Čitanka za treći razred osnovne škole

ÎTANKA za tre}i razred osnovne {kole

Uputstvo Svaka strana kwige ove doìvqaje nudi nove.

Vodi~ zadatak seti se {ta smo nau~ili

Dok pesme i pri~e ~ita{, ti zami{qa{ i uìva{. Potom traì re~i va`ne, poruke i slike sna`ne. A onda ih prepri~avaj, {ta sve zna~e ‡ obja{wavaj. Najva`nije: sad ti smi{qaj novi naslov, drugi kraj, pesmu kao pri~u kazuj, odglumi je, recituj.

glumimo pi{emo gramatika kwièvnost govorna ve`ba re{avamo istraùjemo

Neka dobre re~i tvoje obraduju srce moje.

doma}i zadatak smisli, ispri~aj i napi{i razmisli

re~nik

2

1.

NIGDE NIJE KÔ KOD KU]E

ÎTAMO • pri~e i pesme o domu i porodici UÎMO I VE@BAMO • vrste re~i (imenice i glagoli) • vrste re~enica (obave{tajne, upitne, zapovedne i uzvi~ne) • potvrdne i odri~ne re~enice • vi{ezna~nost re~i • upravni i neupravni govor • gra|ewe re~i • vlastite i zajedni~ke imenice • pisawe velikog slova TVOJ ZADATAK ]E BITI • da od zadatih re~i sastavi{ poslovice • da napi{e{ kratak dramski tekst • da saèto prepri~a{ basnu • da napi{e{ kratku autobiografiju

3

Objasni {ta je to dom. Za{to je tebi dom vaàn? Navedi tri razloga.

@eqa devoj~ice Da mogu kao p~elica leteti s cveta na cvet traè}i kapqe medene, celi bih obi{la svet.

ilustracija

Ma kuda stigla daleko, u srcu ose}am svom, da bih se, kao p~elica, vratila u svoj dom. Branko Halusa Za{to devoj~ica èli da bude kao p~elica?

Dopuni. Ovo je ima

. Ona

pesma/pri~a

strofe. Svaka strofa ima stiha. Pesmu je napisao pesnik .

[ta devoj~ica ose}a kada je daleko od svog doma? Podvuci u pesmi re~i koje se rimuju. Od zadatih re~i sastavi poslovice o domu. Napi{i koje su dve tvoje velike èqe. u

ali mu do

qe jbao a n

mu

svu

|i po

je dobro

do|i

do svuda

4

d

Vrste re~i Seti se vrsta re~i i dopuni slede}e re~enice.

Re~i koje imenuju bi}a, predmete i pojave nazivaju se Re~i koje ozna~avaju radwu su

.

.

Slede}e re~i iz pesme rasporedi po vrstama: èqa, devoj~ica, p~elica, leteti, cvet, traìti, kapqa, obi}i, svet, sti}i, srce, dom, vratiti se. Imenice: Glagoli:

Re{i rebus.

Uz imenicu p~ela dodaj niz glagola.

zuji

ilustracija

Doma}i zadatak Na kraju ~itanke nalaze se pravila za izraàjno recitovawe. Pro~itaj ih i znacima odredi kako treba recitovati pesmu „@eqa devoj~ice“. Nau~i pesmu napamet. 5

Kako se do~ekuju gosti u tvojoj ku}i? Kako se pona{a{ kada ti drugovi do|u u goste?

Stigô vrapcu cewen gost Stigô vrapcu cewen gost, s dugog puta drugar kos.

So~no li{}e sa livade i crvi}e sitne, mlade.

Tr~ka vrabac, stresa rosu, da pripremi ru~ak kosu.

Kos dremucka i cvrku}e: ‡ Nigde nije kô kod ku}e. Rusomir Arsi}

U re~niku na kraju ~itanke prona|i {ta zna~e re~i: cewen, tr~kati, dremuckati.

Kako vrabac do~ekuje kosa?

Podvuci u pesmi re~i koje se rimuju. Na osnovu ove pesme smisli kratak tekst za glumu ‡ dramski tekst. Napi{i {ta }e da govore lica ‡ vrabac i kos.

Objasni {ta zna~i cewen gost. Pogledaj u re~niku na kraju kwige.

Vrabac:

Kos: [ta zna~i re~ dremuckati? Vrabac: Za{to je kos rekao: Nigde nije kô kod ku}e? Kos: 6

Vrste re~enica Seti se {ta smo u~ili o re~enicama i dopi{i odgovor. Re~enice kojima se ne{to saop{tava nazivaju se . Na kraju ovih re~enica stavqa se Re~enice kojima se ne{to pita nazivaju se Na kraju ovih re~enica stavqa se Re~enice kojima se iskazuje zapovest nazivaju se Na kraju ovih re~enica stavqa se

. . . . .

Uzvi~ne re~enice Pro~itaj slede}e re~enice: Ba{ ti je so~no li{}e! Tako se do~ekuju gosti! Ala si ti dobar doma}in!

Razmisli o tome {ta ove re~enice kazuju. Koji se znak nalazi na kraju ovih re~enica? Kakvim ih tonom izgovara{?

Sigurno si zapazio da ovakve i sli~ne re~enice izgovara{ kada si uzbu|en, zadivqen ili za~u|en. Takve re~enice nazivaju se uzvi~ne re~enice. Uzvi~ne re~enice su one re~enice kojima se iskazuju jaka ose}awa: divqewe, radost, uzbu|ewe, zaprepa{}ewe i sl. Na kraj uzvi~nih re~enica stavqa se uzvi~nik. Odredi vrste re~enica: ‡ Ura, idu gosti! ‡ Ko nam dolazi? ‡ Stiù tetka, te~a i poklon~i} za mene. ‡ Poùri, otvori im vrata! 7

Koje doba dana nazivamo predve~erjem? Razmisli o tome {ta se doga|a u prirodi pred ve~e. [ta prime}uje{?

Laku no} Jednog predve~erja, pre nego {to }e se sakriti za breg, Sunce re~e: ‡ Danas mnogo proputovah i izmorih se. Ve} je vreme da legnem. Spava mi se. Laku no}! ûla ga roda u vrbovom gnezdu, pa re~e svojim malima: ‡ Sunce odlazi na spavawe. I àbe se skrivaju u barama. I nama je, deco, vreme da legnemo. Laku no}! Na livadi je kosio kosac. Kad je ~uo posledwe rodine re~i, ostavio je kosu, iskopao rupu u sveèm senu i rekao: ‡ Livado, danas sam mnogo kosio i umorio se. Sunce za|e. Rode se sabra{e po gnezdima. Ve} je vreme da i ja legnem. Laku no}! Na kraju livade grickao je travu zec. Kad je video da je kosac legao u seno, na}ulio je u{i i rekao: ‡ Lepo sam se najeo mlade deteline. Eno, kosac ne kosi. Sunce za|e. Rode se sakupi{e u gnezdima. Vreme je da i ja legnem. Laku no}! Kad je to ~ula jarebica, brzo je pod svoja krila sakupila jarebi}e i rekla: ‡ Eno, na{ sused zec ode na spavawe. Sunce za|e. Kosac vi{e ne kosi. Rode se prikupi{e u gnezdima. Vreme je i nama da legnemo. Laku no}! Ostao je samo laki vetri} da wi{e jo{ nepoko{enu travu na livadi i da svim zaspalim stanovnicima poqa {apu}e snene pri~e. A mese~ina, kao kakva dobra majka, pokri celo poqe svojim srebrnim pokriva~em.

ilustracija

Vidoe Podgorec predve~erje, kosac, kosa, sabrati se, na}uliti, snen

Napi{i kojim redom su odlazili na spavawe likovi iz ove pri~e. 1.

4.

2.

5.

3. 8

Podvuci deo teksta u kojem se govori o vetri}u. Opi{i kako zami{qa{ tu scenu.

Podvuci u tekstu re~i kojima se opisuje mese~ina. Opi{i poqe pod mese~inom.

Prepri~aj ovu pri~u u samo dve re~enice.

Pro~itajte u razredu ovu pri~u po ulogama.

Potvrdne i odri~ne re~enice Dopuni re~enice.

Re~enice kojima se ne{to tvrdi nazivaju se

re~enice.

Re~enice kojima se ne{to odri~e nazivaju se

re~enice.

U slede}oj tabeli odri~ne re~enice pretvori u potvrdne, a potvrdne u odri~ne. DA

tvrdwa

NE

odricawe

Sunce odlazi na spavawe. Rode nisu zaspale. Zec je na}ulio u{i. Ne}u da spavam. Laki vetri} wihao je travu. 9

Kojim se bojama opisuje rana jesen?

eptembar U ùtom autu do|e jesen, donese gro`|e.

Sa grane lasta veli: „Skoro }u da se selim“.

I li{}e mog jablana pozlati jesen rana.

U klupi |a~e pi{e: „Brzo }e magle, ki{e“.

Pro|o{e dani vreli, miri{u plodovi zreli.

„Pozna me jesen quti“, veli septembar ùti.

Jesen je, jesen rana od bakra sva istkana.

Jesen se, jesen rana prostrla preko grana.

U ùtom autu stiè i ùto li{}e niè... pozlatiti istkati pozan

Du{an Kosti}

Svaka strofa ove pesme je pesni~ka . Slikovito izraàvawe, naj~e{}e u stihu, naziva se poezija. Podvuci i objasni dve slike koje ti se najvi{e svi|aju. Objasni stihove: Jesen je, jesen rana od bakra sva istkana.

O ~emu razmi{qa lasta iz pesme? Za{to?

Za{to se quti septembar?

Doma}i zadatak Posmatraj omiqeno drvo u jesen. Kako ono izgleda? Napi{i sastav o tome. 10

Vi{ezna~nost re~i Mnoge re~i u na{em jeziku imaju vi{e zna~ewa. Osnovno zna~ewe re~i glava je: deo tela ~oveka ili ìvotiwe, ali ova re~ moè da ima i druga zna~ewa. glava

um, pamet: Tvoja pametna glava brzo }e re{iti zadatak.

glava

ìvot: Evo vukova, spasavajte glavu!

glava

osoba, pojedinac: U selu je pedeset mu{kih glava.

glava

li~nost koja rukovodi, vo|a: glava porodice, glava dràve.

glava

predwi deo ne~ega: Glava kolone odmakla je daleko.

glava

zaokrugqeni, loptasti deo nekih biqaka: glava (glavica) kupusa, glava (glavica) luka, glava (glavica) keqa.

glava

zaobqeni i zadebqali kraj ili deo predmeta: glava eksera, glava gusala.

glava

poglavqe u kwizi: glava romana.

Objasni koja sve zna~ewa ima re~ srce u slede}im re~enicama: Srce mu je ubrzano kucalo. Ti si moje srce. Imao je srca da prepliva nabujalu reku.

U srcu Srbije nalazi se Beograd. Najsla|e je srce lubenice. Pravili smo srca i zvezdice od papira. 11

Seti se {ta je to basna. Koje si basne ~itao?

Gradski i poqski mi{ Gradski i poqski mi{ su bili dobri prijateqi, ali su se retko vi|ali, jer je jedan ìveo u gradu, a drugi u poqu. Jednog dana do|e gradski mi{ onom poqskom u goste. Ovaj ga lepo primi i radosno do~eka. Ku}ica je bila mala, ali bezbedno skrivena usred poqa, a poqe je mirisalo na sveù travu i cve}e. Gost se divio lepoti prirode i radovao susretu s prijateqem. Dugo su dva mi{a pri~ala, a onda je doma}in pozvao gosta za sto. Soba je bila skromno name{tena, a na stolu samo jedno jelo ‡ kukuruz. ‡ Odavno nisam jeo kukuruz ‡ re~e gost ‡ i priznajem da je sladak, ali ti treba da do|e{ kod mene i vidi{ kako gospodska trpeza izgleda. Poqski mi{, naravno, obe}a da }e do}i i isprati gosta. Kad je obavio sve poslove u poqu, prebaci zave`qaj preko ramena i krenu u grad da poseti prijateqa. Veselo je zvi`dukao gaze}i mekom travicom i uìvao u toplom suncu. Za wim ostado{e poqa i seoski krovovi, a pred wim iskrsnu grad, veliki i pun zastra{uju}e galame. Kad je stigao do ku}e svoga prijateqa, poqski mi{ zakuca na vrata. Gradski mi{ mu otvori oprezno i pozva ga da brzo u|e. ‡ Tiho! ‡ opomenu ga odmah {apatom. ‡ Pro|i brzo kroz hodnik i gledaj dobro da te ne opaze! U|o{e u odaju zaista rasko{no name{tenu. U toj ku}i sve je blistalo od bogatstva i udobnosti, pa se poqski mi{ postide svoje skromne ku}ice u poqu. Pogled mu tada pade na veliku kri{ku ùtog sira i htede da je dohvati, ali ga doma}in zgrabi za {apu i povu~e. ‡ Ne dodiruj! ‡ {apnu prestra{eno. ‡ To je mi{olovka! Ako se u wu uhvati{, gotov si! Kad je do{ao sebi od straha, poqski mi{ se na|e pred najbogatijom trpezom koju ni u snu nije mogao zamisliti. êga tu sve nije bilo! I sira, i pile}eg pe~ewa, i mleka, i {unke, i raznovrsnog vo}a! Trebalo je samo da pruì {apu i izabere. Poqski mi{ to i u~ini, ali u tom ~asu ... oseti iza sebe neku drugu, ogromnu, prete}u {apu s kanxama, pa {mugnu u ugao. Bio je to ku}ni ma~or koga je privukao neo~ekivani plen. Ovo je bila posledwa kap! Poqski mi{ tiho otvori vrata i ute~e natrag u poqe, {apnuv{i svome prijatequ: ‡ Hvala ti za rasko{, bogatstvo i izobiqe! Meni je, ipak, va`nija zdrava glava na ramenu i moj mir u prirodi. Lafonten

ilustracija

rasko{no, {mugnuti, ute}i

12

Prepi{i re~i kojima se opisuje ku}a poqskog mi{a.

Napi{i {ta je za tebe pouka ove basne.

Prepi{i re~i koje opisuju sobu i trpezu poqskog mi{a.

Smisli druga~iji naslov za ovu basnu.

Od zadatih re~i sastavi poslovicu.

Podvuci re~enice koje opisuju ku}u i trpezu gradskog mi{a. Kako wih zami{qa{?

Prona|i i prepi{i re~enicu kojom se opisuje kako se poqski mi{ ose}ao kada je i{ao poqem u posetu gradskom mi{u.

kao

bez riba

bez vode ~ovek slobode

Objasni {ta zna~i re~ glava u posledwoj re~enici basne. Doma}i zadatak Ovu basnu moèmo podeliti na tri dela.

Prona|i i prepi{i re~enicu u kojoj je poqski mi{ iskazao {ta mu je najva`nije.

1. u gostima kod poqskog mi{a 2. poqski mi{ putuje u grad 3. u gostima kod gradskog mi{a Prepri~aj svaki deo saèto (kratko), u {to mawe re~enica. 13

Upravni govor

Izvoli, posluì se.

Hvala! Odavno nisam jeo kukuruz.

Re~i koje navodimo ta~no onako kako ih je neko izgovorio nazivaju se upravni govor. Wih stavqamo pod znake navoda ili ih izdvajamo crticama. Znaci navoda mogu izgledati ovako: „ “ ili ›› ‹‹. Re~i kojima se u re~enici obja{wava ko govori nazivaju se pi{~eve re~i. 7. Upravni govor moèmo pisati na tri na~ina: 1. 1. Poqski mi{ je rekao :

2.

„Izvoli, posluì se“.

3. 2. „Izvoli, posluì se“,

rekao je poqski mi{.

4. 5.

‡ Izvoli, posluì se ‡

3. „Izvoli“, 14

rekao je poqski mi{.

rekao je poqski mi{, „posluì se.“

6. 1. Re~i koje ozna~avaju imena su... 2. Re~i koje ozna~avaju radwu, stawe i zbivawe su... 3. Na kraju zapovednih re~enica stavqa se... 4. Dva ili vi{e stiha u pesmi ~ine... 5. Re~enice kojima se ne{to odri~e zovu se... 6. Na kraju obave{tajnih re~enica stavqa se... 7. Upravni govor se stavqa pod znake...

Neupravni govor Razgovor izme|u dva mi{a moè se preneti i na ovaj na~in. Poqski mi{ je rekao gostu da se posluì. Gradski mi{ se zahvalio i rekao da odavno nije jeo kukuruz. Ovo je primer neupravnog govora, jer re~i poqskog i gradskog mi{a nisu navedene ta~no onako kako su izgovorene. Napi{i pravilno slede}e re~enice. Meni je najlep{a moja ku}a re~e poqski mi{.

Meni je re~e poqski mi{ najlep{a moja ku}a.

Slede}u re~enicu prebaci u neupravni govor. „Ako se uhvati{ u mi{olovku, gotov si!“, opomenu ga mi{ {apatom.

Narednu re~enicu prebaci u upravni govor.

Pro~itaj slede}u re~enicu. Ba{ sam se najeo kukuruza, pa odlazim svojoj ku}i re~e gradski mi{. 1. stavi znake za upravni govor

2. prebaci re~enicu u neupravni govor

Doma}in je upozorio gosta da je to mi{olovka.

15

Kako sve mogu da se druè roditeqi i wihova deca? Porazgovaraj o tome s drugom iz klupe.

Generale silo quta Generale silo quta Kad ti bude dosta rata Svrati ku}i dva minuta Da svom sinu bude{ tata

Direktore lepi stvore Okani se referata Hajde ku}i pod prozore Budi svojoj deci tata

Oj frizerko ve{ta zverko Znam da kosa nije slama Ipak idi {etaj s k}erkom Ceo dan joj budi mama

Svet }e malo da pri~eka I s frizurom i sa ratom Dok se jedna sre}na k}erka Naigra sa svojim tatom Qubivoje R{umovi}

general, zverka, referat

Objasni kako razume{ stihove: Svrati ku}i dva minuta da svom sinu bude{ tata.

Ceo dan joj budi mama

Napi{i koja je poruka ove pesme.

16

Izmisli drugi naslov za ovu pesmu.

Smisli i napi{i jo{ jednu novu strofu za ovu pesmu. Neka roditeq iz tvoje strofe ima neko drugo zanimawe. Neka bude: u~iteqica, pekar, lekar...

Gra|ewe re~i Od imenice glava nastala je ~itava porodica re~i. Objasni {ta zna~e neke od wih. glavowa izglaviti glavica poglavica zaglaviti podglaviti glavat glava{ glavni uglaviti glavoboqa {upqoglav beloglav glavurda

Od imenice glas izvedene su mnoge re~i, kao {to su imenice: oglas, glasa~, razglas i druge, i glagoli: oglasiti se, glasati, naglasiti, razglasiti. Napi{i nekoliko imenica i glagola dobijenih od imenice RAD. imenice:

glagoli:

Napi{i nekoliko imenica i glagola izvedenih od imenice LIST. imenice:

glagoli:

Doma}i zadatak Prona|i na kraju ~itanke pravila za izraàjno recitovawe. Pesmu Generale silo quta obeleì znacima. Nau~i je napamet. Kad je budete recitovali u odeqewu, neka svako kazuje po jednu strofu, a dodajte i stihove koje ste sami smislili. 17

Da li zna{ {ta je autobiografija? Prona|i u re~niku na kraju kwige zna~ewe te re~i.

Moje detiwstvo Ja sam ro|en u selu i otkad znam za sebe ‡ radio sam. Ocu i majci, verovatno, moja pomo} nije mnogo zna~ila, ali ja sam uz wih i kopao, i èo, i plastio seno, i ~uvao stoku, i tresao i kupio {qive, i to sve bez gun|awa, ~ak sa velikom dozom ponosa. I slu{ao sam roditeqe, sve {to bi mi dali u zadatak trudio sam se da uradim. Od mene se nije moglo ~uti NE]U ili NE MOGU! Nisam bio posebno nagra|ivan za taj rad. Bilo je, naprosto, prirodno da radim, jer su i moji roditeqi radili, jer su i na{e kom{ije radile. Kad bi se posao zavr{io, odrasli bi na{li na~in da se odmore, a ja bih sa drugarima ili samo s bratom nastavio da se igram. Odrasli su imali svoje igre za odmor, a mi deca svoje. Kad bi do{lo vreme za novi posao, igra bi se privela kraju, nastavqalo se s poslom. U tu ìvotnu vrte{ku, u jednom trenutku, ukqu~ila se {kola. Bio je to novi posao za mene. Otaqavao sam ga {to sam boqe mogao. Ali, pre {kole i posle {kole, onaj put do {kole, dug {est, i onaj iz {kole, dug osam kilometara, to je bila igra. I {to sam stariji, sve vi{e se se}am puta u {kolu i iz {kole, a sve mawe same {kole. Voleo sam da idem sam u {kolu. Onda sam se predavao ma{tarijama. Tako sam izmislio i nacrtao ~udesni tobogan, kojim bi se deca iz Gorweg Qubi{a vozila do {kole i natrag. Bila je to sjajno zami{qena sprava, pravi perpetuum mobile. Start bi bio ispod Nevoqe, i zbog prirodnog pada ne bi bila potrebna nikakva pogonska sila. Istovar dece u {kolskom dvori{tu. I dok bismo mi bili na ~asovima, {kolski posluìteq bi, uz pomo} milicije, podigao mehanizam tobogana na odre|enu visinu, sa koje bi se deca slobodnim padom i inercijom vozila nazad. (înilo mi se tada da bi to morao biti posao posluìteqa, a milicija je po ceo dan {etkala besposlena, pa mi je to dobrodo{lo da ih, bar u ma{ti, nekako zaposlim!) 18

Qubivoje R{umovi} je ro|en 1939. godine u selu Qubi{u na planini Zlatibor. Napisao je mnoge kwige za decu, kao {to su: Ma {ta mi re~e, Jo{ nam samo ale fale, Nevidqiva ptica, Hajde da rastemo i druge.

Nismo imali satove, pa se ~esto doga|alo da zakasnimo u {kolu. Kako to re{iti? Nije mi ni palo na pamet da molim oca da mi kupi sat. Nije ga ni on imao. Muka me je naterala da jednog jutra zabeleìm na steni iznad puta crtu, tamo gde pada senka. Deda Stevan Brwo, koji je imao sat, bio je tog dana kod nas i znao sam da }u sti}i u {kolu na vreme. Zato sam i napravio onaj sun~ani sat na steni, da sutra, kad deda ne bude kod nas, kad odnese svoj sat u Gostiqe, znam po senci da li }u na vreme sti}i u {kolu, ili }u zakasniti. To su prihvatili i drugi |aci i uskoro je svako imao svoj sun~ani sat i, naravno, zaka{wavawe na ~asove se svelo na minimum. To ose}awe olak{awa i lagodnosti, to {to smo odmah znali na ~emu smo i koliko vremena moèmo da provedemo u igri, to je bila nagrada za moj izumiteqski trud. Qubivoj R{umovi}

èti, plastiti, doza, otaqavati, perpetuum mobile, prirodni pad, slobodni pad (pod pad), pogonska sila, posluìteq, inercija, mehanizam, sun~ani sat

Odgovori na pitawa. Kako se zove pisac koji je ispri~ao pri~u o svom detiwstvu? U kom selu je on ro|en? Kakvu spravu je pisac izmislio kad je bio de~ak? Kako se zove deda iz pri~e? Koji je naziv sela u kojem je ìveo deda? [ta je Qubivoje izumeo da bi znao da li }e na vreme sti}i u {kolu? Doma}i zadatak Ovo je deo iz autobiografije pesnika Qubivoja R{umovi}a. Napi{i i ti kratku autobiografiju. Navedi o sebi {to vi{e va`nih podataka: ime, prezime, datum i mesto ro|ewa, imena roditeqa, mesto u kojem si proveo rano detiwstvo, va`ne doga|aje kojih se rado se}a{, zanimqivosti iz {kolovawa i drugo. 19

Imenice Re~i koje imenuju bi}a, predmete i pojave nazivaju se imenice. Imenice vlastite Ozna~avaju li~na (vlastita) imena. Pi{u se velikim po~etnim slovom. a) imena qudi Filip, Ivana, Dijana b) imena ìvotiwa [arac (kow), Xeki (pas), Cica (ma~ka) v) imena zemaqa, sela, gradova, reka, planina, stanovnika, pripadnika naroda Engleska, Ru{aw, Wujork, Morava, Tara, Beogra|anin, [ve|anin, Indijanac

zajedni~ke Ozna~avaju imena bi}a, predmeta i pojava sa zajedni~kim osobinama. Pi{u se malim slovom. Na primer, ku}a moè biti velika, mala, od cigala, od betona, od slame, ali sve ku}e imaju zajedni~ku osobinu ‡ da u wima ìve qudi.

g) imena nebeskih tela Zemqa, Jupiter, Saturn

Slede}e zajedni~ke imenice iz pesme „Generale silo quta“ rasporedi u tabeli po vrstama: rat, prozor, }erka, ku}a, tata, dan, minut, kosa, dete, sila, slama, sin. zajedni~ke imenice koje imenuju bi}a: predmete: pojave: 20

Pisawe velikog slova Velikim po~etnim slovima pi{u se (dodaj nove primere): • imena, prezimena i nadimci qudi: Jovan Jovanovi} Zmaj, • imena naroda: Srbin, Ma|ar, Francuskiwa, • nazivi reka, planina, jezera i mora: Crna reka, Stara planina, Pali}ko jezero, • nazivi dràva, pokrajina, gradova i sela: Republika Srbija, Vojvodina, Velika Plana, Ba~ko Petrovo Selo, • nazivi praznika: Nova godina, Boì}, Uskrs, • vlastita imena ìvotiwa: @u}a, Fifi, • nazivi ulica i trgova: Trg slobode, Cvetna ulica, ulica îka Qubina, • naslovi kwiga, novina, pri~a, pesama: Jeèva ku}ica, [kolarac, Crvenkapa,

21

Da li zna{ {ta je poema? U re~niku na kraju kwige na}i }e{ zna~ewe te re~i.

Qutito me~e Mesec obuo ~izmice ùte, oblaci obukli plave kapute, pa cele no}i nebom jezde. Dole, u {umi, jedno me~e zami{qeno, ve} tre}e ve~e, gleda u zvezde. Me~e se quti ve} tre}i dan {to ga teraju u zimski san i zami{qeno stalno }uti. Tata se quti, mama se quti i svi mu vele: „Otkad postoje med i p~ele, otkad postoje sunce i ve~e nismo videli takvo me~e“. „[ta }e{ da radi{“, mama ga pita, „kad li{}e sasvim, sasvim poùti i sneg napada iznad rita?“ A me~e }uti. „[ta }e{ da radi{“, baka mu veli, „kad svet od snega sasvim pobeli?“ Tata se quti, mama se quti, a me~e }uti. Odjednom, me~e qutito reklo {ta ga je peklo: „Ne}u da spavam, ne}u, i ta~ka. Za{to ne spavaju zec i ma~ka? I ptica iznad na{ih glava za{to ne spava?“ 22

A onda tiho, tiho re~e: „Ba{ mi je krivo {to sam me~e“. Sad mama }uti i tata }uti i svi su stra{no zabrinuti. Me~e se quti: „Uze}u“, kaè, „trotinet, idem me|’ decu, me|u svet. Ne}u da spavam. Ne}u, i ta~ka. [to ne spavaju zec i ma~ka?“ Mesec obuo ~izmice ùte, oblaci obukli plave kapute, pa cele no}i nebom jezde. A jedno me~e ve} tre}e ve~e ne}e da spava. Gleda u zvezde. Branislav Crn~evi} Podvuci u poemi one stihove koji ti se najvi{e dopadaju. Objasni wihovo zna~ewe.

jezditi, poema

Napi{i {ta je me~e èlelo da radi.

Objasni za{to se me~e qutilo.

Zamisli da si me~etu mama ili tata. Kako bi mu pomogao? Objasni {ta zna~i kada se kaè: Ne{to me pe~e u du{i.

Recitujte ovu poemu po ulogama ili je odglumite. 23

24

2.

DRUG ]E DRUGU DA UBLA@I TUGU ÎTAMO • pesme i pri~e o prijateqstvu UÎMO I VE@BAMO • prosta re~enica ‡ subjekat i predikat • zna~ewe izraza • rod i broj imenica TVOJ ZADATAK ]E BITI • da odglumi{ jedan lik iz basne • da napi{e{ sastav o drugu ili drugarici • da nastavi{ pri~u • da prepri~a{ pri~u

25

[ta je za tebe dobar drug? Razmeni mi{ljenje o tome s drugom iz klupe.

U samo}i U samo}i Sre}a nam se ruga Nema ni{ta Bez najboljeg druga Drug }e drugu Da ublaì tugu Drug drugove U svatove zove Ljubivoje R{umovi}

[ta po tvom mi{ljenju zna~e stihovi: U samo}i / Sre}a nam se ruga?

[ta zna~e stihovi: Drug }e drugu / Da ublaì tugu?

Podvuci re~i koje ozna~avaju pojmove va`ne za drugarstvo: po{tovanje, pomo}, ljubomora, iskrenost, prevara, ljubav, poverenje. 26

Smisli i napi{i kako }e{ da se zahvali{ drugu za ne{to {to je u~inio za tebe.

Napi{i kako }e{ drugu da se izvini{ zato {to si mu rekao ne{to ru`no.

Kako }e{ druga da ute{i{ kad dobije slabu ocenu?

Za lisicu se kaè da je lukava, a {ta se kaè za mrava? [ta zna{ o cvr~ku? Jesi li ga nekada video ili ~uo?

Cvr~ak i mravi Jedne zime do|e cvr~ak mravima i re~e: ‡ Molim vas, dajte mi malo ìta da ne umrem od gladi! Mravi ga zapitaju: ‡ A {ta si letos radio? ‡ Svirao sam. ‡ Kad si letos svirao, a ti sad igraj da ti glad pro|e! ‡ reko{e mravi i istera{e cvr~ka napolje. Lafonten [ta misli{, da li je pravedno to {to su mravi isterali cvr~ka? Obrazloì svoje mi{ljenje.

O ~emu je cvr~ak razmi{ljao kada su ga mravi oterali gladnog s praga? Smisli drugi naslov za ovu basnu.

Odglumite likove iz ove basne. Podelite uloge i pro{irite razgovor.

Kako je izgledao cvr~ak leti, kad je svirao?

Podvuci jednom bojom subjekat, a drugom bojom predikat u re~enici: Mravi rade. Kaì kakva je to re~enica. Objasni {ta ozna~ava subjekat, a {ta predikat.

Kako je cvr~ak izgledao zimi, dok je molio mrave da mu pomognu?

Prosta re~enica se sastoji samo od subjekta i predikata.

Cvr~ak svira. subjekat

predikat

27

Kako se ose}a{ kada te neko maltretira? Kako se tada pona{a{? Porazgovaraj o tome s drugom ili drugaricom iz klupe.

U~ionica bez nasilni{tva [ta bi trebalo da uradi{ kada te neko maltretira Kada te neko maltretira, trebalo bi: 1. da se raspla~e{ Najboqi odgovor: NE Nasilnici mnogo vole kada imaju mo} nad drugima. Uìvaju kada druge nateraju da pla~u. Kada pla~e{, pruà{ im ono {to èle. S druge strane, mo`da si toliko uznemiren da ne moè{ da ne pla~e{. Ako se to dogodi, pobegni {to pre moè{. Na|i prijateqa ili nekog starijeg ko }e te saslu{ati i podràti. 2. da kaè{ drugu Najboqi odgovor: DA Postaraj se da to bude drug koji }e te saslu{ati, podràti i braniti. I nemoj da kaè{ samo drugu. Kaì i nekom odraslom. 3. da kaè{ wegovim roditeqima Najboqi odgovor: NE Neka deca postaju nasilnici zato {to su roditeqi nasilni prema wima. Takvi roditeqi }e pre verovati svom detetu nego tebi. U poku{aju da se odbrane mogli bi da okrive tebe. 4. da pobegne{ Najboqi odgovor: NE ZNAM Ako oseti{ da si u ozbiqnoj opasnosti ‡ na primer, suo~en si sa grupom nasilnika ‡ 28

pobegni {to pre moè{ na neko bezbedno mesto. U drugim situacijama moè biti boqe da ne popu{ta{, ve} i da se brani{. Sledi svoje instinkte! 5. da poku{a{ da se obra~una{ Najboqi odgovor: NE Nasilnik bi mogao da se naquti i ponovo krene za tobom. A osveta i tebe ~ini nasilnikom. 6. da kaè{ nastavniku Najboqi odgovor: DA Posebno ako se nasilni{tvo de{ava u {koli. Ve}ina takvih slu~ajeva se odigrava na mestima na kojima nema odraslih koji bi to mogli da vide ili ~uju. Nastavnik ti ne moè pomo}i ako mu ne kaè{ (ili ako mu neko drugi ne kaè).

7. da ne dolazi{ u {kolu Najboqi odgovor: NE Osim ako misli{ da si u ozbiqnoj opasnosti, nikada ne bi trebalo da izostane{ iz {kole da bi izbegao nasilnika. Seti se da nasilnici oboàvaju mo}. Zamisli koliko se mo}no ose}aju kada nekoga uspeju da zapla{e toliko da ne do|e u {kolu! A nedolazak u {kolu ometa i tvoje u~ewe i {teti ti jo{ vi{e.

9. da se ispravi{, pogleda{ nasilnika u o~i i ~vrstim, sigurnim glasom kaè{: „Ostavi me na miru!“ Najboqi odgovor: DA Nasilnici ne o~ekuju da im se drugi suprotstave. Naj~e{}e maltretiraju one koji deluju kao da ne mogu da se brane, tako da se iznenade kada se neko pona{a kao da je siguran i snaàn, a ne upla{en i slab. Ovo bi moglo biti dovoqno da ih zaustavi.

8. da udari{, gurne{ ili {utne{ nasilnika Najboqi odgovor: NE Po{to su nasilnici naj~e{}e ve}i i ja~i od onih koje maltretiraju, najverovatnije bi ti bio povre|en. A mogao bi i da upadne{ u nevoqu zbog tu~e.

10. da se poguri{, spusti{ glavu i poku{a{ da deluje{ tako sitno da te nasilnik ne primeti Najboqi odgovor: NE To bi nasilniku pruìlo ono {to èli ‡ nekoga ko deluje jo{ upla{enije i slabije. 11. da se smeje{ i pona{a{ kao da te nije briga Najboqi odgovor: NE ZNAM Neki nasilnici odustanu kada qudi ne reaguju na maltretirawe. Ali neki drugi onda po~nu da maltretiraju jo{ vi{e da bi dobili reakciju kakvu èle. 12. da se ispravi{, pogleda{ nasilnika u o~i i ~vrstim, sigurnim glasom kaè{: „Prestani! To mi se ne dopada!“ Najboqi odgovor: DA Pogledaj odgovor broj 9. 13. da kaè{ svojim roditeqima Najboqi odgovor: DA Reci im {ta se de{ava i zatraì wihovu pomo}. 29

14. da zapreti{ nasilniku Najboqi odgovor: NE Nasilnik bi mogao da se naquti i po~ne da te maltretira jo{ vi{e. 15. da ostane{ miran i ode{ odatle Najboqi odgovor: DA Posebno ako moè{ da ode{ negde gde ima puno qudi ili do svojih drugova. 16. da uvredi{ nasilnika Najboqi odgovor: NE To bi ga samo razqutilo ‡ lo{e po tebe. 17. da se {to glasnije prodere{: „Prekini!“ Najboqi odgovor: DA To bi moglo da iznenadi nasilnika i da ti da {ansu da pobegne{. Tako|e, ako te ~uju drugi, mo`da }e se okrenuti da bi videli {ta se de{ava, {to bi nasilniku dovelo publiku koju ne èli. 18. da ignori{e{ nasilnika Najboqi odgovor: NE Nasilnici èle da izazovu reakciju kod osoba koje maltretiraju. Ignorisawe bi moglo da dovede do ve}eg i goreg maltretirawa. 19. da ispri~a{ vic ili kaè{ ne{to sme{no Najboqi odgovor: NE ZNAM Humor nekada moè da smiri napetu situaciju. Pazi da se ne na{ali{ na ra~un nasilnika ili da ga ne ismeva{. 30

20. da se prikqu~i{ nekim qudima, ako ih ima u blizini, da ne bi bio sam Najboqi odgovor: DA Nasilnici u principu ne maltretiraju one koji su u grupama. Ne vole da budu brojno nadja~ani. Alan L. Bin, U~ionica bez nasilni{tva, Kreativni centar, 2004 nasilni{tvo, maltretirati, podràti, instinkt, reagovati, reakcija, ignorisati

Ciq ovog teksta je (zaokruì odgovor za koji misli{ da je ta~an): a) da te podstakne na to da se nasilno pona{a{ b) da ti pomogne da se ose}a{ bezbedno, sigurno, prihva}eno i ceweno v) da te podstakne na to da ka`wava{ one koji se nasilno pona{aju Da li te je u {koli nekada neko maltretirao (nasilno se pona{ao prema tebi)? Ako jeste, opi{i kako si se tada ose}ao. Ako nije, kako bi se pona{ao u sli~noj situaciji?

Napi{i sastav o svom drugu ili drugarici. Na str. 159 nalaze se pravila za dobro pisawe. Bilo bi korisno da ih koristi{. Neka ti u pisawu pomognu i uputstva sa ove strane.

e P i{ mo sa stav

Moj drug (drugarica) Kako izgleda tvoj drug (drugarica)? Napi{i koliko je visok(a), koje boje su mu (joj) o~i i kosa, kako se obla~i i dr. Navedi wegove (wene) lo{e i dobre osobine. Napi{i {ta ti se u wegovom (wenom) pona{awu dopada, a {ta ti se ne dopada.

31

[ta zna~i re~ samo}a? Kada ti samo}a prija? Kada ti samo}a ne prija? Razgovaraj o tome s drugom iz klupe.

Samo}a Nikad nisam video tako malu pticu. U~inilo mi se: list. Jedan prosu{eni list koji ukoso pada s grane. Ali, kad se o{trije zagledah ‡ ptica! U stvari ‡ malo repa, malo perja i {iqati kqun koji je, prosto, ravnoteà repu. Da nije tog izduènog kquna, ptica bi bila nestabilna. Uzalud bi se do~ekivala na male noìce. Pretegnuo bi rep. Boja? Kao prosu{eno li{}e. Malena. Skoro nevidqiva ptica. Glas ‡ kao kad se u vreli zejtin stavi u{tipak ‡ cvrkne. Nisam ni slutio da me poznaje. Ne boji se. Svakog dana ~eka u ogradskoj ìvici. êka da istresem mrve koje ostaju posle ru~ka. Uveren sam: u po~etku se pla{ila. I ko zna koliko je to trajalo. A sada? Ne boji se mog pokreta. Kad sa obe ruke iznosim trpezarijski ~ar{av. I tresem mrve. Prou~ila je, dakle, svaki moj pokret. Ona poleti. Let je kratak. Nizak. Ni dva metra visine. Sle}e sa ìvice. Sa najniìh gran~ica. Dole}e iz prizemqa. I kquca mrve. Koliko li se dugo prikradala? Proveravala? Koliko li je dugo trebalo da se uveri da }e kroz prozor ‡ kad se otvori ‡ leteti samo mrve? 32

Danas sam je prvi put ugledao. Zaista, ne boji se! Crno oko. Kao ~iodica. Kao glavica ~iode. I malo sivog perja. I u tom perju malo rujevine. Na jednoj strani rep, na drugoj ‡ kqun. Zbog klackalice i ravnoteè. Siva ptica. I u tom vrtkawu, u~ini se: prosine malo rujnog perja. Malo rujevine na prsima. Sad i ja wu poznajem. Stojim kraj prozora. Gledamo se. Ptica se klati. Klati. Nakqucala se mrvica. Propr{orila perjem. Proteglila jedno krilce, proteglila drugo krilce. Skakutala. U grmi}, pa u ìvicu, pa natrag, u tri poleta i tri skoka, pod prozor. Upoznali smo se. Dobro. Vaqalo bi da proslavimo poznanstvo. Okre}em se i prilazim stolu. Uzimam suv kola~ koji stoji na okruglom posluàvniku. Vanilica. To je vanilica sa orasima. Izabrao sam vanilicu. Nisam uzeo {tanglicu sa ledom. Sa belim, kao led, {e}ernim prelivom. Izabrao sam suv kola~ bez fila. Jer ima vanilica filovanih pekmezom. U stvari, dve vanilice, jedna na drugoj, spojene su premazom od pekmeza. Pekmez od kajsija je zlatast. Pekmez od {qiva je crnoùt. Uzimam, dakle, vanilicu. Mrvim je u {aci. Prilazim prozoru. I laganim pokretom ruke raspr{ujem obla~i} mrvica

cvrknuti, ìvica, ~ioda, rujevina, vrtkati se, prosinuti, rujan, propr{oriti, {tanglica, zlatast, poletnuti, vaistinu, vrzina, `buwi~wak, bokvica, vodopija, uobraèwe

koji miri{e na vanilu. Ptica se nije ni pomerila. Toliko je poverqiva. Pitoma. A ja o tome nisam imao pojma! Ptica nije ni poletnula. Dozvolila je da je po{e}erim mrvicama slatkog kola~a. Da, sad i ptica miri{e na vanilu. ‡ Ne znam kako se zove ptica ‡ pri~am sa planincem, ~ovekom koji ìvi u planini i poznaje ptice. ‡ Grmu{a! @ivi u grmu. Nisko pole}e. Ne}e u visinu. ‡ Ne, nije grmu{a ‡ osmehnu se planinac. ‡ Znam dobro tu pticu. Zove se cari}! ‡ Cari}! Siguran si da je to ptica cari}? ‡ Siguran? Pita{. To ti je kao {to tebe gledam. U planini nema mawe ptice od cari}a. Car nije. A cari}, vaistinu, jeste. Carstvo mu je veliko kao bagremov hlad.

Ogra|eno je vrzinom. Na wemu `bun leskova pru}a. U tom prostoru raste `buwi~wak bokvice, dva stru~ka plave vodopije. Vetar naveje lawsko li{}e. To je cari}evo carstvo. Ponekad, dugo u no}, stojim pored osvetqenog prozora. Napoqu mrak. Ali svetlost koja pada s prozora obasjava kuti} ìve ograde u kojoj ìvi ptica. Svetlost prodire kroz zavese i pada kao mreà na ogradicu i `buwe. Ne mogu da vidim pticu. Ali otud, iz ìvice, ose}am da me neko gleda. Ili je to uobraèwe. Ili, stvarno, mala ptica, potpuno sama, opomiwe kako ni ja vi{e nisam usamqen, kao {to ni ona nije sama kad sam ja tu, kraj prozora, pored we. Branko V. Radi~evi} 33

Prona|i u pri~i i razli~itim bojama podvuci re~enice kojima se opisuju: ‡ izgled ptice ‡ glas ptice ‡ pokreti ptice ‡ cari}evo carstvo.

Po ~emu se vidi da pisac i ptica vi{e nisu usamqeni?

Napi{i kako zami{qa{ pticu iz pri~e.

Pro~itaj jo{ jednom posledwe pasuse iz ove pri~e koji opisuju no}. Koja ose}awa u tebi izaziva ta slika?

Podeli pri~u na tri dela i svakom delu daj naslov. 1. 2. 3.

Rod i broj imenica Imenice mogu biti mu{kog, ènskog i sredweg roda: ma~ak, ma~ka, ma~e. Mogu da budu u jednini i u mnoìni: ma~ka ‡ ma~ke.

U tabelu rasporedi slede}e imenice po rodu i broju: mrve, oko, cari}, pera, grana, kola~i. mu{ki rod jednina mnoìna

34

ènski rod

sredwi rod

Pro~itaj ovu vest objavqenu u {kolskim novinama.

Novi frizerski salon Beograd, 11. decembar Zbog velikog interesovawa pokazanog za novogodi{we frizure, maske za maskenbal i sli~no, u~enica III razreda Vawa ]iri} otvorila u svom stanu frizerski salon. U wemu }e zainteresovani mo}i da se isfriziraju po povoqnoj ceni i da kupe maske za predstoje}e praznike. U otvarawu salona pomogle su joj drugarice iz odeqewa. Prva mu{terija bila je wena sestra od tetke. Ona je poèlela da na novogodi{woj sve~anosti izgleda kao Pipi Duga ârapa. Q. Popovi}

foto: N. Markovi}

Odgovori na slede}a pitawa u vezi sa objavqenom ve{}u. Kako glasi naslov vesti? [ta se dogodilo? Ko su u~esnici doga|aja? Kada se to dogodilo? Gde se dogodilo? [ta je izazvalo doga|aj? Ko je autor fotografije? Po ~emu fotografija odgovara vesti? Ko je autor ove vesti? 35

[ta je to vodenica? Kako ona izgleda? Ko su bili hajduci? Ako ne zna{ zna~ewe ovih re~i, prona|i ih u re~niku na kraju kwige.

Ma~ak oti{ao u hajduke Bruji veselo vodeni~ki to~ak, glas mu putuje sun~anim poqima i gubi se u staroj bukovoj {umi, punoj ti{ine i vla`nih sjenki. U vodenici drijema mlinar Tri{a, star i dobro}udan ~i~ica. Pokraj wega sjedi wegov debeli ma~ak, i on tako|e drijema. ‡ Djeda-Tri{o ‡ javi se ma~ak pospan i lijen ‡ djeda-Tri{o, ~uje{, ulovi mi jednog mi{a. ‡ Mi{a! Kakvog mi{a, ro|eni? ‡ za~udi se djeda. ‡ Nikad nisam lovio mi{eve. A, hvala bogu, ima ih dosta u na{oj vodenici, jo{ }e ti brkove odgristi kako uvijek spava{... Ne}u, lovi sam! ‡ Onda mi ispeci poga~u. ‡ Ne}u ni to. ‡ Ne}e{! Onda, brate, idem ja u hajduke. Ovako se vi{e ne da ìvjeti. Mrzi me da za mi{evima jurim. A hajduci, ~ujem, samo dembeli{u u {umskoj hladovini. ‡ Hm! Ne bih rekao. Hajduk mora biti spreman sti}i i ute}i, a ti?... Uostalom, mo`da }e te hajduci opametiti, pa }e{ biti vredniji. ‡ I ba{ ne}e{ da mi pe~e{ poga~u? ‡ Ne}u; ko bi qen~inu uvijek hranio. Idi pa lovi. ‡ Dobro, djeda-Tri{o, onda zbogom. Pra{taj so i hqeb koji zajedno pojedosmo, ja odoh u goru zelenu. I nemoj mnogo da tuguje{ za mnom. Ode ma~ak na vrata, a starac ostav{i sam po~e{a se po bra{wavoj kosi i obori glavu. 36

A ma~ak pre|e uskim brvnom preko potoka, provu~e se kroz {u{tav zreo kukuruz i zaputi se u pust sumra~ni bukvik. ‡ Pazi, otkud ovaj hajduk? ‡ za~udi se jedan kos i ùrno odlijete ispod tiha zelena svoda. ‡ Oho-ho, ve} se na prvom koraku vidi ko je pravi hajduk ‡ obradova se ma~ak i oholo podiè brk. ‡ Idem da potraìm kakvu hajdu~ku druìnu, mo`da im je potreban haramba{a. U golu kamewaru, punom jazbina, ma~ak nabasa na debela prugasta jazavca. Qe{kario je jazo pred ulazom u svoju jamu, sun~ao se i po svoj prilici smi{qao nekakav lopovluk. ‡ Dobar dan, {areni {umski stanovni~e, ne zna{ li mo`da gdje se ovdje nalaze hajduci? Stupio bih u wihovu slu`bu. ‡ Hajduci? Pa gdje }e biti hajduci, ako ne ovdje ‡ uskliknu veseli jazo. ‡ Ba{ si do{ao na pravo mjesto. Mi jazavci najve}i smo hajduci pod nebeskom kapom. Grde nas qudi na dva dana hoda uokolo, zovu nas i razbojnicima, {teto~inama i lopovima. Kako vidi{, mi smo ti vrlo znamenit i ~uven narod. ûveniji smo od mudre lisice, a i medvjedu smo slavu pomra~ili. ‡ Gle, gle, od srca se radujem. Vaqda }ete i mene primiti u svoje juna~ko dru{tvo? ‡ Ta kako i ne bismo tako brkata hajduka! Nego, ovaj, kako da kaèm, da ti nisi kakav ro|ak psima?

‡ Psima? [ta govori{! Nema qu}ih neprijateqa nego {to smo mi i psi. ‡ Dobro, onda }e{ ve~eras s nama u kukuruz. Vidje}emo koliko vrijedi{. Ubrzo sunce utonu za visoku planinsku kosu, kroz li{}e za{ume hladan vjetri} i modar sumrak u|e u {umu. Ma~ak se sjeti djeda-Tri{e i do|e mu tu`no: ‡ Eh, sada moj djeda sjedi sam na pragu vodenice, a mene tamo nema. Kad se prva sova diè i ne~ujno poletje ispod grana, jazavci krenu{e u kra|u. Ma~ak se sjeti kako bi sad divno bilo spavati uz huk vodeni~kog to~ka, bi mu ào {to nije poslu{ao djedu i tuàn po|e s wima. Kad izi|o{e iz {ume, ugleda{e na jednom kraju wive naloènu vatru. To je gazda wive loìo da upla{i {teto~ine. Najstariji jazavac prima~e se ma~ku i sa strahom upita: ‡ Boji{ li se ti onog crvenog sun~eva ro|aka {to jede suve grane tamo u }o{ku wive?

‡ Koga? ‡ za~udi se ma~ak. ‡ Aha, to ti misli{ na vatru. Pa to je moj najboqi drug za hladnu no}. ‡ Tvoj drug! ‡ prestra{i se jazavac. ‡ A, zato li se tebi o~i sijaju u mraku... E, onda ti prvi idi u kukuruz, mi }emo za tobom. Ali tek {to za|o{e u wivu i po~e{e da {u{te lome}i suve stabqike, psi od vatre nadado{e stra{an lave` i jurnu{e put kradqivaca. Gazda se prenu iz polusna, zgrabi pu{ku i opali u no}. Prestra{eni jazavci jurnu{e put {ume, a ma~ak se od straha pomete i dade se u bijeg prema potoku. Za wim se nadade krupna ~upava psina, bijesno lome}i kukuruz. Bjeè}i pred wim kao slijep, ma~ak jedva pogodi preko brvna na potoku, dotr~a do vodenice i zagrebe uz brvna pod krov. ‡ Jao, jao, otvaraj, dragi djeda-Tri{o! ‡ Ko je to? ‡ ~u se iznutra star~ev glas. ‡ Ja, tvoj ma~ak. ‡ Ne primam hajduke. Idi pa traì drugog jataka. 37

‡ Otvaraj, premili djeda, pusti me samo unutra, nikad mi vi{e hajdu~ija ne}e pasti na um. Provrijedni}u se, polovi}u sve mi{eve... Jao, evo psa! Otvori, slatki ~i~ice! Odobrovoqen, ~i~a Tri{a otvori vrata, otjera psa i pusti ma~ka unutra.

I ma~ak je zaista odrào svoju rije~. Pitajte samo mi{eve koji ìve u okolini ~i~a-Tri{ine vodenice. Pitajte, ako ima jo{ kojeg u ìvotu. Branko ]opi}

hajduk, vodenica, dembelisati, biti spreman sti}i i ute}i, ute}i, pra{taj, brvno, bukvik, svod, haramba{a, pomesti se, zagrepsti, jatak

Ova pri~a se moè podeliti na ~etiri celine. Ozna~i te celine u tekstu. 1. U vodenici 2. S jazavcima 3. U kra|i 4. Povratak

[ta je ma~ak nameravao da uradi?

Kakva su wegova shvatawa?

Prepri~aj ukratko svaki deo prema datim naslovima. Navedi sve likove iz pri~e.

[ta misli{ o ma~ku? Koje su osobine ma~ka? Obrazloì.

[ta misli{ o deda-Tri{i?

38

Kako je deda Tri{a postupao prema ma~ku?

Objasni zna~ewe re~enica: • Najve}i smo hajduci pod nebeskom kapom.

Podvuci one delove teksta iz kojih moè{ da zakqu~i{ da ma~ak voli deda-Tri{u.

• Grde nas qudi na dva dana hoda uokolo.

Objasni za{to je deda Tri{a pustio ma~ka da se vrati u vodenicu. [ta misli{ o tom deda-Tri{inom postupku? Da li se slaè{ s wim?

Prona|i lepe opise u pri~i i podvuci ih: opis vodenice, ma~kov put do {ume, opis jazavca ispred jame, zalazak sunca u {umi, opis no}i. Ispri~aj kako zami{qa{ slike iz ovih opisa. Napi{i pravilno re~enicu: su ma~ak prijateqi deda bili i Tri{a

• Medvedu smo slavu pomra~ili.

Podelite ovu pri~u po ulogama: deda Tri{a, ma~ak, jazavac, pisac. Ve`bajte izraàjno ~itawe. Doma}i zadatak Smisli i napi{i jo{ jedan doga|aj iz ìvota deda-Tri{e i wegovog ma~ka.

Re{i rebus.

39

Seti se kako se ose}a{ kada nekome ne{to èli{ da ispri~a{, a on te ne slu{a. Po ~emu zakqu~uje{ da te ne slu{a? Porazgovaraj o tome s drugom ili drugaricom iz klupe.

Umemo li da slu{amo sagovornika Sada }emo da ti postavimo jedno veoma ozbiqno pitawe: Koliko slu{a{ druge qude kada govore? Da li ih uop{te prime}uje{ kada poku{avaju ne{to da ti saop{te? êsto je na{e slu{awe drugih qudi samo tobo`we slu{awe. Gledamo u wih rasejano i samo vrebamo priliku da usko~imo sa svojim idejama. Nestrpqivi smo da {to pre zavr{e. U stvari, najzabavnije je slu{ati samog sebe. Kada smo u konfliktu to jo{ ~e{}e ~inimo, a ba{ tada je veoma va`no slu{ati. Za{to je to va`no? Prvo, slu{ati nekoga zna~i pokazati mu da ga po{tuje{. Drugo, slu{ati nekoga zna~i saznati ne{to o wemu, ko je i {ta ho}e. Tre}e, slu{ati nekoga zna~i dobiti mogu}nost da i sam bude{ saslu{an. Kako pokazujemo da slu{amo Moèmo pokazati da slu{amo tako {to }emo povremeno komentarisati: ‡ Ma nemoj?!, ‡ Ma {ali{ se?! ‡ Stvarno?! ‡ Zanimqivo! ‡ Ma {ta kaè{?! itd. Moèmo da budemo i op{irniji: ‡ A {ta ti kaè{ na to?, ‡ Ispri~aj mi sve ispo~etka!, ‡ Je li tebi to bilo va`no? itd. Zapitkivawe Prisutnost duha i zainteresovanost za ono {to drugi govore moèmo pokazati traèwem dodatnih obja{wewa, raspi40

tivawem za detaqe, podsticawem pri~e pitawima kao: ‡ I {ta je bilo onda? Veoma je dobro da povremeno proveravamo da li smo dobro razumeli govornika. Na primer, moèmo pitati ovako: ‡ Da li sam dobro razumeo, ti si se osetila izigranom zato {to je on...? ili: ‡ Ispravi me ako gre{im, ali ja sam shvatio da ste vi..., ili: ‡ îni mi se da si izgubila kontrolu nad celom stvari... Sa zapitkivawem ne treba preterivati, jer onda po~iwe da ometa govornika. U~estalo zapitkivawe moè biti shva}eno i kao poùrivawe, kao znak nervoze slu{aoca. Preo{tro raspitivawe moè po~eti da li~i na saslu{avawe, unakrsno ispitivawe i sl. Dakle, raspituj se s merom!

]utawe [ta se de{ava ako mi samo }utimo dok drugi govori? Da li uvek }utimo na isti na~in? Va`no je da dok }utimo pokazujemo da smo tu, da pratimo govornika. Gledamo ga, potvr|ujemo glavom, okrenuti smo ka wemu, strpqivi smo. ]utawe je zlato! Ponekad zaista jeste. Ako }utimo prijateqski i sa pa`wom, moèmo da ~ujemo i ne{to {to nikakvim zapitkivawem ne bismo saznali. Neki qudi su prosto nervozni kada je ti{ina, kada u razgovoru nastupe pauze. Ose}aju potrebu da popune tu ti{inu i onda pri~aju li, pri~aju... Drugi su, opet, zahvalni {to kona~no neko ho}e da ih saslu{a. ]utawe moè da bude i prete}e. Nemoj tako da }uti{!

Ciq ovog teksta je (zaokruì odgovor za koji misli{ da je ta~an): a) da te ubedi da bude{ pozitivan b) da ti pomogne da neguje{ boqe odnose s qudima v) da te ubedi da slu{a{ samo svoje mi{qewe (sebe) (svoje roditeqe) Ovde opi{i kako si se ose}ao u nekoj prilici kada te sagovornik nije slu{ao.

Iz kwige Konflikti i {ta s wima, Dijana Plut i Qiqana Marinkovi} rasejano, konflikt, unakrsno ispitivaawe

Ovde opi{i kako si se ose}ao u nekoj prilici kada te je sagovornik pa`qivo slu{ao dok si govorio.

41

Marko Kraqevi} je veliki junak, za{titnik slabih i branilac pravde. O wemu su ispevane mnoge pesme i napisane pri~e. Da li zna{ neku od wih? Razgovaraj o tome s drugom iz klupe.

Marko Kraqevi} i beg Kostadin Kowe ja{u do dva pobratima, beg Kostadin i Kraqevi} Marko; beg Kostadin besedio Marku: „Pobratime, Kraqevi}u Marko, da ti meni o jeseni do|e{, o jeseni, o Dmitrovu danku, a o mome krsnome imenu, pa da vidi{ ~asti i po{tewa, a i lepa, brate, do~ekawa i gospodske |akonije redom“. Al’ besedi Kraqevi}u Marko: „Ne hvali se, beè, do~ekawem! Kad ja traìh brata Andrija{a, ja se desih u dvoru tvojemu o jeseni, o Dmitrovu danku, a o tvome krsnome imenu, video sam tvoje do~ekawe, i videh ti do tri ne~ove{tva“. Al’ besedi beè Kostadine: „Pobratime, Kraqevi}u Marko, ta kakva mi ne~ove{tva kaè{?“ Veli wemu Kraqevi}u Marko: „Prvo ti je, brate, ne~ove{tvo: do|o{e ti do dve sirotice da j’ nahrani{ hleba bijeloga i napoji{ vina crvenoga; a ti veli{ dvema sirotama: „Id’ odatle, jedan qudski gade! Ne gad’te mi pred gospodom vina!“ A meni je ào, beè, bilo, ào bilo dveju sirotica, pa ja uzeh do dve sirotice, odvedoh ih dole na ~ar{iju, 42

nahranih ih hleba bijeloga i napojih vina crvenoga, pa pokrojih na wih ~isti skerlet, ~isti skerlet i zelenu svilu, pa ih onda poslah dvoru tvome, a ja, beè, gledam iz prikrajka kako }e{ ih onda do~ekati; a ti uze jedno siro~adi, uze wega za lijevu ruku, drugo uze za desnicu ruku, odnese ih u dvore za stole: „Jed’te, pijte, gospodski sinovi!“ Drugo ti je, beè, ne~ove{tvo: {to su bili stari gospodari,

pa su svoju haznu izgubili, i na wima stari skerlet be{e, one me}e{ u dowu trpezu; a koji su novi gospodari i odskora haznu zametnuli i na wima novi skerlet be{e, one me}e{ u gorwu trpezu, pred wih nosi{ vino i rakiju i gospodsku |akoniju redom. Tre}e ti je, beè, ne~ove{tvo: ti imade{ i oca i majku, nijednoga u astala nema da ti piju prvu ~a{u vina“. Narodna epska pesma krsno ime, do~ekawe, ne~ove{tvo, pokrojiti, skerlet, hazna, zametnuti, astal

Objasni za{to je beg Kostadin drugi put siroticama rekao: Jed’te, pijte, gospodski sinovi!

Kako se beg Kostadin odnosio prema gospodi za trpezom? Kako se odnosio prema roditeqima?

Epske ili juna~ke pesme govore o va`nim doga|ajima i junacima.

Ozna~i u pesmi prvo, drugo i tre}e ne~ove{tvo bega Kostadina.

Napi{i koje osobine Marka Kraqevi}a dolaze do izraàja u ovoj pesmi.

Napi{i za{to je beg Kostadin siroticama prvi put rekao: Id’ odatle, jedan qudski gade! Ne gad’te mi pred gospodom vina!

Koje sve osobine i postupke u ìvotu smatra{ ~ove~nim? 43

Razmisli zbog ~ega je va`no imati prijateqa.

Svitac traì prijateqe Jedne letwe ve~eri izlete svitac iz trave, podiè svoj plavi~asti fewer i po~e da leti tamo-amo. „[ta li to traì?“ „Prijateqa on traì!“ Jer, svi imaju ponekog, imaju mnogo prijateqa, a on ni jednog jedinog. A kakva je sre}a imati prijateqa i igrati se s wim! Tako je poèleo da i on ima jednog prijateqa i po|e da ga potraì. Leteo je, tako, leteo kad ~u u travi neko {u{tawe. Izdiè fewer da pogleda {ta je i spazi skakavca kako uzbu|eno ùri nekud. „Skakav~i}u, skakav~i}u“, pozva ga svitac. „[ta ho}e{?“, odazva se ovaj. „@eli{ li da mi postane{ prijateq?“ „@elim.“ „E pa, onda, hajde da se igramo“, obradova se svitac. „Dobro“, saglasi se skakavac, „ali malo kasnije, moram sada da potraìm svog brati}a. Vrlo je nesta{an. Negde se izgubio, a ve} je mrak. Jo{ se nije vratio ku}i, pa je majka vrlo zabrinuta. Poslala me je da ga prona|em. A ti si ba{ stigao u pravi ~as. Hajde, osvetli mi put i pomozi da ga na|em.“ „E, ne mogu da ti svetlim“, odgovori svitac, „moram da idem da traìm prijateqa.“ Diù}i svoj plavi~asti fewer~i} svitac odlete daqe. Opet je leteo tako okolo kad ~u u travi neki {um. Podiè fewer~i} da vidi {ta je to, kad ugleda jednog mrava koji je grabio napred, nose}i veliki tovar. „Hej, ti!“, pozva ga svitac. Mrav se odazva. „Ho}e{ li da mi bude{ prijateq?“ „Ho}u“, odgovori mrav. „Onda po|i sa mnom da se igramo.“ 44

„Dobro“, saglasi se mrav, „samo pri~ekaj da odnesem ku}i ovaj tovar. Ba{ si dobrodo{ao, jer sam zalutao. Hajde, pomozi mi da na|em put.“ Ali svitac re~e: „Ne mogu da ti pomognem, jer moram da traìm prijateqa.“ Sa tim re~ima izdiè svoj fewer~i} i ode. Jedne letwe ve~eri svitac je opet leteo tamo-amo sa svojim uzdignutim, plavi~astim fewer~i}em. [ta li to on opet traì? „Jo{ traì prijateqa.“ „Pa zar ga ve} nije na{ao?“ „Nije.“ Draga deco, vi svi znate kako se moè ste}i prijateq; nau~ite i svica, jer on stalno leti unaokolo traè}i ga. Kako je samo umoran! Sun Ju \in

Vreme radwe ove pri~e je:

Mesto radwe ove pri~e je: Za {ta je skakavac molio svica? Posavetuj svica! Reci mu kako da na|e prijateqa. Prona|i u pri~i i podvuci one re~enice zbog kojih je svitac izgubio prijateqe. Glavni lik ove pri~e je:

Ostali likovi u ovoj pri~i su:

[ta kaè{ kad èli{ da se sprijateqi{ s nekim? Doma}i zadatak Prepri~aj ukratko ovu pri~u po slede}em planu: 1. Svitac polazi da traì prijateqa 2. Susret sa skakavcem 3. Susret s mravom 4. Svitac i daqe traì prijateqa. 45

46

3. LEPA RE^ I GVOZDENA VRATA OTVARA ÎTAMO • pri~e i pesme o tome {ta se sve moè posti}i lepim re~ima UÎMO I VE@BAMO • re~i koje imaju razli~ite oblike, a isto ili sli~no zna~ewe • re~i koje imaju isti oblik, a razli~ito zna~ewe • zna~ewe glagola (radwa, stawe, zbivawe) • zapovedne re~enice • glagolska lica • pro{lo, sada{we i budu}e vreme

TVOJ ZADATAK ]E BITI • da napi{e{ pri~u • da re{i{ glagolske ukr{tenice • da ilustruje{ jednu pesmu • da napi{e{ vest • da sa drugovima dramatizuje{ i odglumi{ pri~u • da napi{e{ ~estitku • da napi{e{ bajku

47

[ta zna~i re~ po{tovawe? [ta je nepo{tovawe? Seti se neke prilike u kojoj neko nekoga nije po{tovao.

Traìm po{tovawe Traìm puno po{tovawe Za gra|ane rastom mawe Nek odrasli dobro ~uju Odsad da me svi po{tuju Vi{e niko ni u {ali Da me nije zvao mali Odrasli su vaqda vlast [to imaju ve}i rast Nek ozbiqno shvate mene I nek po~nu da me cene

Vi{e niko ni u {ali Da me nije zvao mali Traìm puno po{tovawe Za gra|ane rastom mawe Mu}nuo sam i ja glavom Ravnopravnost traìm s pravom Vi{e niko ni u {ali Da me nije zvao mali Vladimir Andri}

po{tovawe, vlast, ceniti, ravnopravnost

Zbog ~ega je de~ak iz ove pesme nezadovoqan?

Koja bi pravila za boqe odnose predloìo odraslima i deci? 1. 2.

[ta sve de~ak traì od odraslih? Prona|i i podvuci stihove u kojima se o tome govori i objasni ih.

48

Ispravi nepravilno napisana velika i mala slova u re~enici. Devoj~ica jana iz novog Sada {aqe pismo drugarici ani u Selo brze}e na kopaoniku.

Re~i koje imaju razli~ite oblike, a isto ili sli~no zna~ewe Po dva imena VIKA ili DREKA

VEWA ili KLEKA

]EBE ili DEKA

ZEÎ] ili ZEKA

SESTRA ili SEKA

SMRÂ ili SMREKA

MRQA ili FLEKA

DEDA ili DEKA

SVESKA ili TEKA

ODJEK ili JEKA

Re~i mogu da imaju razli~ite oblike, a isto ili sli~no zna~ewe. Na primer: tama/mrak, u~enik/|ak, hrabar/smeo, radostan/veseo.

Du{an Radovi} Od re~i navedenih u okviru izdvoj one re~i sa istim ili sli~nim zna~ewem koje najvi{e odgovaraju slede}im re~ima i ispi{i ih. povetarac zgodan oluja qubiti kikotati se izmi{qotina krasan

vihor brod osmehivati se neistina divan oboàvati sme{kati se

lep ‡ la|a ‡ vetar ‡ voleti ‡ sme{iti se ‡ la` ‡

Smisli re~i koje imaju razli~it oblik, a isto ili sli~no zna~ewe kao slede}e re~i: brdo ‡

gledati ‡

ku}a ‡

plakati ‡

trapav ‡

pri~ati ‡

hodati ‡

ta{na ‡ 49

Kad pomisli{ na zimu, {ta ti prvo padne na pamet? Razmeni mi{qewe s drugom iz klupe.

Zima Sva je priroda obukla belo: pitome doline i gordi breg; i jedna grlica mala u svom gnezdu zadrhtala. Pao je prvi sneg.

[umica, {to se dizala gordo i nebo htela dosti}i pre ‡ spu{tenih stoji sada glava; a sneg, kô zastor zaborava pao je preko we.

I divqe zveri pognute glave polaze u svoj spremqeni zbeg, a zemqa umorno drema. Nigde sada ìvota nema, jer pade prvi sneg.

Glasovi zvona daleko bruje i odjek tiho odbija breg. I kao nebeske tice, krupne, svilene pahuqice padaju. Veje sneg. Du{an Vasiqev

zbeg,zastor, brujati

Prona|i u pesmi i ispi{i lepe re~i kojima pesnik slika:

Po{to zna{ da se grlice krajem leta sele na jug, {ta misli{ da se dogodilo s grlicom iz pesme?

1. prirodu 2. grlicu

3. divqe zveri 4. {umicu 5. zvuk zvona 6. pahuqice Opi{i jednu od tih slika. 50

Doma}i zadatak Napi{i pri~u u kojoj }e{ koristiti re~i: vrabac, grana, mrvice hleba, sneg, ma~ka.

Re~i istog oblika, a razli~itog zna~ewa Dve re~i mogu da imaj isti oblik, a da zna~e razli~ito. Na primer: Moja drugarica se zove Kosa, a kosa joj je plava. Deda je nao{trio kosu i iza{ao na planinsku kosu. Kad pro~ita{ prethodne re~enice, shvati}e{ {ta sve kosa moè da zna~i. Ispi{i na linijama zna~ewa imenica kosa. Kosa ‡ ènsko ime

kosa ‡ _____________________________________________________________

kosa ‡ _______________________________________

kosa ‡ _____________________________________

Prona|i u re~niku i objasni razli~ita zna~ewa imenica: grad ‡ _____________________________________

grad ‡ _______________________________________

luk ‡ ________________________________________ luk ‡ _______________________________________

Glagoli Napoqu veje, a ja sedim u sobi i ~itam. Glagol veje ozna~ava zbivawe u prirodi. Glagol sedim ozna~ava stawe. Glagol ~itam ozna~ava radwu. Glagoli su re~i koje kazuju radwu, stawe i zbivawe. radwa Pogledaj sliku i dopuni re~enice glagolima koji ozna~avaju radwu i stawe .

stawe

De~ak _______________ .

Pas _______________.

Ptica _______________.

Ki{obran _________.

zbivawe Celoga dana ki{i i duva.

Ma~ka ______________. Devoj~ica ___________. 51

Zna{ li kako se kuva ~orba? Razmeni mi{qewe s drugom iz klupe.

Klin-~orba U{ao neki putnik u jednu ku}u i tamo zatekao babu. On je zamoli: ‡ Bako, molim te, ima{ li mi {ta za jelo? ‡ Nemam ni{ta ‡ obrecnu se baba. ‡ A ti mi daj lonac, jedan ve}i klin i malo vode, da napravim klin-~orbu. Baba, èle}i da vidi kako se od klina pravi ~orba, brzo mu sve donese. Putnik metne klin u lonac, naspe vode i sve stavi na vatru. Kad se voda ugrejala, on zai{te od babe malo soli. Baba mu donese i on posoli ~orbu. Kad voda provre, on zai{te malo bra{na. Baba mu i to dade, samo da vidi od ~uda kakva }e to biti klin-~orba. On bra{no stavi u vodu i zamuti, pa zai{te i jedno jaje. Kad je i wega razbio u ~orbu, zai{te malo masti da je pomasti. Zatim skine ~orbu s vatre, klin izvadi i baci, a ~orbu pojede. Narodna pri~a obrecnuti se, klin, zaiskati

Za{to je putnik od babe traìo klin? Za{to je baba donosila putniku sve {to je traìo za ~orbu? Koje osobine ima baba iz pri~e? Iz kojih wenih postupaka se to vidi?

52

Koje osobine ima putnik iz pri~e? Iz kojih wegovih postupaka to zakqu~uje{?

Svrstaj glagole prema tome {ta ozna~avaju: svanuti, raditi, spavati, venuti, pevati, pisati, disati, grmeti, sevati.

Na osnovu pri~e napi{i recept za klin-~orbu.

radwa: __________, _____________, ___________. stawe: __________, ____________, ____________. zbivawe: _______, _____________, ___________. Odglumite ovu pri~u u odeqewu, ali tek po{to je dopunite. Na primer: putnik je jo{ ne{to traìo od babe, baba je imala unuka itd.

Doma}i zadatak Opi{i neki doìvqaj u kojem si pokazao snala`qivost.

Odredi koje su vrste slede}e re~enice. ‡ Ima{ li {ta za jelo?

‡ Donesi klin i malo vode!

‡ Nema ni~ega za jelo.

‡ Ba{ ti je dobra ~orba!

Napi{i upitne re~enice za slede}e odgovore. Nemam. Imam samo jednu. U devet sati. Posmatraj ovu sliku i o woj napi{i po jednu od sve ~etiri vrste re~enica po zna~ewu.

53

Kako se ose}a{ kada je prema tebi neko dobar? Kako se tada pona{a{? Kako se ose}a{ i kako se pona{a{ kada te neko napada?

Vetar i Sunce Jednom su se Sunce i svirepi Severac prepirali oko toga ko je od wih ja~i. Dugo su se tako prepirali i najzad odlu~ili da isprobaju svoju snagu na putniku koji je u to vreme jahao velikim drumom. ‡ Pazi ‡ rekao je Severac ‡ kad se sru~im na wega, odmah }u mu skinuti ogrta~! îm je to izgovorio, odmah po~e duvati iz sve snage. Ali, {to je vi{e duvao Severac, to se putnik ja~e uvijao u svoj ogrta~: on je prokliwao nevreme, ali je ipak jahao sve daqe i daqe. Severac se qutio, besneo, bacao na jadnog putnika i sneg i ki{u. Prokliwu}i Severac, putnik je obukao svoj ogrta~ i ~vr{}e zategnuo pojas. Onda se i sam Severac uverio da ne moè skinuti ogrta~ s putnika. Sunce, videv{i nemo} svog protivnika, nasme{ilo se, izvirilo iza oblaka, ogrejalo i osu{ilo zemqu i jadnog polusmrznutog putnika. Osetiv{i toplotu Sun~evih zrakova, putnik je sam skinuo svoj ogrta~, umotao ga i privezao za sedlo. ‡ Vidi{ ‡ reklo je onda Sunce svirepom Severcu. ‡ Milo{}u i dobrotom moè se mnogo vi{e uraditi nego qutwom. Narodna pripovetka

svirep, severac, sru~iti se, milost

Kako je vetar isprobao svoju snagu na putniku?

Oko ~ega su se prepirali Sunce i vetar?

[ta je Sunce uradilo za putnika? Kako se putnik tada pona{ao? 54

Zamisli da ti je putnik ispri~ao {ta mu se dogodilo. Napi{i wegovu pri~u u tri re~enice.

Za{to je Sunce pobedilo?

Podvuci u pri~i re~enicu za koju misli{ da je poruka ovog teksta i objasni je.

Slede}e glagole svrstaj u ukr{tenice na glagole radwe, stawa i zbivawa. seva kuva sadi drema

grmi sklawa igra veje

stoji ose}a sawa ~ita

spava mrzne svawiva svi}e

Z B R

S

I

A

T

V

D

A

A

W

W

W

A

E

E 55

Sveti Sava je bio veliki srpski prosvetiteq. @iveo je pre osam vekova. Putovao je po narodu i u~io ga dobru i napretku. [ta jo{ zna{ o Svetom Savi?

Sveti Sava pomaè ~oveku da se sna|e Putuju}i po svetu, sveti Sava nai|e na nekog ~oveka gde stoji kraj nabujala potoka i jau~e. ‡ [to kuka{, ~ove~e? ‡ upita ga. ‡ Svetitequ, tu je bilo brvno, a sada ga nema. Ne mogu da pre|em preko. Sveti Sava mu re~e: ‡ Za pametna ~oveka postoji uvek mnogo na~ina da ide napred, a za glupaka samo jedan. Kad svetiteq ode, ~ovek pomisli kako mo`da ima drugih prelaza nizvodno ili uzvodno, a i mogao bi i sam da postavi novo brvno ili kakvo kamewe, pa da pre|e potok. ‡ Hvala, svetitequ ‡ poradova se ~ovek, pa prionu na posao. Simeon Marinkovi} prosvetiteq, svetiteq, prionuti

Objasni za{to je ~ovek kukao.

[ta je ~ovek odlu~io da uradi po{to je sveti Sava oti{ao?

Podvuci u pri~i ono {to je ~oveku poru~io sveti Sava. Objasni poruku svetog Save.

Smisli tri na~ina na koje bi mogao da se popne{ na neko brdo: 1. 2. 3.

56

Smisli i napi{i {ta bi pitao ~oveka iz ove pri~e.

Napi{i {ta bi pitao svetoga Savu.

Rasporedi slede}e re~i u zadatu tabelu: zahvalnost, izvini, èqa, ~estitam, hvala, izviwewe, sve najboqe, molba, ~estitka, dobar dan, molim, pozdrav. qubazne re~i hvala

{ta izraàvamo wima? zahvalnost

re~i kojima se izraàva nequbaznost zameni qubaznim re~ima koje imaju isto ili sli~no zna~ewe

buqiti ‡ lupetati ‡ cerekati se ‡ bubati ‡ cmizdriti ‡ blejati ‡

Poveì izraze i wihova zna~ewa kao {to je zapo~eto. Biti kao bez glave. Imati glavu u torbi. Di}i ku}u na glavu. Popeti se nekome na glavu. Motati se po glavi. Biti zamazan od glave do pete. Pamet u glavu!

Napraviti veliki nered. Misliti o nekome, ne~emu. Dosaditi nekome. Biti potpuno uprqan. Raditi ne{to bez razmi{qawa. Pazi {ta radi{! Biti u velikoj opasnosti. 57

[ta zna~i biti sebi~an? Kako se pona{a onaj koji je nesebi~an?

Sebi~ni xin Svako popodne, vra}aju}i se iz {kole, deca su odlazila u xinovu ba{tu i igrala se. Bila je to velika prekrasna ba{ta, puna meke zelene trave, iz koje je tu i tamo virio pokoji cvet, lep kao zvezda. A u Prole}e bi procvetalo dvanaest breskvinih drveta i rasulo se u cveti}e sli~ne ruì~astim biserima, i tako bi ba{ta blistala u {arenilu koje bi smenila tek jesen bogata plodovima. Pti~ice su skakutale po granama i pevale tako umilno da su deca prestajala da se igraju i zaneseno slu{ala wihov poj. ‡ Kako smo sre}ni ovde! ‡ uzvikivala su deca razdragano. Jednoga dana xin se vratio. Sedam dugih godina bio je u poseti kod svog prijateqa kornvolskog xina, i kad je ispri~ao sve {to je imao, a imao je malo, jer su xinovi }utqivi, odlu~io je da se vrati u svoj zamak. Kad je stigao, video je svoju ba{tu punu dece. ‡ [ta radite vi ovde? ‡ uzviknuo je srdito, a deca, ~uv{i to, upla{i{e se i razbeà{e. ‡ Moja ba{ta je samo moja, i ni~ija vi{e. Ne}u nikome dopustiti da se u woj igra i uìva. Onda je podigao svuda unaokolo visok zid i stavio tablu s natpisom: Ulaz strogo zabrawen. On je zaista bio veoma sebi~an xin. Sirota de~ica nisu imala vi{e gde da se igraju. Ostao im je samo put, ali pun pra{ine i o{troga kamewa. Odmah posle {kole otr~ala bi pred visoki zid i àlosno obi58

lazila oko wega, razgovaraju}i samo o ba{ti u kojoj im sebi~ni xin nije vi{e dozvoqavao da se igraju. ‡ Kako smo sre}ni bili tamo! ‡ jadala su se deca. Onda je do{lo Prole}e, priroda se probudila i okitila zemqu cve}em, a ptice su pevale. Jedino je u ba{ti sebi~nog xina jo{ vladala zima. Pticama se vi{e nije

pevalo u pustoj ba{ti, a i drve}e je zaboravilo da procveta. Samo jednom je jedan divan cvetak podigao glavu i provirio iz trave, ali kad je video tablu s natpisom, toliko se raàlostio zbog sirote de~ice da je ponovo kliznuo u travu i nastavio da spava. Zadovoqni behu samo Sneg i Mraz i radosno su uzvikivali: ‡ Prole}e je zaboravilo ovu ba{tu i mi }emo carevati ovde cele godine. Sneg je pokrio travu, a Mraz je drve}e uvio u srebro. Onda su pozvali u dru{tvo Severni Vetar, koji je doleteo uvijen u krzno i, urlaju}i kroz ba{tu, okretao po ceo dan petlove na dimwacima. ‡ Ovo je divno mesto! ‡ uzviknuo je Severni Vetar razdragano. ‡ Bilo bi {teta da ne pozovemo i Grad u posetu. I Grad, ledenog daha, obu~en u sivo, do{ao je i tri dana neprekidno bubwao po krovu zamka, dok nije porazbijao skoro sve crepove, a onda je po~eo da juri po ba{ti {to je brè mogao. ‡ Ne mogu da razumem za{to je Prole}e toliko zakasnilo ‡ govorio je xin sede}i pored prozora i gledaju}i u svoju belu hladnu ba{tu. ‡ Ipak se nadam da }e se vreme promeniti. Ali Prole}e nikako nije dolazilo, a ni Leto. Jesen je svim ba{tama donela svoje zlatne plodove, ali u xinovu ba{tu nije svratila, niti joj je poklonila i jedan jedini plod. ‡ On je suvi{e sebi~an ‡ rekla je Jesen. Tako je tamo vladala Zima, a Severni

Vetar, Grad, Mraz i Sneg kovitlali su se oko drve}a. Jednog jutra, leè}i budan u krevetu, xin je ~uo toliko qupku i prijatnu muziku da je pomislio: to moraju biti kraqevi svira~i, sigurno prolaze pored zamka. U stvari, to je bio mali vrap~i}, koji je pevao pored prozora. Ali pro{lo je tako mnogo vremena otkako je xin slu{ao ptice u svom vrtu, da mu je cvrkut vrap~i}a sada zvu~ao kao najlep{a muzika. Grad, koji je dotad stalno igrao iznad wegove glave odjednom prestade, a Severni Vetar prekide svoj stra{ni fijuk i umiri se. Kroz otvoreno krilo prozora ulazio je neki ugodan miris. ‡ Izgleda da je Prole}e najzad stiglo! ‡ povika xin sko~iv{i s kreveta i pogleda napoqe. [ta li je ugledao? Video je ~aroban prizor: kroz malu rupu na zidu deca su se provukla u ba{tu i sedela na granama drve}a. Na svakom drvetu koje je mogao videti kroz prozor sedelo je po jedno dete. Od radosti {to su se deca vratila, drve}e je opet procvetalo i blago wihalo granama iznad de~jih glava. Ptice su letele po ba{ti i razdragano cvrkutale, a cve}e je provirivalo kroz zelenu travu i zadovoqno se sme{ilo. Bio je to divan prizor. Samo u jednom, najdaqem kutu ba{te, Zima je jo{ vladala. Tamo je stajao jedan de~a~i}, toliko malen da nije mogao da dohvati grane drveta, i obilazio je oko wega gorko pla~u}i. Siroto drvo bilo je 59

jo{ pokriveno Mrazom i Snegom, a Severni Vetar je besno fijukao oko wega. ‡ Popni se, mali de~a~e ‡ reklo je drvo saviv{i svoje grane {to je moglo niè. Ali, de~a~i} je bio premalen. Kad je to video xin, srce mu je omek{alo i ispunilo se ne`no{}u. ‡ Kako sam bio sebi~an! ‡ uzviknuo je. ‡ Sad znam za{to Prole}e nije do{lo u moju ba{tu. Stavi}u ovog de~a~i}a na vrh drveta, sru{i}u zid i moja ba{ta posta}e mesto na kojem }e se deca ve~ito igrati. ‡ Uistinu, bio je vrlo tuàn zbog svoje ranije sebi~nosti. Polako se spustio niz stepenice, pa`qivo otvorio vrata i u{ao u ba{tu. Ali, ~im su ga ugledala, deca su se

upla{ila i razbeàla se, a u ba{ti je opet zavladala Zima. Samo mali de~ak nije pobegao. Wegove su o~i bile pune suza, pa nije video kad se xin pojavio. Xin se prikrao iza wegovih le|a, uzeo ga blago u ruke i stavio na drvo. U taj mah drvo je procvetalo, pti~ice su doletele na wegove grane i zacvrkutale, a mali de~ak je zagrlio xina i poqubio ga. Ostala deca, videv{i da xin vi{e nije zao, potr~ala su u ba{tu, a sa wima je do{lo i Prole}e. ‡ Ovo je odsad va{a ba{ta, de~ice ‡ re~e xin, pa uze veliku sekiru i sru{i zid. U podne, kad su se qudi vra}ali iz grada, ugledali su xina kako se igra s decom u najlep{oj ba{ti koju su ikada videli.

sebi~an, nesebi~an, srdito, jadati se, kovitlati se, fijukati, prikrasti se, u taj mah

60

Oskar Vajld

Izdvoj (obeleì) u pri~i slede}e opise i kaì kako ih doìvqava{: ‡ opis rascvetale xinove ba{te ‡ opis xinove ba{te zimi ‡ ~aroban prizor koji je xin video kroz rupu na zidu.

‡ xinovu nesebi~nost i dobrotu

Prona|i i podvuci re~enice koje govore o tome kako su se deca ose}ala.

Kako se priroda pobunila protiv xina?

Kako, po tvom mi{qewu, xin u istoj pri~i moè biti i sebi~an i nesebi~an?

Objasni u kom trenutku je srce sebi~nog xina omek{alo.

Navedi re~i i postupke koji pokazuju:

Objasni po ~emu su deca prepoznala da xin vi{e nije zao.

‡ xinovu sebi~nost

61

Kako izgleda priroda kad padne sneg? Kako se ti tada ose}a{?

Prvi sneg U osvitku zore, kroz sumra~ak tavni, pokrivene snegom po~ivaju ravni. A studeni lahor kroz doline mirne preko pustih poqa kad-i-kada pirne ‡ i s vihorom lakim seoca se hvata, pa zasipqe snegom i strehe i vrata. A u selu jo{te u prozorje milo no}, vedra i hladna, ne podiè krilo. Iz daqine samo lisica se krade, pa koko{i vreba i pili}e mlade ‡ i od wenih {apa i tuna i tamo u prvome snegu trag se vidi samo... Vojislav Ili} sumra~ak, tavan, ravan, pirnuti, streha, krasti se, tuna

5. Zamisli da svaku strofu ove pesme treba da naslika{. Opi{i kako bi svaku pesni~ku sliku pojedina~no naslikao. Koje bi detaqe istakao? Koje bi boje upotrebio? Daj naslov svakoj slici. 1. 2. 3. 4. 62

6. Objasni {ta zna~i stih: Pokrivene snegom po~ivaju ravni.

Smisli i dopi{i jo{ neke re~i koje se rimuju sa zadatim re~ima:

Izaberi dve strofe iz pesme koje ti se najvi{e svi|aju. Prepi{i ih ovde latinicom.

mirne, pirne hvata, vrata milo, krilo krade, mlade

Moj dnevnik Zamisli da vodi{ dnevnik. Ovde opi{i jedan svoj zimski doìvqaj.

Popuni prazna mesta odgovaraju}im re~ima: .

Zima je bila Vetar je

, a

pahuqe padale su kao

. 63

Zamisli da treba da se brine{ o nekome ko je mla|i od tebe. [ta bi mu rekao, kako da se ~uva od raznih opasnosti?

Vrap~i} @iveo je tako ùtokquni vrabac. Zvao se Pudik. @iveo je iznad jednog prozor~eta, ispod strehe, u toplom gnezdu od ku~ine, mahovine i drugog materijala. Da leti ‡ jo{ nije probao, ali krilima je ve} mahao i stalno je izvirivao iz gnezda: hteo je {to pre da sazna kakav je ovaj beli svet i ho}e li mu se svideti. ‡ [ta je, {ta? ‡ pitala je vrabica mama. On bi stresao krilima i cvrkutao, gledaju}i na zemqu: ‡ Crna je, precrna! Doleteo je otac, donosio bubice Pudiku i hvalio se: ‡ Xiv, xiv! A Pudik je gutao bubice i mislio: „Na {ta li su ponosni?! Dali mi crva s noìcama, velika stvar!“ I sve je izvirivao iz gnezda, razgledao sve. ‡ êdo, ~edo! ‡ sekirala se majka. ‡ Pazi, strmoglavi}e{ se. ‡ îm, ~im? ‡ pitao se Pudik. ‡ Ma kako ~im? Pa{}e{ na zemqu, ma~ka ‡ hop! I proguta te! ‡ obja{wavao je otac odlaze}i u lov. Tako je to bilo, a krila se nisu ùrila da porastu. Jednom po~e da duva vetar, a Pudik upita: ‡ [ta je, {ta je to? ‡ Fiju, dunu}e vetar i baci}e te na zemqu ‡ ma~ki ‡ obja{wavala je majka. To se Pudiku ne dopada, pa }e: 64

‡ A za{to se quqa drve}e? Neka prestane, pa }e vetar stati. Majka je poku{avala da mu objasni da to nije tako, ali on nije poverovao. Voleo je da sve obja{wava na svoj na~in. Prolazi kraj wih seqak, razmahao se rukama. ‡ Mora da mu je krila o~upala ma~ka ‡ re~e Pudik ‡ samo su mu ko{~ice ostale! ‡ Pa to je ~ovek, svi su oni bez krila! ‡ kaè mu vrabica. ‡ A za{to? ‡ Kod wih ti je tako, oni ìve bez krila.

Uvek su na nogama, ska~u, razume{? ‡ A zbog ~ega? ‡ Kad bi imali krila, oni bi nas lovili, kao {to tata i ja lovimo mu{ice... ‡ Grozota ‡ re~e Pudik ‡ grozota, glupavo! Svi moraju imati krila. Pa na zemqi je gore nego u vazduhu!... Kad ja odrastem, ve} }u udesiti da svi lete. Pudik nije verovao mami. On jo{ nije znao da oni koji mami ne veruju r|avo prolaze. Sedeo je na samoj ivici gnezda i iz sveg glasa pevao. Pevao je on, pevao i ‡ preturio se iz gnezda. Vrabica brzo za wim, a ma~ka, ri|a, zelenih o~iju ‡ odmah se tu stvori. Upla{io se Pudik. Raskrilio se, klatio se na sivim noìcama i cvrku}e: ‡ âst mi je, ~ast mi je... A vrabica ga gura u stranu. Sva se nakostre{ila ‡ stra{na, hrabra. Kqun je

otvorila i ciqa ma~ki u oko. ‡ Daqe, daqe. Leti, Pudik, leti na prozor, leti... Strah podiè sa zemqe vrap~i}a. On posko~i, zamaha krilima i ‡ jedan, dva! Evo ga na prozoru! Tada je i mama doletela ‡ bez repa, ali presre}na. Sela je kraj wega, kqucnula ga u zatiqak i kaè mu: ‡ [ta sam ti govorila, {ta? ‡ Pa {ta }e{ ‡ kaè Pudik. ‡ Ne moè{ se svemu odjednom nau~iti! A ma~ka sedi na zemqi, ~isti {ape od perja, gleda ih ‡ ri|a, zelenih o~iju ‡ i àlosno mjau~e: ‡ Me-e-kan, tako me-e-kan vrap~i}, kao mi-i-{i}... Mijau-u... ‡ I, ako zaboravimo da je mama ostala bez repa, sve se dobro svr{ilo... Maksim Gorki

streha, ku~ina, strmoglaviti se, grozota, raskriliti se, zatiqak

Podvuci sva pitawa u tekstu koja je Pudik postavqao roditeqima. Drugom bojom podvuci savete koje su mu davali majka i otac. Napi{i kako je majka vrabica branila Pudika od ma~ke.

65

Za{to je mama ostala bez repa?

Kakav savet bi ti dao Pudiku?

Navedi sve likove iz ove pri~e. U re~enici: Vrabac leti podvuci subjekat crvenom bojom, a predikat plavom. Objasni {ta ozna~ava subjekat, a {ta predikat. Koje su osobine vrap~i}a Pudika iz ove pri~e? Po ~emu to zakqu~uje{?

Koje su osobine majke vrabice? Po ~emu to zakqu~uje{?

66

Smisli druga~iji naslov za ovu pri~u.

Dramatizujte ovu pri~u i odglumite je u odeqewu. Zamisli da vrap~i} Pudik slavi prvi ro|endan. Napi{i mu ~estitku. Ne zaboravi da je adresira{. Smisli i napi{i kako se preziva i koja mu je adresa.

Glagolska lica Glagoli se mewaju po licima. Glagol moè biti u prvom, drugom i tre}em licu jednine ili mnoìne. jednina 1. prvo lice ‡ ja pi{em 2. drugo lice ‡ ti pi{e{ 3. tre}e lice ‡ on, ona, ono pi{e

mnoìna 1. prvo lice ‡ mi pi{emo 2. drugo lice ‡ vi pi{ete 3. tre}e lice ‡ oni, one, ona pi{u

Glagolska vremena ‡ pro{lo, sada{we i budu}e vreme Glagoli ozna~avaju radwu (stawe, zbivawe) koja se doga|a • u trenutku govora ‡ u sada{wem vremenu • radwu koja je vr{ena u pro{losti ‡ u pro{lom vremenu i • radwu koja }e se dogoditi u budu}nosti ‡ u budu}em vremenu.

Pro~itaj slede}i razgovor. — Kom{ija, jesi li video u parku mog sina Vladu? — Da, tr~i, tr~ao je i tr~a}e za loptom. — Kako to, kom{ija? — Tako, lepo. Ako je jo{ tamo gde sam ga video, on tr~i za loptom. Ako je sa drugovima oti{ao da se pewe na drvo, onda je tr~ao. Sve dok ga ti ne pozove{ ku}i, on }e tr~ati za loptom. Popuni slede}u tabelu:

mnoìna

jednina

glagolska lica 1. JA 2. TI 3. ON 1. MI 2. VI 3. ONI

sada{we vreme tr~im

pro{lo vreme sam tr~ao si tr~ao

budu}e vreme }u tr~ati

tr~i }emo tr~ati ste tr~ali tr~e 67

[ta je to ~ardak? Ako ne zna{ zna~ewe te re~i, prona|i ga u re~niku na kraju ~itanke. Kako izgleda ~ardak ni na nebu ni na zemqi?

ârdak ni na nebu ni na zemqi

Bio car, pa imao tri sina i jednu k}er, koju je ~uvao kao o~i u glavi. Kad djevojka odraste, jedno ve~e zamoli se ocu svome da joj dopusti da izi|e s bra}om malo pred dvore u {etwu; i otac joj dopusti. Ali tek {to izi|e pred dvor, u jedan mah doleti iz neba zmaj, {~epa djevojku izme|u bra}e i odnese je u oblake. Bra}a otr~e brè-boqe ocu i kaù mu {ta je bilo, i reknu mu da bi oni rado svoju sestru potraìli. Otac im dopusti da idu da je traè, i da im svakome po kowa i ostalo {to treba za put; i tako oni otidu. Po dugome putovawu nai|u na jedan ~ardak koji niti je na nebu niti na zemqi. Pomisle da ne}e u onome ~ardaku biti wihova sestra, pa se odmah stanu dogovarati kako bi se na w popeli. I poslije dugoga promi{qawa i dogovarawa dogovore se da jedan od wih svoga kowa zakoqe 68

i od kowske koè da skroje oputu, pa pritvrdiv{i jedan kraj od we za strijelu, da puste odozdo strijelu iz luka da se dobro za ~ardak prihvati kako bi se uz wu popeti mogli. Mla|a dva brata reknu starijemu da on svoga kowa zakoqe, ali on ne htjede. Onda najmla|i zakoqe svoga; od koè wegove skroji oputu, jedan kraj od we veè za strijelu, pak je pusti iz luka u ~ardak. Kad do|e da se pewe uz oputu, opet najstariji i sredwi ne htjednu se peti, nego se popne najmla|i. Popev{i se gore, stane i}i iz jedne sobe u drugu. I tako nai|e na jednu sobu u kojoj vide svoju sestru gdje sjedi, a zmaj joj metnuo svoju glavu u krilo i spava. Ona, kad vide brata svojeg, upla{i se i po~ne ga tiho moliti da bjeì dok se nije zmaj probudio.

Ali on ne htjedne, ve} uzme buzdovan, pa razmahnu wime i udari zmaja u glavu. A zmaj se iza sna ma{i rukom na ono mjesto gdje ga je on udario pa re~e djevojci: ‡ A, ovdje me ne{to ujede. Kad ona opet rekne, a carev ga sin jo{ jednom udari u glavu, zmaj opet re~e djevojci: ‡ Opet me ne{to ovdje ujede. Kad on tre}i put zamahne da ga udari, onda mu sestra pokaè da udari u srce, i on udari onamo. I kako ga udari, zmaj ostane na mjestu mrtav, a careva ga k}i sturi s krila, pa potr~i bratu svome te se s wime poqubi. Pa uzev{i ga za ruku, stane ga voditi kroz sve sobe. Najpre ga uvede u jednu sobu u kojoj je bio krilatast vranac za jaslima privezan s cijelim takumom od ~istoga srebra. Potom ga odvede u drugu sobu u kojoj je za jaslima stajao krilatast |ogat s takumom od suhoga zlata. Najposlije ga odvede u tre}u sobu gdje

je za jaslima bio krilatast kula{ i na wemu takum dragim kamewem oki}en. Kad pro|e te sobe, onda ga sestra odvede u jednu sobu u kojoj je djevojka jedna sjedila za zlatnim |er|efom i zlatnom ìcom vezla. Iz te sobe odvede ga u drugu u kojoj je druga djevojka zlatne ìce ispredala. A najposlije uvede ga u jednu sobu u kojoj je tre}a djevojka biser nizala, a pred wom na zlatnoj tepsiji od zlata kvo~ka s pili}ima biser kqucala. Sve ovo obi{av{i i vidjev{i vrati se natrag u onu sobu gdje je mrtav zmaj leào, pa ga izvu~e napoqe i baci na zemqu. A bra}a, kad ga vide, umalo ih groznica ne uhvati. Potom najmla|i brat spusti najprije sestru svoju bra}i, pa onda sve tri djevojke, jednu za drugom. Spu{taju}i djevojke bra}i, svaku je namjewivao ~ija }e koja biti. A kad spusti tre}u, on wu za sebe namijeni. Bra}a wegova, zavide}i mu {to je on bio junak, te je sestru na{ao i izbavio, presijeku oputu da on ne bi mogao si}i. Onda na|u u poqu jedno ~oban~e kod ovaca, preobuku ga i mjesto brata svoga ocu povedu, a sestri svojoj i djevojkama o{tro zaprijete da nikomu ne kazuju {ta su oni u~inili. Poslije nekoga vremena dozna najmla|i brat na ~ardaku da se bra}a wegova i ono ~oban~e onijem djevojkama ène. Onaj isti dan u koji se najstariji brat vjen~ao, on uzja{e na vranca; pa, ba{ kad su svatovi iz dvora izlazili, doleti me|u wih, te svoga brata mladoèwu udari buzdovanom da se odmah s kowa premetnuo. Onda odleti opet u ~ardak. 69

Kad dozna da mu se sredwi brat èni, a on u ono isto vrijeme kad su svatovi iz dvora i{li doleti na |ogatu, te i sredwega brata udari tako da se dvaput premetnuo; pa izme|u svatova opet odleti. Naposqetku doznav{i da se ~oban~e wegovom djevojkom èni, uzja{e na kula{a i odleti u svatove. Ba{ kad su iz dvora izlazili, mladoèwu udari buzdovanom da se triput premetnuo.

A svatovi |ipe da ga uhvate, ali on ne htjedne ni bjeàti, nego se pokaè da je on najmla|i carev sin i da su ga bra}a od zavisti ostavila na onome ~ardaku u kojemu je on sestru na{ao i zmaja ubio. A to sve zasvjedo~i i sestra i one djevojke. Kad to car ~uje, on se naquti na svoja dva sina i otjera ih odmah od sebe, a wega oèni djevojkom koju je sam izabrao i ostavi ga nakon sebe da caruje. Srpska narodna bajka

u jedan mah, oputa, pritvrditi, buzdovan, sturiti, stati, krilatast, vranac, jasle, takum, |ogat, kula{, |er|ef, premetnuti se, |ipiti

Prepri~aj i objasni deo iz bajke za koji misli{ da je najuzbudqiviji. Prona|i i podvuci opise kowa sa ~ardaka. Kojim re~ima su opisani? Drugom bojom podvuci opise soba u kojima su bile devojke na ~ardaku. Ispri~aj kako zami{qa{ ove sobe. Nabroj likove iz bajke.

Glavni lik iz bajke je Wegove osobine su:

Ovo je srpska narodna bajka. Wen autor nije poznat. Nastala je u narodu i prenosila se s kolena na koleno usmenim putem, pri~awem. Autori nekih bajki su poznati pisci. Zbog toga ih zovemo autorskim bajkama. Podeli ovu bajku na 8 delova prema slede}im naslovima. Svaki deo odvoj linijom i obeleì brojem. 1. Zmaj otima devojku od bra}e. 2. Bra}a stiù do ~ardaka. 3. Najmla|i brat se pewe na ~ardak. 4. Najmla|i brat ubija zmaja na ~ardaku. 5. Obilazak soba na ~ardaku. 6. Bra}a izdaju najmla|eg. 7. Osveta najmla|eg brata. 8. Car saznaje istinu. Prepri~aj ukratko bajku prema ovim naslovima.

70

e P i{ mo sa stav Smisli i napi{i bajku u kojoj }e glavni likovi biti: krilati kow, vitez koji ima ~udotvorni ma~ i za~arana princeza, pretvorena u vranu. (Pogledaj na str. 159 uputstvo za pravilno pisawe pismenih sastava.)

71

Da si pronalaza~ ‡ nau~nik i da radi{ na pronalaènju neke ~udesne naprave, {ta bi to bilo?

Vesti

NEVIDLJIVA PTICA To{a Baj, Sremac pred{kolskog uzrasta iz Beo~ina, javlja nam da je iznad Fru{ke gore video nevidljivu pticu. Po njegovim re~ima, nevidljiva ptica je ista kao i vidljiva, s tom razlikom {to je nevidljiva.

NEVI\EN PRONALAZAK Danica Vasi} iz Kraljeva bavi se pronalaza~kim radom. Nedavno je prona{la nevidljivi papir. Javno prikazivanje svog pronalaska izvr{ila je na ~asu matematike, kada je nastavnik traìo doma}e zadatke. Danica je izjavila da je ona u stvari napisala doma}i zadatak, ali na nevidljivoj hartiji. Nastavnik je bio odu{evljen, me|utim, interesovali su ga detalji. Pitao je Danicu za{to se bar brojke ne vide, hartija nije ni va`na u doma}em zadatku, a Danica mu je rekla da je ona verovatno usput prona{la i nevidljivo mastilo, tako da je to samo uve}alo njenu slavu u {koli. Ljubivoje R{umovi} 72

Podvuci u tekstovima re~enice kojima su opisani ~udni de~ji pronalasci. Napi{i {ta ti misli{ o tim pronalascima.

Zamisli da si novinar. Smisli i napi{i vest o tome kako je neko prona{ao ne{to neobi~no ili sme{no. Neka ti slede}a pitanja pomognu u pisanju. Naslov vesti [ta se dogodilo? Ko su u~esnici u doga|aju? Kada se doga|aj iz vesti odigrao? Gde se to dogodilo? Kako se odvijao doga|aj?

Autor vesti Iseci iz novina i ovde zalepi neke zanimljive vesti.

73

74

4.

KO SE VOLI TAJ SE PI[E

ÎTAMO • pri~e i pesme o qubavi UÎMO I VE@BAMO • pridevi (opisni i prisvojni) • kwièvne i nekwièvne re~i • narodne umotvorine (zagonetke) • rod i broj prideva TVOJ ZADATAK ]E BITI • da odgovori{ na pismo • da napravi{ mali re~nik nekwièvnih re~i • da smisli{ zagonetke • da re{i{ rebuse • da od pesme napravi{ pri~u

75

[ta o~ekuje{ da pro~ita{ u qubavnoj pesmi?

Qubavna pesma Bio jednom jedan masla~ak. I bio na nebu beli obla~ak.

I kad god je bilo potrebe, obla~ak dava{e sve od sebe.

Obla~ak gore, masla~ak dole. Glede}i se, po~e{e da se vole.

Od blagorodne, tople ki{e masla~ak rastao sve vi{e, vi{e,

Do|o{e vru}ine ne~uvene i masla~ak po~e da vene.

i{ao sve daqe od ovog sveta, nadrastao je sva drveta,

Obla~ak pritr~a brzo u pomo}: ki{a je lila sve do u pono}.

i jednoga je dana masla~ak ne`no dotakao beli obla~ak. Milovan Danojli}

glediti se, ne~uven, nadrasti

Kako su po~eli da se vole obla~ak i masla~ak?

U kakvoj nevoqi je bio masla~ak?

Kako mu je pomogao obla~ak?

Objasni {ta zna~i stih: Obla~ak dava{e sve od sebe.

Objasni po ~emu se vidi da se obla~ak i masla~ak vole. Doma}i zadatak Zamisli da je obla~ak dobio ovakvo kratko pismo. Cvetna livada, u prole}e Dragi moj obla~ku, Danima ve} nema ki{e. Zemqa je suva, a ja sam mnogo èdan. Sawam te kako dolazi{. Molim te, pomozi mi! Voli te Tvoj masla~ak Smisli i napi{i pismo, odgovor obla~ka.

76

Pridevi Kapa Ova kapa je ùta, a ja bih volela da je crvena. Ona je velika, a ja bih volela da je mala. Debela je, a ja bih da je tanka. Kapa je sestrina, a ja bih volela da je Janina, jer ja sam Jana. Odgovori na slede}a pitawa: Kakva je kapa? ____________________________ Kakva bi trebalo da bude? _______________________ îja je kapa? _______________________________ îja bi trebalo da bude?_______________________ Pridevi su re~i koje stoje uz imenice i bliè ih odre|uju po osobini ili pripadawu. Opisni pridevi ozna~avaju kakvo je ne{to.

Smisli i napi{i na linijama jo{ neke opisne i prisvojne prideve o kapi.

Prisvojni pridevi ozna~avaju pripadawe, to jest ~ije je ne{to.

Kakva je?

îja je?

(opisni pridevi) ùta,

(prisvojni pridevi) sestrina,

Kwièvne i nekwièvne re~i U kwièvnom jeziku postoje pravila kojih se treba pridràvati da bi se govorilo ispravno. Jezik kojim su pisane pri~e, pesme i romani nazivamo kwièvnim. Veoma je va`no mnogo ~itati, usvajati nove re~i i tako negovati kwièvni jezik. Uo~i gre{ke u ovoj {aqivoj pesmi. Gde je gre{ka ‡ Slonovi ne volu da ih noge bolu. Kad se samo setu i oni poletu da ne idu pe{ke.

I tu nema gre{ke. Gde je gre{ka? ‡ Ne kaè se volu nego vole, i ne moè bolu nego bole,

I ne ide setu nego sete i ne vaqa letu nego lete! Du{an Radovi} 77

Na {ta pomisli{ kada ~uje{ re~ ‡ majka? Koje druge re~i dobro idu uz tu re~?

[ta je najve}e Nebo je ne{to sasvim, sasvim {iroko, pa ipak moè da stane u svako oko, jer oko je ve}e, i jo{ ve}e, i najve}e od svega, ve}e od grada, od brega, ve}e od moga tate... U wega moè da stane sto miliona zvezda. U wega ptice dolete. U wega putevi svrate. U wega uplove brodovi. Dogegaju se ku}e i trgovi. U wega dojure autobusi i dotr~e svi moji drugovi.

Jer oko je kao stotinu mora i jo{ jedanput toliko. Wega nikada nije prope{a~io niko, ni oplovio niko, ni obleteo niko. Jedino ako mama u moje oko do{eta, tad nema mesta za nebo, za ptice i mora {iroka, jer mama je ve}a od neba i ve}a od celog sveta, i ve}a od oba oka. Miroslav Anti}

Za{to je oko u ovoj pesmi ve}e od svega?

Za{to je detetu mama ve}a od celog sveta i ve}a od oba oka? Objasni stih u kojem dete za oko kaè: U wega dotr~e svi moji drugovi.

Pogledaj uputstvo za izraàjno recitovawe sa strane 159 i ozna~i kako bi ovu pesmu trebalo izraàjno ~itati ili recitovati. 78

Zagonetke Crveno, maleno, cara s kowa skinulo. (

)

Mlada sam i zelena, lepa i malena; ko me takne, kune me. (

)

Crven jarac po ko{ari ska~e. ( Prona|i re{ewa zagonetki i upi{i ih. Pore|aj ih po teìni: 1. lake, 2. te{ke i 3. najteè za re{avawe.

) (adogaj, kizej, avirpok)

Podvuci sve prideve u ovim zagonetkama. Napi{i prideve za opis Sunca i za opis lopte. Pridevi koji opisuju Sunce.

Pridevi koji opisuju loptu.

Smisli zagonetku za Sunce, koriste}i neke prideve koje si naveo.

Smisli zagonetku za loptu. Koristi neke prideve koje si napisao.

(Sunce)

(lopta)

Doma}i zadatak Prona|i u zbirci narodnih umotvorina jo{ neke zagonetke i prepi{i ih. Pore|aj ih po teìni: 1. lake, 2. te{ke i 3. najteè za re{avawe. 79

[ta misli{, kako se ose}a neko ko je zaljubljen?

Prva ljubav Ima jedna neobi~na Uredna i fina Nevi|ena nikom sli~na Zove se Marina

Saznao sam preko Sime Koliko je stara Na{ao sam njeno ime Na spisku stanara

Sreli smo se jutros rano U liftu a sami Na nju mislim neprestano Sve sam rekô mami

Stanuje na tre}em spratu êsto ide dole Ima brata mamu tatu Iz iste smo {kole Deda kaè to je ljubav Slaèm se potajno Ose}am se kao gubav Ali mi je sjajno

gubav

Dragomir \or|evi}

Prona|i i podvuci re~i koje opisuju Marinu. Kako ti zami{lja{ Marinu?

Objasni {ta zna~e stihovi: Ose}am se kao gubav Ali mi je sjajno.

Smisli i napi{i {ta bi o pona{anju de~aka kazala Marina.

Objasni kako se pona{a zaljubljen de~ak iz pesme. Kako bi se pona{ao ti da si zaljubljen? 80

Rod i broj prideva Pridevi se slaù sa imenicom uz koju stoje i zbog toga imaju oblike za mu{ki, ènski i sredwi rod. Tako|e, kao i imenice, imaju oblike za jedninu i mnoìnu. jednina

mnoìna

mu{ki rod

UREDAN de~ak

UREDNI de~aci

ènski rod

UREDNA devoj~ica

UREDNE devoj~ice

sredwi rod

UREDNO dete

UREDNA deca

U tabelu upi{i prideve u odgovaraju}em rodu i broju koji se slaù sa imenicama de~ak, devoj~ica i dete. jednina mu{ki rod

ènski rod

lep

mnoìna sredwi rod

mu{ki rod

lepo

ènski rod

sredwi rod

lepe

vesela

vesele

visok

visoki srame`qiva

visoka srame`qiva

hrabro

hrabri

Prona|i i napi{i prideve koji imaju suprotno zna~ewe: neàn ‡ grub

sebi~an ‡

pametan ‡

govorqiv ‡

visok ‡

vredan ‡

Napi{i prideve na osnovu slede}ih obja{wewa. Odredi opisne O i prisvojne P prideve. koji pripada Marku: koji ima malu duìnu: pun snage:

koji nikom ne ~ini zlo: koji pripada u~iteqici: koji pripada {koli: 81

Da li zna{ kako se u fabrikama izra|uju predmeti od stakla? Ko su duva~i stakla?

Staklareva qubav Sav zanesen, de~ak je posmatrao kako se nadimaju o~eve grudi, a bezobli~na uàrena masa, na vrhu duge staklarske cevi, pretvara u staklenu zdelu za vo}e i kola~e. ‡ Kad porastem i ja }u postati staklar! ‡ re~e mali{an jednoga dana, a otac ga, odloìv{i posao, zbuweno pogleda. ‡ Za staklare su potrebna jaka plu}a, a ti jedva uspeva{ da ugasi{ ro|endansku sve}u. Nije to posao za tebe, sinko! Beì od staklarske pe}i kao od kuge dok ti nije sprìla lice i du{u... ‡ staklar za}uta i s tugom se zagleda u de~akove modre o~i. Takve u porodici nikada niko nije imao, niti je iko bio tako providan i tanak. ‡ Idi, igraj se, dete... ‡ otac uzdahnu. ‡ I ne dolazi vi{e ovamo! Ali, de~ak nije bio u stawu da poslu{a wegov savet. Sjaj i prozirnost stakla privla~ili su ga vi{e od bilo ~ega na svetu. U blesku rose video ga je, u bojama duge, u snu. âk mu je i potok li~io na neko te~no staklo koje skaku}e preko kamewa i koje se negde u daqini pretvara u stakleno jezero naseqeno prozra~nim jezerskim vilama. Je li ~udo {to kradomice nastavi da odlazi u staklaru? [to zanemari i san i igru? Ali, bez obzira na to koliko se trudio, grudva na vrhu duvaqke nije se pretvarala u pehar ili zdelu. Mrtva i mutna, visila je neko vreme, zatim se otkidala i padala na tlo kao neka nakazna vo}ka. 82

Brè od suvog li{}a niz planinsku reku, oticali su dani, meseci, godine. Ali, de~ak nije odustajao. Delimi~no zbog tvrdoglavosti, delimi~no zbog pri~a starih staklara da u ruda~i ìvi ~arobwak koji se pojavquje jednom u sto godina, onome ko ga ugleda daruju}i sposobnost da od stakla na~ini sve {to èli: od staklenog cveta do ptice. ‡ Kad bi mi se, makar na trenutak, ukazao! ‡ sawario je mali{an i iz sve snage duvao u cev sve dok staklena masa nije po~ela da se {iri kao mehur. Ali, da od mehura napravi zdelu nije mu polazilo za rukom, i on se zare~e da vi{e ne}e odlaziti u staklaru. Pa ipak, ve} sutra tamo ode kao da ga noge same nose. Ponekad mu se ~inilo da u staklu vidi ne~ije lice kako se sme{i, ali to nije trajalo duè od trenutka, i sme{ak se gasio kao da ga nije ni bilo. No, i pored neuspeha, de~ak je u staklaru odlazio sve ~e{}e i ostajao sve duè. Jedne no}i on vide kako provejava krupan i vlaàn sneg i zatrpava kro{we drve}a i plo~nike. „Ne na~inim li no}as stakleni cvet prozra~niji od mehura sapunice, vi{e nikada ne}u kro~iti u staklaru!“, promrmqa de~ak u sebi i zamo~i cev u vrelu, ìtku masu. Ve} su ga grudi bolele od naprezawa, a grudva nikako da se po~ne {iriti. Tek pred zoru on vide kako se staklena masa

uvija i preobraàva u stakleni cvet kakav nikada niko nije video. Van sebe od radosti on savi dugu svetlucavu dr{ku, napravi za wu postoqe i odloì cvet na policu. Zatim uze drugu grudvu i za~udi se. Kao da je od pene bilo na~iweno, staklo se po~e tawiti i pretvarati u pticu dugog repa u kome su se prelivale najne`nije i najblistavije dugine boje. „Da napravim jo{ jednu pre nego {to majstori u|u u staklaru...“, pomisli. Ali, kada se stakleni mehur ra{iri, on vide kako se, umesto u pticu, tmasta i bezobli~na grudva preobraàva u devoj~icu tako prozra~nu i blistavu da su ga od sjaja wenog lica o~i bolele. Kao op~iwen stajao je neko vreme i zurio u wu. ‡ Aj, kad bi progovorila ili koraknula... ‡ uzdahnu i istovremeno se naruga samom sebi: ko je jo{ video staklo koje kora~a ili govori? Samo budala moè poèleti ne{to {to ne biva... ‡ Ko to kaè? ‡ staklena devoj~ica se zakikota, posko~i i malim hladnim prstom

dota~e de~akov obraz, pa po~e da raste. Bila je ve} skoro de~akove visine, kad mali staklar ~u korake radnika koji su dolazili na posao. ‡ E, sva{ta! ‡ progun|a de~ak. ‡ Ve} je po~elo da mi se privi|a staklo koje raste i govori! ‡ mali{an nadlanicom protrqa o~i, uveren da sawa, ali devoj~ica je i daqe stajala kraj wega i prekorno ga posmatrala. ‡ A {to ne bi govorilo? ‡ re~e qutito. ‡ Zato {to je to nemogu}e! ‡ odvrati de~ak. ‡ Pa, ti veruj da je nemogu}e, ako ti se to svi|a! ‡ svojom malenom {akom ona dota~e de~akovo rame i osmehnu se. ‡ A sad me vodi tvojoj ku}i, jer uskoro }e radionica biti puna qudi. ‡ [ta da kaèm roditeqima? ‡ zabrinu se mali{an. ‡ Zapawi}e se kad te vide... ‡ Ne}e me videti! ‡ odvrati devoj~ica. ‡ Ja }u biti vidqiva samo za tebe... ‡ ne~ujno, ona po|e za de~akom i isto tako ne~ujno u|e u wegovu ku}u. 83

Od toga dana de~akova majka nije mogla sopstvenim o~ima da poveruje. Je li taj nasmejani de~ak, koji sve brè izrasta u mladi}a, weno slaba~ko, smrknuto dete? [ta se to s wim doga|a? S kim on to u mraku razgovara? Poku{avala je da sazna. Ali, na sva wena pitawa sin je }utao i rastao, o~iju punih nekog tihog, radosnog sjaja. Zajedno s wim rasla je i devoj~ica, ne`na i prozirna kao da ju je vodena vila rodila, i bila stalno uz de~aka: u ku}i, u {koli, na javi i u snu. Majstori iz staklare ~inili su sve da doku~e ko mu to u radu pomaè. Takve staklene cvetove, ptice i pehare 84

nikada niko nije uspeo da napravi. Da nije ~arobwak iz ruda~e tu ume{ao svoje prste? Od koga je mom~i} sve to nau~io? Uzalud su se trudili da prokquve wegovu tajnu. Mali staklar je }utao, a dani su se kao cvetovi ruè otvarali. Kraj reke, dok je posmatrao oblake kako se ogledaju u vodi, on pomisli kako od wega nema sre}nijeg momka na svetu i istog trena oseti kako mu kroz grudi promile jeza. [ta ako Svetlooka ode kao {to je i do{la? Ako, jednostavno, i{~ezne? ‡ Bi}e{ uvek sa mnom? ‡ pro{aputa boja`qivo. ‡ I vole}e{ me ve~no? ‡ Dok me ne udari{ ili ne gurne{, zapamti! Qubav je krhkija od stakla. Za wu je potrebno mnogo strpqewa, mnogo ne`nosti... Lepotica od stakla se osmehnu, a mladi} ubrzo zaboravi i svoju strepwu i wenu opomenu. Letele su nedeqe i meseci kao zlatne strelice i on poverova da }e uvek tako biti. Pod wegovim prstima staklo se savijalo u gran~ice, u svetlucave vlati trave, cvetove puzavica i wegova slava je rasla. Qudi su iz daleka dolazili da vide wegove tvorevine od stakla, da im se dive. ‡ Od ove grudve napravi}u pau~inu s kapima rose. Na dnevnom svetlu blista}e kao biseri... ‡ re~e mali staklar jedne no}i, ali mu posao ne po|e za rukom i Svetlooka se, nehotice, nasmeja. ‡ Ta ti pau~ina li~i na rezance... ‡ re~e, a on je, u qutini, ne razmi{qaju}i, gurnu. Istoga ~asa ~u se neki reski zvuk kao da

se staklo lomi i on, sav o~ajan, vide kako se devojka pretvara u gomilicu staklenog praha i u struji vazduha izle}e kroz prozor. ‡ Oprosti mi, vrati se! ‡ povika mladi} van sebe od tuge i zaprepa{}ewa i potr~a za staklenim prahom koji se sve brè osipao, i na kraju nestao... Uzalud ju je zvao, uzalud za wom tr~ao. Ni u san mu nije svra}ala, a dani su se kao sne`ne pahuqe kovitlali. Jedino mu se,

s vremena na vreme, ~inilo da je u sjaju stakla vidi, a onda i to prestade i on poverova da je sve bio samo san. Polako po~e da je zaboravqa, oèni se, izrodi decu. Ve} mu i belina kosu na ~elu pokri, kad jedne no}i opazi kako se wegov najmla|i sin iskrada i odlazi u staklaru. Zatim ugleda wegov prvi stakleni cvet i tihi, radosni sjaj u o~ima i ne pitaju}i ni{ta shvati da pri~a ne prestaje da se ponavqa. Grozdana Oluji}

staklar, staklara, staklarev, staklarski, staklast, staklen, kradomice, ruda~a, ìdak, tmast, prokquviti, tvorevina, rezak

Jednom bojom podvuci re~i koje je otac govorio de~aku.

Opi{i devoj~icu od stakla. Objasni dve posledwe re~enice iz bajke. Prona|i u pri~i i prepi{i najlep{e re~enice o qubavi.

Drugom bojom podvuci re~enice koje govore o tome {ta je de~ak èleo i video u svojim snovima. Kojim re~ima je opisana ptica od stakla koju je napravio de~ak? 85

Zamisli la|u na olujnom moru. Kakva ose}awa izaziva u tebi ta slika?

Zamislite Zamislite, deco, jedno veliko more, i u tom moru jednu veliku la|u, i na la|i okrugle prozore, i na jednom prozoru ‡ princezu Na|u. Zamislite sad, deco, to isto more, i u tom moru istu veliku la|u, i na la|i iste okrugle prozore, i na drugom prozoru ‡ razbojnika Ka|u. Zamislite onda: bura ide, vetrova fijuk i talasi, i jedan talas princezu skide i po~e mladi ìvot da gasi. Zamislite, deco, sto talasa, ve}ih sto puta od svake princeze, moè i ajkula svakoga ~asa na modrom talasu da se doveze. Strahom i bolom obuzet, pojavi se otac princezin i re~e: ‡ Onaj bi}e mi zet, ko spase mladi ìvot wezin! Zamislite, deco, puna la|a, sve oficiri, prin~evi, admirali... I svi }ute, svi drhte, samo Ka|a sko~i ‡ i more ga zali. Ka|a izvali stra{nu psovku na ra~un vetra, na adresu ìvota, na ime mora, razbojnik, modar, zet, admiral, val, non{alantno

86

izbeè smrti mi{olovku i spase princezu iz valova. Zamislite sad: otac taj, kraq sigurno, a car verovatno, podiè Ka|u u zagrqaj i poqubi ga non{alantno. ‡ Ovo je k}er moja, a èna va{a ‡ princeza mila Na|a! ‡ A ja sam, s dopu{tewem, izvinite na smetwi, razbojnik Ka|a! Umiri se more, zataji vetar, stade la|a... Puni straha, puni stida, prepuni jeze ‡ svi gledahu u pravcu princeze. ‡ Hrabri Ka|a ‡ re~e bleda princeza ‡ ja sam va{a Na|a... Izvinite, tata, na ovom svetu sva{ta se doga|a! Du{an Radovi}

Koji je za tebe najuzbudqiviji trenutak u ovoj poemi?

Za{to?

Kako doìvqava{ slede}i opis: Umiri se more, zataji vetar, stade la|a...?

Ispri~aj kako se pona{ao princezin otac po{to ju je Ka|a spasao. Za{to su svi gledali u pravcu princeze?

Podvuci u poemi i objasni stih kojim se opisuje pona{awe oficira s la|e dok se princeza davila u moru. Zatim podvuci stih koji do~arava izgled oficira u trenutku kada je princeza spasena.

Napi{i kako se spasena princeza ose}ala. O ~emu je sve razmi{qala?

Drugom bojom podvuci stihove kojima se prikazuje lik razbojnika Ka|e. Napi{i osobine razbojnika Ka|e.

Re{i rebuse.

Da li ti je neki deo poeme bio sme{an? Za{to? Doma}i zadatak Ovu poemu pretvori u kratku pri~u. Daj pri~i druga~iji naslov. 87

Da li si ~itao kwigu, gledao film ili televizijsku seriju o devoj~ici po imenu Pipi Duga ârapa? Kako je zami{qa{?

Pipi zabavqa tetka Lauru Jednog popodneva Pipi iza|e u vrt o~ekuju}i Tomija i Aniku. Ali po{to se ni Tomi ni Anika ne pojavi{e, Pipi odlu~i da ode i vidi {ta je s wima. Na|e ih u wihovom vrtu, u seniku. Ali, nisu bili sami. Sedeli su sa mamom ‡ gospo|om Setergren ‡ i jednom veoma prijatnom starom tetkom koja im be{e do{la u posetu. Wih dve su pile kafu, a deca sok. Tomi i Anika pohita{e u susret Pipi. ‡ Do{la nam je tetka Laura ‡ re~e Tomi. ‡ Zato nismo do{li k tebi. ‡ Izgleda prijatno ‡ re~e Pipi i proviri kroz lisnate grane. ‡ Moram da porazgovaram s wom. Volim stare dobre tetke. Anika se malo uznemiri: ‡ Mo ... mo`da je ... boqe da ne govori{ mnogo ‡ re~e ona. Anika se setila kako je Pipi jednom do{la k wima na kafu i kako je toliko mnogo pri~ala da se Anikina mama sasvim ozlovoqila zbog toga. A Anika nikako nije èlela da iko bude zle voqe zbog Pipi, koju je toliko volela. ‡ Da ne razgovaram s wom? ‡ re~e Pipi za~u|eno. ‡ Moè{ biti sigurna da }u razgovarati. Ta zar ne treba da budemo qubazni prema gostima? Kada bih samo sedela i }utala kao zalivena, èna bi mogla pomisliti da imam ne{to protiv we. ‡ Ali, jesi li sigurna da zna{ kako se razgovara s tetkama? ‡ upita Anika upla{eno. ‡ Treba ih zabaviti, razveseliti, eto tako se s tetkama razgovara ‡ odgovori Pipi

88

nakon kratkog razmi{qawa. ‡ Upravo to nameravam sad da u~inim. Pipi u|e u senik. Najpre se pokloni gospo|i Setergren, a onda pogleda staru gospo|u podigav{i obrve. ‡ O, koga to vidim! Pa to je tetka Laura! ‡ re~e ona. ‡ I to lep{a nego ikad ranije! Mogu li da dobijem malo soka da mi se ne osu{i grlo u slu~aju da mo`da povedemo razgovor?

Ovo posledwe re~e Tomijevoj i Anikinoj mami. Gospo|a Setergren joj pruì ~a{u soka i re~e: ‡ Mala deca treba da se vide, ali da se ne ~uju! ‡ Uh ‡ re~e Pipi ‡ nadam se da qudi imaju i o~i i u{i. Pa, iako volim da gledam oko sebe, treba, vaqda, i u{i ne{to da rade. Ali, ima i takvih koji misle da u{i postoje samo zato da se wima mrda. Gospo|a Setergren ne obrati pa`wu na Pipine re~i: okrenu se staroj gospo|i. ‡ Kako se ose}a na{a mala tetka Laura? ‡ upita gospo|a Setergren srda~no. Tetka Laura je izgledala zabrinuto. ‡ Ne vaqa, ni{ta ne vaqa ‡ odgovori ona. ‡ Stalno sam ne{to uznemirena i nervozna. ‡ Ba{ kao i moja baba ‡ re~e Pipi i umo~i biskvit u sok. ‡ Nervirala se i uzrujavala za najmawu sitnicu. Ako bi, na primer, i{la ulicom, pa bi joj, recimo, pala cigla na glavu, toliko bi skakala, jaukala i galamila da bi ~ovek mogao pomisliti da se desila neka nesre}a. Ili, zamislite, jednom je tako bila sa tatom na balu, igrali su rokenrol. Tata je, znate, vrlo snaàn ~ovek, pa kad je zavitlao babu, ona je preletela preko cele sobe i na{la se nasred basa. Tada je po~ela opet da vri{ti i galami. Tata ju je zgrabio za ruku, prebacio preko prozora napoqe i drào je neko vreme tako da visi, sa ~etvrtog sprata, ne bi li se malo smirila. Ali, nikad ne verujte da to pomaè! „Pusti me, pusti me da padnem!“, vriskala je baba. I tata je, naravno, tako i u~inio. Ali,

zamislite, ni to nije pomoglo! Tata kaè da nikad nije video ènu koja se toliko nervirala za najobi~niju sitnicu. Uh, te{ko je to kad neko ima slabe nerve ‡ zavr{i Pipi sa izrazom sau~e{}a i zamo~i drugi keks u sok. Tomi i Anika se zabrinuto uzvrpoqi{e u svojim stolicama. Tetka Laura zbuweno po~e da vrti glavom, a gospo|a Setergren poùri da kaè: ‡ Nadamo se da }e tetka Lauri ubrzo biti boqe. ‡ Svakako, svakako ‡ re~e Pipi ute{no. ‡ I mojoj babi je bilo boqe. Posle je bila zdrava kô dren; uzela je sredstvo za smirewe. ‡ Kakvo sredstvo? ‡ zainteresova se tetka Laura. ‡ Lisi~ji otrov ‡ odgovori Pipi. ‡ Uzela je jednu ka{iku lisi~jeg otrova. Mislim da je ba{ to re{ilo stvar. Od trenutka kad je popila taj lek, pet dana je sedela nepomi~no i nije prozborila ni jednu jedinu re~. Bila je nepomi~na kao ... kao kiselo mleko! A posle, kaèm vam, zdrava kô dren! Od tada vi{e nikakve vriske niti skakawa! Kad bi joj posle ponovo padale cigle na glavu, i to jedna za drugom, ona bi samo mirno sedela i od sveg srca se smejala. Zato verujem da i tetka Laura moè da ozdravi. Jer, kao {to rekoh, moja baba je ozdravila. Tomi se do{uwa do tetka Laure i {apnu joj na uho: ‡ Ne obra}ajte pa`wu na wenu pri~u, tetka Laura. Ona sve to izmi{qa! Uop{te nema baku.

89

Stara gospo|a klimnu glavom u znak razumevawa. Ali, Pipi je imala dobre u{i i ~ula je {ta je Tomi {apnuo tetka Lauri. ‡ Tomi je potpuno u pravu ‡ re~e Pipi. ‡ Nemam ja nikakvu babu. Ona, jednostavno, ne postoji. A za{to bi i postojala kad je tako nervozna? Tetka Laura se okrenu gospo|i Setergren: ‡ Zna{, ju~e mi se desilo ne{to vrlo neobi~no... ‡ Ali, to sigurno nije tako neobi~no kao ono {to se meni prekju~e dogodilo ‡ uveravala je Pipi tetka Lauru. ‡ Po{la sam vozom na izlet. Voz je ve} bio u punoj brzini kad ‡ kroz otvoren prozor ulete u moj kupe jedna krava sa putni~kom torbom oka~enom o rep. Namesti se na sedi{tu naspram mene i po~e da prelistava red vo`we da vidi kad }emo sti}i u Videnburg. Upravo sam jela sendvi~ ‡ bila sam ponela masu sendvi~a s ribom i kobasicama ‡ a onda mi pade na um da je mo`da i ona gladna, te joj ponudih jedan. Ona uze sendvi~ s ribom i promuka ne{to za sebe. ‡ To je bilo zaista neobi~no ‡ re~e tetka Laura prijateqski. ‡ Da, zaista, vrlo ~udna neka krava ‡ re~e Pipi. ‡ Zamislite, da uzme sendvi~ s ribom kraj tolikih sendvi~a sa kobasicama! Gospo|a Setergren i tetka Laura nastavi{e da piju kafu, a deca sok. ‡ Da, da ... {ta sam ono htela da ispri~am kad me je prekinula na{a mala prijateqica? ‡ re~e tetka Laura ... a, da, o jednom ~udnom doga|aju od ju~e...

90

‡ Kad ve} govorimo o neobi~nim doga|ajima ‡ opet }e Pipi ‡ sigurno }ete se smejati kad budete ~uli o Agapiju i To{i. Jedanput kad je tatin brod uplovio u luku Singapur, morali smo da uzmemo jo{ jednog mornara. Odlu~ili smo se za Agapija. Agapije je bio visok dva i po metra i tako mr{av da su mu kosti zve~ale kao rep neke qutite zmije zve~arke. Crna gusta kosa dopirala mu je do pojasa, a u ustima je imao samo jedan àlac, to jest zub. Ali je zato àlac bio toliko duga~ak da je visio preko brade. Tata je smatrao da je Agapije uàsno ruàn i najpre nije hteo da ga primi na brod, ali posle se predomislio i rekao da bi, najzad, moglo biti i dobro da Agapija imamo na brodu ‡ ako ustreba da se zapla{e kowi. I tako ti mi stignemo do Hong Konga. Tamo smo morali da primimo jo{ jednog mornara. Tu smo uzeli To{u. I on je bio visok dva i po metra, imao je crnu gustu kosu koja mu je dopirala do pojasa i jedan jedini veliki àlac u ustima. Agapije i To{a su, u stvari, veoma, veoma mnogo li~ili. Naro~ito To{a. Bili su sli~ni kao blizanci. ‡ Ba{ je to ~udno! ‡ izjavi tetka Laura. ‡ ûdno? ‡ upita Pipi. ‡ [ta je tu ~udno? ‡ Pa, to da su bili toliko sli~ni ‡ odgovori tetka Laura. ‡ To je zaista ~udno. ‡ Ama, ne ‡ uzvrati Pipi. ‡ Tu nije bilo ba{ ni~eg ~udnog. Jer oni i jesu bili blizanci. Obojica. I to od samog ro|ewa. Pipi gotovo prekorno pogleda tetka Lauru i produì:

‡ Ne razumem kako ti to misli{, mala moja tetkice Laura. Zar je lepo da se tu prepire{ i i{~u|ava{ {to su dva sirota blizanca slu~ajno malo sli~na? Nisu oni za to krivi. Ne misli{, vaqda, tetkice, da bi neko dobrovoqno izgledao kao Agapije. Ili kao To{a, ako ti se to vi{e svi|a. ‡ Ali, za{to onda pomiwe{ ~udne doìvqaje? ‡ Eh, kad bih ja na ovom poslu mogla bar za trenutak da do|em do re~i ‡ re~e Pipi ‡ imali biste vi {ta da ~ujete o ~udnim doìvqajima. Eto, zamislite, na primer, ovo: i Agapije i To{a su hodali sa ukr{tenim palcima na nogama. Ne{to vrlo neprirodno. Pri svakom koraku desni palac bi im se sudario s levim. Pa de, reci, zar to nije bio ~udan doìvqaj? Palci su smatrali da jeste. Pipi uze jo{ jedan biskvit. Tetka Laura ustade da ide. ‡ Ali, tetka Laura je trebalo da nam ispri~a o svom ~udnom ju~era{wem doìvqaju ‡ re~e gospo|a Setergren. ‡ Mislim da }u to ostaviti za drugi put ‡ re~e tetka Laura. ‡ Uostalom, kad malo boqe razmislim o celoj stvari, mo`da to i nije bilo tako ~udno. Ona se oprosti sa Tomijem i Anikom. Zatim pomilova Pipi po ri|oj glavi. ‡ Do vi|ewa, mala moja prijateqice ‡ re~e tetka Laura. ‡ Ti si u pravu. îni mi se da se ve} ose}am boqe. Vi{e uop{te nisam nervozna. ‡ O, kako mi je milo zbog toga ‡ re~e Pipi i bu~no poqubi tetka Lauru. ‡ Zna{, mala tetka Laurice, tata je bio vrlo zadovoqan kad smo dobili To{u u Hong Kongu. Jer smo uz pomo} wih dvojice, rekao je tata, mogli da popla{imo dvostruki broj kowa.

senik, zdrav kô dren, àlac

Astrid Lindgren 91

Prona|i u tekstu i podvuci re~enicu iz koje saznaje{ {ta Pipi ose}a prema tetkama. Prona|i i podvuci Pipino mi{qewe o tome kako treba razgovarati s tetkama. Prona|i u tekstu re~enice koje ukazuju na to kako se tetka Laura ose}ala na po~etku razgovora s Pipi i podvuci ih. Kako se Pipi obra}a tetka Lauri na po~etku razgovora?

Kako se tetka Laura ose}ala na kraju susreta s Pipi?

Napi{i ukratko o ~emu je sve Pipi pri~ala tetka Lauri.

Podvuci drugom bojom delove pri~e koji pokazuju da je Pipi duhovita. Objasni iz kojih Pipinih postupaka moè{ da zakqu~i{ da Pipi ima dobro srce. Objasni po ~emu se vidi da se Pipi ose}a slobodno i sigurno u opho|ewu s odraslim osobama. Objasni za{to Anika i Tom oboàvaju Pipi. Smisli i napi{i naslov za svaku pri~u koju je Pipi ispri~ala tetka Lauri.

[ta ti se najvi{e svi|a kod Pipi Duge ârape? Objasni za{to.

Pro~itajte u odeqewu ovaj tekst po ulogama.

Prona|i ona mesta u pri~i koja svedo~e o tome da je Pipi ma{tovita devoj~ica i ozna~i ih jednom bojom.

92

Doma}i zadatak Prona|i u biblioteci kwige o Pipi Dugoj ârapi: Pipi Duga ârapa i Pipi Duga ârapa na obalama Ju`nog mora. Nadamo se da }e{ uìvati!

Zamisli da ima{ krila. Kuda bi èleo da odleti{? Pitaj druga iz klupe {ta bi on èleo.

Deca mogu da polete Deca mogu da polete Treba samo da se sete Treba samo da poèle Da zamahnu da se vinu Kao ptice ne`ne bele Ka zvezdama u visinu Da zamisle Da se sete Kuda èle Da polete... Qubivoje R{umovi} vinuti se

[ta misli{, {ta bi moglo da spre~i ostvarewe te èqe?

Podvuci u pesmi sve re~i koje govore o tome {ta treba deca da urade da bi poletela. Napi{i ~ime ~ovek moè zaista da poleti.

Navedi dva na~ina na koje moè{ da ostvari{ svoju èqu: 1.

Ovde zapi{i jednu svoju veliku èqu. 2. 93

94

5.

TAJNE SVETA

ÎTAMO • pri~e i pesme o qudima i svetu koji nas okruùje UÎMO I VE@BAMO • ritam • pisawe re~ce NE uz glagole, imenice i prideve • pisawe re~ce LI • re~i s umawenim i uve}anim zna~ewem • pisawe skra}enica • narodne umotvorine • obi~ajne pesme TVOJ ZADATAK ]E BITI • da jednu pri~u ispri~a{ na tri na~ina • da prepri~a{ pri~u • da zamisli{ nastavak pri~e • da napi{e{ tekst za strip kojim je ilustrovana basna • da napi{e{ basnu koriste}i zadate re~i

95

Kad se seti{ prole}a, na koje re~i pomisli{? Razgovaraj o tome s drugom iz klupe.

Prole}nica P~elica zujka, Vetri} lahori, Potok u gori Glasno ùbori; Loza se vije, U rosi mije, Pti~ice poje Pesmice svoje; [umica ista Pomalo lista, Sve se ponavqa: Prole}e s’ javqa. A àrko sunce Zlati vrhunce Fru{ke nam gore Osvetkom zore; Zirne{ li kud, Lepota svud. Sve se ponavqa: Prole}e s’ javqa. zujkati, lahoriti, viti se, miti, osvetak, zirnuti, narav, {ar

Tamo u travi Zumbul se plavi: Tu u zabavi Vredni su mravi; I cvr~ak cvr~i, Travicom tr~i, Te tako slavi @ivot naravi; Leptirak {ari Cve}em letari; I sve {to gmiè @ivqe se diè; Sve se ponavqa: Prole}e s’ javqa. Gle, dece male Gde se u gaju U zagrqaju Qube i {ale! Blago toj deci ‡ ‡ To je prole}e Blaène sre}e. Jovan Jovanovi} Zmaj

Ova pesma je slika prole}a koja se sastoji iz 4 dela. Prona|i u pesmi i podvuci stihove koji do~aravaju: sliku {ume u prole}e • sliku sunca • sliku livade • sliku de~je radosti. 96

Objasni slede}e detaqe iz pesme: A àrko sunce zlati vrhunce

Leptirak {ari cve}em letari.

Dokaì stihovima iz pesme da se u prole}e sve ìvqe kre}e.

U ovoj pesmi se javqa refren. To su stihovi koji se ponavqaju, obi~no na kraju svake strofe. Refrenom se nagla{ava odre|ena misao. U ovoj pesmi refren glasi: Sve se ponavqa: Prole}e s’ javqa.

Ritam je ravnomerno ponavqawe stihova i rima u pesmi, zahvaquju}i ~emu pesma lepo zvu~i. Ova pesma po ritmu podse}a na neku veselu igru u prirodi: na skakutawe, tr~karawe, letuckawe, }arlijawe. îtaj pesmu naglas i pokretima ruke prati wen ritam. Uporedi ritam ove pesme s ritmom poeme Zamislite. Sigurno zapaà{ da se ritmovi razlikuju. Poema Zamislite je napisana u laganom ritmu bajkovitog pripovedawa. îtaj uporedo obe pesme i upore|uj strofe jedne, pa druge pesme i iznesi zapaàwa o wihovom ritmu.

Pisawe re~ce NE uz glagole, imenice i prideve i pisawe re~ce LI Kad se pita...

Uz glagole

Uz glagole

Uz imenice i prideve

Li se pi{e odvojeno kad se pita: Da li? Je li? Jesi li?

Ne se pi{e odvojeno kada neko ne{to: ne radi, ne peva, ne zna, ne ume.

Izuzetka ~etiri znam: ne}u, nemoj, nemam, nisam.

Re~ca ne se uvek pi{e sastavqeno sa imenicama i pridevima: nevoqa, neznawe, nemiran, neraspoloèn, neprijateq, nered, nepismen, nepoznat.

Napi{i pravilno ove re~ice: Janeznamdaliho}uiline}u. Nemogudaiza|emjernemamvremena. Gdejeneradtujenered. 97

[ta zna{ o ptici rodi? Da li si ~itao neku pri~u ili pesmu o woj?

Pri~a o dobroj rodi Bila jedna bistra, plava i velika bara. Po celoj bari rasla je trska, samo u sredini nije. Usred bare bilo je pravo vodeno ogledalo. A u gustoj {umi trske imala je roda gnezdo. No}u je spavala u gnezdu, a dawu je stajala na jednoj nozi usred vodenog ogledala i kqunom ‡ {arala po vodi! Svi koji slu{aju ovu pri~u sad }e re}i: znamo za{to je roda {arala kqunom po vodi! Traìla je àbu da je ulovi! Ali ‡ nije tako. Jer, ovo nije pri~a o takvoj rodi. Roda, o kojoj je ova pri~a, CRTALA je po vodenom ogledalu! Crtala je najlep{e leptire koji postoje na svetu! Mo`da je crtala i neke koji pre nisu postojali, ali POSTALI SU kad ih je roda nacrtala. Roda je crtala po vodenom ogledalu, po povr{ini vode. I slika se odmah GUBILA. Naslikan leptir brisao se sa vode brè nego {to bi pravi leptir mogao da odleti! A kad roda nacrta leptira i on nestane, otplovi, potone ili odleti, roda kaè: Sre}an ti put! I crta novog leptira. Jo{ lep{eg. A KAD je lovila àbe? Ova roda ‡ nije lovila àbe! A {ta je onda ru~ala? Ni{ta nije ru~ala. Od ranog jutra pa sve dok se dan beli, roda je crtala leptire. A uve~e, kad potamni dan, potamni i vodeno ogledalo. Tada roda nije mogla da 98

crta, i mogla je da lovi àbe, ali àbe se no}u sakriju ‡ ne moè{ ih uloviti. Zato je roda ve~erala ono {to ima: malo vodene trave i poneki trskin list. I bila je sre}na i zadovoqna u svom gnezdu, misle}i na nov dan i leptire koje }e crtati. Volela je roda kad pored we proleti neki odistinski leptir. O, zadivqeno je gledala za wim i {aputala: Veliki svet je lep zato {to na wemu ima malih leptira! Jednoga dana ‡ dok je roda crtala leptira kqunom po vodenom ogledalu ‡ proleti tim putem pravi leptir. Roda je {aputala za wim: Kako je svet lep! Ali, i àba je videla leptira. I àba je gledala za wim. Ali, àba je sko~ila i leptira uhvatila. Drì àba leptira za oba krila, a roda vi~e: ‡ Pusti leptira! ‡ ali àba nije htela i spremala se da ga proguta. A roda u dva skoka dohvati àbu! E, sad je àba bila u rodinom kqunu! Ukqe{tena kao orah u krckalici! Samo joj je virila glava. I jo{ je uvek dràla leptira za oba krila. @aba je htela da moli rodu da je pusti, ali nije mogla da govori, jer bi joj leptir odleteo! I roda je htela da kaè àbi da pusti leptira, ali nije mogla da govori, jer bi joj àba pobegla. Samo leptir, kome je àba dràla krila, mogao je da govori i rekao je:

‡ Dobra rodo! Ho}e{ li pustiti àbu ako àba pusti mene? A dobra roda klimnula je glavom da ho}e. Samo, {ta vredi, àba je bila glupa i ni{ta nije razumela. @aba tu nije videla KORIST za sebe; mislila je: ako ja pustim leptira, a roda pusti mene ‡ svi }e ostati gladni! Boqe je da ja progutam leptira i da se naru~am, a roda neka proguta mene, pa neka se naru~a! Glupa àba! Nije se setila da joj ne vredi ru~ak u stomaku kad je neko proguta! ‡ Glupa àbo! Zini, da ja odletim! Onda tebe roda ne}e pojesti! ‡ qutito je povikao leptir. @aba nije htela da zine, ali je morala ne{to da pita, jer ni{ta nije razumela.

Ali, ~im je otvorila usta ‡ leptir odlete. A dobra roda pusti àbu i zapreti joj svojim lepim crvenim kqunom da drugi put leptire ne dira. Ali, ko bi znao da nam kaè da li je àba to razumela!... Mi znamo da je pobegla, a ‡ gde, to ne znamo. Mo`da da pita nekoga ono {to ne zna. A mo`da da pri~a àbama kako postoji roda koja ne lovi àbe! I da ih pozove da gledaju tu rodu. Onako, izdaleka. Za svaki slu~aj. Stojanka Grozdanov Davidovi}

{arati

99

[ta je roda radila dawu?

Prepri~aj ukratko ovu pri~u na 3 na~ina: kao da je pri~a roda, kao da je pri~a àba i kao da je pri~a leptir.

[ta je roda radila no}u? Rodina pri~a

U ~emu je roda najvi{e uìvala? Podvuci u pri~i re~enice koje govore o tome. Objasni po ~emu se jo{ ova roda razlikovala od drugih roda.

Kako se àba na{la u rodinom kqunu? @abina pri~a

Za{to je leptir rekao àbi da je glupa?

Navedi re~i i re~enice iz pri~e kojima }e{ dokazati da je ova roda dobra.

100

Leptirova pri~a

Re~i sa umawenim zna~ewem ‡ umawenice ZUB I ZUBI] Mawi zubi} nego zub. Tawi pruti} nego prut. Niì stubi} nego stub. Uì puti} nego put. Kra}i klin~i} nego klin. Mla|i sin~i} nego sin. Du{an Radovi}

Napi{i umawenice od slede}ih re~i: Mala àba je Mala roda je Mali leptir je Mali medved je Malo selo je Malo }ebe je Kada je pomalo ùt, tada je ù}kast. Kada je pomalo siv, tada je Kada pomalo grizem ja tada grickam. Kad pomalo pevam ja tada

Re~i sa umawenim zna~ewem, koje ozna~avaju da je neki pojam umawen, nazivaju se umawenice. Umawenice su imenice, a umaweno zna~ewe mogu imati i neki glagoli i pridevi. 101

[ta je to domovina? Kako se zove tvoja domovina?

Domovina se brani lepotom Domovina se brani rekom I ribom u vodi I visokom tankom smrekom [to raste u slobodi! Domovina se brani cvetom I p~elom na cvetu Makom i suncokretom I pticom u letu. Domovina se brani kwigom I pesmom o nebu Sestrinom suzom, maj~inom brigom I onim bra{nom u hlebu. Domovina se brani lepotom I ~a{}u i znawem Domovina se brani ìvotom I lepim vaspitawem. smreka, ~ast, vaspitawe

Qubivoje R{umovi} Od kojih opasnosti domovina treba da se brani? Objasni i dopi{i svoje mi{qewe. Od neprijateqa, siroma{tva, nasiqa, kra|e, nerada, sva|e, nesloge, zaga|enosti, nekulture, nepravde,

102

Ova pesma je rodoqubiva. Rodoqubive pesme su one u kojima se govori o qubavi prema domovini i svom narodu. Objasni zna~ewe stiha: Domovina se brani rekom.

[ta zna~i stih: Domovina se brani kwigom?

Za{to se pesma zove Domovina se brani lepotom?

Re~i sa uve}anim zna~ewem ‡ uve}anice Napi{i umawenice i uve}anice od zadatih re~i: imenica

umawenica

uve}anica

ku}a

ku}ica

ku}etina

kapa ptica

Re~i sa uve}anim, a ponekad i pogrdnim zna~ewem, koje ozna~avaju da je neki pojam uve}an su ‡ uve}anice. Re{i rebuse.

pti~urina

zgrada voda glava

glavurda

noga momak zec medved buba komad 103

Zamisli pri~u s naslovom Zaqubqene cipele. [ta o~ekuje{ da }e se u woj doga|ati?

Zaqubqene cipele

Bio jednom jedan par cipela, mu` i èna. Desna cipela, koja je bila gospodin, zvala se Nikola, a leva, wegova gospo|a, zvala se Tina. @ivele su u jednoj lepoj kartonskoj kutiji, umotane u svileni papir. Bile su veoma sre}ne i nadale se da }e tako ìveti zauvek. Kad, jednog lepog dana, prodava~ica ih uze iz kutije i dade jednoj gospo|i da ih proba. Ova ih je obula, pro{etala nekoliko koraka u wima i, videv{i da joj savr{eno pristaju, re~e: ‡ Kupujem ih! ‡ Da Vam ih spakujem? ‡ upitala je prodava~ica. ‡ Nema potrebe ‡ odgovorila je gospo|a ‡ zadrà}u ih na nogama. Platila je i iza{la u svojim novim cipelama. I tako su Nikola i Tina ceo dan proveli hodaju}i, a da se nijednom nisu videli. Na{li su se tek uve~e u nekom mra~nom plakaru. 104

‡ Tina, jesi li to ti? ‡ Ja sam, Nikola! ‡ Sva sre}a! Ve} sam se upla{io da sam te izgubio! ‡ I ja isto. Gde si bio celog dana? ‡ Ja? Na desnoj nozi. ‡ A ja sam sve vreme bila na levoj. ‡ Sad mi je sve jasno ‡ re~e Nikola. ‡ Svaki put kad si ti bila napred, ja sam bio pozadi, i obrnuto, kad si ti bila pozadi, ja sam bio napred. Zato se celog dana nismo videli. ‡ Zar }emo sad stalno tako ìveti? ‡ upla{i se Tina. ‡ Bojim se da je tako! ‡ Uàsno! Celog dana da te ne vidim, mili moj Nikola! Nikad se s tim ne}u pomiriti! ‡ Slu{aj ‡ re~e Nikola ‡ imam ideju: po{to sam ja uvek na desnoj, a ti uvek na levoj nozi, svaki put kad budem krenuo napred, ja }u malo skrenuti ka tebi. Tako }emo se pozdravqati. Vaì? ‡ Vaì!

Sutradan, tokom celog dana, Nikola je ~inio kako je obe}ao Tini. Gospo|a koja je nosila cipele nije mogla da napravi ni tri koraka, a da wena desna noga ne zaka~i levu petu i ‡ tras! ‡ svaki put bi se na{la na zemqi. Veoma zabrinuta, istoga dana oti{la je do doktora. ‡ Doktore, ne znam {ta mi je. Sapli}em samu sebe. ‡ Sami sebe sapli}ete? ‡ Da, doktore! Pri skoro svakom koraku desna noga mi zaka~i levu petu, sapletem se i padnem. ‡ Vrlo ozbiqna stvar ‡ re~e doktor. ‡ Ako se nastavi, mora}emo da Vam odse~emo desno stopalo. Izvolite recepte za lekove: ko{ta}e Vas deset hiqada franaka. Meni za pregled dugujete dve hiqade franaka i sutra do|ite na kontrolu. Uve~e, u plakaru, Tina je upitala Nikolu: ‡ Jesi li ~uo {ta je kazao doktor? ‡ Jesam, ~uo sam. ‡ Uàsno! Ako gospo|i odseku desno stopalo, ona }e te baciti i bi}emo zauvek razdvojeni! Moramo ne{to da preduzmemo! ‡ Da, ali {ta? ‡ Slu{aj, imam ideju: po{to sam ja na levoj nozi, sutra }u ja skretati ka tebi svaki put kad budem krenula napred! Vaì? ‡ Vaì! Tina odrà obe}awe, tako da je tokom celog sutra{weg dana leva noga udarala u desnu petu i ‡ tras! ‡ gospo|a bi se na{la na zemqi. Jo{ zabrinutija, ponovo ode kod doktora. ‡ Doktore, sve mi je lo{ije. Sad mi leva noga udara u desnu petu!

‡ Stawe se pogor{ava ‡ re~e doktor. ‡ Ako se nastavi, mora}emo da Vam odse~emo oba stopala! Izvolite recept za lekove. Ko{ta}e Vas dvadeset hiqada franaka. Meni dugujete tri hiqade za pregled i obavezno mi se sutra javite. Uve~e je Nikola upitao Tinu: ‡ Jesi li ~ula? ‡ ûla sam. ‡ [ta }e biti s nama ako gospo|i odseku oba stopala? ‡ Ne smem ni da pomislim! ‡ Tina, tako te volim! ‡ I ja tebe, Nikola! ‡ Nikad te ne}u napustiti! ‡ Ni ja tebe, Nikola! I tako su wih dvoje u mraku razgovarali ni ne slute}i da gospo|a koja ih je kupila {eta ne~ujno hodnikom u papu~ama, jer od brige nije mogla da zaspi. Prolaze}i pored plakara ~ula je ceo wihov razgovor, a kako je bila veoma pametna odmah je sve shvatila. ‡ Tako dakle ‡ pomisli ona. ‡ Nisam ja bolesna, ve} se moje dve cipele vole! Kako su slatke! Uzela je tada lekove koje je platila trideset hiqada franaka, sve pobacala u kantu za |ubre, a sutradan rekla svojoj ku}noj pomo}nici: ‡ Zapamtite ovaj par cipela! Ja ih vi{e ne}u obuvati, ali svakako èlim da ih sa~uvam. Dobro ih o~istite, namaìte, pazite da uvek budu uglancane i nemojte ih slu~ajno odvajati jednu od druge! Kad je ostala sama, ku}na pomo}nica pomisli: „Gospo|a mora da je poludela kad ho}e da ~uva cipele koje vi{e nikad ne}e obuvati! 105

Za jedno petnaestak dana, kad ih gospo|a bude zaboravila, ja }u ih ukrasti!“ Petnaestak dana kasnije ona ih je, kradom, uzela i obula. Ali, ~im ih je obula i ona stade samu sebe saplitati. Jedne ve~eri, dok je silazila pomo}nim stepeni{tem da baci |ubre, Nikola i Tina poèle{e da se poqube i ‡ bum! tras! cangr! ‡ ku}na pomo}nica se zaustavila na odmori{tu, kose pune otpadaka iz |ubreta, dok joj se niz ~elo, kao lokna, spiralno spu{tala kora od jabuke. „Ove cipele su za~arane“, pomisli ona. „Nikad ih vi{e ne}u obuti. Da}u ih mojoj hromoj ro|aki!“ Tako je i uradila. Ro|aka, koja je bila hroma, gotovo ceo dan je provodila sede}i na stolici, skupqenih stopala. Kad bi negde i krenula, bilo je to tako laganim korakom da nikako nije mogla da se saplete. A cipele su bile veoma sre}ne, jer su sad, ~ak i dawu, bile jedna pored druge. Vreme je prolazilo. Naàlost, po{to je bila hroma, ro|aka je jednu cipelu kvarila mnogo brè nego drugu. Jedne ve~eri Tina re~e Nikoli: ‡ Ose}am kako mi |on postaje tanak, sasvim tanak! Uskoro }u se probu{iti! ‡ Ne, to ne sme{ da dozvoli{! ‡ re~e Nikola. ‡ Ako nas bace, opet }emo biti razdvojeni! ‡ Znam ja to vrlo dobro ‡ re~e Tina ‡ ali {ta da radim? Starewe ne mogu da izbegnem!

I zaista, osam dana kasnije, Tinin |on se probu{io. Hroma devojka kupila je nove cipele, a Nikolu i Tinu bacila u |ubre. ‡ [ta }e sad biti s nama? ‡ upita Nikola. ‡ Ne znam ‡ uzvrati Tina. ‡ Kad bih samo bila sigurna da se ne}emo razdvojiti! ‡ Pri|i bliè ‡ re~e Nikola ‡ i veì moju pertlu za tvoju. Tako nas nikad ne}e razdvojiti. I Nikola i Tina sveza{e svoje pertle. Zajedno su ih izbacili u kantu za sme}e na ulici, zajedno ih je kamion za |ubre odvezao i ostavio na nekom pustom zemqi{tu. @iveli su tu zajedno sve do dana kad su ih jedan de~ak i jedna devoj~ica prona{li. ‡ Jao, pogledaj! Cipele koje se drè podruku! ‡ Mora da su mu` i èna ‡ re~e devoj~ica. ‡ Po{to su bra~ni par ‡ re~e de~ak ‡ sad }emo ih poslati na svadbeni put! De~ak uze cipele, prikuca ih, jednu pored druge, za jednu dasku, odnese ih do obale reke i spusti ih u vodu, koja ih ponese ka moru. Dok su se cipele udaqavale, devoj~ica im je mahala maramicom dovikuju}i: ‡ Zbogom cipele, i sre}an put! Tako su Nikola i Tina, koji nisu vi{e ni{ta o~ekivali od ìvota, otputovali na divan svadbeni put. Pjer Gripari zaqubiti se, pristajati, pomiriti se, stati, spiralno, hrom

106

Prepri~aj ovu pri~u. Za prepri~avawe koristi slede}i podsetnik:

Kako cipele pokazuju jedna drugoj svoju qubav?

• cipele u kutiji • gospo|a kupuje cipele • prvi dan na nogama • u plakaru • prvi dogovor • drugi dogovor • gospo|a saznaje tajnu • kra|a • kod ro|ake • na |ubri{tu • svadbeni put Podvuci i objasni one re~enice iz pri~e iz kojih moè{ da zakqu~i{ da su cipele zaqubqene.

Doma}i zadatak Smisli i ukratko napi{i {ta se daqe dogodilo sa zaqubqenim cipelama.

Skra}enice Neke re~i skra}ujemo pri pisawu. Obi~no su to one re~i koje ~esto upotrebqavamo. Skra}ujemo ih po odre|enim pravilima. Neke re~i skra}ujemo tako {to pi{emo samo prvo slovo, bez ta~ke, ili prvo slovo i neki suglasnik iz re~i, tako|e bez ta~ke. Takve su, na primer, skra}enice za re~i kojima se ozna~avaju mere. One se mogu pisati i }irilicom i latinicom. m (m) metar, cm (cm) santimetar i centimetar, mm (mm) milimetar, l (l) litar, kg (kg) kilogram, g (g) gram Bez ta~ke se pi{u i slede}e skra}enice koje se ~esto sre}u: dr (doktor), g|a (gospo|a), a sastoje se od prvog slova i kraja skra}ene re~i. Neke re~i skra}ujemo tako {to pi{emo samo prvo slovo ili nekoliko slova skra}ene re~i i iza wih stavqamo ta~ku: g. (gospodin i godina), r. (razred), str. (strana), br. (broj).

Skra}enice se prave i od nekoliko re~i ili od izraza, s ta~kom na kraju: tj. (to jest), i dr. (i drugi), npr. (na primer). Neke skra}enice su sastavqene od po~etnih slova naziva i pi{u se velikim slovima, bez ta~aka i razmaka: O[ (osnovna {kola). 107

Seti se {ta su basne. Po ~emu prepoznaje{ basne?

Vuk i jagnje Jednom ogladni vuk i nigde nije mogao za sebe uloviti ru~ka nego se privu~e k jednoj avliji u kojoj su bila zatvorena jagnjad. Ali nikako nije mogao da usko~i nego ih je zvao: ‡ O, jagnji}i, moji mladun~i}i! Tako nam lijepe na{e ljubavi, neka do|e jedan od vas da mi izvadi jednu kost {to mi je zapala u grlo. Odgovore mu jagnjad: ‡ Mi bismo drage volje da je avlija otvorena, nego idemo zvati ~obane da otvore, i oni }e ti najbolje i najve{tije kost izvaditi. Narodna basna

avlija

Ispri~aj kako zami{lja{ gladnog vuka.

Smisli i napi{i pouku ove basne.

Kako zami{lja{ jagnjad? Objasni vukove namere.

Napi{i {ta misli{ o odgovoru jagnjadi.

108

Smisli i napi{i {ta su jo{ jaganjci mogli da kaù vuku.

Navedi zbog ~ega je ova pri~a basna. 1. 2. 3.

Smisli i napi{i latinicom basnu u kojoj }e{ upotrebiti slede}e re~i: medved, veverica, vuk, kru{ka, drvo, grana, le{nik, {apa. Daj basni naslov.

109

[ta zna~e izrazi: bori se kao lav, snaàn kao lav, lavqe srce?

Lav i ~ovek Stara lavica othranila je nasred pustiwe sina, mladog lava. Usadila mu je u grudi mr`wu prema ~oveku, koji mu je ubio oca i dva brata. Kada je mladi lav dorastao i osetio da mu je snaga golema, oprosti se s materom, obe}av{i da ne}e imati mira dok ne na|e i ne uni{ti svoga najve}eg neprijateqa, ~oveka. Dugo je putovao, neprestano traè}i ono za ~im je po{ao. Jednom na pu~ini pe{~anog mora susrete veliku ìvotiwu duga savijena vrata, obraslu mrkom dlakom, a sa dve grbe na le|ima. Odmah je srdito zapita: ‡ Ti si ~ovek, je li? Kamila uzdahnu i mirno mu odgovori: ‡ Ne ja, ~ovek je druk~iji. Ti nalazi{ da sam ja snaàn stvor. I jesam. Niko ne moè tako dugo izdràti glad i è| kao ja. Niko me ne moè sti}i kad se zaputim ovom pe{~anom pustiwom. Ali ja sam ipak ~ovekov rob, ja pred wim kleknem kad ho}e da me uzja{e. On upravqa svom mojom snagom na svoju korist, a zato mi dopu{ta da se mogu hraniti bodqikavim ~kaqem. A posle moje smrti ~ovek mi odere koù, od koje napravi sebi {ator da se zakloni od sunca i zla vremena. Lavi} se zamisli, pa ode daqe. Sad nai|e na neku ~udnovatu ìvotiwu. Na ~elu je imala dva roga. Vrat joj je bio debeo i jak. Kad joj se lav pribliì, ona sna`no lupi nogom o zemqu. „To }e biti ~ovek“, pomisli lav. Pa odmah upita: 110

‡ Jesi li ti ~ovek? ‡ Ja ~ovek? Quto se vara{, dragi moj. Ja sam sluga wegov, a on gospodari nad svima nama. Natakne mi jaram na vrat, pa mu moram orati i najve}e terete vu}i. Meso mi pojede, a od koè pravi sebi opanke. Lav se namr{ti i ode daqe. Idu}i tako za~uje neki topot. Zemqa kao da se potresla i, evo, dotr~a stasita, ponosita, plemenita ìvotiwa. Sve joj odskakuje duga griva na vratu, a ostrag joj se previja dugi rep. ‡ Ha, ti si ~ovek! ‡ re~e lav. Kow rù}i zastade, pa tu`no re~e: ‡ Nisam, ja sam sluga ~ovekov. ‡ Zar ti wegov sluga?! A kako si ponosit! ‡ Takav sam kad sam sam. Ali kad sam u blizini ~oveka, onda nemam ponosa. On mi turi `vale u usta, zauzda me i uzja{e, a ja ga moram nositi kud god je wemu drago. U ~oveka je mo}, a mi smo svi ni{tavni prema wemu. Sad se lav od{uwa u neku {umu. ûo je udarce kao da neko drva cepa. Pribliì se tamo da vidi {ta je. Tu vide nekog omaweg, prema sebi neznatnog stvora. Sad je ba{ oborio gorostasnu jelu, samo je ostao dowi deo stabla, dva pedqa visok nad zemqom. Lav upita tog neznanca da li je gde video ~oveka.

‡ Ti ~oveka traì{? ‡ odgovori ~ovek. ‡ [ta bi s wim? ‡ Ubio mi je oca i dva brata, pa ho}u da mu se osvetim. ‡ Pa lepo je to od tebe, zaista lepo. Ta je pohvala lavu godila. I on ispri~a sve {to je ~uo o svome ocu i svojoj bra}i. Jo{ zamoli ~oveka neka samo nastavi svoj rad. ôvek je ba{ zasekao u paw, pa zamoli lava da mu pomogne. A lav upita kako }e mu pomo}i. ‡ Nemam klina da ga metnem u ovaj rascep, nego budi dobar, pa turi svoju {apu unutra. ‡ Ho}u, drage voqe. îm lav turi {apu u procep, ~ovek izvu~e sekiru, a lavova {apa se ukle{ti u pukotini. Lav je bio uhva}en. Tad mu tek ~ovek re~e da je on ~ovek. ‡ Vidim ja ve} {ta je ‡ uzdahnu lav. ‡ Da je to po snazi, ti ne bi bio tako stra{an, ali to ~ini tvoja pamet. A sad }e{ me ubiti, je li? ‡ Ne}u te ubiti. Pusti}u te da ode{, pa da pri~a{ kako je ~ovekova pamet ja~a od najja~ih sila, ali da katkada ima i milostivo srce. Jer ina~e ne bi bio ~ovek. Arapska narodna pri~a

~kaq, jaram, opanak, stasit, ostrag, turiti, `vala, zauzdati, ni{tavan, gorostasan, pedaq

111

Za{to je lav mrzeo ~oveka i hteo da mu se osveti?

Prona|i u pri~i i podvuci re~enice kojima se opisuju ìvotiwe koje je lav sreo na putu.

[ta zna~i imati milostivo srce?

Kaè se da je ~ovek najja~i na planeti Zemqi. Objasni ~ovekovu odgovornost za ìvot na Zemqi.

Podvuci drugom bojom {ta su ìvotiwe pri~ale o ~oveku. Kako je ~ovek dokazao da je ja~i od lava?

Izaberi poslovicu koja najvi{e odgovara ovoj pri~i i objasni weno zna~ewe. • Ko brzo sudi, brzo se i kaje. • Um caruje, snaga klade vaqa. • Ko lako veruje, lako se i prevari.

Narodne umotvorine Pitalice Pitali Kraqevi}a Marka: ‡ [ta bi ti ~inio kada bi se na{ao ja~i junak od tebe? ‡ Onda bih ja bio jo{ ja~i. Pitali mi{a: ‡ U kojem selu najboqe ìvi{? ‡ U onome gde ma~aka nema. Smisli i ovde napi{i jednu pitalicu.

112

Brzalice Leì kuja ùta ukraj ùta puta... êtiri ~av~i}a na ~an~i}u ~u~e}i ciju~u... Crn jarac, crn trn ‡ crn brsti trn... Devet puta reci benevreci... Smisli i ovde napi{i dve brzalice u kojima ima glasova | i x.

Obi~ajne pesme Obi~ajne narodne pesme opevaju doga|aje iz svakodnevnog ìvota i obi~aje povezane s wima. Pevale su se na svadbama, slavama, pri uspavqivawu deteta, na poqu, prilikom setve i ètve. U wih spadaju i zdravice i tu`balice. Obi~ajne pesme izraàvaju razna ose}awa: radost, qubav, ne`nost, tugu. Najpoznatije obi~ajne pesme su svatovske. Nekada su svatovi na kowima i{li po mladu, a mladoèwi, nevesti, kumovima i deveru svatovi su pevali pesme. Tri se snega na brdu beqahu, jedan lawski, a drugi polawski, a tre}i je od ove godine. Tu mi raste perunika bela. Tu prolaze ki}eni svatovi. Svi svatovi peruniku beru. Ne bere je Pavle mladoèwa, ve} on igra kowa do neveste. lawski, polawski, perunika, ki}en, igrati (kowa)

Kako izgleda brdo pored kojeg prolaze svatovi?

Kako zami{qa{ mladoèwu, a kako nevestu?

Za{to mladoèwa Pavle nije zastao da bere peruniku?

Navedi koja ose}awa u tebi izaziva ova pesma. 113

[ta tebe ~ini sre}nim? Kako se tada ose}a{? Razgovaraj o tome s drugom iz klupe.

Sveti Sava i seqak bez sre}e Bio neki bogat seqak bez sre}e, pa po{ao u svet da je potraì. Na putu sretne jednog starca sede brade do pojasa, pa upita: „Zna{ li, starino, da mi kaè{ gde je moja sre}a?“ ‡ U radu, odgovori mu starac. Seqak se ne zadovoqi ovim odgovorom, ve} po|e daqe. Opet sretne na putu drugog starca sede brade do pojasa, pa ga upita: „Zna{ li, starino, da mi kaè{, gde je moja sre}a?“ ‡ U redu, odgovori mu starac. Seqak se ne zadovoqi ni ovim odgovorom, ve} po|e daqe. Malo zatim sretne na putu tre}eg starca sede brade do pojasa, pa i wega upita, gde mu je sre}a. A on mu odgovori da je ona u po{tewu. Vrdne seqak glavom, pa se namrgodi i po|e daqe. Nije bio odmakao ni za jedan pu{komet, a on opet sretne jednog starca sede brade, pa i wega upita za sre}u; a on mu odgovori, da je ona u dobrom zdravqu. Ne zadovoqi se seqak ni ovakvim odgovorom, ve} nastavi put. Zamalo, pa opet sretne jednog starca, te i wega upita za sre}u, a ovaj mu rekne da je sre}a u mirnom, lepom i zadovoqnom ìvotu. Seqak je o~ekivao da mu ovi starci pokaù mesto gde se wegova sre}a nalazi, a oni mu odgovaraju ne{to sasvim deseto. Zato naumi da produì put daqe. Putuju}i tako sretne opet jednog starca, sede kose i brade, pa ga upita za sre}u, a on mu odgovori da se ona nalazi u umerenosti i ~istoti. Ovaj ni za to nije hteo da ~uje, ve} 114

po|e daqe. Najzad sretne jednog kalu|era, s velikom sedom kosom i bradom i svetiteqskim licem (a to je bio sveti Sava), te i wega upita: „âsni o~e, ja sam ~ovek bez sre}e, pa evo gde po|oh u svet da je potraìm, no te molim da mi pokaè{ gde je mogu na}i“. ‡ Na}i }e{ je u sebi samom ‡ odgovori mu sedi kalu|er (sveti Sava). „Ako si pametan, ti si sre}an, a ako si lud, ti si i bez sre}e. Ako si pametan, ti }e{ slu{ati savete, opomene i poruke pametnih starih qudi, koji su mnogo koje{ta preturili preko glave; a ako si bez pameti, ne}e{ nikoga slu{ati i bi}e{ bez sre}e.“ U kalu|era je seqak imao veliku nadu da }e mu bar on re}i gde mu je sre}a. Ali kad mu i on ovako odgovori, odlu~i da daqe ne putuje, nego da se vrati ku}i, pa da poslu{a savete ovoga kalu|era i onih staraca, koji mu odgovarahu gde mu je sre}a. Kad je do{ao ku}i, on je u woj uveo rad, red, po{tewe, dobro zdravqe, miran, lep i zadovoqan ìvot i umerenost i ~istotu. Posle ovoga sve mu se okrenulo naboqe. Ku}a mu je propevala. êqad mu je bila vesela, stoka napredna, imawe rodno, on zadovoqan i sre}an. Zato je vi{e puta govorio: „E, qudi, ko bi to mislio, ko bi se tome nadao, ko bi to verovao da je sre}a bila u meni (u mojoj pameti i mojim rukama)? A ja po{ao po svetu, kao mahnit, da je traìm, od nemila do nedraga, i da je na|em. Hvala onome duhovniku {to me pou~i i vrati. Da ne be{e wega, ja bih propao traè}i sre}u, i nikad je i nigde ne bih na{ao izvan sebe“. Narodna pri~a Prona|i u pri~i i podvuci sve odgovore mudrih staraca na pitawe bogatog seqaka.

starina, vrdnuti, pu{komet, ~istota, otac, mahnit, nedrag, i}i od nemila do nedraga

Napi{i i objasni {ta je seqak poru~ivao drugim qudima.

Podvuci i objasni poruke svetog Save. Drugom bojom podvuci re~i koje govore o tome {ta se dogodilo kada je seqak poslu{ao savete. 115

Pomisli na cvet koji voli{. Napravi spisak re~i koje bi upotrebio da ga opi{e{.

Pesma o cvetu Jedan maleni cvet jo{ ni progovorio nije a ve} je znao sve tajne Sunca i sve {to zemqa krije. Jedan maleni cvet jo{ nije ni prohodô a ve} je umeo sam da se hrani svetlo{}u, vazduhom i vodom. Jedan maleni cvet ne zna da ~ita i pi{e, al’ zna {ta je ìvot, {ta je svet, i miri{e, miri{e. Branko Miqkovi}

Prona|i i podvuci stihove koji kazuju {ta je znao i {ta je umeo maleni cvet. Razmisli i kaì {ta sve dete treba da nau~i dok raste. Objasni {ta ose}a{ prema malom cvetu. Zbog ~ega?

116

Napi{i venac prideva uz imenicu cvet.

Narodne umotvorine Razbrajalice

Napi{i jednu razbrajalicu koju koristi{ u nekoj igri.

Bumbar delipar seo car na kantar, àripan, pelivan, merili ga po vas dan, pade, pa se skqusi i re~e mu ‡ tu si.

Poslovice

delipar, àripan, pelivan, skqusiti se

Pro~itaj i objasni {ta zna~e slede}e poslovice: Ko je lud, ne budi mu drug.

Bez muke nema nauke.

Ispeci, pa reci.

117

[ta zna~i narodna izreka: Svetu se ne moè ugoditi? Kako bi je protuma~io? Razgovaraj o tome s drugom iz klupe.

Svijetu se ne moè ugoditi Jedan ~ovjek, idu}i iz varo{i ku}i, jahao na magarcu, a wegov sin, mom~i} od desetak-petnaest godina, i{ao pored wega pje{ice. Sretne ih jedan ~ovjek i rekne: „To nije pravo, brate, da ti ja{i{, a dijete da ide pje{ice; tvoje su noge ja~e od wegovih“. Onda otac sja{e s magarca i posadi sina na w. Malo daqe sretne ih drugi ~ovjek, pak re~e: „To nije lijepo, mom~e, da ti ja{i{, a otac da ti ide pje{ice; tvoje su noge mla|e“. Onda uzja{u obojica i po|u malo tako, ali ih sretne tre}i ~ovjek, pak re~e: „Kakva je to budala{tina: dva matora magarca na jednoj slaboj ìvotiwi! Pravo bi bilo da ~ovjek uzme batinu, pa da vas obojicu {}era“. Onda sja{u obojica i po|u pje{ice, otac s jedne strane, sin s druge, a magarac u srijedi. Sretne ih ~etvrti ~ovjek, pak re~e: „Ala ste vi ~udna tri druga! Zar nije dosta da dvojica idu pje{ice? Ne bi li lak{e bilo da jedan od vas ja{i?“ Onda otac re~e sinu: „Mi smo obojica svakojako jahali na magarcu, sad vaqa da magarac ja{i na nama“. Pak onda obale magarca na zemqu, te mu jedan sveè predwe noge, a drugi stra`we, pa ga onda uzmu na kolac me|u se i tako ga ponesu. A kad se qudi koji su ih sretali i stizali stanu sad jo{ ve}ma smijati i ~uditi, onda otac, ujedanput, baciv{i magarca na zemqu i po~ev{i ga drije{iti, povi~e: „Ta onaj je svaki ~ovjek lu|i od ovoga magarca koji ’o}e svemu svijetu da ugodi. Ja }u s mojim magarcem da ~inim kako sam i najprije po mojoj voqi ~inio, a qudi neka govore {ta im drago“. Pa onda uzja{i na magarca, a sin pored wega pje{ice, i tako oti|u ku}i. Narodna pripovetka

varo{, posaditi, {}erati, srijeda, obaliti, stra`wi, kolac, ve}ma, drije{iti

118

Doma}i zadatak Zamisli da si de~ak iz pri~e. Ispri~aj i napi{i ovu pri~u u prvom licu, kao da se dogodila tebi.

Prona|i u pri~i i podvuci primedbe koje su qudi davali ~oveku i wegovom sinu. [ta misli{, kako se ~ovek ose}ao kada su mu drugi govorili: To nije pravo, brate, da ti ja{i{, a dijete da ide pje{ice; tvoje su noge ja~e od wegovih?

Kako se sin ose}ao kad su mu rekli: To nije lijepo, mom~e, da ti ja{i{, a otac da ti ide pje{ice; tvoje su noge mla|e?

Za{to je ~ovek rekao: Ta onaj je svaki ~ovjek lu|i od ovoga magarca koji ’o}e svemu svijetu da ugodi.

119

120

6.

[TA JE SME[NO ÎTAMO • {aqive pri~e i pesme UÎMO I VE@BAMO • dramska radwa (po~etak zapleta, rasplet) • glagolske odredbe za vreme, mesto i na~in vr{ewa radwe TVOJ ZADATAK ]E BITI • da smisli{ i napi{e{ {aqiv dijalog • da napi{e{ kratku „izokrenutu“ pri~u • da od {aqive pesme napravi{ sme{nu pri~u • da odredi{ poruke jedne pri~e • da sa svojim drugarima napravi{ pozori{nu predstavu • da re{i{ ukr{tenicu • da od pri~e napravi{ strip

121

Kako roditeqi treba da se odnose prema tebi? [ta ti se ne dopada u wihovom pona{awu?

[ta je otac Molim vas, recite otac {ta je. Da li je otac tata ili ‡ sudija za prekr{aje? Mene otac stalno ispituje i èli ovo i ono da ~uje. I kad sam u {kolu po{la i kad sam iz {kole do{la, i za{to je ovo ovako i za{to je ono onako, i za{to je ovo ovde ‡ za{to ono nije onde, i kako sam smela ovo i kako sam smela ono, i znam li ja da sam ve} velika i znam li ja da vi{e nisam mala, znam li ja {ta je „karakter tvr|i od ~elika“ i znam li ja po{to je {nala? I za{to nisam mislila i kako nisam pazila i {ta sam opet zgazila i kako, kako, i za{to, za{to, i smem li, smem li, i znam li, znam li? Pa zato pitam otac {ta je. Da li je otac tata ili ‡ sudija za prekr{aje? karakter

122

Dragan Luki}

Zbog ~ega se devoj~ica quti na svog oca?

Koje su wene èqe?

[ta tata zamera }erki?

[ta otac èli?

Objasni {ta je to karakter tvr|i od ~elika.

[ta bi ti savetovao devoj~ici?

Za{to se devoj~ica pita: Da li je otac tata ili sudija za prekr{aje?

Koji savet bi dao wenom ocu?

Smisli {aqiv razgovor izme|u oca i }erke. Otac: ]erka: Otac: ]erka:

123

Kako glasi tvoje ime kad ga izgovori{ naopako? Izokreni re~i u re~enici: \aci su seli u klupe.

Izokrenuta pri~a (Ova je pri~a pretrpela zemqotres, pa je u woj sve ispreturano. Poku{ajte da svaku re~ vratite na weno pravo mesto.) Tek je brdo izi{lo iza sunca, a krevet sko~i iz prostranog ~i~e, navu~e noge na opanke, stavi glavu na kapu i otvori ku}u na vratima. ‡ Gle, no}as je zemqa dobro pokvasila ki{u! ‡ za~u|eno progun|a brk su~u}i ~i~u, pa brzim dvori{tem poùri niz korake, istjera {talu iz krave i re~e: ‡ Rogata livado, idi pasi u zelenoj kravi, a ja }u noge pod put, pa }u po}i u drva da donesem {ume. ‡ î~a stavi rame na sjekiru i namignu babom na svoje oko. ‡ Bako, skuvaj u jajetu ~etiri lonca dok se posao vrati s ~i~e. Danas }e ru~ak slatko pojesti starca. Put raspali niz ~i~u, diù}i svojom {irokom pra{inom oblake opanaka. Od toga se upla{i{e neka kola, pa u trku izvrnu{e kowe, a uzda ispusti ko~ija{a i bubnu ledinom o le|a. Doga|aj se upla{i od ovog neobi~nog ~i~e i opruì poqe preko nogu jure}i brè nego brdo preko zeca. Najzad, kad je bacio sebe ispred pogleda, od zuba mu zacvokota strah i glava mu se diè na kosi: iz obli`weg vuka virila je krvolo~na {uma! 124

‡ Au, sad je bostan obrao ~i~u! ‡ Obuzet ludim starcem, na{ ti strah presko~i preko ~ak{ira i podera trn, pa brè od poqa potr~a preko zasijane zvijezde. Pred ku}nom babom do~eka ga vjerni prag. ‡ Tako mi vuka, eno o~iju u {umi! ‡ viknu glasina hrapavim ~i~om. Ku}a se prepade, usko~i u babu i zabravi kqu~ vratima, a siroto drvo pope se na ~i~u i gore se uhvati granom za ruke o~ekuju}i dvori{te da dojuri u vuka. sukati, raspaliti, bubnuti, ledina

Branko ]opi}

Podvuci re~enice koje su ti najsme{nije u ovoj pri~i. Smisli kratku izokrenutu pri~u o nekom svom doìvqaju.

Doma}i zadatak Izokreni izokrenutu pri~u. Prepi{i ovu pri~u tako {to }e{ svaku re~ vratiti na weno pravo mesto. Daj pri~i drugi naslov. 125

Da li si nekada bio na svadbi? [ta ti je tamo bilo zanimqivo?

@enidba vrapca Podunavca Kad se èni vrabac Podunavac, zaprosio Sjenicu djevojku, tri dni hoda preko poqa ravna, a ~etiri preko gore ~arne ‡ zaprosio i isprosio je; pa on kupi gospodu svatove: kuma {vraku duga~koga repa, a prikumka ’ticu {evrqugu, starog svata iz osoja ùwu, a devera ’ticu lastavicu. Zdravo svati do{li do djevojke i zdravo se natrag povratili. Kad su bili na Kosovu ravnom progovara Sjenica djevojka: „Tiho ja{’te, gospodo svatovi! Tiho ja{’te, tiho besjedite; doleti}e kobac avanica, odvesti }e Sjenicu djevojku“. Jo{ su oni u rije~i bili, zale}e se kobac avanica i odvede Sjenicu djevojku; svi svatovi u trn pobjego{e, |uvegija u prosenu slamu, a kum {vraka na vrh trna ~u~i. [aqiva narodna pesma Podvuci stihove kojima se opisuju svatovi. Ispri~aj kako zami{qa{ vrapca Podunavca. Ispri~aj kako zami{qa{ Sjenicu djevojku. 126

~aran, prikumak, {evrquga, stari svat, osoj, ùwa, dever, avanica, trn, |uvegija, prosen

Po ovoj pesmi napi{i sme{nu pri~u. Neka ti pomogne podsetnik.

e P i{ mo sa stav

Vrabac Podunavac prosi Sjenicu devojku.

Sakupqawe svatova.

Odlazak svatova po devojku.

Povratak svatova.

Doletawe kopca razbojnika.

Re{i rebus.

(cavanudop cabarv)

127

Seti se nekog svog lepog sna. Razgovaraj o tome s drugom iz klupe.

Cic Al’ se nebo osme’iva al’ se reka plavi, a ribar~e u ~un sniva jasno kô na javi.

Rudi riba ‡ jo{te malo ‡ sad mu je pe~ena, srce mu je zaigralo: „Amo sad, milena!

On hitnuo udi~icu, ribicu je stekô, metnuo na èravicu, pa je tako pekô.

Dole }emo jako sesti, al’ }e da se sladi! Morô bi’ te, ribo, jesti i da nije gladi!“

„@eravico, de se trudi, nemoj tako sporo!“ Ribica mu ve}e rudi, gotova je skoro.

Pa je uze, pa wom brè da primakne k usti... ûn se quqnu... On se trè. Ode sanak pusti! Branko Radi~evi}

cic, hitnuti, ~un, java, èravica, rudeti, jo{te, milena, jako, sanak, pust

Navedi lepe re~i kojima pesnik opisuje tri glavne slike iz ove pesme: 1. Sliku neba i reke 3. Bu|ewe iz sna

2. Ribar~etov san

128

Kako doìvqava{ stihove: Al’ se nebo osme’iva?

Podvuci pet kqu~nih re~i iz ove pesme.

Ova pesma ima __________ strofa. Svaka strofa ima po _________ stiha. Srce mu je zaigralo.

Autor pesme je pesnik ________________ _____________________________________.

Prepi{i pravilno slede}e re~enice. Pazi na veliko slovo. Pesmu cic sam prvi put ~uo na straìlovu. To brdo se nalazi pored reke dunav i grada koji se zove sremski karlovci. pesnik branko radi~evi} mnogo je voleo sremske karlovce i straìlovo.

Odredi koji od navedenih glagola ozna~avaju radwu, a koji stawe: prima}i, snevati, sedeti, ruditi, plaviti se, hitnuti, metnuti, uzeti. radwa: stawe: Re{i rebuse.

129

Seti se basne o gavranu i lisici. Kako se basna zavr{ila?

Pri~a o gavranu i lisici @iveli u jednoj planini gavran Gavrilo i lisica Lukacija. Pardon, lisica Lukacija i gavran Gavrilo, jer Lukacija je u svakom slu~aju dama, pa makar i lisi~ja, i mora do}i na prvo mesto... @iveli oni tako, ali ‡ neslo`no. Lisica Lukacija je bila zavidqiva osoba, pa mada i gavran Gavrilo nije bio cve}e, ipak je Lukacija bila poznata {irom [ume i Planine kao spletka{ica i nikakav karakter. Gavran Gavrilo, po{to je bio ptica, leteo je vrlo visoko, tako da je u svako doba dana i no}i bio iznad Lukacije, koja je zbog toga pucala od muke. Jednog jutra, umesto doru~ka, Lukacija donese odluku da se osveti Gavrilu za sva ponièwa koja je trpela. Gavrilo je ba{ sedeo na svom omiqenom jasenu, sa povelikim komadom sira u kqunu. Taj sir Gavrilo je po{teno ukrao od ~obanina Obrada, i unapred se oblizivao i radovao dobrom doru~ku. Lukacija nai|e kroz paprat i obrati se gavranu Gavrilu medenim glasom: ‡ Dobro jutro, slatki Gavrilo. Kako si no}as spavao? ‡ [ta se to tebe ti~e?! ‡ odbrusi Gavrilo preko zalogaja. ‡ Ne{to si nervozan, slatki Gavrilo. Da te nisu no}as pecale buve? Da nisi spavao na levoj nozi, a ustao na levo rame? ‡ [ta se to tebe ti~e?! ‡ Uèlela sam se tvoje divne pesme, slatki Gavrilo! Da nisi nervozan, mogao bi malo da mi peva{!... Ali, Gavrilo je iz nekih ranijih basni znao da lisica Lukacija ho}e da mu uzme komad sira, i zato non{alantno pritisnu kqunom dugme magnetofona. Za~u se pesma koju je Gavrilo snimio ju~e, uz jednu obilnu gozbu na Obradovom proplanku. Lukacija podvi rep i izgubi se u paprati, mrmqaju}i sebi u nedra da }e se ona ve} dosetiti kako da napakosti gavranu Gavrilu. 130

Gavrilo, me|utim, videv{i da je nadmudrio Lukaciju, udari u grohotan smeh. Taj smeh je bio toliko grohotan da se Gavrilo vaqao po grani jasena ‡ tako da mu je sir ispao iz kquna i pao u paprat. Tada je ba{ prolazio je` êdomir sa ènom i decom, pa im je sir kao s neba pao za uìnu... ‡ Tenk ju! ‡ rekao je je` êdomir sa ènom i decom, jer jeèvi, kao {to je poznato, uvek govore po dva strana jezika, naro~ito onaj koji im prvo padne na pamet. Qubivoje R{umovi}

spletka{ica

Uporedi narodnu basnu Gavran i lisica sa ovom basnom. [ta je u wima sli~no? [ta je razli~ito?

Kako zami{qa{ gavrana Gavrila?

Ozna~i najsme{niji deo u ovoj basni. Objasni za{to je sme{an. Koji ti se lik iz basne vi{e dopada? Za{to?

Objasni {ta zna~e re~i i izrazi: spletka{ica ‡

nikakav karakter ‡ Kako zami{qa{ lisicu Lukaciju?

pucati od muke ‡

ustati na levu nogu ‡

Podvuci u tekstu re~enice koje ukazuju na to kakva je lisica.

Smisli i napi{i poruku ove basne. 131

Kako se ose}a{ kada te drug ne~im povredi? [ta je dobro da tada u~ini{?

A za{to on ve`ba Lica: Mile Rista (Scena je bez ikakvog dekora i rekvizita. Na sredini, okrenut publici ‡ Mile.) Mile (ve`ba ‡ podiè i spu{ta ruke, skaku}e u mestu kao da tr~i, ~u~ne pa ustane i to ponovi nekoliko puta; kao za sebe): Je’n-dva! Je’n-dva! Je’n-dva-tri-~etiri! Rista (nailazi s leve strane i radoznalo posmatra). Mile (pogleda ga pa nastavi sa ve`bawem). Rista: Mile, {ta to radi{? Mile (ne prestaju}i da ve`ba): Radim... Vidi{ vaqda {ta radim?! Rista: Vidim, samo ne razumem... Mile: Ve`bam! ... Je’n-dva! Je’n-dva! Rista: A za{to ve`ba{? Mile: Ve`bam da oja~am! Rista: A {to da oja~a{? Mile: Nije va`no... Ja znam za{to... Je’n-dva! Je’n-dva! Rista: Pa, dobro, reci mi... Mile (stalno ve`ba dok govori): A {to ba{ tebi da kaèm? Rista: Pa onako, {to si takav? Mile (za trenutak prestane): Ho}u da bijem @ileta! (Nastavqa da ve`ba.) Rista: Kog @ileta? 132

Mile: Onoga do pekare... Ho}u da ga bijem i sad se svakoga dana spremam... Rista: A {to da ga bije{? Mile: Zna on za{to... Napisao na plotu kredom: „Mile ne zna zemqopis“... Upamti}e on mene... Rista (iznena|eno): A zato!... (Pauza, dok Mile stalno ve`ba): Pa je l’ misli{ da to ne{to pomaè? Mile: Sigurno da pomaè! ... Da ne pomaè ‡ ne bih ve`bao! Je’n-dva! Je’n-dva! Rista (pa`qivo posmatra Mileta kako ve`ba, {eta nervozno oko wega): Mile! Mile (ve`ba i ne obra}a pa`wu na wega). Rista: Mile! Mile (ne prestaju}i da ve`ba): [ta je? Rista: Je l’ vaì da i ja ve`bam s tobom? Mile: [to da ve`ba{? Rista: Onako... Mile: Ne vaì! Rista (traì ne{to po xepovima): Mile! ... Je l’ vaì da ti dam jednu marku, pa da ve`bamo zajedno? Mile (ve`ba, samo okre}e glavu prema Risti): Kakva je? Rista: Portoriko, fina marka... Mile (prestaje da ve`ba): Dobro, daj! I stani ovde pored mene... (Uzme marku i nastavi da ve`ba.) Rista (stane pored Mileta prema publici i ve`ba, gledaju}i {ta Mile radi): Je li dobro ovako?... Mile: Dobro je! ... Je’n-dva! Je’n-dva! ... A sad malo ovo... (promeni ve`bu).

Rista (sve radi za wim). Mile (prestane): Dobro, dosta je... Rista: A {to? (prestane). Hajde jo{ malo... Mile (po~iwe da se obla~i, zakop~ava se, kao posle gotove ve`be): Pa {ta bi ti hteo? Za jednu marku ‡ pa ceo dan? Rista: Nije va`no... Da}u ti jo{ jednu marku... Venecuela... Mile: Daj da vidim... Rista (vadi iz xepa i pruà Miletu): Evo, pi{e Venecuela! Mile: Dobro onda... Hajde jo{ malo! (Raskop~ava se i nastavqa s ve`bom). Rista (ve`ba gledaju}i u Mileta). Mile (ve`ba, pa se odjednom trgne): Dobro, a {to si ti toliko zapeo? Rista (ne prestaju}i da ve`ba): [to sam zapeo? Mile: Stvarno, {to si ti toliko zapeo da ve`ba{? Rista (polako prestaje da ve`ba): Onako ... treba mi... Mile: [ta moè tebi da treba? Rista (zakop~avaju}i se, oprezno gledaju}i u Mileta): Moè da mi treba... Ono na plotu nije napisao @ile nego ‡ ja! ZAVESA Du{an Radovi} dekor, rekvizit, zemqopis

Ovo je tekst za glumu ili dramski tekst. 133

Ko su likovi iz ovog dramskog teksta?

Smisli i napi{i {ta je Rista pomislio kad je saznao zbog ~ega Mile ve`ba.

Kako je pisac upoznao ~itaoce sa izgledom scene, scenskim prostorom, u kojem se odvija drama?

Prona|i u tekstu i podvuci re~enice iz kojih saznaje{ za{to Mile ve`ba. [ta misli{, kako se Mile ose}ao kada je video da na plotu pi{e ,,Mile ne zna zemqopis“?

Mesto u tekstu na kojem dramska radwa postaje zamr{ena i napeta naziva se zaplet. U ovom tekstu prona|i i ozna~i zaplet. Zavr{ni deo radwe, mesto u tekstu na kojem se radwa razre{ava, raspli}e naziva se rasplet.

Smisli i napi{i {ta Mile u sebi govori dok ve`ba.

134

U ovom dramskom tekstu prona|i i ozna~i rasplet. Podelite tekst po ulogama i ~itajte ga. Od ovog dramskog teksta napravite pozori{nu predstavu u u~ionici.

Glagol leteti promeni po licima i vremenima. sada{we vreme

pro{lo vreme

budu}e vreme

ja ti on, ona, ono mi vi oni, one, ona

9

Re{i ukr{tenicu: 1. vrsta imenica 2. jedno glagolsko vreme 3. re~ koja ima sli~no zna~ewe kao re~ stomak 4. vrsta imenica 5. re~ koja ima suprotno zna~ewe od re~i blizu 6. re~ koja ozna~ava {ta radi subjekat je... 7. re~i koje ozna~avaju radwu su... 8. dva stiha ili vi{e stihova u pesmi 9. re~ u re~enici koja kazuje ko vr{i radwu ili o kome ili o ~emu se govori

1 2 3 4 5 6 7 8

Re{i rebuse.

135

Seti se {ta je autobiografija. Razmisli koji sme{an doga|aj bi naveo u autobiografiji?

Jedna sme{na pesma U mojoj porodici ìvelo se strogo i ozbiqno... Takvi su mi bili roditeqi, pre svega otac... Jedna od stvari koje sam voleo, kao i mnoga deca, bila je da nam do|u gosti... Jer gosti su unosili neko drugo raspoloèwe u ku}u, i neke druge odnose mojih roditeqa prema meni... Mnogo sam voleo kad nam do|u gosti... A to je bilo vreme kad su gosti ~e{}e dolazili nego danas... Naravno, mnogo sam voleo da se igram, i to naro~ito uve~e, kad je trebalo da budem kod ku}e. To je verovatno iskustvo sve dece, da moraju

da se vra}aju ku}i onda kad je najlep{e... Nisam imao drugih zadovoqstava sem onih koja sam mogao da delim sa drugom decom, prema tome, mnogo sam voleo decu, i sve ono {to se sa decom moglo raditi... Najvi{e smo igrali fudbal, ali smo radili i neke druge stvari... I kad sam imao devet godina, ja sam napisao jednu kratku, sme{nu, glupu pesmu, koja glasi ovako: Moj tata je nadzornik, a ina~e ~inovnik, a radi u direkciji, i to s ~ika \okom. Kad ga majka izgrdi ‡ namiguje okom.

Napi{i podatke u vezi s tekstom Jedna sme{na pesma: Ime pesnika koji pri~a o svom detiwstvu: Naziv grada u kojem je pesnik ro|en: Naziv jedne wegove poznate kwige: [ta je voleo pisac kada je bio mali? Koju igru je naj~e{}e igrao s decom? Koliko je imao godina kada je napisao sme{nu pesmu o svom tati? 136

Du{an Radovi} je ro|en 1922. godine u Ni{u. Ure|ivao je de~ji ~asopis Poletarac i napisao vi{e kwiga za decu: Po{tovana deco, Sme{ne re~i, Pri~am ti pri~u, Kapetan Xon Piplfoks i druge.

nadzornik, direkcija

Prosta (nepro{irena) re~enica Prosta (nepro{irena) re~enica ima samo subjekat i predikat.

Potok te~e. subjekat

predikat

Subjekat u ovoj re~enici je imenica potok, jer ozna~ava ko vr{i radwu (ili o kome, o ~emu se govori). Predikat je te~e. Taj glagol ozna~ava {ta radi subjekat (potok).

Prosta pro{irena re~enica Prosta pro{irena re~enica pored subjekta i predikata ima i druge re~eni~ne delove. To su re~i koje bliè odre|uju glagole po vremenu, mestu i na~inu vr{ewa radwe.

No}as potok kroz poqe ne~ujno te~e. Koju slu`bu imaju ostale re~i u ovoj re~enici? Ostale re~i bliè odre|uju glagol te~e.

Re~i koje odre|uju vreme, mesto i na~in vr{ewa radwe Postoje re~i koje stoje uz glagole i bliè ih odre|uju po vremenu, mestu i na~inu vr{ewa radwe. za vreme: Kada potok te~e? no}as za mesto: Kuda (gde) potok te~e? kroz poqe za na~in: Kako potok te~e? ne~ujno Odredi slu`bu re~i (subjekat, predikat i odredbe za vreme, mesto i na~in).

Radoznalo se ogledao jelen jutros na potoku. 137

Uporedi korwa~u i zeca. Po ~emu se oni razlikuju? A koje su wihove zajedni~ke osobine?

Korwa~a i zec Korwa~a i zec takmi~ili su se u brzini. Tako utvrde oni rok i mesto, te krenu na put. Znaju}i da je ro|eni trka~, zec se nije toliko brinuo za trku nego leè kraj puta i zadrema. A korwa~a, znaju}i svoju sporost, tr~ala je bez predaha. Tako ona prestigne zeca, koji je spavao, i dobije pobedni~ku nagradu. Ezop

138

Navedi koje osobine ima korwa~a iz ove basne.

Za{to je ova pri~a basna?

Koje osobine ima zec iz ove basne?

Podvuci pouku koja najvi{e odgovara ovoj basni: 1. Dogovor ku}u gradi. 2. Ko je lud, ne budi mu drug. 3. Ko se trudi, taj i uspe. 4. Triput meri, jednom seci.

Napravi od ove pri~e strip u ~etiri slike. Ispi{i u stripu {ta govore korwa~a i zec .

139

SETI SE {ta smo nau~ili... Gramatika odredbe

+

subjekat

+

za vreme

+

za na~in

odredba

+

predikat

+

za mesto

Vesela veverica od jutros ìvahno skaku}e po {umi. pridev

imenica

opisni

zajedni~ka

prosta pro{irena re~enica obave{tajna potvrdna

glagol

kazuje radwu

rod – ènski

rod – ènski

sada{we vreme

broj – jednina

broj – jednina

3. lice broj – jednina

Kwièvnost

=

slu`bu prideva u re~enici, kao i nove vrste re~i i wihove oblike, u~i}ete u slede}em razredu

dramski tekst namewen je scenskom izvo|ewu tekst je napisan u vidu dijaloga i podeqen po ulogama

dramska radwa ima zaplet i rasplet

140

pi{e se i u stihu i u prozi

glumci izvode pozori{nu predstavu izgovaraju}i tekst koji prate pokreti

7.

SVE [TO RASTE HTELO BI DA RASTE ÎTAMO • pesme i pri~e o ìvotiwama i prirodi UÎMO • narodne porodi~ne pesme • pisawe suglasnika j • pisawe datuma • pisawe brojeva slovima TVOJ ZADATAK ]E BITI • da po planu prepri~a{ pri~u • da nastavi{ zapo~etu pri~u • da napi{e{ pri~u po jednoj pesmi • da nastavi{ pesmu

141

Da li si nekada u prirodi posmatrao bistru vodu jezera ili reke? [ta se sve ogleda u woj?

Kakve je boje potok Potoku koji {umom te~e oprezno pri|e jedan jelen i napiv{i se vode re~e: ‡ potok je kao {uma zelen. Kraj stijewa potok daqe te~e o kamena se lome} rebra, skaku}u}i zeko re~e: ‡ potok je ovaj sav od srebra. Kroz poqe potok daqe te~e pod vedro nebo iza{av, a lastavica ozgo re~e: ‡ potok je kao nebo plav. I potok daqe te~e, te~e, nad wim bijeli oblaci stoje, lebde}i bijeli leptir re~e: ‡ potok je ovaj bijele boje.

Objasni za{to svaka ìvotiwa druga~ije vidi boju potoka.

S mno{tvom zvijezda do|e ve~e, ugasi svoje boje dan, pla{qiva srna tiho re~e: ‡ gle, sav je potok ozvjezdan. Grigor Vitez ozvezditi se

Navedi kojim re~ima je u pesmi opisana srna.

Svaka strofa u ovoj pesmi je jedna pesni~ka slika. Prona|i re~i kojim pesnik opisuje svaku od ovih slika: 1. potok u {umi 2. potok kraj stewa 3. potok u poqu 4. potok u ravnici 5. potok uve~e 142

Podvuci u pesmi i objasni re~i kojima pesnik slika i druge ìvotiwe koje dolaze na potok.

Kakva je razlika izme|u re~i: sestra i seja; brat i braca; majka i mama; otac i tata?

Dvije seje brata ne imale Dvije seje brata ne imale, pa ga viju od bijele svile, od bijele i jo{ od crvene; struk mu me}u drvo {im{irovo, crne o~i dva draga kamena, obrvice morske pijavice, sitne zube dva niza bisera; zalaù ga medom i {e}erom: „To nam jedi, pa nam probjesedi!“ Narodna pesma

Koje ose}awe zapaà{ u ovoj pesmi?

viti, zalagati

dva draga kamena: morske pijavice:

Prona|i u pesmi i iz re~nika prepi{i zna~ewe glagola viti.

dva niza bisera:

med i {e}er: Objasni za {ta sestrama treba: bela i crvena svila:

Ova pesma pripada grupi narodnih porodi~nih pesama, jer se u woj govori o odnosima u porodici. Seti se i napi{i kojoj grupi pesama pripada narodna pesma:

drvo {im{irovo:

@enidba vrapca Podunavca Tri se snega u planini bele 143

Da li zna{ ne{to o divqim kowima? Kako oni ìve?

Bajka o belom kowu Imao neki brkati Ciganin kowa, koji je nekada bio i mlad i prav i beo. Ali se vremenom, od teretna ìvota, razbole. Postade bangav i {aren. Mogla su mu se izbrojati rebra, a bogami i dani. Ali jedne no}i dunu iznenada vetar i od{krinu vrata na {tali. Do mra~noga ugla, u kome je tavorio kow, prostrla se kroz pukotinu traka mese~ine. Li~ila je na usku belu stazu, koja je zasewivala o~i i mamila da se po woj krene. I kow se kleckavim korakom uputi iz svoga ugla, odgurnu jo{ malo vrata i zauvek napusti mra~nu {talu i brkatog Ciganina. I{ao je cele no}i po stazama i proplancima obasjanim mese~inom. Ose}ao se neobi~no: prvi put je mogao da zakora~i kud ho}e, na ovu ili na onu stranu, ulevo ili udesno. Umesto bi~a koji je slu{ao celoga ìvota, sada bi mu tek s vremena na vreme oko u{iju zazvi`dao vetar. Tako je sve to izgledalo dok je potrajala no}. Kad granu sunce, kow se ba{ zate~e na stazi koja je vodila kroz neku malu naseobinu. Prvo se jedna baba hitnu busenom na wega. U~inilo joj se da je kow bolestan i èlela je da ga {to pre otera od svog plota. I kod slede}ih ku}a se ponavqala ista pri~a. Letelo je preko plotova busewe, poneka krupnija cepka, pa i kamen. Kad pro|e posledwi plot, kow zama~e u {umu. Drào se otada preko dana {to daqe od naseobina, a no}u je grabio stazama i proplancima, sve ja~e obasjanim mesecom, koji je rastao. Kad se jedne no}i pojavi na nebu pun mesec i kao usred dana osvetli proplanak, kow oseti u nozdrvama opojan miris nekog nepoznatog biqa rasutog po obroncima. Pasao je cele no}i, a pred zoru nai|e i na izvor, skriven izme|u tri sasvim 144

blizu grabova stabla. Napoji se neobi~ne a pitke vode, pa u|e duboko u obli`wu {umu. I slede}e no}i dolazio je na isti proplanak, pasao nepoznate trave i napajao se na izvoru izme|u tri graba. Preko dana, u senovitoj {umi pro{aranoj suncem, ose}ao je kako mu se snaga sve vi{e vra}a, kako mu telo postaje oblo, a noge gipkije. Kad se jedne no}i otisnuo do prve reke, u mirnom ogledalu vode, svetlucavom od tanke mese~ine, primetio je da mu se dlaka ponovo belasa kao snegovi. Od te no}i nije ga vi{e dràlo samo jedno mesto. Galopirao je po bregovima i dolinama, provla~io se izme|u visokih stabala u {umi, belasao se u no}i po beskrajnim, tamnim ravnicama. Otkrivao je nepoznate trave i zaturene izvore, na kojima je pasao i pio. Neki qudi iz naseobina su ga i videli. Ubrzo je krenula i pri~a o belom kowu, koji obasjan mese~inom luta po prirodi i otkriva biqe i izvore koji le~e. Dado{e se i qudi za lekovitom travom i vodom. U neko doba stiè re~ o svemu tome i do uha brkatog Ciganina, te i ovaj krenu u potragu za svojim odbeglim kowem, koga je bio ve} oàlio. Otisnuo se brkajlija sa ènom na jednu stranu, sinovi i k}eri na drugu, a kom{iluk im se rasu kud koji... Beli kow jezdi jo{ uvek proplancima i rubovima {ume. Neki ga i opaze, ali mu niko ne moè pri}i, jer je brz kao muwa i neuhvatqiv kao oblak. Qudi iz naseobina jo{ uvek tragaju za lekovitom travom i vodom. Ponekad ih i na|u. 145

Ostanu onda na tom mestu samo toliko dok se izle~e ili se sasvim nastane uz neki lekoviti izvor i stvore novu naseobinu.

I Cigani odonda lutaju, nikako da se skrase. Jo{ nisu prona{li kowa. Zaboravili su ve} i {ta traè. Stevan Rai~kovi}

teretan, bangav, tavoriti, zate}i se, naseobina, hitnuti se, cepka, zamaknuti (zama}i), grabiti, grab, pitak, belasati se, galopirati, skrasiti se

Podvuci i prepi{i re~enice kojima pisac opisuje kowa

[ta se pri~alo o ~udnom belom kowu?

kad je bio mlad:

kad je bio izmoren i bolestan:

Zbog ~ega su qudi i{li u potragu za belim kowem?

po{to je ozdravio:

Prona|i u tekstu opis belog kowa za koji misli{ da je najlep{i i podvuci ga. Objasni kako se kow ose}ao kad je ìveo kod qudi. Kako se kow ose}ao dok je lutao prirodom slobodan ? 146

Podvuci i objasni re~enicu kojom se opisuje kako se kow ogleda u mirnoj vodi reke.

Prona|i u ovoj pri~i jo{ dva lepa pore|ewa : brz kao muwa,

Objasni po ~emu ova pri~a podse}a na bajku.

Pisawe suglasnika j Suglasnik j se ne pi{e izme|u samoglasnika i i o.

bio

u~io

radio

Suglasnik j se pi{e izme|u samoglasnika o i i.

koji

bojica

krojiti

Zaokruì pravilno napisane re~i: avion ‡ avijon bojiti ‡ boiti spre~io ‡ spre~ijo

radionica ‡ radijonica fijoka ‡ fioka Violeta ‡ Vijoleta

u~ijonica ‡ u~ionica moji ‡ moi spojiti ‡ spoiti 147

Da li si nekada slu{ao pesmu slavuja? Razgovaraj o tome s drugom iz klupe.

Slavuj i sunce U kosi gaja slavuj se javqa. Sunce izrawa iz plave bare. @ubore poto~i}i de~jeg zdravqa kroz rascvetane jabu~are... Slavuj iz gaja sunce pozdravqa. U gaju predu sun~eve preqe: svileni kon~i}i vise sa grana. Vodeni~ica jutra jo{ meqe zvezde za zlatnu poga~u dana. Slavuj, sin gaja gde jelen pase, peva, zaqubqen, o ruì sunca. A sunce slu{a ... i èli da se pretvori u tog slatkokqunca. I dok u kqunu slavuja svi}e pesma prole}a ‡ sunce sa cera daruje jasike, breze, ceri}e min|u{ama od bisera... A sneg mirisnih latica pada i kquca, kquca detli} tvog bila. Plavo nebo i bela stada... Zamisli za tren da ima{ krila ‡ i polete}e{ iznad livada! jabu~ar, slatkokqunac, cer, bilo

Dobrica Eri} sunce Prona|i u pesmi i prepi{i stihove kojima pesnik slika: slavuja

148

jutro

odnos izme|u slavuja i sunca

Objasni stihove: U gaju predu sun~eve preqe: / svileni kon~i}i vise sa grana.

Koja ose}awa u tebi pobu|uje ova pesma?

Koje bi pitawe postavio slavuju iz pesme?

Uporedi pesmu Slavuj i sunce Dobrice Eri}a sa Prole}nicom Jovana Jovanovi}a Zmaja. Objasni {ta zapaà{.

Pisawe datuma Datumi se pi{u ovako: dan, mesec, godina Napi{i na tri na~ina datum svog ro|ewa:

Zaokruì ispravno napisane datume: 21. IV. 2006. 26. VIII 2006. 11 3. 2007. 17. II 2007 1. 7. 2007.

1. mart 2006. 1. III 2006. 1. 3. 2006.

Pisawe brojeva slovima Brojevi se pi{u sastavqeno 12 17 200 600 900

dvanaest sedamnaest dvesta {eststo devetsto

i rastavqeno 500 287 33 460 422 71 2000

pet stotina dvesta osamdeset sedam trideset tri ~etiri stotine {ezdeset ~etiristo dvadeset dva sedamdeset jedan dve hiqade 149

Zamisli neku ~udesno lepu haqinu ili odelo za maskenbal. Kako izgleda?

Pri~a o Raku Kroja~u @iveo pod velikim belutkom u reci Rak Kroja~. On je nadaleko bio ~uven po svom zanatu. Sve bube, leptiri i ribice iz okoline {ili su kod wega svoje odelo. O vredno}i wegovoj svugde se pri~alo; govorilo se da nikad iz ruke ne ispu{ta svoje rumenkaste, o{tre makaze. U poslu su mu pomagali mali rakovi, wegovi sinovi. Oni su po dnu re~nom prikupqali materijal, od koga je posle Rak Kroja~ pravio divna odela. Jednom u velikom viru, blizu belutka gde je stanovao Rak Kroja~, ribice re{e da prirede zabavu, te sve potr~e wemu, da im sa{ije novo odelo. ‡ No}as }e biti zabava u viru na mese~ini, pa te molim da mi sa{ije{ haqinu, lep{u nego ijednu {to si do sada {io ‡ re~e {tuka Raku Kroja~u, presecaju}i hitro vodu. ‡ Sa{i}u ti sivozelenu haqinu od {qokica, zaki}enu sedefastim lepezama ‡ odgovori Rak Kroja~ i uze joj meru. Za {tukom do|e ka}iperka pastrmka i stade se umiqavati Raku Kroja~u: ‡ Dragi Ra~i}u, sa{ij mi haqinu da bude lep{a nego u ostalih riba. A Rak Kroja~ se zamisli i re~e: ‡ Sa{i}u ti {arenu haqinu, punu ùtih, crvenih, belih i plavih ta~kica. Bi}e{ najlep{a na celoj zabavi. Posle we izroni iz trske grge~ mole}i: ‡ Ra~i}u, molim te da mi sa{ije{ novo odelo za zabavu, pa }u ti platiti koliko god zatraì{. ‡ Sa{i}u ti ù}kastozeleno odelo, i{arano crnim prugama. Ti jedini bi}e{ tako odeven. Kad ribice odo{e, navali Rak Kroja~ na posao. 150

belutak, rumenkast, vir, {qokica, sedef, sedefast, ka}iperka, lika, preneraziti se, tuìti, okretna igra

Posla ra~i}e da nabave materijal potreban za ribqe haqine: re~nog bisera, sedefa, {arenog sitnog peska. A ~im se oni vrati{e, po~e da pravi nova odela, niù}i biser i sedef na duga vlakna like, koja je potom upredao sa re~nim srebrom. A za to vreme su ribice spremale vir za zabavu. Prvo su o~istile dno od muqa i posule ga rumenkastim belutkom i mahovinom; posle su pokosile visoku obalsku travu, da bi mesec {to boqe osvetlio vir. Najzad su oti{le do àbqe svira~ke druìne zvane „Kreketu{a“ i pogodile se da im svira na zabavi. âk predve~e se upute Raku Kroja~u da vide {ta je s haqinama. Kad tamo stignu, a veliki belutak gde je Rak Kroja~ stanovao leì odvaqen u stranu i ra~i}i po mutnoj vodi lutaju i pla~u. ‡ [ta je to, pobogu?! Gde je Rak Kroja~? ‡ povi~u preneraène ribe, slute}i neku nesre}u. ‡ Odnela ga u torbi neka deca koja su ovuda lovila rakove ‡ odgovore ra~i}i kroz pla~. ‡ Sad ne}emo nikad vi{e videti svog dragog oca, Raka Kroja~a. Onda i pastrmka i grge~ i {tuka udare u pla~, bilo im je ào {to je siroti rak nastradao, a jo{ vi{e {to im nije haqinice za zabavu sa{io. Mali{ani, videv{i kako ribe àle wihovog oca, jo{ vi{e se rastuè: ‡ Taman smo mu doneli bisera, sedefa, re~nog srebra i {arenog peska i on po~eo

da ih niè na vlakna, a nevaqala deca nam ga zauvek odneso{e. ûv{i pla~ ra~i}a i riba, dotr~e i àbe i re~ne zmije i svi drugi stanovnici reke da vide {ta je, i tako nastane op{ta àlost. Ba{ je sunce zalazilo za breg kad se to de{avalo. Voda u viru se rumenela kao da je neko u wu sasuo vina. Ve~erwi vetar je lutao kroz trsku. A stanovnici reke su i daqe kraj belutka tuìli. Najednom {tuka presta plakati i viknu: ‡ Evo, dolazi niz reku Rak Kroja~, poznajem ga po rumenkastim makazama {to ih nosi u ruci. Svi se obazru na tu stranu i ugledaju ga zbiqa kako se oprezno provla~i izme|u kamewa, hitaju}i ku}i. Stigav{i na svoj prag re~e: ‡ Sre}a moja {to sam sobom poneo makaze, te sam, ~im su se deca malo zagovorila, rasekao torbu i pobegao, ina~e me ne biste nikad vi{e videli. Kakav drugi len rak bi posle ovog doìvqaja prvo legao da se odmori, a Rak Kroja~ prvo uze da dovr{i zapo~ete ribqe haqine. [io ih je dok se mesec nije javio, a onda su ve} bile gotove i prelivale su se kao duga u bezbroj boja. Kad su {tuka, pastrmka i grge~ stigli u novim haqinama, zabava u viru je ve} bila otpo~ela, àbe su svirale, ribice su igrale okretne igre, a Rak Kroja~ je ispod belutka za to vreme pri~ao svojoj deci {ta je sve pretrpeo dok nije pobegao iz torbe. Desanka Maksimovi} 151

Podvuci jednom bojom i objasni re~enice iz pri~e koje ukazuju na to kako je Rak Kroja~ bio vredan. Drugom bojom podvuci opise haqina za ribe i materijala od kojih su napravqene. Podvuci u pri~i i opis pripremawa vira za zabavu. Objasni kako su se ose}ale ribe dok su se pripremale za zabavu. O ~emu su tada razmi{qale?

Prepri~aj ovu pri~u u {est re~enica. Neka ti pomognu slede}e kqu~ne re~i: priprema

naru~ivawe

nabavka

nesre}a

povratak raka

zabava

Smisli i napi{i druga~iji naslov za ovu pri~u.

152

Prona|i odgovaraju}a zna~ewa za izraze i upi{i ih. imati uspeha • biti veoma strog • zavisiti od nekoga • biti nekome glavni pomaga~ • napustiti nekoga kao nepopravqivog • biti vrlo ve{t • biti vrlo zauzet • brzo, ùre}i imati pune ruke posla ‡ biti desna ruka nekome ‡ vladati gvozdenom rukom ‡ raditi na brzu ruku ‡ biti sre}ne ruke ‡ imati zlatne ruke ‡ di}i ruke od nekoga ‡ biti vezanih ruku ‡ Prona|i u re~niku na kraju kwige zna~ewa re~i iz porodice re~i ruka. Upi{i wihova zna~ewa. rukav ‡

rukovoditi ‡

rukavica ‡

rukovati se ‡

rukopis ‡

uru~iti ‡

rukomet ‡

ru~ni ‡

Nastavi zapo~etu pri~u koriste}i re~i i izraze iz porodice re~i ruka. Toga dana sam bio sre}ne ruke. Igrali smo rukomet.

153

Da li si se nekada vozio kolima seoskim putem? Kakav je to bio doìvljaj?

Vo`nja Vozimo se. Pokraj puta razasuta sela leè. Kô potoci posle bure konji jure, lete, beè.

Gle, po~inju i svetlaci, leta znaci, da se pale, i iz magle trepte sive kao ìve, zvezde male.

Vrh potoka i {ipraga topla, blaga ve~er pada. Vozimo se. Sanja cve}e; miris sle}e sa livada.

Po beskrajno ne`nom, mekom i dalekom nebu plavu nasmejani mesec bludi, {to na ljudi li~i glavu.

Gle, seoske ku}e bele kao strele tek prolete. Pored puta stabla vita {iblje, ìta, lete, lete.

Vozimo se. Pokraj puta razasuta sela leè. Kô potoci posle bure konji jure, lete, beè. Desanka Maksimovi}

Prona|i i napi{i najlep{e re~i kojima pesnik slika sela i ku}e kraj puta:

svice:

nebo:

zapregu u kojoj se vozi: ve~e koje pada: 154

razasut, {iprag, vit, svetlac

Objasni zna~enje pesni~ke slike: Vozimo se. Sanja cve}e; miris sle}e sa livada.

Podvuci u pesmi re~i koje se rimuju. [ta zapaà{?

îtaj pa`ljivo ovu pesmu. Oslu{kuj ritam kojim se niù stihovi i strofe. Kako zvu~e? Na kakvo kretanje te podse}aju?

Uporedi ritam ove pesme s ritmom pesme Prole}nica Jovana Jovanovi}a Zmaja i ritmom poeme Zamislite Du{ana Radovi}a.

Zamisli da se vozi{ kolima koja vuku konji. Opi{i taj doìvljaj: {ta te najvi{e zabavlja dok se vozi{, koje zvukove ~uje{, {ta vidi{, da li se ne~ega pla{i{, ko upravlja konjima i sl.

155

Zna{ li {ta je zdravica? Kada se izgovara zdravica? Kako bi ti nazdravio drugu na proslavi wegovog ro|endana?

Zdravica Sve {to raste htelo bi da raste... ‡ Neka raste, i treba da raste! Sve {to cveta htelo bi da cveta... ‡ Neka cveta, i treba da cveta! Neka gleda sve {to ima oko, svako krilo nek leti visoko! Leteti, leteti, lepo je leteti! @iveti, ìveti, lepo je ìveti! Sve {to leti htelo bi da leti... ‡ Neka leti, i treba da leti! Sve {to peva htelo bi da peva... ‡ Neka peva, i treba da peva! Neka ska~e sve {to ima nogu, neka tr~e svi koji to mogu! Skakati, skakati, lepo je skakati! @iveti, ìveti, lepo je ìveti! Du{an Radovi} 156

zdravica

Podvuci u ovoj pesmi stihove koji ti se najvi{e svi|aju. Za{to ti se svi|aju?

Smisli i napi{i u jednoj re~enici poruku ove pesme.

Objasni zna~ewe prve strofe u ovoj pesmi.

Podvuci sve glagole iz pesme Zdravica.

Nastavi ovu pesmu.

Objasni kome pesnik nazdravqa u ovoj pesmi.

Navedi sve pesnikove èqe iz ove zdravice.

Nau~i pesmu napamet. Ako zna{ melodiju, otpevaj ovu pesmu. 157

158

Pravila za izraàjno ~itawe i recitovawe • Dok ~ita{ ili recituje{ trebalo bi da se uìvi{ u sadràj teksta, odnosno da zamisli{ ono o ~emu se u tekstu govori. • Trudi se da jasno izgovara{ svaku re~ i da se svi glasovi u svakoj re~i dobro ~uju. • îtawe i recitovawe ne treba da bude jednoli~no i dosadno, ve} neke delove treba da izgovara{ ti{e, a neke glasnije, neke brè, a neke sporije, u zavisnosti od sadràja teksta i ose}awa koja tekst u tebi pobu|uje. • Va`no je da po{tuje{ ta~ke, zareze, uzvi~nike, upitnike i druge pravopisne znake. Kod svakog znaka treba zastati, napraviti kra}u ili duù pauzu. Pauze su veoma va`ne, jer daju mo} re~ima. • Prilikom recitovawa pokreti ruku i gestovi treba da budu odmereni, u skladu sa onim o ~emu se govori u pesmi i sa raspoloèwem koje postoji u woj. • Va`no je da ~itawe i recitovawe budu prirodni, nalik na svakodnevni govor. • Radi lak{eg pripremawa za ~itawe i recitovawe, tekst ozna~i na slede}i na~in: ———— | ||

ovako ozna~ene delove teksta ~itaj ili recituj ti{e ovako ozna~ene delove teksta ~itaj ili recituj glasnije na ovako ozna~enom mestu u tekstu napravi kra}u pauzu na ovako ozna~enom mestu u tekstu napravi duù pauzu.

Pravila za dobro pisawe • Razmisli o tome {ta sve zna{ o temi o kojoj treba da pi{e{. • Zabeleì {ta sve treba da pomene{ u svom sastavu. • Potrudi se da smisli{ odgovaraju}i naslov. • Misli o tome ko }e ~itati tvoj rad. • Tvoj sastav treba da ima po~etak, sredinu i kraj. • Unesi ose}awa u svoj rad (tugu, radost, qutwu, uzbu|ewe, iznena|ewe). • Na kraju re~enice stavi ta~ku, upitnik ili uzvi~nik. • Po~ni svaku re~enicu velikim slovom. Imena mesta i qudi tako|e pi{i velikim po~etnim slovom. • Re~enice ne po~iwi na isti na~in (seti se re~i sa sli~nim zna~ewem). • Pro~itaj svoj rad i ispravi gre{ke koje zapazi{. 159

Re~nik A avanica (arapski) ‡ nevaqalac, nitkov, nasilnik avlija (turski) ‡ ogra|en prostor oko ku}e, dvori{te admiral (nema~ki) ‡ najvi{i oficirski ~in u ratnoj mornarici astal (turski) ‡ sto autobiografija (gr~ki) ‡ opis vlastitog ìvota, ìvotopis koji pisac pi{e o samom sebi B bangav ‡ koji te{ko hoda zbog kvrgastih izraslina na stopalima ili kopitama; uporedi: hrom belasati se ‡ malo se beleti, isprekidano se beleti belutak ‡ obli i glatki beli kamen bilo ‡ ujedna~eno kucawe srca koje se ose}a pod prstima kad se prislone uz arteriju, puls biti spreman sti}i i ute}i ‡ zna~i: biti vrlo sposoban i snala`qiv bokvica ‡ biqka koja se koristi u narodnom lekarstvu brvno ‡ stablo koje sluì da se premosti neki potok ili re~ica; balvan, trupac, greda brujati ‡ proizvoditi zvuk, potmuo, dubok sliveni {um, zujawe bubnuti ‡ pasti s potmulim treskom, tresnuti, qosnuti buzdovan (turski) ‡ sredwovekovno oru`je koje se sastoji od gvozdenih pera i dr{ke, podesno za udarawe ili bacawe na protivnika bukvik ‡ bukova {uma V vaistinu ‡ zaista, doista, odista, zapravo, u stvari

160

val ‡ talas varo{ (ma|arski) ‡ ve}e naseqe, grad vaspitawe ‡ uqudno pona{awe, uqudnost, vaspitanost; obrazovanost ve}ma ‡ u ve}oj meri, vi{e vinuti se ‡ dignuti se u vazduh vir ‡ duboko mesto u potoku, reci ili jezeru vit ‡ vitak, visok viti ‡ ovde zna~i: praviti ne{to, stvarati viti se ‡ ovde zna~i: obavijati se, obmotavati se vlast ‡ ovde zna~i: mo} pot~iwavawa nekoga svojoj voqi, autoritet vodenica ‡ mlin koji pokre}e voda, mlin uop{te vodeni~ar ‡ mlinar koji radi u vodenici vodopija ‡ korovska biqka s plavom cvetnom glavicom vranac ‡ kow crne dlake, vran kow vrdnuti ‡ brzo poma}i, pokrenuti, mrdnuti vrzina ‡ ograda od ìvog ili pose~enog trwa ili grawa vrtkati se ‡ nemirno se pokretati, micati se levo-desno G galopirati ‡ tr~ati galopom, najbrìm kowskim trkom (u skokovima) general ‡ oficir sa jednim od najvi{ih ~inova u vojsci glediti se ‡ gledati se, pogledivati se gorostasan ‡ koji je veoma velik, visok, ogroman grab ‡ listopadno drvo iz familije breza grabiti ‡ ovde zna~i: i}i brzim, dugim koracima, tr~ati, hitati grozota ‡ uàs, strahota gubav ‡ koji je oboleo od gube, lepre, bolestan od gube; uop{te bolestan

D dever ‡ muèvqev brat, a ovde ozna~ava onog koji vodi mladu na ven~awe dekor ‡ ovde ozna~ava kulise, name{taj i predmete kojima se na pozornici do~aravaju mesto i vreme radwe komada delipar (turski) ‡ juna~ina, delija; krupan, mo}an ~ovek dembelisati ‡ ne raditi ni{ta, izleàvati se, len~ariti direkcija (latinski) ‡ upravna slu`ba nekog preduze}a; zgrada u kojoj se to preduze}e nalazi doza (gr~ki) ‡ odre|ena koli~ina ne~ega do~ekawe ‡ do~ekivawe, primawe nekoga ko dolazi u posetu (obi~no lepo, srda~no i sve~ano) dremuckati ‡ spavati lakim snom, dremati ~esto se bude}i, imati isprekidan san drije{iti (dre{iti) ‡ razvezivati duhovnik ‡ sve{teno, duhovno lice \ |er|ef (turski) ‡ obi~no drveni okvir na koji se razapne tkanina po kojoj se veze |ipiti ‡ naglo sko~iti |ogat (turski) ‡ kow bele dlake, belac |uvegija (turski) ‡ momak za ènidbu; mladoèwa @ àlac ‡ ovde ozna~ava {iqati i o{tri zub àripan ‡ re~ bez posebnog zna~ewa, samo u razbrajalici `buwi~wak ‡ zemqi{te na kojem raste `buwe, zasad vi{e vrsta `bunova `vala (obi~no u mn.) ‡ ovde ozna~ava metalni deo uzde koji se stavqa kowu u usta, |em

èravica ‡ uàreni ostaci izgorelog drveta ili ugqa, àr èti ‡ srpom, kosom ili ètelicom kositi zrelo ìto ìvica ‡ ìva ograda od {ibqa, grmqa i ukrasnog biqa ìdak ‡ koji je mawe gustine, redak, razre|en ùwa ‡ ptica srodna detli}u, ùna Z zagrepsti ‡ ovde zna~i: pobe}i brzo tr~e}i, strugnuti zaiskati ‡ zamoliti, zatraìti zalagati ‡ ovde zna~i: stavqati nekome u usta zalogaj po zalogaj, hraniti zaqubiti se ‡ osetiti, doìveti qubav, zavoleti nekoga zamaknuti ‡ u}i u ne{to, skloniti se zama}i ‡ vidi: zamaknuti zametnuti ‡ ovde zna~i: namnoìti, prikupiti, ste}i zaplaviti ‡ u~initi plavim, obojiti u plavo zastor ‡ zaklon, obi~no od platna, zavesa zate}i se ‡ zadesiti se, na}i se negde u odre|enom trenutku zatiqak ‡ zadwi deo glave, potiqak zauzdati ‡ staviti kowu uzde zbeg ‡ mesto na koje se sklawaju oni koji su prinu|eni da beè od neke opasnosti, uto~i{te zverka ‡ u prenosnom zna~ewu: poznata i uticajna osoba, mo}na li~nost zdravica ‡ re~i koje se govore pri nazdravqawu zdrav kô dren (izr.) ‡ potpuno zdrav, jak, snaàn zemqopis ‡ nauka koja se bavi opisivawem zemqe, geografija zet ‡ }erkin ili sestrin mu` zirnuti ‡ baciti pogled, pogledati zlatast ‡ koji je poput zlata, nalik na zlato zujkati ‡ isprekidano zujati

161

I ignorisati ‡ prelaziti preko ne~ega s prezrewem, kao da ne postoji igrati (kowa) ‡ terati kowa u trk, galop inercija (latinski) ‡ te`wa nekog tela da zadrì stawe mirovawa ili pravolinijskog kretawa, sve dok ga neka sila u tome ne spre~i instinkt ‡ nesvesna te`wa, pobuda, nagon; predose}aj istkati ‡ tkaju}i izraditi, izatkati; u prenosnom zna~ewu: na~initi, stvoriti J jabu~ar ‡ jabukov vo}wak, jabu~wak java ‡ budno stawe, zbiqa jadati se ‡ àliti se, tuìti se jako ‡ ovde zna~i: u ovom trenutku, odmah, sada jaram ‡ drvena naprava, okvir oko vrata tegle}e ìvotiwe u koji se ona upreè jasle ‡ duga~ak sanduk (ili korito), obi~no od drveta, pri~vr{}en uza zid, u koji se stavqa hrana za stoku jatak (turski) ‡ onaj koji skriva, ~uva hajduke i odmetnike od vlasti i pomaè im jezditi ‡ juriti, i}i, brzo promicati, hitati, ploviti jo{te ‡ jo{ (ovde kazuje da }e ne{to potrajati)

klin ‡ komad gvo`|a koji zakucan sluì za ka~ewe, ve{awe, ekser kovitlati se ‡ vrteti se brzo tamo-ovamo, okretati se kolac ‡ ovde ozna~ava tanku motku koja sluì za oka~iwawe i no{ewe ne~ega konflikt ‡ o{tro suprotstavqawe, sukob kosa ‡ poqoprivredna alatka s duga~kim, lu~no povijenim se~ivom na kraju duge dr{ke, kojom se se~e, kosi trava kosac ‡ ~ovek koji kosi travu, detelinu ili ìto kradomice ‡ kri{om, potajno, kradom krasti se ‡ dolaziti kri{om, prilaziti tiho, ne~ujno, prikradati se krilatast ‡ koji ima krila, krilat krsno ime (izr.) ‡ crkveni i porodi~ni praznik, uglavnom kod pravoslavnih Srba, slava kula{ (turski) ‡ kow mi{je, ù}kastosive boje ku~ina ‡ grubo kratko vlakno koje ostaje kao otpadak pri preradi konopqe ili lana L lawski ‡ koji se desio pro{le godine, pro{logodi{wi lahoriti ‡ polako, lagano duvati, piriti, pirkati (o vetri}u) ledina ‡ dugo neorana zemqa lika ‡ tanki sloj drveta ispod kore koji se upotrebqava za pletewe korpi

K M karakter (gr~ki) ‡ ovde ozna~ava moralnu ~vrstinu, jaku voqu, postojanost, ~estitost, po{tewe ka}iperka ‡ ona koja voli da se kiti i napadno odeva, pomodarka ki}en (uz imenicu svatovi) ‡ lepo odeven, oki}en, ude{en, bogato ukra{en

162

maltretirati ‡ r|avo ohpostupati prema nekome, kiwiti ga, mu~iti, zlostavqati mahnit ‡ umno poreme}en, umobolan, lud mehanizam (gr~ki) ‡ sklop uzajamno uskla|enih delova neke sprave ili ma{ine milen ‡ drag, mio

milost ‡ ovde ozna~ava dobro, plemenito delo miti ‡ prati, umivati modar ‡ zagasitoplav N nadzornik ‡ onaj koji vr{i nadzor, koji nadgleda, nadglednik, kontrolor nadrasti ‡ rastom, visinom prete}i, nadma{iti (nekoga, ne{to) narav ‡ ovde zna~i: priroda naseobina ‡ mesto (obi~no mawe) na kojem se neko naselio, nastanio, naseqe nasilni{tvo ‡ primena sile, surovo, okrutno pona{awe prema nekome, tiranija, nasiqe na}uliti ‡ nadi}i, podi}i u{i da bi se boqe ~uo zvuk (o ìvotiwama) nedrag ‡ koji nekome nije drag. Izr. i}i od nemila do nedraga ‡ i}i na sve strane bezuspe{no traè}i pomo} ili savet nesebi~an ‡ koji ne vodi ra~una samo o sebi, koji je spreman da se `rtvuje i da pomaè drugima, po`rtvovan ne~ove{tvo ‡ ne~ove~an, bezdu{an postupak, zao ~in, nedelo, ne~ove~nost ne~uven ‡ za koji se nije ~ulo, nezapam}en, nevi|en, ~udan ni{tavan ‡ ovde zna~i: bezna~ajan non{alantno (francuski)‡ prirodno, neusiqeno, opu{teno O obaliti ‡ oboriti, sru{iti obrecnuti se ‡ qutito, osorno re}i ne{to nekome, viknuti na nekoga, izdrati se, brecnuti se ozvezditi se ‡ posuti se zvezdama (ovde: o potoku)

okretna igra ‡ vrsta plesa, igre, koja se igra okretawem ukrug (valcer, tango) opanak ‡ laka obu}a od koè koja se vezuje za nogu ko`nim kai{evima; uporedi: oputa oputa ‡ traka iskrojena od koè koja je obi~no sluìla za pletewe opanaka i vezivawe opanaka za nogu osvetak ‡ svanu}e, svitawe, po~etak jutra pred izlazak sunca, osvit, osvitak osoj ‡ senovito mesto, severna padina i podno`je nekog uzvi{ewa ostrag ‡ sa stra`we strane, odostrag, pozadi otaqavati ‡ s mukom obavqati neki posao otac ‡ ovde: sve{teno, duhovno lice (sve{tenik, kalu|er) P pad ‡ kretawe tela prouzrokovano silom Zemqine teè. Izr. prirodni pad ‡ nagib zemqi{ta, strmina; slobodni pad ‡ vertikalno padawe tela pod uticajem Zemqine teè pedaq ‡ mera za duìnu, duìna, razmak izme|u vrha palca i malog prsta kada se prsti ra{ire pelivan (turski) ‡ 1. borac, rva~ 2. cirkuski akrobata na konopcu 3. junak, vitez perpetuum mobile (latinski) ‡ zami{qena ma{ina koja bi radila bez kori{}ewa energije, „ve~ni motor“ perunika ‡ biqka sa sabqastim listovima i velikim cvetovima qubi~aste, crvene ili bele boje pirnuti ‡ lagano dunuti pitak ‡ koji se moè piti, koji je dobar za pi}e: pitka voda plastiti ‡ slagati seno u plastove pogonska sila ‡ energija koja moè da pokrene neko telo

163

podràti ‡ dati, pruìti podr{ku, pomo} poema ‡ duà pesma, obi~no u stihu, ponekad i u prozi pozan ‡ koji je na kraju vremena u kojem se ne{to zbiva, kasan pozlatiti ‡ prevu}i tankim slojem zlata; u prenosnom zna~ewu: u~initi da bude kao zlato, ulep{ati pokrojiti ‡ skrojiti, sa{iti polawski ‡ koji je bio pretpro{le godine, pre dve godine, preklawski poletnuti ‡ nakratko zamahnuti krilima pomesti se ‡ do}i u stawe zbuwenosti, zbuniti se, zapetqati se, spetqati se pomiriti se (s ne~im) ‡ nevoqno pristati na ne{to, ne protiviti mu se vi{e, priviknuti se na to posaditi ‡ ovde zna~i: staviti nekoga da sedne, smestiti nekoga, posesti posluìteq ‡ osoba koja u nekoj ustanovi obavqa uslu`ne poslove, domar po{tovawe ‡ dobro mi{qewe o nekome, o wegovim sposobnostima, po{tewu, vrednostima, uvaàvawe pra{taj! ‡ ovde upotrebqeno pri rastanku, kao izraz àqewa i izviwewa predve~erje ‡ deo dana pre sumraka, vreme na kraju dana, pre nego {to padne ve~e premetnuti se ‡ prevrnuti se, prebaciti se preneraziti se ‡ veoma se za~uditi, zaprepastiti se prikrasti se ‡ pri}i {uwaju}i se, do}i tiho, kradom, neopaèno prikumak ‡ kumov pomo}nik pri ven~awu prionuti ‡ navaliti na neki posao, latiti se ne~ega pristajati ‡ lepo stajati, odgovarati (ovde: o cipelama) pritvrditi ‡ u~initi da se ne{to ~vrsto drì, u~vrstiti, pri~vrstiti

164

prokquviti ‡ shvatiti ono {to se skriva, prozreti, otkriti ne{to propr{oriti ‡ zatreperiti, prome{koqiti, protresti prosvetiteq ‡ onaj koji {iri znawe, prosve}enost, koji prosve}uje, uzdiè {ire}i kulturu prosen ‡ koji se odnosi na proso, koji je od prosa prosinuti ‡ sinuti, zasjati, zablistati pust ‡ ovde zna~i: neostvarqiv, varqiv, laàn pu{komet ‡ udaqenost od pu{ke do mesta do kojeg moè da se dobaci metak, domet R ravan ‡ ovde zna~i: ravnica, nizija ravnopravnost ‡ stawe onoga koji je ravnopravan, koji je po pravima izjedna~en s drugima, koji ima ista prava kao drugi razasut ‡ svuda razbacan, raspr{en na sve strane razbojnik ‡ onaj koji pqa~ka, pqa~ka{ rasejano ‡ na rasejan na~in, rastreseno, neusredsre|eno rasko{no ‡ na rasko{an na~in, luksuzno, bogato raskriliti se ‡ ra{iriti krila (o pticama) raspaliti ‡ ovde zna~i: po~eti ne{to ìvo, brzo, ùrno raditi reagovati ‡ odgovoriti, odgovarati, odazvati se na spoqne podsticaje, suprotstavqati se ne~emu reakcija ‡ uzvratno delovawe, protivdelovawe, odgovor na akciju, otpor, uzvra}awe na pritisak rezak ‡ koji reè, o{tar rekvizit (latinski) ‡ predmet koji je potreban za pozori{nu predstavu, za snimawe filma ili TV serije referat (latinski) ‡ pismeni ili usmeni slu`beni izve{taj

ruda~a ‡ ruda, mineral, mineralna sirovina koja se vadi iz zemqe i prera|uje u fabrikama rudeti ‡ postajati rud, crvenkast, ri|, crveneti, dobijati crvenu boju rujan ‡ rumenkast, ù}kastocrvene, crvenkaste boje rujevina ‡ rumenilo, ù}kastocrvena boja rukav ‡ deo odevnog predmeta u koji se uvla~i ruka rukavica ‡ odevni predmet za {ake i prste koji {titi od hladno}e ili prqav{tine rukovati se ‡ pruìti, pruàti nekome ruku i stegnuti je u znak pozdrava rukovoditi (nekim, ne~im) ‡ biti na ~elu, predvoditi nekoga ili ne{to, upravqati ne~im rukomet ‡ vrsta igre izme|u dva tima u kojoj se lopta dodaje rukom i ubacuje u protivni~ki gol rukopis ‡ 1. na~in pisawa slova rukom 2. autorov tekst pre {tampawa u kwizi rumenkast ‡ koji je blago rumen, crvenkast ru~ni ‡ 1. koji se odnosi na ruku, koji pripada ruci: ru~ni zglob 2. koji se nosi na ruci: ru~ni sat 3. koji se obavqa rukom: ru~ni rad ru~no ‡ rukom, pomo}u ruke S sabrati se ‡ ovde zna~i: skupiti se, do}i na neko mesto samo}a ‡ stawe onoga koji je sam sanak ‡ san, sawawe, snivawe svetiteq ‡ ~ovek pun vrlina, koga je crkva proglasila svetim svetlac ‡ vidi: svitac svirep ‡ nemilosrdan, okrutan, surov, bezdu{an

svod ‡ re~ ovde ozna~ava sastavqene kro{we drve}a sebi~an ‡ koji misli samo na sebe, koji nastoji da ostvari sopstveni interes na {tetu drugih severac ‡ severni vetar sedef (turski) ‡ unutra{wi sloj qu{ture nekih {koqki i puèva, koji se preliva u duginim bojama sedefast ‡ koji je poput sedefa senik ‡ vrtna, ba{tenska ku}ica bez zidova, sa krovom na stubovima, koja sluì za odmor i kao zaklon od ki{e i sunca, senica skerlet (turski) ‡ tkanina qubi~astocrvene boje koja se upotrebqavala za izradu skupocene ode}e; ode}a od te tkanine skqusiti se ‡ pasti, sru{iti se (o kqusetu, kowu); skqokati se skrasiti se ‡ zadràti se, smiriti se na jednom mestu slatkokqunac ‡ onaj koji ima divan glas, koji lepo peva (o slavuju) smreka ‡ visoko drvo iz familije borova sna}i se ‡ umeti iskoristiti priliku, umeti izvu}i se iz te{ko}a snen ‡ sawiv, pospan; ovde zna~i: koji izaziva san, uspavqiv, tih i monoton spiralno (gr~ki) ‡ na spiralan na~in, kao spirala, zavojito, vijugavo spletka{ica ‡ ona koja pravi spletke, koja podvaquje, smutqivica srdito ‡ qutito, gnevno, na srdit na~in srijeda (sreda) ‡ mesto podjednako udaqeno od krajeva, sredina sru~iti se ‡ naglo se spustiti, navaliti, sru{iti se na nekoga staklar ‡ onaj koji izra|uje predmete od stakla staklara ‡ radionica u kojoj se izra|uje staklo, stakleni predmeti staklarev ‡ koji pripada staklaru staklarski ‡ koji se odnosi na staklare

165

staklast ‡ 1.a. koji je sav ili ve}im delom od stakla b. koji kao da je od stakla, krhak 2. bezizraàjan, tup, uko~en (o pogledu) staklen ‡ koji je sav od stakla starina ‡ star ~ovek, starac stari svat ‡ drugi svedok na ven~awu (pored kuma), koji se smatra stare{inom svatova stasit ‡ koji ima skladno i lepo gra|eno telo, visok, dobro razvijen stati ‡ zna~i: zaustaviti se, prestati, ali ovde zna~i upravo suprotno: po~eti stra`wi ‡ koji se nalazi pozadi, odostrag; suprotno: predwi streha ‡ kraj krova koji prelazi spoqne zidove ku}e, nastre{nica strmoglaviti se ‡ pasti glavom nadole, survati se strmoglavce sturiti ‡ gurnuti, odgurnuti, zbaciti sukati (brkove) ‡ vrte}i doterivati, uvijati zavr}u}i prema gore sumra~ak ‡ re~ sa umawenim zna~ewem koja ovde ozna~ava vreme ja~awa Sun~eve svetlosti, sumrak pre ra|awa dana sun~ani sat ‡ naprava koja meri vreme po sun~anom danu prema poloàju Sunca, pomerawem senke koju baca {tap zaboden u zemqu na broj~anik sa ~asovnim oznakama ispisanim na tlu T távan ‡ koji je bez svetlosti, mra~an, taman tavoriti ‡ ìveti te{ko, zlopatiti se, ìvotariti takum (turski) ‡ oprema za jaha}e kowe koja se sastoji od uzde, uzengije i sedla tvorevina ‡ ono {to je stvoreno, delo, proizvod teretan ‡ ovde zna~i: naporan, mu~an, teàk tmast ‡ crn, mrk, zagasit

166

trn ‡ ovde: niski bodqikavi grm tr~kati ‡ i}i brzo tamo-amo, tr~karati, odlaziti na razna mesta radi zavr{avawa poslova tuìti ‡ ovde zna~i: iskazivati tugu, tugovati tuna ‡ tu, na tom mestu turiti ‡ poloìti na neko mesto, metnuti, staviti, smestiti U u jedan mah, u taj mah ‡ u tom trenutku unakrsno ispitivawe ‡ na~in ispitivawa osumwi~enih tokom kojeg advokati tu`be i odbrane naizmeni~no postavqaju pitawa optuènom uobraèwe ‡ zami{qawe ne~ega {to ne postoji uru~iti ‡ predati u ruke ili preneti po{iqku ili poruku: uru~iti telegram, uru~iti pozdrave ute}i ‡ tr~e}i pobe}i, umaknuti, tr~e}i odjuriti; uporedi: {mugnuti F fijukati ‡ proizvoditi visok, o{tar zvuk, fijuk, zvi`dati H hazna (turski) ‡ blago, bogatstvo hajduk (turski) ‡ ovde: razbojnik, pqa~ka{; tako|e i borac protiv Turaka haramba{a (turski) ‡ vo|a hajdu~ke druìne hitnuti ‡ baciti; hitnuti se ‡ baciti se ne~im na nekoga hrom ‡ koji ima povre|enu ili kra}u nogu, pa zbog toga hramqe, te{ko hoda; uporedi: bangav

C cvrknuti ‡ 1. oglasiti se cvr~awem, zacvr~ati 2. zacvrkutati ceniti ‡ po{tovati nekoga, imati dobro mi{qewe o nekome cewen ‡ po{tovan, koji se po{tuje cepka ‡ tanki komad drveta dobijen cepawem ve}eg komada drveta cer ‡ vrsta hrasta cic ‡ re~ca kojom se nekome poru~uje, kaè da ne}e dobiti ono ~emu se nada

{}erati ‡ 1. naterati nekoga da ode, oterati, sterati 2. ukloniti, spustiti s uzdignutog mesta naniè 3. si}i s kowa, sjahati

^ ~aran ‡ ovde zna~i: crn ~ardak (turski) ‡ ovde zna~i: dvorac ~ast ‡ moralan odnos prema qudima, po{tewe, ~estitost ~ioda ‡ igla s glavicom, pribada~a, {penadla ~istota ‡ po{tewe, nevinost, ~estitost ~kaq ‡ korovska biqka, ~i~ak ~un ‡ mali ~amac, plitak i ravnog dna [ {ar ‡ {aren, raznobojan {arati ‡ 1. povla~iti crte, linije po ne~emu 2. leteti tamo-amo, vrzmati se {evrquga ‡ mala poqska ptica peva~ica, {eva {iprag ‡ {ikara, gusti{, grmqe, {ipra`je {qokica ‡ metalna, plasti~na ili staklena svetlucava plo~ica koja se na{iva na ode}u kao ukras {mugnuti ‡ brzo i neopaèno pobe}i, otr~ati, umaknuti; uporedi: ute}i {tanglica (nema~ki) ‡ vrsta sitnog kola~a od oraha u obliku male {tangle, poluge (ovde sa {e}ernim prelivom)

167

Sadràj UPUTSTVO VODI^

2 2

NIGDE NIJE KÔ KOD KU]E

3

@EQA DEVOJÎCE, Branko Halusa VRSTE REÎ STIGÔ VRAPCU CEWEN GOST, Rusomir Arsi} VRSTE REÊNICA UZVI^NE REÊNICE LAKU NO], Vidoe Podgorec POTVRDNE I ODRI^NE REÊNICE SEPTEMBAR, Du{an Kosti} VI[EZNA^NOST REÎ GRADSKI I POQSKI MI[, Lafonten UPRAVNI GOVOR NEUPRAVNI GOVOR GENERALE SILO QUTA, Qubivoje R{umovi} GRA\EWE REÎ MOJE DETIWSTVO, Qubivoje R{umovi} IMENICE PISAWE VELIKOG SLOVA QUTITO MEÊ, Branislav Crn~evi}

Seti se {ta smo nau~ili

24

DRUG ]E DRUGU DA UBLA@I TUGU

25

U SAMO]I, Ljubivoje R{umovi} CVRÂK I MRAVI, Lafonten UÎONICA BEZ NASILNI[TVA, Alan L. Bin PI[EMO SASTAV SAMO]A, Branko V. Radi~evi} ROD I BROJ IMENICA 168

4 5 6 7 7 8 9 10 11 12 14 15 16 17 18‡19 20 21 22‡23

26 27 28‡29 31 32‡33 34

NOVI FRIZERSKI SALON MAÂK OTI[AO U HAJDUKE, Branko ]opi} UMEMO LI DA SLU[AMO SAGOVORNIKA MARKO KRAQEVI] I BEG KOSTADIN, narodna pesma SVITAC TRA@I PRIJATEQE, Sun Ju \in

35 36‡38 40 42‡43 44‡45


46

LEPA RE^ I GVOZDENA VRATA OTVARA

47

TRA@IM PO[TOVAWE, Vladimir Andri} 48 REÎ KOJE IMAJU RAZLIÎTE OBLIKE, A ISTO ILI SLI^NO ZNAÊWE 49 ZIMA, Du{an Vasiqev 50 REÎ ISTOG OBLIKA, A RAZLIÎTOG ZNAÊWA 51 GLAGOLI 51 KLIN-ÔRBA, narodna pri~a 52 VETAR I SUNCE, narodna pripovetka 54 SVETI SAVA POMA@E ÔVEKU DA SE SNA\E, Simeon Marinkovi} 56 SEBI^NI XIN, Oskar Vajld 58‡60 PRVI SNEG, Vojislav Ili} 62 MOJ DNEVNIK 63 VRAPÎ], Maksim Gorki 64‡65 GLAGOLSKA LICA 67 GLAGOLSKA VREMENA ‡ PRO[LO, SADA[WE I BUDU]E VREME 67 ÂRDAK NI NA NEBU NI NA ZEMQI, srpska narodna bajka 68‡70 PI[EMO SASTAV 71 VESTI, Ljubivoje R{umovi} 72


74

KO SE VOLI TAJ SE PI[E

75

QUBAVNA PESMA, Milovan Danojli} PRIDEVI KWI@EVNE I NEKWI@EVNE REÎ

76 77 77 169

[TA JE NAJVE]E, Miroslav Anti} ZAGONETKE PRVA LJUBAV, Dragomir \or|evi} ROD I BROJ PRIDEVA STAKLAREVA QUBAV, Grozdana Oluji} ZAMISLITE, Du{an Radovi} PIPI ZABAVQA TETKA LAURU, Astrid Lindgren DECA MOGU DA POLETE, Qubivoje R{umovi}

170

78 79 80 81 82‡85 86 88‡91 93


94

TAJNE SVETA

95

PROLE]NICA, Jovan Jovanovi} Zmaj PISAWE RE^CE NE UZ GLAGOLE, IMENICE I PRIDEVE I PISAWE RE^CE LI PRIÂ O DOBROJ RODI, Stojanka Grozdanov Davidovi} REÎ SA UMAWENIM ZNAÊWEM ‡ UMAWENICE DOMOVINA SE BRANI LEPOTOM, Qubivoje R{umovi} REÎ SA UVE]ANIM ZNAÊWEM ‡ UVE]ANICE ZAQUBQENE CIPELE, Pjer Gripari SKRA]ENICE VUK I JAGNJE, narodna basna PI[EMO SASTAV LAV I ÔVEK, arapska narodna pri~a NARODNE UMOTVORINE SVETI SAVA I SEQAK BEZ SRE]E, narodna pri~a PESMA O CVETU, Branko Miqkovi} NARODNE UMOTVORINE SVIJETU SE NE MO@E UGODITI, narodna pripovetka

96 97 98‡99 101 102 103 104‡106 107 108 109 110‡111 112‡113 114‡115 116 117 118


120

[TA JE SME[NO

121

[TA JE OTAC, Dragan Luki}

122

IZOKRENUTA PRIÂ, Branko ]opi} 124‡125 @ENIDBA VRAPCA PODUNAVCA, {aqiva narodna pesma 126 PI[EMO SASTAV 127 CIC, Branko Radi~evi} 128 PRIÂ O GAVRANU I LISICI, Qubivoje R{umovi} 130‡131 A ZA[TO ON VE@BA, Du{an Radovi} 132‡133 JEDNA SME[NA PESMA, Du{an Radovi} 136 PROSTA (NEPRO[IRENA) REÊNICA 137 PROSTA PRO[IRENA REÊNICA 137 REÎ KOJE ODRE\UJU VREME, MESTO I NAÎN VR[EWA RADWE 137 KORWAÂ I ZEC, Ezop 138


140

SVE [TO RASTE HTELO BI DA RASTE

141

KAKVE JE BOJE POTOK, Grigor Vitez DVIJE SEJE BRATA NE IMALE, narodna pesma BAJKA O BELOM KOWU, Stevan Rai~kovi} PISAWE SUGLASNIKA j SLAVUJ I SUNCE, Dobrica Eri} PISAWE DATUMA PISAWE BROJEVA SLOVIMA PRIÂ O RAKU KROJAÛ, Desanka Maksimovi} VO@NJA, Desanka Maksimovi} PI[EMO SASTAV ZDRAVICA, Du{an Radovi}

Seti se {ta smo nau~ili PRAVILA ZA DOBRO RECITOVAWE PRAVILA ZA DOBRO PISAWE RE^NIK SADR@AJ TEMATSKI SADR@AJ

142 143 144‡146 147 148 149 149 150‡151 154 155 156 158 159 159 160‡167 168‡171 172

171

Tematski sadràj KWI@EVNOST dramski tekst 6, 132‡134 poezija 10 pesni~ke slike 10, 50, 62, 96, 116, 128, 142, 148, 155 basna 12‡13, 27, 108‡109, 130‡131, 138‡139 poslovica 4, 13 autobiografija 18‡19, 136 poema 22, 28, 86 pri~a 32‡34, 36‡39, 44‡45, 54, 56, 64‡66, 98‡99, 104‡106, 110‡112, 144‡147, 150‡152 napi{i naslov za svaki deo pri~e 34 pro~itaj vest 35, 72 likovi iz pri~e, drame ‡ osobine 38, 52, 66, 70, 87, 100, 131, 134, 138 epske pesme 42‡43 glavni lik pri~e, ostali likovi, mesto i vreme radwe 38, 45, 70 bajka 58‡61, 68‡70, 82‡85, 147 re~i koje se rimuju 4, 6, 63, 155 srpska narodna bajka 68‡70 autorska bajka 70, 144 qubavna pesma 76, 80 {ta je najve}e 78 zagonetke 79 pipi duga ~arapa 88‡92 refren 97 ritam 97, 155 rodoqubiva pesma 102 pitalice, brzalice 112 obi~ajne narodne pesme 113 narodna pri~a, pripovetka 52, 54, 114‡115, 118‡119 razbrajalice, poslovice 117 {aqiva pri~a 124‡125 {aqiva narodna pesma 126 stih, strofa 4, 129 zaplet, rasplet 134 narodne porodi~ne pesme 143 pore|ewa 147 GRAMATIKA vrste re~i 5 vrste re~enica 7, 53 potvrdne i odri~ne re~enice 9 vi{ezna~nost re~i 11, 57, 112

172

upravni govor 14 neupravni govor 15 gra|ewe re~i 17 imenice 20 pisawe velikog slova 20, 21, 30, 48, 129 prosta re~enica 27 rod i broj (jednina i mnoìna) imenica 34 napi{i pravilno 39 re~i koje imaju razli~ite oblike, a isto ili sli~no zna~ewe 49, 57 re~i istog oblika, a razli~itog zna~ewa 51 glagoli 5, 51, 53, 55, 129, 135, 157 uzvi~ne re~enice 7 upitne re~enice 53 subjekat i predikat 27, 66 glagolska lica 67, 135 glagolska vremena: pro{lo sada{we i budu}e vreme 67, 135 pridevi: opisni, prisvojni 77, 79, 81, 116 kwièvne i nekwièvne re~i 77 rod i broj prideva 81 pisawe re~ce ne i re~ce li 97 re~i sa umawenim zna~ewem ‡ umawenice 101, 103 re~i sa uve}anim zna~ewem ‡ uve}anice 103 skra}enice 107 objasni zna~ewe re~i i izraza 11, 30, 39, 57, 112, 131, 143, 153 odredbe za vreme, mesto i na~in 137 prosta (nepro{irena) re~enica 27, 137 prosta pro{irena re~enica 137 pisawe suglasnika j 147 pisawe datuma 149 pisawe brojeva slovima 149 PI[EMO dve tvoje velike èqe 4 laku no} 8 zna~ewa re~i 11, 23, 153 gradski i poqski mi{ 13 pouka basne 13, 138 opi{i mravqi grad 29 opi{i svoja ose}awa 30, 41 moj drug (drugarica) 31 ose}awa izazvana opisom no}i 34 osobine lika 38, 43, 52, 87, 138

173

opi{i pesni~ke slike 154, 155 zna~ewe stihova 10, 16, 23, 26, 43, 48, 62, 76, 78, 80, 87, 102‡103, 129, 149, 155, 157 recept za klin-~orbu 53 putnikova pri~a 55 {ta bi pitao svetog savu 57 o xinovoj sebi~nosti i nesebi~nosti 61 prepi{i latinicom omiqene strofe 63 moj dnevnik 63 ro|endanska ~estitka vrapcu 66 bajka 71 mi{qewe o de~jim pronalascima 73 prepi{i re~enice o qubavi 85 {ta ti se svi|a kod pipi 92 prepri~aj pri~u 100‡101, 152 kako cipele pokazuju qubav 107 basna 109 ~ovekova odgovornost za ìvot na zemqi 112 objasni poruku pri~e 56, 115, 119 sme{na pri~a 127 strip 139 nastavi zapo~etu pri~u 153 opi{i doìvqaj 155 nastavi pesmu 157 GLUMIMO stigô vrapcu cewen gost 6 laku no} 9 qutito me~e 23 cvr~ak i mravi 27 ma~ak oti{ao u hajduke 39 klin-~orba 53 vrap~i} 66 pipi duga ~arapa 92 a za{to on ve`ba 134 GOVORNA VE@BA objasni zna~ewe re~i 13 qutito me~e 22‡23 cvr~ak i mravi 27 prepri~aj pri~u 38‡39, 70, 107 ve`baj izraàjno ~itawe 36‡39, 78

174

objasni zna~ewe stihova 23, 43, 76, 87, 96 posavetuj svica 45 kako zami{qa{ pesni~ke slike 50, 142 klin-~orba 52 vetar i sunce 54‡55 sebi~ni xin 58‡61 prepri~aj bajku 70 prva qubav 80 opi{i devoj~icu od stakla 85 pipi duga ~arapa 92 iznesi zapaàwa o ritmu pesama 97 kako zami{qa{ gladnog vuka i jagwad 108 objasni zna~ewe poslovice 112 {ta sve dete treba da nau~i dok raste 116 kako zami{qa{ vrapca podunavca i sjenicu djevojku 126 za{to je basna sme{na 131 bajka o kowu 146 nau~i pesmu napamet 5, 157

RE[AVAMO rebuse 5, 39, 87, 103, 127, 129, 135 ukr{tenice 14, 55, 135 zagonetke 79

ISTRA@UJEMO prona|i vest u novinama 73 DOMA]I ZADATAK nau~i pesmu napamet 5, 17, 23 napi{i sastav o drvetu u jesen 10 prepri~aj basnu 13 napi{i autobiografiju 19 jo{ jedan doga|aj iz ìvota deda-tri{e i wegovog ma~ka 39 prepri~aj ukratko pri~u 45 napi{i pri~u o zimi 50 bio sam snala`qiv 53 napi{i pismo 76

175

prona|i zagonetke 79 pretvori poemu u pri~u 87 prona|i u biblioteci kwige o pipi 92 {ta se daqe dogodilo 107 napi{i pri~u u prvom licu 119 izokreni izokrenutu pri~u 125 SETI SE [TA SMO NAUÎLI

strana

strana

strana

strana

strana

strana

176

24

1. gramatika: vrste re~i, vrste re~enica pravopis: pisawe velikog slova re~i; pisawe velikog slova re~enica; pisawe re~ce ne; pisawe . ? !; pisawe re~ce li; pisawe „ “ ‡ kwièvnost: poezija, proza, dramski tekst, narodne umotvorine

46

2. gramatika: vrsta re~i ‡ imenice; analiza re~enice (prosta re~enica; obave{tajna, potvrdna) kwièvnost: poezija

74

3. gramatika: vrsta re~i ‡ glagoli; analiza re~enice (prosta re~enica; obave{tajna, potvrdna) {ta znam o re~ima

94

4. gramatika: vrsta re~i ‡ pridevi; analiza re~enice (prosta pro{irena re~enica; obave{tajna, potvrdna) kwièvnost: proza

120

5. gramatika: {ta znam o re~ima pravopis: pisawe re~ce ne, pisawe re~ce li kwièvnost: poezija

140

6. gramatika: analiza re~enice (prosta pro{irena re~enica; obave{tajna, potvrdna), vreme, mesto, na~in vr{ewa radwe kwièvnost: dramski tekst

strana

158

7. pravopis: pisawe glasa j, pisawe datuma kwièvnost: poezija

SMISLI I NAPI[I stigô vrapcu cewen gost dramski tekst 6 prepri~aj pri~u 9 generale silo quta nova strofa 16 drugarstvo 26 kako da se popne{ na brdo 56 kako bi naslikao pesni~ke slike 62 napi{i vest o neobi~nom pronalasku 73 prva qubav 80 naslov za pipine pri~e 92 pouka basne 108 basna 109 pitalice, brzalice 112 zbog ~ega se divimo cvetu 116 razbrajalica 117 {aqiv razgovor izme|u oca i }erke 123 izokrenuta pri~a 125 poruka basne, pesme 16, 131, 157 dramski tekst 134 druga~iji naslov za basnu, pri~u, pesmu 13, 16, 27, 66, 87, 152

177

Indeks autora

Andri}, Vladimir 48 Anti}, Miroslav 78 Arsi}, Rusomir 6 Bin, Alan L. 28‡30 Vajld, Oskar 58-60 Vasiqev, Du{an 50 Vitez, Grigor 142 Gorki, Maksim 64‡65 Gripari, Pjer 104‡106 Grozdanov-Davidovi}, Stojanka 98‡99 Danojli}, Milovan 76 \in, Sun Ju 44‡45 \or|evi}, Dragomir 80

178

Ezop 138 Eri}, Dobrica 148 Ili}, Vojislav 62 Jovanovi}, Jovan Zmaj 96 Kosti}, Du{an 10 Lafonten 12, 27 Lindgren, Astrid 88‡91 Luki}, Dragan 122 Maksimovi}, Desanka 155‡151, 154 Marinkovi}, Qiqana 40‡41 Marinkovi}, Simeon 56 Miqkovi}, Branko 116 Oluji}, Grozdana 82‡85 Plut, Dijana 40‡41 Podgorec, Vidoje 8 Radi~evi}, Branko 128 Radi~evi}, Branko V. 32‡33 Radovi}, Du{an 86, 132‡133, 136, 156 Rai~kovi}, Stevan 144‡146 R{umovi}, Qubivoje 16, 18‡19, 26, 72, 93, 102, 130‡131 ]opi}, Branko 36‡38, 124‡125 Halusa, Branko 4 Crn~evi}, Branislav 22‡23

179

ÎTANKA za tre}i razred osnovne {kole drugo izdawe

autori

ilustrovao re~nik izradila recenzenti

lektor grafi~ko oblikovawe izdava~

urednik

Dr Simeon Marinkovi} Slavica Markovi} Nikola Vitkovi} Violeta Babi} Prof. dr @ivojin Stanoj~i}, Filolo{ki fakultet u Beogradu Ana Milosavqevi}, nastavnik razredne nastave, O[ „Veqko Dugo{evi}“ u Beogradu Mr Sla|ana Ili} Violeta Babi} Milorad Miti}, Du{an Pavli} Kreativni centar Gradi{tanska 8 Beograd Tel./faks: 011/ 38 20 464, 38 20 483, 24 40 659

CIP ‡ Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd

Violeta Babi} 37.016:811.163.41+821(075.2)

za izdava~a {tampa tira` copyright

Dejan Begovi} Publikum 20.000 Ÿ Kreativni centar, 2006

ÎTANKA : za tre}i razred osnovne {kole / [autori Simeon Marinkovi}, Slavica Markovi} ; ilustrovao Nikola Vitkovi} ; re~nik izradila Violeta Babi}]. ‡ 2. izd. ‡ Beograd : Kreativni centar, 2006 (Beograd : Publikum). ‡ 178 str. : ilustr. ; 22 h 24sm Tekst }ir. i lat. - Podaci o autorima preuzeti iz kolofona. - Tira` 20.000. ‡ Re~nik: str. 160-167. ISBN 86-7781-368-3 ISBN 978-86-7781-368-0 1. Marinkovi}, Simeon COBISS.SR-ID 130308876

Ministar prosvete i sporta Republike Srbije odobrio je izdavawe i upotrebu ovog uxbenika u tre}em razredu osnovne {kole re{ewem broj 6-00-00185/2005-06 i produìo vaèwe re{ewa za {kolsku 2006/07. re{ewem broj 6-00-2/2006-06 od 4. januara 2006. godine.

180

Čitanka za treći razred osnovne škole

Recommend Documents