимум како би се што више простора оставило „поменљивом“ како би се остварила раније поменута „програмска независност“. Овде је намештај од изузетног значаја јер преузима улогу зидова и преграда. Осим тога, значајну улогу имају и људи који координирају тим простором и променама унутар њега. Тиме је постигнута општа адаптибилности и променљивост простора, у зависности од потреба корисника.
https://josephineho.files.wordpress.com/2009/12/sendai-mediatheque.pdf
СИЈЕТЛ библиотека
Глобални програм који се захтевао на овом позивном конкурсу је очигледно био јавна библиотека, међутим узимајући у обзир све до сада речено, јасно је колика је општост те одреднице. У свом првом представљању ОМА дијаграмски формулише програм кроз 15 програмских категорија: 0-паркинг, 1- јавни форум, 2-улазни лоби, 3 -форум библиотеке, 4 -инфо,
5-дечији центар, 6-адолесценти, 7-информатички центар, 8-главна колекција, 9 -главна колекција,...,15-администрација. Након тога формулација програма се сажима на 9 категорија:
1-паркинг, 2-деца, 3-особље, 4-дневни простор, 5-састајање, 6-комбинована намена, 7 -спирала књига, 8-простор за читање, 9-седиште. „Наш први потез је био да прочешљамо и консолидујемо необуздан(несавладив) раст програма и медија библиотеке. Комбинацијом компатибилних категорија, идентификовали смо сет програмских кластера(гроздова)-5 стабилних(сталних), 4 нестабилна(променљива)“
xi
Уз
приложене дијаграме постаје уочљиво како се програм преводи у архитектонску форму. Наиме 5 стабилних програмских категорија заправо представља „стални“ део програма, како је то названо у анализи „Сендаи медијатеке“. Тих 5 категорија је представљено коначним волуменима а њиховим размицањем стварају се слободни простори који су у начелу неограничени и као такви су апсолутно одговарајући за „променљив“ део програма тј. 4 нестабилне програмске категорије, које су подложне промени. Коначан облик објекту даје стаклени омотач који такође просторно ограничава 4 променљиве програмске категорије.
http://www.archdaily.com/11651/seattle-central-library-oma-lmn/
извор:предавања_PowerPoint_ Доц.арх. Весна Цагић Милошевић
http://www.designbuild-network.com/projects/
извор:предавања_PowerPoint_ Доц.арх. Весна Цагић Милошевић
http://www.archweek.com/2007/1003/images_/13625_image_5.jpg
На глобалном плану архитектонских елемената уочавамо: коначне волумене(стабилан програм), конструкцију која повезује волумене, омотач. Како би се створила илузија плутања коначних волумена, конструкција између њих је сведена на минимум који је потребан да прихвати гравитациона оптерећења, док су динамичка оптерећења, од ветра и земљотреса, поверена омотачу. На тај начин, омотач поред концептуалне и естетске преузима делимично и конструктивну улогу. ОМА је имала „амбицију да изнова дефинише библиотеку као институцију која није више ексклузивно посвећена књизи, већ која функционише као продавница информација, где су сви медији, стари и нови презентовани на равноправан начин“
xii
. То не значи ништа друго, до тога
да је било потребно простор бибилиотеке прилагодити актуелним захтевима. С обзиром на брзину промене која је општа карактеристика савременог протока информација идеја о универзалности простора се намеће као неизоставни елемент адекватног архитектонског решења. Универзалности се тежи, у мери у којој је то могуће, и у оним програмским категоријама које су окарактерисане као сталне. У вези са тим, значајно је прокоментарисати спиралу књига. Наиме, иако спирала књига обухвата више спратова она својим континуитетом формира јединствен простор. Такав концепт се ослања на традиционо решење бибилиотеке која је у једном нивоу. На тај начин избегнути су проблеми који би се јавили када би требало категорије у оквиру садржаја библиотеке поделити по спратовима. Осим тога непредвидивим растом садржаја библиотеке, као и променама односа унутар истог, лакше је манипулисати на „једном нивоу“. Дакле, осим универзалности, значајан је и континуитет који осим спирале књига карактерише и објекат у целини.
Закључак
Оба аутора имају исто полазиште. Теоријски приступ, анализа програма са идејом да се иновативним решењем задовоље тренутни захтеви, али да се постави довољно универзална основа која ће моћи да задовољи будуће захтеве који још нису познати. У оба случаја се уочава како се архитектура развија из програма. Главна разлика, која се касније преноси и на целокупну архитектуру објеката је управо у тој универзалној основи. Користећи већ поменуте термине „стални“ и „променљиви“ део програма, можемо да уочимо да је код Сендаи медијатеке постојала тежња да „стални“ део програма буде потпуно укинут и да целокупан објекат буде потпуно универзалан простор. То наравно није било практично изводљиво па је „стални“ део програма уведен као минимум који мора да постоји. Насупрот томе код Сијетл библиотеке значајном делу програма се додељује статус „сталног“. Као резултат тога оба објекта поседују истовремено како своју комплексност тако и своју сведеност. Наиме, код Сендаи медијатеке таква формулација програма омогућава сведеност у употреби архитектонских елемената која резултује сведеном архитектонском формом. Ипак, комплексност коришћења објекта произилази такође из тако формулисаног програма где много тога остаје недефинисано и где је велика одговорност на институцији и на запосленима који координирају простором. Код Сијетл библиотеке је ситуација обрнута. Веће учешће „сталног“ дела програма формира стабилну базу што коршћење и координацију објекта значајно олакшава. С друге стране веће учешће „сталног“ дела програма, са истовременом тежњом да објекат буде довољно универзалан резултује комплекснијом и разноврснијом употребом архитектоских елемената из које произилази комплекснија архитектонска форма . Истиче се још један интересантан део „designboom“-овог интервјуа са Toyo Ito-ом где он на питање: „Кога од савремених архитеката цените?“ xiv
Koolhaas-ovoj визији архитектуре“ .
xiii
одговара: „На пример дивим се Rem
Извори:
http://www.archdaily.com/11651/seattle-central-library-oma-lmn/ http://www.artspace.org.nz/exhibitions/2001/blurringarchitecture.asp http://www.designboom.com/architecture/toyo-ito-designboom-interview/ Institution, organisation, space-reading Seattle public library and Sendai mediatheque, Henric B enesch http://www.smt.jp/en/architecture/toyo/designing.html http://www.artspace.org.nz/exhibitions/2001/blurringarchitecture.asp http://g13.cgpublisher.com/proposals/359/index_html
i
http://kmckitrick.wordpress.com/sendai-mediatheque-toyo-ito-kevin-mckitrick/ http://www.designboom.com/architecture/toyo-ito-designboom-interview/ iii http://www.designboom.com/architecture/toyo-ito-designboom-interview/ iv Sakamoto, T. and Ferre, A. (eds.) 2003, „Sendai Mediatheque“, ACTAR v http://www.designboom.com/architecture/toyo-ito-designboom-interview/ vi http://www.designboom.com/architecture/toyo-ito-designboom-interview/ vii http://www.designboom.com/architecture/toyo-ito-designboom-interview/ viii http://designtheory.fiu.edu/documents/ExhibitBd06.pdf ix http://designtheory.fiu.edu/documents/ExhibitBd06.pdf x Institution, organisation, space-reading Seattle public library and Sendai mediatheque, Henric Benesch xi Kubo, M and Prat, R. (eds.), 2005, „Seattle Public Library“, ACTAR xii Institution, organisation, space-reading Seattle public library and Sendai mediatheque, Henric Benesch xiii http://www.designboom.com/architecture/toyo-ito-designboom-interview/ xiv http://www.designboom.com/architecture/toyo-ito-designboom-interview/ ii
