Javisova molitva
Brus H. Vilkinson
1
PREDGOVOR
Dragi čitaoče, Želim da te naučim smeloj molitvi na koju Bog uvek odgovara. Ona je kratka - svega jedna rečenica sa četiri dela i sakrivena u Bibliji, ali ja verujem da sadrži ključ od života ispunjenog izvanrednom Božjom naklonošću. Ova molitva je radikalno promenila ono što očekujem od Boga i ono što doživljavam svakog dana putem njegove moći. U stvari, hiljade vernika koji primenjuju njene istine vide
čuda koja se redovno dešavaju. Hoćeš li mi se pridružiti u ličnom istraživanju Javis ovog života i njegove molitve ? Nadam se da hoćeš! Brus H. Vilkinson
2
I
KRATKA MOLITVA, DŽINOVSKA NAGRADA ~ I Javis prizva Boga Izraelovog ~
Knjižica koju držite govori o tome šta se dešava kada obični hrišćani odluče da posegnu za izvanrednim životom koji je, kako se ispostavlja, upravo ona vrsta koju Bog
obećava. Moja priča počinje u kuhinji sa žutim stolom i krupnim
kapima kiše koje udaraju u prozore. Bila je to moja završna godina na bogosloviji u Dalasu. Darlin, moja supruga, i ja
trošili smo sve više i više vremena razmišljajući i moleći se o tome šta će uslediti. Gd e treba da usmerim svoju energiju, strast i obuku? Šta to Bog želi za nas kao bračni par? Stajao sam u našoj kuhinji razmišljajući ponovo o izazovu koji sam čuo od kapelana bogoslovije dr Ričarda Seume. „Želite veću viziju za svoj život?“, pitao je ranije te sedmice. „Prijavite se da budete istaknuti ljudi za Boga.“ Istaknuti ljudi su, kako je Seume objasnio, oni koji uvek
urade malo više nego što je potrebno ili više od onog što se od njih očekuje. Dr Seume je uzeo za citat najkraću biblijsku biografiju: „ A Javis beše slavniji od svoje braće.“ (1. Dnevnika 4,9). Javis želi da bude više i da učini više za Boga i - otkrivamo to do kraja 10. stiha - Bog mu odobrava zahtev.
Kraj stiha. Kraj biblijske biblijske priče. Gospode, mislim da želim da budem istaknut za tebe, molio sam se dok sam gledao kroz prozor glasnu prolećnu kišu. Ali bio sam zbunjen. Š ta je to učinio Javis da bi se uzdigao iznad ostalih? Zašto je Bog uslišio njegovu molitvu?,
pitao sam se. U stvari, zašto je Bog uopšte uključio Javisovu mini biografiju u Bibliju? 3
Možda su me pokrenule kišne kapi koje su tekle niz prozorska stakla. Iznenada su moje misli preletele 9. stih. Uzeo sam svoju Bibliju i pročitao 10. stih - molitvu
Javisovu. Nešto u njegovoj molitvi će objasniti misteriju. misteriju. Mora biti da je tu rešen je. Približio sam stolicu žutom stolu, nagnuo se nad moju Bibliju i čitao molitvu ponovo i ponovo, tražeći čitavim srcem budućnost koju Bog ima za nekog tako običnog kao što sam ja.
Sledećeg jutra molio sam se izgovarajući Javisovu molitvu od reči do reči. I sledećeg jutra. I jutra posle tog.
Trideset godina godina kasnije, kasnije, još uvek nisam nisam prestao. prestao. Ako me upitate koja je to rečenica - osim moje molitve za spasenje - koja je najviše promenila moj život i službu, rekao bih vam da je to poklič istaknutog čoveka po imenu Javis, koga još uvek pamtimo po tome ne šta je učinio, već šta je molio - i šta se d ogodilo nakon toga. Na stranicama ove knjižice želim da vas upoznam sa čudesnim istina ma Javisove molitve za blagoslov i pripremim vas za zapanjujuće Božje odgovore na nju kao na redovan deo vašeg životnog iskustva.
Kako znam da će ona značajno uticati na vas? Zbog svog iskustva i svedočanstava stotina drugih ljudi širom sveta sa kojima sam podelio ove principe. Zbog toga što, a to je još važnije, Javisova molitva prečišćava Božju moćnu volju za vašu budućnost. Konačno, zato što ona otkriva da Otac čezne da vam da mnogo više nego što ste ikada mislili da zatražite. Samo upitajte čoveka koji nije imao budućnost.
Čudo u rodoslovu Neko je jednom rekao da je stvarno mala razlika između ljudi - ali ta mala razlika čini veliku razliku. Javis ne stoji iznad Starog zaveta kao Mojsije ili David niti obasjava knjigu Dela apostolskih kao oni rani hri šćani koji su okrenuli svet 4
naopačke. Ali jedna stvar u njegovom životu je činila svu razliku.
Možete misliti o njemu kao o Čudu rodoslova ili možda kao o Biblijinom Malom Velikom čoveku. Pronaći ćete ga kako se krije u najređe čitanom delu najmanje čitane knjige u Bibliji. Prvih devet poglavlja Prve knjige Dnevnika ispunjena su
zvaničnim porodičnim stablom Jevrejskih plemena, počevši od Adama i produžavajući kroz hil jade jade godina sve do povratka Izraelaca iz zarobljeništva. zarobljeništva. Dugačka lista nepoznatih i teških imena - više od pet stotina njih - verovatno će i najhrabrijeg istraživača Biblije naterati da im okrene leđa. Uzmite 4. poglavlje: Sinovi Judini behu: Fares, Esron i Harmija i Or i Soval... a ovo je samo početak. Ahumaj Jesma Jedvas Aselelfoni Anuv...
Oprostiću vam ako ste iznenada pomislili da ostavite ovu knjižicu sa strane i posegnete za daljinskim upravljačem televizora. Ali ostanite sa mnom. Jer posle četrdeset i četiri imena u poglavlju iznenada se pojavljuje priča: ,,A Javis bješe slavniji od svoje braće, i mati mu nadje ime Javis govoreći: rodih ga s bolom. I Javis prizva Boga Izrailjeva govoreći: O, da bi me blagoslovio i raširio međe moje, i ruka tvoja da bi bila sa mnom, i da bi me sačuvao oda zla da me ne ucvijeli! I učini Bog za što ga moli.“ (1. Dnevnika 4,9 -10) U sledećem stihu se nastavlja prozivka Judinog plemena kao da se ništa nije desilo - Heluv, Suja, Mehir... Nešto je navelo istoričara da kod ovog čoveka Javisa napravi pauzu u nabrajanju, pročisti grlo i promeni taktiku. „Hej, sačekajte minut!“, kao da ubacuje, „ morate da saznate nešto o ovom momku po imenu Javis. On se za glavu i ramena izdvaja od ostalih!“ Šta je bila tajna Javisove trajne reputacije? Možete 5
pretražiti svoju Bibliju od početka do kraja, kao što sam ja učinio, i nećete pronaći ništa više informacija nego što ih imamo u ova dva kratka stiha:
Stvari su počele loše za osobu za koju niko nikad nije ni čuo. Molio se neobičnom molitvom od jedne rečenice. Stvari su se završile izvanredno izvanredno dobro. Jasno je da se ishod može povezati sa njegovom molitvom. Nešto u vezi sa Javisovim jednostavnim, direktnim zahtevom Bogu promenilo je njegov život i ostavilo trajan trag u istorijskim knjigama o Izraelu:
„O, da bi me blagoslovio, i raširio međe moje, i ruka tvoja da bi bila sa mnom, i da bi me sačuvao oda zla.“ Na prvi pogled, ova četiri zahteva mogu izgledati iskreni, razumni, čak plemeniti, ali i ne naročito vredni zapažanja. Ipak, ispod površine svakog od njih leži džinovski talas koji ruši opšteprihvaćene šablone i kreće se u pravcu upravo suprotnom od onoga koji vi i ja očekujemo. Na stranicama koje slede želim da vam pokažem koliko dramatično svaki od Javisovih zahteva zahteva može može osloboditi nešto nešto čudesno u vaš vaš život.
Živeti izvan granica Kada je poslednji put Bog delovao kroz vas na takav način da ste nesumnjivo znali da je to Bog učinio? U stvari, kada ste poslednji put primetili da se čuda redovno dešavaju u vašem životu? Ako ste kao većina vernika koje sam sreo, verovatno ne znate kako da zatražite takvu vrstu iskustva, ili se čak pitate da li bi uopšte trebalo da se molite za to. Nedavno sam bio u Dalasu da bih predavao na temu Javisovih blagoslova publici koja je brojala devet hiljada osoba. Kasnije, za
ručkom, jedan čovek mi je rekao: „Brus, čuo sam te kako propovedaš poruku o Javisu pre petnaest godina i nisam do sada prestao da izgovaram tu molitvu. Promena je bila toliko
sveobuhvatna da nisam nikada prestao.“ Sa druge strane stola, još jedan prijatelj se složio. Rekao je da se molio Javisovom kratkom molitvom deset godina sa sličnim rezultatima. Čovek pored njega, kardio -hirurg iz 6
Indijanapolisa, rekao je da se on moli tako pet godina.
Rekao sam im: „Prijatelji, ja se molim kao Javis više od pola svog zivota! “ “Zato ato što čitate ovu knjigu, verujem da delite Z moju želju za životom koji će biti ,,slavniji“ za Boga. Nije da vi želite da drugi manje postignu, već po vama ništa osim Božjih blagoslova u punini nije dovoljno. Kada stanete pred Njega,
vaša najdublja čežnja je da, kada predate svoj izveštaj, čujete: „Dobro urađeno!“ Prijatelju, Bog zaista ima nepodeljene blagoslove koji
čekaju na tebe. Znam da to zvuči nemoguće, čak bezobrazno sumnjivo u našem sebičnom vremenu. A ipak je upravo ta razmena - vaša želja za Božjim obiljem - bila njegova dobra namera za vaš život od večnih vremena. I sa svega nekoliko važnih odluka sa vaše strane, možete produžiti od ovog dana nadalje sa očekivanjem i sigurnošću da će vaš nebeski Otac učiniti to za vas. Razmišljajte o tome na sledeći način: umesto da stojite blizu ivice reke moleći za čašu vode svaki dan, učinićete nezamislivo - iskoristićete malu molitvu sa džinovskom nagradom i skočiti u reku! U tom momentu, počećete da dozvoljavate da vas struja Božje milosti i sile nosi dalje. Božji veliki plan za vas će vas okružiti i poneti napred u život koji ima istinski značaj i kojim ćete biti zadovoljni, a koji je On pripremio za vas.
Ako je to ono što želite, nastavite da čitate.
7
8
II
ZAŠTO ONDA NE TRAŽITI? ~ O, da bi me blagoslovio! ~
Vi ste u duhovnom utočištu u planinama sa ostalima koji žele da iskuse potpuniji hrišćanski život. U toku trajanja boravka svakome je dodeljen mentor. Vaš je u svojim sedamdesetim, i osvajao je duše za Boga duže nego što ste vi živi. Prvog jutra, na putu do kupatila, prolazite pored njegove sobe. Njegova vrata su odškrinuta i upravo je kleknuo da se moli. Ne možete da odolite. Na koji način div vere otpočinje svoje molitve, pitate se. Zaustavite se i nagnete bliže. Da li će se moliti za
probuđenje? Ili će se moliti za gladne u svetu? Možda će se moliti za vas?
Ali ovo je ono što čujete: „O, Gospode, preklinjem te da blagosloviš... mene!“ prvo i najviše ovog jutra blagosloviš... Iznenađeni tako sebičnom molitvom, koračate niz hodnik ka kupatilu. Ali dok podešavate temperaturu vode, jedna misao vas pogađa. Toliko je očigledno da ne možete verovati da o tome niste razmišljali ranije. Veliki ljudi vere razmišljaju drugačije nego mi ostali. Do vremena kada ste se obukli i krenuli na doručak, postali ste sigurni u to. Razlog zašto se neki ljudi i žene vere uzdižu iznad ostalih, odlučili ste, u tome je što razmišljaju i mole se drugačije nego oni oko njih. Da li je moguće da Bog želi da budete „sebični“ u svojim molitvama? Tražiti više - i još više - od vašeg Gospoda? Sreo sam tako mnogo iskrenih hrišćana koji doživljavaju kao znak nezrelosti ovakav način razmišljanja. Oni smatraju da će izgledati neučtivo ili pohlepno ako traže od Boga suviše blagoslova. 9
Možda i vi tako mislite. mislite. Ako je tako, želim da vam pokažem da takva molitva nije sebično delo kako možda izgleda, već vrhunski duhovni čin i upravo ona vrsta zahteva koji Otac čezne da čuje. Hajde da prvo bliže pogledamo Javisovu priču.
Ne bol, već dobitak Koliko znam, Javis je živeo u južn om Izraelu nakon osvajanja Hanana i tokom vladavine sudija. Rođen je u Judinom plemenu plemenu i vremenom postao značajna glava porodice. A ipak, njegova priča zaista počinje sa njegovim imenom: ,,I mati mu nadje ime Javis govoreći: rodih ga s bolom.“ Na jevrejskom reč Javis znači ,,bol“. Doslovno tumačenje bi zvučalo: „On prouzrokuje (ili će prouzrokovati) bol. Ne zvuči kao početak obećavajućeg života, zar ne? Sve bebe stižu sa određenom količinom bola, ali nešto sa Javisovim rođenjem je bilo izvan uobičajenog - toliko da je njegova majka izabrala da to ovekoveči u sinovljevom imenu. Zašto? Možda su trudnoća ili porođaj bili traumatični. Možda je dete prevremeno prevremeno rođeno. Ilije možda majčin bol bio emocionalan - možda ju je detetov otac napustio tokom trudnoće, možda je umro; možda je porodica zapala u takvu finansijsku krizu da je najava još jednih usta koja treba hraniti donela samo strah i brigu.
Samo Bog zna zasigurno šta je prouzrokovalo bol ovoj ucveljenoj majci. Ali to nije mnogo pomoglo mladom Javisu. Odrastao je sa imenom koje bi svaki dečak mrzeo. Zamislite
da morate proći kroz detinjstvo trpeći zadirkivanje siledžija, svakodnevna podsećanja vašeg nedobrodošlog rođenja i rugajuća pitanja kao: ,,I, mladiću, šta je tvoja majka uopšte mislila?“ A opet je najteže breme Ja visovog imena bilo u tome kako je ono oblikovalo njegovu budućnost. U biblijska vremena čovek i njegovo ime bili su tako usko povezani da je „oduzimanje" imena nekome bilo isto kao i ubiti ga. Ime je 10
često predstavljalo želju ili proročanstvo za buduć nost deteta. Na primer, Jakov može značiti „otimač", što je dobra bio grafija u jednoj reči za ovog patrijarha sklonog spletkarenju. Nojemina i njen suprug svojim sinovima dali su imena Malon
i Heleon. Prevod? „Slabašan" i „paćenik". I oni su upravo takvi bili. Obojica su umrla u ranom zrelom dobu. Ime koje je
značilo ,,bol“ nije slutilo na dobro za Javisovu budućnost. Uprkos sumornim izgledima, Javis je pronašao izlaz. On je odrastao slušajući o Izraelovom Bogu koji je oslobodio njegove pretke iz ropstva, spasio ih od moćnih neprijatelja i nastanio ih u zemlji obilja.
Do vremena kada je postao zreo čovek, Javis je verovao i usrdno se uzdao u ovog Boga čuda i novih početaka. Pa zašto onda ne zatražiti od njega tako nešto? Upravo je to učinio. Molio se za najveći, najmanje moguć zahtev koji je mogao da zamisli: „O da bi me blagoslovio...“ !1 Volim tu hitnost, ličnu ranjivost njegove molbe. U jevrejskom, jevrejskom, dodavanje reči „zaista“ ovoj molitvi bilo je kao kada bi mi stavili pet znakova uzvika ili sva slova napisali
velika i još ih i podvukli. Zamišljam Javisa kako stoji ispred masivne kapije uglavljene u zid visok do neba. Potišten tugom njegove prošlosti i turobnošću njegove sadašnjosti, pred sobom vidi jedino nemogućnost - budućnost koja je zatvorena. Ali on podiže svoje ruke ka nebu i viče: „Oče, o, Oče! Molim te blagoslovi me! I ono što stvarno mislim je... blagoslovi me puno!“ Sa poslednjom reči preobražaj počinje. On čuje vrlo jak prasak. Zatim ječanje. A onda tutnjavu dok se ogromna kapija zaljuljala otvarajući se u širokom luku. Odatle, protežući se do horizonta, polja su blagoslova.
I Javis korača napred u drugi život.
1
“O da bi me blagoslovio zaista!“ u drugim prevodima. 11
Blagosiljanje nema veze sa kijanjem
Pre nego što zatražimo Božje blagoslove sa poverenjem, potrebno nam je jasno razumevanje šta ta reč znači. Čujemo reči „blagoslov" ili „blagosiljanje" izgovorene sa svake govornice. Od Boga tražimo da blagoslovi misionare, decu i hranu koju ćemo jesti. To je nešto što baka kaže - kada vas čuje da kijate. 2 Nije čudo da značenje blagoslova biva razvodnjeno do nečega neodređenog i bezopasnog kao: „Želimo vam prijatan dan." Nije čudo da mnogi hrišćani nisu tako očajni kao Javis za tim blagoslovima.
Blagosloviti u biblijskom smislu znači zatražiti ili učiniti nekom natprirodnu uslugu. Kada se molimo za Božje blagoslove, mi ne tražimo još više onoga što sami možemo učiniti za sebe. Mi vapimo za čudesnom, neograničenom dobrotom koju samo Bog poznaje i ima moć da nam je da. Ovo je vrsta bogatstva na koju nam pisac ukazuje u Pričama Solomunovim: „Blagoslov Gospodnji obogaćava, a bez muke.“ (Priče Solomunove 10 ,22) Zapazite radikalno gledište Javisovih zahteva za blagoslovima: on je potpuno prepustio Bogu da odluči koji će to blagoslovi biti i kada, i gde i kako će ih Javis primiti. Ova vrsta radikalnog poverenja u božan ske dobre namere prema nama nema ništa zajedničko sa popularnim nače lom da od
Boga treba tražiti mercedes, milionski prihod ili neki drugi materijalni znak da ste našli način da unovčite vašu povezanost sa Njim. Umesto toga, Javisov blagoslov se fokusira precizno kao laser na našoj želji da ne dobijemo ništa
više i ništa manje od onog što Bog želi za nas. Kada tražimo Božje blagoslove kao vrhunsku vrednost u životu, mi sebe ,,bacamo“ u potpunosti u reku Njegove volje, sile i svrhe za nas. Sve ostale naše p otrebe postaju sporedne prema onome što zaista že limo: da postanemo potpuno uronjeni u ono što Bog pokušava da učini u nama, kroz nas i oko nas, sebi na slavu. 2
Amerikanci umesto „Na zdravlje!" kažu: „Bog te blagoslovio!" 12
Da vam kažem šta je garantovani sporedni proizvod iskrenog traženja Njegovog blagoslova: vaš život će postati označen čudima. Otkud ja to znam? Zato što je On to obećao, i video sam da se to dešava u mom životu! Božja moć da postigne velike stvari iznenada u vama ne pronalazi nikakvu
smetnju. Vi se krećete u Njegovom pravcu. Vi se molite upravo za ono što Bog želi. Iznenada neometane snage neba o stvaruju Božju savršenu volju - kroz vas. I vi mogu početi da ostvaruju ćete biti prvi koji će to primetiti! Ali, postoji jedna začkoljica.
Gospodin Džons ide na nebo Šta ako saznate da je Bog imao na umu da vam poša lje dvadeset i tri različita blagoslova danas, ali ste vi dobili samo jedan? Šta mislite mislite da je razlog za to? Postoji kratka priča o gospodinu Džonsu koji umire i odlazi na nebo. Petar čeka na kapiji da ga povede u obilazak. Usred sjaja zlatnih ulica, prele pih kuća i horova anđela koje mu Petar pokazuje, gospodin Džons primećuje jednu zgradu čudnovatog izleda. Pomislio je da liči na ogromno skladište nema prozora i ima samo jedna vrata. Ali kada je zatražio da vidi unutrašnjost, Petar je oklevao. „Zaista ne bi voleo da vidiš šta je unutra“, rekao je pridošlici. Zašto bi tajne postojale na nebu , čudio se Džons. Kakva neverovatna iznenađenja bi mogla da me čekaju unutra?
Kada je službeni obilazak bio gotov, on se još uvek čudio, tako da je ponovo upitao da vi di unutrašnjost građevine. Na posletku, Petar je popustio. Kada je apostol otvorio
vrata, gospodin Džons ga je skoro oborio u svojoj žurbi da uđe. Ispostavilo se da je ogromna zgrada popunjena nizom polica, visokih od poda do plafona, na kojima su bele kutije uvezane crvenim trakama.
„Sve ove kutije imaju imena na sebi“, glasno je komentarisao gospodin Džons. Onda se okrenuo Petru pitajući: „Imam li i ja jednu?!“ „Da, imaš.“ Petar pokušava da usmeri gospodina Džonsa 13
prema spoljašnosti. „Iskreno“, kaže Petar, „da sam na tvom mestu...“ Ali gospodin Džons već žuri ka slovu „Dž“, nestrpljiv da pronađe svoju kutiju. Petar ga prati, mašući glavom. Sustiže gospodina Džonsa upravo kada skida crvenu traku i podiže poklopac. Gledajući unutra, Džons u trenutku prepoznaje sadržaj i ispušta dubok uzdah, sličan onima koje je Petar čuo toliko puta ranije. Jer, u beloj kutiji gospodina Džonsa su svi blagoslovi koje je Bog hteo da mu da dok je bio na zemlji... zemlji... ali gospodin gospodin
Džons ih nikad nije zatražio. „Tražite“, obećao j e Isus, „i daće vam se.“ (Matej 7,7) „Nemate jer ne ištete“, rekao je Jakov ( Jakov 4,2). Iako nema granica Božjoj dobroti, ako juče niste zatražili blagoslov od Njega, niste dobili sve što je trebalo da dobijete. U tome je štos - ako ne tražite Njegove bl agoslove, gubite one koji vam stižu samo ako ih zatražite. Kao što je otac počastvovan da ima dete koje ga zamoli za blagoslov (dozvolu, pristanak), tako je i vaš Otac ushićen da se odazove darežljivo kada je Njegov blagoslov ono za čim najviše žudite.
Bož ja priroda je da blagosilja Možda mislite da je vaše ime samo druga reč za bol ili nevolju, ili da je nasleđe koje su vam predale porodične okolnosti samo prepreka. Jednostavno se ne osećate kao kandidat za blagoslove. Ili ste možda jedan od onih hrišćana koji misle da jednom kada ste spaseni, Božji blagoslovi rominjaju po vašem životu ranije utvrđenim tempom, bez obzira šta vi činili. Dodatan Dodatan napor nije neophodan. Ili ste možda skliznuli u „knjigovodstveni" odnos sa Bogom. Kod vašeg računa za blagoslove im ate kolonu za uplate i kolonu za isplate. Da li je Bog bio neobično ljubazan prema vama nedavno? Onda mislite da ne trebate očekivati, još manje tražiti od Njega da kreditira vaš račun. Možda čak mislite da treba da vas ignoriše neko vreme ili čak da zaduž i vaš račun slanjem neke nevolje u vašem pravcu. Ovakav način razmišljanja je greh i zamka! Kada je Mojsije 14
rekao Bogu na brdu Sinaj: „Pokaži mi svoju slavu“ ( 2.
Mojsijeva 33,18), on je tražio intimnije razumevanja Boga. Kao odgovor, Bog je opisao sebe kao : „Gospod, Gospod, Bog milostiv, žalostiv, spor na gnjev i obilan milosrđem i istinom“ (2. Mojsijeva 34,6).
Neverovatno! U prirodi je Boga da ima milosrđa u tolikom obilju da se ono preliva u naše bezvredne živote. Ako mislite o Bogu na bilo koji drugi način, molim vas da promenite način razmišljanja. Zašto ne doneti doživotnu odluku da svakog dana od Boga tražite da vas blagoslovi, a kada već to radi, da vas blagoslovi puno?
Božja darežljivost je ograničena jedino nama, a ne Njegovim sredstvima, moći ili v oljom da nas daruje. Javis je bio blagosloven jednostavno zato što je odbio da dopusti bilo kakvoj prepreci, osobi ili mišljenju da se nazire više nego Božja priroda. A Božja priroda je da blagosilja. Njegova ljubaznost da zabeleži Javisov slučaj u Bibli ji dokaz je da se ne računa ono što vi jeste ili šta su vaši roditelji odlučili za vas ili šta vam je ,,suđeno“. Ono što se računa je vaše znanje šta želite da budete i da to tražite. Kroz jednostavnu molitvu vere možete promeniti svoju budućnost. Možete promeniti ono što se dešava od ovog trenutka na dalje.
15
16
III
ŽIVETI PUNIM PLUĆIMA ZA BOGA ~ O da O da bi raširio međe moje! ~
Sledeći deo Javisove molitve - molba za više teritorije onaj je u kome od Boga tražite da uveća vaš život tako da možete ostvariti veći uticaj za Njega. Iz konteksta i rezultata Javisove molitve možemo zaključiti da je u njegovom zahtevu bilo više od jednostavne želje za većim posedom. Želeo je više uticaja, više odgovornosti i više prilika da bi postigao uspeh za Izraelovog Boga. U zavisnosti od prevoda koji čitate, reč međe se takođe može prevesti kao obala ili granice. Za Javisa i njegove
savremenike ta reč je imala istu emocionalnu snagu kao i reči farma ili pogranična oblast (krajina) generacijama američkih pionira. Ona govori o mestu koje je nečije vlasništvo, sa obiljem prostora za napredovanje napredovanje (širenje). Isus Navinovo osvajanje Hanana i podela obećane zemlje u parcele nepokretne imovine za svako pleme bila je u Javisovo vreme deo skorije nacionalne istorije Izraela. Kada je Javis
povikao Bogu: „Raširi međe moje!“, on je gledao na svoje trenutne okolnosti i zaključio: „Sigurno sam rođen za više nego što je ovo!“ Kao zemljoradnik ili pastir, posmatrao je prostranstvo koje je nasledio od svoje porodice, prešao okom liniju ograde, posetio granične oznake, izračunao mogućnosti - i doneo odluku: Sve što si stavio pod moje staranje, o, Bože, uzmi i uvećaj. Da je Javis radio na Vol Stritu, možda bi se molio: „Bože,
uvećaj vrednost akcija u koje sam uložio.“ Kada razgovaram sa predsednicima kompanija, često diskutujem sa njima o ovom načinu razmišljanja. Kada me direktori hrišćani pitaju: 17
„Da li je u redu da od Boga tražim više posla?“, moj odgovor je: ,,Apsolutno!“ ,,Apsolutno!“ Ako obavljate svoj posao na Božji način, nije samo vaše pravo da tražite više, On čeka na vas da tražite. Vaš posao je teritorija koju vam je Bog poverio. On želi da vi to prihvatite kao značajnu priliku da utičete na pojedinačne živote, poslovnu sredinu, svet oko vas Njemu na slavu. Tražeći od Njega da uveća vaše mogućnosti, činite da On uživa. Pretpostavimo da je Javis bio supruga i majka. Onda bi molitva mogla ovako izgledati: „Gospode, umnoži moju
porodicu, blagoslovi moje odnose sa članovima porodice, povećaj uticaj mog domaćinstva zbog Tvoje slave!“ Vaš dom je najvažnije pojedinačno mesto na zemlji za promenu života za Boga. Zašto On ne bi želeo da budete moćni za Njega? Bez obzira na vaše zanimanje, savremeni oblik Javisove molitve za više teritorije bi mogao zvučati ovako: O, Bože i Kralju, molim te proširi moje mogućnosti i moj uticaj na takav način da mogu delovati na više života, Tebi na slavu. Dozvoli mi da mogu učiniti više za Tebe! Kada se molite ovako, stvari postaju vrlo uzbudljive.
Pomeranje granica
Tokom predavanja koje sam drž ao sedmicu dana na jednom hrišćanskom koledžu u Kaliforniji pre nekoliko godina, izazvao sam studente da se mole Javisovom molitvom
za više blagoslova i veći uticaj. Predložio sam da studentsko udruženje od dve hiljade članova postavi sebi cilj dostojan ugleda tog koledža. „Zašto ne pogledate globus i odaberete jedno ostrvo“, predložio sam. „Kada ga odaberete, sastavite tim studenata, iznajmite avion za čarter let i zauzmite to ostrvo za Boga.“ Neki studenti su glasno negodovali. Neki su doveli u
pitanje moje duševno stanje. Ali su skoro svi slušali. Ja sam istrajao. Bio sam na ostrvu Trinidad i video potrebu, rekao
sam im. „Trebali biste da molite Boga za Trinidad,“ rekao sam. ,,I za avion DC-10“. 18
Nije bilo onih koji bi odmah prihvatili izazov. Ipak, moj predlog je izazvao navalu podsticajnih razgovora.
Primetio sam da je većina studenata željna da učini nešto smisleno sa svojim vremenom i talentima, ali su nesigurni gde
treba da počnu. Najčešće bi nabrojali listu svojih nedostataka u sposobnostima, novcu, odvažnosti ili prilikama. Proveo sam veći deo te sedmice postavljajući pitanje: „Ako vas Bog nebeski beskonačno voli i želi vas u svojoj prisutnosti svakog momenta i ako On zna da je nebo mnogo bolje mesto
za vas, zašto vas je onda, za ime sveta, ostavio ovde?“ Studentu za studentom sam pokušavao da objasnim ono što ja smatram da je biblijski biblijski odgovor na to pitanje: pitanje: zato što Bog želi da pomerate granice, osvajate novu teritoriju za Njega možda jedno ostrvo - i dosežete ljude u Njegovo ime. Bog je radio tada. Sedmicu dana nakon što s am se vratio kući, primio sam pismo od studenta po imenu Voren. Rekao mi je da su on i njegov prijatelj Dejv odlučili da izazovu Božju silu i zamole ga da ih blagoslovi i proširi njegove granice. Posebno su se molili Bogu da im da priliku da svedoče guverneru države tog vikenda. Ubacili su vreće za spavanje u Vorenov plimut valiant ’63 godište i vozili 640 kilometara do glavnog grada da bi zakucali na vrata. Pismo se nastavljalo:
Do nedelje uveče kada smo se vratili iz Sakramenta, ovo je ono što se dogodilo: Svedočili smo o svojoj veri dvojici radnika na pumpi, četvorici radnika obezbeđenja, načelniku Nacionalne garde Sjedinjenih država, direktoru Ministarstva za zdravlje, obrazovanje i socijalnu pomoć države Kalifornije, načelniku saobraćajne policije Kalif ornije, ornije, guvernerovoj sekretarici i, konačno, samom guverneru. Dok Bog čini da rastemo, mi smo mu zahvalni i puni strahopoštovanja. Hvala još jednom za vaš izazov! To je bio samo početak. početak. Tokom sledećih sledećih nekoliko sedmica sedmica i meseci, vizija veće teritorije je zahvatila kampus. Do jeseni, tim studenata predvođen Vorenom i Dejvom organizovao je 19
ozbiljan misionski projekat za sledeće leto. Nazvali su ga „Operacija Javis“. Njihov cilj: sakupiti tim samofinansirajućih studenata radnika, iznajmiti čarter avion i - pogodili ste odleteti do ostrva Trinidad da bi leto proveli u službi. I to je upravo ono što su učinili. Stotinu dvadeset i šest studenata i profesora je pristupilo. U trenutku kada je avion,
popunjen do zadnjeg mesta, poleteo iz Los Anđelesa, „Operacija Javis“ se mogla pohvaliti obučenim timovima, spremnim da posluže kroz dramske prikaze, građenje objekata, letnje biblijske tečajeve, muziku i kućne posete. Pred- sednik koledža je „Operaciju Javis“ nazvao najvažnijim pojedinačnim studentskim poduhvatom u istoriji koledža. Dva studenta su tražila od Boga da uveća njihovu teritoriju - i On je to učinio! Jedna mala molitva je prepravila granične linije i uticala na živote hiljada ljudi.
„Mislim da je ovo moj ugovoreni sastanak “ Javisova molitva je revolucionarni zahtev. Kao što je veoma neobično da čujete nekog kako se moli: „Bože, !“, isto retko ćete čuti nekog da traži: „Bože, blagoslovi mene !“
molim te daj mi više službe!" Većina nas misli da su nam životi već prezauzeti. Ali kada počnete da se mol ite, u veri, za više službe, čudesne stvari se događaju. Kako se vaše prilike uvećavaju, vaše sposobnosti i sredstva takođe rastu. Odmah ćete primetiti zadovoljstvo koje Bog oseća u vašem zahtevu i Njegovu žurbu da postigne velike stvari kroz vas. Ljudi će se pojavljivati na vašem pragu ili za stolom pored vas. Počeće da izgovaraju reči koje će iznenaditi čak i njih. Zatražiće nešto - ni oni nisu sigurni šta - i čekati vaš odgovor. Ove susrete ja zovem Javisovim sastancima. Sećam se kada sam prvi put zatraž io jedan. Bilo je to na veoma neobičnom mestu - na brodu kraj obale Turske.
Putovao sam sam, testirajući turističku organizaciju koja se specijalizovala za vođenje grupa Mediteranom, prateći tragove rane crkve. Uživali smo prelepe dane tokom plovidbe sa obiljem vremena koje sam mogao da iskoristim za različite 20
projekte, ali sam se osećao sve više usamljenim kako su dani prolazili. Tog jutra kada smo se usidrili kod Patmosa, ostrva gde je Jovan napisao Knjigu Otkrivenja, udario sam u dno. Umesto da krenem u obilazak sa vodičem, šetao sam ulicama malog lučkog mesta razgovarajući sa Gospodom. Gospode, osećam se tako slab i željan doma, molio sam se. Ali
svejedno želim da budem tvoj sluga. Čak i sada, proširi moje granice. Pošalji nekoga kome trebam. Naišavši na malo raskršće, zauzeo sam sto u jednom kafiću na otvorenom i naručio šolju kafe. Posle nekoliko minuta čuo sam glas muškarca iza sebe: „Vi ste na brodu koji krstari?“ Pogledao sam gore i video mladog čoveka kako korača prema meni. „Da, jesam“, rekao sam. ,,A vi?“ Kazao je da je on Amerikanac koji živi na ostrvu, a onda me upitao da li može da mi se pridruži. Zvao se Teri. U roku od nekoliko minuta počeo je da iznosi svoju životnu priču. Kako se ispostavilo, njegov brak je bio pred slomom. U stvari, tog dana je bio kraj. Njegova supruga je rekla da će do večeri
otići. Vi znate šta sam pomislio tada, zar ne? U redu, Gospode, mislim da je ovo moj ugovoreni sastanak. I ja ga prihvatam...
„Da li želite da vaša supruga ode?“, upitao sam. Rekao je da ne želi. „Jeste li otvoreni za nekoliko ideja?“, ponudio sam. Kada je rekao da jeste, znao sam da je to Gospodnja potvrda
još jednog Javisovog Javisovog iskustva. Potrošio sam sledećih sat vremena govoreći o nekoliko ključnih biblijskih princip a o srećnom braku. Teri nije čuo ni za jedan od njih ranije. Do momenta kad sam završio, Teri je bio toliko nestrpljiv da svojim novim shvatanjima pruži šansu da mu sačuvaju brak, da je skočio na noge. „Slušaj, Teri“, rekao sam, „zaista bih voleo da čujem kako su stvari ispale za vas i vašu suprugu danas. Šta god da se desi, dođite do broda pre nego isplovi i obavestite me, u redu?“ Teri se složio, mahnuo mahnuo mi i otišao. otišao. Do večeri, svi svi putnici su su se vratili na brod. Ja sam šetao palubom čekajući. Još uvek 21
sam bio usamljen, osećao se nekako frustrirano i počinjao da razmišljam šta se dešavalo u Teriju nakon našeg susreta. Kada je kapetan naredio poslednju sirenu koja će najaviti isplovljavanje, odšetao sam do zadnjeg dela broda gde je posada bila zauzeta izbacujući konopce kojima je bila veza na krma. Odatle sam video mladi par kako trči prema nama uz obalu držeći se za ruke. Kada su došli dovoljno blizu da bi me videli kako se naginjem preko ograde, počeli su da viču: „Uspelo je! Uspelo je! Zajedno smo!“ Ostatak putovanja bio sam toliko razveseljen onim što je Bog učinio da sam osećao da plovim bez pomoći broda. Bog je ugovorio sastanak za tog mladog čoveka i mene. On nas je vodio jednog ka drugom od onog momenta kada sam zatražio ispunjeniji život u Njegovoj službi.
Živeti po Božjoj matematici Kakvi god da su naši darovi, obrazovanje ili zanimanje, naš poziv je da radimo Božji posao na zemlji. Ako želite, možete to nazvati življenjem vaše vere za druge. Možete to nazvati službom. Možete to nazvati svakodnevnim poslom svakog hrišćanina. Ali kak o god to nazvali, Bog je u potrazi za ljudima koji time žele više da se bave, jer, nažalost, izgleda da većina vernika zazire od življenja na ovom nivou blagoslova i uticaja.
Za većinu od nas razlog protivljenja potiče iz pokušaja da izračunamo tačan rezultat sa svojom potpuno pogrešnom matematikom. Na primer, kada odlučujemo koju veličinu teritorije Bog ima na umu za nas, mi u svojim srcima čuvamo jednu jednačinu jednačinu koja izgleda otprilike ovako: ovako: Moje sposobnosti + iskustvo + obuka + moja ličnost i izgled + mo ja prošlost + očekivanja drugih = teritorija koja mi je dodeljena dodeljena
Bez obzira koliko smo propovedi čuli o Božjoj moći koja radi kroz nas, mi jednostavno zataškavamo značenje te male reči kroz. Naravno, mi kažemo da želimo da Bog radi kroz nas, ali ono što z aista mislimo je preko ili u saradnji sa 22
nama. Ipak, podsetnik koji nam Bog daje je isti onaj koji je dao Jevrejima kada su se vratili iz zarobljeništva u desetko -
vanu domovinu: „Ne silom ni krepošću nego duhom mojim, veli Gospod nad vojskama.“ (Zaharija 4,6). Naš Bog je stručnjak za rad kroz obične ljude koji veruju u neobičnog Boga koji će svoj posao obaviti kroz njih. Ono na šta Bog čeka je poziv. To znači da Božja matematika liči na sledeće: Moja voljnost i slabost + Božja volja i natprirodna moć = teritorija koja se se širi. mo ja teritorija Kada počnete moliti ozbiljno - preklinjući - za više uticaja i odgovornosti kojima biste proslavili Njega, Bog će dovesti prilike i ljude na vašu stazu. Možete mu verovati da vam nikada neće poslati nekoga kome ne možete pomoći Njegovim vodstvom i snagom. Gotovo uvek ćete osećati strah kada počinjete da zauzimate teritoriju za Njega, ali ćete takođe iskusiti ogromno uzbuđenje dok vas Bog bude nosio u toku posla. Bićete kao Jovan i Petar kojima su date reči da kažu u momentima kada su im bile potrebne.
Jednog dana, kao odgovor na Darlenine molitve za više službe, kom- šinica koju smo jedva poznavali je zakucala na naša vrata. ,,Gospođo“, rekla je kroz suze,,,Moj suprug umire i nemam nikoga sa kim bih pričala. Možete li mi pomoći?“ Veće granice. Sastanak koji treba održati. Nedavno, tokom jednog putovanja vozom, molio sam se
ponovo da Bog proširi moje granice. Za vreme obroka u vagonrestoranu zamolio sam Gospoda da pošalje nekoga kome je On potreban. Jedna žena je sela za sto nasup rot meni i rekla da ima potrebu da me nešto pita. Znala je moje ime, ali ne mnogo više od toga. Izgledala je veoma uzrujana. „Šta mogu učiniti za vas?“, upitao sam. „Bojim se Antihrista“, odgovorila je. „Već pedeset godina živim u strahu da ga neću prepoznati kad dođe, da će me prevariti i da ću primiti žig zveri.“ To neposredno pitanje od žene koju više neću sresti odvelo nas je do dirljivog razgovora i divnog duhovnog oslobođenja. 23
Veće granice. Sastanak koji treba održati.
Vaše sedište u prvom redu Moliti se za veće granice znači tražiti čudo. Čudo je božja intervencija da bi se desilo nešto što se inače ne bi normalno
desilo. To, i ništa manje od toga, bilo je potrebno Javi su da prevaziđe svoje ime i preo krene svoje okolnosti. Da li verujete da se čuda još dešavaju? dešavaju? Mnogi hrišćani koje sam sreo ne veruju. Podsećam ih da čuda ne moraju da prekrše prirodne zakone da bi bili natprirodni događaji. Kada je Hristos smirio oluju, nije sklonio na stranu univerzalni univerzalni zakon - oluja bi na kraju prestala sama od sebe. Umesto toga, upravljao je vremenskim prilikama. Kada se
Ilija molio da ne pada kiša, Bog je regulisao prirodni ciklus suše i kiše. Na isti način, Božje čudesne moći su očigledno bile na delu kada su nas, znajući za Terijevu potrebu, spojile na Patmosu. I kada je, pozna jući potrebe žene u vozu, uredio razgovor između nas. Najznačajnija čuda u mom životu su uvek započinjala sa smelim zahtevom da značajno proširim Božje kraljevstvo. Kada pravite male korake, nije vam potreban Bog. Kada ubacite sebe u sred Božjih planova za ovu zemlju - koji su izvan naših sposobnosti da ih izvršimo - i zamolite ga, Gospode, iskoristi me - daj mi više službe za Tebe! - tada oslobađate čuda. U tom momentu, nebo šalje anđele, sredstva, snagu i ljude koji su vam potrebni. Video sam kako
se to dešava stotinama puta. Bog se uvek umeša kada stavite Njegov dnevni red vašeg i krenete da ga ostvarite! Neverovatno, ali ako prepoznaćete molili Gospodu da proširi granice, prepoznaćete božanski odgovor. Imaćete sedište u prvom redu u ispunjenom čudima.
24
ispred ste se Njegov
životu
IV
DODIR VELIČANSTVENOSTI ~ O, da bi ruka tvoja bila sa mnom! ~
Učinili ste to. Otišli preko ivice. Zašli suviše duboko. Stvarnost vas je tresnula kao hladan kamen. Niste sposobni da se držite za život za kojim ste posegnuli...
Usudivši se da zatraže više službe dosta hrišćana se spotaklo u ovoj tački njihovog duhovnog preobražaja. Oni su primili blagoslove u razmeri koju nisu ni zamišljali mogućom. Videli su kako je Bog rastegnuo granice njihovog uticaja i mogućnosti. Ali iznenada je nalet vetra ispod njihovih krila prestao.
Bespomoćni, počeli bi da padaju. Zvuči vam poznato? Možda vaše nove poslovne mogućnosti prete da prevaziđu vaše iskustvo i sredstva. Možda vam izgleda da tinejdžeri koji su počeli da se okupljaju u vašoj trpezariji utiču na vašu porodicu negativnije nego što vi na njih utičete pozitivno. Možda se pokazalo da nove prilike u službi, za koje ste se molili i primili ih, zahtevaju osobu sa mnogo više sposobnosti nego što ćete ih vi ikada imati. Primili ste puno naručje Božjih blagoslova, umarširali u novu teritoriju... i uleteli u okolnosti koje su vas nadmoćno porazile. Kada se vernici nađu u ovakvoj vrsti neočekivane dileme, obično se osećaju uplašenim. Obmanutim. Napuštenim. Pomalo ljutim. osećao. Bar sam se ja tako osećao.
Silaženje do moći Ne spominjite mi padanje! Osećao sam se slab i bez ikakve kontrole nad situacijom - uopšte se nisam osećao kako bi vođa trebalo da se oseća - i dani su mi prolazili u osećanju da 25
gubim
tlo
pod
nogama.
Bilo
je
to
rano
u
mom
propovedničkom poduhvatu, nakon što su vrata počela širom da se otvaraju sa uzbudljivim novim mogućnostima. Ali jednostavno jednostavno nisam mogao da se otrgnem otrgnem utisku da sam
pogrešna osoba za taj posao. Krajnje uznemiren, odlučio sam da zatražim savet od starijeg čoveka od poverenja. Džon Mičel je tada bio u svojim osamdesetim godinama - biblijski učitelj koji je bio duhovni otac hiljadama. Rekao sam mu na šta mislim da me Bog poziva i tada mu priznao svoj problem. Bio sam u detaljnom opisivanju svoje krize kada me je prekinuo.
,,Sine“, rekao je ljubazno, „ osećaj od koga pokušavaš da pobegneš zove se zavisnost. To znači da hodaš sa Gospodom Isusom“. Napravio je pauzu da bih shvatio njegove reči, i onda nastavio: ,,U stvari, momenat kada se ne osećaš zavisnim je momenat kada si odstupio od istinskog života vere.“ Nije mi se svidelo ono što sam čuo. „Vi kažete, dr Mičel, da je osećanje da nešto jednostavno ne mogu, ne umem da uradim upravo ono što bi trebalo da osećam?“ „Pa naravno, mladiću!“, rekao je osmehujući se. „To je sasvim u redu.“ To je zastrašujuća zastrašujuća i vrlo uzbudljiva uzbudljiva istina, zar ne? Kao Božji izabranici, blagosloveni sinovi i kćeri, od nas se očekuje da pokušamo nešto dovoljno veliko da je neuspeh zagarantovan... ukoliko se Bog ne uključi. Odvojite minut d a uz molitvu razmislite kako je ova istina različita od svega što biste ljudski izabrali: Ide nasuprot zdravom razumu.
Suprotstavlja se vašem prethodnom životnom iskustvu. Izgleda kao da zanemaruje vaša osećanja, obuku i potrebu za sigurnošću. Čini da izgledate kao neznalica i gubitnik. Ipak, to je Božji plan za njegove najčasnije sluge. Priznaću, heroji sa TV ekrana kao da ne daju ni pet para za zavisnost, ali vi i ja smo stvoreni za nju. Zavisnost od Boga čini heroje od običnih ljudi kao stoje Javis, vi i ja. Kako? 26
Prisiljeni smo da uzviknemo zajedno sa Javisom treći očajnički poklič: „O, da bi Tvoja ruka bila sa mnom!“ Time mi oslobađamo oslobađamo Božju silu da ostvari Njegovu volju i pokaže svoju slavu kroz sve te prividne nemogućnosti. Zapazite da Javis nije zapo čeo svoju molitvu zahtevom da Božja ruka bude sa njim. U tom trenutku on nije osećao potrebu. Okolnosti su još uvek bile takve da je mogao upravljati njima. Rizici u koje se upustio i strahovi koji dolaze sa njima su bili minimalni. Ali kada su se granice pomerile i
na vidiku se pojavili zahtevni zadaci sa Božjeg rasporeda, Javis je znao da mu je potrebna Božja ruka - i to brzo. Mogao je da se okrene i vrati nazad ili da pokuša da napreduje dalje u svojoj sili. Umesto toga, on se molio.
Ako je traženje Božjih blagoslova naš vrhunski čin obožavanja, a želja da učinimo više za Njega naša najveća ambicija, onda je zahtev da Božja ruka bude nad nama strateški izbor da istrajemo i nastavimo velike stvari koje je Bog započeo u našim životima. Zbog toga možete Božju ruku nad vama nazvati „dodir veličan- stvenosti“. Vi ne postajete veliki, vi postajete zavisni od snažne ruke Božje. Vaše potrebe koje ste mu predali postaju neograničene moguć nosti za Njega. I On postaje veliki kroz vas.
Lestve ka oblacima
Dok su naša deca još bila u predškolskim godinama, Darlen i ja smo se obreli u velikom gradskom parku u južnoj Kaliforniji. Bila je to vrsta parka koja odraslog čoveka natera da poželi da je ponovo dete. Tamo je bilo ljuljaški, klackalica, ali su najprimamljiviji bili tobogani - ne jedan, već tri - mali, srednji i ogroman. Dejvid, koji je tada imao pet godina, poleteo je kao metak ka najmanjem.
„Zašto se ne spustiš sa njime?“, predložila je Darlen. Ali ja sam imao drugačiju ideju. „Hajde da sačekamo da vidimo šta će se desiti!“, rekao sam. Seli smo na obližnju klupu i 27
posmatrali ga. Dejvid se sav srećan popeo na vrh najmanjeg tobogana. Sa velikim osmehom na licu mahnuo nam je odatle i uz fijuk skliznuo niz tobogan. Bez oklevanja je krenuo ka drugom toboganu srednje visine. Popeo se do polovine lestvi kada je zastao, okrenuo se i pogledao me. Ja sam skrenuo pogled na drugu stranu. Razmislio je za trenutak o izborima koje je mogao da napravi i
zatim se pažljivo spustio, korak po korak. „Dušo, trebao bi da odeš i pomogneš mu“, rekla je moja supruga.
„Ne još“, odgovorio sam namignuvši joj, nadajući se da ću je uveriti da nije nije nemar u pitanju.
Dejvid je proveo nekoliko minuta u podnožju srednjeg tobogana posmatrajući ostalu decu kako se penju, skliznu dole i trče okolo da bi to ponovili. Konačno se njegov mali um odlučio. On to može. Popeo se... i skliznuo dole. Tri puta, u stvari, a da nas nije ni pogledao.
A onda smo gledali kako se okreće i polazi ka najvećem toboganu. Sada je Darlin postajala nervozna. „Bruse, mislim da ne bi trebao sam to da uradi. A ti?“ „Ni ja“, odgovorio sam što je mirnije moguće. „Ali mislim da to neće učiniti. Hajde da vidimo šta će uraditi.“ Kada je Dejvid dospeo do podnožja džinovskog tobogana, okrenuo se i pozvao: ,,Tata!“ Ali ponovo sam pogledao u drugom pravcu pretvarajući se da ga ne čujem. Pogledao je uz lestve. U njegovoj mladoj mašti mora da su dosezale do oblaka. Gledao je dečaka tinejdžera kako se spušta niz tobogan. Onda je, uprkos lošim izgledima, odlučio da pokuša. Korak po korak, jedna p a druga ruka, polako je napredovao uz lestve. Nije stigao ni do trećine puta kada se sledio. Do tada je dečak tinejdžer stigao iza njega i viknuo da nastavi penjanje. Ali Dejvid nije mogao. Nije mogao ni gore ni
dole. Stigao je do tačke sigurnog neuspeha. Požurio sam ka njemu. „Je si li u redu, sine?“, upitao sam iz podnožja tobogana. Pogledao je dole ka meni, potresen, ali držeći se za lestve 28
sa čeličnom odlučnošću. Rekao bih da je imao spremno pitanje.
„Tata, hoćeš li da se spustiš niz tobogan sa mnom?“, pitao je. Tinejdžer je počeo da gubi strpljenje, strpljenje, ali ja nisam hteo da propustim ovu priliku.
„Zašto, sine?“, pitao sam gledajući u njegovo malo lice. „Ne mogu to da uradim bez tebe, tata“, rekao je drhteći, „previsoko je za mene!“ Protegnuo sam se koliko god sam mogao da bih ga
dohvatio i podigao sam ga u naručje. Zatim smo se popeli uz te dugačke merdevine do oblaka zajedno. Na vrhu, stavio sam sina između nogu i obgrlio ga rukama. Onda smo otklizali niz tobogan zajedno, smejući se celim putem. Njegova ruka, Njegov duh
Eto takva je ruka vašeg Oca. Vi mu kažete: „Oče, molim te učini to u meni jer ja to ne mogu sam! Suviše je visoko za mene!“ I zatim zakoračite u veri da bi uradili i rekli stvari koje mogu doći samo iz njegove ruke. Nakon toga, vaša duša uzvikuje: „Bog je to uradio, niko drugi! Bog me je nosio, dao mi reči, dao mi silu - i to je čudesno!“ čudesno!“ Ne bih mogao da preporučim uzvišenije življenje u ovoj natprirodnoj dimenziji!
Božja sila ispod nas, u nama, strujeći kroz nas, čini da zavisnost postaje nezaboravno iskustvo celovitosti. „Ne da smo vrsni od sebe“, pisao je Pavle, „pomisliti što, kao od sebe, nego je naša vrsnoća od Boga. Koji i učini nas vrsne da budemo sluge novom zavetu.“ (2. Korinćanima 3,5 -6) Može zvučati tragično, ali ruku Božju čak i zreli hrišćani iskuse tako retko da im ona ne nedostaje niti je traže. Jedva su svesni da postoji. Misle o njoj kao o nečemu rezervisanom za proroke i apostole, ali ne za njih. Kao što i pretpostavljate, kada ovi vernici stignu do tačke sigurnog neuspeha, s kloni su pogrešnom zaključku: Otišao sam suviše daleko; Završio sam na pogrešnom mestu. I pošto su postojeća sredstva sve što mi je na raspolaganju, moram da odem odavde što brže! 29
zaključku, bio toliko Javis je, nasuprot prethodnom zaključku, siguran da je Božja ruka nad njim neophodna za blagoslove da nije mogao da zamisli častan život bez nje. Pogledajmo pobliže značenje njegove molitve. „Ruka Božja“ je biblijski izraz za Božju silu i prisutnost u životima Njegovog naroda (pogledajte Isus Navin 4,24 i Isaija 59,1). U Delima apostolskim fenomenalni uspeh rane crkve je
pripisan jednom uzroku: ,,I bješe ruka Božja s njima, i mnogo ih vjerovaše i obratiše se ka Gospodu.“ (Dela apostolska 11,21) Približno i novozavetni opis Božje ruke je „ispunjavanje Svetim duhom.“ Rast crkve nosi snažno svedočanstvo o neophodnosti i dostupnosti ruke Božje da se obavi Božji posao.
Razmotrite prirodno napredovanje od više blagoslova do više teritorije i potrebe za natprirodnom silom. Kada je Isus dao svojim učenicima Veliki nalog - „Idite, dakle, i naučite sve narode... i evo, ja sam s vama u sve dane. (Matej 28,19-20) -
dodelio im je istovremeno neverovatne blagoslove i nemogući zadatak - Naučite sve narode? Pa to je od početka osuđeno na nauspeh! Na kraju, On je zaposlio takve nepouzdane kukavice, kao što je Petar, koji je već dokazao da ga devojka pored logorske vatre može naterati da porekne da je uopšte čuo za Isusa! Ipak, kada je poslao Svetog duha (Dela 1,8), Isus je
dodirnuo ove obične vernike veličanstvenošću, ispunjavajući ih svojom čudesnom moći da šire evanđelje. U stvari, primetićete kod Luke da je fraza „ispunjeni Duhom“ često povezana sa posledicom - oni su „govorili sa slobodom“ (pogledajte Dela 4,13, 5,29, 7,51, 9,27). Samo je Bog koji je delovao kroz njih mogao biti odgovo ran za čuda i masovna
obraćenja koja su usledila. Kada zatražimo Božju moćnu prisutnost, kao što su Javis i rana crkva učinili, i mi ćemo takođe videti velike rezultate koji se mogu objasniti samo kao delovanje Božje ruke. Na mene je poseban utisak ostavil o to što su u doba rane crkve vernici stalno iznova tražili ispunjenje Božjim duhom 30
(pogledajte Dela 4,23-31). Bili su poznati kao zajednica koja je
provodila sate, čak i dane u zajedničkoj molitvi, čekajući na Boga; tražeći Njegovu silu (pogledajte Dela 2 ,42-47). Oni su čeznuli da prime više od Božje ruke - sveže duhovno ispunjenje Božjom silom koja će preokrenuti predstojeći, siguran neuspeh u čudo i učiniti njihov izvanredan zadatak mogućim. Pavle je rekao hrišćanima u Efesu da prioritetom učine „ispunjavanje svakom puninom Božjom“ (Efescima 3,19). Do ispunjenja tog cilja on se molio Bogu da ih blagoslovi i ojača „silom Duha svetog“ (3,16). Kada se poslednji put vaša crkva okupila i zajedno molila za ispunjenje Duhom? Kada ste poslednji put tražili od Bog a redovno i žarko: ,,O, spusti Tvoju ruku na mene! Ispuni me Tvojim Duhom!“? Naglo širenje Dobre vesti u Rimskom svetu nije se moglo desiti ni na jedan drugi način.
Dvanaest tinejdžera i jaje koje nestaje Pre mnogo godina, dok sam služio kao mladi propoved nik u velikoj crkvi u Nju Džersiju, dvanaest srednjoškolaca mi je dokazalo da je Božja ruka dostupna svakom verniku koji traži. Kao projekat misioniranja preko leta odabrali smo, posle molitve, predgrađe Long Ajlenda u Nju Jorku. Cilj: evangelizirati mlade u tom području za šest sedmica. Odlučili smo se za strategiju iz tri dela. Počeli bi sa držanjem lekcija iz Biblije u dvorištima stambenih zgrada, zatim se prebacili na evange lizaciju na plaži poslepodne, i sve to kompletirali večernjim sastancima u loka lnim crkvama. Zvuči jednostavno, ali ne moram da vam kažem da se naš tim - uključujući i mladog propovednika - osećao savladan veli činom zadatka. Pozvali smo stručnjaka za dečju službu na Long Ajlend da bi nas malo obučio. On je našoj misionarskoj grupi r ekao da bi okupljanje trinaestoro-četrnaestoro dece u dvorištu iza zgrade bilo izvanredan uspeh. Nakon što je otišao, tiho sam rekao: „Ako ne budemo imali sto tinu dece u svakoj grupi za 31
proučavanje, i to do kraja sedmice, možemo projekat smatrati neuspešnim.“ Iznenada, svi smo poželeli da se spustimo na kolena i da se molimo.
Nikada neću zaboraviti te mlade, iskrene molitve. „Gospode, molim te blagoslovi nas!“ i „Gospode, znam da je to daleko iznad mojih sposobnosti, ali molim te, daj mi stotinu
dece!“, i „Gospode, učini nešto veliko Tvojim Duhom na Tvoju slavu!“. Roditelji su uveravali naš tim da je ono što pokušavamo nemoguće. I ja sam siguran da su bili u pravu. Međutim, naš plan je počeo da se ostvaruje. Četiri od šest timova su okupili više od stotinu dece na svojim sastancima u toku prve sedmice. Neke grupe su morale da se premeste tamo gde su se dva dvorišta dodirivala bez ograde da bi sva zainte resovana deca mogla da prisustvuju. Do kraja sedmice podelili smo Dobru Vest sa više od pet stotina dece , od kojih
većina nikada nije bila u crkvi. Ako to nije bilo dovoljno čuda, druga faza misioniranja na Long Ajlendu, održana na plaži, donela je još više - uz pomoć malo magije. U stvari, otišao sam u lokalnu prodavnicu noviteta i vratio se u grupu sa opremom za mađioničare početnike. Znate ono: „Sve što vam treba da zadivite i ostavite utisak na svoje prijatelje“. Ostao sam budan do tri sata noću učeći kako da učinim da jaje ,,nestane“. Do sledećeg poslepodneva mi smo otpočeli našu besplatnu mađioničar sku predstavu na pesku i molili se Bogu da njegova ruka bude nad nama.
Posebno smo tražili od Boga trideset odluka za spasenje do kraja prvog dana.
Naša publika je rasla od samo jednog reda dece koja su se meškoljila (ostavljeni od roditelja koji su hteli neki minut mira) do više od sto pedeset posetilaca u kupaćim kostimima. Usmerili smo program sa ma gičnih trikova na pričanje priča i predstavljanje evanđelja. Na posletku su jata tinejdžera počela da opsedaju našu grupu. Do kraja poslepodneva dostigli sm o 32
broj dvesta pedeset. I kada smo konačno uputili poziv, ne manje od trideset osoba je iskazalo želju da prihvate Isusa Hrista kao svog Spasitelja - upravo tu na plaži. Pošto smo ustanovili našu službu na plaži, dodali smo večernje sastanke za mlade u loka lnim crkvama. Bog je blagoslovio naše napore izvan svih očekivanja - ali upravo u skladu sa obimom naše Javisove molitve. Do kraja naše „invazije“ koja je trajala šest sedmica mogli smo izbrojati hiljadu i dvesto novih vernika na Long Ajlendu.
Onih dvanaestoro srednjoškolaca vratilo se svojim udobnim životima srednje klase u predgrađima, ubeđeni da Bog može učiniti bilo šta. Prva stvar koja se promenila je bila
njihova domaća crkva zato što su odlučili da se mole za Svetog Duha da pokrene njihov e skupštine i donese pokajanje i probuđenje. Nemoguće? Uopšte ne. Dvanaestoro dece i mladi propovednik gledali su kako se Božja ruka kreće kroz crkvu. Kako su članovi misionarskog tima pričali svoja iskustva i izazvali crkvu da od Boga traže još više, tako je probuđenje prostrujalo kroz tu crkvu.
A sve zato što je dvanaestoro studenata zatražilo zatražilo da ih Bog zaista blagoslovi, da im da više teritorije da bi ga proslavili, i da Njegova moćna ruka bude nad njima.
Očev dodir Kao svaki brižni otac na igralištu, Bog posmatra i čeka da zatražite natprirodnu silu koju nudi. „Jer oči Gospodnje gledaju po svoj zemlji da bi pokazivao silu svoju prema onima
kojima je srce celo prema njemu.“ (2. Dnevnika 16,9) Zapazite da Bog ne pretražuje horizont u potrazi za duhovnim džinovima ili istaknutim studentima teologije. On revnosno traži one koji su mu iskreno odani. Jedini deo Njegovog plana napredovanja koji On neće obezbediti je vaše odano srce. Vi i ja smo uvek samo za jednu molbu udaljeni od neobjašnjivih, Duhom omoguće nih podviga. Putem Njegovog
dodira možete iskusiti natprirodno oduševljenje, hrabrost i 33
silu. Do vas stoji.
Očev dodir. Jer za hrišćane, hrišćane, zavisnost zavisnost je samo druga druga reč za silu.
34
V
ČUVANJE NASLEĐA NA SIGURNOM ~ O, da bi me sačuvao od zla! ~ Oglas koji je zauzimao čitavu stranicu jednog časopisa prikazivao je rimskog gladijatora u velikoj nevolji. Nekako je
ispustio svoj mač. Razjareni lav je, uvidevši svoju priliku, u napadu raširenih čeljusti. Gomila u Koloseumu je na nogama posmatrajući sa užasom kako uspaničeni gladijator pokušava da pobegne. Ispod je pisalo: Ponekad možete sebi dopustiti da stignete drugi na cilj. Nekada Nek ada ne možete.
Nakon što je tražio i primio natprirodne blagoslove, blagoslove, uticaj i silu, Javis je mogao pomisliti da može uskočiti u bilo koji ri ng sa bilo kojim lavom
i pobediti. Pomislili biste da će se osoba sa Božjom rukom nad sobom moliti: „Čuvaj me kroz zlo.“ gladijator nije: Ali Javis je razumeo nešto što nesrećni gladijator naša daleko najvažnija strategija za savlađivanje urličućeg lava je da ostanemo izvan arene. Zato je poslednji zahtev
njegove molitve bio da ga Bog čuva izvan borbe: „O, da bi me sačuvao od zla.“ Javisov
poslednji poslednji
zahtev
je
briljantna briljantna
strategija
za
održavanje blagoslovenog života koju malo ko razume. Posle svega, pošto vaš život prevazilazi uobičajeni, i poseže za novom teritorijom za Boga, pogodite na čiji teren upadate? U prethodnom poglavlju molili smo se za natprirodnu silu
koja će raditi kroz našu slabost; u ovom poglavlju tražimo natprirodnu pomoć da nas zaštiti od sotonine dokazane sposobnosti da nas spreči da na cilj stignemo prvi. Rizici duhovnog uspeha
Bez sumnje, uspeh sa sobom donosi i veće mogućnos ti za neuspeh. Samo pogledajte oko sebe i videćete hrišćanske vođe 35
koji su pali u greh, napustili službu i za sobom ostavili nebrojene uzdrmane, razočarane i povređene vernike. Neko je jednom rekao: „Blagoslovenost „Blagoslovenost je najveća opasnost jer može otupiti naš osećaj zavisnosti od Boga i učiniti nas sklonim drskosti.“ Što dalje stignete u životu natprirodne službe, to će vam više trebati poslednji zahtev Javisove molitve. Doživećete više napada na vas i vašu porodicu. Upoznaćete neprijateljeve žaoke: zbunjivanje , protivljenje i ugnjetavanje. U stvari, ako je vaše iskustvo bilo šta osim toga, budite zabrinuti. Nikada neću zaboraviti razgovor kome sam prisustvovao na bogosloviji između mog kolege, jednog studenta, i mog mentora, profesora Hauarda Hendriksa. Student je uzbuđeno govorio dr Hendriksu kako njegov život dobro napreduje. napreduje. „Kada sam prvi put došao ovde“, rekao je, „bio sam toliko kušan i testiran da sam jedva držao glavu iznad vode. Ali sada - slava Bogu! - moj život na bogosloviji se smirio. Skoro da uopšte nemam iskušenja!“ Ali Hendriks je izgledao duboko uznemiren - reakcija koju
student nije očekivao. „To je gotovo najgora stvar koju sam mogao čuti“, rekao je iznenađenom studentu završne godine. „To mi govori da ti više nisi u bici! Sotona više nije zab rinut za tebe.“ Mi smo otkupljeni i postavljeni u prve borbene redove.
Zato je molitva da budemo sačuvani od zla veoma bitan deo blagoslovenog blagoslovenog života. Kao i mnogi drugi, otkrio sam da imam posebnu potrebu za ovim delom Javisove molitve upravo onda kada doživim
duhovni uspeh. Paradoksalno, tada sam najviše sklon pogrešnom (i opasnom) mišljenju o
svojoj snazi.
Pre više godina, taksi me je pokupio u centru Čikaga i povezao me ka aerodromu. Sručio sam se na zadnje sedište, iscrpljen posle sedmice provedene na posebnim sastancima u Mudijevom biblijskom institutu. Bog je delovao na izvanredne
načine. Propovedao sam svakoga dana i savetovao mnoštvo 36
studenata - sedamdeset šest - da budem tačan (vodio sam beleške). Krenuvši kući, bio sam fizički i duhovno potrošen .
Gledajući tupo u saobraćaj, posegnuo sam za Javisovom molitvom.
„O, Gospode“, molio sam se, ,,u meni nema više otpornosti. Potpuno sam se istrošio u službi za Tebe. Ne mogu se izboriti sa iskušenjem. Molim te, drži zlo podalje od mene danas.“ Kada sam se ukrcao u avion, saznao sam da mi je dodeljeno sedište u sredini reda - ne baš najbolji početak mog leta. A prilike su se uskoro pogoršale - čovek koji je sedeo sa moje leve strane izvukao je pornografski časopis. „Gospode, mislio sam da smo se dogovorili !“ !“ Uzdahnuo sam u sebi i
pogledao na drugu stranu. Ali pre nego što je avion uzleteo, čovek sa moje desne strane je otvorio svoju torbu i izvukao svoj golišavi časopis. U tom momentu, nisam imao snage da ih zamolim da pode “ “, molio sam se, promene štivo. Zatvorio sam oči. „Gos „ne mogu da izađem na kraj sa ovim dana s. Molim te oteraj zlo od mene! “ “
Iznenada je čovek sa moje desne strane opsovao, savio časopis i sklonio ga. Pogledao sam ga da vidim šta je izazvalo takvu reakciju. Ništa, koliko sam mogao da pri metim. Onda je čovek sa leve strane pog ledao u njega, glasno opsovao i takođe zatvorio svoj časopis. Ponovo, nisam pronašao vidljivi razlog za takvo ponašanje. Bili smo iznad Indijane kada sam počeo da se smejem nekontrolisano. nekontrolisano. Obojica su me upitala šta je to tako smešno ,,Gospodo“, rekao sam, „ne biste mi verovali kad bih vam rekao!“
Držati se podalje Stigli smo do jednog od sotoninih skrivenih uporišta u životima vernika. Iz svog iskustva mogu reći da većina hrišćana izgleda da se moli isključivo za snagu da izdrži iskušenja - za pobedu nad napadima našeg razbesnelog 37
protivnika, sotone.
Nekako ne razmišljamo o tome da zamolimo Boga da nas jednostavno čuva od iskušenja i drži đavola zauzdanog u našem životu. Međutim, u uzor molitvi koju je Isus dao učenic ima, gotovo četvrtina od pedeset reči moli za oslobođenje! „I ne navedi nas u napast nego nas izbavi od zla“ (Matej 6 ,13). Ništa o duhovnoj pronicljivosti ili posebnim moćima. Ni reč o sukobljavanju.
Kada ste poslednji put tražili od Boga da vas čuva od iskušenja? Na isti način na koji Bog želi da vi tražite više blagoslova, više teritorije i više sile, On čezne da čuje vašu molbu za čuvanje od zla. Bez iskušenja, mi ne bismo grešili. Većina nas se susreće sa suviše iskušenja - i zbog toga suviše često greš imo - jer ne tražimo od Boga da nas vodi dalje od iskušenja. Mi, dakle, pravimo veliki duhovni skok unapred kada se više usredsređuje mo na izbegavanje nego na pobe đivanje iskušenja. Sa svim vojskama neba na raspolaganju, čak se i Isus molio za oslobođenje. Čak i uz svu svoju božansku pronicljivost, kada je bio ku šan u pustinji, odbio je da uđe u diskusiju sa sotonom o njegovim primamljivim ponudama.
Kako se krećemo dublje u domen čudesnog, najefikasniji rat protiv greha koji možemo povesti je da se molimo da ne moramo da se borimo sa nepotrebnim iskušenjima. A Bog nam nudi svoju natprirodnu silu da učini upravo to.
Polaganje našeg oružja Arena iskušenja je obično neprijateljska teritorija. Pod ovim ne podrazumevam da je biti kušan isto što i grešiti - to je još jedna od sotoninih prevara. Ono što mislim je da smo mi obično izazvani na dvoboj sa zlom u domenu našeg subjektivnog iskustva. Ovo nije neutralno tlo jer mi smo pala
bića sa ograničenim razumevanjem, što sotona dobro zna. Tu čak i naša najbolja oružja (ljudski govoreći) mogu lako postati 38
uzrokom naše propasti. Uzmite našu mudrost. Ona deluje sporadično, u najboljem slučaju, jer je priroda zla takva da nas obmanjuje - ne celom
istininom, već njenim delićem, ali sasvim dovoljno da nas prevari. Adam i Eva nisu bili ništa više skloni da podlegnu iskušenju nego što smo mi. U stvari, za razliku od nas, oni su bili savršeni u svakom pogledu, i nijedna od njihovih istinskih potreba nije bila nezadovoljena. Sotona se približio ljudskoj rasi kada je bila na vrhuncu svojih mogućnosti i kada je najviše obećavala - i slomio nas je jednim „prijateljskim“ razgovorom. Zbog toga, kao i Javis, treba da se molimo za zaštitu od obmane:
Gospode, sačuvaj me od grešaka kojima sam najviše sklon kada iskušenje dođe. Priznajem da je ono što mislim da je neophodno, pametno ili za ličnu korist - tako često samo prelepo umotani greh. Zato te molim da zlo držiš daleko od mene! Uzmite naše iskustvo. Što više ulazimo na novu teritoriju za Hrista, to su naši bokovi manje zaštićeni od sotoninih napada. Neko je rekao: „Niste u opasnosti zato što ste na ivici litice, već zato što ste nepažljivi tamo.“ Majušno povlađivanje ponosu ili samopouzdanju može iza zvati katastrofu. Najdublja žalost koju sam video kod bratskih vernika je bila kod onih koji su doživeli izvanredne blagoslove, teritoriju i silu... samo da bi skliznuli u ozbiljan greh. Mi bismo trebali, kao i Javis , da tražimo da budemo
pošteđeni opasnih pogrešnih procena: Gospode, sačuvaj me me od bola i tuge koje donosi greh. A od opasnosti koje ne vidim ili onih za koje mislim da mogu rizikovati zbog svog iskustva (ponos i neopreznost),
zaštiti me podizanjem natprirodne brane. Zaštiti me, Oče, svojom silom! Uzmite naša osećanja. Da li zaista shvatamo koliko je
daleko američki san o uspehu od Božjeg sna za nas? Stopili 39
smo se sa kulturom koja obožava slobodu, nezavisnost, lična prava i potragu za zadovoljstvom. Mi poštujemo ljude koji se žrtvuju da bi dobili ono što žele. Ali biti živa žrtva? Biti razapet sam sebi? Kao i Javis, trebali bismo se moliti da budemo sačuvani od
snažnih sklonosti ka onome što osećamo daje ispravno, a u stvari je pogrešno: Gospode, čuvaj me na sigurnom od iskušenja koja utiču na moje emocije i fizičke potrebe, koja govore mojim čulima šta ja zaslužujem, šta imam „pravo “ da osećam i u čemu da uživam. Jer Ti si istinski izvor svega što je zaista život, usmeri moje korake dalje od onoga što nije od Tebe. Ovo su zahtevi za oslobođenjem koje naš Otac voli da čuje - i da na njih odgovori.
Svedok slobode
Zbog toga što se sotona najviše suprotstavlja onima koji postaju najveća pretnja njemu i njegovom carstvu, što više Bog bude odgovarao na vaše Javisove molitve, to više morate biti spremni da se suočite sa duhovnim napadom. Ponekad, ipak, ne možete biti sačuvani od zla jer uz pomoć Božje sile vi pokušavate da pokrenete veliku ofanzivu protiv sila tame. U tim momentima možete stajati sigurni protiv neprijatelja sa onim što Pavle naziva „oružjem našega vojevanja“ (2. Korinćanima K orinćanima 10,4) Sećam se jednog molitvenog sastanka u ranim godinama pokreta Čuvari obećanja. Dvadeset i pet članova našeg vodećeg tima bilo je zbijeno u molitvi dok su se desetine hiljada okupljale na stadionu ispod. Otpor je bio tako jak da
smo se stalno spoticali u rečima i prestajali da govorimo. Znali smo da ne bi bilo svrhe otpočinjati program ukoliko ne savladamo sotonino ugnjetavanje. Konačno je jedan od članova tima ustao i otpočeo da napada zlo istinom. „Prijatelji, pobeda je već naša“, izjavio je samouvereno dok smo mi nastavili da klečimo. Sasvim odlučan, počeo je da se moli iznoseći istinsku Božju volju za taj dan. Njegova molitva 40
vredna spomena tekla je otprilike ovako:
Gospode, tvoja je volja da tražimo ovaj blagosl ov za nebrojene ljude i njihove porodice! Znamo da je tvoja duboka
želja da zauzmemo više zemlje za carstvo u ovoj generaciji, u ovom danu istorije, na ovom stadionu! I zahvaljujemo ti se za
ono što ćeš učiniti. Najbolje što smo mi ostali mogli da učinimo je da učestvujemo sa njim u molitvi, predajući sebe Bogu da deluje u nama i u našu korist. Težina koju smo osećali bila je gotovo preteška za nošenje. Ali naš vođa molitve nije posustao: Oče, tvoja je duboka i nepromenljiva odluka da Tvoj Sveti duh bude ovde - i jeste ovde, usred nas - delujući već kroz redove ljudi koji se okupljaju. Došao si ovde da radiš na natprirodni način koji jedva možemo shvatiti, ali koji iskreno očekujemo. I pred tvojim imenom, Gospode Isuse, svaka druga sila na zemlji mora da se pokloni ili da pobegne. U nekom momentu njegove molitve probili smo se uz
Božju pomoć. Naše očajne molbe pretvorile su se u slavljenje i obožavanje. Znali smo da smo bili svedoci slobode u Duhu. Krupnim koracima smo zajedno ušli u tu arenu da hrabro potvrdimo obilne rezultate onoga što smo već postigli u molitvi.
Trijumfalno nasleđe Mislim da bi Javis voleo tu molitvu. On je želeo da živi slobodan od robovanja grehu jer su mu božji karakter dostojan poverenja i postojana Reč pokazali nešto nezamislivo bolje.
„Budite izvan arene iskušenja kada god je to moguće“ on bi save- tovao, „ali nikada nemojte živeti u strahu ili porazu. Uz Božju pomoć, možete sačuvati nasleđe blagoslova na sigurnom.“ Da li verujete da će se natprirodni Bog pojaviti da vas sačuva od zla i zaštiti vašu duhovnu investiciju? Javis je verovao i postupao po svom uverenju. Zbog toga je njegov
život bio pošteđen žalosti i bola koji donosi zlo. 41
Pavle je rekao Kološanima da ih je Bog „oživeo sa njim (Hristom)“ i „svukavši poglavarstva i vlasti iz vede ih na ugled slobodno, i pobedi ih na njemu (krstu)“ (Kološanima 2,13.15) 2,13.15) Kakvo čudesno proglašenje pobede! Kroz Hrista, mi možemo živeti u trijumfu - ne u iskušenju ili porazu. Sa četvrtim Javisovim zahtevom kao delom našeg života, sada smo spremni da napredujemo na viši nivo časti i značajno proširenih blagoslova. Evo zašto: za razliku od većine berzanskih akcija, u Božjem carstvu najsigurnije investicije pokazuju i najzapaženiji rast.
42
VI
DOBRODOŠLI NA BOŽJU POČASNU LISTU ~ Javis bese Javis bese slavniji od svoje braće ~
Šta mislite, da li Bog ima miljenike? Svakako da Bog čini da njegova ljubav bude dostupna svima, a i Isus je došao na zemlju da bi se svako mogao pozvati na njegovo ime i tako bio spasen. Ali Javis, koji je zbog molitve od Boga dobio ,,slavniju“
nagradu, možda je napravio presedan pokazavši da Bog ipak ima miljenike. Njegovo iskustvo ga je naučilo da ravnopravan pristup božjoj naklonosti ne vodi automatski do jednake nagrade. Šta se dogodilo sa ostalima spomenutim zajedno sa njim u knjigama Dnevnika? Jedvas, Aselelfonija i Anuv, na
primer. Koje počasti i nagrade su oni o ni dobili od Boga? Jednostavno govoreći, Bog daje prednost onima koji traže. On ne uskraćuje ništa onima koji žele i iskreno čeznu za onim što On želi. Reći da želite da budete ,,slavniji“ u Božjim očima nije arogancija ili egocentričnost. ,,Slavniji“ opisuje šta Bog misli; to nije zasluga koju sebi pripisujemo. Popustili biste telesnom
nagonu ako biste pokušali da nadmašite nekog drugog, ali vi živite po duhu kada težite da primite Božju najvišu nagradu. ,,I trčim k biljezi, k daru gornjega zvanja“, Pavle je pisao u svojoj poslednjoj poslanici (Filipljanima 3,14) i očekivao je dan kada će dati izveštaj šta je uradio. (2. Korinćanima 5,9 -10). Žalosna alternativa me ne privlači. Ne želim da stignem do neba da bih čuo Boga kako kaže: „Hajde da pogledamo tvoj život, Bruse. Daj da ti pokažem šta sam želeo za tebe i šta sam više puta pokušavao da postignem kroz tebe... ali mi ti nisi dozvolio.“ Kakva parodija! Primetio sam da osvajanje počasti skoro uvek znači ostavljanje osrednjih očekivanja i udobnih pretpostavki iza 43
sebe. Ali u ovom slučaju to ima vrlo malo veze sa talentom. Veoma je ohrabrujuće pronaći tako malo super svetaca među onima koje je Bog postavio na svoju p očasnu listu (Jevrejima 11. poglavlje). Oni su uglavnom obični ljudi koje je lako prevideti, koji su imali veru u izvanrednog, čudesnog Boga i istupili su da deluju po toj veri.
Ono
što
su
otkrili
bio je život obeležen Božjim blagoslovima, natprirodnim staranjem i božanskim vođstvom upravo u trenutku kada su im trebali.
Božja ruka nada mnom sada Mislim da je neposrednost - „sadašnjost41 služenja Bogu
jedan od najuzbudljivijih najuzbudljivijih vidova življenja za Božju počasnu listu. Počinjete da napredujete u sadašnjosti d o stepena za koji većina hrišćana nikada ne bi pomislila da je moguć. Razmislite o tome: kako bi se vaš dan odvijao ako biste verovali da Bog želi vaše granice raširene svo vreme sa svim osobama, i ako biste bili sigurni da Božja moćna ruka upravlja vama upravo dok mu služite? Tokom proteklih pet godina ja sam stavljao to uverenje na
veoma poseban ispit, često sa zapanjujućim rezultatima. Zamolim Boga za više službe, zatim, posle usmeravanja od strane Svetog duha, započinjem razgovor sa osobom postavljajući jednostavno postavljajući jednostavno pitanje: pitanje: „Kako „Kako vam mogu pomoći?“ Da vam dam jedan primer:
Vozio sam kroz Atlantu ka aerodromu, na jedan važan sastanak u Severnoj Karolini. Bez upozorenja, saobraćaj se usporio, a zatim stao. Velika saobraćajna nezgoda je blokirala sve trake. Kada je postalo jasno da ću propustiti let, molio sam se: „Gospode, molim te učini da moj let kasni da bih mogao stići na vreme.“ Kada sam konačno stigao na odlazni terminal, primetio sam tamo mnoštvo ljudi kako se gura unaokolo. Naravno, let je bio odložen. Osećajući Osećajući zahvalnost, pomislio pomislio sam da možda Bog ima nešto drugo na umu uz ovo. Počeo sam da se molim da Gospod upriliči susret kako bih nekom poslužio. 44
Za nekoliko trenutaka, prišla je dobro obučena poslovna žena, vukući svoju kožnu torbu sa točkićima. Kada se pridružila ostalima koji su čekali na let, primetio sam da izgleda uznemireno.
Klimnuo sam daje pozdravim i upitao: „Šta mogu učiniti za vas?“ „Molim?“ rekla je, ne verujući svojim ušima. Ponovio sam svoju ponudu.
„Ne možete učiniti ništa za mene“, rekla je ljubazno ali čvrsto. „Verujem, da postoji nešto što mogu učiniti za vas, ali ja ne znam šta je to. Međutim, vi znate. Usput, moje ime je Brus.“ Nasmešio sam joj se i smireno je upitao ponovo: „Dakle, šta mogu učiniti za vas?“ Prijatelju, jeste li ikada videli kako se Sveti Duh probija kroz emocionalne i duhovne prepreke upravo pred vašim
očima? To je iskustvo koje nećete zaboraviti. Žena je uhvatila dah, naslonila se na zid i počela da priča. „Vidite, letim kući da bih se razvela od supruga“, rekla je. „To je razlog što čekam ovaj let.“ Suze su se pojavile u njenim očima. Predložio sam da se pomerimo u mirniji deo odlaznog terminala i zamolio Gospoda
da postavi svoju zaštitu oko nas i između nas. Zvala se Sofija. Njena savršeno skrojena haljina i italijanska kožna galanterija sakrivali su slomljenu osobu u begu od razočaranja i očaja. Njen suprug joj je bio neveran, a povredio je i na druge načine. Iako je želeo da ispravi stvari, njoj je bilo dosta svega. Kada stigne kući, izvadiće papire za razvod iz putne torbe.
Aerodromski službenik nas je prekinuo. „Ešvil, zar ne? Propustićete avion.“ Mi smo bili poslednji koji su trebali da se ukrcaju. Sada je Sofija bila uzrujana jer će naš razgovor morati da se prekine, a ona još nije n ije završila. „Gospod će nas smestiti zajedno“, rekao sam i sam iznenađen sigurnošću koju sam čuo u svom glasu. „Kako to mislite?“, mislite?“, pitala je Sofija. 45
„Pa, On nije imao mnogo poteškoća pri stvaranju sveta, sigurno može da nam obezbedi dva sedišta jedno uz drugo.“ Međutim, kada smo u poredili karte, ispostavilo se da je između naših mesta bilo pet redova. Kada smo stigli do mog sedišta, čovek koji je imao mesto pored Sofijinog čuo nas je kako pričamo i okrenuo se. „Mrzim ova sedišta u sredini“, rekao je. „Zameniću mesto tako da možete može te sedeti zajedno.“ Sofija se spustila u sedište pored mene ostavši bez reči. Tokom leta, razgovarali razgovarali smo o izborima koje je mogla da
napravi. Izneo sam joj neke biblijske principe i obećanja. Molio sam se sa njom. Do trenutka kada smo sleteli u Ešvil prelomila je odluku da će oprostiti. Još uvek je osećala povređenost, ali sada i smirenost i odlučnost da se posveti svom braku. Kada pogledam unazad na ovaj sastanak koji je Bog organizovao, mogu videti tragove Javisa i njegove male molitve: Tražio sam i očekivao Božji Božji blagoslov blagoslov za danas.
Molio sam za više „teritorije“ (više službe i uticaja za Njega) i zakoračio napred da bi je primio. Oslonio sam se obazrivo, ali sa sigurnošću, na Svetog duha da On vodi moje misli, reči i postupke sa Sofijom i da deluje na natprirodan način da bi postigao ono što ja ne mogu.
Tražio sam od Boga da spreči zlo (ili, u ovom slučaju, čak i nagoveštaj neprimerenosti) koje bi moglo da pokvari blagoslov koji je On želeo da donese preko mene. Dozvolite da vas ohrabrim, prijatelju, da od važno posegnete za čudom. Vaš Otac zna vaše darove, smetnje koje imate, situaciju u kojoj se nalazite u svakom momentu. On, takođe, zna ono što vi nikako ne možete znati - svaku pojedinačnu osobu kojoj je očajnički potrebno pri manje Njegovog uticaja kroz vas. Bog će vas dovesti do te osobe
tačno u pravo vreme i pod odgovaraju o dgovarajućim ćim okolnostima. I u tom trenutku, vi ćete primiti silu da budete Njegov svedok. 46
Točak blagoslova Kako budete ponavljali korake, stavićete u pokret točak blagoslova koji će nastaviti da uvećava ono što Bog može da učini u vama i kroz vas. To je progresivni rast koji sam spomenuo na kraju prethodnog pog lavlja. Tražili ste i primili više blagoslova, više teritorije, više sile i više zaštite. Ali grafikon rasta uskoro kreće strmo nagore . Nećete postići sledeći nivo blagoslova samo da bi ostali tamo. Počećete ponovo: Gospode, zaista me blagoslovi! Gospode, molim te uvećaj...! I tako dalje. Kako se ciklus bude
ponavljao, shvatićete da se stalno krećete ka širim sferama blagoslova i uticaja , kružeći sve šire i sve više u životu za Boga.
Doći će dan - i ponavljače se tokom vašeg života - kada ćete biti toliko savladani Božjom velikodušnošću da će suze teći niz vaše lice. Sećam se da sam govorio Gospodu: „Ovo je suviše! Zadrži nešto od svojih blagoslova!“ Ako ste kao mnogi koji koriste Javisovu molitvu, uključujući i mene, doživećete trenutke u svom životu kada ćete se osećati toliko blagoslovenim da ćete prestati da se molite za još bla goslova, bar za neko vreme.
Ali vam obećavam da ćete videti direktnu vezu: znaćete izvan svake sumnje da je Bog otvorio nebeske riznice jer ste se vi molili.
Priznaću: ciklus blagoslova će vašu veru staviti na dobar ispit. Da li ćete dozvoliti da Bog deluje u vašem životu bez obzira šta on odabere? To će uvek bi ti najbolje za vas. Da li ćete se predati Njegovoj sili, ljubavi i iznenađujućem planu za vas? Nadam se da ćete odabrati da uradite upravo to. Iskusićete radost saznanja da Bog doživljava duboko zadovoljstvo i radost u vama !
Jedina stvar koja može prekinuti ovaj ciklus izobilnog života je greh, jer greh prekida tok Božje sile. To je kao da su električni vodovi do vaše kuće prekinuti i vi ste odsečeni od generatora struje u hidroelektrani Đerdap. Neverovatni potencijal turbina na brani biće neiskorišćen, uza ludan i 47
čekaće da se veza ponovo uspostavi. Treba da znate da ćete kada grešite nakon što osetite Javisove Javisove blagoslove, doživeti dublju žalost zbog prekida veze sa Bogom nego što ste ikada mislili da je moguće. To je bol koji doživljavaju oni koji su osetili uzbuđenje kad Bog deluje u njima na višem nivou ispunjenja, a koji su zatim svemu tome okrenuli leđa. Ohrabrujem vas da požurite nazad u Božje prisustvo i ispravite stvari, koliko god vas to koštalo. Ne traćite ni na minut čudo koje je On započeo u vašem životu. Neopisivo blagostanje još uvek leži pred vama i vašom porodicom.
48
UČINITI
VII JAVISOVU MOLITVU SVOJOM
~ I učini I učini Bog zašto ga moli ~ moli ~
Izazivam vas da Javisovu molitvu za blagoslovom učinite svakodnevnim delom vašeg života. Da biste to postigli, ohrabrujem vas da plan opisan ovde pratite bez odstupanja
sledećih trideset dana. Do isteka tog vremena primetićete značajne promene u svom životu, a molitva će biti na svom putu da postane cenjena, doživotna navika. Molite se Javisovom molitvom svakog jutra i vodite
evidenciju o vašoj svakodnevnoj molitvi označavajući kalendar ili grafikon koji ste napravili posebno za tu svrhu.
Ispišite molitvu na papiru i zalepite je u vašoj Bibliji, u vašem rokovniku, na ogledalu u kupatilu ili nekom drugom mestu gde će moći da vas podseti na vašu novu viziju. Pročitajte ovu malu knjigu ponovo svake sedmice tokom sledećeg meseca tražeći od Boga da vam ukaže na važne delove koje ste možda propustili. Ispričajte još jednoj osobi o vašoj privrženosti novoj molitvenoj navici i zamolite njega ili nju da vas proverava.
Počnite da vodite beleške o promenama u vašem životu, posebno o sastancima koje vam je Bog ,,ugovorio“ i o novim prilikama - mogućnostima koje možete povezati direktno sa Javisovom Javisovom molitvom. molitvom. Počnite da se molite Javisovom molitvom za svoju porodicu, prijatelje i lokalnu crkvu. Naravno, ono što znate o ovoj ili bilo kojoj drugoj molitvi
neće vam doneti ništa. Ono što znate o oslobođenju neće vas osloboditi bilo čega. Možete okačiti Javisovu molitvu na zidovima svake sobe u vašoj kući i ništa se neće desiti. Samo ono što verujete da će se desiti i ono što uradite u toj veri 49
oslobodiće Božju silu i dovesti do promene života. Ali kada se pokrenete, zakoračićete zakoračićete u Božji najbolji plan za vas. Ja sam živi živi dokaz. Otkupljeni za ovo
Video sam da se nešto neverovatno događa u ljudima kao što ste vi, ljudima koji su sve vreme pretpostavljali da Bog odgovara na hrabre molitve. Kada zrak vere zasija u vašem duhu, a toplota Božje istine se ulije u vas, i kada instinktiv no poželite da uzviknete: „O, Gospode, molim te blagoslovi me!“ I vidim u ljudima kao što ste vi rastuće uzbuđenje očekivanje šta će se desiti sledeće. Zato što se uvek nešto desi. Vaša duhovna očekivanja doživljavaju radikalnu promenu, mada to nekom drugom može izgledati neznatno. Osećate obnovljeno poverenje u silu i realnost vaših molitvi jer se mo lite po njegovoj volji i na njegovo zadovoljstvo. Vi osećate u najdubljem kutku vašeg bića ispravnost ovakvog načina moljenja. Znate izvan svake sumnje da ste otkupljeni radi ovoga: da Ga molite za najveću dobrobit koju ima na umu za vas i da ga molite za to svim srcem.
Pridružite mi se za taj preobražaj. Promenićete svoje nasleđe i poneti natprirodne blagoslove kuda god idete. Bog će sada osloboditi svoju čudesnu silu u vašem životu. I kroz svu večnost On će vas obasipati svojim poštovanjem i uživanjem.
50
SADRŽAJ KRATKA MOLITVA, DŽINOVSKA NAGRADA ZAŠTO ONDA NE TRAŽITI?
3
9
ŽIVETI PUNIM PLUĆIMA ZA BOGA 17 DODIR VELIČANSTVENOSTI 25 ČUVANJE NASLEĐA NA SIGURNOM
35
DOBRODOŠLI NA BOŽJU POČASNU LISTU UČINITI JAVISOVU MOLITVU SVOJOM SADRŽAJ
51
51
49
43
