Kemija - Zadaci

P R I R U Č N I K STEHIOMETRIJSKO RAČUNANJE I PITANJA SA ODGOVORIMA IZ KEMIJE Njemački kemičar J.B.Richter je 1794.g. ustanovio da kiseline i baze međusobno reagiraju samo u određenim količinama. Richter je uveo ime stehiometrija, a to je naziv za onaj dio kemije, koji pronalazi kemijske formule i opisuje ih kemijskim jednadžbama. Prije početka vježbanja stehiometrijskim računanjem osnovno o mjerenju i mjernim jedinicama. Što je mjerenje? To je spoznaja u kojem se eksperimentom uspoređuje neka veličina s njezinom vrijednošću uzetom za jedinicu. Svaka fizička veličina određena je produktom mjernog broja i mjerne jedinice. Međunarodni sustav mjernih jedinica dopunjen 1971.g. SI (Le Systeme International d Unites). Ossnovne vizičke i ivedene veličine po SI jedinici su: - duljina (osnovni naziv ) metar (SI jedinica simbol) m - masa kilogram kg - vrijeme sekunda s - električna struja amper A - termodinamička temperatura kelvin K - količina tvari mol (n) mol - intenzitet svjetlosti kandela cd - sila newton N ( kgm-2 = Jm-1) - tlak pascal Pa (kgm-1s-2= Nm-2) 1 bahr 105 Pa 1 mm Hg 133,322 Pa 1 atm 1,01325 x 105Pa - energija joule J (kgm2s-2) - električni naboj coulomb C (As) - razlika električnog potencijala volt V (kgm2s-3A-1 = JA-1s-1) - električni otpor ohm omega - električka provodljivost siemens S - gustoća masa / volumen - koncentracija otopina mol m-3 1.1. RELATIVNA ATOMSKA MASA Ar je broj koji kaže koliko puta je prosječna masa nekog atoma veća od atomske jedinice mase i iznosi : u = 1,66 x 10 -27kg 1.2. RELATIVNA MOLEKULSKA MASA Mr je broj koji kaže koliko je puta masa nekog spoja veća od atomske jedinice mase, dobije se zbrajanjem atomskih masa atoma elemenata koji čine molekulu tog spoja.. Primjer: izračunati relativnu molekulsku masu (Mr) fosforne kiseline (H3PO4)? Rješenje: iz formule H3PO4 vidimo da ima 3 x Ar(H) = 3,024 1 x Ar(P) = 30,97 4 x Ar(O) = 64.00 ¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨ Mr(H3PO4) = 97,99

-21.3. MOL - KOLIČINA TVARI Simbol n , to je ona količina tvari definirane kemijske formule, koja sadrži isto toliko jedinki koliko ima atoma u točno 0,012 kg izotopa ugljika 12C Točna mjerenja pokazuju da o 0,012 kg izotopa ugljika 12C ima 6,022 x 10 23 atoma ugljika. Mol je tako jedinica za količinu tvari (molekula, atoma, iona, elektrona). Broj molekula definirane kemijske formule po molu tvari naziva se Avogadrova konstanta: L = NA = Avogadrova konstanta = broj molekula / količinu tvari = N / n = 6,022 x 10 23mol-1 Primjer 1: Koliko treba odvagati olova za 1 mol olova (Pb)? Iz tablice PSE doznajemo da treba odvagati 207,2 g olova za 1 mol olova. Primjer 2: Koliko je mola cinka (Zn) u 2 kg cinka? Iz tablice PSE doznajemo da 1 mol cinka ima masu od 65,39 pa izlazi: n(Zn) = m(Zn) / M(Zn) = 2000 / 65,39 = 30,58 mola cinka Primjer 3. Koliko je grama kisika (O2) u 12 molova kisika? Iz tablice PSE doznajemo da je Ar(O) = 16,00 x 2 = 32,00, odakle proističe: m(O2) = M x n = 32,00 x 12 = 384 g kisika ima u 12 molova kisika. Primjer 4: Izračunaj prosječnu masu 2 atoma vodika? Prosječnu masu 2 atoma vodika doznat će mo tako da molarnu masu vodika podijelimo s Avogadrovom konstantom (NA): m(H) = M(H) / NA = 2,016 / 6,022 = 3,35 x 10 -24g 1.4. KEMIJSKA FORMULA Kemijskom formulom označavamo određenu vrstu tvari. Primjer 5. Izračunaj % bakra (Cu) u modroj galici (CuSO4 x 5 H2O)? Prvo će mo naći Mr za modru galicu: 1 x Ar(Cu) = 63,55 1 x Ar(S) = 32,07 4 x Ar(O) = 64,00 10 x Ar(H) = 10,08 5 x Ar(O) = 80,00 ¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨ Mr(CuSO4 x 5 H2O = 249,70 % (Cu) = M(Cu) / M (CuSO4 x 5H2O) = 63,55 / 249,70 = 0,2545 ili 25,45 % Analogno možemo izračunati i udjele ostalih komponenti u modroj galici.

-31.4. ZADACI 1.4.1. Koliko treba odvagati bakra (Cu) za 2 mola bakra? 1.4.2. Koliko treba odvagati srebra (Ag) za 3 mola srebra? 1.4.3. Koliko treba odvagati željeza /Fe) za 1,5 molova željeza? 1.4.4. Koliko treba odvagati sumpora (S) za 2,5 mola sumpora ? 1.4.5. Koliko treba odvagati žive (Hg) za 2 mola žive? 1.4.6.Koliko treba odvagati nikla (Ni) za 1,5 mola nikla? 1.4.7. Koliko treba odvagati olova za 0,5 mola olova? 1.4.8. Koliko treba odvagati platine (Pt) za 1,5 molova platine? 1.4.9. Koliko treba odvagati kositra (Sn) za 2,5 mola kositra? 1.4.10. Koliko treba odvagati antimona (Sb) za 2 mola antimona? 1.4.11. Odvagali smo 10 g aluminija (Al). Koliko je to mola aluminija? 1.4.12. Odvagali smo 15 g antimona (Sb). Koliko je to molova antimona? 1.4.13. Odvagali smo 12 g kroma (Cr). Koliko je to molova kroma? 1.4.14. Odvagali smo 18 g silicija (Si). Koliko je to molova silicija? 1.4.15. Odvagali smo 15 g bora (B). Koliko je to molova bora? 1.4.16. Koliko molova berilija (Be) sadrži odvaga od 5 g berilija? 1.4.17. Koliko mola ugljika (C) sadrži odvaga od 12 g ugljika? 1.4.18. Koliko mola magnezija (Mg) sadrži odvaga od 35 g magnezija? 1.4.19. Koliko mola kakmija (Cd) sadrži odvaga od 100 g kadmija? 1.4.20. Kolikoi mola volframa (W) sadrži odvaga od 200 g volframa?

-41.4.21. Koliko je mola srebrenog klorida (AgCl) u 200 g srebroklorida? 1.4.22. Koliko je mola sumporne kiseline (H2SO4) u 200 g sumporne kiseline? 1.4.23. Koliko grama srebro-klorida (AgCl) treba odvagati, ako nam je za reakciju potrebno 0,2 mola srebrenog klorida? 1.4.24. Koliko grama natrijevog hidroksida (NaOH) treba za neutralizaciju 100 g solne kiseline (HCl)? NaOH + HCl => NaCl + H2O 1.4.25..Koliko je mola u 200 g kalijevog sulfata (K2SO4)? 1.4.26. .Koliko molova ima u 1 kg vode? 1.4.27. Koliko se kg čistog olova može dobiti iz 500 kg olovo (II)oksida? (PbO) 1.4.28.Koliko se kg čistog kroma (Cr) može dobiti iz 2000 kg kromita (Cr2O3)? 1.4.29.Izračunaj prosječnu masu atoma helija (He)? 1.4.30. Izračunaj prosječnu masu atoma litija (Li)? 1.4.31. Izračunaj prosječnu masu atoma fosfora (P)? 1.4.32. Izračunaj prosječnu masu atoma platine (Pt)? 1.4.33. Izračunaj prosječćnu masu atoma žive (Hg)? 1.4.34. Koliko atoma ima u 10 mg vodika? 1.4.35. Koliko atoma ima u 1 mg kalcija (Ca)? 1.4.36. Koliko atoma ima u 1 mg tantala ((Ta)? 1.4.37. Koliko atoma ima u 1 mg urana (U)? 1.4.38. Kolika je masa molekule polimera (C1200H2000O1000 ? 1.4.39. Koliko grama kroma (Cr) ima u 500 g kalijevog bikromata (K2CrO4? 1.4.40. Koliko % aluminija (Al) sadrži u spinelu (MgAl2O4?

-5RJEŠENJE 1.4. ZADATAKA 1.4.1. 127,1 g 1.4.2. 323,7 g 1.4.3. 83,775 g 1.4.4. 80,175 g 1.4.5. 401,2 g 1.4.6. 88,035 g 1.4.7. 103,6 g 1.4.8. 292,65 g 1.4.9. 296,71 g 1.4.10. 243,6 g 1.4 11. 0,37 mola 1.4.12. 0,123 mola 1.4.13. 0,23 mola 1.4.14. 0,64 mola 1.4.15. 1,388 mola 1.4.16. 0,55 mola 1.4.17. 0,999 mola 1.4.18. 1,44 mola 1.4.19. 0,89 mola 1.4.20. 1,088 mola 1.4.21. 1,395 mola 1.4.22. 2,03 mola 1.4.23. 28,67 g 1.4.24. 109,7 g 1.4.25. 1,14 mola 1.4.26. 55,55 molova 1.4. 27. 464 kg 1.4.28. 1368,4 kg 1.4.29. 6,65 x 10 -24 1.4.30. 1,15 x 10 -23 1.4.31. 5,14 x 10 -23 1.4.32. 3,24 x 10 -22 1.4.33. 3,33 x 10 -22 1.4.34. 5.97 x 10 21 1.4.35. 1,5 x 1019 1.4.36. 3,33 x 1018 1.4.37. 2,53 x 1018 1.4.38. 5,388 x 10 -20g 1.4.39. 0,176 g Cr 1.4.40. 37,9 % Al

-6-

1.5. KEMIJSKI EKVIVALENTI Atomi različitih elemenata međusobno se spajaju u točno određenim omjerima, dajući produkte. To izražavamo formulom pa kažemo da je jedan atom nekog elementa ekvivalentan s nekim drugim određenim brojem atoma drugog elementa u s tom spoju. To izražavamo jednadžbama kemijskih reakcija. Tako pokazujemo koliko molekula neke tvari ulazi u kemijsku reakciju i koliko molekula novih tvari nastaje kemijskom reakcijom Primjer 6:Koliko kalcijevog klorida (CaCL2) i kalijevog fosfata (K3PO4) treba uzeti, da bi de dobilo 100 g kalcijevog fosfata (Ca3(PO4)2 ? Broj atoma na lijevoj strani jednadžbe, mora odgovarati broj atoma na desnoj strani jednadžbe. Vidimo da kalcijev fosfat sadrži 3 Ca++ na 2 PO43- skupine. Tako moramo za reakciju uzeti 3 molekule kalcijevog klorida i 2 molekule kalijevog fosfata. Tako bi jednadžba izgledala: 3 CaC2 + 2 K3PO4 => Ca3(PO4)2 + 6 KCl tako: n(Ca3(PO4)2 ) = m / M = 100 / 310,18 = 0,322 mol. za dobivanje 0,322 mola kalcijevog fosfata potrebno je 3 x 0,322 mola CaCl2 i 2 x 0,322 mola K3PO4, pa slijedi: m(CaCl2 = n x M = 0,966 mol x 110,99 gmol-1 = 107,22 g m(K3PO4) = 0,644 mol x 212,27 gmol-1 = 136,70 g Tako za dobijanje 100 g kalcijevog fosfata, potrebno je 107,22 g CaCl2 i 136,7gK3PO4. Primjer 7: Koliko grama fosforne kiseline (H3PO4) i kalcijevog hidroksida (Ca(OH)2) treba uzeti da bi priredili 100 g kalcijevog fosfata (Ca3(PO4)2? Fosforna kiselina daje 3 H+ione, a kalcijev hidroksid 2 OH- ione. Tako neutralizacija ide jednadžbom: 2H3PO4 + 3 Ca(OH)2 => Ca3(PO4)2 + 6 H2O Tako vidimo da za dobivanje 1 mola kalcijevog fosfata, potrebno uzeti 2 mola H3PO4 i 3 mola kalcijevog hidroksida.. Izračunati molarne mase: M(H3PO4) = 98,00, M(Ca(OH)2) = 74,09, M(Ca3(PO4)2 = 310,18 Kako reakcijom trebabo dobiti 100 g kalcijevog fosfata, izrazimo tu količinu kalc.fosfata u molovima: n(Ca3(PO4)2) = m / M = 100 / 310,15 = 0,322 mola zaključujemo da za dobivanje 0,322 mola kalcijevog fosfata, potrebno 2 x 0,322 mola fosforne kiseline i 3 x 0,322 mola kalcijevog hidroksida. Tako dobivamo m(H3PO4) = n x M = 0,644 mol x 98,00 = 63,112 g m(Ca(OH)2) = 0,966 mol x 74,09 = 71, 57 g Tako za dobivanje 100 g kalcijevog fosfata potrebno 63,112 g fosforne kiseline (H3PO4) i 71,57 g kalcijevog hidroksida (Ca(OH)2).

-7Primjer 8: Koliko je potrebno natrijevog sulfata, da se iz otopine koja sadrži 100 g olovo (II) nitrata, svo olovo (Pb) istaloži kao olovo(II)sulfat? Pb(NO3)2 + Na2SO4 => PbSO4 + 2 NaNO3 Iz jednadžbe je vidljivo da 1 mol Pb(NO3)2 reagira sa 1 molom Na2SO4 dajući 1 mol olovnog sulfata. Molekularna masa olovo(II)nitrata = 331,21 gmol-1 pa: n(Pb(NO3)2 = m / M = 100 g / 331,21 gmol-1 = 0,3019 mol molekularna masa M( Na2SO4) = 142,04 gmol-1 a količina od 0,3019 mola ima masu: m(Na2SO4) = n x M = 0,3019 x 142,04 = 42,88 g tako iz otopine olovo(II) nitrata da bi se svo olovo (Pb) istaložilo kao olovo(II) sulfat potrebno je 42,88 g natrijevog sulfata (Na2SO4): 1.5. ZADACI 1.5.1. Koliko se grama solne kiseline (HCl) neutralizira sa 100 g natrijevog hidroksioda (NaOH)? 1.5.2. Koliko grama sumporne kiseline (H2SO4) se neutralizira sa 100 g (NaOH)? 1.5.3. Koliko grama sumporne kiseline se neutralizira sa 100 g kalijevog hidroksida (KOH)? 1.5.4. Koliko se grama lužine (alkalije-baze)kalijevog hidroksida (KOH) neutralizira sa 3 mola dušićne kiseline (HNO3)? 1.5.5. Koliko se grama baze (NaOH) neutralizira sa 2 mola dušićne kiseline (HNO3)? 1.5.6. Koliko se grama baze (Fe(OH)3) neutralizira sa juednim molom dušićne kiseline (HNO3)? 1.5.7. Koliko se grama soli kalijevklorid (KCl) treba odvagati da bi smo uzeli 2 mola te soli? 1.5.8. Koliko grama soli (1/2FeSO4 x 7 H2O) treba odvagati da bi uzeli 3 mola te soli? 1.5.9. Koliko grama soli (1/2CaC2O4) treba uzeti da bi imali 2 mola te soli? 1.5.10. Koliko grama soli 1/6Ca3(C6H5O7)2 x 4 H2O treba odvagati da bi uzeli 2 mola te soli? 1.5.11. Odredi koliko mola sumporne kiseline (H2SO4) neutralizira se sa 200 g barijevog oksida (Ba(OH)2)? 1.5.12. Odredi koliko mola sumporne kiseline (H2SO4) neutralizira se sa 150 g aluminijevog hidroksida (Al(OH)3)?

-81.5.13. Odredi koliko mola sumporne kiseline (H2SO4) reagira sa 200 g kalijevoghidroksida (KOH)? 1.5.14. Odredi koliko mola sumporne kiseline (H2SO4) reagira sa 200 g natr4ijevoim karbonatom (Na2CO3- sodom)? 1.5.15. Koliko se cinkovog oksida (ZnO) može bdobiti iz 2000 kg sfalerita ( ZnS)? Reakcija ide 2 ZnS + 3 O2 => 2 ZnO + 2 SO2 1.5.16. Koliko se sumpordiopksida (SO2) može dobiti iz 2ooo kg sfalerita (ZnS)? 1.5.17. Koliko će biti grama natrijevog sulfata (Na2SO4 iz 100 g sumporne kiseline (H2SO4)? 1.5.18. Koliko trebamo odvagati kalcijevoghidroksida (gašeno vapno - Ca(OH)2) da priredimo 100 g kalcijevog susfata (CaSO4)? Reakcija ide: Ca(OH)2 + H2SO4 => CaSO4 + 2 H2O 1.5.19. Koliko trebamo molova sumporne kiseline (H2SO4) da bi priredili 100 g kalcijevog sulfata (CaSO4)? 1.5.20. Koliko trebamo uzeti molova kalcijevog hidroksida (Ca(OH)2-gašenog vapna) da bi priredili 100 g kalcijevog sulfata (CaSO4)?

-9RJEŠENJE 1.5. ZADATAKA 1.5.1 86,15 g NaOH 1.5.2. 124,03 g NaOH 1.5.3. 83,40 g KOH 1.5.4. 168,32 g KOH 1.5.5. 79, 96 g NaOH 1.5.6. 25,62 g Fe(OH)3g 1.5.7. 149,1 g KCl 1.5.8. 416,94 g 1.5.9. 64,05 g CaC2O4 1.5.10. 95,09 g 1.5.11. 1,167 mola 1.5 12. 2,14 mola 1.5.13. 1,78 mola 1.5.14. 1,88 mola 1.5.15. 1670 kg 1.5.16. 1315 kg 1.5.17. 144,83 g 1.5.18. 54,43 g 1.5.19. 0,73 mola 1.5.20. 0,73 mola

1.5.

OKSIDOREDUKCIJA

Procesi u kojima se reaktanti oksiduju i reduciraju zovu se redukciono-oksidacioni procesi ili redoks procesi. Oksidacijski broj (valencija) pokazuje u kojem oksidacionom stanju se nalazi element u pojedinom spoju. Za određivanje oksidacijskog broja trebamo uporabiti slijedeća načela: - oksidacijski broj atoma ili elementarne tvari je ......................................................0 - oksidacijski broj vodika (H) u svim spojevioma, sem u hidridima je .....................+1 - oksidacijski broj vodika (H) u metalnim hidridima je...............................................-1 - oksidacijski broj kisika (O) u svim spojevima sem u peroksidima je ......................-2 - oksidacijski broj kisika (O) u peroksidima je ...........................................................-1 - oksidacijski broj alkalijskih metala (kovina- I skupina PSE) je ................................+1 - oksidacijski broj zemnoalkalijskih metala (II skupina PSE) je.................................+2 Ovo su samo neki naputci za određivanje oksidacijskog stanja spoja.

- 10 -

1.6. ZADACI 1.6.1. Odredi, koliki je oksidacijski broj mangana (Mn) u manganovom monoksidu (MnO)? 1.6.2. Odredi koliki je oksidacijski broj mangana u manganovom dioksidu (MnO2)? 1.6.3. Odredi koliki je oksidacijski broj mangana (Mn) u dimanganovom trioksidu (Mn2O3)? 1.6.4.. Odredi koiki je oksidacijski broj mangana u Mn2O7? 1.6.5. Odredi koliki je oksidacijski broj mangana (Mn) u KMnO4? 1.6.6. Odredi koliki je oksidacijski broj mangana u K2MnO4? 1.6.7. Odredi koliki je oksidacijski broj mangana (Mn) u Mn3O4? 1.6.8.Odredi oksidacijski broj klora (Cl) u spoju HOCl? 1.6.9. Odredi oksidacijkski broj klora (Cl) u spoju HOCl2? 1.6.10. Odredi oksidacijski broj klora (Cl) u HClO3? 1.6.11. Odredi oksidacijski broj klora (Cl) u spoju HClO4? 1.6.12. Odredi oksidacijski broj klora U spoju tetraklor ugljik (CCl4)? 1.6.13. odredi oksidacijski broj sumpora (S) u sumpordioksidu (SO2)? 1.6.14. Odredi oksidacijski broj sumpora (S) u sumportrioksidu (SO3)? 1.6.15. Odredi oksidacijski broj sumpora (S) u sumporastoj kiselini (H2SO3)? 1.6.16. Odredi oksidacijski broj sumpora (S) u sumpornoj kiselini (H2SO4)? 1.6.17. Odredi oksidacijski broj sumpora (S) u spoju H2S2O4? 1.6.18. Odredi oksidacijski broj sumpora (S) u spoju H2S2O5? 1.6.19. Odredi oksidacijski broj sumpora (S) u spoju H2S2O7? 1.6.20. Odredi oksidacijski broj sumpora (S) u spoju H2S2O8?

- 11 -

RJEŠENJE 1.6. ZADATAKA 1.6.1. + 2 1.6.2. + 4 1.6.3. + 2 1.6.4. + 7 1.6.5. + 7 1.6.6. + 6 1.6.7. + 2 1.6.8. + 1 1.6.9. + 3 1.6 10. + 5 1.6.11. + 6 1.6.12. - 1 1.6.13. - 3 1.6.14. + 6 1.6.15. + 4 1.6.16. + 6 1.6.17. + 3 1.6.18. + 5 1.6.19. + 6 1.6.20. + 6

- 12 1.7. KONCENTRACIJA OTOPINA To je naziv za veličine, koje određuju sastav neke smjese, koje mogu biti plinovite, tekuće ili krute. Tekuće i krute smjese mogu biti homogene . Tako tekuće homogene smjese zovemo otopinama. Razlikujemo otopljenu tvar : plinovite, tekuće i krute otopljene tvari otopljene u otapalu. Otapalo također, može biti smjesa. Za laboratorijski rad u uporabi su najčešće vodene otopine. U vodi su topljive većine anorganskih kiselina i alkalija. Ipak sve tvari nisu topljive u vodi, pa rabimo druga otapala (etanol, kloroform, petroleter, benzen i dr).Zato za rad u analitičkoj kemiji potrebno je poznavati koncentracije smjesa, odnosno otopina. Primjer 8: Prirediti 200 cm3 natrijevog karbonata (Na2CO3-- sode) koncentracije 2 mol dm-3? n(Na2CO3) = c x V = 2 x 0,20 => 0.4 mola za pripremanje 0,2 l otopine sode koncentracije 2 mol dm-3 potrebno je odvagati 42,396 g Na2CO3. Pošto se sva soda otopila nadopunimo do volumena od 200 ml. Primjer 9.: Koja je koncentracija otopine, koja sadrži 200 g natrijevog karbonata (sode- Na2CO3) u 1 dm3 otopine? n(Na2CO3) = m / M = 200 / 106 => 1,89 c(Na2CO3) = n / V = 1,89 / 1 => 1.89 mol dm-3 Primjer 10. Izračunaj maseni udio sode (Na2CO3) u otopini koncentracije c(Na2CO3) = 1 moldm-3 ako je gustoća = 1,098 g cm-3 w(Na2CO3) = 106 / 1098 = 0,0965 = 9,65 % kažemo da je navedena otopina 9,65 % 1.7. ZADACI 1.7.1.. Koliko treba odvagati natrijevog sulfata (Na2SO4) da se pripravi 0,25 dm3 otopine masene koncentracije 20 dm-3? 1.7.2. Koliko treba odvagati natrijevog sulfata (Na2SO4) da se pripravi 0,25 dm3 otopine masene koncentracije 40 g dm-3? 1.7.3. Koliko treba odvagati natrijevog sulfata (Na2SO4) da se pripravi 0,25 dm3 otopine masene koncentracije 60g dm-1? 1.7.4. Koliko treba odvagati natrijevog sulfata (Na2SO4) da se pripravi 0,25 dm3 otopine masene koncentracije 100 g dm-1? 1.7.5. Koliko treba odvagati natrijevog sulfata (Na2SO4) da se pripravi 0,25 dm3 otopine masene koncentracije 150 g dm-1? 1.7.6. Koliko treba odvagati KMnO4, da se pripravi po 1 l otopine koncentracije 0,1 moldm3?

- 13 -

1.7.7. Koliko treba odvagati K2Cr2O7 da se pripravi po 1 l otopine koncentracije 0,1 moldm3? 1.7.8. Koliko treba odvagati KJO3 da se pripravi po 1 l otopine koncentracije 0,1 moldm3? 1.7.9. Koliko treba odvagati Na2S2O3 da se pripravi 1 l otopine koncentracije 0,1 moldm3? 1.7.10. Koliko treba odvagati Na2C2O4 da se pripravi 1 l otopine koncentracije 0,1 moldm3? 1.7.11. Koliko treba odvagati FeSO4x7H2O da se pripravi 1 l otopine konc. 0,1 moldm3? 1.7.12. Izračunaj količinski udio pojedinog elementa u spoju kuhinjske soli (NaCl)? 1.7.13. Izračunaj količinski udio pojedinog elementa u fosfornoj kiselini (H3PO4)? 1.7.14. Izračunaj količinski udio elemenata u Fe3C? 1.7.15. Koliki je % udio natrija (Na) u natrijevom sulfatu (Na2SO4)? 1.7.16. Koliki je % udio vode u modroj galici (CuSO4 x 5 H2O)? 1.7.17. Koliki je % udio dušika (N) u dušićnoj kiselini (HNO3)? 1.7.18. Koliki je % udio natrija (Na) u kuhinjskoj soli (NaCl)? 1.7.19. Koliki je % udio kisika u vodi? 1.7.20. Koliki je % udio dušika (N) u amonijaku (NH3)?

-

14 -

RJEŠENJE 1.7. ZADATAKA 1.7.1. 5 otopiti u vodi i nadopuniti vodom do 250 cm3. 1.7.2. 10 otopiti u vodi i nadopuniti vodom do 250 cm3. 1.7.3. 15 otopiti u vodi i nadopuniti do 250cm3. 1.7.4. 25 otopiti u vodi i nadopuniti vodom do 250 cm3. 1.7.5. 37,5 1.7.6. 15,804 g 1.7.7. 29,419 g 1.7.8. 21,40 g 1.7.9. 15,812 g 1.7.10. 13,40 g 1.7.11. 27,80 1.7.12. 39,33 % Na i 60,66 % Cl 1.7.13. 31,60 % P 1.7.14. 93,31 % Fe 1.7.15. 32,36 % 1.7.16. 36,06 % 1.7.17. 82.24% 1.7.18. 39.33% 1.7.19. 88.79 % 1.7.20. 82,22 %

- 15 1.8. PLINSKI ZAKONI U KEMIJI To su ustvari nekoliko zakona: - Boyle-Mariottov zakon koji glasi: p x V = constanta - Gay-Lussacov zakoni: pV /T = p1V1 / T1 - Avogadrov zakon: pV = nRT gdje je R = p0'V0 / T0 = 101325 x 22, 412 / 273,15 = 8,314 JK-1mol-1 Primjer11:Koliko molekula sadrži 1 mm3 plina pri normalnim uvjetima? N = NA x V / Vm = 6.023 x 10 23 x 1 / 22,4 = 2,69 x 1016

1.8. ZADACI 1.8.1. Koliki volumen zauzima 20 g vodika pri normalnim uvjetima, pri 180C i 100 kPa' 1.8.2. Koliki volumen pri normalnim uvjetima zauzima 1 gram plina vodika? 1.8.3. Koliki volumen zauzima pri normalnim uvjetima 1 g kisika? 1.8.4. Koliki volumen zauzima 1 g dušika (N)' 1.8.5. Koliki volumen zauzima 1 g ugljičnog monoksida (CO)? 1.8.6. Koliki je volumen 100 g dušika pri 170C i 105 kPa' 1.8.7. Čelična boca sadrži 30 dm3kisika, 150 bahra pri 200C. Izračunaj masu kisika u boci? 1.8.8. Koliko mola sadrži 1 dm3 bilo kojeg plina pri normalnim uvjetima? 1.8.9. Koliko molekula sadrži 1 dm3 plina pri 200C i 100 kPa' 1.8.10. Koliko mola sadrži 1010 molekula nekog plina?

- 16 1.8.11. Kolika je masa 1 molekule kisika? 1.8.12. Koliki volumen zauzima 1 kg zraka pri 200C i 0,95 bahra? 1.8.13. Izračunaj masu klora, koji se nalazi u čeličnoj boci volumena 0,2 l i temperaturi od 300C, a tlak je 0,8 bahra? 1.8.14. Volumen od 0,2 l klora pro 100000Pa ima masu od 0,2 g. Izračunaj koja je temperatura klora (Cl)? 1.8.15. Koliki volumen zauzima 1 g čistog kisika, ako se pri 300C i 1 bahrom ako se zasiti vodenom parom? 1.8.16. Koliko mola kisika ima u 1 dm3 pri 270C i tlaku od 1 bahra? 1.8.17. Ko0liki volumen zauzima pare etanola pri 1000C i 100 kPa, ak je njihova masa 100 mg? 1.8.18. Koliki će volumen zauzeti 20 l dušika pod tlakom od 0,5 bahra, ako bi kod iste temperature tlak povaćao za 0,5 bahra? 1.8.19. 100 l plina kod 00C i 1 atm. Koliki će volumen zauzeti kod 400C i 1 atm? 1.8.20.Koliko teži 48 l plina kisika kod 370C i 705 mm Hg' RJEŠENJE 1.8.ZADATAKA 1.8,1. 224,2 kod 18 0C 1.8.2. 11,2 dm3 1.8.3. 0.7 dm3 1.8.4. 0,8 dm3 1.8.5. 0,51 dm3 1.8.6. 82.05 dm3 1.8.7. 5908 g 1.8.8, 0,046 mol 1.8.9. 2,47 x 1022 1.8.10. 1,68 x 10-14 1.8.11. 5,31 x 10-23 1.8.12. 884 dm3 1.8.13. 0,451 g 1.8 14. 854 K (5810C) 1.8.15. 0,822 dm3 1.8.16. 8,4 mola 1.8.17. 67,4 cm3 1.8.18. 1 l 1.8.19. 114,6 l 1.8.20. 43,6 l

- 17 -

1.9. ELEKTROKEMIJSKI PROCESI To su procesi pri kojima se kemijska energija pretvara u električnu, ili električna energija uzrokuje kemijsku reakciju, gdje se u obje reakcije vrši prijenos elektrona tj. vrši se redokls proces. Faradayevi zakoni elektrolize: - količina tvari, koja se pri elektrolizi izluči na elektrodama, proporcionalna je količini električne energije, koja je prošla kroz elektrolit. (I Faradayev zakon elektrolize) - jednake količine električne struje izlučuju različite tvari u omjeru equivalentnih masa (to je II Faradayev zakon elektrolize). Primjer 12: Koliko vremena treba teći struja od 2 A kroz otopinu bakarnog sulfata (CuII) da bi se na katodi izlučilo 0,11 g bakra (Cu)? Q = n(e-) F = m (Cu) x F / M(Cu) x z gdje je: Q - količina struje = I x t F - Faradayeva konstanmta = 96500 kulona m - masa bakra (Cu) M - molekulska masa bakra (Cu) z - broj izmjenjenih elektrona u redoks procesu t - vrijeme tako nastavljamo : 0,11 x 96500 / 31,77 = 334 / 2 = 167 sec Primjer 13: Kolika je masa kositra, ako je struja bila od 3 A , 1 h i izluči se 6,64 g kositra (Sn)? Q = n F = m (Sn) x F / M (Sn) x 2 = M(1/2Sn) = m (Sn) x F /G = = 6,64 x 96500 / 3 x 3600 = 59,34 g mol-1

-

18 -

ZADACI 1.9. 1.9.1. Koliko treba vremena da se strujom od 3 A izluči 25 g aluminija (Al) (III) iz aluminijevog sulfata (Al2(SO4)3)? 1.9.2. Koliko će se izlučiti bakra (Cu II) iz bakarnog sulfata (CuSO4) ako je struja jakosti od 5 A i vrijeme utrošeno za elektrolizu od 800 sekundi? - 18 1.9.3. Koliko treba da bude jaka struja, ako se izluči 80 g željeza (Fe II)) iz ferrosulfata (FeSO4), a elektroliza trajala800 sekundi? 1.9.4. Odredi masu bakra (Cu) izlučenog elektrolizom iz otopine bakarnog (Cu II) sulfata (CuSO4 strujom od 3 A, a u vremenu od 1230 sekundi? 1.9.5. Izračunaj relativnu molekulsku masu cinka (Zn) ako je u elektrolizi struja jaka od 5 A, a dužina elektrolize 30 minuta. Izlučilo se 3,048 g cinka (Zn)? 1.9.6. Koliko dugo treba provoditi elektrolizu, pri jakosti struje od 1 A, da bi se izlučilo 1 g kroma (Cr), ako je krom (Cr II)? 1.9.7. Koliko je potrebno provoditi elektrolizu strujom jakosti od 3 A, da bi se razložilo 18 vode? 1.9.8. Koliko se srebra (Ag) izluči na katodi, ako kroz srebreni nitrat (AgNO3) prolazi struja od 2 A u dužini od 20 minuta? Srebro je (Ag I). 1.9.9. Koliko će se željeza (Fe) izlučiti iz otopine feri klorida (FeCl3), ako prolazi struja od 5 A u dužini od 3 sata? 1.9.10. Koliko se oslobodi vodika (H) pri normalnim uvjetima, kroz otopinu sumporne kiseline (H2SO4) prolazi struja od 3 A u dužini od 1 sata? 1.9.11. Koliko dugo mora prolaziti struja od 4 A, kroz otopinu bakarnog sulfata (CuSO4), da bi se izlučilo 15 g bakra (Cu). Bakar je (Cu II). 1.9.12. Koliko treba biti jaka struja kroz otopinu niklovog sulfata (NiSO4), ako nakon 150 minuta se izluči 27,4 g nikla (Ni). Nikl je (Ni II). 1.9.13. Zašto je neugodno kad se jede čokolada, zubnom protezom na kojoj je plomba, koja sadrži srebro (Ag), ako se zagrize u komadić aluminijumske folije iz omota čokolade? 1.9.14. Poredaj po rastućoj korozivnoj otpornosti : Zn, Fe, Ag, Cd, Cu.? 1.9.15. Hoće li biti jače korozivno djelovanje članka Zn-Cu ili članka Zn-Fe?

- 19 1.9.16. Rabeći standardne redukcijske potencijale iz tablice izračunaj standardni potencijal jedne ćelije olova (Pb) iz olovnog akumulatora? 1.9.17. Ako hoćemo puniti olovni (Pb) akumulator ispravljačem, kako treba spojiti polove ispravljača na polove akumulatora? 1.9.18. Kako bi smo mogli ispitati, je li akumulator toliko prazan, da bi ga trebalo dopuniti? 1.9.19. Što se može dogoditi s akumulatorom, ako se akumulator toliko isprazni, jer je cijeli period zime automobil bio na parkiralištu van upotrebe? 1.9.20. Što valja učiniti, ako se automobil ne vozi duže vrijeme? RJEŠENJA 1.9. 1.9.1. 8,28 h 1.9.2. 2,63 g 1.9.3. 172,78 A 1.9.4. 1,21 g 1.9.5. 65,36 g / mol 1.9.6. 1,54 h 1.9.7. 35,7 h 1.9.8. 2,68 g 1.9.9. 10,4 g 1.9.10. 0,11 1.9.11. 3 h i 1o min 1.9.12. 10 A 1.9.13. Zato što nastaje galvanski članak i pri protjecanju struje osjećaj je neugodan 1.9.14. Zn. Fe, Cd, Cu, Ag 1.9.15. Zn - Cu jer je razlika potencijala većaq 1.9.16. E standardni elektrodni potencijal = 1,805 V 1.9.17. Treba spojiti pozitivan (+) pol ispravljača sa pozitivnim polom (+) akumulatora i negativni (-) pol ispravljača sa negativnim (-) polom akumulatora. 1.9.18. Uz potporu aerometra za određivanje gustoće sumporne kiseline (H2SO4) u akumulatoru ili mjerenjem napona akumulatora. 1.9.19. Doći će do sulfatizacije. 1.9.20. Treba ga katkad dopuniti ispravljačem.

- 20 1.10 ANGLOAMERIČKE JEDINICE PRERAČUNATE u SI - JEDINICE Jedinica za dužinu: - yard (yd) ........................................................................... 9,144 x 10-1 m - foot (ft) ................................................................................ 3,048 x 10-1 m - inch (in) ............................................................................... 2,540 x 10-2 m - mile (ml) ...............................................................................1,609 x 10 3 m Jedinice za površinu: - square yard (sq.yd.) ............................................................. 8,361 x 10-1 m2 - square foot ( sq.ft.) ................................................................9,290 x 10-2 m2 - square inch (sq.in.) ................................................................6,452 x 10-4m2 Jedinice za volumen: - cubic yard (cu.yd.) .................................................................7,646 x 10 -1 m3 - cubic foot (cu.ft.) ...................................................................2,832 x 10 -2 m3 - cubic inch (cu.in.) ..................................................................1,639 x 10 -5 m3 Jedinice za tlak: - ton force per square foot (t/sq.ft.) ..........................................1.045 bar - pound force per square inch (Lb/sq.in) ..................................6716 Pa - pound force per square foot (Lb/sq.ft.) .................................. 46,63 Pa Jedinice za masu : - pound (lb)..................................................................................4,54 x 10 -1kg - ounce (oz) ..................................................................................2,84 x 10-2 kg 1.11. IMENA,SIMBOLI,ATOMSKI BROJEVI, ATOMSKE MASE ELEMENATA - aluminij (Al) - antimon (Sb) - argon (Ar) - arsen (As) - astat (At) - bakar (Cu) - barij (Ba) -berilij (Be) - bizmut (Bi) - bor (B) - brom (Br) - cink (Zn) - dušik (N) - fluor (F) - fosfor (P) - galij (Ga) - germanij (Ge) - helij (He) - indij (In) - iridij (Ir)

13 51 18 33 85 29 56 4 83 5 35 30 7 9 15 31 32 2 49 77

26,98 121,8 39,95 74,92 210,0 63,55 137,3 9,01 209,0 10.8 79,9 65,4 14,01 19,00 30,97 69,72 72,61 4,0 114,8 192,2

- jod (J) 53 126,9 - radij (Ra) - kadmij (Cd) 48 112,4 - radon (Rn) - kalcij (Ca) 20 40,08 - rubidij (Rb) - kalij (K) 19 39,1 - silicij (Si) - kisik (O) 8 16,0 - skandij (Sc) - lor (Cl) 17 35,45 - srebro (Ag) - kobalt (Co) 27 58,93 - sumpor (S) - kositar (Sn) 50 118,93 - talij (Tl) - krom (Sn) 24 52,0 - tantal (Ta) - litij (Li) 3 6,9 - tehnicij (Tc) - magnezij (Mg) 12 24,31 - telur (Te) - mangan (Mn) 25 54,94 - titan (Ti) - molibden (Mo) 42 95,94 - ugljik (C) - natrij (Na) 11 22,99 - uran (U) - neon (Ne) 10 20,18 - vanadij (V) - nikal (Ni) 28 58,69 - vodik (H) - olovo (Pb) 82 207,2 - volfram (W) - paladij (Pd) 46 106,4 - zlato (Au) - platina (Pt) 78 195,1 - željezo (Fe) - polonij (Po) 84 209,0 -živa (Hg)

88 86 37 14 21 47 16 81 73 43 52 22 6 92 23 1 74 79 26 80

226,0 222,0 85,47 28,09 44,96 107,9 32,07 204,4 180,9 97,0 127,6 47,88 12,01 238,0 50,94 1,008 183,8 197,0 55,85 200,6

- 21 1.12 NEKA PITANJA IZ KEMIJE S VJEŽBAMA (I) Sikirica-Korpar-Čolig TVARI, KEMIJSKE PROMJENE, KEMIJSKI ELEMENTI 1.12.1. Navedi po dva primjera smjesa u kojima se tvari nalaze u agregatnim stanjima: a) kruto - kruto, b) kruto-tekućina, c) kruto-plinovito, d) tekuće-tekuće, e)tekuće-plinovito 1.12.2. Odvoji one smjese koje pripadaju pravim otopinama: tinta, mlijeko, vodena para, čaj, dim, magla, pivo. 1.12.3. Prema rastućem vrelištu poredati: voda, željezo, zrak, ulje, etanol. 1.12.4. Pri kojim uvjetima je vrelište čiste vode niže od 1000C? 1.12.5. Zbog čega je ledište morske vode niže od O0C, a vrelište morske vode više od 1000C? 1.12.6. Ako kuhate grah u otvorenom loncu, hoće li se prije skuhati u Zagrebu ili na Sljemenu? 1.12.7. Odredi od dvije čaše (bistra tekućina i čista voda) u kojoj je čista voda?* 1.12.8. Obrazloži zašto tekućine nemaju stalan oblik? 1.12.9. Zašto se plinovi miješaji (međusobno) dok se većina tekućina ne miješa? 1.12.10. Zašto se temperatura ne mijenja tijekom taljenja krutine i ključanja tekućine? 1.12.11.Što je to sublimacija? 1.12.12. Kaqko bi dokazao da gorenjem rasvjetnog plina, nastaje kao produkt i voda? 1.12.13. Objasni pojmove: a)fizikalna promjena, b) kemijska promjena, c) egzotremna promjena, d) endotermna promjena 1.12.14. Obrazloži: a) zašto eter lako isparava i zašto kuhinjska sol (NaCl) nema mirisa 1.12.15. Napiši reakciju amonijaka (NH3) sa klorovodikom (HCl)? 1.12.16. Navedi simbole ovih elemenata: a)fluor, b)željezo, c) francij, d) ugljik, e)bakar 1.12.17. Kako je polonij dobio ime? 1.12.18. Što označava znak Br2, a što 2 Br? 1.12.19. Izračunaj molarnu masu saharoze (obični šećer) (C12H22O11)?

- 22 1.12.20.Svaka molekula hemoglobina u krvi (Mr=68000) sadrži 4 atoma željeza (Fe). Koliki je maseni udio željeza (Fe) u hemoglobinu? RJEŠENJA I ODGOVORI PITANJA 1.12. 1.12.1. a) granit,beton, b) mulj,uljana boja, c) lava,dim, d) majoneza,mlijeko, e) pjena na pivu, magla. 1.12.2. Prave otopine: tinta, pivo, čaj, vodena para, a suspenzije: dim, magla, dok je emulzija: mlijeko. 1.12.3. Zrak, etanol, voda, ulja, željezo. 1.12.4. Pri tlaku manjem od 101 kPa. 1.12.5. zbog toga, što je tlak para čistog otapala otopine manji, pa je vrelište morske vode više od 1000C. Morska voda se zaledi na temperaturi nižoj od 00C, jer su tlakovi para leda i otopine izjednačeni pri nižoj temperaturi. 1.12.6. Grah će se prije skuhati pri višoj temperaturi. Kako voda u Zagrebu zakipi na višoj temperaturi nego na Sljemenu, grah će se prije skuhati u Zagrebu. 1.12.7. Upariti do suha. Gdje nema nikakvog ostatka je čista voda. 1.12.8, Slabe privlačne sile među česticama ne mogu održati stalan oblik tekućine. 1.12.9.Čestice plina daleko su jedna od druge, sa vrlo malim privlačnim silama, privlačne čestice ulja drugačije su nego čestice vode, a među česticama vode djeluju jake elektrostatske sile, a među česticama ulja slabe el.statske sile, tako sustav ulje-voda ima nižu energiju, kad su razdvojene.Etanol i voda miješaju se u svakom omjeru. 1.12.10. Za prijelaz iz krutine ili tekućine u paru, potrebna je toplina taljenja(isparavanja). 1.12.11.Neposredni prijelaz iz krutine u plin bez prethodnog taljenja, (bez tekućine). 1.12.13. a)Pri fizikalnoj promjeni mijenja se oblik, položaj, temperatura ili agregacijsko stanje tvari, ali njen kemijski sastav ostaje nepromjenjen, što znači da prije i nakon fizikalne promjene imamo iste tvari. b) pri kemijskoj promjeni nastaju nove tvari, drugačijih fizikalnih i kemijskih osobina. c) egzotermna je ona kemijska reakcija pri kojoj se oslobađa toplina, reakcijska smjesa se ugrije. d) endotermna je ona reakcija pri kojoj se toplina veže, odnosno reakcijska smjesa se ohladi. 1.12.14.a) slabe privlačne sile među česticama uzrokuju nisko vrelište etera, pa se čestice šire kroz zrak gibanjem b) privlačne sile, među česticama kuhinjske soli vrlo su jake, a jake privlačne sile onemogućavaju isparavanje kuhinjske soli pri sobnoj temperaturi. 1.12.15. NH3 + HCl => NH4Cl. 1.12.16. a) F, b) Fe, c) Fr, d)C, e) Cu. 1.12.17. U čast domovini Mariji Sklodowska curie Polonia-Poljska, jer je ona i otkrila taj kemijski element sa suprugom Pierom Curiem. 1.12.18. Znak br2 označava molekulu broma, a znak 2 Br označava 2 atoma elementa broma. 1.12.19. M(C12H22O11) = 342,3 g/mol 1.12.20. 0,33 %.

- 23 1.13. NEKA PIANJA IZ KEMIJE S VJEŽBAMA ( Sikirica, Korpar,Čolig) OSNOVE KEMIJSKOG RAČUNA, ATOMI, ELEKTRONSKI OMOTAČ 1.13.1.Izračunaj masene udjele pojedinih elemenata u kalcijevom karbonatu (CaCO3)? 1.13.2. U ugljenu za loženje maseni udio sumpora (S) je 3,2 %. Kolika je masa i volumen pri normalnim uvjetima plina sumpor dioksida (SO2), koji nastaje izgaranjem 1000 kg ugljena? 1.13.3. Koliki je volumen pri normalnim uvjetima plina uglljičnog dioksida (CO2) i kolika je masa vode (H2O) koji nastaju izgaranjem 1 g saharoze (C12H22O11)? 1.13.4. Izračunaj prosječnu molarnu masu zraka, ako pretpostavimo da je w(O2) = 21%, w(N2) = 78%, w((Ar) = 1%. 1.13.5. Koliko elektrona ima ion 7834Se2-? 1.13.6. Prirodna smjesa klora sastoji se od 75,57% izotopa relativne atomske mase 34,97 i 24,43% izotopa relativne atomske mase 36,96. Izračunaj na osnovi tih podataka relativnu atomsku masu prirodne smjese klora ? 1.13.7. Relativna atomska masa joda je Ar(J) = 126,9. Izračunaj masu jednog atoma joda (u = 1,66 x 10-27kg). Jod se u prirodi javlja kao nuklid 127J. 1.13.8. U čemu se razlikuju izotopi 39K i izotop 40K? 1.13.9. Bor (B) se u prirodi javlja, kao smjesa izotopa 10B i izotopa 11B. U prirodnoj smjesi izotopa ima 19,7% atoma 10B, a ostatak čine atomi 11B. Njihove relativne atomske mase Ar(10B) = 10,0129 i Ar(11B) = 11,00931. Izračunaj prosječnu relativnu atomsku masu bora (B)? 1.13.10. Prirodna smjesa izotopa broma se sastoji od nuklida 79Br i izotopa 81Br. Relativne atomske mase izotopa broma su Är(79Br) = 78,9183 i Ar(81Br) = 80,9183. Prosječna relativna atomska masa broma je Ar(Br) = 79,904. Izračunaj iz tih podataka udio atoma broma s masenim brojem 79, odnosno 81, u ukupnom broju atoma u prirodnoj smjesi izotopa'

- 24 RJEŠENJA 1.13. 1.13.1. 40 % Ca, 12 % C, 48 % O. 1.13.2. m(S) = 32kg, m(SO2) = 64 kg, V(SO2) = 22,4 m3 1.13.3. C12H22O11 + 12 O2 => 12 CO2 + 11 H2O pa je V(CO2) = 0,785 l, m(H2O) = 0,578 g. 1.13.4. M(zrak9 = 28,96 g/mol. 1.13.5. 36. 1.13.6.35,45. 1.13.7. 2,1 x 10-25kg. 1.13.8. U broju neutrona. 1.13.9. Ar(B) = 10,81. 1.13.10. 50,7 % atoma 79Br. 1.14. NEKA PITANJA IZ KEMIJE S VJEŽBAMA (Sikirica, Korpar Čolig) ELEKTRONSKA KONFIGURACIJA OMOTAČA ATOMA 1.14.1. Napiši elektronsku konfiguraciju atoma helija (He), atoma neona (Ne) i atoma argona (Ar)? 1.14.2. Napiši elektronsku konfiguraciju posljednje ljuske atoma zemnoalkalijskih metala (II skupina PSE) i obrazloži uzroke sličnosti njihovih svojstava? 1.14.3. Formula vode (H2O). Napiši odgovarajuće spojeve vodika s ostalim elementima kisikove skupine (16.skupina PSE)' 1.14.4. Formula ugljikovog dioksida (CO2). Napiši formule odgovarajućih spojeva kisikqa s ostalim elementima 14.skupine PSE? 1.14.5. Atom kojeg elementa ima ovu konfiguraciju: 1s2? 1.14.6. Atom kojeg elementa ima ovu konfiguraciju: 1s22s2? 1.14.7. Atom kojeg elementa ima ovu konfiguraciju: 1s22s22p63s2? 1.14.8. Atom kojeg elementa ima ovu konfiguraciju: 1s22s22p63s23p6 ? 1.14.9. Napiši elektronsku konfiguraciju atoma ugljika (C)? 1.14.10. Napiši elektronsku konfiguraciju atoma dušika (N)? 1.14.11. Napiši elektronsku konfiguraciju atoma kisika (O) m?

- 25 1.14.12. Napiši elektronsku konfiguraciju atoma fluora (F) ? 1.14 13. Napiši elektronsku konfiguraciju atoma neona (Ne) ? 1.14.14. Napiši elektronsku konfiguraciju za atom natrija (Na) ? 1.14.15. Napiši elektronsku konfiguraciju za atom kalija (K) ? 1.14.16. Napiši elektronsku konfiguraciju za atom klora (Cl) ? 1.14.17. Koji su atomi i ioni izoelektronski s N3- ionom ? 1.14.18. Potvrdi u kojem su spoju nazočne kovalentne i ionske veze: Na2O, NH3, NH4Cl, NCl3 ? 1.14.19. Nabroji sve tebi poznate ione , koji su izoelektronski s argonom (Ar) ? 1.14.20. Koja od nabrojenih tvari ne provodi električnu struju: a) kruti natrijev klorid (NaCl) b) talina natrijevog klorida (NaCl) c) vodena otopina natrijevog klorida (NaCl) d) živa (Hg) u krutom stanju ohlađena dio - 1800C ' 1.14.21. Koji od predloženih procesa je egzoterman: a) Ca (kruti) => Ca (plin) b) F2 (plin) => 2 F (plin) c) F(plin) + e- => F- (plin) d) F(plin) - e- => F (plin) + ee) Ca(plin) - 2e- => Ca2+(plin) + 2e- ? 1.14.22. Koji od nabrojanih atoma ima najmanju energiju ionizacije: Na, F, Li, Cl, Sc, J ? 1.14.23. Koja od navedenih u nabrojanim pa
- 26 RJEŠENJA I ODGOVORI PITANJA 1.14. 1.14.1. He = 1s2, Ne = (He) 2s2p6, Ar = (Ne)3s23p6. 1.14.2. Svi imaju po dva elektrona u posljednjoj ljusci. 1.14.3. H2S, H2Te, H2Po. 1.14.4. SiO2, GeO2, SnO2, PbO2 1.14.5. helij (He). 1.14.6. berilij (Be). 1.14.7. magnezij (Mg). 1.14.8. argon (Ar).. 1.14.9. C = 1s22s22p2, 1.14.10. N = 1s22s22p3. 1.14.11. O = 1s22s22p4. 1.14.12. F = 1s22s22p5. 1.14.13. Ne = 1s22s22p6. 1.14.14. Na = 1s22s22p63s1. 1.14.15. K = 1s22s22p63s23p64s1. 1.14.16. Cl = 1s22s22p63s23p5. 1.14.17. O2-, F-, Ne, Na+, Mg2+, Al3+. 1.14.18. NH4Cl. 1.14.19. P3- S2-, Cl-, K+, Ca2+, Sc3+, Ti4+. 1.14.20. Kruti natrijev klorid (NaCl). 1.14.21. F (plin) + e- => F-(plin). 1.14.22. Cs. 1.14 23. Li b)Ne, c)He, d Cl-

- 27 -

1.15. NEKA PITANJA IZ KEMIJE S VJEŽBAMA (Sikirica, Korpar, Čolig) KEMIJSKE VEZE, METALI, KRISTALI, REAKTIVNOST ELEMENATA 1.15.1. Kristali različitih soli smrve se pod udarcem čekića. Kristali metala se u tom slučaju deformiraju. Zašto? 1.15.2. Obrazloži kakve osobine očekuješ od: a) tvari s ionskom kristalnom rešetkom b) tvari s metalnom kristalnom rešetkom c) tvari s molekulskom kristalnom rešetkom d) tvari s kovalentnom kristalnom rešetkom Navedi primjere? 1.15.3. Je li mjed (legura) od koje se izrađuju mnogi predmeti: a) kruta otopina bakra u cinku b) kruta otopina cinka u bakru c) intermetalni spoj sastava CuZn d)intermetalni spoj sastava Cu5Zn8 1.15.4. Kako objašnjavaš činjenicu da ima slitina (legura), koje su krte poput stakla, a opet da se neke slitine (legure) mogu kovati, valjati, izvlačiti u žice? 1.15.5. Navedi najvažnija svojstva krutih tvari s molekulskim, ionskim, kovalentnim i metalnim vezama? 1.15.6. Hoće li talište inertnih (plemenitih) plinova rasti ili padati u nizu od helija do ksenona? 1.15.7. Usporedite osobine bakra , kalijevaklorida, magnezijeva oksida i elementarnog joda. Koja od navedenih tvari: a) ima najniže talište b) ima najviše talište c) dobro provodi električnu struju u krutom stanju d) provodi električnu struju samo u rastaljenom obliku 1.15.8. U čemu je razlika između sublimacije joda (J), i sublimacije amonijeva klorida (NH4Cl)? Koje su čestice nazočne u parama joda, a koje daje amonijev klorid? 1.15.9. Koji će oksid imati više talište: barijev oksid (BaO) ili magnezijev oksid (MgO)? 1.15.10. Koji element burnije reagira s vodom : natrij (Na), kalij (K) ili magnezij (Mg)?

- 28 -

1.15.11. Koji je hidroksid jača baza: magnezijev hidroksid (Mg(OH)2), kalcijev hidroksid (Ca(OH)2) ili aluminijev hidroksid (Al(OH)3)? 1.15.12. Što će se dogoditi, kada elementarni fluor uvodimo u vodu.? Napiši jednadžbu: 1.15.13. Koji je klorid u vodenoj otopini više podložan hidrolizi: natrijev klorid (NaCl), magnezijev klorid (MgCl2) ili aluminijev klorid (AlCl3) ? 1.15.14. Jesu li amfoterni oksidi topljivi u vodi ? 1.15.15.Odredi oksidacijske brojeve prvih atoma u spojevima: NH3, NH4+, SO2, SO3, CH4. IF7, CaH2, Fe2O3, PO43-, SO42-, HSO4-, HClO4, Mg3N2, Li3N. 1.15.16. Koja je tvar oksidacijsko sredstvo u formuli: S + O2 => SO2 1.15.17. Koja je tvar oksidacijsko sredstvo u formuli: 2 SO2 + O2 => 2 SO3 1.15..18. Koja je tvar oksidacijsko sredstvo u formuli: 2H2SO4 + Cu => CuSO4 + SO2 + H2O 1.15.19. koja je tvar oksidacijsko sredstvo u formuli: 4FeS2 + 11 O2 => 2 Fe2O3 + 8 SO2 1.15.20. Koji je hidrid jači akceptor protona: amonijak (NH3) ili PH3 ?

-

29 -

RJEŠENJA I ODGOVORI 1.15. 1.15.1. Pokretljivi oblak elektrona prati pomicanje atoma u kristalnoj strukturi kovine, tako da nema odbojnih sila među česticama, kao što se događa kod ionskih spojeva. 1.15.2. a) kruta tvar visokog tališta, koja provodi el.struju u krutom, a ne provodi je u rastalini b) kruta tvar, koja se može kovati i koja provodi el.struju u krutom i rastaljenom obliku c) kruta, relativno mekana tvar niska tališta, koja ne provodi el.struju niti u krutini ni talini d) kruta,vrlo tvrda tvar visoka tališta, dobar izolator el. struje. 1.15.3. Mjed je kruta otopina cinka u bakru. 1.15.4. Krte su one slitine (legure) u kojima se pojavljuju jake kovalentne veze. 1.15.5. Tvari s molekulskom rešetkom, niska su tališta, lako sublimiraju, izolatori su. Tvari s ionskom rešetkom su krte, velike tvrdoće, visoka talištas, ne provode el.struju u krutom stanju, ali u talini provode el.struju, Tvari s kovalentnom rešetkom velike su tvrdoće, visoka tališta, izolatori. Tvari s metalnom rešetkom lako se kuju i dobro provode el. struju. 1.15.6. Tališta inertnih (plemeniti) plinova raste u nizu od helija do ksenona: 1.15.7. a) elementarni jod b) MgO c) Cu d)Cu, KCl, MgO e) KCl, MgO 1.15.8. U parama joda nazočne su molekule (I2). U parama amonijeva klorida nazočne su molekule amonijaka (NH3) i molekule klorovodika (HCl). Pri sublimaciji amonijev klorid disocira. 1.15.9. Magnezijev oksid (MgO) ima više vrelište, jer je radijus iona (Mg2+) manji od radijusa iona (Ba2+), pa su ioni u strukturi magnezijevog oksida bliž+e nego u barijevom oksidu. 1.15.10. Kalij (K). 1.15.11. Kalcijev hidroksid (Ca(OH)2): 1.15.12. F2 + H2O => 2 HF + 1/2 O2 1.15.13. Aluminijev klorid (AlCl3). 1.15.14. Nisu 1.15.15. Za prvi atom u formuli spoja: -III, -III, IV, VI, IV, VII, II, III, V, VI, I, I, II, I. 1.15.16. Kisik (O2). 1.15.17. Kisik (O2). 1.15.18. Magnezij (Mg). 1.15.19. Kisik (O2). 1.15.20. Amonijak (NH3).

- 30 -

1.16. NEKA PITANJA IZ KEMIJE II (Hotihig Hus, Herak) ENERGIJA, TEKUĆINE, KISELINE, BAZE SOLI 1.16.1. U Organizmu se energija skladišti stvaranjem adenozin trifosfata (ATP), koji nastaje: ADP + H3PO4 => ATP + H2O Delta H = -38 kJ/mol Je li reakcija endotermna ili egzotermna? 1.16.2. Kada se u šalici vruća kava potpuno ohladi, hladnija kava struji prema dolje, a vruća kava se diže. Zašto? 1.16.3. Prolije li se tekućina po većoj površini, ona mnogo brže ispari. Zašto u zatvorenoj posudi veličina površine ne utječe na ravnotežni tlak pare? 1.16.4. Zašto je vrelište etera niže od vrelišta alkohola? 1.16.5. Kada se moekula tekućine skrućuje, oslobodi se manje topline, nego kada se molekula tvari kondenzira iz pare u tekućinu. Zašto ? 1.16.6. Navedi suprotan proces taljenju ? 1.16.7. Navedi suprotan proces isparavanju ? 1.16.8. Zimi snijeg često nestane, a da se nije rastalio.Kako se zove taj proces? 1.16.9. Što su koligativna svojstva otopina ? 1.16.10. Koji koloidni sustav nazivamo solom? 1.16.11.Koja je razlika između pjene i emulzije ? 1.16.12. Emulzija vode i benzena je stabilna, ako se u vodu prije miješanja doda malo otopine sapuna.Zašto ? 1.16.13. Napiši jednadžbu reakcije neutralizacije sumporne kiseline (H2SO4) i natrijevog hidroksida (NaOH), magnezijevim hidroksidom (Mg(OH)2)? 1.16.14. Napiši reakciju neutralizacije fosforne kiseline (H3PO4) sa NaOH i sa Mg(OH)2? 1.16.15. Napiši reakciju neutralizacije ugljične kiseline (H2CO3 saNaOH i sa Mg(OH)2? 1.16.16. Napiši reakciju kalcijevog oksidfa sa vodom ? 1.16.17. Napišii reakciju nattrijevog oksida sa vodom ?

- 31 1.16.18. Napiši reakciju ogljikovog dioksida sa vodom ? 1.16.19. Napiši reakciju djelovanja sumporne kiseline (H2SO4) i željeza (Fe) uz zagrijavanje? 1.16.20. Napiši reakciju klorovodične kiseline (HCl) i magnezija (Mg)? 1.16.21. Napiši reakciju sumporne kiseline (H2SO4) i cinka (Zn)? 1.16.22. Napiši reakciju između klorovodične kiseline (HCl) i aluminija (Al)? 1.16.23. Zašto je dušićna kiselina (HNO3) jača od dušikaste kiseline (HNO2)? 1.16.24. Napiši reakciju bakarnog oksida (CuO) sa sumpornom kiselinom (H2SO4)? 1.16.25. Napiši reakciju magnezijevog oksida (MgO) i dušićne kiseline (HNO3)? 1.16.26. Napiši reakciju između kalcijevog oksida (CaO) i ugljične kiseline (H2CO3)? 1.16.27. Napiši jednadžbu reakcije uzajamnog djelovanja dviju soli: srebrenog nitrata (AgNO3)? 1.16.28. Napiši reakciju između kalcijeva klorida (CaCl2) i natrijevog karbonata (Na2CO3)? 1.16.29. Napiši reakciju između natrijevog sulfida(Na2S) i olovnog acetata (Pb(CH3COO)2? 1.16.30 Koliki su oksidacioni brojevi sumpora (S) u sumprvodiku (H2S)? 1.16.31. Koliki su oksidacioni brojevi dušika (N) u amonijaku (NH3)? 1.16.32. Koliki je oksidni broj svih atoma u molekuli HClO4? 1.16.33. Koliki je oksidni broj svih atoma u molekuli: dušikaste kiseline (HNO2)? 1.16.34. Koliki9 je oksidni broj svih atoma u molekuli magnezijevog oksida (Mg(OH)2)? 1.16..35. Koliki je oksidni broj svih atoma u molekuli : Fe2(SO4)3 ?

- 32 -

RJEŠENJE 1.16. PITANJA 1.16.1.Egzotermna reakcija 1.16.2. Uvijek hladnija otopina ima veću gustoću. 1.16.3. U zatvorenoj posudi uspostavljen je ravnotežni tlak pare. 1.16.4. Molekula alkohola je polarna, pa izmađu molekula nastaju vodikove veze, dok je molekula etera nepolarna. 1.16.5. Jer su krutine i tekućine kondenzacioni sustavi i molekule su blizu jedna drugoj. 1.16.6. Skrućivanje. 1.16.7. Kondenzacija. 1.16.8. Sublimacija (led sublimira). 1.16.9. Koligativna svojstva otopina ovise samo o broju čestica u otopini, a ne o njihovoj prirodi. 1.16.10.U solu je disperzna faza kruta (čvrsta), a disperzno sredstvo je tekućina. 1.16.11.Pjena je koloidna disperzija plina u tekućini, a emulzija je tekućine u tekućini 1.16.12. Sapun je emulgaciono sredstvo. 1.16.13. H2SO4 + 2 NaOH => Na2SO4 + 2 H2O H2SO4 + Mg(OH)2 => MgSO4 + 2 H2O 1.16.14. H3PO4 + 3 NaOH => Na3PO4 + 3 H2O 2 H3PO4 + 3 Mg(OH)2 => Mg3(PO4)2 + 6 H2O. 1.16.15. H2CO3 + 2 NaOH => Na2CO3 + 2 H2O. H2CO3 + Mg(OH)2 => MgCO3 + 2 H2O 1.16.16. CaO + H2O => Ca(OH)2. 1.16.17. Na2O + H2O => 2 NaOH 1.16.18. MgO + H2O => Mg(OH)2 1.16.19. Fe + H2SO4 => FeSO4 + H2 1.16.20. Mg 2 HCl => MgCl2 + H2 1.16.21. Zn + H2SO4 => Zn 2 AlCl3 + 3 H2 1.16.23.Dušićna kiselina (HNO3) ima jedan atom kisika više, koji uzroči polarizaciju O-H veze, pa je stupanj disocijacije veći nego kod dušikaste kiseline (HNO2). 1.16.24. CuO + H2SO4 => Cu SO4 + H2O 1.16.25. MgO + 2 HNO3 => Mg(NO3)2 + H2O 1.16.26. CaO + H2CO3 => CaCO3 + H2O 1.16.27. 2 AgNO3 + MgCl2 => 2 AgCl + Mg(NO3 1.16.28. CaCl2 + Na2CO3 => 2 NaCl + CaCO3 1.16.29 Na2S + Pb(CH3COO)2 => PbS + 2 CH3COONa 1.16.30. -II 1.16.31. -III 1.16.32. H (I), Cl (VII), O4 (-II). 1.16.33. H (I), N (III) O2 (-II). 1.16.34. Mg (II), O (-II) , H (I). 1.16.35. Fe (III), S (VI), O (-II).

- 33 -

1.17. PITANJA, OPĆA I ANORGANSKA KEMIJA (Herak) 1.17.1. U 54, 15 g živina oksida (HgO) ima 50,15 g žive (Hg) i 4 g kisika (O). Koliki je % žive (Hg) , odnosno kisika (O)? 1.17.2. U 58,454 g natrijevog klorida (NaCl) sadržano je 22,997 g natrija (Na) i 35,357 g klora (Cl). Izračunaj % natrija (Na) i klora (Cl)? 1.17.3. U sumporvodiku (H2S) je 0,504 masenih dijelova vodika spojeno s 8 masenih dijelova sumpora (S). Koliki je oksidacijski broj sumpora u sumporvodiku (H2S)? 1.17.4. Od 8,007 g sumpordioksida (SO2) otpada 4 g na kisik (O), a ostatak na sumpor (S). Kolika je atomska masa sumpora (S), koji je u sumpordioksidu (SO2) ( IV) ? 1.17.5. Izračunaj % sastav elemenata u CuO? 1.17.6. Izračunaj % sastav elemenata u Cu2O ? 1.17.7. Izračunaj % sastav elemenata u Al2O3 ? 1.17.8. Izračunaj % sastav elemenata u HgO ? 1.17.9. Izračunaj % sastav elemenata u NaCl ? 1.17.10.

Izračunaj % sastav elemenata u H2S ?

1.17..11. Koliko je sadržano grama natrija (Na), ugljika (C), kisika (O) u 1 kg natrijevog karbonata (Na2CO3 ? 1.17.12. Koliko će nastati grama vode (H2O) izgaranjem 2,505 g vodika ? 1.17.13. Izračunaj, koliko će nastati grama žive (Hg), a koliko grama kisika (O), ako se raspadne 1,2 kg živina oksida (HgO) ? 1.17.14. Koliko treba dodati natrijevog hidroksida (NaOH) na 100 kg feriklorida (FeCl3), da bi se izvršila potpuna izmjena ? 1.17.15. Koliko ćemo dobiti sumpora (S) iz 20 t cinkovog sulfida (ZnS), uz pretpostavku da nema gubitaka ?

- 34 -

1.17. 16. Koliko bi trebalo preraditi tona cinkovog sulfida (ZnS), a koliko tona olovnog sulfida (PbS), da bi smo u oba slučaja, dobili jednaku količinu sumpora (S) uz pretpostavku da nema gubitaka ? 1.17.17. Da li ćemo dobiti jednaku količinu sumpora (S) iz 10 t cinkova sulfida (ZnS) i 10 t olovnog sulfida (PbS) uz pretpostavku da nema gubitaka? RJEŠENJA 1.17. 1.17.1. 92,61 % Hg, 7,39 % O 1.17.2. 39,34 % Na, 60,66 % Cl 1.17.3. II 1.17.4. 32,06 1.17.5. 88,82 % Cu i 11,10 % O 1.17.6. 79,9 % Cu i 20,1 %O 1.17.7. 52,94 % Al i 47,068 % O 1.17.8. 92,61 % Hg i 7,39 % O 1.17.9. 39,34 % Na i 60,66 % Cl 1.17.10. 5,63 % H i 94,37 % S 1.17.11. 0,4338 kg Na, 0,1132 kg C, 0,453 kg O 1.17.12. 22,55 g H2O 1.17.13. 1111,4 g Hg, i 88,6 g O 1.17.14. 739,84 kg NaOH 1.17.15. 3,29 t S 1.17.16. 97,44 t ZnS, 239,27 t PbS 1.17.17. Iz 10 t PbS dobit ćemo 1,95 t sumpora (S) manje nego iz 10 t ZnS.

- 35 1.18. PITANJA IZ ANORGANSKE KEMIJE ( Tkalčec, Borovnjak, Zlatarić,Peterski) 1.18.1. Koja će od dva navedena elementa imati jače izražena metalna svojstva? a) litij (Li) ili berilij (Be) b) bor (B) ili aluminij (Al) c) aluminij (Al) ili cesij (Cs) d) kositar (Sn) ili fosfor (P). 1.18.2. Poredaj slijedeće spojeve porastućoj temperaturi tališta: NaCl, PCl5, PCl3, MgCl2. 1.18.3. Koji će od spojeva biti više ionskog značenja: a) SnO ili SnS, b) AlCl3 ili AlBr3 c) BeCl2 ili BeF2 d) SnS ili PbS e) SnS ili SnS2? 1.18.4. Koje su kristalne strukture metala najgušće slagaline? 1.18.5. Premda je aluminij (Al) reaktivana kovina (metal), na zraku ne korodira. Objasni? 1.18.6. Zašto željezo (Fe) na zraku korodira? 1.18.7. Odaberi one spojeve, koji mogu smanjiti kiselost želudčanog soka: a) KCl b) Mg(OH)2 c) HCl d) Al(OH)3 e) NaCl 1.18.8. Kemijskom jednadžbom napiši kako kisik (O) reagira sa fosforom (P)? 1.18.9. Kemijskom jednadžbom napiši kako kisik reagira sa ugljikom (C)? 1.18.10. Kemijskom jednadžbom napiši, kako kisik reagira sa sumpordioksidom (SO2)? 1.18.11. Kemijskom jednadžbom napiši kako kisik reagira sa Sn(II)oksidom? 1.18.12. U spojevima ili ionima dušik (N) ima različite oksidacijske brojeve. Odredi: a) u amonijaku (NH3), b) u didušikovom dioksidu, c) didušikovom tetroksidu, d) dušićnoj kiselini 1.18.13. Jennadžbom prikaži raspad amonijeva nitrata ako nastaju: a) didušikov oksid i voda b) dušik, kisik i voda.

- 36 1.18.14. Pod određenim uvjetima grafit je moguće prevesti u dijamant. Pogotovat će: a) visoka temperatura b) nizak tlak c) visok tlak d) niska temperatura. 1.18.15. Izračuinaj Coca-cole, koja je potrebna da se djelovanjem u njoj otopljenog ugljikovog dioksida (CO2) otopi 1 g kalcijevog karbonata (CaCO3). U 1 l Coca-cole otopljeno je 5 g ugljičnog dioksida (CO2)? CaCO3 + CO2 + H2O => Ca(HCO3)2 1.18.16. Što određuje fizikalna i kemijske osobine keramičkih materijala? 1.18.17. Što je atmosfera? 1.18.18. Zašto je ugljikov dioksid (CO2) veoma važan plin za živa bića? 1.18.19. Kako možemo dokazati nazočnost ugljikova dioksida (CO2)? 1.18.20. Što su to fotokemijske reakcije? 1.18.21. Koje se onečiščavalo zraka vezuje uz hemoglobin krvi? 1.18.22. Koji su plinovi u zraku najodgovorniji za efekt staklenika? 1.18.23. Što je to fotokemijski smog? 1.18.24. Zašto se iznad gradova vidi izmaglica? 1.18.25. Je li ozon (O3) poželjan ili nepoželjan sastojak zraka? 1.18.26.Je li normalna kišnica neutralna, bazna ili kisela? 1.18.27. Koja je voda u prirodi najčišća? 1.18.28. Koji su procesi anaerobni, a koji aerobni' 1.18.29. što je potrebno za samopročiščavanje površinskih voda? 1.18.30. Što je aktivni mulj? 1.18.31. Koja su glavna onečiščavala podzemnih voda i poljoprivrednih površina? 1.18.32. Koje se to organske tvari djelovanjem bakterija slabo razgrađuju?

- 37 1.18.33. Što je to opasni otpad? 1.18.34. Na koji se način provjerava ispravnost higijenskog smetlišta? 1.18.35. Zašto je važno odlagati opasni otpad u sigurna odlagališta? 1.18.36. Što je to recikli5ranje otpadnih tvari? 1.18.37. Kako se provodi recikliranje otpadnih tvari? 1.18.38. Što je to piroliza plinova? 1.18.39. Koje su prednosti pirolize otpada u odnosu na druge načine zbrinjavanja otpada?

RJEŠENJA I ODGOVORI 1.18. PITANJA 1.18.1. a) Li b) Al c) Cs d) Sn 1.18.2. PCl5, PCl3, MgCl2, NaCl 1.18.3. a) SnO b) AlCl3 c) BeF2 d) PbS e) SnS 1.18.4. Kubične slagaline i heksagonska slagalina. 1.18.5. Zbog oksidnog sloja, koji čvrsto prijanja uz površinu kovine (aluminija - Al). 1.18.6. Zato što nastaje Fe(III) oksid, koji je porozan, pa korozija zahvaća sve dublje slojeve. 1.18.7. b) , d) 1.18.8. P4 + 5 O2 => P4O10 1.18.9. C + O2 => CO2 1.18.10. 2SO2 + O2 => 2 SO3 1.18.11. 2 SnO + O2 => 2 SnO 1.18.12. -III, I, IV, V. 1.18.13. a) 2 NH4NO3 => N2O + H2O b) 2 NH4NO3 => 2 N2 + O2 + 4 H2O 1.18.14.c) d) 1.18.15. V = 0,088 l. 1.18.16. Fizikalne i kemijske osobine keramičkih materijala određuje njihov kemijski sastav. 1.18.17. To je zračni omotač, koji obavija naš planet. 1.18.18. Jer je neophodan za proces fotosinteze. 1.18.19. Otopinom kalcijevog hidroksida: Ca(OH)2 + CO2 => CaCO3 + H2O

- 38 -

1.18.20. To su reakcije, koje se zbivaju uslijed djelovanja svjetlosti. 1.18.21. Ugljikov monoksid (CO). 1.18.22. Ugljikov diksid (CO2), ozon (O3), metan (CH4), vodena para. 1.18.23. To je zagađenje zraka , koje nastaje zbog fotokemijskih reakcija. 1.18.24. Zbog fotokemijskog smoga. 1.18.25. Nazočnost ozona (O3) u troposferi je štetna za živa bića, a u stratosferi korisna jer apsorbira opasno ultraljubičasto zračenje Sunca. 1.18.26. Slabo kisela, zbog ugljikovog dioksida (CO2) u zraku. 1.18.27. Najčišća je oborinska voda. 1.18.28. Anaerobni proces se zbiva bez nazočnosti zraka, a za aerobni proces je zrak neophodan. 1.18.29. Otopljen kisik. 1.18.30. Smjesa razmućenog ugljena i aerobnih bakterija. 1.18.31 Nitrati iz umjetnih gnojiva i pesticidi. 1.18.32..Pesticidi. 1.18.33. Opasdan otpad čine sve tvari, koje ugrožavaju ljudsko zdravlje i okoliš. 1.18.34. Ispitivanjem kakvoće podzemnih voda i analizom tekućih i plinovitih raspadnutih tvari. 1.18.35. Jer postoji potencijalna opasnost od njegovog štetnog djelovanja na okoliš. 1.18.36. To je vraćanje otpadnih tvari u proces proizvodnje. 1.18.37. Zbog uštede na sirovinama i gorivu i smanjenju količine otpada u oikolišu. 1.18.38. Razgradnja otpadnih vari temperaturom od 9000C - 13000C. 1.18.39. Spalionice su velikog kapaciteta pa dnevno prerade velike količine otpada, tako da ostaje cca 2 % pepela. Toplina koja se oslobodi može se iskoristiti.

- 39 -

1.19. PITANJA IZ OPĆA I ANORGANSKA KEMIJA ( Kesler, Matijević) 1.19.1. Koliki će volumen zauzeti 20 l dušika (N2) od 0,5 bahra kod iste temperature, a tlak povećamo na 10 bahra (1 bahr = 105 Pa)? 1.19.2. Imamo 100 l plina kod 00C i tlaku od 1 bahra. Koliki će volumen zauzeti plin kod temperature od 400C i pri tlaku od 1 bahra? 1.19.3. Koliki će tlak biti, ako 50 l plina kod tlaka od 1 bahra, zagrijemo u zatvorenoj posudi od temperature 00C do 2000C? 1.19.4. Koliku masu ima 48 l kisika (O2) kod temperature od 370C i pri tlaku od 1,5 bahr ? 1.19.5. Koliki volumen zauzima 34 g amonijaka (NH3) kod tlaka od 0,2 bahra i pri temperaturi od 300 0K? 1.19.6. Kolika je masa u gramima kalijevog klorida (KCl) u 300 g 5 % -tne otopine? 1.19.7. Koliki će biti % otopine, ako otopimo 20 g srebrenog nitrata (AgNO3) u 780 g vode? 1.19.8. Kolika je procentna koncentracija otopine natrijevog bromida (NaBr), ako 10 g te sol otopimo u 390 ml vode? 1.19.9. Koliko će se srebra (Ag) izlučiti na katodi, ako kroz otopinu srebrenog nitrata (AgNO3) prolazi struja od 2 A u vremenu od 20 minuta? 1.19.10. Koliko će se željeza (Fe) izlučiti iz otopine feriklorida (FeCl3), ako kroz otopinu prolazi struja od 5 A a u vremenu od 3 sata? 1.19.11. Koliko dugo mora prolaziti struja od 4 A, kroz otopinu bakarnog sulfata (CuSO4), da bi se izlučilo 15 g bakra (Cu)? 1.19.12. Kolika je jačina struje, koja je prolazila kroz otopinu niklovog sulfata (NiSO4), ako se nakon 150 minuta izluči 27,4 g nikla (Ni)? 1.19.13. Koliko ćemo dobiti grama natrijevog hidroksida (NaOH) djelovanjem 1 kg dinatrijevog dioksida (Na2O2) na vodu? ( 2Na2O2 + 4 H2O => 4 NaOH + 2 H2O2) 1.19.14. Koliko je potrebno uzeti natrijevog klorida - kuhinjske soli (NaCl) da priredimo 100 g natrijevog sulfata (Na2SO4)? 1.19.15. Zašto se potaša ( kalijev karbonat KCO3) ne može prirediti po postupku Solvay?

- 40 -

1.19.16. Kako se priređuje crni barut? Čega je crni barut smjesa? 1.19.17. Čemu služi gorka sol? Navedi primjere? 1.19.18. Koliko će u masi kalcijevog oksida - živog vapna (CaO) nastati žarenjem 1 t kalcijevog karbonata (CaCO3)? (CaO + 9000C => CaO + CO2) 1.19.19. Koliko u procentima (%) ima aluminija (Al) u aluminijevom sulfatu (Al2(SO4)3)? 1.19.20. Koliko u procentima (%) ima željeza (Fe) u rudi limonitu ( 2Fe2O3 x 3 H2O)? 1.19 21. Napiši, kako se dobiva modra galica (bakarni suilfat pentahidrat - CuSO4 x 5 H2O)? 1.19.22. Napiši, kako se dobiva "B ordoška juha"? 1.19.23. Koliko grama srebra (Ag) ima u 10 g srebrenog nitrata (AgNO3)? 1.19.24. Napiši formulu bijele galice? 1.19.25. Smjesa cinkovog sulfata (ZnSO4) i barijevog sulfida (BaS) daje bijelu slikarsku boju lipoton. Kako nastaje lipoton (BaSO4)? 1.19 26. Kako se dobiva živa (Hg) iz cinobarita (HgS)?

- 41 -

RJEŠENJA PITANJA 1.19. 1 l ili 1 dm3 114,6 l ili 114,6 dm3 1,73 bahra ili 1,73 x 105 Pa 90,6 g 246 l ili 246 dm3 U 100 g ima 5 g a u 300 g otopine će biti 3 x 5 = 15 g KCl 20 g AgNO3 imamo 780 + 20 = 800 otopine. Znači da u 100 g otopine ima 20 / 8 = 2,5 g AgNO3, prema tome otopina je 2,5 %-tna. 1.19.8. 2,5 % 1.19.9. 2,68 g 1.19.10. 10,4 g 1.19.11. 3 sata i 10 minuta 1.19.12. 10 A 1.19.13. 1739,78 g 1.19.14. 82.98 g 1.19.15. Zato što je kalijevbikarbonat (KHCO3) topljiv u vodi, a natreijev bikarbonat (NaHCO3) nije. 1.19.16. To je smjesa kalijevog nitrata (KNO3) drvenog uglja (C) i sumpora (S) 1.19.17. Kao purgativno sredstvo u medicini, a kao 2 %-tna otopina u uporabi protiv presitosti (debljanja) kao i protiv žučnih oboljenja. 1.19.18. 560,29 kg 1.19.19. 15,77 % 1.19.20. 52,26 % 1.19.21. CuO + H2SO4 + 4 H2O => CuSO4 x 5 H2O 1.19.22. Ca(OH)2 + CuSO4 1.19.23. 63,50 % 1.19.24. BaS + ZnSO4 => BaSO4 ZnS 1.19.25. HgS + O2 => Hg + SO2 1.19.1. 1.19.2. 1.19.3. 1.19.4. 1.19.5. 1.19.6. 1.19.7.

- 42 -

1.20. PITANJA I ZADACI IZ KEMIJA (Žeželj, Leko) 1.20.1. Zašto je teško prevesti vodik (H2) u tečno ili kruto stanje? 1.20.2. Na kojoj osobini se zasniva likvakfcija plinova? 1.20.3. Zašto je na niskim temperaturama oksidacijsko djelovanje tekućeg plina jače od običnog zraka? 1.20.4. Kakav to sustav predstavljaju emulzije? 1.20.5. Objasi što je to suspenzija? 1.20.6. Na koje se agregacijsko stanje tvari odnosi Gay-Lussacov zakon o volumnim odnosima? 1.20.7. Koje su to činjenice navele Daltona da postavi tada hipotezu ? 1.20.8. Kolika je masa 15 l (dm3) kisika (O2) pod normalnim uvjetima ? 1.20.9. Izračunaj: koliko bi vodika (H2) bilo potrebno da bi se potpuno sjedinilo sa 48 g kisika (O2)? 1.20.10.Koliko će se dobiti vode (H2O) iz 48 g kisika (O2) i 6,042 g vodika (H2)? 1.20.11. Izračunaj, koliko ćeš grama vodika (H2), a koliko kisika (O2) dobiti pri potpunoj elektrolizi 20 g vode (H2O)? 1.20.12. Tko se smatra osnivačem moderne kemije? 1.20.13. Koje su razlike između vodika (H2), deuterija (D) i tricija (T)? 1.20.14. Od čega to ovise kemijske osobine kemijskih elemenata? 1.20.15. Kakve nam to podatke daju termokemijske jednadžbe? 1.20.16. Objasni što je to difuzija? 1.20.17. Što je to: koncentracija otopine? 1.20.18. Što je to osmoza? Objasni? 1.20.19. Izračunaj procentni sastav mangana (Mn) u mineralu piroluzitu (MnO2)?

- 43 1.20.20.

Koliko treba uzeti kuhinjske soli - natrijevog klorida (NaCl) i koliko sumporne kiseline (H2SO4) da bi se dobilo 1000 g klorovodične kiseline (HCl)? 2 NaCl + H2SO4 => Na2SO4 + 2 HCl)

1.20.21.

Objasni: može li se sumpordioksid (SO2) dalje oksidirati?

1.20.22.

Izračunaj molarnu masu sumpordioksida (SO2) iz njegove formule?

1.20.23.

Objasni: što su to sulfidi, što su to sulfati, a što su to sulfiti?

1.20.24.

Koliko se sumpora (S) treba utrošiti, da bi se priredilo 1000 kg sumporne kiseline (H2SO4)?

1.20.25. Izračunaj koliki je % sastav kisika, vodika i sumpora u sumpornoj kiselini (H2SO4)? 1.20.26. Izračunaj koliko u % ima kisika, vodika i sumpora u sumporastoj kiselini (H2SO3)? 1.20.27. Napiši formulu kalijevogkromata? 1.20.28. Nqapiši formulu kalijevog dikromata? 1.20.29. Koliko litra (dm3) dušika (N2) treba utrošiti za priređivanje 2 l (dm3) dušikovog monoksida (NO)? 1.20.30.

Koliko treba uzeti čilske šalitre (natrijevog nitrata - NaNO3), a koliko sumporne kiseline (H2SO4), da bi priredili 100 kg dušićne kiseline (HNO3)? ( 2 NaNO3 + H2SO4 => Na2SO4 + 2 HNO3) Koliko treba uzeti nišadora (amonijevogklorida - NH4Cl), da bi priredili 20 l (dm3) plinovitog amonijaka (NH3)?

1.20.31.

1.20.32. Zašto se ugljični dioksid (CO2) zadržava u nižim slojevima prostorija u kojima nastaje? 1.20.33.

Koliko treba žive sode (natrijevog hidroksida - NaOH) da bi priredili 1000 kg sode (natrijevog karbonata - Na2CO3)?

1.20.34. Izračunaj % sastav svih elemenata u silicijevom dioksidu (SiO2)? 1.20.35.Kako nastaju silikoni? 1.20.36. Postoje dva oksida olova (Pb). Napiši koji?

- 44 1.20.37. Koje je stanje postojanije među oksidima olova(Pb). Ili Pb (II) ili Pb (IV) ? 1.20.38. Koje to karakteristične osobine ima aluminijev hidroksid (AL(OH)3)? 1.20.39. Objasni kakve je boje rubin? 1.20.40. Objasni kakve je boje safir? 1.20.41. Koliko je sumporne kiseline (H2SO4) potrebno da bi priredili 50 kg Al2(SO4)3 x 18 H2O? 1.20.42. Koliko je kg aluminija (Al) potrebno, da bi priredili 100 kg stipse (K2SO4 x Al2(SO4)3 x 24 H2O)? 1.20.43. Koliko se kilograma aluminija (Al) može dobiti iz 1000 kg glinice (Al2O3)? 1.20.44.Koliko se živog ili negašenog vapna dobije prženjem 1000 kg kalcijevog karbonata (CaCO3)? Reakcija ide: CaCO3 + 9000C => CaO + CO2 1.20.45. Koliko se kg gašenog vapna (Ca(OH)2) dobija iz 1ooo kg kalcijevog karbonata (CaCO3) i koliko je potrebno vode ? CaCO3 + 9000C => CaO + CO2 dalje ide CaO + H2O => Ca(OH)2 1.20.46. Koliko će u procentima (%) biti cinka (Zn) u bijeloj galici (ZnSO4 x 7 H2O)? 1.20.47. Koliko se može dobiti cinka (Zn) iz 1000 kg čistog cinkovog sulfida (ZnS)? 1.20.48. Koliko se žive (Hg) može dobiti iz 500 kg cinobarita (HgS)? 1.20.49. Koliko je poluvrijeme raspada radija (Ra)? 1.20.50. Kako se čuva elementarni natrij (Na)? 1.20.51. Koliko je potrebno kuhinjske soli (natrijevog klorida - NaCl) da bi se priredilo 1000g žive sode (natrijevog hidroksida - NaOH) ? 1.20.52. Koliki je procentni (%) sastav vode (H2O) u kristalnoj sodi (Na2CO3 x 10 H2O)? 1.20.53. Koliko u procentima (%) ima vode u Glauberovoj soli ( natrijevom sulfatu Na2SO4 x 10 H2O)? 1.20.54. Koliko u procentima ima željeza (Fe) u Fe2O3?

-

45 -

1.20.55. Koliko u procentima (%) ima željeza (Fe) u Fe3O4? 1.20.56. Kada je oborena zabluda o "vis vitalis"? 1.20.57. Tko je dao egzaktan dokaz pokusom, da se iz anorganskog spoja (amonijev cijanat) može dobiti karbamid (identičan urinu u ljudskoj mokraći)? 1.20.58. Napiši strukturnu formulu C3H6? 1.20.59. Što nastaje oksidacijom aldehida? 1.20.60. Zašto mravlja kiselina (HCOOH), može da reducira? 1.20.61. Kako se zove ester, koji nastaje iz octene kiseline (CH3COOH) i etil alkohola (CH3CH2OH)? 1.20.62. Na čemu se zasniva uticaj pranja sapuna? 1.20.63. Koji se to poznati lijek izvodi iz salicilne kiseline?

ODGOVORI I RJEŠENJA 1.20. PITANJA 1.20.1 Potrebna je veoma niska temperatura cca -2400C i tlak od 13 bahra. 1.20.2. Prevođenje zraka u tekuće stanje se zasniva na ohlađivanju zraka na veoma niskoj temperaturi. 1.20.3. Na veoma niskim temperaturama kemijske reakcije su jako usporene, međutim oksidaciono djelovanje tekućeg zraka je mnogo jače, jer je i koncentracija kisika (O2) mnogo veća. 1.20.4. Smjesa dvaju tekućih faza - tipičan primjer: mlijeko. 1.20.5.Tipičan primjer: homogen sastav malih čestica u ilovači, koji zamućuju vodu. 1.20.6. Na plinovito agregacijsko stanje 1.20.7. Činjenica, da se jedna te ista količina nekog kemijskog elementa može spojiti s različitim količinama drugog kemijskog elementa. 1.20.8. 21,4 g 1.20.9. 6,042 g 1.20.10. 54,042 g 1.20.11. 2,2 g vodika i 17,8 g kisika 1.20.12. Rober Boyle 1.20.13. U atomskim masdama. 1.20.14. U rasporedu elektrona u elektronskom omotaču atoma

- 46 1.20.15. Kad u kemijsku jednadžbu unesemo podatke o toplotnim promjenama to zovemo termokemijskim jednadžbama. 1.20.16. Prodiranje otopljene tvari u otapalo. 1.20.17. Količina tvari, kaja se nalazi u jedinici volumena otopine. 1.20.18. Gibanje otopine kroz polupropusnu membranu od manje ka većoj koncentraciji, ona nastaje kada dvije otopine teže izjednačavanju koncentracija preko polupropusne membrane. 1.20.19. 63,19 % 1.20.20. 1258,79 g NaCl i 1344,29 g H2SO4 1.20.21. Može u SO3 1.20.22. 64,07 1.20.23. a) primjer za sulfid: Na2S b) soli sumporne kiseline (Na2SO4) c) soli sumporaste kiseline (Na2 SO3) 1.20.24. 326 kg 1.20.25. 65,4 % kisika, 2,0 % vodika i 32,6' % sumpora 1.20.26. 58,5 % kisika, 2,5 % vodika i 39,0 % sumpora. 1.20.27. K2CrO4 1.20.28. K2Cr2O7 1.20.29. 1 l 1.20.30. 135 kg NaNO3 i 77,7 kg H2SO4 1.20.31. 47,8 kg 1.20.32. Zato što je mnogo teži od zraka 1.20.33. 750 kg 1.20.34. 46,7 % silicija (Si) i 53,3 % kisika 1.20.35. Polimerizacijom 1.20.36. Olovni monoksid (PbO) i olovni dioksid (PbO2) 1.20.37. Pb(II) 1.20.38. Ponaša se amfoterno i kao kiselina i kao lužina 1.2o.39 Crven 1.20.40. Plav 1.20.41. 21,7 kg 1.20.42. 5,7 kg 1.20.43. 529,4 kg 1.20.44. 560 kg 1.20.45. 740 kg Ca(OH)2 i 180 kg H2O 1.20.46. 22,6 % 1.20.47. 666 kg 1.20.48. 431 kg 1.20.49. 1580 godina 1.20.50. U petroleju

- 47 1.20.51. 1,46 kg 1.20.52. 55,9 % 1.20.53. 62,9 % 1.20.54. 69 % 1.20.55. 78 % 1.20.56. 1829.g. 1.20.57. Fridrich Wohler 1.20.58. H H H / / / H-C-C-C-H / / / H H H 1.20.59. Octena kiselina (CH3COOH) 1.20.60. Zato što pokazuje osobine aldehida 1.20.61. Etil ester octene kiseline 1.20.62. Sapuni emulgiraju masti i snižavaju površinski napon vode, uslijed čega dolazi do boljeg kvašenja materijala, koji se pere. 1.20.63. Aspirin.

1.21.

PITANJA I ZADACI IZ: OGANSKA KEMIJA (Sikirica, Korpar, Čolig)

1.21.1. Što su to esencijalne aminokiseline? 1.21.2. Izračunaj masene udjele elemenata u octenoj kiselini (CH3COOH) ? 1.21.3. U uređaju za mikroanalizu spaljeno je 3,02 g nekog organskog spoja. Prirast mase cjevči ce sa magnezijevim perkloratom je 5,43 mg, a cjevčice sa natronskim vapnom 8,86 mg. Izračunaj empirijsku formulu spoja? 1.21.4. Otapapaju li se ugljikovodici u vodi (H2O)? 1.21.5. Izračunaj volumen zraka potrebnog za izgaranje 0,9 m3 etana (C2H6). Volumen zraka nastalih plinova je mjeren pri normalnim uvjetima. Volumni udio kisika u zraku je 0,2. 1.21.6. Kloriranjem benzena (C6H6) dobiva se kruta kristalna tvar. Kvantitativnom analizom je nađeno : w(C) = 0,25, w(H) = 0,02, w((Cl) = 0,73, a relativna molekulska masa produkta je 291. Odredi brutto formulu produkta?

- 48 -

1.21.7. Što označava oktanski broj ? 1.21.8. Što je to cetanski broj? 1.21.9. Koliko je m3 uzeto pri normalnim uvjetima (O0C i 101325 Pa) za izgaranje 1 kg benzina, koji se sastoji samo od izooktana? Pretpostavka je da je u zraku 0.2 % kisika i da ispušni plinovi ne sadrže ugljični monoksid (C), već samo ugljični dioksid (CO2) i vodu (H2O). 1.21.10. Koliko je m3 uzeto pod normalnim uvjetima benzina, koji se sastoji od toluena. Pretpostavka da je 0,2 % kisika u zraku i da ispušni plinovi ne sadrže ugljični monoksid (CO), već samo ugljični dioksid (CO2). 1.21.11. Kvantitativnom analizom jednog alkohola, ustanovljeno je da je maseni udio ugljika w(C) = 52,17 %, a maseni udio vodika w(H) = 13,14 %. Ostatak je otpada na kisik (O). Relativna molekulska masa alkohola je 46. Napiši formulu tog alkohola? 1.21.12. Za neki organski spoj je ustanovljeno, da je lakohlapiva tekućina i da daje pozitivnu reakciju s Fehlingovim reagensom. Analizom je nađeno; w(C) = 54,55 %, w(H) = 9,09 %, w(O) = 36.26 %. Koji je to spoj? 1.21.13. Izračunaj volumen ugljičnog monoksida (CO) (pri normalnim uvjetima) koji može nastati iz 9,2 g mravlje kiseline (HCOOH)? 1.21.14. Ocat u trgovini dolazi kao 9 %-tna octena kiselina. Izrazi koncentraciju octene kiseline (CH3COOH), ako je gustoća 1,0 g/ml. 1.21.15. Odvagali smo 2,6 g dihidrata oksalne kiseline. Koliko treba kalijevog hidroksida (KOH) da bi se navedena količina prevela u: a) kalijev hidrogen oksalat, b) u kalijev oksalat. Kolika je masa dobivenih soli? 1.21.16. Izračunaj masu i količinu tvari, koje nastaju hidrolizom 0,044 kg metil-propionata? 1.21.17. Izračunaj količinu vodika (H) potrebnog za hidrogeniranje: a) 10 g oleinske kiseline b) 10 g linoleinske kiseline 1.21.18. Zašto su heksoze dobile naziv piranoze i furanoze? 1.21.19. Po čemu se razlikuju škrob i celuloza? 1.21.20. Nabroji dvije reakcije za dokazivanje proteina (bjelančevina)?

- 49 -

1 21.21. Što proučava biokemija? Što je to organska kemija? 1.21.22. Koje molekule smatramo građevnim elementima nukleinskih kiselina? 1.21.23. Koja to prirodna tvar sadrži jedinice izoprena? 1.21.24. Što je to monomer? 1.21.25. Što je to elastomer? 1.21.26. Navedi tipičan predstavnik elastomera? 1.21.27. Tipičan primjer polikondenzacije (trgovačko ime "Terylen", "Dacron"). Što je to? 1.21.28. Što je to nylon? 1.21.29. Uže od tog polikondenzacionog proizvoda ja jako kao čelično uže, ali je pet puta lakše. Koji je to spoj? 1.21.30. Silikoni su: a) dobri izolatori b) loši izolatori c) izvrsni izolatori Potvrdi ispravan odgovor!

- 50 -

ODGOVORI I RJEŠENJA 1.21. PITANJA 1.21.1.One aminokiseline, koje organizmi čovjeka i životinja ne mogu sami sintetizirati. 1.21.2. w(C) = 40 %, w((H) = 6,7 %, w(O) = 53,29 % 1.21.3. C2H6 1.21.4. Ugljikovodici se neotapaju u vodi, jer je voda polarne građe. 1.21.5. V = 17,5 m3 1.21.6. C6H6Cl6 1.21.7. Izooktan ima veoma malu detonaciju u automobilskom motoru pa mu je dat broj 100. 1.21.8. Cetan (C16H34) se u dieselskom motoru najlakše pali, pa mu je dat broj 100. 1.21.9. V = 12,26 m3 1.21.10. V = 10,95 m3 1.21.11. Etanol (C2H5OH) 1.21.12. Acet aldehiod (etanal) ( C2H4O) 1.21.13. V(CO) = 4,48 l 1.21.14. c(CH3COOH) = 1,5 mol/l 1.21.15. a) m(KOH) = 5,6 g a m(KHC2O4) = 16,6 g b) m(KOH) = 11,2 g a m(K2C2O4) = 16,6 g 1.21.16. m(C2H5COOH) = 0,037 kg i m(CH3OH) = 0,016 kg dok je n za oba spoja = 0,5 mol 1.21.17. a) n(H2) = 0,035 mol b) n(H2) = 0,071 mol 1.21.18. Zbog piranskog i furanskom prstena u strukturi. 1.21.19. Razlikuju se po načinu kako su molekule glukoze međusobno povezane. 1.21.20. Biuret reakcija, ksantoproteinska reakcija 1.21.21. Biokemijske procese u organizmima, kemija ugljikovih spojeva 1.21.22. Od mnogobrojnih nukleozida, povezanih fosfornom kiselinom (H3PO4) i ribozom 1.21.23. Kaučukovac drvo koje raste u Južnoj Americi (Hevea brasiliensis) 1.21.24. Molekulske jedinke, koje su međusobno povezane stvarajući polimer (monos grč.sam) 1.21.25. To su sintetski polimeri čije su molekule međusobno povezane malim brojem poprečnih veza, kao rijetka mreža (elauno - grč. vučem) 1.21.26. Guma 1.21.27. Poliester (PES) 1.21.28. To je naziv za poliamidni polimer. 1.21.29. kevlar 1.21.30. Odgovor c (izvrsni izolatori)

- 51 -

1.22. PITANJA IZ: KEMIJA I (OPĆA I ANORGANSKA KEMIJA) ( Peterski, Sever) 1.22.1. Navedi nazive kemijskih elemenata kojima pripadaju simboli : B, Be, Br, Ba? 1.22.2. Napiši simbole kemijskih elemenata: srebro, zlato, aluminij, arsen, argon 1.22.3. Koliki volumen broma (Br2) treba odmjeriti za neki eksperiment u kojem se utroši 25,2 g broma. Brom (Br2) je jedan od dva elementa koji su pri sobnoj temperaturi tekućina (Hg) 1.22.4. Koliki je broj protona, neutrona i elektrona u atomu srebra Ag)? 1.22.5. Objasni što je to atomski broj? 1.22.6. Objasni što je to maseni broj? 1.22.7. Objasni što je to izotop? 1.22.8. Po čemu se razlikuju, a po čemu su slični izotopi nekog kemijskog elementa? 1.22.9. Napiši ispravnu elektronsku konfiguraciju atoma silicija (Si)? 1.22.10. Koliko elektrona u vanjskoj ljusci ima atom magnezija (Mg)? 1.22.11. Koliko elektrona u vanjskoj ljusci ima atom fosfora (P)? 1.22..12. Koliko elektrona u vanjskoj ljusci ima atom željeza (Fe)? 1.22.13.Izračunaj relativnu molekulsku masu za metan (CH4)? 1.22.14. Izračunaj rellativnu molekulsku masu dušićne kiseline (HNO3)? 1.22.15. Izračunaj relativnu molekulsku masu glukoze (C6H12O6)? 1.22.16. Odredi masu jednog atoma magnezija (Mg)? 1.22.17. Odredi masu jednog atoma zlata (Au)? 1.22.18. Odredi masu jednog atoma urana (U)? 1.22.19. Koliki je broj atoma u uzorcima mase 3,25 g natrija (Na)?

1.22.20. Koliki je broj atoma u 3,25 g cinka (Zn)? - 52 -

1.22.21. 0,1179 g nekog plina sadrži 1021 molekula. Odredi masu jedne molekule plina? 1.22.22. 0,1179 g nekog plina sadrži 1021 molekula. Odredi masu jednog mola plina? 1.22.23. U uzorku koji sadrži 0,9 mola sumportrioksida (SO3) odredi masu sumpora i kisika? 1.22.24. U uzorku koji sadrži 0,9 mola sumportrioksida (SO3) odredi broj atoma sumpora i kisika 1.22.25. U šalici čaja otopljeno je 10 g šećera (C12H22O11). Izračunaj broj molekula šećera? 1.22.26. Lewisovim točkicama prikaži molekulu broma ( Br) ? 1.22.27 Lewisovim točkicama prikaži molekulu fluorovodika (HF)? 1.22.28. Lewisovim točkicama prikaži molekulu amonijaka (NH3) ? 1.22.29. Koja vrsta kemijske veze je u: a) ledu b) tetraklorugljiku c) litijevu oksidu 1.22.30. Od navedenih tvari izaberi one, koje su topljive u vodi: pijesak, šećer, maslac, kreda octena kiselina 1.22.31. Jedna stara izreka kaže da se voda i ulje ne miješaju. Zašto? 1.22.32. Koliko natrijevog sulfata (Na2SO4) treba odvagati za pripravu 200 ml otopine koncentracije c(Na2SO4) = 0,1 m0l / dm3 ? 1.22.33. Zašto kruti kalijev kjlorid (KCl) ne provodi struju, a njegova talina i vodena otopina provodi. 1.22.34.Zašto talina i vodena otopina šećera ne provodi struju?

- 53 ODGOVORI I RJEŠENJA 1.22. PITANJA 1.22.1. Bor, berilij, brom, bariij 1.22.2. Au, Ag, Al, As, Ar 1.22.3. V (Br2) = 8,08 cm3 1.22.4. 10847Ag e- = 47, n0 = 61 1.22.5. Broj protona u jezgri 1.22.6. Zbir brotona i neutrona 1.22.7. Atomska vrsta određenog broja protona i neutrona 1.22.8. Razlike: broj neutrona, maseni broj i fizikalna svojstva Sličnosti: isti atomski broj, jednak broj protona i broj elektrona, slične kemijske osobine 1.22.9. 14Si: 1s22s22p63s23p2 1.22.10. 2 1.22.11. 5 1.22.12. 2 1.22.13.. M(CH4) = 16,04 1.22.14. M(HNO3) = 63,01 1.22.15. M(C6H12O6) = 180,2 1.22.16. ma(Mg) = 4,04 x 10 -26 kg 1.22.17. ma(Au) = 3,27 x 10 -25 kg 1.22.18. ma(U) = 3,95 x 10 -25 kg 1.22.19. N(Na) = 8,5 x 10 22 1.22.20. N (Zn) = 2,99 x 1022 1.22.21. N(NH3) = 4,53 x 10 20 1.22.22. N(saharoze) = 2,25 x 1019 1.22.23. m(S) = 28,35 1.22.24. N(S) = 5,42 x 1023 1.22.25. N(šećer) = 1,76 x 1022 .. .. 1.22.26. : Br - Br : .. .. 1.22.27. . . .. H..F: N 1.22.28. .. . . . . . . H HH 1.22.29. a) kovalentna i vodikova veza b) kovalentna veza c) ionska veza 1.22.30. Šećer i octena kiselina 1.22.31. Privlačne sile između molekula ulja i vode slabije su od privlačnih sila među molekulama iste vrste. 1.22.32. 2,84 g 1.22.33. Zato što nema slobodnih iona. 1.22.34. Razgrađuje se do molekula koje se ionizuju.

- 54 1.23 PITANJA IZ KEMIJE I ( ORGANSKA KEMIJA I BIOKEMIJA) (Peterski, Sever) 1.23.1.Napiši jednadžbu reakcije gorenja butana? 1.23.2. Odredi kemijsku formulu alkena sa 6 atoma ugljika (C)? 1.23.3. Jednadžbom reakcije napiši gorenje propina (C3H4) ? 1.23.4. Napiši jednadžbu reakcije izgaranja metanola (CH3OH) ? 1.23.5. Od navedenih biljnih namirnica izdvoji one koje sadrže sve potrebne esencijalne aminokiseline: mrkva, riža, grah, soja, krumpir, luk 1.23.6. Koliko osoba cca 50 kg treba svakodnevno unositi proteina (bjelančevina) ? 1.23.7. Koje namirnice bi izdvojio , koje su bogate esencijalnim aminokiselinama: šećer, jaja, grah, soja, mlijeko, margarin, jabuke, ribe, grožđe 1.23.8. Koja je karakteristična reakcija na proteine (bjelančevine) i peptide? 1.23.9. Od navedenih tvrdnji izdvoji netočnu tvrdnju: a) glukoza je krvni ili grožđani šećer b) fruktoza je disaharid c) celuloza je polisaharid, koji je izgrađen od ostataka glukoze. 1.23.10. Reagira li otopina saharoze s Tollensovim reagensom' 1.23.11. Osim krumpira navedi i neke druge sirovine iz kojih se dobija škrob? 1.23.12. Napiši formulom razgradnju celuloze? 1.23.13. Koji monomer nastaje kada se reciklira plastična vrećica (polietilen)? 1.23.14. Koje metode očuvanja od onečiščenja polimernim materijalima poznaješ?

- 55 RJEŠENJA I ODGOVORI 1 23. 1.23.1. 2 C4H10 + 13 O2 => 8 CO2 + 10 H2O 1.23.2. C6H12 1.23.3. C3H4 + 4 O2 => 3 CO2 + 2 H2O 1.23.4. 2 CH3OH + 3 O2 => 2 CO2 + 4 H2O 1.23.5. soja 1.23.6. cca 50 g proteina (bjelančevina) svaki dan 1.23.7. jaja, soja, mlijeko, ribe 1.23.8. Biuret reakcija 1.23.9. b) fruktoza nije disaharid, fruktoza je monosaharid 1.23.10. Ne reagira, jer nema redukciona svojstva. 1.23.11. žitarice 1.23.12. (C6H10O)n + n H2O => uz H+ => n C6H12O6 1.23.13. eten ili etilen (H2C=CH2) 1.23.14. Recikliranje, zatrpavanje zemljom, prevođenje polimernih materijala u biorazgradive spojeve. 1.24. PITANJA I ZADACI IZ C D - SCRIPTE KEMIJA I ( OPĆA KEMIJA) (Malić) 1.24.1. Broj koji govori koliko puta je prosječna masa nekog elementa veća od atomske jedionice mase, koju ima oznaku? 1.24.2. Kako glasi opća plinska jednadžba? 1.24.3. Koliko iznosi masa protona? 1.24.4. Koliko treba uzeti natrijeva hidroksida -žive sode, za neutralizaciju 150 g sumporne kiseline (H2SO4)? 1.24.5. Praut uzima kao etanol najlakši elemkent vodik (H), što uzima Dobereiner? 1.24.6. Doba u povijesti kemije obilježeno poznavanjem boja (olovno bjelilo, bakarno zelenilo), dobivanje piva, vina, proizvodnja stakla. Koje je to doba? 1.24 7. Koliko iznosi unificirana atomska jedinica mase? 1.24.8. Koliko ima jedinki u 15 l plina. 1.24.9. Kako se kaže za ione koji sadrže isti broj elektrona u omotaču ?

- 56 1.24.10. Koliko treba uzeti kalcijevog hidroksida (Ca(OH)2) ili gašenog vapna da bi priredili 90 g kalcijevog sulfata (CaSO4) ? Reakcija ide Ca(OH)2 + H2SO4 => CaSO4 + 2 H2O 1.24.11. Kako se zove doba u povijesti kemije, kada se pokušavalo pronaći zlato (Au) iz neplemenitih metala ? 1.24.12. Izračunaj relativnu molekulsku masu amonijevog klorida (NH4Cl) ? 1.24.13. Koliko ima čestica u 1 l plina kisika (O2)? 1.24.14. Kolika je veličina radijusa jezgre atoma, glede na radijus atoma? 1.24.15. Što je to elektronska konfiguracija? 1.24.16. Koju oznaku ima molarna masa? 1.24.17. Izračunaj vrijednost R konstante? 1.24.18. Tko je prvi postavio tablicu Periodnog sustava kemijskih elemenata? 1.24.19. Koliko treba uzeti natrijevog hidroksida - žive sode (NaOH) da bi priredili 100g natrijevog nitrata - čilske salitre (NaNO3)? 1.24.20. Koliko ima čestica plina kisika, u čeličnoj boci od 15 l, na temperaturi od 200C i pod tlakom od 150000 Pa? 1.24.21. Jednaki volumeni različitih plinova, pri istoj temperaturi i tlaku sadrže jednak broj čestica. Koji je to zakon? 1.24.22. Tko i kada je dao prvi model atoma? 1.24.23. Koji je to izotop vodika (H) , kojeg ima 0, 02 %? 1.24.24. Koliko može primiti elektrona svaka orbitala u elektrobnskom omotaču atoma? 1.24.25. Koliko treba uzeti klorovodične kiseline (HCl) za neutralizaciju 100 g natrijevog hidroksida - žive sode (NaOH) ? reakcija ide NaOH + HCl => NaCl + H2O 1.24.26. Tko i kada je prvi otkrio i dokazao neutrone? 1.24.27. Elektronski omotač. Koliko četvrta ljuska ima elektrona, a koliko sedma ljuska ima elektrona? 1.24.28. Koji to kemijski element su otkrili neovisno tri znanstvenika u različitim dijelovima

svijeta istovremeno (u 20 dana)? - 57 1.24.29. Volumen nekog plina iznosi 50 l, pri temperaturi od 370C. Koliki će biti volumen pri 900C, ako je tlak konstantan? 1.24.30. Ako odvagamo 20 g sumporne kiseline (H2SO4). Koliko % imamo svakog elementa ponaosob u tom spoju? 1.24.31. Što je to pozitron? 1.24.32. Koliko ima poznato u 114 kemijskih elemenata izotopa? 1.24.33. Kolika je masa plina u čeličnoj boci od 30 l pri 250C i tlaku od 150 kPa? 1.24.34. Koliki je tlak plina vodika (H2) volumena 16 cm3, na temperaturi od 250C i masi od 40 g' 1.24.35. Izračunaj relativnu molekulsku masu amonijevog sulfata ((NH4)2SO4)? 1.24.36. Što je to Avogadrov broj, a što Avogadrova konstanta? 1.24.37. Što su to izobari? 1.24.38. Mendjeljejeva tablica Periodnog sustava ima horizontalnie nizove, koje zovemo (kako') i vertikalne stupce, koje zovemo. Kako? 1.24.39. Koliko treba odvagati srebra (Ag) za 0,5 mola srebra (Ag)? 1.24.40. Koliki je tlak u čeličnoj boci s kisikom (O2) volumena 30 l na temperaturi od 150C, ako u čeličnoj boci ima 17 kg kisika (O2)? 1.24.41. Kako se zovu konfiguracije u kojoj su sve orbitale popunjene ka kod neona (Ne)? 1.24.42. U kakvom agregacijskom stanju postoji metalna veza? 1.24.43.Koliko imamo u gramima kalcija (Ca) ako odvagnemo 12 g kalcijevog karbonata (CaCO3)? 1.24.44. 1 mol nekog plina ima volumen od 22,4 l. A koliko ima jedinki? 1.24.45. Kolika je masa 10 l plina vodika(H2) zasićenog vodenom parom pri temperaturi od 300C, ako je ukupni tlak 10 kPa? 1.24.46. Kako zovemo I skupinu Periodnog sustava elemenata? 1.24.47. Nabroji prema suvremenoj predodžbi tipove kemijskih veza?

- 58 1.24.48. Koliko treba odvagati antimona (Sb) da bi imali 0,5 mola antimona? 1.24.49. Ako odvagnemo 12 g amonijevog nitrata, koliko će biti u % svih elemenata ponaosob? 1.24.50. Izračunaj masu klora (Cl2) u čeličnoj boci od o,25 dm3, ako je temperatura od 150C i tlak od 1 bahra? 1.24.51.Što se smatra pod disperznim sustavom? 1.24.52. Što je to osmoza? 1.24.53. Koja je najpoznatija emulzija? 1.24.54. Što jeto pH? 1.24.55. Što su to kiseline po Arheniusu? 1.24.56. Reakcije u kojima neka molekula, atom ili ion prima elektrone, zove se. Kako? 1.24.57.Da bi smo znali formulu spoja potrebno je.Što? 1.24.58. Izračunaj % sastav natrija (Na) u natrijevom hidroksidu-živoj sodi (NaOH)? 1.24.59.Disperzni sustavi. Krute tvari lebde u plinu. Što je to? 1.24.60. Disperzni sustavi. Čestice krutih tvari u nekoj tekućini. Što je to? 1.24.61.Koliki je osmotski tlak ljudske krvi? 1.24.62.Kako bi se iz reakcije : 2 H2 + O2 => 2 H2O. Koliko bi se vode (H2O) dobilo iz 2 g kisika 1.24.63.Što prikazuje empirijska formula? 1.24.64.Koliki je oksidacioni broj elementa u elementarnom stanju? 1.24.65. Kako se zovu reakcije u kojima neka molekula, atom ili ion gubi elektron? 1.24.66..Koliko iznosi pH urina? 1.24.67. Koliko iznosi pH soka rajčice?

1.24.68. Što jeto sublimacija? - 59 1.24.69. Što je to ebulioskopska konstanta? 1.24.70. Kako zovemo pojavu neprisiljenog gibanja iona ili molekula u otopini koje imaju za posljedicu izjednačavanje koncentracija? 1.24.71.Disperzni sustavi. Kapljice tekućine u nekom plinu. Što je to? 1.24.72. Disperzni sustavi. Kapljice tekućine u nekoj drugoj tekućini. Što je to? 1.24.73. Gdje se upotrebljavaju emulzije? 1.24.74. Što je to vrelište? 1.24.75. Što su to izotonične otopine? 1.24.76. Koliko grama treba uzeti vodika, da bi se dobilo 2 g vode (2H2 +O2=>2H2O) 1.24.77. Što se to odvaja ultrafiltracijom? 1.24.78. Koliko iznosi pH soka limuna? 1.24.79. Koliko iznosi pH crne kave? 1.24.80. Koliko iznosi pH mlijeka? 1.24.81.Svaki proces u kojem se oslobađa toplina, zove se. Kako? 1.24.82. Kako se zovu reakcije u kojoj neka molekula, atom ili ion prima elektrone? 1.24.83. Prema Bronstadtu, kiseline su tvari (nastavi)? 1.24.84. Što je to koagulacija? 1.24.85. Izračunaj % sastav kalcija (Ca) u kalcijevom sulfatu (CaSO4)? 1.24.86.Kako se zove konstanta sniženja točke ledišta? 1.24.87. Koliko treba uzeti kisika, da bi se dobilo 2 g vode (H2O)? 2 H2 + O2 => 2 H2o 1.24.88. Disperzni sustavi. Što su to mjehurići plina u nekoj tekućini? 1.24.89.Što je to ledište? 1.24.90. Koliko ima vodika u 200 g vode? 2 H2 + O2 => 2 H2O

- 60 1.24.91. Izračunaj % sastav natrija (Na) u čilskoj salitri (NaNO3)? 1.24.92. Koliko grama kisika dolazi u 200 g vode? 2 H2 + O2 = 2 H2O 1.24.93. Što je to elektroforeza? 1.24.94. Koliki je oksidacijski broj alkalijskih metala? 1.24.95. Koliki je oksidacijski broj zemnoalkalijskih metalaq (II skupina PSE) ? 1.95.96.. Koliko iznosi pH čiste vode pri 250C? 1.24.97.Indikator lakmus papir mijenja boju u kiseloj sredini, a kako u baznoj sredini 1.24.98..Koliko se grama vode može dobiti iz 10 g vodika? 2 H2 + O2 => 2 H2O 1.24.99. Koliko % ima žive (Hg) u živinom sulfatu (HgSO4)? 1.24.100. Što prikazuje strukturna kemijska formula?

- 61 ODGOVORI I RJEŠENJA PITANJA 1.24. 1.24.1. Relativna atomska masa (Ar) 1.24.2. pV = nRT 1.24.3. 1,67 x 10 -27 kg 1.24.4. 122,3 g NaOH 1.24.5. Po tri kemijska elementa (trijade) sa sličnim kemijskim osobinama (cl, Br, J) 1,24.6. Egipatsko doba 1.24.7.1.66 x 10 -27kg 1.24.8. 4,03 x 10 23 1.24.9. Izoelektronski 1.24.10. 48,89 g 1.24.11. Doba "alkemije" 1.24.12. 53,48 g 1.24.13. 2,6 x 1022 1.24.14. 10000 puta manji 1.24.15. Raspodjela elektrona u nekom atomu, po ljuskama, podljuskama i orbitalama. 1.24.16. n 1.24.17. RH = 1,007 x 10 7m-1 1.24.18.Dmitrij Ivanovič Mendjeljejev 1869.g. 1.24.19. 74,14 g 1.24.20. 14,78 g 1.24.21. Avogadrov zakon 1.24.22.Rutherford 1911.g 1.24.23. Deuterij (D) 1.24.24. 2 elektrona, ali suprotnog spina 1.24.25. 91,12 g 1.24.26. Chadwick 1932.g. 1.24.27.. 32 elektrona, 98 elektrona. 1.24.28. Bor (B) 1.24.29. 121,6 l 1.24.30. Vodika = 2 %, sumpora = 32,6 %, kisika = 65,3 % 1.24.31. Subatomska čestica, koja odgovara u naboju elektronu, ali suprotnog ( + ) naboja 1.24.32. 1200 1.24.33. 9,06 kg 1.24.34. 6121,75 kPa 1.24.35. 132,14 g 1.24.36. 6,022 x 1023 molekula, atoma, iona, elektrona i 6,022 x 10 23 mol-1 čija je jedinica mol-1 1.24.37.. To su izotopi sa istim masenim brojevima 1.24.38. Periode i skupine 1.24.39. 53,95 g 1.24.40. 84,78 kPa 1.24.41 Konfiguracija zatvorene ljuske.

1.24.42. Krutom i tekućem agregacijskom stanju - 62 -

1.24.43. 40,08 g ili 40 % kalcija (Ca), 12,00 g ili 11 % ugljika (C) i 48 g ili 44,4 % kisika (O) 1.24.44. 6,022 x 1023 1.24.45. 0,08 g vodika (H2). 1.24.46 Alkalijski metali 1.24.47. Ionska, kovalentna i metalna 1.24.48. 60,9 g 1.24.49. 28,02 g ili 35 % dušika (N2), 4,03 g ili 5 % vodika (H) i 48,00 g ili 59,67 % kisika. 1.24.50. 0.75 g 1.24.51. Dvije ili više faza, od kojih je jedna disperzna, fino razdjeljena u drugoj (disperzno sredstvo) 1.24.52. To je spontan proces, pri kojem molekule otapala, prolaze kroz polupropusnu membranu iz razrjeđenije u koncentriraniju otopinu 1.24.53. Mlijeko 1.24.54. To je mjera kiselosti ili - log c(H+) / moldm3 1.24.55. To su tvari, koje u vodenim otopinama povećavaju koncentraciju vodikovih ili oksonijevih iona. 1.24.56. Reakcije redukcije 1.24.57. % sastav spoja, njegovu masu, Ar, elemente koji se nalaze u spoju 1.24.58. 57,47 % Na 1.24.59. Dim 1.24.60. Suspenzija 1.24.61. 78 kPa 1.24.62. 2,25 g vode 1.24.63. Omjer pojedinih kemijskih elemenata u molekuli 1.24.64. 0 1.24.65. Oksidacije 1.24.66. pH = 6 1.24.67. pH = 4 1.24.68. Prelazak krute tvari u plinovitu tvar, bez prethodnog taljenja 1.24.69. To je konstanta povećanja vrelišta (Ke) 1.24.70. Difuzija 1.24.71. Magla 1.24.72. Emulzija 1.24.73. Farmaceutskoj industriji, kozmetičkim preparatima, industriji boja i lakova, prehrambenoj industriji 1.24.74. Temperatura, pri kojoj se tlak pare tekućine izjednači s tlakom pare iznad tekućine 1.24.75. Dvije otopine dviju različitih tvari, koje imaju jednake osmotske tlakove 1.24.76. 0,22 g vodika 1.24.77. Koloidna faza od sredstva 1.24.78. pH = 2 1.24.79. pH = 5 1.24.80. pH = 6,8

- 63 1.24.81. Egzotermnim procesom 1.24.82. Reakcije redukcije 1.24.83. Koje mogu dati proton nekoj drugoj tvari 1.24.84. Prijelaz sola u grubo disperzni sustav 1.24.85. 29,44 % Ca 1.24.86. krioskopska konstanta ((KK) 1.24.87. 1,77 g kisika 1.24.88. Pjena 1.24.89. Temperatura pri kojoj su tekućina i kruta tvar u ravnoteži 1.24.90. 22,2 g vodika 1.24.91. 27,05 % Na 1.24.92. 177,8 g kisika 1.24.93. Gibanje iona određenim smjerom prema pozitivnom (+) ili negativnoj (-) elektrodi 1.24.94. + 1 1.24.95. + 2 1.24.96. pH = 7 1.24.97. Crven, modar 1.24.98. 1,11 g vode 1.24.99. 67,61 % Hg 1.24.100. Kako su atomi međuswobno povezani u molekule.

1.25. PITANJA IZ C D - SCRIPTA KEMIJA I (ANORGANSKE KEMIJE - Malić) 1.25.1.Koliko u % metali čine kemijskih elemenata? 1.25.2. Što je to metalurgija? 1.25.3. Nabroji sve alkalijske metale koje poznaješ (I skupina PSE)? 1.25.4.Kojie je to kemijske elemente III skupine PSE predskazao Mendjeljejev u svojoj tablici? 1.25.5. Nabroji oksidne ruse (minerale) željeza ? 1.25.6 Zašto srebro (Ag) na zraku vremenom potamni? 1.25.7. Što je to korozija? 1.25.8 Što je to cijanizacija?

1.25.9. Što je to fusija? - 64 1.25.10. Koliko ima čistog zlata (Au) u 12 karatnom zlatnom nakitu? 1.25.11. Koliko u % željeza i njegovih legura godišnje nepovratno propadne uslijed korozije? 1.25.12. Zašto se kalijev karbonat - potaša ne može dobiti po postupku Solvay? 1.25.13. Nabroj kemijske elemente zemnoalkalijskih metala koje poznaješ? 1.25.14. Kako se zove jedinica za mjerenje radioaktivnosti? 1.25.15. Zašto je kobalt (Co) vrlo važan element za živi svijet? 1.25.16. Koliko u % ima aluminija (Al) u Zemljinoj kori? 1.25.17. Kako se zove varijetet korunda - aluminijevog oksida (Al2O3) obojen crveno? 1.25.18. Koje rude (minerale) bakra (Cu) poznaješ? 1.25.19. Koji je to kobaltov izotop u uporabi u medicinskoj dijagnostici? 1.25.20.Koliko će ostati radija (Ra) poslije 7900 godina, ako je na početku bilo 1 g radija (Ra)? 1.25.21.Natrij (Na) mekan kao vosak, lakši od vode, srebrene boje, otkrio Davy. Kako se čuva? 1.25.22. Što je to invar-čelik? 1.25.23. Koja je to jedina tekuća kovina (metal) pri sobnoj temperaturi, veoma otrovna? 1.25.24. Bor su otkrila gotovo istovremeno 3 znanstvenika neovisno. Kada? 1.25.25. Što je to aluminotermija? 1.25.26. Koliko je talište korunda (Al2O3)? 1.25.27. Kako se od korozije štite velika postrojenja (naftovodi, mostovi, tračnice)? 1.25.28.Što je to ustvari mineral silvin kemijski rečeno? 1.25.29.Kako su nastale sedimentne stijene? 1.25.30. Kao redukciono sredstvo u uporabi za dobijanje ruda nekad bio drveni ugalj. A sada? 1.25.31. Kako se zove varijetet berila (silikat aluminija (Al) i berilija (Be)) obojen zeleno?

1.25.32. Kojom brzinom se kreću alfa zraci pri radioaktivnoj reakciji? - 65 1.25.33. Kako se zove vrlo važna slitina (legura) željeza (Fe) i mangana (Mn), koja se odlikuje tvrdoćom i elastičnošću? 1.25.34. Kako su nastale metamorfne stijene? 1.25.35. Što je to "bengalska vatra"? 1.25.36. Koliko je potrebno aluminijevog oksida (Al2O3) da bi se dobilo 2 tone aluminija (Al)? 1.25.37. Otkriven spektralnom analizom 1875.g, Mendjeljejev ga predvidio (eka-Al), koje je ime tog kemijskog elementa? 1.25.38. Što su to eruptivne stijene? 1.25.39. Zašto je krv mekušaca (puževa, hobotnica, jastoga, oktopoda) plava? 1.25.40. Kaolin je čvrsta glina nastala raspadom feldspata. Kako se zove? 1.25.41. Koliko se stavlja kriolita za proizvodnju 2 tone aluminija (Al)? 1.25.42. Pored aluminijeve stipse, koje još stipse imamo? 1.25.43.Koliku temperaturnu razliku ima galij (Ga) od taljenja do vrenja? 1.25.44.Da li je elementarni fosfor (P) u kemijskom pogledu baktivniji od dušika (N)? 1.25.45. Koji je najtvrđi mineral u prirodi? 1.25.46

. Koji je najmekši mineral u prirodi?

1.25.47.Koji to inertni (plemeniti) plin otkriven "trijumfom treće decimale"? 1.25.48. Gdje su najveća nalazišta sumpora (S) u svijetu? 1.25.49. Kojeg je hormona sastojina jod (J)? 1.25.50. Koji to kemijski element su otkrili 1898.g. Ramsay i Travers, a 12-godišnji Ramsayev sin predložio ime? 1.25.51. Tko je optkrio polonij (Po)? 1.25.52. Koje je to umjetno gnojivo? eksplozivnog djelovanja, lako stvrdnjava? 1.25.53. Što je to "umjetni zrak"?

-

66 -

1.25.54. Kojom bojom boji jod (J) škrob, čak i u najmanjim količinama? 1.25.55. Tko je otkrio fosfor (P)? 1.25.56. Koliki je oksidacioni broj klora (Cl) u klornoj kiselini? 1.25.57. Zašto je u uporabi tinktura joda (J) ? 1.25.58. Što je to "carska vodica" ili "zlatotopka"? 1.25.59. Što je to "Thomasovo brašđno"? 1.25.60. Što je to "mineralizacija"? 1.25.61. U nkojim se alotropskim modifikacijama javlja sumpor (S)? 1.25.62. Koliko 1 l vode može otopiti klora (Cl) u % i u mas? 1.25.63. Ogromna je uporaba vode (H2O) u industriji. Koliko se troši vode za preradu 1 kg šećerne repe u šećer? 1.25.64.Da li arsenovi (As) spojevi služe u borbi za suzbijanje biljnih štetočina? 1.25.65.

Koje tvari utiču na brzinu kemijske rerakcije?

1.25.66.

Što je to analiza?

1.25.67.

Što je to sinteza?

1.25.68.

Koliki stvara napon jegulja dužine 1,5 m?

- 67 -

RJEŠENJA I ODGOVORI 1.25. PITANJA 1.25.1 80 % 1.25.2. To je metoda dobijanja metala (kovina) iz ruda (minerala). 1.25.3. Litij (Li), natrij (Na),. kalij (K), rubidij (Rb), cezij (Cs) i francij (Fr) 1.25.4. Skandij (Sc) 1.25.5. Magnetit (Fe3O4), hematit (Fe2O3), limonit (Fe2O3 x H2) 1.25.6. Zato što u zraku uvijek ima malo sumpora vodika (H2S) koji reagira sa srebrom (Ag) 1.25.7. To je pojava razaranja metala uslijed kemijskog djelovanja, to je prirodni proces razaranja metala djelovanjem okoline. 1.25.8. To je postupak odvajanja nekih metala (kovina) sa otopinom kalijevog cijanida (KCN) 1.25.9. Nuklearne reakcije spajanja lakših atoma u jezgre težih atoma. 1.25.10. 12 dijelova 1.25.11. cca 25 % 1.25.12. Ne može, zato što je kalijev bikarbonat (KHCO3) lako topljiv u vodi 1.25.13. Berilij (Be), magnezij (Mg), kalcij (Ca), sroncji (Sr), barij (Ba) i radij (Ra) 1.25.14. Kiri 1.25.15. Sastojina vitamina B12, koji igra važnu ulogu u stvaranju hemoglobina, pa nedostatak kobalta (Co) u organizmu izaziva malokrvnost 1.25.16. 7,28 % 1.25.17. Rubin 1.25.18. Halkopirit (CuFeS2), halkozin (Cu2S), kuprit (Cu2O), malashit (Cu(OH)2 x CuCO3) 1.25.19. Izotop kobalta (Co-60), jer ima radioaktivne osobine, pa je u uporabi u dijagnostici 1.25.20. 0,03125 g. 1.25.21. Pod petrolejom 1.25.22. Ima 36 % nikla (Ni), ima veoma mali koeficijent širenja, pa se rabi za izradu mjernih instrumenata (barometara) 1.25.23. Živa (Hg), pa se rabi za punjenje termometara 1.25.24. 1808.g 1.25.25. Jačim zagrijavanjem aluminij (Al) vrlo energično gori, pri čemu se oslobađa toplina, koja se koristi za redukciju oksida mnogih metala (kovina) 1.25.26. Talište od 20450C 1.25.27. Katodnom zaštitom 1.25.28. Kalijev klorid (KCl) 1.25.29. Taloženjem minerala, biljnih i životinjskih ostataka 1.25.30. Koks 1.25.31. Smaragd 1.25.32. 20000 km/sec 1.25.33. Fero-mangan (30 % - 90 % Mn) 1.25.34. Djelovanjem visoke temperature i visokog tlaka u dubini zemlje 1.25.35. Barijeve (Ba) soli oboje plamen zeleno, kada se zapale 1.25.36. 7,78 t Al2O3

1.25.37. Galij (Ga) - 68 -

1.25.38. To silikatni minerali, nastali kristalizacijom magme (lave) 1.25.39. Zato što je hemocijanin (koji ima bakra Cu) prenosilac kisika pa je krv plava 1.25.40. Porculanska zemlja 1.25.41. 140 kg 1.25.42. Željezna (Fe) stipsa i kromna (Cr) stipsa 1.25.43. 23440C (od - 29,780C do + 23140C 1.25.44. NE 1.25.45. Dijamant 1.25.46. Grafit 1.25.47. Argon (Ar) 1.25.48. Na Siciliji, Texasu, i Japanu 1.25.49. Tiroksina hormona štitne žlijezde 1.25.50. Neon (Ne) 1.25.51. Piere i Maria Curie 1.25.52. Amonijev nitrat (NH4NO3) 1.25.53. Smjesa helija (He) i kisika (O) 1.25.54. Modro 1.25.55. Brandt 1.25.56. Pozitivnom ( + ) trooksidnom stanju 1.25.57. kao spoljni antiseptik u medicini 1.25.58. Smjesa ( 3 HCl + HNO3) otapa sve metale, jer se oslobađa nascentni klor (Cl) koji je veoma reaktivan 1.25.59. To je kalcijev fosfat, nus produkt kod proizvodnje čelika, pogodan za kisela tla 1.25.60. Proces pretvorbe organskih ostataka u humus, a iz humusa u mineralne tvari 1.25.61. Rombski, monoklinski, plastični i amorfni 1.25.62. 4,6 dm3, 14,7 g 1.25.63. 15 kg 1.25.64. Služe 1.25.65. Katalizatori, koji iz reakcija izlaze nepromjenjeni 1.25.66. Rastavljanje tvari na komponente 1.25.67. Dobivanje novih tvari iz poznatih tvari 1.25.68. 450 V

- 69 -

1.26. PITANJA IZ CD-SCRIPTE II ( ORGANSKA KEMIJA) (Malić) 1.26.1.Što određuje kvalitativna organska analiza, a što kvantitativna organska analiza? 1.26.2 Tko je prvi uveo klasifikaciju na anorgansku kemiju i organsku kemiju? 1.26.3.Da li izopren ima ili nema biološki značaj? 1.26.4. Da li su vrelišta etera viša ili niža od vrelišta alkohola? 1.26.5. Tko je dao prvi uvjerljiv dokaz da se organski spoj može sintetizirati iz anorganskog' 1.26.6. Čega je polimer prirodni kaučuk? 1.26.7. U industrijskim istraživačkim laboratorijama molarna masa sa određuje. Kako? 1.26.8. Benzin, koga poznajemo kao gorivo , čega je smjesa? 1.26.9. Tko je prvi prirediop vulkanizaciju kaučuka? 1.26.10,. Da li alkoholi imaju više ili niže točke vrelišta od alkana? 1.26.11. Tko je usavršio sagorjevanje organskih spojeva? I hladilo je dobilo ime njemu u čast. 1.26.12. Čime se određuje struktura organskih spojeva? 1.26.13. Što je to "oktanski broj"? 1.26.14. Što je to metopril? 1.26.15. Što je to "cetanski broj"? 1.26.16. Koja je opća formula karboksilnih (organskih) kiselina? 1.26.17. Što su to sapuni? 1.26.18. Kako se zovu soli mravlje kiseline? 1.26.19. Kako se zovu soli octene kiseline? 1.26.20.

Kako se zovu soli oksalne kiseline

- 70 -

1.26.21. Kako se zovu salicilne kiseline? 1.26.22. Kako se zovu soli mliječne kiseline? 1.26.23. Kako se zovu soli limunske kiseline? 1.26.24 Kako se zovu soli vinske kiseline? 1.26.25.Kako je A.Nobel nazvao smjesu koja je eksplozivna, ali podesna za uporabu? 1.26.26.. Acetil salicilne kiseline je ustvari poznati lijek. Koji? 1.26.27. Zašto se nitroglicerin upotrebljava kao lijek? 1.26.28. Koja je to aromatska kiselina nađena u čaju? 1.26.29. Što je to degras? 1.26.30. Što je to pulpa? 1.26.31. Što je to lanolin? 1.26.32. Što su to šamponi? 1.26.33. Što su to deterđenti? 1.26.34. Gdje su u uporabi anionski deterđenti? 1.26.35. Da li su amini jače ili slabije lužine od amonijaka (NH3)? 1.26.36. U čemu se sastoji eksplozivnost nekih tvari? 1.26.37. Zašto je važan acetilkolin' 1.26.38. Zašto se dodaje sumporna kiselina (H2SO4) kod nitriranja benzena? 1.26.39. Gdje se nalazi kolin? 1.26.40. Dietilamin je najvažniji amin, služi za priređivanje.Čega? 1.26.41. Što je to Schifova baza?

1.26.42. Je li se anilin lako ili teško oksidira? - 71 1.26.43. Gdje je u uporabi metilamin? 1.26.44. Gdje je u uporabi trimetilamin? 1.26.45. Kako se zovu soli pikrinske kiseline?

RJEŠENJE PITANJA 1.26. 1.26.1. Vrstu organskog spoja, količinu (kvantitet) organskog spoja 1.26.2. J.J. Berzelius, švedski znanstvenik 1.26.3. Da, jer ima terpena i kamfora 1.26.4. Vrelišta etera su niža od vrelišta alkohola 1.26.5. Wholer 1829.g. kada je iz amonijevog cijanata dobio karbamid (identičan mokraći urin) 1.26.6. Izoprena gotovo 2000 molekula ima u molekuli kaučuka 1.26.7. Spektrografom masa 1.26.8. šest, sedam , osam i devet atoma ugljika (C) u nizu 1.26.9. C. Goodyear, 1844 godine 1.26.10. Alkoholi imaju višu točku vrelišta od alkana 1.26.11. Liebig njemački kemičar ( Libigovo hladilo) 1.26.12. UV-V spectrophotometry, IR-spectroscopy, NMR- nuclear magnetic resonance 1.26.13. Izooktan ima malu sklonost ka detonaqciji u benzinskim motorima pa mu je dat broj 100 1.26.14. Metilprol je opći anestetik (CH3OCH2CH2CH3) ili metil propil eter 1.26.15. Postotak cetana u gorivu. Cetan naglo se pali, pa mu je dsat broj 100 1.26.16. R-COOH 1.26.17. To su smjese natrijevih (Na) i kalijevih (K) soli viših masnih kiselina 1.26.18. Formijati 1.26.19. Acetati 1¸.26.20. Oksalati 1.26.21. Salicilati 1.26.22. Laktati 1.26.23. Citrati 1.26.24. Tartarati 1.26.25. Dinamit 1866.g. dodajući nitroglicerinu infuzorijsku zemlju 1.26.26. Aspirin 1.26.27. Jer širi krvne žile, pa pomaže rad srca kod poremećaja 1.26.28. Galna kiselina 1.26.29. To je mast ovčijeg runa, složena smjesa voskova, alkohola i masnih kiselina 1.26.30 Konzervirano voće mravljom kiselinom (HCOOH) 1.26.31. Očišćen produkt, kod ispiranja vune 1.26.32. To su sintetski deterđenti anionskog tipa 1.26.33. Sintetski proizvodi (kationski ili anionski) u uporabi kod pranja

1.26.34. Zbog svog baktericidnog djelovanja u uporabi u bolnicama i zdravstvenim ustanovama - 72 -

1.26.35. Slabije lužine od amonijaka 1.26.36. Neke tvari, čije su molekule nestabilne, imaju osobinu da pri lakom udaru ili povišenoj temperaturi, naglo prelaze u plinove, razvijajući toplinu 1.26.37. prenosi impulse iz završetka živaca u mišiće, važan u kontroliranju tjelesnih funkcija 1.26.38. Da bi se vezala voda (pošto je sumporna kiselina higroskopna) koja nastaje u reakciji i da se ne smanji koncentracija nastalog produkta 1.26.39. U lecitinu 1.26.40. Herbicida, pri produkciji akrilnih vlakana, pri vulkanizaciji 1.26.41. Produkt jednog mola amina i jednog mola aldehida 1.26.42. Lako 1.26.43. U kožarstvu 1.26.44. U proizvodnji hrane za životinje 1.26.45. Pikrati, veoma su snažan eksploziv

1.27.

PITANJA IZ CD-SCRIPTE II (Malić) BIOKEMIJA I DIO

1.27.1.Navedi sve heksoze koje poznaješ? 1.27.2 Je li saharoza reducira ili nereducira Fehlingovu otopinu? 1.27.3. Koja aldoza ima najmanju molekulsku masu? 1.27.4.Koji su to disaharidi nađeni u prirodi? 1.27.5. Od čega se priređuje Fehlingova otopina? 1.27.6. kako se nazivaju jednostavniji ugljikohidrati? 1.27.7. Kse zovu izomeri, koji su jedan drugom zrcalne slike? 1.27.8. Zašto se glukoza naziva dekstrozom? 1.27.9. Koji to disaharidi nisu nađeni slobodni u prirodi? 1.27.10. Gdje se nalazi gencijanozsa? 1.27.11. Koliko iznosi cca molekulska masa škroba?

1.27.12. Koji je nastavak karakterističan kod šećera? - 73 1.27.13. Koja je molekulska formula laktoze? 1.27.14. Kako se zove "životinjski škrob"? 1.27.15. Zašto se Fehlingova otopina pripravlja da bude svježa? 1.27.16. Tko je uglavnom izvršio relativnui konfiguraciju šećera? 1.27.17.Što je to "invertni šećer"? 1.27.18. Glikogen, bezbojan prah, koji se u vodi otapa, u što prelazi hidrolizom? 1.27.19. Napiši imena svih pentoza koje poznaješ? 1.27.20. Da li se u medu nalazi ili ne nalazi prirodni invertni šećer? 1.27.21. Na što se hidrolizom rastavlja laktoza? 1.27.22. Je li asimilacija (fotosinteza) redukcioni ili oksidacioni proces? 1.27.23. Kakvi su procesi, koji se odigravaju u biljkama redukcioni ili oksidacioni? 1.27.24. Što je rezultat krajnje hidrolize škroba? 1.27.25. Kakvu boju daje dokaz kod škroba? 1.27.26. Za predmete i molekule, koji se odnose kao predmet i zrcalna slika kaže se da su. Što? 1.27.27 Zašto se dodaje vapnena voda (Ca(OH)2) kod proizvodnje šećera iz šećerne repe? 1.27.28. Koliko celuloze u % ima u pamuku? 1.27.29.Kako zovemo ugljikov atom (C) na koji su vezane 4 različite funkcionalne skupine? 1.27.30Biokemičari biosintezom pokušavaju dobiti jedan stereoizomer.Kako je to rješila priroda? 1.27.31.Kako se zove masa koja zaostaje kod centrifugiranja kristalnog šećera? 1.27.32. Da li je glikogen pričuvna energija u organizmu? 1.27.33. Zašto se pri proizvodnji šećera iz šećerne repe tretira ugljičnim dioksidom (CO2)?

1.27.34. Što je to "škrobno ljepilo"? - 74 1.27.35. Što je to hitin? 1.27.36. Zašto aminokiseline spadaju u vrlo važne fiziološke spojeve? 1.27.37. Zašto su neke aminokiseline esencijalne? 1.27.38. Aminokiseline se dokazuju. Kojim testom? 1.27.39. Koliku molekulsku masu imaju enzimi? 1.27.40. Zašto energija oslobođena hidrolizom ATP na ADP ne prelazi sva u toplinu? 1.27.41. Navedi halogenizirane tirozine koje popznaješ? 1.27.42. Hemoglobin ima homolog u Africi, gdje je raširena bolest. Koja? 1.27.43. Zašto je FAD (flavinadenindinukleotid), a asatojina je vit B12, bitan u biološkom procesu 1.27.44. Koja je to najprostija aminokiselina? 1.27.45. Koja je razlika u sekvenci insulina čovjeka i insulina svinje? 1.27.46 Zašto nije potrebno dovoditi energiju kod stvaranja peptidne veze? 1.27.47. Zašto je krv mekušaca (oktopoda, puževa, jastoga, hobotnica) plava? 1.27.48. Kako se zovu enzimi koji kataliziraju oksido-redukcione procese u organizmu? 1.27.49. Što dokazujemo ksantoproteinskom reakcijom? 1.27.50. Na kojim mjestima se pojavljuju nukleoproteini? 1.27.51. Što je to transkripcija, kad govorimo o nukleinskim kiselinama? 1.27.52. Koje su sve baze zastupljene u izgradnji nukleinskih kiselina? 1.27.53. Koji su sve šećeri zastupljeni u izgradnji nukleinskih kiselina? 1.27.54. Kakvo obojenje nastaje Biuret reakcijom? 1.27.55. Gdje u prirodi nastaju aminokiseline?

1.27.56. Zašto se ukrute mišići kod leševa? - 75 -

1.27.57. U kojem temperaturnom intervalu su enzimi aktivni? 1.27.58. Da li se aminokiseline mogu dobiti sintetski? 1.27.59. Zašto se krv usiri? 1.27.60. Transfer RNA (t-RNA) donosi aminokiselinu. Gdje? 1.27.61. Što su to koenzimi? 1.27.62. Kako životinjski svijet i čovjek iskorištava aminokiseline? 1.27.63. Gotovo svi koenzimi sadrže. Što?

- 76 -

RJEŠENJE PITANJA 1 27. 1.27.1. Manoza, glukoza, galaktoza, fruktoza, sorboza 1.27.2. Ne reducira 1.27.3. Gliceridaldehid 1.27.4. Saharoze i maltoze 1.27.5. Bakarnog sulfata (Cu SO4), natrijevog hidroksida (NaOH), Na-K-tartarata 1.25.6. Šećeri 1.25.7. Enantiomeri (grč. - nasuprot) 1.27.8. Budući da je optički aktivna, ravninu polarizacione svjetlosti zakreće u desno 1.27.9. Maltoza , celobioza 1.27.10. U korijenju nekih biljaka 1.27.11. 50.000 1.27.12 -oza 1.27.13. C12H22O11 1.27.14. Glikogen 1.27.15. Zato što reagens nije stabilan (raspada se) pa se spravlja da bude svjež 1.27.16. E.Fischer 1891.g. 1.27.17. Smjesa glukoze i fruktoze 1.27.18. U glukozu 1.27.19. Arabinozom, ksilozom i ribozom 1.27.20. Da nalazi se u medu 1.27.21. Glukozu i galaktozu 1.27.22. Redukcioni proces 1.27.23. Redukcioni 1.27.24. Glukoza 1.,27.25. Plave 1.27.26. Kiralni 1.27.27. Da bi se odstranile nazočne organske kiseline 1.27.28. 80 % 1.27.29. Kiralni centar 1.27.30. Enzimima 1.27.31. Melasa 1.27.32. Da 1.27.33. Da bi se otklonio višak vapnene vode (Ca(OH)2), jer se stvara teško topivi karbonat 1.27.34. Gusta masa u reakciji škroba i tople vode 1.27.35.Polisaharid, po strukturi sličan celulozi, nalazimo ga u oklopu rakova 1.27.36. Jer su od njih izgrađeni proteini, spojevi koji izgrađuju živi svijet 1.27.37. Zato što organizam čovjeka i životinje ne može sam sintetizirati, pa mora unijeti hranom 1.27.38. Ninhidrinom

- 77 -

1.27.39. Od 10000 do 100000 1.27.40.Zato što je cjepanje ATP na ADP ustvari kontrakcija mišića 1.27.41. Brom-tirozin (Br-tirozin) i jod-tirozin (J-tirozin) 1.27.42. Anemija srpastih stanica 1.27.43. Jer vrši prijenos energije 1.27.44. Aminooctena kiselina (CH2(NH2)COOH) 1.27.45. Samo u zadnjoj sekvenci. Kod čovjeka je -ThrCOOH, a kod svinje -AlaCOOH 1.27.46. Jer su aminokiseline u aktiviranom obliku 1.27.47. Zato što u njihovoj krvi je hemocijanin prijenosnik kisika, a on ima bakra (Cu) plava krv 1.27.48. Oksidaze i reduktaze 1.27.49. Proteine 1.27.50. U jezgri svake stanice, ponekad i u citoplazmi 1.27.51. To je proces u kojem se informacije sadržane u RNA prepisuje sustavom sparivanja baza 1.27.52. Adenin, gvanin, citozin, uracil i timin 1.27.53. D-riboza ili D-deoksiriboza 1.27.54. Violetno-ljubičasto obojenje 1.27.55. U biljkama 1.27.56. Koagulacijom miogena, mišić se ukruti i leš postane ukrućen 1.27.57. U intervalu od 300C - 600C 1.27.58. Da 1.27.59. Fibrinogen u krvnoj plazmi koagulira, pa se krv usiri 1.27.60. Na ribosom 1.27.61. To su proteinsaki dijelovi enzima, organske molekule relativno male molekulske mase 1.27.62. Iz biljaka 1.27.63. Nukleotid sa bazom, monosaharid ribozu i fosfornu kiselinu (H3PO4)

-

78 -

1.28. PITANJA IZ CD-SCRIPTE II (Malić) BIKEMIJA II 1.28.1.Odakle ljudski i životinjski organizam podmiruje potrebe za dušikom (N) za biosintezu? 1.28..2 Gotovo polovinu energije, koju čovjek prima sastojina je. Čega? 1.28.3. Laktat prelazi u krv. A gdje se razgrađuje? 1.28.4.Životinji i čovjeku, osim proteina, masti i šećera, potrebne su tvari čiji nedostatak dovodi do patoloških promjena. Koje su to tvari? 1.28.5. Uneseni proteini hranom, postupno se hidroliziraju. U što? 1.28.6. Škrob se hidrolizira djelimično već u ustima, jer u pljuvački imamo. Koji enzim? 1.28.7. Djelovanjem vitamina u organizmu, može se usporediti s djelovanjem. Čega? 1.28.8. Hidroliza proteina teče u kiselim uvjetima. Pri kolikom pH? 1.28.9. Kojim enzimom teče hidroliza proteina u kiselim uvjetima? 1.,28.10. Uz koji enzim u tankom crijevu se masti djelimično hidroliziraju? 1.28.11. Je li razgradnja glukoze endotermna ili egzotermna reakcija? 1.28.12. Uz koji enzim teče hidroliza proteina u crijevima? 1.28.13. Pri kojoj kiselosti se odigrava hidroliza proteina u crijevima? 1.28.14. Što je zadatak žučnih kiselina? 1.28.15. Koje žlijezde luče hormone? 1.28.16. Aminokiseline prolaze kroz stijenke crijeva i odlaze. Gdje? 1.28.17. Koje su to četri žučne kiseline? 1.28.18. Krvotokom masti se prenose do tkiva i mišića, gdje sagorjeva da bi se proizvela energija. Ili što? 1.28.19. Koliko iznosi toplina razgradnje masti?

1.28.20. Što je to glikoliza? - 79 1.28.21. Nedostatak kojeg hormona prouzroči kretenizam ili Bazedovljevu bolest? 1.28.22. Pirodoksin djeluje u nekim reakcijama, kao enzim. Koji je to vitamin? 1.28.23. Tko daje energiju aktivacije pri glikolizi? 1.28.24. Zašto se lakotopiva mast ne može uporabiti u ljudskom organizmu, kao pričuva? 1.28.25. U mišićima se piruvat uz potporu NADH reducira. U što? 1.28.26. Reakcijom anhidrida octene kiseline sa salicilnom kiselinom, dobija se lijek. Koji? 1.28.27. Upotrebljavali su ga urođenici J.Amerike kao otrov za svoje strelice. Koji je to alkaloid? 1.28.28. Tko je otkrio prvi antibiotik Pencilin? 1.28.29. Koliki broj u % ljudi su alergični na pencilin? 1.28.30. Koje se droge upotrebljavaju u medicini za snižavanje bola? 1.28.31. Nikotin, veoma otrovan alkaloid Koliko iznosi latentna (smrtna) doza nikotina? 1.28.32. Koja to opasna sintetska psihodelična droga se dobije acetiliranjem morfina? 1.28.33. Benzpiren kao produkt u katranu duhanskog dima je li ili nije karcenogen spoj? 1.28.34. Zovu ga ljuti princip tabascoa. Koji je to alkaloid? 1.28.35. Zbog visoke cijene i učinkovitosti, gdje se sve proizvodi kinin? 1.28.36. Zašto su psihodelične droge toliko opasne da su zabranjene? 1.28.37. Nabroji bar nekoliko sintetskih psihodeličnih droga?

- 80 ODGOVORI 1.28. PITANJA 1.28.1.Uzimanjem proteina iz biljaka ili drugih životinja 1.28,2. Masti 1.28.3. U srčanom mišiću i jetri 1.28.4. Vitamini 1.28.5. U peptide i aminokiseline 1.28.6. Amilaza 1.28.7. Katalizira u kem.reakcijama, jer u malim koncentracijama izazivaju kemijske promjene 1.28.8. pH = 1-2 1.28.9. Uz enzim pepsin 1.28.10. Do maltaze 1.28.11. Egzotermna 1.28.12. Tripsin 1.28.13. pri pH = 6-8 1.28.14. Da emulgira masti 1.28.15. Žlijezde s unutrašnjim lučenjem 1.28.16. U jetra i druga tkiva u organizmu 1.28.17. Holna, dezoksiholna, henodezoksiholna i litoholna kiselina 1.28.18. Pak se čuvala kao pričuvna energija za kasniju uporabu 1.28.19. 39 kJ/g 1.28.20. To je proces dobijanja energije iz ugljikohidrata 1.28.21. Hormon tiroksin 1.28.22. Vitamin B6 1.28.23. ATP ili adenozintrifosfat 1.28.24. Zato što je točka taljenja, viša od tjelesne temperature 1.28.25. U laktat ili mliječnu kiselinu 1.28.26. Aspirin 1.28.27. Alkaloid kurare 1.28.28. Alexandar Fleming 1929.g. 1.28.29 cca 5 % ljudi 1.28.30. Morfin, kodein 1.28.31. cca 40 mg 1.28.32. Diacetat heroin kojeg nema u prirodi, već se proizvodi sintetski 1.28.33. Provjereno i dokazano: karcenogen spoj 1.28.34. Kapsaicin zovu ljuti princip tabascoa 1.28.35. Indiji, Javi, Maleziji, J.Americi 1.28.36. Zato što trajno uništavaju centralni nervni sustav, stvaraju ovisnost, pa su zabranjene 1.28.37. LSD (Lisersauredietilamin), extaci (derivat lisergične kiseline)

- 81 -

1. 29. NAČIN UPORABE RJEŠENJA DATIH ZADATAKA I PITANJA IZ KEMIJE Ovaj Priručnik je rađen na osnovi sopstvenih iskustava i primjera iz udžbenika za kemije, koji su navedeni u naslovu. Zbog izuzetno dobro koncipiranih pitanja nisam ni mijenjao tekst, nego sam samo odredio neka važnija pitanja iz različitih poglavlja iz kemije. Sam Priručnik je namjenjen pripremi za upis na fakultete i škole, koji imaju kemiju. Uz obradu ovih pitanja bilo bi potrebno proučiti CD scriptu I i CD scriptu II autor - prof Tvrtko Malić Veoma rado ću dati dodatne obavijesti i objašnjenja. Uz obradu, rješenje i proučavanje ovog Priručnika potrebno je nazočiti i pripremama za upis na fakultete i škole, koje organizira sam dotični fakultet.

1.30. SPISAK LITERATURE KORIŠTENE ZA IZRADU PITANJA I ZADATAKA - Stehiometrija Školska knjiga Zagreb Milanj Sikirica - Opća i anorganska kemija I dio Školska knjiga dr Janko Herak - Opća i anorganska kemija II dio Školska knjiga Egon Matijević i Mirko Kesler - Opća kemija II Školska knjiga Dunja Nothig - Hus, Mira Herak - Kemija I za ekonomske škole Školska knjiga Antica Petreski, Blanka Sever - Anorganska kemija Školska knjiga Mihael Tkalčec, Biserka Borovnjak, Antica Petreski - Hemija BIGZ Radmila Žeželj, Aleksandar Leko - Organska kemija Školska knjiga Milan Sikirica, Branka Korpar Čolig - Organska kemija Školska knjiga Milan Sikirica, Branka Korpar Čolig, Dubravka Turčinović - Kemija I i II Školska knjiga Dubravka magdalenić, Dunja Nothig- Hus - Opća i anorganska kemija Školska knjiga Egon Wieberg - Kemija organskih spojeva Tehnička knjiga Carl R. Noller - C D - Scripta I Tvrtko Malić - C D - Scripta II Tvrtko Malić

- 82 SADRŽAJ 1. Stehiometrijsko računanje (uvod) sa pitanjima iz kemije ................................................. 1 2. Međunarodni sustav mjernih jedinica ..................................................................................1 3. Relativna atomska masa........................................................................................................ 1 3. Relativna molekulska masa (1.2.)...........................................................................................1 4. Mol ili količina tvari (1.3.).......................................................................................................2 5. Kemijska formula (1.4.) ...........................................................................................................2 6. Zadaci (1.4.) ..............................................................................................................................3 7. Rješenje 1.4. zadataka ...............................................................................................................5 8. Kemijski ekvivalenti (1.5.) ...................................................................................................... 6 9. Zadaci 1.5....................................................................................................................................7 10. Rješenje 1.5. zadataka ............................................................................................................ 9 11. Oksidoredukcija (1.6)............................................................................................................ 9 12. Zadaci 1.6. ...............................................................................................................................10 13. Rješenja 1.6. zadataka .............................................................................................................11 14. Koncentracija otopina (1.7.)....................................................................................................12 15. Zadaci 1.7. ...............................................................................................................................12 16. Rješenja 1.7. zadataka .............................................................................................................14 17. Plinski zakoni u kemiji m(1.8.) ...............................................................................................15 18. Zadaci 1.8. ...............................................................................................................................15 19. Rješenja 1.8. zadataka ...........................................................................................................16 20. Elektrokemijski procesi (1.9.) .................................................................................................17 21. Zadaci 1.9. ...............................................................................................................................18 22. Rješenja 1.9, zadataka ............................................................................................................ 19 23. Angloameričke jedi9nice (1.10) ..............................................................................................20 24. Kemijski simboli, atomski brojevi, atomske mase elemenata (1.11).......................................20 25. Pitanja i zadaci iz kemije (1.12)............................................................................................ 21 26. Rješenja i odgovori 1.12. pitanja ...........................................................................................22 27. Pitanja i zadaci iz kemije (1.13).............................................................................................23 28. Rješenja i odgovori pitanja i zadataka 1.13...........................................................................24 29. Pitanja i zadaci iz kemije (1.14)............................................................................................24 30. Rješenja i odgovori 1.14.pitanja...........................................................................................26 31. Pitanja i zadac iz kemije (1.15)..............................................................................................27 32.Rješenja i odgovori 1.15. pitanja .............................................................................................29 33. Pitanja i zadaci iz kemije (1.16.)............................................................................................. 30 34. Rješenja i odgovori 1.16. pitanja .............................................................................................32 35. Pitanja iz opće i anorganske kemije (1.17) ..............................................................................33 36. Rješenja i odgovori 1.17. pitanja ........................................................................................... 34

- 83 -

37. Pitanja iz anorganske kemije (1.18.)........................................................................................35 38. Rješenjaq i odgovori 1.18. pitanja............................................................................................37 39. Pitanja iz opće i anorganske kemije (1.19.)..............................................................................39 40. Rješenja i odgovori 1.19.pitanja.............................................................................................. 41 41. Pitanja i zadaci iz kemije (1.20)...............................................................................................42 42. Odgovori i rješenja 1.20. pitanja .............................................................................................45 43. Pitanja iz organske kemije (1.21.)...........................................................................................47 44. Odgovori i rješenja 1.21.pitanja ..............................................................................................50 45. Pitanja iz opće i anorganske kemije (1.22)..............................................................................51 46. odgovori i rješenja 1.22.pitanja ..............................................................................................53 47. Pitanja iz organske kemije (1.23.)...........................................................................................54 48. Odgovori i rješenja 1.23.pitanja...............................................................................................55 49. Pitanja i zadaci iz opće kemije (1.24.)....................................................................................55 50. Odgovori i rješenja 1.24.pitanja..............................................................................................61 51. Pitanja iz anorganske kemije (1.25)........................................................................................63 52. Rješenje i odgovori 1.25.pitanja..............................................................................................67 53. Pitanja iz organske kemije (1.26.)...........................................................................................69 54. Rješenja i odgovori 1.26.pitanja............................................................................................ 71 55. Pitanje iz biokemije I (1,27.).................................................................................................. 72 56. Rješenja i odgovori 1.27. pitanja ..........................................................................................76 57. Pitanja iz biokemije II (1.28.)..................................................................................................78 58. Rješenja i odgovori 1.28.pitanja ............................................................................................. 80 59. Način uporabe Priručnika i rješenja.........................................................................................81 60. Spisak literature, upotrebljene za izradu priručnika................................................................81 61. Sadržaj ....................................................................................................................................82

Usora, travnja i liupnja 2008.g.

prof Tvrtko Malić